одине (од књиге VIII, 2 до књиге X, 5), а потом ју је допунио и прерадио за издање Српске књиже |
га зову и саме удаваче <hi>„чича”</hi>, а ако још пусти и браду, њега сви зову <hi>„попе”</hi> |
>прстенџије</hi> и <hi>дугменџије</hi>, а ти си златар, <hi>јувелир</hi> један, може да се вика |
>, <hi>аџике</hi> или <hi>стринке</hi>, а њихову мезимицу Зону звали су просто <hi>Зоне</hi>.{S |
е: — Чорбаџиске куће <hi>много су</hi>, а наш Мане — <hi>један си је</hi> помеђу момци и трговц |
ми чиниш?</p> <p>— Кад ти мило за њег’, а ти се таг сама удадни за њег’: удовица си...{S} А што |
и ћути и промине, те сал гледа на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резил |
рекао: „други сокак, друга и девојка”, а што би рекао, то би и урадио, јер би <pb n="125" /> с |
само каже: „Немате ништа; плаћено је”, а кад овај зачуђено гледа по кафани и погледом као пита |
кономија, који се потписивао „овдешњи”, а називали га Јекономијом, јер то му је била некако стр |
аа малко?</p> <p>— Па до „голем нишан”, а после кој да збори... и што има да збори? — вели Дока |
са, можда од издавања усмених наредаба, а још више од силних (како се они лепо изражавају) „крк |
т деца, па све здрава и цврста и убава, а једно... оно најмалецно што је, оно жуто, слабо и ник |
речима: да се не брине, да не очајава, а нарочито нека му није ни најмање криво што је она так |
војом.{S} А паша му се правда, обећава, а што обећа, то ће и испунити — зна то чорбаџи-Замфир.< |
-гу, што си збори! — кара је Парашкева, а спустила мало глас од страха. — Еснафска жена, па как |
а се тамо сад највише и најрадије пева, а почиње са: „На порту сеђаше”.{S} Зона је била — што л |
и да запева ту песму.{S} Дудија запева, а остале ченгије прихватише; запеваше и Ђулсефа и Ајша, |
о.{S} Тек се дигне до паше.{S} Јаве га, а паша га одмах пусти к себи.{S} Чорбаџи-Замфир уђе, по |
Манча гледа онако као некада она њега, а Зона њега мало боље него он њу некада.{S} Али је и Ма |
војке гледале и све се заљубиле у њега, а за њима, по том истом закону, пошла и мала Зона!...</ |
S} Беше то кућица пуна свега и свачега, а највише топлине (оне топлине коју ћете узаман тражити |
авати!...) Ништа не зна, само га гледа, а израз лица јој такав и уста јој стоје тако, да не зна |
а где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само о |
ему се то смеју тако силно.{S} Погледа, а све очи и руке упрте на коловођу: њему се смеју.{S} П |
Кад прође поред ње, једаред је погледа, а пет пута прође мимо ње као да је и нема на свету; јед |
едају, смеше се на њу очију пуних суза, а после је загледају и разгледају јој одело.{S} А она у |
14" /> <p>Иза куће је пространа авлија, а иза ове дубока башта с капиџиком у црквену порту, кро |
дућан, да купе гривну — једна старија, а друга млађа.</p> <p>— Шта искате? — пита их Мане.</p> |
ети папуча или налуна чак преко сокака, а лепи Перица само глади своје брчиће и пусти извештаче |
апучом из собе у собу и преко басамака, а Зона се смеје кроз плач, па вели: — Ама ја ћу ти умре |
оду.{S} Прође дућан за неколико корака, а после застаде, као да се сетио нечега, и врати се и у |
вера, друга за кума, трећа за старојка, а он им одговара пелтечећи: „Не-не-не може!{S} И-и-ич-н |
Таске, твоје зборење! — вели јој Дока, а пребацила ногу преко ноге, па бећарски пушта густе ди |
учам, мајке... — уверава их тетка-Дока, а они се обоје љуте. — Бре, бре, бре! — наставља Дока. |
аш... што сам била у Хаџиске измећарка, а доносила ти абери од Зону...</p> <p>— А, ти ли си, Ва |
.</p> <p>— Здраво! — одговара му Васка, а гледа минђуше које јој је Мане поклонио.</p> <p>— Што |
ли је, жива ли је? — пита тетка Таска, а не може још никако да се издува.</p> <p>— Етее, — оте |
е искачала никуд? — запита тетка Таска, а упрла испитивачки поглед у Ташану и доњу усну истурил |
а Манулаћа хвалила је Зони тетка Таска, а Мана кудила.{S} Али то све није јој ништа помогло код |
официри, три фронтовна и два академска, а они опет нису баш ради да им дете иде у гурбетлук, не |
бавио по неколико дана ради домазлука, а можда још — како је беспослена чаршија говорила — и р |
ле...{S} И досад од дерта није спавала, а данас задуго није склопила ока од силне радости и зад |
/p> <p>Зато је похитао ради материјала, а да ће га умети обрадити — то је већ његова брига, упр |
због које је ова приповетка и постала, а то је: да се у њој једва једаред нађоше заједно Мане |
опет, тврдили да је својевољно побегла, а то су поткрепили тиме што се није отимала, и што су с |
н.{S} Тетка Дока га је најпре изгрдила, а после тешила утешним речима: да се не брине, да не оч |
ненадила.{S} То не би никад ни слутила, а ни у сну јој не би дошло тако што!{S} Оно чега се она |
и чувала и као последњи метак избацила, а та је: да исти Мане има брата (по оцу) међу Циганима! |
то ме питујеш?{S} Може да се посмешила, а требала да рекне: „Поздравила ти се Калина”.</p> <p>— |
ће бидне <pb n="130" /> поцврста посла, а за овај што ми казасте, — колај работа!...</p> <p>Уго |
м.{S} Зона је из побочне собе све чула, а ону <pb n="105" /> сцену између Доке и Замфира и чула |
камик!{S} Прође си јоште једна недеља, а ја веће не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре, |
ћ; испрсио се, па силно заплеће ногама, а на ногама му празничне гајтанли-чакшире и око паса тр |
диже и опет бежи.{S} И брани се рукама, а њих тешко диже: малаксале му; он пада и опет се диже |
цошке плитке ципеле с високим штиклама, а у свакој штикли био је, још кад се ципела градила, ве |
а проклетством, отац страшним претњама, а све тетке, стрине и ујне дугачким придикама и клевета |
па му ландара; лева шапа му на леђима, а десном накривио фесић; испрсио се, па силно заплеће н |
ограде, свраћао и поседео још у некима, а кад сунце већ на смирају свом беше, врати се и Мане, |
а?</l> </quote> <p>Зона се љуби с њима, а оне је гледају, смеше се на њу очију пуних суза, а по |
ицима.{S} Но он је задовољан међу њима, а они га, опет, пазе и чест му одају (зову га пањ-Бељац |
озбиљније, па тек силно затрепће очима, а сузе му силно грунуше.{S} Силно се приљубило Зони, об |
</l> </quote> <p>Престаде замало песма, а игра траје и развија се још лепше и још бујније; чује |
се преварили сви.{S} Прође недеља дана, а од Мане ни трага ни гласа.{S} Чак му је по поузданом |
што се десило за последњу недељу дана, а није ту ни Зујица, да им размеће карте, ни богата баб |
ало неколико дана, тешких и црних дана, а затим, мало помало, <pb n="31" /> па се смирило и ути |
— поче Зона, а сва бледа, сувих усана, а истурила изазивачки десну ногу...{S} Ти си сиротиња.. |
тринама или теткама крај његова дућана, а он у дућану ради и опази је, а зна отприлике куда ће |
нина, Васка, прошла крај Манина дућана, а он сам био у њему, добацила му је у пролазу: „Бата-Ма |
први пут, кад прође Васка крај дућана, а он био сам, зовну је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли |
то снева немиле снове.{S} Снева Ташана, а ко њена Зона учена, није више онако умиљата, али је у |
у паклену досаду.{S} Јевда као убијена, а Мане зловољан.{S} Јевда никуд не излази, а Мане опет |
з Русије, која је сва сребром опточена, а три кандила горе пред оком највећом иконом из Јерусал |
ња Зониног, за које и стари Замфир зна, а још више због Зонине наклоности према Ману, о чему За |
ако је том човеку тек осамнаест година, а дућан му мало већи од већег путничког сандука. — Така |
p>— За голему, двокрилну, шест стотина, а за малу, за сваку по двеста и педесет.</p> <p>— Афери |
тетка Таска, и она ту; смеје се и она, а прихватиле и оне друге две тетке, Калиопа и Уранија.{ |
пи-тујеш за њума?!... — замуцкује Зона, а већ готова да се заплаче од муке.</p> <p>— Ех, детенц |
p> <p>— Вика’ те... ете... — поче Зона, а сва бледа, сувих усана, а истурила изазивачки десну н |
исао, поред свег трагања и распитивања, а по потпису се није знао ни могао управљати, јер је на |
динац, једини наследник огромног имања, а, сем тога, пример послушности, скромности, <pb n="83" |
ца брука... искочила реч, иде прикажња, а ја у зем да пропаднем оди тија речи!...</p> <p>— Какв |
нала за то, па као свака ванредно лепа, а уз то још и богата, била је размажена, пуста, немилос |
нак и кратак, мало дужи од мачјег репа, а после нестаде и њега.{S} Отсекла га Зона, ошишала се, |
ћ за хлеб, штале за коње и велика шупа, а у шупи двоја обична кола, па чак и један „пајтон”, ис |
илбер-Дудија донела амо чак из Мостара, а чучук-Ајша је најрадије и најлепше певала, јер се цел |
и кад би отишао на друго место да игра, а ово оставио...{S} То је вређало њен женски понос.</p> |
ки нахерени дирек од општинског фењера, а не витка и лепа Зона хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то |
ене ексере; и увек му пуна шака ексера, а то добија већином приликом силних својих прошевина.{S |
девојке на удају и даду му шаку ексера, а он прими, каже: хвала, и смеје се на ексер, а на дево |
ла читава година од оног кобног вечера, а ствар још једнако стоји да не може бити горе.{S} Мање |
а и чу се тресак капије и звек звекира, а затим сви скочише у кола и потераше...{S} Они што у т |
новој лози.{S} Пред кућом пуно шимшира, а међу шимшировим дрвећем један велики стари шимшир, ко |
грозници.{S} У грудима му беснела бура, а у глави ројиле се силне мисли и слике.{S} Претурају с |
дрзак је, има пуно тих лудих авантура, а што је овде најглавније, ћосав је и има нежне женске |
а плећима бундица од ружичастог атласа, а испод бунде либаде; либаде покрива јелек, јелек кошуљ |
дуга танка кићанка од накривљена феса, а на лево раме исплазио језик, па му ландара; лева шапа |
да је допрати до њених авлиских врата, а она га благодарно погледа, али га ипак одбија и моли |
хладно, Замфир.</p> <p>— Не ли те пита, а ти си сал ћутиш!</p> <p>Замфир слеже раменима, пушта |
да тако негде пође за податке и факта, а врати се са чворугама по глави и масницама по леђима; |
си јоште аџамија, прајиш си кеф с уста, а други слуша, па мисли, истина је...{S} Слушају чираци |
беше!...{S} У собу си никога не пушта, а кад си искочи, а он си тури катанац на врата — ем кол |
она неће никако ни да чује за Манулаћа, а Мане опет каже: ил’ њега ил’ никога.{S} Чорбаџиски је |
и саветује и теше Зону: хвали Манулаћа, а куди Мана.{S} Куди му сталеж, а још више владање и по |
јпосле, ако јој се баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајда што ће се неко време уклонити |
{S} И тамо има богатих трговачких кућа, а лепотицама се баш не може богзна како похвалити то ме |
дубљени у игру играју њих двојица шаха, а трећи, лепи Перица, прави им цигаре и кибицује, иако |
а.{S} И све се то тресе од силна смеха, а највише се смеју баш сами младенци, Зона и Манулаћ. { |
ушима као звоно које оглашава мртваца, а речи последње Зонине, које јој је рекла праштајући се |
екада била лепа, била омиљена играчица, а која се сада смирила, и зато сада нити иде у апс, нит |
де, она се ломи у струку, ситно корача, а главу издиже и пружа је поносно мало напред, као воде |
не убавиња, кад се узму!{S} Убав Манча, а убаво, ете, и Замфирче, оној Зоне, — та што ће деца д |
енског чељадета, ни млађег ни старијег, а да за њим не погледа!{S} Млађе загледају, кришом испо |
ве гледа у Манулаћа чорбаџи-Ранђеловог, а кад Мане дође у игрању према њој, а она га и не гледа |
ватале се девојке испод руке у дуг ред, а иза њих други ред загрљене момчадије, и, идући тако к |
он пада и опет се диже и граби напред, а за њим се једнако ори оно страховито: „Леле,<hi>куче |
тка Рушка, коју су сви сматрали за род, а нико није знао да каже какав им је род.{S} Манина мај |
у у оро играње по ма’але...</p> <p>— Е, а зашто па играше?</p> <p>— Па теб’-те видела... па не |
не испалим!{S} Ништо не знајем за себе, а све заради тебе!...{S} Ја си идем, па... како оној го |
таблице, узимају сви, ко једну, ко две, а неко и по четири!{S} Мане, и он ту, и он узима две та |
Уранији рекоше да сумњају у Манулаћеве, а Калиопи опет одговорише да сумњају у Манине...</p> <m |
цркве и села у трем, који је око цркве, а Зона је вребала и увребала.{S} Искрала се од својих, |
ављала би врло често како се која зове, а и разговор би трајао врло кратко, тек у неколико речи |
на грчком језику бацила анатему на све, а највише на Мана, који је, како је она уверена била, с |
ике.{S} Претурају се једна преко друге, а глава да прсне.{S} Ни тумарање по улицама, ни покушај |
има куће, дућане, чифлуке и винограде, а господин начелник, јопета, није с раскида за какав до |
пантим веће!...{S} Од татка ми остаде, а он гу добија у дамно време оди владику Мелентија, оно |
.{S} Он обично пре вечере отсвира овде, а после вечере где свира — ко би то знао!{S} Тако, наиз |
па се од силна чапкунлука ломи кад иде, а накривио фес на једно око. — „Ех, црна Јевдо, што род |
басамак или камен — једно да боље виде, а друго да изгледају веће.{S} Држе се за руку и једу ко |
о измећарку.</p> <p>Зона се диже и оде, а Таска скиде шамију и раскомоти се, па седе, и тек сад |
аре и меће их на гомилу.{S} Ујутру оде, а увече дође.{S} Нема више оне раскошно бујне косе, оно |
а улегне у кућу?!{S} А си домаћин дође, а измећарка си тури чивију на порту — и свршена работа! |
И Мане пољуби у руку, и таман да пође, а њега опет задрже, опет се рукују и веле: „Па поздрави |
Лошо си зборе, Ташано.</p> <p>— Лелеее, а за ког си зборе?</p> <p>— За ког си зборе?{S} За хаџи |
ешто, где ће се морати задржати подуже, а ствар им та, наравно, и не треба.{S} И они приметише |
си зар спију?” веле иронично и одлазе, а то су били већином они од Шарене чесме, можда баш оче |
о да говоре и да се као старији изразе, а они је пошљу по нешто, где ће се морати задржати поду |
ка Дока се понуди сама.{S} Повисока је, а куражна је.</p> <p>— Што да тражим по ма’але, еве сам |
дућана, а он у дућану ради и опази је, а зна отприлике куда ће и којим ће се улицама вратити, |
дим створовима који не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чуј |
ако леп почетак и напредак прекинут је, а узрок су томе, тако да се изразим, „месне околности”. |
био је мајку у руку, казао да пристаје, а све остало, рече, њена је брига!{S} Сутра ће, рече, о |
да папучу и полетела на њих да се бије, а Мане скочио и зауставља је и преклиње да се окане, да |
Цигани и играју <pb n="106" /> ченгије, а он си пије како дервиш и арчи си ма’л сас оне несреће |
ктор гимназије и управник препарандије, а сва та господа, — као што је свакоме познато, — не мо |
ја.</hi> </p> <p>Неколико дана доцније, а код Јевде се опет скупљају на ново фамилијарно веће. |
аци ми — они нека си раде за муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зоне, да <pb n="111" /> кујем срм |
ису имали времена да прочитају лекције, а нису имали времена због неких непријатних вести које |
д ње ту, живе! — привући погледе ичије, а нарочито Манине погледе!... {S}Не би играла, али кад |
у ову приповетку, ако никако друкчије, а оно макар као епизода.{S} А што је Мане <pb n="54" /> |
оте, даље: кућа хаџи-Замфира чорбаџије, а тко исто и слика јунакиње ове приповетке.</hi> </p> < |
оне његове уске чакшире маслинове боје, а на груди танку жуту свилену памуклију, преко ње јелек |
анулаћа него за Ману; пара пару вукује, а чорбаџиски син чорбаџиску керку, — тој си је, викам, |
Е, како то?...{S} Ники ме ич не питује, а белким сам мајка!...</p> <p>— Е, — уздахну Таско — то |
м момке с назначењем који су неприлике, а који би <hi>могли</hi> бити прилика за њу.{S} Код Ман |
ка, чашу студене воде и чашицу мастике, а друга — леген и ибрик и танак пешкир.{S} Он би се уми |
слио је о глупом смеху Васке измећарке, а у ушима му једнако звони оно страшно јасно смејање по |
— није нико био, само оне, само женске, а оне не смеју од мушких ништа да кажу, а могу се смеја |
аз; курјучићи израстоше у дуге курјуке, а џигљасто чупе Зоне разви се у витку девојку Зону, сам |
Саг младожење, ете, спремају бошчалуке, а девојке јок!...{S} Каква је ово вера, викам? {S}Ела о |
„Како си, Таске?” веће си збори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонче ваше?!” — Ћути си, кучко, зб |
блеђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а с њима и спомен на Зону.{S} И да није био он чапкун-М |
к, јелек кошуљу од жуте бурунџук-свиле, а кошуља беле груди. {S}Доле свилена сукња и шалваре од |
опет размишљати, и већ га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} Излазе преда њ и приви |
и у новцу и у времену: пиво је скупље, а вино јевтиније, и, што је главније, не дангуби — доби |
их и сиротињских — прве да убију време, а ове друге да се наиграју.{S} Ове целе недеље као роб |
сам!” А оне га питају коју ће да узме, а он каже: „Све по авлију и по сокак”.{S} Сви се смеју, |
S} Млађи свет и не пева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају.</p> <p>И данас, |
поделило, па једни тврдили да је Мане, а други да је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не ваља! |
о је тој?</p> <p>— Хе, снебива се Мане, а утањио гласом још више. — Има си човек кеиф и на ништ |
учка!...{S} Неје оно Мане; ја сам Мане, а оно је куче!{S} Овој су мађије!... {S}Куче куде је во |
/p> <p>Њега се, дакле, сада сетио Мане, а сетио се још и тога да Митанча ужасно мрзи чорбаџи-За |
ени од стране Замфирових на све стране, а највише око Мана, коме су у последње време акције поч |
от!?...{S} Ја искашем моја да си бидне, а они ми гу не давају, та кад не може тој да бидне, е н |
теде више, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив — батали!...{S} А шт |
: превија се и заболеше га већ слабине, а вилице му осташе разјапљене, па не може да их састави |
а је водила до његове дванаесте године, а престала је да га води тек кад све жене скочише у инт |
Замолила их да оду — Уранија до Манине, а Калиопа до Манулаћеве куће, и да их запитају и затраж |
ко гу резиле оне кучке, тетке и стрине, а највеће она грчка несрећа, Таска, тетка њојна, и како |
алила га је и она и све тетке и стрине, а и мајка јој Ташана, чији је он најозбиљнији кандидат |
а” и „Пирга” снесоше јајца у Тодорчине, а ја ги узедо’ и донесо’! — вели мали Манулаћ, олизну н |
х... „Ја си учини’ тој, збори си, Зоне, а он саг нека си чини што си хоће и милује!...{S} Ако м |
? — пита је понова Мане.</p> <p>— Зоне, а кој ће други да прати? — одговара Васка. — Ако имаш Б |
као се да се више неће хватати до Зоне, а није му то ни требало, јер Зона више није играла; ост |
да да се волемо за удавање и венчавање, а за друго јок, зашто ће татко да ме утепа“.</p> <p>Одм |
</quote> <p>Опет умукну песма и певање, а играње и даље траје уз свирку Цигана.{S} Мане стоји, |
тарије на разговор, млађе на ашиковање, а дечурлију на јурење; када оживи испод дрвећа од оних |
ледам, — тој си је <hi>моје</hi> знање, а да беше ти жена од чорбаџиски ред, — требаше <hi>твој |
тесте мушљике, и све побоље и поскупе, а на овуја ми кеиф да пијем тутун, а оне си седе дом, п |
S} Код мене мало који дан да нема супе, а они празилук и на први дан Божића...{S} С таквим свет |
ице и папучице и шуште свилене шалваре, а мирис од ђулијака се пресуо по сокаку, па, као магла |
еманета, пиште зурле, звецкају чампаре, а гоч потреса темеље старога хана и сасипа прашину и цр |
у је игру јако волела Зона и због игре, а још више због песме, која је њој много казивала и сет |
боко у ноћ још се таласало коло и игре, а „Јелке тамничарке” играло се неколико пута до „Шарен- |
е с оцем ишао, био је обучен у плундре, а кад га је мајка изводила, плела му је курјучић и обла |
пустила оне друге две тетке да говоре, а она задржала за себе као неку завршну реч, па сада по |
ли и играли и вили се пред њим до зоре, а он их, расположен песмом, свирком и игром њиховом, ба |
то он каже, поручују чокањчиће линцуре, а он опет наставља:</p> <p>— Па тако је и с овим сад.{S |
и њега.{S} Отсекла га Зона, ошишала се, а на тршавој глави јој мушки шешир неки (па дошла иста |
стаде пуштати димове.{S} Замислила се, а очевидно мисли о томе како би да онако што поиздаље и |
ме, да си идем! рече Зона и измаче се, а Мане је задржава и вели јој:</p> <p>— Код мен’ нећеш |
ску измећарку, па одоше обе смејући се, а оставише Мана, који, сав обливен по челу грашкама зно |
о лепој Зони.{S} Али има што не знате, а што ћете тек из ове приповетке сазнати, а то што не з |
Мен-ми сал оставите... бригу не берите, а ја ћу сама убаво да дуздишем целу работу!{S} Ја ћу да |
аде и рекне: „Охо-хо!{S} Од тебе сефте, а од Бога берикет.” Сви су дућани већ давно отворени и |
<p>А родитељи га гледају пуни милоште, а из погледа им се разговетно да прочитати како благода |
хвати и да игра.{S} Он се отима и неће, а она га милује по образу, љуби и моли га и храбри га д |
ажу му да бира <pb n="71" /> коју хоће, а он опет вели да их све воли и да ће их све узети за ж |
Опет мењају чибуке и доносе друге кафе, а Замфир једнако ћути. {S}Паша већ узнемирен.</p> <p>— |
ри, па може да носи путине с потковице, а ти не можеш!?{S} Море ће понесеш, па како селска неве |
оче лимунаду, и они што продају кокице, а ту се нађе увек и по једна мирна и доброћудна будала, |
и да хоће уз воду — тако тешко одмиче, а све полетело на њега, и виче: „Уа!” а он сваки час па |
е и каже да га се то баш ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта каже, Бога ти?” — „Каже да јој |
сироту Калину, једно комшијско девојче, а на Зону и не погледа више.{S} И како је ова била коке |
нем.{S} Ти си уживај; накриви си капче, а за онај реч „<hi>куче у чашире</hi>” убаво ће ги се о |
бог неког кријумчарења могао да повуче, а Ђорђија опет њега одбранио од неких пијаних аскера.{S |
испод крова.{S} Па кад цвеће замирише, а гугутке загучу — оријенталац се сваки тада радо одаје |
дође и нека му јави.{S} Тако уговорише, а затим се разиђоше.</p> <milestone unit="subSection" / |
<p>И трећи чибуци и треће кафе дођоше, а чорбаџи-Замфир тек сад мало да се одобровољи и каже ш |
омучнога играња.{S} Све лепша од лепше, а међу њима најлепша мала Ајша, најмлађи и најомиљенији |
и маље.{S} Они даљи се раније кренуше, а ови ближи мало доцније.{S} И место на коме су малочас |
нулаћа, а куди Мана.{S} Куди му сталеж, а још више владање и поведење његово.{S} Почела је чак |
друштву се бурно провеселио.{S} Пио би, а чочеци би му певали и играли и вили се пред њим до зо |
не није имао времена ни да дође к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати поздрав.</p> <p |
ај свет. — „Чорбаџија душу дава и губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој па да ни је!!{S} |
и до Манина дућана. {S}Мане му се јави, а он га отпоздрави онако у ходу.{S} Прође дућан за неко |
последица испричанога у прошлој глави, а што ће опет исто тако (унеколико, наравно) бити узрок |
му се увртела!{S} Он би да је заборави, а она му се једнако намеће као насртљива досадна мува, |
Бата-Мане, ти ли си?” Мане се заустави, а из жбуња му се приближаваше једна женска прилика, и к |
која је само једаред отпевана у цркви, а после је следовала оштра опомена његовог високопреосв |
hi>куче у чашире!</hi>” смеју се други, а он игра, па и њему смешно, али ништа не говори.{S} См |
, природно је да је желео и да је види, а још природније да ју је чак издалека опазило оштро ок |
а, да му улије неке наде, да га залуди, а после да га одбаци.{S} Онако, као и за све велике и с |
тила дугу косу низ плећа и преко груди, а низ дугу косу пушта се тел, блешти и трепери тел међу |
ане зловољан.{S} Јевда никуд не излази, а Мане опет слабије прекодан долази кући; а и кад дође, |
а.{S} Онај први је био мањи и празнији, а овај други већи и пунији.{S} Онај први није имао ни в |
ог живота само изгледао интересантнији, а због сталежа његовог само милији и симпатичнији!...</ |
студену воду, у близини певали славуји, а туда често пролазиле на рад босоноге девојчице с моти |
кол’ку ми чес’ чине и давају девојчики, а све заради твојега Манчу!{S} Убаво си видим, демек, з |
е тачно причала шта је она казала Доки, а Дока, опет, шта је све она казала и Таски и Замфиру.{ |
, а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а?...</p> <p>— Море, ће ми одавају чес’, за тој бригу д |
као убојица.{S} Зато су је избегавали, а кад је се нису могли отрести, него су је морали повес |
неке „Беле Веле”, како су је сви звали, а која је по оном „да медвед најбољу крушку уграби” има |
у амам.{S} Једним су је улицама одвели, а другим су се улицама после сви вратили.{S} Тако је св |
аске и гнева његова!{S} Сви су повукли, а Ташана и Зона највише.{S} Да је то само пуст глас и л |
оводила и дане и ноћи; дању црне мисли, а ноћу страшни снови низаху све црње и црње слике из бу |
е и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само осећа.{S} Осећа да јој је нешт |
p>Мане ућута и не хте више да се брани, а није му лако било ни да слуша карање, зато се диже и |
у укућане пре свеће и вечере.{S} Једни, а њих је већина, иду право кући <pb n="131" /> — то су |
{S} Како да гу просим?!{S} Који су они, а који па ми!{S} Чорбаџиска кућа — и наша кућа!...{S} П |
b n="93" /> <p>— Што сам ти ја тебе-ти, а бре, магаре?!...</p> <p>— Де, море! — чуди се Мане.</ |
ли су му зечеви преко пушке прескакати, а он их не би ни опазио, акамоли гађао!</p> <p>Већ је п |
ти шах, да се око њих могу сви исклати, а они не би приметили! (Ономад су се чак и сликали тако |
што ћете тек из ове приповетке сазнати, а то што не знате, то је то: на кога се односила та пес |
ешто мило и тужно нешто; осећа да пати, а не зна још од чега пати.{S} А пријатна јој та самоћа, |
да је Зона све то морала чути и видети, а још му страшнија беше помисао: шта је све морала прет |
сви чекају кад ће се томбола отпочети, а она не може, баш и кад се сви скупе, док не дође неоп |
о врло шаљиви и <pb n="68" /> духовити, а што је најлепше, људи снисходљиви, то јест, спуштају |
ани!...{S} Седи си!...{S} Ти си работи, а ја ће си седнем малко.</p> <p>Мана покри главу — збун |
је му груди...{S} Око њега се све врти, а земља чисто тоне под њим, — и он јекну силно: „Л’же, |
м, решио да се сам, где треба, извести, а после да по светој <pb n="150" /> новинарској дужност |
еде, и тек сада, кад се удобно намести, а она зајаука, ама онако женски, као на гробљу.</p> <pb |
ствовало на све у хаџи-Замфировој кући, а на Зону највише.{S} Била је као убијена: тужна повазд |
то ни крошто.{S} Остави дућан на калфи, а он се жури кући, као да му гори. <pb n="64" /> Мало п |
ече, изеде!</p> <p>„Погледа на сандаци, а и на сандаци катанци!{S} Премисли’ се ја:{S} Е, што м |
не седи, веће се крши врат по чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу му се тараф-тараф чини!” Тако |
ре ти се поудаваше све за људи трговци, а ти што искаш?!...{S} Помисли се на кога си керка!{S} |
м; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, рече, — нећу!...” Е, зашто нећеш? — „Не |
ај као какав мердивен, — један се качи, а други па слази“, та и с вас чорбаџије такој си је.{S} |
ло нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у устима му горко и суво. {S}Једва је чекао да преста |
бу си никога не пушта, а кад си искочи, а он си тури катанац на врата — ем кол’ки катанац!{S} Г |
дном, оном првом, онамо куд она потрчи, а и не знају ни куд трче ни зашто трче — по том истом з |
тога дана била све и сва у Замфировој, а тетка Дока у Маниној кући.{S} Дубоко у ноћ још се тал |
ак гледа.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна шта да ради, ни |
ог, а кад Мане дође у игрању према њој, а она га и не гледа, него само пући уста...</p> <p>А Ма |
— „Па, зборе си, аџија не беше га туј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с кочије и с к |
овој Зоне Аџиско; па бела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, реч |
есет и више година била на гласу чочек, а сада је као неки анђео хранитељ и казначеј у овој дру |
рамена, напред на прса, и заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради, као што опет и не зна к |
и погледом пресекао; истресао би чибук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих |
ај Насрадин-’оџа што ујутру садеше лук, а увече га чупаше и меташе под душек: „Што је моје, збо |
ај чес’ чине.{S} Некња си беја’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Ге |
којим ће је све улицама одвести у амам, а којим ће је, другим улицама, вратити из амама.{S} Так |
не пијем; песну искам, песну не слушам, а све заради тебе, Зоне!...{S} У лов идем, <pb n="110" |
бела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, рече, како мерџан-атеш!. |
патролу — ласно за тој!{S} Ће се бијем, а ти сал да сеириш.</p> <p>Умирује је Мане и вели да ни |
д ти кажеш, верујем.{S} Ја ћу да пијем, а ти памти, па наплати!{S} Наплати, брате! — А затим се |
сата готова, па ја ће си туј причекнем, а суд и господин приседник ми неће побегне...{S} Пошеја |
во рађено је, ако не баш с одобравањем, а оно са знањем хаџи-Замфировим.{S} Ах, да је оно старо |
ба да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а оно искача мање!{S} Један дан убаво запанти дек сам с |
те...{S} Манча де... искам да га женим, а он се, ете, рита, како магаре кад си неће самарицу на |
мах пало у очи првим комшијама Маниним, а после и великом делу чаршије.{S} И како је који час п |
нити се љути.{S} Стоје табле пред њим, а он чак и не слуша нити ређа; мисли његове и нису сада |
њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се не чури, кеиф немам!...{S} А имам си дом т |
ита је благо и погледа благим погледом, а сузних очију, Калина.</p> <p>— Па... нећеш да ми буде |
зме за руку са којом другарицом својом, а најрадије и најчешће се узму за руку она и Генче Крив |
али Манино име није чула том приликом, а целој ствари није поклањала никакве вере.{S} Она је з |
ита, види тек неког где одмахује руком, а то му значи: „Не питај!{S} То ми је мана да сам друже |
n="22" /> Носио се лепо и радним даном, а утолико лепше недељом и празником.{S} Кад обуче оне њ |
баџи-Петракија да онако уради са сином, а и сад га још једнако храбри и саветује да што дуже ис |
и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребацили и дирали га, он би се бранио да м |
еч, па сада поче достојанственим тоном, а и не гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — |
{S} Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за домаћина смејаше ли кој да |
ерџан, зубе као бисер, струк као фидан, а сва је била оно право „злато материно”.{S} Она је та |
га дана у недељу био Мане врло суморан, а зато, опет, и није провео недељу као досада што је об |
ква...{S} Мори, ти слизаш низ мердивен, а мој Манча се топрв качи...</p> <p>— Бре-бре-бре! „<hi |
ван.{S} За пасом му револвер прикривен, а више њега свилен везен јаглук просипа пријатан мирис |
а је само рањен; по једнима лако рањен, а по другима тешко — тек шта је жив; бори се с душом и |
има, ете, ники што није чорбаџиски син, а њој гу па много мило за њег’... а њојни викају... неј |
прајим? — вели уздржавајући се домаћин, а сав блед од љутине.</p> <p>— Мори, и насред чаршију, |
ти је да држи и калфу.{S} Дућан му пун, а поруџбина сваки дан.{S} Некада у оном малом дућанчету |
упе, а на овуја ми кеиф да пијем тутун, а оне си седе дом, па ако су поубаве и побоље оди овуја |
тако и сада, док је викао цифре, викао, а сада поче онако.</p> <p>Викну Нацко:</p> <p>— Маџарск |
оним комшијом преко сокака разговарао, а тај разговор био је за водоноше као она Скила и Харив |
није било, али је испало изненада ово, а ово је за њу било нешто скоро још горе!{S} Знала је о |
чак издалека опазило оштро око његово, а знао је и све хаљине њене <pb n="63" /> које су боје, |
на време своје и чуђење и задовољство, а Мане се удубио у посао, па ради, али се крадом испод |
ружични” наравно)!{S} И не прође много, а свет га види лепо избријана, с подбријаним вратом, ом |
unit="subSection" /> <p>Не прође много, а ево чорбаџи-Тасе.{S} Био је подаљи рођак, падао јој к |
џи-Петракија!{S} Јер није прошло много, а трећега дана од измирења рано ујутро читаше изненађен |
сам последњи пут...{S} Ако ништа друго, а оно бар да скине са себе одговорност, да заглади онај |
по чаршију и по ма’але.</p> <p>— Туго, а што си зборе?</p> <p>— Лошо си зборе, Ташано.</p> <p> |
ма је пресео ручак; Замфир није ни сео, а други нико није онда ни смео.{S} Све је враћено натра |
знала мајка Јевда, јер Мане није хтео, а други јој није смео казати то.{S} Јевда је чула, исти |
о и нада се да ће опет бити што је био, а засад се теши тиме што је испекао овај свој садашњи з |
{S} Од свију момака он је најлепши био, а у колу најбољи играч, а према свирачима најгалантнији |
овај цери...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га задуго није опазио!{S} Каква брука!{S} Бар да н |
из дућана.{S} У њему је пет дана радио, а шестог, у суботњи, пазарни дан, пазарио с околним сељ |
ебрном ланцу, који је Мане сам израдио, а на главу кад накриви фес, шајкачу или астраганску шуб |
и амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћали из амама - он се смешио.</p> <p>Са |
а весела, блажена — румен је сву облио, а крупне црне очи светле јој се од суза, од силне среће |
Отац Замфир је с њом врло мало говорио, а тетке и стрине боље и да нису, јер чим зину и отворе |
аси: „Ја сам цуру молио и лепо говорио, а сада је дошло време - цура моли мене!“</hi> </p> <p>Ј |
песму чуо, ни од кога је песму научио, а још мање је смео да се љути, јер је та песма и сувише |
ихо искашља, па се крене и пође полако, а за њим пође и Васка, млада женица која се силно проле |
рав као бик. — Легни си и поспиј малко, а ја ће ти веће пратим јутре „записи” оди дервиши из Ле |
— по Мамут-агу (он си иде саг у Турско, а скоро ће се врне оданде), па да гу, рече, однесе у Пр |
укали испод стрехе, кандило догоревало, а он још седи и размишља о страшној синоћној јави и још |
два сиромашка, реци, погурају се мало, а по новинама се распричају надугачко и нашироко: „Јуче |
иском био је отресит и пажљив на одело, а то је још више и притврдио служећи у војсци, и то, ка |
све потанко исприча и оно што је било, а тако и оно што треба да буде, и наравно да ју је одма |
акој вика, збори, када ништо неје било, а оно дођи к ноћи и украдни гу... ће те чека, па, вика, |
гова распаљена будна машта, шта бунило, а шта варљиви санак створио!...{S} Све је то чудновато |
м, све то избегавање њу је мало бунило, а онима је мало помогло.{S} Јер Дока је увек умела нека |
ог самога тога што се то доиста десило, а још више због тога што се то, нађавола, десило у прис |
тешио се што се само на речима свршило, а није добио, као што је могао, ниједну столицу у главу |
, у недељу у свиленим фустанима у коло, а у понедељак завргну мотику преко рамена, па певајући |
т, ама сал туј пуче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чорбаџиске куће што си кутају од свет.. |
жао што се растајемо?</l> <l>Растајемо, а не састајемо!...</l> </quote> <p>страховито му тутње |
свемоћан, да што он каже то је казано, а што заповеди да ће бити и послушано.{S} Па ипак није |
радознала женска, могла и инстинктивно, а и из дугог искуства, сазнати о чему је реч била...</p |
шко и досадно.{S} Све јој беше досадно, а најдосаднији јој се учини баш онај Манулаћ — кога је |
ричати све то било би и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста је само споменути да их је било с |
поменула нису биле згодне за ово чудно, а помало и опасно предузеће, јер или је била плашљива, |
како да каже — да ли је лепо или ружно, а најмање би се смео кладити и тврдити да ће се из тог |
је јасно било и оно расположење Манино, а сетила се и покојног Ђорђије, оца Манина, да је и она |
.{S} Говори се двојако, и овако обично, а и у стиховима.{S} На оно прво могли су вешто и одгово |
<hi>бећарско вече</hi>”.{S} Па све то, а и што је данас целога дана у свечаном руву — све је т |
е пристати да је убију него да каже то, а заклела се и у очи Гмитраћа, грнчара, вереника свога! |
иновно гутати оне мале поседе.{S} Зато, а и стога што је мислио да народу треба прво извојевати |
вара: „За кога, море, газимо ово блато, а побратиме?!...” А бацао је око — није шала, толики тр |
па раде.{S} Калфа Коте звиждуће нешто, а шегрт Поте се занео у посао, па се у један мах забора |
ни!...{S} Ми си зборимо за друго ништо, а ова, погле гу, куд га искарује!...</p> <pb n="92" /> |
јале две верзије: једна, да је погинуо, а друга, да је само рањен; по једнима лако рањен, а по |
ересовао и прибележавао све што је чуо, а после — не могући се ни сам снаћи у том хаосу и лавир |
а у чекмеџе два по пет динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, ја си нађо сал једно!{S} А |
Седи си у дућан и гледај си твој пазар, а овој су наше женске работе...{S} Ти да видиш што ће т |
. {S}Есапим и треба да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а оно искача мање!{S} Један дан убаво |
из махале.{S} Мане дао Циганима динар, а Нацко баштованџија и они други дадоше мање — по стопа |
е викаше, како се презиваше? — Коритар, а његов па татко, како га зваоше у чаршију?{S} Врти-ваг |
подаљи рођак, падао јој као неки девер, а она њему као снаја.{S} На њега се Јевда обраћала увек |
рими, каже: хвала, и смеје се на ексер, а на девојку одмах и заборави...{S} И он је сад ту, дош |
оћу око које ври живот и чује се жагор, а они, скривени у тој самоћи, уживају, јер знају да их |
арање нема!{S} У војску терају сас зор, а у женидбу — јок!</p> <p>— Ели је, зар, у Београд беге |
е, вера што ни смиће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега Халила!... |
у да истражују ко је протурио тај глас, а више их је занимало од куда да толики тако упорно твр |
интереса, па он њима не тражи интерес, а они њему, опет, ни главно не враћају...{S} Тако је до |
”!...</p> <p>— Ти си имаш твој занајат, а ја си па мој...{S} Седи си у дућан и гледај си твој п |
.{S} Татко ти имаше пријатељи сијасвет, а ти си жмијеш неженет и губиш си младос’ са селски зве |
з Србије.{S} Изван куће је био поносит, а у кући нежан.{S} Оплакала га је и искрено ожалила Јез |
ми жене убаво што је и кој је Манулаћ, а кој па Манасија Кујунџија, и што си може кад ’хоће... |
аћ више.{S} Мајка каже: мој је Манулаћ, а <pb n="84" /> отац каже: није него мој; мајка каже: т |
> — понавља мали Манулаћ олизнув носић, а турио прст у уста, па се стиди.</p> <p>— Аха, магарен |
ну меку и тиху септембарску јесењу ноћ, а већ пре тога стигао јој је поздрав и вест да се то у |
— викну Ташана, па се ухвати за главу, а после се умири мало, па поче: — Ете, како може да си |
кад је Манча викне да понесе дади алву, а она се окрене и само исплази језик на њега, па продуж |
и брзо чешљајући у ред дотерују браду, а затим се <pb n="137" /> журно крећу на свој посао; жу |
а оне не смеју од мушких ништа да кажу, а могу се смејати до миле воље, — то толико...{S} Гледа |
се продавају, а мустаћи се сал давају, а не продавају — и стаде очински мило гледати обе муште |
же, тој има.{S} Белензуци се продавају, а мустаћи се сал давају, а не продавају — и стаде очинс |
дни се овамо љуљају, а други им певају, а други онамо играју, а Цигани им свирају.</p> <p>Скупи |
којом се обично деца смеју и забављају, а девојке се окупе око њега, па изјављују да су у њега |
где се загрљени момак и девојка љуљају, а друштво им пева: „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!“ |
иду па љуљају друге или се сами љуљају, а они са нишаљке иду и хватају се у коло.{S} Дође мало |
лних љуљашки, па једни се овамо љуљају, а други им певају, а други онамо играју, а Цигани им св |
није играла. {S}Гледала је како играју, а није испуштала из очију Ману и Калину; гледала је как |
други им певају, а други онамо играју, а Цигани им свирају.</p> <p>Скупио се свет.{S} Кога ти |
тише се међу играче.{S} Цигани свирају, а играчи играју и певају:</p> <quote> <l>Нане, кажи тај |
и он на овај џумбус.{S} Сви га дирају, а он опет ником не остаје дужан.{S} Девојке га зову и п |
гледима, којима је сретају и испраћају, а и по песмама, у којима се име њено спомиње или које с |
ију, та да мућка!” Тако се једни смеју, а други љуте.{S} Само Мане нити се смеје нити се љути.{ |
е су сви похватани и осуђени на робију, а међу њима и она, Хермина.{S} Тиме је та фатална брачн |
дно много пропатила због тога од свију, а највише од оца, који дотле није ништа знао, и коме су |
све је то појурило са сокака у авлију, а околни комшиски зидови пуни начичкани радознала света |
и, и један дан одија сас њи по чаршију, а јутредан неће да ги обуче...{S} Ја си мислим: зар ће |
ке, море! — зовну Зона измећарку своју, а ноздрве јој се силно шире на напрћеном носићу њеном.< |
нила ни много полагала на лепоту своју, а ни на то што је чорбаџиска ћерка.{S} Али сада, као де |
о их стегне <pb n="58" /> у своју шаку, а срце јој силно бије у грудима и страх је неки ухвати |
!” па му дају ливених ексера пуну шаку, а он одлази задовољан и церека се на нове ексере.{S} Та |
ти бидне убаво!{S} Зашто да узмем нику, а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а?...</p> <p>— Мо |
оди на недељу-две дана тамо на чифлуку, а друго — време је да се, вели, и та деца мало ослободе |
ћи, и она стоји ту држећи Гену за руку, а када Мане пође, одлазе и оне кући.</p> <milestone uni |
ет љуби их у руку и извлачи своју руку, а оне опет: „Па поздрави се, ете, и на тетку Доку!” па |
аслонила би се тада на белу своју руку, а другом би се играла са дугим и бујним курјуком својим |
си је”, рече, „богат сас паре и бруку, а некој сас здравје”, рече, „и са севдах; па такој је”, |
subSection" /> <p>Кад је свршила школу, а било јој је тада дванаест година, задржали је код кућ |
о што је намислила за сутра, за недељу, а тога је дана гледала само да се никако не састане ни |
е с неба, тихо вече се спушта на земљу, а из грла срећна и весела млада света разлеже се кроз т |
...</p> <p>Или опет тако ради у дућану, а посао навалио као никад; ради, удубио се у посао, мис |
— и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако исто...{S} Прекодан се сваки час тек |
, свршио какву мало крупнију поруџбину, а таквих је, како који месец, све чешће и све крупнијих |
м теткама и стринама, гега у прошевину, а уши му се црвене од тешка стида.</p> <p>Нешто тако мо |
ама.</p> <p>Пустише ченгије да измакну, а после се и сами разиђоше...</p> </div> <pb n="193" /> |
Мане, а други да је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не ваља!{S} Стога је породични савет решио |
с њом, да је види!{S} А кад се сретну, а он се учини као да је и не види, па хита крај ње, као |
; једаред је погледа и загледа се у њу, а опет другом неком приликом пређе преко ње тако равнод |
о Миланче; ухватио се за теткину сукњу, а девојке и момци напали га, па га резиле, веле му: „Их |
у — ће гу украдну.{S} А ти си ћутиш ту, а имаш си такво убаво краљско име!...{S} Јазук, Миланче |
невјенчано.{S} Живе на саблазан свету, а највише на саблазан оним честитим и мирним суседима.{ |
у акшамско време; они чукнуше у порту, а она си искочи, та јала у кочије!...{S} Па ем што она |
јом кад најрадије дели зрно на буњишту, а према којој је опет охладнео, па је тера од себе; даљ |
чудно већ само то што је банула у кућу, а још чудније што је на тај начин затворила врата, јер |
миндерлуцима унаоколо и све срчу кафу, а понеке и задиманиле као мушко.{S} Тетка Дока пије и к |
Милисав, држећи на доњој усни цигарицу, а у исто време правећи нову, — па зато и лајем толико.{ |
” — како би они тамо рекли за шипарицу, а и она је њега познавала још из тих раних својих годин |
у се тепам и карам заради нашега Манчу, а ви јок!!...</p> <p>— Ја-гу, што си збори! — кара је П |
гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје далеко! |
одговара Васка. — Ако имаш Бога и душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ко је |
а.</p> <p>— ...{S}Оној му треба за кеф, а ово <hi>наше</hi> па за паре... и што иска да си улег |
а није хтео ништа да одговора ни одмах, а кад је још разабрао да г. Ратомир хоће да га метне у |
та што гу треба веће?!...</p> <p>— Ех, а ти па бајађим не знајеш, бата-Мане, зашто!</p> <p>— Ж |
и стаде извлачити бројеве и викати их, а цела кафана слуша и меће зрно на таблу.{S} Тек мало п |
ишљаше сећајући се њега и речи његових, а седећи усамљена, засипана јесењим лишћем, на доксату, |
пушкарања; било је и мртвих и рањених, а међу последњима и сам стари несрећни отад лепе и нева |
или се бар искашљао пролазећи крај њих, а сад их није ни приметио, иако су се кикотале гласно и |
за сељанчицама, кад би прошао крај њих, а на Зону није више ни мислио, или, боље рећи, мислио ј |
периоде пића: од пива је сачувао трбух, а од жупског вина стекао нос црвене, као бакар, боје.{S |
су за паре и еспап, како један трговац, а не кута паре по авлију и по таван, како, ете, мачка ш |
тој, брго дом.{S} На сопче му катанац, а њега га дом нема „Причекни си малко, рече ми жена, ће |
риву дафину!... — викну и удари у плач, а за њом одмах удари у плач и Ташана, мајка Зонина, и с |
е најлепши био, а у колу најбољи играч, а према свирачима најгалантнији.{S} Увек је стопарац да |
ара полиза, па си не знадо’ за тај реч, а оно, пази колицно је, па веће знаје!{S} Бре, бре, бре |
пише, просто једна жаока умочена у жуч, а и он сам се често с уздахом изражавао да „пише крвљу |
то ги ти каза отоичке...{S} Коју искаш, а мен’ ће бидне право...{S} Све су си убаве...</p> <p>— |
ри и он с други Цигани; стануја зурлаш, а она ченгија му жена!... (Даде си једну ногу на првога |
је старији, кој млађи; кој је големаш, а кој си је па фукара!...{S} Млађи одаваше чес’ на стар |
да имаш убаво унуче... шебека ћеш имаш, а унуче јок! — рече и љутито залупи врата за собом и ос |
јој тихо Таска, ако у теј године нећеш, а ти када ћеш?!</p> <p>— <hi>Било је!</hi> — прошапта 3 |
очи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, рече, како мерџан-атеш!...{S} Ех, рече, пуст |
баво...{S} Јеси!...{S} Ти да се ожениш, а она да те куне!{S} Тој да си дочекам, црна мајка!</p> |
де дахире Дудији, нек’ она купи бакшиш, а она се повуче, ућута, и гледаше кроз прозор у мрак, у |
син, а њој гу па много мило за њег’... а њојни викају... неје, ете, прилика.</p> <p>— За мен’ |
агент што је осигуравајућога друства... а може ласно да си останем и девојка...{S} А, једна ли |
татка ми остаде кућа и лојзе и њиве... а ја си и сам јоште купи и спечали.{S} Знајем си; занај |
пињама под мишком, и џавељају и галаме: а препарандисти с књигом под мишком, бритвицом о куку и |
— Тражи си, дете, прилику спроти теб’; а наше старовремско — беше веће!...{S} Што да те турају |
оној: „ни лук јео, ни на лук мирисао“; а то ће поштованим читаоцима јасније бити тек у идућој, |
Ете, жална је што је чорбаџиска керка; а има, ете, ники што није чорбаџиски син, а њој гу па м |
етрве и заове, тако да никад није сама; а и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој |
него удари опет кроз неке друге сокаке; а накривио фес, па га кићанка све бије и куцка по плећи |
о је увек или мајка или тетке и стрине; а кад се уда, онда опет свекрва, јетрве и заове, тако д |
о батаљене муштикле и олупане табакере; а сада, у овом другом, израђује и боље и скупље ствари, |
колико још има да прође док га закалфе; а чим постане калфа, искијаће први шегрт — мишљаше фата |
ас наши <hi>стареји</hi> нас не питаше; а саг нас па наша <hi>деца</hi> не питују! {S}Тој ти је |
Аџиски у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне |
Мане опет слабије прекодан долази кући; а и кад дође, боље да не дође, јер је пргав и џандрљив. |
ко до мрака, и тада се тек вратио кући; а да тога дана ништа није уловио, чак ни пуцао, није ва |
је у трофејима као сваки добар војник; а такав један не мали трофеј била је и она песма о њему |
им у сандаци!{S} Срам ме и да ти кажем; а њег’, рече, не било срам да збере и скута све тој!!{S |
л, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје далеко!” Ама стра’ ме да не |
него се и зауставе и разговарају с њим; а кад се праштају, не може човек да сачека краја.{S} По |
е нимало пикантан, чак ни интересантан; а то је просто стога што је тамо, у том свету, срамота |
у!...{S} Ударија баксуз у кућу и дућан; а пазар мисечни стаде кол’ко пре недељни пазар беше!... |
ушку по лојзе — како пољак ели пударин; а по сву ноћ му свире Цигани и играју <pb n="106" /> че |
акав већи посао, јело у дућан доносило; а кад је што боље зготовљено, ишао би Мане кући и ручао |
мајка ни, не пита: оћемо ли ели нећемо; а саг, кад сами стадомо „татко” и „мајка”, — саг нас <h |
жи обојега пола, који се скуп зове оро; а том ће приликом већ помало моћи и завирити у душу и с |
ни!...{S} Па, молим те, ујдуриши ти то; а ја знам шта је право...</p> <p>— Не бригај ти! — река |
е тиче, не скакуће више с ноге на ногу; а кад улази на капију, она се увек, пре но што уђе, окр |
ма, као што се обично деца ословљавају; а затим би је редовно запитао за њену старију сестру Ко |
мери и шије фустане — она је за удају; а дечак, чим почне да криви ноге и накривљује фес на је |
!” Понекад се и папучама у шали гађају; а чим уђе мушко, оне ућуте и упреподобе се, као да ништ |
трговачком удовицом и ушао у пуну кућу; а Мане је, вели, тек нешто више: растапа злато, окива и |
још неје у теј године!... <pb n="51" /> А својега сина напудија!...{S} И чорбаџиски, бре брате, |
а ни украдну тета-Зону!” <pb n="119" /> А Зона силно бризнула тада у плач. — „Свирите, ништо, в |
>„Родитељи, пазите на своју децу!”</hi> а и мото, које је гласило: <hi>„Ћуд је женска смијешна |
а тесни сокаци, буџаци, <hi>ћутеци</hi> а т’мнина је, — па може ласно без фенер да се соплетеш |
Шта ће <hi>странци</hi> рећи на то?!{S} А наше будне полиције ниоткуда, да нас, веле, поштеди о |
на смејаше ли кој да улегне у кућу?!{S} А си домаћин дође, а измећарка си тури чивију на порту |
слубио је, кад прође Зона Замфирова!{S} А затим би баталио посао, примакао би своју табакеру, н |
ећ официр, као да му је тесак сабља!{S} А због тога ваљада и није се упуштао у озбиљне, „поштен |
а Халила!...” И истин’ збореше жена!{S} А ја гу теке тагај топрв погледа малко боље Зону.{S} Па |
лун и Филибе нема га јоште по-такав!{S} А ти — их што си брљива!{S} Младо, лудо, аџамија — ти и |
а попију — нико паре њихове не виде!{S} А ја сам светски човек: ја хоћу добро да поједем, па, б |
. и да се кара сас селске мечке оне!{S} А прилега ли на чорбаџи—Замфирово дете да си седи у дућ |
рту!...{S} Нема доцна кући долазење!{S} А саг?...{S} Пантим у оној време, у годину једанпут ели |
ље како сам удадена...</p> <p>— Бре!{S} А за кога се удаде?...{S} Кој ти беше човек?...</p> <p> |
само да се сретне с њом, да је види!{S} А кад се сретну, а он се учини као да је и не види, па |
а Персо, што ти се оди дете напраји!{S} А Митанча — што напраји?</p> <p>— Ешек!{S} Што ће праји |
и иде како измећар, белосвецки ники!{S} А зашто, море, ти не обукујеш нове путине, викам му ја, |
те ни видите па што се збори и чини!{S} А по ма’але пуца брука... искочила реч, иде прикажња, а |
ћан и тражи краћи пут и пречи сокак!{S} А међутим и не оде у дућан, него удари опет кроз неке д |
оће да ни напраји нику муку и резил!{S} А лудо је, лудо — па сто оке је лудо!! — Дено, — викну |
уди се Мане.</p> <p>— Ешеку ниједан!{S} А што ми не збориш?!...</p> <p>— Што да ти зборим? — пи |
новаца, као да није чорбаџиски син!{S} А ако понесе, он колико понесе, толико и врати, — некад |
атворим дућан, ја си нађо сал једно!{S} А код чекмеџе долазимо сал ја и он, ники други!{S} Е не |
ућа, па ће му, вели, то чинити чест!{S} А сем тога, то му је и дужност, причаше јој Мане, јер с |
ац!{S} Голем како катанац на магазу!{S} А кључ си тури у џеп, па си иде!{S} Куде си иде, што пр |
.. <hi>Части</hi> ми моје, — не бих!{S} А није мало кад се човек у <hi>своју част</hi> закуне.. |
абицу Кермину!{S} Тој ли је ред?!...{S} А татко што да праји?!{S} Узе си на брата дете, рече: „ |
а ника!...{S} Па бива ли, мајке?!...{S} А убаво си рече наш, ете, Божин дунгерин: „<hi>Две</hi> |
витка и лепа Зона хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то силно љутило, понос јој вређало.{S} Јер, док |
чиниш ништо лошо, ама — неје ред!...{S} А да си имаш домакицу, е, тој веће на друго прилега!{S} |
ће да му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} Много лошо, Бога ми ти казујем!...</p |
е у новине, та како кучку резиле!...{S} А за оно па што те питујем, демек, за доцна кући идење. |
кад видо’ што је брљив — батали!...{S} А што па има девојчики, што су пристасали за удавање, — |
а и тагај то не бива пред чираци!...{S} А ти што радиш саг?...{S} Харчиш такој и губиш си младо |
а си брез фенер идем преко сокак!...{S} А саг!...{S} Судија, бре брате, чиновник, ели приседник |
а мен’-ми се не чури, кеиф немам!...{S} А имам си дом тесте бре, ем повеће и поубаве и поскупе. |
.{S} А из очи ги, ете, тој четим!...{S} А ја си веће убаво знајем заради кога ми тај чес’ чине. |
Ех, много данас мука па за дућан!...{S} А питујеш ли: <hi>што си има</hi> у дућан?...{S} Како о |
у убава, све на татка и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш на крило!...</p> <p>— Их, цр |
војке, сина немаш, — бригу немаш!...{S} А мен’ ме изеде оно моје пцетиште!”</p> <p>— А ти, вика |
скочи!{S} Каква му је она тетка!?...{S} А кад буде ништо зорт, ја ћу се тепам и карам заради на |
и!!...{S} Лудо, што да гу прајиш?...{S} А ја што да зборим и да се карам с будалу?{S} Покупи си |
Е, тој ти је саг алис и сас мен’...{S} А саг ће убаво и видиш и разбереш зашто ти, демек, тој |
{S} Купи му штифлетне а-ла-франга...{S} А домакица ми збори: „Море, Таче, ћути си, па рекни: {S |
оже ласно да си останем и девојка...{S} А, једна ли ћу сам ја <hi>таква!?</hi>”...</p> <p>Никад |
коју му је донела и предала Васка...{S} А од силна смеха разглавиле му се вилице и остале тако |
ро, па да могу конкурисати с њима...{S} А мени отпадали нокти на Горици; то јест, није баш мени |
..{S} Много ми, ете, мило за њума...{S} А за њума ли, Зоне, купујеш ту алвицу?...</p> <p>— Јок! |
навађа га отац да још једном каже...{S} А, што је саг за паре?{S} А... како га рече?</p> <p>— < |
<p>— Доцна си се присетила, Доке...{S} А за Зону имамо си веће прилику! — вели Уранија. — Кој |
обијем катанац и улезнем у сопче...{S} А у собу, што ће да видим: мој срам!...{S} По дувар, бр |
силну лупу срца и да га не опази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, и блеђа но <pb n="118" /> и |
г сама удадни за њег’: удовица си...{S} А што па ти тол’ко смићеш?</p> <p>— Е, ја сам си тетка |
под мишку, — тој му ручак у дућан...{S} А и дућан па што му је!...{S} Какав му је?...{S} Дућан |
срамују да за Манчу, ете, питују...{S} А из очи ги, ете, тој четим!...{S} А ја си веће убаво з |
} Калина ће си дочека своју срећу...{S} А ја си па искам и тражим моју...{S} Неје писано за мен |
је била подужа, пакосна и заједљива.{S} А потекла је од једног кујунџије дошљака, коме посао ни |
к само уситне кад прођу испред њега.{S} А чине се као да га и не гледају, него гледају право пр |
није нигда и никуда макла без њега.{S} А он је то и заслужио, јер је, и онако мали, већ био де |
и ухвати од Мана, али га ипак гледа.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу уђе још већи страх, и |
гиране ципеле, у које једнако гледа.{S} А Мане је гледа неданимице и нетренимице.{S} Притиснуо |
о друкчије, а оно макар као епизода.{S} А што је Мане <pb n="54" /> напослетку изишао чак и као |
последица бедног шегртског положаја.{S} А вукао је шамаре преко целе године.{S} Сем првога дана |
е бањаше се ни па збореше сас овеја.{S} А ове — ама знаш како ми чес’ давају, како ми лацкају! |
лски, за злато ласно нађе кујунџија.{S} А онај <hi>чапкун</hi> зар је прилика, он, кријумчарски |
телом и душом био лепота од човека.{S} А и сам епитет, управо епитети, сведоче то.{S} У чаршиј |
зе преко каквог брвна, преко потока.{S} А оне старије и познатије, оне матроне што носе лагиран |
у гомилала, једна другу потискивала.{S} А причати све то било би и дуго и досадно, а и излишно. |
и тиме друштво у неприлику доводила.{S} А имала је обичај да оно што каже упорно брани, па и да |
излазила, или, боље рећи, силазила.{S} А и кад је долазила, владала се потпуно чорбаџиски.{S} |
жуте сатинске сукњице са цветићима.{S} А никад сама није ишла: увек је око ње било бар пола ту |
ако и кусајте.{S} Она сумња на Мана.{S} А Мане, опет, како су чули, не да се ни опепелити да је |
је он чуо и научио од мајстор-Мана.{S} А после, баш да је све заборавио калфа Коте, није треба |
дана Зону у госте којој од сестара.{S} А имала је три зета у околини.{S} Спреме је у П*, па та |
чиме ће се увеличати кућевна вечера.{S} А други, који такође рано затварају дућан, али који не |
на силна ћеманета, зурле и дахирета.{S} А Мане се све више склања и повлачи у крај, и све тужни |
био; шта је он могао чути?{S} Ништа.{S} А Зона и Васка биле су ту, али оне неће смети никоме <p |
одмах осећа да му треба и домаћица.{S} А и сви му повлађују, сви га хвале да је добра прилика |
свако чудо за три дана”, вели народ.{S} А Мане је био син тога народа, у кога је постала за уте |
и празник.{S} Зона у соби до њихове.{S} А оне седе и шапућу — чуде се што им нема никога.{S} Ни |
пак није хтео ништа силом да добије.{S} А после, њега и није вређало то како су о њему мислили |
хамама, па да све то изнесе напоље.{S} А то је сасвим умесно било, јер, ако и даље остане то т |
еднако суче своје танке црне брчиће.{S} А још кад видеше да се Мане и не осврће чак ни на полиц |
анаест година, задржали је код куће.{S} А и није свршила ни сву основну школу, него само три и |
аде јој све, ама све од аз до ижице.{S} А Дока је не само заплашила, него и вешто питала: поста |
доњој вилици, док му једва састави.{S} А он се дере: „Уа, уа!”</p> <p>А Мана облио мртвачки зн |
био ни принети њеном челеби-Ђорђији.{S} А већ и сами им надимци казиваху то — беху то све нека |
а, ништа му не вели, него иде школи.{S} А кад је Манча викне да понесе дади алву, а она се окре |
нити су је водили, кад су куда ишли.{S} А ако су је баш кадгод и повели, то је увек било после |
спустила и поређала доле по калдрми.{S} А тек по одајама!{S} Какав раскош и какво шаренило!{S} |
је чуше, — сви су били као утучени.{S} А песма је гласила:</p> <quote> <l>На порту сеђаше то З |
ка невеста ће ги обучеш и одиш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бре, научи да си тако збори? — |
је собом у Л*, другој њеној сестри.{S} А боље да није ни долазила, јер и овде је она проклета |
полако осећати и по томе се владати.{S} А и да није сама осетила то, имао би ко да јој то каже. |
смети никоме <pb n="116" /> казати.{S} А сачувај Боже да је још ко ту био! {S}Пуцала би му сут |
да пати, а не зна још од чега пати.{S} А пријатна јој та самоћа, која је заклања од погледа ук |
ве то, није могао снаћи и разабрати.{S} А све је то било и дошло отуда што се хтело судити и за |
ништа: морали су слушати и оћутати.{S} А мало које вече да им не прође поред куће гомила калфи |
, уколико је желео да јој се освети.{S} А на освету је једнако мислио од онога вечера од растан |
ра или прексутра ствар свршена бити.{S} А да је мајка ћерки поверила то, није, мислим, нужно ни |
чи се то никад није могло приметити.{S} А чезнуо је за њом, те како чезнуо, — само је био јогун |
бучеш нове путине?{S} Он си па ћути.{S} А домакица ми Персида, кад виде што ће искочи једно теп |
ражи, чорбаџи-Петраки, да ти рекнем.{S} А, рече, твој ’леб једо’, ти ме изведе на селамет, — па |
весели и проџумбуси мало с друштвом.{S} А то је било онда, кад би, на задовољство и своје и муш |
еве, или нека помогне влашћу својом.{S} А паша му се правда, обећава, а што обећа, то ће и испу |
падаху и одрицаху се сродства с њом.{S} А тек како је било Зони и онима што долажаху!{S} Шта је |
<p>Тога дана је Мане био сав блажен.{S} А како и не би, кад му се целе недеље од тешког дерта н |
ш и питају га где се толико задржао.{S} А он се извињава <pb n="133" /> — каже да се задржао зб |
шта он мисли.</p> <p>Мане је ћутао.{S} А кад мати навали на њ, он јој рече да није то баш тако |
кад потруди своје чудо и господство.{S} А за ситније ствари утолико му је лакше било.{S} Сваку |
/> око, свуда види само господство.{S} А тек унутра, у кући, у претсобљу, шта све човек може д |
увек послушан и особито пажљив био.{S} А Јевда ћути, трпи, и плаче кришом. {S}И то је тако тра |
ет батаљивао рад, устајао и одлазио.{S} А чуло се и да је прошле вечери, по старом обичају, био |
ико се он на то <pb n="32" /> љутио.{S} А кад пролази махалом, сав женски свет, и жене и бабе, |
чка, као што је то одвајкада научио.{S} А чим је он прилегао, целом кућом је одмах овладао неки |
знајеш моју муку, па си збориш тако.{S} А, истин’, рече, ја сам кабает, много сам, рече, кабает |
и, држао је да још није све пропало.{S} А надао се успеху, јер је спремио терен.{S} О Мани се л |
је загледају и разгледају јој одело.{S} А она у богатом и шареном венчаном оделу. {S}Пустила ду |
нисала и да је суђено и писано било.{S} А кад се Манулаћ отимао и споменуо да сада нису пређашњ |
неколико дана само о токе говорило.{S} А да је прича углавноме порасла у обиму и детаљи јој се |
једну девојку, да с њом поведе коло.{S} А она се стиди, хоће од стида да прогута ону мараму кој |
Што он напише, то је било написано.{S} А и то му је не један рекао да је његово перо, којим он |
је из стенографских бележака вађено.{S} А које мишљење мислимо да неће бити на одмет, кад од је |
ћива, али јој мајка никако не да то.{S} А Зона се растужи обично тада и говори о смрти.</p> <p> |
може богзна како похвалити то место.{S} А најпосле, ако јој се баш и не јави срећа, а оно је и |
допуштени односи — и све тако нешто.{S} А кад сиротиња, што не може да се формално узме због тр |
ико бољи од њега да буде Мани девер.{S} А сем тога, тако ће се узети да је остао момак и да оно |
рилика за њу, док не постане официр.{S} А дотле се трудио да јој бар падне у очи; зато је и про |
бориш!? — рече прекидајући разговор.{S} А затим метну шубару на главу и оде љутито.</p> <pb n=" |
рокљуви већ ко је протурао тај глас.{S} А затим зовну још Зону, да се опрости и с њом.</p> <p>— |
ће бити јесенас, нека буде вечерас.{S} А ваљда је и суђено и писано да то тако буде.</p> <p>За |
је испекао овај свој садашњи занат.{S} А шта му и треба више?{S} Млад је, здрав је, грлат је; |
да се све отимају да до њега играју.{S} А Манча је био већ на гласу као момак и играч.{S} И мал |
не, да не купи комшилук на ту бруку.{S} А она га и не слуша, него се обрецује на њ, вели му: „А |
ђере, у свету Богородицу Габровачку.{S} А сем тога, — причала је Уранија — и то је имало нешто |
како им је зар писано да се и узму.{S} А да то не би био први случај, нити какво чудо да се ор |
о тамо где се оро игра.{S} Ту стану.{S} А обично и најрадије стану на какав басамак или камен — |
да спијеш код тету — ће гу украдну.{S} А ти си ћутиш ту, а имаш си такво убаво краљско име!... |
ила је тетка Таска и уверавала Зону.{S} А то се помало могло и веровати, јер Мане је доста чест |
може да се сети где је изгубио капу.{S} А у могућности је да држи и калфу.{S} Дућан му пун, а п |
н је у то доба већ обично у кревету.{S} А срећа што није био, јер и без тога доста је бруке и с |
ед Ташаном како нерадо оставља кућу.{S} А тако исто му нису веровале ни за оно да ће продати чи |
и рекли, свршио у једном окатренућу.{S} А пре тога би сам почистио метлом испред дућанчића, зад |
о, тако кажу, кад је о сиротињи реч.{S} А кад се <hi>господа</hi> потуку с амбрелима, да све пр |
ће не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре, ћопек-сене, што си не обучеш нове путине?{S} Он |
Та што... ако сте, демек, чорбаџике?{S} А зашто има онај реч: девојачка су врата свакому отворе |
ом каже...{S} А, што је саг за паре?{S} А... како га рече?</p> <p>— <hi>Оскудација!</hi> — пона |
ци, што неће више код мајке да ноћи?{S} А њој очи пуне суза и готова је да заплаче.{S} Крај ње |
се враћа кроз сокаке и буџаке кући?{S} А кад га је овај зачуђено запитао:{S} Нашто све то, и о |
и да Манулаћ нема ни форму за девера! — А како је имао форме за младожењу?! дира је Мане и дово |
памти, па наплати!{S} Наплати, брате! — А затим се окрене клијенту, па настави: — Не бригај ти, |
ерке, па ниједна да му не рекне: јок! — а он си —- ешек ниједан! ожени сас белосветску и изгуби |
к и трандафил и дафину да ми посадиш! — А мајка плаче, ударе јој сузе на очи, па је јури папучо |
да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стануја пишман!...{S} Па да си разбереш да неје ни |
посмешило се дете...</p> <p>— „Дете”, — а виде ли како уме да збори и што иска да пазари?{S} По |
е за његове године?!{S} Деда се вика, — а погле шта праји!{S} Бела глава, бре, брате!” ипак је |
а дор чу то, — настави плачући Таска, — а мене-ми се ноге отсекоше, па како да несу моје ноге!. |
ва игра,, која се уз ту песму играла, — а та је песма:</p> <quote> <l>Игра оро код гробљиште,</ |
ељанчицама, које се загледају у Мана, — а био је врло леп — па и не умеју одмах да кажу зашто с |
е јелек и гуњче, опет маслинове боје, — а све у силном гајтану — па се притегне траболос-појасо |
е нема, — ама ће да праћа на рисјане, — а брука и тој...</p> <p>— Зар чорбаџика?...</p> <p>— Ле |
та када си виде што ништо неће бидне, — а она си уфати свет...{S} Кој гу знаје куде је саг!...{ |
чи се да се дигне, али већ не могаше, — а у том се и пробуди...</p> <pb n="123" /> <p>Беше гола |
о стра’ ме; рече ми да ће да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стануја пишман!...{S} Па |
онај увек готов био на такве ствари, — а Мане је исти отац...</p> <p>Силно је оптуживала сина, |
ој спреми нешто, да га добро запамти, — а за то је опет морало доћи ово што је дошло, и припове |
Та један дан у недељу, рече ми један, — а беше код мен’ јоште у турцко време калфа, — ништо лош |
хоћу си, Јевдо, — рече чорбаџи-Таско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам ту |
к калфе почеле певати, и то тек соло, — а овде је већ и шегрти певаху, и то у хору: у дуету, те |
вет кардаши и побратими; ће изгинемо, — а теб’-те неће давамо!...</p> <p>— Јок!</p> <p>— Зашто? |
свој махали, ако не и у свему граду, — а главати и чупави шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти |
p> <p>— Ама, имам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла!</p> <p>— Е, што си имаш? — пит |
вели Јевда, само да је скине с врата. — А саг, иди си па легни; преспиј си малко, Доке...</p> < |
па изгледао с њом на челу као инорог. — А какво је само сребрно кандило израдио за Светог Панте |
Замфир, па не може никако да се сети. — А, мајка... како ти се зваше?</p> <p>— Бела! — одговори |
врши хаџи-Замфир и пружи му цигарлук. — А ја ће пратим за њума — додаде, — кад буде готова...</ |
— Туго-о-о! — викну Јевда преплашено. — А за што га турише?{S} Неје чиновник, та да се карају?! |
цигару, сркну из филџана, па настави: — А мен’ ми дође ништо жал’, па си зборим у памет: „Ех, ц |
грчка! — развика се Дока, па заврши: — А ти, Ташано, подај си дете за онога Манулаћа, берем ће |
Кој ће те такву, без курјуци, узне?!” — А Зона јој одговара: „Мори, глај си посла, нане, — <hi> |
та да прилега”, рече, „на младожењу?” — А што је па теб’-ти криво за Манулаћа и за мустаћи? збо |
ља, па светак, па недеља, погледам ја — а он си јоште иде у поцепане путине!{S} Чорбаџи-Петраки |
/hi> потуку с амбрелима, да све пршти — а они само укратко пишу: „Били смо”, веле, „очевици јед |
има од ваши што си беоше први трговци — а саг, звонари и клисари, па пале прангије кад слави Па |
...{S} Онакву лепотињу веће у мој век — а ја сам си жена убавачко стара — јоште не видо’...{S} |
резили, рече, твој Митка.{S} Чуја сам — а убаво разбра’, — рече, јучерке на ноћ, куде неке бело |
ане, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, тво |
p> <p>— Па ћути!</p> <pb n="80" /> <p>— А што мисли кад си ћути?</p> <p>— Е, кој гу знаје!...</ |
аџиска ћерка!...</p> <pb n="55" /> <p>— А што је па теб’ ти за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу |
је чиновник, та да се карају?!</p> <p>— А кој знаје!{S} Ама <hi>ништо</hi>, стринке, напрајише |
.</p> <p>— И она си је здраво!</p> <p>— А ти што работиш?{S} Здраво ли си?</p> <p>— Здраво сам |
од татка ми заради Митка?!...</p> <p>— А збори си нешто за мен’?</p> <p>— Па... ете... збори: |
не каза, ни те па питује?!...</p> <p>— А што кој да ми казује, кад си сама све знајем, и све в |
?</p> <p>— Е, кој гу знаје!...</p> <p>— А може ли да поје?</p> <p>— Па и поје...</p> <p>— Е, шт |
ми треба пазар и муштерије!...</p> <p>— А што ће да ручаш, кад си не пазариш?! — прекиде га зај |
аво ли је?</p> <p>— Здраво!...</p> <p>— А чорбаџика, што работи она?...</p> <p>— И она си је зд |
си прочетеја што је писано?...</p> <p>— А ја си... — вели збуњено Мане — ете... искам... ако је |
што?</p> <p>— Несмо прилика...</p> <p>— А ти, имаш си прилику?</p> <p>— Имам си... — вели Зона |
..</p> <p>— Па... ће да има...</p> <p>— А шта је?{S} Од какав си је ред?{S} Е ли чиновник, офиц |
а доносила ти абери од Зону...</p> <p>— А, ти ли си, Васке, девојке?...</p> <p>— Ба, несам више |
алина. — Несам за вашу кућу...</p> <p>— А, за оро ли си?{S} Ах, што си па девојче за оро!... — |
а да си има траву стискавац...</p> <p>— А саг јоште има, побратиме, да нађемо једнога кочијаша. |
</p> <p>— Лелее! — хуче Јевда.</p> <p>— А татко му Петракија тури га у новине и рече: „Од данас |
е испратила до авлиских врата.</p> <p>— А кој си је? — запита Зона радосно.</p> <p>— Е, ела сам |
е! — рече Замфир и диже обрве.</p> <p>— А што па?{S} Ако не узне из вашу кућу — ће остане нежен |
ком за ударено место на глави.</p> <p>— А, бре, ешеку ниједан — пита га калфа Коте, — какво пој |
де сва малаксала на миндерлук.</p> <p>— А ја дор чу то, — настави плачући Таска, — а мене-ми се |
мах из тих стопа Мани у дућан.</p> <p>— А, такој ли је? — викну му тетка-Дока још с врата улазе |
сле дуже паузе, запитаће Мане:</p> <p>— А... ете...{S} Зоне... здраво ли је?{S} Што работи?</p> |
’ ме изеде оно моје пцетиште!”</p> <p>— А ти, викам, зашто га испусти? „Дрво се, викам, савија |
о сас две криве гране, па једну за теб’ а другу за мен’, црну тетку, да се бесимо, зашто живот |
море, да му прикачимо на реп тенџеру?!” а трећи прихватају <pb n="122" /> радосно и предлажу јо |
де... у сукњи; из јучерашњег друштва!” А он се сећа, смеши се и каже да га се то баш ништа не |
„Овим шором, Лазо, еј, девојака нема!” А побратим Пајица му одговара: „За кога, море, газимо о |
, а све полетело на њега, и виче: „Уа!” а он сваки час пада, па се опет диже и опет бежи.{S} И |
кне: „Еве, тој ти је за куче у чашире!” а он тада полете и викну на њу из свега гласа... {S}Трж |
аво краљско име!...{S} Јазук, Миланче!” А дете их слуша, и гледа час у њих час у Зону, па се см |
ик, пореска глава, плаћам, бре, порез!” а затим опет: „Ај си, келешу ниједан, теб’ ћу те гледам |
-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га питају коју ће да узме, а он каже: „Све по авл |
њему: „Море, ’хоће, ете, да га женимо!” А он обори главу, гледа устрану, стиди се, али не порич |
тугоо, куче у чашире фатило се у оро!” а други почели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледања и њего |
ћи: „Лелее”, или пуштајући звуке „ццц!” а то све Зона, наравно, да и чује и види, па јој тешко, |
ече ми жена, ће дође <hi>дете</hi>!...” А за тој па да ми је!” реко’ гу ја, та си узе једно сик |
ре, газимо ово блато, а побратиме?!...” А бацао је око — није шала, толики триумфи! — и на Зону |
<hi>тенџеру</hi> јоште, да понесе?!...” А Манулаћ све скаче од радости и смеха, држећи тенџеру |
и јевропејски трговац, галантерис’!...” А ја си сал ћутим, — збори си Петракија — па викам:{S} |
у, па се смеши усиљено и виче „јок!...” а после постаје озбиљније, па тек силно затрепће очима, |
и саг бидне снајка у овеј покладе!?...” А лепе, па убаве што су — лелее, Јевдо, очи да си не ск |
дом?”; трећа: „У лојзе ли гу уфатисте?” а четврта баш загрди питањем: „Ели гу <hi>сас џандари</ |
ши за џеп и пита: „Шта имам да платим?” а келнер само каже: „Немате ништа; плаћено је”, а кад о |
ко један рече: „Што се смејеш, будало?” А затим појурише кола као холуј брзо крај чесме, пуне с |
ер тамо, на Истоку, раније се и сазрева а раније и стари.{S} Чим девојче почне да гризе доњу ус |
же без ње; она је само за њега створена а он за њу!{S} И један дотицај коленима испод стола, и |
офицерску прилику; еснаф спроти еснафа а трговац спроти трговца иска прилику, демек; <pb n="10 |
ика, дете турцке путине; иска штифлетне а-ла-франга да му, ете, купиш!” — Што бре, ешеку?{S} За |
ете, знаш како је!{S} Купи му штифлетне а-ла-франга...{S} А домакица ми збори: „Море, Таче, ћут |
/> <p>Ручао би како кад, некад код куће а некад — и то чешће — би му се, нарочито кад има какав |
дари га једном песницом одозго по глави а другом одоздо по доњој вилици, док му једва састави.{ |
ај крај, као да смо у централној Африци а не у цивилизованој Јевропи...{S} Шта ће <hi>странци</ |
и-ич-не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам |
је пан-Франћишек почео с концертирањем а свршио са циганском дружином, у којој чини чудан конт |
свима кућама где се целе недеље радило а недељни дан жељно очекивао.{S} Стари Замфир легао да |
е га кући; под једним пазухом носе кесу а под другим нешто купљено успут, чиме ће се увеличати |
нско и погледају, акамоли разговарају. (А и да није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер |
ели: „Гено, мори, ја се нећу удам!...” (А и Гена њој вели да се и она неће удавати.{S} И обе мл |
саху Замфирови, било би лако: дегенеци (а можда и сургун) му не би фалили, али је Србија, за фу |
воје брчиће и пусти извештаченим басом (а говорио је обично са пола уста): „А јој, побратиме, п |
Зоне нигде не беше, нико је није видео (а чудно би им било да су је и виделе!).{S} Опазили су с |
је Манулаћ седео пред дућаном и пушио (а пушио је ретко: дваред или триред у години сетио би с |
ико пута узимао преко крила неку пушку (а сви су веровали да њоме очекује некога и питали га је |
рихватише и жене и стадоше клети Манчу (а зна се да је женска клетва страшнија и бржа и савршен |
ама и романима.</hi> </p> <p>После овог,а ствар се брзо развијала и крају приводила, — брже нег |
љиште,</l> <l>И у оро Катаринке,</l> <l>А до њума млад наредник,</l> <l>Леле, туго, млад наредн |
ти и задовољства.</p> <pb n="190" /> <p>А Мане седи са кардашима и весели се.{S} И нико, сем Ми |
њигу да си чети...</p> <pb n="94" /> <p>А Мани мило.{S} Брани се још неко време, пориче, спомињ |
ми песну запој!...</p> <pb n="89" /> <p>А Васка запева:</p> <quote> <l>Излегох да се пошетам</l |
l> <l>За наше комшијче!</l> </quote> <p>А Мане и Калина су комшије!...{S} То јој паде на памет, |
ама ћу га пробудити!...</l> </quote> <p>А кад би устао, потрчале би одмах на доксат, да га посл |
туго, млад наредник...</l> </quote> <p>А на таквим местима се увек десе и понеки странци, поне |
авни јунак ове приповетке.</hi> </p> <p>А ако се Зона поносила што се свет за њом окретао, могл |
а Коте, — какво појење у дућан?!</p> <p>А шегрт Поте га гледа блесасто, и пипа главу, и гледа д |
му паша — и ствар је свршена!..,</p> <p>А и паша је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир |
та и без алву слатка и блага!...</p> <p>А Зона само прћи уста и не одговара ништа; стоји као св |
и да се ипак на земљи налазе!...</p> <p>А као што је био добар играч, тако је био добар и певач |
!{S} Ела, испеци ни две кафе!...</p> <p>А газда Таче седе и поче:</p> <p>— Ете саг ми, Јевдо, д |
време, — беше му, бата-Таско!...</p> <p>А бата-Таско уздахну и прихвати:</p> <p>— У старо време |
ерка пада ли далеко од кладу?...</p> <p>А Мане му се куне у пушку, која га никад није слагала, |
Нацко:</p> <p>— Маџарска буна...</p> <p>А сви мећу зрно кукуруза на број 48.</p> <p>— Фузија... |
не гледа, него само пући уста...</p> <p>А Ману стегло нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у |
ј си је његово петалско знање...</p> <p>А наша „Трша”, ете, и „Кундака” опуштиле жално главу... |
све јасно, јасно као дан било...</p> <p>А тако је некако баш и било.{S} У кући Замфирово| доист |
за два гроша од кетену алвицу...</p> <p>А Зона се креће љута, ништа му не вели, него иде школи. |
њој даљини и висини од „фукаре”.</p> <p>А то је било једне недеље, баш Беле недеље, кад је по т |
говора са својих ноћних подвига.</p> <p>А у исто време кад је кудила Ману, хвалила је оног Ману |
остави рад, па га само погледа.</p> <p>А Поте се занео као тетреб, па продужи оним својим танк |
р и протест посетитељака хамама.</p> <p>А то је било онда кад јој је Јунус-агина ханума једном |
треба и да освета буде извршена.</p> <p>А Митанче још једнако живи одвојен од родитељске куће.{ |
лећи силу и моћ чорбаџи-Замфира.</p> <p>А та сила долазила је од силног богатства његовог.{S} Њ |
<p>Калфа Коте не доби одговора.</p> <p>А није требало да га пита ни где је песму чуо, ни од ко |
ке!... — додаје и погледа у оца.</p> <p>А родитељи га гледају пуни милоште, а из погледа им се |
тако издавали њено расположење.</p> <p>А затим се подигоше све с миндерлука, Дена им већ окрен |
епота — теферич још пријатнијим.</p> <p>А Мане је волео да теферичи.{S} Простре ћилимче, које б |
овова околних кућа негде далеко.</p> <p>А Васка би тада запевала ту песму, у којој је Зона виде |
р и господин начелник живе лепо.</p> <p>А то је најлепше објаснио неки господин Милисав Јеконом |
<p>Тако је говорио хаџи-Замфир.</p> <p>А имао је и право!{S} Није он то онако напамет говорио. |
тави.{S} А он се дере: „Уа, уа!”</p> <p>А Мана облио мртвачки зној.{S} Стегло га нешто у грлу, |
— Татко кој ти беше?...{S} Ђорђија! {S}А иверка пада ли далеко од кладу?...</p> <p>А Мане му с |
!{S} Ја ги сал гледам, па си сеирим! {S}А туј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу, па, рече: „В |
вник — сас двеста гроша мисечно!!... {S}А фрајла Кермина поседе си малко; чека, белким, да се и |
ке!{S} Да се поломе служејећи ме!... {S}А ја си седим, па, како пашина мајка, примам си чес’ и |
ло доцније, кад се сви играчи скупе. {S}А дотле проводе време како ко зна.{S} Неки играју <pb n |
, увек, само на Зону хаџи-Замфирову. {S}А она је знала за то, па као свака ванредно лепа, а уз |
и по тетке и по стринке на ноћување... „А да беше тагај туј, рече Петракија, — ћа с оно сикирче |
ом (а говорио је обично са пола уста): „А јој, побратиме, пусти ме да умрем!...” па иде даље др |
затворених врата, само зачуђено пита: „А... мајстор Манча — нема ли га?” или: „Манча, нема га |
лешу ниједан, теб’ ћу те гледам”, или: „А ти си па нека девојка!” и томе подобни разговори.{S} |
уј? или други питају мало потсмешљиво: „А, јоште ли га нема.?... <pb n="138" /> Јоште си зар сп |
и од другу, ама си мислим у мој памет: „А, рипчики!{S} Да се истепате ви за тој, викам; ја, ако |
рече, може ласно гуја да те изеде”. — „А ја си, рече Петракија, уфати’ таг ники стра’ и зорт; |
е да га питује...</p> <pb n="49" /> <p>„А ја си — рече Петракија — кад ми рече човек тој, брго |
о...{S} За малко време...</p> <p>— Како аа малко?</p> <p>— Па до „голем нишан”, а после кој да |
ене по коју стару љубав своју.</p> <p>— Ааа, Мало, — рекао би, кад је сретне, — куде ти је убав |
певуше је.{S} Чак и прозаични ћир-Моша Абеншаам певушио би је кад би што добро продао, или кад |
итујеш, бата-Мане, од кога, си је, ете, абер и поздравље?</p> <p>— Па тој си је твоје знање.</p |
ј да си дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па после сал тол’ко да поживејем кол’ко |
ти муштулугџија, Ташано!{S} Сас црн ти абер дођо’!...</p> <p>— Ћути си, не збори! — викну Таша |
ђе, па те чекам одамно...{S} Имам један абер за теб’, и поздравље...</p> <p>Мане се тихо искашљ |
Васка... лагала ли је, кад ми је, ете, абере доносила, и зборила, ете... „Поздравила ти се Зон |
ре праћала?...{S} Васка што је доносила абере од теб’ до мен’?...</p> <p>— Мори, — рече досадно |
ме!</p> <p>— Е, што си ме таг лагала и абере праћала?...{S} Васка што је доносила абере од теб |
била у Хаџиске измећарка, а доносила ти абери од Зону...</p> <p>— А, ти ли си, Васке, девојке?. |
историчари и микроскопичари, биолози и абиолози, филолози и математичари, — ови последњи с грд |
угуткине боје и понео скупоцени штап од абоноса давало му је свечан изглед, и укућани су однеку |
уражан је, дрзак је, има пуно тих лудих авантура, а што је овде најглавније, ћосав је и има неж |
т као човек који лако суделује у таквим авантурама, па зато је једнако на епитимији по манастир |
азило преко многих широких басамака.{S} Авлија пространа.{S} Испред куће мања баштица, такозван |
грао под њим, и то под толиким истим! — Авлија је сва била у цвећу.{S} Као и сви на Истоку, и М |
рже силан смех, од којега се тресла сва авлија и висока трокатница богатога хаџи-Замфира.{S} Са |
<pb n="14" /> <p>Иза куће је пространа авлија, а иза ове дубока башта с капиџиком у црквену по |
се ноћни лавеж из мирне хаџи-Замфирове авлије бестрага далеко чује и распознаје.{S} Лепо се ух |
ише високу капију, још се из чорбаџиске авлије чуо кикот и смех, и слушао га Мане, који је, као |
ају налуне или папуче преко калдрмисане авлије, и једна по једна стрина или тетка долази, с рук |
осите чорбаџиске кћери, које се чуло из авлије.{S} И страшна му беше и сама помисао на то како |
на клупче, чувао веш, кад се суши преко авлије, хранио живину, и знао увек тачно колико има пет |
Дена им већ окренула налуне и папуче ка авлији, и ове поново, онако стојећи, још једаред изређа |
ибају, па се сија по чорбаџи-Замфировој авлији као да су се сунца спустила и поређала доле по к |
и где је опет комшиска снела у њиховој авлији.{S} Све је он то знао и имена свима њиховим и мн |
кока погреши, па снесе јаје у комшиској авлији, или обратно, кад је и где је опет комшиска снел |
кву на јутрење и на краће молитве.{S} У авлији неколико кошева, пећ за хлеб, штале за коње и ве |
ан повукао се неопажено у један ћошак у авлији и одатле, скривен од очију свију, гледа сав тај |
фир показа Зони ону липу пред капијом у авлији.{S} Само дотле, рече јој, сме ићи; ни на авлиска |
спремане за зимницу, кад се то сушило у авлији; он је држао конац, кад би га намотавала на клуп |
гатства чорбаџи-Замфировог.</p> <p>Ту у авлији су чељадске собе и кујна.{S} Кујна је по правилу |
купио, па прекрилио све одаје, доксате, авлију и сав сокак; на све стране само оро видиш — једн |
од силна смеха који је све обухватио, и авлију, и комшилук, и сокак.{S} Сви се тресу од силна с |
ају коју ће да узме, а он каже: „Све по авлију и по сокак”.{S} Сви се смеју, и веле: „Лелее, лу |
, како један трговац, а не кута паре по авлију и по таван, како, ете, мачка што си кута...{S} С |
ају; јер све је то појурило са сокака у авлију, а околни комшиски зидови пуни начичкани радозна |
јемо, кој ће побоље да прерипи кочије у авлију там!” Али се никако не сложише. <pb n="127" /> М |
бица низ високе камене степенице доле у авлију.{S} Води је Сотираћ, Манулаћев брат од тетке, ко |
</p> <p>— Неје...{S} Неје искачала ни у авлију!{S} Трећи дан веће...{S} Мори, <hi>зашто</hi> ме |
гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — Чиновник, ете, иска чиновничку, офицер офицер |
на Бит-пазар, где игра оро; или у неку авлију или неки пошири ћорсокак, где се момци и девојке |
веза.{S} Једино кроз капиџик у комшиску авлију или преко сокака што је умела и смела сама поћи. |
еш како лете, да се посатру, девојке на авлиска врата; понека се забатрга, <pb n="67" /> па јој |
S} Само дотле, рече јој, сме ићи; ни на авлиска врата не сме више сама, без неког од старијих, |
а, извиривао кроз прозоре, истрчавао на авлиска врата и радознало их гледао, и кад су ишли тамо |
у си! — прекиде га љутито Зона и залупи авлиска врата за собом, оставив Мана напољу.</p> <pb n= |
ављују се и попови, застану за часак на авлиским вратима, ваде грдне чешљине и брзо чешљајући у |
и бабе, одају му чест: устају с прагова авлиских врата и остају тако стојећи — с мало погнутом |
вели Мане Зони, која га је испратила до авлиских врата.</p> <p>— А кој си је? — запита Зона рад |
Мане нуди Калини да је допрати до њених авлиских врата, а она га благодарно погледа, али га ипа |
игоше се да иду.</p> <p>Пробудише стару Аву, која је пре четрдесет и више година била на гласу |
си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се волемо за удавање и венчавање, а за друго јо |
е удам за онога ћелеш-ефендију Исидора, агент што је осигуравајућога друства... а може ласно да |
дођу и понеки трговачки агенти, понеки агент осигуравајућег друштва или трговачки помоћници из |
се увек десе и дођу и понеки трговачки агенти, понеки агент осигуравајућег друштва или трговач |
сио само муштиклом коју је извезао Ибиш-аги, или табакером у газда-Гана, или сребрним прстеном |
> <p>А то је било онда кад јој је Јунус-агина ханума једном приметила:</p> <p>— Па ти, чорбаџик |
се што им нема никога.{S} Није дошла ни Аглајица, да им исприча и рапортира све што се десило з |
S}А туј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу, па, рече: „Виде ли, Доке, што је, рече, убаво овој |
збори ми господин начелник, — по Мамут-агу (он си иде саг у Турско, а скоро ће се врне оданде) |
, утучен и несрећан као из раја изгнани Адам што је погружен стојао пред затвореним еденским вр |
{S}Исправку му је написао баш онај исти адвокат буџаклија, који је и непријатељу његовом написа |
во...</p> <p>— Не бригај ти! — рекао му адвокат пружајући келнеру чашу и питајући га која је. — |
афански џепарац.{S} Зато је нашао неког адвоката буџаклију и замолио га да се заузме, рече, за |
задржао због писања неке жалбе и давања адвокатског савета.</p> <p>Одмах настаде већа живост.{S |
својој парници, о суду <pb n="96" /> и адвокату.{S} И баш кад су се оне тако чудиле што им нем |
дају да живимо! — тужио се тај господин адвокату. — Они живе — будите Бог с нама!{S} Ништа не к |
слободе, бацио се на правну струку.{S} Адвоцирао је, слао дописе, постављао по новинама питања |
еб једо’, ти ме изведе на селамет, — па адет је да ти кажем; зашто, рече, може ласно гуја да те |
боту оди тој твоје <hi>„дете”!</hi> Нов адет да видиш!{S} Саг младожење, ете, спремају бошчалук |
нам.{S} Зашто саг искочија ники <hi>нов адет</hi>, па ники саг воде и <hi>после</hi>...</p> </d |
и пантим...{S} У наш варош, — тај си је адет...</p> <p>— Питујем, — вели Ваче Шаторче, — зашто |
чиште, ама ме не целива у руку, како је адет у њега.{S} Обуче ги, и један дан одија сас њи по ч |
ође си други земан; заступи други ред и адет, — говорила би му Јевда. — Тражи си, дете, прилику |
ршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо живување — све ни, бре брат |
.{S} Ето, заб’равија сам зар онај стари адет, па искам да знам.{S} Зашто саг искочија ники <hi> |
давало на науке?!...{S} Откуд ви па тај адет и тај памет?...{S} Што?{S} Што бре?... {S}Да си на |
свога Манулаћа као најлепши и најмилији адиђар свој, и зато се није нигда и никуда макла без ње |
трала за најлепши и најскупоценији свој адиђар, тако је исто и Персида сматрала свога Манулаћа |
ишао из моде, — потрпа на себе све њене адиђаре, па се огледа на великом огледалу и хода по соб |
ним и немилосрдним натписом: „Ретур!{S} Адресант се не налази у месту!...”</p> </div> <pb n="16 |
названи — била је судбине једног рђаво адресованог писма, које лута из места у место, па се, ц |
лаћају — и признаде јој све, ама све од аз до ижице.{S} А Дока је не само заплашила, него и веш |
/l> <l>Синоћ сам ти долазија,</l> <l>По азбашче пошетаја,</l> <l>Алов јаглак изгубија.</l> <l>А |
но вино, —</l> <l>Зашт’ га не пијем?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам чарне очи, —</l> <l>Еј, |
ло лице, —</l> <l>Зашт’ га не љубим?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам русе косе, —</l> <l>Еј, |
неће више бити онај негдашњи!... — Хе, ’ај’ иди си, — вели јој, — па се поздрави на мајку...{S} |
чише све на њу. — Кој те је зваја?!... ’Ај’ си дом!...</p> <p>— Кој да си иде дом?!{S} Ја ли?! |
ва, плаћам, бре, порез!” а затим опет: „Ај си, келешу ниједан, теб’ ћу те гледам”, или: „А ти с |
слуша, него се обрецује на њ, вели му: „Ај си, келешу ниједан!{S} Овој си је наше женско знање! |
{S} По неколико се пута рукују и вичу: „Ај’ са здравје!”, али не пуштају одмах руку: држе га ду |
а у реч и повуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом да си идемо!...</p> <pb n="76" /> <p>Било је |
татка му!...</p> <p>— Што ће начиним?! ’Ајде и ти, па, нане, како си тој па збориш!? — рече пре |
едан, ама убав, мерџан-атеш у лулу ми! ’Ајде, па ће ти поиграм у свадбу! {S}Хахаха!” смеје се ч |
/p> <p>— Мерак! — прекиде је Ташана. — ’Ајде, како збориш ти па то?!... <hi>Мерак</hi>!...{S} З |
— тол’ко што је лепотиња!...</p> <p>— ’Ајде ћути си, несрећо! — обрецну се Јевда на њу. — Неје |
а му зборешем, ама ме ич не слуша!... „’Ајде, вика ми он, ћути си, Доке!{S} Тебе ти ласно, рече |
је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде да прерипујемо, кој ће побоље да прерипи кочије у |
је ни до редакције и експедиције, ни до ајнлегерке, него до уредника, јер је — писало је у лист |
пша од лепше, а међу њима најлепша мала Ајша, најмлађи и најомиљенији чочек, која болује од сев |
у и гледаше у њу.{S} И тек кад му приђе Ајша с дахиретом, трже се из сањарија, заграби шаку сто |
не мрсим?!...</l> </quote> <p>Узалуд је Ајша кокетовала!{S} На друге очи, друге косе и на друго |
p> <p>Весеље се продужило ипак, иако је Ајша тужна била.{S} Још се певало, свирало и бесно и ст |
енгије прихватише; запеваше и Ђулсефа и Ајша, пратећи песму ударањем У дахирета.{S} Запеваше он |
паре?</p> <p>— Неје за паре реч! — вели Ајша стојећи и очекујући још, као и досад што је уз бак |
>тол’ко</hi>... — рече јетко и зловољно Ајша.</p> <p>— Мало ли је? — запита је Мане. — Зар тол’ |
ерас Мане није поручивао ништа.{S} Зато Ајша даде знак Дудији да запева ту песму.{S} Дудија зап |
мињување...</p> <p>— Ее, — уздахну тихо Ајша, — видо’ веће ја...</p> <p>— Е, тол’ко! — рече Ман |
дија донела амо чак из Мостара, а чучук-Ајша је најрадије и најлепше певала, јер се цела песма |
су отпевали ту песму, добијала је чучук-Ајша лепа бакшиша и још лепших речи и погледа од Мане и |
их не гледам?!...</l> </quote> <p>Чучук-Ајша га погледа сањиво својим страсним великим бадемаст |
/> <p>— <hi>Било</hi>, Ајшо!...</p> <p>Ајша само превуче руком преко чела и остави га, даде да |
</p> <pb n="192" /> <p>— <hi>Било</hi>, Ајшо!...</p> <p>Ајша само превуче руком преко чела и ос |
изантема. — Тој ти је последње од мен’, Ајшо, за игре што ми играше, за песне што ми појеше... |
Мане...</p> <p>Ни сада не погледа Мане Ајшу, ни њено бело лице, ни њене дуге косе, које беше п |
хирета богато спуштао, али ниједну — ни Ајшу, ни Ђулсефу, ни Дудију Бошњакушу — није ни погледа |
име казује.{S} Није му се дало да сврши академију, да му мач буде оружје, али, као што видите, |
же је неки официри, три фронтовна и два академска, а они опет нису баш ради да им дете иде у гу |
ше вреде и од правих <hi>сребрних</hi>, акамоли од лажних оловних дводинараца!{S} Џумбусио млад |
не осврће чак ни на полициског писара, акамоли на жандара, и да их чак и не отпоздравља — онда |
емља, спава, и не зна ништа ни за себе, акамоли за лист”.</p> <p>Зато је похитао ради материјал |
од тешког дерта није милило ни да седи, акамоли да ради у дућану, јер му је једнако била у паме |
днути са стазе врлина ни сам црни ђаво, акамоли једна чедна и безазлена девојчица у пупољку сво |
ке прескакати, а он их не би ни опазио, акамоли гађао!</p> <p>Већ је пао мрак кад је стигао и п |
амота да се мушко и женско и погледају, акамоли разговарају. (А и да није тако, опет би дијалог |
ести за собом ни једну јуницу на улару, акамоли најлепшу девојку, као што је Зона!... .</p> <p> |
има ли мустаћи? — пита Зона. — Нећу га, ако нема мустаћи...</p> <p>— Па... ће да има...</p> <p> |
S} Да се истепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена проста, убаво си знајем дек неје заради |
и и украдни гу... ће те чека, па, вика, ако се зове „побегуља” — берем да знаје зашто се такој |
а, ете, дете си, — вели јој тихо Таска, ако у теј године нећеш, а ти када ћеш?!</p> <p>— <hi>Би |
’ко сарафско чифутско сандуче...{S} Па, ако што је сиротиња — ама, берем да је момак кротак!... |
јој у реч заједљиво Зона.</p> <p>— Па, ако дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’...</p> |
t="subSection" /> <p>Све ово рађено је, ако не баш с одобравањем, а оно са знањем хаџи-Замфиров |
ну — да купи пропалу вересију, од које, ако што пара скупи, да после купује кудељу и кускуне... |
се напрајило тој чудо, реци ми, Таске, ако знаш?</p> <p>— Е, не знам ни сама си, Ташано, веће |
како похвалити то место.{S} А најпосле, ако јој се баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајд |
ашик на „Гаћанку”!</p> <p>— Ако, сине, ако... — вели му мајка гледајући га мило. — Тој си је њ |
баџиска?! цикну Дока. — Знајеш ли, бре, ако дофатим саг ове нал’не (и показа му силне налуне пр |
је, рече им Ставре Јаре:</p> <p>— Море, ако искате, може да украднемо све тетке, стринке, куме |
ама!...{S} Новине, новинари, бре брате, ако ко Бога зна, ко једни најчеститији и једни, заиста, |
...{S} Кому ће да кажеш муке и дертови, ако на тетку си нећеш да кажеш?!...</p> <p>— Ама, што д |
ајвећи кицош и мераклија у свој махали, ако не и у свему граду, — а главати и чупави шегрт Поте |
плашено Мане на њу. — змија ће те уапи, ако напрајиш как’в ешеклак!...</p> <p>— Де, мори, — уми |
вити, и они по чаршији и они по штампи, ако их буде било.</hi> </p> <p>Наравно да хаџи-Замфир н |
тва свештенству: да ће их све обријати, ако се само још једном запева таково „Иже херувими!...” |
кше ће се запушити уста лажи и клевети, ако се девојка проведе, и свет је тако види у кругу њен |
па ко ће га тако свесрдно моћи дворити, ако не жена, та верна другарица и сапутница човекова?{S |
талима пролазила туда. — Ћу те питујем, ако, демек, знаш да ми кажеш ништо...{S} Ели се, Мичо, |
, стари пас Замфиров!...{S} Шта је ово, ако ко Бога зна? помисли Мане, па се само прекрсти од ч |
под чадар да идеш? —</l> <l>Ако, дадо, ако, миралај ме зове</l> <l>Миралај ме зове, на татли б |
Јевда после дужег размишљања. — Тугоо, ако је бегенисуваја нику белосветску, — у Нишаву ћу, ет |
— чује се Васкин глас.</p> <p>— Та што, ако спије!{S} Код њег’ и не искам, веће код хаџику...</ |
ље.{S} А то је сасвим умесно било, јер, ако и даље остане то ту при руци тетка Доки, ко зна шта |
ане названи морао ући у ову приповетку, ако никако друкчије, а оно макар као епизода.{S} А што |
е Аџиско да видиш и ти да сеириш, па... ако што неси мушко...</p> </div> <pb n="41" /> <div typ |
ш, ти таг не вечераш...{S} Та, викам... ако искаш... — и ту подиже Зона глас и настави јачим гл |
. — вели збуњено Мане — ете... искам... ако је, демек, к’смет... из вашу кућу...</p> <p>— Хе-хе |
еш?...</p> <pb n="99" /> <p>— Та што... ако сте, демек, чорбаџике?{S} А зашто има онај реч: дев |
и изложене пропасти, Мане му је рекао: ако је <hi>само</hi> то, да је за то најлакше!{S} Обећа |
ако је ко крив, — крив ће бити Манулаћ: ако је где одведена, то је, вели, одведена Манулаћевој |
} И он сам каже да је то лаж и клевета; ако је ко крив, — крив ће бити Манулаћ: ако је где одве |
ми очи!{S} Ако, што неће да ме питује; ако, бата-Таско!{S} Та што да ми је па за тој?{S} Друго |
ао, нити пак изнео тај глас за девојку; ако је ко то урадио, то није нико други него Манулаћ.{S |
и стра’ за тој!{S} Неје, две ми очи!{S} Ако, што неће да ме питује; ако, бата-Таско!{S} Та што |
— вели му Дока, — ич да неси жалан!{S} Ако, што ти не дадоше девојче!...{S} Та што па да ти је |
неје ника белосветска...{S} Тугооо!{S} Ако тој буде, — што да прајим?!...</p> <p>— ’хоћу, ’хоћ |
си ти сал мене, па ич не бери бригу!{S} Ако треба да се тепамо с некога, — па ће се и тепамо.{S |
} Србија!...{S} Србија слободија!...{S} Ако за тој!{S} Нек’ си не пита, нек’ си избере што си м |
ека си чини што си хоће и милује!...{S} Ако ми, рече, не дође саг у јесен у кућу — на пролет ће |
м ти, зашто си ми <hi>аманет</hi>...{S} Ако искаш да се жениш, мен’ ми сал кажи...{S} Разбра ли |
рани Дока.{S} Што си лошо зборим?...{S} Ако си прајим кеф, белким сас <hi>уста</hi><pb n="39" / |
сам ћу гу, викам, однесем до њег’...{S} Ако гу он не буде екимин и доктур и не опраји гу, хоћу |
, да је упита он сам последњи пут...{S} Ако ништа друго, а оно бар да скине са себе одговорност |
улаћа и за мустаћи? зборим гу па ја.{S} Ако је к’смет, па побоље за Манулаћа него за Ману; пара |
ми може да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се не чури, ке |
епамо с некога, — па ће се и тепамо.{S} Ако треба да се бијем с патролу — ласно за тој!{S} Ће с |
— Па поздрави се на даду Костадинку.{S} Ако ли, да гу понесеш малко пешкеш од мен’?...{S} Амет! |
опомене их и да им миг за прошевину.{S} Ако што мисле, нека се, — да им каже — и пожуре, јер Зо |
ила ти се Зоне и рекла да ти рекнем:{S} Ако ти је јоште криво на њојни стареји, — ласно за тој. |
фир и диже обрве.</p> <p>— А што па?{S} Ако не узне из вашу кућу — ће остане неженет?{S} Мори, |
л’жем те...{S} Оваква да се напрајим, — ако те л’жем! — рече и сави кажипрст као куку.</p> <p>— |
ата-Таче!... — вели Јевда, и нуди га. — Ако ли једно кафенце?...{S} Доне, мори, Доне!{S} Ела, и |
ће други да прати? — одговара Васка. — Ако имаш Бога и душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш |
опет једну чашицу мастике, па додаде: — Ако искаш, Јевдо, ете, све да ти ти зберем један дан на |
те, мерак и ашик на „Гаћанку”!</p> <p>— Ако, сине, ако... — вели му мајка гледајући га мило. — |
} На њега и дрвље и камење!...</p> <p>— Ако си не бегендишеш у наш варош, ете, никога, што ти, |
зову и саме удаваче <hi>„чича”</hi>, а ако још пусти и браду, њега сви зову <hi>„попе”</hi> ил |
оваца, као да није чорбаџиски син!{S} А ако понесе, он колико понесе, толико и врати, — некад ч |
ти су је водили, кад су куда ишли.{S} А ако су је баш кадгод и повели, то је увек било после ду |
ни јунак ове приповетке.</hi> </p> <p>А ако се Зона поносила што се свет за њом окретао, могла |
сложно салетеле Зону; и које чудо онда ако је Зона подлегла, попустила и постала друга — поста |
е и сувише разговетно казао шта га чека ако то учини, јер га је само запитао кратко и хладно:{S |
ф да пијем тутун, а оне си седе дом, па ако су поубаве и побоље оди овуја!{S} Ти си еснаф човек |
на, па наставља даље мирним тоном. — Та ако искате прилику за ваше Зоне, е, ја си имам једну пр |
Што се не закунеш?!... {S}Закуни се, де ако смеш и можеш!...</p> <p>— Ама де, несам, нане... ет |
лађи свет и не пева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају.</p> <p>И данас, још |
, вели, одведена Манулаћевој кући, па и ако је лаж, али бар изгледа, вели, вероватнија, јер је |
/p> <p>Зато нађу да ће још најбоље бити ако пошљу на месец дана Зону у госте којој од сестара.{ |
...{S} И ја ћу такој напрајим...{S} Сал ако ти искаш, — ласно за све!{S} Ја си имам голему родн |
еме, није налазио да је то тако страшно ако његова мезимица, његово чупе Зоне, недељом оде са д |
<p>— Ех, — одмахну Мане руком. — Та што ако су убаве!{S} Оне ли су сал убаве?{S} Има време!...< |
ној време, у годину једанпут ели двапут ако си искочим поради, ете, некуј послу у чаршију.{S} П |
!” Било је, — ама у сто године једанпут ако искочи брука и резилак — ама ово саг почесто!...</p |
нчу?{S} Наше си је дете...{S} Сам ћу гу ако се, кад минем кроз чаршију, сетим — сам ћу гу, вика |
че, „и сас Зону и Ману”:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi>, рече, немаме,</l> <l>Ока и пол <hi>с |
се збори у онуја песну:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi> немаме,</l> <l>Ока и пол <hi>севдах</ |
ја,</l> <l>Алов јаглак изгубија.</l> <l>Ако ми га, драга, нађеш,</l> <l>Опери га, прати ми га</ |
Сике, зашто под чадар да идеш? —</l> <l>Ако, дадо, ако, миралај ме зове</l> <l>Миралај ме зове, |
S} Ништа не упамти што јој кажу.</p> <p>Ако је Замфир пошље по чибук и дуванкесу, она му донесе |
b n="121" /> видео да пас води коло. {S}Ако ико, он се баш свога века доста наиграо и био колов |
оза мене и збори сал, да чује чаршија. „Ако неје истина за данашњи сокак-лаф, па ће бидне!” реч |
њи сокак-лаф, па ће бидне!” рече Дока. „Ако данас неје, ће бидне јутре.{S} И јоште гори резилак |
не пита много, веће рече на татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу |
сити гледања и његовог играња питају: „Ако ли, море, да му прикачимо на реп тенџеру?!” а трећи |
више око Мана, коме су у последње време акције почеле нагло скакати.</hi> </p> <p>Прошла читава |
с кардаши, и она ги, рече, причекала у акшамско време; они чукнуше у порту, а она си искочи, т |
Мане на ту страну.{S} Погледа боље, кад ал’ коловођа није као друге коловође, него стари Жућко, |
{S} Ама се вукујем и теглим с њег’ како ала с берикет.{S} Да чујеш сал”.{S} И стаде да прича:</ |
бегендисување?</p> <p>— Зна си цела ма’ала, и сав град, — та ја да не знајем! — одговара Дока. |
а ти гу украднем и даднем, ем сас какав алал!...</p> <p>— Ех, — грува се у прса Мане, — сал тој |
Ни татко ми Ђорђија неје се оженија сас алал, демек, оди нанини стареји, веће сас зор; уграбија |
рече на татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, ви |
кад је к’смет?{S} Да гу дадосте <hi>сас алал</hi>, не би било саг, ете, <hi>сас арам и сас брук |
вао их да приме: јер је та пара, каже, „алал-пара!” Због свега тога он је био радо гледан од мл |
ечкала двојица, и после краће амалске и аласке свађе и грдње, и потукли и узнемирили читав овај |
, него стаде размештати испред себе оне алате и пушташе густе димове.{S} После дуже паузе, запи |
уже.{S} Ја си узедо’ с астал ону књигу, албум, па си гледам, преврћем листови, гледам слике, па |
ецује се Зона.</p> <p>— Е, што гу треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!.. |
салтоморталски, ускакао — био је дућан алваџије Амета. {S}Ту би свако јутро, кад је ишла у шко |
стала Зона и куповала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ симит, у који би метала алву.{S} |
ет!{S} Деде сеци за два гроша од кетену алвицу...</p> <p>А Зона се креће љута, ништа му не вели |
ма...{S} А за њума ли, Зоне, купујеш ту алвицу?...</p> <p>— Јок! — обрецује се Зона.</p> <p>— Е |
за марјаш врућ симит, у који би метала алву.{S} Тада би обично Мане испружио шију из оног њего |
треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!...</p> <p>А Зона само прћи уста и |
{S} А кад је Манча викне да понесе дади алву, а она се окрене и само исплази језик на њега, па |
што! — одговара љутито Зона и стеже ону алву симитом.</p> <p>— Како ништо?!{S} Теке, истин’, шт |
ете, у чашире кроз сокаци и по друге ма’але?!...” И готови су већ да потраже тенџеру, и измећар |
— Што ће ми веће свет, и чаршија, и ма’але?!...</p> <p>— Па, ете, дете си, — вели јој тихо Тас |
дите па што се збори и чини!{S} А по ма’але пуца брука... искочила реч, иде прикажња, а ја у зе |
то се збори.{S} Што има, што нема по ма’але, и по свет, за <hi>тој</hi> си мислим и зборим!... |
видоше</hi> и причаше ни; та саг по ма’але за ништо друго сал за тој се збори”.{S} Па како гу |
на чорбаџиску керку у оро играње по ма’але...</p> <p>— Е, а зашто па играше?</p> <p>— Па теб’- |
/p> <p>— Мори, брука по чаршију и по ма’але! — поче шапћући тетка Таска. — Она луда Дока зар је |
ем, ето, што се поје по чаршију и по ма’але!...</p> <p>— Их! — викну калфа Коте и диже руку да |
зборе си...{S} Зборе по чаршију и по ма’але.</p> <p>— Туго, а што си зборе?</p> <p>— Лошо си зб |
.</p> <p>— Не слушај душмани моји по ма’але...{S} Несам такав, Зоне, како казују...{S} Ћу те сл |
уражна је.</p> <p>— Што да тражим по ма’але, еве сам ти ја! — вели Дока.</p> <p>— Море, тето, — |
екам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па после сал тол’ко да поживејем кол’ко од зајца о |
у сал искам...</p> <p>— Па пуно ги у ма’але...</p> <p>— Пуно, ама за мен’ сал једна што је...</ |
у оној њеној зеленој атласној бундици и алевим шалварицама, које су за два-три прста вириле исп |
лену пругу од бундице и жуту од сукње и алеву од шалвара лепе и поносите Зоне Замфирове.</p> </ |
пута рукују и вичу: „Ај’ са здравје!”, али не пуштају одмах руку: држе га дуже за руку и све н |
лантериска радња код Без конкуренције”, али због његове сувишне галантерије према разним „бубња |
> жандара, неки домина, неки „шеш-беш”, али сви чекају кад ће се томбола отпочети, а она не мож |
и слутила шта је то што се с њом збива, али је и она пошла за гомилом, за старијима њенога пола |
ћана...{S} Ту би најволела и да ноћива, али јој мајка никако не да то.{S} А Зона се растужи оби |
ких врата, а она га благодарно погледа, али га ипак одбија и моли га загушеним гласом:</p> <p>— |
вога века доста наиграо и био коловођа, али да је <hi>пас</hi> кадгод водио коло, тога се не се |
ода узета, она је, истина, мало подужа, али, узета као роман, она је ипак кратка; јер она и ниј |
Поте, никаквих других момака и чирака, али то је сујета мајсторске мајке што је тако рекла!)</ |
?! — умеша <pb n="37" /> се тетка Дока, али не доби одговора ни од једне из већа.</p> <p>Спомен |
Кућа му је била у Јени-махали.{S} Мала, али лепа бела кућица с повећом баштом, са доксатом обра |
најпре ишчуђавала, снебивала и отимала, али тетка Дока — онако како је Бог дао — подвикну јој и |
ито Манине погледе!... {S}Не би играла, али кад виде Калину како је срећна и како се заруменила |
ифлук.) Та ноћ је, дакле, мирно прошла, али је Ташанина радост ипак краткога века била.{S} Јер |
куће у другим, опет свечаним хаљинама, али не оним маслинове боје, него у оним чоханим гугутки |
куку и бригом за вратом, иду у групама, али не џавељају и не галаме, него иду тихо и ћуте и изг |
не.{S} Иако су мало грамзиви за парама, али они воле и рахатлук, и време им није новац: зато ра |
с надалеко.{S} Лепо се здрави са свима, али је, изгледа, мало замишљен, но ипак то није од нево |
ојим страсним великим бадемастим очима, али Мане и не примети то.{S} Искапи чашу вина, али је н |
грудима и страх је неки ухвати од Мана, али га ипак гледа.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу |
екан, слатким послужен и кафа поручена, али кад је отпочео једним подужим уводом — који укућани |
ац не уме казати, јер то ни сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — |
е и не примети то.{S} Искапи чашу вина, али је не погледа, како је досад увек чинио. {S}Мисли њ |
} Отворио је дућан пре неколико година, али га је затворио, јер је морао у војску.{S} Кад је от |
тац...</p> <p>Силно је оптуживала сина, али само зато што је био Крстовдан уздржала се и није м |
умешала, па не да.{S} Смеје се, истина, али га ипак брани, зауставља их и вели им: „Мори, ћорав |
две ти очи!...</p> <p>Гледала их Зона, али замало; заклонише их и захватише међу се гомиле вес |
Постављао му <pb n="153" /> је питања, али се, на велико изненађење своје, ни овде није корист |
<p>Јевда је била жена још млада и лепа, али старога кова, „старовремска”, како би тамо рекли, о |
и прстен.{S} Мане је изненадио Замфира, али и Замфир Мана. {S}Било је говора и о миразу.{S} Хаџ |
Хаџи-Замфир спомену пет стотина дуката, али их Мане не прими, него одговори да ће он за толико |
на Зона учена, није више онако умиљата, али је учена — врло учена, све на свету зна, носи чак и |
он је био радо гледан од млађег света, али многим родитељима није се допадао поред свег његово |
је каму за појас и готов био на свашта, али никако није могао да дозна ко је то написао, поред |
који скиде брзо фес и скочи са седишта, али га Замфир поврати, узев сам столицу.</p> <pb n="174 |
према њој: тешила је да то није ништа, али је и она кришом погледала и тајом плакала.{S} Ужасн |
е, пориче, спомиње разлику између кућа, али попушта, помало и признаје, и мило му било да чује |
и сама искрено да није до њега кривица, али када Зона спомену Докино име, — да је и она ту умеш |
ји се више ничим не може оборити!{S} Е, али је то чорбаџиска, богаташка ћерка, њен отац и начел |
идова како стоје подаље једна од друге, али Манулаћа нема ту — он се не смеје, него оне.{S} Ах, |
е, нека каже.</p> <p>Тетка Уранија оде, али се не врати.{S} Нема је ни у понедељак ни у уторак |
tone unit="subSection" /> <p>Дока пође, али се успут сети да је данас субота; остави то што је |
кришом шаље и новаца и иначе га помаже, али отац, стари Петракија, још никако да се одљути: ник |
женске полетеше на зид да чују шта је, али кад разабраше да је чорбаџија силно нешто љут, разб |
сврши академију, да му мач буде оружје, али, као што видите, постаде борац ипак: место мача иза |
је, него у оним чоханим гугуткине боје, али исто тако богато ишараним гајтаном.{S} Пало му нешт |
нека имена! — Добри људи, лепе прилике, али при свем том, ипак бедни изгледају према покојном Ђ |
вљале су јој се прилике, добре прилике, али се она не хтеде удавати, јер ниједан од тих што је |
Чивутке, које су се шетале испод руке, али с оба ока и тако невешто, да су Чивутке прснуле у с |
не девовале и <pb n="170" /> ашиковале, али тога чуда није било; како ће ко никоја остати уседе |
ово друго су му комшиске жене веровале, али за оно прво нису, него су тврдиле да се стари лисац |
ио је нешто земљоделско-шумарске школе, али, како сам није имао земље да је рационално обрађује |
је циганске.{S} Пре је свирао у ћемане, али сада више не може: дршћу му <pb n="70" /> мало руке |
пет саплеће, пада, мучи се да се дигне, али већ не могаше, — а у том се и пробуди...</p> <pb n= |
еле недеље као роб трпе псовке и грдње, али све то радо сносе при самој помисли на недељу после |
дате кћери његове као жене осташе лепе, али је Зона ипак најлепша међу њима била.{S} Имала очи |
н обори главу, гледа устрану, стиди се, али не пориче, нити се брани.{S} Уопште, код те средње |
ћу, Дена није била ту.{S} Јевда полете, али не могаде стићи Доку, која је јурила као ветар.{S} |
е, научија?! — опет га пита калфа Коте, али не добија одговора. — Ти ли ће за Зону песну да пој |
удале и постале домаћице и мајсторице, али зато ипак и надаље су се сматрале и осећале као род |
n="182" /> за њега, па тетке покварише, али да ипак није заслужила да тако прође, и да је Мане |
дена Манулаћевој кући, па и ако је лаж, али бар изгледа, вели, вероватнија, јер је и прилика да |
тво, а Мане се удубио у посао, па ради, али се крадом испод очију почешће погледају, заваравају |
ију, одатле наређује и саветује и грди, али и кад се наљути и грди кога од млађих — ипак је тих |
еци (а можда и сургун) му не би фалили, али је Србија, за фукару, слободија, па мука!...</p> <p |
ају нису, наравно, били тако претерани, али се ипак доста штошта причало, тумачило, и китило и |
те и диже руку да га још једаред удари, али га остави, кад уплашени Поте увуче врат и главу као |
бити горе.{S} Мање се, истина, говори, али кад се већ говори о том, само се онако говори како |
аво на тај прљав посао, нека га и носи, али што да у то умеша и невину децу?!” И једнако понављ |
ојка била, и још није престао уздисати, али о тим уздисајима наравно да Јевда није смела ништа |
ај Мане; неће и не може њен никад бити, али не трпи да може још која — код ње ту, живе! — приву |
ели да никаква боја неће и не сме бити, али му треба женска виткија и лакша.{S} Тетка Дока се б |
га, истина, нису могле и смеле љубити, али су га утолико чежњивије кришом гледале, нарочито не |
а оно прво могли су вешто и одговорити, али на ово у песми ништа: морали су слушати и оћутати.{ |
ирови су се тешили да ће то ипак проћи, али кад после кратког времена постаде и песма, и кад је |
Зони, о неком бекству, о некој отмици, али Манино име није чула том приликом, а целој ствари н |
одмах радо одазивао, као и сваки рођак, али канда је мало, онако потајно, и уздисао за Јевдом, |
сукобише, јер се и она окренула за њим, али је Мани ипак врло криво било што се преварио и окре |
ли му Замфир не верује.{S} Врти главом, али му ипак мило кад их погледа — гледа их дуго и вели |
p>— Доке! — викну Мане и полете за њом, али она беше већ далеко...</p> <milestone unit="subSect |
лазио сокаке, дваред се враћао у дућан, али се посла није лаћао, него је само правио цигаре, пу |
руги, који такође рано затварају дућан, али који не носе увече пазар кући, не иду право кући, н |
ао најбоље; или, управо, ишао је посао, али он није био задовољан зарадом.{S} Признавао је да м |
Мане седео, у дахирета богато спуштао, али ниједну — ни Ајшу, ни Ђулсефу, ни Дудију Бошњакушу |
паре!{S} Овој си ја делим сас друство, али оној што је салте моје!...</p> <p>— Ево ти овој! — |
ао и изговарао цифре, него нешто друго, али свакидашњи и редовни посетиоци и играчи знали су шт |
с осталим девојкама.{S} Све је залудео, али ниједној се није предао.{S} Уживао је у трофејима к |
ла, од чега је стрепила — то није било, али је испало изненада ово, а ово је за њу било нешто с |
о да је зависило, можда би тако и било, Али, срећом по Зону, <pb n="196" /> стиже и Замфировима |
ај Манулаћ би још и могао повести коло, али пас — баш никако!... „Леле, пшешко играње — има ли |
— одговара као мало услужно и понизно, али и хладно, Замфир.</p> <p>— Не ли те пита, а ти си с |
се други, а он игра, па и њему смешно, али ништа не говори.{S} Смеје се и он, срећан што му се |
би долазила и до места где се игра оро, али никад сама, већ увек с понеком другарицом и праћена |
кућама, навијала разговор на ону ствар, али се покајала и ратосиљала, јер је увидела да је проп |
аман баца ногама, стреса товар и самар, али му све то ништа не помаже, — тако и овоме само пуст |
/p> <p>— Доста де! — прекиде је Замфир, али тетка-Таска ипак наставља.</p> <p>— ...{S}Оној му т |
отворио дућан.{S} Био је добар мајстор, али сиромах; па ипак је било разлике између оног првог |
Оплакала је дан, лила сузе, клела свет, али и себе, јер је у души осећала да је сама дала повод |
ина.{S} Ту свраћа најразноврснији свет, али се ипак од старина назива трговачка, јер њих има ип |
ш ништа не зна.{S} Био је, истина, љут, али он је обично увек љут и кад иде на чифлук и кад се |
толики триумфи! — и на Зону Замфирову, али још није предузимао ништа.{S} Налазио је да није вр |
евици синоћног призора, који све знају, али неће да кажу.</p> <p>И то је дало повода свакојаким |
ислио, или, боље рећи, мислио је на њу, али само још утолико, уколико је желео да јој се освети |
и да их пита из кога су села и чије су, али се уздржа, ваљда зато што је у Манином дућану.{S} Д |
S} Ништа.{S} А Зона и Васка биле су ту, али оне неће смети никоме <pb n="116" /> казати.{S} А с |
увек чинио. {S}Мисли његове не беху ту, али ипак ту близу, неколико кућа одатле, код Замфирових |
ао најнесрећније девојче на овом свету, али зашто баш најнесрећнија — она још не зна!...{S} У т |
оругама по глави и масницама по леђима; али се тешио да је такав журналистички хлебац и да служ |
којима се могло познати о чему говоре; али све им то није помогло: тетка-Дока је, као и свака |
на клевета била, није Замфир ни сумњао; али зашто и толико да се појави, — то га је бесомучним |
ле онога фаталнога дана у Црвеном Мору; али тек кад вам кажем да је још само паша имао такав „п |
ројни су, и ко би их могао изређати!{S} Али шта да се читаоци ломе прека поља и атара, кад је д |
други буде девер.{S} Дакле, мора!...{S} Али Зона неће; вели да Манулаћ нема ни форму за девера! |
циркулира дуго као нека пословица...{S} Али ипак, кад се махну шале, озбиљно признају да се див |
е излетео одатле него што је ушао...{S} Али га то није много заплашило: тешио се што се само на |
право и очекују заповести, дворе га.{S} Али већим делом дана то је место само за чељад и за жен |
е сасвим и природно, поносита стога.{S} Али је ипак волела да понекад на један такав поглед и о |
на њега мало боље него он њу некада.{S} Али је и Манча био и поносит и имао неки свој начин и т |
ко је говорила задовољна тетка Дока.{S} Али је то, наравно, слаба утеха била за Манчу.{S} Целог |
а ни на то што је чорбаџиска ћерка.{S} Али сада, као девојка, она то поче полако осећати и по |
а се да иде, па свака опет остајала.{S} Али све скупа ипак сложне беху у томе да Манча треба ве |
је Зони тетка Таска, а Мана кудила.{S} Али то све није јој ништа помогло код Зоне.{S} Јер, слу |
и није му тога дана ништа споменула.{S} Али сутрадан нападе га свом жестином једне увређене чес |
нешто важно да превали преко усана.{S} Али ипак не рече ништа, него стаде размештати испред се |
не казујући, наравно, никоме ништа.{S} Али то што је обукао панталоне гугуткине боје и понео с |
еда од Мане и свега друштва Маниног.{S} Али вечерас Мане није поручивао ништа.{S} Зато Ајша дад |
ао је и дотерао до овога што је сад.{S} Али он се не љути на судбину: сноси је мирно и нада се |
} Дође зет Гопе по Зону и одведе је.{S} Али је несрећа била то што је она песма о Зони стигла п |
стекао нос црвене, као бакар, боје.{S} Али га тада издаде композиторска и стварачка моћ; то се |
а другом неком јунакињом приповетке.{S} Али се Мане није тек онако звао чапкун-Мане, није забад |
играју и зевала од времена на време.{S} Али би ипак кришом пратила очима Манчу, и није јој прав |
/p> <p>Тако, ето, почесто ради Мане.{S} Али да призна да све то ради Зоне Замфирове ради — то н |
фес на очи и наже кроз свет да бежи.{S} Али некако не може.{S} Тешко корача — смета му нешто; к |
ка по плећима, па се ломи чапкунски.{S} Али једнако иде куд год га ноге носе, и тек кад натрапа |
?” мислили су и разговарали грађани.{S} Али, <pb n="139" /> кад су га мало боље посмотрили, учи |
есно да знате ту песму о лепој Зони.{S} Али има што не знате, а што ћете тек из ове приповетке |
ло соли, к’не и томе подобне ствари.{S} Али Зоне нигде не беше, нико је није видео (а чудно би |
акар и отрпела резилук кад оде кући.{S} Али ипак замоли измећарку Васку да не каже ништа код ку |
су боје, и издалека му падале у очи.{S} Али, иако ју је увек видео, није је увек и погледао. {S |
и реч-две насамо разговорити с њом.{S} Али шта не може чврста воља и одлучна намера?!{S} И Ман |
танка, кад јој је припретио осветом.{S} Али како, на који начин ће јој се осветити, то још није |
и сад је Митанче опет био слободан.{S} Али му отац никако не прашта, јер му не верује; боји се |
према њој необично нежан и послушан.{S} Али баш зато јој није много поверавао никада.{S} Па так |
им, чим би га први пут срео и нашао.{S} Али овако није могао то, него се морао задовољити тим ш |
не потпомаже, било би зло и наопако.{S} Али и овако, у овим тешким приликама, сачувао је стару |
рва сила, — све би то друкчије било.{S} Али овако није остало хаџи-Замфиру ништа, него да дува |
ћу.{S} И тако се понегде и тумачило.{S} Али тиме је само још већа забуна начињена и унета у јав |
бојећи се да га оне можда не варају.{S} Али не, не вара се!{S} Баш главом он, стари Жућко, чији |
од оних виших, богатијих и ученијих.{S} Али зато и нема ту оних силних маторих момака, који се |
чекивали да се појави ко од Маниних.{S} Али су се преварили сви.{S} Прође недеља дана, а од Ман |
гу да се врне, рекни гу на један реч. — Али, на несрећу, Дена није била ту.{S} Јевда полете, ал |
кти на Горици; то јест, није баш мени — али исто ко да је и мени!...{S} Па, молим те, ујдуриши |
та друго него један кратак сензациони — али за родитеље врло поучителан — роман, у коме су јуна |
ивежу на реп и викну за њим једно „Уа!” али се ту сада Зона умешала, па не да.{S} Смеје се, ист |
успавао се, одоцнео, — ето то је све!” Али, кад га видеше да се само мало задржао у дућану, из |
побоље да прерипи кочије у авлију там!” Али се никако не сложише. <pb n="127" /> Мане остаде пр |
ништа!{S} Има нешто!{S} Има неку муку!” Али шта је то нешто, и каква је то мука — то нико у тој |
ра макар мало да гуцне), посвети тешком али светом журналистичком позиву — постаде борац за ист |
би се умио, обрисао руке и лице, и мало али само обичаја ради — стењао би и јечао почешће. „Ој |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Али, иако је хаџи-Замфир имао тако строге и, такорећи, |
ојду селски сејмени!...</l> </quote> <p>Али, док је он слушао на чифлуку омиљену песму, десило |
ј, хој-хој, леле, Зо...</l> </quote> <p>али не доврши, јер пуче шамар, и Поте испусти ону зечју |
не осећаје Зоне Замфирове.</hi> </p> <p>Али сада, у ово време кад се развија ова наша приповетк |
тог Евстатија, патрона ловачког!</p> <p>Али му Замфир не верује.{S} Врти главом, али му ипак ми |
нека се одбије на њену лудост...</p> <p>Али састати се и разговарати било је тешко у оно време |
е новије књижевности, Вук, стао.</p> <p>Али, наравно, ту највише има момака и девојака; девојак |
ас стога зове још и хаџи-Замфир.</p> <p>Али хаџи-Замфир имао је још једно богатство — имао је н |
анулаћа била би давно свршена ствар. {S}Али, како се Замфир баш никако није одушевљавао том ком |
досада што је обично проводио.</p> <p>„Али свако чудо за три дана”, вели народ.{S} А Мане је б |
и муштиклу у футролу. — Ете, тој си је, алис што <hi>ти</hi> отоичке рече: „Има си човек кеиф и |
— кој ће да зна!...{S} Е, тој ти је саг алис и сас мен’...{S} А саг ће убаво и видиш и разбереш |
мајка помисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми алис та си је саг работа!{S} Може да и неће бидне баш т |
селски реч.{S} Та и сас теб’ и Митка ти алис та си је работа! „Море, Таче, рече, не знајеш моју |
вери... {S}И ја ти се с татка живувашем алис како с брата...{S} Ели си дошеја при мен’ и питаја |
— Па, Манчо, како си?...{S} Како пазар, алиш-вериш како? — — — запита га Замфир после кратке па |
ија,</l> <l>По азбашче пошетаја,</l> <l>Алов јаглак изгубија.</l> <l>Ако ми га, драга, нађеш,</ |
о краја. „Несрећа дрта! грдиле су га ма’алске жене, „што си дом не седи, веће се крши врат по ч |
<p>— Јок ја!...{S} Казаше ги ники из ма’алу.{S} Та сви скочише сас резилење...{S} Викају: не пр |
врат по чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу му се тараф-тараф чини!” Тако су говориле, јер су с |
Па млого ли си болна?{S} У чаршију и ма’алу неси искачала?</p> <p>— За какво искачање па збориш |
тави мутвак, та се дигне и зареди по ма’алу на нико рђавство.{S} Бога ми ти казујем!...</p> <p> |
уфеци — како Дебрелија...{S} У сваку ма’алу има си по једну, на коју је фрљија мерак...</p> <p> |
е њено спомиње или које се ради ње, као алузија на њу, певају.{S} И Зона је била, што је сасвим |
тол’ко голему керку има Бела?! {S}Знав’ам Белу Стојанчину...{S} Познавам ти мајку! — вели Замф |
ну будалу, ону Доку. (Тетка ми се пада, ама је лудо!...) Не слушај гу што си је там при вас збо |
, кад се удобно намести, а она зајаука, ама онако женски, као на гробљу.</p> <pb n="144" /> <p> |
?{S} Не ли?</p> <p>— Неје, ете, лагала, ама... ете, неје требала да збори!...</p> <p>— Е, што м |
еће на друго прилега!{S} Тој си је ред, ама и тагај то не бива пред чираци!...{S} А ти што ради |
х који је плаћају — и признаде јој све, ама све од аз до ижице.{S} А Дока је не само заплашила, |
ој Сотираћ...</p> <p>— Ама, била си де, ама саг, ете, неси!</p> <p>— Море, узни си ти сал мене, |
и женење његово ласно...</p> <p>— Може, ама спроти себ’ прилику.</p> <p>— Запамти, хаџијо: „Све |
Сви се смеју, и веле: „Лелее, лудо је, ама па си знаје што си је поубаво!” па му дају ливених |
..</p> <p>— Ба!{S} Било је!{S} Било је, ама неје баш тако без ред било!{S} Пантиш ли, хеј-хеј, |
..{S} Па ем што она искочи — ђене-ђене, ама што си понесе, зборе си, јоште и јорган и јаст’ци, |
ће и кој сме...</p> <p>— Ће да гу узне, ама треба да си има траву стискавац...</p> <p>— А саг ј |
саг ми долази у памет — узе ги кучиште, ама ме не целива у руку, како је адет у њега.{S} Обуче |
итујем ги па ја. „Не видосмо, зборе си, ама <hi>друзи видоше</hi> и причаше ни; та саг по ма’ал |
ја да гу украднем?...{S} Кујунџија сам, ама... „носено злато”... бива ли?...</p> <p>— Мори, ћут |
а да си самотује?!{S} И ја му зборешем, ама ме ич не слуша!... „’Ајде, вика ми он, ћути си, Док |
вој дућан промину — ћа па да заб’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, курдишеш мушљик |
си немам на другу...{S} Исти тај дуван, ама неје та иста мушљика!{S} Три-четири дима, па гу фрљ |
бично: „Ела, керко Мадо, тури си један, ама убав, мерџан-атеш у лулу ми! ’Ајде, па ће ти поигра |
и речца једна рекне, ипак није никако, ама баш никако могло то остати тајна, већ и због самога |
hi>У њој се приповеда како се догодило, ама сасвим од речи до речи, по оној бачванској песми, к |
— Па пуно ги у ма’але...</p> <p>— Пуно, ама за мен’ сал једна што је...</p> <p>— Пушти ме, да с |
у лоши речи!...{S} Не чиниш ништо лошо, ама — неје ред!...{S} А да си имаш домакицу, е, тој већ |
рста ширине. — Неје, ете, голема ствар, ама, и ту дигне обрве и прст увис и вели значајно — гол |
кија што има муку?!{S} Има ги сијасвет, ама сал туј пуче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чо |
> <p>— Еее, ласте се па врћу на пролет, ама твој младос’ и моја лепотија — никад...</p> <pb n=" |
i> су цвеће!...{S} Несу руже од пролет, ама неје, рече, веће ни она што је била!{S} Било цвеће |
, примам си чес’ и од једну и од другу, ама си мислим у мој памет: „А, рипчики!{S} Да се истепа |
икам ја, господин начелниче, кујунџију, ама антику-кујунџију!{S} Побољи што ће ми, и куде да га |
, пред ручак, и ја си сам чу у чаршију, ама викам „сокак-лаф” си је...{S} Што си неће залудњаци |
— запита трећега дана Замфир зета Ману, ама ти га напраји сав онај џумбус?!{S} Ете, жив ти ја, |
ми за мен’ што си ја немам нику сестру, ама спроти теб’ прилику, — па ја да ти гу украднем и да |
да искочи из њег’!...{S} Ти си трговац, ама овој ће, рече, искочи јевропејски трговац, галантер |
џиско.{S} Беше ту и оно Зоне Замфирова; ама оно си, како чорбаџиско, беше са своји; не бањаше с |
</hi> дошеја при њума, па је ђене-ђене; ама скоре ће чујете и ће се збори и јоште полоше!{S} Ће |
а ти кажем... ете... како да се бањају; ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, кад си фаћ |
вда; искочила, рекни, голема работа!{S} Ама брго, рекни, да дођеш!...”</p> <milestone unit="sub |
’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги кучиште, ама м |
да се карају?!</p> <p>— А кој знаје!{S} Ама <hi>ништо</hi>, стринке, напрајише оди момче!...{S} |
песне си поје...</p> <p>— Ех, песне!{S} Ама, које песне?</p> <p>— Срамујем се да ти, ете, кажем |
једну, веће кол’ко искаш девојчики!{S} Ама, жал да ти неје, криво да ти неје!...{S} Несам си < |
Јок...</p> <p>— Ама ће бидне девер!{S} Ама антика девер... поубав оди гардиског поручика, ете. |
>— Јеси!{S} За све си сал ти кабает!{S} Ама си инает и инћар, како и татко ти што беше. — Припр |
и <pb n="104" /> остала постидна!...{S} Ама ги и <hi>ја</hi>, берем, убаво каза!...{S} Знајеш л |
{S} Ете веће две године и повише!...{S} Ама се вукујем и теглим с њег’ како ала с берикет.{S} Д |
пазар за нико време спрама есап!...{S} Ама, па ми дође ништо чудно!{S} Има си једно сопче њего |
татка и па од татка на татка му!...{S} Ама да чујеш моју бруку!{S} Стиза недеља, па светак, па |
запуши му уши, да не чује истину!...{S} Ама неће се офајдити тиме!{S} Остаде то — беше му!{S} Н |
е, бре брате, рече, малко ли је!?...{S} Ама знајеш како бе’у цврсте и јаке путине, па ем сас по |
р знало оно што је мука и невоља?...{S} Ама, саг, саг да гу видиш и чујеш што си твори и збори! |
а гу питујем ништо, зашто је луда...{S} Ама она си мене питује: „Живо-здраво, Таске!” виче прек |
Стареји твоји, ете, не давају те...{S} Ама, ласно за тој!{S} Ни татко ми Ђорђија неје се ожени |
о као једна књига из антикварнице...{S} Ама, веле, нова књига, неисечена — јок, јок!{S} Је ли о |
како кучка, кад гу полију с воду...{S} Ама <hi>она</hi> си неће да ћути, веће иде поза мене и |
братиме, да нађемо једнога кочијаша.{S} Ама цврст да је, бата да је...</p> <p>— Ти ич бригу да |
нати глас споља.</p> <p>— Дом си је.{S} Ама хаџија, ете, спије... — чује се Васкин глас.</p> <p |
е; па си оћута’ и отрпе’ нико време.{S} Ама после ми дође ништо у памет за чекмеџе. {S}Есапим и |
е и назове то правим његовим именом.{S} Ама, кресни му, брате, реци: попу <hi>поп</hi>, бобу <h |
/hi>...</p> <p>— Што кесу леблебије?{S} Ама, има понеки па ће и паре да дава!{S} Питујем те, ет |
моје знање, кој ми је, демек, казаја, — ама ја си убаво знајем...{S} Па за тој, ете, искочи’ са |
ет!{S} Веру си, рече, несам баталија, — ама стадо’ ете, рече, Циганин!{S} Имам си, рече, и децу |
следник!” ’хоће да га узне за ортака, — ама још неје у теј године!... <pb n="51" /> А својега с |
Срето’ се ја и с њума, — вели Таска, — ама не смешем да гу питујем ништо, зашто је луда...{S} |
башије и миралаје зашто ги веће нема, — ама ће да праћа на рисјане, — а брука и тој...</p> <p>— |
јеш да неје: „да неје било!” Било је, — ама у сто године једанпут ако искочи брука и резилак — |
лику, за Манулаћа тога, — плану Дока. — Ама послен да ви не бидне криво, кад, ете, стане да „пр |
арам и сас бруку!</hi>...” зборе си. — Ама кој ви рече за тој?{S} Видосте ли с очи, <pb n="145 |
, а Зона се смеје кроз плач, па вели: — Ама ја ћу ти умрем, нане!...</p> <milestone unit="subSe |
сандуче...{S} Па, ако што је сиротиња — ама, берем да је момак кротак!...{S} Веће — џимпир, коц |
се ни па збореше сас овеја.{S} А ове — ама знаш како ми чес’ давају, како ми лацкају! „Стринке |
ани, подвезице, гакице женске, чорапе — ама знаш кол’ко су дуге!...{S} Дуге, како да ће около ш |
е једанпут ако искочи брука и резилак — ама ово саг почесто!...</p> <p>— Ее, бата-Таско, за тој |
ед сином Манчом.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама с мен’ у амам да искочиш, — салете је Дока, — да се |
и чаршилије!...</p> <pb n="91" /> <p>— Ама неје то!... — љутну се Јевда. — Мори, и не знаваш з |
— у <hi>Шам</hi>ће иде с теб’!</p> <p>— Ама, како да се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ет |
и, бата-Мане, па несрећа ника!</p> <p>— Ама, ти ме па л’жеш, Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата- |
р да бидне?!{S} Нећу сарафина!</p> <p>— Ама де, неје Чифут... наша си је вера!...{S} Ем, млад, |
, — зар деца да си остану?!...</p> <p>— Ама, де! — прекида је Калиопа. — Неће да зборимо за тој |
а тетку си нећеш да кажеш?!...</p> <p>— Ама, што да си зборим?{S} Што да казујем? — викну љутит |
— па што ће таг да чиниш?!...</p> <p>— Ама, де, јаваш, нане! — смеје се Мане. — „Што ће да чин |
е, мори, чује њојна клетва!...</p> <p>— Ама, несам, нане!</p> <p>— Јеси!{S} За све си сал ти ка |
ђијина крв!...{S} Ашкољс’н!...</p> <p>— Ама неје ништо било! — одвраћа је Јевда. — За друго ниш |
каза, отоичке, наш к’смет!...</p> <p>— Ама, бата-Таско, неје ми мен’ мука ни стра’ за тој!{S} |
ни се, де ако смеш и можеш!...</p> <p>— Ама де, несам, нане... ете... ловачке ми среће, несам.< |
Девојачку, срећу да убијеш!...</p> <p>— Ама, несам, нане... — брани се Мане.</p> <p>— Јеси, јес |
ашана, — како да ти рекнем....</p> <p>— Ама <hi>дома ли је</hi>?{S} Није искачала никуд? — запи |
ко зашто искочи до теб’-те?...</p> <p>— Ама не знајеш ти ништо! — брани се бата-Таске. — Вика м |
, та што... саг га је време...</p> <p>— Ама, Доке, памет си бери!{S} Башка су Замфирови, башка |
оди гардиског поручика, ете...</p> <p>— Ама, збори, де...</p> <p>— Манулаћ... — вели Мане.</p> |
забравила за кога ти рекоше...</p> <p>— Ама, де! — смеје се женица.{S} Мори, какав Манулаћ?!{S} |
бидну оди овија овогодишњи...</p> <p>— Ама, ја веће видо’ мој к’смет и срећу сас теб’!... вели |
говац?</p> <p>— Неје ни тој...</p> <p>— Ама, де!...{S} Збори си, жива ти ја, што је!</p> <p>- С |
да се сетиш?!</p> <p>— Јок...</p> <p>— Ама ће бидне девер!{S} Ама антика девер... поубав оди г |
ме узеде, ете, мој Сотираћ...</p> <p>— Ама, била си де, ама саг, ете, неси!</p> <p>— Море, узн |
неколико пута до „Шарен-ора”.</p> <p>— Ама саг право да ми кажеш што ћу те, ете, питујем, — за |
рече јој с неке висине Ташана.</p> <p>— Ама, имам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла |
Жива нана, не знам си, Васке.</p> <p>— Ама разбира се убаво на шта прилега таја песна! вели Ва |
тајући у уши добивене минђуше.</p> <p>— Ама, какво срамување! — храбри је Мане. — У појење нема |
ш мед кроз шише?...{S} Тој ли?</p> <p>— Ама јок!{S} За прошење ич не беше разговор.{S} Како да |
мишка — <hi>не</hi> се носат!”</p> <p>— Ама како започе, — вели Замфир — неће ниједну понесе!{S |
е ми дође там’ под Горицу!...”</p> <p>— Ама! — викну радосно Мане, и у оном одушевљењу испали п |
м; а Србија, вика, и плот неје далеко!” Ама стра’ ме да не узне нику белосветску...</p> <p>— Е, |
опет исти ти сумњиво главом и рекоше: „Ама, није без ништа!{S} Има нешто!{S} Има неку муку!” А |
’ ли зар искаш девојка да останеш?!” — „Ама, па може да се и удам”, одговара Зона, „теке неје з |
а <pb n="33" /> ти?{S} То баш каже?” — „Ама, молим те, ни речи!” вели онај тајанствено. „Молила |
су се споречкала двојица, и после краће амалске и аласке свађе и грдње, и потукли и узнемирили |
па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да види |
ина и кренула се, са Зоном у средини, у амам.{S} Једним су је улицама одвели, а другим су се ул |
о, девојке воде <hi>преди свадбу</hi> у амам, — ели <hi>после свадбу?</hi>...</p> <p>- <hi>Пре |
а ми тај чес’ чине.{S} Некња си беја’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарс |
ом.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама с мен’ у амам да искочиш, — салете је Дока, — да сеириш и да вид |
е да сутра пре подне цела родбина иде у амам, где и тако нису одавно били.{S} И Зона ће моћи, ј |
ћи. — Ја ћу си разберем кад ће Аџиски у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за |
и кад су се враћали амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћали из амама - он се |
е.{S} Некња си беја’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена Кривокап |
менце којим ће је све улицама одвести у амам, а којим ће је, другим улицама, вратити из амама.{ |
све да ти ти зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега Ма |
ам, он се чудио, а кад су се враћали из амама - он се смешио.</p> <p>Са ћепенака и лево и десно |
којим ће је, другим улицама, вратити из амама.{S} Тако ће се, говораху, једаред за свагда запуш |
прошле вечери, по старом обичају, био у амаму, одржао, по обичају, последње „<hi>момачко</hi> и |
ницу...{S} Познава се са све ме’анџике, амамџике и старе буле, викају га и цигански конзул...</ |
погледао на милион, него би’ рекао:{S} Аман, брате, шта ће ми милион?{S} Дај ти, брате слатки, |
вели јој Дока, па се окрете осталима. — Аман, жене, тако ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона |
кучине?!{S} Зашто да се крије?</p> <p>— Аман, Доке!... <hi>Реч</hi> да не искочи за девојку.</p |
не.{S} Татко те Ђорђија <hi>мен’</hi> у аманет остави.{S} Тој си не знаје ники — знаје Бог и цр |
ео кључеве од куће своје и да оставља у аманет <pb n="12" /> њему чељад и дворе своје; или нека |
веш...{S} Татко сам ти, зашто си ми <hi>аманет</hi>...{S} Ако искаш да се жениш, мен’ ми сал ка |
чаршију.{S} Ту седи и пуши, пије кафу и амберију, одатле наређује и саветује и грди, али и кад |
причати, да виде читаоци пред каквим је амбисом врло лако могао бити и наш јунак Мане кујунџија |
песму; сад мирно и савесно носи фењер и амбреле, и као казначеј је у некој чочечкој дружини.{S} |
.{S} А кад се <hi>господа</hi> потуку с амбрелима, да све пршти — а они само укратко пишу: „Бил |
бре брате, све слике, ем девојачке!{S} Аме, рече, не од наши девојчики, веће од ники из бели с |
је, на жалост, изостао иза Швајцараца и Американаца (северних, наравно), па још никако неће да |
гу понесеш малко пешкеш од мен’?...{S} Амет!{S} Деде сеци за два гроша од кетену алвицу...</p> |
талски, ускакао — био је дућан алваџије Амета. {S}Ту би свако јутро, кад је ишла у школу, заста |
hi>, песму коју је дилбер-Дудија донела амо чак из Мостара, а чучук-Ајша је најрадије и најлепш |
и кад су ишли тамо и кад су се враћали амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћа |
олезним, шетњу са студијом.{S} Њих гони амо чисто филолошко и фолклористичко интересовање, то ј |
а си сеирим! {S}А туј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу, па, рече: „Виде ли, Доке, што је, ре |
а нос: „Хм!{S} Ја-га, што је џимпир!{S} Анасана!” рекну, кад Манча прође крај њих, па се од сил |
ла пред икону и на грчком језику бацила анатему на све, а највише на Мана, који је, како је она |
енило!{S} Ћилими пиротски и ћипровачки, ангорски теписи и сандуци седефски стамболски, пуни сви |
није избијала из главе слика мадмазељ Д’Ангулем, познате у месту учитељице (са особитом методом |
неки (па дошла иста позната мадмазељ Д’Ангулем, што учи децу француски).{S} Крсти се Ташана, б |
свет је тако види у кругу њених толиких анђела хранитеља, међу којима, доиста, не може поклизну |
била на гласу чочек, а сада је као неки анђео хранитељ и казначеј у овој дружини младих ченгија |
> <l>У свилена риза, леле Зоне, у чичек-антерија!</l> <l>Ој, хој-хој, леле Зоне, у чичек-антери |
</l> <l>Ој, хој-хој, леле Зоне, у чичек-антерија...</l> </quote> <p>Па тек скочи, не знаш ни за |
она, демек, пресвукује кошуљу, и чичек-антерију у башчу?!...{S} Хм, — хукну и духну љутито на |
...</p> <p>— Ама ће бидне девер!{S} Ама антика девер... поубав оди гардиског поручика, ете...</ |
м си једнога, Ставре Јаре се вика... {S}Антика кочијаш!...{S} У свашто се разбира.{S} Тај што м |
— она је сад просто као једна књига из антикварнице...{S} Ама, веле, нова књига, неисечена — ј |
чена — јок, јок!{S} Је ли она доспела у антикварницу — она је стара!{S} Она је сад, иста Зона, |
ја, господин начелниче, кујунџију, ама антику-кујунџију!{S} Побољи што ће ми, и куде да га тра |
реко границу...{S} Познава се са све ме’анџике, амамџике и старе буле, викају га и цигански кон |
то је понео.{S} Једном, кад је пошао у „Апеловац” на стрелиште, дао му отац седам гроша.{S} Ман |
ђе сокаком са својим врсним побратимом, апотекарским или фармацајтским помоћником Пајицом, кад |
: одмах је компоновао једну нову игру, „Апотекарско коло“, <pb n="69" /> које је посветио своме |
је посветио своме земљаку пану Цицули, апотекару тога места.{S} Тако леп почетак и напредак пр |
се сада смирила, и зато сада нити иде у апс, нити је мећу у песму; сад мирно и савесно носи фењ |
а постоји, иако смо се ми крвавили и по апсанама трунули, и коске наше остављали — само да је д |
ни најмање не изгледа као човек који из апсе долази.{S} Јер, на велико изненађење њихово, Манча |
кад га какав белај снађе, па преноћи у апси, него је, баш напротив, изгледао као кита цвећа.{S |
алал</hi>, не би било саг, ете, <hi>сас арам и сас бруку!</hi>...” зборе си. — Ама кој ви рече |
ако да гу не познавам!...{S} Беше добра аргатка... работила ми је, у лојзе...{S} Беше ватра за |
е може!...{S} Из Турцко три рисјанке из арем украде си и претури ги овам преко границу...{S} По |
ави се нумизматиком, и стога чак држи и археолошки лист „Старинар”.</p> <p>Па као што је био до |
аре, зашто не презнавам Митанчин, рече, арч...”</p> <p>— Ех, туго!{S} Неје требало баш тол’ко д |
, стане да грди „Титинку” и „Пиргу” што арче њихов мал по комшилуку, и дода: да су саг скупе па |
о снесена и још врућа јаја. — Што да се арчи мал?!...{S} Паре су то!...{S} Несу крушке дивјаке! |
/> ченгије, а он си пије како дервиш и арчи си ма’л сас оне несреће!...{S} Тури си нож у стол, |
Потужи му се на неки зулум: на разуздан аскер, на неправедан суд, на насртање на образ и веру, |
како да ће, рече, <hi>под чадар</hi> за аскера да се удадне...</p> <p>— Тугооо! — узвикну Ташан |
ија опет њега одбранио од неких пијаних аскера.{S} Тако је говорио већ од дужег времена и пусти |
уно господски, и било му у конацима све асли пашински. {S}Где год човек баци <pb n="17" /> око, |
пристали једно за друго!...{S} Ја-ги!” „Асли како плави зумбул и зелена када!“... — оте се мног |
чекамо да не послуже.{S} Ја си узедо’ с астал ону књигу, албум, па си гледам, преврћем листови, |
а на главу кад накриви фес, шајкачу или астраганску шубару, — како већ кад време захтева — није |
воме мужу донети ништа више до две нове асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропску послушност |
Али шта да се читаоци ломе прека поља и атара, кад је доста да му погледају конак, дворе његове |
о Мадо, тури си један, ама убав, мерџан-атеш у лулу ми! ’Ајде, па ће ти поиграм у свадбу! {S}Ха |
ко филдиш, а уста гу, рече, како мерџан-атеш!...{S} Ех, рече, пуста, рече, вера што ни смиће и |
на.{S} На плећима бундица од ружичастог атласа, а испод бунде либаде; либаде покрива јелек, јел |
куд би прошла Зона у оној њеној зеленој атласној бундици и алевим шалварицама, које су за два-т |
ад се умотана у бунду, пошивену зеленим атласом, враћала Зона преко сокака од сестре Костадинке |
помоћником Пајицом, кад овај има свој „аузганг”, — само чујеш како лете, да се посатру, девојк |
бре?... {S}Да си научи немацку јазију, аустриски буквар, па да праћа књиге, демек писма, на аџ |
утаја на куп за онуја несрећу и роспију аустриску, Кермину!...{S} Капетал бре један!...{S} Дућа |
ужност, обећа се да ће уложити сав свој ауторитет и утицај на јогунастог Петракија, и да ће изм |
за сваку по двеста и педесет.</p> <p>— Аферим, — хвали га Замфир — када доживесмо и тој наше д |
итав овај крај, као да смо у централној Африци а не у цивилизованој Јевропи...{S} Шта ће <hi>ст |
астужило је ово тихо јесење време...{S} Ах, како је могла бити срећна! размишљаше сећајући се њ |
нема ту — он се не смеје, него оне.{S} Ах, тај смех страшан је, иако га сутрадан нико неће чут |
ем, а оно са знањем хаџи-Замфировим.{S} Ах, да је оно старо турско време, уздисаше стари Замфир |
шу кућу...</p> <p>— А, за оро ли си?{S} Ах, што си па девојче за оро!... — рече пакосно и погле |
, па га стаде љубити и шопати.</p> <p>— Ах, сарафче и банћерче ти татино!...{S} Овој ће куче, П |
ахалама, па чак, можда, и по новинама. „Ах”, тресну се у груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу |
ено да му је Зона посред срца.</p> <p>— Аха! — кликну тетка-Дока. — Такој те искам!{S} И татко |
урио прст у уста, па се стиди.</p> <p>— Аха, магаренце татино! — заценио се од силна смеха задо |
е једном погледи не сусретоше.</p> <p>— Ахаха! — зева Замфир и зевајући пита. — Кол’ко си плати |
ти — их што си брљива!{S} Младо, лудо, аџамија — ти искаш да станеш еснафска жена!...{S} Ти да |
6" /> — Ешексене!{S} Куде се је женско, аџамија, ем девојченце, ете, давало на науке?!...{S} От |
сикирче да га утепам!”</p> <p>— Ех, ех, аџамија, па лудо...</p> <p>— Виде ли, Јевдо, што ни се |
повише: два гроша ели миланче!?{S} Ех, аџамија што је — па лудо!...{S} Ти миришеш на јоргански |
> неће да ваља!... {S}Зашто ти си јоште аџамија, прајиш си кеф с уста, а други слуша, па мисли, |
оне из кола багателишу и сматрају их за аџамије и да ништа не знају.{S} Варају се јако! „Добар |
вар, па да праћа књиге, демек писма, на аџамије из бели свет, на официре, инџилире и писаре?!.. |
ија? питујем ги па ја. — „Па, зборе си, аџија не беше га туј, а они знали за тој, па Мане си до |
ову друкче него <hi>чорбаџијо</hi>, <hi>аџијо</hi> или <hi>чичо</hi>, жену његову Ташану — <hi> |
његову Ташану — <hi>чорбаџике</hi>, <hi>аџике</hi> или <hi>стринке</hi>, а њихову мезимицу Зону |
ка излазећи. — Ја ћу си разберем кад ће Аџиски у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим а |
ли, Доке, што је, рече, убаво овој Зоне Аџиско; па бела како замбак, а очи гу како бадем, а грл |
мам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеириш, па... ако што неси мушк |
— Нане, „Гиган” саг стаде, ете, мерак и ашик на „Гаћанку”!</p> <p>— Ако, сине, ако... — вели му |
их дана добре воље.</p> <p>Био је стари ашик.{S} У многим песмама је спеван с многим, сад већ ч |
што учини онај Миче Вачин... када стану ашик на ону ченгију Ђулсефу... {S}Челебија се зваше?! — |
ђија</hi>, <hi>дилбер-Ђорђија</hi>, <hi>ашик-Ђорђија</hi>. {S}Јахао је добра хата, носио лепо о |
на последица још и карактера његовог, и ашиклиске, тако да кажем, тактике његове, — као што ће |
како су и оне девовале и <pb n="170" /> ашиковале, али тога чуда није било; како ће ко никоја о |
а улицу — старије на разговор, млађе на ашиковање, а дечурлију на јурење; када оживи испод дрве |
поје си песне, онеја што су од љубав и ашиковање. {S}Поје си оно моме Еврејче, што си чешља ко |
дељу после подне, при помисли на игру и ашиковање.</p> <p>Дођоше већ и Цигани.{S} Чувена дружин |
лије, момака и девојака из махале, који ашикују очима.{S} Дошао је и неизоставни наредник Периц |
не узне нику белосветску...</p> <p>— Е, ашкољс’н за тај реч!{S} Тој ме и мен’ стра’ Јевдо! — од |
на Ђорђију!... {S}Ђорђијина крв!...{S} Ашкољс’н!...</p> <p>— Ама неје ништо било! — одвраћа је |
се...</p> <p>— Ха! — одобрава Замфир. — Ашкољс’н за тај реч!...{S} Овуја мушљику имам си... зна |
руком и у мал’ му раме није одвалила. „Ашкољс’н, бре!” подвикну усхићена Дока, „куче Ђорђијино |
ипаше кроз б’чву, ете, неје, рече, кроз б’чву, веће кроз обруч... што се, рече ми, потепаше зар |
пеливанка, она летошња, што рипаше кроз б’чву, ете, неје, рече, кроз б’чву, веће кроз обруч... |
> ли ћу се <pb n="171" /> зар удам?!{S} Ба!{S} Мени ми стига и овакој!” — „Леле”, плаче Ташана, |
мфирско, ете, тој сам чула!...</p> <p>— Ба! — пориче Мане.</p> <p>— Ти да си ћутиш!{S} Све разб |
ило у пређашно време, неје!...</p> <p>— Ба!{S} Било је!{S} Било је, ама неје баш тако без ред б |
, ти ли си, Васке, девојке?...</p> <p>— Ба, несам више девојка, — вели задовољно и поносито, — |
> <p>— Манулаћ... — вели Мане.</p> <p>— Ба, нећу си! — прекиде га љутито Зона и залупи авлиска |
на...</p> <p>— Она ти каза то?</p> <p>— Ба!{S} Не каза ми ништо.{S} Што треба да ми казује?... |
еба два грађанина да су у присуство! {S}Ба!{S} Не чекам си ја!” Па си сас оно сикирче обијем ка |
и писаре?!...{S} Тој ли искате?!... {S}Ба!...{S} У мој век... сал тој да бидне — <hi>неће!</hi |
а, све на татка и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш на крило!...</p> <p>— Их, црна Док |
Зујица, да им размеће карте, ни богата баба Хрисанта, да их гњави причајући им надугачко и наш |
лази махалом, сав женски свет, и жене и бабе, одају му чест: устају с прагова авлиских врата и |
арих грчких, римских и српских новаца — бави се нумизматиком, и стога чак држи и археолошки лис |
лазио и Мане, или управо где се најдуже бави, јер он је имао обичај да за једно такво после под |
не зна!...{S} У тој се собици најрадије бави; ту се чешља и пресвлачи по неколико пута преко да |
се и чељад и укућани прекодан најрадије бавили.{S} Кујна је била најмилије и, такорећи, најтопл |
је на свој чифлук, где се често и радо бавио по неколико дана ради домазлука, а можда још — ка |
ни да чује за Манулаћа, називајући га с багателисањем „Зевзек-Ибраимом”.{S} Кад је дошао, казао |
и остати неопажено, иако их оне из кола багателишу и сматрају их за аџамије и да ништа не знају |
ско; па бела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, рече, како мерџан |
редовно доносила, кад год би им дошла, бадема и рокчића, сматрајући је још за дете. — Лелеее!{ |
погледа сањиво својим страсним великим бадемастим очима, али Мане и не примети то.{S} Искапи ч |
фир сећа дахирета и решмета, и фереџа и бадемастих великих очију, и песме једне, која се негда |
гу треба веће?!...</p> <p>— Ех, а ти па бајађим не знајеш, бата-Мане, зашто!</p> <p>— Жива нана |
од жупског вина стекао нос црвене, као бакар, боје.{S} Али га тада издаде композиторска и ства |
ти свега ту није, и све то сребрно или бакарно па калајисано. {S}Свакога дана имају доста посл |
е зове</l> <l>Миралај ме зове, на татли баклаву.</l> </quote> <p>— О Господи! - крсте се тетка |
је и шије, иска дућанску!...{S} Ударија баксуз у кућу и дућан; а пазар мисечни стаде кол’ко пре |
ошто је била оглашена <pb n="165" /> за баксуза), да она покуша да раскрави и ослободи Манулаће |
ије, мезетише и пуши, па опет свира.{S} Бакшиш ретко купи, јер он управо и не долази у Касину р |
, зашто части све и зашто немилице баца бакшиш, и не да никоме да плаћа!...</p> <p>Према њему с |
и очекујући још, као и досад што је уз бакшиш добијала. — Што ми је за паре!{S} Овој си ја дел |
и га, даде дахире Дудији, нек’ она купи бакшиш, а она се повуче, ућута, и гледаше кроз прозор у |
ћа!{S} И после, откуд би пас могао дати бакшиш свирачима?...{S} Онај Манулаћ би још и могао пов |
и ту песму, добијала је чучук-Ајша лепа бакшиша и још лепших речи и погледа од Мане и свега дру |
јер он управо и не долази у Касину ради бакшиша (јер он би по овом бакшишу умро од глади), него |
Касину ради бакшиша (јер он би по овом бакшишу умро од глади), него долази ради томболе, коју |
о на епитимији по манастирима, где лепи балегом кошнице или треби пасуљ од меуна).{S} И што је |
аром само за сезоне такозваних „кромпир-балова”, кад настане обавештавање, или, простије речено |
чито на онај који се проводи на кромпир-баловима.{S} Кад он прође сокаком са својим врсним побр |
танц-мајстора, без паркова с гарнизоном бандом и без Пашонине сале!...</p> <p>Сврате се ту поне |
но мало јелече њено. {S}Бива да понекад бане домаћица му Ташана (од које се чорбаџи-Замфир, иак |
риликом силних својих прошевина.{S} Тек бане у кућу, па проси девојку.{S} Они га одбију, кажу м |
и, жива ти ја, што је!</p> <p>- Сараф и банкер...</p> <p>— Е, сараф!{S} Како може сараф девер д |
.{S} Ем, млад, убав, богат... сарафче и банкерче... у наш варош нема га, ете, јоште један потак |
l>За наше комшијче,</l> <l>За младо <hi>банкерче!</hi></l> </quote> <p>Мало после ето ти и Ману |
мфирче.</l> <l>Туд се спацирује Манулаћ банкирче.</l> <l>— „Здраво-живо, Зоне!{S} Што ти раде д |
>Играчи мећу на број 58.</p> <p>— Бонту банкрот... — раздера се Нацко.</p> <p>Сви траже број 82 |
„бубњарима” у разним женским оркестрима банкротирао је и дотерао до овога што је сад.{S} Али он |
е ти татино!...{S} Овој ће куче, Персо, банћер да ми бидне. {S}Откуд га извади па <hi>тај</hi> |
љубити и шопати.</p> <p>— Ах, сарафче и банћерче ти татино!...{S} Овој ће куче, Персо, банћер д |
се диже у чаршију међу трговце с младим банћерчетом коме мајка увуче пешкирић и закопча тур.{S} |
е на сефте и на сефтеџију много полаже, бану у Манин дућан нико други него баш сама главом тетк |
осао, па да му траже прилику.{S} И када бану, и незвана, и дође још једна, четврта тетка, нека |
им свима дође чудно већ само то што је банула у кућу, а још чудније што је на тај начин затвор |
лога тога дана, све док није у сам мрак банула у кућу тетка Таска, и с врата, пре „живо здраво” |
ко саг да ти кажем... ете... како да се бањају; ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, ка |
си, како чорбаџиско, беше са своји; не бањаше се ни па збореше сас овеја.{S} А ове — ама знаш |
опширније сама ствар приповедала.{S} У Бањи и на Мрамору причало се тога дана увече да је било |
p> <p>Одиграше неколико игара, и „Криву бањку” и „Бербатовску” и „Тедену” и „Заплањку”; и наизм |
у им одатле писали да је не доводе сад, бар још за неко време, док се ућути с неком проклетом п |
задуго није опазио!{S} Каква брука!{S} Бар да није то пред њим било!{S} Љут, пође на њега, трж |
њега.{S} Други пут би их задевао или се бар искашљао пролазећи крај њих, а сад их није ни приме |
ће од њега што сазнати моћи.{S} Њега ће бар моћи онако лепо интервјуисати, мишљаше г. Ратомир. |
ично суботом долази, јер се надао да ће бар ту, у старом и скровитом и мирном свом гнезданцу, м |
Манулаћевој кући, па и ако је лаж, али бар изгледа, вели, вероватнија, јер је и прилика да чор |
ане официр.{S} А дотле се трудио да јој бар падне у очи; зато је и продужио бестрага свој лаков |
а влада и парламенат (<hi>доњи</hi> дом бар!), — морају и бити забринути.</p> <p>Све то пролази |
кад сама није ишла: увек је око ње било бар пола туцета неких тетака и стрина.{S} Кад иде, она |
следњи пут...{S} Ако ништа друго, а оно бар да скине са себе одговорност, да заглади онај немил |
била увек готова као, што рекли, бос у бару.{S} Доки се дивно допало, тако јој се допало да га |
ећан и дрзак кријумчар; преносио је со, барут, књиге и друге поверљиве ствари из Србије.{S} Изв |
{S} А обично и најрадије стану на какав басамак или камен — једно да боље виде, а друго да изгл |
је јури папучом из собе у собу и преко басамака, а Зона се смеје кроз плач, па вели: — Ама ја |
У кућу се улазило преко многих широких басамака.{S} Авлија пространа.{S} Испред куће мања башт |
{S}Доле свилена сукња и шалваре од јума-басме.{S} Све то разгледају другарице и питају је: је л |
ог језика), која се са Лафонтеновим <hi>Баснама</hi> често виђала по главнијим улицама.{S} Сутр |
глади своје брчиће и пусти извештаченим басом (а говорио је обично са пола уста): „А јој, побра |
и има по-за себ’ измећара, ни фенер, ни бастун, веће пролази — да прошћаваш — како ники мачор к |
си она топрв иде, ја се отутке враћам”, бата-Мане!{S} Зар малко поруча ћутеци од татка ми зарад |
елчо ниједан.</p> <p>— Несам гу видеја, бата-Коте, — вели стидљиво, шапатом, шегрт Поте, — куде |
, отоичке, наш к’смет!...</p> <p>— Ама, бата-Таско, неје ми мен’ мука ни стра’ за тој!{S} Неје, |
ој?{S} Батиса ни се све; све се батиса, бата-Таче!...{S} Е, како то?...{S} Ники ме ич не питује |
— ама ово саг почесто!...</p> <p>— Ее, бата-Таско, за тој те и позва’, да те молим, две ти очи |
о једнога кочијаша.{S} Ама цврст да је, бата да је...</p> <p>— Ти ич бригу да си не береш за то |
<p>— Хехе, — осмехну се Васка. — Леле, бата-Мане, како збориш па и ти!...</p> <p>— Што си збор |
а. — Што ти требам?</p> <p>— Позва’ те, бата-Таско, имам си, ете, голему муку да ти рекнем...{S |
па л’жеш, Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да |
ме л’жеш, Васке?</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане...{S} Две ми очи!...{S} Како смем да те л’жем |
ар дође?!</p> <p>— Какво време заступи, бата-Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако баш било у пређ |
p> <p>— Лошо време заступи!{S} Седи си, бата-Таче!... — вели Јевда, и нуди га. — Ако ли једно к |
о си може кад ’хоће...{S} Их што си ти, бата-Мане, па несрећа ника!</p> <p>— Ама, ти ме па л’же |
чи!{S} Ако, што неће да ме питује; ако, бата-Таско!{S} Та што да ми је па за тој?{S} Друго заст |
:</p> <p>— Мину старо време, — беше му, бата-Таско!...</p> <p>А бата-Таско уздахну и прихвати:< |
</p> <pb n="8" /> <p>— Што ме па тепаш, бата-Коте? — пита га Поте питомо, машив се шаком за уда |
/p> <p>— Ех, а ти па бајађим не знајеш, бата-Мане, зашто!</p> <p>— Жива нана, не знам си, Васке |
ахну руком Васка, — ти ништо не знајеш, бата-Мане!{S} Тараф-тараф се напраји код нас дом...{S} |
и збориш?...</p> <p>— Што, не верујеш, бата-Мане?</p> <p>— Да се неси посмешила, невесто?...{S |
ца:</p> <p>— Мори, зашто ме не питујеш, бата-Мане, од кога, си је, ете, абер и поздравље?</p> < |
и оној што је било.{S} Саг да гу видиш, бата-Мане, каква стаде: никаква се напраји!...{S} И ти |
!...</p> <p>— Како да си не знајем?!{S} Бата-Таско зашто искочи до теб’-те?...</p> <p>— Ама не |
еме, — беше му, бата-Таско!...</p> <p>А бата-Таско уздахну и прихвати:</p> <p>— У старо време с |
<p>— Ама не знајеш ти ништо! — брани се бата-Таске. — Вика ме снајка, ете, заради нику тапију и |
чи</hi> </p> <p>„Полани, рече, — отпоче бата-Таско Јевди Петракијеву причу — кад му купи једне |
} Врни се!{S} Жива ти ја!{S} Ће ме види бата!{S} Срамота оди човеци!...{S} Врни се, Мане, две т |
.”</p> <p>„Та тој ти исприча’, — заврши бата-Таско, — Јевдо, демек да знајеш да неје: „да неје |
војску, па седи те плачи“.</hi> </p> <p>Бата-Таско је одржао реч.{S} Распитивао је и прокљувио |
и оживети и освежити ове слатке речи: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” које му једнако бруј |
роши.{S} Из мисли га трже женски глас: „Бата-Мане, ти ли си?” Мане се заустави, а из жбуња му с |
био у њему, добацила му је у пролазу: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” тако брзо, да Мане н |
е, а и ја га — кад видо’ што је брљив — батали!...{S} А што па има девојчики, што су пристасали |
и поубаве и поскупе.{S} Да гу изгубим, баталија би и дуван и чурење!...</p> <pb n="175" /> <p> |
рече. „К’смет!{S} Веру си, рече, несам баталија, — ама стадо’ ете, рече, Циганин!{S} Имам си, |
мислили да је Манулаћево масло све то, баталили су ту помисао кад су га видели и боље загледал |
екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си баталим и дуван, зашто цигара-пушење без овуј мушљику н |
кад прође Зона Замфирова!{S} А затим би баталио посао, примакао би своју табакеру, направио циг |
и мрачна лица:</p> <p>— За писување да баталиш ти тој, тол’ко ти зборим!{S} Зашто ја сам си ес |
елензуке, звонца и меденице, и оправљао батаљене муштикле и олупане табакере; а сада, у овом др |
јој срмом кундак, и неколико пута опет батаљивао рад, устајао и одлазио.{S} А чуло се и да је |
и се па мајка слуша!{S} Што је овој?{S} Батиса ни се све; све се батиса, бата-Таче!...{S} Е, ка |
тра’ Јевдо! — одобрава чорбаџи-Таско. — Батиса ни се све, снајке Јевдо!{S} Све ни батисаше: и в |
то је овој?{S} Батиса ни се све; све се батиса, бата-Таче!...{S} Е, како то?...{S} Ники ме ич н |
капче накривиш?!{S} Цркву побоље да си батисаја и огањ у њу фрљија и запалија гу, него што си |
ући цигарлук о коме је реч, — ништо саг батисала: спаде гу прстен, и срма се покидала, па и не |
, и старо живување — све ни, бре брате, батисаше јабанџије!...{S} Овој како ће да му бидне, кој |
аџи-Замфир, — исквари се много свет!{S} Батисаше се и селскије!...{S} Ни има веће стид, ни чес’ |
тиса ни се све, снајке Јевдо!{S} Све ни батисаше: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, |
ништо неје било!{S} Девојачку срећу да батисују...{S} Па како се напрајило тој чудо, реци ми, |
откад се почео у патицама од шест гроша батргати уз мајку преко калдрме, па све до осамнаесте с |
весео, зашто части све и зашто немилице баца бакшиш, и не да никоме да плаћа!...</p> <p>Према њ |
чисти зечјом ногом неке старе минђуше и баца их на гомилицу преда се.{S} Обојица се задубила у |
е силно узнемире, те се, јадник, узаман баца ногама, стреса товар и самар, али му све то ништа |
убило Зони, обгрлило јој колена, плаче, бацака се, грди Манулаћа, бије Сотираћа девера ногом и |
оложен песмом, свирком и игром њиховом, бацао на крило тако силно, да би им папуче полетеле чак |
, газимо ово блато, а побратиме?!...” А бацао је око — није шала, толики триумфи! — и на Зону З |
муштиклу.{S} Повуче неколико димова, па баци цигару и врати муштиклу у футролу. — Ете, тој си ј |
е из сањарија, заграби шаку стопараца и баци јој на дахире.</p> <p>— Погле га!{S} Сал <hi>тол’к |
има све асли пашински. {S}Где год човек баци <pb n="17" /> око, свуда види само господство.{S} |
и клекла пред икону и на грчком језику бацила анатему на све, а највише на Мана, који је, како |
реба прво извојевати политичке слободе, бацио се на правну струку.{S} Адвоцирао је, слао дописе |
лем овим новим ранама његовим...</p> <p>Бацио се онако обучен на дуги миндерлук, што се пружао |
ло, ама сасвим од речи до речи, по оној бачванској песми, која гласи: „Ја сам цуру молио и лепо |
је Зона отета на чесми, како је у кола бачена и у тој гужви како је троје колима прегажено.{S} |
и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се да слобода, исто као ни канаринка кад б |
ће се томбола отпочети, а она не може, баш и кад се сви скупе, док не дође неопходни и потребн |
елај снађе, па преноћи у апси, него је, баш напротив, изгледао као кита цвећа.{S} На њему све с |
о и научио од мајстор-Мана.{S} А после, баш да је све заборавио калфа Коте, није требало да заб |
аре”.</p> <p>А то је било једне недеље, баш Беле недеље, кад је по тим местима најживље, кад ле |
ност у односу на наш женски свет, ипак, баш у исто то време, није налазио да је то тако страшно |
пео.</p> <p>Једнога дана у први сумрак, баш кад се умотана у бунду, пошивену зеленим атласом, в |
брке, пили и наздрављали један другом, баш као да се ништа у тој кући није ни десило...</p> <m |
ву га пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би он сам хтео: што је он једини конзерватори |
необично стала хвалити Ману Кујунџију, баш сада (е, <pb n="166" /> што то баш она и баш њега д |
да не варају.{S} Али не, не вара се!{S} Баш главом он, стари Жућко, чији се ноћни лавеж из мирн |
би још и могао повести коло, али пас — баш никако!... „Леле, пшешко играње — има ли га у свет? |
не; напротив многи старији људи нису га баш најрадије гледали.{S} Само духну на нос: „Хм!{S} Ја |
били већином они од Шарене чесме, можда баш очевици синоћног призора, који све знају, али неће |
ечца једна рекне, ипак није никако, ама баш никако могло то остати тајна, већ и због самога тог |
поучава туђом несрећом.{S} Јер тих дана баш ухваћена је једна чорбаџиска ћерчица, која је пре д |
ћа: „У лојзе ли гу уфатисте?” а четврта баш загрди питањем: „Ели гу <hi>сас џандари</hi> врнуст |
лас, да би га чула тетка Таска, која је баш у тај пар са Зоном и осталима пролазила туда. — Ћу |
одили, кад су куда ишли.{S} А ако су је баш кадгод и повели, то је увек било после дужег свађањ |
>— Ба!{S} Било је!{S} Било је, ама неје баш тако без ред било!{S} Пантиш ли, хеј-хеј, дамно, шт |
отпадали нокти на Горици; то јест, није баш мени — али исто ко да је и мени!...{S} Па, молим те |
ection" /> <p>Све ово рађено је, ако не баш с одобравањем, а оно са знањем хаџи-Замфировим.{S} |
је саг работа!{S} Може да и неће бидне баш тако лошо! {S}Доне!{S} Доне, мори!{S} Доне, несрећо |
е познато, — не морају, па се и не журе баш богзна како да су први на послу у канцеларији.{S} Т |
огатих трговачких кућа, а лепотицама се баш не може богзна како похвалити то место.{S} А најпос |
ити то место.{S} А најпосле, ако јој се баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајда што ће се |
део да пас води коло. {S}Ако ико, он се баш свога века доста наиграо и био коловођа, али да је |
раво у Замфиров крај.{S} На улици срете баш као поручену Васку измећарку, заустави је и стаде р |
тове, и радовало се што се тако лепо, и баш онако као што је требало, свршило.{S} Тетка Таска < |
летео би он, како му је мило било.{S} И баш у тај пар, кад је он наређивао нешто шегрту, уђе у |
, о суду <pb n="96" /> и адвокату.{S} И баш кад су се оне тако чудиле што им нема никога, чуше |
ада (е, <pb n="166" /> што то баш она и баш њега да хвали?) како је момак наочит, добар, „крота |
а њој необично нежан и послушан.{S} Али баш зато јој није много поверавао никада.{S} Па тако и |
ше досадно, а најдосаднији јој се учини баш онај Манулаћ — кога је малопре онолико гледала — ка |
ако није прилика и да од тога неће бити баш ништа!{S} Дуго су се још живо разговарали, кад ујед |
мркну и продужи посао и не размишљајући баш много зашто је добио шамар.{S} Можда зато што је с |
="27" /> што је то Бог оставио да човек баш мора радити и у зноју лица свога зарађивати хлеб, к |
посмотрили, учинило им се да тај човек баш ни најмање не изгледа као човек који из апсе долази |
није сам он, исти калфа Коте, звиждукао баш ту исту песму.{S} Укратко рећи, <pb n="10" /> та се |
дну исправку. {S}Исправку му је написао баш онај исти адвокат буџаклија, који је и непријатељу |
треба државна изискивала је те је дошао баш у онај крај где је црно жупско вино било мало скупљ |
аже, бану у Манин дућан нико други него баш сама главом тетка-Дока.{S} Дошла је да му каже све |
о, и води оро.{S} И, за чудо, па некако баш и изгледа на коловођу!{S} Или се то, можда, само оч |
као дан било...</p> <p>А тако је некако баш и било.{S} У кући Замфирово| доиста је било нешто т |
бата-Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако баш било у пређашно време, неје!...</p> <p>— Ба!{S} Бил |
...”</p> <p>— Ех, туго!{S} Неје требало баш тол’ко да је...{S} Син му је...{S} Леле, јединац сп |
ра!” — „Здравља <pb n="33" /> ти?{S} То баш каже?” — „Ама, молим те, ни речи!” вели онај тајанс |
ати навали на њ, он јој рече да није то баш тако хитно.</p> <p>— Море, Манчо, сине, докле ће си |
он се сећа, смеши се и каже да га се то баш ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта каже, Бога |
ију, баш сада (е, <pb n="166" /> што то баш она и баш њега да хвали?) како је момак наочит, доб |
ећније девојче на овом свету, али зашто баш најнесрећнија — она још не зна!...{S} У тој се соби |
га из сањарија тих трже глас споља, јер баш поред прозора чу се: „Врије, вријееее! {S}Паригушиц |
{S}Манулаћ са извињава да не може, јер баш тих дана га трговачки послови одазивају на дужи пут |
о свршена ствар. {S}Али, како се Замфир баш никако није одушевљавао том комбинацијом Ташанином, |
мућнуо главом, сетио би се да је шегрт баш од њега истог чуо и научио ту песму, као што је он |
разних војних слагалишта, и не запевају баш пред кућом:</p> <quote> <l>Тешко дољи куд се вода с |
ресе од силна смеха, а највише се смеју баш сами младенци, Зона и Манулаћ. {S}Манулаћ се пустио |
сада овде у кафани, зато се не осмехну баш ниједном на Нацково шале.{S} Јер Нацко је био радо |
нтовна и два академска, а они опет нису баш ради да им дете иде у гурбетлук, него би волели да |
кад уједаред упаде тетка-Дока међу њих баш кад су јој се најмање надали и најмање је желели.{S |
, памет си бери!{S} Башка су Замфирови, башка па Ђорђијини!...{S} Ми си зборимо за друго ништо, |
.</p> <p>— Ама, Доке, памет си бери!{S} Башка су Замфирови, башка па Ђорђијини!...{S} Ми си збо |
е је пространа авлија, а иза ове дубока башта с капиџиком у црквену порту, кроз који капиџик пр |
куће мања баштица, такозвана девојачка башта, пуна свакојаког цвећа: руже, карамфила, замбака |
јелека и шалвара, па изгледа као цветна башта.{S} Ту дођоше и они што продају петлиће и свирајк |
она знала каквога све цвећа није било у башти, јер она се старала о цвећу и залевала га.{S} Ско |
} Авлија пространа.{S} Испред куће мања баштица, такозвана девојачка башта, пуна свакојаког цве |
ле.{S} Мане дао Циганима динар, а Нацко баштованџија и они други дадоше мање — по стопарац.{S} |
подству.{S} Најраније се кренуше на рад баштованџије и дунђери, за њима занатлије и трговци иду |
S} Мала, али лепа бела кућица с повећом баштом, са доксатом обраслим у ладолежу, хмељу и виново |
уби је у руку, па је одазва настрану, у башту црквену, тамо под османлуке.{S} И ту јој се изјад |
би заиста вирио кроз плот у чорбаџиску башту и уживао у призору описаном у песми.</p> <p>Кад П |
а ти овој цвеће!{S} Сама га је тргала у башчу, за теб’ га тргала!{S} Пољубила га, кад ми предад |
, пресвукује кошуљу, и чичек-антерију у башчу?!...{S} Хм, — хукну и духну љутито на нос и заврт |
же, запева тихо песму:</p> <quote> <l>У башчу ми зумбул раст’о, —</l> <l>Ја га не гледах;</l> < |
бочне сокаке, да, поткрепљен, целе ноћи бди над имањем и чашћу уморних и заспалих грађана...{S} |
седнем там’ насред чаршију, — тол’ко си бе ослабела оди зорт и резилак голем...</p> <p>— Па <hi |
че, малко ли је!?...{S} Ама знајеш како бе’у цврсте и јаке путине, па ем сас потковице!{S} Доне |
! — вели Ташана Таски. — Кој ти рече за бегендисување?</p> <p>— Зна си цела ма’ала, и сав град, |
сују <pb n="61" /> момци, па ни питују: бегендисује ли татко и мајка зета?...{S} Црна Ташано!{S |
} Зашто гу не давате, кад се деца, ете, бегендисују?</p> <p>— Погле гу, што си збори жена брљив |
ко и мајка — ништо!{S} Саг си чупенцета бегендисују <pb n="61" /> момци, па ни питују: бегендис |
љиво Зона.</p> <p>— Татко и мајка ти не бегендисују ме — тој си знајем убаво.{S} За тој те не п |
и дрвље и камење!...</p> <p>— Ако си не бегендишеш у наш варош, ете, никога, што ти, демек, ник |
р, да је њега — Манулаћа то јест — Зона бегенисала и да је суђено и писано било.{S} А кад се Ма |
— јок!</p> <p>— Ели је, зар, у Београд бегенисуваја какву мазну Београђанку, та му саг ове наш |
после дужег размишљања. — Тугоо, ако је бегенисуваја нику белосветску, — у Нишаву ћу, ете, да р |
ивење моје?!...” Тужио би се на тежак и бедан овај живот, па би се прихватио ратлока и разговар |
пусти и обесни, <pb n="117" /> само он бедан; свима до шале и смеха, само он стоји и служи сви |
сама помисао на то како је смешан, како бедан морао изгледати кад је остао сам на сокаку онако |
умивен, ни необучен — укратко, није био бедна изгледа, како обично изгледа човек кад га какав б |
и, лепе прилике, али при свем том, ипак бедни изгледају према покојном Ђорђији, оцу Манином.{S} |
и сасвим природна и неминовна последица бедног шегртског положаја.{S} А вукао је шамаре преко ц |
ве, мислећи једнако, дано-ноћно, о свом бедном учитељском стању, коме ваљда у свој Европи равна |
р, па кад сврши посао, примаче преда се бедну своју вечеру, комад хлеба и повеће парче печене б |
, тако да мора формално да се отме и да бежи.{S} Тако жене; напротив многи старији људи нису га |
па наби фес на очи и наже кроз свет да бежи.{S} Али некако не може.{S} Тешко корача — смета му |
а, јер је и прилика да чорбаџиска ћерка бежи у чорбаџиску кућу.{S} И тако се понегде и тумачило |
се по грудима његовим, и он се склања и бежи испред потсмешљивих и пакосних погледа света.{S} В |
сваки час пада, па се опет диже и опет бежи.{S} И брани се рукама, а њих тешко диже: малаксале |
к и по једна мирна и доброћудна будала, без које није ниједно такво место, с којом се обично де |
; ни на авлиска врата не сме више сама, без неког од старијих, изићи!{S} Свима је пресео ручак; |
иких ствари, без Благоја танц-мајстора, без паркова с гарнизоном бандом и без Пашонине сале!... |
песму.{S} Па и ви, поштовани читатељи, без разлике пола и старости, звања и занимања, извесно |
, који може да живи без толиких ствари, без Благоја танц-мајстора, без паркова с гарнизоном бан |
ће коже и, као побратиму свом, наравно, без и једне паре ћара давати.</p> <p>Због тога се, ето, |
вим ће вечечерамо, кад не уловим ништо, без вечеру ће легнемо.{S} За мен’ је сирота, спроти мен |
убе, мори, курјуци?{S} Кој ће те такву, без курјуци, узне?!” — А Зона јој одговара: „Мори, глај |
ти рекнем да гу много мило за теб...{S} Без теб’, рече, живот си нема...</p> <p>— Кол’ко ће пут |
ој, и зато се није нигда и никуда макла без њега.{S} А он је то и заслужио, јер је, и онако мал |
упи стоји фирма „Галантериска радња код Без конкуренције”, али због његове сувишне галантерије |
од туђих, комшиских кокошака, и то све без икаквог дуплог трговачког књиговодства!{S} Из дугог |
а — од последње славе Мачине — како иде без капе, чупав и гологлав, јер још никако не може да с |
то најлепша женска и да просто не може без ње; она је само за њега створена а он за њу!{S} И ј |
а напољу.</p> <pb n="195" /> <p>Мане је без ичијег питања, онако сам по својој памети, учинио т |
ти се за много, та реко’:{S} Море, неје без ништо!...{S} Присети се ја: у дућан си не седи, тат |
оде љутито.</p> <pb n="43" /> <p>— Неје без ништо! — рече Јевда после дужег размишљања. — Тугоо |
ти сумњиво главом и рекоше: „Ама, није без ништа!{S} Има нешто!{S} Има неку муку!” Али шта је |
си баталим и дуван, зашто цигара-пушење без овуј мушљику не бива!...{S} Лезет, тај <hi>слас’</h |
еокрет у животу Макином.{S} Уосталом, и без тога не би се дуго чекало на то, јер тамо, на Исток |
о гу треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!...</p> <p>А Зона само прћи уст |
рануше, показаше му врата, и тако оде и без кафе, задовољан што нису, како су му припретили, пу |
тора, без паркова с гарнизоном бандом и без Пашонине сале!...</p> <p>Сврате се ту понекад и зас |
кревету.{S} А срећа што није био, јер и без тога доста је бруке и срамоте.{S} Да, мисли Мане, с |
чи се, дете, умем си ја да пијем кафу и без теб’! — рече и извади табакеру, па стаде завијати ц |
е да се осамне”, та и ти да се ожениш и без њину Зону!...{S} Мори, „док си имаш грбину, ће нађе |
че!...{S} Та што па да ти је за тој? „И без петли може да се осамне”, та и ти да се ожениш и бе |
родољубљу тога света, који може да живи без толиких ствари, без Благоја танц-мајстора, без парк |
ди се како то и може и једног дана бити без „домаћице”! {S}Налази да је то најлепша женска и да |
што им даје паре на чување или на зајам без интереса, па он њима не тражи интерес, а они њему, |
} Чак му се и мајка љутила што иде тако без новаца, као да није чорбаџиски син!{S} А ако понесе |
Било је!{S} Било је, ама неје баш тако без ред било!{S} Пантиш ли, хеј-хеј, дамно, што учини о |
но да и то није било лако.{S} Није било без неких тешкоћа, нарочито код нашега света, који је, |
теци</hi> а т’мнина је, — па може ласно без фенер да се соплетеш прико ники диреци што су покра |
размишљао о томе, и учинила му се ствар без излаза.{S} Проклињао је и онај час кад је слудовао |
и савршенија него и сам Теслин телеграф без жица, јер иде право чак у небо). „Кад је већ”, гово |
о и даље хладан и повучен, и оставио их без одговора.</p> <p>Ово је силно дејствовало на све у |
ни сам црни ђаво, акамоли једна чедна и безазлена девојчица у пупољку свога млађана жића!...</p |
стаде дете друкчије.{S} Није више онако безбрижна, не иде сокаком па да је се ништа не тиче, не |
у ноћашњем, и о Зони, која сада мирно и безбрижно спава, јер је легла мирне савести, иако га је |
то и ведра чела.{S} Вратила му се стара безбрижност његова и весела ћуд, и он се опет шалио и з |
не исте — крупне и тамне, с дубоким као бездна погледом...</p> <p>Као дериште није ценила ни мн |
дне глупе измећарке и од једне хладне и бездушне чорбаџиске кћери!</p> <p>Па тек она реч „куче |
као што је то обичај тамо на хладном и бездушном Западу, — него као нешто своје, као род у кућ |
јно, и уздисао за Јевдом, и то годинама безнадежно уздисао.{S} Почео је док је још девојка била |
ради кога ми тај чес’ чине.{S} Некња си беја’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика |
тина, да се нешто прича о Зони, о неком бекству, о некој отмици, али Манино име није чула том п |
иновник, ели приседник суда, дрт човек, бела глава, бре брате; има си зетови и унучики, па си п |
} Деда се вика, — а погле шта праји!{S} Бела глава, бре, брате!” ипак је он редовно и радо одла |
<p>— Бела! — одговори девојче.</p> <p>— Бела?{S} Не ли Бела Стојанчина?{S} Па ти ли си гу керка |
А, мајка... како ти се зваше?</p> <p>— Бела! — одговори девојче.</p> <p>— Бела?{S} Не ли Бела |
ре, бре!{S} Зар тол’ко голему керку има Бела?! {S}Знав’ам Белу Стојанчину...{S} Познавам ти мај |
то је, рече, убаво овој Зоне Аџиско; па бела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како филд |
е била у Јени-махали.{S} Мала, али лепа бела кућица с повећом баштом, са доксатом обраслим у ла |
говори девојче.</p> <p>— Бела?{S} Не ли Бела Стојанчина?{S} Па ти ли си гу керка? — рече зачуђе |
како обично изгледа човек кад га какав белај снађе, па преноћи у апси, него је, баш напротив, |
кошуљу од жуте бурунџук-свиле, а кошуља беле груди. {S}Доле свилена сукња и шалваре од јума-бас |
снагу, па оне њојне пусте косе, па оне беле цврсте груди, како два филџана, па оно њојно девој |
не!{S} Плати за путине осам динара — ем беле паре, бре брате, рече, малко ли је!?...{S} Ама зна |
ћорсокак, где се момци и девојке љуљају беле недеље на „нишаљкама”, и где се загрљени момак и д |
.</p> <p>А то је било једне недеље, баш Беле недеље, кад је по тим местима најживље, кад леп да |
рила — и ради неке чивчике своје, неке „Беле Веле”, како су је сви звали, а која је по оном „да |
рно и тачно, као да је из стенографских бележака вађено.{S} А које мишљење мислимо да неће бити |
погледаше на прозор.{S} Кроз завесе се белело, зора се прокрадала у одају, коју беше од тавана |
свом израђивао је само просто прстење, белензуке, звонца и меденице, и оправљао батаљене мушти |
тапа злато, окива иконе, кује минђуше и белензуке, па и ово сад са Зоном, заврши Перса Јорданов |
латко насмејао. — Тој може, тој има.{S} Белензуци се продавају, а мустаћи се сал давају, а не п |
образе. — Требе ми, ете, искам <hi>срма-белензуци</hi>...</p> <p>— Е, тој може, — умеша се стар |
, непријатељима свију наших светиња!{S} Белешка је била подужа, пакосна и заједљива.{S} А потек |
p> <p>И доиста беше изишла једна подужа белешка о мајстору Манасији (реч: <hi>мајстор</hi> беше |
показа на једну што је у кафезу — веће бели свет неће да видиш!... ’хоће да те заб’рави и сока |
праћа књиге, демек писма, на аџамије из бели свет, на официре, инџилире и писаре?!...{S} Тој ли |
, не од наши девојчики, веће од ники из бели свет... па... ете... несу, рече, обучене, веће, ет |
м...{S} Туј ћу те закопам! {S}Чаршију и бели свет веће неће да видиш!{S} Како она кумрија — реч |
ојој чини чудан контраст с оним његовим белим трепавицама међу оним гаравим лицима.{S} Но он је |
дах”... — рече женица и предаде му киту белих хризантема. <pb n="186" /> — Јоште те је поздрави |
А фрајла Кермина поседе си малко; чека, белким, да се измире сас татка Петракија, та када си ви |
Васка. — Ако имаш Бога и душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ко је болна од |
и лошо зборим?...{S} Ако си прајим кеф, белким сас <hi>уста</hi><pb n="39" /> си прајим: ништо, |
како то?...{S} Ники ме ич не питује, а белким сам мајка!...</p> <p>— Е, — уздахну Таско — тој |
p>Пева Мане:</p> <quote> <l>Кад ја имам бело лице, —</l> <l>Зашт’ га не љубим?{S} Ај-хај-хај!</ |
p>Ни сада не погледа Мане Ајшу, ни њено бело лице, ни њене дуге косе, које беше пребацила и укр |
штабу, названи „лепи Перица” због оног белог лица и због она два младежа на образу испод десно |
н!...{S} Па да си разбереш да неје ника белосветска...{S} Тугооо!{S} Ако тој буде, — што да пра |
бра’, — рече, јучерке на ноћ, куде неке белосветске фрајлице, рече, поју си песну за твојега Ми |
к! — а он си —- ешек ниједан! ожени сас белосветску и изгуби душу сас другу веру, сас туј, што |
љања. — Тугоо, ако је бегенисуваја нику белосветску, — у Нишаву ћу, ете, да рипим!...</p> <p>Ду |
е далеко!” Ама стра’ ме да не узне нику белосветску...</p> <p>— Е, ашкољс’н за тај реч!{S} Тој |
-Петракија син, па си иде како измећар, белосвецки ники!{S} А зашто, море, ти не обукујеш нове |
туривши ђерђеф, наслонила би се тада на белу своју руку, а другом би се играла са дугим и бујни |
л’ко голему керку има Бела?! {S}Знав’ам Белу Стојанчину...{S} Познавам ти мајку! — вели Замфир |
опет, пазе и чест му одају (зову га пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би он сам хтео: |
маком и фереџом.{S} С улице је био само бео прост и једноставан зид, тако да укућани нису имали |
о си кута...{S} Стаде први кујунџија од Београд до Пећ и до Приздрен!...{S} Мори, па и да си не |
Манчу, откад се, ете, врну из војску из Београд!...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ чине и давају |
женидбу — јок!</p> <p>— Ели је, зар, у Београд бегенисуваја какву мазну Београђанку, та му саг |
је већ Бог дао свега доста - - пошље у Београд, хаџи-Замфир би их тада само погледао и погледо |
СКИ ПИСЦИ</p> <p>КЊИГА</p> <p>II</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>1947</p> </div> <pb n="1" /> <div type=" |
ју, само га не чека скоро премештени из Београда практикант Велибор, страстан шахиста, који не |
ућег друштва или трговачки помоћници из Београда, који купе вересију по паланкама — људи обично |
Јордан — кад буде голем, с чаршију — ем београдску — да дрма; убаво да запантиш овај мој сагашњ |
рига било за то, јер његово је перо и у Београду цењено било.{S} Што он напише, то је било напи |
зар, у Београд бегенисуваја какву мазну Београђанку, та му саг ове наше несу прилика?! — умеша |
е.{S} Зар мало ли ги има од ваши што си беоше први трговци — а саг, звонари и клисари, па пале |
и они стари спрама <hi>теб’?!</hi> Оној беоше <hi>прстенџије</hi> и <hi>дугменџије</hi>, а ти с |
Некња си беја’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена Кривокапска < |
су задовољне с берићетом и кад ће бити берба у њиховом селу.</p> <p>— Из које си село, дете — |
раше неколико игара, и „Криву бањку” и „Бербатовску” и „Тедену” и „Заплањку”; и наизменце водиш |
ријана, с подбријаним вратом, омирисана берберском сапуњавицом, где достојанствено, окружен нек |
а постидна!...{S} Ама ги и <hi>ја</hi>, берем, убаво каза!...{S} Знајеш ли, Манчо, да те неће в |
че...{S} Па, ако што је сиротиња — ама, берем да је момак кротак!...{S} Веће — џимпир, коцкарин |
ашано, подај си дете за онога Манулаћа, берем ће да имаш убаво унуче... шебека ћеш имаш, а унуч |
ека, па, вика, ако се зове „побегуља” — берем да знаје зашто се такој зове.{S} Ете, тој ти се п |
Доку, Доку да вика: тетко!</p> <p>— Па берем да је трговац ники... — додаје тетка Таска и потп |
ште гори резилак ће дочекате!{S} Саг се берем збори да је <hi>Мане</hi> дошеја при њума, па је |
, како поче... дабетер!...{S} Па што си берем не поведеш сас теб’ и чорбаџи-Јордана, те га не д |
Па ће се женим, нане, ти ич бригу да не береш! — умирује је Мане. — За мен’ ласно; теке за теб’ |
да је...</p> <p>— Ти ич бригу да си не береш за тој!{S} Знам си једнога, Ставре Јаре се вика.. |
p>— Море, узни си ти сал мене, па ич не бери бригу!{S} Ако треба да се тепамо с некога, — па ће |
е време...</p> <p>— Ама, Доке, памет си бери!{S} Башка су Замфирови, башка па Ђорђијини!...{S} |
иска кућа — и наша кућа!...{S} Памет си бери, Доке!...</p> <p>— Иха!{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу |
е: „Охо-хо!{S} Од тебе сефте, а од Бога берикет.” Сви су дућани већ давно отворени и пазаре, са |
а се вукујем и теглим с њег’ како ала с берикет.{S} Да чујеш сал”.{S} И стаде да прича:</p> <mi |
тој!{S} Мен-ми сал оставите... бригу не берите, а ја ћу сама убаво да дуздишем целу работу!{S} |
p>Тако је још неке зауставио и питао за берићет, па у том стиже и до Манина дућана. {S}Мане му |
ављао их и питао их како су задовољне с берићетом и кад ће бити берба у њиховом селу.</p> <p>— |
</hi>, где је редовно седео и говорио о берићету лањском и овогодишњем, о општинским кошевима, |
као други, цивилизован свет!{S} Био је бесан.{S} Турио је каму за појас и готов био на свашта, |
угарицу своју, па се изгубила. {S}Гледа бесвесно по оном шаренилу које промиче испред ње, слуша |
ета?...{S} Црна Ташано!{S} Иди си па се беси о ону криву дафину!... — викну и удари у плач, а з |
теб’ а другу за мен’, црну тетку, да се бесимо, зашто живот веће немамо!...</p> <p>— Што, мори? |
p> <hi>У њој читатељ, после узалудног и бескорисног читања досадашњих пет глава, напослетку дол |
е вече сетна песма, у којој се исказује бескрајна туга, стара туга, вечна као и човечанство:</p |
тој си је, Јевдо, наш к’смет...{S} Кад бесмо деца, ники нас, ни татко ни мајка ни, не пита: оћ |
ају од свет... {S}Ономад на славу једну бесмо, код чорбаџи-Гана.{S} И он си има сина...{S} Сврш |
свирком и игром заглуши буру која му је беснела у грудима — све му то није помогло!{S} Зато је |
је Мане као у грозници.{S} У грудима му беснела бура, а у глави ројиле се силне мисли и слике.{ |
тужна била.{S} Још се певало, свирало и бесно и страсно чочешки играло, и Мане седео, у дахирет |
зашто и толико да се појави, — то га је бесомучним правило!...{S} И Замфир показа Зони ону липу |
одмарају се од малопређашњег бурнога и бесомучнога играња.{S} Све лепша од лепше, а међу њима |
а ради домазлука, а можда још — како је беспослена чаршија говорила — и ради неке чивчике своје |
сматрала и презирала као гадне сплетке беспослена света — сплетке које ја на једно ухо примила |
је можда <pb n="16" /> то и дало повода беспосленом свету те је чак — како тамо веле — „турио у |
ни лавеж из мирне хаџи-Замфирове авлије бестрага далеко чује и распознаје.{S} Лепо се ухватио и |
стати, мишљаше Ташана.{S} Гласови су се бестрага раширили, захватали све веће размере и постаја |
јој бар падне у очи; зато је и продужио бестрага свој лаковани каиш од тесака, па му сад треска |
ворила и свака се <pb n="34" /> редовно бестрага далеко удаљила од саме ствари и отишла на десе |
тор-Маниница!...{S} И она луда и брљива бећар-Дока да ти се пада тетка!...</p> <milestone unit= |
оке, пусти твој к’смет!...{S} Што несам бећар, та да гу ели узнем ели отмем од татка гу”, — тол |
сно шишенце ракијке да си пијнеш!...{S} Бећарл’к џиби султанл’к олмаз”, рече, и толко!{S} Не ’т |
акво зборење!{S} Иди си дом!{S} Несрећо бећарска!...{S} Дом да си идеш! — повикаше и скочише св |
ј Дока, а пребацила ногу преко ноге, па бећарски пушта густе димове, — Разбирам си, убаво разби |
угоо!! — викну Дока, па се завали онако бећарски и распали цигару, сркну из филџана, па настави |
ају, последње „<hi>момачко</hi> или <hi>бећарско вече</hi>”.{S} Па све то, а и што је данас цел |
} А већ и сами им надимци казиваху то — беху то све нека имена буди Бог с нама: <pb n="28" /> н |
рукама и другим већим на колима (у коме беху душек, јастуци и јорган) крај ње.{S} У колима још |
је досад увек чинио. {S}Мисли његове не беху ту, али ипак ту близу, неколико кућа одатле, код З |
остајала.{S} Али све скупа ипак сложне беху у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све |
аћају и они крупни трговци што тргују с Бечом и Цариградом, и они ситни, што од тих крупних паз |
ој команди, домине, карте, табле за шеш-беш и питају га где се толико задржао.{S} А он се извињ |
132" /> жандара, неки домина, неки „шеш-беш”, али сви чекају кад ће се томбола отпочети, а она |
д нас); као и све куће У тим крајевима, беше она право топло, скровито и мирно гнезданце!{S} Ку |
Замфирова; ама оно си, како чорбаџиско, беше са своји; не бањаше се ни па збореше сас овеја.{S} |
} У сагашње време деца, — <pb n="98" /> беше му!{S} Зашто си уче чкољу, и јазију, — зар деца да |
ајстору Манасији (реч: <hi>мајстор</hi> беше под наводницама), где се напада на њега: да није н |
ки тада радо одаје тихим сањаријама!{S} Беше то кућица пуна свега и свачега, а највише топлине |
елнику. „Доцне си се сетија, хаџијо!{S} Беше му работа!” рекоше тврдо уверене да што су виделе |
Нема више девојчики!...{S} Беше!...{S} Беше!...{S} Саг татко и мајка — ништо!{S} Саг си чупенц |
} Тугооо!{S} Нема више девојчики!...{S} Беше!...{S} Беше!...{S} Саг татко и мајка — ништо!{S} С |
навам гу, како да гу не познавам!...{S} Беше добра аргатка... работила ми је, у лојзе...{S} Беш |
каља, како у оној време што беше?...{S} Беше добра ткаља — и ти си таква да биднеш, како, како |
ргатка... работила ми је, у лојзе...{S} Беше ватра за работу... вредна... ради и све поје...{S} |
<pb n="38" /> и Ленче оно Кубеџиско.{S} Беше ту и оно Зоне Замфирова; ама оно си, како чорбаџис |
па додаде:</p> <p>— Мину старо време, — беше му, бата-Таско!...</p> <p>А бата-Таско уздахну и п |
лику спроти теб’; а наше старовремско — беше веће!...{S} Што да те турају у новине?!{S} Што да |
а неће се офајдити тиме!{S} Остаде то — беше му!{S} Ни за милион мираза не бих је ја — ја, овак |
један дан у недељу, рече ми један, — а беше код мен’ јоште у турцко време калфа, — ништо лошо |
навао мисли.{S} Неки полусан и полујава беше то, па се једно у друго наизменце преливало.</p> < |
, — тој си је <hi>моје</hi> знање, а да беше ти жена од чорбаџиски ред, — требаше <hi>твоје</hi |
тетке и по стринке на ноћување... „А да беше тагај туј, рече Петракија, — ћа с оно сикирче да г |
кол’ки човек стаде!{S} Татко ти Ђорђија беше у Котине године кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашт |
орала чути и видети, а још му страшнија беше помисао: шта је све морала претрпети Зона после св |
! — викну Мане и полете за њом, али она беше већ далеко...</p> <milestone unit="subSection" /> |
и си свет, па се смеје!</p> <p>И доиста беше изишла једна подужа белешка о мајстору Манасији (р |
м убаво! {S}Кротка жена, убава домакица беше!{S} Е ли јоште онаква добра ткаља, како у оној вре |
. — Такој те искам!{S} И татко ти такав беше!</p> <p>— Теке... тетко, молим те... — вели јој Ма |
њено бело лице, ни њене дуге косе, које беше пребацила и укрстила преко груди, покривених танко |
јем ги па ја. — „Па, зборе си, аџија не беше га туј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с |
су код кућа. {S}И никога по улицама не беше, само што ноћни стражар далеко тамо у мраку што се |
ме подобне ствари.{S} Али Зоне нигде не беше, нико је није видео (а чудно би им било да су је и |
смет! — вели Дока.</p> <p>— Дамно те не беше при нас... — рече јој с неке висине Ташана.</p> <p |
?</p> <p>— Ама јок!{S} За прошење ич не беше разговор.{S} Како да гу просим?!{S} Који су они, а |
ре!{S} А за кога се удаде?...{S} Кој ти беше човек?...</p> <p>— За Гмитра грнчара...{S} Имамо с |
p>— Из Вртиште.</p> <p>— Татко — кој ти беше?</p> <p>— Стојанча...{S} Топал-Стојанча...</p> <p> |
и Замфир и не верује му. — Татко кој ти беше?...{S} Ђорђија! {S}А иверка пада ли далеко од клад |
стаде нешто тешко и досадно.{S} Све јој беше досадно, а најдосаднији јој се учини баш онај Ману |
ју полицају, што седеше до мен’:{S} Кој беше ово девојченце, Ставријо? — „Зар гу не знаваш, реч |
некима, а кад сунце већ на смирају свом беше, врати се и Мане, не уловив ништа.{S} Од силних ми |
пском.{S} Славан прстен, масиван прстен беше то, дуго се познавао на ћати Трајку!{S} Кад га је, |
видном кошуљом од бурунџук-свиле.{S} Он беше развио ону свилену мараму и гледаше у њу.{S} И тек |
а чорбаџиска кћи и прва лепотица.{S} То беше доста да је често — као и све које тако држе много |
аква добра ткаља, како у оној време што беше?...{S} Беше добра ткаља — и ти си таква да биднеш, |
а си инает и инћар, како и татко ти што беше. — Припрети му и самим владиком. — Мори при деда-в |
мисечни стаде кол’ко пре недељни пазар беше!...{S} У собу си никога не пушта, а кад си искочи, |
дор чукне у тел у Стамбол — и паша већ беше!” — говораху често мештани, хвалећи силу и моћ чор |
ећом, нико не пролажаше улицом, јер већ беше време кад грађани спуштају по кућама чивију на пор |
елело, зора се прокрадала у одају, коју беше од тавана до пода притиснуо дим као облак густ.</p |
које се чуло из авлије.{S} И страшна му беше и сама помисао на то како је смешан, како бедан мо |
м се и пробуди...</p> <pb n="123" /> <p>Беше гола вода...{S} Седе на миндерлук, ухвати се за че |
, некад код куће а некад — и то чешће — би му се, нарочито кад има какав већи посао, јело у дућ |
ој била, и тражила паметна савета; њега би позивала, и он се одмах радо одазивао, као и сваки р |
ршио у једном окатренућу.{S} А пре тога би сам почистио метлом испред дућанчића, задиркивајући |
Поте увуче врат и главу као корњача, да би избегао други шамар, који очекиваше.{S} Коте само об |
же Зона глас и настави јачим гласом, да би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да се цениш у т |
њиховом, бацао на крило тако силно, да би им папуче полетеле чак у штукатор, и лепио би им сто |
питујем за ништо! - па подиже глас, да би га чула тетка Таска, која је баш у тај пар са Зоном |
варају о удавачама, за које су нашле да би могле бити прилика за њиховог Манчу.</p> <p>Поче стр |
Кад би му споменули „више школе”, и да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега доста |
а се стари лисац само претвара, само да би се показао пред Ташаном како нерадо оставља кућу.{S} |
е све решили чорбаџи-Замфирови, само да би ућуткали гласове.</hi> </p> <p>Кроз уста истога тога |
рилику као што су Зона и Мане, мучно да би могао наћи и саставити...</p> <p>Мидо му све то, мил |
че мајка поиздаље наговештавати Ману да би већ требало да јој нађе „одмену”, јер она је, вели, |
има (и већ осталим) врата за собом. (Да би се, дабогда, тахо и уста душманима запушила!...)</p> |
не потребу да се мало поодмори.{S} Тада би узео тамбуру и отишао у лојзе, или пушку, па отишао |
ћ симит, у који би метала алву.{S} Тада би обично Мане испружио шију из оног његовог малог дућа |
ао и од њега само да је зависило, можда би тако и било, Али, срећом по Зону, <pb n="196" /> сти |
он коло.{S} Кад је у коло долазио, онда би облачио једне кицошке плитке ципеле с високим штикла |
е и поскупе.{S} Да гу изгубим, баталија би и дуван и чурење!...</p> <pb n="175" /> <p>— Табијат |
му, вели, на ум његова Јелисавета, која би сад исто толика и истих тих година била!...{S} Па би |
помислио и у себи зажелео нешто, мајка би му погодила шта жели и мисли, и испунила му већ!</p> |
олних кућа негде далеко.</p> <p>А Васка би тада запевала ту песму, у којој је Зона видела себе |
ођена у чорбаџиској кући...{S} Запевала би песму коју је већ толико пута певала Зони, кад год б |
е ишла у школу, застала Зона и куповала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ симит, у који б |
а понеку сиромашну девојку, заборављала би врло често како се која зове, а и разговор би трајао |
<l>По чирака Спиридона! —</l> <l>Опрала би, драго моје!</l> <l>Ракли-сапун нестањује,</l> <l>Би |
дне промени по неколико места.{S} Стала би, па би гледала како играју и зевала од времена на вр |
о да су оне биле синоћ ту!...{S} Пуцала би му брука све до Куршумлије, Ристовца и Сукова.{S} Ум |
вај Боже да је још ко ту био! {S}Пуцала би му сутрадан брука по целом граду.{S} Не, не, — тешио |
таква у сну била, размишљаше Мане, била би она таква, и још гора, и на јави.{S} Зато је тога це |
ао отац, удадба Зонина за Манулаћа била би давно свршена ствар. {S}Али, како се Замфир баш ника |
дала се потпуно чорбаџиски.{S} Долазила би обично праћена својом измећарком, Васком, и снисходљ |
доксату, и, отуривши ђерђеф, наслонила би се тада на белу своју руку, а другом би се играла са |
н; заступи други ред и адет, — говорила би му Јевда. — Тражи си, дете, прилику спроти теб’; а н |
роти теб’ — ласно за тој!... — говорила би јој и такорећи понављала сваки дан надугачко и нашир |
ој ми ону жалну еврејску песну! — рекла би Зона Васки, седећи тако често тужна на доксату, и, о |
укао мало ногавице навише од колена, па би онда сео, и не би се дигао док му се прво његов татк |
ојчики!...{S} Мори, у пашине сараје, па би искочиле и там’ помеђу три тесте Ђурђијанке и Стамбо |
па отишао чак до Врања, до Коштане, па би увече засео у какву малу кафаницу са добрим вином, и |
мени по неколико места.{S} Стала би, па би гледала како играју и зевала од времена на време.{S} |
ваздуха, умио би се јутарњом росом, па би се одатле, окрепљен и весео, враћао и отварао дућан, |
о би се на тежак и бедан овај живот, па би се прихватио ратлока и разговарао се и шалио мало с |
је у сну видео као њеног младожењу, па би сада рад био и на јави видети га и као девера!...</p |
олика и истих тих година била!...{S} Па би се опет окренуо и гледао на ону страну куд би прошла |
н даље.{S} Да му, вели, неко каже: „Шта би волео, Милисаве, душе ти, право кажи: ил’ да ти дам |
pb n="125" /> свуд дочекан био, и прича би се, вероватно, наставила са другом неком јунакињом п |
да и њему смешно дође при помисли какав би смешан изгледао шегрт Поте кад би заиста вирио кроз |
о с друштвом.{S} А то је било онда, кад би, на задовољство и своје и муштерије, свршио какву ма |
старом свом обичају за сељанчицама, кад би прошао крај њих, а на Зону није више ни мислио, или, |
ој се само спомиње девојка и љубав, кад би тада запевали, мислили би сви, увек, само на Зону ха |
задевао младе лепушкасте муштерије, кад би му се свратиле у дућан, и искашљавао би се по старом |
иначе увек био стидљив и неспретан, кад би се, случајем, нашао у близини женскога света.{S} Нај |
сушило у авлији; он је држао конац, кад би га намотавала на клупче, чувао веш, кад се суши прек |
оворе, пуне мудрости и искуства.{S} Кад би седео, увек би простр’о најпре своју мараму, повукао |
фир није дао да се даље школује.{S} Кад би му споменули „више школе”, и да би добро било да је |
би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребацили и дирали га, он би се бранио да му није |
га пробудити!...</l> </quote> <p>А кад би устао, потрчале би одмах на доксат, да га послуже.{S |
да запали цигару, и то обично онда кад би му татко добар пазар свршио).</p> <pb n="78" /> <p>И |
е да слобода, исто као ни канаринка кад би је пустили из кавеза.{S} Једино кроз капиџик у комши |
чни ћир-Моша Абеншаам певушио би је кад би што добро продао, или кад би, сарафећи, кога забушио |
какав би смешан изгледао шегрт Поте кад би заиста вирио кроз плот у чорбаџиску башту и уживао у |
Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би он сам хтео: што је он једини конзерваторист међу њи |
би је кад би што добро продао, или кад би, сарафећи, кога забушио и преварио — и он би, трљају |
било кад је овај не би опазио, или кад би отишао на друго место да игра, а ово оставио...{S} Т |
кратко, тек у неколико речи.{S} Понекад би долазила и до места где се игра оро, али никад сама, |
а још једнако редовно доносила, кад год би им дошла, бадема и рокчића, сматрајући је још за дет |
је већ толико пута певала Зони, кад год би ову опхрвали слатки осећаји и тужне мисли и она пала |
весељак и за друштво човек.{S} Кад год би свршио какав посао и зарадио добро, тада не би жалио |
асно слунце!...</l> </quote> <p>Кад год би Мане запевао и испевао ту песму, увек би — иако је б |
опет окренуо и гледао на ону страну куд би прошла Зона у оној њеној зеленој атласној бундици и |
оло, тога се не сећа!{S} И после, откуд би пас могао дати бакшиш свирачима?...{S} Онај Манулаћ |
сле паше и владике био прва сила, — све би то друкчије било.{S} Али овако није остало хаџи-Замф |
.</p> <p>Стари Замфир је умирује, и све би се мирно свршило, да Дока није дирнула у сталеж.</p> |
и волели да им је ту на очима, и радије би је дали у какву честиту овдашњу трговачку кућу, — та |
о да теферичи.{S} Простре ћилимче, које би донео за њим Поте шегрт заједно са шишенцетом мастик |
l> </quote> <p>А кад би устао, потрчале би одмах на доксат, да га послуже.{S} Једна му носи на |
ђијанке и Стамболијке потакве; искочиле би и там’ најлепе и најубаве!...</p> <p>Де-де!{S} Ласно |
{S} Да гу дадосте <hi>сас алал</hi>, не би било саг, ете, <hi>сас арам и сас бруку!</hi>...” зб |
д овако пљушти овај Божји благослов, не би’ дао — вели, па прича расположен даље.{S} Да му, вел |
ога благослова што пљушти, части ми, не би’, — вели Милисав, — ни погледао на милион, него би’ |
ко кроз сам сулундар упао међу њих, не би му се тако зачудиле као ово сада њој.</p> <p>— Здрав |
вим небом немам, — ја је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни за све оне куће, дућане, чифлуке, <pb n= |
оту Макином.{S} Уосталом, и без тога не би се дуго чекало на то, јер тамо, на Истоку, раније се |
обрађивати ни код великих газда, да не би припомогао још већем пропадању малих газда и постаја |
е тетке, вешто су и фино удаљене, да не би шкодиле ствари која се тако лепо и глатко свршава. { |
ио какав посао и зарадио добро, тада не би жалио ни времена ни пара да се провесели и проџумбус |
аву, да већ више ни једна јота ваљда не би могла стати.{S} Посматрала га је и дахнула је душом, |
— то ни за живу главу неће, јер онда не би он био „чапкун-Мане”!</p> <p>Само се једаред десило |
а једне такве чорбаџиске куће, да се не би осећао задах од готовљених јела. {S}У тој кујни се и |
које су дошле да пазаре, само да се не би прекидао разговор.{S} И кад се уверио да тетка Дока |
навише од колена, па би онда сео, и не би се дигао док му се прво његов татко не дигне; само у |
заове, тако да никад није сама; а и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се да с |
Па и оно малочас, можда шегрт Поте и не би запевао, и, ни крив ни дужан, добио шамар, да није с |
је Мане био сав блажен.{S} А како и не би, кад му се целе недеље од тешког дерта није милило н |
ам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла!</p> <p>— Е, што си имаш? — пита је Ташана. — |
а се око њих могу сви исклати, а они не би приметили! (Ономад су се чак и сликали тако са шахом |
И да није био он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у овој приповетци, иако јој је име у на |
ску, да се с њума ожениш, па и ту ти не би дали, — тол’ко стадосмо, ете, душмани саг!...</p> <p |
у, и није јој право било кад је овај не би опазио, или кад би отишао на друго место да игра, а |
боље загледали, јер су нашли да тај не би могао повести за собом ни једну јуницу на улару, ака |
би никад ни слутила, а ни у сну јој не би дошло тако што!{S} Оно чега се она бојала, од чега ј |
{S}Јевда се просто изненадила.{S} То не би никад ни слутила, а ни у сну јој не би дошло тако шт |
зар писано да се и узму.{S} А да то не би био први случај, нити какво чудо да се ороде чорбаџи |
ецнуо.{S} И нико после за живу главу не би смео продужити с њим разговор о тој теми...</p> <p>— |
лако: дегенеци (а можда и сургун) му не би фалили, али је Србија, за фукару, слободија, па мука |
чеви преко пушке прескакати, а он их не би ни опазио, акамоли гађао!</p> <p>Већ је пао мрак кад |
је, а нарочито Манине погледе!... {S}Не би играла, али кад виде Калину како је срећна и како се |
ед дућаном и с оцем се разговарао, Мане би га ма како изазвао — како је љут био на њега — и пот |
ци, иако јој је име у наслову, јер Мане би рекао: „други сокак, друга и девојка”, а што би река |
же — да ли је лепо или ружно, а најмање би се смео кладити и тврдити да ће се из тог чупета вре |
с назначењем који су неприлике, а који би <hi>могли</hi> бити прилика за њу.{S} Код Мане Кујун |
ене алве и за марјаш врућ симит, у који би метала алву.{S} Тада би обично Мане испружио шију из |
ју и зевала од времена на време.{S} Али би ипак кришом пратила очима Манчу, и није јој право би |
оје се с чесме са стовнама враћале, или би с оним комшијом преко сокака разговарао, а тај разго |
или пушку, па отишао мало у лов.{S} Или би узјахао коња, па отишао чак до Врања, до Коштане, па |
и љубав, кад би тада запевали, мислили би сви, увек, само на Зону хаџи-Замфирову. {S}А она је |
рво његов татко не дигне; само у кафани би он прво оца опомињао да се дигну и иду.{S} С кокошка |
е бурно провеселио.{S} Пио би, а чочеци би му певали и играли и вили се пред њим до зоре, а он |
рости и искуства.{S} Кад би седео, увек би простр’о најпре своју мараму, повукао мало ногавице |
и Мане запевао и испевао ту песму, увек би — иако је био жустар и вредан мајстор — увек би тада |
S} Јер Дока је била врло незгодна: увек би понешто лупила, иако је нико питао није, и често би |
о је био жустар и вредан мајстор — увек би тада зажалио на судбину своју и на уређење у свету: |
што се обично деца ословљавају; а затим би је редовно запитао за њену старију сестру Костадинку |
е, кад прође Зона Замфирова!{S} А затим би баталио посао, примакао би своју табакеру, направио |
т био на њега — и потукао се с њим, чим би га први пут срео и нашао.{S} Али овако није могао то |
умела сину и мисли његове погодити; чим би само помислио и у себи зажелео нешто, мајка би му по |
би се тада на белу своју руку, а другом би се играла са дугим и бујним курјуком својим, гледају |
, а кад би му пребацили и дирали га, он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства, него да |
уче у чашире” како му се увртела!{S} Он би да је заборави, а она му се једнако намеће као насрт |
а — леген и ибрик и танак пешкир.{S} Он би се умио, обрисао руке и лице, и мало али само обичај |
иновници међу собом звали „мачор”, и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребацили |
арафећи, кога забушио и преварио — и он би, трљајући руке, певао ту песму.{S} Па и ви, поштован |
не долази у Касину ради бакшиша (јер он би по овом бакшишу умро од глади), него долази ради том |
из гушчарника кроз летве, и ословљавао би је речима, као што се обично деца ословљавају; а зат |
би му се свратиле у дућан, и искашљавао би се по старом свом обичају за сељанчицама, кад би про |
мове и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чаршијом.{S} Бленуо за њом и чинило му се као |
!{S} А затим би баталио посао, примакао би своју табакеру, направио цигару и пуштао густе димов |
убав своју.</p> <p>— Ааа, Мало, — рекао би, кад је сретне, — куде ти је убавиња твоја?</p> <p>— |
и.{S} А и да није сама осетила то, имао би ко да јој то каже.{S} Родбина Замфирова је велика.{S |
, и мало али само обичаја ради — стењао би и јечао почешће. „Ој леле, — стење и мази се чорбаџи |
погледао и погледом пресекао; истресао би чибук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би |
азговарао се и шалио мало с њима, питао би их: има ли што слађе од ратлока?</p> <p>Једном речи, |
ја је била пристигла на удају.{S} Питао би је:</p> <p>— Зоне, мори, што ти работи датке Костади |
p> <p>— Што, што?{S} Што бре? — запитао би тада чорбаџи-Замфир дигавши своје густе обрве чак по |
milestone unit="subSection" /> <p>Ручао би како кад, некад код куће а некад — и то чешће — би м |
ило; а кад је што боље зготовљено, ишао би Мане кући и ручао с мајком. — Јевда, мајка Манина, б |
сам тамо на сухом грању пекао, наслушао би се песме птичица и надисао свежег и мирисавог јутарњ |
војом измећарком, Васком, и снисходљиво би ословила понеку сиромашну девојку, заборављала би вр |
ш ради да им дете иде у гурбетлук, него би волели да им је ту на очима, и радије би је дали у к |
Милисав, — ни погледао на милион, него би’ рекао:{S} Аман, брате, шта ће ми милион?{S} Дај ти, |
.{S} Рђаво сам рекао „да иде” — полетео би он, како му је мило било.{S} И баш у тај пар, кад је |
мучим... пшешко живење моје?!...” Тужио би се на тежак и бедан овај живот, па би се прихватио р |
> <p>У лето зором, још за росе, одлазио би тамо, попио кафу, коју би сам тамо на сухом грању пе |
ежег и мирисавог јутарњег ваздуха, умио би се јутарњом росом, па би се одатле, окрепљен и весео |
и у друштву се бурно провеселио.{S} Пио би, а чочеци би му певали и играли и вили се пред њим д |
папуче полетеле чак у штукатор, и лепио би им стопарце и динаре и уверавао их да приме: јер је |
лфа Коте мало-мало мућнуо главом, сетио би се да је шегрт баш од њега истог чуо и научио ту пес |
ретко: дваред или триред у години сетио би се да запали цигару, и то обично онда кад би му татк |
к и прозаични ћир-Моша Абеншаам певушио би је кад би што добро продао, или кад би, сарафећи, ко |
ира овде, а после вечере где свира — ко би то знао!{S} Тако, наизменце — мало посвира, па онда |
иногради и чифлуци многобројни су, и ко би их могао изређати!{S} Али шта да се читаоци ломе пре |
али старога кова, „старовремска”, како би тамо рекли, озбиљна и достојанствена.{S} Син њен, Ма |
е, да га очи какогод не варају.{S} Како би то било да пас води коло?!...{S} Присећа се да ли је |
ериште, као „чупе” или „чупенце” — како би они тамо рекли за шипарицу, а и она је њега познавал |
оје нарочите и чудновате мисли и — како би неки поборник еманципације женскиња рекао — застарел |
ислила се, а очевидно мисли о томе како би да онако што поиздаље и што финије отпочне.</p> <p>— |
то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрецнуо.{S} И нико после за живу главу не |
, да га мајка кришом не потпомаже, било би зло и наопако.{S} Али и овако, у овим тешким прилика |
баџиско време, уздисаху Замфирови, било би лако: дегенеци (а можда и сургун) му не би фалили, а |
у потискивала.{S} А причати све то било би и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста је само спом |
што је све то само сан био.{S} Но, само би му то још требало да су оне биле синоћ ту!...{S} Пуц |
де не беше, нико је није видео (а чудно би им било да су је и виделе!).{S} Опазили су само то д |
к, друга и девојка”, а што би рекао, то би и урадио, јер би <pb n="125" /> свуд дочекан био, и |
ледом пресекао; истресао би чибук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрец |
упила, иако је нико питао није, и често би тиме друштво у неприлику доводила.{S} А имала је оби |
тених ногу као Турчин, и све је то, што би наши стари писци рекли, свршио у једном окатренућу.{ |
: „други сокак, друга и девојка”, а што би рекао, то би и урадио, јер би <pb n="125" /> свуд до |
за његових леђа, и њему у очи.{S} И што би она сад учинила, као послушна кћи, од страха очева, |
воју корист, или тако нешто учинити што би упропастило ову овако лепо замишљену ствар.</p> <mil |
, ономе што је писано и суђено, као што би се, рече, и он — Мане — покорио и пристао да буде Ма |
после којег је извештаја Мани — као што би то песници казали — сунце лепше сијало, цвеће пријат |
ошуља му није опрана и упеглана као што би он хтео.{S} Сваки час сукоб с мајком, према којој је |
је тиху песму, и оне су то знале и тихо би тада запевале:</p> <quote> <l>Славеј-пиле, не пој ра |
а”, а што би рекао, то би и урадио, јер би <pb n="125" /> свуд дочекан био, и прича би се, веро |
доста - - пошље у Београд, хаџи-Замфир би их тада само погледао и погледом пресекао; истресао |
о често како се која зове, а и разговор би трајао врло кратко, тек у неколико речи.{S} Понекад |
ли разговарају. (А и да није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер у таквим приликама заљу |
о промичу путем крај њега.{S} Други пут би их задевао или се бар искашљао пролазећи крај њих, а |
ти бакшиш свирачима?...{S} Онај Манулаћ би још и могао повести коло, али пас — баш никако!... „ |
росе, одлазио би тамо, попио кафу, коју би сам тамо на сухом грању пекао, наслушао би се песме |
разговарали, ређали и присећали се коју би то могли замолити да им помогне, па ниједна није под |
да се искраде од очију укућана...{S} Ту би најволела и да ноћива, али јој мајка никако не да то |
ао — био је дућан алваџије Амета. {S}Ту би свако јутро, кад је ишла у школу, застала Зона и куп |
, налик на оне фараонове „колеснице” из библиских слика, које су с њим заједно пропале онога фа |
н, жене, тако ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Манулаћа — прилика ли је?!</p> <p>— За |
ри да гу је Манулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја да гу украднем?...{S} Кујунџија сам, ама... |
е!... — пресече је домаћин.</p> <p>— Е, бива ли тој од еснаф-човека?{S} Ред ли је? — наставља т |
Кујунџија сам, ама... „носено злато”... бива ли?...</p> <p>— Мори, ћути си, несрећо кујунџиска! |
змем нику, а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а?...</p> <p>— Море, ће ми одавају чес’, за то |
Зона, и Калина, и друга ника!...{S} Па бива ли, мајке?!...{S} А убаво си рече наш, ете, Божин |
! — вели Таска.</p> <p>— Е, зашто да не бива?</p> <p>— Хехе! — осмехну се презриво Таска: — „Га |
а — прилика ли је?!</p> <p>— За Мана не бива! — вели Таска.</p> <p>— Е, зашто да не бива?</p> < |
га!{S} Тој си је ред, ама и тагај то не бива пред чираци!...{S} А ти што радиш саг?...{S} Харчи |
ило, — е, саг се врћеш...{S} Сас зор не бива!...</p> <p>— Е, зашто да неје Манча прилика?!...{S |
зашто цигара-пушење без овуј мушљику не бива!...{S} Лезет, тај <hi>слас’</hi> нема!...</p> <p>— |
хоће да прсне оно мало јелече њено. {S}Бива да понекад бане домаћица му Ташана (од које се чор |
мало помало слике су све блеђе и блеђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а с њима и спомен на З |
е улице, које су све празније и мирније бивале.{S} Седоше у једна кола и ударише опет другим сп |
о који месец, све чешће и све крупнијих бивало.{S} Прочуо се мајстор Мане и са крупнијих радова |
потписом „Небојша”; ишао у депутације, бивао претставник листе, примао пред судом на себе да ј |
!...</p> <p>— Леле, Јевдо!{S} Што ће да бидне убавиња, кад се узму!{S} Убав Манча, а убаво, ете |
ми гу не давају, та кад не може тој да бидне, е нек’ си остане резил... па нека гу таг узне ко |
.. {S}Ба!...{S} У мој век... сал тој да бидне — <hi>неће!</hi>...</p> <p>Тако је говорио хаџи-З |
. — За друго ништо зборисмо!{S} Како да бидне!...</p> <p>— Леле, Јевдо!{S} Што ће да бидне убав |
— Е, сараф!{S} Како може сараф девер да бидне?!{S} Нећу сарафина!</p> <p>— Ама де, неје Чифут.. |
хе! — осмехну се Зона. — Така ко ће саг бидне тој!...{S} Васка ни се удава... {S}Бија гу веће и |
зборим у памет: „Бож’ке, која ће ми саг бидне снајка у овеј покладе!?...” А лепе, па убаве што |
га, — плану Дока. — Ама послен да ви не бидне криво, кад, ете, стане да „праћа шефтелије” по др |
бидне!” рече Дока. „Ако данас неје, ће бидне јутре.{S} И јоште гори резилак ће дочекате!{S} Са |
аза отоичке...{S} Коју искаш, а мен’ ће бидне право...{S} Све су си убаве...</p> <p>— Ех, — одм |
сетиш?!</p> <p>— Јок...</p> <p>— Ама ће бидне девер!{S} Ама антика девер... поубав оди гардиско |
неје истина за данашњи сокак-лаф, па ће бидне!” рече Дока. „Ако данас неје, ће бидне јутре.{S} |
куме и кумице.{S} Ја мислешем нешто ће бидне <pb n="130" /> поцврста посла, а за овај што ми к |
та си је саг работа!{S} Може да и неће бидне баш тако лошо! {S}Доне!{S} Доне, мори!{S} Доне, н |
тракија, та када си виде што ништо неће бидне, — а она си уфати свет...{S} Кој гу знаје куде је |
..{S} Овој ће куче, Персо, банћер да ми бидне. {S}Откуд га извади па <hi>тај</hi> реч, магаре Ј |
Ах”, тресну се у груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у новине!” Остало му је јо |
> <p>— Па, ако дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’...</p> <p>— Код Манчу ли? — прекиде |
т и живот!?...{S} Ја искашем моја да си бидне, а они ми гу не давају, та кад не може тој да бид |
За мен’ ласно; теке за теб’ искам да ти бидне убаво!{S} Зашто да узмем нику, а она да ти чес’ н |
етена девојка када прокуне, тешко ће ти бидне, сине! <hi>До Бога</hi> се, мори, чује њојна клет |
.</p> <p>— Море, какој ће му па саг тој бидне?!{S} Чаршија збори да гу је Манулаћ уграбија, — п |
иднеш мајчица, — ели ће ми то на пролет бидне Горица и зелена травица!” речи те никако јој не и |
аше јабанџије!...{S} Овој како ће да му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} Много л |
довољно Мане.</p> <p>— Е, што ће ми ћеф бидне, побратиме, да остану резил у чаршију и у свет, е |
{S} Беше добра ткаља — и ти си таква да биднеш, како, како ете, мајка ти! рече и тихо уздахну п |
...</p> <p>— Е сал Манулаћевица неће да биднеш!</p> <p>— Бре-бре!</p> <p>— Зоне! — рече Мане мо |
и ћеш ми <hi>ти</hi> саг овеј јесени да биднеш мајчица, — ели ће ми то на пролет бидне Горица и |
те може поубави и покротки девојчики да бидну оди овија овогодишњи...</p> <p>— Ама, ја веће вид |
ирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидну убава, све на татка и на мајку!...{S} А ти, баба |
идне тој!...{S} Васка ни се удава... {S}Бија гу веће и „голем нишан”...</p> <pb n="112" /> <p>З |
олена, плаче, бацака се, грди Манулаћа, бије Сотираћа девера ногом и дере се — виче мајку Коста |
каке; а накривио фес, па га кићанка све бије и куцка по плећима, па се ломи чапкунски.{S} Али ј |
па скида папучу и полетела на њих да се бије, а Мане скочио и зауставља је и преклиње да се ока |
="58" /> у своју шаку, а срце јој силно бије у грудима и страх је неки ухвати од Мана, али га и |
— па ће се и тепамо.{S} Ако треба да се бијем с патролу — ласно за тој!{S} Ће се бијем, а ти са |
ијем с патролу — ласно за тој!{S} Ће се бијем, а ти сал да сеириш.</p> <p>Умирује је Мане и вел |
узети лекове, па ма се осећао здрав као бик. — Легни си и поспиј малко, а ја ће ти веће пратим |
зеде, ете, мој Сотираћ...</p> <p>— Ама, била си де, ама саг, ете, неси!</p> <p>— Море, узни си |
ручао с мајком. — Јевда, мајка Манина, била је још лепа и држећа жена, још испод четрдесет год |
туча ради ње; која је некада била лепа, била омиљена играчица, а која се сада смирила, и зато с |
ка ванредно лепа, а уз то још и богата, била је размажена, пуста, немилосрдна, готово рећи демо |
она таква у сну била, размишљаше Мане, била би она таква, и још гора, и на јави.{S} Зато је то |
уге стране, мало подаље, на углу улице, била чесма, надалеко чувена са своје добре воде; зато ј |
Дока, дошла је, као и увек, незвана.{S} Била је то још лепа и једра жена, мало чудних манира.{S |
дну страну простране гостинске собе.{S} Била је субота.{S} Кандило је горело пред иконом Богоро |
ћи кући, Јевда је размишљала о томе.{S} Била је тужна и замишљена.{S} Плач унесрећеног девојчет |
кад се и ова наша приповетка почиње.{S} Била је чисто фатална са своје прилепчивости; и ко је с |
-Замфировој кући, а на Зону највише.{S} Била је као убијена: тужна поваздан, суморна и лепа као |
и телеграфиста Пајица, Едисон названи — била је судбине једног рђаво адресованог писма, које лу |
лебдела над њим; свака најмања потреба била је одмах испуњена.{S} Она је чисто умела сину и ми |
ону и не погледа више.{S} И како је ова била кокетна, поуздана и поносита са своје лепоте, било |
она Замфирова.{S} Сва су деца Замфирова била лепа, све удате кћери његове као жене осташе лепе, |
и то под толиким истим! — Авлија је сва била у цвећу.{S} Као и сви на Истоку, и Мане и мајка му |
бог честих туча ради ње; која је некада била лепа, била омиљена играчица, а која се сада смирил |
мина.{S} Тиме је та фатална брачна веза била раскинута, и сад је Митанче опет био слободан.{S} |
атнијим.{S} Једна таква страшна верзија била је та да је полиција ухватила неке лажне дводинарц |
муштерија је према дућану многобројнија била него пре.{S} И он сад није имао нужде да ускаче на |
и је Ташанина радост ипак краткога века била.{S} Јер сутра на подне, кад је стари Замфир дошао |
уздисао.{S} Почео је док је још девојка била, и још није престао уздисати, али о тим уздисајима |
џи-Замфирову улицу, која је нешто живља била, јер је с друге стране, мало подаље, на углу улице |
пе, али је Зона ипак најлепша међу њима била.{S} Имала очи као кадифа, косу као свила, усне као |
Тетка Таска <pb n="197" /> је тога дана била све и сва у Замфировој, а тетка Дока у Маниној кућ |
p>Никад тужнија и утученија није Ташана била него после тога сна.{S} Целога дана јој није избиј |
ну Докино име, — да је и она ту умешана била, — Јевди је онда све јасно било, све је веровала д |
Мане остаде при свом; њему је потребна била танка, висока и млада девојка, и то само за један |
е на Мана, који је, како је она уверена била, све то ујдурисао!</p> <pb n="159" /> <p>Глас, јед |
е се продужило ипак, иако је Ајша тужна била.{S} Још се певало, свирало и бесно и страсно чочеш |
и непријатност, јер, није му то првина била да тако негде пође за податке и факта, а врати се |
ву, која је пре четрдесет и више година била на гласу чочек, а сада је као неки анђео хранитељ |
а би сад исто толика и истих тих година била!...{S} Па би се опет окренуо и гледао на ону стран |
да му је његова фатална супруга Хермина била умешана у неку повећу интернационалну дружину за п |
да им помогне, па ниједна није подесна била.{S} Све што их је Дока споменула нису биле згодне |
ре ње у П*, и Зона је само интересантна била тамо, и ништа друго.{S} И место да остане тамо три |
ољи и по хатару.{S} Јевда је сва срећна била кад је чула то, и није се љутила кад јој је Мане к |
јер је та песма и сувише добро позната била.{S} Певала се по целом граду, и да је калфа Коте м |
Да је то само пуст глас и лажна клевета била, није Замфир ни сумњао; али зашто и толико да се п |
ир, као отац, удадба Зонина за Манулаћа била би давно свршена ствар. {S}Али, како се Замфир баш |
по Зону и одведе је.{S} Али је несрећа била то што је она песма о Зони стигла пре ње у П*, и З |
ока.{S} Али је то, наравно, слаба утеха била за Манчу.{S} Целога дана био је као убијен: ни пос |
е свету јављено било да Зона није никуд била одведена, него да је код родитеља, и тако да ништа |
бе као бисер, струк као фидан, а сва је била оно право „злато материно”.{S} Она је та на коју ј |
цура моли мене!“</hi> </p> <p>Јевда је била жена још млада и лепа, али старога кова, „старовре |
их снађе.</p> <p>— Што је била, која је била, ете, та Сика, у песну турена? — Збори си, несрећо |
тадинку, прву лепотицу у граду, која је била пристигла на удају.{S} Питао би је:</p> <p>— Зоне, |
аме ствари и отишла на десето; свака је била опоменута да се не удаљује, него нека се држи саме |
е Дока тешко пристајала.{S} Јер Дока је била врло незгодна: увек би понешто лупила, иако је ник |
љима свију наших светиња!{S} Белешка је била подужа, пакосна и заједљива.{S} А потекла је од је |
прекодан најрадије бавили.{S} Кујна је била најмилије и, такорећи, најтоплије место у простран |
очиње са: „На порту сеђаше”.{S} Зона је била — што лепо рекао тада поштар и телеграфиста Пајица |
као алузија на њу, певају.{S} И Зона је била, што је сасвим и природно, поносита стога.{S} Али |
lestone unit="subSection" /> <p>Зона је била кћи чувеног чорбаџи-Замфира, богатог и уваженог чо |
а помало и опасно предузеће, јер или је била плашљива, или брбљива, или заљубљена у Ману, па ће |
ку изишао чак и као главни јунак, то је била — поред већ познате карактерне црте Зонине — приро |
— малко ли ги знајем?!...{S} Е, што је била она Сика, турена у песну?{S} За <pb n="101" /> ког |
а од чуда што их снађе.</p> <p>— Што је била, која је била, ете, та Сика, у песну турена? — Збо |
зловољнија и тужнија него икада што је била.</p> <pb n="168" /> <p>Трећем зету у Л* нису је ни |
ан...</p> <p>Једина мајка Ташана што је била нежнија према њој: тешила је да то није ништа, али |
лет, ама неје, рече, веће ни она што је била!{S} Било цвеће — било и Зоне!... — заврши дршћућим |
ари, одузето свако пуномоћије, пошто је била оглашена <pb n="165" /> за баксуза), да она покуша |
упорно брани, па и да се потуче, јер је била позната као убојица.{S} Зато су је избегавали, а к |
еђу Доке и Замфирових.{S} Страшна му је била и сама та помисао да је Зона све то морала чути и |
лепши и од самих пашиних!{S} Кућа му је била у једној тесној и кривој улици у близини цркве.{S} |
ни кућа није била велика. — Кућа му је била у Јени-махали.{S} Мала, али лепа бела кућица с пов |
а називали га Јекономијом, јер то му је била некако струка, најмилија тема за разговор, о којој |
један реч. — Али, на несрећу, Дена није била ту.{S} Јевда полете, али не могаде стићи Доку, кој |
био мали мајстор, тако му ни кућа није била велика. — Кућа му је била у Јени-махали.{S} Мала, |
тих раних својих година.{S} Као дериште била је сува, џигљаста и краката, танких дугих руку, ду |
о за ствар, јер Дока је на такве ствари била увек готова као, што рекли, бос у бару.{S} Доки се |
ар војник; а такав један не мали трофеј била је и она песма о њему и лепој Катарини и она нова |
да обраћала увек кад је у невољи каквој била, и тражила паметна савета; њега би позивала, и он |
магаре, тетина, он да ти каже каква сам била т’нка и висока кад ме узеде, ете, мој Сотираћ...</ |
итраћева, зар ме не познаваш... што сам била у Хаџиске измећарка, а доносила ти абери од Зону.. |
оли да ради у дућану, јер му је једнако била у памети Зона и њено понашање, и онај туњави Манул |
освете.</p> <p>Па како је цела та ствар била и дрска и луда, то је Мане држао да је сасвим прир |
уд му познају глас) и веле да је жалост била слушати ту дерњаву и кукњаву Потину.{S} То прихват |
"subSection" /> <p>Лицем на Свету Петку била је свадба.{S} Био је леп, ведар дан - ведар као и |
а Манчу.{S} И пошто је женидба у начелу била већ свршена ствар, разговараше сад о њој онако у п |
на и гадна.{S} И кад је она таква у сну била, размишљаше Мане, била би она таква, и још гора, и |
з дугог искуства, сазнати о чему је реч била...</p> <p>— Ласно, мори, за тој! — умеша се тетка- |
Доку), од којих су две — Таска и Дока — биле савршеније и, по томе, и страшније за распростирањ |
могао чути?{S} Ништа.{S} А Зона и Васка биле су ту, али оне неће смети никоме <pb n="116" /> ка |
двориле чорбаџи-Замфира, нису сматране биле за слушкиње, — као што је то обичај тамо на хладно |
Но, само би му то још требало да су оне биле синоћ ту!...{S} Пуцала би му брука све до Куршумли |
усретљив с муштеријама, које су већином биле младе и девојке сељанке, тако похлепне на минђуше, |
и оне две пословице, које су већ давно биле заборављене, сад су оживеле, употребљавале се и по |
, у њиву или у виноград...{S} Све су то биле лепе прилике за Манчу. {S}Признаје то Јевда, и каж |
а.{S} Све што их је Дока споменула нису биле згодне за ово чудно, а помало и опасно предузеће, |
а гласови о том догађају нису, наравно, били тако претерани, али се ипак доста штошта причало, |
ли од осталих задатака другова његових: били су и дужи и једрији, <pb n="151" /> пуни смелих, о |
Ђорђијем, како су један другом у помоћи били — он Ђорђији, кад је због неког кријумчарења могао |
бина иде у амам, где и тако нису одавно били.{S} И Зона ће моћи, јер јој је данас већ много лак |
/p> <p>— Ех — вели му Замфир, — куде су били они стари спрама <hi>теб’?!</hi> Оној беоше <hi>пр |
остаде и песма, и кад је чуше, — сви су били као утучени.{S} А песма је гласила:</p> <quote> <l |
е и срамоте.{S} Да, мисли Мане, сами су били.{S} Био је само ноћни стражар, па и он је далеко б |
у оном одушевљењу испали пушку, иако су били већ на самом улазу у варош, где их је Гмитраћ чека |
спију?” веле иронично и одлазе, а то су били већином они од Шарене чесме, можда баш очевици син |
трашна и луда привиђења и снови, што су били природна последица испричанога у прошлој глави, а |
а све пршти — а они само укратко пишу: „Били смо”, веле, „очевици једне непријатне сцене; жалит |
умбету, какве се могу видети и наћи под билијаром само за сезоне такозваних „кромпир-балова”, к |
том и, да га мајка кришом не потпомаже, било би зло и наопако.{S} Али и овако, у овим тешким пр |
а, поуздана и поносита са своје лепоте, било јој је ужасно криво!{S} Уједе се за усну, јер јој |
, чорбаџиско време, уздисаху Замфирови, било би лако: дегенеци (а можда и сургун) му не би фали |
афе, или по звуку од цврчања на тавици, било напослетку по папучама и налунама, поређаним испре |
рађи и прекрађи“ Зоне, које је, управо, било мишљење интелигентнијег и слободоумнијег дела публ |
вешто да намирише где је добро друштво, било по каквом мирису од пржене кафе, или по звуку од ц |
<p>Иако је пакосно и заједљиво то било, било је, на жалост, истина.{S} Пан-Франћишек не компону |
е, него чак <pb n="149" /> и пушкарања; било је и мртвих и рањених, а међу последњима и сам ста |
ређашно време, неје!...</p> <p>— Ба!{S} Било је!{S} Било је, ама неје баш тако без ред било!{S} |
неје, рече, веће ни она што је била!{S} Било цвеће — било и Зоне!... — заврши дршћућим и загуше |
е, неје!...</p> <p>— Ба!{S} Било је!{S} Било је, ама неје баш тако без ред било!{S} Пантиш ли, |
ан такав поглед и одговори погледом.{S} Било јој је то особито задовољство да једним таквим пог |
и тај Манасија био је красан младић.{S} Било му је тако двадесет две или три године.{S} Врло је |
еће ни она што је била!{S} Било цвеће — било и Зоне!... — заврши дршћућим и загушеним гласом мл |
! — рече Мане и одмахну руком.</p> <p>— Било, Мане!...</p> <pb n="192" /> <p>— <hi>Било</hi>, А |
емек да знајеш да неје: „да неје било!” Било је, — ама у сто године једанпут ако искочи брука и |
bSection" /> <p>Кад је свршила школу, а било јој је тада дванаест година, задржали је код куће. |
ађањима.</p> <p>Интересовање грађанства било је толико јако, догађај сам по себи тако интересан |
његова брига, управо, није га ни брига било за то, јер његово је перо и у Београду цењено било |
е шта је и како је после одласка Докина било.{S} Од Васке је дознао да је Зона грдно много проп |
ре воде; зато је око ње увек више света било и мало дубље у ноћ него око других.{S} Кола Ставре |
!{S} Било је, ама неје баш тако без ред било!{S} Пантиш ли, хеј-хеј, дамно, што учини онај Миче |
по чаршији и они по штампи, ако их буде било.</hi> </p> <p>Наравно да хаџи-Замфир није смео ниш |
рамору причало се тога дана увече да је било не само отмице, него чак <pb n="149" /> и пушкарањ |
она проклета песма пре ње стигла, па је било као и у П*.{S} И још горе од онога.{S} Тамо су је |
и било.{S} У кући Замфирово| доиста је било нешто тужно, нешто све расејано, неки умор и тишин |
сама Ташана до Ураније, да види шта је било.{S} Зла слутња се обистинила.{S} Тетка Уранија јој |
ље, и решење фамилијарног већа, које је било састављено из две стрине и четири тетке Манчине.</ |
, — рече ми Зоне, — и питуј га: е ли је било јоште у свет да је девојка на момка <hi>овој</hi> |
олели су и неговали цвеће.{S} У кући је било и голубова и гугутки у корпама, повешаним испод кр |
добар мајстор, али сиромах; па ипак је било разлике између оног првог и овог другог, доцније о |
ошла је да му каже све шта је и како је било, и пошто се све рђаво свршило, да га, наравно, и у |
изјада.{S} Изнесе све шта је и како је било.{S} Плачним гласом причаше јој Зона да је она, ист |
аху се сродства с њом.{S} А тек како је било Зони и онима што долажаху!{S} Шта је савета и кара |
и начин извлаче и одбијају.{S} Јасно је било да неће, и да верују чаршиским гласовима, јер је У |
ду цењено било.{S} Што он напише, то је било написано.{S} А и то му је не један рекао да је њег |
проџумбуси мало с друштвом.{S} А то је било онда, кад би, на задовољство и своје и муштерије, |
ни и висини од „фукаре”.</p> <p>А то је било једне недеље, баш Беле недеље, кад је по тим мести |
ест посетитељака хамама.</p> <p>А то је било онда кад јој је Јунус-агина ханума једном приметил |
си, не збори! — викну Ташана. — Што је било, збори!</p> <p>— Мори, брука по чаршију и по ма’ал |
дахну при помисли да ће све бити што је било, само он неће више бити онај негдашњи!... — Хе, ’а |
бацивање. — Да заб’равиш ти оној што је било.{S} Саг да гу видиш, бата-Мане, каква стаде: никак |
то јој све потанко исприча и оно што је било, а тако и оно што треба да буде, и наравно да ју ј |
ијевом, све поверио, испричао му што је било, зашто је вечерас весео, и побратимио се поново с |
Ратомир кренуо Манулаћевој кући, јер је било једно, доста јако и прилично распрострто и подржав |
лизини женскога света.{S} Најтеже му је било што није знао шта ће с рукама; срећом се тада сећа |
но.{S} Доста је само споменути да их је било свакојаких.{S} Причало се како је Зона отета на че |
евдо, демек да знајеш да неје: „да неје било!” Било је, — ама у сто године једанпут ако искочи |
} Дошла си, наводаџисала си, ништо неје било, — е, саг се врћеш...{S} Сас зор не бива!...</p> < |
када такој вика, збори, када ништо неје било, а оно дођи к ноћи и украдни гу... ће те чека, па, |
е, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S} Девојачку срећу да батисују...{S} Па како се н |
орове суботе (кад се причешћивао), није било дана да Поте није добио шамара, или у дућану, или |
Наравно да и то није било лако.{S} Није било без неких тешкоћа, нарочито код нашега света, који |
ру, — како већ кад време захтева — није било женског чељадета, ни млађег ни старијег, а да за њ |
и и грдњама <pb n="141" /> на њега није било краја. „Несрећа дрта! грдиле су га ма’алске жене, |
="170" /> ашиковале, али тога чуда није било; како ће ко никоја остати уседелица на срамоту Зам |
лепа Зона знала каквога све цвећа није било у башти, јер она се старала о цвећу и залевала га. |
д свега онога што се којегде прича није било.{S} Свет се окретао и бленуо за њима, извиривао кр |
умела и смела сама поћи.{S} Зато и није било лако Мани; и прошло је повише времена док је могао |
а бојала, од чега је стрепила — то није било, али је испало изненада ово, а ово је за њу било н |
а та три места.{S} Наравно да и то није било лако.{S} Није било без неких тешкоћа, нарочито код |
ма је познато да у Манчином дућану није било, сем Коте и Поте, никаквих других момака и чирака, |
ике био прва сила, — све би то друкчије било.{S} Али овако није остало хаџи-Замфиру ништа, него |
треби пасуљ од меуна).{S} И што је даље било од чаршије, тамо по махалама и виноградима, све се |
Срам ме и да ти кажем; а њег’, рече, не било срам да збере и скута све тој!!{S} Два санд’ка пун |
А никад сама није ишла: увек је око ње било бар пола туцета неких тетака и стрина.{S} Кад иде, |
А за ситније ствари утолико му је лакше било.{S} Сваку неправду учињену кавурима, он је лако, о |
ом речи, владао се потпуно господски, и било му у конацима све асли пашински. {S}Где год човек |
е никад примамљива, ни лепо утрвена — и било радост и утеха родитеља својих, као што се то могл |
га само да је зависило, можда би тако и било, Али, срећом по Зону, <pb n="196" /> стиже и Замфи |
а!? {S}То им никако није ишло у главу и било им је загонетно.</p> <pb n="156" /> <p>Ето, и сам |
н било...</p> <p>А тако је некако баш и било.{S} У кући Замфирово| доиста је било нешто тужно, |
Да гу дадосте <hi>сас алал</hi>, не би било саг, ете, <hi>сас арам и сас бруку!</hi>...” зборе |
а није био он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у овој приповетци, иако јој је име у насло |
ака са Швабицом Хермином као да није ни било.{S} Тако треба и оцу Петракију претставити и проту |
е и упреподобе се, као да ништа није ни било <pb n="15" /> и као да ни две унакрст не знају!{S} |
се озбиљан вид, па као да ништа није ни било, брзо окрене разговор, па је саветује и као грди п |
...</p> <p>Али састати се и разговарати било је тешко у оно време код тога света, који је на тр |
ка дознала и одмах схватила и јасно јој било да ствар по Ману стоји врло повољно, и да је право |
о су је баш кадгод и повели, то је увек било после дужег свађања и погађања око постављених усл |
беше, нико је није видео (а чудно би им било да су је и виделе!).{S} Опазили су само то да су д |
Каква брука!{S} Бар да није то пред њим било!{S} Љут, пође на њега, трже се и разабра се мало.{ |
nit="subSection" /> <p>Јасно је као дан било да је Јордановица циљала на Ману, да је другим реч |
— и тада им је све јасно, јасно као дан било...</p> <p>А тако је некако баш и било.{S} У кући З |
само за девера никако, јер то је право било право младенаца.</p> <pb n="194" /> <p>— Да рекнеш |
м пратила очима Манчу, и није јој право било кад је овај не би опазио, или кад би отишао на дру |
ула за њим, али је Мани ипак врло криво било што се преварио и окренуо.{S} Но ипак је брзо попр |
ас њен. — Сви су тумачили да је то лако било: ништа лакше од тога. {S}Управо, друкчије није мог |
не хте више да се брани, а није му лако било ни да слуша карање, зато се диже и оде од куће.{S} |
а иде” — полетео би он, како му је мило било.{S} И баш у тај пар, кад је он наређивао нешто шег |
е је то чудновато страшно и њему немило било што је тада видео у тим сликама...{S} Сви весели, |
Зона бегенисала и да је суђено и писано било.{S} А кад се Манулаћ отимао и споменуо да сада нис |
зато му је ово сад све ново и изненадно било.{S} Био је као громом поражен чувши све до ситница |
ла. {S}Ужасно јој тешко, дуго и досадно било, и она се вратила зловољнија и тужнија него икада |
ве неке ствари наводили, да је очевидно било да се на фини начин извлаче и одбијају.{S} Јасно ј |
е сви вратили.{S} Тако је свету јављено било да Зона није никуд била одведена, него да је код р |
јер његово је перо и у Београду цењено било.{S} Што он напише, то је било написано.{S} А и то |
баш у онај крај где је црно жупско вино било мало скупље од воде.{S} И какво чудо онда што је п |
умешана била, — Јевди је онда све јасно било, све је веровала да је сушта истина.{S} И она обећ |
ху из главе.{S} И сада јој је све јасно било.{S} Веровала је да је све тако како јој је несрећн |
својим ушима чула.{S} Сад јој је јасно било и оно расположење Манино, а сетила се и покојног Ђ |
памети слике те, и није му никако јасно било и дуго још лупао је главу о том: да ли је он оно б |
изнесе напоље.{S} А то је сасвим умесно било, јер, ако и даље остане то ту при руци тетка Доки, |
p> <p>За Мана је то стање врло несносно било.{S} Једнако је мислио и размишљао о томе, и учинил |
у споменули „више школе”, и да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега доста - - пошљ |
другу потискивала.{S} А причати све то било би и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста је само |
могао снаћи и разабрати.{S} А све је то било и дошло отуда што се хтело судити и закључци извод |
га очи какогод не варају.{S} Како би то било да пас води коло?!...{S} Присећа се да ли је икада |
.</p> <p>Иако је пакосно и заједљиво то било, било је, на жалост, истина.{S} Пан-Франћишек не к |
наче доброг пријатеља, то је врло често било чак и речи и свађе између Замфира и Ташане.{S} Зат |
S} Ашкољс’н!...</p> <p>— Ама неје ништо било! — одвраћа је Јевда. — За друго ништо зборисмо!{S} |
шљивих и пакосних погледа света.{S} Већ било венчање, прошао ручак и сад после подне грдно весе |
ије ни у сну снио и ни накрај памети му било да се жени, и навале на њега са свију страна да се |
ло му било да чује што више.{S} Тако му било мило, да је одбио две муштерије које су дошле да п |
и попушта, помало и признаје, и мило му било да чује што више.{S} Тако му било мило, да је одби |
одмах га није држало место: досадно му било у дућану, и чим се вратио шегрт Поте скочи и диже |
је испало изненада ово, а ово је за њу било нешто скоро још горе!{S} Знала је она поноситост т |
-Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако баш било у пређашно време, неје!...</p> <p>— Ба!{S} Било је |
о, Мане!...</p> <pb n="192" /> <p>— <hi>Било</hi>, Ајшо!...</p> <p>Ајша само превуче руком прек |
ине нећеш, а ти када ћеш?!</p> <p>— <hi>Било је!</hi> — прошапта 3она, па се завали и паде лице |
главом Зона, — <hi>моје</hi> си је <hi>било</hi>, тето! — рече болно и оде спуштене главе пола |
ом да си идемо!...</p> <pb n="76" /> <p>Било је и време већ.{S} Краве се већ враћаху с паше, фе |
зненадио Замфира, али и Замфир Мана. {S}Било је говора и о миразу.{S} Хаџи-Замфир спомену пет с |
рима оружје скупоцено, поклон од паша и бимбаша.{S} Уза зид са све четири стране ниски миндерлу |
заједљиво Дока, — саг неће да праћа на бимбашије и миралаје зашто ги веће нема, — ама ће да пр |
гових: није им се допадао што је ловац, бињеџија и весељак — и тако је мајстор Мане од њих и до |
џимпир, коцкарин, комарџија, ловџија и бињеџија и џамбасин; скита се поваздан-дан с пушку по л |
, кад је стари Замфир дошао из чаршије, био је љут као рис.{S} Чуо је све.{S} Како је грмио по |
а Ђорђија и братанац још чувеније Доке, био крв њихова, — па се није задовољио само тиме да јој |
лавама.</hi> </p> <p>Кад је дошао кући, био је Мане као у грозници.{S} У грудима му беснела бур |
ћи да је све пропало, он је, као човек, био јачи и сталоженији и, као искуснији, држао је да јо |
је женско!{S} Јер, кад је с оцем ишао, био је обучен у плундре, а кад га је мајка изводила, пл |
да је прошле вечери, по старом обичају, био у амаму, одржао, по обичају, последње „<hi>момачко< |
а Манулаћа, који је ушао у комбинацију, био љубимац свију стрина, ујни и тетака Зониних, и био |
у ствар као други, цивилизован свет!{S} Био је бесан.{S} Турио је каму за појас и готов био на |
Лицем на Свету Петку била је свадба.{S} Био је леп, ведар дан - ведар као и лица срећних младен |
је ствар текла и како се развијала.{S} Био је утучен и неутешан.{S} Тетка Дока га је најпре из |
ило да јој домаћин још ништа не зна.{S} Био је, истина, љут, али он је обично увек љут и кад ид |
>Не прође много, а ево чорбаџи-Тасе.{S} Био је подаљи рођак, падао јој као неки девер, а она ње |
те.{S} Да, мисли Мане, сами су били.{S} Био је само ноћни стражар, па и он је далеко био; шта ј |
тада је по други пут отворио дућан.{S} Био је добар мајстор, али сиромах; па ипак је било разл |
шкама је легао, с петловима устајао.{S} Био је <pb n="88" /> штедљив.{S} Новац му никад није по |
е ово сад све ново и изненадно било.{S} Био је као громом поражен чувши све до ситница како је |
онако вешто, салтоморталски, ускакао — био је дућан алваџије Амета. {S}Ту би свако јутро, кад |
анчицама, које се загледају у Мана, — а био је врло леп — па и не умеју одмах да кажу зашто су |
к онако звао чапкун-Мане, није забадава био син чувенога Ђорђија и братанац још чувеније Доке, |
е кујунџија!{S} Јер и исти тај Манасија био је красан младић.{S} Било му је тако двадесет две и |
е.{S} Дуго се још причало каква је сила био чорбаџи-Замфир; такве силе и таквог господства нема |
аба утеха била за Манчу.{S} Целога дана био је као убијен: ни посао, ни пазар, ни разговор, — н |
/hi> </p> <p>Стари Замфир није тих дана био дома.{S} По свом обичају, отишао је на свој чифлук, |
ље него он њу некада.{S} Али је и Манча био и поносит и имао неки свој начин и тактику, тако да |
је дотле увек послушан и особито пажљив био.{S} А Јевда ћути, трпи, и плаче кришом. {S}И то је |
есан.{S} Турио је каму за појас и готов био на свашта, али никако није могао да дозна ко је то |
је, оца Манина, да је и онај увек готов био на такве ствари, — а Мане је исти отац...</p> <p>Си |
ају. (А и да није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер у таквим приликама заљубљени обичн |
у је донео још некад отац Замфиров, кад био на хаџилуку, куд је повео и свог десетогодишњег син |
део као њеног младожењу, па би сада рад био и на јави видети га и као девера!...</p> <p>И да се |
одине — тако вешт, као да му је још дед био викач.{S} Нацко је био галантерист, још му у шупи с |
тимају да до њега играју.{S} А Манча је био већ на гласу као момак и играч.{S} И мала Зона је ј |
у) међу Циганима!...{S} И сад, какав је био Ђорђија, такав му и син Мане, тврдила је тетка Таск |
уката мираза на дан прстена.{S} Мане је био срећан и задовољан после оне сцене са старим Замфир |
вали и ширили даље тај глас.{S} Мане је био као луд неколико дана.{S} Није се он навикао на так |
за три дана”, вели народ.{S} А Мане је био син тога народа, у кога је постала за утеху она реч |
љиве ствари из Србије.{S} Изван куће је био поносит, а у кући нежан.{S} Оплакала га је и искрен |
ула с јашмаком и фереџом.{S} С улице је био само бео прост и једноставан зид, тако да укућани н |
цније отвореног дућана.{S} Онај први је био мањи и празнији, а овај други већи и пунији.{S} Она |
еговању и васпитању сина свога, који је био сушта слика и прилика свога оца.{S} Она је лебдела |
о могло казати за Манулаћа.{S} С њим је био задовољан и отац и мајка још од најранијег детињств |
.{S} Допао му се тај начин и усхићен је био досетљивошћу побратима Мана и трљао је руке и смеја |
аже, „алал-пара!” Због свега тога он је био радо гледан од млађег света, али многим родитељима |
опште друштвеном злу и мани. {S}И он је био спреман на сваку евентуалност и непријатност, јер, |
о и испевао ту песму, увек би — иако је био жустар и вредан мајстор — увек би тада зажалио на с |
лио само о начину освете.{S} И, како је био досетљив, то му није требало дуго да лупа главу.{S} |
ала јој је о покојном Ђорђији — како је био кријумчар, убојица, ноћник и весељак; причала јој ч |
а као што је био добар мајстор, тако је био и леп момак.{S} Црномањаст, лепа велика ока, састав |
p>А као што је био добар играч, тако је био добар и певач, ловац, јахач и весељак и за друштво |
да му је још дед био викач.{S} Нацко је био галантерист, још му у шупи стоји фирма „Галантериск |
једном на Нацково шале.{S} Јер Нацко је био радо слушан, што је имао и онако као неког хумора.{ |
уо је за њом, те како чезнуо, — само је био јогуница и није никако дао да се то и опази! — Коли |
та за девера лако се погодише.{S} То је био Митанча, чорбаџи-Петракијев син, и читатељима већ д |
мирно и нада се да ће опет бити што је био, а засад се теши тиме што је испекао овај свој сада |
на земљи налазе!...</p> <p>А као што је био добар играч, тако је био добар и певач, ловац, јаха |
и лист „Старинар”.</p> <p>Па као што је био добар мајстор, тако је био и леп момак.{S} Црномања |
са ни љутио на њу.{S} Можда зато што је био човек мераклија и волео песму.{S} Волео је да га пе |
е оптуживала сина, али само зато што је био Крстовдан уздржала се и није му тога дана ништа спо |
дошао, казао је „Помози, Боже!”, јер је био лепо дочекан, слатким послужен и кафа поручена, али |
руги, много мањи, ради теферича, јер је био на ванредно лепом месту, имао хладну студену воду, |
је он најозбиљнији кандидат био, јер је био јединац, једини наследник огромног имања, а, сем то |
паша — него неколико њих!{S} Замфир је био сила: могао је човека и са самих вешала скинути, са |
и нову златну минђушу у уво (Манулаћ је био првенац), и још сврх тога да ће му целога свога век |
џи-Петракијевом</hi> </p> <p>Манулаћ је био син чесних и богобојазних родитеља, Јордана и Перси |
ао голуб, где ће да стане.{S} Ход му је био као ход човека који се кренуо да се онако мало прош |
ије се он навикао на такве ствари, није био чиновник, па да је огуглао и да може тако лако прог |
и неумивен, ни необучен — укратко, није био бедна изгледа, како обично изгледа човек кад га как |
а с њима и спомен на Зону.{S} И да није био он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у овој пр |
или, управо, ишао је посао, али он није био задовољан зарадом.{S} Признавао је да му је Мане оп |
ћ обично у кревету.{S} А срећа што није био, јер и без тога доста је бруке и срамоте.{S} Да, ми |
овде није користио.{S} Мане нешто није био најбоље расположен па није хтео ништа да одговора н |
лико гледала Зона.{S} И да Манулаћ није био онакав какав је, да није једнако чувао дућан и седе |
јер ниједан од тих што је прошаху није био ни принети њеном челеби-Ђорђији.{S} А већ и сами им |
Замфир, када је он после паше и владике био прва сила, — све би то друкчије било.{S} Али овако |
врати поздрав.</p> <p>Тога дана је Мане био сав блажен.{S} А како и не би, кад му се целе недељ |
е Манчине.</hi> </p> <p>Као што је Мане био мали мајстор, тако му ни кућа није била велика. — К |
>„Мојсеј”</title> на <hi>жици G</hi>, и био бурно поздрављен.{S} Па се одмах показао и стварачк |
д год је хтео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином конаку. <pb n="11" /> Па |
пљен и весео, враћао и отварао дућан, и био врло разговоран и предусретљив с муштеријама, које |
зато је плануо на Зону, силно плануо, и био љут као никад у животу.</p> <p>— Тој ли су твоје чк |
свију стрина, ујни и тетака Зониних, и био предмет и повод непријатних сцена између родитеља З |
S} Син њен, Мане, јако ју је поштовао и био према њој необично нежан и послушан.{S} Али баш зат |
о, он се баш свога века доста наиграо и био коловођа, али да је <hi>пас</hi> кадгод водио коло, |
р писано да се и узму.{S} А да то не би био први случај, нити какво чудо да се ороде чорбаџиска |
ом пресекао; истресао би чибук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрецнуо |
е с високим штиклама, а у свакој штикли био је, још кад се ципела градила, вешто намештен по је |
а! — помисли Мане, — па Манулаћ није ни био ту.{S} Он је у то доба већ обично у кревету.{S} А с |
S} Нико не памти да је икад мањи и тањи био; и сам дед Манчин причао је да се још дететом играо |
кака.{S} Од свију момака он је најлепши био, а у колу најбољи играч, а према свирачима најгалан |
објективан, правичан и несебичан човек био тај Милисав Јекономија, чије ћемо мишљење изнети оп |
{S} Једини, велим, јер он је иначе увек био стидљив и неспретан, кад би се, случајем, нашао у б |
испред неких врата, — што је за њу увек био најбољи и најнесумњивији знак и доказ да ту има дру |
ка, прошла крај Манина дућана, а он сам био у њему, добацила му је у пролазу: „Бата-Мане, поздр |
ој природи и по занату свом кујунџиском био је отресит и пажљив на одело, а то је још више и пр |
еровати, јер Мане је доста често јутром био предмет разговора са својих ноћних подвига.</p> <p> |
ела и обожавала, јер је и телом и душом био лепота од човека.{S} А и сам епитет, управо епитети |
тедљив.{S} Новац му никад није потребан био, јер никад није имао прилике да га потроши.{S} Чак |
p>Ишао је тако цело после подне.{S} Дан био леп, топал и ведар септембарски дан, суморан ипак м |
дио, јер би <pb n="125" /> свуд дочекан био, и прича би се, вероватно, наставила са другом неко |
да је то само сан, страшан и ружан сан био.{S} И тек тада одахну душом, прибра се мало и разми |
е и захвали Богу што је све то само сан био.{S} Но, само би му то још требало да су оне биле си |
ти се и захвали Богу што је то само сан био, и што тако, хвала Богу, није још и ту срамоту дожи |
сплатио.</p> <p>И кад је тачно извештен био да је Мане све то чуо, и кад му се Мане почео већ и |
пут, кад прође Васка крај дућана, а он био сам, зовну је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли су ви |
и за живу главу неће, јер онда не би он био „чапкун-Мане”!</p> <p>Само се једаред десило да је |
араху нешто тихо с Маном, који је сишао био с кола.</p> <p>Затим приђоше капији.{S} Не прође не |
онаследник мој.{S} Зато је Манулаћ дуго био загонетка — у махали задуго нису знали је ли мушко |
е само ноћни стражар, па и он је далеко био; шта је он могао чути?{S} Ништа.{S} А Зона и Васка |
S} Не, не, — тешио се Мане, — није нико био, само оне, само женске, а оне не смеју од мушких ни |
ш лупао је главу о том: да ли је он оно био што је у сну водио коло, или је то био Замфиров Жућ |
био што је у сну водио коло, или је то био Замфиров Жућко, тако и смех онај Зонин не могаше ни |
мар.{S} Можда зато што је с тим начисто био да су шамари сасвим природна и неминовна последица |
преко сокака разговарао, а тај разговор био је за водоноше као она Скила и Харивда за старе пут |
ашана, чији је он најозбиљнији кандидат био, јер је био јединац, једини наследник огромног имањ |
вио ништа; јер, како је у мислима занет био, могли су му зечеви преко пушке прескакати, а он их |
а била раскинута, и сад је Митанче опет био слободан.{S} Али му отац никако не прашта, јер му н |
ане би га ма како изазвао — како је љут био на њега — и потукао се с њим, чим би га први пут ср |
о и заслужио, јер је, и онако мали, већ био десна рука у домазлуку својој мајци.{S} Он јој је ч |
утеши.{S} Мане је све оно у суботу већ био смео с ума, и није могао ништа ни слутити, и зато м |
сли, тако да је већ и због тога немогућ био у школи.{S} Дотерао је до шестог разреда, и ту је з |
и.{S} Зато је тога целога дана у недељу био Мане врло суморан, а зато, опет, и није провео неде |
какве друге жене!{S} Нико више није ту био, само њих две.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је |
о се овај цери...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га задуго није опазио!{S} Каква брука!{S} Бар |
зати.{S} А сачувај Боже да је још ко ту био! {S}Пуцала би му сутрадан брука по целом граду.{S} |
х — ипак је тих дана добре воље.</p> <p>Био је стари ашик.{S} У многим песмама је спеван с мног |
има да чује и својим пером да опише. {S}Био је радостан унапред што ће на лицу места први он на |
исциплина, историчари и микроскопичари, биолози и абиолози, филолози и математичари, — ови посл |
ју да су у њега заљубљене, и кажу му да бира <pb n="71" /> коју хоће, а он опет вели да их све |
аршијом, идући полако и достојанствено, бирајући, као голуб, где ће да стане.{S} Ход му је био |
у оне две заједно.</p> <p>Дође ред и на бирање и тражење часника.{S} За све се сложише, само за |
на куп у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега Манчу, па да ти, како и мен’, до |
су као свила, усне као мерџан, зубе као бисер, струк као фидан, а сва је била оно право „злато |
е!</l> <l>Ракли-сапун нестањује,</l> <l>Бистра вода преса’њује,</l> <l>Јасно слунце на западу! |
а на ћошак пред Калоферлиски хан или на Бит-пазар, где игра оро; или у неку авлију или неки пош |
ће опет исто тако (унеколико, наравно) бити узрок ономе што ће се испричати у идућим главама.< |
ак и побратими.{S} Он ће, мишљаше Мане, бити таман за тај посао.{S} Куражан је, дрзак је, има п |
су неприлике, а који би <hi>могли</hi> бити прилика за њу.{S} Код Мане Кујунџије се, наравно, |
већ рекосмо, кренуо у нади да ће можда бити штофа чак и за један пикантан и сензациони подлист |
хо јесење време...{S} Ах, како је могла бити срећна! размишљаше сећајући се њега и речи његових |
.{S} Не зна, не сећа се кад је то могла бити прошевина и прстен и кад брже је дошао сам дан сва |
о, чуди се како то и може и једног дана бити без „домаћице”! {S}Налази да је то најлепша женска |
олико сутра или прексутра ствар свршена бити.{S} А да је мајка ћерки поверила то, није, мислим, |
њој тај Мане; неће и не може њен никад бити, али не трпи да може још која — код ње ту, живе! — |
че и тихо уздахну при помисли да ће све бити што је било, само он неће више бити онај негдашњи! |
а, а ствар још једнако стоји да не може бити горе.{S} Мање се, истина, говори, али кад се већ г |
“; а то ће поштованим читаоцима јасније бити тек у идућој, тринаестој глави.</hi> </p> <p>Страш |
удавачама, за које су нашле да би могле бити прилика за њиховог Манчу.</p> <p>Поче стринка Пара |
, на предлог тетка-Таске, да ће најбоље бити, и најлакше ће се запушити уста лажи и клевети, ак |
!...</p> <p>Зато нађу да ће још најбоље бити ако пошљу на месец дана Зону у госте којој од сест |
не и вели да никаква боја неће и не сме бити, али му треба женска виткија и лакша.{S} Тетка Док |
мо појави и пробави.{S} И он нађе да ће бити најбоље да се уклони мало од куће. <pb n="198" /> |
знак и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена.</p> <p>Четири тетке и две стрине М |
каже то је казано, а што заповеди да ће бити и послушано.{S} Па ипак није хтео ништа силом да д |
лек злу.{S} Зато су одмах и нашли да ће бити најбоље да брзо сврше ствар.{S} Што ће бити јесена |
аж и клевета; ако је ко крив, — крив ће бити Манулаћ: ако је где одведена, то је, вели, одведен |
како су задовољне с берићетом и кад ће бити берба у њиховом селу.</p> <p>— Из које си село, де |
ити, за четврт сахата, и пита га где ће бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што да ми пратиш?! — |
најбоље да брзо сврше ствар.{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас.{S} А ваљда је и суђено |
о никако није прилика и да од тога неће бити баш ништа!{S} Дуго су се још живо разговарали, кад |
ђено.{S} А које мишљење мислимо да неће бити на одмет, кад од једне такве особе долази.{S} И он |
вољно трљао руке при помисли да то неће бити сан који зором бледи и нестаје га као магле са Паш |
е између Замфира и Ташане.{S} Зато неће бити згорег — чак писац мисли да је то неопходно потреб |
све бити што је било, само он неће више бити онај негдашњи!... — Хе, ’ај’ иди си, — вели јој, — |
ат (<hi>доњи</hi> дом бар!), — морају и бити забринути.</p> <p>Све то пролази и хита свак на св |
тога. {S}Управо, друкчије није могло ни бити, кад стари богати Замфир и господин начелник живе |
ће му кућна ноћна тишина и благи санак бити мелем овим новим ранама његовим...</p> <p>Бацио се |
пред каквим је амбисом врло лако могао бити и наш јунак Мане кујунџија.</hi> </p> <p>По решењу |
лепог живота и слагања, како је морало бити Јевди, мајци Маниној, кад је чула да јој нападају |
<hi>„Код препеченице”</hi>, — да ће то бити оно штоно наши стари рекли: „Појео вук магарца”, ч |
> <p>И док се ове домишљаху ко ли ће то бити, отворише се врата и тетка Дока упаде у собу.{S} Д |
аје је под зрацима сунчаним, него ће то бити јава, сушта јава; и брука ће пуцати по кафанама, п |
ну: сноси је мирно и нада се да ће опет бити што је био, а засад се теши тиме што је испекао ов |
гох да се пошетам</l> <l>Низ тоја пуста Битола,</l> <l>Низ Еврејското махало,</l> <l>Низ тија т |
ограде!... <hi>Части</hi> ми моје, — не бих!{S} А није мало кад се човек у <hi>своју част</hi> |
то — беше му!{S} Ни за милион мираза не бих је ја — ја, овако како ме сад видиш, који сем части |
урцима и међу Србима, овде међу њима је благ, гледа на њих онако, како да кажем, као на децу.{S |
је Мане сву окитио и покрио сребром, и блага полусветлост падаше на измучено лице Манино.{S} И |
ад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!...</p> <p>А Зона само прћи уста и не одговара ни |
ешити се; да ће му кућна ноћна тишина и благи санак бити мелем овим новим ранама његовим...</p> |
е добро!... — запита је благо и погледа благим погледом, а сузних очију, Калина.</p> <p>— Па... |
е?...{S} Не чу те добро!... — запита је благо и погледа благим погледом, а сузних очију, Калина |
леда им се разговетно да прочитати како благодаре небу што их је обдарило таквим паметним и чув |
прати до њених авлиских врата, а она га благодарно погледа, али га ипак одбија и моли га загуше |
ји може да живи без толиких ствари, без Благоја танц-мајстора, без паркова с гарнизоном бандом |
о ти данас, кад овако пљушти овај Божји благослов, не би’ дао — вели, па прича расположен даље. |
ћу и ја.{S} Дај једну кишицу, дај Божји благослов оном веселом гејаку...</p> <p>Ето, тако је об |
је вино, — него ове ми ракијице и овога благослова што пљушти, части ми, не би’, — вели Милисав |
Нишавом протећи докле наш свет не осети благотворну моћ штампе, те осме светске силе!...{S} Ост |
ало ослободе и изиђу међу свет, јер ено благочестиви тутори и одборници општине турековачке већ |
здрав.</p> <p>Тога дана је Мане био сав блажен.{S} А како и не би, кад му се целе недеље од теш |
лушност.{S} Заиграше.{S} Калина весела, блажена — румен је сву облио, а крупне црне очи светле |
, и она погледа Калину како је срећна и блажена!{S} И Зони постаде нешто тешко и досадно.{S} Св |
уче пешкирић и закопча тур.{S} Срећни и блажени отац поведе сина да види чаршија једно чудо од |
ј</hi> реч, магаре Јорданско?! — кликну блажени Јордан. <pb n="86" /> — Како га каза <hi>онуј р |
му одговара: „За кога, море, газимо ово блато, а побратиме?!...” А бацао је око — није шала, то |
ципеле, да их и радним даном, по киши и блату, носи!...</p> <p>Но тај глас није могао дуго да к |
? — вели уздржавајући се домаћин, а сав блед од љутине.</p> <p>— Мори, и насред чаршију, и туј |
, са повезаним челом и омотаним вратом, бледа и малаксала, изађе; осмехну се болно, поклони и п |
— Вика’ те... ете... — поче Зона, а сва бледа, сувих усана, а истурила изазивачки десну ногу... |
, овој цвеће бледо и вене, такој, рече, бледи и вене и њојно лице од карасевдах”... — рече жени |
помисли да то неће бити сан који зором бледи и нестаје га као магле са Паша-чаира што се диже |
а кришом сузе, па му пружи киту зимских бледих ружа.</p> <p>— Ех! — уздахну Мане болно и додаде |
ш из њег’... „Како је, рече, овој цвеће бледо и вене, такој, рече, бледи и вене и њојно лице од |
хо Зона, па зарони још јаче своју лепу, бледу главу у шаке и затресе је болно. — Што ће ми веће |
ази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, и блеђа но <pb n="118" /> икада.{S} Уста скупила, као да |
т перунико”, и мало помало слике су све блеђе и блеђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а с њима |
ко”, и мало помало слике су све блеђе и блеђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а с њима и споме |
укчија: није више оно џигљасто чупе што блене по сокацима једући кокице из кецеље или дубоких џ |
т у мисли гледао би за њом чаршијом.{S} Бленуо за њом и чинило му се као да је остало трага од |
е прича није било.{S} Свет се окретао и бленуо за њима, извиривао кроз прозоре, истрчавао на ав |
у дућан?!</p> <p>А шегрт Поте га гледа блесасто, и пипа главу, и гледа да се није и крв пролил |
ко груди, а низ дугу косу пушта се тел, блешти и трепери тел међу црном бујном косом, па му изг |
ше једна женска прилика, и кад му приђе ближе, опет га ослови:</p> <p>— Познаваш ли ме, мори?</ |
г колом.{S} И што се он у игрању више и ближе примиче к њој, све мање и ређе вади кокице; не је |
е.{S} Они даљи се раније кренуше, а ови ближи мало доцније.{S} И место на коме су малочас играл |
епом месту, имао хладну студену воду, у близини певали славуји, а туда често пролазиле на рад б |
и дадоше мање — по стопарац.{S} Ту је у близини и нишаљка (љуљашка), и око ње пуно света.{S} Љу |
е била у једној тесној и кривој улици у близини цркве.{S} Капија велика, сва ишарана честим ред |
неспретан, кад би се, случајем, нашао у близини женскога света.{S} Најтеже му је било што није |
, и обратно, где се пољак, што је чувао близу гробља, оженио неком трговачком удовицом и ушао у |
{S}Мисли његове не беху ту, али ипак ту близу, неколико кућа одатле, код Замфирових.{S} Замишља |
рате, реци: попу <hi>поп</hi>, бобу <hi>боб!</hi>...{S} Него умотавају то, крију у кучине, те: |
сни му, брате, реци: попу <hi>поп</hi>, бобу <hi>боб!</hi>...{S} Него умотавају то, крију у куч |
само крстио левом руком и говорио: „О, Бог да чува!...{S} О, Господи Боже!”</p> </div> <pb n=" |
> <p>— Какво време заступи, бата-Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако баш било у пређашно време, |
кво је тој саг заступило, <pb n="44" /> Бог да чува!...{S} Ни се татко ни се па мајка слуша!{S} |
им гласом. — Узми се, дете, у памет!{S} Бог дужан ником не остањује!...{S} Скудена и оклеветена |
е да му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} Много лошо, Бога ми ти казујем!...</p> |
него пије вино онако „клот”, како га је Бог створио.{S} Сада је веран и сталан члан те компаниј |
отимала, али тетка Дока — онако како је Бог дао — подвикну јој и развика се на њу тако, да се о |
остави.{S} Тој си не знаје ники — знаје Бог и црна у Горицу земја, што ти татка покрива.{S} По |
господин адвокату. — Они живе — будите Бог с нама!{S} Ништа не купују на пијаци!...{S} Кад си |
зиваху то — беху то све нека имена буди Бог с нама: <pb n="28" /> неки Тане „Домаћица”, неки Ва |
оже лако купити ни стећи, нешто што сам Бог дарује човеку, па зато то сваки чорбаџија и нема.{S |
ређење у свету: <pb n="27" /> што је то Бог оставио да човек баш мора радити и у зноју лица сво |
да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега доста - - пошље у Београд, хаџи-Замфир би |
не тиче, а обично заврши: „Па шта каже, Бога ти?” — „Каже да јој се допадаш” — „Славе ти?” — „З |
и нуди дуваном оне око стола: — Прави, Бога ти љубим!{S} Нема <pb n="160" /> што ти данас, кад |
је!...{S} А Бог да чува!{S} Много лошо, Бога ми ти казујем!...</p> <p>Јевда уздахну и одобраваш |
</p> <pb n="183" /> <p>— Ти душу немаш, Бога се не бојиш...{S} Девојачку, срећу да убијеш!...</ |
и зареди по ма’алу на нико рђавство.{S} Бога ми ти казујем!...</p> <p>— Лошо време заступи!{S} |
смеје се Васка.</p> <pb n="187" /> <p>— Бога ми ти казујем!</p> <p>— Вика: <hi>ти</hi> гу све т |
им, што се туђим, што се понеки пут, па Бога ми, и нашљемам ове ракијчине!... (Уосталом, знаће |
рекне: „Охо-хо!{S} Од тебе сефте, а од Бога берикет.” Сви су дућани већ давно отворени и пазар |
рокуне, тешко ће ти бидне, сине! <hi>До Бога</hi> се, мори, чује њојна клетва!...</p> <p>— Ама, |
{S} Новине, новинари, бре брате, ако ко Бога зна, ко једни најчеститији и једни, заиста, најсве |
пас Замфиров!...{S} Шта је ово, ако ко Бога зна? помисли Мане, па се само прекрсти од чуда и р |
да прати? — одговара Васка. — Ако имаш Бога и душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш видиш уба |
наша си је вера!...{S} Ем, млад, убав, богат... сарафче и банкерче... у наш варош нема га, ете |
ј па да ни је!!{S} Некој си је”, рече, „богат сас паре и бруку, а некој сас здравје”, рече, „и |
као свака ванредно лепа, а уз то још и богата, била је размажена, пуста, немилосрдна, готово р |
е ту ни Зујица, да им размеће карте, ни богата баба Хрисанта, да их гњави причајући им надугачк |
же оборити!{S} Е, али је то чорбаџиска, богаташка ћерка, њен отац и начелник овако — и ту метну |
ли: „Појео вук магарца”, чим се то тиче богаташке куће.{S} Јер, ево, брате слатки, сасвим прост |
друкчије није могло ни бити, кад стари богати Замфир и господин начелник живе лепо.</p> <p>А т |
много брже и лакше него код оних виших, богатијих и ученијих.{S} Али зато и нема ту оних силних |
каква срећа јавити тамо.{S} И тамо има богатих трговачких кућа, а лепотицама се баш не може бо |
очешки играло, и Мане седео, у дахирета богато спуштао, али ниједну — ни Ајшу, ни Ђулсефу, ни Д |
а је Мане окује у сребро, — и поручио и богато му исплатио.</p> <p>И кад је тачно извештен био |
м чоханим гугуткине боје, али исто тако богато ишараним гајтаном.{S} Пало му нешто тако одједар |
на је била кћи чувеног чорбаџи-Замфира, богатог и уваженог чорбаџије, силног негда чорбаџије.{S |
е тресла сва авлија и висока трокатница богатога хаџи-Замфира.{S} Само се чуло са свих страна с |
дају и разгледају јој одело.{S} А она у богатом и шареном венчаном оделу. {S}Пустила дугу косу |
добијете праву слику богатства, великог богатства чорбаџи-Замфировог.</p> <p>Ту у авлији су чељ |
</p> <p>А та сила долазила је од силног богатства његовог.{S} Његови виногради и чифлуци многоб |
у месту, онда тек добијете праву слику богатства, великог богатства чорбаџи-Замфировог.</p> <p |
громним звекиром, показује већ сама она богатство домаћиново.{S} Кућа двокатна, висока, с многи |
p> <p>Али хаџи-Замфир имао је још једно богатство — имао је нешто што се не може лако купити ни |
S} Има си, море, и магаре!{S} Тол’ко му богатство!...{S} Он ће си узне спроти себ’ нику сиротиц |
тога дана његов гост.{S} Присели су за богату софру, за оне многе господске ђаконије на оној в |
ачких кућа, а лепотицама се баш не може богзна како похвалити то место.{S} А најпосле, ако јој |
не види, па хита крај ње, као да му је богзна какав посао за вратом!...</p> <p>Или опет тако р |
а та песма.{S} Та је песма из народа; и богзна ко ју је спевао, и на коју је Зону мислио тај пр |
знато, — не морају, па се и не журе баш богзна како да су први на послу у канцеларији.{S} То је |
hi> </p> <p>Манулаћ је био син чесних и богобојазних родитеља, Јордана и Персиде, и никада ваљд |
се сјајеш и светлиш како у цркву света Богородица Тројеручица!...{S} За теб’ ћу сал да радим о |
убота.{S} Кандило је горело пред иконом Богородице, коју је Мане сву окитио и покрио сребром, и |
еко по свету, тако да је чак и за Свету Богородицу Ржанску израдио тежак крст од срме. ...{S}По |
женио, макар отишао у калуђере, у свету Богородицу Габровачку.{S} А сем тога, — причала је Уран |
ни: поручио је преко свога човека једну Богородичину икону да је Мане окује у сребро, — и поруч |
г Пантелеја; па сребрну ручицу за икону Богородичину у Дивјанском манастиру!{S} И глас о вештом |
то из њихове породице још досада, хвала Богу, нико није „скочидевојку” узео, па неће ни Манулаћ |
о је то само сан био, и што тако, хвала Богу, није још и ту срамоту доживео да му се сав свет с |
само њих две.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је све то само сан био.{S} Но, само би му то ј |
љаше хладније.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је то само сан био, и што тако, хвала Богу, ни |
те, врну из војску из Београд!...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ чине и давају девојчики, а све з |
пун, кирид-сапун је!” вика па друга.{S} Бож’ке!{S} Да се поломе служејећи ме!... {S}А ја си сед |
ди мен’ тој”.{S} Па си зборим у памет: „Бож’ке, која ће ми саг бидне снајка у овеј покладе!?... |
ом”.{S} Кад је дошао, казао је „Помози, Боже!”, јер је био лепо дочекан, слатким послужен и каф |
е.{S} СаМо су се крстиле и викале: — О, Боже, о, Господи!{S} Лелее!{S} Што се напраји џумбус и |
— за све ове досад добивене шамаре.{S} Боже здравља! {S}Запамтиће први нови шегрт ко је калфа |
.</p> <p>Излазећи, мислио је у себи:{S} Боже мој, много ли смо још иза срећних, цивилизованих н |
орио: „О, Бог да чува!...{S} О, Господи Боже!”</p> </div> <pb n="103" /> <div type="chapter" xm |
само прекрсти од чуда и рече: „Господи Боже, и овој чудо у свет да видим!” Погледа опет боље, |
оме <pb n="116" /> казати.{S} А сачувај Боже да је још ко ту био! {S}Пуцала би му сутрадан брук |
мајке?!...{S} А убаво си рече наш, ете, Божин дунгерин: „<hi>Две</hi> лубеници, рече, под <hi>е |
е преко целе године.{S} Сем првога дана Божића и Ускрса, Славе и Тодорове суботе (кад се причеш |
нема супе, а они празилук и на први дан Божића...{S} С таквим светом не може да се издржи конку |
/> што ти данас, кад овако пљушти овај Божји благослов, не би’ дао — вели, па прича расположен |
— имаћу и ја.{S} Дај једну кишицу, дај Божји благослов оном веселом гејаку...</p> <p>Ето, тако |
p> <p>Умирује је Мане и вели да никаква боја неће и не сме бити, али му треба женска виткија и |
е би дошло тако што!{S} Оно чега се она бојала, од чега је стрепила — то није било, али је испа |
а се она, узгред буди речено, врло мало бојала — да неће ни уста отворити!{S} Но уосталом, све |
е добра хата, носио лепо одело; није се бојао Турака, и важио је као срећан и дрзак кријумчар; |
ског вина стекао нос црвене, као бакар, боје.{S} Али га тада издаде композиторска и стварачка м |
обуче оне његове уске чакшире маслинове боје, а на груди танку жуту свилену памуклију, преко ње |
вечаним хаљинама, али не оним маслинове боје, него у оним чоханим гугуткине боје, али исто тако |
преко ње јелек и гуњче, опет маслинове боје, — а све у силном гајтану — па се притегне траболо |
ли то што је обукао панталоне гугуткине боје и понео скупоцени штап од абоноса давало му је све |
ове боје, него у оним чоханим гугуткине боје, али исто тако богато ишараним гајтаном.{S} Пало м |
и све хаљине њене <pb n="63" /> које су боје, и издалека му падале у очи.{S} Али, иако ју је ув |
у свет?!...” рече Мане.{S} Протрља очи, бојећи се да га оне можда не варају.{S} Али не, не вара |
тац никако не прашта, јер му не верује; боји се лакомислености његове и још никако неће да зна |
о лупа, па се повлачи још дубље, јер се боји да га срце не изда — да свет не чује ту силну лупу |
"183" /> <p>— Ти душу немаш, Бога се не бојиш...{S} Девојачку, срећу да убијеш!...</p> <p>— Ама |
е да ти ништа о томе не кажем!!” — „Их, болан брате!” вели онај и сада само мисли о томе и ни о |
ли и ценили га старији њени, него га је болело оно што је она о њему мислила и рекла, и иза њег |
ги на шију, па ће те мине и ће ти прође болес’... — вели јој љубећи је у чело и испраћајући је. |
уосталом, — како он тврди — фамилијарна болест код његових у фамилији.{S} И он, који је некад н |
довољно.{S} Помишља чак и на старост и болест, која може наићи: па ко ће га тако свесрдно моћи |
књига”, јер кад она некога оцени да је болестан и пропише му неки лек, тај мора лећи у кревет |
Зона.</p> <p>— Болна?</p> <p>— Глава гу боли, — вели Ташана. — Има си заушке, та никаква се нап |
тето, — одговара полако Зона.</p> <p>— Болна?</p> <p>— Глава гу боли, — вели Ташана. — Има си |
ану.</p> <p>— Што ти је, мори?</p> <p>— Болна сам, тето, — одговара полако Зона.</p> <p>— Болна |
, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ко је болна од карасевдах... „Ја си учини’ тој, збори си, Зон |
е три дни, ете.</p> <p>— Па млого ли си болна?{S} У чаршију и ма’алу неси искачала?</p> <p>— За |
у лепу, бледу главу у шаке и затресе је болно. — Што ће ми веће свет, и чаршија, и ма’але?!...< |
ледих ружа.</p> <p>— Ех! — уздахну Мане болно и додаде јетко, примајући и миришући руже. — Добр |
м, бледа и малаксала, изађе; осмехну се болно, поклони и пољуби тетка Таску у руку, па се спуст |
</hi> си је <hi>било</hi>, тето! — рече болно и оде спуштене главе полако, и као сенка тихо, у |
во искачање па збориш? — пита је тихо и болно Зоне.</p> <p>— Па, демек, за спацирување, ете, не |
ноћ, све више омотаваху и притискиваху болну душу његову, докле га из тих мисли не трже силан |
ша, најмлађи и најомиљенији чочек, која болује од севдаха.{S} Зато се и одвојила и повукла у ћо |
ије прекодан долази кући; а и кад дође, боље да не дође, јер је пргав и џандрљив.{S} Свачему ма |
нем — „плебеје” ретко је излазила, или, боље рећи, силазила.{S} А и кад је долазила, владала се |
једна пропала мисија тетка-Докина, или, боље рећи, „Пошљи лудо на војску, па седи те плачи“.</h |
их, а на Зону није више ни мислио, или, боље рећи, мислио је на њу, али само још утолико, уколи |
е собом у Л*, другој њеној сестри.{S} А боље да није ни долазила, јер и овде је она проклета пе |
у на какав басамак или камен — једно да боље виде, а друго да изгледају веће.{S} Држе се за рук |
Погледа и Мане на ту страну.{S} Погледа боље, кад ал’ коловођа није као друге коловође, него ст |
њом врло мало говорио, а тетке и стрине боље и да нису, јер чим зину и отворе уста, оне јој сам |
кере; а сада, у овом другом, израђује и боље и скупље ствари, као: минђуше, зарфове, пафте, уко |
талили су ту помисао кад су га видели и боље загледали, јер су нашли да тај не би могао повести |
и чека кад ће поручити ону његову (или боље рећи, њихову) песму <hi>„Кад ја имам“</hi>, песму |
говара: „Мућкам”.{S} Једни вичу: „Мућни боље!”, други опет: „Добро је, добро!”, понеки додаје: |
А ја гу теке тагај топрв погледа малко боље Зону.{S} Па кад гу видо’ ону, њојну т’нку снагу, п |
.{S} Али, <pb n="139" /> кад су га мало боље посмотрили, учинило им се да тај човек баш ни најм |
о као некада она њега, а Зона њега мало боље него он њу некада.{S} Али је и Манча био и поносит |
ао, јело у дућан доносило; а кад је што боље зготовљено, ишао би Мане кући и ручао с мајком. — |
и како ће урадити да све то испадне што боље. {S}Оне саме све то свршавају — никога не питају; |
мећу их на ивице тротоара, да се ћумур боље разгори.{S} Иза њих пролазе симиџије и пекари, слу |
вој чудо у свет да видим!” Погледа опет боље, да га очи какогод не варају.{S} Како би то било д |
курјаци сити и овце на броју“, или, још боље, по оној: „ни лук јео, ни на лук мирисао“; а то ће |
е важила у тој кући као лекар, или, још боље, као нека „Златна домаћа књига”, јер кад она неког |
ише нигда не понови”...</p> <p>Или, још боље, узми ово на прилику: живе невенчано господа, и ни |
аче...{S} И доклегод оро траје, или још боље, доклегод Мане не пође кући, и она стоји ту држећи |
иња, то јест девојака за удају, или још боље, девојака, од којих једну треба себи за сапутницу |
а касапницу или рибљу пијацу, да уграбе бољи део.{S} Пролазе ђаци и ситни и крупни, мушки и жен |
е срце и помисли у себи: „И у чем нисам бољи од овога зевзека Манулаћа, — и она опет волије њем |
а науснице, друг је Манин — дакле, нико бољи од њега да буде Мани девер.{S} А сем тога, тако ће |
и ги фрљим и обијем о главу...{S} Ћу те бомбардирам по ту главу како Срби Митад-пашину табију н |
/p> <p>Играчи мећу на број 58.</p> <p>— Бонту банкрот... — раздера се Нацко.</p> <p>Сви траже б |
де оружје, али, као што видите, постаде борац ипак: место мача изабра <hi>перо</hi>, да га оно |
светом журналистичком позиву — постаде борац за истину, правду и слободу.{S} И тако се ипак у |
Ратомир</hi>, да буде, то јест, јунак и борац, како му само име казује.{S} Није му се дало да с |
н, а по другима тешко — тек шта је жив; бори се с душом и проклео је, веле, ћерку, која му је т |
ствари била увек готова као, што рекли, бос у бару.{S} Доки се дивно допало, тако јој се допало |
тако збори? — рече: „Нећу да ги носим; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, реч |
славуји, а туда често пролазиле на рад босоноге девојчице с мотиком на рамену, те је то Мана у |
иједну — ни Ајшу, ни Ђулсефу, ни Дудију Бошњакушу — није ни погледао, нити је чуо нежне речи ка |
видиш!{S} Саг младожење, ете, спремају бошчалуке, а девојке јок!...{S} Каква је ово вера, вика |
ила школу, како је, на листу од Писанке бр. 5, неком писару, у чијој је кондуит-листи стојало д |
ану тетка Таска, — скутасте се туј како брабињци у зем, па ни чујете ни видите па што се збори |
ију, да пазари, и да превуче пару преко браде и рекне: „Охо-хо!{S} Од тебе сефте, а од Бога бер |
ако у очи један са трумбетом, с косом и брадом жућом и од саме трумбете.{S} То је пан-Франћишек |
ваче <hi>„чича”</hi>, а ако још пусти и браду, њега сви зову <hi>„попе”</hi> или <hi>„дедо”</hi |
чешљине и брзо чешљајући у ред дотерују браду, а затим се <pb n="137" /> журно крећу на свој по |
јер тамо се побунили фабрички радници у Брадфорду против капиталиста.{S} И пошто не знају какав |
кучине, те: симпатишу једно другом, те брак на леву руку, те морганатички, те дивљи, те неки н |
ће се узети да је остао момак и да оног брака са Швабицом Хермином као да није ни било.{S} Тако |
..</p> <pb n="94" /> <p>А Мани мило.{S} Брани се још неко време, пориче, спомиње разлику између |
е он сад: момак, удовац, или шта ли?{S} Брани се да није ни сневао оно што му се пришива: нит’ |
?...</p> <p>— Ама не знајеш ти ништо! — брани се бата-Таске. — Вика ме снајка, ете, заради нику |
рђијо, Ђорђијо!</p> <p>— Несам, нане, — брани се и куне Мане, жива ми... ете-те...</p> <p>— Дед |
ја! — вели Дока.</p> <p>— Море, тето, — брани се Мане од ове нове и неочекиване напасти, — неси |
ијеш!...</p> <p>— Ама, несам, нане... — брани се Мане.</p> <p>— Јеси, јеси, несрећо, познавам ј |
оку.</p> <p>— Е, лошо ли сам зборила? — брани се Дока. — Што да неје прилика, кад смо, ете, јед |
ђених грађана, пустили да се из слободе брани?” мислили су и разговарали грађани.{S} Али, <pb n |
.</p> <p>Мане ућута и не хте више да се брани, а није му лако било ни да слуша карање, зато се |
честите мајке.{S} Мане се трудио да се брани и одбрани.</p> <p>Јевда тада плану:</p> <pb n="18 |
енска виткија и лакша.{S} Тетка Дока се брани и вели да је она лака и зове га да се огледају: „ |
трану, стиди се, али не пориче, нити се брани.{S} Уопште, код те средње класе са женидбом иде м |
пада, па се опет диже и опет бежи.{S} И брани се рукама, а њих тешко диже: малаксале му; он пад |
?!...</p> <p>— Ете што?!... — чуди се и брани Дока.{S} Што си лошо зборим?...{S} Ако си прајим |
изабра <hi>перо</hi>, да га оно храни и брани — перо, које ни за које новце не продаје!</p> <p> |
не да.{S} Смеје се, истина, али га ипак брани, зауставља их и вели им: „Мори, ћорави ли сте, шт |
имала је обичај да оно што каже упорно брани, па и да се потуче, јер је била позната као убоји |
мислила.{S} Шта све није помислила.{S} Бранила се од тих многих и свакојаких мисли. — Леле туг |
лач.</p> <p>Јевда је неко време искрено бранила свога сина, верујући и сама искрено да није до |
д би му пребацили и дирали га, он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства, него да му се |
дводинарцима, говораху људи. „Којешта!” брањаху га опет сад неки, „Мане је вредан и поштен млад |
ј лојзенце, па искамо прекојутре гројзе-брање да прајимо...{S} Ете ми га туј и човек ми...{S} О |
саме трумбете.{S} То је пан-Франћишек, брат Чех, који је пре неколико година дошао са конзерва |
у авлију.{S} Води је Сотираћ, Манулаћев брат од тетке, који је девер уз девојку, храмајући мало |
так избацила, а та је: да исти Мане има брата (по оцу) међу Циганима!...{S} И сад, какав је био |
{S} А татко што да праји?!{S} Узе си на брата дете, рече: „Сотирче ће ми је по саг’ син и насле |
одговори јој Калина. — Имам си мајку и брата... {S}Измећарка нећу сам!...{S} Сал при мајку хиз |
ја ти се с татка живувашем алис како с брата...{S} Ели си дошеја при мен’ и питаја <hi>мен’</h |
ије забадава био син чувенога Ђорђија и братанац још чувеније Доке, био крв њихова, — па се ниј |
ки човек: ја хоћу добро да поједем, па, брате, и да попијем хоћу...{S} Код мене мало који дан д |
а погле шта праји!{S} Бела глава, бре, брате!” ипак је он редовно и радо одлазио тамо.{S} И не |
ан, брате, шта ће ми милион?{S} Дај ти, брате слатки, мени <hi>кишице</hi>; па кад има наш ‘ран |
ем, а ти памти, па наплати!{S} Наплати, брате! — А затим се окрене клијенту, па настави: — Не б |
увече на концерте да дођу?!...{S} Јок, брате. „Ми ће си у лојзе искочимо!” Па понесу и шта ће |
дао на милион, него би’ рекао:{S} Аман, брате, шта ће ми милион?{S} Дај ти, брате слатки, мени |
се то тиче богаташке куће.{S} Јер, ево, брате слатки, сасвим проста ствар!{S} Чорбаџи-Замфир им |
то у своје време...) Од муке је све то, брате...{S} Не могу... <hi>не могу</hi> да гледам шта с |
авим његовим именом.{S} Ама, кресни му, брате, реци: попу <hi>поп</hi>, бобу <hi>боб!</hi>...{S |
седник суда, дрт човек, бела глава, бре брате; има си зетови и унучики, па си пролази, па ни им |
о сокак!...{S} А саг!...{S} Судија, бре брате, чиновник, ели приседник суда, дрт човек, бела гл |
кута све тој!!{S} Два санд’ка пуна, бре брате, ете, да прошћаваш, све курвинске ствари!...”</p> |
путине осам динара — ем беле паре, бре брате, рече, малко ли је!?...{S} Ама знајеш како бе’у ц |
сина напудија!...{S} И чорбаџиски, бре брате, син отиде си, те је саг кантарџиски санким чинов |
ри чес’, и старо живување — све ни, бре брате, батисаше јабанџије!...{S} Овој како ће да му бид |
м новинама!...{S} Новине, новинари, бре брате, ако ко Бога зна, ко једни најчеститији и једни, |
покрај турцки каракол...{S} Несам, бре брате, џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез фене |
а, не сме да збори!{S} Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за домаћин |
и:</p> <p>— У старо време се знало, бре брате, кој је старији, кој млађи; кој је големаш, а кој |
да видим: мој срам!...{S} По дувар, бре брате, све слике, ем девојачке!{S} Аме, рече, не од наш |
и ништа о томе не кажем!!” — „Их, болан брате!” вели онај и сада само мисли о томе и ни о чему |
i>нама</hi> — мени и теби, и ономе тамо брату — и показа на зајмодавца Љубисава — <hi>мука је п |
ру Римљанку, племениту Корнелију, мајку браће Граха, да је децу своју сматрала за најлепши и на |
а и она, Хермина.{S} Тиме је та фатална брачна веза била раскинута, и сад је Митанче опет био с |
редузеће, јер или је била плашљива, или брбљива, или заљубљена у Ману, па ће радити за себе и с |
и пажљиво, као да прелазе преко каквог брвна, преко потока.{S} А оне старије и познатије, оне |
рече Петракија — кад ми рече човек тој, брго дом.{S} На сопче му катанац, а њега га дом нема „П |
оке је лудо!! — Дено, — викну Јевда, — брго по њума, викни гу да се врне, рекни гу на један ре |
искочила, рекни, голема работа!{S} Ама брго, рекни, да дођеш!...”</p> <milestone unit="subSect |
карам с будалу?{S} Покупи си скути, па брго кроз чаршију како кучка, кад гу полију с воду...{S |
не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре, ћопек-сене, што си не обучеш нове путине?{S} Он си |
за ударено место на глави.</p> <p>— А, бре, ешеку ниједан — пита га калфа Коте, — какво појење |
приседник суда, дрт човек, бела глава, бре брате; има си зетови и унучики, па си пролази, па н |
ка, — а погле шта праји!{S} Бела глава, бре, брате!” ипак је он редовно и радо одлазио тамо.{S} |
и одиш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бре, научи да си тако збори? — рече: „Нећу да ги носим; |
преко сокак!...{S} А саг!...{S} Судија, бре брате, чиновник, ели приседник суда, дрт човек, бел |
и скута све тој!!{S} Два санд’ка пуна, бре брате, ете, да прошћаваш, све курвинске ствари!...” |
и за путине осам динара — ем беле паре, бре брате, рече, малко ли је!?...{S} Ама знајеш како бе |
но је, па веће знаје!{S} Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан и једнако се шета уздуж и попреко |
једнако пушта узвике:{S} Бре, бре, бре, бре!{S} Овој ће магаре, — наставља одушевљено Јордан — |
колицно је, па веће знаје!{S} Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан и једнако се шета уздуж и по |
ом и једнако пушта узвике:{S} Бре, бре, бре, бре!{S} Овој ће магаре, — наставља одушевљено Јорд |
-Дока, а они се обоје љуте. — Бре, бре, бре! — наставља Дока. — Видосте ли, мори, нашога Манчу |
пази колицно је, па веће знаје!{S} Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан и једнако се шета уздуж |
главом и једнако пушта узвике:{S} Бре, бре, бре, бре!{S} Овој ће магаре, — наставља одушевљено |
ши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голему керку има Бела?! {S}Знав’ам Б |
тетка-Дока, а они се обоје љуте. — Бре, бре, бре! — наставља Дока. — Видосте ли, мори, нашога М |
јега сина напудија!...{S} И чорбаџиски, бре брате, син отиде си, те је саг кантарџиски санким ч |
ушила <pb n="30" /> од пива. — Знаш ли, бре, како ћу да га поткупим?!{S} Море, ни пас с маслом |
о чорбаџиска?! цикну Дока. — Знајеш ли, бре, ако дофатим саг ове нал’не (и показа му силне налу |
стари чес’, и старо живување — све ни, бре брате, батисаше јабанџије!...{S} Овој како ће да му |
нашим новинама!...{S} Новине, новинари, бре брате, ако ко Бога зна, ко једни најчеститији и јед |
ол’ко си има чес’ у варош... {S}Има си, бре, и касу за паре и еспап, како један трговац, а не к |
је...</p> <p>— Што, што бре?{S} Питај, бре магаре, тетина, он да ти каже каква сам била т’нка |
осле објашњење — чују се речи: „Ја сам, бре, војник, пореска глава, плаћам, бре, порез!” а зати |
ирно покрај турцки каракол...{S} Несам, бре брате, џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез |
ам, бре, војник, пореска глава, плаћам, бре, порез!” а затим опет: „Ај си, келешу ниједан, теб’ |
мал’ му раме није одвалила. „Ашкољс’н, бре!” подвикну усхићена Дока, „куче Ђорђијино!{S} Саг т |
слуша, не сме да збори!{S} Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за дом |
хвати:</p> <p>— У старо време се знало, бре брате, кој је старији, кој млађи; кој је големаш, а |
<hi>Оскудација!...</hi> Кад гу научило, бре?! — чуди се једнако Јордан речи коју је доиста сад |
ће да видим: мој срам!...{S} По дувар, бре брате, све слике, ем девојачке!{S} Аме, рече, не од |
оно, пази колицно је, па веће знаје!{S} Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан и једнако се шета |
врти главом и једнако пушта узвике:{S} Бре, бре, бре, бре!{S} Овој ће магаре, — наставља одуше |
и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голему керку има Бела?! {S}Знав |
а их тетка-Дока, а они се обоје љуте. — Бре, бре, бре! — наставља Дока. — Видосте ли, мори, наш |
л Манулаћевица неће да биднеш!</p> <p>— Бре-бре!</p> <p>— Зоне! — рече Мане молећивим гласом.</ |
ес’ недеље како сам удадена...</p> <p>— Бре!{S} А за кога се удаде?...{S} Кој ти беше човек?... |
, а мој Манча се топрв качи...</p> <p>— Бре-бре-бре! „<hi>Видело се куче у чашире, па се фатило |
ами.</p> <p>Опет мала почивка.</p> <p>— Бре! — поче хаџи-Замфир, — исквари се много свет!{S} Ба |
што има да збори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, како то збориш? — викну ужаснути Мане. — Какав „го |
ј поголему, ели за овеја мале?</p> <p>— Бре!{S} Три ли имаш? — запита зачуђено Замфир, и сад те |
n="93" /> <p>— Што сам ти ја тебе-ти, а бре, магаре?!...</p> <p>— Де, море! — чуди се Мане.</p> |
љни Јордан... — <hi>Оскудација.</hi> Па бре, дете, ја сол три товара полиза, па си не знадо’ за |
, кеиф немам!...{S} А имам си дом тесте бре, ем повеће и поубаве и поскупе.{S} Да гу изгубим, б |
овољство.</p> <p>— Од кога си гу, збори бре, научија?! — опет га пита калфа Коте, али не добија |
спију аустриску, Кермину!...{S} Капетал бре један!...{S} Дућан!{S} Дућан да си отвори и сортира |
и т’нка ника да је...</p> <p>— Што, што бре?{S} Питај, бре магаре, тетина, он да ти каже каква |
hi>чорбаџиске</hi> да казујеш...{S} Што бре!{S} Ја траву пасем, сол не ручам, — та несам чула з |
о тој теми...</p> <p>— Што, што?{S} Што бре? — запитао би тада чорбаџи-Замфир дигавши своје гус |
тај адет и тај памет?...{S} Што?{S} Што бре?... {S}Да си научи немацку јазију, аустриски буквар |
е а-ла-франга да му, ете, купиш!” — Што бре, ешеку?{S} Зар татко ти чорбаџија први у чаршију и |
</hi> имаме.</l> </quote> <p>Младиња су бре, лепотиња су, и он и она, — сто оке севдах ће имају |
нулаћевица неће да биднеш!</p> <p>— Бре-бре!</p> <p>— Зоне! — рече Мане молећивим гласом.</p> < |
мој Манча се топрв качи...</p> <p>— Бре-бре-бре! „<hi>Видело се куче у чашире, па се фатило у о |
Манча се топрв качи...</p> <p>— Бре-бре-бре! „<hi>Видело се куче у чашире, па се фатило у оро</ |
{S} Сећа се све убаво за наш варош!... „Бре, зар такој напраји, Миче?” зборе му наши. — „Што ће |
tone unit="subSection" /> <p>„Тија вода брег рони; кап камен дубе”, вели стара, искуством освеш |
ми дође ништо мило, та реко’ у себ’:{S} Бреее, овој ће куче искочи по-трговац и од татка и па о |
стране као расплашене кокошке.</p> <p>— Бреее!...{S} Украдоше Замфирово девојче! — викнуше изне |
кажем... ете... како да се бањају; ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, кад си фаћају м |
џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез фенер идем преко сокак!...{S} А саг!...{S} Судија, |
на пијаци, где сељанке продају грожђе и брескве.{S} Успут се задржавао мало крај група сељанчиц |
зна се да је женска клетва страшнија и бржа и савршенија него и сам Теслин телеграф без жица, |
се брзо развијала и крају приводила, — брже него што је и сама Зона желела и очекивала.</p> <p |
то могла бити прошевина и прстен и кад брже је дошао сам дан свадбе, само чује песму, чује стр |
д те средње класе са женидбом иде много брже и лакше него код оних виших, богатијих и ученијих. |
редна полиција, која је тако ревносна и брза кад кога треба казнити за непочупану зубачу пред к |
т хиљада примерака!... .</p> <p>Зато се брзином муње распрострла прича о том догађају.{S} И гла |
ађаја и зато је, као посве невероватна, брзо и пропала.</hi> </p> <p>Освануло лепо јутро.{S} По |
иљан вид, па као да ништа није ни било, брзо окрене разговор, па је саветује и као грди помало |
су одмах и нашли да ће бити најбоље да брзо сврше ствар.{S} Што ће бити јесенас, нека буде веч |
ипак прибојавао помало); тада чорбаџија брзо узме на се озбиљан вид, па као да ништа није ни би |
велико запрепашћење Манино, који скиде брзо фес и скочи са седишта, али га Замфир поврати, узе |
нутом муштерији поређане ствари и изиђе брзо из дућана.</p> <p>Заредио је по сокацима и мањим и |
то се преварио и окренуо.{S} Но ипак је брзо поправио ту своју погрешку, доскочио је и томе: ос |
има.</hi> </p> <p>После овог,а ствар се брзо развијала и крају приводила, — брже него што је и |
авлиским вратима, ваде грдне чешљине и брзо чешљајући у ред дотерују браду, а затим се <pb n=" |
на време брише знојаву руку јаглуком и брзо га опет хвата и чврсто држи, док јој се опет не ис |
еда муштиклу.{S} Каже му да се и лако и брзо може поправити, за четврт сахата, и пита га где ће |
његово субјективно мишљење и освојило и брзо постало објективно и опште мишљење целога града... |
дућану, или на чесми.{S} Зато заборави брзо добивен шамар, па кад сврши посао, примаче преда с |
удало?” А затим појурише кола као холуј брзо крај чесме, пуне света, вичући: „Варда!” свету, ко |
Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” тако брзо, да Мане није имао времена ни да дође к себи, а јо |
ће га умети обрадити — то је већ његова брига, управо, није га ни брига било за то, јер његово |
а пристаје, а све остало, рече, њена је брига!{S} Сутра ће, рече, од Замфирових доћи к њој Кали |
је већ његова брига, управо, није га ни брига било за то, јер његово је перо и у Београду цењен |
де; иде, вели, једно да се после силних брига одмори и разоноди на недељу-две дана тамо на чифл |
им се окрене клијенту, па настави: — Не бригај ти, — рече скидајући шешир, јер му се глава чист |
; а ја знам шта је право...</p> <p>— Не бригај ти! — рекао му адвокат пружајући келнеру чашу и |
уо душом, што се курталисао једне тешке бриге и главобоље, само му није мило што се младенци мн |
х чланака, и све такве крупније народне бриге и послове отаљавао. {S}Мрзио је неправду и неједн |
с књигом под мишком, бритвицом о куку и бригом за вратом, иду у групама, али не џавељају и не г |
Ласно за тој!{S} Мен-ми сал оставите... бригу не берите, а ја ћу сама убаво да дуздишем целу ра |
Петракија — имаш девојке, сина немаш, — бригу немаш!...{S} А мен’ ме изеде оно моје пцетиште!”< |
оре, узни си ти сал мене, па ич не бери бригу!{S} Ако треба да се тепамо с некога, — па ће се и |
> <p>— Море, ће ми одавају чес’, за тој бригу да немаш.{S} Ја већ и саг јоште видим што ме почи |
!)</p> <p>— Па ће се женим, нане, ти ич бригу да не береш! — умирује је Мане. — За мен’ ласно; |
рст да је, бата да је...</p> <p>— Ти ич бригу да си не береш за тој!{S} Знам си једнога, Ставре |
> <p>Поте ћути и чеше се по глави, која бриди, па му то чешање чини неко особито задовољство.</ |
као ниједна њезина друга, заврши Зона и бризну силно у плач.</p> <p>Јевда је неко време искрено |
тета-Зону!” <pb n="119" /> А Зона силно бризнула тада у плач. — „Свирите, ништо, виче стари Зам |
а после тешила утешним речима: да се не брине, да не очајава, а нарочито нека му није ни најмањ |
шила игра, повукао се до капије једне и брисао чело дуго.</p> <p>Зарекао се да се више неће хва |
аде таблу ради контроле.{S} И док је он брисао чело, примао честитања и очекивао паре, појави с |
е: а препарандисти с књигом под мишком, бритвицом о куку и бригом за вратом, иду у групама, али |
ка Уранија.</p> <p>— Мори, кој ве пита: бричи ли се владика?{S} Ја си с домаћицу зборим! — вели |
чи децу француски).{S} Крсти се Ташана, брише сузе и пита је: „Што се напраји, дете, резил? {S} |
ком његову руку, па од времена на време брише знојаву руку јаглуком и брзо га опет хвата и чврс |
и како се заруменила и ознојила, па се брише јаглуком, кад се пустила игра, дође и њој воља да |
И кому да си зборим?! — Па скине фес и брише чело.</p> <p>И трећи чибуци и треће кафе дођоше, |
она два младежа на образу испод десног брка.{S} Витак у струку, са лагираним каишем око паса, |
наклапали, отирали своје дебеле сељачке брке, пили и наздрављали један другом, баш као да се ни |
вијати цигару.{S} Кад је запали, засука бркове, па се искашља тихо, као кад човек хоће нешто ва |
чај.{S} Јер чим неко има само мало веће бркове, већ га зову и саме удаваче <hi>„чича”</hi>, а а |
да се, ете, напасе од травку зановет... брљив стадо’, Зоне!</p> <p>— Хе!...</p> <p>Мане ућута.{ |
ри с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив — батали!...{S} А што па има девојчики, што су пр |
рила!{S} Никој гу неје пратија сама си, брљива, оде при вас!...</p> <p>— Хе, лагала је што је з |
у?</p> <p>— Погле гу, што си збори жена брљива! — вели Ташана Таски. — Кој ти рече за бегендису |
е, мајстор-Маниница!...{S} И она луда и брљива бећар-Дока да ти се пада тетка!...</p> <mileston |
га јоште по-такав!{S} А ти — их што си брљива!{S} Младо, лудо, аџамија — ти искаш да станеш ес |
ши поносито тетка Калиопа.</p> <p>— Па, брљивке једне, што ви ја зборим?!{S} Па ја ви за <hi>ку |
кутате ништо?!...</p> <p>— Их, какво је брљиво! — вели јој Јевда. — Мори, ништо ти не знајеш!.. |
</p> <p>— Их, — гракнуше неке, — што је брљиво!{S} Неје те ни срам!{S} Пи, какво зборење!{S} Ид |
голему муку да ти рекнем...{S} Оно моје брљиво дете...{S} Манча де... искам да га женим, а он с |
ече, „поздравиш од мен’ до ону”, рече, „брљиву чорбаџику Ташану!” — заврши Таска, дижући се да |
д, као водена змија кад издигне главу и броди водом.</p> <p>Сва чаршија гледа за њом, и мимопро |
а...</p> <p>А сви мећу зрно кукуруза на број 48.</p> <p>— Фузија...</p> <p>Играчи мећу на број |
.</p> <p>Сви се смеју и мећу озбиљно на број 11.</p> <p>— Доста!{S} Стига! — раздера се као луд |
.</p> <p>— Чифути...</p> <p>Они мећу на број 77.</p> <p>— Женске ноге...</p> <p>Сви се смеју и |
Дидић! — виче Нацко.</p> <p>Они мећу на број 83.</p> <p>— Светоандрејска скупштина...</p> <p>Иг |
p> <p>— Фузија...</p> <p>Играчи мећу на број 87.</p> <pb n="134" /> <p>— Дидић! — виче Нацко.</ |
јска скупштина...</p> <p>Играчи мећу на број 58.</p> <p>— Бонту банкрот... — раздера се Нацко.< |
.. — раздера се Нацко.</p> <p>Сви траже број 82.</p> <p>— Чифути...</p> <p>Они мећу на број 77. |
у кеси, има добре очи, разговетно чита бројеве и никад се није забунио да каже од 66 да су 99, |
ну!” Мућну опет кесом и стаде извлачити бројеве и викати их, а цела кафана слуша и меће зрно на |
им и треба да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а оно искача мање!{S} Један дан убаво запанти д |
ном народном: „и курјаци сити и овце на броју“, или, још боље, по оној: „ни лук јео, ни на лук |
>И одржа реч!{S} Написа тако, да је све брујало по граду.{S} Читали су и пријатељи и непријатељ |
поздравила ти се Зоне!” које му једнако брујаху у ушима као најмилија песма мајског славуја!... |
милило.{S} Речи тетка-Докине му једнако брује у ушима и распаљена машта му живо претставља ту с |
а. — Што је било, збори!</p> <p>— Мори, брука по чаршију и по ма’але! — поче шапћући тетка Таск |
нема, — ама ће да праћа на рисјане, — а брука и тој...</p> <p>— Зар чорбаџика?...</p> <p>— Леле |
о, а он га задуго није опазио!{S} Каква брука!{S} Бар да није то пред њим било!{S} Љут, пође на |
то се збори и чини!{S} А по ма’але пуца брука... искочила реч, иде прикажња, а ја у зем да проп |
а на <hi>Манчину порту!</hi> Мори, ваша брука и резилак ће се у <hi>новине и у књиге</hi>”, реч |
не, — сал тој да си дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па после сал тол’ко да пожи |
?!{S} Има ги сијасвет, ама сал туј пуче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чорбаџиске куће што |
им, него ће то бити јава, сушта јава; и брука ће пуцати по кафанама, по чаршији, по махалама, п |
— ама у сто године једанпут ако искочи брука и резилак — ама ово саг почесто!...</p> <p>— Ее, |
још ко ту био! {S}Пуцала би му сутрадан брука по целом граду.{S} Не, не, — тешио се Мане, — ниј |
у оне биле синоћ ту!...{S} Пуцала би му брука све до Куршумлије, Ристовца и Сукова.{S} Умирио с |
а што није био, јер и без тога доста је бруке и срамоте.{S} Да, мисли Мане, сами су били.{S} Би |
говори од смеха. „Мало ли је зар муке и бруке његове, та саг да му врзујете та и <hi>тенџеру</h |
} Некој си је”, рече, „богат сас паре и бруку, а некој сас здравје”, рече, „и са севдах; па так |
ј је кући, замажи очи свету, да не види бруку, и запуши му уши, да не чује истину!...{S} Ама не |
не би било саг, ете, <hi>сас арам и сас бруку!</hi>...” зборе си. — Ама кој ви рече за тој?{S} |
ка на татка му!...{S} Ама да чујеш моју бруку!{S} Стиза недеља, па светак, па недеља, погледам |
да се окане, да не купи комшилук на ту бруку.{S} А она га и не слуша, него се обрецује на њ, в |
шљаше он, оном својом прошевином сву ту бруку и невољу и натоварила на врат.{S} Зато јој све по |
га жалили и замерали му и заташкавали „бруку”, ови ликовали и ширили даље тај глас.{S} Мане је |
ока, састављених танких обрва и танких брчића.{S} Већ и по самој својој природи и по занату св |
сокака, а лепи Перица само глади своје брчиће и пусти извештаченим басом (а говорио је обично |
осмехне и једнако суче своје танке црне брчиће.{S} А још кад видеше да се Мане и не осврће чак |
егове сувишне галантерије према разним „бубњарима” у разним женским оркестрима банкротирао је и |
нађе увек и по једна мирна и доброћудна будала, без које није ниједно такво место, с којом се о |
ов на сваку, па и најдрскију лудорију и будалаштину.</p> <p>Њега се, дакле, сада сетио Мане, а |
мо то, како један рече: „Што се смејеш, будало?” А затим појурише кола као холуј брзо крај чесм |
.{S} А ја што да зборим и да се карам с будалу?{S} Покупи си скути, па брго кроз чаршију како к |
стране.</p> <p>— Ти не слушај, ете, ону будалу, ону Доку. (Тетка ми се пада, ама је лудо!...) Н |
а Дудији и Ђулсефи.{S} Седео је, пио, и будан сањао, и тек га из сањарија тих трже глас споља, |
а крштењу даде име <hi>Ратомир</hi>, да буде, то јест, јунак и борац, како му само име казује.{ |
го задржи на ручак и пудара Провира, да буде тога дана његов гост.{S} Присели су за богату софр |
што је било, а тако и оно што треба да буде, и наравно да ју је одмах придобио за ствар, јер Д |
је Манин — дакле, нико бољи од њега да буде Мани девер.{S} А сем тога, тако ће се узети да је |
у целом свету, зато је радо пристала да буде посредница између двоје несрећних.{S} Опазила је М |
ече, и он — Мане — покорио и пристао да буде Манулаћу девер, да је њега — Манулаћа то јест — Зо |
рше ствар.{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас.{S} А ваљда је и суђено и писано да то так |
ствар испадне као што треба и да освета буде извршена.</p> <p>А Митанче још једнако живи одвоје |
А ја ће пратим за њума — додаде, — кад буде готова...</p> <p>Мане разгледа муштиклу.{S} Каже м |
аре, — наставља одушевљено Јордан — кад буде голем, с чаршију — ем београдску — да дрма; убаво |
{S} Каква му је она тетка!?...{S} А кад буде ништо зорт, ја ћу се тепам и карам заради нашега М |
кам, однесем до њег’...{S} Ако гу он не буде екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си баталим и |
волео песму.{S} Волео је да га песмом и буде и успављују. {S}Кад лети после ручка прилегне на д |
кли: ко се први ожени, да му онај други буде девер.{S} Дакле, мора!...{S} Али Зона неће; вели д |
ка белосветска...{S} Тугооо!{S} Ако тој буде, — што да прајим?!...</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу си, Је |
ојке га зову и питају га: хоће ли да им буде часник?{S} Једна га зове за девера, друга за кума, |
А ваљда је и суђено и писано да то тако буде.</p> <p>Зато се прве недеље поподне крену тетка Ур |
к.{S} Позвао је Манулаћа он лично да му буде девер уз девојку, додав: нека се покори судбини, о |
они по чаршији и они по штампи, ако их буде било.</hi> </p> <p>Наравно да хаџи-Замфир није сме |
у се дало да сврши академију, да му мач буде оружје, али, као што видите, постаде борац ипак: м |
ију, Калина.</p> <p>— Па... нећеш да ми будеш измећарка?</p> <p>— Јок! — рече поносито Калина. |
осу. {S}Мирис га тај заноси и опија.{S} Буди у њему давне успомене тај оријенталски харемски ми |
ци казиваху то — беху то све нека имена буди Бог с нама: <pb n="28" /> неки Тане „Домаћица”, не |
ога мужа Сотираћа — кога се она, узгред буди речено, врло мало бојала — да неће ни уста отворит |
<l>Славеј-пиле, не пој рано,</l> <l>Не буди ми господара,</l> <l>Сама ћу га пробудити!...</l> |
ећи, већ пред ногама, него да их држи и буди у њима нову освајачку глад само оно што је још неп |
се тај господин адвокату. — Они живе — будите Бог с нама!{S} Ништа не купују на пијаци!...{S} |
и разликовати: шта је његова распаљена будна машта, шта бунило, а шта варљиви санак створио!.. |
<hi>странци</hi> рећи на то?!{S} А наше будне полиције ниоткуда, да нас, веле, поштеди од свега |
} Ваљда се још није та срећна, та твоја будућа, родила?{S} Или, вели, ваљда тражиш много пара!” |
обродушни пан-Франћишек обезбедио своју будућност: оставља за црне дане, и Цигани то чувају.</p |
и снови низаху све црње и црње слике из будућности Зонине.</p> <p>Често ноћу мисли Ташана, и ду |
а увече дође.{S} Нема више оне раскошно бујне косе, оног дугог лепог курјука — отрцао се и крза |
игра траје и развија се још лепше и још бујније; чујеш како звецкају ђердани и дукати, и трупка |
руку, а другом би се играла са дугим и бујним курјуком својим, гледајући својим великим сањиви |
се тел, блешти и трепери тел међу црном бујном косом, па му изгледа Зона сјајна и свечана као з |
из Манулаћеве младости, која се обично бујном и бурном зове.{S} Једини, велим, јер он је иначе |
S}Да си научи немацку јазију, аустриски буквар, па да праћа књиге, демек писма, на аџамије из б |
ла прозора с улице. {S}Изгледала је као була с јашмаком и фереџом.{S} С улице је био само бео п |
<l>Ја га не гледах;</l> <l>На зумбул ми булбул пој’о, —</l> <l>Ја га не слушах!...</l> </quote> |
ако има лепо грло, кад запева „Запевало булбул-пиле, мисли зора је!” Ленче Кубеџиско, Зоне Став |
а се са све ме’анџике, амамџике и старе буле, викају га и цигански конзул...</p> <p>Одоше и нађ |
то није ни чудо што није успут приметио буљуке сељанака и сељанчица у њиховом живописном оделу |
.{S} И она се ухватила у коло с читавим буљуком девојака, другарица својих.{S} Похватале се до |
.</p> <p>Викну Нацко:</p> <p>— Маџарска буна...</p> <p>А сви мећу зрно кукуруза на број 48.</p> |
а бундица од ружичастог атласа, а испод бунде либаде; либаде покрива јелек, јелек кошуљу од жут |
и срчу кафу, или једу печене семенке од бундеве или кокице од кукуруза, и, онако раскомоћене, с |
черу, комад хлеба и повеће парче печене бундеве, прекрсти се и поче вечерати, размишљајући и хе |
Поте!{S} Тако мисли Поте и једе печену бундеву и теши се и ужива већ сад.{S} Зато и није чуо к |
вечана као заветна икона.{S} На плећима бундица од ружичастог атласа, а испод бунде либаде; либ |
а види траг њен, — дугу зелену пругу од бундице и жуту од сукње и алеву од шалвара лепе и понос |
паса стегнуту женску прилику у зеленој бундици, с једним мањим завежљајем у рукама и другим ве |
ошла Зона у оној њеној зеленој атласној бундици и алевим шалварицама, које су за два-три прста |
на позив и изађе из собе.{S} Умотана у бундицу, са повезаним челом и омотаним вратом, бледа и |
ба, месеца, и Зоне како стоји умотана у бундицу своју с истуреном левом ногом и погледом настра |
уви се још јаче у своју зелену свилену бундицу, седе и наслони чело на руку, одупрту у колено. |
ана у први сумрак, баш кад се умотана у бунду, пошивену зеленим атласом, враћала Зона преко сок |
та је његова распаљена будна машта, шта бунило, а шта варљиви санак створио!...{S} Све је то чу |
уосталом, све то избегавање њу је мало бунило, а онима је мало помогло.{S} Јер Дока је увек ум |
и он умешати и једва се разабрао, онако бунован, и сазнао у чему је ствар тек онда кад је испра |
владику Мелентија, онога што га у грчку буну обеси пшешка вера туј на нишавску ћуприју...{S} Па |
ном; с којом кад најрадије дели зрно на буњишту, а према којој је опет охладнео, па је тера од |
као у грозници.{S} У грудима му беснела бура, а у глави ројиле се силне мисли и слике.{S} Прету |
ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <p> <hi>Она је пуна бурних сцена и крупних речи.{S} У њој је испричана једн |
афаницу са добрим вином, и у друштву се бурно провеселио.{S} Пио би, а чочеци би му певали и иг |
јсеј”</title> на <hi>жици G</hi>, и био бурно поздрављен.{S} Па се одмах показао и стварачким д |
е ченгије; одмарају се од малопређашњег бурнога и бесомучнога играња.{S} Све лепша од лепше, а |
аћеве младости, која се обично бујном и бурном зове.{S} Једини, велим, јер он је иначе увек био |
шњи догађај, да свирком и игром заглуши буру која му је беснела у грудима — све му то није помо |
покривених танком провидном кошуљом од бурунџук-свиле.{S} Он беше развио ону свилену мараму и |
аде покрива јелек, јелек кошуљу од жуте бурунџук-свиле, а кошуља беле груди. {S}Доле свилена су |
и, у густим редовима поскачу и главачки бућну у воду, — тек тада трза се Мане и гледа око себе, |
зна за све те гласове, од којих је њој бучила глава не само од тетка Таскиних реферата, него и |
оси ли фењер кад се враћа кроз сокаке и буџаке кући?{S} А кад га је овај зачуђено запитао:{S} Н |
вку му је написао баш онај исти адвокат буџаклија, који је и непријатељу његовом написао напад |
епарац.{S} Зато је нашао неког адвоката буџаклију и замолио га да се заузме, рече, за праведну |
кући идење... знајеш, има тесни сокаци, буџаци, <hi>ћутеци</hi> а т’мнина је, — па може ласно б |
зговор, откуд фењери и сокаци, ћутеци и буџаци?{S} Мане му је одговорио хладно и мрачна лица:</ |
момак од њег’?!{S} Има си дућан, ем как’в дућан, узеја је саг под ћирију и онај до њег’ што је |
рање, — изеде си резилак, ем знајеш как’в резилак!...</p> <p>— Па кој ги рече за оро?{S} Ти ли? |
у. — змија ће те уапи, ако напрајиш как’в ешеклак!...</p> <p>— Де, мори, — умирује га Дока, — т |
не дава?{S} Имаше ли га у наш варош так’в човек?...</p> <p>— Како да ти рекнем, хаџијо?...{S} И |
атко, како га зваоше у чаршију?{S} Врти-ваган... {S}Та саг: „Ми смо чорбаџиски”!...</p> <p>— Е, |
, застану за часак на авлиским вратима, ваде грдне чешљине и брзо чешљајући у ред дотерују брад |
и ближе примиче к њој, све мање и ређе вади кокице; не једе их, него их стегне <pb n="58" /> у |
у се то некако...{S} Врана врани очи не вади...{S} Тешко сиротињи! <hi>Лако</hi> је њему, него |
с рукама; срећом се тада сећао сахата, вадио га и навијао или гледао колико има сахата на њему |
но, као да је из стенографских бележака вађено.{S} А које мишљење мислимо да неће бити на одмет |
уд слутили да се домаћин кренуо на врло важан посао.</p> <p>Тако је хаџи-Замфир пошао чаршијом, |
вет, — саветује је тетка Таска, која је важила у тој кући као лекар, или, још боље, као нека „З |
сио лепо одело; није се бојао Турака, и важио је као срећан и дрзак кријумчар; преносио је со, |
и запита их шта су се скупиле, рече јој важним и озбиљним гласом стринка Парашкева:</p> <p>— Зб |
искашља тихо, као кад човек хоће нешто важно да превали преко усана.{S} Али ипак не рече ништа |
сто нагвирују:</l> <l>Дома ли си, Зоне? ваздан ме питују!...”</l> </quote> <p>Више се није могл |
а си четеше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, и које си песне поје, и што си шњева |
?</p> <p>— Ете, па овде си је!</p> <p>— Ваздандан? — пита Таска.</p> <p>— Ваздандан! — одговара |
<p>— Ваздандан? — пита Таска.</p> <p>— Ваздандан! — одговара Ташана.</p> <p>— И сву ноћ?</p> < |
а и надисао свежег и мирисавог јутарњег ваздуха, умио би се јутарњом росом, па би се одатле, ок |
а што се свет за њом окретао, могла се, вала, поносити, и те још како, кад се за њом осврне Ман |
е криво што је она тако прошла, јер им, вала, ни она није остала дужна.</p> <p>— Ич да се не љу |
"178" /> си... за <hi>теб’</hi> неће да ваља!... {S}Зашто ти си јоште аџамија, прајиш си кеф с |
заушке, та никаква се напраји; ништа не ваља, веће три дни, ете.</p> <p>— Па млого ли си болна? |
је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не ваља!{S} Стога је породични савет решио, на предлог тет |
и, нашога Манчу како си знаје убаво што ваља?!...{S} Е, што је човек <hi>кујунџија</hi>, па се |
ао да му је тесак сабља!{S} А због тога ваљада и није се упуштао у озбиљне, „поштене намере” с |
Манулаћ хтео да кине...</p> <p>И то је ваљада једини несташлук и ђаволство из Манулаћеве младо |
и детаљи јој се умножили, — није нужно ваљада ни спомињати.{S} Чак и оне две пословице, које с |
да причам-— само се наљутим, па онда не ваљам и нисам цео дан ни за какав посао...</p> <p>Сви м |
кога су села и чије су, али се уздржа, ваљда зато што је у Манином дућану.{S} Девојке пазарише |
та твоја будућа, родила?{S} Или, вели, ваљда тражиш много пара!” — „Здравља <pb n="33" /> ти?{ |
— вели Замфир и гледа лице девојчетово, ваљда у памети сравњује црте кћерина лица са мајчиним. |
само обрте главу, па се кришом насмеја; ваљда и њему смешно дође при помисли какав би смешан из |
ло гледати и кришом уздисати за њим.{S} Ваљда по оном општем закону, по коме женски свет, онако |
изгледаш горд, и вели:{S} Шта чекаш?{S} Ваљда се још није та срећна, та твоја будућа, родила?{S |
е бити јесенас, нека буде вечерас.{S} А ваљда је и суђено и писано да то тако буде.</p> <p>Зато |
х родитеља, Јордана и Персиде, и никада ваљда ни у Старом ни у Новом завету ни за једно дете ни |
е може ока да склопи мислећи о Зони, па ваљда под утиском тих црних мисли и заспи, па често сне |
мен, иако носи фес и траболос пас, — па ваљда ће од њега што сазнати моћи.{S} Њега ће бар моћи |
ше јој главу, да већ више ни једна јота ваљда не би могла стати.{S} Посматрала га је и дахнула |
а ништа није уловио, чак ни пуцао, није ваљда нужно ни да кажем!...{S} Целога дана је само на т |
о, о свом бедном учитељском стању, коме ваљда у свој Европи равна нема; пролазе професори свију |
ју и стиде и крију од света.{S} Зато се ваљда хаџи-Замфир, одмах после неколико дана, и сетио с |
рче ни зашто трче — по том истом закону ваљда су и Манчу све девојке гледале и све се заљубиле |
Манча с Потом шегртом и отворио дућан. „Ваљда су га, на јемство више виђених грађана, пустили д |
алнога дана у Црвеном Мору; али тек кад вам кажем да је још само паша имао такав „пајтон”, и ни |
ца и творца и предмет те песме! {S}И то вам ни писац не уме казати, јер то ни сам не зна, али о |
Окни гу при нас. — Зоне, мори!{S} Ела ’вам-ке, при тету ти! — раздера се тетка Таска.</p> <p>З |
што је чак строго забранио да се икоме ван куће и речца једна рекне, ипак није никако, ама баш |
ву причу — кад му купи једне путине код Вана кондурџије, таг топрв запази’ што ће имам муку с њ |
— Доста!{S} Стига! — раздера се као луд Ване Јагурида и сручи кукуруз с табле на сто, па полете |
pb n="28" /> неки Тане „Домаћица”, неки Ване „Јагурида”, неки Гане „Мајкина душица” — и све так |
. {S}А она је знала за то, па као свака ванредно лепа, а уз то још и богата, била је размажена, |
ного мањи, ради теферича, јер је био на ванредно лепом месту, имао хладну студену воду, у близи |
и мајстор Мане је преко ћепенка ускакао ванредно вешто.{S} Дугим ускакањем извештио се до невер |
а га оне можда не варају.{S} Али не, не вара се!{S} Баш главом он, стари Жућко, чији се ноћни л |
у их за аџамије и да ништа не знају.{S} Варају се јако! „Добар петао се измалена учи кукурикати |
отрља очи, бојећи се да га оне можда не варају.{S} Али не, не вара се!{S} Баш главом он, стари |
Погледа опет боље, да га очи какогод не варају.{S} Како би то било да пас води коло?!...{S} При |
ј брзо крај чесме, пуне света, вичући: „Варда!” свету, који прсну на све стране као расплашене |
ани јоште малко! — зауставља је Мане. — Вардај, Васке!...{S} Од татка ми остаде кућа и лојзе и |
аспаљена будна машта, шта бунило, а шта варљиви санак створио!...{S} Све је то чудновато страшн |
колима, која лете преко калдрме и крешу варнице, и која су већ далеко измакла и силно појурила |
ве, снајке Јевдо!{S} Све ни батисаше: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет |
л дан, у пол ноћ — тол’ко си има чес’ у варош... {S}Има си, бре, и касу за паре и еспап, како ј |
ушку, иако су били већ на самом улазу у варош, где их је Гмитраћ чекао, па завали руке иза поти |
е се ласно.{S} Сећа се све убаво за наш варош!... „Бре, зар такој напраји, Миче?” зборе му наши |
де ли, Јевдо, што ни се напраји оди наш варош?!</p> <p>— Лелее! — хуче Јевда.</p> <p>— А татко |
те. — Лелеее!{S} Што се напраји оди наш варош и оди девојачки у сагашњи земан!{S} Тугооо!{S} Не |
в, богат... сарафче и банкерче... у наш варош нема га, ете, јоште један потакав!...{S} Пратија |
ја си тол’ко знам и пантим...{S} У наш варош, — тај си је адет...</p> <p>— Питујем, — вели Вач |
ја, да ти не дава?{S} Имаше ли га у наш варош так’в човек?...</p> <p>— Како да ти рекнем, хаџиј |
...</p> <p>— Ако си не бегендишеш у наш варош, ете, никога, што ти, демек, нико неје спроти теб |
ај последњих винограда, што су најближи вароши.{S} Из мисли га трже женски глас: „Бата-Мане, ти |
Но тај глас није могао дуго да кружи по вароши и да опстане, јер око једанаест часова дошао је, |
н извештај скоро о свему ономе што се у вароши говорило, и како је та вест као гром поразила до |
, данас је за пакост покуљала муштерија варошка, и, ко год дође до затворених врата, само зачуђ |
и” имала цмољу мужа.{S} Иако су Замфира варошке жене немилосрдно критиковале због тога и говори |
и притврдио служећи у војсци, и то, као варошки син, у кавалерији. <pb n="22" /> Носио се лепо |
, рече, вера што ни смиће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега Халил |
у неје пратија сама си, брљива, оде при вас!...</p> <p>— Хе, лагала је што је зборила?{S} Не ли |
Што се, мори”, рече, „напрајило тој при вас?{S} Кој се тој удава, кој се па жени? ’хоће ли”, ви |
удо!...) Не слушај гу што си је там при вас зборила!{S} Никој гу неје пратија сама си, брљива, |
ем...{S} Па за тој, ете, искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> <p |
у прилику... па за тој и искочи’ саг до вас...{S} Момак си је кротак, убав, еснаф-човек, ради с |
едан се качи, а други па слази“, та и с вас чорбаџије такој си је.{S} Зар мало ли ги има од ваш |
о што Зону сада прати измећарка њихова, Васка.{S} Стале једна до друге, па гледају како свет иг |
прошлој глави, кад је измећарка Зонина, Васка, прошла крај Манина дућана, а он сам био у њему, |
Зона. — Така ко ће саг бидне тој!...{S} Васка ни се удава... {S}Бија гу веће и „голем нишан”... |
си ме таг лагала и абере праћала?...{S} Васка што је доносила абере од теб’ до мен’?...</p> <p> |
меје се женица. — Ја сам си Васка...{S} Васка Гмитраћева, зар ме не познаваш... што сам била у |
уго... — рече Мане, па стаде. — Е...{S} Васка... лагала ли је, кад ми је, ете, абере доносила, |
ођеш, ете, да се цениш у татка ми...{S} Васка ни се удава... та... да се цениш, хизмет да ни чи |
рку Васку да не каже ништа код куће.{S} Васка се обећа да ће пре пристати да је убију него да к |
ћица јој рече да испече четири кафе.{S} Васка одмах усу кафу у филџане са зарфовима и унесе и п |
крсну Мане из мрака и стаде пред њу.{S} Васка се измаче уплашено устрану.</p> <pb n="109" /> <p |
.</p> <p>— Мори, — рече досадно Зона, — Васка могла да си збори што си милује, — Дој си је <hi> |
песну запој!...</p> <pb n="89" /> <p>А Васка запева:</p> <quote> <l>Излегох да се пошетам</l> |
ова околних кућа негде далеко.</p> <p>А Васка би тада запевала ту песму, у којој је Зона видела |
!{S} Све си знајем.{S} Све ми веће каза Васка, измећарка њојна.{S} Ич да се риташ како пуле, ни |
су већ да потраже тенџеру, и измећарка Васка већ пошла по њу, да му је привежу на реп и викну |
ећи тенџеру коју му је донела и предала Васка...{S} А од силна смеха разглавиле му се вилице и |
си?</p> <p>— Здраво сам си! — одговара Васка.</p> <p>Ту Мана застаде.{S} Привуче своју табакер |
не, а кој ће други да прати? — одговара Васка. — Ако имаш Бога и душу, а ти си, белким, прочети |
ти.</p> <p>— Е, што да рекнем? — запита Васка и потрча за њим.</p> <p>— Рекни гу:{S} Поздравија |
рабрило Манчу.{S} И први пут, кад прође Васка крај дућана, а он био сам, зовну је.</p> <p>— На |
а. — Васкеее! — викну Таска.</p> <p>Уђе Васка и домаћица јој рече да испече четири кафе.{S} Вас |
?!!</p> <p>— Ех, де па и ти! — смеје се Васка.</p> <pb n="187" /> <p>— Бога ми ти казујем!</p> |
>— Де, па и ти!{S} Какав си! — љутну се Васка, јер је разумела пребацивање. — Да заб’равиш ти о |
и да лежи.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Васка. — Леле, бата-Мане, како збориш па и ти!...</p> < |
Што си поје?</p> <p>— Па, ете... — поче Васка, - поје си песне, онеја што су од љубав и ашикова |
је он могао чути?{S} Ништа.{S} А Зона и Васка биле су ту, али оне неће смети никоме <pb n="116" |
се крене и пође полако, а за њим пође и Васка, млада женица која се силно пролепшала откако се |
неочекиване среће.</p> <p>— Ее! — тврди Васка.</p> <p>— И... <hi>Зоне</hi> ти, ете, даде овуј ш |
е убаво на шта прилега таја песна! вели Васка. — Није, демек, Зоне жална што је Еврејка, веће т |
— Срамујем се да ти, ете, кажем! — вели Васка намештајући у уши добивене минђуше.</p> <p>— Ама, |
ознајеш? — смеје се женица. — Ја сам си Васка...{S} Васка Гмитраћева, зар ме не познаваш... што |
искаш, Зоне? — одазва се и притрча јој Васка.</p> <p>— Отиди си до онуја... де... како се вика |
а плаче?</p> <p>— Мори, — одмахну руком Васка, — ти ништо не знајеш, бата-Мане!{S} Тараф-тараф |
какој му је па то? — смејаше се једнако Васка и смех тај пређе и на Зону.</p> <p>— Ихаха! — зас |
треба да ми казује?... — вели поносито Васка. — Знам си ја убаво, зашто: „куде си она топрв ид |
је Мане.</p> <p>— Здраво! — одговара му Васка, а гледа минђуше које јој је Мане поклонио.</p> < |
а, хладна, чорбаџиска Зона!... .</p> <p>Васка је истину казала.</p> <p>По одласку тетка-Доке на |
— прошапта Зона тихо и плашљиво.</p> <p>Васка је разумела.{S} Измаче се још мало и стаде стража |
и стаде распитивати о овоме и ономе. {S}Васка се изнајпре ишчуђавала, снебивала и отимала, али |
и она пала у меланхолију.</p> <p>- Ела, Васке, запој!...{S} Жална сам, — жалну ми песну запој!. |
милији и симпатичнији!...</p> <p>— Ела, Васке, запој ми ону жалну еврејску песну! — рекла би Зо |
устрану.</p> <pb n="109" /> <p>— Леле, Васке, пази си! — шану Зона и стаде сва уздрхтала и пла |
абери од Зону...</p> <p>— А, ти ли си, Васке, девојке?...</p> <p>— Ба, несам више девојка, — в |
зашто!</p> <p>— Жива нана, не знам си, Васке.</p> <p>— Ама разбира се убаво на шта прилега тај |
е малко! — зауставља је Мане. — Вардај, Васке!...{S} Од татка ми остаде кућа и лојзе и њиве... |
и рисјанка?!...</l> </quote> <p>— Туго, Васке, што да прајим?! — уздахне Зоне.</p> </div> <pb n |
ећа ника!</p> <p>— Ама, ти ме па л’жеш, Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, две ми очи!...{ |
екиде Мане.</p> <p>— Море, ти ме л’жеш, Васке?</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане...{S} Две ми очи |
угарице ућутале.</p> <pb n="75" /> <p>— Васке, море! — зовну Зона измећарку своју, а ноздрве јо |
за кафу, веће...</p> <pb n="97" /> <p>— Васке, мори! — прекиде је домаћица. — Васкеее! — викну |
за Мана врло пријатан извештај из уста Васке измећарке, после којег је извештаја Мани — као шт |
ако је после одласка Докина било.{S} Од Васке је дознао да је Зона грдно много пропатила због т |
<p>Из даљег разговора дознао је Мане од Васке да је по чорбаџи-Замфировој кући прави лом због и |
и па да ме л’жеш...{S} Све, све ми рече Васке...</p> <p>— Е, што је знала да ти рекне, кад си и |
м догађају. {S}Мислио је о глупом смеху Васке измећарке, а у ушима му једнако звони оно страшно |
— Васке, мори! — прекиде је домаћица. — Васкеее! — викну Таска.</p> <p>Уђе Васка и домаћица јој |
у жалну еврејску песну! — рекла би Зона Васки, седећи тако често тужна на доксату, и, отуривши |
а га само овлаш погледа, даде оком знак Васки, измећарки својој, и ова се одмах ухвати у коло и |
{S} Ама хаџија, ете, спије... — чује се Васкин глас.</p> <p>— Та што, ако спије!{S} Код њег’ и |
и једнако му у памети зујале и звониле Васкине речи: „Поздравила ти се Зоне!” И зато није ни ч |
ла би обично праћена својом измећарком, Васком, и снисходљиво би ословила понеку сиромашну дево |
олем нишан”...</p> <pb n="112" /> <p>За Васку неје реч...{S} Има јоште за удавање из туј кућу.. |
оде кући.{S} Али ипак замоли измећарку Васку да не каже ништа код куће.{S} Васка се обећа да ћ |
мах сутрадан потражио и нашао измећарку Васку и распитао се и сазнао све шта је и како је после |
> <p>— Ихаха! — засмеја се Зова и зовну Васку измећарку, па одоше обе смејући се, а оставише Ма |
рај.{S} На улици срете баш као поручену Васку измећарку, заустави је и стаде распитивати о овом |
с правом могло казати и написати да је васпитано у страху Господњем и да је ишло стазом доброд |
аде удовица и посвети се сва неговању и васпитању сина свога, који је био сушта слика и прилика |
а... работила ми је, у лојзе...{S} Беше ватра за работу... вредна... ради и све поје...{S} Воле |
<p>— Побратиме, — узвикну Митанче, — у ватру — у ватру, у воду — у воду!{S} Сас теб’ ћу, побра |
атиме, — узвикну Митанче, — у ватру — у ватру, у воду — у воду!{S} Сас теб’ ћу, побратиме!</p> |
асом, удевајући конац у иглу, терзијица Ваче Шаторче, и запита свога првог комшију, Миче Шебинч |
си је адет...</p> <p>— Питујем, — вели Ваче Шаторче, — зашто знаш...{S} Ето, заб’равија сам за |
ли, хеј-хеј, дамно, што учини онај Миче Вачин... када стану ашик на ону ченгију Ђулсефу... {S}Ч |
и чука на <hi>Манчину порту!</hi> Мори, ваша брука и резилак ће се у <hi>новине и у књиге</hi>” |
ирним тоном. — Та ако искате прилику за ваше Зоне, е, ја си имам једну прилику... па за тој и и |
бори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонче ваше?!” — Ћути си, кучко, зборим си ја, како је оцрнела |
ојке...</p> <pb n="102" /> <p>— Мори, и ваше се знаје! — плану Дока. — Деда како ти се викаше, |
<p>— Што не удавате, мори, Ташано, оној ваше чупе?...</p> <p>— Које чупе?</p> <p>— Ете, оно ваш |
.</p> <p>— Које чупе?</p> <p>— Ете, оно ваше Зоне?</p> <p>— Па ће гу удавамо.</p> <p>— Па што ч |
е такој си је.{S} Зар мало ли ги има од ваши што си беоше први трговци — а саг, звонари и клиса |
Јок! — рече поносито Калина. — Несам за вашу кућу...</p> <p>— А, за оро ли си?{S} Ах, што си па |
.. искам... ако је, демек, к’смет... из вашу кућу...</p> <p>— Хе-хе! — осмехну се Зона. — Така |
е.</p> <p>— А што па?{S} Ако не узне из вашу кућу — ће остане неженет?{S} Мори, за тој ласно. „ |
„Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје д |
Па за тој, ете, искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> <p>— Неје |
опа и тетка Уранија.</p> <p>— Мори, кој ве пита: бричи ли се владика?{S} Ја си с домаћицу збори |
то си зборимо...</p> <p>— Мори, сал дор ве видим — знајем си све убаво.{S} Од мен’ ли ће скутат |
ту Петку била је свадба.{S} Био је леп, ведар дан - ведар као и лица срећних младенаца.{S} Све |
а је свадба.{S} Био је леп, ведар дан - ведар као и лица срећних младенаца.{S} Све се слегло у |
ло после подне.{S} Дан био леп, топал и ведар септембарски дан, суморан ипак мало због оне тиши |
олико дана Мане је ишао опет поносито и ведра чела.{S} Вратила му се стара безбрижност његова и |
, Хермина.{S} Тиме је та фатална брачна веза била раскинута, и сад је Митанче опет био слободан |
зид, тако да укућани нису имали никакве везе с улицом.{S} Прозори с улица им нису одвраћали паж |
револвер прикривен, а више њега свилен везен јаглук просипа пријатан мирис надалеко.{S} Лепо с |
quote> <p>И тако прошла читава година — век читав за Зону, на коју сва родбина попреко гледаше, |
еде у кућу си!{S} Е зашто да ти пропада век?!...</p> <p>Тако је Јевда говорила сину.{S} Мало ко |
} Што да си седи неженат, та да си губи век и године?!{S} Дервиш ли је, калугер ли је та да си |
} Тој ли искате?!... {S}Ба!...{S} У мој век... сал тој да бидне — <hi>неће!</hi>...</p> <p>Тако |
стала!...{S} Онакву лепотињу веће у мој век — а ја сам си жена убавачко стара — јоште не видо’. |
т и једне „меснице” прекараја сам у мој век, чу ли, куче ниједно, — грми стари Замфир, — и јошт |
, и још сврх тога да ће му целога свога века куповати за његов рачун овчије и јареће коже и, ка |
води коло. {S}Ако ико, он се баш свога века доста наиграо и био коловођа, али да је <hi>пас</h |
а, али је Ташанина радост ипак краткога века била.{S} Јер сутра на подне, кад је стари Замфир д |
S} Е веће нема!{S} И чорбаџиско неје до века...</p> <p>— Е, доста де! - вели јој озбиљно чорбаџ |
— а они само укратко пишу: „Били смо”, веле, „очевици једне непријатне сцене; жалити је и желе |
сада пукло пред очима и све им је сада, веле, јасно.{S} Сад им је јасно откуд Мани толике ћилиб |
е ноћас претресла дућан и кућу и нашла, веле, два пуна корита лажних дводинараца, па чак и калу |
једна књига из антикварнице...{S} Ама, веле, нова књига, неисечена — јок, јок!{S} Је ли она до |
а је жив; бори се с душом и проклео је, веле, ћерку, која му је тако загорчала његове старе, по |
евојке и момци напали га, па га резиле, веле му: „Их, какав си па и ти!...{S} Тету Зону ти иска |
А наше будне полиције ниоткуда, да нас, веле, поштеди од свега тога!...” Ето, тако кажу, кад је |
акав посао...</p> <p>Сви му одобравају, веле да је све тако као што он каже, поручују чокањчиће |
аболос појас... „Их, што је несрећник!” веле једни.. „Лелее, <hi>куче у чашире!</hi>” смеју се |
титим и мирним суседима.{S} Чудимо се,” веле, „како наша вредна полиција, која је тако ревносна |
... <pb n="138" /> Јоште си зар спију?” веле иронично и одлазе, а то су били већином они од Шар |
— и ради неке чивчике своје, неке „Беле Веле”, како су је сви звали, а која је по оном „да медв |
уку у дућану, и отуд му познају глас) и веле да је жалост била слушати ту дерњаву и кукњаву Пот |
авлију и по сокак”.{S} Сви се смеју, и веле: „Лелее, лудо је, ама па си знаје што си је поубав |
ују, сви га хвале да је добра прилика и веле: „Море, па има си човек и дућан!” иако је том чове |
е, а њега опет задрже, опет се рукују и веле: „Па поздрави се на стринку Кеву!” па опет руковањ |
беспосленом свету те је чак — како тамо веле — „турио у песму” чорбаџи-Замфира и неку лепу Цвет |
у израз и погоде право име, онда просто веле: спанђали се...{S} Онда пише у новинама:</p> <p>— |
латифундија или великих газдинстава или велепоседа, који ће тада неминовно гутати оне мале посе |
ира се убаво на шта прилега таја песна! вели Васка. — Није, демек, Зоне жална што је Еврејка, в |
о.</p> <p>„Али свако чудо за три дана”, вели народ.{S} А Мане је био син тога народа, у кога је |
>„Тија вода брег рони; кап камен дубе”, вели стара, искуством освештана реч...{S} И тако се и о |
кући, па и ако је лаж, али бар изгледа, вели, вероватнија, јер је и прилика да чорбаџиска ћерка |
адио.{S} Казао је домаћима да иде; иде, вели, једно да се после силних брига одмори и разоноди |
ебало да јој нађе „одмену”, јер она је, вели, већ остарела.</p> <p>— Дође си други земан; засту |
удовицом и ушао у пуну кућу; а Мане је, вели, тек нешто више: растапа злато, окива иконе, кује |
ија јој је све испричала.{S} Кад им је, вели, она разговетније наговестила зашто је дошла, они, |
ти Манулаћ: ако је где одведена, то је, вели, одведена Манулаћевој кући, па и ако је лаж, али б |
о на чифлуку, а друго — време је да се, вели, и та деца мало ослободе и изиђу међу свет, јер ен |
рећна, та твоја будућа, родила?{S} Или, вели, ваљда тражиш много пара!” — „Здравља <pb n="33" / |
а га и не слуша, него се обрецује на њ, вели му: „Ај си, келешу ниједан!{S} Овој си је наше жен |
ли, па прича расположен даље.{S} Да му, вели, неко каже: „Шта би волео, Милисаве, душе ти, прав |
се увек нешто стегне око срца: пада му, вели, на ум његова Јелисавета, која би сад исто толика |
орбаџиски је син, стара кућа, па ће му, вели, то чинити чест!{S} А сем тога, то му је и дужност |
неје до века...</p> <p>— Е, доста де! - вели јој озбиљно чорбаџи-Замфир.{S} Дошла си, наводаџис |
е видо’ мој к’смет и срећу сас теб’!... вели му мати љутито. — Мане, Мане, мајка ти не плакала! |
р.{S} Дакле, мора!...{S} Али Зона неће; вели да Манулаћ нема ни форму за девера! — А како је им |
оре, Манчо, сине, докле ће си момак?! — вели му мати. — Снају да ми доведеш у дом, да ми хизмет |
, за њума?</p> <p>— Е, што да чиним?! — вели Манина мајка. — Зашто да му зборим?{S} Што да га к |
Тодорчине, а ја ги узедо’ и донесо’! — вели мали Манулаћ, олизну нос и предаде мајци скоро сне |
ика ли је?!</p> <p>— За Мана не бива! — вели Таска.</p> <p>— Е, зашто да не бива?</p> <p>— Хехе |
— Погле гу, што си збори жена брљива! — вели Ташана Таски. — Кој ти рече за бегендисување?</p> |
о да тражим по ма’але, еве сам ти ја! — вели Дока.</p> <p>— Море, тето, — брани се Мане од ове |
, чорбаџијо, за тај чес’ и речи тија! — вели снебивљиво Мане.</p> <p>— ...{S}Та већ недеља дана |
ш: драгичка!{S} Нашеја сам побратима! — вели Мане Зони, која га је испратила до авлиских врата. |
ћу, побратиме!</p> <p>— Знам те, де! — вели му задовољно Мане.</p> <p>— Е, што ће ми ћеф бидне |
е, на једна реч...</p> <p>— Пушти ме! — вели му уплашено Зона и окреће се на све стране.</p> <p |
цигару.</p> <p>— Тхе, спрама године! — вели Манча, распремајући испред себе онако у чуду и заб |
разбирам си ја, Таске, твоје зборење! — вели јој Дока, а пребацила ногу преко ноге, па бећарски |
зборе?{S} За хаџи-Замфирови си зборе! — вели Таска и погледа кришом на Зону, која је непомично |
> <p>— Срамујем се да ти, ете, кажем! — вели Васка намештајући у уши добивене минђуше.</p> <p>— |
чорбаџи-Замфир, и тој ће ти напрајим! — вели му паша — и ствар је свршена!..,</p> <p>А и паша ј |
владика?{S} Ја си с домаћицу зборим! — вели им Дока преко рамена, па наставља даље мирним тоно |
то?!...</p> <p>— Их, какво је брљиво! — вели јој Јевда. — Мори, ништо ти не знајеш!...</p> <p>— |
</p> <p>— Што ће си чиним?{S} К’смет! — вели Дока.</p> <p>— Дамно те не беше при нас... — рече |
мори, Доке!{S} Ће искочимо једанпут! — вели Јевда, само да је скине с врата. — А саг, иди си п |
шем, ете, <pb n="46" /> тол’ку књигу! — вели Таско и одмери руком једну ужасну дебљину. — „Ласн |
.{S} А за Зону имамо си веће прилику! — вели Уранија. — Кој си је нашеја прилике за стареје сес |
у Стојанчину...{S} Познавам ти мајку! — вели Замфир и гледа лице девојчетово, ваљда у памети ср |
вели Таска.</p> <p>— Мен’ па за Ману! — вели јој Дока, па се окрете осталима. — Аман, жене, так |
</p> <p>— Е, ја сам си тетка на Зону! — вели Таска.</p> <p>— Ја па тетка на Ману! — одговара До |
л’ке паре?</p> <p>— Неје за паре реч! — вели Ајша стојећи и очекујући још, као и досад што је у |
гослова што пљушти, части ми, не би’, — вели Милисав, — ни погледао на милион, него би’ рекао:{ |
?...</p> <p>— Ба, несам више девојка, — вели задовољно и поносито, — веће шес’ недеље како сам |
спод!</p> <p>— Срето’ се ја и с њума, — вели Таска, — ама не смешем да гу питујем ништо, зашто |
ка.</p> <p>— Мен’ ми кеф за Манулаћа, — вели Таска.</p> <p>— Мен’ па за Ману! — вели јој Дока, |
> <p>— Коју?</p> <p>— Малко ли ги је, — вели кокетно и поносито Зона, — та да ги пантим...</p> |
</p> <p>— Несам гу видеја, бата-Коте, — вели стидљиво, шапатом, шегрт Поте, — куде смем ја па д |
а и мајка ти да попију по једно кафе, — вели Таска Зони, — па ти прати, ете, по измећарку.</p> |
се носат!”</p> <p>— Ама како започе, — вели Замфир — неће ниједну понесе!{S} Ја паше у турцко |
> <p>— Болна?</p> <p>— Глава гу боли, — вели Ташана. — Има си заушке, та никаква се напраји; ни |
а’але?!...</p> <p>— Па, ете, дете си, — вели јој тихо Таска, ако у теј године нећеш, а ти када |
онај негдашњи!... — Хе, ’ај’ иди си, — вели јој, — па се поздрави на мајку...{S} Рекни гу: поз |
— тај си је адет...</p> <p>— Питујем, — вели Ваче Шаторче, — зашто знаш...{S} Ето, заб’равија с |
ла дужна.</p> <p>— Ич да се не љутиш, — вели му Дока, — ич да неси жалан!{S} Ако, што ти не дад |
ме заступи!{S} Седи си, бата-Таче!... — вели Јевда, и нуди га. — Ако ли једно кафенце?...{S} До |
оје „живо-здраво” неће приме више!... — вели му задовољно тетка-Дока одлазећи. — Мори, саг да г |
.”</p> <p>— Лелее!{S} Не збори си!... — вели уплашено Јевда.</p> <p>— „Чешљеви, сапуни, ђулијац |
тој Зоне Чорбаџиско да видиш сал!... — вели јој Дока излазећи. — Ја ћу си разберем кад ће Аџис |
а <hi>тој</hi> си мислим и зборим!... — вели Таска.</p> <p>— Јок, тето, — одговара тихо Зона, п |
ништо.{S} Што треба да ми казује?... — вели поносито Васка. — Знам си ја убаво, зашто: „куде с |
па ће те мине и ће ти прође болес’... — вели јој љубећи је у чело и испраћајући је.</p> <p>— Е, |
еће побегне...{S} Пошеја сам у суд... — вели Замфир правећи цигару и мећући је у <pb n="176" /> |
!</p> <p>— Теке... тетко, молим те... — вели јој Мане и диже прст, — зборење за тој ич да нема! |
што је писано?...</p> <p>— А ја си... — вели збуњено Мане — ете... искам... ако је, демек, к’см |
имаш си прилику?</p> <p>— Имам си... — вели Зона зловољно.</p> <p>— Коју?</p> <p>— Малко ли ги |
„Гаћанку”!</p> <p>— Ако, сине, ако... — вели му мајка гледајући га мило. — Тој си је његово пет |
Ама, збори, де...</p> <p>— Манулаћ... — вели Мане.</p> <p>— Ба, нећу си! — прекиде га љутито Зо |
је работе!...</p> <p>— Е што си чула? — вели мало спуштеним гласом Мане.</p> <p>— Да си фрљија |
нема од некња!...</p> <p>— Што, море? — вели запрепашћено Мане и остави цигару.</p> <p>— Ете за |
е кој да збори... и што има да збори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, како то збориш? — викну ужасну |
<p>— У кућу си ми, што да ти прајим? — вели уздржавајући се домаћин, а сав блед од љутине.</p> |
че у чашире, па се фатило у оро</hi>” — вели јој чорбаџи-Замфир, сав зелен од љутине. — Та и тв |
ушти овај Божји благослов, не би’ дао — вели, па прича расположен даље.{S} Да му, вели, неко ка |
у старе кујунџије радиле.</p> <p>— Ех — вели му Замфир, — куде су били они стари спрама <hi>теб |
о томе не кажем!!” — „Их, болан брате!” вели онај и сада само мисли о томе и ни о чему другом.{ |
баш каже?” — „Ама, молим те, ни речи!” вели онај тајанствено. „Молила ме да ти ништа о томе не |
дајући: нека се Зона сети оне речи која вели да ивер не пада далеко од кладе, и: што мачка омац |
басамака, а Зона се смеје кроз плач, па вели: — Ама ја ћу ти умрем, нане!...</p> <milestone uni |
p> <p>А Зона се креће љута, ништа му не вели, него иде школи.{S} А кад је Манча викне да понесе |
е још?” — „Каже да јој изгледаш горд, и вели:{S} Шта чекаш?{S} Ваљда се још није та срећна, та |
Зона и измаче се, а Мане је задржава и вели јој:</p> <p>— Код мен’ нећеш да живујеш како наше |
сал да сеириш.</p> <p>Умирује је Мане и вели да никаква боја неће и не сме бити, али му треба ж |
је кришом штипа и љуби, па јој шапће и вели: „Гено, мори, ја се нећу удам!...” (А и Гена њој в |
ткија и лакша.{S} Тетка Дока се брани и вели да је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде да |
к мило кад их погледа — гледа их дуго и вели и признаје у себи: да другог зета по свом ћефу, и |
вор, па је саветује и као грди помало и вели: „Ће се удаш.{S} Домаћица ће станеш, образ да чува |
ар, ама, и ту дигне обрве и прст увис и вели значајно — голем капетал!” И кад се која уда, он н |
тина, али га ипак брани, зауставља их и вели им: „Мори, ћорави ли сте, што ли, ћорче ниједне?{S |
сокаком, где опет тако нешто викне или вели: „Овим шором, Лазо, еј, девојака нема!” А побратим |
ори, ја се нећу удам!...” (А и Гена њој вели да се и она неће удавати.{S} И обе младе другарице |
бира <pb n="71" /> коју хоће, а он опет вели да их све воли и да ће их све узети за жене...</p> |
скоро премештени из Београда практикант Велибор, страстан шахиста, који не игра томболе, него с |
окрете осталима. — Аман, жене, тако ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Манулаћа — прили |
ј жалосним врбама, пуно света.{S} Врева велика, смех и кикот, гурање и псовке; пукне шамар или |
кривој улици у близини цркве.{S} Капија велика, сва ишарана честим редовима ексера, с огромним |
мали мајстор, тако му ни кућа није била велика. — Кућа му је била у Јени-махали.{S} Мала, али л |
је био и леп момак.{S} Црномањаст, лепа велика ока, састављених танких обрва и танких брчића.{S |
да јој то каже.{S} Родбина Замфирова је велика.{S} Пуно неких тетака, стрина и ујни.{S} И оне н |
ко кошева, пећ за хлеб, штале за коње и велика шупа, а у шупи двоја обична кола, па чак и један |
ле да га одбаци.{S} Онако, као и за све велике и срећне освајаче што прича Историја да за њих н |
ућама, курдисује клавире, свира из неке велике књиге и печали паре, и учи господску децу да гов |
верзије тако многе, контраверзије тако велике — да није никакво чудо што се и сам господин Рат |
имшира, а међу шимшировим дрвећем један велики стари шимшир, који чак и хлада даје.{S} Нико не |
и како га меко и дубоко погледа својим великим и као јунска поноћ црним и топлим очима!...</p> |
ујним курјуком својим, гледајући својим великим сањивим очима преко ниских кровова околних кућа |
је <pb n="59" /> пред огледалом, и оним великим и оним другим мањима, иако има у џепу оно своје |
-Ајша га погледа сањиво својим страсним великим бадемастим очима, али Мане и не примети то.{S} |
брађује, није је хтео обрађивати ни код великих газда, да не би припомогао још већем пропадању |
краката, танких дугих руку, дуга лица и великих уста, укратко: једно најобичније дечје лице, за |
малих газда и постајању латифундија или великих газдинстава или велепоседа, који ће тада немино |
хирета и решмета, и фереџа и бадемастих великих очију, и песме једне, која се негда тихо певуши |
, јер око једанаест часова дошао је, на велико чудо и запрепашћење свију, сам главом Манча с По |
му <pb n="153" /> је питања, али се, на велико изненађење своје, ни овде није користио.{S} Мане |
о човек који из апсе долази.{S} Јер, на велико изненађење њихово, Манча није дошао ни чупав, ни |
ри, за тој! — умеша се тетка-Дока, и на велико запрепашћење њихово додаде: — Чорбаџиске куће <h |
тио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико запрепашћење Манино, који скиде брзо фес и скочи |
прстеном који је направио Видену, кмету великовртопском.{S} Славан прстен, масиван прстен беше |
нда тек добијете праву слику богатства, великог богатства чорбаџи-Замфировог.</p> <p>Ту у авлиј |
за оне многе господске ђаконије на оној великој синији, и као давно што нису, јели су и слагали |
себе све њене адиђаре, па се огледа на великом огледалу и хода по соби...{S} Једнако намешта т |
очи првим комшијама Маниним, а после и великом делу чаршије.{S} И како је који час пролазио, с |
зачуђено Замфир, и сад тек спази и ону велику иза леђа.</p> <p>— За голему, двокрилну, шест ст |
јразноврснијих противречности — што се, велим, решио да се сам, где треба, извести, а после да |
обично бујном и бурном зове.{S} Једини, велим, јер он је иначе увек био стидљив и неспретан, ка |
слушао, песму:</p> <quote> <l>Запрегни, Вело, запрегни,</l> <l>Запрегни скути, рукави;</l> <l>И |
>Запрегни скути, рукави;</l> <l>Измеси, Вело, измеси,</l> <l>Измеси чисту погачу!</l> <l>Ће дој |
l>Измеси чисту погачу!</l> <l>Ће дојду, Вело, ће дојду,</l> <l>Ће дојду селски сејмени!...</l> |
веће бледо и вене, такој, рече, бледи и вене и њојно лице од карасевдах”... — рече женица и пре |
’... „Како је, рече, овој цвеће бледо и вене, такој, рече, бледи и вене и њојно лице од карасев |
волемо; агда да се волемо за удавање и венчавање, а за друго јок, зашто ће татко да ме утепа“. |
снице и мали носић.{S} Или обуче мајкин венчани фустан од тешке персиске свиле — који већ више |
јој одело.{S} А она у богатом и шареном венчаном оделу. {S}Пустила дугу косу низ плећа и преко |
днинску; седи си тамо сас сваки чес’ до венчање...{S} Од кога те стра’?{S} Кој ти што може!?{S} |
х и пакосних погледа света.{S} Већ било венчање, прошао ручак и сад после подне грдно весеље у |
рџан-атеш!...{S} Ех, рече, пуста, рече, вера што ни смиће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, д |
онога што га у грчку буну обеси пшешка вера туј на нишавску ћуприју...{S} Па зар за тој ми мож |
то да неје прилика, кад смо, ете, једна вера...</p> <p>Стари Замфир је умирује, и све би се мир |
> <p>— Ама де, неје Чифут... наша си је вера!...{S} Ем, млад, убав, богат... сарафче и банкерче |
луке, а девојке јок!...{S} Каква је ово вера, викам? {S}Ела овамке, да видиш твојега јевропејск |
от”, како га је Бог створио.{S} Сада је веран и сталан члан те компаније циганске.{S} Пре је св |
написа као потпис стајало само: „Један веран син наше свете православне цркве”. — И морао је н |
ејане и кафане сас оне роспије, никакве вере!...{S} Та да те турају у новине и да те чете по ма |
, а целој ствари није поклањала никакве вере.{S} Она је знала да је Зона добро дете, и све ово |
а заклела се и у очи Гмитраћа, грнчара, вереника свога!...</p> <p>Засвира се „Јелка тамничарка” |
овачки помоћници из Београда, који купе вересију по паланкама — људи обично врло шаљиви и <pb n |
у Лесковац и околину — да купи пропалу вересију, од које, ако што пара скупи, да после купује |
о догађају, испричаном у прошлој глави, верзија која је поникла подаље од позорнице догађаја и |
ТРИНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је прва верзија о догађају, испричаном у прошлој глави, верзија |
јневероватнијим.{S} Једна таква страшна верзија била је та да је полиција ухватила неке лажне д |
по себи тако интересантан и тајанствен, верзије тако многе, контраверзије тако велике — да није |
Зоне, за којега су, опет, постојале две верзије: једна, да је погинуо, а друга, да је само рање |
Манчо, како си?...{S} Како пазар, алиш-вериш како? — — — запита га Замфир после кратке паузе, |
свесрдно моћи дворити, ако не жена, та верна другарица и сапутница човекова?{S} И он осећа да |
ако како јој је несрећна девојка рекла; веровала, као да је сама својим очима гледала и својим |
ве.{S} И сада јој је све јасно било.{S} Веровала је да је све тако како јој је несрећна девојка |
— Јевди је онда све јасно било, све је веровала да је сушта истина.{S} И она обећа Зони да ће |
раф чини!” Тако су говориле, јер су све веровале да се синоћни догађај могао догодити само због |
раћа. (За ово друго су му комшиске жене веровале, али за оно прво нису, него су тврдиле да се с |
до оставља кућу.{S} А тако исто му нису веровале ни за оно да ће продати чифлук.) Та ноћ је, да |
узимао преко крила неку пушку (а сви су веровали да њоме очекује некога и питали га је ли пушка |
еравала Зону.{S} А то се помало могло и веровати, јер Мане је доста често јутром био предмет ра |
па и ако је лаж, али бар изгледа, вели, вероватнија, јер је и прилика да чорбаџиска ћерка бежи |
ватали све веће размере и постајали све вероватнији, — тако су је извештавале силне рођаке, кој |
25" /> свуд дочекан био, и прича би се, вероватно, наставила са другом неком јунакињом приповет |
онда отпаде свака, па и најмања сумња и вероватноћа за тај глас.{S} И онда нема више ни говора |
шући, гледаше унезверено око себе, и не вероваше чисто оној тишини и усамљености у којој се сад |
ита. — Кол’ко си платија, Мане, за овуј Вертхајмову, ете, касу?</p> <p>— За коју? — пита Мане, |
и. — „Што ће прајим!” рече. „К’смет!{S} Веру си, рече, несам баталија, — ама стадо’ ете, рече, |
очи, заради њума зулум да се напраји на веру ни!...{S} Е, што му, Јевдо, не збориш, ете, за њум |
неправедан суд, на насртање на образ и веру, и каже да је донео кључеве од куће своје и да ост |
сас белосветску и изгуби душу сас другу веру, сас туј, што ти гу кажем, фрајлицу Швабицу Кермин |
p>— Хе! — врти главом стари Замфир и не верује му. — Татко кој ти беше?...{S} Ђорђија! {S}А иве |
трона ловачког!</p> <p>Али му Замфир не верује.{S} Врти главом, али му ипак мило кад их погледа |
Али му отац никако не прашта, јер му не верује; боји се лакомислености његове и још никако неће |
л’ седма?{S} Добро...{S} Кад ти кажеш, верујем.{S} Ја ћу да пијем, а ти памти, па наплати!{S} |
ми кажеш и збориш?...</p> <p>— Што, не верујеш, бата-Мане?</p> <p>— Да се неси посмешила, неве |
колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар верујеш. „Однеси му и овој, — рече ми Зоне, — и питуј г |
дбијају.{S} Јасно је било да неће, и да верују чаршиским гласовима, јер је Уранија одмах сутрад |
неко време искрено бранила свога сина, верујући и сама искрено да није до њега кривица, али ка |
пску послушност.{S} Заиграше.{S} Калина весела, блажена — румен је сву облио, а крупне црне очи |
ратила му се стара безбрижност његова и весела ћуд, и он се опет шалио и задевао младе лепушкас |
пролепшала откако се удала.{S} Срећна и весела у свом <pb n="185" /> новом животу, желела је ср |
се спушта на земљу, а из грла срећна и весела млада света разлеже се кроз тихо пролетње вече с |
сипа прашину и црвоточину са плафона на веселе госте...{S} То се Мане са друговима весели...{S} |
заклонише их и захватише међу се гомиле веселе омладине...{S} Похватале се девојке испод руке у |
поздрав и вест да се то у њено здравље веселе...{S} И досад од дерта није спавала, а данас зад |
и весеље...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чују се ћеманета, пиште зурле, звецкају ча |
еле госте...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чује се свирка на далеко!{S} Чује је и Зон |
анче Петракијевог, не зна зашто се Мане весели, зашто је весео, зашто части све и зашто немилиц |
="190" /> <p>А Мане седи са кардашима и весели се.{S} И нико, сем Митанче Петракијевог, не зна |
о је тада видео у тим сликама...{S} Сви весели, само он тужан; сви пусти и обесни, <pb n="117" |
и и да плачемо, — ели свадба, та да смо весели и да трупамо?!...” Тада засвираше Цигани и све п |
оро, како се таласа и шарени!...{S} Све весело, па игра, пева, пије и грли се, само он тужан по |
руку она и Генче Кривокапско, па отрче весело тамо где се оро игра.{S} Ту стану.{S} А обично и |
једну кишицу, дај Божји благослов оном веселом гејаку...</p> <p>Ето, тако је објективан, прави |
по улицама, ни покушај да се разгали у веселом друштву и да заборави немио вечерашњи догађај, |
ешким приликама, сачувао је стару своју веселу ћуд и још је увек готов на сваку, па и најдрскиј |
им се допадао што је ловац, бињеџија и весељак — и тако је мајстор Мане од њих и добио онај на |
ако је био кријумчар, убојица, ноћник и весељак; причала јој читаве романе Ђорђијине с неком че |
ко је био добар и певач, ловац, јахач и весељак и за друштво човек.{S} Кад год би свршио какав |
ју свију, гледа сав тај шарени џумбус и весеље и тражи очима њу...{S} Мало после, ето и ње, Зон |
on" /> <p>У Калоферлиском хану џумбус и весеље...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чују |
луди Гане Клинчар — и њега привукло ово весеље.{S} Свега две ствари у свету још воли: девојке и |
> <hi>У њој је описано последње момачко весеље Манино.</hi> </p> <p>Мане је отишао задовољан ку |
е, прошао ручак и сад после подне грдно весеље у кући чорбаџи-Замфировој.{S} Све се слегло ту.{ |
аше кроз прозор у мрак, у ноћ...</p> <p>Весеље се продужило ипак, иако је Ајша тужна била.{S} Ј |
као мало потсмешљиво по овом шаренилу и весељу; гледа, као да јој је дуго време.</p> <p>Цигани |
све свечано.{S} Лепо обријан и ошишан, весео и расположен, само изгледа мало неиспаван.{S} За |
, не зна зашто се Мане весели, зашто је весео, зашто части све и зашто немилице баца бакшиш, и |
рњом росом, па би се одатле, окрепљен и весео, враћао и отварао дућан, и био врло разговоран и |
причао му што је било, зашто је вечерас весео, и побратимио се поново с њим. .</p> <milestone u |
што се у вароши говорило, и како је та вест као гром поразила домаћицу Ташану.</hi> </p> <p>Ст |
а већ пре тога стигао јој је поздрав и вест да се то у њено здравље веселе...{S} И досад од де |
ора листа „Виник”, донети ту сензациону вест. {S}Тако ће се рестаурирати у очима публике и јавн |
сина.{S} Јер Митанче је добио поуздане вести да му је његова фатална супруга Хермина била умеш |
су имали времена због неких непријатних вести које стигоше преко новина из Енглеске, јер тамо с |
е могаде стићи Доку, која је јурила као ветар.{S} Јевда се врати у кућу с тешком слутњом.</p> < |
ћану, издао наредбе, па опет духнуо као ветар, завртеше опет исти ти сумњиво главом и рекоше: „ |
места где се игра оро, али никад сама, већ увек с понеком другарицом и праћена измећарком. {S} |
, ама баш никако могло то остати тајна, већ и због самога тога што се то доиста десило, а још в |
Јер чим неко има само мало веће бркове, већ га зову и саме удаваче <hi>„чича”</hi>, а ако још п |
је то и заслужио, јер је, и онако мали, већ био десна рука у домазлуку својој мајци.{S} Он јој |
да јој нађе „одмену”, јер она је, вели, већ остарела.</p> <p>— Дође си други земан; заступи дру |
никакве дражи оно што им је, такорећи, већ пред ногама, него да их држи и буди у њима нову осв |
у никад не дају да он плати што је пио, већ кад се казначеј маши за џеп и пита: „Шта имам да пл |
јанственим тоном, а и не гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — Чиновник, ете, иска ч |
тсмешљивих и пакосних погледа света.{S} Већ било венчање, прошао ручак и сад после подне грдно |
вљених танких обрва и танких брчића.{S} Већ и по самој својој природи и по занату свом кујунџис |
-тујеш за њума?!... — замуцкује Зона, а већ готова да се заплаче од муке.</p> <p>— Ех, детенце! |
меку и тиху септембарску јесењу ноћ, а већ пре тога стигао јој је поздрав и вест да се то у ње |
о ни принети њеном челеби-Ђорђији.{S} А већ и сами им надимци казиваху то — беху то све нека им |
ипак сложне беху у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све сложно треба да легну на п |
улаћ није ни био ту.{S} Он је у то доба већ обично у кревету.{S} А срећа што није био, јер и бе |
и једе печену бундеву и теши се и ужива већ сад.{S} Зато и није чуо кад га је још једном запита |
ама по колену: превија се и заболеше га већ слабине, а вилице му осташе разјапљене, па не може |
оходе изређаше и напунише јој главу, да већ више ни једна јота ваљда не би могла стати.{S} Посм |
вају чес’, за тој бригу да немаш.{S} Ја већ и саг јоште видим што ме почитују...{S} Ете, избери |
ћ да потраже тенџеру, и измећарка Васка већ пошла по њу, да му је привежу на реп и викну за њим |
те старе чорбаџиске куће, претстављала већ унапред себи како ће се то тамо чути, како пропрати |
чу.{S} И пошто је женидба у начелу била већ свршена ствар, разговараше сад о њој онако у поједи |
а, чорбаџи-Петракијев син, и читатељима већ добро познат из ранијих глава.{S} На то радо приста |
Они га одбију, кажу му да је испрошена већ, или да немају девојке на удају и даду му шаку ексе |
ак мало због оне тишине, која је обична већ раних јесењих дана, када нас већина птица селица ос |
вели снебивљиво Мане.</p> <p>— ...{S}Та већ недеља дана како гу носим, па све си заб’равим...{S |
„Сал дор чукне у тел у Стамбол — и паша већ беше!” — говораху често мештани, хвалећи силу и моћ |
ге кафе, а Замфир једнако ћути. {S}Паша већ узнемирен.</p> <p>— Што си ћутиш, чорбаџи-Замфир?!. |
не сети Митанча Петракијевог, познатог већ читаоцима из Главе пете.{S} То му је из детињства д |
многим песмама је спеван с многим, сад већ честитим и примерним матронама, старицама.{S} Млађи |
и као главни јунак, то је била — поред већ познате карактерне црте Зонине — природна и логична |
е врлој вешто саплиће ногама, као да је већ официр, као да му је тесак сабља!{S} А због тога ва |
иналних и слободумних мисли, тако да је већ и због тога немогућ био у школи.{S} Дотерао је до ш |
му се сав свет смеје!...</p> <p>Зора је већ забелела, гугутке и голубови гукали испод стрехе, к |
ица, јер иде право чак у небо). „Кад је већ”, говораху оне, „њега и калфе навукао ђаво на тај п |
челе певати, и то тек соло, — а овде је већ и шегрти певаху, и то у хору: у дуету, терцету, ква |
ана у неком селу код попа Зипе (који је већ познат као човек који лако суделује у таквим аванту |
код Мана кујунџије.{S} О тој ствари је већ неколико дана мислила најозбиљније Манина мајка Јев |
око и да гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу!...{S} Чим отвори дућан, одмах осећа да |
да лупа главу.{S} После три дана он је већ имао идеју о освети и задовољно трљао руке при поми |
и и своју читалачку публику.{S} Имао је већ и готов наслов који је гласио: <hi>„Родитељи, пазит |
никако неће ни да чује за њега, иако је већ нестало узрока свађи између оца и сина.{S} Јер Мита |
д — стоји још једнако затворен, иако је већ мало подоцне, јер је већ давно прошла многа сила и |
јала, а да ће га умети обрадити — то је већ његова брига, управо, није га ни брига било за то, |
а лепу Зону није имало дражи оно што је већ победила и залудила, него је интересовало и дражило |
ворен, иако је већ мало подоцне, јер је већ давно прошла многа сила и господство; прошао и окру |
ој кући...{S} Запевала би песму коју је већ толико пута певала Зони, кад год би ову опхрвали сл |
”, и да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега доста - - пошље у Београд, хаџи-Замфи |
и посвадише Зоне и Мане.{S} И то траје већ неколико дана.{S} Зона неће никако ни да чује за Ма |
а ексера, с огромним звекиром, показује већ сама она богатство домаћиново.{S} Кућа двокатна, ви |
тутори и одборници општине турековачке већ трећи дан како се вуку све средином сокака (већ им |
..</p> <pb n="76" /> <p>Било је и време већ.{S} Краве се већ враћаху с паше, фењерџија општинск |
ових, из чије су се куће у срећно време већ у петнаестој години удавале!{S} Или је кришом погле |
{S} Мање се, истина, говори, али кад се већ говори о том, само се онако говори како се првих да |
/> <p>Било је и време већ.{S} Краве се већ враћаху с паше, фењерџија општински већ пролази с м |
две унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ досад пет девојака потсвојкиња удало.{S} Ту се загл |
кажем, тактике његове, — као што ће се већ све то лепо, јасно и очигледно доцније из пажљивог |
врло повољно, и да је право чудо што се већ и свршило није.{S} И љута на невештину и јавашлук М |
ћао и поседео још у некима, а кад сунце већ на смирају свом беше, врати се и Мане, не уловив ни |
младенци, и родитељи њихови.{S} Митанче већ може; из чорбаџиске је куће, млад је, леп је, има н |
икну Мане и полете за њом, али она беше већ далеко...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>До |
исли на игру и ашиковање.</p> <p>Дођоше већ и Цигани.{S} Чувена дружина, снабдевена разним музи |
мирио се мало и стао опет размишљати, и већ га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} И |
ајмилија песма мајског славуја!...{S} И већ одмах га није држало место: досадно му било у дућан |
је не гледа и не осврће се за њом.{S} И већ због самога тога није никакво чудо што је и Мане Ку |
дакле се поручује сладолед за даме, — и већ, увек нешто тако шаљиво избаце, што се после запамт |
сте? — запита их затварајући леђима (и већ осталим) врата за собом. (Да би се, дабогда, тахо и |
мајка поиздаље наговештавати Ману да би већ требало да јој нађе „одмену”, јер она је, вели, већ |
иде и обећавајући да ће она да прокљуви већ ко је протурао тај глас.{S} А затим зовну још Зону, |
Мане је сада узео и једног шегрта, који већ пола године дана — од последње славе Мачине — како |
и фустан од тешке персиске свиле — који већ више ни сама Ташана не носи, јер је изишао из моде, |
већ враћаху с паше, фењерџија општински већ пролази с мердевинама да пали фењере, и патролџије |
саплеће, пада, мучи се да се дигне, али већ не могаше, — а у том се и пробуди...</p> <pb n="123 |
м одушевљењу испали пушку, иако су били већ на самом улазу у варош, где их је Гмитраћ чекао, па |
тетка Дока, којој су фес и шамија дошли већ мало више накриво, и тако издавали њено расположење |
ефте, а од Бога берикет.” Сви су дућани већ давно отворени и пазаре, само Мана Кујунџије дућан |
о кућама чивију на порту, и сви укућани већ давно су код кућа. {S}И никога по улицама не беше, |
тоји; кад си татко праји цигару, син си већ чека <pb n="45" /> сас машице и жар; кад си татко з |
е, и гледа кроз прозор устрану.{S} Паши већ помало досадно. — Опет мењају чибуке и доносе друге |
м се подигоше све с миндерлука, Дена им већ окренула налуне и папуче ка авлији, и ове поново, о |
оји се скуп зове оро; а том ће приликом већ помало моћи и завирити у душу и скривене осећаје Зо |
о је руке и смејао се задовољно, уверен већ унапред да ће им све лепо и лако испасти за руком.< |
искрено ожалила Језда и жали за њим ево већ петнаест година.{S} Јављале су јој се прилике, добр |
Мане све то чуо, и кад му се Мане почео већ и јављати, — крене се једнога дана сам главом чорба |
ју да до њега играју.{S} А Манча је био већ на гласу као момак и играч.{S} И мала Зона је још т |
еких пијаних аскера.{S} Тако је говорио већ од дужег времена и пустио да се то чује и даље, да |
шајкачу или астраганску шубару, — како већ кад време захтева — није било женског чељадета, ни |
етно дете, које је тако много обећавало већ у најранијим годинама, када је оца усхићавало — как |
еко гледаше, чак и они даљи, који давно већ ни приступа не имађаху у хаџи-Замфирову кућу, — и о |
пом и Уранијом, јер им свима дође чудно већ само то што је банула у кућу, а још чудније што је |
це не продаје!</p> <p>И сад се, као што већ рекосмо, кренуо у нади да ће можда бити штофа чак и |
а реда...</p> <p>Дан на умору, издахнуо већ; звезде трепере с неба, тихо вече се спушта на земљ |
} Срећом, нико не пролажаше улицом, јер већ беше време кад грађани спуштају по кућама чивију на |
ли.{S} И Зона ће моћи, јер јој је данас већ много лакше.{S} Ту утврдише тачно и поименце којим |
.{S} Уосталом, и укућани је не сматрају већ више за дете; то се види и по томе што сад много шт |
огодила шта жели и мисли, и испунила му већ!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И код тако |
реко калдрме и крешу варнице, и која су већ далеко измакла и силно појурила у Докин сокак. — Их |
ти.{S} Чак и оне две пословице, које су већ давно биле заборављене, сад су оживеле, употребљава |
аци и по друге ма’але?!...” И готови су већ да потраже тенџеру, и измећарка Васка већ пошла по |
а под пазувима.{S} Скупљају се, и ту су већ на окупу све тетке и стринке, ту:{S} Дика, Кара, Ру |
о, и утеши.{S} Мане је све оно у суботу већ био смео с ума, и није могао ништа ни слутити, и за |
и дан како се вуку све средином сокака (већ им се и шегрти смеју гледајући их како спадоше с но |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Већ је вече.{S} На Шареној чесми, обраслој древном махо |
не би ни опазио, акамоли гађао!</p> <p>Већ је пао мрак кад је стигао и пролазио крај последњих |
ј Глави је, даље, и решење фамилијарног већа, које је било састављено из две стрине и четири те |
ја.</hi> </p> <p>По решењу фамилијарног већа, Јевда узе преда се једнога дана сина Манчу.{S} И |
двокатског савета.</p> <p>Одмах настаде већа живост.{S} Келнер разноси таблице, узимају сви, ко |
ка, али не доби одговора ни од једне из већа.</p> <p>Споменуше још неколико њих.{S} Споменуше Д |
где и тумачило.{S} Али тиме је само још већа забуна начињена и унета у јавно мнење, које се тим |
ш <hi>чорбаџијо</hi> и <hi>хаџијо</hi>, веће <hi>татко</hi> да ме зовеш...{S} Татко сам ти, заш |
Није, демек, Зоне жална што је Еврејка, веће то се за друго ништо разбира...</p> <p>— Е, што је |
, та никаква се напраји; ништа не ваља, веће три дни, ете.</p> <p>— Па млого ли си болна?{S} У |
ла... па не мога да си седи да не игра, веће се уфати у оро и она...</p> <p>— Она ти каза то?</ |
ет... па... ете... несу, рече, обучене, веће, ете, како саг да ти кажем... ете... како да се ба |
дно веће - фамилијарно веће од родбине, веће постаријих жена.</p> <p>И оне се одазваше и дођоше |
S} Несу руже од пролет, ама неје, рече, веће ни она што је била!{S} Било цвеће — било и Зоне!.. |
га ма’алске жене, „што си дом не седи, веће се крши врат по чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу |
ја сас алал, демек, оди нанини стареји, веће сас зор; уграбија, демек, што си милуваше...{S} И |
ке!{S} Аме, рече, не од наши девојчики, веће од ники из бели свет... па... ете... несу, рече, о |
..{S} Ама <hi>она</hi> си неће да ћути, веће иде поза мене и збори сал, да чује чаршија. „Ако н |
што, ако спије!{S} Код њег’ и не искам, веће код хаџику...</p> <p>И док се ове домишљаху ко ли |
знајем убаво.{S} За тој те не питујем, веће за друго... — рече Мане, па стаде. — Е...{S} Васка |
недеља, а ја веће не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре, ћопек-сене, што си не обучеш нов |
едељу дана не смејаше да си до’оди дом, веће зареди по тетке и по стринке на ноћување... „А да |
-за себ’ измећара, ни фенер, ни бастун, веће пролази — да прошћаваш — како ники мачор кад си ос |
е, и мој покојни Ђорђија не пита много, веће рече на татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, |
/p> <p>— Е, не знам ни сама си, Ташано, веће се и сама крстим с обе руке, и питујем: што је ово |
роз б’чву, ете, неје, рече, кроз б’чву, веће кроз обруч... што се, рече ми, потепаше заради њум |
може да ти изработи, ете, никуј послу, веће никој ти тој не може!...{S} Из Турцко три рисјанке |
ицу”!{S} Ласно ће нађеш, — ем не једну, веће кол’ко искаш девојчики!{S} Ама, жал да ти неје, кр |
кафе.</p> <p>— Несам си дошла за кафу, веће...</p> <pb n="97" /> <p>— Васке, мори! — прекиде ј |
ује гнев. — Предузимач, ели лиферант... веће коцкарин... фукара...{S} Метне си краставицу и пол |
— ама, берем да је момак кротак!...{S} Веће — џимпир, коцкарин, комарџија, ловџија и бињеџија |
девојка, — вели задовољно и поносито, — веће шес’ недеље како сам удадена...</p> <p>— Бре!{S} А |
ече и показа на једну што је у кафезу — веће бели свет неће да видиш!... ’хоће да те заб’рави и |
> <p>— Ее, — уздахну тихо Ајша, — видо’ веће ја...</p> <p>— Е, тол’ко! — рече Мане и одмахну ру |
драво”, ни ме питује: „Како си, Таске?” веће си збори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонче ваше?! |
убав...{S} Време промињује...{S} Треба веће да се жениш...{S} Мајка ти не може саг ласно хизме |
је Мане. — Рисјанка је, та што гу треба веће?!...</p> <p>— Ех, а ти па бајађим не знајеш, бата- |
ен, и срма се покидала, па и не прилега веће на мушљику. „Прати гу, — збори ми господин начелни |
ди овија овогодишњи...</p> <p>— Ама, ја веће видо’ мој к’смет и срећу сас теб’!... вели му мати |
к!{S} Прође си јоште једна недеља, а ја веће не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре, ћопек |
ју на порту — и свршена работа!{S} Нема веће нико да улегне на порту!...{S} Нема доцна кући дол |
S} Батисаше се и селскије!...{S} Ни има веће стид, ни чес’, ни па срамување оно старовремско!.. |
за тај реч, а оно, пази колицно је, па веће знаје!{S} Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан и ј |
и смо чорбаџиски”!...</p> <p>— Е, доста веће! — рече Замфир и диже обрве.</p> <p>— А што па?{S} |
> кућа, <hi>чорбаџиска</hi> керка!{S} Е веће нема!{S} И чорбаџиско неје до века...</p> <p>— Е, |
су се бестрага раширили, захватали све веће размере и постајали све вероватнији, — тако су је |
Ешек... пуле чорбаџиско!</p> <p>— Ја се веће једанпут превари’...{S} Други пут неће ме ласно пр |
м, да је ники угурсузл’к!...{S} И ја се веће заинати да видим што је, мајка му стара, у тој соп |
а ће гу удавамо.</p> <p>— Па што чекате веће?!{S} Неје даскалица, та да си седи у те године.</p |
кабает, много сам, рече, кабает!{S} Ете веће две године и повише!...{S} Ама се вукујем и теглим |
спроти теб’; а наше старовремско — беше веће!...{S} Што да те турају у новине?!{S} Што да си гу |
праћа на бимбашије и миралаје зашто ги веће нема, — ама ће да праћа на рисјане, — а брука и то |
ве разбра’!{S} Све си знајем.{S} Све ми веће каза Васка, измећарка њојна.{S} Ич да се риташ как |
тури га у новине и рече: „Од данаске ми веће Митанче неје син, ни му ја па татко; тој ви је, ви |
у шаке и затресе је болно. — Што ће ми веће свет, и чаршија, и ма’але?!...</p> <p>— Па, ете, д |
поцепам!{S} Тол’ко, побратиме, е што ми веће треба и свет и живот!?...{S} Ја искашем моја да си |
такој зборе.{S} Џевап не могашем да си веће дајем, — тол’ки ме питуваше!{S} Кој ме сретне на п |
з очи ги, ете, тој четим!...{S} А ја си веће убаво знајем заради кога ми тај чес’ чине.{S} Некњ |
рисетила, Доке...{S} А за Зону имамо си веће прилику! — вели Уранија. — Кој си је нашеја прилик |
. — Легни си и поспиј малко, а ја ће ти веће пратим јутре „записи” оди дервиши из Лесковачку те |
е нове и неочекиване напасти, — неси ти веће за теј работе.{S} Искам висока и т’нка ника да је. |
ед!...{S} А да си имаш домакицу, е, тој веће на друго прилега!{S} Тој си је ред, ама и тагај то |
зборе, све ме питују.{S} Па си не знам веће ни што је полоше: ели кад ме питује, ели кад си ћу |
је време гу имам?!{S} Море, и не пантим веће!...{S} Од татка ми остаде, а он гу добија у дамно |
Неје искачала ни у авлију!{S} Трећи дан веће...{S} Мори, <hi>зашто</hi> ме питујеш?</p> <p>— Па |
о обичај.{S} Јер чим неко има само мало веће бркове, већ га зову и саме удаваче <hi>„чича”</hi> |
окија, па је напослетку и сазвала једно веће - фамилијарно веће од родбине, веће постаријих жен |
етку и сазвала једно веће - фамилијарно веће од родбине, веће постаријих жена.</p> <p>И оне се |
де се опет скупљају на ново фамилијарно веће. {S}Сваки час тек заклапарају налуне или папуче пр |
hi>У њој је испричано једно фамилијарно веће, на коме је утврђен списак кандидаткиња, то јест д |
ј ћу те закопам! {S}Чаршију и бели свет веће неће да видиш!{S} Како она кумрија — рече и показа |
, црну тетку, да се бесимо, зашто живот веће немамо!...</p> <p>— Што, мори?...</p> <p>— Ете, цр |
!...{S} Васка ни се удава... {S}Бија гу веће и „голем нишан”...</p> <pb n="112" /> <p>За Васку |
едно да боље виде, а друго да изгледају веће.{S} Држе се за руку и једу кокице из кецељица свој |
пуста не остала!...{S} Онакву лепотињу веће у мој век — а ја сам си жена убавачко стара — јошт |
но Јевда, — кад ће памет да си спечалиш веће?...{S} Што си не ћутиш веће?!...{S} Што си не ћути |
си спечалиш веће?...{S} Што си не ћутиш веће?!...{S} Што си не ћутиш, несрећо, кад ти никој ниш |
амнаест година, а дућан му мало већи од већег путничког сандука. — Такав је тамо обичај.{S} Јер |
великих газда, да не би припомогао још већем пропадању малих газда и постајању латифундија или |
ешће — би му се, нарочито кад има какав већи посао, јело у дућан доносило; а кад је што боље зг |
оз уста истога тога Милисава говорио је већи део грађанства, и то је остало, и такорећи стереот |
ви је био мањи и празнији, а овај други већи и пунији.{S} Онај први није имао ни врата, него са |
о и нешто земље: неколико њива, и један већи виноград ради грожђа и вина, и други, много мањи, |
у тек осамнаест година, а дућан му мало већи од већег путничког сандука. — Такав је тамо обичај |
кад Мане дође према њој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна шта да ради, ни како да стане: |
/p> <p>Заредио је по сокацима и мањим и већим, па чак и по оним по којима ни ђаво не пролази, п |
о и очекују заповести, дворе га.{S} Али већим делом дана то је место само за чељад и за женскад |
дним мањим завежљајем у рукама и другим већим на колима (у коме беху душек, јастуци и јорган) к |
пре свеће и вечере.{S} Једни, а њих је већина, иду право кући <pb n="131" /> — то су они што с |
обична већ раних јесењих дана, када нас већина птица селица оставља.{S} Мане је обишао своје ви |
о досетака на рачун Мана пало, наравно, већином у његовом отсуству, па чак и поиздаља наговешта |
и увек му пуна шака ексера, а то добија већином приликом силних својих прошевина.{S} Тек бане у |
?” веле иронично и одлазе, а то су били већином они од Шарене чесме, можда баш очевици синоћног |
н и предусретљив с муштеријама, које су већином биле младе и девојке сељанке, тако похлепне на |
ilestone unit="subSection" /> <p>Већ је вече.{S} На Шареној чесми, обраслој древном маховином и |
ли су слушати и оћутати.{S} А мало које вече да им не прође поред куће гомила калфица, трговчић |
ада света разлеже се кроз тихо пролетње вече сетна песма, у којој се исказује бескрајна туга, с |
ћи <pb n="131" /> — то су они што свако вече сруче пазар у кесу и носе га кући; под једним пазу |
којих има много, па не може да их свако вече односи и ујутро опет доноси у зеленим кесама, као |
едње „<hi>момачко</hi> или <hi>бећарско вече</hi>”.{S} Па све то, а и што је данас целога дана |
дахнуо већ; звезде трепере с неба, тихо вече се спушта на земљу, а из грла срећна и весела млад |
А на освету је једнако мислио од онога вечера од растанка, кад јој је припретио осветом.{S} Ал |
ено успут, чиме ће се увеличати кућевна вечера.{S} А други, који такође рано затварају дућан, а |
<p>Прошла читава година од оног кобног вечера, а ствар још једнако стоји да не може бити горе. |
твар.{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас.{S} А ваљда је и суђено и писано да то тако буд |
ерио, испричао му што је било, зашто је вечерас весео, и побратимио се поново с њим. .</p> <mil |
од Мане и свега друштва Маниног.{S} Али вечерас Мане није поручивао ништа.{S} Зато Ајша даде зн |
арче печене бундеве, прекрсти се и поче вечерати, размишљајући и хесапећи у себи колико још има |
си сиротиња...{S} Кад ручаш, ти таг не вечераш...{S} Та, викам... ако искаш... — и ту подиже З |
лиму на поду...{S} Мислио је о Зони и о вечерашњем састанку и разговору, о Манулаћу, о прошевин |
уго наизменце преливало.</p> <p>Мисли о вечерашњем.{S} Хуче и љути се.{S} Пред очима му жива сл |
и у веселом друштву и да заборави немио вечерашњи догађај, да свирком и игром заглуши буру која |
обично пре вечере отсвира овде, а после вечере где свира — ко би то знао!{S} Тако, наизменце — |
обично у један ћошак.{S} Он обично пре вечере отсвира овде, а после вечере где свира — ко би т |
покарају и помилују укућане пре свеће и вечере.{S} Једни, а њих је већина, иду право кући <pb n |
и мало проведе с друштвом.</p> <p>Те је вечери Мане отишао и проџумбусио са својим друштвом.{S} |
и одлазио.{S} А чуло се и да је прошле вечери, по старом обичају, био у амаму, одржао, по обич |
ас око себе. — Ја сан немам...{S} Ја за вечеру не знам...</p> <p>— Леле! — рече мало подругљиво |
ће вечечерамо, кад не уловим ништо, без вечеру ће легнемо.{S} За мен’ је сирота, спроти мен’... |
рши посао, примаче преда се бедну своју вечеру, комад хлеба и повеће парче печене бундеве, прек |
ете, ловџија, фукара?{S} Кад уловим ће вечечерамо, кад не уловим ништо, без вечеру ће легнемо. |
се исказује бескрајна туга, стара туга, вечна као и човечанство:</p> <quote> <l>Да знајеш, моме |
мамурни практиканти и полициски писари вечно промукла гласа, можда од издавања усмених наредаб |
, кад би га намотавала на клупче, чувао веш, кад се суши преко авлије, хранио живину, и знао ув |
је био сила: могао је човека и са самих вешала скинути, само кад хоће и кад потруди своје чудо |
ама:</p> <p>— „Таљигаш”, реци Прока, „и вешерка Соса живе на очиглед света и полиције невјенчан |
рло вешт викач од ово две године — тако вешт, као да му је још дед био викач.{S} Нацко је био г |
изгледани Нацко.{S} Он је сталан и врло вешт викач од ово две године — тако вешт, као да му је |
икли био је, још кад се ципела градила, вешто намештен по један прапорац.{S} Па кад Мане заигра |
не питају; Таска и Дока, те две тетке, вешто су и фино удаљене, да не би шкодиле ствари која с |
ead> <p> <hi>У њој је испричано како се вешто умео осветити Мане Зони, тако вешто да је испало |
{S} А Дока је не само заплашила, него и вешто питала: постављала јој је тако вешто обична и уна |
S} Јер Дока је увек умела некако лако и вешто да намирише где је добро друштво, било по каквом |
калдрму тесак, о који се и иначе врлој вешто саплиће ногама, као да је већ официр, као да му ј |
ог дућана, у који је мајстор-Мане онако вешто, салтоморталски, ускакао — био је дућан алваџије |
се вешто умео осветити Мане Зони, тако вешто да је испало сасвим по оном народном: „и курјаци |
и вешто питала: постављала јој је тако вешто обична и унакрсна питања, да је ова све казала, и |
Мане је преко ћепенка ускакао ванредно вешто.{S} Дугим ускакањем извештио се до невероватне ла |
и у стиховима.{S} На оно прво могли су вешто и одговорити, али на ово у песми ништа: морали су |
ину у Дивјанском манастиру!{S} И глас о вештоме мајстору Ману кујунџији отишао је далеко по све |
се тепам и карам заради нашега Манчу, а ви јок!!...</p> <p>— Ја-гу, што си збори! — кара је Пар |
, почне <pb n="162" /> као господа — да ви’ш како онда нађу израз и погоде право име, онда прос |
аћа тога, — плану Дока. — Ама послен да ви не бидне криво, кад, ете, стане да „праћа шефтелије” |
ивке једне, што ви ја зборим?!{S} Па ја ви за <hi>кујунџију</hi>, ете, и зборим...</p> <p>— Как |
а њим.</p> <p>— Рекни гу:{S} Поздравија ви се Мане да га чекате, рекни, у прву недељу.</p> </di |
ма, имам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла!</p> <p>— Е, што си имаш? — пита је Таша |
нце, ете, давало на науке?!...{S} Откуд ви па тај адет и тај памет?...{S} Што?{S} Што бре?... { |
плахирена, запитала:</p> <p>— Зоне куде ви је?{S} Саг си дођо’ из лојзе, пусто остало!{S} Филок |
ј памет: „А, рипчики!{S} Да се истепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена проста, убаво си |
усте у уши мисао о женидби и женици — и ви сутра лепо не можете више да познате оног јучерашњег |
трљајући руке, певао ту песму.{S} Па и ви, поштовани читатељи, без разлике пола и старости, зв |
искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> <p>— Неје ни дете за давањ |
сас бруку!</hi>...” зборе си. — Ама кој ви рече за тој?{S} Видосте ли с очи, <pb n="145" /> та |
итанче неје син, ни му ја па татко; тој ви је, вика, на знање и, ете, управљање!{S} Ич да му ни |
је Мане, Мане Кујунџија!...{S} Не давам ви га!...{S} Тугоо!” рече, па се засмеја и једва говори |
се окрете осталима. — Аман, жене, тако ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Манулаћа — пр |
алиопа.</p> <p>— Па, брљивке једне, што ви ја зборим?!{S} Па ја ви за <hi>кујунџију</hi>, ете, |
си, Таске?” веће си збори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонче ваше?!” — Ћути си, кучко, зборим с |
у је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли су ви? — запита је Мане.</p> <p>— Здраво! — одговара му Ва |
тада чорбаџија брзо узме на се озбиљан вид, па као да ништа није ни било, брзо окрене разговор |
је Мане опасан конкурент, кад се узме у вид његов кућевни трошак и кафански џепарац.{S} Зато је |
им, па све си заб’равим...{S} Та и саг, виде ли како прокај твој дућан промину — ћа па да заб’р |
куд се научило теја речи да збори?!{S} Виде ли, море, како се кучиште научило да збори јоште у |
>— Ех, ех, аџамија, па лудо...</p> <p>— Виде ли, Јевдо, што ни се напраји оди наш варош?!</p> < |
кеиф и на ништо полоше... научија се!” Виде ли?{S} Не чури ми се.{S} Кеиф си немам на другу... |
смешило се дете...</p> <p>— „Дете”, — а виде ли како уме да збори и што иска да пазари?{S} Позн |
ина. {S}Све ово морало се испричати, да виде читаоци пред каквим је амбисом врло лако могао бит |
па ћути.{S} А домакица ми Персида, кад виде што ће искочи једно тепање, рече: „Неће си, вика, |
не погледе!... {S}Не би играла, али кад виде Калину како је срећна и како се заруменила и озној |
момци и девојке играју.{S} Гледе, и све виде, и ништа им се не може отети погледу и остати неоп |
какав басамак или камен — једно да боље виде, а друго да изгледају веће.{S} Држе се за руку и ј |
шта ће да попију — нико паре њихове не виде!{S} А ја сам светски човек: ја хоћу добро да појед |
учи кукурикати”, па тако и оне; све оне виде и знају: ко кога погледа, ко кога гурне, ко се о к |
овољно кући.{S} Осврте се још једном, и виде како Мане и Калина пођоше и упутише се заједно, и |
измире сас татка Петракија, та када си виде што ништо неће бидне, — а она си уфати свет...{S} |
глупог швапског пива.{S} И сада се лепо виде на њему обе те периоде пића: од пива је сачувао тр |
си седи’ ан’ма на Имер-агу, па, рече: „Виде ли, Доке, што је, рече, убаво овој Зоне Аџиско; па |
нос и заврте главом Коте. — Куде си гу видеја?{S} Збори, келчо ниједан.</p> <p>— Несам гу виде |
.. — наставља калфа Коте, — ти ли си гу видеја кад си она, демек, пресвукује кошуљу, и чичек-ан |
Збори, келчо ниједан.</p> <p>— Несам гу видеја, бата-Коте, — вели стидљиво, шапатом, шегрт Поте |
павица; ко није пазарио и ћарио дању за видела, неће ни увече спрам свеће, — и зато мало раније |
тада запевала ту песму, у којој је Зона видела себе и свој зао удес што је рођена у чорбаџиској |
а зашто па играше?</p> <p>— Па теб’-те видела... па не мога да си седи да не игра, веће се уфа |
а чула за Манчу да је најлепши момак, и видела да се све отимају да до њега играју.{S} А Манча |
/> сцену између Доке и Замфира и чула и видела.{S} И чим је Дока отишла, стари Замфир плане, си |
дана после подне, стигао са чифлука, и виделе га како је отишао господину начелнику. „Доцне си |
је видео (а чудно би им било да су је и виделе!).{S} Опазили су само то да су домаћи сви некако |
работа!” рекоше тврдо уверене да што су виделе и чуле, да је то виђено и чувено!{S} Јер цело пр |
ве то, баталили су ту помисао кад су га видели и боље загледали, јер су нашли да тај не би мога |
сини, и позива се на сведоке који су га видели.{S} И он сам каже да је то лаж и клевета; ако је |
отимала, и што су својим рођеним очима видели на колима не само њу, него и понете ствари, као: |
толики тако упорно тврде, да су све то видели што се сад прича.{S} Од куд готове приповетке, к |
опрв качи...</p> <p>— Бре-бре-бре! „<hi>Видело се куче у чашире, па се фатило у оро</hi>” — вел |
х размирица и неспоразума, зврцнуо кмет Виден, носио је ћата три недеље <pb n="24" /> од истог |
или сребрним прстеном који је направио Видену, кмету великовртопском.{S} Славан прстен, масива |
рисећа се да ли је икада <pb n="121" /> видео да пас води коло. {S}Ако ико, он се баш свога век |
страшно и њему немило било што је тада видео у тим сликама...{S} Сви весели, само он тужан; св |
S} Али Зоне нигде не беше, нико је није видео (а чудно би им било да су је и виделе!).{S} Опази |
ахалама.{S} На истоку резонују: ко није видео фајде од очију, неће ни од трепавица; ко није паз |
у падале у очи.{S} Али, иако ју је увек видео, није је увек и погледао. {S}Кад прође поред ње, |
а кад плаче.{S} Каже јој да га је у сну видео као њеног младожењу, па би сада рад био и на јави |
та не купују на пијаци!...{S} Кад си их видео у парку, да се шетају ко други људи Јевропејци, д |
помисао да је Зона све то морала чути и видети, а још му страшнија беше помисао: шта је све мор |
младожењу, па би сада рад био и на јави видети га и као девера!...</p> <p>И да се само Мане пит |
ану и изгужвану трумбету, какве се могу видети и наћи под билијаром само за сезоне такозваних „ |
! — викнуше изненађени мушки око чесме, видећи у колима снажном Манином руком око паса стегнуту |
при светлости општинског фењера све.{S} Видеше како Мане и она двојица придржавају у колима дев |
одоцнео, — ето то је све!” Али, кад га видеше да се само мало задржао у дућану, издао наредбе, |
вају неком марамом; неко мување у ребра видеше, и чуше само то, како један рече: „Што се смејеш |
е своје танке црне брчиће.{S} А још кад видеше да се Мане и не осврће чак ни на полициског писа |
n="135" /> с тестијама воде том улицом видеше при светлости општинског фењера све.{S} Видеше к |
ада!“... — оте се многима узвик, кад их видеше једно до другог како играју.{S} И сви само Ману |
но гледа по кафани и погледом као пита, види тек неког где одмахује руком, а то му значи: „Не п |
у чуду и забуни једнако.</p> <p>— Саг, види чудо? — отпоче хаџи-Замфир. — Има си човек сијасве |
не игра, гледа играче.{S} Гледа у Зону, види Зонине свилене шалваре и лагиране кондурице; чује |
аравно)!{S} И не прође много, а свет га види лепо избријана, с подбријаним вратом, омирисана бе |
таде зверати на све стране око себе, да види чему се то смеју тако силно.{S} Погледа, а све очи |
твртак крену сама Ташана до Ураније, да види шта је било.{S} Зла слутња се обистинила.{S} Тетка |
/p> <p>Сутрадан је тетка Таска хтела да види ефекат који је произвела она јучерашња шетња кроз |
S} Срећни и блажени отац поведе сина да види чаршија једно чудо од детета — да Манулаћ пред трг |
ући, у претсобљу, шта све човек може да види!{S} Ту силни легени, ибрици, сахани, сребрни шавда |
се као да је остало трага од ње, као да види траг њен, — дугу зелену пругу од бундице и жуту од |
год човек баци <pb n="17" /> око, свуда види само господство.{S} А тек унутра, у кући, у претсо |
ћи, позорници догађаја, да својим очима види, својим ушима да чује и својим пером да опише. {S} |
а краја, само да се сретне с њом, да је види!{S} А кад се сретну, а он се учини као да је и не |
мислио, природно је да је желео и да је види, а још природније да ју је чак издалека опазило ош |
...{S} Врни се!{S} Жива ти ја!{S} Ће ме види бата!{S} Срамота оди човеци!...{S} Врни се, Мане, |
враћај је кући, замажи очи свету, да не види бруку, и запуши му уши, да не чује истину!...{S} А |
не седи, татка не слуша, мајку ич да не види; неће кондуре, кошуљу неће што му мајка ткаје и ши |
се сретну, а он се учини као да је и не види, па хита крај ње, као да му је богзна какав посао |
тала и плашљиво се осврташе да је ко не види.{S} Срећом, нико не пролажаше улицом, јер већ беше |
је не сматрају већ више за дете; то се види и по томе што сад много штошта и не говоре пред њо |
оћни стражар далеко тамо у мраку што се види и чује се како се нешто разговара с хаџи-Јорданови |
оним најгорима, за потсмех.{S} Осећа и види да је све пропало за њ...{S} Не зна, не сећа се ка |
ц!” а то све Зона, наравно, да и чује и види, па јој тешко, и плаче поваздан...</p> <p>Једина м |
одаље стоји, и чује једнако речи њене и види Манулаћа како са спуштеним рукама стоји као ступац |
ако се девојка проведе, и свет је тако види у кругу њених толиких анђела хранитеља, међу којим |
подиго’ капци, — леле мајке, што ће да видим у сандаци!{S} Срам ме и да ти кажем; а њег’, рече |
езнем у сопче...{S} А у собу, што ће да видим: мој срам!...{S} По дувар, бре брате, све слике, |
урсузл’к!...{S} И ја се веће заинати да видим што је, мајка му стара, у тој сопче!{S} Та један |
е: „Господи Боже, и овој чудо у свет да видим!” Погледа опет боље, да га очи какогод не варају. |
си зборимо...</p> <p>— Мори, сал дор ве видим — знајем си све убаво.{S} Од мен’ ли ће скутате н |
и казује, кад си сама све знајем, и све видим?{S} Замилуваше се деца, та што... саг га је време |
ј бригу да немаш.{S} Ја већ и саг јоште видим што ме почитују...{S} Ете, избери си једну оди ти |
а све заради твојега Манчу!{S} Убаво си видим, демек, зашто је тој!{S} Преко чаршију трче, та д |
уј како брабињци у зем, па ни чујете ни видите па што се збори и чини!{S} А по ма’але пуца брук |
ју, да му мач буде оружје, али, као што видите, постаде борац ипак: место мача изабра <hi>перо< |
hi>своју част</hi> закуне...{S} Она је, видиш, сад у мојим очима, — заврши Милисав подигнутим г |
ишта под овим небом немам, — ја је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни за све оне куће, дућане, чифлу |
i>Никаква</hi> се напрајила!{S} Еве, да видиш, колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар верујеш. |
а је ово вера, викам? {S}Ела овамке, да видиш твојега јевропејског „галантериста”!</p> <p>— Лел |
чаршију...{S} Па ти да си распиташ, да видиш, демек, за Мана мојега...{S} Зашто стра’ ме; рече |
ам! {S}Чаршију и бели свет веће неће да видиш!{S} Како она кумрија — рече и показа на једну што |
то је у кафезу — веће бели свет неће да видиш!... ’хоће да те заб’рави и сокак, и махале, и гра |
чиш, — салете је Дока, — да сеириш и да видиш једну убавињу и лепотију оди девојчики!...{S} Мор |
овој су наше женске работе...{S} Ти да видиш што ће ти напрајим!...</p> <pb n="95" /> <p>— Док |
ен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеириш, па... ако што неси мушко...</p> < |
..</p> <p>— Ете, тој Зоне Чорбаџиско да видиш сал!... — вели јој Дока излазећи. — Ја ћу си разб |
тој твоје <hi>„дете”!</hi> Нов адет да видиш!{S} Саг младожење, ете, спремају бошчалуке, а дев |
за не бих је ја — ја, овако како ме сад видиш, који сем части и интелигенције ништа под овим не |
алис и сас мен’...{S} А саг ће убаво и видиш и разбереш зашто ти, демек, тој тол’ко дуго збори |
си ја домакицу ми.{S} Ела овамке, да си видиш работу оди тој твоје <hi>„дете”!</hi> Нов адет да |
ију и сав сокак; на све стране само оро видиш — једно, друго, треће оро, како се таласа и шарен |
да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не познаш! <hi>Никаква</hi> |
ука и невоља?...{S} Ама, саг, саг да гу видиш и чујеш што си твори и збори!...{S} Слушај што ти |
равиш ти оној што је било.{S} Саг да гу видиш, бата-Мане, каква стаде: никаква се напраји!...{S |
душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ко је болна од карасевдах... „Ја си учи |
је запевао ону песму Синоћке те, леле, видо’, <pb n="18" /> Зоне”.{S} Море, па не само ту песм |
себе:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне,</l> <l>Где се премењуваш... </l> </quote> |
олако:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне, где се премењуваш,</l> <l>Где се премењува |
он певуши ту песму: „Синоћке те, леле, видо’, Зоне...” </p> <p>Сваки ју је знао и певушио, и ж |
...</p> <p>— Ее, — уздахну тихо Ајша, — видо’ веће ја...</p> <p>— Е, тол’ко! — рече Мане и одма |
S} Па што је саг сас Митанчу — некња га видо’!{S} Ништо се напраји оди момче...{S} Како земља с |
ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив — батали!...{S} А што па има девојчи |
а сам си жена убавачко стара — јоште не видо’...{S} Фрузина гу, ете, име...</p> <p>— Мори, зар |
Он ме и пушти саг при теб’...{S} Ја те видо’, када прође, па те чекам одамно...{S} Имам један |
ија овогодишњи...</p> <p>— Ама, ја веће видо’ мој к’смет и срећу сас теб’!... вели му мати љути |
в погледа малко боље Зону.{S} Па кад гу видо’ ону, њојну т’нку снагу, па оне њојне пусте косе, |
<l>Низ тија тесни сокаци. —</l> <l>Там видов моме Еврејче,</l> <l>На висок чардак стојеше,</l> |
ожете да зборите? питујем ги па ја. „Не видосмо, зборе си, ама <hi>друзи видоше</hi> и причаше |
зборе си. — Ама кој ви рече за тој?{S} Видосте ли с очи, <pb n="145" /> та да такој можете да |
те. — Бре, бре, бре! — наставља Дока. — Видосте ли, мори, нашога Манчу како си знаје убаво што |
а. „Не видосмо, зборе си, ама <hi>друзи видоше</hi> и причаше ни; та саг по ма’але за ништо дру |
ду и слободу.{S} И тако се ипак у неком виду обистинише слутње и жеље капетан-Микајла, кума, ко |
са Лафонтеновим <hi>Баснама</hi> често виђала по главнијим улицама.{S} Сутрадан је позвала Ура |
д је хтео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином конаку. <pb n="11" /> Паша с |
ио дућан. „Ваљда су га, на јемство више виђених грађана, пустили да се из слободе брани?” мисли |
ерене да што су виделе и чуле, да је то виђено и чувено!{S} Јер цело пре подне тога дана врзмал |
ори,</l> <l>Господар се смије, Цвета се вије!</l> </quote> <p>Чорбаџи-Замфир је чуо и знао за т |
е тој удава, кој се па жени? ’хоће ли”, вика, „скоро да потрупамо малко у сватове?{S} Пуштија л |
вду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје далеко!” Ама стра’ ме да не узне нику |
к ноћи и украдни гу... ће те чека, па, вика, ако се зове „побегуља” — берем да знаје зашто се |
м!...</p> <p>— Каква деца?!...{S} Деца, вика...{S} Мори, ни у турцко време па не имаше деца, — |
борешем, ама ме ич не слуша!... „’Ајде, вика ми он, ћути си, Доке!{S} Тебе ти ласно, рече; ти с |
неје син, ни му ја па татко; тој ви је, вика, на знање и, ете, управљање!{S} Ич да му никој не |
ће искочи једно тепање, рече: „Неће си, вика, дете турцке путине; иска штифлетне а-ла-франга да |
ајеш ти ништо! — брани се бата-Таске. — Вика ме снајка, ете, заради нику тапију и ливаду...</p> |
7" /> <p>— Бога ми ти казујем!</p> <p>— Вика: <hi>ти</hi> гу све то напраји; ти си заврзаја, ти |
— запита је Калина, кад дође.</p> <p>— Вика’ те... ете... — поче Зона, а сва бледа, сувих усан |
да Дока није дирнула у сталеж.</p> <p>— Вика, <hi>чорбаџиска</hi> кућа, <hi>чорбаџиска</hi> кер |
ринке Доке, мој сапун, кирид-сапун је!” вика па друга.{S} Бож’ке!{S} Да се поломе служејећи ме! |
е, стринке, мори!{S} Еве ти мој сапун!” вика једна. „Узми си, стринке Доке, мој сапун, кирид-са |
иска да се ороди сас луду Доку, Доку да вика: тетко!</p> <p>— Па берем да је трговац ники... — |
Тој ли је за његове године?!{S} Деда се вика, — а погле шта праји!{S} Бела глава, бре, брате!” |
тој!{S} Знам си једнога, Ставре Јаре се вика... {S}Антика кочијаш!...{S} У свашто се разбира.{S |
<p>— Отиди си до онуја... де... како се вика... до онуја, ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зо |
да је <hi>побегуља</hi>, па када такој вика, збори, када ништо неје било, а оно дођи к ноћи и |
.. до онуја, ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зоне Замфирско!...</p> <p>— Туј сам!{S} Што ти |
оскочи, дете, до чорбаџи Тасу и рекни: „Вика те стринка Јевда; искочила, рекни, голема работа!{ |
а све ме’анџике, амамџике и старе буле, викају га и цигански конзул...</p> <p>Одоше и нађоше Ст |
у.{S} Та сви скочише сас резилење...{S} Викају: не прилега на чорбаџиску керку у оро играње по |
њој гу па много мило за њег’... а њојни викају... неје, ете, прилика.</p> <p>— За мен’ збори ли |
х запрепашћене.{S} СаМо су се крстиле и викале: — О, Боже, о, Господи!{S} Лелее!{S} Што се напр |
у па ја.{S} Имамо си ми <hi>овден</hi>, викам ја, господин начелниче, кујунџију, ама антику-куј |
лу.{S} Хо, мајка му стара, и тој треба, викам, да је ники угурсузл’к!...{S} И ја се веће заинат |
а девојке јок!...{S} Каква је ово вера, викам? {S}Ела овамке, да видиш твојега јевропејског „га |
Кад ручаш, ти таг не вечераш...{S} Та, викам... ако искаш... — и ту подиже Зона глас и настави |
иски син чорбаџиску керку, — тој си је, викам, ред у овај свет. — „Чорбаџија душу дава и губи, |
ашто, море, ти не обукујеш нове путине, викам му ја, што ме резилиш?!{S} Он си ћути; ћути <pb n |
ти, викам, зашто га испусти? „Дрво се, викам, савија док је младо,” има селски реч.{S} Та и са |
де да га тражимо... што ни треба други, викам ја, при, ете, нашога Манчу?{S} Наше си је дете... |
зеде оно моје пцетиште!”</p> <p>— А ти, викам, зашто га испусти? „Дрво се, викам, савија док је |
, рипчики!{S} Да се истепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена проста, убаво си знајем дек |
минем кроз чаршију, сетим — сам ћу гу, викам, однесем до њег’...{S} Ако гу он не буде екимин и |
астави јачим гласом, да би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да се цениш у татка ми...{S} Ва |
ед ручак, и ја си сам чу у чаршију, ама викам „сокак-лаф” си је...{S} Што си неће залудњаци да |
си сал ћутим, — збори си Петракија — па викам:{S} Може, истин’, да сам човек прос’, па се не ра |
ре увек некако сувопарне, па је умео то викање цифара својим хумором и зачинити.{S} Ослањајући |
а је владала ту у друштву, он често при викању није ни викао и изговарао цифре, него нешто друг |
{S} Па тако и сада, док је викао цифре, викао, а сада поче онако.</p> <p>Викну Нацко:</p> <p>— |
у исту цифру.{S} Па тако и сада, док је викао цифре, викао, а сада поче онако.</p> <p>Викну Нац |
у друштву, он често при викању није ни викао и изговарао цифре, него нешто друго, али свакидаш |
опет кесом и стаде извлачити бројеве и викати их, а цела кафана слуша и меће зрно на таблу.{S} |
е — тако вешт, као да му је још дед био викач.{S} Нацко је био галантерист, још му у шупи стоји |
дани Нацко.{S} Он је сталан и врло вешт викач од ово две године — тако вешт, као да му је још д |
о, јер он је, такорећи, дипломирани <hi>викач</hi>.{S} Њега, дакле, сви чекају, само га не чека |
- рече смејући се, — па саг „Манулаћ”, викаш!{S} Их, мајка му остарела!...{S} Мори, знавамо си |
њим.</p> <p>— Што да ми пратиш?! — Кад викаш да је за черек сата готова, па ја ће си туј приче |
тар, <hi>јувелир</hi> један, може да се викаш! — ласка му Замфир.</p> <pb n="177" /> <p>Дуго се |
знаје! — плану Дока. — Деда како ти се викаше, како се презиваше? — Коритар, а његов па татко, |
вели, него иде школи.{S} А кад је Манча викне да понесе дади алву, а она се окрене и само испла |
кварта на челу, стигне на лице места и викне: „Фајерунт!{S} Даме назад, господа напред!...” Та |
по оним женама, па уза сваки удар само викне: „Еве, тој ти је за куче у чашире!” а он тада пол |
аље другим сокаком, где опет тако нешто викне или вели: „Овим шором, Лазо, еј, девојака нема!” |
— Дено, — викну Јевда, — брго по њума, викни гу да се врне, рекни гу на један реч. — Али, на н |
hi> ме питујеш?</p> <p>— Па куде је?{S} Викни гу!{S} Окни гу при нас. — Зоне, мори!{S} Ела ’вам |
стоку!...{S} Ела, Персо, <pb n="50" /> викну си ја домакицу ми.{S} Ела овамке, да си видиш раб |
евојачко срамување!!{S} Леле, тугоо!! — викну Дока, па се завали онако бећарски и распали цигар |
Доне, мори!{S} Доне, несрећо селска! — викну Јевда и зовну измећарку.</p> <p>— Што искаш, стри |
ђе там’ под Горицу!...”</p> <p>— Ама! — викну радосно Мане, и у оном одушевљењу испали пушку, и |
ри! — прекиде је домаћица. — Васкеее! — викну Таска.</p> <p>Уђе Васка и домаћица јој рече да ис |
ку</hi>! — рече и оде.</p> <p>— Доке! — викну Мане и полете за њом, али она беше већ далеко...< |
нчу...</p> <p>— Тугооо, тој си зборе! — викну Ташана, па се ухвати за главу, а после се умири м |
дођо’!...</p> <p>— Ћути си, не збори! — викну Ташана. — Што је било, збори!</p> <p>— Мори, брук |
<p>— И сву ноћ?</p> <p>— Таске, мори! — викну Ташана, поплашена од њена погледа.</p> <p>— Неје |
омшика њена Таска.</p> <p>— Туго-о-о! — викну Јевда преплашено. — А за што га турише?{S} Неје ч |
на крило!...</p> <p>— Их, црна Доко! — викну очајно Јевда, — кад ће памет да си спечалиш веће? |
е и оде као олуја.</p> <p>— Што, што! — викну запрепашћено Јевда и хукну: — Тугооо!{S} Што гу п |
чаршију и по ма’але!...</p> <p>— Их! — викну калфа Коте и диже руку да га још једаред удари, а |
ајим!...</p> <pb n="95" /> <p>— Доке, — викну уплашено Мане на њу. — змија ће те уапи, ако напр |
, лудо — па сто оке је лудо!! — Дено, — викну Јевда, — брго по њума, викни гу да се врне, рекни |
си па се беси о ону криву дафину!... — викну и удари у плач, а за њом одмах удари у плач и Таш |
ани у дућан.</p> <p>— А, такој ли је? — викну му тетка-Дока још с врата улазећи у дућан.</p> <p |
што да си зборим?{S} Што да казујем? — викну љутито Мане. — <hi>За кога</hi> да ти казујем?,.. |
и Дока.</p> <p>— Бре, како то збориш? — викну ужаснути Мане. — Какав „голем нишан”?...</p> <p>— |
а, а ја веће не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре, ћопек-сене, што си не обучеш нове пут |
е за куче у чашире!” а он тада полете и викну на њу из свега гласа... {S}Трже се и разабра.{S} |
а за један сто у средини, мућну кесом и викну: „Почиње; молим за тишину!” Мућну опет кесом и ст |
пошла по њу, да му је привежу на реп и викну за њим једно „Уа!” али се ту сада Зона умешала, п |
цифре, викао, а сада поче онако.</p> <p>Викну Нацко:</p> <p>— Маџарска буна...</p> <p>А сви мећ |
ее!...{S} Украдоше Замфирово девојче! — викнуше изненађени мушки око чесме, видећи у колима сна |
!{S} Црна Ташано, у зем да пропаднеш! — викнуше женске, гледајући за колима, која лете преко ка |
ио би, а чочеци би му певали и играли и вили се пред њим до зоре, а он их, расположен песмом, с |
превија се и заболеше га већ слабине, а вилице му осташе разјапљене, па не може да их састави о |
..{S} А од силна смеха разглавиле му се вилице и остале тако разглављене, па не може да их саст |
дозго по глави а другом одоздо по доњој вилици, док му једва састави.{S} А он се дере: „Уа, уа! |
а, у овеј моје године, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!... (Чит |
од пива је сачувао трбух, а од жупског вина стекао нос црвене, као бакар, боје.{S} Али га тада |
и — добива у времену, јер се од жупског вина много раније опије него од оног глупог швапског пи |
ва, и један већи виноград ради грожђа и вина, и други, много мањи, ради теферича, јер је био на |
ли Мане и не примети то.{S} Искапи чашу вина, али је не погледа, како је досад увек чинио. {S}М |
главу како Срби Митад-пашину табију на Виник!{S} Несрећо вртиваганска и коритарска!...</p> <p> |
е од свога противника, директора листа „Виник”, донети ту сензациону вест. {S}Тако ће се рестау |
одругљиво Зова.</p> <p>— Ја вино точим, вино не пијем; песну искам, песну не слушам, а све зара |
у новцу и у времену: пиво је скупље, а вино јевтиније, и, што је главније, не дангуби — добива |
рече мало подругљиво Зова.</p> <p>— Ја вино точим, вино не пијем; песну искам, песну не слушам |
ести, — то јест, куд ја одох — ово није вино, — него ове ми ракијице и овога благослова што пљу |
нује ни то, ни вино са содом, него пије вино онако „клот”, како га је Бог створио.{S} Сада је в |
више ништа; чак не компонује ни то, ни вино са содом, него пије вино онако „клот”, како га је |
ошао баш у онај крај где је црно жупско вино било мало скупље од воде.{S} И какво чудо онда што |
еваше:</p> <quote> <l>Кад ја имам рујно вино, —</l> <l>Зашт’ га не пијем?{S} Ај-хај-хај!</l> <l |
а доксатом обраслим у ладолежу, хмељу и виновој лози.{S} Пред кућом пуно шимшира, а међу шимшир |
ешто земље: неколико њива, и један већи виноград ради грожђа и вина, и други, много мањи, ради |
, драго моје”, иду у поље, у њиву или у виноград...{S} Све су то биле лепе прилике за Манчу. {S |
кад је стигао и пролазио крај последњих винограда, што су најближи вароши.{S} Из мисли га трже |
селица оставља.{S} Мане је обишао своје винограде, свраћао и поседео још у некима, а кад сунце |
баџи-Замфир има куће, дућане, чифлуке и винограде, а господин начелник, јопета, није с раскида |
ане, чифлуке, <pb n="163" /> воденице и винограде!... <hi>Части</hi> ми моје, — не бих!{S} А ни |
од силног богатства његовог.{S} Његови виногради и чифлуци многобројни су, и ко би их могао из |
аље било од чаршије, тамо по махалама и виноградима, све се чудноватије и невероватније и опшир |
ај полицију и жандаре, трчи по кућама и виноградима, враћај је кући, замажи очи свету, да не ви |
е засео у какву малу кафаницу са добрим вином, и у друштву се бурно провеселио.{S} Пио би, а чо |
као пиће познавао, упознао се овде и с вином; потреба државна изискивала је те је дошао баш у |
омпонује, и то једнако компонује соду с вином, и да му је та композиција још понајбоља!...</p> |
е остале дане свога живота само жупском вину, резонујући да на тај начин добија и у новцу и у в |
х у фамилији.{S} И он, који је некад на виолини концертирао и изводио Паганинијеву фантазију <t |
м шалварицама, које су за два-три прста вириле испод жуте сатинске сукњице са цветићима.{S} А н |
мешан изгледао шегрт Поте кад би заиста вирио кроз плот у чорбаџиску башту и уживао у призору о |
те не беше при нас... — рече јој с неке висине Ташана.</p> <p>— Ама, имам си, ете, нику муку, — |
е могла да одржи на дојакошњој даљини и висини од „фукаре”.</p> <p>А то је било једне недеље, б |
а лагираним каишем око паса, на коме је висио тесак, са шиљастим ципелама и још шиљастијом шишк |
.</p> <p>— Какав је?{S} Је ли је танак, висок; има ли мустаћи? — пита Зона. — Нећу га, ако нема |
l> <l>Там видов моме Еврејче,</l> <l>На висок чардак стојеше,</l> <l>Русе си косе чешљеше,</l> |
ад се преруши у женско одело, изгледаће висок и витак у том оделу.{S} И Доки се допала та мисао |
при свом; њему је потребна била танка, висока и млада девојка, и то само за један сат.{S} Разм |
богатство домаћиново.{S} Кућа двокатна, висока, с многим високим оџацима, падала је издалека из |
смех, од којега се тресла сва авлија и висока трокатница богатога хаџи-Замфира.{S} Само се чул |
а, он да ти каже каква сам била т’нка и висока кад ме узеде, ете, мој Сотираћ...</p> <p>— Ама, |
— неси ти веће за теј работе.{S} Искам висока и т’нка ника да је...</p> <p>— Што, што бре?{S} |
ушта се достојанствено као голубица низ високе камене степенице доле у авлију.{S} Води је Сотир |
ово.{S} Кућа двокатна, висока, с многим високим оџацима, падала је издалека из поља свакоме пут |
и облачио једне кицошке плитке ципеле с високим штиклама, а у свакој штикли био је, још кад се |
...{S} Гледа оне женске прилике у сенци високих зидова како стоје подаље једна од друге, али Ма |
чком, који се полако шеће по ћерамидама високога зида.</p> <p>— Што ти требам! — прошапта Зона |
осле је следовала оштра опомена његовог високопреосвештенства свештенству: да ће их све обријат |
ше за њом. {S}И кад уђоше и замандалише високу капију, још се из чорбаџиске авлије чуо кикот и |
рло много лепих ствари: како је здрава, вита стаса, „како се, кад иде чаршијом, срамује, како и |
младежа на образу испод десног брка.{S} Витак у струку, са лагираним каишем око паса, на коме ј |
еруши у женско одело, изгледаће висок и витак у том оделу.{S} И Доки се допала та мисао, и она |
ебала је Ману као помагач једна женска, витка и повиша, и он запита Доку да ли зна она коју так |
херени дирек од општинског фењера, а не витка и лепа Зона хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то силн |
неће и не сме бити, али му треба женска виткија и лакша.{S} Тетка Дока се брани и вели да је он |
урјуке, а џигљасто чупе Зоне разви се у витку девојку Зону, само очи што осташе оне исте — круп |
ризнула тада у плач. — „Свирите, ништо, виче стари Замфир, што заћутасте?!{S} Што је овај саг?! |
се мешкољи, загледа у комшиску таблицу, виче: „Мућни!” Нацко одговара: „Мућкам”.{S} Једни вичу: |
ој 87.</p> <pb n="134" /> <p>— Дидић! — виче Нацко.</p> <p>Они мећу на број 83.</p> <p>— Светоа |
бије Сотираћа девера ногом и дере се — виче мајку Костадинку! „Нане, поскоро ће да ни украдну |
а си мене питује: „Живо-здраво, Таске!” виче преко сокак. „Што се, мори”, рече, „напрајило тој |
еком Мицку, који сем тога и шушљета кад виче, па зато га и не маре играчи томболе.</p> <p>Зато |
тешко одмиче, а све полетело на њега, и виче: „Уа!” а он сваки час пада, па се опет диже и опет |
у њих час у Зону, па се смеши усиљено и виче „јок!...” а после постаје озбиљније, па тек силно |
ире фатило се у оро!” а други почели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледања и његовог играња питају: |
краја.{S} По неколико се пута рукују и вичу: „Ај’ са здравје!”, али не пуштају одмах руку: држ |
ни!” Нацко одговара: „Мућкам”.{S} Једни вичу: „Мућни боље!”, други опет: „Добро је, добро!”, по |
} Сви се тресу од силна смеха.{S} Једни вичу: „Леле, тугоо, куче у чашире фатило се у оро!” а д |
као холуј брзо крај чесме, пуне света, вичући: „Варда!” свету, који прсну на све стране као ра |
н.{S} За пасом му револвер прикривен, а више њега свилен везен јаглук просипа пријатан мирис на |
да истражују ко је протурио тај глас, а више их је занимало од куда да толики тако упорно тврде |
свој садашњи занат.{S} А шта му и треба више?{S} Млад је, здрав је, грлат је; има јасан глас, д |
с, једаред раширен, остао је, и нико га више није могао демантовати и повратити натраг у уста к |
ке.{S} Пре је свирао у ћемане, али сада више не може: дршћу му <pb n="70" /> мало руке, што је, |
мшијско девојче, а на Зону и не погледа више.{S} И како је ова била кокетна, поуздана и поносит |
чки у сагашњи земан!{S} Тугооо!{S} Нема више девојчики!...{S} Беше!...{S} Беше!...{S} Саг татко |
у.{S} Ујутру оде, а увече дође.{S} Нема више оне раскошно бујне косе, оног дугог лепог курјука |
ир; такве силе и таквог господства нема више!{S} Пред пашу је у турско време излазио кад год је |
вероватноћа за тај глас.{S} И онда нема више ни говора о калупима и лажним дводинарцима, говора |
ајаче што прича Историја да за њих нема више никакве дражи оно што им је, такорећи, већ пред но |
да ће га можда послати горе у Грац, на више трговачке науке (на што се тетка Уранија грохотом |
ила га у фустанчић.{S} И како га је она више изводила него отац, то су по другим махалама многи |
нило, не избише из главе.{S} Што се она више и лепше развијала, све су је силније нападали и уб |
ку”, Манча се ухвати до Калине.{S} Зона више није играла. {S}Гледала је како играју, а није исп |
у коло и растави Манчу од Зоне.{S} Зона више и не погледа на Ману, игра и даље и све гледа у Ма |
Зоне, а није му то ни требало, јер Зона више није играла; остала је и само гледала.</p> <pb n=" |
тицу, која неће своме мужу донети ништа више до две нове асуре, и два јастука, и чисту душу, и |
ода за девет, — и тако донесе два гроша више него што је понео!...</p> <milestone unit="subSect |
црне мисли све више, као црна ноћ, све више омотаваху и притискиваху болну душу његову, докле |
ета, зурле и дахирета.{S} А Мане се све више склања и повлачи у крај, и све тужније му око срца |
е њему него мени?!...” И црне мисли све више, као црна ноћ, све више омотаваху и притискиваху б |
се просто заблену у сина.{S} Не могаде више да одоли свом очинском срцу него га дочепа оберучк |
нл’к олмаз”, рече, и толко!{S} Не ’теде више, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо |
ница човекова?{S} И он осећа да не може више овако остати!{S} Укратко, чуди се како то и може и |
о за мушко.{S} Од тога доба водио га је више и отац.{S} У осамнаестој години купио му је џепни |
исту песму пред њим запевао.{S} Зато је више није певао пред мајстором. {S}Па и оно малочас, мо |
нева Ташана, а ко њена Зона учена, није више онако умиљата, али је учена — врло учена, све на с |
ј својој години, Зона је друкчија: није више оно џигљасто чупе што блене по сокацима једући кок |
се Зона; постаде дете друкчије.{S} Није више онако безбрижна, не иде сокаком па да је се ништа |
у нас у хамам?... — Отада га мајка није више водила собом, и тако је Манулаћ проглашен дефинити |
из јаве у сан и обратно, и најзад није више могао разабрати и разликовати: шта је његова распа |
кад би прошао крај њих, а на Зону није више ни мислио, или, боље рећи, мислио је на њу, али са |
отац му; има <hi>златне</hi> руке, које више вреде и од правих <hi>сребрних</hi>, акамоли од ла |
, истина.{S} Пан-Франћишек не компонује више ништа; чак не компонује ни то, ни вино са содом, н |
S} Мори, твоје „живо-здраво” неће приме више!... — вели му задовољно тетка-Дока одлазећи. — Мор |
ој, сме ићи; ни на авлиска врата не сме више сама, без неког од старијих, изићи!{S} Свима је пр |
исао чело дуго.</p> <p>Зарекао се да се више неће хватати до Зоне, а није му то ни требало, јер |
акат, <hi>непобитан факат</hi>, који се више ничим не може оборити!{S} Е, али је то чорбаџиска, |
ке севдах ће имају!...{S} Е, што искате више?!...</p> <p>Неје спроти трговачку и чорбаџиску кућ |
би и женици — и ви сутра лепо не можете више да познате оног јучерашњег сређеног, мирног и задо |
а девојку...</p> <p>Мане ућута и не хте више да се брани, а није му лако било ни да слуша карањ |
аза!...{S} Знајеш ли, Манчо, да те неће више да погледну заради онија моји речови — кол’ко ги у |
а ће све бити што је било, само он неће више бити онај негдашњи!... — Хе, ’ај’ иди си, — вели ј |
а иде у туђу кућу туђој мајци, што неће више код мајке да ноћи?{S} А њој очи пуне суза и готова |
м па да је се ништа не тиче, не скакуће више с ноге на ногу; а кад улази на капију, она се увек |
е, толико и врати, — некад чак донесе и више него што је понео.{S} Једном, кад је пошао у „Апел |
дише стару Аву, која је пре четрдесет и више година била на гласу чочек, а сада је као неки анђ |
з Казанлика, — и не могаде да се уздржи више!{S} И кад Цигани хтедоше да престану, даде им Мане |
а своје добре воде; зато је око ње увек више света било и мало дубље у ноћ него око других.{S} |
, Васке, девојке?...</p> <p>— Ба, несам више девојка, — вели задовољно и поносито, — веће шес’ |
и; и ко је само једаред чуо, није могао више да је избије из главе и заборави.{S} Кад увече леж |
отворио дућан. „Ваљда су га, на јемство више виђених грађана, пустили да се из слободе брани?” |
уђе у такву кућицу, он се осети некако више сам, свој; далеко од града и вреве и тишме градске |
, каква Дока, какве друге жене!{S} Нико више није ту био, само њих две.{S} Прекрсти се и захвал |
ш само паша имао такав „пајтон”, и нико више у месту, онда тек добијете праву слику богатства, |
ривда за старе путнике.{S} У дућан нико више није могао стати, <pb n="21" /> зато у прво време |
а, којој су фес и шамија дошли већ мало више накриво, и тако издавали њено расположење.</p> <p> |
t="subSection" /> <p>Тако се није смело више трпети, нити је могло остати, мишљаше Ташана.{S} Г |
и признаје, и мило му било да чује што више.{S} Тако му било мило, да је одбио две муштерије к |
маће и тишине и разговора, они неће што више времена да проведу на послу, него откидају од тога |
жалити је и желети је да се таково што више нигда не понови”...</p> <p>Или, још боље, узми ово |
="subSection" /> <p>Прођоше три и нешто више година.{S} И као све што је подложно промени, изме |
у пуну кућу; а Мане је, вели, тек нешто више: растапа злато, окива иконе, кује минђуше и беленз |
али међу собом око тога чији је Манулаћ више.{S} Мајка каже: мој је Манулаћ, а <pb n="84" /> от |
е изређаше и напунише јој главу, да већ више ни једна јота ваљда не би могла стати.{S} Посматра |
стан од тешке персиске свиле — који већ више ни сама Ташана не носи, јер је изишао из моде, — п |
Уосталом, и укућани је не сматрају већ више за дете; то се види и по томе што сад много штошта |
унаокруг колом.{S} И што се он у игрању више и ближе примиче к њој, све мање и ређе вади кокице |
ну ти искају да гу украдну!...{S} Нећеш више да спијеш код тету — ће гу украдну.{S} А ти си ћут |
жда од издавања усмених наредаба, а још више од силних (како се они лепо изражавају) „крканлука |
иног, за које и стари Замфир зна, а још више због Зонине наклоности према Ману, о чему Замфир и |
гру јако волела Зона и због игре, а још више због песме, која је њој много казивала и сетом је |
, а куди Мана.{S} Куди му сталеж, а још више владање и поведење његово.{S} Почела је чак од оца |
ога тога што се то доиста десило, а још више због тога што се то, нађавола, десило у присуству |
од жута дафинова цвета и шакама га још више граби и притерује своме носу. {S}Мирис га тај зано |
отресит и пажљив на одело, а то је још више и притврдио служећи у војсци, и то, као варошки си |
и одлучно тетка Таска, па се окрете још више од тетка Доке.</p> <p>— Мори, разбирам си ја, Таск |
а поправи целу ствар, — тада се тек још више уплашио и решио се да сам покуша још један, и то п |
е, снебива се Мане, а утањио гласом још више. — Има си човек кеиф и на ништо што је полоше... н |
? ваздан ме питују!...”</l> </quote> <p>Више се није могло трпети.{S} Морао се тражити неки нач |
е даље школује.{S} Кад би му споменули „више школе”, и да би добро било да је — кад му је већ Б |
огледају конак, дворе његове, који су и виши и лепши и од самих пашиних!{S} Кућа му је била у ј |
ом иде много брже и лакше него код оних виших, богатијих и ученијих.{S} Али зато и нема ту оних |
арање, него и онда разбира како се која влада и обилази их понекад; па је можда <pb n="16" /> т |
ложај према свему томе заузети енглеска влада и парламенат (<hi>доњи</hi> дом бар!), — морају и |
рећи, силазила.{S} А и кад је долазила, владала се потпуно чорбаџиски.{S} Долазила би обично пр |
Ослањајући се на фамилијарност која је владала ту у друштву, он често при викању није ни викао |
уди Мана.{S} Куди му сталеж, а још више владање и поведење његово.{S} Почела је чак од оца Мани |
о слађе од ратлока?</p> <p>Једном речи, владао се потпуно господски, и било му у конацима све а |
она то поче полако осећати и по томе се владати.{S} А и да није сама осетила то, имао би ко да |
/p> <p>— Мори, кој ве пита: бричи ли се владика?{S} Ја си с домаћицу зборим! — вели им Дока пре |
е стари Замфир, када је он после паше и владике био прва сила, — све би то друкчије било.{S} Ал |
атко ти што беше. — Припрети му и самим владиком. — Мори при деда-владику ћу искочим на давију. |
стаде, а он гу добија у дамно време оди владику Мелентија, онога што га у грчку буну обеси пшеш |
...{S} Има си занајат, златне руке: при владику искаче у пол дан, у пол ноћ — тол’ко си има чес |
ти му и самим владиком. — Мори при деда-владику ћу искочим на давију. {S}Како ти то мислиш?!{S} |
силних маторих момака, који се туже на влажно време и на рђаву кујну, нити оних силних зловољн |
татко ти чорбаџија први у чаршију и код влас’ и при официри и инџилири, па може да носи путине |
о на пола табака, и у његовом рођеном и властитом листу стојало од речи до речи: „Умољавају се |
ли нека прима кључеве, или нека помогне влашћу својом.{S} А паша му се правда, обећава, а што о |
milestone unit="subSection" /> <p>„Тија вода брег рони; кап камен дубе”, вели стара, искуством |
буди...</p> <pb n="123" /> <p>Беше гола вода...{S} Седе на миндерлук, ухвати се за чело и, тешк |
<l>Ракли-сапун нестањује,</l> <l>Бистра вода преса’њује,</l> <l>Јасно слунце на западу! —</l> < |
кућом:</p> <quote> <l>Тешко дољи куд се вода слива</l> <l>И девојци која сама дође!</l> </quote |
пар прођоше <pb n="135" /> с тестијама воде том улицом видеше при светлости општинског фењера |
ија ники <hi>нов адет</hi>, па ники саг воде и <hi>после</hi>...</p> </div> <pb n="158" /> <div |
је црно жупско вино било мало скупље од воде.{S} И какво чудо онда што је пан-Франћишек оставио |
кажеш ништо...{S} Ели се, Мичо, девојке воде <hi>преди свадбу</hi> у амам, — ели <hi>после свад |
парче стамболског ратлока, чашу студене воде и чашицу мастике, а друга — леген и ибрик и танак |
а чесма, надалеко чувена са своје добре воде; зато је око ње увек више света било и мало дубље |
ивилизованих народа!{S} Много ли ће још воде Нишавом протећи докле наш свет не осети благотворн |
иже и пружа је поносно мало напред, као водена змија кад издигне главу и броди водом.</p> <p>Св |
е куће, дућане, чифлуке, <pb n="163" /> воденице и винограде!... <hi>Части</hi> ми моје, — не б |
quote> <p>Мало после ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} |
зове.{S} Ете, тој ти се поздравила!{S} Води гу, рече, — у <hi>Шам</hi>ће иде с теб’!</p> <p>— |
соке камене степенице доле у авлију.{S} Води је Сотираћ, Манулаћев брат од тетке, који је девер |
е дванаесте године, а престала је да га води тек кад све жене скочише у интересу јавнога морала |
знаје.{S} Лепо се ухватио и он у оро, и води оро.{S} И, за чудо, па некако баш и изгледа на кол |
ко мечка”, рече Јевда — како лепо тка и води сав домазлук; Дику Грнчарску наговести му и рече з |
ли је икада <pb n="121" /> видео да пас води коло. {S}Ако ико, он се баш свога века доста наигр |
од не варају.{S} Како би то било да пас води коло?!...{S} Присећа се да ли је икада <pb n="121" |
то није никакво чудо што га је она свуд водила са собом, да се подичи њиме.{S} На славе, на пат |
онице, на женске празнике — свуда га је водила од најранијег детињства његовог, откад се почео |
а и потковицама кондуре. {S}Свуда га је водила, <pb n="87" /> само га је у хамам престала раниј |
ала раније водити са собом.{S} Ту га је водила до његове дванаесте године, а престала је да га |
у хамам?... — Отада га мајка није више водила собом, и тако је Манулаћ проглашен дефинитивно з |
гли отрести, него су је морали повести, водили су је само <pb n="36" /> под тим условом да ништ |
у је позивали к себи у кућу, нити су је водили, кад су куда ишли.{S} А ако су је баш кадгод и п |
!{S} Овој су мађије!... {S}Куче куде је водило оро?!” па наби фес на очи и наже кроз свет да бе |
н дефинитивно за мушко.{S} Од тога доба водио га је више и отац.{S} У осамнаестој години купио |
коловођа, али да је <hi>пас</hi> кадгод водио коло, тога се не сећа!{S} И после, откуд би пас м |
нији.{S} Увек је стопарац давао, кад је водио он коло.{S} Кад је у коло долазио, онда би облачи |
срце све играчице.{S} Мане је најчешће водио коло.{S} Само позове по једну девојку, да с њом п |
о том: да ли је он оно био што је у сну водио коло, или је то био Замфиров Жућко, тако и смех о |
" /> само га је у хамам престала раније водити са собом.{S} Ту га је водила до његове дванаесте |
у” и „Тедену” и „Заплањку”; и наизменце водише коло редом први момци из махале.{S} Мане дао Циг |
ажио измећарку, да га по обичају полије водом, како је то редовно четрдесет година радио.{S} По |
водена змија кад издигне главу и броди водом.</p> <p>Сва чаршија гледа за њом, и мимопролазећи |
ка разговарао, а тај разговор био је за водоноше као она Скила и Харивда за старе путнике.{S} У |
о да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко одмиче, а све полетело на њега, и вич |
роз чаршију како кучка, кад гу полију с воду...{S} Ама <hi>она</hi> си неће да ћути, веће иде п |
узвикну Митанче, — у ватру — у ватру, у воду — у воду!{S} Сас теб’ ћу, побратиме!</p> <p>— Знам |
итанче, — у ватру — у ватру, у воду — у воду!{S} Сас теб’ ћу, побратиме!</p> <p>— Знам те, де! |
тим редовима поскачу и главачки бућну у воду, — тек тада трза се Мане и гледа око себе, као да |
смета му нешто; као да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко одмиче, а све полет |
нредно лепом месту, имао хладну студену воду, у близини певали славуји, а туда често пролазиле |
објашњење — чују се речи: „Ја сам, бре, војник, пореска глава, плаћам, бре, порез!” а затим опе |
} Уживао је у трофејима као сваки добар војник; а такав један не мали трофеј била је и она песм |
чића или писара из дивизије и из разних војних слагалишта, и не запевају баш пред кућом:</p> <q |
.</p> <p>Кад је ово по други пут, после војске, отворио дућан, и муштерија је према дућану мног |
-Докина, или, боље рећи, „Пошљи лудо на војску, па седи те плачи“.</hi> </p> <p>Бата-Таско је о |
за нашега Манчу, откад се, ете, врну из војску из Београд!...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ чине |
није још за женидбу, да није отслужило војску, да ће га можда послати горе у Грац, на више трг |
} Што да га карам? {S}Карање нема!{S} У војску терају сас зор, а у женидбу — јок!</p> <p>— Ели |
ина, али га је затворио, јер је морао у војску.{S} Кад је отслужио рок, вратио се, и тада је по |
а то је још више и притврдио служећи у војсци, и то, као варошки син, у кавалерији. <pb n="22" |
е са црвеним петама, оне што кажу да га воле као своје дете, оне га не само слободније гледају, |
ако су мало грамзиви за парама, али они воле и рахатлук, и време им није новац: зато рано затва |
она да је она, истина, крива, јер га је волела и хтела <pb n="182" /> за њега, па тетке поквари |
ано удовица.{S} Имала је мужа којега је волела и обожавала, јер је и телом и душом био лепота о |
риродно, поносита стога.{S} Али је ипак волела да понекад на један такав поглед и одговори погл |
коју се песму игра.{S} Ту је игру јако волела Зона и због игре, а још више због песме, која је |
на Истоку, и Мане и мајка му Јевдокија волели су и неговали цвеће.{S} У кући је било и голубов |
ади да им дете иде у гурбетлук, него би волели да им је ту на очима, и радије би је дали у какв |
е, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се волемо за удавање и венчавање, а за |
’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се волемо за удавање и венчавање, а за друго јок, зашто ће |
смо које је гласило: „Што ми писујеш за волење, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; аг |
а доксат, да се одмори и придрема мало, волео је да чује тиху песму, и оне су то знале и тихо б |
е био човек мераклија и волео песму.{S} Волео је да га песмом и буде и успављују. {S}Кад лети п |
ферич још пријатнијим.</p> <p>А Мане је волео да теферичи.{S} Простре ћилимче, које би донео за |
Можда зато што је био човек мераклија и волео песму.{S} Волео је да га песмом и буде и успављуј |
аље.{S} Да му, вели, неко каже: „Шта би волео, Милисаве, душе ти, право кажи: ил’ да ти дам јед |
боту... вредна... ради и све поје...{S} Волешем гу, кад потрчи!{S} Па да гу поздравиш, дете!{S} |
певају.</p> <p>И данас, још овако стар, воли хаџи-Замфир да задене по коју стару љубав своју.</ |
/> коју хоће, а он опет вели да их све воли и да ће их све узети за жене...</p> <p>Отпоче оро. |
слабо и никакво, — и татко га па побоље воли оди сва друга деца!{S} Е, зашто је тој саг тако у |
весеље.{S} Свега две ствари у свету још воли: девојке и ливене ексере; и увек му пуна шака ексе |
од овога зевзека Манулаћа, — и она опет волије њему него мени?!...” И црне мисли све више, као |
ворити с њом.{S} Али шта не може чврста воља и одлучна намера?!{S} И Мане је вребао и најпосле |
глуком, кад се пустила игра, дође и њој воља да поигра, па иако је чорбаџиска ћерка, па макар и |
ишта да кажу, а могу се смејати до миле воље, — то толико...{S} Гледа оне женске прилике у сенц |
кога од млађих — ипак је тих дана добре воље.</p> <p>Био је стари ашик.{S} У многим песмама је |
{S} Једнако намешта ту собицу по својој вољи и седи у њој кад год уграби <pb n="60" /> прилику |
њих две удесе тако да испадне свима по вољи и по хатару.{S} Јевда је сва срећна била кад је чу |
треба, ни постеља му није намештена по вољи, ни кошуља му није опрана и упеглана као што би он |
ази кад је која кокошка, да простите, у вољи петлу, „Гигану” названом; с којом кад најрадије де |
о сложи, ујдурише му се то некако...{S} Врана врани очи не вади...{S} Тешко сиротињи! <hi>Лако< |
и, ујдурише му се то некако...{S} Врана врани очи не вади...{S} Тешко сиротињи! <hi>Лако</hi> ј |
} Или би узјахао коња, па отишао чак до Врања, до Коштане, па би увече засео у какву малу кафан |
Ете има у Лесковац, ем какви трговци, у Врање, ем какве чорбаџије, па ће се, што зборе селски, |
ина, јер, кад хаџија спава, не смеју ни врапци испод крова џивџакати. — У другој соби, одмах до |
м сву ту бруку и невољу и натоварила на врат.{S} Зато јој све потанко исприча и оно што је било |
али га остави, кад уплашени Поте увуче врат и главу као корњача, да би избегао други шамар, ко |
жене, „што си дом не седи, веће се крши врат по чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу му се тараф- |
за себе и своју корист: обесиће му се о врат и употребити догађај у своју корист, или тако нешт |
а их затварајући леђима (и већ осталим) врата за собом. (Да би се, дабогда, тахо и уста душмани |
лете, да се посатру, девојке на авлиска врата; понека се забатрга, <pb n="67" /> па јој излети |
дотле, рече јој, сме ићи; ни на авлиска врата не сме више сама, без неког од старијих, изићи!{S |
ивао кроз прозоре, истрчавао на авлиска врата и радознало их гледао, и кад су ишли тамо и кад с |
прекиде га љутито Зона и залупи авлиска врата за собом, оставив Мана напољу.</p> <pb n="195" /> |
ш чудније што је на тај начин затворила врата, јер је то у обичају само при прошевини. — Седа с |
сандаци, кад има — ем какав голем! — на врата?!...{S} Та си узмем оној сикирче, па и по катанци |
малу собицу, ћилер, у коју се улази на врата која су између два долапа, па се тако једва и рас |
да ускаче на ћепенак, него је улазио на врата достојанствено; застане увек мало на вратима и гр |
кад си искочи, а он си тури катанац на врата — ем кол’ки катанац!{S} Голем како катанац на маг |
домишљаху ко ли ће то бити, отворише се врата и тетка Дока упаде у собу.{S} Да је други ко кроз |
ећи и пунији.{S} Онај први није имао ни врата, него само ћепенак, и мајстор Мане је преко ћепен |
аш, а унуче јок! — рече и љутито залупи врата за собом и остави их запрепашћене.{S} СаМо су се |
анпут! — вели Јевда, само да је скине с врата. — А саг, иди си па легни; преспиј си малко, Доке |
сам мрак банула у кућу тетка Таска, и с врата, пре „живо здраво”, сва задувана и усплахирена, з |
акој ли је? — викну му тетка-Дока још с врата улазећи у дућан.</p> <p>— Што је? — пита је Мане. |
укућани се просто згрануше, показаше му врата, и тако оде и без кафе, задовољан што нису, како |
?{S} А зашто има онај реч: девојачка су врата свакому отворена?!</p> <p>— Доцна си се присетила |
чама и налунама, поређаним испред неких врата, — што је за њу увек био најбољи и најнесумњивији |
дају му чест: устају с прагова авлиских врата и остају тако стојећи — с мало погнутом главом и |
Зони, која га је испратила до авлиских врата.</p> <p>— А кој си је? — запита Зона радосно.</p> |
Калини да је допрати до њених авлиских врата, а она га благодарно погледа, али га ипак одбија |
се тако једва и распознају од долапских врата.{S} У ту собицу се често и најрадије склања.{S} Т |
а варошка, и, ко год дође до затворених врата, само зачуђено пита: „А... мајстор Манча — нема л |
е, да се опет скорим, с новим гласовима врате.{S} Тога другога дана увече скупио се читаоцима п |
, а кад сунце већ на смирају свом беше, врати се и Мане, не уловив ништа.{S} Од силних мисли и |
е трже уплашен и од саме помисли те.{S} Врати се опет мислима синоћњем догађају. {S}Мислио је о |
а тако негде пође за податке и факта, а врати се са чворугама по глави и масницама по леђима; а |
себи, а још мање да јој каже хвала и да врати поздрав.</p> <p>Тога дана је Мане био сав блажен. |
же.</p> <p>Тетка Уранија оде, али се не врати.{S} Нема је ни у понедељак ни у уторак целога дан |
, која је јурила као ветар.{S} Јевда се врати у кућу с тешком слутњом.</p> <milestone unit="sub |
осле застаде, као да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико запрепашћење Манино, к |
ако понесе, он колико понесе, толико и врати, — некад чак донесе и више него што је понео.{S} |
овуче неколико димова, па баци цигару и врати муштиклу у футролу. — Ете, тој си је, алис што <h |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Вративши се кући, стари Замфир је поверио домаћици разг |
о у лов, отрчала Зони и казала јој све, вратила се оданде и вребала и увребала сада Ману при по |
је ишао опет поносито и ведра чела.{S} Вратила му се стара безбрижност његова и весела ћуд, и |
или дваред дуже него што су мислили, — вратила се оданде после шест недеља, тужна и зловољна, |
ој тешко, дуго и досадно било, и она се вратила зловољнија и тужнија него икада што је била.</p |
двели, а другим су се улицама после сви вратили.{S} Тако је свету јављено било да Зона није ник |
честитања и очекивао паре, појави се на вратима кафанским Ставре Јаре.</p> <p>— Ела! — рече сам |
цела кафана гракнула кад се појавио на вратима.{S} Сви отурују од себе, као по некој команди, |
та достојанствено; застане увек мало на вратима и грди млађе, каже како се данас не може на мла |
аше изненађене чаршилије нову фирму над вратима Петракијева дућана, која је гласила: <hi>„Тргов |
е нал’не (и показа му силне налуне пред вратима), све ћу ти ги фрљим и обијем о главу...{S} Ћу |
и попови, застану за часак на авлиским вратима, ваде грдне чешљине и брзо чешљајући у ред доте |
огружен стојао пред затвореним еденским вратима...</p> </div> <pb n="114" /> <div type="chapter |
морао у војску.{S} Кад је отслужио рок, вратио се, и тада је по други пут отворио дућан.{S} Био |
га је са зебњом очекивала Ташана кад се вратио од господина начелника, и кришом га посматрала н |
сто: досадно му било у дућану, и чим се вратио шегрт Поте скочи и диже се да иде.{S} Рђаво сам |
ља и лутао тако до мрака, и тада се тек вратио кући; а да тога дана ништа није уловио, чак ни п |
у амам, а којим ће је, другим улицама, вратити из амама.{S} Тако ће се, говораху, једаред за с |
отприлике куда ће и којим ће се улицама вратити, — колико пута скочи са седишта и остави рад и |
— па куд пукло да пукло!{S} Ове одоше и вратише се с невеселим гласима, јер Уранији рекоше да с |
од мишком, бритвицом о куку и бригом за вратом, иду у групама, али не џавељају и не галаме, нег |
ње, као да му је богзна какав посао за вратом!...</p> <p>Или опет тако ради у дућану, а посао |
т га види лепо избријана, с подбријаним вратом, омирисана берберском сапуњавицом, где достојанс |
бундицу, са повезаним челом и омотаним вратом, бледа и малаксала, изађе; осмехну се болно, пок |
у место, па се, црно од силних жигова, враћа пошиљаоцу с оним хладним, званичним и немилосрдни |
и кад иде на чифлук и кад се с чифлука враћа. (За ово друго су му комшиске жене веровале, али |
та су то ћутеци, и носи ли фењер кад се враћа кроз сокаке и буџаке кући?{S} А кад га је овај за |
, као да се пита: откуд он чак ту?! — и враћа се натраг!...</p> <p>Тако, ето, почесто ради Мане |
жандаре, трчи по кућама и виноградима, враћај је кући, замажи очи свету, да не види бруку, и з |
интерес, а они њему, опет, ни главно не враћају...{S} Тако је добродушни пан-Франћишек обезбеди |
тана у бунду, пошивену зеленим атласом, враћала Зона преко сокака од сестре Костадинке, која је |
ћи девојке, које се с чесме са стовнама враћале, или би с оним комшијом преко сокака разговарао |
у ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћали из амама - он се смешио.</p> <p>Са ћепенака и л |
гледао, и кад су ишли тамо и кад су се враћали амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а кад су |
о: „куде си она топрв иде, ја се отутке враћам”, бата-Мане!{S} Зар малко поруча ћутеци од татка |
сом, па би се одатле, окрепљен и весео, враћао и отварао дућан, и био врло разговоран и предуср |
ко тога дана пролазио сокаке, дваред се враћао у дућан, али се посла није лаћао, него је само п |
<p>Било је и време већ.{S} Краве се већ враћаху с паше, фењерџија општински већ пролази с мерде |
остаде име <hi>„побегуља”</hi>, иако је враћена; јер то што је враћена није још значило да јој |
а”</hi>, иако је враћена; јер то што је враћена није још значило да јој је повраћен и стари доб |
други нико није онда ни смео.{S} Све је враћено натраг у кујну, недирнуто, онако као што је и д |
древном маховином и окруженој жалосним врбама, пуно света.{S} Врева велика, смех и кикот, гура |
ђу којима, доиста, не може поклизнути и врднути са стазе врлина ни сам црни ђаво, акамоли једна |
ла у трем, који је око цркве, а Зона је вребала и увребала.{S} Искрала се од својих, само да се |
и и казала јој све, вратила се оданде и вребала и увребала сада Ману при повратку кући. — После |
та воља и одлучна намера?!{S} И Мане је вребао и најпосле успео.</p> <p>Једнога дана у први сум |
руженој жалосним врбама, пуно света.{S} Врева велика, смех и кикот, гурање и псовке; пукне шама |
екако више сам, свој; далеко од града и вреве и тишме градске, и он ужива у оној пријатној тиши |
се сада нађе после малопређашње тишме и вреве!{S} Дуго је тако ћутао погружен и несрећан, док с |
та!” брањаху га опет сад неки, „Мане је вредан и поштен младић као и отац му; има <hi>златне</h |
у песму, увек би — иако је био жустар и вредан мајстор — увек би тада зажалио на судбину своју |
му; има <hi>златне</hi> руке, које више вреде и од правих <hi>сребрних</hi>, акамоли од лажних |
, у лојзе...{S} Беше ватра за работу... вредна... ради и све поје...{S} Волешем гу, кад потрчи! |
седима.{S} Чудимо се,” веле, „како наша вредна полиција, која је тако ревносна и брза кад кога |
.{S} Спомену му Фрузину Мадину, како је вредна, кротка и лепа, и додаде да није ни чудо, кад јо |
p>Сврате се ту понекад и застану и неки вредни професори, спајајућ’ пријатно с полезним, шетњу |
есто да игра, а ово оставио...{S} То је вређало њен женски понос.</p> <p>Једнога дана је чак пл |
илом да добије.{S} А после, њега и није вређало то како су о њему мислили и ценили га старији њ |
.{S} А њу је то силно љутило, понос јој вређало.{S} Јер, док је сваки други забленуто, изненађе |
акој и губиш си младос’ твој убав...{S} Време промињује...{S} Треба веће да се жениш...{S} Мајк |
ељу-две дана тамо на чифлуку, а друго — време је да се, вели, и та деца мало ослободе и изиђу м |
радио; пазарио је и пазио да ко што за време пазара не придигне из дућана.{S} У њему је пет да |
одговара Зона, „теке неје зорт!{S} Има време, нане!{S} Зашто си ја печалим и збирам онол’ке па |
у убаве!{S} Оне ли су сал убаве?{S} Има време!...</p> <p>— Мори, Манчо, побрго работи!{S} Зашто |
дала како играју и зевала од времена на време.{S} Али би ипак кришом пратила очима Манчу, и ниј |
ила руком његову руку, па од времена на време брише знојаву руку јаглуком и брзо га опет хвата |
еда по дућану и изјављује од времена на време своје и чуђење и задовољство, а Мане се удубио у |
је врло мало мислио; само од времена на време издигне се на сиџадету, пружи нос — као хрт кад х |
или астраганску шубару, — како већ кад време захтева — није било женског чељадета, ни млађег н |
се сви играчи скупе. {S}А дотле проводе време како ко зна.{S} Неки играју <pb n="132" /> жандар |
Замилуваше се деца, та што... саг га је време...</p> <p>— Ама, Доке, памет си бери!{S} Башка су |
предузимао ништа.{S} Налазио је да није време још.{S} Осећао је да још није прилика за њу, док |
еком ченгијом Зумрутом, која је у своје време и „у песму турена” због лепоте, и протеривана и х |
не!... (Уосталом, знаће се и то у своје време...) Од муке је све то, брате...{S} Не могу... <hi |
} Овуја мушљику имам си... знаш од које време гу имам?!{S} Море, и не пантим веће!...{S} Од тат |
а највише око Мана, коме су у последње време акције почеле нагло скакати.</hi> </p> <p>Прошла |
кајање.{S} Растужило је ово тихо јесење време...{S} Ах, како је могла бити срећна! размишљаше с |
оље, па ће деца да има!...{S} У сагашње време деца, — <pb n="98" /> беше му!{S} Зашто си уче чк |
овек прос’, па се не разбирам у сагашње време; па си оћута’ и отрпе’ нико време.{S} Ама после м |
нико не пролажаше улицом, јер већ беше време кад грађани спуштају по кућама чивију на порту, и |
и за парама, али они воле и рахатлук, и време им није новац: зато рано затварају дућане и мајст |
демо!...</p> <pb n="76" /> <p>Било је и време већ.{S} Краве се већ враћаху с паше, фењерџија оп |
долазење!{S} А саг?...{S} Пантим у оној време, у годину једанпут ели двапут ако си искочим пора |
и јоште онаква добра ткаља, како у оној време што беше?...{S} Беше добра ткаља — и ти си таква |
ара, дотле ли зар дође?!</p> <p>— Какво време заступи, бата-Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако |
Замфирове.</hi> </p> <p>Али сада, у ово време кад се развија ова наша приповетка и кад је Зона |
могао стати, <pb n="21" /> зато у прво време Мане није држао ни шегрта, него је сам самцит у њ |
ља, тужна и зловољна, тужећи се на дуго време, проведено тамо.</p> <p>После две-три недеље, дођ |
илу и весељу; гледа, као да јој је дуго време.</p> <p>Цигани засвираше „Потресуљку”, омиљену иг |
ли да је не доводе сад, бар још за неко време, док се ућути с неком проклетом песмом, која се т |
изну силно у плач.</p> <p>Јевда је неко време искрено бранила свога сина, верујући и сама искре |
а оно је и то нека фајда што ће се неко време уклонити испред очију света; свет ће је заборавит |
, да у пријатном рахатлуку проведу неко време; да нареде, прегледају, покарају и помилују укућа |
/> <p>А Мани мило.{S} Брани се још неко време, пориче, спомиње разлику између кућа, али попушта |
гашње време; па си оћута’ и отрпе’ нико време.{S} Ама после ми дође ништо у памет за чекмеџе. { |
"48" /> И по таг искачаше пазар за нико време спрама есап!...{S} Ама, па ми дође ништо чудно!{S |
девојку.</p> <p>— Та што...{S} За малко време...</p> <p>— Како аа малко?</p> <p>— Па до „голем |
S} Да је старо турско време, чорбаџиско време, уздисаху Замфирови, било би лако: дегенеци (а мо |
и, и она ги, рече, причекала у акшамско време; они чукнуше у порту, а она си искочи, та јала у |
ште ме нико ни у турцко ни саг у српско време такој не орезили, ни ме једно куче толко уапило, |
ма не да спавати.{S} Да је старо турско време, чорбаџиско време, уздисаху Замфирови, било би ла |
мфировим.{S} Ах, да је оно старо турско време, уздисаше стари Замфир, када је он после паше и в |
тва нема више!{S} Пред пашу је у турско време излазио кад год је хтео — у по дана, у по ноћи, и |
један, — а беше код мен’ јоште у турцко време калфа, — ништо лошо за Митку; рече: „Пази се, газ |
еће ниједну понесе!{S} Ја паше у турцко време па сургунисувашем, та саг...</p> <p>— Е, тој да у |
.{S} Деца, вика...{S} Мори, ни у турцко време па не имаше деца, — та саг у српско, у чкоље, па |
у молио и лепо говорио, а сада је дошло време - цура моли мене!“</hi> </p> <p>Јевда је била жен |
о што треба и где ће се наћи на уречено време.{S} Мане ће чекати Ставру у Трговачкој касини; ка |
маторих момака, који се туже на влажно време и на рђаву кујну, нити оних силних зловољних мато |
татка ми остаде, а он гу добија у дамно време оди владику Мелентија, онога што га у грчку буну |
ти се и разговарати било је тешко у оно време код тога света, који је на тротоарске шетње, парк |
Замфирових, из чије су се куће у срећно време већ у петнаестој години удавале!{S} Или је кришом |
ува!{S} Е неје тако баш било у пређашно време, неје!...</p> <p>— Ба!{S} Било је!{S} Било је, ам |
ко уздахну и прихвати:</p> <p>— У старо време се знало, бре брате, кој је старији, кој млађи; к |
главом, па додаде:</p> <p>— Мину старо време, — беше му, бата-Таско!...</p> <p>А бата-Таско уз |
на наш женски свет, ипак, баш у исто то време, није налазио да је то тако страшно ако његова ме |
м Манча се одриче тога: каже да је у то време играо томбула у Трговачкој касини, и позива се на |
држећи на доњој усни цигарицу, а у исто време правећи нову, — па зато и лајем толико.{S} Зар је |
својих ноћних подвига.</p> <p>А у исто време кад је кудила Ману, хвалила је оног Манулаћа чорб |
S} Бога ми ти казујем!...</p> <p>— Лошо време заступи!{S} Седи си, бата-Таче!... — вели Јевда, |
то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове наше приповетке — запевао ту песму, увек је м |
рбаџиских и сиротињских — прве да убију време, а ове друге да се наиграју.{S} Ове целе недеље к |
проведу на послу, него откидају од тога времена и хитају кућама, да у пријатном рахатлуку прове |
аскера.{S} Тако је говорио већ од дужег времена и пустио да се то чује и даље, да допре до Мана |
ће то ипак проћи, али кад после кратког времена постаде и песма, и кад је чуше, — сви су били к |
, па би гледала како играју и зевала од времена на време.{S} Али би ипак кришом пратила очима М |
евито ухватила руком његову руку, па од времена на време брише знојаву руку јаглуком и брзо га |
амфир разгледа по дућану и изјављује од времена на време своје и чуђење и задовољство, а Мане с |
фу, и тада је врло мало мислио; само од времена на време издигне се на сиџадету, пружи нос — ка |
и тишине и разговора, они неће што више времена да проведу на послу, него откидају од тога врем |
није било лако Мани; и прошло је повише времена док је могао срести и ословити и реч-две насамо |
мена да прочитају лекције, а нису имали времена због неких непријатних вести које стигоше преко |
абринути.{S} Зловољни су што нису имали времена да прочитају лекције, а нису имали времена због |
ао и зарадио добро, тада не би жалио ни времена ни пара да се провесели и проџумбуси мало с дру |
се Зоне!” тако брзо, да Мане није имао времена ни да дође к себи, а још мање да јој каже хвала |
ладити и тврдити да ће се из тог чупета временом развити прва лепотица.</p> <p>До дућана Мана К |
S} Промени се, као и све што се у свету временом мења...</p> <p>И сада се изменише прилике и ул |
што је главније, не дангуби — добива у времену, јер се од жупског вина много раније опије него |
ћи да на тај начин добија и у новцу и у времену: пиво је скупље, а вино јевтиније, и, што је гл |
се утиснуле у душу Манину.{S} Дуго још врзле му се по памети слике те, и није му никако јасно |
чувено!{S} Јер цело пре подне тога дана врзмале су се испред и око куће хаџи-Замфирове; привири |
..{S} Дуге, како да ће около шију да ги врзује!...{S} И све си то збраја и скутаја на куп за он |
е зар муке и бруке његове, та саг да му врзујете та и <hi>тенџеру</hi> јоште, да понесе?!...” А |
а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чује се жагор, а они, скривени у тој самоћи |
ас споља, јер баш поред прозора чу се: „Врије, вријееее! {S}Паригушица!”</p> <p>Сви се тргоше, |
а, јер баш поред прозора чу се: „Врије, вријееее! {S}Паригушица!”</p> <p>Сви се тргоше, погледа |
, не може поклизнути и врднути са стазе врлина ни сам црни ђаво, акамоли једна чедна и безазлен |
целомудрености, — дакле, такорећи, скуп врлина и права противност оном Митки чорбаџи-Петракијев |
раћа — кога се она, узгред буди речено, врло мало бојала — да неће ни уста отворити!{S} Но уост |
је тако двадесет две или три године.{S} Врло је рано отпочео радњу на своју руку.{S} Отворио је |
није више онако умиљата, али је учена — врло учена, све на свету зна, носи чак и наочаре.{S} Чу |
на лепоту своју — иако лепа, изгледала врло глупа!{S} Промени се, као и све што се у свету вре |
а тешко пристајала.{S} Јер Дока је била врло незгодна: увек би понешто лупила, иако је нико пит |
однекуд слутили да се домаћин кренуо на врло важан посао.</p> <p>Тако је хаџи-Замфир пошао чарш |
</head> <p> <hi>У њој је један, за Мана врло пријатан извештај из уста Васке измећарке, после к |
издавао наредбе, сркао кафу, и тада је врло мало мислио; само од времена на време издигне се н |
а, које се загледају у Мана, — а био је врло леп — па и не умеју одмах да кажу зашто су дошле и |
накривљене француске качкете, чинио је врло пријатан утисак на женски свет, нарочито на онај к |
к његовог иначе доброг пријатеља, то је врло често било чак и речи и свађе између Замфира и Таш |
дан кратак сензациони — али за родитеље врло поучителан — роман, у коме су јунаци, млади Митанч |
о је тога целога дана у недељу био Мане врло суморан, а зато, опет, и није провео недељу као до |
ка склопити.</p> <p>За Мана је то стање врло несносно било.{S} Једнако је мислио и размишљао о |
у пашином конаку. <pb n="11" /> Паша се врло често саветовао с њим.{S} Колико су само кафа и на |
огађају.{S} И главно и детаљно знало се врло добро, јер Таска је свакоме тачно причала шта је о |
авно изгледани Нацко.{S} Он је сталан и врло вешт викач од ово две године — тако вешт, као да м |
онеку сиромашну девојку, заборављала би врло често како се која зове, а и разговор би трајао вр |
и јасно јој било да ствар по Ману стоји врло повољно, и да је право чудо што се већ и свршило н |
и она окренула за њим, али је Мани ипак врло криво било што се преварио и окренуо.{S} Но ипак ј |
о само она зна!{S} Отац Замфир је с њом врло мало говорио, а тетке и стрине боље и да нису, јер |
да виде читаоци пред каквим је амбисом врло лако могао бити и наш јунак Мане кујунџија.</hi> < |
ко се која зове, а и разговор би трајао врло кратко, тек у неколико речи.{S} Понекад би долазил |
(А и да није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер у таквим приликама заљубљени обично не |
и весео, враћао и отварао дућан, и био врло разговоран и предусретљив с муштеријама, које су в |
упе вересију по паланкама — људи обично врло шаљиви и <pb n="68" /> духовити, а што је најлепше |
шао са конзерваторије право у Србију, с врло лепим сведоџбама и мањим партитурама.{S} Кад је до |
ику Грнчарску наговести му и рече за њу врло много лепих ствари: како је здрава, вита стаса, „к |
еска о калдрму тесак, о који се и иначе врлој вешто саплиће ногама, као да је већ официр, као д |
у Јевда, — брго по њума, викни гу да се врне, рекни гу на један реч. — Али, на несрећу, Дена ни |
(он си иде саг у Турско, а скоро ће се врне оданде), па да гу, рече, однесе у Призрен, ели у П |
види бата!{S} Срамота оди човеци!...{S} Врни се, Мане, две ти очи!...</p> <p>Гледала их Зона, а |
Остави ме!...{S} Сама ћу си идем!...{S} Врни се!{S} Жива ти ја!{S} Ће ме види бата!{S} Срамота |
помило за нашега Манчу, откад се, ете, врну из војску из Београд!...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми ч |
ину — ћа па да заб’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, курдишеш мушљику... заврши ха |
и питањем: „Ели гу <hi>сас џандари</hi> врнусте?{S} Што рече господин начелник?” и све таква не |
нулаћа, ели код Манчу?”; друга: „Кад гу врнусте дом?”; трећа: „У лојзе ли гу уфатисте?” а четвр |
вима.{S} Кад он прође сокаком са својим врсним побратимом, апотекарским или фармацајтским помоћ |
ледају, мере је очима од главе до пете, врте главом забринуто, сажаљевају у себи, шапћући: „Лел |
попреко по соби, погледа свога синчића, врти главом и једнако пушта узвике:{S} Бре, бре, бре, б |
ког!</p> <p>Али му Замфир не верује.{S} Врти главом, али му ипак мило кад их погледа — гледа их |
па татко, како га зваоше у чаршију?{S} Врти-ваган... {S}Та саг: „Ми смо чорбаџиски”!...</p> <p |
еће залудњаци да зборе?!</p> <p>— Хе! — врти главом стари Замфир и не верује му. — Татко кој ти |
итискује му груди...{S} Око њега се све врти, а земља чисто тоне под њим, — и он јекну силно: „ |
итад-пашину табију на Виник!{S} Несрећо вртиваганска и коритарска!...</p> <p>— У кућу си ми, шт |
у сељанчицу.</p> <pb n="173" /> <p>— Из Вртиште.</p> <p>— Татко — кој ти беше?</p> <p>— Стојанч |
иде!{S} Куде си иде, што праји, кад се врће дом — никој не знаје и не смеје да га питује...</p |
џисала си, ништо неје било, — е, саг се врћеш...{S} Сас зор не бива!...</p> <p>— Е, зашто да не |
е у јесен!...</p> <p>— Еее, ласте се па врћу на пролет, ама твој младос’ и моја лепотија — ника |
вала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ симит, у који би метала алву.{S} Тада би обично Ма |
нос и предаде мајци скоро снесена и још врућа јаја. — Што да се арчи мал?!...{S} Паре су то!... |
чорбаџиски синови, како чаршилије, ете, вруће мекике сабајле, — па што ће таг да чиниш?!...</p> |
е све неке чудновате слике као човеку у врућици, и те су слике прелазиле из јаве у сан и обратн |
накривљује фес на једно око и да гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу!...{S} Чим отво |
својих.{S} Похватале се до ње све њене вршњакиње:{S} Тимка Калтагџиска и Дика Грнчарска, Ленче |
дао колико има сахата на њему.</p> <p>С вршњацима својим се слабо дружио; зато је најрадије сед |
де где је отац наше новије књижевности, Вук, стао.</p> <p>Али, наравно, ту највише има момака и |
бити оно штоно наши стари рекли: „Појео вук магарца”, чим се то тиче богаташке куће.{S} Јер, ев |
следица бедног шегртског положаја.{S} А вукао је шамаре преко целе године.{S} Сем првога дана Б |
на рамену, те је то Мана утолико чешће вукло у поље и зеленило, и правило му — крај оних приро |
штине турековачке већ трећи дан како се вуку све средином сокака (већ им се и шегрти смеју глед |
оље за Манулаћа него за Ману; пара пару вукује, а чорбаџиски син чорбаџиску керку, — тој си је, |
веће две године и повише!...{S} Ама се вукујем и теглим с њег’ како ала с берикет.{S} Да чујеш |
ри језика, српском, грчком и циганском, г. Ратомир је, такорећи, пре излетео одатле него што је |
вора ни одмах, а кад је још разабрао да г. Ратомир хоће да га метне у новине, онда му је и суви |
ечима, ту је изнета једна јалова мисија г. Ратомира, директора новина.</hi> </p> <p>Целога тога |
ву или саксију у леђа.</p> <p>Одатле је г. Ратомир кренуо Манулаћевој кући, јер је било једно, |
моћи онако лепо интервјуисати, мишљаше г. Ратомир. {S}Срећом, затекне у дућану Ману.{S} Одмах |
!{S} Сама га је тргала у башчу, за теб’ га тргала!{S} Пољубила га, кад ми предаде за теб’, — по |
l>Кад ја имам бело лице, —</l> <l>Зашт’ га не љубим?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам русе кос |
>Кад ја имам рујно вино, —</l> <l>Зашт’ га не пијем?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам чарне оч |
рго дом.{S} На сопче му катанац, а њега га дом нема „Причекни си малко, рече ми жена, ће дође < |
е смео ништа чути од свега тога и стога га је са зебњом очекивала Ташана кад се вратио од госпо |
ак: место мача изабра <hi>перо</hi>, да га оно храни и брани — перо, које ни за које новце не п |
охрабри кога, да му улије неке наде, да га залуди, а после да га одбаци.{S} Онако, као и за све |
у свет да видим!” Погледа опет боље, да га очи какогод не варају.{S} Како би то било да пас вод |
пред њим о њему: „Море, ’хоће, ете, да га женимо!” А он обори главу, гледа устрану, стиди се, |
теже и тавори с оном малом платом и, да га мајка кришом не потпомаже, било би зло и наопако.{S} |
било, и пошто се све рђаво свршило, да га, наравно, и утеши.{S} Мане је све оно у суботу већ б |
е пре тога хтео да јој спреми нешто, да га добро запамти, — а за то је опет морало доћи ово што |
устао, потрчале би одмах на доксат, да га послуже.{S} Једна му носи на послужавнику парче стам |
павања, да није ни тражио измећарку, да га по обичају полије водом, како је то редовно четрдесе |
е, које си је овој девојченце, треба да га знам и познавам?{S} Та запита Ставрију полицају, што |
говор с Маном и није крио да се нада да га је Мане разумео, и да ће колико сутра или прексутра |
ан потакав!...{S} Пратија сам човека да га питује...</p> <p>Зона издиже обрве и слегну раменима |
а Зона радосно.</p> <p>— Е, ела сама да га погодиш!...</p> <p>— Какав је?{S} Је ли је танак, ви |
"122" /> радосно и предлажу још: „Па да га напудимо, да јури, ете, у чашире кроз сокаци и по др |
јунџију!{S} Побољи што ће ми, и куде да га тражимо... што ни треба други, викам ја, при, ете, н |
у чашире” носи и појас, та имам куде да га заденем, ете, овој пратено цвеће...</p> <p>— Де, па |
штва!” А он се сећа, смеши се и каже да га се то баш ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта ка |
гове дванаесте године, а престала је да га води тек кад све жене скочише у интересу јавнога мор |
мераклија и волео песму.{S} Волео је да га песмом и буде и успављују. {S}Кад лети после ручка п |
врће дом — никој не знаје и не смеје да га питује...</p> <pb n="49" /> <p>„А ја си — рече Петра |
бан био, јер никад није имао прилике да га потроши.{S} Чак му се и мајка љутила што иде тако бе |
ије неке наде, да га залуди, а после да га одбаци.{S} Онако, као и за све велике и срећне освај |
— Рекни гу:{S} Поздравија ви се Мане да га чекате, рекни, у прву недељу.</p> </div> <pb n="189" |
рече Мане.{S} Протрља очи, бојећи се да га оне можда не варају.{S} Али не, не вара се!{S} Баш г |
други, одвео девојку.{S} Причало се да га је у том, сем његове, чак и девојачка мајка, Ташана, |
д је још разабрао да г. Ратомир хоће да га метне у новине, онда му је и сувише разговетно казао |
и је по саг’ син и наследник!” ’хоће да га узне за ортака, — ама још неје у теј године!... <pb |
, рече Петракија, — ћа с оно сикирче да га утепам!”</p> <p>— Ех, ех, аџамија, па лудо...</p> <p |
да свет не чује ту силну лупу срца и да га не опази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, и блеђа н |
па се повлачи још дубље, јер се боји да га срце не изда — да свет не чује ту силну лупу срца и |
непријатеља, који су једва дочекали да га узму на решето.{S} Иако стари Замфир не само да ни р |
аш да станеш еснафска жена!...{S} Ти да га заб’равиш!...{S} Он си је човек сирома’... фукара!{S |
у да је гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у сну видео као њеног младожењу, па би сада рад б |
брљиво дете...{S} Манча де... искам да га женим, а он се, ете, рита, како магаре кад си неће с |
вали речима, него је и делом доказао да га цени: поручио је преко свога човека једну Богородичи |
прођу испред њега.{S} А чине се као да га и не гледају, него гледају право преда се и иду ситн |
кадионицу и петохљебницу, па никако да га нађу: нема га, као да је у земљу пропао...</p> <p>КР |
ог надгледања постао је прави — тако да га назовем — психолог, па је чак умео да опази кад је к |
доби одговора.</p> <p>А није требало да га пита ни где је песму чуо, ни од кога је песму научио |
се дивно допало, тако јој се допало да га је у знак задовољства треснула руком и у мал’ му рам |
мајка. — Зашто да му зборим?{S} Што да га карам? {S}Карање нема!{S} У војску терају сас зор, а |
рапе са црвеним петама, оне што кажу да га воле као своје дете, оне га не само слободније гледа |
— Их! — викну калфа Коте и диже руку да га још једаред удари, али га остави, кад уплашени Поте |
/> од пива. — Знаш ли, бре, како ћу да га поткупим?!{S} Море, ни пас с маслом неће га моћи пој |
младом кавуру и о Зејни некој!{S} Тада га обузима слатка сета, и стари Замфир тада тихо жали з |
доведеш помеђу нас у хамам?... — Отада га мајка није више водила собом, и тако је Манулаћ прог |
оступаонице, на женске празнике — свуда га је водила од најранијег детињства његовог, откад се |
ксерима и потковицама кондуре. {S}Свуда га је водила, <pb n="87" /> само га је у хамам престала |
уј реч</hi>, ешеку ниједан?... — навађа га отац да још једном каже...{S} А, што је саг за паре? |
ше, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив — батали!...{S} А што па им |
>На зумбул ми булбул пој’о, —</l> <l>Ја га не слушах!...</l> </quote> </div> <pb n="181" /> <di |
l>У башчу ми зумбул раст’о, —</l> <l>Ја га не гледах;</l> <l>На зумбул ми булбул пој’о, —</l> < |
а сам побратима! — вели Мане Зони, која га је испратила до авлиских врата.</p> <p>— А кој си је |
</p> <p>А Мане му се куне у пушку, која га никад није слагала, па тако неће ни он сад њега слаг |
е навукао ђаво на тај прљав посао, нека га и носи, али што да у то умеша и невину децу?!” И јед |
Био је утучен и неутешан.{S} Тетка Дока га је најпре изгрдила, а после тешила утешним речима: д |
, јер она се старала о цвећу и залевала га.{S} Скоро свако доба године имало је своје цвеће, и |
ио поносит, а у кући нежан.{S} Оплакала га је и искрено ожалила Језда и жали за њим ево већ пет |
ваљда не би могла стати.{S} Посматрала га је и дахнула је душом, јер јој се учинило да јој дом |
у башчу, за теб’ га тргала!{S} Пољубила га, кад ми предаде за теб’, — поцелуј га и ти саг!{S} Р |
е оног Манулаћа чорбаџиског.{S} Хвалила га је и она и све тетке и стрине, а и мајка јој Ташана, |
она је највише у Манчу гледала, пратила га очима унаокруг колом.{S} И што се он у игрању више и |
водила, плела му је курјучић и облачила га у фустанчић.{S} И како га је она више изводила него |
епа, а после нестаде и њега.{S} Отсекла га Зона, ошишала се, а на тршавој глави јој мушки шешир |
и мирис од жута дафинова цвета и шакама га још више граби и притерује своме носу. {S}Мирис га т |
{S} Еве, пратила ти овој цвеће!{S} Сама га је тргала у башчу, за теб’ га тргала!{S} Пољубила га |
Манча — нема ли га?” или: „Манча, нема га туј? или други питају мало потсмешљиво: „А, јоште ли |
етохљебницу, па никако да га нађу: нема га, као да је у земљу пропао...</p> <p>КРАЈ</p> </div> |
ир у град; море, до Солун и Филибе нема га јоште по-такав!{S} А ти — их што си брљива!{S} Младо |
сарафче и банкерче... у наш варош нема га, ете, јоште један потакав!...{S} Пратија сам човека |
а извињава да не може, јер баш тих дана га трговачки послови одазивају на дужи пут у Лесковац и |
га: хоће ли да им буде часник?{S} Једна га зове за девера, друга за кума, трећа за старојка, а |
допрати до њених авлиских врата, а она га благодарно погледа, али га ипак одбија и моли га заг |
и да игра.{S} Он се отима и неће, а она га милује по образу, љуби и моли га и храбри га да игра |
кад Мане дође у игрању према њој, а она га и не гледа, него само пући уста...</p> <p>А Ману сте |
не купи комшилук на ту бруку.{S} А она га и не слуша, него се обрецује на њ, вели му: „Ај си, |
и се с леве стране до Зоне.</p> <p>Зона га само овлаш погледа, даде оком знак Васки, измећарки |
..{S} Па што је саг сас Митанчу — некња га видо’!{S} Ништо се напраји оди момче...{S} Како земљ |
сукњу, а девојке и момци напали га, па га резиле, веле му: „Их, какав си па и ти!...{S} Тету З |
> </quote> <p>Калфа Коте остави рад, па га само погледа.</p> <p>А Поте се занео као тетреб, па |
инском срцу него га дочепа оберучке, па га стаде љубити и шопати.</p> <p>— Ах, сарафче и банћер |
даред десило да је прошао крај Зоне, па га неки ђаво натентао — и он се окренуо за њом.{S} Погл |
кад метну коњску муву магарцу у уво, па га тиме силно узнемире, те се, јадник, узаман баца нога |
з неке друге сокаке; а накривио фес, па га кићанка све бије и куцка по плећима, па се ломи чапк |
„Па поздрави се на мајку ти Језду!” па га пољубе у чело или у образ.{S} И Мане пољуби у руку, |
поздрави се, ете, и на тетку Доку!” па га опет љубе у образ, тако да мора формално да се отме |
о’ из лојзе, пусто остало!{S} Филоксера га поручала!... {S}Зоне <hi>туј</hi> ли је?</p> <p>— Ту |
да не познава селски девојчики! — дира га Замфир. — Неје ништо лошо...{S} Теке... зборим <pb n |
ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и неће, |
раћија;</l> <l>Господар ми збори, Цвета га двори,</l> <l>Господар се смије, Цвета се вије!</l> |
<p>— Што ме па тепаш, бата-Коте? — пита га Поте питомо, машив се шаком за ударено место на глав |
.</p> <p>— А, бре, ешеку ниједан — пита га калфа Коте, — какво појење у дућан?!</p> <p>А шегрт |
оже поправити, за четврт сахата, и пита га где ће бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што да ми |
е у чкољу!” — Ти што му напраји? запита га па ја. — „Та што да му чиним?{S} Једно ми је дете, з |
корак.</p> <p>— Е, што искаш? — запита га зловољно и нестрпљиво Зона.</p> <p>— Татко и мајка т |
ко пазар, алиш-вериш како? — — — запита га Замфир после кратке паузе, правећи и сам цигару.</p> |
ече што се доброга могло рећи, и запита га шта он мисли.</p> <p>Мане је ћутао.{S} А кад мати на |
ек сад мало да се одобровољи и каже шта га је нагнало да дође паши, исприча му неку сиротињску |
нда му је и сувише разговетно казао шта га чека ако то учини, јер га је само запитао кратко и х |
ек се дигне до паше.{S} Јаве га, а паша га одмах пусти к себи.{S} Чорбаџи-Замфир уђе, поклони с |
гледам?!...</l> </quote> <p>Чучук-Ајша га погледа сањиво својим страсним великим бадемастим оч |
м?{S} Замилуваше се деца, та што... саг га је време...</p> <p>— Ама, Доке, памет си бери!{S} Ба |
се, одоцнео, — ето то је све!” Али, кад га видеше да се само мало задржао у дућану, издао наред |
дуго се познавао на ћати Трајку!{S} Кад га је, приликом неких партиских размирица и неспоразума |
ем ишао, био је обучен у плундре, а кад га је мајка изводила, плела му је курјучић и облачила г |
аћа кроз сокаке и буџаке кући?{S} А кад га је овај зачуђено запитао:{S} Нашто све то, и откуд с |
изгледа, како обично изгледа човек кад га какав белај снађе, па преноћи у апси, него је, баш н |
у по гласу (јер Поте се чешће дерао кад га туку у дућану, и отуд му познају глас) и веле да је |
и ужива већ сад.{S} Зато и није чуо кад га је још једном запитао калфа Коте где је чуо ту песму |
ракија да онако уради са сином, а и сад га још једнако храбри и саветује да што дуже истраје у |
и чапкунски.{S} Али једнако иде куд год га ноге носе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и кад је |
мо за друго ништо, а ова, погле гу, куд га искарује!...</p> <pb n="92" /> <p>— Мори, знајем си |
че, Персо, банћер да ми бидне. {S}Откуд га извади па <hi>тај</hi> реч, магаре Јорданско?! — кли |
ренуо.{S} Тек се дигне до паше.{S} Јаве га, а паша га одмах пусти к себи.{S} Чорбаџи-Замфир уђе |
а се брани и вели да је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде да прерипујемо, кој ће побоље |
ништа споменула.{S} Али сутрадан нападе га свом жестином једне увређене честите мајке.{S} Мане |
да ручаш, кад си не пазариш?! — прекиде га заједљиво Зона.</p> <p>— Не слушај душмани моји по м |
ћути си, несрећо кујунџиска! — прекиде га женица и пљесну по рамену. — Како па то збориш!...{S |
и Мане.</p> <p>— Ба, нећу си! — прекиде га љутито Зона и залупи авлиска врата за собом, оставив |
чапкуна!...”</p> <pb n="23" /> <p>Млађе га, истина, нису могле и смеле љубити, али су га утолик |
авје!”, али не пуштају одмах руку: држе га дуже за руку и све нађу понекога да поздраве, „Па по |
еће бити сан који зором бледи и нестаје га као магле са Паша-чаира што се диже и нестаје је под |
— то је већ његова брига, управо, није га ни брига било за то, јер његово је перо и у Београду |
и у очима публике и јавнога мнења, које га је држало за ленштину од оног фаталног случаја кад м |
шеклак!...</p> <p>— Де, мори, — умирује га Дока, — ти ме знајеш убаво!{S} Не ли смо родљаци?{S} |
опет ником не остаје дужан.{S} Девојке га зову и питају га: хоће ли да им буде часник?{S} Једн |
ца и баци јој на дахире.</p> <p>— Погле га!{S} Сал <hi>тол’ко</hi>... — рече јетко и зловољно А |
осле подне, стигао са чифлука, и виделе га како је отишао господину начелнику. „Доцне си се сет |
<p>А Ману стегло нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у устима му горко и суво. {S}Једва је ч |
и притискиваху болну душу његову, докле га из тих мисли не трже силан смех, од којега се тресла |
што кажу да га воле као своје дете, оне га не само слободније гледају, него се и зауставе и раз |
као род у кући чорбаџи-Замфира.{S} Оне га и не зову друкче него <hi>чорбаџијо</hi>, <hi>аџијо< |
и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га питају коју ће да узме, а он каже: „Све по авлију и |
свећа право и очекују заповести, дворе га.{S} Али већим делом дана то је место само за чељад и |
то свако вече сруче пазар у кесу и носе га кући; под једним пазухом носе кесу а под другим нешт |
поведеш сас теб’ и чорбаџи-Јордана, те га не доведеш помеђу нас у хамам?... — Отада га мајка н |
во појење у дућан?!</p> <p>А шегрт Поте га гледа блесасто, и пипа главу, и гледа да се није и к |
енидбу, да није отслужило војску, да ће га можда послати горе у Грац, на више трговачке науке ( |
ато је похитао ради материјала, а да ће га умети обрадити — то је већ његова брига, управо, ниј |
ост и болест, која може наићи: па ко ће га тако свесрдно моћи дворити, ако не жена, та верна др |
откупим?!{S} Море, ни пас с маслом неће га моћи појести!...</p> <p>И одржа реч!{S} Написа тако, |
} Мајка му кришом шаље и новаца и иначе га помаже, али отац, стари Петракија, још никако да се |
дин-’оџа што ујутру садеше лук, а увече га чупаше и меташе под душек: „Што је моје, збореше <pb |
и па ја. — „Па, зборе си, аџија не беше га туј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с кочи |
рукама по колену: превија се и заболеше га већ слабине, а вилице му осташе разјапљене, па не мо |
вци, што одише там’ по трговине; нађоше га, хеј-хеј, далеко, там’ на-куде Солун...{S} Свири и о |
тујем за ништо! - па подиже глас, да би га чула тетка Таска, која је баш у тај пар са Зоном и о |
ило у авлији; он је држао конац, кад би га намотавала на клупче, чувао веш, кад се суши преко а |
дућаном и с оцем се разговарао, Мане би га ма како изазвао — како је љут био на њега — и потука |
ио на њега — и потукао се с њим, чим би га први пут срео и нашао.{S} Али овако није могао то, н |
Мане, Мане Кујунџија!...{S} Не давам ви га!...{S} Тугоо!” рече, па се засмеја и једва говори од |
и зној.{S} Стегло га нешто у грлу, дави га, притискује му груди...{S} Око њега се све врти, а з |
само превуче руком преко чела и остави га, даде дахире Дудији, нек’ она купи бакшиш, а она се |
домаћица.{S} А и сви му повлађују, сви га хвале да је добра прилика и веле: „Море, па има си ч |
д ту, дошао и он на овај џумбус.{S} Сви га дирају, а он опет ником не остаје дужан.{S} Девојке |
> <p>Мало после ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он с |
си, бата-Таче!... — вели Јевда, и нуди га. — Ако ли једно кафенце?...{S} Доне, мори, Доне!{S} |
г...</p> <p>— Е, тој да учиниш! — дражи га тетка-Таска. — У сургунл’к!...{S} Нек’ знаје и запан |
стари Замфир и опрости се с Маном, који га, силно тронут, при поласку пољуби у руку...</p> <mil |
ено пита: „А... мајстор Манча — нема ли га?” или: „Манча, нема га туј? или други питају мало по |
икако!... „Леле, пшешко играње — има ли га у свет?!...” рече Мане.{S} Протрља очи, бојећи се да |
и питају мало потсмешљиво: „А, јоште ли га нема.?... <pb n="138" /> Јоште си зар спију?” веле и |
си тражија, да ти не дава?{S} Имаше ли га у наш варош так’в човек?...</p> <p>— Како да ти рекн |
врата, а она га благодарно погледа, али га ипак одбија и моли га загушеним гласом:</p> <p>— Нем |
има и страх је неки ухвати од Мана, али га ипак гледа.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу уђе |
ворио је дућан пре неколико година, али га је затворио, јер је морао у војску.{S} Кад је отслуж |
ала, па не да.{S} Смеје се, истина, али га ипак брани, зауставља их и вели им: „Мори, ћорави ли |
скиде брзо фес и скочи са седишта, али га Замфир поврати, узев сам столицу.</p> <pb n="174" /> |
диже руку да га још једаред удари, али га остави, кад уплашени Поте увуче врат и главу као кор |
летео одатле него што је ушао...{S} Али га то није много заплашило: тешио се што се само на реч |
као нос црвене, као бакар, боје.{S} Али га тада издаде композиторска и стварачка моћ; то се одм |
оји се потписивао „овдешњи”, а називали га Јекономијом, јер то му је била некако струка, најмил |
ста и педесет.</p> <p>— Аферим, — хвали га Замфир — када доживесмо и тој наше дете има си три к |
теткину сукњу, а девојке и момци напали га, па га резиле, веле му: „Их, какав си па и ти!...{S} |
а Зоном, а кад би му пребацили и дирали га, он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства, |
еровали да њоме очекује некога и питали га је ли пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, и неколи |
ом у неком друштву у разговору запитали га: компонује ли што? приметио је, и непитан, заједљиви |
ђало то како су о њему мислили и ценили га старији њени, него га је болело оно што је она о њем |
арно погледа, али га ипак одбија и моли га загушеним гласом:</p> <p>— Немој, Мане, две ти очи!. |
а она га милује по образу, љуби и моли га и храбри га да игра.{S} И он се ухватио, па игра, са |
да, што су најближи вароши.{S} Из мисли га трже женски глас: „Бата-Мане, ти ли си?” Мане се зау |
даје и погледа у оца.</p> <p>А родитељи га гледају пуни милоште, а из погледа им се разговетно |
ре гројзе-брање да прајимо...{S} Ете ми га туј и човек ми...{S} Он ме и пушти саг при теб’...{S |
Кој ти купи кондурице? —</l> <l>Купи ми га лудо-младо,</l> <l>Лудо-младо неженето,</l> <l>На Пе |
драга, нађеш,</l> <l>Опери га, прати ми га</l> <l>По чирака Спиридона! —</l> <l>Опрала би, драг |
<l>Алов јаглак изгубија.</l> <l>Ако ми га, драга, нађеш,</l> <l>Опери га, прати ми га</l> <l>П |
што од тих крупних пазаре еспап и сами га у колицима у први мрак догурају у свој дућан; ту свр |
у и пријатељи и непријатељи Манини; они га жалили и замерали му и заташкавали „бруку”, ови лико |
к бане у кућу, па проси девојку.{S} Они га одбију, кажу му да је испрошена већ, или да немају д |
{S} Но он је задовољан међу њима, а они га, опет, пазе и чест му одају (зову га пањ-Бељац), и н |
и, него му притече у помоћ мајка, удари га једном песницом одозго по глави а другом одоздо по д |
лује по образу, љуби и моли га и храбри га да игра.{S} И он се ухватио, па игра, сасвим по оном |
l>Ако ми га, драга, нађеш,</l> <l>Опери га, прати ми га</l> <l>По чирака Спиридона! —</l> <l>Оп |
>Јасно слунце на западу! —</l> <l>Опери га, драга моја!</l> <l>Твоје руке — ракли-сапун,</l> <l |
вда.</p> <p>— А татко му Петракија тури га у новине и рече: „Од данаске ми веће Митанче неје си |
а трећега дана Замфир зета Ману, ама ти га напраји сав онај џумбус?!{S} Ете, жив ти ја, тој <hi |
њу, па би сада рад био и на јави видети га и као девера!...</p> <p>И да се само Мане питао и од |
та од свега тога није он приметио, нити га се то тицало!{S} Само једна слика му је лебдела пред |
хтео ни да чује за Манулаћа, називајући га с багателисањем „Зевзек-Ибраимом”.{S} Кад је дошао, |
сине, ако... — вели му мајка гледајући га мило. — Тој си је његово петалско знање...</p> <p>А |
вокат пружајући келнеру чашу и питајући га која је. — Ти памти...{S} Је л’ седма?{S} Добро...{S |
и не оставише је никако на миру док јој га, како им се учинило, не избише из главе.{S} Што се о |
чеш и одиш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бре, научи да си тако збори? — рече: „Нећу да ги но |
а га, кад ми предаде за теб’, — поцелуј га и ти саг!{S} Рече ми јоште да ти рекнем: да прочетиш |
си му и овој, — рече ми Зоне, — и питуј га: е ли је било јоште у свет да је девојка на момка <h |
{S} Седео је, пио, и будан сањао, и тек га из сањарија тих трже глас споља, јер баш поред прозо |
пећи у себи колико још има да прође док га закалфе; а чим постане калфа, искијаће први шегрт — |
Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не познаш! |
и Уранија. {S}Што ни треба ти па да нам га казујеш?...</p> <pb n="99" /> <p>— Та што... ако сте |
гово, и никога не пушта у сопче.{S} Сам га помета с метлу.{S} Хо, мајка му стара, и тој треба, |
мећарче, ели си сам узнем фенер, окачим га на чибуче ели на пуле оди џубе, па си пролазим мирно |
вратио од господина начелника, и кришом га посматрала неће ли прочитати што на лицу његовом: зн |
Манина дућана. {S}Мане му се јави, а он га отпоздрави онако у ходу.{S} Прође дућан за неколико |
цери...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га задуго није опазио!{S} Каква брука!{S} Бар да није т |
ав му се једнако понављао у ушима, и он га једнако шапатом изговарао...</p> <p>И то је охрабрил |
џиске авлије чуо кикот и смех, и слушао га Мане, који је, као скамењен, још једнако стојао на и |
мислили и ценили га старији њени, него га је болело оно што је она о њему мислила и рекла, и и |
е више да одоли свом очинском срцу него га дочепа оберучке, па га стаде љубити и шопати.</p> <p |
е оне сцене са старим Замфиром; разумео га је добро, па ипак није ни корака пришао на сусрет же |
реме брише знојаву руку јаглуком и брзо га опет хвата и чврсто држи, док јој се опет не исклизн |
ама; срећом се тада сећао сахата, вадио га и навијао или гледао колико има сахата на њему.</p> |
нитивно за мушко.{S} Од тога доба водио га је више и отац.{S} У осамнаестој години купио му је |
ашао неког адвоката буџаклију и замолио га да се заузме, рече, за праведну ствар и да му напише |
о оне.{S} Ах, тај смех страшан је, иако га сутрадан нико неће чути!{S} Па и она матора тетка Та |
спава, јер је легла мирне савести, иако га је синоћ онако љуто и немилосрдно увредила...</p> </ |
одом, него пије вино онако „клот”, како га је Бог створио.{S} Сада је веран и сталан члан те ко |
ваше? — Коритар, а његов па татко, како га зваоше у чаршију?{S} Врти-ваган... {S}Та саг: „Ми см |
{S} А, што је саг за паре?{S} А... како га рече?</p> <p>— <hi>Оскудација!</hi> — понавља мали М |
ну блажени Јордан. <pb n="86" /> — Како га каза <hi>онуј реч</hi>, ешеку ниједан?... — навађа г |
ју; чује како Калини дршће глас, и како га меко и дубоко погледа својим великим и као јунска по |
ић и облачила га у фустанчић.{S} И како га је она више изводила него отац, то су по другим маха |
ува, коју не може човек да отера — тако га заокупила та реч!...</p> <p>Дуго није могао склопити |
грдњи што је Дока сручила на њега тако га је раздремао и расанио после спавања, да није ни тра |
Глас, једаред раширен, остао је, и нико га више није могао демантовати и повратити натраг у уст |
е, оно жуто, слабо и никакво, — и татко га па побоље воли оди сва друга деца!{S} Е, зашто је то |
p>А Мана облио мртвачки зној.{S} Стегло га нешто у грлу, дави га, притискује му груди...{S} Око |
ад неће удавати!...) Ништа не зна, само га гледа, а израз лица јој такав и уста јој стоје тако, |
</hi>.{S} Њега, дакле, сви чекају, само га не чека скоро премештени из Београда практикант Вели |
}Свуда га је водила, <pb n="87" /> само га је у хамам престала раније водити са собом.{S} Ту га |
изгубио право на даље школовање.{S} То га је довело у сукоб и у заваду с државом и друштвом.{S |
; али зашто и толико да се појави, — то га је бесомучним правило!...{S} И Замфир показа Зони он |
ји сем тога и шушљета кад виче, па зато га и не маре играчи томболе.</p> <p>Зато није чудо што |
време оди владику Мелентија, онога што га у грчку буну обеси пшешка вера туј на нишавску ћупри |
о! — викну Јевда преплашено. — А за што га турише?{S} Неје чиновник, та да се карају?!</p> <p>— |
ан. — Ено, ономад је истук’о једног што га је запитао шта је он сад: момак, удовац, или шта ли? |
се дала прилика да забавља госте и што га сви пријатно гледају; јер све је то појурило са сока |
чинило!{S} И зато није никакво чудо што га је она свуд водила са собом, да се подичи њиме.{S} Н |
није требало да заборави онај шамар што га је пре недељу дана добио и он сам од мајстор-Мана, к |
пцетиште!”</p> <p>— А ти, викам, зашто га испусти? „Дрво се, викам, савија док је младо,” има |
јој Зона да је она, истина, крива, јер га је волела и хтела <pb n="182" /> за њега, па тетке п |
и је опет примљен у ред чорбаџиски, јер га, ето, и сам стари и поносити Замфир прима у свој род |
ато, хтео не хтео, мора да се жени, јер га све гони — и комшилук и чаршија и кућа и родбина.{S} |
тно казао шта га чека ако то учини, јер га је само запитао кратко и хладно:{S} Задржава ли се о |
е девер уз девојку, храмајући мало, јер га убијају нове лагиране ципеле, у које једнако гледа.{ |
граби и притерује своме носу. {S}Мирис га тај заноси и опија.{S} Буди у њему давне успомене та |
” наравно)!{S} И не прође много, а свет га види лепо избријана, с подбријаним вратом, омирисана |
ска прилика, и кад му приђе ближе, опет га ослови:</p> <p>— Познаваш ли ме, мори?</p> <p>— Кој |
кога си гу, збори бре, научија?! — опет га пита калфа Коте, али не добија одговора. — Ти ли ће |
чим неко има само мало веће бркове, већ га зову и саме удаваче <hi>„чича”</hi>, а ако још пусти |
о се мало и стао опет размишљати, и већ га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} Излаз |
ни га, опет, пазе и чест му одају (зову га пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би он са |
е’анџике, амамџике и старе буле, викају га и цигански конзул...</p> <p>Одоше и нађоше Ставре Ја |
таје дужан.{S} Девојке га зову и питају га: хоће ли да им буде часник?{S} Једна га зове за деве |
омине, карте, табле за шеш-беш и питају га где се толико задржао.{S} А он се извињава <pb n="13 |
одају (зову га пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би он сам хтео: што је он једини кон |
, које му она први пут изрекне, привуку га и притегну силно њој, као најјачи конопци и ланци („ |
отом шегртом и отворио дућан. „Ваљда су га, на јемство више виђених грађана, пустили да се из с |
грађани.{S} Али, <pb n="139" /> кад су га мало боље посмотрили, учинило им се да тај човек баш |
о све то, баталили су ту помисао кад су га видели и боље загледали, јер су нашли да тај не би м |
је било краја. „Несрећа дрта! грдиле су га ма’алске жене, „што си дом не седи, веће се крши вра |
касини, и позива се на сведоке који су га видели.{S} И он сам каже да је то лаж и клевета; ако |
Манчу и калфе и шегрта Поту.{S} Неки су га чак чули, кад су пролазили крај начелства, и познали |
тина, нису могле и смеле љубити, али су га утолико чежњивије кришом гледале, нарочито недељом, |
, нису одмах пресекли разговор, него су га полако приводили крају избегавајући све оне речи по |
дана и такве душевне утучености како су га морале обрадовати и оживети и освежити ове слатке ре |
жене; напротив многи старији људи нису га баш најрадије гледали.{S} Само духну на нос: „Хм!{S} |
престала раније водити са собом.{S} Ту га је водила до његове дванаесте године, а престала је |
<l>Не буди ми господара,</l> <l>Сама ћу га пробудити!...</l> </quote> <p>А кад би устао, потрча |
ок; има ли мустаћи? — пита Зона. — Нећу га, ако нема мустаћи...</p> <p>— Па... ће да има...</p> |
цима, говораху људи. „Којешта!” брањаху га опет сад неки, „Мане је вредан и поштен младић као и |
есма мајског славуја!...{S} И већ одмах га није држало место: досадно му било у дућану, и чим с |
едали.{S} Само духну на нос: „Хм!{S} Ја-га, што је џимпир!{S} Анасана!” рекну, кад Манча прође |
р отишао у калуђере, у свету Богородицу Габровачку.{S} А сем тога, — причала је Уранија — и то |
.{S} И она му дође ужасно немилосрдна и гадна.{S} И кад је она таква у сну била, размишљаше Ман |
, и све ово је сматрала и презирала као гадне сплетке беспослена света — сплетке које ја на јед |
ледати кад је остао сам на сокаку онако гадно исмејан од једне глупе измећарке и од једне хладн |
те изела!” Понекад се и папучама у шали гађају; а чим уђе мушко, оне ућуте и упреподобе се, као |
акати, а он их не би ни опазио, акамоли гађао!</p> <p>Већ је пао мрак кад је стигао и пролазио |
— ништо лошо за Митку; рече: „Пази се, газда Петракија, да те не орезили, рече, твој Митка.{S} |
S} Ела, испеци ни две кафе!...</p> <p>А газда Таче седе и поче:</p> <p>— Ете саг ми, Јевдо, дођ |
ју је извезао Ибиш-аги, или табакером у газда-Гана, или сребрним прстеном који је направио Виде |
није је хтео обрађивати ни код великих газда, да не би припомогао још већем пропадању малих га |
би припомогао још већем пропадању малих газда и постајању латифундија или великих газдинстава и |
зда и постајању латифундија или великих газдинстава или велепоседа, који ће тада неминовно гута |
тим Пајица му одговара: „За кога, море, газимо ово блато, а побратиме?!...” А бацао је око — ни |
друштво им пева: „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!“</p> <pb n="57" /> <p>Зона још није играла |
љају се и певају „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!” Они из кола иду па љуљају друге или се са |
аплеће ногама, а на ногама му празничне гајтанли-чакшире и око паса траболос појас... „Их, што |
ине боје, али исто тако богато ишараним гајтаном.{S} Пало му нешто тако одједаред на памет да с |
, опет маслинове боје, — а све у силном гајтану — па се притегне траболос-појасом, за којим му |
— Хехе! — осмехну се презриво Таска: — „Гаки нема, — свирка сака!”</p> <p>— Е, дајте гу, подајт |
ке женске штифлетне, колани, подвезице, гакице женске, чорапе — ама знаш кол’ко су дуге!...{S} |
ом, иду у групама, али не џавељају и не галаме, него иду тихо и ћуте и изгледају зловољни и заб |
ама и лепињама под мишком, и џавељају и галаме: а препарандисти с књигом под мишком, бритвицом |
конкуренције”, али због његове сувишне галантерије према разним „бубњарима” у разним женским о |
ј ће, рече, искочи јевропејски трговац, галантерис’!...” А ја си сал ћутим, — збори си Петракиј |
галантерист, још му у шупи стоји фирма „Галантериска радња код Без конкуренције”, али због њего |
у је још дед био викач.{S} Нацко је био галантерист, још му у шупи стоји фирма „Галантериска ра |
овамке, да видиш твојега јевропејског „галантериста”!</p> <p>— Лелее, тугоо! — узвикну Јевда с |
извезао Ибиш-аги, или табакером у газда-Гана, или сребрним прстеном који је направио Видену, км |
номад на славу једну бесмо, код чорбаџи-Гана.{S} И он си има сина...{S} Свршија у Грац трговачк |
се хватати у коло.{S} Ту однекуд и луди Гане Клинчар — и њега привукло ово весеље.{S} Свега две |
„Домаћица”, неки Ване „Јагурида”, неки Гане „Мајкина душица” — и све тако нека имена! — Добри |
ним његовим белим трепавицама међу оним гаравим лицима.{S} Но он је задовољан међу њима, а они |
се да штампан ред игара, питају где је гардероба за ствари, одакле се поручује сладолед за дам |
евер!{S} Ама антика девер... поубав оди гардиског поручика, ете...</p> <p>— Ама, збори, де...</ |
ез Благоја танц-мајстора, без паркова с гарнизоном бандом и без Пашонине сале!...</p> <p>Сврате |
Гиган” саг стаде, ете, мерак и ашик на „Гаћанку”!</p> <p>— Ако, сине, ако... — вели му мајка гл |
} Тешко корача — смета му нешто; као да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко од |
<hi>мајстор</hi> беше под наводницама), где се напада на њега: да није никакав мајстор и да не |
у кафаници <hi>„Код препеченице”</hi>, где је редовно седео и говорио о берићету лањском и ово |
лучајеве, које је још као дете слушала, где се чорбаџиски син оженио пударском ћерком, и обратн |
је једнако на епитимији по манастирима, где лепи балегом кошнице или треби пасуљ од меуна).{S} |
и достојанствено, бирајући, као голуб, где ће да стане.{S} Ход му је био као ход човека који с |
uote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне, где се премењуваш,</l> <l>Где се премењуваш, леле Зоне, |
</p> <p>Уговорише све шта ће и како ће, где ће ко набавити оно што треба и где ће се наћи на ур |
"128" /> форинти, са седиштем у Оршави, где су сви похватани и осуђени на робију, а међу њима и |
се нагледа лепоте и шаренила на пијаци, где сељанке продају грожђе и брескве.{S} Успут се задрж |
у неку авлију или неки пошири ћорсокак, где се момци и девојке љуљају беле недеље на „нишаљкама |
свом обичају, отишао је на свој чифлук, где се често и радо бавио по неколико дана ради домазлу |
утра пре подне цела родбина иде у амам, где и тако нису одавно били.{S} И Зона ће моћи, јер јој |
ности — што се, велим, решио да се сам, где треба, извести, а после да по светој <pb n="150" /> |
умрем!...” па иде даље другим сокаком, где опет тако нешто викне или вели: „Овим шором, Лазо, |
атом, омирисана берберском сапуњавицом, где достојанствено, окружен неким теткама и стринама, г |
у, чује сребрни девојачки глас Калинин, где пева:</p> <quote> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наш |
син оженио пударском ћерком, и обратно, где се пољак, што је чувао близу гробља, оженио неком т |
тарији изразе, а они је пошљу по нешто, где ће се морати задржати подуже, а ствар им та, наравн |
пред Калоферлиски хан или на Бит-пазар, где игра оро; или у неку авлију или неки пошири ћорсока |
ако су били већ на самом улазу у варош, где их је Гмитраћ чекао, па завали руке иза потиљка и п |
поправити, за четврт сахата, и пита га где ће бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што да ми пра |
не, карте, табле за шеш-беш и питају га где се толико задржао.{S} А он се извињава <pb n="133" |
после подне тишина као и у свима кућама где се целе недеље радило а недељни дан жељно очекивао. |
и, уживају, јер знају да их нико не зна где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд глед |
речи.{S} Понекад би долазила и до места где се игра оро, али никад сама, већ увек с понеком дру |
ани и погледом као пита, види тек неког где одмахује руком, а то му значи: „Не питај!{S} То ми |
ересовање, то јест хоће да наставе онде где је отац наше новије књижевности, Вук, стао.</p> <p> |
ко крив, — крив ће бити Манулаћ: ако је где одведена, то је, вели, одведена Манулаћевој кући, п |
пре вечере отсвира овде, а после вечере где свира — ко би то знао!{S} Тако, наизменце — мало по |
кад га је још једном запитао калфа Коте где је чуо ту песму.</p> <p>Калфа Коте не доби одговора |
к умела некако лако и вешто да намирише где је добро друштво, било по каквом мирису од пржене к |
ке љуљају беле недеље на „нишаљкама”, и где се загрљени момак и девојка љуљају, а друштво им пе |
.{S} Чуди се Ташана откуд све то зна, и где је научила Зона све то?!{S} Говори француски, немач |
ће, где ће ко набавити оно што треба и где ће се наћи на уречено време.{S} Мане ће чекати Став |
комшиској авлији, или обратно, кад је и где је опет комшиска снела у њиховој авлији.{S} Све је |
ра.</p> <p>А није требало да га пита ни где је песму чуо, ни од кога је песму научио, а још мањ |
грања, -— уопште дакле на све те ствари где се млађи свет може састати и измењати погледе и мис |
глав, јер још никако не може да се сети где је изгубио капу.{S} А у могућности је да држи и кал |
искивала је те је дошао баш у онај крај где је црно жупско вино било мало скупље од воде.{S} И |
/> ту где је долазио и Мане, или управо где се најдуже бави, јер он је имао обичај да за једно |
Генче Кривокапско, па отрче весело тамо где се оро игра.{S} Ту стану.{S} А обично и најрадије с |
е да им се да штампан ред игара, питају где је гардероба за ствари, одакле се поручује сладолед |
но највише је долазила <pb n="66" /> ту где је долазио и Мане, или управо где се најдуже бави, |
танким сребрним гласом:</p> <quote> <l>Где се премењуваш, леле, Зоне,</l> <l>У нова градина.</ |
l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне,</l> <l>Где се премењуваш... </l> </quote> <p>Калфа Коте остави |
видо’, Зоне, где се премењуваш,</l> <l>Где се премењуваш, леле Зоне, у твоја градина;</l> <l>Г |
ваш, леле Зоне, у твоја градина;</l> <l>Где се премењуваш, Зоне, у свилена риза,</l> <l>У свиле |
ило му у конацима све асли пашински. {S}Где год човек баци <pb n="17" /> око, свуда види само г |
вено, окружен неким теткама и стринама, гега у прошевину, а уши му се црвене од тешка стида.</p |
ишицу, дај Божји благослов оном веселом гејаку...</p> <p>Ето, тако је објективан, правичан и не |
ам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена Кривокапска <pb n="38" /> и Ленче оно Кубеџиско.{S |
, Калино, што збори!{S} Иди си! — упаде Гена у реч и повуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом д |
„Гено, мори, ја се нећу удам!...” (А и Гена њој вели да се и она неће удавати.{S} И обе младе |
знојавом ручицом ручицу своје другарице Гене, или се наслони на њу, па је кришом штипа и љуби, |
шом штипа и љуби, па јој шапће и вели: „Гено, мори, ја се нећу удам!...” (А и Гена њој вели да |
ало после, и Зона са другарицом својом, Геном Кривокапском, онако исто као што су пре три-четир |
ни дође нешто тешко.{S} Наслонила се на Гену, другарицу своју, па се изгубила. {S}Гледа бесвесн |
Кубеџиско, Зоне Ставрино, Јоне Мамино и Гену Кривокапску све их спомену, о свакој рече што се д |
ане не пође кући, и она стоји ту држећи Гену за руку, а када Мане пође, одлазе и оне кући.</p> |
милом испуњавала...{S} Зона узе за руку Гену, приђоше и ухватише се међу играче.{S} Цигани свир |
оњу усну, и још силније стезаше за руку Гену, другарицу своју, на коју се од силна дерта и кара |
радије и најчешће се узму за руку она и Генче Кривокапско, па отрче весело тамо где се оро игра |
ска и Дика Грнчарска, Ленче Кубеџиско и Генче Кривокапско, Зоне Ставрино и Јоне Мамино, па игра |
шице</hi>; па кад има наш ‘ранитељ, наш геџо, — имаћу и ја.{S} Дај једну кишицу, дај Божји благ |
путине, па ем сас потковице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми |
е на татка и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш на крило!...</p> <p>— Их, црна Доко! — |
с ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, рече, — нећу!...” Е, зашто нећеш? — „Не могу, |
— вели кокетно и поносито Зона, — та да ги пантим...</p> <p>— И Манулаћ?</p> <p>— Кој знаје...< |
амфирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидну убава, све на татка и на мајку!...{S} А ти, ба |
љно тетка-Дока одлазећи. — Мори, саг да ги искаш и ону њину дрту тетка-Таску, да се с њума ожен |
а сас њи по чаршију, а јутредан неће да ги обуче...{S} Ја си мислим: зар ће ги чува па за недељ |
у прса Мане, — сал тој да си дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па после сал тол’к |
е!...{S} Дуге, како да ће около шију да ги врзује!...{S} И све си то збраја и скутаја на куп за |
аучи да си тако збори? — рече: „Нећу да ги носим; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги |
вдо, очи да си не скинеш сас њи’!{S} Ја ги сал гледам, па си сеирим! {S}А туј при мен’ си седи’ |
„Пирга” снесоше јајца у Тодорчине, а ја ги узедо’ и донесо’! — вели мали Манулаћ, олизну нос и |
b n="104" /> остала постидна!...{S} Ама ги и <hi>ја</hi>, берем, убаво каза!...{S} Знајеш ли, М |
зар сал Петракија што има муку?!{S} Има ги сијасвет, ама сал туј пуче брука, па си знамо, а кол |
и дође лепо с кочије и с кардаши, и она ги, рече, причекала у акшамско време; они чукнуше у пор |
тка и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш на крило!...</p> <p>— Их, црна Доко! — викну о |
да се помисли?!</p> <p>— Е, иди си, па ги питуј сама.{S} Они си такој зборе.{S} Џевап не могаш |
ш резилак и срамоту!...</p> <p>— Господ ги судија, — куне Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и |
} Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги кучиште, ама ме не целива у руку, како је адет у њег |
е ће понесеш, па како селска невеста ће ги обучеш и одиш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бре, |
ј реч „<hi>куче у чашире</hi>” убаво ће ги се осветиш!...{S} Е, што да ти не давају девојче?!{S |
да ги обуче...{S} Ја си мислим: зар ће ги чува па за недељу ели светак?!{S} Па ми дође ништо м |
а у руку, како је адет у њега.{S} Обуче ги, и један дан одија сас њи по чаршију, а јутредан нећ |
S} Ти ли?</p> <p>— Јок ја!...{S} Казаше ги ники из ма’алу.{S} Та сви скочише сас резилење...{S} |
— они помагају.{S} Прилепи ги и обложи ги на шију, па ће те мине и ће ти прође болес’... — вел |
>— Лелее, — осмехну се Дока, — малко ли ги знајем?!...{S} Е, што је била она Сика, турена у пес |
вољно.</p> <p>— Коју?</p> <p>— Малко ли ги је, — вели кокетно и поносито Зона, — та да ги панти |
с чорбаџије такој си је.{S} Зар мало ли ги има од ваши што си беоше први трговци — а саг, звона |
вачку текију — они помагају.{S} Прилепи ги и обложи ги на шију, па ће те мине и ће ти прође бол |
ри рисјанке из арем украде си и претури ги овам преко границу...{S} Познава се са све ме’анџике |
у силне налуне пред вратима), све ћу ти ги фрљим и обијем о главу...{S} Ћу те бомбардирам по ту |
да за Манчу, ете, питују...{S} А из очи ги, ете, тој четим!...{S} А ја си веће убаво знајем зар |
најеш как’в резилак!...</p> <p>— Па кој ги рече за оро?{S} Ти ли?</p> <p>— Јок ја!...{S} Казаше |
ри”.{S} Па како гу је уграбија? питујем ги па ја. — „Па, зборе си, аџија не беше га туј, а они |
та да такој можете да зборите? питујем ги па ја. „Не видосмо, зборе си, ама <hi>друзи видоше</ |
!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги куч |
ледну заради онија моји речови — кол’ко ги убаво каза!...{S} Мори, твоје „живо-здраво” неће при |
л туј пуче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чорбаџиске куће што си кутају од свет... {S}Оном |
паша, па да гим не манише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило з |
м кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило за нашега Манчу, откад се, ете, |
си једну сал искам...</p> <p>— Па пуно ги у ма’але...</p> <p>— Пуно, ама за мен’ сал једна што |
..{S} Ете, избери си једну оди тија што ги ти каза отоичке...{S} Коју искаш, а мен’ ће бидне пр |
оспод ги судија, — куне Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S} Де |
да праћа на бимбашије и миралаје зашто ги веће нема, — ама ће да праћа на рисјане, — а брука и |
потковице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у памет — у |
то су пристали једно за друго!...{S} Ја-ги!” „Асли како плави зумбул и зелена када!“... — оте с |
и <hi>гу?</hi></p> <p>— Не познавам <hi>ги</hi>, хаџијо...</p> <p>— Ех, кујунџија па да не позн |
ку и почне испрекидано:</p> <p>— Нане, „Гиган” саг стаде, ете, мерак и ашик на „Гаћанку”!</p> < |
ја кокошка, да простите, у вољи петлу, „Гигану” названом; с којом кад најрадије дели зрно на бу |
су пристасали за удавање, — паша, па да гим не манише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол |
и начелник и претседник суда и директор гимназије и управник препарандије, а сва та господа, — |
а полако Зона.</p> <p>— Болна?</p> <p>— Глава гу боли, — вели Ташана. — Има си заушке, та никак |
е.{S} Претурају се једна преко друге, а глава да прсне.{S} Ни тумарање по улицама, ни покушај д |
е мало и стао опет размишљати, и већ га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} Излазе п |
се речи: „Ја сам, бре, војник, пореска глава, плаћам, бре, порез!” а затим опет: „Ај си, келеш |
ик, ели приседник суда, дрт човек, бела глава, бре брате; има си зетови и унучики, па си пролаз |
а се вика, — а погле шта праји!{S} Бела глава, бре, брате!” ипак је он редовно и радо одлазио т |
све те гласове, од којих је њој бучила глава не само од тетка Таскиних реферата, него и од сви |
ј ти, — рече скидајући шешир, јер му се глава чисто пушила <pb n="30" /> од пива. — Знаш ли, бр |
ног и бескорисног читања досадашњих пет глава, напослетку долази и натрапава на саму ствар, збо |
ракијевом, описаном у једној од ранијих глава ове приповетке.{S} И да се ту није питао и хаџи-З |
читатељима већ добро познат из ранијих глава.{S} На то радо пристадоше сви — и младенци, и род |
="chapter" xml:id="SRP19071_C10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <p> <hi>У овој приповетци ово је пр |
="chapter" xml:id="SRP19071_C20"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТА</head> <p> <hi>У њој се приповеда како |
="chapter" xml:id="SRP19071_C11"> <head>ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој су нека страшна и |
="chapter" xml:id="SRP19071_C21"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <p> <hi>У њој је описано пос |
e="chapter" xml:id="SRP19071_C1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <p> <hi>У којој је описана једна дирљ |
="chapter" xml:id="SRP19071_C12"> <head>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је испричано како |
="chapter" xml:id="SRP19071_C22"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Она је с |
e="chapter" xml:id="SRP19071_C2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <p> <hi>у њој је опис Манасије кујун |
="chapter" xml:id="SRP19071_C13"> <head>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је прва верзија о |
e="chapter" xml:id="SRP19071_C3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <p> <hi>Она је помало и наставак Гла |
="chapter" xml:id="SRP19071_C14"> <head>ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <p> <hi>Ту је описано како је т |
e="chapter" xml:id="SRP19071_C4"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>У њој је испричано једно ф |
="chapter" xml:id="SRP19071_C15"> <head>ГЛАВА ПЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Она је наставак главе тр |
e="chapter" xml:id="SRP19071_C5"> <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <p> <hi>Она је управо као нека епизод |
="chapter" xml:id="SRP19071_C16"> <head>ГЛАВА ШЕСНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је изнето шта је у |
e="chapter" xml:id="SRP19071_C6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <p> <hi>У њој читатељ, после узалудн |
="chapter" xml:id="SRP19071_C17"> <head>ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА</head> <p> <hi>Мишљење неког Милисава |
e="chapter" xml:id="SRP19071_C7"> <head>ГЛАВА СЕДМА</head> <p> <hi>У њој ће читатељ наћи све ра |
="chapter" xml:id="SRP19071_C18"> <head>ГЛАВА ОСАМНАЕСТА</head> <p> <hi>На шта су се све решили |
e="chapter" xml:id="SRP19071_C8"> <head>ГЛАВА ОСМА</head> <p> <hi>У њој је један, за Мана врло |
="chapter" xml:id="SRP19071_C19"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој су описани очајн |
e="chapter" xml:id="SRP19071_C9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <p> <hi>Она је пуна бурних сцена и |
зрок ономе што ће се испричати у идућим главама.</hi> </p> <p>Кад је дошао кући, био је Мане ка |
вој махали, ако не и у свему граду, — а главати и чупави шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти з |
ој команди, у густим редовима поскачу и главачки бућну у воду, — тек тада трза се Мане и гледа |
и је кришом погледају, мере је очима од главе до пете, врте главом забринуто, сажаљевају у себи |
— рече пакосно и погледа је презриво од главе до пете.</p> <p>— Зоне, мори!...{S} Не слушај гу, |
увише отегао пазар, одмери муштерију од главе до пете, па рече:</p> <p>— Море, неси муштерија!. |
/hi>, тето! — рече болно и оде спуштене главе полако, и као сенка тихо, у своју собу...</p> </d |
и пуну дужност да опет избије из Зонине главе Ману Кујунџију.{S} Зато тетка Таска и долази свак |
обична, као што су обично све последње главе у приповеткама и романима.</hi> </p> <p>После ово |
пролазе учитељи, кисела лица и погнуте главе, мислећи једнако, дано-ноћно, о свом бедном учите |
на.{S} Целога дана јој није избијала из главе слика мадмазељ Д’Ангулем, познате у месту учитељи |
Петракијевог, познатог већ читаоцима из Главе пете.{S} То му је из детињства добар друг, иако н |
нај Зонин не могаше никако да избије из главе.{S} И она му дође ужасно немилосрдна и гадна.{S} |
ед чуо, није могао више да је избије из главе и заборави.{S} Кад увече леже у кревет, шапуће те |
ој га, како им се учинило, не избише из главе.{S} Што се она више и лепше развијала, све су је |
ица!” речи те никако јој не избијаху из главе.{S} И сада јој је све јасно било.{S} Веровала је |
а далеко једно од другог; обоје оборили главе и гледе преда се.</p> <p>— Зоне, на једна реч...< |
ЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Она је наставак главе тринаесте.{S} У њој се приповеда како се за тај ч |
/head> <p> <hi>Она је помало и наставак Главе Друге.{S} У њој је даље испричан један морални уд |
год.), проширивши том приликом нарочито главе прву, четврту, шесту, осму и дванаесту.{S} У том |
омо, машив се шаком за ударено место на глави.</p> <p>— А, бре, ешеку ниједан — пита га калфа К |
секла га Зона, ошишала се, а на тршавој глави јој мушки шешир неки (па дошла иста позната мадма |
ана Мана Кујунџије — оног првог у Првој глави описаног дућана, у који је мајстор-Мане онако веш |
аједно с последицама његовим.{S} У свој Глави је, даље, и решење фамилијарног већа, које је бил |
дана после овога испричанога у прошлој глави, кад је измећарка Зонина, Васка, прошла крај Мани |
риродна последица испричанога у прошлој глави, а што ће опет исто тако (унеколико, наравно) бит |
ерзија о догађају, испричаном у прошлој глави, верзија која је поникла подаље од позорнице дога |
а јасније бити тек у идућој, тринаестој глави.</hi> </p> <p>Страшне оне слике сна дубоко су се |
тке и факта, а врати се са чворугама по глави и масницама по леђима; али се тешио да је такав ж |
лски?!...</p> <p>Поте ћути и чеше се по глави, која бриди, па му то чешање чини неко особито за |
јка, удари га једном песницом одозго по глави а другом одоздо по доњој вилици, док му једва сас |
ници.{S} У грудима му беснела бура, а у глави ројиле се силне мисли и слике.{S} Претурају се је |
о се и сам господин Ратомир, директор и главни уредник листа <hi>„Слободна реч”</hi>, најпре за |
јер је — писало је у листу — директор и главни наш уредник сву ноћ лумповао, и сад, пијан као з |
b n="54" /> напослетку изишао чак и као главни јунак, то је била — поред већ познате карактерне |
си његово име као наслов, — ипак некако главни јунак ове приповетке.</hi> </p> <p>А ако се Зона |
је скупље, а вино јевтиније, и, што је главније, не дангуби — добива у времену, јер се од жупс |
еновим <hi>Баснама</hi> често виђала по главнијим улицама.{S} Сутрадан је позвала Уранију и Кал |
дње дане...</p> <p>У самој чаршији и по главнијим централним улицама гласови о том догађају нис |
ењере, и патролџије лепим редом пролазе главним сокаком; и из гомиле се мало-мало одваја један |
ла, или отета — то не мења много ствар; главно је да је то факат, <hi>непобитан факат</hi>, кој |
распрострла прича о том догађају.{S} И главно и детаљно знало се врло добро, јер Таска је свак |
не тражи интерес, а они њему, опет, ни главно не враћају...{S} Тако је добродушни пан-Франћише |
, што се курталисао једне тешке бриге и главобоље, само му није мило што се младенци много снеб |
у Манин дућан нико други него баш сама главом тетка-Дока.{S} Дошла је да му каже све шта је и |
о изненадила кад јој на Крстовдан приђе главом сама Зона и поче о том истом да јој се јада.{S} |
у, мере је очима од главе до пете, врте главом забринуто, сажаљевају у себи, шапћући: „Лелее”, |
— хукну и духну љутито на нос и заврте главом Коте. — Куде си гу видеја?{S} Збори, келчо нијед |
м!...</p> <p>Јевда уздахну и одобраваше главом, па додаде:</p> <p>— Мину старо време, — беше му |
ко по соби, погледа свога синчића, врти главом и једнако пушта узвике:{S} Бре, бре, бре, бре!{S |
/p> <p>Али му Замфир не верује.{S} Врти главом, али му ипак мило кад их погледа — гледа их дуго |
алудњаци да зборе?!</p> <p>— Хе! — врти главом стари Замфир и не верује му. — Татко кој ти беше |
а велико чудо и запрепашћење свију, сам главом Манча с Потом шегртом и отворио дућан. „Ваљда су |
и јављати, — крене се једнога дана сам главом чорбаџи-Замфир, не казујући, наравно, никоме ниш |
паше.{S} Па није требало ни да иде сам главом тамо. — „Сал дор чукне у тел у Стамбол — и паша |
и остају тако стојећи — с мало погнутом главом и рукама под пасом — све док он не прође!...{S} |
ао ветар, завртеше опет исти ти сумњиво главом и рекоше: „Ама, није без ништа!{S} Има нешто!{S} |
раћајући је.</p> <p>— Е, — заврте тужно главом Зона, — <hi>моје</hi> си је <hi>било</hi>, тето! |
ду, и да је калфа Коте мало-мало мућнуо главом, сетио би се да је шегрт баш од њега истог чуо и |
е и памуклије, само је погледају, махну главом и груну се у прса и уздахну, па шију даље.{S} И |
е варају.{S} Али не, не вара се!{S} Баш главом он, стари Жућко, чији се ноћни лавеж из мирне ха |
, она се ломи у струку, ситно корача, а главу издиже и пружа је поносно мало напред, као водена |
зборе! — викну Ташана, па се ухвати за главу, а после се умири мало, па поче: — Ете, како може |
м ланцу, који је Мане сам израдио, а на главу кад накриви фес, шајкачу или астраганску шубару, |
ћи разговор.{S} А затим метну шубару на главу и оде љутито.</p> <pb n="43" /> <p>— Неје без ниш |
>А шегрт Поте га гледа блесасто, и пипа главу, и гледа да се није и крв пролила.</p> <p>— Куде |
сетљив, то му није требало дуго да лупа главу.{S} После три дана он је већ имао идеју о освети |
у никако јасно било и дуго још лупао је главу о том: да ли је он оно био што је у сну водио кол |
ло напред, као водена змија кад издигне главу и броди водом.</p> <p>Сва чаршија гледа за њом, и |
мар, који очекиваше.{S} Коте само обрте главу, па се кришом насмеја; ваљда и њему смешно дође п |
остави, кад уплашени Поте увуче врат и главу као корњача, да би избегао други шамар, који очек |
и други шамар, он полако испружи шију и главу, погледа плашљиво око себе, <pb n="9" /> узе ону |
а ће си седнем малко.</p> <p>Мана покри главу — збунио се, искашљује се и маша за табакеру.</p> |
, ’хоће, ете, да га женимо!” А он обори главу, гледа устрану, стиди се, али не пориче, нити се |
Таскине походе изређаше и напунише јој главу, да већ више ни једна јота ваљда не би могла стат |
вратима), све ћу ти ги фрљим и обијем о главу...{S} Ћу те бомбардирам по ту главу како Срби Мит |
„Трша”, ете, и „Кундака” опуштиле жално главу...</p> <p>— Туго, — смеје му се мајка, — осташе с |
као да подлеже.{S} Силно јој се уврте у главу и силно је усправи и подиже помисао да је она чор |
тине нема!? {S}То им никако није ишло у главу и било им је загонетно.</p> <pb n="156" /> <p>Ето |
ио, као што је могао, ниједну столицу у главу или саксију у леђа.</p> <p>Одатле је г. Ратомир к |
а њих обрецнуо.{S} И нико после за живу главу не би смео продужити с њим разговор о тој теми... |
ади Зоне Замфирове ради — то ни за живу главу неће, јер онда не би он био „чапкун-Мане”!</p> <p |
а, па зарони још јаче своју лепу, бледу главу у шаке и затресе је болно. — Што ће ми веће свет, |
м о главу...{S} Ћу те бомбардирам по ту главу како Срби Митад-пашину табију на Виник!{S} Несрећ |
да их држи и буди у њима нову освајачку глад само оно што је још непобеђено и неосвојено, што о |
шиша (јер он би по овом бакшишу умро од глади), него долази ради томболе, коју сви радо и редов |
на чак преко сокака, а лепи Перица само глади своје брчиће и пусти извештаченим басом (а говори |
, узне?!” — А Зона јој одговара: „Мори, глај си посла, нане, — <hi>ја</hi> ли ћу се <pb n="171" |
као никад дотле.{S} Није ништа помогло: глас, који је једаред пукао, није се могао задржати, и |
је Мане још кривљи, јер је он изнео на глас — он и нико други, он, који јој је претио и претњу |
икам... ако искаш... — и ту подиже Зона глас и настави јачим гласом, да би и Мане чуо — викам.. |
те, ете, питујем за ништо! - па подиже глас, да би га чула тетка Таска, која је баш у тај пар |
ан сањао, и тек га из сањарија тих трже глас споља, јер баш поред прозора чу се: „Врије, вријее |
шљење није се могло потрти.{S} Остао је глас и надаље и мишљење оно старо, само обогаћено и нак |
се разговарају; чује како Калини дршће глас, и како га меко и дубоко погледа својим великим и |
городичину у Дивјанском манастиру!{S} И глас о вештоме мајстору Ману кујунџији отишао је далеко |
етка Таска донела у Замфирову кућу први глас и опширан извештај скоро о свему ономе што се у ва |
иле што им нема никога, чуше споља неки глас.</p> <p>— Хаџика, ете, дом ли је? — пита непознати |
лижи вароши.{S} Из мисли га трже женски глас: „Бата-Мане, ти ли си?” Мане се заустави, а из жбу |
и и слуша песму, чује сребрни девојачки глас Калинин, где пева:</p> <quote> <l>Да ме младу дава |
аџика, ете, дом ли је? — пита непознати глас споља.</p> <p>— Дом си је.{S} Ама хаџија, ете, спи |
pb n="167" /> други пустио тај проклети глас, који Замфировима не да спавати.{S} Да је старо ту |
па и најмања сумња и вероватноћа за тај глас.{S} И онда нема више ни говора о калупима и лажним |
„бруку”, ови ликовали и ширили даље тај глас.{S} Мане је био као луд неколико дана.{S} Није се |
она да прокљуви већ ко је протурао тај глас.{S} А затим зовну још Зону, да се опрости и с њом. |
, нити је покушавао, нити пак изнео тај глас за девојку; ако је ко то урадио, то није нико друг |
тале су да истражују ко је протурио тај глас, а више их је занимало од куда да толики тако упор |
по киши и блату, носи!...</p> <p>Но тај глас није могао дуго да кружи по вароши и да опстане, ј |
Млад је, здрав је, грлат је; има јасан глас, добро мућка нумере у кеси, има добре очи, разгове |
хаџија, ете, спије... — чује се Васкин глас.</p> <p>— Та што, ако спије!{S} Код њег’ и не иска |
и! — кара је Парашкева, а спустила мало глас од страха. — Еснафска жена, па каква си је!...{S} |
начило да јој је повраћен и стари добар глас њен. — Сви су тумачили да је то лако било: ништа л |
а и Зона највише.{S} Да је то само пуст глас и лажна клевета била, није Замфир ни сумњао; али з |
кад га туку у дућану, и отуд му познају глас) и веле да је жалост била слушати ту дерњаву и кук |
све то ујдурисао!</p> <pb n="159" /> <p>Глас, једаред раширен, остао је, и нико га више није мо |
а он тада полете и викну на њу из свега гласа... {S}Трже се и разабра.{S} Шта је ово? помисли М |
канти и полициски писари вечно промукла гласа, можда од издавања усмених наредаба, а још више о |
у света; свет ће је заборавити, па ће и гласа оног тако полако нестати.</p> <p>Тако и ураде.{S} |
рође недеља дана, а од Мане ни трага ни гласа.{S} Чак му је по поузданом човеку поручено да Зам |
до речи, по оној бачванској песми, која гласи: „Ја сам цуру молио и лепо говорио, а сада је дош |
над вратима Петракијева дућана, која је гласила: <hi>„Трговина Петракија Н* и Сина”</hi>.</p> < |
сви су били као утучени.{S} А песма је гласила:</p> <quote> <l>На порту сеђаше то Зоне Замфирч |
ако остати!{S} Не сме нико преко јавних гласила ни речи зуцнути о томе, иако штампа постоји, иа |
на своју децу!”</hi> а и мото, које је гласило: <hi>„Ћуд је женска смијешна работа!”</hi> Знао |
љив за концепат, написала писмо које је гласило: „Што ми писујеш за волење, и ја си искам и ’хо |
!{S} Ове одоше и вратише се с невеселим гласима, јер Уранији рекоше да сумњају у Манулаћеве, а |
.{S} Имао је већ и готов наслов који је гласио: <hi>„Родитељи, пазите на своју децу!”</hi> а и |
<hi>Зону Замфирову у Српском књижевном гласнику</hi>, {S}1903 године (од књиге VIII, 2 до књиг |
х није ни приметио, иако су се кикотале гласно и гуркале се пролазећи <pb n="79" /> крај њега и |
ње узнемирујућих (и истинитих и лажних) гласова него неки лист који се растура у десет хиљада п |
трина и ујни, решила односно пронесених гласова; како, то јест, да се најзгодније демантују сви |
цу његовом: зна ли или не зна за све те гласове, од којих је њој бучила глава не само од тетка |
чорбаџи-Замфирови, само да би ућуткали гласове.</hi> </p> <p>Кроз уста истога тога Милисава го |
ити је могло остати, мишљаше Ташана.{S} Гласови су се бестрага раширили, захватали све веће раз |
ршији и по главнијим централним улицама гласови о том догађају нису, наравно, били тако претера |
а се најзгодније демантују сви ти лажни гласови, који су се појавили или ће се појавити, и они |
и одлазиле, да се опет скорим, с новим гласовима врате.{S} Тога другога дана увече скупио се ч |
је било да неће, и да верују чаршиским гласовима, јер је Уранија одмах сутрадан чула — достављ |
е!</p> <p>— Зоне! — рече Мане молећивим гласом.</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Е, што си ме таг л |
p>— Мичо, мори, — запишта својим танким гласом, удевајући конац у иглу, терзијица Ваче Шаторче, |
>— Е што си чула? — вели мало спуштеним гласом Мане.</p> <p>— Да си фрљија и стануја мерак на о |
али га ипак одбија и моли га загушеним гласом:</p> <p>— Немој, Мане, две ти очи!...{S} Остави |
Зоне!... — заврши дршћућим и загушеним гласом млада женица и обриса кришом сузе, па му пружи к |
се скупиле, рече јој важним и озбиљним гласом стринка Парашкева:</p> <p>— Збрасмо се, стринка |
па продужи оним својим танким сребрним гласом:</p> <quote> <l>Где се премењуваш, леле, Зоне,</ |
е све шта је и како је било.{S} Плачним гласом причаше јој Зона да је она, истина, крива, јер г |
/p> <p>— Манчо! — рече Јевда подигнутим гласом. — Узми се, дете, у памет!{S} Бог дужан ником не |
ојим очима, — заврши Милисав подигнутим гласом, лупајући на сваку реч шаком о сто, да су се све |
кућу...{S} Зоне, море, — рече дршћућим гласом и испрекидано Мане. — Ја си знајем све...{S} Теб |
— и ту подиже Зона глас и настави јачим гласом, да би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да с |
</p> <p>— Хе, снебива се Мане, а утањио гласом још више. — Има си човек кеиф и на ништо што је |
је пре четрдесет и више година била на гласу чочек, а сада је као неки анђео хранитељ и казнач |
о њега играју.{S} А Манча је био већ на гласу као момак и играч.{S} И мала Зона је још тад прим |
азили крај начелства, и познали Поту по гласу (јер Поте се чешће дерао кад га туку у дућану, и |
е би шкодиле ствари која се тако лепо и глатко свршава. {S}Чак је у услове ушло да се ни на дан |
свирку Цигана.{S} Мане стоји, не игра, гледа играче.{S} Гледа у Зону, види Зонине свилене шалв |
и међу Србима, овде међу њима је благ, гледа на њих онако, како да кажем, као на децу.{S} Кад |
, ете, да га женимо!” А он обори главу, гледа устрану, стиди се, али не пориче, нити се брани.{ |
влији и одатле, скривен од очију свију, гледа сав тај шарени џумбус и весеље и тражи очима њу.. |
јој се опет не исклизне рука из његове; гледа како се разговарају; чује како Калини дршће глас, |
потсмешљиво по овом шаренилу и весељу; гледа, као да јој је дуго време.</p> <p>Цигани засвираш |
смејати до миле воље, — то толико...{S} Гледа оне женске прилике у сенци високих зидова како ст |
се и Зона насмеја онако кроза сузе.{S} Гледа је Мане, па му се учини тај њен осмех кроза сузе |
} Мане стоји, не игра, гледа играче.{S} Гледа у Зону, види Зонине свилене шалваре и лагиране ко |
авом, али му ипак мило кад их погледа — гледа их дуго и вели и признаје у себи: да другог зета |
/p> <p>— Здраво! — одговара му Васка, а гледа минђуше које јој је Мане поклонио.</p> <p>— Што р |
појење у дућан?!</p> <p>А шегрт Поте га гледа блесасто, и пипа главу, и гледа да се није и крв |
неће удавати!...) Ништа не зна, само га гледа, а израз лица јој такав и уста јој стоје тако, да |
ноге и накривљује фес на једно око и да гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу!...{S} Чи |
главу и броди водом.</p> <p>Сва чаршија гледа за њом, и мимопролазећи и они што седе по ћепенци |
уге, па гледају како свет игра.{S} Зона гледа равнодушно, уморно и као мало потсмешљиво по овом |
менише прилике и улоге.{S} Сад је Манча гледа онако као некада она њега, а Зона њега мало боље |
Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само осећа.{S} Осећ |
и не погледа на Ману, игра и даље и све гледа у Манулаћа чорбаџи-Ранђеловог, а кад Мане дође у |
ко је лепа и кад плаче, и мило му да је гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у сну видео као њ |
еле, у које једнако гледа.{S} А Мане је гледа неданимице и нетренимице.{S} Притиснуо руком груд |
м на лицу, као кад се нешто мило, своје гледа...</p> <pb n="72" /> <p>Зони неправо.{S} Само она |
"72" /> <p>Зони неправо.{S} Само она не гледа на ту страну; почела је да зева...{S} Криво јој.. |
о равнодушно крај ње пролази, што је не гледа и не осврће се за њом.{S} И већ због самога тога |
сада поче достојанственим тоном, а и не гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — Чиновн |
дође у игрању према њој, а она га и не гледа, него само пући уста...</p> <p>А Ману стегло нешт |
је Мане и доводи је до плача.{S} И Мане гледа како је лепа и кад плаче, и мило му да је гледа к |
{S} Јазук, Миланче!” А дете их слуша, и гледа час у њих час у Зону, па се смеши усиљено и виче |
че кафу и пушта димове, густе димове, и гледа кроз прозор устрану.{S} Паши већ помало досадно. |
р слеже раменима, пушта густе димове, и гледа устрану кроз пенџер.</p> <p>— Која ми фајда, чест |
Поте га гледа блесасто, и пипа главу, и гледа да се није и крв пролила.</p> <p>— Куде си ту чуј |
бућну у воду, — тек тада трза се Мане и гледа око себе, као да се пита: откуд он чак ту?! — и в |
Уста скупила, као да ће да се заплаче и гледа сањиво, уморно и тужно по другарицама, које се ск |
о не зна где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, |
то уђе, окрене и лево и десно у сокак и гледа...</p> <p>Па и укућани приметише на дериштету нек |
.{S} Познавам ти мајку! — вели Замфир и гледа лице девојчетово, ваљда у памети сравњује црте кћ |
рах је неки ухвати од Мана, али га ипак гледа.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу уђе још већ |
тује, ели кад си ћути и промине, те сал гледа на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф з |
ила и повукла у ћошак, и оданде једнако гледа нетремице у Ману и чека кад ће поручити ону његов |
ју нове лагиране ципеле, у које једнако гледа.{S} А Мане је гледа неданимице и нетренимице.{S} |
ништа; плаћено је”, а кад овај зачуђено гледа по кафани и погледом као пита, види тек неког где |
твеним тоном, а и не гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — Чиновник, ете, иска чинов |
ну, другарицу своју, па се изгубила. {S}Гледа бесвесно по оном шаренилу које промиче испред ње, |
а ја си па мој...{S} Седи си у дућан и гледај си твој пазар, а овој су наше женске работе...{S |
е и погледа у оца.</p> <p>А родитељи га гледају пуни милоште, а из погледа им се разговетно да |
приметила да највише махалских девојака гледају и уздишу за Манчом, па је и она почела помало г |
ова, Васка.{S} Стале једна до друге, па гледају како свет игра.{S} Зона гледа равнодушно, уморн |
м испружили мајстори и трговци шије, па гледају за њима.</p> <p>— Мичо, мори, — запишта својим |
quote> <p>Зона се љуби с њима, а оне је гледају, смеше се на њу очију пуних суза, а после је за |
о своје дете, оне га не само слободније гледају, него се и зауставе и разговарају с њим; а кад |
спред њега.{S} А чине се као да га и не гледају, него гледају право преда се и иду ситно, право |
из кецељица својих; стоје и смешећи се гледају како момци и девојке играју.{S} Гледе, и све ви |
А чине се као да га и не гледају, него гледају право преда се и иду ситно, право и пажљиво, ка |
да забавља госте и што га сви пријатно гледају; јер све је то појурило са сокака у авлију, а о |
ако играју.{S} И сви само Ману и Калину гледају; сви их гледају задовољно с пријатељским осмехо |
сви само Ману и Калину гледају; сви их гледају задовољно с пријатељским осмехом на лицу, као к |
, у зем да пропаднеш! — викнуше женске, гледајући за колима, која лете преко калдрме и крешу ва |
рала са дугим и бујним курјуком својим, гледајући својим великим сањивим очима преко ниских кро |
<p>— Ако, сине, ако... — вели му мајка гледајући га мило. — Тој си је његово петалско знање... |
влачи у крај, и све тужније му око срца гледајући шта се све догађа.{S} И гледајући непрестано |
срца гледајући шта се све догађа.{S} И гледајући непрестано играње оне суклате Манулаћа, паде |
едином сокака (већ им се и шегрти смеју гледајући их како спадоше с ногу!) тражећи Ману Кујунџи |
није испуштала из очију Ману и Калину; гледала је како играју, како је Калина снажно и грчевит |
; веровала, као да је сама својим очима гледала и својим ушима чула.{S} Сад јој је јасно било и |
ила за сутра, за недељу, а тога је дана гледала само да се никако не састане ни с Маном ни с Је |
да се она за њим окренула и њега да је гледала!...</p> </div> <pb n="65" /> <div type="chapter |
и по неколико места.{S} Стала би, па би гледала како играју и зевала од времена на време.{S} Ал |
онај Манулаћ — кога је малопре онолико гледала — кад јој приђе и понуди је шаком кокица!...{S} |
и онај туњави Манулаћ, којега је толико гледала Зона.{S} И да Манулаћ није био онакав какав је, |
нити се љуљала на нишаљци — она је само гледала.{S} Тек се узме за руку са којом другарицом сво |
Зона више није играла; остала је и само гледала.</p> <pb n="74" /> <p>Кад засвираше „Нишевљанку |
енога пола.{S} И она је највише у Манчу гледала, пратила га очима унаокруг колом.{S} И што се о |
S} Врни се, Мане, две ти очи!...</p> <p>Гледала их Зона, али замало; заклонише их и захватише м |
до Калине.{S} Зона више није играла. {S}Гледала је како играју, а није испуштала из очију Ману |
том закону ваљда су и Манчу све девојке гледале и све се заљубиле у њега, а за њима, по том ист |
ити, али су га утолико чежњивије кришом гледале, нарочито недељом, кад игра <hi>оро</hi> на ћош |
ноги старији људи нису га баш најрадије гледали.{S} Само духну на нос: „Хм!{S} Ја-га, што је џи |
, од мајстора до шегрта, све је то радо гледало и увек нашло тек нешто да се окрене и погледа н |
албум, па си гледам, преврћем листови, гледам слике, па си запази’ једно девојче.{S} Море, кој |
шта се ово ради — па то ти је!{S} Ено, гледам само...{S} Узми само по нашим новинама!...{S} Но |
те...{S} Не могу... <hi>не могу</hi> да гледам шта се ово ради — па то ти је!{S} Ено, гледам са |
патом, шегрт Поте, — куде смем ја па да гледам чорбаџиске керке?!{S} Ја си сал појешем, ето, шт |
мам чарне очи, —</l> <l>Еј, зашт’ их не гледам?!...</l> </quote> <p>Чучук-Ајша га погледа сањив |
ита је зачуђено Ташана.</p> <p>— Што те гледам, — тој си је <hi>моје</hi> знање, а да беше ти ж |
пет: „Ај си, келешу ниједан, теб’ ћу те гледам”, или: „А ти си па нека девојка!” и томе подобни |
узедо’ с астал ону књигу, албум, па си гледам, преврћем листови, гледам слике, па си запази’ ј |
и да си не скинеш сас њи’!{S} Ја ги сал гледам, па си сеирим! {S}А туј при мен’ си седи’ ан’ма |
л-пара!” Због свега тога он је био радо гледан од млађег света, али многим родитељима није се д |
други почели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледања и његовог играња питају: „Ако ли, море, да му п |
осила, и Мане досад увек на њу мислио и гледао кад се та песма певала.{S} И кад год су отпевали |
ина била!...{S} Па би се опет окренуо и гледао на ону страну куд би прошла Зона у оној њеној зе |
да сећао сахата, вадио га и навијао или гледао колико има сахата на њему.</p> <p>С вршњацима св |
усте димове и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чаршијом.{S} Бленуо за њом и чинило му |
, пушио, пуштао колуте дима и задовољно гледао у њих.{S} Напослетку је дохватио пушку, ухватио |
трчавао на авлиска врата и радознало их гледао, и кад су ишли тамо и кад су се враћали амо; кад |
ку, па, као магла земљу, притисну мирис гледаоце.</p> <pb n="73" /> <p>Па опет поче песма уз иг |
шу за Манчом, па је и она почела помало гледати и кришом уздисати за њим.{S} Ваљда по оном општ |
, а не продавају — и стаде очински мило гледати обе муштерије.{S} Заусти да их пита из кога су |
шчу ми зумбул раст’о, —</l> <l>Ја га не гледах;</l> <l>На зумбул ми булбул пој’о, —</l> <l>Ја г |
и зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега Манчу, па да т |
ак.</p> <pb n="142" /> <p>— Зашто ме па гледаш тол’ко? — пита је зачуђено Ташана.</p> <p>— Што |
ан”?...</p> <p>— Што, зар ћеш сал да гу гледаш?{S} Да лижеш мед кроз шише?...{S} Тој ли?</p> <p |
лук, ухвати се за чело и, тешко дишући, гледаше унезверено око себе, и не вероваше чисто оној т |
купи бакшиш, а она се повуче, ућута, и гледаше кроз прозор у мрак, у ноћ...</p> <p>Весеље се п |
уку, па се спусти и седе на миндерлук и гледаше уморно и тужно доле устрану.</p> <p>— Што ти је |
{S} Он беше развио ону свилену мараму и гледаше у њу.{S} И тек кад му приђе Ајша с дахиретом, т |
обливен по челу грашкама зноја, једнако гледаше за њом. {S}И кад уђоше и замандалише високу кап |
ав за Зону, на коју сва родбина попреко гледаше, чак и они даљи, који давно већ ни приступа не |
гледају како момци и девојке играју.{S} Гледе, и све виде, и ништа им се не може отети погледу |
једно од другог; обоје оборили главе и гледе преда се.</p> <p>— Зоне, на једна реч...</p> <p>— |
добише и сами неки уморан и скоро рећи глуп израз на лицу.{S} Појављују се и попови, застану з |
епоту своју — иако лепа, изгледала врло глупа!{S} Промени се, као и све што се у свету временом |
на сокаку онако гадно исмејан од једне глупе измећарке и од једне хладне и бездушне чорбаџиске |
чашире”!...</p> <p>— Ухухуху! — прсну у глупи смех измећарка на ове последње речи. — Леле, туго |
ог вина много раније опије него од оног глупог швапског пива.{S} И сада се лепо виде на њему об |
слима синоћњем догађају. {S}Мислио је о глупом смеху Васке измећарке, а у ушима му једнако звон |
..{S} Кој ти беше човек?...</p> <p>— За Гмитра грнчара...{S} Имамо си туј лојзенце, па искамо п |
и већ на самом улазу у варош, где их је Гмитраћ чекао, па завали руке иза потиљка и пође силно |
те, бата-Мане, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу |
у него да каже то, а заклела се и у очи Гмитраћа, грнчара, вереника свога!...</p> <p>Засвира се |
е женица. — Ја сам си Васка...{S} Васка Гмитраћева, зар ме не познаваш... што сам била у Хаџиск |
ики... — додаје тетка Таска и потпирује гнев. — Предузимач, ели лиферант... веће коцкарин... фу |
све разбегло <pb n="155" /> од праске и гнева његова!{S} Сви су повукли, а Ташана и Зона највиш |
Замфир плане, силно плане господарским гневом на своју мезимицу Зону, као никад дотле у животу |
беше она право топло, скровито и мирно гнезданце!{S} Кућа није имала прозора с улице. {S}Изгле |
ту, у старом и скровитом и мирном свом гнезданцу, моћи одахнути мало и утешити се; да ће му ку |
е карте, ни богата баба Хрисанта, да их гњави причајући им надугачко и нашироко о својој парниц |
тебе!...{S} Ја си идем, па... како оној говедо када се, ете, напасе од травку зановет... брљив |
ш убаво!{S} Не ли смо родљаци?{S} Несам говедо, селска несам, та да си не знајем што је чаршиск |
Замфира, али и Замфир Мана. {S}Било је говора и о миразу.{S} Хаџи-Замфир спомену пет стотина д |
оћа за тај глас.{S} И онда нема више ни говора о калупима и лажним дводинарцима, говораху људи. |
ер иде право чак у небо). „Кад је већ”, говораху оне, „њега и калфе навукао ђаво на тај прљав п |
овора о калупима и лажним дводинарцима, говораху људи. „Којешта!” брањаху га опет сад неки, „Ма |
ицама, вратити из амама.{S} Тако ће се, говораху, једаред за свагда запушити уста свакој лажи и |
е у тел у Стамбол — и паша већ беше!” — говораху често мештани, хвалећи силу и моћ чорбаџи-Замф |
држала и пустила оне друге две тетке да говоре, а она задржала за себе као неку завршну реч, па |
е пред њом, него кад хоће тако нешто да говоре и да се као старији изразе, а они је пошљу по не |
и печали паре, и учи господску децу да говоре француски и одасвуд доноси силне паре и меће их |
иди и по томе што сад много штошта и не говоре пред њом, него кад хоће тако нешто да говоре и д |
речи по којима се могло познати о чему говоре; али све им то није помогло: тетка-Дока је, као |
не може бити горе.{S} Мање се, истина, говори, али кад се већ говори о том, само се онако гово |
зна, и где је научила Зона све то?!{S} Говори француски, немачки, грчки зна.{S} Иде по господс |
говори како се првих дана говорило.{S} Говори се двојако, и овако обично, а и у стиховима.{S} |
{S} Тугоо!” рече, па се засмеја и једва говори од смеха. „Мало ли је зар муке и бруке његове, т |
он игра, па и њему смешно, али ништа не говори.{S} Смеје се и он, срећан што му се дала прилика |
то.{S} А Зона се растужи обично тада и говори о смрти.</p> <p>— Кад умрем, нане, убаво да ме с |
кад се већ говори о том, само се онако говори како се првих дана говорило.{S} Говори се двојак |
Мање се, истина, говори, али кад се већ говори о том, само се онако говори како се првих дана г |
руги земан; заступи други ред и адет, — говорила би му Јевда. — Тражи си, дете, прилику спроти |
о неје спроти теб’ — ласно за тој!... — говорила би јој и такорећи понављала сваки дан надугачк |
и пропада век?!...</p> <p>Тако је Јевда говорила сину.{S} Мало који дан да му није читала и гов |
можда још — како је беспослена чаршија говорила — и ради неке чивчике своје, неке „Беле Веле”, |
.{S} Пита их шта оне мисле. {S}Свака је говорила и свака се <pb n="34" /> редовно бестрага дале |
мо, ете, душмани саг!...</p> <p>Тако је говорила задовољна тетка Дока.{S} Али је то, наравно, с |
у.{S} Мало који дан да му није читала и говорила.{S} И Мане јој рече да је то и његова давнашња |
ене немилосрдно критиковале због тога и говориле: „Тој ли је за његове године?!{S} Деда се вика |
ма’алу му се тараф-тараф чини!” Тако су говориле, јер су све веровале да се синоћни догађај мог |
само утолико се мање и ређе говорило — говорило се и тумачило само онако као у први мах.</p> < |
само се онако говори како се првих дана говорило.{S} Говори се двојако, и овако обично, а и у с |
три дана”, само утолико се мање и ређе говорило — говорило се и тумачило само онако као у први |
у чаршији се неколико дана само о токе говорило.{S} А да је прича углавноме порасла у обиму и |
тај скоро о свему ономе што се у вароши говорило, и како је та вест као гром поразила домаћицу |
ада...</p> <p>— Море, знао сам ја то, — говорио је Милисав, опет у кругу својих, у кафаници <hi |
је брчиће и пусти извештаченим басом (а говорио је обично са пола уста): „А јој, побратиме, пус |
</p> <p>Кроз уста истога тога Милисава говорио је већи део грађанства, и то је остало, и такор |
нио од неких пијаних аскера.{S} Тако је говорио већ од дужег времена и пустио да се то чује и д |
идне — <hi>неће!</hi>...</p> <p>Тако је говорио хаџи-Замфир.</p> <p>А имао је и право!{S} Није |
фира, који се само крстио левом руком и говорио: „О, Бог да чува!...{S} О, Господи Боже!”</p> < |
епеченице”</hi>, где је редовно седео и говорио о берићету лањском и овогодишњем, о општинским |
зна!{S} Отац Замфир је с њом врло мало говорио, а тетке и стрине боље и да нису, јер чим зину |
, која гласи: „Ја сам цуру молио и лепо говорио, а сада је дошло време - цура моли мене!“</hi> |
је и право!{S} Није он то онако напамет говорио...{S} Као искусан и паметан човек, држао је да |
нчу. {S}Признаје то Јевда, и каже да ће говорити Манчи, сину свом.</p> <p>— Да збориш, Јевдо, — |
за издање Српске књижевне задруге (1907 год.), проширивши том приликом нарочито главе прву, чет |
е она још једнако редовно доносила, кад год би им дошла, бадема и рокчића, сматрајући је још за |
оју је већ толико пута певала Зони, кад год би ову опхрвали слатки осећаји и тужне мисли и она |
екло. {S}Па хоће и да се пошале.{S} Кад год ту тако стану, увек питају и моле да им се да штамп |
ач и весељак и за друштво човек.{S} Кад год би свршио какав посао и зарадио добро, тада не би ж |
гледао кад се та песма певала.{S} И кад год су отпевали ту песму, добијала је чучук-Ајша лепа б |
оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове наше приповетке — запевао ту пе |
собицу по својој вољи и седи у њој кад год уграби <pb n="60" /> прилику да се искраде од очију |
Пред пашу је у турско време излазио кад год је хтео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио г |
— јасно слунце!...</l> </quote> <p>Кад год би Мане запевао и испевао ту песму, увек би — иако |
ломи чапкунски.{S} Али једнако иде куд год га ноге носе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и ка |
му у конацима све асли пашински. {S}Где год човек баци <pb n="17" /> око, свуда види само госпо |
е зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове наше приповетке — зап |
акост покуљала муштерија варошка, и, ко год дође до затворених врата, само зачуђено пита: „А... |
ст падаше на измучено лице Манино.{S} И годила му та свечана и побожна ноћна тишина суботске но |
е!</l> </quote> <p>И тако прошла читава година — век читав за Зону, на коју сва родбина попреко |
гло скакати.</hi> </p> <p>Прошла читава година од оног кобног вечера, а ствар још једнако стоји |
стару Аву, која је пре четрдесет и више година била на гласу чочек, а сада је као неки анђео хр |
Section" /> <p>Прођоше три и нешто више година.{S} И као све што је подложно промени, изменила |
анћишек, брат Чех, који је пре неколико година дошао са конзерваторије право у Србију, с врло л |
руку.{S} Отворио је дућан пре неколико година, али га је затворио, јер је морао у војску.{S} К |
лепа и држећа жена, још испод четрдесет година.{S} Остала је рано удовица.{S} Имала је мужа кој |
ије водом, како је то редовно четрдесет година радио.{S} Помислио је да је све то, та Докина по |
шила школу, а било јој је тада дванаест година, задржали је код куће.{S} А и није свршила ни св |
ућан!” иако је том човеку тек осамнаест година, а дућан му мало већи од већег путничког сандука |
ла Језда и жали за њим ево већ петнаест година.{S} Јављале су јој се прилике, добре прилике, ал |
њега познавала још из тих раних својих година.{S} Као дериште била је сува, џигљаста и краката |
та, која би сад исто толика и истих тих година била!...{S} Па би се опет окренуо и гледао на он |
е тако много обећавало већ у најранијим годинама, када је оца усхићавало — како је онда тек мај |
нако потајно, и уздисао за Јевдом, и то годинама безнадежно уздисао.{S} Почео је док је још дев |
рпском књижевном гласнику</hi>, {S}1903 године (од књиге VIII, 2 до књиге X, 5), а потом ју је |
већу и залевала га.{S} Скоро свако доба године имало је своје цвеће, и кућа Замфирова мирисала |
ада узео и једног шегрта, који већ пола године дана — од последње славе Мачине — како иде без к |
већи и сам цигару.</p> <p>— Тхе, спрама године! — вели Манча, распремајући испред себе онако у |
дна чорбаџиска ћерчица, која је пре две године свршила школу, како је, на листу од Писанке бр. |
ного сам, рече, кабает!{S} Ете веће две године и повише!...{S} Ама се вукујем и теглим с њег’ к |
је сталан и врло вешт викач од ово две године — тако вешт, као да му је још дед био викач.{S} |
г тога и говориле: „Тој ли је за његове године?!{S} Деда се вика, — а погле шта праји!{S} Бела |
еко калдрме, па све до осамнаесте своје године, кад му је отац плаћао четрдесет гроша за потков |
S} Ласно ли је мен’, да ја, у овеј моје године, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци |
и кућа Замфирова мирисала је преко целе године.{S} Пред кућом су још и два стара, граната и лис |
ложаја.{S} А вукао је шамаре преко целе године.{S} Сем првога дана Божића и Ускрса, Славе и Тод |
таде!{S} Татко ти Ђорђија беше у Котине године кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашто да ти пропад |
отимао и споменуо да сада нису пређашње године, да је „оскудација”, да су им силне непокупљене |
ако се сваки дан тужио како „нема старе године и стари пазар”), па се диже у чаршију међу тргов |
!{S} Неје даскалица, та да си седи у те године.</p> <p>— Што је па тебе-ти за њума? — одбија до |
{S} Ту га је водила до његове дванаесте године, а престала је да га води тек кад све жене скочи |
да си седи неженат, та да си губи век и године?!{S} Дервиш ли је, калугер ли је та да си самоту |
м, онако исто као што су пре три-четири године као деца долазиле, само што Зону сада прати изме |
S} Било му је тако двадесет две или три године.{S} Врло је рано отпочео радњу на своју руку.{S} |
га узне за ортака, — ама још неје у теј године!... <pb n="51" /> А својега сина напудија!...{S} |
да зборимо за тој.{S} Кад стигне у теј године, демек да је за давање и удавање, — ласно за тој |
те си, — вели јој тихо Таска, ако у теј године нећеш, а ти када ћеш?!</p> <p>— <hi>Било је!</hi |
е: „да неје било!” Било је, — ама у сто године једанпут ако искочи брука и резилак — ама ово са |
ветка и кад је Зона у шеснаестој својој години, Зона је друкчија: није више оно џигљасто чупе ш |
дио га је више и отац.{S} У осамнаестој години купио му је џепни сахат и златан ланац.{S} Тога |
се куће у срећно време већ у петнаестој години удавале!{S} Или је кришом погледају, мере је очи |
(а пушио је ретко: дваред или триред у години сетио би се да запали цигару, и то обично онда к |
ми ти па саг тол’ко збориш, како да до годину неће па да искоче нови девојчики, и јоште може п |
{S} А саг?...{S} Пантим у оној време, у годину једанпут ели двапут ако си искочим поради, ете, |
Шта је савета и карања прогутала за ту годину — то само она зна!{S} Отац Замфир је с њом врло |
едре и румене образе, или је потапка по гојним плећима, од којих чисто хоће да прсне оно мало ј |
и пробуди...</p> <pb n="123" /> <p>Беше гола вода...{S} Седе на миндерлук, ухвати се за чело и, |
атанац на врата — ем кол’ки катанац!{S} Голем како катанац на магазу!{S} А кључ си тури у џеп, |
гне обрве и прст увис и вели значајно — голем капетал!” И кад се која уда, он ни онда не прекид |
катанци на сандаци, кад има — ем какав голем! — на врата?!...{S} Та си узмем оној сикирче, па |
— наставља одушевљено Јордан — кад буде голем, с чаршију — ем београдску — да дрма; убаво да за |
ол’ко си бе ослабела оди зорт и резилак голем...</p> <p>— Па <hi>која</hi> си збори тој?...</p> |
то је дућан, па направија оди два један голем...{S} Има си занајат, златне руке: при владику ис |
збориш? — викну ужаснути Мане. — Какав „голем нишан”?...</p> <p>— Што, зар ћеш сал да гу гледаш |
Васка ни се удава... {S}Бија гу веће и „голем нишан”...</p> <pb n="112" /> <p>За Васку неје реч |
/p> <p>— Како аа малко?</p> <p>— Па до „голем нишан”, а после кој да збори... и што има да збор |
и покаже два прста ширине. — Неје, ете, голема ствар, ама, и ту дигне обрве и прст увис и вели |
Вика те стринка Јевда; искочила, рекни, голема работа!{S} Ама брго, рекни, да дођеш!...”</p> <m |
рате, кој је старији, кој млађи; кој је големаш, а кој си је па фукара!...{S} Млађи одаваше чес |
>— Позва’ те, бата-Таско, имам си, ете, голему муку да ти рекнем...{S} Оно моје брљиво дете...{ |
пази и ону велику иза леђа.</p> <p>— За голему, двокрилну, шест стотина, а за малу, за сваку по |
орбаџи-Петракија.{S} Море, има си човек голему муку сас онога његовога Митку.{S} Причаше ми чов |
ти искаш, — ласно за све!{S} Ја си имам голему роднину...{S} Ћу те одведем у кућу роднинску; се |
пну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голему керку има Бела?! {S}Знав’ам Белу Стојанчину...{S |
аве Мачине — како иде без капе, чупав и гологлав, јер још никако не може да се сети где је изгу |
полако и достојанствено, бирајући, као голуб, где ће да стане.{S} Ход му је био као ход човека |
и из куће, спушта се достојанствено као голубица низ високе камене степенице доле у авлију.{S} |
у и неговали цвеће.{S} У кући је било и голубова и гугутки у корпама, повешаним испод крова.{S} |
</p> <p>Зора је већ забелела, гугутке и голубови гукали испод стрехе, кандило догоревало, а он |
ало које вече да им не прође поред куће гомила калфица, трговчића или писара из дивизије и из р |
че, најчудноватије, и једна се на другу гомилала, једна другу потискивала.{S} А причати све то |
амало; заклонише их и захватише међу се гомиле веселе омладине...{S} Похватале се девојке испод |
пим редом пролазе главним сокаком; и из гомиле се мало-мало одваја један по један у побочне сок |
што, и каква је то мука — то нико у тој гомили не знаде да каже...</p> </div> <pb n="140" /> <d |
м ногом неке старе минђуше и баца их на гомилицу преда се.{S} Обојица се задубила у посао, па р |
о се с њом збива, али је и она пошла за гомилом, за старијима њенога пола.{S} И она је највише |
одасвуд доноси силне паре и меће их на гомилу.{S} Ујутру оде, а увече дође.{S} Нема више оне р |
ео не хтео, мора да се жени, јер га све гони — и комшилук и чаршија и кућа и родбина.{S} Родбин |
есну гу саг кеф; сал туј песну поје ели гони мене та гу ја појем...</p> <p>— Е, зашто да клне м |
о с полезним, шетњу са студијом.{S} Њих гони амо чисто филолошко и фолклористичко интересовање, |
стати.</p> <p>Тако и ураде.{S} Дође зет Гопе по Зону и одведе је.{S} Али је несрећа била то што |
змишљаше Мане, била би она таква, и још гора, и на јави.{S} Зато је тога целога дана у недељу б |
шта каже још?” — „Каже да јој изгледаш горд, и вели:{S} Шта чекаш?{S} Ваљда се још није та сре |
је сва сребром опточена, а три кандила горе пред оком највећом иконом из Јерусалима што ју је |
тслужило војску, да ће га можда послати горе у Грац, на више трговачке науке (на што се тетка У |
ствар још једнако стоји да не може бити горе.{S} Мање се, истина, говори, али кад се већ говори |
развика се на њу тако, да се ова уплаши горе него што се икада уплашила од оних који је плаћају |
стигла, па је било као и у П*.{S} И још горе од онога.{S} Тамо су је тек калфе почеле певати, и |
во, а ово је за њу било нешто скоро још горе!{S} Знала је она поноситост те старе чорбаџиске ку |
собе.{S} Била је субота.{S} Кандило је горело пред иконом Богородице, коју је Мане сву окитио |
="146" /> је, зборе си, ноћила; сву ноћ гореше свеће у кућу, — тој казују... -</p> <p>— За Доку |
данас неје, ће бидне јутре.{S} И јоште гори резилак ће дочекате!{S} Саг се берем збори да је < |
даји по једно скупоцено сребрно кандило гори уочи недеље и празника пред иконом из Русије, која |
на калфи, а он се жури кући, као да му гори. <pb n="64" /> Мало после излети из куће у другим, |
мајчица, — ели ће ми то на пролет бидне Горица и зелена травица!” речи те никако јој не избијах |
и с њима...{S} А мени отпадали нокти на Горици; то јест, није баш мени — али исто ко да је и ме |
у кућу — на пролет ће ми дође там’ под Горицу!...”</p> <p>— Ама! — викну радосно Мане, и у оно |
ј си не знаје ники — знаје Бог и црна у Горицу земја, што ти татка покрива.{S} По саг да ме не |
-Замфир, куде је тај смрт, да ме узме у Горицу, да се не мучим... пшешко живење моје?!...” Тужи |
о једна.{S} Обузе је и притиште тешко и горко кајање.{S} Растужило је ово тихо јесење време...{ |
у; заболеле га слепе очи, а у устима му горко и суво. {S}Једва је чекао да престану Цигани.{S} |
ради наш резилак и срамоту!...</p> <p>— Господ ги судија, — куне Ташана. — Е што ги је, мило да |
с ники зар...</p> <p>— Леле, да не дава Господ никому такав срам и резилак!... — узвикну Јевда, |
Истин’ рекоше који казаше: „Да не дава Господ на дете што му мајка помисли!” Ете и с мен’ и Ма |
ће се збори и јоште полоше!{S} Ће да да Господ”, рече, „па <pb n="147" /> ће си <hi>она сама</h |
узни и цело тесте...</p> <p>— Да не да Господ... ја си једну сал искам...</p> <p>— Па пуно ги |
заједљиво Зона.</p> <p>— Па, ако дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’...</p> <p>— Код |
очила реч и сокак-лафови тија, убија гу Господ!</p> <p>— Срето’ се ја и с њума, — вели Таска, — |
еста и викне: „Фајерунт!{S} Даме назад, господа напред!...” Тако је пан-Франћишек почео с конце |
Таче, ћути си, па рекни: {S}Исполај на Господа кад си доживемо и тој!{S} Кој знаје, рече, што |
азије и управник препарандије, а сва та господа, — као што је свакоме познато, — не морају, па |
е због трошка, почне <pb n="162" /> као господа — да ви’ш како онда нађу израз и погоде право и |
ље, узми ово на прилику: живе невенчано господа, и нико неће да каже и назове то правим његовим |
кад је о сиротињи реч.{S} А кад се <hi>господа</hi> потуку с амбрелима, да све пршти — а они с |
сада се још пева песма:</p> <quote> <l>Господар ми седи на сандалија,</l> <l>Господар ми пије |
l>Господар ми седи на сандалија,</l> <l>Господар ми пије љута раћија;</l> <l>Господар ми збори, |
сподар ми збори, Цвета га двори,</l> <l>Господар се смије, Цвета се вије!</l> </quote> <p>Чорба |
<l>Господар ми пије љута раћија;</l> <l>Господар ми збори, Цвета га двори,</l> <l>Господар се с |
Замфировим.{S} Знао је он добро старога господара; знао је да је у кући свемоћан, да што он каж |
еј-пиле, не пој рано,</l> <l>Не буди ми господара,</l> <l>Сама ћу га пробудити!...</l> </quote> |
отишла, стари Замфир плане, силно плане господарским гневом на своју мезимицу Зону, као никад д |
о су се крстиле и викале: — О, Боже, о, Господи!{S} Лелее!{S} Што се напраји џумбус и резил’к!< |
ом и говорио: „О, Бог да чува!...{S} О, Господи Боже!”</p> </div> <pb n="103" /> <div type="cha |
, на татли баклаву.</l> </quote> <p>— О Господи! - крсте се тетка Уранија и тетка Калиопа од чу |
е, па се само прекрсти од чуда и рече: „Господи Боже, и овој чудо у свет да видим!” Погледа опе |
} Имамо си ми <hi>овден</hi>, викам ја, господин начелниче, кујунџију, ама антику-кујунџију!{S} |
ма куће, дућане, чифлуке и винограде, а господин начелник, јопета, није с раскида за какав доба |
i>сас џандари</hi> врнусте?{S} Што рече господин начелник?” и све таква нека, луђе од луђега, п |
ова, па ја ће си туј причекнем, а суд и господин приседник ми неће побегне...{S} Пошеја сам у с |
огло ни бити, кад стари богати Замфир и господин начелник живе лепо.</p> <p>А то је најлепше об |
.</p> <p>А то је најлепше објаснио неки господин Милисав Јекономија, који се потписивао „овдешњ |
веће на мушљику. „Прати гу, — збори ми господин начелник, — по Мамут-агу (он си иде саг у Турс |
росто не дају да живимо! — тужио се тај господин адвокату. — Они живе — будите Бог с нама!{S} Н |
ике — да није никакво чудо што се и сам господин Ратомир, директор и главни уредник листа <hi>„ |
ебњом очекивала Ташана кад се вратио од господина начелника, и кришом га посматрала неће ли про |
са чифлука, и виделе га како је отишао господину начелнику. „Доцне си се сетија, хаџијо!{S} Бе |
ати и написати да је васпитано у страху Господњем и да је ишло стазом добродетељи — која, као ш |
рисели су за богату софру, за оне многе господске ђаконије на оној великој синији, и као давно |
ће полако и достојанствено чиновнички и господски свет.</p> <p>Пролазе мамурни практиканти и по |
?</p> <p>Једном речи, владао се потпуно господски, и било му у конацима све асли пашински. {S}Г |
ранцуски, немачки, грчки зна.{S} Иде по господским кућама, курдисује клавире, свира из неке вел |
ир у пашином конаку и паша у Замфировој господској кући!{S} И не један паша — него неколико њих |
неке велике књиге и печали паре, и учи господску децу да говоре француски и одасвуд доноси сил |
био чорбаџи-Замфир; такве силе и таквог господства нема више!{S} Пред пашу је у турско време из |
е, јер је већ давно прошла многа сила и господство; прошао и окружни начелник и претседник суда |
амо кад хоће и кад потруди своје чудо и господство.{S} А за ситније ствари утолико му је лакше |
на нос, па да сам потруди своје чудо и господство и да и сам тражи лека томе злу и <pb n="172" |
баци <pb n="17" /> око, свуда види само господство.{S} А тек унутра, у кући, у претсобљу, шта с |
постепено, онако, што рекли, по чину и господству.{S} Најраније се кренуше на рад баштованџије |
пудара Провира, да буде тога дана његов гост.{S} Присели су за богату софру, за оне многе госпо |
у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином конаку. <pb n="11" /> Паша се врло често |
рећан што му се дала прилика да забавља госте и што га сви пријатно гледају; јер све је то поју |
ашину и црвоточину са плафона на веселе госте...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чује с |
оље бити ако пошљу на месец дана Зону у госте којој од сестара.{S} А имала је три зета у околин |
пружао уз читаву једну страну простране гостинске собе.{S} Била је субота.{S} Кандило је горело |
да ја, у овеј моје године, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!... |
о је бесан.{S} Турио је каму за појас и готов био на свашта, али никако није могао да дозна ко |
оју читалачку публику.{S} Имао је већ и готов наслов који је гласио: <hi>„Родитељи, пазите на с |
је стару своју веселу ћуд и још је увек готов на сваку, па и најдрскију лудорију и будалаштину. |
Ђорђије, оца Манина, да је и онај увек готов био на такве ствари, — а Мане је исти отац...</p> |
ратиш?! — Кад викаш да је за черек сата готова, па ја ће си туј причекнем, а суд и господин при |
ће пратим за њума — додаде, — кад буде готова...</p> <p>Мане разгледа муштиклу.{S} Каже му да |
мајке да ноћи?{S} А њој очи пуне суза и готова је да заплаче.{S} Крај ње стоји мали сестрић њен |
, јер Дока је на такве ствари била увек готова као, што рекли, бос у бару.{S} Доки се дивно доп |
еш за њума?!... — замуцкује Зона, а већ готова да се заплаче од муке.</p> <p>— Ех, детенце!...{ |
е то видели што се сад прича.{S} Од куд готове приповетке, кад ни трунке истине нема!? {S}То им |
е кроз сокаци и по друге ма’але?!...” И готови су већ да потраже тенџеру, и измећарка Васка већ |
џиске куће, да се не би осећао задах од готовљених јела. {S}У тој кујни се и чељад и укућани пр |
била је размажена, пуста, немилосрдна, готово рећи демонска.{S} Ко је није знао и ко се није з |
анета, пиште зурле, звецкају чампаре, а гоч потреса темеље старога хана и сасипа прашину и црво |
атварају дућане и мајстори и трговци, и грабе кућама.{S} Жељни домаћег круга, оне домаће и тиши |
ута дафинова цвета и шакама га још више граби и притерује своме носу. {S}Мирис га тај заноси и |
малаксале му; он пада и опет се диже и граби напред, а за њим се једнако ори оно страховито: „ |
ање?</p> <p>— Зна си цела ма’ала, и сав град, — та ја да не знајем! — одговара Дока. — Мори, зн |
де, збори си, поубава прилика?{S} У сав град има ли помомак од њег’?!{S} Има си дућан, ем как’в |
оће да те заб’рави и сокак, и махале, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир има |
керка!{S} Један си је чорбаџи-Замфир у град; море, до Солун и Филибе нема га јоште по-такав!{S |
стало објективно и опште мишљење целога града...</p> <p>— Море, знао сам ја то, — говорио је Ми |
осети некако више сам, свој; далеко од града и вреве и тишме градске, и он ужива у оној пријат |
слушају новости из комшилука, махале и града; ту претресају све, и обично и редовно никога не |
свакој штикли био је, још кад се ципела градила, вешто намештен по један прапорац.{S} Па кад Ма |
е премењуваш, леле, Зоне,</l> <l>У нова градина.</l> <l>Ој, хој-хој, леле, Зо...</l> </quote> < |
l>Где се премењуваш, леле Зоне, у твоја градина;</l> <l>Где се премењуваш, Зоне, у свилена риза |
, свој; далеко од града и вреве и тишме градске, и он ужива у оној пријатној тишини кућевној. — |
{S}Пуцала би му сутрадан брука по целом граду.{S} Не, не, — тешио се Мане, — није нико био, сам |
бро позната била.{S} Певала се по целом граду, и да је калфа Коте мало-мало мућнуо главом, сети |
ч!{S} Написа тако, да је све брујало по граду.{S} Читали су и пријатељи и непријатељи Манини; о |
ових није ни слутило шта се све тамо по граду прича — кружиле су по чаршији и по многим махалам |
рију сестру Костадинку, прву лепотицу у граду, која је била пристигла на удају.{S} Питао би је: |
раклија у свој махали, ако не и у свему граду, — а главати и чупави шегрт Поте, и он шмрче и ра |
и над имањем и чашћу уморних и заспалих грађана...{S} Почеше се разилазити и с „нишаљке” и с иг |
. „Ваљда су га, на јемство више виђених грађана, пустили да се из слободе брани?” мислили су и |
ролажаше улицом, јер већ беше време кад грађани спуштају по кућама чивију на порту, и сви укућа |
лободе брани?” мислили су и разговарали грађани.{S} Али, <pb n="139" /> кад су га мало боље пос |
суд, та да не смем, па иска и треба два грађанина да су у присуство! {S}Ба!{S} Не чекам си ја!” |
рснијим нагађањима.</p> <p>Интересовање грађанства било је толико јако, догађај сам по себи так |
стога тога Милисава говорио је већи део грађанства, и то је остало, и такорећи стереотиписало с |
p> <p>Зато није чудо што је цела кафана гракнула кад се појавио на вратима.{S} Сви отурују од с |
неси <hi>ти</hi> Манча!</p> <p>— Их, — гракнуше неке, — што је брљиво!{S} Неје те ни срам!{S} |
аније затварају дућане.{S} Иако су мало грамзиви за парама, али они воле и рахатлук, и време им |
дине.{S} Пред кућом су још и два стара, граната и лисната шам-дуда, неколико дуња и два дафинов |
е!{S} Тражи си криво дрво сас две криве гране, па једну за теб’ а другу за мен’, црну тетку, да |
арем украде си и претури ги овам преко границу...{S} Познава се са све ме’анџике, амамџике и с |
, попио кафу, коју би сам тамо на сухом грању пекао, наслушао би се песме птичица и надисао све |
љанку, племениту Корнелију, мајку браће Граха, да је децу своју сматрала за најлепши и најскупо |
на.{S} И он си има сина...{S} Свршија у Грац трговачку чкољу.{S} Седимо си и чекамо да не послу |
о војску, да ће га можда послати горе у Грац, на више трговачке науке (на што се тетка Уранија |
ставише Мана, који, сав обливен по челу грашкама зноја, једнако гледаше за њом. {S}И кад уђоше |
та, како магаре кад си неће самарицу на грбину...{S} Е, какво је тој саг заступило, <pb n="44" |
еженет?{S} Мори, за тој ласно. „Имаш си грбину, самарице доста”; та и за Ману и женење његово л |
без њину Зону!...{S} Мори, „док си имаш грбину, ће нађеш ласно и самарицу”!{S} Ласно ће нађеш, |
обгрлило јој колена, плаче, бацака се, грди Манулаћа, бије Сотираћа девера ногом и дере се — в |
у свет, ете, те јагуриде чорбаџиске! — грди Митанче, који је од искључења из наследства <pb n= |
још када им он, онако задуван, стане да грди „Титинку” и „Пиргу” што арче њихов мал по комшилук |
нствено; застане увек мало на вратима и грди млађе, каже како се данас не може на млађе ослонит |
амберију, одатле наређује и саветује и грди, али и кад се наљути и грди кога од млађих — ипак |
саветује и грди, али и кад се наљути и грди кога од млађих — ипак је тих дана добре воље.</p> |
о окрене разговор, па је саветује и као грди помало и вели: „Ће се удаш.{S} Домаћица ће станеш, |
на њега није било краја. „Несрећа дрта! грдиле су га ма’алске жене, „што си дом не седи, веће с |
тану за часак на авлиским вратима, ваде грдне чешљине и брзо чешљајући у ред дотерују браду, а |
лолози и математичари, — ови последњи с грдним фасциклама поправљених ђачких задатака под мишко |
било.{S} Од Васке је дознао да је Зона грдно много пропатила због тога од свију, а највише од |
венчање, прошао ручак и сад после подне грдно весеље у кући чорбаџи-Замфировој.{S} Све се слегл |
заборавила се, тако се заборавила да је грдну лекцију извукла од својих стрина и тетака, и није |
о се оно око његове куће, — и критици и грдњама <pb n="141" /> на њега није било краја. „Несрећ |
и после краће амалске и аласке свађе и грдње, и потукли и узнемирили читав овај крај, као да с |
} Ове целе недеље као роб трпе псовке и грдње, али све то радо сносе при самој помисли на недељ |
никад дотле у животу.{S} Онај пљусак од грдњи што је Дока сручила на њега тако га је раздремао |
ад уђоше две сељанчице у дућан, да купе гривну — једна старија, а друга млађа.</p> <p>— Шта иск |
раније и стари.{S} Чим девојче почне да гризе доњу усну и терзија јој почне да мери и шије фуст |
одаде да није ни чудо, кад јој је татко Грк из Филибе; затим му спомену Тимку Јордана Калтагџиј |
еба, тихо вече се спушта на земљу, а из грла срећна и весела млада света разлеже се кроз тихо п |
му и треба више?{S} Млад је, здрав је, грлат је; има јасан глас, добро мућка нумере у кеси, им |
..{S} Све весело, па игра, пева, пије и грли се, само он тужан повукао се неопажено у један ћош |
ела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, рече, како мерџан-атеш!... |
ојче”, како је послушна и како има лепо грло, кад запева „Запевало булбул-пиле, мисли зора је!” |
лио мртвачки зној.{S} Стегло га нешто у грлу, дави га, притискује му груди...{S} Око њега се св |
ћи уста...</p> <p>А Ману стегло нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у устима му горко и суво |
а сам у мој век, чу ли, куче ниједно, — грми стари Замфир, — и јоште ме нико ни у турцко ни саг |
љут као рис.{S} Чуо је све.{S} Како је грмио по кући, како се све разбегло <pb n="155" /> од п |
ка кућа...</p> <p>— Овој да запантиш! — грмну хаџи-Замфир одлучно Зони. — Сал јоште једанпут да |
каже то, а заклела се и у очи Гмитраћа, грнчара, вереника свога!...</p> <p>Засвира се „Јелка та |
ој ти беше човек?...</p> <p>— За Гмитра грнчара...{S} Имамо си туј лојзенце, па искамо прекојут |
туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена Кривокапска <pb n="38" /> и Ленче оно К |
вршњакиње:{S} Тимка Калтагџиска и Дика Грнчарска, Ленче Кубеџиско и Генче Кривокапско, Зоне Ст |
како лепо тка и води сав домазлук; Дику Грнчарску наговести му и рече за њу врло много лепих ст |
уше још неколико њих.{S} Споменуше Дику Грнчарску, Ленче Кубеџиско, Доне Чешменџиско и Зоне Ста |
ем, нане, убаво да ме са’раниш...{S} На гроб да ми туриш шебој и замбак и трандафил и дафину да |
ратно, где се пољак, што је чувао близу гробља, оженио неком трговачком удовицом и ушао у пуну |
а је песма:</p> <quote> <l>Игра оро код гробљиште,</l> <l>И у оро Катаринке,</l> <l>А до њума м |
а она зајаука, ама онако женски, као на гробљу.</p> <pb n="144" /> <p>— Црна Ташанооо, — закука |
колико њива, и један већи виноград ради грожђа и вина, и други, много мањи, ради теферича, јер |
шаренила на пијаци, где сељанке продају грожђе и брескве.{S} Успут се задржавао мало крај група |
гу керка? — рече зачуђено, и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голем |
<p>Кад је дошао кући, био је Мане као у грозници.{S} У грудима му беснела бура, а у глави ројил |
о си туј лојзенце, па искамо прекојутре гројзе-брање да прајимо...{S} Ете ми га туј и човек ми. |
вароши говорило, и како је та вест као гром поразила домаћицу Ташану.</hi> </p> <p>Стари Замфи |
— загрме Замфир на мезимицу своју тако громогласно, да из комшилука радознале женске полетеше |
ве ново и изненадно било.{S} Био је као громом поражен чувши све до ситница како је ствар текла |
рговачке науке (на што се тетка Уранија грохотом насмејала и рекла: „Лелее, старо магаре, та му |
у школу, застала Зона и куповала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ симит, у који би мета |
седам гроша.{S} Манулаћ попије пиво за грош, при повратку купи јагњећу кожу за шест гроша и од |
разбираш; не знаваш што је повише: два гроша ели миланче!?{S} Ех, аџамија што је — па лудо!... |
д мен’?...{S} Амет!{S} Деде сеци за два гроша од кетену алвицу...</p> <p>А Зона се креће љута, |
је прода за девет, — и тако донесе два гроша више него што је понео!...</p> <milestone unit="s |
антарџиски санким чиновник — сас двеста гроша мисечно!!... {S}А фрајла Кермина поседе си малко; |
еловац” на стрелиште, дао му отац седам гроша.{S} Манулаћ попије пиво за грош, при повратку куп |
године, кад му је отац плаћао четрдесет гроша за потковане ексерима и потковицама кондуре. {S}С |
при повратку купи јагњећу кожу за шест гроша и одмах успут је прода за девет, — и тако донесе |
овог, откад се почео у патицама од шест гроша батргати уз мајку преко калдрме, па све до осамна |
скадију.{S} Ту поседају на оне сељачке, грубо одељане и склепане троножне столичице, налик на п |
м, ем сас какав алал!...</p> <p>— Ех, — грува се у прса Мане, — сал тој да си дочекам да ги пук |
егове уске чакшире маслинове боје, а на груди танку жуту свилену памуклију, преко ње јелек и гу |
у од жуте бурунџук-свиле, а кошуља беле груди. {S}Доле свилена сукња и шалваре од јума-басме.{S |
не њојне пусте косе, па оне беле цврсте груди, како два филџана, па оно њојно девојачко срамува |
имице и нетренимице.{S} Притиснуо руком груди, јер му срце силно лупа, па се повлачи још дубље, |
е, које беше пребацила и укрстила преко груди, покривених танком провидном кошуљом од бурунџук- |
{S}Пустила дугу косу низ плећа и преко груди, а низ дугу косу пушта се тел, блешти и трепери т |
можда, и по новинама. „Ах”, тресну се у груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у н |
га нешто у грлу, дави га, притискује му груди...{S} Око њега се све врти, а земља чисто тоне по |
ховито му тутње у ушима и разлежу се по грудима његовим, и он се склања и бежи испред потсмешљи |
кући, био је Мане као у грозници.{S} У грудима му беснела бура, а у глави ројиле се силне мисл |
игром заглуши буру која му је беснела у грудима — све му то није помогло!{S} Зато је и дошао ку |
> у своју шаку, а срце јој силно бије у грудима и страх је неки ухвати од Мана, али га ипак гле |
лије, само је погледају, махну главом и груну се у прса и уздахну, па шију даље.{S} И сам Манас |
к силно затрепће очима, а сузе му силно грунуше.{S} Силно се приљубило Зони, обгрлило јој колен |
рескве.{S} Успут се задржавао мало крај група сељанчица, заустављао их и питао их како су задов |
твицом о куку и бригом за вратом, иду у групама, али не џавељају и не галаме, него иду тихо и ћ |
је како играју, како је Калина снажно и грчевито ухватила руком његову руку, па од времена на в |
не кучке, тетке и стрине, а највеће она грчка несрећа, Таска, тетка њојна, и како гу фатија кар |
ка, у песну турена? — Збори си, несрећо грчка! — развика се Дока, па заврши: — А ти, Ташано, по |
све то?!{S} Говори француски, немачки, грчки зна.{S} Иде по господским кућама, курдисује клави |
табакере од сребра и срме; има и старих грчких, римских и српских новаца — бави се нумизматиком |
џакаше на њ на сва три језика, српском, грчком и циганском, г. Ратомир је, такорећи, пре излете |
окадила одају, и клекла пред икону и на грчком језику бацила анатему на све, а највише на Мана, |
е оди владику Мелентија, онога што га у грчку буну обеси пшешка вера туј на нишавску ћуприју... |
ти казујем!</p> <p>— Вика: <hi>ти</hi> гу све то напраји; ти си заврзаја, ти саг па и одврзуј! |
</hi>!...” А за тој па да ми је!” реко’ гу ја, та си узе једно сикирче. „Зар ће сам трговачки с |
ко Зона.</p> <p>— Болна?</p> <p>— Глава гу боли, — вели Ташана. — Има си заушке, та никаква се |
надала.{S} Једна је запитала: „Код кога гу нађосте; код Манулаћа, ели код Манчу?”; друга: „Кад |
и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега Халила!...” И истин’ збореше ж |
ви се на даду Костадинку.{S} Ако ли, да гу понесеш малко пешкеш од мен’?...{S} Амет!{S} Деде се |
Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не познаш! <hi>Никаква</ |
е, ем повеће и поубаве и поскупе.{S} Да гу изгубим, баталија би и дуван и чурење!...</p> <pb n= |
е дадосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу дадосте <hi>сас алал</hi>, не би било саг, ете, <hi> |
нулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја да гу украднем?...{S} Кујунџија сам, ама... „носено злато” |
n="186" /> — Јоште те је поздравила да гу прошћаваш, зашто је пролет дамно минуло, јесен дошла |
рско, а скоро ће се врне оданде), па да гу, рече, однесе у Призрен, ели у Пећ; там’ су, рече, м |
а!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не познаш! <hi>Никаква</hi> се напрајила!{S} Еве, да |
...{S} Волешем гу, кад потрчи!{S} Па да гу поздравиш, дете!{S} Рекни: чорбаџи-Замфир... што има |
ој к’смет!...{S} Што несам бећар, та да гу ели узнем ели отмем од татка гу”, — тол’ко што је ле |
е мука и невоља?...{S} Ама, саг, саг да гу видиш и чујеш што си твори и збори!...{S} Слушај што |
аб’равиш ти оној што је било.{S} Саг да гу видиш, бата-Мане, каква стаде: никаква се напраји!.. |
не кој хоће и кој сме...</p> <p>— Ће да гу узне, ама треба да си има траву стискавац...</p> <p> |
па саг тој бидне?!{S} Чаршија збори да гу је Манулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја да гу укра |
нишан”?...</p> <p>— Што, зар ћеш сал да гу гледаш?{S} Да лижеш мед кроз шише?...{S} Тој ли?</p> |
не да те махсуз нађем и да ти рекнем да гу много мило за теб...{S} Без теб’, рече, живот си нем |
њума, — вели Таска, — ама не смешем да гу питујем ништо, зашто је луда...{S} Ама она си мене п |
хаџи-Замфир...{S} Познавам гу, како да гу не познавам!...{S} Беше добра аргатка... работила ми |
прошење ич не беше разговор.{S} Како да гу просим?!{S} Који су они, а који па ми!{S} Чорбаџиска |
>Сас стикови збори!!...{S} Лудо, што да гу прајиш?...{S} А ја што да зборим и да се карам с буд |
и па и ти!...{S} Тету Зону ти искају да гу украдну!...{S} Нећеш више да спијеш код тету — ће гу |
е у груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у новине!” Остало му је још само да сми |
е, рече ми, потепаше заради њума.{S} Ја гу, рече, испрати до железничку станицу!...” — Их, мајк |
ила!...” И истин’ збореше жена!{S} А ја гу теке тагај топрв погледа малко боље Зону.{S} Па кад |
тој!...{S} Васка ни се удава... {S}Бија гу веће и „голем нишан”...</p> <pb n="112" /> <p>За Вас |
искочила реч и сокак-лафови тија, убија гу Господ!</p> <p>— Срето’ се ја и с њума, — вели Таска |
батисаја и огањ у њу фрљија и запалија гу, него што си скудија девојку...</p> <p>Мане ућута и |
идне, е нек’ си остане резил... па нека гу таг узне кој хоће и кој сме...</p> <p>— Ће да гу узн |
а Дока зар је пуштила тај реч!{S} Пипка гу изела, треска гу фатила, па гу не пуштила оди Митров |
тила тај реч!{S} Пипка гу изела, треска гу фатила, па гу не пуштила оди Митров па све до Ђурђов |
, та да гу ели узнем ели отмем од татка гу”, — тол’ко што је лепотиња!...</p> <p>— ’Ајде ћути с |
ко стара — јоште не видо’...{S} Фрузина гу, ете, име...</p> <p>— Мори, зар она си је једна?! — |
S} Пипка гу изела, треска гу фатила, па гу не пуштила оди Митров па све до Ђурђовдан, ете!.., П |
та иста мушљика!{S} Три-четири дима, па гу фрљи’!...</p> <p>Мани мило што му чорбаџи-Замфир нав |
еф; сал туј песну поје ели гони мене та гу ја појем...</p> <p>— Е, зашто да клне мајку, кад неј |
како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, рече, како мерџан-атеш!...{S} Ех, рече, пуста, рече |
и промине, те сал гледа на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резилак и ср |
и, па брго кроз чаршију како кучка, кад гу полију с воду...{S} Ама <hi>она</hi> си неће да ћути |
збори?{S} Збори ли?</p> <p>— Збори, кад гу питују...</p> <p>— Ћути си?...</p> <p>— Па ћути!</p> |
, Персо!... <hi>Оскудација!...</hi> Кад гу научило, бре?! — чуди се једнако Јордан речи коју је |
опрв погледа малко боље Зону.{S} Па кад гу видо’ ону, њојну т’нку снагу, па оне њојне пусте кос |
Манулаћа, ели код Манчу?”; друга: „Кад гу врнусте дом?”; трећа: „У лојзе ли гу уфатисте?” а че |
оме је реч, — ништо саг батисала: спаде гу прстен, и срма се покидала, па и не прилега веће на |
си зборимо за друго ништо, а ова, погле гу, куд га искарује!...</p> <pb n="92" /> <p>— Мори, зн |
деца, ете, бегендисују?</p> <p>— Погле гу, што си збори жена брљива! — вели Ташана Таски. — Ко |
а мушљику имам си... знаш од које време гу имам?!{S} Море, и не пантим веће!...{S} Од татка ми |
нема, — свирка сака!”</p> <p>— Е, дајте гу, подајте гу за неприлику, за Манулаћа тога, — плану |
ка сака!”</p> <p>— Е, дајте гу, подајте гу за неприлику, за Манулаћа тога, — плану Дока. — Ама |
.{S} Нећеш више да спијеш код тету — ће гу украдну.{S} А ти си ћутиш ту, а имаш си такво убаво |
<p>— Ете, оно ваше Зоне?</p> <p>— Па ће гу удавамо.</p> <p>— Па што чекате веће?!{S} Неје даска |
видиш, колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар верујеш. „Однеси му и овој, — рече ми Зоне, — и |
на, како ће у свет да искочи, — девојче гу станула <hi>побегуља</hi>!...</p> </div> <pb n="136" |
.{S} Ете, тој ти се поздравила!{S} Води гу, рече, — у <hi>Шам</hi>ће иде с теб’!</p> <p>— Ама, |
он не буде екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си баталим и дуван, зашто цигара-пушење без ов |
ад гу врнусте дом?”; трећа: „У лојзе ли гу уфатисте?” а четврта баш загрди питањем: „Ели гу <hi |
пило, како саг ова ороспија...{S} Ти ли гу каза и прати гу овам при нас, у дом ми?!{S} Убаво ми |
те?” а четврта баш загрди питањем: „Ели гу <hi>сас џандари</hi> врнусте?{S} Што рече господин н |
} Ја искашем моја да си бидне, а они ми гу не давају, та кад не може тој да бидне, е нек’ си ос |
неје било, а оно дођи к ноћи и украдни гу... ће те чека, па, вика, ако се зове „побегуља” — бе |
рго по њума, викни гу да се врне, рекни гу на један реч. — Али, на несрећу, Дена није била ту.{ |
, — па се поздрави на мајку...{S} Рекни гу: поздравија ти се хаџи-Замфир...{S} Познавам гу, как |
а Васка и потрча за њим.</p> <p>— Рекни гу:{S} Поздравија ви се Мане да га чекате, рекни, у прв |
е вика... до онуја, ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зоне Замфирско!...</p> <p>— Туј сам!{S} |
о, — викну Јевда, — брго по њума, викни гу да се врне, рекни гу на један реч. — Али, на несрећу |
питујеш?</p> <p>— Па куде је?{S} Викни гу!{S} Окни гу при нас. — Зоне, мори!{S} Ела ’вам-ке, п |
> <p>— Па куде је?{S} Викни гу!{S} Окни гу при нас. — Зоне, мори!{S} Ела ’вам-ке, при тету ти! |
собито задовољство.</p> <p>— Од кога си гу, збори бре, научија?! — опет га пита калфа Коте, али |
на нос и заврте главом Коте. — Куде си гу видеја?{S} Збори, келчо ниједан.</p> <p>— Несам гу в |
аа... — наставља калфа Коте, — ти ли си гу видеја кад си она, демек, пресвукује кошуљу, и чичек |
} Не ли Бела Стојанчина?{S} Па ти ли си гу керка? — рече зачуђено, и маши се за грозд и пипну з |
теб’ ти за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — |
е за Зону песну да појеш?!...{S} Што си гу ти, па да можеш да појеш?!</p> <p>Поте оборио очи, п |
ама спроти теб’ прилику, — па ја да ти гу украднем и даднем, ем сас какав алал!...</p> <p>— Ех |
би душу сас другу веру, сас туј, што ти гу кажем, фрајлицу Швабицу Кермину!{S} Тој ли је ред?!. |
ва ороспија...{S} Ти ли гу каза и прати гу овам при нас, у дом ми?!{S} Убаво ми обеле образ!{S} |
па и не прилега веће на мушљику. „Прати гу, — збори ми господин начелник, — по Мамут-агу (он си |
Зоне Аџиско; па бела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, рече, как |
ми се пада, ама је лудо!...) Не слушај гу што си је там при вас зборила!{S} Никој гу неје прат |
е.</p> <p>— Зоне, мори!...{S} Не слушај гу, Калино, што збори!{S} Иди си! — упаде Гена у реч и |
што мисли кад си ћути?</p> <p>— Е, кој гу знаје!...</p> <p>— А може ли да поје?</p> <p>— Па и |
бидне, — а она си уфати свет...{S} Кој гу знаје куде је саг!...{S} У циркус ники зар...</p> <p |
што си је там при вас зборила!{S} Никој гу неје пратија сама си, брљива, оде при вас!...</p> <p |
те, ники што није чорбаџиски син, а њој гу па много мило за њег’... а њојни викају... неје, ете |
равија ти се хаџи-Замфир...{S} Познавам гу, како да гу не познавам!...{S} Беше добра аргатка... |
те кћерина лица са мајчиним. — Познавам гу, познавам! — понавља Замфир. — И Топал-Стојанчу, тат |
S} Збори, келчо ниједан.</p> <p>— Несам гу видеја, бата-Коте, — вели стидљиво, шапатом, шегрт П |
вредна... ради и све поје...{S} Волешем гу, кад потрчи!{S} Па да гу поздравиш, дете!{S} Рекни: |
бол — овден си је Стамбол и све! зборим гу па ја.{S} Имамо си ми <hi>овден</hi>, викам ја, госп |
криво за Манулаћа и за мустаћи? зборим гу па ја.{S} Ако је к’смет, па побоље за Манулаћа него |
им веће!...{S} Од татка ми остаде, а он гу добија у дамно време оди владику Мелентија, онога шт |
> <p>— Па... ете... збори: демек, много гу мило за теб’...</p> <milestone unit="subSection" /> |
ћу гу, викам, однесем до њег’...{S} Ако гу он не буде екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си б |
оже да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се не чури, кеиф н |
пита много, веће рече на татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу угра |
је овој?!{S} И казују јоште и то: како гу на кочије одвезоше у Докине; там <pb n="146" /> је, |
</p> <p>— ...{S}Та већ недеља дана како гу носим, па све си заб’равим...{S} Та и саг, виде ли к |
друго сал за тој се збори”.{S} Па како гу је уграбија? питујем ги па ја. — „Па, зборе си, аџиј |
чка несрећа, Таска, тетка њојна, и како гу фатија кара-севдах...{S} Све ми каза, како поп из књ |
је си песне поје, и што си шњева и како гу резиле оне кучке, тетке и стрине, а највеће она грчк |
се напрајила!{S} Еве, да видиш, колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар верујеш. „Однеси му и о |
<p>— Како ништо?!{S} Теке, истин’, што гу треба да си работи, кад си је чорбаџиска ћерка!...</ |
ок! — обрецује се Зона.</p> <p>— Е, што гу треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву слатка и |
пашћено Јевда и хукну: — Тугооо!{S} Што гу пуштисмо?! ’хоће да ни напраји нику муку и резил!{S} |
ца. — Остави тија речи!...</p> <p>— Што гу не давате оному на којега је, ете, мерак?...</p> <p> |
! — пита је Мане. — Рисјанка је, та што гу треба веће?!...</p> <p>— Ех, а ти па бајађим не знај |
че, побегуља за Манчу онога...{S} Е што гу не дадосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу дадосте |
л гледа на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резилак и срамоту!...</p> <p |
, што си чешља косу и клне мајку си што гу роди да је Еврејка...{S} Ете, на туја песну гу саг к |
риш?</p> <p>— За Манчу нашога!{S} Зашто гу не давате, кад се деца, ете, бегендисују?</p> <p>— П |
ј беше ово девојченце, Ставријо? — „Зар гу не знаваш, рече ми.{S} Из циркус пеливанка, она лето |
да је Еврејка...{S} Ете, на туја песну гу саг кеф; сал туј песну поје ели гони мене та гу ја п |
.</p> <p>— Е, што гу треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!...</p> <p>А Зо |
вате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје далеко!” Ама ст |
Манчу?{S} Наше си је дете...{S} Сам ћу гу ако се, кад минем кроз чаршију, сетим — сам ћу гу, в |
кад минем кроз чаршију, сетим — сам ћу гу, викам, однесем до њег’...{S} Ако гу он не буде еким |
нашега Манчу, а ви јок!!...</p> <p>— Ја-гу, што си збори! — кара је Парашкева, а спустила мало |
што иска да пазари?{S} Познаваш ли <hi>гу?</hi></p> <p>— Не познавам <hi>ги</hi>, хаџијо...</p |
и трговину, па си фати пут сас Цигани у губертл’к...{S} И саг јоште је жив! — Причаше ми неки н |
д у овај свет. — „Чорбаџија душу дава и губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој па да ни је |
ки!{S} Што да си седи неженат, та да си губи век и године?!{S} Дервиш ли је, калугер ли је та д |
ти што радиш саг?...{S} Харчиш такој и губиш си младос’ твој убав...{S} Време промињује...{S} |
тељи сијасвет, а ти си жмијеш неженет и губиш си младос’ са селски звери... {S}И ја ти се с тат |
то да те турају у новине?!{S} Што да си губиш младос’ и лепотију по мејане и кафане сас оне рос |
смеје!...</p> <p>Зора је већ забелела, гугутке и голубови гукали испод стрехе, кандило догорев |
спод крова.{S} Па кад цвеће замирише, а гугутке загучу — оријенталац се сваки тада радо одаје т |
и цвеће.{S} У кући је било и голубова и гугутки у корпама, повешаним испод крова.{S} Па кад цве |
ишта.{S} Али то што је обукао панталоне гугуткине боје и понео скупоцени штап од абоноса давало |
ним маслинове боје, него у оним чоханим гугуткине боје, али исто тако богато ишараним гајтаном. |
на чесми, како је у кола бачена и у тој гужви како је троје колима прегажено.{S} Други су, опет |
је да ти кажем; зашто, рече, може ласно гуја да те изеде”. — „А ја си, рече Петракија, уфати’ т |
ора је већ забелела, гугутке и голубови гукали испод стрехе, кандило догоревало, а он још седи |
уту свилену памуклију, преко ње јелек и гуњче, опет маслинове боје, — а све у силном гајтану — |
осле ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и н |
о света.{S} Врева велика, смех и кикот, гурање и псовке; пукне шамар или прсне која тестија, за |
они опет нису баш ради да им дете иде у гурбетлук, него би волели да им је ту на очима, и радиј |
приметио, иако су се кикотале гласно и гуркале се пролазећи <pb n="79" /> крај њега и задевају |
виде и знају: ко кога погледа, ко кога гурне, ко се о кога очеше, ко се до кога најрадије хват |
ју из оног његовог малог дућанчета, као гусак из гушчарника кроз летве, и ословљавао би је речи |
женски свет, онако исто као и овце или гуске што потрче све за једном, оном првом, онамо куд о |
тавана до пода притиснуо дим као облак густ.</p> <p>Дигоше се да иду.</p> <p>Пробудише стару А |
се љут, ћути, срче кафу и пушта димове, густе димове, и гледа кроз прозор устрану.{S} Паши већ |
иш!</p> <p>Замфир слеже раменима, пушта густе димове, и гледа устрану кроз пенџер.</p> <p>— Кој |
цила ногу преко ноге, па бећарски пушта густе димове, — Разбирам си, убаво разбирам. {S}Теб’-ти |
ао би тада чорбаџи-Замфир дигавши своје густе обрве чак под фес. <pb n="56" /> — Ешексене!{S} К |
мештати испред себе оне алате и пушташе густе димове.{S} После дуже паузе, запитаће Мане:</p> < |
воју табакеру, направио цигару и пуштао густе димове и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њ |
тишине, жапци, као по некој команди, у густим редовима поскачу и главачки бућну у воду, — тек |
или велепоседа, који ће тада неминовно гутати оне мале поседе.{S} Зато, а и стога што је мисли |
ојега сваки у животу мора макар мало да гуцне), посвети тешком али светом журналистичком позиву |
г његовог малог дућанчета, као гусак из гушчарника кроз летве, и ословљавао би је речима, као ш |
ј није избијала из главе слика мадмазељ Д’Ангулем, познате у месту учитељице (са особитом метод |
ир неки (па дошла иста позната мадмазељ Д’Ангулем, што учи децу француски).{S} Крсти се Ташана, |
ла оглашена <pb n="165" /> за баксуза), да она покуша да раскрави и ослободи Манулаћеве старије |
дошеја при мен’ и питаја <hi>мен’</hi>, да ти, демек, наводаџишем за нику трговачку керку?... { |
ипак: место мача изабра <hi>перо</hi>, да га оно храни и брани — перо, које ни за које новце н |
у на крштењу даде име <hi>Ратомир</hi>, да буде, то јест, јунак и борац, како му само име казуј |
p>— Ее, бата-Таско, за тој те и позва’, да те молим, две ти очи, да ми помогнеш. {S}Знајеш како |
заб’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, курдишеш мушљику... заврши хаџи-Замфир и пр |
а малко одморим...{S} Ласно ли је мен’, да ја, у овеј моје године, месим ’леб и гот’вим ручак и |
Петракија — па викам:{S} Може, истин’, да сам човек прос’, па се не разбирам у сагашње време; |
су пређашње године, да је „оскудација”, да су им силне непокупљене паре по народу растурене и и |
арају се и играчи — неки иду „нишаљци”, да се љуљају. {S}Разлеже се песма с нишаљке, разговор н |
и ту метну један кажипрст крај другога, да покаже како се Замфир и начелник слажу — и онда то н |
да једним таквим погледом охрабри кога, да му улије неке наде, да га залуди, а после да га одба |
верзије: једна, да је погинуо, а друга, да је само рањен; по једнима лако рањен, а по другима т |
е хтео обрађивати ни код великих газда, да не би припомогао још већем пропадању малих газда и п |
то?!{S} А наше будне полиције ниоткуда, да нас, веле, поштеди од свега тога!...” Ето, тако кажу |
м извору, такорећи, позорници догађаја, да својим очима види, својим ушима да чује и својим пер |
ја, теке...</p> <p>— У кога си тражија, да ти не дава?{S} Имаше ли га у наш варош так’в човек?. |
Митку; рече: „Пази се, газда Петракија, да те не орезили, рече, твој Митка.{S} Чуја сам — а уба |
чак умео да опази кад је која кокошка, да простите, у вољи петлу, „Гигану” названом; с којом к |
кидају од тога времена и хитају кућама, да у пријатном рахатлуку проведу неко време; да нареде, |
се <hi>господа</hi> потуку с амбрелима, да све пршти — а они само укратко пишу: „Били смо”, вел |
рошета једног лепог септембарског дана, да се нагледа лепоте и шаренила на пијаци, где сељанке |
су, опет, постојале две верзије: једна, да је погинуо, а друга, да је само рањен; по једнима ла |
тила се и покојног Ђорђије, оца Манина, да је и онај увек готов био на такве ствари, — а Мане ј |
ео казати то.{S} Јевда је чула, истина, да се нешто прича о Зони, о неком бекству, о некој отми |
а је раздремао и расанио после спавања, да није ни тражио измећарку, да га по обичају полије во |
је тако вешто обична и унакрсна питања, да је ова све казала, и не знајући шта је све изблејала |
се мангале и мећу их на ивице тротоара, да се ћумур боље разгори.{S} Иза њих пролазе симиџије и |
него задржи на ручак и пудара Провира, да буде тога дана његов гост.{S} Присели су за богату с |
размеће карте, ни богата баба Хрисанта, да их гњави причајући им надугачко и нашироко о својој |
племениту Корнелију, мајку браће Граха, да је децу своју сматрала за најлепши и најскупоценији |
нема никога.{S} Није дошла ни Аглајица, да им исприча и рапортира све што се десило за последњу |
ледњу недељу дана, а није ту ни Зујица, да им размеће карте, ни богата баба Хрисанта, да их гња |
ни Поте увуче врат и главу као корњача, да би избегао други шамар, који очекиваше.{S} Коте само |
и стаде зверати на све стране око себе, да види чему се то смеју тако силно.{S} Погледа, а све |
<hi>Никаква</hi> се напрајила!{S} Еве, да видиш, колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар верује |
знати породични савет, да претресе све, да се посаветује и да реши шта да се ради.{S} Престале |
ом охрабри кога, да му улије неке наде, да га залуди, а после да га одбаци.{S} Онако, као и за |
се љутила кад јој је Мане казао да иде, да се нађе и мало проведе с друштвом.</p> <p>Те је вече |
ло од куда да толики тако упорно тврде, да су све то видели што се сад прича.{S} Од куд готове |
Не, овде никад дотле не сме, и не може, да дође!...</p> <p>Тек спопадну човека који није ни у с |
И да Манулаћ није био онакав какав је, да није једнако чувао дућан и седео пред дућаном и с оц |
четвртак крену сама Ташана до Ураније, да види шта је било.{S} Зла слутња се обистинила.{S} Те |
одваја један по један у побочне сокаке, да, поткрепљен, целе ноћи бди над имањем и чашћу уморни |
викну си ја домакицу ми.{S} Ела овамке, да си видиш работу оди тој твоје <hi>„дете”!</hi> Нов а |
аква је ово вера, викам? {S}Ела овамке, да видиш твојега јевропејског „галантериста”!</p> <p>— |
ни савет решио, на предлог тетка-Таске, да ће најбоље бити, и најлакше ће се запушити уста лажи |
{S} У циркус ники зар...</p> <p>— Леле, да не дава Господ никому такав срам и резилак!... — узв |
штикле и толике лаковане плитке ципеле, да их и радним даном, по киши и блату, носи!...</p> <p> |
тано долазиле и реферисале, и одлазиле, да се опет скорим, с новим гласовима врате.{S} Тога дру |
тврдо уверене да што су виделе и чуле, да је то виђено и чувено!{S} Јер цело пре подне тога да |
времена и пустио да се то чује и даље, да допре до Мана.{S} Па не само да се задржао на хвали |
до у свет да видим!” Погледа опет боље, да га очи какогод не варају.{S} Како би то било да пас |
ав посао — зато узе пушку и оде у поље, да се разоноди мало.</p> <pb n="184" /> <milestone unit |
сал једна што је...</p> <p>— Пушти ме, да си идем! рече Зона и измаче се, а Мане је задржава и |
..</p> <p>— А саг јоште има, побратиме, да нађемо једнога кочијаша.{S} Ама цврст да је, бата да |
<p>— Е, што ће ми ћеф бидне, побратиме, да остану резил у чаршију и у свет, ете, те јагуриде чо |
и зауставља је и преклиње да се окане, да не купи комшилук на ту бруку.{S} А она га и не слуша |
те две тетке, вешто су и фино удаљене, да не би шкодиле ствари која се тако лепо и глатко сврш |
споменуо да сада нису пређашње године, да је „оскудација”, да су им силне непокупљене паре по |
тешила утешним речима: да се не брине, да не очајава, а нарочито нека му није ни најмање криво |
муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зоне, да <pb n="111" /> кујем срму и сребро и злато, — теб’ д |
м.{S} Ту понекад и сам чорбаџија сврне, да попије кафу.{S} Тада обично сви изиђу, само по једно |
и његовог играња питају: „Ако ли, море, да му прикачимо на реп тенџеру?!” а трећи прихватају <p |
!!{S} Два санд’ка пуна, бре брате, ете, да прошћаваш, све курвинске ствари!...”</p> <p>— Лелее! |
реч пред њим о њему: „Море, ’хоће, ете, да га женимо!” А он обори главу, гледа устрану, стиди с |
Збрасмо се, стринка Доке, ’оћемо, ете, да женимо оној наше магаре!...</p> </div> <pb n="35" /> |
а нику белосветску, — у Нишаву ћу, ете, да рипим!...</p> <p>Дуго је седела тако на миндерлуку у |
би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да се цениш у татка ми...{S} Васка ни се удава... та... |
свој „аузганг”, — само чујеш како лете, да се посатру, девојке на авлиска врата; понека се заба |
у врзујете та и <hi>тенџеру</hi> јоште, да понесе?!...” А Манулаћ све скаче од радости и смеха, |
е од одаја једне такве чорбаџиске куће, да се не би осећао задах од готовљених јела. {S}У тој к |
иће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега Халила!...” И истин’ збореш |
натеже и тавори с оном малом платом и, да га мајка кришом не потпомаже, било би зло и наопако. |
стане са Зоном, да је заустави, ослови, да је упита он сам последњи пут...{S} Ако ништа друго, |
рече, максуз потражи, чорбаџи-Петраки, да ти рекнем.{S} А, рече, твој ’леб једо’, ти ме изведе |
драви се на даду Костадинку.{S} Ако ли, да гу понесеш малко пешкеш од мен’?...{S} Амет!{S} Деде |
лађи од њега.{S} Толико су лепо живели, да су чак и побратими.{S} Он ће, мишљаше Мане, бити там |
”) и све су такве неке ствари наводили, да је очевидно било да се на фини начин извлаче и одбиј |
и мислиш да се саг ласно може да ожени, да ми је мен’, рече, ласно невесту да нађем, како теб’ |
обратимили и зарекли: ко се први ожени, да му онај други буде девер.{S} Дакле, мора!...{S} Али |
кни, голема работа!{S} Ама брго, рекни, да дођеш!...”</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не |
вересију, од које, ако што пара скупи, да после купује кудељу и кускуне...</p> <p>Тада се једв |
о:</p> <quote> <l>Да знајеш, моме мори, да знајеш,</l> <l>Каква је, туго мори, жалба за младос’ |
ермина. {S}Све ово морало се испричати, да виде читаоци пред каквим је амбисом врло лако могао |
а четврт сахата, и пита га где ће бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што да ми пратиш?! — Кад в |
да далеко од кладе, и: што мачка омаци, да то мишеве лови, — па тако је и овде с Ђорђијом и син |
да се шетају ко други људи Јевропејци, да изведу жене, или сестре, или рецимо, свастике?!...{S |
ј те и позва’, да те молим, две ти очи, да ми помогнеш. {S}Знајеш какој си је...{S} Жена сам, у |
ету, да не види бруку, и запуши му уши, да не чује истину!...{S} Ама неће се офајдити тиме!{S} |
орност, да заглади онај немили догађај, да докаже да он сам ништа томе није крив, него она тетк |
и да заборави немио вечерашњи догађај, да свирком и игром заглуши буру која му је беснела у гр |
хе! — смеје се Мане, — што рече: „Жмиј, да те л’жем”!...</p> <p>— Ти си имаш твој занајат, а ја |
покуша још један, и то последњи, корак, да се, то јест, сам он састане са Зоном, да је заустави |
— он, чапкун <pb n="19" /> и несрећник, да му је требало пара тражити! — колико је пута, кад он |
а ћути, веће иде поза мене и збори сал, да чује чаршија. „Ако неје истина за данашњи сокак-лаф, |
Хо, мајка му стара, и тој треба, викам, да је ники угурсузл’к!...{S} И ја се веће заинати да ви |
Кермина поседе си малко; чека, белким, да се измире сас татка Петракија, та када си виде што н |
с теб’!</p> <p>— Ама, како да се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија, фукара?{S} |
удо што га је она свуд водила са собом, да се подичи њиме.{S} На славе, на патарице, поступаони |
и му мати. — Снају да ми доведеш у дом, да ми хизмет <pb n="42" /> чини, та да се и ја малко од |
а се, то јест, сам он састане са Зоном, да је заустави, ослови, да је упита он сам последњи пут |
другога краја, само да се сретне с њом, да је види!{S} А кад се сретну, а он се учини као да је |
одиже Зона глас и настави јачим гласом, да би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да се цениш |
сподара; знао је да је у кући свемоћан, да што он каже то је казано, а што заповеди да ће бити |
азару, кад уђоше две сељанчице у дућан, да купе гривну — једна старија, а друга млађа.</p> <p>— |
баџи—Замфирово дете да си седи у дућан, да си руча с момци и чираци на ћепенак, куде свет прола |
ане, поздравила ти се Зоне!” тако брзо, да Мане није имао времена ни да дође к себи, а још мање |
...</p> <p>И одржа реч!{S} Написа тако, да је све брујало по граду.{S} Читали су и пријатељи и |
з лица јој такав и уста јој стоје тако, да не знаш или се смеши или ће да заплаче...{S} И докле |
— подвикну јој и развика се на њу тако, да се ова уплаши горе него што се икада уплашила од они |
да чује што више.{S} Тако му било мило, да је одбио две муштерије које су дошле да пазаре, само |
је било, и пошто се све рђаво свршило, да га, наравно, и утеши.{S} Мане је све оно у суботу ве |
је умирује, и све би се мирно свршило, да Дока није дирнула у сталеж.</p> <p>— Вика, <hi>чорба |
сно и предлажу још: „Па да га напудимо, да јури, ете, у чашире кроз сокаци и по друге ма’але?!. |
ћи звуке „ццц!” а то све Зона, наравно, да и чује и види, па јој тешко, и плаче поваздан...</p> |
ром њиховом, бацао на крило тако силно, да би им папуче полетеле чак у штукатор, и лепио би им |
а полете с таблом ка касиру тако силно, да је са столицом заједно оборио ситног Тасицу шнајдера |
фир на мезимицу своју тако громогласно, да из комшилука радознале женске полетеше на зид да чуј |
е му је рекао: ако је <hi>само</hi> то, да је за то најлакше!{S} Обећао је да ће му он купити л |
сом, лупајући на сваку реч шаком о сто, да су се све тресли и звечали они силни чокањчићи — она |
под руке, али с оба ока и тако невешто, да су Чивутке прснуле у смех, јер им се учинило да је М |
о је пре тога хтео да јој спреми нешто, да га добро запамти, — а за то је опет морало доћи ово |
да ми је!{S} Знајеш ли, мори, несрећо, да ми каза, — како из књигу да си четеше, све ми каза: |
тихо певушила по српској махали — тихо, да Турци не чују, — песме о младом кавуру и о Зејни нек |
ем, убаво каза!...{S} Знајеш ли, Манчо, да те неће више да погледну заради онија моји речови — |
евао, и, ни крив ни дужан, добио шамар, да није сам он, исти калфа Коте, звиждукао баш ту исту |
корио и пристао да буде Манулаћу девер, да је њега — Манулаћа то јест — Зона бегенисала и да је |
{S} Па за тој, ете, искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> <p>— Не |
те, питујем за ништо! - па подиже глас, да би га чула тетка Таска, која је баш у тај пар са Зон |
ад лети после ручка прилегне на доксат, да се одмори и придрема мало, волео је да чује тиху пес |
би устао, потрчале би одмах на доксат, да га послуже.{S} Једна му носи на послужавнику парче с |
о се читаоцима познати породични савет, да претресе све, да се посаветује и да реши шта да се р |
зи се чорбаџи-Замфир, куде је тај смрт, да ме узме у Горицу, да се не мучим... пшешко живење мо |
осно пронесених гласова; како, то јест, да се најзгодније демантују сви ти лажни гласови, који |
а оно бар да скине са себе одговорност, да заглади онај немили догађај, да докаже да он сам ниш |
другом.{S} Налази да му је живот пуст, да нема неге довољно.{S} Помишља чак и на старост и бол |
њавали: да им дете није још за женидбу, да није отслужило војску, да ће га можда послати горе у |
е походе изређаше и напунише јој главу, да већ више ни једна јота ваљда не би могла стати.{S} П |
а Ђурђовдан у зору, кад си фаћају мају, да прошћаваш!...{S} Срам ме, рече, изеде!</p> <p>„Погле |
{S} Није му се дало да сврши академију, да му мач буде оружје, али, као што видите, постаде бор |
ореном дућану и чека сефте и муштерију, да пазари, и да превуче пару преко браде и рекне: „Охо- |
падоше с ногу!) тражећи Ману Кујунџију, да му исплате и дигну поручена кандила, кадионицу и пет |
коло.{S} Само позове по једну девојку, да с њом поведе коло.{S} А она се стиди, хоће од стида |
пијаци!...{S} Кад си их видео у парку, да се шетају ко други људи Јевропејци, да изведу жене, |
е спавања, да није ни тражио измећарку, да га по обичају полије водом, како је то редовно четрд |
а ги искаш и ону њину дрту тетка-Таску, да се с њума ожениш, па и ту ти не би дали, — тол’ко ст |
ш за женидбу, да није отслужило војску, да ће га можда послати горе у Грац, на више трговачке н |
ну за теб’ а другу за мен’, црну тетку, да се бесимо, зашто живот веће немамо!...</p> <p>— Што, |
било да је Јордановица циљала на Ману, да је другим речима хтела рећи:{S} Како сте дробили, та |
као зашто је дошао, тражећи чак и Зону, да с њом проговори, укућани се просто згрануше, показаш |
ао тај глас.{S} А затим зовну још Зону, да се опрости и с њом.</p> <p>— Па иди си у кревет, — с |
еру, и измећарка Васка већ пошла по њу, да му је привежу на реп и викну за њим једно „Уа!” али |
дима, враћај је кући, замажи очи свету, да не види бруку, и запуши му уши, да не чује истину!.. |
у стигну на касапницу или рибљу пијацу, да уграбе бољи део.{S} Пролазе ђаци и ситни и крупни, м |
куде је тај смрт, да ме узме у Горицу, да се не мучим... пшешко живење моје?!...” Тужио би се |
а оно са знањем хаџи-Замфировим.{S} Ах, да је оно старо турско време, уздисаше стари Замфир, ка |
тако страсно задубе у тај проклети шах, да се око њих могу сви исклати, а они не би приметили! |
по чаршију...{S} Па ти да си распиташ, да видиш, демек, за Мана мојега...{S} Зашто стра’ ме; р |
е!{S} Па може и да се удам за никога... да се удам за онога ћелеш-ефендију Исидора, агент што ј |
тка ми...{S} Васка ни се удава... та... да се цениш, хизмет да ни чиниш у кућу!...</p> <p>— Ете |
чим гласом, да би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да се цениш у татка ми...{S} Васка ни се |
>— ’хоћу да те пазим... да ти лацкам... да те слушам...{S} Као пашиницу ћу те накитим и нађизди |
<p>— Хм!</p> <p>— ’хоћу да те пазим... да ти лацкам... да те слушам...{S} Као пашиницу ћу те н |
е и никад се није забунио да каже од 66 да су 99, или обратно, као што се то дешава оном другом |
од наводницама), где се напада на њега: да није никакав мајстор и да не треба свете цркве да по |
то арче њихов мал по комшилуку, и дода: да су саг скупе паре, — отац се просто топи од силне ср |
иви колега и земљак његов, пан-Цибулка: да, пан-Франћишек и сада компонује, и то једнако компон |
згрдила, а после тешила утешним речима: да се не брине, да не очајава, а нарочито нека му није |
истак.{S} Решио се да походи три места: да интервјуише Замфирове, Манулаћеве и Ману.{S} Само на |
и као последњи метак избацила, а та је: да исти Мане има брата (по оцу) међу Циганима!...{S} И |
ни сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове наше припове |
е је ова приповетка и постала, а то је: да се у њој једва једаред нађоше заједно Мане кујунџија |
гледа их дуго и вели и признаје у себи: да другог зета по свом ћефу, и таку слику и прилику као |
ни, Јорданови, су се учтиво извињавали: да им дете није још за женидбу, да није отслужило војск |
ти саг!{S} Рече ми јоште да ти рекнем: да прочетиш из њег’... „Како је, рече, овој цвеће бледо |
о било и дуго још лупао је главу о том: да ли је он оно био што је у сну водио коло, или је то |
овог високопреосвештенства свештенству: да ће их све обријати, ако се само још једном запева та |
иров, Митанча је добро дошао сада Ману: да се сложе и слошки да нападну на заједничког им непри |
пријатном рахатлуку проведу неко време; да нареде, прегледају, покарају и помилују укућане пре |
данцу, моћи одахнути мало и утешити се; да ће му кућна ноћна тишина и благи санак бити мелем ов |
— викну љутито Мане. — <hi>За кога</hi> да ти казујем?,..</p> <p>— Ете, за <hi>чорбаџиске</hi> |
<pb n="147" /> ће си <hi>она сама</hi> да дође и чука на <hi>Манчину порту!</hi> Мори, ваша бр |
..</p> <p>— Ете, за <hi>чорбаџиске</hi> да казујеш...{S} Што бре!{S} Ја траву пасем, сол не руч |
!{S} Ете, жив ти ја, тој <hi>право</hi> да ми кажеш!</p> <p>— Хехе! — снебива се Мане. — Несам, |
и <hi>хаџијо</hi>, веће <hi>татко</hi> да ме зовеш...{S} Татко сам ти, зашто си ми <hi>аманет< |
брате...{S} Не могу... <hi>не могу</hi> да гледам шта се ово ради — па то ти је!{S} Ено, гледам |
е?</p> <p>— Аман, Доке!... <hi>Реч</hi> да не искочи за девојку.</p> <p>— Та што...{S} За малко |
енак, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да се зовеш, ете, мајстор-Маниница!...{S} И она луда и |
, оно Тимче...{S} Како замбак т’нка!{S} Да остаде јоште турцко, ћаше, две ми очи, заради њума з |
сапун је!” вика па друга.{S} Бож’ке!{S} Да се поломе служејећи ме!... {S}А ја си седим, па, как |
си мислим у мој памет: „А, рипчики!{S} Да се истепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена пр |
новине и у књиге</hi>”, рече, ”тури!{S} Да запантиш”, рече, „овај мој реч, и такој да се”, рече |
и сребро и злато, — теб’ да накитим!{S} Да те нагиздим, та да се сјајеш и светлиш како у цркву |
а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не познаш! <hi>Никакв |
лошо збори.{S} Давију ми правија!...{S} Да сам учија нике чкоље, та да испишем, ете, <pb n="46" |
рст, — зборење за тој ич да нема!...{S} Да се не чује ништо...</p> <p>— Ех, што да се не чује?{ |
ао — вели, па прича расположен даље.{S} Да му, вели, неко каже: „Шта би волео, Милисаве, душе т |
бре, ем повеће и поубаве и поскупе.{S} Да гу изгубим, баталија би и дуван и чурење!...</p> <pb |
и без тога доста је бруке и срамоте.{S} Да, мисли Мане, сами су били.{S} Био је само ноћни стра |
су повукли, а Ташана и Зона највише.{S} Да је то само пуст глас и лажна клевета била, није Замф |
лас, који Замфировима не да спавати.{S} Да је старо турско време, чорбаџиско време, уздисаху За |
и теглим с њег’ како ала с берикет.{S} Да чујеш сал”.{S} И стаде да прича:</p> <milestone unit |
се врата и тетка Дока упаде у собу.{S} Да је други ко кроз сам сулундар упао међу њих, не би м |
у не дадосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу дадосте <hi>сас алал</hi>, не би било саг, ете, < |
<p>— Што, зар ћеш сал да гу гледаш?{S} Да лижеш мед кроз шише?...{S} Тој ли?</p> <p>— Ама јок! |
кафаници <hi>„Код препеченице”</hi>, — да ће то бити оно штоно наши стари рекли: „Појео вук ма |
у амам да искочиш, — салете је Дока, — да сеириш и да видиш једну убавињу и лепотију оди девој |
ца, али када Зона спомену Докино име, — да је и она ту умешана била, — Јевди је онда све јасно |
прошевину.{S} Ако што мисле, нека се, — да им каже — и пожуре, јер Зони се јављају многе прилик |
збориш, Јевдо, — рече јој тетка Дока. — Да му збориш, ем повише да му збориш за тија девојчики! |
е Васка, јер је разумела пребацивање. — Да заб’равиш ти оној што је било.{S} Саг да гу видиш, б |
дубље, јер се боји да га срце не изда — да свет не чује ту силну лупу срца и да га не опази...{ |
шка, почне <pb n="162" /> као господа — да ви’ш како онда нађу израз и погоде право име, онда п |
узгред буди речено, врло мало бојала — да неће ни уста отворити!{S} Но уосталом, све то избега |
да види чаршија једно чудо од детета — да Манулаћ пред трговцима понови реч <hi>оскудација...< |
це, за које не зна човек како да каже — да ли је лепо или ружно, а најмање би се смео кладити и |
мах сутрадан чула — достављено јој је — да се Перса, Манулаћева мајка, јасно и разговетно израз |
тако многе, контраверзије тако велике — да није никакво чудо што се и сам господин Ратомир, дир |
ра, ни фенер, ни бастун, веће пролази — да прошћаваш — како ники мачор кад си остави мутвак, та |
сац мисли да је то неопходно потребно — да у неколико потеза оцрта тога Манулаћа, који је ушао |
буде голем, с чаршију — ем београдску — да дрма; убаво да запантиш овај мој сагашњи реч, Персо! |
вају на дужи пут у Лесковац и околину — да купи пропалу вересију, од које, ако што пара скупи, |
раво младенаца.</p> <pb n="194" /> <p>— Да рекнеш: драгичка!{S} Нашеја сам побратима! — вели Ма |
ак, па си узни и цело тесте...</p> <p>— Да не да Господ... ја си једну сал искам...</p> <p>— Па |
ли мало спуштеним гласом Мане.</p> <p>— Да си фрљија и стануја мерак на оно Зонче Замфирско, ет |
ће говорити Манчи, сину свом.</p> <p>— Да збориш, Јевдо, — рече јој тетка Дока. — Да му збориш |
ело на руку, одупрту у колено.</p> <p>— Да чујеш, демек, ништо... што се збори.{S} Што има, што |
>— Што, не верујеш, бата-Мане?</p> <p>— Да се неси посмешила, невесто?...{S} Знаш:{S} Манулаћ и |
јоште једна недеља, а ја веће не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре, ћопек-сене, што си |
/> кујем срму и сребро и злато, — теб’ да накитим!{S} Да те нагиздим, та да се сјајеш и светли |
лео, Милисаве, душе ти, право кажи: ил’ да ти дам један <hi>милион</hi>, или једну добру <hi>ки |
агашње...{S} Стра’ ме, што ћеш сас мен’ да напрајиш резилак, како онај твој Митко чорбаџи-Петра |
> <p>Зато је похитао ради материјала, а да ће га умети обрадити — то је већ његова брига, управ |
ског чељадета, ни млађег ни старијег, а да за њим не погледа!{S} Млађе загледају, кришом испод |
дам, — тој си је <hi>моје</hi> знање, а да беше ти жена од чорбаџиски ред, — требаше <hi>твоје< |
бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, рече, — нећу!...” Е, зашто нећеш? — „Не мо |
до мрака, и тада се тек вратио кући; а да тога дана ништа није уловио, чак ни пуцао, није ваљд |
ниш ништо лошо, ама — неје ред!...{S} А да си имаш домакицу, е, тој веће на друго прилега!{S} Т |
или прексутра ствар свршена бити.{S} А да је мајка ћерки поверила то, није, мислим, нужно ни к |
еколико дана само о токе говорило.{S} А да је прича углавноме порасла у обиму и детаљи јој се у |
ако им је зар писано да се и узму.{S} А да то не би био први случај, нити какво чудо да се ород |
по тетке и по стринке на ноћување... „А да беше тагај туј, рече Петракија, — ћа с оно сикирче д |
Море, које си је овој девојченце, треба да га знам и познавам?{S} Та запита Ставрију полицају, |
здржи конкуренција.{S} Па ја онда треба да крадем срму и сребро, па да могу конкурисати с њима. |
ме...</p> <p>— Ће да гу узне, ама треба да си има траву стискавац...</p> <p>— А саг јоште има, |
о у памет за чекмеџе. {S}Есапим и треба да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а оно искача мање! |
ан човек, држао је да сваки човек треба да се поучава туђом несрећом.{S} Јер тих дана баш ухваћ |
мене, па ич не бери бригу!{S} Ако треба да се тепамо с некога, — па ће се и тепамо.{S} Ако треб |
кога, — па ће се и тепамо.{S} Ако треба да се бијем с патролу — ласно за тој!{S} Ће се бијем, а |
али и убедљивије саветовали: како треба да пази на себе и како треба да јој је увек на уму <hi> |
како треба да пази на себе и како треба да јој је увек на уму <hi>чија</hi> је и <hi>која</hi> |
ћ да се жени, и да оне све сложно треба да легну на посао, па да му траже прилику.{S} И када ба |
— Ба!{S} Не каза ми ништо.{S} Што треба да ми казује?... — вели поносито Васка. — Знам си ја уб |
оно што је било, а тако и оно што треба да буде, и наравно да ју је одмах придобио за ствар, је |
о ништо?!{S} Теке, истин’, што гу треба да си работи, кад си је чорбаџиска ћерка!...</p> <pb n= |
хизмет да ти чини...{S} На мајку треба да мислиш, дете!</p> <p>— Па ће се женим...</p> <p>— Е, |
Претурају се једна преко друге, а глава да прсне.{S} Ни тумарање по улицама, ни покушај да се р |
од Манулаћевих. {S}Манулаћ са извињава да не може, јер баш тих дана га трговачки послови одази |
о, — рече чорбаџи-Таско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!...</p> </d |
да прсне оно мало јелече њено. {S}Бива да понекад бане домаћица му Ташана (од које се чорбаџи- |
— две ми очи, не л’жем те...{S} Оваква да се напрајим, — ако те л’жем! — рече и сави кажипрст |
...{S} Беше добра ткаља — и ти си таква да биднеш, како, како ете, мајка ти! рече и тихо уздахн |
ума?!... — замуцкује Зона, а већ готова да се заплаче од муке.</p> <p>— Ех, детенце!...{S} Мног |
олама извежбао се и знао је из искуства да су цифре увек некако сувопарне, па је умео то викање |
ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и неће, а о |
е брани и вели да је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде да прерипујемо, кој ће побоље да |
е по образу, љуби и моли га и храбри га да игра.{S} И он се ухватио, па игра, сасвим по оном: „ |
о неког адвоката буџаклију и замолио га да се заузме, рече, за праведну ствар и да му напише за |
руг је Манин — дакле, нико бољи од њега да буде Мани девер.{S} А сем тога, тако ће се узети да |
ислити да се она за њим окренула и њега да је гледала!...</p> </div> <pb n="65" /> <div type="c |
pb n="166" /> што то баш она и баш њега да хвали?) како је момак наочит, добар, „кротак како де |
рцке путине; иска штифлетне а-ла-франга да му, ете, купиш!” — Што бре, ешеку?{S} Зар татко ти ч |
ије — зар чорбаџиска керка?!{S} На кога да праћа?</p> <p>— Па, — поче заједљиво Дока, — саг нећ |
рже га дуже за руку и све нађу понекога да поздраве, „Па поздрави се на мајку ти Језду!” па га |
p> <p>— Па теб’-те видела... па не мога да си седи да не игра, веће се уфати у оро и она...</p> |
сада сетио Мане, а сетио се још и тога да Митанча ужасно мрзи чорбаџи-Замфира, јер је овај пот |
анулаћ је био првенац), и још сврх тога да ће му целога свога века куповати за његов рачун овчи |
и ће се збори и јоште полоше!{S} Ће да да Господ”, рече, „па <pb n="147" /> ће си <hi>она сама |
а ће учинити све код сина, и да се нада да ће је Мане послушати и да она неће дуго плакати...</ |
разговор с Маном и није крио да се нада да га је Мане разумео, и да ће колико сутра или прексут |
зређаше имена девојака које треба Јевда да спомене и да их похвали пред сином Манчом.</p> <pb n |
кам и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се волемо за удавање и венчавање, а за друго јок, за |
а гледа блесасто, и пипа главу, и гледа да се није и крв пролила.</p> <p>— Куде си ту чуја и на |
коло.{S} А она се стиди, хоће од стида да прогута ону мараму коју је метнула на уста, и сва ср |
тај глас, а више их је занимало од куда да толики тако упорно тврде, да су све то видели што се |
има се — после онако еклатантног доказа да је све лаж и клевета — ни најмање није надала.{S} Је |
естру, ама спроти теб’ прилику, — па ја да ти гу украднем и даднем, ем сас какав алал!...</p> < |
Зна си цела ма’ала, и сав град, — та ја да не знајем! — одговара Дока. — Мори, знајем си све; с |
Манулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја да гу украднем?...{S} Кујунџија сам, ама... „носено зла |
змећарку. — Искочи се, дете, умем си ја да пијем кафу и без теб’! — рече и извади табакеру, па |
је овај потстрекавао чорбаџи-Петракија да онако уради са сином, а и сад га још једнако храбри |
ке и срећне освајаче што прича Историја да за њих нема више никакве дражи оно што им је, такоре |
и свет и живот!?...{S} Ја искашем моја да си бидне, а они ми гу не давају, та кад не може тој |
ти кажем; зашто, рече, може ласно гуја да те изеде”. — „А ја си, рече Петракија, уфати’ таг ни |
један потакав!...{S} Пратија сам човека да га питује...</p> <p>Зона издиже обрве и слегну рамен |
се и он, срећан што му се дала прилика да забавља госте и што га сви пријатно гледају; јер све |
да, вели, вероватнија, јер је и прилика да чорбаџиска ћерка бежи у чорбаџиску кућу.{S} И тако с |
еј работе.{S} Искам висока и т’нка ника да је...</p> <p>— Што, што бре?{S} Питај, бре магаре, т |
че Ташана, „истин’ ли зар искаш девојка да останеш?!” — „Ама, па може да се и удам”, одговара З |
о ноћу мисли Ташана, и дуго не може ока да склопи мислећи о Зони, па ваљда под утиском тих црни |
а!...{S} И она луда и брљива бећар-Дока да ти се пада тетка!...</p> <milestone unit="subSection |
џи-Замфирска Зоне се фаћа у оро... иска да се ороди сас луду Доку, Доку да вика: тетко!</p> <p> |
едно смо село, и комшије...{S} Она иска да купи ништо... саг први пут купује, па се срамује... |
<hi>наше</hi> па за паре... и што иска да си улегне у чорбаџиску, потакву фамилију...</p> <p>— |
а виде ли како уме да збори и што иска да пазари?{S} Познаваш ли <hi>гу?</hi></p> <p>— Не позн |
јеш?{S} Може да се посмешила, а требала да рекне: „Поздравила ти се Калина”.</p> <p>— Е, што па |
, ете, лагала, ама... ете, неје требала да збори!...</p> <p>— Е, што ми казујеш... што ми треба |
је онда све јасно било, све је веровала да је сушта истина.{S} И она обећа Зони да ће учинити с |
поклањала никакве вере.{S} Она је знала да је Зона добро дете, и све ово је сматрала и презирал |
е Замфирово.</hi> </p> <p>Зона је знала да је лепа, и да је чак лепотица.{S} Знала је то по огл |
рече Васке...</p> <p>— Е, што је знала да ти рекне, кад си и она сама, ништо се знаје?!</p> <p |
рећу целом свету, зато је радо пристала да буде посредница између двоје несрећних.{S} Опазила ј |
свет, али и себе, јер је у души осећала да је сама дала повода оним својим држањем и увредљивим |
есна штампа, и како је хтела и покушала да ствар начисто изведе.{S} Другим речима, ту је изнета |
вим кућама...{S} Толико пута је слушала да су слабе и ретке за њу прилике овде у месту.{S} Зато |
ори, — рече досадно Зона, — Васка могла да си збори што си милује, — Дој си је <hi>њојно</hi> з |
довољно да се накаје што се није могла да одржи на дојакошњој даљини и висини од „фукаре”.</p> |
е!</l> <l>Јелке, зулумћарке!</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Прест |
ћарке!</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Престаде замало песма, а иг |
ке!...</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Опет умукну песма и певање, |
</l> <l>Јелке зулумћарке!...</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Опет |
за Манчу да је најлепши момак, и видела да се све отимају да до њега играју.{S} А Манча је био |
е покајала и ратосиљала, јер је увидела да је пропала као никад дотле.{S} Није ништа помогло: г |
, поносита стога.{S} Али је ипак волела да понекад на један такав поглед и одговори погледом.{S |
> </p> <p>Сутрадан је тетка Таска хтела да види ефекат који је произвела она јучерашња шетња кр |
длазио тамо.{S} И несрећа је тако хтела да се и ових дана тамо нађе и да севдалише и слуша како |
пријатност, јер, није му то првина била да тако негде пође за податке и факта, а врати се са чв |
<pb n="186" /> — Јоште те је поздравила да гу прошћаваш, зашто је пролет дамно минуло, јесен до |
ула и заборавила се, тако се заборавила да је грдну лекцију извукла од својих стрина и тетака, |
е покварише, али да ипак није заслужила да тако прође, и да је Мане још кривљи, јер је он изнео |
ач.{S} И мала Зона је још тад приметила да највише махалских девојака гледају и уздишу за Манчо |
нем...{S} Поздравила ти се Зоне и рекла да ти рекнем:{S} Ако ти је јоште криво на њојни стареји |
о девојка”, рече, како је сем тога чула да су се некад Мане и Зона пазили и севдисали, и како и |
бити Јевди, мајци Маниној, кад је чула да јој нападају сина у једним новинама, и кад због тога |
м, кад се пустила игра, дође и њој воља да поигра, па иако је чорбаџиска ћерка, па макар и отрп |
ка и па од татка на татка му!...{S} Ама да чујеш моју бруку!{S} Стиза недеља, па светак, па нед |
ија општински већ пролази с мердевинама да пали фењере, и патролџије лепим редом пролазе главни |
пита Зона радосно.</p> <p>— Е, ела сама да га погодиш!...</p> <p>— Какав је?{S} Је ли је танак, |
а никад није сама; а и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се да слобода, исто к |
и их.</p> <p>Дока се искашљује и спрема да отпочне, срче кафу, разгледа по соби, па најзад поче |
шан”, а после кој да збори... и што има да збори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, како то збориш? — |
љајући и хесапећи у себи колико још има да прође док га закалфе; а чим постане калфа, искијаће |
тако је и урадио.{S} Казао је домаћима да иде; иде, вели, једно да се после силних брига одмор |
аја, да својим очима види, својим ушима да чује и својим пером да опише. {S}Био је радостан уна |
те (кад се причешћивао), није било дана да Поте није добио шамара, или у дућану, или на чесми.{ |
у, и каже им да озбиљно хоће свога Мана да жени.{S} Пита их шта оне мисле. {S}Свака је говорила |
о му значи: „Не питај!{S} То ми је мана да сам дружељубив!”</p> <p>У кафани пуно.{S} Жагор и ра |
жени, и навале на њега са свију страна да се жени!{S} Као несташна деца кад метну коњску муву |
да просеше чорбаџиске керке, па ниједна да му не рекне: јок! — а он си —- ешек ниједан! ожени с |
ветно изразила на једном месту код жена да зато неће Зону за сина што из њихове породице још до |
и разговора, они неће што више времена да проведу на послу, него откидају од тога времена и хи |
.{S} Зловољни су што нису имали времена да прочитају лекције, а нису имали времена због неких н |
ан је позвала Уранију и Калиопу, решена да учини још једаред, последњи пут, кораке у обе куће — |
тетка-Доки, која је, уосталом, и дужна да му помогне, јер она му је, мишљаше он, оном својом п |
па још никако неће да увиди и да призна да је ипак јавност и журналистика и јавна критика једин |
то, почесто ради Мане.{S} Али да призна да све то ради Зоне Замфирове ради — то ни за живу глав |
не смем, па иска и треба два грађанина да су у присуство! {S}Ба!{S} Не чекам си ја!” Па си сас |
р.{S} Срећни и блажени отац поведе сина да види чаршија једно чудо од детета — да Манулаћ пред |
не убаво!{S} Зашто да узмем нику, а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а?...</p> <p>— Море, ће |
.{S} Јеси!...{S} Ти да се ожениш, а она да те куне!{S} Тој да си дочекам, црна мајка!</p> <p>— |
ижући се да иде и обећавајући да ће она да прокљуви већ ко је протурао тај глас.{S} А затим зов |
ило.{S} Плачним гласом причаше јој Зона да је она, истина, крива, јер га је волела и хтела <pb |
Турско, а скоро ће се врне оданде), па да гу, рече, однесе у Призрен, ели у Пећ; там’ су, рече |
ока, док је причала слике из хамама, па да све то изнесе напоље.{S} А то је сасвим умесно било, |
то су пристасали за удавање, — паша, па да гим не манише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и |
х, што да се не чује?{S} Лошо ли је, па да се кута у кучине?!{S} Зашто да се крије?</p> <p>— Ам |
м га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не познаш! <hi>Никаква</hi> се напрајила!{S} Еве, |
песну да појеш?!...{S} Што си гу ти, па да можеш да појеш?!</p> <p>Поте оборио очи, па се стиди |
на такве ствари, није био чиновник, па да је огуглао и да може тако лако прогутати и сварити т |
ћу си разберем кад ће Аџиски у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за |
све сложно треба да легну на посао, па да му траже прилику.{S} И када бану, и незвана, и дође |
онда треба да крадем срму и сребро, па да могу конкурисати с њима...{S} А мени отпадали нокти |
чи немацку јазију, аустриски буквар, па да праћа књиге, демек писма, на аџамије из бели свет, н |
-Замфиру ништа, него да дува на нос, па да сам потруди своје чудо и господство и да и сам тражи |
о мислиш?!{S} Зар да скудиш девојку, па да си капче накривиш?!{S} Цркву побоље да си батисаја и |
ириш и бираш, ете, за твојега Манчу, па да ти, како и мен’, дође жал и криво што неси <hi>ти</h |
оје...{S} Волешем гу, кад потрчи!{S} Па да гу поздравиш, дете!{S} Рекни: чорбаџи-Замфир... што |
реко’, — а он стануја пишман!...{S} Па да си разбереш да неје ника белосветска...{S} Тугооо!{S |
шапатом, шегрт Поте, — куде смем ја па да гледам чорбаџиске керке?!{S} Ја си сал појешем, ето, |
i>, хаџијо...</p> <p>— Ех, кујунџија па да не познава селски девојчики! — дира га Замфир. — Неј |
како прокај твој дућан промину — ћа па да заб’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, к |
ишеш на јоргански памук, — зар ти ће па да си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да |
ол’ко збориш, како да до годину неће па да искоче нови девојчики, и јоште може поубави и покрот |
јна.{S} Ич да се риташ како пуле, ни па да ме л’жеш...{S} Све, све ми рече Васке...</p> <p>— Е, |
алиопа и Уранија. {S}Што ни треба ти па да нам га казујеш?...</p> <pb n="99" /> <p>— Та што... |
а! — засмеја се тетка-Дока. — За тој па да ми је!{S} Знајеш ли, мори, несрећо, да ми каза, — ка |
ће дође <hi>дете</hi>!...” А за тој па да ми је!” реко’ гу ја, та си узе једно сикирче. „Зар ћ |
паре не дава”, рече па она. „За тој па да ни је!!{S} Некој си је”, рече, „богат сас паре и бру |
више онако безбрижна, не иде сокаком па да је се ништа не тиче, не скакуће више с ноге на ногу; |
и чиниш у кућу!...</p> <p>— Ете, што па да се ценим?... — одговори јој Калина. — Имам си мајку |
о ти не дадоше девојче!...{S} Та што па да ти је за тој? „И без петли може да се осамне”, та и |
n="122" /> радосно и предлажу још: „Па да га напудимо, да јури, ете, у чашире кроз сокаци и по |
ро, тада не би жалио ни времена ни пара да се провесели и проџумбуси мало с друштвом.{S} А то ј |
ће, рече, <hi>под чадар</hi> за аскера да се удадне...</p> <p>— Тугооо! — узвикну Ташана, па с |
е прође!...{S} Зато, хтео не хтео, мора да се жени, јер га све гони — и комшилук и чаршија и ку |
мо жални и да плачемо, — ели свадба, та да смо весели и да трупамо?!...” Тада засвираше Цигани |
Што је овај саг?!{S} Је ли панаија, та да смо жални и да плачемо, — ели свадба, та да смо весе |
брате, џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез фенер идем преко сокак!...{S} А саг!...{S} С |
што чекате веће?!{S} Неје даскалица, та да си седи у те године.</p> <p>— Што је па тебе-ти за њ |
прико ники диреци што су покрај зид, та да се строшиш!...</p> </div> <pb n="154" /> <div type=" |
сикирче. „Зар ће сам трговачки суд, та да не смем, па иска и треба два грађанина да су у прису |
вија!...{S} Да сам учија нике чкоље, та да испишем, ете, <pb n="46" /> тол’ку књигу! — вели Тас |
зашто је тој!{S} Преко чаршију трче, та да ме у руке целују, „живо-здраво” ми рекну... сал што |
ом, да ми хизмет <pb n="42" /> чини, та да се и ја малко одморим...{S} Ласно ли је мен’, да ја, |
тија ли је”, рече, „Манулаћ мустаћи, та да прилега”, рече, „на младожењу?” — А што је па теб’-т |
њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — замуцкује |
човњак, ни приседник ни па посланик, та да си ћутим како порена риба мрена, кад ме туре у новин |
за што га турише?{S} Неје чиновник, та да се карају?!</p> <p>— А кој знаје!{S} Ама <hi>ништо</ |
и ти зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега Манчу, па д |
љаци?{S} Несам говедо, селска несам, та да си не знајем што је чаршиски ред.{S} Ласно за тој!{S |
теб’ да накитим!{S} Да те нагиздим, та да се сјајеш и светлиш како у цркву света Богородица Тр |
/p> <p>— Е де!{S} Дебарско неје ово, та да се отимају девојке...</p> <pb n="102" /> <p>— Мори, |
твој к’смет!...{S} Што несам бећар, та да гу ели узнем ели отмем од татка гу”, — тол’ко што је |
евојчики!{S} Што да си седи неженат, та да си губи век и године?!{S} Дервиш ли је, калугер ли ј |
а си мућка?{S} Неје пљоска с ракију, та да мућка!” Тако се једни смеју, а други љуте.{S} Само М |
{S} Видосте ли с очи, <pb n="145" /> та да такој можете да зборите? питујем ги па ја. „Не видос |
сас оне роспије, никакве вере!...{S} Та да те турају у новине и да те чете по махале и по чарши |
е, — вели кокетно и поносито Зона, — та да ги пантим...</p> <p>— И Манулаћ?</p> <p>— Кој знаје. |
Једна таква страшна верзија била је та да је полиција ухватила неке лажне дводинарце и, природ |
ине?!{S} Дервиш ли је, калугер ли је та да си самотује?!{S} И ја му зборешем, ама ме ич не слуш |
нога кочијаша.{S} Ама цврст да је, бата да је...</p> <p>— Ти ич бригу да си не береш за тој!{S} |
стога што је тамо, у том свету, срамота да се мушко и женско и погледају, акамоли разговарају. |
и ломе прека поља и атара, кад је доста да му погледају конак, дворе његове, који су и виши и л |
а кћи и прва лепотица.{S} То беше доста да је често — као и све које тако држе много на себе и |
ишла на десето; свака је била опоменута да се не удаљује, него нека се држи саме ствари, и свак |
њу уђе још већи страх, и она не зна шта да ради, ни како да стане: одмах пребацује курјучић с л |
, и ко би их могао изређати!{S} Али шта да се читаоци ломе прека поља и атара, кад је доста да |
есе све, да се посаветује и да реши шта да се ради.{S} Престале су да истражују ко је протурио |
приликама заљубљени обично не знају шта да разговарају, или разговарају којешта).</hi> </p> <p> |
о најбоље расположен па није хтео ништа да одговора ни одмах, а кад је још разабрао да г. Ратом |
женске, а оне не смеју од мушких ништа да кажу, а могу се смејати до миле воље, — то толико... |
ше, па како да несу моје ноге!...{S} Ћа да седнем там’ насред чаршију, — тол’ко си бе ослабела |
каже ништа код куће.{S} Васка се обећа да ће пре пристати да је убију него да каже то, а закле |
јој је нешто мило и тужно нешто; осећа да пати, а не зна још од чега пати.{S} А пријатна јој т |
не зна шта мисли, само осећа.{S} Осећа да јој је нешто мило и тужно нешто; осећа да пати, а не |
ица и сапутница човекова?{S} И он осећа да не може више овако остати!{S} Укратко, чуди се како |
бу!...{S} Чим отвори дућан, одмах осећа да му треба и домаћица.{S} А и сви му повлађују, сви га |
— та саг у српско, у чкоље, па ће деца да има!...{S} У сагашње време деца, — <pb n="98" /> беш |
и Замфирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидну убава, све на татка и на мајку!...{S} А ти, |
ашто си уче чкољу, и јазију, — зар деца да си остану?!...</p> <p>— Ама, де! — прекида је Калиоп |
b n="165" /> за баксуза), да она покуша да раскрави и ослободи Манулаћеве старије и да им сама |
ане, убаво да ме са’раниш...{S} На гроб да ми туриш шебој и замбак и трандафил и дафину да ми п |
о је мука и невоља?...{S} Ама, саг, саг да гу видиш и чујеш што си твори и збори!...{S} Слушај |
овољно тетка-Дока одлазећи. — Мори, саг да ги искаш и ону њину дрту тетка-Таску, да се с њума о |
а заб’равиш ти оној што је било.{S} Саг да гу видиш, бата-Мане, каква стаде: никаква се напраји |
о ли је зар муке и бруке његове, та саг да му врзујете та и <hi>тенџеру</hi> јоште, да понесе?! |
есу, рече, обучене, веће, ете, како саг да ти кажем... ете... како да се бањају; ама, брез пешт |
говци и еснаф-човеци!...{S} Та како саг да тражим, кад убаво си знам да ми неће дадну девојку?< |
земја, што ти татка покрива.{S} По саг да ме не зовеш <hi>чорбаџијо</hi> и <hi>хаџијо</hi>, ве |
, вруће мекике сабајле, — па што ће таг да чиниш?!...</p> <p>— Ама, де, јаваш, нане! — смеје се |
о крстио левом руком и говорио: „О, Бог да чува!...{S} О, Господи Боже!”</p> </div> <pb n="103" |
>— Какво време заступи, бата-Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако баш било у пређашно време, неје |
је тој саг заступило, <pb n="44" /> Бог да чува!...{S} Ни се татко ни се па мајка слуша!{S} Што |
му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} Много лошо, Бога ми ти казујем!...</p> <p>Ј |
смејао се задовољно, уверен већ унапред да ће им све лепо и лако испасти за руком.</p> <p>— Поб |
шилука радознале женске полетеше на зид да чују шта је, али кад разабраше да је чорбаџија силно |
тавник листе, примао пред судом на себе да је он писац оштријих уводних чланака, и све такве кр |
какав мајстор и да не треба свете цркве да поручују код њега црквене утвари и сосуде, — јер он |
јака и чорбаџиских и сиротињских — прве да убију време, а ове друге да се наиграју.{S} Ове целе |
па додаде: — Ако искаш, Јевдо, ете, све да ти ти зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и |
ских — прве да убију време, а ове друге да се наиграју.{S} Ове целе недеље као роб трпе псовке |
с ђулијаком из Казанлика, — и не могаде да се уздржи више!{S} И кад Цигани хтедоше да престану, |
како је вредна, кротка и лепа, и додаде да није ни чудо, кад јој је татко Грк из Филибе; затим |
то мука — то нико у тој гомили не знаде да каже...</p> </div> <pb n="140" /> <div type="chapter |
с берикет.{S} Да чујеш сал”.{S} И стаде да прича:</p> <milestone unit="subSection" /> <p> <hi>П |
а него пре.{S} И он сад није имао нужде да ускаче на ћепенак, него је улазио на врата достојанс |
а лака и зове га да се огледају: „’Ајде да прерипујемо, кој ће побоље да прерипи кочије у авлиј |
-кујунџију!{S} Побољи што ће ми, и куде да га тражимо... што ни треба други, викам ја, при, ете |
че у чашире” носи и појас, та имам куде да га заденем, ете, овој пратено цвеће...</p> <p>— Де, |
вно тамо појави и пробави.{S} И он нађе да ће бити најбоље да се уклони мало од куће. <pb n="19 |
p>Ето, и сам Манча се одриче тога: каже да је у то време играо томбула у Трговачкој касини, и п |
А он се извињава <pb n="133" /> — каже да се задржао због писања неке жалбе и давања адвокатск |
и слегну раменима, као да хоће да каже да се не може сетити.</p> <p>— Што, јоште не може да се |
за Манчу. {S}Признаје то Јевда, и каже да ће говорити Манчи, сину свом.</p> <p>— Да збориш, Је |
уд, на насртање на образ и веру, и каже да је донео кључеве од куће своје и да оставља у аманет |
друштва!” А он се сећа, смеши се и каже да га се то баш ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта |
оке који су га видели.{S} И он сам каже да је то лаж и клевета; ако је ко крив, — крив ће бити |
те има си три касе.</p> <p>Мане му каже да су му обе потребне због драгоцености којих има много |
заврши: „Па шта каже, Бога ти?” — „Каже да јој се допадаш” — „Славе ти?” — „Здравља ми!” - „Па |
равља ми!” - „Па шта каже још?” — „Каже да јој изгледаш горд, и вели:{S} Шта чекаш?{S} Ваљда се |
заглади онај немили догађај, да докаже да он сам ништа томе није крив, него она тетка Дока, па |
лаћеве куће, и да их запитају и затраже да отворено кажу шта мисле с девојком — па куд пукло да |
pb n="116" /> казати.{S} А сачувај Боже да је још ко ту био! {S}Пуцала би му сутрадан брука по |
а Зоном, заврши Перса Јордановица, може да испадне по оном народном: „Злату ће се кујунџија наћ |
е Јаре:</p> <p>— Море, ако искате, може да украднемо све тетке, стринке, куме и кумице.{S} Ја м |
си златар, <hi>јувелир</hi> један, може да се викаш! — ласка му Замфир.</p> <pb n="177" /> <p>Д |
чу ми алис та си је саг работа!{S} Може да и неће бидне баш тако лошо! {S}Доне!{S} Доне, мори!{ |
јно знање...{S} Што ме питујеш?{S} Може да се посмешила, а требала да рекне: „Поздравила ти се |
ш девојка да останеш?!” — „Ама, па може да се и удам”, одговара Зона, „теке неје зорт!{S} Има в |
влас’ и при официри и инџилири, па може да носи путине с потковице, а ти не можеш!?{S} Море ће |
лаћ и Манча слично му долази, — та може да си забравила за кога ти рекоше...</p> <p>— Ама, де! |
е и остале тако разглављене, па не може да их састави, него му притече у помоћ мајка, удари га |
вилице му осташе разјапљене, па не може да их састави од силна смеха који је све обухватио, и а |
рагоцености којих има много, па не може да их свако вече односи и ујутро опет доноси у зеленим |
оже сетити.</p> <p>— Што, јоште не може да се сетиш?!</p> <p>— Јок...</p> <p>— Ама ће бидне дев |
ан Божића...{S} С таквим светом не може да се издржи конкуренција.{S} Па ја онда треба да краде |
упав и гологлав, јер још никако не може да се сети где је изгубио капу.{S} А у могућности је да |
о нешто.{S} А кад сиротиња, што не може да се формално узме због трошка, почне <pb n="162" /> к |
се диве родољубљу тога света, који може да живи без толиких ствари, без Благоја танц-мајстора, |
о па да ти је за тој? „И без петли може да се осамне”, та и ти да се ожениш и без њину Зону!... |
ску ћуприју...{S} Па зар за тој ми може да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу неки пут заб’рав |
у кући, у претсобљу, шта све човек може да види!{S} Ту силни легени, ибрици, сахани, сребрни ша |
е умири мало, па поче: — Ете, како може да си стане „побегуља”, кад си је, ете, дом; дома си се |
рече; ти си мислиш да се саг ласно може да ожени, да ми је мен’, рече, ласно невесту да нађем, |
S} У свашто се разбира.{S} Тај што може да ти изработи, ете, никуј послу, веће никој ти тој не |
збореше?!{S} Мори, оди туј несрећу може да је искочила реч и сокак-лафови тија, убија гу Господ |
рече Мане. — Зима иде, сас зимске руже да се закитиш! — рече и даде јој ону киту хризантема. — |
оћи?{S} А њој очи пуне суза и готова је да заплаче.{S} Крај ње стоји мали сестрић њен, Костадин |
а јој је све јасно било.{S} Веровала је да је све тако како јој је несрећна девојка рекла; веро |
његове дванаесте године, а престала је да га води тек кад све жене скочише у интересу јавнога |
мо она не гледа на ту страну; почела је да зева...{S} Криво јој... {S}Не треба њој тај Мане; не |
то је била нежнија према њој: тешила је да то није ништа, али је и она кришом погледала и тајом |
баш сама главом тетка-Дока.{S} Дошла је да му каже све шта је и како је било, и пошто се све рђ |
ана тамо на чифлуку, а друго — време је да се, вели, и та деца мало ослободе и изиђу међу свет, |
И она наваљује на мајку своју и моли је да јој уступе ту малу собицу, ћилер, у коју се улази на |
непријатне сцене; жалити је и желети је да се таково што више нигда не понови”...</p> <p>Или, ј |
е је изгубио капу.{S} А у могућности је да држи и калфу.{S} Дућан му пун, а поруџбина сваки дан |
био задовољан зарадом.{S} Признавао је да му је Мане опасан конкурент, кад се узме у вид његов |
сталоженији и, као искуснији, држао је да још није све пропало.{S} А надао се успеху, јер је с |
} Као искусан и паметан човек, држао је да сваки човек треба да се поучава туђом несрећом.{S} Ј |
је он добро старога господара; знао је да је у кући свемоћан, да што он каже то је казано, а ш |
то, да је за то најлакше!{S} Обећао је да ће му он купити лаковане деверске ципеле и нову злат |
азио је да није време још.{S} Осећао је да још није прилика за њу, док не постане официр.{S} А |
и тањи био; и сам дед Манчин причао је да се још дететом играо под њим, и то под толиким истим |
да се одмори и придрема мало, волео је да чује тиху песму, и оне су то знале и тихо би тада за |
ек мераклија и волео песму.{S} Волео је да га песмом и буде и успављују. {S}Кад лети после ручк |
ош није предузимао ништа.{S} Налазио је да није време још.{S} Осећао је да још није прилика за |
четрдесет година радио.{S} Помислио је да је све то, та Докина посета и прошевина, удешено са |
ета — то не мења много ствар; главно је да је то факат, <hi>непобитан факат</hi>, који се више |
је на њу непрестано мислио, природно је да је желео и да је види, а још природније да ју је чак |
, ти ме изведе на селамет, — па адет је да ти кажем; зашто, рече, може ласно гуја да те изеде”. |
але, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир има на дом девојку!...{S} Разабра ли, |
се врће дом — никој не знаје и не смеје да га питује...</p> <pb n="49" /> <p>„А ја си — рече Пе |
ви у успоменама.</p> <p>Пустише ченгије да измакну, а после се и сами разиђоше...</p> </div> <p |
га и соком живаца својих”.{S} И то није да кажете отскора — одвајкада је то.{S} Још његови ђачк |
је желео и да је види, а још природније да ју је чак издалека опазило оштро око његово, а знао |
и сад га још једнако храбри и саветује да што дуже истраје у својој одлуци.{S} Као крвни непри |
требан био, јер никад није имао прилике да га потроши.{S} Чак му се и мајка љутила што иде тако |
ћу туђој мајци, што неће више код мајке да ноћи?{S} А њој очи пуне суза и готова је да заплаче. |
како теб’ што је ласно шишенце ракијке да си пијнеш!...{S} Бећарл’к џиби султанл’к олмаз”, реч |
даљег разговора дознао је Мане од Васке да је по чорбаџи-Замфировој кући прави лом због играња |
но држала и пустила оне друге две тетке да говоре, а она задржала за себе као неку завршну реч, |
” Тако су говориле, јер су све веровале да се синоћни догађај могао догодити само због немара и |
.{S} А и сви му повлађују, сви га хвале да је добра прилика и веле: „Море, па има си човек и ду |
посао...</p> <p>Сви му одобравају, веле да је све тако као што он каже, поручују чокањчиће линц |
дућану, и отуд му познају глас) и веле да је жалост била слушати ту дерњаву и кукњаву Потину.{ |
, али за оно прво нису, него су тврдиле да се стари лисац само претвара, само да би се показао |
ке на трбух, па дремају, јер су научиле да се тако најприличније проводи празник.{S} Зона у соб |
д год ту тако стану, увек питају и моле да им се да штампан ред игара, питају где је гардероба |
улије неке наде, да га залуди, а после да га одбаци.{S} Онако, као и за све велике и срећне ос |
да се сам, где треба, извести, а после да по светој <pb n="150" /> новинарској дужности — као |
зговарају о удавачама, за које су нашле да би могле бити прилика за њиховог Манчу.</p> <p>Поче |
да је одбио две муштерије које су дошле да пазаре, само да се не би прекидао разговор.{S} И кад |
ке школе, али, како сам није имао земље да је рационално обрађује, није је хтео обрађивати ни к |
рекодан долази кући; а и кад дође, боље да не дође, јер је пргав и џандрљив.{S} Свачему махнише |
ом у Л*, другој њеној сестри.{S} А боље да није ни долазила, јер и овде је она проклета песма п |
робави.{S} И он нађе да ће бити најбоље да се уклони мало од куће. <pb n="198" /> Па тако је и |
ато су одмах и нашли да ће бити најбоље да брзо сврше ствар.{S} Што ће бити јесенас, нека буде |
у: „’Ајде да прерипујемо, кој ће побоље да прерипи кочије у авлију там!” Али се никако не сложи |
да си капче накривиш?!{S} Цркву побоље да си батисаја и огањ у њу фрљија и запалија гу, него ш |
вика, и плот неје далеко!” Ама стра’ ме да не узне нику белосветску...</p> <p>— Е, ашкољс’н за |
ечи!” вели онај тајанствено. „Молила ме да ти ништа о томе не кажем!!” — „Их, болан брате!” вел |
пола уста): „А јој, побратиме, пусти ме да умрем!...” па иде даље другим сокаком, где опет тако |
ихова, — па се није задовољио само тиме да јој окрене леђа и да на другој страни потражи утехе, |
то немилице баца бакшиш, и не да никоме да плаћа!...</p> <p>Према њему седе ченгије; одмарају с |
} Али све скупа ипак сложне беху у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све сложно треб |
татко збори, син си ћути, слуша, не сме да збори!{S} Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад |
одмах осетише да није добро, кад не сме да дође, зато се у четвртак крену сама Ташана до Ураниј |
.</p> <p>— „Дете”, — а виде ли како уме да збори и што иска да пазари?{S} Познаваш ли <hi>гу?</ |
Мана.{S} А Мане, опет, како су чули, не да се ни опепелити да је он штогод у то умешан. — Ено, |
си узни и цело тесте...</p> <p>— Да не да Господ... ја си једну сал искам...</p> <p>— Па пуно |
тај проклети глас, који Замфировима не да спавати.{S} Да је старо турско време, чорбаџиско вре |
Уа!” али се ту сада Зона умешала, па не да.{S} Смеје се, истина, али га ипак брани, зауставља и |
све и зашто немилице баца бакшиш, и не да никоме да плаћа!...</p> <p>Према њему седе ченгије; |
ла и да ноћива, али јој мајка никако не да то.{S} А Зона се растужи обично тада и говори о смрт |
<p>— Рекни гу:{S} Поздравија ви се Мане да га чекате, рекни, у прву недељу.</p> </div> <pb n="1 |
н да ви не бидне криво, кад, ете, стане да „праћа шефтелије” по други...</p> <p>— Што рече, нес |
Па још када им он, онако задуван, стане да грди „Титинку” и „Пиргу” што арче њихов мал по комши |
} Беше му работа!” рекоше тврдо уверене да што су виделе и чуле, да је то виђено и чувено!{S} Ј |
него иде школи.{S} А кад је Манча викне да понесе дади алву, а она се окрене и само исплази јез |
.</p> <p>— Чу ли, мори, пратила ме Зоне да те махсуз нађем и да ти рекнем да гу много мило за т |
а раније и стари.{S} Чим девојче почне да гризе доњу усну и терзија јој почне да мери и шије ф |
да гризе доњу усну и терзија јој почне да мери и шије фустане — она је за удају; а дечак, чим |
е — она је за удају; а дечак, чим почне да криви ноге и накривљује фес на једно око и да гледа |
дно и мрачна лица:</p> <p>— За писување да баталиш ти тој, тол’ко ти зборим!{S} Зашто ја сам си |
о времена ни да дође к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати поздрав.</p> <p>Тога дана |
ски ред, — требаше <hi>твоје</hi> знање да је!...{S} Питујем те: куде ти је Зоне?</p> <p>— Ете, |
енце, па искамо прекојутре гројзе-брање да прајимо...{S} Ете ми га туј и човек ми...{S} Он ме и |
илично распрострто и подржавано мишљење да је Манулаћ, и нико други, одвео девојку.{S} Причало |
а Мане скочио и зауставља је и преклиње да се окане, да не купи комшилук на ту бруку.{S} А она |
лебије?{S} Ама, има понеки па ће и паре да дава!{S} Питујем те, ете, сал тој: тражија ли си?</p |
ну од срца увређен Мане, — таг ће скоре да чујеш и за <hi>моје знање</hi>!...{S} Ће ме неки уба |
евдо, дође ништо у памет, и присети’ се да ти кажем...{S} Некња си зборим ништо сас онога мојег |
ти на судбину: сноси је мирно и нада се да ће опет бити што је био, а засад се теши тиме што је |
, и свака се нашла увређена и дизала се да иде, па свака опет остајала.{S} Али све скупа ипак с |
и жене и стадоше клети Манчу (а зна се да је женска клетва страшнија и бржа и савршенија него |
Замфир узе на себе ту дужност, обећа се да ће уложити сав свој ауторитет и утицај на јогунастог |
ило да пас води коло?!...{S} Присећа се да ли је икада <pb n="121" /> видео да пас води коло. { |
им се вратио шегрт Поте скочи и диже се да иде.{S} Рђаво сам рекао „да иде” — полетео би он, ка |
" /> журно крећу на свој посао; журе се да пре од свију стигну на касапницу или рибљу пијацу, д |
уо дим као облак густ.</p> <p>Дигоше се да иду.</p> <p>Пробудише стару Аву, која је пре четрдес |
те мало-мало мућнуо главом, сетио би се да је шегрт баш од њега истог чуо и научио ту песму, ка |
дваред или триред у години сетио би се да запали цигару, и то обично онда кад би му татко доба |
момак, удовац, или шта ли?{S} Брани се да није ни сневао оно што му се пришива: нит’ је одвео, |
.” рече Мане.{S} Протрља очи, бојећи се да га оне можда не варају.{S} Али не, не вара се!{S} Ба |
џику Ташану!” — заврши Таска, дижући се да иде и обећавајући да ће она да прокљуви већ ко је пр |
i>” И он се опет саплеће, пада, мучи се да се дигне, али већ не могаше, — а у том се и пробуди. |
ма да иде и да се нађе, баш и да јој се да слобода, исто као ни канаринка кад би је пустили из |
} Ама, које песне?</p> <p>— Срамујем се да ти, ете, кажем! — вели Васка намештајући у уши добив |
тако стану, увек питају и моле да им се да штампан ред игара, питају где је гардероба за ствари |
га мало боље посмотрили, учинило им се да тај човек баш ни најмање не изгледа као човек који и |
е и брисао чело дуго.</p> <p>Зарекао се да се више неће хватати до Зоне, а није му то ни требал |
ато се диже и оде од куће.{S} Осећао се да није ни за какав посао — зато узе пушку и оде у поље |
разом, и на питање: шта му је, тужио се да од кутњака сву ноћ није могао ока склопити.</p> <p>З |
тан и сензациони подлистак.{S} Решио се да походи три места: да интервјуише Замфирове, Манулаће |
тада се тек још више уплашио и решио се да сам покуша још један, и то последњи, корак, да се, т |
ико други, одвео девојку.{S} Причало се да га је у том, сем његове, чак и девојачка мајка, Таша |
д му је она опет дошла и понудила му се да поправи целу ствар, — тада се тек још више уплашио и |
озно изнесе тражене ствари; учини му се да се и сувише отегао пазар, одмери муштерију од главе |
ди у пазарни дан, у суботу, у дућану те да си збира пазар и да пази да си селске невесте не укр |
А прилега ли на чорбаџи—Замфирово дете да си седи у дућан, да си руча с момци и чираци на ћепе |
очи, <pb n="145" /> та да такој можете да зборите? питујем ги па ја. „Не видосмо, зборе си, ам |
свастике?!...{S} Или увече на концерте да дођу?!...{S} Јок, брате. „Ми ће си у лојзе искочимо! |
— поцелуј га и ти саг!{S} Рече ми јоште да ти рекнем: да прочетиш из њег’... „Како је, рече, ов |
, ако нема мустаћи...</p> <p>— Па... ће да има...</p> <p>— А шта је?{S} Од какав си је ред?{S} |
>Мерак</hi>!...{S} Зар <hi>дете</hi> ће да има мерак?!</p> <p>— Кој си је дете?</p> <p>— Па наш |
ете и ће се збори и јоште полоше!{S} Ће да да Господ”, рече, „па <pb n="147" /> ће си <hi>она с |
узне кој хоће и кој сме...</p> <p>— Ће да гу узне, ама треба да си има траву стискавац...</p> |
ега...{S} Зашто стра’ ме; рече ми да ће да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стануја пи |
8" /> икада.{S} Уста скупила, као да ће да се заплаче и гледа сањиво, уморно и тужно по другари |
и миралаје зашто ги веће нема, — ама ће да праћа на рисјане, — а брука и тој...</p> <p>— Зар чо |
ту!{S} Ја ћу да заобиколим малко, па ће да искочи убаво, како под инџилирски план!... — рече и |
” Па понесу и шта ће да поједу и шта ће да попију — нико паре њихове не виде!{S} А ја сам светс |
и у лојзе искочимо!” Па понесу и шта ће да поједу и шта ће да попију — нико паре њихове не виде |
џе два по пет динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, ја си нађо сал једно!{S} А код чекме |
ојанствено, бирајући, као голуб, где ће да стане.{S} Ход му је био као ход човека који се крену |
а си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да се зовеш, ете, мајстор-Маниница!...{S} И |
је тако, да не знаш или се смеши или ће да заплаче...{S} И доклегод оро траје, или још боље, до |
...{S} Овој како ће да му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} Много лошо, Бога ми т |
, зашто је тој саг тако у свет — кој ће да зна!...{S} Е, тој ти је саг алис и сас мен’...{S} А |
дај си дете за онога Манулаћа, берем ће да имаш убаво унуче... шебека ћеш имаш, а унуче јок! — |
само да смисли о појединостима како ће да изведе своје дело освете.</p> <p>Па како је цела та |
батисаше јабанџије!...{S} Овој како ће да му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} М |
иче мајку Костадинку! „Нане, поскоро ће да ни украдну тета-Зону!” <pb n="119" /> А Зона силно б |
си подиго’ капци, — леле мајке, што ће да видим у сандаци!{S} Срам ме и да ти кажем; а њег’, р |
улезнем у сопче...{S} А у собу, што ће да видим: мој срам!...{S} По дувар, бре брате, све слик |
ти себ’ нику сиротицу измећарку, што ће да си седи у пазарни дан, у суботу, у дућану те да си з |
дне!...</p> <p>— Леле, Јевдо!{S} Што ће да бидне убавиња, кад се узму!{S} Убав Манча, а убаво, |
пазар и муштерије!...</p> <p>— А што ће да ручаш, кад си не пазариш?! — прекиде га заједљиво Зо |
знаје, рече, што му је писано, и што ће да искочи из њег’!...{S} Ти си трговац, ама овој ће, ре |
жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђу кућу туђој мајци, што неће више код мајке |
јаваш, нане! — смеје се Мане. — „Што ће да чиним?”...{S} Па ћу си узмем једну!{S} Што ми ти па |
-те, нећу сам!” А оне га питају коју ће да узме, а он каже: „Све по авлију и по сокак”.{S} Сви |
како немак?{S} Род смо си...{S} Кому ће да кажеш муке и дертови, ако на тетку си нећеш да кажеш |
...{S} Време промињује...{S} Треба веће да се жениш...{S} Мајка ти не може саг ласно хизмет да |
n="178" /> си... за <hi>теб’</hi> неће да ваља!... {S}Зашто ти си јоште аџамија, прајиш си кеф |
— Ама, де! — прекида је Калиопа. — Неће да зборимо за тој.{S} Кад стигне у теј године, демек да |
аје...</p> <p>— Е сал Манулаћевица неће да биднеш!</p> <p>— Бре-бре!</p> <p>— Зоне! — рече Мане |
— Па, — поче заједљиво Дока, — саг неће да праћа на бимбашије и миралаје зашто ги веће нема, — |
копам! {S}Чаршију и бели свет веће неће да видиш!{S} Како она кумрија — рече и показа на једну |
оћног призора, који све знају, али неће да кажу.</p> <p>И то је дало повода свакојаким нагађањи |
у с воду...{S} Ама <hi>она</hi> си неће да ћути, веће иде поза мене и збори сал, да чује чаршиј |
дија сас њи по чаршију, а јутредан неће да ги обуче...{S} Ја си мислим: зар ће ги чува па за не |
(северних, наравно), па још никако неће да увиди и да призна да је ипак јавност и журналистика |
лакомислености његове и још никако неће да зна за њега, па зато на сва наваљивања мајке његове |
ку: живе невенчано господа, и нико неће да каже и назове то правим његовим именом.{S} Ама, крес |
!{S} Неје, две ми очи!{S} Ако, што неће да ме питује; ако, бата-Таско!{S} Та што да ми је па за |
у што је у кафезу — веће бели свет неће да видиш!... ’хоће да те заб’рави и сокак, и махале, и |
же обрве и слегну раменима, као да хоће да каже да се не може сетити.</p> <p>— Што, јоште не мо |
потиљка и пође силно као орао кад хоће да полети.</p> <p>— Е, што да рекнем? — запита Васка и |
по гојним плећима, од којих чисто хоће да прсне оно мало јелече њено. {S}Бива да понекад бане |
кад је још разабрао да г. Ратомир хоће да га метне у новине, онда му је и сувише разговетно ка |
лклористичко интересовање, то јест хоће да наставе онде где је отац наше новије књижевности, Ву |
у: — Тугооо!{S} Што гу пуштисмо?! ’хоће да ни напраји нику муку и резил!{S} А лудо је, лудо — п |
веће бели свет неће да видиш!... ’хоће да те заб’рави и сокак, и махале, и град; — и никој нећ |
е ми је по саг’ син и наследник!” ’хоће да га узне за ортака, — ама још неје у теј године!... < |
} Мане, и он ту, и он узима две таблице да игра.</p> <p>Келнер меће пред свакога шаку кукуруза, |
слушати и оћутати.{S} А мало које вече да им не прође поред куће гомила калфица, трговчића или |
и на Мрамору причало се тога дана увече да је било не само отмице, него чак <pb n="149" /> и пу |
а.</p> <p>Уђе Васка и домаћица јој рече да испече четири кафе.{S} Васка одмах усу кафу у филџан |
е читала и говорила.{S} И Мане јој рече да је то и његова давнашња жеља.{S} Обећа јој да ће ура |
{S} А кад мати навали на њ, он јој рече да није то баш тако хитно.</p> <p>— Море, Манчо, сине, |
м све то узети.{S} И одмах одлучно рече да то никако није прилика и да од тога неће бити баш ни |
туј, рече Петракија, — ћа с оно сикирче да га утепам!”</p> <p>— Ех, ех, аџамија, па лудо...</p> |
Е неће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе да дођеш! <pb n="48" /> И по таг искачаше пазар за нико |
Што ће праји?{S} Недељу дана не смејаше да си до’оди дом, веће зареди по тетке и по стринке на |
а зид да чују шта је, али кад разабраше да је чорбаџија силно нешто љут, разбегоше се са страхо |
де сва уздрхтала и плашљиво се осврташе да је ко не види.{S} Срећом, нико не пролажаше улицом, |
о, — ето то је све!” Али, кад га видеше да се само мало задржао у дућану, издао наредбе, па опе |
танке црне брчиће.{S} А још кад видеше да се Мане и не осврће чак ни на полициског писара, ака |
росто заблену у сина.{S} Не могаде више да одоли свом очинском срцу него га дочепа оберучке, па |
женици — и ви сутра лепо не можете више да познате оног јучерашњег сређеног, мирног и задовољно |
ојку...</p> <p>Мане ућута и не хте више да се брани, а није му лако било ни да слуша карање, за |
..{S} Знајеш ли, Манчо, да те неће више да погледну заради онија моји речови — кол’ко ги убаво |
ко је само једаред чуо, није могао више да је избије из главе и заборави.{S} Кад увече леже у к |
искају да гу украдну!...{S} Нећеш више да спијеш код тету — ће гу украдну.{S} А ти си ћутиш ту |
ј тетка Дока. — Да му збориш, ем повише да му збориш за тија девојчики!{S} Што да си седи нежен |
у Манулаћеве, а Калиопи опет одговорише да сумњају у Манине...</p> <milestone unit="subSection" |
свога млађана жића!...</p> <p>Уговорише да сутра пре подне цела родбина иде у амам, где и тако |
наравно, и не треба.{S} И они приметише да је Зона расејана и замишљена.{S} Ништа не упамти што |
а дана.{S} Код Замфирових одмах осетише да није добро, кад не сме да дође, зато се у четвртак к |
се уздржи више!{S} И кад Цигани хтедоше да престану, даде им Мане знак да свирају даље исту игр |
с невеселим гласима, јер Уранији рекоше да сумњају у Манулаћеве, а Калиопи опет одговорише да с |
о најбољи и најнесумњивији знак и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена.</p> <p> |
е се удаш.{S} Домаћица ће станеш, образ да чуваш; зашто образ — толко! — и покаже два прста шир |
{S} Кад би му споменули „више школе”, и да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега до |
ивији знак и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена.</p> <p>Четири тетке и две ст |
тет и утицај на јогунастог Петракија, и да ће измирити оца са сином — са сином који се каје, ко |
бећа Зони да ће учинити све код сина, и да се нада да ће је Мане послушати и да она неће дуго п |
hi> </p> <p>Зона је знала да је лепа, и да је чак лепотица.{S} Знала је то по огледалу, у које |
олициског писара, акамоли на жандара, и да их чак и не отпоздравља — онда отпаде свака, па и на |
да ипак није заслужила да тако прође, и да је Мане још кривљи, јер је он изнео на глас — он и н |
ја хоћу добро да поједем, па, брате, и да попијем хоћу...{S} Код мене мало који дан да нема су |
и одбијају.{S} Јасно је било да неће, и да верују чаршиским гласовима, јер је Уранија одмах сут |
Манине, а Калиопа до Манулаћеве куће, и да их запитају и затраже да отворено кажу шта мисле с д |
у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све сложно треба да легну на посао, па да му тра |
и чека сефте и муштерију, да пазари, и да превуче пару преко браде и рекне: „Охо-хо!{S} Од теб |
и то једнако компонује соду с вином, и да му је та композиција још понајбоља!...</p> <p>Иако ј |
рио да се нада да га је Мане разумео, и да ће колико сутра или прексутра ствар свршена бити.{S} |
да ствар по Ману стоји врло повољно, и да је право чудо што се већ и свршило није.{S} И љута н |
/p> <p>— Која ми фајда, честити пашо, и да си зборим? — рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И |
та била.{S} Певала се по целом граду, и да је калфа Коте мало-мало мућнуо главом, сетио би се д |
е не украдну нику минђушу из дућан... и да се кара сас селске мечке оне!{S} А прилега ли на чор |
аћ, којега је толико гледала Зона.{S} И да Манулаћ није био онакав какав је, да није једнако чу |
ј од ранијих глава ове приповетке.{S} И да се ту није питао и хаџи-Замфир, као отац, удадба Зон |
шчезле, а с њима и спомен на Зону.{S} И да није био он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у |
раци на ћепенак, куде свет пролази, — и да се кара сас селске звери?!...{S} Па ти се, мори, у п |
ко осећати и по томе се владати.{S} А и да није сама осетила то, имао би ко да јој то каже.{S} |
и погледају, акамоли разговарају. (А и да није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер у та |
помоћи да ствар испадне као што треба и да освета буде извршена.</p> <p>А Митанче још једнако ж |
адовољио само тиме да јој окрене леђа и да на другој страни потражи утехе, него је пре тога хте |
длучно рече да то никако није прилика и да од тога неће бити баш ништа!{S} Дуго су се још живо |
”! {S}Налази да је то најлепша женска и да просто не може без ње; она је само за њега створена |
к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати поздрав.</p> <p>Тога дана је Мане био сав блаж |
— Манулаћа то јест — Зона бегенисала и да је суђено и писано било.{S} А кад се Манулаћ отимао |
д очију укућана...{S} Ту би најволела и да ноћива, али јој мајка никако не да то.{S} А Зона се |
ичај да оно што каже упорно брани, па и да се потуче, јер је била позната као убојица.{S} Зато |
до Пећ и до Приздрен!...{S} Мори, па и да си нема паре, што је па за тој?! {S}Кад се деца милу |
— да свет не чује ту силну лупу срца и да га не опази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, и блеђ |
ије сама; а и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се да слобода, исто као ни кан |
ако хтела да се и ових дана тамо нађе и да севдалише и слуша како му сељанке певају песму коју |
еди си...</p> <p>— Знам де...{S} Може и да лежи.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Васка. — Леле, бат |
е паре?{S} За мираз, нане!{S} Па може и да се удам за никога... да се удам за онога ћелеш-ефенд |
а багателишу и сматрају их за аџамије и да ништа не знају.{S} Варају се јако! „Добар петао се и |
аскрави и ослободи Манулаћеве старије и да им сама понуди и опомене их и да им миг за прошевину |
аже да је донео кључеве од куће своје и да оставља у аманет <pb n="12" /> њему чељад и дворе св |
ет, да претресе све, да се посаветује и да реши шта да се ради.{S} Престале су да истражују ко |
о мало говорио, а тетке и стрине боље и да нису, јер чим зину и отворе уста, оне јој само позле |
” — Море, — заврши Милисав, — мрзи ме и да причам-— само се наљутим, па онда не ваљам и нисам ц |
што ће да видим у сандаци!{S} Срам ме и да ти кажем; а њег’, рече, не било срам да збере и скут |
раз, тако да мора формално да се отме и да бежи.{S} Тако жене; напротив многи старији људи нису |
девојака које треба Јевда да спомене и да их похвали пред сином Манчом.</p> <pb n="40" /> <p>— |
вере!...{S} Та да те турају у новине и да те чете по махале и по чаршије?!{S} Зашто, Мане, дет |
м, него кад хоће тако нешто да говоре и да се као старији изразе, а они је пошљу по нешто, где |
рад, устајао и одлазио.{S} А чуло се и да је прошле вечери, по старом обичају, био у амаму, од |
своје престоничко порекло. {S}Па хоће и да се пошале.{S} Кад год ту тако стану, увек питају и м |
наравно), па још никако неће да увиди и да призна да је ипак јавност и журналистика и јавна кри |
ачемо, — ели свадба, та да смо весели и да трупамо?!...” Тада засвираше Цигани и све полете и п |
у хоће, а он опет вели да их све воли и да ће их све узети за жене...</p> <p>Отпоче оро.</p> <p |
г?!{S} Је ли панаија, та да смо жални и да плачемо, — ели свадба, та да смо весели и да трупамо |
га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и неће, а она га милује по обра |
и да се нада да ће је Мане послушати и да она неће дуго плакати...</p> <p>Идући кући, Јевда је |
ас није могао дуго да кружи по вароши и да опстане, јер око једанаест часова дошао је, на велик |
искочило из кућу!...{S} Како може тој и да се помисли?!</p> <p>— Е, иди си, па ги питуј сама.{S |
а, тако ће се узети да је остао момак и да оног брака са Швабицом Хермином као да није ни било. |
и, пратила ме Зоне да те махсуз нађем и да ти рекнем да гу много мило за теб...{S} Без теб’, ре |
ти да је васпитано у страху Господњем и да је ишло стазом добродетељи — која, као што се зна, н |
а гу прајиш?...{S} А ја што да зборим и да се карам с будалу?{S} Покупи си скути, па брго кроз |
, није био чиновник, па да је огуглао и да може тако лако прогутати и сварити ту ствар као друг |
а сам потруди своје чудо и господство и да и сам тражи лека томе злу и <pb n="172" /> невољи.{S |
стано мислио, природно је да је желео и да је види, а још природније да ју је чак издалека опаз |
ви ноге и накривљује фес на једно око и да гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу!...{S} |
да се заузме, рече, за праведну ствар и да му напише за новине.</p> <p>— Они нама просто не дај |
суботу, у дућану те да си збира пазар и да пази да си селске невесте не украдну нику минђушу из |
пада на њега: да није никакав мајстор и да не треба свете цркве да поручују код њега црквене ут |
кушај да се разгали у веселом друштву и да заборави немио вечерашњи догађај, да свирком и игром |
у нешто; као да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко одмиче, а све полетело на |
а што казују да играчи додирују земљу и да се ипак на земљи налазе!...</p> <p>А као што је био |
рије и да им сама понуди и опомене их и да им миг за прошевину.{S} Ако што мисле, нека се, — да |
ешио да је такав журналистички хлебац и да служиоци истине у свету редовно најгоре пролазе.</p> |
и умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се да слобода, исто као ни канаринка кад би је п |
скочиш, — салете је Дока, — да сеириш и да видиш једну убавињу и лепотију оди девојчики!...{S} |
ави видети га и као девера!...</p> <p>И да се само Мане питао и од њега само да је зависило, мо |
у чашире” како му се увртела!{S} Он би да је заборави, а она му се једнако намеће као насртљив |
ила се, а очевидно мисли о томе како би да онако што поиздаље и што финије отпочне.</p> <p>— Шт |
његове није му допустио чак ни о слави да му дође у кућу.{S} Зато Митанча још једнако натеже и |
о, па једни тврдили да је Мане, а други да је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не ваља!{S} Стог |
ова Мане.</p> <p>— Зоне, а кој ће други да прати? — одговара Васка. — Ако имаш Бога и душу, а т |
се, као што већ рекосмо, кренуо у нади да ће можда бити штофа чак и за један пикантан и сензац |
два академска, а они опет нису баш ради да им дете иде у гурбетлук, него би волели да им је ту |
то он каже то је казано, а што заповеди да ће бити и послушано.{S} Па ипак није хтео ништа сило |
теб’-те видела... па не мога да си седи да не игра, веће се уфати у оро и она...</p> <p>— Она т |
најгорима, за потсмех.{S} Осећа и види да је све пропало за њ...{S} Не зна, не сећа се кад је |
чешља косу и клне мајку си што гу роди да је Еврејка...{S} Ете, на туја песну гу саг кеф; сал |
ли о томе и ни о чему другом.{S} Налази да му је живот пуст, да нема неге довољно.{S} Помишља ч |
ног дана бити без „домаћице”! {S}Налази да је то најлепша женска и да просто не може без ње; он |
у дућану те да си збира пазар и да пази да си селске невесте не украдну нику минђушу из дућан.. |
ао ништа.{S} Зато Ајша даде знак Дудији да запева ту песму.{S} Дудија запева, а остале ченгије |
а, па се повлачи још дубље, јер се боји да га срце не изда — да свет не чује ту силну лупу срца |
обног вечера, а ствар још једнако стоји да не може бити горе.{S} Мање се, истина, говори, али к |
јоште може поубави и покротки девојчики да бидну оди овија овогодишњи...</p> <p>— Ама, ја веће |
о дошао сада Ману: да се сложе и слошки да нападну на заједничког им непријатеља.</p> <p>Увече |
Е, кој гу знаје!...</p> <p>— А може ли да поје?</p> <p>— Па и поје...</p> <p>— Е, што си поје? |
S} Девојке га зову и питају га: хоће ли да им буде часник?{S} Једна га зове за девера, друга за |
века доста наиграо и био коловођа, али да је <hi>пас</hi> кадгод водио коло, тога се не сећа!{ |
82" /> за њега, па тетке покварише, али да ипак није заслужила да тако прође, и да је Мане још |
<p>Тако, ето, почесто ради Мане.{S} Али да призна да све то ради Зоне Замфирове ради — то ни за |
и су се надали и свакога дана очекивали да се појави ко од Маниних.{S} Али су се преварили сви. |
еко крила неку пушку (а сви су веровали да њоме очекује некога и питали га је ли пушка пуна) и |
мао непријатеља, који су једва дочекали да га узму на решето.{S} Иако стари Замфир не само да н |
су је ни слали, јер су им одатле писали да је не доводе сад, бар још за неко време, док се ућут |
Дакле, мора!...{S} Али Зона неће; вели да Манулаћ нема ни форму за девера! — А како је имао фо |
и: нека се Зона сети оне речи која вели да ивер не пада далеко од кладе, и: што мачка омаци, да |
а сеириш.</p> <p>Умирује је Мане и вели да никаква боја неће и не сме бити, али му треба женска |
и лакша.{S} Тетка Дока се брани и вели да је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде да прер |
ја се нећу удам!...” (А и Гена њој вели да се и она неће удавати.{S} И обе младе другарице се з |
<pb n="71" /> коју хоће, а он опет вели да их све воли и да ће их све узети за жене...</p> <p>О |
им дете иде у гурбетлук, него би волели да им је ту на очима, и радије би је дали у какву чести |
чашире фатило се у оро!” а други почели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледања и његовог играња пита |
дбију, кажу му да је испрошена већ, или да немају девојке на удају и даду му шаку ексера, а он |
а прегажено.{S} Други су, опет, тврдили да је својевољно побегла, а то су поткрепили тиме што с |
које се тиме поделило, па једни тврдили да је Мане, а други да је Манулаћ одвео Зону, а то није |
аћ.{S} Међутим, и они који су и мислили да је Манулаћево масло све то, баталили су ту помисао к |
по другим махалама многи задуго мислили да чорбаџи-Јордан има ћерку. {S}Као оно што се прича за |
а јемство више виђених грађана, пустили да се из слободе брани?” мислили су и разговарали грађа |
ан изглед, и укућани су однекуд слутили да се домаћин кренуо на врло важан посао.</p> <p>Тако ј |
стари добар глас њен. — Сви су тумачили да је то лако било: ништа лакше од тога. {S}Управо, дру |
први мах.</p> <p>Замфирови су се тешили да ће то ипак проћи, али кад после кратког времена пост |
г дерта није милило ни да седи, акамоли да ради у дућану, јер му је једнако била у памети Зона |
Зато неће бити згорег — чак писац мисли да је то неопходно потребно — да у неколико потеза оцрт |
вети и задовољно трљао руке при помисли да то неће бити сан који зором бледи и нестаје га као м |
јка ти! рече и тихо уздахну при помисли да ће све бити што је било, само он неће више бити онај |
чин и лек злу.{S} Зато су одмах и нашли да ће бити најбоље да брзо сврше ствар.{S} Што ће бити |
а видели и боље загледали, јер су нашли да тај не би могао повести за собом ни једну јуницу на |
на мојега...{S} Зашто стра’ ме; рече ми да ће да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стан |
че, и толко!{S} Не ’теде више, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив |
тако брзо, да Мане није имао времена ни да дође к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати |
ак, и махале, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир има на дом девојку!...{S} Ра |
још никако да се одљути: никако неће ни да чује за њега, иако је већ нестало узрока свађи измеђ |
на, помагала, пошто Замфир није хтео ни да чује за Манулаћа, називајући га с багателисањем „Зев |
ћ неколико дана.{S} Зона неће никако ни да чује за Манулаћа, а Мане опет каже: ил’ њега ил’ ник |
сао је” три паше.{S} Па није требало ни да иде сам главом тамо. — „Сал дор чукне у тел у Стамбо |
ише да се брани, а није му лако било ни да слуша карање, зато се диже и оде од куће.{S} Осећао |
е недеље од тешког дерта није милило ни да седи, акамоли да ради у дућану, јер му је једнако би |
овио, чак ни пуцао, није ваљда нужно ни да кажем!...{S} Целога дана је само на то мислио, и јед |
ели ћеш ми <hi>ти</hi> саг овеј јесени да биднеш мајчица, — ели ће ми то на пролет бидне Гориц |
домаћа књига”, јер кад она некога оцени да је болестан и пропише му неки лек, тај мора лећи у к |
заједно, и чу како се Мане нуди Калини да је допрати до њених авлиских врата, а она га благода |
!{S} Уједе се за усну, јер јој се учини да ће Мане још моћи лако помислити да се она за њим окр |
да је сушта истина.{S} И она обећа Зони да ће учинити све код сина, и да се нада да ће је Мане |
е и не може њен никад бити, али не трпи да може још која — код ње ту, живе! — привући погледе и |
вдан, ете!.., По чаршију се, ете, збори да је Зоне станула <hi>побегуља</hi>, побегуља за онога |
му па саг тој бидне?!{S} Чаршија збори да гу је Манулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја да гу у |
си она чаре и за тој!{S} Свет си збори да је <hi>побегуља</hi>, па када такој вика, збори, кад |
илак ће дочекате!{S} Саг се берем збори да је <hi>Мане</hi> дошеја при њума, па је ђене-ђене; а |
та, али их Мане не прими, него одговори да ће он за толико дати накита својој невести.{S} Усхић |
јеш за волење, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се волемо за удавање и венч |
искаш да станеш еснафска жена!...{S} Ти да га заб’равиш!...{S} Он си је човек сирома’... фукара |
м те ја тебе убаво...{S} Јеси!...{S} Ти да се ожениш, а она да те куне!{S} Тој да си дочекам, ц |
, а овој су наше женске работе...{S} Ти да видиш што ће ти напрајим!...</p> <pb n="95" /> <p>— |
/p> <p>— Ба! — пориче Мане.</p> <p>— Ти да си ћутиш!{S} Све разбра’!{S} Све си знајем.{S} Све м |
једно кафенце.{S} Иска тета и мајка ти да попију по једно кафе, — вели Таска Зони, — па ти пра |
е работи и збори по чаршију...{S} Па ти да си распиташ, да видиш, демек, за Мана мојега...{S} З |
И без петли може да се осамне”, та и ти да се ожениш и без њину Зону!...{S} Мори, „док си имаш |
б’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеириш, па... ако што неси мушко...</p> </div> <pb n |
угурсузл’к!...{S} И ја се веће заинати да видим што је, мајка му стара, у тој сопче!{S} Та јед |
е тако с правом могло казати и написати да је васпитано у страху Господњем и да је ишло стазом |
е.{S} Васка се обећа да ће пре пристати да је убију него да каже то, а заклела се и у очи Гмитр |
девер.{S} А сем тога, тако ће се узети да је остао момак и да оног брака са Швабицом Хермином |
ion" /> <p>Дока пође, али се успут сети да је данас субота; остави то што је намислила за сутра |
се и саветују шта ће и како ће урадити да све то испадне што боље. {S}Оне саме све то свршавај |
а најмање би се смео кладити и тврдити да ће се из тог чупета временом развити прва лепотица.< |
ет, како су чули, не да се ни опепелити да је он штогод у то умешан. — Ено, ономад је истук’о ј |
присећали се коју би то могли замолити да им помогне, па ниједна није подесна била.{S} Све што |
чини да ће Мане још моћи лако помислити да се она за њим окренула и њега да је гледала!...</p> |
који чак и хлада даје.{S} Нико не памти да је икад мањи и тањи био; и сам дед Манчин причао је |
{S} Јер Митанче је добио поуздане вести да му је његова фатална супруга Хермина била умешана у |
и мило гледати обе муштерије.{S} Заусти да их пита из кога су села и чије су, али се уздржа, ва |
а и излишно.{S} Доста је само споменути да их је било свакојаких.{S} Причало се како је Зона от |
малодушна женскадија очајавала, мислећи да је све пропало, он је, као човек, био јачи и сталоже |
воју одређену улогу, којом ће припомоћи да ствар испадне као што треба и да освета буде извршен |
и Таска, дижући се да иде и обећавајући да ће она да прокљуви већ ко је протурао тај глас.{S} А |
га живота само жупском вину, резонујући да на тај начин добија и у новцу и у времену: пиво је с |
-лаф” си је...{S} Што си неће залудњаци да зборе?!</p> <p>— Хе! — врти главом стари Замфир и не |
’ко да поживејем кол’ко од зајца оп’нци да поцепам!{S} Тол’ко, побратиме, е што ми веће треба и |
рече, коњ!” Е, куд се научило теја речи да збори?!{S} Виде ли, море, како се кучиште научило да |
p> <p>— Кол’ко ће пут па тија исти речи да ми кажеш и збориш?...</p> <p>— Што, не верујеш, бата |
пе, па убаве што су — лелее, Јевдо, очи да си не скинеш сас њи’!{S} Ја ги сал гледам, па си сеи |
.{S} А он, куче, — и кој га, бре, научи да си тако збори? — рече: „Нећу да ги носим; бос ћу си |
еприлику доводила.{S} А имала је обичај да оно што каже упорно брани, па и да се потуче, јер је |
се најдуже бави, јер он је имао обичај да за једно такво после подне промени по неколико места |
.{S} Ни тумарање по улицама, ни покушај да се разгали у веселом друштву и да заборави немио веч |
то је чорбаџинска кућа...</p> <p>— Овој да запантиш! — грмну хаџи-Замфир одлучно Зони. — Сал јо |
то и његова давнашња жеља.{S} Обећа јој да ће урадити онако како она жели.</p> <p>И тако је тај |
о му да је гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у сну видео као њеног младожењу, па би сада ра |
ка жена, па погле како си збори!{S} Кој да праћа шевтелије — зар чорбаџиска керка?!{S} На кога |
зваја?!... ’Ај’ си дом!...</p> <p>— Кој да си иде дом?!{S} Ја ли?! — плану Дока и скиде једну п |
> <p>— Па до „голем нишан”, а после кој да збори... и што има да збори? — вели Дока.</p> <p>— Б |
а ноћ!{S} По-за домаћина смејаше ли кој да улегне у кућу?!{S} А си домаћин дође, а измећарка си |
ни те па питује?!...</p> <p>— А што кој да ми казује, кад си сама све знајем, и све видим?{S} З |
запантиш”, рече, „овај мој реч, и такој да се”, рече, „поздравиш од мен’ до ону”, рече, „брљиву |
ргунисувашем, та саг...</p> <p>— Е, тој да учиниш! — дражи га тетка-Таска. — У сургунл’к!...{S} |
да се ожениш, а она да те куне!{S} Тој да си дочекам, црна мајка!</p> <p>— Ја се нећу женим, н |
ми среће, несам!{S} Куд па смем ја тој да напрајим?! — куне се Мане. — Теке сутрадан, пред руч |
они ми гу не давају, та кад не може тој да бидне, е нек’ си остане резил... па нека гу таг узне |
?!... {S}Ба!...{S} У мој век... сал тој да бидне — <hi>неће!</hi>...</p> <p>Тако је говорио хаџ |
— Ех, — грува се у прса Мане, — сал тој да си дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, п |
сам сал комшика, па иска срам и резилак да ме изеде!{S} Чети си свет, па се смеје!</p> <p>И дои |
р уђе, поклони се паши, паша му да знак да седне.{S} Доносе кафе и чибуке, пију и срчу. {S}Паша |
Дену, којој одмах затим даде очима знак да покупи филџане и ракиске чашице и шишенце с мастиком |
хтедоше да престану, даде им Мане знак да свирају даље исту игру, па приђе и ухвати се с леве |
ао; истресао би чибук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрецнуо.{S} И ни |
с њим; а кад се праштају, не може човек да сачека краја.{S} По неколико се пута рукују и вичу: |
ртљива досадна мува, коју не може човек да отера — тако га заокупила та реч!...</p> <p>Дуго ниј |
тој.{S} Кад стигне у теј године, демек да је за давање и удавање, — ласно за тој...{S} Што каз |
а’, — заврши бата-Таско, — Јевдо, демек да знајеш да неје: „да неје било!” Било је, — ама у сто |
еће кол’ко искаш девојчики!{S} Ама, жал да ти неје, криво да ти неје!...{S} Несам си <pb n="104 |
ласно за тој!{S} Ће се бијем, а ти сал да сеириш.</p> <p>Умирује је Мане и вели да никаква бој |
одица Тројеручица!...{S} За теб’ ћу сал да радим од јутро до мрак — што ми треба пазар и муштер |
ем нишан”?...</p> <p>— Што, зар ћеш сал да гу гледаш?{S} Да лижеш мед кроз шише?...{S} Тој ли?< |
се у прса Мане, — сал тој да си дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па после сал то |
оје брљиво дете...{S} Манча де... искам да га женим, а он се, ете, рита, како магаре кад си нећ |
не. — За мен’ ласно; теке за теб’ искам да ти бидне убаво!{S} Зашто да узмем нику, а она да ти |
авија сам зар онај стари адет, па искам да знам.{S} Зашто саг искочија ники <hi>нов адет</hi>, |
p> <pb n="40" /> <p>— Ама с мен’ у амам да искочиш, — салете је Дока, — да сеириш и да видиш је |
казначеј маши за џеп и пита: „Шта имам да платим?” а келнер само каже: „Немате ништа; плаћено |
а како саг да тражим, кад убаво си знам да ми неће дадну девојку?</p> <p>— Та што неси тражија |
о, па игра, сасвим по оном: „Како играм да играм, само да се наиграм”.{S} Играју сви; кликћу и |
сас њега у новине.{S} Леле-е!!{S} Срам да ме изеде; ем што сам сал комшика, па иска срам и рез |
да ти кажем; а њег’, рече, не било срам да збере и скута све тој!!{S} Два санд’ка пуна, бре бра |
а у Црвеном Мору; али тек кад вам кажем да је још само паша имао такав „пајтон”, и нико више у |
</p> <p>— Лелеее!{S} Црна Ташано, у зем да пропаднеш! — викнуше женске, гледајући за колима, ко |
е?!{S} Зашто, Мане, дете моје?{S} У зем да пропаднем, оди срам и резилак!{S} Жива ти ја!{S} Узм |
искочила реч, иде прикажња, а ја у зем да пропаднем оди тија речи!...</p> <p>— Каквија речи? — |
-Мане...{S} Две ми очи!...{S} Како смем да те л’жем?!...</p> <pb n="81" /> <p>— Па истин’ ли зб |
Зоне да те махсуз нађем и да ти рекнем да гу много мило за теб...{S} Без теб’, рече, живот си |
S} Па, ако што је сиротиња — ама, берем да је момак кротак!...{S} Веће — џимпир, коцкарин, кома |
а, вика, ако се зове „побегуља” — берем да знаје зашто се такој зове.{S} Ете, тој ти се поздрав |
Доку да вика: тетко!</p> <p>— Па берем да је трговац ники... — додаје тетка Таска и потпирује |
Они си такој зборе.{S} Џевап не могашем да си веће дајем, — тол’ки ме питуваше!{S} Кој ме сретн |
и с њума, — вели Таска, — ама не смешем да гу питујем ништо, зашто је луда...{S} Ама она си мен |
о новинама и о оном резилуку, и каже им да озбиљно хоће свога Мана да жени.{S} Пита их шта оне |
у је само <pb n="36" /> под тим условом да ништа, ни речи, не сме проговорити.{S} Редовно се та |
си дом!{S} Несрећо бећарска!...{S} Дом да си идеш! — повикаше и скочише све на њу. — Кој те је |
овуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом да си идемо!...</p> <pb n="76" /> <p>Било је и време ве |
ушано.{S} Па ипак није хтео ништа силом да добије.{S} А после, њега и није вређало то како су о |
ди, својим ушима да чује и својим пером да опише. {S}Био је радостан унапред што ће на лицу мес |
иђе главом сама Зона и поче о том истом да јој се јада.{S} Јевда изишла мало из цркве и села у |
ко, ћаше, две ми очи, заради њума зулум да се напраји на веру ни!...{S} Е, што му, Јевдо, не зб |
е Јевда говорила сину.{S} Мало који дан да му није читала и говорила.{S} И Мане јој рече да је |
пијем хоћу...{S} Код мене мало који дан да нема супе, а они празилук и на први дан Божића...{S} |
образ.{S} И Мане пољуби у руку, и таман да пође, а њега опет задрже, опет се рукују и веле: „Па |
апетал бре један!...{S} Дућан!{S} Дућан да си отвори и сортира сас онуја силну стоку!...{S} Ела |
нулаћа тога, — плану Дока. — Ама послен да ви не бидне криво, кад, ете, стане да „праћа шефтели |
о бре?{S} Питај, бре магаре, тетина, он да ти каже каква сам била т’нка и висока кад ме узеде, |
паша је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир сила и у Стамболу.{S} Сменио је он, или, к |
Чорбаџиски син!...{S} До Филибе и Солун да просеше чорбаџиске керке, па ниједна да му не рекне: |
а и он сам се често с уздахом изражавао да „пише крвљу срца својега и соком живаца својих”.{S} |
н жељно очекивао.{S} Стари Замфир легао да се одмори мало после ручка, као што је то одвајкада |
и, кад је због неког кријумчарења могао да повуче, а Ђорђија опет њега одбранио од неких пијани |
ов био на свашта, али никако није могао да дозна ко је то написао, поред свег трагања и распити |
звади из школе.{S} Хаџи-Замфир није дао да се даље школује.{S} Кад би му споменули „више школе” |
само је био јогуница и није никако дао да се то и опази! — Колико само пута, кад она прође так |
што обично суботом долази, јер се надао да ће бар ту, у старом и скровитом и мирном свом гнезда |
р била и дрска и луда, то је Мане држао да је сасвим природно да је сме слободно <pb n="126" /> |
кући.{S} Пољубио је мајку у руку, казао да пристаје, а све остало, рече, њена је брига!{S} Сутр |
и није се љутила кад јој је Мане казао да иде, да се нађе и мало проведе с друштвом.</p> <p>Те |
а хвали речима, него је и делом доказао да га цени: поручио је преко свога човека једну Богород |
ицу, па никако да га нађу: нема га, као да је у земљу пропао...</p> <p>КРАЈ</p> </div> </body> |
о по овом шаренилу и весељу; гледа, као да јој је дуго време.</p> <p>Цигани засвираше „Потресуљ |
е несрећна девојка рекла; веровала, као да је сама својим очима гледала и својим ушима чула.{S} |
n="118" /> икада.{S} Уста скупила, као да ће да се заплаче и гледа сањиво, уморно и тужно по д |
и иначе врлој вешто саплиће ногама, као да је већ официр, као да му је тесак сабља!{S} А због т |
она издиже обрве и слегну раменима, као да хоће да каже да се не може сетити.</p> <p>— Што, још |
јка љутила што иде тако без новаца, као да није чорбаџиски син!{S} А ако понесе, он колико поне |
тада трза се Мане и гледа око себе, као да се пита: откуд он чак ту?! — и враћа се натраг!...</ |
а неколико корака, а после застаде, као да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико |
му се као да је остало трага од ње, као да види траг њен, — дугу зелену пругу од бундице и жуту |
о да је и не види, па хита крај ње, као да му је богзна какав посао за вратом!...</p> <p>Или оп |
е мушко, оне ућуте и упреподобе се, као да ништа није ни било <pb n="15" /> и као да ни две уна |
ом.{S} Пролази и звиждуће, жури се, као да је погодио да изради полелеј од сребра, па сад хита |
дућан на калфи, а он се жури кући, као да му гори. <pb n="64" /> Мало после излети из куће у д |
тукли и узнемирили читав овај крај, као да смо у централној Африци а не у цивилизованој Јевропи |
ако равнодушним и уморним погледом, као да је то неки нахерени дирек од општинског фењера, а не |
да се и иду ситно, право и пажљиво, као да прелазе преко каквог брвна, преко потока.{S} А оне с |
емо мишљење изнети опширно и тачно, као да је из стенографских бележака вађено.{S} А које мишље |
плиће ногама, као да је већ официр, као да му је тесак сабља!{S} А због тога ваљада и није се у |
икач од ово две године — тако вешт, као да му је још дед био викач.{S} Нацко је био галантерист |
.{S} Тешко корача — смета му нешто; као да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко |
учинише напослетку своје.{S} И Зона као да подлеже.{S} Силно јој се уврте у главу и силно је ус |
ија брзо узме на се озбиљан вид, па као да ништа није ни било, брзо окрене разговор, па је саве |
е погледа, а пет пута прође мимо ње као да је и нема на свету; једаред је погледа и загледа се |
кад прођу испред њега.{S} А чине се као да га и не гледају, него гледају право преда се и иду с |
ом.{S} Бленуо за њом и чинило му се као да је остало трага од ње, као да види траг њен, — дугу |
ништа није ни било <pb n="15" /> и као да ни две унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ досад |
је непомично лежала на миндерлуку и као да ништа није ни слушала ни чула. — Иди си, дете, поско |
е сија по чорбаџи-Замфировој авлији као да су се сунца спустила и поређала доле по калдрми.{S} |
!{S} А кад се сретну, а он се учини као да је и не види, па хита крај ње, као да му је богзна к |
да оног брака са Швабицом Хермином као да није ни било.{S} Тако треба и оцу Петракију претстав |
ет да се пресвуче; и он се нагиздио као да је први дан Ускрса, и нагиздан тако удари сокацима, |
или и наздрављали један другом, баш као да се ништа у тој кући није ни десило...</p> <milestone |
аписано.{S} А и то му је не један рекао да је његово перо, којим он пише, просто једна жаока ум |
тима му горко и суво. {S}Једва је чекао да престану Цигани.{S} Кад се свршила игра, повукао се |
у сви сматрали за род, а нико није знао да каже какав им је род.{S} Манина мајка им каже зашто |
аска Докина било.{S} Од Васке је дознао да је Зона грдно много пропатила због тога од свију, а |
; само у кафани би он прво оца опомињао да се дигну и иду.{S} С кокошкама је легао, с петловима |
дговора ни одмах, а кад је још разабрао да г. Ратомир хоће да га метне у новине, онда му је и с |
S} Страшна му је била и сама та помисао да је Зона све то морала чути и видети, а још му страшн |
аву и силно је усправи и подиже помисао да је она чорбаџиска кћи и прва лепотица.{S} То беше до |
, рече, и он — Мане — покорио и пристао да буде Манулаћу девер, да је њега — Манулаћа то јест — |
питивао је и прокљувио све, и сад дошао да јави то Јевди, Маниној мајци.{S} Све што је сазнао, |
смрти.</p> <p>— Кад умрем, нане, убаво да ме са’раниш...{S} На гроб да ми туриш шебој и замбак |
аршију — ем београдску — да дрма; убаво да запантиш овај мој сагашњи реч, Персо!... <hi>Оскудац |
... бригу не берите, а ја ћу сама убаво да дуздишем целу работу!{S} Ја ћу да заобиколим малко, |
до „Шарен-ора”.</p> <p>— Ама саг право да ми кажеш што ћу те, ете, питујем, — запита трећега д |
евојчики!{S} Ама, жал да ти неје, криво да ти неје!...{S} Несам си <pb n="104" /> остала постид |
.{S} Било јој је то особито задовољство да једним таквим погледом охрабри кога, да му улије нек |
да му није ни до каквог ђаволства, него да му се увек нешто стегне око срца: пада му, вели, на |
им је, такорећи, већ пред ногама, него да их држи и буди у њима нову освајачку глад само оно ш |
да Зона није никуд била одведена, него да је код родитеља, и тако да ништа од свега онога што |
ко није остало хаџи-Замфиру ништа, него да дува на нос, па да сам потруди своје чудо и господст |
ећа да ће пре пристати да је убију него да каже то, а заклела се и у очи Гмитраћа, грнчара, вер |
работу...{S} Има јоште коџа ми ти много да ти рекнем...{S} Поздравила ти се Зоне и рекла да ти |
!...</p> <p>Но тај глас није могао дуго да кружи по вароши и да опстане, јер око једанаест часо |
е био досетљив, то му није требало дуго да лупа главу.{S} После три дана он је већ имао идеју о |
или камен — једно да боље виде, а друго да изгледају веће.{S} Држе се за руку и једу кокице из |
не би био први случај, нити какво чудо да се ороде чорбаџиска и занатлиска кућа, споменула је |
ала Богу, није још и ту срамоту доживео да му се сав свет смеје!...</p> <p>Зора је већ забелела |
се да ли је икада <pb n="121" /> видео да пас води коло. {S}Ако ико, он се баш свога века дост |
есрећан, док се једва разабрао и увидео да је то само сан, страшан и ружан сан био.{S} И тек та |
али само још утолико, уколико је желео да јој се освети.{S} А на освету је једнако мислио од о |
још пријатнијим.</p> <p>А Мане је волео да теферичи.{S} Простре ћилимче, које би донео за њим П |
ога је песму научио, а још мање је смео да се љути, јер је та песма и сувише добро позната била |
а га назовем — психолог, па је чак умео да опази кад је која кокошка, да простите, у вољи петлу |
ни потражи утехе, него је пре тога хтео да јој спреми нешто, да га добро запамти, — а за то је |
х, јер им се учинило да је Манулаћ хтео да кине...</p> <p>И то је ваљада једини несташлук и ђав |
ле подне долазио у дућан, седао и почео да ради; неколико пута узимао преко крила неку пушку (а |
тио.</p> <p>И кад је тачно извештен био да је Мане све то чуо, и кад му се Мане почео већ и јав |
{S} Можда зато што је с тим начисто био да су шамари сасвим природна и неминовна последица бедн |
ту: <pb n="27" /> што је то Бог оставио да човек баш мора радити и у зноју лица свога зарађиват |
и звиждуће, жури се, као да је погодио да изради полелеј од сребра, па сад хита у дућан и траж |
не постане официр.{S} А дотле се трудио да јој бар падне у очи; зато је и продужио бестрага сво |
ређене честите мајке.{S} Мане се трудио да се брани и одбрани.</p> <p>Јевда тада плану:</p> <pb |
ипак, баш у исто то време, није налазио да је то тако страшно ако његова мезимица, његово чупе |
самцит у њему радио; пазарио је и пазио да ко што за време пазара не придигне из дућана.{S} У њ |
оседе.{S} Зато, а и стога што је мислио да народу треба прво извојевати политичке слободе, баци |
пребацили и дирали га, он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства, него да му се увек н |
милој сцени, што је чак строго забранио да се икоме ван куће и речца једна рекне, ипак није ник |
но чита бројеве и никад се није забунио да каже од 66 да су 99, или обратно, као што се то деша |
и прекидао разговор.{S} И кад се уверио да тетка Дока све зна, он јој се исповеди и призна јој |
о домаћици разговор с Маном и није крио да се нада да га је Мане разумео, и да ће колико сутра |
е говорио већ од дужег времена и пустио да се то чује и даље, да допре до Мана.{S} Па не само д |
х противречности — што се, велим, решио да се сам, где треба, извести, а после да по светој <pb |
ави и масницама по леђима; али се тешио да је такав журналистички хлебац и да служиоци истине у |
А и да није сама осетила то, имао би ко да јој то каже.{S} Родбина Замфирова је велика.{S} Пуно |
и; то јест, није баш мени — али исто ко да је и мени!...{S} Па, молим те, ујдуриши ти то; а ја |
оде абер по ма’але, па после сал тол’ко да поживејем кол’ко од зајца оп’нци да поцепам!{S} Тол’ |
>— Ех, туго!{S} Неје требало баш тол’ко да је...{S} Син му је...{S} Леле, јединац според три ке |
м</hi>ће иде с теб’!</p> <p>— Ама, како да се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија |
а знаш кол’ко су дуге!...{S} Дуге, како да ће около шију да ги врзује!...{S} И све си то збраја |
о треба ете-те... ете, за спијење, како да ће, рече, <hi>под чадар</hi> за аскера да се удадне. |
њима је благ, гледа на њих онако, како да кажем, као на децу.{S} Кад понекад уђе у кујну да за |
се хаџи-Замфир...{S} Познавам гу, како да гу не познавам!...{S} Беше добра аргатка... работила |
S} Што ми ти па саг тол’ко збориш, како да до годину неће па да искоче нови девојчики, и јоште |
те, како саг да ти кажем... ете... како да се бањају; ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зо |
вда. — За друго ништо зборисмо!{S} Како да бидне!...</p> <p>— Леле, Јевдо!{S} Што ће да бидне у |
За прошење ич не беше разговор.{S} Како да гу просим?!{S} Који су они, а који па ми!{S} Чорбаџи |
.</p> <p>— Етее, — отеже Ташана, — како да ти рекнем....</p> <p>— Ама <hi>дома ли је</hi>?{S} Н |
и, ништо ти не знајеш!...</p> <p>— Како да си не знајем?!{S} Бата-Таско зашто искочи до теб’-те |
наш варош так’в човек?...</p> <p>— Како да ти рекнем, хаџијо?...{S} Искочио лош реч за мен’: та |
морају, па се и не журе баш богзна како да су први на послу у канцеларији.{S} То је одмах пало |
, — а мене-ми се ноге отсекоше, па како да несу моје ноге!...{S} Ћа да седнем там’ насред чарши |
трах, и она не зна шта да ради, ни како да стане: одмах пребацује курјучић с леђа преко рамена, |
После краће почивке, размишљајући како да отпочне, проговори женица:</p> <p>— Мори, зашто ме н |
е дечје лице, за које не зна човек како да каже — да ли је лепо или ружно, а најмање би се смео |
ла, кадионицу и петохљебницу, па никако да га нађу: нема га, као да је у земљу пропао...</p> <p |
исећа се хаџи-Замфир, па не може никако да се сети. — А, мајка... како ти се зваше?</p> <p>— Бе |
тако и смех онај Зонин не могаше никако да избије из главе.{S} И она му дође ужасно немилосрдна |
ећ га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} Излазе преда њ и привиђају му се све неке |
, али отац, стари Петракија, још никако да се одљути: никако неће ни да чује за њега, иако је в |
пита тетка Таска, а не може још никако да се издува.</p> <p>— Етее, — отеже Ташана, — како да |
аква нека, луђе од луђега, питања, тако да је тетка Таска савила шипке и побегла чак у лојзе.{S |
само бео прост и једноставан зид, тако да укућани нису имали никакве везе с улицом.{S} Прозори |
онда опет свекрва, јетрве и заове, тако да никад није сама; а и не би умела сама да иде и да се |
и карактера његовог, и ашиклиске, тако да кажем, тактике његове, — као што ће се већ све то ле |
едак прекинут је, а узрок су томе, тако да се изразим, „месне околности”.{S} Пан-Франћишек, кој |
извештио се до невероватне лакоће, тако да је могао још онако у лету, у скоку, скрстити ноге и |
ку Доку!” па га опет љубе у образ, тако да мора формално да се отме и да бежи.{S} Тако жене; на |
, оригиналних и слободумних мисли, тако да је већ и због тога немогућ био у школи.{S} Дотерао ј |
е неког Милисава Јекономије о тој, тако да кажем, „крађи и прекрађи“ Зоне, које је, управо, бил |
ло, тумачило, и китило и дометало, тако да се човек, слушајући све то, није могао снаћи и разаб |
и имао неки свој начин и тактику, тако да је назовем.{S} Кад је на њу непрестано мислио, приро |
јунџији отишао је далеко по свету, тако да је чак и за Свету Богородицу Ржанску израдио тежак к |
наговештавања у његовом присуству; тако да је један такав досетљивац сутрадан ишао с отеченим о |
есног надгледања постао је прави — тако да га назовем — психолог, па је чак умео да опази кад ј |
и, и по чорбаџиским кућама.{S} У — тако да рекнем — „плебеје” ретко је излазила, или, боље рећи |
њој Калиопа, па нека њих две удесе тако да испадне свима по вољи и по хатару.{S} Јевда је сва с |
ведена, него да је код родитеља, и тако да ништа од свега онога што се којегде прича није било. |
се само и играла са сваким, тек колико да ужива у триумфу.</p> <p>Кретала се у кругу своје род |
је Замфир ни сумњао; али зашто и толико да се појави, — то га је бесомучним правило!...{S} И За |
у — и свршена работа!{S} Нема веће нико да улегне на порту!...{S} Нема доцна кући долазење!{S} |
а мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеириш, па... ако што неси мушко...</p |
ке...</p> <p>— Ете, тој Зоне Чорбаџиско да видиш сал!... — вели јој Дока излазећи. — Ја ћу си р |
нчавање, а за друго јок, зашто ће татко да ме утепа“.</p> <p>Одмах после тога извадио је чорбаџ |
све заборавио калфа Коте, није требало да заборави онај шамар што га је пре недељу дана добио |
не доби одговора.</p> <p>А није требало да га пита ни где је песму чуо, ни од кога је песму нау |
ље наговештавати Ману да би већ требало да јој нађе „одмену”, јер она је, вели, већ остарела.</ |
н био.{S} Но, само би му то још требало да су оне биле синоћ ту!...{S} Пуцала би му брука све д |
му само име казује.{S} Није му се дало да сврши академију, да му мач буде оружје, али, као што |
исару, у чијој је кондуит-листи стојало да је расејан и неупотребљив за концепат, написала писм |
е дођоше, а чорбаџи-Замфир тек сад мало да се одобровољи и каже шта га је нагнало да дође паши, |
з којега сваки у животу мора макар мало да гуцне), посвети тешком али светом журналистичком поз |
се одобровољи и каже шта га је нагнало да дође паши, исприча му неку сиротињску невољу.{S} Пот |
звала. {S}Исприча им шта ју је нагнало да убрза ствар; исприча им о новинама и о оном резилуку |
оки се дивно допало, тако јој се допало да га је у знак задовољства треснула руком и у мал’ му |
ин извлаче и одбијају.{S} Јасно је било да неће, и да верују чаршиским гласовима, јер је Ураниј |
знала и одмах схватила и јасно јој било да ствар по Ману стоји врло повољно, и да је право чудо |
нико је није видео (а чудно би им било да су је и виделе!).{S} Опазили су само то да су домаћи |
subSection" /> <p>Јасно је као дан било да је Јордановица циљала на Ману, да је другим речима х |
ке ствари наводили, да је очевидно било да се на фини начин извлаче и одбијају.{S} Јасно је бил |
вратили.{S} Тако је свету јављено било да Зона није никуд била одведена, него да је код родите |
менули „више школе”, и да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега доста - - пошље у Б |
и какогод не варају.{S} Како би то било да пас води коло?!...{S} Присећа се да ли је икада <pb |
и у сну снио и ни накрај памети му било да се жени, и навале на њега са свију страна да се жени |
ушта, помало и признаје, и мило му било да чује што више.{S} Тако му било мило, да је одбио две |
ија, — куне Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S} Девојачку срећ |
ато и лајем толико.{S} Зар је мене мило да се повлачим од света?!...{S} Чудите се што ћутим, шт |
да гим не манише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило за нашега |
и дахнула је душом, јер јој се учинило да јој домаћин још ништа не зна.{S} Био је, истина, љут |
вутке прснуле у смех, јер им се учинило да је Манулаћ хтео да кине...</p> <p>И то је ваљада јед |
ун-Мане”!</p> <p>Само се једаред десило да је прошао крај Зоне, па га неки ђаво натентао — и он |
јер то што је враћена није још значило да јој је повраћен и стари добар глас њен. — Сви су тум |
Виде ли, море, како се кучиште научило да збори јоште у чкољу!” — Ти што му напраји? запита га |
ажу шта мисле с девојком — па куд пукло да пукло!{S} Ове одоше и вратише се с невеселим гласима |
глатко свршава. {S}Чак је у услове ушло да се ни на дан свадбе не нађу оне две заједно.</p> <p> |
трговачку чкољу.{S} Седимо си и чекамо да не послуже.{S} Ја си узедо’ с астал ону књигу, албум |
е искочимо једанпут! — вели Јевда, само да је скине с врата. — А саг, иди си па легни; преспиј |
м пречим улицама, с другога краја, само да се сретне с њом, да је види!{S} А кад се сретну, а о |
е да се стари лисац само претвара, само да би се показао пред Ташаном како нерадо оставља кућу. |
муштерије које су дошле да пазаре, само да се не би прекидао разговор.{S} И кад се уверио да те |
у се све решили чорбаџи-Замфирови, само да би ућуткали гласове.</hi> </p> <p>Кроз уста истога т |
вим по оном: „Како играм да играм, само да се наиграм”.{S} Играју сви; кликћу и подврискују уз |
увребала.{S} Искрала се од својих, само да се састане с њом.{S} Приђе јој и пољуби је у руку, п |
трунули, и коске наше остављали — само да је добијемо.{S} И што ће нам онда све то?!...{S} И п |
>И да се само Мане питао и од њега само да је зависило, можда би тако и било, Али, срећом по Зо |
за недељу, а тога је дана гледала само да се никако не састане ни с Маном ни с Јевдом.{S} Зато |
и даље, да допре до Мана.{S} Па не само да се задржао на хвали речима, него је и делом доказао |
тетака, стрина и ујни.{S} И оне не само да приметише како им је њихова Зона лепа, него приметиш |
на решето.{S} Иако стари Замфир не само да ни речи није никоме прословио о тој немилој сцени, ш |
туре и у новине!” Остало му је још само да смисли о појединостима како ће да изведе своје дело |
ежака вађено.{S} А које мишљење мислимо да неће бити на одмет, кад од једне такве особе долази. |
ечерас.{S} А ваљда је и суђено и писано да то тако буде.</p> <p>Зато се прве недеље поподне кре |
ли и севдисали, и како им је зар писано да се и узму.{S} А да то не би био први случај, нити ка |
ну.{S} Само на та три места.{S} Наравно да и то није било лако.{S} Није било без неких тешкоћа, |
уздисати, али о тим уздисајима наравно да Јевда није смела ништа знати...</p> <p>— Што искаш, |
тако и оно што треба да буде, и наравно да ју је одмах придобио за ствар, јер Дока је на такве |
ако их буде било.</hi> </p> <p>Наравно да хаџи-Замфир није смео ништа чути од свега тога и сто |
ао је домаћима да иде; иде, вели, једно да се после силних брига одмори и разоноди на недељу-дв |
тану на какав басамак или камен — једно да боље виде, а друго да изгледају веће.{S} Држе се за |
то је Мане држао да је сасвим природно да је сме слободно <pb n="126" /> поверити тетка-Доки, |
ила свога сина, верујући и сама искрено да није до њега кривица, али када Зона спомену Докино и |
он јој се исповеди и призна јој искрено да му је Зона посред срца.</p> <p>— Аха! — кликну тетка |
Чак му је по поузданом човеку поручено да Замфир даје уза Зону пет стотина дуката мираза на да |
ља тихо, као кад човек хоће нешто важно да превали преко усана.{S} Али ипак не рече ништа, него |
пет љубе у образ, тако да мора формално да се отме и да бежи.{S} Тако жене; напротив многи стар |
х стрина и тетака, и није могла довољно да се накаје што се није могла да одржи на дојакошњој д |
ти зборим? — пита је Мане.</p> <p>— Оно да ми збориш што си је за зборење!</p> <p>— Е, што си ј |
А тако исто му нису веровале ни за оно да ће продати чифлук.) Та ноћ је, дакле, мирно прошла, |
тареје сестре њојне, тај ће и саг ласно да нађе и за њума.</p> <p>— Од нашога Манчу има ли, дед |
осигуравајућога друства... а може ласно да си останем и девојка...{S} А, једна ли ћу сам ја <hi |
а и старости, звања и занимања, извесно да знате ту песму о лепој Зони.{S} Али има што не знате |
милоште, а из погледа им се разговетно да прочитати како благодаре небу што их је обдарило так |
ј корак.{S} Позвао је Манулаћа он лично да му буде девер уз девојку, додав: нека се покори судб |
и прилику као што су Зона и Мане, мучно да би могао наћи и саставити...</p> <p>Мидо му све то, |
} А ја сам светски човек: ја хоћу добро да поједем, па, брате, и да попијем хоћу...{S} Код мене |
кој се па жени? ’хоће ли”, вика, „скоро да потрупамо малко у сватове?{S} Пуштија ли је”, рече, |
су је и виделе!).{S} Опазили су само то да су домаћи сви некако сметени, расејани и забринутИ — |
чираци твоји?!... (Читаоцима је познато да у Манчином дућану није било, сем Коте и Поте, никакв |
на била тамо, и ништа друго.{S} И место да остане тамо три-четири месеца, или дваред дуже него |
пазио, или кад би отишао на друго место да игра, а ово оставио...{S} То је вређало њен женски п |
и нећеш да кажеш?!...</p> <p>— Ама, што да си зборим?{S} Што да казујем? — викну љутито Мане. — |
>” убаво ће ги се осветиш!...{S} Е, што да ти не давају девојче?!{S} Кој су они, што су па они |
рао кад хоће да полети.</p> <p>— Е, што да рекнем? — запита Васка и потрча за њим.</p> <p>— Рек |
е збориш, ете, за њума?</p> <p>— Е, што да чиним?! — вели Манина мајка. — Зашто да му зборим?{S |
!...</l> </quote> <p>— Туго, Васке, што да прајим?! — уздахне Зоне.</p> </div> <pb n="90" /> <d |
ритарска!...</p> <p>— У кућу си ми, што да ти прајим? — вели уздржавајући се домаћин, а сав бле |
<p>Сас стикови збори!!...{S} Лудо, што да гу прајиш?...{S} А ја што да зборим и да се карам с |
Да се не чује ништо...</p> <p>— Ех, што да се не чује?{S} Лошо ли је, па да се кута у кучине?!{ |
.{S} Што да те турају у новине?!{S} Што да си губиш младос’ и лепотију по мејане и кафане сас о |
бро!”, понеки додаје: „Добро је!{S} Што да си мућка?{S} Неје пљоска с ракију, та да мућка!” Так |
да му збориш за тија девојчики!{S} Што да си седи неженат, та да си губи век и године?!{S} Дер |
аше старовремско — беше веће!...{S} Што да те турају у новине?!{S} Што да си губиш младос’ и ле |
</p> <p>— Ама, што да си зборим?{S} Што да казујем? — викну љутито Мане. — <hi>За кога</hi> да |
ина мајка. — Зашто да му зборим?{S} Што да га карам? {S}Карање нема!{S} У војску терају сас зор |
ка...{S} Тугооо!{S} Ако тој буде, — што да прајим?!...</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу си, Јевдо, — рече |
и скоро снесена и још врућа јаја. — Што да се арчи мал?!...{S} Паре су то!...{S} Несу крушке ди |
ли сам зборила? — брани се Дока. — Што да неје прилика, кад смо, ете, једна вера...</p> <p>Ста |
S} А што ми не збориш?!...</p> <p>— Што да ти зборим? — пита је Мане.</p> <p>— Оно да ми збориш |
Повисока је, а куражна је.</p> <p>— Што да тражим по ма’але, еве сам ти ја! — вели Дока.</p> <p |
бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што да ми пратиш?! — Кад викаш да је за черек сата готова, |
Лудо, што да гу прајиш?...{S} А ја што да зборим и да се карам с будалу?{S} Покупи си скути, п |
а ме питује; ако, бата-Таско!{S} Та што да ми је па за тој?{S} Друго заступи саг!{S} Србија!... |
таше си удовице и сиротице...{S} Та што да чине!...</p> <p>Или други пут, опет тако, улети сав |
му напраји? запита га па ја. — „Та што да му чиним?{S} Једно ми је дете, знаш како је!{S} Купи |
ај прљав посао, нека га и носи, али што да у то умеша и невину децу?!” И једнако понављаху: „Цр |
у!{S} Тој ли је ред?!...{S} А татко што да праји?!{S} Узе си на брата дете, рече: „Сотирче ће м |
} Сас зор не бива!...</p> <p>— Е, зашто да неје Манча прилика?!...{S} Зар што су чорбаџиски?</p |
ене та гу ја појем...</p> <p>— Е, зашто да клне мајку, кад неје Еврејка?! — пита је Мане. — Рис |
е бива! — вели Таска.</p> <p>— Е, зашто да не бива?</p> <p>— Хехе! — осмехну се презриво Таска: |
и је, па да се кута у кучине?!{S} Зашто да се крије?</p> <p>— Аман, Доке!... <hi>Реч</hi> да не |
теб’ искам да ти бидне убаво!{S} Зашто да узмем нику, а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а? |
S} И плаче си.</p> <p>— Плаче?{S} Зашто да плаче?</p> <p>— Мори, — одмахну руком Васка, — ти ни |
да чиним?! — вели Манина мајка. — Зашто да му зборим?{S} Што да га карам? {S}Карање нема!{S} У |
ине кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашто да ти пропада век?!...</p> <p>Тако је Јевда говорила си |
Дока је увек умела некако лако и вешто да намирише где је добро друштво, било по каквом мирису |
што умео осветити Мане Зони, тако вешто да је испало сасвим по оном народном: „и курјаци сити и |
то радо гледало и увек нашло тек нешто да се окрене и погледа на ону страну.{S} И сам стари пе |
воре пред њом, него кад хоће тако нешто да говоре и да се као старији изразе, а они је пошљу по |
ричала је Уранија — и то је имало нешто да значи, и није тек онако што је Јордановица необично |
.{S} А кад се Манулаћ отимао и споменуо да сада нису пређашње године, да је „оскудација”, да су |
му је био као ход човека који се кренуо да се онако мало прошета једног лепог септембарског дан |
не оне речи:</p> <quote> <l>Јеси л’ чуо да сам испрошена? </l> </quote> <p>и оне још страшније |
уго није опазио!{S} Каква брука!{S} Бар да није то пред њим било!{S} Љут, пође на њега, трже се |
њи пут...{S} Ако ништа друго, а оно бар да скине са себе одговорност, да заглади онај немили до |
<quote> <l>Зашто, Сике, зашто под чадар да идеш? —</l> <l>Ако, дадо, ако, миралај ме зове</l> < |
а давију. {S}Како ти то мислиш?!{S} Зар да скудиш девојку, па да си капче накривиш?!{S} Цркву п |
<p>— Е, сараф!{S} Како може сараф девер да бидне?!{S} Нећу сарафина!</p> <p>— Ама де, неје Чифу |
а т’мнина је, — па може ласно без фенер да се соплетеш прико ники диреци што су покрај зид, та |
тино!...{S} Овој ће куче, Персо, банћер да ми бидне. {S}Откуд га извади па <hi>тај</hi> реч, ма |
данас, још овако стар, воли хаџи-Замфир да задене по коју стару љубав своју.</p> <p>— Ааа, Мало |
?!” па наби фес на очи и наже кроз свет да бежи.{S} Али некако не може.{S} Тешко корача — смета |
— и питуј га: е ли је било јоште у свет да је девојка на момка <hi>овој</hi> пратила?!” — рече |
..{S} Црна, црна Ташана, како ће у свет да искочи, — девојче гу станула <hi>побегуља</hi>!...</ |
рече: „Господи Боже, и овој чудо у свет да видим!” Погледа опет боље, да га очи какогод не вара |
оди тој твоје <hi>„дете”!</hi> Нов адет да видиш!{S} Саг младожење, ете, спремају бошчалуке, а |
ш си, мори, Доке, црна Доке, ете, памет да спечалиш?!{S} Тој ли је зборење?!{S} Неје те ни срам |
} Пало му нешто тако одједаред на памет да се пресвуче; и он се нагиздио као да је први дан Уск |
о! — викну очајно Јевда, — кад ће памет да си спечалиш веће?...{S} Што си не ћутиш веће?!...{S} |
је чорбаџи-Замфиру дошло нешто у памет да је извади из школе.{S} Хаџи-Замфир није дао да се да |
и се удава... та... да се цениш, хизмет да ни чиниш у кућу!...</p> <p>— Ете, што па да се ценим |
..{S} Мајка ти не може саг ласно хизмет да ти чини...{S} На мајку треба да мислиш, дете!</p> <p |
ћ пре тога стигао јој је поздрав и вест да се то у њено здравље веселе...{S} И досад од дерта н |
е на себе ту тешку и части пуну дужност да опет избије из Зонине главе Ману Кујунџију.{S} Зато |
а нађемо једнога кочијаша.{S} Ама цврст да је, бата да је...</p> <p>— Ти ич бригу да си не бере |
мфир одлучно Зони. — Сал јоште једанпут да чујем нику лошотију за теб’, — из кућу те не пуштам. |
к сложне беху у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све сложно треба да легну на посао |
и по друге ма’але?!...” И готови су већ да потраже тенџеру, и измећарка Васка већ пошла по њу, |
руџбине, осећао је мајстор Мане потребу да се мало поодмори.{S} Тада би узео тамбуру и отишао у |
— викну Јевда, — брго по њума, викни гу да се врне, рекни гу на један реч. — Али, на несрећу, Д |
и, несрећо, да ми каза, — како из књигу да си четеше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збо |
ах...{S} Све ми каза, како поп из књигу да си чети...</p> <pb n="94" /> <p>А Мани мило.{S} Бран |
Море, ће ми одавају чес’, за тој бригу да немаш.{S} Ја већ и саг јоште видим што ме почитују.. |
<p>— Па ће се женим, нане, ти ич бригу да не береш! — умирује је Мане. — За мен’ ласно; теке з |
је, бата да је...</p> <p>— Ти ич бригу да си не береш за тој!{S} Знам си једнога, Ставре Јаре |
тој?...</p> <p>— Несам сирома’... могу да си имам жену... могу да си ’раним пол тесте жене — т |
сирома’... могу да си имам жену... могу да си ’раним пол тесте жене — тол’ко си убав пазар имам |
слободија, па мука!...</p> <p>Зато нађу да ће још најбоље бити ако пошљу на месец дана Зону у г |
чарапе са црвеним петама, оне што кажу да га воле као своје дете, оне га не само слободније гл |
који му императивно налажу и захтевају да се ових дана неизоставно тамо појави и пробави.{S} И |
но сви „пер-ту” и зато му никад не дају да он плати што је пио, већ кад се казначеј маши за џеп |
овине.</p> <p>— Они нама просто не дају да живимо! — тужио се тај господин адвокату. — Они живе |
в си па и ти!...{S} Тету Зону ти искају да гу украдну!...{S} Нећеш више да спијеш код тету — ће |
лепши момак, и видела да се све отимају да до њега играју.{S} А Манча је био већ на гласу као м |
ривени у тој самоћи, уживају, јер знају да их нико не зна где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, |
ак, кад се махну шале, озбиљно признају да се диве родољубљу тога света, који може да живи без |
е ће си момак?! — вели му мати. — Снају да ми доведеш у дом, да ми хизмет <pb n="42" /> чини, т |
дуге!...{S} Дуге, како да ће около шију да ги врзује!...{S} И све си то збраја и скутаја на куп |
прапорци у Манчиним штиклама што казују да играчи додирују земљу и да се ипак на земљи налазе!. |
девојке се окупе око њега, па изјављују да су у њега заљубљене, и кажу му да бира <pb n="71" /> |
-здраво” ми рекну... сал што се срамују да за Манчу, ете, питују...{S} А из очи ги, ете, тој че |
ој кад год уграби <pb n="60" /> прилику да се искраде од очију укућана...{S} Ту би најволела и |
.. иска да се ороди сас луду Доку, Доку да вика: тетко!</p> <p>— Па берем да је трговац ники... |
енска, витка и повиша, и он запита Доку да ли зна она коју такву женску.{S} Тетка Дока се понуд |
ући.{S} Али ипак замоли измећарку Васку да не каже ништа код куће.{S} Васка се обећа да ће пре |
, бата-Таско, имам си, ете, голему муку да ти рекнем...{S} Оно моје брљиво дете...{S} Манча де. |
<p>— Их! — викну калфа Коте и диже руку да га још једаред удари, али га остави, кад уплашени По |
џи-Замфир уђе, поклони се паши, паша му да знак да седне.{S} Доносе кафе и чибуке, пију и срчу. |
> <p>Мане разгледа муштиклу.{S} Каже му да се и лако и брзо може поправити, за четврт сахата, и |
еда како је лепа и кад плаче, и мило му да је гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у сну видео |
роси девојку.{S} Они га одбију, кажу му да је испрошена већ, или да немају девојке на удају и д |
вљују да су у њега заљубљене, и кажу му да бира <pb n="71" /> коју хоће, а он опет вели да их с |
ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И кому да си зборим?! — Па скине фес и брише чело.</p> <p>И тр |
поче мајка поиздаље наговештавати Ману да би већ требало да јој нађе „одмену”, јер она је, вел |
риш шебој и замбак и трандафил и дафину да ми посадиш! — А мајка плаче, ударе јој сузе на очи, |
као на децу.{S} Кад понекад уђе у кујну да запали чибук, ослови их обично: „Ела, керко Мадо, ту |
о свога човека једну Богородичину икону да је Мане окује у сребро, — и поручио и богато му испл |
бија одговора. — Ти ли ће за Зону песну да појеш?!...{S} Што си гу ти, па да можеш да појеш?!</ |
да реши шта да се ради.{S} Престале су да истражују ко је протурио тај глас, а више их је зани |
има који не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чује се жагор, |
једну треба себи за сапутницу у животу да изабере мајстор-Мане кујунџија.</hi> </p> <p>Неколик |
ени, да ми је мен’, рече, ласно невесту да нађем, како теб’ што је ласно шишенце ракијке да си |
убаво да дуздишем целу работу!{S} Ја ћу да заобиколим малко, па ће да искочи убаво, како под ин |
о...{S} Кад ти кажеш, верујем.{S} Ја ћу да пијем, а ти памти, па наплати!{S} Наплати, брате! — |
30" /> од пива. — Знаш ли, бре, како ћу да га поткупим?!{S} Море, ни пас с маслом неће га моћи |
нећу сам!...{S} Сал при мајку хизмет ћу да чиним...</p> <p>— И при мужа... — упаде јој у реч за |
скате? — пита их Мане.</p> <p>— Ја нећу да пазарим, сал прајим друство... из једно смо село, и |
, научи да си тако збори? — рече: „Нећу да ги носим; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да |
Бога се не бојиш...{S} Девојачку, срећу да убијеш!...</p> <p>— Ама, несам, нане... — брани се М |
кад ништо неје било!{S} Девојачку срећу да батисују...{S} Па како се напрајило тој чудо, реци м |
ударим!...</p> <p>— Хм!</p> <p>— ’хоћу да те пазим... да ти лацкам... да те слушам...{S} Као п |
иге и печали паре, и учи господску децу да говоре француски и одасвуд доноси силне паре и меће |
тај испад у новинама имао за последицу да се учинио тај преокрет у животу Макином.{S} Уосталом |
ати.{S} И обе младе другарице се заричу да се никад неће удавати!...) Ништа не зна, само га гле |
ри.</p> <p>Ту је још Зона чула за Манчу да је најлепши момак, и видела да се све отимају да до |
у се у груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у новине!” Остало му је још само да |
плебејац и демократа. — Е много ми ћеф да ти помогнем.{S} Ти си уживај; накриви си капче, а за |
...{S} Па зар за тој ми може да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом, а м |
ве побоље и поскупе, а на овуја ми кеиф да пијем тутун, а оне си седе дом, па ако су поубаве и |
са састављеним ногама, и не може одмах да се крене.</p> <p>— Па поздрави се на даду Костадинку |
а био је врло леп — па и не умеју одмах да кажу зашто су дошле и шта хоће!...</p> <p>Кад је ово |
— у Манину и Манулаћеву.{S} Замолила их да оду — Уранија до Манине, а Калиопа до Манулаћеве кућ |
о би им стопарце и динаре и уверавао их да приме: јер је та пара, каже, „алал-пара!” Због свега |
нула, па скида папучу и полетела на њих да се бије, а Мане скочио и зауставља је и преклиње да |
>А Васка запева:</p> <quote> <l>Излегох да се пошетам</l> <l>Низ тоја пуста Битола,</l> <l>Низ |
hi>, ешеку ниједан?... — навађа га отац да још једном каже...{S} А, што је саг за паре?{S} А... |
вика, на знање и, ете, управљање!{S} Ич да му никој не дава паре, зашто не презнавам Митанчин, |
веће каза Васка, измећарка њојна.{S} Ич да се риташ како пуле, ни па да ме л’жеш...{S} Све, све |
Ич да се не љутиш, — вели му Дока, — ич да неси жалан!{S} Ако, што ти не дадоше девојче!...{S} |
, ни она није остала дужна.</p> <p>— Ич да се не љутиш, — вели му Дока, — ич да неси жалан!{S} |
ј Мане и диже прст, — зборење за тој ич да нема!...{S} Да се не чује ништо...</p> <p>— Ех, што |
ан си не седи, татка не слуша, мајку ич да не види; неће кондуре, кошуљу неће што му мајка ткај |
научио од мајстор-Мана.{S} А после, баш да је све заборавио калфа Коте, није требало да заборав |
/p> <p>— Што да ми пратиш?! — Кад викаш да је за черек сата готова, па ја ће си туј причекнем, |
ива!{S} Младо, лудо, аџамија — ти искаш да станеш еснафска жена!...{S} Ти да га заб’равиш!...{S |
о си ми <hi>аманет</hi>...{S} Ако искаш да се жениш, мен’ ми сал кажи...{S} Разбра ли? — заврши |
туда. — Ћу те питујем, ако, демек, знаш да ми кажеш ништо...{S} Ели се, Мичо, девојке воде <hi> |
појеш?!...{S} Што си гу ти, па да можеш да појеш?!</p> <p>Поте оборио очи, па се стиди.</p> <p> |
ши бата-Таско, — Јевдо, демек да знајеш да неје: „да неје било!” Било је, — ама у сто године је |
стануја пишман!...{S} Па да си разбереш да неје ника белосветска...{S} Тугооо!{S} Ако тој буде, |
них очију, Калина.</p> <p>— Па... нећеш да ми будеш измећарка?</p> <p>— Јок! — рече поносито Ка |
ава и вели јој:</p> <p>— Код мен’ нећеш да живујеш како наше жене што си живују при мужије...{S |
ш муке и дертови, ако на тетку си нећеш да кажеш?!...</p> <p>— Ама, што да си зборим?{S} Што да |
е!{S} Тебе ти ласно, рече; ти си мислиш да се саг ласно може да ожени, да ми је мен’, рече, лас |
ве ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зон |
леђима (и већ осталим) врата за собом. (Да би се, дабогда, тахо и уста душманима запушила!...)< |
глас Калинин, где пева:</p> <quote> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче!</l> </quote> |
вечна као и човечанство:</p> <quote> <l>Да знајеш, моме мори, да знајеш,</l> <l>Каква је, туго |
/p> <quote> <l>Нане, кажи тајку,</l> <l>Да ме младу дава </l> <l>За Раде комшијче!...</l> <l>За |
" /> <quote> <l>Нане, кажи тајку</l> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче,</l> <l>За мла |
тај памет?...{S} Што?{S} Што бре?... {S}Да си научи немацку јазију, аустриски буквар, па да пра |
ско, — Јевдо, демек да знајеш да неје: „да неје било!” Било је, — ама у сто године једанпут ако |
тугооо!{S} Истин’ рекоше који казаше: „Да не дава Господ на дете што му мајка помисли!” Ете и |
ако су је сви звали, а која је по оном „да медвед најбољу крушку уграби” имала цмољу мужа.{S} И |
и и диже се да иде.{S} Рђаво сам рекао „да иде” — полетео би он, како му је мило било.{S} И баш |
/p> <p>— Па ти, чорбаџике, како поче... дабетер!...{S} Па што си берем не поведеш сас теб’ и чо |
већ осталим) врата за собом. (Да би се, дабогда, тахо и уста душманима запушила!...)</p> <p>— З |
ије?{S} Ама, има понеки па ће и паре да дава!{S} Питујем те, ете, сал тој: тражија ли си?</p> < |
циркус ники зар...</p> <p>— Леле, да не дава Господ никому такав срам и резилак!... — узвикну Ј |
о!{S} Истин’ рекоше који казаше: „Да не дава Господ на дете што му мајка помисли!” Ете и с мен’ |
„Чорбаџија душу дава и губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој па да ни је!!{S} Некој си ј |
..</p> <p>— У кога си тражија, да ти не дава?{S} Имаше ли га у наш варош так’в човек?...</p> <p |
и, ете, управљање!{S} Ич да му никој не дава паре, зашто не презнавам Митанчин, рече, арч...”</ |
н, где пева:</p> <quote> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче!</l> </quote> <p>А Мане и |
<l>Нане, кажи тајку,</l> <l>Да ме младу дава </l> <l>За Раде комшијче!...</l> <l>За Раде комшиј |
<l>Нане, кажи тајку</l> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче,</l> <l>За младо <hi>банке |
кам, ред у овај свет. — „Чорбаџија душу дава и губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој па д |
овеја.{S} А ове — ама знаш како ми чес’ давају, како ми лацкају! „Стринке, стринке, мори!{S} Ев |
’ од татка...{S} Стареји твоји, ете, не давају те...{S} Ама, ласно за тој!{S} Ни татко ми Ђорђи |
ће ги се осветиш!...{S} Е, што да ти не давају девојче?!{S} Кој су они, што су па они побољи од |
скашем моја да си бидне, а они ми гу не давају, та кад не може тој да бидне, е нек’ си остане р |
...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ чине и давају девојчики, а све заради твојега Манчу!{S} Убаво |
„Мираз”... нишлиски мираз!{S} Што ће ми давају у мираз?{S} Једну кесу <hi>леблебије</hi>...</p> |
елензуци се продавају, а мустаћи се сал давају, а не продавају — и стаде очински мило гледати о |
је женско, аџамија, ем девојченце, ете, давало на науке?!...{S} Откуд ви па тај адет и тај паме |
боје и понео скупоцени штап од абоноса давало му је свечан изглед, и укућани су однекуд слутил |
целога дана у свечаном руву — све је то давало повода најчуднијим и најразноврснијим нагађањима |
То си је Мане, Мане Кујунџија!...{S} Не давам ви га!...{S} Тугоо!” рече, па се засмеја и једва |
Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не по |
обратими; ће изгинемо, — а теб’-те неће давамо!...</p> <p>— Јок!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Несмо |
да се задржао због писања неке жалбе и давања адвокатског савета.</p> <p>Одмах настаде већа жи |
Кад стигне у теј године, демек да је за давање и удавање, — ласно за тој...{S} Што казаше: злат |
јче за давање?</p> <p>— Неје ни дете за давање! — одговарају обе тетке, и тетка Калиопа и тетка |
ас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> <p>— Неје ни дете за давање! — одговарају о |
чима најгалантнији.{S} Увек је стопарац давао, кад је водио он коло.{S} Кад је у коло долазио, |
ного, веће рече на татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а |
Остави тија речи!...</p> <p>— Што гу не давате оному на којега је, ете, мерак?...</p> <p>— Мера |
p> <p>— За Манчу нашога!{S} Зашто гу не давате, кад се деца, ете, бегендисују?</p> <p>— Погле г |
му свом, наравно, без и једне паре ћара давати.</p> <p>Због тога се, ето, сукобише и посвадише |
очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па |
твачки зној.{S} Стегло га нешто у грлу, дави га, притискује му груди...{S} Око њега се све врти |
> <p>— Лошо збори, много лошо збори.{S} Давију ми правија!...{S} Да сам учија нике чкоље, та да |
. — Мори при деда-владику ћу искочим на давију. {S}Како ти то мислиш?!{S} Зар да скудиш девојку |
а.{S} И Мане јој рече да је то и његова давнашња жеља.{S} Обећа јој да ће урадити онако како он |
ка и занатлиска кућа, споменула је неке давнашње случајеве, које је још као дете слушала, где с |
с га тај заноси и опија.{S} Буди у њему давне успомене тај оријенталски харемски мирис жутог да |
е разуме у шаху.</p> <p>Долази најзад и давно изгледани Нацко.{S} Он је сталан и врло вешт вика |
отац, удадба Зонина за Манулаћа била би давно свршена ствар. {S}Али, како се Замфир баш никако |
а попреко гледаше, чак и они даљи, који давно већ ни приступа не имађаху у хаџи-Замфирову кућу, |
ђаконије на оној великој синији, и као давно што нису, јели су и слагали у се полако и натенан |
ео сељаку кишу.{S} И кад се спусти тако давно жељена и очекивана киша, он је онда задовољан и н |
н, иако је већ мало подоцне, јер је већ давно прошла многа сила и господство; прошао и окружни |
, а од Бога берикет.” Сви су дућани већ давно отворени и пазаре, само Мана Кујунџије дућан — пр |
ћама чивију на порту, и сви укућани већ давно су код кућа. {S}И никога по улицама не беше, само |
S} Чак и оне две пословице, које су већ давно биле заборављене, сад су оживеле, употребљавале с |
о превуче руком преко чела и остави га, даде дахире Дудији, нек’ она купи бакшиш, а она се пову |
оне.</p> <p>Зона га само овлаш погледа, даде оком знак Васки, измећарки својој, и ова се одмах |
а.</p> <p>— И... <hi>Зоне</hi> ти, ете, даде овуј шефтелију? <hi>За мен’</hi> ти даде?!...</p> |
е!{S} И кад Цигани хтедоше да престану, даде им Мане знак да свирају даље исту игру, па приђе и |
е.</p> <p>— Ела! — рече само толико.{S} Даде знак Ману, овај се диже и обојице нестаде из кафан |
Мане није поручивао ништа.{S} Зато Ајша даде знак Дудији да запева ту песму.{S} Дудија запева, |
сас зимске руже да се закитиш! — рече и даде јој ону киту хризантема. — Тој ти је последње од м |
аде овуј шефтелију? <hi>За мен’</hi> ти даде?!...</p> <p>— Зоне...</p> <pb n="188" /> <p>— Л’же |
за на измећарку Дену, којој одмах затим даде очима знак да покупи филџане и ракиске чашице и ши |
петан-Микајла, кума, који му на крштењу даде име <hi>Ратомир</hi>, да буде, то јест, јунак и бо |
нуја зурлаш, а она ченгија му жена!... (Даде си једну ногу на првога мужа Циганина, па се удаде |
коли.{S} А кад је Манча викне да понесе дади алву, а она се окрене и само исплази језик на њега |
у реч заједљиво Зона.</p> <p>— Па, ако дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’...</p> <p> |
б’ прилику, — па ја да ти гу украднем и даднем, ем сас какав алал!...</p> <p>— Ех, — грува се у |
да тражим, кад убаво си знам да ми неће дадну девојку?</p> <p>— Та што неси тражија никог потак |
зашто под чадар да идеш? —</l> <l>Ако, дадо, ако, миралај ме зове</l> <l>Миралај ме зове, на т |
а ем сас потковице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у |
бегуља за Манчу онога...{S} Е што гу не дадосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу дадосте <hi>са |
адосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу дадосте <hi>сас алал</hi>, не би било саг, ете, <hi>сас |
, — ич да неси жалан!{S} Ако, што ти не дадоше девојче!...{S} Та што па да ти је за тој? „И без |
динар, а Нацко баштованџија и они други дадоше мање — по стопарац.{S} Ту је у близини и нишаљка |
да се крене.</p> <p>— Па поздрави се на даду Костадинку.{S} Ако ли, да гу понесеш малко пешкеш |
а већ, или да немају девојке на удају и даду му шаку ексера, а он прими, каже: хвала, и смеје с |
еџо, — имаћу и ја.{S} Дај једну кишицу, дај Божји благослов оном веселом гејаку...</p> <p>Ето, |
аш ‘ранитељ, наш геџо, — имаћу и ја.{S} Дај једну кишицу, дај Божји благослов оном веселом геја |
о:{S} Аман, брате, шта ће ми милион?{S} Дај ти, брате слатки, мени <hi>кишице</hi>; па кад има |
пошто је она чорбаџи-Замфирова, — онда дај полицију и жандаре, трчи по кућама и виноградима, в |
н велики стари шимшир, који чак и хлада даје.{S} Нико не памти да је икад мањи и тањи био; и са |
нзерваторист међу њима, и друго: што им даје паре на чување или на зајам без интереса, па он њи |
по поузданом човеку поручено да Замфир даје уза Зону пет стотина дуката мираза на дан прстена. |
ј зборе.{S} Џевап не могашем да си веће дајем, — тол’ки ме питуваше!{S} Кој ме сретне на пут, н |
дванаесту.{S} У том дефинитивном облику дајемо је и у овом издању.</p> </div> </back> </text> < |
„Гаки нема, — свирка сака!”</p> <p>— Е, дајте гу, подајте гу за неприлику, за Манулаћа тога, — |
обично сви „пер-ту” и зато му никад не дају да он плати што је пио, већ кад се казначеј маши з |
за новине.</p> <p>— Они нама просто не дају да живимо! — тужио се тај господин адвокату. — Они |
а па си знаје што си је поубаво!” па му дају ливених ексера пуну шаку, а он одлази задовољан и |
и, дипломирани <hi>викач</hi>.{S} Њега, дакле, сви чекају, само га не чека скоро премештени из |
а оно да ће продати чифлук.) Та ноћ је, дакле, мирно прошла, али је Ташанина радост ипак кратко |
лудорију и будалаштину.</p> <p>Њега се, дакле, сада сетио Мане, а сетио се још и тога да Митанч |
ожени, да му онај други буде девер.{S} Дакле, мора!...{S} Али Зона неће; вели да Манулаћ нема |
="83" /> стидљивости, целомудрености, — дакле, такорећи, скуп врлина и права противност оном Ми |
, леп је, има науснице, друг је Манин — дакле, нико бољи од њега да буде Мани девер.{S} А сем т |
вачка друштва и школе играња, -— уопште дакле на све те ствари где се млађи свет може састати и |
себе, јер је у души осећала да је сама дала повода оним својим држањем и увредљивим речима, ко |
ори.{S} Смеје се и он, срећан што му се дала прилика да забавља госте и што га сви пријатно гле |
е там’ по трговине; нађоше га, хеј-хеј, далеко, там’ на-куде Солун...{S} Свири и он с други Циг |
ицу, он се осети некако више сам, свој; далеко од града и вреве и тишме градске, и он ужива у о |
из мирне хаџи-Замфирове авлије бестрага далеко чује и распознаје.{S} Лепо се ухватио и он у оро |
свака се <pb n="34" /> редовно бестрага далеко удаљила од саме ствари и отишла на десето; свака |
сети оне речи која вели да ивер не пада далеко од кладе, и: што мачка омаци, да то мишеве лови, |
p>Обоје стали тако, па стоје три корака далеко једно од другог; обоје оборили главе и гледе пре |
руговима весели...{S} Чује се свирка на далеко!{S} Чује је и Зоне кроз ону меку и тиху септемба |
преко ниских кровова околних кућа негде далеко.</p> <p>А Васка би тада запевала ту песму, у кој |
} Био је само ноћни стражар, па и он је далеко био; шта је он могао чути?{S} Ништа.{S} А Зона и |
штоме мајстору Ману кујунџији отишао је далеко по свету, тако да је чак и за Свету Богородицу Р |
гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје далеко!” Ама стра’ ме да не узне нику белосветску...</p |
еше?...{S} Ђорђија! {S}А иверка пада ли далеко од кладу?...</p> <p>А Мане му се куне у пушку, к |
улицама не беше, само што ноћни стражар далеко тамо у мраку што се види и чује се како се нешто |
Мане и полете за њом, али она беше већ далеко...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дока п |
калдрме и крешу варнице, и која су већ далеко измакла и силно појурила у Докин сокак. — Их, их |
сму спевао!!{S} И ко зна откад и на ком далеком крају Србије покрива црна земљица и зелена трав |
ли да им је ту на очима, и радије би је дали у какву честиту овдашњу трговачку кућу, — тако, от |
, да се с њума ожениш, па и ту ти не би дали, — тол’ко стадосмо, ете, душмани саг!...</p> <p>Та |
знају, али неће да кажу.</p> <p>И то је дало повода свакојаким нагађањима, тумачењима и причама |
како му само име казује.{S} Није му се дало да сврши академију, да му мач буде оружје, али, ка |
понекад; па је можда <pb n="16" /> то и дало повода беспосленом свету те је чак — како тамо вел |
оследицама његовим.{S} У свој Глави је, даље, и решење фамилијарног већа, које је било саставље |
сцена између калфа-Коте и шегрта Поте, даље: кућа хаџи-Замфира чорбаџије, а тко исто и слика ј |
ј је опет охладнео, па је тера од себе; даље, тако исто није се могло измаћи његовом паметном о |
вели им Дока преко рамена, па наставља даље мирним тоном. — Та ако искате прилику за ваше Зоне |
и ту је запео, јер је изгубио право на даље школовање.{S} То га је довело у сукоб и у заваду с |
обратиме, пусти ме да умрем!...” па иде даље другим сокаком, где опет тако нешто викне или вели |
ало и наставак Главе Друге.{S} У њој је даље испричан један морални удар, који је задесио Мана |
или треби пасуљ од меуна).{S} И што је даље било од чаршије, тамо по махалама и виноградима, с |
из школе.{S} Хаџи-Замфир није дао да се даље школује.{S} Кад би му споменули „више школе”, и да |
Зона више и не погледа на Ману, игра и даље и све гледа у Манулаћа чорбаџи-Ранђеловог, а кад М |
Доки се допала та мисао, и она остаде и даље у тој завери, имајући у њој и своју одређену улогу |
дужег времена и пустио да се то чује и даље, да допре до Мана.{S} Па не само да се задржао на |
>Опет умукну песма и певање, а играње и даље траје уз свирку Цигана.{S} Мане стоји, не игра, гл |
{S}Зато <pb n="180" /> је Мане остао и даље хладан и повучен, и оставио их без одговора.</p> < |
А то је сасвим умесно било, јер, ако и даље остане то ту при руци тетка Доки, ко зна шта све м |
да Зону, раздрагао се; зато сам продужи даље песму, коју опет сви свирком и певањем прихватише. |
ашкавали „бруку”, ови ликовали и ширили даље тај глас.{S} Мане је био као луд неколико дана.{S} |
не би’ дао — вели, па прича расположен даље.{S} Да му, вели, неко каже: „Шта би волео, Милисав |
ету, терцету, квартету, квинтету и тако даље.{S} Певали је и шегрти и тамбураши! — Ту се још ма |
престану, даде им Мане знак да свирају даље исту игру, па приђе и ухвати се с леве стране до З |
ом и груну се у прса и уздахну, па шију даље.{S} И сам Манасија — „чапкун Мане” назван — кујунџ |
> <milestone unit="subSection" /> <p>Из даљег разговора дознао је Мане од Васке да је по чорбаџ |
ања...{S} Све их је мање и маље.{S} Они даљи се раније кренуше, а ови ближи мало доцније.{S} И |
сва родбина попреко гледаше, чак и они даљи, који давно већ ни приступа не имађаху у хаџи-Замф |
то се није могла да одржи на дојакошњој даљини и висини од „фукаре”.</p> <p>А то је било једне |
илисаве, душе ти, право кажи: ил’ да ти дам један <hi>милион</hi>, или једну добру <hi>кишу</hi |
е речено, кад се касапи споречкају због дама с ковачима или шлосерима, и кад полиција, с чланом |
не на лице места и викне: „Фајерунт!{S} Даме назад, господа напред!...” Тако је пан-Франћишек п |
ствари, одакле се поручује сладолед за даме, — и већ, увек нешто тако шаљиво избаце, што се по |
ко без ред било!{S} Пантиш ли, хеј-хеј, дамно, што учини онај Миче Вачин... када стану ашик на |
чиним?{S} К’смет! — вели Дока.</p> <p>— Дамно те не беше при нас... — рече јој с неке висине Та |
равила да гу прошћаваш, зашто је пролет дамно минуло, јесен дошла, — <hi>зимске руже</hi> су цв |
S} Од татка ми остаде, а он гу добија у дамно време оди владику Мелентија, онога што га у грчку |
/> <p>Ишао је тако цело после подне.{S} Дан био леп, топал и ведар септембарски дан, суморан ип |
аско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!...</p> </div> <pb n="53" /> < |
си, Јевдо, — рече чорбаџи-Таско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!... |
е уза Зону пет стотина дуката мираза на дан прстена.{S} Мане је био срећан и задовољан после он |
ва. {S}Чак је у услове ушло да се ни на дан свадбе не нађу оне две заједно.</p> <p>Дође ред и н |
аше задуго ока склопити.{S} Оплакала је дан, лила сузе, клела свет, али и себе, јер је у души о |
бори!{S} Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за домаћина смејаше ли к |
да нема супе, а они празилук и на први дан Божића...{S} С таквим светом не може да се издржи к |
есвуче; и он се нагиздио као да је први дан Ускрса, и нагиздан тако удари сокацима, па, наравно |
ко је Јевда говорила сину.{S} Мало који дан да му није читала и говорила.{S} И Мане јој рече да |
а попијем хоћу...{S} Код мене мало који дан да нема супе, а они празилук и на први дан Божића.. |
орила би јој и такорећи понављала сваки дан надугачко и нашироко једно исто тетка Таска, најреч |
лфу.{S} Дућан му пун, а поруџбина сваки дан.{S} Некада у оном малом дућанчету свом израђивао је |
доиста сад први пут чуо (иако се сваки дан тужио како „нема старе године и стари пазар”), па с |
ију.{S} Зато тетка Таска и долази сваки дан, савесно и тачно као хирург ради операција, и савет |
Дан био леп, топал и ведар септембарски дан, суморан ипак мало због оне тишине, која је обична |
ама где се целе недеље радило а недељни дан жељно очекивао.{S} Стари Замфир легао да се одмори |
ана радио, а шестог, у суботњи, пазарни дан, пазарио с околним сељацима и ћуркастим сељанкама и |
измећарку, што ће да си седи у пазарни дан, у суботу, у дућану те да си збира пазар и да пази |
{S} Неје искачала ни у авлију!{S} Трећи дан веће...{S} Мори, <hi>зашто</hi> ме питујеш?</p> <p> |
одборници општине турековачке већ трећи дан како се вуку све средином сокака (већ им се и шегрт |
, златне руке: при владику искаче у пол дан, у пол ноћ — тол’ко си има чес’ у варош... {S}Има с |
шевина и прстен и кад брже је дошао сам дан свадбе, само чује песму, чује страшне оне речи:</p> |
си бројим, а оно искача мање!{S} Један дан убаво запанти дек сам спустија у чекмеџе два по пет |
ајка му стара, у тој сопче!{S} Та један дан у недељу, рече ми један, — а беше код мен’ јоште у |
ко је адет у њега.{S} Обуче ги, и један дан одија сас њи по чаршију, а јутредан неће да ги обуч |
, Јевдо, ете, све да ти ти зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, |
ne unit="subSection" /> <p>Јасно је као дан било да је Јордановица циљала на Ману, да је другим |
утИ — и тада им је све јасно, јасно као дан било...</p> <p>А тако је некако баш и било.{S} У ку |
е наљутим, па онда не ваљам и нисам цео дан ни за какав посао...</p> <p>Сви му одобравају, веле |
кад је по тим местима најживље, кад леп дан измами све живо на улицу — старије на разговор, мла |
ку била је свадба.{S} Био је леп, ведар дан - ведар као и лица срећних младенаца.{S} Све се сле |
е осталима. — Аман, жене, тако ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Манулаћа — прилика ли |
теше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, и које си песне поје, и што си шњева и како |
бињеџија и џамбасин; скита се поваздан-дан с пушку по лојзе — како пољак ели пударин; а по сву |
војим, певају сложно оба реда...</p> <p>Дан на умору, издахнуо већ; звезде трепере с неба, тихо |
ја!{S} Јер није прошло много, а трећега дана од измирења рано ујутро читаше изненађене чаршилиј |
о ћу те, ете, питујем, — запита трећега дана Замфир зета Ману, ама ти га напраји сав онај џумбу |
шамаре преко целе године.{S} Сем првога дана Божића и Ускрса, Славе и Тодорове суботе (кад се п |
новим гласовима врате.{S} Тога другога дана увече скупио се читаоцима познати породични савет, |
ти.</p> <p>И сви су се надали и свакога дана очекивали да се појави ко од Маниних.{S} Али су се |
о или бакарно па калајисано. {S}Свакога дана имају доста посла девојке док све то изрибају, па |
е ваљда нужно ни да кажем!...{S} Целога дана је само на то мислио, и једнако му у памети зујале |
ана била него после тога сна.{S} Целога дана јој није избијала из главе слика мадмазељ Д’Ангуле |
о, слаба утеха била за Манчу.{S} Целога дана био је као убијен: ни посао, ни пазар, ни разговор |
гора, и на јави.{S} Зато је тога целога дана у недељу био Мане врло суморан, а зато, опет, и ни |
ма је ни у понедељак ни у уторак целога дана.{S} Код Замфирових одмах осетише да није добро, ка |
.{S} Па све то, а и што је данас целога дана у свечаном руву — све је то давало повода најчудни |
оног фаталног случаја кад му је једнога дана лист задоцнио, изашао на пола табака, и у његовом |
јарног већа, Јевда узе преда се једнога дана сина Манчу.{S} И пошто је женидба у начелу била ве |
почео већ и јављати, — крене се једнога дана сам главом чорбаџи-Замфир, не казујући, наравно, н |
вребао и најпосле успео.</p> <p>Једнога дана у први сумрак, баш кад се умотана у бунду, пошивен |
ређало њен женски понос.</p> <p>Једнога дана је чак планула и заборавила се, тако се заборавила |
у с њим заједно пропале онога фаталнога дана у Црвеном Мору; али тек кад вам кажем да је још са |
је џепни сахат и златан ланац.{S} Тога дана, кад је први пут обесио златан ланац и сахат, Ману |
асејано, неки умор и тишина целога тога дана, све док није у сам мрак банула у кућу тетка Таска |
ектора новина.</hi> </p> <p>Целога тога дана — док се још код хаџи-Замфирових није ни слутило ш |
а, и тада се тек вратио кући; а да тога дана ништа није уловио, чак ни пуцао, није ваљда нужно |
на ручак и пудара Провира, да буде тога дана његов гост.{S} Присели су за богату софру, за оне |
.{S} Тетка Таска <pb n="197" /> је тога дана била све и сва у Замфировој, а тетка Дока у Манино |
но и чувено!{S} Јер цело пре подне тога дана врзмале су се испред и око куће хаџи-Замфирове; пр |
{S} У Бањи и на Мрамору причало се тога дана увече да је било не само отмице, него чак <pb n="1 |
ужности не пролази, Дваред је тако тога дана пролазио сокаке, дваред се враћао у дућан, али се |
ио Крстовдан уздржала се и није му тога дана ништа споменула.{S} Али сутрадан нападе га свом же |
водити из Маниног понашања. — Ману тога дана није држало место.{S} Неколико пута је после подне |
е хвала и да врати поздрав.</p> <p>Тога дана је Мане био сав блажен.{S} А како и не би, кад му |
} И нису му опростиле ни кад је, истога дана после подне, стигао са чифлука, и виделе га како ј |
ли су се преварили сви.{S} Прође недеља дана, а од Мане ни трага ни гласа.{S} Чак му је по поуз |
љиво Мане.</p> <p>— ...{S}Та већ недеља дана како гу носим, па све си заб’равим...{S} Та и саг, |
мало прошета једног лепог септембарског дана, да се нагледа лепоте и шаренила на пијаци, где се |
кратко, чуди се како то и може и једног дана бити без „домаћице”! {S}Налази да је то најлепша ж |
х брига одмори и разоноди на недељу-две дана тамо на чифлуку, а друго — време је да се, вели, и |
амислила за сутра, за недељу, а тога је дана гледала само да се никако не састане ни с Маном ни |
о и једног шегрта, који већ пола године дана — од последње славе Мачине — како иде без капе, чу |
проводио.</p> <p>„Али свако чудо за три дана”, вели народ.{S} А Мане је био син тога народа, у |
о уколико је код нас „свако чудо за три дана”, само утолико се мање и ређе говорило — говорило |
ребало дуго да лупа главу.{S} После три дана он је већ имао идеју о освети и задовољно трљао ру |
заповести, дворе га.{S} Али већим делом дана то је место само за чељад и за женскадију.{S} Ту п |
ешља и пресвлачи по неколико пута преко дана, или извади своје џепно огледалце (које је на покл |
ј глас.{S} Мане је био као луд неколико дана.{S} Није се он навикао на такве ствари, није био ч |
ваљда хаџи-Замфир, одмах после неколико дана, и сетио свога чифлука и јесењих радова, који му и |
ће се и свршити.</p> <p>После неколико дана Мане је ишао опет поносито и ведра чела.{S} Вратил |
} И по махалама и у чаршији се неколико дана само о токе говорило.{S} А да је прича углавноме п |
ришом. {S}И то је тако трајало неколико дана, тешких и црних дана, а затим, мало помало, <pb n= |
{S}И све док цвета дафина, оно неколико дана, чорбаџи-Замфир нерадо оставља кућу и слабо излази |
, где се често и радо бавио по неколико дана ради домазлука, а можда још — како је беспослена ч |
унџије.{S} О тој ствари је већ неколико дана мислила најозбиљније Манина мајка Јевдокија, па је |
Зоне и Мане.{S} И то траје већ неколико дана.{S} Зона неће никако ни да чује за Манулаћа, а Ман |
р-Мане кујунџија.</hi> </p> <p>Неколико дана доцније, а код Јевде се опет скупљају на ново фами |
суботе (кад се причешћивао), није било дана да Поте није добио шамара, или у дућану, или на че |
ко време излазио кад год је хтео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином конак |
не придигне из дућана.{S} У њему је пет дана радио, а шестог, у суботњи, пазарни дан, пазарио с |
> <p>— Ешек!{S} Што ће праји?{S} Недељу дана не смејаше да си до’оди дом, веће зареди по тетке |
аборави онај шамар што га је пре недељу дана добио и он сам од мајстор-Мана, кад је ту исту пес |
ра све што се десило за последњу недељу дана, а није ту ни Зујица, да им размеће карте, ни бога |
ичице лепше певале.</hi> </p> <p>Недељу дана после овога испричанога у прошлој глави, кад је из |
перативно налажу и захтевају да се ових дана неизоставно тамо појави и пробави.{S} И он нађе да |
S} И несрећа је тако хтела да се и ових дана тамо нађе и да севдалише и слуша како му сељанке п |
том, само се онако говори како се првих дана говорило.{S} Говори се двојако, и овако обично, а |
8" /> <p>И после неколико таквих тешких дана и такве душевне утучености како су га морале обрад |
о трајало неколико дана, тешких и црних дана, а затим, мало помало, <pb n="31" /> па се смирило |
ишине, која је обична већ раних јесењих дана, када нас већина птица селица оставља.{S} Мане је |
ути и грди кога од млађих — ипак је тих дана добре воље.</p> <p>Био је стари ашик.{S} У многим |
ану.</hi> </p> <p>Стари Замфир није тих дана био дома.{S} По свом обичају, отишао је на свој чи |
а се поучава туђом несрећом.{S} Јер тих дана баш ухваћена је једна чорбаџиска ћерчица, која је |
лаћ са извињава да не може, јер баш тих дана га трговачки послови одазивају на дужи пут у Леско |
ће још најбоље бити ако пошљу на месец дана Зону у госте којој од сестара.{S} А имала је три з |
дноватије изгледало то, јер, као никад, данас је за пакост покуљала муштерија варошка, и, ко го |
...{S} И досад од дерта није спавала, а данас задуго није склопила ока од силне радости и задов |
ама, старицама.{S} Млађи свет и не пева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају.< |
> <p>Дока пође, али се успут сети да је данас субота; остави то што је намислила за сутра, за н |
вно били.{S} И Зона ће моћи, јер јој је данас већ много лакше.{S} Ту утврдише тачно и поименце |
ко вече</hi>”.{S} Па све то, а и што је данас целога дана у свечаном руву — све је то давало по |
ог десетогодишњег сина Замфира, који се данас стога зове још и хаџи-Замфир.</p> <p>Али хаџи-Зам |
о на вратима и грди млађе, каже како се данас не може на млађе ослонити, па тек онда улази.{S} |
их пева, не зна о коме певају.</p> <p>И данас, још овако стар, воли хаџи-Замфир да задене по ко |
ти љубим!{S} Нема <pb n="160" /> што ти данас, кад овако пљушти овај Божји благослов, не би’ да |
ци и чивчије? „Има си дућан!” Ех, много данас мука па за дућан!...{S} А питујеш ли: <hi>што си |
окак-лаф, па ће бидне!” рече Дока. „Ако данас неје, ће бидне јутре.{S} И јоште гори резилак ће |
Петракија тури га у новине и рече: „Од данаске ми веће Митанче неје син, ни му ја па татко; то |
и светле јој се од суза, од силне среће данашње...</p> <p>— „Леле, што су пристали једно за дру |
л, да чује чаршија. „Ако неје истина за данашњи сокак-лаф, па ће бидне!” рече Дока. „Ако данас |
вино јевтиније, и, што је главније, не дангуби — добива у времену, јер се од жупског вина мног |
ишек оставио пиво и посветио све остале дане свога живота само жупском вину, резонујући да на т |
збедио своју будућност: оставља за црне дане, и Цигани то чувају.</p> <milestone unit="subSecti |
е тако загорчала његове старе, последње дане...</p> <p>У самој чаршији и по главнијим централни |
тајом плакала.{S} Ужасно је проводила и дане и ноћи; дању црне мисли, а ноћу страшни снови низа |
лица и погнуте главе, мислећи једнако, дано-ноћно, о свом бедном учитељском стању, коме ваљда |
и. <pb n="22" /> Носио се лепо и радним даном, а утолико лепше недељом и празником.{S} Кад обуч |
лаковане плитке ципеле, да их и радним даном, по киши и блату, носи!...</p> <p>Но тај глас ниј |
.{S} Ужасно је проводила и дане и ноћи; дању црне мисли, а ноћу страшни снови низаху све црње и |
и од трепавица; ко није пазарио и ћарио дању за видела, неће ни увече спрам свеће, — и зато мал |
кад је пошао у „Апеловац” на стрелиште, дао му отац седам гроша.{S} Манулаћ попије пиво за грош |
ако пљушти овај Божји благослов, не би’ дао — вели, па прича расположен даље.{S} Да му, вели, н |
ала, али тетка Дока — онако како је Бог дао — подвикну јој и развика се на њу тако, да се ова у |
би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега доста - - пошље у Београд, хаџи-Замфир би их |
је извади из школе.{S} Хаџи-Замфир није дао да се даље школује.{S} Кад би му споменули „више шк |
оло редом први момци из махале.{S} Мане дао Циганима динар, а Нацко баштованџија и они други да |
о, — само је био јогуница и није никако дао да се то и опази! — Колико само пута, кад она прође |
ен.{S} Па се одмах показао и стварачким даром својим: одмах је компоновао једну нову игру, „Апо |
лако купити ни стећи, нешто што сам Бог дарује човеку, па зато то сваки чорбаџија и нема.{S} То |
е и твоје знање?!...{S} Тој ли те учила даскалица у чкољу?! — загрме Замфир на мезимицу своју т |
.</p> <p>— Па што чекате веће?!{S} Неје даскалица, та да си седи у те године.</p> <p>— Што је п |
не сећа!{S} И после, откуд би пас могао дати бакшиш свирачима?...{S} Онај Манулаћ би још и мога |
прими, него одговори да ће он за толико дати накита својој невести.{S} Усхићен тиме, стари Замф |
је:</p> <p>— Зоне, мори, што ти работи датке Костадинке?</p> <p>— Ништо! — одговара љутито Зон |
да тако исто мирило. {S}И све док цвета дафина, оно неколико дана, чорбаџи-Замфир нерадо остављ |
ир. <pb n="13" /> И у мају, кад цветају дафине, најрадије је седео на простртом сиџадету под њи |
и лисната шам-дуда, неколико дуња и два дафинова дрвета, која је јако пазио стари чорбаџи Замфи |
кад хвата траг — и увлачи мирис од жута дафинова цвета и шакама га још више граби и притерује с |
ихо жали за младошћу својом под цветним дафиновим дрветом, које је и онда тако исто мирило. {S} |
е тај оријенталски харемски мирис жутог дафиновог цвета.{S} Па се чорбаџи-Замфир сећа дахирета |
а ми туриш шебој и замбак и трандафил и дафину да ми посадиш! — А мајка плаче, ударе јој сузе н |
ашано!{S} Иди си па се беси о ону криву дафину!... — викну и удари у плач, а за њом одмах удари |
шуштање свилених шалвара и осећа мирис, дах њен осећа, помешан с ђулијаком из Казанлика, — и не |
а, заграби шаку стопараца и баци јој на дахире.</p> <p>— Погле га!{S} Сал <hi>тол’ко</hi>... — |
вуче руком преко чела и остави га, даде дахире Дудији, нек’ она купи бакшиш, а она се повуче, у |
вог цвета.{S} Па се чорбаџи-Замфир сећа дахирета и решмета, и фереџа и бадемастих великих очију |
врискују уз она силна ћеманета, зурле и дахирета.{S} А Мане се све више склања и повлачи у крај |
страсно чочешки играло, и Мане седео, у дахирета богато спуштао, али ниједну — ни Ајшу, ни Ђулс |
улсефа и Ајша, пратећи песму ударањем У дахирета.{S} Запеваше онако мало оријенталски — тихо и |
даше у њу.{S} И тек кад му приђе Ајша с дахиретом, трже се из сањарија, заграби шаку стопараца |
е би могла стати.{S} Посматрала га је и дахнула је душом, јер јој се учинило да јој домаћин још |
.</p> <p>Мидо му све то, мило му што је дахнуо душом, што се курталисао једне тешке бриге и гла |
по новинама!{S} Споречкају се двојица, два сиромашка, реци, погурају се мало, а по новинама се |
с претресла дућан и кућу и нашла, веле, два пуна корита лажних дводинараца, па чак и калупе, са |
е не разбираш; не знаваш што је повише: два гроша ели миланче!?{S} Ех, аџамија што је — па лудо |
било срам да збере и скута све тој!!{S} Два санд’ка пуна, бре брате, ете, да прошћаваш, све кур |
чки суд, та да не смем, па иска и треба два грађанина да су у присуство! {S}Ба!{S} Не чекам си |
еш од мен’?...{S} Амет!{S} Деде сеци за два гроша од кетену алвицу...</p> <p>А Зона се креће љу |
ундици и алевим шалварицама, које су за два-три прста вириле испод жуте сатинске сукњице са цве |
Перица” због оног белог лица и због она два младежа на образу испод десног брка.{S} Витак у стр |
чуваш; зашто образ — толко! — и покаже два прста ширине. — Неје, ете, голема ствар, ама, и ту |
спут је прода за девет, — и тако донесе два гроша више него што је понео!...</p> <milestone uni |
баво запанти дек сам спустија у чекмеџе два по пет динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, |
донети ништа више до две нове асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропску послушност.{S} Заиг |
траже је неки официри, три фронтовна и два академска, а они опет нису баш ради да им дете иде |
ата и лисната шам-дуда, неколико дуња и два дафинова дрвета, која је јако пазио стари чорбаџи З |
еко целе године.{S} Пред кућом су још и два стара, граната и лисната шам-дуда, неколико дуња и |
до њег’ што је дућан, па направија оди два један голем...{S} Има си занајат, златне руке: при |
је руке — ракли-сапун,</l> <l>Твоје очи два кладенца,</l> <l>Твоје лице — јасно слунце!...</l> |
те косе, па оне беле цврсте груди, како два филџана, па оно њојно девојачко срамување!!{S} Леле |
! — прошапта женица и устукну поплашено два-три корака устрану.</p> <p>— Шефтелија?!... — проша |
у коју се улази на врата која су између два долапа, па се тако једва и распознају од долапских |
и, пушти ме! — рече Зона и измаче корак-два.</p> <p>— Остани јоште малко! — рече и приђе један |
, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!...</p> </div> <pb n="53" /> <div |
Јевдо, — рече чорбаџи-Таско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!...</p> |
чуђено, и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голему керку има Бела?! |
ter" xml:id="SRP19071_C21"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <p> <hi>У њој је описано последње |
ter" xml:id="SRP19071_C22"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Она је сасвим |
ио је красан младић.{S} Било му је тако двадесет две или три године.{S} Врло је рано отпочео ра |
ter" xml:id="SRP19071_C20"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТА</head> <p> <hi>У њој се приповеда како се дог |
ад је свршила школу, а било јој је тада дванаест година, задржали је код куће.{S} А и није сврш |
ter" xml:id="SRP19071_C12"> <head>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је испричано како се веш |
са собом.{S} Ту га је водила до његове дванаесте године, а престала је да га води тек кад све |
чито главе прву, четврту, шесту, осму и дванаесту.{S} У том дефинитивном облику дајемо је и у о |
ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило за нашега Манчу, откад се, ете, врну из в |
тим у оној време, у годину једанпут ели двапут ако си искочим поради, ете, некуј послу у чаршиј |
аред је тако тога дана пролазио сокаке, дваред се враћао у дућан, али се посла није лаћао, него |
штински инжењер по дужности не пролази, Дваред је тако тога дана пролазио сокаке, дваред се вра |
пред дућаном и пушио (а пушио је ретко: дваред или триред у години сетио би се да запали цигару |
о да остане тамо три-четири месеца, или дваред дуже него што су мислили, — вратила се оданде по |
ај Митка!...{S} Па што збори Петракија, две ти очи?!...</p> <p>— Лошо збори, много лошо збори.{ |
ми мен’ мука ни стра’ за тој!{S} Неје, две ми очи!{S} Ако, што неће да ме питује; ако, бата-Та |
рамота оди човеци!...{S} Врни се, Мане, две ти очи!...</p> <p>Гледала их Зона, али замало; закл |
загушеним гласом:</p> <p>— Немој, Мане, две ти очи!...{S} Остави ме!...{S} Сама ћу си идем!...{ |
Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — |
т’нка!{S} Да остаде јоште турцко, ћаше, две ми очи, заради њума зулум да се напраји на веру ни! |
Таско, за тој те и позва’, да те молим, две ти очи, да ми помогнеш. {S}Знајеш какој си је...{S} |
?</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане...{S} Две ми очи!...{S} Како смем да те л’жем?!...</p> <pb n= |
> <p>— Не л’жем те, — куне се женица, — две ми очи, не л’жем те...{S} Оваква да се напрајим, — |
— и њега привукло ово весеље.{S} Свега две ствари у свету још воли: девојке и ливене ексере; и |
по четири!{S} Мане, и он ту, и он узима две таблице да игра.</p> <p>Келнер меће пред свакога ша |
резервисано држала и пустила оне друге две тетке да говоре, а она задржала за себе као неку за |
рећо никаква? — плану Таска и оне друге две. — Неје те ни срам: еснафска жена, па погле како си |
меје се и она, а прихватиле и оне друге две тетке, Калиопа и Уранија.{S} Само се тетка Дока не |
ље” Зоне, за којега су, опет, постојале две верзије: једна, да је погинуо, а друга, да је само |
уго време, проведено тамо.</p> <p>После две-три недеље, дође по њу други зет, зет Тошке, и одве |
нужно ваљада ни спомињати.{S} Чак и оне две пословице, које су већ давно биле заборављене, сад |
ушло да се ни на дан свадбе не нађу оне две заједно.</p> <p>Дође ред и на бирање и тражење часн |
е једна чорбаџиска ћерчица, која је пре две године свршила школу, како је, на листу од Писанке |
ју — никога не питају; Таска и Дока, те две тетке, вешто су и фино удаљене, да не би шкодиле ст |
т, много сам, рече, кабает!{S} Ете веће две године и повише!...{S} Ама се вукујем и теглим с ње |
омцима и чирацима и о пазару, кад уђоше две сељанчице у дућан, да купе гривну — једна старија, |
јарног већа, које је било састављено из две стрине и четири тетке Манчине.</hi> </p> <p>Као што |
и кафе и јеглена.</p> <p>Четири тетке и две стрине Манине поседале по миндерлуцима унаоколо и с |
није ни било <pb n="15" /> и као да ни две унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ досад пет д |
{S} Доне, мори, Доне!{S} Ела, испеци ни две кафе!...</p> <p>А газда Таче седе и поче:</p> <p>— |
} Он је сталан и врло вешт викач од ово две године — тако вешт, као да му је још дед био викач. |
ја неће своме мужу донети ништа више до две нове асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропску п |
више.{S} Тако му било мило, да је одбио две муштерије које су дошле да пазаре, само да се не би |
носи таблице, узимају сви, ко једну, ко две, а неко и по четири!{S} Мане, и он ту, и он узима д |
та друшкеее!{S} Тражи си криво дрво сас две криве гране, па једну за теб’ а другу за мен’, црну |
сан младић.{S} Било му је тако двадесет две или три године.{S} Врло је рано отпочео радњу на св |
ена (рачунајући ту и Доку), од којих су две — Таска и Дока — биле савршеније и, по томе, и стра |
фирових доћи к њој Калиопа, па нека њих две удесе тако да испадне свима по вољи и по хатару.{S} |
ене!{S} Нико више није ту био, само њих две.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је све то само с |
стадоше.{S} Из мрака приђоше колима још две прилике и разговараху нешто тихо с Маном, који је с |
илних брига одмори и разоноди на недељу-две дана тамо на чифлуку, а друго — време је да се, вел |
на док је могао срести и ословити и реч-две насамо разговорити с њом.{S} Али шта не може чврста |
си рече наш, ете, Божин дунгерин: „<hi>Две</hi> лубеници, рече, под <hi>една</hi> мишка — <hi> |
у, шест стотина, а за малу, за сваку по двеста и педесет.</p> <p>— Аферим, — хвали га Замфир — |
е саг кантарџиски санким чиновник — сас двеста гроша мисечно!!... {S}А фрајла Кермина поседе си |
ребрних</hi>, акамоли од лажних оловних дводинараца!{S} Џумбусио младић ноћас, успавао се, одоц |
у и нашла, веле, два пуна корита лажних дводинараца, па чак и калупе, сакривене под патосом, и |
е та да је полиција ухватила неке лажне дводинарце и, природно, посумњала одмах на Манчу.{S} За |
нема више ни говора о калупима и лажним дводинарцима, говораху људи. „Којешта!” брањаху га опет |
, штале за коње и велика шупа, а у шупи двоја обична кола, па чак и један „пајтон”, истина стар |
ко се првих дана говорило.{S} Говори се двојако, и овако обично, а и у стиховима.{S} На оно прв |
приповетци ово је први и једини дијалог двоје заљубљених.{S} Дијалог није нимало пикантан, чак |
радо пристала да буде посредница између двоје несрећних.{S} Опазила је Ману кад је прошао у лов |
ачко и нашироко: „Јуче су се споречкала двојица, и после краће амалске и аласке свађе и грдње, |
г фењера све.{S} Видеше како Мане и она двојица придржавају у колима девојку, како је умирују, |
Ено, узми по новинама!{S} Споречкају се двојица, два сиромашка, реци, погурају се мало, а по но |
шахом, како задубљени у игру играју њих двојица шаха, а трећи, лепи Перица, прави им цигаре и к |
сама она богатство домаћиново.{S} Кућа двокатна, висока, с многим високим оџацима, падала је и |
ну велику иза леђа.</p> <p>— За голему, двокрилну, шест стотина, а за малу, за сваку по двеста |
ту као свећа право и очекују заповести, дворе га.{S} Али већим делом дана то је место само за ч |
ра, кад је доста да му погледају конак, дворе његове, који су и виши и лепши и од самих пашиних |
вља у аманет <pb n="12" /> њему чељад и дворе своје; или нека прима кључеве, или нека помогне в |
ија;</l> <l>Господар ми збори, Цвета га двори,</l> <l>Господар се смије, Цвета се вије!</l> </q |
као род тој кући.{S} И кад су служиле и двориле чорбаџи-Замфира, нису сматране биле за слушкиње |
е наићи: па ко ће га тако свесрдно моћи дворити, ако не жена, та верна другарица и сапутница чо |
ар деца да си остану?!...</p> <p>— Ама, де! — прекида је Калиопа. — Неће да зборимо за тој.{S} |
што ће таг да чиниш?!...</p> <p>— Ама, де, јаваш, нане! — смеје се Мане. — „Што ће да чиним?”. |
вила за кога ти рекоше...</p> <p>— Ама, де! — смеје се женица.{S} Мори, какав Манулаћ?!{S} Ешек |
?</p> <p>— Неје ни тој...</p> <p>— Ама, де!...{S} Збори си, жива ти ја, што је!</p> <p>- Сараф |
и је твоје знање.</p> <p>— Па питуј ме, де!</p> <p>— Па од кога?</p> <p>— Поздравила ти се Зоне |
S} Што се не закунеш?!... {S}Закуни се, де ако смеш и можеш!...</p> <p>— Ама де, несам, нане... |
с теб’ ћу, побратиме!</p> <p>— Знам те, де! — вели му задовољно Мане.</p> <p>— Е, што ће ми ћеф |
за њег’ ти мило...</p> <p>— Е мило ми, де!{S} Што ке ми чиниш?</p> <p>— Кад ти мило за њег’, а |
г поручика, ете...</p> <p>— Ама, збори, де...</p> <p>— Манулаћ... — вели Мане.</p> <p>— Ба, нећ |
за тебе!” — „Који човек?” — „Па, онај, де... у сукњи; из јучерашњег друштва!” А он се сећа, см |
p> <p>— Имам си дућан.</p> <p>— Знајем, де.</p> <p>— И муштерије имам сијасвет...</p> <p>— Добр |
терије имам сијасвет...</p> <p>— Добро, де!</p> <p>— Кућа ми пуна...</p> <p>— Е што ми збориш с |
кара из чорбаџиску кућу?!!</p> <p>— Ех, де па и ти! — смеје се Васка.</p> <pb n="187" /> <p>— Б |
ој Васка.</p> <p>— Отиди си до онуја... де... како се вика... до онуја, ете Калину, и рекни гу: |
ја тебе-ти, а бре, магаре?!...</p> <p>— Де, море! — чуди се Мане.</p> <p>— Ешеку ниједан!{S} А |
ако напрајиш как’в ешеклак!...</p> <p>— Де, мори, — умирује га Дока, — ти ме знајеш убаво!{S} Н |
ем, ете, овој пратено цвеће...</p> <p>— Де, па и ти!{S} Какав си! — љутну се Васка, јер је разу |
Кој си ти? — загледа је Мане.</p> <p>— Де, несам кумита!...{S} Што, јоште ли ме зар не познаје |
ич-не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” |
бидне?!{S} Нећу сарафина!</p> <p>— Ама де, неје Чифут... наша си је вера!...{S} Ем, млад, убав |
е, де ако смеш и можеш!...</p> <p>— Ама де, несам, нане... ете... ловачке ми среће, несам.</p> |
џиско неје до века...</p> <p>— Е, доста де! - вели јој озбиљно чорбаџи-Замфир.{S} Дошла си, нав |
коју је фрљија мерак...</p> <p>— Доста де! — прекиде је Замфир, али тетка-Таска ипак наставља. |
...{S} Оно моје брљиво дете...{S} Манча де... искам да га женим, а он се, ете, рита, како магар |
..{S} Зар што су чорбаџиски?</p> <p>— Е де!{S} Дебарско неје ово, та да се отимају девојке...</ |
е, мој Сотираћ...</p> <p>— Ама, била си де, ама саг, ете, неси!</p> <p>— Море, узни си ти сал м |
Заради <hi>некосену ливаду</hi>, — знам де!{S} Сол ручам, мајке... — уверава их тетка-Дока, а о |
?</p> <p>— Па, седи си...</p> <p>— Знам де...{S} Може и да лежи.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Ва |
не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А |
и там’ најлепе и најубаве!...</p> <p>Де-де!{S} Ласно за тој, мори, Доке!{S} Ће искочимо једанпу |
би и там’ најлепе и најубаве!...</p> <p>Де-де!{S} Ласно за тој, мори, Доке!{S} Ће искочимо једа |
ар што су чорбаџиски?</p> <p>— Е де!{S} Дебарско неје ово, та да се отимају девојке...</p> <pb |
ли, па се опет наклапали, отирали своје дебеле сељачке брке, пили и наздрављали један другом, б |
ућан; ту свраћају и танки практиканти и дебели лиферанти, који обично прате дебелог казначеја, |
и и дебели лиферанти, који обично прате дебелог казначеја, омиљену личност у округу, с којим су |
вели Таско и одмери руком једну ужасну дебљину. — „Ласно ти теб’, — рече ми некња Петракија — |
и си нож у стол, ели фрља туфеци — како Дебрелија...{S} У сваку ма’алу има си по једну, на коју |
<p>— Ама ће бидне девер!{S} Ама антика девер... поубав оди гардиског поручика, ете...</p> <p>— |
ко се први ожени, да му онај други буде девер.{S} Дакле, мора!...{S} Али Зона неће; вели да Ман |
Позвао је Манулаћа он лично да му буде девер уз девојку, додав: нека се покори судбини, ономе |
тираћ, Манулаћев брат од тетке, који је девер уз девојку, храмајући мало, јер га убијају нове л |
!</p> <p>— Јок...</p> <p>— Ама ће бидне девер!{S} Ама антика девер... поубав оди гардиског пору |
Био је подаљи рођак, падао јој као неки девер, а она њему као снаја.{S} На њега се Јевда обраћа |
— дакле, нико бољи од њега да буде Мани девер.{S} А сем тога, тако ће се узети да је остао мома |
не — покорио и пристао да буде Манулаћу девер, да је њега — Манулаћа то јест — Зона бегенисала |
.</p> <p>— Е, сараф!{S} Како може сараф девер да бидне?!{S} Нећу сарафина!</p> <p>— Ама де, неј |
може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне |
е Зонино.</p> <p>За другог кандидата за девера лако се погодише.{S} То је био Митанча, чорбаџи- |
да им буде часник?{S} Једна га зове за девера, друга за кума, трећа за старојка, а он им одгов |
часника.{S} За све се сложише, само за девера никако, јер то је право било право младенаца.</p |
неће; вели да Манулаћ нема ни форму за девера! — А како је имао форме за младожењу?! дира је М |
бацака се, грди Манулаћа, бије Сотираћа девера ногом и дере се — виче мајку Костадинку! „Нане, |
сада рад био и на јави видети га и као девера!...</p> <p>И да се само Мане питао и од њега сам |
} Обећао је да ће му он купити лаковане деверске ципеле и нову златну минђушу у уво (Манулаћ је |
за шест гроша и одмах успут је прода за девет, — и тако донесе два гроша више него што је понео |
pter" xml:id="SRP19071_C9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <p> <hi>Она је пуна бурних сцена и крупни |
ter" xml:id="SRP19071_C19"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој су описани очајни кора |
својим хукањем и кукањем: како су и оне девовале и <pb n="170" /> ашиковале, али тога чуда није |
о јест девојака за удају, или још боље, девојака, од којих једну треба себи за сапутницу у живо |
викне или вели: „Овим шором, Лазо, еј, девојака нема!” А побратим Пајица му одговара: „За кога |
авно, ту највише има момака и девојака; девојака и чорбаџиских и сиротињских — прве да убију вр |
ако стојећи, још једаред изређаше имена девојака које треба Јевда да спомене и да их похвали пр |
а поче се шаренити сокак од момака и од девојака, од минтана и фустана, од јелека и шалвара, па |
ога ти све нема ту: дечурлије, момака и девојака из махале, који ашикују очима.{S} Дошао је и н |
p>Али, наравно, ту највише има момака и девојака; девојака и чорбаџиских и сиротињских — прве д |
на се ухватила у коло с читавим буљуком девојака, другарица својих.{S} Похватале се до ње све њ |
знају!{S} Из те кујне се већ досад пет девојака потсвојкиња удало.{S} Ту се загледале и заљуби |
је утврђен списак кандидаткиња, то јест девојака за удају, или још боље, девојака, од којих јед |
} Јевда му спомену и изређа имена свију девојака.{S} Спомену му Фрузину Мадину, како је вредна, |
још тад приметила да највише махалских девојака гледају и уздишу за Манчом, па је и она почела |
јну, нити оних силних зловољних маторих девојака, што миришу на камфор и носе памук у ушима.{S} |
ек, чорбаџике?{S} А зашто има онај реч: девојачка су врата свакому отворена?!</p> <p>— Доцна си |
{S} Испред куће мања баштица, такозвана девојачка башта, пуна свакојаког цвећа: руже, карамфила |
ло се да га је у том, сем његове, чак и девојачка мајка, Ташана, помагала, пошто Замфир није хт |
.{S} По дувар, бре брате, све слике, ем девојачке!{S} Аме, рече, не од наши девојчики, веће од |
!{S} Што се напраји оди наш варош и оди девојачки у сагашњи земан!{S} Тугооо!{S} Нема више дево |
по калдрми и слуша песму, чује сребрни девојачки глас Калинин, где пева:</p> <quote> <l>Да ме |
е груди, како два филџана, па оно њојно девојачко срамување!!{S} Леле, тугоо!! — викну Дока, па |
а л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S} Девојачку срећу да батисују...{S} Па како се напрајило |
— Ти душу немаш, Бога се не бојиш...{S} Девојачку, срећу да убијеш!...</p> <p>— Ама, несам, нан |
по огледалу, у које се, као свака млада девојка, радо и често огледала, и по погледима, којима |
је потребна била танка, висока и млада девојка, и то само за један сат.{S} Размишљали су, разг |
б’ ћу те гледам”, или: „А ти си па нека девојка!” и томе подобни разговори.{S} Једни одлазе, др |
не остањује!...{S} Скудена и оклеветена девојка када прокуне, тешко ће ти бидне, сине! <hi>До Б |
је да је све тако како јој је несрећна девојка рекла; веровала, као да је сама својим очима гл |
туј га: е ли је било јоште у свет да је девојка на момка <hi>овој</hi> пратила?!” — рече и пред |
азадњачке погледе.{S} Уз женско, док је девојка, обично је увек или мајка или тетке и стрине; а |
у, сваку песму, у којој се само спомиње девојка и љубав, кад би тада запевали, мислили би сви, |
се запушити уста лажи и клевети, ако се девојка проведе, и свет је тако види у кругу њених толи |
ке, девојке?...</p> <p>— Ба, несам више девојка, — вели задовољно и поносито, — веће шес’ недељ |
ер Мане би рекао: „други сокак, друга и девојка”, а што би рекао, то би и урадио, јер би <pb n= |
„нишаљкама”, и где се загрљени момак и девојка љуљају, а друштво им пева: „Чије перо на нишаљк |
друства... а може ласно да си останем и девојка...{S} А, једна ли ћу сам ја <hi>таква!?</hi>”.. |
о је чорбаџиска ћерка.{S} Али сада, као девојка, она то поче полако осећати и по томе се владат |
ко је момак наочит, добар, „кротак како девојка”, рече, како је сем тога чула да су се некад Ма |
ле”, плаче Ташана, „истин’ ли зар искаш девојка да останеш?!” — „Ама, па може да се и удам”, од |
надежно уздисао.{S} Почео је док је још девојка била, и још није престао уздисати, али о тим уз |
о у озбиљне, „поштене намере” с осталим девојкама.{S} Све је залудео, али ниједној се није пред |
од Зону...</p> <p>— А, ти ли си, Васке, девојке?...</p> <p>— Ба, несам више девојка, — вели зад |
ш да ми кажеш ништо...{S} Ели се, Мичо, девојке воде <hi>преди свадбу</hi> у амам, — ели <hi>по |
— само чујеш како лете, да се посатру, девојке на авлиска врата; понека се забатрга, <pb n="67 |
.{S} Свега две ствари у свету још воли: девојке и ливене ексере; и увек му пуна шака ексера, а |
ју, а он опет ником не остаје дужан.{S} Девојке га зову и питају га: хоће ли да им буде часник? |
ваљда зато што је у Манином дућану.{S} Девојке пазарише, па и одоше.</p> <p>Остадоше опет сами |
г младожење, ете, спремају бошчалуке, а девојке јок!...{S} Каква је ово вера, викам? {S}Ела ова |
јом се обично деца смеју и забављају, а девојке се окупе око њега, па изјављују да су у њега за |
Миланче; ухватио се за теткину сукњу, а девојке и момци напали га, па га резиле, веле му: „Их, |
сано. {S}Свакога дана имају доста посла девојке док све то изрибају, па се сија по чорбаџи-Замф |
о том истом закону ваљда су и Манчу све девојке гледале и све се заљубиле у њега, а за њима, по |
су то и лепе и поштене девојке и радене девојке.{S} Целе недеље раде у кући, у недељу у свилени |
е Мамино.{S} Све су то и лепе и поштене девојке и радене девојке.{S} Целе недеље раде у кући, у |
миле веселе омладине...{S} Похватале се девојке испод руке у дуг ред, а иза њих други ред загрљ |
штеријама, које су већином биле младе и девојке сељанке, тако похлепне на минђуше, прстење и ма |
ли неки пошири ћорсокак, где се момци и девојке љуљају беле недеље на „нишаљкама”, и где се заг |
стоје и смешећи се гледају како момци и девојке играју.{S} Гледе, и све виде, и ништа им се не |
метлом испред дућанчића, задиркивајући девојке, које се с чесме са стовнама враћале, или би с |
у му да је испрошена већ, или да немају девојке на удају и даду му шаку ексера, а он прими, каж |
{S} Дебарско неје ово, та да се отимају девојке...</p> <pb n="102" /> <p>— Мори, и ваше се знај |
теб’, — рече ми некња Петракија — имаш девојке, сина немаш, — бригу немаш!...{S} А мен’ ме изе |
и затраже да отворено кажу шта мисле с девојком — па куд пукло да пукло!{S} Ове одоше и вратиш |
, Доке!... <hi>Реч</hi> да не искочи за девојку.</p> <p>— Та што...{S} За малко време...</p> <p |
е покушавао, нити пак изнео тај глас за девојку; ако је ко то урадио, то није нико други него М |
љија и запалија гу, него што си скудија девојку...</p> <p>Мане ућута и не хте више да се брани, |
Мане и она двојица придржавају у колима девојку, како је умирују, како је покривају неком марам |
каже: хвала, и смеје се на ексер, а на девојку одмах и заборави...{S} И он је сад ту, дошао и |
е Манулаћа он лично да му буде девер уз девојку, додав: нека се покори судбини, ономе што је пи |
нулаћев брат од тетке, који је девер уз девојку, храмајући мало, јер га убијају нове лагиране ц |
прошевина.{S} Тек бане у кућу, па проси девојку.{S} Они га одбију, кажу му да је испрошена већ, |
и да знаје да си хаџи-Замфир има на дом девојку!...{S} Разабра ли, мори?...</p> <p>— Разбра’!.. |
љење да је Манулаћ, и нико други, одвео девојку.{S} Причало се да га је у том, сем његове, чак |
, а џигљасто чупе Зоне разви се у витку девојку Зону, само очи што осташе оне исте — крупне и т |
жим, кад убаво си знам да ми неће дадну девојку?</p> <p>— Та што неси тражија никог потаквог чо |
шће водио коло.{S} Само позове по једну девојку, да с њом поведе коло.{S} А она се стиди, хоће |
нисходљиво би ословила понеку сиромашну девојку, заборављала би врло често како се која зове, а |
једну јуницу на улару, акамоли најлепшу девојку, као што је Зона!... .</p> <p>Мане, Мане је мај |
{S}Како ти то мислиш?!{S} Зар да скудиш девојку, па да си капче накривиш?!{S} Цркву побоље да с |
?!</hi>...</p> <p>— Јок, чорбаџијо, <hi>девојку</hi> си искам!... „Мираз”... нишлиски мираз!{S} |
l>Тешко дољи куд се вода слива</l> <l>И девојци која сама дође!</l> </quote> <p>И тако прошла ч |
рна Ташана, како ће у свет да искочи, — девојче гу станула <hi>побегуља</hi>!...</p> </div> <pb |
де чаршијом, срамује, како и прилега на девојче”, како је послушна и како има лепо грло, кад за |
<p>— А, за оро ли си?{S} Ах, што си па девојче за оро!... — рече пакосно и погледа је презриво |
и’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> <p>— Неје ни дете за давање! — о |
себи, и ту се осећа, као најнесрећније девојче на овом свету, али зашто баш најнесрећнија — он |
да неси жалан!{S} Ако, што ти не дадоше девојче!...{S} Та што па да ти је за тој? „И без петли |
ти се зваше?</p> <p>— Бела! — одговори девојче.</p> <p>— Бела?{S} Не ли Бела Стојанчина?{S} Па |
е се и сазрева а раније и стари.{S} Чим девојче почне да гризе доњу усну и терзија јој почне да |
е, ете, там’ спроти Зелену чешму, какво девојче искочи — пуста не остала!...{S} Онакву лепотињу |
p> <p>— Бреее!...{S} Украдоше Замфирово девојче! — викнуше изненађени мушки око чесме, видећи у |
ловио је сироту Калину, једно комшијско девојче, а на Зону и не погледа више.{S} И како је ова |
тови, гледам слике, па си запази’ једно девојче.{S} Море, које си је овој девојченце, треба да |
— посмешила сам се! — замуца застиђено девојче и покри шакама поцрвенеле образе. — Требе ми, е |
е осветиш!...{S} Е, што да ти не давају девојче?!{S} Кој су они, што су па они побољи од теб’?! |
Јордана Калтагџије дом што си процафте девојченце, ете, оно Тимче...{S} Како замбак т’нка!{S} |
једно девојче.{S} Море, које си је овој девојченце, треба да га знам и познавам?{S} Та запита С |
сене!{S} Куде се је женско, аџамија, ем девојченце, ете, давало на науке?!...{S} Откуд ви па та |
ју, што седеше до мен’:{S} Кој беше ово девојченце, Ставријо? — „Зар гу не знаваш, рече ми.{S} |
тужна и замишљена.{S} Плач унесрећеног девојчета звонио јој је једнако у ушима као звоно које |
ам ти мајку! — вели Замфир и гледа лице девојчетово, ваљда у памети сравњује црте кћерина лица |
збориш, ем повише да му збориш за тија девојчики!{S} Што да си седи неженат, та да си губи век |
о је брљив — батали!...{S} А што па има девојчики, што су пристасали за удавање, — паша, па да |
сагашњи земан!{S} Тугооо!{S} Нема више девојчики!...{S} Беше!...{S} Беше!...{S} Саг татко и ма |
ако да до годину неће па да искоче нови девојчики, и јоште може поубави и покротки девојчики да |
и да видиш једну убавињу и лепотију оди девојчики!...{S} Мори, у пашине сараје, па би искочиле |
— Ех, кујунџија па да не познава селски девојчики! — дира га Замфир. — Неје ништо лошо...{S} Те |
ојчики, и јоште може поубави и покротки девојчики да бидну оди овија овогодишњи...</p> <p>— Ама |
ем девојачке!{S} Аме, рече, не од наши девојчики, веће од ники из бели свет... па... ете... не |
О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ чине и давају девојчики, а све заради твојега Манчу!{S} Убаво си види |
нађеш, — ем не једну, веће кол’ко искаш девојчики!{S} Ама, жал да ти неје, криво да ти неје!... |
и ђаво, акамоли једна чедна и безазлена девојчица у пупољку свога млађана жића!...</p> <p>Угово |
а туда често пролазиле на рад босоноге девојчице с мотиком на рамену, те је то Мана утолико че |
реме, уздисаху Замфирови, било би лако: дегенеци (а можда и сургун) му не би фалили, али је Срб |
памти да је икад мањи и тањи био; и сам дед Манчин причао је да се још дететом играо под њим, и |
ве године — тако вешт, као да му је још дед био викач.{S} Нацко је био галантерист, још му у шу |
ориле: „Тој ли је за његове године?!{S} Деда се вика, — а погле шта праји!{S} Бела глава, бре, |
Мори, и ваше се знаје! — плану Дока. — Деда како ти се викаше, како се презиваше? — Коритар, а |
рипрети му и самим владиком. — Мори при деда-владику ћу искочим на давију. {S}Како ти то мислиш |
не, жива ми... ете-те...</p> <p>— Деде, деде, мори...{S} Закуни се!{S} Што поче, па застаде...{ |
њума.</p> <p>— Од нашога Манчу има ли, деде, збори си, поубава прилика?{S} У сав град има ли п |
еш малко пешкеш од мен’?...{S} Амет!{S} Деде сеци за два гроша од кетену алвицу...</p> <p>А Зон |
уне Мане, жива ми... ете-те...</p> <p>— Деде, деде, мори...{S} Закуни се!{S} Што поче, па заста |
њега сви зову <hi>„попе”</hi> или <hi>„дедо”</hi>, па ма колико се он на то <pb n="32" /> љути |
ио их без одговора.</p> <p>Ово је силно дејствовало на све у хаџи-Замфировој кући, а на Зону на |
искача мање!{S} Један дан убаво запанти дек сам спустија у чекмеџе два по пет динара од пазар, |
а, „куче Ђорђијино!{S} Саг те признавам дек си тетино тетинче! {S}Такој те искам, ешеку ниједан |
ако сам си жена проста, убаво си знајем дек неје заради мен’ тој”.{S} Па си зборим у памет: „Бо |
ишљење интелигентнијег и слободоумнијег дела публике; или краће: како је тетка-Таскин план и ра |
Гигану” названом; с којом кад најрадије дели зрно на буњишту, а према којој је опет охладнео, п |
ала. — Што ми је за паре!{S} Овој си ја делим сас друство, али оној што је салте моје!...</p> < |
о појединостима како ће да изведе своје дело освете.</p> <p>Па како је цела та ствар била и дрс |
а се задржао на хвали речима, него је и делом доказао да га цени: поручио је преко свога човека |
екују заповести, дворе га.{S} Али већим делом дана то је место само за чељад и за женскадију.{S |
им комшијама Маниним, а после и великом делу чаршије.{S} И како је који час пролазио, све им је |
ен, остао је, и нико га више није могао демантовати и повратити натраг у уста клеветницима.{S} |
асова; како, то јест, да се најзгодније демантују сви ти лажни гласови, који су се појавили или |
нанини стареји, веће сас зор; уграбија, демек, што си милуваше...{S} И ја ћу такој напрајим...{ |
Коте, — ти ли си гу видеја кад си она, демек, пресвукује кошуљу, и чичек-антерију у башчу?!... |
пита је тихо и болно Зоне.</p> <p>— Па, демек, за спацирување, ете, неси искачала?</p> <pb n="1 |
у, аустриски буквар, па да праћа књиге, демек писма, на аџамије из бели свет, на официре, инџил |
> <p>— Тој си је моје знање, кој ми је, демек, казаја, — ама ја си убаво знајем...{S} Па за тој |
збуњено Мане — ете... искам... ако је, демек, к’смет... из вашу кућу...</p> <p>— Хе-хе! — осме |
прилега таја песна! вели Васка. — Није, демек, Зоне жална што је Еврејка, веће то се за друго н |
имо за тој.{S} Кад стигне у теј године, демек да је за давање и удавање, — ласно за тој...{S} Ш |
> <pb n="99" /> <p>— Та што... ако сте, демек, чорбаџике?{S} А зашто има онај реч: девојачка су |
при мен’ и питаја <hi>мен’</hi>, да ти, демек, наводаџишем за нику трговачку керку?... {S}Неси! |
дишеш у наш варош, ете, никога, што ти, демек, нико неје спроти теб’ — ласно за тој!... — говор |
г ће убаво и видиш и разбереш зашто ти, демек, тој тол’ко дуго зборим!{S} Имам си дом тесте муш |
ко ми Ђорђија неје се оженија сас алал, демек, оди нанини стареји, веће сас зор; уграбија, деме |
зиле!...{S} А за оно па што те питујем, демек, за доцна кући идење... знајеш, има тесни сокаци, |
аради твојега Манчу!{S} Убаво си видим, демек, зашто је тој!{S} Преко чаршију трче, та да ме у |
исприча’, — заврши бата-Таско, — Јевдо, демек да знајеш да неје: „да неје било!” Било је, — ама |
а пролазила туда. — Ћу те питујем, ако, демек, знаш да ми кажеш ништо...{S} Ели се, Мичо, девој |
а трговац спроти трговца иска прилику, демек; <pb n="100" /> — тој си је ред у овај свет! — за |
у, одупрту у колено.</p> <p>— Да чујеш, демек, ништо... што се збори.{S} Што има, што нема по м |
у...{S} Па ти да си распиташ, да видиш, демек, за Мана мојега...{S} Зашто стра’ ме; рече ми да |
о за мен’?</p> <p>— Па... ете... збори: демек, много гу мило за теб’...</p> <milestone unit="su |
џиски сталеж и сасвим постао плебејац и демократа. — Е много ми ћеф да ти помогнем.{S} Ти си уж |
мажена, пуста, немилосрдна, готово рећи демонска.{S} Ко је није знао и ко се није за њом окрену |
p>А затим се подигоше све с миндерлука, Дена им већ окренула налуне и папуче ка авлији, и ове п |
кни гу на један реч. — Али, на несрећу, Дена није била ту.{S} Јевда полете, али не могаде стићи |
лудо је, лудо — па сто оке је лудо!! — Дено, — викну Јевда, — брго по њума, викни гу да се врн |
овој чупе? — рече и показа на измећарку Дену, којој одмах затим даде очима знак да покупи филџа |
апницу или рибљу пијацу, да уграбе бољи део.{S} Пролазе ђаци и ситни и крупни, мушки и женски, |
та истога тога Милисава говорио је већи део грађанства, и то је остало, и такорећи стереотиписа |
министру под потписом „Небојша”; ишао у депутације, бивао претставник листе, примао пред судом |
ознали Поту по гласу (јер Поте се чешће дерао кад га туку у дућану, и отуд му познају глас) и в |
еженат, та да си губи век и године?!{S} Дервиш ли је, калугер ли је та да си самотује?!{S} И ја |
b n="106" /> ченгије, а он си пије како дервиш и арчи си ма’л сас оне несреће!...{S} Тури си но |
ја ће ти веће пратим јутре „записи” оди дервиши из Лесковачку текију — они помагају.{S} Прилепи |
илици, док му једва састави.{S} А он се дере: „Уа, уа!”</p> <p>А Мана облио мртвачки зној.{S} С |
Манулаћа, бије Сотираћа девера ногом и дере се — виче мајку Костадинку! „Нане, поскоро ће да н |
још из тих раних својих година.{S} Као дериште била је сува, џигљаста и краката, танких дугих |
идети.</p> <p>Мане је Зону знао још као дериште, као „чупе” или „чупенце” — како би они тамо ре |
боким као бездна погледом...</p> <p>Као дериште није ценила ни много полагала на лепоту своју, |
еда...</p> <p>Па и укућани приметише на дериштету неку промену.{S} Уосталом, и укућани је не см |
ас) и веле да је жалост била слушати ту дерњаву и кукњаву Потину.{S} То прихватише и жене и ста |
у, другарицу своју, на коју се од силна дерта и карасевдаха наслонила...</p> <p>Свршила се и ов |
не би, кад му се целе недеље од тешког дерта није милило ни да седи, акамоли да ради у дућану, |
у њено здравље веселе...{S} И досад од дерта није спавала, а данас задуго није склопила ока од |
од смо си...{S} Кому ће да кажеш муке и дертови, ако на тетку си нећеш да кажеш?!...</p> <p>— А |
</quote> <p>А на таквим местима се увек десе и понеки странци, понеки из престонице.{S} Ту се у |
ци, понеки из престонице.{S} Ту се увек десе и дођу и понеки трговачки агенти, понеки агент оси |
ласова него неки лист који се растура у десет хиљада примерака!... .</p> <p>Зато се брзином муњ |
ter" xml:id="SRP19071_C10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <p> <hi>У овој приповетци ово је први и ј |
леко удаљила од саме ствари и отишла на десето; свака је била опоменута да се не удаљује, него |
ад био на хаџилуку, куд је повео и свог десетогодишњег сина Замфира, који се данас стога зове ј |
ве остале тетке, ујне и стрине, које се десиле ка окупу...</p> <p>И одмах навалише на Зону све |
још више због тога што се то, нађавола, десило у присуству пет жена (рачунајући ту и Доку), од |
је он слушао на чифлуку омиљену песму, десило се оно око његове куће, — и критици и грдњама <p |
већ и због самога тога што се то доиста десило, а још више због тога што се то, нађавола, десил |
о „чапкун-Мане”!</p> <p>Само се једаред десило да је прошао крај Зоне, па га неки ђаво натентао |
а, да им исприча и рапортира све што се десило за последњу недељу дана, а није ту ни Зујица, да |
баш као да се ништа у тој кући није ни десило...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тако с |
заслужио, јер је, и онако мали, већ био десна рука у домазлуку својој мајци.{S} Он јој је чувао |
ривуче своју табакеру, отвори је, лизну десни палац и извади један папир и дуван, у који хукну, |
очи навикле, па изгледа тако!...{S} На десно раме пала му дуга танка кићанка од накривљена фес |
се смешио.</p> <p>Са ћепенака и лево и десно чаршијом испружили мајстори и трговци шије, па гл |
е увек, пре но што уђе, окрене и лево и десно у сокак и гледа...</p> <p>Па и укућани приметише |
и због она два младежа на образу испод десног брка.{S} Витак у струку, са лагираним каишем око |
а му ландара; лева шапа му на леђима, а десном накривио фесић; испрсио се, па силно заплеће ног |
еда, сувих усана, а истурила изазивачки десну ногу...{S} Ти си сиротиња...{S} Кад ручаш, ти таг |
да је прича углавноме порасла у обиму и детаљи јој се умножили, — није нужно ваљада ни спомињат |
рла прича о том догађају.{S} И главно и детаљно знало се врло добро, јер Таска је свакоме тачно |
очи једно тепање, рече: „Неће си, вика, дете турцке путине; иска штифлетне а-ла-франга да му, е |
о махале и по чаршије?!{S} Зашто, Мане, дете моје?{S} У зем да пропаднем, оди срам и резилак!{S |
ордан... — <hi>Оскудација.</hi> Па бре, дете, ја сол три товара полиза, па си не знадо’ за тај |
ече Јевда подигнутим гласом. — Узми се, дете, у памет!{S} Бог дужан ником не остањује!...{S} Ск |
једаред Дока на измећарку. — Искочи се, дете, умем си ја да пијем кафу и без теб’! — рече и изв |
аршија, и ма’але?!...</p> <p>— Па, ете, дете си, — вели јој тихо Таска, ако у теј године нећеш, |
брише сузе и пита је: „Што се напраји, дете, резил? {S}Што искубе, мори, курјуци?{S} Кој ће те |
ишта није ни слушала ни чула. — Иди си, дете, поскочи и рекни си по једно кафенце.{S} Иска тета |
ет, — говорила би му Јевда. — Тражи си, дете, прилику спроти теб’; а наше старовремско — беше в |
— Што искаш, стринке?</p> <p>— Поскочи, дете, до чорбаџи Тасу и рекни: „Вика те стринка Јевда; |
њиховом селу.</p> <p>— Из које си село, дете — застаде Замфир и запита једну сељанчицу.</p> <pb |
гу, кад потрчи!{S} Па да гу поздравиш, дете!{S} Рекни: чорбаџи-Замфир... што имаше лојзе у Ћур |
ти чини...{S} На мајку треба да мислиш, дете!</p> <p>— Па ће се женим...</p> <p>— Е, што чекаш? |
о краљско име!...{S} Јазук, Миланче!” А дете их слуша, и гледа час у њих час у Зону, па се смеш |
м, и укућани је не сматрају већ више за дете; то се види и по томе што сад много штошта и не го |
бадема и рокчића, сматрајући је још за дете. — Лелеее!{S} Што се напраји оди наш варош и оди д |
коше који казаше: „Да не дава Господ на дете што му мајка помисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми али |
татко што да праји?!{S} Узе си на брата дете, рече: „Сотирче ће ми је по саг’ син и наследник!” |
ction" /> <p>Променила се Зона; постаде дете друкчије.{S} Није више онако безбрижна, не иде сок |
. — „Та што да му чиним?{S} Једно ми је дете, знаш како је!{S} Купи му штифлетне а-ла-франга... |
, при, ете, нашога Манчу?{S} Наше си је дете...{S} Сам ћу гу ако се, кад минем кроз чаршију, се |
i> ће да има мерак?!</p> <p>— Кој си је дете?</p> <p>— Па наше Зоне...{S} Деца, мори, неје ти н |
тама, оне што кажу да га воле као своје дете, оне га не само слободније гледају, него се и заус |
ровремско!...</p> <p>— Па, посмешило се дете...</p> <p>— „Дете”, — а виде ли како уме да збори |
и га Замфир — када доживесмо и тој наше дете има си три касе.</p> <p>Мане му каже да су му обе |
уља”, кад си је, ете, дом; дома си седи дете; три дни неје искочило из кућу!...{S} Како може то |
преплашена. — Црна Персо, што ти се оди дете напраји!{S} А Митанча — што напраји?</p> <p>— Ешек |
је девојче за давање?</p> <p>— Неје ни дете за давање! — одговарају обе тетке, и тетка Калиопа |
ка, па заврши: — А ти, Ташано, подај си дете за онога Манулаћа, берем ће да имаш убаво унуче... |
рданови, су се учтиво извињавали: да им дете није још за женидбу, да није отслужило војску, да |
адемска, а они опет нису баш ради да им дете иде у гурбетлук, него би волели да им је ту на очи |
еке давнашње случајеве, које је још као дете слушала, где се чорбаџиски син оженио пударском ће |
муку да ти рекнем...{S} Оно моје брљиво дете...{S} Манча де... искам да га женим, а он се, ете, |
е!{S} А прилега ли на чорбаџи—Замфирово дете да си седи у дућан, да си руча с момци и чираци на |
ти пантиш онеја речи?!...{S} Чорбаџиско дете, пусто, лудо; расло у сваки довлет; зар знало оно |
у Старом ни у Новом завету ни за једно дете није се тако с правом могло казати и написати да ј |
ација...</hi></p> <p>И сад тако паметно дете, које је тако много обећавало већ у најранијим год |
вере.{S} Она је знала да је Зона добро дете, и све ово је сматрала и презирала као гадне сплет |
кни си малко, рече ми жена, ће дође <hi>дете</hi>!...” А за тој па да ми је!” реко’ гу ја, та с |
а то?!... <hi>Мерак</hi>!...{S} Зар <hi>дете</hi> ће да има мерак?!</p> <p>— Кој си је дете?</p |
<p>— Па, посмешило се дете...</p> <p>— „Дете”, — а виде ли како уме да збори и што иска да паза |
, да си видиш работу оди тој твоје <hi>„дете”!</hi> Нов адет да видиш!{S} Саг младожење, ете, с |
ова да се заплаче од муке.</p> <p>— Ех, детенце!...{S} Много ми, ете, мило за њума...{S} А за њ |
веде сина да види чаршија једно чудо од детета — да Манулаћ пред трговцима понови реч <hi>оскуд |
је обдарило таквим паметним и чуварним дететом.{S} Па још када им он, онако задуван, стане да |
о; и сам дед Манчин причао је да се још дететом играо под њим, и то под толиким истим! — Авлија |
="subSection" /> <p> <hi>Прича о добром детету Манулаћу, која је прича права супротност оној ра |
нике — свуда га је водила од најранијег детињства његовог, откад се почео у патицама од шест гр |
овољан и отац и мајка још од најранијег детињства његовог.{S} Отимали су се и кошкали међу собо |
читаоцима из Главе пете.{S} То му је из детињства добар друг, иако нешто млађи од њега.{S} Толи |
дила собом, и тако је Манулаћ проглашен дефинитивно за мушко.{S} Од тога доба водио га је више |
врту, шесту, осму и дванаесту.{S} У том дефинитивном облику дајемо је и у овом издању.</p> </di |
ни срам!...</p> <p>— Каква деца?!...{S} Деца, вика...{S} Мори, ни у турцко време па не имаше де |
си је дете?</p> <p>— Па наше Зоне...{S} Деца, мори, неје ти ни срам!...</p> <p>— Каква деца?!.. |
ори, неје ти ни срам!...</p> <p>— Каква деца?!...{S} Деца, вика...{S} Мори, ни у турцко време п |
и татко га па побоље воли оди сва друга деца!{S} Е, зашто је тој саг тако у свет — кој ће да зн |
вију страна да се жени!{S} Као несташна деца кад метну коњску муву магарцу у уво, па га тиме си |
у, а друго — време је да се, вели, и та деца мало ослободе и изиђу међу свет, јер ено благочест |
”, — саг нас <hi>па</hi> не питују наша деца!...{S} Преди нас наши <hi>стареји</hi> нас не пита |
а ће деца да има!...{S} У сагашње време деца, — <pb n="98" /> беше му!{S} Зашто си уче чкољу, и |
у нашога!{S} Зашто гу не давате, кад се деца, ете, бегендисују?</p> <p>— Погле гу, што си збори |
нема паре, што је па за тој?! {S}Кад се деца милују — што ти требају паре?!{S} Знајеш што се зб |
е знајем, и све видим?{S} Замилуваше се деца, та што... саг га је време...</p> <p>— Ама, Доке, |
деца, — та саг у српско, у чкоље, па ће деца да има!...{S} У сагашње време деца, — <pb n="98" / |
ете, и Замфирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидну убава, све на татка и на мајку!...{S} |
{S} Мори, ни у турцко време па не имаше деца, — та саг у српско, у чкоље, па ће деца да има!... |
то као што су пре три-четири године као деца долазиле, само што Зону сада прати измећарка њихов |
и је, Јевдо, наш к’смет...{S} Кад бесмо деца, ники нас, ни татко ни мајка ни, не пита: оћемо ли |
ниједно такво место, с којом се обично деца смеју и забављају, а девојке се окупе око њега, па |
овљавао би је речима, као што се обично деца ословљавају; а затим би је редовно запитао за њену |
{S} Зашто си уче чкољу, и јазију, — зар деца да си остану?!...</p> <p>— Ама, де! — прекида је К |
че хаџи-Замфир. — Има си човек сијасвет деца, па све здрава и цврста и убава, а једно... оно на |
е млада Зона, Зона Замфирова.{S} Сва су деца Замфирова била лепа, све удате кћери његове као же |
i> нас не питаше; а саг нас па наша <hi>деца</hi> не питују! {S}Тој ти је, Јевдо, што каза, ото |
еда на њих онако, како да кажем, као на децу.{S} Кад понекад уђе у кујну да запали чибук, ослов |
иту Корнелију, мајку браће Граха, да је децу своју сматрала за најлепши и најскупоценији свој а |
ете, рече, Циганин!{S} Имам си, рече, и децу сас њума!...”</p> <p>„Та тој ти исприча’, — заврши |
ста позната мадмазељ Д’Ангулем, што учи децу француски).{S} Крсти се Ташана, брише сузе и пита |
гласио: <hi>„Родитељи, пазите на своју децу!”</hi> а и мото, које је гласило: <hi>„Ћуд је женс |
ке књиге и печали паре, и учи господску децу да говоре француски и одасвуд доноси силне паре и |
и носи, али што да у то умеша и невину децу?!” И једнако понављаху: „Црна мајка — мислећи на П |
ери и шије фустане — она је за удају; а дечак, чим почне да криви ноге и накривљује фес на једн |
еликих уста, укратко: једно најобичније дечје лице, за које не зна човек како да каже — да ли ј |
Скупио се свет.{S} Кога ти све нема ту: дечурлије, момака и девојака из махале, који ашикују оч |
рије на разговор, млађе на ашиковање, а дечурлију на јурење; када оживи испод дрвећа од оних си |
66 да су 99, или обратно, као што се то дешава оном другом, неком Мицку, који сем тога и шушљет |
д се махну шале, озбиљно признају да се диве родољубљу тога света, који може да живи без толики |
гомила калфица, трговчића или писара из дивизије и из разних војних слагалишта, и не запевају б |
л?!...{S} Паре су то!...{S} Несу крушке дивјаке!... — додаје и погледа у оца.</p> <p>А родитељи |
сребрну ручицу за икону Богородичину у Дивјанском манастиру!{S} И глас о вештоме мајстору Ману |
брак на леву руку, те морганатички, те дивљи, те неки недозвољени и недопуштени односи — и све |
у машти изиђе пред њене умне очи и мио, дивнији и милији него икада дотле...</p> <pb n="157" /> |
као, што рекли, бос у бару.{S} Доки се дивно допало, тако јој се допало да га је у знак задово |
кад она прође, од севдалука треснуо по дивно израђеној табакери од чисте срме и слубио је, кад |
о бре? — запитао би тада чорбаџи-Замфир дигавши своје густе обрве чак под фес. <pb n="56" /> — |
е од колена, па би онда сео, и не би се дигао док му се прво његов татко не дигне; само у кафан |
се дигао док му се прво његов татко не дигне; само у кафани би он прво оца опомињао да се дигн |
он се опет саплеће, пада, мучи се да се дигне, али већ не могаше, — а у том се и пробуди...</p> |
ники мачор кад си остави мутвак, та се дигне и зареди по ма’алу на нико рђавство.{S} Бога ми т |
залечио, само кад се кренуо.{S} Тек се дигне до паше.{S} Јаве га, а паша га одмах пусти к себи |
е. — Неје, ете, голема ствар, ама, и ту дигне обрве и прст увис и вели значајно — голем капетал |
у кафани би он прво оца опомињао да се дигну и иду.{S} С кокошкама је легао, с петловима устај |
тражећи Ману Кујунџију, да му исплате и дигну поручена кандила, кадионицу и петохљебницу, па ни |
да притиснуо дим као облак густ.</p> <p>Дигоше се да иду.</p> <p>Пробудише стару Аву, која је п |
ећу на број 87.</p> <pb n="134" /> <p>— Дидић! — виче Нацко.</p> <p>Они мећу на број 83.</p> <p |
рати, ете, по измећарку.</p> <p>Зона се диже и оде, а Таска скиде шамију и раскомоти се, па сед |
ема старе године и стари пазар”), па се диже у чаршију међу трговце с младим банћерчетом коме м |
само толико.{S} Даде знак Ману, овај се диже и обојице нестаде из кафане...</p> <milestone unit |
у лако било ни да слуша карање, зато се диже и оде од куће.{S} Осећао се да није ни за какав по |
стаје га као магле са Паша-чаира што се диже и нестаје је под зрацима сунчаним, него ће то бити |
о диже: малаксале му; он пада и опет се диже и граби напред, а за њим се једнако ори оно страхо |
.. тетко, молим те... — вели јој Мане и диже прст, — зборење за тој ич да нема!...{S} Да се не |
е!...</p> <p>— Их! — викну калфа Коте и диже руку да га још једаред удари, али га остави, кад у |
ану, и чим се вратио шегрт Поте скочи и диже се да иде.{S} Рђаво сам рекао „да иде” — полетео б |
/p> <p>— Е, доста веће! — рече Замфир и диже обрве.</p> <p>— А што па?{S} Ако не узне из вашу к |
бежи.{S} И брани се рукама, а њих тешко диже: малаксале му; он пада и опет се диже и граби напр |
: „Уа!” а он сваки час пада, па се опет диже и опет бежи.{S} И брани се рукама, а њих тешко диж |
љиву чорбаџику Ташану!” — заврши Таска, дижући се да иде и обећавајући да ће она да прокљуви ве |
аме ствари, и свака се нашла увређена и дизала се да иде, па свака опет остајала.{S} Али све ск |
и и једини дијалог двоје заљубљених.{S} Дијалог није нимало пикантан, чак ни интересантан; а то |
разговарају. (А и да није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер у таквим приликама заљубље |
>У овој приповетци ово је први и једини дијалог двоје заљубљених.{S} Дијалог није нимало пикант |
ећ на окупу све тетке и стринке, ту:{S} Дика, Кара, Рушка, Парашкева, и Николета, и Дока.{S} Св |
е се одазваше и дођоше.{S} Дође и тетка Дика и тетка Кара, и стринка Парашкева, и друга стринка |
м, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена Кривокапска <pb n="38" /> и Ленче |
њене вршњакиње:{S} Тимка Калтагџиска и Дика Грнчарска, Ленче Кубеџиско и Генче Кривокапско, Зо |
него је одмахнуо руком и рекао: „успут дико, успут перунико”, и мало помало слике су све блеђе |
да — како лепо тка и води сав домазлук; Дику Грнчарску наговести му и рече за њу врло много леп |
поменуше још неколико њих.{S} Споменуше Дику Грнчарску, Ленче Кубеџиско, Доне Чешменџиско и Зон |
у <hi>„Кад ја имам“</hi>, песму коју је дилбер-Дудија донела амо чак из Мостара, а чучук-Ајша ј |
о епитета: <hi>челеби-Ђорђија</hi>, <hi>дилбер-Ђорђија</hi>, <hi>ашик-Ђорђија</hi>. {S}Јахао је |
ени и нежењени, и млади чапкуни и стари дилбери певуше је.{S} Чак и прозаични ћир-Моша Абеншаам |
, коју беше од тавана до пода притиснуо дим као облак густ.</p> <p>Дигоше се да иду.</p> <p>Про |
амо правио цигаре, пушио, пуштао колуте дима и задовољно гледао у њих.{S} Напослетку је дохвати |
ама неје та иста мушљика!{S} Три-четири дима, па гу фрљи’!...</p> <p>Мани мило што му чорбаџи-З |
" /> једну муштиклу.{S} Повуче неколико димова, па баци цигару и врати муштиклу у футролу. — Ет |
а; чини се љут, ћути, срче кафу и пушта димове, густе димове, и гледа кроз прозор устрану.{S} П |
, ћути, срче кафу и пушта димове, густе димове, и гледа кроз прозор устрану.{S} Паши већ помало |
> <p>Замфир слеже раменима, пушта густе димове, и гледа устрану кроз пенџер.</p> <p>— Која ми ф |
огу преко ноге, па бећарски пушта густе димове, — Разбирам си, убаво разбирам. {S}Теб’-ти кеф и |
и испред себе оне алате и пушташе густе димове.{S} После дуже паузе, запитаће Мане:</p> <p>— А. |
абакеру, направио цигару и пуштао густе димове и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чар |
ати цигару.{S} Запали је, стаде пуштати димове.{S} Замислила се, а очевидно мисли о томе како б |
и момци из махале.{S} Мане дао Циганима динар, а Нацко баштованџија и они други дадоше мање — п |
ете, сас мене!{S} Плати за путине осам динара — ем беле паре, бре брате, рече, малко ли је!?.. |
и дек сам спустија у чекмеџе два по пет динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, ја си нађо |
ак у штукатор, и лепио би им стопарце и динаре и уверавао их да приме: јер је та пара, каже, „а |
и потребни Нацко, јер он је, такорећи, дипломирани <hi>викач</hi>.{S} Њега, дакле, сви чекају, |
! — А како је имао форме за младожењу?! дира је Мане и доводи је до плача.{S} И Мане гледа како |
ја па да не познава селски девојчики! — дира га Замфир. — Неје ништо лошо...{S} Теке... зборим |
у, дошао и он на овај џумбус.{S} Сви га дирају, а он опет ником не остаје дужан.{S} Девојке га |
огама, звече они пусти прапорци и силно дирају у срце све играчице.{S} Мане је најчешће водио к |
ренуо за Зоном, а кад би му пребацили и дирали га, он би се бранио да му није ни до каквог ђаво |
им погледом, као да је то неки нахерени дирек од општинског фењера, а не витка и лепа Зона хаџи |
кво чудо што се и сам господин Ратомир, директор и главни уредник листа <hi>„Слободна реч”</hi> |
уредника, јер је — писало је у листу — директор и главни наш уредник сву ноћ лумповао, и сад, |
и окружни начелник и претседник суда и директор гимназије и управник препарандије, а сва та го |
н материјал, и пре од свога противника, директора листа „Виник”, донети ту сензациону вест. {S} |
изнета једна јалова мисија г. Ратомира, директора новина.</hi> </p> <p>Целога тога дана — док с |
сно без фенер да се соплетеш прико ники диреци што су покрај зид, та да се строшиш!...</p> </di |
/head> <p> <hi>У којој је описана једна дирљива сцена између калфа-Коте и шегрта Поте, даље: ку |
и све би се мирно свршило, да Дока није дирнула у сталеж.</p> <p>— Вика, <hi>чорбаџиска</hi> ку |
ма; пролазе професори свију професија и дисциплина, историчари и микроскопичари, биолози и абио |
а миндерлук, ухвати се за чело и, тешко дишући, гледаше унезверено око себе, и не вероваше чист |
о се чуло са свих страна силно пљескање длановима, и узвици: „Лелее...” и опет страшан смех ода |
си је, ете, дом; дома си седи дете; три дни неје искочило из кућу!...{S} Како може тој и да се |
ква се напраји; ништа не ваља, веће три дни, ете.</p> <p>— Па млого ли си болна?{S} У чаршију и |
други!{S} Е неће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе да дођеш! <pb n="48" /> И по таг искачаше па |
и узјахао коња, па отишао чак до Врања, до Коштане, па би увече засео у какву малу кафаницу са |
едан си је чорбаџи-Замфир у град; море, до Солун и Филибе нема га јоште по-такав!{S} А ти — их |
искаш, стринке?</p> <p>— Поскочи, дете, до чорбаџи Тасу и рекни: „Вика те стринка Јевда; искочи |
ди си до онуја... де... како се вика... до онуја, ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зоне Замфи |
</hi>, {S}1903 године (од књиге VIII, 2 до књиге X, 5), а потом ју је допунио и прерадио за изд |
мења оне пантљичице на крају курјучића; до подне измења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту |
вачки чес’!...{S} Чорбаџиски син!...{S} До Филибе и Солун да просеше чорбаџиске керке, па нијед |
{S} Васка што је доносила абере од теб’ до мен’?...</p> <p>— Мори, — рече досадно Зона, — Васка |
такој да се”, рече, „поздравиш од мен’ до ону”, рече, „брљиву чорбаџику Ташану!” — заврши Таск |
роднинску; седи си тамо сас сваки чес’ до венчање...{S} Од кога те стра’?{S} Кој ти што може!? |
ште,</l> <l>И у оро Катаринке,</l> <l>А до њума млад наредник,</l> <l>Леле, туго, млад наредник |
Што ми ти па саг тол’ко збориш, како да до годину неће па да искоче нови девојчики, и јоште мож |
ши момак, и видела да се све отимају да до њега играју.{S} А Манча је био већ на гласу као мома |
лаћеву.{S} Замолила их да оду — Уранија до Манине, а Калиопа до Манулаћеве куће, и да их запита |
ије водити са собом.{S} Ту га је водила до његове дванаесте године, а престала је да га води те |
— вели Мане Зони, која га је испратила до авлиских врата.</p> <p>— А кој си је? — запита Зона |
ни, <pb n="117" /> само он бедан; свима до шале и смеха, само он стоји и служи свима, па и оним |
прокрадала у одају, коју беше од тавана до пода притиснуо дим као облак густ.</p> <p>Дигоше се |
е, зато се у четвртак крену сама Ташана до Ураније, да види шта је било.{S} Зла слутња се обист |
измећарка њихова, Васка.{S} Стале једна до друге, па гледају како свет игра.{S} Зона гледа равн |
...</p> <p>— Како аа малко?</p> <p>— Па до „голем нишан”, а после кој да збори... и што има да |
, промине чаршијом?!{S} Од пуковника па до наредника, од старог начелника па до ћосавог практик |
па до наредника, од старог начелника па до ћосавог практиканта, од мајстора до шегрта, све је т |
х да оду — Уранија до Манине, а Калиопа до Манулаћеве куће, и да их запитају и затраже да отвор |
па до ћосавог практиканта, од мајстора до шегрта, све је то радо гледало и увек нашло тек нешт |
лке тамничарке” играло се неколико пута до „Шарен-ора”.</p> <p>— Ама саг право да ми кажеш што |
најем...{S} Па за тој, ете, искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> |
едну прилику... па за тој и искочи’ саг до вас...{S} Момак си је кротак, убав, еснаф-човек, рад |
а...{S} Стаде први кујунџија од Београд до Пећ и до Приздрен!...{S} Мори, па и да си нема паре, |
ришом погледају, мере је очима од главе до пете, врте главом забринуто, сажаљевају у себи, шапћ |
пакосно и погледа је презриво од главе до пете.</p> <p>— Зоне, мори!...{S} Не слушај гу, Калин |
отегао пазар, одмери муштерију од главе до пете, па рече:</p> <p>— Море, неси муштерија!...{S} |
синоћ ту!...{S} Пуцала би му брука све до Куршумлије, Ристовца и Сукова.{S} Умирио се мало и с |
батргати уз мајку преко калдрме, па све до осамнаесте своје године, кад му је отац плаћао четрд |
ила, па гу не пуштила оди Митров па све до Ђурђовдан, ете!.., По чаршију се, ете, збори да је З |
{S} Био је као громом поражен чувши све до ситница како је ствар текла и како се развијала.{S} |
уљала муштерија варошка, и, ко год дође до затворених врата, само зачуђено пита: „А... мајстор |
за младожењу?! дира је Мане и доводи је до плача.{S} И Мане гледа како је лепа и кад плаче, и м |
е околности”.{S} Пан-Франћишек, који је до доласка у Србију само пиво као пиће познавао, упозна |
тога немогућ био у школи.{S} Дотерао је до шестог разреда, и ту је запео, јер је изгубио право |
а!{S} Е веће нема!{S} И чорбаџиско неје до века...</p> <p>— Е, доста де! - вели јој озбиљно чор |
а сина, верујући и сама искрено да није до њега кривица, али када Зона спомену Докино име, — да |
гру, па приђе и ухвати се с леве стране до Зоне.</p> <p>Зона га само овлаш погледа, даде оком з |
ио, само кад се кренуо.{S} Тек се дигне до паше.{S} Јаве га, а паша га одмах пусти к себи.{S} Ч |
и пустио да се то чује и даље, да допре до Мана.{S} Па не само да се задржао на хвали речима, н |
јака, другарица својих.{S} Похватале се до ње све њене вршњакиње:{S} Тимка Калтагџиска и Дика Г |
ани.{S} Кад се свршила игра, повукао се до капије једне и брисао чело дуго.</p> <p>Зарекао се д |
о вешто.{S} Дугим ускакањем извештио се до невероватне лакоће, тако да је могао још онако у лет |
о кога гурне, ко се о кога очеше, ко се до кога најрадије хвата, и све те и такве ствари.</p> < |
Та запита Ставрију полицају, што седеше до мен’:{S} Кој беше ово девојченце, Ставријо? — „Зар г |
која неће своме мужу донети ништа више до две нове асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропск |
ају — и признаде јој све, ама све од аз до ижице.{S} А Дока је не само заплашила, него и вешто |
неколико речи.{S} Понекад би долазила и до места где се игра оро, али никад сама, већ увек с по |
ио и питао за берићет, па у том стиже и до Манина дућана. {S}Мане му се јави, а он га отпоздрав |
таде први кујунџија од Београд до Пећ и до Приздрен!...{S} Мори, па и да си нема паре, што је п |
личније проводи празник.{S} Зона у соби до њихове.{S} А оне седе и шапућу — чуде се што им нема |
није ни до редакције и експедиције, ни до ајнлегерке, него до уредника, јер је — писало је у л |
само на пола табака.{S} Кривица није ни до редакције и експедиције, ни до ајнлегерке, него до у |
ирали га, он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства, него да му се увек нешто стегне ок |
праји?{S} Недељу дана не смејаше да си до’оди дом, веће зареди по тетке и по стринке на ноћува |
и притрча јој Васка.</p> <p>— Отиди си до онуја... де... како се вика... до онуја, ете Калину, |
засвираше „Нишевљанку”, Манча се ухвати до Калине.{S} Зона више није играла. {S}Гледала је како |
мушких ништа да кажу, а могу се смејати до миле воље, — то толико...{S} Гледа оне женске прилик |
како се Мане нуди Калини да је допрати до њених авлиских врата, а она га благодарно погледа, а |
ше заради њума.{S} Ја гу, рече, испрати до железничку станицу!...” — Их, мајка му стара, дотле |
> <p>Зарекао се да се више неће хватати до Зоне, а није му то ни требало, јер Зона више није иг |
да како се догодило, ама сасвим од речи до речи, по оној бачванској песми, која гласи: „Ја сам |
ђеном и властитом листу стојало од речи до речи: „Умољавају се поштовани читаоци за извињење шт |
не знајем?!{S} Бата-Таско зашто искочи до теб’-те?...</p> <p>— Ама не знајеш ти ништо! — брани |
в дућан, узеја је саг под ћирију и онај до њег’ што је дућан, па направија оди два један голем. |
.{S} Или би узјахао коња, па отишао чак до Врања, до Коштане, па би увече засео у какву малу ка |
шију, сетим — сам ћу гу, викам, однесем до њег’...{S} Ако гу он не буде екимин и доктур и не оп |
и му певали и играли и вили се пред њим до зоре, а он их, расположен песмом, свирком и игром њи |
ким оркестрима банкротирао је и дотерао до овога што је сад.{S} Али он се не љути на судбину: с |
е и експедиције, ни до ајнлегерке, него до уредника, јер је — писало је у листу — директор и гл |
тио пушку, ухватио се поља и лутао тако до мрака, и тада се тек вратио кући; а да тога дана ниш |
т, „Јелку тамничарку”, играли су, једно до другог, Калина и Мане.</p> <p>И Зони дође нешто тешк |
е се многима узвик, кад их видеше једно до другог како играју.{S} И сви само Ману и Калину глед |
...{S} За теб’ ћу сал да радим од јутро до мрак — што ми треба пазар и муштерије!...</p> <p>— А |
ћа па да заб’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, курдишеш мушљику... заврши хаџи-За |
крова џивџакати. — У другој соби, одмах до собе Замфирове, поређале се на миндерлуцима: домаћиц |
а прокуне, тешко ће ти бидне, сине! <hi>До Бога</hi> се, мори, чује њојна клетва!...</p> <p>— А |
временом развити прва лепотица.</p> <p>До дућана Мана Кујунџије — оног првог у Првој глави опи |
глашен дефинитивно за мушко.{S} Од тога доба водио га је више и отац.{S} У осамнаестој години к |
а о цвећу и залевала га.{S} Скоро свако доба године имало је своје цвеће, и кућа Замфирова мири |
да укућана, који су јој погледи од неко доба ужасно досадни постали.{S} И она наваљује на мајку |
пашо, и да си зборим? — рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И кому да си зборим?! — Па скине |
" /> та се песма најрадије певала у оно доба кад се и ова наша приповетка почиње.{S} Била је чи |
а Манулаћ није ни био ту.{S} Он је у то доба већ обично у кревету.{S} А срећа што није био, јер |
ш њега да хвали?) како је момак наочит, добар, „кротак како девојка”, рече, како је сем тога чу |
из Главе пете.{S} То му је из детињства добар друг, иако нешто млађи од њега.{S} Толико су лепо |
челник, јопета, није с раскида за какав добар крканлук, па још кад је и муфталук, — па се то не |
е по други пут отворио дућан.{S} Био је добар мајстор, али сиромах; па ипак је било разлике изм |
дао.{S} Уживао је у трофејима као сваки добар војник; а такав један не мали трофеј била је и он |
још значило да јој је повраћен и стари добар глас њен. — Сви су тумачили да је то лако било: н |
као што је био добар играч, тако је био добар и певач, ловац, јахач и весељак и за друштво чове |
емљи налазе!...</p> <p>А као што је био добар играч, тако је био добар и певач, ловац, јахач и |
ст „Старинар”.</p> <p>Па као што је био добар мајстор, тако је био и леп момак.{S} Црномањаст, |
игару, и то обично онда кад би му татко добар пазар свршио).</p> <pb n="78" /> <p>И после некол |
да ништа не знају.{S} Варају се јако! „Добар петао се измалена учи кукурикати”, па тако и оне; |
рај Манина дућана, а он сам био у њему, добацила му је у пролазу: „Бата-Мане, поздравила ти се |
ања, у пропорцији према лицу, које тиме доби лепше црте и израз; курјучићи израстоше у дуге кур |
е је чуо ту песму.</p> <p>Калфа Коте не доби одговора.</p> <p>А није требало да га пита ни где |
ру описаном у песми.</p> <p>Кад Поте не доби очекивани други шамар, он полако испружи шију и гл |
еша <pb n="37" /> се тетка Дока, али не доби одговора ни од једне из већа.</p> <p>Споменуше још |
иније, и, што је главније, не дангуби — добива у времену, јер се од жупског вина много раније о |
ну, или на чесми.{S} Зато заборави брзо добивен шамар, па кад сврши посао, примаче преда се бед |
шљаше фаталиста Поте — за све ове досад добивене шамаре.{S} Боже здравља! {S}Запамтиће први нов |
, кажем! — вели Васка намештајући у уши добивене минђуше.</p> <p>— Ама, какво срамување! — храб |
ија?! — опет га пита калфа Коте, али не добија одговора. — Ти ли ће за Зону песну да појеш?!... |
упском вину, резонујући да на тај начин добија и у новцу и у времену: пиво је скупље, а вино је |
ксере; и увек му пуна шака ексера, а то добија већином приликом силних својих прошевина.{S} Тек |
веће!...{S} Од татка ми остаде, а он гу добија у дамно време оди владику Мелентија, онога што г |
ала.{S} И кад год су отпевали ту песму, добијала је чучук-Ајша лепа бакшиша и још лепших речи и |
ујући још, као и досад што је уз бакшиш добијала. — Што ми је за паре!{S} Овој си ја делим сас |
но.{S} Па ипак није хтео ништа силом да добије.{S} А после, њега и није вређало то како су о ње |
ли, и коске наше остављали — само да је добијемо.{S} И што ће нам онда све то?!...{S} И пошто ј |
„пајтон”, и нико више у месту, онда тек добијете праву слику богатства, великог богатства чорба |
е и не би запевао, и, ни крив ни дужан, добио шамар, да није сам он, исти калфа Коте, звиждукао |
ви онај шамар што га је пре недељу дана добио и он сам од мајстор-Мана, кад је ту исту песму пр |
ђи између оца и сина.{S} Јер Митанче је добио поуздане вести да му је његова фатална супруга Хе |
ао и не размишљајући баш много зашто је добио шамар.{S} Можда зато што је с тим начисто био да |
е што се само на речима свршило, а није добио, као што је могао, ниједну столицу у главу или са |
ичешћивао), није било дана да Поте није добио шамара, или у дућану, или на чесми.{S} Зато забор |
сељак — и тако је мајстор Мане од њих и добио онај надимак: чапкун-Мане...</p> </div> <pb n="25 |
адатака под мишком, од којег поправљања добише и сами неки уморан и скоро рећи глуп израз на ли |
ава домакица беше!{S} Е ли јоште онаква добра ткаља, како у оној време што беше?...{S} Беше доб |
и сви му повлађују, сви га хвале да је добра прилика и веле: „Море, па има си човек и дућан!” |
hi>, <hi>ашик-Ђорђија</hi>. {S}Јахао је добра хата, носио лепо одело; није се бојао Турака, и в |
гу, како да гу не познавам!...{S} Беше добра аргатка... работила ми је, у лојзе...{S} Беше ват |
како у оној време што беше?...{S} Беше добра ткаља — и ти си таква да биднеш, како, како ете, |
т година.{S} Јављале су јој се прилике, добре прилике, али се она не хтеде удавати, јер ниједан |
ан глас, добро мућка нумере у кеси, има добре очи, разговетно чита бројеве и никад се није забу |
грди кога од млађих — ипак је тих дана добре воље.</p> <p>Био је стари ашик.{S} У многим песма |
е, била чесма, надалеко чувена са своје добре воде; зато је око ње увек више света било и мало |
кина душица” — и све тако нека имена! — Добри људи, лепе прилике, али при свем том, ипак бедни |
би увече засео у какву малу кафаницу са добрим вином, и у друштву се бурно провеселио.{S} Пио б |
: „Мућни боље!”, други опет: „Добро је, добро!”, понеки додаје: „Добро је!{S} Што да си мућка?{ |
је, здрав је, грлат је; има јасан глас, добро мућка нумере у кеси, има добре очи, разговетно чи |
ја је. — Ти памти...{S} Је л’ седма?{S} Добро...{S} Кад ти кажеш, верујем.{S} Ја ћу да пијем, а |
аде јетко, примајући и миришући руже. — Добро си је што си „куче у чашире” носи и појас, та има |
— И муштерије имам сијасвет...</p> <p>— Добро, де!</p> <p>— Кућа ми пуна...</p> <p>— Е што ми з |
ре тога хтео да јој спреми нешто, да га добро запамти, — а за то је опет морало доћи ово што је |
икакве вере.{S} Она је знала да је Зона добро дете, и све ово је сматрала и презирала као гадне |
сцене са старим Замфиром; разумео га је добро, па ипак није ни корака пришао на сусрет жељама х |
непријатељ чорбаџи-Замфиров, Митанча је добро дошао сада Ману: да се сложе и слошки да нападну |
некако лако и вешто да намирише где је добро друштво, било по каквом мирису од пржене кафе, ил |
S} Код Замфирових одмах осетише да није добро, кад не сме да дође, зато се у четвртак крену сам |
!...</p> <p>— Како рече?...{S} Не чу те добро!... — запита је благо и погледа благим погледом, |
ео да се љути, јер је та песма и сувише добро позната била.{S} Певала се по целом граду, и да ј |
д би му споменули „више школе”, и да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега доста - |
т жељама хаџи-Замфировим.{S} Знао је он добро старога господара; знао је да је у кући свемоћан, |
Кад год би свршио какав посао и зарадио добро, тада не би жалио ни времена ни пара да се провес |
ју.{S} И главно и детаљно знало се врло добро, јер Таска је свакоме тачно причала шта је она ка |
а за утеху она реч: „Ко зна зашто је то добро?!”, — и он се наскоро прибрао и исправио.{S} Није |
-Моша Абеншаам певушио би је кад би што добро продао, или кад би, сарафећи, кога забушио и прев |
орбаџи-Петракијев син, и читатељима већ добро познат из ранијих глава.{S} На то радо пристадоше |
иде!{S} А ја сам светски човек: ја хоћу добро да поједем, па, брате, и да попијем хоћу...{S} Ко |
ет: „Добро је, добро!”, понеки додаје: „Добро је!{S} Што да си мућка?{S} Неје пљоска с ракију, |
Једни вичу: „Мућни боље!”, други опет: „Добро је, добро!”, понеки додаје: „Добро је!{S} Што да |
едном друштву хвалио је Ману као једног доброг занатлију и причао им како је лепо живео с оцем |
единац и једини наследник његовог иначе доброг пријатеља, то је врло често било чак и речи и св |
ку све их спомену, о свакој рече што се доброга могло рећи, и запита га шта он мисли.</p> <p>Ма |
у страху Господњем и да је ишло стазом добродетељи — која, као што се зна, није никад примамљи |
пет, ни главно не враћају...{S} Тако је добродушни пан-Франћишек обезбедио своју будућност: ост |
ne unit="subSection" /> <p> <hi>Прича о добром детету Манулаћу, која је прича права супротност |
е, а ту се нађе увек и по једна мирна и доброћудна будала, без које није ниједно такво место, с |
ти дам један <hi>милион</hi>, или једну добру <hi>кишу</hi> за нашег сељака?”... — Части ми мој |
ти Ђорђија беше у Котине године кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашто да ти пропада век?!...</p> |
еш сас теб’ и чорбаџи-Јордана, те га не доведеш помеђу нас у хамам?... — Отада га мајка није ви |
и момак?! — вели му мати. — Снају да ми доведеш у дом, да ми хизмет <pb n="42" /> чини, та да с |
м и резилак!{S} Жива ти ја!{S} Узми си, доведи си дом невесту!{S} Погле кол’ки човек стаде!{S} |
ио право на даље школовање.{S} То га је довело у сукоб и у заваду с државом и друштвом.{S} И он |
аџиско дете, пусто, лудо; расло у сваки довлет; зар знало оно што је мука и невоља?...{S} Ама, |
слали, јер су им одатле писали да је не доводе сад, бар још за неко време, док се ућути с неком |
мао форме за младожењу?! дира је Мане и доводи је до плача.{S} И Мане гледа како је лепа и кад |
је, и често би тиме друштво у неприлику доводила.{S} А имала је обичај да оно што каже упорно б |
од својих стрина и тетака, и није могла довољно да се накаје што се није могла да одржи на доја |
алази да му је живот пуст, да нема неге довољно.{S} Помишља чак и на старост и болест, која мож |
хој, леле, Зо...</l> </quote> <p>али не доврши, јер пуче шамар, и Поте испусти ону зечју ногу и |
.{S} Задубили се у посао.{S} Калфа Кота довршује неку срмали-муштиклу, — коју је поручио код њи |
ужније му око срца гледајући шта се све догађа.{S} И гледајући непрестано играње оне суклате Ма |
есовање грађанства било је толико јако, догађај сам по себи тако интересантан и тајанствен, вер |
ебе одговорност, да заглади онај немили догађај, да докаже да он сам ништа томе није крив, него |
риле, јер су све веровале да се синоћни догађај могао догодити само због немара и те извесне ла |
м друштву и да заборави немио вечерашњи догађај, да свирком и игром заглуши буру која му је бес |
рист: обесиће му се о врат и употребити догађај у своју корист, или тако нешто учинити што би у |
чудан и многима необјашњив и загонетан догађај заинтересовала и заузела и сама месна штампа, и |
ија која је поникла подаље од позорнице догађаја и зато је, као посве невероватна, брзо и пропа |
се к самом извору, такорећи, позорници догађаја, да својим очима види, својим ушима да чује и |
и те.{S} Врати се опет мислима синоћњем догађају. {S}Мислио је о глупом смеху Васке измећарке, |
се брзином муње распрострла прича о том догађају.{S} И главно и детаљно знало се врло добро, је |
внијим централним улицама гласови о том догађају нису, наравно, били тако претерани, али се ипа |
</head> <p> <hi>У њој је прва верзија о догађају, испричаном у прошлој глави, верзија која је п |
ead> <p> <hi>У њој се приповеда како се догодило, ама сасвим од речи до речи, по оној бачванско |
ве веровале да се синоћни догађај могао догодити само због немара и те извесне лакомислености х |
и голубови гукали испод стрехе, кандило догоревало, а он још седи и размишља о страшној синоћно |
еспап и сами га у колицима у први мрак догурају у свој дућан; ту свраћају и танки практиканти |
ргу” што арче њихов мал по комшилуку, и дода: да су саг скупе паре, — отац се просто топи од си |
а он лично да му буде девер уз девојку, додав: нека се покори судбини, ономе што је писано и су |
му цигарлук. — А ја ће пратим за њума — додаде, — кад буде готова...</p> <p>Мане разгледа мушти |
че и испи опет једну чашицу мастике, па додаде: — Ако искаш, Јевдо, ете, све да ти ти зберем је |
p>Јевда уздахну и одобраваше главом, па додаде:</p> <p>— Мину старо време, — беше му, бата-Таск |
адину, како је вредна, кротка и лепа, и додаде да није ни чудо, кад јој је татко Грк из Филибе; |
жа.</p> <p>— Ех! — уздахну Мане болно и додаде јетко, примајући и миришући руже. — Добро си је |
а-Дока, и на велико запрепашћење њихово додаде: — Чорбаџиске куће <hi>много су</hi>, а наш Мане |
су то!...{S} Несу крушке дивјаке!... — додаје и погледа у оца.</p> <p>А родитељи га гледају пу |
> <p>— Па берем да је трговац ники... — додаје тетка Таска и потпирује гнев. — Предузимач, ели |
други опет: „Добро је, добро!”, понеки додаје: „Добро је!{S} Што да си мућка?{S} Неје пљоска с |
ињала ни претресала Ману, него Ђорђију, додајући: нека се Зона сети оне речи која вели да ивер |
Манчиним штиклама што казују да играчи додирују земљу и да се ипак на земљи налазе!...</p> <p> |
а твојега Манчу, па да ти, како и мен’, дође жал и криво што неси <hi>ти</hi> Манча!</p> <p>— И |
се брише јаглуком, кад се пустила игра, дође и њој воља да поигра, па иако је чорбаџиска ћерка, |
дено тамо.</p> <p>После две-три недеље, дође по њу други зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л* |
еде и поче:</p> <p>— Ете саг ми, Јевдо, дође ништо у памет, и присети’ се да ти кажем...{S} Нек |
полако нестати.</p> <p>Тако и ураде.{S} Дође зет Гопе по Зону и одведе је.{S} Али је несрећа би |
.</p> <p>И оне се одазваше и дођоше.{S} Дође и тетка Дика и тетка Кара, и стринка Парашкева, и |
са нишаљке иду и хватају се у коло.{S} Дође мало после, и Зона са другарицом својом, Геном Кри |
ер она је, вели, већ остарела.</p> <p>— Дође си други земан; заступи други ред и адет, — говори |
овде никад дотле не сме, и не може, да дође!...</p> <p>Тек спопадну човека који није ни у сну |
b n="147" /> ће си <hi>она сама</hi> да дође и чука на <hi>Манчину порту!</hi> Мори, ваша брука |
ах осетише да није добро, кад не сме да дође, зато се у четвртак крену сама Ташана до Ураније, |
о брзо, да Мане није имао времена ни да дође к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати по |
одобровољи и каже шта га је нагнало да дође паши, исприча му неку сиротињску невољу.{S} Потужи |
кој касини; кад Ставре спреми све, нека дође и нека му јави.{S} Тако уговорише, а затим се рази |
е вода слива</l> <l>И девојци која сама дође!</l> </quote> <p>И тако прошла читава година — век |
ском, Калиопом и Уранијом, јер им свима дође чудно већ само то што је банула у кућу, а још чудн |
Што ти требам? — запита је Калина, кад дође.</p> <p>— Вика’ те... ете... — поче Зона, а сва бл |
т слабије прекодан долази кући; а и кад дође, боље да не дође, јер је пргав и џандрљив.{S} Свач |
т покуљала муштерија варошка, и, ко год дође до затворених врата, само зачуђено пита: „А... мај |
и хоће и милује!...{S} Ако ми, рече, не дође саг у јесен у кућу — на пролет ће ми дође там’ под |
н долази кући; а и кад дође, боље да не дође, јер је пргав и џандрљив.{S} Свачему махнише, ништ |
не може, баш и кад се сви скупе, док не дође неопходни и потребни Нацко, јер он је, такорећи, д |
Манулаћа чорбаџи-Ранђеловог, а кад Мане дође у игрању према њој, а она га и не гледа, него само |
Мана, али га ипак гледа.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна |
ма „Причекни си малко, рече ми жена, ће дође <hi>дете</hi>!...” А за тој па да ми је!” реко’ гу |
ће их на гомилу.{S} Ујутру оде, а увече дође.{S} Нема више оне раскошно бујне косе, оног дугог |
е прилику.{S} И када бану, и незвана, и дође још једна, четврта тетка, нека тетка Дока, с рукам |
кну из филџана, па настави: — А мен’ ми дође ништо жал’, па си зборим у памет: „Ех, црна Доке, |
ико време спрама есап!...{S} Ама, па ми дође ништо чудно!{S} Има си једно сопче његово, и никог |
чува па за недељу ели светак?!{S} Па ми дође ништо мило, та реко’ у себ’:{S} Бреее, овој ће куч |
а’ и отрпе’ нико време.{S} Ама после ми дође ништо у памет за чекмеџе. {S}Есапим и треба да је |
ђе саг у јесен у кућу — на пролет ће ми дође там’ под Горицу!...”</p> <p>— Ама! — викну радосно |
до другог, Калина и Мане.</p> <p>И Зони дође нешто тешко.{S} Наслонила се на Гену, другарицу св |
е напраји оди момче...{S} Како земља си дође...</p> <p>— Што напраји?!{S} Ешекл’к напраји.{S} И |
га туј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с кочије и с кардаши, и она ги, рече, причека |
промени, изменила се и она.{S} Лице јој дође пуније и уста сада много мања, у пропорцији према |
ве...{S} Сал што не плаче, колко му жал дође, и тешко!</p> <p>— Е, е!{S} Туј ми се уврте, — реч |
кој да улегне у кућу?!{S} А си домаћин дође, а измећарка си тури чивију на порту — и свршена р |
се кришом насмеја; ваљда и њему смешно дође при помисли какав би смешан изгледао шегрт Поте ка |
...” — Их, мајка му стара, дотле ли зар дође?!</p> <p>— Какво време заступи, бата-Таско, Бог да |
е није му допустио чак ни о слави да му дође у кућу.{S} Зато Митанча још једнако натеже и тавор |
никако да избије из главе.{S} И она му дође ужасно немилосрдна и гадна.{S} И кад је она таква |
свадбе не нађу оне две заједно.</p> <p>Дође ред и на бирање и тражење часника.{S} За све се сл |
— рече чорбаџи-Таско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!...</p> </div> |
, голема работа!{S} Ама брго, рекни, да дођеш!...”</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не пр |
гласом, да би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да се цениш у татка ми...{S} Васка ни се уд |
еће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе да дођеш! <pb n="48" /> И по таг искачаше пазар за нико вр |
ика, збори, када ништо неје било, а оно дођи к ноћи и украдни гу... ће те чека, па, вика, ако с |
ла:</p> <p>— Зоне куде ви је?{S} Саг си дођо’ из лојзе, пусто остало!{S} Филоксера га поручала! |
уштулугџија, Ташано!{S} Сас црн ти абер дођо’!...</p> <p>— Ћути си, не збори! — викну Ташана. — |
ело.</p> <p>И трећи чибуци и треће кафе дођоше, а чорбаџи-Замфир тек сад мало да се одобровољи |
аријих жена.</p> <p>И оне се одазваше и дођоше.{S} Дође и тетка Дика и тетка Кара, и стринка Па |
ара, па изгледа као цветна башта.{S} Ту дођоше и они што продају петлиће и свирајке од шећера, |
при помисли на игру и ашиковање.</p> <p>Дођоше већ и Цигани.{S} Чувена дружина, снабдевена разн |
астике?!...{S} Или увече на концерте да дођу?!...{S} Јок, брате. „Ми ће си у лојзе искочимо!” П |
еки из престонице.{S} Ту се увек десе и дођу и понеки трговачки агенти, понеки агент осигуравај |
мислећи на Потину мајку — шта је чула и доживела, — и шта ће још све чути и доживети!”...{S} Мн |
па рекни: {S}Исполај на Господа кад си доживемо и тој!{S} Кој знаје, рече, што му је писано, и |
тако, хвала Богу, није још и ту срамоту доживео да му се сав свет смеје!...</p> <p>Зора је већ |
> <p>— Аферим, — хвали га Замфир — када доживесмо и тој наше дете има си три касе.</p> <p>Мане |
а и доживела, — и шта ће још све чути и доживети!”...{S} Многи приметише како им је тек сада пу |
био на свашта, али никако није могао да дозна ко је то написао, поред свег трагања и распитивањ |
шта је све изблејала.{S} И тако је Дока дознала и одмах схватила и јасно јој било да ствар по М |
t="subSection" /> <p>Из даљег разговора дознао је Мане од Васке да је по чорбаџи-Замфировој кућ |
сле одласка Докина било.{S} Од Васке је дознао да је Зона грдно много пропатила због тога од св |
толиких анђела хранитеља, међу којима, доиста, не може поклизнути и врднути са стазе врлина ни |
некако баш и било.{S} У кући Замфирово| доиста је било нешто тужно, нешто све расејано, неки ум |
! — чуди се једнако Јордан речи коју је доиста сад први пут чуо (иако се сваки дан тужио како „ |
{S} Чети си свет, па се смеје!</p> <p>И доиста беше изишла једна подужа белешка о мајстору Мана |
тајна, већ и због самога тога што се то доиста десило, а још више због тога што се то, нађавола |
аска могла да си збори што си милује, — Дој си је <hi>њојно</hi> знање...</p> <p>— Тол’ко?</p> |
се накаје што се није могла да одржи на дојакошњој даљини и висини од „фукаре”.</p> <p>А то је |
чисту погачу!</l> <l>Ће дојду, Вело, ће дојду,</l> <l>Ће дојду селски сејмени!...</l> </quote> |
,</l> <l>Измеси чисту погачу!</l> <l>Ће дојду, Вело, ће дојду,</l> <l>Ће дојду селски сејмени!. |
<l>Ће дојду, Вело, ће дојду,</l> <l>Ће дојду селски сејмени!...</l> </quote> <p>Али, док је он |
ће погледају, заваравају један другога, док им се једном погледи не сусретоше.</p> <p>— Ахаха! |
на једну исту цифру.{S} Па тако и сада, док је викао цифре, викао, а сада поче онако.</p> <p>Ви |
ешће од свију — послуживала тетка Дока, док је причала слике из хамама, па да све то изнесе нап |
мало слике су све блеђе и блеђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а с њима и спомен на Зону.{S} |
е не доводе сад, бар још за неко време, док се ућути с неком проклетом песмом, која се тамо сад |
subSection" /> <p>Мислио и мислио Мане, док се напослетку не сети Митанча Петракијевог, познато |
а она не може, баш и кад се сви скупе, док не дође неопходни и потребни Нацко, јер он је, тако |
ком и брзо га опет хвата и чврсто држи, док јој се опет не исклизне рука из његове; гледа како |
селски сејмени!...</l> </quote> <p>Али, док је он слушао на чифлуку омиљену песму, десило се он |
глави а другом одоздо по доњој вилици, док му једва састави.{S} А он се дере: „Уа, уа!”</p> <p |
Дуго је тако ћутао погружен и несрећан, док се једва разабрао и увидео да је то само сан, страш |
ог курјука — отрцао се и крзао једнако, док није дошао танак и кратак, мало дужи од мачјег репа |
еле и назадњачке погледе.{S} Уз женско, док је девојка, обично је увек или мајка или тетке и ст |
илно љутило, понос јој вређало.{S} Јер, док је сваки други забленуто, изненађено и с неком тихо |
S} Осећао је да још није прилика за њу, док не постане официр.{S} А дотле се трудио да јој бар |
ка томе злу и <pb n="172" /> невољи.{S} Док је малодушна женскадија очајавала, мислећи да је св |
новина.</hi> </p> <p>Целога тога дана — док се још код хаџи-Замфирових није ни слутило шта се с |
што га испусти? „Дрво се, викам, савија док је младо,” има селски реч.{S} Та и сас теб’ и Митка |
о лако Мани; и прошло је повише времена док је могао срести и ословити и реч-две насамо разгово |
еки умор и тишина целога тога дана, све док није у сам мрак банула у кућу тетка Таска, и с врат |
огнутом главом и рукама под пасом — све док он не прође!...{S} Зато, хтео не хтео, мора да се ж |
је је и онда тако исто мирило. {S}И све док цвета дафина, оно неколико дана, чорбаџи-Замфир нер |
хесапећи у себи колико још има да прође док га закалфе; а чим постане калфа, искијаће први шегр |
одинама безнадежно уздисао.{S} Почео је док је још девојка била, и још није престао уздисати, а |
}Свакога дана имају доста посла девојке док све то изрибају, па се сија по чорбаџи-Замфировој а |
а.{S} Предаде таблу ради контроле.{S} И док је он брисао чело, примао честитања и очекивао паре |
и не искам, веће код хаџику...</p> <p>И док се ове домишљаху ко ли ће то бити, отворише се врат |
олена, па би онда сео, и не би се дигао док му се прво његов татко не дигне; само у кафани би о |
сложно, и не оставише је никако на миру док јој га, како им се учинило, не избише из главе.{S} |
се ожениш и без њину Зону!...{S} Мори, „док си имаш грбину, ће нађеш ласно и самарицу”!{S} Ласн |
тачно причала шта је она казала Доки, а Дока, опет, шта је све она казала и Таски и Замфиру.{S} |
е јој све, ама све од аз до ижице.{S} А Дока је не само заплашила, него и вешто питала: постављ |
бра.{S} Шта је ово? помисли Мане, каква Дока, какве друге жене!{S} Нико више није ту био, само |
лак!...</p> <p>— Де, мори, — умирује га Дока, — ти ме знајеш убаво!{S} Не ли смо родљаци?{S} Не |
умирује, и све би се мирно свршило, да Дока није дирнула у сталеж.</p> <p>— Вика, <hi>чорбаџис |
— поче шапћући тетка Таска. — Она луда Дока зар је пуштила тај реч!{S} Пипка гу изела, треска |
причати (па и потући се с неком!) тетка Дока, којој су фес и шамија дошли већ мало више накриво |
е на позив Јевдин, само најмлађа, тетка Дока, дошла је, као и увек, незвана.{S} Била је то још |
треба женска виткија и лакша.{S} Тетка Дока се брани и вели да је она лака и зове га да се огл |
Section" /> <p>И наслутила је.{S} Тетка Дока полете одмах право у Замфиров крај.{S} На улици ср |
.{S} Био је утучен и неутешан.{S} Тетка Дока га је најпре изгрдила, а после тешила утешним речи |
понеке и задиманиле као мушко.{S} Тетка Дока пије и кафу и мастику и уз то пуши као Турчин.</p> |
ли зна она коју такву женску.{S} Тетка Дока се понуди сама.{S} Повисока је, а куражна је.</p> |
на била све и сва у Замфировој, а тетка Дока у Маниној кући.{S} Дубоко у ноћ још се таласало ко |
о разговор.{S} И кад се уверио да тетка Дока све зна, он јој се исповеди и призна јој искрено д |
ђе још једна, четврта тетка, нека тетка Дока, с рукама преко трбуха, и запита их шта су се скуп |
се — чешће од свију — послуживала тетка Дока, док је причала слике из хамама, па да све то изне |
тако и сада.{S} Оно што је знала тетка Дока, није знала мајка Јевда, јер Мане није хтео, а дру |
/p> <p>Тако је говорила задовољна тетка Дока.{S} Али је то, наравно, слаба утеха била за Манчу. |
ам ништа томе није крив, него она тетка Дока, па нека се одбије на њену лудост...</p> <p>Али са |
рилика?! — умеша <pb n="37" /> се тетка Дока, али не доби одговора ни од једне из већа.</p> <p> |
ке, Калиопа и Уранија.{S} Само се тетка Дока не смеје, него се љути; планула, па скида папучу и |
и ће то бити, отворише се врата и тетка Дока упаде у собу.{S} Да је други ко кроз сам сулундар |
уђавала, снебивала и отимала, али тетка Дока — онако како је Бог дао — подвикну јој и развика с |
<p>— Да збориш, Јевдо, — рече јој тетка Дока. — Да му збориш, ем повише да му збориш за тија де |
обоје љуте. — Бре, бре, бре! — наставља Дока. — Видосте ли, мори, нашога Манчу како си знаје уб |
ила. „Ашкољс’н, бре!” подвикну усхићена Дока, „куче Ђорђијино!{S} Саг те признавам дек си тетин |
град, — та ја да не знајем! — одговара Дока. — Мори, знајем си све; све ми казаше, мори, како |
p> <p>— Ја па тетка на Ману! — одговара Дока.</p> <p>— Мен’ ми кеф за Манулаћа, — вели Таска.</ |
ко шиљбок ники?! — обрецну се одједаред Дока на измећарку. — Искочи се, дете, умем си ја да пиј |
о постављених услова, на које је услове Дока тешко пристајала.{S} Јер Дока је била врло незгодн |
а с мен’ у амам да искочиш, — салете је Дока, — да сеириш и да видиш једну убавињу и лепотију о |
и Замфира и чула и видела.{S} И чим је Дока отишла, стари Замфир плане, силно плане господарск |
јући шта је све изблејала.{S} И тако је Дока дознала и одмах схватила и јасно јој било да ствар |
животу.{S} Онај пљусак од грдњи што је Дока сручила на њега тако га је раздремао и расанио пос |
дна није подесна била.{S} Све што их је Дока споменула нису биле згодне за ово чудно, а помало |
— Збори си, несрећо грчка! — развика се Дока, па заврши: — А ти, Ташано, подај си дете за онога |
онај реч „куче у чашире”! — раздера се Дока и оде љутито, и остави запрепашћеног чорбаџи-Замфи |
<p>— Е, лошо ли сам зборила? — брани се Дока. — Што да неје прилика, кад смо, ете, једна вера.. |
баџика?...</p> <p>— Лелее, — осмехну се Дока, — малко ли ги знајем?!...{S} Е, што је била она С |
а данашњи сокак-лаф, па ће бидне!” рече Дока. „Ако данас неје, ће бидне јутре.{S} И јоште гори |
, Кара, Рушка, Парашкева, и Николета, и Дока.{S} Све су оне дошле на позив Јевдин, само најмлађ |
о свршавају — никога не питају; Таска и Дока, те две тетке, вешто су и фино удаљене, да не би ш |
и ту и Доку), од којих су две — Таска и Дока — биле савршеније и, по томе, и страшније за распр |
тражим по ма’але, еве сам ти ја! — вели Дока.</p> <p>— Море, тето, — брани се Мане од ове нове |
<p>— Што ће си чиним?{S} К’смет! — вели Дока.</p> <p>— Дамно те не беше при нас... — рече јој с |
да збори... и што има да збори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, како то збориш? — викну ужаснути Ма |
/p> <p>— Ете што?!... — чуди се и брани Дока.{S} Што си лошо зборим?...{S} Ако си прајим кеф, б |
си ја, Таске, твоје зборење! — вели јој Дока, а пребацила ногу преко ноге, па бећарски пушта гу |
а.</p> <p>— Мен’ па за Ману! — вели јој Дока, па се окрете осталима. — Аман, жене, тако ви Вели |
Чорбаџиско да видиш сал!... — вели јој Дока излазећи. — Ја ћу си разберем кад ће Аџиски у амам |
?{S} Ја си с домаћицу зборим! — вели им Дока преко рамена, па наставља даље мирним тоном. — Та |
да праћа?</p> <p>— Па, — поче заједљиво Дока, — саг неће да праћа на бимбашије и миралаје зашто |
о да ју је одмах придобио за ствар, јер Дока је на такве ствари била увек готова као, што рекли |
је услове Дока тешко пристајала.{S} Јер Дока је била врло незгодна: увек би понешто лупила, иак |
бунило, а онима је мало помогло.{S} Јер Дока је увек умела некако лако и вешто да намирише где |
.</p> <p>— Ич да се не љутиш, — вели му Дока, — ич да неси жалан!{S} Ако, што ти не дадоше дево |
Кој да си иде дом?!{S} Ја ли?! — плану Дока и скиде једну папучу и стеже је. — Рушка нек’ си и |
/> <p>— Мори, и ваше се знаје! — плану Дока. — Деда како ти се викаше, како се презиваше? — Ко |
за неприлику, за Манулаћа тога, — плану Дока. — Ама послен да ви не бидне криво, кад, ете, стан |
ко срамување!!{S} Леле, тугоо!! — викну Дока, па се завали онако бећарски и распали цигару, срк |
ј је „куче”, несрећо чорбаџиска?! цикну Дока. — Знајеш ли, бре, ако дофатим саг ове нал’не (и п |
маћица.</p> <p>— Што прајите? — пита их Дока, седајући на миндерлук према њима.</p> <p>— Седимо |
воре; али све им то није помогло: тетка-Дока је, као и свака радознала женска, могла и инстинкт |
о разговарали, кад уједаред упаде тетка-Дока међу њих баш кад су јој се најмање надали и најмањ |
је?!</p> <p>— Ихааа! — засмеја се тетка-Дока. — За тој па да ми је!{S} Знајеш ли, мори, несрећо |
— Ласно, мори, за тој! — умеша се тетка-Дока, и на велико запрепашћење њихово додаде: — Чорбаџи |
н нико други него баш сама главом тетка-Дока.{S} Дошла је да му каже све шта је и како је било, |
риме више!... — вели му задовољно тетка-Дока одлазећи. — Мори, саг да ги искаш и ону њину дрту |
> <p>— А, такој ли је? — викну му тетка-Дока још с врата улазећи у дућан.</p> <p>— Што је? — пи |
сред срца.</p> <p>— Аха! — кликну тетка-Дока. — Такој те искам!{S} И татко ти такав беше!</p> < |
Сол ручам, мајке... — уверава их тетка-Дока, а они се обоје љуте. — Бре, бре, бре! — наставља |
ниница!...{S} И она луда и брљива бећар-Дока да ти се пада тетка!...</p> <milestone unit="subSe |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дока пође, али се успут сети да је данас субота; остави |
зарфовима и унесе и послужи их.</p> <p>Дока се искашљује и спрема да отпочне, срче кафу, разгл |
ост, да заглади онај немили догађај, да докаже да он сам ништа томе није крив, него она тетка Д |
век био најбољи и најнесумњивији знак и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена.</ |
ма, којима се — после онако еклатантног доказа да је све лаж и клевета — ни најмање није надала |
адржао на хвали речима, него је и делом доказао да га цени: поручио је преко свога човека једну |
орена?!</p> <p>— Доцна си се присетила, Доке...{S} А за Зону имамо си веће прилику! — вели Уран |
што... саг га је време...</p> <p>— Ама, Доке, памет си бери!{S} Башка су Замфирови, башка па Ђо |
од накладено кубе...</p> <p>— Еј, Доке, Доке, ти си остаде јоште па она!</p> <p>— Што ће си чин |
ан’ма на Имер-агу, па, рече: „Виде ли, Доке, што је, рече, убаво овој Зоне Аџиско; па бела как |
ућа — и наша кућа!...{S} Памет си бери, Доке!...</p> <p>— Иха!{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу ти изр |
па каква си је!...{S} Кад ћеш си, мори, Доке, црна Доке, ете, памет да спечалиш?!{S} Тој ли је |
..</p> <p>Де-де!{S} Ласно за тој, мори, Доке!{S} Ће искочимо једанпут! — вели Јевда, само да је |
обичају само при прошевини. — Седа си, Доке! — нуди је домаћица.</p> <p>— Што прајите? — пита |
слуша!... „’Ајде, вика ми он, ћути си, Доке!{S} Тебе ти ласно, рече; ти си мислиш да се саг ла |
ушила!...)</p> <p>— Здраво, ти како си, Доке? — прихвати јој Ташана, па се тек погледа с Таском |
ке испод накладено кубе...</p> <p>— Еј, Доке, Доке, ти си остаде јоште па она!</p> <p>— Што ће |
?!{S} Зашто да се крије?</p> <p>— Аман, Доке!... <hi>Реч</hi> да не искочи за девојку.</p> <p>— |
саг, иди си па легни; преспиј си малко, Доке...</p> <p>— Ете, тој Зоне Чорбаџиско да видиш сал! |
ти напрајим!...</p> <pb n="95" /> <p>— Доке, — викну уплашено Мане на њу. — змија ће те уапи, |
i>политику</hi>! — рече и оде.</p> <p>— Доке! — викну Мане и полете за њом, али она беше већ да |
Парашкева:</p> <p>— Збрасмо се, стринка Доке, ’оћемо, ете, да женимо оној наше магаре!...</p> < |
а Таска, па се окрете још више од тетка Доке.</p> <p>— Мори, разбирам си ја, Таске, твоје зборе |
је!...{S} Кад ћеш си, мори, Доке, црна Доке, ете, памет да спечалиш?!{S} Тој ли је зборење?!{S |
о жал’, па си зборим у памет: „Ех, црна Доке, пусти твој к’смет!...{S} Што несам бећар, та да г |
увенога Ђорђија и братанац још чувеније Доке, био крв њихова, — па се није задовољио само тиме |
ј сапун!” вика једна. „Узми си, стринке Доке, мој сапун, кирид-сапун је!” вика па друга.{S} Бож |
чула, а ону <pb n="105" /> сцену између Доке и Замфира и чула и видела.{S} И чим је Дока отишла |
ашта му живо претставља ту сцену између Доке и Замфирових.{S} Страшна му је била и сама та поми |
истину казала.</p> <p>По одласку тетка-Доке настао је код Замфирових прави лом.{S} Зона је из |
к готова као, што рекли, бос у бару.{S} Доки се дивно допало, тако јој се допало да га је у зна |
ако и даље остане то ту при руци тетка Доки, ко зна шта све може лупити и испричати (па и поту |
свакоме тачно причала шта је она казала Доки, а Дока, опет, шта је све она казала и Таски и Зам |
гледаће висок и витак у том оделу.{S} И Доки се допала та мисао, и она остаде и даље у тој заве |
слободно <pb n="126" /> поверити тетка-Доки, која је, уосталом, и дужна да му помогне, јер она |
слудовао <pb n="108" /> и признао тетка-Доки јаде своје.{S} И тек кад му је она опет дошла и по |
у већ далеко измакла и силно појурила у Докин сокак. — Их, их, их, леле!{S} Каква срамота!...{S |
знао све шта је и како је после одласка Докина било.{S} Од Васке је дознао да је Зона грдно мно |
радио.{S} Помислио је да је све то, та Докина посета и прошевина, удешено са Зониним знањем и |
је испричана једна пропала мисија тетка-Докина, или, боље рећи, „Пошљи лудо на војску, па седи |
оште и то: како гу на кочије одвезоше у Докине; там <pb n="146" /> је, зборе си, ноћила; сву но |
му се све то није милило.{S} Речи тетка-Докине му једнако брује у ушима и распаљена машта му жи |
до њега кривица, али када Зона спомену Докино име, — да је и она ту умешана била, — Јевди је о |
тако хитно.</p> <p>— Море, Манчо, сине, докле ће си момак?! — вели му мати. — Снају да ми довед |
аваху и притискиваху болну душу његову, докле га из тих мисли не трже силан смех, од којега се |
S} Много ли ће још воде Нишавом протећи докле наш свет не осети благотворну моћ штампе, те осме |
{S} И доклегод оро траје, или још боље, доклегод Мане не пође кући, и она стоји ту држећи Гену |
или се смеши или ће да заплаче...{S} И доклегод оро траје, или још боље, доклегод Мане не пође |
ги држиш на крило!...</p> <p>— Их, црна Доко! — викну очајно Јевда, — кад ће памет да си спечал |
ју. {S}Кад лети после ручка прилегне на доксат, да се одмори и придрема мало, волео је да чује |
<p>А кад би устао, потрчале би одмах на доксат, да га послуже.{S} Једна му носи на послужавнику |
свет се окупио, па прекрилио све одаје, доксате, авлију и сав сокак; на све стране само оро вид |
распознавала се усред осталих кућа, са доксатима и мноштвом прозора с капцима.{S} У кућу се ул |
и лепа бела кућица с повећом баштом, са доксатом обраслим у ладолежу, хмељу и виновој лози.{S} |
и усамљена, засипана јесењим лишћем, на доксату, и кидајући митровске, зимње руже, запева тихо |
Зона Васки, седећи тако често тужна на доксату, и, отуривши ђерђеф, наслонила би се тада на бе |
о њег’...{S} Ако гу он не буде екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си баталим и дуван, зашто ц |
оро... иска да се ороди сас луду Доку, Доку да вика: тетко!</p> <p>— Па берем да је трговац ни |
е у кућу, — тој казују... -</p> <p>— За Доку збореше?!{S} Мори, оди туј несрећу може да је иско |
достојанственим тоном, а и не гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — Чиновник, ете, |
дна женска, витка и повиша, и он запита Доку да ли зна она коју такву женску.{S} Тетка Дока се |
о у присуству пет жена (рачунајући ту и Доку), од којих су две — Таска и Дока — биле савршеније |
у.{S} Јевда полете, али не могаде стићи Доку, која је јурила као ветар.{S} Јевда се врати у кућ |
чему је ствар тек онда кад је испраћао Доку.</p> <p>— Е, лошо ли сам зборила? — брани се Дока. |
фаћа у оро... иска да се ороди сас луду Доку, Доку да вика: тетко!</p> <p>— Па берем да је трго |
опет: „Па поздрави се, ете, и на тетку Доку!” па га опет љубе у образ, тако да мора формално д |
<p>— Ти не слушај, ете, ону будалу, ону Доку. (Тетка ми се пада, ама је лудо!...) Не слушај гу |
{S} А тек како је било Зони и онима што долажаху!{S} Шта је савета и карања прогутала за ту год |
г тога Мане постаде пргав, па сваки час долажаше у сукоб с мајком, коју је дотле увек најнежниј |
добни разговори.{S} Једни одлазе, други долазе, и око чесме једнако пуно.{S} Полако се спушта м |
улегне на порту!...{S} Нема доцна кући долазење!{S} А саг?...{S} Пантим у оној време, у годину |
.{S} Жагор и разговор на све стране.{S} Долази и Миле с хармоником и седа обично у један ћошак. |
лије, и једна по једна стрина или тетка долази, с рукама под пазувима.{S} Скупљају се, и ту су |
бити на одмет, кад од једне такве особе долази.{S} И онда, није никакво чудо што је његово субј |
} Бакшиш ретко купи, јер он управо и не долази у Касину ради бакшиша (јер он би по овом бакшишу |
јмање не изгледа као човек који из апсе долази.{S} Јер, на велико изненађење њихово, Манча није |
е Ману Кујунџију.{S} Зато тетка Таска и долази сваки дан, савесно и тачно као хирург ради опера |
му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги кучиште, ама ме не целива у рук |
шао кући раније него што обично суботом долази, јер се надао да ће бар ту, у старом и скровитом |
не излази, а Мане опет слабије прекодан долази кући; а и кад дође, боље да не дође, јер је прга |
би по овом бакшишу умро од глади), него долази ради томболе, коју сви радо и редовно овде играј |
читања досадашњих пет глава, напослетку долази и натрапава на саму ствар, због које је ова прип |
.{S} Знаш:{S} Манулаћ и Манча слично му долази, — та може да си забравила за кога ти рекоше...< |
, иако се он и не разуме у шаху.</p> <p>Долази најзад и давно изгледани Нацко.{S} Он је сталан |
драги, не долазиш?</l> <l>Синоћ сам ти долазија,</l> <l>По азбашче пошетаја,</l> <l>Алов јагла |
зила, владала се потпуно чорбаџиски.{S} Долазила би обично праћена својом измећарком, Васком, и |
и моћ чорбаџи-Замфира.</p> <p>А та сила долазила је од силног богатства његовог.{S} Његови вино |
или, боље рећи, силазила.{S} А и кад је долазила, владала се потпуно чорбаџиски.{S} Долазила би |
ћена измећарком. {S}Случајно највише је долазила <pb n="66" /> ту где је долазио и Мане, или уп |
тко, тек у неколико речи.{S} Понекад би долазила и до места где се игра оро, али никад сама, ве |
угој њеној сестри.{S} А боље да није ни долазила, јер и овде је она проклета песма пре ње стигл |
о што су пре три-четири године као деца долазиле, само што Зону сада прати измећарка њихова, Ва |
ле силне рођаке, које су јој непрестано долазиле и реферисале, и одлазиле, да се опет скорим, с |
ја си нађо сал једно!{S} А код чекмеџе долазимо сал ја и он, ники други!{S} Е неће, зборим си |
ише је долазила <pb n="66" /> ту где је долазио и Мане, или управо где се најдуже бави, јер он |
место.{S} Неколико пута је после подне долазио у дућан, седао и почео да ради; неколико пута у |
кад је водио он коло.{S} Кад је у коло долазио, онда би облачио једне кицошке плитке ципеле с |
р, драго моје!</l> <l>Што ми, драги, не долазиш?</l> <l>Синоћ сам ти долазија,</l> <l>По азбашч |
ју се улази на врата која су између два долапа, па се тако једва и распознају од долапских врат |
олапа, па се тако једва и распознају од долапских врата.{S} У ту собицу се често и најрадије ск |
колности”.{S} Пан-Франћишек, који је до доласка у Србију само пиво као пиће познавао, упознао с |
као да су се сунца спустила и поређала доле по калдрми.{S} А тек по одајама!{S} Какав раскош и |
ао голубица низ високе камене степенице доле у авлију.{S} Води је Сотираћ, Манулаћев брат од те |
е на миндерлук и гледаше уморно и тужно доле устрану.</p> <p>— Што ти је, мори?</p> <p>— Болна |
бурунџук-свиле, а кошуља беле груди. {S}Доле свилена сукња и шалваре од јума-басме.{S} Све то р |
ју баш пред кућом:</p> <quote> <l>Тешко дољи куд се вода слива</l> <l>И девојци која сама дође! |
споља неки глас.</p> <p>— Хаџика, ете, дом ли је? — пита непознати глас споља.</p> <p>— Дом си |
да си стане „побегуља”, кад си је, ете, дом; дома си седи дете; три дни неје искочило из кућу!. |
леска влада и парламенат (<hi>доњи</hi> дом бар!), — морају и бити забринути.</p> <p>Све то про |
Иди си дом!{S} Несрећо бећарска!...{S} Дом да си идеш! — повикаше и скочише све на њу. — Кој т |
и повуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом да си идемо!...</p> <pb n="76" /> <p>Било је и врем |
? — пита непознати глас споља.</p> <p>— Дом си је.{S} Ама хаџија, ете, спије... — чује се Васки |
дом.{S} На сопче му катанац, а њега га дом нема „Причекни си малко, рече ми жена, ће дође <hi> |
на, а он био сам, зовну је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли су ви? — запита је Мане.</p> <p>— Зд |
ће ни да знаје да си хаџи-Замфир има на дом девојку!...{S} Разабра ли, мори?...</p> <p>— Разбра |
а ми кеиф да пијем тутун, а оне си седе дом, па ако су поубаве и побоље оди овуја!{S} Ти си есн |
’Ај’ си дом!...</p> <p>— Кој да си иде дом?!{S} Ја ли?! — плану Дока и скиде једну папучу и ст |
ати тетка Рушка. — У Јордана Калтагџије дом што си процафте девојченце, ете, оно Тимче...{S} Ка |
ели код Манчу?”; друга: „Кад гу врнусте дом?”; трећа: „У лојзе ли гу уфатисте?” а четврта баш з |
{S} Куде си иде, што праји, кад се врће дом — никој не знаје и не смеје да га питује...</p> <pb |
ине, па ем сас потковице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми дол |
{S} Недељу дана не смејаше да си до’оди дом, веће зареди по тетке и по стринке на ноћување... „ |
е на њу. — Кој те је зваја?!... ’Ај’ си дом!...</p> <p>— Кој да си иде дом?!{S} Ја ли?! — плану |
к!{S} Жива ти ја!{S} Узми си, доведи си дом невесту!{S} Погле кол’ки човек стаде!{S} Татко ти Ђ |
и срам!{S} Пи, какво зборење!{S} Иди си дом!{S} Несрећо бећарска!...{S} Дом да си идеш! — повик |
мек, тој тол’ко дуго зборим!{S} Имам си дом тесте мушљике, и све побоље и поскупе, а на овуја м |
се не чури, кеиф немам!...{S} А имам си дом тесте бре, ем повеће и поубаве и поскупе.{S} Да гу |
та! грдиле су га ма’алске жене, „што си дом не седи, веће се крши врат по чифлаци, а по кућу, с |
м на њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се не чури, кеиф немам!...{S} А имам си |
Петракија — кад ми рече човек тој, брго дом.{S} На сопче му катанац, а њега га дом нема „Причек |
Мане!{S} Тараф-тараф се напраји код нас дом...{S} Живот си нема од некња!...</p> <p>— Што, море |
и ли гу каза и прати гу овам при нас, у дом ми?!{S} Убаво ми обеле образ!{S} Хаџи-Замфирска Зон |
— вели му мати. — Снају да ми доведеш у дом, да ми хизмет <pb n="42" /> чини, та да се и ја мал |
стане „побегуља”, кад си је, ете, дом; дома си седи дете; три дни неје искочило из кућу!...{S} |
<l>— „Здраво-живо, Зоне!{S} Што ти раде дома?”</l> <l>— „Здраво су ми дома, сербез си живују,</ |
о ти раде дома?”</l> <l>— „Здраво су ми дома, сербез си живују,</l> <l>Сербез к ноћи лежу, спиј |
</p> <p>Стари Замфир није тих дана био дома.{S} По свом обичају, отишао је на свој чифлук, где |
како да ти рекнем....</p> <p>— Ама <hi>дома ли је</hi>?{S} Није искачала никуд? — запита тетка |
>Теке у собу ми често нагвирују:</l> <l>Дома ли си, Зоне? ваздан ме питују!...”</l> </quote> <p |
, рече Јевда — како лепо тка и води сав домазлук; Дику Грнчарску наговести му и рече за њу врло |
есто и радо бавио по неколико дана ради домазлука, а можда још — како је беспослена чаршија гов |
је, и онако мали, већ био десна рука у домазлуку својој мајци.{S} Он јој је чувао од живине та |
} Купи му штифлетне а-ла-франга...{S} А домакица ми збори: „Море, Таче, ћути си, па рекни: {S}И |
чеш нове путине?{S} Он си па ћути.{S} А домакица ми Персида, кад виде што ће искочи једно тепањ |
, познавам убаво! {S}Кротка жена, убава домакица беше!{S} Е ли јоште онаква добра ткаља, како у |
} Ела, Персо, <pb n="50" /> викну си ја домакицу ми.{S} Ела овамке, да си видиш работу оди тој |
ошо, ама — неје ред!...{S} А да си имаш домакицу, е, тој веће на друго прилега!{S} Тој си је ре |
лекар, или, још боље, као нека „Златна домаћа књига”, јер кад она некога оцени да је болестан |
абе кућама.{S} Жељни домаћег круга, оне домаће и тишине и разговора, они неће што више времена |
ори и трговци, и грабе кућама.{S} Жељни домаћег круга, оне домаће и тишине и разговора, они нећ |
стављају на миру.{S} Све се ту сјури, и домаћи и из комшилука, па настане један слободан разгов |
и виделе!).{S} Опазили су само то да су домаћи сви некако сметени, расејани и забринутИ — и тад |
98" /> Па тако је и урадио.{S} Казао је домаћима да иде; иде, вели, једно да се после силних бр |
>— Е, доста саг, Таске!... — пресече је домаћин.</p> <p>— Е, бива ли тој од еснаф-човека?{S} Ре |
лед, и укућани су однекуд слутили да се домаћин кренуо на врло важан посао.</p> <p>Тако је хаџи |
то да ти прајим? — вели уздржавајући се домаћин, а сав блед од љутине.</p> <p>— Мори, и насред |
ејаше ли кој да улегне у кућу?!{S} А си домаћин дође, а измећарка си тури чивију на порту — и с |
ула је душом, јер јој се учинило да јој домаћин још ништа не зна.{S} Био је, истина, љут, али о |
ад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за домаћина смејаше ли кој да улегне у кућу?!{S} А си дома |
екиром, показује већ сама она богатство домаћиново.{S} Кућа двокатна, висока, с многим високим |
Замфирове, поређале се на миндерлуцима: домаћица Ташана, Таска и тетке, Калиопа и Уранија.{S} П |
као грди помало и вели: „Ће се удаш.{S} Домаћица ће станеш, образ да чуваш; зашто образ — толко |
p>— Што је па тебе-ти за њума? — одбија домаћица. — Остави тија речи!...</p> <p>— Што гу не дав |
="97" /> <p>— Васке, мори! — прекиде је домаћица. — Васкеее! — викну Таска.</p> <p>Уђе Васка и |
Како рече?{S} Што збориш? — прекиде је домаћица. — За кога збориш?</p> <p>— За Манчу нашога!{S |
и прошевини. — Седа си, Доке! — нуди је домаћица.</p> <p>— Што прајите? — пита их Дока, седајућ |
ло јелече њено. {S}Бива да понекад бане домаћица му Ташана (од које се чорбаџи-Замфир, иако је |
отвори дућан, одмах осећа да му треба и домаћица.{S} А и сви му повлађују, сви га хвале да је д |
кеее! — викну Таска.</p> <p>Уђе Васка и домаћица јој рече да испече четири кафе.{S} Васка одмах |
ди Бог с нама: <pb n="28" /> неки Тане „Домаћица”, неки Ване „Јагурида”, неки Гане „Мајкина душ |
џи-Замфирове, за њих се удале и постале домаћице и мајсторице, али зато ипак и надаље су се сма |
како то и може и једног дана бити без „домаћице”! {S}Налази да је то најлепша женска и да прос |
ативши се кући, стари Замфир је поверио домаћици разговор с Маном и није крио да се нада да га |
ло, и како је та вест као гром поразила домаћицу Ташану.</hi> </p> <p>Стари Замфир није тих дан |
е пита: бричи ли се владика?{S} Ја си с домаћицу зборим! — вели им Дока преко рамена, па настав |
та штошта причало, тумачило, и китило и дометало, тако да се човек, слушајући све то, није мога |
еки играју <pb n="132" /> жандара, неки домина, неки „шеш-беш”, али сви чекају кад ће се томбол |
отурују од себе, као по некој команди, домине, карте, табле за шеш-беш и питају га где се толи |
веће код хаџику...</p> <p>И док се ове домишљаху ко ли ће то бити, отворише се врата и тетка Д |
Ако ли једно кафенце?...{S} Доне, мори, Доне!{S} Ела, испеци ни две кафе!...</p> <p>А газда Тач |
менуше Дику Грнчарску, Ленче Кубеџиско, Доне Чешменџиско и Зоне Ставрино и Јоне Мамино.{S} Све |
и неће бидне баш тако лошо! {S}Доне!{S} Доне, мори!{S} Доне, несрећо селска! — викну Јевда и зо |
ш тако лошо! {S}Доне!{S} Доне, мори!{S} Доне, несрећо селска! — викну Јевда и зовну измећарку.< |
нуди га. — Ако ли једно кафенце?...{S} Доне, мори, Доне!{S} Ела, испеци ни две кафе!...</p> <p |
Може да и неће бидне баш тако лошо! {S}Доне!{S} Доне, мори!{S} Доне, несрећо селска! — викну Ј |
имам“</hi>, песму коју је дилбер-Дудија донела амо чак из Мостара, а чучук-Ајша је најрадије и |
> <hi>Ту је описано како је тетка Таска донела у Замфирову кућу први глас и опширан извештај ск |
ости и смеха, држећи тенџеру коју му је донела и предала Васка...{S} А од силна смеха разглавил |
насртање на образ и веру, и каже да је донео кључеве од куће своје и да оставља у аманет <pb n |
највећом иконом из Јерусалима што ју је донео још некад отац Замфиров, кад био на хаџилуку, куд |
а теферичи.{S} Простре ћилимче, које би донео за њим Поте шегрт заједно са шишенцетом мастике, |
ико понесе, толико и врати, — некад чак донесе и више него што је понео.{S} Једном, кад је поша |
одмах успут је прода за девет, — и тако донесе два гроша више него што је понео!...</p> <milest |
мфир пошље по чибук и дуванкесу, она му донесе наочаре и тефтер дужника!...{S} Сваки час је <pb |
у кујну, недирнуто, онако као што је и донесено.{S} И покућар Коце, шта ће, него задржи на руч |
и јаке путине, па ем сас потковице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете |
оше јајца у Тодорчине, а ја ги узедо’ и донесо’! — вели мали Манулаћ, олизну нос и предаде мајц |
га противника, директора листа „Виник”, донети ту сензациону вест. {S}Тако ће се рестаурирати у |
дну пуку сиротицу, која неће своме мужу донети ништа више до две нове асуре, и два јастука, и ч |
и се паши, паша му да знак да седне.{S} Доносе кафе и чибуке, пију и срчу. {S}Паша заподева раз |
помало досадно. — Опет мењају чибуке и доносе друге кафе, а Замфир једнако ћути. {S}Паша већ у |
дску децу да говоре француски и одасвуд доноси силне паре и меће их на гомилу.{S} Ујутру оде, а |
ј и Мане работи!{S} Ујутру под мишку си доноси, увече па под мишку односи!...{S} Има си, море, |
е да их свако вече односи и ујутро опет доноси у зеленим кесама, као некад што су старе кујунџи |
... што сам била у Хаџиске измећарка, а доносила ти абери од Зону...</p> <p>— А, ти ли си, Васк |
ала и абере праћала?...{S} Васка што је доносила абере од теб’ до мен’?...</p> <p>— Мори, — реч |
... лагала ли је, кад ми је, ете, абере доносила, и зборила, ете... „Поздравила ти се Зоне”?... |
Зоном, којој је она још једнако редовно доносила, кад год би им дошла, бадема и рокчића, сматра |
кад има какав већи посао, јело у дућан доносило; а кад је што боље зготовљено, ишао би Мане ку |
аузети енглеска влада и парламенат (<hi>доњи</hi> дом бар!), — морају и бити забринути.</p> <p> |
а све то, — наставља Милисав, држећи на доњој усни цигарицу, а у исто време правећи нову, — па |
ицом одозго по глави а другом одоздо по доњој вилици, док му једва састави.{S} А он се дере: „У |
и стари.{S} Чим девојче почне да гризе доњу усну и терзија јој почне да мери и шије фустане — |
и она фукара Калина!...{S} Силно угризе доњу усну, и још силније стезаше за руку Гену, другариц |
, а упрла испитивачки поглед у Ташану и доњу усну истурила као ћепенак.</p> <pb n="142" /> <p>— |
љив.{S} Свачему махнише, ништа му се не допада као пре: ни јело му није зготовљено као што треб |
ег света, али многим родитељима није се допадао поред свег његовог лепог заната и златних руку |
ната и златних руку његових: није им се допадао што је ловац, бињеџија и весељак — и тако је ма |
ашанином, јер му се никако није Манулаћ допадао, иако је син и јединац и једини наследник његов |
а шта каже, Бога ти?” — „Каже да јој се допадаш” — „Славе ти?” — „Здравља ми!” - „Па шта каже ј |
висок и витак у том оделу.{S} И Доки се допала та мисао, и она остаде и даље у тој завери, имај |
у.{S} Доки се дивно допало, тако јој се допало да га је у знак задовољства треснула руком и у м |
што рекли, бос у бару.{S} Доки се дивно допало, тако јој се допало да га је у знак задовољства |
и Митанче, наравно, одмах пристане.{S} Допао му се тај начин и усхићен је био досетљивошћу поб |
на правну струку.{S} Адвоцирао је, слао дописе, постављао по новинама питања овоме или ономе ми |
но, и чу како се Мане нуди Калини да је допрати до њених авлиских врата, а она га благодарно по |
емена и пустио да се то чује и даље, да допре до Мана.{S} Па не само да се задржао на хвали реч |
е VIII, 2 до књиге X, 5), а потом ју је допунио и прерадио за издање Српске књижевне задруге (1 |
на сва наваљивања мајке његове није му допустио чак ни о слави да му дође у кућу.{S} Зато Мита |
а малаксала на миндерлук.</p> <p>— А ја дор чу то, — настави плачући Таска, — а мене-ми се ноге |
зашто си зборимо...</p> <p>— Мори, сал дор ве видим — знајем си све убаво.{S} Од мен’ ли ће ск |
ебало ни да иде сам главом тамо. — „Сал дор чукне у тел у Стамбол — и паша већ беше!” — говорах |
унџије дућан — преко обичаја, као никад досад — стоји још једнако затворен, иако је већ мало по |
т — мишљаше фаталиста Поте — за све ове досад добивене шамаре.{S} Боже здравља! {S}Запамтиће пр |
и чашу вина, али је не погледа, како је досад увек чинио. {S}Мисли његове не беху ту, али ипак |
ер се цела песма на њу односила, и Мане досад увек на њу мислио и гледао кад се та песма певала |
кућу... — умеша се тетка Таска, која се досад доста резервисано држала и пустила оне друге две |
да се то у њено здравље веселе...{S} И досад од дерта није спавала, а данас задуго није склопи |
ели Ајша стојећи и очекујући још, као и досад што је уз бакшиш добијала. — Што ми је за паре!{S |
унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ досад пет девојака потсвојкиња удало.{S} Ту се загледал |
а зато, опет, и није провео недељу као досада што је обично проводио.</p> <p>„Али свако чудо з |
Зону за сина што из њихове породице још досада, хвала Богу, нико није „скочидевојку” узео, па н |
љ, после узалудног и бескорисног читања досадашњих пет глава, напослетку долази и натрапава на |
она му се једнако намеће као насртљива досадна мува, коју не може човек да отера — тако га зао |
који су јој погледи од неко доба ужасно досадни постали.{S} И она наваљује на мајку своју и мол |
..{S} И већ одмах га није држало место: досадно му било у дућану, и чим се вратио шегрт Поте ск |
теб’ до мен’?...</p> <p>— Мори, — рече досадно Зона, — Васка могла да си збори што си милује, |
нешто тешко и досадно.{S} Све јој беше досадно, а најдосаднији јој се учини баш онај Манулаћ — |
ије остала. {S}Ужасно јој тешко, дуго и досадно било, и она се вратила зловољнија и тужнија нег |
а.{S} А причати све то било би и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста је само споменути да их |
лажена!{S} И Зони постаде нешто тешко и досадно.{S} Све јој беше досадно, а најдосаднији јој се |
кроз прозор устрану.{S} Паши већ помало досадно. — Опет мењају чибуке и доносе друге кафе, а За |
па идилска тишина претвори се у паклену досаду.{S} Јевда као убијена, а Мане зловољан.{S} Јевда |
почеле опет циркулирати.{S} Шта је само досетака на рачун Мана пало, наравно, већином у његовом |
старо, само обогаћено и накићено новим досеткама и заједањима.{S} Јер са свију страна је обасу |
само о начину освете.{S} И, како је био досетљив, то му није требало дуго да лупа главу.{S} Пос |
говом присуству; тако да је један такав досетљивац сутрадан ишао с отеченим образом, и на питањ |
Допао му се тај начин и усхићен је био досетљивошћу побратима Мана и трљао је руке и смејао се |
пак је брзо поправио ту своју погрешку, доскочио је и томе: ословио је сироту Калину, једно ком |
ига, неисечена — јок, јок!{S} Је ли она доспела у антикварницу — она је стара!{S} Она је сад, и |
аг: „Ми смо чорбаџиски”!...</p> <p>— Е, доста веће! — рече Замфир и диже обрве.</p> <p>— А што |
чорбаџиско неје до века...</p> <p>— Е, доста де! - вели јој озбиљно чорбаџи-Замфир.{S} Дошла с |
аџиску, потакву фамилију...</p> <p>— Е, доста саг, Таске!... — пресече је домаћин.</p> <p>— Е, |
уо Манулаћевој кући, јер је било једно, доста јако и прилично распрострто и подржавано мишљење |
ло би и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста је само споменути да их је било свакојаких.{S} Пр |
ну, на коју је фрљија мерак...</p> <p>— Доста де! — прекиде је Замфир, али тетка-Таска ипак нас |
еју и мећу озбиљно на број 11.</p> <p>— Доста!{S} Стига! — раздера се као луд Ване Јагурида и с |
ило да је — кад му је већ Бог дао свега доста - - пошље у Београд, хаџи-Замфир би их тада само |
S} А срећа што није био, јер и без тога доста је бруке и срамоте.{S} Да, мисли Мане, сами су би |
коло. {S}Ако ико, он се баш свога века доста наиграо и био коловођа, али да је <hi>пас</hi> ка |
. — умеша се тетка Таска, која се досад доста резервисано држала и пустила оне друге две тетке |
читаоци ломе прека поља и атара, кад је доста да му погледају конак, дворе његове, који су и ви |
се помало могло и веровати, јер Мане је доста често јутром био предмет разговора са својих ноћн |
за тој ласно. „Имаш си грбину, самарице доста”; та и за Ману и женење његово ласно...</p> <p>— |
баџиска кћи и прва лепотица.{S} То беше доста да је често — као и све које тако држе много на с |
равно, били тако претерани, али се ипак доста штошта причало, тумачило, и китило и дометало, та |
но па калајисано. {S}Свакога дана имају доста посла девојке док све то изрибају, па се сија по |
а, јер је Уранија одмах сутрадан чула — достављено јој је — да се Перса, Манулаћева мајка, јасн |
времска”, како би тамо рекли, озбиљна и достојанствена.{S} Син њен, Мане, јако ју је поштовао и |
себе као неку завршну реч, па сада поче достојанственим тоном, а и не гледа на Доку, већ гледа |
аче на ћепенак, него је улазио на врата достојанствено; застане увек мало на вратима и грди мла |
, омирисана берберском сапуњавицом, где достојанствено, окружен неким теткама и стринама, гега |
ње, Зоне.{S} Излази из куће, спушта се достојанствено као голубица низ високе камене степенице |
лушкиње, и напослетку се креће полако и достојанствено чиновнички и господски свет.</p> <p>Прол |
и-Замфир пошао чаршијом, идући полако и достојанствено, бирајући, као голуб, где ће да стане.{S |
већ и због тога немогућ био у школи.{S} Дотерао је до шестог разреда, и ту је запео, јер је изг |
ним женским оркестрима банкротирао је и дотерао до овога што је сад.{S} Али он се не љути на су |
де грдне чешљине и брзо чешљајући у ред дотерују браду, а затим се <pb n="137" /> журно крећу н |
за њега створена а он за њу!{S} И један дотицај коленима испод стола, и једно <hi>„ти”</hi>, ко |
ичку станицу!...” — Их, мајка му стара, дотле ли зар дође?!</p> <p>— Какво време заступи, бата- |
лика за њу, док не постане официр.{S} А дотле се трудио да јој бар падне у очи; зато је и проду |
доцније, кад се сви играчи скупе. {S}А дотле проводе време како ко зна.{S} Неки играју <pb n=" |
очи и мио, дивнији и милији него икада дотле...</p> <pb n="157" /> <milestone unit="subSection |
и носе памук у ушима.{S} Не, овде никад дотле не сме, и не може, да дође!...</p> <p>Тек спопадн |
невом на своју мезимицу Зону, као никад дотле у животу.{S} Онај пљусак од грдњи што је Дока сру |
јер је увидела да је пропала као никад дотле.{S} Није ништа помогло: глас, који је једаред пук |
ваки час сукоб с мајком, према којој је дотле увек послушан и особито пажљив био.{S} А Јевда ћу |
час долажаше у сукоб с мајком, коју је дотле увек најнежније ословљавао.</p> <p>— Јевдокијо, ц |
г тога од свију, а највише од оца, који дотле није ништа знао, и коме су тек сада све казали, и |
ону липу пред капијом у авлији.{S} Само дотле, рече јој, сме ићи; ни на авлиска врата не сме ви |
добро запамти, — а за то је опет морало доћи ово што је дошло, и приповетка се морала свршити с |
брига!{S} Сутра ће, рече, од Замфирових доћи к њој Калиопа, па нека њих две удесе тако да испад |
ска?! цикну Дока. — Знајеш ли, бре, ако дофатим саг ове нал’не (и показа му силне налуне пред в |
адовољно гледао у њих.{S} Напослетку је дохватио пушку, ухватио се поља и лутао тако до мрака, |
ка су врата свакому отворена?!</p> <p>— Доцна си се присетила, Доке...{S} А за Зону имамо си ве |
} А за оно па што те питујем, демек, за доцна кући идење... знајеш, има тесни сокаци, буџаци, < |
еће нико да улегне на порту!...{S} Нема доцна кући долазење!{S} А саг?...{S} Пантим у оној врем |
га како је отишао господину начелнику. „Доцне си се сетија, хаџијо!{S} Беше му работа!” рекоше |
азлике између оног првог и овог другог, доцније отвореног дућана.{S} Онај први је био мањи и пр |
е кујунџија.</hi> </p> <p>Неколико дана доцније, а код Јевде се опет скупљају на ново фамилијар |
аљи се раније кренуше, а ови ближи мало доцније.{S} И место на коме су малочас играли и кикотал |
и радо и редовно овде играју, само мало доцније, кад се сви играчи скупе. {S}А дотле проводе вр |
е се већ све то лепо, јасно и очигледно доцније из пажљивог читања увидети.</p> <p>Мане је Зону |
риш саг туј за Калину?!{S} Калина ће си дочека своју срећу...{S} А ја си па искам и тражим моју |
Мана је имао непријатеља, који су једва дочекали да га узму на решето.{S} Иако стари Замфир не |
ожениш, а она да те куне!{S} Тој да си дочекам, црна мајка!</p> <p>— Ја се нећу женим, нане.</ |
— грува се у прса Мане, — сал тој да си дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па посл |
би и урадио, јер би <pb n="125" /> свуд дочекан био, и прича би се, вероватно, наставила са дру |
зао је „Помози, Боже!”, јер је био лепо дочекан, слатким послужен и кафа поручена, али кад је о |
бидне јутре.{S} И јоште гори резилак ће дочекате!{S} Саг се берем збори да је <hi>Мане</hi> дош |
ише да одоли свом очинском срцу него га дочепа оберучке, па га стаде љубити и шопати.</p> <p>— |
одмах и заборави...{S} И он је сад ту, дошао и он на овај џумбус.{S} Сви га дирају, а он опет |
ојака из махале, који ашикују очима.{S} Дошао је и неизоставни наредник Перица, наредник и писа |
и да опстане, јер око једанаест часова дошао је, на велико чудо и запрепашћење свију, сам глав |
, брат Чех, који је пре неколико година дошао са конзерваторије право у Србију, с врло лепим св |
S} Распитивао је и прокљувио све, и сад дошао да јави то Јевди, Маниној мајци.{S} Све што је са |
ателисањем „Зевзек-Ибраимом”.{S} Кад је дошао, казао је „Помози, Боже!”, јер је био лепо дочека |
едоџбама и мањим партитурама.{S} Кад је дошао у Србију, он је прво концертирао: свирао је Паган |
и у идућим главама.</hi> </p> <p>Кад је дошао кући, био је Мане као у грозници.{S} У грудима му |
а бити прошевина и прстен и кад брже је дошао сам дан свадбе, само чује песму, чује страшне оне |
ом; потреба државна изискивала је те је дошао баш у онај крај где је црно жупско вино било мало |
на ствар и разговетније рекао зашто је дошао, тражећи чак и Зону, да с њом проговори, укућани |
на велико изненађење њихово, Манча није дошао ни чупав, ни неумивен, ни необучен — укратко, ниј |
а — отрцао се и крзао једнако, док није дошао танак и кратак, мало дужи од мачјег репа, а после |
— све му то није помогло!{S} Зато је и дошао кући раније него што обично суботом долази, јер с |
атељ чорбаџи-Замфиров, Митанча је добро дошао сада Ману: да се сложе и слошки да нападну на зај |
Јер сутра на подне, кад је стари Замфир дошао из чаршије, био је љут као рис.{S} Чуо је све.{S} |
Саг се берем збори да је <hi>Мане</hi> дошеја при њума, па је ђене-ђене; ама скоре ће чујете и |
ивувашем алис како с брата...{S} Ели си дошеја при мен’ и питаја <hi>мен’</hi>, да ти, демек, н |
озив Јевдин, само најмлађа, тетка Дока, дошла је, као и увек, незвана.{S} Била је то још лепа и |
уги него баш сама главом тетка-Дока.{S} Дошла је да му каже све шта је и како је било, и пошто |
! - вели јој озбиљно чорбаџи-Замфир.{S} Дошла си, наводаџисала си, ништо неје било, — е, саг се |
гледа по соби, па најзад поче:</p> <p>— Дошла сам си, ете, на један еглен...{S} Заради неку пос |
тршавој глави јој мушки шешир неки (па дошла иста позната мадмазељ Д’Ангулем, што учи децу фра |
, она разговетније наговестила зашто је дошла, они, Јорданови, су се учтиво извињавали: да им д |
у — чуде се што им нема никога.{S} Није дошла ни Аглајица, да им исприча и рапортира све што се |
си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла!</p> <p>— Е, што си имаш? — пита је Ташана. — Сед |
еди си на једно кафе.</p> <p>— Несам си дошла за кафу, веће...</p> <pb n="97" /> <p>— Васке, мо |
једнако редовно доносила, кад год би им дошла, бадема и рокчића, сматрајући је још за дете. — Л |
аш, зашто је пролет дамно минуло, јесен дошла, — <hi>зимске руже</hi> су цвеће!...{S} Несу руже |
јаде своје.{S} И тек кад му је она опет дошла и понудила му се да поправи целу ствар, — тада се |
кева, и Николета, и Дока.{S} Све су оне дошле на позив Јевдин, само најмлађа, тетка Дока, дошла |
мило, да је одбио две муштерије које су дошле да пазаре, само да се не би прекидао разговор.{S} |
— па и не умеју одмах да кажу зашто су дошле и шта хоће!...</p> <p>Кад је ово по други пут, по |
ком!) тетка Дока, којој су фес и шамија дошли већ мало више накриво, и тако издавали њено распо |
ам цуру молио и лепо говорио, а сада је дошло време - цура моли мене!“</hi> </p> <p>Јевда је би |
а за то је опет морало доћи ово што је дошло, и приповетка се морала свршити само овако како ћ |
наћи и разабрати.{S} А све је то било и дошло отуда што се хтело судити и закључци изводити из |
никад ни слутила, а ни у сну јој не би дошло тако што!{S} Оно чега се она бојала, од чега је с |
четврти разред, кад је чорбаџи-Замфиру дошло нешто у памет да је извади из школе.{S} Хаџи-Замф |
ва.{S} А потекла је од једног кујунџије дошљака, коме посао није ишао најбоље; или, управо, иша |
Алов јаглак изгубија.</l> <l>Ако ми га, драга, нађеш,</l> <l>Опери га, прати ми га</l> <l>По чи |
но слунце на западу! —</l> <l>Опери га, драга моја!</l> <l>Твоје руке — ракли-сапун,</l> <l>Тво |
Зелен зекир, драго моје!</l> <l>Што ми, драги, не долазиш?</l> <l>Синоћ сам ти долазија,</l> <l |
аца.</p> <pb n="194" /> <p>— Да рекнеш: драгичка!{S} Нашеја сам побратима! — вели Мане Зони, ко |
о чирака Спиридона! —</l> <l>Опрала би, драго моје!</l> <l>Ракли-сапун нестањује,</l> <l>Бистра |
лију песму:</p> <quote> <l>Зелен зекир, драго моје!</l> <l>Што ми, драги, не долазиш?</l> <l>Си |
преко рамена, па певајући „Зелен зекир, драго моје”, иду у поље, у њиву или у виноград...{S} Св |
Мане му каже да су му обе потребне због драгоцености којих има много, па не може да их свако ве |
та саг...</p> <p>— Е, тој да учиниш! — дражи га тетка-Таска. — У сургунл’к!...{S} Нек’ знаје и |
ча Историја да за њих нема више никакве дражи оно што им је, такорећи, већ пред ногама, него да |
ркоси, — тако и за лепу Зону није имало дражи оно што је већ победила и залудила, него је интер |
дила и залудила, него је интересовало и дражило оно што равнодушно крај ње пролази, што је не г |
шам-дуда, неколико дуња и два дафинова дрвета, која је јако пазио стари чорбаџи Замфир. <pb n= |
а младошћу својом под цветним дафиновим дрветом, које је и онда тако исто мирило. {S}И све док |
а дечурлију на јурење; када оживи испод дрвећа од оних силних љуљашки, па једни се овамо љуљају |
д кућом пуно шимшира, а међу шимшировим дрвећем један велики стари шимшир, који чак и хлада дај |
наравно, најдуже задржаше.{S} На њега и дрвље и камење!...</p> <p>— Ако си не бегендишеш у наш |
и три-клета друшкеее!{S} Тражи си криво дрво сас две криве гране, па једну за теб’ а другу за м |
p> <p>— А ти, викам, зашто га испусти? „Дрво се, викам, савија док је младо,” има селски реч.{S |
је вече.{S} На Шареној чесми, обраслој древном маховином и окруженој жалосним врбама, пуно све |
давиле ноге и метнуле руке на трбух, па дремају, јер су научиле да се тако најприличније провод |
егао, целом кућом је одмах овладао неки дремеж и царствовала нека свечана недељна тишина, јер, |
вао, упознао се овде и с вином; потреба државна изискивала је те је дошао баш у онај крај где ј |
S} То га је довело у сукоб и у заваду с државом и друштвом.{S} И он се, напојен тако из пехара |
Таска, која се досад доста резервисано држала и пустила оне друге две тетке да говоре, а она з |
има публике и јавнога мнења, које га је држало за ленштину од оног фаталног случаја кад му је ј |
ског славуја!...{S} И већ одмах га није држало место: досадно му било у дућану, и чим се вратио |
Маниног понашања. — Ману тога дана није држало место.{S} Неколико пута је после подне долазио у |
ћала да је сама дала повода оним својим држањем и увредљивим речима, којима је увредила једну и |
ио јачи и сталоженији и, као искуснији, држао је да још није све пропало.{S} А надао се успеху, |
орио...{S} Као искусан и паметан човек, држао је да сваки човек треба да се поучава туђом несре |
мницу, кад се то сушило у авлији; он је држао конац, кад би га намотавала на клупче, чувао веш, |
b n="21" /> зато у прво време Мане није држао ни шегрта, него је сам самцит у њему радио; пазар |
а ствар била и дрска и луда, то је Мане држао да је сасвим природно да је сме слободно <pb n="1 |
а здравје!”, али не пуштају одмах руку: држе га дуже за руку и све нађу понекога да поздраве, „ |
оље виде, а друго да изгледају веће.{S} Држе се за руку и једу кокице из кецељица својих; стоје |
доста да је често — као и све које тако држе много на себе и на лепоту своју — иако лепа, изгле |
Јевда, мајка Манина, била је још лепа и држећа жена, још испод четрдесет година.{S} Остала је р |
А Манулаћ све скаче од радости и смеха, држећи тенџеру коју му је донела и предала Васка...{S} |
ре, знам ја све то, — наставља Милисав, држећи на доњој усни цигарицу, а у исто време правећи н |
легод Мане не пође кући, и она стоји ту држећи Гену за руку, а када Мане пође, одлазе и оне кућ |
а својих шалвара. {S}Сада иде поносито, држи на себе, јер зна надмоћност и своју и своје куће н |
е изгубио капу.{S} А у могућности је да држи и калфу.{S} Дућан му пун, а поруџбина сваки дан.{S |
поменута да се не удаљује, него нека се држи саме ствари, и свака се нашла увређена и дизала се |
аца — бави се нумизматиком, и стога чак држи и археолошки лист „Старинар”.</p> <p>Па као што је |
јаглуком и брзо га опет хвата и чврсто држи, док јој се опет не исклизне рука из његове; гледа |
, такорећи, већ пред ногама, него да их држи и буди у њима нову освајачку глад само оно што је |
и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш на крило!...</p> <p>— Их, црна Доко! — викну очај |
бити таман за тај посао.{S} Куражан је, дрзак је, има пуно тих лудих авантура, а што је овде на |
е бојао Турака, и важио је као срећан и дрзак кријумчар; преносио је со, барут, књиге и друге п |
е голем, с чаршију — ем београдску — да дрма; убаво да запантиш овај мој сагашњи реч, Персо!... |
е другим речима хтела рећи:{S} Како сте дробили, тако и кусајте.{S} Она сумња на Мана.{S} А Ман |
ше,</l> <l>Русе си косе чешљеше,</l> <l>Дробне си солзи ронеше,</l> <l>И жалну песну појеше,</l |
</p> <p>Па како је цела та ствар била и дрска и луда, то је Мане држао да је сасвим природно да |
ре брате, чиновник, ели приседник суда, дрт човек, бела глава, бре брате; има си зетови и унучи |
1" /> на њега није било краја. „Несрећа дрта! грдиле су га ма’алске жене, „што си дом не седи, |
ећи. — Мори, саг да ги искаш и ону њину дрту тетка-Таску, да се с њума ожениш, па и ту ти не би |
је куће, млад је, леп је, има науснице, друг је Манин — дакле, нико бољи од њега да буде Мани д |
ве пете.{S} То му је из детињства добар друг, иако нешто млађи од њега.{S} Толико су лепо живел |
уде часник?{S} Једна га зове за девера, друга за кума, трећа за старојка, а он им одговара пелт |
слову, јер Мане би рекао: „други сокак, друга и девојка”, а што би рекао, то би и урадио, јер б |
нађосте; код Манулаћа, ели код Манчу?”; друга: „Кад гу врнусте дом?”; трећа: „У лојзе ли гу уфа |
ућан, да купе гривну — једна старија, а друга млађа.</p> <p>— Шта искате? — пита их Мане.</p> < |
, чашу студене воде и чашицу мастике, а друга — леген и ибрик и танак пешкир.{S} Он би се умио, |
ле две верзије: једна, да је погинуо, а друга, да је само рањен; по једнима лако рањен, а по др |
pter" xml:id="SRP19071_C2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <p> <hi>у њој је опис Манасије кујунџије, |
во, — и татко га па побоље воли оди сва друга деца!{S} Е, зашто је тој саг тако у свет — кој ће |
о је Зона подлегла, попустила и постала друга — постала опет она стара, поносита, уображена, хл |
да остаде на потсмех као ниједна њезина друга, заврши Зона и бризну силно у плач.</p> <p>Јевда |
ке, мој сапун, кирид-сапун је!” вика па друга.{S} Бож’ке!{S} Да се поломе служејећи ме!... {S}А |
ка и тетка Кара, и стринка Парашкева, и друга стринка, Николета, и тетка Рушка, коју су сви сма |
авља тетка-Таска. — И Зона, и Калина, и друга ника!...{S} Па бива ли, мајке?!...{S} А убаво си |
id="SRP19071_C22"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Она је сасвим обична, к |
тила у коло с читавим буљуком девојака, другарица својих.{S} Похватале се до ње све њене вршњак |
дно моћи дворити, ако не жена, та верна другарица и сапутница човекова?{S} И он осећа да не мож |
старих стазица,</l> <l>Старих стазица и другарица?</l> </quote> <p>Зона се љуби с њима, а оне ј |
имица, његово чупе Зоне, недељом оде са другарицама на ћошак пред Калоферлиски хан или на Бит-п |
оћност и своју и своје куће над осталим другарицама и њиховим кућама...{S} Толико пута је слуша |
плаче и гледа сањиво, уморно и тужно по другарицама, које се скупиле око ње.{S} Певају другариц |
а се и она неће удавати.{S} И обе младе другарице се заричу да се никад неће удавати!...) Ништа |
же својом знојавом ручицом ручицу своје другарице Гене, или се наслони на њу, па је кришом штип |
ишаљке, разговор на све стране, само се другарице ућутале.</p> <pb n="75" /> <p>— Васке, море! |
цама, које се скупиле око ње.{S} Певају другарице:</p> <quote> <l>Је ли ти жао старих стазица,< |
аре од јума-басме.{S} Све то разгледају другарице и питају је: је ли јој жао куће и мајке, је л |
е у коло.{S} Дође мало после, и Зона са другарицом својом, Геном Кривокапском, онако исто као ш |
ледала.{S} Тек се узме за руку са којом другарицом својом, а најрадије и најчешће се узму за ру |
оро, али никад сама, већ увек с понеком другарицом и праћена измећарком. {S}Случајно највише је |
е нешто тешко.{S} Наслонила се на Гену, другарицу своју, па се изгубила. {S}Гледа бесвесно по о |
ну, и још силније стезаше за руку Гену, другарицу своју, на коју се од силна дерта и карасевдах |
уд је Ајша кокетовала!{S} На друге очи, друге косе и на друго лице мислио је сада Мане...</p> < |
разним изговором: једне тражиле хаџију, друге позајмљивале чунке за разбоје, једне тражиле на з |
te> <p>Узалуд је Ајша кокетовала!{S} На друге очи, друге косе и на друго лице мислио је сада Ма |
соких зидова како стоје подаље једна од друге, али Манулаћа нема ту — он се не смеје, него оне. |
<p> <hi>Она је помало и наставак Главе Друге.{S} У њој је даље испричан један морални удар, ко |
је ово? помисли Мане, каква Дока, какве друге жене!{S} Нико више није ту био, само њих две.{S} |
иротињских — прве да убију време, а ове друге да се наиграју.{S} Ове целе недеље као роб трпе п |
оде у дућан, него удари опет кроз неке друге сокаке; а накривио фес, па га кићанка све бије и |
доста резервисано држала и пустила оне друге две тетке да говоре, а она задржала за себе као н |
е, несрећо никаква? — плану Таска и оне друге две. — Неје те ни срам: еснафска жена, па погле к |
ту; смеје се и она, а прихватиле и оне друге две тетке, Калиопа и Уранија.{S} Само се тетка До |
досадно. — Опет мењају чибуке и доносе друге кафе, а Замфир једнако ћути. {S}Паша већ узнемире |
ијумчар; преносио је со, барут, књиге и друге поверљиве ствари из Србије.{S} Изван куће је био |
Погледа боље, кад ал’ коловођа није као друге коловође, него стари Жућко, стари пас Замфиров!.. |
ећарка њихова, Васка.{S} Стале једна до друге, па гледају како свет игра.{S} Зона гледа равноду |
ли и слике.{S} Претурају се једна преко друге, а глава да прсне.{S} Ни тумарање по улицама, ни |
да јури, ете, у чашире кроз сокаци и по друге ма’але?!...” И готови су већ да потраже тенџеру, |
ицу, која је нешто живља била, јер је с друге стране, мало подаље, на углу улице, била чесма, н |
гајтане мој!” Они из кола иду па љуљају друге или се сами љуљају, а они са нишаљке иду и хватај |
„Мућкам”.{S} Једни вичу: „Мућни боље!”, други опет: „Добро је, добро!”, понеки додаје: „Добро ј |
оме подобни разговори.{S} Једни одлазе, други долазе, и око чесме једнако пуно.{S} Полако се сп |
тара крв, — он је и нико <pb n="167" /> други пустио тај проклети глас, који Замфировима не да |
<p>— Ја се веће једанпут превари’...{S} Други пут неће ме ласно преварите!</p> <p>— Јок, јок, с |
оделу како промичу путем крај њега.{S} Други пут би их задевао или се бар искашљао пролазећи к |
ужви како је троје колима прегажено.{S} Други су, опет, тврдили да је својевољно побегла, а то |
јоште аџамија, прајиш си кеф с уста, а други слуша, па мисли, истина је...{S} Слушају чираци, |
оделило, па једни тврдили да је Мане, а други да је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не ваља!{S |
као какав мердивен, — један се качи, а други па слази“, та и с вас чорбаџије такој си је.{S} З |
је пресео ручак; Замфир није ни сео, а други нико није онда ни смео.{S} Све је враћено натраг |
нала мајка Јевда, јер Мане није хтео, а други јој није смео казати то.{S} Јевда је чула, истина |
и се овамо љуљају, а други им певају, а други онамо играју, а Цигани им свирају.</p> <p>Скупио |
их љуљашки, па једни се овамо љуљају, а други им певају, а други онамо играју, а Цигани им свир |
у, та да мућка!” Тако се једни смеју, а други љуте.{S} Само Мане нити се смеје нити се љути.{S} |
ме ће се увеличати кућевна вечера.{S} А други, који такође рано затварају дућан, али који не но |
угоо, куче у чашире фатило се у оро!” а други почели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледања и његово |
и, и куде да га тражимо... што ни треба други, викам ја, при, ете, нашога Манчу?{S} Наше си је |
ата и тетка Дока упаде у собу.{S} Да је други ко кроз сам сулундар упао међу њих, не би му се т |
елее, <hi>куче у чашире!</hi>” смеју се други, а он игра, па и њему смешно, али ништа не говори |
је понова Мане.</p> <p>— Зоне, а кој ће други да прати? — одговара Васка. — Ако имаш Бога и душ |
дан већи виноград ради грожђа и вина, и други, много мањи, ради теферича, јер је био на ванредн |
понос јој вређало.{S} Јер, док је сваки други забленуто, изненађено и с неком тихом чежњом погл |
код чекмеџе долазимо сал ја и он, ники други!{S} Е неће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе да до |
а ли га?” или: „Манча, нема га туј? или други питају мало потсмешљиво: „А, јоште ли га нема.?.. |
ице...{S} Та што да чине!...</p> <p>Или други пут, опет тако, улети сав задуван с по једним јај |
есми.</p> <p>Кад Поте не доби очекивани други шамар, он полако испружи шију и главу, погледа пл |
анима динар, а Нацко баштованџија и они други дадоше мање — по стопарац.{S} Ту је у близини и н |
.</p> <p>— Дође си други земан; заступи други ред и адет, — говорила би му Јевда. — Тражи си, д |
е, вели, већ остарела.</p> <p>— Дође си други земан; заступи други ред и адет, — говорила би му |
кријумчарски син, спроти теб’ и спроти други Замфирови зетови?... {S}Сестре ти се поудаваше св |
нај први је био мањи и празнији, а овај други већи и пунији.{S} Онај први није имао ни врата, н |
и зарекли: ко се први ожени, да му онај други буде девер.{S} Дакле, мора!...{S} Али Зона неће; |
врат и главу као корњача, да би избегао други шамар, који очекиваше.{S} Коте само обрте главу, |
о лако прогутати и сварити ту ствар као други, цивилизован свет!{S} Био је бесан.{S} Турио је к |
ад си их видео у парку, да се шетају ко други људи Јевропејци, да изведу жене, или сестре, или |
ојку; ако је ко то урадио, то није нико други него Манулаћ.{S} Међутим, и они који су и мислили |
одржавано мишљење да је Манулаћ, и нико други, одвео девојку.{S} Причало се да га је у том, сем |
љи, јер је он изнео на глас — он и нико други, он, који јој је претио и претњу своју и испунио. |
у много полаже, бану у Манин дућан нико други него баш сама главом тетка-Дока.{S} Дошла је да м |
кад, ете, стане да „праћа шефтелије” по други...</p> <p>— Што рече, несрећо никаква? — плану Та |
е отслужио рок, вратио се, и тада је по други пут отворио дућан.{S} Био је добар мајстор, али с |
шле и шта хоће!...</p> <p>Кад је ово по други пут, после војске, отворио дућан, и муштерија је |
, там’ на-куде Солун...{S} Свири и он с други Цигани; стануја зурлаш, а она ченгија му жена!... |
/p> <p>После две-три недеље, дође по њу други зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л*, другој ње |
девојке испод руке у дуг ред, а иза њих други ред загрљене момчадије, и, идући тако кућама свој |
ј је име у наслову, јер Мане би рекао: „други сокак, друга и девојка”, а што би рекао, то би и |
улицама одвести у амам, а којим ће је, другим улицама, вратити из амама.{S} Тако ће се, говора |
и покушала да ствар начисто изведе.{S} Другим речима, ту је изнета једна јалова мисија г. Рато |
амам.{S} Једним су је улицама одвели, а другим су се улицама после сви вратили.{S} Тако је свет |
ући; под једним пазухом носе кесу а под другим нешто купљено успут, чиме ће се увеличати кућевн |
да је Јордановица циљала на Ману, да је другим речима хтела рећи:{S} Како сте дробили, тако и к |
име, пусти ме да умрем!...” па иде даље другим сокаком, где опет тако нешто викне или вели: „Ов |
и, с једним мањим завежљајем у рукама и другим већим на колима (у коме беху душек, јастуци и јо |
не им само: „Саг ћу сам туј!” па полети другим пречим улицама, с другога краја, само да се срет |
> пред огледалом, и оним великим и оним другим мањима, иако има у џепу оно своје мало огледало; |
е она више изводила него отац, то су по другим махалама многи задуго мислили да чорбаџи-Јордан |
.{S} Седоше у једна кола и ударише опет другим споредним улицама и упутише се у чорбаџи-Замфиро |
b n="64" /> Мало после излети из куће у другим, опет свечаним хаљинама, али не оним маслинове б |
само рањен; по једнима лако рањен, а по другима тешко — тек шта је жив; бори се с душом и прокл |
света било и мало дубље у ноћ него око других.{S} Кола Ставре Јарета уђоше у хаџи-Замфирову ул |
етка Таскиних реферата, него и од свију других стрина, ујни и тетака, које се после Таскине пох |
ну није било, сем Коте и Поте, никаквих других момака и чирака, али то је сујета мајсторске мај |
; на све стране само оро видиш — једно, друго, треће оро, како се таласа и шарени!...{S} Све ве |
Таско!{S} Та што да ми је па за тој?{S} Друго заступи саг!{S} Србија!...{S} Србија слободија!.. |
самак или камен — једно да боље виде, а друго да изгледају веће.{S} Држе се за руку и једу коки |
и на недељу-две дана тамо на чифлуку, а друго — време је да се, вели, и та деца мало ослободе и |
је ништо било! — одвраћа је Јевда. — За друго ништо зборисмо!{S} Како да бидне!...</p> <p>— Лел |
се волемо за удавање и венчавање, а за друго јок, зашто ће татко да ме утепа“.</p> <p>Одмах по |
оне жална што је Еврејка, веће то се за друго ништо разбира...</p> <p>— Е, што је па то друго?< |
убаво.{S} За тој те не питујем, веће за друго... — рече Мане, па стаде. — Е...{S} Васка... лага |
ка па Ђорђијини!...{S} Ми си зборимо за друго ништо, а ова, погле гу, куд га искарује!...</p> < |
p> <p>— „Леле, што су пристали једно за друго!...{S} Ја-ги!” „Асли како плави зумбул и зелена к |
плетке које ја на једно ухо примила, на друго пустила, чула, па и заборавила.</p> <p>Зато се си |
} А да си имаш домакицу, е, тој веће на друго прилега!{S} Тој си је ред, ама и тагај то не бива |
овала!{S} На друге очи, друге косе и на друго лице мислио је сада Мане...</p> <p>Ни сада не пог |
овај не би опазио, или кад би отишао на друго место да игра, а ово оставио...{S} То је вређало |
је само интересантна била тамо, и ништа друго.{S} И место да остане тамо три-четири месеца, или |
пак кратка; јер она и није управо ништа друго него један кратак сензациони — али за родитеље вр |
ита он сам последњи пут...{S} Ако ништа друго, а оно бар да скине са себе одговорност, да загла |
но преварите!</p> <p>— Јок, јок, саг је друго!{S} Призортило је...{S} Еве, пратила ти овој цвећ |
е он једини конзерваторист међу њима, и друго: што им даје паре на чување или на зајам без инте |
ифлук и кад се с чифлука враћа. (За ово друго су му комшиске жене веровале, али за оно прво нис |
што разбира...</p> <p>— Е, што је па то друго?</p> <p>— Ете, жална је што је чорбаџиска керка; |
ни викао и изговарао цифре, него нешто друго, али свакидашњи и редовни посетиоци и играчи знал |
и причаше ни; та саг по ма’але за ништо друго сал за тој се збори”.{S} Па како гу је уграбија? |
лусан и полујава беше то, па се једно у друго наизменце преливало.</p> <p>Мисли о вечерашњем.{S |
илно су се одвајали од осталих задатака другова његових: били су и дужи и једрији, <pb n="151" |
ану џумбус и весеље...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чују се ћеманета, пиште зурле, з |
она на веселе госте...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чује се свирка на далеко!{S} Чуј |
да их дуго и вели и признаје у себи: да другог зета по свом ћефу, и таку слику и прилику као шт |
разведри и сину лице Зонино.</p> <p>За другог кандидата за девера лако се погодише.{S} То је б |
е било разлике између оног првог и овог другог, доцније отвореног дућана.{S} Онај први је био м |
ко, па стоје три корака далеко једно од другог; обоје оборили главе и гледе преда се.</p> <p>— |
не читав подруг сахата.{S} Нукали један другог, престајали, па се опет наклапали, отирали своје |
„Јелку тамничарку”, играли су, једно до другог, Калина и Мане.</p> <p>И Зони дође нешто тешко.{ |
е многима узвик, кад их видеше једно до другог како играју.{S} И сви само Ману и Калину гледају |
корим, с новим гласовима врате.{S} Тога другога дана увече скупио се читаоцима познати породичн |
овако — и ту метну један кажипрст крај другога, да покаже како се Замфир и начелник слажу — и |
ију почешће погледају, заваравају један другога, док им се једном погледи не сусретоше.</p> <p> |
уј!” па полети другим пречим улицама, с другога краја, само да се сретне с њом, да је види!{S} |
зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л*, другој њеној сестри.{S} А боље да није ни долазила, јер |
ио само тиме да јој окрене леђа и да на другој страни потражи утехе, него је пре тога хтео да ј |
ју ни врапци испод крова џивџакати. — У другој соби, одмах до собе Замфирове, поређале се на ми |
лонила би се тада на белу своју руку, а другом би се играла са дугим и бујним курјуком својим, |
ри га једном песницом одозго по глави а другом одоздо по доњој вилици, док му једва састави.{S} |
и прича би се, вероватно, наставила са другом неком јунакињом приповетке.{S} Али се Мане није |
икле и олупане табакере; а сада, у овом другом, израђује и боље и скупље ствари, као: минђуше, |
или обратно, као што се то дешава оном другом, неком Мицку, који сем тога и шушљета кад виче, |
сељачке брке, пили и наздрављали један другом, баш као да се ништа у тој кући није ни десило.. |
говим, покојним Ђорђијем, како су један другом у помоћи били — он Ђорђији, кад је због неког кр |
то, крију у кучине, те: симпатишу једно другом, те брак на леву руку, те морганатички, те дивљи |
ед је погледа и загледа се у њу, а опет другом неком приликом пређе преко ње тако равнодушним и |
сокака од сестре Костадинке, која је у другом сокаку становала, искрсну Мане из мрака и стаде |
ај и сада само мисли о томе и ни о чему другом.{S} Налази да му је живот пуст, да нема неге дов |
сас две криве гране, па једну за теб’ а другу за мен’, црну тетку, да се бесимо, зашто живот ве |
не приче, најчудноватије, и једна се на другу гомилала, једна другу потискивала.{S} А причати с |
?{S} Не чури ми се.{S} Кеиф си немам на другу...{S} Исти тај дуван, ама неје та иста мушљика!{S |
је, и једна се на другу гомилала, једна другу потискивала.{S} А причати све то било би и дуго и |
а мајка, примам си чес’ и од једну и од другу, ама си мислим у мој памет: „А, рипчики!{S} Да се |
поноћ црним и топлим очима!...</p> <p>И другу игру, опет, „Јелку тамничарку”, играли су, једно |
/p> <p>Мане опет ућута и стаде савијати другу цигару.{S} Опет настаде пауза, коју прекиде Мане. |
ожени сас белосветску и изгуби душу сас другу веру, сас туј, што ти гу кажем, фрајлицу Швабицу |
ре, па не само ту песму, него и ма коју другу песму, сваку песму, у којој се само спомиње девој |
ачи: „Не питај!{S} То ми је мана да сам дружељубив!”</p> <p>У кафани пуно.{S} Жагор и разговор |
.</p> <p>Дођоше већ и Цигани.{S} Чувена дружина, снабдевена разним музикалним инструментима. {S |
о неки анђео хранитељ и казначеј у овој дружини младих ченгија: носи фењер и кишобране и живи у |
еле, и као казначеј је у некој чочечкој дружини.{S} Чак је тетка Таска шанула Зони на ухо једну |
о с концертирањем а свршио са циганском дружином, у којој чини чудан контраст с оним његовим бе |
а умешана у неку повећу интернационалну дружину за прављење и протурање лажних <pb n="128" /> ф |
ему.</p> <p>С вршњацима својим се слабо дружио; зато је најрадије седео с оцем и с очевим друшт |
и па ја. „Не видосмо, зборе си, ама <hi>друзи видоше</hi> и причаше ни; та саг по ма’але за ниш |
ћи чорбаџи-Замфира.{S} Оне га и не зову друкче него <hi>чорбаџијо</hi>, <hi>аџијо</hi> или <hi> |
она у шеснаестој својој години, Зона је друкчија: није више оно џигљасто чупе што блене по сока |
о било: ништа лакше од тога. {S}Управо, друкчије није могло ни бити, кад стари богати Замфир и |
" /> <p>Променила се Зона; постаде дете друкчије.{S} Није више онако безбрижна, не иде сокаком |
морао ући у ову приповетку, ако никако друкчије, а оно макар као епизода.{S} А што је Мане <pb |
ше и владике био прва сила, — све би то друкчије било.{S} Али овако није остало хаџи-Замфиру ни |
стара!{S} Она је сад, иста Зона, никако друкше, него као једна поништена таксена марка!...</p> |
у Исидора, агент што је осигуравајућога друства... а може ласно да си останем и девојка...{S} А |
/p> <p>— Ја нећу да пазарим, сал прајим друство... из једно смо село, и комшије...{S} Она иска |
ми је за паре!{S} Овој си ја делим сас друство, али оној што је салте моје!...</p> <p>— Ево ти |
је ословљавао.</p> <p>— Јевдокијо, црна друшке Јевдо, твојега ти Манчу, ете, турише у новине!.. |
ооо, — закука Таска, — црна и три-клета друшкеее!{S} Тражи си криво дрво сас две криве гране, п |
ш лепших речи и погледа од Мане и свега друштва Маниног.{S} Али вечерас Мане није поручивао ниш |
арске шетње, паркове, концерте, певачка друштва и школе играња, -— уопште дакле на све те ствар |
и најнесумњивији знак и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена.</p> <p>Четири тет |
„Па, онај, де... у сукњи; из јучерашњег друштва!” А он се сећа, смеши се и каже да га се то баш |
чки агенти, понеки агент осигуравајућег друштва или трговачки помоћници из Београда, који купе |
бољи и најрадикалнији лек сваком уопште друштвеном злу и мани. {S}И он је био спреман на сваку |
е се загрљени момак и девојка љуљају, а друштво им пева: „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!“</ |
ар и певач, ловац, јахач и весељак и за друштво човек.{S} Кад год би свршио какав посао и зарад |
ако је нико питао није, и често би тиме друштво у неприлику доводила.{S} А имала је обичај да о |
о лако и вешто да намирише где је добро друштво, било по каквом мирису од пржене кафе, или по з |
е довело у сукоб и у заваду с државом и друштвом.{S} И он се, напојен тако из пехара жучи (из к |
то је најрадије седео с оцем и с очевим друштвом и слушао њихове разговоре, пуне мудрости и иск |
ери Мане отишао и проџумбусио са својим друштвом.{S} Никоме није казао зашто и крошто — само је |
зао да иде, да се нађе и мало проведе с друштвом.</p> <p>Те је вечери Мане отишао и проџумбусио |
ара да се провесели и проџумбуси мало с друштвом.{S} А то је било онда, кад би, на задовољство |
компоновао.{S} И кад су једном у неком друштву у разговору запитали га: компонује ли што? прим |
ама, ни покушај да се разгали у веселом друштву и да заборави немио вечерашњи догађај, да свирк |
} О Мани се лепо изражавао.{S} У једном друштву хвалио је Ману као једног доброг занатлију и пр |
акву малу кафаницу са добрим вином, и у друштву се бурно провеселио.{S} Пио би, а чочеци би му |
е на фамилијарност која је владала ту у друштву, он често при викању није ни викао и изговарао |
а како се разговарају; чује како Калини дршће глас, и како га меко и дубоко погледа својим вели |
свирао у ћемане, али сада више не може: дршћу му <pb n="70" /> мало руке, што је, уосталом, — к |
p>— Разбра’!... — рече оборених очију и дршћући Зона.</p> <pb n="107" /> <p>Као и сваки човек, |
ње из туј кућу...{S} Зоне, море, — рече дршћућим гласом и испрекидано Мане. — Ја си знајем све. |
} Било цвеће — било и Зоне!... — заврши дршћућим и загушеним гласом млада женица и обриса кришо |
е.{S} У колима још колевка, коританце и дубак...</p> <p>— Лелеее!{S} Црна Ташано, у зем да проп |
креветске хаљине, колевку, коританце и дубак!...{S} Затим, како је одмах одведена и испитана у |
" /> <p>„Тија вода брег рони; кап камен дубе”, вели стара, искуством освештана реч...{S} И тако |
о је око ње увек више света било и мало дубље у ноћ него око других.{S} Кола Ставре Јарета уђош |
арета уђоше у хаџи-Замфирову улицу мало дубље, па стадоше.{S} Из мрака приђоше колима још две п |
р му срце силно лупа, па се повлачи још дубље, јер се боји да га срце не изда — да свет не чује |
Иза куће је пространа авлија, а иза ове дубока башта с капиџиком у црквену порту, кроз који кап |
што осташе оне исте — крупне и тамне, с дубоким као бездна погледом...</p> <p>Као дериште није |
по сокацима једући кокице из кецеље или дубоких џепова својих шалвара. {S}Сада иде поносито, др |
ировој, а тетка Дока у Маниној кући.{S} Дубоко у ноћ још се таласало коло и игре, а „Јелке тамн |
ави.</hi> </p> <p>Страшне оне слике сна дубоко су се утиснуле у душу Манину.{S} Дуго још врзле |
ако Калини дршће глас, и како га меко и дубоко погледа својим великим и као јунска поноћ црним |
рача — смета му нешто; као да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко одмиче, а св |
није остало хаџи-Замфиру ништа, него да дува на нос, па да сам потруди своје чудо и господство |
оскупе.{S} Да гу изгубим, баталија би и дуван и чурење!...</p> <pb n="175" /> <p>— Табијат ти т |
октур и не опраји гу, хоћу си баталим и дуван, зашто цигара-пушење без овуј мушљику не бива!... |
изну десни палац и извади један папир и дуван, у који хукну, па поче савијати цигару.{S} Кад је |
} Кеиф си немам на другу...{S} Исти тај дуван, ама неје та иста мушљика!{S} Три-четири дима, па |
.</p> <p>Ако је Замфир пошље по чибук и дуванкесу, она му донесе наочаре и тефтер дужника!...{S |
ивана киша, он је онда задовољан и нуди дуваном оне око стола: — Прави, Бога ти љубим!{S} Нема |
бу, што ће да видим: мој срам!...{S} По дувар, бре брате, све слике, ем девојачке!{S} Аме, рече |
ски стамболски, пуни свиле и кадифе; по дуварима оружје скупоцено, поклон од паша и бимбаша.{S} |
..{S} Похватале се девојке испод руке у дуг ред, а иза њих други ред загрљене момчадије, и, иду |
џигљаста и краката, танких дугих руку, дуга лица и великих уста, укратко: једно најобичније де |
гледа тако!...{S} На десно раме пала му дуга танка кићанка од накривљена феса, а на лево раме и |
им претњама, а све тетке, стрине и ујне дугачким придикама и клеветама, сложно салетеле Зону; и |
чорапе — ама знаш кол’ко су дуге!...{S} Дуге, како да ће около шију да ги врзује!...{S} И све с |
а Мане Ајшу, ни њено бело лице, ни њене дуге косе, које беше пребацила и укрстила преко груди, |
пше црте и израз; курјучићи израстоше у дуге курјуке, а џигљасто чупе Зоне разви се у витку дев |
ице женске, чорапе — ама знаш кол’ко су дуге!...{S} Дуге, како да ће около шију да ги врзује!.. |
овим...</p> <p>Бацио се онако обучен на дуги миндерлук, што се пружао уз читаву једну страну пр |
реко ћепенка ускакао ванредно вешто.{S} Дугим ускакањем извештио се до невероватне лакоће, тако |
лу своју руку, а другом би се играла са дугим и бујним курјуком својим, гледајући својим велики |
ила је сува, џигљаста и краката, танких дугих руку, дуга лица и великих уста, укратко: једно на |
i> Оној беоше <hi>прстенџије</hi> и <hi>дугменџије</hi>, а ти си златар, <hi>јувелир</hi> један |
едеље није остала. {S}Ужасно јој тешко, дуго и досадно било, и она се вратила зловољнија и тужн |
Славан прстен, масиван прстен беше то, дуго се познавао на ћати Трајку!{S} Кад га је, приликом |
ка и да од тога неће бити баш ништа!{S} Дуго су се још живо разговарали, кад уједаред упаде тет |
ђе после малопређашње тишме и вреве!{S} Дуго је тако ћутао погружен и несрећан, док се једва ра |
г чорбаџије, силног негда чорбаџије.{S} Дуго се још причало каква је сила био чорбаџи-Замфир; т |
дубоко су се утиснуле у душу Манину.{S} Дуго још врзле му се по памети слике те, и није му ника |
недеља, тужна и зловољна, тужећи се на дуго време, проведено тамо.</p> <p>После две-три недеље |
се после запамти, остане ту и циркулира дуго као нека пословица...{S} Али ипак, кад се махну ша |
шаренилу и весељу; гледа, као да јој је дуго време.</p> <p>Цигани засвираше „Потресуљку”, омиље |
они на ухо једну страшну ствар, коју је дуго крила и чувала и као последњи метак избацила, а та |
још и као нека мала „шпаркаса”), па се дуго огледа у њему и прћи своје румене уснице и мали но |
кином.{S} Уосталом, и без тога не би се дуго чекало на то, јер тамо, на Истоку, раније се и саз |
а да ће је Мане послушати и да она неће дуго плакати...</p> <p>Идући кући, Јевда је размишљала |
нине.</p> <p>Често ноћу мисли Ташана, и дуго не може ока да склопи мислећи о Зони, па ваљда под |
направио цигару и пуштао густе димове и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чаршијом.{S} |
искивала.{S} А причати све то било би и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста је само споменути |
о цигару и пуштао густе димове и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чаршијом.{S} Бленуо |
слике те, и није му никако јасно било и дуго још лупао је главу о том: да ли је он оно био што |
носи!...</p> <p>Но тај глас није могао дуго да кружи по вароши и да опстане, јер око једанаест |
и разбереш зашто ти, демек, тој тол’ко дуго зборим!{S} Имам си дом тесте мушљике, и све побоље |
ако је био досетљив, то му није требало дуго да лупа главу.{S} После три дана он је већ имао ид |
овукао се до капије једне и брисао чело дуго.</p> <p>Зарекао се да се више неће хватати до Зоне |
естолонаследник мој.{S} Зато је Манулаћ дуго био загонетка — у махали задуго нису знали је ли м |
му ипак мило кад их погледа — гледа их дуго и вели и признаје у себи: да другог зета по свом ћ |
ласка му Замфир.</p> <pb n="177" /> <p>Дуго се још разговараху о момцима и чирацима и о пазару |
— у Нишаву ћу, ете, да рипим!...</p> <p>Дуго је седела тако на миндерлуку у једном ћошку од соб |
а — тако га заокупила та реч!...</p> <p>Дуго није могао склопити ока ни заспати, иако је то жел |
Нема више оне раскошно бујне косе, оног дугог лепог курјука — отрцао се и крзао једнако, док ни |
г дуплог трговачког књиговодства!{S} Из дугог и савесног надгледања постао је прави — тако да г |
ла женска, могла и инстинктивно, а и из дугог искуства, сазнати о чему је реч била...</p> <p>— |
то је имао и онако као неког хумора.{S} Дугом практиком на томболама извежбао се и знао је из и |
ло трага од ње, као да види траг њен, — дугу зелену пругу од бундице и жуту од сукње и алеву од |
ом и шареном венчаном оделу. {S}Пустила дугу косу низ плећа и преко груди, а низ дугу косу пушт |
угу косу низ плећа и преко груди, а низ дугу косу пушта се тел, блешти и трепери тел међу црном |
још и два стара, граната и лисната шам-дуда, неколико дуња и два дафинова дрвета, која је јако |
даде знак Дудији да запева ту песму.{S} Дудија запева, а остале ченгије прихватише; запеваше и |
Кад ја имам“</hi>, песму коју је дилбер-Дудија донела амо чак из Мостара, а чучук-Ајша је најра |
огледао, нити је чуо нежне речи кардаша Дудији и Ђулсефи.{S} Седео је, пио, и будан сањао, и те |
ком преко чела и остави га, даде дахире Дудији, нек’ она купи бакшиш, а она се повуче, ућута, и |
поручивао ништа.{S} Зато Ајша даде знак Дудији да запева ту песму.{S} Дудија запева, а остале ч |
, али ниједну — ни Ајшу, ни Ђулсефу, ни Дудију Бошњакушу — није ни погледао, нити је чуо нежне |
је већ и шегрти певаху, и то у хору: у дуету, терцету, квартету, квинтету и тако даље.{S} Пева |
ласом. — Узми се, дете, у памет!{S} Бог дужан ником не остањује!...{S} Скудена и оклеветена дев |
ви га дирају, а он опет ником не остаје дужан.{S} Девојке га зову и питају га: хоће ли да им бу |
грт Поте и не би запевао, и, ни крив ни дужан, добио шамар, да није сам он, исти калфа Коте, зв |
е!”, али не пуштају одмах руку: држе га дуже за руку и све нађу понекога да поздраве, „Па поздр |
тане тамо три-четири месеца, или дваред дуже него што су мислили, — вратила се оданде после шес |
алате и пушташе густе димове.{S} После дуже паузе, запитаће Мане:</p> <p>— А... ете...{S} Зоне |
га још једнако храбри и саветује да што дуже истраје у својој одлуци.{S} Као крвни непријатељ ч |
јаних аскера.{S} Тако је говорио већ од дужег времена и пустио да се то чује и даље, да допре д |
<p>— Неје без ништо! — рече Јевда после дужег размишљања. — Тугоо, ако је бегенисуваја нику бел |
кадгод и повели, то је увек било после дужег свађања и погађања око постављених услова, на кој |
дана га трговачки послови одазивају на дужи пут у Лесковац и околину — да купи пропалу вересиј |
лих задатака другова његових: били су и дужи и једрији, <pb n="151" /> пуни смелих, оригиналних |
ко, док није дошао танак и кратак, мало дужи од мачјег репа, а после нестаде и њега.{S} Отсекла |
рошла, јер им, вала, ни она није остала дужна.</p> <p>— Ич да се не љутиш, — вели му Дока, — ич |
верити тетка-Доки, која је, уосталом, и дужна да му помогне, јер она му је, мишљаше он, оном св |
ванкесу, она му донесе наочаре и тефтер дужника!...{S} Сваки час је <pb n="59" /> пред огледало |
чинити чест!{S} А сем тога, то му је и дужност, причаше јој Мане, јер су се он и Манулаћ побра |
узела је на себе ту тешку и части пуну дужност да опет избије из Зонине главе Ману Кујунџију.{ |
ачити.{S} И стари Замфир узе на себе ту дужност, обећа се да ће уложити сав свој ауторитет и ут |
да по светој <pb n="150" /> новинарској дужности — као прави служилац истине, правде и поштења, |
, по којима чак ни општински инжењер по дужности не пролази, Дваред је тако тога дана пролазио |
бригу не берите, а ја ћу сама убаво да дуздишем целу работу!{S} Ја ћу да заобиколим малко, па |
азу.{S} Хаџи-Замфир спомену пет стотина дуката, али их Мане не прими, него одговори да ће он за |
ено да Замфир даје уза Зону пет стотина дуката мираза на дан прстена.{S} Мане је био срећан и з |
бујније; чујеш како звецкају ђердани и дукати, и трупкају кондурице и папучице и шуште свилене |
!...{S} А убаво си рече наш, ете, Божин дунгерин: „<hi>Две</hi> лубеници, рече, под <hi>една</h |
раније се кренуше на рад баштованџије и дунђери, за њима занатлије и трговци иду и отварају дућ |
а, граната и лисната шам-дуда, неколико дуња и два дафинова дрвета, која је јако пазио стари чо |
омшиских кокошака, и то све без икаквог дуплог трговачког књиговодства!{S} Из дугог и савесног |
.{S} Капетал бре један!...{S} Дућан!{S} Дућан да си отвори и сортира сас онуја силну стоку!...{ |
Кермину!...{S} Капетал бре један!...{S} Дућан!{S} Дућан да си отвори и сортира сас онуја силну |
па што му је!...{S} Какав му је?...{S} Дућан му кол’ко сарафско чифутско сандуче...{S} Па, ако |
} А у могућности је да држи и калфу.{S} Дућан му пун, а поруџбина сваки дан.{S} Некада у оном м |
о је том човеку тек осамнаест година, а дућан му мало већи од већег путничког сандука. — Такав |
а си дућан!” Ех, много данас мука па за дућан!...{S} А питујеш ли: <hi>што си има</hi> у дућан? |
на Манчу.{S} Зато му је ноћас претресла дућан и кућу и нашла, веле, два пуна корита лажних двод |
мак од њег’?!{S} Има си дућан, ем как’в дућан, узеја је саг под ћирију и онај до њег’ што је ду |
он га отпоздрави онако у ходу.{S} Прође дућан за неколико корака, а после застаде, као да се се |
вешто, салтоморталски, ускакао — био је дућан алваџије Амета. {S}Ту би свако јутро, кад је ишла |
очео радњу на своју руку.{S} Отворио је дућан пре неколико година, али га је затворио, јер је м |
је саг под ћирију и онај до њег’ што је дућан, па направија оди два један голем...{S} Има си за |
отворени и пазаре, само Мана Кујунџије дућан — преко обичаја, као никад досад — стоји још једн |
лске невесте не украдну нику минђушу из дућан... и да се кара сас селске мечке оне!{S} А прилег |
човек и татка, и мајку, <pb n="52" /> и дућан, и трговину, па си фати пут сас Цигани у губертл’ |
мишку, — тој му ручак у дућан...{S} А и дућан па што му је!...{S} Какав му је?...{S} Дућан му к |
ко пута скочи са седишта и остави рад и дућан на момку и шегрту и рекне им само: „Саг ћу сам ту |
рилика и веле: „Море, па има си човек и дућан!” иако је том човеку тек осамнаест година, а дућа |
дућанску!...{S} Ударија баксуз у кућу и дућан; а пазар мисечни стаде кол’ко пре недељни пазар б |
, не знаш ни зашто ни крошто.{S} Остави дућан на калфи, а он се жури кући, као да му гори. <pb |
он је већ за женидбу!...{S} Чим отвори дућан, одмах осећа да му треба и домаћица.{S} А и сви м |
град има ли помомак од њег’?!{S} Има си дућан, ем как’в дућан, узеја је саг под ћирију и онај д |
су му чаири, чифлаци и чивчије? „Има си дућан!” Ех, много данас мука па за дућан!...{S} А питуј |
...</p> <p>— Знајем...</p> <p>— Имам си дућан.</p> <p>— Знајем, де.</p> <p>— И муштерије имам с |
у колицима у први мрак догурају у свој дућан; ту свраћају и танки практиканти и дебели лиферан |
.{S} Та и саг, виде ли како прокај твој дућан промину — ћа па да заб’равим, ама се сети и врну |
т динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, ја си нађо сал једно!{S} А код чекмеџе долазимо |
на сефтеџију много полаже, бану у Манин дућан нико други него баш сама главом тетка-Дока.{S} До |
онакав какав је, да није једнако чувао дућан и седео пред дућаном и с оцем се разговарао, Мане |
тле, окрепљен и весео, враћао и отварао дућан, и био врло разговоран и предусретљив с муштерија |
ово по други пут, после војске, отворио дућан, и муштерија је према дућану многобројнија била н |
главом Манча с Потом шегртом и отворио дућан. „Ваљда су га, на јемство више виђених грађана, п |
атио се, и тада је по други пут отворио дућан.{S} Био је добар мајстор, али сиромах; па ипак је |
неје без ништо!...{S} Присети се ја: у дућан си не седи, татка не слуша, мајку ич да не види; |
{S} А питујеш ли: <hi>што си има</hi> у дућан?...{S} Како онај Насрадин-’оџа што ујутру садеше |
Скила и Харивда за старе путнике.{S} У дућан нико више није могао стати, <pb n="21" /> зато у |
изради полелеј од сребра, па сад хита у дућан и тражи краћи пут и пречи сокак!{S} А међутим и н |
и пречи сокак!{S} А међутим и не оде у дућан, него удари опет кроз неке друге сокаке; а накрив |
кад је он наређивао нешто шегрту, уђе у дућан једна муштерија и затражи нешто.{S} Мане му нерво |
да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико запрепашћење Манино, који скиде брзо фе |
асте муштерије, кад би му се свратиле у дућан, и искашљавао би се по старом свом обичају за сељ |
— пита га калфа Коте, — какво појење у дућан?!</p> <p>А шегрт Поте га гледа блесасто, и пипа г |
а и о пазару, кад уђоше две сељанчице у дућан, да купе гривну — једна старија, а друга млађа.</ |
на чорбаџи—Замфирово дете да си седи у дућан, да си руча с момци и чираци на ћепенак, куде све |
нин, крене се одмах из тих стопа Мани у дућан.</p> <p>— А, такој ли је? — викну му тетка-Дока ј |
ије знао ништа, — зато се кренуо Мани у дућан.{S} Кренуо се к самом извору, такорећи, позорници |
занајат, а ја си па мој...{S} Седи си у дућан и гледај си твој пазар, а овој су наше женске раб |
кну му тетка-Дока још с врата улазећи у дућан.</p> <p>— Што је? — пита је Мане.</p> <pb n="93" |
пол лепињу под мишку, — тој му ручак у дућан...{S} А и дућан па што му је!...{S} Какав му је?. |
ана пролазио сокаке, дваред се враћао у дућан, али се посла није лаћао, него је само правио циг |
Неколико пута је после подне долазио у дућан, седао и почео да ради; неколико пута узимао прек |
рочито кад има какав већи посао, јело у дућан доносило; а кад је што боље зготовљено, ишао би М |
енула у Ману и застала одмах на улазу у дућан.</p> <p>— Што искаш, што ти треба?</p> <p>— Искам |
{S} А други, који такође рано затварају дућан, али који не носе увече пазар кући, не иду право |
лије нову фирму над вратима Петракијева дућана, која је гласила: <hi>„Трговина Петракија Н* и С |
својим стринама или теткама крај његова дућана, а он у дућану ради и опази је, а зна отприлике |
ћарка Зонина, Васка, прошла крај Манина дућана, а он сам био у њему, добацила му је у пролазу: |
за берићет, па у том стиже и до Манина дућана. {S}Мане му се јави, а он га отпоздрави онако у |
ије — оног првог у Првој глави описаног дућана, у који је мајстор-Мане онако вешто, салтомортал |
првог и овог другог, доцније отвореног дућана.{S} Онај први је био мањи и празнији, а овај дру |
ади, јер је малочас послао све млађе из дућана и остао сам.</p> <p>Тишина.{S} Замфир разгледа п |
а ко што за време пазара не придигне из дућана.{S} У њему је пет дана радио, а шестог, у суботњ |
штерији поређане ствари и изиђе брзо из дућана.</p> <p>Заредио је по сокацима и мањим и већим, |
чу.{S} И први пут, кад прође Васка крај дућана, а он био сам, зовну је.</p> <p>— На дом ете, зд |
еменом развити прва лепотица.</p> <p>До дућана Мана Кујунџије — оног првог у Првој глави описан |
оста ствар!{S} Чорбаџи-Замфир има куће, дућане, чифлуке и винограде, а господин начелник, јопет |
диш, не би уз’о, па ни за све оне куће, дућане, чифлуке, <pb n="163" /> воденице и винограде!.. |
м свеће, — и зато мало раније затварају дућане.{S} Иако су мало грамзиви за парама, али они вол |
реме им није новац: зато рано затварају дућане и мајстори и трговци, и грабе кућама.{S} Жељни д |
њима занатлије и трговци иду и отварају дућане и износе мангале и мећу их на ивице тротоара, да |
рома’... фукара!{S} Куд су његове куће, дућани; куде су му чаири, чифлаци и чивчије? „Има си ду |
тебе сефте, а од Бога берикет.” Сви су дућани већ давно отворени и пазаре, само Мана Кујунџије |
а није једнако чувао дућан и седео пред дућаном и с оцем се разговарао, Мане би га ма како изаз |
из муштикле, кад је Манулаћ седео пред дућаном и пушио (а пушио је ретко: дваред или триред у |
љу неће што му мајка ткаје и шије, иска дућанску!...{S} Ударија баксуз у кућу и дућан; а пазар |
ке, отворио дућан, и муштерија је према дућану многобројнија била него пре.{S} И он сад није им |
вак на свој посао, или седи у отвореном дућану и чека сефте и муштерију, да пазари, и да превуч |
се уздржа, ваљда зато што је у Манином дућану.{S} Девојке пазарише, па и одоше.</p> <p>Остадош |
... (Читаоцима је познато да у Манчином дућану није било, сем Коте и Поте, никаквих других мома |
м.</p> <p>Тишина.{S} Замфир разгледа по дућану и изјављује од времена на време своје и чуђење и |
е да си седи у пазарни дан, у суботу, у дућану те да си збира пазар и да пази да си селске неве |
ишљаше г. Ратомир. {S}Срећом, затекне у дућану Ману.{S} Одмах пређе на ствар.{S} Постављао му < |
је милило ни да седи, акамоли да ради у дућану, јер му је једнако била у памети Зона и њено пон |
вратом!...</p> <p>Или опет тако ради у дућану, а посао навалио као никад; ради, удубио се у по |
о дана да Поте није добио шамара, или у дућану, или на чесми.{S} Зато заборави брзо добивен шам |
или теткама крај његова дућана, а он у дућану ради и опази је, а зна отприлике куда ће и којим |
кад га видеше да се само мало задржао у дућану, издао наредбе, па опет духнуо као ветар, заврте |
га није држало место: досадно му било у дућану, и чим се вратио шегрт Поте скочи и диже се да и |
(јер Поте се чешће дерао кад га туку у дућану, и отуд му познају глас) и веле да је жалост бил |
ане испружио шију из оног његовог малог дућанчета, као гусак из гушчарника кроз летве, и ословљ |
џбина сваки дан.{S} Некада у оном малом дућанчету свом израђивао је само просто прстење, беленз |
пре тога би сам почистио метлом испред дућанчића, задиркивајући девојке, које се с чесме са ст |
-антерију у башчу?!...{S} Хм, — хукну и духну љутито на нос и заврте главом Коте. — Куде си гу |
нису га баш најрадије гледали.{S} Само духну на нос: „Хм!{S} Ја-га, што је џимпир!{S} Анасана! |
адржао у дућану, издао наредбе, па опет духнуо као ветар, завртеше опет исти ти сумњиво главом |
људи обично врло шаљиви и <pb n="68" /> духовити, а што је најлепше, људи снисходљиви, то јест, |
ћути и промине, те сал гледа на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резилак |
ли, неко каже: „Шта би волео, Милисаве, душе ти, право кажи: ил’ да ти дам један <hi>милион</hi |
сле неколико таквих тешких дана и такве душевне утучености како су га морале обрадовати и оживе |
еше лук, а увече га чупаше и меташе под душек: „Што је моје, збореше <pb n="62" /> си, нек’ си |
а и другим већим на колима (у коме беху душек, јастуци и јорган) крај ње.{S} У колима још колев |
сузе, клела свет, али и себе, јер је у души осећала да је сама дала повода оним својим држањем |
еки Ване „Јагурида”, неки Гане „Мајкина душица” — и све тако нека имена! — Добри људи, лепе при |
ти не би дали, — тол’ко стадосмо, ете, душмани саг!...</p> <p>Тако је говорила задовољна тетка |
е га заједљиво Зона.</p> <p>— Не слушај душмани моји по ма’але...{S} Несам такав, Зоне, како ка |
собом. (Да би се, дабогда, тахо и уста душманима запушила!...)</p> <p>— Здраво, ти како си, До |
стати.{S} Посматрала га је и дахнула је душом, јер јој се учинило да јој домаћин још ништа не з |
је волела и обожавала, јер је и телом и душом био лепота од човека.{S} А и сам епитет, управо е |
p>Мидо му све то, мило му што је дахнуо душом, што се курталисао једне тешке бриге и главобоље, |
угима тешко — тек шта је жив; бори се с душом и проклео је, веле, ћерку, која му је тако загорч |
н и ружан сан био.{S} И тек тада одахну душом, прибра се мало и размишљаше хладније.{S} Прекрст |
е, викам, ред у овај свет. — „Чорбаџија душу дава и губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој |
ти? — одговара Васка. — Ако имаш Бога и душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ |
ниједан! ожени сас белосветску и изгуби душу сас другу веру, сас туј, што ти гу кажем, фрајлицу |
тада плану:</p> <pb n="183" /> <p>— Ти душу немаш, Бога се не бојиш...{S} Девојачку, срећу да |
е оне слике сна дубоко су се утиснуле у душу Манину.{S} Дуго још врзле му се по памети слике те |
е приликом већ помало моћи и завирити у душу и скривене осећаје Зоне Замфирове.</hi> </p> <p>Ал |
редила једну искрену и њој тако предану душу човека који јој сада опет у машти изиђе пред њене |
све више омотаваху и притискиваху болну душу његову, докле га из тих мисли не трже силан смех, |
две нове асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропску послушност.{S} Заиграше.{S} Калина весел |
сило да је прошао крај Зоне, па га неки ђаво натентао — и он се окренуо за њом.{S} Погледи им с |
и већим, па чак и по оним по којима ни ђаво не пролази, по којима чак ни општински инжењер по |
и и врднути са стазе врлина ни сам црни ђаво, акамоли једна чедна и безазлена девојчица у пупољ |
ћ”, говораху оне, „њега и калфе навукао ђаво на тај прљав посао, нека га и носи, али што да у т |
он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства, него да му се увек нешто стегне око срца: па |
p> <p>И то је ваљада једини несташлук и ђаволство из Манулаћеве младости, која се обично бујном |
за богату софру, за оне многе господске ђаконије на оној великој синији, и као давно што нису, |
пијацу, да уграбе бољи део.{S} Пролазе ђаци и ситни и крупни, мушки и женски, основци и препар |
тскора — одвајкада је то.{S} Још његови ђачки школски задаци силно су се одвајали од осталих за |
оследњи с грдним фасциклама поправљених ђачких задатака под мишком, од којег поправљања добише |
у кочије!...{S} Па ем што она искочи — ђене-ђене, ама што си понесе, зборе си, јоште и јорган |
је <hi>Мане</hi> дошеја при њума, па је ђене-ђене; ама скоре ће чујете и ће се збори и јоште по |
чије!...{S} Па ем што она искочи — ђене-ђене, ама што си понесе, зборе си, јоште и јорган и јас |
i>Мане</hi> дошеја при њума, па је ђене-ђене; ама скоре ће чујете и ће се збори и јоште полоше! |
епше и још бујније; чујеш како звецкају ђердани и дукати, и трупкају кондурице и папучице и шуш |
ако често тужна на доксату, и, отуривши ђерђеф, наслонила би се тада на белу своју руку, а друг |
е верује му. — Татко кој ти беше?...{S} Ђорђија! {S}А иверка пада ли далеко од кладу?...</p> <p |
г неког кријумчарења могао да повуче, а Ђорђија опет њега одбранио од неких пијаних аскера.{S} |
ун-Мане, није забадава био син чувенога Ђорђија и братанац још чувеније Доке, био крв њихова, — |
p>— Ја си сина немам, Мане.{S} Татко те Ђорђија <hi>мен’</hi> у аманет остави.{S} Тој си не зна |
..{S} Ама, ласно за тој!{S} Ни татко ми Ђорђија неје се оженија сас алал, демек, оди нанини ста |
ре што си милује.{S} Ете, и мој покојни Ђорђија не пита много, веће рече на татка ми: „Ако гу н |
} Погле кол’ки човек стаде!{S} Татко ти Ђорђија беше у Котине године кад ме доведе у кућу си!{S |
еђу Циганима!...{S} И сад, какав је био Ђорђија, такав му и син Мане, тврдила је тетка Таска и |
ји је имао неколико епитета: <hi>челеби-Ђорђија</hi>, <hi>дилбер-Ђорђија</hi>, <hi>ашик-Ђорђија |
/hi>, <hi>дилбер-Ђорђија</hi>, <hi>ашик-Ђорђија</hi>. {S}Јахао је добра хата, носио лепо одело; |
та: <hi>челеби-Ђорђија</hi>, <hi>дилбер-Ђорђија</hi>, <hi>ашик-Ђорђија</hi>. {S}Јахао је добра |
његово.{S} Почела је чак од оца Манина, Ђорђије; ни њега није оставила на миру. {S}Управо, није |
положење Манино, а сетила се и покојног Ђорђије, оца Манина, да је и онај увек готов био на так |
је лепо живео с оцем његовим, покојним Ђорђијем, како су један другом у помоћи били — он Ђорђи |
ом, ипак бедни изгледају према покојном Ђорђији, оцу Манином.{S} И тако Јевда остаде удовица и |
му, Маном. {S}Причала јој је о покојном Ђорђији — како је био кријумчар, убојица, ноћник и весе |
како су један другом у помоћи били — он Ђорђији, кад је због неког кријумчарења могао да повуче |
рошаху није био ни принети њеном челеби-Ђорђији.{S} А већ и сами им надимци казиваху то — беху |
мајстор за тако нешто.{S} Чапкун-Мане, Ђорђијин син, кријумчарска стара крв, — он је и нико <p |
, — неси забадава син на Ђорђију!... {S}Ђорђијина крв!...{S} Ашкољс’н!...</p> <p>— Ама неје ниш |
ик и весељак; причала јој читаве романе Ђорђијине с неком ченгијом Зумрутом, која је у своје вр |
и бери!{S} Башка су Замфирови, башка па Ђорђијини!...{S} Ми си зборимо за друго ништо, а ова, п |
’н, бре!” подвикну усхићена Дока, „куче Ђорђијино!{S} Саг те признавам дек си тетино тетинче! { |
> <p>— Јеси, јеси, несрећо, познавам ја Ђорђијину крв!...{S} Ђорђијо, Ђорђијо!</p> <p>— Несам, |
знавам ја Ђорђијину крв!...{S} Ђорђијо, Ђорђијо!</p> <p>— Несам, нане, — брани се и куне Мане, |
срећо, познавам ја Ђорђијину крв!...{S} Ђорђијо, Ђорђијо!</p> <p>— Несам, нане, — брани се и ку |
а то мишеве лови, — па тако је и овде с Ђорђијом и сином му, Маном. {S}Причала јој је о покојно |
Машалах, Манчо, — неси забадава син на Ђорђију!... {S}Ђорђијина крв!...{S} Ашкољс’н!...</p> <p |
е ни спомињала ни претресала Ману, него Ђорђију, додајући: нека се Зона сети оне речи која вели |
и за непочупану зубачу пред кућом, и за ђубре у кући — како је сада тако индиферентна и спора п |
ора према овом, и то <hi>моралном</hi>, ђубрету!...” — Море, — заврши Милисав, — мрзи ме и да п |
ице и шуште свилене шалваре, а мирис од ђулијака се пресуо по сокаку, па, као магла земљу, прит |
и осећа мирис, дах њен осећа, помешан с ђулијаком из Казанлика, — и не могаде да се уздржи више |
ашено Јевда.</p> <p>— „Чешљеви, сапуни, ђулијаци неки, та нике женске штифлетне, колани, подвез |
а остале ченгије прихватише; запеваше и Ђулсефа и Ајша, пратећи песму ударањем У дахирета.{S} З |
нити је чуо нежне речи кардаша Дудији и Ђулсефи.{S} Седео је, пио, и будан сањао, и тек га из с |
гато спуштао, али ниједну — ни Ајшу, ни Ђулсефу, ни Дудију Бошњакушу — није ни погледао, нити ј |
Вачин... када стану ашик на ону ченгију Ђулсефу... {S}Челебија се зваше?! — Остави си човек и т |
па би искочиле и там’ помеђу три тесте Ђурђијанке и Стамболијке потакве; искочиле би и там’ на |
а се бањају; ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, кад си фаћају мају, да прошћаваш!...{ |
, па гу не пуштила оди Митров па све до Ђурђовдан, ете!.., По чаршију се, ете, збори да је Зоне |
колко му жал дође, и тешко!</p> <p>— Е, е!{S} Туј ми се уврте, — рече Јевда и показа чело — ете |
п’нци да поцепам!{S} Тол’ко, побратиме, е што ми веће треба и свет и живот!?...{S} Ја искашем м |
не давају, та кад не може тој да бидне, е нек’ си остане резил... па нека гу таг узне кој хоће |
. — Та ако искате прилику за ваше Зоне, е, ја си имам једну прилику... па за тој и искочи’ саг |
неје ред!...{S} А да си имаш домакицу, е, тој веће на друго прилега!{S} Тој си је ред, ама и т |
у и овој, — рече ми Зоне, — и питуј га: е ли је било јоште у свет да је девојка на момка <hi>ов |
ме заступи, бата-Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако баш било у пређашно време, неје!...</p> <p> |
hi> кућа, <hi>чорбаџиска</hi> керка!{S} Е веће нема!{S} И чорбаџиско неје до века...</p> <p>— Е |
а па побоље воли оди сва друга деца!{S} Е, зашто је тој саг тако у свет — кој ће да зна!...{S} |
{S}Кротка жена, убава домакица беше!{S} Е ли јоште онаква добра ткаља, како у оној време што бе |
џе долазимо сал ја и он, ники други!{S} Е неће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе да дођеш! <pb n |
тине године кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашто да ти пропада век?!...</p> <p>Тако је Јевда гов |
који се више ничим не може оборити!{S} Е, али је то чорбаџиска, богаташка ћерка, њен отац и на |
чу како си знаје убаво што ваља?!...{S} Е, што је човек <hi>кујунџија</hi>, па се разбира у <hi |
у се Дока, — малко ли ги знајем?!...{S} Е, што је била она Сика, турена у песну?{S} За <pb n="1 |
саг тако у свет — кој ће да зна!...{S} Е, тој ти је саг алис и сас мен’...{S} А саг ће убаво и |
се све; све се батиса, бата-Таче!...{S} Е, како то?...{S} Ники ме ич не питује, а белким сам ма |
а зулум да се напраји на веру ни!...{S} Е, што му, Јевдо, не збориш, ете, за њума?</p> <p>— Е, |
и она, — сто оке севдах ће имају!...{S} Е, што искате више?!...</p> <p>Неје спроти трговачку и |
ире</hi>” убаво ће ги се осветиш!...{S} Е, што да ти не давају девојче?!{S} Кој су они, што су |
ла, рече, побегуља за Манчу онога...{S} Е што гу не дадосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу да |
шљике... разбираш се у теј ствари...{S} Е, кажи ми, зашто је тој?</p> <p>— Хе, снебива се Мане, |
дан еглен...{S} Заради неку послу...{S} Е што си стала туј при мен’ како шиљбок ники?! — обрецн |
ре кад си неће самарицу на грбину...{S} Е, какво је тој саг заступило, <pb n="44" /> Бог да чув |
сандаци катанци!{S} Премисли’ се ја:{S} Е, што му требају, мајке, катанци на сандаци, кад има — |
p>— А шта је?{S} Од какав си је ред?{S} Е ли чиновник, офицер?... .</p> <p>— Неје!</p> <p>— Есн |
си, наводаџисала си, ништо неје било, — е, саг се врћеш...{S} Сас зор не бива!...</p> <p>— Е, з |
<p>— Господ ги судија, — куне Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било! |
и сасвим постао плебејац и демократа. — Е много ми ћеф да ти помогнем.{S} Ти си уживај; накриви |
ће за друго... — рече Мане, па стаде. — Е...{S} Васка... лагала ли је, кад ми је, ете, абере до |
окрете му леђа.</p> <pb n="113" /> <p>— Е, кучко чорбаџиска — јекну од срца увређен Мане, — таг |
ако може тој и да се помисли?!</p> <p>— Е, иди си, па ги питуј сама.{S} Они си такој зборе.{S} |
ку, — а ни саг ви не би дошла!</p> <p>— Е, што си имаш? — пита је Ташана. — Седи си на једно ка |
им гласом.</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Е, што си ме таг лагала и абере праћала?...{S} Васка шт |
и збориш што си је за зборење!</p> <p>— Е, што си је за зборење?</p> <p>— Ја што сам ти?{S} Тет |
е, колко му жал дође, и тешко!</p> <p>— Е, е!{S} Туј ми се уврте, — рече Јевда и показа чело — |
а саг: „Ми смо чорбаџиски”!...</p> <p>— Е, доста веће! — рече Замфир и диже обрве.</p> <p>— А ш |
рћеш...{S} Сас зор не бива!...</p> <p>— Е, зашто да неје Манча прилика?!...{S} Зар што су чорба |
питује, а белким сам мајка!...</p> <p>— Е, — уздахну Таско — тој си је, Јевдо, наш к’смет...{S} |
несам чула за твоје работе!...</p> <p>— Е што си чула? — вели мало спуштеним гласом Мане.</p> < |
ете, неје требала да збори!...</p> <p>— Е, што ми казујеш... што ми треба тој?...</p> <p>— Зоне |
кам <hi>срма-белензуци</hi>...</p> <p>— Е, тој може, — умеша се стари Замфир, који се слатко на |
тихо Ајша, — видо’ веће ја...</p> <p>— Е, тол’ко! — рече Мане и одмахну руком.</p> <p>— Било, |
} И чорбаџиско неје до века...</p> <p>— Е, доста де! - вели јој озбиљно чорбаџи-Замфир.{S} Дошл |
, де!</p> <p>— Кућа ми пуна...</p> <p>— Е што ми збориш саг па тој?...</p> <p>— Несам сирома’.. |
о се за друго ништо разбира...</p> <p>— Е, што је па то друго?</p> <p>— Ете, жална је што је чо |
е па сургунисувашем, та саг...</p> <p>— Е, тој да учиниш! — дражи га тетка-Таска. — У сургунл’к |
Манулаћ?</p> <p>— Кој знаје...</p> <p>— Е сал Манулаћевица неће да биднеш!</p> <p>— Бре-бре!</p |
да поје?</p> <p>— Па и поје...</p> <p>— Е, што си поје?</p> <p>— Па песне си поје...</p> <p>— Е |
.{S} Све, све ми рече Васке...</p> <p>— Е, што је знала да ти рекне, кад си и она сама, ништо с |
ерку у оро играње по ма’але...</p> <p>— Е, а зашто па играше?</p> <p>— Па теб’-те видела... па |
кнеш: иди си, ја ћу си идем...</p> <p>— Е па, ете, казујем ти саг: иди си, пушти ме! — рече Зон |
ли гони мене та гу ја појем...</p> <p>— Е, зашто да клне мајку, кад неје Еврејка?! — пита је Ма |
те!</p> <p>— Па ће се женим...</p> <p>— Е, што чекаш?...{S} Искаш паре, <hi>мираз?!</hi>...</p> |
Манулаћа... за њег’ ти мило...</p> <p>— Е мило ми, де!{S} Што ке ми чиниш?</p> <p>— Кад ти мило |
је!</p> <p>- Сараф и банкер...</p> <p>— Е, сараф!{S} Како може сараф девер да бидне?!{S} Нећу с |
орбаџиску, потакву фамилију...</p> <p>— Е, доста саг, Таске!... — пресече је домаћин.</p> <p>— |
да не узне нику белосветску...</p> <p>— Е, ашкољс’н за тај реч!{S} Тој ме и мен’ стра’ Јевдо! — |
не: „Поздравила ти се Калина”.</p> <p>— Е, што па Калина?</p> <p>— Зашто ти је прилика...</p> < |
За Мана не бива! — вели Таска.</p> <p>— Е, зашто да не бива?</p> <p>— Хехе! — осмехну се презри |
<p>— Јок! — обрецује се Зона.</p> <p>— Е, што гу треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву с |
ћи је у чело и испраћајући је.</p> <p>— Е, — заврте тужно главом Зона, — <hi>моје</hi> си је <h |
де! — вели му задовољно Мане.</p> <p>— Е, што ће ми ћеф бидне, побратиме, да остану резил у ча |
о као орао кад хоће да полети.</p> <p>— Е, што да рекнем? — запита Васка и потрча за њим.</p> < |
о! — рече и приђе један корак.</p> <p>— Е, што искаш? — запита га зловољно и нестрпљиво Зона.</ |
аске!... — пресече је домаћин.</p> <p>— Е, бива ли тој од еснаф-човека?{S} Ред ли је? — настављ |
си је? — запита Зона радосно.</p> <p>— Е, ела сама да га погодиш!...</p> <p>— Какав је?{S} Је |
тек онда кад је испраћао Доку.</p> <p>— Е, лошо ли сам зборила? — брани се Дока. — Што да неје |
е, — куде ти је убавиња твоја?</p> <p>— Е, хаџијо, — одговара му она, — прође си наше!...</p> < |
евдо, не збориш, ете, за њума?</p> <p>— Е, што да чиним?! — вели Манина мајка. — Зашто да му зб |
!...{S} Зар што су чорбаџиски?</p> <p>— Е де!{S} Дебарско неје ово, та да се отимају девојке... |
<p>— А што мисли кад си ћути?</p> <p>— Е, кој гу знаје!...</p> <p>— А може ли да поје?</p> <p> |
удо, реци ми, Таске, ако знаш?</p> <p>— Е, не знам ни сама си, Ташано, веће се и сама крстим с |
{S} А што па ти тол’ко смићеш?</p> <p>— Е, ја сам си тетка на Зону! — вели Таска.</p> <p>— Ја п |
— „Гаки нема, — свирка сака!”</p> <p>— Е, дајте гу, подајте гу за неприлику, за Манулаћа тога, |
вице како стари мезулџиски, рече, коњ!” Е, куд се научило теја речи да збори?!{S} Виде ли, море |
п’нци, а да ги носим, рече, — нећу!...” Е, зашто нећеш? — „Не могу,” рече. {S}Зашто не можеш? — |
стала хвалити Ману Кујунџију, баш сада (е, <pb n="166" /> што то баш она и баш њега да хвали?) |
урише на куп сас њега у новине.{S} Леле-е!!{S} Срам да ме изеде; ем што сам сал комшика, па иск |
је ништа под овим небом немам, — ја је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни за све оне куће, дућане, ч |
а је.</p> <p>— Што да тражим по ма’але, еве сам ти ја! — вели Дока.</p> <p>— Море, тето, — бран |
знаш! <hi>Никаква</hi> се напрајила!{S} Еве, да видиш, колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар в |
ми лацкају! „Стринке, стринке, мори!{S} Еве ти мој сапун!” вика једна. „Узми си, стринке Доке, |
к, саг је друго!{S} Призортило је...{S} Еве, пратила ти овој цвеће!{S} Сама га је тргала у башч |
женама, па уза сваки удар само викне: „Еве, тој ти је за куче у чашире!” а он тада полете и ви |
и мани. {S}И он је био спреман на сваку евентуалност и непријатност, јер, није му то првина бил |
чим се то тиче богаташке куће.{S} Јер, ево, брате слатки, сасвим проста ствар!{S} Чорбаџи-Замф |
али оној што је салте моје!...</p> <p>— Ево ти овој! — рече Мане. — Зима иде, сас зимске руже д |
it="subSection" /> <p>Не прође много, а ево чорбаџи-Тасе.{S} Био је подаљи рођак, падао јој као |
е и искрено ожалила Језда и жали за њим ево већ петнаест година.{S} Јављале су јој се прилике, |
косу и клне мајку си што гу роди да је Еврејка...{S} Ете, на туја песну гу саг кеф; сал туј пе |
Васка. — Није, демек, Зоне жална што је Еврејка, веће то се за друго ништо разбира...</p> <p>— |
> <p>— Е, зашто да клне мајку, кад неје Еврејка?! — пита је Мане. — Рисјанка је, та што гу треб |
сну мајку колнеше:</l> <l>Зашто ме роди Еврејка?</l> <l>Што ме не роди рисјанка?!...</l> </quot |
l> <l>Низ тоја пуста Битола,</l> <l>Низ Еврејското махало,</l> <l>Низ тија тесни сокаци. —</l> |
/p> <p>— Ела, Васке, запој ми ону жалну еврејску песну! — рекла би Зона Васки, седећи тако чест |
а тесни сокаци. —</l> <l>Там видов моме Еврејче,</l> <l>На висок чардак стојеше,</l> <l>Русе си |
љубав и ашиковање. {S}Поје си оно моме Еврејче, што си чешља косу и клне мајку си што гу роди |
ном учитељском стању, коме ваљда у свој Европи равна нема; пролазе професори свију професија и |
Заклиње му се напослетку чак и у светог Евстатија, патрона ловачког!</p> <p>Али му Замфир не ве |
е:</p> <p>— Дошла сам си, ете, на један еглен...{S} Заради неку послу...{S} Е што си стала туј |
што је погружен стојао пред затвореним еденским вратима...</p> </div> <pb n="114" /> <div type |
екао тада поштар и телеграфиста Пајица, Едисон названи — била је судбине једног рђаво адресован |
: „<hi>Две</hi> лубеници, рече, под <hi>една</hi> мишка — <hi>не</hi> се носат!”</p> <p>— Ама к |
илак — ама ово саг почесто!...</p> <p>— Ее, бата-Таско, за тој те и позва’, да те молим, две ти |
ми појеше... за спомињување...</p> <p>— Ее, — уздахну тихо Ајша, — видо’ веће ја...</p> <p>— Е, |
аљуља се од неочекиване среће.</p> <p>— Ее! — тврди Васка.</p> <p>— И... <hi>Зоне</hi> ти, ете, |
ја, како ластавице у јесен!...</p> <p>— Еее, ласте се па врћу на пролет, ама твој младос’ и мој |
ешто викне или вели: „Овим шором, Лазо, еј, девојака нема!” А побратим Пајица му одговара: „За |
мачке испод накладено кубе...</p> <p>— Еј, Доке, Доке, ти си остаде јоште па она!</p> <p>— Што |
</l> <l>Кад ја имам русе косе, —</l> <l>Еј, зашт’ их не мрсим?!...</l> </quote> <p>Узалуд је Ај |
</l> <l>Кад ја имам чарне очи, —</l> <l>Еј, зашт’ их не гледам?!...</l> </quote> <p>Чучук-Ајша |
однесем до њег’...{S} Ако гу он не буде екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си баталим и дуван |
асуше питањима, којима се — после онако еклатантног доказа да је све лаж и клевета — ни најмање |
. {S}Мрзио је неправду и неједнакост, и економску и политичку и социјалну, и смело се изражавао |
а он прими, каже: хвала, и смеје се на ексер, а на девојку одмах и заборави...{S} И он је сад |
ке и ливене ексере; и увек му пуна шака ексера, а то добија већином приликом силних својих прош |
ија велика, сва ишарана честим редовима ексера, с огромним звекиром, показује већ сама она бога |
немају девојке на удају и даду му шаку ексера, а он прими, каже: хвала, и смеје се на ексер, а |
што си је поубаво!” па му дају ливених ексера пуну шаку, а он одлази задовољан и церека се на |
он одлази задовољан и церека се на нове ексере.{S} Тада се и Зона насмеја онако кроза сузе.{S} |
вари у свету још воли: девојке и ливене ексере; и увек му пуна шака ексера, а то добија већином |
тац плаћао четрдесет гроша за потковане ексерима и потковицама кондуре. {S}Свуда га је водила, |
бака.{S} Кривица није ни до редакције и експедиције, ни до ајнлегерке, него до уредника, јер је |
је? — запита Зона радосно.</p> <p>— Е, ела сама да га погодиш!...</p> <p>— Какав је?{S} Је ли |
исли и она пала у меланхолију.</p> <p>- Ела, Васке, запој!...{S} Жална сам, — жалну ми песну за |
дно кафенце?...{S} Доне, мори, Доне!{S} Ела, испеци ни две кафе!...</p> <p>А газда Таче седе и |
у!{S} Окни гу при нас. — Зоне, мори!{S} Ела ’вам-ке, при тету ти! — раздера се тетка Таска.</p> |
и сортира сас онуја силну стоку!...{S} Ела, Персо, <pb n="50" /> викну си ја домакицу ми.{S} Е |
b n="50" /> викну си ја домакицу ми.{S} Ела овамке, да си видиш работу оди тој твоје <hi>„дете” |
само милији и симпатичнији!...</p> <p>— Ела, Васке, запој ми ону жалну еврејску песну! — рекла |
вратима кафанским Ставре Јаре.</p> <p>— Ела! — рече само толико.{S} Даде знак Ману, овај се диж |
чарке!</l> <l>Јелке, зулумћарке!</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>П |
улумћарке!</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Престаде замало песма, |
мћарке!...</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Опет умукну песма и пев |
рке!</l> <l>Јелке зулумћарке!...</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>О |
јок!...{S} Каква је ово вера, викам? {S}Ела овамке, да видиш твојега јевропејског „галантериста |
јну да запали чибук, ослови их обично: „Ела, керко Мадо, тури си један, ама убав, мерџан-атеш у |
ла: „Код кога гу нађосте; код Манулаћа, ели код Манчу?”; друга: „Кад гу врнусте дом?”; трећа: „ |
ће ни што је полоше: ели кад ме питује, ели кад си ћути и промине, те сал гледа на мен’, а душа |
.{S} Па ели узнем по-за себ’ измећарче, ели си сам узнем фенер, окачим га на чибуче ели на пуле |
{S} Несам, бре брате, џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез фенер идем преко сокак!...{S} |
саг!...{S} Судија, бре брате, чиновник, ели приседник суда, дрт човек, бела глава, бре брате; и |
оне несреће!...{S} Тури си нож у стол, ели фрља туфеци — како Дебрелија...{S} У сваку ма’алу и |
како да се бањају; ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, кад си фаћају мају, да прошћав |
ече: „Нећу да ги носим; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, рече, — нећу!...” Е |
нде), па да гу, рече, однесе у Призрен, ели у Пећ; там’ су, рече, мајстори за такве работе!” — |
се и љубећи је у руку: „Стринке Јевдо, ели ћеш ми <hi>ти</hi> саг овеј јесени да биднеш мајчиц |
ашу?{S} За кога се појеше: за еснафску, ели за чорбаџиску Сику:</p> <quote> <l>Зашто, Сике, заш |
коју? — пита Мане, — за онуј поголему, ели за овеја мале?</p> <p>— Бре!{S} Три ли имаш? — запи |
а Таска и потпирује гнев. — Предузимач, ели лиферант... веће коцкарин... фукара...{S} Метне си |
S} Па си не знам веће ни што је полоше: ели кад ме питује, ели кад си ћути и промине, те сал гл |
ете, искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> <p>— Неје ни дете за д |
татка живувашем алис како с брата...{S} Ели си дошеја при мен’ и питаја <hi>мен’</hi>, да ти, д |
ко, демек, знаш да ми кажеш ништо...{S} Ели се, Мичо, девојке воде <hi>преди свадбу</hi> у амам |
i> саг овеј јесени да биднеш мајчица, — ели ће ми то на пролет бидне Горица и зелена травица!” |
ке воде <hi>преди свадбу</hi> у амам, — ели <hi>после свадбу?</hi>...</p> <p>- <hi>Пре свадбу</ |
анаија, та да смо жални и да плачемо, — ели свадба, та да смо весели и да трупамо?!...” Тада за |
ју сас зор, а у женидбу — јок!</p> <p>— Ели је, зар, у Београд бегенисуваја какву мазну Београђ |
ради, ете, некуј послу у чаршију.{S} Па ели узнем по-за себ’ измећарче, ели си сам узнем фенер, |
раш; не знаваш што је повише: два гроша ели миланче!?{S} Ех, аџамија што је — па лудо!...{S} Ти |
ја песну гу саг кеф; сал туј песну поје ели гони мене та гу ја појем...</p> <p>— Е, зашто да кл |
си сам узнем фенер, окачим га на чибуче ели на пуле оди џубе, па си пролазим мирно покрај турцк |
ни татко ни мајка ни, не пита: оћемо ли ели нећемо; а саг, кад сами стадомо „татко” и „мајка”, |
аздан-дан с пушку по лојзе — како пољак ели пударин; а по сву ноћ му свире Цигани и играју <pb |
{S} Што несам бећар, та да гу ели узнем ели отмем од татка гу”, — тол’ко што је лепотиња!...</p |
каракол...{S} Несам, бре брате, џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез фенер идем преко с |
Пантим у оној време, у годину једанпут ели двапут ако си искочим поради, ете, некуј послу у ча |
к’смет!...{S} Што несам бећар, та да гу ели узнем ели отмем од татка гу”, — тол’ко што је лепот |
си мислим: зар ће ги чува па за недељу ели светак?!{S} Па ми дође ништо мило, та реко’ у себ’: |
атисте?” а четврта баш загрди питањем: „Ели гу <hi>сас џандари</hi> врнусте?{S} Што рече господ |
шексене!{S} Куде се је женско, аџамија, ем девојченце, ете, давало на науке?!...{S} Откуд ви па |
!...{S} По дувар, бре брате, све слике, ем девојачке!{S} Аме, рече, не од наши девојчики, веће |
у Лесковац, ем какви трговци, у Врање, ем какве чорбаџије, па ће се, што зборе селски, за злат |
ф немам!...{S} А имам си дом тесте бре, ем повеће и поубаве и поскупе.{S} Да гу изгубим, батали |
о оро, и за играње, — изеде си резилак, ем знајеш как’в резилак!...</p> <p>— Па кој ги рече за |
ку, — па ја да ти гу украднем и даднем, ем сас какав алал!...</p> <p>— Ех, — грува се у прса Ма |
а ли помомак од њег’?!{S} Има си дућан, ем как’в дућан, узеја је саг под ћирију и онај до њег’ |
у целој родбини.{S} Ете има у Лесковац, ем какви трговци, у Врање, ем какве чорбаџије, па ће се |
— рече јој тетка Дока. — Да му збориш, ем повише да му збориш за тија девојчики!{S} Што да си |
овине.{S} Леле-е!!{S} Срам да ме изеде; ем што сам сал комшика, па иска срам и резилак да ме из |
давање, — паша, па да гим не манише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапу |
е, неје Чифут... наша си је вера!...{S} Ем, млад, убав, богат... сарафче и банкерче... у наш ва |
ласно и самарицу”!{S} Ласно ће нађеш, — ем не једну, веће кол’ко искаш девојчики!{S} Ама, жал д |
у, мајке, катанци на сандаци, кад има — ем какав голем! — на врата?!...{S} Та си узмем оној сик |
мене!{S} Плати за путине осам динара — ем беле паре, бре брате, рече, малко ли је!?...{S} Ама |
искочи, а он си тури катанац на врата — ем кол’ки катанац!{S} Голем како катанац на магазу!{S} |
но Јордан — кад буде голем, с чаршију — ем београдску — да дрма; убаво да запантиш овај мој саг |
ајеш како бе’у цврсте и јаке путине, па ем сас потковице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он |
а си искочи, та јала у кочије!...{S} Па ем што она искочи — ђене-ђене, ама што си понесе, зборе |
дновате мисли и — како би неки поборник еманципације женскиња рекао — застареле и назадњачке по |
кав ће положај према свему томе заузети енглеска влада и парламенат (<hi>доњи</hi> дом бар!), — |
тних вести које стигоше преко новина из Енглеске, јер тамо се побунили фабрички радници у Брадф |
иста, најсвеснији синови ове земље, па, ено, и <hi>они</hi> профанисани...{S} Ено, узми по нови |
ледам шта се ово ради — па то ти је!{S} Ено, гледам само...{S} Узми само по нашим новинама!...{ |
, ено, и <hi>они</hi> профанисани...{S} Ено, узми по новинама!{S} Споречкају се двојица, два си |
пепелити да је он штогод у то умешан. — Ено, ономад је истук’о једног што га је запитао шта је |
ца мало ослободе и изиђу међу свет, јер ено благочестиви тутори и одборници општине турековачке |
А</head> <p> <hi>Она је управо као нека епизода.{S} Као епизода узета, она је, истина, мало под |
>Она је управо као нека епизода.{S} Као епизода узета, она је, истина, мало подужа, али, узета |
у, ако никако друкчије, а оно макар као епизода.{S} А што је Мане <pb n="54" /> напослетку изиш |
душом био лепота од човека.{S} А и сам епитет, управо епитети, сведоче то.{S} У чаршији је има |
едоче то.{S} У чаршији је имао неколико епитета: <hi>челеби-Ђорђија</hi>, <hi>дилбер-Ђорђија</h |
та од човека.{S} А и сам епитет, управо епитети, сведоче то.{S} У чаршији је имао неколико епит |
аквим авантурама, па зато је једнако на епитимији по манастирима, где лепи балегом кошнице или |
таг искачаше пазар за нико време спрама есап!...{S} Ама, па ми дође ништо чудно!{S} Има си једн |
ле ми дође ништо у памет за чекмеџе. {S}Есапим и треба да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а о |
до вас...{S} Момак си је кротак, убав, еснаф-човек, ради сас први...</p> <p>— Имамо си, имамо, |
купи и спечали.{S} Знајем си; занајат, еснаф човек сам...</p> <p>— Знајем...</p> <p>— Имам си |
а чиновничку, офицер офицерску прилику; еснаф спроти еснафа а трговац спроти трговца иска прили |
к, офицер?... .</p> <p>— Неје!</p> <p>— Еснаф човек?</p> <p>— Неје.</p> <p>— Трговац?</p> <p>— |
Слушају чираци, па <hi>неје ред</hi> за еснаф-човека.{S} Искачају лоши речи!...{S} Не чиниш ниш |
је домаћин.</p> <p>— Е, бива ли тој од еснаф-човека?{S} Ред ли је? — наставља тетка-Таска. — И |
век, хаџијо, у чаршију помеђу трговци и еснаф-човеци!...{S} Та како саг да тражим, кад убаво си |
су поубаве и побоље оди овуја!{S} Ти си еснаф човек, мајстор на мушљике... разбираш се у теј ст |
ј, тол’ко ти зборим!{S} Зашто ја сам си еснаф човек, прос’, и несам писмен; несам чиновник ни у |
офицер офицерску прилику; еснаф спроти еснафа а трговац спроти трговца иска прилику, демек; <p |
памук, — зар ти ће па да си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да се зовеш, ете, мај |
ска и оне друге две. — Неје те ни срам: еснафска жена, па погле како си збори!{S} Кој да праћа |
кева, а спустила мало глас од страха. — Еснафска жена, па каква си је!...{S} Кад ћеш си, мори, |
адо, лудо, аџамија — ти искаш да станеш еснафска жена!...{S} Ти да га заб’равиш!...{S} Он си је |
срамоту нашу?{S} За кога се појеше: за еснафску, ели за чорбаџиску Сику:</p> <quote> <l>Зашто, |
и они ситни, што од тих крупних пазаре еспап и сами га у колицима у први мрак догурају у свој |
рош... {S}Има си, бре, и касу за паре и еспап, како један трговац, а не кута паре по авлију и п |
им?!{S} Па ја ви за <hi>кујунџију</hi>, ете, и зборим...</p> <p>— Како рече?{S} Што збориш? — п |
петалско знање...</p> <p>А наша „Трша”, ете, и „Кундака” опуштиле жално главу...</p> <p>— Туго, |
за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!...</p> </div> <pb n="53" /> <div type= |
афче и банкерче... у наш варош нема га, ете, јоште један потакав!...{S} Пратија сам човека да г |
ла.</p> <p>— Куде си ту чуја и научија, ете, туј песму, ешеку ниједан палилулски?!...</p> <p>По |
оља.</p> <p>— Дом си је.{S} Ама хаџија, ете, спије... — чује се Васкин глас.</p> <p>— Та што, а |
нуја... де... како се вика... до онуја, ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зоне Замфирско!...</ |
девер... поубав оди гардиског поручика, ете...</p> <p>— Ама, збори, де...</p> <p>— Манулаћ... — |
чуше споља неки глас.</p> <p>— Хаџика, ете, дом ли је? — пита непознати глас споља.</p> <p>— Д |
брани се бата-Таске. — Вика ме снајка, ете, заради нику тапију и ливаду...</p> <p>— Заради <hi |
ђе.</p> <p>— Што је била, која је била, ете, та Сика, у песну турена? — Збори си, несрећо грчка |
ми је, ете, абере доносила, и зборила, ете... „Поздравила ти се Зоне”?...</p> <p>— Тој си је њ |
ална је што је чорбаџиска керка; а има, ете, ники што није чорбаџиски син, а њој гу па много ми |
, и чаршија, и ма’але?!...</p> <p>— Па, ете, дете си, — вели јој тихо Таска, ако у теј године н |
амување... {S}Што си поје?</p> <p>— Па, ете... — поче Васка, - поје си песне, онеја што су од љ |
иди си, ја ћу си идем...</p> <p>— Е па, ете, казујем ти саг: иди си, пушти ме! — рече Зона и из |
га!{S} Зашто гу не давате, кад се деца, ете, бегендисују?</p> <p>— Погле гу, што си збори жена |
ћ...</p> <p>— Ама, била си де, ама саг, ете, неси!</p> <p>— Море, узни си ти сал мене, па ич не |
осте <hi>сас алал</hi>, не би било саг, ете, <hi>сас арам и сас бруку!</hi>...” зборе си. — Ама |
— Ама послен да ви не бидне криво, кад, ете, стане да „праћа шефтелије” по други...</p> <p>— Шт |
дано:</p> <p>— Нане, „Гиган” саг стаде, ете, мерак и ашик на „Гаћанку”!</p> <p>— Ако, сине, ако |
а сам била т’нка и висока кад ме узеде, ете, мој Сотираћ...</p> <p>— Ама, била си де, ама саг, |
>— Што гу не давате оному на којега је, ете, мерак?...</p> <p>— Мерак! — прекиде је Ташана. — ’ |
..{S} Васка... лагала ли је, кад ми је, ете, абере доносила, и зборила, ете... „Поздравила ти с |
не питујеш, бата-Мане, од кога, си је, ете, абер и поздравље?</p> <p>— Па тој си је твоје знањ |
може да си стане „побегуља”, кад си је, ете, дом; дома си седи дете; три дни неје искочило из к |
на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резилак и срамоту!...</p> <p>— Госп |
мило за њег’... а њојни викају... неје, ете, прилика.</p> <p>— За мен’ збори ли што?</p> <p>— З |
о! — и покаже два прста ширине. — Неје, ете, голема ствар, ама, и ту дигне обрве и прст увис и |
то је зборила?{S} Не ли?</p> <p>— Неје, ете, лагала, ама... ете, неје требала да збори!...</p> |
рабе чорбаџиски синови, како чаршилије, ете, вруће мекике сабајле, — па што ће таг да чиниш?!.. |
.{S} Кад ћеш си, мори, Доке, црна Доке, ете, памет да спечалиш?!{S} Тој ли је зборење?!{S} Неје |
е стринка Парашкева:</p> <p>— У Мадине, ете, там’ спроти Зелену чешму, какво девојче искочи — п |
а’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена Кривокапска <pb n="38" /> |
не.</p> <p>— Па, демек, за спацирување, ете, неси искачала?</p> <pb n="143" /> <p>— Јок! — одго |
i> Нов адет да видиш!{S} Саг младожење, ете, спремају бошчалуке, а девојке јок!...{S} Каква је |
волење, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се волемо за удавање и венчавање, |
и идем, па... како оној говедо када се, ете, напасе од травку зановет... брљив стадо’, Зоне!</p |
вапут помило за нашега Манчу, откад се, ете, врну из војску из Београд!...{S} О, Бож’ке, кол’ку |
воју руку, а оне опет: „Па поздрави се, ете, и на тетку Доку!” па га опет љубе у образ, тако да |
Манча де... искам да га женим, а он се, ете, рита, како магаре кад си неће самарицу на грбину.. |
>!...{S} Знаје што је злато, и како се, ете, злато топи!...{S} Машалах, Манчо, — неси забадава |
ве до Ђурђовдан, ете!.., По чаршију се, ете, збори да је Зоне станула <hi>побегуља</hi>, побегу |
ки па ће и паре да дава!{S} Питујем те, ете, сал тој: тражија ли си?</p> <p>— Несам тражија, те |
омшију, Миче Шебинче, кубеџију - ћу те, ете, питујем за ништо! - па подиже глас, да би га чула |
>— Ама саг право да ми кажеш што ћу те, ете, питујем, — запита трећега дана Замфир зета Ману, а |
е тој!!{S} Два санд’ка пуна, бре брате, ете, да прошћаваш, све курвинске ствари!...”</p> <p>— Л |
па... ете... несу, рече, обучене, веће, ете, како саг да ти кажем... ете... како да се бањају; |
веде реч пред њим о њему: „Море, ’хоће, ете, да га женимо!” А он обори главу, гледа устрану, ст |
тагџије дом што си процафте девојченце, ете, оно Тимче...{S} Како замбак т’нка!{S} Да остаде јо |
е се је женско, аџамија, ем девојченце, ете, давало на науке?!...{S} Откуд ви па тај адет и тај |
с њег’ повише него што татко ми имаше, ете, сас мене!{S} Плати за путине осам динара — ем беле |
па татко; тој ви је, вика, на знање и, ете, управљање!{S} Ич да му никој не дава паре, зашто н |
а Манчу, ете, питују...{S} А из очи ги, ете, тој четим!...{S} А ја си веће убаво знајем заради |
анпут ели двапут ако си искочим поради, ете, некуј послу у чаршију.{S} Па ели узнем по-за себ’ |
-те стра’ од татка...{S} Стареји твоји, ете, не давају те...{S} Ама, ласно за тој!{S} Ни татко |
вим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, курдишеш мушљику... заврши хаџи-Замфир и пружи му |
и шакама поцрвенеле образе. — Требе ми, ете, искам <hi>срма-белензуци</hi>...</p> <p>— Е, тој м |
.</p> <p>— Ех, детенце!...{S} Много ми, ете, мило за њума...{S} А за њума ли, Зоне, купујеш ту |
е напраји; ништа не ваља, веће три дни, ете.</p> <p>— Па млого ли си болна?{S} У чаршију и ма’а |
о... што ни треба други, викам ја, при, ете, нашога Манчу?{S} Наше си је дете...{S} Сам ћу гу а |
длажу још: „Па да га напудимо, да јури, ете, у чашире кроз сокаци и по друге ма’але?!...” И гот |
} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — замуцкује Зона, а |
е висине Ташана.</p> <p>— Ама, имам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла!</p> <p>— Е, |
p> <p>— Позва’ те, бата-Таско, имам си, ете, голему муку да ти рекнем...{S} Оно моје брљиво дет |
па најзад поче:</p> <p>— Дошла сам си, ете, на један еглен...{S} Заради неку послу...{S} Е што |
Васка.</p> <p>— И... <hi>Зоне</hi> ти, ете, даде овуј шефтелију? <hi>За мен’</hi> ти даде?!... |
које песне?</p> <p>— Срамујем се да ти, ете, кажем! — вели Васка намештајући у уши добивене мин |
кафе, — вели Таска Зони, — па ти прати, ете, по измећарку.</p> <p>Зона се диже и оде, а Таска с |
азбира.{S} Тај што може да ти изработи, ете, никуј послу, веће никој ти тој не може!...{S} Из Т |
е на све стране.</p> <p>— Ти не слушај, ете, ону будалу, ону Доку. (Тетка ми се пада, ама је лу |
ама ја си убаво знајем...{S} Па за тој, ете, искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девој |
гледа кроз прозор у авлију. — Чиновник, ете, иска чиновничку, офицер офицерску прилику; еснаф с |
а татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и |
се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија, фукара?{S} Кад уловим ће вечечерамо, кад |
и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега Халила!...” И истин’ збореше жена!{S} А |
си и појас, та имам куде да га заденем, ете, овој пратено цвеће...</p> <p>— Де, па и ти!{S} Как |
Да сам учија нике чкоље, та да испишем, ете, <pb n="46" /> тол’ку књигу! — вели Таско и одмери |
пуштила оди Митров па све до Ђурђовдан, ете!.., По чаршију се, ете, збори да је Зоне станула <h |
а, кад се узму!{S} Убав Манча, а убаво, ете, и Замфирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидн |
мастике, па додаде: — Ако искаш, Јевдо, ете, све да ти ти зберем један дан на куп у амам, та да |
е кута паре по авлију и по таван, како, ете, мачка што си кута...{S} Стаде први кујунџија од Бе |
и стануја мерак на оно Зонче Замфирско, ете, тој сам чула!...</p> <p>— Ба! — пориче Мане.</p> < |
<p>— Збрасмо се, стринка Доке, ’оћемо, ете, да женимо оној наше магаре!...</p> </div> <pb n="3 |
е Дока. — Што да неје прилика, кад смо, ете, једна вера...</p> <p>Стари Замфир је умирује, и св |
и ту ти не би дали, — тол’ко стадосмо, ете, душмани саг!...</p> <p>Тако је говорила задовољна |
ста</hi><pb n="39" /> си прајим: ништо, ете, лошо не напраји!... — рече и испи опет једну чашиц |
} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га пит |
ме, да остану резил у чаршију и у свет, ете, те јагуриде чорбаџиске! — грди Митанче, који је од |
си платија, Мане, за овуј Вертхајмову, ете, касу?</p> <p>— За коју? — пита Мане, — за онуј пог |
ка, она летошња, што рипаше кроз б’чву, ете, неје, рече, кроз б’чву, веће кроз обруч... што се, |
груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у новине!” Остало му је још само да смисли |
тара — јоште не видо’...{S} Фрузина гу, ете, име...</p> <p>— Мори, зар она си је једна?! — прих |
> <p>— Е, што гу треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!...</p> <p>А Зона с |
тине; иска штифлетне а-ла-франга да му, ете, купиш!” — Што бре, ешеку?{S} Зар татко ти чорбаџиј |
суваја нику белосветску, — у Нишаву ћу, ете, да рипим!...</p> <p>Дуго је седела тако на миндерл |
екну... сал што се срамују да за Манчу, ете, питују...{S} А из очи ги, ете, тој четим!...{S} А |
о, црна друшке Јевдо, твојега ти Манчу, ете, турише у новине!... — тим речима је поздрави једно |
ли, мајке?!...{S} А убаво си рече наш, ете, Божин дунгерин: „<hi>Две</hi> лубеници, рече, под |
у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега Манчу, па да ти, како и мен’, дође жал |
а жена ти ли ће да си?!{S} Да се зовеш, ете, мајстор-Маниница!...{S} И она луда и брљива бећар- |
, да би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да се цениш у татка ми...{S} Васка ни се удава... |
ни!...{S} Е, што му, Јевдо, не збориш, ете, за њума?</p> <p>— Е, што да чиним?! — вели Манина |
<p>— Ако си не бегендишеш у наш варош, ете, никога, што ти, демек, нико неје спроти теб’ — лас |
уже паузе, запитаће Мане:</p> <p>— А... ете...{S} Зоне... здраво ли је?{S} Што работи?</p> <p>— |
ли?</p> <p>— Неје, ете, лагала, ама... ете, неје требала да збори!...</p> <p>— Е, што ми казуј |
ики, веће од ники из бели свет... па... ете... несу, рече, обучене, веће, ете, како саг да ти к |
збори си нешто за мен’?</p> <p>— Па... ете... збори: демек, много гу мило за теб’...</p> <mile |
жеш!...</p> <p>— Ама де, несам, нане... ете... ловачке ми среће, несам.</p> <p>— Јеси, јеси, Ма |
Калина, кад дође.</p> <p>— Вика’ те... ете... — поче Зона, а сва бледа, сувих усана, а истурил |
олевку, рече, и све што треба ете-те... ете, за спијење, како да ће, рече, <hi>под чадар</hi> з |
ане, — брани се и куне Мане, жива ми... ете-те...</p> <p>— Деде, деде, мори...{S} Закуни се!{S} |
ене, веће, ете, како саг да ти кажем... ете... како да се бањају; ама, брез пештимаљ, ели на Ђу |
ама ти га напраји сав онај џумбус?!{S} Ете, жив ти ја, тој <hi>право</hi> да ми кажеш!</p> <p> |
сам кабает, много сам, рече, кабает!{S} Ете веће две године и повише!...{S} Ама се вукујем и те |
ајку си што гу роди да је Еврејка...{S} Ете, на туја песну гу саг кеф; сал туј песну поје ели г |
рекојутре гројзе-брање да прајимо...{S} Ете ми га туј и човек ми...{S} Он ме и пушти саг при те |
и саг јоште видим што ме почитују...{S} Ете, избери си једну оди тија што ги ти каза отоичке... |
берем да знаје зашто се такој зове.{S} Ете, тој ти се поздравила!{S} Води гу, рече, — у <hi>Ша |
пита, нек’ си избере што си милује.{S} Ете, и мој покојни Ђорђија не пита много, веће рече на |
Таска, најречитија у целој родбини.{S} Ете има у Лесковац, ем какви трговци, у Врање, ем какве |
а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га питају коју ће да узме, а о |
ци цигару и врати муштиклу у футролу. — Ете, тој си је, алис што <hi>ти</hi> отоичке рече: „Има |
лаву, а после се умири мало, па поче: — Ете, како може да си стане „побегуља”, кад си је, ете, |
ом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги кучиште, ама ме не ц |
удо-младо неженето,</l> <l>На Петрића — ете, рече — млат Митанча!...</l> </quote> <p>„та те, ре |
> <p>— А ја си... — вели збуњено Мане — ете... искам... ако је, демек, к’смет... из вашу кућу.. |
се уврте, — рече Јевда и показа чело — ете, тај Митка!...{S} Па што збори Петракија, две ти оч |
За кога</hi> да ти казујем?,..</p> <p>— Ете, за <hi>чорбаџиске</hi> да казујеш...{S} Што бре!{S |
ам?!...{S} Како збориш то?!...</p> <p>— Ете што?!... — чуди се и брани Дока.{S} Што си лошо збо |
хизмет да ни чиниш у кућу!...</p> <p>— Ете, што па да се ценим?... — одговори јој Калина. — Им |
амо!...</p> <p>— Што, мори?...</p> <p>— Ете, црна сам ти муштулугџија, Ташано!{S} Сас црн ти аб |
гни; преспиј си малко, Доке...</p> <p>— Ете, тој Зоне Чорбаџиско да видиш сал!... — вели јој До |
унити — зна то чорбаџи-Замфир.</p> <p>— Ете за твој кеиф, чорбаџи-Замфир, и тој ће ти напрајим! |
епашћено Мане и остави цигару.</p> <p>— Ете за оно оро, и за играње, — изеде си резилак, ем зна |
> <p>А газда Таче седе и поче:</p> <p>— Ете саг ми, Јевдо, дође ништо у памет, и присети’ се да |
} Питујем те: куде ти је Зоне?</p> <p>— Ете, па овде си је!</p> <p>— Ваздандан? — пита Таска.</ |
е чупе?...</p> <p>— Које чупе?</p> <p>— Ете, оно ваше Зоне?</p> <p>— Па ће гу удавамо.</p> <p>— |
p> <p>— Е, што је па то друго?</p> <p>— Ете, жална је што је чорбаџиска керка; а има, ете, ники |
си, рече, несам баталија, — ама стадо’ ете, рече, Циганин!{S} Имам си, рече, и децу сас њума!. |
а Господ на дете што му мајка помисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми алис та си је саг работа!{S} Мо |
n="62" /> си, нек’ си је код мене!...” Ете тој и Мане работи!{S} Ујутру под мишку си доноси, у |
ст’ци, и колевку, рече, и све што треба ете-те... ете, за спијење, како да ће, рече, <hi>под ча |
јат ти такав, хаџијо!</p> <p>— ...{S}Па ете ми се — наставља хаџи-Замфир разгледајући цигарлук |
а он био сам, зовну је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли су ви? — запита је Мане.</p> <p>— Здраво |
а — и ти си таква да биднеш, како, како ете, мајка ти! рече и тихо уздахну при помисли да ће св |
м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га питају |
може још никако да се издува.</p> <p>— Етее, — отеже Ташана, — како да ти рекнем....</p> <p>— |
опет примљен у ред чорбаџиски, јер га, ето, и сам стари и поносити Замфир прима у свој род!</p |
зноју лица свога зарађивати хлеб, кад, ето, од левентовања лепшег и лакшег заната нема!...</p> |
сеље и тражи очима њу...{S} Мало после, ето и ње, Зоне.{S} Излази из куће, спушта се достојанст |
паре ћара давати.</p> <p>Због тога се, ето, сукобише и посвадише Зоне и Мане.{S} И то траје ве |
орбаџиске керке?!{S} Ја си сал појешем, ето, што се поје по чаршију и по ма’але!...</p> <p>— Их |
?! — и враћа се натраг!...</p> <p>Тако, ето, почесто ради Мане.{S} Али да призна да све то ради |
— вели Ваче Шаторче, — зашто знаш...{S} Ето, заб’равија сам зар онај стари адет, па искам да зн |
ио младић ноћас, успавао се, одоцнео, — ето то је све!” Али, кад га видеше да се само мало задр |
а нас, веле, поштеди од свега тога!...” Ето, тако кажу, кад је о сиротињи реч.{S} А кад се <hi> |
нкерче!</hi></l> </quote> <p>Мало после ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он у |
им је загонетно.</p> <pb n="156" /> <p>Ето, и сам Манча се одриче тога: каже да је у то време |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ето, тога и таквога Манулаћа хвалила је Зони тетка Таск |
благослов оном веселом гејаку...</p> <p>Ето, тако је објективан, правичан и несебичан човек био |
p>Сутрадан је тетка Таска хтела да види ефекат који је произвела она јучерашња шетња кроз оноли |
за никога... да се удам за онога ћелеш-ефендију Исидора, агент што је осигуравајућога друства. |
оно сикирче да га утепам!”</p> <p>— Ех, ех, аџамија, па лудо...</p> <p>— Виде ли, Јевдо, што ни |
уста гу, рече, како мерџан-атеш!...{S} Ех, рече, пуста, рече, вера што ни смиће и на нас и на |
о је повише: два гроша ели миланче!?{S} Ех, аџамија што је — па лудо!...{S} Ти миришеш на јорга |
а фукара из чорбаџиску кућу?!!</p> <p>— Ех, де па и ти! — смеје се Васка.</p> <pb n="187" /> <p |
је, та што гу треба веће?!...</p> <p>— Ех, а ти па бајађим не знајеш, бата-Мане, зашто!</p> <p |
даднем, ем сас какав алал!...</p> <p>— Ех, — грува се у прса Мане, — сал тој да си дочекам да |
право...{S} Све су си убаве...</p> <p>— Ех, — одмахну Мане руком. — Та што ако су убаве!{S} Оне |
?</p> <p>— Па песне си поје...</p> <p>— Ех, песне!{S} Ама, које песне?</p> <p>— Срамујем се да |
ознавам <hi>ги</hi>, хаџијо...</p> <p>— Ех, кујунџија па да не познава селски девојчики! — дира |
!...{S} Да се не чује ништо...</p> <p>— Ех, што да се не чује?{S} Лошо ли је, па да се кута у к |
ружи киту зимских бледих ружа.</p> <p>— Ех! — уздахну Мане болно и додаде јетко, примајући и ми |
вија речи? — запита је Ташана.</p> <p>— Ех, па зборе си...{S} Зборе по чаршију и по ма’але.</p> |
готова да се заплаче од муке.</p> <p>— Ех, детенце!...{S} Много ми, ете, мило за њума...{S} А |
што су старе кујунџије радиле.</p> <p>— Ех — вели му Замфир, — куде су били они стари спрама <h |
а с оно сикирче да га утепам!”</p> <p>— Ех, ех, аџамија, па лудо...</p> <p>— Виде ли, Јевдо, шт |
знавам Митанчин, рече, арч...”</p> <p>— Ех, туго!{S} Неје требало баш тол’ко да је...{S} Син му |
ири, чифлаци и чивчије? „Има си дућан!” Ех, много данас мука па за дућан!...{S} А питујеш ли: < |
дође ништо жал’, па си зборим у памет: „Ех, црна Доке, пусти твој к’смет!...{S} Што несам бећар |
ад иде, а накривио фес на једно око. — „Ех, црна Јевдо, што роди сина чапкуна!...”</p> <pb n="2 |
једна да му не рекне: јок! — а он си —- ешек ниједан! ожени сас белосветску и изгуби душу сас д |
се женица.{S} Мори, какав Манулаћ?!{S} Ешек... пуле чорбаџиско!</p> <p>— Ја се веће једанпут п |
и!{S} А Митанча — што напраји?</p> <p>— Ешек!{S} Што ће праји?{S} Недељу дана не смејаше да си |
ља си дође...</p> <p>— Што напраји?!{S} Ешекл’к напраји.{S} Изгуби си р’з и трговачки чес’!...{ |
— змија ће те уапи, ако напрајиш как’в ешеклак!...</p> <p>— Де, мори, — умирује га Дока, — ти |
усте обрве чак под фес. <pb n="56" /> — Ешексене!{S} Куде се је женско, аџамија, ем девојченце, |
6" /> — Како га каза <hi>онуј реч</hi>, ешеку ниједан?... — навађа га отац да још једном каже.. |
дарено место на глави.</p> <p>— А, бре, ешеку ниједан — пита га калфа Коте, — какво појење у ду |
а-франга да му, ете, купиш!” — Што бре, ешеку?{S} Зар татко ти чорбаџија први у чаршију и код в |
к си тетино тетинче! {S}Такој те искам, ешеку ниједан!”</p> <p>За ту ствар требала је Ману као |
е си ту чуја и научија, ете, туј песму, ешеку ниједан палилулски?!...</p> <p>Поте ћути и чеше с |
<p>— Де, море! — чуди се Мане.</p> <p>— Ешеку ниједан!{S} А што ми не збориш?!...</p> <p>— Што |
м дружељубив!”</p> <p>У кафани пуно.{S} Жагор и разговор на све стране.{S} Долази и Миле с харм |
ону самоћу око које ври живот и чује се жагор, а они, скривени у тој самоћи, уживају, јер знају |
у, веће кол’ко искаш девојчики!{S} Ама, жал да ти неје, криво да ти неје!...{S} Несам си <pb n= |
јега Манчу, па да ти, како и мен’, дође жал и криво што неси <hi>ти</hi> Манча!</p> <p>— Их, — |
љи од теб’?!...{S} Море, мен’ ми мука и жал ми за мен’ што си ја немам нику сестру, ама спроти |
ана, па настави: — А мен’ ми дође ништо жал’, па си зборим у памет: „Ех, црна Доке, пусти твој |
ек све...{S} Сал што не плаче, колко му жал дође, и тешко!</p> <p>— Е, е!{S} Туј ми се уврте, — |
не љутиш, — вели му Дока, — ич да неси жалан!{S} Ако, што ти не дадоше девојче!...{S} Та што п |
да знајеш,</l> <l>Каква је, туго мори, жалба за младос’!...</l> </quote> </div> <pb n="77" /> |
> — каже да се задржао због писања неке жалбе и давања адвокатског савета.</p> <p>Одмах настаде |
плакала га је и искрено ожалила Језда и жали за њим ево већ петнаест година.{S} Јављале су јој |
а слатка сета, и стари Замфир тада тихо жали за младошћу својом под цветним дафиновим дрветом, |
пријатељи и непријатељи Манини; они га жалили и замерали му и заташкавали „бруку”, ови ликовал |
какав посао и зарадио добро, тада не би жалио ни времена ни пара да се провесели и проџумбуси м |
веле, „очевици једне непријатне сцене; жалити је и желети је да се таково што више нигда не по |
>— Е, што је па то друго?</p> <p>— Ете, жална је што је чорбаџиска керка; а има, ете, ники што |
лију.</p> <p>- Ела, Васке, запој!...{S} Жална сам, — жалну ми песну запој!...</p> <pb n="89" /> |
песна! вели Васка. — Није, демек, Зоне жална што је Еврејка, веће то се за друго ништо разбира |
овај саг?!{S} Је ли панаија, та да смо жални и да плачемо, — ели свадба, та да смо весели и да |
наша „Трша”, ете, и „Кундака” опуштиле жално главу...</p> <p>— Туго, — смеје му се мајка, — ос |
- Ела, Васке, запој!...{S} Жална сам, — жалну ми песну запој!...</p> <pb n="89" /> <p>А Васка з |
/l> <l>Дробне си солзи ронеше,</l> <l>И жалну песну појеше,</l> <l>У песну мајку колнеше:</l> < |
и!...</p> <p>— Ела, Васке, запој ми ону жалну еврејску песну! — рекла би Зона Васки, седећи так |
обраслој древном маховином и окруженој жалосним врбама, пуно света.{S} Врева велика, смех и ки |
нарочито код нашега света, који је, на жалост, изостао иза Швајцараца и Американаца (северних, |
акосно и заједљиво то било, било је, на жалост, истина.{S} Пан-Франћишек не компонује више ништ |
у, и отуд му познају глас) и веле да је жалост била слушати ту дерњаву и кукњаву Потину.{S} То |
о ко зна.{S} Неки играју <pb n="132" /> жандара, неки домина, неки „шеш-беш”, али сви чекају ка |
чак ни на полициског писара, акамоли на жандара, и да их чак и не отпоздравља — онда отпаде сва |
орбаџи-Замфирова, — онда дај полицију и жандаре, трчи по кућама и виноградима, враћај је кући, |
затим се чује звецкање тесака, чује се жандарево: <hi>назад</hi>! па опет нешто као шамари, по |
страшније речи:</p> <quote> <l>Је л’ ти жао што се растајемо?</l> <l>Растајемо, а не састајемо! |
вају другарице:</p> <quote> <l>Је ли ти жао старих стазица,</l> <l>Старих стазица и другарица?< |
: је ли јој жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђу кућу туђој мајци, што неће виш |
ледају другарице и питају је: је ли јој жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђу ку |
егово перо, којим он пише, просто једна жаока умочена у жуч, а и он сам се често с уздахом изра |
лашени од нарушитеља ове њихове тишине, жапци, као по некој команди, у густим редовима поскачу |
си већ чека <pb n="45" /> сас машице и жар; кад си татко збори, син си ћути, слуша, не сме да |
Мане, ти ли си?” Мане се заустави, а из жбуња му се приближаваше једна женска прилика, и кад му |
то тоне под њим, — и он јекну силно: „Л’же, кучка!...{S} Неје оно Мане; ја сам Мане, а оно је к |
заради њума.{S} Ја гу, рече, испрати до железничку станицу!...” — Их, мајка му стара, дотле ли |
ела у свом <pb n="185" /> новом животу, желела је срећу целом свету, зато је радо пристала да б |
иводила, — брже него што је и сама Зона желела и очекивала.</p> <p>Свршила се и прошевина и прс |
д су јој се најмање надали и најмање је желели.{S} Кад је она ушла, нису одмах пресекли разгово |
њу непрестано мислио, природно је да је желео и да је види, а још природније да ју је чак издал |
на њу, али само још утолико, уколико је желео да јој се освети.{S} А на освету је једнако мисли |
о општинским кошевима, о киши и суши, и желео сељаку кишу.{S} И кад се спусти тако давно жељена |
гао склопити ока ни заспати, иако је то желео и одагнавао мисли.{S} Неки полусан и полујава беш |
ици једне непријатне сцене; жалити је и желети је да се таково што више нигда не понови”...</p> |
Обећа јој да ће урадити онако како она жели.</p> <p>И тако је тај испад у новинама имао за пос |
зажелео нешто, мајка би му погодила шта жели и мисли, и испунила му већ!</p> <milestone unit="s |
ане јој рече да је то и његова давнашња жеља.{S} Обећа јој да ће урадити онако како она жели.</ |
па ипак није ни корака пришао на сусрет жељама хаџи-Замфировим.{S} Знао је он добро старога гос |
е ипак у неком виду обистинише слутње и жеље капетан-Микајла, кума, који му на крштењу даде име |
аку кишу.{S} И кад се спусти тако давно жељена и очекивана киша, он је онда задовољан и нуди ду |
ет размишљати, и већ га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} Излазе преда њ и привиђа |
мајстори и трговци, и грабе кућама.{S} Жељни домаћег круга, оне домаће и тишине и разговора, о |
м створовима који не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чује |
где се целе недеље радило а недељни дан жељно очекивао.{S} Стари Замфир легао да се одмори мало |
е, — куне се женица, — две ми очи, не л’жем те...{S} Оваква да се напрајим, — ако те л’жем! — р |
а, ти ме па л’жеш, Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а |
" /> <p>— Л’жеш ме, мори!</p> <p>— Не л’жем те, — куне се женица, — две ми очи, не л’жем те...{ |
Море, ти ме л’жеш, Васке?</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане...{S} Две ми очи!...{S} Како смем да |
еје се Мане, — што рече: „Жмиј, да те л’жем”!...</p> <p>— Ти си имаш твој занајат, а ја си па м |
{S} Две ми очи!...{S} Како смем да те л’жем?!...</p> <pb n="81" /> <p>— Па истин’ ли збори си з |
..{S} Оваква да се напрајим, — ако те л’жем! — рече и сави кажипрст као куку.</p> <p>— И Зоне п |
!{S} Он си ћути; ћути <pb n="47" /> си, жена, како камик!{S} Прође си јоште једна недеља, а ја |
и помогнеш. {S}Знајеш какој си је...{S} Жена сам, удовица сам, не стизам свуд; не прилега, неје |
зар ти ће па да си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да се зовеш, ете, мајстор-Мани |
друге две. — Неје те ни срам: еснафска жена, па погле како си збори!{S} Кој да праћа шевтелије |
пустила мало глас од страха. — Еснафска жена, па каква си је!...{S} Кад ћеш си, мори, Доке, црн |
, аџамија — ти искаш да станеш еснафска жена!...{S} Ти да га заб’равиш!...{S} Он си је човек си |
чу, татка ти, познавам убаво! {S}Кротка жена, убава домакица беше!{S} Е ли јоште онаква добра т |
моли мене!“</hi> </p> <p>Јевда је била жена још млада и лепа, али старога кова, „старовремска” |
незвана.{S} Била је то још лепа и једра жена, мало чудних манира.{S} Често се заборави, па звиж |
ала!{S} Што мислиш?{S} Ја сам си проста жена, па се ич не разбирам и не знајем овој сагашње...{ |
мајка Манина, била је још лепа и држећа жена, још испод четрдесет година.{S} Остала је рано удо |
разговетно изразила на једном месту код жена да зато неће Зону за сина што из њихове породице ј |
е га тако свесрдно моћи дворити, ако не жена, та верна другарица и сапутница човекова?{S} И он |
за мојега Халила!...” И истин’ збореше жена!{S} А ја гу теке тагај топрв погледа малко боље Зо |
га дом нема „Причекни си малко, рече ми жена, ће дође <hi>дете</hi>!...” А за тој па да ми је!” |
дисују?</p> <p>— Погле гу, што си збори жена брљива! — вели Ташана Таски. — Кој ти рече за беге |
у лепотињу веће у мој век — а ја сам си жена убавачко стара — јоште не видо’...{S} Фрузина гу, |
тепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена проста, убаво си знајем дек неје заради мен’ тој”. |
си је <hi>моје</hi> знање, а да беше ти жена од чорбаџиски ред, — требаше <hi>твоје</hi> знање |
се то, нађавола, десило у присуству пет жена (рачунајући ту и Доку), од којих су две — Таска и |
игани; стануја зурлаш, а она ченгија му жена!... (Даде си једну ногу на првога мужа Циганина, п |
ијарно веће од родбине, веће постаријих жена.</p> <p>И оне се одазваше и дођоше.{S} Дође и тетк |
ко знање!” па заокупила папучом по оним женама, па уза сваки удар само викне: „Еве, тој ти је з |
ој Дока, па се окрете осталима. — Аман, жене, тако ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Ма |
да их све воли и да ће их све узети за жене...</p> <p>Отпоче оро.</p> <p>Одиграше неколико ига |
е, а престала је да га води тек кад све жене скочише у интересу јавнога морала, и кад је наишла |
? помисли Мане, каква Дока, какве друге жене!{S} Нико више није ту био, само њих две.{S} Прекрс |
ука враћа. (За ово друго су му комшиске жене веровале, али за оно прво нису, него су тврдиле да |
а. „Несрећа дрта! грдиле су га ма’алске жене, „што си дом не седи, веће се крши врат по чифлаци |
цмољу мужа.{S} Иако су Замфира варошке жене немилосрдно критиковале због тога и говориле: „Тој |
мам жену... могу да си ’раним пол тесте жене — тол’ко си убав пазар имам!...</p> <p>— Стани пот |
p>— Код мен’ нећеш да живујеш како наше жене што си живују при мужије...{S} Ни сас цвет нећу те |
кад пролази махалом, сав женски свет, и жене и бабе, одају му чест: устају с прагова авлиских в |
ву и кукњаву Потину.{S} То прихватише и жене и стадоше клети Манчу (а зна се да је женска клетв |
му остарела!...{S} Мори, знавамо си ми жене убаво што је и кој је Манулаћ, а кој па Манасија К |
а била лепа, све удате кћери његове као жене осташе лепе, али је Зона ипак најлепша међу њима б |
формално да се отме и да бежи.{S} Тако жене; напротив многи старији људи нису га баш најрадије |
ају ко други људи Јевропејци, да изведу жене, или сестре, или рецимо, свастике?!...{S} Или увеч |
грбину, самарице доста”; та и за Ману и женење његово ласно...</p> <p>— Може, ама спроти себ’ п |
и каже им да озбиљно хоће свога Мана да жени.{S} Пита их шта оне мисле. {S}Свака је говорила и |
при вас?{S} Кој се тој удава, кој се па жени? ’хоће ли”, вика, „скоро да потрупамо малко у сват |
и навале на њега са свију страна да се жени!{S} Као несташна деца кад метну коњску муву магарц |
е!...{S} Зато, хтео не хтео, мора да се жени, јер га све гони — и комшилук и чаршија и кућа и р |
{S} Зашто стра’ ме; рече ми да ће да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стануја пишман!. |
у снио и ни накрај памети му било да се жени, и навале на њега са свију страна да се жени!{S} К |
не беху у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све сложно треба да легну на посао, па д |
једнога дана сина Манчу.{S} И пошто је женидба у начелу била већ свршена ствар, разговараше са |
— тако и овоме само пусте у уши мисао о женидби и женици — и ви сутра лепо не можете више да по |
рани.{S} Уопште, код те средње класе са женидбом иде много брже и лакше него код оних виших, бо |
а гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу!...{S} Чим отвори дућан, одмах осећа да му треб |
тиво извињавали: да им дете није још за женидбу, да није отслужило војску, да ће га можда посла |
е нема!{S} У војску терају сас зор, а у женидбу — јок!</p> <p>— Ели је, зар, у Београд бегенису |
ота, спроти мен’...{S} Море, куде се је женила фукара из чорбаџиску кућу?!!</p> <p>— Ех, де па |
љиво дете...{S} Манча де... искам да га женим, а он се, ете, рита, како магаре кад си неће сама |
ће иде с теб’!</p> <p>— Ама, како да се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија, фука |
реба да мислиш, дете!</p> <p>— Па ће се женим...</p> <p>— Е, што чекаш?...{S} Искаш паре, <hi>м |
е што је тако рекла!)</p> <p>— Па ће се женим, нане, ти ич бригу да не береш! — умирује је Мане |
очекам, црна мајка!</p> <p>— Ја се нећу женим, нане.</p> <p>— Манчо! — рече Јевда подигнутим гл |
ед њим о њему: „Море, ’хоће, ете, да га женимо!” А он обори главу, гледа устрану, стиди се, али |
расмо се, стринка Доке, ’оћемо, ете, да женимо оној наше магаре!...</p> </div> <pb n="35" /> <d |
ти си, несрећо кујунџиска! — прекиде га женица и пљесну по рамену. — Како па то збориш!...{S} З |
ђе полако, а за њим пође и Васка, млада женица која се силно пролепшала откако се удала.{S} Сре |
аврши дршћућим и загушеним гласом млада женица и обриса кришом сузе, па му пружи киту зимских б |
</hi>...</p> <p>— Шефтелија! — прошапта женица и устукну поплашено два-три корака устрану.</p> |
рекоше...</p> <p>— Ама, де! — смеје се женица.{S} Мори, какав Манулаћ?!{S} Ешек... пуле чорбаџ |
јоште ли ме зар не познајеш? — смеје се женица. — Ја сам си Васка...{S} Васка Гмитраћева, зар м |
, мори!</p> <p>— Не л’жем те, — куне се женица, — две ми очи, не л’жем те...{S} Оваква да се на |
е и њојно лице од карасевдах”... — рече женица и предаде му киту белих хризантема. <pb n="186" |
размишљајући како да отпочне, проговори женица:</p> <p>— Мори, зашто ме не питујеш, бата-Мане, |
воме само пусте у уши мисао о женидби и женици — и ви сутра лепо не можете више да познате оног |
Време промињује...{S} Треба веће да се жениш...{S} Мајка ти не може саг ласно хизмет да ти чин |
и <hi>аманет</hi>...{S} Ако искаш да се жениш, мен’ ми сал кажи...{S} Разбра ли? — заврши стари |
а боја неће и не сме бити, али му треба женска виткија и лакша.{S} Тетка Дока се брани и вели д |
о: тетка-Дока је, као и свака радознала женска, могла и инстинктивно, а и из дугог искуства, са |
ви, а из жбуња му се приближаваше једна женска прилика, и кад му приђе ближе, опет га ослови:</ |
ствар требала је Ману као помагач једна женска, витка и повиша, и он запита Доку да ли зна она |
„домаћице”! {S}Налази да је то најлепша женска и да просто не може без ње; она је само за њега |
е и стадоше клети Манчу (а зна се да је женска клетва страшнија и бржа и савршенија него и сам |
а и мото, које је гласило: <hi>„Ћуд је женска смијешна работа!”</hi> Знао је много и није знао |
n="172" /> невољи.{S} Док је малодушна женскадија очајавала, мислећи да је све пропало, он је, |
аније и Калиопе, Таске и Ташане, сва та женскадија, — па заџакаше на њ на сва три језика, српск |
лом дана то је место само за чељад и за женскадију.{S} Ту поседају на оне сељачке, грубо одељан |
..</p> <p>Они мећу на број 77.</p> <p>— Женске ноге...</p> <p>Сви се смеју и мећу озбиљно на бр |
На славе, на патарице, поступаонице, на женске празнике — свуда га је водила од најранијег дети |
Чешљеви, сапуни, ђулијаци неки, та нике женске штифлетне, колани, подвезице, гакице женске, чор |
громогласно, да из комшилука радознале женске полетеше на зид да чују шта је, али кад разабраш |
овде најглавније, ћосав је и има нежне женске црте лица; и кад се преруши у женско одело, изгл |
миле воље, — то толико...{S} Гледа оне женске прилике у сенци високих зидова како стоје подаље |
ке штифлетне, колани, подвезице, гакице женске, чорапе — ама знаш кол’ко су дуге!...{S} Дуге, к |
и гледај си твој пазар, а овој су наше женске работе...{S} Ти да видиш што ће ти напрајим!...< |
а Ташано, у зем да пропаднеш! — викнуше женске, гледајући за колима, која лете преко калдрме и |
е Мане, — није нико био, само оне, само женске, а оне не смеју од мушких ништа да кажу, а могу |
чкете, чинио је врло пријатан утисак на женски свет, нарочито на онај који се проводи на кромпи |
/> љутио.{S} А кад пролази махалом, сав женски свет, и жене и бабе, одају му чест: устају с пра |
су најближи вароши.{S} Из мисли га трже женски глас: „Бата-Мане, ти ли си?” Мане се заустави, а |
S} Ваљда по оном општем закону, по коме женски свет, онако исто као и овце или гуске што потрче |
Пролазе ђаци и ситни и крупни, мушки и женски, основци и препарандисти.{S} Основци иду са књиг |
, а ово оставио...{S} То је вређало њен женски понос.</p> <p>Једнога дана је чак планула и забо |
добно намести, а она зајаука, ама онако женски, као на гробљу.</p> <pb n="144" /> <p>— Црна Таш |
де на школу и писменост у односу на наш женски свет, ипак, баш у исто то време, није налазио да |
ерије према разним „бубњарима” у разним женским оркестрима банкротирао је и дотерао до овога шт |
и — како би неки поборник еманципације женскиња рекао — застареле и назадњачке погледе.{S} Уз |
<pb n="56" /> — Ешексене!{S} Куде се је женско, аџамија, ем девојченце, ете, давало на науке?!. |
ли задуго нису знали је ли мушко или је женско!{S} Јер, кад је с оцем ишао, био је обучен у плу |
си, келешу ниједан!{S} Овој си је наше женско знање!” па заокупила папучом по оним женама, па |
— застареле и назадњачке погледе.{S} Уз женско, док је девојка, обично је увек или мајка или те |
амо, у том свету, срамота да се мушко и женско и погледају, акамоли разговарају. (А и да није т |
обично сви изиђу, само по једно мушко и женско од млађих остану, стоје ту као свећа право и оче |
не женске црте лица; и кад се преруши у женско одело, изгледаће висок и витак у том оделу.{S} И |
како већ кад време захтева — није било женског чељадета, ни млађег ни старијег, а да за њим не |
н, кад би се, случајем, нашао у близини женскога света.{S} Најтеже му је било што није знао шта |
он запита Доку да ли зна она коју такву женску.{S} Тетка Дока се понуди сама.{S} Повисока је, а |
снажном Манином руком око паса стегнуту женску прилику у зеленој бундици, с једним мањим завежљ |
/hi>, <hi>аџијо</hi> или <hi>чичо</hi>, жену његову Ташану — <hi>чорбаџике</hi>, <hi>аџике</hi> |
— Ама, како да се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија, фукара?{S} Кад уловим ће в |
> <p>— Несам сирома’... могу да си имам жену... могу да си ’раним пол тесте жене — тол’ко си уб |
” </p> <p>Сваки ју је знао и певушио, и жењени и нежењени, и млади чапкуни и стари дилбери певу |
оменула.{S} Али сутрадан нападе га свом жестином једне увређене честите мајке.{S} Мане се труди |
<p>— Зоне...</p> <pb n="188" /> <p>— Л’жеш ме, мори!</p> <p>— Не л’жем те, — куне се женица, — |
несрећа ника!</p> <p>— Ама, ти ме па л’жеш, Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, две ми очи |
Ич да се риташ како пуле, ни па да ме л’жеш...{S} Све, све ми рече Васке...</p> <p>— Е, што је |
ју прекиде Мане.</p> <p>— Море, ти ме л’жеш, Васке?</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане...{S} Две м |
ти га напраји сав онај џумбус?!{S} Ете, жив ти ја, тој <hi>право</hi> да ми кажеш!</p> <p>— Хех |
л’жем те, бата-Мане, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} |
рањен, а по другима тешко — тек шта је жив; бори се с душом и проклео је, веле, ћерку, која му |
Цигани у губертл’к...{S} И саг јоште је жив! — Причаше ми неки наши трговци, што одише там’ по |
зачуђено Ташана.</p> <p>— Здрава ли је, жива ли је? — пита тетка Таска, а не може још никако да |
>— Несам, нане, — брани се и куне Мане, жива ми... ете-те...</p> <p>— Деде, деде, мори...{S} За |
ој...</p> <p>— Ама, де!...{S} Збори си, жива ти ја, што је!</p> <p>- Сараф и банкер...</p> <p>— |
.{S} Сама ћу си идем!...{S} Врни се!{S} Жива ти ја!{S} Ће ме види бата!{S} Срамота оди човеци!. |
ем да пропаднем, оди срам и резилак!{S} Жива ти ја!{S} Узми си, доведи си дом невесту!{S} Погле |
м не знајеш, бата-Мане, зашто!</p> <p>— Жива нана, не знам си, Васке.</p> <p>— Ама разбира се у |
ем.{S} Хуче и љути се.{S} Пред очима му жива слика звезданог неба, месеца, и Зоне како стоји ум |
вао да „пише крвљу срца својега и соком живаца својих”.{S} И то није да кажете отскора — одвајк |
и не трпи да може још која — код ње ту, живе! — привући погледе ичије, а нарочито Манине поглед |
<p>Или, још боље, узми ово на прилику: живе невенчано господа, и нико неће да каже и назове то |
очиглед света и полиције невјенчано.{S} Живе на саблазан свету, а највише на саблазан оним чест |
„Таљигаш”, реци Прока, „и вешерка Соса живе на очиглед света и полиције невјенчано.{S} Живе на |
— тужио се тај господин адвокату. — Они живе — будите Бог с нама!{S} Ништа не купују на пијаци! |
стари богати Замфир и господин начелник живе лепо.</p> <p>А то је најлепше објаснио неки господ |
нешто млађи од њега.{S} Толико су лепо живели, да су чак и побратими.{S} Он ће, мишљаше Мане, |
узме у Горицу, да се не мучим... пшешко живење моје?!...” Тужио би се на тежак и бедан овај жив |
брог занатлију и причао им како је лепо живео с оцем његовим, покојним Ђорђијем, како су један |
диве родољубљу тога света, који може да живи без толиких ствари, без Благоја танц-мајстора, без |
ладих ченгија: носи фењер и кишобране и живи у успоменама.</p> <p>Пустише ченгије да измакну, а |
извршена.</p> <p>А Митанче још једнако живи одвојен од родитељске куће.{S} Мајка му кришом шаљ |
не.</p> <p>— Они нама просто не дају да живимо! — тужио се тај господин адвокату. — Они живе — |
уку својој мајци.{S} Он јој је чувао од живине тарану и резанце, спремане за зимницу, кад се то |
о веш, кад се суши преко авлије, хранио живину, и знао увек тачно колико има петлова, кокошака, |
чорбаџи-Замфирову улицу, која је нешто живља била, јер је с друге стране, мало подаље, на углу |
о ово сада њој.</p> <p>— Здраво ли сте, живо ли сте? — запита их затварајући леђима (и већ оста |
естима најживље, кад леп дан измами све живо на улицу — старије на разговор, млађе на ашиковање |
нако брује у ушима и распаљена машта му живо претставља ту сцену између Доке и Замфирових.{S} С |
неће бити баш ништа!{S} Дуго су се још живо разговарали, кад уједаред упаде тетка-Дока међу њи |
рује Манулаћ банкирче.</l> <l>— „Здраво-живо, Зоне!{S} Што ти раде дома?”</l> <l>— „Здраво су м |
чаршију трче, та да ме у руке целују, „живо-здраво” ми рекну... сал што се срамују да за Манчу |
је луда...{S} Ама она си мене питује: „Живо-здраво, Таске!” виче преко сокак. „Што се, мори”, |
{S} Кој ме сретне на пут, не збори ми: „Живо-здраво”, ни ме питује: „Како си, Таске?” веће си з |
ол’ко ги убаво каза!...{S} Мори, твоје „живо-здраво” неће приме више!... — вели му задовољно те |
ула у кућу тетка Таска, и с врата, пре „живо здраво”, сва задувана и усплахирена, запитала:</p> |
о буљуке сељанака и сељанчица у њиховом живописном оделу како промичу путем крај њега.{S} Други |
тског савета.</p> <p>Одмах настаде већа живост.{S} Келнер разноси таблице, узимају сви, ко једн |
много мило за теб...{S} Без теб’, рече, живот си нема...</p> <p>— Кол’ко ће пут па тија исти ре |
араф-тараф се напраји код нас дом...{S} Живот си нема од некња!...</p> <p>— Што, море? — вели з |
и ни о чему другом.{S} Налази да му је живот пуст, да нема неге довољно.{S} Помишља чак и на с |
побратиме, е што ми веће треба и свет и живот!?...{S} Ја искашем моја да си бидне, а они ми гу |
љни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чује се жагор, а они, скривени у тој самоћи, уж |
!...” Тужио би се на тежак и бедан овај живот, па би се прихватио ратлока и разговарао се и шал |
а мен’, црну тетку, да се бесимо, зашто живот веће немамо!...</p> <p>— Што, мори?...</p> <p>— Е |
се тада морала заклети у своје очи и у живот свога мужа Сотираћа — кога се она, узгред буди ре |
о пиво и посветио све остале дане свога живота само жупском вину, резонујући да на тај начин до |
тетку, Зони је Мане због таквог његовог живота само изгледао интересантнији, а због сталежа њег |
nit="subSection" /> <p>И код тако лепог живота и слагања, како је морало бити Јевди, мајци Мани |
на и весела у свом <pb n="185" /> новом животу, желела је срећу целом свету, зато је радо прист |
ни, о свадби њиховој <pb n="115" /> и о животу њиховом после свадбе, па се трже уплашен и од са |
ну, силно плануо, и био љут као никад у животу.</p> <p>— Тој ли су твоје чкоље и твоје знање?!. |
своју мезимицу Зону, као никад дотле у животу.{S} Онај пљусак од грдњи што је Дока сручила на |
тако из пехара жучи (из којега сваки у животу мора макар мало да гуцне), посвети тешком али св |
а последицу да се учинио тај преокрет у животу Макином.{S} Уосталом, и без тога не би се дуго ч |
д којих једну треба себи за сапутницу у животу да изабере мајстор-Мане кујунџија.</hi> </p> <p> |
се на њих обрецнуо.{S} И нико после за живу главу не би смео продужити с њим разговор о тој те |
то ради Зоне Замфирове ради — то ни за живу главу неће, јер онда не би он био „чапкун-Мане”!</ |
ћу, и стари адет, и стари чес’, и старо живување — све ни, бре брате, батисаше јабанџије!...{S} |
а селски звери... {S}И ја ти се с татка живувашем алис како с брата...{S} Ели си дошеја при мен |
и вели јој:</p> <p>— Код мен’ нећеш да живујеш како наше жене што си живују при мужије...{S} Н |
</l> <l>— „Здраво су ми дома, сербез си живују,</l> <l>Сербез к ноћи лежу, спију, урањују,</l> |
нећеш да живујеш како наше жене што си живују при мужије...{S} Ни сас цвет нећу те ударим!...< |
из места у место, па се, црно од силних жигова, враћа пошиљаоцу с оним хладним, званичним и нем |
злена девојчица у пупољку свога млађана жића!...</p> <p>Уговорише да сутра пре подне цела родби |
вршенија него и сам Теслин телеграф без жица, јер иде право чак у небо). „Кад је већ”, говораху |
ву фантазију <title>„Мојсеј”</title> на жици G, свира сада у неку олупану и изгужвану трумбету, |
антазију <title>„Мојсеј”</title> на <hi>жици G</hi>, и био бурно поздрављен.{S} Па се одмах пок |
Ја ћу ти изработим; ти сал седи си, па жмиј!...</p> <p>— Хехе! — смеје се Мане, — што рече: „Ж |
p>— Хехе! — смеје се Мане, — што рече: „Жмиј, да те л’жем”!...</p> <p>— Ти си имаш твој занајат |
! — одговарају оне кроза зубе.</p> <p>— Жмијете, како мачке испод накладено кубе...</p> <p>— Еј |
ко ти имаше пријатељи сијасвет, а ти си жмијеш неженет и губиш си младос’ са селски звери... {S |
— куне Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S} Девојачку срећу да |
те је дошао баш у онај крај где је црно жупско вино било мало скупље од воде.{S} И какво чудо о |
де пића: од пива је сачувао трбух, а од жупског вина стекао нос црвене, као бакар, боје.{S} Али |
е дангуби — добива у времену, јер се од жупског вина много раније опије него од оног глупог шва |
ветио све остале дане свога живота само жупском вину, резонујући да на тај начин добија и у нов |
b n="137" /> журно крећу на свој посао; журе се да пре од свију стигну на касапницу или рибљу п |
вакоме познато, — не морају, па се и не журе баш богзна како да су први на послу у канцеларији. |
Зониним сокаком.{S} Пролази и звиждуће, жури се, као да је погодио да изради полелеј од сребра, |
ошто.{S} Остави дућан на калфи, а он се жури кући, као да му гори. <pb n="64" /> Мало после изл |
увиди и да призна да је ипак јавност и журналистика и јавна критика једини најбољи и најрадика |
ама по леђима; али се тешио да је такав журналистички хлебац и да служиоци истине у свету редов |
ло да гуцне), посвети тешком али светом журналистичком позиву — постаде борац за истину, правду |
терују браду, а затим се <pb n="137" /> журно крећу на свој посао; журе се да пре од свију стиг |
Section" /> <p>Ставре и Мане упутише се журно кроз неке улице, које су све празније и мирније б |
у после оне у којој је становао.</p> <p>Журно се спрема у обема кућама.{S} Прије Ташана и Јевда |
испевао ту песму, увек би — иако је био жустар и вредан мајстор — увек би тада зажалио на судби |
хрт кад хвата траг — и увлачи мирис од жута дафинова цвета и шакама га још више граби и притер |
; либаде покрива јелек, јелек кошуљу од жуте бурунџук-свиле, а кошуља беле груди. {S}Доле свиле |
, које су за два-три прста вириле испод жуте сатинске сукњице са цветићима.{S} А никад сама ниј |
, а једно... оно најмалецно што је, оно жуто, слабо и никакво, — и татко га па побоље воли оди |
спомене тај оријенталски харемски мирис жутог дафиновог цвета.{S} Па се чорбаџи-Замфир сећа дах |
мења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако исто...{S} Прекодан |
г њен, — дугу зелену пругу од бундице и жуту од сукње и алеву од шалвара лепе и поносите Зоне З |
акшире маслинове боје, а на груди танку жуту свилену памуклију, преко ње јелек и гуњче, опет ма |
сну водио коло, или је то био Замфиров Жућко, тако и смех онај Зонин не могаше никако да избиј |
не, не вара се!{S} Баш главом он, стари Жућко, чији се ноћни лавеж из мирне хаџи-Замфирове авли |
ођа није као друге коловође, него стари Жућко, стари пас Замфиров!...{S} Шта је ово, ако ко Бог |
што ли, ћорче ниједне?{S} Мори, неје то Жућко!...{S} То си је Мане, Мане Кујунџија!...{S} Не да |
чи један са трумбетом, с косом и брадом жућом и од саме трумбете.{S} То је пан-Франћишек, брат |
м он пише, просто једна жаока умочена у жуч, а и он сам се често с уздахом изражавао да „пише к |
вом.{S} И он се, напојен тако из пехара жучи (из којега сваки у животу мора макар мало да гуцне |
ји?!{S} Ешекл’к напраји.{S} Изгуби си р’з и трговачки чес’!...{S} Чорбаџиски син!...{S} До Фили |
?...</p> <p>— Море, ће ми одавају чес’, за тој бригу да немаш.{S} Ја већ и саг јоште видим што |
на. — Несам за вашу кућу...</p> <p>— А, за оро ли си?{S} Ах, што си па девојче за оро!... — реч |
сургун) му не би фалили, али је Србија, за фукару, слободија, па мука!...</p> <p>Зато нађу да ћ |
<p>Срчу кафу и разговарају о удавачама, за које су нашле да би могле бити прилика за њиховог Ма |
оји и служи свима, па и оним најгорима, за потсмех.{S} Осећа и види да је све пропало за њ...{S |
а; остави то што је намислила за сутра, за недељу, а тога је дана гледала само да се никако не |
сас зета ти, онога шебека за Манулаћа, за онај реч „куче у чашире”! — раздера се Дока и оде љу |
вој кући прави лом због играња Зониног, за које и стари Замфир зна, а још више због Зонине накл |
е и заљубиле у момке чорбаџи-Замфирове, за њих се удале и постале домаћице и мајсторице, али за |
вајући пита. — Кол’ко си платија, Мане, за овуј Вертхајмову, ете, касу?</p> <p>— За коју? — пит |
и отад лепе и неваљале „побегуље” Зоне, за којега су, опет, постојале две верзије: једна, да је |
вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега Халила!...” И истин’ збореше жена!{S} А ја гу |
ам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега Манчу, па да ти, како и мен’, дође жал и кри |
..{S} Е, што му, Јевдо, не збориш, ете, за њума?</p> <p>— Е, што да чиним?! — вели Манина мајка |
у, рече, и све што треба ете-те... ете, за спијење, како да ће, рече, <hi>под чадар</hi> за аск |
га</hi> да ти казујем?,..</p> <p>— Ете, за <hi>чорбаџиске</hi> да казујеш...{S} Што бре!{S} Ја |
укратко: једно најобичније дечје лице, за које не зна човек како да каже — да ли је лепо или р |
аклију и замолио га да се заузме, рече, за праведну ствар и да му напише за новине.</p> <p>— Он |
е од мен’, Ајшо, за игре што ми играше, за песне што ми појеше... за спомињување...</p> <p>— Ее |
е ухватио и он у оро, и води оро.{S} И, за чудо, па некако баш и изгледа на коловођу!{S} Или се |
чорбаџије, па ће се, што зборе селски, за злато ласно нађе кујунџија.{S} А онај <hi>чапкун</hi |
азговор, о којој је најрадије у кафани, за столом, с разумевањем разговарао.{S} Учио је нешто з |
кренуше на рад баштованџије и дунђери, за њима занатлије и трговци иду и отварају дућане и изн |
му је реч била...</p> <p>— Ласно, мори, за тој! — умеша се тетка-Дока, и на велико запрепашћење |
вашу кућу — ће остане неженет?{S} Мори, за тој ласно. „Имаш си грбину, самарице доста”; та и за |
му да се и лако и брзо може поправити, за четврт сахата, и пита га где ће бити, да је пошље за |
тихо и болно Зоне.</p> <p>— Па, демек, за спацирување, ете, неси искачала?</p> <pb n="143" /> |
.{S} А за оно па што те питујем, демек, за доцна кући идење... знајеш, има тесни сокаци, буџаци |
Па ти да си распиташ, да видиш, демек, за Мана мојега...{S} Зашто стра’ ме; рече ми да ће да с |
м збива, али је и она пошла за гомилом, за старијима њенога пола.{S} И она је највише у Манчу г |
тану — па се притегне траболос-појасом, за којим му је сахат о широком сребрном ланцу, који је |
АВА ОСМА</head> <p> <hi>У њој је један, за Мана врло пријатан извештај из уста Васке измећарке, |
ема!...</p> <p>— Фала, фала, чорбаџијо, за тај чес’ и речи тија! — вели снебивљиво Мане.</p> <p |
аг почесто!...</p> <p>— Ее, бата-Таско, за тој те и позва’, да те молим, две ти очи, да ми помо |
ма. — Тој ти је последње од мен’, Ајшо, за игре што ми играше, за песне што ми појеше... за спо |
Што има, што нема по ма’але, и по свет, за <hi>тој</hi> си мислим и зборим!... — вели Таска.</p |
— Е, дајте гу, подајте гу за неприлику, за Манулаћа тога, — плану Дока. — Ама послен да ви не б |
му, двокрилну, шест стотина, а за малу, за сваку по двеста и педесет.</p> <p>— Аферим, — хвали |
ов гост.{S} Присели су за богату софру, за оне многе господске ђаконије на оној великој синији, |
ој цвеће!{S} Сама га је тргала у башчу, за теб’ га тргала!{S} Пољубила га, кад ми предаде за те |
ка чорбаџи-Јордановог, оног Манулаћа... за њег’ ти мило...</p> <p>— Е мило ми, де!{S} Што ке ми |
то ми играше, за песне што ми појеше... за спомињување...</p> <p>— Ее, — уздахну тихо Ајша, — в |
{S} Теке... зборим <pb n="178" /> си... за <hi>теб’</hi> неће да ваља!... {S}Зашто ти си јоште |
ску срамоту нашу?{S} За кога се појеше: за еснафску, ели за чорбаџиску Сику:</p> <quote> <l>Заш |
јер га је волела и хтела <pb n="182" /> за њега, па тетке покварише, али да ипак није заслужила |
, пошто је била оглашена <pb n="165" /> за баксуза), да она покуша да раскрави и ослободи Манул |
S} Слушају чираци, па <hi>неје ред</hi> за еснаф-човека.{S} Искачају лоши речи!...{S} Не чиниш |
е, како да ће, рече, <hi>под чадар</hi> за аскера да се удадне...</p> <p>— Тугооо! — узвикну Та |
ион</hi>, или једну добру <hi>кишу</hi> за нашег сељака?”... — Части ми моје, куне се Милисав ( |
p>— Ама, несам, нане!</p> <p>— Јеси!{S} За све си сал ти кабает!{S} Ама си инает и инћар, како |
ише?...{S} Тој ли?</p> <p>— Ама јок!{S} За прошење ич не беше разговор.{S} Како да гу просим?!{ |
и-Таско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!...</p> </div> <pb n="53" / |
кву света Богородица Тројеручица!...{S} За теб’ ћу сал да радим од јутро до мрак — што ми треба |
скочи за девојку.</p> <p>— Та што...{S} За малко време...</p> <p>— Како аа малко?</p> <p>— Па д |
е ред и на бирање и тражење часника.{S} За све се сложише, само за девера никако, јер то је пра |
оложен, само изгледа мало неиспаван.{S} За пасом му револвер прикривен, а више њега свилен везе |
егендисују ме — тој си знајем убаво.{S} За тој те не питујем, веће за друго... — рече Мане, па |
уловим ништо, без вечеру ће легнемо.{S} За мен’ је сирота, спроти мен’...{S} Море, куде се је ж |
си ја печалим и збирам онол’ке паре?{S} За мираз, нане!{S} Па може и да се удам за никога... да |
си зборе?</p> <p>— За ког си зборе?{S} За хаџи-Замфирови си зборе! — вели Таска и погледа криш |
то је била она Сика, турена у песну?{S} За <pb n="101" /> кога се појеше у онуј песну, у онуј р |
есну, у онуј рисјанску срамоту нашу?{S} За кога се појеше: за еснафску, ели за чорбаџиску Сику: |
касу?</p> <p>— За коју? — пита Мане, — за онуј поголему, ели за овеја мале?</p> <p>— Бре!{S} Т |
неје ништо било! — одвраћа је Јевда. — За друго ништо зборисмо!{S} Како да бидне!...</p> <p>— |
<p>— Ихааа! — засмеја се тетка-Дока. — За тој па да ми је!{S} Знајеш ли, мори, несрећо, да ми |
S} Што збориш? — прекиде је домаћица. — За кога збориш?</p> <p>— За Манчу нашога!{S} Зашто гу н |
бригу да не береш! — умирује је Мане. — За мен’ ласно; теке за теб’ искам да ти бидне убаво!{S} |
е први шегрт — мишљаше фаталиста Поте — за све ове досад добивене шамаре.{S} Боже здравља! {S}З |
за Манулаћа — прилика ли је?!</p> <p>— За Мана не бива! — вели Таска.</p> <p>— Е, зашто да не |
веће у кућу, — тој казују... -</p> <p>— За Доку збореше?!{S} Мори, оди туј несрећу може да је и |
е?...{S} Кој ти беше човек?...</p> <p>— За Гмитра грнчара...{S} Имамо си туј лојзенце, па искам |
>— Зоне, мори... наше Зонче...</p> <p>— За <hi>кога</hi> рече?</p> <p>— За онога џимпира и неср |
к спази и ону велику иза леђа.</p> <p>— За голему, двокрилну, шест стотина, а за малу, за сваку |
викају... неје, ете, прилика.</p> <p>— За мен’ збори ли што?</p> <p>— Збори.</p> <p>Мане опет |
дговорио хладно и мрачна лица:</p> <p>— За писување да баталиш ти тој, тол’ко ти зборим!{S} Заш |
аршију и ма’алу неси искачала?</p> <p>— За какво искачање па збориш? — пита је тихо и болно Зон |
p>— Лелеее, а за ког си зборе?</p> <p>— За ког си зборе?{S} За хаџи-Замфирови си зборе! — вели |
p> <p>— За <hi>кога</hi> рече?</p> <p>— За онога џимпира и несрећу Манчу...</p> <p>— Тугооо, то |
а овуј Вертхајмову, ете, касу?</p> <p>— За коју? — пита Мане, — за онуј поголему, ели за овеја |
је домаћица. — За кога збориш?</p> <p>— За Манчу нашога!{S} Зашто гу не давате, кад се деца, ет |
бата-Таско, неје ми мен’ мука ни стра’ за тој!{S} Неје, две ми очи!{S} Ако, што неће да ме пит |
нека си раде за муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зоне, да <pb n="111" /> кујем срму и сребро и |
сол три товара полиза, па си не знадо’ за тај реч, а оно, пази колицно је, па веће знаје!{S} Б |
јке гледале и све се заљубиле у њега, а за њима, по том истом закону, пошла и мала Зона!...</p> |
бидне <pb n="130" /> поцврста посла, а за овај што ми казасте, — колај работа!...</p> <p>Угово |
— За голему, двокрилну, шест стотина, а за малу, за сваку по двеста и педесет.</p> <p>— Аферим, |
н пада и опет се диже и граби напред, а за њим се једнако ори оно страховито: „Леле,<hi>куче у |
шо си зборе, Ташано.</p> <p>— Лелеее, а за ког си зборе?</p> <p>— За ког си зборе?{S} За хаџи-З |
да се волемо за удавање и венчавање, а за друго јок, зашто ће татко да ме утепа“.</p> <p>Одмах |
м.{S} Ти си уживај; накриви си капче, а за онај реч „<hi>куче у чашире</hi>” убаво ће ги се осв |
о искашља, па се крене и пође полако, а за њим пође и Васка, млада женица која се силно пролепш |
ву дафину!... — викну и удари у плач, а за њом одмах удари у плач и Ташана, мајка Зонина, и све |
како сам удадена...</p> <p>— Бре!{S} А за кога се удаде?...{S} Кој ти беше човек?...</p> <p>— |
у новине, та како кучку резиле!...{S} А за оно па што те питујем, демек, за доцна кући идење... |
{S} Много ми, ете, мило за њума...{S} А за њума ли, Зоне, купујеш ту алвицу?...</p> <p>— Јок! — |
p>— Доцна си се присетила, Доке...{S} А за Зону имамо си веће прилику! — вели Уранија. — Кој си |
д потруди своје чудо и господство.{S} А за ситније ствари утолико му је лакше било.{S} Сваку не |
спреми нешто, да га добро запамти, — а за то је опет морало доћи ово што је дошло, и приповетк |
ћу си, Јевдо, — рече чорбаџи-Таско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј! |
Туго-о-о! — викну Јевда преплашено. — А за што га турише?{S} Неје чиновник, та да се карају?!</ |
е ми жена, ће дође <hi>дете</hi>!...” А за тој па да ми је!” реко’ гу ја, та си узе једно сикир |
наставља.</p> <p>— ...{S}Оној му треба за кеф, а ово <hi>наше</hi> па за паре... и што иска да |
ајеш,</l> <l>Каква је, туго мори, жалба за младос’!...</l> </quote> </div> <pb n="77" /> <div t |
мпан ред игара, питају где је гардероба за ствари, одакле се поручује сладолед за даме, — и већ |
сник?{S} Једна га зове за девера, друга за кума, трећа за старојка, а он им одговара пелтечећи: |
г чељадета, ни млађег ни старијег, а да за њим не погледа!{S} Млађе загледају, кришом испод ока |
и срећне освајаче што прича Историја да за њих нема више никакве дражи оно што им је, такорећи, |
најдуже бави, јер он је имао обичај да за једно такво после подне промени по неколико места.{S |
раво” ми рекну... сал што се срамују да за Манчу, ете, питују...{S} А из очи ги, ете, тој четим |
је за водоноше као она Скила и Харивда за старе путнике.{S} У дућан нико више није могао стати |
и броди водом.</p> <p>Сва чаршија гледа за њом, и мимопролазећи и они што седе по ћепенцима и ш |
пред свакога шаку кукуруза, Нацко седа за један сто у средини, мућну кесом и викну: „Почиње; м |
сподин начелник, јопета, није с раскида за какав добар крканлук, па још кад је и муфталук, — па |
жу за шест гроша и одмах успут је прода за девет, — и тако донесе два гроша више него што је по |
е пас око себе. — Ја сан немам...{S} Ја за вечеру не знам...</p> <p>— Леле! — рече мало подругљ |
н списак кандидаткиња, то јест девојака за удају, или још боље, девојака, од којих једну треба |
ам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека за Манулаћа, за онај реч „куче у чашире”! — раздера се |
е још.{S} Осећао је да још није прилика за њу, док не постане официр.{S} А дотле се трудио да ј |
, а који би <hi>могли</hi> бити прилика за њу.{S} Код Мане Кујунџије се, наравно, најдуже задрж |
које су нашле да би могле бити прилика за њиховог Манчу.</p> <p>Поче стринка Парашкева:</p> <p |
уге две тетке да говоре, а она задржала за себе као неку завршну реч, па сада поче достојанстве |
Зону хаџи-Замфирову. {S}А она је знала за то, па као свака ванредно лепа, а уз то још и богата |
браће Граха, да је децу своју сматрала за најлепши и најскупоценији свој адиђар, тако је исто |
био син тога народа, у кога је постала за утеху она реч: „Ко зна зашто је то добро?!”, — и он |
ху!{S} Шта је савета и карања прогутала за ту годину — то само она зна!{S} Отац Замфир је с њом |
S} Али је то, наравно, слаба утеха била за Манчу.{S} Целога дана био је као убијен: ни посао, н |
но му долази, — та може да си забравила за кога ти рекоше...</p> <p>— Ама, де! — смеје се жениц |
анас субота; остави то што је намислила за сутра, за недељу, а тога је дана гледала само да се |
и им се сукобише, јер се и она окренула за њим, али је Мани ипак врло криво било што се превари |
акве ствари.</p> <p>Ту је још Зона чула за Манчу да је најлепши момак, и видела да се све отима |
ву пасем, сол не ручам, — та несам чула за твоје работе!...</p> <p>— Е што си чула? — вели мало |
на једно кафе.</p> <p>— Несам си дошла за кафу, веће...</p> <pb n="97" /> <p>— Васке, мори! — |
што се с њом збива, али је и она пошла за гомилом, за старијима њенога пола.{S} И она је најви |
ишек обезбедио своју будућност: оставља за црне дане, и Цигани то чувају.</p> <milestone unit=" |
оне станула <hi>побегуља</hi>, побегуља за онога — онога коцкарина...</p> <p>— Кој, мори?</p> < |
ла образ? — „Па станула, рече, побегуља за Манчу онога...{S} Е што гу не дадосте за њег’, кад ј |
пуно ги у ма’але...</p> <p>— Пуно, ама за мен’ сал једна што је...</p> <p>— Пушти ме, да си ид |
у је била некако струка, најмилија тема за разговор, о којој је најрадије у кафани, за столом, |
лености његове и још никако неће да зна за њега, па зато на сва наваљивања мајке његове није му |
што на лицу његовом: зна ли или не зна за све те гласове, од којих је њој бучила глава не само |
и хаџи-Замфир, као отац, удадба Зонина за Манулаћа била би давно свршена ствар. {S}Али, како с |
сал, да чује чаршија. „Ако неје истина за данашњи сокак-лаф, па ће бидне!” рече Дока. „Ако дан |
Мане још моћи лако помислити да се она за њим окренула и њега да је гледала!...</p> </div> <pb |
ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Манулаћа — прилика ли је?!</p> <p>— За Мана не бива! |
Зоне, е, ја си имам једну прилику... па за тој и искочи’ саг до вас...{S} Момак си је кротак, у |
му треба за кеф, а ово <hi>наше</hi> па за паре... и што иска да си улегне у чорбаџиску, потакв |
заја, — ама ја си убаво знајем...{S} Па за тој, ете, искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви |
анулаћа, — вели Таска.</p> <p>— Мен’ па за Ману! — вели јој Дока, па се окрете осталима. — Аман |
е...{S} Ја си мислим: зар ће ги чува па за недељу ели светак?!{S} Па ми дође ништо мило, та рек |
„Има си дућан!” Ех, много данас мука па за дућан!...{S} А питујеш ли: <hi>што си има</hi> у дућ |
ако, бата-Таско!{S} Та што да ми је па за тој?{S} Друго заступи саг!{S} Србија!...{S} Србија с |
} Мори, па и да си нема паре, што је па за тој?! {S}Кад се деца милују — што ти требају паре?!{ |
аботила ми је, у лојзе...{S} Беше ватра за работу... вредна... ради и све поје...{S} Волешем гу |
лице Зонино.</p> <p>За другог кандидата за девера лако се погодише.{S} То је био Митанча, чорба |
атварајући леђима (и већ осталим) врата за собом. (Да би се, дабогда, тахо и уста душманима зап |
е га љутито Зона и залупи авлиска врата за собом, оставив Мана напољу.</p> <pb n="195" /> <p>Ма |
унуче јок! — рече и љутито залупи врата за собом и остави их запрепашћене.{S} СаМо су се крстил |
га зове за девера, друга за кума, трећа за старојка, а он им одговара пелтечећи: „Не-не-не може |
свака, па и најмања сумња и вероватноћа за тај глас.{S} И онда нема више ни говора о калупима и |
рдан има ћерку. {S}Као оно што се прича за ону стару Римљанку, племениту Корнелију, мајку браће |
што да рекнем? — запита Васка и потрча за њим.</p> <p>— Рекни гу:{S} Поздравија ви се Мане да |
главу — збунио се, искашљује се и маша за табакеру.</p> <p>— Па, Манчо, како си?...{S} Како па |
, кад му је отац плаћао четрдесет гроша за потковане ексерима и потковицама кондуре. {S}Свуда г |
И тако прошла читава година — век читав за Зону, на коју сва родбина попреко гледаше, чак и они |
ти стојало да је расејан и неупотребљив за концепат, написала писмо које је гласило: „Што ми пи |
да још једном каже...{S} А, што је саг за паре?{S} А... како га рече?</p> <p>— <hi>Оскудација! |
им сама понуди и опомене их и да им миг за прошевину.{S} Ако што мисле, нека се, — да им каже — |
за ствари, одакле се поручује сладолед за даме, — и већ, увек нешто тако шаљиво избаце, што се |
амама.{S} Тако ће се, говораху, једаред за свагда запушити уста свакој лажи и клевети...</p> <p |
ђуше, зарфове, пафте, укоснице, ланчеве за сахате и муштикле и табакере од сребра и срме; има и |
ли да им буде часник?{S} Једна га зове за девера, друга за кума, трећа за старојка, а он им од |
сто као и овце или гуске што потрче све за једном, оном првом, онамо куд она потрчи, а и не зна |
етови?... {S}Сестре ти се поудаваше све за људи трговци, а ти што искаш?!...{S} Помисли се на к |
тргала!{S} Пољубила га, кад ми предаде за теб’, — поцелуј га и ти саг!{S} Рече ми јоште да ти |
гу на првога мужа Циганина, па се удаде за Мичу.) Познаше се ласно.{S} Сећа се све убаво за наш |
S} Момци и чираци ми — они нека си раде за муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зоне, да <pb n="111 |
је му то првина била да тако негде пође за податке и факта, а врати се са чворугама по глави и |
али не пуштају одмах руку: држе га дуже за руку и све нађу понекога да поздраве, „Па поздрави с |
е неком милом испуњавала...{S} Зона узе за руку Гену, приђоше и ухватише се међу играче.{S} Циг |
уљку”, омиљену игру Манину.{S} Мане узе за руку и поведе на игру младу лепу Калину, комшиницу с |
е рекао: ако је <hi>само</hi> то, да је за то најлакше!{S} Обећао је да ће му он купити лакован |
S} Кад стигне у теј године, демек да је за давање и удавање, — ласно за тој...{S} Што казаше: з |
>— Што да ми пратиш?! — Кад викаш да је за черек сата готова, па ја ће си туј причекнем, а суд |
ј почне да мери и шије фустане — она је за удају; а дечак, чим почне да криви ноге и накривљује |
ковале због тога и говориле: „Тој ли је за његове године?!{S} Деда се вика, — а погле шта праји |
што је уз бакшиш добијала. — Што ми је за паре!{S} Овој си ја делим сас друство, али оној што |
си је за зборење!</p> <p>— Е, што си је за зборење?</p> <p>— Ја што сам ти?{S} Тетка ли сам ти, |
не.</p> <p>— Оно да ми збориш што си је за зборење!</p> <p>— Е, што си је за зборење?</p> <p>— |
адоше девојче!...{S} Та што па да ти је за тој? „И без петли може да се осамне”, та и ти да се |
сваки удар само викне: „Еве, тој ти је за куче у чашире!” а он тада полете и викну на њу из св |
о, али је испало изненада ово, а ово је за њу било нешто скоро још горе!{S} Знала је она поноси |
окака разговарао, а тај разговор био је за водоноше као она Скила и Харивда за старе путнике.{S |
поређаним испред неких врата, — што је за њу увек био најбољи и најнесумњивији знак и доказ да |
ад није могло приметити.{S} А чезнуо је за њом, те како чезнуо, — само је био јогуница и није н |
изгледало то, јер, као никад, данас је за пакост покуљала муштерија варошка, и, ко год дође до |
Мане. — Зар тол’ке паре?</p> <p>— Неје за паре реч! — вели Ајша стојећи и очекујући још, као и |
монска.{S} Ко је није знао и ко се није за њом окренуо, кад, поносито као паун, промине чаршијо |
биле савршеније и, по томе, и страшније за распростирање узнемирујућих (и истинитих и лажних) г |
i>„човек”</hi> много се нешто распитује за тебе!” — „Који човек?” — „Па, онај, де... у сукњи; и |
ко да се одљути: никако неће ни да чује за њега, иако је већ нестало узрока свађи између оца и |
гала, пошто Замфир није хтео ни да чује за Манулаћа, називајући га с багателисањем „Зевзек-Ибра |
ко дана.{S} Зона неће никако ни да чује за Манулаћа, а Мане опет каже: ил’ њега ил’ никога.{S} |
умирује је Мане. — За мен’ ласно; теке за теб’ искам да ти бидне убаво!{S} Зашто да узмем нику |
ели Уранија. — Кој си је нашеја прилике за стареје сестре њојне, тај ће и саг ласно да нађе и з |
оград...{S} Све су то биле лепе прилике за Манчу. {S}Признаје то Јевда, и каже да ће говорити М |
ражиле хаџију, друге позајмљивале чунке за разбоје, једне тражиле на зајам мало соли, к’не и то |
ико пута је слушала да су слабе и ретке за њу прилике овде у месту.{S} Зато се само и играла са |
оше</hi> и причаше ни; та саг по ма’але за ништо друго сал за тој се збори”.{S} Па како гу је у |
ији неколико кошева, пећ за хлеб, штале за коње и велика шупа, а у шупи двоја обична кола, па ч |
по некој команди, домине, карте, табле за шеш-беш и питају га где се толико задржао.{S} А он с |
иле чорбаџи-Замфира, нису сматране биле за слушкиње, — као што је то обичај тамо на хладном и б |
би се на њих обрецнуо.{S} И нико после за живу главу не би смео продужити с њим разговор о тој |
м гу па ја.{S} Ако је к’смет, па побоље за Манулаћа него за Ману; пара пару вукује, а чорбаџиск |
ата, и пита га где ће бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што да ми пратиш?! — Кад викаш да је з |
и — она је само гледала.{S} Тек се узме за руку са којом другарицом својом, а најрадије и најче |
форму за девера! — А како је имао форме за младожењу?! дира је Мане и доводи је до плача.{S} И |
ао од живине тарану и резанце, спремане за зимницу, кад се то сушило у авлији; он је држао кона |
о их је Дока споменула нису биле згодне за ово чудно, а помало и опасно предузеће, јер или је б |
саг’ син и наследник!” ’хоће да га узне за ортака, — ама још неје у теј године!... <pb n="51" / |
хаха!” смеје се чорбаџија, па је уштине за оне њене једре и румене образе, или је потапка по го |
— вели јој Мане и диже прст, — зборење за тој ич да нема!...{S} Да се не чује ништо...</p> <p> |
, вала, поносити, и те још како, кад се за њом осврне Мане кујунџија!{S} Јер и исти тај Манасиј |
, било јој је ужасно криво!{S} Уједе се за усну, јер јој се учини да ће Мане још моћи лако поми |
, а друго да изгледају веће.{S} Држе се за руку и једу кокице из кецељица својих; стоје и смеше |
пролази, што је не гледа и не осврће се за њом.{S} И већ због самога тога није никакво чудо што |
вода...{S} Седе на миндерлук, ухвати се за чело и, тешко дишући, гледаше унезверено око себе, и |
ем по мој памет, па уфати’ и присети се за много, та реко’:{S} Море, неје без ништо!...{S} Прис |
си гу керка? — рече зачуђено, и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко го |
ћ њен, Костадинкино Миланче; ухватио се за теткину сукњу, а девојке и момци напали га, па га ре |
ринаесте.{S} У њој се приповеда како се за тај чудан и многима необјашњив и загонетан догађај з |
, Зоне жална што је Еврејка, веће то се за друго ништо разбира...</p> <p>— Е, што је па то друг |
и — зна то чорбаџи-Замфир.</p> <p>— Ете за твој кеиф, чорбаџи-Замфир, и тој ће ти напрајим! — в |
ћено Мане и остави цигару.</p> <p>— Ете за оно оро, и за играње, — изеде си резилак, ем знајеш |
евојче за давање?</p> <p>— Неје ни дете за давање! — одговарају обе тетке, и тетка Калиопа и те |
а заврши: — А ти, Ташано, подај си дете за онога Манулаћа, берем ће да имаш убаво унуче... шебе |
е.</p> <p>— Доке! — викну Мане и полете за њом, али она беше већ далеко...</p> <milestone unit= |
таро магаре, та му се саг топрв сетисте за самарицу!”) и све су такве неке ствари наводили, да |
а Манчу онога...{S} Е што гу не дадосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу дадосте <hi>сас алал</ |
/> <p>За Васку неје реч...{S} Има јоште за удавање из туј кућу...{S} Зоне, море, — рече дршћући |
оте, али не добија одговора. — Ти ли ће за Зону песну да појеш?!...{S} Што си гу ти, па да може |
ем убаво.{S} За тој те не питујем, веће за друго... — рече Мане, па стаде. — Е...{S} Васка... л |
е и неочекиване напасти, — неси ти веће за теј работе.{S} Искам висока и т’нка ника да је...</p |
лук; Дику Грнчарску наговести му и рече за њу врло много лепих ствари: како је здрава, вита ста |
у!</hi>...” зборе си. — Ама кој ви рече за тој?{S} Видосте ли с очи, <pb n="145" /> та да такој |
к’в резилак!...</p> <p>— Па кој ги рече за оро?{S} Ти ли?</p> <p>— Јок ја!...{S} Казаше ги ники |
ива! — вели Ташана Таски. — Кој ти рече за бегендисување?</p> <p>— Зна си цела ма’ала, и сав гр |
за оро ли си?{S} Ах, што си па девојче за оро!... — рече пакосно и погледа је презриво од глав |
о вас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> <p>— Неје ни дете за давање! — одговарај |
по челу грашкама зноја, једнако гледаше за њом. {S}И кад уђоше и замандалише високу капију, још |
угризе доњу усну, и још силније стезаше за руку Гену, другарицу своју, на коју се од силна дерт |
алом, и укућани је не сматрају већ више за дете; то се види и по томе што сад много штошта и не |
рече, за праведну ствар и да му напише за новине.</p> <p>— Они нама просто не дају да живимо! |
нити за непочупану зубачу пред кућом, и за ђубре у кући — како је сада тако индиферентна и спор |
тави цигару.</p> <p>— Ете за оно оро, и за играње, — изеде си резилак, ем знајеш как’в резилак! |
месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!... (Читаоцима је познато да у |
а и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеириш, |
тражим моју...{S} Неје писано за мен’ и за Калину...</p> <p>— Па си прочетеја што је писано?... |
„Имаш си грбину, самарице доста”; та и за Ману и женење његово ласно...</p> <p>— Може, ама спр |
А што је па теб’-ти криво за Манулаћа и за мустаћи? зборим гу па ја.{S} Ако је к’смет, па побољ |
делом дана то је место само за чељад и за женскадију.{S} Ту поседају на оне сељачке, грубо оде |
она и куповала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ симит, у који би метала алву.{S} Тада би |
тре њојне, тај ће и саг ласно да нађе и за њума.</p> <p>— Од нашога Манчу има ли, деде, збори с |
— ласно за тој... {S}Има си она чаре и за тој!{S} Свет си збори да је <hi>побегуља</hi>, па ка |
добар и певач, ловац, јахач и весељак и за друштво човек.{S} Кад год би свршио какав посао и за |
нуо у нади да ће можда бити штофа чак и за један пикантан и сензациони подлистак.{S} Решио се д |
ао је далеко по свету, тако да је чак и за Свету Богородицу Ржанску израдио тежак крст од срме. |
је године, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!... (Читаоцима је по |
си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти |
, а после да га одбаци.{S} Онако, као и за све велике и срећне освајаче што прича Историја да з |
војено, што охола чела пркоси, — тако и за лепу Зону није имало дражи оно што је већ победила и |
увређен Мане, — таг ће скоре да чујеш и за <hi>моје знање</hi>!...{S} Ће ме неки убаво запанти |
шла у школу, застала Зона и куповала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ симит, у који би м |
е и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чаршијом.{S} Бленуо за њом и чинило му се као да |
ље, девојака, од којих једну треба себи за сапутницу у животу да изабере мајстор-Мане кујунџија |
е једне, што ви ја зборим?!{S} Па ја ви за <hi>кујунџију</hi>, ете, и зборим...</p> <p>— Како р |
амет: „А, рипчики!{S} Да се истепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена проста, убаво си зна |
варају дућане.{S} Иако су мало грамзиви за парама, али они воле и рахатлук, и време им није нов |
друго су му комшиске жене веровале, али за оно прво нису, него су тврдиле да се стари лисац сам |
руго него један кратак сензациони — али за родитеље врло поучителан — роман, у коме су јунаци, |
ла га је и искрено ожалила Језда и жали за њим ево већ петнаест година.{S} Јављале су јој се пр |
тка сета, и стари Замфир тада тихо жали за младошћу својом под цветним дафиновим дрветом, које |
е си, аџија не беше га туј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с кочије и с кардаши, и он |
та, и тетка Рушка, коју су сви сматрали за род, а нико није знао да каже какав им је род.{S} Ма |
што па има девојчики, што су пристасали за удавање, — паша, па да гим не манише!{S} Ем кол’ко г |
{S} За кога се појеше: за еснафску, ели за чорбаџиску Сику:</p> <quote> <l>Зашто, Сике, зашто п |
у? — пита Мане, — за онуј поголему, ели за овеја мале?</p> <p>— Бре!{S} Три ли имаш? — запита з |
или „чупенце” — како би они тамо рекли за шипарицу, а и она је њега познавала још из тих раних |
ава, и не зна ништа ни за себе, акамоли за лист”.</p> <p>Зато је похитао ради материјала, а да |
{S} Ће ме неки убаво запанти и плати ми за онај татка ти реч „куче у чашире”!...</p> <p>— Ухуху |
еб’?!...{S} Море, мен’ ми мука и жал ми за мен’ што си ја немам нику сестру, ама спроти теб’ пр |
ити тиме!{S} Остаде то — беше му!{S} Ни за милион мираза не бих је ја — ја, овако како ме сад в |
, — ја је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни за све оне куће, дућане, чифлуке, <pb n="163" /> водени |
јан као земља, спава, и не зна ништа ни за себе, акамоли за лист”.</p> <p>Зато је похитао ради |
и оде од куће.{S} Осећао се да није ни за какав посао — зато узе пушку и оде у поље, да се раз |
да га оно храни и брани — перо, које ни за које новце не продаје!</p> <p>И сад се, као што већ |
ућу.{S} А тако исто му нису веровале ни за оно да ће продати чифлук.) Та ноћ је, дакле, мирно п |
им, па онда не ваљам и нисам цео дан ни за какав посао...</p> <p>Сви му одобравају, веле да је |
све то ради Зоне Замфирове ради — то ни за живу главу неће, јер онда не би он био „чапкун-Мане” |
ваљда ни у Старом ни у Новом завету ни за једно дете није се тако с правом могло казати и напи |
и мило за њег’, а ти се таг сама удадни за њег’: удовица си...{S} А што па ти тол’ко смићеш?</p |
рен, ели у Пећ; там’ су, рече, мајстори за такве работе!” — Море, што ће ми и Пећ и Призрен и С |
а јоргански памук, — зар ти ће па да си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да се зов |
. {S}Теб’-ти кеф и мило и наводаџија си за онога зевзека чорбаџи-Јордановог, оног Манулаћа... з |
pb n="81" /> <p>— Па истин’ ли збори си за мен’?...{S} Што си збори?</p> <p>— Збори си...{S} И |
<pb n="55" /> <p>— А што је па теб’ ти за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-т |
у те године.</p> <p>— Што је па тебе-ти за њума? — одбија домаћица. — Остави тија речи!...</p> |
ога да ће му целога свога века куповати за његов рачун овчије и јареће коже и, као побратиму св |
си зборе! — викну Ташана, па се ухвати за главу, а после се умири мало, па поче: — Ете, како м |
теља својих, као што се то могло казати за Манулаћа.{S} С њим је био задовољан и отац и мајка ј |
татко ми имаше, ете, сас мене!{S} Плати за путине осам динара — ем беле паре, бре брате, рече, |
почела помало гледати и кришом уздисати за њим.{S} Ваљда по оном општем закону, по коме женски |
ели да их све воли и да ће их све узети за жене...</p> <p>Отпоче оро.</p> <p>Одиграше неколико |
ива, или заљубљена у Ману, па ће радити за себе и своју корист: обесиће му се о врат и употреби |
ревносна и брза кад кога треба казнити за непочупану зубачу пред кућом, и за ђубре у кући — ка |
напред да ће им све лепо и лако испасти за руком.</p> <p>— Побратиме, — узвикну Митанче, — у ва |
јер су нашли да тај не би могао повести за собом ни једну јуницу на улару, акамоли најлепшу дев |
пропаднеш! — викнуше женске, гледајући за колима, која лете преко калдрме и крешу варнице, и к |
ешкеш од мен’?...{S} Амет!{S} Деде сеци за два гроша од кетену алвицу...</p> <p>А Зона се креће |
о речи: „Умољавају се поштовани читаоци за извињење што је лист задоцнио и што је изишао само н |
ман, Доке!... <hi>Реч</hi> да не искочи за девојку.</p> <p>— Та што...{S} За малко време...</p> |
ти што је пио, већ кад се казначеј маши за џеп и пита: „Шта имам да платим?” а келнер само каже |
..</p> <p>— Што ми ти па збориш саг туј за Калину?!{S} Калина ће си дочека своју срећу...{S} А |
ицу ћу те накитим и нађиздим!...{S} Сал за теб’ ћу радим кујунџилак...{S} Момци и чираци ми — о |
ни; та саг по ма’але за ништо друго сал за тој се збори”.{S} Па како гу је уграбија? питујем ги |
же и да се удам за никога... да се удам за онога ћелеш-ефендију Исидора, агент што је осигурава |
За мираз, нане!{S} Па може и да се удам за никога... да се удам за онога ћелеш-ефендију Исидора |
>— Јок! — рече поносито Калина. — Несам за вашу кућу...</p> <p>— А, за оро ли си?{S} Ах, што си |
/> пушку не испалим!{S} Ништо не знајем за себе, а све заради тебе!...{S} Ја си идем, па... как |
Шебинче, кубеџију - ћу те, ете, питујем за ништо! - па подиже глас, да би га чула тетка Таска, |
hi>мен’</hi>, да ти, демек, наводаџишем за нику трговачку керку?... {S}Неси!...</p> <p>— Несам. |
ни, мућну кесом и викну: „Почиње; молим за тишину!” Мућну опет кесом и стаде извлачити бројеве |
р и пружи му цигарлук. — А ја ће пратим за њума — додаде, — кад буде готова...</p> <p>Мане разг |
м под мишком, бритвицом о куку и бригом за вратом, иду у групама, али не џавељају и не галаме, |
у месту учитељице (са особитом методом за лако и перфектно учење француског језика), која се с |
? — пита га Поте питомо, машив се шаком за ударено место на глави.</p> <p>— А, бре, ешеку нијед |
ику белосветску...</p> <p>— Е, ашкољс’н за тај реч!{S} Тој ме и мен’ стра’ Јевдо! — одобрава чо |
<p>— Ха! — одобрава Замфир. — Ашкољс’н за тај реч!...{S} Овуја мушљику имам си... знаш од које |
ими.{S} Он ће, мишљаше Мане, бити таман за тај посао.{S} Куражан је, дрзак је, има пуно тих луд |
отпоздрави онако у ходу.{S} Прође дућан за неколико корака, а после застаде, као да се сетио не |
з ње; она је само за њега створена а он за њу!{S} И један дотицај коленима испод стола, и једно |
х Мане не прими, него одговори да ће он за толико дати накита својој невести.{S} Усхићен тиме, |
један мах заборави па запева, онако као за себе:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне,< |
<p>И тако је тај испад у новинама имао за последицу да се учинио тај преокрет у животу Макином |
/quote> <p>Чорбаџи-Замфир је чуо и знао за ту песму; није са ни љутио на њу.{S} Можда зато што |
канда је мало, онако потајно, и уздисао за Јевдом, и то годинама безнадежно уздисао.{S} Почео ј |
рај ње, као да му је богзна какав посао за вратом!...</p> <p>Или опет тако ради у дућану, а пос |
> <p>Тако је још неке зауставио и питао за берићет, па у том стиже и до Манина дућана. {S}Мане |
овљавају; а затим би је редовно запитао за њену старију сестру Костадинку, прву лепотицу у град |
Познаше се ласно.{S} Сећа се све убаво за наш варош!... „Бре, зар такој напраји, Миче?” зборе |
тац седам гроша.{S} Манулаћ попије пиво за грош, при повратку купи јагњећу кожу за шест гроша и |
младожењу?” — А што је па теб’-ти криво за Манулаћа и за мустаћи? зборим гу па ја.{S} Ако је к’ |
о је к’смет, па побоље за Манулаћа него за Ману; пара пару вукује, а чорбаџиски син чорбаџиску |
обично проводио.</p> <p>„Али свако чудо за три дана”, вели народ.{S} А Мане је био син тога нар |
утолико уколико је код нас „свако чудо за три дана”, само утолико се мање и ређе говорило — го |
ричи.{S} Простре ћилимче, које би донео за њим Поте шегрт заједно са шишенцетом мастике, збаци |
буде, и наравно да ју је одмах придобио за ствар, јер Дока је на такве ствари била увек готова |
X, 5), а потом ју је допунио и прерадио за издање Српске књижевне задруге (1907 год.), проширив |
А какво је само сребрно кандило израдио за Светог Пантелеја; па сребрну ручицу за икону Богород |
бија!...{S} Србија слободија!...{S} Ако за тој!{S} Нек’ си не пита, нек’ си избере што си милуј |
лике и јавнога мнења, које га је држало за ленштину од оног фаталног случаја кад му је једнога |
смех.{S} Осећа и види да је све пропало за њ...{S} Не зна, не сећа се кад је то могла бити прош |
ва брига, управо, није га ни брига било за то, јер његово је перо и у Београду цењено било.{S} |
Ех, детенце!...{S} Много ми, ете, мило за њума...{S} А за њума ли, Зоне, купујеш ту алвицу?... |
} Што ке ми чиниш?</p> <p>— Кад ти мило за њег’, а ти се таг сама удадни за њег’: удовица си... |
чорбаџиски син, а њој гу па много мило за њег’... а њојни викају... неје, ете, прилика.</p> <p |
з нађем и да ти рекнем да гу много мило за теб...{S} Без теб’, рече, живот си нема...</p> <p>— |
а... ете... збори: демек, много гу мило за теб’...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Из да |
ајила!{S} Еве, да видиш, колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар верујеш. „Однеси му и овој, — р |
удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило за нашега Манчу, откад се, ете, врну из војску из Беогр |
м исприча и рапортира све што се десило за последњу недељу дана, а није ту ни Зујица, да им раз |
ење часника.{S} За све се сложише, само за девера никако, јер то је право било право младенаца. |
и да просто не може без ње; она је само за њега створена а он за њу!{S} И један дотицај коленим |
е могу видети и наћи под билијаром само за сезоне такозваних „кромпир-балова”, кад настане обав |
анка, висока и млада девојка, и то само за један сат.{S} Размишљали су, разговарали, ређали и п |
} Али већим делом дана то је место само за чељад и за женскадију.{S} Ту поседају на оне сељачке |
и да се, ете, волемо; агда да се волемо за удавање и венчавање, а за друго јок, зашто ће татко |
— прекида је Калиопа. — Неће да зборимо за тој.{S} Кад стигне у теј године, демек да је за дава |
башка па Ђорђијини!...{S} Ми си зборимо за друго ништо, а ова, погле гу, куд га искарује!...</p |
а искам и тражим моју...{S} Неје писано за мен’ и за Калину...</p> <p>— Па си прочетеја што је |
и тако је Манулаћ проглашен дефинитивно за мушко.{S} Од тога доба водио га је више и отац.{S} У |
.</p> <p>— „Леле, што су пристали једно за друго!...{S} Ја-ги!” „Асли како плави зумбул и зелен |
оји, ете, не давају те...{S} Ама, ласно за тој!{S} Ни татко ми Ђорђија неје се оженија сас алал |
2" /> <p>— Мори, знајем си ја!{S} Ласно за тој!{S} Мен-ми сал оставите... бригу не берите, а ја |
и бери, Доке!...</p> <p>— Иха!{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу ти изработим; ти сал седи си, па жмиј! |
е и најубаве!...</p> <p>Де-де!{S} Ласно за тој, мори, Доке!{S} Ће искочимо једанпут! — вели Јев |
не знајем што је чаршиски ред.{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу си све полако... па фино... с <hi>поли |
емек да је за давање и удавање, — ласно за тој...{S} Што казаше: злату ће се кујунџија нађе! — |
е јоште криво на њојни стареји, — ласно за тој... {S}Има си она чаре и за тој!{S} Свет си збори |
апрајим...{S} Сал ако ти искаш, — ласно за све!{S} Ја си имам голему роднину...{S} Ћу те одведе |
и, демек, нико неје спроти теб’ — ласно за тој!... — говорила би јој и такорећи понављала сваки |
Ако треба да се бијем с патролу — ласно за тој!{S} Ће се бијем, а ти сал да сеириш.</p> <p>Умир |
ему радио; пазарио је и пазио да ко што за време пазара не придигне из дућана.{S} У њему је пет |
ди Митка?!...</p> <p>— А збори си нешто за мен’?</p> <p>— Па... ете... збори: демек, много гу м |
ли гледао би за њом чаршијом.{S} Бленуо за њом и чинило му се као да је остало трага од ње, као |
није било.{S} Свет се окретао и бленуо за њима, извиривао кроз прозоре, истрчавао на авлиска в |
га неки ђаво натентао — и он се окренуо за њом.{S} Погледи им се сукобише, јер се и она окренул |
и „мачор”, и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребацили и дирали га, он би се б |
оште у турцко време калфа, — ништо лошо за Митку; рече: „Пази се, газда Петракија, да те не оре |
{S} И све си то збраја и скутаја на куп за онуја несрећу и роспију аустриску, Кермину!...{S} Ка |
ра туј на нишавску ћуприју...{S} Па зар за тој ми може да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу н |
! <pb n="48" /> И по таг искачаше пазар за нико време спрама есап!...{S} Ама, па ми дође ништо |
а те чекам одамно...{S} Имам један абер за теб’, и поздравље...</p> <p>Мане се тихо искашља, па |
Зона!... .</p> <p>Мане, Мане је мајстор за тако нешто.{S} Чапкун-Мане, Ђорђијин син, кријумчарс |
и је покушавао, нити пак изнео тај глас за девојку; ако је ко то урадио, то није нико други нег |
> <p>А ако се Зона поносила што се свет за њом окретао, могла се, вала, поносити, и те још како |
еме.{S} Ама после ми дође ништо у памет за чекмеџе. {S}Есапим и треба да је тол’ко пазар, а кад |
и да гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу!...{S} Чим отвори дућан, одмах осећа да му т |
литве.{S} У авлији неколико кошева, пећ за хлеб, штале за коње и велика шупа, а у шупи двоја об |
сака!”</p> <p>— Е, дајте гу, подајте гу за неприлику, за Манулаћа тога, — плану Дока. — Ама пос |
е криве гране, па једну за теб’ а другу за мен’, црну тетку, да се бесимо, зашто живот веће нем |
за грош, при повратку купи јагњећу кожу за шест гроша и одмах успут је прода за девет, — и тако |
или мајстори и трговци шије, па гледају за њима.</p> <p>— Мичо, мори, — запишта својим танким г |
искашљавао би се по старом свом обичају за сељанчицама, кад би прошао крај њих, а на Зону није |
л јоште једанпут да чујем нику лошотију за теб’, — из кућу те не пуштам...{S} Туј ћу те закопам |
е мирним тоном. — Та ако искате прилику за ваше Зоне, е, ја си имам једну прилику... па за тој |
свет!{S} Био је бесан.{S} Турио је каму за појас и готов био на свашта, али никако није могао д |
својом, а најрадије и најчешће се узму за руку она и Генче Кривокапско, па отрче весело тамо г |
она неће; вели да Манулаћ нема ни форму за девера! — А како је имао форме за младожењу?! дира ј |
лицу.{S} Појављују се и попови, застану за часак на авлиским вратима, ваде грдне чешљине и брзо |
риво дрво сас две криве гране, па једну за теб’ а другу за мен’, црну тетку, да се бесимо, зашт |
е пође кући, и она стоји ту држећи Гену за руку, а када Мане пође, одлазе и оне кући.</p> <mile |
а у неку повећу интернационалну дружину за прављење и протурање лажних <pb n="128" /> форинти, |
по њу, да му је привежу на реп и викну за њим једно „Уа!” али се ту сада Зона умешала, па не д |
једном месту код жена да зато неће Зону за сина што из њихове породице још досада, хвала Богу, |
— упаде Гена у реч и повуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом да си идемо!...</p> <pb n="76" / |
лосветске фрајлице, рече, поју си песну за твојега Митанчу, поју си:</p> <quote> <l>Кој ти купи |
трепавица; ко није пазарио и ћарио дању за видела, неће ни увече спрам свеће, — и зато мало ран |
ј бундици и алевим шалварицама, које су за два-три прста вириле испод жуте сатинске сукњице са |
уде тога дана његов гост.{S} Присели су за богату софру, за оне многе господске ђаконије на оно |
чес’ у варош... {S}Има си, бре, и касу за паре и еспап, како један трговац, а не кута паре по |
за Светог Пантелеја; па сребрну ручицу за икону Богородичину у Дивјанском манастиру!{S} И глас |
ише махалских девојака гледају и уздишу за Манчом, па је и она почела помало гледати и кришом у |
! — одговара Дока.</p> <p>— Мен’ ми кеф за Манулаћа, — вели Таска.</p> <p>— Мен’ па за Ману! — |
их оне из кола багателишу и сматрају их за аџамије и да ништа не знају.{S} Варају се јако! „Доб |
м журналистичком позиву — постаде борац за истину, правду и слободу.{S} И тако се ипак у неком |
и рекнем, хаџијо?...{S} Искочио лош реч за мен’: та ловџија сам, мераклија сам џимпир, коцкарин |
писмо које је гласило: „Што ми писујеш за волење, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; |
у њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — замуцкује Зона, а већ готова да се запла |
...</p> <p>— Ти ич бригу да си не береш за тој!{S} Знам си једнога, Ставре Јаре се вика... {S}А |
— Да му збориш, ем повише да му збориш за тија девојчики!{S} Што да си седи неженат, та да си |
аната нема!...</p> <p>У лето зором, још за росе, одлазио би тамо, попио кафу, коју би сам тамо |
ла, бадема и рокчића, сматрајући је још за дете. — Лелеее!{S} Што се напраји оди наш варош и од |
учтиво извињавали: да им дете није још за женидбу, да није отслужило војску, да ће га можда по |
тле писали да је не доводе сад, бар још за неко време, док се ућути с неком проклетом песмом, к |
де на чифлук и кад се с чифлука враћа. (За ово друго су му комшиске жене веровале, али за оно п |
, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за домаћина смејаше ли кој да улегне у кућу?!{S} А си д |
и унучики, па си пролази, па ни има по-за себ’ измећара, ни фенер, ни бастун, веће пролази — д |
куј послу у чаршију.{S} Па ели узнем по-за себ’ измећарче, ели си сам узнем фенер, окачим га на |
</hi> ти, ете, даде овуј шефтелију? <hi>За мен’</hi> ти даде?!...</p> <p>— Зоне...</p> <pb n="1 |
да казујем? — викну љутито Мане. — <hi>За кога</hi> да ти казујем?,..</p> <p>— Ете, за <hi>чор |
опет поче песма уз игру:</p> <quote> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За наш |
тајку,</l> <l>Да ме младу дава </l> <l>За Раде комшијче!...</l> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За |
/p> <quote> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За млад |
јче!...</l> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наше сељанче!</l> <l>Јелке, тамничарке!</l> <l>Јелке |
ду дава</l> <l>За наше комшијче,</l> <l>За младо <hi>банкерче!</hi></l> </quote> <p>Мало после |
омшијче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За младо чобанче!</l> <l>Јелке |
сељанче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За младо чобанче!</l> <l>Јелке тамничарке!</l> <l>Јелке |
ава </l> <l>За Раде комшијче!...</l> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наше сељанче!</l> <l>Јелке, |
</p> <quote> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче!</l> </quote> <p>А Мане и Калина су ко |
жи тајку</l> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче,</l> <l>За младо <hi>банкерче!</hi></l |
„голем нишан”...</p> <pb n="112" /> <p>За Васку неје реч...{S} Има јоште за удавање из туј кућ |
сву ноћ није могао ока склопити.</p> <p>За Мана је то стање врло несносно било.{S} Једнако је м |
ном разведри и сину лице Зонино.</p> <p>За другог кандидата за девера лако се погодише.{S} То ј |
}Такој те искам, ешеку ниједан!”</p> <p>За ту ствар требала је Ману као помагач једна женска, в |
и губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој па да ни је!!{S} Некој си је”, рече, „богат сас |
нема!” А побратим Пајица му одговара: „За кога, море, газимо ово блато, а побратиме?!...” А ба |
и Ваче Шаторче, — зашто знаш...{S} Ето, заб’равија сам зар онај стари адет, па искам да знам.{S |
да станеш еснафска жена!...{S} Ти да га заб’равиш!...{S} Он си је човек сирома’... фукара!{S} К |
аска, јер је разумела пребацивање. — Да заб’равиш ти оној што је било.{S} Саг да гу видиш, бата |
ко прокај твој дућан промину — ћа па да заб’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, курд |
бели свет неће да видиш!... ’хоће да те заб’рави и сокак, и махале, и град; — и никој неће ни д |
ећ недеља дана како гу носим, па све си заб’равим...{S} Та и саг, виде ли како прокај твој дућа |
иф да чурим на њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се не чури, кеиф немам!...{S} |
и он, срећан што му се дала прилика да забавља госте и што га сви пријатно гледају; јер све је |
о место, с којом се обично деца смеју и забављају, а девојке се окупе око њега, па изјављују да |
е није тек онако звао чапкун-Мане, није забадава био син чувенога Ђорђија и братанац још чувени |
лато топи!...{S} Машалах, Манчо, — неси забадава син на Ђорђију!... {S}Ђорђијина крв!...{S} Ашк |
ру, девојке на авлиска врата; понека се забатрга, <pb n="67" /> па јој излети папуча или налуна |
Немаш те паре!... — па узе испред носа забезекнутом муштерији поређане ствари и изиђе брзо из |
е сав свет смеје!...</p> <p>Зора је већ забелела, гугутке и голубови гукали испод стрехе, канди |
м по колену од силна чуда, па се просто заблену у сина.{S} Не могаде више да одоли свом очинско |
лађу, која је стисла паре у шаку, па се забленула у Ману и застала одмах на улазу у дућан.</p> |
јој вређало.{S} Јер, док је сваки други забленуто, изненађено и с неком тихом чежњом погледа — |
и стао опет размишљати, и већ га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} Излазе преда њ |
а...</p> <p>А Ману стегло нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у устима му горко и суво. {S}Ј |
амо лупа рукама по колену: превија се и заболеше га већ слабине, а вилице му осташе разјапљене, |
ај да се разгали у веселом друштву и да заборави немио вечерашњи догађај, да свирком и игром за |
е заборавио калфа Коте, није требало да заборави онај шамар што га је пре недељу дана добио и о |
ире” како му се увртела!{S} Он би да је заборави, а она му се једнако намеће као насртљива доса |
заборавити при тако силном послу, па се заборави тек и запева тихо и полако:</p> <quote> <l>Син |
а жена, мало чудних манира.{S} Често се заборави, па звижди сокаком.{S} Њу су обично увек избег |
није могао више да је избије из главе и заборави.{S} Кад увече леже у кревет, шапуће те стихове |
смеје се на ексер, а на девојку одмах и заборави...{S} И он је сад ту, дошао и он на овај џумбу |
ра, или у дућану, или на чесми.{S} Зато заборави брзо добивен шамар, па кад сврши посао, примач |
оте се занео у посао, па се у један мах заборави па запева, онако као за себе:</p> <quote> <l>С |
је чак планула и заборавила се, тако се заборавила да је грдну лекцију извукла од својих стрина |
с.</p> <p>Једнога дана је чак планула и заборавила се, тако се заборавила да је грдну лекцију и |
о примила, на друго пустила, чула, па и заборавила.</p> <p>Зато се силно изненадила кад јој на |
мајстор-Мана.{S} А после, баш да је све заборавио калфа Коте, није требало да заборави онај шам |
уклонити испред очију света; свет ће је заборавити, па ће и гласа оног тако полако нестати.</p> |
удубио се у посао, мислиш и на ручак ће заборавити при тако силном послу, па се заборави тек и |
о би ословила понеку сиромашну девојку, заборављала би врло често како се која зове, а и разгов |
е две пословице, које су већ давно биле заборављене, сад су оживеле, употребљавале се и почеле |
Манча слично му долази, — та може да си забравила за кога ти рекоше...</p> <p>— Ама, де! — смеј |
о тој немилој сцени, што је чак строго забранио да се икоме ван куће и речца једна рекне, ипак |
у домаћи сви некако сметени, расејани и забринутИ — и тада им је све јасно, јасно као дан било. |
иду тихо и ћуте и изгледају зловољни и забринути.{S} Зловољни су што нису имали времена да про |
hi>доњи</hi> дом бар!), — морају и бити забринути.</p> <p>Све то пролази и хита свак на свој по |
је очима од главе до пете, врте главом забринуто, сажаљевају у себи, шапћући: „Лелее”, или пуш |
тумачило.{S} Али тиме је само још већа забуна начињена и унета у јавно мнење, које се тиме под |
распремајући испред себе онако у чуду и забуни једнако.</p> <p>— Саг, види чудо? — отпоче хаџи- |
разговетно чита бројеве и никад се није забунио да каже од 66 да су 99, или обратно, као што се |
обро продао, или кад би, сарафећи, кога забушио и преварио — и он би, трљајући руке, певао ту п |
оловање.{S} То га је довело у сукоб и у заваду с државом и друштвом.{S} И он се, напојен тако и |
зу у варош, где их је Гмитраћ чекао, па завали руке иза потиљка и пође силно као орао кад хоће |
!!{S} Леле, тугоо!! — викну Дока, па се завали онако бећарски и распали цигару, сркну из филџан |
hi>Било је!</hi> — прошапта 3она, па се завали и паде лицем на шиљте од миндерлука.</p> <p>— Па |
е крадом испод очију почешће погледају, заваравају један другога, док им се једном погледи не с |
илику у зеленој бундици, с једним мањим завежљајем у рукама и другим већим на колима (у коме бе |
ала та мисао, и она остаде и даље у тој завери, имајући у њој и своју одређену улогу, којом ће |
се тргоше, погледаше на прозор.{S} Кроз завесе се белело, зора се прокрадала у одају, коју беше |
па му изгледа Зона сјајна и свечана као заветна икона.{S} На плећима бундица од ружичастог атла |
, и никада ваљда ни у Старом ни у Новом завету ни за једно дете није се тако с правом могло каз |
еб’! — рече и извади табакеру, па стаде завијати цигару.{S} Запали је, стаде пуштати димове.{S} |
вој</hi> пратила?!” — рече и предаде му завијену свилену мараму.</p> <p>— Што је овој?! — кликн |
ро; а том ће приликом већ помало моћи и завирити у душу и скривене осећаје Зоне Замфирове.</hi> |
се само Мане питао и од њега само да је зависило, можда би тако и било, Али, срећом по Зону, <p |
виленим фустанима у коло, а у понедељак завргну мотику преко рамена, па певајући „Зелен зекир, |
а: <hi>ти</hi> гу све то напраји; ти си заврзаја, ти саг па и одврзуј!...</p> <p>— Море, какој |
у чело и испраћајући је.</p> <p>— Е, — заврте тужно главом Зона, — <hi>моје</hi> си је <hi>бил |
{S} Хм, — хукну и духну љутито на нос и заврте главом Коте. — Куде си гу видеја?{S} Збори, келч |
здао наредбе, па опет духнуо као ветар, завртеше опет исти ти сумњиво главом и рекоше: „Ама, ни |
с леђа преко рамена, напред на прса, и заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради, као што о |
де на потсмех као ниједна њезина друга, заврши Зона и бризну силно у плач.</p> <p>Јевда је неко |
уше и белензуке, па и ово сад са Зоном, заврши Перса Јордановица, може да испадне по оном народ |
о теб’, да ми, ете, курдишеш мушљику... заврши хаџи-Замфир и пружи му цигарлук. — А ја ће прати |
о казаше: злату ће се кујунџија нађе! — заврши поносито тетка Калиопа.</p> <p>— Па, брљивке јед |
"100" /> — тој си је ред у овај свет! — заврши отсечно и одлучно тетка Таска, па се окрете још |
њума!...”</p> <p>„Та тој ти исприча’, — заврши бата-Таско, — Јевдо, демек да знајеш да неје: „д |
{S} Она је, видиш, сад у мојим очима, — заврши Милисав подигнутим гласом, лупајући на сваку реч |
i>моралном</hi>, ђубрету!...” — Море, — заврши Милисав, — мрзи ме и да причам-— само се наљутим |
била!{S} Било цвеће — било и Зоне!... — заврши дршћућим и загушеним гласом млада женица и обрис |
иш, мен’ ми сал кажи...{S} Разбра ли? — заврши стари Замфир и опрости се с Маном, који га, силн |
ну”, рече, „брљиву чорбаџику Ташану!” — заврши Таска, дижући се да иде и обећавајући да ће она |
и, несрећо грчка! — развика се Дока, па заврши: — А ти, Ташано, подај си дете за онога Манулаћа |
резилак!... — узвикну Јевда, када Таско заврши Петракијеву причу.</p> <milestone unit="subSecti |
да га се то баш ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта каже, Бога ти?” — „Каже да јој се допад |
говоре, а она задржала за себе као неку завршну реч, па сада поче достојанственим тоном, а и не |
но бар да скине са себе одговорност, да заглади онај немили догађај, да докаже да он сам ништа |
блу.{S} Тек мало после неко се мешкољи, загледа у комшиску таблицу, виче: „Мућни!” Нацко одгова |
аваш ли ме, мори?</p> <p>— Кој си ти? — загледа је Мане.</p> <p>— Де, несам кумита!...{S} Што, |
е и нема на свету; једаред је погледа и загледа се у њу, а опет другом неком приликом пређе пре |
ријег, а да за њим не погледа!{S} Млађе загледају, кришом испод ока, па тек само уситне кад про |
е се на њу очију пуних суза, а после је загледају и разгледају јој одело.{S} А она у богатом и |
кастим сељанкама и сељанчицама, које се загледају у Мана, — а био је врло леп — па и не умеју о |
заљубљено, па пронађоше чак и у кога се загледала.</p> <p>— Лелеее! — узвикну тетка Таска, кад |
ет девојака потсвојкиња удало.{S} Ту се загледале и заљубиле у момке чорбаџи-Замфирове, за њих |
и су ту помисао кад су га видели и боље загледали, јер су нашли да тај не би могао повести за с |
о вечерашњи догађај, да свирком и игром заглуши буру која му је беснела у грудима — све му то н |
се за тај чудан и многима необјашњив и загонетан догађај заинтересовала и заузела и сама месна |
ледник мој.{S} Зато је Манулаћ дуго био загонетка — у махали задуго нису знали је ли мушко или |
м никако није ишло у главу и било им је загонетно.</p> <pb n="156" /> <p>Ето, и сам Манча се од |
роклео је, веле, ћерку, која му је тако загорчала његове старе, последње дане...</p> <p>У самој |
Ајша с дахиретом, трже се из сањарија, заграби шаку стопараца и баци јој на дахире.</p> <p>— П |
„У лојзе ли гу уфатисте?” а четврта баш загрди питањем: „Ели гу <hi>сас џандари</hi> врнусте?{S |
под руке у дуг ред, а иза њих други ред загрљене момчадије, и, идући тако кућама својим, певају |
ју беле недеље на „нишаљкама”, и где се загрљени момак и девојка љуљају, а друштво им пева: „Чи |
} Тој ли те учила даскалица у чкољу?! — загрме Замфир на мезимицу своју тако громогласно, да из |
ва.{S} Па кад цвеће замирише, а гугутке загучу — оријенталац се сваки тада радо одаје тихим сањ |
о погледа, али га ипак одбија и моли га загушеним гласом:</p> <p>— Немој, Мане, две ти очи!...{ |
е — било и Зоне!... — заврши дршћућим и загушеним гласом млада женица и обриса кришом сузе, па |
с грдним фасциклама поправљених ђачких задатака под мишком, од којег поправљања добише и сами |
задаци силно су се одвајали од осталих задатака другова његових: били су и дужи и једрији, <pb |
кве чорбаџиске куће, да се не би осећао задах од готовљених јела. {S}У тој кујни се и чељад и у |
када је то.{S} Још његови ђачки школски задаци силно су се одвајали од осталих задатака другова |
се пролазећи <pb n="79" /> крај њега и задевајући оне њега.{S} Тако је силна љубав и тако силн |
гова и весела ћуд, и он се опет шалио и задевао младе лепушкасте муштерије, кад би му се сврати |
ичу путем крај њега.{S} Други пут би их задевао или се бар искашљао пролазећи крај њих, а сад и |
ас, још овако стар, воли хаџи-Замфир да задене по коју стару љубав своју.</p> <p>— Ааа, Мало, — |
ашире” носи и појас, та имам куде да га заденем, ете, овој пратено цвеће...</p> <p>— Де, па и т |
ље испричан један морални удар, који је задесио Мана — заједно с последицама његовим.{S} У свој |
ма унаоколо и све срчу кафу, а понеке и задиманиле као мушко.{S} Тетка Дока пије и кафу и масти |
и сам почистио метлом испред дућанчића, задиркивајући девојке, које се с чесме са стовнама враћ |
казаше му врата, и тако оде и без кафе, задовољан што нису, како су му припретили, пустили с ла |
вно жељена и очекивана киша, он је онда задовољан и нуди дуваном оне око стола: — Прави, Бога т |
а међу оним гаравим лицима.{S} Но он је задовољан међу њима, а они га, опет, пазе и чест му ода |
на дан прстена.{S} Мане је био срећан и задовољан после оне сцене са старим Замфиром; разумео г |
у ливених ексера пуну шаку, а он одлази задовољан и церека се на нове ексере.{S} Тада се и Зона |
еље Манино.</hi> </p> <p>Мане је отишао задовољан кући.{S} Пољубио је мајку у руку, казао да пр |
гло казати за Манулаћа.{S} С њим је био задовољан и отац и мајка још од најранијег детињства ње |
управо, ишао је посао, али он није био задовољан зарадом.{S} Признавао је да му је Мане опасан |
није Доке, био крв њихова, — па се није задовољио само тиме да јој окрене леђа и да на другој с |
Али овако није могао то, него се морао задовољити тим што му је у пролазу, онако као случајно, |
душмани саг!...</p> <p>Тако је говорила задовољна тетка Дока.{S} Али је то, наравно, слаба утех |
клевети...</p> <p>Тада се све разиђоше задовољне, само Зона остаде тужна и не могаше задуго ок |
нчица, заустављао их и питао их како су задовољне с берићетом и кад ће бити берба у њиховом сел |
нце татино! — заценио се од силна смеха задовољни Јордан... — <hi>Оскудација.</hi> Па бре, дете |
ратима Мана и трљао је руке и смејао се задовољно, уверен већ унапред да ће им све лепо и лако |
вио цигаре, пушио, пуштао колуте дима и задовољно гледао у њих.{S} Напослетку је дохватио пушку |
ри дана он је већ имао идеју о освети и задовољно трљао руке при помисли да то неће бити сан ко |
/p> <p>— Ба, несам више девојка, — вели задовољно и поносито, — веће шес’ недеље како сам удаде |
о Ману и Калину гледају; сви их гледају задовољно с пријатељским осмехом на лицу, као кад се не |
ратиме!</p> <p>— Знам те, де! — вели му задовољно Мане.</p> <p>— Е, што ће ми ћеф бидне, побрат |
о-здраво” неће приме више!... — вели му задовољно тетка-Дока одлазећи. — Мори, саг да ги искаш |
нате оног јучерашњег сређеног, мирног и задовољног човека!{S} Тек му кажу: „Море онај <hi>„чове |
го није склопила ока од силне радости и задовољства.</p> <pb n="190" /> <p>А Мане седи са карда |
ало, тако јој се допало да га је у знак задовољства треснула руком и у мал’ му раме није одвали |
штвом.{S} А то је било онда, кад би, на задовољство и своје и муштерије, свршио какву мало круп |
рст од срме. ...{S}После сваке такве на задовољство извршене наруџбине, осећао је мајстор Мане |
је од времена на време своје и чуђење и задовољство, а Мане се удубио у посао, па ради, али се |
риди, па му то чешање чини неко особито задовољство.</p> <p>— Од кога си гу, збори бре, научија |
ори погледом.{S} Било јој је то особито задовољство да једним таквим погледом охрабри кога, да |
ног случаја кад му је једнога дана лист задоцнио, изашао на пола табака, и у његовом рођеном и |
штовани читаоци за извињење што је лист задоцнио и што је изишао само на пола табака.{S} Кривиц |
га је само запитао кратко и хладно:{S} Задржава ли се он подуже увече, зна ли шта су то ћутеци |
идем! рече Зона и измаче се, а Мане је задржава и вели јој:</p> <p>— Код мен’ нећеш да живујеш |
е продају грожђе и брескве.{S} Успут се задржавао мало крај група сељанчица, заустављао их и пи |
ла оне друге две тетке да говоре, а она задржала за себе као неку завршну реч, па сада поче дос |
лу, а било јој је тада дванаест година, задржали је код куће.{S} А и није свршила ни сву основн |
се извињава <pb n="133" /> — каже да се задржао због писања неке жалбе и давања адвокатског сав |
, да допре до Мана.{S} Па не само да се задржао на хвали речима, него је и делом доказао да га |
ле за шеш-беш и питају га где се толико задржао.{S} А он се извињава <pb n="133" /> — каже да с |
ве!” Али, кад га видеше да се само мало задржао у дућану, издао наредбе, па опет духнуо као вет |
они је пошљу по нешто, где ће се морати задржати подуже, а ствар им та, наравно, и не треба.{S} |
с, који је једаред пукао, није се могао задржати, и створен једаред суд и мишљење није се могло |
Код Мане Кујунџије се, наравно, најдуже задржаше.{S} На њега и дрвље и камење!...</p> <p>— Ако |
би у руку, и таман да пође, а њега опет задрже, опет се рукују и веле: „Па поздрави се на стрин |
несено.{S} И покућар Коце, шта ће, него задржи на ручак и пудара Провира, да буде тога дана њег |
ио и прерадио за издање Српске књижевне задруге (1907 год.), проширивши том приликом нарочито г |
њим игра.{S} И ти се људи тако страсно задубе у тај проклети шах, да се око њих могу сви искла |
их на гомилицу преда се.{S} Обојица се задубила у посао, па раде.{S} Калфа Коте звиждуће нешто |
седе калфа Коте и шегрт Поте и раде.{S} Задубили се у посао.{S} Калфа Кота довршује неку срмали |
у чорбаџи-Замфир наводи његове речи.{S} Задубио се у оправку муштикле.{S} Сам ради, јер је мало |
су се чак и сликали тако са шахом, како задубљени у игру играју њих двојица шаха, а трећи, лепи |
<p>Или други пут, опет тако, улети сав задуван с по једним јајетом у свакој руци.</p> <p>— Нан |
им дететом.{S} Па још када им он, онако задуван, стане да грди „Титинку” и „Пиргу” што арче њих |
аска, и с врата, пре „живо здраво”, сва задувана и усплахирена, запитала:</p> <p>— Зоне куде ви |
и...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га задуго није опазио!{S} Каква брука!{S} Бар да није то п |
љне, само Зона остаде тужна и не могаше задуго ока склопити.{S} Оплакала је дан, лила сузе, кле |
го отац, то су по другим махалама многи задуго мислили да чорбаџи-Јордан има ћерку. {S}Као оно |
е Манулаћ дуго био загонетка — у махали задуго нису знали је ли мушко или је женско!{S} Јер, ка |
И досад од дерта није спавала, а данас задуго није склопила ока од силне радости и задовољства |
жустар и вредан мајстор — увек би тада зажалио на судбину своју и на уређење у свету: <pb n="2 |
погодити; чим би само помислио и у себи зажелео нешто, мајка би му погодила шта жели и мисли, и |
ештен по један прапорац.{S} Па кад Мане заигра и заплете и залупа ногама, звече они пусти прапо |
, и чисту душу, и ропску послушност.{S} Заиграше.{S} Калина весела, блажена — румен је сву обли |
је ники угурсузл’к!...{S} И ја се веће заинати да видим што је, мајка му стара, у тој сопче!{S |
многима необјашњив и загонетан догађај заинтересовала и заузела и сама месна штампа, и како је |
к листа <hi>„Слободна реч”</hi>, најпре заинтересовао и прибележавао све што је чуо, а после — |
ога зна, ко једни најчеститији и једни, заиста, најсвеснији синови ове земље, па, ено, и <hi>он |
ав би смешан изгледао шегрт Поте кад би заиста вирио кроз плот у чорбаџиску башту и уживао у пр |
вале чунке за разбоје, једне тражиле на зајам мало соли, к’не и томе подобне ствари.{S} Али Зон |
руго: што им даје паре на чување или на зајам без интереса, па он њима не тражи интерес, а они |
тек сада, кад се удобно намести, а она зајаука, ама онако женски, као на гробљу.</p> <pb n="14 |
обогаћено и накићено новим досеткама и заједањима.{S} Јер са свију страна је обасуше питањима, |
а!{S} Белешка је била подужа, пакосна и заједљива.{S} А потекла је од једног кујунџије дошљака, |
мпонује ли што? приметио је, и непитан, заједљиви колега и земљак његов, пан-Цибулка: да, пан-Ф |
ручаш, кад си не пазариш?! — прекиде га заједљиво Зона.</p> <p>— Не слушај душмани моји по ма’а |
} На кога да праћа?</p> <p>— Па, — поче заједљиво Дока, — саг неће да праћа на бимбашије и мира |
понајбоља!...</p> <p>Иако је пакосно и заједљиво то било, било је, на жалост, истина.{S} Пан-Ф |
p> <p>— И при мужа... — упаде јој у реч заједљиво Зона.</p> <p>— Па, ако дадне Господ и к’смет |
ану: да се сложе и слошки да нападну на заједничког им непријатеља.</p> <p>Увече нађе Мане Мита |
ан морални удар, који је задесио Мана — заједно с последицама његовим.{S} У свој Глави је, даље |
да се ни на дан свадбе не нађу оне две заједно.</p> <p>Дође ред и на бирање и тражење часника. |
како Мане и Калина пођоше и упутише се заједно, и чу како се Мане нуди Калини да је допрати до |
то је: да се у њој једва једаред нађоше заједно Мане кујунџија и Зоне Замфирово.</hi> </p> <p>З |
нице” из библиских слика, које су с њим заједно пропале онога фаталнога дана у Црвеном Мору; ал |
ка касиру тако силно, да је са столицом заједно оборио ситног Тасицу шнајдера.{S} Предаде таблу |
илимче, које би донео за њим Поте шегрт заједно са шишенцетом мастике, збаци плитке кондурице с |
теби, и ономе тамо брату — и показа на зајмодавца Љубисава — <hi>мука је поштеним</hi> људима! |
после сал тол’ко да поживејем кол’ко од зајца оп’нци да поцепам!{S} Тол’ко, побратиме, е што ми |
и у себи колико још има да прође док га закалфе; а чим постане калфа, искијаће први шегрт — миш |
Мане. — Зима иде, сас зимске руже да се закитиш! — рече и даде јој ону киту хризантема. — Тој т |
и.{S} А пријатна јој та самоћа, која је заклања од погледа укућана, који су јој погледи од неко |
ново фамилијарно веће. {S}Сваки час тек заклапарају налуне или папуче преко калдрмисане авлије, |
пристати да је убију него да каже то, а заклела се и у очи Гмитраћа, грнчара, вереника свога!.. |
проговорити.{S} Редовно се тада морала заклети у своје очи и у живот свога мужа Сотираћа — ког |
па тако неће ни он сад њега слагати.{S} Заклиње му се напослетку чак и у светог Евстатија, патр |
...</p> <p>Гледала их Зона, али замало; заклонише их и захватише међу се гомиле веселе омладине |
ило и дошло отуда што се хтело судити и закључци изводити из Маниног понашања. — Ману тога дана |
здисати за њим.{S} Ваљда по оном општем закону, по коме женски свет, онако исто као и овце или |
аљубиле у њега, а за њима, по том истом закону, пошла и мала Зона!...</p> <p>И мала Зона није з |
и куд трче ни зашто трче — по том истом закону ваљда су и Манчу све девојке гледале и све се за |
— из кућу те не пуштам...{S} Туј ћу те закопам! {S}Чаршију и бели свет веће неће да видиш!{S} |
банћерчетом коме мајка увуче пешкирић и закопча тур.{S} Срећни и блажени отац поведе сина да ви |
p> <pb n="144" /> <p>— Црна Ташанооо, — закука Таска, — црна и три-клета друшкеее!{S} Тражи си |
мало кад се човек у <hi>своју част</hi> закуне...{S} Она је, видиш, сад у мојим очима, — заврши |
S} Што поче, па застаде...{S} Што се не закунеш?!... {S}Закуни се, де ако смеш и можеш!...</p> |
е-те...</p> <p>— Деде, деде, мори...{S} Закуни се!{S} Што поче, па застаде...{S} Што се не заку |
застаде...{S} Што се не закунеш?!... {S}Закуни се, де ако смеш и можеш!...</p> <p>— Ама де, нес |
о у башти, јер она се старала о цвећу и залевала га.{S} Скоро свако доба године имало је своје |
учињену кавурима, он је лако, од шале, залечио, само кад се кренуо.{S} Тек се дигне до паше.{S |
намере” с осталим девојкама.{S} Све је залудео, али ниједној се није предао.{S} Уживао је у тр |
абри кога, да му улије неке наде, да га залуди, а после да га одбаци.{S} Онако, као и за све ве |
е имало дражи оно што је већ победила и залудила, него је интересовало и дражило оно што равнод |
кам „сокак-лаф” си је...{S} Што си неће залудњаци да зборе?!</p> <p>— Хе! — врти главом стари З |
орац.{S} Па кад Мане заигра и заплете и залупа ногама, звече они пусти прапорци и силно дирају |
Ба, нећу си! — прекиде га љутито Зона и залупи авлиска врата за собом, оставив Мана напољу.</p> |
ћеш имаш, а унуче јок! — рече и љутито залупи врата за собом и остави их запрепашћене.{S} СаМо |
су и Манчу све девојке гледале и све се заљубиле у њега, а за њима, по том истом закону, пошла |
потсвојкиња удало.{S} Ту се загледале и заљубиле у момке чорбаџи-Замфирове, за њих се удале и п |
или је била плашљива, или брбљива, или заљубљена у Ману, па ће радити за себе и своју корист: |
упе око њега, па изјављују да су у њега заљубљене, и кажу му да бира <pb n="71" /> коју хоће, а |
био врло обичан, јер у таквим приликама заљубљени обично не знају шта да разговарају, или разго |
етци ово је први и једини дијалог двоје заљубљених.{S} Дијалог није нимало пикантан, чак ни инт |
го приметише чак и то како је чупе Зоне заљубљено, па пронађоше чак и у кога се загледала.</p> |
> <p>— Шефтелија?!... — прошапта Мане и заљуља се од неочекиване среће.</p> <p>— Ее! — тврди Ва |
о кућама и виноградима, враћај је кући, замажи очи свету, да не види бруку, и запуши му уши, да |
ла да трупамо!</l> </quote> <p>Престаде замало песма, а игра траје и развија се још лепше и још |
ти очи!...</p> <p>Гледала их Зона, али замало; заклонише их и захватише међу се гомиле веселе |
еднако гледаше за њом. {S}И кад уђоше и замандалише високу капију, још се из чорбаџиске авлије |
раниш...{S} На гроб да ми туриш шебој и замбак и трандафил и дафину да ми посадиш! — А мајка пл |
е девојченце, ете, оно Тимче...{S} Како замбак т’нка!{S} Да остаде јоште турцко, ћаше, две ми о |
е, убаво овој Зоне Аџиско; па бела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста |
пуна свакојаког цвећа: руже, карамфила, замбака и каквог не цвећа!{S} Само је лепа Зона знала к |
и и непријатељи Манини; они га жалили и замерали му и заташкавали „бруку”, ови ликовали и ширил |
кад си сама све знајем, и све видим?{S} Замилуваше се деца, та што... саг га је време...</p> <p |
повешаним испод крова.{S} Па кад цвеће замирише, а гугутке загучу — оријенталац се сваки тада |
{S} Запали је, стаде пуштати димове.{S} Замислила се, а очевидно мисли о томе како би да онако |
еколико кућа одатле, код Замфирових.{S} Замишљао <pb n="191" /> је сада Зону, раздрагао се; зат |
здрави са свима, али је, изгледа, мало замишљен, но ипак то није од невоље, јер се понекад и о |
} И они приметише да је Зона расејана и замишљена.{S} Ништа не упамти што јој кажу.</p> <p>Ако |
е размишљала о томе.{S} Била је тужна и замишљена.{S} Плач унесрећеног девојчета звонио јој је |
инити што би упропастило ову овако лепо замишљену ствар.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
рпела резилук кад оде кући.{S} Али ипак замоли измећарку Васку да не каже ништа код куће.{S} Ва |
у обе куће — у Манину и Манулаћеву.{S} Замолила их да оду — Уранија до Манине, а Калиопа до Ма |
ато је нашао неког адвоката буџаклију и замолио га да се заузме, рече, за праведну ствар и да м |
ређали и присећали се коју би то могли замолити да им помогне, па ниједна није подесна била.{S |
, — трже се мала, — посмешила сам се! — замуца застиђено девојче и покри шакама поцрвенеле обра |
, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — замуцкује Зона, а већ готова да се заплаче од муке.</p> |
срчу. {S}Паша заподева разговор и пита, Замфир само кратко одговара; чини се љут, ћути, срче ка |
о мало услужно и понизно, али и хладно, Замфир.</p> <p>— Не ли те пита, а ти си сал ћутиш!</p> |
ријих, изићи!{S} Свима је пресео ручак; Замфир није ни сео, а други нико није онда ни смео.{S} |
И не један паша — него неколико њих!{S} Замфир је био сила: могао је човека и са самих вешала с |
з дућана и остао сам.</p> <p>Тишина.{S} Замфир разгледа по дућану и изјављује од времена на вре |
ет мењају чибуке и доносе друге кафе, а Замфир једнако ћути. {S}Паша већ узнемирен.</p> <p>— Шт |
. научија се...</p> <p>— Ха! — одобрава Замфир. — Ашкољс’н за тај реч!...{S} Овуја мушљику имам |
ди не сусретоше.</p> <p>— Ахаха! — зева Замфир и зевајући пита. — Кол’ко си платија, Мане, за о |
не познава селски девојчики! — дира га Замфир. — Неје ништо лошо...{S} Теке... зборим <pb n="1 |
пазар, алиш-вериш како? — — — запита га Замфир после кратке паузе, правећи и сам цигару.</p> <p |
иде брзо фес и скочи са седишта, али га Замфир поврати, узев сам столицу.</p> <pb n="174" /> <p |
и педесет.</p> <p>— Аферим, — хвали га Замфир — када доживесмо и тој наше дете има си три касе |
к му је по поузданом човеку поручено да Замфир даје уза Зону пет стотина дуката мираза на дан п |
ним. — Познавам гу, познавам! — понавља Замфир. — И Топал-Стојанчу, татка ти, познавам убаво! { |
те, ете, питујем, — запита трећега дана Замфир зета Ману, ама ти га напраји сав онај џумбус?!{S |
p> <p>— Из које си село, дете — застаде Замфир и запита једну сељанчицу.</p> <pb n="173" /> <p> |
је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир сила и у Стамболу.{S} Сменио је он, или, како та |
ерак...</p> <p>— Доста де! — прекиде је Замфир, али тетка-Таска ипак наставља.</p> <p>— ...{S}О |
а не упамти што јој кажу.</p> <p>Ако је Замфир пошље по чибук и дуванкесу, она му донесе наочар |
мо пуст глас и лажна клевета била, није Замфир ни сумњао; али зашто и толико да се појави, — то |
и те учила даскалица у чкољу?! — загрме Замфир на мезимицу своју тако громогласно, да из комшил |
би давно свршена ствар. {S}Али, како се Замфир баш никако није одушевљавао том комбинацијом Таш |
ажипрст крај другога, да покаже како се Замфир и начелник слажу — и онда то не сме тако остати! |
ски”!...</p> <p>— Е, доста веће! — рече Замфир и диже обрве.</p> <p>— А што па?{S} Ако не узне |
и и чибука попушили и мастика попили, и Замфир у пашином конаку и паша у Замфировој господској |
— то га је бесомучним правило!...{S} И Замфир показа Зони ону липу пред капијом у авлији.{S} С |
ен.{S} Мане је изненадио Замфира, али и Замфир Мана. {S}Било је говора и о миразу.{S} Хаџи-Замф |
јанчину...{S} Познавам ти мајку! — вели Замфир и гледа лице девојчетово, ваљда у памети сравњуј |
осат!”</p> <p>— Ама како започе, — вели Замфир — неће ниједну понесе!{S} Ја паше у турцко време |
обегне...{S} Пошеја сам у суд... — вели Замфир правећи цигару и мећући је у <pb n="176" /> једн |
видела.{S} И чим је Дока отишла, стари Замфир плане, силно плане господарским гневом на своју |
својој невести.{S} Усхићен тиме, стари Замфир поклони им једну од својих кућа, најлепшу после |
bSection" /> <p>Вративши се кући, стари Замфир је поверио домаћици разговор с Маном и није крио |
а недељни дан жељно очекивао.{S} Стари Замфир легао да се одмори мало после ручка, као што је |
ла.{S} Јер сутра на подне, кад је стари Замфир дошао из чаршије, био је љут као рис.{S} Чуо је |
</p> <p>— Е, тој може, — умеша се стари Замфир, који се слатко насмејао. — Тој може, тој има.{S |
а у плач. — „Свирите, ништо, виче стари Замфир, што заћутасте?!{S} Што је овај саг?!{S} Је ли п |
оно старо турско време, уздисаше стари Замфир, када је он после паше и владике био прва сила, |
S} Тада га обузима слатка сета, и стари Замфир тада тихо жали за младошћу својом под цветним да |
у претставити и протумачити.{S} И стари Замфир узе на себе ту дужност, обећа се да ће уложити с |
ом због играња Зониног, за које и стари Замфир зна, а још више због Зонине наклоности према Ман |
век, чу ли, куче ниједно, — грми стари Замфир, — и јоште ме нико ни у турцко ни саг у српско в |
ал кажи...{S} Разбра ли? — заврши стари Замфир и опрости се с Маном, који га, силно тронут, при |
боре?!</p> <p>— Хе! — врти главом стари Замфир и не верује му. — Татко кој ти беше?...{S} Ђорђи |
али да га узму на решето.{S} Иако стари Замфир не само да ни речи није никоме прословио о тој н |
ила домаћицу Ташану.</hi> </p> <p>Стари Замфир није тих дана био дома.{S} По свом обичају, отиш |
ад смо, ете, једна вера...</p> <p>Стари Замфир је умирује, и све би се мирно свршило, да Дока н |
је није могло ни бити, кад стари богати Замфир и господин начелник живе лепо.</p> <p>А то је на |
ки, јер га, ето, и сам стари и поносити Замфир прима у свој род!</p> <p>И успео је чорбаџи-Замф |
рвета, која је јако пазио стари чорбаџи Замфир. <pb n="13" /> И у мају, кад цветају дафине, нај |
Бре!{S} Три ли имаш? — запита зачуђено Замфир, и сад тек спази и ону велику иза леђа.</p> <p>— |
евојачка мајка, Ташана, помагала, пошто Замфир није хтео ни да чује за Манулаћа, називајући га |
hi> један, може да се викаш! — ласка му Замфир.</p> <pb n="177" /> <p>Дуго се још разговараху о |
татија, патрона ловачког!</p> <p>Али му Замфир не верује.{S} Врти главом, али му ипак мило кад |
кујунџије радиле.</p> <p>— Ех — вели му Замфир, — куде су били они стари спрама <hi>теб’?!</hi> |
ог Зонине наклоности према Ману, о чему Замфир и не слути, јер сви крију то од њега.</p> <pb n= |
за ту годину — то само она зна!{S} Отац Замфир је с њом врло мало говорио, а тетке и стрине бољ |
вета дафина, оно неколико дана, чорбаџи-Замфир нерадо оставља кућу и слабо излази у чаршију.{S} |
фир.</p> <p>— Ете за твој кеиф, чорбаџи-Замфир, и тој ће ти напрајим! — вели му паша — и ствар |
немирен.</p> <p>— Што си ћутиш, чорбаџи-Замфир?!...</p> <p>— Па... питуј ме, пашо, па ће си збо |
а гу поздравиш, дете!{S} Рекни: чорбаџи-Замфир... што имаше лојзе у Ћурлине...</p> <p>Тако је ј |
слатки, сасвим проста ствар!{S} Чорбаџи-Замфир има куће, дућане, чифлуке и винограде, а господи |
паша га одмах пусти к себи.{S} Чорбаџи-Замфир уђе, поклони се паши, паша му да знак да седне.{ |
и чибуци и треће кафе дођоше, а чорбаџи-Замфир тек сад мало да се одобровољи и каже шта га је н |
и зборим? — рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И кому да си зборим?! — Па скине фес и брише |
?{S} Што бре? — запитао би тада чорбаџи-Замфир дигавши своје густе обрве чак под фес. <pb n="56 |
а кога си керка!{S} Један си је чорбаџи-Замфир у град; море, до Солун и Филибе нема га јоште по |
а у свој род!</p> <p>И успео је чорбаџи-Замфир код чорбаџи-Петракија!{S} Јер није прошло много, |
<p>Одмах после тога извадио је чорбаџи-Замфир своју Зону из школе.</p> <milestone unit="subSec |
жутог дафиновог цвета.{S} Па се чорбаџи-Замфир сећа дахирета и решмета, и фереџа и бадемастих в |
домаћица му Ташана (од које се чорбаџи-Замфир, иако је три паше сургунисао — ипак прибојавао п |
ће. „Ој леле, — стење и мази се чорбаџи-Замфир, куде је тај смрт, да ме узме у Горицу, да се не |
е фатило у оро</hi>” — вели јој чорбаџи-Замфир, сав зелен од љутине. — Та и твој Манча...</p> < |
рене се једнога дана сам главом чорбаџи-Замфир, не казујући, наравно, никоме ништа.{S} Али то ш |
е још причало каква је сила био чорбаџи-Замфир; такве силе и таквог господства нема више!{S} Пр |
Е, доста де! - вели јој озбиљно чорбаџи-Замфир.{S} Дошла си, наводаџисала си, ништо неје било, |
бећа, то ће и испунити — зна то чорбаџи-Замфир.</p> <p>— Ете за твој кеиф, чорбаџи-Замфир, и то |
љи’!...</p> <p>Мани мило што му чорбаџи-Замфир наводи његове речи.{S} Задубио се у оправку мушт |
Цвета се вије!</l> </quote> <p>Чорбаџи-Замфир је чуо и знао за ту песму; није са ни љутио на њ |
је патријархалан и срдачан. {S}Чорбаџи-Замфир, иако је поносит и силан у чаршији и међу Турцим |
о свега доста - - пошље у Београд, хаџи-Замфир би их тада само погледао и погледом пресекао; ис |
у памет да је извади из школе.{S} Хаџи-Замфир није дао да се даље школује.{S} Кад би му спомен |
. {S}Било је говора и о миразу.{S} Хаџи-Замфир спомену пет стотина дуката, али их Мане не прими |
буде било.</hi> </p> <p>Наравно да хаџи-Замфир није смео ништа чути од свега тога и стога га је |
и крију од света.{S} Зато се ваљда хаџи-Замфир, одмах после неколико дана, и сетио свога чифлук |
<p>— ...{S}Па ете ми се — наставља хаџи-Замфир разгледајући цигарлук о коме је реч, — ништо саг |
it="subSection" /> <p>Али, иако је хаџи-Замфир имао тако строге и, такорећи, несувремене поглед |
а врло важан посао.</p> <p>Тако је хаџи-Замфир пошао чаршијом, идући полако и достојанствено, б |
јанча...{S} Стојанча? — присећа се хаџи-Замфир, па не може никако да се сети. — А, мајка... как |
у...{S} Рекни гу: поздравија ти се хаџи-Замфир...{S} Познавам гу, како да гу не познавам!...{S} |
мала почивка.</p> <p>— Бре! — поче хаџи-Замфир, — исквари се много свет!{S} Батисаше се и селск |
</p> <p>— Саг, види чудо? — отпоче хаџи-Замфир. — Има си човек сијасвет деца, па све здрава и ц |
оветке.{S} И да се ту није питао и хаџи-Замфир, као отац, удадба Зонина за Манулаћа била би дав |
ра, који се данас стога зове још и хаџи-Замфир.</p> <p>Али хаџи-Замфир имао је још једно богатс |
зове још и хаџи-Замфир.</p> <p>Али хаџи-Замфир имао је још једно богатство — имао је нешто што |
> <p>И данас, још овако стар, воли хаџи-Замфир да задене по коју стару љубав своју.</p> <p>— Аа |
; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир има на дом девојку!...{S} Разабра ли, мори?...</ |
и, ете, курдишеш мушљику... заврши хаџи-Замфир и пружи му цигарлук. — А ја ће пратим за њума — |
ће!</hi>...</p> <p>Тако је говорио хаџи-Замфир.</p> <p>А имао је и право!{S} Није он то онако н |
/p> <p>— Овој да запантиш! — грмну хаџи-Замфир одлучно Зони. — Сал јоште једанпут да чујем нику |
е ли те пита, а ти си сал ћутиш!</p> <p>Замфир слеже раменима, пушта густе димове, и гледа устр |
куд је повео и свог десетогодишњег сина Замфира, који се данас стога зове још и хаџи-Замфир.</p |
ону <pb n="105" /> сцену између Доке и Замфира и чула и видела.{S} И чим је Дока отишла, стари |
рошевина и прстен.{S} Мане је изненадио Замфира, али и Замфир Мана. {S}Било је говора и о мираз |
ло често било чак и речи и свађе између Замфира и Ташане.{S} Зато неће бити згорег — чак писац |
ку уграби” имала цмољу мужа.{S} Иако су Замфира варошке жене немилосрдно критиковале због тога |
ако тамо веле — „турио у песму” чорбаџи-Замфира и неку лепу Цвету, па и сада се још пева песма: |
/> <p>Зона је била кћи чувеног чорбаџи-Замфира, богатог и уваженог чорбаџије, силног негда чор |
љутито, и остави запрепашћеног чорбаџи-Замфира, који се само крстио левом руком и говорио: „О, |
.{S} И кад су служиле и двориле чорбаџи-Замфира, нису сматране биле за слушкиње, — као што је т |
ш и тога да Митанча ужасно мрзи чорбаџи-Замфира, јер је овај потстрекавао чорбаџи-Петракија да |
као нешто своје, као род у кући чорбаџи-Замфира.{S} Оне га и не зову друкче него <hi>чорбаџијо< |
сто мештани, хвалећи силу и моћ чорбаџи-Замфира.</p> <p>А та сила долазила је од силног богатст |
а пробудила је, наравно, и старога хаџи-Замфира.{S} Морао се и он умешати и једва се разабрао, |
влија и висока трокатница богатога хаџи-Замфира.{S} Само се чуло са свих страна силно пљескање |
лфа-Коте и шегрта Поте, даље: кућа хаџи-Замфира чорбаџије, а тко исто и слика јунакиње ове прип |
омшилуку.</p> <p>Недеља је.{S} Код хаџи-Замфира после подне тишина као и у свима кућама где се |
што је у сну водио коло, или је то био Замфиров Жућко, тако и смех онај Зонин не могаше никако |
е коловође, него стари Жућко, стари пас Замфиров!...{S} Шта је ово, ако ко Бога зна? помисли Ма |
је.{S} Тетка Дока полете одмах право у Замфиров крај.{S} На улици срете баш као поручену Васку |
русалима што ју је донео још некад отац Замфиров, кад био на хаџилуку, куд је повео и свог десе |
одлуци.{S} Као крвни непријатељ чорбаџи-Замфиров, Митанча је добро дошао сада Ману: да се сложе |
, имао би ко да јој то каже.{S} Родбина Замфирова је велика.{S} Пуно неких тетака, стрина и ујн |
његова мезимица, то је млада Зона, Зона Замфирова.{S} Сва су деца Замфирова била лепа, све удат |
чисте срме и слубио је, кад прође Зона Замфирова!{S} А затим би баталио посао, примакао би сво |
n="5" /> <div type="titlepage"> <p>ЗОНА ЗАМФИРОВА</p> </div> <pb n="6" /> </front> <body> <pb n |
itlepage"> <p>СТЕВАН СРЕМАЦ</p> <p>ЗОНА ЗАМФИРОВА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ПРОСВЕТА</p> <p>ИЗДА |
оба године имало је своје цвеће, и кућа Замфирова мирисала је преко целе године.{S} Пред кућом |
да Зона, Зона Замфирова.{S} Сва су деца Замфирова била лепа, све удате кћери његове као жене ос |
че оно Кубеџиско.{S} Беше ту и оно Зоне Замфирова; ама оно си, како чорбаџиско, беше са своји; |
а све то?!...{S} И пошто је она чорбаџи-Замфирова, — онда дај полицију и жандаре, трчи по кућам |
ког фењера, а не витка и лепа Зона хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то силно љутило, понос јој вре |
вџакати. — У другој соби, одмах до собе Замфирове, поређале се на миндерлуцима: домаћица Ташана |
завирити у душу и скривене осећаје Зоне Замфирове.</hi> </p> <p>Али сада, у ово време кад се ра |
и алеву од шалвара лепе и поносите Зоне Замфирове.</p> </div> <pb n="20" /> <div type="chapter" |
е.{S} Али да призна да све то ради Зоне Замфирове ради — то ни за живу главу неће, јер онда не |
се да походи три места: да интервјуише Замфирове, Манулаћеве и Ману.{S} Само на та три места.{ |
се загледале и заљубиле у момке чорбаџи-Замфирове, за њих се удале и постале домаћице и мајстор |
ућко, чији се ноћни лавеж из мирне хаџи-Замфирове авлије бестрага далеко чује и распознаје.{S} |
на врзмале су се испред и око куће хаџи-Замфирове; привиривале и улазиле унутра под разним изго |
немара и те извесне лакомислености хаџи-Замфирове.{S} И нису му опростиле ни кад је, истога дан |
мчарски син, спроти теб’ и спроти други Замфирови зетови?... {S}Сестре ти се поудаваше све за љ |
— Ама, Доке, памет си бери!{S} Башка су Замфирови, башка па Ђорђијини!...{S} Ми си зборимо за д |
урско време, чорбаџиско време, уздисаху Замфирови, било би лако: дегенеци (а можда и сургун) му |
орту, кроз који капиџик пролазе чорбаџи-Замфирови у цркву на јутрење и на краће молитве.{S} У а |
<p> <hi>На шта су се све решили чорбаџи-Замфирови, само да би ућуткали гласове.</hi> </p> <p>Кр |
е?</p> <p>— За ког си зборе?{S} За хаџи-Замфирови си зборе! — вели Таска и погледа кришом на Зо |
ачило само онако као у први мах.</p> <p>Замфирови су се тешили да ће то ипак проћи, али кад пос |
ије место у пространим конацима чорбаџи-Замфировим.{S} Ту понекад и сам чорбаџија сврне, да поп |
ни корака пришао на сусрет жељама хаџи-Замфировим.{S} Знао је он добро старога господара; знао |
баш с одобравањем, а оно са знањем хаџи-Замфировим.{S} Ах, да је оно старо турско време, уздиса |
</p> <pb n="152" /> <p>Отишао је најпре Замфировима.{S} Кад скочише на њ све тетке, ујне и стри |
срећом по Зону, <pb n="196" /> стиже и Замфировима и Мани поздрав од Манулаћевих. {S}Манулаћ с |
/> други пустио тај проклети глас, који Замфировима не да спавати.{S} Да је старо турско време, |
е, њена је брига!{S} Сутра ће, рече, од Замфирових доћи к њој Калиопа, па нека њих две удесе та |
пак ту близу, неколико кућа одатле, код Замфирових.{S} Замишљао <pb n="191" /> је сада Зону, ра |
недељак ни у уторак целога дана.{S} Код Замфирових одмах осетише да није добро, кад не сме да д |
<p>По одласку тетка-Доке настао је код Замфирових прави лом.{S} Зона је из побочне собе све чу |
описани очајни кораци учињени од стране Замфирових на све стране, а највише око Мана, коме су у |
живо претставља ту сцену између Доке и Замфирових.{S} Страшна му је била и сама та помисао да |
е ко никоја остати уседелица на срамоту Замфирових, из чије су се куће у срећно време већ у пет |
>Целога тога дана — док се још код хаџи-Замфирових није ни слутило шта се све тамо по граду при |
ед нађоше заједно Мане кујунџија и Зоне Замфирово.</hi> </p> <p>Зона је знала да је лепа, и да |
кокошке.</p> <p>— Бреее!...{S} Украдоше Замфирово девојче! — викнуше изненађени мушки око чесме |
>А тако је некако баш и било.{S} У кући Замфирово| доиста је било нешто тужно, нешто све расеја |
е мечке оне!{S} А прилега ли на чорбаџи—Замфирово дете да си седи у дућан, да си руча с момци и |
ку богатства, великог богатства чорбаџи-Замфировог.</p> <p>Ту у авлији су чељадске собе и кујна |
="197" /> је тога дана била све и сва у Замфировој, а тетка Дока у Маниној кући.{S} Дубоко у но |
или, и Замфир у пашином конаку и паша у Замфировој господској кући!{S} И не један паша — него н |
после подне грдно весеље у кући чорбаџи-Замфировој.{S} Све се слегло ту.{S} Силан свет се окупи |
све то изрибају, па се сија по чорбаџи-Замфировој авлији као да су се сунца спустила и поређал |
ознао је Мане од Васке да је по чорбаџи-Замфировој кући прави лом због играња Зониног, за које |
>Ово је силно дејствовало на све у хаџи-Замфировој кући, а на Зону највише.{S} Била је као убиј |
> <p> <hi>У њој је изнето шта је у хаџи-Замфировој кући породични савет или камарила, састављен |
је описано како је тетка Таска донела у Замфирову кућу први глас и опширан извештај скоро о све |
само на једну Зону, на лепу Зону, Зону Замфирову.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Зона |
није шала, толики триумфи! — и на Зону Замфирову, али још није предузимао ништа.{S} Налазио је |
<p>Сремац је први пут штампао <hi>Зону Замфирову у Српском књижевном гласнику</hi>, {S}1903 го |
поредним улицама и упутише се у чорбаџи-Замфирову улицу, која је нешто живља била, јер је с дру |
гих.{S} Кола Ставре Јарета уђоше у хаџи-Замфирову улицу мало дубље, па стадоше.{S} Из мрака при |
давно већ ни приступа не имађаху у хаџи-Замфирову кућу, — и они је нападаху и одрицаху се сродс |
мислили би сви, увек, само на Зону хаџи-Замфирову. {S}А она је знала за то, па као свака ванред |
н и задовољан после оне сцене са старим Замфиром; разумео га је добро, па ипак није ни корака п |
м ми?!{S} Убаво ми обеле образ!{S} Хаџи-Замфирска Зоне се фаћа у оро... иска да се ороди сас лу |
ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зоне Замфирско!...</p> <p>— Туј сам!{S} Што ти требам? — зап |
си фрљија и стануја мерак на оно Зонче Замфирско, ете, тој сам чула!...</p> <p>— Ба! — пориче |
, опет, шта је све она казала и Таски и Замфиру.{S} И по махалама и у чаршији се неколико дана |
<p>— Несам... — одговара Мане, и пружи Замфиру муштиклу, коју је оправио.</p> <pb n="179" /> < |
к почела четврти разред, кад је чорбаџи-Замфиру дошло нешто у памет да је извади из школе.{S} Х |
ије било.{S} Али овако није остало хаџи-Замфиру ништа, него да дува на нос, па да сам потруди с |
</p> <quote> <l>На порту сеђаше то Зоне Замфирче.</l> <l>Туд се спацирује Манулаћ банкирче.</l> |
се узму!{S} Убав Манча, а убаво, ете, и Замфирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидну убава |
сам јоште купи и спечали.{S} Знајем си; занајат, еснаф човек сам...</p> <p>— Знајем...</p> <p>— |
равија оди два један голем...{S} Има си занајат, златне руке: при владику искаче у пол дан, у п |
те л’жем”!...</p> <p>— Ти си имаш твој занајат, а ја си па мој...{S} Седи си у дућан и гледај |
и тиме што је испекао овај свој садашњи занат.{S} А шта му и треба више?{S} Млад је, здрав је, |
ад, ето, од левентовања лепшег и лакшег заната нема!...</p> <p>У лето зором, још за росе, одлаз |
ије се допадао поред свег његовог лепог заната и златних руку његових: није им се допадао што ј |
на рад баштованџије и дунђери, за њима занатлије и трговци иду и отварају дућане и износе манг |
руштву хвалио је Ману као једног доброг занатлију и причао им како је лепо живео с оцем његовим |
ити какво чудо да се ороде чорбаџиска и занатлиска кућа, споменула је неке давнашње случајеве, |
.{S} Већ и по самој својој природи и по занату свом кујунџиском био је отресит и пажљив на одел |
д, па га само погледа.</p> <p>А Поте се занео као тетреб, па продужи оним својим танким сребрни |
фа Коте звиждуће нешто, а шегрт Поте се занео у посао, па се у један мах заборави па запева, он |
ни ловио ништа; јер, како је у мислима занет био, могли су му зечеви преко пушке прескакати, а |
ару и пуштао густе димове и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чаршијом.{S} Бленуо за њ |
у ко је протурио тај глас, а више их је занимало од куда да толики тако упорно тврде, да су све |
и, без разлике пола и старости, звања и занимања, извесно да знате ту песму о лепој Зони.{S} Ал |
ј говедо када се, ете, напасе од травку зановет... брљив стадо’, Зоне!</p> <p>— Хе!...</p> <p>М |
и притерује своме носу. {S}Мирис га тај заноси и опија.{S} Буди у њему давне успомене тај орије |
га.{S} Тако је силна љубав и тако силно заноси она човека!...</p> <p>Ништа од свега тога није о |
сму, у којој је Зона видела себе и свој зао удес што је рођена у чорбаџиској кући...{S} Запевал |
во да дуздишем целу работу!{S} Ја ћу да заобиколим малко, па ће да искочи убаво, како под инџил |
кад се уда, онда опет свекрва, јетрве и заове, тако да никад није сама; а и не би умела сама да |
, коју не може човек да отера — тако га заокупила та реч!...</p> <p>Дуго није могао склопити ок |
н!{S} Овој си је наше женско знање!” па заокупила папучом по оним женама, па уза сваки удар сам |
вода преса’њује,</l> <l>Јасно слунце на западу! —</l> <l>Опери га, драга моја!</l> <l>Твоје рук |
е то обичај тамо на хладном и бездушном Западу, — него као нешто своје, као род у кући чорбаџи- |
е путине код Вана кондурџије, таг топрв запази’ што ће имам муку с њег’ повише него што татко м |
, преврћем листови, гледам слике, па си запази’ једно девојче.{S} Море, које си је овој девојче |
табакеру, па стаде завијати цигару.{S} Запали је, стаде пуштати димове.{S} Замислила се, а оче |
аред или триред у години сетио би се да запали цигару, и то обично онда кад би му татко добар п |
на децу.{S} Кад понекад уђе у кујну да запали чибук, ослови их обично: „Ела, керко Мадо, тури |
кну, па поче савијати цигару.{S} Кад је запали, засука бркове, па се искашља тихо, као кад чове |
оље да си батисаја и огањ у њу фрљија и запалија гу, него што си скудија девојку...</p> <p>Мане |
Може, ама спроти себ’ прилику.</p> <p>— Запамти, хаџијо: „Свет је овај као какав мердивен, — је |
нешто тако шаљиво избаце, што се после запамти, остане ту и циркулира дуго као нека пословица. |
а хтео да јој спреми нешто, да га добро запамти, — а за то је опет морало доћи ово што је дошло |
ад добивене шамаре.{S} Боже здравља! {S}Запамтиће први нови шегрт ко је калфа Поте!{S} Тако мис |
аска. — У сургунл’к!...{S} Нек’ знаје и запанти, куче, што је чорбаџинска кућа...</p> <p>— Овој |
моје знање</hi>!...{S} Ће ме неки убаво запанти и плати ми за онај татка ти реч „куче у чашире” |
, а оно искача мање!{S} Један дан убаво запанти дек сам спустија у чекмеџе два по пет динара од |
ине и у књиге</hi>”, рече, ”тури!{S} Да запантиш”, рече, „овај мој реч, и такој да се”, рече, „ |
је чорбаџинска кућа...</p> <p>— Овој да запантиш! — грмну хаџи-Замфир одлучно Зони. — Сал јоште |
ију — ем београдску — да дрма; убаво да запантиш овај мој сагашњи реч, Персо!... <hi>Оскудација |
сату, и кидајући митровске, зимње руже, запева тихо песму:</p> <quote> <l>У башчу ми зумбул рас |
ништа.{S} Зато Ајша даде знак Дудији да запева ту песму.{S} Дудија запева, а остале ченгије при |
ак Дудији да запева ту песму.{S} Дудија запева, а остале ченгије прихватише; запеваше и Ђулсефа |
запој!...</p> <pb n="89" /> <p>А Васка запева:</p> <quote> <l>Излегох да се пошетам</l> <l>Низ |
дурице с ногу, седне и узме тамбуру, па запева ону своју најмилију песму:</p> <quote> <l>Зелен |
у посао, па се у један мах заборави па запева, онако као за себе:</p> <quote> <l>Синоћке те, л |
о је послушна и како има лепо грло, кад запева „Запевало булбул-пиле, мисли зора је!” Ленче Куб |
тако силном послу, па се заборави тек и запева тихо и полако:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, |
их све обријати, ако се само још једном запева таково „Иже херувими!...” После тога није пан-Фр |
ије и из разних војних слагалишта, и не запевају баш пред кућом:</p> <quote> <l>Тешко дољи куд |
што је рођена у чорбаџиској кући...{S} Запевала би песму коју је већ толико пута певала Зони, |
ћа негде далеко.</p> <p>А Васка би тада запевала ту песму, у којој је Зона видела себе и свој з |
песму, и оне су то знале и тихо би тада запевале:</p> <quote> <l>Славеј-пиле, не пој рано,</l> |
мо спомиње девојка и љубав, кад би тада запевали, мислили би сви, увек, само на Зону хаџи-Замфи |
лушна и како има лепо грло, кад запева „Запевало булбул-пиле, мисли зора је!” Ленче Кубеџиско, |
д је ко — у време ове наше приповетке — запевао ту песму, увек је мислио само на једну Зону, на |
на је та на коју је сваки мислио кад је запевао ону песму Синоћке те, леле, видо’, <pb n="18" / |
нце!...</l> </quote> <p>Кад год би Мане запевао и испевао ту песму, увек би — иако је био жуста |
и оно малочас, можда шегрт Поте и не би запевао, и, ни крив ни дужан, добио шамар, да није сам |
тор-Мана, кад је ту исту песму пред њим запевао.{S} Зато је више није певао пред мајстором. {S} |
ја запева, а остале ченгије прихватише; запеваше и Ђулсефа и Ајша, пратећи песму ударањем У дах |
, пратећи песму ударањем У дахирета.{S} Запеваше онако мало оријенталски — тихо и сањиво, мало |
енталски — тихо и сањиво, мало кроз нос запеваше:</p> <quote> <l>Кад ја имам рујно вино, —</l> |
} Дотерао је до шестог разреда, и ту је запео, јер је изгубио право на даље школовање.{S} То га |
иј малко, а ја ће ти веће пратим јутре „записи” оди дервиши из Лесковачку текију — они помагају |
ри јоште у чкољу!” — Ти што му напраји? запита га па ја. — „Та што да му чиним?{S} Једно ми је |
да ми кажеш што ћу те, ете, питујем, — запита трећега дана Замфир зета Ману, ама ти га напраји |
— Како рече?...{S} Не чу те добро!... — запита је благо и погледа благим погледом, а сузних очи |
а ли је</hi>?{S} Није искачала никуд? — запита тетка Таска, а упрла испитивачки поглед у Ташану |
и зловољно Ајша.</p> <p>— Мало ли је? — запита је Мане. — Зар тол’ке паре?</p> <p>— Неје за пар |
авлиских врата.</p> <p>— А кој си је? — запита Зона радосно.</p> <p>— Е, ела сама да га погодиш |
</p> <p>— Здраво ли сте, живо ли сте? — запита их затварајући леђима (и већ осталим) врата за с |
/p> <p>— На дом ете, здраво ли су ви? — запита је Мане.</p> <p>— Здраво! — одговара му Васка, а |
тија речи!...</p> <p>— Каквија речи? — запита је Ташана.</p> <p>— Ех, па зборе си...{S} Зборе |
.</p> <p>— Туј сам!{S} Што ти требам? — запита је Калина, кад дође.</p> <p>— Вика’ те... ете... |
да полети.</p> <p>— Е, што да рекнем? — запита Васка и потрча за њим.</p> <p>— Рекни гу:{S} Поз |
...</p> <p>— Што искаш, снајке-Јевдо? — запита је Таса. — Што ти требам?</p> <p>— Позва’ те, ба |
е један корак.</p> <p>— Е, што искаш? — запита га зловољно и нестрпљиво Зона.</p> <p>— Татко и |
а мале?</p> <p>— Бре!{S} Три ли имаш? — запита зачуђено Замфир, и сад тек спази и ону велику из |
.{S} Како пазар, алиш-вериш како? — — — запита га Замфир после кратке паузе, правећи и сам цига |
нце, треба да га знам и познавам?{S} Та запита Ставрију полицају, што седеше до мен’:{S} Кој бе |
ка тетка Дока, с рукама преко трбуха, и запита их шта су се скупиле, рече јој важним и озбиљним |
конац у иглу, терзијица Ваче Шаторче, и запита свога првог комшију, Миче Шебинче, кубеџију - ћу |
вакој рече што се доброга могло рећи, и запита га шта он мисли.</p> <p>Мане је ћутао.{S} А кад |
з које си село, дете — застаде Замфир и запита једну сељанчицу.</p> <pb n="173" /> <p>— Из Врти |
агач једна женска, витка и повиша, и он запита Доку да ли зна она коју такву женску.{S} Тетка Д |
, а Калиопа до Манулаћеве куће, и да их запитају и затраже да отворено кажу шта мисле с девојко |
во здраво”, сва задувана и усплахирена, запитала:</p> <p>— Зоне куде ви је?{S} Саг си дођо’ из |
а — ни најмање није надала.{S} Једна је запитала: „Код кога гу нађосте; код Манулаћа, ели код М |
д су једном у неком друштву у разговору запитали га: компонује ли што? приметио је, и непитан, |
еми...</p> <p>— Што, што?{S} Што бре? — запитао би тада чорбаџи-Замфир дигавши своје густе обрв |
Ено, ономад је истук’о једног што га је запитао шта је он сад: момак, удовац, или шта ли?{S} Бр |
S} Зато и није чуо кад га је још једном запитао калфа Коте где је чуо ту песму.</p> <p>Калфа Ко |
та га чека ако то учини, јер га је само запитао кратко и хладно:{S} Задржава ли се он подуже ув |
деца ословљавају; а затим би је редовно запитао за њену старију сестру Костадинку, прву лепотиц |
џаке кући?{S} А кад га је овај зачуђено запитао:{S} Нашто све то, и откуд сад тај разговор, отк |
таше густе димове.{S} После дуже паузе, запитаће Мане:</p> <p>— А... ете...{S} Зоне... здраво л |
гледају за њима.</p> <p>— Мичо, мори, — запишта својим танким гласом, удевајући конац у иглу, т |
p> <p>— Тугооо! — узвикну Ташана, па се заплака и седе сва малаксала на миндерлук.</p> <p>— А ј |
ву бањку” и „Бербатовску” и „Тедену” и „Заплањку”; и наизменце водише коло редом први момци из |
?{S} А њој очи пуне суза и готова је да заплаче.{S} Крај ње стоји мали сестрић њен, Костадинкин |
тако, да не знаш или се смеши или ће да заплаче...{S} И доклегод оро траје, или још боље, докле |
.. — замуцкује Зона, а већ готова да се заплаче од муке.</p> <p>— Ех, детенце!...{S} Много ми, |
икада.{S} Уста скупила, као да ће да се заплаче и гледа сањиво, уморно и тужно по другарицама, |
ве од аз до ижице.{S} А Дока је не само заплашила, него и вешто питала: постављала јој је тако |
што је ушао...{S} Али га то није много заплашило: тешио се што се само на речима свршило, а ни |
један прапорац.{S} Па кад Мане заигра и заплете и залупа ногама, звече они пусти прапорци и сил |
ом накривио фесић; испрсио се, па силно заплеће ногама, а на ногама му празничне гајтанли-чакши |
ћан, да што он каже то је казано, а што заповеди да ће бити и послушано.{S} Па ипак није хтео н |
ану, стоје ту као свећа право и очекују заповести, дворе га.{S} Али већим делом дана то је мест |
осе кафе и чибуке, пију и срчу. {S}Паша заподева разговор и пита, Замфир само кратко одговара; |
ала у меланхолију.</p> <p>- Ела, Васке, запој!...{S} Жална сам, — жалну ми песну запој!...</p> |
и симпатичнији!...</p> <p>— Ела, Васке, запој ми ону жалну еврејску песну! — рекла би Зона Васк |
апој!...{S} Жална сам, — жалну ми песну запој!...</p> <pb n="89" /> <p>А Васка запева:</p> <quo |
hi>не</hi> се носат!”</p> <p>— Ама како започе, — вели Замфир — неће ниједну понесе!{S} Ја паше |
, песму:</p> <quote> <l>Запрегни, Вело, запрегни,</l> <l>Запрегни скути, рукави;</l> <l>Измеси, |
луку радо слушао, песму:</p> <quote> <l>Запрегни, Вело, запрегни,</l> <l>Запрегни скути, рукави |
te> <l>Запрегни, Вело, запрегни,</l> <l>Запрегни скути, рукави;</l> <l>Измеси, Вело, измеси,</l |
утито залупи врата за собом и остави их запрепашћене.{S} СаМо су се крстиле и викале: — О, Боже |
од некња!...</p> <p>— Што, море? — вели запрепашћено Мане и остави цигару.</p> <p>— Ете за оно |
е као олуја.</p> <p>— Што, што! — викну запрепашћено Јевда и хукну: — Тугооо!{S} Што гу пуштисм |
раздера се Дока и оде љутито, и остави запрепашћеног чорбаџи-Замфира, који се само крстио лево |
наест часова дошао је, на велико чудо и запрепашћење свију, сам главом Манча с Потом шегртом и |
тој! — умеша се тетка-Дока, и на велико запрепашћење њихово додаде: — Чорбаџиске куће <hi>много |
ега, и врати се и уђе у дућан на велико запрепашћење Манино, који скиде брзо фес и скочи са сед |
, замажи очи свету, да не види бруку, и запуши му уши, да не чује истину!...{S} Ама неће се офа |
а би се, дабогда, тахо и уста душманима запушила!...)</p> <p>— Здраво, ти како си, Доке? — прих |
Тако ће се, говораху, једаред за свагда запушити уста свакој лажи и клевети...</p> <p>Тада се с |
е, да ће најбоље бити, и најлакше ће се запушити уста лажи и клевети, ако се девојка проведе, и |
Ја сам си Васка...{S} Васка Гмитраћева, зар ме не познаваш... што сам била у Хаџиске измећарка, |
ор, а у женидбу — јок!</p> <p>— Ели је, зар, у Београд бегенисуваја какву мазну Београђанку, та |
ећа се све убаво за наш варош!... „Бре, зар такој напраји, Миче?” зборе му наши. — „Што ће прај |
Фрузина гу, ете, име...</p> <p>— Мори, зар она си је једна?! — прихвати тетка Рушка. — У Јорда |
unit="subSection" /> <p>— Мори, Јевдо, зар сал Петракија што има муку?!{S} Има ги сијасвет, ам |
— Какав „голем нишан”?...</p> <p>— Што, зар ћеш сал да гу гледаш?{S} Да лижеш мед кроз шише?... |
еши, и чује како се овај цери...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га задуго није опазио!{S} Какв |
ан неће да ги обуче...{S} Ја си мислим: зар ће ги чува па за недељу ели светак?!{S} Па ми дође |
ете, пусто, лудо; расло у сваки довлет; зар знало оно што је мука и невоља?...{S} Ама, саг, саг |
, — <hi>ја</hi> ли ћу се <pb n="171" /> зар удам?!{S} Ба!{S} Мени ми стига и овакој!” — „Леле”, |
ђе кујунџија.{S} А онај <hi>чапкун</hi> зар је прилика, он, кријумчарски син, спроти теб’ и спр |
им на давију. {S}Како ти то мислиш?!{S} Зар да скудиш девојку, па да си капче накривиш?!{S} Црк |
де, ја се отутке враћам”, бата-Мане!{S} Зар малко поруча ћутеци од татка ми заради Митка?!...</ |
грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голему керку има Бела?! {S}Знав’ам Белу Стој |
риш ти па то?!... <hi>Мерак</hi>!...{S} Зар <hi>дете</hi> ће да има мерак?!</p> <p>— Кој си је |
Е, зашто да неје Манча прилика?!...{S} Зар што су чорбаџиски?</p> <p>— Е де!{S} Дебарско неје |
“, та и с вас чорбаџије такој си је.{S} Зар мало ли ги има од ваши што си беоше први трговци — |
већи нову, — па зато и лајем толико.{S} Зар је мене мило да се повлачим од света?!...{S} Чудите |
а му, ете, купиш!” — Што бре, ешеку?{S} Зар татко ти чорбаџија први у чаршију и код влас’ и при |
...{S} Ти миришеш на јоргански памук, — зар ти ће па да си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће д |
му!{S} Зашто си уче чкољу, и јазију, — зар деца да си остану?!...</p> <p>— Ама, де! — прекида |
p> <p>— Мало ли је? — запита је Мане. — Зар тол’ке паре?</p> <p>— Неје за паре реч! — вели Ајша |
о си збори!{S} Кој да праћа шевтелије — зар чорбаџиска керка?!{S} На кога да праћа?</p> <p>— Па |
на рисјане, — а брука и тој...</p> <p>— Зар чорбаџика?...</p> <p>— Лелее, — осмехну се Дока, — |
че шапћући тетка Таска. — Она луда Дока зар је пуштила тај реч!{S} Пипка гу изела, треска гу фа |
а вера туј на нишавску ћуприју...{S} Па зар за тој ми може да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако |
ја и једва говори од смеха. „Мало ли је зар муке и бруке његове, та саг да му врзујете та и <hi |
и Зона пазили и севдисали, и како им је зар писано да се и узму.{S} А да то не би био први случ |
е, несам кумита!...{S} Што, јоште ли ме зар не познајеш? — смеје се женица. — Ја сам си Васка.. |
знаје куде је саг!...{S} У циркус ники зар...</p> <p>— Леле, да не дава Господ никому такав ср |
ој!” — „Леле”, плаче Ташана, „истин’ ли зар искаш девојка да останеш?!” — „Ама, па може да се и |
ицу!...” — Их, мајка му стара, дотле ли зар дође?!</p> <p>— Какво време заступи, бата-Таско, Бо |
ли га нема.?... <pb n="138" /> Јоште си зар спију?” веле иронично и одлазе, а то су били већино |
— зашто знаш...{S} Ето, заб’равија сам зар онај стари адет, па искам да знам.{S} Зашто саг иск |
диш, колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар верујеш. „Однеси му и овој, — рече ми Зоне, — и пит |
реко’ гу ја, та си узе једно сикирче. „Зар ће сам трговачки суд, та да не смем, па иска и треб |
} Кој беше ово девојченце, Ставријо? — „Зар гу не знаваш, рече ми.{S} Из циркус пеливанка, она |
и се бата-Таске. — Вика ме снајка, ете, заради нику тапију и ливаду...</p> <p>— Заради <hi>неко |
остаде јоште турцко, ћаше, две ми очи, заради њума зулум да се напраји на веру ни!...{S} Е, шт |
Дошла сам си, ете, на један еглен...{S} Заради неку послу...{S} Е што си стала туј при мен’ как |
заради нику тапију и ливаду...</p> <p>— Заради <hi>некосену ливаду</hi>, — знам де!{S} Сол руча |
алим!{S} Ништо не знајем за себе, а све заради тебе!...{S} Ја си идем, па... како оној говедо к |
ми чес’ чине и давају девојчики, а све заради твојега Манчу!{S} Убаво си видим, демек, зашто ј |
ем; песну искам, песну не слушам, а све заради тебе, Зоне!...{S} У лов идем, <pb n="110" /> пуш |
и жена проста, убаво си знајем дек неје заради мен’ тој”.{S} Па си зборим у памет: „Бож’ке, кој |
кроз обруч... што се, рече ми, потепаше заради њума.{S} Ја гу, рече, испрати до железничку стан |
{S} Зар малко поруча ћутеци од татка ми заради Митка?!...</p> <p>— А збори си нешто за мен’?</p |
буде ништо зорт, ја ћу се тепам и карам заради нашега Манчу, а ви јок!!...</p> <p>— Ја-гу, што |
четим!...{S} А ја си веће убаво знајем заради кога ми тај чес’ чине.{S} Некња си беја’ у амам, |
ли, Манчо, да те неће више да погледну заради онија моји речови — кол’ко ги убаво каза!...{S} |
а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резилак и срамоту!...</p> <p>— Господ ги суд |
век.{S} Кад год би свршио какав посао и зарадио добро, тада не би жалио ни времена ни пара да с |
шао је посао, али он није био задовољан зарадом.{S} Признавао је да му је Мане опасан конкурент |
њега црквене утвари и сосуде, — јер он зараду ту упропашћује с <pb n="29" /> мухамеданцима, на |
ек баш мора радити и у зноју лица свога зарађивати хлеб, кад, ето, од левентовања лепшег и лакш |
дана не смејаше да си до’оди дом, веће зареди по тетке и по стринке на ноћување... „А да беше |
чор кад си остави мутвак, та се дигне и зареди по ма’алу на нико рђавство.{S} Бога ми ти казује |
онолики свет и улице, и зато је и сама заредила по многим познатим кућама, навијала разговор н |
е ствари и изиђе брзо из дућана.</p> <p>Заредио је по сокацима и мањим и већим, па чак и по они |
капије једне и брисао чело дуго.</p> <p>Зарекао се да се више неће хватати до Зоне, а није му т |
е, јер су се он и Манулаћ побратимили и зарекли: ко се први ожени, да му онај други буде девер. |
ће удавати.{S} И обе младе другарице се заричу да се никад неће удавати!...) Ништа не зна, само |
p>— Јок, тето, — одговара тихо Зона, па зарони још јаче своју лепу, бледу главу у шаке и затрес |
ад виде Калину како је срећна и како се заруменила и ознојила, па се брише јаглуком, кад се пус |
е и боље и скупље ствари, као: минђуше, зарфове, пафте, укоснице, ланчеве за сахате и муштикле |
е.{S} Васка одмах усу кафу у филџане са зарфовима и унесе и послужи их.</p> <p>Дока се искашљуј |
и нада се да ће опет бити што је био, а засад се теши тиме што је испекао овај свој садашњи зан |
аћа, грнчара, вереника свога!...</p> <p>Засвира се „Јелка тамничарка”, лепа игра, уз коју се и |
а да смо весели и да трупамо?!...” Тада засвираше Цигани и све полете и поче се хватати у коло. |
само гледала.</p> <pb n="74" /> <p>Кад засвираше „Нишевљанку”, Манча се ухвати до Калине.{S} З |
као да јој је дуго време.</p> <p>Цигани засвираше „Потресуљку”, омиљену игру Манину.{S} Мане уз |
о чак до Врања, до Коштане, па би увече засео у какву малу кафаницу са добрим вином, и у друштв |
њега и речи његових, а седећи усамљена, засипана јесењим лишћем, на доксату, и кидајући митровс |
а, па тетке покварише, али да ипак није заслужила да тако прође, и да је Мане још кривљи, јер ј |
никуда макла без њега.{S} А он је то и заслужио, јер је, и онако мали, већ био десна рука у до |
ама, ништо се знаје?!</p> <p>— Ихааа! — засмеја се тетка-Дока. — За тој па да ми је!{S} Знајеш |
тај пређе и на Зону.</p> <p>— Ихаха! — засмеја се Зова и зовну Васку измећарку, па одоше обе с |
давам ви га!...{S} Тугоо!” рече, па се засмеја и једва говори од смеха. „Мало ли је зар муке и |
е ноћи бди над имањем и чашћу уморних и заспалих грађана...{S} Почеше се разилазити и с „нишаљк |
</p> <p>Дуго није могао склопити ока ни заспати, иако је то желео и одагнавао мисли.{S} Неки по |
па ваљда под утиском тих црних мисли и заспи, па често снева немиле снове.{S} Снева Ташана, а |
селу.</p> <p>— Из које си село, дете — застаде Замфир и запита једну сељанчицу.</p> <pb n="173 |
ам си! — одговара Васка.</p> <p>Ту Мана застаде.{S} Привуче своју табакеру, отвори је, лизну де |
, мори...{S} Закуни се!{S} Што поче, па застаде...{S} Што се не закунеш?!... {S}Закуни се, де а |
Прође дућан за неколико корака, а после застаде, као да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућ |
Ту би свако јутро, кад је ишла у школу, застала Зона и куповала би за грош ћетене алве и за мар |
а паре у шаку, па се забленула у Ману и застала одмах на улазу у дућан.</p> <p>— Што искаш, што |
него је улазио на врата достојанствено; застане увек мало на вратима и грди млађе, каже како се |
зраз на лицу.{S} Појављују се и попови, застану за часак на авлиским вратима, ваде грдне чешљин |
сале!...</p> <p>Сврате се ту понекад и застану и неки вредни професори, спајајућ’ пријатно с п |
поборник еманципације женскиња рекао — застареле и назадњачке погледе.{S} Уз женско, док је де |
е се мала, — посмешила сам се! — замуца застиђено девојче и покри шакама поцрвенеле образе. — Т |
ила, као послушна кћи, од страха очева, застрашена и присиљена, — то му није требало. {S}Зато < |
остарела.</p> <p>— Дође си други земан; заступи други ред и адет, — говорила би му Јевда. — Тра |
отле ли зар дође?!</p> <p>— Какво време заступи, бата-Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако баш би |
а ми ти казујем!...</p> <p>— Лошо време заступи!{S} Седи си, бата-Таче!... — вели Јевда, и нуди |
{S} Та што да ми је па за тој?{S} Друго заступи саг!{S} Србија!...{S} Србија слободија!...{S} А |
ицу на грбину...{S} Е, какво је тој саг заступило, <pb n="44" /> Бог да чува!...{S} Ни се татко |
поче савијати цигару.{S} Кад је запали, засука бркове, па се искашља тихо, као кад човек хоће н |
и Манини; они га жалили и замерали му и заташкавали „бруку”, ови ликовали и ширили даље тај гла |
увече спрам свеће, — и зато мало раније затварају дућане.{S} Иако су мало грамзиви за парама, а |
на вечера.{S} А други, који такође рано затварају дућан, али који не носе увече пазар кући, не |
атлук, и време им није новац: зато рано затварају дућане и мајстори и трговци, и грабе кућама.{ |
Здраво ли сте, живо ли сте? — запита их затварајући леђима (и већ осталим) врата за собом. (Да |
ја, као никад досад — стоји још једнако затворен, иако је већ мало подоцне, јер је већ давно пр |
згнани Адам што је погружен стојао пред затвореним еденским вратима...</p> </div> <pb n="114" / |
ла муштерија варошка, и, ко год дође до затворених врата, само зачуђено пита: „А... мајстор Ман |
кућу, а још чудније што је на тај начин затворила врата, јер је то у обичају само при прошевини |
два по пет динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, ја си нађо сал једно!{S} А код чекмеџе |
је дућан пре неколико година, али га је затворио, јер је морао у војску.{S} Кад је отслужио рок |
јуисати, мишљаше г. Ратомир. {S}Срећом, затекне у дућану Ману.{S} Одмах пређе на ствар.{S} Пост |
ке; пукне шамар или прсне која тестија, затим се чује звецкање тесака, чује се жандарево: <hi>н |
и чудо, кад јој је татко Грк из Филибе; затим му спомену Тимку Јордана Калтагџије, похвали је к |
љине, колевку, коританце и дубак!...{S} Затим, како је одмах одведена и испитана у неком селу к |
о неколико дана, тешких и црних дана, а затим, мало помало, <pb n="31" /> па се смирило и утиша |
и чу се тресак капије и звек звекира, а затим сви скочише у кола и потераше...{S} Они што у тај |
ђе и нека му јави.{S} Тако уговорише, а затим се разиђоше.</p> <milestone unit="subSection" /> |
брзо чешљајући у ред дотерују браду, а затим се <pb n="137" /> журно крећу на свој посао; журе |
, као што се обично деца ословљавају; а затим би је редовно запитао за њену старију сестру Кост |
убио је, кад прође Зона Замфирова!{S} А затим би баталио посао, примакао би своју табакеру, нап |
риш!? — рече прекидајући разговор.{S} А затим метну шубару на главу и оде љутито.</p> <pb n="43 |
кљуви већ ко је протурао тај глас.{S} А затим зовну још Зону, да се опрости и с њом.</p> <p>— П |
мти, па наплати!{S} Наплати, брате! — А затим се окрене клијенту, па настави: — Не бригај ти, — |
, пореска глава, плаћам, бре, порез!” а затим опет: „Ај си, келешу ниједан, теб’ ћу те гледам”, |
један рече: „Што се смејеш, будало?” А затим појурише кола као холуј брзо крај чесме, пуне све |
ако издавали њено расположење.</p> <p>А затим се подигоше све с миндерлука, Дена им већ окренул |
и показа на измећарку Дену, којој одмах затим даде очима знак да покупи филџане и ракиске чашиц |
Маном, који је сишао био с кола.</p> <p>Затим приђоше капији.{S} Не прође неколико тренутака и |
тише да није добро, кад не сме да дође, зато се у четвртак крену сама Ташана до Ураније, да вид |
а није му лако било ни да слуша карање, зато се диже и оде од куће.{S} Осећао се да није ни за |
мисли његове и нису сада овде у кафани, зато се не осмехну баш ниједном на Нацково шале.{S} Јер |
ом животу, желела је срећу целом свету, зато је радо пристала да буде посредница између двоје н |
воле и рахатлук, и време им није новац: зато рано затварају дућане и мајстори и трговци, и граб |
а, надалеко чувена са своје добре воде; зато је око ње увек више света било и мало дубље у ноћ |
n="191" /> је сада Зону, раздрагао се; зато сам продужи даље песму, коју опет сви свирком и пе |
дотле се трудио да јој бар падне у очи; зато је и продужио бестрага свој лаковани каиш од тесак |
<p>С вршњацима својим се слабо дружио; зато је најрадије седео с оцем и с очевим друштвом и сл |
ко више није могао стати, <pb n="21" /> зато у прво време Мане није држао ни шегрта, него је са |
у грудима — све му то није помогло!{S} Зато је и дошао кући раније него што обично суботом дол |
под пасом — све док он не прође!...{S} Зато, хтео не хтео, мора да се жени, јер га све гони — |
снебивају и стиде и крију од света.{S} Зато се ваљда хаџи-Замфир, одмах после неколико дана, и |
и вечерас Мане није поручивао ништа.{S} Зато Ајша даде знак Дудији да запева ту песму.{S} Дудиј |
енији чочек, која болује од севдаха.{S} Зато се и одвојила и повукла у ћошак, и оданде једнако |
че, јер је била позната као убојица.{S} Зато су је избегавали, а кад је се нису могли отрести, |
у бундеву и теши се и ужива већ сад.{S} Зато и није чуо кад га је још једном запитао калфа Коте |
да неминовно гутати оне мале поседе.{S} Зато, а и стога што је мислио да народу треба прво изво |
ечи и свађе између Замфира и Ташане.{S} Зато неће бити згорег — чак писац мисли да је то неопхо |
би она таква, и још гора, и на јави.{S} Зато је тога целога дана у недељу био Мане врло суморан |
шамара, или у дућану, или на чесми.{S} Зато заборави брзо добивен шамар, па кад сврши посао, п |
кака што је умела и смела сама поћи.{S} Зато и није било лако Мани; и прошло је повише времена |
, наследник и престолонаследник мој.{S} Зато је Манулаћ дуго био загонетка — у махали задуго ни |
о не састане ни с Маном ни с Јевдом.{S} Зато се крила по комшилуку.</p> <p>Недеља је.{S} Код ха |
д је ту исту песму пред њим запевао.{S} Зато је више није певао пред мајстором. {S}Па и оно мал |
бруку и невољу и натоварила на врат.{S} Зато јој све потанко исприча и оно што је било, а тако |
бије из Зонине главе Ману Кујунџију.{S} Зато тетка Таска и долази сваки дан, савесно и тачно ка |
рао се тражити неки начин и лек злу.{S} Зато су одмах и нашли да ће бити најбоље да брзо сврше |
и ретке за њу прилике овде у месту.{S} Зато се само и играла са сваким, тек колико да ужива у |
ио чак ни о слави да му дође у кућу.{S} Зато Митанча још једнако натеже и тавори с оном малом п |
природно, посумњала одмах на Манчу.{S} Зато му је ноћас претресла дућан и кућу и нашла, веле, |
в кућевни трошак и кафански џепарац.{S} Зато је нашао неког адвоката буџаклију и замолио га да |
/hi> Знао је много и није знао ништа, — зато се кренуо Мани у дућан.{S} Кренуо се к самом извор |
} Осећао се да није ни за какав посао — зато узе пушку и оде у поље, да се разоноди мало.</p> < |
дана у недељу био Мане врло суморан, а зато, опет, и није провео недељу као досада што је обич |
но изразила на једном месту код жена да зато неће Зону за сина што из њихове породице још досад |
аш много зашто је добио шамар.{S} Можда зато што је с тим начисто био да су шамари сасвим приро |
песму; није са ни љутио на њу.{S} Можда зато што је био човек мераклија и волео песму.{S} Волео |
су села и чије су, али се уздржа, ваљда зато што је у Манином дућану.{S} Девојке пазарише, па и |
ве и још никако неће да зна за њега, па зато на сва наваљивања мајке његове није му допустио ча |
и лако суделује у таквим авантурама, па зато је једнако на епитимији по манастирима, где лепи б |
у, који сем тога и шушљета кад виче, па зато га и не маре играчи томболе.</p> <p>Зато није чудо |
ћи, нешто што сам Бог дарује човеку, па зато то сваки чорбаџија и нема.{S} То је лепа ћерка њег |
рицу, а у исто време правећи нову, — па зато и лајем толико.{S} Зар је мене мило да се повлачим |
ена играчица, а која се сада смирила, и зато сада нити иде у апс, нити је мећу у песму; сад мир |
ашња шетња кроз онолики свет и улице, и зато је и сама заредила по многим познатим кућама, нави |
с ума, и није могао ништа ни слутити, и зато му је ово сад све ново и изненадно било.{S} Био је |
као најлепши и најмилији адиђар свој, и зато се није нигда и никуда макла без њега.{S} А он је |
ешено са Зониним знањем и пристанком, и зато је плануо на Зону, силно плануо, и био љут као ник |
ће јој се осветити, то још није знао, и зато је сад мислио само о начину освете.{S} И, како је |
ерсиду срећном и поноситом чинило!{S} И зато није никакво чудо што га је она свуд водила са соб |
видела, неће ни увече спрам свеће, — и зато мало раније затварају дућане.{S} Иако су мало грам |
аскине речи: „Поздравила ти се Зоне!” И зато није ни чудо што није успут приметио буљуке сељана |
кругу, с којим су обично сви „пер-ту” и зато му никад не дају да он плати што је пио, већ кад с |
поникла подаље од позорнице догађаја и зато је, као посве невероватна, брзо и пропала.</hi> </ |
ле и постале домаћице и мајсторице, али зато ипак и надаље су се сматрале и осећале као род тој |
них виших, богатијих и ученијих.{S} Али зато и нема ту оних силних маторих момака, који се туже |
> <p>Силно је оптуживала сина, али само зато што је био Крстовдан уздржала се и није му тога да |
ј необично нежан и послушан.{S} Али баш зато јој није много поверавао никада.{S} Па тако и сада |
а у десет хиљада примерака!... .</p> <p>Зато се брзином муње распрострла прича о том догађају.{ |
а фукару, слободија, па мука!...</p> <p>Зато нађу да ће још најбоље бити ако пошљу на месец дан |
та ни за себе, акамоли за лист”.</p> <p>Зато је похитао ради материјала, а да ће га умети обрад |
пустила, чула, па и заборавила.</p> <p>Зато се силно изненадила кад јој на Крстовдан приђе гла |
суђено и писано да то тако буде.</p> <p>Зато се прве недеље поподне крену тетка Ураније (јер је |
ато га и не маре играчи томболе.</p> <p>Зато није чудо што је цела кафана гракнула кад се појав |
осле свега тога од својих у кући!... {S}Зато није имао мира, него је одмах сутрадан потражио и |
а и присиљена, — то му није требало. {S}Зато <pb n="180" /> је Мане остао и даље хладан и повуч |
до Манулаћеве куће, и да их запитају и затраже да отворено кажу шта мисле с девојком — па куд |
о шегрту, уђе у дућан једна муштерија и затражи нешто.{S} Мане му нервозно изнесе тражене ствар |
а после постаје озбиљније, па тек силно затрепће очима, а сузе му силно грунуше.{S} Силно се пр |
ш јаче своју лепу, бледу главу у шаке и затресе је болно. — Што ће ми веће свет, и чаршија, и м |
„Свирите, ништо, виче стари Замфир, што заћутасте?!{S} Што је овај саг?!{S} Је ли панаија, та д |
ив и загонетан догађај заинтересовала и заузела и сама месна штампа, и како је хтела и покушала |
знају какав ће положај према свему томе заузети енглеска влада и парламенат (<hi>доњи</hi> дом |
г адвоката буџаклију и замолио га да се заузме, рече, за праведну ствар и да му напише за новин |
а не само слободније гледају, него се и зауставе и разговарају с њим; а кад се праштају, не мож |
срете баш као поручену Васку измећарку, заустави је и стаде распитивати о овоме и ономе. {S}Вас |
то јест, сам он састане са Зоном, да је заустави, ослови, да је упита он сам последњи пут...{S} |
ки глас: „Бата-Мане, ти ли си?” Мане се заустави, а из жбуња му се приближаваше једна женска пр |
зе у Ћурлине...</p> <p>Тако је још неке зауставио и питао за берићет, па у том стиже и до Манин |
S} Смеје се, истина, али га ипак брани, зауставља их и вели им: „Мори, ћорави ли сте, што ли, ћ |
се Зона.</p> <p>— Остани јоште малко! — зауставља је Мане. — Вардај, Васке!...{S} Од татка ми о |
тела на њих да се бије, а Мане скочио и зауставља је и преклиње да се окане, да не купи комшилу |
се задржавао мало крај група сељанчица, заустављао их и питао их како су задовољне с берићетом |
очински мило гледати обе муштерије.{S} Заусти да их пита из кога су села и чије су, али се узд |
Глава гу боли, — вели Ташана. — Има си заушке, та никаква се напраји; ништа не ваља, веће три |
ту био, само њих две.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је све то само сан био.{S} Но, само би |
и размишљаше хладније.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је то само сан био, и што тако, хвала |
на.{S} Гласови су се бестрага раширили, захватали све веће размере и постајали све вероватнији, |
ала их Зона, али замало; заклонише их и захватише међу се гомиле веселе омладине...{S} Похватал |
страганску шубару, — како већ кад време захтева — није било женског чељадета, ни млађег ни стар |
их радова, који му императивно налажу и захтевају да се ових дана неизоставно тамо појави и про |
тиди.</p> <p>— Аха, магаренце татино! — заценио се од силна смеха задовољни Јордан... — <hi>Оск |
има. — Аман, жене, тако ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Манулаћа — прилика ли је?!</p |
умео то викање цифара својим хумором и зачинити.{S} Ослањајући се на фамилијарност која је вла |
улундар упао међу њих, не би му се тако зачудиле као ово сада њој.</p> <p>— Здраво ли сте, живо |
сти ону зечју ногу и минђуше, и погледа зачуђено у калфа-Коту.</p> <pb n="8" /> <p>— Што ме па |
</p> <p>— Бре!{S} Три ли имаш? — запита зачуђено Замфир, и сад тек спази и ону велику иза леђа. |
>— Зашто ме па гледаш тол’ко? — пита је зачуђено Ташана.</p> <p>— Што те гледам, — тој си је <h |
у.</p> <p>— Што је овој?! — кликну Мане зачуђено, кад разви мараму. — <hi>Шефтелија?!</hi>...</ |
анчина?{S} Па ти ли си гу керка? — рече зачуђено, и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, б |
„Немате ништа; плаћено је”, а кад овај зачуђено гледа по кафани и погледом као пита, види тек |
каке и буџаке кући?{S} А кад га је овај зачуђено запитао:{S} Нашто све то, и откуд сад тај разг |
е?</p> <p>— Туј, та што? — одговара јој зачуђено Ташана.</p> <p>— Здрава ли је, жива ли је? — п |
, ко год дође до затворених врата, само зачуђено пита: „А... мајстор Манча — нема ли га?” или: |
Таске и Ташане, сва та женскадија, — па заџакаше на њ на сва три језика, српском, грчком и цига |
<l>Кад ја имам русе косе, —</l> <l>Еј, зашт’ их не мрсим?!...</l> </quote> <p>Узалуд је Ајша к |
<l>Кад ја имам чарне очи, —</l> <l>Еј, зашт’ их не гледам?!...</l> </quote> <p>Чучук-Ајша га п |
ote> <l>Кад ја имам бело лице, —</l> <l>Зашт’ га не љубим?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам ру |
te> <l>Кад ја имам рујно вино, —</l> <l>Зашт’ га не пијем?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам ча |
а побоље воли оди сва друга деца!{S} Е, зашто је тој саг тако у свет — кој ће да зна!...{S} Е, |
ш...{S} Сас зор не бива!...</p> <p>— Е, зашто да неје Манча прилика?!...{S} Зар што су чорбаџис |
гони мене та гу ја појем...</p> <p>— Е, зашто да клне мајку, кад неје Еврејка?! — пита је Мане. |
Мана не бива! — вели Таска.</p> <p>— Е, зашто да не бива?</p> <p>— Хехе! — осмехну се презриво |
ци, а да ги носим, рече, — нећу!...” Е, зашто нећеш? — „Не могу,” рече. {S}Зашто не можеш? — „Н |
џиску Сику:</p> <quote> <l>Зашто, Сике, зашто под чадар да идеш? —</l> <l>Ако, дадо, ако, мирал |
, а ти па бајађим не знајеш, бата-Мане, зашто!</p> <p>— Жива нана, не знам си, Васке.</p> <p>— |
ављање!{S} Ич да му никој не дава паре, зашто не презнавам Митанчин, рече, арч...”</p> <p>— Ех, |
ракијевог, не зна зашто се Мане весели, зашто је весео, зашто части све и зашто немилице баца б |
бираш се у теј ствари...{S} Е, кажи ми, зашто је тој?</p> <p>— Хе, снебива се Мане, а утањио гл |
почне, проговори женица:</p> <p>— Мори, зашто ме не питујеш, бата-Мане, од кога, си је, ете, аб |
ко</hi> да ме зовеш...{S} Татко сам ти, зашто си ми <hi>аманет</hi>...{S} Ако искаш да се жениш |
војега Манчу!{S} Убаво си видим, демек, зашто је тој!{S} Преко чаршију трче, та да ме у руке це |
за удавање и венчавање, а за друго јок, зашто ће татко да ме утепа“.</p> <p>Одмах после тога из |
о моје пцетиште!”</p> <p>— А ти, викам, зашто га испусти? „Дрво се, викам, савија док је младо, |
не опраји гу, хоћу си баталим и дуван, зашто цигара-пушење без овуј мушљику не бива!...{S} Лез |
ели поносито Васка. — Знам си ја убаво, зашто: „куде си она топрв иде, ја се отутке враћам”, ба |
а зашто се Мане весели, зашто је весео, зашто части све и зашто немилице баца бакшиш, и не да н |
, све поверио, испричао му што је било, зашто је вечерас весео, и побратимио се поново с њим. . |
ругу за мен’, црну тетку, да се бесимо, зашто живот веће немамо!...</p> <p>— Што, мори?...</p> |
а, — ама не смешем да гу питујем ништо, зашто је луда...{S} Ама она си мене питује: „Живо-здрав |
Јоште те је поздравила да гу прошћаваш, зашто је пролет дамно минуло, јесен дошла, — <hi>зимске |
е на селамет, — па адет је да ти кажем; зашто, рече, може ласно гуја да те изеде”. — „А ја си, |
{S} Домаћица ће станеш, образ да чуваш; зашто образ — толко! — и покаже два прста ширине. — Неј |
да те чете по махале и по чаршије?!{S} Зашто, Мане, дете моје?{S} У зем да пропаднем, оди срам |
Лошо ли је, па да се кута у кучине?!{S} Зашто да се крије?</p> <p>— Аман, Доке!... <hi>Реч</hi> |
га збориш?</p> <p>— За Манчу нашога!{S} Зашто гу не давате, кад се деца, ете, бегендисују?</p> |
„теке неје зорт!{S} Има време, нане!{S} Зашто си ја печалим и збирам онол’ке паре?{S} За мираз, |
/p> <p>— Мори, Манчо, побрго работи!{S} Зашто ће ти пограбе чорбаџиски синови, како чаршилије, |
да баталиш ти тој, тол’ко ти зборим!{S} Зашто ја сам си еснаф човек, прос’, и несам писмен; нес |
еке за теб’ искам да ти бидне убаво!{S} Зашто да узмем нику, а она да ти чес’ не одава, — бива |
време деца, — <pb n="98" /> беше му!{S} Зашто си уче чкољу, и јазију, — зар деца да си остану?! |
у по рамену. — Како па то збориш!...{S} Зашто инћариш, инћару ниједан!...{S} Све си ти тој напр |
, да видиш, демек, за Мана мојега...{S} Зашто стра’ ме; рече ми да ће да се жени, — а саг па, к |
р онај стари адет, па искам да знам.{S} Зашто саг искочија ники <hi>нов адет</hi>, па ники саг |
си...{S} И плаче си.</p> <p>— Плаче?{S} Зашто да плаче?</p> <p>— Мори, — одмахну руком Васка, — |
p> <p>— Питујем, — вели Ваче Шаторче, — зашто знаш...{S} Ето, заб’равија сам зар онај стари аде |
, што да чиним?! — вели Манина мајка. — Зашто да му зборим?{S} Што да га карам? {S}Карање нема! |
ракија, уфати’ таг ники стра’ и зорт; — зашто си премећем по мој памет, па уфати’ и присети се |
ла као ћепенак.</p> <pb n="142" /> <p>— Зашто ме па гледаш тол’ко? — пита је зачуђено Ташана.</ |
неће давамо!...</p> <p>— Јок!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Несмо прилика...</p> <p>— А ти, имаш си |
а”.</p> <p>— Е, што па Калина?</p> <p>— Зашто ти је прилика...</p> <p>— Што ми ти па збориш саг |
у оро играње по ма’але...</p> <p>— Е, а зашто па играше?</p> <p>— Па теб’-те видела... па не мо |
иде како измећар, белосвецки ники!{S} А зашто, море, ти не обукујеш нове путине, викам му ја, ш |
што... ако сте, демек, чорбаџике?{S} А зашто има онај реч: девојачка су врата свакому отворена |
је, вели, она разговетније наговестила зашто је дошла, они, Јорданови, су се учтиво извињавали |
прса, и заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради, као што опет и не зна како силно стеже с |
нико, сем Митанче Петракијевог, не зна зашто се Мане весели, зашто је весео, зашто части све и |
га је постала за утеху она реч: „Ко зна зашто је то добро?!”, — и он се наскоро прибрао и испра |
не године кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашто да ти пропада век?!...</p> <p>Тако је Јевда говор |
акав им је род.{S} Манина мајка им каже зашто их је звала. {S}Исприча им шта ју је нагнало да у |
г неће да праћа на бимбашије и миралаје зашто ги веће нема, — ама ће да праћа на рисјане, — а б |
ако се зове „побегуља” — берем да знаје зашто се такој зове.{S} Ете, тој ти се поздравила!{S} В |
сели, зашто је весео, зашто части све и зашто немилице баца бакшиш, и не да никоме да плаћа!... |
ајнесрећније девојче на овом свету, али зашто баш најнесрећнија — она још не зна!...{S} У тој с |
левета била, није Замфир ни сумњао; али зашто и толико да се појави, — то га је бесомучним прав |
она потрчи, а и не знају ни куд трче ни зашто трче — по том истом закону ваљда су и Манчу све д |
l> </quote> <p>Па тек скочи, не знаш ни зашто ни крошто.{S} Остави дућан на калфи, а он се жури |
а својим друштвом.{S} Никоме није казао зашто и крошто — само је Митку, оном Петракијевом, све |
и прешао на ствар и разговетније рекао зашто је дошао, тражећи чак и Зону, да с њом проговори, |
одужи посао и не размишљајући баш много зашто је добио шамар.{S} Можда зато што је с тим начист |
>— Како да си не знајем?!{S} Бата-Таско зашто искочи до теб’-те?...</p> <p>— Ама не знајеш ти н |
врло леп — па и не умеју одмах да кажу зашто су дошле и шта хоће!...</p> <p>Кад је ово по друг |
. — љутну се Јевда. — Мори, и не знаваш зашто си зборимо...</p> <p>— Мори, сал дор ве видим — з |
..{S} А саг ће убаво и видиш и разбереш зашто ти, демек, тој тол’ко дуго зборим!{S} Имам си дом |
лију!{S} Трећи дан веће...{S} Мори, <hi>зашто</hi> ме питујеш?</p> <p>— Па куде је?{S} Викни гу |
ели за чорбаџиску Сику:</p> <quote> <l>Зашто, Сике, зашто под чадар да идеш? —</l> <l>Ако, дад |
е,</l> <l>У песну мајку колнеше:</l> <l>Зашто ме роди Еврејка?</l> <l>Што ме не роди рисјанка?! |
.. за <hi>теб’</hi> неће да ваља!... {S}Зашто ти си јоште аџамија, прајиш си кеф с уста, а друг |
” Е, зашто нећеш? — „Не могу,” рече. {S}Зашто не можеш? — „Не могу, рече; трупам, рече, сас оне |
те шегрт заједно са шишенцетом мастике, збаци плитке кондурице с ногу, седне и узме тамбуру, па |
ти кажем; а њег’, рече, не било срам да збере и скута све тој!!{S} Два санд’ка пуна, бре брате, |
: — Ако искаш, Јевдо, ете, све да ти ти зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и сеириш и |
није ни слутила шта је то што се с њом збива, али је и она пошла за гомилом, за старијима њено |
ом освештана реч...{S} И тако се и овде збило.{S} Силни савети и опомене учинише напослетку сво |
азарни дан, у суботу, у дућану те да си збира пазар и да пази да си селске невесте не украдну н |
а време, нане!{S} Зашто си ја печалим и збирам онол’ке паре?{S} За мираз, нане!{S} Па може и да |
летку долази и натрапава на саму ствар, због које је ова приповетка и постала, а то је: да се у |
име: јер је та пара, каже, „алал-пара!” Због свега тога он је био радо гледан од млађег света, |
оја је у своје време и „у песму турена” због лепоте, и протеривана и хапшена због честих туча р |
и писар у штабу, названи „лепи Перица” због оног белог лица и због она два младежа на образу и |
живота само изгледао интересантнији, а због сталежа његовог само милији и симпатичнији!...</p> |
официр, као да му је тесак сабља!{S} А због тога ваљада и није се упуштао у озбиљне, „поштене |
дознао да је Зона грдно много пропатила због тога од свију, а највише од оца, који дотле није н |
прочитају лекције, а нису имали времена због неких непријатних вести које стигоше преко новина |
а” због лепоте, и протеривана и хапшена због честих туча ради ње; која је некада била лепа, бил |
нападају сина у једним новинама, и кад због тога Мане постаде пргав, па сваки час долажаше у с |
угом у помоћи били — он Ђорђији, кад је због неког кријумчарења могао да повуче, а Ђорђија опет |
ра варошке жене немилосрдно критиковале због тога и говориле: „Тој ли је за његове године?!{S} |
ротиња, што не може да се формално узме због трошка, почне <pb n="162" /> као господа — да ви’ш |
.{S} Јер, слушајући тетку, Зони је Мане због таквог његовог живота само изгледао интересантнији |
> <p>Мане му каже да су му обе потребне због драгоцености којих има много, па не може да их сва |
за које и стари Замфир зна, а још више због Зонине наклоности према Ману, о чему Замфир и не с |
ако волела Зона и због игре, а још више због песме, која је њој много казивала и сетом је неком |
ога што се то доиста десило, а још више због тога што се то, нађавола, десило у присуству пет ж |
игра.{S} Ту је игру јако волела Зона и због игре, а још више због песме, која је њој много каз |
ни „лепи Перица” због оног белог лица и због она два младежа на образу испод десног брка.{S} Ви |
баш никако могло то остати тајна, већ и због самога тога што се то доиста десило, а још више зб |
х и слободумних мисли, тако да је већ и због тога немогућ био у школи.{S} Дотерао је до шестог |
ериска радња код Без конкуренције”, али због његове сувишне галантерије према разним „бубњарима |
је по чорбаџи-Замфировој кући прави лом због играња Зониног, за које и стари Замфир зна, а још |
ава <pb n="133" /> — каже да се задржао због писања неке жалбе и давања адвокатског савета.</p> |
дар септембарски дан, суморан ипак мало због оне тишине, која је обична већ раних јесењих дана, |
се синоћни догађај могао догодити само због немара и те извесне лакомислености хаџи-Замфирове. |
е гледа и не осврће се за њом.{S} И већ због самога тога није никакво чудо што је и Мане Кујунџ |
остије речено, кад се касапи споречкају због дама с ковачима или шлосерима, и кад полиција, с ч |
о, без и једне паре ћара давати.</p> <p>Због тога се, ето, сукобише и посвадише Зоне и Мане.{S} |
у је уграбија? питујем ги па ја. — „Па, зборе си, аџија не беше га туј, а они знали за тој, па |
везоше у Докине; там <pb n="146" /> је, зборе си, ноћила; сву ноћ гореше свеће у кућу, — тој ка |
искочи — ђене-ђене, ама што си понесе, зборе си, јоште и јорган и јаст’ци, и колевку, рече, и |
зборите? питујем ги па ја. „Не видосмо, зборе си, ама <hi>друзи видоше</hi> и причаше ни; та са |
Ташана.</p> <p>— Ех, па зборе си...{S} Зборе по чаршију и по ма’але.</p> <p>— Туго, а што си з |
ете, <hi>сас арам и сас бруку!</hi>...” зборе си. — Ама кој ви рече за тој?{S} Видосте ли с очи |
рош!... „Бре, зар такој напраји, Миче?” зборе му наши. — „Што ће прајим!” рече. „К’смет!{S} Вер |
ф” си је...{S} Што си неће залудњаци да зборе?!</p> <p>— Хе! — врти главом стари Замфир и не ве |
чи? — запита је Ташана.</p> <p>— Ех, па зборе си...{S} Зборе по чаршију и по ма’але.</p> <p>— Т |
е Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S} Девојачку срећу да батис |
, а за ког си зборе?</p> <p>— За ког си зборе?{S} За хаџи-Замфирови си зборе! — вели Таска и по |
е, Ташано.</p> <p>— Лелеее, а за ког си зборе?</p> <p>— За ког си зборе?{S} За хаџи-Замфирови с |
ри, <hi>једна</hi> ли збори?!{S} Све си зборе, све ме питују.{S} Па си не знам веће ни што је п |
а ког си зборе?{S} За хаџи-Замфирови си зборе! — вели Таска и погледа кришом на Зону, која је н |
есрећу Манчу...</p> <p>— Тугооо, тој си зборе! — викну Ташана, па се ухвати за главу, а после с |
ју и по ма’але.</p> <p>— Туго, а што си зборе?</p> <p>— Лошо си зборе, Ташано.</p> <p>— Лелеее, |
Туго, а што си зборе?</p> <p>— Лошо си зборе, Ташано.</p> <p>— Лелеее, а за ког си зборе?</p> |
и си, па ги питуј сама.{S} Они си такој зборе.{S} Џевап не могашем да си веће дајем, — тол’ки м |
рање, ем какве чорбаџије, па ће се, што зборе селски, за злато ласно нађе кујунџија.{S} А онај |
им те... — вели јој Мане и диже прст, — зборење за тој ич да нема!...{S} Да се не чује ништо... |
је за зборење!</p> <p>— Е, што си је за зборење?</p> <p>— Ја што сам ти?{S} Тетка ли сам ти, шт |
</p> <p>— Оно да ми збориш што си је за зборење!</p> <p>— Е, што си је за зборење?</p> <p>— Ја |
, ете, памет да спечалиш?!{S} Тој ли је зборење?!{S} Неје те ни срам оди овој чупе? — рече и по |
<p>— Мори, разбирам си ја, Таске, твоје зборење! — вели јој Дока, а пребацила ногу преко ноге, |
рљиво!{S} Неје те ни срам!{S} Пи, какво зборење!{S} Иди си дом!{S} Несрећо бећарска!...{S} Дом |
упаше и меташе под душек: „Што је моје, збореше <pb n="62" /> си, нек’ си је код мене!...” Ете |
ем, ете, за мојега Халила!...” И истин’ збореше жена!{S} А ја гу теке тагај топрв погледа малко |
иско, беше са своји; не бањаше се ни па збореше сас овеја.{S} А ове — ама знаш како ми чес’ дав |
ућу, — тој казују... -</p> <p>— За Доку збореше?!{S} Мори, оди туј несрећу може да је искочила |
ер ли је та да си самотује?!{S} И ја му зборешем, ама ме ич не слуша!... „’Ајде, вика ми он, ћу |
<hi>побегуља</hi>, па када такој вика, збори, када ништо неје било, а оно дођи к ноћи и украдн |
ардиског поручика, ете...</p> <p>— Ама, збори, де...</p> <p>— Манулаћ... — вели Мане.</p> <p>— |
</p> <p>— Од нашога Манчу има ли, деде, збори си, поубава прилика?{S} У сав град има ли помомак |
Ђурђовдан, ете!.., По чаршију се, ете, збори да је Зоне станула <hi>побегуља</hi>, побегуља за |
лна од карасевдах... „Ја си учини’ тој, збори си, Зоне, а он саг нека си чини што си хоће и мил |
е збори! — викну Ташана. — Што је било, збори!</p> <p>— Мори, брука по чаршију и по ма’але! — п |
то задовољство.</p> <p>— Од кога си гу, збори бре, научија?! — опет га пита калфа Коте, али не |
си нешто за мен’?</p> <p>— Па... ете... збори: демек, много гу мило за теб’...</p> <milestone u |
Неје ни тој...</p> <p>— Ама, де!...{S} Збори си, жива ти ја, што је!</p> <p>- Сараф и банкер.. |
те главом Коте. — Куде си гу видеја?{S} Збори, келчо ниједан.</p> <p>— Несам гу видеја, бата-Ко |
ш па и ти!...</p> <p>— Што си збори?{S} Збори ли?</p> <p>— Збори, кад гу питују...</p> <p>— Ћут |
, галантерис’!...” А ја си сал ћутим, — збори си Петракија — па викам:{S} Може, истин’, да сам |
е прилега веће на мушљику. „Прати гу, — збори ми господин начелник, — по Мамут-агу (он си иде с |
е била, ете, та Сика, у песну турена? — Збори си, несрећо грчка! — развика се Дока, па заврши: |
p>— Што си збори?{S} Збори ли?</p> <p>— Збори, кад гу питују...</p> <p>— Ћути си?...</p> <p>— П |
и за мен’?...{S} Што си збори?</p> <p>— Збори си...{S} И плаче си.</p> <p>— Плаче?{S} Зашто да |
/p> <p>— За мен’ збори ли што?</p> <p>— Збори.</p> <p>Мане опет ућута и стаде савијати другу ци |
.. неје, ете, прилика.</p> <p>— За мен’ збори ли што?</p> <p>— Збори.</p> <p>Мане опет ућута и |
д татка ми заради Митка?!...</p> <p>— А збори си нешто за мен’?</p> <p>— Па... ете... збори: де |
те, лагала, ама... ете, неје требала да збори!...</p> <p>— Е, што ми казујеш... што ми треба то |
”, а после кој да збори... и што има да збори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, како то збориш? — вик |
ко збори, син си ћути, слуша, не сме да збори!{S} Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си |
p> <p>— „Дете”, — а виде ли како уме да збори и што иска да пазари?{S} Познаваш ли <hi>гу?</hi> |
е, коњ!” Е, куд се научило теја речи да збори?!{S} Виде ли, море, како се кучиште научило да зб |
p>— Па до „голем нишан”, а после кој да збори... и што има да збори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, |
де ли, море, како се кучиште научило да збори јоште у чкољу!” — Ти што му напраји? запита га па |
кој ће му па саг тој бидне?!{S} Чаршија збори да гу је Манулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја д |
ти абер дођо’!...</p> <p>— Ћути си, не збори! — викну Ташана. — Што је било, збори!</p> <p>— М |
е питуваше!{S} Кој ме сретне на пут, не збори ми: „Живо-здраво”, ни ме питује: „Како си, Таске? |
инске ствари!...”</p> <p>— Лелее!{S} Не збори си!... — вели уплашено Јевда.</p> <p>— „Чешљеви, |
ђене-ђене; ама скоре ће чујете и ће се збори и јоште полоше!{S} Ће да да Господ”, рече, „па <p |
по ма’але за ништо друго сал за тој се збори”.{S} Па како гу је уграбија? питујем ги па ја. — |
...</p> <p>— Тол’ко?</p> <p>— Тол’ко се збори... — рече хладно Зона и окрете му леђа.</p> <pb n |
> <p>— Да чујеш, демек, ништо... што се збори.{S} Што има, што нема по ма’але, и по свет, за <h |
у зем, па ни чујете ни видите па што се збори и чини!{S} А по ма’але пуца брука... искочила реч |
што ти требају паре?!{S} Знајеш што се збори у онуја песну:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi> н |
> си неће да ћути, веће иде поза мене и збори сал, да чује чаршија. „Ако неје истина за данашњи |
саг да гу видиш и чујеш што си твори и збори!...{S} Слушај што ти зборим...{S} Несам јоште свр |
ред...{S} Не знајем си што се работи и збори по чаршију...{S} Па ти да си распиташ, да видиш, |
/hi> имаме.</l> </quote> <p>Сас стикови збори!!...{S} Лудо, што да гу прајиш?...{S} А ја што да |
ој?...</p> <p>— Мори, <hi>једна</hi> ли збори?!{S} Све си зборе, све ме питују.{S} Па си не зна |
...</p> <pb n="81" /> <p>— Па истин’ ли збори си за мен’?...{S} Што си збори?</p> <p>— Збори си |
ифлетне а-ла-франга...{S} А домакица ми збори: „Море, Таче, ћути си, па рекни: {S}Исполај на Го |
ми пије љута раћија;</l> <l>Господар ми збори, Цвета га двори,</l> <l>Господар се смије, Цвета |
к голем...</p> <p>— Па <hi>која</hi> си збори тој?...</p> <p>— Мори, <hi>једна</hi> ли збори?!{ |
рече досадно Зона, — Васка могла да си збори што си милује, — Дој си је <hi>њојно</hi> знање.. |
толко!{S} Не ’теде више, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив — бата |
ни ме питује: „Како си, Таске?” веће си збори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонче ваше?!” — Ћути |
и срам: еснафска жена, па погле како си збори!{S} Кој да праћа шевтелије — зар чорбаџиска керка |
бегендисују?</p> <p>— Погле гу, што си збори жена брљива! — вели Ташана Таски. — Кој ти рече з |
у, а ви јок!!...</p> <p>— Ја-гу, што си збори! — кара је Парашкева, а спустила мало глас од стр |
стин’ ли збори си за мен’?...{S} Што си збори?</p> <p>— Збори си...{S} И плаче си.</p> <p>— Пла |
како збориш па и ти!...</p> <p>— Што си збори?{S} Збори ли?</p> <p>— Збори, кад гу питују...</p |
{S}Има си она чаре и за тој!{S} Свет си збори да је <hi>побегуља</hi>, па када такој вика, збор |
ри резилак ће дочекате!{S} Саг се берем збори да је <hi>Мане</hi> дошеја при њума, па је ђене-ђ |
, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, и које си песне поје, и што си шњева и како гу р |
куче, — и кој га, бре, научи да си тако збори? — рече: „Нећу да ги носим; бос ћу си идем, ели у |
="45" /> сас машице и жар; кад си татко збори, син си ћути, слуша, не сме да збори!{S} Па се зн |
, мори!...{S} Не слушај гу, Калино, што збори!{S} Иди си! — упаде Гена у реч и повуче силно Зон |
аза чело — ете, тај Митка!...{S} Па што збори Петракија, две ти очи?!...</p> <p>— Лошо збори, м |
етракија, две ти очи?!...</p> <p>— Лошо збори, много лошо збори.{S} Давију ми правија!...{S} Да |
чи?!...</p> <p>— Лошо збори, много лошо збори.{S} Давију ми правија!...{S} Да сам учија нике чк |
и вас!...</p> <p>— Хе, лагала је што је зборила?{S} Не ли?</p> <p>— Неје, ете, лагала, ама... е |
и је, кад ми је, ете, абере доносила, и зборила, ете... „Поздравила ти се Зоне”?...</p> <p>— То |
испраћао Доку.</p> <p>— Е, лошо ли сам зборила? — брани се Дока. — Што да неје прилика, кад см |
...) Не слушај гу што си је там при вас зборила!{S} Никој гу неје пратија сама си, брљива, оде |
и Стамбол — овден си је Стамбол и све! зборим гу па ја.{S} Имамо си ми <hi>овден</hi>, викам ј |
имо сал ја и он, ники други!{S} Е неће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе да дођеш! <pb n="48" /> |
и образ Зонче ваше?!” — Ћути си, кучко, зборим си ја, како је оцрнела образ? — „Па станула, реч |
Замфир. — Неје ништо лошо...{S} Теке... зборим <pb n="178" /> си... за <hi>теб’</hi> неће да ва |
теб’-ти криво за Манулаћа и за мустаћи? зборим гу па ја.{S} Ако је к’смет, па побоље за Манулаћ |
до, што да гу прајиш?...{S} А ја што да зборим и да се карам с будалу?{S} Покупи си скути, па б |
.</p> <p>— Па, брљивке једне, што ви ја зборим?!{S} Па ја ви за <hi>кујунџију</hi>, ете, и збор |
Па ја ви за <hi>кујунџију</hi>, ете, и зборим...</p> <p>— Како рече?{S} Што збориш? — прекиде |
и по свет, за <hi>тој</hi> си мислим и зборим!... — вели Таска.</p> <p>— Јок, тето, — одговара |
>— Која ми фајда, честити пашо, и да си зборим? — рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И кому |
ш да кажеш?!...</p> <p>— Ама, што да си зборим?{S} Што да казујем? — викну љутито Мане. — <hi>З |
еко доба чорбаџи-Замфир. — И кому да си зборим?! — Па скине фес и брише чело.</p> <p>И трећи чи |
присети’ се да ти кажем...{S} Некња си зборим ништо сас онога мојега комшију, чорбаџи-Петракиј |
ави: — А мен’ ми дође ништо жал’, па си зборим у памет: „Ех, црна Доке, пусти твој к’смет!...{S |
јем дек неје заради мен’ тој”.{S} Па си зборим у памет: „Бож’ке, која ће ми саг бидне снајка у |
/p> <p>— Па... питуј ме, пашо, па ће си зборим! — одговара као мало услужно и понизно, али и хл |
то ми не збориш?!...</p> <p>— Што да ти зборим? — пита је Мане.</p> <p>— Оно да ми збориш што с |
а писување да баталиш ти тој, тол’ко ти зборим!{S} Зашто ја сам си еснаф човек, прос’, и несам |
о си твори и збори!...{S} Слушај што ти зборим...{S} Несам јоште свршила работу...{S} Има јоште |
збереш зашто ти, демек, тој тол’ко дуго зборим!{S} Имам си дом тесте мушљике, и све побоље и по |
— чуди се и брани Дока.{S} Што си лошо зборим?...{S} Ако си прајим кеф, белким сас <hi>уста</h |
им?! — вели Манина мајка. — Зашто да му зборим?{S} Што да га карам? {S}Карање нема!{S} У војску |
ричи ли се владика?{S} Ја си с домаћицу зборим! — вели им Дока преко рамена, па наставља даље м |
ма, де! — прекида је Калиопа. — Неће да зборимо за тој.{S} Кад стигне у теј године, демек да је |
фирови, башка па Ђорђијини!...{S} Ми си зборимо за друго ништо, а ова, погле гу, куд га искаруј |
се Јевда. — Мори, и не знаваш зашто си зборимо...</p> <p>— Мори, сал дор ве видим — знајем си |
о! — одвраћа је Јевда. — За друго ништо зборисмо!{S} Како да бидне!...</p> <p>— Леле, Јевдо!{S} |
и, <pb n="145" /> та да такој можете да зборите? питујем ги па ја. „Не видосмо, зборе си, ама < |
бориш? — прекиде је домаћица. — За кога збориш?</p> <p>— За Манчу нашога!{S} Зашто гу не давате |
говорити Манчи, сину свом.</p> <p>— Да збориш, Јевдо, — рече јој тетка Дока. — Да му збориш, е |
искачала?</p> <p>— За какво искачање па збориш? — пита је тихо и болно Зоне.</p> <p>— Па, демек |
ти је прилика...</p> <p>— Што ми ти па збориш саг туј за Калину?!{S} Калина ће си дочека своју |
?! ’Ајде и ти, па, нане, како си тој па збориш!? — рече прекидајући разговор.{S} А затим метну |
на веру ни!...{S} Е, што му, Јевдо, не збориш, ете, за њума?</p> <p>— Е, што да чиним?! — вели |
</p> <p>— Ешеку ниједан!{S} А што ми не збориш?!...</p> <p>— Што да ти зборим? — пита је Мане.< |
ће пут па тија исти речи да ми кажеш и збориш?...</p> <p>— Што, не верујеш, бата-Мане?</p> <p> |
рим? — пита је Мане.</p> <p>— Оно да ми збориш што си је за зборење!</p> <p>— Е, што си је за з |
<p>— Кућа ми пуна...</p> <p>— Е што ми збориш саг па тој?...</p> <p>— Несам сирома’... могу да |
Таче, рече, не знајеш моју муку, па си збориш тако.{S} А, истин’, рече, ја сам кабает, много с |
узмем једну!{S} Што ми ти па саг тол’ко збориш, како да до годину неће па да искоче нови девојч |
рак! — прекиде је Ташана. — ’Ајде, како збориш ти па то?!... <hi>Мерак</hi>!...{S} Зар <hi>дете |
мехну се Васка. — Леле, бата-Мане, како збориш па и ти!...</p> <p>— Што си збори?{S} Збори ли?< |
а на њу. — Неје те ни срам?!...{S} Како збориш то?!...</p> <p>— Ете што?!... — чуди се и брани |
женица и пљесну по рамену. — Како па то збориш!...{S} Зашто инћариш, инћару ниједан!...{S} Све |
ори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, како то збориш? — викну ужаснути Мане. — Какав „голем нишан”?.. |
и зборим...</p> <p>— Како рече?{S} Што збориш? — прекиде је домаћица. — За кога збориш?</p> <p |
, Јевдо, — рече јој тетка Дока. — Да му збориш, ем повише да му збориш за тија девојчики!{S} Шт |
а Дока. — Да му збориш, ем повише да му збориш за тија девојчики!{S} Што да си седи неженат, та |
ло шију да ги врзује!...{S} И све си то збраја и скутаја на куп за онуја несрећу и роспију ауст |
љним гласом стринка Парашкева:</p> <p>— Збрасмо се, стринка Доке, ’оћемо, ете, да женимо оној н |
седнем малко.</p> <p>Мана покри главу — збунио се, искашљује се и маша за табакеру.</p> <p>— Па |
е писано?...</p> <p>— А ја си... — вели збуњено Мане — ете... искам... ако је, демек, к’смет... |
викаше и скочише све на њу. — Кој те је зваја?!... ’Ај’ си дом!...</p> <p>— Кој да си иде дом?! |
од.{S} Манина мајка им каже зашто их је звала. {S}Исприча им шта ју је нагнало да убрза ствар; |
своје, неке „Беле Веле”, како су је сви звали, а која је по оном „да медвед најбољу крушку угра |
уда, кога су млађи чиновници међу собом звали „мачор”, и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а |
hi>стринке</hi>, а њихову мезимицу Зону звали су просто <hi>Зоне</hi>.{S} Уопште, одношај је па |
жигова, враћа пошиљаоцу с оним хладним, званичним и немилосрдним натписом: „Ретур!{S} Адресант |
читатељи, без разлике пола и старости, звања и занимања, извесно да знате ту песму о лепој Зон |
иповетке.{S} Али се Мане није тек онако звао чапкун-Мане, није забадава био син чувенога Ђорђиј |
е? — Коритар, а његов па татко, како га зваоше у чаршију?{S} Врти-ваган... {S}Та саг: „Ми смо ч |
а ону ченгију Ђулсефу... {S}Челебија се зваше?! — Остави си човек и татка, и мајку, <pb n="52" |
ко да се сети. — А, мајка... како ти се зваше?</p> <p>— Бела! — одговори девојче.</p> <p>— Бела |
и љути се.{S} Пред очима му жива слика звезданог неба, месеца, и Зоне како стоји умотана у бун |
а...</p> <p>Дан на умору, издахнуо већ; звезде трепере с неба, тихо вече се спушта на земљу, а |
олико тренутака и чу се тресак капије и звек звекира, а затим сви скочише у кола и потераше...{ |
тренутака и чу се тресак капије и звек звекира, а затим сви скочише у кола и потераше...{S} Он |
рана честим редовима ексера, с огромним звекиром, показује већ сама она богатство домаћиново.{S |
одасвуд...</p> <p>Трже се Мане и стаде зверати на све стране око себе, да види чему се то смеј |
свет пролази, — и да се кара сас селске звери?!...{S} Па ти се, мори, у паре не разбираш; не зн |
еш неженет и губиш си младос’ са селски звери... {S}И ја ти се с татка живувашем алис како с бр |
ли...{S} Чују се ћеманета, пиште зурле, звецкају чампаре, а гоч потреса темеље старога хана и с |
се још лепше и још бујније; чујеш како звецкају ђердани и дукати, и трупкају кондурице и папуч |
р или прсне која тестија, затим се чује звецкање тесака, чује се жандарево: <hi>назад</hi>! па |
реч шаком о сто, да су се све тресли и звечали они силни чокањчићи — она је сад просто као јед |
Мане заигра и заплете и залупа ногама, звече они пусти прапорци и силно дирају у срце све игра |
чудних манира.{S} Често се заборави, па звижди сокаком.{S} Њу су обично увек избегавали — нити |
шамар, да није сам он, исти калфа Коте, звиждукао баш ту исту песму.{S} Укратко рећи, <pb n="10 |
адубила у посао, па раде.{S} Калфа Коте звиждуће нешто, а шегрт Поте се занео у посао, па се у |
аравно, и Зониним сокаком.{S} Пролази и звиждуће, жури се, као да је погодио да изради полелеј |
ваши што си беоше први трговци — а саг, звонари и клисари, па пале прангије кад слави Пантелејс |
у Васке измећарке, а у ушима му једнако звони оно страшно јасно смејање поносите чорбаџиске кће |
мислио, и једнако му у памети зујале и звониле Васкине речи: „Поздравила ти се Зоне!” И зато н |
амишљена.{S} Плач унесрећеног девојчета звонио јој је једнако у ушима као звоно које оглашава м |
јчета звонио јој је једнако у ушима као звоно које оглашава мртваца, а речи последње Зонине, ко |
ивао је само просто прстење, белензуке, звонца и меденице, и оправљао батаљене муштикле и олупа |
еких партиских размирица и неспоразума, зврцнуо кмет Виден, носио је ћата три недеље <pb n="24" |
у себи, шапћући: „Лелее”, или пуштајући звуке „ццц!” а то све Зона, наравно, да и чује и види, |
по каквом мирису од пржене кафе, или по звуку од цврчања на тавици, било напослетку по папучама |
Све што их је Дока споменула нису биле згодне за ово чудно, а помало и опасно предузеће, јер и |
еђу Замфира и Ташане.{S} Зато неће бити згорег — чак писац мисли да је то неопходно потребно — |
у се не допада као пре: ни јело му није зготовљено као што треба, ни постеља му није намештена |
ело у дућан доносило; а кад је што боље зготовљено, ишао би Мане кући и ручао с мајком. — Јевда |
, да с њом проговори, укућани се просто згрануше, показаше му врата, и тако оде и без кафе, зад |
.{S} А шта му и треба више?{S} Млад је, здрав је, грлат је; има јасан глас, добро мућка нумере |
кревет и узети лекове, па ма се осећао здрав као бик. — Легни си и поспиј малко, а ја ће ти ве |
одговара јој зачуђено Ташана.</p> <p>— Здрава ли је, жива ли је? — пита тетка Таска, а не може |
р. — Има си човек сијасвет деца, па све здрава и цврста и убава, а једно... оно најмалецно што |
за њу врло много лепих ствари: како је здрава, вита стаса, „како се, кад иде чаршијом, срамује |
Јордана Калтагџије, похвали је како је здрава — „како мечка”, рече Јевда — како лепо тка и вод |
ипа пријатан мирис надалеко.{S} Лепо се здрави са свима, али је, изгледа, мало замишљен, но ипа |
неколико се пута рукују и вичу: „Ај’ са здравје!”, али не пуштају одмах руку: држе га дуже за р |
е, „богат сас паре и бруку, а некој сас здравје”, рече, „и са севдах; па такој је”, рече, „и са |
све ове досад добивене шамаре.{S} Боже здравља! {S}Запамтиће први нови шегрт ко је калфа Поте! |
Или, вели, ваљда тражиш много пара!” — „Здравља <pb n="33" /> ти?{S} То баш каже?” — „Ама, моли |
аже да јој се допадаш” — „Славе ти?” — „Здравља ми!” - „Па шта каже још?” — „Каже да јој изглед |
о јој је поздрав и вест да се то у њено здравље веселе...{S} И досад од дерта није спавала, а д |
био сам, зовну је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли су ви? — запита је Мане.</p> <p>— Здраво! — о |
лонио.</p> <p>— Што работи чорбаџија... здраво ли је?</p> <p>— Здраво!...</p> <p>— А чорбаџика, |
е Мане:</p> <p>— А... ете...{S} Зоне... здраво ли је?{S} Што работи?</p> <p>— Па, седи си...</p |
е здраво!</p> <p>— А ти што работиш?{S} Здраво ли си?</p> <p>— Здраво сам си! — одговара Васка. |
и уста душманима запушила!...)</p> <p>— Здраво, ти како си, Доке? — прихвати јој Ташана, па се |
во ли су ви? — запита је Мане.</p> <p>— Здраво! — одговара му Васка, а гледа минђуше које јој ј |
ако зачудиле као ово сада њој.</p> <p>— Здраво ли сте, живо ли сте? — запита их затварајући леђ |
оти чорбаџија... здраво ли је?</p> <p>— Здраво!...</p> <p>— А чорбаџика, што работи она?...</p> |
што работиш?{S} Здраво ли си?</p> <p>— Здраво сам си! — одговара Васка.</p> <p>Ту Мана застаде |
што работи она?...</p> <p>— И она си је здраво!</p> <p>— А ти што работиш?{S} Здраво ли си?</p> |
кућу тетка Таска, и с врата, пре „живо здраво”, сва задувана и усплахирена, запитала:</p> <p>— |
ију трче, та да ме у руке целују, „живо-здраво” ми рекну... сал што се срамују да за Манчу, ете |
уда...{S} Ама она си мене питује: „Живо-здраво, Таске!” виче преко сокак. „Што се, мори”, рече, |
ој ме сретне на пут, не збори ми: „Живо-здраво”, ни ме питује: „Како си, Таске?” веће си збори: |
ги убаво каза!...{S} Мори, твоје „живо-здраво” неће приме више!... — вели му задовољно тетка-Д |
е спацирује Манулаћ банкирче.</l> <l>— „Здраво-живо, Зоне!{S} Што ти раде дома?”</l> <l>— „Здра |
, Зоне!{S} Што ти раде дома?”</l> <l>— „Здраво су ми дома, сербез си живују,</l> <l>Сербез к но |
шта чути од свега тога и стога га је са зебњом очекивала Ташана кад се вратио од господина наче |
погледи не сусретоше.</p> <p>— Ахаха! — зева Замфир и зевајући пита. — Кол’ко си платија, Мане, |
она не гледа на ту страну; почела је да зева...{S} Криво јој... {S}Не треба њој тај Мане; неће |
ретоше.</p> <p>— Ахаха! — зева Замфир и зевајући пита. — Кол’ко си платија, Мане, за овуј Вертх |
} Стала би, па би гледала како играју и зевала од времена на време.{S} Али би ипак кришом прати |
анулаћа, називајући га с багателисањем „Зевзек-Ибраимом”.{S} Кад је дошао, казао је „Помози, Бо |
ли у себи: „И у чем нисам бољи од овога зевзека Манулаћа, — и она опет волије њему него мени?!. |
-ти кеф и мило и наводаџија си за онога зевзека чорбаџи-Јордановог, оног Манулаћа... за њег’ ти |
ци не чују, — песме о младом кавуру и о Зејни некој!{S} Тада га обузима слатка сета, и стари За |
у најмилију песму:</p> <quote> <l>Зелен зекир, драго моје!</l> <l>Што ми, драги, не долазиш?</l |
мотику преко рамена, па певајући „Зелен зекир, драго моје”, иду у поље, у њиву или у виноград.. |
ро</hi>” — вели јој чорбаџи-Замфир, сав зелен од љутине. — Та и твој Манча...</p> <p>— Кој је „ |
у своју најмилију песму:</p> <quote> <l>Зелен зекир, драго моје!</l> <l>Што ми, драги, не долаз |
вргну мотику преко рамена, па певајући „Зелен зекир, драго моје”, иду у поље, у њиву или у вино |
ком крају Србије покрива црна земљица и зелена травица и творца и предмет те песме! {S}И то вам |
— ели ће ми то на пролет бидне Горица и зелена травица!” речи те никако јој не избијаху из глав |
..{S} Ја-ги!” „Асли како плави зумбул и зелена када!“... — оте се многима узвик, кад их видеше |
је то Мана утолико чешће вукло у поље и зеленило, и правило му — крај оних природних лепота — т |
вако вече односи и ујутро опет доноси у зеленим кесама, као некад што су старе кујунџије радиле |
к, баш кад се умотана у бунду, пошивену зеленим атласом, враћала Зона преко сокака од сестре Ко |
страну куд би прошла Зона у оној њеној зеленој атласној бундици и алевим шалварицама, које су |
уком око паса стегнуту женску прилику у зеленој бундици, с једним мањим завежљајем у рукама и д |
јучића; до подне измења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако и |
ва:</p> <p>— У Мадине, ете, там’ спроти Зелену чешму, какво девојче искочи — пуста не остала!.. |
ага од ње, као да види траг њен, — дугу зелену пругу од бундице и жуту од сукње и алеву од шалв |
а Зона уморно и уви се још јаче у своју зелену свилену бундицу, седе и наслони чело на руку, од |
ретили, пустили с ланца чувеног њиховог зељова.</p> <p>Излазећи, мислио је у себи:{S} Боже мој, |
к...</p> <p>— Лелеее!{S} Црна Ташано, у зем да пропаднеш! — викнуше женске, гледајући за колима |
ршије?!{S} Зашто, Мане, дете моје?{S} У зем да пропаднем, оди срам и резилак!{S} Жива ти ја!{S} |
а... искочила реч, иде прикажња, а ја у зем да пропаднем оди тија речи!...</p> <p>— Каквија реч |
аска, — скутасте се туј како брабињци у зем, па ни чујете ни видите па што се збори и чини!{S} |
и, већ остарела.</p> <p>— Дође си други земан; заступи други ред и адет, — говорила би му Јевда |
оди наш варош и оди девојачки у сагашњи земан!{S} Тугооо!{S} Нема више девојчики!...{S} Беше!.. |
знаје ники — знаје Бог и црна у Горицу земја, што ти татка покрива.{S} По саг да ме не зовеш < |
му груди...{S} Око њега се све врти, а земља чисто тоне под њим, — и он јекну силно: „Л’же, ку |
дник сву ноћ лумповао, и сад, пијан као земља, спава, и не зна ништа ни за себе, акамоли за лис |
} Ништо се напраји оди момче...{S} Како земља си дође...</p> <p>— Што напраји?!{S} Ешекл’к напр |
метио је, и непитан, заједљиви колега и земљак његов, пан-Цибулка: да, пан-Франћишек и сада ком |
“, <pb n="69" /> које је посветио своме земљаку пану Цицули, апотекару тога места.{S} Тако леп |
и једни, заиста, најсвеснији синови ове земље, па, ено, и <hi>они</hi> профанисани...{S} Ено, у |
шумарске школе, али, како сам није имао земље да је рационално обрађује, није је хтео обрађиват |
ој. — Осем кућице, Мане је имао и нешто земље: неколико њива, и један већи виноград ради грожђа |
а играчи додирују земљу и да се ипак на земљи налазе!...</p> <p>А као што је био добар играч, т |
а ком далеком крају Србије покрива црна земљица и зелена травица и творца и предмет те песме! { |
— Части ми моје, куне се Милисав (стара земљоделско-шумарска крв!), части ми моје и ове ми прич |
азумевањем разговарао.{S} Учио је нешто земљоделско-шумарске школе, али, како сам није имао зем |
јака се пресуо по сокаку, па, као магла земљу, притисну мирис гледаоце.</p> <pb n="73" /> <p>Па |
трепере с неба, тихо вече се спушта на земљу, а из грла срећна и весела млада света разлеже се |
кроз кишне облаке и сунце се осмехне на земљу...{S} И она се ухватила у коло с читавим буљуком |
никако да га нађу: нема га, као да је у земљу пропао...</p> <p>КРАЈ</p> </div> </body> <back> < |
штиклама што казују да играчи додирују земљу и да се ипак на земљи налазе!...</p> <p>А као што |
е две-три недеље, дође по њу други зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л*, другој њеној сестри. |
о нестати.</p> <p>Тако и ураде.{S} Дође зет Гопе по Зону и одведе је.{S} Али је несрећа била то |
>После две-три недеље, дође по њу други зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л*, другој њеној се |
ни питују: бегендисује ли татко и мајка зета?...{S} Црна Ташано!{S} Иди си па се беси о ону кри |
уго и вели и признаје у себи: да другог зета по свом ћефу, и таку слику и прилику као што су Зо |
сте којој од сестара.{S} А имала је три зета у околини.{S} Спреме је у П*, па тамо нека поседи |
, питујем, — запита трећега дана Замфир зета Ману, ама ти га напраји сав онај џумбус?!{S} Ете, |
ршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека за Манулаћа, за онај реч „куче у |
н, спроти теб’ и спроти други Замфирови зетови?... {S}Сестре ти се поудаваше све за људи трговц |
рт човек, бела глава, бре брате; има си зетови и унучики, па си пролази, па ни има по-за себ’ и |
о је била.</p> <pb n="168" /> <p>Трећем зету у Л* нису је ни слали, јер су им одатле писали да |
ако је у мислима занет био, могли су му зечеви преко пушке прескакати, а он их не би ни опазио, |
ви шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти зечјом ногом неке старе минђуше и баца их на гомилицу п |
плашљиво око себе, <pb n="9" /> узе ону зечју ногу и минђуше, шмркну и продужи посао и не разми |
рши, јер пуче шамар, и Поте испусти ону зечју ногу и минђуше, и погледа зачуђено у калфа-Коту.< |
оцено, поклон од паша и бимбаша.{S} Уза зид са све четири стране ниски миндерлуци.{S} У свакој |
комшилука радознале женске полетеше на зид да чују шта је, али кад разабраше да је чорбаџија с |
и тетке, Калиопа и Уранија.{S} Подупрле зид леђима, подавиле ноге и метнуле руке на трбух, па д |
оплетеш прико ники диреци што су покрај зид, та да се строшиш!...</p> </div> <pb n="154" /> <di |
ице је био само бео прост и једноставан зид, тако да укућани нису имали никакве везе с улицом.{ |
и се полако шеће по ћерамидама високога зида.</p> <p>— Што ти требам! — прошапта Зона тихо и пл |
леда оне женске прилике у сенци високих зидова како стоје подаље једна од друге, али Манулаћа н |
о са сокака у авлију, а околни комшиски зидови пуни начичкани радознала света.{S} И све се то т |
..</p> <p>— Ево ти овој! — рече Мане. — Зима иде, сас зимске руже да се закитиш! — рече и даде |
од живине тарану и резанце, спремане за зимницу, кад се то сушило у авлији; он је држао конац, |
шћем, на доксату, и кидајући митровске, зимње руже, запева тихо песму:</p> <quote> <l>У башчу м |
о ти овој! — рече Мане. — Зима иде, сас зимске руже да се закитиш! — рече и даде јој ону киту х |
пролет дамно минуло, јесен дошла, — <hi>зимске руже</hi> су цвеће!...{S} Несу руже од пролет, а |
и обриса кришом сузе, па му пружи киту зимских бледих ружа.</p> <p>— Ех! — уздахну Мане болно |
тетке и стрине боље и да нису, јер чим зину и отворе уста, оне јој само позлеђују ране својим |
ведена и испитана у неком селу код попа Зипе (који је већ познат као човек који лако суделује у |
ана до Ураније, да види шта је било.{S} Зла слутња се обистинила.{S} Тетка Уранија јој је све и |
аестој години купио му је џепни сахат и златан ланац.{S} Тога дана, кад је први пут обесио злат |
ц.{S} Тога дана, кад је први пут обесио златан ланац и сахат, Манулаћ се осетио сасвим мушко.{S |
ије</hi> и <hi>дугменџије</hi>, а ти си златар, <hi>јувелир</hi> један, може да се викаш! — лас |
ући као лекар, или, још боље, као нека „Златна домаћа књига”, јер кад она некога оцени да је бо |
и два један голем...{S} Има си занајат, златне руке: при владику искаче у пол дан, у пол ноћ — |
и поштен младић као и отац му; има <hi>златне</hi> руке, које више вреде и од правих <hi>сребр |
падао поред свег његовог лепог заната и златних руку његових: није им се допадао што је ловац, |
купити лаковане деверске ципеле и нову златну минђушу у уво (Манулаћ је био првенац), и још св |
{S} Знаје што је злато, и како се, ете, злато топи!...{S} Машалах, Манчо, — неси забадава син н |
рбаџије, па ће се, што зборе селски, за злато ласно нађе кујунџија.{S} А онај <hi>чапкун</hi> з |
Мане је, вели, тек нешто више: растапа злато, окива иконе, кује минђуше и белензуке, па и ово |
ра у <hi>злато</hi>!...{S} Знаје што је злато, и како се, ете, злато топи!...{S} Машалах, Манчо |
да <pb n="111" /> кујем срму и сребро и злато, — теб’ да накитим!{S} Да те нагиздим, та да се с |
ем?...{S} Кујунџија сам, ама... „носено злато”... бива ли?...</p> <p>— Мори, ћути си, несрећо к |
<hi>кујунџија</hi>, па се разбира у <hi>злато</hi>!...{S} Знаје што је злато, и како се, ете, з |
рук као фидан, а сва је била оно право „злато материно”.{S} Она је та на коју је сваки мислио к |
авање, — ласно за тој...{S} Што казаше: злату ће се кујунџија нађе! — заврши поносито тетка Кал |
ица, може да испадне по оном народном: „Злату ће се кујунџија наћи”...</p> <milestone unit="sub |
а га мајка кришом не потпомаже, било би зло и наопако.{S} Али и овако, у овим тешким приликама, |
ну досаду.{S} Јевда као убијена, а Мане зловољан.{S} Јевда никуд не излази, а Мане опет слабије |
ла се оданде после шест недеља, тужна и зловољна, тужећи се на дуго време, проведено тамо.</p> |
те и изгледају зловољни и забринути.{S} Зловољни су што нису имали времена да прочитају лекције |
аламе, него иду тихо и ћуте и изгледају зловољни и забринути.{S} Зловољни су што нису имали вре |
, дуго и досадно било, и она се вратила зловољнија и тужнија него икада што је била.</p> <pb n= |
реме и на рђаву кујну, нити оних силних зловољних маторих девојака, што миришу на камфор и носе |
рак.</p> <p>— Е, што искаш? — запита га зловољно и нестрпљиво Зона.</p> <p>— Татко и мајка ти н |
рилику?</p> <p>— Имам си... — вели Зона зловољно.</p> <p>— Коју?</p> <p>— Малко ли ги је, — вел |
отпадало с играчица!...{S} И Зона пође зловољно кући.{S} Осврте се још једном, и виде како Ман |
} Сал <hi>тол’ко</hi>... — рече јетко и зловољно Ајша.</p> <p>— Мало ли је? — запита је Мане. — |
и господство и да и сам тражи лека томе злу и <pb n="172" /> невољи.{S} Док је малодушна женска |
и.{S} Морао се тражити неки начин и лек злу.{S} Зато су одмах и нашли да ће бити најбоље да брз |
адикалнији лек сваком уопште друштвеном злу и мани. {S}И он је био спреман на сваку евентуалнос |
>— Доке, — викну уплашено Мане на њу. — змија ће те уапи, ако напрајиш как’в ешеклак!...</p> <p |
ружа је поносно мало напред, као водена змија кад издигне главу и броди водом.</p> <p>Сва чарши |
дно:{S} Задржава ли се он подуже увече, зна ли шта су то ћутеци, и носи ли фењер кад се враћа к |
неће ли прочитати што на лицу његовом: зна ли или не зна за све те гласове, од којих је њој бу |
бећава, а што обећа, то ће и испунити — зна то чорбаџи-Замфир.</p> <p>— Ете за твој кеиф, чорба |
Кој ти рече за бегендисување?</p> <p>— Зна си цела ма’ала, и сав град, — та ја да не знајем! — |
ућана, а он у дућану ради и опази је, а зна отприлике куда ће и којим ће се улицама вратити, — |
хватише и жене и стадоше клети Манчу (а зна се да је женска клетва страшнија и бржа и савршениј |
овине, новинари, бре брате, ако ко Бога зна, ко једни најчеститији и једни, заиста, најсвеснији |
Замфиров!...{S} Шта је ово, ако ко Бога зна? помисли Мане, па се само прекрсти од чуда и рече: |
ашто је тој саг тако у свет — кој ће да зна!...{S} Е, тој ти је саг алис и сас мен’...{S} А саг |
омислености његове и још никако неће да зна за њега, па зато на сва наваљивања мајке његове ниј |
ња прогутала за ту годину — то само она зна!{S} Отац Замфир је с њом врло мало говорио, а тетке |
р.{S} И кад се уверио да тетка Дока све зна, он јој се исповеди и призна јој искрено да му је З |
ева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају.</p> <p>И данас, још овако стар, воли |
S} И нико, сем Митанче Петракијевог, не зна зашто се Мане весели, зашто је весео, зашто части с |
и види да је све пропало за њ...{S} Не зна, не сећа се кад је то могла бити прошевина и прстен |
су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само осећа. |
леда, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само осећа.{S} Осећа да јој је нешто мил |
мило и тужно нешто; осећа да пати, а не зна још од чега пати.{S} А пријатна јој та самоћа, која |
а, напред на прса, и заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради, као што опет и не зна како с |
ој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна шта да ради, ни како да стане: одмах пребацује курј |
да се никад неће удавати!...) Ништа не зна, само га гледа, а израз лица јој такав и уста јој с |
се учинило да јој домаћин још ништа не зна.{S} Био је, истина, љут, али он је обично увек љут |
едно најобичније дечје лице, за које не зна човек како да каже — да ли је лепо или ружно, а нај |
ао, и сад, пијан као земља, спава, и не зна ништа ни за себе, акамоли за лист”.</p> <p>Зато је |
и сама зашто то ради, као што опет и не зна како силно стеже својом знојавом ручицом ручицу сво |
тати што на лицу његовом: зна ли или не зна за све те гласове, од којих је њој бучила глава не |
и писац не уме казати, јер то ни сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је |
амоћи, уживају, јер знају да их нико не зна где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд |
ли зашто баш најнесрећнија — она још не зна!...{S} У тој се собици најрадије бави; ту се чешља |
о стазом добродетељи — која, као што се зна, није никад примамљива, ни лепо утрвена — и било ра |
о?!{S} Говори француски, немачки, грчки зна.{S} Иде по господским кућама, курдисује клавире, св |
витка и повиша, и он запита Доку да ли зна она коју такву женску.{S} Тетка Дока се понуди сама |
ље остане то ту при руци тетка Доки, ко зна шта све може лупити и испричати (па и потући се с н |
ј први кад је ту песму спевао!!{S} И ко зна откад и на ком далеком крају Србије покрива црна зе |
скупе. {S}А дотле проводе време како ко зна.{S} Неки играју <pb n="132" /> жандара, неки домина |
у кога је постала за утеху она реч: „Ко зна зашто је то добро?!”, — и он се наскоро прибрао и и |
наочаре.{S} Чуди се Ташана откуд све то зна, и где је научила Зона све то?!{S} Говори француски |
зати, јер то ни сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове |
{S}Сада иде поносито, држи на себе, јер зна надмоћност и своју и своје куће над осталим другари |
играња Зониног, за које и стари Замфир зна, а још више због Зонине наклоности према Ману, о че |
али је учена — врло учена, све на свету зна, носи чак и наочаре.{S} Чуди се Ташана откуд све то |
} Зар тол’ко голему керку има Бела?! {S}Знав’ам Белу Стојанчину...{S} Познавам ти мајку! — вели |
!{S} Их, мајка му остарела!...{S} Мори, знавамо си ми жене убаво што је и кој је Манулаћ, а кој |
Па ти се, мори, у паре не разбираш; не знаваш што је повише: два гроша ели миланче!?{S} Ех, аџ |
е то!... — љутну се Јевда. — Мори, и не знаваш зашто си зборимо...</p> <p>— Мори, сал дор ве ви |
ово девојченце, Ставријо? — „Зар гу не знаваш, рече ми.{S} Из циркус пеливанка, она летошња, ш |
ва је то мука — то нико у тој гомили не знаде да каже...</p> </div> <pb n="140" /> <div type="c |
ете, ја сол три товара полиза, па си не знадо’ за тај реч, а оно, пази колицно је, па веће знај |
, па се разбира у <hi>злато</hi>!...{S} Знаје што је злато, и како се, ете, злато топи!...{S} М |
манет остави.{S} Тој си не знаје ники — знаје Бог и црна у Горицу земја, што ти татка покрива.{ |
тетка-Таска. — У сургунл’к!...{S} Нек’ знаје и запанти, куче, што је чорбаџинска кућа...</p> < |
{S} Овој како ће да му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} Много лошо, Бога ми ти к |
и махале, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир има на дом девојку!...{S} Разаб |
вика, ако се зове „побегуља” — берем да знаје зашто се такој зове.{S} Ете, тој ти се поздравила |
мен’</hi> у аманет остави.{S} Тој си не знаје ники — знаје Бог и црна у Горицу земја, што ти та |
, што праји, кад се врће дом — никој не знаје и не смеје да га питује...</p> <pb n="49" /> <p>„ |
/p> <pb n="102" /> <p>— Мори, и ваше се знаје! — плану Дока. — Деда како ти се викаше, како се |
а ти рекне, кад си и она сама, ништо се знаје?!</p> <p>— Ихааа! — засмеја се тетка-Дока. — За т |
ај реч, а оно, пази колицно је, па веће знаје!{S} Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан и једнак |
еју, и веле: „Лелее, лудо је, ама па си знаје што си је поубаво!” па му дају ливених ексера пун |
Видосте ли, мори, нашога Манчу како си знаје убаво што ваља?!...{S} Е, што је човек <hi>кујунџ |
а Господа кад си доживемо и тој!{S} Кој знаје, рече, што му је писано, и што ће да искочи из ње |
тим...</p> <p>— И Манулаћ?</p> <p>— Кој знаје...</p> <p>— Е сал Манулаћевица неће да биднеш!</p |
овник, та да се карају?!</p> <p>— А кој знаје!{S} Ама <hi>ништо</hi>, стринке, напрајише оди мо |
о мисли кад си ћути?</p> <p>— Е, кој гу знаје!...</p> <p>— А може ли да поје?</p> <p>— Па и пој |
дне, — а она си уфати свет...{S} Кој гу знаје куде је саг!...{S} У циркус ники зар...</p> <p>— |
да не знајем! — одговара Дока. — Мори, знајем си све; све ми казаше, мори, како на кадију ми к |
карује!...</p> <pb n="92" /> <p>— Мори, знајем си ја!{S} Ласно за тој!{S} Мен-ми сал оставите.. |
а ја си и сам јоште купи и спечали.{S} Знајем си; занајат, еснаф човек сам...</p> <p>— Знајем. |
мо...</p> <p>— Мори, сал дор ве видим — знајем си све убаво.{S} Од мен’ ли ће скутате ништо?!.. |
и; занајат, еснаф човек сам...</p> <p>— Знајем...</p> <p>— Имам си дућан.</p> <p>— Знајем, де.< |
јем...</p> <p>— Имам си дућан.</p> <p>— Знајем, де.</p> <p>— И муштерије имам сијасвет...</p> < |
А што кој да ми казује, кад си сама све знајем, и све видим?{S} Замилуваше се деца, та што... с |
зам свуд; не прилега, неје ред...{S} Не знајем си што се работи и збори по чаршију...{S} Па ти |
цела ма’ала, и сав град, — та ја да не знајем! — одговара Дока. — Мори, знајем си све; све ми |
проста жена, па се ич не разбирам и не знајем овој сагашње...{S} Стра’ ме, што ћеш сас мен’ да |
Несам говедо, селска несам, та да си не знајем што је чаршиски ред.{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу с |
ти не знајеш!...</p> <p>— Како да си не знајем?!{S} Бата-Таско зашто искочи до теб’-те?...</p> |
="110" /> пушку не испалим!{S} Ништо не знајем за себе, а све заради тебе!...{S} Ја си идем, па |
Лелее, — осмехну се Дока, — малко ли ги знајем?!...{S} Е, што је била она Сика, турена у песну? |
ућим гласом и испрекидано Мане. — Ја си знајем све...{S} Теб’-те стра’ од татка...{S} Стареји т |
да си ћутиш!{S} Све разбра’!{S} Све си знајем.{S} Све ми веће каза Васка, измећарка њојна.{S} |
о и мајка ти не бегендисују ме — тој си знајем убаво.{S} За тој те не питујем, веће за друго... |
м; ја, ако сам си жена проста, убаво си знајем дек неје заради мен’ тој”.{S} Па си зборим у пам |
те, тој четим!...{S} А ја си веће убаво знајем заради кога ми тај чес’ чине.{S} Некња си беја’ |
ми је, демек, казаја, — ама ја си убаво знајем...{S} Па за тој, ете, искочи’ саг до вас, да ве |
питујем, демек, за доцна кући идење... знајеш, има тесни сокаци, буџаци, <hi>ћутеци</hi> а т’м |
деца милују — што ти требају паре?!{S} Знајеш што се збори у онуја песну:</p> <quote> <l>Ако < |
се тетка-Дока. — За тој па да ми је!{S} Знајеш ли, мори, несрећо, да ми каза, — како из књигу д |
и <hi>ја</hi>, берем, убаво каза!...{S} Знајеш ли, Манчо, да те неће више да погледну заради он |
че”, несрећо чорбаџиска?! цикну Дока. — Знајеш ли, бре, ако дофатим саг ове нал’не (и показа му |
/p> <quote> <l>Да знајеш, моме мори, да знајеш,</l> <l>Каква је, туго мори, жалба за младос’!.. |
— заврши бата-Таско, — Јевдо, демек да знајеш да неје: „да неје било!” Било је, — ама у сто го |
на као и човечанство:</p> <quote> <l>Да знајеш, моме мори, да знајеш,</l> <l>Каква је, туго мор |
ре брате, рече, малко ли је!?...{S} Ама знајеш како бе’у цврсте и јаке путине, па ем сас потков |
>— Де, мори, — умирује га Дока, — ти ме знајеш убаво!{S} Не ли смо родљаци?{S} Несам говедо, се |
та си је работа! „Море, Таче, рече, не знајеш моју муку, па си збориш тако.{S} А, истин’, рече |
о искочи до теб’-те?...</p> <p>— Ама не знајеш ти ништо! — брани се бата-Таске. — Вика ме снајк |
! — вели јој Јевда. — Мори, ништо ти не знајеш!...</p> <p>— Како да си не знајем?!{S} Бата-Таск |
ће?!...</p> <p>— Ех, а ти па бајађим не знајеш, бата-Мане, зашто!</p> <p>— Жива нана, не знам с |
и, — одмахну руком Васка, — ти ништо не знајеш, бата-Мане!{S} Тараф-тараф се напраји код нас до |
ро, и за играње, — изеде си резилак, ем знајеш как’в резилак!...</p> <p>— Па кој ги рече за оро |
е молим, две ти очи, да ми помогнеш. {S}Знајеш какој си је...{S} Жена сам, удовица сам, не стиз |
баш очевици синоћног призора, који све знају, али неће да кажу.</p> <p>И то је дало повода сва |
и сматрају их за аџамије и да ништа не знају.{S} Варају се јако! „Добар петао се измалена учи |
ном првом, онамо куд она потрчи, а и не знају ни куд трче ни зашто трче — по том истом закону в |
о милу самоћу младим створовима који не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око кој |
у таквим приликама заљубљени обично не знају шта да разговарају, или разговарају којешта).</hi |
форду против капиталиста.{S} И пошто не знају какав ће положај према свему томе заузети енглеск |
pb n="15" /> и као да ни две унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ досад пет девојака потсвој |
урикати”, па тако и оне; све оне виде и знају: ко кога погледа, ко кога гурне, ко се о кога оче |
ни, скривени у тој самоћи, уживају, јер знају да их нико не зна где су.{S} Ту се тако повуче и |
рсна питања, да је ова све казала, и не знајући шта је све изблејала.{S} И тако је Дока дознала |
Замфир уђе, поклони се паши, паша му да знак да седне.{S} Доносе кафе и чибуке, пију и срчу. {S |
арку Дену, којој одмах затим даде очима знак да покупи филџане и ракиске чашице и шишенце с мас |
> <p>— Ела! — рече само толико.{S} Даде знак Ману, овај се диже и обојице нестаде из кафане...< |
није поручивао ништа.{S} Зато Ајша даде знак Дудији да запева ту песму.{S} Дудија запева, а ост |
игани хтедоше да престану, даде им Мане знак да свирају даље исту игру, па приђе и ухвати се с |
за њу увек био најбољи и најнесумњивији знак и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јег |
p>Зона га само овлаш погледа, даде оком знак Васки, измећарки својој, и ова се одмах ухвати у к |
ресекао; истресао би чибук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрецнуо.{S} |
о допало, тако јој се допало да га је у знак задовољства треснула руком и у мал’ му раме није о |
је за њу било нешто скоро још горе!{S} Знала је она поноситост те старе чорбаџиске куће, претс |
ла да је лепа, и да је чак лепотица.{S} Знала је то по огледалу, у које се, као свака млада дев |
и каквог не цвећа!{S} Само је лепа Зона знала каквога све цвећа није било у башти, јер она се с |
није поклањала никакве вере.{S} Она је знала да је Зона добро дете, и све ово је сматрала и пр |
амо на Зону хаџи-Замфирову. {S}А она је знала за то, па као свака ванредно лепа, а уз то још и |
и Зоне Замфирово.</hi> </p> <p>Зона је знала да је лепа, и да је чак лепотица.{S} Знала је то |
све ми рече Васке...</p> <p>— Е, што је знала да ти рекне, кад си и она сама, ништо се знаје?!< |
икада.{S} Па тако и сада.{S} Оно што је знала тетка Дока, није знала мајка Јевда, јер Мане није |
а.{S} Оно што је знала тетка Дока, није знала мајка Јевда, јер Мане није хтео, а други јој није |
ђе и понуди је шаком кокица!...{S} Није знала ко јој је у тај пар црњи — Манулаћ, или она фукар |
и мала Зона!...</p> <p>И мала Зона није знала шта је то; није ни слутила шта је то што се с њом |
олео је да чује тиху песму, и оне су то знале и тихо би тада запевале:</p> <quote> <l>Славеј-пи |
, зборе си, аџија не беше га туј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с кочије и с кардаши |
свакидашњи и редовни посетиоци и играчи знали су шта му то значи, и сви су погађали и метали на |
го био загонетка — у махали задуго нису знали је ли мушко или је женско!{S} Јер, кад је с оцем |
ћути, слуша, не сме да збори!{S} Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По |
у и прихвати:</p> <p>— У старо време се знало, бре брате, кој је старији, кој млађи; кој је гол |
а о том догађају.{S} И главно и детаљно знало се врло добро, јер Таска је свакоме тачно причала |
пусто, лудо; расло у сваки довлет; зар знало оно што је мука и невоља?...{S} Ама, саг, саг да |
удима!...</p> <pb n="161" /> <p>— Море, знам ја све то, — наставља Милисав, држећи на доњој усн |
— Ти ич бригу да си не береш за тој!{S} Знам си једнога, Ставре Јаре се вика... {S}Антика кочиј |
е, несам.</p> <p>— Јеси, јеси, Мане.{S} Знам те ја тебе убаво...{S} Јеси!...{S} Ти да се ожениш |
<p>— Заради <hi>некосену ливаду</hi>, — знам де!{S} Сол ручам, мајке... — уверава их тетка-Дока |
ми казује?... — вели поносито Васка. — Знам си ја убаво, зашто: „куде си она топрв иде, ја се |
ду!{S} Сас теб’ ћу, побратиме!</p> <p>— Знам те, де! — вели му задовољно Мане.</p> <p>— Е, што |
аботи?</p> <p>— Па, седи си...</p> <p>— Знам де...{S} Може и да лежи.</p> <p>— Хехе, — осмехну |
које си је овој девојченце, треба да га знам и познавам?{S} Та запита Ставрију полицају, што се |
ја сам зар онај стари адет, па искам да знам.{S} Зашто саг искочија ники <hi>нов адет</hi>, па |
.{S} Па, молим те, ујдуриши ти то; а ја знам шта је право...</p> <p>— Не бригај ти! — рекао му |
ата-Мане, зашто!</p> <p>— Жива нана, не знам си, Васке.</p> <p>— Ама разбира се убаво на шта пр |
еци ми, Таске, ако знаш?</p> <p>— Е, не знам ни сама си, Ташано, веће се и сама крстим с обе ру |
ве си зборе, све ме питују.{S} Па си не знам веће ни што је полоше: ели кад ме питује, ели кад |
е. — Ја сан немам...{S} Ја за вечеру не знам...</p> <p>— Леле! — рече мало подругљиво Зова.</p> |
{S} Та како саг да тражим, кад убаво си знам да ми неће дадну девојку?</p> <p>— Та што неси тра |
— одговара Миче Шебинче, - ја си тол’ко знам и пантим...{S} У наш варош, — тај си је адет...</p |
сијасвет, ама сал туј пуче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чорбаџиске куће што си кутају од |
орбаџиски ред, — требаше <hi>твоје</hi> знање да је!...{S} Питујем те: куде ти је Зоне?</p> <p> |
то те гледам, — тој си је <hi>моје</hi> знање, а да беше ти жена од чорбаџиски ред, — требаше < |
о си милује, — Дој си је <hi>њојно</hi> знање...</p> <p>— Тол’ко?</p> <p>— Тол’ко се збори... — |
ни му ја па татко; тој ви је, вика, на знање и, ете, управљање!{S} Ич да му никој не дава паре |
поздравље?</p> <p>— Па тој си је твоје знање.</p> <p>— Па питуј ме, де!</p> <p>— Па од кога?</ |
</p> <p>— Тој ли су твоје чкоље и твоје знање?!...{S} Тој ли те учила даскалица у чкољу?! — заг |
тетка Калиопа.</p> <p>— Тој си је моје знање, кој ми је, демек, казаја, — ама ја си убаво знај |
, — таг ће скоре да чујеш и за <hi>моје знање</hi>!...{S} Ће ме неки убаво запанти и плати ми з |
ћи га мило. — Тој си је његово петалско знање...</p> <p>А наша „Трша”, ете, и „Кундака” опуштил |
лешу ниједан!{S} Овој си је наше женско знање!” па заокупила папучом по оним женама, па уза сва |
и се Зоне”?...</p> <p>— Тој си је њојно знање...{S} Што ме питујеш?{S} Може да се посмешила, а |
је, ако не баш с одобравањем, а оно са знањем хаџи-Замфировим.{S} Ах, да је оно старо турско в |
посета и прошевина, удешено са Зониним знањем и пристанком, и зато је плануо на Зону, силно пл |
мишљење целога града...</p> <p>— Море, знао сам ја то, — говорио је Милисав, опет у кругу свој |
{S} Знао је он добро старога господара; знао је да је у кући свемоћан, да што он каже то је каз |
</p> <p>А и паша је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир сила и у Стамболу.{S} Сменио је |
i>„Ћуд је женска смијешна работа!”</hi> Знао је много и није знао ништа, — зато се кренуо Мани |
ао на сусрет жељама хаџи-Замфировим.{S} Знао је он добро старога господара; знао је да је у кућ |
ак издалека опазило оштро око његово, а знао је и све хаљине њене <pb n="63" /> које су боје, и |
а највише од оца, који дотле није ништа знао, и коме су тек сада све казали, и потужили му се к |
ствар је свршена!..,</p> <p>А и паша је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир сила и у Ст |
ле, видо’, Зоне...” </p> <p>Сваки ју је знао и певушио, и жењени и нежењени, и млади чапкуни и |
на, готово рећи демонска.{S} Ко је није знао и ко се није за њом окренуо, кад, поносито као пау |
ања и распитивања, а по потпису се није знао ни могао управљати, јер је на свршетку овог пакосн |
ешна работа!”</hi> Знао је много и није знао ништа, — зато се кренуо Мани у дућан.{S} Кренуо се |
оју су сви сматрали за род, а нико није знао да каже какав им је род.{S} Манина мајка им каже з |
а света.{S} Најтеже му је било што није знао шта ће с рукама; срећом се тада сећао сахата, вади |
и начин ће јој се осветити, то још није знао, и зато је сад мислио само о начину освете.{S} И, |
се суши преко авлије, хранио живину, и знао увек тачно колико има петлова, кокошака, пилића, п |
ом практиком на томболама извежбао се и знао је из искуства да су цифре увек некако сувопарне, |
/l> </quote> <p>Чорбаџи-Замфир је чуо и знао за ту песму; није са ни љутио на њу.{S} Можда зато |
де, а после вечере где свира — ко би то знао!{S} Тако, наизменце — мало посвира, па онда пије, |
снела у њиховој авлији.{S} Све је он то знао и имена свима њиховим и многим комшиским кокошкама |
вог читања увидети.</p> <p>Мане је Зону знао још као дериште, као „чупе” или „чупенце” — како б |
старости, звања и занимања, извесно да знате ту песму о лепој Зони.{S} Али има што не знате, а |
у песму о лепој Зони.{S} Али има што не знате, а што ћете тек из ове приповетке сазнати, а то ш |
из ове приповетке сазнати, а то што не знате, то је то: на кога се односила та песма.{S} Та је |
ајима наравно да Јевда није смела ништа знати...</p> <p>— Што искаш, снајке-Јевдо? — запита је |
и нашљемам ове ракијчине!... (Уосталом, знаће се и то у своје време...) Од муке је све то, брат |
ма, и ту дигне обрве и прст увис и вели значајно — голем капетал!” И кад се која уда, он ни онд |
ала је Уранија — и то је имало нешто да значи, и није тек онако што је Јордановица необично ста |
и посетиоци и играчи знали су шта му то значи, и сви су погађали и метали на једну исту цифру.{ |
и тек неког где одмахује руком, а то му значи: „Не питај!{S} То ми је мана да сам дружељубив!”< |
враћена; јер то што је враћена није још значило да јој је повраћен и стари добар глас њен. — Св |
а што да му чиним?{S} Једно ми је дете, знаш како је!{S} Купи му штифлетне а-ла-франга...{S} А |
зила туда. — Ћу те питујем, ако, демек, знаш да ми кажеш ништо...{S} Ели се, Мичо, девојке воде |
тај реч!...{S} Овуја мушљику имам си... знаш од које време гу имам?!{S} Море, и не пантим веће! |
>— Да се неси посмешила, невесто?...{S} Знаш:{S} Манулаћ и Манча слично му долази, — та може да |
а чисто пушила <pb n="30" /> од пива. — Знаш ли, бре, како ћу да га поткупим?!{S} Море, ни пас |
ни па збореше сас овеја.{S} А ове — ама знаш како ми чес’ давају, како ми лацкају! „Стринке, ст |
подвезице, гакице женске, чорапе — ама знаш кол’ко су дуге!...{S} Дуге, како да ће около шију |
ија...</l> </quote> <p>Па тек скочи, не знаш ни зашто ни крошто.{S} Остави дућан на калфи, а он |
јој такав и уста јој стоје тако, да не знаш или се смеши или ће да заплаче...{S} И доклегод ор |
напрајило тој чудо, реци ми, Таске, ако знаш?</p> <p>— Е, не знам ни сама си, Ташано, веће се и |
— Питујем, — вели Ваче Шаторче, — зашто знаш...{S} Ето, заб’равија сам зар онај стари адет, па |
„Уа, уа!”</p> <p>А Мана облио мртвачки зној.{S} Стегло га нешто у грлу, дави га, притискује му |
ана, који, сав обливен по челу грашкама зноја, једнако гледаше за њом. {S}И кад уђоше и заманда |
о опет и не зна како силно стеже својом знојавом ручицом ручицу своје другарице Гене, или се на |
гову руку, па од времена на време брише знојаву руку јаглуком и брзо га опет хвата и чврсто држ |
ог оставио да човек баш мора радити и у зноју лица свога зарађивати хлеб, кад, ето, од левентов |
нова градина.</l> <l>Ој, хој-хој, леле, Зо...</l> </quote> <p>али не доврши, јер пуче шамар, и |
и на Зону.</p> <p>— Ихаха! — засмеја се Зова и зовну Васку измећарку, па одоше обе смејући се, |
.</p> <p>— Леле! — рече мало подругљиво Зова.</p> <p>— Ја вино точим, вино не пијем; песну иска |
хоће ли да им буде часник?{S} Једна га зове за девера, друга за кума, трећа за старојка, а он |
ишњег сина Замфира, који се данас стога зове још и хаџи-Замфир.</p> <p>Али хаџи-Замфир имао је |
заборављала би врло често како се која зове, а и разговор би трајао врло кратко, тек у неколик |
еш? —</l> <l>Ако, дадо, ако, миралај ме зове</l> <l>Миралај ме зове, на татли баклаву.</l> </qu |
ако, миралај ме зове</l> <l>Миралај ме зове, на татли баклаву.</l> </quote> <p>— О Господи! - |
адни гу... ће те чека, па, вика, ако се зове „побегуља” — берем да знаје зашто се такој зове.{S |
а Дока се брани и вели да је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде да прерипујемо, кој ће п |
бегуља” — берем да знаје зашто се такој зове.{S} Ете, тој ти се поздравила!{S} Води гу, рече, — |
ладости, која се обично бујном и бурном зове.{S} Једини, велим, јер он је иначе увек био стидљи |
купа младежи обојега пола, који се скуп зове оро; а том ће приликом већ помало моћи и завирити |
>хаџијо</hi>, веће <hi>татко</hi> да ме зовеш...{S} Татко сам ти, зашто си ми <hi>аманет</hi>.. |
то ти татка покрива.{S} По саг да ме не зовеш <hi>чорбаџијо</hi> и <hi>хаџијо</hi>, веће <hi>та |
еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да се зовеш, ете, мајстор-Маниница!...{S} И она луда и брљива |
прође Васка крај дућана, а он био сам, зовну је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли су ви? — запит |
.</p> <pb n="75" /> <p>— Васке, море! — зовну Зона измећарку своју, а ноздрве јој се силно шире |
ну.</p> <p>— Ихаха! — засмеја се Зова и зовну Васку измећарку, па одоше обе смејући се, а остав |
} Доне, несрећо селска! — викну Јевда и зовну измећарку.</p> <p>— Што искаш, стринке?</p> <p>— |
већ ко је протурао тај глас.{S} А затим зовну још Зону, да се опрости и с њом.</p> <p>— Па иди |
ет ником не остаје дужан.{S} Девојке га зову и питају га: хоће ли да им буде часник?{S} Једна г |
неко има само мало веће бркове, већ га зову и саме удаваче <hi>„чича”</hi>, а ако још пусти и |
у кући чорбаџи-Замфира.{S} Оне га и не зову друкче него <hi>чорбаџијо</hi>, <hi>аџијо</hi> или |
/hi>, а ако још пусти и браду, њега сви зову <hi>„попе”</hi> или <hi>„дедо”</hi>, па ма колико |
, а они га, опет, пазе и чест му одају (зову га пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би |
ова, његова мезимица, то је млада Зона, Зона Замфирова.{S} Сва су деца Замфирова била лепа, све |
кад је Зона у шеснаестој својој години, Зона је друкчија: није више оно џигљасто чупе што блене |
, а највише се смеју баш сами младенци, Зона и Манулаћ. {S}Манулаћ се пустио из кола, па се сам |
и сетом је неком милом испуњавала...{S} Зона узе за руку Гену, приђоше и ухватише се међу играч |
ева, а почиње са: „На порту сеђаше”.{S} Зона је била — што лепо рекао тада поштар и телеграфист |
не.{S} И то траје већ неколико дана.{S} Зона неће никако ни да чује за Манулаћа, а Мане опет ка |
до друге, па гледају како свет игра.{S} Зона гледа равнодушно, уморно и као мало потсмешљиво по |
евљанку”, Манча се ухвати до Калине.{S} Зона више није играла. {S}Гледала је како играју, а ниј |
вати у коло и растави Манчу од Зоне.{S} Зона више и не погледа на Ману, игра и даље и све гледа |
тако најприличније проводи празник.{S} Зона у соби до њихове.{S} А оне седе и шапућу — чуде се |
настао је код Замфирових прави лом.{S} Зона је из побочне собе све чула, а ону <pb n="105" /> |
девер, да је њега — Манулаћа то јест — Зона бегенисала и да је суђено и писано било.{S} А кад |
анча гледа онако као некада она њега, а Зона њега мало боље него он њу некада.{S} Али је и Манч |
учом из собе у собу и преко басамака, а Зона се смеје кроз плач, па вели: — Ама ја ћу ти умрем, |
кве и села у трем, који је око цркве, а Зона је вребала и увребала.{S} Искрала се од својих, са |
ни украдну тета-Зону!” <pb n="119" /> А Зона силно бризнула тада у плач. — „Свирите, ништо, вич |
илну лупу срца и да га не опази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, и блеђа но <pb n="118" /> ика |
о; шта је он могао чути?{S} Ништа.{S} А Зона и Васка биле су ту, али оне неће смети никоме <pb |
ва, али јој мајка никако не да то.{S} А Зона се растужи обично тада и говори о смрти.</p> <p>— |
ј ће те такву, без курјуци, узне?!” — А Зона јој одговара: „Мори, глај си посла, нане, — <hi>ја |
и без алву слатка и блага!...</p> <p>А Зона само прћи уста и не одговара ништа; стоји као свећ |
два гроша од кетену алвицу...</p> <p>А Зона се креће љута, ништа му не вели, него иде школи.{S |
не само да приметише како им је њихова Зона лепа, него приметише чак и то како је чупе Зоне за |
, а после нестаде и њега.{S} Отсекла га Зона, ошишала се, а на тршавој глави јој мушки шешир не |
атили.{S} Тако је свету јављено било да Зона није никуд била одведена, него да је код родитеља, |
крено да није до њега кривица, али када Зона спомену Докино име, — да је и она ту умешана била, |
ка његова, његова мезимица, то је млада Зона, Зона Замфирова.{S} Сва су деца Замфирова била леп |
викну за њим једно „Уа!” али се ту сада Зона умешала, па не да.{S} Смеје се, истина, али га ипа |
међу црном бујном косом, па му изгледа Зона сјајна и свечана као заветна икона.{S} На плећима |
поносита, уображена, хладна, чорбаџиска Зона!... .</p> <p>Васка је истину казала.</p> <p>По одл |
уњави Манулаћ, којега је толико гледала Зона.{S} И да Манулаћ није био онакав какав је, да није |
ћ на гласу као момак и играч.{S} И мала Зона је још тад приметила да највише махалских девојака |
њима, по том истом закону, пошла и мала Зона!...</p> <p>И мала Зона није знала шта је то; није |
ну, пошла и мала Зона!...</p> <p>И мала Зона није знала шта је то; није ни слутила шта је то шт |
ако јутро, кад је ишла у школу, застала Зона и куповала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ |
унду, пошивену зеленим атласом, враћала Зона преко сокака од сестре Костадинке, која је у друго |
е песму игра.{S} Ту је игру јако волела Зона и због игре, а још више због песме, која је њој мн |
шана откуд све то зна, и где је научила Зона све то?!{S} Говори француски, немачки, грчки зна.{ |
уо и гледао на ону страну куд би прошла Зона у оној њеној зеленој атласној бундици и алевим шал |
ју приводила, — брже него што је и сама Зона желела и очекивала.</p> <p>Свршила се и прошевина |
кад јој на Крстовдан приђе главом сама Зона и поче о том истом да јој се јада.{S} Јевда изишла |
емиле снове.{S} Снева Ташана, а ко њена Зона учена, није више онако умиљата, али је учена — врл |
бака и каквог не цвећа!{S} Само је лепа Зона знала каквога све цвећа није било у башти, јер она |
од општинског фењера, а не витка и лепа Зона хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то силно љутило, пон |
— „Ама, па може да се и удам”, одговара Зона, „теке неје зорт!{S} Има време, нане!{S} Зашто си |
/p> <pb n="143" /> <p>— Јок! — одговара Зона уморно и уви се још јаче у своју зелену свилену бу |
је танак, висок; има ли мустаћи? — пита Зона. — Нећу га, ако нема мустаћи...</p> <p>— Па... ће |
х врата.</p> <p>— А кој си је? — запита Зона радосно.</p> <p>— Е, ела сама да га погодиш!...</p |
ида.</p> <p>— Што ти требам! — прошапта Зона тихо и плашљиво.</p> <p>Васка је разумела.{S} Изма |
ицу — она је стара!{S} Она је сад, иста Зона, никако друкше, него као једна поништена таксена м |
е”, или пуштајући звуке „ццц!” а то све Зона, наравно, да и чује и види, па јој тешко, и плаче |
ри од чисте срме и слубио је, кад прође Зона Замфирова!{S} А затим би баталио посао, примакао б |
Та, викам... ако искаш... — и ту подиже Зона глас и настави јачим гласом, да би и Мане чуо — ви |
ала никакве вере.{S} Она је знала да је Зона добро дете, и све ово је сматрала и презирала као |
о, и не треба.{S} И они приметише да је Зона расејана и замишљена.{S} Ништа не упамти што јој к |
окина било.{S} Од Васке је дознао да је Зона грдно много пропатила због тога од свију, а највиш |
ашна му је била и сама та помисао да је Зона све то морала чути и видети, а још му страшнија бе |
се развија ова наша приповетка и кад је Зона у шеснаестој својој години, Зона је друкчија: није |
...</p> <p>— Код Манчу ли? — прекиде је Зона јетко, шапатом. — Фукаро!...</p> <p>— Како рече?.. |
ери његове као жене осташе лепе, али је Зона ипак најлепша међу њима била.{S} Имала очи као кад |
а би тада запевала ту песму, у којој је Зона видела себе и свој зао удес што је рођена у чорбаџ |
салетеле Зону; и које чудо онда ако је Зона подлегла, попустила и постала друга — постала опет |
било свакојаких.{S} Причало се како је Зона отета на чесми, како је у кола бачена и у тој гужв |
у, акамоли најлепшу девојку, као што је Зона!... .</p> <p>Мане, Мане је мајстор за тако нешто.{ |
исповеди и призна јој искрено да му је Зона посред срца.</p> <p>— Аха! — кликну тетка-Дока. — |
пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — замуцкује Зона, а већ готова да се заплаче од муке.</p> <p>— Ех, |
а Ману, него Ђорђију, додајући: нека се Зона сети оне речи која вели да ивер не пада далеко од |
ne unit="subSection" /> <p>Променила се Зона; постаде дете друкчије.{S} Није више онако безбриж |
и цигару.</p> <p>— Пушти ме! — отима се Зона.</p> <p>— Остани јоште малко! — зауставља је Мане. |
алвицу?...</p> <p>— Јок! — обрецује се Зона.</p> <p>— Е, што гу треба алва, кад су гу, ете, ус |
к ове приповетке.</hi> </p> <p>А ако се Зона поносила што се свет за њом окретао, могла се, вал |
шу кућу...</p> <p>— Хе-хе! — осмехну се Зона. — Така ко ће саг бидне тој!...{S} Васка ни се уда |
...</p> <p>— Пушти ме, да си идем! рече Зона и измаче се, а Мане је задржава и вели јој:</p> <p |
азујем ти саг: иди си, пушти ме! — рече Зона и измаче корак-два.</p> <p>— Остани јоште малко! — |
ође.</p> <p>— Вика’ те... ете... — поче Зона, а сва бледа, сувих усана, а истурила изазивачки д |
она песма о Зони стигла пре ње у П*, и Зона је само интересантна била тамо, и ништа друго.{S} |
ватају се у коло.{S} Дође мало после, и Зона са другарицом својом, Геном Кривокапском, онако ис |
откидало и отпадало с играчица!...{S} И Зона пође зловољно кући.{S} Осврте се још једном, и вид |
опомене учинише напослетку своје.{S} И Зона као да подлеже.{S} Силно јој се уврте у главу и си |
амам, где и тако нису одавно били.{S} И Зона ће моћи, јер јој је данас већ много лакше.{S} Ту у |
ади ње, као алузија на њу, певају.{S} И Зона је била, што је сасвим и природно, поносита стога. |
Ред ли је? — наставља тетка-Таска. — И Зона, и Калина, и друга ника!...{S} Па бива ли, мајке?! |
а његова!{S} Сви су повукли, а Ташана и Зона највише.{S} Да је то само пуст глас и лажна клевет |
је сем тога чула да су се некад Мане и Зона пазили и севдисали, и како им је зар писано да се |
церека се на нове ексере.{S} Тада се и Зона насмеја онако кроза сузе.{S} Гледа је Мане, па му |
ми ону жалну еврејску песну! — рекла би Зона Васки, седећи тако често тужна на доксату, и, отур |
тако ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Манулаћа — прилика ли је?!</p> <p>— За Мана не |
и буде девер.{S} Дакле, мора!...{S} Али Зона неће; вели да Манулаћ нема ни форму за девера! — А |
си прилику?</p> <p>— Имам си... — вели Зона зловољно.</p> <p>— Коју?</p> <p>— Малко ли ги је, |
дућану, јер му је једнако била у памети Зона и њено понашање, и онај туњави Манулаћ, којега је |
ше помисао: шта је све морала претрпети Зона после свега тога од својих у кући!... {S}Зато није |
ра’!... — рече оборених очију и дршћући Зона.</p> <pb n="107" /> <p>Као и сваки човек, и Мана ј |
отсмех као ниједна њезина друга, заврши Зона и бризну силно у плач.</p> <p>Јевда је неко време |
је било.{S} Плачним гласом причаше јој Зона да је она, истина, крива, јер га је волела и хтела |
и је.</p> <p>— Е, — заврте тужно главом Зона, — <hi>моје</hi> си је <hi>било</hi>, тето! — рече |
си не пазариш?! — прекиде га заједљиво Зона.</p> <p>— Не слушај душмани моји по ма’але...{S} Н |
при мужа... — упаде јој у реч заједљиво Зона.</p> <p>— Па, ако дадне Господ и к’смет ми бидне.. |
скаш? — запита га зловољно и нестрпљиво Зона.</p> <p>— Татко и мајка ти не бегендисују ме — тој |
<p>— Болна сам, тето, — одговара полако Зона.</p> <p>— Болна?</p> <p>— Глава гу боли, — вели Та |
<p>Тада се све разиђоше задовољне, само Зона остаде тужна и не могаше задуго ока склопити.{S} О |
> <p>— Тол’ко се збори... — рече хладно Зона и окрете му леђа.</p> <pb n="113" /> <p>— Е, кучко |
мен’?...</p> <p>— Мори, — рече досадно Зона, — Васка могла да си збори што си милује, — Дој си |
.</p> <p>— Пушти ме! — вели му уплашено Зона и окреће се на све стране.</p> <p>— Ти не слушај, |
лко ли ги је, — вели кокетно и поносито Зона, — та да ги пантим...</p> <p>— И Манулаћ?</p> <p>— |
> <p>— Ба, нећу си! — прекиде га љутито Зона и залупи авлиска врата за собом, оставив Мана напо |
инке?</p> <p>— Ништо! — одговара љутито Зона и стеже ону алву симитом.</p> <p>— Како ништо?!{S} |
ка.</p> <p>— Јок, тето, — одговара тихо Зона, па зарони још јаче своју лепу, бледу главу у шаке |
и до Зоне, а није му то ни требало, јер Зона више није играла; остала је и само гледала.</p> <p |
9" /> <p>— Леле, Васке, пази си! — шану Зона и стаде сва уздрхтала и плашљиво се осврташе да је |
шља се тихо.</p> <p>— Што искаш? — шану Зона, па се и она тихо искашља.</p> <p>Обоје стали тако |
<pb n="75" /> <p>— Васке, море! — зовну Зона измећарку своју, а ноздрве јој се силно шире на на |
ћефу, и таку слику и прилику као што су Зона и Мане, мучно да би могао наћи и саставити...</p> |
Мане, две ти очи!...</p> <p>Гледала их Зона, али замало; заклонише их и захватише међу се гоми |
све те и такве ствари.</p> <p>Ту је још Зона чула за Манчу да је најлепши момак, и видела да се |
<pb n="5" /> <div type="titlepage"> <p>ЗОНА ЗАМФИРОВА</p> </div> <pb n="6" /> </front> <body> |
љку, гајтане мој!“</p> <pb n="57" /> <p>Зона још није играла у ору нити се љуљала на нишаљци — |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Зона је била кћи чувеног чорбаџи-Замфира, богатог и ува |
их стазица и другарица?</l> </quote> <p>Зона се љуби с њима, а оне је гледају, смеше се на њу о |
ујунџија и Зоне Замфирово.</hi> </p> <p>Зона је знала да је лепа, и да је чак лепотица.{S} Знал |
атија сам човека да га питује...</p> <p>Зона издиже обрве и слегну раменима, као да хоће да каж |
ухвати се с леве стране до Зоне.</p> <p>Зона га само овлаш погледа, даде оком знак Васки, измећ |
па ти прати, ете, по измећарку.</p> <p>Зона се диже и оде, а Таска скиде шамију и раскомоти се |
pe="titlepage"> <p>СТЕВАН СРЕМАЦ</p> <p>ЗОНА ЗАМФИРОВА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ПРОСВЕТА</p> <p |
аде за муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зоне, да <pb n="111" /> кујем срму и сребро и злато, — |
пасе од травку зановет... брљив стадо’, Зоне!</p> <p>— Хе!...</p> <p>Мане ућута.{S} Настаде мал |
/p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне, где се премењуваш,</l> <l>Где се премењуваш, леле |
/p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне,</l> <l>Где се премењуваш... </l> </quote> <p>Калф |
уши ту песму: „Синоћке те, леле, видо’, Зоне...” </p> <p>Сваки ју је знао и певушио, и жењени и |
шмани моји по ма’але...{S} Несам такав, Зоне, како казују...{S} Ћу те слушам; кад ми рекнеш: ос |
ам, песну не слушам, а све заради тебе, Зоне!...{S} У лов идем, <pb n="110" /> пушку не испалим |
/p> <quote> <l>Где се премењуваш, леле, Зоне,</l> <l>У нова градина.</l> <l>Ој, хој-хој, леле, |
жи очима њу...{S} Мало после, ето и ње, Зоне.{S} Излази из куће, спушта се достојанствено као г |
, ете, мило за њума...{S} А за њума ли, Зоне, купујеш ту алвицу?...</p> <p>— Јок! — обрецује се |
ми често нагвирују:</l> <l>Дома ли си, Зоне? ваздан ме питују!...”</l> </quote> <p>Више се ниј |
асевдах... „Ја си учини’ тој, збори си, Зоне, а он саг нека си чини што си хоће и милује!...{S} |
таја песна! вели Васка. — Није, демек, Зоне жална што је Еврејка, веће то се за друго ништо ра |
анулаћ банкирче.</l> <l>— „Здраво-живо, Зоне!{S} Што ти раде дома?”</l> <l>— „Здраво су ми дома |
-пиле, мисли зора је!” Ленче Кубеџиско, Зоне Ставрино, Јоне Мамино и Гену Кривокапску све их сп |
а, Ленче Кубеџиско и Генче Кривокапско, Зоне Ставрино и Јоне Мамино, па играју и певају ону, ом |
воја градина;</l> <l>Где се премењуваш, Зоне, у свилена риза,</l> <l>У свилена риза, леле Зоне, |
ћеном носићу њеном.</p> <p>— Што искаш, Зоне? — одазва се и притрча јој Васка.</p> <p>— Отиди с |
Синоћке те, леле, видо’, <pb n="18" /> Зоне”.{S} Море, па не само ту песму, него и ма коју дру |
запитаће Мане:</p> <p>— А... ете...{S} Зоне... здраво ли је?{S} Што работи?</p> <p>— Па, седи |
Има јоште за удавање из туј кућу...{S} Зоне, море, — рече дршћућим гласом и испрекидано Мане. |
је?{S} Викни гу!{S} Окни гу при нас. — Зоне, мори!{S} Ела ’вам-ке, при тету ти! — раздера се т |
е да биднеш!</p> <p>— Бре-бре!</p> <p>— Зоне! — рече Мане молећивим гласом.</p> <p>— Остави ме! |
<hi>За мен’</hi> ти даде?!...</p> <p>— Зоне...</p> <pb n="188" /> <p>— Л’жеш ме, мори!</p> <p> |
азујеш... што ми треба тој?...</p> <p>— Зоне — рече Мане и притеже пас око себе. — Ја сан немам |
ратила? — пита је понова Мане.</p> <p>— Зоне, а кој ће други да прати? — одговара Васка. — Ако |
борили главе и гледе преда се.</p> <p>— Зоне, на једна реч...</p> <p>— Пушти ме! — вели му упла |
је презриво од главе до пете.</p> <p>— Зоне, мори!...{S} Не слушај гу, Калино, што збори!{S} И |
о и стаде стражарити и пазити.</p> <p>— Зоне! — ослови је Мане и искашља се тихо.</p> <p>— Што |
увана и усплахирена, запитала:</p> <p>— Зоне куде ви је?{S} Саг си дођо’ из лојзе, пусто остало |
игла на удају.{S} Питао би је:</p> <p>— Зоне, мори, што ти работи датке Костадинке?</p> <p>— Ни |
цкарина...</p> <p>— Кој, мори?</p> <p>— Зоне, мори... наше Зонче...</p> <p>— За <hi>кога</hi> р |
тој, тако да кажем, „крађи и прекрађи“ Зоне, које је, управо, било мишљење интелигентнијег и с |
есрећни отад лепе и неваљале „побегуље” Зоне, за којега су, опет, постојале две верзије: једна, |
Убаво ми обеле образ!{S} Хаџи-Замфирска Зоне се фаћа у оро... иска да се ороди сас луду Доку, Д |
одмах ухвати у коло и растави Манчу од Зоне.{S} Зона више и не погледа на Ману, игра и даље и |
} Али то све није јој ништа помогло код Зоне.{S} Јер, слушајући тетку, Зони је Мане због таквог |
ете!.., По чаршију се, ете, збори да је Зоне станула <hi>побегуља</hi>, побегуља за онога — оно |
ање да је!...{S} Питујем те: куде ти је Зоне?</p> <p>— Ете, па овде си је!</p> <p>— Ваздандан? |
ћи и завирити у душу и скривене осећаје Зоне Замфирове.</hi> </p> <p>Али сада, у ово време кад |
— не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не познаш! <hi>Никаква</hi> се напрајила |
илена риза,</l> <l>У свилена риза, леле Зоне, у чичек-антерија!</l> <l>Ој, хој-хој, леле Зоне, |
ичек-антерија!</l> <l>Ој, хој-хој, леле Зоне, у чичек-антерија...</l> </quote> <p>Па тек скочи, |
мењуваш,</l> <l>Где се премењуваш, леле Зоне, у твоја градина;</l> <l>Где се премењуваш, Зоне, |
овара.</p> <p>— Чу ли, мори, пратила ме Зоне да те махсуз нађем и да ти рекнем да гу много мило |
Туго, Васке, што да прајим?! — уздахне Зоне.</p> </div> <pb n="90" /> <div type="chapter" xml: |
а, него приметише чак и то како је чупе Зоне заљубљено, па пронађоше чак и у кога се загледала. |
трашно ако његова мезимица, његово чупе Зоне, недељом оде са другарицама на ћошак пред Калоферл |
растоше у дуге курјуке, а џигљасто чупе Зоне разви се у витку девојку Зону, само очи што осташе |
атке речи: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” које му једнако брујаху у ушима као најмилија пе |
у пролазу: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” тако брзо, да Мане није имао времена ни да дође |
ого да ти рекнем...{S} Поздравила ти се Зоне и рекла да ти рекнем:{S} Ако ти је јоште криво на |
— Па од кога?</p> <p>— Поздравила ти се Зоне...</p> <p>Мане ћути и ништа не одговара.</p> <p>— |
ла, и зборила, ете... „Поздравила ти се Зоне”?...</p> <p>— Тој си је њојно знање...{S} Што ме п |
звониле Васкине речи: „Поздравила ти се Зоне!” И зато није ни чудо што није успут приметио буљу |
уја, ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зоне Замфирско!...</p> <p>— Туј сам!{S} Што ти требам? |
укње и алеву од шалвара лепе и поносите Зоне Замфирове.</p> </div> <pb n="20" /> <div type="cha |
тоном. — Та ако искате прилику за ваше Зоне, е, ја си имам једну прилику... па за тој и искочи |
<p>— Које чупе?</p> <p>— Ете, оно ваше Зоне?</p> <p>— Па ће гу удавамо.</p> <p>— Па што чекате |
> <p>— Кој си је дете?</p> <p>— Па наше Зоне...{S} Деца, мори, неје ти ни срам!...</p> <p>— Как |
Због тога се, ето, сукобише и посвадише Зоне и Мане.{S} И то траје већ неколико дана.{S} Зона н |
му жива слика звезданог неба, месеца, и Зоне како стоји умотана у бундицу своју с истуреном лев |
че и сави кажипрст као куку.</p> <p>— И Зоне пратила? — пита је понова Мане.</p> <p>— Зоне, а к |
једаред нађоше заједно Мане кујунџија и Зоне Замфирово.</hi> </p> <p>Зона је знала да је лепа, |
Чује се свирка на далеко!{S} Чује је и Зоне кроз ону меку и тиху септембарску јесењу ноћ, а ве |
ку, Ленче Кубеџиско, Доне Чешменџиско и Зоне Ставрино и Јоне Мамино.{S} Све су то и лепе и пошт |
она што је била!{S} Било цвеће — било и Зоне!... — заврши дршћућим и загушеним гласом млада жен |
и Мане.{S} Али да призна да све то ради Зоне Замфирове ради — то ни за живу главу неће, јер онд |
оли, к’не и томе подобне ствари.{S} Али Зоне нигде не беше, нико је није видео (а чудно би им б |
р верујеш. „Однеси му и овој, — рече ми Зоне, — и питуј га: е ли је било јоште у свет да је дев |
игу да си четеше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, и које си песне поје, и што си ш |
амо се једаред десило да је прошао крај Зоне, па га неки ђаво натентао — и он се окренуо за њом |
Виде ли, Доке, што је, рече, убаво овој Зоне Аџиско; па бела како замбак, а очи гу како бадем, |
в Манча, а убаво, ете, и Замфирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидну убава, све на татка |
тим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеириш, па... ако што неси |
пиј си малко, Доке...</p> <p>— Ете, тој Зоне Чорбаџиско да видиш сал!... — вели јој Дока излазе |
, па приђе и ухвати се с леве стране до Зоне.</p> <p>Зона га само овлаш погледа, даде оком знак |
p>Зарекао се да се више неће хватати до Зоне, а није му то ни требало, јер Зона више није играл |
ачање па збориш? — пита је тихо и болно Зоне.</p> <p>— Па, демек, за спацирување, ете, неси иск |
и Ленче оно Кубеџиско.{S} Беше ту и оно Зоне Замфирова; ама оно си, како чорбаџиско, беше са св |
сила:</p> <quote> <l>На порту сеђаше то Зоне Замфирче.</l> <l>Туд се спацирује Манулаћ банкирче |
>— Ее! — тврди Васка.</p> <p>— И... <hi>Зоне</hi> ти, ете, даде овуј шефтелију? <hi>За мен’</hi |
ихову мезимицу Зону звали су просто <hi>Зоне</hi>.{S} Уопште, одношај је патријархалан и срдача |
ту ти! — раздера се тетка Таска.</p> <p>Зоне се одазва на позив и изађе из собе.{S} Умотана у б |
остало!{S} Филоксера га поручала!... {S}Зоне <hi>туј</hi> ли је?</p> <p>— Туј, та што? — одгова |
огло код Зоне.{S} Јер, слушајући тетку, Зони је Мане због таквог његовог живота само изгледао и |
овратити натраг у уста клеветницима.{S} Зони остаде име <hi>„побегуља”</hi>, иако је враћена; ј |
сомучним правило!...{S} И Замфир показа Зони ону липу пред капијом у авлији.{S} Само дотле, реч |
и да попију по једно кафе, — вели Таска Зони, — па ти прати, ете, по измећарку.</p> <p>Зона се |
би песму коју је већ толико пута певала Зони, кад год би ову опхрвали слатки осећаји и тужне ми |
ла је Ману кад је прошао у лов, отрчала Зони и казала јој све, вратила се оданде и вребала и ув |
ј дружини.{S} Чак је тетка Таска шанула Зони на ухо једну страшну ствар, коју је дуго крила и ч |
вала да је сушта истина.{S} И она обећа Зони да ће учинити све код сина, и да се нада да ће је |
Ето, тога и таквога Манулаћа хвалила је Зони тетка Таска, а Мана кудила.{S} Али то све није јој |
а!{S} Нашеја сам побратима! — вели Мане Зони, која га је испратила до авлиских врата.</p> <p>— |
ричано како се вешто умео осветити Мане Зони, тако вешто да је испало сасвим по оном народном: |
а Калину како је срећна и блажена!{S} И Зони постаде нешто тешко и досадно.{S} Све јој беше дос |
едно до другог, Калина и Мане.</p> <p>И Зони дође нешто тешко.{S} Наслонила се на Гену, другари |
мања, извесно да знате ту песму о лепој Зони.{S} Али има што не знате, а што ћете тек из ове пр |
ону.{S} И да није био он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у овој приповетци, иако јој је |
и је несрећа била то што је она песма о Зони стигла пре ње у П*, и Зона је само интересантна би |
да је чула, истина, да се нешто прича о Зони, о неком бекству, о некој отмици, али Манино име н |
ареном ћилиму на поду...{S} Мислио је о Зони и о вечерашњем састанку и разговору, о Манулаћу, о |
јави и још страшнијем сну ноћашњем, и о Зони, која сада мирно и безбрижно спава, јер је легла м |
и дуго не може ока да склопи мислећи о Зони, па ваљда под утиском тих црних мисли и заспи, па |
е сродства с њом.{S} А тек како је било Зони и онима што долажаху!{S} Шта је савета и карања пр |
му силно грунуше.{S} Силно се приљубило Зони, обгрлило јој колена, плаче, бацака се, грди Манул |
а запантиш! — грмну хаџи-Замфир одлучно Зони. — Сал јоште једанпут да чујем нику лошотију за те |
, нека се, — да им каже — и пожуре, јер Зони се јављају многе прилике — траже је неки официри, |
ло, своје гледа...</p> <pb n="72" /> <p>Зони неправо.{S} Само она не гледа на ту страну; почела |
то био Замфиров Жућко, тако и смех онај Зонин не могаше никако да избије из главе.{S} И она му |
е питао и хаџи-Замфир, као отац, удадба Зонина за Манулаћа била би давно свршена ствар. {S}Али, |
њом одмах удари у плач и Ташана, мајка Зонина, и све остале тетке, ујне и стрине, које се деси |
анога у прошлој глави, кад је измећарка Зонина, Васка, прошла крај Манина дућана, а он сам био |
оје и стари Замфир зна, а још више због Зонине наклоности према Ману, о чему Замфир и не слути, |
које оглашава мртваца, а речи последње Зонине, које јој је рекла праштајући се и љубећи је у р |
ила — поред већ познате карактерне црте Зонине — природна и логична последица још и карактера њ |
и части пуну дужност да опет избије из Зонине главе Ману Кујунџију.{S} Зато тетка Таска и дола |
ра, гледа играче.{S} Гледа у Зону, види Зонине свилене шалваре и лагиране кондурице; чује шушта |
аху све црње и црње слике из будућности Зонине.</p> <p>Често ноћу мисли Ташана, и дуго не може |
а Докина посета и прошевина, удешено са Зониним знањем и пристанком, и зато је плануо на Зону, |
дан тако удари сокацима, па, наравно, и Зониним сокаком.{S} Пролази и звиждуће, жури се, као да |
био љубимац свију стрина, ујни и тетака Зониних, и био предмет и повод непријатних сцена између |
повод непријатних сцена између родитеља Зониних.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> <hi>Пр |
да се једва једном разведри и сину лице Зонино.</p> <p>За другог кандидата за девера лако се по |
и-Замфировој кући прави лом због играња Зониног, за које и стари Замфир зна, а још више због Зо |
Мамино, па играју и певају ону, омиљену Зонину игру „Јелку тамничарку”...{S} Играју и певају:</ |
мачор”, и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребацили и дирали га, он би се бран |
ва многобројна родбина и кренула се, са Зоном у средини, у амам.{S} Једним су је улицама одвели |
је минђуше и белензуке, па и ово сад са Зоном, заврши Перса Јордановица, може да испадне по оно |
орак, да се, то јест, сам он састане са Зоном, да је заустави, ослови, да је упита он сам после |
и потужили му се како се одавна носе са Зоном.{S} И сад су сви сложно: тетка Таска слаткоречиво |
а тетка Таска, која је баш у тај пар са Зоном и осталима пролазила туда. — Ћу те питујем, ако, |
ка, кад јој рекоше како стоји с њиховом Зоном, којој је она још једнако редовно доносила, кад г |
ислио само на једну Зону, на лепу Зону, Зону Замфирову.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
вих.{S} Замишљао <pb n="191" /> је сада Зону, раздрагао се; зато сам продужи даље песму, коју о |
Доцна си се присетила, Доке...{S} А за Зону имамо си веће прилику! — вели Уранија. — Кој си је |
ако прошла читава година — век читав за Зону, на коју сва родбина попреко гледаше, чак и они да |
, али не добија одговора. — Ти ли ће за Зону песну да појеш?!...{S} Што си гу ти, па да можеш д |
аном човеку поручено да Замфир даје уза Зону пет стотина дуката мираза на дан прстена.{S} Мане |
ане, тврдила је тетка Таска и уверавала Зону.{S} А то се помало могло и веровати, јер Мане је д |
у Калину, једно комшијско девојче, а на Зону и не погледа више.{S} И како је ова била кокетна, |
ало на све у хаџи-Замфировој кући, а на Зону највише.{S} Била је као убијена: тужна поваздан, с |
љанчицама, кад би прошао крај њих, а на Зону није више ни мислио, или, боље рећи, мислио је на |
смићеш?</p> <p>— Е, ја сам си тетка на Зону! — вели Таска.</p> <p>— Ја па тетка на Ману! — одг |
ка окупу...</p> <p>И одмах навалише на Зону све сложно, и не оставише је никако на миру док јо |
око — није шала, толики триумфи! — и на Зону Замфирову, али још није предузимао ништа.{S} Налаз |
се једнако Васка и смех тај пређе и на Зону.</p> <p>— Ихаха! — засмеја се Зова и зовну Васку и |
зборе! — вели Таска и погледа кришом на Зону, која је непомично лежала на миндерлуку и као да н |
су сасвим ишчезле, а с њима и спомен на Зону.{S} И да није био он чапкун-Мане, о Зони не би бил |
запевали, мислили би сви, увек, само на Зону хаџи-Замфирову. {S}А она је знала за то, па као св |
нањем и пристанком, и зато је плануо на Зону, силно плануо, и био љут као никад у животу.</p> < |
ош најбоље бити ако пошљу на месец дана Зону у госте којој од сестара.{S} А имала је три зета у |
џиске измећарка, а доносила ти абери од Зону...</p> <p>— А, ти ли си, Васке, девојке?...</p> <p |
пажљивог читања увидети.</p> <p>Мане је Зону знао још као дериште, као „чупе” или „чупенце” — к |
и богзна ко ју је спевао, и на коју је Зону мислио тај први кад је ту песму спевао!!{S} И ко з |
придикама и клеветама, сложно салетеле Зону; и које чудо онда ако је Зона подлегла, попустила |
гу теке тагај топрв погледа малко боље Зону.{S} Па кад гу видо’ ону, њојну т’нку снагу, па оне |
а на једном месту код жена да зато неће Зону за сина што из њихове породице још досада, хвала Б |
ирург ради операција, и саветује и теше Зону: хвали Манулаћа, а куди Мана.{S} Куди му сталеж, а |
ије рекао зашто је дошао, тражећи чак и Зону, да с њом проговори, укућани се просто згрануше, п |
да је Мане, а други да је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не ваља!{S} Стога је породични савет |
и си! — упаде Гена у реч и повуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом да си идемо!...</p> <pb n=" |
p> <p>Тако и ураде.{S} Дође зет Гопе по Зону и одведе је.{S} Али је несрећа била то што је она |
о, можда би тако и било, Али, срећом по Зону, <pb n="196" /> стиже и Замфировима и Мани поздрав |
тири године као деца долазиле, само што Зону сада прати измећарка њихова, Васка.{S} Стале једна |
и са севдах; па такој је”, рече, „и сас Зону и Ману”:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi>, рече, н |
тоји, не игра, гледа играче.{S} Гледа у Зону, види Зонине свилене шалваре и лагиране кондурице; |
дете их слуша, и гледа час у њих час у Зону, па се смеши усиљено и виче „јок!...” а после пост |
ле тога извадио је чорбаџи-Замфир своју Зону из школе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>А |
асто чупе Зоне разви се у витку девојку Зону, само очи што осташе оне исте — крупне и тамне, с |
ту песму, увек је мислио само на једну Зону, на лепу Зону, Зону Замфирову.</p> <milestone unit |
самне”, та и ти да се ожениш и без њину Зону!...{S} Мори, „док си имаш грбину, ће нађеш ласно и |
што охола чела пркоси, — тако и за лепу Зону није имало дражи оно што је већ победила и залудил |
к је мислио само на једну Зону, на лепу Зону, Зону Замфирову.</p> <milestone unit="subSection" |
е му: „Их, какав си па и ти!...{S} Тету Зону ти искају да гу украдну!...{S} Нећеш више да спије |
или <hi>стринке</hi>, а њихову мезимицу Зону звали су просто <hi>Зоне</hi>.{S} Уопште, одношај |
е господарским гневом на своју мезимицу Зону, као никад дотле у животу.{S} Онај пљусак од грдњи |
протурао тај глас.{S} А затим зовну још Зону, да се опрости и с њом.</p> <p>— Па иди си у креве |
у! „Нане, поскоро ће да ни украдну тета-Зону!” <pb n="119" /> А Зона силно бризнула тада у плач |
head> <p>Сремац је први пут штампао <hi>Зону Замфирову у Српском књижевном гласнику</hi>, {S}19 |
Кој, мори?</p> <p>— Зоне, мори... наше Зонче...</p> <p>— За <hi>кога</hi> рече?</p> <p>— За он |
е си збори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонче ваше?!” — Ћути си, кучко, зборим си ја, како је о |
p>— Да си фрљија и стануја мерак на оно Зонче Замфирско, ете, тој сам чула!...</p> <p>— Ба! — п |
неје било, — е, саг се врћеш...{S} Сас зор не бива!...</p> <p>— Е, зашто да неје Манча прилика |
ал, демек, оди нанини стареји, веће сас зор; уграбија, демек, што си милуваше...{S} И ја ћу так |
{S}Карање нема!{S} У војску терају сас зор, а у женидбу — јок!</p> <p>— Ели је, зар, у Београд |
ше на прозор.{S} Кроз завесе се белело, зора се прокрадала у одају, коју беше од тавана до пода |
кад запева „Запевало булбул-пиле, мисли зора је!” Ленче Кубеџиско, Зоне Ставрино, Јоне Мамино и |
ивео да му се сав свет смеје!...</p> <p>Зора је већ забелела, гугутке и голубови гукали испод с |
у певали и играли и вили се пред њим до зоре, а он их, расположен песмом, свирком и игром њихов |
ке при помисли да то неће бити сан који зором бледи и нестаје га као магле са Паша-чаира што се |
и лакшег заната нема!...</p> <p>У лето зором, још за росе, одлазио би тамо, попио кафу, коју б |
а се и удам”, одговара Зона, „теке неје зорт!{S} Има време, нане!{S} Зашто си ја печалим и збир |
рече Петракија, уфати’ таг ники стра’ и зорт; — зашто си премећем по мој памет, па уфати’ и при |
ед чаршију, — тол’ко си бе ослабела оди зорт и резилак голем...</p> <p>— Па <hi>која</hi> си зб |
у је она тетка!?...{S} А кад буде ништо зорт, ја ћу се тепам и карам заради нашега Манчу, а ви |
ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, кад си фаћају мају, да прошћаваш!...{S} Срам ме, |
у се учини тај њен осмех кроза сузе као зраке сунчане кад продру кроз кишне облаке и сунце се о |
Паша-чаира што се диже и нестаје је под зрацима сунчаним, него ће то бити јава, сушта јава; и б |
и викати их, а цела кафана слуша и меће зрно на таблу.{S} Тек мало после неко се мешкољи, загле |
у” названом; с којом кад најрадије дели зрно на буњишту, а према којој је опет охладнео, па је |
че зачуђено, и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голему керку има Бе |
<p>— Маџарска буна...</p> <p>А сви мећу зрно кукуруза на број 48.</p> <p>— Фузија...</p> <p>Игр |
за кад кога треба казнити за непочупану зубачу пред кућом, и за ђубре у кући — како је сада так |
адифа, косу као свила, усне као мерџан, зубе као бисер, струк као фидан, а сва је била оно прав |
<p>— Седимо си! — одговарају оне кроза зубе.</p> <p>— Жмијете, како мачке испод накладено кубе |
амо на то мислио, и једнако му у памети зујале и звониле Васкине речи: „Поздравила ти се Зоне!” |
о за последњу недељу дана, а није ту ни Зујица, да им размеће карте, ни богата баба Хрисанта, д |
е турцко, ћаше, две ми очи, заради њума зулум да се напраји на веру ни!...{S} Е, што му, Јевдо, |
отињску невољу.{S} Потужи му се на неки зулум: на разуздан аскер, на неправедан суд, на насртањ |
/l> <l>Јелке, тамничарке!</l> <l>Јелке, зулумћарке!</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо |
!</l> <l>Јелке тамничарке!</l> <l>Јелке зулумћарке!...</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да труп |
’о, —</l> <l>Ја га не гледах;</l> <l>На зумбул ми булбул пој’о, —</l> <l>Ја га не слушах!...</l |
а друго!...{S} Ја-ги!” „Асли како плави зумбул и зелена када!“... — оте се многима узвик, кад и |
а тихо песму:</p> <quote> <l>У башчу ми зумбул раст’о, —</l> <l>Ја га не гледах;</l> <l>На зумб |
итаве романе Ђорђијине с неком ченгијом Зумрутом, која је у своје време и „у песму турена” због |
.{S} Свири и он с други Цигани; стануја зурлаш, а она ченгија му жена!... (Даде си једну ногу н |
ћу и подврискују уз она силна ћеманета, зурле и дахирета.{S} А Мане се све више склања и повлач |
ма весели...{S} Чују се ћеманета, пиште зурле, звецкају чампаре, а гоч потреса темеље старога х |
е сме нико преко јавних гласила ни речи зуцнути о томе, иако штампа постоји, иако смо се ми крв |
му се саг топрв сетисте за самарицу!”) и све су такве неке ствари наводили, да је очевидно бил |
је некога и питали га је ли пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, и неколико пута опет батаљива |
туку у дућану, и отуд му познају глас) и веле да је жалост била слушати ту дерњаву и кукњаву П |
је гласила: <hi>„Трговина Петракија Н* и Сина”</hi>.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ли |
S} Ту је у близини и нишаљка (љуљашка), и око ње пуно света.{S} Љуљају се и певају „Чије перо н |
зе и чест му одају (зову га пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би он сам хтео: што је |
минђушу у уво (Манулаћ је био првенац), и још сврх тога да ће му целога свога века куповати за |
је она песма о Зони стигла пре ње у П*, и Зона је само интересантна била тамо, и ништа друго.{S |
le>„Мојсеј”</title> на <hi>жици G</hi>, и био бурно поздрављен.{S} Па се одмах показао и ствара |
м одамно...{S} Имам један абер за теб’, и поздравље...</p> <p>Мане се тихо искашља, па се крене |
ву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо живување — све ни, бре брате, батисаше јабанџиј |
{S} Зашто ја сам си еснаф човек, прос’, и несам писмен; несам чиновник ни учовњак, ни приседник |
ојке љуљају беле недеље на „нишаљкама”, и где се загрљени момак и девојка љуљају, а друштво им |
е.{S} Кад би му споменули „више школе”, и да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега |
а је још само паша имао такав „пајтон”, и нико више у месту, онда тек добијете праву слику бога |
и рекао: „успут дико, успут перунико”, и мало помало слике су све блеђе и блеђе бивале, док ни |
ађи чиновници међу собом звали „мачор”, и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му преб |
умповао, и сад, пијан као земља, спава, и не зна ништа ни за себе, акамоли за лист”.</p> <p>Зат |
е, ту:{S} Дика, Кара, Рушка, Парашкева, и Николета, и Дока.{S} Све су оне дошле на позив Јевдин |
Дика и тетка Кара, и стринка Парашкева, и друга стринка, Николета, и тетка Рушка, коју су сви с |
е је имао и нешто земље: неколико њива, и један већи виноград ради грожђа и вина, и други, мног |
ла, размишљаше Мане, била би она таква, и још гора, и на јави.{S} Зато је тога целога дана у не |
чули, кад су пролазили крај начелства, и познали Поту по гласу (јер Поте се чешће дерао кад га |
илисава говорио је већи део грађанства, и то је остало, и такорећи стереотиписало се.{S} И само |
мњивији знак и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена.</p> <p>Четири тетке и две |
о тешко одмиче, а све полетело на њега, и виче: „Уа!” а он сваки час пада, па се опет диже и оп |
после застаде, као да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико запрепашћење Манино, |
чибук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрецнуо.{S} И нико после за живу |
S} Седи си, бата-Таче!... — вели Јевда, и нуди га. — Ако ли једно кафенце?...{S} Доне, мори, До |
прилике за Манчу. {S}Признаје то Јевда, и каже да ће говорити Манчи, сину свом.</p> <p>— Да збо |
опази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, и блеђа но <pb n="118" /> икада.{S} Уста скупила, као д |
школи.{S} Дотерао је до шестог разреда, и ту је запео, јер је изгубио право на даље школовање.{ |
по чаршији, по махалама, па чак, можда, и по новинама. „Ах”, тресну се у груди Мане, „што ће ми |
ово на прилику: живе невенчано господа, и нико неће да каже и назове то правим његовим именом.{ |
му мислила и рекла, и иза његових леђа, и њему у очи.{S} И што би она сад учинила, као послушна |
енке од бундеве или кокице од кукуруза, и, онако раскомоћене, само у јелечићима и шалварама, сл |
ритет и утицај на јогунастог Петракија, и да ће измирити оца са сином — са сином који се каје, |
есно и тачно као хирург ради операција, и саветује и теше Зону: хвали Манулаћа, а куди Мана.{S} |
е Манулаћ, а кој па Манасија Кујунџија, и што си може кад ’хоће...{S} Их што си ти, бата-Мане, |
олно. — Што ће ми веће свет, и чаршија, и ма’але?!...</p> <p>— Па, ете, дете си, — вели јој тих |
а лист задоцнио, изашао на пола табака, и у његовом рођеном и властитом листу стојало од речи д |
а је он писац оштријих уводних чланака, и све такве крупније народне бриге и послове отаљавао. |
ухватио се поља и лутао тако до мрака, и тада се тек вратио кући; а да тога дана ништа није ул |
носио лепо одело; није се бојао Турака, и важио је као срећан и дрзак кријумчар; преносио је со |
цију извукла од својих стрина и тетака, и није могла довољно да се накаје што се није могла да |
својих и од туђих, комшиских кокошака, и то све без икаквог дуплог трговачког књиговодства!{S} |
шу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје далеко!” Ама стра’ ме да не узне нику белос |
у се приближаваше једна женска прилика, и кад му приђе ближе, опет га ослови:</p> <p>— Познаваш |
а кад се вратио од господина начелника, и кришом га посматрала неће ли прочитати што на лицу ње |
бна била танка, висока и млада девојка, и то само за један сат.{S} Размишљали су, разговарали, |
о, мори, за тој! — умеша се тетка-Дока, и на велико запрепашћење њихово додаде: — Чорбаџиске ку |
е чути!{S} Па и она матора тетка Таска, и она ту; смеје се и она, а прихватиле и оне друге две |
е у сам мрак банула у кућу тетка Таска, и с врата, пре „живо здраво”, сва задувана и усплахирен |
а се зваше?! — Остави си човек и татка, и мајку, <pb n="52" /> и дућан, и трговину, па си фати |
га дана после подне, стигао са чифлука, и виделе га како је отишао господину начелнику. „Доцне |
више до две нове асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропску послушност.{S} Заиграше.{S} Кали |
е за пакост покуљала муштерија варошка, и, ко год дође до затворених врата, само зачуђено пита: |
ндисување?</p> <p>— Зна си цела ма’ала, и сав град, — та ја да не знајем! — одговара Дока. — Мо |
ажила паметна савета; њега би позивала, и он се одмах радо одазивао, као и сваки рођак, али кан |
у шаку ексера, а он прими, каже: хвала, и смеје се на ексер, а на девојку одмах и заборави...{S |
а млада девојка, радо и често огледала, и по погледима, којима је сретају и испраћају, а и по п |
унакрсна питања, да је ова све казала, и не знајући шта је све изблејала.{S} И тако је Дока до |
су поткрепили тиме што се није отимала, и што су својим рођеним очима видели на колима не само |
жене скочише у интересу јавнога морала, и кад је наишла на сложан и једнодушан отпор и протест |
о.{S} Почео је док је још девојка била, и још није престао уздисати, али о тим уздисајима нарав |
аћала увек кад је у невољи каквој била, и тражила паметна савета; њега би позивала, и он се одм |
иљена играчица, а која се сада смирила, и зато сада нити иде у апс, нити је мећу у песму; сад м |
вала, јер се цела песма на њу односила, и Мане досад увек на њу мислио и гледао кад се та песма |
ли је, кад ми је, ете, абере доносила, и зборила, ете... „Поздравила ти се Зоне”?...</p> <p>— |
оно што је она о њему мислила и рекла, и иза његових леђа, и њему у очи.{S} И што би она сад у |
} И један дотицај коленима испод стола, и једно <hi>„ти”</hi>, које му она први пут изрекне, пр |
била одведена, него да је код родитеља, и тако да ништа од свега онога што се којегде прича ниј |
ширине. — Неје, ете, голема ствар, ама, и ту дигне обрве и прст увис и вели значајно — голем ка |
стоји као свећа, са састављеним ногама, и не може одмах да се крене.</p> <p>— Па поздрави се на |
да јој нападају сина у једним новинама, и кад због тога Мане постаде пргав, па сваки час долажа |
а свих страна силно пљескање длановима, и узвици: „Лелее...” и опет страшан смех одасвуд...</p> |
је он једини конзерваторист међу њима, и друго: што им даје паре на чување или на зајам без ин |
ају због дама с ковачима или шлосерима, и кад полиција, с чланом кварта на челу, стигне на лице |
к, него би волели да им је ту на очима, и радије би је дали у какву честиту овдашњу трговачку к |
поздрав му се једнако понављао у ушима, и он га једнако шапатом изговарао...</p> <p>И то је охр |
после кратког времена постаде и песма, и кад је чуше, — сви су били као утучени.{S} А песма је |
је све оно у суботу већ био смео с ума, и није могао ништа ни слутити, и зато му је ово сад све |
аже прилику.{S} И када бану, и незвана, и дође још једна, четврта тетка, нека тетка Дока, с рук |
хаџи-Замфир, одмах после неколико дана, и сетио свога чифлука и јесењих радова, који му императ |
Зонине.</p> <p>Често ноћу мисли Ташана, и дуго не може ока да склопи мислећи о Зони, па ваљда п |
ре.{S} Чуди се Ташана откуд све то зна, и где је научила Зона све то?!{S} Говори француски, нем |
један већи виноград ради грожђа и вина, и други, много мањи, ради теферича, јер је био на ванре |
ставља тетка-Таска. — И Зона, и Калина, и друга ника!...{S} Па бива ли, мајке?!...{S} А убаво с |
ах удари у плач и Ташана, мајка Зонина, и све остале тетке, ујне и стрине, које се десиле ка ок |
обећа Зони да ће учинити све код сина, и да се нада да ће је Мане послушати и да она неће дуго |
она грчка несрећа, Таска, тетка њојна, и како гу фатија кара-севдах...{S} Све ми каза, како по |
и је? — наставља тетка-Таска. — И Зона, и Калина, и друга ника!...{S} Па бива ли, мајке?!...{S} |
</hi> </p> <p>Зона је знала да је лепа, и да је чак лепотица.{S} Знала је то по огледалу, у кој |
Мадину, како је вредна, кротка и лепа, и додаде да није ни чудо, кад јој је татко Грк из Филиб |
ресовала и заузела и сама месна штампа, и како је хтела и покушала да ствар начисто изведе.{S} |
че оро.</p> <p>Одиграше неколико игара, и „Криву бањку” и „Бербатовску” и „Тедену” и „Заплањку” |
полициског писара, акамоли на жандара, и да их чак и не отпоздравља — онда отпаде свака, па и |
оше.{S} Дође и тетка Дика и тетка Кара, и стринка Парашкева, и друга стринка, Николета, и тетка |
помета с метлу.{S} Хо, мајка му стара, и тој треба, викам, да је ники угурсузл’к!...{S} И ја с |
о продају петлиће и свирајке од шећера, и они што точе лимунаду, и они што продају кокице, а ту |
ше Мане, била би она таква, и још гора, и на јави.{S} Зато је тога целога дана у недељу био Ман |
се нагиздио као да је први дан Ускрса, и нагиздан тако удари сокацима, па, наравно, и Зониним |
ић с леђа преко рамена, напред на прса, и заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради, као што |
а очеше, ко се до кога најрадије хвата, и све те и такве ствари.</p> <p>Ту је још Зона чула за |
се просто згрануше, показаше му врата, и тако оде и без кафе, задовољан што нису, како су му п |
брзо може поправити, за четврт сахата, и пита га где ће бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што |
а Парашкева, и друга стринка, Николета, и тетка Рушка, коју су сви сматрали за род, а нико није |
ка, Кара, Рушка, Парашкева, и Николета, и Дока.{S} Све су оне дошле на позив Јевдин, само најмл |
чорбаџи-Замфир сећа дахирета и решмета, и фереџа и бадемастих великих очију, и песме једне, кој |
некој!{S} Тада га обузима слатка сета, и стари Замфир тада тихо жали за младошћу својом под цв |
} Ту је обузме нека слатка туга и сета, и она се ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и ту се осе |
ута ону мараму коју је метнула на уста, и сва срећна пружа руку Ману, па игра с њим! {S}Не игра |
та фатална брачна веза била раскинута, и сад је Митанче опет био слободан.{S} Али му отац ника |
на купи бакшиш, а она се повуче, ућута, и гледаше кроз прозор у мрак, у ноћ...</p> <p>Весеље се |
дивизије и из разних војних слагалишта, и не запевају баш пред кућом:</p> <quote> <l>Тешко дољи |
нека тетка Дока, с рукама преко трбуха, и запита их шта су се скупиле, рече јој важним и озбиљн |
а му жива слика звезданог неба, месеца, и Зоне како стоји умотана у бундицу своју с истуреном л |
широко: „Јуче су се споречкала двојица, и после краће амалске и аласке свађе и грдње, и потукли |
о помагач једна женска, витка и повиша, и он запита Доку да ли зна она коју такву женску.{S} Те |
..{S} Јазук, Миланче!” А дете их слуша, и гледа час у њих час у Зону, па се смеши усиљено и вич |
ична последица још и карактера његовог, и ашиклиске, тако да кажем, тактике његове, — као што ћ |
од абоноса давало му је свечан изглед, и укућани су однекуд слутили да се домаћин кренуо на вр |
аже још?” — „Каже да јој изгледаш горд, и вели:{S} Шта чекаш?{S} Ваљда се још није та срећна, т |
стара безбрижност његова и весела ћуд, и он се опет шалио и задевао младе лепушкасте муштерије |
ко дишући, гледаше унезверено око себе, и не вероваше чисто оној тишини и усамљености у којој с |
о на миндерлуку у једном ћошку од собе, и мислила.{S} Шта све није помислила.{S} Бранила се од |
срче кафу и пушта димове, густе димове, и гледа кроз прозор устрану.{S} Паши већ помало досадно |
фир слеже раменима, пушта густе димове, и гледа устрану кроз пенџер.</p> <p>— Која ми фајда, че |
младенаца.{S} Све се слегло у сватове, и радовало се што се тако лепо, и баш онако као што је |
реч.{S} Распитивао је и прокљувио све, и сад дошао да јави то Јевди, Маниној мајци.{S} Све што |
ука, махале и града; ту претресају све, и обично и редовно никога не остављају на миру.{S} Све |
та, као гусак из гушчарника кроз летве, и ословљавао би је речима, као што се обично деца ослов |
а вели да ивер не пада далеко од кладе, и: што мачка омаци, да то мишеве лови, — па тако је и о |
лажи и клевети, ако се девојка проведе, и свет је тако види у кругу њених толиких анђела хранит |
како момци и девојке играју.{S} Гледе, и све виде, и ништа им се не може отети погледу и остат |
а скиде шамију и раскомоти се, па седе, и тек сада, кад се удобно намести, а она зајаука, ама о |
и девојке играју.{S} Гледе, и све виде, и ништа им се не може отети погледу и остати неопажено, |
гобојазних родитеља, Јордана и Персиде, и никада ваљда ни у Старом ни у Новом завету ни за једн |
е било, а тако и оно што треба да буде, и наравно да ју је одмах придобио за ствар, јер Дока је |
S} Сал што не плаче, колко му жал дође, и тешко!</p> <p>— Е, е!{S} Туј ми се уврте, — рече Јевд |
и да ипак није заслужила да тако прође, и да је Мане још кривљи, јер је он изнео на глас — он и |
прекрсти од чуда и рече: „Господи Боже, и овој чудо у свет да видим!” Погледа опет боље, да га |
зговори.{S} Једни одлазе, други долазе, и око чесме једнако пуно.{S} Полако се спушта мрак, ноћ |
/> <p>Глас, једаред раширен, остао је, и нико га више није могао демантовати и повратити натра |
тали га: компонује ли што? приметио је, и непитан, заједљиви колега и земљак његов, пан-Цибулка |
етњу своју и испунио.{S} Упропастио је, и она сада остаде на потсмех као ниједна њезина друга, |
њега.{S} А он је то и заслужио, јер је, и онако мали, већ био десна рука у домазлуку својој мај |
у кућа, али попушта, помало и признаје, и мило му било да чује што више.{S} Тако му било мило, |
а иза њих други ред загрљене момчадије, и, идући тако кућама својим, певају сложно оба реда...< |
не или папуче преко калдрмисане авлије, и једна по једна стрина или тетка долази, с рукама под |
онешто лупила, иако је нико питао није, и често би тиме друштво у неприлику доводила.{S} А имал |
ћасе, мангали, и чега ти свега ту није, и све то сребрно или бакарно па калајисано. {S}Свакога |
мену: пиво је скупље, а вино јевтиније, и, што је главније, не дангуби — добива у времену, јер |
м махалама силне приче, најчудноватије, и једна се на другу гомилала, једна другу потискивала.{ |
хаљине њене <pb n="63" /> које су боје, и издалека му падале у очи.{S} Али, иако ју је увек вид |
ваздан-дан збори, и које си песне поје, и што си шњева и како гу резиле оне кучке, тетке и стри |
ка: да, пан-Франћишек и сада компонује, и то једнако компонује соду с вином, и да му је та комп |
вера...</p> <p>Стари Замфир је умирује, и све би се мирно свршило, да Дока није дирнула у стале |
о зборим!{S} Имам си дом тесте мушљике, и све побоље и поскупе, а на овуја ми кеиф да пијем тут |
алеко од града и вреве и тишме градске, и он ужива у оној пријатној тишини кућевној. — Осем кућ |
дете за давање! — одговарају обе тетке, и тетка Калиопа и тетка Уранија.</p> <p>— Мори, кој ве |
шано, веће се и сама крстим с обе руке, и питујем: што је овој?!{S} И казују јоште и то: како г |
едеље, дође по њу други зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л*, другој њеној сестри.{S} А боље |
збори.{S} Што има, што нема по ма’але, и по свет, за <hi>тој</hi> си мислим и зборим!... — вел |
у јој непрестано долазиле и реферисале, и одлазиле, да се опет скорим, с новим гласовима врате. |
’хоће да те заб’рави и сокак, и махале, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир им |
д мирно и савесно носи фењер и амбреле, и као казначеј је у некој чочечкој дружини.{S} Чак је т |
хватају се у коло.{S} Дође мало после, и Зона са другарицом својом, Геном Кривокапском, онако |
цама његовим.{S} У свој Глави је, даље, и решење фамилијарног већа, које је било састављено из |
} Једнако је мислио и размишљао о томе, и учинила му се ствар без излаза.{S} Проклињао је и она |
ка и Дока — биле савршеније и, по томе, и страшније за распростирање узнемирујућих (и истинитих |
ушима.{S} Не, овде никад дотле не сме, и не може, да дође!...</p> <p>Тек спопадну човека који |
своју будућност: оставља за црне дане, и Цигани то чувају.</p> <milestone unit="subSection" /> |
у, ко две, а неко и по четири!{S} Мане, и он ту, и он узима две таблице да игра.</p> <p>Келнер |
!...</p> <p>— Несам... — одговара Мане, и пружи Замфиру муштиклу, коју је оправио.</p> <pb n="1 |
..”</p> <p>— Ама! — викну радосно Мане, и у оном одушевљењу испали пушку, иако су били већ на с |
а, па изјављују да су у њега заљубљене, и кажу му да бира <pb n="71" /> коју хоће, а он опет ве |
ако била у памети Зона и њено понашање, и онај туњави Манулаћ, којега је толико гледала Зона.{S |
е краће амалске и аласке свађе и грдње, и потукли и узнемирили читав овај крај, као да смо у це |
је гласило: „Што ми писујеш за волење, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се |
зе симиџије и пекари, слуге и слушкиње, и напослетку се креће полако и достојанствено чиновничк |
ира из неке велике књиге и печали паре, и учи господску децу да говоре француски и одасвуд доно |
си има чес’ у варош... {S}Има си, бре, и касу за паре и еспап, како један трговац, а не кута п |
ћ пролази с мердевинама да пали фењере, и патролџије лепим редом пролазе главним сокаком; и из |
а под мишку односи!...{S} Има си, море, и магаре!{S} Тол’ко му богатство!...{S} Он ће си узне с |
. знаш од које време гу имам?!{S} Море, и не пантим веће!...{S} Од татка ми остаде, а он гу доб |
жу донети ништа више до две нове асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропску послушност.{S} За |
ску.{S} Кад је отслужио рок, вратио се, и тада је по други пут отворио дућан.{S} Био је добар м |
с рукама под пазувима.{S} Скупљају се, и ту су већ на окупу све тетке и стринке, ту:{S} Дика, |
} Али једнако иде куд год га ноге носе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и кад једини обитници |
уго још врзле му се по памети слике те, и није му никако јасно било и дуго још лупао је главу о |
к: ја хоћу добро да поједем, па, брате, и да попијем хоћу...{S} Код мене мало који дан да нема |
S} Па ја ви за <hi>кујунџију</hi>, ете, и зборим...</p> <p>— Како рече?{S} Што збориш? — прекид |
ско знање...</p> <p>А наша „Трша”, ете, и „Кундака” опуштиле жално главу...</p> <p>— Туго, — см |
руку, а оне опет: „Па поздрави се, ете, и на тетку Доку!” па га опет љубе у образ, тако да мора |
д се узму!{S} Убав Манча, а убаво, ете, и Замфирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидну уба |
, нек’ си избере што си милује.{S} Ете, и мој покојни Ђорђија не пита много, веће рече на татка |
ожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га питају коју |
{S} Она је знала да је Зона добро дете, и све ово је сматрала и презирала као гадне сплетке бес |
граду, — а главати и чупави шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти зечјом ногом неке старе минђуш |
е време и „у песму турена” због лепоте, и протеривана и хапшена због честих туча ради ње; која |
свако доба године имало је своје цвеће, и кућа Замфирова мирисала је преко целе године.{S} Пред |
е и одбијају.{S} Јасно је било да неће, и да верују чаршиским гласовима, јер је Уранија одмах с |
о Манине, а Калиопа до Манулаћеве куће, и да их запитају и затраже да отворено кажу шта мисле с |
{S} Он би се умио, обрисао руке и лице, и мало али само обичаја ради — стењао би и јечао почешћ |
ерашња шетња кроз онолики свет и улице, и зато је и сама заредила по многим познатим кућама, на |
прстење, белензуке, звонца и меденице, и оправљао батаљене муштикле и олупане табакере; а сада |
оја лете преко калдрме и крешу варнице, и која су већ далеко измакла и силно појурила у Докин с |
И Мане гледа како је лепа и кад плаче, и мило му да је гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у |
} Бећарл’к џиби султанл’к олмаз”, рече, и толко!{S} Не ’теде више, куче, ни да си збори с мене, |
е писано и суђено, као што би се, рече, и он — Мане — покорио и пристао да буде Манулаћу девер, |
’ ете, рече, Циганин!{S} Имам си, рече, и децу сас њума!...”</p> <p>„Та тој ти исприча’, — завр |
те и јорган и јаст’ци, и колевку, рече, и све што треба ете-те... ете, за спијење, како да ће, |
и конац у иглу, терзијица Ваче Шаторче, и запита свога првог комшију, Миче Шебинче, кубеџију - |
ом марамом; неко мување у ребра видеше, и чуше само то, како један рече: „Што се смејеш, будало |
Поте испусти ону зечју ногу и минђуше, и погледа зачуђено у калфа-Коту.</p> <pb n="8" /> <p>— |
а се ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и ту се осећа, као најнесрећније девојче на овом свету, |
го мука је <hi>нама</hi> — мени и теби, и ономе тамо брату — и показа на зајмодавца Љубисава — |
руку, како је адет у њега.{S} Обуче ги, и један дан одија сас њи по чаршију, а јутредан неће да |
овице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у памет — узе г |
већ окренула налуне и папуче ка авлији, и ове поново, онако стојећи, још једаред изређаше имена |
подске ђаконије на оној великој синији, и као давно што нису, јели су и слагали у се полако и н |
у; сећа се измећарке како подаље стоји, и чује једнако речи њене и види Манулаћа како са спуште |
одину неће па да искоче нови девојчики, и јоште може поубави и покротки девојчики да бидну оди |
дном речи, владао се потпуно господски, и било му у конацима све асли пашински. {S}Где год чове |
и по у пречнику, па оне ћасе, мангали, и чега ти свега ту није, и све то сребрно или бакарно п |
та знао, и коме су тек сада све казали, и потужили му се како се одавна носе са Зоном.{S} И сад |
е некад Мане и Зона пазили и севдисали, и како им је зар писано да се и узму.{S} А да то не би |
ифлуку, а друго — време је да се, вели, и та деца мало ослободе и изиђу међу свет, јер ено благ |
али и чибука попушили и мастика попили, и Замфир у пашином конаку и паша у Замфировој господско |
мајка би му погодила шта жели и мисли, и испунила му већ!</p> <milestone unit="subSection" /> |
о се ми крвавили и по апсанама трунули, и коске наше остављали — само да је добијемо.{S} И што |
е туђим, што се понеки пут, па Бога ми, и нашљемам ове ракијчине!... (Уосталом, знаће се и то у |
антику-кујунџију!{S} Побољи што ће ми, и куде да га тражимо... што ни треба други, викам ја, п |
и ни накрај памети му било да се жени, и навале на њега са свију страна да се жени!{S} Као нес |
у у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све сложно треба да легну на посао, па да му т |
је знао и певушио, и жењени и нежењени, и млади чапкуни и стари дилбери певуше је.{S} Чак и про |
реме играо томбула у Трговачкој касини, и позива се на сведоке који су га видели.{S} И он сам к |
родбине, својих тетака, стрина и ујни, и по чорбаџиским кућама.{S} У — тако да рекнем — „плебе |
бито пажљив био.{S} А Јевда ћути, трпи, и плаче кришом. {S}И то је тако трајало неколико дана, |
удаљује, него нека се држи саме ствари, и свака се нашла увређена и дизала се да иде, па свака |
ну и чека сефте и муштерију, да пазари, и да превуче пару преко браде и рекне: „Охо-хо!{S} Од т |
и каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, и које си песне поје, и што си шњева и како гу резиле о |
а неје то!... — љутну се Јевда. — Мори, и не знаваш зашто си зборимо...</p> <p>— Мори, сал дор |
евојке...</p> <pb n="102" /> <p>— Мори, и ваше се знаје! — плану Дока. — Деда како ти се викаше |
н, а сав блед од љутине.</p> <p>— Мори, и насред чаршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета |
остављају на миру.{S} Све се ту сјури, и домаћи и из комшилука, па настане један слободан разг |
{S} Тамо су је тек калфе почеле певати, и то тек соло, — а овде је већ и шегрти певаху, и то у |
једаред пукао, није се могао задржати, и створен једаред суд и мишљење није се могло потрти.{S |
; чујеш како звецкају ђердани и дукати, и трупкају кондурице и папучице и шуште свилене шалваре |
Умирио се мало и стао опет размишљати, и већ га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} |
редлог тетка-Таске, да ће најбоље бити, и најлакше ће се запушити уста лажи и клевети, ако се д |
који су се појавили или ће се појавити, и они по чаршији и они по штампи, ако их буде било.</hi |
њом окретао, могла се, вала, поносити, и те још како, кад се за њом осврне Мане кујунџија!{S} |
о с ума, и није могао ништа ни слутити, и зато му је ово сад све ново и изненадно било.{S} Био |
свакој рече што се доброга могло рећи, и запита га шта он мисли.</p> <p>Мане је ћутао.{S} А ка |
кад год је хтео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином конаку. <pb n="11" /> |
и још боље, доклегод Мане не пође кући, и она стоји ту држећи Гену за руку, а када Мане пође, о |
се, зборе си, јоште и јорган и јаст’ци, и колевку, рече, и све што треба ете-те... ете, за спиј |
затварају дућане и мајстори и трговци, и грабе кућама.{S} Жељни домаћег круга, оне домаће и ти |
подуже увече, зна ли шта су то ћутеци, и носи ли фењер кад се враћа кроз сокаке и буџаке кући? |
е чудновате слике као човеку у врућици, и те су слике прелазиле из јаве у сан и обратно, и најз |
На то радо пристадоше сви — и младенци, и родитељи њихови.{S} Митанче већ може; из чорбаџиске ј |
још више и притврдио служећи у војсци, и то, као варошки син, у кавалерији. <pb n="22" /> Носи |
Уранија — и то је имало нешто да значи, и није тек онако што је Јордановица необично стала хвал |
иоци и играчи знали су шта му то значи, и сви су погађали и метали на једну исту цифру.{S} Па т |
Мане си дође лепо с кочије и с кардаши, и она ги, рече, причекала у акшамско време; они чукнуше |
оји као ступац некакав и како се смеши, и чује како се овај цери...{S} Ху, зар је и он ту био, |
, о општинским кошевима, о киши и суши, и желео сељаку кишу.{S} И кад се спусти тако давно жеље |
не се све више склања и повлачи у крај, и све тужније му око срца гледајући шта се све догађа.{ |
а као најлепши и најмилији адиђар свој, и зато се није нигда и никуда макла без њега.{S} А он ј |
даде оком знак Васки, измећарки својој, и ова се одмах ухвати у коло и растави Манчу од Зоне.{S |
и пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, и неколико пута опет батаљивао рад, устајао и одлазио.{ |
видиш!... ’хоће да те заб’рави и сокак, и махале, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи |
она чула за Манчу да је најлепши момак, и видела да се све отимају да до њега играју.{S} А Манч |
није имао ни врата, него само ћепенак, и мајстор Мане је преко ћепенка ускакао ванредно вешто. |
е се Мане. — Теке сутрадан, пред ручак, и ја си сам чу у чаршију, ама викам „сокак-лаф” си је.. |
} Зато се и одвојила и повукла у ћошак, и оданде једнако гледа нетремице у Ману и чека кад ће п |
p> <pb n="107" /> <p>Као и сваки човек, и Мана је имао непријатеља, који су једва дочекали да г |
је све обухватио, и авлију, и комшилук, и сокак.{S} Сви се тресу од силна смеха.{S} Једни вичу: |
иви за парама, али они воле и рахатлук, и време им није новац: зато рано затварају дућане и мај |
еста први он наићи на обилан материјал, и пре од свога противника, директора листа „Виник”, дон |
ј да ми казује, кад си сама све знајем, и све видим?{S} Замилуваше се деца, та што... саг га је |
ној јави и још страшнијем сну ноћашњем, и о Зони, која сада мирно и безбрижно спава, јер је лег |
ушима и разлежу се по грудима његовим, и он се склања и бежи испред потсмешљивих и пакосних по |
чао је да се још дететом играо под њим, и то под толиким истим! — Авлија је сва била у цвећу.{S |
је нико други него Манулаћ.{S} Међутим, и они који су и мислили да је Манулаћево масло све то, |
Отада га мајка није више водила собом, и тако је Манулаћ проглашен дефинитивно за мушко.{S} Од |
а тако индиферентна и спора према овом, и то <hi>моралном</hi>, ђубрету!...” — Море, — заврши М |
рговци што тргују с Бечом и Цариградом, и они ситни, што од тих крупних пазаре еспап и сами га |
ло, онако потајно, и уздисао за Јевдом, и то годинама безнадежно уздисао.{S} Почео је док је јо |
љивац сутрадан ишао с отеченим образом, и на питање: шта му је, тужио се да од кутњака сву ноћ |
српских новаца — бави се нумизматиком, и стога чак држи и археолошки лист „Старинар”.</p> <p>П |
удешено са Зониним знањем и пристанком, и зато је плануо на Зону, силно плануо, и био љут као н |
чорбаџиски син оженио пударском ћерком, и обратно, где се пољак, што је чувао близу гробља, оже |
ично праћена својом измећарком, Васком, и снисходљиво би ословила понеку сиромашну девојку, заб |
и иду са књигама и лепињама под мишком, и џавељају и галаме: а препарандисти с књигом под мишко |
ки час је <pb n="59" /> пред огледалом, и оним великим и оним другим мањима, иако има у џепу он |
поверити тетка-Доки, која је, уосталом, и дужна да му помогне, јер она му је, мишљаше он, оном |
преокрет у животу Макином.{S} Уосталом, и без тога не би се дуго чекало на то, јер тамо, на Ист |
на дериштету неку промену.{S} Уосталом, и укућани је не сматрају већ више за дете; то се види и |
зловољно кући.{S} Осврте се још једном, и виде како Мане и Калина пођоше и упутише се заједно, |
у какву малу кафаницу са добрим вином, и у друштву се бурно провеселио.{S} Пио би, а чочеци би |
е, и то једнако компонује соду с вином, и да му је та композиција још понајбоља!...</p> <p>Иако |
водом.</p> <p>Сва чаршија гледа за њом, и мимопролазећи и они што седе по ћепенцима и шију фуст |
ју је Мане сву окитио и покрио сребром, и блага полусветлост падаше на измучено лице Манино.{S} |
па чак и калупе, сакривене под патосом, и ухапсила их све — и Манчу и калфе и шегрта Поту.{S} Н |
азнити за непочупану зубачу пред кућом, и за ђубре у кући — како је сада тако индиферентна и сп |
ати и једва се разабрао, онако бунован, и сазнао у чему је ствар тек онда кад је испраћао Доку. |
шио и решио се да сам покуша још један, и то последњи, корак, да се, то јест, сам он састане са |
татка, и мајку, <pb n="52" /> и дућан, и трговину, па си фати пут сас Цигани у губертл’к...{S} |
репљен и весео, враћао и отварао дућан, и био врло разговоран и предусретљив с муштеријама, кој |
други пут, после војске, отворио дућан, и муштерија је према дућану многобројнија била него пре |
штерије, кад би му се свратиле у дућан, и искашљавао би се по старом свом обичају за сељанчицам |
— ништо саг батисала: спаде гу прстен, и срма се покидала, па и не прилега веће на мушљику. „П |
је Мане остао и даље хладан и повучен, и оставио их без одговора.</p> <p>Ово је силно дејствов |
је био Митанча, чорбаџи-Петракијев син, и читатељима већ добро познат из ранијих глава.{S} На т |
и посадити прекрштених ногу као Турчин, и све је то, што би наши стари писци рекли, свршио у је |
очас, можда шегрт Поте и не би запевао, и, ни крив ни дужан, добио шамар, да није сам он, исти |
ма из народа; и богзна ко ју је спевао, и на коју је Зону мислио тај први кад је ту песму спева |
и главни наш уредник сву ноћ лумповао, и сад, пијан као земља, спава, и не зна ништа ни за себ |
на авлиска врата и радознало их гледао, и кад су ишли тамо и кад су се враћали амо; кад су ишли |
ише од оца, који дотле није ништа знао, и коме су тек сада све казали, и потужили му се како се |
н ће јој се осветити, то још није знао, и зато је сад мислио само о начину освете.{S} И, како ј |
лсефи.{S} Седео је, пио, и будан сањао, и тек га из сањарија тих трже глас споља, јер баш поред |
ом оделу.{S} И Доки се допала та мисао, и она остаде и даље у тој завери, имајући у њој и своју |
с и шамија дошли већ мало више накриво, и тако издавали њено расположење.</p> <p>А затим се под |
то чудно!{S} Има си једно сопче његово, и никога не пушта у сопче.{S} Сам га помета с метлу.{S} |
крио да се нада да га је Мане разумео, и да ће колико сутра или прексутра ствар свршена бити.{ |
авице навише од колена, па би онда сео, и не би се дигао док му се прво његов татко не дигне; с |
му што је било, зашто је вечерас весео, и побратимио се поново с њим. .</p> <milestone unit="su |
јер би <pb n="125" /> свуд дочекан био, и прича би се, вероватно, наставила са другом неком јун |
и захвали Богу што је то само сан био, и што тако, хвала Богу, није још и ту срамоту доживео д |
а сином који се каје, који се поправио, и који је опет примљен у ред чорбаџиски, јер га, ето, и |
..{S} Целога дана је само на то мислио, и једнако му у памети зујале и звониле Васкине речи: „П |
аша Дудији и Ђулсефи.{S} Седео је, пио, и будан сањао, и тек га из сањарија тих трже глас споља |
и од силна смеха који је све обухватио, и авлију, и комшилук, и сокак.{S} Сви се тресу од силна |
..” </p> <p>Сваки ју је знао и певушио, и жењени и нежењени, и млади чапкуни и стари дилбери пе |
их дана говорило.{S} Говори се двојако, и овако обично, а и у стиховима.{S} На оно прво могли с |
рече болно и оде спуштене главе полако, и као сенка тихо, у своју собу...</p> </div> <pb n="148 |
аравно, да и чује и види, па јој тешко, и плаче поваздан...</p> <p>Једина мајка Ташана што је б |
ирало и бесно и страсно чочешки играло, и Мане седео, у дахирета богато спуштао, али ниједну — |
је већи део грађанства, и то је остало, и такорећи стереотиписало се.{S} И само утолико уколико |
и батисаше: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо жи |
ал прајим друство... из једно смо село, и комшије...{S} Она иска да купи ништо... саг први пут |
е да му каже све шта је и како је било, и пошто се све рђаво свршило, да га, наравно, и утеши.{ |
}Ужасно јој тешко, дуго и досадно било, и она се вратила зловољнија и тужнија него икада што је |
утолико чешће вукло у поље и зеленило, и правило му — крај оних природних лепота — теферич још |
о свему ономе што се у вароши говорило, и како је та вест као гром поразила домаћицу Ташану.</h |
се ипак доста штошта причало, тумачило, и китило и дометало, тако да се човек, слушајући све то |
о је опет морало доћи ово што је дошло, и приповетка се морала свршити само овако како ће се и |
и Зона је само интересантна била тамо, и ништа друго.{S} И место да остане тамо три-четири мес |
!{S} Кој знаје, рече, што му је писано, и што ће да искочи из њег’!...{S} Ти си трговац, ама ов |
о се све рђаво свршило, да га, наравно, и утеши.{S} Мане је све оно у суботу већ био смео с ума |
издан тако удари сокацима, па, наравно, и Зониним сокаком.{S} Пролази и звиждуће, жури се, као |
адржати подуже, а ствар им та, наравно, и не треба.{S} И они приметише да је Зона расејана и за |
<p>Толика ларма пробудила је, наравно, и старога хаџи-Замфира.{S} Морао се и он умешати и једв |
е и Калина пођоше и упутише се заједно, и чу како се Мане нуди Калини да је допрати до њених ав |
најсвеснији синови ове земље, па, ено, и <hi>они</hi> профанисани...{S} Ено, узми по новинама! |
Па ти ли си гу керка? — рече зачуђено, и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар |
<p>И одмах навалише на Зону све сложно, и не оставише је никако на миру док јој га, како им се |
ођак, али канда је мало, онако потајно, и уздисао за Јевдом, и то годинама безнадежно уздисао.{ |
ло да ствар по Ману стоји врло повољно, и да је право чудо што се већ и свршило није.{S} И љута |
лике прелазиле из јаве у сан и обратно, и најзад није више могао разабрати и разликовати: шта ј |
ватове, и радовало се што се тако лепо, и баш онако као што је требало, свршило.{S} Тетка Таска |
остави цигару.</p> <p>— Ете за оно оро, и за играње, — изеде си резилак, ем знајеш как’в резила |
познаје.{S} Лепо се ухватио и он у оро, и води оро.{S} И, за чудо, па некако баш и изгледа на к |
евда је сва срећна била кад је чула то, и није се љутила кад јој је Мане казао да иде, да се на |
овај зачуђено запитао:{S} Нашто све то, и откуд сад тај разговор, откуд фењери и сокаци, ћутеци |
i>злато</hi>!...{S} Знаје што је злато, и како се, ете, злато топи!...{S} Машалах, Манчо, — нес |
примљен у ред чорбаџиски, јер га, ето, и сам стари и поносити Замфир прима у свој род!</p> <p> |
е загонетно.</p> <pb n="156" /> <p>Ето, и сам Манча се одриче тога: каже да је у то време играо |
ашире”! — раздера се Дока и оде љутито, и остави запрепашћеног чорбаџи-Замфира, који се само кр |
</p> <p>А шегрт Поте га гледа блесасто, и пипа главу, и гледа да се није и крв пролила.</p> <p> |
S} Има неку муку!” Али шта је то нешто, и каква је то мука — то нико у тој гомили не знаде да к |
и зато је плануо на Зону, силно плануо, и био љут као никад у животу.</p> <p>— Тој ли су твоје |
чно извештен био да је Мане све то чуо, и кад му се Мане почео већ и јављати, — крене се једног |
.</p> <p>— Која ми фајда, честити пашо, и да си зборим? — рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — |
о том.{S} Каже му Мане у чему је ствар, и Митанче, наравно, одмах пристане.{S} Допао му се тај |
uote> <p>али не доврши, јер пуче шамар, и Поте испусти ону зечју ногу и минђуше, и погледа зачу |
носе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и кад једини обитници паша-чаирски, преплашени од наруш |
Три ли имаш? — запита зачуђено Замфир, и сад тек спази и ону велику иза леђа.</p> <p>— За голе |
<p>— Ете за твој кеиф, чорбаџи-Замфир, и тој ће ти напрајим! — вели му паша — и ствар је сврше |
а би им папуче полетеле чак у штукатор, и лепио би им стопарце и динаре и уверавао их да приме: |
зговарају; чује како Калини дршће глас, и како га меко и дубоко погледа својим великим и као ју |
атресе је болно. — Што ће ми веће свет, и чаршија, и ма’але?!...</p> <p>— Па, ете, дете си, — в |
А кад пролази махалом, сав женски свет, и жене и бабе, одају му чест: устају с прагова авлиских |
и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо живување — све ни, бре брате, бат |
су комшије!...{S} То јој паде на памет, и она погледа Калину како је срећна и блажена!{S} И Зон |
Ете саг ми, Јевдо, дође ништо у памет, и присети’ се да ти кажем...{S} Некња си зборим ништо с |
љу био Мане врло суморан, а зато, опет, и није провео недељу као досада што је обично проводио. |
ао. {S}Мрзио је неправду и неједнакост, и економску и политичку и социјалну, и смело се изражав |
рто и подржавано мишљење да је Манулаћ, и нико други, одвео девојку.{S} Причало се да га је у т |
т Поте га гледа блесасто, и пипа главу, и гледа да се није и крв пролила.</p> <p>— Куде си ту ч |
измења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако исто...{S} Прекода |
е: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо живување — |
јке од шећера, и они што точе лимунаду, и они што продају кокице, а ту се нађе увек и по једна |
ната била.{S} Певала се по целом граду, и да је калфа Коте мало-мало мућнуо главом, сетио би се |
и писању, том новом оружју, како кажу, и написати једну исправку. {S}Исправку му је написао ба |
палила кандило, тамјаном окадила одају, и клекла пред икону и на грчком језику бацила анатему н |
по авлију и по сокак”.{S} Сви се смеју, и веле: „Лелее, лудо је, ама па си знаје што си је поуб |
смеха који је све обухватио, и авлију, и комшилук, и сокак.{S} Сви се тресу од силна смеха.{S} |
а, и фереџа и бадемастих великих очију, и песме једне, која се негда тихо певушила по српској м |
утине.</p> <p>— Мори, и насред чаршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека |
S} Све ни батисаше: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и |
а била у цвећу.{S} Као и сви на Истоку, и Мане и мајка му Јевдокија волели су и неговали цвеће. |
сприча им о новинама и о оном резилуку, и каже им да озбиљно хоће свога Мана да жени.{S} Пита и |
Пиргу” што арче њихов мал по комшилуку, и дода: да су саг скупе паре, — отац се просто топи од |
о или у образ.{S} И Мане пољуби у руку, и таман да пође, а њега опет задрже, опет се рукују и в |
ћи, замажи очи свету, да не види бруку, и запуши му уши, да не чује истину!...{S} Ама неће се о |
"98" /> беше му!{S} Зашто си уче чкољу, и јазију, — зар деца да си остану?!...</p> <p>— Ама, де |
а кад си она, демек, пресвукује кошуљу, и чичек-антерију у башчу?!...{S} Хм, — хукну и духну љу |
рема мало, волео је да чује тиху песму, и оне су то знале и тихо би тада запевале:</p> <quote> |
па да му траже прилику.{S} И када бану, и незвана, и дође још једна, четврта тетка, нека тетка |
држало место: досадно му било у дућану, и чим се вратио шегрт Поте скочи и диже се да иде.{S} Р |
те се чешће дерао кад га туку у дућану, и отуд му познају глас) и веле да је жалост била слушат |
ише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило за нашега Манчу, откад |
до подне измења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако исто...{S |
ад се суши преко авлије, хранио живину, и знао увек тачно колико има петлова, кокошака, пилића, |
. како се вика... до онуја, ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зоне Замфирско!...</p> <p>— Туј |
т, и економску и политичку и социјалну, и смело се изражавао у кругу свом, у кафаници <hi>„Код |
а Калина!...{S} Силно угризе доњу усну, и још силније стезаше за руку Гену, другарицу своју, на |
у години сетио би се да запали цигару, и то обично онда кад би му татко добар пазар свршио).</ |
ведан суд, на насртање на образ и веру, и каже да је донео кључеве од куће своје и да оставља у |
..” И готови су већ да потраже тенџеру, и измећарка Васка већ пошла по њу, да му је привежу на |
/quote> <p>Младиња су бре, лепотиња су, и он и она, — сто оке севдах ће имају!...{S} Е, што иск |
ови виногради и чифлуци многобројни су, и ко би их могао изређати!{S} Али шта да се читаоци лом |
, а неко и по четири!{S} Мане, и он ту, и он узима две таблице да игра.</p> <p>Келнер меће пред |
а, засипана јесењим лишћем, на доксату, и кидајући митровске, зимње руже, запева тихо песму:</p |
ки, седећи тако често тужна на доксату, и, отуривши ђерђеф, наслонила би се тада на белу своју |
ани спуштају по кућама чивију на порту, и сви укућани већ давно су код кућа. {S}И никога по ули |
х неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако исто...{S} Прекодан се сва |
ош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо живување — све ни, |
ма; пушио, издавао наредбе, сркао кафу, и тада је врло мало мислио; само од времена на време из |
је у себи: да другог зета по свом ћефу, и таку слику и прилику као што су Зона и Мане, мучно да |
соло, — а овде је већ и шегрти певаху, и то у хору: у дуету, терцету, квартету, квинтету и так |
Али би ипак кришом пратила очима Манчу, и није јој право било кад је овај не би опазио, или кад |
ове асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропску послушност.{S} Заиграше.{S} Калина весела, бла |
е према њој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна шта да ради, ни како да стане: одмах преба |
а, који не игра томболе, него само шах, и то с фармацајтским помоћником Пајицом.{S} С њим игра. |
из чорбаџиске авлије чуо кикот и смех, и слушао га Мане, који је, као скамењен, још једнако ст |
ац свију стрина, ујни и тетака Зониних, и био предмет и повод непријатних сцена између родитеља |
!{S} Да запантиш”, рече, „овај мој реч, и такој да се”, рече, „поздравиш од мен’ до ону”, рече, |
части све и зашто немилице баца бакшиш, и не да никоме да плаћа!...</p> <p>Према њему седе ченг |
јке Јевдо!{S} Све ни батисаше: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и ста |
, ако дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’...</p> <p>— Код Манчу ли? — прекиде је Зона |
кеф, а ово <hi>наше</hi> па за паре... и што иска да си улегне у чорбаџиску, потакву фамилију. |
„голем нишан”, а после кој да збори... и што има да збори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, како то |
сте не украдну нику минђушу из дућан... и да се кара сас селске мечке оне!{S} А прилега ли на ч |
ако из књигу да си четеше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, и које си песне поје, и |
све, снајке Јевдо!{S} Све ни батисаше: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари ад |
„Бербатовску” и „Тедену” и „Заплањку”; и наизменце водише коло редом први момци из махале.{S} |
аним, него ће то бити јава, сушта јава; и брука ће пуцати по кафанама, по чаршији, по махалама, |
ако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само осећа.{S} Осећа да јо |
ила та песма.{S} Та је песма из народа; и богзна ко ју је спевао, и на коју је Зону мислио тај |
ћосав је и има нежне женске црте лица; и кад се преруши у женско одело, изгледаће висок и вита |
инку Кеву!” па опет руковање и љубљење; и он опет љуби их у руку и извлачи своју руку, а оне оп |
вету још воли: девојке и ливене ексере; и увек му пуна шака ексера, а то добија већином прилико |
тако одједаред на памет да се пресвуче; и он се нагиздио као да је први дан Ускрса, и нагиздан |
ма поћи.{S} Зато и није било лако Мани; и прошло је повише времена док је могао срести и ослови |
е чисто фатална са своје прилепчивости; и ко је само једаред чуо, није могао више да је избије |
је лепим редом пролазе главним сокаком; и из гомиле се мало-мало одваја један по један у побочн |
ко не памти да је икад мањи и тањи био; и сам дед Манчин причао је да се још дететом играо под |
кама и клеветама, сложно салетеле Зону; и које чудо онда ако је Зона подлегла, попустила и пост |
и човек и татка, и мајку, <pb n="52" /> и дућан, и трговину, па си фати пут сас Цигани у губерт |
зио стари чорбаџи Замфир. <pb n="13" /> И у мају, кад цветају дафине, најрадије је седео на про |
као да ништа није ни било <pb n="15" /> и као да ни две унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ |
шевини, о свадби њиховој <pb n="115" /> и о животу њиховом после свадбе, па се трже уплашен и о |
о својој парници, о суду <pb n="96" /> и адвокату.{S} И баш кад су се оне тако чудиле што им н |
онај час кад је слудовао <pb n="108" /> и признао тетка-Доки јаде своје.{S} И тек кад му је она |
нчарска, Гена Кривокапска <pb n="38" /> и Ленче оно Кубеџиско.{S} Беше ту и оно Зоне Замфирова; |
еб’, до чекмеџе да дођеш! <pb n="48" /> И по таг искачаше пазар за нико време спрама есап!...{S |
лико је пута — он, чапкун <pb n="19" /> и несрећник, да му је требало пара тражити! — колико је |
не само отмице, него чак <pb n="149" /> и пушкарања; било је и мртвих и рањених, а међу последњ |
’?!</hi> Оној беоше <hi>прстенџије</hi> и <hi>дугменџије</hi>, а ти си златар, <hi>јувелир</hi> |
мо, зборе си, ама <hi>друзи видоше</hi> и причаше ни; та саг по ма’але за ништо друго сал за то |
о саг да ме не зовеш <hi>чорбаџијо</hi> и <hi>хаџијо</hi>, веће <hi>татко</hi> да ме зовеш...{S |
ио тај први кад је ту песму спевао!!{S} И ко зна откад и на ком далеком крају Србије покрива цр |
конопци и ланци („ружични” наравно)!{S} И не прође много, а свет га види лепо избријана, с подб |
може чврста воља и одлучна намера?!{S} И Мане је вребао и најпосле успео.</p> <p>Једнога дана |
е, калугер ли је та да си самотује?!{S} И ја му зборешем, ама ме ич не слуша!... „’Ајде, вика м |
с обе руке, и питујем: што је овој?!{S} И казују јоште и то: како гу на кочије одвезоше у Докин |
рбаџиска</hi> керка!{S} Е веће нема!{S} И чорбаџиско неје до века...</p> <p>— Е, доста де! - ве |
еда Калину како је срећна и блажена!{S} И Зони постаде нешто тешко и досадно.{S} Све јој беше д |
кадгод водио коло, тога се не сећа!{S} И после, откуд би пас могао дати бакшиш свирачима?...{S |
одговара пелтечећи: „Не-не-не може!{S} И-и-ич-не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер |
ка, — и не могаде да се уздржи више!{S} И кад Цигани хтедоше да престану, даде им Мане знак да |
и паша у Замфировој господској кући!{S} И не један паша — него неколико њих!{S} Замфир је био с |
кликну тетка-Дока. — Такој те искам!{S} И татко ти такав беше!</p> <p>— Теке... тетко, молим те |
Персиду срећном и поноситом чинило!{S} И зато није никакво чудо што га је она свуд водила са с |
је само за њега створена а он за њу!{S} И један дотицај коленима испод стола, и једно <hi>„ти”< |
Богородичину у Дивјанском манастиру!{S} И глас о вештоме мајстору Ману кујунџији отишао је дале |
м кошнице или треби пасуљ од меуна).{S} И што је даље било од чаршије, тамо по махалама и виног |
ре ње стигла, па је било као и у П*.{S} И још горе од онога.{S} Тамо су је тек калфе почеле пев |
мо.{S} И што ће нам онда све то?!...{S} И пошто је она чорбаџи-Замфирова, — онда дај полицију и |
="51" /> А својега сина напудија!...{S} И чорбаџиски, бре брате, син отиде си, те је саг кантар |
најмилија песма мајског славуја!...{S} И већ одмах га није држало место: досадно му било у дућ |
има брата (по оцу) међу Циганима!...{S} И сад, какав је био Ђорђија, такав му и син Мане, тврди |
се зовеш, ете, мајстор-Маниница!...{S} И она луда и брљива бећар-Дока да ти се пада тетка!...< |
е откидало и отпадало с играчица!...{S} И Зона пође зловољно кући.{S} Осврте се још једном, и в |
ко да ће около шију да ги врзује!...{S} И све си то збраја и скутаја на куп за онуја несрећу и |
i>, стринке, напрајише оди момче!...{S} И чочеци и ченгије турише на куп сас њега у новине.{S} |
каква стаде: никаква се напраји!...{S} И ти пантиш онеја речи?!...{S} Чорбаџиско дете, пусто, |
ба, викам, да је ники угурсузл’к!...{S} И ја се веће заинати да видим што је, мајка му стара, у |
и, — то га је бесомучним правило!...{S} И Замфир показа Зони ону липу пред капијом у авлији.{S} |
ст да се то у њено здравље веселе...{S} И досад од дерта није спавала, а данас задуго није скло |
аш или се смеши или ће да заплаче...{S} И доклегод оро траје, или још боље, доклегод Мане не по |
уграбија, демек, што си милуваше...{S} И ја ћу такој напрајим...{S} Сал ако ти искаш, — ласно |
ер, а на девојку одмах и заборави...{S} И он је сад ту, дошао и он на овај џумбус.{S} Сви га ди |
} Што си збори?</p> <p>— Збори си...{S} И плаче си.</p> <p>— Плаче?{S} Зашто да плаче?</p> <p>— |
и фати пут сас Цигани у губертл’к...{S} И саг јоште је жив! — Причаше ми неки наши трговци, што |
блаке и сунце се осмехне на земљу...{S} И она се ухватила у коло с читавим буљуком девојака, др |
ли стара, искуством освештана реч...{S} И тако се и овде збило.{S} Силни савети и опомене учини |
ако ала с берикет.{S} Да чујеш сал”.{S} И стаде да прича:</p> <milestone unit="subSection" /> < |
срца својега и соком живаца својих”.{S} И то није да кажете отскора — одвајкада је то.{S} Још њ |
а ствар им та, наравно, и не треба.{S} И они приметише да је Зона расејана и замишљена.{S} Ниш |
е него од оног глупог швапског пива.{S} И сада се лепо виде на њему обе те периоде пића: од пив |
ко срца гледајући шта се све догађа.{S} И гледајући непрестано играње оне суклате Манулаћа, пад |
лио и гледао кад се та песма певала.{S} И кад год су отпевали ту песму, добијала је чучук-Ајша |
, и не знајући шта је све изблејала.{S} И тако је Дока дознала и одмах схватила и јасно јој бил |
међу Доке и Замфира и чула и видела.{S} И чим је Дока отишла, стари Замфир плане, силно плане г |
ји дан да му није читала и говорила.{S} И Мане јој рече да је то и његова давнашња жеља.{S} Обе |
а гомилом, за старијима њенога пола.{S} И она је највише у Манчу гледала, пратила га очима унао |
славу једну бесмо, код чорбаџи-Гана.{S} И он си има сина...{S} Свршија у Грац трговачку чкољу.{ |
му дође ужасно немилосрдна и гадна.{S} И кад је она таква у сну била, размишљаше Мане, била би |
<p>Прођоше три и нешто више година.{S} И као све што је подложно промени, изменила се и она.{S |
све је веровала да је сушта истина.{S} И она обећа Зони да ће учинити све код сина, и да се на |
чија</hi> је и <hi>која</hi> је она.{S} И ређаху јој све редом момке с назначењем који су непри |
улаћ, којега је толико гледала Зона.{S} И да Манулаћ није био онакав какав је, да није једнако |
љуби и моли га и храбри га да игра.{S} И он се ухватио, па игра, сасвим по оном: „Како играм д |
м помоћником Пајицом.{S} С њим игра.{S} И ти се људи тако страсно задубе у тај проклети шах, да |
дови пуни начичкани радознала света.{S} И све се то тресе од силна смеха, а највише се смеју ба |
ници у Брадфорду против капиталиста.{S} И пошто не знају какав ће положај према свему томе зауз |
! дира је Мане и доводи је до плача.{S} И Мане гледа како је лепа и кад плаче, и мило му да је |
не могаше никако да избије из главе.{S} И она му дође ужасно немилосрдна и гадна.{S} И кад је о |
те никако јој не избијаху из главе.{S} И сада јој је све јасно било.{S} Веровала је да је све |
весне лакомислености хаџи-Замфирове.{S} И нису му опростиле ни кад је, истога дана после подне, |
упско вино било мало скупље од воде.{S} И какво чудо онда што је пан-Франћишек оставио пиво и п |
џиске кћери, које се чуло из авлије.{S} И страшна му беше и сама помисао на то како је смешан, |
раво чудо што се већ и свршило није.{S} И љута на невештину и јавашлук Манин, крене се одмах из |
е кренуше, а ови ближи мало доцније.{S} И место на коме су малочас играли и кикотали и подвриск |
ним, а после и великом делу чаршије.{S} И како је који час пролазио, све им је чудноватије изгл |
/> и признао тетка-Доки јаде своје.{S} И тек кад му је она опет дошла и понудила му се да попр |
и опомене учинише напослетку своје.{S} И Зона као да подлеже.{S} Силно јој се уврте у главу и |
ној од ранијих глава ове приповетке.{S} И да се ту није питао и хаџи-Замфир, као отац, удадба З |
у башту црквену, тамо под османлуке.{S} И ту јој се изјада.{S} Изнесе све шта је и како је било |
ера.{S} Предаде таблу ради контроле.{S} И док је он брисао чело, примао честитања и очекивао па |
у се у прса и уздахну, па шију даље.{S} И сам Манасија — „чапкун Мане” назван — кујунџија, коли |
о, сукобише и посвадише Зоне и Мане.{S} И то траје већ неколико дана.{S} Зона неће никако ни да |
дућану многобројнија била него пре.{S} И он сад није имао нужде да ускаче на ћепенак, него је |
ка. „Ако данас неје, ће бидне јутре.{S} И јоште гори резилак ће дочекате!{S} Саг се берем збори |
Мане седи са кардашима и весели се.{S} И нико, сем Митанче Петракијевог, не зна зашто се Мане |
стало, и такорећи стереотиписало се.{S} И само утолико уколико је код нас „свако чудо за три да |
је сад мислио само о начину освете.{S} И, како је био досетљив, то му није требало дуго да луп |
евојче, а на Зону и не погледа више.{S} И како је ова била кокетна, поуздана и поносита са свој |
у!” па га пољубе у чело или у образ.{S} И Мане пољуби у руку, и таман да пође, а њега опет задр |
а неизоставно тамо појави и пробави.{S} И он нађе да ће бити најбоље да се уклони мало од куће. |
с пада, па се опет диже и опет бежи.{S} И брани се рукама, а њих тешко диже: малаксале му; он п |
ет, кад од једне такве особе долази.{S} И онда, није никакво чудо што је његово субјективно миш |
е на свет што <pb n="26" /> пролази.{S} И кад човек уђе у такву кућицу, он се осети некако више |
јарна болест код његових у фамилији.{S} И он, који је некад на виолини концертирао и изводио Па |
од неко доба ужасно досадни постали.{S} И она наваљује на мајку своју и моли је да јој уступе т |
ива се на сведоке који су га видели.{S} И он сам каже да је то лаж и клевета; ако је ко крив, — |
у амам, где и тако нису одавно били.{S} И Зона ће моћи, јер јој је данас већ много лакше.{S} Ту |
S} Пуно неких тетака, стрина и ујни.{S} И оне не само да приметише како им је њихова Зона лепа, |
а њој вели да се и она неће удавати.{S} И обе младе другарице се заричу да се никад неће удават |
и и с каквим потсмехом све то узети.{S} И одмах одлучно рече да то никако није прилика и да од |
Петракију претставити и протумачити.{S} И стари Замфир узе на себе ту дужност, обећа се да ће у |
сматрале и осећале као род тој кући.{S} И кад су служиле и двориле чорбаџи-Замфира, нису сматра |
а, и иза његових леђа, и њему у очи.{S} И што би она сад учинила, као послушна кћи, од страха о |
коб и у заваду с државом и друштвом.{S} И он се, напојен тако из пехара жучи (из којега сваки у |
ла, пратила га очима унаокруг колом.{S} И што се он у игрању више и ближе примиче к њој, све ма |
према покојном Ђорђији, оцу Манином.{S} И тако Јевда остаде удовица и посвети се сва неговању и |
му се како се одавна носе са Зоном.{S} И сад су сви сложно: тетка Таска слаткоречивошћу, мајка |
о је не гледа и не осврће се за њом.{S} И већ због самога тога није никакво чудо што је и Мане |
није пан-Франћишек ништа компоновао.{S} И кад су једном у неком друштву у разговору запитали га |
тересантна била тамо, и ништа друго.{S} И место да остане тамо три-четири месеца, или дваред ду |
о само сан, страшан и ружан сан био.{S} И тек тада одахну душом, прибра се мало и размишљаше хл |
полетео би он, како му је мило било.{S} И баш у тај пар, кад је он наређивао нешто шегрту, уђе |
може јој се каква срећа јавити тамо.{S} И тамо има богатих трговачких кућа, а лепотицама се баш |
к је он редовно и радо одлазио тамо.{S} И несрећа је тако хтела да се и ових дана тамо нађе и д |
аше остављали — само да је добијемо.{S} И што ће нам онда све то?!...{S} И пошто је она чорбаџи |
ирнуто, онако као што је и донесено.{S} И покућар Коце, шта ће, него задржи на ручак и пудара П |
лост падаше на измучено лице Манино.{S} И годила му та свечана и побожна ноћна тишина суботске |
о се ухватио и он у оро, и води оро.{S} И, за чудо, па некако баш и изгледа на коловођу!{S} Или |
ада, и кратко би се на њих обрецнуо.{S} И нико после за живу главу не би смео продужити с њим р |
само да се не би прекидао разговор.{S} И кад се уверио да тетка Дока све зна, он јој се испове |
ања сумња и вероватноћа за тај глас.{S} И онда нема више ни говора о калупима и лажним дводинар |
курјучић и облачила га у фустанчић.{S} И како га је она више изводила него отац, то су по друг |
е борац за истину, правду и слободу.{S} И тако се ипак у неком виду обистинише слутње и жеље ка |
ради ње, као алузија на њу, певају.{S} И Зона је била, што је сасвим и природно, поносита стог |
ње распрострла прича о том догађају.{S} И главно и детаљно знало се врло добро, јер Таска је св |
видеше једно до другог како играју.{S} И сви само Ману и Калину гледају; сви их гледају задово |
ну на посао, па да му траже прилику.{S} И када бану, и незвана, и дође још једна, четврта тетка |
изгледаће висок и витак у том оделу.{S} И Доки се допала та мисао, и она остаде и даље у тој за |
а се окрене и погледа на ону страну.{S} И сам стари пензионовани претседник суда, кога су млађи |
ишчезле, а с њима и спомен на Зону.{S} И да није био он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи |
о ону свилену мараму и гледаше у њу.{S} И тек кад му приђе Ајша с дахиретом, трже се из сањариј |
је све она казала и Таски и Замфиру.{S} И по махалама и у чаршији се неколико дана само о токе |
ци, о суду <pb n="96" /> и адвокату.{S} И баш кад су се оне тако чудиле што им нема никога, чуш |
аџиска ћерка бежи у чорбаџиску кућу.{S} И тако се понегде и тумачило.{S} Али тиме је само још в |
зе преда се једнога дана сина Манчу.{S} И пошто је женидба у начелу била већ свршена ствар, раз |
о...</p> <p>И то је охрабрило Манчу.{S} И први пут, кад прође Васка крај дућана, а он био сам, |
о киши и суши, и желео сељаку кишу.{S} И кад се спусти тако давно жељена и очекивана киша, он |
био већ на гласу као момак и играч.{S} И мала Зона је још тад приметила да највише махалских д |
ерна другарица и сапутница човекова?{S} И он осећа да не може више овако остати!{S} Укратко, чу |
бе, као да се пита: откуд он чак ту?! — и враћа се натраг!...</p> <p>Тако, ето, почесто ради Ма |
о је око — није шала, толики триумфи! — и на Зону Замфирову, али још није предузимао ништа.{S} |
образ да чуваш; зашто образ — толко! — и покаже два прста ширине. — Неје, ете, голема ствар, а |
на реч: „Ко зна зашто је то добро?!”, — и он се наскоро прибрао и исправио.{S} Није падао у мел |
ћа, помешан с ђулијаком из Казанлика, — и не могаде да се уздржи више!{S} И кад Цигани хтедоше |
отину мајку — шта је чула и доживела, — и шта ће још све чути и доживети!”...{S} Многи приметиш |
нисам бољи од овога зевзека Манулаћа, — и она опет волије њему него мени?!...” И црне мисли све |
одакле се поручује сладолед за даме, — и већ, увек нешто тако шаљиво избаце, што се после запа |
ш. „Однеси му и овој, — рече ми Зоне, — и питуј га: е ли је било јоште у свет да је девојка на |
за видела, неће ни увече спрам свеће, — и зато мало раније затварају дућане.{S} Иако су мало гр |
песму, десило се оно око његове куће, — и критици и грдњама <pb n="141" /> на њега није било кр |
ги обучеш и одиш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бре, научи да си тако збори? — рече: „Нећу да |
чираци на ћепенак, куде свет пролази, — и да се кара сас селске звери?!...{S} Па ти се, мори, у |
м — који укућани ништа нису разумели, — и прешао на ствар и разговетније рекао зашто је дошао, |
све врти, а земља чисто тоне под њим, — и он јекну силно: „Л’же, кучка!...{S} Неје оно Мане; ја |
но што је, оно жуто, слабо и никакво, — и татко га па побоље воли оди сва друга деца!{S} Е, заш |
чину икону да је Мане окује у сребро, — и поручио и богато му исплатио.</p> <p>И кад је тачно и |
и, куче ниједно, — грми стари Замфир, — и јоште ме нико ни у турцко ни саг у српско време такој |
роша и одмах успут је прода за девет, — и тако донесе два гроша више него што је понео!...</p> |
упа не имађаху у хаџи-Замфирову кућу, — и они је нападаху и одрицаху се сродства с њом.{S} А те |
чераш...{S} Та, викам... ако искаш... — и ту подиже Зона глас и настави јачим гласом, да би и М |
ан син наше свете православне цркве”. — И морао је најзад и Мане прибећи перу и писању, том нов |
S} Ред ли је? — наставља тетка-Таска. — И Зона, и Калина, и друга ника!...{S} Па бива ли, мајке |
навам гу, познавам! — понавља Замфир. — И Топал-Стојанчу, татка ти, познавам убаво! {S}Кротка ж |
— рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И кому да си зборим?! — Па скине фес и брише чело.</p> |
е заб’рави и сокак, и махале, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир има на дом д |
Јагурида”, неки Гане „Мајкина душица” — и све тако нека имена! — Добри људи, лепе прилике, али |
ако изазвао — како је љут био на њега — и потукао се с њим, чим би га први пут срео и нашао.{S} |
.{S} А сем тога, — причала је Уранија — и то је имало нешто да значи, и није тек онако што је Ј |
— како је беспослена чаршија говорила — и ради неке чивчике своје, неке „Беле Веле”, како су је |
реме што беше?...{S} Беше добра ткаља — и ти си таква да биднеш, како, како ете, мајка ти! рече |
ије никад примамљива, ни лепо утрвена — и било радост и утеха родитеља својих, као што се то мо |
они, а који па ми!{S} Чорбаџиска кућа — и наша кућа!...{S} Памет си бери, Доке!...</p> <p>— Иха |
и тој ће ти напрајим! — вели му паша — и ствар је свршена!..,</p> <p>А и паша је знао увек шта |
у, пружи нос — као хрт кад хвата траг — и увлачи мирис од жута дафинова цвета и шакама га још в |
о би како кад, некад код куће а некад — и то чешће — би му се, нарочито кад има какав већи поса |
ривене под патосом, и ухапсила их све — и Манчу и калфе и шегрта Поту.{S} Неки су га чак чули, |
Ако што мисле, нека се, — да им каже — и пожуре, јер Зони се јављају многе прилике — траже је |
х глава.{S} На то радо пристадоше сви — и младенци, и родитељи њихови.{S} Митанче већ може; из |
тео, мора да се жени, јер га све гони — и комшилук и чаршија и кућа и родбина.{S} Родбина тек с |
неки недозвољени и недопуштени односи — и све тако нешто.{S} А кад сиротиња, што не може да се |
некако сметени, расејани и забринутИ — и тада им је све јасно, јасно као дан било...</p> <p>А |
пусте у уши мисао о женидби и женици — и ви сутра лепо не можете више да познате оног јучерашњ |
адао што је ловац, бињеџија и весељак — и тако је мајстор Мане од њих и добио онај надимак: чап |
амо. — „Сал дор чукне у тел у Стамбол — и паша већ беше!” — говораху често мештани, хвалећи сил |
о крај Зоне, па га неки ђаво натентао — и он се окренуо за њом.{S} Погледи им се сукобише, јер |
би, сарафећи, кога забушио и преварио — и он би, трљајући руке, певао ту песму.{S} Па и ви, пош |
ашка ћерка, њен отац и начелник овако — и ту метну један кажипрст крај другога, да покаже како |
урјучића; до подне измења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако |
ло.{S} Ту однекуд и луди Гане Клинчар — и њега привукло ово весеље.{S} Свега две ствари у свету |
окаже како се Замфир и начелник слажу — и онда то не сме тако остати!{S} Не сме нико преко јавн |
мустаћи се сал давају, а не продавају — и стаде очински мило гледати обе муштерије.{S} Заусти д |
када уплашила од оних који је плаћају — и признаде јој све, ама све од аз до ижице.{S} А Дока ј |
hi> — мени и теби, и ономе тамо брату — и показа на зајмодавца Љубисава — <hi>мука је поштеним< |
, а измећарка си тури чивију на порту — и свршена работа!{S} Нема веће нико да улегне на порту! |
чорбаџика, што работи она?...</p> <p>— И она си је здраво!</p> <p>— А ти што работиш?{S} Здрав |
ри мајку хизмет ћу да чиним...</p> <p>— И при мужа... — упаде јој у реч заједљиво Зона.</p> <p> |
ито Зона, — та да ги пантим...</p> <p>— И Манулаћ?</p> <p>— Кој знаје...</p> <p>— Е сал Манулаћ |
е.</p> <p>— Ее! — тврди Васка.</p> <p>— И... <hi>Зоне</hi> ти, ете, даде овуј шефтелију? <hi>За |
Ваздандан! — одговара Ташана.</p> <p>— И сву ноћ?</p> <p>— Таске, мори! — викну Ташана, поплаш |
си дућан.</p> <p>— Знајем, де.</p> <p>— И муштерије имам сијасвет...</p> <p>— Добро, де!</p> <p |
рече и сави кажипрст као куку.</p> <p>— И Зоне пратила? — пита је понова Мане.</p> <p>— Зоне, а |
, рече Петракија, уфати’ таг ники стра’ и зорт; — зашто си премећем по мој памет, па уфати’ и п |
разбирам у сагашње време; па си оћута’ и отрпе’ нико време.{S} Ама после ми дође ништо у памет |
е, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!... (Читаоцима је познато да |
лика, он, кријумчарски син, спроти теб’ и спроти други Замфирови зетови?... {S}Сестре ти се поу |
ред чаршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека за Манулаћа, за онај реч „к |
ладо,” има селски реч.{S} Та и сас теб’ и Митка ти алис та си је работа! „Море, Таче, рече, не |
{S} Па што си берем не поведеш сас теб’ и чорбаџи-Јордана, те га не доведеш помеђу нас у хамам? |
/p> <p>— Та што, ако спије!{S} Код њег’ и не искам, веће код хаџику...</p> <p>И док се ове доми |
што си премећем по мој памет, па уфати’ и присети се за много, та реко’:{S} Море, неје без ништ |
ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеири |
и тражим моју...{S} Неје писано за мен’ и за Калину...</p> <p>— Па си прочетеја што је писано?. |
ко с брата...{S} Ели си дошеја при мен’ и питаја <hi>мен’</hi>, да ти, демек, наводаџишем за ни |
ете што му мајка помисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми алис та си је саг работа!{S} Може да и неће |
есоше јајца у Тодорчине, а ја ги узедо’ и донесо’! — вели мали Манулаћ, олизну нос и предаде ма |
ти чорбаџија први у чаршију и код влас’ и при официри и инџилири, па може да носи путине с потк |
, па, како пашина мајка, примам си чес’ и од једну и од другу, ама си мислим у мој памет: „А, р |
<p>— Фала, фала, чорбаџијо, за тај чес’ и речи тија! — вели снебивљиво Мане.</p> <p>— ...{S}Та |
<p>— Прође, Мадо!{S} Отоше си и младос’ и лепотија, како ластавице у јесен!...</p> <p>— Еее, ла |
се па врћу на пролет, ама твој младос’ и моја лепотија — никад...</p> <pb n="14" /> <p>Иза кућ |
у у новине?!{S} Што да си губиш младос’ и лепотију по мејане и кафане сас оне роспије, никакве |
али што да у то умеша и невину децу?!” И једнако понављаху: „Црна мајка — мислећи на Потину ма |
ледам”, или: „А ти си па нека девојка!” и томе подобни разговори.{S} Једни одлазе, други долазе |
оро!” а други почели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледања и његовог играња питају: „Ако ли, море, |
Васкине речи: „Поздравила ти се Зоне!” И зато није ни чудо што није успут приметио буљуке сеља |
увис и вели значајно — голем капетал!” И кад се која уда, он ни онда не прекида своје старање, |
не поведе „Осампутку” или „Потресуљку!” И само они прапорци у Манчиним штиклама што казују да и |
ире кроз сокаци и по друге ма’але?!...” И готови су већ да потраже тенџеру, и измећарка Васка в |
и она опет волије њему него мени?!...” И црне мисли све више, као црна ноћ, све више омотаваху |
да гу узмем, ете, за мојега Халила!...” И истин’ збореше жена!{S} А ја гу теке тагај топрв погл |
љескање длановима, и узвици: „Лелее...” и опет страшан смех одасвуд...</p> <p>Трже се Мане и ст |
аховито: „Леле,<hi>куче у чашире!</hi>” И он се опет саплеће, пада, мучи се да се дигне, али ве |
рнусте?{S} Што рече господин начелник?” и све таква нека, луђе од луђега, питања, тако да је те |
кој руци.</p> <p>— Нане, наша „Титинка” и „Пирга” снесоше јајца у Тодорчине, а ја ги узедо’ и д |
.{S} Почеше се разилазити и с „нишаљке” и с играња...{S} Све их је мање и маље.{S} Они даљи се |
нећемо; а саг, кад сами стадомо „татко” и „мајка”, — саг нас <hi>па</hi> не питују наша деца!.. |
онако задуван, стане да грди „Титинку” и „Пиргу” што арче њихов мал по комшилуку, и дода: да с |
диграше неколико игара, и „Криву бањку” и „Бербатовску” и „Тедену” и „Заплањку”; и наизменце во |
игара, и „Криву бањку” и „Бербатовску” и „Тедену” и „Заплањку”; и наизменце водише коло редом |
Криву бањку” и „Бербатовску” и „Тедену” и „Заплањку”; и наизменце водише коло редом први момци |
округу, с којим су обично сви „пер-ту” и зато му никад не дају да он плати што је пио, већ кад |
љала би врло често како се која зове, а и разговор би трајао врло кратко, тек у неколико речи.{ |
Млађи свет и не пева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају.</p> <p>И данас, јо |
де више, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив — батали!...{S} А што |
ила га је и она и све тетке и стрине, а и мајка јој Ташана, чији је он најозбиљнији кандидат би |
е, изеде!</p> <p>„Погледа на сандаци, а и на сандаци катанци!{S} Премисли’ се ја:{S} Е, што му |
ом, оном првом, онамо куд она потрчи, а и не знају ни куд трче ни зашто трче — по том истом зак |
џи-Петракија да онако уради са сином, а и сад га још једнако храбри и саветује да што дуже истр |
, па сада поче достојанственим тоном, а и не гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — Ч |
дознала женска, могла и инстинктивно, а и из дугог искуства, сазнати о чему је реч била...</p> |
чати све то било би и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста је само споменути да их је било сва |
S} Говори се двојако, и овако обично, а и у стиховима.{S} На оно прво могли су вешто и одговори |
hi>бећарско вече</hi>”.{S} Па све то, а и што је данас целога дана у свечаном руву — све је то |
овно гутати оне мале поседе.{S} Зато, а и стога што је мислио да народу треба прво извојевати п |
едима, којима је сретају и испраћају, а и по песмама, у којима се име њено спомиње или које се |
— како би они тамо рекли за шипарицу, а и она је њега познавала још из тих раних својих година. |
ше, просто једна жаока умочена у жуч, а и он сам се често с уздахом изражавао да „пише крвљу ср |
рве и заове, тако да никад није сама; а и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се |
не опет слабије прекодан долази кући; а и кад дође, боље да не дође, јер је пргав и џандрљив.{S |
Родитељи, пазите на своју децу!”</hi> а и мото, које је гласило: <hi>„Ћуд је женска смијешна ра |
д мишку, — тој му ручак у дућан...{S} А и дућан па што му је!...{S} Какав му је?...{S} Дућан му |
елом и душом био лепота од човека.{S} А и сам епитет, управо епитети, сведоче то.{S} У чаршији |
злазила, или, боље рећи, силазила.{S} А и кад је долазила, владала се потпуно чорбаџиски.{S} До |
дмах осећа да му треба и домаћица.{S} А и сви му повлађују, сви га хвале да је добра прилика и |
аест година, задржали је код куће.{S} А и није свршила ни сву основну школу, него само три и те |
лако осећати и по томе се владати.{S} А и да није сама осетила то, имао би ко да јој то каже.{S |
то он напише, то је било написано.{S} А и то му је не један рекао да је његово перо, којим он п |
ко и погледају, акамоли разговарају. (А и да није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер у |
и: „Гено, мори, ја се нећу удам!...” (А и Гена њој вели да се и она неће удавати.{S} И обе млад |
паша — и ствар је свршена!..,</p> <p>А и паша је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир с |
реда се бедну своју вечеру, комад хлеба и повеће парче печене бундеве, прекрсти се и поче вечер |
Тол’ко, побратиме, е што ми веће треба и свет и живот!?...{S} Ја искашем моја да си бидне, а о |
ином као да није ни било.{S} Тако треба и оцу Петракију претставити и протумачити.{S} И стари З |
рипомоћи да ствар испадне као што треба и да освета буде извршена.</p> <p>А Митанче још једнако |
ко ће, где ће ко набавити оно што треба и где ће се наћи на уречено време.{S} Мане ће чекати Ст |
м отвори дућан, одмах осећа да му треба и домаћица.{S} А и сви му повлађују, сви га хвале да је |
ред у овај свет. — „Чорбаџија душу дава и губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој па да ни |
че Зона и измаче се, а Мане је задржава и вели јој:</p> <p>— Код мен’ нећеш да живујеш како наш |
а си човек сијасвет деца, па све здрава и цврста и убава, а једно... оно најмалецно што је, оно |
су између два долапа, па се тако једва и распознају од долапских врата.{S} У ту собицу се чест |
и, и које си песне поје, и што си шњева и како гу резиле оне кучке, тетке и стрине, а највеће о |
али цвеће.{S} У кући је било и голубова и гугутки у корпама, повешаним испод крова.{S} Па кад ц |
Вратила му се стара безбрижност његова и весела ћуд, и он се опет шалио и задевао младе лепушк |
Зону.</p> <p>— Ихаха! — засмеја се Зова и зовну Васку измећарку, па одоше обе смејући се, а ост |
па велика ока, састављених танких обрва и танких брчића.{S} Већ и по самој својој природи и по |
тње, паркове, концерте, певачка друштва и школе играња, -— уопште дакле на све те ствари где се |
ођу испред њега.{S} А чине се као да га и не гледају, него гледају право преда се и иду ситно, |
авукао ђаво на тај прљав посао, нека га и носи, али што да у то умеша и невину децу?!” И једнак |
Мане дође у игрању према њој, а она га и не гледа, него само пући уста...</p> <p>А Ману стегло |
купи комшилук на ту бруку.{S} А она га и не слуша, него се обрецује на њ, вели му: „Ај си, кел |
о род у кући чорбаџи-Замфира.{S} Оне га и не зову друкче него <hi>чорбаџијо</hi>, <hi>аџијо</hi |
она га милује по образу, љуби и моли га и храбри га да игра.{S} И он се ухватио, па игра, сасви |
па би сада рад био и на јави видети га и као девера!...</p> <p>И да се само Мане питао и од ње |
а, кад ми предаде за теб’, — поцелуј га и ти саг!{S} Рече ми јоште да ти рекнем: да прочетиш из |
; срећом се тада сећао сахата, вадио га и навијао или гледао колико има сахата на њему.</p> <p> |
сем тога и шушљета кад виче, па зато га и не маре играчи томболе.</p> <p>Зато није чудо што је |
нџике, амамџике и старе буле, викају га и цигански конзул...</p> <p>Одоше и нађоше Ставре Јаре. |
оје му она први пут изрекне, привуку га и притегну силно њој, као најјачи конопци и ланци („руж |
ањаријама!{S} Беше то кућица пуна свега и свачега, а највише топлине (оне топлине коју ћете уза |
м изражавао да „пише крвљу срца својега и соком живаца својих”.{S} И то није да кажете отскора |
риметио је, и непитан, заједљиви колега и земљак његов, пан-Цибулка: да, пан-Франћишек и сада к |
ништа силом да добије.{S} А после, њега и није вређало то како су о њему мислили и ценили га ст |
, наравно, најдуже задржаше.{S} На њега и дрвље и камење!...</p> <p>— Ако си не бегендишеш у на |
ити срећна! размишљаше сећајући се њега и речи његових, а седећи усамљена, засипана јесењим лиш |
ле се пролазећи <pb n="79" /> крај њега и задевајући оне њега.{S} Тако је силна љубав и тако си |
ебо). „Кад је већ”, говораху оне, „њега и калфе навукао ђаво на тај прљав посао, нека га и носи |
" /> зар удам?!{S} Ба!{S} Мени ми стига и овакој!” — „Леле”, плаче Ташана, „истин’ ли зар искаш |
рати? — одговара Васка. — Ако имаш Бога и душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш видиш убаво ко |
сви су веровали да њоме очекује некога и питали га је ли пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, |
е; одмарају се од малопређашњег бурнога и бесомучнога играња.{S} Све лепша од лепше, а међу њим |
stone unit="subSection" /> <p>Ето, тога и таквога Манулаћа хвалила је Зони тетка Таска, а Мана |
мфир није смео ништа чути од свега тога и стога га је са зебњом очекивала Ташана кад се вратио |
жене немилосрдно критиковале због тога и говориле: „Тој ли је за његове године?!{S} Деда се ви |
оном другом, неком Мицку, који сем тога и шушљета кад виче, па зато га и не маре играчи томболе |
јер Мане би рекао: „други сокак, друга и девојка”, а што би рекао, то би и урадио, јер би <pb |
P19071_C22"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Она је сасвим обична, као што |
клања.{S} Ту је обузме нека слатка туга и сета, и она се ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и т |
звуке „ццц!” а то све Зона, наравно, да и чује и види, па јој тешко, и плаче поваздан...</p> <p |
ми алис та си је саг работа!{S} Може да и неће бидне баш тако лошо! {S}Доне!{S} Доне, мори!{S} |
ам потруди своје чудо и господство и да и сам тражи лека томе злу и <pb n="172" /> невољи.{S} Д |
{S} Само на та три места.{S} Наравно да и то није било лако.{S} Није било без неких тешкоћа, на |
него и онда разбира како се која влада и обилази их понекад; па је можда <pb n="16" /> то и да |
према свему томе заузети енглеска влада и парламенат (<hi>доњи</hi> дом бар!), — морају и бити |
i> </p> <p>Јевда је била жена још млада и лепа, али старога кова, „старовремска”, како би тамо |
у је тесак сабља!{S} А због тога ваљада и није се упуштао у озбиљне, „поштене намере” с осталим |
а њих тешко диже: малаксале му; он пада и опет се диже и граби напред, а за њим се једнако ори |
некако више сам, свој; далеко од града и вреве и тишме градске, и он ужива у оној пријатној ти |
да то.{S} А Зона се растужи обично тада и говори о смрти.</p> <p>— Кад умрем, нане, убаво да ме |
Е, е!{S} Туј ми се уврте, — рече Јевда и показа чело — ете, тај Митка!...{S} Па што збори Петр |
>— Што, што! — викну запрепашћено Јевда и хукну: — Тугооо!{S} Што гу пуштисмо?! ’хоће да ни нап |
{S} Доне, несрећо селска! — викну Јевда и зовну измећарку.</p> <p>— Што искаш, стринке?</p> <p> |
илији адиђар свој, и зато се није нигда и никуда макла без њега.{S} А он је то и заслужио, јер |
овезаним челом и омотаним вратом, бледа и малаксала, изађе; осмехну се болно, поклони и пољуби |
одушно крај ње пролази, што је не гледа и не осврће се за њом.{S} И већ због самога тога није н |
на коловођу: њему се смеју.{S} Погледа и Мане на ту страну.{S} Погледа боље, кад ал’ коловођа |
је и нема на свету; једаред је погледа и загледа се у њу, а опет другом неком приликом пређе п |
фирови, било би лако: дегенеци (а можда и сургун) му не би фалили, али је Србија, за фукару, сл |
помогао још већем пропадању малих газда и постајању латифундија или великих газдинстава или вел |
Оплакала га је и искрено ожалила Језда и жали за њим ево већ петнаест година.{S} Јављале су јо |
ига! — раздера се као луд Ване Јагурида и сручи кукуруз с табле на сто, па полете с таблом ка к |
брте главу, па се кришом насмеја; ваљда и њему смешно дође при помисли какав би смешан изгледао |
ете, мајстор-Маниница!...{S} И она луда и брљива бећар-Дока да ти се пада тетка!...</p> <milest |
ао и окружни начелник и претседник суда и директор гимназије и управник препарандије, а сва та |
мисли Мане, па се само прекрсти од чуда и рече: „Господи Боже, и овој чудо у свет да видим!” По |
задовољио само тиме да јој окрене леђа и да на другој страни потражи утехе, него је пре тога х |
њива, и један већи виноград ради грожђа и вина, и други, много мањи, ради теферича, јер је био |
се да је женска клетва страшнија и бржа и савршенија него и сам Теслин телеграф без жица, јер и |
ко саг ова ороспија...{S} Ти ли гу каза и прати гу овам при нас, у дом ми?!{S} Убаво ми обеле о |
д мајке да ноћи?{S} А њој очи пуне суза и готова је да заплаче.{S} Крај ње стоји мали сестрић њ |
убија гу Господ!</p> <p>— Срето’ се ја и с њума, — вели Таска, — ама не смешем да гу питујем н |
једно!{S} А код чекмеџе долазимо сал ја и он, ники други!{S} Е неће, зборим си ја у себ’, до че |
кад ће Аџиски у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оно |
је поникла подаље од позорнице догађаја и зато је, као посве невероватна, брзо и пропала.</hi> |
окошака, пилића, па чак и снесених јаја и од својих и од туђих, комшиских кокошака, и то све бе |
да ги врзује!...{S} И све си то збраја и скутаја на куп за онуја несрећу и роспију аустриску, |
кривиш?!{S} Цркву побоље да си батисаја и огањ у њу фрљија и запалија гу, него што си скудија д |
и га!...{S} Тугоо!” рече, па се засмеја и једва говори од смеха. „Мало ли је зар муке и бруке њ |
благодарно погледа, али га ипак одбија и моли га загушеним гласом:</p> <p>— Немој, Мане, две т |
вину, резонујући да на тај начин добија и у новцу и у времену: пиво је скупље, а вино јевтиније |
није забадава био син чувенога Ђорђија и братанац још чувеније Доке, био крв њихова, — па се н |
е сме бити, али му треба женска виткија и лакша.{S} Тетка Дока се брани и вели да је она лака и |
ан смех, од којега се тресла сва авлија и висока трокатница богатога хаџи-Замфира.{S} Само се ч |
} Можда зато што је био човек мераклија и волео песму.{S} Волео је да га песмом и буде и успављ |
еним гласом Мане.</p> <p>— Да си фрљија и стануја мерак на оно Зонче Замфирско, ете, тој сам чу |
обоље да си батисаја и огањ у њу фрљија и запалија гу, него што си скудија девојку...</p> <p>Ма |
p>— О Господи! - крсте се тетка Уранија и тетка Калиопа од чуда што их снађе.</p> <p>— Што је б |
i>таква!?</hi>”...</p> <p>Никад тужнија и утученија није Ташана била него после тога сна.{S} Це |
садно било, и она се вратила зловољнија и тужнија него икада што је била.</p> <pb n="168" /> <p |
фана најзнатнија је и најинтересантнија и најпосећенија Трговачка касина.{S} Ту свраћа најразно |
(а зна се да је женска клетва страшнија и бржа и савршенија него и сам Теслин телеграф без жица |
купује, па се срамује... — рече старија и показа на млађу, која је стисла паре у шаку, па се за |
што шегрту, уђе у дућан једна муштерија и затражи нешто.{S} Мане му нервозно изнесе тражене ств |
нема; пролазе професори свију професија и дисциплина, историчари и микроскопичари, биолози и аб |
рује човеку, па зато то сваки чорбаџија и нема.{S} То је лепа ћерка његова, његова мезимица, то |
— џимпир, коцкарин, комарџија, ловџија и бињеџија и џамбасин; скита се поваздан-дан с пушку по |
је им се допадао што је ловац, бињеџија и весељак — и тако је мајстор Мане од њих и добио онај |
коцкарин, комарџија, ловџија и бињеџија и џамбасин; скита се поваздан-дан с пушку по лојзе — ка |
ао Циганима динар, а Нацко баштованџија и они други дадоше мање — по стопарац.{S} Ту је у близи |
а једаред нађоше заједно Мане кујунџија и Зоне Замфирово.</hi> </p> <p>Зона је знала да је лепа |
о јутро.{S} Почињу оживљавати и чаршија и махале.{S} Креће се свет на своја опредељења полако и |
јер га све гони — и комшилук и чаршија и кућа и родбина.{S} Родбина тек само поведе реч пред њ |
и крв пролила.</p> <p>— Куде си ту чуја и научија, ете, туј песму, ешеку ниједан палилулски?!.. |
којаког цвећа: руже, карамфила, замбака и каквог не цвећа!{S} Само је лепа Зона знала каквога с |
највише има момака и девојака; девојака и чорбаџиских и сиротињских — прве да убију време, а ов |
тка Дока се брани и вели да је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде да прерипујемо, кој ће |
Тугооо! — узвикну Ташана, па се заплака и седе сва малаксала на миндерлук.</p> <p>— А ја дор чу |
Кога ти све нема ту: дечурлије, момака и девојака из махале, који ашикују очима.{S} Дошао је и |
<p>Али, наравно, ту највише има момака и девојака; девојака и чорбаџиских и сиротињских — прве |
ручка поче се шаренити сокак од момака и од девојака, од минтана и фустана, од јелека и шалвар |
сем Коте и Поте, никаквих других момака и чирака, али то је сујета мајсторске мајке што је тако |
што није успут приметио буљуке сељанака и сељанчица у њиховом живописном оделу како промичу пут |
мама - он се смешио.</p> <p>Са ћепенака и лево и десно чаршијом испружили мајстори и трговци ши |
сокаку становала, искрсну Мане из мрака и стаде пред њу.{S} Васка се измаче уплашено устрану.</ |
ко ње било бар пола туцета неких тетака и стрина.{S} Кад иде, она се ломи у струку, ситно корач |
капији.{S} Не прође неколико тренутака и чу се тресак капије и звек звекира, а затим сви скочи |
{S} Замфир је био сила: могао је човека и са самих вешала скинути, само кад хоће и кад потруди |
војака, од минтана и фустана, од јелека и шалвара, па изгледа као цветна башта.{S} Ту дођоше и |
одазваше и дођоше.{S} Дође и тетка Дика и тетка Кара, и стринка Парашкева, и друга стринка, Ник |
ађују, сви га хвале да је добра прилика и веле: „Море, па има си човек и дућан!” иако је том чо |
одлучно рече да то никако није прилика и да од тога неће бити баш ништа!{S} Дуго су се још жив |
ова Јелисавета, која би сад исто толика и истих тих година била!...{S} Па би се опет окренуо и |
ању сина свога, који је био сушта слика и прилика свога оца.{S} Она је лебдела над њим; свака н |
ризна да је ипак јавност и журналистика и јавна критика једини најбољи и најрадикалнији лек сва |
после ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и |
песму, у којој се само спомиње девојка и љубав, кад би тада запевали, мислили би сви, увек, са |
итраћ чекао, па завали руке иза потиљка и пође силно као орао кад хоће да полети.</p> <p>— Е, ш |
ина, он да ти каже каква сам била т’нка и висока кад ме узеде, ете, мој Сотираћ...</p> <p>— Ама |
су се шетале испод руке, али с оба ока и тако невешто, да су Чивутке прснуле у смех, јер им се |
<hi>паре</hi>, рече, немаме,</l> <l>Ока и пол <hi>севдах</hi> имаме.</l> </quote> <p>Сас стиков |
<l>Ако <hi>паре</hi> немаме,</l> <l>Ока и пол <hi>севдах</hi> имаме.</l> </quote> <p>Младиња су |
реч „куче у чашире”! — раздера се Дока и оде љутито, и остави запрепашћеног чорбаџи-Замфира, к |
да си иде дом?!{S} Ја ли?! — плану Дока и скиде једну папучу и стеже је. — Рушка нек’ си искочи |
овај живот, па би се прихватио ратлока и разговарао се и шалио мало с њима, питао би их: има л |
ом; њему је потребна била танка, висока и млада девојка, и то само за један сат.{S} Размишљали |
ти веће за теј работе.{S} Искам висока и т’нка ника да је...</p> <p>— Што, што бре?{S} Питај, |
> <p>— Е, што да рекнем? — запита Васка и потрча за њим.</p> <p>— Рекни гу:{S} Поздравија ви се |
аскеее! — викну Таска.</p> <p>Уђе Васка и домаћица јој рече да испече четири кафе.{S} Васка одм |
му је па то? — смејаше се једнако Васка и смех тај пређе и на Зону.</p> <p>— Ихаха! — засмеја с |
на миндерлуцима: домаћица Ташана, Таска и тетке, Калиопа и Уранија.{S} Подупрле зид леђима, под |
то свршавају — никога не питају; Таска и Дока, те две тетке, вешто су и фино удаљене, да не би |
ући ту и Доку), од којих су две — Таска и Дока — биле савршеније и, по томе, и страшније за рас |
в му и син Мане, тврдила је тетка Таска и уверавала Зону.{S} А то се помало могло и веровати, ј |
је трговац ники... — додаје тетка Таска и потпирује гнев. — Предузимач, ели лиферант... веће ко |
аве Ману Кујунџију.{S} Зато тетка Таска и долази сваки дан, савесно и тачно као хирург ради опе |
а хаџи-Замфирови си зборе! — вели Таска и погледа кришом на Зону, која је непомично лежала на м |
то рече, несрећо никаква? — плану Таска и оне друге две. — Неје те ни срам: еснафска жена, па п |
м трговачки суд, та да не смем, па иска и треба два грађанина да су у присуство! {S}Ба!{S} Не ч |
нити какво чудо да се ороде чорбаџиска и занатлиска кућа, споменула је неке давнашње случајеве |
ве њене вршњакиње:{S} Тимка Калтагџиска и Дика Грнчарска, Ленче Кубеџиско и Генче Кривокапско, |
абију на Виник!{S} Несрећо вртиваганска и коритарска!...</p> <p>— У кућу си ми, што да ти праји |
це”! {S}Налази да је то најлепша женска и да просто не може без ње; она је само за њега створен |
p>Па како је цела та ствар била и дрска и луда, то је Мане држао да је сасвим природно да је см |
је.{S} Али га тада издаде композиторска и стварачка моћ; то се одмах опазило на једној компонов |
како мечка”, рече Јевда — како лепо тка и води сав домазлук; Дику Грнчарску наговести му и рече |
кад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!...</p> <p>А Зона само прћи уста и не одговара |
ће деца да ги бидну убава, све на татка и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш на крило!. |
ој ће куче искочи по-трговац и од татка и па од татка на татка му!...{S} Ама да чујеш моју брук |
саму ствар, због које је ова приповетка и постала, а то је: да се у њој једва једаред нађоше за |
реме кад се развија ова наша приповетка и кад је Зона у шеснаестој својој години, Зона је друкч |
је Ману као помагач једна женска, витка и повиша, и он запита Доку да ли зна она коју такву жен |
дирек од општинског фењера, а не витка и лепа Зона хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то силно љути |
Фрузину Мадину, како је вредна, кротка и лепа, и додаде да није ни чудо, кад јој је татко Грк |
ле неколико дана, и сетио свога чифлука и јесењих радова, који му императивно налажу и захтевај |
сваки довлет; зар знало оно што је мука и невоља?...{S} Ама, саг, саг да гу видиш и чујеш што с |
бољи од теб’?!...{S} Море, мен’ ми мука и жал ми за мен’ што си ја немам нику сестру, ама спрот |
— ама ће да праћа на рисјане, — а брука и тој...</p> <p>— Зар чорбаџика?...</p> <p>— Лелее, — о |
hi>Манчину порту!</hi> Мори, ваша брука и резилак ће се у <hi>новине и у књиге</hi>”, рече, ”ту |
сал тој да си дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па после сал тол’ко да поживејем |
у сто године једанпут ако искочи брука и резилак — ама ово саг почесто!...</p> <p>— Ее, бата-Т |
м, који је око цркве, а Зона је вребала и увребала.{S} Искрала се од својих, само да се састане |
ла јој све, вратила се оданде и вребала и увребала сада Ману при повратку кући. — После краће п |
Васка се изнајпре ишчуђавала, снебивала и отимала, али тетка Дока — онако како је Бог дао — под |
због песме, која је њој много казивала и сетом је неком милом испуњавала...{S} Зона узе за рук |
шњив и загонетан догађај заинтересовала и заузела и сама месна штампа, и како је хтела и покуша |
ашну ствар, коју је дуго крила и чувала и као последњи метак избацила, а та је: да исти Мане им |
ђе к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати поздрав.</p> <p>Тога дана је Мане био сав бл |
ви ме!</p> <p>— Е, што си ме таг лагала и абере праћала?...{S} Васка што је доносила абере од т |
ла, као да је сама својим очима гледала и својим ушима чула.{S} Сад јој је јасно било и оно рас |
је ништа, али је и она кришом погледала и тајом плакала.{S} Ужасно је проводила и дане и ноћи; |
која се досад доста резервисано држала и пустила оне друге две тетке да говоре, а она задржала |
ки, а Дока, опет, шта је све она казала и Таски и Замфиру.{S} И по махалама и у чаршији се неко |
разговор на ону ствар, али се покајала и ратосиљала, јер је увидела да је пропала као никад до |
што се тетка Уранија грохотом насмејала и рекла: „Лелее, старо магаре, та му се саг топрв сетис |
<p>После овог,а ствар се брзо развијала и крају приводила, — брже него што је и сама Зона желел |
ве изблејала.{S} И тако је Дока дознала и одмах схватила и јасно јој било да ствар по Ману стој |
Зона добро дете, и све ово је сматрала и презирала као гадне сплетке беспослена света — сплетк |
га — Манулаћа то јест — Зона бегенисала и да је суђено и писано било.{S} А кад се Манулаћ отима |
ину.{S} Мало који дан да му није читала и говорила.{S} И Мане јој рече да је то и његова давнаш |
и си! — шану Зона и стаде сва уздрхтала и плашљиво се осврташе да је ко не види.{S} Срећом, ник |
је, као и свака радознала женска, могла и инстинктивно, а и из дугог искуства, сазнати о чему ј |
онетан догађај заинтересовала и заузела и сама месна штампа, и како је хтела и покушала да ства |
, — брже него што је и сама Зона желела и очекивала.</p> <p>Свршила се и прошевина и прстен.{S} |
је она, истина, крива, јер га је волела и хтела <pb n="182" /> за њега, па тетке покварише, али |
вица.{S} Имала је мужа којега је волела и обожавала, јер је и телом и душом био лепота од човек |
од очију укућана...{S} Ту би најволела и да ноћива, али јој мајка никако не да то.{S} А Зона с |
ку авлију или преко сокака што је умела и смела сама поћи.{S} Зато и није било лако Мани; и про |
смеха, држећи тенџеру коју му је донела и предала Васка...{S} А од силна смеха разглавиле му се |
е.{S} Заусти да их пита из кога су села и чије су, али се уздржа, ваљда зато што је у Манином д |
ла и сама месна штампа, и како је хтела и покушала да ствар начисто изведе.{S} Другим речима, т |
> <p>Ајша само превуче руком преко чела и остави га, даде дахире Дудији, нек’ она купи бакшиш, |
оке и Замфирових.{S} Страшна му је била и сама та помисао да је Зона све то морала чути и видет |
е.</p> <p>Па како је цела та ствар била и дрска и луда, то је Мане држао да је сасвим природно |
ије имало дражи оно што је већ победила и залудила, него је интересовало и дражило оно што равн |
и тајом плакала.{S} Ужасно је проводила и дане и ноћи; дању црне мисли, а ноћу страшни снови ни |
у неколико речи.{S} Понекад би долазила и до места где се игра оро, али никад сама, већ увек с |
олује од севдаха.{S} Зато се и одвојила и повукла у ћошак, и оданде једнако гледа нетремице у М |
зговор био је за водоноше као она Скила и Харивда за старе путнике.{S} У дућан нико више није м |
је болело оно што је она о њему мислила и рекла, и иза његових леђа, и њему у очи.{S} И што би |
ину како је срећна и како се заруменила и ознојила, па се брише јаглуком, кад се пустила игра, |
једну страшну ствар, коју је дуго крила и чувала и као последњи метак избацила, а та је: да ист |
их шта оне мисле. {S}Свака је говорила и свака се <pb n="34" /> редовно бестрага далеко удаљил |
цне, јер је већ давно прошла многа сила и господство; прошао и окружни начелник и претседник су |
шта ради; знао је он да је Замфир сила и у Стамболу.{S} Сменио је он, или, како тамо кажу, „су |
И тако је Дока дознала и одмах схватила и јасно јој било да ствар по Ману стоји врло повољно, и |
до онда ако је Зона подлегла, попустила и постала друга — постала опет она стара, поносита, уоб |
овој авлији као да су се сунца спустила и поређала доле по калдрми.{S} А тек по одајама!{S} Как |
ни њене дуге косе, које беше пребацила и укрстила преко груди, покривених танком провидном кош |
у варнице, и која су већ далеко измакла и силно појурила у Докин сокак. — Их, их, их, леле!{S} |
увши све до ситница како је ствар текла и како се развијала.{S} Био је утучен и неутешан.{S} Те |
мирније бивале.{S} Седоше у једна кола и ударише опет другим споредним улицама и упутише се у |
век звекира, а затим сви скочише у кола и потераше...{S} Они што у тај пар прођоше <pb n="135" |
и, поштовани читатељи, без разлике пола и старости, звања и занимања, извесно да знате ту песму |
нос.</p> <p>Једнога дана је чак планула и заборавила се, тако се заборавила да је грдну лекцију |
ако помислити да се она за њим окренула и њега да је гледала!...</p> </div> <pb n="65" /> <div |
— мислећи на Потину мајку — шта је чула и доживела, — и шта ће још све чути и доживети!”...{S} |
" /> сцену између Доке и Замфира и чула и видела.{S} И чим је Дока отишла, стари Замфир плане, |
воје.{S} И тек кад му је она опет дошла и понудила му се да поправи целу ствар, — тада се тек ј |
, а за њима, по том истом закону, пошла и мала Зона!...</p> <p>И мала Зона није знала шта је то |
и с њом.{S} Али шта не може чврста воља и одлучна намера?!{S} И Мане је вребао и најпосле успео |
} Али шта да се читаоци ломе прека поља и атара, кад је доста да му погледају конак, дворе њего |
етку је дохватио пушку, ухватио се поља и лутао тако до мрака, и тада се тек вратио кући; а да |
ј се собици најрадије бави; ту се чешља и пресвлачи по неколико пута преко дана, или извади сво |
на друго прилега!{S} Тој си је ред, ама и тагај то не бива пред чираци!...{S} А ти што радиш са |
право у Србију, с врло лепим сведоџбама и мањим партитурама.{S} Кад је дошао у Србију, он је пр |
репарандисти.{S} Основци иду са књигама и лепињама под мишком, и џавељају и галаме: а препаранд |
тетке, стрине и ујне дугачким придикама и клеветама, сложно салетеле Зону; и које чудо онда ако |
околним сељацима и ћуркастим сељанкама и сељанчицама, које се загледају у Мана, — а био је врл |
бично све последње главе у приповеткама и романима.</hi> </p> <p>После овог,а ствар се брзо раз |
мо обогаћено и накићено новим досеткама и заједањима.{S} Јер са свију страна је обасуше питањим |
е достојанствено, окружен неким теткама и стринама, гега у прошевину, а уши му се црвене од теш |
ици, с једним мањим завежљајем у рукама и другим већим на колима (у коме беху душек, јастуци и |
ала и Таски и Замфиру.{S} И по махалама и у чаршији се неколико дана само о токе говорило.{S} А |
даље било од чаршије, тамо по махалама и виноградима, све се чудноватије и невероватније и опш |
ме је висио тесак, са шиљастим ципелама и још шиљастијом шишком испод накривљене француске качк |
о да убрза ствар; исприча им о новинама и о оном резилуку, и каже им да озбиљно хоће свога Мана |
а ноћна тишина суботске ноћи и полутама и светлост од кандила, које је на махове час тињало час |
дај полицију и жандаре, трчи по кућама и виноградима, враћај је кући, замажи очи свету, да не |
и ударише опет другим споредним улицама и упутише се у чорбаџи-Замфирову улицу, која је нешто ж |
ју и своје куће над осталим другарицама и њиховим кућама...{S} Толико пута је слушала да су сла |
на тавици, било напослетку по папучама и налунама, поређаним испред неких врата, — што је за њ |
о доносила, кад год би им дошла, бадема и рокчића, сматрајући је још за дете. — Лелеее!{S} Што |
штикле и табакере од сребра и срме; има и старих грчких, римских и српских новаца — бави се нум |
ону, <pb n="196" /> стиже и Замфировима и Мани поздрав од Манулаћевих. {S}Манулаћ са извињава д |
а одмах усу кафу у филџане са зарфовима и унесе и послужи их.</p> <p>Дока се искашљује и спрема |
равио цигаре, пушио, пуштао колуте дима и задовољно гледао у њих.{S} Напослетку је дохватио пуш |
у шаку, а срце јој силно бије у грудима и страх је неки ухвати од Мана, али га ипак гледа.{S} А |
вале, док нису сасвим ишчезле, а с њима и спомен на Зону.{S} И да није био он чапкун-Мане, о Зо |
ватани и осуђени на робију, а међу њима и она, Хермина.{S} Тиме је та фатална брачна веза била |
е и мртвих и рањених, а међу последњима и сам стари несрећни отад лепе и неваљале „побегуље” Зо |
овода свакојаким нагађањима, тумачењима и причама најчуднијим и најневероватнијим.{S} Једна так |
} И онда нема више ни говора о калупима и лажним дводинарцима, говораху људи. „Којешта!” брањах |
о четрдесет гроша за потковане ексерима и потковицама кондуре. {S}Свуда га је водила, <pb n="87 |
јанствено; застане увек мало на вратима и грди млађе, каже како се данас не може на млађе ослон |
ала се усред осталих кућа, са доксатима и мноштвом прозора с капцима.{S} У кућу се улазило прек |
е и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и неће, а она га милује по образу, љуби и моли га и хра |
и, онако раскомоћене, само у јелечићима и шалварама, слушају новости из комшилука, махале и гра |
з дућана.</p> <p>Заредио је по сокацима и мањим и већим, па чак и по оним по којима ни ђаво не |
пазарни дан, пазарио с околним сељацима и ћуркастим сељанкама и сељанчицама, које се загледају |
се још разговараху о момцима и чирацима и о пазару, кад уђоше две сељанчице у дућан, да купе гр |
/> <p>Дуго се још разговараху о момцима и чирацима и о пазару, кад уђоше две сељанчице у дућан, |
мопролазећи и они што седе по ћепенцима и шију фустане и памуклије, само је погледају, махну гл |
оносит и силан у чаршији и међу Турцима и међу Србима, овде међу њима је благ, гледа на њих она |
ше како им је тек сада пукло пред очима и све им је сада, веле, јасно.{S} Сад им је јасно откуд |
n="190" /> <p>А Мане седи са кардашима и весели се.{S} И нико, сем Митанче Петракијевог, не зн |
и тетка-Докине му једнако брује у ушима и распаљена машта му живо претставља ту сцену између До |
</quote> <p>страховито му тутње у ушима и разлежу се по грудима његовим, и он се склања и бежи |
ање је смео да се љути, јер је та песма и сувише добро позната била.{S} Певала се по целом град |
памо!</l> </quote> <p>Опет умукну песма и певање, а играње и даље траје уз свирку Цигана.{S} Ма |
есму турена” због лепоте, и протеривана и хапшена због честих туча ради ње; која је некада била |
врата, пре „живо здраво”, сва задувана и усплахирена, запитала:</p> <p>— Зоне куде ви је?{S} С |
<p>И после неколико таквих тешких дана и такве душевне утучености како су га морале обрадовати |
S} И како је ова била кокетна, поуздана и поносита са своје лепоте, било јој је ужасно криво!{S |
чесних и богобојазних родитеља, Јордана и Персиде, и никада ваљда ни у Старом ни у Новом завету |
{S} И они приметише да је Зона расејана и замишљена.{S} Ништа не упамти што јој кажу.</p> <p>Ак |
ићен је био досетљивошћу побратима Мана и трљао је руке и смејао се задовољно, уверен већ унапр |
штена по вољи, ни кошуља му није опрана и упеглана као што би он хтео.{S} Сваки час сукоб с мај |
опет му се ти исти стихови отму с усана и он певуши ту песму: „Синоћке те, леле, видо’, Зоне... |
как од момака и од девојака, од минтана и фустана, од јелека и шалвара, па изгледа као цветна б |
р је малочас послао све млађе из дућана и остао сам.</p> <p>Тишина.{S} Замфир разгледа по дућан |
паре, а гоч потреса темеље старога хана и сасипа прашину и црвоточину са плафона на веселе гост |
лице Манино.{S} И годила му та свечана и побожна ноћна тишина суботске ноћи и полутама и светл |
ева његова!{S} Сви су повукли, а Ташана и Зона највише.{S} Да је то само пуст глас и лажна клев |
спрема у обема кућама.{S} Прије Ташана и Јевда походе се узајамно чешће и разговарају се и сав |
— траже је неки официри, три фронтовна и два академска, а они опет нису баш ради да им дете ид |
а ни сам црни ђаво, акамоли једна чедна и безазлена девојчица у пупољку свога млађана жића!...< |
знате карактерне црте Зонине — природна и логична последица још и карактера његовог, и ашиклиск |
ачисто био да су шамари сасвим природна и неминовна последица бедног шегртског положаја.{S} А в |
ве.{S} И она му дође ужасно немилосрдна и гадна.{S} И кад је она таква у сну била, размишљаше М |
ак!...{S} Затим, како је одмах одведена и испитана у неком селу код попа Зипе (који је већ позн |
дужан ником не остањује!...{S} Скудена и оклеветена девојка када прокуне, тешко ће ти бидне, с |
саме ствари, и свака се нашла увређена и дизала се да иде, па свака опет остајала.{S} Али све |
у.{S} И кад се спусти тако давно жељена и очекивана киша, он је онда задовољан и нуди дуваном о |
на послу, него откидају од тога времена и хитају кућама, да у пријатном рахатлуку проведу неко |
S} Тако је говорио већ од дужег времена и пустио да се то чује и даље, да допре до Мана.{S} Па |
и тиме је само још већа забуна начињена и унета у јавно мнење, које се тиме поделило, па једни |
лизну нос и предаде мајци скоро снесена и још врућа јаја. — Што да се арчи мал?!...{S} Паре су |
/head> <p> <hi>Она је пуна бурних сцена и крупних речи.{S} У њој је испричана једна пропала мис |
а отета на чесми, како је у кола бачена и у тој гужви како је троје колима прегажено.{S} Други |
слушна кћи, од страха очева, застрашена и присиљена, — то му није требало. {S}Зато <pb n="180" |
тила се оданде после шест недеља, тужна и зловољна, тужећи се на дуго време, проведено тамо.</p |
иђоше задовољне, само Зона остаде тужна и не могаше задуго ока склопити.{S} Оплакала је дан, ли |
је размишљала о томе.{S} Била је тужна и замишљена.{S} Плач унесрећеног девојчета звонио јој ј |
дан се искупила сва многобројна родбина и кренула се, са Зоном у средини, у амам.{S} Једним су |
чекивала.</p> <p>Свршила се и прошевина и прстен.{S} Мане је изненадио Замфира, али и Замфир Ма |
сећа се кад је то могла бити прошевина и прстен и кад брже је дошао сам дан свадбе, само чује |
ку”, играли су, једно до другог, Калина и Мане.</p> <p>И Зони дође нешто тешко.{S} Наслонила се |
рености, — дакле, такорећи, скуп врлина и права противност оном Митки чорбаџи-Петракијевом, опи |
камарила, састављена из тетака, стрина и ујни, решила односно пронесених гласова; како, то јес |
гу своје родбине, својих тетака, стрина и ујни, и по чорбаџиским кућама.{S} У — тако да рекнем |
је велика.{S} Пуно неких тетака, стрина и ујни.{S} И оне не само да приметише како им је њихова |
грдну лекцију извукла од својих стрина и тетака, и није могла довољно да се накаје што се није |
утешити се; да ће му кућна ноћна тишина и благи санак бити мелем овим новим ранама његовим...</ |
бујном косом, па му изгледа Зона сјајна и свечана као заветна икона.{S} На плећима бундица од р |
ровремска”, како би тамо рекли, озбиљна и достојанствена.{S} Син њен, Мане, јако ју је поштовао |
аћа чорбаџиског.{S} Хвалила га је и она и све тетке и стрине, а и мајка јој Ташана, чији је он |
као роман, она је ипак кратка; јер она и није управо ништа друго него један кратак сензациони |
ајрадије и најчешће се узму за руку она и Генче Кривокапско, па отрче весело тамо где се оро иг |
сада (е, <pb n="166" /> што то баш она и баш њега да хвали?) како је момак наочит, добар, „кро |
ајвише се смеју баш сами младенци, Зона и Манулаћ. {S}Манулаћ се пустио из кола, па се само луп |
а је он могао чути?{S} Ништа.{S} А Зона и Васка биле су ту, али оне неће смети никоме <pb n="11 |
утро, кад је ишла у школу, застала Зона и куповала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ сими |
му игра.{S} Ту је игру јако волела Зона и због игре, а још више због песме, која је њој много к |
јој на Крстовдан приђе главом сама Зона и поче о том истом да јој се јада.{S} Јевда изишла мало |
p> <p>— Пушти ме, да си идем! рече Зона и измаче се, а Мане је задржава и вели јој:</p> <p>— Ко |
м ти саг: иди си, пушти ме! — рече Зона и измаче корак-два.</p> <p>— Остани јоште малко! — рече |
у, јер му је једнако била у памети Зона и њено понашање, и онај туњави Манулаћ, којега је толик |
х као ниједна њезина друга, заврши Зона и бризну силно у плач.</p> <p>Јевда је неко време искре |
— Тол’ко се збори... — рече хладно Зона и окрете му леђа.</p> <pb n="113" /> <p>— Е, кучко чорб |
<p>— Пушти ме! — вели му уплашено Зона и окреће се на све стране.</p> <p>— Ти не слушај, ете, |
— Ба, нећу си! — прекиде га љутито Зона и залупи авлиска врата за собом, оставив Мана напољу.</ |
</p> <p>— Ништо! — одговара љутито Зона и стеже ону алву симитом.</p> <p>— Како ништо?!{S} Теке |
<p>— Леле, Васке, пази си! — шану Зона и стаде сва уздрхтала и плашљиво се осврташе да је ко н |
и таку слику и прилику као што су Зона и Мане, мучно да би могао наћи и саставити...</p> <p>Ми |
ице, а ту се нађе увек и по једна мирна и доброћудна будала, без које није ниједно такво место, |
је као убијена: тужна поваздан, суморна и лепа као јесен која настајаше.{S} Као пожутело лишће |
— Црна Ташанооо, — закука Таска, — црна и три-клета друшкеее!{S} Тражи си криво дрво сас две кр |
иња!{S} Белешка је била подужа, пакосна и заједљива.{S} А потекла је од једног кујунџије дошљак |
вредна полиција, која је тако ревносна и брза кад кога треба казнити за непочупану зубачу пред |
га.</p> <pb n="82" /> <p>Стара, искусна и речита тетка Таска узела је на себе ту тешку и части |
у кући — како је сада тако индиферентна и спора према овом, и то <hi>моралном</hi>, ђубрету!... |
о пролепшала откако се удала.{S} Срећна и весела у свом <pb n="185" /> новом животу, желела је |
че се спушта на земљу, а из грла срећна и весела млада света разлеже се кроз тихо пролетње вече |
ет, и она погледа Калину како је срећна и блажена!{S} И Зони постаде нешто тешко и досадно.{S} |
ала, али кад виде Калину како је срећна и како се заруменила и ознојила, па се брише јаглуком, |
ла: постављала јој је тако вешто обична и унакрсна питања, да је ова све казала, и не знајући ш |
ТА</head> <p> <hi>У њој су нека страшна и луда привиђења и снови, што су били природна последиц |
и прилега на девојче”, како је послушна и како има лепо грло, кад запева „Запевало булбул-пиле, |
ељи, без разлике пола и старости, звања и занимања, извесно да знате ту песму о лепој Зони.{S} |
на ко је то написао, поред свег трагања и распитивања, а по потпису се није знао ни могао управ |
очели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледања и његовог играња питају: „Ако ли, море, да му прикачимо |
ли, то је увек било после дужег свађања и погађања око постављених услова, на које је услове До |
у се по грудима његовим, и он се склања и бежи испред потсмешљивих и пакосних погледа света.{S} |
дахирета.{S} А Мане се све више склања и повлачи у крај, и све тужније му око срца гледајући ш |
док је он брисао чело, примао честитања и очекивао паре, појави се на вратима кафанским Ставре |
>У њој су нека страшна и луда привиђења и снови, што су били природна последица испричанога у п |
ошуља беле груди. {S}Доле свилена сукња и шалваре од јума-басме.{S} Све то разгледају другарице |
— онда отпаде свака, па и најмања сумња и вероватноћа за тај глас.{S} И онда нема више ни говор |
аната и лисната шам-дуда, неколико дуња и два дафинова дрвета, која је јако пазио стари чорбаџи |
не отпоздравља — онда отпаде свака, па и најмања сумња и вероватноћа за тај глас.{S} И онда не |
спаде гу прстен, и срма се покидала, па и не прилега веће на мушљику. „Прати гу, — збори ми гос |
ухо примила, на друго пустила, чула, па и заборавила.</p> <p>Зато се силно изненадила кад јој н |
смеха, само он стоји и служи свима, па и оним најгорима, за потсмех.{S} Осећа и види да је све |
ре!</hi>” смеју се други, а он игра, па и њему смешно, али ништа не говори.{S} Смеје се и он, с |
, овој пратено цвеће...</p> <p>— Де, па и ти!{S} Какав си! — љутну се Васка, јер је разумела пр |
ива иконе, кује минђуше и белензуке, па и ово сад са Зоном, заврши Перса Јордановица, може да и |
та?!...{S} Та си узмем оној сикирче, па и по катанци, па и по сандаци!{S} Кад си подиго’ капци, |
Манином дућану.{S} Девојке пазарише, па и одоше.</p> <p>Остадоше опет сами.</p> <p>Опет мала по |
обичај да оно што каже упорно брани, па и да се потуче, јер је била позната као убојица.{S} Зат |
ад до Пећ и до Приздрен!...{S} Мори, па и да си нема паре, што је па за тој?! {S}Кад се деца ми |
је, вели, одведена Манулаћевој кући, па и ако је лаж, али бар изгледа, вели, вероватнија, јер ј |
узмем оној сикирче, па и по катанци, па и по сандаци!{S} Кад си подиго’ капци, — леле мајке, шт |
били.{S} Био је само ноћни стражар, па и он је далеко био; шта је он могао чути?{S} Ништа.{S} |
лу ћуд и још је увек готов на сваку, па и најдрскију лудорију и будалаштину.</p> <p>Њега се, да |
” чорбаџи-Замфира и неку лепу Цвету, па и сада се још пева песма:</p> <quote> <l>Господар ми се |
ту тетка-Таску, да се с њума ожениш, па и ту ти не би дали, — тол’ко стадосмо, ете, душмани саг |
иако га сутрадан нико неће чути!{S} Па и она матора тетка Таска, и она ту; смеје се и она, а п |
и, трљајући руке, певао ту песму.{S} Па и ви, поштовани читатељи, без разлике пола и старости, |
ледају у Мана, — а био је врло леп — па и не умеју одмах да кажу зашто су дошле и шта хоће!...< |
/p> <p>— А може ли да поје?</p> <p>— Па и поје...</p> <p>— Е, што си поје?</p> <p>— Па песне си |
е то напраји; ти си заврзаја, ти саг па и одврзуј!...</p> <p>— Море, какој ће му па саг тој бид |
з чорбаџиску кућу?!!</p> <p>— Ех, де па и ти! — смеје се Васка.</p> <pb n="187" /> <p>— Бога ми |
па га резиле, веле му: „Их, какав си па и ти!...{S} Тету Зону ти искају да гу украдну!...{S} Не |
аска. — Леле, бата-Мане, како збориш па и ти!...</p> <p>— Што си збори?{S} Збори ли?</p> <p>— З |
зна шта све може лупити и испричати (па и потући се с неком!) тетка Дока, којој су фес и шамија |
во и десно у сокак и гледа...</p> <p>Па и укућани приметише на дериштету неку промену.{S} Уоста |
е више није певао пред мајстором. {S}Па и оно малочас, можда шегрт Поте и не би запевао, и, ни |
до плача.{S} И Мане гледа како је лепа и кад плаче, и мило му да је гледа кад плаче.{S} Каже ј |
— Јевда, мајка Манина, била је још лепа и држећа жена, још испод четрдесет година.{S} Остала је |
и увек, незвана.{S} Била је то још лепа и једра жена, мало чудних манира.{S} Често се заборави, |
ли се наслони на њу, па је кришом штипа и љуби, па јој шапће и вели: „Гено, мори, ја се нећу уд |
ихватиле и оне друге две тетке, Калиопа и Уранија.{S} Само се тетка Дока не смеје, него се љути |
домаћица Ташана, Таска и тетке, Калиопа и Уранија.{S} Подупрле зид леђима, подавиле ноге и метн |
— одговарају обе тетке, и тетка Калиопа и тетка Уранија.</p> <p>— Мори, кој ве пита: бричи ли с |
у је једногласно и сложно тетке Калиопа и Уранија. {S}Што ни треба ти па да нам га казујеш?...< |
ондурице; чује шуштање свилених шалвара и осећа мирис, дах њен осећа, помешан с ђулијаком из Ка |
догађај могао догодити само због немара и те извесне лакомислености хаџи-Замфирове.{S} И нису м |
сахате и муштикле и табакере од сребра и срме; има и старих грчких, римских и српских новаца — |
S} Зона више и не погледа на Ману, игра и даље и све гледа у Манулаћа чорбаџи-Ранђеловог, а кад |
о један прапорац.{S} Па кад Мане заигра и заплете и залупа ногама, звече они пусти прапорци и с |
га</hi> рече?</p> <p>— За онога џимпира и несрећу Манчу...</p> <p>— Тугооо, тој си зборе! — вик |
n="105" /> сцену између Доке и Замфира и чула и видела.{S} И чим је Дока отишла, стари Замфир |
било чак и речи и свађе између Замфира и Ташане.{S} Зато неће бити згорег — чак писац мисли да |
веле — „турио у песму” чорбаџи-Замфира и неку лепу Цвету, па и сада се још пева песма:</p> <qu |
а, али и Замфир Мана. {S}Било је говора и о миразу.{S} Хаџи-Замфир спомену пет стотина дуката, |
једно, друго, треће оро, како се таласа и шарени!...{S} Све весело, па игра, пева, пије и грли |
гледају, махну главом и груну се у прса и уздахну, па шију даље.{S} И сам Манасија — „чапкун Ма |
— један се качи, а други па слази“, та и с вас чорбаџије такој си је.{S} Зар мало ли ги има од |
ој? „И без петли може да се осамне”, та и ти да се ожениш и без њину Зону!...{S} Мори, „док си |
о. „Имаш си грбину, самарице доста”; та и за Ману и женење његово ласно...</p> <p>— Може, ама с |
гу носим, па све си заб’равим...{S} Та и саг, виде ли како прокај твој дућан промину — ћа па д |
ја док је младо,” има селски реч.{S} Та и сас теб’ и Митка ти алис та си је работа! „Море, Таче |
рбаџи-Замфир, сав зелен од љутине. — Та и твој Манча...</p> <p>— Кој је „куче”, несрећо чорбаџи |
бруке његове, та саг да му врзујете та и <hi>тенџеру</hi> јоште, да понесе?!...” А Манулаћ све |
јаву руку јаглуком и брзо га опет хвата и чврсто држи, док јој се опет не исклизне рука из њего |
допадао поред свег његовог лепог заната и златних руку његових: није им се допадао што је ловац |
Пред кућом су још и два стара, граната и лисната шам-дуда, неколико дуња и два дафинова дрвета |
роз прозоре, истрчавао на авлиска врата и радознало их гледао, и кад су ишли тамо и кад су се в |
аху ко ли ће то бити, отворише се врата и тетка Дока упаде у собу.{S} Да је други ко кроз сам с |
у чест: устају с прагова авлиских врата и остају тако стојећи — с мало погнутом главом и рукама |
и онима што долажаху!{S} Шта је савета и карања прогутала за ту годину — то само она зна!{S} О |
, „и вешерка Соса живе на очиглед света и полиције невјенчано.{S} Живе на саблазан свету, а нај |
— и увлачи мирис од жута дафинова цвета и шакама га још више граби и притерује своме носу. {S}М |
.{S} Па се чорбаџи-Замфир сећа дахирета и решмета, и фереџа и бадемастих великих очију, и песме |
ислио је да је све то, та Докина посета и прошевина, удешено са Зониним знањем и пристанком, и |
рекни си по једно кафенце.{S} Иска тета и мајка ти да попију по једно кафе, — вели Таска Зони, |
bSection" /> <p>И код тако лепог живота и слагања, како је морало бити Јевди, мајци Маниној, ка |
гарицу своју, на коју се од силна дерта и карасевдаха наслонила...</p> <p>Свршила се и ова игра |
.{S} Као дериште била је сува, џигљаста и краката, танких дугих руку, дуга лица и великих уста, |
стотина, а за малу, за сваку по двеста и педесет.</p> <p>— Аферим, — хвали га Замфир — када до |
ом кварта на челу, стигне на лице места и викне: „Фајерунт!{S} Даме назад, господа напред!...” |
к сијасвет деца, па све здрава и цврста и убава, а једно... оно најмалецно што је, оно жуто, сл |
што гу треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!...</p> <p>А Зона само прћи у |
блага!...</p> <p>А Зона само прћи уста и не одговара ништа; стоји као свећа, са састављеним но |
си скудија девојку...</p> <p>Мане ућута и не хте више да се брани, а није му лако било ни да сл |
</p> <p>— Збори.</p> <p>Мане опет ућута и стаде савијати другу цигару.{S} Опет настаде пауза, к |
вратити, — колико пута скочи са седишта и остави рад и дућан на момку и шегрту и рекне им само: |
се види и по томе што сад много штошта и не говоре пред њом, него кад хоће тако нешто да говор |
— А што је па теб’-ти криво за Манулаћа и за мустаћи? зборим гу па ја.{S} Ако је к’смет, па поб |
м оделу. {S}Пустила дугу косу низ плећа и преко груди, а низ дугу косу пушта се тел, блешти и т |
и оним најгорима, за потсмех.{S} Осећа и види да је све пропало за њ...{S} Не зна, не сећа се |
целе године.{S} Сем првога дана Божића и Ускрса, Славе и Тодорове суботе (кад се причешћивао), |
ј, Васке!...{S} Од татка ми остаде кућа и лојзе и њиве... а ја си и сам јоште купи и спечали.{S |
све гони — и комшилук и чаршија и кућа и родбина.{S} Родбина тек само поведе реч пред њим о ње |
саветовао с њим.{S} Колико су само кафа и наргила посркали и чибука попушили и мастика попили, |
ченгије прихватише; запеваше и Ђулсефа и Ајша, пратећи песму ударањем У дахирета.{S} Запеваше |
куће.{S} Мајка му кришом шаље и новаца и иначе га помаже, али отац, стари Петракија, још никак |
се из сањарија, заграби шаку стопараца и баци јој на дахире.</p> <p>— Погле га!{S} Сал <hi>тол |
и је, на жалост, изостао иза Швајцараца и Американаца (северних, наравно), па још никако неће д |
би му брука све до Куршумлије, Ристовца и Сукова.{S} Умирио се мало и стао опет размишљати, и в |
е покрива црна земљица и зелена травица и творца и предмет те песме! {S}И то вам ни писац не ум |
Манином.{S} И тако Јевда остаде удовица и посвети се сва неговању и васпитању сина свога, који |
о старих стазица,</l> <l>Старих стазица и другарица?</l> </quote> <p>Зона се љуби с њима, а оне |
и краката, танких дугих руку, дуга лица и великих уста, укратко: једно најобичније дечје лице, |
рканлука”; пролазе учитељи, кисела лица и погнуте главе, мислећи једнако, дано-ноћно, о свом бе |
вани „лепи Перица” због оног белог лица и због она два младежа на образу испод десног брка.{S} |
леком крају Србије покрива црна земљица и зелена травица и творца и предмет те песме! {S}И то в |
обично у кафанице.{S} Од свију кафаница и кафана најзнатнија је и најинтересантнија и најпосеће |
несрећо кујунџиска! — прекиде га женица и пљесну по рамену. — Како па то збориш!...{S} Зашто ин |
ршћућим и загушеним гласом млада женица и обриса кришом сузе, па му пружи киту зимских бледих р |
.</p> <p>— Шефтелија! — прошапта женица и устукну поплашено два-три корака устрану.</p> <p>— Ше |
но лице од карасевдах”... — рече женица и предаде му киту белих хризантема. <pb n="186" /> — Јо |
те како чезнуо, — само је био јогуница и није никако дао да се то и опази! — Колико само пута, |
ворити, ако не жена, та верна другарица и сапутница човекова?{S} И он осећа да не може више ова |
је, приликом неких партиских размирица и неспоразума, зврцнуо кмет Виден, носио је ћата три не |
, — ели ће ми то на пролет бидне Горица и зелена травица!” речи те никако јој не избијаху из гл |
ању пекао, наслушао би се песме птичица и надисао свежег и мирисавог јутарњег ваздуха, умио би |
само просто прстење, белензуке, звонца и меденице, и оправљао батаљене муштикле и олупане таба |
је већ нестало узрока свађи између оца и сина.{S} Јер Митанче је добио поуздане вести да му је |
црна земљица и зелена травица и творца и предмет те песме! {S}И то вам ни писац не уме казати, |
да — да свет не чује ту силну лупу срца и да га не опази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, и бл |
} Није дошла ни Аглајица, да им исприча и рапортира све што се десило за последњу недељу дана, |
а врат.{S} Зато јој све потанко исприча и оно што је било, а тако и оно што треба да буде, и на |
амфир сећа дахирета и решмета, и фереџа и бадемастих великих очију, и песме једне, која се негд |
варима оружје скупоцено, поклон од паша и бимбаша.{S} Уза зид са све четири стране ниски миндер |
, нека га и носи, али што да у то умеша и невину децу?!” И једнако понављаху: „Црна мајка — мис |
му, добијала је чучук-Ајша лепа бакшиша и још лепших речи и погледа од Мане и свега друштва Ман |
овратку купи јагњећу кожу за шест гроша и одмах успут је прода за девет, — и тако донесе два гр |
ројеве и викати их, а цела кафана слуша и меће зрно на таблу.{S} Тек мало после неко се мешкољи |
, да ја, у овеј моје године, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!.. |
е школовање.{S} То га је довело у сукоб и у заваду с државом и друштвом.{S} И он се, напојен та |
вајући оне њега.{S} Тако је силна љубав и тако силно заноси она човека!...</p> <p>Ништа од свег |
- поје си песне, онеја што су од љубав и ашиковање. {S}Поје си оно моме Еврејче, што си чешља |
кад дође, боље да не дође, јер је пргав и џандрљив.{S} Свачему махнише, ништа му се не допада к |
уштеним рукама стоји као ступац некакав и како се смеши, и чује како се овај цери...{S} Ху, зар |
, само га гледа, а израз лица јој такав и уста јој стоје тако, да не знаш или се смеши или ће д |
славе Мачине — како иде без капе, чупав и гологлав, јер још никако не може да се сети где је из |
ћ, а већ пре тога стигао јој је поздрав и вест да се то у њено здравље веселе...{S} И досад од |
оме су јунаци, млади Митанче Петракијев и нека Швабица Хермина. {S}Све ово морало се испричати, |
а Таска.</p> <p>Зоне се одазва на позив и изађе из собе.{S} Умотана у бундицу, са повезаним чел |
велим, јер он је иначе увек био стидљив и неспретан, кад би се, случајем, нашао у близини женск |
ко се за тај чудан и многима необјашњив и загонетан догађај заинтересовала и заузела и сама мес |
ао би се песме птичица и надисао свежег и мирисавог јутарњег ваздуха, умио би се јутарњом росом |
е, управо, било мишљење интелигентнијег и слободоумнијег дела публике; или краће: како је тетка |
и хлеб, кад, ето, од левентовања лепшег и лакшег заната нема!...</p> <p>У лето зором, још за ро |
ви.{S} Тој си не знаје ники — знаје Бог и црна у Горицу земја, што ти татка покрива.{S} По саг |
ипак је било разлике између оног првог и овог другог, доцније отвореног дућана.{S} Онај први ј |
ог трговачког књиговодства!{S} Из дугог и савесног надгледања постао је прави — тако да га назо |
<p> <hi>У њој читатељ, после узалудног и бескорисног читања досадашњих пет глава, напослетку д |
ознате оног јучерашњег сређеног, мирног и задовољног човека!{S} Тек му кажу: „Море онај <hi>„чо |
ла кћи чувеног чорбаџи-Замфира, богатог и уваженог чорбаџије, силног негда чорбаџије.{S} Дуго с |
ој је опис Манасије кујунџије, познатог и под именом чапкун-Мане или Манча, који је, — иако ова |
православне цркве”. — И морао је најзад и Мане прибећи перу и писању, том новом оружју, како ка |
не разуме у шаху.</p> <p>Долази најзад и давно изгледани Нацко.{S} Он је сталан и врло вешт ви |
ипак то није од невоље, јер се понекад и осмехне и једнако суче своје танке црне брчиће.{S} А |
ацима чорбаџи-Замфировим.{S} Ту понекад и сам чорбаџија сврне, да попије кафу.{S} Тада обично с |
не сале!...</p> <p>Сврате се ту понекад и застану и неки вредни професори, спајајућ’ пријатно с |
је ту песму спевао!!{S} И ко зна откад и на ком далеком крају Србије покрива црна земљица и зе |
им делом дана то је место само за чељад и за женскадију.{S} Ту поседају на оне сељачке, грубо о |
овљених јела. {S}У тој кујни се и чељад и укућани прекодан најрадије бавили.{S} Кујна је била н |
тавља у аманет <pb n="12" /> њему чељад и дворе своје; или нека прима кључеве, или нека помогне |
лико пута скочи са седишта и остави рад и дућан на момку и шегрту и рекне им само: „Саг ћу сам |
волела да понекад на један такав поглед и одговори погледом.{S} Било јој је то особито задовољс |
е нађу оне две заједно.</p> <p>Дође ред и на бирање и тражење часника.{S} За све се сложише, са |
Дође си други земан; заступи други ред и адет, — говорила би му Јевда. — Тражи си, дете, прили |
ре подне тога дана врзмале су се испред и око куће хаџи-Замфирове; привиривале и улазиле унутра |
ка? — рече зачуђено, и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голему керк |
а, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове наше приповетке — запевао |
су куда ишли.{S} А ако су је баш кадгод и повели, то је увек било после дужег свађања и погађањ |
иво Зона.</p> <p>— Па, ако дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’...</p> <p>— Код Манчу л |
и поче се хватати у коло.{S} Ту однекуд и луди Гане Клинчар — и њега привукло ово весеље.{S} Св |
отова, па ја ће си туј причекнем, а суд и господин приседник ми неће побегне...{S} Пошеја сам у |
е могао задржати, и створен једаред суд и мишљење није се могло потрти.{S} Остао је глас и нада |
кама, сачувао је стару своју веселу ћуд и још је увек готов на сваку, па и најдрскију лудорију |
.{S} Толико пута је слушала да су слабе и ретке за њу прилике овде у месту.{S} Зато се само и и |
заљубљена у Ману, па ће радити за себе и своју корист: обесиће му се о врат и употребити догађ |
а ту песму, у којој је Зона видела себе и свој зао удес што је рођена у чорбаџиској кући...{S} |
саветовали: како треба да пази на себе и како треба да јој је увек на уму <hi>чија</hi> је и < |
као и све које тако држе много на себе и на лепоту своју — иако лепа, изгледала врло глупа!{S} |
!...{S} Чорбаџиски син!...{S} До Филибе и Солун да просеше чорбаџиске керке, па ниједна да му н |
же да се задржао због писања неке жалбе и давања адвокатског савета.</p> <p>Одмах настаде већа |
ог.</p> <p>Ту у авлији су чељадске собе и кујна.{S} Кујна је по правилу увек мало подаље од ода |
м си дом тесте бре, ем повеће и поубаве и поскупе.{S} Да гу изгубим, баталија би и дуван и чуре |
н, а оне си седе дом, па ако су поубаве и побоље оди овуја!{S} Ти си еснаф човек, мајстор на му |
, није могао више да је избије из главе и заборави.{S} Кад увече леже у кревет, шапуће те стихо |
ко једно од другог; обоје оборили главе и гледе преда се.</p> <p>— Зоне, на једна реч...</p> <p |
Сем првога дана Божића и Ускрса, Славе и Тодорове суботе (кад се причешћивао), није било дана |
слободније гледају, него се и зауставе и разговарају с њим; а кад се праштају, не може човек д |
има добре очи, разговетно чита бројеве и никад се није забунио да каже од 66 да су 99, или обр |
ну опет кесом и стаде извлачити бројеве и викати их, а цела кафана слуша и меће зрно на таблу.{ |
више сам, свој; далеко од града и вреве и тишме градске, и он ужива у оној пријатној тишини кућ |
а: да интервјуише Замфирове, Манулаћеве и Ману.{S} Само на та три места.{S} Наравно да и то ниј |
се јада.{S} Јевда изишла мало из цркве и села у трем, који је око цркве, а Зона је вребала и у |
Зона и куповала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ симит, у који би метала алву.{S} Тада |
чак и не слуша нити ређа; мисли његове и нису сада овде у кафани, зато се не осмехну баш нијед |
е верује; боји се лакомислености његове и још никако неће да зна за њега, па зато на сва наваљи |
, направио цигару и пуштао густе димове и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чаршијом.{ |
Море, тето, — брани се Мане од ове нове и неочекиване напасти, — неси ти веће за теј работе.{S} |
а га питује...</p> <p>Зона издиже обрве и слегну раменима, као да хоће да каже да се не може се |
те, голема ствар, ама, и ту дигне обрве и прст увис и вели значајно — голем капетал!” И кад се |
а кад се уда, онда опет свекрва, јетрве и заове, тако да никад није сама; а и не би умела сама |
ка <pb n="197" /> је тога дана била све и сва у Замфировој, а тетка Дока у Маниној кући.{S} Дуб |
весели, зашто је весео, зашто части све и зашто немилице баца бакшиш, и не да никоме да плаћа!. |
кријумчар; преносио је со, барут, књиге и друге поверљиве ствари из Србије.{S} Изван куће је би |
ује клавире, свира из неке велике књиге и печали паре, и учи господску децу да говоре француски |
ом, што се курталисао једне тешке бриге и главобоље, само му није мило што се младенци много сн |
ака, и све такве крупније народне бриге и послове отаљавао. {S}Мрзио је неправду и неједнакост, |
.{S} Подупрле зид леђима, подавиле ноге и метнуле руке на трбух, па дремају, јер су научиле да |
удају; а дечак, чим почне да криви ноге и накривљује фес на једно око и да гледа врхове од ципе |
ош онако у лету, у скоку, скрстити ноге и одмах се и посадити прекрштених ногу као Турчин, и св |
и, иако је хаџи-Замфир имао тако строге и, такорећи, несувремене погледе на школу и писменост у |
за њих пролазе симиџије и пекари, слуге и слушкиње, и напослетку се креће полако и достојанстве |
муштеријама, које су већином биле младе и девојке сељанке, тако похлепне на минђуше, прстење и |
а пазари, и да превуче пару преко браде и рекне: „Охо-хо!{S} Од тебе сефте, а од Бога берикет.” |
ло дужи од мачјег репа, а после нестаде и њега.{S} Отсекла га Зона, ошишала се, а на тршавој гл |
Одоше и нађоше Ставре Јаре.{S} Пристаде и он одмах.{S} Кад му казаше све шта је и како је, рече |
И Доки се допала та мисао, и она остаде и даље у тој завери, имајући у њој и своју одређену уло |
, али кад после кратког времена постаде и песма, и кад је чуше, — сви су били као утучени.{S} А |
сти — као прави служилац истине, правде и поштења, — обавести и своју читалачку публику.{S} Има |
пиво као пиће познавао, упознао се овде и с вином; потреба државна изискивала је те је дошао ба |
пре подне цела родбина иде у амам, где и тако нису одавно били.{S} И Зона ће моћи, јер јој је |
у чорбаџиску кућу.{S} И тако се понегде и тумачило.{S} Али тиме је само још већа забуна начињен |
ђи свет може састати и измењати погледе и мисли — имао своје нарочите и чудновате мисли и — как |
а <hi>златне</hi> руке, које више вреде и од правих <hi>сребрних</hi>, акамоли од лажних оловни |
че у своју зелену свилену бундицу, седе и наслони чело на руку, одупрту у колено.</p> <p>— Да ч |
S} Зона у соби до њихове.{S} А оне седе и шапућу — чуде се што им нема никога.{S} Није дошла ни |
и две кафе!...</p> <p>А газда Таче седе и поче:</p> <p>— Ете саг ми, Јевдо, дође ништо у памет, |
није сама; а и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се да слобода, исто као ни к |
шану!” — заврши Таска, дижући се да иде и обећавајући да ће она да прокљуви већ ко је протурао |
укурикати”, па тако и оне; све оне виде и знају: ко кога погледа, ко кога гурне, ко се о кога о |
што се младенци много снебивају и стиде и крију од света.{S} Зато се ваљда хаџи-Замфир, одмах п |
му!...</p> <p>— Што ће начиним?! ’Ајде и ти, па, нане, како си тој па збориш!? — рече прекидај |
они и казала јој све, вратила се оданде и вребала и увребала сада Ману при повратку кући. — Пос |
згрануше, показаше му врата, и тако оде и без кафе, задовољан што нису, како су му припретили, |
је да се, вели, и та деца мало ослободе и изиђу међу свет, јер ено благочестиви тутори и одборн |
ики <hi>нов адет</hi>, па ники саг воде и <hi>после</hi>...</p> </div> <pb n="158" /> <div type |
стамболског ратлока, чашу студене воде и чашицу мастике, а друга — леген и ибрик и танак пешки |
песму.{S} Волео је да га песмом и буде и успављују. {S}Кад лети после ручка прилегне на доксат |
а, и после краће амалске и аласке свађе и грдње, и потукли и узнемирили читав овај крај, као да |
естре њојне, тај ће и саг ласно да нађе и за њума.</p> <p>— Од нашога Манчу има ли, деде, збори |
ад јој је Мане казао да иде, да се нађе и мало проведе с друштвом.</p> <p>Те је вечери Мане оти |
тако хтела да се и ових дана тамо нађе и да севдалише и слуша како му сељанке певају песму кој |
нико”, и мало помало слике су све блеђе и блеђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а с њима и спо |
ејаше се једнако Васка и смех тај пређе и на Зону.</p> <p>— Ихаха! — засмеја се Зова и зовну Ва |
а на пијаци, где сељанке продају грожђе и брескве.{S} Успут се задржавао мало крај група сељанч |
нак да свирају даље исту игру, па приђе и ухвати се с леве стране до Зоне.</p> <p>Зона га само |
малопре онолико гледала — кад јој приђе и понуди је шаком кокица!...{S} Није знала ко јој је у |
ише јаглуком, кад се пустила игра, дође и њој воља да поигра, па иако је чорбаџиска ћерка, па м |
<p>И оне се одазваше и дођоше.{S} Дође и тетка Дика и тетка Кара, и стринка Парашкева, и друга |
147" /> ће си <hi>она сама</hi> да дође и чука на <hi>Манчину порту!</hi> Мори, ваша брука и ре |
асини; кад Ставре спреми све, нека дође и нека му јави.{S} Тако уговорише, а затим се разиђоше. |
а се крене и пође полако, а за њим пође и Васка, млада женица која се силно пролепшала откако с |
невенчано господа, и нико неће да каже и назове то правим његовим именом.{S} Ама, кресни му, б |
ућу.{S} Зато Митанча још једнако натеже и тавори с оном малом платом и, да га мајка кришом не п |
ете, по измећарку.</p> <p>Зона се диже и оде, а Таска скиде шамију и раскомоти се, па седе, и |
толико.{S} Даде знак Ману, овај се диже и обојице нестаде из кафане...</p> <milestone unit="sub |
о било ни да слуша карање, зато се диже и оде од куће.{S} Осећао се да није ни за какав посао — |
га као магле са Паша-чаира што се диже и нестаје је под зрацима сунчаним, него ће то бити јава |
е: малаксале му; он пада и опет се диже и граби напред, а за њим се једнако ори оно страховито: |
!” а он сваки час пада, па се опет диже и опет бежи.{S} И брани се рукама, а њих тешко диже: ма |
у струку, ситно корача, а главу издиже и пружа је поносно мало напред, као водена змија кад из |
и, срећом по Зону, <pb n="196" /> стиже и Замфировима и Мани поздрав од Манулаћевих. {S}Манулаћ |
авио и питао за берићет, па у том стиже и до Манина дућана. {S}Мане му се јави, а он га отпоздр |
ати за његов рачун овчије и јареће коже и, као побратиму свом, наравно, без и једне паре ћара д |
а је добро дошао сада Ману: да се сложе и слошки да нападну на заједничког им непријатеља.</p> |
седи си...</p> <p>— Знам де...{S} Може и да лежи.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Васка. — Леле, б |
’ке паре?{S} За мираз, нане!{S} Па може и да се удам за никога... да се удам за онога ћелеш-ефе |
ати!{S} Укратко, чуди се како то и може и једног дана бити без „домаћице”! {S}Налази да је то н |
средње класе са женидбом иде много брже и лакше него код оних виших, богатијих и ученијих.{S} А |
Гену за руку, а када Мане пође, одлазе и оне кући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пром |
довољан међу њима, а они га, опет, пазе и чест му одају (зову га пањ-Бељац), и не пуштају га ла |
!...{S} Од татка ми остаде кућа и лојзе и њиве... а ја си и сам јоште купи и спечали.{S} Знајем |
нцуски).{S} Крсти се Ташана, брише сузе и пита је: „Што се напраји, дете, резил? {S}Што искубе, |
да јој је увек на уму <hi>чија</hi> је и <hi>која</hi> је она.{S} И ређаху јој све редом момке |
осит, а у кући нежан.{S} Оплакала га је и искрено ожалила Језда и жали за њим ево већ петнаест |
не би могла стати.{S} Посматрала га је и дахнула је душом, јер јој се учинило да јој домаћин ј |
Манулаћа чорбаџиског.{S} Хвалила га је и она и све тетке и стрине, а и мајка јој Ташана, чији |
е и покојног Ђорђије, оца Манина, да је и онај увек готов био на такве ствари, — а Мане је исти |
и када Зона спомену Докино име, — да је и она ту умешана била, — Јевди је онда све јасно било, |
еда, а пет пута прође мимо ње као да је и нема на свету; једаред је погледа и загледа се у њу, |
кад се сретну, а он се учини као да је и не види, па хита крај ње, као да му је богзна какав п |
јест, није баш мени — али исто ко да је и мени!...{S} Па, молим те, ујдуриши ти то; а ја знам ш |
сенас, нека буде вечерас.{S} А ваљда је и суђено и писано да то тако буде.</p> <p>Зато се прве |
свију кафаница и кафана најзнатнија је и најинтересантнија и најпосећенија Трговачка касина.{S |
о, јер Зона више није играла; остала је и само гледала.</p> <pb n="74" /> <p>Кад засвираше „Ниш |
к; а такав један не мали трофеј била је и она песма о њему и лепој Катарини и она нова игра,, к |
а се бије, а Мане скочио и зауставља је и преклиње да се окане, да не купи комшилук на ту бруку |
ојака гледају и уздишу за Манчом, па је и она почела помало гледати и кришом уздисати за њим.{S |
Дока.{S} Дошла је да му каже све шта је и како је било, и пошто се све рђаво свршило, да га, на |
ту јој се изјада.{S} Изнесе све шта је и како је било.{S} Плачним гласом причаше јој Зона да ј |
и он одмах.{S} Кад му казаше све шта је и како је, рече им Ставре Јаре:</p> <p>— Море, ако иска |
Васку и распитао се и сазнао све шта је и како је после одласка Докина било.{S} Од Васке је доз |
ра, а што је овде најглавније, ћосав је и има нежне женске црте лица; и кад се преруши у женско |
у комшиској авлији, или обратно, кад је и где је опет комшиска снела у њиховој авлији.{S} Све ј |
за какав добар крканлук, па још кад је и муфталук, — па се то некако сложи, ујдурише му се то |
е и опадаху једна по једна.{S} Обузе је и притиште тешко и горко кајање.{S} Растужило је ово ти |
под цветним дафиновим дрветом, које је и онда тако исто мирило. {S}И све док цвета дафина, оно |
S} Чује се свирка на далеко!{S} Чује је и Зоне кроз ону меку и тиху септембарску јесењу ноћ, а |
о поручену Васку измећарку, заустави је и стаде распитивати о овоме и ономе. {S}Васка се изнајп |
аш онај исти адвокат буџаклија, који је и непријатељу његовом написао напад на њега!...</p> <mi |
ла шта је то што се с њом збива, али је и она пошла за гомилом, за старијима њенога пола.{S} И |
њој: тешила је да то није ништа, али је и она кришом погледала и тајом плакала.{S} Ужасно је пр |
мало боље него он њу некада.{S} Али је и Манча био и поносит и имао неки свој начин и тактику, |
ету, квинтету и тако даље.{S} Певали је и шегрти и тамбураши! — Ту се још мање скрасила него у |
евици једне непријатне сцене; жалити је и желети је да се таково што више нигда не понови”...</ |
ин син, кријумчарска стара крв, — он је и нико <pb n="167" /> други пустио тај проклети глас, к |
а-Таско је одржао реч.{S} Распитивао је и прокљувио све, и сад дошао да јави то Јевди, Маниној |
е говорио хаџи-Замфир.</p> <p>А имао је и право!{S} Није он то онако напамет говорио...{S} Као |
ека опазило оштро око његово, а знао је и све хаљине њене <pb n="63" /> које су боје, и издалек |
му се ствар без излаза.{S} Проклињао је и онај час кад је слудовао <pb n="108" /> и признао тет |
азним женским оркестрима банкротирао је и дотерао до овога што је сад.{S} Али он се не љути на |
махале, који ашикују очима.{S} Дошао је и неизоставни наредник Перица, наредник и писар у штабу |
да се задржао на хвали речима, него је и делом доказао да га цени: поручио је преко свога чове |
је сам самцит у њему радио; пазарио је и пазио да ко што за време пазара не придигне из дућана |
поправио ту своју погрешку, доскочио је и томе: ословио је сироту Калину, једно комшијско девој |
мало од куће. <pb n="198" /> Па тако је и урадио.{S} Казао је домаћима да иде; иде, вели, једно |
омаци, да то мишеве лови, — па тако је и овде с Ђорђијом и сином му, Маном. {S}Причала јој је |
а он опет наставља:</p> <p>— Па тако је и с овим сад.{S} Она је одбегла, или отета — то не мења |
чак <pb n="149" /> и пушкарања; било је и мртвих и рањених, а међу последњима и сам стари несре |
идемо!...</p> <pb n="76" /> <p>Било је и време већ.{S} Краве се већ враћаху с паше, фењерџија |
{S} У том дефинитивном облику дајемо је и у овом издању.</p> </div> </back> </text> </TEI> |
ко јој се баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајда што ће се неко време уклонити испред оч |
трудио да јој бар падне у очи; зато је и продужио бестрага свој лаковани каиш од тесака, па му |
ма — све му то није помогло!{S} Зато је и дошао кући раније него што обично суботом долази, јер |
ња кроз онолики свет и улице, и зато је и сама заредила по многим познатим кућама, навијала раз |
аг у кујну, недирнуто, онако као што је и донесено.{S} И покућар Коце, шта ће, него задржи на р |
} Мори, знавамо си ми жене убаво што је и кој је Манулаћ, а кој па Манасија Кујунџија, и што си |
а и крају приводила, — брже него што је и сама Зона желела и очекивала.</p> <p>Свршила се и про |
ог самога тога није никакво чудо што је и Мане Кујунџија — чапкун-Мане названи морао ући у ову |
чује како се овај цери...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га задуго није опазио!{S} Каква брука |
бар изгледа, вели, вероватнија, јер је и прилика да чорбаџиска ћерка бежи у чорбаџиску кућу.{S |
жа којега је волела и обожавала, јер је и телом и душом био лепота од човека.{S} А и сам епитет |
р хоће да га метне у новине, онда му је и сувише разговетно казао шта га чека ако то учини, јер |
то чинити чест!{S} А сем тога, то му је и дужност, причаше јој Мане, јер су се он и Манулаћ поб |
није видео (а чудно би им било да су је и виделе!).{S} Опазили су само то да су домаћи сви нека |
...{S} Несу крушке дивјаке!... — додаје и погледа у оца.</p> <p>А родитељи га гледају пуни мило |
кондуре, кошуљу неће што му мајка ткаје и шије, иска дућанску!...{S} Ударија баксуз у кућу и ду |
-Таска. — У сургунл’к!...{S} Нек’ знаје и запанти, куче, што је чорбаџинска кућа...</p> <p>— Ов |
праји, кад се врће дом — никој не знаје и не смеје да га питује...</p> <pb n="49" /> <p>„А ја с |
<p>Престаде замало песма, а игра траје и развија се још лепше и још бујније; чујеш како звецка |
а накривио фес, па га кићанка све бије и куцка по плећима, па се ломи чапкунски.{S} Али једнак |
са којом другарицом својом, а најрадије и најчешће се узму за руку она и Генче Кривокапско, па |
к из Мостара, а чучук-Ајша је најрадије и најлепше певала, јер се цела песма на њу односила, и |
и претседник суда и директор гимназије и управник препарандије, а сва та господа, — као што је |
лфица, трговчића или писара из дивизије и из разних војних слагалишта, и не запевају баш пред к |
дије бавили.{S} Кујна је била најмилије и, такорећи, најтоплије место у пространим конацима чор |
штованџије и дунђери, за њима занатлије и трговци иду и отварају дућане и износе мангале и мећу |
ола багателишу и сматрају их за аџамије и да ништа не знају.{S} Варају се јако! „Добар петао се |
састо, и пипа главу, и гледа да се није и крв пролила.</p> <p>— Куде си ту чуја и научија, ете, |
на Истоку, раније се и сазрева а раније и стари.{S} Чим девојче почне да гризе доњу усну и терз |
све тетке, ујне и стрине — све Ураније и Калиопе, Таске и Ташане, сва та женскадија, — па заџа |
су две — Таска и Дока — биле савршеније и, по томе, и страшније за распростирање узнемирујућих |
о кроз неке улице, које су све празније и мирније бивале.{S} Седоше у једна кола и ударише опет |
има, све се чудноватије и невероватније и опширније сама ствар приповедала.{S} У Бањи и на Мрам |
енила се и она.{S} Лице јој дође пуније и уста сада много мања, у пропорцији према лицу, које т |
!...{S} Све весело, па игра, пева, пије и грли се, само он тужан повукао се неопажено у један ћ |
адиманиле као мушко.{S} Тетка Дока пије и кафу и мастику и уз то пуши као Турчин.</p> <p>Срчу к |
еколико тренутака и чу се тресак капије и звек звекира, а затим сви скочише у кола и потераше.. |
раскрави и ослободи Манулаћеве старије и да им сама понуди и опомене их и да им миг за прошеви |
г брвна, преко потока.{S} А оне старије и познатије, оне матроне што носе лагиране папуче и сви |
брици, сахани, сребрни шавдани, тепсије и синије по метар и по у пречнику, па оне ћасе, мангали |
алама и виноградима, све се чудноватије и невероватније и опширније сама ствар приповедала.{S} |
табака.{S} Кривица није ни до редакције и експедиције, ни до ајнлегерке, него до уредника, јер |
ога века куповати за његов рачун овчије и јареће коже и, као побратиму свом, наравно, без и јед |
и за тој, па Мане си дође лепо с кочије и с кардаши, и она ги, рече, причекала у акшамско време |
ље разгори.{S} Иза њих пролазе симиџије и пекари, слуге и слушкиње, и напослетку се креће полак |
ајраније се кренуше на рад баштованџије и дунђери, за њима занатлије и трговци иду и отварају д |
Дока, — саг неће да праћа на бимбашије и миралаје зашто ги веће нема, — ама ће да праћа на рис |
што је обукао панталоне гугуткине боје и понео скупоцени штап од абоноса давало му је свечан и |
у и изјављује од времена на време своје и чуђење и задовољство, а Мане се удубио у посао, па ра |
каже да је донео кључеве од куће своје и да оставља у аманет <pb n="12" /> њему чељад и дворе |
ло онда, кад би, на задовољство и своје и муштерије, свршио какву мало крупнију поруџбину, а та |
прави лом због играња Зониног, за које и стари Замфир зна, а још више због Зонине наклоности п |
мљоделско-шумарска крв!), части ми моје и ове ми причести, — то јест, куд ја одох — ово није ви |
и једу кокице из кецељица својих; стоје и смешећи се гледају како момци и девојке играју.{S} Гл |
бакере; а сада, у овом другом, израђује и боље и скупље ствари, као: минђуше, зарфове, пафте, у |
, пије кафу и амберију, одатле наређује и саветује и грди, али и кад се наљути и грди кога од м |
и послужи их.</p> <p>Дока се искашљује и спрема да отпочне, срче кафу, разгледа по соби, па на |
о, брзо окрене разговор, па је саветује и као грди помало и вели: „Ће се удаш.{S} Домаћица ће с |
о као хирург ради операција, и саветује и теше Зону: хвали Манулаћа, а куди Мана.{S} Куди му ст |
и амберију, одатле наређује и саветује и грди, али и кад се наљути и грди кога од млађих — ипа |
авет, да претресе све, да се посаветује и да реши шта да се ради.{S} Престале су да истражују к |
својим очима види, својим ушима да чује и својим пером да опише. {S}Био је радостан унапред што |
ццц!” а то све Зона, наравно, да и чује и види, па јој тешко, и плаче поваздан...</p> <p>Једина |
и-Замфирове авлије бестрага далеко чује и распознаје.{S} Лепо се ухватио и он у оро, и води оро |
од дужег времена и пустио да се то чује и даље, да допре до Мана.{S} Па не само да се задржао н |
носи ли фењер кад се враћа кроз сокаке и буџаке кући?{S} А кад га је овај зачуђено запитао:{S} |
ке сунчане кад продру кроз кишне облаке и сунце се осмехне на земљу...{S} И она се ухватила у к |
још јаче своју лепу, бледу главу у шаке и затресе је болно. — Што ће ми веће свет, и чаршија, и |
{S} Ове целе недеље као роб трпе псовке и грдње, али све то радо сносе при самој помисли на нед |
цима унаоколо и све срчу кафу, а понеке и задиманиле као мушко.{S} Тетка Дока пије и кафу и мас |
Тако ће се рестаурирати у очима публике и јавнога мнења, које га је држало за ленштину од оног |
а одбаци.{S} Онако, као и за све велике и срећне освајаче што прича Историја да за њих нема виш |
Из мрака приђоше колима још две прилике и разговараху нешто тихо с Маном, који је сишао био с к |
ња...</p> <p>И сада се изменише прилике и улоге.{S} Сад је Манча гледа онако као некада она њег |
} Познава се са све ме’анџике, амамџике и старе буле, викају га и цигански конзул...</p> <p>Одо |
га две ствари у свету још воли: девојке и ливене ексере; и увек му пуна шака ексера, а то добиј |
ухватио се за теткину сукњу, а девојке и момци напали га, па га резиле, веле му: „Их, какав си |
.{S} Све су то и лепе и поштене девојке и радене девојке.{S} Целе недеље раде у кући, у недељу |
чиле и там’ помеђу три тесте Ђурђијанке и Стамболијке потакве; искочиле би и там’ најлепе и нај |
а ону <pb n="105" /> сцену између Доке и Замфира и чула и видела.{S} И чим је Дока отишла, ста |
му живо претставља ту сцену између Доке и Замфирових.{S} Страшна му је била и сама та помисао д |
ња, тако да је тетка Таска савила шипке и побегла чак у лојзе.{S} Тамо је припалила кандило, та |
гадно исмејан од једне глупе измећарке и од једне хладне и бездушне чорбаџиске кћери!</p> <p>П |
е све разбегло <pb n="155" /> од праске и гнева његова!{S} Сви су повукли, а Ташана и Зона најв |
и стрине — све Ураније и Калиопе, Таске и Ташане, сва та женскадија, — па заџакаше на њ на сва |
оречкала двојица, и после краће амалске и аласке свађе и грдње, и потукли и узнемирили читав ов |
вина била да тако негде пође за податке и факта, а врати се са чворугама по глави и масницама п |
шњева и како гу резиле оне кучке, тетке и стрине, а највеће она грчка несрећа, Таска, тетка њој |
фир је с њом врло мало говорио, а тетке и стрине боље и да нису, јер чим зину и отворе уста, он |
ког.{S} Хвалила га је и она и све тетке и стрине, а и мајка јој Ташана, чији је он најозбиљнији |
љају се, и ту су већ на окупу све тетке и стринке, ту:{S} Дика, Кара, Рушка, Парашкева, и Никол |
јка, обично је увек или мајка или тетке и стрине; а кад се уда, онда опет свекрва, јетрве и зао |
ити кафе и јеглена.</p> <p>Четири тетке и две стрине Манине поседале по миндерлуцима унаоколо и |
да си до’оди дом, веће зареди по тетке и по стринке на ноћување... „А да беше тагај туј, рече |
..</p> <p>Зора је већ забелела, гугутке и голубови гукали испод стрехе, кандило догоревало, а о |
ећ помало досадно. — Опет мењају чибуке и доносе друге кафе, а Замфир једнако ћути. {S}Паша већ |
орбаџи-Замфир има куће, дућане, чифлуке и винограде, а господин начелник, јопета, није с раскид |
а говори од смеха. „Мало ли је зар муке и бруке његове, та саг да му врзујете та и <hi>тенџеру< |
Род смо си...{S} Кому ће да кажеш муке и дертови, ако на тетку си нећеш да кажеш?!...</p> <p>— |
тљивошћу побратима Мана и трљао је руке и смејао се задовољно, уверен већ унапред да ће им све |
пешкир.{S} Он би се умио, обрисао руке и лице, и мало али само обичаја ради — стењао би и јеча |
није био, јер и без тога доста је бруке и срамоте.{S} Да, мисли Мане, сами су били.{S} Био је с |
и око куће хаџи-Замфирове; привиривале и улазиле унутра под разним изговором: једне тражиле ха |
кањем и кукањем: како су и оне девовале и <pb n="170" /> ашиковале, али тога чуда није било; ка |
иду и отварају дућане и износе мангале и мећу их на ивице тротоара, да се ћумур боље разгори.{ |
ну ваљда су и Манчу све девојке гледале и све се заљубиле у њега, а за њима, по том истом закон |
а потсвојкиња удало.{S} Ту се загледале и заљубиле у момке чорбаџи-Замфирове, за њих се удале и |
омке чорбаџи-Замфирове, за њих се удале и постале домаћице и мајсторице, али зато ипак и надаље |
то мислио, и једнако му у памети зујале и звониле Васкине речи: „Поздравила ти се Зоне!” И зато |
е да чује тиху песму, и оне су то знале и тихо би тада запевале:</p> <quote> <l>Славеј-пиле, не |
, али зато ипак и надаље су се сматрале и осећале као род тој кући.{S} И кад су служиле и двори |
а, слушају новости из комшилука, махале и града; ту претресају све, и обично и редовно никога н |
турају у новине и да те чете по махале и по чаршије?!{S} Зашто, Мане, дете моје?{S} У зем да п |
n="117" /> само он бедан; свима до шале и смеха, само он стоји и служи свима, па и оним најгори |
"23" /> <p>Млађе га, истина, нису могле и смеле љубити, али су га утолико чежњивије кришом глед |
” рекоше тврдо уверене да што су виделе и чуле, да је то виђено и чувено!{S} Јер цело пре подне |
е му он купити лаковане деверске ципеле и нову златну минђушу у уво (Манулаћ је био првенац), и |
еманципације женскиња рекао — застареле и назадњачке погледе.{S} Уз женско, док је девојка, оби |
сандуци седефски стамболски, пуни свиле и кадифе; по дуварима оружје скупоцено, поклон од паша |
е као род тој кући.{S} И кад су служиле и двориле чорбаџи-Замфира, нису сматране биле за слушки |
рођаке, које су јој непрестано долазиле и реферисале, и одлазиле, да се опет скорим, с новим гл |
је сила био чорбаџи-Замфир; такве силе и таквог господства нема више!{S} Пред пашу је у турско |
и она ту; смеје се и она, а прихватиле и оне друге две тетке, Калиопа и Уранија.{S} Само се те |
их запрепашћене.{S} СаМо су се крстиле и викале: — О, Боже, о, Господи!{S} Лелее!{S} Што се на |
} Мори, у пашине сараје, па би искочиле и там’ помеђу три тесте Ђурђијанке и Стамболијке потакв |
о откуд Мани толике ћилибарске муштикле и толике лаковане плитке ципеле, да их и радним даном, |
меденице, и оправљао батаљене муштикле и олупане табакере; а сада, у овом другом, израђује и б |
укоснице, ланчеве за сахате и муштикле и табакере од сребра и срме; има и старих грчких, римск |
у мало грамзиви за парама, али они воле и рахатлук, и време им није новац: зато рано затварају |
одврискују уз она силна ћеманета, зурле и дахирета.{S} А Мане се све више склања и повлачи у кр |
у очи првим комшијама Маниним, а после и великом делу чаршије.{S} И како је који час пролазио, |
и не умеју одмах да кажу зашто су дошле и шта хоће!...</p> <p>Кад је ово по други пут, после во |
више и не погледа на Ману, игра и даље и све гледа у Манулаћа чорбаџи-Ранђеловог, а кад Мане д |
могло потрти.{S} Остао је глас и надаље и мишљење оно старо, само обогаћено и накићено новим до |
ли о томе како би да онако што поиздаље и што финије отпочне.</p> <p>— Што не удавате, мори, Та |
одитељске куће.{S} Мајка му кришом шаље и новаца и иначе га помаже, али отац, стари Петракија, |
о, најдуже задржаше.{S} На њега и дрвље и камење!...</p> <p>— Ако си не бегендишеш у наш варош, |
поцено сребрно кандило гори уочи недеље и празника пред иконом из Русије, која је сва сребром о |
у, гледа сав тај шарени џумбус и весеље и тражи очима њу...{S} Мало после, ето и ње, Зоне.{S} И |
рло мало говорио, а тетке и стрине боље и да нису, јер чим зину и отворе уста, оне јој само поз |
а сада, у овом другом, израђује и боље и скупље ствари, као: минђуше, зарфове, пафте, укоснице |
Имам си дом тесте мушљике, и све побоље и поскупе, а на овуја ми кеиф да пијем тутун, а оне си |
животу.</p> <p>— Тој ли су твоје чкоље и твоје знање?!...{S} Тој ли те учила даскалица у чкољу |
е је то Мана утолико чешће вукло у поље и зеленило, и правило му — крај оних природних лепота — |
..” — Море, — заврши Милисав, — мрзи ме и да причам-— само се наљутим, па онда не ваљам и нисам |
<p>— Е, ашкољс’н за тај реч!{S} Тој ме и мен’ стра’ Јевдо! — одобрава чорбаџи-Таско. — Батиса |
, што ће да видим у сандаци!{S} Срам ме и да ти кажем; а њег’, рече, не било срам да збере и ск |
S} Ете ми га туј и човек ми...{S} Он ме и пушти саг при теб’...{S} Ја те видо’, када прође, па |
енгијом Зумрутом, која је у своје време и „у песму турена” због лепоте, и протеривана и хапшена |
их момака, који се туже на влажно време и на рђаву кујну, нити оних силних зловољних маторих де |
заустави је и стаде распитивати о овоме и ономе. {S}Васка се изнајпре ишчуђавала, снебивала и о |
те!” вели онај и сада само мисли о томе и ни о чему другом.{S} Налази да му је живот пуст, да н |
јући за колима, која лете преко калдрме и крешу варнице, и која су већ далеко измакла и силно п |
дивно израђеној табакери од чисте срме и слубио је, кад прође Зона Замфирова!{S} А затим би ба |
образ, тако да мора формално да се отме и да бежи.{S} Тако жене; напротив многи старији људи ни |
е да украднемо све тетке, стринке, куме и кумице.{S} Ја мислешем нешто ће бидне <pb n="130" /> |
ј се сада нађе после малопређашње тишме и вреве!{S} Дуго је тако ћутао погружен и несрећан, док |
кицош и мераклија у свој махали, ако не и у свему граду, — а главати и чупави шегрт Поте, и он |
једне тражиле на зајам мало соли, к’не и томе подобне ствари.{S} Али Зоне нигде не беше, нико |
плакала.{S} Ужасно је проводила и дане и ноћи; дању црне мисли, а ноћу страшни снови низаху св |
а си губиш младос’ и лепотију по мејане и кафане сас оне роспије, никакве вере!...{S} Та да те |
поседају на оне сељачке, грубо одељане и склепане троножне столичице, налик на папуџиске, па п |
а наше комшијче!</l> </quote> <p>А Мане и Калина су комшије!...{S} То јој паде на памет, и она |
/p> <p>— Шефтелија?!... — прошапта Мане и заљуља се од неочекиване среће.</p> <p>— Ее! — тврди |
ко је сем тога чула да су се некад Мане и Зона пазили и севдисали, и како им је зар писано да с |
иша и још лепших речи и погледа од Мане и свега друштва Маниног.{S} Али вечерас Мане није поруч |
имао форме за младожењу?! дира је Мане и доводи је до плача.{S} И Мане гледа како је лепа и ка |
и сал да сеириш.</p> <p>Умирује је Мане и вели да никаква боја неће и не сме бити, али му треба |
пазити.</p> <p>— Зоне! — ослови је Мане и искашља се тихо.</p> <p>— Што искаш? — шану Зона, па |
брчиће.{S} А још кад видеше да се Мане и не осврће чак ни на полициског писара, акамоли на жан |
и бућну у воду, — тек тада трза се Мане и гледа око себе, као да се пита: откуд он чак ту?! — и |
шан смех одасвуд...</p> <p>Трже се Мане и стаде зверати на све стране око себе, да види чему се |
е ја...</p> <p>— Е, тол’ко! — рече Мане и одмахну руком.</p> <p>— Било, Мане!...</p> <pb n="192 |
треба тој?...</p> <p>— Зоне — рече Мане и притеже пас око себе. — Ја сан немам...{S} Ја за вече |
у цвећу.{S} Као и сви на Истоку, и Мане и мајка му Јевдокија волели су и неговали цвеће.{S} У к |
сним великим бадемастим очима, али Мане и не примети то.{S} Искапи чашу вина, али је не погледа |
е... тетко, молим те... — вели јој Мане и диже прст, — зборење за тој ич да нема!...{S} Да се н |
Осврте се још једном, и виде како Мане и Калина пођоше и упутише се заједно, и чу како се Мане |
тинског фењера све.{S} Видеше како Мане и она двојица придржавају у колима девојку, како је уми |
p>— Што, море? — вели запрепашћено Мане и остави цигару.</p> <p>— Ете за оно оро, и за играње, |
нијих бивало.{S} Прочуо се мајстор Мане и са крупнијих радова!{S} Некада се поносио само муштик |
рече и оде.</p> <p>— Доке! — викну Мане и полете за њом, али она беше већ далеко...</p> <milest |
младих ченгија: носи фењер и кишобране и живи у успоменама.</p> <p>Пустише ченгије да измакну, |
т, шапуће те стихове; кад ујутру устане и потражи папуче, опет му се ти исти стихови отму с уса |
ни што седе по ћепенцима и шију фустане и памуклије, само је погледају, махну главом и груну се |
није новац: зато рано затварају дућане и мајстори и трговци, и грабе кућама.{S} Жељни домаћег |
натлије и трговци иду и отварају дућане и износе мангале и мећу их на ивице тротоара, да се ћум |
затим даде очима знак да покупи филџане и ракиске чашице и шишенце с мастиком, којом се — чешће |
мачор кад си остави мутвак, та се дигне и зареди по ма’алу на нико рђавство.{S} Бога ми ти казу |
једне глупе измећарке и од једне хладне и бездушне чорбаџиске кћери!</p> <p>Па тек она реч „куч |
вршила игра, повукао се до капије једне и брисао чело дуго.</p> <p>Зарекао се да се више неће х |
е, збаци плитке кондурице с ногу, седне и узме тамбуру, па запева ону своју најмилију песму:</p |
бледо и вене, такој, рече, бледи и вене и њојно лице од карасевдах”... — рече женица и предаде |
ролази махалом, сав женски свет, и жене и бабе, одају му чест: устају с прагова авлиских врата |
кукњаву Потину.{S} То прихватише и жене и стадоше клети Манчу (а зна се да је женска клетва стр |
hi> си неће да ћути, веће иде поза мене и збори сал, да чује чаршија. „Ако неје истина за данаш |
на девојака које треба Јевда да спомене и да их похвали пред сином Манчом.</p> <pb n="40" /> <p |
подаље стоји, и чује једнако речи њене и види Манулаћа како са спуштеним рукама стоји као ступ |
p> <p>Мане се тихо искашља, па се крене и пође полако, а за њим пође и Васка, млада женица која |
ју, она се увек, пре но што уђе, окрене и лево и десно у сокак и гледа...</p> <p>Па и укућани п |
ало и увек нашло тек нешто да се окрене и погледа на ону страну.{S} И сам стари пензионовани пр |
не да понесе дади алву, а она се окрене и само исплази језик на њега, па продужи пут.</p> <mile |
не непокупљене паре по народу растурене и изложене пропасти, Мане му је рекао: ако је <hi>само< |
— А татко му Петракија тури га у новине и рече: „Од данаске ми веће Митанче неје син, ни му ја |
ве вере!...{S} Та да те турају у новине и да те чете по махале и по чаршије?!{S} Зашто, Мане, д |
ваша брука и резилак ће се у <hi>новине и у књиге</hi>”, рече, ”тури!{S} Да запантиш”, рече, „о |
м, рече, кабает!{S} Ете веће две године и повише!...{S} Ама се вукујем и теглим с њег’ како ала |
сваки дан тужио како „нема старе године и стари пазар”), па се диже у чаршију међу трговце с мл |
на авлиским вратима, ваде грдне чешљине и брзо чешљајући у ред дотерују браду, а затим се <pb n |
и ги и обложи ги на шију, па ће те мине и ће ти прође болес’... — вели јој љубећи је у чело и и |
страшним претњама, а све тетке, стрине и ујне дугачким придикама и клеветама, сложно салетеле |
, које је било састављено из две стрине и четири тетке Манчине.</hi> </p> <p>Као што је Мане би |
д!...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ чине и давају девојчики, а све заради твојега Манчу!{S} Убав |
ељни домаћег круга, оне домаће и тишине и разговора, они неће што више времена да проведу на по |
ма.{S} Кад скочише на њ све тетке, ујне и стрине — све Ураније и Калиопе, Таске и Ташане, сва т |
мајка Зонина, и све остале тетке, ујне и стрине, које се десиле ка окупу...</p> <p>И одмах нав |
а ти рекнем...{S} Поздравила ти се Зоне и рекла да ти рекнем:{S} Ако ти је јоште криво на њојни |
тога се, ето, сукобише и посвадише Зоне и Мане.{S} И то траје већ неколико дана.{S} Зона неће н |
, само очи што осташе оне исте — крупне и тамне, с дубоким као бездна погледом...</p> <p>Као де |
миндерлука, Дена им већ окренула налуне и папуче ка авлији, и ове поново, онако стојећи, још је |
ије од невоље, јер се понекад и осмехне и једнако суче своје танке црне брчиће.{S} А још кад ви |
гне у теј године, демек да је за давање и удавање, — ласно за тој...{S} Што казаше: злату ће се |
е, волемо; агда да се волемо за удавање и венчавање, а за друго јок, зашто ће татко да ме утепа |
и се на стринку Кеву!” па опет руковање и љубљење; и он опет љуби их у руку и извлачи своју рук |
.{S} Куди му сталеж, а још више владање и поведење његово.{S} Почела је чак од оца Манина, Ђорђ |
њу више и ближе примиче к њој, све мање и ређе вади кокице; не једе их, него их стегне <pb n="5 |
ишаљке” и с играња...{S} Све их је мање и маље.{S} Они даљи се раније кренуше, а ови ближи мало |
чудо за три дана”, само утолико се мање и ређе говорило — говорило се и тумачило само онако као |
ја па татко; тој ви је, вика, на знање и, ете, управљање!{S} Ич да му никој не дава паре, зашт |
<p>Опет умукну песма и певање, а играње и даље траје уз свирку Цигана.{S} Мане стоји, не игра, |
ве заједно.</p> <p>Дође ред и на бирање и тражење часника.{S} За све се сложише, само за девера |
.{S} Врева велика, смех и кикот, гурање и псовке; пукне шамар или прсне која тестија, затим се |
љује од времена на време своје и чуђење и задовољство, а Мане се удубио у посао, па ради, али с |
ећу интернационалну дружину за прављење и протурање лажних <pb n="128" /> форинти, са седиштем |
чудо што је његово субјективно мишљење и освојило и брзо постало објективно и опште мишљење це |
зе чорбаџи-Замфирови у цркву на јутрење и на краће молитве.{S} У авлији неколико кошева, пећ за |
о би и јечао почешће. „Ој леле, — стење и мази се чорбаџи-Замфир, куде је тај смрт, да ме узме |
анке, тако похлепне на минђуше, прстење и манистре.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Руча |
зелену пругу од бундице и жуту од сукње и алеву од шалвара лепе и поносите Зоне Замфирове.</p> |
лико кошева, пећ за хлеб, штале за коње и велика шупа, а у шупи двоја обична кола, па чак и јед |
и, а ноћу страшни снови низаху све црње и црње слике из будућности Зонине.</p> <p>Често ноћу ми |
се ипак у неком виду обистинише слутње и жеље капетан-Микајла, кума, који му на крштењу даде и |
и жуту од сукње и алеву од шалвара лепе и поносите Зоне Замфирове.</p> </div> <pb n="20" /> <di |
следњима и сам стари несрећни отад лепе и неваљале „побегуље” Зоне, за којега су, опет, постоја |
рино и Јоне Мамино.{S} Све су то и лепе и поштене девојке и радене девојке.{S} Целе недеље раде |
јке потакве; искочиле би и там’ најлепе и најубаве!...</p> <p>Де-де!{S} Ласно за тој, мори, Док |
еда у Зону, види Зонине свилене шалваре и лагиране кондурице; чује шуштање свилених шалвара и о |
, а трећи, лепи Перица, прави им цигаре и кибицује, иако се он и не разуме у шаху.</p> <p>Долаз |
укатор, и лепио би им стопарце и динаре и уверавао их да приме: јер је та пара, каже, „алал-пар |
варош... {S}Има си, бре, и касу за паре и еспап, како један трговац, а не кута паре по авлију и |
е француски и одасвуд доноси силне паре и меће их на гомилу.{S} Ујутру оде, а увече дође.{S} Не |
{S} Некој си је”, рече, „богат сас паре и бруку, а некој сас здравје”, рече, „и са севдах; па т |
и, — ласно за тој... {S}Има си она чаре и за тој!{S} Свет си збори да је <hi>побегуља</hi>, па |
ибук и дуванкесу, она му донесе наочаре и тефтер дужника!...{S} Сваки час је <pb n="59" /> пред |
ilestone unit="subSection" /> <p>Ставре и Мане упутише се журно кроз неке улице, које су све пр |
рбаџија, па је уштине за оне њене једре и румене образе, или је потапка по гојним плећима, од к |
ем; а њег’, рече, не било срам да збере и скута све тој!!{S} Два санд’ка пуна, бре брате, ете, |
де мала пауза.{S} Мане се маши табакере и стаде правити цигару.</p> <p>— Пушти ме! — отима се З |
га раширили, захватали све веће размере и постајали све вероватнији, — тако су је извештавале с |
мије из бели свет, на официре, инџилире и писаре?!...{S} Тој ли искате?!... {S}Ба!...{S} У мој |
на ногама му празничне гајтанли-чакшире и око паса траболос појас... „Их, што је несрећник!” ве |
њом, него кад хоће тако нешто да говоре и да се као старији изразе, а они је пошљу по нешто, гд |
, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у новине!” Остало му је још само да смисли о поједино |
.</p> <p>— Што искаш, Зоне? — одазва се и притрча јој Васка.</p> <p>— Отиди си до онуја... де.. |
Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и неће, а она га |
тамо.{S} И несрећа је тако хтела да се и ових дана тамо нађе и да севдалише и слуша како му се |
ми хизмет <pb n="42" /> чини, та да се и ја малко одморим...{S} Ласно ли је мен’, да ја, у ове |
јка да останеш?!” — „Ама, па може да се и удам”, одговара Зона, „теке неје зорт!{S} Има време, |
знесе тражене ствари; учини му се да се и сувише отегао пазар, одмери муштерију од главе до пет |
нећу удам!...” (А и Гена њој вели да се и она неће удавати.{S} И обе младе другарице се заричу |
евдисали, и како им је зар писано да се и узму.{S} А да то не би био први случај, нити какво чу |
ане разгледа муштиклу.{S} Каже му да се и лако и брзо може поправити, за четврт сахата, и пита |
и церека се на нове ексере.{S} Тада се и Зона насмеја онако кроза сузе.{S} Гледа је Мане, па м |
не гледају, него гледају право преда се и иду ситно, право и пажљиво, као да прелазе преко какв |
само лупа рукама по колену: превија се и заболеше га већ слабине, а вилице му осташе разјапљен |
о зато што је био Крстовдан уздржала се и није му тога дана ништа споменула.{S} Али сутрадан на |
је убију него да каже то, а заклела се и у очи Гмитраћа, грнчара, вереника свога!...</p> <p>За |
ве што је подложно промени, изменила се и она.{S} Лице јој дође пуније и уста сада много мања, |
о и оно расположење Манино, а сетила се и покојног Ђорђије, оца Манина, да је и онај увек готов |
асевдаха наслонила...</p> <p>Свршила се и ова игра.{S} Одмарају се и играчи — неки иду „нишаљци |
а желела и очекивала.</p> <p>Свршила се и прошевина и прстен.{S} Мане је изненадио Замфира, али |
</p> <p>— Што искаш? — шану Зона, па се и она тихо искашља.</p> <p>Обоје стали тако, па стоје т |
је свакоме познато, — не морају, па се и не журе баш богзна како да су први на послу у канцела |
есма најрадије певала у оно доба кад се и ова наша приповетка почиње.{S} Била је чисто фатална |
ње, узвици: „Мука те изела!” Понекад се и папучама у шали гађају; а чим уђе мушко, оне ућуте и |
њим било!{S} Љут, пође на њега, трже се и разабра се мало.{S} Којешта! — помисли Мане, — па Ман |
икну на њу из свега гласа... {S}Трже се и разабра.{S} Шта је ово? помисли Мане, каква Дока, как |
матора тетка Таска, и она ту; смеје се и она, а прихватиле и оне друге две тетке, Калиопа и Ур |
мешно, али ништа не говори.{S} Смеје се и он, срећан што му се дала прилика да забавља госте и |
о на то, јер тамо, на Истоку, раније се и сазрева а раније и стари.{S} Чим девојче почне да гри |
а покри главу — збунио се, искашљује се и маша за табакеру.</p> <p>— Па, Манчо, како си?...{S} |
вљене, сад су оживеле, употребљавале се и почеле опет циркулирати.{S} Шта је само досетака на р |
>Пустише ченгије да измакну, а после се и сами разиђоше...</p> </div> <pb n="193" /> <div type= |
треба да се тепамо с некога, — па ће се и тепамо.{S} Ако треба да се бијем с патролу — ласно за |
се морала свршити само овако како ће се и свршити.</p> <p>После неколико дана Мане је ишао опет |
м ове ракијчине!... (Уосталом, знаће се и то у своје време...) Од муке је све то, брате...{S} Н |
Е, не знам ни сама си, Ташано, веће се и сама крстим с обе руке, и питујем: што је овој?!{S} И |
— исквари се много свет!{S} Батисаше се и селскије!...{S} Ни има веће стид, ни чес’, ни па срам |
то?!...</p> <p>— Ете што?!... — чуди се и брани Дока.{S} Што си лошо зборим?...{S} Ако си праји |
у сад треска о калдрму тесак, о који се и иначе врлој вешто саплиће ногама, као да је већ офици |
рђијо!</p> <p>— Несам, нане, — брани се и куне Мане, жива ми... ете-те...</p> <p>— Деде, деде, |
х од готовљених јела. {S}У тој кујни се и чељад и укућани прекодан најрадије бавили.{S} Кујна ј |
унце већ на смирају свом беше, врати се и Мане, не уловив ништа.{S} Од силних мисли и осећања н |
аде, као да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико запрепашћење Манино, који скиде |
на њену лудост...</p> <p>Али састати се и разговарати било је тешко у оно време код тога света, |
овеће парче печене бундеве, прекрсти се и поче вечерати, размишљајући и хесапећи у себи колико |
је ту био, само њих две.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је све то само сан био.{S} Но, само |
о и размишљаше хладније.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је то само сан био, и што тако, хвал |
Зонине, које јој је рекла праштајући се и љубећи је у руку: „Стринке Јевдо, ели ћеш ми <hi>ти</ |
рашњег друштва!” А он се сећа, смеши се и каже да га се то баш ништа не тиче, а обично заврши: |
ли Поте и једе печену бундеву и теши се и ужива већ сад.{S} Зато и није чуо кад га је још једно |
се вуку све средином сокака (већ им се и шегрти смеју гледајући их како спадоше с ногу!) траже |
дигне, али већ не могаше, — а у том се и пробуди...</p> <pb n="123" /> <p>Беше гола вода...{S} |
угом практиком на томболама извежбао се и знао је из искуства да су цифре увек некако сувопарне |
би се прихватио ратлока и разговарао се и шалио мало с њима, питао би их: има ли што слађе од р |
но, и старога хаџи-Замфира.{S} Морао се и он умешати и једва се разабрао, онако бунован, и сазн |
о и нашао измећарку Васку и распитао се и сазнао све шта је и како је после одласка Докина било |
е, оног дугог лепог курјука — отрцао се и крзао једнако, док није дошао танак и кратак, мало ду |
га не само слободније гледају, него се и зауставе и разговарају с њим; а кад се праштају, не м |
искуством освештана реч...{S} И тако се и овде збило.{S} Силни савети и опомене учинише напосле |
о се мање и ређе говорило — говорило се и тумачило само онако као у први мах.</p> <p>Замфирови |
ао рад, устајао и одлазио.{S} А чуло се и да је прошле вечери, по старом обичају, био у амаму, |
чек, која болује од севдаха.{S} Зато се и одвојила и повукла у ћошак, и оданде једнако гледа не |
ко велике — да није никакво чудо што се и сам господин Ратомир, директор и главни уредник листа |
њом.{S} Погледи им се сукобише, јер се и она окренула за њим, али је Мани ипак врло криво било |
шка), и око ње пуно света.{S} Љуљају се и певају „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!” Они из ко |
ходе се узајамно чешће и разговарају се и саветују шта ће и како ће урадити да све то испадне ш |
p>Свршила се и ова игра.{S} Одмарају се и играчи — неки иду „нишаљци”, да се љуљају. {S}Разлеже |
људи снисходљиви, то јест, спуштају се и у масу, јер не полажу много на своје престоничко поре |
елка тамничарка”, лепа игра, уз коју се и пева, управо уз коју се песму игра.{S} Ту је игру јак |
ећи глуп израз на лицу.{S} Појављују се и попови, застану за часак на авлиским вратима, ваде гр |
мао прилике да га потроши.{S} Чак му се и мајка љутила што иде тако без новаца, као да није чор |
јег детињства његовог.{S} Отимали су се и кошкали међу собом око тога чији је Манулаћ више.{S} |
о и опадало, тако и наде њене кидаху се и опадаху једна по једна.{S} Обузе је и притиште тешко |
лету, у скоку, скрстити ноге и одмах се и посадити прекрштених ногу као Турчин, и све је то, шт |
te> <p>А на таквим местима се увек десе и понеки странци, понеки из престонице.{S} Ту се увек д |
онеки из престонице.{S} Ту се увек десе и дођу и понеки трговачки агенти, понеки агент осигурав |
есе, толико и врати, — некад чак донесе и више него што је понео.{S} Једном, кад је пошао у „Ап |
усу кафу у филџане са зарфовима и унесе и послужи их.</p> <p>Дока се искашљује и спрема да отпо |
кокетовала!{S} На друге очи, друге косе и на друго лице мислио је сада Мане...</p> <p>Ни сада н |
ко се до кога најрадије хвата, и све те и такве ствари.</p> <p>Ту је још Зона чула за Манчу да |
!...</p> <p>— Ее, бата-Таско, за тој те и позва’, да те молим, две ти очи, да ми помогнеш. {S}З |
стаде размештати испред себе оне алате и пушташе густе димове.{S} После дуже паузе, запитаће М |
) тражећи Ману Кујунџију, да му исплате и дигну поручена кандила, кадионицу и петохљебницу, па |
ове, пафте, укоснице, ланчеве за сахате и муштикле и табакере од сребра и срме; има и старих гр |
спод на дете што му мајка помисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми алис та си је саг работа!{S} Може д |
а, па је ђене-ђене; ама скоре ће чујете и ће се збори и јоште полоше!{S} Ће да да Господ”, рече |
је за куче у чашире!” а он тада полете и викну на њу из свега гласа... {S}Трже се и разабра.{S |
...” Тада засвираше Цигани и све полете и поче се хватати у коло.{S} Ту однекуд и луди Гане Кли |
апорац.{S} Па кад Мане заигра и заплете и залупа ногама, звече они пусти прапорци и силно дирај |
и погледе и мисли — имао своје нарочите и чудновате мисли и — како би неки поборник еманципациј |
унџиници Мана кујунџије седе калфа Коте и шегрт Поте и раде.{S} Задубили се у посао.{S} Калфа К |
але!...</p> <p>— Их! — викну калфа Коте и диже руку да га још једаред удари, али га остави, кад |
а у Манчином дућану није било, сем Коте и Поте, никаквих других момака и чирака, али то је сује |
а једна дирљива сцена између калфа-Коте и шегрта Поте, даље: кућа хаџи-Замфира чорбаџије, а тко |
рт ко је калфа Поте!{S} Тако мисли Поте и једе печену бундеву и теши се и ужива већ сад.{S} Зат |
. {S}Па и оно малочас, можда шегрт Поте и не би запевао, и, ни крив ни дужан, добио шамар, да н |
кујунџије седе калфа Коте и шегрт Поте и раде.{S} Задубили се у посао.{S} Калфа Кота довршује |
ептембарског дана, да се нагледа лепоте и шаренила на пијаци, где сељанке продају грожђе и брес |
и према лицу, које тиме доби лепше црте и израз; курјучићи израстоше у дуге курјуке, а џигљасто |
што му се дала прилика да забавља госте и што га сви пријатно гледају; јер све је то појурило с |
је!?...{S} Ама знајеш како бе’у цврсте и јаке путине, па ем сас потковице!{S} Донесо’ ги дом и |
ељају и не галаме, него иду тихо и ћуте и изгледају зловољни и забринути.{S} Зловољни су што ни |
шали гађају; а чим уђе мушко, оне ућуте и упреподобе се, као да ништа није ни било <pb n="15" / |
ли седи у отвореном дућану и чека сефте и муштерију, да пазари, и да превуче пару преко браде и |
Сутрадан, у понедеоник, кад се на сефте и на сефтеџију много полаже, бану у Манин дућан нико др |
ене, ама што си понесе, зборе си, јоште и јорган и јаст’ци, и колевку, рече, и све што треба ет |
итујем: што је овој?!{S} И казују јоште и то: како гу на кочије одвезоше у Докине; там <pb n="1 |
ади и опази је, а зна отприлике куда ће и којим ће се улицама вратити, — колико пута скочи са с |
ију света; свет ће је заборавити, па ће и гласа оног тако полако нестати.</p> <p>Тако и ураде.{ |
есу леблебије?{S} Ама, има понеки па ће и паре да дава!{S} Питујем те, ете, сал тој: тражија ли |
работа!...</p> <p>Уговорише све шта ће и како ће, где ће ко набавити оно што треба и где ће се |
ешће и разговарају се и саветују шта ће и како ће урадити да све то испадне што боље. {S}Оне са |
прилике за стареје сестре њојне, тај ће и саг ласно да нађе и за њума.</p> <p>— Од нашога Манчу |
се правда, обећава, а што обећа, то ће и испунити — зна то чорбаџи-Замфир.</p> <p>— Ете за тво |
ама.{S} Жељни домаћег круга, оне домаће и тишине и разговора, они неће што више времена да пров |
S} Васка ни се удава... {S}Бија гу веће и „голем нишан”...</p> <pb n="112" /> <p>За Васку неје |
.{S} А имам си дом тесте бре, ем повеће и поубаве и поскупе.{S} Да гу изгубим, баталија би и ду |
, покарају и помилују укућане пре свеће и вечере.{S} Једни, а њих је већина, иду право кући <pb |
о јој... {S}Не треба њој тај Мане; неће и не може њен никад бити, али не трпи да може још која |
ује је Мане и вели да никаква боја неће и не сме бити, али му треба женска виткија и лакша.{S} |
{S} Ту дођоше и они што продају петлиће и свирајке од шећера, и они што точе лимунаду, и они шт |
х, рече, пуста, рече, вера што ни смиће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, з |
, а лепи Перица само глади своје брчиће и пусти извештаченим басом (а говорио је обично са пола |
а своје престоничко порекло. {S}Па хоће и да се пошале.{S} Кад год ту тако стану, увек питају и |
са самих вешала скинути, само кад хоће и кад потруди своје чудо и господство.{S} А за ситније |
Зоне, а он саг нека си чини што си хоће и милује!...{S} Ако ми, рече, не дође саг у јесен у кућ |
е резил... па нека гу таг узне кој хоће и кој сме...</p> <p>— Ће да гу узне, ама треба да си им |
па је кришом штипа и љуби, па јој шапће и вели: „Гено, мори, ја се нећу удам!...” (А и Гена њој |
ак строго забранио да се икоме ван куће и речца једна рекне, ипак није никако, ама баш никако м |
угарице и питају је: је ли јој жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђу кућу туђој |
а таквих је, како који месец, све чешће и све крупнијих бивало.{S} Прочуо се мајстор Мане и са |
Ташана и Јевда походе се узајамно чешће и разговарају се и саветују шта ће и како ће урадити да |
аша му да знак да седне.{S} Доносе кафе и чибуке, пију и срчу. {S}Паша заподева разговор и пита |
аз да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена.</p> <p>Четири тетке и две стрине Манине посе |
ом, и ухапсила их све — и Манчу и калфе и шегрта Поту.{S} Неки су га чак чули, кад су пролазили |
смеје му се мајка, — осташе си удовице и сиротице...{S} Та што да чине!...</p> <p>Или други пу |
раг њен, — дугу зелену пругу од бундице и жуту од сукње и алеву од шалвара лепе и поносите Зоне |
— ово није вино, — него ове ми ракијице и овога благослова што пљушти, части ми, не би’, — вели |
од силна смеха разглавиле му се вилице и остале тако разглављене, па не може да их састави, не |
ко гледа.{S} А Мане је гледа неданимице и нетренимице.{S} Притиснуо руком груди, јер му срце си |
ућане, чифлуке, <pb n="163" /> воденице и винограде!... <hi>Части</hi> ми моје, — не бих!{S} А |
гледа у њему и прћи своје румене уснице и мали носић.{S} Или обуче мајкин венчани фустан од теш |
а-басме.{S} Све то разгледају другарице и питају је: је ли јој жао куће и мајке, је ли јој жао |
ђердани и дукати, и трупкају кондурице и папучице и шуште свилене шалваре, а мирис од ђулијака |
ове, за њих се удале и постале домаћице и мајсторице, али зато ипак и надаље су се сматрале и о |
дукати, и трупкају кондурице и папучице и шуште свилене шалваре, а мирис од ђулијака се пресуо |
ин си већ чека <pb n="45" /> сас машице и жар; кад си татко збори, син си ћути, слуша, не сме д |
знак да покупи филџане и ракиске чашице и шишенце с мастиком, којом се — чешће од свију — послу |
ње.{S} У колима још колевка, коританце и дубак...</p> <p>— Лелеее!{S} Црна Ташано, у зем да пр |
о: креветске хаљине, колевку, коританце и дубак!...{S} Затим, како је одмах одведена и испитана |
полиција ухватила неке лажне дводинарце и, природно, посумњала одмах на Манчу.{S} Зато му је но |
чак у штукатор, и лепио би им стопарце и динаре и уверавао их да приме: јер је та пара, каже, |
нулаћа, паде му тешко; стеже му се срце и помисли у себи: „И у чем нисам бољи од овога зевзека |
евидно било да се на фини начин извлаче и одбијају.{S} Јасно је било да неће, и да верују чарши |
} Уста скупила, као да ће да се заплаче и гледа сањиво, уморно и тужно по другарицама, које се |
биднеш, како, како ете, мајка ти! рече и тихо уздахну при помисли да ће све бити што је било, |
па фино... с <hi>политику</hi>! — рече и оде.</p> <p>— Доке! — викну Мане и полете за њом, али |
си ја да пијем кафу и без теб’! — рече и извади табакеру, па стаде завијати цигару.{S} Запали |
.. шебека ћеш имаш, а унуче јок! — рече и љутито залупи врата за собом и остави их запрепашћене |
да се напрајим, — ако те л’жем! — рече и сави кажипрст као куку.</p> <p>— И Зоне пратила? — пи |
ва.</p> <p>— Остани јоште малко! — рече и приђе један корак.</p> <p>— Е, што искаш? — запита га |
, сас зимске руже да се закитиш! — рече и даде јој ону киту хризантема. — Тој ти је последње од |
ништо, ете, лошо не напраји!... — рече и испи опет једну чашицу мастике, па додаде: — Ако иска |
во, како под инџилирски план!... — рече и оде као олуја.</p> <p>— Што, што! — викну запрепашћен |
} Неје те ни срам оди овој чупе? — рече и показа на измећарку Дену, којој одмах затим даде очим |
а момка <hi>овој</hi> пратила?!” — рече и предаде му завијену свилену мараму.</p> <p>— Што је о |
ће да видиш!{S} Како она кумрија — рече и показа на једну што је у кафезу — веће бели свет неће |
шила сам се! — замуца застиђено девојче и покри шакама поцрвенеле образе. — Требе ми, ете, иска |
главати и чупави шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти зечјом ногом неке старе минђуше и баца их |
шиљте од миндерлука.</p> <p>— Па ћорче и слепче ниједне, — плану тетка Таска, — скутасте се ту |
ико не зна где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисл |
е, оне матроне што носе лагиране папуче и свилене чарапе са црвеним петама, оне што кажу да га |
ало.</p> <p>Мисли о вечерашњем.{S} Хуче и љути се.{S} Пред очима му жива слика звезданог неба, |
е љубити и шопати.</p> <p>— Ах, сарафче и банћерче ти татино!...{S} Овој ће куче, Персо, банћер |
...{S} Ем, млад, убав, богат... сарафче и банкерче... у наш варош нема га, ете, јоште један пот |
, а остале ченгије прихватише; запеваше и Ђулсефа и Ајша, пратећи песму ударањем У дахирета.{S} |
старијих жена.</p> <p>И оне се одазваше и дођоше.{S} Дође и тетка Дика и тетка Кара, и стринка |
, које се после Таскине походе изређаше и напунише јој главу, да већ више ни једна јота ваљда н |
арска!...{S} Дом да си идеш! — повикаше и скочише све на њу. — Кој те је зваја?!... ’Ај’ си дом |
аше стари Замфир, када је он после паше и владике био прва сила, — све би то друкчије било.{S} |
то ујутру садеше лук, а увече га чупаше и меташе под душек: „Што је моје, збореше <pb n="62" /> |
се чуло из авлије.{S} И страшна му беше и сама помисао на то како је смешан, како бедан морао и |
под мишком, од којег поправљања добише и сами неки уморан и скоро рећи глуп израз на лицу.{S} |
ати.</p> <p>Због тога се, ето, сукобише и посвадише Зоне и Мане.{S} И то траје већ неколико дан |
не избише из главе.{S} Што се она више и лепше развијала, све су је силније нападали и убедљив |
о и растави Манчу од Зоне.{S} Зона више и не погледа на Ману, игра и даље и све гледа у Манулаћ |
мушко.{S} Од тога доба водио га је више и отац.{S} У осамнаестој години купио му је џепни сахат |
руг колом.{S} И што се он у игрању више и ближе примиче к њој, све мање и ређе вади кокице; не |
сит и пажљив на одело, а то је још више и притврдио служећи у војсци, и то, као варошки син, у |
клетом песмом, која се тамо сад највише и најрадије пева, а почиње са: „На порту сеђаше”.{S} Зо |
се и ових дана тамо нађе и да севдалише и слуша како му сељанке певају песму коју је на чифлуку |
њаву и кукњаву Потину.{S} То прихватише и жене и стадоше клети Манчу (а зна се да је женска кле |
— мало посвира, па онда пије, мезетише и пуши, па опет свира.{S} Бакшиш ретко купи, јер он упр |
м — па куд пукло да пукло!{S} Ове одоше и вратише се с невеселим гласима, јер Уранији рекоше да |
ју га и цигански конзул...</p> <p>Одоше и нађоше Ставре Јаре.{S} Пристаде и он одмах.{S} Кад му |
ла...{S} Зона узе за руку Гену, приђоше и ухватише се међу играче.{S} Цигани свирају, а играчи |
изгледа као цветна башта.{S} Ту дођоше и они што продају петлиће и свирајке од шећера, и они ш |
едном, и виде како Мане и Калина пођоше и упутише се заједно, и чу како се Мане нуди Калини да |
једнако гледаше за њом. {S}И кад уђоше и замандалише високу капију, још се из чорбаџиске авлиј |
си беја’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена Кривокапска <pb n=" |
ма, а игра траје и развија се још лепше и још бујније; чујеш како звецкају ђердани и дукати, и |
астапа злато, окива иконе, кује минђуше и белензуке, па и ово сад са Зоном, заврши Перса Јордан |
; чисти зечјом ногом неке старе минђуше и баца их на гомилицу преда се.{S} Обојица се задубила |
онако еклатантног доказа да је све лаж и клевета — ни најмање није надала.{S} Једна је запитал |
а видели.{S} И он сам каже да је то лаж и клевета; ако је ко крив, — крив ће бити Манулаћ: ако |
n="129" /> омрзнуо на чорбаџиски сталеж и сасвим постао плебејац и демократа. — Е много ми ћеф |
елом кућом је одмах овладао неки дремеж и царствовала нека свечана недељна тишина, јер, кад хаџ |
чуди се Јордан и једнако се шета уздуж и попреко по соби, погледа свога синчића, врти главом и |
?!{S} Ешекл’к напраји.{S} Изгуби си р’з и трговачки чес’!...{S} Чорбаџиски син!...{S} До Филибе |
на неправедан суд, на насртање на образ и веру, и каже да је донео кључеве од куће своје и да о |
господа — да ви’ш како онда нађу израз и погоде право име, онда просто веле: спанђали се...{S} |
оже и, као побратиму свом, наравно, без и једне паре ћара давати.</p> <p>Због тога се, ето, сук |
и подврискивали остаде празно и пусто и и изгледаше тужно с оним погаженим раним пролећним цвећ |
Зона глас и настави јачим гласом, да би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да се цениш у татк |
поскупе.{S} Да гу изгубим, баталија би и дуван и чурење!...</p> <pb n="175" /> <p>— Табијат ти |
анке и Стамболијке потакве; искочиле би и там’ најлепе и најубаве!...</p> <p>Де-де!{S} Ласно за |
мало али само обичаја ради — стењао би и јечао почешће. „Ој леле, — стење и мази се чорбаџи-За |
отискивала.{S} А причати све то било би и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста је само спомену |
друга и девојка”, а што би рекао, то би и урадио, јер би <pb n="125" /> свуд дочекан био, и при |
финова цвета и шакама га још више граби и притерује своме носу. {S}Мирис га тај заноси и опија. |
овоме само пусте у уши мисао о женидби и женици — и ви сутра лепо не можете више да познате он |
и неће, а она га милује по образу, љуби и моли га и храбри га да игра.{S} И он се ухватио, па и |
че нови девојчики, и јоште може поубави и покротки девојчики да бидну оди овија овогодишњи...</ |
еди и размишља о страшној синоћној јави и још страшнијем сну ноћашњем, и о Зони, која сада мирн |
да се ових дана неизоставно тамо појави и пробави.{S} И он нађе да ће бити најбоље да се уклони |
факта, а врати се са чворугама по глави и масницама по леђима; али се тешио да је такав журнали |
неће да видиш!... ’хоће да те заб’рави и сокак, и махале, и град; — и никој неће ни да знаје д |
за баксуза), да она покуша да раскрави и ослободи Манулаћеве старије и да им сама понуди и опо |
јој се уврте у главу и силно је усправи и подиже помисао да је она чорбаџиска кћи и прва лепоти |
по паланкама — људи обично врло шаљиви и <pb n="68" /> духовити, а што је најлепше, људи снисх |
к, бела глава, бре брате; има си зетови и унучики, па си пролази, па ни има по-за себ’ измећара |
> <p> <hi>У овој приповетци ово је први и једини дијалог двоје заљубљених.{S} Дијалог није нима |
="104" /> остала постидна!...{S} Ама ги и <hi>ја</hi>, берем, убаво каза!...{S} Знајеш ли, Манч |
ку текију — они помагају.{S} Прилепи ги и обложи ги на шију, па ће те мине и ће ти прође болес’ |
Беше ватра за работу... вредна... ради и све поје...{S} Волешем гу, кад потрчи!{S} Па да гу по |
крај његова дућана, а он у дућану ради и опази је, а зна отприлике куда ће и којим ће се улица |
богатства његовог.{S} Његови виногради и чифлуци многобројни су, и ко би их могао изређати!{S} |
тетка Дока све зна, он јој се исповеди и призна јој искрено да му је Зона посред срца.</p> <p> |
цвеће бледо и вене, такој, рече, бледи и вене и њојно лице од карасевдах”... — рече женица и п |
ли да то неће бити сан који зором бледи и нестаје га као магле са Паша-чаира што се диже и нест |
ћу и слабо излази у чаршију.{S} Ту седи и пуши, пије кафу и амберију, одатле наређује и саветуј |
рехе, кандило догоревало, а он још седи и размишља о страшној синоћној јави и још страшнијем сн |
е сматрају већ више за дете; то се види и по томе што сад много штошта и не говоре пред њом, не |
стражар далеко тамо у мраку што се види и чује се како се нешто разговара с хаџи-Јордановим мач |
, наравно), па још никако неће да увиди и да призна да је ипак јавност и журналистика и јавна к |
рчића.{S} Већ и по самој својој природи и по занату свом кујунџиском био је отресит и пажљив на |
Манулаћеве старије и да им сама понуди и опомене их и да им миг за прошевину.{S} Ако што мисле |
међу њима најлепша мала Ајша, најмлађи и најомиљенији чочек, која болује од севдаха.{S} Зато с |
Јекономије о тој, тако да кажем, „крађи и прекрађи“ Зоне, које је, управо, било мишљење интелиг |
ти, и најлакше ће се запушити уста лажи и клевети, ако се девојка проведе, и свет је тако види |
ред за свагда запушити уста свакој лажи и клевети...</p> <p>Тада се све разиђоше задовољне, сам |
убио капу.{S} А у могућности је да држи и калфу.{S} Дућан му пун, а поруџбина сваки дан.{S} Нек |
бави се нумизматиком, и стога чак држи и археолошки лист „Старинар”.</p> <p>Па као што је био |
орећи, већ пред ногама, него да их држи и буди у њима нову освајачку глад само оно што је још н |
адатака другова његових: били су и дужи и једрији, <pb n="151" /> пуни смелих, оригиналних и сл |
гор и разговор на све стране.{S} Долази и Миле с хармоником и седа обично у један ћошак.{S} Он |
досадашњих пет глава, напослетку долази и натрапава на саму ствар, због које је ова приповетка |
наравно, и Зониним сокаком.{S} Пролази и звиждуће, жури се, као да је погодио да изради полеле |
ептембарска.{S} Свет из чаршије пролази и хита кућама по махалама.{S} На истоку резонују: ко ни |
и бити забринути.</p> <p>Све то пролази и хита свак на свој посао, или седи у отвореном дућану |
запита зачуђено Замфир, и сад тек спази и ону велику иза леђа.</p> <p>— За голему, двокрилну, ш |
а, историчари и микроскопичари, биолози и абиолози, филолози и математичари, — ови последњи с г |
скопичари, биолози и абиолози, филолози и математичари, — ови последњи с грдним фасциклама попр |
кад год би ову опхрвали слатки осећаји и тужне мисли и она пала у меланхолију.</p> <p>- Ела, В |
, нити је чуо нежне речи кардаша Дудији и Ђулсефи.{S} Седео је, пио, и будан сањао, и тек га из |
као се неопажено у један ћошак у авлији и одатле, скривен од очију свију, гледа сав тај шарени |
ији, а због сталежа његовог само милији и симпатичнији!...</p> <p>— Ела, Васке, запој ми ону жа |
изиђе пред њене умне очи и мио, дивнији и милији него икада дотле...</p> <pb n="157" /> <milest |
н је, као човек, био јачи и сталоженији и, као искуснији, држао је да још није све пропало.{S} |
ако ко Бога зна, ко једни најчеститији и једни, заиста, најсвеснији синови ове земље, па, ено, |
последње дане...</p> <p>У самој чаршији и по главнијим централним улицама гласови о том догађај |
ли или ће се појавити, и они по чаршији и они по штампи, ако их буде било.</hi> </p> <p>Наравно |
по граду прича — кружиле су по чаршији и по многим махалама силне приче, најчудноватије, и јед |
мфир, иако је поносит и силан у чаршији и међу Турцима и међу Србима, овде међу њима је благ, г |
н; свима до шале и смеха, само он стоји и служи свима, па и оним најгорима, за потсмех.{S} Осећ |
ка, опет, шта је све она казала и Таски и Замфиру.{S} И по махалама и у чаршији се неколико дан |
викну Дока, па се завали онако бећарски и распали цигару, сркну из филџана, па настави: — А мен |
ош и какво шаренило!{S} Ћилими пиротски и ћипровачки, ангорски теписи и сандуци седефски стамбо |
учи господску децу да говоре француски и одасвуд доноси силне паре и меће их на гомилу.{S} Ују |
реће полако и достојанствено чиновнички и господски свет.</p> <p>Пролазе мамурни практиканти и |
S} Пролазе ђаци и ситни и крупни, мушки и женски, основци и препарандисти.{S} Основци иду са књ |
стен.{S} Мане је изненадио Замфира, али и Замфир Мана. {S}Било је говора и о миразу.{S} Хаџи-За |
одатле наређује и саветује и грди, али и кад се наљути и грди кога од млађих — ипак је тих дан |
дговара као мало услужно и понизно, али и хладно, Замфир.</p> <p>— Не ли те пита, а ти си сал ћ |
кала је дан, лила сузе, клела свет, али и себе, јер је у души осећала да је сама дала повода он |
отпомаже, било би зло и наопако.{S} Али и овако, у овим тешким приликама, сачувао је стару свој |
је!</hi> — прошапта 3она, па се завали и паде лицем на шиљте од миндерлука.</p> <p>— Па ћорче |
селио.{S} Пио би, а чочеци би му певали и играли и вили се пред њим до зоре, а он их, расположе |
му и заташкавали „бруку”, ови ликовали и ширили даље тај глас.{S} Мане је био као луд неколико |
ђу њих баш кад су јој се најмање надали и најмање је желели.{S} Кад је она ушла, нису одмах пре |
ни казивати.</p> <p>И сви су се надали и свакога дана очекивали да се појави ко од Маниних.{S} |
е развијала, све су је силније нападали и убедљивије саветовали: како треба да пази на себе и к |
и су шта му то значи, и сви су погађали и метали на једну исту цифру.{S} Па тако и сада, док је |
.{S} Размишљали су, разговарали, ређали и присећали се коју би то могли замолити да им помогне, |
Колико су само кафа и наргила посркали и чибука попушили и мастика попили, и Замфир у пашином |
Пио би, а чочеци би му певали и играли и вили се пред њим до зоре, а он их, расположен песмом, |
е.{S} И место на коме су малочас играли и кикотали и подврискивали остаде празно и пусто и и из |
то на коме су малочас играли и кикотали и подврискивали остаде празно и пусто и и изгледаше туж |
о кад их погледа — гледа их дуго и вели и признаје у себи: да другог зета по свом ћефу, и таку |
баталили су ту помисао кад су га видели и боље загледали, јер су нашли да тај не би могао повес |
ео нешто, мајка би му погодила шта жели и мисли, и испунила му већ!</p> <milestone unit="subSec |
плачемо, — ели свадба, та да смо весели и да трупамо?!...” Тада засвираше Цигани и све полете и |
алио ни времена ни пара да се провесели и проџумбуси мало с друштвом.{S} А то је било онда, кад |
штампа постоји, иако смо се ми крвавили и по апсанама трунули, и коске наше остављали — само да |
чула да су се некад Мане и Зона пазили и севдисали, и како им је зар писано да се и узму.{S} А |
ељи и непријатељи Манини; они га жалили и замерали му и заташкавали „бруку”, ови ликовали и шир |
није вређало то како су о њему мислили и ценили га старији њени, него га је болело оно што је |
ане, јер су се он и Манулаћ побратимили и зарекли: ко се први ожени, да му онај други буде деве |
отирали своје дебеле сељачке брке, пили и наздрављали један другом, баш као да се ништа у тој к |
окренуо за Зоном, а кад би му пребацили и дирали га, он би се бранио да му није ни до каквог ђа |
фа и наргила посркали и чибука попушили и мастика попили, и Замфир у пашином конаку и паша у За |
алске и аласке свађе и грдње, и потукли и узнемирили читав овај крај, као да смо у централној А |
оју хоће, а он опет вели да их све воли и да ће их све узети за жене...</p> <p>Отпоче оро.</p> |
ку реч шаком о сто, да су се све тресли и звечали они силни чокањчићи — она је сад просто као ј |
у опхрвали слатки осећаји и тужне мисли и она пала у меланхолију.</p> <p>- Ела, Васке, запој!.. |
а бура, а у глави ројиле се силне мисли и слике.{S} Претурају се једна преко друге, а глава да |
— имао своје нарочите и чудновате мисли и — како би неки поборник еманципације женскиња рекао — |
не, не уловив ништа.{S} Од силних мисли и осећања није ни ловио ништа; јер, како је у мислима з |
и, па ваљда под утиском тих црних мисли и заспи, па често снева немиле снове.{S} Снева Ташана, |
јало по граду.{S} Читали су и пријатељи и непријатељи Манини; они га жалили и замерали му и зат |
алистика и јавна критика једини најбољи и најрадикалнији лек сваком уопште друштвеном злу и ман |
врата, — што је за њу увек био најбољи и најнесумњивији знак и доказ да ту има друштва, и да ћ |
еднако намешта ту собицу по својој вољи и седи у њој кад год уграби <pb n="60" /> прилику да се |
две удесе тако да испадне свима по вољи и по хатару.{S} Јевда је сва срећна била кад је чула то |
џи-Замфир тек сад мало да се одобровољи и каже шта га је нагнало да дође паши, исприча му неку |
ори за такве работе!” — Море, што ће ми и Пећ и Призрен и Стамбол — овден си је Стамбол и све! |
а свирку, трупкање кондурица по калдрми и слуша песму, чује сребрни девојачки глас Калинин, где |
и пударин; а по сву ноћ му свире Цигани и играју <pb n="106" /> ченгије, а он си пије како дерв |
да трупамо?!...” Тада засвираше Цигани и све полете и поче се хватати у коло.{S} Ту однекуд и |
ош бујније; чујеш како звецкају ђердани и дукати, и трупкају кондурице и папучице и шуште свиле |
су домаћи сви некако сметени, расејани и забринутИ — и тада им је све јасно, јасно као дан бил |
те мајке.{S} Мане се трудио да се брани и одбрани.</p> <p>Јевда тада плану:</p> <pb n="183" /> |
виткија и лакша.{S} Тетка Дока се брани и вели да је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде |
а изабра <hi>перо</hi>, да га оно храни и брани — перо, које ни за које новце не продаје!</p> < |
седиштем у Оршави, где су сви похватани и осуђени на робију, а међу њима и она, Хермина.{S} Тим |
е”, а кад овај зачуђено гледа по кафани и погледом као пита, види тек неког где одмахује руком, |
кад се сви скупе, док не дође неопходни и потребни Нацко, јер он је, такорећи, дипломирани <hi> |
анатички, те дивљи, те неки недозвољени и недопуштени односи — и све тако нешто.{S} А кад сирот |
њему, него мука је <hi>нама</hi> — мени и теби, и ономе тамо брату — и показа на зајмодавца Љуб |
<p>Сваки ју је знао и певушио, и жењени и нежењени, и млади чапкуни и стари дилбери певуше је.{ |
икет.” Сви су дућани већ давно отворени и пазаре, само Мана Кујунџије дућан — преко обичаја, ка |
...</p> <p>— Стани потурњак, па си узни и цело тесте...</p> <p>— Да не да Господ... ја си једну |
мање — по стопарац.{S} Ту је у близини и нишаљка (љуљашка), и око ње пуно света.{S} Љуљају се |
ије могла да одржи на дојакошњој даљини и висини од „фукаре”.</p> <p>А то је било једне недеље, |
је и она песма о њему и лепој Катарини и она нова игра,, која се уз ту песму играла, — а та је |
о себе, и не вероваше чисто оној тишини и усамљености у којој се сада нађе после малопређашње т |
инацију, био љубимац свију стрина, ујни и тетака Зониних, и био предмет и повод непријатних сце |
та, него и од свију других стрина, ујни и тетака, које се после Таскине походе изређаше и напун |
саг?!{S} Је ли панаија, та да смо жални и да плачемо, — ели свадба, та да смо весели и да трупа |
го иду тихо и ћуте и изгледају зловољни и забринути.{S} Зловољни су што нису имали времена да п |
Ману кад је прошао у лов, отрчала Зони и казала јој све, вратила се оданде и вребала и увребал |
м ћилиму на поду...{S} Мислио је о Зони и о вечерашњем састанку и разговору, о Манулаћу, о прош |
дства с њом.{S} А тек како је било Зони и онима што долажаху!{S} Шта је савета и карања прогута |
ксала, изађе; осмехну се болно, поклони и пољуби тетка Таску у руку, па се спусти и седе на мин |
грабе бољи део.{S} Пролазе ђаци и ситни и крупни, мушки и женски, основци и препарандисти.{S} О |
увуче пешкирић и закопча тур.{S} Срећни и блажени отац поведе сина да види чаршија једно чудо о |
о, и жењени и нежењени, и млади чапкуни и стари дилбери певуше је.{S} Чак и прозаични ћир-Моша |
рније сама ствар приповедала.{S} У Бањи и на Мрамору причало се тога дана увече да је било не с |
даје.{S} Нико не памти да је икад мањи и тањи био; и сам дед Манчин причао је да се још детето |
ореног дућана.{S} Онај први је био мањи и празнији, а овај други већи и пунији.{S} Онај први ни |
цифре, него нешто друго, али свакидашњи и редовни посетиоци и играчи знали су шта му то значи, |
ојзе и њиве... а ја си и сам јоште купи и спечали.{S} Знајем си; занајат, еснаф човек сам...</p |
бестрага далеко удаљила од саме ствари и отишла на десето; свака је била опоменута да се не уд |
забезекнутом муштерији поређане ствари и изиђе брзо из дућана.</p> <p>Заредио је по сокацима и |
кве да поручују код њега црквене утвари и сосуде, — јер он зараду ту упропашћује с <pb n="29" / |
си беоше први трговци — а саг, звонари и клисари, па пале прангије кад слави Пантелејска црква |
ед чорбаџиски, јер га, ето, и сам стари и поносити Замфир прима у свој род!</p> <p>И успео је ч |
вију професија и дисциплина, историчари и микроскопичари, биолози и абиолози, филолози и матема |
са сином, а и сад га још једнако храбри и саветује да што дуже истраје у својој одлуци.{S} Као |
..</p> <p>Тада се једва једном разведри и сину лице Зонино.</p> <p>За другог кандидата за девер |
е доњу усну и терзија јој почне да мери и шије фустане — она је за удају; а дечак, чим почне да |
и откуд сад тај разговор, откуд фењери и сокаци, ћутеци и буџаци?{S} Мане му је одговорио хлад |
далеко, там’ на-куде Солун...{S} Свири и он с други Цигани; стануја зурлаш, а она ченгија му ж |
рви у чаршију и код влас’ и при официри и инџилири, па може да носи путине с потковице, а ти не |
— „Дете”, — а виде ли како уме да збори и што иска да пазари?{S} Познаваш ли <hi>гу?</hi></p> < |
ђене; ама скоре ће чујете и ће се збори и јоште полоше!{S} Ће да да Господ”, рече, „па <pb n="1 |
па ни чујете ни видите па што се збори и чини!{S} А по ма’але пуца брука... искочила реч, иде |
г, саг да гу видиш и чујеш што си твори и збори!...{S} Слушај што ти зборим...{S} Несам јоште с |
дан!...{S} Дућан!{S} Дућан да си отвори и сортира сас онуја силну стоку!...{S} Ела, Персо, <pb |
, једно да се после силних брига одмори и разоноди на недељу-две дана тамо на чифлуку, а друго |
ручка прилегне на доксат, да се одмори и придрема мало, волео је да чује тиху песму, и оне су |
: зато рано затварају дућане и мајстори и трговци, и грабе кућама.{S} Жељни домаћег круга, оне |
ево и десно чаршијом испружили мајстори и трговци шије, па гледају за њима.</p> <p>— Мичо, мори |
међу свет, јер ено благочестиви тутори и одборници општине турековачке већ трећи дан како се в |
one unit="subSection" /> <p>Прођоше три и нешто више година.{S} И као све што је подложно проме |
ила ни сву основну школу, него само три и тек почела четврти разред, кад је чорбаџи-Замфиру дош |
и остаде кућа и лојзе и њиве... а ја си и сам јоште купи и спечали.{S} Знајем си; занајат, есна |
p>— Е, што је знала да ти рекне, кад си и она сама, ништо се знаје?!</p> <p>— Ихааа! — засмеја |
з Турцко три рисјанке из арем украде си и претури ги овам преко границу...{S} Познава се са све |
е!...</p> <p>— Прође, Мадо!{S} Отоше си и младос’ и лепотија, како ластавице у јесен!...</p> <p |
ма се осећао здрав као бик. — Легни си и поспиј малко, а ја ће ти веће пратим јутре „записи” о |
ја у Грац трговачку чкољу.{S} Седимо си и чекамо да не послуже.{S} Ја си узедо’ с астал ону књи |
пиротски и ћипровачки, ангорски теписи и сандуци седефски стамболски, пуни свиле и кадифе; по |
Добро си је што си „куче у чашире” носи и појас, та имам куде да га заденем, ете, овој пратено |
рује своме носу. {S}Мирис га тај заноси и опија.{S} Буди у њему давне успомене тај оријенталски |
ого, па не може да их свако вече односи и ујутро опет доноси у зеленим кесама, као некад што су |
</hi></l> </quote> <p>Мало после ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и |
ли, ако не и у свему граду, — а главати и чупави шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти зечјом но |
вануло лепо јутро.{S} Почињу оживљавати и чаршија и махале.{S} Креће се свет на своја опредељењ |
а.</p> <p>Нешто тако могло се очекивати и у овој прилици код Мана кујунџије.{S} О тој ствари је |
утучености како су га морале обрадовати и оживети и освежити ове слатке речи: „Бата-Мане, поздр |
, и нико га више није могао демантовати и повратити натраг у уста клеветницима.{S} Зони остаде |
ди га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и неће, а она га милује по об |
нчом, па је и она почела помало гледати и кришом уздисати за њим.{S} Ваљда по оном општем закон |
дете није се тако с правом могло казати и написати да је васпитано у страху Господњем и да је и |
тно, и најзад није више могао разабрати и разликовати: шта је његова распаљена будна машта, шта |
е ствари где се млађи свет може састати и измењати погледе и мисли — имао своје нарочите и чудн |
е огуглао и да може тако лако прогутати и сварити ту ствар као други, цивилизован свет!{S} Био |
као девојка, она то поче полако осећати и по томе се владати.{S} А и да није сама осетила то, и |
хаџи-Замфира.{S} Морао се и он умешати и једва се разабрао, онако бунован, и сазнао у чему је |
на ово у песми ништа: морали су слушати и оћутати.{S} А мало које вече да им не прође поред кућ |
а, и да се нада да ће је Мане послушати и да она неће дуго плакати...</p> <p>Идући кући, Јевда |
И тако се и овде збило.{S} Силни савети и опомене учинише напослетку своје.{S} И Зона као да по |
како су га морале обрадовати и оживети и освежити ове слатке речи: „Бата-Мане, поздравила ти с |
три дана он је већ имао идеју о освети и задовољно трљао руке при помисли да то неће бити сан |
згужвану трумбету, какве се могу видети и наћи под билијаром само за сезоне такозваних „кромпир |
омину — ћа па да заб’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, курдишеш мушљику... заврши |
то је казано, а што заповеди да ће бити и послушано.{S} Па ипак није хтео ништа силом да добије |
каквим је амбисом врло лако могао бити и наш јунак Мане кујунџија.</hi> </p> <p>По решењу фами |
га дочепа оберучке, па га стаде љубити и шопати.</p> <p>— Ах, сарафче и банћерче ти татино!... |
Тако треба и оцу Петракију претставити и протумачити.{S} И стари Замфир узе на себе ту дужност |
времена док је могао срести и ословити и реч-две насамо разговорити с њом.{S} Али шта не може |
или ружно, а најмање би се смео кладити и тврдити да ће се из тог чупета временом развити прва |
то Бог оставио да човек баш мора радити и у зноју лица свога зарађивати хлеб, кад, ето, од леве |
било и дошло отуда што се хтело судити и закључци изводити из Маниног понашања. — Ману тога да |
алих грађана...{S} Почеше се разилазити и с „нишаљке” и с играња...{S} Све их је мање и маље.{S |
тетка Доки, ко зна шта све може лупити и испричати (па и потући се с неком!) тетка Дока, којој |
} Измаче се још мало и стаде стражарити и пазити.</p> <p>— Зоне! — ослови је Мане и искашља се |
асвим по оном народном: „и курјаци сити и овце на броју“, или, још боље, по оној: „ни лук јео, |
ако ће се то тамо чути, како пропратити и с каквим потсмехом све то узети.{S} И одмах одлучно р |
дућан; ту свраћају и танки практиканти и дебели лиферанти, који обично прате дебелог казначеја |
вет.</p> <p>Пролазе мамурни практиканти и полициски писари вечно промукла гласа, можда од издав |
ње</hi>!...{S} Ће ме неки убаво запанти и плати ми за онај татка ти реч „куче у чашире”!...</p> |
је ред...{S} Не знајем си што се работи и збори по чаршију...{S} Па ти да си распиташ, да видиш |
тету и тако даље.{S} Певали је и шегрти и тамбураши! — Ту се још мање скрасила него у П*.{S} Ов |
овако како ме сад видиш, који сем части и интелигенције ништа под овим небом немам, — ја је, ев |
ац истине, правде и поштења, — обавести и своју читалачку публику.{S} Имао је већ и готов насло |
о је повише времена док је могао срести и ословити и реч-две насамо разговорити с њом.{S} Али ш |
се?!...” А Манулаћ све скаче од радости и смеха, држећи тенџеру коју му је донела и предала Вас |
дуго није склопила ока од силне радости и задовољства.</p> <pb n="190" /> <p>А Мане седи са кар |
слушао њихове разговоре, пуне мудрости и искуства.{S} Кад би седео, увек би простр’о најпре св |
} А затим зовну још Зону, да се опрости и с њом.</p> <p>— Па иди си у кревет, — саветује је тет |
S} Сви весели, само он тужан; сви пусти и обесни, <pb n="117" /> само он бедан; свима до шале и |
даваче <hi>„чича”</hi>, а ако још пусти и браду, њега сви зову <hi>„попе”</hi> или <hi>„дедо”</ |
пољуби тетка Таску у руку, па се спусти и седе на миндерлук и гледаше уморно и тужно доле устра |
и саветује и грди, али и кад се наљути и грди кога од млађих — ипак је тих дана добре воље.</p |
међу којима, доиста, не може поклизнути и врднути са стазе врлина ни сам црни ђаво, акамоли јед |
здравила ти се Зоне...</p> <p>Мане ћути и ништа не одговара.</p> <p>— Чу ли, мори, пратила ме З |
иједан палилулски?!...</p> <p>Поте ћути и чеше се по глави, која бриди, па му то чешање чини не |
оше: ели кад ме питује, ели кад си ћути и промине, те сал гледа на мен’, а душа гу се смеје што |
а помисао да је Зона све то морала чути и видети, а још му страшнија беше помисао: шта је све м |
ула и доживела, — и шта ће још све чути и доживети!”...{S} Многи приметише како им је тек сада |
и, а низ дугу косу пушта се тел, блешти и трепери тел међу црном бујном косом, па му изгледа Зо |
у на миру.{S} Све се ту сјури, и домаћи и из комшилука, па настане један слободан разговор, чуј |
су Зона и Мане, мучно да би могао наћи и саставити...</p> <p>Мидо му све то, мило му што је да |
век, слушајући све то, није могао снаћи и разабрати.{S} А све је то било и дошло отуда што се х |
био мањи и празнији, а овај други већи и пунији.{S} Онај први није имао ни врата, него само ће |
а га Замфир после кратке паузе, правећи и сам цигару.</p> <p>— Тхе, спрама године! — вели Манча |
а чаршија гледа за њом, и мимопролазећи и они што седе по ћепенцима и шију фустане и памуклије, |
— Неје за паре реч! — вели Ајша стојећи и очекујући још, као и досад што је уз бакшиш добијала. |
подиже помисао да је она чорбаџиска кћи и прва лепотица.{S} То беше доста да је често — као и с |
оро; а том ће приликом већ помало моћи и завирити у душу и скривене осећаје Зоне Замфирове.</h |
на и побожна ноћна тишина суботске ноћи и полутама и светлост од кандила, које је на махове час |
када ништо неје било, а оно дођи к ноћи и украдни гу... ће те чека, па, вика, ако се зове „побе |
екрсти се и поче вечерати, размишљајући и хесапећи у себи колико још има да прође док га закалф |
ну Мане болно и додаде јетко, примајући и миришући руже. — Добро си је што си „куче у чашире” н |
ме искрено бранила свога сина, верујући и сама искрено да није до њега кривица, али када Зона с |
што боље зготовљено, ишао би Мане кући и ручао с мајком. — Јевда, мајка Манина, била је још ле |
цу, да уграбе бољи део.{S} Пролазе ђаци и ситни и крупни, мушки и женски, основци и препарандис |
имо, да јури, ете, у чашире кроз сокаци и по друге ма’але?!...” И готови су већ да потраже тенџ |
куће, дућани; куде су му чаири, чифлаци и чивчије? „Има си дућан!” Ех, много данас мука па за д |
један си је</hi> помеђу момци и трговци и чаршилије!...</p> <pb n="91" /> <p>— Ама неје то!... |
човек, хаџијо, у чаршију помеђу трговци и еснаф-човеци!...{S} Та како саг да тражим, кад убаво |
ситни и крупни, мушки и женски, основци и препарандисти.{S} Основци иду са књигама и лепињама п |
разговор, откуд фењери и сокаци, ћутеци и буџаци?{S} Мане му је одговорио хладно и мрачна лица: |
ке, напрајише оди момче!...{S} И чочеци и ченгије турише на куп сас њега у новине.{S} Леле-е!!{ |
а у оној њеној зеленој атласној бундици и алевим шалварицама, које су за два-три прста вириле и |
ило се оно око његове куће, — и критици и грдњама <pb n="141" /> на њега није било краја. „Неср |
за теб’ ћу радим кујунџилак...{S} Момци и чираци ми — они нека си раде за муштерије, а ја ћу са |
еб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!... (Читаоцима је познато да у Манчином |
или неки пошири ћорсокак, где се момци и девојке љуљају беле недеље на „нишаљкама”, и где се з |
; стоје и смешећи се гледају како момци и девојке играју.{S} Гледе, и све виде, и ништа им се н |
да си седи у дућан, да си руча с момци и чираци на ћепенак, куде свет пролази, — и да се кара |
ане — <hi>један си је</hi> помеђу момци и трговци и чаршилије!...</p> <pb n="91" /> <p>— Ама не |
уго, али свакидашњи и редовни посетиоци и играчи знали су шта му то значи, и сви су погађали и |
притегну силно њој, као најјачи конопци и ланци („ружични” наравно)!{S} И не прође много, а све |
залупа ногама, звече они пусти прапорци и силно дирају у срце све играчице.{S} Мане је најчешће |
фес и брише чело.</p> <p>И трећи чибуци и треће кафе дођоше, а чорбаџи-Замфир тек сад мало да с |
м на колима (у коме беху душек, јастуци и јорган) крај ње.{S} У колима још колевка, коританце и |
све пропало, он је, као човек, био јачи и сталоженији и, као искуснији, држао је да још није св |
атеља, то је врло често било чак и речи и свађе између Замфира и Ташане.{S} Зато неће бити згор |
чук-Ајша лепа бакшиша и још лепших речи и погледа од Мане и свега друштва Маниног.{S} Али вечер |
уде је водило оро?!” па наби фес на очи и наже кроз свет да бежи.{S} Али некако не може.{S} Теш |
смеју тако силно.{S} Погледа, а све очи и руке упрте на коловођу: њему се смеју.{S} Погледа и М |
овно се тада морала заклети у своје очи и у живот свога мужа Сотираћа — кога се она, узгред буд |
а опет у машти изиђе пред њене умне очи и мио, дивнији и милији него икада дотле...</p> <pb n=" |
издалека из поља свакоме путнику у очи и распознавала се усред осталих кућа, са доксатима и мн |
ућану, и чим се вратио шегрт Поте скочи и диже се да иде.{S} Рђаво сам рекао „да иде” — полетео |
лушала ни чула. — Иди си, дете, поскочи и рекни си по једно кафенце.{S} Иска тета и мајка ти да |
о може!?{S} Ја си имам сијасвет кардаши и побратими; ће изгинемо, — а теб’-те неће давамо!...</ |
ају конак, дворе његове, који су и виши и лепши и од самих пашиних!{S} Кућа му је била у једној |
годишњем, о општинским кошевима, о киши и суши, и желео сељаку кишу.{S} И кад се спусти тако да |
е ципеле, да их и радним даном, по киши и блату, носи!...</p> <p>Но тај глас није могао дуго да |
глас није могао дуго да кружи по вароши и да опстане, јер око једанаест часова дошао је, на вел |
к, дворе његове, који су и виши и лепши и од самих пашиних!{S} Кућа му је била у једној тесној |
, да је децу своју сматрала за најлепши и најскупоценији свој адиђар, тако је исто и Персида см |
да сматрала свога Манулаћа као најлепши и најмилији адиђар свој, и зато се није нигда и никуда |
кажем!!” — „Их, болан брате!” вели онај и сада само мисли о томе и ни о чему другом.{S} Налази |
а’раниш...{S} На гроб да ми туриш шебој и замбак и трандафил и дафину да ми посадиш! — А мајка |
само да се састане с њом.{S} Приђе јој и пољуби је у руку, па је одазва настрану, у башту цркв |
б’ — ласно за тој!... — говорила би јој и такорећи понављала сваки дан надугачко и нашироко јед |
— онако како је Бог дао — подвикну јој и развика се на њу тако, да се ова уплаши горе него што |
А ти што радиш саг?...{S} Харчиш такој и губиш си младос’ твој убав...{S} Време промињује...{S |
них!{S} Кућа му је била у једној тесној и кривој улици у близини цркве.{S} Капија велика, сва и |
таде и даље у тој завери, имајући у њој и своју одређену улогу, којом ће припомоћи да ствар исп |
, ја си имам једну прилику... па за тој и искочи’ саг до вас...{S} Момак си је кротак, убав, ес |
е искочило из кућу!...{S} Како може тој и да се помисли?!</p> <p>— Е, иди си, па ги питуј сама. |
/> си, нек’ си је код мене!...” Ете тој и Мане работи!{S} Ујутру под мишку си доноси, увече па |
зе-брање да прајимо...{S} Ете ми га туј и човек ми...{S} Он ме и пушти саг при теб’...{S} Ја те |
.{S} На гроб да ми туриш шебој и замбак и трандафил и дафину да ми посадиш! — А мајка плаче, уд |
живење моје?!...” Тужио би се на тежак и бедан овај живот, па би се прихватио ратлока и разгов |
крши врат по чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу му се тараф-тараф чини!” Тако су говориле, јер |
што уђе, окрене и лево и десно у сокак и гледа...</p> <p>Па и укућани приметише на дериштету н |
што гу је, ете, кеф заради наш резилак и срамоту!...</p> <p>— Господ ги судија, — куне Ташана. |
о добар и певач, ловац, јахач и весељак и за друштво човек.{S} Кад год би свршио какав посао и |
на „нишаљкама”, и где се загрљени момак и девојка љуљају, а друштво им пева: „Чије перо на ниша |
} А Манча је био већ на гласу као момак и играч.{S} И мала Зона је још тад приметила да највише |
ога, тако ће се узети да је остао момак и да оног брака са Швабицом Хермином као да није ни бил |
е и крзао једнако, док није дошао танак и кратак, мало дужи од мачјег репа, а после нестаде и њ |
увек био најбољи и најнесумњивији знак и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена. |
i>Ратомир</hi>, да буде, то јест, јунак и борац, како му само име казује.{S} Није му се дало да |
ле домаћице и мајсторице, али зато ипак и надаље су се сматрале и осећале као род тој кући.{S} |
p>— Нане, „Гиган” саг стаде, ете, мерак и ашик на „Гаћанку”!</p> <p>— Ако, сине, ако... — вели |
отекару тога места.{S} Тако леп почетак и напредак прекинут је, а узрок су томе, тако да се изр |
чало се да га је у том, сем његове, чак и девојачка мајка, Ташана, помагала, пошто Замфир није |
а коју сва родбина попреко гледаше, чак и они даљи, који давно већ ни приступа не имађаху у хаџ |
пкуни и стари дилбери певуше је.{S} Чак и прозаични ћир-Моша Абеншаам певушио би је кад би што |
није нужно ваљада ни спомињати.{S} Чак и оне две пословице, које су већ давно биле заборављене |
т, да нема неге довољно.{S} Помишља чак и на старост и болест, која може наићи: па ко ће га так |
упа, а у шупи двоја обична кола, па чак и један „пајтон”, истина старога фазона, налик на оне ф |
о има петлова, кокошака, пилића, па чак и снесених јаја и од својих и од туђих, комшиских кокош |
пуна корита лажних дводинараца, па чак и калупе, сакривене под патосом, и ухапсила их све — и |
је по сокацима и мањим и већим, па чак и по оним по којима ни ђаво не пролази, по којима чак н |
вно, већином у његовом отсуству, па чак и поиздаља наговештавања у његовом присуству; тако да ј |
ренуо у нади да ће можда бити штофа чак и за један пикантан и сензациони подлистак.{S} Решио се |
ишао је далеко по свету, тако да је чак и за Свету Богородицу Ржанску израдио тежак крст од срм |
они не би приметили! (Ономад су се чак и сликали тако са шахом, како задубљени у игру играју њ |
је њихова Зона лепа, него приметише чак и то како је чупе Зоне заљубљено, па пронађоше чак и у |
е чупе Зоне заљубљено, па пронађоше чак и у кога се загледала.</p> <p>— Лелеее! — узвикну тетка |
ћем један велики стари шимшир, који чак и хлада даје.{S} Нико не памти да је икад мањи и тањи б |
врло учена, све на свету зна, носи чак и наочаре.{S} Чуди се Ташана откуд све то зна, и где је |
тније рекао зашто је дошао, тражећи чак и Зону, да с њом проговори, укућани се просто згрануше, |
љути.{S} Стоје табле пред њим, а он чак и не слуша нити ређа; мисли његове и нису сада овде у к |
ане <pb n="54" /> напослетку изишао чак и као главни јунак, то је била — поред већ познате кара |
ог пријатеља, то је врло често било чак и речи и свађе између Замфира и Ташане.{S} Зато неће би |
лагати.{S} Заклиње му се напослетку чак и у светог Евстатија, патрона ловачког!</p> <p>Али му З |
га.{S} Толико су лепо живели, да су чак и побратими.{S} Он ће, мишљаше Мане, бити таман за тај |
писара, акамоли на жандара, и да их чак и не отпоздравља — онда отпаде свака, па и најмања сумњ |
ућар Коце, шта ће, него задржи на ручак и пудара Провира, да буде тога дана његов гост.{S} Прис |
моје године, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!... (Читаоцима је |
вета.{S} Већ било венчање, прошао ручак и сад после подне грдно весеље у кући чорбаџи-Замфирово |
кад се узме у вид његов кућевни трошак и кафански џепарац.{S} Зато је нашао неког адвоката буџ |
о да си седи неженат, та да си губи век и године?!{S} Дервиш ли је, калугер ли је та да си само |
прилика и веле: „Море, па има си човек и дућан!” иако је том човеку тек осамнаест година, а ду |
S}Челебија се зваше?! — Остави си човек и татка, и мајку, <pb n="52" /> и дућан, и трговину, па |
и што продају кокице, а ту се нађе увек и по једна мирна и доброћудна будала, без које није ниј |
ли, иако ју је увек видео, није је увек и погледао. {S}Кад прође поред ње, једаред је погледа, |
жуту свилену памуклију, преко ње јелек и гуњче, опет маслинове боје, — а све у силном гајтану |
и тако силном послу, па се заборави тек и запева тихо и полако:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле |
к његов, пан-Цибулка: да, пан-Франћишек и сада компонује, и то једнако компонује соду с вином, |
ка, отац каже: то је мој син, наследник и престолонаследник мој.{S} Зато је Манулаћ дуго био за |
и неизоставни наредник Перица, наредник и писар у штабу, названи „лепи Перица” због оног белог |
и господство; прошао и окружни начелник и претседник суда и директор гимназије и управник препа |
како је био кријумчар, убојица, ноћник и весељак; причала јој читаве романе Ђорђијине с неком |
чашицу мастике, а друга — леген и ибрик и танак пешкир.{S} Он би се умио, обрисао руке и лице, |
преруши у женско одело, изгледаће висок и витак у том оделу.{S} И Доки се допала та мисао, и он |
жу.</p> <p>Ако је Замфир пошље по чибук и дуванкесу, она му донесе наочаре и тефтер дужника!... |
о који дан да нема супе, а они празилук и на први дан Божића...{S} С таквим светом не може да с |
а се жени, јер га све гони — и комшилук и чаршија и кућа и родбина.{S} Родбина тек само поведе |
руку, па се спусти и седе на миндерлук и гледаше уморно и тужно доле устрану.</p> <p>— Што ти |
је обично увек љут и кад иде на чифлук и кад се с чифлука враћа. (За ово друго су му комшиске |
</p> <p>И то је ваљада једини несташлук и ђаволство из Манулаћеве младости, која се обично бујн |
Манчу, па да ти, како и мен’, дође жал и криво што неси <hi>ти</hi> Манча!</p> <p>— Их, — грак |
цело после подне.{S} Дан био леп, топал и ведар септембарски дан, суморан ипак мало због оне ти |
да ми туриш шебој и замбак и трандафил и дафину да ми посадиш! — А мајка плаче, ударе јој сузе |
Призрен и Стамбол — овден си је Стамбол и све! зборим гу па ја.{S} Имамо си ми <hi>овден</hi>, |
!...{S} Ја-ги!” „Асли како плави зумбул и зелена када!“... — оте се многима узвик, кад их видеш |
очек, а сада је као неки анђео хранитељ и казначеј у овој дружини младих ченгија: носи фењер и |
чека своју срећу...{S} А ја си па искам и тражим моју...{S} Неје писано за мен’ и за Калину...< |
Што ми писујеш за волење, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се волемо за уда |
чам-— само се наљутим, па онда не ваљам и нисам цео дан ни за какав посао...</p> <p>Сви му одоб |
а си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и т |
си је овој девојченце, треба да га знам и познавам?{S} Та запита Ставрију полицају, што седеше |
овара Миче Шебинче, - ја си тол’ко знам и пантим...{S} У наш варош, — тај си је адет...</p> <p> |
} А кад буде ништо зорт, ја ћу се тепам и карам заради нашега Манчу, а ви јок!!...</p> <p>— Ја- |
ри, и насред чаршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека за Манулаћа, за он |
/hi>, не би било саг, ете, <hi>сас арам и сас бруку!</hi>...” зборе си. — Ама кој ви рече за то |
ам си проста жена, па се ич не разбирам и не знајем овој сагашње...{S} Стра’ ме, што ћеш сас ме |
е; ем што сам сал комшика, па иска срам и резилак да ме изеде!{S} Чети си свет, па се смеје!</p |
ле, да не дава Господ никому такав срам и резилак!... — узвикну Јевда, када Таско заврши Петрак |
е моје?{S} У зем да пропаднем, оди срам и резилак!{S} Жива ти ја!{S} Узми си, доведи си дом нев |
ори, пратила ме Зоне да те махсуз нађем и да ти рекнем да гу много мило за теб...{S} Без теб’, |
е године и повише!...{S} Ама се вукујем и теглим с њег’ како ала с берикет.{S} Да чујеш сал”.{S |
а друства... а може ласно да си останем и девојка...{S} А, једна ли ћу сам ја <hi>таква!?</hi>” |
теб’ прилику, — па ја да ти гу украднем и даднем, ем сас какав алал!...</p> <p>— Ех, — грува се |
је сама дала повода оним својим држањем и увредљивим речима, којима је увредила једну искрену и |
јој само позлеђују ране својим хукањем и кукањем: како су и оне девовале и <pb n="170" /> ашик |
а, поткрепљен, целе ноћи бди над имањем и чашћу уморних и заспалих грађана...{S} Почеше се рази |
и прошевина, удешено са Зониним знањем и пристанком, и зато је плануо на Зону, силно плануо, и |
сати да је васпитано у страху Господњем и да је ишло стазом добродетељи — која, као што се зна, |
дружио; зато је најрадије седео с оцем и с очевим друштвом и слушао њихове разговоре, пуне муд |
Све је он то знао и имена свима њиховим и многим комшиским кокошкама.</p> <pb n="85" /> <p>Тек |
евају.{S} И Зона је била, што је сасвим и природно, поносита стога.{S} Али је ипак волела да по |
ју руку, а другом би се играла са дугим и бујним курјуком својим, гледајући својим великим сањи |
у — све је то давало повода најчуднијим и најразноврснијим нагађањима.</p> <p>Интересовање грађ |
ањима, тумачењима и причама најчуднијим и најневероватнијим.{S} Једна таква страшна верзија бил |
га меко и дубоко погледа својим великим и као јунска поноћ црним и топлим очима!...</p> <p>И др |
="59" /> пред огледалом, и оним великим и оним другим мањима, иако има у џепу оно своје мало ог |
доктур и не опраји гу, хоћу си баталим и дуван, зашто цигара-пушење без овуј мушљику не бива!. |
Има време, нане!{S} Зашто си ја печалим и збирам онол’ке паре?{S} За мираз, нане!{S} Па може и |
е, и по свет, за <hi>тој</hi> си мислим и зборим!... — вели Таска.</p> <p>— Јок, тето, — одгова |
алуне пред вратима), све ћу ти ги фрљим и обијем о главу...{S} Ћу те бомбардирам по ту главу ка |
p>— Ама, како да се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија, фукара?{S} Кад уловим ће |
а их шта су се скупиле, рече јој важним и озбиљним гласом стринка Парашкева:</p> <p>— Збрасмо с |
својим великим и као јунска поноћ црним и топлим очима!...</p> <p>И другу игру, опет, „Јелку та |
небу што их је обдарило таквим паметним и чуварним дететом.{S} Па још када им он, онако задуван |
аћа пошиљаоцу с оним хладним, званичним и немилосрдним натписом: „Ретур!{S} Адресант се не нала |
риликом пређе преко ње тако равнодушним и уморним погледом, као да је то неки нахерени дирек од |
.</p> <p>Заредио је по сокацима и мањим и већим, па чак и по оним по којима ни ђаво не пролази, |
ође ништо у памет за чекмеџе. {S}Есапим и треба да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а оно иска |
да гу прајиш?...{S} А ја што да зборим и да се карам с будалу?{S} Покупи си скути, па брго кро |
слушам...{S} Као пашиницу ћу те накитим и нађиздим!...{S} Сал за теб’ ћу радим кујунџилак...{S} |
ту, а највише на саблазан оним честитим и мирним суседима.{S} Чудимо се,” веле, „како наша вред |
ма је спеван с многим, сад већ честитим и примерним матронама, старицама.{S} Млађи свет и не пе |
и краћи пут и пречи сокак!{S} А међутим и не оде у дућан, него удари опет кроз неке друге сокак |
еће — било и Зоне!... — заврши дршћућим и загушеним гласом млада женица и обриса кришом сузе, п |
! — рече и љутито залупи врата за собом и остави их запрепашћене.{S} СаМо су се крстиле и викал |
је довело у сукоб и у заваду с државом и друштвом.{S} И он се, напојен тако из пехара жучи (из |
оби, погледа свога синчића, врти главом и једнако пушта узвике:{S} Бре, бре, бре, бре!{S} Овој |
у тако стојећи — с мало погнутом главом и рукама под пасом — све док он не прође!...{S} Зато, х |
р, завртеше опет исти ти сумњиво главом и рекоше: „Ама, није без ништа!{S} Има нешто!{S} Има не |
уклије, само је погледају, махну главом и груну се у прса и уздахну, па шију даље.{S} И сам Ман |
радије седео с оцем и с очевим друштвом и слушао њихове разговоре, пуне мудрости и искуства.{S} |
ди Манулаћа, бије Сотираћа девера ногом и дере се — виче мајку Костадинку! „Нане, поскоро ће да |
у бундицу своју с истуреном левом ногом и погледом настрану; сећа се измећарке како подаље стој |
па ем сас потковице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази |
јстора, без паркова с гарнизоном бандом и без Пашонине сале!...</p> <p>Сврате се ту понекад и з |
ве лови, — па тако је и овде с Ђорђијом и сином му, Маном. {S}Причала јој је о покојном Ђорђији |
це. {S}Изгледала је као була с јашмаком и фереџом.{S} С улице је био само бео прост и једностав |
е стране.{S} Долази и Миле с хармоником и седа обично у један ћошак.{S} Он обично пре вечере от |
ре, а он их, расположен песмом, свирком и игром њиховом, бацао на крило тако силно, да би им па |
ави немио вечерашњи догађај, да свирком и игром заглуши буру која му је беснела у грудима — све |
одужи даље песму, коју опет сви свирком и певањем прихватише.</p> <p>Пева Мане:</p> <quote> <l> |
овно седео и говорио о берићету лањском и овогодишњем, о општинским кошевима, о киши и суши, и |
на на време брише знојаву руку јаглуком и брзо га опет хвата и чврсто држи, док јој се опет не |
га је у знак задовољства треснула руком и у мал’ му раме није одвалила. „Ашкољс’н, бре!” подвик |
амфира, који се само крстио левом руком и говорио: „О, Бог да чува!...{S} О, Господи Боже!”</p> |
сентименталност, него је одмахнуо руком и рекао: „успут дико, успут перунико”, и мало помало сл |
на њ на сва три језика, српском, грчком и циганском, г. Ратомир је, такорећи, пре излетео одатл |
а је волела и обожавала, јер је и телом и душом био лепота од човека.{S} А и сам епитет, управо |
} Умотана у бундицу, са повезаним челом и омотаним вратом, бледа и малаксала, изађе; осмехну се |
и радним даном, а утолико лепше недељом и празником.{S} Кад обуче оне његове уске чакшире масли |
и волео песму.{S} Волео је да га песмом и буде и успављују. {S}Кад лети после ручка прилегне на |
ир је поверио домаћици разговор с Маном и није крио да се нада да га је Мане разумео, и да ће к |
еднако чувао дућан и седео пред дућаном и с оцем се разговарао, Мане би га ма како изазвао — ка |
икле, кад је Манулаћ седео пред дућаном и пушио (а пушио је ретко: дваред или триред у години с |
— као што је то обичај тамо на хладном и бездушном Западу, — него као нешто своје, као род у к |
шао на пола табака, и у његовом рођеном и властитом листу стојало од речи до речи: „Умољавају с |
реној чесми, обраслој древном маховином и окруженој жалосним врбама, пуно света.{S} Врева велик |
улаћеве младости, која се обично бујном и бурном зове.{S} Једини, велим, јер он је иначе увек б |
а Таска, која је баш у тај пар са Зоном и осталима пролазила туда. — Ћу те питујем, ако, демек, |
како је онда тек мајку Персиду срећном и поноситом чинило!{S} И зато није никакво чудо што га |
ао би за њом чаршијом.{S} Бленуо за њом и чинило му се као да је остало трага од ње, као да вид |
а, па се тек погледа с Таском, Калиопом и Уранијом, јер им свима дође чудно већ само то што је |
зи, јер се надао да ће бар ту, у старом и скровитом и мирном свом гнезданцу, моћи одахнути мало |
је умео то викање цифара својим хумором и зачинити.{S} Ослањајући се на фамилијарност која је в |
.{S} Зоне, море, — рече дршћућим гласом и испрекидано Мане. — Ја си знајем све...{S} Теб’-те ст |
иње; молим за тишину!” Мућну опет кесом и стаде извлачити бројеве и викати их, а цела кафана сл |
еда за један сто у средини, мућну кесом и викну: „Почиње; молим за тишину!” Мућну опет кесом и |
јако у очи један са трумбетом, с косом и брадом жућом и од саме трумбете.{S} То је пан-Франћиш |
азгледају јој одело.{S} А она у богатом и шареном венчаном оделу. {S}Пустила дугу косу низ плећ |
ако натеже и тавори с оном малом платом и, да га мајка кришом не потпомаже, било би зло и наопа |
питао их како су задовољне с берићетом и кад ће бити берба у њиховом селу.</p> <p>— Из које си |
адао да ће бар ту, у старом и скровитом и мирном свом гнезданцу, моћи одахнути мало и утешити с |
свију, сам главом Манча с Потом шегртом и отворио дућан. „Ваљда су га, на јемство више виђених |
ан са трумбетом, с косом и брадом жућом и од саме трумбете.{S} То је пан-Франћишек, брат Чех, к |
робља, оженио неком трговачком удовицом и ушао у пуну кућу; а Мане је, вели, тек нешто више: ра |
кад сама, већ увек с понеком другарицом и праћена измећарком. {S}Случајно највише је долазила < |
и они крупни трговци што тргују с Бечом и Цариградом, и они ситни, што од тих крупних пазаре ес |
тешко — тек шта је жив; бори се с душом и проклео је, веле, ћерку, која му је тако загорчала ње |
.{S} Да гу изгубим, баталија би и дуван и чурење!...</p> <pb n="175" /> <p>— Табијат ти такав, |
што си понесе, зборе си, јоште и јорган и јаст’ци, и колевку, рече, и све што треба ете-те... е |
n="180" /> је Мане остао и даље хладан и повучен, и оставио их без одговора.</p> <p>Ово је сил |
ањаху га опет сад неки, „Мане је вредан и поштен младић као и отац му; има <hi>златне</hi> руке |
S} Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан и једнако се шета уздуж и попреко по соби, погледа свог |
У њој се приповеда како се за тај чудан и многима необјашњив и загонетан догађај заинтересовала |
поштовао и био према њој необично нежан и послушан.{S} Али баш зато јој није много поверавао ни |
внога морала, и кад је наишла на сложан и једнодушан отпор и протест посетитељака хамама.</p> < |
је кондуит-листи стојало да је расејан и неупотребљив за концепат, написала писмо које је глас |
S} На њему све свечано.{S} Лепо обријан и ошишан, весео и расположен, само изгледа мало неиспав |
давно изгледани Нацко.{S} Он је сталан и врло вешт викач од ово две године — тако вешт, као да |
i>.{S} Уопште, одношај је патријархалан и срдачан. {S}Чорбаџи-Замфир, иако је поносит и силан у |
е; или краће: како је тетка-Таскин план и рачун с оном корпоративном шетњом тотално пропао.</hi |
и очекивана киша, он је онда задовољан и нуди дуваном оне око стола: — Прави, Бога ти љубим!{S |
ексера пуну шаку, а он одлази задовољан и церека се на нове ексере.{S} Тада се и Зона насмеја о |
за Манулаћа.{S} С њим је био задовољан и отац и мајка још од најранијег детињства његовог.{S} |
ако га је Бог створио.{S} Сада је веран и сталан члан те компаније циганске.{S} Пре је свирао у |
и отварао дућан, и био врло разговоран и предусретљив с муштеријама, које су већином биле млад |
ег поправљања добише и сами неки уморан и скоро рећи глуп израз на лицу.{S} Појављују се и попо |
, и те су слике прелазиле из јаве у сан и обратно, и најзад није више могао разабрати и разлико |
онако напамет говорио...{S} Као искусан и паметан човек, држао је да сваки човек треба да се по |
елео и одагнавао мисли.{S} Неки полусан и полујава беше то, па се једно у друго наизменце прели |
ожда бити штофа чак и за један пикантан и сензациони подлистак.{S} Решио се да походи три места |
, догађај сам по себи тако интересантан и тајанствен, верзије тако многе, контраверзије тако ве |
јер кад она некога оцени да је болестан и пропише му неки лек, тај мора лећи у кревет и узети л |
се бојао Турака, и важио је као срећан и дрзак кријумчар; преносио је со, барут, књиге и друге |
а на дан прстена.{S} Мане је био срећан и задовољан после оне сцене са старим Замфиром; разумео |
чу.{S} Зато му је ноћас претресла дућан и кућу и нашла, веле, два пуна корита лажних дводинарац |
в какав је, да није једнако чувао дућан и седео пред дућаном и с оцем се разговарао, Мане би га |
полелеј од сребра, па сад хита у дућан и тражи краћи пут и пречи сокак!{S} А међутим и не оде |
т, а ја си па мој...{S} Седи си у дућан и гледај си твој пазар, а овој су наше женске работе... |
p> <p>Ето, тако је објективан, правичан и несебичан човек био тај Милисав Јекономија, чије ћемо |
рао и увидео да је то само сан, страшан и ружан сан био.{S} И тек тада одахну душом, прибра се |
ком, према којој је дотле увек послушан и особито пажљив био.{S} А Јевда ћути, трпи, и плаче кр |
воде и чашицу мастике, а друга — леген и ибрик и танак пешкир.{S} Он би се умио, обрисао руке |
тео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином конаку. <pb n="11" /> Паша се врло |
р је био лепо дочекан, слатким послужен и кафа поручена, али кад је отпочео једним подужим увод |
и вреве!{S} Дуго је тако ћутао погружен и несрећан, док се једва разабрао и увидео да је то сам |
тарњом росом, па би се одатле, окрепљен и весео, враћао и отварао дућан, и био врло разговоран |
оте!” — Море, што ће ми и Пећ и Призрен и Стамбол — овден си је Стамбол и све! зборим гу па ја. |
кад је то могла бити прошевина и прстен и кад брже је дошао сам дан свадбе, само чује песму, чу |
ена није још значило да јој је повраћен и стари добар глас њен. — Сви су тумачили да је то лако |
ш једнако стојао на истом месту, утучен и несрећан као из раја изгнани Адам што је погружен сто |
а и како се развијала.{S} Био је утучен и неутешан.{S} Тетка Дока га је најпре изгрдила, а посл |
иховом после свадбе, па се трже уплашен и од саме помисли те.{S} Врати се опет мислима синоћњем |
до њег’...{S} Ако гу он не буде екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си баталим и дуван, зашто |
те, рече: „Сотирче ће ми је по саг’ син и наследник!” ’хоће да га узне за ортака, — ама још неј |
икако није Манулаћ допадао, иако је син и јединац и једини наследник његовог иначе доброг прија |
трпети.{S} Морао се тражити неки начин и лек злу.{S} Зато су одмах и нашли да ће бити најбоље |
дмах пристане.{S} Допао му се тај начин и усхићен је био досетљивошћу побратима Мана и трљао је |
ча био и поносит и имао неки свој начин и тактику, тако да је назовем.{S} Кад је на њу непреста |
ош кривљи, јер је он изнео на глас — он и нико други, он, који јој је претио и претњу своју и и |
прави им цигаре и кибицује, иако се он и не разуме у шаху.</p> <p>Долази најзад и давно изглед |
дужност, причаше јој Мане, јер су се он и Манулаћ побратимили и зарекли: ко се први ожени, да м |
e> <p>Младиња су бре, лепотиња су, и он и она, — сто оке севдах ће имају!...{S} Е, што искате в |
е чорбаџи-Замфир у град; море, до Солун и Филибе нема га јоште по-такав!{S} А ти — их што си бр |
сан никако да наиђе.{S} Излазе преда њ и привиђају му се све неке чудновате слике као човеку у |
и одлучна намера?!{S} И Мане је вребао и најпосле успео.</p> <p>Једнога дана у први сумрак, ба |
/l> </quote> <p>Кад год би Мане запевао и испевао ту песму, увек би — иако је био жустар и вред |
лободна реч”</hi>, најпре заинтересовао и прибележавао све што је чуо, а после — не могући се н |
.{S} Син њен, Мане, јако ју је поштовао и био према њој необично нежан и послушан.{S} Али баш з |
о!</p> <p>Већ је пао мрак кад је стигао и пролазио крај последњих винограда, што су најближи ва |
д, хаџи-Замфир би их тада само погледао и погледом пресекао; истресао би чибук, а то би био зна |
а је после подне долазио у дућан, седао и почео да ради; неколико пута узимао преко крила неку |
урно поздрављен.{S} Па се одмах показао и стварачким даром својим: одмах је компоновао једну но |
колико пута опет батаљивао рад, устајао и одлазио.{S} А чуло се и да је прошле вечери, по старо |
им то није помогло: тетка-Дока је, као и свака радознала женска, могла и инстинктивно, а и из |
амо најмлађа, тетка Дока, дошла је, као и увек, незвана.{S} Била је то још лепа и једра жена, м |
згледала врло глупа!{S} Промени се, као и све што се у свету временом мења...</p> <p>И сада се |
ивала, и он се одмах радо одазивао, као и сваки рођак, али канда је мало, онако потајно, и узди |
ди, а после да га одбаци.{S} Онако, као и за све велике и срећне освајаче што прича Историја да |
вели Ајша стојећи и очекујући још, као и досад што је уз бакшиш добијала. — Што ми је за паре! |
коју ћете узаман тражити код нас); као и све куће У тим крајевима, беше она право топло, скров |
м! — Авлија је сва била у цвећу.{S} Као и сви на Истоку, и Мане и мајка му Јевдокија волели су |
ица.{S} То беше доста да је често — као и све које тако држе много на себе и на лепоту своју — |
Код хаџи-Замфира после подне тишина као и у свима кућама где се целе недеље радило а недељни да |
е бескрајна туга, стара туга, вечна као и човечанство:</p> <quote> <l>Да знајеш, моме мори, да |
ета песма пре ње стигла, па је било као и у П*.{S} И још горе од онога.{S} Тамо су је тек калфе |
ну, по коме женски свет, онако исто као и овце или гуске што потрче све за једном, оном првом, |
а.{S} Био је леп, ведар дан - ведар као и лица срећних младенаца.{S} Све се слегло у сватове, и |
ки, „Мане је вредан и поштен младић као и отац му; има <hi>златне</hi> руке, које више вреде и |
дршћући Зона.</p> <pb n="107" /> <p>Као и сваки човек, и Мана је имао непријатеља, који су једв |
штву, он често при викању није ни викао и изговарао цифре, него нешто друго, али свакидашњи и р |
ри, није био чиновник, па да је огуглао и да може тако лако прогутати и сварити ту ствар као др |
ка сручила на њега тако га је раздремао и расанио после спавања, да није ни тражио измећарку, д |
и кућевној. — Осем кућице, Мане је имао и нешто земље: неколико њива, и један већи виноград рад |
р Нацко је био радо слушан, што је имао и онако као неког хумора.{S} Дугом практиком на томбола |
писано било.{S} А кад се Манулаћ отимао и споменуо да сада нису пређашње године, да је „оскудац |
идо’, Зоне...” </p> <p>Сваки ју је знао и певушио, и жењени и нежењени, и млади чапкуни и стари |
отово рећи демонска.{S} Ко је није знао и ко се није за њом окренуо, кад, поносито као паун, пр |
у њиховој авлији.{S} Све је он то знао и имена свима њиховим и многим комшиским кокошкама.</p> |
ружен и несрећан, док се једва разабрао и увидео да је то само сан, страшан и ружан сан био.{S} |
то добро?!”, — и он се наскоро прибрао и исправио.{S} Није падао у меланхолију и сентиментално |
ико, он се баш свога века доста наиграо и био коловођа, али да је <hi>пас</hi> кадгод водио кол |
н, који је некад на виолини концертирао и изводио Паганинијеву фантазију <title>„Мојсеј”</title |
човек.{S} Кад год би свршио какав посао и зарадио добро, тада не би жалио ни времена ни пара да |
ногу и минђуше, шмркну и продужи посао и не размишљајући баш много зашто је добио шамар.{S} Мо |
где прича није било.{S} Свет се окретао и бленуо за њима, извиривао кроз прозоре, истрчавао на |
ве приповетке.{S} И да се ту није питао и хаџи-Замфир, као отац, удадба Зонина за Манулаћа била |
вера!...</p> <p>И да се само Мане питао и од њега само да је зависило, можда би тако и било, Ал |
о. {S}Зато <pb n="180" /> је Мане остао и даље хладан и повучен, и оставио их без одговора.</p> |
би се одатле, окрепљен и весео, враћао и отварао дућан, и био врло разговоран и предусретљив с |
Мане је обишао своје винограде, свраћао и поседео још у некима, а кад сунце већ на смирају свом |
уштвом.</p> <p>Те је вечери Мане отишао и проџумбусио са својим друштвом.{S} Никоме није казао |
и заборави...{S} И он је сад ту, дошао и он на овај џумбус.{S} Сви га дирају, а он опет ником |
прошла многа сила и господство; прошао и окружни начелник и претседник суда и директор гимнази |
оно најмалецно што је, оно жуто, слабо и никакво, — и татко га па побоље воли оди сва друга де |
аг алис и сас мен’...{S} А саг ће убаво и видиш и разбереш зашто ти, демек, тој тол’ко дуго збо |
едају право преда се и иду ситно, право и пажљиво, као да прелазе преко каквог брвна, преко пот |
млађих остану, стоје ту као свећа право и очекују заповести, дворе га.{S} Али већим делом дана |
ра.{S} Бакшиш ретко купи, јер он управо и не долази у Касину ради бакшиша (јер он би по овом ба |
он се смешио.</p> <p>Са ћепенака и лево и десно чаршијом испружили мајстори и трговци шије, па |
се увек, пре но што уђе, окрене и лево и десно у сокак и гледа...</p> <p>Па и укућани приметиш |
онда што је пан-Франћишек оставио пиво и посветио све остале дане свога живота само жупском ви |
слутити, и зато му је ово сад све ново и изненадно било.{S} Био је као громом поражен чувши св |
да сам потруди своје чудо и господство и да и сам тражи лека томе злу и <pb n="172" /> невољи. |
то је било онда, кад би, на задовољство и своје и муштерије, свршио какву мало крупнију поруџби |
S} Не чу те добро!... — запита је благо и погледа благим погледом, а сузних очију, Калина.</p> |
е.{S} А Дока је не само заплашила, него и вешто питала: постављала јој је тако вешто обична и у |
е само од тетка Таскиних реферата, него и од свију других стрина, ујни и тетака, које се после |
ни онда не прекида своје старање, него и онда разбира како се која влада и обилази их понекад; |
не”.{S} Море, па не само ту песму, него и ма коју другу песму, сваку песму, у којој се само спо |
очима видели на колима не само њу, него и понете ствари, као: креветске хаљине, колевку, корита |
етва страшнија и бржа и савршенија него и сам Теслин телеграф без жица, јер иде право чак у неб |
ка смијешна работа!”</hi> Знао је много и није знао ништа, — зато се кренуо Мани у дућан.{S} Кр |
није остала. {S}Ужасно јој тешко, дуго и досадно било, и она се вратила зловољнија и тужнија н |
вио цигару и пуштао густе димове и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чаршијом.{S} Блен |
ала.{S} А причати све то било би и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста је само споменути да и |
пак мило кад их погледа — гледа их дуго и вели и признаје у себи: да другог зета по свом ћефу, |
које се, као свака млада девојка, радо и често огледала, и по погледима, којима је сретају и и |
него долази ради томболе, коју сви радо и редовно овде играју, само мало доцније, кад се сви иг |
ег’... „Како је, рече, овој цвеће бледо и вене, такој, рече, бледи и вене и њојно лице од карас |
само кад хоће и кад потруди своје чудо и господство.{S} А за ситније ствари утолико му је лакш |
ва на нос, па да сам потруди своје чудо и господство и да и сам тражи лека томе злу и <pb n="17 |
данаест часова дошао је, на велико чудо и запрепашћење свију, сам главом Манча с Потом шегртом |
иров, кад био на хаџилуку, куд је повео и свог десетогодишњег сина Замфира, који се данас стога |
препеченице”</hi>, где је редовно седео и говорио о берићету лањском и овогодишњем, о општински |
па тек онда улази.{S} Мане је сада узео и једног шегрта, који већ пола године дана — од последњ |
рестано мислио, природно је да је желео и да је види, а још природније да ју је чак издалека оп |
лопити ока ни заспати, иако је то желео и одагнавао мисли.{S} Неки полусан и полујава беше то, |
тукао се с њим, чим би га први пут срео и нашао.{S} Али овако није могао то, него се морао задо |
вечано.{S} Лепо обријан и ошишан, весео и расположен, само изгледа мало неиспаван.{S} За пасом |
и зато је, као посве невероватна, брзо и пропала.</hi> </p> <p>Освануло лепо јутро.{S} Почињу |
его он њу некада.{S} Али је и Манча био и поносит и имао неки свој начин и тактику, тако да је |
као њеног младожењу, па би сада рад био и на јави видети га и као девера!...</p> <p>И да се сам |
о што је био добар мајстор, тако је био и леп момак.{S} Црномањаст, лепа велика ока, састављени |
ј шамар што га је пре недељу дана добио и он сам од мајстор-Мана, кад је ту исту песму пред њим |
не...</p> <p>Тако је још неке зауставио и питао за берићет, па у том стиже и до Манина дућана. |
о мира, него је одмах сутрадан потражио и нашао измећарку Васку и распитао се и сазнао све шта |
олазила <pb n="66" /> ту где је долазио и Мане, или управо где се најдуже бави, јер он је имао |
његова и весела ћуд, и он се опет шалио и задевао младе лепушкасте муштерије, кад би му се свра |
ј песми, која гласи: „Ја сам цуру молио и лепо говорио, а сада је дошло време - цура моли мене! |
рло несносно било.{S} Једнако је мислио и размишљао о томе, и учинила му се ствар без излаза.{S |
дносила, и Мане досад увек на њу мислио и гледао кад се та песма певала.{S} И кад год су отпева |
ilestone unit="subSection" /> <p>Мислио и мислио Мане, док се напослетку не сети Митанча Петрак |
и његове погодити; чим би само помислио и у себи зажелео нешто, мајка би му погодила шта жели и |
спопадну човека који није ни у сну снио и ни накрај памети му било да се жени, и навале на њега |
2 до књиге X, 5), а потом ју је допунио и прерадио за издање Српске књижевне задруге (1907 год. |
итаоци за извињење што је лист задоцнио и што је изишао само на пола табака.{S} Кривица није ни |
ни ипак врло криво било што се преварио и окренуо.{S} Но ипак је брзо поправио ту своју погрешк |
, неће ни од трепавица; ко није пазарио и ћарио дању за видела, неће ни увече спрам свеће, — и |
што би се, рече, и он — Мане — покорио и пристао да буде Манулаћу девер, да је њега — Манулаћа |
о чује и распознаје.{S} Лепо се ухватио и он у оро, и води оро.{S} И, за чудо, па некако баш и |
он и нико други, он, који јој је претио и претњу своју и испунио.{S} Упропастио је, и она сада |
ном Богородице, коју је Мане сву окитио и покрио сребром, и блага полусветлост падаше на измуче |
летела на њих да се бије, а Мане скочио и зауставља је и преклиње да се окане, да не купи комши |
да је Мане окује у сребро, — и поручио и богато му исплатио.</p> <p>И кад је тачно извештен би |
у ствар, — тада се тек још више уплашио и решио се да сам покуша још један, и то последњи, кора |
дао, или кад би, сарафећи, кога забушио и преварио — и он би, трљајући руке, певао ту песму.{S} |
S} А то је сасвим умесно било, јер, ако и даље остане то ту при руци тетка Доки, ко зна шта све |
вој кући, јер је било једно, доста јако и прилично распрострто и подржавано мишљење да је Манул |
ако се, кад иде чаршијом, срамује, како и прилега на девојче”, како је послушна и како има лепо |
, ете, за твојега Манчу, па да ти, како и мен’, дође жал и криво што неси <hi>ти</hi> Манча!</p |
и кабает!{S} Ама си инает и инћар, како и татко ти што беше. — Припрети му и самим владиком. — |
дана је Мане био сав блажен.{S} А како и не би, кад му се целе недеље од тешког дерта није мил |
учитељице (са особитом методом за лако и перфектно учење француског језика), која се са Лафонт |
гледа муштиклу.{S} Каже му да се и лако и брзо може поправити, за четврт сахата, и пита га где |
.{S} Јер Дока је увек умела некако лако и вешто да намирише где је добро друштво, било по какво |
реће се свет на своја опредељења полако и постепено, онако, што рекли, по чину и господству.{S} |
што нису, јели су и слагали у се полако и натенане читав подруг сахата.{S} Нукали један другог, |
слушкиње, и напослетку се креће полако и достојанствено чиновнички и господски свет.</p> <p>Пр |
аџи-Замфир пошао чаршијом, идући полако и достојанствено, бирајући, као голуб, где ће да стане. |
а хтела рећи:{S} Како сте дробили, тако и кусајте.{S} Она сумња на Мана.{S} А Мане, опет, како |
оло, или је то био Замфиров Жућко, тако и смех онај Зонин не могаше никако да избије из главе.{ |
ело лишће што се кидало и опадало, тако и наде њене кидаху се и опадаху једна по једна.{S} Обуз |
, али му све то ништа не помаже, — тако и овоме само пусте у уши мисао о женидби и женици — и в |
освојено, што охола чела пркоси, — тако и за лепу Зону није имало дражи оно што је већ победила |
танко исприча и оно што је било, а тако и оно што треба да буде, и наравно да ју је одмах придо |
ао се измалена учи кукурикати”, па тако и оне; све оне виде и знају: ко кога погледа, ко кога г |
није много поверавао никада.{S} Па тако и сада.{S} Оно што је знала тетка Дока, није знала мајк |
метали на једну исту цифру.{S} Па тако и сада, док је викао цифре, викао, а сада поче онако.</ |
њега само да је зависило, можда би тако и било, Али, срећом по Зону, <pb n="196" /> стиже и Зам |
а оног тако полако нестати.</p> <p>Тако и ураде.{S} Дође зет Гопе по Зону и одведе је.{S} Али ј |
како Калини дршће глас, и како га меко и дубоко погледа својим великим и као јунска поноћ црни |
, узимају сви, ко једну, ко две, а неко и по четири!{S} Мане, и он ту, и он узима две таблице д |
А ако понесе, он колико понесе, толико и врати, — некад чак донесе и више него што је понео.{S |
риви ноге и накривљује фес на једно око и да гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу!...{ |
олеле га слепе очи, а у устима му горко и суво. {S}Једва је чекао да престану Цигани.{S} Кад се |
pb n="46" /> тол’ку књигу! — вели Таско и одмери руком једну ужасну дебљину. — „Ласно ти теб’, |
џиска и Дика Грнчарска, Ленче Кубеџиско и Генче Кривокапско, Зоне Ставрино и Јоне Мамино, па иг |
рску, Ленче Кубеџиско, Доне Чешменџиско и Зоне Ставрино и Јоне Мамино.{S} Све су то и лепе и по |
том свету, срамота да се мушко и женско и погледају, акамоли разговарају. (А и да није тако, оп |
то учини, јер га је само запитао кратко и хладно:{S} Задржава ли се он подуже увече, зна ли шта |
вољно и нестрпљиво Зона.</p> <p>— Татко и мајка ти не бегендисују ме — тој си знајем убаво.{S} |
..{S} Беше!...{S} Беше!...{S} Саг татко и мајка — ништо!{S} Саг си чупенцета бегендисују <pb n= |
мци, па ни питују: бегендисује ли татко и мајка зета?...{S} Црна Ташано!{S} Иди си па се беси о |
{S} Сал <hi>тол’ко</hi>... — рече јетко и зловољно Ајша.</p> <p>— Мало ли је? — запита је Мане. |
нта, да их гњави причајући им надугачко и нашироко о својој парници, о суду <pb n="96" /> и адв |
такорећи понављала сваки дан надугачко и нашироко једно исто тетка Таска, најречитија у целој |
, а по новинама се распричају надугачко и нашироко: „Јуче су се споречкала двојица, и после кра |
по једна.{S} Обузе је и притиште тешко и горко кајање.{S} Растужило је ово тихо јесење време.. |
блажена!{S} И Зони постаде нешто тешко и досадно.{S} Све јој беше досадно, а најдосаднији јој |
удијом.{S} Њих гони амо чисто филолошко и фолклористичко интересовање, то јест хоће да наставе |
тамо, у том свету, срамота да се мушко и женско и погледају, акамоли разговарају. (А и да није |
а обично сви изиђу, само по једно мушко и женско од млађих остану, стоје ту као свећа право и о |
бедила и залудила, него је интересовало и дражило оно што равнодушно крај ње пролази, што је не |
стора до шегрта, све је то радо гледало и увек нашло тек нешто да се окрене и погледа на ону ст |
ше.{S} Као пожутело лишће што се кидало и опадало, тако и наде њене кидаху се и опадаху једна п |
аним пролећним цвећем, које се откидало и отпадало с играчица!...{S} И Зона пође зловољно кући. |
И тек тада одахну душом, прибра се мало и размишљаше хладније.{S} Прекрсти се и захвали Богу шт |
е, Ристовца и Сукова.{S} Умирио се мало и стао опет размишљати, и већ га глава заболе, а жељени |
рном свом гнезданцу, моћи одахнути мало и утешити се; да ће му кућна ноћна тишина и благи санак |
аска је разумела.{S} Измаче се још мало и стаде стражарити и пазити.</p> <p>— Зоне! — ослови је |
азлику између кућа, али попушта, помало и признаје, и мило му било да чује што више.{S} Тако му |
нису биле згодне за ово чудно, а помало и опасно предузеће, јер или је била плашљива, или брбљи |
ЛАВА ТРЕЋА</head> <p> <hi>Она је помало и наставак Главе Друге.{S} У њој је даље испричан један |
говор, па је саветује и као грди помало и вели: „Ће се удаш.{S} Домаћица ће станеш, образ да чу |
а тужна била.{S} Још се певало, свирало и бесно и страсно чочешки играло, и Мане седео, у дахир |
лепше сијало, цвеће пријатније мирисало и птичице лепше певале.</hi> </p> <p>Недељу дана после |
уверавала Зону.{S} А то се помало могло и веровати, јер Мане је доста често јутром био предмет |
S} Седе на миндерлук, ухвати се за чело и, тешко дишући, гледаше унезверено око себе, и не веро |
е болес’... — вели јој љубећи је у чело и испраћајући је.</p> <p>— Е, — заврте тужно главом Зон |
мајка кришом не потпомаже, било би зло и наопако.{S} Али и овако, у овим тешким приликама, сач |
и она што је била!{S} Било цвеће — било и Зоне!... — заврши дршћућим и загушеним гласом млада ж |
де; зато је око ње увек више света било и мало дубље у ноћ него око других.{S} Кола Ставре Јаре |
су и неговали цвеће.{S} У кући је било и голубова и гугутки у корпама, повешаним испод крова.{ |
им ушима чула.{S} Сад јој је јасно било и оно расположење Манино, а сетила се и покојног Ђорђиј |
и слике те, и није му никако јасно било и дуго још лупао је главу о том: да ли је он оно био шт |
снаћи и разабрати.{S} А све је то било и дошло отуда што се хтело судити и закључци изводити и |
е његово субјективно мишљење и освојило и брзо постало објективно и опште мишљење целога града. |
, убаво разбирам. {S}Теб’-ти кеф и мило и наводаџија си за онога зевзека чорбаџи-Јордановог, он |
мо осећа.{S} Осећа да јој је нешто мило и тужно нешто; осећа да пати, а не зна још од чега пати |
ј ће читатељ наћи све раскошно шаренило и лепоту једног скупа младежи обојега пола, који се ску |
ало помало, <pb n="31" /> па се смирило и утишало.{S} Тек онда поче мајка поиздаље наговештават |
оста штошта причало, тумачило, и китило и дометало, тако да се човек, слушајући све то, није мо |
и.{S} Дубоко у ноћ још се таласало коло и игре, а „Јелке тамничарке” играло се неколико пута до |
ки својој, и ова се одмах ухвати у коло и растави Манчу од Зоне.{S} Зона више и не погледа на М |
анине поседале по миндерлуцима унаоколо и све срчу кафу, а понеке и задиманиле као мушко.{S} Те |
у прилике овде у месту.{S} Зато се само и играла са сваким, тек колико да ужива у триумфу.</p> |
радознало их гледао, и кад су ишли тамо и кад су се враћали амо; кад су ишли у амам, он се чуди |
: {S}Исполај на Господа кад си доживемо и тој!{S} Кој знаје, рече, што му је писано, и што ће д |
рим, — хвали га Замфир — када доживесмо и тој наше дете има си три касе.</p> <p>Мане му каже да |
се покори судбини, ономе што је писано и суђено, као што би се, рече, и он — Мане — покорио и |
стрла прича о том догађају.{S} И главно и детаљно знало се врло добро, јер Таска је свакоме тач |
ње и освојило и брзо постало објективно и опште мишљење целога града...</p> <p>— Море, знао сам |
глава, бре, брате!” ипак је он редовно и радо одлазио тамо.{S} И несрећа је тако хтела да се и |
буџаци?{S} Мане му је одговорио хладно и мрачна лица:</p> <p>— За писување да баталиш ти тој, |
ок је сваки други забленуто, изненађено и с неком тихом чежњом погледа — на Манчи се то никад н |
чку глад само оно што је још непобеђено и неосвојено, што охола чела пркоси, — тако и за лепу З |
а што су виделе и чуле, да је то виђено и чувено!{S} Јер цело пре подне тога дана врзмале су се |
о јест — Зона бегенисала и да је суђено и писано било.{S} А кад се Манулаћ отимао и споменуо да |
ка буде вечерас.{S} А ваљда је и суђено и писано да то тако буде.</p> <p>Зато се прве недеље по |
с у њих час у Зону, па се смеши усиљено и виче „јок!...” а после постаје озбиљније, па тек силн |
аље и мишљење оно старо, само обогаћено и накићено новим досеткама и заједањима.{S} Јер са свиј |
а је како играју, како је Калина снажно и грчевито ухватила руком његову руку, па од времена на |
си зборим! — одговара као мало услужно и понизно, али и хладно, Замфир.</p> <p>— Не ли те пита |
кикотали и подврискивали остаде празно и пусто и и изгледаше тужно с оним погаженим раним прол |
е Кубеџиско, Зоне Ставрино, Јоне Мамино и Гену Кривокапску све их спомену, о свакој рече што се |
иско и Генче Кривокапско, Зоне Ставрино и Јоне Мамино, па играју и певају ону, омиљену Зонину и |
џиско, Доне Чешменџиско и Зоне Ставрино и Јоне Мамино.{S} Све су то и лепе и поштене девојке и |
ружа.</p> <p>— Ех! — уздахну Мане болно и додаде јетко, примајући и миришући руже. — Добро си ј |
си је <hi>било</hi>, тето! — рече болно и оде спуштене главе полако, и као сенка тихо, у своју |
а, несам више девојка, — вели задовољно и поносито, — веће шес’ недеље како сам удадена...</p> |
<p>— Е, што искаш? — запита га зловољно и нестрпљиво Зона.</p> <p>— Татко и мајка ти не бегенди |
сну ноћашњем, и о Зони, која сада мирно и безбрижно спава, јер је легла мирне савести, иако га |
у апс, нити је мећу у песму; сад мирно и савесно носи фењер и амбреле, и као казначеј је у нек |
н се не љути на судбину: сноси је мирно и нада се да ће опет бити што је био, а засад се теши т |
омија, чије ћемо мишљење изнети опширно и тачно, као да је из стенографских бележака вађено.{S} |
ће да се заплаче и гледа сањиво, уморно и тужно по другарицама, које се скупиле око ње.{S} Пева |
игра.{S} Зона гледа равнодушно, уморно и као мало потсмешљиво по овом шаренилу и весељу; гледа |
43" /> <p>— Јок! — одговара Зона уморно и уви се још јаче у своју зелену свилену бундицу, седе |
ти и седе на миндерлук и гледаше уморно и тужно доле устрану.</p> <p>— Што ти је, мори?</p> <p> |
— да се Перса, Манулаћева мајка, јасно и разговетно изразила на једном месту код жена да зато |
— као што ће се већ све то лепо, јасно и очигледно доцније из пажљивог читања увидети.</p> <p> |
ри, „док си имаш грбину, ће нађеш ласно и самарицу”!{S} Ласно ће нађеш, — ем не једну, веће кол |
ни приметио, иако су се кикотале гласно и гуркале се пролазећи <pb n="79" /> крај њега и задева |
о си, имамо, — прекидају је једногласно и сложно тетке Калиопа и Уранија. {S}Што ни треба ти па |
била.{S} Још се певало, свирало и бесно и страсно чочешки играло, и Мане седео, у дахирета бога |
тетка Таска и долази сваки дан, савесно и тачно као хирург ради операција, и саветује и теше Зо |
S} Све што је сазнао, он јој је савесно и тачно реферисао. {S}Јевда се просто изненадила.{S} То |
трећи прихватају <pb n="122" /> радосно и предлажу још: „Па да га напудимо, да јури, ете, у чаш |
ош понајбоља!...</p> <p>Иако је пакосно и заједљиво то било, било је, на жалост, истина.{S} Пан |
си па девојче за оро!... — рече пакосно и погледа је презриво од главе до пете.</p> <p>— Зоне, |
/p> <p>— Малко ли ги је, — вели кокетно и поносито Зона, — та да ги пантим...</p> <p>— И Манула |
с већ много лакше.{S} Ту утврдише тачно и поименце којим ће је све улицама одвести у амам, а ко |
си је ред у овај свет! — заврши отсечно и одлучно тетка Таска, па се окрете још више од тетка Д |
е се оро игра.{S} Ту стану.{S} А обично и најрадије стану на какав басамак или камен — једно да |
ле и града; ту претресају све, и обично и редовно никога не остављају на миру.{S} Све се ту сју |
" /> Јоште си зар спију?” веле иронично и одлазе, а то су били већином они од Шарене чесме, мож |
орио!...{S} Све је то чудновато страшно и њему немило било што је тада видео у тим сликама...{S |
о, уверен већ унапред да ће им све лепо и лако испасти за руком.</p> <p>— Побратиме, — узвикну |
кавалерији. <pb n="22" /> Носио се лепо и радним даном, а утолико лепше недељом и празником.{S} |
не би шкодиле ствари која се тако лепо и глатко свршава. {S}Чак је у услове ушло да се ни на д |
, да <pb n="111" /> кујем срму и сребро и злато, — теб’ да накитим!{S} Да те нагиздим, та да се |
ни брига било за то, јер његово је перо и у Београду цењено било.{S} Што он напише, то је било |
си седи да не игра, веће се уфати у оро и она...</p> <p>— Она ти каза то?</p> <p>— Ба!{S} Не ка |
х понекад; па је можда <pb n="16" /> то и дало повода беспосленом свету те је чак — како тамо в |
и говорила.{S} И Мане јој рече да је то и његова давнашња жеља.{S} Обећа јој да ће урадити онак |
и никуда макла без њега.{S} А он је то и заслужио, јер је, и онако мали, већ био десна рука у |
био јогуница и није никако дао да се то и опази! — Колико само пута, кад она прође тако некуд с |
ако остати!{S} Укратко, чуди се како то и може и једног дана бити без „домаћице”! {S}Налази да |
не Ставрино и Јоне Мамино.{S} Све су то и лепе и поштене девојке и радене девојке.{S} Целе неде |
деву и теши се и ужива већ сад.{S} Зато и није чуо кад га је још једном запитао калфа Коте где |
што је умела и смела сама поћи.{S} Зато и није било лако Мани; и прошло је повише времена док ј |
а у исто време правећи нову, — па зато и лајем толико.{S} Зар је мене мило да се повлачим од с |
иших, богатијих и ученијих.{S} Али зато и нема ту оних силних маторих момака, који се туже на в |
и тражи очима њу...{S} Мало после, ето и ње, Зоне.{S} Излази из куће, спушта се достојанствено |
ајевима, беше она право топло, скровито и мирно гнезданце!{S} Кућа није имала прозора с улице. |
еколико дана Мане је ишао опет поносито и ведра чела.{S} Вратила му се стара безбрижност његова |
едно, доста јако и прилично распрострто и подржавано мишљење да је Манулаћ, и нико други, одвео |
отишао је на свој чифлук, где се често и радо бавио по неколико дана ради домазлука, а можда ј |
олапских врата.{S} У ту собицу се често и најрадије склања.{S} Ту је обузме нека слатка туга и |
ајскупоценији свој адиђар, тако је исто и Персида сматрала свога Манулаћа као најлепши и најмил |
кућа хаџи-Замфира чорбаџије, а тко исто и слика јунакиње ове приповетке.</hi> </p> <p>У кујунџи |
и и подврискивали остаде празно и пусто и и изгледаше тужно с оним погаженим раним пролећним цв |
не савести, иако га је синоћ онако љуто и немилосрдно увредила...</p> </div> <pb n="124" /> <di |
била, није Замфир ни сумњао; али зашто и толико да се појави, — то га је бесомучним правило!.. |
им друштвом.{S} Никоме није казао зашто и крошто — само је Митку, оном Петракијевом, све повери |
тиховима.{S} На оно прво могли су вешто и одговорити, али на ово у песми ништа: морали су слуша |
одина била!...{S} Па би се опет окренуо и гледао на ону страну куд би прошла Зона у оној њеној |
би се да је шегрт баш од њега истог чуо и научио ту песму, као што је он чуо и научио од мајсто |
!</l> </quote> <p>Чорбаџи-Замфир је чуо и знао за ту песму; није са ни љутио на њу.{S} Можда за |
уо и научио ту песму, као што је он чуо и научио од мајстор-Мана.{S} А после, баш да је све заб |
рата за собом. (Да би се, дабогда, тахо и уста душманима запушила!...)</p> <p>— Здраво, ти како |
Запеваше онако мало оријенталски — тихо и сањиво, мало кроз нос запеваше:</p> <quote> <l>Кад ја |
послу, па се заборави тек и запева тихо и полако:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне, |
p>— Што ти требам! — прошапта Зона тихо и плашљиво.</p> <p>Васка је разумела.{S} Измаче се још |
акво искачање па збориш? — пита је тихо и болно Зоне.</p> <p>— Па, демек, за спацирување, ете, |
не џавељају и не галаме, него иду тихо и ћуте и изгледају зловољни и забринути.{S} Зловољни су |
ситни, што од тих крупних пазаре еспап и сами га у колицима у први мрак догурају у свој дућан; |
ећ пошла по њу, да му је привежу на реп и викну за њим једно „Уа!” али се ту сада Зона умешала, |
је пио, већ кад се казначеј маши за џеп и пита: „Шта имам да платим?” а келнер само каже: „Нема |
о је био добар играч, тако је био добар и певач, ловац, јахач и весељак и за друштво човек.{S} |
адник, узаман баца ногама, стреса товар и самар, али му све то ништа не помаже, — тако и овоме |
ишта нису разумели, — и прешао на ствар и разговетније рекао зашто је дошао, тражећи чак и Зону |
а да се заузме, рече, за праведну ствар и да му напише за новине.</p> <p>— Они нама просто не д |
м од јутро до мрак — што ми треба пазар и муштерије!...</p> <p>— А што ће да ручаш, кад си не п |
у суботу, у дућану те да си збира пазар и да пази да си селске невесте не украдну нику минђушу |
, па иако је чорбаџиска ћерка, па макар и отрпела резилук кад оде кући.{S} Али ипак замоли изме |
брни шавдани, тепсије и синије по метар и по у пречнику, па оне ћасе, мангали, и чега ти свега |
ту песму, увек би — иако је био жустар и вредан мајстор — увек би тада зажалио на судбину свој |
на је била — што лепо рекао тада поштар и телеграфиста Пајица, Едисон названи — била је судбине |
ш, бата-Мане, од кога, си је, ете, абер и поздравље?</p> <p>— Па тој си је твоје знање.</p> <p> |
три.{S} А боље да није ни долазила, јер и овде је она проклета песма пре ње стигла, па је било |
у кревету.{S} А срећа што није био, јер и без тога доста је бруке и срамоте.{S} Да, мисли Мане, |
се за њом осврне Мане кујунџија!{S} Јер и исти тај Манасија био је красан младић.{S} Било му је |
овој дружини младих ченгија: носи фењер и кишобране и живи у успоменама.</p> <p>Пустише ченгије |
у песму; сад мирно и савесно носи фењер и амбреле, и као казначеј је у некој чочечкој дружини.{ |
лизну десни палац и извади један папир и дуван, у који хукну, па поче савијати цигару.{S} Кад |
усретоше.</p> <p>— Ахаха! — зева Замфир и зевајући пита. — Кол’ко си платија, Мане, за овуј Вер |
Из које си село, дете — застаде Замфир и запита једну сељанчицу.</p> <pb n="173" /> <p>— Из Вр |
крај другога, да покаже како се Замфир и начелник слажу — и онда то не сме тако остати!{S} Не |
.</p> <p>— Е, доста веће! — рече Замфир и диже обрве.</p> <p>— А што па?{S} Ако не узне из вашу |
...{S} Познавам ти мајку! — вели Замфир и гледа лице девојчетово, ваљда у памети сравњује црте |
...{S} Разбра ли? — заврши стари Замфир и опрости се с Маном, који га, силно тронут, при поласк |
/p> <p>— Хе! — врти главом стари Замфир и не верује му. — Татко кој ти беше?...{S} Ђорђија! {S} |
могло ни бити, кад стари богати Замфир и господин начелник живе лепо.</p> <p>А то је најлепше |
не наклоности према Ману, о чему Замфир и не слути, јер сви крију то од њега.</p> <pb n="82" /> |
курдишеш мушљику... заврши хаџи-Замфир и пружи му цигарлук. — А ја ће пратим за њума — додаде, |
пију и срчу. {S}Паша заподева разговор и пита, Замфир само кратко одговара; чини се љут, ћути, |
ељубив!”</p> <p>У кафани пуно.{S} Жагор и разговор на све стране.{S} Долази и Миле с хармоником |
то тужно, нешто све расејано, неки умор и тишина целога тога дана, све док није у сам мрак бану |
је наишла на сложан и једнодушан отпор и протест посетитељака хамама.</p> <p>А то је било онда |
што се и сам господин Ратомир, директор и главни уредник листа <hi>„Слободна реч”</hi>, најпре |
, јер је — писало је у листу — директор и главни наш уредник сву ноћ лумповао, и сад, пијан као |
напада на њега: да није никакав мајстор и да не треба свете цркве да поручују код њега црквене |
маторих девојака, што миришу на камфор и носе памук у ушима.{S} Не, овде никад дотле не сме, и |
..{S} Ако гу он не буде екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си баталим и дуван, зашто цигара-п |
Био је бесан.{S} Турио је каму за појас и готов био на свашта, али никако није могао да дозна к |
.. ако искаш... — и ту подиже Зона глас и настави јачим гласом, да би и Мане чуо — викам... да |
није се могло потрти.{S} Остао је глас и надаље и мишљење оно старо, само обогаћено и накићено |
Таска донела у Замфирову кућу први глас и опширан извештај скоро о свему ономе што се у вароши |
она највише.{S} Да је то само пуст глас и лажна клевета била, није Замфир ни сумњао; али зашто |
пуста, рече, вера што ни смиће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега |
— И кому да си зборим?! — Па скине фес и брише чело.</p> <p>И трећи чибуци и треће кафе дођоше |
млађи, светски, сувремен, иако носи фес и траболос пас, — па ваљда ће од њега што сазнати моћи. |
апрепашћење Манино, који скиде брзо фес и скочи са седишта, али га Замфир поврати, узев сам сто |
и се с неком!) тетка Дока, којој су фес и шамија дошли већ мало више накриво, и тако издавали њ |
твар, ама, и ту дигне обрве и прст увис и вели значајно — голем капетал!” И кад се која уда, он |
ће да зна!...{S} Е, тој ти је саг алис и сас мен’...{S} А саг ће убаво и видиш и разбереш зашт |
..{S} Хм, — хукну и духну љутито на нос и заврте главом Коте. — Куде си гу видеја?{S} Збори, ке |
онесо’! — вели мали Манулаћ, олизну нос и предаде мајци скоро снесена и још врућа јаја. — Што д |
оди!{S} Лелее!{S} Што се напраји џумбус и резил’к!</p> <p>Толика ларма пробудила је, наравно, и |
чију свију, гледа сав тај шарени џумбус и весеље и тражи очима њу...{S} Мало после, ето и ње, З |
tion" /> <p>У Калоферлиском хану џумбус и весеље...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чуј |
га остави, кад уплашени Поте увуче врат и главу као корњача, да би избегао други шамар, који оч |
бе и своју корист: обесиће му се о врат и употребити догађај у своју корист, или тако нешто учи |
мнаестој години купио му је џепни сахат и златан ланац.{S} Тога дана, кад је први пут обесио зл |
а све си сал ти кабает!{S} Ама си инает и инћар, како и татко ти што беше. — Припрети му и сами |
ише му неки лек, тај мора лећи у кревет и узети лекове, па ма се осећао здрав као бик. — Легни |
, побратиме, е што ми веће треба и свет и живот!?...{S} Ја искашем моја да си бидне, а они ми г |
ним матронама, старицама.{S} Млађи свет и не пева данас те песме, а и ако их пева, не зна о ком |
а она јучерашња шетња кроз онолики свет и улице, и зато је и сама заредила по многим познатим к |
о на науке?!...{S} Откуд ви па тај адет и тај памет?...{S} Што?{S} Што бре?... {S}Да си научи н |
а, ујни и тетака Зониних, и био предмет и повод непријатних сцена између родитеља Зониних.</p> |
</p> <p>— Ама, ја веће видо’ мој к’смет и срећу сас теб’!... вели му мати љутито. — Мане, Мане, |
јатељи сијасвет, а ти си жмијеш неженет и губиш си младос’ са селски звери... {S}И ја ти се с т |
зна ни сама зашто то ради, као што опет и не зна како силно стеже својом знојавом ручицом ручиц |
будише стару Аву, која је пре четрдесет и више година била на гласу чочек, а сада је као неки а |
ше се са страхом у одаје своје. — Шесет и једне „меснице” прекараја сам у мој век, чу ли, куче |
ећа се да ће уложити сав свој ауторитет и утицај на јогунастог Петракија, и да ће измирити оца |
занату свом кујунџиском био је отресит и пажљив на одело, а то је још више и притврдио служећи |
чан. {S}Чорбаџи-Замфир, иако је поносит и силан у чаршији и међу Турцима и међу Србима, овде ме |
некада.{S} Али је и Манча био и поносит и имао неки свој начин и тактику, тако да је назовем.{S |
да пате; ону самоћу око које ври живот и чује се жагор, а они, скривени у тој самоћи, уживају, |
, још се из чорбаџиске авлије чуо кикот и смех, и слушао га Мане, који је, као скамењен, још је |
ршију, — тол’ко си бе ослабела оди зорт и резилак голем...</p> <p>— Па <hi>која</hi> си збори т |
амљива, ни лепо утрвена — и било радост и утеха родитеља својих, као што се то могло казати за |
час тињало час плануло, па се светлост и тама потискивале сваки час по шареном ћилиму на поду. |
да увиди и да призна да је ипак јавност и журналистика и јавна критика једини најбољи и најради |
он је био спреман на сваку евентуалност и непријатност, јер, није му то првина била да тако нег |
осито, држи на себе, јер зна надмоћност и своју и своје куће над осталим другарицама и њиховим |
ге довољно.{S} Помишља чак и на старост и болест, која може наићи: па ко ће га тако свесрдно мо |
реџом.{S} С улице је био само бео прост и једноставан зид, тако да укућани нису имали никакве в |
истина, љут, али он је обично увек љут и кад иде на чифлук и кад се с чифлука враћа. (За ово д |
, па сад хита у дућан и тражи краћи пут и пречи сокак!{S} А међутим и не оде у дућан, него удар |
мешила, невесто?...{S} Знаш:{S} Манулаћ и Манча слично му долази, — та може да си забравила за |
а баш никако могло то остати тајна, већ и због самога тога што се то доиста десило, а још више |
их танких обрва и танких брчића.{S} Већ и по самој својој природи и по занату свом кујунџиском |
принети њеном челеби-Ђорђији.{S} А већ и сами им надимци казиваху то — беху то све нека имена |
чес’, за тој бригу да немаш.{S} Ја већ и саг јоште видим што ме почитују...{S} Ете, избери си |
них и слободумних мисли, тако да је већ и због тога немогућ био у школи.{S} Дотерао је до шесто |
певати, и то тек соло, — а овде је већ и шегрти певаху, и то у хору: у дуету, терцету, квартет |
своју читалачку публику.{S} Имао је већ и готов наслов који је гласио: <hi>„Родитељи, пазите на |
повољно, и да је право чудо што се већ и свршило није.{S} И љута на невештину и јавашлук Манин |
на игру и ашиковање.</p> <p>Дођоше већ и Цигани.{S} Чувена дружина, снабдевена разним музикалн |
све то чуо, и кад му се Мане почео већ и јављати, — крене се једнога дана сам главом чорбаџи-З |
такве работе!” — Море, што ће ми и Пећ и Призрен и Стамбол — овден си је Стамбол и све! зборим |
Стаде први кујунџија од Београд до Пећ и до Приздрен!...{S} Мори, па и да си нема паре, што је |
м банћерчетом коме мајка увуче пешкирић и закопча тур.{S} Срећни и блажени отац поведе сина да |
је мајка изводила, плела му је курјучић и облачила га у фустанчић.{S} И како га је она више изв |
мало огледало; сваки час плете курјучић и непрестано мења оне пантљичице на крају курјучића; до |
очи, па је јури папучом из собе у собу и преко басамака, а Зона се смеје кроз плач, па вели: — |
говор.{S} А затим метну шубару на главу и оде љутито.</p> <pb n="43" /> <p>— Неје без ништо! — |
ред, као водена змија кад издигне главу и броди водом.</p> <p>Сва чаршија гледа за њом, и мимоп |
подлеже.{S} Силно јој се уврте у главу и силно је усправи и подиже помисао да је она чорбаџиск |
ема!? {S}То им никако није ишло у главу и било им је загонетно.</p> <pb n="156" /> <p>Ето, и са |
ле да је жалост била слушати ту дерњаву и кукњаву Потину.{S} То прихватише и жене и стадоше кле |
} Тако мисли Поте и једе печену бундеву и теши се и ужива већ сад.{S} Зато и није чуо кад га је |
ком не остаје дужан.{S} Девојке га зову и питају га: хоће ли да им буде часник?{S} Једна га зов |
има само мало веће бркове, већ га зову и саме удаваче <hi>„чича”</hi>, а ако још пусти и браду |
покушај да се разгали у веселом друштву и да заборави немио вечерашњи догађај, да свирком и игр |
о себе, <pb n="9" /> узе ону зечју ногу и минђуше, шмркну и продужи посао и не размишљајући баш |
че шамар, и Поте испусти ону зечју ногу и минђуше, и погледа зачуђено у калфа-Коту.</p> <pb n=" |
озиву — постаде борац за истину, правду и слободу.{S} И тако се ипак у неком виду обистинише сл |
послове отаљавао. {S}Мрзио је неправду и неједнакост, и економску и политичку и социјалну, и с |
искочимо!” Па понесу и шта ће да поједу и шта ће да попију — нико паре њихове не виде!{S} А ја |
де, и ништа им се не може отети погледу и остати неопажено, иако их оне из кола багателишу и см |
ли се сами љуљају, а они са нишаљке иду и хватају се у коло.{S} Дође мало после, и Зона са друг |
унђери, за њима занатлије и трговци иду и отварају дућане и износе мангале и мећу их на ивице т |
му нешто; као да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко одмиче, а све полетело н |
, распремајући испред себе онако у чуду и забуни једнако.</p> <p>— Саг, види чудо? — отпоче хаџ |
з престонице.{S} Ту се увек десе и дођу и понеки трговачки агенти, понеки агент осигуравајућег |
уне Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S} Девојачку срећу да бат |
ењих радова, који му императивно налажу и захтевају да се ових дана неизоставно тамо појави и п |
је мило што се младенци много снебивају и стиде и крију од света.{S} Зато се ваљда хаџи-Замфир, |
а да највише махалских девојака гледају и уздишу за Манчом, па је и она почела помало гледати и |
очију пуних суза, а после је загледају и разгледају јој одело.{S} А она у богатом и шареном ве |
ена већ, или да немају девојке на удају и даду му шаку ексера, а он прими, каже: хвала, и смеје |
вратом, иду у групама, али не џавељају и не галаме, него иду тихо и ћуте и изгледају зловољни |
игама и лепињама под мишком, и џавељају и галаме: а препарандисти с књигом под мишком, бритвицо |
време; да нареде, прегледају, покарају и помилују укућане пре свеће и вечере.{S} Једни, а њих |
ну игру „Јелку тамничарку”...{S} Играју и певају:</p> <pb n="120" /> <quote> <l>Нане, кажи тајк |
Зоне Ставрино и Јоне Мамино, па играју и певају ону, омиљену Зонину игру „Јелку тамничарку”... |
аче.{S} Цигани свирају, а играчи играју и певају:</p> <quote> <l>Нане, кажи тајку,</l> <l>Да ме |
{S} Стала би, па би гледала како играју и зевала од времена на време.{S} Али би ипак кришом пра |
енат (<hi>доњи</hi> дом бар!), — морају и бити забринути.</p> <p>Све то пролази и хита свак на |
дала, и по погледима, којима је сретају и испраћају, а и по песмама, у којима се име њено споми |
.{S} Кад год ту тако стану, увек питају и моле да им се да штампан ред игара, питају где је гар |
па до Манулаћеве куће, и да их запитају и затраже да отворено кажу шта мисле с девојком — па ку |
мрак догурају у свој дућан; ту свраћају и танки практиканти и дебели лиферанти, који обично пра |
ер њих има ипак највише.{S} Ту свраћају и они крупни трговци што тргују с Бечом и Цариградом, и |
кво место, с којом се обично деца смеју и забављају, а девојке се окупе око њега, па изјављују |
<p>— Женске ноге...</p> <p>Сви се смеју и мећу озбиљно на број 11.</p> <p>— Доста!{S} Стига! — |
па прекрилио све одаје, доксате, авлију и сав сокак; на све стране само оро видиш — једно, друг |
у ће да узме, а он каже: „Све по авлију и по сокак”.{S} Сви се смеју, и веле: „Лелее, лудо је, |
један трговац, а не кута паре по авлију и по таван, како, ете, мачка што си кута...{S} Стаде пр |
Зато је нашао неког адвоката буџаклију и замолио га да се заузме, рече, за праведну ствар и да |
и исправио.{S} Није падао у меланхолију и сентименталност, него је одмахнуо руком и рекао: „усп |
лио је Ману као једног доброг занатлију и причао им како је лепо живео с оцем његовим, покојним |
она се диже и оде, а Таска скиде шамију и раскомоти се, па седе, и тек сада, кад се удобно наме |
улицама.{S} Сутрадан је позвала Уранију и Калиопу, решена да учини још једаред, последњи пут, к |
да седне.{S} Доносе кафе и чибуке, пију и срчу. {S}Паша заподева разговор и пита, Замфир само к |
Вика ме снајка, ете, заради нику тапију и ливаду...</p> <p>— Заради <hi>некосену ливаду</hi>, — |
ем как’в дућан, узеја је саг под ћирију и онај до њег’ што је дућан, па направија оди два један |
отов на сваку, па и најдрскију лудорију и будалаштину.</p> <p>Њега се, дакле, сада сетио Мане, |
чорбаџи-Замфирова, — онда дај полицију и жандаре, трчи по кућама и виноградима, враћај је кући |
<p>— Разбра’!... — рече оборених очију и дршћући Зона.</p> <pb n="107" /> <p>Као и сваки човек |
ани други шамар, он полако испружи шију и главу, погледа плашљиво око себе, <pb n="9" /> узе он |
збори!</p> <p>— Мори, брука по чаршију и по ма’але! — поче шапћући тетка Таска. — Она луда Док |
ал појешем, ето, што се поје по чаршију и по ма’але!...</p> <p>— Их! — викну калфа Коте и диже |
Ех, па зборе си...{S} Зборе по чаршију и по ма’але.</p> <p>— Туго, а што си зборе?</p> <p>— Ло |
<p>— Па млого ли си болна?{S} У чаршију и ма’алу неси искачала?</p> <p>— За какво искачање па з |
} Зар татко ти чорбаџија први у чаршију и код влас’ и при официри и инџилири, па може да носи п |
е, побратиме, да остану резил у чаршију и у свет, ете, те јагуриде чорбаџиске! — грди Митанче, |
там...{S} Туј ћу те закопам! {S}Чаршију и бели свет веће неће да видиш!{S} Како она кумрија — р |
ржи на себе, јер зна надмоћност и своју и своје куће над осталим другарицама и њиховим кућама.. |
стали.{S} И она наваљује на мајку своју и моли је да јој уступе ту малу собицу, ћилер, у коју с |
— увек би тада зажалио на судбину своју и на уређење у свету: <pb n="27" /> што је то Бог остав |
, он, који јој је претио и претњу своју и испунио.{S} Упропастио је, и она сада остаде на потсм |
ка краја.{S} По неколико се пута рукују и вичу: „Ај’ са здравје!”, али не пуштају одмах руку: д |
ође, а њега опет задрже, опет се рукују и веле: „Па поздрави се на стринку Кеву!” па опет руков |
стика попили, и Замфир у пашином конаку и паша у Замфировој господској кући!{S} И не један паша |
далеко!{S} Чује је и Зоне кроз ону меку и тиху септембарску јесењу ноћ, а већ пре тога стигао ј |
е, налик на папуџиске, па поваздан пеку и срчу кафу, или једу печене семенке од бундеве или кок |
другог зета по свом ћефу, и таку слику и прилику као што су Зона и Мане, мучно да би могао наћ |
ко.{S} Тетка Дока пије и кафу и мастику и уз то пуши као Турчин.</p> <p>Срчу кафу и разговарају |
" /> <p>Тек улети усплахирен пред мајку и почне испрекидано:</p> <p>— Нане, „Гиган” саг стаде, |
— одговори јој Калина. — Имам си мајку и брата... {S}Измећарка нећу сам!...{S} Сал при мајку х |
чорбаџи-Петраћов што напраји сас мајку и татка му!...</p> <p>— Што ће начиним?! ’Ајде и ти, па |
а седишта и остави рад и дућан на момку и шегрту и рекне им само: „Саг ћу сам туј!” па полети д |
ислио је о Зони и о вечерашњем састанку и разговору, о Манулаћу, о прошевини, о свадби њиховој |
традан потражио и нашао измећарку Васку и распитао се и сазнао све шта је и како је после одлас |
је неправду и неједнакост, и економску и политичку и социјалну, и смело се изражавао у кругу с |
—- ешек ниједан! ожени сас белосветску и изгуби душу сас другу веру, сас туј, што ти гу кажем, |
анина мајка Јевдокија, па је напослетку и сазвала једно веће - фамилијарно веће од родбине, већ |
и с књигом под мишком, бритвицом о куку и бригом за вратом, иду у групама, али не џавељају и не |
која је непомично лежала на миндерлуку и као да ништа није ни слушала ни чула. — Иди си, дете, |
уштисмо?! ’хоће да ни напраји нику муку и резил!{S} А лудо је, лудо — па сто оке је лудо!! — Де |
уштају одмах руку: држе га дуже за руку и све нађу понекога да поздраве, „Па поздрави се на мај |
миљену игру Манину.{S} Мане узе за руку и поведе на игру младу лепу Калину, комшиницу своју, је |
о да изгледају веће.{S} Држе се за руку и једу кокице из кецељица својих; стоје и смешећи се гл |
ање и љубљење; и он опет љуби их у руку и извлачи своју руку, а оне опет: „Па поздрави се, ете, |
он, оном својом прошевином сву ту бруку и невољу и натоварила на врат.{S} Зато јој све потанко |
више?!...</p> <p>Неје спроти трговачку и чорбаџиску кућу... — умеша се тетка Таска, која се до |
и неједнакост, и економску и политичку и социјалну, и смело се изражавао у кругу свом, у кафан |
а тетка Таска узела је на себе ту тешку и части пуну дужност да опет избије из Зонине главе Ман |
није ни за какав посао — зато узе пушку и оде у поље, да се разоноди мало.</p> <pb n="184" /> < |
иђаре, па се огледа на великом огледалу и хода по соби...{S} Једнако намешта ту собицу по својо |
сподство и да и сам тражи лека томе злу и <pb n="172" /> невољи.{S} Док је малодушна женскадија |
алнији лек сваком уопште друштвеном злу и мани. {S}И он је био спреман на сваку евентуалност и |
и као мало потсмешљиво по овом шаренилу и весељу; гледа, као да јој је дуго време.</p> <p>Циган |
— говораху често мештани, хвалећи силу и моћ чорбаџи-Замфира.</p> <p>А та сила долазила је од |
такорећи, несувремене погледе на школу и писменост у односу на наш женски свет, ипак, баш у ис |
што пара скупи, да после купује кудељу и кускуне...</p> <p>Тада се једва једном разведри и син |
са доксатом обраслим у ладолежу, хмељу и виновој лози.{S} Пред кућом пуно шимшира, а међу шимш |
ама што казују да играчи додирују земљу и да се ипак на земљи налазе!...</p> <p>А као што је би |
својом прошевином сву ту бруку и невољу и натоварила на врат.{S} Зато јој све потанко исприча и |
ао овај свој садашњи занат.{S} А шта му и треба више?{S} Млад је, здрав је, грлат је; има јасан |
} И сад, какав је био Ђорђија, такав му и син Мане, тврдила је тетка Таска и уверавала Зону.{S} |
ељи Манини; они га жалили и замерали му и заташкавали „бруку”, ови ликовали и ширили даље тај г |
еб’ — таг ће гу зар верујеш. „Однеси му и овој, — рече ми Зоне, — и питуј га: е ли је било јошт |
како и татко ти што беше. — Припрети му и самим владиком. — Мори при деда-владику ћу искочим на |
в домазлук; Дику Грнчарску наговести му и рече за њу врло много лепих ствари: како је здрава, в |
е.{S} Он беше развио ону свилену мараму и гледаше у њу.{S} И тек кад му приђе Ајша с дахиретом, |
мали трофеј била је и она песма о њему и лепој Катарини и она нова игра,, која се уз ту песму |
а „шпаркаса”), па се дуго огледа у њему и прћи своје румене уснице и мали носић.{S} Или обуче м |
А да је прича углавноме порасла у обиму и детаљи јој се умножили, — није нужно ваљада ни спомињ |
ија.{S} Па ја онда треба да крадем срму и сребро, па да могу конкурисати с њима...{S} А мени от |
еб’, Зоне, да <pb n="111" /> кујем срму и сребро и злато, — теб’ да накитим!{S} Да те нагиздим, |
рочито главе прву, четврту, шесту, осму и дванаесту.{S} У том дефинитивном облику дајемо је и у |
и грбину, самарице доста”; та и за Ману и женење његово ласно...</p> <p>— Може, ама спроти себ’ |
другог како играју.{S} И сви само Ману и Калину гледају; сви их гледају задовољно с пријатељск |
сла паре у шаку, па се забленула у Ману и застала одмах на улазу у дућан.</p> <p>— Што искаш, ш |
и оданде једнако гледа нетремице у Ману и чека кад ће поручити ону његову (или боље рећи, њихов |
играју, а није испуштала из очију Ману и Калину; гледала је како играју, како је Калина снажно |
e> на жици G, свира сада у неку олупану и изгужвану трумбету, какве се могу видети и наћи под б |
ци.{S} Он јој је чувао од живине тарану и резанце, спремане за зимницу, кад се то сушило у авли |
.</p> <p>Сврате се ту понекад и застану и неки вредни професори, спајајућ’ пријатно с полезним, |
свој посао, или седи у отвореном дућану и чека сефте и муштерију, да пазари, и да превуче пару |
<p>Тишина.{S} Замфир разгледа по дућану и изјављује од времена на време своје и чуђење и задово |
ка, а упрла испитивачки поглед у Ташану и доњу усну истурила као ћепенак.</p> <pb n="142" /> <p |
ани би он прво оца опомињао да се дигну и иду.{S} С кокошкама је легао, с петловима устајао.{S} |
пашина мајка, примам си чес’ и од једну и од другу, ама си мислим у мој памет: „А, рипчики!{S} |
ко у појединостима.{S} Јевда му спомену и изређа имена свију девојака.{S} Спомену му Фрузину Ма |
ечима, којима је увредила једну искрену и њој тако предану душу човека који јој сада опет у маш |
е и стрине боље и да нису, јер чим зину и отворе уста, оне јој само позлеђују ране својим хукањ |
ледњи пут, кораке у обе куће — у Манину и Манулаћеву.{S} Замолила их да оду — Уранија до Манине |
ах испуњена.{S} Она је чисто умела сину и мисли његове погодити; чим би само помислио и у себи |
и свршило није.{S} И љута на невештину и јавашлук Манин, крене се одмах из тих стопа Мани у ду |
и постепено, онако, што рекли, по чину и господству.{S} Најраније се кренуше на рад баштованџи |
са темеље старога хана и сасипа прашину и црвоточину са плафона на веселе госте...{S} То се Ман |
се беси о ону криву дафину!... — викну и удари у плач, а за њом одмах удари у плач и Ташана, м |
/> узе ону зечју ногу и минђуше, шмркну и продужи посао и не размишљајући баш много зашто је до |
ек-антерију у башчу?!...{S} Хм, — хукну и духну љутито на нос и заврте главом Коте. — Куде си г |
ину, једно комшијско девојче, а на Зону и не погледа више.{S} И како је ова била кокетна, поузд |
>Тако и ураде.{S} Дође зет Гопе по Зону и одведе је.{S} Али је несрећа била то што је она песма |
севдах; па такој је”, рече, „и сас Зону и Ману”:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi>, рече, немаме |
аном окадила одају, и клекла пред икону и на грчком језику бацила анатему на све, а највише на |
S} Чим девојче почне да гризе доњу усну и терзија јој почне да мери и шије фустане — она је за |
ми ти казујем!...</p> <p>Јевда уздахну и одобраваше главом, па додаде:</p> <p>— Мину старо вре |
а-Таско!...</p> <p>А бата-Таско уздахну и прихвати:</p> <p>— У старо време се знало, бре брате, |
стаде удовица и посвети се сва неговању и васпитању сина свога, који је био сушта слика и прили |
а, — да сеириш и да видиш једну убавињу и лепотију оди девојчики!...{S} Мори, у пашине сараје, |
м у суд... — вели Замфир правећи цигару и мећући је у <pb n="176" /> једну муштиклу.{S} Повуче |
Повуче неколико димова, па баци цигару и врати муштиклу у футролу. — Ете, тој си је, алис што |
акао би своју табакеру, направио цигару и пуштао густе димове и дуго и дуго занет у мисли гледа |
недељу после подне, при помисли на игру и ашиковање.</p> <p>Дођоше већ и Цигани.{S} Чувена друж |
— И морао је најзад и Мане прибећи перу и писању, том новом оружју, како кажу, и написати једну |
мало поодмори.{S} Тада би узео тамбуру и отишао у лојзе, или пушку, па отишао мало у лов.{S} И |
Турци не чују, — песме о младом кавуру и о Зејни некој!{S} Тада га обузима слатка сета, и стар |
што трче — по том истом закону ваљда су и Манчу све девојке гледале и све се заљубиле у њега, а |
погледају конак, дворе његове, који су и виши и лепши и од самих пашиних!{S} Кућа му је била у |
него Манулаћ.{S} Међутим, и они који су и мислили да је Манулаћево масло све то, баталили су ту |
а је све брујало по граду.{S} Читали су и пријатељи и непријатељи Манини; они га жалили и замер |
ј синији, и као давно што нису, јели су и слагали у се полако и натенане читав подруг сахата.{S |
, и Мане и мајка му Јевдокија волели су и неговали цвеће.{S} У кући је било и голубова и гугутк |
талих задатака другова његових: били су и дужи и једрији, <pb n="151" /> пуни смелих, оригиналн |
или да се из слободе брани?” мислили су и разговарали грађани.{S} Али, <pb n="139" /> кад су га |
ране својим хукањем и кукањем: како су и оне девовале и <pb n="170" /> ашиковале, али тога чуд |
у; Таска и Дока, те две тетке, вешто су и фино удаљене, да не би шкодиле ствари која се тако ле |
/p> <p>— Поскочи, дете, до чорбаџи Тасу и рекни: „Вика те стринка Јевда; искочила, рекни, голем |
у они што свако вече сруче пазар у кесу и носе га кући; под једним пазухом носе кесу а под друг |
„Ми ће си у лојзе искочимо!” Па понесу и шта ће да поједу и шта ће да попију — нико паре њихов |
— не могући се ни сам снаћи у том хаосу и лавиринту од најразноврснијих противречности — што се |
си оно моме Еврејче, што си чешља косу и клне мајку си што гу роди да је Еврејка...{S} Ете, на |
избаце, што се после запамти, остане ту и циркулира дуго као нека пословица...{S} Али ипак, кад |
8" /> и Ленче оно Кубеџиско.{S} Беше ту и оно Зоне Замфирова; ама оно си, како чорбаџиско, беше |
ило у присуству пет жена (рачунајући ту и Доку), од којих су две — Таска и Дока — биле савршени |
у: у дуету, терцету, квартету, квинтету и тако даље.{S} Певали је и шегрти и тамбураши! — Ту се |
и остави рад и дућан на момку и шегрту и рекне им само: „Саг ћу сам туј!” па полети другим пре |
иста вирио кроз плот у чорбаџиску башту и уживао у призору описаном у песми.</p> <p>Кад Поте не |
кад има наш ‘ранитељ, наш геџо, — имаћу и ја.{S} Дај једну кишицу, дај Божји благослов оном вес |
ило у башти, јер она се старала о цвећу и залевала га.{S} Скоро свако доба године имало је свој |
браја и скутаја на куп за онуја несрећу и роспију аустриску, Кермину!...{S} Капетал бре један!. |
о да се наиграм”.{S} Играју сви; кликћу и подврискују уз она силна ћеманета, зурле и дахирета.{ |
ана, чорбаџи-Замфир нерадо оставља кућу и слабо излази у чаршију.{S} Ту седи и пуши, пије кафу |
Зато му је ноћас претресла дућан и кућу и нашла, веле, два пуна корита лажних дводинараца, па ч |
а дућанску!...{S} Ударија баксуз у кућу и дућан; а пазар мисечни стаде кол’ко пре недељни пазар |
у чаршију.{S} Ту седи и пуши, пије кафу и амберију, одатле наређује и саветује и грди, али и ка |
одговара; чини се љут, ћути, срче кафу и пушта димове, густе димове, и гледа кроз прозор устра |
ле као мушко.{S} Тетка Дока пије и кафу и мастику и уз то пуши као Турчин.</p> <p>Срчу кафу и р |
кочи се, дете, умем си ја да пијем кафу и без теб’! — рече и извади табакеру, па стаде завијати |
уз то пуши као Турчин.</p> <p>Срчу кафу и разговарају о удавачама, за које су нашле да би могле |
више, као црна ноћ, све више омотаваху и притискиваху болну душу његову, докле га из тих мисли |
аџи-Замфирову кућу, — и они је нападаху и одрицаху се сродства с њом.{S} А тек како је било Зон |
нујући да на тај начин добија и у новцу и у времену: пиво је скупље, а вино јевтиније, и, што ј |
рин... фукара...{S} Метне си краставицу и пол лепињу под мишку, — тој му ручак у дућан...{S} А |
ате и дигну поручена кандила, кадионицу и петохљебницу, па никако да га нађу: нема га, као да ј |
екој команди, у густим редовима поскачу и главачки бућну у воду, — тек тада трза се Мане и глед |
од патосом, и ухапсила их све — и Манчу и калфе и шегрта Поту.{S} Неки су га чак чули, кад су п |
него се љути; планула, па скида папучу и полетела на њих да се бије, а Мане скочио и зауставља |
ли?! — плану Дока и скиде једну папучу и стеже је. — Рушка нек’ си искочи!{S} Каква му је она |
рекао му адвокат пружајући келнеру чашу и питајући га која је. — Ти памти...{S} Је л’ седма?{S} |
опажено, иако их оне из кола багателишу и сматрају их за аџамије и да ништа не знају.{S} Варају |
ликом већ помало моћи и завирити у душу и скривене осећаје Зоне Замфирове.</hi> </p> <p>Али сад |
си, жива ти ја, што је!</p> <p>- Сараф и банкер...</p> <p>— Е, сараф!{S} Како може сараф девер |
ирам си, убаво разбирам. {S}Теб’-ти кеф и мило и наводаџија си за онога зевзека чорбаџи-Јордано |
ио гласом још више. — Има си човек кеиф и на ништо што је полоше... научија се...</p> <p>— Ха! |
и</hi> отоичке рече: „Има си човек кеиф и на ништо полоше... научија се!” Виде ли?{S} Не чури м |
и смеје се на ексер, а на девојку одмах и заборави...{S} И он је сад ту, дошао и он на овај џум |
неки начин и лек злу.{S} Зато су одмах и нашли да ће бити најбоље да брзо сврше ствар.{S} Што |
бама, пуно света.{S} Врева велика, смех и кикот, гурање и псовке; пукне шамар или прсне која те |
и толике лаковане плитке ципеле, да их и радним даном, по киши и блату, носи!...</p> <p>Но тај |
истина, али га ипак брани, зауставља их и вели им: „Мори, ћорави ли сте, што ли, ћорче ниједне? |
тарије и да им сама понуди и опомене их и да им миг за прошевину.{S} Ако што мисле, нека се, — |
едала их Зона, али замало; заклонише их и захватише међу се гомиле веселе омладине...{S} Похват |
ало крај група сељанчица, заустављао их и питао их како су задовољне с берићетом и кад ће бити |
он се склања и бежи испред потсмешљивих и пакосних погледа света.{S} Већ било венчање, прошао р |
="149" /> и пушкарања; било је и мртвих и рањених, а међу последњима и сам стари несрећни отад |
помислила.{S} Бранила се од тих многих и свакојаких мисли. — Леле тугооо!{S} Истин’ рекоше кој |
и лакше него код оних виших, богатијих и ученијих.{S} Али зато и нема ту оних силних маторих м |
ића, па чак и снесених јаја и од својих и од туђих, комшиских кокошака, и то све без икаквог ду |
мака и девојака; девојака и чорбаџиских и сиротињских — прве да убију време, а ове друге да се |
ра и срме; има и старих грчких, римских и српских новаца — бави се нумизматиком, и стога чак др |
о је тако трајало неколико дана, тешких и црних дана, а затим, мало помало, <pb n="31" /> па се |
<pb n="151" /> пуни смелих, оригиналних и слободумних мисли, тако да је већ и због тога немогућ |
еле ноћи бди над имањем и чашћу уморних и заспалих грађана...{S} Почеше се разилазити и с „ниша |
</hi> </p> <p>Манулаћ је био син чесних и богобојазних родитеља, Јордана и Персиде, и никада ва |
весељак — и тако је мајстор Мане од њих и добио онај надимак: чапкун-Мане...</p> </div> <pb n=" |
аспростирање узнемирујућих (и истинитих и лажних) гласова него неки лист који се растура у десе |
тешио да је такав журналистички хлебац и да служиоци истине у свету редовно најгоре пролазе.</ |
} Бреее, овој ће куче искочи по-трговац и од татка и па од татка на татка му!...{S} Ама да чује |
ослови одазивају на дужи пут у Лесковац и околину — да купи пропалу вересију, од које, ако што |
баџиски сталеж и сасвим постао плебејац и демократа. — Е много ми ћеф да ти помогнем.{S} Ти си |
табакеру, отвори је, лизну десни палац и извади један папир и дуван, у који хукну, па поче сав |
на, кад је први пут обесио златан ланац и сахат, Манулаћ се осетио сасвим мушко.{S} Чак је, про |
!” Па си сас оно сикирче обијем катанац и улезнем у сопче...{S} А у собу, што ће да видим: мој |
Манулаћ допадао, иако је син и јединац и једини наследник његовог иначе доброг пријатеља, то ј |
улаћа.{S} С њим је био задовољан и отац и мајка још од најранијег детињства његовог.{S} Отимали |
о чорбаџиска, богаташка ћерка, њен отац и начелник овако — и ту метну један кажипрст крај друго |
ари у плач, а за њом одмах удари у плач и Ташана, мајка Зонина, и све остале тетке, ујне и стри |
тако је био добар и певач, ловац, јахач и весељак и за друштво човек.{S} Кад год би свршио кака |
оди туј несрећу може да је искочила реч и сокак-лафови тија, убија гу Господ!</p> <p>— Срето’ с |
то збори!{S} Иди си! — упаде Гена у реч и повуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом да си идемо! |
би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се да слобода, исто као ни канаринка кад би је |
се томбола отпочети, а она не може, баш и кад се сви скупе, док не дође неопходни и потребни На |
а пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би он сам хтео: што је он једини конзерваторист м |
то место.{S} А најпосле, ако јој се баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајда што ће се нек |
води оро.{S} И, за чудо, па некако баш и изгледа на коловођу!{S} Или се то, можда, само очи на |
дан било...</p> <p>А тако је некако баш и било.{S} У кући Замфирово| доиста је било нешто тужно |
м један дан на куп у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега Манчу, па да ти, како |
-Дока одлазећи. — Мори, саг да ги искаш и ону њину дрту тетка-Таску, да се с њума ожениш, па и |
оманди, домине, карте, табле за шеш-беш и питају га где се толико задржао.{S} А он се извињава |
ко ће пут па тија исти речи да ми кажеш и збориш?...</p> <p>— Што, не верујеш, бата-Мане?</p> < |
тим!{S} Да те нагиздим, та да се сјајеш и светлиш како у цркву света Богородица Тројеручица!... |
а увређен Мане, — таг ће скоре да чујеш и за <hi>моје знање</hi>!...{S} Ће ме неки убаво запант |
закунеш?!... {S}Закуни се, де ако смеш и можеш!...</p> <p>— Ама де, несам, нане... ете... лова |
еш, па како селска невеста ће ги обучеш и одиш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бре, научи да с |
6" /> ченгије, а он си пије како дервиш и арчи си ма’л сас оне несреће!...{S} Тури си нож у сто |
за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеириш, па... ако што неси мушко...</p> </div> |
и сас мен’...{S} А саг ће убаво и видиш и разбереш зашто ти, демек, тој тол’ко дуго зборим!{S} |
невоља?...{S} Ама, саг, саг да гу видиш и чујеш што си твори и збори!...{S} Слушај што ти збори |
никад; ради, удубио се у посао, мислиш и на ручак ће заборавити при тако силном послу, па се з |
оже да се осамне”, та и ти да се ожениш и без њину Зону!...{S} Мори, „док си имаш грбину, ће на |
искочиш, — салете је Дока, — да сеириш и да видиш једну убавињу и лепотију оди девојчики!...{S |
ан на куп у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега Манчу, па да ти, како и мен’, |
нине — природна и логична последица још и карактера његовог, и ашиклиске, тако да кажем, тактик |
а Замфира, који се данас стога зове још и хаџи-Замфир.</p> <p>Али хаџи-Замфир имао је још једно |
н био, и што тако, хвала Богу, није још и ту срамоту доживео да му се сав свет смеје!...</p> <p |
дакле, сада сетио Мане, а сетио се још и тога да Митанча ужасно мрзи чорбаџи-Замфира, јер је о |
иш свирачима?...{S} Онај Манулаћ би још и могао повести коло, али пас — баш никако!... „Леле, п |
едне седефли кутије, која јој служи још и као нека мала „шпаркаса”), па се дуго огледа у њему и |
па као свака ванредно лепа, а уз то још и богата, била је размажена, пуста, немилосрдна, готово |
преко целе године.{S} Пред кућом су још и два стара, граната и лисната шам-дуда, неколико дуња |
и.{S} А тек по одајама!{S} Какав раскош и какво шаренило!{S} Ћилими пиротски и ћипровачки, анго |
Лелеее!{S} Што се напраји оди наш варош и оди девојачки у сагашњи земан!{S} Тугооо!{S} Нема виш |
неки Миле, назван Мазни, највећи кицош и мераклија у свој махали, ако не и у свему граду, — а |
ли сте? — запита их затварајући леђима (и већ осталим) врата за собом. (Да би се, дабогда, тахо |
еш ли, бре, ако дофатим саг ове нал’не (и показа му силне налуне пред вратима), све ћу ти ги фр |
рашније за распростирање узнемирујућих (и истинитих и лажних) гласова него неки лист који се ра |
дговара пелтечећи: „Не-не-не може!{S} И-и-ич-не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, |
uote> <l>Игра оро код гробљиште,</l> <l>И у оро Катаринке,</l> <l>А до њума млад наредник,</l> |
,</l> <l>Дробне си солзи ронеше,</l> <l>И жалну песну појеше,</l> <l>У песну мајку колнеше:</l> |
<l>Тешко дољи куд се вода слива</l> <l>И девојци која сама дође!</l> </quote> <p>И тако прошла |
бар пазар свршио).</p> <pb n="78" /> <p>И после неколико таквих тешких дана и такве душевне уту |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И код тако лепог живота и слагања, како је морало бити |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И наслутила је.{S} Тетка Дока полете одмах право у Замф |
чуо да сам испрошена? </l> </quote> <p>и оне још страшније речи:</p> <quote> <l>Је л’ ти жао ш |
девојци која сама дође!</l> </quote> <p>И тако прошла читава година — век читав за Зону, на кој |
оносити Замфир прима у свој род!</p> <p>И успео је чорбаџи-Замфир код чорбаџи-Петракија!{S} Јер |
оје ни за које новце не продаје!</p> <p>И сад се, као што већ рекосмо, кренуо у нади да ће можд |
е!{S} Чети си свет, па се смеје!</p> <p>И доиста беше изишла једна подужа белешка о мајстору Ма |
а поноћ црним и топлим очима!...</p> <p>И другу игру, опет, „Јелку тамничарку”, играли су, једн |
ом закону, пошла и мала Зона!...</p> <p>И мала Зона није знала шта је то; није ни слутила шта ј |
јави видети га и као девера!...</p> <p>И да се само Мане питао и од њега само да је зависило, |
маслом неће га моћи појести!...</p> <p>И одржа реч!{S} Написа тако, да је све брујало по граду |
што се у свету временом мења...</p> <p>И сада се изменише прилике и улоге.{S} Сад је Манча гле |
ло да је Манулаћ хтео да кине...</p> <p>И то је ваљада једини несташлук и ђаволство из Манулаће |
га једнако шапатом изговарао...</p> <p>И то је охрабрило Манчу.{S} И први пут, кад прође Васка |
’ и не искам, веће код хаџику...</p> <p>И док се ове домишљаху ко ли ће то бити, отворише се вр |
рине, које се десиле ка окупу...</p> <p>И одмах навалише на Зону све сложно, и не оставише је н |
д родбине, веће постаријих жена.</p> <p>И оне се одазваше и дођоше.{S} Дође и тетка Дика и тетк |
једно до другог, Калина и Мане.</p> <p>И Зони дође нешто тешко.{S} Наслонила се на Гену, друга |
ће урадити онако како она жели.</p> <p>И тако је тај испад у новинама имао за последицу да се |
није, мислим, нужно ни казивати.</p> <p>И сви су се надали и свакога дана очекивали да се појав |
и поручио и богато му исплатио.</p> <p>И кад је тачно извештен био да је Мане све то чуо, и ка |
м?! — Па скине фес и брише чело.</p> <p>И трећи чибуци и треће кафе дођоше, а чорбаџи-Замфир те |
оји све знају, али неће да кажу.</p> <p>И то је дало повода свакојаким нагађањима, тумачењима и |
о их пева, не зна о коме певају.</p> <p>И данас, још овако стар, воли хаџи-Замфир да задене по |
онови реч <hi>оскудација...</hi></p> <p>И сад тако паметно дете, које је тако много обећавало в |
травица и творца и предмет те песме! {S}И то вам ни писац не уме казати, јер то ни сам не зна, |
губиш си младос’ са селски звери... {S}И ја ти се с татка живувашем алис како с брата...{S} Ел |
и сви укућани већ давно су код кућа. {S}И никога по улицама не беше, само што ноћни стражар дал |
сваком уопште друштвеном злу и мани. {S}И он је био спреман на сваку евентуалност и непријатнос |
шкама зноја, једнако гледаше за њом. {S}И кад уђоше и замандалише високу капију, још се из чорб |
А Јевда ћути, трпи, и плаче кришом. {S}И то је тако трајало неколико дана, тешких и црних дана |
ом, које је и онда тако исто мирило. {S}И све док цвета дафина, оно неколико дана, чорбаџи-Замф |
инама:</p> <p>— „Таљигаш”, реци Прока, „и вешерка Соса живе на очиглед света и полиције невјенч |
ече, „и са севдах; па такој је”, рече, „и сас Зону и Ману”:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi>, р |
е и бруку, а некој сас здравје”, рече, „и са севдах; па такој је”, рече, „и сас Зону и Ману”:</ |
ко; стеже му се срце и помисли у себи: „И у чем нисам бољи од овога зевзека Манулаћа, — и она о |
да је испало сасвим по оном народном: „и курјаци сити и овце на броју“, или, још боље, по оној |
ојче!...{S} Та што па да ти је за тој? „И без петли може да се осамне”, та и ти да се ожениш и |
S} Зони остаде име <hi>„побегуља”</hi>, иако је враћена; јер то што је враћена није још значило |
одљути: никако неће ни да чује за њега, иако је већ нестало узрока свађи између оца и сина.{S} |
врло незгодна: увек би понешто лупила, иако је нико питао није, и често би тиме друштво у непр |
м, и оним великим и оним другим мањима, иако има у џепу оно своје мало огледало; сваки час плет |
е.{S} То му је из детињства добар друг, иако нешто млађи од њега.{S} Толико су лепо живели, да |
, него оне.{S} Ах, тај смех страшан је, иако га сутрадан нико неће чути!{S} Па и она матора тет |
епи Перица, прави им цигаре и кибицује, иако се он и не разуме у шаху.</p> <p>Долази најзад и д |
јавних гласила ни речи зуцнути о томе, иако штампа постоји, иако смо се ми крвавили и по апсан |
чи зуцнути о томе, иако штампа постоји, иако смо се ми крвавили и по апсанама трунули, и коске |
је, и издалека му падале у очи.{S} Али, иако ју је увек видео, није је увек и погледао. {S}Кад |
<milestone unit="subSection" /> <p>Али, иако је хаџи-Замфир имао тако строге и, такорећи, несув |
уго није могао склопити ока ни заспати, иако је то желео и одагнавао мисли.{S} Неки полусан и п |
ижно спава, јер је легла мирне савести, иако га је синоћ онако љуто и немилосрдно увредила...</ |
и не би било ни речи у овој приповетци, иако јој је име у наслову, јер Мане би рекао: „други со |
ноћ...</p> <p>Весеље се продужило ипак, иако је Ајша тужна била.{S} Још се певало, свирало и бе |
} Он је човек млађи, светски, сувремен, иако носи фес и траболос пас, — па ваљда ће од њега што |
кад досад — стоји још једнако затворен, иако је већ мало подоцне, јер је већ давно прошла многа |
јер му се никако није Манулаћ допадао, иако је син и јединац и једини наследник његовог иначе |
ћи крај њих, а сад их није ни приметио, иако су се кикотале гласно и гуркале се пролазећи <pb n |
може отети погледу и остати неопажено, иако их оне из кола багателишу и сматрају их за аџамије |
а му Ташана (од које се чорбаџи-Замфир, иако је три паше сургунисао — ипак прибојавао помало); |
ијархалан и срдачан. {S}Чорбаџи-Замфир, иако је поносит и силан у чаршији и међу Турцима и међу |
Мане, и у оном одушевљењу испали пушку, иако су били већ на самом улазу у варош, где их је Гмит |
ољу крушку уграби” имала цмољу мужа.{S} Иако су Замфира варошке жене немилосрдно критиковале зб |
и зато мало раније затварају дућане.{S} Иако су мало грамзиви за парама, али они воле и рахатлу |
једва дочекали да га узму на решето.{S} Иако стари Замфир не само да ни речи није никоме просло |
меном чапкун-Мане или Манча, који је, — иако ова приповетка не носи његово име као наслов, — ип |
е запевао и испевао ту песму, увек би — иако је био жустар и вредан мајстор — увек би тада зажа |
држе много на себе и на лепоту своју — иако лепа, изгледала врло глупа!{S} Промени се, као и с |
веле: „Море, па има си човек и дућан!” иако је том човеку тек осамнаест година, а дућан му мал |
ила игра, дође и њој воља да поигра, па иако је чорбаџиска ћерка, па макар и отрпела резилук ка |
н речи коју је доиста сад први пут чуо (иако се сваки дан тужио како „нема старе године и стари |
та композиција још понајбоља!...</p> <p>Иако је пакосно и заједљиво то било, било је, на жалост |
поносио само муштиклом коју је извезао Ибиш-аги, или табакером у газда-Гана, или сребрним прст |
, називајући га с багателисањем „Зевзек-Ибраимом”.{S} Кад је дошао, казао је „Помози, Боже!”, ј |
оде и чашицу мастике, а друга — леген и ибрик и танак пешкир.{S} Он би се умио, обрисао руке и |
човек може да види!{S} Ту силни легени, ибрици, сахани, сребрни шавдани, тепсије и синије по ме |
нека се Зона сети оне речи која вели да ивер не пада далеко од кладе, и: што мачка омаци, да то |
Татко кој ти беше?...{S} Ђорђија! {S}А иверка пада ли далеко од кладу?...</p> <p>А Мане му се |
ју дућане и износе мангале и мећу их на ивице тротоара, да се ћумур боље разгори.{S} Иза њих пр |
к питају и моле да им се да штампан ред игара, питају где је гардероба за ствари, одакле се пор |
<p>Отпоче оро.</p> <p>Одиграше неколико игара, и „Криву бањку” и „Бербатовску” и „Тедену” и „За |
га не опази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, и блеђа но <pb n="118" /> икада.{S} Уста скупила, |
својим танким гласом, удевајући конац у иглу, терзијица Ваче Шаторче, и запита свога првог комш |
оне.{S} Зона више и не погледа на Ману, игра и даље и све гледа у Манулаћа чорбаџи-Ранђеловог, |
l> </quote> <p>Престаде замало песма, а игра траје и развија се још лепше и још бујније; чујеш |
ха наслонила...</p> <p>Свршила се и ова игра.{S} Одмарају се и играчи — неки иду „нишаљци”, да |
есма о њему и лепој Катарини и она нова игра,, која се уз ту песму играла, — а та је песма:</p> |
о образу, љуби и моли га и храбри га да игра.{S} И он се ухватио, па игра, сасвим по оном: „Как |
ане, и он ту, и он узима две таблице да игра.</p> <p>Келнер меће пред свакога шаку кукуруза, На |
мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и неће, а она га милује по образу, |
ио, или кад би отишао на друго место да игра, а ово оставио...{S} То је вређало њен женски поно |
а, па се брише јаглуком, кад се пустила игра, дође и њој воља да поигра, па иако је чорбаџиска |
о да престану Цигани.{S} Кад се свршила игра, повукао се до капије једне и брисао чело дуго.</p |
абри га да игра.{S} И он се ухватио, па игра, сасвим по оном: „Како играм да играм, само да се |
е таласа и шарени!...{S} Све весело, па игра, пева, пије и грли се, само он тужан повукао се не |
уста, и сва срећна пружа руку Ману, па игра с њим! {S}Не игра, него лети кад Мане поведе „Осам |
<p>Засвира се „Јелка тамничарка”, лепа игра, уз коју се и пева, управо уз коју се песму игра.{ |
е кришом гледале, нарочито недељом, кад игра <hi>оро</hi> на ћошку Шефтели-сокака.{S} Од свију |
Калоферлиски хан или на Бит-пазар, где игра оро; или у неку авлију или неки пошири ћорсокак, г |
аје уз свирку Цигана.{S} Мане стоји, не игра, гледа играче.{S} Гледа у Зону, види Зонине свилен |
е видела... па не мога да си седи да не игра, веће се уфати у оро и она...</p> <p>— Она ти каза |
кант Велибор, страстан шахиста, који не игра томболе, него само шах, и то с фармацајтским помоћ |
а пружа руку Ману, па игра с њим! {S}Не игра, него лети кад Мане поведе „Осампутку” или „Потрес |
} Понекад би долазила и до места где се игра оро, али никад сама, већ увек с понеком другарицом |
мацајтским помоћником Пајицом.{S} С њим игра.{S} И ти се људи тако страсно задубе у тај проклет |
че у чашире!</hi>” смеју се други, а он игра, па и њему смешно, али ништа не говори.{S} Смеје с |
капско, па отрче весело тамо где се оро игра.{S} Ту стану.{S} А обично и најрадије стану на как |
ле једна до друге, па гледају како свет игра.{S} Зона гледа равнодушно, уморно и као мало потсм |
коју се и пева, управо уз коју се песму игра.{S} Ту је игру јако волела Зона и због игре, а још |
играла, — а та је песма:</p> <quote> <l>Игра оро код гробљиште,</l> <l>И у оро Катаринке,</l> < |
ну Зонину игру „Јелку тамничарку”...{S} Играју и певају:</p> <pb n="120" /> <quote> <l>Нане, ка |
играм да играм, само да се наиграм”.{S} Играју сви; кликћу и подврискују уз она силна ћеманета, |
, и видела да се све отимају да до њега играју.{S} А Манча је био већ на гласу као момак и игра |
капско, Зоне Ставрино и Јоне Мамино, па играју и певају ону, омиљену Зонину игру „Јелку тамнича |
и томболе, коју сви радо и редовно овде играју, само мало доцније, кад се сви играчи скупе. {S} |
смешећи се гледају како момци и девојке играју.{S} Гледе, и све виде, и ништа им се не може оте |
пударин; а по сву ноћ му свире Цигани и играју <pb n="106" /> ченгије, а он си пије како дервиш |
отле проводе време како ко зна.{S} Неки играју <pb n="132" /> жандара, неки домина, неки „шеш-б |
еђу играче.{S} Цигани свирају, а играчи играју и певају:</p> <quote> <l>Нане, кажи тајку,</l> < |
места.{S} Стала би, па би гледала како играју и зевала од времена на време.{S} Али би ипак кри |
вик, кад их видеше једно до другог како играју.{S} И сви само Ману и Калину гледају; сви их гле |
из очију Ману и Калину; гледала је како играју, како је Калина снажно и грчевито ухватила руком |
на више није играла. {S}Гледала је како играју, а није испуштала из очију Ману и Калину; гледал |
уљају, а други им певају, а други онамо играју, а Цигани им свирају.</p> <p>Скупио се свет.{S} |
ли тако са шахом, како задубљени у игру играју њих двојица шаха, а трећи, лепи Перица, прави им |
се ухвати до Калине.{S} Зона више није играла. {S}Гледала је како играју, а није испуштала из |
је му то ни требало, јер Зона више није играла; остала је и само гледала.</p> <pb n="74" /> <p> |
ој!“</p> <pb n="57" /> <p>Зона још није играла у ору нити се љуљала на нишаљци — она је само гл |
тада на белу своју руку, а другом би се играла са дугим и бујним курјуком својим, гледајући сво |
прилике овде у месту.{S} Зато се само и играла са сваким, тек колико да ужива у триумфу.</p> <p |
а нарочито Манине погледе!... {S}Не би играла, али кад виде Калину како је срећна и како се за |
и и она нова игра,, која се уз ту песму играла, — а та је песма:</p> <quote> <l>Игра оро код гр |
И другу игру, опет, „Јелку тамничарку”, играли су, једно до другог, Калина и Мане.</p> <p>И Зон |
лио.{S} Пио би, а чочеци би му певали и играли и вили се пред њим до зоре, а он их, расположен |
доцније.{S} И место на коме су малочас играли и кикотали и подврискивали остаде празно и пусто |
асало коло и игре, а „Јелке тамничарке” играло се неколико пута до „Шарен-ора”.</p> <p>— Ама са |
вало, свирало и бесно и страсно чочешки играло, и Мане седео, у дахирета богато спуштао, али ни |
па игра, сасвим по оном: „Како играм да играм, само да се наиграм”.{S} Играју сви; кликћу и под |
ухватио, па игра, сасвим по оном: „Како играм да играм, само да се наиграм”.{S} Играју сви; кли |
/l> <l>Јелке, зулумћарке!</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Престаде |
> <l>Јелке зулумћарке!...</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Опет уму |
од малопређашњег бурнога и бесомучнога играња.{S} Све лепша од лепше, а међу њима најлепша мал |
чорбаџи-Замфировој кући прави лом због играња Зониног, за које и стари Замфир зна, а још више |
ичу: „Уа, уа!” и сити гледања и његовог играња питају: „Ако ли, море, да му прикачимо на реп те |
кове, концерте, певачка друштва и школе играња, -— уопште дакле на све те ствари где се млађи с |
Почеше се разилазити и с „нишаљке” и с играња...{S} Све их је мање и маље.{S} Они даљи се рани |
quote> <p>Опет умукну песма и певање, а играње и даље траје уз свирку Цигана.{S} Мане стоји, не |
и цигару.</p> <p>— Ете за оно оро, и за играње, — изеде си резилак, ем знајеш как’в резилак!... |
али пас — баш никако!... „Леле, пшешко играње — има ли га у свет?!...” рече Мане.{S} Протрља о |
е све догађа.{S} И гледајући непрестано играње оне суклате Манулаћа, паде му тешко; стеже му се |
у: не прилега на чорбаџиску керку у оро играње по ма’але...</p> <p>— Е, а зашто па играше?</p> |
а чорбаџи-Ранђеловог, а кад Мане дође у игрању према њој, а она га и не гледа, него само пући у |
очима унаокруг колом.{S} И што се он у игрању више и ближе примиче к њој, све мање и ређе вади |
а се одриче тога: каже да је у то време играо томбула у Трговачкој касини, и позива се на сведо |
дед Манчин причао је да се још дететом играо под њим, и то под толиким истим! — Авлија је сва |
А Манча је био већ на гласу као момак и играч.{S} И мала Зона је још тад приметила да највише м |
ка он је најлепши био, а у колу најбољи играч, а према свирачима најгалантнији.{S} Увек је стоп |
алазе!...</p> <p>А као што је био добар играч, тако је био добар и певач, ловац, јахач и весеља |
у Цигана.{S} Мане стоји, не игра, гледа играче.{S} Гледа у Зону, види Зонине свилене шалваре и |
а руку Гену, приђоше и ухватише се међу играче.{S} Цигани свирају, а играчи играју и певају:</p |
ше се међу играче.{S} Цигани свирају, а играчи играју и певају:</p> <quote> <l>Нане, кажи тајку |
порци у Манчиним штиклама што казују да играчи додирују земљу и да се ипак на земљи налазе!...< |
шушљета кад виче, па зато га и не маре играчи томболе.</p> <p>Зато није чудо што је цела кафан |
Свршила се и ова игра.{S} Одмарају се и играчи — неки иду „нишаљци”, да се љуљају. {S}Разлеже с |
о, али свакидашњи и редовни посетиоци и играчи знали су шта му то значи, и сви су погађали и ме |
е играју, само мало доцније, кад се сви играчи скупе. {S}А дотле проводе време како ко зна.{S} |
а на број 48.</p> <p>— Фузија...</p> <p>Играчи мећу на број 87.</p> <pb n="134" /> <p>— Дидић! |
<p>— Светоандрејска скупштина...</p> <p>Играчи мећу на број 58.</p> <p>— Бонту банкрот... — раз |
која је некада била лепа, била омиљена играчица, а која се сада смирила, и зато сада нити иде |
м цвећем, које се откидало и отпадало с играчица!...{S} И Зона пође зловољно кући.{S} Осврте се |
усти прапорци и силно дирају у срце све играчице.{S} Мане је најчешће водио коло.{S} Само позов |
ање по ма’але...</p> <p>— Е, а зашто па играше?</p> <p>— Па теб’-те видела... па не мога да си |
последње од мен’, Ајшо, за игре што ми играше, за песне што ми појеше... за спомињување...</p> |
— Тој ти је последње од мен’, Ајшо, за игре што ми играше, за песне што ми појеше... за спомињ |
.{S} Ту је игру јако волела Зона и због игре, а још више због песме, која је њој много казивала |
{S} Дубоко у ноћ још се таласало коло и игре, а „Јелке тамничарке” играло се неколико пута до „ |
, а он их, расположен песмом, свирком и игром њиховом, бацао на крило тако силно, да би им папу |
и немио вечерашњи догађај, да свирком и игром заглуши буру која му је беснела у грудима — све м |
Манину.{S} Мане узе за руку и поведе на игру младу лепу Калину, комшиницу своју, једну пуку сир |
и на недељу после подне, при помисли на игру и ашиковање.</p> <p>Дођоше већ и Цигани.{S} Чувена |
управо уз коју се песму игра.{S} Ту је игру јако волела Зона и због игре, а још више због песм |
<pb n="73" /> <p>Па опет поче песма уз игру:</p> <quote> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наше с |
сликали тако са шахом, како задубљени у игру играју њих двојица шаха, а трећи, лепи Перица, пра |
својим: одмах је компоновао једну нову игру, „Апотекарско коло“, <pb n="69" /> које је посвети |
црним и топлим очима!...</p> <p>И другу игру, опет, „Јелку тамничарку”, играли су, једно до дру |
>Цигани засвираше „Потресуљку”, омиљену игру Манину.{S} Мане узе за руку и поведе на игру младу |
па играју и певају ону, омиљену Зонину игру „Јелку тамничарку”...{S} Играју и певају:</p> <pb |
даде им Мане знак да свирају даље исту игру, па приђе и ухвати се с леве стране до Зоне.</p> < |
А по ма’але пуца брука... искочила реч, иде прикажња, а ја у зем да пропаднем оди тија речи!... |
и урадио.{S} Казао је домаћима да иде; иде, вели, једно да се после силних брига одмори и разо |
овори француски, немачки, грчки зна.{S} Иде по господским кућама, курдисује клавире, свира из н |
икад није сама; а и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се да слобода, исто као |
ко је и урадио.{S} Казао је домаћима да иде; иде, вели, једно да се после силних брига одмори и |
свака се нашла увређена и дизала се да иде, па свака опет остајала.{S} Али све скупа ипак слож |
се вратио шегрт Поте скочи и диже се да иде.{S} Рђаво сам рекао „да иде” — полетео би он, како |
у Ташану!” — заврши Таска, дижући се да иде и обећавајући да ће она да прокљуви већ ко је проту |
о куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђу кућу туђој мајци, што неће више код мајке да |
је” три паше.{S} Па није требало ни да иде сам главом тамо. — „Сал дор чукне у тел у Стамбол — |
није се љутила кад јој је Мане казао да иде, да се нађе и мало проведе с друштвом.</p> <p>Те је |
диже се да иде.{S} Рђаво сам рекао „да иде” — полетео би он, како му је мило било.{S} И баш у |
дубоких џепова својих шалвара. {S}Сада иде поносито, држи на себе, јер зна надмоћност и своју |
> <p>— Ево ти овој! — рече Мане. — Зима иде, сас зимске руже да се закитиш! — рече и даде јој о |
оворише да сутра пре подне цела родбина иде у амам, где и тако нису одавно били.{S} И Зона ће м |
ј, побратиме, пусти ме да умрем!...” па иде даље другим сокаком, где опет тако нешто викне или |
си ја убаво, зашто: „куде си она топрв иде, ја се отутке враћам”, бата-Мане!{S} Зар малко пору |
ко је здрава, вита стаса, „како се, кад иде чаршијом, срамује, како и прилега на девојче”, како |
ла туцета неких тетака и стрина.{S} Кад иде, она се ломи у струку, ситно корача, а главу издиже |
а, љут, али он је обично увек љут и кад иде на чифлук и кад се с чифлука враћа. (За ово друго с |
њих, па се од силна чапкунлука ломи кад иде, а накривио фес на једно око. — „Ех, црна Јевдо, шт |
кчије.{S} Није више онако безбрижна, не иде сокаком па да је се ништа не тиче, не скакуће више |
ка, а они опет нису баш ради да им дете иде у гурбетлук, него би волели да им је ту на очима, и |
па недеља, погледам ја — а он си јоште иде у поцепане путине!{S} Чорбаџи-Петракија син, па си |
а!{S} Води гу, рече, — у <hi>Шам</hi>ће иде с теб’!</p> <p>— Ама, како да се женим, да си ’рани |
Ама <hi>она</hi> си неће да ћути, веће иде поза мене и збори сал, да чује чаршија. „Ако неје и |
!... ’Ај’ си дом!...</p> <p>— Кој да си иде дом?!{S} Ја ли?! — плану Дока и скиде једну папучу |
путине!{S} Чорбаџи-Петракија син, па си иде како измећар, белосвецки ники!{S} А зашто, море, ти |
магазу!{S} А кључ си тури у џеп, па си иде!{S} Куде си иде, што праји, кад се врће дом — никој |
уч си тури у џеп, па си иде!{S} Куде си иде, што праји, кад се врће дом — никој не знаје и не с |
осподин начелник, — по Мамут-агу (он си иде саг у Турско, а скоро ће се врне оданде), па да гу, |
која се сада смирила, и зато сада нити иде у апс, нити је мећу у песму; сад мирно и савесно но |
Уопште, код те средње класе са женидбом иде много брже и лакше него код оних виших, богатијих и |
а се креће љута, ништа му не вели, него иде школи.{S} А кад је Манча викне да понесе дади алву, |
дана — од последње славе Мачине — како иде без капе, чупав и гологлав, јер још никако не може |
а, па се ломи чапкунски.{S} Али једнако иде куд год га ноге носе, и тек кад натрапа на Пашин Ча |
отроши.{S} Чак му се и мајка љутила што иде тако без новаца, као да није чорбаџиски син!{S} А а |
его и сам Теслин телеграф без жица, јер иде право чак у небо). „Кад је већ”, говораху оне, „њег |
главу.{S} После три дана он је већ имао идеју о освети и задовољно трљао руке при помисли да то |
м, а све заради тебе, Зоне!...{S} У лов идем, <pb n="110" /> пушку не испалим!{S} Ништо не знај |
една што је...</p> <p>— Пушти ме, да си идем! рече Зона и измаче се, а Мане је задржава и вели |
за себе, а све заради тебе!...{S} Ја си идем, па... како оној говедо када се, ете, напасе од тр |
нем, кад ми па рекнеш: иди си, ја ћу си идем...</p> <p>— Е па, ете, казујем ти саг: иди си, пуш |
очи!...{S} Остави ме!...{S} Сама ћу си идем!...{S} Врни се!{S} Жива ти ја!{S} Ће ме види бата! |
и? — рече: „Нећу да ги носим; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, рече, — нећу! |
качак, ели кумита, та да си брез фенер идем преко сокак!...{S} А саг!...{S} Судија, бре брате, |
силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом да си идемо!...</p> <pb n="76" /> <p>Било је и време већ.{S} |
па што те питујем, демек, за доцна кући идење... знајеш, има тесни сокаци, буџаци, <hi>ћутеци</ |
ote> <l>Зашто, Сике, зашто под чадар да идеш? —</l> <l>Ако, дадо, ако, миралај ме зове</l> <l>М |
м!{S} Несрећо бећарска!...{S} Дом да си идеш! — повикаше и скочише све на њу. — Кој те је зваја |
вда, само да је скине с врата. — А саг, иди си па легни; преспиј си малко, Доке...</p> <p>— Ете |
може тој и да се помисли?!</p> <p>— Е, иди си, па ги питуј сама.{S} Они си такој зборе.{S} Џев |
...</p> <p>— Е па, ете, казујем ти саг: иди си, пушти ме! — рече Зона и измаче корак-два.</p> < |
ни си, ћу си останем, кад ми па рекнеш: иди си, ја ћу си идем...</p> <p>— Е па, ете, казујем ти |
је те ни срам!{S} Пи, какво зборење!{S} Иди си дом!{S} Несрећо бећарска!...{S} Дом да си идеш! |
{S} Не слушај гу, Калино, што збори!{S} Иди си! — упаде Гена у реч и повуче силно Зону за руку. |
тко и мајка зета?...{S} Црна Ташано!{S} Иди си па се беси о ону криву дафину!... — викну и удар |
као да ништа није ни слушала ни чула. — Иди си, дете, поскочи и рекни си по једно кафенце.{S} И |
више бити онај негдашњи!... — Хе, ’ај’ иди си, — вели јој, — па се поздрави на мајку...{S} Рек |
ону, да се опрости и с њом.</p> <p>— Па иди си у кревет, — саветује је тетка Таска, која је важ |
ући Мана кујунџије несрећа.{S} Она лепа идилска тишина претвори се у паклену досаду.{S} Јевда к |
па певајући „Зелен зекир, драго моје”, иду у поље, у њиву или у виноград...{S} Све су то биле |
ће и вечере.{S} Једни, а њих је већина, иду право кући <pb n="131" /> — то су они што свако веч |
м, бритвицом о куку и бригом за вратом, иду у групама, али не џавељају и не галаме, него иду ти |
дим као облак густ.</p> <p>Дигоше се да иду.</p> <p>Пробудише стару Аву, која је пре четрдесет |
о на нишаљку, гајтане мој!” Они из кола иду па љуљају друге или се сами љуљају, а они са нишаљк |
ге или се сами љуљају, а они са нишаљке иду и хватају се у коло.{S} Дође мало после, и Зона са |
, али који не носе увече пазар кући, не иду право кући, нега свраћају обично у кафанице.{S} Од |
гледају, него гледају право преда се и иду ситно, право и пажљиво, као да прелазе преко каквог |
и би он прво оца опомињао да се дигну и иду.{S} С кокошкама је легао, с петловима устајао.{S} Б |
ва игра.{S} Одмарају се и играчи — неки иду „нишаљци”, да се љуљају. {S}Разлеже се песма с ниша |
и дунђери, за њима занатлије и трговци иду и отварају дућане и износе мангале и мећу их на иви |
ки, основци и препарандисти.{S} Основци иду са књигама и лепињама под мишком, и џавељају и гала |
пама, али не џавељају и не галаме, него иду тихо и ћуте и изгледају зловољни и забринути.{S} Зл |
за њих други ред загрљене момчадије, и, идући тако кућама својим, певају сложно оба реда...</p> |
<p>Тако је хаџи-Замфир пошао чаршијом, идући полако и достојанствено, бирајући, као голуб, где |
ти и да она неће дуго плакати...</p> <p>Идући кући, Јевда је размишљала о томе.{S} Била је тужн |
бити узрок ономе што ће се испричати у идућим главама.</hi> </p> <p>Кад је дошао кући, био је |
поштованим читаоцима јасније бити тек у идућој, тринаестој глави.</hi> </p> <p>Страшне оне слик |
, ако се само још једном запева таково „Иже херувими!...” После тога није пан-Франћишек ништа к |
— и признаде јој све, ама све од аз до ижице.{S} А Дока је не само заплашила, него и вешто пит |
остати уседелица на срамоту Замфирових, из чије су се куће у срећно време већ у петнаестој годи |
нећу да пазарим, сал прајим друство... из једно смо село, и комшије...{S} Она иска да купи ниш |
те... искам... ако је, демек, к’смет... из вашу кућу...</p> <p>— Хе-хе! — осмехну се Зона. — Та |
и родитељи њихови.{S} Митанче већ може; из чорбаџиске је куће, млад је, леп је, има науснице, д |
оји човек?” — „Па, онај, де... у сукњи; из јучерашњег друштва!” А он се сећа, смеши се и каже д |
квог дуплог трговачког књиговодства!{S} Из дугог и савесног надгледања постао је прави — тако д |
/> и као да ни две унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ досад пет девојака потсвојкиња удало |
послу, веће никој ти тој не може!...{S} Из Турцко три рисјанке из арем украде си и претури ги о |
фирову улицу мало дубље, па стадоше.{S} Из мрака приђоше колима још две прилике и разговараху н |
вријо? — „Зар гу не знаваш, рече ми.{S} Из циркус пеливанка, она летошња, што рипаше кроз б’чву |
х винограда, што су најближи вароши.{S} Из мисли га трже женски глас: „Бата-Мане, ти ли си?” Ма |
анпут да чујем нику лошотију за теб’, — из кућу те не пуштам...{S} Туј ћу те закопам! {S}Чаршиј |
едну сељанчицу.</p> <pb n="173" /> <p>— Из Вртиште.</p> <p>— Татко — кој ти беше?</p> <p>— Стој |
ће бити берба у њиховом селу.</p> <p>— Из које си село, дете — застаде Замфир и запита једну с |
> <p>— Зоне куде ви је?{S} Саг си дођо’ из лојзе, пусто остало!{S} Филоксера га поручала!... {S |
она, налик на оне фараонове „колеснице” из библиских слика, које су с њим заједно пропале онога |
p>А родитељи га гледају пуни милоште, а из погледа им се разговетно да прочитати како благодаре |
та-Мане, ти ли си?” Мане се заустави, а из жбуња му се приближаваше једна женска прилика, и кад |
с неба, тихо вече се спушта на земљу, а из грла срећна и весела млада света разлеже се кроз тих |
рамују да за Манчу, ете, питују...{S} А из очи ги, ете, тој четим!...{S} А ја си веће убаво зна |
ритискиваху болну душу његову, докле га из тих мисли не трже силан смех, од којега се тресла св |
Седео је, пио, и будан сањао, и тек га из сањарија тих трже глас споља, јер баш поред прозора |
ићи — она је сад просто као једна књига из антикварнице...{S} Ама, веле, нова књига, неисечена |
на мезимицу своју тако громогласно, да из комшилука радознале женске полетеше на зид да чују ш |
е нема ту: дечурлије, момака и девојака из махале, који ашикују очима.{S} Дошао је и неизоставн |
гим високим оџацима, падала је издалека из поља свакоме путнику у очи и распознавала се усред о |
држи, док јој се опет не исклизне рука из његове; гледа како се разговарају; чује како Калини |
а сна.{S} Целога дана јој није избијала из главе слика мадмазељ Д’Ангулем, познате у месту учит |
ледала је како играју, а није испуштала из очију Ману и Калину; гледала је како играју, како је |
ча Петракијевог, познатог већ читаоцима из Главе пете.{S} То му је из детињства добар друг, иак |
га се односила та песма.{S} Та је песма из народа; и богзна ко ју је спевао, и на коју је Зону |
ородични савет или камарила, састављена из тетака, стрина и ујни, решила односно пронесених гла |
ијатних вести које стигоше преко новина из Енглеске, јер тамо се побунили фабрички радници у Бр |
е! — грди Митанче, који је од искључења из наследства <pb n="129" /> омрзнуо на чорбаџиски стал |
н’...{S} Море, куде се је женила фукара из чорбаџиску кућу?!!</p> <p>— Ех, де па и ти! — смеје |
ће гомила калфица, трговчића или писара из дивизије и из разних војних слагалишта, и не запевај |
одским кућама, курдисује клавире, свира из неке велике књиге и печали паре, и учи господску дец |
ати обе муштерије.{S} Заусти да их пита из кога су села и чије су, али се уздржа, ваљда зато шт |
дног рђаво адресованог писма, које лута из места у место, па се, црно од силних жигова, враћа п |
ак Ману, овај се диже и обојице нестаде из кафане...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ста |
</p> <p>Зоне се одазва на позив и изађе из собе.{S} Умотана у бундицу, са повезаним челом и омо |
м ради, јер је малочас послао све млађе из дућана и остао сам.</p> <p>Тишина.{S} Замфир разглед |
шљење изнети опширно и тачно, као да је из стенографских бележака вађено.{S} А које мишљење мис |
је код Замфирових прави лом.{S} Зона је из побочне собе све чула, а ону <pb n="105" /> сцену из |
иком на томболама извежбао се и знао је из искуства да су цифре увек некако сувопарне, па је ум |
ећ читаоцима из Главе пете.{S} То му је из детињства добар друг, иако нешто млађи од њега.{S} Т |
х онај Зонин не могаше никако да избије из главе.{S} И она му дође ужасно немилосрдна и гадна.{ |
даред чуо, није могао више да је избије из главе и заборави.{S} Кад увече леже у кревет, шапуће |
шку и части пуну дужност да опет избије из Зонине главе Ману Кујунџију.{S} Зато тетка Таска и д |
да праћа књиге, демек писма, на аџамије из бели свет, на официре, инџилире и писаре?!...{S} Тој |
све то лепо, јасно и очигледно доцније из пажљивог читања увидети.</p> <p>Мане је Зону знао јо |
живала тетка Дока, док је причала слике из хамама, па да све то изнесе напоље.{S} А то је сасви |
ашни снови низаху све црње и црње слике из будућности Зонине.</p> <p>Често ноћу мисли Ташана, и |
ј не може!...{S} Из Турцко три рисјанке из арем украде си и претури ги овам преко границу...{S} |
веку у врућици, и те су слике прелазиле из јаве у сан и обратно, и најзад није више могао разаб |
у другом сокаку становала, искрсну Мане из мрака и стаде пред њу.{S} Васка се измаче уплашено у |
о да ко што за време пазара не придигне из дућана.{S} У њему је пет дана радио, а шестог, у суб |
Дока, али не доби одговора ни од једне из већа.</p> <p>Споменуше још неколико њих.{S} Споменуш |
брве.</p> <p>— А што па?{S} Ако не узне из вашу кућу — ће остане неженет?{S} Мори, за тој ласно |
погледу и остати неопажено, иако их оне из кола багателишу и сматрају их за аџамије и да ништа |
ску неје реч...{S} Има јоште за удавање из туј кућу...{S} Зоне, море, — рече дршћућим гласом и |
тво више виђених грађана, пустили да се из слободе брани?” мислили су и разговарали грађани.{S} |
кад му приђе Ајша с дахиретом, трже се из сањарија, заграби шаку стопараца и баци јој на дахир |
е би се смео кладити и тврдити да ће се из тог чупета временом развити прва лепотица.</p> <p>До |
оше и замандалише високу капију, још се из чорбаџиске авлије чуо кикот и смех, и слушао га Мане |
упе што блене по сокацима једући кокице из кецеље или дубоких џепова својих шалвара. {S}Сада ид |
веће.{S} Држе се за руку и једу кокице из кецељица својих; стоје и смешећи се гледају како мом |
к јој га, како им се учинило, не избише из главе.{S} Што се она више и лепше развијала, све су |
ом он, стари Жућко, чији се ноћни лавеж из мирне хаџи-Замфирове авлије бестрага далеко чује и р |
лепим редом пролазе главним сокаком; и из гомиле се мало-мало одваја један по један у побочне |
знала женска, могла и инстинктивно, а и из дугог искуства, сазнати о чему је реч била...</p> <p |
ица, трговчића или писара из дивизије и из разних војних слагалишта, и не запевају баш пред кућ |
на миру.{S} Све се ту сјури, и домаћи и из комшилука, па настане један слободан разговор, чује |
амфиру дошло нешто у памет да је извади из школе.{S} Хаџи-Замфир није дао да се даље школује.{S |
} Мало после, ето и ње, Зоне.{S} Излази из куће, спушта се достојанствено као голубица низ висо |
аш ни најмање не изгледа као човек који из апсе долази.{S} Јер, на велико изненађење њихово, Ма |
а се увек десе и понеки странци, понеки из престонице.{S} Ту се увек десе и дођу и понеки тргов |
ече, не од наши девојчики, веће од ники из бели свет... па... ете... несу, рече, обучене, веће, |
?</p> <p>— Јок ја!...{S} Казаше ги ники из ма’алу.{S} Та сви скочише сас резилење...{S} Викају: |
амам, он се чудио, а кад су се враћали из амама - он се смешио.</p> <p>Са ћепенака и лево и де |
исто као ни канаринка кад би је пустили из кавеза.{S} Једино кроз капиџик у комшиску авлију или |
екају, само га не чека скоро премештени из Београда практикант Велибор, страстан шахиста, који |
Чије перо на нишаљку, гајтане мој!” Они из кола иду па љуљају друге или се сами љуљају, а они с |
, барут, књиге и друге поверљиве ствари из Србије.{S} Изван куће је био поносит, а у кући нежан |
у гори. <pb n="64" /> Мало после излети из куће у другим, опет свечаним хаљинама, али не оним м |
што се хтело судити и закључци изводити из Маниног понашања. — Ману тога дана није држало место |
а којим ће је, другим улицама, вратити из амама.{S} Тако ће се, говораху, једаред за свагда за |
јелечићима и шалварама, слушају новости из комшилука, махале и града; ту претресају све, и обич |
вајућег друштва или трговачки помоћници из Београда, који купе вересију по паланкама — људи оби |
наизменце водише коло редом први момци из махале.{S} Мане дао Циганима динар, а Нацко баштован |
е, што му је писано, и што ће да искочи из њег’!...{S} Ти си трговац, ама овој ће, рече, искочи |
веће пратим јутре „записи” оди дервиши из Лесковачку текију — они помагају.{S} Прилепи ги и об |
е један, за Мана врло пријатан извештај из уста Васке измећарке, после којег је извештаја Мани |
оног његовог малог дућанчета, као гусак из гушчарника кроз летве, и ословљавао би је речима, ка |
му коју је дилбер-Дудија донела амо чак из Мостара, а чучук-Ајша је најрадије и најлепше певала |
S} Али има што не знате, а што ћете тек из ове приповетке сазнати, а то што не знате, то је то: |
е да није ни чудо, кад јој је татко Грк из Филибе; затим му спомену Тимку Јордана Калтагџије, п |
рис, дах њен осећа, помешан с ђулијаком из Казанлика, — и не могаде да се уздржи више!{S} И кад |
гори уочи недеље и празника пред иконом из Русије, која је сва сребром опточена, а три кандила |
кандила горе пред оком највећом иконом из Јерусалима што ју је донео још некад отац Замфиров, |
аре јој сузе на очи, па је јури папучом из собе у собу и преко басамака, а Зона се смеје кроз п |
о на истом месту, утучен и несрећан као из раја изгнани Адам што је погружен стојао пред затвор |
е ни сама Ташана не носи, јер је изишао из моде, — потрпа на себе све њене адиђаре, па се оглед |
тра на подне, кад је стари Замфир дошао из чаршије, био је љут као рис.{S} Чуо је све.{S} Како |
је ваљада једини несташлук и ђаволство из Манулаћеве младости, која се обично бујном и бурном |
муштерији поређане ствари и изиђе брзо из дућана.</p> <p>Заредио је по сокацима и мањим и већи |
и, Зона и Манулаћ. {S}Манулаћ се пустио из кола, па се само лупа рукама по колену: превија се и |
ш ли, мори, несрећо, да ми каза, — како из књигу да си четеше, све ми каза: и што си Зоне вазда |
ом и друштвом.{S} И он се, напојен тако из пехара жучи (из којега сваки у животу мора макар мал |
ом да јој се јада.{S} Јевда изишла мало из цркве и села у трем, који је око цркве, а Зона је вр |
ома си седи дете; три дни неје искочило из кућу!...{S} Како може тој и да се помисли?!</p> <p>— |
поносите чорбаџиске кћери, које се чуло из авлије.{S} И страшна му беше и сама помисао на то ка |
илијарног већа, које је било састављено из две стрине и четири тетке Манчине.</hi> </p> <p>Као |
код жена да зато неће Зону за сина што из њихове породице још досада, хвала Богу, нико није „с |
кара-севдах...{S} Све ми каза, како поп из књигу да си чети...</p> <pb n="94" /> <p>А Мани мило |
ијев син, и читатељима већ добро познат из ранијих глава.{S} На то радо пристадоше сви — и млад |
спушта мрак, ноћ септембарска.{S} Свет из чаршије пролази и хита кућама по махалама.{S} На ист |
у.{S} Тада би обично Мане испружио шију из оног његовог малог дућанчета, као гусак из гушчарник |
га Манчу, откад се, ете, врну из војску из Београд!...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ чине и дава |
онако бећарски и распали цигару, сркну из филџана, па настави: — А мен’ ми дође ништо жал’, па |
га извадио је чорбаџи-Замфир своју Зону из школе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Али, и |
ло за нашега Манчу, откад се, ете, врну из војску из Београд!...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ ч |
чашире!” а он тада полете и викну на њу из свега гласа... {S}Трже се и разабра.{S} Шта је ово? |
онако као случајно, избио лактом цигару из муштикле, кад је Манулаћ седео пред дућаном и пушио |
равица!” речи те никако јој не избијаху из главе.{S} И сада јој је све јасно било.{S} Веровала |
селске невесте не украдну нику минђушу из дућан... и да се кара сас селске мечке оне!{S} А при |
ештину и јавашлук Манин, крене се одмах из тих стопа Мани у дућан.</p> <p>— А, такој ли је? — в |
Рече ми јоште да ти рекнем: да прочетиш из њег’... „Како је, рече, овој цвеће бледо и вене, так |
шипарицу, а и она је њега познавала још из тих раних својих година.{S} Као дериште била је сува |
} И он се, напојен тако из пехара жучи (из којега сваки у животу мора макар мало да гуцне), пос |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Из даљег разговора дознао је Мане од Васке да је по чор |
тротоара, да се ћумур боље разгори.{S} Иза њих пролазе симиџије и пекари, слуге и слушкиње, и |
" /> <p>Иза куће је пространа авлија, а иза ове дубока башта с капиџиком у црквену порту, кроз |
тале се девојке испод руке у дуг ред, а иза њих други ред загрљене момчадије, и, идући тако кућ |
где их је Гмитраћ чекао, па завали руке иза потиљка и пође силно као орао кад хоће да полети.</ |
но што је она о њему мислила и рекла, и иза његових леђа, и њему у очи.{S} И што би она сад учи |
шега света, који је, на жалост, изостао иза Швајцараца и Американаца (северних, наравно), па јо |
но Замфир, и сад тек спази и ону велику иза леђа.</p> <p>— За голему, двокрилну, шест стотина, |
е у себи:{S} Боже мој, много ли смо још иза срећних, цивилизованих народа!{S} Много ли ће још в |
епотија — никад...</p> <pb n="14" /> <p>Иза куће је пространа авлија, а иза ове дубока башта с |
дну треба себи за сапутницу у животу да изабере мајстор-Мане кујунџија.</hi> </p> <p>Неколико д |
видите, постаде борац ипак: место мача изабра <hi>перо</hi>, да га оно храни и брани — перо, к |
м и омотаним вратом, бледа и малаксала, изађе; осмехну се болно, поклони и пољуби тетка Таску у |
Таска.</p> <p>Зоне се одазва на позив и изађе из собе.{S} Умотана у бундицу, са повезаним челом |
оцем се разговарао, Мане би га ма како изазвао — како је љут био на њега — и потукао се с њим, |
а, а сва бледа, сувих усана, а истурила изазивачки десну ногу...{S} Ти си сиротиња...{S} Кад ру |
а кад му је једнога дана лист задоцнио, изашао на пола табака, и у његовом рођеном и властитом |
а даме, — и већ, увек нешто тако шаљиво избаце, што се после запамти, остане ту и циркулира дуг |
уго крила и чувала и као последњи метак избацила, а та је: да исти Мане има брата (по оцу) међу |
овор, него су га полако приводили крају избегавајући све оне речи по којима се могло познати о |
била позната као убојица.{S} Зато су је избегавали, а кад је се нису могли отрести, него су је |
па звижди сокаком.{S} Њу су обично увек избегавали — нити су је позивали к себи у кућу, нити су |
и уста отворити!{S} Но уосталом, све то избегавање њу је мало бунило, а онима је мало помогло.{ |
е увуче врат и главу као корњача, да би избегао други шамар, који очекиваше.{S} Коте само обрте |
Ако за тој!{S} Нек’ си не пита, нек’ си избере што си милује.{S} Ете, и мој покојни Ђорђија не |
јоште видим што ме почитују...{S} Ете, избери си једну оди тија што ги ти каза отоичке...{S} К |
после тога сна.{S} Целога дана јој није избијала из главе слика мадмазељ Д’Ангулем, познате у м |
зелена травица!” речи те никако јој не избијаху из главе.{S} И сада јој је све јасно било.{S} |
о и смех онај Зонин не могаше никако да избије из главе.{S} И она му дође ужасно немилосрдна и |
само једаред чуо, није могао више да је избије из главе и заборави.{S} Кад увече леже у кревет, |
е ту тешку и части пуну дужност да опет избије из Зонине главе Ману Кујунџију.{S} Зато тетка Та |
то му је у пролазу, онако као случајно, избио лактом цигару из муштикле, кад је Манулаћ седео п |
миру док јој га, како им се учинило, не избише из главе.{S} Што се она више и лепше развијала, |
ова све казала, и не знајући шта је све изблејала.{S} И тако је Дока дознала и одмах схватила и |
} И не прође много, а свет га види лепо избријана, с подбријаним вратом, омирисана берберском с |
Персо, банћер да ми бидне. {S}Откуд га извади па <hi>тај</hi> реч, магаре Јорданско?! — кликну |
рбаџи-Замфиру дошло нешто у памет да је извади из школе.{S} Хаџи-Замфир није дао да се даље шко |
и ја да пијем кафу и без теб’! — рече и извади табакеру, па стаде завијати цигару.{S} Запали је |
абакеру, отвори је, лизну десни палац и извади један папир и дуван, у који хукну, па поче савиј |
свлачи по неколико пута преко дана, или извади своје џепно огледалце (које је на поклопцу једне |
о да ме утепа“.</p> <p>Одмах после тога извадио је чорбаџи-Замфир своју Зону из школе.</p> <mil |
и друге поверљиве ствари из Србије.{S} Изван куће је био поносит, а у кући нежан.{S} Оплакала |
мо да смисли о појединостима како ће да изведе своје дело освете.</p> <p>Па како је цела та ств |
нем.{S} А, рече, твој ’леб једо’, ти ме изведе на селамет, — па адет је да ти кажем; зашто, реч |
ко је хтела и покушала да ствар начисто изведе.{S} Другим речима, ту је изнета једна јалова мис |
се шетају ко други људи Јевропејци, да изведу жене, или сестре, или рецимо, свастике?!...{S} И |
хумора.{S} Дугом практиком на томболама извежбао се и знао је из искуства да су цифре увек нека |
екада се поносио само муштиклом коју је извезао Ибиш-аги, или табакером у газда-Гана, или сребр |
ај могао догодити само због немара и те извесне лакомислености хаџи-Замфирове.{S} И нису му опр |
лике пола и старости, звања и занимања, извесно да знате ту песму о лепој Зони.{S} Али има што |
се, велим, решио да се сам, где треба, извести, а после да по светој <pb n="150" /> новинарско |
постајали све вероватнији, — тако су је извештавале силне рођаке, које су јој непрестано долази |
ла у Замфирову кућу први глас и опширан извештај скоро о свему ономе што се у вароши говорило, |
i>У њој је један, за Мана врло пријатан извештај из уста Васке измећарке, после којег је извешт |
из уста Васке измећарке, после којег је извештаја Мани — као што би то песници казали — сунце л |
Перица само глади своје брчиће и пусти извештаченим басом (а говорио је обично са пола уста): |
гато му исплатио.</p> <p>И кад је тачно извештен био да је Мане све то чуо, и кад му се Мане по |
акао ванредно вешто.{S} Дугим ускакањем извештио се до невероватне лакоће, тако да је могао још |
и поздрав од Манулаћевих. {S}Манулаћ са извињава да не може, јер баш тих дана га трговачки посл |
ју га где се толико задржао.{S} А он се извињава <pb n="133" /> — каже да се задржао због писањ |
је дошла, они, Јорданови, су се учтиво извињавали: да им дете није још за женидбу, да није отс |
ечи: „Умољавају се поштовани читаоци за извињење што је лист задоцнио и што је изишао само на п |
о.{S} Свет се окретао и бленуо за њима, извиривао кроз прозоре, истрчавао на авлиска врата и ра |
да је очевидно било да се на фини начин извлаче и одбијају.{S} Јасно је било да неће, и да веру |
е и љубљење; и он опет љуби их у руку и извлачи своју руку, а оне опет: „Па поздрави се, ете, и |
им за тишину!” Мућну опет кесом и стаде извлачити бројеве и викати их, а цела кафана слуша и ме |
је обучен у плундре, а кад га је мајка изводила, плела му је курјучић и облачила га у фустанчи |
а у фустанчић.{S} И како га је она више изводила него отац, то су по другим махалама многи заду |
који је некад на виолини концертирао и изводио Паганинијеву фантазију <title>„Мојсеј”</title> |
ло отуда што се хтело судити и закључци изводити из Маниног понашања. — Ману тога дана није држ |
тога што је мислио да народу треба прво извојевати политичке слободе, бацио се на правну струку |
енуо Мани у дућан.{S} Кренуо се к самом извору, такорећи, позорници догађаја, да својим очима в |
испадне као што треба и да освета буде извршена.</p> <p>А Митанче још једнако живи одвојен од |
...{S}После сваке такве на задовољство извршене наруџбине, осећао је мајстор Мане потребу да с |
тако се заборавила да је грдну лекцију извукла од својих стрина и тетака, и није могла довољно |
и имам сијасвет кардаши и побратими; ће изгинемо, — а теб’-те неће давамо!...</p> <p>— Јок!</p> |
ени штап од абоноса давало му је свечан изглед, и укућани су однекуд слутили да се домаћин крен |
ко.{S} Лепо се здрави са свима, али је, изгледа, мало замишљен, но ипак то није од невоље, јер |
, ни необучен — укратко, није био бедна изгледа, како обично изгледа човек кад га какав белај с |
тана и фустана, од јелека и шалвара, па изгледа као цветна башта.{S} Ту дођоше и они што продај |
Или се то, можда, само очи навикле, па изгледа тако!...{S} На десно раме пала му дуга танка ки |
ло им се да тај човек баш ни најмање не изгледа као човек који из апсе долази.{S} Јер, на велик |
оди оро.{S} И, за чудо, па некако баш и изгледа на коловођу!{S} Или се то, можда, само очи нави |
ијан и ошишан, весео и расположен, само изгледа мало неиспаван.{S} За пасом му револвер прикрив |
ко, није био бедна изгледа, како обично изгледа човек кад га какав белај снађе, па преноћи у ап |
улаћевој кући, па и ако је лаж, али бар изгледа, вели, вероватнија, јер је и прилика да чорбаџи |
пери тел међу црном бујном косом, па му изгледа Зона сјајна и свечана као заветна икона.{S} На |
камен — једно да боље виде, а друго да изгледају веће.{S} Држе се за руку и једу кокице из кец |
ају и не галаме, него иду тихо и ћуте и изгледају зловољни и забринути.{S} Зловољни су што нису |
е прилике, али при свем том, ипак бедни изгледају према покојном Ђорђији, оцу Манином.{S} И так |
на себе и на лепоту своју — иако лепа, изгледала врло глупа!{S} Промени се, као и све што се у |
{S} Кућа није имала прозора с улице. {S}Изгледала је као була с јашмаком и фереџом.{S} С улице |
оји час пролазио, све им је чудноватије изгледало то, јер, као никад, данас је за пакост покуља |
ме у шаху.</p> <p>Долази најзад и давно изгледани Нацко.{S} Он је сталан и врло вешт викач од о |
преноћи у апси, него је, баш напротив, изгледао као кита цвећа.{S} На њему све свечано.{S} Леп |
/> од истог прстена чворугу на челу, па изгледао с њом на челу као инорог. — А какво је само ср |
смешно дође при помисли какав би смешан изгледао шегрт Поте кад би заиста вирио кроз плот у чор |
је Мане због таквог његовог живота само изгледао интересантнији, а због сталежа његовог само ми |
на то како је смешан, како бедан морао изгледати кад је остао сам на сокаку онако гадно исмеја |
лица; и кад се преруши у женско одело, изгледаће висок и витак у том оделу.{S} И Доки се допал |
и!” - „Па шта каже још?” — „Каже да јој изгледаш горд, и вели:{S} Шта чекаш?{S} Ваљда се још ни |
подврискивали остаде празно и пусто и и изгледаше тужно с оним погаженим раним пролећним цвећем |
ом месту, утучен и несрећан као из раја изгнани Адам што је погружен стојао пред затвореним еде |
ву, он често при викању није ни викао и изговарао цифре, него нешто друго, али свакидашњи и ред |
нављао у ушима, и он га једнако шапатом изговарао...</p> <p>И то је охрабрило Манчу.{S} И први |
привиривале и улазиле унутра под разним изговором: једне тражиле хаџију, друге позајмљивале чун |
и неутешан.{S} Тетка Дока га је најпре изгрдила, а после тешила утешним речима: да се не брине |
>— Што напраји?!{S} Ешекл’к напраји.{S} Изгуби си р’з и трговачки чес’!...{S} Чорбаџиски син!.. |
- ешек ниједан! ожени сас белосветску и изгуби душу сас другу веру, сас туј, што ти гу кажем, ф |
ко исто...{S} Прекодан се сваки час тек изгуби, нема је.{S} Повлачи се у самоћу, ону тако милу |
По азбашче пошетаја,</l> <l>Алов јаглак изгубија.</l> <l>Ако ми га, драга, нађеш,</l> <l>Опери |
нила се на Гену, другарицу своју, па се изгубила. {S}Гледа бесвесно по оном шаренилу које проми |
ем повеће и поубаве и поскупе.{S} Да гу изгубим, баталија би и дуван и чурење!...</p> <pb n="17 |
ер још никако не може да се сети где је изгубио капу.{S} А у могућности је да држи и калфу.{S} |
о шестог разреда, и ту је запео, јер је изгубио право на даље школовање.{S} То га је довело у с |
на жици G, свира сада у неку олупану и изгужвану трумбету, какве се могу видети и наћи под бил |
чи још дубље, јер се боји да га срце не изда — да свет не чује ту силну лупу срца и да га не оп |
ија дошли већ мало више накриво, и тако издавали њено расположење.</p> <p>А затим се подигоше с |
и писари вечно промукла гласа, можда од издавања усмених наредаба, а још више од силних (како с |
на простртом сиџадету под њима; пушио, издавао наредбе, сркао кафу, и тада је врло мало мислио |
p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ПРОСВЕТА</p> <p>ИЗДАВАЧКО ПРЕДУЗЕЋЕ СРБИЈЕ</p> </div> <pb n="2" /> <pb |
црвене, као бакар, боје.{S} Али га тада издаде композиторска и стварачка моћ; то се одмах опази |
ка, с многим високим оџацима, падала је издалека из поља свакоме путнику у очи и распознавала с |
љине њене <pb n="63" /> које су боје, и издалека му падале у очи.{S} Али, иако ју је увек видео |
је види, а још природније да ју је чак издалека опазило оштро око његово, а знао је и све хаљи |
5), а потом ју је допунио и прерадио за издање Српске књижевне задруге (1907 год.), проширивши |
дефинитивном облику дајемо је и у овом издању.</p> </div> </back> </text> </TEI> |
идеше да се само мало задржао у дућану, издао наредбе, па опет духнуо као ветар, завртеше опет |
сложно оба реда...</p> <p>Дан на умору, издахнуо већ; звезде трепере с неба, тихо вече се спушт |
носно мало напред, као водена змија кад издигне главу и броди водом.</p> <p>Сва чаршија гледа з |
о мало мислио; само од времена на време издигне се на сиџадету, пружи нос — као хрт кад хвата т |
сам човека да га питује...</p> <p>Зона издиже обрве и слегну раменима, као да хоће да каже да |
се ломи у струку, ситно корача, а главу издиже и пружа је поносно мало напред, као водена змија |
ића...{S} С таквим светом не може да се издржи конкуренција.{S} Па ја онда треба да крадем срму |
тетка Таска, а не може још никако да се издува.</p> <p>— Етее, — отеже Ташана, — како да ти рек |
ају, да прошћаваш!...{S} Срам ме, рече, изеде!</p> <p>„Погледа на сандаци, а и на сандаци катан |
/p> <p>— Ете за оно оро, и за играње, — изеде си резилак, ем знајеш как’в резилак!...</p> <p>— |
а немаш, — бригу немаш!...{S} А мен’ ме изеде оно моје пцетиште!”</p> <p>— А ти, викам, зашто г |
л комшика, па иска срам и резилак да ме изеде!{S} Чети си свет, па се смеје!</p> <p>И доиста бе |
ега у новине.{S} Леле-е!!{S} Срам да ме изеде; ем што сам сал комшика, па иска срам и резилак д |
жем; зашто, рече, може ласно гуја да те изеде”. — „А ја си, рече Петракија, уфати’ таг ники стр |
чује се кикот, цичање, узвици: „Мука те изела!” Понекад се и папучама у шали гађају; а чим уђе |
ока зар је пуштила тај реч!{S} Пипка гу изела, треска гу фатила, па гу не пуштила оди Митров па |
абезекнутом муштерији поређане ствари и изиђе брзо из дућана.</p> <p>Заредио је по сокацима и м |
душу човека који јој сада опет у машти изиђе пред њене умне очи и мио, дивнији и милији него и |
да се, вели, и та деца мало ослободе и изиђу међу свет, јер ено благочестиви тутори и одборниц |
рне, да попије кафу.{S} Тада обично сви изиђу, само по једно мушко и женско од млађих остану, с |
знао се овде и с вином; потреба државна изискивала је те је дошао баш у онај крај где је црно ж |
е сме више сама, без неког од старијих, изићи!{S} Свима је пресео ручак; Замфир није ни сео, а |
извињење што је лист задоцнио и што је изишао само на пола табака.{S} Кривица није ни до редак |
већ више ни сама Ташана не носи, јер је изишао из моде, — потрпа на себе све њене адиђаре, па с |
А што је Мане <pb n="54" /> напослетку изишао чак и као главни јунак, то је била — поред већ п |
че о том истом да јој се јада.{S} Јевда изишла мало из цркве и села у трем, који је око цркве, |
свет, па се смеје!</p> <p>И доиста беше изишла једна подужа белешка о мајстору Манасији (реч: < |
>Тишина.{S} Замфир разгледа по дућану и изјављује од времена на време своје и чуђење и задовољс |
ављају, а девојке се окупе око њега, па изјављују да су у њега заљубљене, и кажу му да бира <pb |
ену, тамо под османлуке.{S} И ту јој се изјада.{S} Изнесе све шта је и како је било.{S} Плачним |
ишљао о томе, и учинила му се ствар без излаза.{S} Проклињао је и онај час кад је слудовао <pb |
аболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} Излазе преда њ и привиђају му се све неке чудновате сли |
аџиско да видиш сал!... — вели јој Дока излазећи. — Ја ћу си разберем кад ће Аџиски у амам, па |
с ланца чувеног њиховог зељова.</p> <p>Излазећи, мислио је у себи:{S} Боже мој, много ли смо ј |
њу...{S} Мало после, ето и ње, Зоне.{S} Излази из куће, спушта се достојанствено као голубица н |
ена, а Мане зловољан.{S} Јевда никуд не излази, а Мане опет слабије прекодан долази кући; а и к |
баџи-Замфир нерадо оставља кућу и слабо излази у чаршију.{S} Ту седи и пуши, пије кафу и амбери |
У — тако да рекнем — „плебеје” ретко је излазила, или, боље рећи, силазила.{S} А и кад је долаз |
ма више!{S} Пред пашу је у турско време излазио кад год је хтео — у по дана, у по ноћи, и био в |
9" /> <p>А Васка запева:</p> <quote> <l>Излегох да се пошетам</l> <l>Низ тоја пуста Битола,</l> |
циганском, г. Ратомир је, такорећи, пре излетео одатле него што је ушао...{S} Али га то није мн |
ао да му гори. <pb n="64" /> Мало после излети из куће у другим, опет свечаним хаљинама, али не |
онека се забатрга, <pb n="67" /> па јој излети папуча или налуна чак преко сокака, а лепи Периц |
ти све то било би и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста је само споменути да их је било свако |
непокупљене паре по народу растурене и изложене пропасти, Мане му је рекао: ако је <hi>само</h |
е и крешу варнице, и која су већ далеко измакла и силно појурила у Докин сокак. — Их, их, их, л |
у успоменама.</p> <p>Пустише ченгије да измакну, а после се и сами разиђоше...</p> </div> <pb n |
ају.{S} Варају се јако! „Добар петао се измалена учи кукурикати”, па тако и оне; све оне виде и |
је по тим местима најживље, кад леп дан измами све живо на улицу — старије на разговор, млађе н |
од себе; даље, тако исто није се могло измаћи његовом паметном оку ни то, кад која њихова кока |
плашљиво.</p> <p>Васка је разумела.{S} Измаче се још мало и стаде стражарити и пазити.</p> <p> |
е из мрака и стаде пред њу.{S} Васка се измаче уплашено устрану.</p> <pb n="109" /> <p>— Леле, |
<p>— Пушти ме, да си идем! рече Зона и измаче се, а Мане је задржава и вели јој:</p> <p>— Код |
ти саг: иди си, пушти ме! — рече Зона и измаче корак-два.</p> <p>— Остани јоште малко! — рече и |
>У којој је описана једна дирљива сцена између калфа-Коте и шегрта Поте, даље: кућа хаџи-Замфир |
и био предмет и повод непријатних сцена између родитеља Зониних.</p> <milestone unit="subSectio |
ато је радо пристала да буде посредница између двоје несрећних.{S} Опазила је Ману кад је проша |
о је врло често било чак и речи и свађе између Замфира и Ташане.{S} Зато неће бити згорег — чак |
р, али сиромах; па ипак је било разлике између оног првог и овог другог, доцније отвореног дућа |
њега, иако је већ нестало узрока свађи између оца и сина.{S} Јер Митанче је добио поуздане вес |
још неко време, пориче, спомиње разлику између кућа, али попушта, помало и признаје, и мило му |
бе све чула, а ону <pb n="105" /> сцену између Доке и Замфира и чула и видела.{S} И чим је Дока |
аљена машта му живо претставља ту сцену између Доке и Замфирових.{S} Страшна му је била и сама |
ћилер, у коју се улази на врата која су између два долапа, па се тако једва и распознају од дол |
.{S} И као све што је подложно промени, изменила се и она.{S} Лице јој дође пуније и уста сада |
свету временом мења...</p> <p>И сада се изменише прилике и улоге.{S} Сад је Манча гледа онако к |
пантљичице на крају курјучића; до подне измења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвен |
ствари где се млађи свет може састати и измењати погледе и мисли — имао своје нарочите и чуднов |
гни скути, рукави;</l> <l>Измеси, Вело, измеси,</l> <l>Измеси чисту погачу!</l> <l>Ће дојду, Ве |
ви;</l> <l>Измеси, Вело, измеси,</l> <l>Измеси чисту погачу!</l> <l>Ће дојду, Вело, ће дојду,</ |
,</l> <l>Запрегни скути, рукави;</l> <l>Измеси, Вело, измеси,</l> <l>Измеси чисту погачу!</l> < |
} Чорбаџи-Петракија син, па си иде како измећар, белосвецки ники!{S} А зашто, море, ти не обуку |
ки, па си пролази, па ни има по-за себ’ измећара, ни фенер, ни бастун, веће пролази — да прошћа |
е си знајем.{S} Све ми веће каза Васка, измећарка њојна.{S} Ич да се риташ како пуле, ни па да |
улегне у кућу?!{S} А си домаћин дође, а измећарка си тури чивију на порту — и свршена работа!{S |
ога испричанога у прошлој глави, кад је измећарка Зонина, Васка, прошла крај Манина дућана, а о |
е не познаваш... што сам била у Хаџиске измећарка, а доносила ти абери од Зону...</p> <p>— А, т |
” И готови су већ да потраже тенџеру, и измећарка Васка већ пошла по њу, да му је привежу на ре |
деца долазиле, само што Зону сада прати измећарка њихова, Васка.{S} Стале једна до друге, па гл |
</p> <p>— Ухухуху! — прсну у глупи смех измећарка на ове последње речи. — Леле, тугооо! „Куче у |
алина.</p> <p>— Па... нећеш да ми будеш измећарка?</p> <p>— Јок! — рече поносито Калина. — Неса |
ј Калина. — Имам си мајку и брата... {S}Измећарка нећу сам!...{S} Сал при мајку хизмет ћу да чи |
на врло пријатан извештај из уста Васке измећарке, после којег је извештаја Мани — као што би т |
ђају. {S}Мислио је о глупом смеху Васке измећарке, а у ушима му једнако звони оно страшно јасно |
каку онако гадно исмејан од једне глупе измећарке и од једне хладне и бездушне чорбаџиске кћери |
евом ногом и погледом настрану; сећа се измећарке како подаље стоји, и чује једнако речи њене и |
мо овлаш погледа, даде оком знак Васки, измећарки својој, и ова се одмах ухвати у коло и растав |
већ увек с понеком другарицом и праћена измећарком. {S}Случајно највише је долазила <pb n="66" |
и.{S} Долазила би обично праћена својом измећарком, Васком, и снисходљиво би ословила понеку си |
срам оди овој чупе? — рече и показа на измећарку Дену, којој одмах затим даде очима знак да по |
к ники?! — обрецну се одједаред Дока на измећарку. — Искочи се, дете, умем си ја да пијем кафу |
="75" /> <p>— Васке, море! — зовну Зона измећарку своју, а ноздрве јој се силно шире на напрћен |
езилук кад оде кући.{S} Али ипак замоли измећарку Васку да не каже ништа код куће.{S} Васка се |
него је одмах сутрадан потражио и нашао измећарку Васку и распитао се и сазнао све шта је и как |
асанио после спавања, да није ни тражио измећарку, да га по обичају полије водом, како је то ре |
вели Таска Зони, — па ти прати, ете, по измећарку.</p> <p>Зона се диже и оде, а Таска скиде шам |
Ихаха! — засмеја се Зова и зовну Васку измећарку, па одоше обе смејући се, а оставише Мана, ко |
} На улици срете баш као поручену Васку измећарку, заустави је и стаде распитивати о овоме и он |
, несрећо селска! — викну Јевда и зовну измећарку.</p> <p>— Што искаш, стринке?</p> <p>— Поскоч |
Он ће си узне спроти себ’ нику сиротицу измећарку, што ће да си седи у пазарни дан, у суботу, у |
у у чаршију.{S} Па ели узнем по-за себ’ измећарче, ели си сам узнем фенер, окачим га на чибуче |
на поседе си малко; чека, белким, да се измире сас татка Петракија, та када си виде што ништо н |
ер није прошло много, а трећега дана од измирења рано ујутро читаше изненађене чаршилије нову ф |
утицај на јогунастог Петракија, и да ће измирити оца са сином — са сином који се каје, који се |
сребром, и блага полусветлост падаше на измучено лице Манино.{S} И годила му та свечана и побож |
аспитивати о овоме и ономе. {S}Васка се изнајпре ишчуђавала, снебивала и отимала, али тетка Док |
стрепила — то није било, али је испало изненада ово, а ово је за њу било нешто скоро још горе! |
, па и заборавила.</p> <p>Зато се силно изненадила кад јој на Крстовдан приђе главом сама Зона |
о и тачно реферисао. {S}Јевда се просто изненадила.{S} То не би никад ни слутила, а ни у сну јо |
ила се и прошевина и прстен.{S} Мане је изненадио Замфира, али и Замфир Мана. {S}Било је говора |
лутити, и зато му је ово сад све ново и изненадно било.{S} Био је као громом поражен чувши све |
ега дана од измирења рано ујутро читаше изненађене чаршилије нову фирму над вратима Петракијева |
} Украдоше Замфирово девојче! — викнуше изненађени мушки око чесме, видећи у колима снажном Ман |
.{S} Јер, док је сваки други забленуто, изненађено и с неком тихом чежњом погледа — на Манчи се |
n="153" /> је питања, али се, на велико изненађење своје, ни овде није користио.{S} Мане нешто |
који из апсе долази.{S} Јер, на велико изненађење њихово, Манча није дошао ни чупав, ни неумив |
’ је одвео, нити је покушавао, нити пак изнео тај глас за девојку; ако је ко то урадио, то није |
ође, и да је Мане још кривљи, јер је он изнео на глас — он и нико други, он, који јој је претио |
од османлуке.{S} И ту јој се изјада.{S} Изнесе све шта је и како је било.{S} Плачним гласом при |
ја и затражи нешто.{S} Мане му нервозно изнесе тражене ствари; учини му се да се и сувише отега |
е причала слике из хамама, па да све то изнесе напоље.{S} А то је сасвим умесно било, јер, ако |
начисто изведе.{S} Другим речима, ту је изнета једна јалова мисија г. Ратомира, директора новин |
ј Милисав Јекономија, чије ћемо мишљење изнети опширно и тачно, као да је из стенографских беле |
ГЛАВА ШЕСНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је изнето шта је у хаџи-Замфировој кући породични савет ил |
тлије и трговци иду и отварају дућане и износе мангале и мећу их на ивице тротоара, да се ћумур |
о код нашега света, који је, на жалост, изостао иза Швајцараца и Американаца (северних, наравно |
вашто се разбира.{S} Тај што може да ти изработи, ете, никуј послу, веће никој ти тој не може!. |
<p>— Иха!{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу ти изработим; ти сал седи си, па жмиј!...</p> <p>— Хехе! — |
звиждуће, жури се, као да је погодио да изради полелеј од сребра, па сад хита у дућан и тражи к |
ироком сребрном ланцу, који је Мане сам израдио, а на главу кад накриви фес, шајкачу или астраг |
орог. — А какво је само сребрно кандило израдио за Светог Пантелеја; па сребрну ручицу за икону |
да је чак и за Свету Богородицу Ржанску израдио тежак крст од срме. ...{S}После сваке такве на |
на прође, од севдалука треснуо по дивно израђеној табакери од чисте срме и слубио је, кад прође |
.{S} Некада у оном малом дућанчету свом израђивао је само просто прстење, белензуке, звонца и м |
лупане табакере; а сада, у овом другом, израђује и боље и скупље ствари, као: минђуше, зарфове, |
а још више од силних (како се они лепо изражавају) „крканлука”; пролазе учитељи, кисела лица и |
ску и политичку и социјалну, и смело се изражавао у кругу свом, у кафаници <hi>„Код препеченице |
на у жуч, а и он сам се често с уздахом изражавао да „пише крвљу срца својега и соком живаца св |
јер је спремио терен.{S} О Мани се лепо изражавао.{S} У једном друштву хвалио је Ману као једно |
ати!...) Ништа не зна, само га гледа, а израз лица јој такав и уста јој стоје тако, да не знаш |
према лицу, које тиме доби лепше црте и израз; курјучићи израстоше у дуге курјуке, а џигљасто ч |
ше и сами неки уморан и скоро рећи глуп израз на лицу.{S} Појављују се и попови, застану за час |
/> као господа — да ви’ш како онда нађу израз и погоде право име, онда просто веле: спанђали се |
ако нешто да говоре и да се као старији изразе, а они је пошљу по нешто, где ће се морати задрж |
а, Манулаћева мајка, јасно и разговетно изразила на једном месту код жена да зато неће Зону за |
рекинут је, а узрок су томе, тако да се изразим, „месне околности”.{S} Пан-Франћишек, који је д |
тиме доби лепше црте и израз; курјучићи израстоше у дуге курјуке, а џигљасто чупе Зоне разви се |
у појединостима.{S} Јевда му спомену и изређа имена свију девојака.{S} Спомену му Фрузину Мади |
ифлуци многобројни су, и ко би их могао изређати!{S} Али шта да се читаоци ломе прека поља и ат |
ове поново, онако стојећи, још једаред изређаше имена девојака које треба Јевда да спомене и д |
и тетака, које се после Таскине походе изређаше и напунише јој главу, да већ више ни једна јот |
дно <hi>„ти”</hi>, које му она први пут изрекне, привуку га и притегну силно њој, као најјачи к |
на имају доста посла девојке док све то изрибају, па се сија по чорбаџи-Замфировој авлији као д |
ак и хлада даје.{S} Нико не памти да је икад мањи и тањи био; и сам дед Манчин причао је да се |
епша но игда, и блеђа но <pb n="118" /> икада.{S} Уста скупила, као да ће да се заплаче и гледа |
с води коло?!...{S} Присећа се да ли је икада <pb n="121" /> видео да пас води коло. {S}Ако ико |
тако, да се ова уплаши горе него што се икада уплашила од оних који је плаћају — и признаде јој |
на се вратила зловољнија и тужнија него икада што је била.</p> <pb n="168" /> <p>Трећем зету у |
е умне очи и мио, дивнији и милији него икада дотле...</p> <pb n="157" /> <milestone unit="subS |
туђих, комшиских кокошака, и то све без икаквог дуплог трговачког књиговодства!{S} Из дугог и с |
"121" /> видео да пас води коло. {S}Ако ико, он се баш свога века доста наиграо и био коловођа, |
сцени, што је чак строго забранио да се икоме ван куће и речца једна рекне, ипак није никако, а |
гледа Зона сјајна и свечана као заветна икона.{S} На плећима бундица од ружичастог атласа, а ис |
и, тек нешто више: растапа злато, окива иконе, кује минђуше и белензуке, па и ово сад са Зоном, |
андило гори уочи недеље и празника пред иконом из Русије, која је сва сребром опточена, а три к |
ла је субота.{S} Кандило је горело пред иконом Богородице, коју је Мане сву окитио и покрио сре |
, а три кандила горе пред оком највећом иконом из Јерусалима што ју је донео још некад отац Зам |
Светог Пантелеја; па сребрну ручицу за икону Богородичину у Дивјанском манастиру!{S} И глас о |
, тамјаном окадила одају, и клекла пред икону и на грчком језику бацила анатему на све, а најви |
е преко свога човека једну Богородичину икону да је Мане окује у сребро, — и поручио и богато м |
да чује за Манулаћа, а Мане опет каже: ил’ њега ил’ никога.{S} Чорбаџиски је син, стара кућа, |
и волео, Милисаве, душе ти, право кажи: ил’ да ти дам један <hi>милион</hi>, или једну добру <h |
за Манулаћа, а Мане опет каже: ил’ њега ил’ никога.{S} Чорбаџиски је син, стара кућа, па ће му, |
се није забунио да каже од 66 да су 99, или обратно, као што се то дешава оном другом, неком Ми |
и: ил’ да ти дам један <hi>милион</hi>, или једну добру <hi>кишу</hi> за нашег сељака?”... — Ча |
дном: „и курјаци сити и овце на броју“, или, још боље, по оној: „ни лук јео, ни на лук мирисао“ |
о, сажаљевају у себи, шапћући: „Лелее”, или пуштајући звуке „ццц!” а то све Зона, наравно, да и |
си, келешу ниједан, теб’ ћу те гледам”, или: „А ти си па нека девојка!” и томе подобни разговор |
јер или је била плашљива, или брбљива, или заљубљена у Ману, па ће радити за себе и своју кори |
но предузеће, јер или је била плашљива, или брбљива, или заљубљена у Ману, па ће радити за себе |
ако је и с овим сад.{S} Она је одбегла, или отета — то не мења много ствар; главно је да је то |
а рекнем — „плебеје” ретко је излазила, или, боље рећи, силазила.{S} А и кад је долазила, влада |
о Ибиш-аги, или табакером у газда-Гана, или сребрним прстеном који је направио Видену, кмету ве |
пресвлачи по неколико пута преко дана, или извади своје џепно огледалце (које је на поклопцу ј |
чана једна пропала мисија тетка-Докина, или, боље рећи, „Пошљи лудо на војску, па седи те плачи |
је било дана да Поте није добио шамара, или у дућану, или на чесми.{S} Зато заборави брзо добив |
место да остане тамо три-четири месеца, или дваред дуже него што су мислили, — вратила се оданд |
и дворе своје; или нека прима кључеве, или нека помогне влашћу својом.{S} А паша му се правда, |
тине за оне њене једре и румене образе, или је потапка по гојним плећима, од којих чисто хоће д |
Тада би узео тамбуру и отишао у лојзе, или пушку, па отишао мало у лов.{S} Или би узјахао коња |
да заплаче...{S} И доклегод оро траје, или још боље, доклегод Мане не пође кући, и она стоји т |
е, које се с чесме са стовнама враћале, или би с оним комшијом преко сокака разговарао, а тај р |
<pb n="66" /> ту где је долазио и Мане, или управо где се најдуже бави, јер он је имао обичај д |
ом ручицом ручицу своје другарице Гене, или се наслони на њу, па је кришом штипа и љуби, па јој |
други људи Јевропејци, да изведу жене, или сестре, или рецимо, свастике?!...{S} Или увече на к |
мпир-балова”, кад настане обавештавање, или, простије речено, кад се касапи споречкају због дам |
Јевропејци, да изведу жене, или сестре, или рецимо, свастике?!...{S} Или увече на концерте да д |
, било по каквом мирису од пржене кафе, или по звуку од цврчања на тавици, било напослетку по п |
амо муштиклом коју је извезао Ибиш-аги, или табакером у газда-Гана, или сребрним прстеном који |
реши, па снесе јаје у комшиској авлији, или обратно, кад је и где је опет комшиска снела у њихо |
фир сила и у Стамболу.{S} Сменио је он, или, како тамо кажу, „сургунисао је” три паше.{S} Па ни |
певушио би је кад би што добро продао, или кад би, сарафећи, кога забушио и преварио — и он би |
е то пролази и хита свак на свој посао, или седи у отвореном дућану и чека сефте и муштерију, д |
ој право било кад је овај не би опазио, или кад би отишао на друго место да игра, а ово оставио |
рај њих, а на Зону није више ни мислио, или, боље рећи, мислио је на њу, али само још утолико, |
је он оно био што је у сну водио коло, или је то био Замфиров Жућко, тако и смех онај Зонин не |
а, која је важила у тој кући као лекар, или, још боље, као нека „Златна домаћа књига”, јер кад |
ат и употребити догађај у своју корист, или тако нешто учинити што би упропастило ову овако леп |
ала ко јој је у тај пар црњи — Манулаћ, или она фукара Калина!...{S} Силно угризе доњу усну, и |
га одбију, кажу му да је испрошена већ, или да немају девојке на удају и даду му шаку ексера, а |
андидаткиња, то јест девојака за удају, или још боље, девојака, од којих једну треба себи за са |
ени обично не знају шта да разговарају, или разговарају којешта).</hi> </p> <p>Сутрадан, у поне |
а Поте није добио шамара, или у дућану, или на чесми.{S} Зато заборави брзо добивен шамар, па к |
апуџиске, па поваздан пеку и срчу кафу, или једу печене семенке од бундеве или кокице од кукуру |
е запитао шта је он сад: момак, удовац, или шта ли?{S} Брани се да није ни сневао оно што му се |
<pb n="12" /> њему чељад и дворе своје; или нека прима кључеве, или нека помогне влашћу својом. |
ентнијег и слободоумнијег дела публике; или краће: како је тетка-Таскин план и рачун с оном кор |
дошљака, коме посао није ишао најбоље; или, управо, ишао је посао, али он није био задовољан з |
ски хан или на Бит-пазар, где игра оро; или у неку авлију или неки пошири ћорсокак, где се момц |
и браду, њега сви зову <hi>„попе”</hi> или <hi>„дедо”</hi>, па ма колико се он на то <pb n="32 |
ну — <hi>чорбаџике</hi>, <hi>аџике</hi> или <hi>стринке</hi>, а њихову мезимицу Зону звали су п |
него <hi>чорбаџијо</hi>, <hi>аџијо</hi> или <hi>чичо</hi>, жену његову Ташану — <hi>чорбаџике</ |
по обичају, последње „<hi>момачко</hi> или <hi>бећарско вече</hi>”.{S} Па све то, а и што је д |
нема ли га?” или: „Манча, нема га туј? или други питају мало потсмешљиво: „А, јоште ли га нема |
еме већ у петнаестој години удавале!{S} Или је кришом погледају, мере је очима од главе до пете |
па некако баш и изгледа на коловођу!{S} Или се то, можда, само очи навикле, па изгледа тако!... |
ли сестре, или рецимо, свастике?!...{S} Или увече на концерте да дођу?!...{S} Јок, брате. „Ми ћ |
зе, или пушку, па отишао мало у лов.{S} Или би узјахао коња, па отишао чак до Врања, до Коштане |
ћи своје румене уснице и мали носић.{S} Или обуче мајкин венчани фустан од тешке персиске свиле |
та срећна, та твоја будућа, родила?{S} Или, вели, ваљда тражиш много пара!” — „Здравља <pb n=" |
ита: „А... мајстор Манча — нема ли га?” или: „Манча, нема га туј? или други питају мало потсмеш |
е Зону знао још као дериште, као „чупе” или „чупенце” — како би они тамо рекли за шипарицу, а и |
, него лети кад Мане поведе „Осампутку” или „Потресуљку!” И само они прапорци у Манчиним штикла |
ању латифундија или великих газдинстава или велепоседа, који ће тада неминовно гутати оне мале |
ти, понеки агент осигуравајућег друштва или трговачки помоћници из Београда, који купе вересију |
ању малих газда и постајању латифундија или великих газдинстава или велепоседа, који ће тада не |
ок је девојка, обично је увек или мајка или тетке и стрине; а кад се уда, онда опет свекрва, је |
она прође тако некуд са својим стринама или теткама крај његова дућана, а он у дућану ради и оп |
касапи споречкају због дама с ковачима или шлосерима, и кад полиција, с чланом кварта на челу, |
рмисане авлије, и једна по једна стрина или тетка долази, с рукама под пазувима.{S} Скупљају се |
а је Мане разумео, и да ће колико сутра или прексутра ствар свршена бити.{S} А да је мајка ћерк |
ђе поред куће гомила калфица, трговчића или писара из дивизије и из разних војних слагалишта, и |
рга, <pb n="67" /> па јој излети папуча или налуна чак преко сокака, а лепи Перица само глади с |
ћаном и пушио (а пушио је ретко: дваред или триред у години сетио би се да запали цигару, и то |
младић.{S} Било му је тако двадесет две или три године.{S} Врло је рано отпочео радњу на своју |
афу, или једу печене семенке од бундеве или кокице од кукуруза, и, онако раскомоћене, само у је |
е мој!” Они из кола иду па љуљају друге или се сами љуљају, а они са нишаљке иду и хватају се у |
ене по сокацима једући кокице из кецеље или дубоких џепова својих шалвара. {S}Сада иде поносито |
исе, постављао по новинама питања овоме или ономе министру под потписом „Небојша”; ишао у депут |
џије, познатог и под именом чапкун-Мане или Манча, који је, — иако ова приповетка не носи његов |
угим сокаком, где опет тако нешто викне или вели: „Овим шором, Лазо, еј, девојака нема!” А побр |
ће. {S}Сваки час тек заклапарају налуне или папуче преко калдрмисане авлије, и једна по једна с |
ма, и друго: што им даје паре на чување или на зајам без интереса, па он њима не тражи интерес, |
о песмама, у којима се име њено спомиње или које се ради ње, као алузија на њу, певају.{S} И Зо |
коме женски свет, онако исто као и овце или гуске што потрче све за једном, оном првом, онамо к |
о манастирима, где лепи балегом кошнице или треби пасуљ од меуна).{S} И што је даље било од чар |
и прочитати што на лицу његовом: зна ли или не зна за све те гласове, од којих је њој бучила гл |
и ти лажни гласови, који су се појавили или ће се појавити, и они по чаршији и они по штампи, а |
јој стоје тако, да не знаш или се смеши или ће да заплаче...{S} И доклегод оро траје, или још б |
ично и најрадије стану на какав басамак или камен — једно да боље виде, а друго да изгледају ве |
женско, док је девојка, обично је увек или мајка или тетке и стрине; а кад се уда, онда опет с |
својим врсним побратимом, апотекарским или фармацајтским помоћником Пајицом, кад овај има свој |
гарицама на ћошак пред Калоферлиски хан или на Бит-пазар, где игра оро; или у неку авлију или н |
м крај њега.{S} Други пут би их задевао или се бар искашљао пролазећи крај њих, а сад их није н |
е тада сећао сахата, вадио га и навијао или гледао колико има сахата на њему.</p> <p>С вршњацим |
у махали задуго нису знали је ли мушко или је женско!{S} Јер, кад је с оцем ишао, био је обуче |
на мајку ти Језду!” па га пољубе у чело или у образ.{S} И Мане пољуби у руку, и таман да пође, |
чега ти свега ту није, и све то сребрно или бакарно па калајисано. {S}Свакога дана имају доста |
зна човек како да каже — да ли је лепо или ружно, а најмање би се смео кладити и тврдити да ће |
х и кикот, гурање и псовке; пукне шамар или прсне која тестија, затим се чује звецкање тесака, |
чудно, а помало и опасно предузеће, јер или је била плашљива, или брбљива, или заљубљена у Ману |
у хаџи-Замфировој кући породични савет или камарила, састављена из тетака, стрина и ујни, реши |
о што је могао, ниједну столицу у главу или саксију у леђа.</p> <p>Одатле је г. Ратомир кренуо |
зекир, драго моје”, иду у поље, у њиву или у виноград...{S} Све су то биле лепе прилике за Ман |
-пазар, где игра оро; или у неку авлију или неки пошири ћорсокак, где се момци и девојке љуљају |
} Једино кроз капиџик у комшиску авлију или преко сокака што је умела и смела сама поћи.{S} Зат |
се да пре од свију стигну на касапницу или рибљу пијацу, да уграбе бољи део.{S} Пролазе ђаци и |
ио, а на главу кад накриви фес, шајкачу или астраганску шубару, — како већ кад време захтева — |
такав и уста јој стоје тако, да не знаш или се смеши или ће да заплаче...{S} И доклегод оро тра |
Ману и чека кад ће поручити ону његову (или боље рећи, њихову) песму <hi>„Кад ја имам“</hi>, пе |
иротице...{S} Та што да чине!...</p> <p>Или други пут, опет тако, улети сав задуван с по једним |
богзна какав посао за вратом!...</p> <p>Или опет тако ради у дућану, а посао навалио као никад; |
ово што више нигда не понови”...</p> <p>Или, још боље, узми ово на прилику: живе невенчано госп |
а никога.{S} Није дошла ни Аглајица, да им исприча и рапортира све што се десило за последњу не |
њу недељу дана, а није ту ни Зујица, да им размеће карте, ни богата баба Хрисанта, да их гњави |
Јорданови, су се учтиво извињавали: да им дете није још за женидбу, да није отслужило војску, |
шевину.{S} Ако што мисле, нека се, — да им каже — и пожуре, јер Зони се јављају многе прилике — |
од ту тако стану, увек питају и моле да им се да штампан ред игара, питају где је гардероба за |
ушати и оћутати.{S} А мало које вече да им не прође поред куће гомила калфица, трговчића или пи |
рави и ослободи Манулаћеве старије и да им сама понуди и опомене их и да им миг за прошевину.{S |
е и да им сама понуди и опомене их и да им миг за прошевину.{S} Ако што мисле, нека се, — да им |
академска, а они опет нису баш ради да им дете иде у гурбетлук, него би волели да им је ту на |
Девојке га зову и питају га: хоће ли да им буде часник?{S} Једна га зове за девера, друга за ку |
дете иде у гурбетлук, него би волели да им је ту на очима, и радије би је дали у какву честиту |
исећали се коју би то могли замолити да им помогне, па ниједна није подесна била.{S} Све што их |
тним и чуварним дететом.{S} Па још када им он, онако задуван, стане да грди „Титинку” и „Пиргу” |
сметени, расејани и забринутИ — и тада им је све јасно, јасно као дан било...</p> <p>А тако је |
и га гледају пуни милоште, а из погледа им се разговетно да прочитати како благодаре небу што и |
а каже какав им је род.{S} Манина мајка им каже зашто их је звала. {S}Исприча им шта ју је нагн |
атим се подигоше све с миндерлука, Дена им већ окренула налуне и папуче ка авлији, и ове поново |
оћу младим створовима који не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живо |
е играју.{S} Гледе, и све виде, и ништа им се не може отети погледу и остати неопажено, иако их |
какве везе с улицом.{S} Прозори с улица им нису одвраћали пажњу породице на свет што <pb n="26" |
а ју је нагнало да убрза ствар; исприча им о новинама и о оном резилуку, и каже им да озбиљно х |
а им каже зашто их је звала. {S}Исприча им шта ју је нагнало да убрза ствар; исприча им о новин |
за род, а нико није знао да каже какав им је род.{S} Манина мајка им каже зашто их је звала. { |
ложе и слошки да нападну на заједничког им непријатеља.</p> <p>Увече нађе Мане Митанчу у Тргова |
ка Уранија јој је све испричала.{S} Кад им је, вели, она разговетније наговестила зашто је дошл |
а и све им је сада, веле, јасно.{S} Сад им је јасно откуд Мани толике ћилибарске муштикле и тол |
је.{S} И како је који час пролазио, све им је чудноватије изгледало то, јер, као никад, данас ј |
о им је тек сада пукло пред очима и све им је сада, веле, јасно.{S} Сад им је јасно откуд Мани |
се могло познати о чему говоре; али све им то није помогло: тетка-Дока је, као и свака радознал |
И кад Цигани хтедоше да престану, даде им Мане знак да свирају даље исту игру, па приђе и ухва |
им о новинама и о оном резилуку, и каже им да озбиљно хоће свога Мана да жени.{S} Пита их шта о |
пог заната и златних руку његових: није им се допадао што је ловац, бињеџија и весељак — и тако |
арама, али они воле и рахатлук, и време им није новац: зато рано затварају дућане и мајстори и |
и рад и дућан на момку и шегрту и рекне им само: „Саг ћу сам туј!” па полети другим пречим улиц |
се задовољно, уверен већ унапред да ће им све лепо и лако испасти за руком.</p> <p>— Побратиме |
ад му казаше све шта је и како је, рече им Ставре Јаре:</p> <p>— Море, ако искате, може да укра |
ховом, бацао на крило тако силно, да би им папуче полетеле чак у штукатор, и лепио би им стопар |
ош једнако редовно доносила, кад год би им дошла, бадема и рокчића, сматрајући је још за дете. |
уче полетеле чак у штукатор, и лепио би им стопарце и динаре и уверавао их да приме: јер је та |
не беше, нико је није видео (а чудно би им било да су је и виделе!).{S} Опазили су само то да с |
ојица шаха, а трећи, лепи Перица, прави им цигаре и кибицује, иако се он и не разуме у шаху.</p |
ашки, па једни се овамо љуљају, а други им певају, а други онамо играју, а Цигани им свирају.</ |
ао — и он се окренуо за њом.{S} Погледи им се сукобише, јер се и она окренула за њим, али је Ма |
ика?{S} Ја си с домаћицу зборим! — вели им Дока преко рамена, па наставља даље мирним тоном. — |
али га ипак брани, зауставља их и вели им: „Мори, ћорави ли сте, што ли, ћорче ниједне?{S} Мор |
и њеном челеби-Ђорђији.{S} А већ и сами им надимци казиваху то — беху то све нека имена буди Бо |
певају, а други онамо играју, а Цигани им свирају.</p> <p>Скупио се свет.{S} Кога ти све нема |
.{S} Усхићен тиме, стари Замфир поклони им једну од својих кућа, најлепшу после оне у којој је |
та баба Хрисанта, да их гњави причајући им надугачко и нашироко о својој парници, о суду <pb n= |
огледају, заваравају један другога, док им се једном погледи не сусретоше.</p> <p>— Ахаха! — зе |
друга за кума, трећа за старојка, а он им одговара пелтечећи: „Не-не-не може!{S} И-и-ич-не мож |
ну као једног доброг занатлију и причао им како је лепо живео с оцем његовим, покојним Ђорђијем |
рљени момак и девојка љуљају, а друштво им пева: „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!“</p> <pb n |
више је никако на миру док јој га, како им се учинило, не избише из главе.{S} Што се она више и |
јни.{S} И оне не само да приметише како им је њихова Зона лепа, него приметише чак и то како је |
и доживети!”...{S} Многи приметише како им је тек сада пукло пред очима и све им је сада, веле, |
Мане и Зона пазили и севдисали, и како им је зар писано да се и узму.{S} А да то не би био прв |
S}То им никако није ишло у главу и било им је загонетно.</p> <pb n="156" /> <p>Ето, и сам Манча |
кад су га мало боље посмотрили, учинило им се да тај човек баш ни најмање не изгледа као човек |
етке, кад ни трунке истине нема!? {S}То им никако није ишло у главу и било им је загонетно.</p> |
конзерваторист међу њима, и друго: што им даје паре на чување или на зајам без интереса, па он |
{S} И баш кад су се оне тако чудиле што им нема никога, чуше споља неки глас.</p> <p>— Хаџика, |
е.{S} А оне седе и шапућу — чуде се што им нема никога.{S} Није дошла ни Аглајица, да им исприч |
за њих нема више никакве дражи оно што им је, такорећи, већ пред ногама, него да их држи и буд |
е ће се морати задржати подуже, а ствар им та, наравно, и не треба.{S} И они приметише да је Зо |
јмање криво што је она тако прошла, јер им, вала, ни она није остала дужна.</p> <p>— Ич да се н |
леда с Таском, Калиопом и Уранијом, јер им свима дође чудно већ само то што је банула у кућу, а |
ешто, да су Чивутке прснуле у смех, јер им се учинило да је Манулаћ хтео да кине...</p> <p>И то |
н како се вуку све средином сокака (већ им се и шегрти смеју гледајући их како спадоше с ногу!) |
ђашње године, да је „оскудација”, да су им силне непокупљене паре по народу растурене и изложен |
ећем зету у Л* нису је ни слали, јер су им одатле писали да је не доводе сад, бар још за неко в |
..</p> <p>— Што кесу леблебије?{S} Ама, има понеки па ће и паре да дава!{S} Питујем те, ете, са |
за тај посао.{S} Куражан је, дрзак је, има пуно тих лудих авантура, а што је овде најглавније, |
из чорбаџиске је куће, млад је, леп је, има науснице, друг је Манин — дакле, нико бољи од њега |
га комшију, чорбаџи-Петракија.{S} Море, има си човек голему муку сас онога његовога Митку.{S} П |
јасан глас, добро мућка нумере у кеси, има добре очи, разговетно чита бројеве и никад се није |
, демек, за доцна кући идење... знајеш, има тесни сокаци, буџаци, <hi>ћутеци</hi> а т’мнина је, |
ао се и шалио мало с њима, питао би их: има ли што слађе од ратлока?</p> <p>Једном речи, владао |
а више?{S} Млад је, здрав је, грлат је; има јасан глас, добро мућка нумере у кеси, има добре оч |
и муштикле и табакере од сребра и срме; има и старих грчких, римских и српских новаца — бави се |
суда, дрт човек, бела глава, бре брате; има си зетови и унучики, па си пролази, па ни има по-за |
p>— Какав је?{S} Је ли је танак, висок; има ли мустаћи? — пита Зона. — Нећу га, ако нема мустаћ |
е вредан и поштен младић као и отац му; има <hi>златне</hi> руке, које више вреде и од правих < |
У сав град има ли помомак од њег’?!{S} Има си дућан, ем как’в дућан, узеја је саг под ћирију и |
до, зар сал Петракија што има муку?!{S} Има ги сијасвет, ама сал туј пуче брука, па си знамо, а |
авом и рекоше: „Ама, није без ништа!{S} Има нешто!{S} Има неку муку!” Али шта је то нешто, и ка |
!...{S} Ама, па ми дође ништо чудно!{S} Има си једно сопче његово, и никога не пушта у сопче.{S |
„Ама, није без ништа!{S} Има нешто!{S} Има неку муку!” Али шта је то нешто, и каква је то мука |
ам”, одговара Зона, „теке неје зорт!{S} Има време, нане!{S} Зашто си ја печалим и збирам онол’к |
оноси, увече па под мишку односи!...{S} Има си, море, и магаре!{S} Тол’ко му богатство!...{S} О |
па направија оди два један голем...{S} Има си занајат, златне руке: при владику искаче у пол д |
...{S} Несам јоште свршила работу...{S} Има јоште коџа ми ти много да ти рекнем...{S} Поздравил |
b n="112" /> <p>За Васку неје реч...{S} Има јоште за удавање из туј кућу...{S} Зоне, море, — ре |
ко су убаве!{S} Оне ли су сал убаве?{S} Има време!...</p> <p>— Мори, Манчо, побрго работи!{S} З |
p> <p>— Глава гу боли, — вели Ташана. — Има си заушке, та никаква се напраји; ништа не ваља, ве |
ва се Мане, а утањио гласом још више. — Има си човек кеиф и на ништо што је полоше... научија с |
Саг, види чудо? — отпоче хаџи-Замфир. — Има си човек сијасвет деца, па све здрава и цврста и уб |
— баш никако!... „Леле, пшешко играње — има ли га у свет?!...” рече Мане.{S} Протрља очи, бојећ |
„Дрво се, викам, савија док је младо,” има селски реч.{S} Та и сас теб’ и Митка ти алис та си |
те, жална је што је чорбаџиска керка; а има, ете, ники што није чорбаџиски син, а њој гу па мно |
та саг у српско, у чкоље, па ће деца да има!...{S} У сагашње време деца, — <pb n="98" /> беше м |
ко нема мустаћи...</p> <p>— Па... ће да има...</p> <p>— А шта је?{S} Од какав си је ред?{S} Е л |
рак</hi>!...{S} Зар <hi>дете</hi> ће да има мерак?!</p> <p>— Кој си је дете?</p> <p>— Па наше З |
е да је добра прилика и веле: „Море, па има си човек и дућан!” иако је том човеку тек осамнаест |
’ што је брљив — батали!...{S} А што па има девојчики, што су пристасали за удавање, — паша, па |
требају, мајке, катанци на сандаци, кад има — ем какав голем! — на врата?!...{S} Та си узмем он |
те слатки, мени <hi>кишице</hi>; па кад има наш ‘ранитељ, наш геџо, — имаћу и ја.{S} Дај једну |
д — и то чешће — би му се, нарочито кад има какав већи посао, јело у дућан доносило; а кад је ш |
бори си, поубава прилика?{S} У сав град има ли помомак од њег’?!{S} Има си дућан, ем как’в дућа |
и метак избацила, а та је: да исти Мане има брата (по оцу) међу Циганима!...{S} И сад, какав је |
ка, најречитија у целој родбини.{S} Ете има у Лесковац, ем какви трговци, у Врање, ем какве чор |
Замфир — када доживесмо и тој наше дете има си три касе.</p> <p>Мане му каже да су му обе потре |
траву стискавац...</p> <p>— А саг јоште има, побратиме, да нађемо једнога кочијаша.{S} Ама цврс |
, стао.</p> <p>Али, наравно, ту највише има момака и девојака; девојака и чорбаџиских и сиротињ |
, а што је овде најглавније, ћосав је и има нежне женске црте лица; и кад се преруши у женско о |
орбаџије такој си је.{S} Зар мало ли ги има од ваши што си беоше први трговци — а саг, звонари |
уј пуче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чорбаџиске куће што си кутају од свет... {S}Ономад |
да знате ту песму о лепој Зони.{S} Али има што не знате, а што ћете тек из ове приповетке сазн |
ет!{S} Батисаше се и селскије!...{S} Ни има веће стид, ни чес’, ни па срамување оно старовремск |
зетови и унучики, па си пролази, па ни има по-за себ’ измећара, ни фенер, ни бастун, веће прол |
/p> <p>— Ће да гу узне, ама треба да си има траву стискавац...</p> <p>— А саг јоште има, побрат |
дну бесмо, код чорбаџи-Гана.{S} И он си има сина...{S} Свршија у Грац трговачку чкољу.{S} Седим |
искаче у пол дан, у пол ноћ — тол’ко си има чес’ у варош... {S}Има си, бре, и касу за паре и ес |
а дућан!...{S} А питујеш ли: <hi>што си има</hi> у дућан?...{S} Како онај Насрадин-’оџа што ују |
мацајтским помоћником Пајицом, кад овај има свој „аузганг”, — само чујеш како лете, да се посат |
оји се слатко насмејао. — Тој може, тој има.{S} Белензуци се продавају, а мустаћи се сал давају |
многи задуго мислили да чорбаџи-Јордан има ћерку. {S}Као оно што се прича за ону стару Римљанк |
оним великим и оним другим мањима, иако има у џепу оно своје мало огледало; сваки час плете кур |
га на девојче”, како је послушна и како има лепо грло, кад запева „Запевало булбул-пиле, мисли |
— Такав је тамо обичај.{S} Јер чим неко има само мало веће бркове, већ га зову и саме удаваче < |
а, вадио га и навијао или гледао колико има сахата на њему.</p> <p>С вршњацима својим се слабо |
хранио живину, и знао увек тачно колико има петлова, кокошака, пилића, па чак и снесених јаја и |
ј се каква срећа јавити тамо.{S} И тамо има богатих трговачких кућа, а лепотицама се баш не мож |
ш, демек, ништо... што се збори.{S} Што има, што нема по ма’але, и по свет, за <hi>тој</hi> си |
<p>— Мори, Јевдо, зар сал Петракија што има муку?!{S} Има ги сијасвет, ама сал туј пуче брука, |
м нишан”, а после кој да збори... и што има да збори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, како то збориш |
. ако сте, демек, чорбаџике?{S} А зашто има онај реч: девојачка су врата свакому отворена?!</p> |
сасвим проста ствар!{S} Чорбаџи-Замфир има куће, дућане, чифлуке и винограде, а господин начел |
икој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир има на дом девојку!...{S} Разабра ли, мори?...</p> <p>— |
— Бре, бре!{S} Зар тол’ко голему керку има Бела?! {S}Знав’ам Белу Стојанчину...{S} Познавам ти |
и — како Дебрелија...{S} У сваку ма’алу има си по једну, на коју је фрљија мерак...</p> <p>— До |
ољи и најнесумњивији знак и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена.</p> <p>Четири |
ађе и за њума.</p> <p>— Од нашога Манчу има ли, деде, збори си, поубава прилика?{S} У сав град |
му обе потребне због драгоцености којих има много, па не може да их свако вече односи и ујутро |
ак од старина назива трговачка, јер њих има ипак највише.{S} Ту свраћају и они крупни трговци ш |
змишљајући и хесапећи у себи колико још има да прође док га закалфе; а чим постане калфа, искиј |
на њојни стареји, — ласно за тој... {S}Има си она чаре и за тој!{S} Свет си збори да је <hi>по |
ноћ — тол’ко си има чес’ у варош... {S}Има си, бре, и касу за паре и еспап, како један трговац |
је, алис што <hi>ти</hi> отоичке рече: „Има си човек кеиф и на ништо полоше... научија се!” Вид |
; куде су му чаири, чифлаци и чивчије? „Има си дућан!” Ех, много данас мука па за дућан!...{S} |
они даљи, који давно већ ни приступа не имађаху у хаџи-Замфирову кућу, — и они је нападаху и од |
бакарно па калајисано. {S}Свакога дана имају доста посла девојке док све то изрибају, па се си |
иња су, и он и она, — сто оке севдах ће имају!...{S} Е, што искате више?!...</p> <p>Неје спроти |
исао, и она остаде и даље у тој завери, имајући у њој и своју одређену улогу, којом ће припомоћ |
е Зона ипак најлепша међу њима била.{S} Имала очи као кадифа, косу као свила, усне као мерџан, |
т година.{S} Остала је рано удовица.{S} Имала је мужа којега је волела и обожавала, јер је и те |
оном „да медвед најбољу крушку уграби” имала цмољу мужа.{S} Иако су Замфира варошке жене немил |
тиме друштво у неприлику доводила.{S} А имала је обичај да оно што каже упорно брани, па и да с |
ана Зону у госте којој од сестара.{S} А имала је три зета у околини.{S} Спреме је у П*, па тамо |
кровито и мирно гнезданце!{S} Кућа није имала прозора с улице. {S}Изгледала је као була с јашма |
ли времена да прочитају лекције, а нису имали времена због неких непријатних вести које стигоше |
и једноставан зид, тако да укућани нису имали никакве везе с улицом.{S} Прозори с улица им нису |
ни и забринути.{S} Зловољни су што нису имали времена да прочитају лекције, а нису имали времен |
ем тога, — причала је Уранија — и то је имало нешто да значи, и није тек онако што је Јорданови |
чела пркоси, — тако и за лепу Зону није имало дражи оно што је већ победила и залудила, него је |
залевала га.{S} Скоро свако доба године имало је своје цвеће, и кућа Замфирова мирисала је прек |
јој с неке висине Ташана.</p> <p>— Ама, имам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла!</p> |
требам?</p> <p>— Позва’ те, бата-Таско, имам си, ете, голему муку да ти рекнем...{S} Оно моје б |
о ти, демек, тој тол’ко дуго зборим!{S} Имам си дом тесте мушљике, и све побоље и поскупе, а на |
ја, — ама стадо’ ете, рече, Циганин!{S} Имам си, рече, и децу сас њума!...”</p> <p>„Та тој ти и |
’, када прође, па те чекам одамно...{S} Имам један абер за теб’, и поздравље...</p> <p>Мане се |
а се ценим?... — одговори јој Калина. — Имам си мајку и брата... {S}Измећарка нећу сам!...{S} С |
овек сам...</p> <p>— Знајем...</p> <p>— Имам си дућан.</p> <p>— Знајем, де.</p> <p>— И муштериј |
p> <p>— А ти, имаш си прилику?</p> <p>— Имам си... — вели Зона зловољно.</p> <p>— Коју?</p> <p> |
мен’-ми се не чури, кеиф немам!...{S} А имам си дом тесте бре, ем повеће и поубаве и поскупе.{S |
/p> <p>Пева Мане:</p> <quote> <l>Кад ја имам бело лице, —</l> <l>Зашт’ га не љубим?{S} Ај-хај-х |
роз нос запеваше:</p> <quote> <l>Кад ја имам рујно вино, —</l> <l>Зашт’ га не пијем?{S} Ај-хај- |
не пијем?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам чарне очи, —</l> <l>Еј, зашт’ их не гледам?!...</l |
не љубим?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам русе косе, —</l> <l>Еј, зашт’ их не мрсим?!...</l> |
ли боље рећи, њихову) песму <hi>„Кад ја имам“</hi>, песму коју је дилбер-Дудија донела амо чак |
што си „куче у чашире” носи и појас, та имам куде да га заденем, ете, овој пратено цвеће...</p> |
ад се казначеј маши за џеп и пита: „Шта имам да платим?” а келнер само каже: „Немате ништа; пла |
> <p>— Знајем, де.</p> <p>— И муштерије имам сијасвет...</p> <p>— Добро, де!</p> <p>— Кућа ми п |
на кондурџије, таг топрв запази’ што ће имам муку с њег’ повише него што татко ми имаше, ете, с |
..</p> <p>— Несам сирома’... могу да си имам жену... могу да си ’раним пол тесте жене — тол’ко |
о искате прилику за ваше Зоне, е, ја си имам једну прилику... па за тој и искочи’ саг до вас... |
ако ти искаш, — ласно за све!{S} Ја си имам голему роднину...{S} Ћу те одведем у кућу роднинск |
те стра’?{S} Кој ти што може!?{S} Ја си имам сијасвет кардаши и побратими; ће изгинемо, — а теб |
м пол тесте жене — тол’ко си убав пазар имам!...</p> <p>— Стани потурњак, па си узни и цело тес |
ушљику имам си... знаш од које време гу имам?!{S} Море, и не пантим веће!...{S} Од татка ми ост |
шкољс’н за тај реч!...{S} Овуја мушљику имам си... знаш од које време гу имам?!{S} Море, и не п |
емаме,</l> <l>Ока и пол <hi>севдах</hi> имаме.</l> </quote> <p>Младиња су бре, лепотиња су, и о |
емаме,</l> <l>Ока и пол <hi>севдах</hi> имаме.</l> </quote> <p>Сас стикови збори!!...{S} Лудо, |
ек, ради сас први...</p> <p>— Имамо си, имамо, — прекидају је једногласно и сложно тетке Калиоп |
ек?...</p> <p>— За Гмитра грнчара...{S} Имамо си туј лојзенце, па искамо прекојутре гројзе-брањ |
и је Стамбол и све! зборим гу па ја.{S} Имамо си ми <hi>овден</hi>, викам ја, господин начелнич |
еснаф-човек, ради сас први...</p> <p>— Имамо си, имамо, — прекидају је једногласно и сложно те |
а си се присетила, Доке...{S} А за Зону имамо си веће прилику! — вели Уранија. — Кој си је наше |
био јединац, једини наследник огромног имања, а, сем тога, пример послушности, скромности, <pb |
каке, да, поткрепљен, целе ноћи бди над имањем и чашћу уморних и заспалих грађана...{S} Почеше |
ладати.{S} А и да није сама осетила то, имао би ко да јој то каже.{S} Родбина Замфирова је вели |
ча, јер је био на ванредно лепом месту, имао хладну студену воду, у близини певали славуји, а т |
обавести и своју читалачку публику.{S} Имао је већ и готов наслов који је гласио: <hi>„Родитељ |
же састати и измењати погледе и мисли — имао своје нарочите и чудновате мисли и — како би неки |
џи-Замфир имао је још једно богатство — имао је нешто што се не може лако купити ни стећи, нешт |
p>Тако је говорио хаџи-Замфир.</p> <p>А имао је и право!{S} Није он то онако напамет говорио... |
.</p> <p>И тако је тај испад у новинама имао за последицу да се учинио тај преокрет у животу Ма |
и тек кад вам кажем да је још само паша имао такав „пајтон”, и нико више у месту, онда тек доби |
107" /> <p>Као и сваки човек, и Мана је имао непријатеља, који су једва дочекали да га узму на |
тишини кућевној. — Осем кућице, Мане је имао и нешто земље: неколико њива, и један већи виногра |
во епитети, сведоче то.{S} У чаршији је имао неколико епитета: <hi>челеби-Ђорђија</hi>, <hi>дил |
и управо где се најдуже бави, јер он је имао обичај да за једно такво после подне промени по не |
аћ нема ни форму за девера! — А како је имао форме за младожењу?! дира је Мане и доводи је до п |
S} Јер Нацко је био радо слушан, што је имао и онако као неког хумора.{S} Дугом практиком на то |
никад није потребан био, јер никад није имао прилике да га потроши.{S} Чак му се и мајка љутила |
ројнија била него пре.{S} И он сад није имао нужде да ускаче на ћепенак, него је улазио на врат |
ла ти се Зоне!” тако брзо, да Мане није имао времена ни да дође к себи, а још мање да јој каже |
други већи и пунији.{S} Онај први није имао ни врата, него само ћепенак, и мајстор Мане је пре |
лско-шумарске школе, али, како сам није имао земље да је рационално обрађује, није је хтео обра |
тога од својих у кући!... {S}Зато није имао мира, него је одмах сутрадан потражио и нашао изме |
када.{S} Али је и Манча био и поносит и имао неки свој начин и тактику, тако да је назовем.{S} |
Section" /> <p>Али, иако је хаџи-Замфир имао тако строге и, такорећи, несувремене погледе на шк |
ш и хаџи-Замфир.</p> <p>Али хаџи-Замфир имао је још једно богатство — имао је нешто што се не м |
лупа главу.{S} После три дана он је већ имао идеју о освети и задовољно трљао руке при помисли |
>; па кад има наш ‘ранитељ, наш геџо, — имаћу и ја.{S} Дај једну кишицу, дај Божји благослов он |
p> <p>— Несмо прилика...</p> <p>— А ти, имаш си прилику?</p> <p>— Имам си... — вели Зона зловољ |
но ти теб’, — рече ми некња Петракија — имаш девојке, сина немаш, — бригу немаш!...{S} А мен’ м |
— ће гу украдну.{S} А ти си ћутиш ту, а имаш си такво убаво краљско име!...{S} Јазук, Миланче!” |
си дете за онога Манулаћа, берем ће да имаш убаво унуче... шебека ћеш имаш, а унуче јок! — реч |
за овеја мале?</p> <p>— Бре!{S} Три ли имаш? — запита зачуђено Замфир, и сад тек спази и ону в |
што лошо, ама — неје ред!...{S} А да си имаш домакицу, е, тој веће на друго прилега!{S} Тој си |
„Жмиј, да те л’жем”!...</p> <p>— Ти си имаш твој занајат, а ја си па мој...{S} Седи си у дућан |
иш и без њину Зону!...{S} Мори, „док си имаш грбину, ће нађеш ласно и самарицу”!{S} Ласно ће на |
саг ви не би дошла!</p> <p>— Е, што си имаш? — пита је Ташана. — Седи си на једно кафе.</p> <p |
други да прати? — одговара Васка. — Ако имаш Бога и душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш види |
ем ће да имаш убаво унуче... шебека ћеш имаш, а унуче јок! — рече и љутито залупи врата за собо |
остане неженет?{S} Мори, за тој ласно. „Имаш си грбину, самарице доста”; та и за Ману и женење |
>— У кога си тражија, да ти не дава?{S} Имаше ли га у наш варош так’в човек?...</p> <p>— Како д |
ика...{S} Мори, ни у турцко време па не имаше деца, — та саг у српско, у чкоље, па ће деца да и |
ам муку с њег’ повише него што татко ми имаше, ете, сас мене!{S} Плати за путине осам динара — |
ог човека, од ред човека...{S} Татко ти имаше пријатељи сијасвет, а ти си жмијеш неженет и губи |
, дете!{S} Рекни: чорбаџи-Замфир... што имаше лојзе у Ћурлине...</p> <p>Тако је још неке зауста |
— јоште не видо’...{S} Фрузина гу, ете, име...</p> <p>— Мори, зар она си је једна?! — прихвати |
-Микајла, кума, који му на крштењу даде име <hi>Ратомир</hi>, да буде, то јест, јунак и борац, |
раг у уста клеветницима.{S} Зони остаде име <hi>„побегуља”</hi>, иако је враћена; јер то што је |
ни речи у овој приповетци, иако јој је име у наслову, јер Мане би рекао: „други сокак, друга и |
испраћају, а и по песмама, у којима се име њено спомиње или које се ради ње, као алузија на њу |
и’ш како онда нађу израз и погоде право име, онда просто веле: спанђали се...{S} Онда пише у но |
е, — иако ова приповетка не носи његово име као наслов, — ипак некако главни јунак ове приповет |
ћутиш ту, а имаш си такво убаво краљско име!...{S} Јазук, Миланче!” А дете их слуша, и гледа ча |
е, то јест, јунак и борац, како му само име казује.{S} Није му се дало да сврши академију, да м |
а кривица, али када Зона спомену Докино име, — да је и она ту умешана била, — Јевди је онда све |
ком бекству, о некој отмици, али Манино име није чула том приликом, а целој ствари није поклања |
диностима.{S} Јевда му спомену и изређа имена свију девојака.{S} Спомену му Фрузину Мадину, как |
надимци казиваху то — беху то све нека имена буди Бог с нама: <pb n="28" /> неки Тане „Домаћиц |
Гане „Мајкина душица” — и све тако нека имена! — Добри људи, лепе прилике, али при свем том, ип |
во, онако стојећи, још једаред изређаше имена девојака које треба Јевда да спомене и да их похв |
њиховој авлији.{S} Све је он то знао и имена свима њиховим и многим комшиским кокошкама.</p> < |
опис Манасије кујунџије, познатог и под именом чапкун-Мане или Манча, који је, — иако ова припо |
неће да каже и назове то правим његовим именом.{S} Ама, кресни му, брате, реци: попу <hi>поп</h |
им! {S}А туј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу, па, рече: „Виде ли, Доке, што је, рече, убаво |
свога чифлука и јесењих радова, који му императивно налажу и захтевају да се ових дана неизоста |
!{S} За све си сал ти кабает!{S} Ама си инает и инћар, како и татко ти што беше. — Припрети му |
ин и јединац и једини наследник његовог иначе доброг пријатеља, то је врло често било чак и реч |
Ураније (јер је од тетка-Таске, која је иначе свршавала такве ствари, одузето свако пуномоћије, |
урном зове.{S} Једини, велим, јер он је иначе увек био стидљив и неспретан, кад би се, случајем |
уће.{S} Мајка му кришом шаље и новаца и иначе га помаже, али отац, стари Петракија, још никако |
сад треска о калдрму тесак, о који се и иначе врлој вешто саплиће ногама, као да је већ официр, |
, и за ђубре у кући — како је сада тако индиферентна и спора према овом, и то <hi>моралном</hi> |
не пролази, по којима чак ни општински инжењер по дужности не пролази, Дваред је тако тога дан |
на челу, па изгледао с њом на челу као инорог. — А какво је само сребрно кандило израдио за Св |
, као и свака радознала женска, могла и инстинктивно, а и из дугог искуства, сазнати о чему је |
а дружина, снабдевена разним музикалним инструментима. {S}Међу Циганима одмах на први поглед па |
ђи“ Зоне, које је, управо, било мишљење интелигентнијег и слободоумнијег дела публике; или краћ |
ако како ме сад видиш, који сем части и интелигенције ништа под овим небом немам, — ја је, ев’ |
ти моћи.{S} Њега ће бар моћи онако лепо интервјуисати, мишљаше г. Ратомир. {S}Срећом, затекне у |
ак.{S} Решио се да походи три места: да интервјуише Замфирове, Манулаћеве и Ману.{S} Само на та |
зајам без интереса, па он њима не тражи интерес, а они њему, опет, ни главно не враћају...{S} Т |
им даје паре на чување или на зајам без интереса, па он њима не тражи интерес, а они њему, опет |
S} Дијалог није нимало пикантан, чак ни интересантан; а то је просто стога што је тамо, у том с |
е толико јако, догађај сам по себи тако интересантан и тајанствен, верзије тако многе, контраве |
Зони стигла пре ње у П*, и Зона је само интересантна била тамо, и ништа друго.{S} И место да ос |
бог таквог његовог живота само изгледао интересантнији, а због сталежа његовог само милији и си |
што је већ победила и залудила, него је интересовало и дражило оно што равнодушно крај ње прола |
ни амо чисто филолошко и фолклористичко интересовање, то јест хоће да наставе онде где је отац |
м и најразноврснијим нагађањима.</p> <p>Интересовање грађанства било је толико јако, догађај са |
е да га води тек кад све жене скочише у интересу јавнога морала, и кад је наишла на сложан и је |
руга Хермина била умешана у неку повећу интернационалну дружину за прављење и протурање лажних |
све си сал ти кабает!{S} Ама си инает и инћар, како и татко ти што беше. — Припрети му и самим |
амену. — Како па то збориш!...{S} Зашто инћариш, инћару ниједан!...{S} Све си ти тој направија! |
Како па то збориш!...{S} Зашто инћариш, инћару ниједан!...{S} Све си ти тој направија! - рече с |
а, на аџамије из бели свет, на официре, инџилире и писаре?!...{S} Тој ли искате?!... {S}Ба!...{ |
и у чаршију и код влас’ и при официри и инџилири, па може да носи путине с потковице, а ти не м |
малко, па ће да искочи убаво, како под инџилирски план!... — рече и оде као олуја.</p> <p>— Шт |
се икоме ван куће и речца једна рекне, ипак није никако, ама баш никако могло то остати тајна, |
и људи, лепе прилике, али при свем том, ипак бедни изгледају према покојном Ђорђији, оцу Манино |
писменост у односу на наш женски свет, ипак, баш у исто то време, није налазио да је то тако с |
оветка не носи његово име као наслов, — ипак некако главни јунак ове приповетке.</hi> </p> <p>А |
и-Замфир, иако је три паше сургунисао — ипак прибојавао помало); тада чорбаџија брзо узме на се |
и кад се наљути и грди кога од млађих — ипак је тих дана добре воље.</p> <p>Био је стари ашик.{ |
шта праји!{S} Бела глава, бре, брате!” ипак је он редовно и радо одлазио тамо.{S} И несрећа је |
та, а она га благодарно погледа, али га ипак одбија и моли га загушеним гласом:</p> <p>— Немој, |
и страх је неки ухвати од Мана, али га ипак гледа.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу уђе јо |
, па не да.{S} Смеје се, истина, али га ипак брани, зауставља их и вели им: „Мори, ћорави ли ст |
/> за њега, па тетке покварише, али да ипак није заслужила да тако прође, и да је Мане још кри |
е! — прекиде је Замфир, али тетка-Таска ипак наставља.</p> <p>— ...{S}Оној му треба за кеф, а о |
д старина назива трговачка, јер њих има ипак највише.{S} Ту свраћају и они крупни трговци што т |
егове као жене осташе лепе, али је Зона ипак најлепша међу њима била.{S} Имала очи као кадифа, |
тарим Замфиром; разумео га је добро, па ипак није ни корака пришао на сусрет жељама хаџи-Замфир |
} Био је добар мајстор, али сиромах; па ипак је било разлике између оног првог и овог другог, д |
заповеди да ће бити и послушано.{S} Па ипак није хтео ништа силом да добије.{S} А после, њега |
а свака опет остајала.{S} Али све скупа ипак сложне беху у томе да Манча треба већ да се жени, |
никако неће да увиди и да призна да је ипак јавност и журналистика и јавна критика једини најб |
ло подужа, али, узета као роман, она је ипак кратка; јер она и није управо ништа друго него јед |
м и природно, поносита стога.{S} Али је ипак волела да понекад на један такав поглед и одговори |
казују да играчи додирују земљу и да се ипак на земљи налазе!...</p> <p>А као што је био добар |
у, наравно, били тако претерани, али се ипак доста штошта причало, тумачило, и китило и дометал |
Ту свраћа најразноврснији свет, али се ипак од старина назива трговачка, јер њих има ипак најв |
истину, правду и слободу.{S} И тако се ипак у неком виду обистинише слутње и жеље капетан-Мика |
и зевала од времена на време.{S} Али би ипак кришом пратила очима Манчу, и није јој право било |
чинио. {S}Мисли његове не беху ту, али ипак ту близу, неколико кућа одатле, код Замфирових.{S} |
улира дуго као нека пословица...{S} Али ипак, кад се махну шале, озбиљно признају да се диве ро |
то важно да превали преко усана.{S} Али ипак не рече ништа, него стаде размештати испред себе о |
и отрпела резилук кад оде кући.{S} Али ипак замоли измећарку Васку да не каже ништа код куће.{ |
р се и она окренула за њим, али је Мани ипак врло криво било што се преварио и окренуо.{S} Но и |
топал и ведар септембарски дан, суморан ипак мало због оне тишине, која је обична већ раних јес |
ак, у ноћ...</p> <p>Весеље се продужило ипак, иако је Ајша тужна била.{S} Још се певало, свирал |
има, али је, изгледа, мало замишљен, но ипак то није од невоље, јер се понекад и осмехне и једн |
о било што се преварио и окренуо.{S} Но ипак је брзо поправио ту своју погрешку, доскочио је и |
</p> <p>Замфирови су се тешили да ће то ипак проћи, али кад после кратког времена постаде и пес |
постале домаћице и мајсторице, али зато ипак и надаље су се сматрале и осећале као род тој кући |
е, мирно прошла, али је Ташанина радост ипак краткога века била.{S} Јер сутра на подне, кад је |
амфир не верује.{S} Врти главом, али му ипак мило кад их погледа — гледа их дуго и вели и призн |
жје, али, као што видите, постаде борац ипак: место мача изабра <hi>перо</hi>, да га оно храни |
pb n="138" /> Јоште си зар спију?” веле иронично и одлазе, а то су били већином они од Шарене ч |
а... да се удам за онога ћелеш-ефендију Исидора, агент што је осигуравајућога друства... а може |
кошуљу неће што му мајка ткаје и шије, иска дућанску!...{S} Ударија баксуз у кућу и дућан; а п |
кроз прозор у авлију. — Чиновник, ете, иска чиновничку, офицер офицерску прилику; еснаф спроти |
S} Хаџи-Замфирска Зоне се фаћа у оро... иска да се ороди сас луду Доку, Доку да вика: тетко!</p |
че: „Неће си, вика, дете турцке путине; иска штифлетне а-ла-франга да му, ете, купиш!” — Што бр |
поскочи и рекни си по једно кафенце.{S} Иска тета и мајка ти да попију по једно кафе, — вели Та |
из једно смо село, и комшије...{S} Она иска да купи ништо... саг први пут купује, па се срамуј |
да ме изеде; ем што сам сал комшика, па иска срам и резилак да ме изеде!{S} Чети си свет, па се |
ће сам трговачки суд, та да не смем, па иска и треба два грађанина да су у присуство! {S}Ба!{S} |
спроти еснафа а трговац спроти трговца иска прилику, демек; <pb n="100" /> — тој си је ред у о |
а ово <hi>наше</hi> па за паре... и што иска да си улегне у чорбаџиску, потакву фамилију...</p> |
е”, — а виде ли како уме да збори и што иска да пазари?{S} Познаваш ли <hi>гу?</hi></p> <p>— Не |
о пролетње вече сетна песма, у којој се исказује бескрајна туга, стара туга, вечна као и човеча |
х, какав си па и ти!...{S} Тету Зону ти искају да гу украдну!...{S} Нећеш више да спијеш код те |
ама поцрвенеле образе. — Требе ми, ете, искам <hi>срма-белензуци</hi>...</p> <p>— Е, тој може, |
Оно моје брљиво дете...{S} Манча де... искам да га женим, а он се, ете, рита, како магаре кад |
А ја си... — вели збуњено Мане — ете... искам... ако је, демек, к’смет... из вашу кућу...</p> < |
пасти, — неси ти веће за теј работе.{S} Искам висока и т’нка ника да је...</p> <p>— Што, што бр |
<p>— Што искаш, што ти треба?</p> <p>— Искам, требе ми срма-мустаћи...{S} Леле, — трже се мала |
је Мане. — За мен’ ласно; теке за теб’ искам да ти бидне убаво!{S} Зашто да узмем нику, а она |
заб’равија сам зар онај стари адет, па искам да знам.{S} Зашто саг искочија ники <hi>нов адет< |
си дочека своју срећу...{S} А ја си па искам и тражим моју...{S} Неје писано за мен’ и за Кали |
p>— Та што, ако спије!{S} Код њег’ и не искам, веће код хаџику...</p> <p>И док се ове домишљаху |
>— Аха! — кликну тетка-Дока. — Такој те искам!{S} И татко ти такав беше!</p> <p>— Теке... тетко |
авам дек си тетино тетинче! {S}Такој те искам, ешеку ниједан!”</p> <p>За ту ствар требала је Ма |
p>— Јок, чорбаџијо, <hi>девојку</hi> си искам!... „Мираз”... нишлиски мираз!{S} Што ће ми давај |
ило: „Што ми писујеш за волење, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се волемо |
<p>— Да не да Господ... ја си једну сал искам...</p> <p>— Па пуно ги у ма’але...</p> <p>— Пуно, |
p>— Ја вино точим, вино не пијем; песну искам, песну не слушам, а све заради тебе, Зоне!...{S} |
грнчара...{S} Имамо си туј лојзенце, па искамо прекојутре гројзе-брање да прајимо...{S} Ете ми |
тим очима, али Мане и не примети то.{S} Искапи чашу вина, али је не погледа, како је досад увек |
за друго ништо, а ова, погле гу, куд га искарује!...</p> <pb n="92" /> <p>— Мори, знајем си ја! |
на старија, а друга млађа.</p> <p>— Шта искате? — пита их Мане.</p> <p>— Ја нећу да пазарим, са |
ицире, инџилире и писаре?!...{S} Тој ли искате?!... {S}Ба!...{S} У мој век... сал тој да бидне |
рече им Ставре Јаре:</p> <p>— Море, ако искате, може да украднемо све тетке, стринке, куме и ку |
па наставља даље мирним тоном. — Та ако искате прилику за ваше Зоне, е, ја си имам једну прилик |
— сто оке севдах ће имају!...{S} Е, што искате више?!...</p> <p>Неје спроти трговачку и чорбаџи |
је тол’ко пазар, а кад си бројим, а оно искача мање!{S} Један дан убаво запанти дек сам спустиј |
а <hi>неје ред</hi> за еснаф-човека.{S} Искачају лоши речи!...{S} Не чиниш ништо лошо, ама — не |
на од њена погледа.</p> <p>— Неје никуд искачала?</p> <p>— Неје...{S} Неје искачала ни у авлију |
икуд искачала?</p> <p>— Неје...{S} Неје искачала ни у авлију!{S} Трећи дан веће...{S} Мори, <hi |
> <p>— Ама <hi>дома ли је</hi>?{S} Није искачала никуд? — запита тетка Таска, а упрла испитивач |
>— Па, демек, за спацирување, ете, неси искачала?</p> <pb n="143" /> <p>— Јок! — одговара Зона |
ли си болна?{S} У чаршију и ма’алу неси искачала?</p> <p>— За какво искачање па збориш? — пита |
ма’алу неси искачала?</p> <p>— За какво искачање па збориш? — пита је тихо и болно Зоне.</p> <p |
екмеџе да дођеш! <pb n="48" /> И по таг искачаше пазар за нико време спрама есап!...{S} Ама, па |
ма си занајат, златне руке: при владику искаче у пол дан, у пол ноћ — тол’ко си има чес’ у варо |
е женим...</p> <p>— Е, што чекаш?...{S} Искаш паре, <hi>мираз?!</hi>...</p> <p>— Јок, чорбаџијо |
тетка-Дока одлазећи. — Мори, саг да ги искаш и ону њину дрту тетка-Таску, да се с њума ожениш, |
си брљива!{S} Младо, лудо, аџамија — ти искаш да станеш еснафска жена!...{S} Ти да га заб’равиш |
И ја ћу такој напрајим...{S} Сал ако ти искаш, — ласно за све!{S} Ја си имам голему роднину...{ |
но ће нађеш, — ем не једну, веће кол’ко искаш девојчики!{S} Ама, жал да ти неје, криво да ти не |
и таг не вечераш...{S} Та, викам... ако искаш... — и ту подиже Зона глас и настави јачим гласом |
, зашто си ми <hi>аманет</hi>...{S} Ако искаш да се жениш, мен’ ми сал кажи...{S} Разбра ли? — |
једну чашицу мастике, па додаде: — Ако искаш, Јевдо, ете, све да ти ти зберем један дан на куп |
че и приђе један корак.</p> <p>— Е, што искаш? — запита га зловољно и нестрпљиво Зона.</p> <p>— |
није смела ништа знати...</p> <p>— Што искаш, снајке-Јевдо? — запита је Таса. — Што ти требам? |
на напрћеном носићу њеном.</p> <p>— Што искаш, Зоне? — одазва се и притрча јој Васка.</p> <p>— |
ла одмах на улазу у дућан.</p> <p>— Што искаш, што ти треба?</p> <p>— Искам, требе ми срма-муст |
је Мане и искашља се тихо.</p> <p>— Што искаш? — шану Зона, па се и она тихо искашља.</p> <p>Об |
у Јевда и зовну измећарку.</p> <p>— Што искаш, стринке?</p> <p>— Поскочи, дете, до чорбаџи Тасу |
поудаваше све за људи трговци, а ти што искаш?!...{S} Помисли се на кога си керка!{S} Један си |
— „Леле”, плаче Ташана, „истин’ ли зар искаш девојка да останеш?!” — „Ама, па може да се и уда |
тија што ги ти каза отоичке...{S} Коју искаш, а мен’ ће бидне право...{S} Све су си убаве...</ |
ми веће треба и свет и живот!?...{S} Ја искашем моја да си бидне, а они ми гу не давају, та кад |
{S} Кад је запали, засука бркове, па се искашља тихо, као кад човек хоће нешто важно да превали |
зити.</p> <p>— Зоне! — ослови је Мане и искашља се тихо.</p> <p>— Што искаш? — шану Зона, па се |
то искаш? — шану Зона, па се и она тихо искашља.</p> <p>Обоје стали тако, па стоје три корака д |
еб’, и поздравље...</p> <p>Мане се тихо искашља, па се крене и пође полако, а за њим пође и Вас |
ерије, кад би му се свратиле у дућан, и искашљавао би се по старом свом обичају за сељанчицама, |
.{S} Други пут би их задевао или се бар искашљао пролазећи крај њих, а сад их није ни приметио, |
о.</p> <p>Мана покри главу — збунио се, искашљује се и маша за табакеру.</p> <p>— Па, Манчо, ка |
ма и унесе и послужи их.</p> <p>Дока се искашљује и спрема да отпочне, срче кафу, разгледа по с |
ка.</p> <p>— Бре! — поче хаџи-Замфир, — исквари се много свет!{S} Батисаше се и селскије!...{S} |
ђе док га закалфе; а чим постане калфа, искијаће први шегрт — мишљаше фаталиста Поте — за све о |
ај проклети шах, да се око њих могу сви исклати, а они не би приметили! (Ономад су се чак и сли |
хвата и чврсто држи, док јој се опет не исклизне рука из његове; гледа како се разговарају; чуј |
чорбаџиске! — грди Митанче, који је од искључења из наследства <pb n="129" /> омрзнуо на чорба |
ко збориш, како да до годину неће па да искоче нови девојчики, и јоште може поубави и покротки |
а си убаво знајем...{S} Па за тој, ете, искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девојче за |
..{S} Ти си трговац, ама овој ће, рече, искочи јевропејски трговац, галантерис’!...” А ја си са |
ам, мераклија сам џимпир, коцкарин... — искочи’ <hi>никакав</hi> човек, хаџијо, у чаршију помеђ |
рецну се одједаред Дока на измећарку. — Искочи се, дете, умем си ја да пијем кафу и без теб’! — |
{S} Ја ћу да заобиколим малко, па ће да искочи убаво, како под инџилирски план!... — рече и оде |
је, рече, што му је писано, и што ће да искочи из њег’!...{S} Ти си трговац, ама овој ће, рече, |
S} Црна, црна Ташана, како ће у свет да искочи, — девојче гу станула <hi>побегуља</hi>!...</p> |
, та јала у кочије!...{S} Па ем што она искочи — ђене-ђене, ама што си понесе, зборе си, јоште |
<p>— Аман, Доке!... <hi>Реч</hi> да не искочи за девојку.</p> <p>— Та што...{S} За малко време |
А домакица ми Персида, кад виде што ће искочи једно тепање, рече: „Неће си, вика, дете турцке |
там’ спроти Зелену чешму, какво девојче искочи — пуста не остала!...{S} Онакву лепотињу веће у |
та реко’ у себ’:{S} Бреее, овој ће куче искочи по-трговац и од татка и па од татка на татка му! |
ја си имам једну прилику... па за тој и искочи’ саг до вас...{S} Момак си је кротак, убав, есна |
едну папучу и стеже је. — Рушка нек’ си искочи!{S} Каква му је она тетка!?...{S} А кад буде ниш |
ко време; они чукнуше у порту, а она си искочи, та јала у кочије!...{S} Па ем што она искочи — |
{S} У собу си никога не пушта, а кад си искочи, а он си тури катанац на врата — ем кол’ки катан |
ило је, — ама у сто године једанпут ако искочи брука и резилак — ама ово саг почесто!...</p> <p |
о да си не знајем?!{S} Бата-Таско зашто искочи до теб’-те?...</p> <p>— Ама не знајеш ти ништо! |
ри адет, па искам да знам.{S} Зашто саг искочија ники <hi>нов адет</hi>, па ники саг воде и <hi |
ри и чини!{S} А по ма’але пуца брука... искочила реч, иде прикажња, а ја у зем да пропаднем оди |
и Тасу и рекни: „Вика те стринка Јевда; искочила, рекни, голема работа!{S} Ама брго, рекни, да |
е?!{S} Мори, оди туј несрећу може да је искочила реч и сокак-лафови тија, убија гу Господ!</p> |
тесте Ђурђијанке и Стамболијке потакве; искочиле би и там’ најлепе и најубаве!...</p> <p>Де-де! |
ики!...{S} Мори, у пашине сараје, па би искочиле и там’ помеђу три тесте Ђурђијанке и Стамболиј |
е, дом; дома си седи дете; три дни неје искочило из кућу!...{S} Како може тој и да се помисли?! |
ме, у годину једанпут ели двапут ако си искочим поради, ете, некуј послу у чаршију.{S} Па ели у |
им владиком. — Мори при деда-владику ћу искочим на давију. {S}Како ти то мислиш?!{S} Зар да ску |
у?!...{S} Јок, брате. „Ми ће си у лојзе искочимо!” Па понесу и шта ће да поједу и шта ће да поп |
-де!{S} Ласно за тој, мори, Доке!{S} Ће искочимо једанпут! — вели Јевда, само да је скине с вра |
> <p>— Како да ти рекнем, хаџијо?...{S} Искочио лош реч за мен’: та ловџија сам, мераклија сам |
<pb n="40" /> <p>— Ама с мен’ у амам да искочиш, — салете је Дока, — да сеириш и да видиш једну |
год уграби <pb n="60" /> прилику да се искраде од очију укућана...{S} Ту би најволела и да ноћ |
цркве, а Зона је вребала и увребала.{S} Искрала се од својих, само да се састане с њом.{S} Приђ |
ено бранила свога сина, верујући и сама искрено да није до њега кривица, али када Зона спомену |
илно у плач.</p> <p>Јевда је неко време искрено бранила свога сина, верујући и сама искрено да |
ит, а у кући нежан.{S} Оплакала га је и искрено ожалила Језда и жали за њим ево већ петнаест го |
ве зна, он јој се исповеди и призна јој искрено да му је Зона посред срца.</p> <p>— Аха! — клик |
дљивим речима, којима је увредила једну искрену и њој тако предану душу човека који јој сада оп |
нке, која је у другом сокаку становала, искрсну Мане из мрака и стаде пред њу.{S} Васка се изма |
е: „Што се напраји, дете, резил? {S}Што искубе, мори, курјуци?{S} Кој ће те такву, без курјуци, |
у решиле, то су учиниле.{S} Сутрадан се искупила сва многобројна родбина и кренула се, са Зоном |
е он то онако напамет говорио...{S} Као искусан и паметан човек, држао је да сваки човек треба |
то од њега.</p> <pb n="82" /> <p>Стара, искусна и речита тетка Таска узела је на себе ту тешку |
ао човек, био јачи и сталоженији и, као искуснији, држао је да још није све пропало.{S} А надао |
ска, могла и инстинктивно, а и из дугог искуства, сазнати о чему је реч била...</p> <p>— Ласно, |
м на томболама извежбао се и знао је из искуства да су цифре увек некако сувопарне, па је умео |
лушао њихове разговоре, пуне мудрости и искуства.{S} Кад би седео, увек би простр’о најпре свој |
брег рони; кап камен дубе”, вели стара, искуством освештана реч...{S} И тако се и овде збило.{S |
кад је остао сам на сокаку онако гадно исмејан од једне глупе измећарке и од једне хладне и бе |
ако како она жели.</p> <p>И тако је тај испад у новинама имао за последицу да се учинио тај пре |
оном, заврши Перса Јордановица, може да испадне по оном народном: „Злату ће се кујунџија наћи”. |
Калиопа, па нека њих две удесе тако да испадне свима по вољи и по хатару.{S} Јевда је сва срећ |
тују шта ће и како ће урадити да све то испадне што боље. {S}Оне саме све то свршавају — никога |
ђену улогу, којом ће припомоћи да ствар испадне као што треба и да освета буде извршена.</p> <p |
викну радосно Мане, и у оном одушевљењу испали пушку, иако су били већ на самом улазу у варош, |
{S} У лов идем, <pb n="110" /> пушку не испалим!{S} Ништо не знајем за себе, а све заради тебе! |
ео осветити Мане Зони, тако вешто да је испало сасвим по оном народном: „и курјаци сити и овце |
чега је стрепила — то није било, али је испало изненада ово, а ово је за њу било нешто скоро јо |
ен већ унапред да ће им све лепо и лако испасти за руком.</p> <p>— Побратиме, — узвикну Митанче |
> </quote> <p>Кад год би Мане запевао и испевао ту песму, увек би — иако је био жустар и вредан |
што је био, а засад се теши тиме што је испекао овај свој садашњи занат.{S} А шта му и треба ви |
афенце?...{S} Доне, мори, Доне!{S} Ела, испеци ни две кафе!...</p> <p>А газда Таче седе и поче: |
/p> <p>Уђе Васка и домаћица јој рече да испече четири кафе.{S} Васка одмах усу кафу у филџане с |
ишто, ете, лошо не напраји!... — рече и испи опет једну чашицу мастике, па додаде: — Ако искаш, |
!...{S} Затим, како је одмах одведена и испитана у неком селу код попа Зипе (који је већ познат |
ла никуд? — запита тетка Таска, а упрла испитивачки поглед у Ташану и доњу усну истурила као ће |
а!...{S} Да сам учија нике чкоље, та да испишем, ете, <pb n="46" /> тол’ку књигу! — вели Таско |
онесе дади алву, а она се окрене и само исплази језик на њега, па продужи пут.</p> <milestone u |
анка од накривљена феса, а на лево раме исплазио језик, па му ландара; лева шапа му на леђима, |
с ногу!) тражећи Ману Кујунџију, да му исплате и дигну поручена кандила, кадионицу и петохљебн |
окује у сребро, — и поручио и богато му исплатио.</p> <p>И кад је тачно извештен био да је Мане |
уверио да тетка Дока све зна, он јој се исповеди и призна јој искрено да му је Зона посред срца |
плећима бундица од ружичастог атласа, а испод бунде либаде; либаде покрива јелек, јелек кошуљу |
а он за њу!{S} И један дотицај коленима испод стола, и једно <hi>„ти”</hi>, које му она први пу |
еле омладине...{S} Похватале се девојке испод руке у дуг ред, а иза њих други ред загрљене момч |
роза зубе.</p> <p>— Жмијете, како мачке испод накладено кубе...</p> <p>— Еј, Доке, Доке, ти си |
на три младе Чивутке, које су се шетале испод руке, али с оба ока и тако невешто, да су Чивутке |
рицама, које су за два-три прста вириле испод жуте сатинске сукњице са цветићима.{S} А никад са |
вање, а дечурлију на јурење; када оживи испод дрвећа од оних силних љуљашки, па једни се овамо |
већ забелела, гугутке и голубови гукали испод стрехе, кандило догоревало, а он још седи и разми |
р, кад хаџија спава, не смеју ни врапци испод крова џивџакати. — У другој соби, одмах до собе З |
голубова и гугутки у корпама, повешаним испод крова.{S} Па кад цвеће замирише, а гугутке загучу |
удубио у посао, па ради, али се крадом испод очију почешће погледају, заваравају један другога |
љастим ципелама и још шиљастијом шишком испод накривљене француске качкете, чинио је врло прија |
не погледа!{S} Млађе загледају, кришом испод ока, па тек само уситне кад прођу испред њега.{S} |
г лица и због она два младежа на образу испод десног брка.{S} Витак у струку, са лагираним каиш |
на, била је још лепа и држећа жена, још испод четрдесет година.{S} Остала је рано удовица.{S} И |
ори: „Море, Таче, ћути си, па рекни: {S}Исполај на Господа кад си доживемо и тој!{S} Кој знаје, |
о добро?!”, — и он се наскоро прибрао и исправио.{S} Није падао у меланхолију и сентименталност |
вом оружју, како кажу, и написати једну исправку. {S}Исправку му је написао баш онај исти адвок |
ако кажу, и написати једну исправку. {S}Исправку му је написао баш онај исти адвокат буџаклија, |
, потепаше заради њума.{S} Ја гу, рече, испрати до железничку станицу!...” — Их, мајка му стара |
побратима! — вели Мане Зони, која га је испратила до авлиских врата.</p> <p>— А кој си је? — за |
ла, и по погледима, којима је сретају и испраћају, а и по песмама, у којима се име њено спомиње |
болес’... — вели јој љубећи је у чело и испраћајући је.</p> <p>— Е, — заврте тужно главом Зона, |
сазнао у чему је ствар тек онда кад је испраћао Доку.</p> <p>— Е, лошо ли сам зборила? — брани |
роких басамака.{S} Авлија пространа.{S} Испред куће мања баштица, такозвана девојачка башта, пу |
ерија!...{S} Немаш те паре!... — па узе испред носа забезекнутом муштерији поређане ствари и из |
цело пре подне тога дана врзмале су се испред и око куће хаџи-Замфирове; привиривале и улазиле |
бесвесно по оном шаренилу које промиче испред ње, слуша свирку, трупкање кондурица по калдрми |
грудима његовим, и он се склања и бежи испред потсмешљивих и пакосних погледа света.{S} Већ би |
ак не рече ништа, него стаде размештати испред себе оне алате и пушташе густе димове.{S} После |
ека фајда што ће се неко време уклонити испред очију света; свет ће је заборавити, па ће и глас |
рама године! — вели Манча, распремајући испред себе онако у чуду и забуни једнако.</p> <p>— Саг |
летку по папучама и налунама, поређаним испред неких врата, — што је за њу увек био најбољи и н |
у.{S} А пре тога би сам почистио метлом испред дућанчића, задиркивајући девојке, које се с чесм |
испод ока, па тек само уситне кад прођу испред њега.{S} А чине се као да га и не гледају, него |
Тек улети усплахирен пред мајку и почне испрекидано:</p> <p>— Нане, „Гиган” саг стаде, ете, мер |
S} Зоне, море, — рече дршћућим гласом и испрекидано Мане. — Ја си знајем све...{S} Теб’-те стра |
и каже шта га је нагнало да дође паши, исприча му неку сиротињску невољу.{S} Потужи му се на н |
ча им шта ју је нагнало да убрза ствар; исприча им о новинама и о оном резилуку, и каже им да о |
и децу сас њума!...”</p> <p>„Та тој ти исприча’, — заврши бата-Таско, — Јевдо, демек да знајеш |
икога.{S} Није дошла ни Аглајица, да им исприча и рапортира све што се десило за последњу недељ |
варила на врат.{S} Зато јој све потанко исприча и оно што је било, а тако и оно што треба да бу |
ина мајка им каже зашто их је звала. {S}Исприча им шта ју је нагнало да убрза ствар; исприча им |
обистинила.{S} Тетка Уранија јој је све испричала.{S} Кад им је, вели, она разговетније наговес |
наставак Главе Друге.{S} У њој је даље испричан један морални удар, који је задесио Мана — зај |
урних сцена и крупних речи.{S} У њој је испричана једна пропала мисија тетка-Докина, или, боље |
d>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>У њој је испричано једно фамилијарно веће, на коме је утврђен сп |
ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је испричано како се вешто умео осветити Мане Зони, тако в |
е.</hi> </p> <p>Недељу дана после овога испричанога у прошлој глави, кад је измећарка Зонина, В |
и снови, што су били природна последица испричанога у прошлој глави, а што ће опет исто тако (у |
> <hi>У њој је прва верзија о догађају, испричаном у прошлој глави, верзија која је поникла под |
Митку, оном Петракијевом, све поверио, испричао му што је било, зашто је вечерас весео, и побр |
ко, наравно) бити узрок ономе што ће се испричати у идућим главама.</hi> </p> <p>Кад је дошао к |
а Швабица Хермина. {S}Све ово морало се испричати, да виде читаоци пред каквим је амбисом врло |
етка Доки, ко зна шта све може лупити и испричати (па и потући се с неком!) тетка Дока, којој с |
евојку.{S} Они га одбију, кажу му да је испрошена већ, или да немају девојке на удају и даду му |
речи:</p> <quote> <l>Јеси л’ чуо да сам испрошена? </l> </quote> <p>и оне још страшније речи:</ |
му на леђима, а десном накривио фесић; испрсио се, па силно заплеће ногама, а на ногама му пра |
е доби очекивани други шамар, он полако испружи шију и главу, погледа плашљиво око себе, <pb n= |
<p>Са ћепенака и лево и десно чаршијом испружили мајстори и трговци шије, па гледају за њима.< |
би метала алву.{S} Тада би обично Мане испружио шију из оног његовог малог дућанчета, као гуса |
ајка би му погодила шта жели и мисли, и испунила му већ!</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
он, који јој је претио и претњу своју и испунио.{S} Упропастио је, и она сада остаде на потсмех |
е правда, обећава, а што обећа, то ће и испунити — зна то чорбаџи-Замфир.</p> <p>— Ете за твој |
ј много казивала и сетом је неком милом испуњавала...{S} Зона узе за руку Гену, приђоше и ухват |
им; свака најмања потреба била је одмах испуњена.{S} Она је чисто умела сину и мисли његове пог |
етиште!”</p> <p>— А ти, викам, зашто га испусти? „Дрво се, викам, савија док је младо,” има сел |
p>али не доврши, јер пуче шамар, и Поте испусти ону зечју ногу и минђуше, и погледа зачуђено у |
рала. {S}Гледала је како играју, а није испуштала из очију Ману и Калину; гледала је како играј |
кварницу — она је стара!{S} Она је сад, иста Зона, никако друкше, него као једна поништена такс |
ој глави јој мушки шешир неки (па дошла иста позната мадмазељ Д’Ангулем, што учи децу француски |
другу...{S} Исти тај дуван, ама неје та иста мушљика!{S} Три-четири дима, па гу фрљи’!...</p> < |
у девојку Зону, само очи што осташе оне исте — крупне и тамне, с дубоким као бездна погледом... |
слим у мој памет: „А, рипчики!{S} Да се истепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена проста, |
ни дужан, добио шамар, да није сам он, исти калфа Коте, звиждукао баш ту исту песму.{S} Укратк |
ми се.{S} Кеиф си немам на другу...{S} Исти тај дуван, ама неје та иста мушљика!{S} Три-четири |
ао последњи метак избацила, а та је: да исти Мане има брата (по оцу) међу Циганима!...{S} И сад |
нема...</p> <p>— Кол’ко ће пут па тија исти речи да ми кажеш и збориш?...</p> <p>— Што, не вер |
готов био на такве ствари, — а Мане је исти отац...</p> <p>Силно је оптуживала сина, али само |
за њом осврне Мане кујунџија!{S} Јер и исти тај Манасија био је красан младић.{S} Било му је т |
устане и потражи папуче, опет му се ти исти стихови отму с усана и он певуши ту песму: „Синоћк |
вку. {S}Исправку му је написао баш онај исти адвокат буџаклија, који је и непријатељу његовом н |
па опет духнуо као ветар, завртеше опет исти ти сумњиво главом и рекоше: „Ама, није без ништа!{ |
дететом играо под њим, и то под толиким истим! — Авлија је сва била у цвећу.{S} Као и сви на Ис |
јеш моју муку, па си збориш тако.{S} А, истин’, рече, ја сам кабает, много сам, рече, кабает!{S |
збори си Петракија — па викам:{S} Може, истин’, да сам човек прос’, па се не разбирам у сагашње |
симитом.</p> <p>— Како ништо?!{S} Теке, истин’, што гу треба да си работи, кад си је чорбаџиска |
х и свакојаких мисли. — Леле тугооо!{S} Истин’ рекоше који казаше: „Да не дава Господ на дете ш |
те л’жем?!...</p> <pb n="81" /> <p>— Па истин’ ли збори си за мен’?...{S} Што си збори?</p> <p> |
гу узмем, ете, за мојега Халила!...” И истин’ збореше жена!{S} А ја гу теке тагај топрв поглед |
ига и овакој!” — „Леле”, плаче Ташана, „истин’ ли зар искаш девојка да останеш?!” — „Ама, па мо |
а обична кола, па чак и један „пајтон”, истина старога фазона, налик на оне фараонове „колесниц |
уна!...”</p> <pb n="23" /> <p>Млађе га, истина, нису могле и смеле љубити, али су га утолико че |
није смео казати то.{S} Јевда је чула, истина, да се нешто прича о Зони, о неком бекству, о не |
чним гласом причаше јој Зона да је она, истина, крива, јер га је волела и хтела <pb n="182" /> |
епизода.{S} Као епизода узета, она је, истина, мало подужа, али, узета као роман, она је ипак |
ој домаћин још ништа не зна.{S} Био је, истина, љут, али он је обично увек љут и кад иде на чиф |
да Зона умешала, па не да.{S} Смеје се, истина, али га ипак брани, зауставља их и вели им: „Мор |
стоји да не може бити горе.{S} Мање се, истина, говори, али кад се већ говори о том, само се он |
си кеф с уста, а други слуша, па мисли, истина је...{S} Слушају чираци, па <hi>неје ред</hi> за |
заједљиво то било, било је, на жалост, истина.{S} Пан-Франћишек не компонује више ништа; чак н |
јасно било, све је веровала да је сушта истина.{S} И она обећа Зони да ће учинити све код сина, |
и збори сал, да чује чаршија. „Ако неје истина за данашњи сокак-лаф, па ће бидне!” рече Дока. „ |
Од куд готове приповетке, кад ни трунке истине нема!? {S}То им никако није ишло у главу и било |
акав журналистички хлебац и да служиоци истине у свету редовно најгоре пролазе.</p> <pb n="152" |
винарској дужности — као прави служилац истине, правде и поштења, — обавести и своју читалачку |
шније за распростирање узнемирујућих (и истинитих и лажних) гласова него неки лист који се раст |
урналистичком позиву — постаде борац за истину, правду и слободу.{S} И тако се ипак у неком вид |
, чорбаџиска Зона!... .</p> <p>Васка је истину казала.</p> <p>По одласку тетка-Доке настао је к |
види бруку, и запуши му уши, да не чује истину!...{S} Ама неће се офајдити тиме!{S} Остаде то — |
а Јелисавета, која би сад исто толика и истих тих година била!...{S} Па би се опет окренуо и гл |
да се нађе, баш и да јој се да слобода, исто као ни канаринка кад би је пустили из кавеза.{S} Ј |
и, на ум његова Јелисавета, која би сад исто толика и истих тих година била!...{S} Па би се опе |
и и најскупоценији свој адиђар, тако је исто и Персида сматрала свога Манулаћа као најлепши и н |
него у оним чоханим гугуткине боје, али исто тако богато ишараним гајтаном.{S} Пало му нешто та |
на Горици; то јест, није баш мени — али исто ко да је и мени!...{S} Па, молим те, ујдуриши ти т |
рицом својом, Геном Кривокапском, онако исто као што су пре три-четири године као деца долазиле |
штем закону, по коме женски свет, онако исто као и овце или гуске што потрче све за једном, оно |
хладнео, па је тера од себе; даље, тако исто није се могло измаћи његовом паметном оку ни то, к |
ном како нерадо оставља кућу.{S} А тако исто му нису веровале ни за оно да ће продати чифлук.) |
дафиновим дрветом, које је и онда тако исто мирило. {S}И све док цвета дафина, оно неколико да |
у, и жуту, и црвену, а после подне тако исто...{S} Прекодан се сваки час тек изгуби, нема је.{S |
аље: кућа хаџи-Замфира чорбаџије, а тко исто и слика јунакиње ове приповетке.</hi> </p> <p>У ку |
ла сваки дан надугачко и нашироко једно исто тетка Таска, најречитија у целој родбини.{S} Ете и |
ричанога у прошлој глави, а што ће опет исто тако (унеколико, наравно) бити узрок ономе што ће |
сав, држећи на доњој усни цигарицу, а у исто време правећи нову, — па зато и лајем толико.{S} З |
ра са својих ноћних подвига.</p> <p>А у исто време кад је кудила Ману, хвалила је оног Манулаћа |
односу на наш женски свет, ипак, баш у исто то време, није налазио да је то тако страшно ако њ |
ом, сетио би се да је шегрт баш од њега истог чуо и научио ту песму, као што је он чуо и научио |
сио је ћата три недеље <pb n="24" /> од истог прстена чворугу на челу, па изгледао с њом на чел |
рове.{S} И нису му опростиле ни кад је, истога дана после подне, стигао са чифлука, и виделе га |
ћуткали гласове.</hi> </p> <p>Кроз уста истога тога Милисава говорио је већи део грађанства, и |
е би се дуго чекало на то, јер тамо, на Истоку, раније се и сазрева а раније и стари.{S} Чим де |
ролази и хита кућама по махалама.{S} На истоку резонују: ко није видео фајде од очију, неће ни |
ја је сва била у цвећу.{S} Као и сви на Истоку, и Мане и мајка му Јевдокија волели су и неговал |
је, као скамењен, још једнако стојао на истом месту, утучен и несрећан као из раја изгнани Адам |
дан приђе главом сама Зона и поче о том истом да јој се јада.{S} Јевда изишла мало из цркве и с |
е се заљубиле у њега, а за њима, по том истом закону, пошла и мала Зона!...</p> <p>И мала Зона |
нају ни куд трче ни зашто трче — по том истом закону ваљда су и Манчу све девојке гледале и све |
све велике и срећне освајаче што прича Историја да за њих нема више никакве дражи оно што им ј |
професори свију професија и дисциплина, историчари и микроскопичари, биолози и абиолози, филоло |
реши шта да се ради.{S} Престале су да истражују ко је протурио тај глас, а више их је занимал |
ш једнако храбри и саветује да што дуже истраје у својој одлуци.{S} Као крвни непријатељ чорбаџ |
тада само погледао и погледом пресекао; истресао би чибук, а то би био знак да је љут тада, и к |
бленуо за њима, извиривао кроз прозоре, истрчавао на авлиска врата и радознало их гледао, и кад |
тану, даде им Мане знак да свирају даље исту игру, па приђе и ухвати се с леве стране до Зоне.< |
чи, и сви су погађали и метали на једну исту цифру.{S} Па тако и сада, док је викао цифре, вика |
био и он сам од мајстор-Мана, кад је ту исту песму пред њим запевао.{S} Зато је више није певао |
м он, исти калфа Коте, звиждукао баш ту исту песму.{S} Укратко рећи, <pb n="10" /> та се песма |
он штогод у то умешан. — Ено, ономад је истук’о једног што га је запитао шта је он сад: момак, |
не како стоји умотана у бундицу своју с истуреном левом ногом и погледом настрану; сећа се изме |
поче Зона, а сва бледа, сувих усана, а истурила изазивачки десну ногу...{S} Ти си сиротиња...{ |
испитивачки поглед у Ташану и доњу усну истурила као ћепенак.</p> <pb n="142" /> <p>— Зашто ме |
у авлији.{S} Само дотле, рече јој, сме ићи; ни на авлиска врата не сме више сама, без неког од |
силно појурила у Докин сокак. — Их, их, их, леле!{S} Каква срамота!...{S} Црна, црна Ташана, ка |
а и силно појурила у Докин сокак. — Их, их, их, леле!{S} Каква срамота!...{S} Црна, црна Ташана |
ејући се, — па саг „Манулаћ”, викаш!{S} Их, мајка му остарела!...{S} Мори, знавамо си ми жене у |
ујунџија, и што си може кад ’хоће...{S} Их што си ти, бата-Мане, па несрећа ника!</p> <p>— Ама, |
макла и силно појурила у Докин сокак. — Их, их, их, леле!{S} Каква срамота!...{S} Црна, црна Та |
е, испрати до железничку станицу!...” — Их, мајка му стара, дотле ли зар дође?!</p> <p>— Какво |
илибе нема га јоште по-такав!{S} А ти — их што си брљива!{S} Младо, лудо, аџамија — ти искаш да |
во што неси <hi>ти</hi> Манча!</p> <p>— Их, — гракнуше неке, — што је брљиво!{S} Неје те ни сра |
мен’ ли ће скутате ништо?!...</p> <p>— Их, какво је брљиво! — вели јој Јевда. — Мори, ништо ти |
оје по чаршију и по ма’але!...</p> <p>— Их! — викну калфа Коте и диже руку да га још једаред уд |
а ги, па ги држиш на крило!...</p> <p>— Их, црна Доко! — викну очајно Јевда, — кад ће памет да |
д ја имам русе косе, —</l> <l>Еј, зашт’ их не мрсим?!...</l> </quote> <p>Узалуд је Ајша кокетов |
д ја имам чарне очи, —</l> <l>Еј, зашт’ их не гледам?!...</l> </quote> <p>Чучук-Ајша га погледа |
ам де!{S} Сол ручам, мајке... — уверава их тетка-Дока, а они се обоје љуте. — Бре, бре, бре! — |
меће карте, ни богата баба Хрисанта, да их гњави причајући им надугачко и нашироко о својој пар |
кле и толике лаковане плитке ципеле, да их и радним даном, по киши и блату, носи!...</p> <p>Но |
остале тако разглављене, па не може да их састави, него му притече у помоћ мајка, удари га јед |
ице му осташе разјапљене, па не може да их састави од силна смеха који је све обухватио, и авли |
оцености којих има много, па не може да их свако вече односи и ујутро опет доноси у зеленим кес |
циског писара, акамоли на жандара, и да их чак и не отпоздравља — онда отпаде свака, па и најма |
ине, а Калиопа до Манулаћеве куће, и да их запитају и затраже да отворено кажу шта мисле с дево |
војака које треба Јевда да спомене и да их похвали пред сином Манчом.</p> <pb n="40" /> <p>— Ам |
n="71" /> коју хоће, а он опет вели да их све воли и да ће их све узети за жене...</p> <p>Отпо |
ило гледати обе муштерије.{S} Заусти да их пита из кога су села и чије су, али се уздржа, ваљда |
излишно.{S} Доста је само споменути да их је било свакојаких.{S} Причало се како је Зона отета |
је, такорећи, већ пред ногама, него да их држи и буди у њима нову освајачку глад само оно што |
ени у тој самоћи, уживају, јер знају да их нико не зна где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а |
али му ипак мило кад их погледа — гледа их дуго и вели и признаје у себи: да другог зета по сво |
се, Мане, две ти очи!...</p> <p>Гледала их Зона, али замало; заклонише их и захватише међу се г |
ће — у Манину и Манулаћеву.{S} Замолила их да оду — Уранија до Манине, а Калиопа до Манулаћеве |
лупе, сакривене под патосом, и ухапсила их све — и Манчу и калфе и шегрта Поту.{S} Неки су га ч |
е, истина, али га ипак брани, зауставља их и вели им: „Мори, ћорави ли сте, што ли, ћорче нијед |
ице на крају курјучића; до подне измења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а по |
збиљно хоће свога Мана да жени.{S} Пита их шта оне мисле. {S}Свака је говорила и свака се <pb n |
руга млађа.</p> <p>— Шта искате? — пита их Мане.</p> <p>— Ја нећу да пазарим, сал прајим друств |
домаћица.</p> <p>— Што прајите? — пита их Дока, седајући на миндерлук према њима.</p> <p>— Сед |
>— Здраво ли сте, живо ли сте? — запита их затварајући леђима (и већ осталим) врата за собом. ( |
а Дока, с рукама преко трбуха, и запита их шта су се скупиле, рече јој важним и озбиљним гласом |
зечјом ногом неке старе минђуше и баца их на гомилицу преда се.{S} Обојица се задубила у посао |
а када!“... — оте се многима узвик, кад их видеше једно до другог како играју.{S} И сви само Ма |
е.{S} Врти главом, али му ипак мило кад их погледа — гледа их дуго и вели и признаје у себи: да |
бар искашљао пролазећи крај њих, а сад их није ни приметио, иако су се кикотале гласно и гурка |
зити и с „нишаљке” и с играња...{S} Све их је мање и маље.{S} Они даљи се раније кренуше, а ови |
ино, Јоне Мамино и Гену Кривокапску све их спомену, о свакој рече што се доброга могло рећи, и |
су били већ на самом улазу у варош, где их је Гмитраћ чекао, па завали руке иза потиљка и пође |
ј, све мање и ређе вади кокице; не једе их, него их стегне <pb n="58" /> у своју шаку, а срце ј |
е старије и да им сама понуди и опомене их и да им миг за прошевину.{S} Ако што мисле, нека се, |
љско име!...{S} Јазук, Миланче!” А дете их слуша, и гледа час у њих час у Зону, па се смеши уси |
исокопреосвештенства свештенству: да ће их све обријати, ако се само још једном запева таково „ |
, а он опет вели да их све воли и да ће их све узети за жене...</p> <p>Отпоче оро.</p> <p>Одигр |
уски и одасвуд доноси силне паре и меће их на гомилу.{S} Ујутру оде, а увече дође.{S} Нема више |
тражују ко је протурио тај глас, а више их је занимало од куда да толики тако упорно тврде, да |
>Гледала их Зона, али замало; заклонише их и захватише међу се гомиле веселе омладине...{S} Пох |
оварао се и шалио мало с њима, питао би их: има ли што слађе од ратлока?</p> <p>Једном речи, вл |
гради и чифлуци многобројни су, и ко би их могао изређати!{S} Али шта да се читаоци ломе прека |
ста - - пошље у Београд, хаџи-Замфир би их тада само погледао и погледом пресекао; истресао би |
ромичу путем крај њега.{S} Други пут би их задевао или се бар искашљао пролазећи крај њих, а са |
опет руковање и љубљење; и он опет љуби их у руку и извлачи своју руку, а оне опет: „Па поздрав |
и љутито залупи врата за собом и остави их запрепашћене.{S} СаМо су се крстиле и викале: — О, Б |
кад уђе у кујну да запали чибук, ослови их обично: „Ела, керко Мадо, тури си један, ама убав, м |
} И сви само Ману и Калину гледају; сви их гледају задовољно с пријатељским осмехом на лицу, ка |
филџане са зарфовима и унесе и послужи их.</p> <p>Дока се искашљује и спрема да отпочне, срче |
да разбира како се која влада и обилази их понекад; па је можда <pb n="16" /> то и дало повода |
-Замфир спомену пет стотина дуката, али их Мане не прими, него одговори да ће он за толико дати |
Ништа не купују на пијаци!...{S} Кад си их видео у парку, да се шетају ко други људи Јевропејци |
есом и стаде извлачити бројеве и викати их, а цела кафана слуша и меће зрно на таблу.{S} Тек ма |
ака (већ им се и шегрти смеју гледајући их како спадоше с ногу!) тражећи Ману Кујунџију, да му |
играли и вили се пред њим до зоре, а он их, расположен песмом, свирком и игром њиховом, бацао н |
му зечеви преко пушке прескакати, а он их не би ни опазио, акамоли гађао!</p> <p>Већ је пао мр |
епио би им стопарце и динаре и уверавао их да приме: јер је та пара, каже, „алал-пара!” Због св |
о мало крај група сељанчица, заустављао их и питао их како су задовољне с берићетом и кад ће би |
група сељанчица, заустављао их и питао их како су задовољне с берићетом и кад ће бити берба у |
ње и ређе вади кокице; не једе их, него их стегне <pb n="58" /> у своју шаку, а срце јој силно |
стао и даље хладан и повучен, и оставио их без одговора.</p> <p>Ово је силно дејствовало на све |
, и они по чаршији и они по штампи, ако их буде било.</hi> </p> <p>Наравно да хаџи-Замфир није |
свет и не пева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају.</p> <p>И данас, још овак |
отети погледу и остати неопажено, иако их оне из кола багателишу и сматрају их за аџамије и да |
истрчавао на авлиска врата и радознало их гледао, и кад су ишли тамо и кад су се враћали амо; |
тка Уранија и тетка Калиопа од чуда што их снађе.</p> <p>— Што је била, која је била, ете, та С |
а ниједна није подесна била.{S} Све што их је Дока споменула нису биле згодне за ово чудно, а п |
но да прочитати како благодаре небу што их је обдарило таквим паметним и чуварним дететом.{S} П |
м је род.{S} Манина мајка им каже зашто их је звала. {S}Исприча им шта ју је нагнало да убрза с |
ко их оне из кола багателишу и сматрају их за аџамије и да ништа не знају.{S} Варају се јако! „ |
отварају дућане и износе мангале и мећу их на ивице тротоара, да се ћумур боље разгори.{S} Иза |
и-чакшире и око паса траболос појас... „Их, што је несрећник!” веле једни.. „Лелее, <hi>куче у |
омци напали га, па га резиле, веле му: „Их, какав си па и ти!...{S} Тету Зону ти искају да гу у |
ла ме да ти ништа о томе не кажем!!” — „Их, болан брате!” вели онај и сада само мисли о томе и |
...{S} Памет си бери, Доке!...</p> <p>— Иха!{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу ти изработим; ти сал сед |
и и она сама, ништо се знаје?!</p> <p>— Ихааа! — засмеја се тетка-Дока. — За тој па да ми је!{S |
ка и смех тај пређе и на Зону.</p> <p>— Ихаха! — засмеја се Зова и зовну Васку измећарку, па од |
е, вика, на знање и, ете, управљање!{S} Ич да му никој не дава паре, зашто не презнавам Митанчи |
ми веће каза Васка, измећарка њојна.{S} Ич да се риташ како пуле, ни па да ме л’жеш...{S} Све, |
>— Ич да се не љутиш, — вели му Дока, — ич да неси жалан!{S} Ако, што ти не дадоше девојче!...{ |
ала, ни она није остала дужна.</p> <p>— Ич да се не љутиш, — вели му Дока, — ич да неси жалан!{ |
</p> <p>— Море, узни си ти сал мене, па ич не бери бригу!{S} Ако треба да се тепамо с некога, — |
самотује?!{S} И ја му зборешем, ама ме ич не слуша!... „’Ајде, вика ми он, ћути си, Доке!{S} Т |
а-Таче!...{S} Е, како то?...{S} Ники ме ич не питује, а белким сам мајка!...</p> <p>— Е, — узда |
Тој ли?</p> <p>— Ама јок!{S} За прошење ич не беше разговор.{S} Како да гу просим?!{S} Који су |
мислиш?{S} Ја сам си проста жена, па се ич не разбирам и не знајем овој сагашње...{S} Стра’ ме, |
кла!)</p> <p>— Па ће се женим, нане, ти ич бригу да не береш! — умирује је Мане. — За мен’ ласн |
цврст да је, бата да је...</p> <p>— Ти ич бригу да си не береш за тој!{S} Знам си једнога, Ста |
јој Мане и диже прст, — зборење за тој ич да нема!...{S} Да се не чује ништо...</p> <p>— Ех, ш |
дућан си не седи, татка не слуша, мајку ич да не види; неће кондуре, кошуљу неће што му мајка т |
овара пелтечећи: „Не-не-не може!{S} И-и-ич-не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ет |
ја — код ње ту, живе! — привући погледе ичије, а нарочито Манине погледе!... {S}Не би играла, а |
пољу.</p> <pb n="195" /> <p>Мане је без ичијег питања, онако сам по својој памети, учинио тај к |
е посао није ишао најбоље; или, управо, ишао је посао, али он није био задовољан зарадом.{S} Пр |
доносило; а кад је што боље зготовљено, ишао би Мане кући и ручао с мајком. — Јевда, мајка Мани |
ономе министру под потписом „Небојша”; ишао у депутације, бивао претставник листе, примао пред |
ити.</p> <p>После неколико дана Мане је ишао опет поносито и ведра чела.{S} Вратила му се стара |
дног кујунџије дошљака, коме посао није ишао најбоље; или, управо, ишао је посао, али он није б |
ко или је женско!{S} Јер, кад је с оцем ишао, био је обучен у плундре, а кад га је мајка изводи |
о да је један такав досетљивац сутрадан ишао с отеченим образом, и на питање: шта му је, тужио |
" /> <milestone unit="subSection" /> <p>Ишао је тако цело после подне.{S} Дан био леп, топал и |
у близини цркве.{S} Капија велика, сва ишарана честим редовима ексера, с огромним звекиром, по |
им гугуткине боје, али исто тако богато ишараним гајтаном.{S} Пало му нешто тако одједаред на п |
ије Амета. {S}Ту би свако јутро, кад је ишла у школу, застала Зона и куповала би за грош ћетене |
њице са цветићима.{S} А никад сама није ишла: увек је око ње било бар пола туцета неких тетака |
у кућу, нити су је водили, кад су куда ишли.{S} А ако су је баш кадгод и повели, то је увек би |
ли тамо и кад су се враћали амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћали из амама |
а врата и радознало их гледао, и кад су ишли тамо и кад су се враћали амо; кад су ишли у амам, |
је васпитано у страху Господњем и да је ишло стазом добродетељи — која, као што се зна, није ни |
унке истине нема!? {S}То им никако није ишло у главу и било им је загонетно.</p> <pb n="156" /> |
е блеђе и блеђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а с њима и спомен на Зону.{S} И да није био он |
и о овоме и ономе. {S}Васка се изнајпре ишчуђавала, снебивала и отимала, али тетка Дока — онако |
у оди овија овогодишњи...</p> <p>— Ама, ја веће видо’ мој к’смет и срећу сас теб’!... вели му м |
Та ако искате прилику за ваше Зоне, е, ја си имам једну прилику... па за тој и искочи’ саг до |
А што па ти тол’ко смићеш?</p> <p>— Е, ја сам си тетка на Зону! — вели Таска.</p> <p>— Ја па т |
а убаво, зашто: „куде си она топрв иде, ја се отутке враћам”, бата-Мане!{S} Зар малко поруча ћу |
.. — <hi>Оскудација.</hi> Па бре, дете, ја сол три товара полиза, па си не знадо’ за тај реч, а |
па си збориш тако.{S} А, истин’, рече, ја сам кабает, много сам, рече, кабает!{S} Ете веће две |
љуби, па јој шапће и вели: „Гено, мори, ја се нећу удам!...” (А и Гена њој вели да се и она нећ |
у си останем, кад ми па рекнеш: иди си, ја ћу си идем...</p> <p>— Е па, ете, казујем ти саг: ид |
а од пазар, а кад ће да затворим дућан, ја си нађо сал једно!{S} А код чекмеџе долазимо сал ја |
на тетка!?...{S} А кад буде ништо зорт, ја ћу се тепам и карам заради нашега Манчу, а ви јок!!. |
свадбу</hi>, — одговара Миче Шебинче, - ја си тол’ко знам и пантим...{S} У наш варош, — тај си |
ло тесте...</p> <p>— Да не да Господ... ја си једну сал искам...</p> <p>— Па пуно ги у ма’але.. |
ове не виде!{S} А ја сам светски човек: ја хоћу добро да поједем, па, брате, и да попијем хоћу. |
лно: „Л’же, кучка!...{S} Неје оно Мане; ја сам Мане, а оно је куче!{S} Овој су мађије!... {S}Ку |
ки!{S} Да се истепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена проста, убаво си знајем дек неје за |
м ја па да гледам чорбаџиске керке?!{S} Ја си сал појешем, ето, што се поје по чаршију и по ма’ |
дом!...</p> <p>— Кој да си иде дом?!{S} Ја ли?! — плану Дока и скиде једну папучу и стеже је. — |
Јевдо, очи да си не скинеш сас њи’!{S} Ја ги сал гледам, па си сеирим! {S}А туј при мен’ си се |
S} Сал ако ти искаш, — ласно за све!{S} Ја си имам голему роднину...{S} Ћу те одведем у кућу ро |
џиске</hi> да казујеш...{S} Што бре!{S} Ја траву пасем, сол не ручам, — та несам чула за твоје |
— вели Замфир — неће ниједну понесе!{S} Ја паше у турцко време па сургунисувашем, та саг...</p> |
е!...</p> <p>— Иха!{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу ти изработим; ти сал седи си, па жмиј!...</p> <p> |
то је чаршиски ред.{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу си све полако... па фино... с <hi>политику</hi>! |
гледали.{S} Само духну на нос: „Хм!{S} Ја-га, што је џимпир!{S} Анасана!” рекну, кад Манча про |
сама убаво да дуздишем целу работу!{S} Ја ћу да заобиколим малко, па ће да искочи убаво, како |
најем за себе, а све заради тебе!...{S} Ја си идем, па... како оној говедо када се, ете, напасе |
, што су пристали једно за друго!...{S} Ја-ги!” „Асли како плави зумбул и зелена када!“... — от |
то ми веће треба и свет и живот!?...{S} Ја искашем моја да си бидне, а они ми гу не давају, та |
...{S} Он ме и пушти саг при теб’...{S} Ја те видо’, када прође, па те чекам одамно...{S} Имам |
шију, а јутредан неће да ги обуче...{S} Ја си мислим: зар ће ги чува па за недељу ели светак?!{ |
теже пас око себе. — Ја сан немам...{S} Ја за вечеру не знам...</p> <p>— Леле! — рече мало подр |
о се, рече ми, потепаше заради њума.{S} Ја гу, рече, испрати до железничку станицу!...” — Их, м |
S} Седимо си и чекамо да не послуже.{S} Ја си узедо’ с астал ону књигу, албум, па си гледам, пр |
о све тетке, стринке, куме и кумице.{S} Ја мислешем нешто ће бидне <pb n="130" /> поцврста посл |
} Добро...{S} Кад ти кажеш, верујем.{S} Ја ћу да пијем, а ти памти, па наплати!{S} Наплати, бра |
одавају чес’, за тој бригу да немаш.{S} Ја већ и саг јоште видим што ме почитују...{S} Ете, изб |
кога те стра’?{S} Кој ти што може!?{S} Ја си имам сијасвет кардаши и побратими; ће изгинемо, — |
и, кој ве пита: бричи ли се владика?{S} Ја си с домаћицу зборим! — вели им Дока преко рамена, п |
мајка ти не плакала!{S} Што мислиш?{S} Ја сам си проста жена, па се ич не разбирам и не знајем |
лигенције ништа под овим небом немам, — ја је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни за све оне куће, ду |
е зар не познајеш? — смеје се женица. — Ја сам си Васка...{S} Васка Гмитраћева, зар ме не позна |
е — рече Мане и притеже пас око себе. — Ја сан немам...{S} Ја за вечеру не знам...</p> <p>— Лел |
е дршћућим гласом и испрекидано Мане. — Ја си знајем све...{S} Теб’-те стра’ од татка...{S} Ста |
диш сал!... — вели јој Дока излазећи. — Ја ћу си разберем кад ће Аџиски у амам, па да си одемо |
!{S} Ни за милион мираза не бих је ја — ја, овако како ме сад видиш, који сем части и интелиген |
оју је оправио.</p> <pb n="179" /> <p>— Ја си сина немам, Мане.{S} Татко те Ђорђија <hi>мен’</h |
Тој да си дочекам, црна мајка!</p> <p>— Ја се нећу женим, нане.</p> <p>— Манчо! — рече Јевда по |
?!{S} Ешек... пуле чорбаџиско!</p> <p>— Ја се веће једанпут превари’...{S} Други пут неће ме ла |
ди нашега Манчу, а ви јок!!...</p> <p>— Ја-гу, што си збори! — кара је Парашкева, а спустила ма |
! — рече мало подругљиво Зова.</p> <p>— Ја вино точим, вино не пијем; песну искам, песну не слу |
и тетка на Зону! — вели Таска.</p> <p>— Ја па тетка на Ману! — одговара Дока.</p> <p>— Мен’ ми |
>— Шта искате? — пита их Мане.</p> <p>— Ја нећу да пазарим, сал прајим друство... из једно смо |
<p>— Е, што си је за зборење?</p> <p>— Ја што сам ти?{S} Тетка ли сам ти, што ли сам?!{S} Што |
амик!{S} Прође си јоште једна недеља, а ја веће не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре, ћо |
брука... искочила реч, иде прикажња, а ја у зем да пропаднем оди тија речи!...</p> <p>— Каквиј |
и ми — они нека си раде за муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зоне, да <pb n="111" /> кујем срму |
и „Пирга” снесоше јајца у Тодорчине, а ја ги узедо’ и донесо’! — вели мали Манулаћ, олизну нос |
н-ми сал оставите... бригу не берите, а ја ћу сама убаво да дуздишем целу работу!{S} Ја ћу да з |
и!...{S} Седи си!...{S} Ти си работи, а ја ће си седнем малко.</p> <p>Мана покри главу — збунио |
в као бик. — Легни си и поспиј малко, а ја ће ти веће пратим јутре „записи” оди дервиши из Леск |
...</p> <p>— Ти си имаш твој занајат, а ја си па мој...{S} Седи си у дућан и гледај си твој паз |
не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје далеко!” |
атка ми остаде кућа и лојзе и њиве... а ја си и сам јоште купи и спечали.{S} Знајем си; занајат |
џиски у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне А |
!...{S} Па, молим те, ујдуриши ти то; а ја знам шта је право...</p> <p>— Не бригај ти! — рекао |
Халила!...” И истин’ збореше жена!{S} А ја гу теке тагај топрв погледа малко боље Зону.{S} Па к |
попију — нико паре њихове не виде!{S} А ја сам светски човек: ја хоћу добро да поједем, па, бра |
S} А из очи ги, ете, тој четим!...{S} А ја си веће убаво знајем заради кога ми тај чес’ чине.{S |
!...{S} Лудо, што да гу прајиш?...{S} А ја што да зборим и да се карам с будалу?{S} Покупи си с |
Калина ће си дочека своју срећу...{S} А ја си па искам и тражим моју...{S} Неје писано за мен’ |
ши хаџи-Замфир и пружи му цигарлук. — А ја ће пратим за њума — додаде, — кад буде готова...</p> |
.{S} Онакву лепотињу веће у мој век — а ја сам си жена убавачко стара — јоште не видо’...{S} Фр |
прочетеја што је писано?...</p> <p>— А ја си... — вели збуњено Мане — ете... искам... ако је, |
сва малаксала на миндерлук.</p> <p>— А ја дор чу то, — настави плачући Таска, — а мене-ми се н |
јевропејски трговац, галантерис’!...” А ја си сал ћутим, — збори си Петракија — па викам:{S} Мо |
!{S} Да се поломе служејећи ме!... {S}А ја си седим, па, како пашина мајка, примам си чес’ и од |
ече, може ласно гуја да те изеде”. — „А ја си, рече Петракија, уфати’ таг ники стра’ и зорт; — |
да га питује...</p> <pb n="49" /> <p>„А ја си — рече Петракија — кад ми рече човек тој, брго до |
алко одморим...{S} Ласно ли је мен’, да ја, у овеј моје године, месим ’леб и гот’вим ручак и за |
знање, кој ми је, демек, казаја, — ама ја си убаво знајем...{S} Па за тој, ете, искочи’ саг до |
Зона се смеје кроз плач, па вели: — Ама ја ћу ти умрем, нане!...</p> <milestone unit="subSectio |
ад викаш да је за черек сата готова, па ја ће си туј причекнем, а суд и господин приседник ми н |
брљивке једне, што ви ја зборим?!{S} Па ја ви за <hi>кујунџију</hi>, ете, и зборим...</p> <p>— |
е може да се издржи конкуренција.{S} Па ја онда треба да крадем срму и сребро, па да могу конку |
у сестру, ама спроти теб’ прилику, — па ја да ти гу украднем и даднем, ем сас какав алал!...</p |
ољу!” — Ти што му напраји? запита га па ја. — „Та што да му чиним?{S} Једно ми је дете, знаш ка |
} Па како гу је уграбија? питујем ги па ја. — „Па, зборе си, аџија не беше га туј, а они знали |
такој можете да зборите? питујем ги па ја. „Не видосмо, зборе си, ама <hi>друзи видоше</hi> и |
овден си је Стамбол и све! зборим гу па ја.{S} Имамо си ми <hi>овден</hi>, викам ја, господин н |
за Манулаћа и за мустаћи? зборим гу па ја.{S} Ако је к’смет, па побоље за Манулаћа него за Ман |
>— Зна си цела ма’ала, и сав град, — та ја да не знајем! — одговара Дока. — Мори, знајем си све |
е.</p> <p>Пева Мане:</p> <quote> <l>Кад ја имам бело лице, —</l> <l>Зашт’ га не љубим?{S} Ај-ха |
о кроз нос запеваше:</p> <quote> <l>Кад ја имам рујно вино, —</l> <l>Зашт’ га не пијем?{S} Ај-х |
га не пијем?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам чарне очи, —</l> <l>Еј, зашт’ их не гледам?!... |
га не љубим?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам русе косе, —</l> <l>Еј, зашт’ их не мрсим?!...< |
(или боље рећи, њихову) песму <hi>„Кад ја имам“</hi>, песму коју је дилбер-Дудија донела амо ч |
моје и ове ми причести, — то јест, куд ја одох — ово није вино, — него ове ми ракијице и овога |
ше му!{S} Ни за милион мираза не бих је ја — ја, овако како ме сад видиш, који сем части и инте |
сплетке беспослена света — сплетке које ја на једно ухо примила, на друго пустила, чула, па и з |
а и на сандаци катанци!{S} Премисли’ се ја:{S} Е, што му требају, мајке, катанци на сандаци, ка |
ја, убија гу Господ!</p> <p>— Срето’ се ја и с њума, — вели Таска, — ама не смешем да гу питује |
Море, неје без ништо!...{S} Присети се ја: у дућан си не седи, татка не слуша, мајку ич да не |
.</p> <p>— Јеси, јеси, Мане.{S} Знам те ја тебе убаво...{S} Јеси!...{S} Ти да се ожениш, а она |
— Ее, — уздахну тихо Ајша, — видо’ веће ја...</p> <p>— Е, тол’ко! — рече Мане и одмахну руком.< |
е гласило: „Што ми писујеш за волење, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се в |
се Мане. — Теке сутрадан, пред ручак, и ја си сам чу у чаршију, ама викам „сокак-лаф” си је...{ |
калугер ли је та да си самотује?!{S} И ја му зборешем, ама ме ич не слуша!... „’Ајде, вика ми |
, викам, да је ники угурсузл’к!...{S} И ја се веће заинати да видим што је, мајка му стара, у т |
грабија, демек, што си милуваше...{S} И ја ћу такој напрајим...{S} Сал ако ти искаш, — ласно за |
више, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив — батали!...{S} А што па |
и хизмет <pb n="42" /> чини, та да се и ја малко одморим...{S} Ласно ли је мен’, да ја, у овеј |
д има наш ‘ранитељ, наш геџо, — имаћу и ја.{S} Дај једну кишицу, дај Божји благослов оном весел |
убиш си младос’ са селски звери... {S}И ја ти се с татка живувашем алис како с брата...{S} Ели |
опа.</p> <p>— Па, брљивке једне, што ви ја зборим?!{S} Па ја ви за <hi>кујунџију</hi>, ете, и з |
је Манулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја да гу украднем?...{S} Кујунџија сам, ама... „носено |
бијала. — Што ми је за паре!{S} Овој си ја делим сас друство, али оној што је салте моје!...</p |
а су у присуство! {S}Ба!{S} Не чекам си ја!” Па си сас оно сикирче обијем катанац и улезнем у с |
је?... — вели поносито Васка. — Знам си ја убаво, зашто: „куде си она топрв иде, ја се отутке в |
тетка Доке.</p> <p>— Мори, разбирам си ја, Таске, твоје зборење! — вели јој Дока, а пребацила |
</p> <pb n="92" /> <p>— Мори, знајем си ја!{S} Ласно за тој!{S} Мен-ми сал оставите... бригу не |
а измећарку. — Искочи се, дете, умем си ја да пијем кафу и без теб’! — рече и извади табакеру, |
и он, ники други!{S} Е неће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе да дођеш! <pb n="48" /> И по таг |
нче ваше?!” — Ћути си, кучко, зборим си ја, како је оцрнела образ? — „Па станула, рече, побегуљ |
е, мен’ ми мука и жал ми за мен’ што си ја немам нику сестру, ама спроти теб’ прилику, — па ја |
е зорт!{S} Има време, нане!{S} Зашто си ја печалим и збирам онол’ке паре?{S} За мираз, нане!{S} |
.{S} Ела, Персо, <pb n="50" /> викну си ја домакицу ми.{S} Ела овамке, да си видиш работу оди т |
> <p>— Ама, де!...{S} Збори си, жива ти ја, што је!</p> <p>- Сараф и банкер...</p> <p>— Е, сара |
а ћу си идем!...{S} Врни се!{S} Жива ти ја!{S} Ће ме види бата!{S} Срамота оди човеци!...{S} Вр |
опаднем, оди срам и резилак!{S} Жива ти ја!{S} Узми си, доведи си дом невесту!{S} Погле кол’ки |
апраји сав онај џумбус?!{S} Ете, жив ти ја, тој <hi>право</hi> да ми кажеш!</p> <p>— Хехе! — сн |
p>— Што да тражим по ма’але, еве сам ти ја! — вели Дока.</p> <p>— Море, тето, — брани се Мане о |
Мане.</p> <pb n="93" /> <p>— Што сам ти ја тебе-ти, а бре, магаре?!...</p> <p>— Де, море! — чуд |
ги рече за оро?{S} Ти ли?</p> <p>— Јок ја!...{S} Казаше ги ники из ма’алу.{S} Та сви скочише с |
ал једно!{S} А код чекмеџе долазимо сал ја и он, ники други!{S} Е неће, зборим си ја у себ’, до |
</p> <p>— Јеси, јеси, несрећо, познавам ја Ђорђијину крв!...{S} Ђорђијо, Ђорђијо!</p> <p>— Неса |
недеља, па светак, па недеља, погледам ја — а он си јоште иде у поцепане путине!{S} Чорбаџи-Пе |
а.{S} Имамо си ми <hi>овден</hi>, викам ја, господин начелниче, кујунџију, ама антику-кујунџију |
га тражимо... што ни треба други, викам ја, при, ете, нашога Манчу?{S} Наше си је дете...{S} Са |
!...</p> <pb n="161" /> <p>— Море, знам ја све то, — наставља Милисав, држећи на доњој усни циг |
целога града...</p> <p>— Море, знао сам ја то, — говорио је Милисав, опет у кругу својих, у каф |
анем и девојка...{S} А, једна ли ћу сам ја <hi>таква!?</hi>”...</p> <p>Никад тужнија и утучениј |
ловачке ми среће, несам!{S} Куд па смем ја тој да напрајим?! — куне се Мане. — Теке сутрадан, п |
дљиво, шапатом, шегрт Поте, — куде смем ја па да гледам чорбаџиске керке?!{S} Ја си сал појешем |
ем кад ће Аџиски у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал |
алиш ти тој, тол’ко ти зборим!{S} Зашто ја сам си еснаф човек, прос’, и несам писмен; несам чин |
i>!...” А за тој па да ми је!” реко’ гу ја, та си узе једно сикирче. „Зар ће сам трговачки суд, |
сал туј песну поје ели гони мене та гу ја појем...</p> <p>— Е, зашто да клне мајку, кад неје Е |
данаске ми веће Митанче неје син, ни му ја па татко; тој ви је, вика, на знање и, ете, управљањ |
е, ти не обукујеш нове путине, викам му ја, што ме резилиш?!{S} Он си ћути; ћути <pb n="47" /> |
вара: „Мори, глај си посла, нане, — <hi>ја</hi> ли ћу се <pb n="171" /> зар удам?!{S} Ба!{S} Ме |
/> остала постидна!...{S} Ама ги и <hi>ја</hi>, берем, убаво каза!...{S} Знајеш ли, Манчо, да |
<l>На зумбул ми булбул пој’о, —</l> <l>Ја га не слушах!...</l> </quote> </div> <pb n="181" /> |
> <l>У башчу ми зумбул раст’о, —</l> <l>Ја га не гледах;</l> <l>На зумбул ми булбул пој’о, —</l |
убаво кол’ко је болна од карасевдах... „Ја си учини’ тој, збори си, Зоне, а он саг нека си чини |
по оној бачванској песми, која гласи: „Ја сам цуру молио и лепо говорио, а сада је дошло време |
амари, после објашњење — чују се речи: „Ја сам, бре, војник, пореска глава, плаћам, бре, порез! |
живување — све ни, бре брате, батисаше јабанџије!...{S} Овој како ће да му бидне, кој ће да зн |
а сунчаним, него ће то бити јава, сушта јава; и брука ће пуцати по кафанама, по чаршији, по мах |
е под зрацима сунчаним, него ће то бити јава, сушта јава; и брука ће пуцати по кафанама, по чар |
ће таг да чиниш?!...</p> <p>— Ама, де, јаваш, нане! — смеје се Мане. — „Што ће да чиним?”...{S |
свршило није.{S} И љута на невештину и јавашлук Манин, крене се одмах из тих стопа Мани у дућа |
се кренуо.{S} Тек се дигне до паше.{S} Јаве га, а паша га одмах пусти к себи.{S} Чорбаџи-Замфи |
у у врућици, и те су слике прелазиле из јаве у сан и обратно, и најзад није више могао разабрат |
ивао је и прокљувио све, и сад дошао да јави то Јевди, Маниној мајци.{S} Све што је сазнао, он |
не, била би она таква, и још гора, и на јави.{S} Зато је тога целога дана у недељу био Мане врл |
еног младожењу, па би сада рад био и на јави видети га и као девера!...</p> <p>И да се само Ман |
сто.{S} А најпосле, ако јој се баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајда што ће се неко вре |
стиже и до Манина дућана. {S}Мане му се јави, а он га отпоздрави онако у ходу.{S} Прође дућан з |
још седи и размишља о страшној синоћној јави и још страшнијем сну ноћашњем, и о Зони, која сада |
Ставре спреми све, нека дође и нека му јави.{S} Тако уговорише, а затим се разиђоше.</p> <mile |
ди код сестре — може јој се каква срећа јавити тамо.{S} И тамо има богатих трговачких кућа, а л |
е, — да им каже — и пожуре, јер Зони се јављају многе прилике — траже је неки официри, три фрон |
жали за њим ево већ петнаест година.{S} Јављале су јој се прилике, добре прилике, али се она не |
ве то чуо, и кад му се Мане почео већ и јављати, — крене се једнога дана сам главом чорбаџи-Зам |
ама после сви вратили.{S} Тако је свету јављено било да Зона није никуд била одведена, него да |
зна да је ипак јавност и журналистика и јавна критика једини најбољи и најрадикалнији лек свако |
е сме тако остати!{S} Не сме нико преко јавних гласила ни речи зуцнути о томе, иако штампа пост |
само још већа забуна начињена и унета у јавно мнење, које се тиме поделило, па једни тврдили да |
ко ће се рестаурирати у очима публике и јавнога мнења, које га је држало за ленштину од оног фа |
оди тек кад све жене скочише у интересу јавнога морала, и кад је наишла на сложан и једнодушан |
ко неће да увиди и да призна да је ипак јавност и журналистика и јавна критика једини најбољи и |
/l> <l>По азбашче пошетаја,</l> <l>Алов јаглак изгубија.</l> <l>Ако ми га, драга, нађеш,</l> <l |
вер прикривен, а више њега свилен везен јаглук просипа пријатан мирис надалеко.{S} Лепо се здра |
о се заруменила и ознојила, па се брише јаглуком, кад се пустила игра, дође и њој воља да поигр |
од времена на време брише знојаву руку јаглуком и брзо га опет хвата и чврсто држи, док јој се |
попије пиво за грош, при повратку купи јагњећу кожу за шест гроша и одмах успут је прода за де |
та!{S} Стига! — раздера се као луд Ване Јагурида и сручи кукуруз с табле на сто, па полете с та |
28" /> неки Тане „Домаћица”, неки Ване „Јагурида”, неки Гане „Мајкина душица” — и све тако нека |
стану резил у чаршију и у свет, ете, те јагуриде чорбаџиске! — грди Митанче, који је од искључе |
сама Зона и поче о том истом да јој се јада.{S} Јевда изишла мало из цркве и села у трем, који |
вао <pb n="108" /> и признао тетка-Доки јаде своје.{S} И тек кад му је она опет дошла и понудил |
уво, па га тиме силно узнемире, те се, јадник, узаман баца ногама, стреса товар и самар, али м |
8" /> беше му!{S} Зашто си уче чкољу, и јазију, — зар деца да си остану?!...</p> <p>— Ама, де! |
?{S} Што бре?... {S}Да си научи немацку јазију, аустриски буквар, па да праћа књиге, демек писм |
имаш си такво убаво краљско име!...{S} Јазук, Миланче!” А дете их слуша, и гледа час у њих час |
предаде мајци скоро снесена и још врућа јаја. — Што да се арчи мал?!...{S} Паре су то!...{S} Не |
ва, кокошака, пилића, па чак и снесених јаја и од својих и од туђих, комшиских кокошака, и то с |
кад која њихова кока погреши, па снесе јаје у комшиској авлији, или обратно, кад је и где је о |
пет тако, улети сав задуван с по једним јајетом у свакој руци.</p> <p>— Нане, наша „Титинка” и |
Нане, наша „Титинка” и „Пирга” снесоше јајца у Тодорчине, а ја ги узедо’ и донесо’! — вели мал |
е!?...{S} Ама знајеш како бе’у цврсте и јаке путине, па ем сас потковице!{S} Донесо’ ги дом и д |
љна и достојанствена.{S} Син њен, Мане, јако ју је поштовао и био према њој необично нежан и по |
Међу Циганима одмах на први поглед пада јако у очи један са трумбетом, с косом и брадом жућом и |
улаћевој кући, јер је било једно, доста јако и прилично распрострто и подржавано мишљење да је |
ико дуња и два дафинова дрвета, која је јако пазио стари чорбаџи Замфир. <pb n="13" /> И у мају |
амије и да ништа не знају.{S} Варају се јако! „Добар петао се измалена учи кукурикати”, па тако |
>Интересовање грађанства било је толико јако, догађај сам по себи тако интересантан и тајанстве |
во уз коју се песму игра.{S} Ту је игру јако волела Зона и због игре, а још више због песме, ко |
ни чукнуше у порту, а она си искочи, та јала у кочије!...{S} Па ем што она искочи — ђене-ђене, |
е.{S} Другим речима, ту је изнета једна јалова мисија г. Ратомира, директора новина.</hi> </p> |
ереш за тој!{S} Знам си једнога, Ставре Јаре се вика... {S}Антика кочијаш!...{S} У свашто се ра |
конзул...</p> <p>Одоше и нађоше Ставре Јаре.{S} Пристаде и он одмах.{S} Кад му казаше све шта |
ше све шта је и како је, рече им Ставре Јаре:</p> <p>— Море, ако искате, може да украднемо све |
, појави се на вратима кафанским Ставре Јаре.</p> <p>— Ела! — рече само толико.{S} Даде знак Ма |
е у ноћ него око других.{S} Кола Ставре Јарета уђоше у хаџи-Замфирову улицу мало дубље, па стад |
а века куповати за његов рачун овчије и јареће коже и, као побратиму свом, наравно, без и једне |
ше?{S} Млад је, здрав је, грлат је; има јасан глас, добро мућка нумере у кеси, има добре очи, р |
мирисао“; а то ће поштованим читаоцима јасније бити тек у идућој, тринаестој глави.</hi> </p> |
јој је — да се Перса, Манулаћева мајка, јасно и разговетно изразила на једном месту код жена да |
укло пред очима и све им је сада, веле, јасно.{S} Сад им је јасно откуд Мани толике ћилибарске |
и и забринутИ — и тада им је све јасно, јасно као дан било...</p> <p>А тако је некако баш и бил |
егове, — као што ће се већ све то лепо, јасно и очигледно доцније из пажљивог читања увидети.</ |
се на фини начин извлаче и одбијају.{S} Јасно је било да неће, и да верују чаршиским гласовима, |
е очи два кладенца,</l> <l>Твоје лице — јасно слунце!...</l> </quote> <p>Кад год би Мане запева |
на ту умешана била, — Јевди је онда све јасно било, све је веровала да је сушта истина.{S} И он |
избијаху из главе.{S} И сада јој је све јасно било.{S} Веровала је да је све тако како јој је н |
расејани и забринутИ — и тада им је све јасно, јасно као дан било...</p> <p>А тако је некако ба |
дала и својим ушима чула.{S} Сад јој је јасно било и оно расположење Манино, а сетила се и поко |
е им је сада, веле, јасно.{S} Сад им је јасно откуд Мани толике ћилибарске муштикле и толике ла |
тако је Дока дознала и одмах схватила и јасно јој било да ствар по Ману стоји врло повољно, и д |
се по памети слике те, и није му никако јасно било и дуго још лупао је главу о том: да ли је он |
а у ушима му једнако звони оно страшно јасно смејање поносите чорбаџиске кћери, које се чуло и |
,</l> <l>Бистра вода преса’њује,</l> <l>Јасно слунце на западу! —</l> <l>Опери га, драга моја!< |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Јасно је као дан било да је Јордановица циљала на Ману, |
о си понесе, зборе си, јоште и јорган и јаст’ци, и колевку, рече, и све што треба ете-те... ете |
ети ништа више до две нове асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропску послушност.{S} Заиграше |
гим већим на колима (у коме беху душек, јастуци и јорган) крај ње.{S} У колима још колевка, кор |
Ђорђија</hi>, <hi>ашик-Ђорђија</hi>. {S}Јахао је добра хата, носио лепо одело; није се бојао Ту |
грач, тако је био добар и певач, ловац, јахач и весељак и за друштво човек.{S} Кад год би сврши |
ок! — одговара Зона уморно и уви се још јаче у своју зелену свилену бундицу, седе и наслони чел |
то, — одговара тихо Зона, па зарони још јаче своју лепу, бледу главу у шаке и затресе је болно. |
а је све пропало, он је, као човек, био јачи и сталоженији и, као искуснији, држао је да још ни |
аш... — и ту подиже Зона глас и настави јачим гласом, да би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете |
ора с улице. {S}Изгледала је као була с јашмаком и фереџом.{S} С улице је био само бео прост и |
питају је: је ли јој жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђу кућу туђој мајци, шт |
ве то разгледају другарице и питају је: је ли јој жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде |
му није требало. {S}Зато <pb n="180" /> је Мане остао и даље хладан и повучен, и оставио их без |
Замфирових.{S} Замишљао <pb n="191" /> је сада Зону, раздрагао се; зато сам продужи даље песму |
а ствар.{S} Постављао му <pb n="153" /> је питања, али се, на велико изненађење своје, ни овде |
е одвезоше у Докине; там <pb n="146" /> је, зборе си, ноћила; сву ноћ гореше свеће у кућу, — то |
свршило.{S} Тетка Таска <pb n="197" /> је тога дана била све и сва у Замфировој, а тетка Дока |
еба да јој је увек на уму <hi>чија</hi> је и <hi>која</hi> је она.{S} И ређаху јој све редом мо |
на уму <hi>чија</hi> је и <hi>која</hi> је она.{S} И ређаху јој све редом момке с назначењем ко |
ади...{S} Тешко сиротињи! <hi>Лако</hi> је њему, него мука је <hi>нама</hi> — мени и теби, и он |
што заћутасте?!{S} Што је овај саг?!{S} Је ли панаија, та да смо жални и да плачемо, — ели свад |
е, нова књига, неисечена — јок, јок!{S} Је ли она доспела у антикварницу — она је стара!{S} Она |
и питајући га која је. — Ти памти...{S} Је л’ седма?{S} Добро...{S} Кад ти кажеш, верујем.{S} Ј |
да га погодиш!...</p> <p>— Какав је?{S} Је ли је танак, висок; има ли мустаћи? — пита Зона. — Н |
ишто, без вечеру ће легнемо.{S} За мен’ је сирота, спроти мен’...{S} Море, куде се је женила фу |
е ни сневао оно што му се пришива: нит’ је одвео, нити је покушавао, нити пак изнео тај глас за |
и, а у устима му горко и суво. {S}Једва је чекао да престану Цигани.{S} Кад се свршила игра, по |
де на њему обе те периоде пића: од пива је сачувао трбух, а од жупског вина стекао нос црвене, |
у бошчалуке, а девојке јок!...{S} Каква је ово вера, викам? {S}Ела овамке, да видиш твојега јев |
еку муку!” Али шта је то нешто, и каква је то мука — то нико у тој гомили не знаде да каже...</ |
чорбаџије.{S} Дуго се још причало каква је сила био чорбаџи-Замфир; такве силе и таквог господс |
јеш, моме мори, да знајеш,</l> <l>Каква је, туго мори, жалба за младос’!...</l> </quote> </div> |
ко да јој то каже.{S} Родбина Замфирова је велика.{S} Пуно неких тетака, стрина и ујни.{S} И он |
а ноћи?{S} А њој очи пуне суза и готова је да заплаче.{S} Крај ње стоји мали сестрић њен, Коста |
зубе као бисер, струк као фидан, а сва је била оно право „злато материно”.{S} Она је та на кој |
мео ништа чути од свега тога и стога га је са зебњом очекивала Ташана кад се вратио од господин |
ор с Маном и није крио да се нада да га је Мане разумео, и да ће колико сутра или прексутра ств |
уги, одвео девојку.{S} Причало се да га је у том, сем његове, чак и девојачка мајка, Ташана, по |
а је гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у сну видео као њеног младожењу, па би сада рад био |
дивно допало, тако јој се допало да га је у знак задовољства треснула руком и у мал’ му раме н |
упаонице, на женске празнике — свуда га је водила од најранијег детињства његовог, откад се поч |
рима и потковицама кондуре. {S}Свуда га је водила, <pb n="87" /> само га је у хамам престала ра |
ам побратима! — вели Мане Зони, која га је испратила до авлиских врата.</p> <p>— А кој си је? — |
је утучен и неутешан.{S} Тетка Дока га је најпре изгрдила, а после тешила утешним речима: да с |
поносит, а у кући нежан.{S} Оплакала га је и искрено ожалила Језда и жали за њим ево већ петнае |
љда не би могла стати.{S} Посматрала га је и дахнула је душом, јер јој се учинило да јој домаћи |
ног Манулаћа чорбаџиског.{S} Хвалила га је и она и све тетке и стрине, а и мајка јој Ташана, чи |
Еве, пратила ти овој цвеће!{S} Сама га је тргала у башчу, за теб’ га тргала!{S} Пољубила га, к |
сад мало да се одобровољи и каже шта га је нагнало да дође паши, исприча му неку сиротињску нев |
S} Замилуваше се деца, та што... саг га је време...</p> <p>— Ама, Доке, памет си бери!{S} Башка |
о се познавао на ћати Трајку!{S} Кад га је, приликом неких партиских размирица и неспоразума, з |
ишао, био је обучен у плундре, а кад га је мајка изводила, плела му је курјучић и облачила га у |
кроз сокаке и буџаке кући?{S} А кад га је овај зачуђено запитао:{S} Нашто све то, и откуд сад |
жива већ сад.{S} Зато и није чуо кад га је још једном запитао калфа Коте где је чуо ту песму.</ |
очима публике и јавнога мнења, које га је држало за ленштину од оног фаталног случаја кад му ј |
ио је дућан пре неколико година, али га је затворио, јер је морао у војску.{S} Кад је отслужио |
вали да њоме очекује некога и питали га је ли пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, и неколико |
слили и ценили га старији њени, него га је болело оно што је она о њему мислила и рекла, и иза |
не сцене са старим Замфиром; разумео га је добро, па ипак није ни корака пришао на сусрет жељам |
ивно за мушко.{S} Од тога доба водио га је више и отац.{S} У осамнаестој години купио му је џеп |
ва, јер је легла мирне савести, иако га је синоћ онако љуто и немилосрдно увредила...</p> </div |
м, него пије вино онако „клот”, како га је Бог створио.{S} Сада је веран и сталан члан те компа |
и облачила га у фустанчић.{S} И како га је она више изводила него отац, то су по другим махалам |
дњи што је Дока сручила на њега тако га је раздремао и расанио после спавања, да није ни тражио |
уда га је водила, <pb n="87" /> само га је у хамам престала раније водити са собом.{S} Ту га је |
губио право на даље школовање.{S} То га је довело у сукоб и у заваду с државом и друштвом.{S} И |
ли зашто и толико да се појави, — то га је бесомучним правило!...{S} И Замфир показа Зони ону л |
— Ено, ономад је истук’о једног што га је запитао шта је он сад: момак, удовац, или шта ли?{S} |
ило!{S} И зато није никакво чудо што га је она свуд водила са собом, да се подичи њиме.{S} На с |
е требало да заборави онај шамар што га је пре недељу дана добио и он сам од мајстор-Мана, кад |
ј Зона да је она, истина, крива, јер га је волела и хтела <pb n="182" /> за њега, па тетке покв |
казао шта га чека ако то учини, јер га је само запитао кратко и хладно:{S} Задржава ли се он п |
естала раније водити са собом.{S} Ту га је водила до његове дванаесте године, а престала је да |
понашање, и онај туњави Манулаћ, којега је толико гледала Зона.{S} И да Манулаћ није био онакав |
е рано удовица.{S} Имала је мужа којега је волела и обожавала, јер је и телом и душом био лепот |
> <p>— Што гу не давате оному на којега је, ете, мерак?...</p> <p>— Мерак! — прекиде је Ташана. |
што!{S} Оно чега се она бојала, од чега је стрепила — то није било, али је испало изненада ово, |
ји јој се учини баш онај Манулаћ — кога је малопре онолико гледала — кад јој приђе и понуди је |
га пита ни где је песму чуо, ни од кога је песму научио, а још мање је смео да се љути, јер је |
} А Мане је био син тога народа, у кога је постала за утеху она реч: „Ко зна зашто је то добро? |
е намислила за сутра, за недељу, а тога је дана гледала само да се никако не састане ни с Маном |
ео Зону, а то ниједно не ваља!{S} Стога је породични савет решио, на предлог тетка-Таске, да ће |
зије: једна, да је погинуо, а друга, да је само рањен; по једнима лако рањен, а по другима тешк |
опет, постојале две верзије: једна, да је погинуо, а друга, да је само рањен; по једнима лако |
а се и покојног Ђорђије, оца Манина, да је и онај увек готов био на такве ствари, — а Мане је и |
тако вешто обична и унакрсна питања, да је ова све казала, и не знајући шта је све изблејала.{S |
мениту Корнелију, мајку браће Граха, да је децу своју сматрала за најлепши и најскупоценији сво |
рдо уверене да што су виделе и чуле, да је то виђено и чувено!{S} Јер цело пре подне тога дана |
оменуо да сада нису пређашње године, да је „оскудација”, да су им силне непокупљене паре по нар |
не са Зоном, да је заустави, ослови, да је упита он сам последњи пут...{S} Ако ништа друго, а о |
и све су такве неке ствари наводили, да је очевидно било да се на фини начин извлаче и одбијају |
етврт сахата, и пита га где ће бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што да ми пратиш?! — Кад вика |
мајка му стара, и тој треба, викам, да је ники угурсузл’к!...{S} И ја се веће заинати да видим |
е, то јест, сам он састане са Зоном, да је заустави, ослови, да је упита он сам последњи пут... |
гога краја, само да се сретне с њом, да је види!{S} А кад се сретну, а он се учини као да је и |
</p> <p>И одржа реч!{S} Написа тако, да је све брујало по граду.{S} Читали су и пријатељи и неп |
чује што више.{S} Тако му било мило, да је одбио две муштерије које су дошле да пазаре, само да |
олете с таблом ка касиру тако силно, да је са столицом заједно оборио ситног Тасицу шнајдера.{S |
у је рекао: ако је <hi>само</hi> то, да је за то најлакше!{S} Обећао је да ће му он купити лако |
ио и пристао да буде Манулаћу девер, да је њега — Манулаћа то јест — Зона бегенисала и да је су |
ло да је Јордановица циљала на Ману, да је другим речима хтела рећи:{S} Како сте дробили, тако |
но са знањем хаџи-Замфировим.{S} Ах, да је оно старо турско време, уздисаше стари Замфир, када |
повукли, а Ташана и Зона највише.{S} Да је то само пуст глас и лажна клевета била, није Замфир |
, који Замфировима не да спавати.{S} Да је старо турско време, чорбаџиско време, уздисаху Замфи |
врата и тетка Дока упаде у собу.{S} Да је други ко кроз сам сулундар упао међу њих, не би му с |
али када Зона спомену Докино име, — да је и она ту умешана била, — Јевди је онда све јасно бил |
и прексутра ствар свршена бити.{S} А да је мајка ћерки поверила то, није, мислим, нужно ни кази |
лико дана само о токе говорило.{S} А да је прича углавноме порасла у обиму и детаљи јој се умно |
памет за чекмеџе. {S}Есапим и треба да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а оно искача мање!{S} |
ити да се она за њим окренула и њега да је гледала!...</p> </div> <pb n="65" /> <div type="chap |
се — после онако еклатантног доказа да је све лаж и клевета — ни најмање није надала.{S} Једна |
работе.{S} Искам висока и т’нка ника да је...</p> <p>— Што, што бре?{S} Питај, бре магаре, тети |
онда све јасно било, све је веровала да је сушта истина.{S} И она обећа Зони да ће учинити све |
лањала никакве вере.{S} Она је знала да је Зона добро дете, и све ово је сматрала и презирала к |
амфирово.</hi> </p> <p>Зона је знала да је лепа, и да је чак лепотица.{S} Знала је то по огледа |
т, али и себе, јер је у души осећала да је сама дала повода оним својим држањем и увредљивим ре |
окајала и ратосиљала, јер је увидела да је пропала као никад дотле.{S} Није ништа помогло: глас |
и заборавила се, тако се заборавила да је грдну лекцију извукла од својих стрина и тетака, и н |
још никако неће да увиди и да призна да је ипак јавност и журналистика и јавна критика једини н |
.{S} Плачним гласом причаше јој Зона да је она, истина, крива, јер га је волела и хтела <pb n=" |
такве ствари, није био чиновник, па да је огуглао и да може тако лако прогутати и сварити ту с |
е онако безбрижна, не иде сокаком па да је се ништа не тиче, не скакуће више с ноге на ногу; а |
дна таква страшна верзија била је та да је полиција ухватила неке лажне дводинарце и, природно, |
а кочијаша.{S} Ама цврст да је, бата да је...</p> <p>— Ти ич бригу да си не береш за тој!{S} Зн |
ћи и прва лепотица.{S} То беше доста да је често — као и све које тако држе много на себе и на |
ник листе, примао пред судом на себе да је он писац оштријих уводних чланака, и све такве крупн |
то, и сам Манча се одриче тога: каже да је у то време играо томбула у Трговачкој касини, и пози |
на насртање на образ и веру, и каже да је донео кључеве од куће своје и да оставља у аманет <p |
који су га видели.{S} И он сам каже да је то лаж и клевета; ако је ко крив, — крив ће бити Ман |
n="116" /> казати.{S} А сачувај Боже да је још ко ту био! {S}Пуцала би му сутрадан брука по цел |
ћуприју...{S} Па зар за тој ми може да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим |
реше?!{S} Мори, оди туј несрећу може да је искочила реч и сокак-лафови тија, убија гу Господ!</ |
ој је све јасно било.{S} Веровала је да је све тако како јој је несрећна девојка рекла; веровал |
он добро старога господара; знао је да је у кући свемоћан, да што он каже то је казано, а што |
трдесет година радио.{S} Помислио је да је све то, та Докина посета и прошевина, удешено са Зон |
— то не мења много ствар; главно је да је то факат, <hi>непобитан факат</hi>, који се више нич |
на њу непрестано мислио, природно је да је желео и да је види, а још природније да ју је чак из |
ег разговора дознао је Мане од Васке да је по чорбаџи-Замфировој кући прави лом због играња Зон |
} А и сви му повлађују, сви га хвале да је добра прилика и веле: „Море, па има си човек и дућан |
ао...</p> <p>Сви му одобравају, веле да је све тако као што он каже, поручују чокањчиће линцуре |
ћану, и отуд му познају глас) и веле да је жалост била слушати ту дерњаву и кукњаву Потину.{S} |
школе, али, како сам није имао земље да је рационално обрађује, није је хтео обрађивати ни код |
ред, — требаше <hi>твоје</hi> знање да је!...{S} Питујем те: куде ти је Зоне?</p> <p>— Ете, па |
чно распрострто и подржавано мишљење да је Манулаћ, и нико други, одвео девојку.{S} Причало се |
жене и стадоше клети Манчу (а зна се да је женска клетва страшнија и бржа и савршенија него и с |
мало-мало мућнуо главом, сетио би се да је шегрт баш од њега истог чуо и научио ту песму, као ш |
а Мрамору причало се тога дана увече да је било не само отмице, него чак <pb n="149" /> и пушка |
итала и говорила.{S} И Мане јој рече да је то и његова давнашња жеља.{S} Обећа јој да ће урадит |
ид да чују шта је, али кад разабраше да је чорбаџија силно нешто љут, разбегоше се са страхом у |
сва уздрхтала и плашљиво се осврташе да је ко не види.{S} Срећом, нико не пролажаше улицом, јер |
је само једаред чуо, није могао више да је избије из главе и заборави.{S} Кад увече леже у крев |
авно, и не треба.{S} И они приметише да је Зона расејана и замишљена.{S} Ништа не упамти што јо |
</p> <p>Зона је знала да је лепа, и да је чак лепотица.{S} Знала је то по огледалу, у које се, |
ипак није заслужила да тако прође, и да је Мане још кривљи, јер је он изнео на глас — он и нико |
ствар по Ману стоји врло повољно, и да је право чудо што се већ и свршило није.{S} И љута на н |
била.{S} Певала се по целом граду, и да је калфа Коте мало-мало мућнуо главом, сетио би се да ј |
Манулаћа то јест — Зона бегенисала и да је суђено и писано било.{S} А кад се Манулаћ отимао и с |
д, устајао и одлазио.{S} А чуло се и да је прошле вечери, по старом обичају, био у амаму, одржа |
да је васпитано у страху Господњем и да је ишло стазом добродетељи — која, као што се зна, није |
но мислио, природно је да је желео и да је види, а још природније да ју је чак издалека опазило |
чашире” како му се увртела!{S} Он би да је заборави, а она му се једнако намеће као насртљива д |
па једни тврдили да је Мане, а други да је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не ваља!{S} Стога ј |
јгорима, за потсмех.{S} Осећа и види да је све пропало за њ...{S} Не зна, не сећа се кад је то |
шља косу и клне мајку си што гу роди да је Еврејка...{S} Ете, на туја песну гу саг кеф; сал туј |
дана бити без „домаћице”! {S}Налази да је то најлепша женска и да просто не може без ње; она ј |
ка доста наиграо и био коловођа, али да је <hi>пас</hi> кадгод водио коло, тога се не сећа!{S} |
је ни слали, јер су им одатле писали да је не доводе сад, бар још за неко време, док се ућути с |
лакша.{S} Тетка Дока се брани и вели да је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде да прерипу |
регажено.{S} Други су, опет, тврдили да је својевољно побегла, а то су поткрепили тиме што се н |
е се тиме поделило, па једни тврдили да је Мане, а други да је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно |
{S} Међутим, и они који су и мислили да је Манулаћево масло све то, баталили су ту помисао кад |
ри добар глас њен. — Сви су тумачили да је то лако било: ништа лакше од тога. {S}Управо, друкчи |
о неће бити згорег — чак писац мисли да је то неопходно потребно — да у неколико потеза оцрта т |
аћа књига”, јер кад она некога оцени да је болестан и пропише му неки лек, тај мора лећи у крев |
једно, и чу како се Мане нуди Калини да је допрати до њених авлиских врата, а она га благодарно |
н, ете!.., По чаршију се, ете, збори да је Зоне станула <hi>побегуља</hi>, побегуља за онога — |
она чаре и за тој!{S} Свет си збори да је <hi>побегуља</hi>, па када такој вика, збори, када н |
к ће дочекате!{S} Саг се берем збори да је <hi>Мане</hi> дошеја при њума, па је ђене-ђене; ама |
ако с правом могло казати и написати да је васпитано у страху Господњем и да је ишло стазом доб |
S} Васка се обећа да ће пре пристати да је убију него да каже то, а заклела се и у очи Гмитраћа |
вер.{S} А сем тога, тако ће се узети да је остао момак и да оног брака са Швабицом Хермином као |
" /> <p>Дока пође, али се успут сети да је данас субота; остави то што је намислила за сутра, з |
како су чули, не да се ни опепелити да је он штогод у то умешан. — Ено, ономад је истук’о једн |
и чак и хлада даје.{S} Нико не памти да је икад мањи и тањи био; и сам дед Манчин причао је да |
одушна женскадија очајавала, мислећи да је све пропало, он је, као човек, био јачи и сталожениј |
истресао би чибук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрецнуо.{S} И нико |
ј.{S} Кад стигне у теј године, демек да је за давање и удавање, — ласно за тој...{S} Што казаше |
Црвеном Мору; али тек кад вам кажем да је још само паша имао такав „пајтон”, и нико више у мес |
Па, ако што је сиротиња — ама, берем да је момак кротак!...{S} Веће — џимпир, коцкарин, комарџи |
ку да вика: тетко!</p> <p>— Па берем да је трговац ники... — додаје тетка Таска и потпирује гне |
ша је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир сила и у Стамболу.{S} Сменио је он, или, како |
ила и дрска и луда, то је Мане држао да је сасвим природно да је сме слободно <pb n="126" /> по |
, па никако да га нађу: нема га, као да је у земљу пропао...</p> <p>КРАЈ</p> </div> </body> <ba |
есрећна девојка рекла; веровала, као да је сама својим очима гледала и својим ушима чула.{S} Са |
наче врлој вешто саплиће ногама, као да је већ официр, као да му је тесак сабља!{S} А због тога |
{S} Пролази и звиждуће, жури се, као да је погодио да изради полелеј од сребра, па сад хита у д |
равнодушним и уморним погледом, као да је то неки нахерени дирек од општинског фењера, а не ви |
мишљење изнети опширно и тачно, као да је из стенографских бележака вађено.{S} А које мишљење |
огледа, а пет пута прође мимо ње као да је и нема на свету; једаред је погледа и загледа се у њ |
{S} Бленуо за њом и чинило му се као да је остало трага од ње, као да види траг њен, — дугу зел |
} А кад се сретну, а он се учини као да је и не види, па хита крај ње, као да му је богзна кака |
да се пресвуче; и он се нагиздио као да је први дан Ускрса, и нагиздан тако удари сокацима, па, |
сано.{S} А и то му је не један рекао да је његово перо, којим он пише, просто једна жаока умоче |
а Докина било.{S} Од Васке је дознао да је Зона грдно много пропатила због тога од свију, а нај |
Страшна му је била и сама та помисао да је Зона све то морала чути и видети, а још му страшнија |
и силно је усправи и подиже помисао да је она чорбаџиска кћи и прва лепотица.{S} То беше доста |
Зона није никуд била одведена, него да је код родитеља, и тако да ништа од свега онога што се |
ећан, док се једва разабрао и увидео да је то само сан, страшан и ружан сан био.{S} И тек тада |
.</p> <p>И кад је тачно извештен био да је Мане све то чуо, и кад му се Мане почео већ и јављат |
к, баш у исто то време, није налазио да је то тако страшно ако његова мезимица, његово чупе Зон |
и масницама по леђима; али се тешио да је такав журналистички хлебац и да служиоци истине у св |
то јест, није баш мени — али исто ко да је и мени!...{S} Па, молим те, ујдуриши ти то; а ја зна |
Ех, туго!{S} Неје требало баш тол’ко да је...{S} Син му је...{S} Леле, јединац според три керке |
а нека, луђе од луђега, питања, тако да је тетка Таска савила шипке и побегла чак у лојзе.{S} Т |
ештио се до невероватне лакоће, тако да је могао још онако у лету, у скоку, скрстити ноге и одм |
ригиналних и слободумних мисли, тако да је већ и због тога немогућ био у школи.{S} Дотерао је д |
имао неки свој начин и тактику, тако да је назовем.{S} Кад је на њу непрестано мислио, природно |
џији отишао је далеко по свету, тако да је чак и за Свету Богородицу Ржанску израдио тежак крст |
овештавања у његовом присуству; тако да је један такав досетљивац сутрадан ишао с отеченим обра |
ру, у чијој је кондуит-листи стојало да је расејан и неупотребљив за концепат, написала писмо к |
Section" /> <p>Јасно је као дан било да је Јордановица циљала на Ману, да је другим речима хтел |
ули „више школе”, и да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега доста - - пошље у Беог |
ке прснуле у смех, јер им се учинило да је Манулаћ хтео да кине...</p> <p>И то је ваљада једини |
Мане”!</p> <p>Само се једаред десило да је прошао крај Зоне, па га неки ђаво натентао — и он се |
скочимо једанпут! — вели Јевда, само да је скине с врата. — А саг, иди си па легни; преспиј си |
унули, и коске наше остављали — само да је добијемо.{S} И што ће нам онда све то?!...{S} И пошт |
да се само Мане питао и од њега само да је зависило, можда би тако и било, Али, срећом по Зону, |
је Мане држао да је сасвим природно да је сме слободно <pb n="126" /> поверити тетка-Доки, кој |
умео осветити Мане Зони, тако вешто да је испало сасвим по оном народном: „и курјаци сити и ов |
питуј га: е ли је било јоште у свет да је девојка на момка <hi>овој</hi> пратила?!” — рече и п |
чорбаџи-Замфиру дошло нешто у памет да је извади из школе.{S} Хаџи-Замфир није дао да се даље |
ађемо једнога кочијаша.{S} Ама цврст да је, бата да је...</p> <p>— Ти ич бригу да си не береш з |
како је лепа и кад плаче, и мило му да је гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у сну видео ка |
и девојку.{S} Они га одбију, кажу му да је испрошена већ, или да немају девојке на удају и даду |
вога човека једну Богородичину икону да је Мане окује у сребро, — и поручио и богато му исплати |
</p> <p>Ту је још Зона чула за Манчу да је најлепши момак, и видела да се све отимају да до њег |
чио од мајстор-Мана.{S} А после, баш да је све заборавио калфа Коте, није требало да заборави о |
<p>— Што да ми пратиш?! — Кад викаш да је за черек сата готова, па ја ће си туј причекнем, а с |
ећавало већ у најранијим годинама, када је оца усхићавало — како је онда тек мајку Персиду срећ |
рско време, уздисаше стари Замфир, када је он после паше и владике био прва сила, — све би то д |
И то није да кажете отскора — одвајкада је то.{S} Још његови ђачки школски задаци силно су се о |
„клот”, како га је Бог створио.{S} Сада је веран и сталан члан те компаније циганске.{S} Пре је |
више година била на гласу чочек, а сада је као неки анђео хранитељ и казначеј у овој дружини мл |
а сам цуру молио и лепо говорио, а сада је дошло време - цура моли мене!“</hi> </p> <p>Јевда је |
Кад је отслужио рок, вратио се, и тада је по други пут отворио дућан.{S} Био је добар мајстор, |
ио, издавао наредбе, сркао кафу, и тада је врло мало мислио; само од времена на време издигне с |
уго плакати...</p> <p>Идући кући, Јевда је размишљала о томе.{S} Била је тужна и замишљена.{S} |
други јој није смео казати то.{S} Јевда је чула, истина, да се нешто прича о Зони, о неком бекс |
дне свима по вољи и по хатару.{S} Јевда је сва срећна била кад је чула то, и није се љутила кад |
е - цура моли мене!“</hi> </p> <p>Јевда је била жена још млада и лепа, али старога кова, „старо |
она и бризну силно у плач.</p> <p>Јевда је неко време искрено бранила свога сина, верујући и са |
Зона насмеја онако кроза сузе.{S} Гледа је Мане, па му се учини тај њен осмех кроза сузе као зр |
ме, мори?</p> <p>— Кој си ти? — загледа је Мане.</p> <p>— Де, несам кумита!...{S} Што, јоште ли |
јче за оро!... — рече пакосно и погледа је презриво од главе до пете.</p> <p>— Зоне, мори!...{S |
остану?!...</p> <p>— Ама, де! — прекида је Калиопа. — Неће да зборимо за тој.{S} Кад стигне у т |
јесенас, нека буде вечерас.{S} А ваљда је и суђено и писано да то тако буде.</p> <p>Зато се пр |
одазивао, као и сваки рођак, али канда је мало, онако потајно, и уздисао за Јевдом, и то годин |
у, ситно корача, а главу издиже и пружа је поносно мало напред, као водена змија кад издигне гл |
енције ништа под овим небом немам, — ја је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни за све оне куће, дућан |
{S} Има си дућан, ем как’в дућан, узеја је саг под ћирију и онај до њег’ што је дућан, па напра |
д њим, и то под толиким истим! — Авлија је сва била у цвећу.{S} Као и сви на Истоку, и Мане и м |
Од свију кафаница и кафана најзнатнија је и најинтересантнија и најпосећенија Трговачка касина |
осле војске, отворио дућан, и муштерија је према дућану многобројнија била него пре.{S} И он са |
на једној компонованој „Херувици”, која је само једаред отпевана у цркви, а после је следовала |
веле, „како наша вредна полиција, која је тако ревносна и брза кад кога треба казнити за непоч |
е глас, да би га чула тетка Таска, која је баш у тај пар са Зоном и осталима пролазила туда. — |
кревет, — саветује је тетка Таска, која је важила у тој кући као лекар, или, још боље, као нека |
то их снађе.</p> <p>— Што је била, која је била, ете, та Сика, у песну турена? — Збори си, неср |
му над вратима Петракијева дућана, која је гласила: <hi>„Трговина Петракија Н* и Сина”</hi>.</p |
колико дуња и два дафинова дрвета, која је јако пазио стари чорбаџи Замфир. <pb n="13" /> И у м |
пати.{S} А пријатна јој та самоћа, која је заклања од погледа укућана, који су јој погледи од н |
аћена је једна чорбаџиска ћерчица, која је пре две године свршила школу, како је, на листу од П |
и празника пред иконом из Русије, која је сва сребром опточена, а три кандила горе пред оком н |
преко сокака од сестре Костадинке, која је у другом сокаку становала, искрсну Мане из мрака и с |
ка Ураније (јер је од тетка-Таске, која је иначе свршавала такве ствари, одузето свако пуномоћи |
због игре, а још више због песме, која је њој много казивала и сетом је неком милом испуњавала |
суморан ипак мало због оне тишине, која је обична већ раних јесењих дана, када нас већина птица |
pb n="126" /> поверити тетка-Доки, која је, уосталом, и дужна да му помогне, јер она му је, миш |
рђијине с неком ченгијом Зумрутом, која је у своје време и „у песму турена” због лепоте, и прот |
а иду.</p> <p>Пробудише стару Аву, која је пре четрдесет и више година била на гласу чочек, а с |
Костадинку, прву лепотицу у граду, која је била пристигла на удају.{S} Питао би је:</p> <p>— Зо |
— рече старија и показа на млађу, која је стисла паре у шаку, па се забленула у Ману и застала |
полете, али не могаде стићи Доку, која је јурила као ветар.{S} Јевда се врати у кућу с тешком |
ли Таска и погледа кришом на Зону, која је непомично лежала на миндерлуку и као да ништа није н |
hi>Прича о добром детету Манулаћу, која је прича права супротност оној ранијој причи о Митки чо |
тише се у чорбаџи-Замфирову улицу, која је нешто живља била, јер је с друге стране, мало подаље |
хапшена због честих туча ради ње; која је некада била лепа, била омиљена играчица, а која се с |
еле Веле”, како су је сви звали, а која је по оном „да медвед најбољу крушку уграби” имала цмољ |
ужајући келнеру чашу и питајући га која је. — Ти памти...{S} Је л’ седма?{S} Добро...{S} Кад ти |
спричаном у прошлој глави, верзија која је поникла подаље од позорнице догађаја и зато је, као |
{S} Ослањајући се на фамилијарност која је владала ту у друштву, он често при викању није ни ви |
д саме ствари и отишла на десето; свака је била опоменута да се не удаљује, него нека се држи с |
ени.{S} Пита их шта оне мисле. {S}Свака је говорила и свака се <pb n="34" /> редовно бестрага д |
је Еврејка?! — пита је Мане. — Рисјанка је, та што гу треба веће?!...</p> <p>— Ех, а ти па баја |
све, ама све од аз до ижице.{S} А Дока је не само заплашила, него и вешто питала: постављала ј |
ју је одмах придобио за ствар, јер Дока је на такве ствари била увек готова као, што рекли, бос |
лове Дока тешко пристајала.{S} Јер Дока је била врло незгодна: увек би понешто лупила, иако је |
о, а онима је мало помогло.{S} Јер Дока је увек умела некако лако и вешто да намирише где је до |
али све им то није помогло: тетка-Дока је, као и свака радознала женска, могла и инстинктивно, |
Тетка Дока се понуди сама.{S} Повисока је, а куражна је.</p> <p>— Што да тражим по ма’але, еве |
дна, чорбаџиска Зона!... .</p> <p>Васка је истину казала.</p> <p>По одласку тетка-Доке настао ј |
апта Зона тихо и плашљиво.</p> <p>Васка је разумела.{S} Измаче се још мало и стаде стражарити и |
детаљно знало се врло добро, јер Таска је свакоме тачно причала шта је она казала Доки, а Дока |
отињи! <hi>Лако</hi> је њему, него мука је <hi>нама</hi> — мени и теби, и ономе тамо брату — и |
оказа на зајмодавца Љубисава — <hi>мука је поштеним</hi> људима!...</p> <pb n="161" /> <p>— Мор |
атељима свију наших светиња!{S} Белешка је била подужа, пакосна и заједљива.{S} А потекла је од |
ку ниједан!”</p> <p>За ту ствар требала је Ману као помагач једна женска, витка и повиша, и он |
е и с вином; потреба државна изискивала је те је дошао баш у онај крај где је црно жупско вино |
сада јој је све јасно било.{S} Веровала је да је све тако како јој је несрећна девојка рекла; в |
ва, оде при вас!...</p> <p>— Хе, лагала је што је зборила?{S} Не ли?</p> <p>— Неје, ете, лагала |
исока, с многим високим оџацима, падала је издалека из поља свакоме путнику у очи и распознавал |
пуштала из очију Ману и Калину; гледала је како играју, како је Калина снажно и грчевито ухвати |
е.{S} Зона више није играла. {S}Гледала је како играју, а није испуштала из очију Ману и Калину |
ије имала прозора с улице. {S}Изгледала је као була с јашмаком и фереџом.{S} С улице је био сам |
кад год су отпевали ту песму, добијала је чучук-Ајша лепа бакшиша и још лепших речи и погледа |
могаше задуго ока склопити.{S} Оплакала је дан, лила сузе, клела свет, али и себе, јер је у душ |
на.{S} Остала је рано удовица.{S} Имала је мужа којега је волела и обожавала, јер је и телом и |
руштво у неприлику доводила.{S} А имала је обичај да оно што каже упорно брани, па и да се поту |
ну у госте којој од сестара.{S} А имала је три зета у околини.{S} Спреме је у П*, па тамо нека |
њу било нешто скоро још горе!{S} Знала је она поноситост те старе чорбаџиске куће, претстављал |
је лепа, и да је чак лепотица.{S} Знала је то по огледалу, у које се, као свака млада девојка, |
своје цвеће, и кућа Замфирова мирисала је преко целе године.{S} Пред кућом су још и два стара, |
до његове дванаесте године, а престала је да га води тек кад све жене скочише у интересу јавно |
бало, јер Зона више није играла; остала је и само гледала.</p> <pb n="74" /> <p>Кад засвираше „ |
, још испод четрдесет година.{S} Остала је рано удовица.{S} Имала је мужа којега је волела и об |
цу Габровачку.{S} А сем тога, — причала је Уранија — и то је имало нешто да значи, и није тек о |
ара, искусна и речита тетка Таска узела је на себе ту тешку и части пуну дужност да опет избије |
вом <pb n="185" /> новом животу, желела је срећу целом свету, зато је радо пристала да буде пос |
Само она не гледа на ту страну; почела је да зева...{S} Криво јој... {S}Не треба њој тај Мане; |
ше владање и поведење његово.{S} Почела је чак од оца Манина, Ђорђије; ни њега није оставила на |
о с мајком. — Јевда, мајка Манина, била је још лепа и држећа жена, још испод четрдесет година.{ |
нредно лепа, а уз то још и богата, била је размажена, пуста, немилосрдна, готово рећи демонска. |
дошла је, као и увек, незвана.{S} Била је то још лепа и једра жена, мало чудних манира.{S} Чес |
трану простране гостинске собе.{S} Била је субота.{S} Кандило је горело пред иконом Богородице, |
ћи, Јевда је размишљала о томе.{S} Била је тужна и замишљена.{S} Плач унесрећеног девојчета зво |
е и ова наша приповетка почиње.{S} Била је чисто фатална са своје прилепчивости; и ко је само ј |
ировој кући, а на Зону највише.{S} Била је као убијена: тужна поваздан, суморна и лепа као јесе |
еграфиста Пајица, Едисон названи — била је судбине једног рђаво адресованог писма, које лута из |
ела над њим; свака најмања потреба била је одмах испуњена.{S} Она је чисто умела сину и мисли њ |
им.{S} Једна таква страшна верзија била је та да је полиција ухватила неке лажне дводинарце и, |
аних својих година.{S} Као дериште била је сува, џигљаста и краката, танких дугих руку, дуга ли |
јник; а такав један не мали трофеј била је и она песма о њему и лепој Катарини и она нова игра, |
ection" /> <p>Лицем на Свету Петку била је свадба.{S} Био је леп, ведар дан - ведар као и лица |
о Ђорђија, такав му и син Мане, тврдила је тетка Таска и уверавала Зону.{S} А то се помало могл |
резил’к!</p> <p>Толика ларма пробудила је, наравно, и старога хаџи-Замфира.{S} Морао се и он у |
баџи-Замфира.</p> <p>А та сила долазила је од силног богатства његовог.{S} Његови виногради и ч |
ница између двоје несрећних.{S} Опазила је Ману кад је прошао у лов, отрчала Зони и казала јој |
исто време кад је кудила Ману, хвалила је оног Манулаћа чорбаџиског.{S} Хвалила га је и она и |
<p>Ето, тога и таквога Манулаћа хвалила је Зони тетка Таска, а Мана кудила.{S} Али то све није |
one unit="subSection" /> <p>И наслутила је.{S} Тетка Дока полете одмах право у Замфиров крај.{S |
а што је била нежнија према њој: тешила је да то није ништа, али је и она кришом погледала и та |
дужа, пакосна и заједљива.{S} А потекла је од једног кујунџије дошљака, коме посао није ишао на |
чорбаџиска и занатлиска кућа, споменула је неке давнашње случајеве, које је још као дете слушал |
ла стати.{S} Посматрала га је и дахнула је душом, јер јој се учинило да јој домаћин још ништа н |
евдин, само најмлађа, тетка Дока, дошла је, као и увек, незвана.{S} Била је то још лепа и једра |
го баш сама главом тетка-Дока.{S} Дошла је да му каже све шта је и како је било, и пошто се све |
p> <p>— Остани јоште малко! — зауставља је Мане. — Вардај, Васке!...{S} Од татка ми остаде кућа |
х да се бије, а Мане скочио и зауставља је и преклиње да се окане, да не купи комшилук на ту бр |
то се крила по комшилуку.</p> <p>Недеља је.{S} Код хаџи-Замфира после подне тишина као и у свим |
удалу, ону Доку. (Тетка ми се пада, ама је лудо!...) Не слушај гу што си је там при вас зборила |
мињао да се дигну и иду.{S} С кокошкама је легао, с петловима устајао.{S} Био је <pb n="88" /> |
>Био је стари ашик.{S} У многим песмама је спеван с многим, сад већ честитим и примерним матрон |
Прекодан се сваки час тек изгуби, нема је.{S} Повлачи се у самоћу, ону тако милу самоћу младим |
а Уранија оде, али се не врати.{S} Нема је ни у понедељак ни у уторак целога дана.{S} Код Замфи |
без неког од старијих, изићи!{S} Свима је пресео ручак; Замфир није ни сео, а други нико није |
често огледала, и по погледима, којима је сретају и испраћају, а и по песмама, у којима се име |
јим држањем и увредљивим речима, којима је увредила једну искрену и њој тако предану душу човек |
о избегавање њу је мало бунило, а онима је мало помогло.{S} Јер Дока је увек умела некако лако |
у Турцима и међу Србима, овде међу њима је благ, гледа на њих онако, како да кажем, као на децу |
за момци и чираци твоји?!... (Читаоцима је познато да у Манчином дућану није било, сем Коте и П |
, ете, турише у новине!... — тим речима је поздрави једно јутро комшика њена Таска.</p> <p>— Ту |
, — сви су били као утучени.{S} А песма је гласила:</p> <quote> <l>На порту сеђаше то Зоне Замф |
да нужно ни да кажем!...{S} Целога дана је само на то мислио, и једнако му у памети зујале и зв |
о њен женски понос.</p> <p>Једнога дана је чак планула и заборавила се, тако се заборавила да ј |
ла и да врати поздрав.</p> <p>Тога дана је Мане био сав блажен.{S} А како и не би, кад му се це |
није могао ока склопити.</p> <p>За Мана је то стање врло несносно било.{S} Једнако је мислио и |
n="107" /> <p>Као и сваки човек, и Мана је имао непријатеља, који су једва дочекали да га узму |
ма и заједањима.{S} Јер са свију страна је обасуше питањима, којима се — после онако еклатантно |
вета — ни најмање није надала.{S} Једна је запитала: „Код кога гу нађосте; код Манулаћа, ели ко |
о да пристаје, а све остало, рече, њена је брига!{S} Сутра ће, рече, од Замфирових доћи к њој К |
несрећом.{S} Јер тих дана баш ухваћена је једна чорбаџиска ћерчица, која је пре две године свр |
понуди сама.{S} Повисока је, а куражна је.</p> <p>— Што да тражим по ма’але, еве сам ти ја! — |
каци, буџаци, <hi>ћутеци</hi> а т’мнина је, — па може ласно без фенер да се соплетеш прико ники |
с уста, а други слуша, па мисли, истина је...{S} Слушају чираци, па <hi>неје ред</hi> за еснаф- |
лији су чељадске собе и кујна.{S} Кујна је по правилу увек мало подаље од одаја једне такве чор |
ани прекодан најрадије бавили.{S} Кујна је била најмилије и, такорећи, најтоплије место у прост |
што је па то друго?</p> <p>— Ете, жална је што је чорбаџиска керка; а има, ете, ники што није ч |
нека епизода.{S} Као епизода узета, она је, истина, мало подужа, али, узета као роман, она је и |
мало подужа, али, узета као роман, она је ипак кратка; јер она и није управо ништа друго него |
женска и да просто не може без ње; она је само за њега створена а он за њу!{S} И један дотицај |
а у антикварницу — она је стара!{S} Она је сад, иста Зона, никако друкше, него као једна поништ |
у <hi>своју част</hi> закуне...{S} Она је, видиш, сад у мојим очима, — заврши Милисав подигнут |
била оно право „злато материно”.{S} Она је та на коју је сваки мислио кад је запевао ону песму |
потреба била је одмах испуњена.{S} Она је чисто умела сину и мисли његове погодити; чим би сам |
сушта слика и прилика свога оца.{S} Она је лебдела над њим; свака најмања потреба била је одмах |
p> <p>— Па тако је и с овим сад.{S} Она је одбегла, или отета — то не мења много ствар; главно |
ари није поклањала никакве вере.{S} Она је знала да је Зона добро дете, и све ово је сматрала и |
јој почне да мери и шије фустане — она је за удају; а дечак, чим почне да криви ноге и накривљ |
сли и звечали они силни чокањчићи — она је сад просто као једна књига из антикварнице...{S} Ама |
а у ору нити се љуљала на нишаљци — она је само гледала.{S} Тек се узме за руку са којом другар |
Је ли она доспела у антикварницу — она је стара!{S} Она је сад, иста Зона, никако друкше, него |
, само на Зону хаџи-Замфирову. {S}А она је знала за то, па као свака ванредно лепа, а уз то још |
лом, за старијима њенога пола.{S} И она је највише у Манчу гледала, пратила га очима унаокруг к |
би они тамо рекли за шипарицу, а и она је њега познавала још из тих раних својих година.{S} Ка |
ћ требало да јој нађе „одмену”, јер она је, вели, већ остарела.</p> <p>— Дође си други земан; з |
СЕТ ДРУГА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Она је сасвим обична, као што су обично све последње главе |
> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <p> <hi>Она је пуна бурних сцена и крупних речи.{S} У њој је исприч |
5"> <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <p> <hi>Она је управо као нека епизода.{S} Као епизода узета, она ј |
head>ГЛАВА ПЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Она је наставак главе тринаесте.{S} У њој се приповеда како |
"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <p> <hi>Она је помало и наставак Главе Друге.{S} У њој је даље испр |
е Зона у шеснаестој својој години, Зона је друкчија: није више оно џигљасто чупе што блене по с |
а почиње са: „На порту сеђаше”.{S} Зона је била — што лепо рекао тада поштар и телеграфиста Пај |
ао је код Замфирових прави лом.{S} Зона је из побочне собе све чула, а ону <pb n="105" /> сцену |
села у трем, који је око цркве, а Зона је вребала и увребала.{S} Искрала се од својих, само да |
гласу као момак и играч.{S} И мала Зона је још тад приметила да највише махалских девојака глед |
песма о Зони стигла пре ње у П*, и Зона је само интересантна била тамо, и ништа друго.{S} И мес |
е, као алузија на њу, певају.{S} И Зона је била, што је сасвим и природно, поносита стога.{S} А |
<milestone unit="subSection" /> <p>Зона је била кћи чувеног чорбаџи-Замфира, богатог и уваженог |
ија и Зоне Замфирово.</hi> </p> <p>Зона је знала да је лепа, и да је чак лепотица.{S} Знала је |
најозбиљније Манина мајка Јевдокија, па је напослетку и сазвала једно веће - фамилијарно веће о |
дбу! {S}Хахаха!” смеје се чорбаџија, па је уштине за оне њене једре и румене образе, или је пот |
је она проклета песма пре ње стигла, па је било као и у П*.{S} И још горе од онога.{S} Тамо су |
да је <hi>Мане</hi> дошеја при њума, па је ђене-ђене; ама скоре ће чујете и ће се збори и јоште |
ави — тако да га назовем — психолог, па је чак умео да опази кад је која кокошка, да простите, |
а да су цифре увек некако сувопарне, па је умео то викање цифара својим хумором и зачинити.{S} |
мајка плаче, ударе јој сузе на очи, па је јури папучом из собе у собу и преко басамака, а Зона |
девојака гледају и уздишу за Манчом, па је и она почела помало гледати и кришом уздисати за њим |
шту, а према којој је опет охладнео, па је тера од себе; даље, тако исто није се могло измаћи њ |
није ни било, брзо окрене разговор, па је саветује и као грди помало и вели: „Ће се удаш.{S} Д |
ом.{S} Приђе јој и пољуби је у руку, па је одазва настрану, у башту црквену, тамо под османлуке |
ругарице Гене, или се наслони на њу, па је кришом штипа и љуби, па јој шапће и вели: „Гено, мор |
се која влада и обилази их понекад; па је можда <pb n="16" /> то и дало повода беспосленом све |
..</p> <p>— Ја-гу, што си збори! — кара је Парашкева, а спустила мало глас од страха. — Еснафск |
како је имао форме за младожењу?! дира је Мане и доводи је до плача.{S} И Мане гледа како је л |
апева „Запевало булбул-пиле, мисли зора је!” Ленче Кубеџиско, Зоне Ставрино, Јоне Мамино и Гену |
да му се сав свет смеје!...</p> <p>Зора је већ забелела, гугутке и голубови гукали испод стрехе |
то: на кога се односила та песма.{S} Та је песма из народа; и богзна ко ју је спевао, и на коју |
ала и као последњи метак избацила, а та је: да исти Мане има брата (по оцу) међу Циганима!...{S |
ра,, која се уз ту песму играла, — а та је песма:</p> <quote> <l>Игра оро код гробљиште,</l> <l |
а клне мајку, кад неје Еврејка?! — пита је Мане. — Рисјанка је, та што гу треба веће?!...</p> < |
ше све!...</p> <p>— Кој ти каза? — пита је тетка Калиопа.</p> <p>— Тој си је моје знање, кој ми |
о куку.</p> <p>— И Зоне пратила? — пита је понова Мане.</p> <p>— Зоне, а кој ће други да прати? |
лазећи у дућан.</p> <p>— Што је? — пита је Мане.</p> <pb n="93" /> <p>— Што сам ти ја тебе-ти, |
?!...</p> <p>— Што да ти зборим? — пита је Мане.</p> <p>— Оно да ми збориш што си је за зборење |
<p>— Зашто ме па гледаш тол’ко? — пита је зачуђено Ташана.</p> <p>— Што те гледам, — тој си је |
дошла!</p> <p>— Е, што си имаш? — пита је Ташана. — Седи си на једно кафе.</p> <p>— Несам си д |
p>— За какво искачање па збориш? — пита је тихо и болно Зоне.</p> <p>— Па, демек, за спацирувањ |
.{S} Крсти се Ташана, брише сузе и пита је: „Што се напраји, дете, резил? {S}Што искубе, мори, |
рече?...{S} Не чу те добро!... — запита је благо и погледа благим погледом, а сузних очију, Кал |
љно Ајша.</p> <p>— Мало ли је? — запита је Мане. — Зар тол’ке паре?</p> <p>— Неје за паре реч! |
— На дом ете, здраво ли су ви? — запита је Мане.</p> <p>— Здраво! — одговара му Васка, а гледа |
ечи!...</p> <p>— Каквија речи? — запита је Ташана.</p> <p>— Ех, па зборе си...{S} Зборе по чарш |
p>— Туј сам!{S} Што ти требам? — запита је Калина, кад дође.</p> <p>— Вика’ те... ете... — поче |
<p>— Што искаш, снајке-Јевдо? — запита је Таса. — Што ти требам?</p> <p>— Позва’ те, бата-Таск |
баш и било.{S} У кући Замфирово| доиста је било нешто тужно, нешто све расејано, неки умор и ти |
и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста је само споменути да их је било свакојаких.{S} Причало |
рећа што није био, јер и без тога доста је бруке и срамоте.{S} Да, мисли Мане, сами су били.{S} |
ана није држало место.{S} Неколико пута је после подне долазио у дућан, седао и почео да ради; |
цама и њиховим кућама...{S} Толико пута је слушала да су слабе и ретке за њу прилике овде у мес |
а је она казала Доки, а Дока, опет, шта је све она казала и Таски и Замфиру.{S} И по махалама и |
више могао разабрати и разликовати: шта је његова распаљена будна машта, шта бунило, а шта варљ |
и, а још му страшнија беше помисао: шта је све морала претрпети Зона после свега тога од својих |
ћни стражар, па и он је далеко био; шта је он могао чути?{S} Ништа.{S} А Зона и Васка биле су т |
било Зони и онима што долажаху!{S} Шта је савета и карања прогутала за ту годину — то само она |
ри Жућко, стари пас Замфиров!...{S} Шта је ово, ако ко Бога зна? помисли Мане, па се само прекр |
а гласа... {S}Трже се и разабра.{S} Шта је ово? помисли Мане, каква Дока, какве друге жене!{S} |
ле се и почеле опет циркулирати.{S} Шта је само досетака на рачун Мана пало, наравно, већином у |
а мајка — мислећи на Потину мајку — шта је чула и доживела, — и шта ће још све чути и доживети! |
<p>— Па... ће да има...</p> <p>— А шта је?{S} Од какав си је ред?{S} Е ли чиновник, офицер?... |
а!...</p> <p>И мала Зона није знала шта је то; није ни слутила шта је то што се с њом збива, ал |
јер Таска је свакоме тачно причала шта је она казала Доки, а Дока, опет, шта је све она казала |
је знала шта је то; није ни слутила шта је то што се с њом збива, али је и она пошла за гомилом |
ка-Дока.{S} Дошла је да му каже све шта је и како је било, и пошто се све рђаво свршило, да га, |
} И ту јој се изјада.{S} Изнесе све шта је и како је било.{S} Плачним гласом причаше јој Зона д |
де и он одмах.{S} Кад му казаше све шта је и како је, рече им Ставре Јаре:</p> <p>— Море, ако и |
ку Васку и распитао се и сазнао све шта је и како је после одласка Докина било.{S} Од Васке је |
ену сама Ташана до Ураније, да види шта је било.{S} Зла слутња се обистинила.{S} Тетка Уранија |
} Има нешто!{S} Има неку муку!” Али шта је то нешто, и каква је то мука — то нико у тој гомили |
да је ова све казала, и не знајући шта је све изблејала.{S} И тако је Дока дознала и одмах схв |
ако рањен, а по другима тешко — тек шта је жив; бори се с душом и проклео је, веле, ћерку, која |
молим те, ујдуриши ти то; а ја знам шта је право...</p> <p>— Не бригај ти! — рекао му адвокат п |
је истук’о једног што га је запитао шта је он сад: момак, удовац, или шта ли?{S} Брани се да ни |
ЕСТА</head> <p> <hi>У њој је изнето шта је у хаџи-Замфировој кући породични савет или камарила, |
нале женске полетеше на зид да чују шта је, али кад разабраше да је чорбаџија силно нешто љут, |
/p> <p>— Ама неје ништо било! — одвраћа је Јевда. — За друго ништо зборисмо!{S} Како да бидне!. |
довно и радо одлазио тамо.{S} И несрећа је тако хтела да се и ових дана тамо нађе и да севдалиш |
е отимају да до њега играју.{S} А Манча је био већ на гласу као момак и играч.{S} И мала Зона ј |
ни непријатељ чорбаџи-Замфиров, Митанча је добро дошао сада Ману: да се сложе и слошки да напад |
и ствар је свршена!..,</p> <p>А и паша је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир сила и у |
донела амо чак из Мостара, а чучук-Ајша је најрадије и најлепше певала, јер се цела песма на њу |
оцу) међу Циганима!...{S} И сад, какав је био Ђорђија, такав му и син Мане, тврдила је тетка Т |
а сама да га погодиш!...</p> <p>— Какав је?{S} Је ли је танак, висок; има ли мустаћи? — пита Зо |
.{S} И да Манулаћ није био онакав какав је, да није једнако чувао дућан и седео пред дућаном и |
ећи од већег путничког сандука. — Такав је тамо обичај.{S} Јер чим неко има само мало веће брко |
шта му и треба више?{S} Млад је, здрав је, грлат је; има јасан глас, добро мућка нумере у кеси |
нтура, а што је овде најглавније, ћосав је и има нежне женске црте лица; и кад се преруши у жен |
ласно преварите!</p> <p>— Јок, јок, саг је друго!{S} Призортило је...{S} Еве, пратила ти овој ц |
упе паре! — понавља мали Манулаћ. — Саг је оскудација!...</p> <p>Кад чу реч „оскудација”, чорба |
ај из уста Васке измећарке, после којег је извештаја Мани — као што би то песници казали — сунц |
ће, млад је, леп је, има науснице, друг је Манин — дакле, нико бољи од њега да буде Мани девер. |
...{S} Е што гу не дадосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу дадосте <hi>сас алал</hi>, не би би |
сахат и златан ланац.{S} Тога дана, кад је први пут обесио златан ланац и сахат, Манулаћ се осе |
ана добио и он сам од мајстор-Мана, кад је ту исту песму пред њим запевао.{S} Зато је више није |
се читаоци ломе прека поља и атара, кад је доста да му погледају конак, дворе његове, који су и |
мо три и тек почела четврти разред, кад је чорбаџи-Замфиру дошло нешто у памет да је извади из |
о, избио лактом цигару из муштикле, кад је Манулаћ седео пред дућаном и пушио (а пушио је ретко |
било једне недеље, баш Беле недеље, кад је по тим местима најживље, кад леп дан измами све живо |
а века била.{S} Јер сутра на подне, кад је стари Замфир дошао из чаршије, био је љут као рис.{S |
а збори!{S} Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за домаћина смејаше л |
ју.</p> <p>— Ааа, Мало, — рекао би, кад је сретне, — куде ти је убавиња твоја?</p> <p>— Е, хаџи |
овога испричанога у прошлој глави, кад је измећарка Зонина, Васка, прошла крај Манина дућана, |
другом у помоћи били — он Ђорђији, кад је због неког кријумчарења могао да повуче, а Ђорђија о |
е морало бити Јевди, мајци Маниној, кад је чула да јој нападају сина у једним новинама, и кад з |
више него што је понео.{S} Једном, кад је пошао у „Апеловац” на стрелиште, дао му отац седам г |
антнији.{S} Увек је стопарац давао, кад је водио он коло.{S} Кад је у коло долазио, онда би обл |
је у комшиској авлији, или обратно, кад је и где је опет комшиска снела у њиховој авлији.{S} Св |
ваџије Амета. {S}Ту би свако јутро, кад је ишла у школу, застала Зона и куповала би за грош ћет |
у је мило било.{S} И баш у тај пар, кад је он наређивао нешто шегрту, уђе у дућан једна муштери |
је ли мушко или је женско!{S} Јер, кад је с оцем ишао, био је обучен у плундре, а кад га је ма |
од свега тога!...” Ето, тако кажу, кад је о сиротињи реч.{S} А кад се <hi>господа</hi> потуку |
багателисањем „Зевзек-Ибраимом”.{S} Кад је дошао, казао је „Помози, Боже!”, јер је био лепо доч |
сведоџбама и мањим партитурама.{S} Кад је дошао у Србију, он је прво концертирао: свирао је Па |
мање надали и најмање је желели.{S} Кад је она ушла, нису одмах пресекли разговор, него су га п |
н и тактику, тако да је назовем.{S} Кад је на њу непрестано мислио, природно је да је желео и д |
рац давао, кад је водио он коло.{S} Кад је у коло долазио, онда би облачио једне кицошке плитке |
затворио, јер је морао у војску.{S} Кад је отслужио рок, вратио се, и тада је по други пут отво |
хукну, па поче савијати цигару.{S} Кад је запали, засука бркове, па се искашља тихо, као кад ч |
бојица.{S} Зато су је избегавали, а кад је се нису могли отрести, него су је морали повести, во |
хтео ништа да одговора ни одмах, а кад је још разабрао да г. Ратомир хоће да га метне у новине |
ећи посао, јело у дућан доносило; а кад је што боље зготовљено, ишао би Мане кући и ручао с мај |
та му не вели, него иде школи.{S} А кад је Манча викне да понесе дади алву, а она се окрене и с |
, и сазнао у чему је ствар тек онда кад је испраћао Доку.</p> <p>— Е, лошо ли сам зборила? — бр |
хатару.{S} Јевда је сва срећна била кад је чула то, и није се љутила кад јој је Мане казао да и |
ћних подвига.</p> <p>А у исто време кад је кудила Ману, хвалила је оног Манулаћа чорбаџиског.{S |
опало за њ...{S} Не зна, не сећа се кад је то могла бити прошевина и прстен и кад брже је дошао |
кочише у интересу јавнога морала, и кад је наишла на сложан и једнодушан отпор и протест посети |
кратког времена постаде и песма, и кад је чуше, — сви су били као утучени.{S} А песма је гласи |
ђе ужасно немилосрдна и гадна.{S} И кад је она таква у сну била, размишљаше Мане, била би она т |
а, или, боље рећи, силазила.{S} А и кад је долазила, владала се потпуно чорбаџиски.{S} Долазила |
ад се развија ова наша приповетка и кад је Зона у шеснаестој својој години, Зона је друкчија: н |
учио и богато му исплатио.</p> <p>И кад је тачно извештен био да је Мане све то чуо, и кад му с |
, и на коју је Зону мислио тај први кад је ту песму спевао!!{S} И ко зна откад и на ком далеком |
— психолог, па је чак умео да опази кад је која кокошка, да простите, у вољи петлу, „Гигану” на |
атким послужен и кафа поручена, али кад је отпочео једним подужим уводом — који укућани ништа н |
амфирове.{S} И нису му опростиле ни кад је, истога дана после подне, стигао са чифлука, и видел |
смешан, како бедан морао изгледати кад је остао сам на сокаку онако гадно исмејан од једне глу |
амоли гађао!</p> <p>Већ је пао мрак кад је стигао и пролазио крај последњих винограда, што су н |
.{S} На њега се Јевда обраћала увек кад је у невољи каквој била, и тражила паметна савета; њега |
} Она је та на коју је сваки мислио кад је запевао ону песму Синоћке те, леле, видо’, <pb n="18 |
очима Манчу, и није јој право било кад је овај не би опазио, или кад би отишао на друго место |
излаза.{S} Проклињао је и онај час кад је слудовао <pb n="108" /> и признао тетка-Доки јаде св |
двоје несрећних.{S} Опазила је Ману кад је прошао у лов, отрчала Зони и казала јој све, вратила |
ида за какав добар крканлук, па још кад је и муфталук, — па се то некако сложи, ујдурише му се |
<milestone unit="subSection" /> <p>Кад је свршила школу, а било јој је тада дванаест година, з |
чати у идућим главама.</hi> </p> <p>Кад је дошао кући, био је Мане као у грозници.{S} У грудима |
ашто су дошле и шта хоће!...</p> <p>Кад је ово по други пут, после војске, отворио дућан, и муш |
з жица, јер иде право чак у небо). „Кад је већ”, говораху оне, „њега и калфе навукао ђаво на та |
е већ може; из чорбаџиске је куће, млад је, леп је, има науснице, друг је Манин — дакле, нико б |
анат.{S} А шта му и треба више?{S} Млад је, здрав је, грлат је; има јасан глас, добро мућка нум |
је он штогод у то умешан. — Ено, ономад је истук’о једног што га је запитао шта је он сад: мома |
ада се изменише прилике и улоге.{S} Сад је Манча гледа онако као некада она њега, а Зона њега м |
тална брачна веза била раскинута, и сад је Митанче опет био слободан.{S} Али му отац никако не |
инжењер по дужности не пролази, Дваред је тако тога дана пролазио сокаке, дваред се враћао у д |
огледао. {S}Кад прође поред ње, једаред је погледа, а пет пута прође мимо ње као да је и нема н |
о ње као да је и нема на свету; једаред је погледа и загледа се у њу, а опет другом неком прили |
што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове наше приповетке — запевао ту песму, |
пашу је у турско време излазио кад год је хтео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост |
отац Замфиров, кад био на хаџилуку, куд је повео и свог десетогодишњег сина Замфира, који се да |
их не мрсим?!...</l> </quote> <p>Узалуд је Ајша кокетовала!{S} На друге очи, друге косе и на др |
hi> а и мото, које је гласило: <hi>„Ћуд је женска смијешна работа!”</hi> Знао је много и није з |
практиканта, од мајстора до шегрта, све је то радо гледало и увек нашло тек нешто да се окрене |
ла, — Јевди је онда све јасно било, све је веровала да је сушта истина.{S} И она обећа Зони да |
а шта варљиви санак створио!...{S} Све је то чудновато страшно и њему немило било што је тада |
ене намере” с осталим девојкама.{S} Све је залудео, али ниједној се није предао.{S} Уживао је у |
комшиска снела у њиховој авлији.{S} Све је он то знао и имена свима њиховим и многим комшиским |
а други нико није онда ни смео.{S} Све је враћено натраг у кујну, недирнуто, онако као што је |
данас целога дана у свечаном руву — све је то давало повода најчуднијим и најразноврснијим нага |
није могао снаћи и разабрати.{S} А све је то било и дошло отуда што се хтело судити и закључци |
дити прекрштених ногу као Турчин, и све је то, што би наши стари писци рекли, свршио у једном о |
и што га сви пријатно гледају; јер све је то појурило са сокака у авлију, а околни комшиски зи |
почеле певати, и то тек соло, — а овде је већ и шегрти певаху, и то у хору: у дуету, терцету, |
А боље да није ни долазила, јер и овде је она проклета песма пре ње стигла, па је било као и у |
афаници <hi>„Код препеченице”</hi>, где је редовно седео и говорио о берићету лањском и овогоди |
овање, то јест хоће да наставе онде где је отац наше новије књижевности, Вук, стао.</p> <p>Али, |
га је још једном запитао калфа Коте где је чуо ту песму.</p> <p>Калфа Коте не доби одговора.</p |
ела некако лако и вешто да намирише где је добро друштво, било по каквом мирису од пржене кафе, |
Чуди се Ташана откуд све то зна, и где је научила Зона све то?!{S} Говори француски, немачки, |
иској авлији, или обратно, кад је и где је опет комшиска снела у њиховој авлији.{S} Све је он т |
/p> <p>А није требало да га пита ни где је песму чуо, ни од кога је песму научио, а још мање је |
, јер још никако не може да се сети где је изгубио капу.{S} А у могућности је да држи и калфу.{ |
вала је те је дошао баш у онај крај где је црно жупско вино било мало скупље од воде.{S} И какв |
им се да штампан ред игара, питају где је гардероба за ствари, одакле се поручује сладолед за |
ајвише је долазила <pb n="66" /> ту где је долазио и Мане, или управо где се најдуже бави, јер |
ђе по њу други зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л*, другој њеној сестри.{S} А боље да није н |
раде.{S} Дође зет Гопе по Зону и одведе је.{S} Али је несрећа била то што је она песма о Зони с |
а мерак...</p> <p>— Доста де! — прекиде је Замфир, али тетка-Таска ипак наставља.</p> <p>— ...{ |
b n="97" /> <p>— Васке, мори! — прекиде је домаћица. — Васкеее! — викну Таска.</p> <p>Уђе Васка |
те, мерак?...</p> <p>— Мерак! — прекиде је Ташана. — ’Ајде, како збориш ти па то?!... <hi>Мерак |
ег’...</p> <p>— Код Манчу ли? — прекиде је Зона јетко, шапатом. — Фукаро!...</p> <p>— Како рече |
p>— Како рече?{S} Што збориш? — прекиде је домаћица. — За кога збориш?</p> <p>— За Манчу нашога |
— стење и мази се чорбаџи-Замфир, куде је тај смрт, да ме узме у Горицу, да се не мучим... пше |
зашто</hi> ме питујеш?</p> <p>— Па куде је?{S} Викни гу!{S} Окни гу при нас. — Зоне, мори!{S} Е |
а си уфати свет...{S} Кој гу знаје куде је саг!...{S} У циркус ники зар...</p> <p>— Леле, да не |
уче!{S} Овој су мађије!... {S}Куче куде је водило оро?!” па наби фес на очи и наже кроз свет да |
р Зони се јављају многе прилике — траже је неки официри, три фронтовна и два академска, а они о |
плану Дока и скиде једну папучу и стеже је. — Рушка нек’ си искочи!{S} Каква му је она тетка!?. |
огла бити прошевина и прстен и кад брже је дошао сам дан свадбе, само чује песму, чује страшне |
у се и опадаху једна по једна.{S} Обузе је и притиште тешко и горко кајање.{S} Растужило је ово |
гле са Паша-чаира што се диже и нестаје је под зрацима сунчаним, него ће то бити јава, сушта ја |
И у мају, кад цветају дафине, најрадије је седео на простртом сиџадету под њима; пушио, издавао |
о земље да је рационално обрађује, није је хтео обрађивати ни код великих газда, да не би припо |
чи.{S} Али, иако ју је увек видео, није је увек и погледао. {S}Кад прође поред ње, једаред је п |
и полутама и светлост од кандила, које је на махове час тињало час плануло, па се светлост и т |
даље, и решење фамилијарног већа, које је било састављено из две стрине и четири тетке Манчине |
менула је неке давнашње случајеве, које је још као дете слушала, где се чорбаџиски син оженио п |
да кажем, „крађи и прекрађи“ Зоне, које је, управо, било мишљење интелигентнијег и слободоумниј |
i></p> <p>И сад тако паметно дете, које је тако много обећавало већ у најранијим годинама, када |
јом под цветним дафиновим дрветом, које је и онда тако исто мирило. {S}И све док цвета дафина, |
ите на своју децу!”</hi> а и мото, које је гласило: <hi>„Ћуд је женска смијешна работа!”</hi> З |
„Апотекарско коло“, <pb n="69" /> које је посветио своме земљаку пану Цицули, апотекару тога м |
огађања око постављених услова, на које је услове Дока тешко пристајала.{S} Јер Дока је била вр |
зи и натрапава на саму ствар, због које је ова приповетка и постала, а то је: да се у њој једва |
ребљив за концепат, написала писмо које је гласило: „Што ми писујеш за волење, и ја си искам и |
или извади своје џепно огледалце (које је на поклопцу једне седефли кутије, која јој служи још |
ане, ти ич бригу да не береш! — умирује је Мане. — За мен’ ласно; теке за теб’ искам да ти бидн |
јем, а ти сал да сеириш.</p> <p>Умирује је Мане и вели да никаква боја неће и не сме бити, али |
/p> <p>— Па иди си у кревет, — саветује је тетка Таска, која је важила у тој кући као лекар, ил |
..{S} Чује се свирка на далеко!{S} Чује је и Зоне кроз ону меку и тиху септембарску јесењу ноћ, |
резил!{S} А лудо је, лудо — па сто оке је лудо!! — Дено, — викну Јевда, — брго по њума, викни |
после одласка Докина било.{S} Од Васке је дознао да је Зона грдно много пропатила због тога од |
ови.{S} Митанче већ може; из чорбаџиске је куће, млад је, леп је, има науснице, друг је Манин — |
знаће се и то у своје време...) Од муке је све то, брате...{S} Не могу... <hi>не могу</hi> да г |
меше се на њу очију пуних суза, а после је загледају и разгледају јој одело.{S} А она у богатом |
само једаред отпевана у цркви, а после је следовала оштра опомена његовог високопреосвештенств |
главу или саксију у леђа.</p> <p>Одатле је г. Ратомир кренуо Манулаћевој кући, јер је било једн |
е дана тамо на чифлуку, а друго — време је да се, вели, и та деца мало ослободе и изиђу међу св |
имала је три зета у околини.{S} Спреме је у П*, па тамо нека поседи код сестре — може јој се к |
ју, а међу њима и она, Хермина.{S} Тиме је та фатална брачна веза била раскинута, и сад је Мита |
тако се понегде и тумачило.{S} Али тиме је само још већа забуна начињена и унета у јавно мнење, |
, са лагираним каишем око паса, на коме је висио тесак, са шиљастим ципелама и још шиљастијом ш |
причано једно фамилијарно веће, на коме је утврђен списак кандидаткиња, то јест девојака за уда |
аџи-Замфир разгледајући цигарлук о коме је реч, — ништо саг батисала: спаде гу прстен, и срма с |
као што је Зона!... .</p> <p>Мане, Мане је мајстор за тако нешто.{S} Чапкун-Мане, Ђорђијин син, |
ој тишини кућевној. — Осем кућице, Мане је имао и нешто земље: неколико њива, и један већи вино |
ас већина птица селица оставља.{S} Мане је обишао своје винограде, свраћао и поседео још у неки |
а дуката мираза на дан прстена.{S} Мане је био срећан и задовољан после оне сцене са старим Зам |
лно дирају у срце све играчице.{S} Мане је најчешће водио коло.{S} Само позове по једну девојку |
ђе ослонити, па тек онда улази.{S} Мане је сада узео и једног шегрта, који већ пола године дана |
ршило, да га, наравно, и утеши.{S} Мане је све оно у суботу већ био смео с ума, и није могао ни |
вршила се и прошевина и прстен.{S} Мане је изненадио Замфира, али и Замфир Мана. {S}Било је гов |
иковали и ширили даље тај глас.{S} Мане је био као луд неколико дана.{S} Није се он навикао на |
си идем! рече Зона и измаче се, а Мане је задржава и вели јој:</p> <p>— Код мен’ нећеш да живу |
ком удовицом и ушао у пуну кућу; а Мане је, вели, тек нешто више: растапа злато, окива иконе, к |
ципеле, у које једнако гледа.{S} А Мане је гледа неданимице и нетренимице.{S} Притиснуо руком г |
удо за три дана”, вели народ.{S} А Мане је био син тога народа, у кога је постала за утеху она |
век готов био на такве ствари, — а Мане је исти отац...</p> <p>Силно је оптуживала сина, али са |
теферич још пријатнијим.</p> <p>А Мане је волео да теферичи.{S} Простре ћилимче, које би донео |
вршити.</p> <p>После неколико дана Мане је ишао опет поносито и ведра чела.{S} Вратила му се ст |
врста воља и одлучна намера?!{S} И Мане је вребао и најпосле успео.</p> <p>Једнога дана у први |
то се помало могло и веровати, јер Мане је доста често јутром био предмет разговора са својих н |
рата, него само ћепенак, и мајстор Мане је преко ћепенка ускакао ванредно вешто.{S} Дугим ускак |
Мана напољу.</p> <pb n="195" /> <p>Мане је без ичијег питања, онако сам по својој памети, учини |
омачко весеље Манино.</hi> </p> <p>Мане је отишао задовољан кући.{S} Пољубио је мајку у руку, к |
, и запита га шта он мисли.</p> <p>Мане је ћутао.{S} А кад мати навали на њ, он јој рече да ниј |
из пажљивог читања увидети.</p> <p>Мане је Зону знао још као дериште, као „чупе” или „чупенце” |
јешта!” брањаху га опет сад неки, „Мане је вредан и поштен младић као и отац му; има <hi>златне |
</quote> <p>Зона се љуби с њима, а оне је гледају, смеше се на њу очију пуних суза, а после је |
ни од кога је песму научио, а још мање је смео да се љути, јер је та песма и сувише добро позн |
кад су јој се најмање надали и најмање је желели.{S} Кад је она ушла, нису одмах пресекли разг |
авале!{S} Или је кришом погледају, мере је очима од главе до пете, врте главом забринуто, сажаљ |
алан члан те компаније циганске.{S} Пре је свирао у ћемане, али сада више не може: дршћу му <pb |
сирота, спроти мен’...{S} Море, куде се је женила фукара из чорбаџиску кућу?!!</p> <p>— Ех, де |
с. <pb n="56" /> — Ешексене!{S} Куде се је женско, аџамија, ем девојченце, ете, давало на науке |
воју лепу, бледу главу у шаке и затресе је болно. — Што ће ми веће свет, и чаршија, и ма’але?!. |
чорбаџиски, бре брате, син отиде си, те је саг кантарџиски санким чиновник — сас двеста гроша м |
оноге девојчице с мотиком на рамену, те је то Мана утолико чешће вукло у поље и зеленило, и пра |
вином; потреба државна изискивала је те је дошао баш у онај крај где је црно жупско вино било м |
х хризантема. <pb n="186" /> — Јоште те је поздравила да гу прошћаваш, зашто је пролет дамно ми |
повикаше и скочише све на њу. — Кој те је зваја?!... ’Ај’ си дом!...</p> <p>— Кој да си иде до |
> то и дало повода беспосленом свету те је чак — како тамо веле — „турио у песму” чорбаџи-Замфи |
ђе и мало проведе с друштвом.</p> <p>Те је вечери Мане отишао и проџумбусио са својим друштвом. |
Ама с мен’ у амам да искочиш, — салете је Дока, — да сеириш и да видиш једну убавињу и лепотиј |
ас Цигани у губертл’к...{S} И саг јоште је жив! — Причаше ми неки наши трговци, што одише там’ |
чинити све код сина, и да се нада да ће је Мане послушати и да она неће дуго плакати...</p> <p> |
све улицама одвести у амам, а којим ће је, другим улицама, вратити из амама.{S} Тако ће се, го |
} Ту утврдише тачно и поименце којим ће је све улицама одвести у амам, а којим ће је, другим ул |
ме уклонити испред очију света; свет ће је заборавити, па ће и гласа оног тако полако нестати.< |
никад...</p> <pb n="14" /> <p>Иза куће је пространа авлија, а иза ове дубока башта с капиџиком |
верљиве ствари из Србије.{S} Изван куће је био поносит, а у кући нежан.{S} Оплакала га је и иск |
о була с јашмаком и фереџом.{S} С улице је био само бео прост и једноставан зид, тако да укућан |
<p>— Е, доста саг, Таске!... — пресече је домаћин.</p> <p>— Е, бива ли тој од еснаф-човека?{S} |
свађи између оца и сина.{S} Јер Митанче је добио поуздане вести да му је његова фатална супруга |
алише на Зону све сложно, и не оставише је никако на миру док јој га, како им се учинило, не из |
праћена измећарком. {S}Случајно највише је долазила <pb n="66" /> ту где је долазио и Мане, или |
и млади чапкуни и стари дилбери певуше је.{S} Чак и прозаични ћир-Моша Абеншаам певушио би је |
а слобода, исто као ни канаринка кад би је пустили из кавеза.{S} Једино кроз капиџик у комшиску |
олели да им је ту на очима, и радије би је дали у какву честиту овдашњу трговачку кућу, — тако, |
се обично деца ословљавају; а затим би је редовно запитао за њену старију сестру Костадинку, п |
гушчарника кроз летве, и ословљавао би је речима, као што се обично деца ословљавају; а затим |
је била пристигла на удају.{S} Питао би је:</p> <p>— Зоне, мори, што ти работи датке Костадинке |
прозаични ћир-Моша Абеншаам певушио би је кад би што добро продао, или кад би, сарафећи, кога |
се састане с њом.{S} Приђе јој и пољуби је у руку, па је одазва настрану, у башту црквену, тамо |
хирена, запитала:</p> <p>— Зоне куде ви је?{S} Саг си дођо’ из лојзе, пусто остало!{S} Филоксер |
кочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> <p>— Неје ни дете за давање! |
нче неје син, ни му ја па татко; тој ви је, вика, на знање и, ете, управљање!{S} Ич да му никој |
с последицама његовим.{S} У свој Глави је, даље, и решење фамилијарног већа, које је било саст |
као поручену Васку измећарку, заустави је и стаде распитивати о овоме и ономе. {S}Васка се изн |
арити и пазити.</p> <p>— Зоне! — ослови је Мане и искашља се тихо.</p> <p>— Што искаш? — шану З |
доцније отвореног дућана.{S} Онај први је био мањи и празнији, а овај други већи и пунији.{S} |
но.</p> <p>— Коју?</p> <p>— Малко ли ги је, — вели кокетно и поносито Зона, — та да ги пантим.. |
од ги судија, — куне Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S} Девој |
— да је и она ту умешана била, — Јевди је онда све јасно било, све је веровала да је сушта ист |
камене степенице доле у авлију.{S} Води је Сотираћ, Манулаћев брат од тетке, који је девер уз д |
ме за младожењу?! дира је Мане и доводи је до плача.{S} И Мане гледа како је лепа и кад плаче, |
при прошевини. — Седа си, Доке! — нуди је домаћица.</p> <p>— Што прајите? — пита их Дока, седа |
нолико гледала — кад јој приђе и понуди је шаком кокица!...{S} Није знала ко јој је у тај пар ц |
гова дућана, а он у дућану ради и опази је, а зна отприлике куда ће и којим ће се улицама врати |
ке и стрине, а и мајка јој Ташана, чији је он најозбиљнији кандидат био, јер је био јединац, је |
у се и кошкали међу собом око тога чији је Манулаћ више.{S} Мајка каже: мој је Манулаћ, а <pb n |
право епитети, сведоче то.{S} У чаршији је имао неколико епитета: <hi>челеби-Ђорђија</hi>, <hi> |
а неговању и васпитању сина свога, који је био сушта слика и прилика свога оца.{S} Она је лебде |
о баш онај исти адвокат буџаклија, који је и непријатељу његовом написао напад на њега!...</p> |
анатему на све, а највише на Мана, који је, како је она уверена била, све то ујдурисао!</p> <pb |
ешкоћа, нарочито код нашега света, који је, на жалост, изостао иза Швајцараца и Американаца (се |
тешко у оно време код тога света, који је на тротоарске шетње, паркове, концерте, певачка друш |
колико потеза оцрта тога Манулаћа, који је ушао у комбинацију, био љубимац свију стрина, ујни и |
под именом чапкун-Мане или Манча, који је, — иако ова приповетка не носи његово име као наслов |
Сотираћ, Манулаћев брат од тетке, који је девер уз девојку, храмајући мало, јер га убијају нов |
уо кикот и смех, и слушао га Мане, који је, као скамењен, још једнако стојао на истом месту, ут |
гуриде чорбаџиске! — грди Митанче, који је од искључења из наследства <pb n="129" /> омрзнуо на |
есне околности”.{S} Пан-Франћишек, који је до доласка у Србију само пиво као пиће познавао, упо |
зишла мало из цркве и села у трем, који је око цркве, а Зона је вребала и увребала.{S} Искрала |
и разговараху нешто тихо с Маном, који је сишао био с кола.</p> <p>Затим приђоше капији.{S} Не |
т код његових у фамилији.{S} И он, који је некад на виолини концертирао и изводио Паганинијеву |
даље испричан један морални удар, који је задесио Мана — заједно с последицама његовим.{S} У с |
отле.{S} Није ништа помогло: глас, који је једаред пукао, није се могао задржати, и створен јед |
је сахат о широком сребрном ланцу, који је Мане сам израдио, а на главу кад накриви фес, шајкач |
{S} То је пан-Франћишек, брат Чех, који је пре неколико година дошао са конзерваторије право у |
може да их састави од силна смеха који је све обухватио, и авлију, и комшилук, и сокак.{S} Сви |
ику.{S} Имао је већ и готов наслов који је гласио: <hi>„Родитељи, пазите на своју децу!”</hi> а |
који се каје, који се поправио, и који је опет примљен у ред чорбаџиски, јер га, ето, и сам ст |
газда-Гана, или сребрним прстеном који је направио Видену, кмету великовртопском.{S} Славан пр |
е тетка Таска хтела да види ефекат који је произвела она јучерашња шетња кроз онолики свет и ул |
г у Првој глави описаног дућана, у који је мајстор-Мане онако вешто, салтоморталски, ускакао — |
него што се икада уплашила од оних који је плаћају — и признаде јој све, ама све од аз до ижице |
питана у неком селу код попа Зипе (који је већ познат као човек који лако суделује у таквим ава |
аже: ил’ њега ил’ никога.{S} Чорбаџиски је син, стара кућа, па ће му, вели, то чинити чест!{S} |
га поручала!... {S}Зоне <hi>туј</hi> ли је?</p> <p>— Туј, та што? — одговара јој зачуђено Ташан |
јој зачуђено Ташана.</p> <p>— Здрава ли је, жива ли је? — пита тетка Таска, а не може још никак |
Ташана.</p> <p>— Здрава ли је, жива ли је? — пита тетка Таска, а не може још никако да се изду |
и дуго још лупао је главу о том: да ли је он оно био што је у сну водио коло, или је то био За |
које не зна човек како да каже — да ли је лепо или ружно, а најмање би се смео кладити и тврди |
пас води коло?!...{S} Присећа се да ли је икада <pb n="121" /> видео да пас води коло. {S}Ако |
отрупамо малко у сватове?{S} Пуштија ли је”, рече, „Манулаћ мустаћи, та да прилега”, рече, „на |
, бива ли Зона за Манулаћа — прилика ли је?!</p> <p>— За Мана не бива! — вели Таска.</p> <p>— Е |
па стаде. — Е...{S} Васка... лагала ли је, кад ми је, ете, абере доносила, и зборила, ете... „ |
ти рекнем....</p> <p>— Ама <hi>дома ли је</hi>?{S} Није искачала никуд? — запита тетка Таска, |
бива ли тој од еснаф-човека?{S} Ред ли је? — наставља тетка-Таска. — И Зона, и Калина, и друга |
вој, — рече ми Зоне, — и питуј га: е ли је било јоште у свет да је девојка на момка <hi>овој</h |
погодиш!...</p> <p>— Какав је?{S} Је ли је танак, висок; има ли мустаћи? — пита Зона. — Нећу га |
топа Мани у дућан.</p> <p>— А, такој ли је? — викну му тетка-Дока још с врата улазећи у дућан.< |
оке, ете, памет да спечалиш?!{S} Тој ли је зборење?!{S} Неје те ни срам оди овој чупе? — рече и |
ем, фрајлицу Швабицу Кермину!{S} Тој ли је ред?!...{S} А татко што да праји?!{S} Узе си на брат |
итиковале због тога и говориле: „Тој ли је за његове године?!{S} Деда се вика, — а погле шта пр |
неки глас.</p> <p>— Хаџика, ете, дом ли је? — пита непознати глас споља.</p> <p>— Дом си је.{S} |
<p>— Што работи чорбаџија... здраво ли је?</p> <p>— Здраво!...</p> <p>— А чорбаџика, што работ |
> <p>— А... ете...{S} Зоне... здраво ли је?{S} Што работи?</p> <p>— Па, седи си...</p> <p>— Зна |
ем беле паре, бре брате, рече, малко ли је!?...{S} Ама знајеш како бе’у цврсте и јаке путине, п |
јетко и зловољно Ајша.</p> <p>— Мало ли је? — запита је Мане. — Зар тол’ке паре?</p> <p>— Неје |
смеја и једва говори од смеха. „Мало ли је зар муке и бруке његове, та саг да му врзујете та и |
да се и ја малко одморим...{S} Ласно ли је мен’, да ја, у овеј моје године, месим ’леб и гот’ви |
<p>— Ех, што да се не чује?{S} Лошо ли је, па да се кута у кучине?!{S} Зашто да се крије?</p> |
и године?!{S} Дервиш ли је, калугер ли је та да си самотује?!{S} И ја му зборешем, ама ме ич н |
да си губи век и године?!{S} Дервиш ли је, калугер ли је та да си самотује?!{S} И ја му збореш |
утила шта је то што се с њом збива, али је и она пошла за гомилом, за старијима њенога пола.{S} |
к.) Та ноћ је, дакле, мирно прошла, али је Ташанина радост ипак краткога века била.{S} Јер сутр |
далеко.{S} Лепо се здрави са свима, али је, изгледа, мало замишљен, но ипак то није од невоље, |
не примети то.{S} Искапи чашу вина, али је не погледа, како је досад увек чинио. {S}Мисли његов |
она учена, није више онако умиљата, али је учена — врло учена, све на свету зна, носи чак и нао |
ма њој: тешила је да то није ништа, али је и она кришом погледала и тајом плакала.{S} Ужасно је |
е више ничим не може оборити!{S} Е, али је то чорбаџиска, богаташка ћерка, њен отац и начелник |
кћери његове као жене осташе лепе, али је Зона ипак најлепша међу њима била.{S} Имала очи као |
(а можда и сургун) му не би фалили, али је Србија, за фукару, слободија, па мука!...</p> <p>Зат |
бише, јер се и она окренула за њим, али је Мани ипак врло криво било што се преварио и окренуо. |
од чега је стрепила — то није било, али је испало изненада ово, а ово је за њу било нешто скоро |
свим и природно, поносита стога.{S} Али је ипак волела да понекад на један такав поглед и одгов |
ега мало боље него он њу некада.{S} Али је и Манча био и поносит и имао неки свој начин и такти |
е говорила задовољна тетка Дока.{S} Али је то, наравно, слаба утеха била за Манчу.{S} Целога да |
ђе зет Гопе по Зону и одведе је.{S} Али је несрећа била то што је она песма о Зони стигла пре њ |
артету, квинтету и тако даље.{S} Певали је и шегрти и тамбураши! — Ту се још мање скрасила него |
омену Тимку Јордана Калтагџије, похвали је како је здрава — „како мечка”, рече Јевда — како леп |
о јој је тада дванаест година, задржали је код куће.{S} А и није свршила ни сву основну школу, |
загонетка — у махали задуго нису знали је ли мушко или је женско!{S} Јер, кад је с оцем ишао, |
ру, па стаде завијати цигару.{S} Запали је, стаде пуштати димове.{S} Замислила се, а очевидно м |
ас зор, а у женидбу — јок!</p> <p>— Ели је, зар, у Београд бегенисуваја какву мазну Београђанку |
за оне њене једре и румене образе, или је потапка по гојним плећима, од којих чисто хоће да пр |
он оно био што је у сну водио коло, или је то био Замфиров Жућко, тако и смех онај Зонин не мог |
већ у петнаестој години удавале!{S} Или је кришом погледају, мере је очима од главе до пете, вр |
ахали задуго нису знали је ли мушко или је женско!{S} Јер, кад је с оцем ишао, био је обучен у |
о, а помало и опасно предузеће, јер или је била плашљива, или брбљива, или заљубљена у Ману, па |
S} И она наваљује на мајку своју и моли је да јој уступе ту малу собицу, ћилер, у коју се улази |
иш да се саг ласно може да ожени, да ми је мен’, рече, ласно невесту да нађем, како теб’ што је |
асмеја се тетка-Дока. — За тој па да ми је!{S} Знајеш ли, мори, несрећо, да ми каза, — како из |
ђе <hi>дете</hi>!...” А за тој па да ми је!” реко’ гу ја, та си узе једно сикирче. „Зар ће сам |
итује; ако, бата-Таско!{S} Та што да ми је па за тој?{S} Друго заступи саг!{S} Србија!...{S} Ср |
..{S} Беше добра аргатка... работила ми је, у лојзе...{S} Беше ватра за работу... вредна... рад |
— Е...{S} Васка... лагала ли је, кад ми је, ете, абере доносила, и зборила, ете... „Поздравила |
си на брата дете, рече: „Сотирче ће ми је по саг’ син и наследник!” ’хоће да га узне за ортака |
.</p> <p>— Тој си је моје знање, кој ми је, демек, казаја, — ама ја си убаво знајем...{S} Па за |
ја. — „Та што да му чиним?{S} Једно ми је дете, знаш како је!{S} Купи му штифлетне а-ла-франга |
ком, а то му значи: „Не питај!{S} То ми је мана да сам дружељубив!”</p> <p>У кафани пуно.{S} Жа |
сад што је уз бакшиш добијала. — Што ми је за паре!{S} Овој си ја делим сас друство, али оној ш |
не дава”, рече па она. „За тој па да ни је!!{S} Некој си је”, рече, „богат сас паре и бруку, а |
ту неку промену.{S} Уосталом, и укућани је не сматрају већ више за дете; то се види и по томе ш |
оворе и да се као старији изразе, а они је пошљу по нешто, где ће се морати задржати подуже, а |
имађаху у хаџи-Замфирову кућу, — и они је нападаху и одрицаху се сродства с њом.{S} А тек како |
код Зоне.{S} Јер, слушајући тетку, Зони је Мане због таквог његовог живота само изгледао интере |
ици код Мана кујунџије.{S} О тој ствари је већ неколико дана мислила најозбиљније Манина мајка |
/p> <p>— Ама, какво срамување! — храбри је Мане. — У појење нема срам ни па срамување... {S}Што |
таде.{S} Привуче своју табакеру, отвори је, лизну десни палац и извади један папир и дуван, у к |
о ме не питујеш, бата-Мане, од кога, си је, ете, абер и поздравље?</p> <p>— Па тој си је твоје |
е тужно главом Зона, — <hi>моје</hi> си је <hi>било</hi>, тето! — рече болно и оде спуштене гла |
моје, збореше <pb n="62" /> си, нек’ си је код мене!...” Ете тој и Мане работи!{S} Ујутру под м |
чу у чаршију, ама викам „сокак-лаф” си је...{S} Што си неће залудњаци да зборе?!</p> <p>— Хе! |
од страха. — Еснафска жена, па каква си је!...{S} Кад ћеш си, мори, Доке, црна Доке, ете, памет |
а, што работи она?...</p> <p>— И она си је здраво!</p> <p>— А ти што работиш?{S} Здраво ли си?< |
, ете, име...</p> <p>— Мори, зар она си је једна?! — прихвати тетка Рушка. — У Јордана Калтагџи |
ли!” Ете и с мен’ и Манчу ми алис та си је саг работа!{S} Може да и неће бидне баш тако лошо! { |
{S} Та и сас теб’ и Митка ти алис та си је работа! „Море, Таче, рече, не знајеш моју муку, па с |
</p> <p>— Ама де, неје Чифут... наша си је вера!...{S} Ем, млад, убав, богат... сарафче и банке |
ма...</p> <p>— А шта је?{S} Од какав си је ред?{S} Е ли чиновник, офицер?... .</p> <p>— Неје!</ |
ако може да си стане „побегуља”, кад си је, ете, дом; дома си седи дете; три дни неје искочило |
тин’, што гу треба да си работи, кад си је чорбаџиска ћерка!...</p> <pb n="55" /> <p>— А што је |
знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за домаћина смејаше ли кој да улегне у |
де ти је Зоне?</p> <p>— Ете, па овде си је!</p> <p>— Ваздандан? — пита Таска.</p> <p>— Вазданда |
запази’ једно девојче.{S} Море, које си је овој девојченце, треба да га знам и познавам?{S} Та |
ја, при, ете, нашога Манчу?{S} Наше си је дете...{S} Сам ћу гу ако се, кад минем кроз чаршију, |
ам и пантим...{S} У наш варош, — тај си је адет...</p> <p>— Питујем, — вели Ваче Шаторче, — заш |
му: „Ај си, келешу ниједан!{S} Овој си је наше женско знање!” па заокупила папучом по оним жен |
гла да си збори што си милује, — Дој си је <hi>њојно</hi> знање...</p> <p>— Тол’ко?</p> <p>— То |
веће прилику! — вели Уранија. — Кој си је нашеја прилике за стареје сестре њојне, тај ће и саг |
</hi> ће да има мерак?!</p> <p>— Кој си је дете?</p> <p>— Па наше Зоне...{S} Деца, мори, неје т |
ји, кој млађи; кој је големаш, а кој си је па фукара!...{S} Млађи одаваше чес’ на стареји своји |
ла до авлиских врата.</p> <p>— А кој си је? — запита Зона радосно.</p> <p>— Е, ела сама да га п |
очи, да ми помогнеш. {S}Знајеш какој си је...{S} Жена сам, удовица сам, не стизам свуд; не прил |
а слази“, та и с вас чорбаџије такој си је.{S} Зар мало ли ги има од ваши што си беоше први трг |
она. „За тој па да ни је!!{S} Некој си је”, рече, „богат сас паре и бруку, а некој сас здравје |
врати муштиклу у футролу. — Ете, тој си је, алис што <hi>ти</hi> отоичке рече: „Има си човек ке |
е, тој веће на друго прилега!{S} Тој си је ред, ама и тагај то не бива пред чираци!...{S} А ти |
ашана.</p> <p>— Што те гледам, — тој си је <hi>моје</hi> знање, а да беше ти жена од чорбаџиски |
рбаџиски син чорбаџиску керку, — тој си је, викам, ред у овај свет. — „Чорбаџија душу дава и гу |
ли му мајка гледајући га мило. — Тој си је његово петалско знање...</p> <p>А наша „Трша”, ете, |
прилику, демек; <pb n="100" /> — тој си је ред у овај свет! — заврши отсечно и одлучно тетка Та |
..</p> <p>— Е, — уздахну Таско — тој си је, Јевдо, наш к’смет...{S} Кад бесмо деца, ники нас, н |
дравила ти се Зоне”?...</p> <p>— Тој си је њојно знање...{S} Што ме питујеш?{S} Може да се посм |
пита је тетка Калиопа.</p> <p>— Тој си је моје знање, кој ми је, демек, казаја, — ама ја си уб |
е, абер и поздравље?</p> <p>— Па тој си је твоје знање.</p> <p>— Па питуј ме, де!</p> <p>— Па о |
тој и искочи’ саг до вас...{S} Момак си је кротак, убав, еснаф-човек, ради сас први...</p> <p>— |
а непознати глас споља.</p> <p>— Дом си је.{S} Ама хаџија, ете, спије... — чује се Васкин глас. |
омисли се на кога си керка!{S} Један си је чорбаџи-Замфир у град; море, до Солун и Филибе нема |
ного су</hi>, а наш Мане — <hi>један си је</hi> помеђу момци и трговци и чаршилије!...</p> <pb |
ми и Пећ и Призрен и Стамбол — овден си је Стамбол и све! зборим гу па ја.{S} Имамо си ми <hi>о |
!...{S} Ти да га заб’равиш!...{S} Он си је човек сирома’... фукара!{S} Куд су његове куће, дућа |
, примајући и миришући руже. — Добро си је што си „куче у чашире” носи и појас, та имам куде да |
не?{S} Мори, неје то Жућко!...{S} То си је Мане, Мане Кујунџија!...{S} Не давам ви га!...{S} Ту |
то си је за зборење!</p> <p>— Е, што си је за зборење?</p> <p>— Ја што сам ти?{S} Тетка ли сам |
„Лелее, лудо је, ама па си знаје што си је поубаво!” па му дају ливених ексера пуну шаку, а он |
а, ама је лудо!...) Не слушај гу што си је там при вас зборила!{S} Никој гу неје пратија сама с |
Мане.</p> <p>— Оно да ми збориш што си је за зборење!</p> <p>— Е, што си је за зборење?</p> <p |
{S} Али он се не љути на судбину: сноси је мирно и нада се да ће опет бити што је био, а засад |
е дадоше девојче!...{S} Та што па да ти је за тој? „И без петли може да се осамне”, та и ти да |
знање да је!...{S} Питујем те: куде ти је Зоне?</p> <p>— Ете, па овде си је!</p> <p>— Вазданда |
о, — рекао би, кад је сретне, — куде ти је убавиња твоја?</p> <p>— Е, хаџијо, — одговара му она |
у свет — кој ће да зна!...{S} Е, тој ти је саг алис и сас мен’...{S} А саг ће убаво и видиш и р |
уза сваки удар само викне: „Еве, тој ти је за куче у чашире!” а он тада полете и викну на њу из |
даде јој ону киту хризантема. — Тој ти је последње од мен’, Ајшо, за игре што ми играше, за пе |
наша <hi>деца</hi> не питују! {S}Тој ти је, Јевдо, што каза, отоичке, наш к’смет!...</p> <p>— А |
се Зоне и рекла да ти рекнем:{S} Ако ти је јоште криво на њојни стареји, — ласно за тој... {S}И |
i> да гледам шта се ово ради — па то ти је!{S} Ено, гледам само...{S} Узми само по нашим новина |
о и тужно доле устрану.</p> <p>— Што ти је, мори?</p> <p>— Болна сам, тето, — одговара полако З |
p>— Е, што па Калина?</p> <p>— Зашто ти је прилика...</p> <p>— Што ми ти па збориш саг туј за К |
не непријатне сцене; жалити је и желети је да се таково што више нигда не понови”...</p> <p>Или |
„очевици једне непријатне сцене; жалити је и желети је да се таково што више нигда не понови”.. |
<p>Тако се није смело више трпети, нити је могло остати, мишљаше Ташана.{S} Гласови су се бестр |
дију Бошњакушу — није ни погледао, нити је чуо нежне речи кардаша Дудији и Ђулсефи.{S} Седео је |
што му се пришива: нит’ је одвео, нити је покушавао, нити пак изнео тај глас за девојку; ако ј |
ирила, и зато сада нити иде у апс, нити је мећу у песму; сад мирно и савесно носи фењер и амбре |
где је изгубио капу.{S} А у могућности је да држи и калфу.{S} Дућан му пун, а поруџбина сваки |
оје јој је рекла праштајући се и љубећи је у руку: „Стринке Јевдо, ели ћеш ми <hi>ти</hi> саг о |
ће ти прође болес’... — вели јој љубећи је у чело и испраћајући је.</p> <p>— Е, — заврте тужно |
им дошла, бадема и рокчића, сматрајући је још за дете. — Лелеее!{S} Што се напраји оди наш вар |
вели јој љубећи је у чело и испраћајући је.</p> <p>— Е, — заврте тужно главом Зона, — <hi>моје< |
а волели су и неговали цвеће.{S} У кући је било и голубова и гугутки у корпама, повешаним испод |
. — вели Замфир правећи цигару и мећући је у <pb n="176" /> једну муштиклу.{S} Повуче неколико |
е, трчи по кућама и виноградима, враћај је кући, замажи очи свету, да не види бруку, и запуши м |
росто <hi>Зоне</hi>.{S} Уопште, одношај је патријархалан и срдачан. {S}Чорбаџи-Замфир, иако је |
но носи фењер и амбреле, и као казначеј је у некој чочечкој дружини.{S} Чак је тетка Таска шану |
еба да пази на себе и како треба да јој је увек на уму <hi>чија</hi> је и <hi>која</hi> је она. |
шта мисли, само осећа.{S} Осећа да јој је нешто мило и тужно нешто; осећа да пати, а не зна јо |
ом шаренилу и весељу; гледа, као да јој је дуго време.</p> <p>Цигани засвираше „Потресуљку”, ом |
што је враћена није још значило да јој је повраћен и стари добар глас њен. — Сви су тумачили д |
јој не избијаху из главе.{S} И сада јој је све јасно било.{S} Веровала је да је све тако како ј |
тња се обистинила.{S} Тетка Уранија јој је све испричала.{S} Кад им је, вели, она разговетније |
ла, него и вешто питала: постављала јој је тако вешто обична и унакрсна питања, да је ова све к |
ђијом и сином му, Маном. {S}Причала јој је о покојном Ђорђији — како је био кријумчар, убојица, |
ио од онога вечера од растанка, кад јој је припретио осветом.{S} Али како, на који начин ће јој |
лепа, и додаде да није ни чудо, кад јој је татко Грк из Филибе; затим му спомену Тимку Јордана |
амама.</p> <p>А то је било онда кад јој је Јунус-агина ханума једном приметила:</p> <p>— Па ти, |
ад је чула то, и није се љутила кад јој је Мане казао да иде, да се нађе и мало проведе с друшт |
гледала и својим ушима чула.{S} Сад јој је јасно било и оно расположење Манино, а сетила се и п |
тваца, а речи последње Зонине, које јој је рекла праштајући се и љубећи је у руку: „Стринке Јев |
вара му Васка, а гледа минђуше које јој је Мане поклонио.</p> <p>— Што работи чорбаџија... здра |
на глас — он и нико други, он, који јој је претио и претњу своју и испунио.{S} Упропастио је, и |
ној мајци.{S} Све што је сазнао, он јој је савесно и тачно реферисао. {S}Јевда се просто изнена |
ука у домазлуку својој мајци.{S} Он јој је чувао од живине тарану и резанце, спремане за зимниц |
у јесењу ноћ, а већ пре тога стигао јој је поздрав и вест да се то у њено здравље веселе...{S} |
} Плач унесрећеног девојчета звонио јој је једнако у ушима као звоно које оглашава мртваца, а р |
е шаком кокица!...{S} Није знала ко јој је у тај пар црњи — Манулаћ, или она фукара Калина!...{ |
ило ни речи у овој приповетци, иако јој је име у наслову, јер Мане би рекао: „други сокак, друг |
{S} Веровала је да је све тако како јој је несрећна девојка рекла; веровала, као да је сама сво |
на и поносита са своје лепоте, било јој је ужасно криво!{S} Уједе се за усну, јер јој се учини |
поглед и одговори погледом.{S} Било јој је то особито задовољство да једним таквим погледом охр |
/> <p>Кад је свршила школу, а било јој је тада дванаест година, задржали је код куће.{S} А и н |
ја одмах сутрадан чула — достављено јој је — да се Перса, Манулаћева мајка, јасно и разговетно |
одавно били.{S} И Зона ће моћи, јер јој је данас већ много лакше.{S} Ту утврдише тачно и поимен |
од Писанке бр. 5, неком писару, у чијој је кондуит-листи стојало да је расејан и неупотребљив з |
екоше како стоји с њиховом Зоном, којој је она још једнако редовно доносила, кад год би им дошл |
} Сваки час сукоб с мајком, према којој је дотле увек послушан и особито пажљив био.{S} А Јевда |
ије дели зрно на буњишту, а према којој је опет охладнео, па је тера од себе; даље, тако исто н |
ка, најмилија тема за разговор, о којој је најрадије у кафани, за столом, с разумевањем разгова |
аска би тада запевала ту песму, у којој је Зона видела себе и свој зао удес што је рођена у чор |
својих кућа, најлепшу после оне у којој је становао.</p> <p>Журно се спрема у обема кућама.{S} |
<head>ГЛАВА ПРВА</head> <p> <hi>У којој је описана једна дирљива сцена између калфа-Коте и шегр |
У старо време се знало, бре брате, кој је старији, кој млађи; кој је големаш, а кој си је па ф |
е брате, кој је старији, кој млађи; кој је големаш, а кој си је па фукара!...{S} Млађи одаваше |
тине. — Та и твој Манча...</p> <p>— Кој је „куче”, несрећо чорбаџиска?! цикну Дока. — Знајеш ли |
, знавамо си ми жене убаво што је и кој је Манулаћ, а кој па Манасија Кујунџија, и што си може |
здравје”, рече, „и са севдах; па такој је”, рече, „и сас Зону и Ману”:</p> <quote> <l>Ако <hi> |
ији је Манулаћ више.{S} Мајка каже: мој је Манулаћ, а <pb n="84" /> отац каже: није него мој; м |
помало и наставак Главе Друге.{S} У њој је даље испричан један морални удар, који је задесио Ма |
а бурних сцена и крупних речи.{S} У њој је испричана једна пропала мисија тетка-Докина, или, бо |
ЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <p> <hi>У њој је описано последње момачко весеље Манино.</hi> </p> <p |
<head>ГЛАВА ДРУГА</head> <p> <hi>у њој је опис Манасије кујунџије, познатог и под именом чапку |
> <head>ГЛАВА ОСМА</head> <p> <hi>У њој је један, за Мана врло пријатан извештај из уста Васке |
head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>У њој је испричано једно фамилијарно веће, на коме је утврђен |
ad>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је испричано како се вешто умео осветити Мане Зони, так |
ad>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је прва верзија о догађају, испричаном у прошлој глави, |
ad>ГЛАВА ШЕСНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је изнето шта је у хаџи-Замфировој кући породични савет |
аман за тај посао.{S} Куражан је, дрзак је, има пуно тих лудих авантура, а што је овде најглавн |
се наљути и грди кога од млађих — ипак је тих дана добре воље.</p> <p>Био је стари ашик.{S} У |
праји!{S} Бела глава, бре, брате!” ипак је он редовно и радо одлазио тамо.{S} И несрећа је тако |
је добар мајстор, али сиромах; па ипак је било разлике између оног првог и овог другог, доцниј |
о што се преварио и окренуо.{S} Но ипак је брзо поправио ту своју погрешку, доскочио је и томе: |
чеј је у некој чочечкој дружини.{S} Чак је тетка Таска шанула Зони на ухо једну страшну ствар, |
Манулаћ се осетио сасвим мушко.{S} Чак је, пролазећи Лесковачком улицом, намигнуо на три младе |
а се тако лепо и глатко свршава. {S}Чак је у услове ушло да се ни на дан свадбе не нађу оне две |
аше приповетке — запевао ту песму, увек је мислио само на једну Зону, на лепу Зону, Зону Замфир |
тићима.{S} А никад сама није ишла: увек је око ње било бар пола туцета неких тетака и стрина.{S |
према свирачима најгалантнији.{S} Увек је стопарац давао, кад је водио он коло.{S} Кад је у ко |
едну исту цифру.{S} Па тако и сада, док је викао цифре, викао, а сада поче онако.</p> <p>Викну |
од свију — послуживала тетка Дока, док је причала слике из хамама, па да све то изнесе напоље. |
ки сејмени!...</l> </quote> <p>Али, док је он слушао на чифлуку омиљену песму, десило се оно ок |
и назадњачке погледе.{S} Уз женско, док је девојка, обично је увек или мајка или тетке и стрине |
љутило, понос јој вређало.{S} Јер, док је сваки други забленуто, изненађено и с неком тихом че |
оме злу и <pb n="172" /> невољи.{S} Док је малодушна женскадија очајавала, мислећи да је све пр |
га испусти? „Дрво се, викам, савија док је младо,” има селски реч.{S} Та и сас теб’ и Митка ти |
ко Мани; и прошло је повише времена док је могао срести и ословити и реч-две насамо разговорити |
ама безнадежно уздисао.{S} Почео је док је још девојка била, и још није престао уздисати, али о |
} Предаде таблу ради контроле.{S} И док је он брисао чело, примао честитања и очекивао паре, по |
е иде у гурбетлук, него би волели да им је ту на очима, и радије би је дали у какву честиту овд |
етени, расејани и забринутИ — и тада им је све јасно, јасно као дан било...</p> <p>А тако је не |
младим створовима који не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живот и |
род, а нико није знао да каже какав им је род.{S} Манина мајка им каже зашто их је звала. {S}И |
Уранија јој је све испричала.{S} Кад им је, вели, она разговетније наговестила зашто је дошла, |
све им је сада, веле, јасно.{S} Сад им је јасно откуд Мани толике ћилибарске муштикле и толике |
{S} И како је који час пролазио, све им је чудноватије изгледало то, јер, као никад, данас је з |
м је тек сада пукло пред очима и све им је сада, веле, јасно.{S} Сад им је јасно откуд Мани тол |
.{S} И оне не само да приметише како им је њихова Зона лепа, него приметише чак и то како је чу |
оживети!”...{S} Многи приметише како им је тек сада пукло пред очима и све им је сада, веле, ја |
не и Зона пазили и севдисали, и како им је зар писано да се и узму.{S} А да то не би био први с |
о им никако није ишло у главу и било им је загонетно.</p> <pb n="156" /> <p>Ето, и сам Манча се |
њих нема више никакве дражи оно што им је, такорећи, већ пред ногама, него да их држи и буди у |
испричати, да виде читаоци пред каквим је амбисом врло лако могао бити и наш јунак Мане кујунџ |
е то могло казати за Манулаћа.{S} С њим је био задовољан и отац и мајка још од најранијег детињ |
ао што је то одвајкада научио.{S} А чим је он прилегао, целом кућом је одмах овладао неки дреме |
оке и Замфира и чула и видела.{S} И чим је Дока отишла, стари Замфир плане, силно плане господа |
сме, која је њој много казивала и сетом је неком милом испуњавала...{S} Зона узе за руку Гену, |
о.{S} А чим је он прилегао, целом кућом је одмах овладао неки дремеж и царствовала нека свечана |
иђала по главнијим улицама.{S} Сутрадан је позвала Уранију и Калиопу, решена да учини још једар |
м тотално пропао.</hi> </p> <p>Сутрадан је тетка Таска хтела да види ефекат који је произвела о |
не, бити таман за тај посао.{S} Куражан је, дрзак је, има пуно тих лудих авантура, а што је овд |
меје, него оне.{S} Ах, тај смех страшан је, иако га сутрадан нико неће чути!{S} Па и она матора |
раше.{S} Калина весела, блажена — румен је сву облио, а крупне црне очи светле јој се од суза, |
ане.{S} Допао му се тај начин и усхићен је био досетљивошћу побратима Мана и трљао је руке и см |
{S} Сваку неправду учињену кавурима, он је лако, од шале, залечио, само кад се кренуо.{S} Тек с |
тако давно жељена и очекивана киша, он је онда задовољан и нуди дуваном оне око стола: — Прави |
чајавала, мислећи да је све пропало, он је, као човек, био јачи и сталоженији и, као искуснији, |
ртитурама.{S} Кад је дошао у Србију, он је прво концертирао: свирао је Паганинијеву фантазију < |
зимницу, кад се то сушило у авлији; он је држао конац, кад би га намотавала на клупче, чувао в |
е силе!...{S} Остаде му још Мане.{S} Он је човек млађи, светски, сувремен, иако носи фес и траб |
и најзад и давно изгледани Нацко.{S} Он је сталан и врло вешт викач од ово две године — тако ве |
ане, — па Манулаћ није ни био ту.{S} Он је у то доба већ обично у кревету.{S} А срећа што није |
ђијин син, кријумчарска стара крв, — он је и нико <pb n="167" /> други пустио тај проклети глас |
но око и да гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу!...{S} Чим отвори дућан, одмах осећа |
нигда и никуда макла без њега.{S} А он је то и заслужио, јер је, и онако мали, већ био десна р |
, каже, „алал-пара!” Због свега тога он је био радо гледан од млађег света, али многим родитељи |
у Шефтели-сокака.{S} Од свију момака он је најлепши био, а у колу најбољи играч, а према свирач |
уго да лупа главу.{S} После три дана он је већ имао идеју о освети и задовољно трљао руке при п |
на девојку одмах и заборави...{S} И он је сад ту, дошао и он на овај џумбус.{S} Сви га дирају, |
.{S} Био је само ноћни стражар, па и он је далеко био; шта је он могао чути?{S} Ништа.{S} А Зон |
м уопште друштвеном злу и мани. {S}И он је био спреман на сваку евентуалност и непријатност, је |
не зна.{S} Био је, истина, љут, али он је обично увек љут и кад иде на чифлук и кад се с чифлу |
цама међу оним гаравим лицима.{S} Но он је задовољан међу њима, а они га, опет, пазе и чест му |
или управо где се најдуже бави, јер он је имао обичај да за једно такво после подне промени по |
и бурном зове.{S} Једини, велим, јер он је иначе увек био стидљив и неспретан, кад би се, случа |
дође неопходни и потребни Нацко, јер он је, такорећи, дипломирани <hi>викач</hi>.{S} Њега, дакл |
и, стринке Доке, мој сапун, кирид-сапун је!” вика па друга.{S} Бож’ке!{S} Да се поломе служејећ |
ије био задовољан зарадом.{S} Признавао је да му је Мане опасан конкурент, кад се узме у вид ње |
јој памети, учинио тај корак.{S} Позвао је Манулаћа он лично да му буде девер уз девојку, додав |
а у оном малом дућанчету свом израђивао је само просто прстење, белензуке, звонца и меденице, и |
али ниједној се није предао.{S} Уживао је у трофејима као сваки добар војник; а такав један не |
Бата-Таско је одржао реч.{S} Распитивао је и прокљувио све, и сад дошао да јави то Јевди, Манин |
овако, у овим тешким приликама, сачувао је стару своју веселу ћуд и још је увек готов на сваку, |
олико њих!{S} Замфир је био сила: могао је човека и са самих вешала скинути, само кад хоће и ка |
и и сталоженији и, као искуснији, држао је да још није све пропало.{S} А надао се успеху, јер ј |
.{S} Као искусан и паметан човек, држао је да сваки човек треба да се поучава туђом несрећом.{S |
евзек-Ибраимом”.{S} Кад је дошао, казао је „Помози, Боже!”, јер је био лепо дочекан, слатким по |
="198" /> Па тако је и урадио.{S} Казао је домаћима да иде; иде, вели, једно да се после силних |
а бедног шегртског положаја.{S} А вукао је шамаре преко целе године.{S} Сем првога дана Божића |
био досетљивошћу побратима Мана и трљао је руке и смејао се задовољно, уверен већ унапред да ће |
ести и своју читалачку публику.{S} Имао је већ и готов наслов који је гласио: <hi>„Родитељи, па |
мфир имао је још једно богатство — имао је нешто што се не може лако купити ни стећи, нешто што |
о је говорио хаџи-Замфир.</p> <p>А имао је и право!{S} Није он то онако напамет говорио...{S} К |
аџи-Замфир.</p> <p>Али хаџи-Замфир имао је још једно богатство — имао је нешто што се не може л |
нао је он добро старога господара; знао је да је у кући свемоћан, да што он каже то је казано, |
<p>А и паша је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир сила и у Стамболу.{S} Сменио је он, |
д је женска смијешна работа!”</hi> Знао је много и није знао ништа, — зато се кренуо Мани у дућ |
сусрет жељама хаџи-Замфировим.{S} Знао је он добро старога господара; знао је да је у кући све |
далека опазило оштро око његово, а знао је и све хаљине њене <pb n="63" /> које су боје, и изда |
актиком на томболама извежбао се и знао је из искуства да су цифре увек некако сувопарне, па је |
ection" /> <p>Из даљег разговора дознао је Мане од Васке да је по чорбаџи-Замфировој кући прави |
ла му се ствар без излаза.{S} Проклињао је и онај час кад је слудовао <pb n="108" /> и признао |
е му никако јасно било и дуго још лупао је главу о том: да ли је он оно био што је у сну водио |
ог тога немогућ био у школи.{S} Дотерао је до шестог разреда, и ту је запео, јер је изгубио пра |
Србију, он је прво концертирао: свирао је Паганинијеву фантазију <title>„Мојсеј”</title> на <h |
у разним женским оркестрима банкротирао је и дотерао до овога што је сад.{S} Али он се не љути |
бацио се на правну струку.{S} Адвоцирао је, слао дописе, постављао по новинама питања овоме или |
аше свете православне цркве”. — И морао је најзад и Мане прибећи перу и писању, том новом оружј |
је он, или, како тамо кажу, „сургунисао је” три паше.{S} Па није требало ни да иде сам главом т |
ла.</p> <p>По одласку тетка-Доке настао је код Замфирових прави лом.{S} Зона је из побочне собе |
159" /> <p>Глас, једаред раширен, остао је, и нико га више није могао демантовати и повратити н |
мишљење није се могло потрти.{S} Остао је глас и надаље и мишљење оно старо, само обогаћено и |
} Из дугог и савесног надгледања постао је прави — тако да га назовем — психолог, па је чак уме |
hi> то, да је за то најлакше!{S} Обећао је да ће му он купити лаковане деверске ципеле и нову з |
задовољство извршене наруџбине, осећао је мајстор Мане потребу да се мало поодмори.{S} Тада би |
Налазио је да није време још.{S} Осећао је да још није прилика за њу, док не постане официр.{S} |
а</hi>, <hi>ашик-Ђорђија</hi>. {S}Јахао је добра хата, носио лепо одело; није се бојао Турака, |
мо ово блато, а побратиме?!...” А бацао је око — није шала, толики триумфи! — и на Зону Замфиро |
ањи и тањи био; и сам дед Манчин причао је да се још дететом играо под њим, и то под толиким ис |
ао није ишао најбоље; или, управо, ишао је посао, али он није био задовољан зарадом.{S} Признав |
<milestone unit="subSection" /> <p>Ишао је тако цело после подне.{S} Дан био леп, топал и ведар |
на био дома.{S} По свом обичају, отишао је на свој чифлук, где се често и радо бавио по неколик |
вештоме мајстору Ману кујунџији отишао је далеко по свету, тако да је чак и за Свету Богородиц |
е пролазе.</p> <pb n="152" /> <p>Отишао је најпре Замфировима.{S} Кад скочише на њ све тетке, у |
из махале, који ашикују очима.{S} Дошао је и неизоставни наредник Перица, наредник и писар у шт |
опстане, јер око једанаест часова дошао је, на велико чудо и запрепашћење свију, сам главом Ман |
ачин добија и у новцу и у времену: пиво је скупље, а вино јевтиније, и, што је главније, не дан |
неће самарицу на грбину...{S} Е, какво је тој саг заступило, <pb n="44" /> Бог да чува!...{S} |
е скутате ништо?!...</p> <p>— Их, какво је брљиво! — вели јој Јевда. — Мори, ништо ти не знајеш |
дао с њом на челу као инорог. — А какво је само сребрно кандило израдио за Светог Пантелеја; па |
било, али је испало изненада ово, а ово је за њу било нешто скоро још горе!{S} Знала је она пон |
знала да је Зона добро дете, и све ово је сматрала и презирала као гадне сплетке беспослена св |
ТА</head> <p> <hi>У овој приповетци ово је први и једини дијалог двоје заљубљених.{S} Дијалог н |
, и оставио их без одговора.</p> <p>Ово је силно дејствовало на све у хаџи-Замфировој кући, а н |
није га ни брига било за то, јер његово је перо и у Београду цењено било.{S} Што он напише, то |
но што је већ победила и залудила, него је интересовало и дражило оно што равнодушно крај ње пр |
амо да се задржао на хвали речима, него је и делом доказао да га цени: поручио је преко свога ч |
у кући!... {S}Зато није имао мира, него је одмах сутрадан потражио и нашао измећарку Васку и ра |
о време Мане није држао ни шегрта, него је сам самцит у њему радио; пазарио је и пазио да ко шт |
да на другој страни потражи утехе, него је пре тога хтео да јој спреми нешто, да га добро запам |
ав белај снађе, па преноћи у апси, него је, баш напротив, изгледао као кита цвећа.{S} На њему с |
е имао нужде да ускаче на ћепенак, него је улазио на врата достојанствено; застане увек мало на |
у дућан, али се посла није лаћао, него је само правио цигаре, пушио, пуштао колуте дима и задо |
о у меланхолију и сентименталност, него је одмахнуо руком и рекао: „успут дико, успут перунико” |
сле малопређашње тишме и вреве!{S} Дуго је тако ћутао погружен и несрећан, док се једва разабра |
ишаву ћу, ете, да рипим!...</p> <p>Дуго је седела тако на миндерлуку у једном ћошку од собе, и |
.{S} Сви се смеју, и веле: „Лелее, лудо је, ама па си знаје што си је поубаво!” па му дају ливе |
ни напраји нику муку и резил!{S} А лудо је, лудо — па сто оке је лудо!! — Дено, — викну Јевда, |
речи кардаша Дудији и Ђулсефи.{S} Седео је, пио, и будан сањао, и тек га из сањарија тих трже г |
к шта је жив; бори се с душом и проклео је, веле, ћерку, која му је тако загорчала његове старе |
ат, да се одмори и придрема мало, волео је да чује тиху песму, и оне су то знале и тихо би тада |
човек мераклија и волео песму.{S} Волео је да га песмом и буде и успављују. {S}Кад лети после р |
Замфир прима у свој род!</p> <p>И успео је чорбаџи-Замфир код чорбаџи-Петракија!{S} Јер није пр |
о годинама безнадежно уздисао.{S} Почео је док је још девојка била, и још није престао уздисати |
д је стари Замфир дошао из чаршије, био је љут као рис.{S} Чуо је све.{S} Како је грмио по кући |
ма.</hi> </p> <p>Кад је дошао кући, био је Мане као у грозници.{S} У грудима му беснела бура, а |
женско!{S} Јер, кад је с оцем ишао, био је обучен у плундре, а кад га је мајка изводила, плела |
вар као други, цивилизован свет!{S} Био је бесан.{S} Турио је каму за појас и готов био на сваш |
м на Свету Петку била је свадба.{S} Био је леп, ведар дан - ведар као и лица срећних младенаца. |
ствар текла и како се развијала.{S} Био је утучен и неутешан.{S} Тетка Дока га је најпре изгрди |
да јој домаћин још ништа не зна.{S} Био је, истина, љут, али он је обично увек љут и кад иде на |
прође много, а ево чорбаџи-Тасе.{S} Био је подаљи рођак, падао јој као неки девер, а она њему к |
S} Да, мисли Мане, сами су били.{S} Био је само ноћни стражар, па и он је далеко био; шта је он |
а је по други пут отворио дућан.{S} Био је добар мајстор, али сиромах; па ипак је било разлике |
а је легао, с петловима устајао.{S} Био је <pb n="88" /> штедљив.{S} Новац му никад није потреб |
о сад све ново и изненадно било.{S} Био је као громом поражен чувши све до ситница како је ства |
ко вешто, салтоморталски, ускакао — био је дућан алваџије Амета. {S}Ту би свако јутро, кад је и |
цама, које се загледају у Мана, — а био је врло леп — па и не умеју одмах да кажу зашто су дошл |
јунџија!{S} Јер и исти тај Манасија био је красан младић.{S} Било му је тако двадесет две или т |
утеха била за Манчу.{S} Целога дана био је као убијен: ни посао, ни пазар, ни разговор, — ништа |
високим штиклама, а у свакој штикли био је, још кад се ципела градила, вешто намештен по један |
рироди и по занату свом кујунџиском био је отресит и пажљив на одело, а то је још више и притвр |
о сокака разговарао, а тај разговор био је за водоноше као она Скила и Харивда за старе путнике |
ипак је тих дана добре воље.</p> <p>Био је стари ашик.{S} У многим песмама је спеван с многим, |
да чује и својим пером да опише. {S}Био је радостан унапред што ће на лицу места први он наићи |
рађеној табакери од чисте срме и слубио је, кад прође Зона Замфирова!{S} А затим би баталио пос |
не је отишао задовољан кући.{S} Пољубио је мајку у руку, казао да пристаје, а све остало, рече, |
у погрешку, доскочио је и томе: ословио је сироту Калину, једно комшијско девојче, а на Зону и |
утепа“.</p> <p>Одмах после тога извадио је чорбаџи-Замфир своју Зону из школе.</p> <milestone u |
и изиђе брзо из дућана.</p> <p>Заредио је по сокацима и мањим и већим, па чак и по оним по кој |
по одело; није се бојао Турака, и важио је као срећан и дрзак кријумчар; преносио је со, барут, |
и још није предузимао ништа.{S} Налазио је да није време још.{S} Осећао је да још није прилика |
одне бриге и послове отаљавао. {S}Мрзио је неправду и неједнакост, и економску и политичку и со |
о изражавао.{S} У једном друштву хвалио је Ману као једног доброг занатлију и причао им како је |
њиховог зељова.</p> <p>Излазећи, мислио је у себи:{S} Боже мој, много ли смо још иза срећних, ц |
више ни мислио, или, боље рећи, мислио је на њу, али само још утолико, уколико је желео да јој |
по шареном ћилиму на поду...{S} Мислио је о Зони и о вечерашњем састанку и разговору, о Манула |
очи, друге косе и на друго лице мислио је сада Мане...</p> <p>Ни сада не погледа Мане Ајшу, ни |
ет мислима синоћњем догађају. {S}Мислио је о глупом смеху Васке измећарке, а у ушима му једнако |
вно четрдесет година радио.{S} Помислио је да је све то, та Докина посета и прошевина, удешено |
је Замфир сила и у Стамболу.{S} Сменио је он, или, како тамо кажу, „сургунисао је” три паше.{S |
под накривљене француске качкете, чинио је врло пријатан утисак на женски свет, нарочито на она |
его је сам самцит у њему радио; пазарио је и пазио да ко што за време пазара не придигне из дућ |
p> <p>— Море, знао сам ја то, — говорио је Милисав, опет у кругу својих, у кафаници <hi>„Код пр |
е и пусти извештаченим басом (а говорио је обично са пола уста): „А јој, побратиме, пусти ме да |
>Кроз уста истога тога Милисава говорио је већи део грађанства, и то је остало, и такорећи стер |
отпочео радњу на своју руку.{S} Отворио је дућан пре неколико година, али га је затворио, јер ј |
лизован свет!{S} Био је бесан.{S} Турио је каму за појас и готов био на свашта, али никако није |
неспоразума, зврцнуо кмет Виден, носио је ћата три недеље <pb n="24" /> од истог прстена чвору |
као срећан и дрзак кријумчар; преносио је со, барут, књиге и друге поверљиве ствари из Србије. |
запитали га: компонује ли што? приметио је, и непитан, заједљиви колега и земљак његов, пан-Циб |
и претњу своју и испунио.{S} Упропастио је, и она сада остаде на потсмех као ниједна њезина дру |
зо поправио ту своју погрешку, доскочио је и томе: ословио је сироту Калину, једно комшијско де |
олом, с разумевањем разговарао.{S} Учио је нешто земљоделско-шумарске школе, али, како сам није |
је и делом доказао да га цени: поручио је преко свога човека једну Богородичину икону да је Ма |
лаћ седео пред дућаном и пушио (а пушио је ретко: дваред или триред у години сетио би се да зап |
емилосрдна, готово рећи демонска.{S} Ко је није знао и ко се није за њом окренуо, кад, поносито |
м не зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове наше приповетке — |
ашта, али никако није могао да дозна ко је то написао, поред свег трагања и распитивања, а по п |
то фатална са своје прилепчивости; и ко је само једаред чуо, није могао више да је избије из гл |
дравља! {S}Запамтиће први нови шегрт ко је калфа Поте!{S} Тако мисли Поте и једе печену бундеву |
бећавајући да ће она да прокљуви већ ко је протурао тај глас.{S} А затим зовну још Зону, да се |
се ради.{S} Престале су да истражују ко је протурио тај глас, а више их је занимало од куда да |
ким, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ко је болна од карасевдах... „Ја си учини’ тој, збори си, |
да после дужег размишљања. — Тугоо, ако је бегенисуваја нику белосветску, — у Нишаву ћу, ете, д |
вели збуњено Мане — ете... искам... ако је, демек, к’смет... из вашу кућу...</p> <p>— Хе-хе! — |
зложене пропасти, Мане му је рекао: ако је <hi>само</hi> то, да је за то најлакше!{S} Обећао је |
је ко крив, — крив ће бити Манулаћ: ако је где одведена, то је, вели, одведена Манулаћевој кући |
он сам каже да је то лаж и клевета; ако је ко крив, — крив ће бити Манулаћ: ако је где одведена |
нити пак изнео тај глас за девојку; ако је ко то урадио, то није нико други него Манулаћ.{S} Ме |
а и за мустаћи? зборим гу па ја.{S} Ако је к’смет, па побоље за Манулаћа него за Ману; пара пар |
жно салетеле Зону; и које чудо онда ако је Зона подлегла, попустила и постала друга — постала о |
ли, одведена Манулаћевој кући, па и ако је лаж, али бар изгледа, вели, вероватнија, јер је и пр |
ишта не упамти што јој кажу.</p> <p>Ако је Замфир пошље по чибук и дуванкесу, она му донесе нао |
ни остаде име <hi>„побегуља”</hi>, иако је враћена; јер то што је враћена није још значило да ј |
и: никако неће ни да чује за њега, иако је већ нестало узрока свађи између оца и сина.{S} Јер М |
незгодна: увек би понешто лупила, иако је нико питао није, и често би тиме друштво у неприлику |
stone unit="subSection" /> <p>Али, иако је хаџи-Замфир имао тако строге и, такорећи, несувремен |
ије могао склопити ока ни заспати, иако је то желео и одагнавао мисли.{S} Неки полусан и полуја |
.</p> <p>Весеље се продужило ипак, иако је Ајша тужна била.{S} Још се певало, свирало и бесно и |
осад — стоји још једнако затворен, иако је већ мало подоцне, јер је већ давно прошла многа сила |
му се никако није Манулаћ допадао, иако је син и јединац и једини наследник његовог иначе добро |
Ташана (од које се чорбаџи-Замфир, иако је три паше сургунисао — ипак прибојавао помало); тада |
алан и срдачан. {S}Чорбаџи-Замфир, иако је поносит и силан у чаршији и међу Турцима и међу Срби |
евао и испевао ту песму, увек би — иако је био жустар и вредан мајстор — увек би тада зажалио н |
: „Море, па има си човек и дућан!” иако је том човеку тек осамнаест година, а дућан му мало већ |
гра, дође и њој воља да поигра, па иако је чорбаџиска ћерка, па макар и отрпела резилук кад оде |
мпозиција још понајбоља!...</p> <p>Иако је пакосно и заједљиво то било, било је, на жалост, ист |
о то баш она и баш њега да хвали?) како је момак наочит, добар, „кротак како девојка”, рече, ка |
амује, како и прилега на девојче”, како је послушна и како има лепо грло, кад запева „Запевало |
капи чашу вина, али је не погледа, како је досад увек чинио. {S}Мисли његове не беху ту, али ип |
!” — Ћути си, кучко, зборим си ја, како је оцрнела образ? — „Па станула, рече, побегуља за Манч |
И код тако лепог живота и слагања, како је морало бити Јевди, мајци Маниној, кад је чула да јој |
а све, а највише на Мана, који је, како је она уверена била, све то ујдурисао!</p> <pb n="159" |
обар, „кротак како девојка”, рече, како је сем тога чула да су се некад Мане и Зона пазили и се |
мислио само о начину освете.{S} И, како је био досетљив, то му није требало дуго да лупа главу. |
ло се како је Зона отета на чесми, како је у кола бачена и у тој гужви како је троје колима пре |
у, коританце и дубак!...{S} Затим, како је одмах одведена и испитана у неком селу код попа Зипе |
ку, да га по обичају полије водом, како је то редовно четрдесет година радио.{S} Помислио је да |
осећања није ни ловио ништа; јер, како је у мислима занет био, могли су му зечеви преко пушке |
и Калину; гледала је како играју, како је Калина снажно и грчевито ухватила руком његову руку, |
у колима девојку, како је умирују, како је покривају неком марамом; неко мување у ребра видеше, |
јица придржавају у колима девојку, како је умирују, како је покривају неком марамом; неко мувањ |
кучиште, ама ме не целива у руку, како је адет у њега.{S} Обуче ги, и један дан одија сас њи п |
а је пре две године свршила школу, како је, на листу од Писанке бр. 5, неком писару, у чијој је |
ака.{S} Спомену му Фрузину Мадину, како је вредна, кротка и лепа, и додаде да није ни чудо, кад |
је ово тихо јесење време...{S} Ах, како је могла бити срећна! размишљаше сећајући се њега и реч |
доумнијег дела публике; или краће: како је тетка-Таскин план и рачун с оном корпоративном шетњо |
ече за њу врло много лепих ствари: како је здрава, вита стаса, „како се, кад иде чаршијом, срам |
је љут као рис.{S} Чуо је све.{S} Како је грмио по кући, како се све разбегло <pb n="155" /> о |
ричала јој је о покојном Ђорђији — како је био кријумчар, убојица, ноћник и весељак; причала јо |
чу пред кућом, и за ђубре у кући — како је сада тако индиферентна и спора према овом, и то <hi> |
арао, Мане би га ма како изазвао — како је љут био на њега — и потукао се с њим, чим би га први |
годинама, када је оца усхићавало — како је онда тек мајку Персиду срећном и поноситом чинило!{S |
дана ради домазлука, а можда још — како је беспослена чаршија говорила — и ради неке чивчике св |
нулаћ нема ни форму за девера! — А како је имао форме за младожењу?! дира је Мане и доводи је д |
не, стигао са чифлука, и виделе га како је отишао господину начелнику. „Доцне си се сетија, хаџ |
оводи је до плача.{S} И Мане гледа како је лепа и кад плаче, и мило му да је гледа кад плаче.{S |
зведе своје дело освете.</p> <p>Па како је цела та ствар била и дрска и луда, то је Мане држао |
ромом поражен чувши све до ситница како је ствар текла и како се развијала.{S} Био је утучен и |
мку Јордана Калтагџије, похвали је како је здрава — „како мечка”, рече Јевда — како лепо тка и |
је било свакојаких.{S} Причало се како је Зона отета на чесми, како је у кола бачена и у тој г |
а и заузела и сама месна штампа, и како је хтела и покушала да ствар начисто изведе.{S} Другим |
ономе што се у вароши говорило, и како је та вест као гром поразила домаћицу Ташану.</hi> </p> |
после и великом делу чаршије.{S} И како је који час пролазио, све им је чудноватије изгледало т |
а на Зону и не погледа више.{S} И како је ова била кокетна, поуздана и поносита са своје лепот |
} Дошла је да му каже све шта је и како је било, и пошто се све рђаво свршило, да га, наравно, |
се изјада.{S} Изнесе све шта је и како је било.{S} Плачним гласом причаше јој Зона да је она, |
мах.{S} Кад му казаше све шта је и како је, рече им Ставре Јаре:</p> <p>— Море, ако искате, мож |
распитао се и сазнао све шта је и како је после одласка Докина било.{S} Од Васке је дознао да |
ако је у кола бачена и у тој гужви како је троје колима прегажено.{S} Други су, опет, тврдили д |
рицаху се сродства с њом.{S} А тек како је било Зони и онима што долажаху!{S} Шта је савета и к |
едног доброг занатлију и причао им како је лепо живео с оцем његовим, покојним Ђорђијем, како с |
и отимала, али тетка Дока — онако како је Бог дао — подвикну јој и развика се на њу тако, да с |
АЕСТА</head> <p> <hi>Ту је описано како је тетка Таска донела у Замфирову кућу први глас и опши |
рашна му беше и сама помисао на то како је смешан, како бедан морао изгледати кад је остао сам |
Зона лепа, него приметише чак и то како је чупе Зоне заљубљено, па пронађоше чак и у кога се за |
аде на памет, и она погледа Калину како је срећна и блажена!{S} И Зони постаде нешто тешко и до |
}Не би играла, али кад виде Калину како је срећна и како се заруменила и ознојила, па се брише |
у чиним?{S} Једно ми је дете, знаш како је!{S} Купи му штифлетне а-ла-франга...{S} А домакица м |
ти рекнем: да прочетиш из њег’... „Како је, рече, овој цвеће бледо и вене, такој, рече, бледи и |
то стање врло несносно било.{S} Једнако је мислио и размишљао о томе, и учинила му се ствар без |
оном веселом гејаку...</p> <p>Ето, тако је објективан, правичан и несебичан човек био тај Милис |
епши и најскупоценији свој адиђар, тако је исто и Персида сматрала свога Манулаћа као најлепши |
p>Па као што је био добар мајстор, тако је био и леп момак.{S} Црномањаст, лепа велика ока, сас |
> <p>А као што је био добар играч, тако је био добар и певач, ловац, јахач и весељак и за друшт |
, опет, ни главно не враћају...{S} Тако је добродушни пан-Франћишек обезбедио своју будућност: |
рај њега и задевајући оне њега.{S} Тако је силна љубав и тако силно заноси она човека!...</p> < |
бранио од неких пијаних аскера.{S} Тако је говорио већ од дужег времена и пустио да се то чује |
у се улицама после сви вратили.{S} Тако је свету јављено било да Зона није никуд била одведена, |
S} Даме назад, господа напред!...” Тако је пан-Франћишек почео с концертирањем а свршио са цига |
но, јасно као дан било...</p> <p>А тако је некако баш и било.{S} У кући Замфирово| доиста је би |
ни мало од куће. <pb n="198" /> Па тако је и урадио.{S} Казао је домаћима да иде; иде, вели, је |
чка омаци, да то мишеве лови, — па тако је и овде с Ђорђијом и сином му, Маном. {S}Причала јој |
е, а он опет наставља:</p> <p>— Па тако је и с овим сад.{S} Она је одбегла, или отета — то не м |
га мајка није више водила собом, и тако је Манулаћ проглашен дефинитивно за мушко.{S} Од тога д |
знајући шта је све изблејала.{S} И тако је Дока дознала и одмах схватила и јасно јој било да ст |
о је ловац, бињеџија и весељак — и тако је мајстор Мане од њих и добио онај надимак: чапкун-Ман |
дити онако како она жели.</p> <p>И тако је тај испад у новинама имао за последицу да се учинио |
ашто да ти пропада век?!...</p> <p>Тако је Јевда говорила сину.{S} Мало који дан да му није чит |
досмо, ете, душмани саг!...</p> <p>Тако је говорила задовољна тетка Дока.{S} Али је то, наравно |
а бидне — <hi>неће!</hi>...</p> <p>Тако је говорио хаџи-Замфир.</p> <p>А имао је и право!{S} Ни |
то имаше лојзе у Ћурлине...</p> <p>Тако је још неке зауставио и питао за берићет, па у том стиж |
кренуо на врло важан посао.</p> <p>Тако је хаџи-Замфир пошао чаршијом, идући полако и достојанс |
чапкун Мане” назван — кујунџија, колико је пута — он, чапкун <pb n="19" /> и несрећник, да му ј |
да му је требало пара тражити! — колико је пута, кад она прође, од севдалука треснуо по дивно и |
је на њу, али само још утолико, уколико је желео да јој се освети.{S} А на освету је једнако ми |
отиписало се.{S} И само утолико уколико је код нас „свако чудо за три дана”, само утолико се ма |
ствари.{S} Али Зоне нигде не беше, нико је није видео (а чудно би им било да су је и виделе!).{ |
седи те плачи“.</hi> </p> <p>Бата-Таско је одржао реч.{S} Распитивао је и прокљувио све, и сад |
S} У — тако да рекнем — „плебеје” ретко је излазила, или, боље рећи, силазила.{S} А и кад је до |
ао да му је још дед био викач.{S} Нацко је био галантерист, још му у шупи стоји фирма „Галантер |
ниједном на Нацково шале.{S} Јер Нацко је био радо слушан, што је имао и онако као неког хумор |
ла га.{S} Скоро свако доба године имало је своје цвеће, и кућа Замфирова мирисала је преко целе |
ерке, него до уредника, јер је — писало је у листу — директор и главни наш уредник сву ноћ лумп |
ко је пакосно и заједљиво то било, било је, на жалост, истина.{S} Пан-Франћишек не компонује ви |
го чак <pb n="149" /> и пушкарања; било је и мртвих и рањених, а међу последњима и сам стари не |
но време, неје!...</p> <p>— Ба!{S} Било је!{S} Било је, ама неје баш тако без ред било!{S} Пант |
је!...</p> <p>— Ба!{S} Било је!{S} Било је, ама неје баш тако без ред било!{S} Пантиш ли, хеј-х |
да знајеш да неје: „да неје било!” Било је, — ама у сто године једанпут ако искочи брука и рези |
ма.</p> <p>Интересовање грађанства било је толико јако, догађај сам по себи тако интересантан и |
p> <p>Али састати се и разговарати било је тешко у оно време код тога света, који је на тротоар |
ећеш, а ти када ћеш?!</p> <p>— <hi>Било је!</hi> — прошапта 3она, па се завали и паде лицем на |
си идемо!...</p> <pb n="76" /> <p>Било је и време већ.{S} Краве се већ враћаху с паше, фењерџи |
дио Замфира, али и Замфир Мана. {S}Било је говора и о миразу.{S} Хаџи-Замфир спомену пет стотин |
ске собе.{S} Била је субота.{S} Кандило је горело пред иконом Богородице, коју је Мане сву окит |
иште тешко и горко кајање.{S} Растужило је ово тихо јесење време...{S} Ах, како је могла бити с |
— Јок, јок, саг је друго!{S} Призортило је...{S} Еве, пратила ти овој цвеће!{S} Сама га је трга |
ко двадесет две или три године.{S} Врло је рано отпочео радњу на своју руку.{S} Отворио је дућа |
S} Зато и није било лако Мани; и прошло је повише времена док је могао срести и ословити и реч- |
енцима и шију фустане и памуклије, само је погледају, махну главом и груну се у прса и уздахну, |
ила, замбака и каквог не цвећа!{S} Само је лепа Зона знала каквога све цвећа није било у башти, |
езнуо је за њом, те како чезнуо, — само је био јогуница и није никако дао да се то и опази! — К |
Никоме није казао зашто и крошто — само је Митку, оном Петракијевом, све поверио, испричао му ш |
ла шипке и побегла чак у лојзе.{S} Тамо је припалила кандило, тамјаном окадила одају, и клекла |
ту.{S} У том дефинитивном облику дајемо је и у овом издању.</p> </div> </back> </text> </TEI> |
отета — то не мења много ствар; главно је да је то факат, <hi>непобитан факат</hi>, који се ви |
ад је на њу непрестано мислио, природно је да је желео и да је види, а још природније да ју је |
unit="subSection" /> <p>Све ово рађено је, ако не баш с одобравањем, а оно са знањем хаџи-Замф |
елнер само каже: „Немате ништа; плаћено је”, а кад овај зачуђено гледа по кафани и погледом као |
.{S} Силно јој се уврте у главу и силно је усправи и подиже помисао да је она чорбаџиска кћи и |
, — а Мане је исти отац...</p> <p>Силно је оптуживала сина, али само зато што је био Крстовдан |
, ако јој се баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајда што ће се неко време уклонити испред |
..{S} Неје оно Мане; ја сам Мане, а оно је куче!{S} Овој су мађије!... {S}Куче куде је водило о |
ом погледала и тајом плакала.{S} Ужасно је проводила и дане и ноћи; дању црне мисли, а ноћу стр |
фини начин извлаче и одбијају.{S} Јасно је било да неће, и да верују чаршиским гласовима, јер ј |
milestone unit="subSection" /> <p>Јасно је као дан било да је Јордановица циљала на Ману, да је |
знадо’ за тај реч, а оно, пази колицно је, па веће знаје!{S} Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јор |
е.{S} Уз женско, док је девојка, обично је увек или мајка или тетке и стрине; а кад се уда, онд |
обро је, добро!”, понеки додаје: „Добро је!{S} Што да си мућка?{S} Неје пљоска с ракију, та да |
вичу: „Мућни боље!”, други опет: „Добро је, добро!”, понеки додаје: „Добро је!{S} Што да си мућ |
е цела та ствар била и дрска и луда, то је Мане држао да је сасвим природно да је сме слободно |
дник његовог иначе доброг пријатеља, то је врло често било чак и речи и свађе између Замфира и |
е бити Манулаћ: ако је где одведена, то је, вели, одведена Манулаћевој кући, па и ако је лаж, а |
р то ни сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове наше при |
лепа ћерка његова, његова мезимица, то је млада Зона, Зона Замфирова.{S} Сва су деца Замфирова |
иповетке сазнати, а то што не знате, то је то: на кога се односила та песма.{S} Та је песма из |
граду цењено било.{S} Што он напише, то је било написано.{S} А и то му је не један рекао да је |
{S} А ако су је баш кадгод и повели, то је увек било после дужег свађања и погађања око постављ |
летку изишао чак и као главни јунак, то је била — поред већ познате карактерне црте Зонине — пр |
тац каже: није него мој; мајка каже: то је моја ћерка, отац каже: то је мој син, наследник и пр |
а каже: то је моја ћерка, отац каже: то је мој син, наследник и престолонаследник мој.{S} Зато |
о место да игра, а ово оставио...{S} То је вређало њен женски понос.</p> <p>Једнога дана је чак |
а зато то сваки чорбаџија и нема.{S} То је лепа ћерка његова, његова мезимица, то је млада Зона |
брадом жућом и од саме трумбете.{S} То је пан-Франћишек, брат Чех, који је пре неколико година |
идата за девера лако се погодише.{S} То је био Митанча, чорбаџи-Петракијев син, и читатељима ве |
а су први на послу у канцеларији.{S} То је одмах пало у очи првим комшијама Маниним, а после и |
еријала, а да ће га умети обрадити — то је већ његова брига, управо, није га ни брига било за т |
које је ова приповетка и постала, а то је: да се у њој једва једаред нађоше заједно Мане кујун |
био је отресит и пажљив на одело, а то је још више и притврдио служећи у војсци, и то, као вар |
ало пикантан, чак ни интересантан; а то је просто стога што је тамо, у том свету, срамота да се |
ма, па да све то изнесе напоље.{S} А то је сасвим умесно било, јер, ако и даље остане то ту при |
и и проџумбуси мало с друштвом.{S} А то је било онда, кад би, на задовољство и своје и муштериј |
аљини и висини од „фукаре”.</p> <p>А то је било једне недеље, баш Беле недеље, кад је по тим ме |
ротест посетитељака хамама.</p> <p>А то је било онда кад јој је Јунус-агина ханума једном приме |
осподин начелник живе лепо.</p> <p>А то је најлепше објаснио неки господин Милисав Јекономија, |
и нешто, да га добро запамти, — а за то је опет морало доћи ово што је дошло, и приповетка се м |
и, дворе га.{S} Али већим делом дана то је место само за чељад и за женскадију.{S} Ту поседају |
а је у кући свемоћан, да што он каже то је казано, а што заповеди да ће бити и послушано.{S} Па |
ва говорио је већи део грађанства, и то је остало, и такорећи стереотиписало се.{S} И само утол |
А сем тога, — причала је Уранија — и то је имало нешто да значи, и није тек онако што је Јордан |
је Манулаћ хтео да кине...</p> <p>И то је ваљада једини несташлук и ђаволство из Манулаћеве мл |
еднако шапатом изговарао...</p> <p>И то је охрабрило Манчу.{S} И први пут, кад прође Васка крај |
ве знају, али неће да кажу.</p> <p>И то је дало повода свакојаким нагађањима, тумачењима и прич |
вда ћути, трпи, и плаче кришом. {S}И то је тако трајало неколико дана, тешких и црних дана, а з |
никаквих других момака и чирака, али то је сујета мајсторске мајке што је тако рекла!)</p> <p>— |
ић ноћас, успавао се, одоцнео, — ето то је све!” Али, кад га видеше да се само мало задржао у д |
сложише, само за девера никако, јер то је право било право младенаца.</p> <pb n="194" /> <p>— |
воту, желела је срећу целом свету, зато је радо пристала да буде посредница између двоје несрећ |
далеко чувена са своје добре воде; зато је око ње увек више света било и мало дубље у ноћ него |
се трудио да јој бар падне у очи; зато је и продужио бестрага свој лаковани каиш од тесака, па |
вршњацима својим се слабо дружио; зато је најрадије седео с оцем и с очевим друштвом и слушао |
удима — све му то није помогло!{S} Зато је и дошао кући раније него што обично суботом долази, |
а таква, и још гора, и на јави.{S} Зато је тога целога дана у недељу био Мане врло суморан, а з |
ледник и престолонаследник мој.{S} Зато је Манулаћ дуго био загонетка — у махали задуго нису зн |
ту исту песму пред њим запевао.{S} Зато је више није певао пред мајстором. {S}Па и оно малочас, |
евни трошак и кафански џепарац.{S} Зато је нашао неког адвоката буџаклију и замолио га да се за |
о суделује у таквим авантурама, па зато је једнако на епитимији по манастирима, где лепи балего |
шетња кроз онолики свет и улице, и зато је и сама заредила по многим познатим кућама, навијала |
са Зониним знањем и пристанком, и зато је плануо на Зону, силно плануо, и био љут као никад у |
ј се осветити, то још није знао, и зато је сад мислио само о начину освете.{S} И, како је био д |
кла подаље од позорнице догађаја и зато је, као посве невероватна, брзо и пропала.</hi> </p> <p |
за себе, акамоли за лист”.</p> <p>Зато је похитао ради материјала, а да ће га умети обрадити — |
га отац да још једном каже...{S} А, што је саг за паре?{S} А... како га рече?</p> <p>— <hi>Оску |
} Само духну на нос: „Хм!{S} Ја-га, што је џимпир!{S} Анасана!” рекну, кад Манча прође крај њих |
ма, де!...{S} Збори си, жива ти ја, што је!</p> <p>- Сараф и банкер...</p> <p>— Е, сараф!{S} Ка |
а на њу, певају.{S} И Зона је била, што је сасвим и природно, поносита стога.{S} Али је ипак во |
си знаје убаво што ваља?!...{S} Е, што је човек <hi>кујунџија</hi>, па се разбира у <hi>злато< |
ка, — малко ли ги знајем?!...{S} Е, што је била она Сика, турена у песну?{S} За <pb n="101" /> |
друго ништо разбира...</p> <p>— Е, што је па то друго?</p> <p>— Ете, жална је што је чорбаџиск |
е, све ми рече Васке...</p> <p>— Е, што је знала да ти рекне, кад си и она сама, ништо се знаје |
Имер-агу, па, рече: „Виде ли, Доке, што је, рече, убаво овој Зоне Аџиско; па бела како замбак, |
: дршћу му <pb n="70" /> мало руке, што је, уосталом, — како он тврди — фамилијарна болест код |
!...{S} Мори, па и да си нема паре, што је па за тој?! {S}Кад се деца милују — што ти требају п |
!...{S} Нек’ знаје и запанти, куче, што је чорбаџинска кућа...</p> <p>— Овој да запантиш! — грм |
иво је скупље, а вино јевтиније, и, што је главније, не дангуби — добива у времену, јер се од ж |
оно што равнодушно крај ње пролази, што је не гледа и не осврће се за њом.{S} И већ због самога |
коме прословио о тој немилој сцени, што је чак строго забранио да се икоме ван куће и речца јед |
ом ћерком, и обратно, где се пољак, што је чувао близу гробља, оженио неком трговачком удовицом |
е.{S} Јер Нацко је био радо слушан, што је имао и онако као неког хумора.{S} Дугом практиком на |
е и око паса траболос појас... „Их, што је несрећник!” веле једни.. „Лелее, <hi>куче у чашире!< |
сама крстим с обе руке, и питујем: што је овој?!{S} И казују јоште и то: како гу на кочије одв |
га лако, баш и кад би он сам хтео: што је он једини конзерваторист међу њима, и друго: што им |
и на уређење у свету: <pb n="27" /> што је то Бог оставио да човек баш мора радити и у зноју ли |
че стари Замфир, што заћутасте?!{S} Што је овај саг?!{S} Је ли панаија, та да смо жални и да пл |
и се татко ни се па мајка слуша!{S} Што је овој?{S} Батиса ни се све; све се батиса, бата-Таче! |
ма, поређаним испред неких врата, — што је за њу увек био најбољи и најнесумњивији знак и доказ |
ча!</p> <p>— Их, — гракнуше неке, — што је брљиво!{S} Неје те ни срам!{S} Пи, какво зборење!{S} |
ути си, не збори! — викну Ташана. — Што је било, збори!</p> <p>— Мори, брука по чаршију и по ма |
иопа од чуда што их снађе.</p> <p>— Што је била, која је била, ете, та Сика, у песну турена? — |
та да си седи у те године.</p> <p>— Што је па тебе-ти за њума? — одбија домаћица. — Остави тија |
ш с врата улазећи у дућан.</p> <p>— Што је? — пита је Мане.</p> <pb n="93" /> <p>— Што сам ти ј |
у завијену свилену мараму.</p> <p>— Што је овој?! — кликну Мане зачуђено, кад разви мараму. — < |
, ласно невесту да нађем, како теб’ што је ласно шишенце ракијке да си пијнеш!...{S} Бећарл’к џ |
ја је саг под ћирију и онај до њег’ што је дућан, па направија оди два један голем...{S} Има си |
збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив — батали!...{S} А што па има девојчики, што су |
је, има пуно тих лудих авантура, а што је овде најглавније, ћосав је и има нежне женске црте л |
шаљиви и <pb n="68" /> духовити, а што је најлепше, људи снисходљиви, то јест, спуштају се и у |
чије, а оно макар као епизода.{S} А што је Мане <pb n="54" /> напослетку изишао чак и као главн |
прилега”, рече, „на младожењу?” — А што је па теб’-ти криво за Манулаћа и за мустаћи? зборим гу |
ћерка!...</p> <pb n="55" /> <p>— А што је па теб’ ти за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, т |
а банкротирао је и дотерао до овога што је сад.{S} Али он се не љути на судбину: сноси је мирно |
оне мале поседе.{S} Зато, а и стога што је мислио да народу треба прво извојевати политичке сло |
интересантан; а то је просто стога што је тамо, у том свету, срамота да се мушко и женско и по |
ила зловољнија и тужнија него икада што је била.</p> <pb n="168" /> <p>Трећем зету у Л* нису је |
ет, и није провео недељу као досада што је обично проводио.</p> <p>„Али свако чудо за три дана” |
купље од воде.{S} И какво чудо онда што је пан-Франћишек оставио пиво и посветио све остале дан |
Калину...</p> <p>— Па си прочетеја што је писано?...</p> <p>— А ја си... — вели збуњено Мане — |
гроша ели миланче!?{S} Ех, аџамија што је — па лудо!...{S} Ти миришеш на јоргански памук, — за |
у комшиску авлију или преко сокака што је умела и смела сама поћи.{S} Зато и није било лако Ма |
лагала и абере праћала?...{S} Васка што је доносила абере од теб’ до мен’?...</p> <p>— Мори, — |
аздан...</p> <p>Једина мајка Ташана што је била нежнија према њој: тешила је да то није ништа, |
p> <p>— Пуно, ама за мен’ сал једна што је...</p> <p>— Пушти ме, да си идем! рече Зона и измаче |
ли Васка. — Није, демек, Зоне жална што је Еврејка, веће то се за друго ништо разбира...</p> <p |
пролет, ама неје, рече, веће ни она што је била!{S} Било цвеће — било и Зоне!... — заврши дршћу |
јединац според три керке!...{S} Па што је саг сас Митанчу — некња га видо’!{S} Ништо се напрај |
тојећи и очекујући још, као и досад што је уз бакшиш добијала. — Што ми је за паре!{S} Овој си |
ави то Јевди, Маниној мајци.{S} Све што је сазнао, он јој је савесно и тачно реферисао. {S}Јевд |
ре заинтересовао и прибележавао све што је чуо, а после — не могући се ни сам снаћи у том хаосу |
и и нешто више година.{S} И као све што је подложно промени, изменила се и она.{S} Лице јој дођ |
при вас!...</p> <p>— Хе, лагала је што је зборила?{S} Не ли?</p> <p>— Неје, ете, лагала, ама.. |
па то друго?</p> <p>— Ете, жална је што је чорбаџиска керка; а има, ете, ники што није чорбаџис |
збира у <hi>злато</hi>!...{S} Знаје што је злато, и како се, ете, злато топи!...{S} Машалах, Ма |
што је банула у кућу, а још чудније што је на тај начин затворила врата, јер је то у обичају са |
, али то је сујета мајсторске мајке што је тако рекла!)</p> <p>— Па ће се женим, нане, ти ич бр |
ти што је био, а засад се теши тиме што је испекао овај свој садашњи занат.{S} А шта му и треба |
одав: нека се покори судбини, ономе што је писано и суђено, као што би се, рече, и он — Мане — |
ју се поштовани читаоци за извињење што је лист задоцнио и што је изишао само на пола табака.{S |
ице или треби пасуљ од меуна).{S} И што је даље било од чаршије, тамо по махалама и виноградима |
арско вече</hi>”.{S} Па све то, а и што је данас целога дана у свечаном руву — све је то давало |
за извињење што је лист задоцнио и што је изишао само на пола табака.{S} Кривица није ни до ре |
ме питују.{S} Па си не знам веће ни што је полоше: ели кад ме питује, ели кад си ћути и промине |
е у животу.{S} Онај пљусак од грдњи што је Дока сручила на њега тако га је раздремао и расанио |
и зато му никад не дају да он плати што је пио, већ кад се казначеј маши за џеп и пита: „Шта им |
уздахну при помисли да ће све бити што је било, само он неће више бити онај негдашњи!... — Хе, |
је мирно и нада се да ће опет бити што је био, а засад се теши тиме што је испекао овај свој с |
ј си ја делим сас друство, али оној што је салте моје!...</p> <p>— Ево ти овој! — рече Мане. — |
пребацивање. — Да заб’равиш ти оној што је било.{S} Саг да гу видиш, бата-Мане, каква стаде: ни |
и несрећан као из раја изгнани Адам што је погружен стојао пред затвореним еденским вратима...< |
о, селска несам, та да си не знајем што је чаршиски ред.{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу си све полак |
..{S} И ја се веће заинати да видим што је, мајка му стара, у тој сопче!{S} Та један дан у неде |
их руку његових: није им се допадао што је ловац, бињеџија и весељак — и тако је мајстор Мане о |
да се одмори мало после ручка, као што је то одвајкада научио.{S} А чим је он прилегао, целом |
а речима свршило, а није добио, као што је могао, ниједну столицу у главу или саксију у леђа.</ |
лару, акамоли најлепшу девојку, као што је Зона!... .</p> <p>Мане, Мане је мајстор за тако нешт |
га истог чуо и научио ту песму, као што је он чуо и научио од мајстор-Мана.{S} А после, баш да |
епарандије, а сва та господа, — као што је свакоме познато, — не морају, па се и не журе баш бо |
су сматране биле за слушкиње, — као што је то обичај тамо на хладном и бездушном Западу, — него |
ак на земљи налазе!...</p> <p>А као што је био добар играч, тако је био добар и певач, ловац, ј |
ошки лист „Старинар”.</p> <p>Па као што је био добар мајстор, тако је био и леп момак.{S} Црном |
атраг у кујну, недирнуто, онако као што је и донесено.{S} И покућар Коце, шта ће, него задржи н |
е што се тако лепо, и баш онако као што је требало, свршило.{S} Тетка Таска <pb n="197" /> је т |
ири тетке Манчине.</hi> </p> <p>Као што је Мане био мали мајстор, тако му ни кућа није била вел |
.{S} Мори, знавамо си ми жене убаво што је и кој је Манулаћ, а кој па Манасија Кујунџија, и што |
очито нека му није ни најмање криво што је она тако прошла, јер им, вала, ни она није остала ду |
, — а за то је опет морало доћи ово што је дошло, и приповетка се морала свршити само овако как |
јала и крају приводила, — брже него што је и сама Зона желела и очекивала.</p> <p>Свршила се и |
, такорећи, пре излетео одатле него што је ушао...{S} Али га то није много заплашило: тешио се |
— и тако донесе два гроша више него што је понео!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ето |
ати, — некад чак донесе и више него што је понео.{S} Једном, кад је пошао у „Апеловац” на стрел |
рачи томболе.</p> <p>Зато није чудо што је цела кафана гракнула кад се појавио на вратима.{S} С |
олази.{S} И онда, није никакво чудо што је његово субјективно мишљење и освојило и брзо постало |
због самога тога није никакво чудо што је и Мане Кујунџија — чапкун-Мане названи морао ући у о |
је главу о том: да ли је он оно био што је у сну водио коло, или је то био Замфиров Жућко, тако |
ем ели отмем од татка гу”, — тол’ко што је лепотиња!...</p> <p>— ’Ајде ћути си, несрећо! — обре |
фско чифутско сандуче...{S} Па, ако што је сиротиња — ама, берем да је момак кротак!...{S} Веће |
ло нешто да значи, и није тек онако што је Јордановица необично стала хвалити Ману Кујунџију, б |
удновато страшно и њему немило било што је тада видео у тим сликама...{S} Сви весели, само он т |
о никада.{S} Па тако и сада.{S} Оно што је знала тетка Дока, није знала мајка Јевда, јер Мане н |
Зато јој све потанко исприча и оно што је било, а тако и оно што треба да буде, и наравно да ј |
и за лепу Зону није имало дражи оно што је већ победила и залудила, него је интересовало и драж |
расло у сваки довлет; зар знало оно што је мука и невоља?...{S} Ама, саг, саг да гу видиш и чуј |
старији њени, него га је болело оно што је она о њему мислила и рекла, и иза његових леђа, и ње |
у њима нову освајачку глад само оно што је још непобеђено и неосвојено, што охола чела пркоси, |
и убава, а једно... оно најмалецно што је, оно жуто, слабо и никакво, — и татко га па побоље в |
дведе је.{S} Али је несрећа била то што је она песма о Зони стигла пре ње у П*, и Зона је само |
олагала на лепоту своју, а ни на то што је чорбаџиска ћерка.{S} Али сада, као девојка, она то п |
сети да је данас субота; остави то што је намислила за сутра, за недељу, а тога је дана гледал |
и, наравно, никоме ништа.{S} Али то што је обукао панталоне гугуткине боје и понео скупоцени шт |
јер им свима дође чудно већ само то што је банула у кућу, а још чудније што је на тај начин зат |
гуља”</hi>, иако је враћена; јер то што је враћена није још значило да јој је повраћен и стари |
зашто је добио шамар.{S} Можда зато што је с тим начисто био да су шамари сасвим природна и нем |
је са ни љутио на њу.{S} Можда зато што је био човек мераклија и волео песму.{S} Волео је да га |
чије су, али се уздржа, ваљда зато што је у Манином дућану.{S} Девојке пазарише, па и одоше.</ |
о је оптуживала сина, али само зато што је био Крстовдан уздржала се и није му тога дана ништа |
ише. — Има си човек кеиф и на ништо што је полоше... научија се...</p> <p>— Ха! — одобрава Замф |
је Зона видела себе и свој зао удес што је рођена у чорбаџиској кући...{S} Запевала би песму ко |
онога ћелеш-ефендију Исидора, агент што је осигуравајућога друства... а може ласно да си остане |
две.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је све то само сан био.{S} Но, само би му то још требал |
није.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је то само сан био, и што тако, хвала Богу, није још и |
ракијевом, све поверио, испричао му што је било, зашто је вечерас весео, и побратимио се поново |
и...</p> <p>Мидо му све то, мило му што је дахнуо душом, што се курталисао једне тешке бриге и |
на кумрија — рече и показа на једну што је у кафезу — веће бели свет неће да видиш!... ’хоће да |
е хтеде удавати, јер ниједан од тих што је прошаху није био ни принети њеном челеби-Ђорђији.{S} |
мори, у паре не разбираш; не знаваш што је повише: два гроша ели миланче!?{S} Ех, аџамија што ј |
вече га чупаше и меташе под душек: „Што је моје, збореше <pb n="62" /> си, нек’ си је код мене! |
ље воли оди сва друга деца!{S} Е, зашто је тој саг тако у свет — кој ће да зна!...{S} Е, тој ти |
вог, не зна зашто се Мане весели, зашто је весео, зашто части све и зашто немилице баца бакшиш, |
се у теј ствари...{S} Е, кажи ми, зашто је тој?</p> <p>— Хе, снебива се Мане, а утањио гласом ј |
Манчу!{S} Убаво си видим, демек, зашто је тој!{S} Преко чаршију трче, та да ме у руке целују, |
поверио, испричао му што је било, зашто је вечерас весео, и побратимио се поново с њим. .</p> < |
ма не смешем да гу питујем ништо, зашто је луда...{S} Ама она си мене питује: „Живо-здраво, Тас |
те је поздравила да гу прошћаваш, зашто је пролет дамно минуло, јесен дошла, — <hi>зимске руже< |
ели, она разговетније наговестила зашто је дошла, они, Јорданови, су се учтиво извињавали: да и |
постала за утеху она реч: „Ко зна зашто је то добро?!”, — и он се наскоро прибрао и исправио.{S |
шао на ствар и разговетније рекао зашто је дошао, тражећи чак и Зону, да с њом проговори, укућа |
посао и не размишљајући баш много зашто је добио шамар.{S} Можда зато што је с тим начисто био |
ствари, одузето свако пуномоћије, пошто је била оглашена <pb n="165" /> за баксуза), да она пок |
што ће нам онда све то?!...{S} И пошто је она чорбаџи-Замфирова, — онда дај полицију и жандаре |
се једнога дана сина Манчу.{S} И пошто је женидба у начелу била већ свршена ствар, разговараше |
никад није могло приметити.{S} А чезнуо је за њом, те како чезнуо, — само је био јогуница и ниј |
из чаршије, био је љут као рис.{S} Чуо је све.{S} Како је грмио по кући, како се све разбегло |
же; из чорбаџиске је куће, млад је, леп је, има науснице, друг је Манин — дакле, нико бољи од њ |
е ти напрајим! — вели му паша — и ствар је свршена!..,</p> <p>А и паша је знао увек шта ради; з |
и чује како се овај цери...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га задуго није опазио!{S} Каква бр |
ујунџија.{S} А онај <hi>чапкун</hi> зар је прилика, он, кријумчарски син, спроти теб’ и спроти |
нову, — па зато и лајем толико.{S} Зар је мене мило да се повлачим од света?!...{S} Чудите се |
апћући тетка Таска. — Она луда Дока зар је пуштила тај реч!{S} Пипка гу изела, треска гу фатила |
је дошао, казао је „Помози, Боже!”, јер је био лепо дочекан, слатким послужен и кафа поручена, |
која сада мирно и безбрижно спава, јер је легла мирне савести, иако га је синоћ онако љуто и н |
али бар изгледа, вели, вероватнија, јер је и прилика да чорбаџиска ћерка бежи у чорбаџиску кућу |
ни до ајнлегерке, него до уредника, јер је — писало је у листу — директор и главни наш уредник |
ти!{S} Какав си! — љутну се Васка, јер је разумела пребацивање. — Да заб’равиш ти оној што је |
мужа којега је волела и обожавала, јер је и телом и душом био лепота од човека.{S} А и сам епи |
твар, али се покајала и ратосиљала, јер је увидела да је пропала као никад дотле.{S} Није ништа |
ву улицу, која је нешто живља била, јер је с друге стране, мало подаље, на углу улице, била чес |
е, и да верују чаршиским гласовима, јер је Уранија одмах сутрадан чула — достављено јој је — да |
итанча ужасно мрзи чорбаџи-Замфира, јер је овај потстрекавао чорбаџи-Петракија да онако уради с |
то је на тај начин затворила врата, јер је то у обичају само при прошевини. — Седа си, Доке! — |
и други, много мањи, ради теферича, јер је био на ванредно лепом месту, имао хладну студену вод |
лила сузе, клела свет, али и себе, јер је у души осећала да је сама дала повода оним својим др |
ући; а и кад дође, боље да не дође, јер је пргав и џандрљив.{S} Свачему махнише, ништа му се не |
затворен, иако је већ мало подоцне, јер је већ давно прошла многа сила и господство; прошао и о |
же упорно брани, па и да се потуче, јер је била позната као убојица.{S} Зато су је избегавали, |
се у оправку муштикле.{S} Сам ради, јер је малочас послао све млађе из дућана и остао сам.</p> |
ако прође, и да је Мане још кривљи, јер је он изнео на глас — он и нико други, он, који јој је |
ји већ више ни сама Ташана не носи, јер је изишао из моде, — потрпа на себе све њене адиђаре, п |
су се није знао ни могао управљати, јер је на свршетку овог пакосног написа као потпис стајало |
чио, а још мање је смео да се љути, јер је та песма и сувише добро позната била.{S} Певала се п |
г. Ратомир кренуо Манулаћевој кући, јер је било једно, доста јако и прилично распрострто и подр |
е до шестог разреда, и ту је запео, јер је изгубио право на даље школовање.{S} То га је довело |
ји је он најозбиљнији кандидат био, јер је био јединац, једини наследник огромног имања, а, сем |
без њега.{S} А он је то и заслужио, јер је, и онако мали, већ био десна рука у домазлуку својој |
еколико година, али га је затворио, јер је морао у војску.{S} Кад је отслужио рок, вратио се, и |
све пропало.{S} А надао се успеху, јер је спремио терен.{S} О Мани се лепо изражавао.{S} У јед |
це и динаре и уверавао их да приме: јер је та пара, каже, „алал-пара!” Због свега тога он је би |
недеље поподне крену тетка Ураније (јер је од тетка-Таске, која је иначе свршавала такве ствари |
српском, грчком и циганском, г. Ратомир је, такорећи, пре излетео одатле него што је ушао...{S} |
дан паша — него неколико њих!{S} Замфир је био сила: могао је човека и са самих вешала скинути, |
n" /> <p>Вративши се кући, стари Замфир је поверио домаћици разговор с Маном и није крио да се |
ете, једна вера...</p> <p>Стари Замфир је умирује, и све би се мирно свршило, да Дока није дир |
одину — то само она зна!{S} Отац Замфир је с њом врло мало говорио, а тетке и стрине боље и да |
се вије!</l> </quote> <p>Чорбаџи-Замфир је чуо и знао за ту песму; није са ни љутио на њу.{S} М |
ије изгледало то, јер, као никад, данас је за пакост покуљала муштерија варошка, и, ко год дође |
очаре и тефтер дужника!...{S} Сваки час је <pb n="59" /> пред огледалом, и оним великим и оним |
треба више?{S} Млад је, здрав је, грлат је; има јасан глас, добро мућка нумере у кеси, има добр |
клевети, ако се девојка проведе, и свет је тако види у кругу њених толиких анђела хранитеља, ме |
рилику.</p> <p>— Запамти, хаџијо: „Свет је овај као какав мердивен, — један се качи, а други па |
до’, ти ме изведе на селамет, — па адет је да ти кажем; зашто, рече, може ласно гуја да те изед |
S} Тако леп почетак и напредак прекинут је, а узрок су томе, тако да се изразим, „месне околнос |
агњећу кожу за шест гроша и одмах успут је прода за девет, — и тако донесе два гроша више него |
ле и нову златну минђушу у уво (Манулаћ је био првенац), и још сврх тога да ће му целога свога |
рбаџи-Петракијевом</hi> </p> <p>Манулаћ је био син чесних и богобојазних родитеља, Јордана и Пе |
<milestone unit="subSection" /> <p>Већ је вече.{S} На Шареној чесми, обраслој древном маховино |
би ни опазио, акамоли гађао!</p> <p>Већ је пао мрак кад је стигао и пролазио крај последњих вин |
ни за оно да ће продати чифлук.) Та ноћ је, дакле, мирно прошла, али је Ташанина радост ипак кр |
саг тој бидне?!{S} Чаршија збори да гу је Манулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја да гу украдне |
уго сал за тој се збори”.{S} Па како гу је уграбија? питујем ги па ја. — „Па, зборе си, аџија н |
леда на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резилак и срамоту!...</p> <p>— |
ео и да је види, а још природније да ју је чак издалека опазило оштро око његово, а знао је и с |
оно што треба да буде, и наравно да ју је одмах придобио за ствар, јер Дока је на такве ствари |
зашто их је звала. {S}Исприча им шта ју је нагнало да убрза ствар; исприча им о новинама и о он |
леле, видо’, Зоне...” </p> <p>Сваки ју је знао и певушио, и жењени и нежењени, и млади чапкуни |
њиге VIII, 2 до књиге X, 5), а потом ју је допунио и прерадио за издање Српске књижевне задруге |
} Та је песма из народа; и богзна ко ју је спевао, и на коју је Зону мислио тај први кад је ту |
далека му падале у очи.{S} Али, иако ју је увек видео, није је увек и погледао. {S}Кад прође по |
стојанствена.{S} Син њен, Мане, јако ју је поштовао и био према њој необично нежан и послушан.{ |
ом највећом иконом из Јерусалима што ју је донео још некад отац Замфиров, кад био на хаџилуку, |
.</p> <p>— Имамо си, имамо, — прекидају је једногласно и сложно тетке Калиопа и Уранија. {S}Што |
S} Све то разгледају другарице и питају је: је ли јој жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да |
је горело пред иконом Богородице, коју је Мане сву окитио и покрио сребром, и блага полусветло |
аки час долажаше у сукоб с мајком, коју је дотле увек најнежније ословљавао.</p> <p>— Јевдокијо |
а Зони на ухо једну страшну ствар, коју је дуго крила и чувала и као последњи метак избацила, а |
ра Мане, и пружи Замфиру муштиклу, коју је оправио.</p> <pb n="179" /> <p>— Ја си сина немам, М |
а довршује неку срмали-муштиклу, — коју је поручио код њих у радњи неки Миле, назван Мазни, нај |
У сваку ма’алу има си по једну, на коју је фрљија мерак...</p> <p>— Доста де! — прекиде је Замф |
„злато материно”.{S} Она је та на коју је сваки мислио кад је запевао ону песму Синоћке те, ле |
да; и богзна ко ју је спевао, и на коју је Зону мислио тај први кад је ту песму спевао!!{S} И к |
ре?! — чуди се једнако Јордан речи коју је доиста сад први пут чуо (иако се сваки дан тужио как |
} Некада се поносио само муштиклом коју је извезао Ибиш-аги, или табакером у газда-Гана, или ср |
оће од стида да прогута ону мараму коју је метнула на уста, и сва срећна пружа руку Ману, па иг |
есму <hi>„Кад ја имам“</hi>, песму коју је дилбер-Дудија донела амо чак из Мостара, а чучук-Ајш |
иској кући...{S} Запевала би песму коју је већ толико пута певала Зони, кад год би ову опхрвали |
слуша како му сељанке певају песму коју је на чифлуку радо слушао, песму:</p> <quote> <l>Запрег |
и задовољно гледао у њих.{S} Напослетку је дохватио пушку, ухватио се поља и лутао тако до мрак |
је. — Рушка нек’ си искочи!{S} Каква му је она тетка!?...{S} А кад буде ништо зорт, ја ћу се те |
чапкун <pb n="19" /> и несрећник, да му је требало пара тражити! — колико је пута, кад она прођ |
измећарка Васка већ пошла по њу, да му је привежу на реп и викну за њим једно „Уа!” али се ту |
адовољан зарадом.{S} Признавао је да му је Мане опасан конкурент, кад се узме у вид његов кућев |
једнако компонује соду с вином, и да му је та композиција још понајбоља!...</p> <p>Иако је пако |
оме и ни о чему другом.{S} Налази да му је живот пуст, да нема неге довољно.{S} Помишља чак и н |
р Митанче је добио поуздане вести да му је његова фатална супруга Хермина била умешана у неку п |
е и не види, па хита крај ње, као да му је богзна какав посао за вратом!...</p> <p>Или опет так |
ногама, као да је већ официр, као да му је тесак сабља!{S} А због тога ваљада и није се упуштао |
д ово две године — тако вешт, као да му је још дед био викач.{S} Нацко је био галантерист, још |
се исповеди и призна јој искрено да му је Зона посред срца.</p> <p>— Аха! — кликну тетка-Дока. |
омир хоће да га метне у новине, онда му је и сувише разговетно казао шта га чека ако то учини, |
ушом и проклео је, веле, ћерку, која му је тако загорчала његове старе, последње дане...</p> <p |
да свирком и игром заглуши буру која му је беснела у грудима — све му то није помогло!{S} Зато |
га се то тицало!{S} Само једна слика му је лебдела пред очима, само један поздрав му се једнако |
е, а кад га је мајка изводила, плела му је курјучић и облачила га у фустанчић.{S} И како га је |
ућана, а он сам био у њему, добацила му је у пролазу: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” тако |
алом, и дужна да му помогне, јер она му је, мишљаше он, оном својом прошевином сву ту бруку и н |
између Доке и Замфирових.{S} Страшна му је била и сама та помисао да је Зона све то морала чути |
с отеченим образом, и на питање: шта му је, тужио се да од кутњака сву ноћ није могао ока склоп |
и лепши и од самих пашиних!{S} Кућа му је била у једној тесној и кривој улици у близини цркве. |
му ни кућа није била велика. — Кућа му је била у Јени-махали.{S} Мала, али лепа бела кућица с |
А и дућан па што му је!...{S} Какав му је?...{S} Дућан му кол’ко сарафско чифутско сандуче...{ |
све до осамнаесте своје године, кад му је отац плаћао четрдесет гроша за потковане ексерима и |
оле”, и да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега доста - - пошље у Београд, хаџи-За |
енштину од оног фаталног случаја кад му је једнога дана лист задоцнио, изашао на пола табака, и |
тетка-Доки јаде своје.{S} И тек кад му је она опет дошла и понудила му се да поправи целу ства |
, као голуб, где ће да стане.{S} Ход му је био као ход човека који се кренуо да се онако мало п |
у близини женскога света.{S} Најтеже му је било што није знао шта ће с рукама; срећом се тада с |
растурене и изложене пропасти, Мане му је рекао: ако је <hi>само</hi> то, да је за то најлакше |
и и сокаци, ћутеци и буџаци?{S} Мане му је одговорио хладно и мрачна лица:</p> <p>— За писување |
Леле, тугооо! „Куче у чашире”, какој му је па то? — смејаше се једнако Васка и смех тај пређе и |
а од Мане ни трага ни гласа.{S} Чак му је по поузданом човеку поручено да Замфир даје уза Зону |
притегне траболос-појасом, за којим му је сахат о широком сребрном ланцу, који је Мане сам изр |
е требало баш тол’ко да је...{S} Син му је...{S} Леле, јединац според три керке!...{S} Па што ј |
отац.{S} У осамнаестој години купио му је џепни сахат и златан ланац.{S} Тога дана, кад је прв |
рекао „да иде” — полетео би он, како му је мило било.{S} И баш у тај пар, кад је он наређивао н |
ство.{S} А за ситније ствари утолико му је лакше било.{S} Сваку неправду учињену кавурима, он ј |
нео скупоцени штап од абоноса давало му је свечан изглед, и укућани су однекуд слутили да се до |
да гу, ете, туре и у новине!” Остало му је још само да смисли о појединостима како ће да изведе |
насија био је красан младић.{S} Било му је тако двадесет две или три године.{S} Врло је рано от |
и, то чинити чест!{S} А сем тога, то му је и дужност, причаше јој Мане, јер су се он и Манулаћ |
г већ читаоцима из Главе пете.{S} То му је из детињства добар друг, иако нешто млађи од њега.{S |
пише, то је било написано.{S} А и то му је не један рекао да је његово перо, којим он пише, про |
”, а називали га Јекономијом, јер то му је била некако струка, најмилија тема за разговор, о ко |
о, посумњала одмах на Манчу.{S} Зато му је ноћас претресла дућан и кућу и нашла, веле, два пуна |
није могао ништа ни слутити, и зато му је ово сад све ново и изненадно било.{S} Био је као гро |
ивемо и тој!{S} Кој знаје, рече, што му је писано, и што ће да искочи из њег’!...{S} Ти си трго |
ручак у дућан...{S} А и дућан па што му је!...{S} Какав му је?...{S} Дућан му кол’ко сарафско ч |
то, него се морао задовољити тим што му је у пролазу, онако као случајно, избио лактом цигару и |
седи, акамоли да ради у дућану, јер му је једнако била у памети Зона и њено понашање, и онај т |
радости и смеха, држећи тенџеру коју му је донела и предала Васка...{S} А од силна смеха разгла |
написати једну исправку. {S}Исправку му је написао баш онај исти адвокат буџаклија, који је и н |
b n="127" /> Мане остаде при свом; њему је потребна била танка, висока и млада девојка, и то са |
пазара не придигне из дућана.{S} У њему је пет дана радио, а шестог, у суботњи, пазарни дан, па |
, а и из дугог искуства, сазнати о чему је реч била...</p> <p>— Ласно, мори, за тој! — умеша се |
варају се о том.{S} Каже му Мане у чему је ствар, и Митанче, наравно, одмах пристане.{S} Допао |
азабрао, онако бунован, и сазнао у чему је ствар тек онда кад је испраћао Доку.</p> <p>— Е, лош |
Васка крај дућана, а он био сам, зовну је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли су ви? — запита је М |
и лепа Зона хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то силно љутило, понос јој вређало.{S} Јер, док је с |
и!{S} Но уосталом, све то избегавање њу је мало бунило, а онима је мало помогло.{S} Јер Дока је |
је није видео (а чудно би им било да су је и виделе!).{S} Опазили су само то да су домаћи сви н |
о се она више и лепше развијала, све су је силније нападали и убедљивије саветовали: како треба |
и, него су је морали повести, водили су је само <pb n="36" /> под тим условом да ништа, ни речи |
и су је позивали к себи у кућу, нити су је водили, кад су куда ишли.{S} А ако су је баш кадгод |
Њу су обично увек избегавали — нити су је позивали к себи у кућу, нити су је водили, кад су ку |
а Зоном у средини, у амам.{S} Једним су је улицама одвели, а другим су се улицама после сви вра |
а кад је се нису могли отрести, него су је морали повести, водили су је само <pb n="36" /> под |
е водили, кад су куда ишли.{S} А ако су је баш кадгод и повели, то је увек било после дужег сва |
ивчике своје, неке „Беле Веле”, како су је сви звали, а која је по оном „да медвед најбољу круш |
и постајали све вероватнији, — тако су је извештавале силне рођаке, које су јој непрестано дол |
П*.{S} И још горе од онога.{S} Тамо су је тек калфе почеле певати, и то тек соло, — а овде је |
је била позната као убојица.{S} Зато су је избегавали, а кад је се нису могли отрести, него су |
<pb n="168" /> <p>Трећем зету у Л* нису је ни слали, јер су им одатле писали да је не доводе са |
ар начисто изведе.{S} Другим речима, ту је изнета једна јалова мисија г. Ратомира, директора но |
бицу се често и најрадије склања.{S} Ту је обузме нека слатка туга и сета, и она се ту одаје ти |
ва, управо уз коју се песму игра.{S} Ту је игру јако волела Зона и због игре, а још више због п |
други дадоше мање — по стопарац.{S} Ту је у близини и нишаљка (љуљашка), и око ње пуно света.{ |
.{S} Дотерао је до шестог разреда, и ту је запео, јер је изгубио право на даље школовање.{S} То |
head>ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <p> <hi>Ту је описано како је тетка Таска донела у Замфирову кућу |
ата, и све те и такве ствари.</p> <p>Ту је још Зона чула за Манчу да је најлепши момак, и видел |
желео да јој се освети.{S} А на освету је једнако мислио од онога вечера од растанка, кад јој |
квог господства нема више!{S} Пред пашу је у турско време излазио кад год је хтео — у по дана, |
оказао и стварачким даром својим: одмах је компоновао једну нову игру, „Апотекарско коло“, <pb |
а срце јој силно бије у грудима и страх је неки ухвати од Мана, али га ипак гледа.{S} А кад Ман |
лишно.{S} Доста је само споменути да их је било свакојаких.{S} Причало се како је Зона отета на |
и и с „нишаљке” и с играња...{S} Све их је мање и маље.{S} Они даљи се раније кренуше, а ови бл |
били већ на самом улазу у варош, где их је Гмитраћ чекао, па завали руке иза потиљка и пође сил |
жују ко је протурио тај глас, а више их је занимало од куда да толики тако упорно тврде, да су |
иједна није подесна била.{S} Све што их је Дока споменула нису биле згодне за ово чудно, а пома |
да прочитати како благодаре небу што их је обдарило таквим паметним и чуварним дететом.{S} Па ј |
е род.{S} Манина мајка им каже зашто их је звала. {S}Исприча им шта ју је нагнало да убрза ства |
беше му!{S} Ни за милион мираза не бих је ја — ја, овако како ме сад видиш, који сем части и и |
какву мало крупнију поруџбину, а таквих је, како који месец, све чешће и све крупнијих бивало.{ |
или не зна за све те гласове, од којих је њој бучила глава не само од тетка Таскиних реферата, |
ане пре свеће и вечере.{S} Једни, а њих је већина, иду право кући <pb n="131" /> — то су они шт |
ad> <hi>НАПОМЕНА</hi> </head> <p>Сремац је први пут штампао <hi>Зону Замфирову у Српском књижев |
сачувао је стару своју веселу ћуд и још је увек готов на сваку, па и најдрскију лудорију и буда |
ње.{S} Певају другарице:</p> <quote> <l>Је ли ти жао старих стазица,</l> <l>Старих стазица и др |
оне још страшније речи:</p> <quote> <l>Је л’ ти жао што се растајемо?</l> <l>Растајемо, а не с |
i> </p> <p>По решењу фамилијарног већа, Јевда узе преда се једнога дана сина Манчу.{S} И пошто |
неће дуго плакати...</p> <p>Идући кући, Јевда је размишљала о томе.{S} Била је тужна и замишљен |
а и поче о том истом да јој се јада.{S} Јевда изишла мало из цркве и села у трем, који је око ц |
аше сад о њој онако у појединостима.{S} Јевда му спомену и изређа имена свију девојака.{S} Спом |
Јевда као убијена, а Мане зловољан.{S} Јевда никуд не излази, а Мане опет слабије прекодан дол |
ео, а други јој није смео казати то.{S} Јевда је чула, истина, да се нешто прича о Зони, о неко |
тићи Доку, која је јурила као ветар.{S} Јевда се врати у кућу с тешком слутњом.</p> <milestone |
тишина претвори се у паклену досаду.{S} Јевда као убијена, а Мане зловољан.{S} Јевда никуд не и |
а испадне свима по вољи и по хатару.{S} Јевда је сва срећна била кад је чула то, и није се љути |
Али, на несрећу, Дена није била ту.{S} Јевда полете, али не могаде стићи Доку, која је јурила |
, ишао би Мане кући и ручао с мајком. — Јевда, мајка Манина, била је још лепа и држећа жена, јо |
век послушан и особито пажљив био.{S} А Јевда ћути, трпи, и плаче кришом. {S}И то је тако траја |
аред изређаше имена девојака које треба Јевда да спомене и да их похвали пред сином Манчом.</p> |
дисати, али о тим уздисајима наравно да Јевда није смела ништа знати...</p> <p>— Што искаш, сна |
о је знала тетка Дока, није знала мајка Јевда, јер Мане није хтео, а други јој није смео казати |
чорбаџи Тасу и рекни: „Вика те стринка Јевда; искочила, рекни, голема работа!{S} Ама брго, рек |
<p>— Ама неје ништо било! — одвраћа је Јевда. — За друго ништо зборисмо!{S} Како да бидне!...< |
о да ти пропада век?!...</p> <p>Тако је Јевда говорила сину.{S} Мало који дан да му није читала |
ер, а она њему као снаја.{S} На њега се Јевда обраћала увек кад је у невољи каквој била, и траж |
"91" /> <p>— Ама неје то!... — љутну се Јевда. — Мори, и не знаваш зашто си зборимо...</p> <p>— |
>— ’Ајде ћути си, несрећо! — обрецну се Јевда на њу. — Неје те ни срам?!...{S} Како збориш то?! |
је како је здрава — „како мечка”, рече Јевда — како лепо тка и води сав домазлук; Дику Грнчарс |
b n="43" /> <p>— Неје без ништо! — рече Јевда после дужег размишљања. — Тугоо, ако је бегенисув |
ећу женим, нане.</p> <p>— Манчо! — рече Јевда подигнутим гласом. — Узми се, дете, у памет!{S} Б |
> <p>— Е, е!{S} Туј ми се уврте, — рече Јевда и показа чело — ете, тај Митка!...{S} Па што збор |
оди наш варош?!</p> <p>— Лелее! — хуче Јевда.</p> <p>— А татко му Петракија тури га у новине и |
према у обема кућама.{S} Прије Ташана и Јевда походе се узајамно чешће и разговарају се и савет |
, Доке!{S} Ће искочимо једанпут! — вели Јевда, само да је скине с врата. — А саг, иди си па лег |
ступи!{S} Седи си, бата-Таче!... — вели Јевда, и нуди га. — Ако ли једно кафенце?...{S} Доне, м |
p> <p>— Их, какво је брљиво! — вели јој Јевда. — Мори, ништо ти не знајеш!...</p> <p>— Како да |
окојном Ђорђији, оцу Манином.{S} И тако Јевда остаде удовица и посвети се сва неговању и васпит |
/p> <p>— Што, што! — викну запрепашћено Јевда и хукну: — Тугооо!{S} Што гу пуштисмо?! ’хоће да |
лее!{S} Не збори си!... — вели уплашено Јевда.</p> <p>— „Чешљеви, сапуни, ђулијаци неки, та ник |
</p> <p>— Их, црна Доко! — викну очајно Јевда, — кад ће памет да си спечалиш веће?...{S} Што си |
е лепе прилике за Манчу. {S}Признаје то Јевда, и каже да ће говорити Манчи, сину свом.</p> <p>— |
тупи други ред и адет, — говорила би му Јевда. — Тражи си, дете, прилику спроти теб’; а наше ст |
мори!{S} Доне, несрећо селска! — викну Јевда и зовну измећарку.</p> <p>— Што искаш, стринке?</ |
њена Таска.</p> <p>— Туго-о-о! — викну Јевда преплашено. — А за што га турише?{S} Неје чиновни |
— па сто оке је лудо!! — Дено, — викну Јевда, — брго по њума, викни гу да се врне, рекни гу на |
иста”!</p> <p>— Лелее, тугоо! — узвикну Јевда сва преплашена. — Црна Персо, што ти се оди дете |
кому такав срам и резилак!... — узвикну Јевда, када Таско заврши Петракијеву причу.</p> <milest |
о време - цура моли мене!“</hi> </p> <p>Јевда је била жена још млада и лепа, али старога кова, |
ого лошо, Бога ми ти казујем!...</p> <p>Јевда уздахну и одобраваше главом, па додаде:</p> <p>— |
се трудио да се брани и одбрани.</p> <p>Јевда тада плану:</p> <pb n="183" /> <p>— Ти душу немаш |
врши Зона и бризну силно у плач.</p> <p>Јевда је неко време искрено бранила свога сина, верујућ |
он јој је савесно и тачно реферисао. {S}Јевда се просто изненадила.{S} То не би никад ни слутил |
i> </p> <p>Неколико дана доцније, а код Јевде се опет скупљају на ново фамилијарно веће. {S}Сва |
о име, — да је и она ту умешана била, — Јевди је онда све јасно било, све је веровала да је суш |
г живота и слагања, како је морало бити Јевди, мајци Маниној, кад је чула да јој нападају сина |
> <p>„Полани, рече, — отпоче бата-Таско Јевди Петракијеву причу — кад му купи једне путине код |
и прокљувио све, и сад дошао да јави то Јевди, Маниној мајци.{S} Све што је сазнао, он јој је с |
а, и Дока.{S} Све су оне дошле на позив Јевдин, само најмлађа, тетка Дока, дошла је, као и увек |
!?...” А лепе, па убаве што су — лелее, Јевдо, очи да си не скинеш сас њи’!{S} Ја ги сал гледам |
p> <p>— Е, — уздахну Таско — тој си је, Јевдо, наш к’смет...{S} Кад бесмо деца, ники нас, ни та |
<hi>деца</hi> не питују! {S}Тој ти је, Јевдо, што каза, отоичке, наш к’смет!...</p> <p>— Ама, |
мо!{S} Како да бидне!...</p> <p>— Леле, Јевдо!{S} Што ће да бидне убавиња, кад се узму!{S} Убав |
, аџамија, па лудо...</p> <p>— Виде ли, Јевдо, што ни се напраји оди наш варош?!</p> <p>— Лелее |
Таче седе и поче:</p> <p>— Ете саг ми, Јевдо, дође ништо у памет, и присети’ се да ти кажем... |
lestone unit="subSection" /> <p>— Мори, Јевдо, зар сал Петракија што има муку?!{S} Има ги сијас |
а прајим?!...</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу си, Јевдо, — рече чорбаџи-Таско, — а за дан-два да дођем ћу |
се напраји на веру ни!...{S} Е, што му, Јевдо, не збориш, ете, за њума?</p> <p>— Е, што да чини |
чашицу мастике, па додаде: — Ако искаш, Јевдо, ете, све да ти ти зберем један дан на куп у амам |
и Манчи, сину свом.</p> <p>— Да збориш, Јевдо, — рече јој тетка Дока. — Да му збориш, ем повише |
тој ти исприча’, — заврши бата-Таско, — Јевдо, демек да знајеш да неје: „да неје било!” Било је |
љс’н за тај реч!{S} Тој ме и мен’ стра’ Јевдо! — одобрава чорбаџи-Таско. — Батиса ни се све, сн |
накривио фес на једно око. — „Ех, црна Јевдо, што роди сина чапкуна!...”</p> <pb n="23" /> <p> |
рбаџи-Таско. — Батиса ни се све, снајке Јевдо!{S} Све ни батисаше: и варош, и чаршију, и село, |
штајући се и љубећи је у руку: „Стринке Јевдо, ели ћеш ми <hi>ти</hi> саг овеј јесени да биднеш |
вљавао.</p> <p>— Јевдокијо, црна друшке Јевдо, твојега ти Манчу, ете, турише у новине!... — тим |
шта знати...</p> <p>— Што искаш, снајке-Јевдо? — запита је Таса. — Што ти требам?</p> <p>— Позв |
дана мислила најозбиљније Манина мајка Јевдокија, па је напослетку и сазвала једно веће - фами |
Као и сви на Истоку, и Мане и мајка му Јевдокија волели су и неговали цвеће.{S} У кући је било |
ле увек најнежније ословљавао.</p> <p>— Јевдокијо, црна друшке Јевдо, твојега ти Манчу, ете, ту |
да је мало, онако потајно, и уздисао за Јевдом, и то годинама безнадежно уздисао.{S} Почео је д |
да се никако не састане ни с Маном ни с Јевдом.{S} Зато се крила по комшилуку.</p> <p>Недеља је |
ка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот |
и си трговац, ама овој ће, рече, искочи јевропејски трговац, галантерис’!...” А ја си сал ћутим |
викам? {S}Ела овамке, да видиш твојега јевропејског „галантериста”!</p> <p>— Лелее, тугоо! — у |
део у парку, да се шетају ко други људи Јевропејци, да изведу жене, или сестре, или рецимо, сва |
централној Африци а не у цивилизованој Јевропи...{S} Шта ће <hi>странци</hi> рећи на то?!{S} А |
вцу и у времену: пиво је скупље, а вино јевтиније, и, што је главније, не дангуби — добива у вр |
да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена.</p> <p>Четири тетке и две стрине Манине поседа |
</hi>, а ти си златар, <hi>јувелир</hi> један, може да се викаш! — ласка му Замфир.</p> <pb n=" |
!...{S} Помисли се на кога си керка!{S} Један си је чорбаџи-Замфир у град; море, до Солун и Фил |
а кад си бројим, а оно искача мање!{S} Један дан убаво запанти дек сам спустија у чекмеџе два |
јо: „Свет је овај као какав мердивен, — један се качи, а други па слази“, та и с вас чорбаџије |
њег’ што је дућан, па направија оди два један голем...{S} Има си занајат, златне руке: при влад |
ед свакога шаку кукуруза, Нацко седа за један сто у средини, мућну кесом и викну: „Почиње; моли |
у нади да ће можда бити штофа чак и за један пикантан и сензациони подлистак.{S} Решио се да п |
а, висока и млада девојка, и то само за један сат.{S} Размишљали су, разговарали, ређали и прис |
окаком; и из гомиле се мало-мало одваја један по један у побочне сокаке, да, поткрепљен, целе н |
ад поче:</p> <p>— Дошла сам си, ете, на један еглен...{S} Заради неку послу...{S} Е што си стал |
га.{S} Али је ипак волела да понекад на један такав поглед и одговори погледом.{S} Било јој је |
њума, викни гу да се врне, рекни гу на један реч. — Али, на несрећу, Дена није била ту.{S} Јев |
је, мајка му стара, у тој сопче!{S} Та један дан у недељу, рече ми један, — а беше код мен’ јо |
офејима као сваки добар војник; а такав један не мали трофеј била је и она песма о њему и лепој |
<p>— Остани јоште малко! — рече и приђе један корак.</p> <p>— Е, што искаш? — запита га зловољн |
штавања у његовом присуству; тако да је један такав досетљивац сутрадан ишао с отеченим образом |
head>ГЛАВА ОСМА</head> <p> <hi>У њој је један, за Мана врло пријатан извештај из уста Васке изм |
то је било написано.{S} А и то му је не један рекао да је његово перо, којим он пише, просто је |
а у Замфировој господској кући!{S} И не један паша — него неколико њих!{S} Замфир је био сила: |
ри, и домаћи и из комшилука, па настане један слободан разговор, чује се кикот, цичање, узвици: |
у аустриску, Кермину!...{S} Капетал бре један!...{S} Дућан!{S} Дућан да си отвори и сортира сас |
ерче... у наш варош нема га, ете, јоште један потакав!...{S} Пратија сам човека да га питује... |
је имао и нешто земље: неколико њива, и један већи виноград ради грожђа и вина, и други, много |
ку, како је адет у њега.{S} Обуче ги, и један дан одија сас њи по чаршију, а јутредан неће да г |
само за њега створена а он за њу!{S} И један дотицај коленима испод стола, и једно <hi>„ти”</h |
а, а у шупи двоја обична кола, па чак и један „пајтон”, истина старога фазона, налик на оне фар |
, отвори је, лизну десни палац и извади један папир и дуван, у који хукну, па поче савијати циг |
натенане читав подруг сахата.{S} Нукали један другог, престајали, па се опет наклапали, отирали |
дебеле сељачке брке, пили и наздрављали један другом, баш као да се ништа у тој кући није ни де |
опче!{S} Та један дан у недељу, рече ми један, — а беше код мен’ јоште у турцко време калфа, — |
ви их обично: „Ела, керко Мадо, тури си један, ама убав, мерџан-атеш у лулу ми! ’Ајде, па ће ти |
ма одмах на први поглед пада јако у очи један са трумбетом, с косом и брадом жућом и од саме тр |
аве, душе ти, право кажи: ил’ да ти дам један <hi>милион</hi>, или једну добру <hi>кишу</hi> за |
да прође, па те чекам одамно...{S} Имам један абер за теб’, и поздравље...</p> <p>Мане се тихо |
искаш, Јевдо, ете, све да ти ти зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, |
пуно шимшира, а међу шимшировим дрвећем један велики стари шимшир, који чак и хлада даје.{S} Ни |
Главе Друге.{S} У њој је даље испричан један морални удар, који је задесио Мана — заједно с по |
јер она и није управо ништа друго него један кратак сензациони — али за родитеље врло поучител |
ње у ребра видеше, и чуше само то, како један рече: „Што се смејеш, будало?” А затим појурише к |
а си, бре, и касу за паре и еспап, како један трговац, а не кута паре по авлију и по таван, как |
на слика му је лебдела пред очима, само један поздрав му се једнако понављао у ушима, и он га ј |
из гомиле се мало-мало одваја један по један у побочне сокаке, да, поткрепљен, целе ноћи бди н |
ад се ципела градила, вешто намештен по један прапорац.{S} Па кад Мане заигра и заплете и залуп |
а шегрт Поте се занео у посао, па се у један мах заборави па запева, онако као за себе:</p> <q |
е, само он тужан повукао се неопажено у један ћошак у авлији и одатле, скривен од очију свију, |
ази и Миле с хармоником и седа обично у један ћошак.{S} Он обично пре вечере отсвира овде, а по |
под очију почешће погледају, заваравају један другога, док им се једном погледи не сусретоше.</ |
њен отац и начелник овако — и ту метну један кажипрст крај другога, да покаже како се Замфир и |
цем његовим, покојним Ђорђијем, како су један другом у помоћи били — он Ђорђији, кад је због не |
ше уплашио и решио се да сам покуша још један, и то последњи, корак, да се, то јест, сам он сас |
уће <hi>много су</hi>, а наш Мане — <hi>један си је</hi> помеђу момци и трговци и чаршилије!... |
косног написа као потпис стајало само: „Један веран син наше свете православне цркве”. — И мора |
а кружи по вароши и да опстане, јер око једанаест часова дошао је, на велико чудо и запрепашћењ |
ter" xml:id="SRP19071_C11"> <head>ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој су нека страшна и луда |
неје било!” Било је, — ама у сто године једанпут ако искочи брука и резилак — ама ово саг почес |
у хаџи-Замфир одлучно Зони. — Сал јоште једанпут да чујем нику лошотију за теб’, — из кућу те н |
.. пуле чорбаџиско!</p> <p>— Ја се веће једанпут превари’...{S} Други пут неће ме ласно превари |
асно за тој, мори, Доке!{S} Ће искочимо једанпут! — вели Јевда, само да је скине с врата. — А с |
аг?...{S} Пантим у оној време, у годину једанпут ели двапут ако си искочим поради, ете, некуј п |
увек и погледао. {S}Кад прође поред ње, једаред је погледа, а пет пута прође мимо ње као да је |
ујдурисао!</p> <pb n="159" /> <p>Глас, једаред раширен, остао је, и нико га више није могао де |
тити из амама.{S} Тако ће се, говораху, једаред за свагда запушити уста свакој лажи и клевети.. |
рође мимо ње као да је и нема на свету; једаред је погледа и загледа се у њу, а опет другом нек |
а и постала, а то је: да се у њој једва једаред нађоше заједно Мане кујунџија и Зоне Замфирово. |
е.{S} Није ништа помогло: глас, који је једаред пукао, није се могао задржати, и створен једаре |
би он био „чапкун-Мане”!</p> <p>Само се једаред десило да је прошао крај Зоне, па га неки ђаво |
укао, није се могао задржати, и створен једаред суд и мишљење није се могло потрти.{S} Остао је |
ј компонованој „Херувици”, која је само једаред отпевана у цркви, а после је следовала оштра оп |
на са своје прилепчивости; и ко је само једаред чуо, није могао више да је избије из главе и за |
влији, и ове поново, онако стојећи, још једаред изређаше имена девојака које треба Јевда да спо |
викну калфа Коте и диже руку да га још једаред удари, али га остави, кад уплашени Поте увуче в |
Уранију и Калиопу, решена да учини још једаред, последњи пут, кораке у обе куће — у Манину и М |
пује кудељу и кускуне...</p> <p>Тада се једва једном разведри и сину лице Зонино.</p> <p>За дру |
тако ћутао погружен и несрећан, док се једва разабрао и увидео да је то само сан, страшан и ру |
га!...{S} Тугоо!” рече, па се засмеја и једва говори од смеха. „Мало ли је зар муке и бруке њег |
аџи-Замфира.{S} Морао се и он умешати и једва се разабрао, онако бунован, и сазнао у чему је ст |
поветка и постала, а то је: да се у њој једва једаред нађоше заједно Мане кујунџија и Зоне Замф |
а која су између два долапа, па се тако једва и распознају од долапских врата.{S} У ту собицу с |
а другом одоздо по доњој вилици, док му једва састави.{S} А он се дере: „Уа, уа!”</p> <p>А Мана |
ек, и Мана је имао непријатеља, који су једва дочекали да га узму на решето.{S} Иако стари Замф |
епе очи, а у устима му горко и суво. {S}Једва је чекао да престану Цигани.{S} Кад се свршила иг |
к њој, све мање и ређе вади кокице; не једе их, него их стегне <pb n="58" /> у своју шаку, а с |
ко је калфа Поте!{S} Тако мисли Поте и једе печену бундеву и теши се и ужива већ сад.{S} Зато |
а јој тешко, и плаче поваздан...</p> <p>Једина мајка Ташана што је била нежнија према њој: теши |
ол’ко да је...{S} Син му је...{S} Леле, јединац според три керке!...{S} Па што је саг сас Митан |
ако није Манулаћ допадао, иако је син и јединац и једини наследник његовог иначе доброг пријате |
н најозбиљнији кандидат био, јер је био јединац, једини наследник огромног имања, а, сем тога, |
љнији кандидат био, јер је био јединац, једини наследник огромног имања, а, сем тога, пример по |
која се обично бујном и бурном зове.{S} Једини, велим, јер он је иначе увек био стидљив и неспр |
ћ хтео да кине...</p> <p>И то је ваљада једини несташлук и ђаволство из Манулаћеве младости, ко |
јавност и журналистика и јавна критика једини најбољи и најрадикалнији лек сваком уопште друшт |
и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и кад једини обитници паша-чаирски, преплашени од нарушитеља |
<p> <hi>У овој приповетци ово је први и једини дијалог двоје заљубљених.{S} Дијалог није нимало |
анулаћ допадао, иако је син и јединац и једини наследник његовог иначе доброг пријатеља, то је |
ко, баш и кад би он сам хтео: што је он једини конзерваторист међу њима, и друго: што им даје п |
наринка кад би је пустили из кавеза.{S} Једино кроз капиџик у комшиску авлију или преко сокака |
ласно да си останем и девојка...{S} А, једна ли ћу сам ја <hi>таква!?</hi>”...</p> <p>Никад ту |
новатије, и једна се на другу гомилала, једна другу потискивала.{S} А причати све то било би и |
а. — Што да неје прилика, кад смо, ете, једна вера...</p> <p>Стари Замфир је умирује, и све би |
којега су, опет, постојале две верзије: једна, да је погинуо, а друга, да је само рањен; по јед |
и клевета — ни најмање није надала.{S} Једна је запитала: „Код кога гу нађосте; код Манулаћа, |
е би одмах на доксат, да га послуже.{S} Једна му носи на послужавнику парче стамболског ратлока |
ама најчуднијим и најневероватнијим.{S} Једна таква страшна верзија била је та да је полиција у |
итају га: хоће ли да им буде часник?{S} Једна га зове за девера, друга за кума, трећа за старој |
две сељанчице у дућан, да купе гривну — једна старија, а друга млађа.</p> <p>— Шта искате? — пи |
ринке, мори!{S} Еве ти мој сапун!” вика једна. „Узми си, стринке Доке, мој сапун, кирид-сапун ј |
а се смеје!</p> <p>И доиста беше изишла једна подужа белешка о мајстору Манасији (реч: <hi>мајс |
аве и гледе преда се.</p> <p>— Зоне, на једна реч...</p> <p>— Пушти ме! — вели му уплашено Зона |
ПРВА</head> <p> <hi>У којој је описана једна дирљива сцена између калфа-Коте и шегрта Поте, да |
а и крупних речи.{S} У њој је испричана једна пропала мисија тетка-Докина, или, боље рећи, „Пош |
изведе.{S} Другим речима, ту је изнета једна јалова мисија г. Ратомира, директора новина.</hi> |
о забранио да се икоме ван куће и речца једна рекне, ипак није никако, ама баш никако могло то |
срећом.{S} Јер тих дана баш ухваћена је једна чорбаџиска ћерчица, која је пре две године свршил |
те, име...</p> <p>— Мори, зар она си је једна?! — прихвати тетка Рушка. — У Јордана Калтагџије |
прати измећарка њихова, Васка.{S} Стале једна до друге, па гледају како свет игра.{S} Зона глед |
сенци високих зидова како стоје подаље једна од друге, али Манулаћа нема ту — он се не смеје, |
се силне мисли и слике.{S} Претурају се једна преко друге, а глава да прсне.{S} Ни тумарање по |
си, жена, како камик!{S} Прође си јоште једна недеља, а ја веће не мога’ да си ћутим, веће викн |
заустави, а из жбуња му се приближаваше једна женска прилика, и кад му приђе ближе, опет га осл |
или папуче преко калдрмисане авлије, и једна по једна стрина или тетка долази, с рукама под па |
махалама силне приче, најчудноватије, и једна се на другу гомилала, једна другу потискивала.{S} |
стазе врлина ни сам црни ђаво, акамоли једна чедна и безазлена девојчица у пупољку свога млађа |
ше и напунише јој главу, да већ више ни једна јота ваљда не би могла стати.{S} Посматрала га је |
а’але...</p> <p>— Пуно, ама за мен’ сал једна што је...</p> <p>— Пушти ме, да си идем! рече Зон |
он наређивао нешто шегрту, уђе у дућан једна муштерија и затражи нешто.{S} Мане му нервозно из |
сад, иста Зона, никако друкше, него као једна поништена таксена марка!...</p> </div> <pb n="164 |
силни чокањчићи — она је сад просто као једна књига из антикварнице...{S} Ама, веле, нова књига |
приметио, нити га се то тицало!{S} Само једна слика му је лебдела пред очима, само један поздра |
че преко калдрмисане авлије, и једна по једна стрина или тетка долази, с рукама под пазувима.{S |
наде њене кидаху се и опадаху једна по једна.{S} Обузе је и притиште тешко и горко кајање.{S} |
продају кокице, а ту се нађе увек и по једна мирна и доброћудна будала, без које није ниједно |
а је његово перо, којим он пише, просто једна жаока умочена у жуч, а и он сам се често с уздахо |
празније и мирније бивале.{S} Седоше у једна кола и ударише опет другим споредним улицама и уп |
о, тако и наде њене кидаху се и опадаху једна по једна.{S} Обузе је и притиште тешко и горко ка |
За ту ствар требала је Ману као помагач једна женска, витка и повиша, и он запита Доку да ли зн |
.{S} И када бану, и незвана, и дође још једна, четврта тетка, нека тетка Дока, с рукама преко т |
hi> си збори тој?...</p> <p>— Мори, <hi>једна</hi> ли збори?!{S} Све си зборе, све ме питују.{S |
ји, сав обливен по челу грашкама зноја, једнако гледаше за њом. {S}И кад уђоше и замандалише ви |
а великом огледалу и хода по соби...{S} Једнако намешта ту собицу по својој вољи и седи у њој к |
Мана је то стање врло несносно било.{S} Једнако је мислио и размишљао о томе, и учинила му се с |
му се једнако понављао у ушима, и он га једнако шапатом изговарао...</p> <p>И то је охрабрило М |
и одвојила и повукла у ћошак, и оданде једнако гледа нетремице у Ману и чека кад ће поручити о |
лач унесрећеног девојчета звонио јој је једнако у ушима као звоно које оглашава мртваца, а речи |
уделује у таквим авантурама, па зато је једнако на епитимији по манастирима, где лепи балегом к |
ди, акамоли да ради у дућану, јер му је једнако била у памети Зона и њено понашање, и онај туња |
лео да јој се освети.{S} А на освету је једнако мислио од онога вечера од растанка, кад јој је |
нулаћ није био онакав какав је, да није једнако чувао дућан и седео пред дућаном и с оцем се ра |
га убијају нове лагиране ципеле, у које једнако гледа.{S} А Мане је гледа неданимице и нетреним |
се измећарке како подаље стоји, и чује једнако речи њене и види Манулаћа како са спуштеним рук |
Једни одлазе, други долазе, и око чесме једнако пуно.{S} Полако се спушта мрак, ноћ септембарск |
ашире”, какој му је па то? — смејаше се једнако Васка и смех тај пређе и на Зону.</p> <p>— Ихах |
..</hi> Кад гу научило, бре?! — чуди се једнако Јордан речи коју је доиста сад први пут чуо (иа |
пет се диже и граби напред, а за њим се једнако ори оно страховито: „Леле,<hi>куче у чашире!</h |
а!{S} Он би да је заборави, а она му се једнако намеће као насртљива досадна мува, коју не може |
ла пред очима, само један поздрав му се једнако понављао у ушима, и он га једнако шапатом изгов |
{S} Целога дана је само на то мислио, и једнако му у памети зујале и звониле Васкине речи: „Поз |
ли што да у то умеша и невину децу?!” И једнако понављаху: „Црна мајка — мислећи на Потину мајк |
е од невоље, јер се понекад и осмехне и једнако суче своје танке црне брчиће.{S} А још кад виде |
и, погледа свога синчића, врти главом и једнако пушта узвике:{S} Бре, бре, бре, бре!{S} Овој ће |
Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан и једнако се шета уздуж и попреко по соби, погледа свога |
о плећима, па се ломи чапкунски.{S} Али једнако иде куд год га ноге носе, и тек кад натрапа на |
ајући испред себе онако у чуду и забуни једнако.</p> <p>— Саг, види чудо? — отпоче хаџи-Замфир. |
и, кисела лица и погнуте главе, мислећи једнако, дано-ноћно, о свом бедном учитељском стању, ко |
дугог лепог курјука — отрцао се и крзао једнако, док није дошао танак и кратак, мало дужи од ма |
а, пан-Франћишек и сада компонује, и то једнако компонује соду с вином, и да му је та композици |
ју чибуке и доносе друге кафе, а Замфир једнако ћути. {S}Паша већ узнемирен.</p> <p>— Што си ћу |
пом смеху Васке измећарке, а у ушима му једнако звони оно страшно јасно смејање поносите чорбаџ |
а-Мане, поздравила ти се Зоне!” које му једнако брујаху у ушима као најмилија песма мајског сла |
то није милило.{S} Речи тетка-Докине му једнако брује у ушима и распаљена машта му живо претста |
шао га Мане, који је, као скамењен, још једнако стојао на истом месту, утучен и несрећан као из |
да онако уради са сином, а и сад га још једнако храбри и саветује да што дуже истраје у својој |
стоји с њиховом Зоном, којој је она још једнако редовно доносила, кад год би им дошла, бадема и |
да му дође у кућу.{S} Зато Митанча још једнако натеже и тавори с оном малом платом и, да га ма |
ета буде извршена.</p> <p>А Митанче још једнако живи одвојен од родитељске куће.{S} Мајка му кр |
ко обичаја, као никад досад — стоји још једнако затворен, иако је већ мало подоцне, јер је већ |
дина од оног кобног вечера, а ствар још једнако стоји да не може бити горе.{S} Мање се, истина, |
у, друге позајмљивале чунке за разбоје, једне тражиле на зајам мало соли, к’не и томе подобне с |
и улазиле унутра под разним изговором: једне тражиле хаџију, друге позајмљивале чунке за разбо |
је по правилу увек мало подаље од одаја једне такве чорбаџиске куће, да се не би осећао задах о |
е мислимо да неће бити на одмет, кад од једне такве особе долази.{S} И онда, није никакво чудо |
о исмејан од једне глупе измећарке и од једне хладне и бездушне чорбаџиске кћери!</p> <p>Па тек |
тетка Дока, али не доби одговора ни од једне из већа.</p> <p>Споменуше још неколико њих.{S} Сп |
ао сам на сокаку онако гадно исмејан од једне глупе измећарке и од једне хладне и бездушне чорб |
д се свршила игра, повукао се до капије једне и брисао чело дуго.</p> <p>Зарекао се да се више |
ито тетка Калиопа.</p> <p>— Па, брљивке једне, што ви ја зборим?!{S} Па ја ви за <hi>кујунџију< |
еџа и бадемастих великих очију, и песме једне, која се негда тихо певушила по српској махали — |
е и, као побратиму свом, наравно, без и једне паре ћара давати.</p> <p>Због тога се, ето, сукоб |
се са страхом у одаје своје. — Шесет и једне „меснице” прекараја сам у мој век, чу ли, куче ни |
о Јевди Петракијеву причу — кад му купи једне путине код Вана кондурџије, таг топрв запази’ што |
кратко пишу: „Били смо”, веле, „очевици једне непријатне сцене; жалити је и желети је да се так |
S} Али сутрадан нападе га свом жестином једне увређене честите мајке.{S} Мане се трудио да се б |
што је дахнуо душом, што се курталисао једне тешке бриге и главобоље, само му није мило што се |
Кад је у коло долазио, онда би облачио једне кицошке плитке ципеле с високим штиклама, а у сва |
висини од „фукаре”.</p> <p>А то је било једне недеље, баш Беле недеље, кад је по тим местима на |
је џепно огледалце (које је на поклопцу једне седефли кутије, која јој служи још и као нека мал |
: „Мућни!” Нацко одговара: „Мућкам”.{S} Једни вичу: „Мућни боље!”, други опет: „Добро је, добро |
как.{S} Сви се тресу од силна смеха.{S} Једни вичу: „Леле, тугоо, куче у чашире фатило се у оро |
помилују укућане пре свеће и вечере.{S} Једни, а њих је већина, иду право кући <pb n="131" /> — |
девојка!” и томе подобни разговори.{S} Једни одлазе, други долазе, и око чесме једнако пуно.{S |
испод дрвећа од оних силних љуљашки, па једни се овамо љуљају, а други им певају, а други онамо |
јавно мнење, које се тиме поделило, па једни тврдили да је Мане, а други да је Манулаћ одвео З |
с појас... „Их, што је несрећник!” веле једни.. „Лелее, <hi>куче у чашире!</hi>” смеју се други |
пљоска с ракију, та да мућка!” Тако се једни смеју, а други љуте.{S} Само Мане нити се смеје н |
ко ко Бога зна, ко једни најчеститији и једни, заиста, најсвеснији синови ове земље, па, ено, и |
овинари, бре брате, ако ко Бога зна, ко једни најчеститији и једни, заиста, најсвеснији синови |
нула се, са Зоном у средини, у амам.{S} Једним су је улицама одвели, а другим су се улицама пос |
} Било јој је то особито задовољство да једним таквим погледом охрабри кога, да му улије неке н |
сруче пазар у кесу и носе га кући; под једним пазухом носе кесу а под другим нешто купљено усп |
жен и кафа поручена, али кад је отпочео једним подужим уводом — који укућани ништа нису разумел |
пут, опет тако, улети сав задуван с по једним јајетом у свакој руци.</p> <p>— Нане, наша „Тити |
уту женску прилику у зеленој бундици, с једним мањим завежљајем у рукама и другим већим на коли |
ној, кад је чула да јој нападају сина у једним новинама, и кад због тога Мане постаде пргав, па |
погинуо, а друга, да је само рањен; по једнима лако рањен, а по другима тешко — тек шта је жив |
S} Казао је домаћима да иде; иде, вели, једно да се после силних брига одмори и разоноди на нед |
ио је и томе: ословио је сироту Калину, једно комшијско девојче, а на Зону и не погледа више.{S |
у, опет, „Јелку тамничарку”, играли су, једно до другог, Калина и Мане.</p> <p>И Зони дође нешт |
уку, дуга лица и великих уста, укратко: једно најобичније дечје лице, за које не зна човек како |
ита га па ја. — „Та што да му чиним?{S} Једно ми је дете, знаш како је!{S} Купи му штифлетне а- |
дије стану на какав басамак или камен — једно да боље виде, а друго да изгледају веће.{S} Држе |
в сокак; на све стране само оро видиш — једно, друго, треће оро, како се таласа и шарени!...{S} |
ем листови, гледам слике, па си запази’ једно девојче.{S} Море, које си је овој девојченце, тре |
деца, па све здрава и цврста и убава, а једно... оно најмалецно што је, оно жуто, слабо и никак |
јдуже бави, јер он је имао обичај да за једно такво после подне промени по неколико места.{S} С |
љда ни у Старом ни у Новом завету ни за једно дете није се тако с правом могло казати и написат |
лажени отац поведе сина да види чаршија једно чудо од детета — да Манулаћ пред трговцима понови |
а Јевдокија, па је напослетку и сазвала једно веће - фамилијарно веће од родбине, веће постариј |
е беспослена света — сплетке које ја на једно ухо примила, на друго пустила, чула, па и заборав |
си имаш? — пита је Ташана. — Седи си на једно кафе.</p> <p>— Несам си дошла за кафу, веће...</p |
почне да криви ноге и накривљује фес на једно око и да гледа врхове од ципела — он је већ за же |
кунлука ломи кад иде, а накривио фес на једно око. — „Ех, црна Јевдо, што роди сина чапкуна!... |
ој па да ми је!” реко’ гу ја, та си узе једно сикирче. „Зар ће сам трговачки суд, та да не смем |
у српско време такој не орезили, ни ме једно куче толко уапило, како саг ова ороспија...{S} Ти |
Неки полусан и полујава беше то, па се једно у друго наизменце преливало.</p> <p>Мисли о вечер |
. — оте се многима узвик, кад их видеше једно до другог како играју.{S} И сви само Ману и Калин |
ћу да пазарим, сал прајим друство... из једно смо село, и комшије...{S} Она иска да купи ништо. |
И један дотицај коленима испод стола, и једно <hi>„ти”</hi>, које му она први пут изрекне, прив |
е у новине!... — тим речима је поздрави једно јутро комшика њена Таска.</p> <p>— Туго-о-о! — ви |
е!... — вели Јевда, и нуди га. — Ако ли једно кафенце?...{S} Доне, мори, Доне!{S} Ела, испеци н |
ашње...</p> <p>— „Леле, што су пристали једно за друго!...{S} Ја-ги!” „Асли како плави зумбул и |
Ама, па ми дође ништо чудно!{S} Има си једно сопче његово, и никога не пушта у сопче.{S} Сам г |
кица ми Персида, кад виде што ће искочи једно тепање, рече: „Неће си, вика, дете турцке путине; |
ад ће да затворим дућан, ја си нађо сал једно!{S} А код чекмеџе долазимо сал ја и он, ники друг |
да му је привежу на реп и викну за њим једно „Уа!” али се ту сада Зона умешала, па не да.{S} С |
стали тако, па стоје три корака далеко једно од другог; обоје оборили главе и гледе преда се.< |
онављала сваки дан надугачко и нашироко једно исто тетка Таска, најречитија у целој родбини.{S} |
ир кренуо Манулаћевој кући, јер је било једно, доста јако и прилично распрострто и подржавано м |
ТВРТА</head> <p> <hi>У њој је испричано једно фамилијарно веће, на коме је утврђен списак канди |
ниски миндерлуци.{S} У свакој одаји по једно скупоцено сребрно кандило гори уочи недеље и праз |
. — Иди си, дете, поскочи и рекни си по једно кафенце.{S} Иска тета и мајка ти да попију по јед |
кафу.{S} Тада обично сви изиђу, само по једно мушко и женско од млађих остану, стоје ту као све |
е.{S} Иска тета и мајка ти да попију по једно кафе, — вели Таска Зони, — па ти прати, ете, по и |
авају то, крију у кучине, те: симпатишу једно другом, те брак на леву руку, те морганатички, те |
фир.</p> <p>Али хаџи-Замфир имао је још једно богатство — имао је нешто што се не може лако куп |
који се кренуо да се онако мало прошета једног лепог септембарског дана, да се нагледа лепоте и |
пакосна и заједљива.{S} А потекла је од једног кујунџије дошљака, коме посао није ишао најбоље; |
ајица, Едисон названи — била је судбине једног рђаво адресованог писма, које лута из места у ме |
и!{S} Укратко, чуди се како то и може и једног дана бити без „домаћице”! {S}Налази да је то нај |
тек онда улази.{S} Мане је сада узео и једног шегрта, који већ пола године дана — од последње |
д у то умешан. — Ено, ономад је истук’о једног што га је запитао шта је он сад: момак, удовац, |
{S} У једном друштву хвалио је Ману као једног доброг занатлију и причао им како је лепо живео |
тељ наћи све раскошно шаренило и лепоту једног скупа младежи обојега пола, који се скуп зове ор |
тину од оног фаталног случаја кад му је једнога дана лист задоцнио, изашао на пола табака, и у |
у фамилијарног већа, Јевда узе преда се једнога дана сина Манчу.{S} И пошто је женидба у начелу |
се Мане почео већ и јављати, — крене се једнога дана сам главом чорбаџи-Замфир, не казујући, на |
бригу да си не береш за тој!{S} Знам си једнога, Ставре Јаре се вика... {S}Антика кочијаш!...{S |
— А саг јоште има, побратиме, да нађемо једнога кочијаша.{S} Ама цврст да је, бата да је...</p> |
Мане је вребао и најпосле успео.</p> <p>Једнога дана у први сумрак, баш кад се умотана у бунду, |
То је вређало њен женски понос.</p> <p>Једнога дана је чак планула и заборавила се, тако се за |
p> <p>— Имамо си, имамо, — прекидају је једногласно и сложно тетке Калиопа и Уранија. {S}Што ни |
ога морала, и кад је наишла на сложан и једнодушан отпор и протест посетитељака хамама.</p> <p> |
и стварачка моћ; то се одмах опазило на једној компонованој „Херувици”, која је само једаред от |
од самих пашиних!{S} Кућа му је била у једној тесној и кривој улици у близини цркве.{S} Капија |
Митки чорбаџи-Петракијевом, описаном у једној од ранијих глава ове приповетке.{S} И да се ту н |
чак донесе и више него што је понео.{S} Једном, кад је пошао у „Апеловац” на стрелиште, дао му |
удељу и кускуне...</p> <p>Тада се једва једном разведри и сину лице Зонино.</p> <p>За другог ка |
него му притече у помоћ мајка, удари га једном песницом одозго по глави а другом одоздо по доњо |
као и овце или гуске што потрче све за једном, оном првом, онамо куд она потрчи, а и не знају |
било онда кад јој је Јунус-агина ханума једном приметила:</p> <p>— Па ти, чорбаџике, како поче. |
а мајка, јасно и разговетно изразила на једном месту код жена да зато неће Зону за сина што из |
ју, заваравају један другога, док им се једном погледи не сусретоше.</p> <p>— Ахаха! — зева Зам |
ерен.{S} О Мани се лепо изражавао.{S} У једном друштву хвалио је Ману као једног доброг занатли |
што би наши стари писци рекли, свршио у једном окатренућу.{S} А пре тога би сам почистио метлом |
<p>Дуго је седела тако на миндерлуку у једном ћошку од собе, и мислила.{S} Шта све није помисл |
Франћишек ништа компоновао.{S} И кад су једном у неком друштву у разговору запитали га: компону |
еку ниједан?... — навађа га отац да још једном каже...{S} А, што је саг за паре?{S} А... како г |
ћ сад.{S} Зато и није чуо кад га је још једном запитао калфа Коте где је чуо ту песму.</p> <p>К |
на пође зловољно кући.{S} Осврте се још једном, и виде како Мане и Калина пођоше и упутише се з |
да ће их све обријати, ако се само још једном запева таково „Иже херувими!...” После тога није |
их: има ли што слађе од ратлока?</p> <p>Једном речи, владао се потпуно господски, и било му у к |
џом.{S} С улице је био само бео прост и једноставан зид, тако да укућани нису имали никакве вез |
гру младу лепу Калину, комшиницу своју, једну пуку сиротицу, која неће своме мужу донети ништа |
ећи цигару и мећући је у <pb n="176" /> једну муштиклу.{S} Повуче неколико димова, па баци цига |
мираз!{S} Што ће ми давају у мираз?{S} Једну кесу <hi>леблебије</hi>...</p> <p>— Што кесу лебл |
га цени: поручио је преко свога човека једну Богородичину икону да је Мане окује у сребро, — и |
и увредљивим речима, којима је увредила једну искрену и њој тако предану душу човека који јој с |
{S} Како она кумрија — рече и показа на једну што је у кафезу — веће бели свет неће да видиш!.. |
то значи, и сви су погађали и метали на једну исту цифру.{S} Па тако и сада, док је викао цифре |
апевао ту песму, увек је мислио само на једну Зону, на лепу Зону, Зону Замфирову.</p> <mileston |
и си криво дрво сас две криве гране, па једну за теб’ а другу за мен’, црну тетку, да се бесимо |
си село, дете — застаде Замфир и запита једну сељанчицу.</p> <pb n="173" /> <p>— Из Вртиште.</p |
како пашина мајка, примам си чес’ и од једну и од другу, ама си мислим у мој памет: „А, рипчик |
е дом?!{S} Ја ли?! — плану Дока и скиде једну папучу и стеже је. — Рушка нек’ си искочи!{S} Как |
и самарицу”!{S} Ласно ће нађеш, — ем не једну, веће кол’ко искаш девојчики!{S} Ама, жал да ти н |
л’ да ти дам један <hi>милион</hi>, или једну добру <hi>кишу</hi> за нашег сељака?”... — Части |
да тај не би могао повести за собом ни једну јуницу на улару, акамоли најлепшу девојку, као шт |
те...</p> <p>— Да не да Господ... ја си једну сал искам...</p> <p>— Па пуно ги у ма’але...</p> |
лаш, а она ченгија му жена!... (Даде си једну ногу на првога мужа Циганина, па се удаде за Мичу |
им што ме почитују...{S} Ете, избери си једну оди тија што ги ти каза отоичке...{S} Коју искаш, |
том новом оружју, како кажу, и написати једну исправку. {S}Исправку му је написао баш онај исти |
ранитељ, наш геџо, — имаћу и ја.{S} Дај једну кишицу, дај Божји благослов оном веселом гејаку.. |
ате прилику за ваше Зоне, е, ја си имам једну прилику... па за тој и искочи’ саг до вас...{S} М |
„Што ће да чиним?”...{S} Па ћу си узмем једну!{S} Што ми ти па саг тол’ко збориш, како да до го |
} Усхићен тиме, стари Замфир поклони им једну од својих кућа, најлепшу после оне у којој је ста |
л’ку књигу! — вели Таско и одмери руком једну ужасну дебљину. — „Ласно ти теб’, — рече ми некња |
ачким даром својим: одмах је компоновао једну нову игру, „Апотекарско коло“, <pb n="69" /> које |
Келнер разноси таблице, узимају сви, ко једну, ко две, а неко и по четири!{S} Мане, и он ту, и |
најчешће водио коло.{S} Само позове по једну девојку, да с њом поведе коло.{S} А она се стиди, |
ебрелија...{S} У сваку ма’алу има си по једну, на коју је фрљија мерак...</p> <p>— Доста де! — |
} Чак је тетка Таска шанула Зони на ухо једну страшну ствар, коју је дуго крила и чувала и као |
лошо не напраји!... — рече и испи опет једну чашицу мастике, па додаде: — Ако искаш, Јевдо, ет |
си кутају од свет... {S}Ономад на славу једну бесмо, код чорбаџи-Гана.{S} И он си има сина...{S |
дуги миндерлук, што се пружао уз читаву једну страну простране гостинске собе.{S} Била је субот |
удају, или још боље, девојака, од којих једну треба себи за сапутницу у животу да изабере мајст |
салете је Дока, — да сеириш и да видиш једну убавињу и лепотију оди девојчики!...{S} Мори, у п |
ки, да ти рекнем.{S} А, рече, твој ’леб једо’, ти ме изведе на селамет, — па адет је да ти каже |
увек, незвана.{S} Била је то још лепа и једра жена, мало чудних манира.{S} Често се заборави, п |
се чорбаџија, па је уштине за оне њене једре и румене образе, или је потапка по гојним плећима |
атака другова његових: били су и дужи и једрији, <pb n="151" /> пуни смелих, оригиналних и слоб |
да изгледају веће.{S} Држе се за руку и једу кокице из кецељица својих; стоје и смешећи се глед |
иске, па поваздан пеку и срчу кафу, или једу печене семенке од бундеве или кокице од кукуруза, |
оно џигљасто чупе што блене по сокацима једући кокице из кецеље или дубоких џепова својих шалва |
ан.{S} Оплакала га је и искрено ожалила Језда и жали за њим ево већ петнаест година.{S} Јављале |
а поздраве, „Па поздрави се на мајку ти Језду!” па га пољубе у чело или у образ.{S} И Мане пољу |
преко рамена, напред на прса, и заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради, као што опет и н |
ди алву, а она се окрене и само исплази језик на њега, па продужи пут.</p> <milestone unit="sub |
акривљена феса, а на лево раме исплазио језик, па му ландара; лева шапа му на леђима, а десном |
ом за лако и перфектно учење француског језика), која се са Лафонтеновим <hi>Баснама</hi> често |
нскадија, — па заџакаше на њ на сва три језика, српском, грчком и циганском, г. Ратомир је, так |
одају, и клекла пред икону и на грчком језику бацила анатему на све, а највише на Мана, који ј |
b n="113" /> <p>— Е, кучко чорбаџиска — јекну од срца увређен Мане, — таг ће скоре да чујеш и з |
рти, а земља чисто тоне под њим, — и он јекну силно: „Л’же, кучка!...{S} Неје оно Мане; ја сам |
вичан и несебичан човек био тај Милисав Јекономија, чије ћемо мишљење изнети опширно и тачно, к |
најлепше објаснио неки господин Милисав Јекономија, који се потписивао „овдешњи”, а називали га |
А</head> <p> <hi>Мишљење неког Милисава Јекономије о тој, тако да кажем, „крађи и прекрађи“ Зон |
се потписивао „овдешњи”, а називали га Јекономијом, јер то му је била некако струка, најмилија |
да се не би осећао задах од готовљених јела. {S}У тој кујни се и чељад и укућани прекодан најр |
под бунде либаде; либаде покрива јелек, јелек кошуљу од жуте бурунџук-свиле, а кошуља беле груд |
а, а испод бунде либаде; либаде покрива јелек, јелек кошуљу од жуте бурунџук-свиле, а кошуља бе |
танку жуту свилену памуклију, преко ње јелек и гуњче, опет маслинове боје, — а све у силном га |
и од девојака, од минтана и фустана, од јелека и шалвара, па изгледа као цветна башта.{S} Ту до |
, од којих чисто хоће да прсне оно мало јелече њено. {S}Бива да понекад бане домаћица му Ташана |
кукуруза, и, онако раскомоћене, само у јелечићима и шалварама, слушају новости из комшилука, м |
ј великој синији, и као давно што нису, јели су и слагали у се полако и натенане читав подруг с |
е око срца: пада му, вели, на ум његова Јелисавета, која би сад исто толика и истих тих година |
, вереника свога!...</p> <p>Засвира се „Јелка тамничарка”, лепа игра, уз коју се и пева, управо |
љанче!</l> <l>Јелке, тамничарке!</l> <l>Јелке, зулумћарке!</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да |
обанче!</l> <l>Јелке тамничарке!</l> <l>Јелке зулумћарке!...</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела д |
ељанче,</l> <l>За младо чобанче!</l> <l>Јелке тамничарке!</l> <l>Јелке зулумћарке!...</l> <l>Ел |
омшијче,</l> <l>За наше сељанче!</l> <l>Јелке, тамничарке!</l> <l>Јелке, зулумћарке!</l> <l>Ела |
о у ноћ још се таласало коло и игре, а „Јелке тамничарке” играло се неколико пута до „Шарен-ора |
м очима!...</p> <p>И другу игру, опет, „Јелку тамничарку”, играли су, једно до другог, Калина и |
рају и певају ону, омиљену Зонину игру „Јелку тамничарку”...{S} Играју и певају:</p> <pb n="120 |
се, нарочито кад има какав већи посао, јело у дућан доносило; а кад је што боље зготовљено, иш |
нише, ништа му се не допада као пре: ни јело му није зготовљено као што треба, ни постеља му ни |
гртом и отворио дућан. „Ваљда су га, на јемство више виђених грађана, пустили да се из слободе |
а није била велика. — Кућа му је била у Јени-махали.{S} Мала, али лепа бела кућица с повећом ба |
броју“, или, још боље, по оној: „ни лук јео, ни на лук мирисао“; а то ће поштованим читаоцима ј |
Кад је дошао, казао је „Помози, Боже!”, јер је био лепо дочекан, слатким послужен и кафа поруче |
ш боље, као нека „Златна домаћа књига”, јер кад она некога оцени да је болестан и пропише му не |
да би већ требало да јој нађе „одмену”, јер она је, вели, већ остарела.</p> <p>— Дође си други |
они, која сада мирно и безбрижно спава, јер је легла мирне савести, иако га је синоћ онако љуто |
чаше јој Зона да је она, истина, крива, јер га је волела и хтела <pb n="182" /> за њега, па тет |
ала тетка Дока, није знала мајка Јевда, јер Мане није хтео, а други јој није смео казати то.{S} |
аж, али бар изгледа, вели, вероватнија, јер је и прилика да чорбаџиска ћерка бежи у чорбаџиску |
је, ни до ајнлегерке, него до уредника, јер је — писало је у листу — директор и главни наш уред |
па и ти!{S} Какав си! — љутну се Васка, јер је разумела пребацивање. — Да заб’равиш ти оној што |
ли се ипак од старина назива трговачка, јер њих има ипак највише.{S} Ту свраћају и они крупни т |
а је мужа којега је волела и обожавала, јер је и телом и душом био лепота од човека.{S} А и сам |
ук-Ајша је најрадије и најлепше певала, јер се цела песма на њу односила, и Мане досад увек на |
ну ствар, али се покајала и ратосиљала, јер је увидела да је пропала као никад дотле.{S} Није н |
фирову улицу, која је нешто живља била, јер је с друге стране, мало подаље, на углу улице, била |
сестри.{S} А боље да није ни долазила, јер и овде је она проклета песма пре ње стигла, па је б |
и најмање криво што је она тако прошла, јер им, вала, ни она није остала дужна.</p> <p>— Ич да |
тек га из сањарија тих трже глас споља, јер баш поред прозора чу се: „Врије, вријееее! {S}Париг |
неће, и да верују чаршиским гласовима, јер је Уранија одмах сутрадан чула — достављено јој је |
одоше и вратише се с невеселим гласима, јер Уранији рекоше да сумњају у Манулаћеве, а Калиопи о |
арствовала нека свечана недељна тишина, јер, кад хаџија спава, не смеју ни врапци испод крова џ |
да Митанча ужасно мрзи чорбаџи-Замфира, јер је овај потстрекавао чорбаџи-Петракија да онако ура |
је што је на тај начин затворила врата, јер је то у обичају само при прошевини. — Седа си, Доке |
бодан.{S} Али му отац никако не прашта, јер му не верује; боји се лакомислености његове и још н |
ја него и сам Теслин телеграф без жица, јер иде право чак у небо). „Кад је већ”, говораху оне, |
на, и други, много мањи, ради теферича, јер је био на ванредно лепом месту, имао хладну студену |
— како иде без капе, чупав и гологлав, јер још никако не може да се сети где је изгубио капу.{ |
ра. {S}Сада иде поносито, држи на себе, јер зна надмоћност и своју и своје куће над осталим дру |
дан, лила сузе, клела свет, али и себе, јер је у души осећала да је сама дала повода оним своји |
зи кући; а и кад дође, боље да не дође, јер је пргав и џандрљив.{S} Свачему махнише, ништа му с |
вих. {S}Манулаћ са извињава да не може, јер баш тих дана га трговачки послови одазивају на дужи |
које стигоше преко новина из Енглеске, јер тамо се побунили фабрички радници у Брадфорду проти |
се тараф-тараф чини!” Тако су говориле, јер су све веровале да се синоћни догађај могао догодит |
це силно лупа, па се повлачи још дубље, јер се боји да га срце не изда — да свет не чује ту сил |
ло замишљен, но ипак то није од невоље, јер се понекад и осмехне и једнако суче своје танке црн |
, то му је и дужност, причаше јој Мане, јер су се он и Манулаћ побратимили и зарекли: ко се прв |
о дуго да кружи по вароши и да опстане, јер око једанаест часова дошао је, на велико чудо и зап |
ја је, уосталом, и дужна да му помогне, јер она му је, мишљаше он, оном својом прошевином сву т |
ако затворен, иако је већ мало подоцне, јер је већ давно прошла многа сила и господство; прошао |
исле, нека се, — да им каже — и пожуре, јер Зони се јављају многе прилике — траже је неки офици |
ово чудно, а помало и опасно предузеће, јер или је била плашљива, или брбљива, или заљубљена у |
фирове ради — то ни за живу главу неће, јер онда не би он био „чапкун-Мане”!</p> <p>Само се јед |
о каже упорно брани, па и да се потуче, јер је била позната као убојица.{S} Зато су је избегава |
енуо за њом.{S} Погледи им се сукобише, јер се и она окренула за њим, али је Мани ипак врло кри |
и Мане, или управо где се најдуже бави, јер он је имао обичај да за једно такво после подне про |
био се у оправку муштикле.{S} Сам ради, јер је малочас послао све млађе из дућана и остао сам.< |
нетренимице.{S} Притиснуо руком груди, јер му срце силно лупа, па се повлачи још дубље, јер се |
раније него што обично суботом долази, јер се надао да ће бар ту, у старом и скровитом и мирно |
који је опет примљен у ред чорбаџиски, јер га, ето, и сам стари и поносити Замфир прима у свој |
исао кад су га видели и боље загледали, јер су нашли да тај не би могао повести за собом ни јед |
> <p>Трећем зету у Л* нису је ни слали, јер су им одатле писали да је не доводе сад, бар још за |
да тако прође, и да је Мане још кривљи, јер је он изнео на глас — он и нико други, он, који јој |
S} Зато, хтео не хтео, мора да се жени, јер га све гони — и комшилук и чаршија и кућа и родбина |
говетно казао шта га чека ако то учини, јер га је само запитао кратко и хладно:{S} Задржава ли |
и, па опет свира.{S} Бакшиш ретко купи, јер он управо и не долази у Касину ради бакшиша (јер он |
— који већ више ни сама Ташана не носи, јер је изишао из моде, — потрпа на себе све њене адиђар |
е прилике, али се она не хтеде удавати, јер ниједан од тих што је прошаху није био ни принети њ |
ну.{S} А то се помало могло и веровати, јер Мане је доста често јутром био предмет разговора са |
ме! {S}И то вам ни писац не уме казати, јер то ни сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је |
отпису се није знао ни могао управљати, јер је на свршетку овог пакосног написа као потпис стај |
и према Ману, о чему Замфир и не слути, јер сви крију то од њега.</p> <pb n="82" /> <p>Стара, и |
научио, а још мање је смео да се љути, јер је та песма и сувише добро позната била.{S} Певала |
ла каквога све цвећа није било у башти, јер она се старала о цвећу и залевала га.{S} Скоро свак |
ко нису одавно били.{S} И Зона ће моћи, јер јој је данас већ много лакше.{S} Ту утврдише тачно |
је г. Ратомир кренуо Манулаћевој кући, јер је било једно, доста јако и прилично распрострто и |
е, Зо...</l> </quote> <p>али не доврши, јер пуче шамар, и Поте испусти ону зечју ногу и минђуше |
бујном и бурном зове.{S} Једини, велим, јер он је иначе увек био стидљив и неспретан, кад би се |
о „овдешњи”, а називали га Јекономијом, јер то му је била некако струка, најмилија тема за разг |
погледа с Таском, Калиопом и Уранијом, јер им свима дође чудно већ само то што је банула у кућ |
одушевљавао том комбинацијом Ташанином, јер му се никако није Манулаћ допадао, иако је син и је |
и.{S} Срећом, нико не пролажаше улицом, јер већ беше време кад грађани спуштају по кућама чивиј |
S} Посматрала га је и дахнула је душом, јер јој се учинило да јој домаћин још ништа не зна.{S} |
тако, опет би дијалог био врло обичан, јер у таквим приликама заљубљени обично не знају шта да |
ао је до шестог разреда, и ту је запео, јер је изгубио право на даље школовање.{S} То га је дов |
чно у кревету.{S} А срећа што није био, јер и без тога доста је бруке и срамоте.{S} Да, мисли М |
в.{S} Новац му никад није потребан био, јер никад није имао прилике да га потроши.{S} Чак му се |
, чији је он најозбиљнији кандидат био, јер је био јединац, једини наследник огромног имања, а, |
војка”, а што би рекао, то би и урадио, јер би <pb n="125" /> свуд дочекан био, и прича би се, |
кла без њега.{S} А он је то и заслужио, јер је, и онако мали, већ био десна рука у домазлуку св |
ре неколико година, али га је затворио, јер је морао у војску.{S} Кад је отслужио рок, вратио с |
све се сложише, само за девера никако, јер то је право било право младенаца.</p> <pb n="194" / |
док не дође неопходни и потребни Нацко, јер он је, такорећи, дипломирани <hi>викач</hi>.{S} Њег |
атати до Зоне, а није му то ни требало, јер Зона више није играла; остала је и само гледала.</p |
ји је девер уз девојку, храмајући мало, јер га убијају нове лагиране ципеле, у које једнако гле |
напоље.{S} А то је сасвим умесно било, јер, ако и даље остане то ту при руци тетка Доки, ко зн |
И главно и детаљно знало се врло добро, јер Таска је свакоме тачно причала шта је она казала До |
а, управо, није га ни брига било за то, јер његово је перо и у Београду цењено било.{S} Што он |
и без тога не би се дуго чекало на то, јер тамо, на Истоку, раније се и сазрева а раније и ста |
ио, све им је чудноватије изгледало то, јер, као никад, данас је за пакост покуљала муштерија в |
равно да ју је одмах придобио за ствар, јер Дока је на такве ствари била увек готова као, што р |
— Не бригај ти, — рече скидајући шешир, јер му се глава чисто пушила <pb n="30" /> од пива. — З |
а деца мало ослободе и изиђу међу свет, јер ено благочестиви тутори и одборници општине туреков |
н на сваку евентуалност и непријатност, јер, није му то првина била да тако негде пође за подат |
приповетци, иако јој је име у наслову, јер Мане би рекао: „други сокак, друга и девојка”, а шт |
а они, скривени у тој самоћи, уживају, јер знају да их нико не зна где су.{S} Ту се тако повуч |
ге и метнуле руке на трбух, па дремају, јер су научиле да се тако најприличније проводи празник |
о ни да седи, акамоли да ради у дућану, јер му је једнако била у памети Зона и њено понашање, и |
лавније, не дангуби — добива у времену, јер се од жупског вина много раније опије него од оног |
ј је ужасно криво!{S} Уједе се за усну, јер јој се учини да ће Мане још моћи лако помислити да |
ходљиви, то јест, спуштају се и у масу, јер не полажу много на своје престоничко порекло. {S}Па |
ворио, а тетке и стрине боље и да нису, јер чим зину и отворе уста, оне јој само позлеђују ране |
није све пропало.{S} А надао се успеху, јер је спремио терен.{S} О Мани се лепо изражавао.{S} У |
невешто, да су Чивутке прснуле у смех, јер им се учинило да је Манулаћ хтео да кине...</p> <p> |
опарце и динаре и уверавао их да приме: јер је та пара, каже, „алал-пара!” Због свега тога он ј |
и, узета као роман, она је ипак кратка; јер она и није управо ништа друго него један кратак сен |
е <hi>„побегуља”</hi>, иако је враћена; јер то што је враћена није још значило да јој је повраћ |
их мисли и осећања није ни ловио ништа; јер, како је у мислима занет био, могли су му зечеви пр |
ља госте и што га сви пријатно гледају; јер све је то појурило са сокака у авлију, а околни ком |
орбаџи-Замфир код чорбаџи-Петракија!{S} Јер није прошло много, а трећега дана од измирења рано |
кад се за њом осврне Мане кујунџија!{S} Јер и исти тај Манасија био је красан младић.{S} Било м |
ису знали је ли мушко или је женско!{S} Јер, кад је с оцем ишао, био је обучен у плундре, а кад |
ле и чуле, да је то виђено и чувено!{S} Јер цело пре подне тога дана врзмале су се испред и око |
оје је услове Дока тешко пристајала.{S} Јер Дока је била врло незгодна: увек би понешто лупила, |
нина радост ипак краткога века била.{S} Јер сутра на подне, кад је стари Замфир дошао из чаршиј |
кићено новим досеткама и заједањима.{S} Јер са свију страна је обасуше питањима, којима се — по |
тало узрока свађи између оца и сина.{S} Јер Митанче је добио поуздане вести да му је његова фат |
смехну баш ниједном на Нацково шале.{S} Јер Нацко је био радо слушан, што је имао и онако као н |
све није јој ништа помогло код Зоне.{S} Јер, слушајући тетку, Зони је Мане због таквог његовог |
рца”, чим се то тиче богаташке куће.{S} Јер, ево, брате слатки, сасвим проста ствар!{S} Чорбаџи |
гледа као човек који из апсе долази.{S} Јер, на велико изненађење њихово, Манча није дошао ни ч |
ког сандука. — Такав је тамо обичај.{S} Јер чим неко има само мало веће бркове, већ га зову и с |
треба да се поучава туђом несрећом.{S} Јер тих дана баш ухваћена је једна чорбаџиска ћерчица, |
то силно љутило, понос јој вређало.{S} Јер, док је сваки други забленуто, изненађено и с неком |
ало бунило, а онима је мало помогло.{S} Јер Дока је увек умела некако лако и вешто да намирише |
ују код њега црквене утвари и сосуде, — јер он зараду ту упропашћује с <pb n="29" /> мухамеданц |
раво и не долази у Касину ради бакшиша (јер он би по овом бакшишу умро од глади), него долази р |
рве недеље поподне крену тетка Ураније (јер је од тетка-Таске, која је иначе свршавала такве ст |
рај начелства, и познали Поту по гласу (јер Поте се чешће дерао кад га туку у дућану, и отуд му |
ндила горе пред оком највећом иконом из Јерусалима што ју је донео још некад отац Замфиров, кад |
рошћаваш, зашто је пролет дамно минуло, јесен дошла, — <hi>зимске руже</hi> су цвеће!...{S} Нес |
ена: тужна поваздан, суморна и лепа као јесен која настајаше.{S} Као пожутело лишће што се кида |
лује!...{S} Ако ми, рече, не дође саг у јесен у кућу — на пролет ће ми дође там’ под Горицу!... |
и младос’ и лепотија, како ластавице у јесен!...</p> <p>— Еее, ласте се па врћу на пролет, ама |
оље да брзо сврше ствар.{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас.{S} А ваљда је и суђено и пи |
Јевдо, ели ћеш ми <hi>ти</hi> саг овеј јесени да биднеш мајчица, — ели ће ми то на пролет бидн |
горко кајање.{S} Растужило је ово тихо јесење време...{S} Ах, како је могла бити срећна! разми |
чи његових, а седећи усамљена, засипана јесењим лишћем, на доксату, и кидајући митровске, зимње |
неколико дана, и сетио свога чифлука и јесењих радова, који му императивно налажу и захтевају |
ог оне тишине, која је обична већ раних јесењих дана, када нас већина птица селица оставља.{S} |
Зоне кроз ону меку и тиху септембарску јесењу ноћ, а већ пре тога стигао јој је поздрав и вест |
нане... — брани се Мане.</p> <p>— Јеси, јеси, несрећо, познавам ја Ђорђијину крв!...{S} Ђорђијо |
ловачке ми среће, несам.</p> <p>— Јеси, јеси, Мане.{S} Знам те ја тебе убаво...{S} Јеси!...{S} |
и, Мане.{S} Знам те ја тебе убаво...{S} Јеси!...{S} Ти да се ожениш, а она да те куне!{S} Тој д |
...</p> <p>— Ама, несам, нане!</p> <p>— Јеси!{S} За све си сал ти кабает!{S} Ама си инает и инћ |
есам, нане... — брани се Мане.</p> <p>— Јеси, јеси, несрећо, познавам ја Ђорђијину крв!...{S} Ђ |
те... ловачке ми среће, несам.</p> <p>— Јеси, јеси, Мане.{S} Знам те ја тебе убаво...{S} Јеси!. |
, чује страшне оне речи:</p> <quote> <l>Јеси л’ чуо да сам испрошена? </l> </quote> <p>и оне јо |
коме је утврђен списак кандидаткиња, то јест девојака за удају, или још боље, девојака, од који |
даде име <hi>Ратомир</hi>, да буде, то јест, јунак и борац, како му само име казује.{S} Није м |
лошко и фолклористичко интересовање, то јест хоће да наставе онде где је отац наше новије књиже |
један, и то последњи, корак, да се, то јест, сам он састане са Зоном, да је заустави, ослови, |
а што је најлепше, људи снисходљиви, то јест, спуштају се и у масу, јер не полажу много на свој |
ла односно пронесених гласова; како, то јест, да се најзгодније демантују сви ти лажни гласови, |
{S} А мени отпадали нокти на Горици; то јест, није баш мени — али исто ко да је и мени!...{S} П |
, части ми моје и ове ми причести, — то јест, куд ја одох — ово није вино, — него ове ми ракији |
анулаћу девер, да је њега — Манулаћа то јест — Зона бегенисала и да је суђено и писано било.{S} |
p> <p>— Код Манчу ли? — прекиде је Зона јетко, шапатом. — Фукаро!...</p> <p>— Како рече?...{S} |
<p>— Ех! — уздахну Мане болно и додаде јетко, примајући и миришући руже. — Добро си је што си |
ле га!{S} Сал <hi>тол’ко</hi>... — рече јетко и зловољно Ајша.</p> <p>— Мало ли је? — запита је |
трине; а кад се уда, онда опет свекрва, јетрве и заове, тако да никад није сама; а и не би умел |
ало али само обичаја ради — стењао би и јечао почешће. „Ој леле, — стење и мази се чорбаџи-Замф |
уложити сав свој ауторитет и утицај на јогунастог Петракија, и да ће измирити оца са сином — с |
е за њом, те како чезнуо, — само је био јогуница и није никако дао да се то и опази! — Колико с |
(а говорио је обично са пола уста): „А јој, побратиме, пусти ме да умрем!...” па иде даље друг |
о треба да пази на себе и како треба да јој је увек на уму <hi>чија</hi> је и <hi>која</hi> је |
ти Јевди, мајци Маниној, кад је чула да јој нападају сина у једним новинама, и кад због тога Ма |
зна шта мисли, само осећа.{S} Осећа да јој је нешто мило и тужно нешто; осећа да пати, а не зн |
рши: „Па шта каже, Бога ти?” — „Каже да јој се допадаш” — „Славе ти?” — „Здравља ми!” - „Па шта |
ља ми!” - „Па шта каже још?” — „Каже да јој изгледаш горд, и вели:{S} Шта чекаш?{S} Ваљда се јо |
на наваљује на мајку своју и моли је да јој уступе ту малу собицу, ћилер, у коју се улази на вр |
ва, — па се није задовољио само тиме да јој окрене леђа и да на другој страни потражи утехе, не |
ремена ни да дође к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати поздрав.</p> <p>Тога дана је |
мела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се да слобода, исто као ни канаринка кад би је пуст |
главом сама Зона и поче о том истом да јој се јада.{S} Јевда изишла мало из цркве и села у тре |
о овом шаренилу и весељу; гледа, као да јој је дуго време.</p> <p>Цигани засвираше „Потресуљку” |
и само још утолико, уколико је желео да јој се освети.{S} А на освету је једнако мислио од оног |
потражи утехе, него је пре тога хтео да јој спреми нешто, да га добро запамти, — а за то је опе |
постане официр.{S} А дотле се трудио да јој бар падне у очи; зато је и продужио бестрага свој л |
да није сама осетила то, имао би ко да јој то каже.{S} Родбина Замфирова је велика.{S} Пуно не |
наговештавати Ману да би већ требало да јој нађе „одмену”, јер она је, вели, већ остарела.</p> |
дахнула је душом, јер јој се учинило да јој домаћин још ништа не зна.{S} Био је, истина, љут, а |
р то што је враћена није још значило да јој је повраћен и стари добар глас њен. — Сви су тумачи |
ако јој не избијаху из главе.{S} И сада јој је све јасно било.{S} Веровала је да је све тако ка |
ојче почне да гризе доњу усну и терзија јој почне да мери и шије фустане — она је за удају; а д |
слутња се обистинила.{S} Тетка Уранија јој је све испричала.{S} Кад им је, вели, она разговетн |
на поклопцу једне седефли кутије, која јој служи још и као нека мала „шпаркаса”), па се дуго о |
е и она и све тетке и стрине, а и мајка јој Ташана, чији је он најозбиљнији кандидат био, јер ј |
је прошао у лов, отрчала Зони и казала јој све, вратила се оданде и вребала и увребала сада Ма |
лашила, него и вешто питала: постављала јој је тако вешто обична и унакрсна питања, да је ова с |
чар, убојица, ноћник и весељак; причала јој читаве романе Ђорђијине с неком ченгијом Зумрутом, |
Ђорђијом и сином му, Маном. {S}Причала јој је о покојном Ђорђији — како је био кријумчар, убој |
ила него после тога сна.{S} Целога дана јој није избијала из главе слика мадмазељ Д’Ангулем, по |
ка све зна, он јој се исповеди и призна јој искрено да му је Зона посред срца.</p> <p>— Аха! — |
те такву, без курјуци, узне?!” — А Зона јој одговара: „Мори, глај си посла, нане, — <hi>ја</hi> |
не зна још од чега пати.{S} А пријатна јој та самоћа, која је заклања од погледа укућана, који |
ни на њу, па је кришом штипа и љуби, па јој шапће и вели: „Гено, мори, ја се нећу удам!...” (А |
све Зона, наравно, да и чује и види, па јој тешко, и плаче поваздан...</p> <p>Једина мајка Таша |
а; понека се забатрга, <pb n="67" /> па јој излети папуча или налуна чак преко сокака, а лепи П |
ли је?</p> <p>— Туј, та што? — одговара јој зачуђено Ташана.</p> <p>— Здрава ли је, жива ли је? |
га гледа, а израз лица јој такав и уста јој стоје тако, да не знаш или се смеши или ће да запла |
је то и његова давнашња жеља.{S} Обећа јој да ће урадити онако како она жели.</p> <p>И тако је |
шта не зна, само га гледа, а израз лица јој такав и уста јој стоје тако, да не знаш или се смеш |
икну Таска.</p> <p>Уђе Васка и домаћица јој рече да испече четири кафе.{S} Васка одмах усу кафу |
Што искаш, Зоне? — одазва се и притрча јој Васка.</p> <p>— Отиди си до онуја... де... како се |
мислио од онога вечера од растанка, кад јој је припретио осветом.{S} Али како, на који начин ће |
<p>— Лелеее! — узвикну тетка Таска, кад јој рекоше како стоји с њиховом Зоном, којој је она још |
а и лепа, и додаде да није ни чудо, кад јој је татко Грк из Филибе; затим му спомену Тимку Јорд |
— кога је малопре онолико гледала — кад јој приђе и понуди је шаком кокица!...{S} Није знала ко |
ка хамама.</p> <p>А то је било онда кад јој је Јунус-агина ханума једном приметила:</p> <p>— Па |
ла.</p> <p>Зато се силно изненадила кад јој на Крстовдан приђе главом сама Зона и поче о том ис |
ла кад је чула то, и није се љутила кад јој је Мане казао да иде, да се нађе и мало проведе с д |
има гледала и својим ушима чула.{S} Сад јој је јасно било и оно расположење Манино, а сетила се |
— зовну Зона измећарку своју, а ноздрве јој се силно шире на напрћеном носићу њеном.</p> <p>— Ш |
и постаде нешто тешко и досадно.{S} Све јој беше досадно, а најдосаднији јој се учини баш онај |
имске руже да се закитиш! — рече и даде јој ону киту хризантема. — Тој ти је последње од мен’, |
ла од оних који је плаћају — и признаде јој све, ама све од аз до ижице.{S} А Дока је не само з |
чиним...</p> <p>— И при мужа... — упаде јој у реч заједљиво Зона.</p> <p>— Па, ако дадне Господ |
јих, само да се састане с њом.{S} Приђе јој и пољуби је у руку, па је одазва настрану, у башту |
мило му да је гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у сну видео као њеног младожењу, па би сад |
, па тамо нека поседи код сестре — може јој се каква срећа јавити тамо.{S} И тамо има богатих т |
аска, а Мана кудила.{S} Али то све није јој ништа помогло код Зоне.{S} Јер, слушајући тетку, Зо |
ипак кришом пратила очима Манчу, и није јој право било кад је овај не би опазио, или кад би оти |
а мртваца, а речи последње Зонине, које јој је рекла праштајући се и љубећи је у руку: „Стринке |
одговара му Васка, а гледа минђуше које јој је Мане поклонио.</p> <p>— Што работи чорбаџија... |
је сву облио, а крупне црне очи светле јој се од суза, од силне среће данашње...</p> <p>— „Лел |
да му није читала и говорила.{S} И Мане јој рече да је то и његова давнашња жеља.{S} Обећа јој |
а нису, јер чим зину и отворе уста, оне јој само позлеђују ране својим хукањем и кукањем: како |
у да ми посадиш! — А мајка плаче, ударе јој сузе на очи, па је јури папучом из собе у собу и пр |
осветом.{S} Али како, на који начин ће јој се осветити, то још није знао, и зато је сад мислио |
жно промени, изменила се и она.{S} Лице јој дође пуније и уста сада много мања, у пропорцији пр |
егне <pb n="58" /> у своју шаку, а срце јој силно бије у грудима и страх је неки ухвати од Мана |
ха, и запита их шта су се скупиле, рече јој важним и озбиљним гласом стринка Парашкева:</p> <p> |
д капијом у авлији.{S} Само дотле, рече јој, сме ићи; ни на авлиска врата не сме више сама, без |
свом.</p> <p>— Да збориш, Јевдо, — рече јој тетка Дока. — Да му збориш, ем повише да му збориш |
<p>— Дамно те не беше при нас... — рече јој с неке висине Ташана.</p> <p>— Ама, имам си, ете, н |
А сем тога, то му је и дужност, причаше јој Мане, јер су се он и Манулаћ побратимили и зарекли: |
како је било.{S} Плачним гласом причаше јој Зона да је она, истина, крива, јер га је волела и х |
осле Таскине походе изређаше и напунише јој главу, да већ више ни једна јота ваљда не би могла |
и теб’ — ласно за тој!... — говорила би јој и такорећи понављала сваки дан надугачко и нашироко |
га Зона, ошишала се, а на тршавој глави јој мушки шешир неки (па дошла иста позната мадмазељ Д’ |
ајка Јевда, јер Мане није хтео, а други јој није смео казати то.{S} Јевда је чула, истина, да с |
S} Све јој беше досадно, а најдосаднији јој се учини баш онај Манулаћ — кога је малопре онолико |
нео на глас — он и нико други, он, који јој је претио и претњу своју и испунио.{S} Упропастио ј |
ену и њој тако предану душу човека који јој сада опет у машти изиђе пред њене умне очи и мио, д |
у је: је ли јој жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђу кућу туђој мајци, што неће |
разгледају другарице и питају је: је ли јој жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђ |
...{S} Ту би најволела и да ноћива, али јој мајка никако не да то.{S} А Зона се растужи обично |
до века...</p> <p>— Е, доста де! - вели јој озбиљно чорбаџи-Замфир.{S} Дошла си, наводаџисала с |
рам си ја, Таске, твоје зборење! — вели јој Дока, а пребацила ногу преко ноге, па бећарски пушт |
..</p> <p>— Их, какво је брљиво! — вели јој Јевда. — Мори, ништо ти не знајеш!...</p> <p>— Како |
Таска.</p> <p>— Мен’ па за Ману! — вели јој Дока, па се окрете осталима. — Аман, жене, тако ви |
?!...</p> <p>— Па, ете, дете си, — вели јој тихо Таска, ако у теј године нећеш, а ти када ћеш?! |
негдашњи!... — Хе, ’ај’ иди си, — вели јој, — па се поздрави на мајку...{S} Рекни гу: поздрави |
Зоне Чорбаџиско да видиш сал!... — вели јој Дока излазећи. — Ја ћу си разберем кад ће Аџиски у |
те мине и ће ти прође болес’... — вели јој љубећи је у чело и испраћајући је.</p> <p>— Е, — за |
<p>— Теке... тетко, молим те... — вели јој Мане и диже прст, — зборење за тој ич да нема!...{S |
чашире, па се фатило у оро</hi>” — вели јој чорбаџи-Замфир, сав зелен од љутине. — Та и твој Ма |
и измаче се, а Мане је задржава и вели јој:</p> <p>— Код мен’ нећеш да живујеш како наше жене |
рича углавноме порасла у обиму и детаљи јој се умножили, — није нужно ваљада ни спомињати.{S} Ч |
Ете, што па да се ценим?... — одговори јој Калина. — Имам си мајку и брата... {S}Измећарка нећ |
>— Здраво, ти како си, Доке? — прихвати јој Ташана, па се тек погледа с Таском, Калиопом и Уран |
сањарија, заграби шаку стопараца и баци јој на дахире.</p> <p>— Погле га!{S} Сал <hi>тол’ко</hi |
и брзо га опет хвата и чврсто држи, док јој се опет не исклизне рука из његове; гледа како се р |
но, и не оставише је никако на миру док јој га, како им се учинило, не избише из главе.{S} Што |
кад се уверио да тетка Дока све зна, он јој се исповеди и призна јој искрено да му је Зона поср |
је ћутао.{S} А кад мати навали на њ, он јој рече да није то баш тако хитно.</p> <p>— Море, Манч |
Маниној мајци.{S} Све што је сазнао, он јој је савесно и тачно реферисао. {S}Јевда се просто из |
на рука у домазлуку својој мајци.{S} Он јој је чувао од живине тарану и резанце, спремане за зи |
арску јесењу ноћ, а већ пре тога стигао јој је поздрав и вест да се то у њено здравље веселе... |
аџи-Тасе.{S} Био је подаљи рођак, падао јој као неки девер, а она њему као снаја.{S} На њега се |
а и питали га је ли пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, и неколико пута опет батаљивао рад, у |
у страну; почела је да зева...{S} Криво јој... {S}Не треба њој тај Мане; неће и не може њен ник |
а.{S} Плач унесрећеног девојчета звонио јој је једнако у ушима као звоно које оглашава мртваца, |
ди је шаком кокица!...{S} Није знала ко јој је у тај пар црњи — Манулаћ, или она фукара Калина! |
похвалити то место.{S} А најпосле, ако јој се баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајда шт |
би било ни речи у овој приповетци, иако јој је име у наслову, јер Мане би рекао: „други сокак, |
ило.{S} Веровала је да је све тако како јој је несрећна девојка рекла; веровала, као да је сама |
орица и зелена травица!” речи те никако јој не избијаху из главе.{S} И сада јој је све јасно би |
с у бару.{S} Доки се дивно допало, тако јој се допало да га је у знак задовољства треснула руко |
уздана и поносита са своје лепоте, било јој је ужасно криво!{S} Уједе се за усну, јер јој се уч |
кав поглед и одговори погледом.{S} Било јој је то особито задовољство да једним таквим погледом |
ion" /> <p>Кад је свршила школу, а било јој је тада дванаест година, задржали је код куће.{S} А |
е.{S} Силно се приљубило Зони, обгрлило јој колена, плаче, бацака се, грди Манулаћа, бије Сотир |
ранија одмах сутрадан чула — достављено јој је — да се Перса, Манулаћева мајка, јасно и разгове |
оје.{S} И Зона као да подлеже.{S} Силно јој се уврте у главу и силно је усправи и подиже помиса |
де ни три недеље није остала. {S}Ужасно јој тешко, дуго и досадно било, и она се вратила зловољ |
е Дока дознала и одмах схватила и јасно јој било да ствар по Ману стоји врло повољно, и да је п |
<p>А Мане и Калина су комшије!...{S} То јој паде на памет, и она погледа Калину како је срећна |
и невољу и натоварила на врат.{S} Зато јој све потанко исприча и оно што је било, а тако и оно |
бично нежан и послушан.{S} Али баш зато јој није много поверавао никада.{S} Па тако и сада.{S} |
ана и замишљена.{S} Ништа не упамти што јој кажу.</p> <p>Ако је Замфир пошље по чибук и дуванке |
ису одавно били.{S} И Зона ће моћи, јер јој је данас већ много лакше.{S} Ту утврдише тачно и по |
осматрала га је и дахнула је душом, јер јој се учинило да јој домаћин још ништа не зна.{S} Био |
ужасно криво!{S} Уједе се за усну, јер јој се учини да ће Мане још моћи лако помислити да се о |
а!...{S} А њу је то силно љутило, понос јој вређало.{S} Јер, док је сваки други забленуто, изне |
суза, а после је загледају и разгледају јој одело.{S} А она у богатом и шареном венчаном оделу. |
Дока — онако како је Бог дао — подвикну јој и развика се на њу тако, да се ова уплаши горе него |
} То не би никад ни слутила, а ни у сну јој не би дошло тако што!{S} Оно чега се она бојала, од |
ед упаде тетка-Дока међу њих баш кад су јој се најмање надали и најмање је желели.{S} Кад је он |
су је извештавале силне рођаке, које су јој непрестано долазиле и реферисале, и одлазиле, да се |
ево већ петнаест година.{S} Јављале су јој се прилике, добре прилике, али се она не хтеде удав |
је заклања од погледа укућана, који су јој погледи од неко доба ужасно досадни постали.{S} И о |
ту црквену, тамо под османлуке.{S} И ту јој се изјада.{S} Изнесе све шта је и како је било.{S} |
је и <hi>која</hi> је она.{S} И ређаху јој све редом момке с назначењем који су неприлике, а к |
Ама, веле, нова књига, неисечена — јок, јок!{S} Је ли она доспела у антикварницу — она је стара |
неће ме ласно преварите!</p> <p>— Јок, јок, саг је друго!{S} Призортило је...{S} Еве, пратила |
џиске керке, па ниједна да му не рекне: јок! — а он си —- ешек ниједан! ожени сас белосветску и |
} Или увече на концерте да дођу?!...{S} Јок, брате. „Ми ће си у лојзе искочимо!” Па понесу и шт |
.{S} Ама, веле, нова књига, неисечена — јок, јок!{S} Је ли она доспела у антикварницу — она је |
У војску терају сас зор, а у женидбу — јок!</p> <p>— Ели је, зар, у Београд бегенисуваја какву |
неси искачала?</p> <pb n="143" /> <p>— Јок! — одговара Зона уморно и уви се још јаче у своју з |
о, јоште не може да се сетиш?!</p> <p>— Јок...</p> <p>— Ама ће бидне девер!{S} Ама антика девер |
и пут неће ме ласно преварите!</p> <p>— Јок, јок, саг је друго!{S} Призортило је...{S} Еве, пра |
о, — а теб’-те неће давамо!...</p> <p>— Јок!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Несмо прилика...</p> <p>— |
скаш паре, <hi>мираз?!</hi>...</p> <p>— Јок, чорбаџијо, <hi>девојку</hi> си искам!... „Мираз”.. |
и, Зоне, купујеш ту алвицу?...</p> <p>— Јок! — обрецује се Зона.</p> <p>— Е, што гу треба алва, |
лим и зборим!... — вели Таска.</p> <p>— Јок, тето, — одговара тихо Зона, па зарони још јаче сво |
. нећеш да ми будеш измећарка?</p> <p>— Јок! — рече поносито Калина. — Несам за вашу кућу...</p |
кој ги рече за оро?{S} Ти ли?</p> <p>— Јок ја!...{S} Казаше ги ники из ма’алу.{S} Та сви скочи |
д кроз шише?...{S} Тој ли?</p> <p>— Ама јок!{S} За прошење ич не беше разговор.{S} Како да гу п |
ење, ете, спремају бошчалуке, а девојке јок!...{S} Каква је ово вера, викам? {S}Ела овамке, да |
убаво унуче... шебека ћеш имаш, а унуче јок! — рече и љутито залупи врата за собом и остави их |
тепам и карам заради нашега Манчу, а ви јок!!...</p> <p>— Ја-гу, што си збори! — кара је Парашк |
лемо за удавање и венчавање, а за друго јок, зашто ће татко да ме утепа“.</p> <p>Одмах после то |
час у Зону, па се смеши усиљено и виче „јок!...” а после постаје озбиљније, па тек силно затреп |
ра је!” Ленче Кубеџиско, Зоне Ставрино, Јоне Мамино и Гену Кривокапску све их спомену, о свакој |
ко и Генче Кривокапско, Зоне Ставрино и Јоне Мамино, па играју и певају ону, омиљену Зонину игр |
ско, Доне Чешменџиско и Зоне Ставрино и Јоне Мамино.{S} Све су то и лепе и поштене девојке и ра |
флуке и винограде, а господин начелник, јопета, није с раскида за какав добар крканлук, па још |
е, ама што си понесе, зборе си, јоште и јорган и јаст’ци, и колевку, рече, и све што треба ете- |
на колима (у коме беху душек, јастуци и јорган) крај ње.{S} У колима још колевка, коританце и д |
а што је — па лудо!...{S} Ти миришеш на јоргански памук, — зар ти ће па да си за ћепенак, еснаф |
знаје!{S} Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан и једнако се шета уздуж и попреко по соби, погле |
еч, магаре Јорданско?! — кликну блажени Јордан. <pb n="86" /> — Како га каза <hi>онуј реч</hi>, |
! — заценио се од силна смеха задовољни Јордан... — <hi>Оскудација.</hi> Па бре, дете, ја сол т |
Кад гу научило, бре?! — чуди се једнако Јордан речи коју је доиста сад први пут чуо (иако се св |
} Овој ће магаре, — наставља одушевљено Јордан — кад буде голем, с чаршију — ем београдску — да |
/p> <p>Кад чу реч „оскудација”, чорбаџи-Јордан се само лупи шаком по колену од силна чуда, па с |
ахалама многи задуго мислили да чорбаџи-Јордан има ћерку. {S}Као оно што се прича за ону стару |
био син чесних и богобојазних родитеља, Јордана и Персиде, и никада ваљда ни у Старом ни у Ново |
је једна?! — прихвати тетка Рушка. — У Јордана Калтагџије дом што си процафте девојченце, ете, |
о Грк из Филибе; затим му спомену Тимку Јордана Калтагџије, похвали је како је здрава — „како м |
си берем не поведеш сас теб’ и чорбаџи-Јордана, те га не доведеш помеђу нас у хамам?... — Отад |
етније наговестила зашто је дошла, они, Јорданови, су се учтиво извињавали: да им дете није још |
чује се како се нешто разговара с хаџи-Јордановим мачком, који се полако шеће по ћерамидама ви |
ке, па и ово сад са Зоном, заврши Перса Јордановица, може да испадне по оном народном: „Злату ћ |
tion" /> <p>Јасно је као дан било да је Јордановица циљала на Ману, да је другим речима хтела р |
нешто да значи, и није тек онако што је Јордановица необично стала хвалити Ману Кујунџију, баш |
наводаџија си за онога зевзека чорбаџи-Јордановог, оног Манулаћа... за њег’ ти мило...</p> <p> |
д га извади па <hi>тај</hi> реч, магаре Јорданско?! — кликну блажени Јордан. <pb n="86" /> — Ка |
апунише јој главу, да већ више ни једна јота ваљда не би могла стати.{S} Посматрала га је и дах |
е га помаже, али отац, стари Петракија, још никако да се одљути: никако неће ни да чује за њега |
Манина, била је још лепа и држећа жена, још испод четрдесет година.{S} Остала је рано удовица.{ |
ким штиклама, а у свакој штикли био је, још кад се ципела градила, вешто намештен по један прап |
„и курјаци сити и овце на броју“, или, још боље, по оној: „ни лук јео, ни на лук мирисао“; а т |
ја је важила у тој кући као лекар, или, још боље, као нека „Златна домаћа књига”, јер кад она н |
то више нигда не понови”...</p> <p>Или, још боље, узми ово на прилику: живе невенчано господа, |
ка авлији, и ове поново, онако стојећи, још једаред изређаше имена девојака које треба Јевда да |
ег заната нема!...</p> <p>У лето зором, још за росе, одлазио би тамо, попио кафу, коју би сам т |
слушао га Мане, који је, као скамењен, још једнако стојао на истом месту, утучен и несрећан ка |
, не зна о коме певају.</p> <p>И данас, још овако стар, воли хаџи-Замфир да задене по коју стар |
био викач.{S} Нацко је био галантерист, још му у шупи стоји фирма „Галантериска радња код Без к |
кад уђоше и замандалише високу капију, још се из чорбаџиске авлије чуо кикот и смех, и слушао |
ужило ипак, иако је Ајша тужна била.{S} Још се певало, свирало и бесно и страсно чочешки играло |
да кажете отскора — одвајкада је то.{S} Још његови ђачки школски задаци силно су се одвајали од |
, можда од издавања усмених наредаба, а још више од силних (како се они лепо изражавају) „кркан |
Зониног, за које и стари Замфир зна, а још више због Зонине наклоности према Ману, о чему Замф |
је игру јако волела Зона и због игре, а још више због песме, која је њој много казивала и сетом |
лаћа, а куди Мана.{S} Куди му сталеж, а још више владање и поведење његово.{S} Почела је чак од |
није имао времена ни да дође к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати поздрав.</p> <p>Т |
природно је да је желео и да је види, а још природније да ју је чак издалека опазило оштро око |
је Зона све то морала чути и видети, а још му страшнија беше помисао: шта је све морала претрп |
есму чуо, ни од кога је песму научио, а још мање је смео да се љути, јер је та песма и сувише д |
самога тога што се то доиста десило, а још више због тога што се то, нађавола, десило у присус |
дно већ само то што је банула у кућу, а још чудније што је на тај начин затворила врата, јер је |
нако суче своје танке црне брчиће.{S} А још кад видеше да се Мане и не осврће чак ни на полицис |
х! — викну калфа Коте и диже руку да га још једаред удари, али га остави, кад уплашени Поте уву |
ирис од жута дафинова цвета и шакама га још више граби и притерује своме носу. {S}Мирис га тај |
ија да онако уради са сином, а и сад га још једнако храбри и саветује да што дуже истраје у сво |
аложенији и, као искуснији, држао је да још није све пропало.{S} А надао се успеху, јер је спре |
о је да није време још.{S} Осећао је да још није прилика за њу, док не постане официр.{S} А дот |
, ешеку ниједан?... — навађа га отац да још једном каже...{S} А, што је саг за паре?{S} А... ка |
о неколико дана ради домазлука, а можда још — како је беспослена чаршија говорила — и ради неке |
соду с вином, и да му је та композиција још понајбоља!...</p> <p>Иако је пакосно и заједљиво то |
} С њим је био задовољан и отац и мајка још од најранијег детињства његовог.{S} Отимали су се и |
— А, такој ли је? — викну му тетка-Дока још с врата улазећи у дућан.</p> <p>— Што је? — пита је |
за шипарицу, а и она је њега познавала још из тих раних својих година.{S} Као дериште била је |
ник!” ’хоће да га узне за ортака, — ама још неје у теј године!... <pb n="51" /> А својега сина |
па стадоше.{S} Из мрака приђоше колима још две прилике и разговараху нешто тихо с Маном, који |
јастуци и јорган) крај ње.{S} У колима још колевка, коританце и дубак...</p> <p>— Лелеее!{S} Ц |
мене!“</hi> </p> <p>Јевда је била жена још млада и лепа, али старога кова, „старовремска”, как |
и тужно нешто; осећа да пати, а не зна још од чега пати.{S} А пријатна јој та самоћа, која је |
вету, али зашто баш најнесрећнија — она још не зна!...{S} У тој се собици најрадије бави; ту се |
ако стоји с њиховом Зоном, којој је она још једнако редовно доносила, кад год би им дошла, баде |
гајтане мој!“</p> <pb n="57" /> <p>Зона још није играла у ору нити се љуљала на нишаљци — она ј |
а и Американаца (северних, наравно), па још никако неће да увиди и да призна да је ипак јавност |
е с раскида за какав добар крканлук, па још кад је и муфталук, — па се то некако сложи, ујдуриш |
квим паметним и чуварним дететом.{S} Па још када им он, онако задуван, стане да грди „Титинку” |
е Зонине — природна и логична последица још и карактера његовог, и ашиклиске, тако да кажем, та |
лави да му дође у кућу.{S} Зато Митанча још једнако натеже и тавори с оном малом платом и, да г |
ш више уплашио и решио се да сам покуша још један, и то последњи, корак, да се, то јест, сам он |
сина Замфира, који се данас стога зове још и хаџи-Замфир.</p> <p>Али хаџи-Замфир имао је још ј |
лику.{S} И када бану, и незвана, и дође још једна, четврта тетка, нека тетка Дока, с рукама пре |
} А кад Мане дође према њој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна шта да ради, ни како да ст |
аве ти?” — „Здравља ми!” - „Па шта каже још?” — „Каже да јој изгледаш горд, и вели:{S} Шта чека |
оже њен никад бити, али не трпи да може још која — код ње ту, живе! — привући погледе ичије, а |
ва ли је? — пита тетка Таска, а не може још никако да се издува.</p> <p>— Етее, — отеже Ташана, |
а већ сад.{S} Зато и није чуо кад га је још једном запитао калфа Коте где је чуо ту песму.</p> |
116" /> казати.{S} А сачувај Боже да је још ко ту био! {S}Пуцала би му сутрадан брука по целом |
веном Мору; али тек кад вам кажем да је још само паша имао такав „пајтон”, и нико више у месту, |
мајком. — Јевда, мајка Манина, била је још лепа и држећа жена, још испод четрдесет година.{S} |
су као момак и играч.{S} И мала Зона је још тад приметила да највише махалских девојака гледају |
ео ништа да одговора ни одмах, а кад је још разабрао да г. Ратомир хоће да га метне у новине, о |
ула је неке давнашње случајеве, које је још као дете слушала, где се чорбаџиски син оженио пуда |
дошла, бадема и рокчића, сматрајући је још за дете. — Лелеее!{S} Што се напраји оди наш варош |
безнадежно уздисао.{S} Почео је док је још девојка била, и још није престао уздисати, али о ти |
-Замфир.</p> <p>Али хаџи-Замфир имао је још једно богатство — имао је нешто што се не може лако |
имаше лојзе у Ћурлине...</p> <p>Тако је још неке зауставио и питао за берићет, па у том стиже и |
о је отресит и пажљив на одело, а то је још више и притврдио служећи у војсци, и то, као варошк |
има нову освајачку глад само оно што је још непобеђено и неосвојено, што охола чела пркоси, — т |
во две године — тако вешт, као да му је још дед био викач.{S} Нацко је био галантерист, још му |
гу, ете, туре и у новине!” Остало му је још само да смисли о појединостима како ће да изведе св |
, и све те и такве ствари.</p> <p>Ту је још Зона чула за Манчу да је најлепши момак, и видела д |
о сан био, и што тако, хвала Богу, није још и ту срамоту доживео да му се сав свет смеје!...</p |
је враћена; јер то што је враћена није још значило да јој је повраћен и стари добар глас њен. |
у се учтиво извињавали: да им дете није још за женидбу, да није отслужило војску, да ће га можд |
имао ништа.{S} Налазио је да није време још.{S} Осећао је да још није прилика за њу, док не пос |
е заслужила да тако прође, и да је Мане још кривљи, јер је он изнео на глас — он и нико други, |
се за усну, јер јој се учини да ће Мане још моћи лако помислити да се она за њим окренула и њег |
а сам испрошена? </l> </quote> <p>и оне још страшније речи:</p> <quote> <l>Је л’ ти жао што се |
и био; и сам дед Манчин причао је да се још дететом играо под њим, и то под толиким истим! — Ав |
Замфира и неку лепу Цвету, па и сада се још пева песма:</p> <quote> <l>Господар ми седи на санд |
горд, и вели:{S} Шта чекаш?{S} Ваљда се још није та срећна, та твоја будућа, родила?{S} Или, ве |
замало песма, а игра траје и развија се још лепше и још бујније; чујеш како звецкају ђердани и |
И Зона пође зловољно кући.{S} Осврте се још једном, и виде како Мане и Калина пођоше и упутише |
</p> <p>Васка је разумела.{S} Измаче се још мало и стаде стражарити и пазити.</p> <p>— Зоне! — |
>— Јок! — одговара Зона уморно и уви се још јаче у своју зелену свилену бундицу, седе и наслони |
b n="94" /> <p>А Мани мило.{S} Брани се још неко време, пориче, спомиње разлику између кућа, ал |
</hi> </p> <p>Целога тога дана — док се још код хаџи-Замфирових није ни слутило шта се све тамо |
ије, силног негда чорбаџије.{S} Дуго се још причало каква је сила био чорбаџи-Замфир; такве сил |
у Замфир.</p> <pb n="177" /> <p>Дуго се још разговараху о момцима и чирацима и о пазару, кад уђ |
се, дакле, сада сетио Мане, а сетио се још и тога да Митанча ужасно мрзи чорбаџи-Замфира, јер |
тога неће бити баш ништа!{S} Дуго су се још живо разговарали, кад уједаред упаде тетка-Дока међ |
Певали је и шегрти и тамбураши! — Ту се још мање скрасила него у П*.{S} Овде ни три недеље није |
окретао, могла се, вала, поносити, и те још како, кад се за њом осврне Мане кујунџија!{S} Јер и |
чно и одлучно тетка Таска, па се окрете још више од тетка Доке.</p> <p>— Мори, разбирам си ја, |
ија, па мука!...</p> <p>Зато нађу да ће још најбоље бити ако пошљу на месец дана Зону у госте к |
ку — шта је чула и доживела, — и шта ће још све чути и доживети!”...{S} Многи приметише како им |
х, цивилизованих народа!{S} Много ли ће још воде Нишавом протећи докле наш свет не осети благот |
еће Зону за сина што из њихове породице још досада, хвала Богу, нико није „скочидевојку” узео, |
освета буде извршена.</p> <p>А Митанче још једнако живи одвојен од родитељске куће.{S} Мајка м |
а ни од једне из већа.</p> <p>Споменуше још неколико њих.{S} Споменуше Дику Грнчарску, Ленче Ку |
нђушу у уво (Манулаћ је био првенац), и још сврх тога да ће му целога свога века куповати за ње |
, размишљаше Мане, била би она таква, и још гора, и на јави.{S} Зато је тога целога дана у неде |
{S} Почео је док је још девојка била, и још није престао уздисати, али о тим уздисајима наравно |
Калина!...{S} Силно угризе доњу усну, и још силније стезаше за руку Гену, другарицу своју, на к |
ње стигла, па је било као и у П*.{S} И још горе од онога.{S} Тамо су је тек калфе почеле певат |
је висио тесак, са шиљастим ципелама и још шиљастијом шишком испод накривљене француске качкет |
зну нос и предаде мајци скоро снесена и још врућа јаја. — Што да се арчи мал?!...{S} Паре су то |
, добијала је чучук-Ајша лепа бакшиша и још лепших речи и погледа од Мане и свега друштва Манин |
ма, сачувао је стару своју веселу ћуд и још је увек готов на сваку, па и најдрскију лудорију и |
верује; боји се лакомислености његове и још никако неће да зна за њега, па зато на сва наваљива |
, а игра траје и развија се још лепше и још бујније; чујеш како звецкају ђердани и дукати, и тр |
и и размишља о страшној синоћној јави и још страшнијем сну ноћашњем, и о Зони, која сада мирно |
бакшиш свирачима?...{S} Онај Манулаћ би још и могао повести коло, али пас — баш никако!... „Лел |
цу једне седефли кутије, која јој служи још и као нека мала „шпаркаса”), па се дуго огледа у ње |
преко обичаја, као никад досад — стоји још једнако затворен, иако је већ мало подоцне, јер је |
ики триумфи! — и на Зону Замфирову, али још није предузимао ништа.{S} Налазио је да није време |
заплаче...{S} И доклегод оро траје, или још боље, доклегод Мане не пође кући, и она стоји ту др |
даткиња, то јест девојака за удају, или још боље, девојака, од којих једну треба себи за сапутн |
вала Уранију и Калиопу, решена да учини још једаред, последњи пут, кораке у обе куће — у Манину |
, тето, — одговара тихо Зона, па зарони још јаче своју лепу, бледу главу у шаке и затресе је бо |
ре реч! — вели Ајша стојећи и очекујући још, као и досад што је уз бакшиш добијала. — Што ми је |
, јер му срце силно лупа, па се повлачи још дубље, јер се боји да га срце не изда — да свет не |
се да поправи целу ствар, — тада се тек још више уплашио и решио се да сам покуша још један, и |
>— Хе, снебива се Мане, а утањио гласом још више. — Има си човек кеиф и на ништо што је полоше. |
ушом, јер јој се учинило да јој домаћин још ништа не зна.{S} Био је, истина, љут, али он је оби |
испод стрехе, кандило догоревало, а он још седи и размишља о страшној синоћној јави и још стра |
до невероватне лакоће, тако да је могао још онако у лету, у скоку, скрстити ноге и одмах се и п |
код великих газда, да не би припомогао још већем пропадању малих газда и постајању латифундија |
итања увидети.</p> <p>Мане је Зону знао још као дериште, као „чупе” или „чупенце” — како би они |
о су се утиснуле у душу Манину.{S} Дуго још врзле му се по памети слике те, и није му никако ја |
те, и није му никако јасно било и дуго још лупао је главу о том: да ли је он оно био што је у |
ишао своје винограде, свраћао и поседео још у некима, а кад сунце већ на смирају свом беше, вра |
ом иконом из Јерусалима што ју је донео још некад отац Замфиров, кад био на хаџилуку, куд је по |
у и саме удаваче <hi>„чича”</hi>, а ако још пусти и браду, њега сви зову <hi>„попе”</hi> или <h |
, размишљајући и хесапећи у себи колико још има да прође док га закалфе; а чим постане калфа, и |
понегде и тумачило.{S} Али тиме је само још већа забуна начињена и унета у јавно мнење, које се |
тву: да ће их све обријати, ако се само још једном запева таково „Иже херувими!...” После тога |
и, боље рећи, мислио је на њу, али само још утолико, уколико је желео да јој се освети.{S} А на |
ио је у себи:{S} Боже мој, много ли смо још иза срећних, цивилизованих народа!{S} Много ли ће ј |
да ово, а ово је за њу било нешто скоро још горе!{S} Знала је она поноситост те старе чорбаџиск |
о, на који начин ће јој се осветити, то још није знао, и зато је сад мислио само о начину освет |
је, као и увек, незвана.{S} Била је то још лепа и једра жена, мало чудних манира.{S} Често се |
то, па као свака ванредно лепа, а уз то још и богата, била је размажена, пуста, немилосрдна, го |
е то само сан био.{S} Но, само би му то још требало да су оне биле синоћ ту!...{S} Пуцала би му |
одатле писали да је не доводе сад, бар још за неко време, док се ућути с неком проклетом песмо |
а година од оног кобног вечера, а ствар још једнако стоји да не може бити горе.{S} Мање се, ист |
ако иде без капе, чупав и гологлав, јер још никако не може да се сети где је изгубио капу.{S} А |
ка Дока у Маниној кући.{S} Дубоко у ноћ још се таласало коло и игре, а „Јелке тамничарке” играл |
атају <pb n="122" /> радосно и предлажу још: „Па да га напудимо, да јури, ете, у чашире кроз со |
, те осме светске силе!...{S} Остаде му још Мане.{S} Он је човек млађи, светски, сувремен, иако |
је протурао тај глас.{S} А затим зовну још Зону, да се опрости и с њом.</p> <p>— Па иди си у к |
је преко целе године.{S} Пред кућом су још и два стара, граната и лисната шам-дуда, неколико д |
ово весеље.{S} Свега две ствари у свету још воли: девојке и ливене ексере; и увек му пуна шака |
ава био син чувенога Ђорђија и братанац још чувеније Доке, био крв њихова, — па се није задовољ |
— крај оних природних лепота — теферич још пријатнијим.</p> <p>А Мане је волео да теферичи.{S} |
или други питају мало потсмешљиво: „А, јоште ли га нема.?... <pb n="138" /> Јоште си зар спију |
и банкерче... у наш варош нема га, ете, јоште један потакав!...{S} Пратија сам човека да га пит |
ђене-ђене, ама што си понесе, зборе си, јоште и јорган и јаст’ци, и колевку, рече, и све што тр |
.</p> <p>— Де, несам кумита!...{S} Што, јоште ли ме зар не познајеш? — смеје се женица. — Ја са |
аже да се не може сетити.</p> <p>— Што, јоште не може да се сетиш?!</p> <p>— Јок...</p> <p>— Ам |
А, јоште ли га нема.?... <pb n="138" /> Јоште си зар спију?” веле иронично и одлазе, а то су би |
аг да му врзујете та и <hi>тенџеру</hi> јоште, да понесе?!...” А Манулаћ све скаче од радости и |
киту белих хризантема. <pb n="186" /> — Јоште те је поздравила да гу прошћаваш, зашто је пролет |
век — а ја сам си жена убавачко стара — јоште не видо’...{S} Фрузина гу, ете, име...</p> <p>— М |
едељу, рече ми један, — а беше код мен’ јоште у турцко време калфа, — ништо лошо за Митку; рече |
у град; море, до Солун и Филибе нема га јоште по-такав!{S} А ти — их што си брљива!{S} Младо, л |
S} Несам јоште свршила работу...{S} Има јоште коџа ми ти много да ти рекнем...{S} Поздравила ти |
"112" /> <p>За Васку неје реч...{S} Има јоште за удавање из туј кућу...{S} Зоне, море, — рече д |
и има траву стискавац...</p> <p>— А саг јоште има, побратиме, да нађемо једнога кочијаша.{S} Ам |
пут сас Цигани у губертл’к...{S} И саг јоште је жив! — Причаше ми неки наши трговци, што одише |
за тој бригу да немаш.{S} Ја већ и саг јоште видим што ме почитују...{S} Ете, избери си једну |
е...{S} Како замбак т’нка!{S} Да остаде јоште турцко, ћаше, две ми очи, заради њума зулум да се |
.</p> <p>— Еј, Доке, Доке, ти си остаде јоште па она!</p> <p>— Што ће си чиним?{S} К’смет! — ве |
Зоне и рекла да ти рекнем:{S} Ако ти је јоште криво на њојни стареји, — ласно за тој... {S}Има |
ину неће па да искоче нови девојчики, и јоште може поубави и покротки девојчики да бидну оди ов |
. „Ако данас неје, ће бидне јутре.{S} И јоште гори резилак ће дочекате!{S} Саг се берем збори д |
куче ниједно, — грми стари Замфир, — и јоште ме нико ни у турцко ни саг у српско време такој н |
не; ама скоре ће чујете и ће се збори и јоште полоше!{S} Ће да да Господ”, рече, „па <pb n="147 |
ол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило за нашега Манчу, откад се, ете, врн |
отка жена, убава домакица беше!{S} Е ли јоште онаква добра ткаља, како у оној време што беше?.. |
теб’, — поцелуј га и ти саг!{S} Рече ми јоште да ти рекнем: да прочетиш из њег’... „Како је, ре |
она и измаче корак-два.</p> <p>— Остани јоште малко! — рече и приђе један корак.</p> <p>— Е, шт |
ти ме! — отима се Зона.</p> <p>— Остани јоште малко! — зауставља је Мане. — Вардај, Васке!...{S |
море, како се кучиште научило да збори јоште у чкољу!” — Ти што му напраји? запита га па ја. — |
7" /> си, жена, како камик!{S} Прође си јоште једна недеља, а ја веће не мога’ да си ћутим, већ |
б’</hi> неће да ваља!... {S}Зашто ти си јоште аџамија, прајиш си кеф с уста, а други слуша, па |
ветак, па недеља, погледам ја — а он си јоште иде у поцепане путине!{S} Чорбаџи-Петракија син, |
— грмну хаџи-Замфир одлучно Зони. — Сал јоште једанпут да чујем нику лошотију за теб’, — из кућ |
де кућа и лојзе и њиве... а ја си и сам јоште купи и спечали.{S} Знајем си; занајат, еснаф чове |
...{S} Слушај што ти зборим...{S} Несам јоште свршила работу...{S} Има јоште коџа ми ти много д |
ече ми Зоне, — и питуј га: е ли је било јоште у свет да је девојка на момка <hi>овој</hi> прати |
е, и питујем: што је овој?!{S} И казују јоште и то: како гу на кочије одвезоше у Докине; там <p |
желео и да је види, а још природније да ју је чак издалека опазило оштро око његово, а знао је |
о и оно што треба да буде, и наравно да ју је одмах придобио за ствар, јер Дока је на такве ств |
же зашто их је звала. {S}Исприча им шта ју је нагнало да убрза ствар; исприча им о новинама и о |
те, леле, видо’, Зоне...” </p> <p>Сваки ју је знао и певушио, и жењени и нежењени, и млади чапк |
д књиге VIII, 2 до књиге X, 5), а потом ју је допунио и прерадио за издање Српске књижевне задр |
.{S} Та је песма из народа; и богзна ко ју је спевао, и на коју је Зону мислио тај први кад је |
издалека му падале у очи.{S} Али, иако ју је увек видео, није је увек и погледао. {S}Кад прође |
достојанствена.{S} Син њен, Мане, јако ју је поштовао и био према њој необично нежан и послуша |
оком највећом иконом из Јерусалима што ју је донео још некад отац Замфиров, кад био на хаџилук |
hi>дугменџије</hi>, а ти си златар, <hi>јувелир</hi> један, може да се викаш! — ласка му Замфир |
уди. {S}Доле свилена сукња и шалваре од јума-басме.{S} Све то разгледају другарице и питају је: |
име <hi>Ратомир</hi>, да буде, то јест, јунак и борац, како му само име казује.{S} Није му се д |
" /> напослетку изишао чак и као главни јунак, то је била — поред већ познате карактерне црте З |
во име као наслов, — ипак некако главни јунак ове приповетке.</hi> </p> <p>А ако се Зона поноси |
м је амбисом врло лако могао бити и наш јунак Мане кујунџија.</hi> </p> <p>По решењу фамилијарн |
и-Замфира чорбаџије, а тко исто и слика јунакиње ове приповетке.</hi> </p> <p>У кујунџиници Ман |
е, вероватно, наставила са другом неком јунакињом приповетке.{S} Али се Мане није тек онако зва |
теље врло поучителан — роман, у коме су јунаци, млади Митанче Петракијев и нека Швабица Хермина |
ј не би могао повести за собом ни једну јуницу на улару, акамоли најлепшу девојку, као што је З |
о и дубоко погледа својим великим и као јунска поноћ црним и топлим очима!...</p> <p>И другу иг |
ма.</p> <p>А то је било онда кад јој је Јунус-агина ханума једном приметила:</p> <p>— Па ти, чо |
вор, млађе на ашиковање, а дечурлију на јурење; када оживи испод дрвећа од оних силних љуљашки, |
и предлажу још: „Па да га напудимо, да јури, ете, у чашире кроз сокаци и по друге ма’але?!...” |
јка плаче, ударе јој сузе на очи, па је јури папучом из собе у собу и преко басамака, а Зона се |
лете, али не могаде стићи Доку, која је јурила као ветар.{S} Јевда се врати у кућу с тешком слу |
ме птичица и надисао свежег и мирисавог јутарњег ваздуха, умио би се јутарњом росом, па би се о |
мирисавог јутарњег ваздуха, умио би се јутарњом росом, па би се одатле, окрепљен и весео, враћ |
!” рече Дока. „Ако данас неје, ће бидне јутре.{S} И јоште гори резилак ће дочекате!{S} Саг се б |
и поспиј малко, а ја ће ти веће пратим јутре „записи” оди дервиши из Лесковачку текију — они п |
и један дан одија сас њи по чаршију, а јутредан неће да ги обуче...{S} Ја си мислим: зар ће ги |
ик пролазе чорбаџи-Замфирови у цркву на јутрење и на краће молитве.{S} У авлији неколико кошева |
учица!...{S} За теб’ ћу сал да радим од јутро до мрак — што ми треба пазар и муштерије!...</p> |
је дућан алваџије Амета. {S}Ту би свако јутро, кад је ишла у школу, застала Зона и куповала би |
вине!... — тим речима је поздрави једно јутро комшика њена Таска.</p> <p>— Туго-о-о! — викну Је |
о и пропала.</hi> </p> <p>Освануло лепо јутро.{S} Почињу оживљавати и чаршија и махале.{S} Крећ |
гло и веровати, јер Мане је доста често јутром био предмет разговора са својих ноћних подвига.< |
ма се распричају надугачко и нашироко: „Јуче су се споречкала двојица, и после краће амалске и |
ла да види ефекат који је произвела она јучерашња шетња кроз онолики свет и улице, и зато је и |
тра лепо не можете више да познате оног јучерашњег сређеног, мирног и задовољног човека!{S} Тек |
човек?” — „Па, онај, де... у сукњи; из јучерашњег друштва!” А он се сећа, смеши се и каже да г |
{S} Чуја сам — а убаво разбра’, — рече, јучерке на ноћ, куде неке белосветске фрајлице, рече, п |
боје, једне тражиле на зајам мало соли, к’не и томе подобне ствари.{S} Али Зоне нигде не беше, |
о Мане — ете... искам... ако је, демек, к’смет... из вашу кућу...</p> <p>— Хе-хе! — осмехну се |
те па она!</p> <p>— Што ће си чиним?{S} К’смет! — вели Дока.</p> <p>— Дамно те не беше при нас. |
о, да Мане није имао времена ни да дође к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати поздрав |
{S} Е што гу не дадосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу дадосте <hi>сас алал</hi>, не би било |
за мустаћи? зборим гу па ја.{S} Ако је к’смет, па побоље за Манулаћа него за Ману; пара пару в |
то се кренуо Мани у дућан.{S} Кренуо се к самом извору, такорећи, позорници догађаја, да својим |
што се он у игрању више и ближе примиче к њој, све мање и ређе вади кокице; не једе их, него их |
и дома, сербез си живују,</l> <l>Сербез к ноћи лежу, спију, урањују,</l> <l>Теке у собу ми чест |
о Зона.</p> <p>— Па, ако дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’...</p> <p>— Код Манчу ли? |
збори, када ништо неје било, а оно дођи к ноћи и украдни гу... ће те чека, па, вика, ако се зов |
о увек избегавали — нити су је позивали к себи у кућу, нити су је водили, кад су куда ишли.{S} |
паше.{S} Јаве га, а паша га одмах пусти к себи.{S} Чорбаџи-Замфир уђе, поклони се паши, паша му |
!{S} Сутра ће, рече, од Замфирових доћи к њој Калиопа, па нека њих две удесе тако да испадне св |
рим у памет: „Ех, црна Доке, пусти твој к’смет!...{S} Што несам бећар, та да гу ели узнем ели о |
ишњи...</p> <p>— Ама, ја веће видо’ мој к’смет и срећу сас теб’!... вели му мати љутито. — Мане |
ој ти је, Јевдо, што каза, отоичке, наш к’смет!...</p> <p>— Ама, бата-Таско, неје ми мен’ мука |
— уздахну Таско — тој си је, Јевдо, наш к’смет...{S} Кад бесмо деца, ники нас, ни татко ни мајк |
и тој треба, викам, да је ники угурсузл’к!...{S} И ја се веће заинати да видим што је, мајка му |
Лелее!{S} Што се напраји џумбус и резил’к!</p> <p>Толика ларма пробудила је, наравно, и старога |
дође...</p> <p>— Што напраји?!{S} Ешекл’к напраји.{S} Изгуби си р’з и трговачки чес’!...{S} Чор |
си пијнеш!...{S} Бећарл’к џиби султанл’к олмаз”, рече, и толко!{S} Не ’теде више, куче, ни да |
иш! — дражи га тетка-Таска. — У сургунл’к!...{S} Нек’ знаје и запанти, куче, што је чорбаџинска |
енце ракијке да си пијнеш!...{S} Бећарл’к џиби султанл’к олмаз”, рече, и толко!{S} Не ’теде виш |
ну, па си фати пут сас Цигани у губертл’к...{S} И саг јоште је жив! — Причаше ми неки наши трго |
боре му наши. — „Што ће прајим!” рече. „К’смет!{S} Веру си, рече, несам баталија, — ама стадо’ |
ле тетке, ујне и стрине, које се десиле ка окупу...</p> <p>И одмах навалише на Зону све сложно, |
а, Дена им већ окренула налуне и папуче ка авлији, и ове поново, онако стојећи, још једаред изр |
уруз с табле на сто, па полете с таблом ка касиру тако силно, да је са столицом заједно оборио |
да збере и скута све тој!!{S} Два санд’ка пуна, бре брате, ете, да прошћаваш, све курвинске ст |
, рече, ја сам кабает, много сам, рече, кабает!{S} Ете веће две године и повише!...{S} Ама се в |
ане!</p> <p>— Јеси!{S} За све си сал ти кабает!{S} Ама си инает и инћар, како и татко ти што бе |
збориш тако.{S} А, истин’, рече, ја сам кабает, много сам, рече, кабает!{S} Ете веће две године |
жећи у војсци, и то, као варошки син, у кавалерији. <pb n="22" /> Носио се лепо и радним даном, |
о као ни канаринка кад би је пустили из кавеза.{S} Једино кроз капиџик у комшиску авлију или пр |
е лакше било.{S} Сваку неправду учињену кавурима, он је лако, од шале, залечио, само кад се кре |
ихо, да Турци не чују, — песме о младом кавуру и о Зејни некој!{S} Тада га обузима слатка сета, |
нога...{S} Е што гу не дадосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу дадосте <hi>сас алал</hi>, не б |
за сезоне такозваних „кромпир-балова”, кад настане обавештавање, или, простије речено, кад се |
Ете, како може да си стане „побегуља”, кад си је, ете, дом; дома си седи дете; три дни неје ис |
се Зона.</p> <p>— Е, што гу треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!...</p> |
шчу, за теб’ га тргала!{S} Пољубила га, кад ми предаде за теб’, — поцелуј га и ти саг!{S} Рече |
ју и раскомоти се, па седе, и тек сада, кад се удобно намести, а она зајаука, ама онако женски, |
н си па ћути.{S} А домакица ми Персида, кад виде што ће искочи једно тепање, рече: „Неће си, ви |
мало с друштвом.{S} А то је било онда, кад би, на задовољство и своје и муштерије, свршио какв |
— брани се Дока. — Што да неје прилика, кад смо, ете, једна вера...</p> <p>Стари Замфир је умир |
ако мислио од онога вечера од растанка, кад јој је припретио осветом.{S} Али како, на који начи |
/p> <p>— Лелеее! — узвикну тетка Таска, кад јој рекоше како стоји с њиховом Зоном, којој је она |
скути, па брго кроз чаршију како кучка, кад гу полију с воду...{S} Ама <hi>она</hi> си неће да |
ој је она још једнако редовно доносила, кад год би им дошла, бадема и рокчића, сматрајући је јо |
по старом свом обичају за сељанчицама, кад би прошао крај њих, а на Зону није више ни мислио, |
пни сахат и златан ланац.{S} Тога дана, кад је први пут обесио златан ланац и сахат, Манулаћ се |
љу дана добио и он сам од мајстор-Мана, кад је ту исту песму пред њим запевао.{S} Зато је више |
та да си ћутим како порена риба мрена, кад ме туре у новине, та како кучку резиле!...{S} А за |
!{S} Што ти требам? — запита је Калина, кад дође.</p> <p>— Вика’ те... ете... — поче Зона, а св |
еле, Јевдо!{S} Што ће да бидне убавиња, кад се узму!{S} Убав Манча, а убаво, ете, и Замфирче, о |
; рече ми да ће да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стануја пишман!...{S} Па да си раз |
да се читаоци ломе прека поља и атара, кад је доста да му погледају конак, дворе његове, који |
требало пара тражити! — колико је пута, кад она прође, од севдалука треснуо по дивно израђеној |
о да се то и опази! — Колико само пута, кад она прође тако некуд са својим стринама или теткама |
и и у зноју лица свога зарађивати хлеб, кад, ето, од левентовања лепшег и лакшег заната нема!.. |
којој се само спомиње девојка и љубав, кад би тада запевали, мислили би сви, увек, само на Зон |
то ју је донео још некад отац Замфиров, кад био на хаџилуку, куд је повео и свог десетогодишњег |
и, не пита: оћемо ли ели нећемо; а саг, кад сами стадомо „татко” и „мајка”, — саг нас <hi>па</h |
о само три и тек почела четврти разред, кад је чорбаџи-Замфиру дошло нешто у памет да је извади |
стаде. — Е...{S} Васка... лагала ли је, кад ми је, ете, абере доносила, и зборила, ете... „Позд |
ној табакери од чисте срме и слубио је, кад прође Зона Замфирова!{S} А затим би баталио посао, |
редовно овде играју, само мало доцније, кад се сви играчи скупе. {S}А дотле проводе време како |
о и задевао младе лепушкасте муштерије, кад би му се свратиле у дућан, и искашљавао би се по ст |
е?!...</p> <p>— А што кој да ми казује, кад си сама све знајем, и све видим?{S} Замилуваше се д |
сад прича.{S} Од куд готове приповетке, кад ни трунке истине нема!? {S}То им никако није ишло у |
чајно, избио лактом цигару из муштикле, кад је Манулаћ седео пред дућаном и пушио (а пушио је р |
недеље, кад је по тим местима најживље, кад леп дан измами све живо на улицу — старије на разго |
је било једне недеље, баш Беле недеље, кад је по тим местима најживље, кад леп дан измами све |
а и Мане на ту страну.{S} Погледа боље, кад ал’ коловођа није као друге коловође, него стари Жу |
ткога века била.{S} Јер сутра на подне, кад је стари Замфир дошао из чаршије, био је љут као ри |
рме, па све до осамнаесте своје године, кад му је отац плаћао четрдесет гроша за потковане ексе |
.</p> <p>— Е, што је знала да ти рекне, кад си и она сама, ништо се знаје?!</p> <p>— Ихааа! — з |
а. — Е што ги је, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S} Девојачку срећу да батисују...{ |
Наше си је дете...{S} Сам ћу гу ако се, кад минем кроз чаршију, сетим — сам ћу гу, викам, однес |
: како је здрава, вита стаса, „како се, кад иде чаршијом, срамује, како и прилега на девојче”, |
За Манчу нашога!{S} Зашто гу не давате, кад се деца, ете, бегендисују?</p> <p>— Погле гу, што с |
ме да збори!{S} Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за домаћина смеја |
Мане био сав блажен.{S} А како и не би, кад му се целе недеље од тешког дерта није милило ни да |
своју.</p> <p>— Ааа, Мало, — рекао би, кад је сретне, — куде ти је убавиња твоја?</p> <p>— Е, |
осле овога испричанога у прошлој глави, кад је измећарка Зонина, Васка, прошла крај Манина дућа |
да га још једаред удари, али га остави, кад уплашени Поте увуче врат и главу као корњача, да би |
, па си иде!{S} Куде си иде, што праји, кад се врће дом — никој не знаје и не смеје да га питуј |
едан другом у помоћи били — он Ђорђији, кад је због неког кријумчарења могао да повуче, а Ђорђи |
вао се, одоцнео, — ето то је све!” Али, кад га видеше да се само мало задржао у дућану, издао н |
та!{S} Дуго су се још живо разговарали, кад уједаред упаде тетка-Дока међу њих баш кад су јој с |
ивали к себи у кућу, нити су је водили, кад су куда ишли.{S} А ако су је баш кадгод и повели, т |
и шегрта Поту.{S} Неки су га чак чули, кад су пролазили крај начелства, и познали Поту по глас |
му коју је већ толико пута певала Зони, кад год би ову опхрвали слатки осећаји и тужне мисли и |
си збори?{S} Збори ли?</p> <p>— Збори, кад гу питују...</p> <p>— Ћути си?...</p> <p>— Па ћути! |
{S}Управо, друкчије није могло ни бити, кад стари богати Замфир и господин начелник живе лепо.< |
еке, истин’, што гу треба да си работи, кад си је чорбаџиска ћерка!...</p> <pb n="55" /> <p>— А |
му требају, мајке, катанци на сандаци, кад има — ем какав голем! — на врата?!...{S} Та си узме |
ко је морало бити Јевди, мајци Маниној, кад је чула да јој нападају сина у једним новинама, и к |
дуго као нека пословица...{S} Али ипак, кад се махну шале, озбиљно признају да се диве родољубљ |
елена када!“... — оте се многима узвик, кад их видеше једно до другог како играју.{S} И сви сам |
).</hi> </p> <p>Сутрадан, у понедеоник, кад се на сефте и на сефтеџију много полаже, бану у Ман |
ад ми рекнеш: остани си, ћу си останем, кад ми па рекнеш: иди си, ја ћу си идем...</p> <p>— Е п |
аф-човеци!...{S} Та како саг да тражим, кад убаво си знам да ми неће дадну девојку?</p> <p>— Та |
енила и ознојила, па се брише јаглуком, кад се пустила игра, дође и њој воља да поигра, па иако |
ивије кришом гледале, нарочито недељом, кад игра <hi>оро</hi> на ћошку Шефтели-сокака.{S} Од св |
се и више него што је понео.{S} Једном, кад је пошао у „Апеловац” на стрелиште, дао му отац сед |
м или фармацајтским помоћником Пајицом, кад овај има свој „аузганг”, — само чујеш како лете, да |
је иначе увек био стидљив и неспретан, кад би се, случајем, нашао у близини женскога света.{S} |
јгалантнији.{S} Увек је стопарац давао, кад је водио он коло.{S} Кад је у коло долазио, онда би |
ока. — Ама послен да ви не бидне криво, кад, ете, стане да „праћа шефтелије” по други...</p> <p |
ротка и лепа, и додаде да није ни чудо, кад јој је татко Грк из Филибе; затим му спомену Тимку |
огла се, вала, поносити, и те још како, кад се за њом осврне Мане кујунџија!{S} Јер и исти тај |
како је послушна и како има лепо грло, кад запева „Запевало булбул-пиле, мисли зора је!” Ленче |
а, фукара?{S} Кад уловим ће вечечерамо, кад не уловим ништо, без вечеру ће легнемо.{S} За мен’ |
— Што је овој?! — кликну Мане зачуђено, кад разви мараму. — <hi>Шефтелија?!</hi>...</p> <p>— Ше |
ане обавештавање, или, простије речено, кад се касапи споречкају због дама с ковачима или шлосе |
е јаје у комшиској авлији, или обратно, кад је и где је опет комшиска снела у њиховој авлији.{S |
Замфирових одмах осетише да није добро, кад не сме да дође, зато се у четвртак крену сама Ташан |
н алваџије Амета. {S}Ту би свако јутро, кад је ишла у школу, застала Зона и куповала би за грош |
огло измаћи његовом паметном оку ни то, кад која њихова кока погреши, па снесе јаје у комшиској |
веће?!...{S} Што си не ћутиш, несрећо, кад ти никој ништо не каза, ни те па питује?!...</p> <p |
није знао и ко се није за њом окренуо, кад, поносито као паун, промине чаршијом?!{S} Од пуковн |
ко му је мило било.{S} И баш у тај пар, кад је он наређивао нешто шегрту, уђе у дућан једна муш |
овала нека свечана недељна тишина, јер, кад хаџија спава, не смеју ни врапци испод крова џивџак |
нали је ли мушко или је женско!{S} Јер, кад је с оцем ишао, био је обучен у плундре, а кад га ј |
м!{S} Нема <pb n="160" /> што ти данас, кад овако пљушти овај Божји благослов, не би’ дао — вел |
мишљење мислимо да неће бити на одмет, кад од једне такве особе долази.{S} И онда, није никакв |
авао је да му је Мане опасан конкурент, кад се узме у вид његов кућевни трошак и кафански џепар |
И то је охрабрило Манчу.{S} И први пут, кад прође Васка крај дућана, а он био сам, зовну је.</p |
на... ради и све поје...{S} Волешем гу, кад потрчи!{S} Па да гу поздравиш, дете!{S} Рекни: чорб |
теди од свега тога!...” Ето, тако кажу, кад је о сиротињи реч.{S} А кад се <hi>господа</hi> пот |
чорбаџи Замфир. <pb n="13" /> И у мају, кад цветају дафине, најрадије је седео на простртом сиџ |
јем...</p> <p>— Е, зашто да клне мајку, кад неје Еврејка?! — пита је Мане. — Рисјанка је, та шт |
како да се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија, фукара?{S} Кад уловим ће вечечер |
-га, што је џимпир!{S} Анасана!” рекну, кад Манча прође крај њих, па се од силна чапкунлука лом |
вараху о момцима и чирацима и о пазару, кад уђоше две сељанчице у дућан, да купе гривну — једна |
брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, кад си фаћају мају, да прошћаваш!...{S} Срам ме, рече, |
тарану и резанце, спремане за зимницу, кад се то сушило у авлији; он је држао конац, кад би га |
то сушило у авлији; он је држао конац, кад би га намотавала на клупче, чувао веш, кад се суши |
штерије!...</p> <p>— А што ће да ручаш, кад си не пазариш?! — прекиде га заједљиво Зона.</p> <p |
би га намотавала на клупче, чувао веш, кад се суши преко авлије, хранио живину, и знао увек та |
увече леже у кревет, шапуће те стихове; кад ујутру устане и потражи папуче, опет му се ти исти |
ји.{S} Кад си татко седи, син му стоји; кад си татко праји цигару, син си већ чека <pb n="45" / |
е ће чекати Ставру у Трговачкој касини; кад Ставре спреми све, нека дође и нека му јави.{S} Так |
, Зоне, како казују...{S} Ћу те слушам; кад ми рекнеш: остани си, ћу си останем, кад ми па рекн |
д су ишли тамо и кад су се враћали амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћали из |
ећ чека <pb n="45" /> сас машице и жар; кад си татко збори, син си ћути, слуша, не сме да збори |
оварали грађани.{S} Али, <pb n="139" /> кад су га мало боље посмотрили, учинило им се да тај чо |
реч, Персо!... <hi>Оскудација!...</hi> Кад гу научило, бре?! — чуди се једнако Јордан речи кој |
е, па и по катанци, па и по сандаци!{S} Кад си подиго’ капци, — леле мајке, што ће да видим у с |
то, дуго се познавао на ћати Трајку!{S} Кад га је, приликом неких партиских размирица и неспора |
— Еснафска жена, па каква си је!...{S} Кад ћеш си, мори, Доке, црна Доке, ете, памет да спечал |
ма!{S} Ништа не купују на пијаци!...{S} Кад си их видео у парку, да се шетају ко други људи Јев |
и десну ногу...{S} Ти си сиротиња...{S} Кад ручаш, ти таг не вечераш...{S} Та, викам... ако иск |
памти...{S} Је л’ седма?{S} Добро...{S} Кад ти кажеш, верујем.{S} Ја ћу да пијем, а ти памти, п |
ко — тој си је, Јевдо, наш к’смет...{S} Кад бесмо деца, ники нас, ни татко ни мајка ни, не пита |
а с багателисањем „Зевзек-Ибраимом”.{S} Кад је дошао, казао је „Помози, Боже!”, јер је био лепо |
разговоре, пуне мудрости и искуства.{S} Кад би седео, увек би простр’о најпре своју мараму, пов |
Тетка Уранија јој је све испричала.{S} Кад им је, вели, она разговетније наговестила зашто је |
епим сведоџбама и мањим партитурама.{S} Кад је дошао у Србију, он је прво концертирао: свирао ј |
који се проводи на кромпир-баловима.{S} Кад он прође сокаком са својим врсним побратимом, апоте |
/> <p>Отишао је најпре Замфировима.{S} Кад скочише на њ све тетке, ујне и стрине — све Ураније |
р пола туцета неких тетака и стрина.{S} Кад иде, она се ломи у струку, ситно корача, а главу из |
-Замфир није дао да се даље школује.{S} Кад би му споменули „више школе”, и да би добро било да |
порекло. {S}Па хоће и да се пошале.{S} Кад год ту тако стану, увек питају и моле да им се да ш |
ше да је избије из главе и заборави.{S} Кад увече леже у кревет, шапуће те стихове; кад ујутру |
Млађи одаваше чес’ на стареји своји.{S} Кад си татко седи, син му стоји; кад си татко праји циг |
најмање надали и најмање је желели.{S} Кад је она ушла, нису одмах пресекли разговор, него су |
S}Једва је чекао да престану Цигани.{S} Кад се свршила игра, повукао се до капије једне и бриса |
е Калиопа. — Неће да зборимо за тој.{S} Кад стигне у теј године, демек да је за давање и удавањ |
јахач и весељак и за друштво човек.{S} Кад год би свршио какав посао и зарадио добро, тада не |
начин и тактику, тако да је назовем.{S} Кад је на њу непрестано мислио, природно је да је желео |
а утолико лепше недељом и празником.{S} Кад обуче оне његове уске чакшире маслинове боје, а на |
топарац давао, кад је водио он коло.{S} Кад је у коло долазио, онда би облачио једне кицошке пл |
је затворио, јер је морао у војску.{S} Кад је отслужио рок, вратио се, и тада је по други пут |
који хукну, па поче савијати цигару.{S} Кад је запали, засука бркове, па се искашља тихо, као к |
х онако, како да кажем, као на децу.{S} Кад понекад уђе у кујну да запали чибук, ослови их обич |
Ставре Јаре.{S} Пристаде и он одмах.{S} Кад му казаше све шта је и како је, рече им Ставре Јаре |
жену, кад сам, ете, ловџија, фукара?{S} Кад уловим ће вечечерамо, кад не уловим ништо, без вече |
е за њим.</p> <p>— Што да ми пратиш?! — Кад викаш да је за черек сата готова, па ја ће си туј п |
Их, црна Доко! — викну очајно Јевда, — кад ће памет да си спечалиш веће?...{S} Што си не ћутиш |
к. — А ја ће пратим за њума — додаде, — кад буде готова...</p> <p>Мане разгледа муштиклу.{S} Ка |
уче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив — батали!...{S} А што па има дев |
="49" /> <p>„А ја си — рече Петракија — кад ми рече човек тој, брго дом.{S} На сопче му катанац |
лаћ — кога је малопре онолико гледала — кад јој приђе и понуди је шаком кокица!...{S} Није знал |
више школе”, и да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега доста - - пошље у Београд, |
магаре, — наставља одушевљено Јордан — кад буде голем, с чаршију — ем београдску — да дрма; уб |
че бата-Таско Јевди Петракијеву причу — кад му купи једне путине код Вана кондурџије, таг топрв |
обично тада и говори о смрти.</p> <p>— Кад умрем, нане, убаво да ме са’раниш...{S} На гроб да |
ло ми, де!{S} Што ке ми чиниш?</p> <p>— Кад ти мило за њег’, а ти се таг сама удадни за њег’: у |
амо каже: „Немате ништа; плаћено је”, а кад овај зачуђено гледа по кафани и погледом као пита, |
раде, свраћао и поседео још у некима, а кад сунце већ на смирају свом беше, врати се и Мане, не |
еше!...{S} У собу си никога не пушта, а кад си искочи, а он си тури катанац на врата — ем кол’к |
гледа у Манулаћа чорбаџи-Ранђеловог, а кад Мане дође у игрању према њој, а она га и не гледа, |
с оцем ишао, био је обучен у плундре, а кад га је мајка изводила, плела му је курјучић и облачи |
ао убојица.{S} Зато су је избегавали, а кад је се нису могли отрести, него су је морали повести |
он би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребацили и дирали га, он би се бранио да му |
} Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за домаћина смејаше ли кој да у |
амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћали из амама - он се смешио.</p> <p>Са ће |
у чекмеџе два по пет динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, ја си нађо сал једно!{S} А ко |
{S}Есапим и треба да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а оно искача мање!{S} Један дан убаво за |
није хтео ништа да одговора ни одмах, а кад је још разабрао да г. Ратомир хоће да га метне у но |
је увек или мајка или тетке и стрине; а кад се уда, онда опет свекрва, јетрве и заове, тако да |
го се и зауставе и разговарају с њим; а кад се праштају, не може човек да сачека краја.{S} По н |
ав већи посао, јело у дућан доносило; а кад је што боље зготовљено, ишао би Мане кући и ручао с |
тиче, не скакуће више с ноге на ногу; а кад улази на капију, она се увек, пре но што уђе, окрен |
мо да се сретне с њом, да је види!{S} А кад се сретну, а он се учини као да је и не види, па хи |
очи!{S} Каква му је она тетка!?...{S} А кад буде ништо зорт, ја ћу се тепам и карам заради наше |
ухвати од Мана, али га ипак гледа.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу уђе још већи страх, и о |
ништа му не вели, него иде школи.{S} А кад је Манча викне да понесе дади алву, а она се окрене |
та он мисли.</p> <p>Мане је ћутао.{S} А кад мати навали на њ, он јој рече да није то баш тако х |
о се он на то <pb n="32" /> љутио.{S} А кад пролази махалом, сав женски свет, и жене и бабе, од |
сала и да је суђено и писано било.{S} А кад се Манулаћ отимао и споменуо да сада нису пређашње |
пуштени односи — и све тако нешто.{S} А кад сиротиња, што не може да се формално узме због трош |
тако кажу, кад је о сиротињи реч.{S} А кад се <hi>господа</hi> потуку с амбрелима, да све пршт |
е враћа кроз сокаке и буџаке кући?{S} А кад га је овај зачуђено запитао:{S} Нашто све то, и отк |
а ћу га пробудити!...</l> </quote> <p>А кад би устао, потрчале би одмах на доксат, да га послуж |
та се песма најрадије певала у оно доба кад се и ова наша приповетка почиње.{S} Била је чисто ф |
лепа и кад плаче, и мило му да је гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у сну видео као њеног м |
ован, и сазнао у чему је ствар тек онда кад је испраћао Доку.</p> <p>— Е, лошо ли сам зборила? |
тељака хамама.</p> <p>А то је било онда кад јој је Јунус-агина ханума једном приметила:</p> <p> |
и се да запали цигару, и то обично онда кад би му татко добар пазар свршио).</p> <pb n="78" /> |
ути си, па рекни: {S}Исполај на Господа кад си доживемо и тој!{S} Кој знаје, рече, што му је пи |
полиција, која је тако ревносна и брза кад кога треба казнити за непочупану зубачу пред кућом, |
ло за ленштину од оног фаталног случаја кад му је једнога дана лист задоцнио, изашао на пола та |
ставља калфа Коте, — ти ли си гу видеја кад си она, демек, пресвукује кошуљу, и чичек-антерију |
е поносно мало напред, као водена змија кад издигне главу и броди водом.</p> <p>Сва чаршија гле |
е једнако гледа нетремице у Ману и чека кад ће поручити ону његову (или боље рећи, њихову) песм |
ој се да слобода, исто као ни канаринка кад би је пустили из кавеза.{S} Једино кроз капиџик у к |
а ти каже каква сам била т’нка и висока кад ме узеде, ете, мој Сотираћ...</p> <p>— Ама, била си |
по хатару.{S} Јевда је сва срећна била кад је чула то, и није се љутила кад јој је Мане казао |
равила.</p> <p>Зато се силно изненадила кад јој на Крстовдан приђе главом сама Зона и поче о то |
а била кад је чула то, и није се љутила кад јој је Мане казао да иде, да се нађе и мало проведе |
о није чудо што је цела кафана гракнула кад се појавио на вратима.{S} Сви отурују од себе, као |
стога га је са зебњом очекивала Ташана кад се вратио од господина начелника, и кришом га посма |
S} Зато заборави брзо добивен шамар, па кад сврши посао, примаче преда се бедну своју вечеру, к |
брате слатки, мени <hi>кишице</hi>; па кад има наш ‘ранитељ, наш геџо, — имаћу и ја.{S} Дај је |
у корпама, повешаним испод крова.{S} Па кад цвеће замирише, а гугутке загучу — оријенталац се с |
ај топрв погледа малко боље Зону.{S} Па кад гу видо’ ону, њојну т’нку снагу, па оне њојне пусте |
вешто намештен по један прапорац.{S} Па кад Мане заигра и заплете и залупа ногама, звече они пу |
да си бидне, а они ми гу не давају, та кад не може тој да бидне, е нек’ си остане резил... па |
м, неком Мицку, који сем тога и шушљета кад виче, па зато га и не маре играчи томболе.</p> <p>З |
страна да се жени!{S} Као несташна деца кад метну коњску муву магарцу у уво, па га тиме силно у |
ој па Манасија Кујунџија, и што си може кад ’хоће...{S} Их што си ти, бата-Мане, па несрећа ник |
озаични ћир-Моша Абеншаам певушио би је кад би што добро продао, или кад би, сарафећи, кога заб |
аг, звонари и клисари, па пале прангије кад слави Пантелејска црква...{S} Мори, ти слизаш низ м |
не пролажаше улицом, јер већ беше време кад грађани спуштају по кућама чивију на порту, и сви у |
ове.</hi> </p> <p>Али сада, у ово време кад се развија ова наша приповетка и кад је Зона у шесн |
х ноћних подвига.</p> <p>А у исто време кад је кудила Ману, хвалила је оног Манулаћа чорбаџиско |
њен осмех кроза сузе као зраке сунчане кад продру кроз кишне облаке и сунце се осмехне на земљ |
} Татко ти Ђорђија беше у Котине године кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашто да ти пропада век?! |
у, кришом испод ока, па тек само уситне кад прођу испред њега.{S} А чине се као да га и не глед |
женим, а он се, ете, рита, како магаре кад си неће самарицу на грбину...{S} Е, какво је тој са |
е пропало за њ...{S} Не зна, не сећа се кад је то могла бити прошевина и прстен и кад брже је д |
сли какав би смешан изгледао шегрт Поте кад би заиста вирио кроз плот у чорбаџиску башту и ужив |
се приближаваше једна женска прилика, и кад му приђе ближе, опет га ослови:</p> <p>— Познаваш л |
не скочише у интересу јавнога морала, и кад је наишла на сложан и једнодушан отпор и протест по |
јој нападају сина у једним новинама, и кад због тога Мане постаде пргав, па сваки час долажаше |
у због дама с ковачима или шлосерима, и кад полиција, с чланом кварта на челу, стигне на лице м |
осле кратког времена постаде и песма, и кад је чуше, — сви су били као утучени.{S} А песма је г |
авлиска врата и радознало их гледао, и кад су ишли тамо и кад су се враћали амо; кад су ишли у |
о извештен био да је Мане све то чуо, и кад му се Мане почео већ и јављати, — крене се једнога |
осе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и кад једини обитници паша-чаирски, преплашени од нарушит |
осав је и има нежне женске црте лица; и кад се преруши у женско одело, изгледаће висок и витак |
, — и не могаде да се уздржи више!{S} И кад Цигани хтедоше да престану, даде им Мане знак да св |
о и гледао кад се та песма певала.{S} И кад год су отпевали ту песму, добијала је чучук-Ајша ле |
у дође ужасно немилосрдна и гадна.{S} И кад је она таква у сну била, размишљаше Мане, била би о |
на свет што <pb n="26" /> пролази.{S} И кад човек уђе у такву кућицу, он се осети некако више с |
атрале и осећале као род тој кући.{S} И кад су служиле и двориле чорбаџи-Замфира, нису сматране |
је пан-Франћишек ништа компоновао.{S} И кад су једном у неком друштву у разговору запитали га: |
амо да се не би прекидао разговор.{S} И кад се уверио да тетка Дока све зна, он јој се исповеди |
киши и суши, и желео сељаку кишу.{S} И кад се спусти тако давно жељена и очекивана киша, он је |
вис и вели значајно — голем капетал!” И кад се која уда, он ни онда не прекида своје старање, н |
опет слабије прекодан долази кући; а и кад дође, боље да не дође, јер је пргав и џандрљив.{S} |
азила, или, боље рећи, силазила.{S} А и кад је долазила, владала се потпуно чорбаџиски.{S} Дола |
ме кад се развија ова наша приповетка и кад је Зона у шеснаестој својој години, Зона је друкчиј |
о плача.{S} И Мане гледа како је лепа и кад плаче, и мило му да је гледа кад плаче.{S} Каже јој |
али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове наше приповетке — запевао т |
а самих вешала скинути, само кад хоће и кад потруди своје чудо и господство.{S} А за ситније ст |
датле наређује и саветује и грди, али и кад се наљути и грди кога од млађих — ипак је тих дана |
е обично увек љут и кад иде на чифлук и кад се с чифлука враћа. (За ово друго су му комшиске же |
итао их како су задовољне с берићетом и кад ће бити берба у њиховом селу.</p> <p>— Из које си с |
д је то могла бити прошевина и прстен и кад брже је дошао сам дан свадбе, само чује песму, чује |
дознало их гледао, и кад су ишли тамо и кад су се враћали амо; кад су ишли у амам, он се чудио, |
стина, љут, али он је обично увек љут и кад иде на чифлук и кад се с чифлука враћа. (За ово дру |
томбола отпочети, а она не може, баш и кад се сви скупе, док не дође неопходни и потребни Нацк |
пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би он сам хтео: што је он једини конзерваторист међ |
поручио и богато му исплатио.</p> <p>И кад је тачно извештен био да је Мане све то чуо, и кад |
ама зноја, једнако гледаше за њом. {S}И кад уђоше и замандалише високу капију, још се из чорбаџ |
евао, и на коју је Зону мислио тај први кад је ту песму спевао!!{S} И ко зна откад и на ком дал |
вем — психолог, па је чак умео да опази кад је која кокошка, да простите, у вољи петлу, „Гигану |
Манине погледе!... {S}Не би играла, али кад виде Калину како је срећна и како се заруменила и о |
, слатким послужен и кафа поручена, али кад је отпочео једним подужим уводом — који укућани ниш |
ске полетеше на зид да чују шта је, али кад разабраше да је чорбаџија силно нешто љут, разбегош |
и горе.{S} Мање се, истина, говори, али кад се већ говори о том, само се онако говори како се п |
и су се тешили да ће то ипак проћи, али кад после кратког времена постаде и песма, и кад је чуш |
и што је полоше: ели кад ме питује, ели кад си ћути и промине, те сал гледа на мен’, а душа гу |
а си не знам веће ни што је полоше: ели кад ме питује, ели кад си ћути и промине, те сал гледа |
ушио би је кад би што добро продао, или кад би, сарафећи, кога забушио и преварио — и он би, тр |
раво било кад је овај не би опазио, или кад би отишао на друго место да игра, а ово оставио...{ |
ути!</p> <pb n="80" /> <p>— А што мисли кад си ћути?</p> <p>— Е, кој гу знаје!...</p> <p>— А мо |
рај њих, па се од силна чапкунлука ломи кад иде, а накривио фес на једно око. — „Ех, црна Јевдо |
џи-Замфирове.{S} И нису му опростиле ни кад је, истога дана после подне, стигао са чифлука, и в |
о је смешан, како бедан морао изгледати кад је остао сам на сокаку онако гадно исмејан од једне |
у, па игра с њим! {S}Не игра, него лети кад Мане поведе „Осампутку” или „Потресуљку!” И само он |
а ту собицу по својој вољи и седи у њој кад год уграби <pb n="60" /> прилику да се искраде од о |
, акамоли гађао!</p> <p>Већ је пао мрак кад је стигао и пролазио крај последњих винограда, што |
една изгледа, како обично изгледа човек кад га какав белај снађе, па преноћи у апси, него је, б |
наја.{S} На њега се Јевда обраћала увек кад је у невољи каквој била, и тражила паметна савета; |
једнако иде куд год га ноге носе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и кад једини обитници паша-ч |
признао тетка-Доки јаде своје.{S} И тек кад му је она опет дошла и понудила му се да поправи це |
свилену мараму и гледаше у њу.{S} И тек кад му приђе Ајша с дахиретом, трже се из сањарија, заг |
те године, а престала је да га води тек кад све жене скочише у интересу јавнога морала, и кад ј |
фаталнога дана у Црвеном Мору; али тек кад вам кажем да је још само паша имао такав „пајтон”, |
џиска ћерка, па макар и отрпела резилук кад оде кући.{S} Али ипак замоли измећарку Васку да не |
јој Дока излазећи. — Ја ћу си разберем кад ће Аџиски у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу п |
вољи петлу, „Гигану” названом; с којом кад најрадије дели зрно на буњишту, а према којој је оп |
и Мане досад увек на њу мислио и гледао кад се та песма певала.{S} И кад год су отпевали ту пес |
засука бркове, па се искашља тихо, као кад човек хоће нешто важно да превали преко усана.{S} А |
љно с пријатељским осмехом на лицу, као кад се нешто мило, своје гледа...</p> <pb n="72" /> <p> |
Поту по гласу (јер Поте се чешће дерао кад га туку у дућану, и отуд му познају глас) и веле да |
руке иза потиљка и пође силно као орао кад хоће да полети.</p> <p>— Е, што да рекнем? — запита |
во масло све то, баталили су ту помисао кад су га видели и боље загледали, јер су нашли да тај |
много штошта и не говоре пред њом, него кад хоће тако нешто да говоре и да се као старији израз |
{S} Пред пашу је у турско време излазио кад год је хтео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и м |
”.{S} Она је та на коју је сваки мислио кад је запевао ону песму Синоћке те, леле, видо’, <pb n |
e unit="subSection" /> <p>Ручао би како кад, некад код куће а некад — и то чешће — би му се, на |
</hi> ми моје, — не бих!{S} А није мало кад се човек у <hi>своју част</hi> закуне...{S} Она је, |
тила очима Манчу, и није јој право било кад је овај не би опазио, или кад би отишао на друго ме |
ерује.{S} Врти главом, али му ипак мило кад их погледа — гледа их дуго и вели и признаје у себи |
човека и са самих вешала скинути, само кад хоће и кад потруди своје чудо и господство.{S} А за |
има, он је лако, од шале, залечио, само кад се кренуо.{S} Тек се дигне до паше.{S} Јаве га, а п |
некад — и то чешће — би му се, нарочито кад има какав већи посао, јело у дућан доносило; а кад |
се и ужива већ сад.{S} Зато и није чуо кад га је још једном запитао калфа Коте где је чуо ту п |
ље, као нека „Златна домаћа књига”, јер кад она некога оцени да је болестан и пропише му неки л |
на ли шта су то ћутеци, и носи ли фењер кад се враћа кроз сокаке и буџаке кући?{S} А кад га је |
ролази — да прошћаваш — како ники мачор кад си остави мутвак, та се дигне и зареди по ма’алу на |
без излаза.{S} Проклињао је и онај час кад је слудовао <pb n="108" /> и признао тетка-Доки јад |
гне се на сиџадету, пружи нос — као хрт кад хвата траг — и увлачи мирис од жута дафинова цвета |
кад не дају да он плати што је пио, већ кад се казначеј маши за џеп и пита: „Шта имам да платим |
качу или астраганску шубару, — како већ кад време захтева — није било женског чељадета, ни млађ |
у, који је Мане сам израдио, а на главу кад накриви фес, шајкачу или астраганску шубару, — како |
домина, неки „шеш-беш”, али сви чекају кад ће се томбола отпочети, а она не може, баш и кад се |
еђу двоје несрећних.{S} Опазила је Ману кад је прошао у лов, отрчала Зони и казала јој све, вра |
</p> <p>Једнога дана у први сумрак, баш кад се умотана у бунду, пошивену зеленим атласом, враћа |
суду <pb n="96" /> и адвокату.{S} И баш кад су се оне тако чудиле што им нема никога, чуше спољ |
уједаред упаде тетка-Дока међу њих баш кад су јој се најмање надали и најмање је желели.{S} Ка |
штиклама, а у свакој штикли био је, још кад се ципела градила, вешто намештен по један прапорац |
суче своје танке црне брчиће.{S} А још кад видеше да се Мане и не осврће чак ни на полициског |
раскида за какав добар крканлук, па још кад је и муфталук, — па се то некако сложи, ујдурише му |
жића и Ускрса, Славе и Тодорове суботе (кад се причешћивао), није било дана да Поте није добио |
атише.</p> <p>Пева Мане:</p> <quote> <l>Кад ја имам бело лице, —</l> <l>Зашт’ га не љубим?{S} А |
мало кроз нос запеваше:</p> <quote> <l>Кад ја имам рујно вино, —</l> <l>Зашт’ га не пијем?{S} |
ашт’ га не пијем?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам чарне очи, —</l> <l>Еј, зашт’ их не гледам? |
ашт’ га не љубим?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам русе косе, —</l> <l>Еј, зашт’ их не мрсим?! |
је и само гледала.</p> <pb n="74" /> <p>Кад засвираше „Нишевљанку”, Манча се ухвати до Калине.{ |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад је свршила школу, а било јој је тада дванаест годин |
лице — јасно слунце!...</l> </quote> <p>Кад год би Мане запевао и испевао ту песму, увек би — и |
спричати у идућим главама.</hi> </p> <p>Кад је дошао кући, био је Мане као у грозници.{S} У гру |
Манулаћ. — Саг је оскудација!...</p> <p>Кад чу реч „оскудација”, чорбаџи-Јордан се само лупи ша |
жу зашто су дошле и шта хоће!...</p> <p>Кад је ово по други пут, после војске, отворио дућан, и |
ивао у призору описаном у песми.</p> <p>Кад Поте не доби очекивани други шамар, он полако испру |
да си нема паре, што је па за тој?! {S}Кад се деца милују — што ти требају паре?!{S} Знајеш шт |
увек видео, није је увек и погледао. {S}Кад прође поред ње, једаред је погледа, а пет пута прођ |
је да га песмом и буде и успављују. {S}Кад лети после ручка прилегне на доксат, да се одмори и |
ф без жица, јер иде право чак у небо). „Кад је већ”, говораху оне, „њега и калфе навукао ђаво н |
код Манулаћа, ели код Манчу?”; друга: „Кад гу врнусте дом?”; трећа: „У лојзе ли гу уфатисте?” |
гову (или боље рећи, њихову) песму <hi>„Кад ја имам“</hi>, песму коју је дилбер-Дудија донела а |
и пушти саг при теб’...{S} Ја те видо’, када прође, па те чекам одамно...{S} Имам један абер за |
кав срам и резилак!... — узвикну Јевда, када Таско заврши Петракијеву причу.</p> <milestone uni |
го обећавало већ у најранијим годинама, када је оца усхићавало — како је онда тек мајку Персиду |
која је обична већ раних јесењих дана, када нас већина птица селица оставља.{S} Мане је обишао |
бегуља</hi>, па када такој вика, збори, када ништо неје било, а оно дођи к ноћи и украдни гу... |
ро турско време, уздисаше стари Замфир, када је он после паше и владике био прва сила, — све би |
еј, дамно, што учини онај Миче Вачин... када стану ашик на ону ченгију Ђулсефу... {S}Челебија с |
ђе на ашиковање, а дечурлију на јурење; када оживи испод дрвећа од оних силних љуљашки, па једн |
т.</p> <p>— Аферим, — хвали га Замфир — када доживесмо и тој наше дете има си три касе.</p> <p> |
, и она стоји ту држећи Гену за руку, а када Мане пође, одлазе и оне кући.</p> <milestone unit= |
ује!...{S} Скудена и оклеветена девојка када прокуне, тешко ће ти бидне, сине! <hi>До Бога</hi> |
а-ги!” „Асли како плави зумбул и зелена када!“... — оте се многима узвик, кад их видеше једно д |
ет си збори да је <hi>побегуља</hi>, па када такој вика, збори, када ништо неје било, а оно дођ |
м, да се измире сас татка Петракија, та када си виде што ништо неће бидне, — а она си уфати све |
на посао, па да му траже прилику.{S} И када бану, и незвана, и дође још једна, четврта тетка, |
ма искрено да није до њега кривица, али када Зона спомену Докино име, — да је и она ту умешана |
ихо Таска, ако у теј године нећеш, а ти када ћеш?!</p> <p>— <hi>Било је!</hi> — прошапта 3она, |
.{S} Ја си идем, па... како оној говедо када се, ете, напасе од травку зановет... брљив стадо’, |
паметним и чуварним дететом.{S} Па још када им он, онако задуван, стане да грди „Титинку” и „П |
и био коловођа, али да је <hi>пас</hi> кадгод водио коло, тога се не сећа!{S} И после, откуд б |
и, кад су куда ишли.{S} А ако су је баш кадгод и повели, то је увек било после дужег свађања и |
ем си све; све ми казаше, мори, како на кадију ми казаше све!...</p> <p>— Кој ти каза? — пита ј |
да му исплате и дигну поручена кандила, кадионицу и петохљебницу, па никако да га нађу: нема га |
јлепша међу њима била.{S} Имала очи као кадифа, косу као свила, усне као мерџан, зубе као бисер |
ндуци седефски стамболски, пуни свиле и кадифе; по дуварима оружје скупоцено, поклон од паша и |
и уверавао их да приме: јер је та пара, каже, „алал-пара!” Због свега тога он је био радо гледа |
тане увек мало на вратима и грди млађе, каже како се данас не може на млађе ослонити, па тек он |
дају и даду му шаку ексера, а он прими, каже: хвала, и смеје се на ексер, а на девојку одмах и |
/> <p>Ето, и сам Манча се одриче тога: каже да је у то време играо томбула у Трговачкој касини |
че, и мило му да је гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у сну видео као њеног младожењу, па б |
шући маслинке, разговарају се о том.{S} Каже му Мане у чему је ствар, и Митанче, наравно, одмах |
ва...</p> <p>Мане разгледа муштиклу.{S} Каже му да се и лако и брзо може поправити, за четврт с |
о.{S} А он се извињава <pb n="133" /> — каже да се задржао због писања неке жалбе и давања адво |
мука — то нико у тој гомили не знаде да каже...</p> </div> <pb n="140" /> <div type="chapter" x |
живе невенчано господа, и нико неће да каже и назове то правим његовим именом.{S} Ама, кресни |
обрве и слегну раменима, као да хоће да каже да се не може сетити.</p> <p>— Што, јоште не може |
ви сматрали за род, а нико није знао да каже какав им је род.{S} Манина мајка им каже зашто их |
да ће пре пристати да је убију него да каже то, а заклела се и у очи Гмитраћа, грнчара, верени |
чита бројеве и никад се није забунио да каже од 66 да су 99, или обратно, као што се то дешава |
ечје лице, за које не зна човек како да каже — да ли је лепо или ружно, а најмање би се смео кл |
трговачку кућу, — тако, отприлике, нека каже.</p> <p>Тетка Уранија оде, али се не врати.{S} Нем |
"84" /> отац каже: није него мој; мајка каже: то је моја ћерка, отац каже: то је мој син, насле |
око тога чији је Манулаћ више.{S} Мајка каже: мој је Манулаћ, а <pb n="84" /> отац каже: није н |
— „Славе ти?” — „Здравља ми!” - „Па шта каже још?” — „Каже да јој изгледаш горд, и вели:{S} Шта |
ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта каже, Бога ти?” — „Каже да јој се допадаш” — „Славе ти? |
} Али ипак замоли измећарку Васку да не каже ништа код куће.{S} Васка се обећа да ће пре приста |
илике за Манчу. {S}Признаје то Јевда, и каже да ће говорити Манчи, сину свом.</p> <p>— Да збори |
рича им о новинама и о оном резилуку, и каже им да озбиљно хоће свога Мана да жени.{S} Пита их |
дан суд, на насртање на образ и веру, и каже да је донео кључеве од куће своје и да оставља у а |
шњег друштва!” А он се сећа, смеши се и каже да га се то баш ништа не тиче, а обично заврши: „П |
-Замфир тек сад мало да се одобровољи и каже шта га је нагнало да дође паши, исприча му неку си |
{S} Питај, бре магаре, тетина, он да ти каже каква сам била т’нка и висока кад ме узеде, ете, м |
на ни да дође к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати поздрав.</p> <p>Тога дана је Мане |
сведоке који су га видели.{S} И он сам каже да је то лаж и клевета; ако је ко крив, — крив ће |
ину.{S} Ако што мисле, нека се, — да им каже — и пожуре, јер Зони се јављају многе прилике — тр |
аже какав им је род.{S} Манина мајка им каже зашто их је звала. {S}Исприча им шта ју је нагнало |
едан?... — навађа га отац да још једном каже...{S} А, што је саг за паре?{S} А... како га рече? |
” А оне га питају коју ће да узме, а он каже: „Све по авлију и по сокак”.{S} Сви се смеју, и ве |
нао је да је у кући свемоћан, да што он каже то је казано, а што заповеди да ће бити и послушан |
бравају, веле да је све тако као што он каже, поручују чокањчиће линцуре, а он опет наставља:</ |
а расположен даље.{S} Да му, вели, неко каже: „Шта би волео, Милисаве, душе ти, право кажи: ил’ |
та: „Шта имам да платим?” а келнер само каже: „Немате ништа; плаћено је”, а кад овај зачуђено г |
е сама осетила то, имао би ко да јој то каже.{S} Родбина Замфирова је велика.{S} Пуно неких тет |
водила.{S} А имала је обичај да оно што каже упорно брани, па и да се потуче, јер је била позна |
ако ни да чује за Манулаћа, а Мане опет каже: ил’ њега ил’ никога.{S} Чорбаџиски је син, стара |
ма главом тетка-Дока.{S} Дошла је да му каже све шта је и како је било, и пошто се све рђаво св |
ше дете има си три касе.</p> <p>Мане му каже да су му обе потребне због драгоцености којих има |
мој; мајка каже: то је моја ћерка, отац каже: то је мој син, наследник и престолонаследник мој. |
е: мој је Манулаћ, а <pb n="84" /> отац каже: није него мој; мајка каже: то је моја ћерка, отац |
— „Здравља <pb n="33" /> ти?{S} То баш каже?” — „Ама, молим те, ни речи!” вели онај тајанствен |
ично заврши: „Па шта каже, Бога ти?” — „Каже да јој се допадаш” — „Славе ти?” — „Здравља ми!” - |
— „Здравља ми!” - „Па шта каже још?” — „Каже да јој изгледаш горд, и вели:{S} Шта чекаш?{S} Ваљ |
песне?</p> <p>— Срамујем се да ти, ете, кажем! — вели Васка намештајући у уши добивене минђуше. |
о, чак ни пуцао, није ваљда нужно ни да кажем!...{S} Целога дана је само на то мислио, и једнак |
ма је благ, гледа на њих онако, како да кажем, као на децу.{S} Кад понекад уђе у кујну да запал |
карактера његовог, и ашиклиске, тако да кажем, тактике његове, — као што ће се већ све то лепо, |
еког Милисава Јекономије о тој, тако да кажем, „крађи и прекрађи“ Зоне, које је, управо, било м |
твено. „Молила ме да ти ништа о томе не кажем!!” — „Их, болан брате!” вели онај и сада само мис |
ече, обучене, веће, ете, како саг да ти кажем... ете... како да се бањају; ама, брез пештимаљ, |
е изведе на селамет, — па адет је да ти кажем; зашто, рече, може ласно гуја да те изеде”. — „А |
дође ништо у памет, и присети’ се да ти кажем...{S} Некња си зборим ништо сас онога мојега комш |
да видим у сандаци!{S} Срам ме и да ти кажем; а њег’, рече, не било срам да збере и скута све |
га дана у Црвеном Мору; али тек кад вам кажем да је још само паша имао такав „пајтон”, и нико в |
душу сас другу веру, сас туј, што ти гу кажем, фрајлицу Швабицу Кермину!{S} Тој ли је ред?!...{ |
и соком живаца својих”.{S} И то није да кажете отскора — одвајкада је то.{S} Још његови ђачки ш |
о немак?{S} Род смо си...{S} Кому ће да кажеш муке и дертови, ако на тетку си нећеш да кажеш?!. |
уке и дертови, ако на тетку си нећеш да кажеш?!...</p> <p>— Ама, што да си зборим?{S} Што да ка |
те, жив ти ја, тој <hi>право</hi> да ми кажеш!</p> <p>— Хехе! — снебива се Мане. — Несам, несам |
— Кол’ко ће пут па тија исти речи да ми кажеш и збориш?...</p> <p>— Што, не верујеш, бата-Мане? |
арен-ора”.</p> <p>— Ама саг право да ми кажеш што ћу те, ете, питујем, — запита трећега дана За |
— Ћу те питујем, ако, демек, знаш да ми кажеш ништо...{S} Ели се, Мичо, девојке воде <hi>преди |
.{S} Је л’ седма?{S} Добро...{S} Кад ти кажеш, верујем.{S} Ја ћу да пијем, а ти памти, па напла |
ке... разбираш се у теј ствари...{S} Е, кажи ми, зашто је тој?</p> <p>— Хе, снебива се Мане, а |
ју:</p> <pb n="120" /> <quote> <l>Нане, кажи тајку</l> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комши |
и играју и певају:</p> <quote> <l>Нане, кажи тајку,</l> <l>Да ме младу дава </l> <l>За Раде ком |
.{S} Ако искаш да се жениш, мен’ ми сал кажи...{S} Разбра ли? — заврши стари Замфир и опрости с |
„Шта би волео, Милисаве, душе ти, право кажи: ил’ да ти дам један <hi>милион</hi>, или једну до |
напрајим, — ако те л’жем! — рече и сави кажипрст као куку.</p> <p>— И Зоне пратила? — пита је п |
тац и начелник овако — и ту метну један кажипрст крај другога, да покаже како се Замфир и начел |
ћу, па проси девојку.{S} Они га одбију, кажу му да је испрошена већ, или да немају девојке на у |
нске, а оне не смеју од мушких ништа да кажу, а могу се смејати до миле воље, — то толико...{S} |
ог призора, који све знају, али неће да кажу.</p> <p>И то је дало повода свакојаким нагађањима, |
ио је врло леп — па и не умеју одмах да кажу зашто су дошле и шта хоће!...</p> <p>Кад је ово по |
па изјављују да су у њега заљубљене, и кажу му да бира <pb n="71" /> коју хоће, а он опет вели |
и замишљена.{S} Ништа не упамти што јој кажу.</p> <p>Ако је Замфир пошље по чибук и дуванкесу, |
и перу и писању, том новом оружју, како кажу, и написати једну исправку. {S}Исправку му је напи |
е, поштеди од свега тога!...” Ето, тако кажу, кад је о сиротињи реч.{S} А кад се <hi>господа</h |
амболу.{S} Сменио је он, или, како тамо кажу, „сургунисао је” три паше.{S} Па није требало ни д |
и да их запитају и затраже да отворено кажу шта мисле с девојком — па куд пукло да пукло!{S} О |
илене чарапе са црвеним петама, оне што кажу да га воле као своје дете, оне га не само слободни |
, мирног и задовољног човека!{S} Тек му кажу: „Море онај <hi>„човек”</hi> много се нешто распит |
блажени Јордан. <pb n="86" /> — Како га каза <hi>онуј реч</hi>, ешеку ниједан?... — навађа га о |
<p>— Она ти каза то?</p> <p>— Ба!{S} Не каза ми ништо.{S} Што треба да ми казује?... — вели пон |
е ћутиш, несрећо, кад ти никој ништо не каза, ни те па питује?!...</p> <p>— А што кој да ми каз |
збра’!{S} Све си знајем.{S} Све ми веће каза Васка, измећарка њојна.{S} Ич да се риташ како пул |
је!{S} Знајеш ли, мори, несрећо, да ми каза, — како из књигу да си четеше, све ми каза: и што |
а, — како из књигу да си четеше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, и које си песне п |
како гу фатија кара-севдах...{S} Све ми каза, како поп из књигу да си чети...</p> <pb n="94" /> |
се уфати у оро и она...</p> <p>— Она ти каза то?</p> <p>— Ба!{S} Не каза ми ништо.{S} Што треба |
Ете, избери си једну оди тија што ги ти каза отоичке...{S} Коју искаш, а мен’ ће бидне право... |
адију ми казаше све!...</p> <p>— Кој ти каза? — пита је тетка Калиопа.</p> <p>— Тој си је моје |
.{S} Ама ги и <hi>ја</hi>, берем, убаво каза!...{S} Знајеш ли, Манчо, да те неће више да поглед |
ади онија моји речови — кол’ко ги убаво каза!...{S} Мори, твоје „живо-здраво” неће приме више!. |
hi> не питују! {S}Тој ти је, Јевдо, што каза, отоичке, наш к’смет!...</p> <p>— Ама, бата-Таско, |
о, како саг ова ороспија...{S} Ти ли гу каза и прати гу овам при нас, у дом ми?!{S} Убаво ми об |
Тој си је моје знање, кој ми је, демек, казаја, — ама ја си убаво знајем...{S} Па за тој, ете, |
зала Доки, а Дока, опет, шта је све она казала и Таски и Замфиру.{S} И по махалама и у чаршији |
ска је свакоме тачно причала шта је она казала Доки, а Дока, опет, шта је све она казала и Таск |
обична и унакрсна питања, да је ова све казала, и не знајући шта је све изблејала.{S} И тако је |
ану кад је прошао у лов, отрчала Зони и казала јој све, вратила се оданде и вребала и увребала |
џиска Зона!... .</p> <p>Васка је истину казала.</p> <p>По одласку тетка-Доке настао је код Замф |
није ништа знао, и коме су тек сада све казали, и потужили му се како се одавна носе са Зоном.{ |
извештаја Мани — као што би то песници казали — сунце лепше сијало, цвеће пријатније мирисало |
, дах њен осећа, помешан с ђулијаком из Казанлика, — и не могаде да се уздржи више!{S} И кад Ци |
е у кући свемоћан, да што он каже то је казано, а што заповеди да ће бити и послушано.{S} Па ип |
њем „Зевзек-Ибраимом”.{S} Кад је дошао, казао је „Помози, Боже!”, јер је био лепо дочекан, слат |
вољан кући.{S} Пољубио је мајку у руку, казао да пристаје, а све остало, рече, њена је брига!{S |
<pb n="198" /> Па тако је и урадио.{S} Казао је домаћима да иде; иде, вели, једно да се после |
усио са својим друштвом.{S} Никоме није казао зашто и крошто — само је Митку, оном Петракијевом |
ла то, и није се љутила кад јој је Мане казао да иде, да се нађе и мало проведе с друштвом.</p> |
новине, онда му је и сувише разговетно казао шта га чека ако то учини, јер га је само запитао |
30" /> поцврста посла, а за овај што ми казасте, — колај работа!...</p> <p>Уговорише све шта ће |
ли оне неће смети никоме <pb n="116" /> казати.{S} А сачувај Боже да је још ко ту био! {S}Пуцал |
т те песме! {S}И то вам ни писац не уме казати, јер то ни сам не зна, али оно што зна, то је: д |
р Мане није хтео, а други јој није смео казати то.{S} Јевда је чула, истина, да се нешто прича |
једно дете није се тако с правом могло казати и написати да је васпитано у страху Господњем и |
ха родитеља својих, као што се то могло казати за Манулаћа.{S} С њим је био задовољан и отац и |
а оро?{S} Ти ли?</p> <p>— Јок ја!...{S} Казаше ги ники из ма’алу.{S} Та сви скочише сас резилењ |
и. — Леле тугооо!{S} Истин’ рекоше који казаше: „Да не дава Господ на дете што му мајка помисли |
ара Дока. — Мори, знајем си све; све ми казаше, мори, како на кадију ми казаше све!...</p> <p>— |
све ми казаше, мори, како на кадију ми казаше све!...</p> <p>— Кој ти каза? — пита је тетка Ка |
ање и удавање, — ласно за тој...{S} Што казаше: злату ће се кујунџија нађе! — заврши поносито т |
Јаре.{S} Пристаде и он одмах.{S} Кад му казаше све шта је и како је, рече им Ставре Јаре:</p> < |
још више због песме, која је њој много казивала и сетом је неком милом испуњавала...{S} Зона у |
рки поверила то, није, мислим, нужно ни казивати.</p> <p>И сви су се надали и свакога дана очек |
еби-Ђорђији.{S} А већ и сами им надимци казиваху то — беху то све нека имена буди Бог с нама: < |
дају да он плати што је пио, већ кад се казначеј маши за џеп и пита: „Шта имам да платим?” а ке |
ек, а сада је као неки анђео хранитељ и казначеј у овој дружини младих ченгија: носи фењер и ки |
о и савесно носи фењер и амбреле, и као казначеј је у некој чочечкој дружини.{S} Чак је тетка Т |
ли лиферанти, који обично прате дебелог казначеја, омиљену личност у округу, с којим су обично |
је тако ревносна и брза кад кога треба казнити за непочупану зубачу пред кућом, и за ђубре у к |
о јест, јунак и борац, како му само име казује.{S} Није му се дало да сврши академију, да му ма |
S} Не каза ми ништо.{S} Што треба да ми казује?... — вели поносито Васка. — Знам си ја убаво, з |
па питује?!...</p> <p>— А што кој да ми казује, кад си сама све знајем, и све видим?{S} Замилув |
и, ја ћу си идем...</p> <p>— Е па, ете, казујем ти саг: иди си, пушти ме! — рече Зона и измаче |
> <p>— Ама, што да си зборим?{S} Што да казујем? — викну љутито Мане. — <hi>За кога</hi> да ти |
у љутито Мане. — <hi>За кога</hi> да ти казујем?,..</p> <p>— Ете, за <hi>чорбаџиске</hi> да каз |
Бог да чува!{S} Много лошо, Бога ми ти казујем!...</p> <p>Јевда уздахну и одобраваше главом, п |
ма’алу на нико рђавство.{S} Бога ми ти казујем!...</p> <p>— Лошо време заступи!{S} Седи си, ба |
ска.</p> <pb n="187" /> <p>— Бога ми ти казујем!</p> <p>— Вика: <hi>ти</hi> гу све то напраји; |
ранија. {S}Што ни треба ти па да нам га казујеш?...</p> <pb n="99" /> <p>— Та што... ако сте, д |
/p> <p>— Ете, за <hi>чорбаџиске</hi> да казујеш...{S} Што бре!{S} Ја траву пасем, сол не ручам, |
требала да збори!...</p> <p>— Е, што ми казујеш... што ми треба тој?...</p> <p>— Зоне — рече Ма |
обе руке, и питујем: што је овој?!{S} И казују јоште и то: како гу на кочије одвезоше у Докине; |
ила; сву ноћ гореше свеће у кућу, — тој казују... -</p> <p>— За Доку збореше?!{S} Мори, оди туј |
по ма’але...{S} Несам такав, Зоне, како казују...{S} Ћу те слушам; кад ми рекнеш: остани си, ћу |
мо они прапорци у Манчиним штиклама што казују да играчи додирују земљу и да се ипак на земљи н |
нога дана сам главом чорбаџи-Замфир, не казујући, наравно, никоме ништа.{S} Али то што је обука |
то је и продужио бестрага свој лаковани каиш од тесака, па му сад треска о калдрму тесак, о кој |
г брка.{S} Витак у струку, са лагираним каишем око паса, на коме је висио тесак, са шиљастим ци |
а.{S} Обузе је и притиште тешко и горко кајање.{S} Растужило је ово тихо јесење време...{S} Ах, |
змирити оца са сином — са сином који се каје, који се поправио, и који је опет примљен у ред чо |
и помомак од њег’?!{S} Има си дућан, ем как’в дућан, узеја је саг под ћирију и онај до њег’ што |
а играње, — изеде си резилак, ем знајеш как’в резилак!...</p> <p>— Па кој ги рече за оро?{S} Ти |
на њу. — змија ће те уапи, ако напрајиш как’в ешеклак!...</p> <p>— Де, мори, — умирује га Дока, |
та (по оцу) међу Циганима!...{S} И сад, какав је био Ђорђија, такав му и син Мане, тврдила је т |
>— Ама, де! — смеје се женица.{S} Мори, какав Манулаћ?!{S} Ешек... пуле чорбаџиско!</p> <p>— Ја |
напали га, па га резиле, веле му: „Их, какав си па и ти!...{S} Тету Зону ти искају да гу украд |
оле по калдрми.{S} А тек по одајама!{S} Какав раскош и какво шаренило!{S} Ћилими пиротски и ћип |
атено цвеће...</p> <p>— Де, па и ти!{S} Какав си! — љутну се Васка, јер је разумела пребацивање |
ћан...{S} А и дућан па што му је!...{S} Какав му је?...{S} Дућан му кол’ко сарафско чифутско са |
ако то збориш? — викну ужаснути Мане. — Какав „голем нишан”?...</p> <p>— Што, зар ћеш сал да гу |
Е, ела сама да га погодиш!...</p> <p>— Какав је?{S} Је ли је танак, висок; има ли мустаћи? — п |
гледа, како обично изгледа човек кад га какав белај снађе, па преноћи у апси, него је, баш напр |
дин начелник, јопета, није с раскида за какав добар крканлук, па још кад је и муфталук, — па се |
оде од куће.{S} Осећао се да није ни за какав посао — зато узе пушку и оде у поље, да се разоно |
па онда не ваљам и нисам цео дан ни за какав посао...</p> <p>Сви му одобравају, веле да је све |
и то чешће — би му се, нарочито кад има какав већи посао, јело у дућан доносило; а кад је што б |
стану.{S} А обично и најрадије стану на какав басамак или камен — једно да боље виде, а друго д |
и, па хита крај ње, као да му је богзна какав посао за вратом!...</p> <p>Или опет тако ради у д |
а Зона.{S} И да Манулаћ није био онакав какав је, да није једнако чувао дућан и седео пред дућа |
. ће да има...</p> <p>— А шта је?{S} Од какав си је ред?{S} Е ли чиновник, офицер?... .</p> <p> |
атрали за род, а нико није знао да каже какав им је род.{S} Манина мајка им каже зашто их је зв |
а; ваљда и њему смешно дође при помисли какав би смешан изгледао шегрт Поте кад би заиста вирио |
мајке, катанци на сандаци, кад има — ем какав голем! — на врата?!...{S} Та си узмем оној сикирч |
<p>— Запамти, хаџијо: „Свет је овај као какав мердивен, — један се качи, а други па слази“, та |
за друштво човек.{S} Кад год би свршио какав посао и зарадио добро, тада не би жалио ни времен |
а ја да ти гу украднем и даднем, ем сас какав алал!...</p> <p>— Ех, — грува се у прса Мане, — с |
против капиталиста.{S} И пошто не знају какав ће положај према свему томе заузети енглеска влад |
и разабра.{S} Шта је ово? помисли Мане, каква Дока, какве друге жене!{S} Нико више није ту био, |
је било.{S} Саг да гу видиш, бата-Мане, каква стаде: никаква се напраји!...{S} И ти пантиш онеј |
а у Докин сокак. — Их, их, их, леле!{S} Каква срамота!...{S} Црна, црна Ташана, како ће у свет |
и стеже је. — Рушка нек’ си искочи!{S} Каква му је она тетка!?...{S} А кад буде ништо зорт, ја |
ту био, а он га задуго није опазио!{S} Каква брука!{S} Бар да није то пред њим било!{S} Љут, п |
премају бошчалуке, а девојке јок!...{S} Каква је ово вера, викам? {S}Ела овамке, да видиш твоје |
еца, мори, неје ти ни срам!...</p> <p>— Каква деца?!...{S} Деца, вика...{S} Мори, ни у турцко в |
ало глас од страха. — Еснафска жена, па каква си је!...{S} Кад ћеш си, мори, Доке, црна Доке, е |
итај, бре магаре, тетина, он да ти каже каква сам била т’нка и висока кад ме узеде, ете, мој Со |
мо нека поседи код сестре — може јој се каква срећа јавити тамо.{S} И тамо има богатих трговачк |
Има неку муку!” Али шта је то нешто, и каква је то мука — то нико у тој гомили не знаде да каж |
негда чорбаџије.{S} Дуго се још причало каква је сила био чорбаџи-Замфир; такве силе и таквог г |
Да знајеш, моме мори, да знајеш,</l> <l>Каква је, туго мори, жалба за младос’!...</l> </quote> |
} Шта је ово? помисли Мане, каква Дока, какве друге жене!{S} Нико више није ту био, само њих дв |
да у неку олупану и изгужвану трумбету, какве се могу видети и наћи под билијаром само за сезон |
Лесковац, ем какви трговци, у Врање, ем какве чорбаџије, па ће се, што зборе селски, за злато л |
елој родбини.{S} Ете има у Лесковац, ем какви трговци, у Врање, ем какве чорбаџије, па ће се, ш |
да пропаднем оди тија речи!...</p> <p>— Каквија речи? — запита је Ташана.</p> <p>— Ех, па зборе |
рало се испричати, да виде читаоци пред каквим је амбисом врло лако могао бити и наш јунак Мане |
ће се то тамо чути, како пропратити и с каквим потсмехом све то узети.{S} И одмах одлучно рече |
и у уши добивене минђуше.</p> <p>— Ама, какво срамување! — храбри је Мане. — У појење нема срам |
кад си неће самарицу на грбину...{S} Е, какво је тој саг заступило, <pb n="44" /> Бог да чува!. |
о је брљиво!{S} Неје те ни срам!{S} Пи, какво зборење!{S} Иди си дом!{S} Несрећо бећарска!...{S |
Мадине, ете, там’ спроти Зелену чешму, какво девојче искочи — пуста не остала!...{S} Онакву ле |
’ ли ће скутате ништо?!...</p> <p>— Их, какво је брљиво! — вели јој Јевда. — Мори, ништо ти не |
, ешеку ниједан — пита га калфа Коте, — какво појење у дућан?!</p> <p>А шегрт Поте га гледа бле |
му стара, дотле ли зар дође?!</p> <p>— Какво време заступи, бата-Таско, Бог да чува!{S} Е неје |
изгледао с њом на челу као инорог. — А какво је само сребрно кандило израдио за Светог Пантеле |
ију и ма’алу неси искачала?</p> <p>— За какво искачање па збориш? — пита је тихо и болно Зоне.< |
ско вино било мало скупље од воде.{S} И какво чудо онда што је пан-Франћишек оставио пиво и пос |
{S} А тек по одајама!{S} Какав раскош и какво шаренило!{S} Ћилими пиротски и ћипровачки, ангорс |
{S} А да то не би био први случај, нити какво чудо да се ороде чорбаџиска и занатлиска кућа, сп |
јаког цвећа: руже, карамфила, замбака и каквог не цвећа!{S} Само је лепа Зона знала каквога све |
ли га, он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства, него да му се увек нешто стегне око с |
, право и пажљиво, као да прелазе преко каквог брвна, преко потока.{S} А оне старије и познатиј |
ог не цвећа!{S} Само је лепа Зона знала каквога све цвећа није било у башти, јер она се старала |
се Јевда обраћала увек кад је у невољи каквој била, и тражила паметна савета; њега би позивала |
намирише где је добро друштво, било по каквом мирису од пржене кафе, или по звуку од цврчања н |
p>— Ели је, зар, у Београд бегенисуваја какву мазну Београђанку, та му саг ове наше несу прилик |
задовољство и своје и муштерије, свршио какву мало крупнију поруџбину, а таквих је, како који м |
м је ту на очима, и радије би је дали у какву честиту овдашњу трговачку кућу, — тако, отприлике |
Врања, до Коштане, па би увече засео у какву малу кафаницу са добрим вином, и у друштву се бур |
/> што то баш она и баш њега да хвали?) како је момак наочит, добар, „кротак како девојка”, реч |
лепа, али старога кова, „старовремска”, како би тамо рекли, озбиљна и достојанствена.{S} Син ње |
и неке чивчике своје, неке „Беле Веле”, како су је сви звали, а која је по оном „да медвед најб |
м, срамује, како и прилега на девојче”, како је послушна и како има лепо грло, кад запева „Запе |
са содом, него пије вино онако „клот”, како га је Бог створио.{S} Сада је веран и сталан члан |
оставише је никако на миру док јој га, како им се учинило, не избише из главе.{S} Што се она в |
учен — укратко, није био бедна изгледа, како обично изгледа човек кад га какав белај снађе, па |
S} Искапи чашу вина, али је не погледа, како је досад увек чинио. {S}Мисли његове не беху ту, а |
у фатија кара-севдах...{S} Све ми каза, како поп из књигу да си чети...</p> <pb n="94" /> <p>А |
ваше?!” — Ћути си, кучко, зборим си ја, како је оцрнела образ? — „Па станула, рече, побегуља за |
Мадо!{S} Отоше си и младос’ и лепотија, како ластавице у јесен!...</p> <p>— Еее, ласте се па вр |
беше!{S} Е ли јоште онаква добра ткаља, како у оној време што беше?...{S} Беше добра ткаља — и |
hi>Шам</hi>ће иде с теб’!</p> <p>— Ама, како да се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ло |
Каква срамота!...{S} Црна, црна Ташана, како ће у свет да искочи, — девојче гу станула <hi>побе |
н си ћути; ћути <pb n="47" /> си, жена, како камик!{S} Прође си јоште једна недеља, а ја веће н |
> <p>И код тако лепог живота и слагања, како је морало бити Јевди, мајци Маниној, кад је чула д |
служејећи ме!... {S}А ја си седим, па, како пашина мајка, примам си чес’ и од једну и од другу |
искам да га женим, а он се, ете, рита, како магаре кад си неће самарицу на грбину...{S} Е, как |
све; све се батиса, бата-Таче!...{S} Е, како то?...{S} Ники ме ич не питује, а белким сам мајка |
— ама знаш кол’ко су дуге!...{S} Дуге, како да ће около шију да ги врзује!...{S} И све си то з |
>— Мерак! — прекиде је Ташана. — ’Ајде, како збориш ти па то?!... <hi>Мерак</hi>!...{S} Зар <hi |
ему на све, а највише на Мана, који је, како је она уверена била, све то ујдурисао!</p> <pb n=" |
у мало крупнију поруџбину, а таквих је, како који месец, све чешће и све крупнијих бивало.{S} П |
а, „како се, кад иде чаршијом, срамује, како и прилега на девојче”, како је послушна и како има |
м приметила:</p> <p>— Па ти, чорбаџике, како поче... дабетер!...{S} Па што си берем не поведеш |
— осмехну се Васка. — Леле, бата-Мане, како збориш па и ти!...</p> <p>— Што си збори?{S} Збори |
Што ће начиним?! ’Ајде и ти, па, нане, како си тој па збориш!? — рече прекидајући разговор.{S} |
моји по ма’але...{S} Несам такав, Зоне, како казују...{S} Ћу те слушам; кад ми рекнеш: остани с |
ве што треба ете-те... ете, за спијење, како да ће, рече, <hi>под чадар</hi> за аскера да се уд |
<pb n="30" /> од пива. — Знаш ли, бре, како ћу да га поткупим?!{S} Море, ни пас с маслом неће |
ма да збори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, како то збориш? — викну ужаснути Мане. — Какав „голем н |
теја речи да збори?!{S} Виде ли, море, како се кучиште научило да збори јоште у чкољу!” — Ти ш |
ете... несу, рече, обучене, веће, ете, како саг да ти кажем... ете... како да се бањају; ама, |
а после се умири мало, па поче: — Ете, како може да си стане „побегуља”, кад си је, ете, дом; |
арају оне кроза зубе.</p> <p>— Жмијете, како мачке испод накладено кубе...</p> <p>— Еј, Доке, Д |
ит, добар, „кротак како девојка”, рече, како је сем тога чула да су се некад Мане и Зона пазили |
м, а грло како филдиш, а уста гу, рече, како мерџан-атеш!...{S} Ех, рече, пуста, рече, вера што |
— плану Дока. — Деда како ти се викаше, како се презиваше? — Коритар, а његов па татко, како га |
сад мислио само о начину освете.{S} И, како је био досетљив, то му није требало дуго да лупа г |
Зашто ће ти пограбе чорбаџиски синови, како чаршилије, ете, вруће мекике сабајле, — па што ће |
е пусте косе, па оне беле цврсте груди, како два филџана, па оно њојно девојачко срамување!!{S} |
нешто земљоделско-шумарске школе, али, како сам није имао земље да је рационално обрађује, ниј |
ћа била би давно свршена ствар. {S}Али, како се Замфир баш никако није одушевљавао том комбинац |
ила и у Стамболу.{S} Сменио је он, или, како тамо кажу, „сургунисао је” три паше.{S} Па није тр |
Причало се како је Зона отета на чесми, како је у кола бачена и у тој гужви како је троје колим |
ри, знајем си све; све ми казаше, мори, како на кадију ми казаше све!...</p> <p>— Кој ти каза? |
ше ту и оно Зоне Замфирова; ама оно си, како чорбаџиско, беше са своји; не бањаше се ни па збор |
бираш, ете, за твојега Манчу, па да ти, како и мен’, дође жал и криво што неси <hi>ти</hi> Манч |
ћ унапред себи како ће се то тамо чути, како пропратити и с каквим потсмехом све то узети.{S} И |
} Чуо је све.{S} Како је грмио по кући, како се све разбегло <pb n="155" /> од праске и гнева њ |
, што ћеш сас мен’ да напрајиш резилак, како онај твој Митко чорбаџи-Петраћов што напраји сас м |
је мен’, рече, ласно невесту да нађем, како теб’ што је ласно шишенце ракијке да си пијнеш!... |
ивео с оцем његовим, покојним Ђорђијем, како су један другом у помоћи били — он Ђорђији, кад је |
олевку, коританце и дубак!...{S} Затим, како је одмах одведена и испитана у неком селу код попа |
мећарку, да га по обичају полије водом, како је то редовно четрдесет година радио.{S} Помислио |
омад су се чак и сликали тако са шахом, како задубљени у игру играју њих двојица шаха, а трећи, |
ц, а не кута паре по авлију и по таван, како, ете, мачка што си кута...{S} Стаде први кујунџија |
ше и сама помисао на то како је смешан, како бедан морао изгледати кад је остао сам на сокаку о |
аво сам рекао „да иде” — полетео би он, како му је мило било.{S} И баш у тај пар, кад је он нар |
аобиколим малко, па ће да искочи убаво, како под инџилирски план!... — рече и оде као олуја.</p |
ткаља — и ти си таква да биднеш, како, како ете, мајка ти! рече и тихо уздахну при помисли да |
међу њима је благ, гледа на њих онако, како да кажем, као на децу.{S} Кад понекад уђе у кујну |
презиваше? — Коритар, а његов па татко, како га зваоше у чаршију?{S} Врти-ваган... {S}Та саг: „ |
орезили, ни ме једно куче толко уапило, како саг ова ороспија...{S} Ти ли гу каза и прати гу ов |
мо оро видиш — једно, друго, треће оро, како се таласа и шарени!...{S} Све весело, па игра, пев |
мување у ребра видеше, и чуше само то, како један рече: „Што се смејеш, будало?” А затим појур |
и маша за табакеру.</p> <p>— Па, Манчо, како си?...{S} Како пазар, алиш-вериш како? — — — запит |
{S}Има си, бре, и касу за паре и еспап, како један трговац, а не кута паре по авлију и по таван |
сал ти кабает!{S} Ама си инает и инћар, како и татко ти што беше. — Припрети му и самим владико |
сли и осећања није ни ловио ништа; јер, како је у мислима занет био, могли су му зечеви преко п |
{S} Она сумња на Мана.{S} А Мане, опет, како су чули, не да се ни опепелити да је он штогод у т |
ја ти се хаџи-Замфир...{S} Познавам гу, како да гу не познавам!...{S} Беше добра аргатка... раб |
} А ове — ама знаш како ми чес’ давају, како ми лацкају! „Стринке, стринке, мори!{S} Еве ти мој |
Ману и Калину; гледала је како играју, како је Калина снажно и грчевито ухватила руком његову |
рибећи перу и писању, том новом оружју, како кажу, и написати једну исправку. {S}Исправку му је |
вају у колима девојку, како је умирују, како је покривају неком марамом; неко мување у ребра ви |
а двојица придржавају у колима девојку, како је умирују, како је покривају неком марамом; неко |
зе ги кучиште, ама ме не целива у руку, како је адет у њега.{S} Обуче ги, и један дан одија сас |
, која је пре две године свршила школу, како је, на листу од Писанке бр. 5, неком писару, у чиј |
девојака.{S} Спомену му Фрузину Мадину, како је вредна, кротка и лепа, и додаде да није ни чудо |
ако оде и без кафе, задовољан што нису, како су му припретили, пустили с ланца чувеног њиховог |
жило је ово тихо јесење време...{S} Ах, како је могла бити срећна! размишљаше сећајући се њега |
</hi>, да буде, то јест, јунак и борац, како му само име казује.{S} Није му се дало да сврши ак |
добра ткаља — и ти си таква да биднеш, како, како ете, мајка ти! рече и тихо уздахну при помис |
дну!{S} Што ми ти па саг тол’ко збориш, како да до годину неће па да искоче нови девојчики, и ј |
же...{S} А, што је саг за паре?{S} А... како га рече?</p> <p>— <hi>Оскудација!</hi> — понавља м |
е може никако да се сети. — А, мајка... како ти се зваше?</p> <p>— Бела! — одговори девојче.</p |
ве заради тебе!...{S} Ја си идем, па... како оној говедо када се, ете, напасе од травку зановет |
ка.</p> <p>— Отиди си до онуја... де... како се вика... до онуја, ете Калину, и рекни гу: {S}Ви |
ће, ете, како саг да ти кажем... ете... како да се бањају; ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан |
слободоумнијег дела публике; или краће: како је тетка-Таскин план и рачун с оном корпоративном |
лније нападали и убедљивије саветовали: како треба да пази на себе и како треба да јој је увек |
у и рече за њу врло много лепих ствари: како је здрава, вита стаса, „како се, кад иде чаршијом, |
озлеђују ране својим хукањем и кукањем: како су и оне девовале и <pb n="170" /> ашиковале, али |
: што је овој?!{S} И казују јоште и то: како гу на кочије одвезоше у Докине; там <pb n="146" /> |
јни, решила односно пронесених гласова; како, то јест, да се најзгодније демантују сви ти лажни |
/> ашиковале, али тога чуда није било; како ће ко никоја остати уседелица на срамоту Замфирови |
је Јевда. — За друго ништо зборисмо!{S} Како да бидне!...</p> <p>— Леле, Јевдо!{S} Што ће да би |
Сараф и банкер...</p> <p>— Е, сараф!{S} Како може сараф девер да бидне?!{S} Нећу сарафина!</p> |
шију и бели свет веће неће да видиш!{S} Како она кумрија — рече и показа на једну што је у кафе |
Јевда на њу. — Неје те ни срам?!...{S} Како збориш то?!...</p> <p>— Ете што?!... — чуди се и б |
м те, бата-Мане...{S} Две ми очи!...{S} Како смем да те л’жем?!...</p> <pb n="81" /> <p>— Па ис |
е; три дни неје искочило из кућу!...{S} Како може тој и да се помисли?!</p> <p>— Е, иди си, па |
еру.</p> <p>— Па, Манчо, како си?...{S} Како пазар, алиш-вериш како? — — — запита га Замфир пос |
ли: <hi>што си има</hi> у дућан?...{S} Како онај Насрадин-’оџа што ујутру садеше лук, а увече |
оцафте девојченце, ете, оно Тимче...{S} Како замбак т’нка!{S} Да остаде јоште турцко, ћаше, две |
о’!{S} Ништо се напраји оди момче...{S} Како земља си дође...</p> <p>— Што напраји?!{S} Ешекл’к |
, био је љут као рис.{S} Чуо је све.{S} Како је грмио по кући, како се све разбегло <pb n="155" |
!{S} За прошење ич не беше разговор.{S} Како да гу просим?!{S} Који су они, а који па ми!{S} Чо |
т боље, да га очи какогод не варају.{S} Како би то било да пас води коло?!...{S} Присећа се да |
ану, да је другим речима хтела рећи:{S} Како сте дробили, тако и кусајте.{S} Она сумња на Мана. |
Знајеш ли, мори, несрећо, да ми каза, — како из књигу да си четеше, све ми каза: и што си Зоне |
здува.</p> <p>— Етее, — отеже Ташана, — како да ти рекнем....</p> <p>— Ама <hi>дома ли је</hi>? |
="70" /> мало руке, што је, уосталом, — како он тврди — фамилијарна болест код његових у фамили |
фес, шајкачу или астраганску шубару, — како већ кад време захтева — није било женског чељадета |
прекиде га женица и пљесну по рамену. — Како па то збориш!...{S} Зашто инћариш, инћару ниједан! |
кликну блажени Јордан. <pb n="86" /> — Како га каза <hi>онуј реч</hi>, ешеку ниједан?... — нав |
као дериште, као „чупе” или „чупенце” — како би они тамо рекли за шипарицу, а и она је њега поз |
је здрава — „како мечка”, рече Јевда — како лепо тка и води сав домазлук; Дику Грнчарску нагов |
кита се поваздан-дан с пушку по лојзе — како пољак ели пударин; а по сву ноћ му свире Цигани и |
одине дана — од последње славе Мачине — како иде без капе, чупав и гологлав, јер још никако не |
ао своје нарочите и чудновате мисли и — како би неки поборник еманципације женскиња рекао — зас |
{S}Причала јој је о покојном Ђорђији — како је био кријумчар, убојица, ноћник и весељак; прича |
зубачу пред кућом, и за ђубре у кући — како је сада тако индиферентна и спора према овом, и то |
} Тури си нож у стол, ели фрља туфеци — како Дебрелија...{S} У сваку ма’алу има си по једну, на |
ло повода беспосленом свету те је чак — како тамо веле — „турио у песму” чорбаџи-Замфира и неку |
азговарао, Мане би га ма како изазвао — како је љут био на њега — и потукао се с њим, чим би га |
ијим годинама, када је оца усхићавало — како је онда тек мајку Персиду срећном и поноситом чини |
и бастун, веће пролази — да прошћаваш — како ники мачор кад си остави мутвак, та се дигне и зар |
лико дана ради домазлука, а можда још — како је беспослена чаршија говорила — и ради неке чивчи |
а јетко, шапатом. — Фукаро!...</p> <p>— Како рече?...{S} Не чу те добро!... — запита је благо и |
— Мори, ништо ти не знајеш!...</p> <p>— Како да си не знајем?!{S} Бата-Таско зашто искочи до те |
га у наш варош так’в човек?...</p> <p>— Како да ти рекнем, хаџијо?...{S} Искочио лош реч за мен |
Та што...{S} За малко време...</p> <p>— Како аа малко?</p> <p>— Па до „голем нишан”, а после ко |
јунџију</hi>, ете, и зборим...</p> <p>— Како рече?{S} Што збориш? — прекиде је домаћица. — За к |
Зона и стеже ону алву симитом.</p> <p>— Како ништо?!{S} Теке, истин’, што гу треба да си работи |
е!...{S} Ама се вукујем и теглим с њег’ како ала с берикет.{S} Да чујеш сал”.{S} И стаде да при |
послу...{S} Е што си стала туј при мен’ како шиљбок ники?! — обрецну се одједаред Дока на измећ |
!</p> <p>Па тек она реч „куче у чашире” како му се увртела!{S} Он би да је заборави, а она му с |
>Тога дана је Мане био сав блажен.{S} А како и не би, кад му се целе недеље од тешког дерта ниј |
да Манулаћ нема ни форму за девера! — А како је имао форме за младожењу?! дира је Мане и доводи |
е женске прилике у сенци високих зидова како стоје подаље једна од друге, али Манулаћа нема ту |
е подне, стигао са чифлука, и виделе га како је отишао господину начелнику. „Доцне си се сетија |
главе тринаесте.{S} У њој се приповеда како се за тај чудан и многима необјашњив и загонетан д |
ЕСЕТА</head> <p> <hi>У њој се приповеда како се догодило, ама сасвим од речи до речи, по оној б |
, и ваше се знаје! — плану Дока. — Деда како ти се викаше, како се презиваше? — Коритар, а њего |
опет не исклизне рука из његове; гледа како се разговарају; чује како Калини дршће глас, и как |
е и доводи је до плача.{S} И Мане гледа како је лепа и кад плаче, и мило му да је гледа кад пла |
олико места.{S} Стала би, па би гледала како играју и зевала од времена на време.{S} Али би ипа |
, рече, убаво овој Зоне Аџиско; па бела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како филдиш, а |
м и с оцем се разговарао, Мане би га ма како изазвао — како је љут био на њега — и потукао се с |
а — <hi>не</hi> се носат!”</p> <p>— Ама како започе, — вели Замфир — неће ниједну понесе!{S} Ја |
у је још само да смисли о појединостима како ће да изведе своје дело освете.</p> <p>Па како је |
Мане.</p> <p>— ...{S}Та већ недеља дана како гу носим, па све си заб’равим...{S} Та и саг, виде |
ма зашто то ради, као што опет и не зна како силно стеже својом знојавом ручицом ручицу своје д |
ућа, а лепотицама се баш не може богзна како похвалити то место.{S} А најпосле, ако јој се баш |
— не морају, па се и не журе баш богзна како да су први на послу у канцеларији.{S} То је одмах |
Таска, — а мене-ми се ноге отсекоше, па како да несу моје ноге!...{S} Ћа да седнем там’ насред |
а ти не можеш!?{S} Море ће понесеш, па како селска невеста ће ги обучеш и одиш у њи.{S} А он, |
S} Девојачку срећу да батисују...{S} Па како се напрајило тој чудо, реци ми, Таске, ако знаш?</ |
ништо друго сал за тој се збори”.{S} Па како гу је уграбија? питујем ги па ја. — „Па, зборе си, |
да изведе своје дело освете.</p> <p>Па како је цела та ствар била и дрска и луда, то је Мане д |
кида своје старање, него и онда разбира како се која влада и обилази их понекад; па је можда <p |
на риба мрена, кад ме туре у новине, та како кучку резиле!...{S} А за оно па што те питујем, де |
помеђу трговци и еснаф-човеци!...{S} Та како саг да тражим, кад убаво си знам да ми неће дадну |
чује једнако речи њене и види Манулаћа како са спуштеним рукама стоји као ступац некакав и как |
као громом поражен чувши све до ситница како је ствар текла и како се развијала.{S} Био је утуч |
х дана тамо нађе и да севдалише и слуша како му сељанке певају песму коју је на чифлуку радо сл |
ма узвик, кад их видеше једно до другог како играју.{S} И сви само Ману и Калину гледају; сви и |
не!{S} Чорбаџи-Петракија син, па си иде како измећар, белосвецки ники!{S} А зашто, море, ти не |
о кући.{S} Осврте се још једном, и виде како Мане и Калина пођоше и упутише се заједно, и чу ка |
увек мало на вратима и грди млађе, каже како се данас не може на млађе ослонити, па тек онда ул |
један кажипрст крај другога, да покаже како се Замфир и начелник слажу — и онда то не сме тако |
тала из очију Ману и Калину; гледала је како играју, како је Калина снажно и грчевито ухватила |
S} Зона више није играла. {S}Гледала је како играју, а није испуштала из очију Ману и Калину; г |
ну Тимку Јордана Калтагџије, похвали је како је здрава — „како мечка”, рече Јевда — како лепо т |
ју <pb n="106" /> ченгије, а он си пије како дервиш и арчи си ма’л сас оне несреће!...{S} Тури |
његове; гледа како се разговарају; чује како Калини дршће глас, и како га меко и дубоко погледа |
ступац некакав и како се смеши, и чује како се овај цери...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га |
и погледом настрану; сећа се измећарке како подаље стоји, и чује једнако речи њене и види Ману |
еје те ни срам: еснафска жена, па погле како си збори!{S} Кој да праћа шевтелије — зар чорбаџис |
адовољно и поносито, — веће шес’ недеље како сам удадена...</p> <p>— Бре!{S} А за кога се удаде |
играчи скупе. {S}А дотле проводе време како ко зна.{S} Неки играју <pb n="132" /> жандара, нек |
} Замислила се, а очевидно мисли о томе како би да онако што поиздаље и што финије отпочне.</p> |
ва слика звезданог неба, месеца, и Зоне како стоји умотана у бундицу своју с истуреном левом но |
леко тамо у мраку што се види и чује се како се нешто разговара с хаџи-Јордановим мачком, који |
више овако остати!{S} Укратко, чуди се како то и може и једног дана бити без „домаћице”! {S}На |
да их је било свакојаких.{S} Причало се како је Зона отета на чесми, како је у кола бачена и у |
у тек сада све казали, и потужили му се како се одавна носе са Зоном.{S} И сад су сви сложно: т |
ло приметити.{S} А чезнуо је за њом, те како чезнуо, — само је био јогуница и није никако дао д |
; трупам, рече, сас оне пусте потковице како стари мезулџиски, рече, коњ!” Е, куд се научило те |
тлости општинског фењера све.{S} Видеше како Мане и она двојица придржавају у колима девојку, к |
а и ујни.{S} И оне не само да приметише како им је њихова Зона лепа, него приметише чак и то ка |
чути и доживети!”...{S} Многи приметише како им је тек сада пукло пред очима и све им је сада, |
! — узвикну тетка Таска, кад јој рекоше како стоји с њиховом Зоном, којој је она још једнако ре |
на грчка несрећа, Таска, тетка њојна, и како гу фатија кара-севдах...{S} Све ми каза, како поп |
совала и заузела и сама месна штампа, и како је хтела и покушала да ствар начисто изведе.{S} Др |
некад Мане и Зона пазили и севдисали, и како им је зар писано да се и узму.{S} А да то не би би |
свему ономе што се у вароши говорило, и како је та вест као гром поразила домаћицу Ташану.</hi> |
злато</hi>!...{S} Знаје што је злато, и како се, ете, злато топи!...{S} Машалах, Манчо, — неси |
оварају; чује како Калини дршће глас, и како га меко и дубоко погледа својим великим и као јунс |
м, а после и великом делу чаршије.{S} И како је који час пролазио, све им је чудноватије изглед |
ојче, а на Зону и не погледа више.{S} И како је ова била кокетна, поуздана и поносита са своје |
урјучић и облачила га у фустанчић.{S} И како га је она више изводила него отац, то су по другим |
и које си песне поје, и што си шњева и како гу резиле оне кучке, тетке и стрине, а највеће она |
ши све до ситница како је ствар текла и како се развијала.{S} Био је утучен и неутешан.{S} Тетк |
а, али кад виде Калину како је срећна и како се заруменила и ознојила, па се брише јаглуком, ка |
прилега на девојче”, како је послушна и како има лепо грло, кад запева „Запевало булбул-пиле, м |
теним рукама стоји као ступац некакав и како се смеши, и чује како се овај цери...{S} Ху, зар ј |
аветовали: како треба да пази на себе и како треба да јој је увек на уму <hi>чија</hi> је и <hi |
ка.{S} Дошла је да му каже све шта је и како је било, и пошто се све рђаво свршило, да га, нара |
у јој се изјада.{S} Изнесе све шта је и како је било.{S} Плачним гласом причаше јој Зона да је |
он одмах.{S} Кад му казаше све шта је и како је, рече им Ставре Јаре:</p> <p>— Море, ако искате |
ску и распитао се и сазнао све шта је и како је после одласка Докина било.{S} Од Васке је дозна |
абота!...</p> <p>Уговорише све шта ће и како ће, где ће ко набавити оно што треба и где ће се н |
ће и разговарају се и саветују шта ће и како ће урадити да све то испадне што боље. {S}Оне саме |
estone unit="subSection" /> <p>Ручао би како кад, некад код куће а некад — и то чешће — би му с |
ске куће, претстављала већ унапред себи како ће се то тамо чути, како пропратити и с каквим пот |
ми, како је у кола бачена и у тој гужви како је троје колима прегажено.{S} Други су, опет, тврд |
ве си заб’равим...{S} Та и саг, виде ли како прокај твој дућан промину — ћа па да заб’равим, ам |
се дете...</p> <p>— „Дете”, — а виде ли како уме да збори и што иска да пазари?{S} Познаваш ли |
а, кад јој је припретио осветом.{S} Али како, на који начин ће јој се осветити, то још није зна |
али једно за друго!...{S} Ја-ги!” „Асли како плави зумбул и зелена када!“... — оте се многима у |
ећи страх, и она не зна шта да ради, ни како да стане: одмах пребацује курјучић с леђа преко ра |
већ говори о том, само се онако говори како се првих дана говорило.{S} Говори се двојако, и ов |
анима запушила!...)</p> <p>— Здраво, ти како си, Доке? — прихвати јој Ташана, па се тек погледа |
з погледа им се разговетно да прочитати како благодаре небу што их је обдарило таквим паметним |
тешких дана и такве душевне утучености како су га морале обрадовати и оживети и освежити ове с |
ћи. — После краће почивке, размишљајући како да отпочне, проговори женица:</p> <p>— Мори, зашто |
е брате, батисаше јабанџије!...{S} Овој како ће да му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чу |
— плану тетка Таска, — скутасте се туј како брабињци у зем, па ни чујете ни видите па што се з |
?) како је момак наочит, добар, „кротак како девојка”, рече, како је сем тога чула да су се нек |
ичније дечје лице, за које не зна човек како да каже — да ли је лепо или ружно, а најмање би се |
и одрицаху се сродства с њом.{S} А тек како је било Зони и онима што долажаху!{S} Шта је савет |
на врата — ем кол’ки катанац!{S} Голем како катанац на магазу!{S} А кључ си тури у џеп, па си |
као једног доброг занатлију и причао им како је лепо живео с оцем његовим, покојним Ђорђијем, к |
риседник ни па посланик, та да си ћутим како порена риба мрена, кад ме туре у новине, та како к |
ара, само да би се показао пред Ташаном како нерадо оставља кућу.{S} А тако исто му нису верова |
рници општине турековачке већ трећи дан како се вуку све средином сокака (већ им се и шегрти см |
д први пут чуо (иако се сваки дан тужио како „нема старе године и стари пазар”), па се диже у ч |
милион мираза не бих је ја — ја, овако како ме сад видиш, који сем части и интелигенције ништа |
приповетка се морала свршити само овако како ће се и свршити.</p> <p>После неколико дана Мане ј |
ивала и отимала, али тетка Дока — онако како је Бог дао — подвикну јој и развика се на њу тако, |
жеља.{S} Обећа јој да ће урадити онако како она жели.</p> <p>И тако је тај испад у новинама им |
сно било.{S} Веровала је да је све тако како јој је несрећна девојка рекла; веровала, као да је |
ако замбак, а очи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, рече, како мерџан-атеш!...{S} Е |
ЧЕТРНАЕСТА</head> <p> <hi>Ту је описано како је тетка Таска донела у Замфирову кућу први глас и |
АЕСТА</head> <p> <hi>У њој је испричано како се вешто умео осветити Мане Зони, тако вешто да је |
И страшна му беше и сама помисао на то како је смешан, како бедан морао изгледати кад је остао |
хова Зона лепа, него приметише чак и то како је чупе Зоне заљубљено, па пронађоше чак и у кога |
ије.{S} А после, њега и није вређало то како су о њему мислили и ценили га старији њени, него г |
ашну девојку, заборављала би врло често како се која зове, а и разговор би трајао врло кратко, |
.. {S}И ја ти се с татка живувашем алис како с брата...{S} Ели си дошеја при мен’ и питаја <hi> |
аву...{S} Ћу те бомбардирам по ту главу како Срби Митад-пашину табију на Виник!{S} Несрећо врти |
е Аџиско; па бела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, рече, како м |
ка.{S} Стале једна до друге, па гледају како свет игра.{S} Зона гледа равнодушно, уморно и као |
љица својих; стоје и смешећи се гледају како момци и девојке играју.{S} Гледе, и све виде, и ни |
} Покупи си скути, па брго кроз чаршију како кучка, кад гу полију с воду...{S} Ама <hi>она</hi> |
и сељанчица у њиховом живописном оделу како промичу путем крај њега.{S} Други пут би их задева |
јој паде на памет, и она погледа Калину како је срећна и блажена!{S} И Зони постаде нешто тешко |
.. {S}Не би играла, али кад виде Калину како је срећна и како се заруменила и ознојила, па се б |
алина пођоше и упутише се заједно, и чу како се Мане нуди Калини да је допрати до њених авлиски |
Дока. — Видосте ли, мори, нашога Манчу како си знаје убаво што ваља?!...{S} Е, што је човек <h |
(већ им се и шегрти смеју гледајући их како спадоше с ногу!) тражећи Ману Кујунџију, да му исп |
упа сељанчица, заустављао их и питао их како су задовољне с берићетом и кад ће бити берба у њих |
не <pb n="162" /> као господа — да ви’ш како онда нађу израз и погоде право име, онда просто ве |
да му чиним?{S} Једно ми је дете, знаш како је!{S} Купи му штифлетне а-ла-франга...{S} А домак |
збореше сас овеја.{S} А ове — ама знаш како ми чес’ давају, како ми лацкају! „Стринке, стринке |
ска, измећарка њојна.{S} Ич да се риташ како пуле, ни па да ме л’жеш...{S} Све, све ми рече Вас |
е, рече, малко ли је!?...{S} Ама знајеш како бе’у цврсте и јаке путине, па ем сас потковице!{S} |
јој:</p> <p>— Код мен’ нећеш да живујеш како наше жене што си живују при мужије...{S} Ни сас цв |
звија се још лепше и још бујније; чујеш како звецкају ђердани и дукати, и трупкају кондурице и |
д овај има свој „аузганг”, — само чујеш како лете, да се посатру, девојке на авлиска врата; пон |
те нагиздим, та да се сјајеш и светлиш како у цркву света Богородица Тројеручица!...{S} За теб |
, како си?...{S} Како пазар, алиш-вериш како? — — — запита га Замфир после кратке паузе, правећ |
ли сам ти, што ли сам?!{S} Што си ћутиш како немак?{S} Род смо си...{S} Кому ће да кажеш муке и |
тао, могла се, вала, поносити, и те још како, кад се за њом осврне Мане кујунџија!{S} Јер и ист |
усмених наредаба, а још више од силних (како се они лепо изражавају) „крканлука”; пролазе учите |
и деда-владику ћу искочим на давију. {S}Како ти то мислиш?!{S} Зар да скудиш девојку, па да си |
их ствари: како је здрава, вита стаса, „како се, кад иде чаршијом, срамује, како и прилега на д |
мирним суседима.{S} Чудимо се,” веле, „како наша вредна полиција, која је тако ревносна и брза |
е да ти рекнем: да прочетиш из њег’... „Како је, рече, овој цвеће бледо и вене, такој, рече, бл |
збори ми: „Живо-здраво”, ни ме питује: „Како си, Таске?” веће си збори: „Леле, а што ви оцрни о |
н се ухватио, па игра, сасвим по оном: „Како играм да играм, само да се наиграм”.{S} Играју сви |
алтагџије, похвали је како је здрава — „како мечка”, рече Јевда — како лепо тка и води сав дома |
да видим!” Погледа опет боље, да га очи какогод не варају.{S} Како би то било да пас води коло? |
речи. — Леле, тугооо! „Куче у чашире”, какој му је па то? — смејаше се једнако Васка и смех та |
ти саг па и одврзуј!...</p> <p>— Море, какој ће му па саг тој бидне?!{S} Чаршија збори да гу ј |
, две ти очи, да ми помогнеш. {S}Знајеш какој си је...{S} Жена сам, удовица сам, не стизам свуд |
у није, и све то сребрно или бакарно па калајисано. {S}Свакога дана имају доста посла девојке д |
е, гледајући за колима, која лете преко калдрме и крешу варнице, и која су већ далеко измакла и |
а од шест гроша батргати уз мајку преко калдрме, па све до осамнаесте своје године, кад му је о |
ње, слуша свирку, трупкање кондурица по калдрми и слуша песму, чује сребрни девојачки глас Кали |
су се сунца спустила и поређала доле по калдрми.{S} А тек по одајама!{S} Какав раскош и какво ш |
тек заклапарају налуне или папуче преко калдрмисане авлије, и једна по једна стрина или тетка д |
вани каиш од тесака, па му сад треска о калдрму тесак, о који се и иначе врлој вешто саплиће но |
амничарку”, играли су, једно до другог, Калина и Мане.</p> <p>И Зони дође нешто тешко.{S} Насло |
огледа благим погледом, а сузних очију, Калина.</p> <p>— Па... нећеш да ми будеш измећарка?</p> |
ми ти па збориш саг туј за Калину?!{S} Калина ће си дочека своју срећу...{S} А ја си па искам |
у, и ропску послушност.{S} Заиграше.{S} Калина весела, блажена — румен је сву облио, а крупне ц |
авила ти се Калина”.</p> <p>— Е, што па Калина?</p> <p>— Зашто ти је прилика...</p> <p>— Што ми |
тај пар црњи — Манулаћ, или она фукара Калина!...{S} Силно угризе доњу усну, и још силније сте |
Туј сам!{S} Што ти требам? — запита је Калина, кад дође.</p> <p>— Вика’ те... ете... — поче Зо |
Калину; гледала је како играју, како је Калина снажно и грчевито ухватила руком његову руку, па |
, а требала да рекне: „Поздравила ти се Калина”.</p> <p>— Е, што па Калина?</p> <p>— Зашто ти ј |
је? — наставља тетка-Таска. — И Зона, и Калина, и друга ника!...{S} Па бива ли, мајке?!...{S} А |
наше комшијче!</l> </quote> <p>А Мане и Калина су комшије!...{S} То јој паде на памет, и она по |
сврте се још једном, и виде како Мане и Калина пођоше и упутише се заједно, и чу како се Мане н |
, што па да се ценим?... — одговори јој Калина. — Имам си мајку и брата... {S}Измећарка нећу са |
змећарка?</p> <p>— Јок! — рече поносито Калина. — Несам за вашу кућу...</p> <p>— А, за оро ли с |
вираше „Нишевљанку”, Манча се ухвати до Калине.{S} Зона више није играла. {S}Гледала је како иг |
тише се заједно, и чу како се Мане нуди Калини да је допрати до њених авлиских врата, а она га |
е; гледа како се разговарају; чује како Калини дршће глас, и како га меко и дубоко погледа свој |
луша песму, чује сребрни девојачки глас Калинин, где пева:</p> <quote> <l>Да ме младу дава</l> |
p> <p>— Зоне, мори!...{S} Не слушај гу, Калино, што збори!{S} Иди си! — упаде Гена у реч и пову |
{S} То јој паде на памет, и она погледа Калину како је срећна и блажена!{S} И Зони постаде нешт |
жим моју...{S} Неје писано за мен’ и за Калину...</p> <p>— Па си прочетеја што је писано?...</p |
/p> <p>— Што ми ти па збориш саг туј за Калину?!{S} Калина ће си дочека своју срећу...{S} А ја |
гледе!... {S}Не би играла, али кад виде Калину како је срећна и како се заруменила и ознојила, |
... де... како се вика... до онуја, ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зоне Замфирско!...</p> < |
ругог како играју.{S} И сви само Ману и Калину гледају; сви их гледају задовољно с пријатељским |
грају, а није испуштала из очију Ману и Калину; гледала је како играју, како је Калина снажно и |
узе за руку и поведе на игру младу лепу Калину, комшиницу своју, једну пуку сиротицу, која неће |
, доскочио је и томе: ословио је сироту Калину, једно комшијско девојче, а на Зону и не погледа |
на, а прихватиле и оне друге две тетке, Калиопа и Уранија.{S} Само се тетка Дока не смеје, него |
луцима: домаћица Ташана, Таска и тетке, Калиопа и Уранија.{S} Подупрле зид леђима, подавиле ног |
молила их да оду — Уранија до Манине, а Калиопа до Манулаћеве куће, и да их запитају и затраже |
.</p> <p>— Кој ти каза? — пита је тетка Калиопа.</p> <p>— Тој си је моје знање, кој ми је, деме |
давање! — одговарају обе тетке, и тетка Калиопа и тетка Уранија.</p> <p>— Мори, кој ве пита: бр |
споди! - крсте се тетка Уранија и тетка Калиопа од чуда што их снађе.</p> <p>— Што је била, кој |
кујунџија нађе! — заврши поносито тетка Калиопа.</p> <p>— Па, брљивке једне, што ви ја зборим?! |
ану?!...</p> <p>— Ама, де! — прекида је Калиопа. — Неће да зборимо за тој.{S} Кад стигне у теј |
прекидају је једногласно и сложно тетке Калиопа и Уранија. {S}Што ни треба ти па да нам га казу |
утра ће, рече, од Замфирових доћи к њој Калиопа, па нека њих две удесе тако да испадне свима по |
ве тетке, ујне и стрине — све Ураније и Калиопе, Таске и Ташане, сва та женскадија, — па заџака |
анији рекоше да сумњају у Манулаћеве, а Калиопи опет одговорише да сумњају у Манине...</p> <mil |
јој Ташана, па се тек погледа с Таском, Калиопом и Уранијом, јер им свима дође чудно већ само т |
ицама.{S} Сутрадан је позвала Уранију и Калиопу, решена да учини још једаред, последњи пут, кор |
едељом оде са другарицама на ћошак пред Калоферлиски хан или на Бит-пазар, где игра оро; или у |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Калоферлиском хану џумбус и весеље...{S} То се Мане са |
а?! — прихвати тетка Рушка. — У Јордана Калтагџије дом што си процафте девојченце, ете, оно Тим |
Филибе; затим му спомену Тимку Јордана Калтагџије, похвали је како је здрава — „како мечка”, р |
е се до ње све њене вршњакиње:{S} Тимка Калтагџиска и Дика Грнчарска, Ленче Кубеџиско и Генче К |
си губи век и године?!{S} Дервиш ли је, калугер ли је та да си самотује?!{S} И ја му зборешем, |
кар се никада не оженио, макар отишао у калуђере, у свету Богородицу Габровачку.{S} А сем тога, |
уна корита лажних дводинараца, па чак и калупе, сакривене под патосом, и ухапсила их све — и Ма |
ј глас.{S} И онда нема више ни говора о калупима и лажним дводинарцима, говораху људи. „Којешта |
бојица се задубила у посао, па раде.{S} Калфа Коте звиждуће нешто, а шегрт Поте се занео у поса |
Поте и раде.{S} Задубили се у посао.{S} Калфа Кота довршује неку срмали-муштиклу, — коју је пор |
p> <p>— А, бре, ешеку ниједан — пита га калфа Коте, — какво појење у дућан?!</p> <p>А шегрт Пот |
па се стиди.</p> <p>— Паа... — наставља калфа Коте, — ти ли си гу видеја кад си она, демек, пре |
гу, збори бре, научија?! — опет га пита калфа Коте, али не добија одговора. — Ти ли ће за Зону |
p> <p>У кујунџиници Мана кујунџије седе калфа Коте и шегрт Поте и раде.{S} Задубили се у посао. |
а.{S} Певала се по целом граду, и да је калфа Коте мало-мало мућнуо главом, сетио би се да је ш |
вља! {S}Запамтиће први нови шегрт ко је калфа Поте!{S} Тако мисли Поте и једе печену бундеву и |
— а беше код мен’ јоште у турцко време калфа, — ништо лошо за Митку; рече: „Пази се, газда Пет |
да прође док га закалфе; а чим постане калфа, искијаће први шегрт — мишљаше фаталиста Поте — з |
ужан, добио шамар, да није сам он, исти калфа Коте, звиждукао баш ту исту песму.{S} Укратко рећ |
и није чуо кад га је још једном запитао калфа Коте где је чуо ту песму.</p> <p>Калфа Коте не до |
на.{S} А после, баш да је све заборавио калфа Коте, није требало да заборави онај шамар што га |
ју ногу и минђуше, и погледа зачуђено у калфа-Коту.</p> <pb n="8" /> <p>— Што ме па тепаш, бата |
ј је описана једна дирљива сцена између калфа-Коте и шегрта Поте, даље: кућа хаџи-Замфира чорба |
ју и по ма’але!...</p> <p>— Их! — викну калфа Коте и диже руку да га још једаред удари, али га |
l>Где се премењуваш... </l> </quote> <p>Калфа Коте остави рад, па га само погледа.</p> <p>А Пот |
калфа Коте где је чуо ту песму.</p> <p>Калфа Коте не доби одговора.</p> <p>А није требало да г |
о). „Кад је већ”, говораху оне, „њега и калфе навукао ђаво на тај прљав посао, нека га и носи, |
патосом, и ухапсила их све — и Манчу и калфе и шегрта Поту.{S} Неки су га чак чули, кад су про |
И још горе од онога.{S} Тамо су је тек калфе почеле певати, и то тек соло, — а овде је већ и ш |
ни зашто ни крошто.{S} Остави дућан на калфи, а он се жури кући, као да му гори. <pb n="64" /> |
е вече да им не прође поред куће гомила калфица, трговчића или писара из дивизије и из разних в |
ио капу.{S} А у могућности је да држи и калфу.{S} Дућан му пун, а поруџбина сваки дан.{S} Некад |
аџи-Замфировој кући породични савет или камарила, састављена из тетака, стрина и ујни, решила о |
и најрадије стану на какав басамак или камен — једно да боље виде, а друго да изгледају веће.{ |
ection" /> <p>„Тија вода брег рони; кап камен дубе”, вели стара, искуством освештана реч...{S} |
достојанствено као голубица низ високе камене степенице доле у авлију.{S} Води је Сотираћ, Ман |
најдуже задржаше.{S} На њега и дрвље и камење!...</p> <p>— Ако си не бегендишеш у наш варош, е |
ћути; ћути <pb n="47" /> си, жена, како камик!{S} Прође си јоште једна недеља, а ја веће не мог |
ован свет!{S} Био је бесан.{S} Турио је каму за појас и готов био на свашта, али никако није мо |
овољних маторих девојака, што миришу на камфор и носе памук у ушима.{S} Не, овде никад дотле не |
баш и да јој се да слобода, исто као ни канаринка кад би је пустили из кавеза.{S} Једино кроз к |
х радо одазивао, као и сваки рођак, али канда је мало, онако потајно, и уздисао за Јевдом, и то |
јка јој Ташана, чији је он најозбиљнији кандидат био, јер је био јединац, једини наследник огро |
ри и сину лице Зонино.</p> <p>За другог кандидата за девера лако се погодише.{S} То је био Мита |
лијарно веће, на коме је утврђен списак кандидаткиња, то јест девојака за удају, или још боље, |
јунџију, да му исплате и дигну поручена кандила, кадионицу и петохљебницу, па никако да га нађу |
суботске ноћи и полутама и светлост од кандила, које је на махове час тињало час плануло, па с |
је, која је сва сребром опточена, а три кандила горе пред оком највећом иконом из Јерусалима шт |
гугутке и голубови гукали испод стрехе, кандило догоревало, а он још седи и размишља о страшној |
е гостинске собе.{S} Била је субота.{S} Кандило је горело пред иконом Богородице, коју је Мане |
бегла чак у лојзе.{S} Тамо је припалила кандило, тамјаном окадила одају, и клекла пред икону и |
у као инорог. — А какво је само сребрно кандило израдио за Светог Пантелеја; па сребрну ручицу |
свакој одаји по једно скупоцено сребрно кандило гори уочи недеље и празника пред иконом из Руси |
ски, бре брате, син отиде си, те је саг кантарџиски санким чиновник — сас двеста гроша мисечно! |
е баш богзна како да су први на послу у канцеларији.{S} То је одмах пало у очи првим комшијама |
љебницу, па никако да га нађу: нема га, као да је у земљу пропао...</p> <p>КРАЈ</p> </div> </bo |
о што је чорбаџиска ћерка.{S} Али сада, као девојка, она то поче полако осећати и по томе се вл |
шљиво по овом шаренилу и весељу; гледа, као да јој је дуго време.</p> <p>Цигани засвираше „Потр |
о Мана Кујунџије дућан — преко обичаја, као никад досад — стоји још једнако затворен, иако је в |
и да је ишло стазом добродетељи — која, као што се зна, није никад примамљива, ни лепо утрвена |
ир легао да се одмори мало после ручка, као што је то одвајкада научио.{S} А чим је он прилегао |
ој је несрећна девојка рекла; веровала, као да је сама својим очима гледала и својим ушима чула |
ему у очи.{S} И што би она сад учинила, као послушна кћи, од страха очева, застрашена и присиље |
<pb n="118" /> икада.{S} Уста скупила, као да ће да се заплаче и гледа сањиво, уморно и тужно |
се и иначе врлој вешто саплиће ногама, као да је већ официр, као да му је тесак сабља!{S} А зб |
и ујутро опет доноси у зеленим кесама, као некад што су старе кујунџије радиле.</p> <p>— Ех — |
<p>Зона издиже обрве и слегну раменима, као да хоће да каже да се не може сетити.</p> <p>— Што, |
кроз летве, и ословљавао би је речима, као што се обично деца ословљавају; а затим би је редов |
ЊА</head> <p> <hi>Она је сасвим обична, као што су обично све последње главе у приповеткама и р |
ис од ђулијака се пресуо по сокаку, па, као магла земљу, притисну мирис гледаоце.</p> <pb n="73 |
о шију из оног његовог малог дућанчета, као гусак из гушчарника кроз летве, и ословљавао би је |
ихој тузи, мисли о себи, и ту се осећа, као најнесрећније девојче на овом свету, али зашто баш |
и мајка љутила што иде тако без новаца, као да није чорбаџиски син!{S} А ако понесе, он колико |
издиже и пружа је поносно мало напред, као водена змија кад издигне главу и броди водом.</p> < |
вио на вратима.{S} Сви отурују од себе, као по некој команди, домине, карте, табле за шеш-беш и |
тек тада трза се Мане и гледа око себе, као да се пита: откуд он чак ту?! — и враћа се натраг!. |
ан за неколико корака, а после застаде, као да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућан на вел |
све им то није помогло: тетка-Дока је, као и свака радознала женска, могла и инстинктивно, а и |
н, само најмлађа, тетка Дока, дошла је, као и увек, незвана.{S} Била је то још лепа и једра жен |
икот и смех, и слушао га Мане, који је, као скамењен, још једнако стојао на истом месту, утучен |
вала, мислећи да је све пропало, он је, као човек, био јачи и сталоженији и, као искуснији, држ |
подаље од позорнице догађаја и зато је, као посве невероватна, брзо и пропала.</hi> </p> <p>Осв |
здушном Западу, — него као нешто своје, као род у кући чорбаџи-Замфира.{S} Оне га и не зову дру |
ла у тој кући као лекар, или, још боље, као нека „Златна домаћа књига”, јер кад она некога оцен |
х, а од жупског вина стекао нос црвене, као бакар, боје.{S} Али га тада издаде композиторска и |
ило му се као да је остало трага од ње, као да види траг њен, — дугу зелену пругу од бундице и |
е име њено спомиње или које се ради ње, као алузија на њу, певају.{S} И Зона је била, што је са |
и као да је и не види, па хита крај ње, као да му је богзна какав посао за вратом!...</p> <p>Ил |
које новце не продаје!</p> <p>И сад се, као што већ рекосмо, кренуо у нади да ће можда бити што |
м уђе мушко, оне ућуте и упреподобе се, као да ништа није ни било <pb n="15" /> и као да ни две |
{S} Знала је то по огледалу, у које се, као свака млада девојка, радо и често огледала, и по по |
а, изгледала врло глупа!{S} Промени се, као и све што се у свету временом мења...</p> <p>И сада |
окаком.{S} Пролази и звиждуће, жури се, као да је погодио да изради полелеј од сребра, па сад х |
> <p>Мане је Зону знао још као дериште, као „чупе” или „чупенце” — како би они тамо рекли за ши |
него мени?!...” И црне мисли све више, као црна ноћ, све више омотаваху и притискиваху болну д |
за његов рачун овчије и јареће коже и, као побратиму свом, наравно, без и једне паре ћара дава |
е, као човек, био јачи и сталоженији и, као искуснији, држао је да још није све пропало.{S} А н |
језик, а не зна ни сама зашто то ради, као што опет и не зна како силно стеже својом знојавом |
мести, а она зајаука, ама онако женски, као на гробљу.</p> <pb n="144" /> <p>— Црна Ташанооо, — |
академију, да му мач буде оружје, али, као што видите, постаде борац ипак: место мача изабра < |
ругом, израђује и боље и скупље ствари, као: минђуше, зарфове, пафте, укоснице, ланчеве за саха |
олима не само њу, него и понете ствари, као: креветске хаљине, колевку, коританце и дубак!...{S |
дући полако и достојанствено, бирајући, као голуб, где ће да стане.{S} Ход му је био као ход чо |
тави дућан на калфи, а он се жури кући, као да му гори. <pb n="64" /> Мало после излети из куће |
од нарушитеља ове њихове тишине, жапци, као по некој команди, у густим редовима поскачу и глава |
и потукли и узнемирили читав овај крај, као да смо у централној Африци а не у цивилизованој Јев |
рекне, привуку га и притегну силно њој, као најјачи конопци и ланци („ружични” наравно)!{S} И н |
лаг, гледа на њих онако, како да кажем, као на децу.{S} Кад понекад уђе у кујну да запали чибук |
ње тако равнодушним и уморним погледом, као да је то неки нахерени дирек од општинског фењера, |
позивала, и он се одмах радо одазивао, као и сваки рођак, али канда је мало, онако потајно, и |
преда се и иду ситно, право и пажљиво, као да прелазе преко каквог брвна, преко потока.{S} А о |
е само на речима свршило, а није добио, као што је могао, ниједну столицу у главу или саксију у |
залуди, а после да га одбаци.{S} Онако, као и за све велике и срећне освајаче што прича Историј |
судбини, ономе што је писано и суђено, као што би се, рече, и он — Мане — покорио и пристао да |
ио да каже од 66 да су 99, или обратно, као што се то дешава оном другом, неком Мицку, који сем |
је ћемо мишљење изнети опширно и тачно, као да је из стенографских бележака вађено.{S} А које м |
ише и притврдио служећи у војсци, и то, као варошки син, у кавалерији. <pb n="22" /> Носио се л |
али, засука бркове, па се искашља тихо, као кад човек хоће нешто важно да превали преко усана.{ |
ве им је чудноватије изгледало то, јер, као никад, данас је за пакост покуљала муштерија варошк |
S} И да се ту није питао и хаџи-Замфир, као отац, удадба Зонина за Манулаћа била би давно сврше |
о саплиће ногама, као да је већ официр, као да му је тесак сабља!{S} А због тога ваљада и није |
шт викач од ово две године — тако вешт, као да му је још дед био викач.{S} Нацко је био галанте |
ицу на улару, акамоли најлепшу девојку, као што је Зона!... .</p> <p>Мане, Мане је мајстор за т |
аш од њега истог чуо и научио ту песму, као што је он чуо и научио од мајстор-Мана.{S} А после, |
одарским гневом на своју мезимицу Зону, као никад дотле у животу.{S} Онај пљусак од грдњи што ј |
довољно с пријатељским осмехом на лицу, као кад се нешто мило, своје гледа...</p> <pb n="72" /> |
и било радост и утеха родитеља својих, као што се то могло казати за Манулаћа.{S} С њим је био |
ч! — вели Ајша стојећи и очекујући још, као и досад што је уз бакшиш добијала. — Што ми је за п |
лине коју ћете узаман тражити код нас); као и све куће У тим крајевима, беше она право топло, с |
може.{S} Тешко корача — смета му нешто; као да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако т |
узме због трошка, почне <pb n="162" /> као господа — да ви’ш како онда нађу израз и погоде пра |
на њега са свију страна да се жени!{S} Као несташна деца кад метну коњску муву магарцу у уво, |
м... да ти лацкам... да те слушам...{S} Као пашиницу ћу те накитим и нађиздим!...{S} Сал за теб |
Није он то онако напамет говорио...{S} Као искусан и паметан човек, држао је да сваки човек тр |
<hi>Она је управо као нека епизода.{S} Као епизода узета, она је, истина, мало подужа, али, уз |
вала још из тих раних својих година.{S} Као дериште била је сува, џигљаста и краката, танких ду |
рна и лепа као јесен која настајаше.{S} Као пожутело лишће што се кидало и опадало, тако и наде |
да што дуже истраје у својој одлуци.{S} Као крвни непријатељ чорбаџи-Замфиров, Митанча је добро |
истим! — Авлија је сва била у цвећу.{S} Као и сви на Истоку, и Мане и мајка му Јевдокија волели |
авник препарандије, а сва та господа, — као што је свакоме познато, — не морају, па се и не жур |
лиске, тако да кажем, тактике његове, — као што ће се већ све то лепо, јасно и очигледно доцниј |
фира, нису сматране биле за слушкиње, — као што је то обичај тамо на хладном и бездушном Западу |
ећарке, после којег је извештаја Мани — као што би то песници казали — сунце лепше сијало, цвећ |
ј <pb n="150" /> новинарској дужности — као прави служилац истине, правде и поштења, — обавести |
епотица.{S} То беше доста да је често — као и све које тако држе много на себе и на лепоту свој |
еме издигне се на сиџадету, пружи нос — као хрт кад хвата траг — и увлачи мирис од жута дафинов |
да се ипак на земљи налазе!...</p> <p>А као што је био добар играч, тако је био добар и певач, |
ока је на такве ствари била увек готова као, што рекли, бос у бару.{S} Доки се дивно допало, та |
бити сан који зором бледи и нестаје га као магле са Паша-чаира што се диже и нестаје је под зр |
Свачему махнише, ништа му се не допада као пре: ни јело му није зготовљено као што треба, ни п |
претвори се у паклену досаду.{S} Јевда као убијена, а Мане зловољан.{S} Јевда никуд не излази, |
устана, од јелека и шалвара, па изгледа као цветна башта.{S} Ту дођоше и они што продају петлић |
да тај човек баш ни најмање не изгледа као човек који из апсе долази.{S} Јер, на велико изнена |
атосиљала, јер је увидела да је пропала као никад дотле.{S} Није ништа помогло: глас, који је ј |
дете, и све ово је сматрала и презирала као гадне сплетке беспослена света — сплетке које ја на |
ли не могаде стићи Доку, која је јурила као ветар.{S} Јевда се врати у кућу с тешком слутњом.</ |
ки поглед у Ташану и доњу усну истурила као ћепенак.</p> <pb n="142" /> <p>— Зашто ме па гледаш |
смејеш, будало?” А затим појурише кола као холуј брзо крај чесме, пуне света, вичући: „Варда!” |
е није предао.{S} Уживао је у трофејима као сваки добар војник; а такав један не мали трофеј би |
девојчета звонио јој је једнако у ушима као звоно које оглашава мртваца, а речи последње Зонине |
Зоне!” које му једнако брујаху у ушима као најмилија песма мајског славуја!...{S} И већ одмах |
љи, ни кошуља му није опрана и упеглана као што би он хтео.{S} Сваки час сукоб с мајком, према |
ом, па му изгледа Зона сјајна и свечана као заветна икона.{S} На плећима бундица од ружичастог |
{S} Код хаџи-Замфира после подне тишина као и у свима кућама где се целе недеље радило а недељн |
ене учинише напослетку своје.{S} И Зона као да подлеже.{S} Силно јој се уврте у главу и силно ј |
азује бескрајна туга, стара туга, вечна као и човечанство:</p> <quote> <l>Да знајеш, моме мори, |
рбаџија брзо узме на се озбиљан вид, па као да ништа није ни било, брзо окрене разговор, па је |
-Замфирову. {S}А она је знала за то, па као свака ванредно лепа, а уз то још и богата, била је |
и археолошки лист „Старинар”.</p> <p>Па као што је био добар мајстор, тако је био и леп момак.{ |
убијена: тужна поваздан, суморна и лепа као јесен која настајаше.{S} Као пожутело лишће што се |
ј ме, пашо, па ће си зборим! — одговара као мало услужно и понизно, али и хладно, Замфир.</p> < |
јер је на свршетку овог пакосног написа као потпис стајало само: „Један веран син наше свете пр |
па и да се потуче, јер је била позната као убојица.{S} Зато су је избегавали, а кад је се нису |
она је, истина, мало подужа, али, узета као роман, она је ипак кратка; јер она и није управо ни |
исто и Персида сматрала свога Манулаћа као најлепши и најмилији адиђар свој, и зато се није ни |
т и узети лекове, па ма се осећао здрав као бик. — Легни си и поспиј малко, а ја ће ти веће пра |
тетке да говоре, а она задржала за себе као неку завршну реч, па сада поче достојанственим тоно |
, косу као свила, усне као мерџан, зубе као бисер, струк као фидан, а сва је била оно право „зл |
ирова била лепа, све удате кћери његове као жене осташе лепе, али је Зона ипак најлепша међу њи |
ко под инџилирски план!... — рече и оде као олуја.</p> <p>— Што, што! — викну запрепашћено Јевд |
па му се учини тај њен осмех кроза сузе као зраке сунчане кад продру кроз кишне облаке и сунце |
е година била на гласу чочек, а сада је као неки анђео хранитељ и казначеј у овој дружини млади |
имала прозора с улице. {S}Изгледала је као була с јашмаком и фереџом.{S} С улице је био само б |
вој кући, а на Зону највише.{S} Била је као убијена: тужна поваздан, суморна и лепа као јесен к |
ад све ново и изненадно било.{S} Био је као громом поражен чувши све до ситница како је ствар т |
ха била за Манчу.{S} Целога дана био је као убијен: ни посао, ни пазар, ни разговор, — ништа му |
одело; није се бојао Турака, и важио је као срећан и дрзак кријумчар; преносио је со, барут, књ |
estone unit="subSection" /> <p>Јасно је као дан било да је Јордановица циљала на Ману, да је др |
{S} Погледа боље, кад ал’ коловођа није као друге коловође, него стари Жућко, стари пас Замфиро |
ривиђају му се све неке чудновате слике као човеку у врућици, и те су слике прелазиле из јаве у |
ипак и надаље су се сматрале и осећале као род тој кући.{S} И кад су служиле и двориле чорбаџи |
пао међу њих, не би му се тако зачудиле као ово сада њој.</p> <p>— Здраво ли сте, живо ли сте? |
и све срчу кафу, а понеке и задиманиле као мушко.{S} Тетка Дока пије и кафу и мастику и уз то |
црвеним петама, оне што кажу да га воле као своје дете, оне га не само слободније гледају, него |
руге да се наиграју.{S} Ове целе недеље као роб трпе псовке и грдње, али све то радо сносе при |
иако ова приповетка не носи његово име као наслов, — ипак некако главни јунак ове приповетке.< |
</p> <p>Кад је дошао кући, био је Мане као у грозници.{S} У грудима му беснела бура, а у глави |
Варда!” свету, који прсну на све стране као расплашене кокошке.</p> <p>— Бреее!...{S} Украдоше |
гу, којом ће припомоћи да ствар испадне као што треба и да освета буде извршена.</p> <p>А Митан |
о исто као што су пре три-четири године као деца долазиле, само што Зону сада прати измећарка њ |
ла очи као кадифа, косу као свила, усне као мерџан, зубе као бисер, струк као фидан, а сва је б |
ед је погледа, а пет пута прође мимо ње као да је и нема на свету; једаред је погледа и загледа |
о кад хоће тако нешто да говоре и да се као старији изразе, а они је пошљу по нешто, где ће се |
</p> <p>— Доста!{S} Стига! — раздера се као луд Ване Јагурида и сручи кукуруз с табле на сто, п |
тне кад прођу испред њега.{S} А чине се као да га и не гледају, него гледају право преда се и и |
ршијом.{S} Бленуо за њом и чинило му се као да је остало трага од ње, као да види траг њен, — д |
је заборави, а она му се једнако намеће као насртљива досадна мува, коју не може човек да отера |
арао, а тај разговор био је за водоноше као она Скила и Харивда за старе путнике.{S} У дућан ни |
мирно и савесно носи фењер и амбреле, и као казначеј је у некој чочечкој дружини.{S} Чак је тет |
дске ђаконије на оној великој синији, и као давно што нису, јели су и слагали у се полако и нат |
че болно и оде спуштене главе полако, и као сенка тихо, у своју собу...</p> </div> <pb n="148" |
о да ништа није ни било <pb n="15" /> и као да ни две унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ д |
p>Прођоше три и нешто више година.{S} И као све што је подложно промени, изменила се и она.{S} |
а би сада рад био и на јави видети га и као девера!...</p> <p>И да се само Мане питао и од њега |
ну ствар, коју је дуго крила и чувала и као последњи метак избацила, а та је: да исти Мане има |
брзо окрене разговор, па је саветује и као грди помало и вели: „Ће се удаш.{S} Домаћица ће ста |
е <pb n="54" /> напослетку изишао чак и као главни јунак, то је била — поред већ познате каракт |
меко и дубоко погледа својим великим и као јунска поноћ црним и топлим очима!...</p> <p>И друг |
гра.{S} Зона гледа равнодушно, уморно и као мало потсмешљиво по овом шаренилу и весељу; гледа, |
оја је непомично лежала на миндерлуку и као да ништа није ни слушала ни чула. — Иди си, дете, п |
не седефли кутије, која јој служи још и као нека мала „шпаркаса”), па се дуго огледа у њему и п |
па се сија по чорбаџи-Замфировој авлији као да су се сунца спустила и поређала доле по калдрми. |
мо прћи уста и не одговара ништа; стоји као свећа, са састављеним ногама, и не може одмах да се |
Манулаћа како са спуштеним рукама стоји као ступац некакав и како се смеши, и чује како се овај |
е и песма, и кад је чуше, — сви су били као утучени.{S} А песма је гласила:</p> <quote> <l>На п |
види!{S} А кад се сретну, а он се учини као да је и не види, па хита крај ње, као да му је богз |
тетка Таска, која је важила у тој кући као лекар, или, још боље, као нека „Златна домаћа књига |
к најлепша међу њима била.{S} Имала очи као кадифа, косу као свила, усне као мерџан, зубе као б |
Дока пије и кафу и мастику и уз то пуши као Турчин.</p> <p>Срчу кафу и разговарају о удавачама, |
/p> <p>— Запамти, хаџијо: „Свет је овај као какав мердивен, — један се качи, а други па слази“, |
Тасе.{S} Био је подаљи рођак, падао јој као неки девер, а она њему као снаја.{S} На њега се Јев |
усне као мерџан, зубе као бисер, струк као фидан, а сва је била оно право „злато материно”.{S} |
ју беше од тавана до пода притиснуо дим као облак густ.</p> <p>Дигоше се да иду.</p> <p>Пробуди |
ше оне исте — крупне и тамне, с дубоким као бездна погледом...</p> <p>Као дериште није ценила н |
вај зачуђено гледа по кафани и погледом као пита, види тек неког где одмахује руком, а то му зн |
ак и да оног брака са Швабицом Хермином као да није ни било.{S} Тако треба и оцу Петракију прет |
уредник сву ноћ лумповао, и сад, пијан као земља, спава, и не зна ништа ни за себе, акамоли за |
тојао на истом месту, утучен и несрећан као из раја изгнани Адам што је погружен стојао пред за |
у апси, него је, баш напротив, изгледао као кита цвећа.{S} На њему све свечано.{S} Лепо обријан |
ГЛАВА ПЕТА</head> <p> <hi>Она је управо као нека епизода.{S} Као епизода узета, она је, истина, |
, који је до доласка у Србију само пиво као пиће познавао, упознао се овде и с вином; потреба д |
је сад, иста Зона, никако друкше, него као једна поништена таксена марка!...</p> </div> <pb n= |
о на хладном и бездушном Западу, — него као нешто своје, као род у кући чорбаџи-Замфира.{S} Оне |
сле запамти, остане ту и циркулира дуго као нека пословица...{S} Али ипак, кад се махну шале, о |
плаче.{S} Каже јој да га је у сну видео као њеног младожењу, па би сада рад био и на јави видет |
га само погледа.</p> <p>А Поте се занео као тетреб, па продужи оним својим танким сребрним глас |
и ширили даље тај глас.{S} Мане је био као луд неколико дана.{S} Није се он навикао на такве с |
олуб, где ће да стане.{S} Ход му је био као ход човека који се кренуо да се онако мало прошета |
памет да се пресвуче; и он се нагиздио као да је први дан Ускрса, и нагиздан тако удари сокаци |
пет тако ради у дућану, а посао навалио као никад; ради, удубио се у посао, мислиш и на ручак ћ |
е у један мах заборави па запева, онако као за себе:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зо |
раћено натраг у кујну, недирнуто, онако као што је и донесено.{S} И покућар Коце, шта ће, него |
довољити тим што му је у пролазу, онако као случајно, избио лактом цигару из муштикле, кад је М |
ке и улоге.{S} Сад је Манча гледа онако као некада она њега, а Зона њега мало боље него он њу н |
је био радо слушан, што је имао и онако као неког хумора.{S} Дугом практиком на томболама извеж |
ило — говорило се и тумачило само онако као у први мах.</p> <p>Замфирови су се тешили да ће то |
довало се што се тако лепо, и баш онако као што је требало, свршило.{S} Тетка Таска <pb n="197" |
>Сви му одобравају, веле да је све тако као што он каже, поручују чокањчиће линцуре, а он опет |
роклета песма пре ње стигла, па је било као и у П*.{S} И још горе од онога.{S} Тамо су је тек к |
злази из куће, спушта се достојанствено као голубица низ високе камене степенице доле у авлију. |
ада као пре: ни јело му није зготовљено као што треба, ни постеља му није намештена по вољи, ни |
па завали руке иза потиљка и пође силно као орао кад хоће да полети.</p> <p>— Е, што да рекнем? |
бринутИ — и тада им је све јасно, јасно као дан било...</p> <p>А тако је некако баш и било.{S} |
ска и долази сваки дан, савесно и тачно као хирург ради операција, и саветује и теше Зону: хвал |
о се није за њом окренуо, кад, поносито као паун, промине чаршијом?!{S} Од пуковника па до наре |
нађе, баш и да јој се да слобода, исто као ни канаринка кад би је пустили из кавеза.{S} Једино |
својом, Геном Кривокапском, онако исто као што су пре три-четири године као деца долазиле, сам |
закону, по коме женски свет, онако исто као и овце или гуске што потрче све за једном, оном прв |
они силни чокањчићи — она је сад просто као једна књига из антикварнице...{S} Ама, веле, нова к |
андарево: <hi>назад</hi>! па опет нешто као шамари, после објашњење — чују се речи: „Ја сам, бр |
у дућану, издао наредбе, па опет духнуо као ветар, завртеше опет исти ти сумњиво главом и рекош |
тако лако прогутати и сварити ту ствар као други, цивилизован свет!{S} Био је бесан.{S} Турио |
вадба.{S} Био је леп, ведар дан - ведар као и лица срећних младенаца.{S} Све се слегло у сватов |
ветку, ако никако друкчије, а оно макар као епизода.{S} А што је Мане <pb n="54" /> напослетку |
селу код попа Зипе (који је већ познат као човек који лако суделује у таквим авантурама, па за |
се у вароши говорило, и како је та вест као гром поразила домаћицу Ташану.</hi> </p> <p>Стари З |
— ако те л’жем! — рече и сави кажипрст као куку.</p> <p>— И Зоне пратила? — пита је понова Ман |
ари Замфир дошао из чаршије, био је љут као рис.{S} Чуо је све.{S} Како је грмио по кући, како |
плануо на Зону, силно плануо, и био љут као никад у животу.</p> <p>— Тој ли су твоје чкоље и тв |
д неки, „Мане је вредан и поштен младић као и отац му; има <hi>златне</hi> руке, које више вред |
и, кад уплашени Поте увуче врат и главу као корњача, да би избегао други шамар, који очекиваше. |
и одмах се и посадити прекрштених ногу као Турчин, и све је то, што би наши стари писци рекли, |
та по свом ћефу, и таку слику и прилику као што су Зона и Мане, мучно да би могао наћи и састав |
ругу на челу, па изгледао с њом на челу као инорог. — А какво је само сребрно кандило израдио з |
ран, а зато, опет, и није провео недељу као досада што је обично проводио.</p> <p>„Али свако чу |
к, падао јој као неки девер, а она њему као снаја.{S} На њега се Јевда обраћала увек кад је у н |
ан!”</p> <p>За ту ствар требала је Ману као помагач једна женска, витка и повиша, и он запита Д |
вао.{S} У једном друштву хвалио је Ману као једног доброг занатлију и причао им како је лепо жи |
играју.{S} А Манча је био већ на гласу као момак и играч.{S} И мала Зона је још тад приметила |
има била.{S} Имала очи као кадифа, косу као свила, усне као мерџан, зубе као бисер, струк као ф |
шко и женско од млађих остану, стоје ту као свећа право и очекују заповести, дворе га.{S} Али в |
пастио је, и она сада остаде на потсмех као ниједна њезина друга, заврши Зона и бризну силно у |
е, пили и наздрављали један другом, баш као да се ништа у тој кући није ни десило...</p> <miles |
у Замфиров крај.{S} На улици срете баш као поручену Васку измећарку, заустави је и стаде распи |
је неке давнашње случајеве, које је још као дете слушала, где се чорбаџиски син оженио пударско |
а увидети.</p> <p>Мане је Зону знао још као дериште, као „чупе” или „чупенце” — како би они там |
у и дршћући Зона.</p> <pb n="107" /> <p>Као и сваки човек, и Мана је имао непријатеља, који су |
не и четири тетке Манчине.</hi> </p> <p>Као што је Мане био мали мајстор, тако му ни кућа није |
с дубоким као бездна погледом...</p> <p>Као дериште није ценила ни много полагала на лепоту сво |
мислили да чорбаџи-Јордан има ћерку. {S}Као оно што се прича за ону стару Римљанку, племениту К |
subSection" /> <p>„Тија вода брег рони; кап камен дубе”, вели стара, искуством освештана реч... |
од последње славе Мачине — како иде без капе, чупав и гологлав, јер још никако не може да се се |
ећу и роспију аустриску, Кермину!...{S} Капетал бре један!...{S} Дућан!{S} Дућан да си отвори и |
рве и прст увис и вели значајно — голем капетал!” И кад се која уда, он ни онда не прекида свој |
к у неком виду обистинише слутње и жеље капетан-Микајла, кума, који му на крштењу даде име <hi> |
сној и кривој улици у близини цркве.{S} Капија велика, сва ишарана честим редовима ексера, с ог |
прође неколико тренутака и чу се тресак капије и звек звекира, а затим сви скочише у кола и пот |
.{S} Кад се свршила игра, повукао се до капије једне и брисао чело дуго.</p> <p>Зарекао се да с |
сишао био с кола.</p> <p>Затим приђоше капији.{S} Не прође неколико тренутака и чу се тресак к |
.{S} И Замфир показа Зони ону липу пред капијом у авлији.{S} Само дотле, рече јој, сме ићи; ни |
уће више с ноге на ногу; а кад улази на капију, она се увек, пре но што уђе, окрене и лево и де |
ом. {S}И кад уђоше и замандалише високу капију, још се из чорбаџиске авлије чуо кикот и смех, и |
или фабрички радници у Брадфорду против капиталиста.{S} И пошто не знају какав ће положај према |
би је пустили из кавеза.{S} Једино кроз капиџик у комшиску авлију или преко сокака што је умела |
с капиџиком у црквену порту, кроз који капиџик пролазе чорбаџи-Замфирови у цркву на јутрење и |
страна авлија, а иза ове дубока башта с капиџиком у црквену порту, кроз који капиџик пролазе чо |
икако не може да се сети где је изгубио капу.{S} А у могућности је да држи и калфу.{S} Дућан му |
нци, па и по сандаци!{S} Кад си подиго’ капци, — леле мајке, што ће да видим у сандаци!{S} Срам |
кућа, са доксатима и мноштвом прозора с капцима.{S} У кућу се улазило преко многих широких баса |
иш?!{S} Зар да скудиш девојку, па да си капче накривиш?!{S} Цркву побоље да си батисаја и огањ |
и помогнем.{S} Ти си уживај; накриви си капче, а за онај реч „<hi>куче у чашире</hi>” убаво ће |
окупу све тетке и стринке, ту:{S} Дика, Кара, Рушка, Парашкева, и Николета, и Дока.{S} Све су о |
ок!!...</p> <p>— Ја-гу, што си збори! — кара је Парашкева, а спустила мало глас од страха. — Ес |
а, Таска, тетка њојна, и како гу фатија кара-севдах...{S} Све ми каза, како поп из књигу да си |
и дођоше.{S} Дође и тетка Дика и тетка Кара, и стринка Парашкева, и друга стринка, Николета, и |
крадну нику минђушу из дућан... и да се кара сас селске мечке оне!{S} А прилега ли на чорбаџи—З |
а ћепенак, куде свет пролази, — и да се кара сас селске звери?!...{S} Па ти се, мори, у паре не |
о га турише?{S} Неје чиновник, та да се карају?!</p> <p>— А кој знаје!{S} Ама <hi>ништо</hi>, с |
убе, па си пролазим мирно покрај турцки каракол...{S} Несам, бре брате, џимпир ели качак, ели к |
не — природна и логична последица још и карактера његовог, и ашиклиске, тако да кажем, тактике |
и јунак, то је била — поред већ познате карактерне црте Зонине — природна и логична последица ј |
јка. — Зашто да му зборим?{S} Што да га карам? {S}Карање нема!{S} У војску терају сас зор, а у |
рајиш?...{S} А ја што да зборим и да се карам с будалу?{S} Покупи си скути, па брго кроз чаршиј |
А кад буде ништо зорт, ја ћу се тепам и карам заради нашега Манчу, а ви јок!!...</p> <p>— Ја-гу |
чка башта, пуна свакојаког цвећа: руже, карамфила, замбака и каквог не цвећа!{S} Само је лепа З |
онима што долажаху!{S} Шта је савета и карања прогутала за ту годину — то само она зна!{S} Ота |
брани, а није му лако било ни да слуша карање, зато се диже и оде од куће.{S} Осећао се да ниј |
то да му зборим?{S} Што да га карам? {S}Карање нема!{S} У војску терају сас зор, а у женидбу — |
, па ћеш видиш убаво кол’ко је болна од карасевдах... „Ја си учини’ тој, збори си, Зоне, а он с |
кој, рече, бледи и вене и њојно лице од карасевдах”... — рече женица и предаде му киту белих хр |
рицу своју, на коју се од силна дерта и карасевдаха наслонила...</p> <p>Свршила се и ова игра.{ |
ије ни погледао, нити је чуо нежне речи кардаша Дудији и Ђулсефи.{S} Седео је, пио, и будан сањ |
тој, па Мане си дође лепо с кочије и с кардаши, и она ги, рече, причекала у акшамско време; он |
ој ти што може!?{S} Ја си имам сијасвет кардаши и побратими; ће изгинемо, — а теб’-те неће дава |
а.</p> <pb n="190" /> <p>А Мане седи са кардашима и весели се.{S} И нико, сем Митанче Петракије |
од себе, као по некој команди, домине, карте, табле за шеш-беш и питају га где се толико задрж |
ана, а није ту ни Зујица, да им размеће карте, ни богата баба Хрисанта, да их гњави причајући и |
вештавање, или, простије речено, кад се касапи споречкају због дама с ковачима или шлосерима, и |
осао; журе се да пре од свију стигну на касапницу или рибљу пијацу, да уграбе бољи део.{S} Прол |
да доживесмо и тој наше дете има си три касе.</p> <p>Мане му каже да су му обе потребне због др |
нтересантнија и најпосећенија Трговачка касина.{S} Ту свраћа најразноврснији свет, али се ипак |
е у то време играо томбула у Трговачкој касини, и позива се на сведоке који су га видели.{S} И |
.{S} Мане ће чекати Ставру у Трговачкој касини; кад Ставре спреми све, нека дође и нека му јави |
<p>Увече нађе Мане Митанчу у Трговачкој касини.{S} Уз чашицу мастике, мезетишући маслинке, разг |
ретко купи, јер он управо и не долази у Касину ради бакшиша (јер он би по овом бакшишу умро од |
з с табле на сто, па полете с таблом ка касиру тако силно, да је са столицом заједно оборио сит |
латија, Мане, за овуј Вертхајмову, ете, касу?</p> <p>— За коју? — пита Мане, — за онуј поголему |
и има чес’ у варош... {S}Има си, бре, и касу за паре и еспап, како један трговац, а не кута пар |
он си тури катанац на врата — ем кол’ки катанац!{S} Голем како катанац на магазу!{S} А кључ си |
не пушта, а кад си искочи, а он си тури катанац на врата — ем кол’ки катанац!{S} Голем како кат |
ам си ја!” Па си сас оно сикирче обијем катанац и улезнем у сопче...{S} А у собу, што ће да вид |
рата — ем кол’ки катанац!{S} Голем како катанац на магазу!{S} А кључ си тури у џеп, па си иде!{ |
ече човек тој, брго дом.{S} На сопче му катанац, а њега га дом нема „Причекни си малко, рече ми |
ли’ се ја:{S} Е, што му требају, мајке, катанци на сандаци, кад има — ем какав голем! — на врат |
<p>„Погледа на сандаци, а и на сандаци катанци!{S} Премисли’ се ја:{S} Е, што му требају, мајк |
..{S} Та си узмем оној сикирче, па и по катанци, па и по сандаци!{S} Кад си подиго’ капци, — ле |
офеј била је и она песма о њему и лепој Катарини и она нова игра,, која се уз ту песму играла, |
>Игра оро код гробљиште,</l> <l>И у оро Катаринке,</l> <l>А до њума млад наредник,</l> <l>Леле, |
је био лепо дочекан, слатким послужен и кафа поручена, али кад је отпочео једним подужим уводом |
есто саветовао с њим.{S} Колико су само кафа и наргила посркали и чибука попушили и мастика поп |
е извлачити бројеве и викати их, а цела кафана слуша и меће зрно на таблу.{S} Тек мало после не |
боле.</p> <p>Зато није чудо што је цела кафана гракнула кад се појавио на вратима.{S} Сви отуру |
ично у кафанице.{S} Од свију кафаница и кафана најзнатнија је и најинтересантнија и најпосећени |
јава, сушта јава; и брука ће пуцати по кафанама, по чаршији, по махалама, па чак, можда, и по |
Ману, овај се диже и обојице нестаде из кафане...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ставре |
си губиш младос’ и лепотију по мејане и кафане сас оне роспије, никакве вере!...{S} Та да те ту |
аћено је”, а кад овај зачуђено гледа по кафани и погледом као пита, види тек неког где одмахује |
и ређа; мисли његове и нису сада овде у кафани, зато се не осмехну баш ниједном на Нацково шале |
ема за разговор, о којој је најрадије у кафани, за столом, с разумевањем разговарао.{S} Учио је |
му се прво његов татко не дигне; само у кафани би он прво оца опомињао да се дигну и иду.{S} С |
ми је мана да сам дружељубив!”</p> <p>У кафани пуно.{S} Жагор и разговор на све стране.{S} Дола |
свраћају обично у кафанице.{S} Од свију кафаница и кафана најзнатнија је и најинтересантнија и |
иду право кући, нега свраћају обично у кафанице.{S} Од свију кафаница и кафана најзнатнија је |
у, и смело се изражавао у кругу свом, у кафаници <hi>„Код препеченице”</hi>, где је редовно сед |
орио је Милисав, опет у кругу својих, у кафаници <hi>„Код препеченице”</hi>, — да ће то бити он |
Коштане, па би увече засео у какву малу кафаницу са добрим вином, и у друштву се бурно провесел |
ад се узме у вид његов кућевни трошак и кафански џепарац.{S} Зато је нашао неког адвоката буџак |
а и очекивао паре, појави се на вратима кафанским Ставре Јаре.</p> <p>— Ела! — рече само толико |
Доне, мори, Доне!{S} Ела, испеци ни две кафе!...</p> <p>А газда Таче седе и поче:</p> <p>— Ете |
но. — Опет мењају чибуке и доносе друге кафе, а Замфир једнако ћути. {S}Паша већ узнемирен.</p> |
руштво, било по каквом мирису од пржене кафе, или по звуку од цврчања на тавици, било напослетк |
ши, паша му да знак да седне.{S} Доносе кафе и чибуке, пију и срчу. {S}Паша заподева разговор и |
ише чело.</p> <p>И трећи чибуци и треће кафе дођоше, а чорбаџи-Замфир тек сад мало да се одобро |
ше, показаше му врата, и тако оде и без кафе, задовољан што нису, како су му припретили, пустил |
ка и домаћица јој рече да испече четири кафе.{S} Васка одмах усу кафу у филџане са зарфовима и |
и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена.</p> <p>Четири тетке и две стрине Манине |
ш? — пита је Ташана. — Седи си на једно кафе.</p> <p>— Несам си дошла за кафу, веће...</p> <pb |
Иска тета и мајка ти да попију по једно кафе, — вели Таска Зони, — па ти прати, ете, по измећар |
мрија — рече и показа на једну што је у кафезу — веће бели свет неће да видиш!... ’хоће да те з |
— вели Јевда, и нуди га. — Ако ли једно кафенце?...{S} Доне, мори, Доне!{S} Ела, испеци ни две |
и си, дете, поскочи и рекни си по једно кафенце.{S} Иска тета и мајка ти да попију по једно каф |
једно кафе.</p> <p>— Несам си дошла за кафу, веће...</p> <pb n="97" /> <p>— Васке, мори! — пре |
лази у чаршију.{S} Ту седи и пуши, пије кафу и амберију, одатле наређује и саветује и грди, али |
онекад и сам чорбаџија сврне, да попије кафу.{S} Тада обично сви изиђу, само по једно мушко и ж |
се искашљује и спрема да отпочне, срче кафу, разгледа по соби, па најзад поче:</p> <p>— Дошла |
ратко одговара; чини се љут, ћути, срче кафу и пушта димове, густе димове, и гледа кроз прозор |
иманиле као мушко.{S} Тетка Дока пије и кафу и мастику и уз то пуши као Турчин.</p> <p>Срчу каф |
— Искочи се, дете, умем си ја да пијем кафу и без теб’! — рече и извади табакеру, па стаде зав |
под њима; пушио, издавао наредбе, сркао кафу, и тада је врло мало мислио; само од времена на вр |
ом, још за росе, одлазио би тамо, попио кафу, коју би сам тамо на сухом грању пекао, наслушао б |
испече четири кафе.{S} Васка одмах усу кафу у филџане са зарфовима и унесе и послужи их.</p> < |
але по миндерлуцима унаоколо и све срчу кафу, а понеке и задиманиле као мушко.{S} Тетка Дока пи |
к на папуџиске, па поваздан пеку и срчу кафу, или једу печене семенке од бундеве или кокице од |
ку и уз то пуши као Турчин.</p> <p>Срчу кафу и разговарају о удавачама, за које су нашле да би |
акол...{S} Несам, бре брате, џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез фенер идем преко сокак |
изаш низ мердивен, а мој Манча се топрв качи...</p> <p>— Бре-бре-бре! „<hi>Видело се куче у чаш |
је овај као какав мердивен, — један се качи, а други па слази“, та и с вас чорбаџије такој си |
тијом шишком испод накривљене француске качкете, чинио је врло пријатан утисак на женски свет, |
или шлосерима, и кад полиција, с чланом кварта на челу, стигне на лице места и викне: „Фајерунт |
певаху, и то у хору: у дуету, терцету, квартету, квинтету и тако даље.{S} Певали је и шегрти и |
то у хору: у дуету, терцету, квартету, квинтету и тако даље.{S} Певали је и шегрти и тамбураши |
мило...</p> <p>— Е мило ми, де!{S} Што ке ми чиниш?</p> <p>— Кад ти мило за њег’, а ти се таг |
и гу при нас. — Зоне, мори!{S} Ела ’вам-ке, при тету ти! — раздера се тетка Таска.</p> <p>Зоне |
врну из војску из Београд!...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ чине и давају девојчики, а све зарад |
кирид-сапун је!” вика па друга.{S} Бож’ке!{S} Да се поломе служејећи ме!... {S}А ја си седим, |
ен’ тој”.{S} Па си зборим у памет: „Бож’ке, која ће ми саг бидне снајка у овеј покладе!?...” А |
е!{S} Зашто си ја печалим и збирам онол’ке паре?{S} За мираз, нане!{S} Па може и да се удам за |
Мало ли је? — запита је Мане. — Зар тол’ке паре?</p> <p>— Неје за паре реч! — вели Ајша стојећи |
кују и веле: „Па поздрави се на стринку Кеву!” па опет руковање и љубљење; и он опет љуби их у |
ут заб’равим дом, а мен’-ми се не чури, кеиф немам!...{S} А имам си дом тесте бре, ем повеће и |
чија се!” Виде ли?{S} Не чури ми се.{S} Кеиф си немам на другу...{S} Исти тај дуван, ама неје т |
вера што ни смиће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега Халила!...” |
прију...{S} Па зар за тој ми може да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом |
, и све побоље и поскупе, а на овуја ми кеиф да пијем тутун, а оне си седе дом, па ако су поуба |
то чорбаџи-Замфир.</p> <p>— Ете за твој кеиф, чорбаџи-Замфир, и тој ће ти напрајим! — вели му п |
утањио гласом још више. — Има си човек кеиф и на ништо што је полоше... научија се...</p> <p>— |
<hi>ти</hi> отоичке рече: „Има си човек кеиф и на ништо полоше... научија се!” Виде ли?{S} Не ч |
ћам, бре, порез!” а затим опет: „Ај си, келешу ниједан, теб’ ћу те гледам”, или: „А ти си па не |
него се обрецује на њ, вели му: „Ај си, келешу ниједан!{S} Овој си је наше женско знање!” па за |
а.</p> <p>Одмах настаде већа живост.{S} Келнер разноси таблице, узимају сви, ко једну, ко две, |
за џеп и пита: „Шта имам да платим?” а келнер само каже: „Немате ништа; плаћено је”, а кад ова |
и он узима две таблице да игра.</p> <p>Келнер меће пред свакога шаку кукуруза, Нацко седа за ј |
бригај ти! — рекао му адвокат пружајући келнеру чашу и питајући га која је. — Ти памти...{S} Је |
ом Коте. — Куде си гу видеја?{S} Збори, келчо ниједан.</p> <p>— Несам гу видеја, бата-Коте, — в |
рбаџиска</hi> кућа, <hi>чорбаџиска</hi> керка!{S} Е веће нема!{S} И чорбаџиско неје до века...< |
p> <p>— Ете, жална је што је чорбаџиска керка; а има, ете, ники што није чорбаџиски син, а њој |
Кој да праћа шевтелије — зар чорбаџиска керка?!{S} На кога да праћа?</p> <p>— Па, — поче заједљ |
што искаш?!...{S} Помисли се на кога си керка!{S} Један си је чорбаџи-Замфир у град; море, до С |
е ли Бела Стојанчина?{S} Па ти ли си гу керка? — рече зачуђено, и маши се за грозд и пипну зрно |
До Филибе и Солун да просеше чорбаџиске керке, па ниједна да му не рекне: јок! — а он си —- еше |
— куде смем ја па да гледам чорбаџиске керке?!{S} Ја си сал појешем, ето, што се поје по чарши |
ин му је...{S} Леле, јединац според три керке!...{S} Па што је саг сас Митанчу — некња га видо’ |
а запали чибук, ослови их обично: „Ела, керко Мадо, тури си један, ама убав, мерџан-атеш у лулу |
...{S} Викају: не прилега на чорбаџиску керку у оро играње по ма’але...</p> <p>— Е, а зашто па |
ару вукује, а чорбаџиски син чорбаџиску керку, — тој си је, викам, ред у овај свет. — „Чорбаџиј |
и, демек, наводаџишем за нику трговачку керку?... {S}Неси!...</p> <p>— Несам... — одговара Мане |
о-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голему керку има Бела?! {S}Знав’ам Белу Стојанчину...{S} Позна |
с двеста гроша мисечно!!... {S}А фрајла Кермина поседе си малко; чека, белким, да се измире сас |
п за онуја несрећу и роспију аустриску, Кермину!...{S} Капетал бре један!...{S} Дућан!{S} Дућан |
туј, што ти гу кажем, фрајлицу Швабицу Кермину!{S} Тој ли је ред?!...{S} А татко што да праји? |
е односи и ујутро опет доноси у зеленим кесама, као некад што су старе кујунџије радиле.</p> <p |
е; има јасан глас, добро мућка нумере у кеси, има добре очи, разговетно чита бројеве и никад се |
: „Почиње; молим за тишину!” Мућну опет кесом и стаде извлачити бројеве и викати их, а цела каф |
ацко седа за један сто у средини, мућну кесом и викну: „Почиње; молим за тишину!” Мућну опет ке |
и носе га кући; под једним пазухом носе кесу а под другим нешто купљено успут, чиме ће се увели |
кесу <hi>леблебије</hi>...</p> <p>— Што кесу леблебије?{S} Ама, има понеки па ће и паре да дава |
то су они што свако вече сруче пазар у кесу и носе га кући; под једним пазухом носе кесу а под |
!{S} Што ће ми давају у мираз?{S} Једну кесу <hi>леблебије</hi>...</p> <p>— Што кесу леблебије? |
.{S} Амет!{S} Деде сеци за два гроша од кетену алвицу...</p> <p>А Зона се креће љута, ништа му |
ен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резилак и срамоту!...</p> <p>— Господ ги |
ставља.</p> <p>— ...{S}Оној му треба за кеф, а ово <hi>наше</hi> па за паре... и што иска да си |
Еврејка...{S} Ете, на туја песну гу саг кеф; сал туј песну поје ели гони мене та гу ја појем... |
Ману! — одговара Дока.</p> <p>— Мен’ ми кеф за Манулаћа, — вели Таска.</p> <p>— Мен’ па за Ману |
{S}Зашто ти си јоште аџамија, прајиш си кеф с уста, а други слуша, па мисли, истина је...{S} Сл |
Разбирам си, убаво разбирам. {S}Теб’-ти кеф и мило и наводаџија си за онога зевзека чорбаџи-Јор |
Што си лошо зборим?...{S} Ако си прајим кеф, белким сас <hi>уста</hi><pb n="39" /> си прајим: н |
што блене по сокацима једући кокице из кецеље или дубоких џепова својих шалвара. {S}Сада иде п |
ће.{S} Држе се за руку и једу кокице из кецељица својих; стоје и смешећи се гледају како момци |
си, доведи си дом невесту!{S} Погле кол’ки човек стаде!{S} Татко ти Ђорђија беше у Котине годин |
а он си тури катанац на врата — ем кол’ки катанац!{S} Голем како катанац на магазу!{S} А кључ |
евап не могашем да си веће дајем, — тол’ки ме питуваше!{S} Кој ме сретне на пут, не збори ми: „ |
а трећи, лепи Перица, прави им цигаре и кибицује, иако се он и не разуме у шаху.</p> <p>Долази |
засипана јесењим лишћем, на доксату, и кидајући митровске, зимње руже, запева тихо песму:</p> |
настајаше.{S} Као пожутело лишће што се кидало и опадало, тако и наде њене кидаху се и опадаху |
о се кидало и опадало, тако и наде њене кидаху се и опадаху једна по једна.{S} Обузе је и прити |
астане један слободан разговор, чује се кикот, цичање, узвици: „Мука те изела!” Понекад се и па |
ма, пуно света.{S} Врева велика, смех и кикот, гурање и псовке; пукне шамар или прсне која тест |
капију, још се из чорбаџиске авлије чуо кикот и смех, и слушао га Мане, који је, као скамењен, |
, а сад их није ни приметио, иако су се кикотале гласно и гуркале се пролазећи <pb n="79" /> кр |
{S} И место на коме су малочас играли и кикотали и подврискивали остаде празно и пусто и и изгл |
јер им се учинило да је Манулаћ хтео да кине...</p> <p>И то је ваљада једини несташлук и ђаволс |
дна. „Узми си, стринке Доке, мој сапун, кирид-сапун је!” вика па друга.{S} Бож’ке!{S} Да се пол |
ражавају) „крканлука”; пролазе учитељи, кисела лица и погнуте главе, мислећи једнако, дано-ноћн |
си, него је, баш напротив, изгледао као кита цвећа.{S} На њему све свечано.{S} Лепо обријан и о |
ипак доста штошта причало, тумачило, и китило и дометало, тако да се човек, слушајући све то, |
еница и обриса кришом сузе, па му пружи киту зимских бледих ружа.</p> <p>— Ех! — уздахну Мане б |
расевдах”... — рече женица и предаде му киту белих хризантема. <pb n="186" /> — Јоште те је поз |
же да се закитиш! — рече и даде јој ону киту хризантема. — Тој ти је последње од мен’, Ајшо, за |
еке друге сокаке; а накривио фес, па га кићанка све бије и куцка по плећима, па се ломи чапкунс |
...{S} На десно раме пала му дуга танка кићанка од накривљена феса, а на лево раме исплазио јез |
радњи неки Миле, назван Мазни, највећи кицош и мераклија у свој махали, ако не и у свему граду |
е у коло долазио, онда би облачио једне кицошке плитке ципеле с високим штиклама, а у свакој шт |
се спусти тако давно жељена и очекивана киша, он је онда задовољан и нуди дуваном оне око стола |
и овогодишњем, о општинским кошевима, о киши и суши, и желео сељаку кишу.{S} И кад се спусти та |
плитке ципеле, да их и радним даном, по киши и блату, носи!...</p> <p>Но тај глас није могао ду |
лион?{S} Дај ти, брате слатки, мени <hi>кишице</hi>; па кад има наш ‘ранитељ, наш геџо, — имаћу |
љ, наш геџо, — имаћу и ја.{S} Дај једну кишицу, дај Божји благослов оном веселом гејаку...</p> |
сузе као зраке сунчане кад продру кроз кишне облаке и сунце се осмехне на земљу...{S} И она се |
ој дружини младих ченгија: носи фењер и кишобране и живи у успоменама.</p> <p>Пустише ченгије д |
кошевима, о киши и суши, и желео сељаку кишу.{S} И кад се спусти тако давно жељена и очекивана |
ан <hi>милион</hi>, или једну добру <hi>кишу</hi> за нашег сељака?”... — Части ми моје, куне се |
{S} Иде по господским кућама, курдисује клавире, свира из неке велике књиге и печали паре, и уч |
ечи која вели да ивер не пада далеко од кладе, и: што мачка омаци, да то мишеве лови, — па тако |
уке — ракли-сапун,</l> <l>Твоје очи два кладенца,</l> <l>Твоје лице — јасно слунце!...</l> </qu |
је лепо или ружно, а најмање би се смео кладити и тврдити да ће се из тог чупета временом разви |
Ђорђија! {S}А иверка пада ли далеко од кладу?...</p> <p>А Мане му се куне у пушку, која га ник |
нити се брани.{S} Уопште, код те средње класе са женидбом иде много брже и лакше него код оних |
ише.{S} Да је то само пуст глас и лажна клевета била, није Замфир ни сумњао; али зашто и толико |
нако еклатантног доказа да је све лаж и клевета — ни најмање није надала.{S} Једна је запитала: |
видели.{S} И он сам каже да је то лаж и клевета; ако је ко крив, — крив ће бити Манулаћ: ако је |
тке, стрине и ујне дугачким придикама и клеветама, сложно салетеле Зону; и које чудо онда ако ј |
, и најлакше ће се запушити уста лажи и клевети, ако се девојка проведе, и свет је тако види у |
д за свагда запушити уста свакој лажи и клевети...</p> <p>Тада се све разиђоше задовољне, само |
о демантовати и повратити натраг у уста клеветницима.{S} Зони остаде име <hi>„побегуља”</hi>, и |
лила кандило, тамјаном окадила одају, и клекла пред икону и на грчком језику бацила анатему на |
клопити.{S} Оплакала је дан, лила сузе, клела свет, али и себе, јер је у души осећала да је сам |
Ташанооо, — закука Таска, — црна и три-клета друшкеее!{S} Тражи си криво дрво сас две криве гр |
доше клети Манчу (а зна се да је женска клетва страшнија и бржа и савршенија него и сам Теслин |
! <hi>До Бога</hi> се, мори, чује њојна клетва!...</p> <p>— Ама, несам, нане!</p> <p>— Јеси!{S} |
тину.{S} То прихватише и жене и стадоше клети Манчу (а зна се да је женска клетва страшнија и б |
{S} Наплати, брате! — А затим се окрене клијенту, па настави: — Не бригај ти, — рече скидајући |
вилену мараму.</p> <p>— Што је овој?! — кликну Мане зачуђено, кад разви мараму. — <hi>Шефтелија |
<hi>тај</hi> реч, магаре Јорданско?! — кликну блажени Јордан. <pb n="86" /> — Како га каза <hi |
му је Зона посред срца.</p> <p>— Аха! — кликну тетка-Дока. — Такој те искам!{S} И татко ти така |
ам, само да се наиграм”.{S} Играју сви; кликћу и подврискују уз она силна ћеманета, зурле и дах |
атати у коло.{S} Ту однекуд и луди Гане Клинчар — и њега привукло ово весеље.{S} Свега две ства |
и беоше први трговци — а саг, звонари и клисари, па пале прангије кад слави Пантелејска црква.. |
та гу ја појем...</p> <p>— Е, зашто да клне мајку, кад неје Еврејка?! — пита је Мане. — Рисјан |
и оно моме Еврејче, што си чешља косу и клне мајку си што гу роди да је Еврејка...{S} Ете, на т |
ни вино са содом, него пије вино онако „клот”, како га је Бог створио.{S} Сада је веран и стала |
је држао конац, кад би га намотавала на клупче, чувао веш, кад се суши преко авлије, хранио жив |
!{S} Голем како катанац на магазу!{S} А кључ си тури у џеп, па си иде!{S} Куде си иде, што прај |
ему чељад и дворе своје; или нека прима кључеве, или нека помогне влашћу својом.{S} А паша му с |
ање на образ и веру, и каже да је донео кључеве од куће своје и да оставља у аманет <pb n="12" |
тиских размирица и неспоразума, зврцнуо кмет Виден, носио је ћата три недеље <pb n="24" /> од и |
брним прстеном који је направио Видену, кмету великовртопском.{S} Славан прстен, масиван прстен |
а из антикварнице...{S} Ама, веле, нова књига, неисечена — јок, јок!{S} Је ли она доспела у ант |
чокањчићи — она је сад просто као једна књига из антикварнице...{S} Ама, веле, нова књига, неис |
или, још боље, као нека „Златна домаћа књига”, јер кад она некога оцени да је болестан и пропи |
ype="titlepage"> <p>СРПСКИ ПИСЦИ</p> <p>КЊИГА</p> <p>II</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>1947</p> </div> < |
овци и препарандисти.{S} Основци иду са књигама и лепињама под мишком, и џавељају и галаме: а п |
дрзак кријумчар; преносио је со, барут, књиге и друге поверљиве ствари из Србије.{S} Изван куће |
у јазију, аустриски буквар, па да праћа књиге, демек писма, на аџамије из бели свет, на официре |
евном гласнику</hi>, {S}1903 године (од књиге VIII, 2 до књиге X, 5), а потом ју је допунио и п |
курдисује клавире, свира из неке велике књиге и печали паре, и учи господску децу да говоре фра |
i>, {S}1903 године (од књиге VIII, 2 до књиге X, 5), а потом ју је допунио и прерадио за издање |
брука и резилак ће се у <hi>новине и у књиге</hi>”, рече, ”тури!{S} Да запантиш”, рече, „овај |
и то све без икаквог дуплог трговачког књиговодства!{S} Из дугог и савесног надгледања постао |
и џавељају и галаме: а препарандисти с књигом под мишком, бритвицом о куку и бригом за вратом, |
и, мори, несрећо, да ми каза, — како из књигу да си четеше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-д |
а-севдах...{S} Све ми каза, како поп из књигу да си чети...</p> <pb n="94" /> <p>А Мани мило.{S |
а да испишем, ете, <pb n="46" /> тол’ку књигу! — вели Таско и одмери руком једну ужасну дебљину |
не послуже.{S} Ја си узедо’ с астал ону књигу, албум, па си гледам, преврћем листови, гледам сл |
је допунио и прерадио за издање Српске књижевне задруге (1907 год.), проширивши том приликом н |
ут штампао <hi>Зону Замфирову у Српском књижевном гласнику</hi>, {S}1903 године (од књиге VIII, |
да наставе онде где је отац наше новије књижевности, Вук, стао.</p> <p>Али, наравно, ту највише |
све оне виде и знају: ко кога погледа, ко кога гурне, ко се о кога очеше, ко се до кога најрад |
, новинари, бре брате, ако ко Бога зна, ко једни најчеститији и једни, заиста, најсвеснији сино |
знају: ко кога погледа, ко кога гурне, ко се о кога очеше, ко се до кога најрадије хвата, и св |
еда, ко кога гурне, ко се о кога очеше, ко се до кога најрадије хвата, и све те и такве ствари. |
а пакост покуљала муштерија варошка, и, ко год дође до затворених врата, само зачуђено пита: „А |
S} Келнер разноси таблице, узимају сви, ко једну, ко две, а неко и по четири!{S} Мане, и он ту, |
даље остане то ту при руци тетка Доки, ко зна шта све може лупити и испричати (па и потући се |
разноси таблице, узимају сви, ко једну, ко две, а неко и по четири!{S} Мане, и он ту, и он узим |
се он и Манулаћ побратимили и зарекли: ко се први ожени, да му онај други буде девер.{S} Дакле |
”, па тако и оне; све оне виде и знају: ко кога погледа, ко кога гурне, ко се о кога очеше, ко |
ама по махалама.{S} На истоку резонују: ко није видео фајде од очију, неће ни од трепавица; ко |
о фајде од очију, неће ни од трепавица; ко није пазарио и ћарио дању за видела, неће ни увече с |
, немилосрдна, готово рећи демонска.{S} Ко је није знао и ко се није за њом окренуо, кад, понос |
тсвира овде, а после вечере где свира — ко би то знао!{S} Тако, наизменце — мало посвира, па он |
снева немиле снове.{S} Снева Ташана, а ко њена Зона учена, није више онако умиљата, али је уче |
сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове наше приповетке |
цит у њему радио; пазарио је и пазио да ко што за време пазара не придигне из дућана.{S} У њему |
> <p>— Хе-хе! — осмехну се Зона. — Така ко ће саг бидне тој!...{S} Васка ни се удава... {S}Бија |
онуди је шаком кокица!...{S} Није знала ко јој је у тај пар црњи — Манулаћ, или она фукара Кали |
сма.{S} Та је песма из народа; и богзна ко ју је спевао, и на коју је Зону мислио тај први кад |
свашта, али никако није могао да дозна ко је то написао, поред свег трагања и распитивања, а п |
а старост и болест, која може наићи: па ко ће га тако свесрдно моћи дворити, ако не жена, та ве |
уздрхтала и плашљиво се осврташе да је ко не види.{S} Срећом, нико не пролажаше улицом, јер ве |
о зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове наше приповетке — запевао ту песму, ув |
сам каже да је то лаж и клевета; ако је ко крив, — крив ће бити Манулаћ: ако је где одведена, т |
и пак изнео тај глас за девојку; ако је ко то урадио, то није нико други него Манулаћ.{S} Међут |
>Уговорише све шта ће и како ће, где ће ко набавити оно што треба и где ће се наћи на уречено в |
овале, али тога чуда није било; како ће ко никоја остати уседелица на срамоту Замфирових, из чи |
и виногради и чифлуци многобројни су, и ко би их могао изређати!{S} Али шта да се читаоци ломе |
чисто фатална са своје прилепчивости; и ко је само једаред чуо, није могао више да је избије из |
тај први кад је ту песму спевао!!{S} И ко зна откад и на ком далеком крају Србије покрива црна |
ово рећи демонска.{S} Ко је није знао и ко се није за њом окренуо, кад, поносито као паун, пром |
S} А и да није сама осетила то, имао би ко да јој то каже.{S} Родбина Замфирова је велика.{S} П |
и и свакога дана очекивали да се појави ко од Маниних.{S} Али су се преварили сви.{S} Прође нед |
тетка Дока упаде у собу.{S} Да је други ко кроз сам сулундар упао међу њих, не би му се тако за |
...{S} Новине, новинари, бре брате, ако ко Бога зна, ко једни најчеститији и једни, заиста, нај |
ари пас Замфиров!...{S} Шта је ово, ако ко Бога зна? помисли Мане, па се само прекрсти од чуда |
чи скупе. {S}А дотле проводе време како ко зна.{S} Неки играју <pb n="132" /> жандара, неки дом |
рици; то јест, није баш мени — али исто ко да је и мени!...{S} Па, молим те, ујдуриши ти то; а |
е здравља! {S}Запамтиће први нови шегрт ко је калфа Поте!{S} Тако мисли Поте и једе печену бунд |
и обећавајући да ће она да прокљуви већ ко је протурао тај глас.{S} А затим зовну још Зону, да |
} Кад си их видео у парку, да се шетају ко други људи Јевропејци, да изведу жене, или сестре, и |
да се ради.{S} Престале су да истражују ко је протурио тај глас, а више их је занимало од куда |
хаџику...</p> <p>И док се ове домишљаху ко ли ће то бити, отворише се врата и тетка Дока упаде |
/> казати.{S} А сачувај Боже да је још ко ту био! {S}Пуцала би му сутрадан брука по целом град |
а! — зева Замфир и зевајући пита. — Кол’ко си платија, Мане, за овуј Вертхајмову, ете, касу?</p |
погледну заради онија моји речови — кол’ко ги убаво каза!...{S} Мори, твоје „живо-здраво” неће |
б’, рече, живот си нема...</p> <p>— Кол’ко ће пут па тија исти речи да ми кажеш и збориш?...</p |
сал туј пуче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чорбаџиске куће што си кутају од свет... {S}О |
кућу и дућан; а пазар мисечни стаде кол’ко пре недељни пазар беше!...{S} У собу си никога не пу |
Ласно ће нађеш, — ем не једну, веће кол’ко искаш девојчики!{S} Ама, жал да ти неје, криво да ти |
— паша, па да гим не манише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут помил |
е, па после сал тол’ко да поживејем кол’ко од зајца оп’нци да поцепам!{S} Тол’ко, побратиме, е |
белким, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ко је болна од карасевдах... „Ја си учини’ тој, збори с |
!...{S} Какав му је?...{S} Дућан му кол’ко сарафско чифутско сандуче...{S} Па, ако што је сирот |
е, гакице женске, чорапе — ама знаш кол’ко су дуге!...{S} Дуге, како да ће около шију да ги врз |
јша, — видо’ веће ја...</p> <p>— Е, тол’ко! — рече Мане и одмахну руком.</p> <p>— Било, Мане!.. |
<p>— За писување да баталиш ти тој, тол’ко ти зборим!{S} Зашто ја сам си еснаф човек, прос’, и |
и!...{S} Има си, море, и магаре!{S} Тол’ко му богатство!...{S} Он ће си узне спроти себ’ нику с |
л’ко од зајца оп’нци да поцепам!{S} Тол’ко, побратиме, е што ми веће треба и свет и живот!?...{ |
ели узнем ели отмем од татка гу”, — тол’ко што је лепотиња!...</p> <p>— ’Ајде ћути си, несрећо! |
ма ожениш, па и ту ти не би дали, — тол’ко стадосмо, ете, душмани саг!...</p> <p>Тако је говори |
Ћа да седнем там’ насред чаршију, — тол’ко си бе ослабела оди зорт и резилак голем...</p> <p>— |
могу да си ’раним пол тесте жене — тол’ко си убав пазар имам!...</p> <p>— Стани потурњак, па с |
адику искаче у пол дан, у пол ноћ — тол’ко си има чес’ у варош... {S}Има си, бре, и касу за пар |
је <hi>њојно</hi> знање...</p> <p>— Тол’ко?</p> <p>— Тол’ко се збори... — рече хладно Зона и ок |
знање...</p> <p>— Тол’ко?</p> <p>— Тол’ко се збори... — рече хладно Зона и окрете му леђа.</p> |
си узмем једну!{S} Што ми ти па саг тол’ко збориш, како да до годину неће па да искоче нови дев |
за чекмеџе. {S}Есапим и треба да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а оно искача мање!{S} Један |
} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило за нашега Манчу, откад се, ет |
>, — одговара Миче Шебинче, - ја си тол’ко знам и пантим...{S} У наш варош, — тај си је адет... |
њег’: удовица си...{S} А што па ти тол’ко смићеш?</p> <p>— Е, ја сам си тетка на Зону! — вели |
диш и разбереш зашто ти, демек, тој тол’ко дуго зборим!{S} Имам си дом тесте мушљике, и све поб |
и оде абер по ма’але, па после сал тол’ко да поживејем кол’ко од зајца оп’нци да поцепам!{S} Т |
пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голему керку има Бела?! {S}Знав’ам Белу Стојанчину.. |
<p>— Ех, туго!{S} Неје требало баш тол’ко да је...{S} Син му је...{S} Леле, јединац според три |
n="142" /> <p>— Зашто ме па гледаш тол’ко? — пита је зачуђено Ташана.</p> <p>— Што те гледам, |
хире.</p> <p>— Погле га!{S} Сал <hi>тол’ко</hi>... — рече јетко и зловољно Ајша.</p> <p>— Мало |
а, у кога је постала за утеху она реч: „Ко зна зашто је то добро?!”, — и он се наскоро прибрао |
i> </p> <p>Прошла читава година од оног кобног вечера, а ствар још једнако стоји да не може бит |
била жена још млада и лепа, али старога кова, „старовремска”, како би тамо рекли, озбиљна и дос |
о, кад се касапи споречкају због дама с ковачима или шлосерима, и кад полиција, с чланом кварта |
Лелеее, а за ког си зборе?</p> <p>— За ког си зборе?{S} За хаџи-Замфирови си зборе! — вели Тас |
си зборе, Ташано.</p> <p>— Лелеее, а за ког си зборе?</p> <p>— За ког си зборе?{S} За хаџи-Замф |
сам стари пензионовани претседник суда, кога су млађи чиновници међу собом звали „мачор”, и он |
што добро продао, или кад би, сарафећи, кога забушио и преварио — и он би, трљајући руке, певао |
а, турена у песну?{S} За <pb n="101" /> кога се појеше у онуј песну, у онуј рисјанску срамоту н |
и им свирају.</p> <p>Скупио се свет.{S} Кога ти све нема ту: дечурлије, момака и девојака из ма |
оје очи и у живот свога мужа Сотираћа — кога се она, узгред буди речено, врло мало бојала — да |
саднији јој се учини баш онај Манулаћ — кога је малопре онолико гледала — кад јој приђе и понуд |
у, у онуј рисјанску срамоту нашу?{S} За кога се појеше: за еснафску, ели за чорбаџиску Сику:</p |
Што збориш? — прекиде је домаћица. — За кога збориш?</p> <p>— За Манчу нашога!{S} Зашто гу не д |
ко сам удадена...</p> <p>— Бре!{S} А за кога се удаде?...{S} Кој ти беше човек?...</p> <p>— За |
му долази, — та може да си забравила за кога ти рекоше...</p> <p>— Ама, де! — смеје се женица.{ |
казујем? — викну љутито Мане. — <hi>За кога</hi> да ти казујем?,..</p> <p>— Ете, за <hi>чорбаџ |
ма!” А побратим Пајица му одговара: „За кога, море, газимо ово блато, а побратиме?!...” А бацао |
азнати, а то што не знате, то је то: на кога се односила та песма.{S} Та је песма из народа; и |
евтелије — зар чорбаџиска керка?!{S} На кога да праћа?</p> <p>— Па, — поче заједљиво Дока, — са |
и, а ти што искаш?!...{S} Помисли се на кога си керка!{S} Један си је чорбаџи-Замфир у град; мо |
иција, која је тако ревносна и брза кад кога треба казнити за непочупану зубачу пред кућом, и з |
ори, зашто ме не питујеш, бата-Мане, од кога, си је, ете, абер и поздравље?</p> <p>— Па тој си |
тамо сас сваки чес’ до венчање...{S} Од кога те стра’?{S} Кој ти што може!?{S} Ја си имам сијас |
и неко особито задовољство.</p> <p>— Од кога си гу, збори бре, научија?! — опет га пита калфа К |
p> <p>— Па питуј ме, де!</p> <p>— Па од кога?</p> <p>— Поздравила ти се Зоне...</p> <p>Мане ћут |
о да га пита ни где је песму чуо, ни од кога је песму научио, а још мање је смео да се љути, је |
није надала.{S} Једна је запитала: „Код кога гу нађосте; код Манулаћа, ели код Манчу?”; друга: |
обе муштерије.{S} Заусти да их пита из кога су села и чије су, али се уздржа, ваљда зато што ј |
...{S} А ја си веће убаво знајем заради кога ми тај чес’ чине.{S} Некња си беја’ у амам, а туј |
тује и грди, али и кад се наљути и грди кога од млађих — ипак је тих дана добре воље.</p> <p>Би |
љство да једним таквим погледом охрабри кога, да му улије неке наде, да га залуди, а после да г |
ко кога погледа, ко кога гурне, ко се о кога очеше, ко се до кога најрадије хвата, и све те и т |
ога гурне, ко се о кога очеше, ко се до кога најрадије хвата, и све те и такве ствари.</p> <p>Т |
е оне виде и знају: ко кога погледа, ко кога гурне, ко се о кога очеше, ко се до кога најрадије |
па тако и оне; све оне виде и знају: ко кога погледа, ко кога гурне, ко се о кога очеше, ко се |
од.{S} А Мане је био син тога народа, у кога је постала за утеху она реч: „Ко зна зашто је то д |
<p>— Несам тражија, теке...</p> <p>— У кога си тражија, да ти не дава?{S} Имаше ли га у наш ва |
пе Зоне заљубљено, па пронађоше чак и у кога се загледала.</p> <p>— Лелеее! — узвикну тетка Тас |
, мори... наше Зонче...</p> <p>— За <hi>кога</hi> рече?</p> <p>— За онога џимпира и несрећу Ман |
ли ипак ту близу, неколико кућа одатле, код Замфирових.{S} Замишљао <pb n="191" /> је сада Зону |
ли не пориче, нити се брани.{S} Уопште, код те средње класе са женидбом иде много брже и лакше |
свет... {S}Ономад на славу једну бесмо, код чорбаџи-Гана.{S} И он си има сина...{S} Свршија у Г |
една је запитала: „Код кога гу нађосте; код Манулаћа, ели код Манчу?”; друга: „Кад гу врнусте д |
ин глас.</p> <p>— Та што, ако спије!{S} Код њег’ и не искам, веће код хаџику...</p> <p>И док се |
дем, па, брате, и да попијем хоћу...{S} Код мене мало који дан да нема супе, а они празилук и н |
у понедељак ни у уторак целога дана.{S} Код Замфирових одмах осетише да није добро, кад не сме |
рила по комшилуку.</p> <p>Недеља је.{S} Код хаџи-Замфира после подне тишина као и у свима кућам |
и <hi>могли</hi> бити прилика за њу.{S} Код Мане Кујунџије се, наравно, најдуже задржаше.{S} На |
ад бити, али не трпи да може још која — код ње ту, живе! — привући погледе ичије, а нарочито Ма |
смет ми бидне... и при њег’...</p> <p>— Код Манчу ли? — прекиде је Зона јетко, шапатом. — Фукар |
а Мане је задржава и вели јој:</p> <p>— Код мен’ нећеш да живујеш како наше жене што си живују |
.</hi> </p> <p>Неколико дана доцније, а код Јевде се опет скупљају на ново фамилијарно веће. {S |
ворим дућан, ја си нађо сал једно!{S} А код чекмеџе долазимо сал ја и он, ники други!{S} Е неће |
у шупи стоји фирма „Галантериска радња код Без конкуренције”, али због његове сувишне галантер |
замоли измећарку Васку да не каже ништа код куће.{S} Васка се обећа да ће пре пристати да је уб |
Section" /> <p>Ручао би како кад, некад код куће а некад — и то чешће — би му се, нарочито кад |
.{S} И она обећа Зони да ће учинити све код сина, и да се нада да ће је Мане послушати и да она |
на није никуд била одведена, него да је код родитеља, и тако да ништа од свега онога што се кој |
ој је тада дванаест година, задржали је код куће.{S} А и није свршила ни сву основну школу, нег |
е, збореше <pb n="62" /> си, нек’ си је код мене!...” Ете тој и Мане работи!{S} Ујутру под мишк |
</p> <p>По одласку тетка-Доке настао је код Замфирових прави лом.{S} Зона је из побочне собе св |
писало се.{S} И само утолико уколико је код нас „свако чудо за три дана”, само утолико се мање |
и разговарати било је тешко у оно време код тога света, који је на тротоарске шетње, паркове, к |
кијеву причу — кад му купи једне путине код Вана кондурџије, таг топрв запази’ што ће имам муку |
ако спије!{S} Код њег’ и не искам, веће код хаџику...</p> <p>И док се ове домишљаху ко ли ће то |
н дан у недељу, рече ми један, — а беше код мен’ јоште у турцко време калфа, — ништо лошо за Ми |
у туђу кућу туђој мајци, што неће више код мајке да ноћи?{S} А њој очи пуне суза и готова је д |
Зар татко ти чорбаџија први у чаршију и код влас’ и при официри и инџилири, па може да носи пут |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>И код тако лепог живота и слагања, како је морало бити Је |
{S} Спреме је у П*, па тамо нека поседи код сестре — може јој се каква срећа јавити тамо.{S} И |
ш, бата-Мане!{S} Тараф-тараф се напраји код нас дом...{S} Живот си нема од некња!...</p> <p>— Ш |
„Код кога гу нађосте; код Манулаћа, ели код Манчу?”; друга: „Кад гу врнусте дом?”; трећа: „У ло |
но обрађује, није је хтео обрађивати ни код великих газда, да не би припомогао још већем пропад |
е (оне топлине коју ћете узаман тражити код нас); као и све куће У тим крајевима, беше она прав |
ако могло се очекивати и у овој прилици код Мана кујунџије.{S} О тој ствари је већ неколико дан |
са женидбом иде много брже и лакше него код оних виших, богатијих и ученијих.{S} Али зато и нем |
неку срмали-муштиклу, — коју је поручио код њих у радњи неки Миле, назван Мазни, највећи кицош |
а.{S} Али то све није јој ништа помогло код Зоне.{S} Јер, слушајући тетку, Зони је Мане због та |
а та је песма:</p> <quote> <l>Игра оро код гробљиште,</l> <l>И у оро Катаринке,</l> <l>А до њу |
} Није било без неких тешкоћа, нарочито код нашега света, који је, на жалост, изостао иза Швајц |
ј род!</p> <p>И успео је чорбаџи-Замфир код чорбаџи-Петракија!{S} Јер није прошло много, а трећ |
м, — како он тврди — фамилијарна болест код његових у фамилији.{S} И он, који је некад на виоли |
р и да не треба свете цркве да поручују код њега црквене утвари и сосуде, — јер он зараду ту уп |
одмах одведена и испитана у неком селу код попа Зипе (који је већ познат као човек који лако с |
ју на порту, и сви укућани већ давно су код кућа. {S}И никога по улицама не беше, само што ноћн |
о и разговетно изразила на једном месту код жена да зато неће Зону за сина што из њихове породи |
гу украдну!...{S} Нећеш више да спијеш код тету — ће гу украдну.{S} А ти си ћутиш ту, а имаш с |
> </p> <p>Целога тога дана — док се још код хаџи-Замфирових није ни слутило шта се све тамо по |
ање није надала.{S} Једна је запитала: „Код кога гу нађосте; код Манулаћа, ели код Манчу?”; дру |
изражавао у кругу свом, у кафаници <hi>„Код препеченице”</hi>, где је редовно седео и говорио о |
в, опет у кругу својих, у кафаници <hi>„Код препеченице”</hi>, — да ће то бити оно штоно наши с |
куповати за његов рачун овчије и јареће коже и, као побратиму свом, наравно, без и једне паре ћ |
пиво за грош, при повратку купи јагњећу кожу за шест гроша и одмах успут је прода за девет, — и |
ајило тој при вас?{S} Кој се тој удава, кој се па жени? ’хоће ли”, вика, „скоро да потрупамо ма |
>— А што мисли кад си ћути?</p> <p>— Е, кој гу знаје!...</p> <p>— А може ли да поје?</p> <p>— П |
анџије!...{S} Овој како ће да му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} Много лошо, Бо |
Калиопа.</p> <p>— Тој си је моје знање, кој ми је, демек, казаја, — ама ја си убаво знајем...{S |
<p>— У старо време се знало, бре брате, кој је старији, кој млађи; кој је големаш, а кој си је |
ме се знало, бре брате, кој је старији, кој млађи; кој је големаш, а кој си је па фукара!...{S} |
Калиопа и тетка Уранија.</p> <p>— Мори, кој ве пита: бричи ли се владика?{S} Ја си с домаћицу з |
да се огледају: „’Ајде да прерипујемо, кој ће побоље да прерипи кочије у авлију там!” Али се н |
, бре брате, кој је старији, кој млађи; кој је големаш, а кој си је па фукара!...{S} Млађи одав |
{S} Е, што да ти не давају девојче?!{S} Кој су они, што су па они побољи од теб’?!...{S} Море, |
си веће дајем, — тол’ки ме питуваше!{S} Кој ме сретне на пут, не збори ми: „Живо-здраво”, ни ме |
нафска жена, па погле како си збори!{S} Кој да праћа шевтелије — зар чорбаџиска керка?!{S} На к |
ај на Господа кад си доживемо и тој!{S} Кој знаје, рече, што му је писано, и што ће да искочи и |
<p>— Бре!{S} А за кога се удаде?...{S} Кој ти беше човек?...</p> <p>— За Гмитра грнчара...{S} |
неће бидне, — а она си уфати свет...{S} Кој гу знаје куде је саг!...{S} У циркус ники зар...</p |
аврију полицају, што седеше до мен’:{S} Кој беше ово девојченце, Ставријо? — „Зар гу не знаваш, |
’ до венчање...{S} Од кога те стра’?{S} Кој ти што може!?{S} Ја си имам сијасвет кардаши и побр |
резил? {S}Што искубе, мори, курјуци?{S} Кој ће те такву, без курјуци, узне?!” — А Зона јој одго |
мори”, рече, „напрајило тој при вас?{S} Кој се тој удава, кој се па жени? ’хоће ли”, вика, „ско |
мамо си веће прилику! — вели Уранија. — Кој си је нашеја прилике за стареје сестре њојне, тај ћ |
ори жена брљива! — вели Ташана Таски. — Кој ти рече за бегендисување?</p> <p>— Зна си цела ма’а |
идеш! — повикаше и скочише све на њу. — Кој те је зваја?!... ’Ај’ си дом!...</p> <p>— Кој да си |
3" /> <p>— Из Вртиште.</p> <p>— Татко — кој ти беше?</p> <p>— Стојанча...{S} Топал-Стојанча...< |
а!{S} Е, зашто је тој саг тако у свет — кој ће да зна!...{S} Е, тој ти је саг алис и сас мен’.. |
hi>дете</hi> ће да има мерак?!</p> <p>— Кој си је дете?</p> <p>— Па наше Зоне...{S} Деца, мори, |
ко на кадију ми казаше све!...</p> <p>— Кој ти каза? — пита је тетка Калиопа.</p> <p>— Тој си ј |
је зваја?!... ’Ај’ си дом!...</p> <p>— Кој да си иде дом?!{S} Ја ли?! — плану Дока и скиде јед |
за онога — онога коцкарина...</p> <p>— Кој, мори?</p> <p>— Зоне, мори... наше Зонче...</p> <p> |
д љутине. — Та и твој Манча...</p> <p>— Кој је „куче”, несрећо чорбаџиска?! цикну Дока. — Знаје |
/p> <p>— Познаваш ли ме, мори?</p> <p>— Кој си ти? — загледа је Мане.</p> <p>— Де, несам кумита |
пантим...</p> <p>— И Манулаћ?</p> <p>— Кој знаје...</p> <p>— Е сал Манулаћевица неће да биднеш |
— пита је понова Мане.</p> <p>— Зоне, а кој ће други да прати? — одговара Васка. — Ако имаш Бог |
и жене убаво што је и кој је Манулаћ, а кој па Манасија Кујунџија, и што си може кад ’хоће...{S |
е старији, кој млађи; кој је големаш, а кој си је па фукара!...{S} Млађи одаваше чес’ на стареј |
чиновник, та да се карају?!</p> <p>— А кој знаје!{S} Ама <hi>ништо</hi>, стринке, напрајише од |
испратила до авлиских врата.</p> <p>— А кој си је? — запита Зона радосно.</p> <p>— Е, ела сама |
м и сас бруку!</hi>...” зборе си. — Ама кој ви рече за тој?{S} Видосте ли с очи, <pb n="145" /> |
ем знајеш как’в резилак!...</p> <p>— Па кој ги рече за оро?{S} Ти ли?</p> <p>— Јок ја!...{S} Ка |
?</p> <p>— Па до „голем нишан”, а после кој да збори... и што има да збори? — вели Дока.</p> <p |
си остане резил... па нека гу таг узне кој хоће и кој сме...</p> <p>— Ће да гу узне, ама треба |
обучеш и одиш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бре, научи да си тако збори? — рече: „Нећу да г |
Мори, знавамо си ми жене убаво што је и кој је Манулаћ, а кој па Манасија Кујунџија, и што си м |
резил... па нека гу таг узне кој хоће и кој сме...</p> <p>— Ће да гу узне, ама треба да си има |
је па ноћ!{S} По-за домаћина смејаше ли кој да улегне у кућу?!{S} А си домаћин дође, а измећарк |
ом стари Замфир и не верује му. — Татко кој ти беше?...{S} Ђорђија! {S}А иверка пада ли далеко |
за, ни те па питује?!...</p> <p>— А што кој да ми казује, кад си сама све знајем, и све видим?{ |
војега Митанчу, поју си:</p> <quote> <l>Кој ти купи кондурице? —</l> <l>Купи ми га лудо-младо,< |
о и перфектно учење француског језика), која се са Лафонтеновим <hi>Баснама</hi> често виђала п |
њему и лепој Катарини и она нова игра,, која се уз ту песму играла, — а та је песма:</p> <quote |
зило на једној компонованој „Херувици”, која је само једаред отпевана у цркви, а после је следо |
се,” веле, „како наша вредна полиција, која је тако ревносна и брза кад кога треба казнити за |
подиже глас, да би га чула тетка Таска, која је баш у тај пар са Зоном и осталима пролазила туд |
си у кревет, — саветује је тетка Таска, која је важила у тој кући као лекар, или, још боље, као |
баџиску кућу... — умеша се тетка Таска, која се досад доста резервисано држала и пустила оне др |
уда што их снађе.</p> <p>— Што је била, која је била, ете, та Сика, у песну турена? — Збори си, |
— викнуше женске, гледајући за колима, која лете преко калдрме и крешу варнице, и која су већ |
у фирму над вратима Петракијева дућана, која је гласила: <hi>„Трговина Петракија Н* и Сина”</hi |
пада му, вели, на ум његова Јелисавета, која би сад исто толика и истих тих година била!...{S} |
а, неколико дуња и два дафинова дрвета, која је јако пазио стари чорбаџи Замфир. <pb n="13" /> |
чега пати.{S} А пријатна јој та самоћа, која је заклања од погледа укућана, који су јој погледи |
ш ухваћена је једна чорбаџиска ћерчица, која је пре две године свршила школу, како је, на листу |
едеље и празника пред иконом из Русије, која је сва сребром опточена, а три кандила горе пред о |
је је на поклопцу једне седефли кутије, која јој служи још и као нека мала „шпаркаса”), па се д |
тој”.{S} Па си зборим у памет: „Бож’ке, која ће ми саг бидне снајка у овеј покладе!?...” А лепе |
Зона преко сокака од сестре Костадинке, која је у другом сокаку становала, искрсну Мане из мрак |
у тетка Ураније (јер је од тетка-Таске, која је иначе свршавала такве ствари, одузето свако пун |
она и због игре, а још више због песме, која је њој много казивала и сетом је неком милом испуњ |
адемастих великих очију, и песме једне, која се негда тихо певушила по српској махали — тихо, д |
дан, суморан ипак мало због оне тишине, која је обична већ раних јесењих дана, када нас већина |
..</p> <p>Поте ћути и чеше се по глави, која бриди, па му то чешање чини неко особито задовољст |
дно <pb n="126" /> поверити тетка-Доки, која је, уосталом, и дужна да му помогне, јер она му је |
речи до речи, по оној бачванској песми, која гласи: „Ја сам цуру молио и лепо говорио, а сада ј |
Нашеја сам побратима! — вели Мане Зони, која га је испратила до авлиских врата.</p> <p>— А кој |
још страшнијем сну ноћашњем, и о Зони, која сада мирно и безбрижно спава, јер је легла мирне с |
лук и ђаволство из Манулаћеве младости, која се обично бујном и бурном зове.{S} Једини, велим, |
ла Ајша, најмлађи и најомиљенији чочек, која болује од севдаха.{S} Зато се и одвојила и повукла |
док се ућути с неком проклетом песмом, која се тамо сад највише и најрадије пева, а почиње са: |
не Ђорђијине с неком ченгијом Зумрутом, која је у своје време и „у песму турена” због лепоте, и |
.{S} Помишља чак и на старост и болест, која може наићи: па ко ће га тако свесрдно моћи дворити |
се да иду.</p> <p>Пробудише стару Аву, која је пре четрдесет и више година била на гласу чочек |
стру Костадинку, прву лепотицу у граду, која је била пристигла на удају.{S} Питао би је:</p> <p |
је... — рече старија и показа на млађу, која је стисла паре у шаку, па се забленула у Ману и за |
Јевда полете, али не могаде стићи Доку, која је јурила као ветар.{S} Јевда се врати у кућу с те |
и се с душом и проклео је, веле, ћерку, која му је тако загорчала његове старе, последње дане.. |
у?...</p> <p>А Мане му се куне у пушку, која га никад није слагала, па тако неће ни он сад њега |
— вели Таска и погледа кришом на Зону, која је непомично лежала на миндерлуку и као да ништа н |
<p> <hi>Прича о добром детету Манулаћу, која је прича права супротност оној ранијој причи о Мит |
и упутише се у чорбаџи-Замфирову улицу, која је нешто живља била, јер је с друге стране, мало п |
, комшиницу своју, једну пуку сиротицу, која неће своме мужу донети ништа више до две нове асур |
ана и хапшена због честих туча ради ње; која је некада била лепа, била омиљена играчица, а која |
одњем и да је ишло стазом добродетељи — која, као што се зна, није никад примамљива, ни лепо ут |
, и гледа устрану кроз пенџер.</p> <p>— Која ми фајда, честити пашо, и да си зборим? — рећи ће |
ада била лепа, била омиљена играчица, а која се сада смирила, и зато сада нити иде у апс, нити |
ке „Беле Веле”, како су је сви звали, а која је по оном „да медвед најбољу крушку уграби” имала |
ат пружајући келнеру чашу и питајући га која је. — Ти памти...{S} Је л’ седма?{S} Добро...{S} К |
ју, испричаном у прошлој глави, верзија која је поникла подаље од позорнице догађаја и зато је, |
собицу, ћилер, у коју се улази на врата која су између два долапа, па се тако једва и распознај |
ко, а за њим пође и Васка, млада женица која се силно пролепшала откако се удала.{S} Срећна и в |
измаћи његовом паметном оку ни то, кад која њихова кока погреши, па снесе јаје у комшиској авл |
сихолог, па је чак умео да опази кад је која кокошка, да простите, у вољи петлу, „Гигану” назва |
гурање и псовке; пукне шамар или прсне која тестија, затим се чује звецкање тесака, чује се жа |
ели значајно — голем капетал!” И кад се која уда, он ни онда не прекида своје старање, него и о |
је старање, него и онда разбира како се која влада и обилази их понекад; па је можда <pb n="16" |
ојку, заборављала би врло често како се која зове, а и разговор би трајао врло кратко, тек у не |
а лете преко калдрме и крешу варнице, и која су већ далеко измакла и силно појурила у Докин сок |
и фино удаљене, да не би шкодиле ствари која се тако лепо и глатко свршава. {S}Чак је у услове |
дољи куд се вода слива</l> <l>И девојци која сама дође!</l> </quote> <p>И тако прошла читава го |
у, додајући: нека се Зона сети оне речи која вели да ивер не пада далеко од кладе, и: што мачка |
ужна поваздан, суморна и лепа као јесен која настајаше.{S} Као пожутело лишће што се кидало и о |
нити.{S} Ослањајући се на фамилијарност која је владала ту у друштву, он често при викању није |
огађај, да свирком и игром заглуши буру која му је беснела у грудима — све му то није помогло!{ |
њен никад бити, али не трпи да може још која — код ње ту, живе! — привући погледе ичије, а наро |
зорт и резилак голем...</p> <p>— Па <hi>која</hi> си збори тој?...</p> <p>— Мори, <hi>једна</hi |
ј је увек на уму <hi>чија</hi> је и <hi>која</hi> је она.{S} И ређаху јој све редом момке с наз |
има испод стола, и једно <hi>„ти”</hi>, које му она први пут изрекне, привуку га и притегну сил |
од свију других стрина, ујни и тетака, које се после Таскине походе изређаше и напунише јој гл |
раонове „колеснице” из библиских слика, које су с њим заједно пропале онога фаталнога дана у Цр |
ноћи и полутама и светлост од кандила, које је на махове час тињало час плануло, па се светлос |
си поје...</p> <p>— Ех, песне!{S} Ама, које песне?</p> <p>— Срамујем се да ти, ете, кажем! — в |
азговоран и предусретљив с муштеријама, које су већином биле младе и девојке сељанке, тако похл |
атласној бундици и алевим шалварицама, које су за два-три прста вириле испод жуте сатинске сук |
сањиво, уморно и тужно по другарицама, које се скупиле око ње.{S} Певају другарице:</p> <quote |
ма и ћуркастим сељанкама и сељанчицама, које се загледају у Мана, — а био је врло леп — па и не |
судбине једног рђаво адресованог писма, које лута из места у место, па се, црно од силних жигов |
рирати у очима публике и јавнога мнења, које га је држало за ленштину од оног фаталног случаја |
и је, даље, и решење фамилијарног већа, које је било састављено из две стрине и четири тетке Ма |
, споменула је неке давнашње случајеве, које је још као дете слушала, где се чорбаџиски син оже |
— тако су је извештавале силне рођаке, које су јој непрестано долазиле и реферисале, и одлазил |
спред дућанчића, задиркивајући девојке, које се с чесме са стовнама враћале, или би с оним комш |
улицом, намигнуо на три младе Чивутке, које су се шетале испод руке, али с оба ока и тако неве |
ао и отац му; има <hi>златне</hi> руке, које више вреде и од правих <hi>сребрних</hi>, акамоли |
лашава мртваца, а речи последње Зонине, које јој је рекла праштајући се и љубећи је у руку: „Ст |
ина, и све остале тетке, ујне и стрине, које се десиле ка окупу...</p> <p>И одмах навалише на З |
тако да кажем, „крађи и прекрађи“ Зоне, које је, управо, било мишљење интелигентнијег и слободо |
забуна начињена и унета у јавно мнење, које се тиме поделило, па једни тврдили да је Мане, а д |
, па си запази’ једно девојче.{S} Море, које си је овој девојченце, треба да га знам и познавам |
, ни њено бело лице, ни њене дуге косе, које беше пребацила и укрстила преко груди, покривених |
..</hi></p> <p>И сад тако паметно дете, које је тако много обећавало већ у најранијим годинама, |
спомињати.{S} Чак и оне две пословице, које су већ давно биле заборављене, сад су оживеле, упо |
Мане упутише се журно кроз неке улице, које су све празније и мирније бивале.{S} Седоше у једн |
волео да теферичи.{S} Простре ћилимче, које би донео за њим Поте шегрт заједно са шишенцетом м |
асно смејање поносите чорбаџиске кћери, које се чуло из авлије.{S} И страшна му беше и сама пом |
оним погаженим раним пролећним цвећем, које се откидало и отпадало с играчица!...{S} И Зона по |
у својом под цветним дафиновим дрветом, које је и онда тако исто мирило. {S}И све док цвета даф |
о</hi>, да га оно храни и брани — перо, које ни за које новце не продаје!</p> <p>И сад се, као |
, пазите на своју децу!”</hi> а и мото, које је гласило: <hi>„Ћуд је женска смијешна работа!”</ |
да много мања, у пропорцији према лицу, које тиме доби лепше црте и израз; курјучићи израстоше |
знао је и све хаљине њене <pb n="63" /> које су боје, и издалека му падале у очи.{S} Али, иако |
игру, „Апотекарско коло“, <pb n="69" /> које је посветио своме земљаку пану Цицули, апотекару т |
ри, Ташано, оној ваше чупе?...</p> <p>— Које чупе?</p> <p>— Ете, оно ваше Зоне?</p> <p>— Па ће |
чи: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” које му једнако брујаху у ушима као најмилија песма мај |
из стенографских бележака вађено.{S} А које мишљење мислимо да неће бити на одмет, кад од једн |
Срчу кафу и разговарају о удавачама, за које су нашле да би могле бити прилика за њиховог Манчу |
кући прави лом због играња Зониног, за које и стари Замфир зна, а још више због Зонине наклоно |
ратко: једно најобичније дечје лице, за које не зна човек како да каже — да ли је лепо или ружн |
га оно храни и брани — перо, које ни за које новце не продаје!</p> <p>И сад се, као што већ рек |
ћи, још једаред изређаше имена девојака које треба Јевда да спомене и да их похвали пред сином |
а и погађања око постављених услова, на које је услове Дока тешко пристајала.{S} Јер Дока је би |
долази и натрапава на саму ствар, због које је ова приповетка и постала, а то је: да се у њој |
околину — да купи пропалу вересију, од које, ако што пара скупи, да после купује кудељу и куск |
...{S} Овуја мушљику имам си... знаш од које време гу имам?!{S} Море, и не пантим веће!...{S} О |
да понекад бане домаћица му Ташана (од које се чорбаџи-Замфир, иако је три паше сургунисао — и |
} То беше доста да је често — као и све које тако држе много на себе и на лепоту своју — иако л |
му било мило, да је одбио две муштерије које су дошле да пазаре, само да се не би прекидао разг |
адне сплетке беспослена света — сплетке које ја на једно ухо примила, на друго пустила, чула, п |
о! — одговара му Васка, а гледа минђуше које јој је Мане поклонио.</p> <p>— Што работи чорбаџиј |
по једна мирна и доброћудна будала, без које није ниједно такво место, с којом се обично деца с |
бити берба у њиховом селу.</p> <p>— Из које си село, дете — застаде Замфир и запита једну сеља |
каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, и које си песне поје, и што си шњева и како гу резиле оне |
ма и клеветама, сложно салетеле Зону; и које чудо онда ако је Зона подлегла, попустила и постал |
смама, у којима се име њено спомиње или које се ради ње, као алузија на њу, певају.{S} И Зона ј |
ли времена због неких непријатних вести које стигоше преко новина из Енглеске, јер тамо се побу |
је, а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чује се жагор, а они, скривени у тој с |
морали су слушати и оћутати.{S} А мало које вече да им не прође поред куће гомила калфица, трг |
еупотребљив за концепат, написала писмо које је гласило: „Што ми писујеш за волење, и ја си иск |
звонио јој је једнако у ушима као звоно које оглашава мртваца, а речи последње Зонине, које јој |
јер га убијају нове лагиране ципеле, у које једнако гледа.{S} А Мане је гледа неданимице и нет |
лепотица.{S} Знала је то по огледалу, у које се, као свака млада девојка, радо и често огледала |
ила. {S}Гледа бесвесно по оном шаренилу које промиче испред ње, слуша свирку, трупкање кондуриц |
дана, или извади своје џепно огледалце (које је на поклопцу једне седефли кутије, која јој служ |
рављених ђачких задатака под мишком, од којег поправљања добише и сами неки уморан и скоро рећи |
извештај из уста Васке измећарке, после којег је извештаја Мани — као што би то песници казали |
и њено понашање, и онај туњави Манулаћ, којега је толико гледала Зона.{S} И да Манулаћ није био |
стала је рано удовица.{S} Имала је мужа којега је волела и обожавала, јер је и телом и душом би |
тад лепе и неваљале „побегуље” Зоне, за којега су, опет, постојале две верзије: једна, да је по |
!...</p> <p>— Што гу не давате оному на којега је, ете, мерак?...</p> <p>— Мерак! — прекиде је |
га из тих мисли не трже силан смех, од којега се тресла сва авлија и висока трокатница богатог |
он се, напојен тако из пехара жучи (из којега сваки у животу мора макар мало да гуцне), посвет |
, и тако да ништа од свега онога што се којегде прича није било.{S} Свет се окретао и бленуо за |
на њега, трже се и разабра се мало.{S} Којешта! — помисли Мане, — па Манулаћ није ни био ту.{S |
ају шта да разговарају, или разговарају којешта).</hi> </p> <p>Сутрадан, у понедеоник, кад се н |
и лажним дводинарцима, говораху људи. „Којешта!” брањаху га опет сад неки, „Мане је вредан и п |
је то факат, <hi>непобитан факат</hi>, који се више ничим не може оборити!{S} Е, али је то чор |
и сетио свога чифлука и јесењих радова, који му императивно налажу и захтевају да се ових дана |
се сва неговању и васпитању сина свога, који је био сушта слика и прилика свога оца.{S} Она је |
ва или трговачки помоћници из Београда, који купе вересију по паланкама — људи обично врло шаљи |
или великих газдинстава или велепоседа, који ће тада неминовно гутати оне мале поседе.{S} Зато, |
аписао баш онај исти адвокат буџаклија, који је и непријатељу његовом написао напад на њега!... |
аснио неки господин Милисав Јекономија, који се потписивао „овдешњи”, а називали га Јекономијом |
о и нема ту оних силних маторих момака, који се туже на влажно време и на рђаву кујну, нити они |
поту једног скупа младежи обојега пола, који се скуп зове оро; а том ће приликом већ помало моћ |
ваки човек, и Мана је имао непријатеља, који су једва дочекали да га узму на решето.{S} Иако ст |
ше слутње и жеље капетан-Микајла, кума, који му на крштењу даде име <hi>Ратомир</hi>, да буде, |
цила анатему на све, а највише на Мана, који је, како је она уверена била, све то ујдурисао!</p |
одоше обе смејући се, а оставише Мана, који, сав обливен по челу грашкама зноја, једнако гледа |
ћа, која је заклања од погледа укућана, који су јој погледи од неко доба ужасно досадни постали |
вео и свог десетогодишњег сина Замфира, који се данас стога зове још и хаџи-Замфир.</p> <p>Али |
и остави запрепашћеног чорбаџи-Замфира, који се само крстио левом руком и говорио: „О, Бог да ч |
ме, можда баш очевици синоћног призора, који све знају, али неће да кажу.</p> <p>И то је дало п |
ких тешкоћа, нарочито код нашега света, који је, на жалост, изостао иза Швајцараца и Американац |
ло је тешко у оно време код тога света, који је на тротоарске шетње, паркове, концерте, певачка |
изнају да се диве родољубљу тога света, који може да живи без толиких ствари, без Благоја танц- |
.{S} Мане је сада узео и једног шегрта, који већ пола године дана — од последње славе Мачине — |
а практикант Велибор, страстан шахиста, који не игра томболе, него само шах, и то с фармацајтск |
у неколико потеза оцрта тога Манулаћа, који је ушао у комбинацију, био љубимац свију стрина, у |
а због тога од свију, а највише од оца, који дотле није ништа знао, и коме су тек сада све каза |
тог и под именом чапкун-Мане или Манча, који је, — иако ова приповетка не носи његово име као н |
та да му погледају конак, дворе његове, који су и виши и лепши и од самих пашиних!{S} Кућа му ј |
и оца са сином — са сином који се каје, који се поправио, и који је опет примљен у ред чорбаџис |
ди је Сотираћ, Манулаћев брат од тетке, који је девер уз девојку, храмајући мало, јер га убијај |
дечурлије, момака и девојака из махале, који ашикују очима.{S} Дошао је и неизоставни наредник |
ије чуо кикот и смех, и слушао га Мане, који је, као скамењен, још једнако стојао на истом мест |
те јагуриде чорбаџиске! — грди Митанче, који је од искључења из наследства <pb n="129" /> омрзн |
годније демантују сви ти лажни гласови, који су се појавили или ће се појавити, и они по чаршиј |
е увеличати кућевна вечера.{S} А други, који такође рано затварају дућан, али који не носе увеч |
одбина попреко гледаше, чак и они даљи, који давно већ ни приступа не имађаху у хаџи-Замфирову |
и танки практиканти и дебели лиферанти, који обично прате дебелог казначеја, омиљену личност у |
м, „месне околности”.{S} Пан-Франћишек, који је до доласка у Србију само пиво као пиће познавао |
вда изишла мало из цркве и села у трем, који је око цркве, а Зона је вребала и увребала.{S} Иск |
што разговара с хаџи-Јордановим мачком, који се полако шеће по ћерамидама високога зида.</p> <p |
врши стари Замфир и опрости се с Маном, који га, силно тронут, при поласку пољуби у руку...</p> |
илике и разговараху нешто тихо с Маном, који је сишао био с кола.</p> <p>Затим приђоше капији.{ |
он изнео на глас — он и нико други, он, који јој је претио и претњу своју и испунио.{S} Упропас |
болест код његових у фамилији.{S} И он, који је некад на виолини концертирао и изводио Паганини |
у дућан на велико запрепашћење Манино, који скиде брзо фес и скочи са седишта, али га Замфир п |
ој је даље испричан један морални удар, који је задесио Мана — заједно с последицама његовим.{S |
као корњача, да би избегао други шамар, који очекиваше.{S} Коте само обрте главу, па се кришом |
— Е, тој може, — умеша се стари Замфир, који се слатко насмејао. — Тој може, тој има.{S} Беленз |
овим дрвећем један велики стари шимшир, који чак и хлада даје.{S} Нико не памти да је икад мањи |
кад дотле.{S} Није ништа помогло: глас, који је једаред пукао, није се могао задржати, и створе |
167" /> други пустио тај проклети глас, који Замфировима не да спавати.{S} Да је старо турско в |
се то дешава оном другом, неком Мицку, који сем тога и шушљета кад виче, па зато га и не маре |
ме, пуне света, вичући: „Варда!” свету, који прсну на све стране као расплашене кокошке.</p> <p |
м му је сахат о широком сребрном ланцу, који је Мане сам израдио, а на главу кад накриви фес, ш |
бете.{S} То је пан-Франћишек, брат Чех, који је пре неколико година дошао са конзерваторије пра |
их је ја — ја, овако како ме сад видиш, који сем части и интелигенције ништа под овим небом нем |
еше разговор.{S} Како да гу просим?!{S} Који су они, а који па ми!{S} Чорбаџиска кућа — и наша |
енчани фустан од тешке персиске свиле — који већ више ни сама Ташана не носи, јер је изишао из |
кад је отпочео једним подужим уводом — који укућани ништа нису разумели, — и прешао на ствар и |
момке с назначењем који су неприлике, а који би <hi>могли</hi> бити прилика за њу.{S} Код Мане |
} Како да гу просим?!{S} Који су они, а који па ми!{S} Чорбаџиска кућа — и наша кућа!...{S} Пам |
стане.{S} Ход му је био као ход човека који се кренуо да се онако мало прошета једног лепог се |
да дође!...</p> <p>Тек спопадну човека који није ни у сну снио и ни накрај памети му било да с |
искрену и њој тако предану душу човека који јој сада опет у машти изиђе пред њене умне очи и м |
ону тако милу самоћу младим створовима који не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу |
ј је припретио осветом.{S} Али како, на који начин ће јој се осветити, то још није знао, и зато |
па не може да их састави од силна смеха који је све обухватио, и авлију, и комшилук, и сокак.{S |
публику.{S} Имао је већ и готов наслов који је гласио: <hi>„Родитељи, пазите на своју децу!”</ |
ле и великом делу чаршије.{S} И како је који час пролазио, све им је чудноватије изгледало то, |
говачкој касини, и позива се на сведоке који су га видели.{S} И он сам каже да је то лаж и клев |
мисли. — Леле тугооо!{S} Истин’ рекоше који казаше: „Да не дава Господ на дете што му мајка по |
башта с капиџиком у црквену порту, кроз који капиџик пролазе чорбаџи-Замфирови у цркву на јутре |
сином који се каје, који се поправио, и који је опет примљен у ред чорбаџиски, јер га, ето, и с |
, који такође рано затварају дућан, али који не носе увече пазар кући, не иду право кући, нега |
о други него Манулаћ.{S} Међутим, и они који су и мислили да је Манулаћево масло све то, батали |
утисак на женски свет, нарочито на онај који се проводи на кромпир-баловима.{S} Кад он прође со |
век баш ни најмање не изгледа као човек који из апсе долази.{S} Јер, на велико изненађење њихов |
попа Зипе (који је већ познат као човек који лако суделује у таквим авантурама, па зато је једн |
ређаху јој све редом момке с назначењем који су неприлике, а који би <hi>могли</hi> бити прилик |
ром у газда-Гана, или сребрним прстеном који је направио Видену, кмету великовртопском.{S} Слав |
да ће измирити оца са сином — са сином који се каје, који се поправио, и који је опет примљен |
ао руке при помисли да то неће бити сан који зором бледи и нестаје га као магле са Паша-чаира ш |
ка, па му сад треска о калдрму тесак, о који се и иначе врлој вешто саплиће ногама, као да је в |
о крупнију поруџбину, а таквих је, како који месец, све чешће и све крупнијих бивало.{S} Прочуо |
<p>Тако је Јевда говорила сину.{S} Мало који дан да му није читала и говорила.{S} И Мане јој ре |
, и да попијем хоћу...{S} Код мене мало који дан да нема супе, а они празилук и на први дан Бож |
дан је тетка Таска хтела да види ефекат који је произвела она јучерашња шетња кроз онолики свет |
инитих и лажних) гласова него неки лист који се растура у десет хиљада примерака!... .</p> <p>З |
првог у Првој глави описаног дућана, у који је мајстор-Мане онако вешто, салтоморталски, ускак |
и палац и извади један папир и дуван, у који хукну, па поче савијати цигару.{S} Кад је запали, |
ш ћетене алве и за марјаш врућ симит, у који би метала алву.{S} Тада би обично Мане испружио ши |
горе него што се икада уплашила од оних који је плаћају — и признаде јој све, ама све од аз до |
и испитана у неком селу код попа Зипе (који је већ познат као човек који лако суделује у такви |
> много се нешто распитује за тебе!” — „Који човек?” — „Па, онај, де... у сукњи; из јучерашњег |
му је не један рекао да је његово перо, којим он пише, просто једна жаока умочена у жуч, а и он |
јим ће је све улицама одвести у амам, а којим ће је, другим улицама, вратити из амама.{S} Тако |
у — па се притегне траболос-појасом, за којим му је сахат о широком сребрном ланцу, који је Ман |
лакше.{S} Ту утврдише тачно и поименце којим ће је све улицама одвести у амам, а којим ће је, |
и и опази је, а зна отприлике куда ће и којим ће се улицама вратити, — колико пута скочи са сед |
казначеја, омиљену личност у округу, с којим су обично сви „пер-ту” и зато му никад не дају да |
радо и често огледала, и по погледима, којима је сретају и испраћају, а и по песмама, у којима |
ер са свију страна је обасуше питањима, којима се — после онако еклатантног доказа да је све ла |
ним својим држањем и увредљивим речима, којима је увредила једну искрену и њој тако предану душ |
о оним по којима ни ђаво не пролази, по којима чак ни општински инжењер по дужности не пролази, |
дили крају избегавајући све оне речи по којима се могло познати о чему говоре; али све им то ни |
ма и мањим и већим, па чак и по оним по којима ни ђаво не пролази, по којима чак ни општински и |
сретају и испраћају, а и по песмама, у којима се име њено спомиње или које се ради ње, као алу |
гу њених толиких анђела хранитеља, међу којима, доиста, не може поклизнути и врднути са стазе в |
тву пет жена (рачунајући ту и Доку), од којих су две — Таска и Дока — биле савршеније и, по том |
ка за удају, или још боље, девојака, од којих једну треба себи за сапутницу у животу да изабере |
е, или је потапка по гојним плећима, од којих чисто хоће да прсне оно мало јелече њено. {S}Бива |
зна ли или не зна за све те гласове, од којих је њој бучила глава не само од тетка Таскиних реф |
да су му обе потребне због драгоцености којих има много, па не може да их свако вече односи и у |
и (па и потући се с неком!) тетка Дока, којој су фес и шамија дошли већ мало више накриво, и та |
јој рекоше како стоји с њиховом Зоном, којој је она још једнако редовно доносила, кад год би и |
упе? — рече и показа на измећарку Дену, којој одмах затим даде очима знак да покупи филџане и р |
тео.{S} Сваки час сукоб с мајком, према којој је дотле увек послушан и особито пажљив био.{S} А |
најрадије дели зрно на буњишту, а према којој је опет охладнео, па је тера од себе; даље, тако |
ти ако пошљу на месец дана Зону у госте којој од сестара.{S} А имала је три зета у околини.{S} |
о струка, најмилија тема за разговор, о којој је најрадије у кафани, за столом, с разумевањем р |
кроз тихо пролетње вече сетна песма, у којој се исказује бескрајна туга, стара туга, вечна као |
рањем а свршио са циганском дружином, у којој чини чудан контраст с оним његовим белим трепавиц |
о и ма коју другу песму, сваку песму, у којој се само спомиње девојка и љубав, кад би тада запе |
<p>А Васка би тада запевала ту песму, у којој је Зона видела себе и свој зао удес што је рођена |
ну од својих кућа, најлепшу после оне у којој је становао.</p> <p>Журно се спрема у обема кућам |
оваше чисто оној тишини и усамљености у којој се сада нађе после малопређашње тишме и вреве!{S} |
_C1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <p> <hi>У којој је описана једна дирљива сцена између калфа-Коте |
и ракиске чашице и шишенце с мастиком, којом се — чешће од свију — послуживала тетка Дока, док |
, имајући у њој и своју одређену улогу, којом ће припомоћи да ствар испадне као што треба и да |
само гледала.{S} Тек се узме за руку са којом другарицом својом, а најрадије и најчешће се узму |
а, без које није ниједно такво место, с којом се обично деца смеју и забављају, а девојке се ок |
ите, у вољи петлу, „Гигану” названом; с којом кад најрадије дели зрно на буњишту, а према којој |
нако намеће као насртљива досадна мува, коју не може човек да отера — тако га заокупила та реч! |
ти другу цигару.{S} Опет настаде пауза, коју прекиде Мане.</p> <p>— Море, ти ме л’жеш, Васке?</ |
друга стринка, Николета, и тетка Рушка, коју су сви сматрали за род, а нико није знао да каже к |
ро од глади), него долази ради томболе, коју сви радо и редовно овде играју, само мало доцније, |
ндило је горело пред иконом Богородице, коју је Мане сву окитио и покрио сребром, и блага полус |
па сваки час долажаше у сукоб с мајком, коју је дотле увек најнежније ословљавао.</p> <p>— Јевд |
шанула Зони на ухо једну страшну ствар, коју је дуго крила и чувала и као последњи метак избаци |
се белело, зора се прокрадала у одају, коју беше од тавана до пода притиснуо дим као облак гус |
дговара Мане, и пружи Замфиру муштиклу, коју је оправио.</p> <pb n="179" /> <p>— Ја си сина нем |
драгао се; зато сам продужи даље песму, коју опет сви свирком и певањем прихватише.</p> <p>Пева |
ш за росе, одлазио би тамо, попио кафу, коју би сам тамо на сухом грању пекао, наслушао би се п |
убљене, и кажу му да бира <pb n="71" /> коју хоће, а он опет вели да их све воли и да ће их све |
у оди тија што ги ти каза отоичке...{S} Коју искаш, а мен’ ће бидне право...{S} Све су си убаве |
а Кота довршује неку срмали-муштиклу, — коју је поручио код њих у радњи неки Миле, назван Мазни |
ам си... — вели Зона зловољно.</p> <p>— Коју?</p> <p>— Малко ли ги је, — вели кокетно и поносит |
вуј Вертхајмову, ете, касу?</p> <p>— За коју? — пита Мане, — за онуј поголему, ели за овеја мал |
S} Море, па не само ту песму, него и ма коју другу песму, сваку песму, у којој се само спомиње |
езаше за руку Гену, другарицу своју, на коју се од силна дерта и карасевдаха наслонила...</p> < |
.{S} У сваку ма’алу има си по једну, на коју је фрљија мерак...</p> <p>— Доста де! — прекиде је |
а читава година — век читав за Зону, на коју сва родбина попреко гледаше, чак и они даљи, који |
право „злато материно”.{S} Она је та на коју је сваки мислио кад је запевао ону песму Синоћке т |
народа; и богзна ко ју је спевао, и на коју је Зону мислио тај први кад је ту песму спевао!!{S |
повиша, и он запита Доку да ли зна она коју такву женску.{S} Тетка Дока се понуди сама.{S} Пов |
свачега, а највише топлине (оне топлине коју ћете узаман тражити код нас); као и све куће У тим |
су, разговарали, ређали и присећали се коју би то могли замолити да им помогне, па ниједна ниј |
ра се „Јелка тамничарка”, лепа игра, уз коју се и пева, управо уз коју се песму игра.{S} Ту је |
лепа игра, уз коју се и пева, управо уз коју се песму игра.{S} Ту је игру јако волела Зона и зб |
ло, бре?! — чуди се једнако Јордан речи коју је доиста сад први пут чуо (иако се сваки дан тужи |
ва!{S} Некада се поносио само муштиклом коју је извезао Ибиш-аги, или табакером у газда-Гана, и |
ако стар, воли хаџи-Замфир да задене по коју стару љубав своју.</p> <p>— Ааа, Мало, — рекао би, |
да јој уступе ту малу собицу, ћилер, у коју се улази на врата која су између два долапа, па се |
м, — ете-те, нећу сам!” А оне га питају коју ће да узме, а он каже: „Све по авлију и по сокак”. |
ди, хоће од стида да прогута ону мараму коју је метнула на уста, и сва срећна пружа руку Ману, |
ву) песму <hi>„Кад ја имам“</hi>, песму коју је дилбер-Дудија донела амо чак из Мостара, а чучу |
орбаџиској кући...{S} Запевала би песму коју је већ толико пута певала Зони, кад год би ову опх |
ше и слуша како му сељанке певају песму коју је на чифлуку радо слушао, песму:</p> <quote> <l>З |
каче од радости и смеха, држећи тенџеру коју му је донела и предала Васка...{S} А од силна смех |
вом паметном оку ни то, кад која њихова кока погреши, па снесе јаје у комшиској авлији, или обр |
не погледа више.{S} И како је ова била кокетна, поуздана и поносита са своје лепоте, било јој |
— Коју?</p> <p>— Малко ли ги је, — вели кокетно и поносито Зона, — та да ги пантим...</p> <p>— |
сим?!...</l> </quote> <p>Узалуд је Ајша кокетовала!{S} На друге очи, друге косе и на друго лице |
едала — кад јој приђе и понуди је шаком кокица!...{S} Није знала ко јој је у тај пар црњи — Ман |
иже примиче к њој, све мање и ређе вади кокице; не једе их, него их стегне <pb n="58" /> у свој |
или једу печене семенке од бундеве или кокице од кукуруза, и, онако раскомоћене, само у јелечи |
љасто чупе што блене по сокацима једући кокице из кецеље или дубоких џепова својих шалвара. {S} |
гледају веће.{S} Држе се за руку и једу кокице из кецељица својих; стоје и смешећи се гледају к |
ни што точе лимунаду, и они што продају кокице, а ту се нађе увек и по једна мирна и доброћудна |
, и знао увек тачно колико има петлова, кокошака, пилића, па чак и снесених јаја и од својих и |
јаја и од својих и од туђих, комшиских кокошака, и то све без икаквог дуплог трговачког књигов |
ог, па је чак умео да опази кад је која кокошка, да простите, у вољи петлу, „Гигану” названом; |
имена свима њиховим и многим комшиским кокошкама.</p> <pb n="85" /> <p>Тек улети усплахирен пр |
во оца опомињао да се дигну и иду.{S} С кокошкама је легао, с петловима устајао.{S} Био је <pb |
који прсну на све стране као расплашене кокошке.</p> <p>— Бреее!...{S} Украдоше Замфирово девој |
из војску из Београд!...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ чине и давају девојчики, а све заради тв |
Ахаха! — зева Замфир и зевајући пита. — Кол’ко си платија, Мане, за овуј Вертхајмову, ете, касу |
да погледну заради онија моји речови — кол’ко ги убаво каза!...{S} Мори, твоје „живо-здраво” н |
з теб’, рече, живот си нема...</p> <p>— Кол’ко ће пут па тија исти речи да ми кажеш и збориш?.. |
ама сал туј пуче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чорбаџиске куће што си кутају од свет... |
з у кућу и дућан; а пазар мисечни стаде кол’ко пре недељни пазар беше!...{S} У собу си никога н |
зми си, доведи си дом невесту!{S} Погле кол’ки човек стаде!{S} Татко ти Ђорђија беше у Котине г |
{S} Ласно ће нађеш, — ем не једну, веће кол’ко искаш девојчики!{S} Ама, жал да ти неје, криво д |
ање, — паша, па да гим не манише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут п |
очи, а он си тури катанац на врата — ем кол’ки катанац!{S} Голем како катанац на магазу!{S} А к |
а’але, па после сал тол’ко да поживејем кол’ко од зајца оп’нци да поцепам!{S} Тол’ко, побратиме |
си, белким, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ко је болна од карасевдах... „Ја си учини’ тој, збо |
у је!...{S} Какав му је?...{S} Дућан му кол’ко сарафско чифутско сандуче...{S} Па, ако што је с |
езице, гакице женске, чорапе — ама знаш кол’ко су дуге!...{S} Дуге, како да ће около шију да ги |
и мало дубље у ноћ него око других.{S} Кола Ставре Јарета уђоше у хаџи-Замфирову улицу мало ду |
ије и мирније бивале.{S} Седоше у једна кола и ударише опет другим споредним улицама и упутише |
ње и велика шупа, а у шупи двоја обична кола, па чак и један „пајтон”, истина старога фазона, н |
то се смејеш, будало?” А затим појурише кола као холуј брзо крај чесме, пуне света, вичући: „Ва |
леду и остати неопажено, иако их оне из кола багателишу и сматрају их за аџамије и да ништа не |
е перо на нишаљку, гајтане мој!” Они из кола иду па љуљају друге или се сами љуљају, а они са н |
Зона и Манулаћ. {S}Манулаћ се пустио из кола, па се само лупа рукама по колену: превија се и за |
нешто тихо с Маном, који је сишао био с кола.</p> <p>Затим приђоше капији.{S} Не прође неколико |
како је Зона отета на чесми, како је у кола бачена и у тој гужви како је троје колима прегажен |
е и звек звекира, а затим сви скочише у кола и потераше...{S} Они што у тај пар прођоше <pb n=" |
рста посла, а за овај што ми казасте, — колај работа!...</p> <p>Уговорише све шта ће и како ће, |
улијаци неки, та нике женске штифлетне, колани, подвезице, гакице женске, чорапе — ама знаш кол |
туци и јорган) крај ње.{S} У колима још колевка, коританце и дубак...</p> <p>— Лелеее!{S} Црна |
и понете ствари, као: креветске хаљине, колевку, коританце и дубак!...{S} Затим, како је одмах |
, зборе си, јоште и јорган и јаст’ци, и колевку, рече, и све што треба ете-те... ете, за спијењ |
што? приметио је, и непитан, заједљиви колега и земљак његов, пан-Цибулка: да, пан-Франћишек и |
мараму, повукао мало ногавице навише од колена, па би онда сео, и не би се дигао док му се прво |
} Силно се приљубило Зони, обгрлило јој колена, плаче, бацака се, грди Манулаћа, бије Сотираћа |
створена а он за њу!{S} И један дотицај коленима испод стола, и једно <hi>„ти”</hi>, које му он |
седе и наслони чело на руку, одупрту у колено.</p> <p>— Да чујеш, демек, ништо... што се збори |
стио из кола, па се само лупа рукама по колену: превија се и заболеше га већ слабине, а вилице |
”, чорбаџи-Јордан се само лупи шаком по колену од силна чуда, па се просто заблену у сина.{S} Н |
старога фазона, налик на оне фараонове „колеснице” из библиских слика, које су с њим заједно пр |
ија — „чапкун Мане” назван — кујунџија, колико је пута — он, чапкун <pb n="19" /> и несрећник, |
ва</hi> се напрајила!{S} Еве, да видиш, колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар верујеш. „Однеси |
Паша се врло често саветовао с њим.{S} Колико су само кафа и наргила посркали и чибука попушил |
а и није никако дао да се то и опази! — Колико само пута, кад она прође тако некуд са својим ст |
ећник, да му је требало пара тражити! — колико је пута, кад она прође, од севдалука треснуо по |
уда ће и којим ће се улицама вратити, — колико пута скочи са седишта и остави рад и дућан на мо |
>„попе”</hi> или <hi>„дедо”</hi>, па ма колико се он на то <pb n="32" /> љутио.{S} А кад пролаз |
се нада да га је Мане разумео, и да ће колико сутра или прексутра ствар свршена бити.{S} А да |
ечерати, размишљајући и хесапећи у себи колико још има да прође док га закалфе; а чим постане к |
S} Зато се само и играла са сваким, тек колико да ужива у триумфу.</p> <p>Кретала се у кругу св |
ије чорбаџиски син!{S} А ако понесе, он колико понесе, толико и врати, — некад чак донесе и виш |
о сахата, вадио га и навијао или гледао колико има сахата на њему.</p> <p>С вршњацима својим се |
влије, хранио живину, и знао увек тачно колико има петлова, кокошака, пилића, па чак и снесених |
опаднеш! — викнуше женске, гледајући за колима, која лете преко калдрме и крешу варнице, и која |
и што су својим рођеним очима видели на колима не само њу, него и понете ствари, као: креветске |
м завежљајем у рукама и другим већим на колима (у коме беху душек, јастуци и јорган) крај ње.{S |
кола бачена и у тој гужви како је троје колима прегажено.{S} Други су, опет, тврдили да је свој |
дубље, па стадоше.{S} Из мрака приђоше колима још две прилике и разговараху нешто тихо с Маном |
душек, јастуци и јорган) крај ње.{S} У колима још колевка, коританце и дубак...</p> <p>— Лелее |
ше изненађени мушки око чесме, видећи у колима снажном Манином руком око паса стегнуту женску п |
е како Мане и она двојица придржавају у колима девојку, како је умирују, како је покривају неко |
од тих крупних пазаре еспап и сами га у колицима у први мрак догурају у свој дућан; ту свраћају |
па си не знадо’ за тај реч, а оно, пази колицно је, па веће знаје!{S} Бре, бре, бре, бре! — чуд |
ше ми човек све...{S} Сал што не плаче, колко му жал дође, и тешко!</p> <p>— Е, е!{S} Туј ми се |
алну песну појеше,</l> <l>У песну мајку колнеше:</l> <l>Зашто ме роди Еврејка?</l> <l>Што ме не |
озове по једну девојку, да с њом поведе коло.{S} А она се стиди, хоће од стида да прогута ону м |
едену” и „Заплањку”; и наизменце водише коло редом први момци из махале.{S} Мане дао Циганима д |
икада <pb n="121" /> видео да пас води коло. {S}Ако ико, он се баш свога века доста наиграо и |
варају.{S} Како би то било да пас води коло?!...{S} Присећа се да ли је икада <pb n="121" /> в |
{S} Онај Манулаћ би још и могао повести коло, али пас — баш никако!... „Леле, пшешко играње — и |
Увек је стопарац давао, кад је водио он коло.{S} Кад је у коло долазио, онда би облачио једне к |
ђа, али да је <hi>пас</hi> кадгод водио коло, тога се не сећа!{S} И после, откуд би пас могао д |
све играчице.{S} Мане је најчешће водио коло.{S} Само позове по једну девојку, да с њом поведе |
да ли је он оно био што је у сну водио коло, или је то био Замфиров Жућко, тако и смех онај Зо |
омпоновао једну нову игру, „Апотекарско коло“, <pb n="69" /> које је посветио своме земљаку пан |
ј кући.{S} Дубоко у ноћ још се таласало коло и игре, а „Јелке тамничарке” играло се неколико пу |
ехне на земљу...{S} И она се ухватила у коло с читавим буљуком девојака, другарица својих.{S} П |
у кући, у недељу у свиленим фустанима у коло, а у понедељак завргну мотику преко рамена, па пев |
авао, кад је водио он коло.{S} Кад је у коло долазио, онда би облачио једне кицошке плитке ципе |
ју, а они са нишаљке иду и хватају се у коло.{S} Дође мало после, и Зона са другарицом својом, |
мећарки својој, и ова се одмах ухвати у коло и растави Манчу од Зоне.{S} Зона више и не погледа |
Цигани и све полете и поче се хватати у коло.{S} Ту однекуд и луди Гане Клинчар — и њега привук |
на ту страну.{S} Погледа боље, кад ал’ коловођа није као друге коловође, него стари Жућко, ста |
н се баш свога века доста наиграо и био коловођа, али да је <hi>пас</hi> кадгод водио коло, тог |
а боље, кад ал’ коловођа није као друге коловође, него стари Жућко, стари пас Замфиров!...{S} Ш |
И, за чудо, па некако баш и изгледа на коловођу!{S} Или се то, можда, само очи навикле, па изг |
.{S} Погледа, а све очи и руке упрте на коловођу: њему се смеју.{S} Погледа и Мане на ту страну |
анчу гледала, пратила га очима унаокруг колом.{S} И што се он у игрању више и ближе примиче к њ |
Од свију момака он је најлепши био, а у колу најбољи играч, а према свирачима најгалантнији.{S} |
го је само правио цигаре, пушио, пуштао колуте дима и задовољно гледао у њих.{S} Напослетку је |
у песму спевао!!{S} И ко зна откад и на ком далеком крају Србије покрива црна земљица и зелена |
о, примаче преда се бедну своју вечеру, комад хлеба и повеће парче печене бундеве, прекрсти се |
а.{S} Сви отурују од себе, као по некој команди, домине, карте, табле за шеш-беш и питају га гд |
ове њихове тишине, жапци, као по некој команди, у густим редовима поскачу и главачки бућну у в |
кротак!...{S} Веће — џимпир, коцкарин, комарџија, ловџија и бињеџија и џамбасин; скита се пова |
Замфир баш никако није одушевљавао том комбинацијом Ташанином, јер му се никако није Манулаћ д |
еза оцрта тога Манулаћа, који је ушао у комбинацију, био љубимац свију стрина, ујни и тетака Зо |
потекла је од једног кујунџије дошљака, коме посао није ишао најбоље; или, управо, ишао је поса |
ових на све стране, а највише око Мана, коме су у последње време акције почеле нагло скакати.</ |
-ноћно, о свом бедном учитељском стању, коме ваљда у свој Европи равна нема; пролазе професори |
труку, са лагираним каишем око паса, на коме је висио тесак, са шиљастим ципелама и још шиљасти |
је испричано једно фамилијарно веће, на коме је утврђен списак кандидаткиња, то јест девојака з |
а ови ближи мало доцније.{S} И место на коме су малочас играли и кикотали и подврискивали остад |
е од оца, који дотле није ништа знао, и коме су тек сада све казали, и потужили му се како се о |
ршију међу трговце с младим банћерчетом коме мајка увуче пешкирић и закопча тур.{S} Срећни и бл |
нас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају.</p> <p>И данас, још овако стар, воли хаџи- |
вља хаџи-Замфир разгледајући цигарлук о коме је реч, — ништо саг батисала: спаде гу прстен, и с |
њим.{S} Ваљда по оном општем закону, по коме женски свет, онако исто као и овце или гуске што п |
за родитеље врло поучителан — роман, у коме су јунаци, млади Митанче Петракијев и нека Швабица |
ем у рукама и другим већим на колима (у коме беху душек, јастуци и јорган) крај ње.{S} У колима |
орио.{S} Сада је веран и сталан члан те компаније циганске.{S} Пре је свирао у ћемане, али сада |
као бакар, боје.{S} Али га тада издаде композиторска и стварачка моћ; то се одмах опазило на ј |
о компонује соду с вином, и да му је та композиција још понајбоља!...</p> <p>Иако је пакосно и |
ачка моћ; то се одмах опазило на једној компонованој „Херувици”, која је само једаред отпевана |
..” После тога није пан-Франћишек ништа компоновао.{S} И кад су једном у неком друштву у разгов |
зао и стварачким даром својим: одмах је компоновао једну нову игру, „Апотекарско коло“, <pb n=" |
неком друштву у разговору запитали га: компонује ли што? приметио је, и непитан, заједљиви кол |
, пан-Цибулка: да, пан-Франћишек и сада компонује, и то једнако компонује соду с вином, и да му |
анћишек не компонује више ништа; чак не компонује ни то, ни вино са содом, него пије вино онако |
на жалост, истина.{S} Пан-Франћишек не компонује више ништа; чак не компонује ни то, ни вино с |
ранћишек и сада компонује, и то једнако компонује соду с вином, и да му је та композиција још п |
и ћутиш како немак?{S} Род смо си...{S} Кому ће да кажеш муке и дертови, ако на тетку си нећеш |
рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И кому да си зборим?! — Па скине фес и брише чело.</p> <p |
ларији.{S} То је одмах пало у очи првим комшијама Маниним, а после и великом делу чаршије.{S} И |
прајим друство... из једно смо село, и комшије...{S} Она иска да купи ништо... саг први пут ку |
јче!</l> </quote> <p>А Мане и Калина су комшије!...{S} То јој паде на памет, и она погледа Кали |
есме са стовнама враћале, или би с оним комшијом преко сокака разговарао, а тај разговор био је |
и томе: ословио је сироту Калину, једно комшијско девојче, а на Зону и не погледа више.{S} И ка |
Некња си зборим ништо сас онога мојега комшију, чорбаџи-Петракија.{S} Море, има си човек голем |
јица Ваче Шаторче, и запита свога првог комшију, Миче Шебинче, кубеџију - ћу те, ете, питујем з |
е песма уз игру:</p> <quote> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За наше сељанч |
/l> <l>Да ме младу дава </l> <l>За Раде комшијче!...</l> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наше се |
<l>За Раде комшијче!...</l> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наше сељанче!</l> <l>Јелке, тамнича |
ote> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче!</l> </quote> <p>А Мане и Калина су комшије!.. |
</l> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче,</l> <l>За младо <hi>банкерче!</hi></l> </quot |
е!!{S} Срам да ме изеде; ем што сам сал комшика, па иска срам и резилак да ме изеде!{S} Чети си |
.. — тим речима је поздрави једно јутро комшика њена Таска.</p> <p>— Туго-о-о! — викну Јевда пр |
меха који је све обухватио, и авлију, и комшилук, и сокак.{S} Сви се тресу од силна смеха.{S} Ј |
о, мора да се жени, јер га све гони — и комшилук и чаршија и кућа и родбина.{S} Родбина тек сам |
а је и преклиње да се окане, да не купи комшилук на ту бруку.{S} А она га и не слуша, него се о |
мезимицу своју тако громогласно, да из комшилука радознале женске полетеше на зид да чују шта |
миру.{S} Све се ту сјури, и домаћи и из комшилука, па настане један слободан разговор, чује се |
ечићима и шалварама, слушају новости из комшилука, махале и града; ту претресају све, и обично |
Маном ни с Јевдом.{S} Зато се крила по комшилуку.</p> <p>Недеља је.{S} Код хаџи-Замфира после |
итинку” и „Пиргу” што арче њихов мал по комшилуку, и дода: да су саг скупе паре, — отац се прос |
уку и поведе на игру младу лепу Калину, комшиницу своју, једну пуку сиротицу, која неће своме м |
лији, или обратно, кад је и где је опет комшиска снела у њиховој авлији.{S} Све је он то знао и |
се с чифлука враћа. (За ово друго су му комшиске жене веровале, али за оно прво нису, него су т |
о појурило са сокака у авлију, а околни комшиски зидови пуни начичкани радознала света.{S} И св |
то знао и имена свима њиховим и многим комшиским кокошкама.</p> <pb n="85" /> <p>Тек улети усп |
и снесених јаја и од својих и од туђих, комшиских кокошака, и то све без икаквог дуплог трговач |
ја њихова кока погреши, па снесе јаје у комшиској авлији, или обратно, кад је и где је опет ком |
к мало после неко се мешкољи, загледа у комшиску таблицу, виче: „Мућни!” Нацко одговара: „Мућка |
или из кавеза.{S} Једино кроз капиџик у комшиску авлију или преко сокака што је умела и смела с |
а и атара, кад је доста да му погледају конак, дворе његове, који су и виши и лепши и од самих |
ли и мастика попили, и Замфир у пашином конаку и паша у Замфировој господској кући!{S} И не јед |
ноћи, и био виђен и мио гост у пашином конаку. <pb n="11" /> Паша се врло често саветовао с њи |
запишта својим танким гласом, удевајући конац у иглу, терзијица Ваче Шаторче, и запита свога пр |
кад се то сушило у авлији; он је држао конац, кад би га намотавала на клупче, чувао веш, кад с |
такорећи, најтоплије место у пространим конацима чорбаџи-Замфировим.{S} Ту понекад и сам чорбаџ |
ладао се потпуно господски, и било му у конацима све асли пашински. {S}Где год човек баци <pb n |
Писанке бр. 5, неком писару, у чијој је кондуит-листи стојало да је расејан и неупотребљив за к |
оша за потковане ексерима и потковицама кондуре. {S}Свуда га је водила, <pb n="87" /> само га ј |
тка не слуша, мајку ич да не види; неће кондуре, кошуљу неће што му мајка ткаје и шије, иска ду |
омиче испред ње, слуша свирку, трупкање кондурица по калдрми и слуша песму, чује сребрни девоја |
дно са шишенцетом мастике, збаци плитке кондурице с ногу, седне и узме тамбуру, па запева ону с |
види Зонине свилене шалваре и лагиране кондурице; чује шуштање свилених шалвара и осећа мирис, |
чу, поју си:</p> <quote> <l>Кој ти купи кондурице? —</l> <l>Купи ми га лудо-младо,</l> <l>Лудо- |
о звецкају ђердани и дукати, и трупкају кондурице и папучице и шуште свилене шалваре, а мирис о |
ичу — кад му купи једне путине код Вана кондурџије, таг топрв запази’ што ће имам муку с њег’ п |
х, који је пре неколико година дошао са конзерваторије право у Србију, с врло лепим сведоџбама |
и кад би он сам хтео: што је он једини конзерваторист међу њима, и друго: што им даје паре на |
џике и старе буле, викају га и цигански конзул...</p> <p>Одоше и нађоше Ставре Јаре.{S} Пристад |
м.{S} Признавао је да му је Мане опасан конкурент, кад се узме у вид његов кућевни трошак и каф |
S} С таквим светом не може да се издржи конкуренција.{S} Па ја онда треба да крадем срму и среб |
стоји фирма „Галантериска радња код Без конкуренције”, али због његове сувишне галантерије прем |
еба да крадем срму и сребро, па да могу конкурисати с њима...{S} А мени отпадали нокти на Гориц |
ку га и притегну силно њој, као најјачи конопци и ланци („ружични” наравно)!{S} И не прође мног |
антан и тајанствен, верзије тако многе, контраверзије тако велике — да није никакво чудо што се |
циганском дружином, у којој чини чудан контраст с оним његовим белим трепавицама међу оним гар |
Тасицу шнајдера.{S} Предаде таблу ради контроле.{S} И док је он брисао чело, примао честитања |
стојало да је расејан и неупотребљив за концепат, написала писмо које је гласило: „Што ми писуј |
, који је на тротоарске шетње, паркове, концерте, певачка друштва и школе играња, -— уопште дак |
и рецимо, свастике?!...{S} Или увече на концерте да дођу?!...{S} Јок, брате. „Ми ће си у лојзе |
пред!...” Тако је пан-Франћишек почео с концертирањем а свршио са циганском дружином, у којој ч |
лији.{S} И он, који је некад на виолини концертирао и изводио Паганинијеву фантазију <title>„Мо |
а.{S} Кад је дошао у Србију, он је прво концертирао: свирао је Паганинијеву фантазију <title>„М |
потковице како стари мезулџиски, рече, коњ!” Е, куд се научило теја речи да збори?!{S} Виде ли |
па отишао мало у лов.{S} Или би узјахао коња, па отишао чак до Врања, до Коштане, па би увече з |
неколико кошева, пећ за хлеб, штале за коње и велика шупа, а у шупи двоја обична кола, па чак |
се жени!{S} Као несташна деца кад метну коњску муву магарцу у уво, па га тиме силно узнемире, т |
да сам покуша још један, и то последњи, корак, да се, то јест, сам он састане са Зоном, да је з |
иди си, пушти ме! — рече Зона и измаче корак-два.</p> <p>— Остани јоште малко! — рече и приђе |
онако сам по својој памети, учинио тај корак.{S} Позвао је Манулаћа он лично да му буде девер |
стани јоште малко! — рече и приђе један корак.</p> <p>— Е, што искаш? — запита га зловољно и не |
м; разумео га је добро, па ипак није ни корака пришао на сусрет жељама хаџи-Замфировим.{S} Знао |
.</p> <p>Обоје стали тако, па стоје три корака далеко једно од другог; обоје оборили главе и гл |
апта женица и устукну поплашено два-три корака устрану.</p> <p>— Шефтелија?!... — прошапта Мане |
нако у ходу.{S} Прође дућан за неколико корака, а после застаде, као да се сетио нечега, и врат |
ена да учини још једаред, последњи пут, кораке у обе куће — у Манину и Манулаћеву.{S} Замолила |
</head> <p> <hi>У њој су описани очајни кораци учињени од стране Замфирових на све стране, а на |
а бежи.{S} Али некако не може.{S} Тешко корача — смета му нешто; као да гаца кроз дубоку воду и |
S} Кад иде, она се ломи у струку, ситно корача, а главу издиже и пружа је поносно мало напред, |
на у Ману, па ће радити за себе и своју корист: обесиће му се о врат и употребити догађај у сво |
се о врат и употребити догађај у своју корист, или тако нешто учинити што би упропастило ову о |
а велико изненађење своје, ни овде није користио.{S} Мане нешто није био најбоље расположен па |
ла дућан и кућу и нашла, веле, два пуна корита лажних дводинараца, па чак и калупе, сакривене п |
рган) крај ње.{S} У колима још колевка, коританце и дубак...</p> <p>— Лелеее!{S} Црна Ташано, у |
ствари, као: креветске хаљине, колевку, коританце и дубак!...{S} Затим, како је одмах одведена |
како ти се викаше, како се презиваше? — Коритар, а његов па татко, како га зваоше у чаршију?{S} |
ију на Виник!{S} Несрећо вртиваганска и коритарска!...</p> <p>— У кућу си ми, што да ти прајим? |
прича за ону стару Римљанку, племениту Корнелију, мајку браће Граха, да је децу своју сматрала |
ад уплашени Поте увуче врат и главу као корњача, да би избегао други шамар, који очекиваше.{S} |
} У кући је било и голубова и гугутки у корпама, повешаним испод крова.{S} Па кад цвеће замириш |
ако је тетка-Таскин план и рачун с оном корпоративном шетњом тотално пропао.</hi> </p> <p>Сутра |
е Ајшу, ни њено бело лице, ни њене дуге косе, које беше пребацила и укрстила преко груди, покри |
Ајша кокетовала!{S} На друге очи, друге косе и на друго лице мислио је сада Мане...</p> <p>Ни с |
е дође.{S} Нема више оне раскошно бујне косе, оног дугог лепог курјука — отрцао се и крзао једн |
{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам русе косе, —</l> <l>Еј, зашт’ их не мрсим?!...</l> </quote> |
, њојну т’нку снагу, па оне њојне пусте косе, па оне беле цврсте груди, како два филџана, па он |
На висок чардак стојеше,</l> <l>Русе си косе чешљеше,</l> <l>Дробне си солзи ронеше,</l> <l>И ж |
се ми крвавили и по апсанама трунули, и коске наше остављали — само да је добијемо.{S} И што ће |
блешти и трепери тел међу црном бујном косом, па му изгледа Зона сјајна и свечана као заветна |
д пада јако у очи један са трумбетом, с косом и брадом жућом и од саме трумбете.{S} То је пан-Ф |
p> <p>— Зоне, мори, што ти работи датке Костадинке?</p> <p>— Ништо! — одговара љутито Зона и ст |
ом, враћала Зона преко сокака од сестре Костадинке, која је у другом сокаку становала, искрсну |
аче.{S} Крај ње стоји мали сестрић њен, Костадинкино Миланче; ухватио се за теткину сукњу, а де |
крене.</p> <p>— Па поздрави се на даду Костадинку.{S} Ако ли, да гу понесеш малко пешкеш од ме |
аћа девера ногом и дере се — виче мајку Костадинку! „Нане, поскоро ће да ни украдну тета-Зону!” |
редовно запитао за њену старију сестру Костадинку, прву лепотицу у граду, која је била пристиг |
еђу њима била.{S} Имала очи као кадифа, косу као свила, усне као мерџан, зубе као бисер, струк |
}Поје си оно моме Еврејче, што си чешља косу и клне мајку си што гу роди да је Еврејка...{S} Ет |
шареном венчаном оделу. {S}Пустила дугу косу низ плећа и преко груди, а низ дугу косу пушта се |
осу низ плећа и преко груди, а низ дугу косу пушта се тел, блешти и трепери тел међу црном бујн |
раде.{S} Задубили се у посао.{S} Калфа Кота довршује неку срмали-муштиклу, — коју је поручио к |
избегао други шамар, који очекиваше.{S} Коте само обрте главу, па се кришом насмеја; ваљда и ње |
се задубила у посао, па раде.{S} Калфа Коте звиждуће нешто, а шегрт Поте се занео у посао, па |
— А, бре, ешеку ниједан — пита га калфа Коте, — какво појење у дућан?!</p> <p>А шегрт Поте га г |
стиди.</p> <p>— Паа... — наставља калфа Коте, — ти ли си гу видеја кад си она, демек, пресвукуј |
ори бре, научија?! — опет га пита калфа Коте, али не добија одговора. — Ти ли ће за Зону песну |
У кујунџиници Мана кујунџије седе калфа Коте и шегрт Поте и раде.{S} Задубили се у посао.{S} Ка |
Певала се по целом граду, и да је калфа Коте мало-мало мућнуо главом, сетио би се да је шегрт б |
добио шамар, да није сам он, исти калфа Коте, звиждукао баш ту исту песму.{S} Укратко рећи, <pb |
чуо кад га је још једном запитао калфа Коте где је чуо ту песму.</p> <p>Калфа Коте не доби одг |
А после, баш да је све заборавио калфа Коте, није требало да заборави онај шамар што га је пре |
о ма’але!...</p> <p>— Их! — викну калфа Коте и диже руку да га још једаред удари, али га остави |
се премењуваш... </l> </quote> <p>Калфа Коте остави рад, па га само погледа.</p> <p>А Поте се з |
Коте где је чуо ту песму.</p> <p>Калфа Коте не доби одговора.</p> <p>А није требало да га пита |
ато да у Манчином дућану није било, сем Коте и Поте, никаквих других момака и чирака, али то је |
у и духну љутито на нос и заврте главом Коте. — Куде си гу видеја?{S} Збори, келчо ниједан.</p> |
ниједан.</p> <p>— Несам гу видеја, бата-Коте, — вели стидљиво, шапатом, шегрт Поте, — куде смем |
<pb n="8" /> <p>— Што ме па тепаш, бата-Коте? — пита га Поте питомо, машив се шаком за ударено |
писана једна дирљива сцена између калфа-Коте и шегрта Поте, даље: кућа хаџи-Замфира чорбаџије, |
човек стаде!{S} Татко ти Ђорђија беше у Котине године кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашто да ти |
у и минђуше, и погледа зачуђено у калфа-Коту.</p> <pb n="8" /> <p>— Што ме па тепаш, бата-Коте? |
ако као што је и донесено.{S} И покућар Коце, шта ће, него задржи на ручак и пудара Провира, да |
а је момак кротак!...{S} Веће — џимпир, коцкарин, комарџија, ловџија и бињеџија и џамбасин; ски |
: та ловџија сам, мераклија сам џимпир, коцкарин... — искочи’ <hi>никакав</hi> човек, хаџијо, у |
нев. — Предузимач, ели лиферант... веће коцкарин... фукара...{S} Метне си краставицу и пол лепи |
обегуља</hi>, побегуља за онога — онога коцкарина...</p> <p>— Кој, мори?</p> <p>— Зоне, мори... |
днога, Ставре Јаре се вика... {S}Антика кочијаш!...{S} У свашто се разбира.{S} Тај што може да |
јоште има, побратиме, да нађемо једнога кочијаша.{S} Ама цврст да је, бата да је...</p> <p>— Ти |
ој?!{S} И казују јоште и то: како гу на кочије одвезоше у Докине; там <pb n="146" /> је, зборе |
а прерипујемо, кој ће побоље да прерипи кочије у авлију там!” Али се никако не сложише. <pb n=" |
ни знали за тој, па Мане си дође лепо с кочије и с кардаши, и она ги, рече, причекала у акшамск |
уше у порту, а она си искочи, та јала у кочије!...{S} Па ем што она искочи — ђене-ђене, ама што |
ам јоште свршила работу...{S} Има јоште коџа ми ти много да ти рекнем...{S} Поздравила ти се Зо |
на краће молитве.{S} У авлији неколико кошева, пећ за хлеб, штале за коње и велика шупа, а у ш |
ету лањском и овогодишњем, о општинским кошевима, о киши и суши, и желео сељаку кишу.{S} И кад |
г детињства његовог.{S} Отимали су се и кошкали међу собом око тога чији је Манулаћ више.{S} Ма |
тимији по манастирима, где лепи балегом кошнице или треби пасуљ од меуна).{S} И што је даље бил |
зјахао коња, па отишао чак до Врања, до Коштане, па би увече засео у какву малу кафаницу са доб |
јелек кошуљу од жуте бурунџук-свиле, а кошуља беле груди. {S}Доле свилена сукња и шалваре од ј |
и постеља му није намештена по вољи, ни кошуља му није опрана и упеглана као што би он хтео.{S} |
реко груди, покривених танком провидном кошуљом од бурунџук-свиле.{S} Он беше развио ону свилен |
уша, мајку ич да не види; неће кондуре, кошуљу неће што му мајка ткаје и шије, иска дућанску!.. |
гу видеја кад си она, демек, пресвукује кошуљу, и чичек-антерију у башчу?!...{S} Хм, — хукну и |
нде либаде; либаде покрива јелек, јелек кошуљу од жуте бурунџук-свиле, а кошуља беле груди. {S} |
pb n="76" /> <p>Било је и време већ.{S} Краве се већ враћаху с паше, фењерџија општински већ пр |
жи конкуренција.{S} Па ја онда треба да крадем срму и сребро, па да могу конкурисати с њима...{ |
Мане се удубио у посао, па ради, али се крадом испод очију почешће погледају, заваравају један |
исава Јекономије о тој, тако да кажем, „крађи и прекрађи“ Зоне, које је, управо, било мишљење и |
а (у коме беху душек, јастуци и јорган) крај ње.{S} У колима још колевка, коританце и дубак...< |
но и гуркале се пролазећи <pb n="79" /> крај њега и задевајући оне њега.{S} Тако је силна љубав |
чи пуне суза и готова је да заплаче.{S} Крај ње стоји мали сестрић њен, Костадинкино Миланче; у |
вукло у поље и зеленило, и правило му — крај оних природних лепота — теферич још пријатнијим.</ |
о Манчу.{S} И први пут, кад прође Васка крај дућана, а он био сам, зовну је.</p> <p>— На дом ет |
кад је измећарка Зонина, Васка, прошла крај Манина дућана, а он сам био у њему, добацила му је |
ко некуд са својим стринама или теткама крај његова дућана, а он у дућану ради и опази је, а зн |
н се учини као да је и не види, па хита крај ње, као да му је богзна какав посао за вратом!...< |
етка Дока полете одмах право у Замфиров крај.{S} На улици срете баш као поручену Васку измећарк |
ир!{S} Анасана!” рекну, кад Манча прође крај њих, па се од силна чапкунлука ломи кад иде, а нак |
} Неки су га чак чули, кад су пролазили крај начелства, и познали Поту по гласу (јер Поте се че |
х задевао или се бар искашљао пролазећи крај њих, а сад их није ни приметио, иако су се кикотал |
рдње, и потукли и узнемирили читав овај крај, као да смо у централној Африци а не у цивилизован |
на изискивала је те је дошао баш у онај крај где је црно жупско вино било мало скупље од воде.{ |
вом живописном оделу како промичу путем крај њега.{S} Други пут би их задевао или се бар искашљ |
<p>Само се једаред десило да је прошао крај Зоне, па га неки ђаво натентао — и он се окренуо з |
м обичају за сељанчицама, кад би прошао крај њих, а на Зону није више ни мислио, или, боље рећи |
?” А затим појурише кола као холуј брзо крај чесме, пуне света, вичући: „Варда!” свету, који пр |
ећ је пао мрак кад је стигао и пролазио крај последњих винограда, што су најближи вароши.{S} Из |
е и брескве.{S} Успут се задржавао мало крај група сељанчица, заустављао их и питао их како су |
тересовало и дражило оно што равнодушно крај ње пролази, што је не гледа и не осврће се за њом. |
елник овако — и ту метну један кажипрст крај другога, да покаже како се Замфир и начелник слажу |
} А Мане се све више склања и повлачи у крај, и све тужније му око срца гледајући шта се све до |
га, као да је у земљу пропао...</p> <p>КРАЈ</p> </div> </body> <back> <pb n="199" /> <div type |
полети другим пречим улицама, с другога краја, само да се сретне с њом, да је види!{S} А кад се |
ад се праштају, не може човек да сачека краја.{S} По неколико се пута рукују и вичу: „Ај’ са зд |
рдњама <pb n="141" /> на њега није било краја. „Несрећа дрта! грдиле су га ма’алске жене, „што |
тражити код нас); као и све куће У тим крајевима, беше она право топло, скровито и мирно гнезд |
чић и непрестано мења оне пантљичице на крају курјучића; до подне измења их неколико — и зелену |
>После овог,а ствар се брзо развијала и крају приводила, — брже него што је и сама Зона желела |
и разговор, него су га полако приводили крају избегавајући све оне речи по којима се могло позн |
ао!!{S} И ко зна откад и на ком далеком крају Србије покрива црна земљица и зелена травица и тв |
S} Као дериште била је сува, џигљаста и краката, танких дугих руку, дуга лица и великих уста, у |
А ти си ћутиш ту, а имаш си такво убаво краљско име!...{S} Јазук, Миланче!” А дете их слуша, и |
џија!{S} Јер и исти тај Манасија био је красан младић.{S} Било му је тако двадесет две или три |
веће коцкарин... фукара...{S} Метне си краставицу и пол лепињу под мишку, — тој му ручак у дућ |
и крзао једнако, док није дошао танак и кратак, мало дужи од мачјег репа, а после нестаде и њег |
на и није управо ништа друго него један кратак сензациони — али за родитеље врло поучителан — р |
дужа, али, узета као роман, она је ипак кратка; јер она и није управо ништа друго него један кр |
ериш како? — — — запита га Замфир после кратке паузе, правећи и сам цигару.</p> <p>— Тхе, спрам |
бук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрецнуо.{S} И нико после за живу г |
ка ако то учини, јер га је само запитао кратко и хладно:{S} Задржава ли се он подуже увече, зна |
која зове, а и разговор би трајао врло кратко, тек у неколико речи.{S} Понекад би долазила и д |
а заподева разговор и пита, Замфир само кратко одговара; чини се љут, ћути, срче кафу и пушта д |
шили да ће то ипак проћи, али кад после кратког времена постаде и песма, и кад је чуше, — сви с |
рно прошла, али је Ташанина радост ипак краткога века била.{S} Јер сутра на подне, кад је стари |
рбаџи-Замфирови у цркву на јутрење и на краће молитве.{S} У авлији неколико кошева, пећ за хлеб |
ла сада Ману при повратку кући. — После краће почивке, размишљајући како да отпочне, проговори |
„Јуче су се споречкала двојица, и после краће амалске и аласке свађе и грдње, и потукли и узнем |
ијег и слободоумнијег дела публике; или краће: како је тетка-Таскин план и рачун с оном корпора |
од сребра, па сад хита у дућан и тражи краћи пут и пречи сокак!{S} А међутим и не оде у дућан, |
се Милисав (стара земљоделско-шумарска крв!), части ми моје и ове ми причести, — то јест, куд |
абадава син на Ђорђију!... {S}Ђорђијина крв!...{S} Ашкољс’н!...</p> <p>— Ама неје ништо било! — |
-Мане, Ђорђијин син, кријумчарска стара крв, — он је и нико <pb n="167" /> други пустио тај про |
сто, и пипа главу, и гледа да се није и крв пролила.</p> <p>— Куде си ту чуја и научија, ете, т |
рђија и братанац још чувеније Доке, био крв њихова, — па се није задовољио само тиме да јој окр |
и, јеси, несрећо, познавам ја Ђорђијину крв!...{S} Ђорђијо, Ђорђијо!</p> <p>— Несам, нане, — бр |
ме, иако штампа постоји, иако смо се ми крвавили и по апсанама трунули, и коске наше остављали |
м се често с уздахом изражавао да „пише крвљу срца својега и соком живаца својих”.{S} И то није |
то дуже истраје у својој одлуци.{S} Као крвни непријатељ чорбаџи-Замфиров, Митанча је добро дош |
з главе и заборави.{S} Кад увече леже у кревет, шапуће те стихове; кад ујутру устане и потражи |
е опрости и с њом.</p> <p>— Па иди си у кревет, — саветује је тетка Таска, која је важила у тој |
и пропише му неки лек, тај мора лећи у кревет и узети лекове, па ма се осећао здрав као бик. — |
не само њу, него и понете ствари, као: креветске хаљине, колевку, коританце и дубак!...{S} Зат |
био ту.{S} Он је у то доба већ обично у кревету.{S} А срећа што није био, јер и без тога доста |
} И љута на невештину и јавашлук Манин, крене се одмах из тих стопа Мани у дућан.</p> <p>— А, т |
и кад му се Мане почео већ и јављати, — крене се једнога дана сам главом чорбаџи-Замфир, не каз |
стављеним ногама, и не може одмах да се крене.</p> <p>— Па поздрави се на даду Костадинку.{S} А |
е...</p> <p>Мане се тихо искашља, па се крене и пође полако, а за њим пође и Васка, млада жениц |
уде.</p> <p>Зато се прве недеље поподне крену тетка Ураније (јер је од тетка-Таске, која је ина |
кад не сме да дође, зато се у четвртак крену сама Ташана до Ураније, да види шта је било.{S} З |
н се искупила сва многобројна родбина и кренула се, са Зоном у средини, у амам.{S} Једним су је |
!</p> <p>И сад се, као што већ рекосмо, кренуо у нади да ће можда бити штофа чак и за један пик |
ишта, — зато се кренуо Мани у дућан.{S} Кренуо се к самом извору, такорећи, позорници догађаја, |
је лако, од шале, залечио, само кад се кренуо.{S} Тек се дигне до паше.{S} Јаве га, а паша га |
S} Ход му је био као ход човека који се кренуо да се онако мало прошета једног лепог септембарс |
о је много и није знао ништа, — зато се кренуо Мани у дућан.{S} Кренуо се к самом извору, такор |
кућани су однекуд слутили да се домаћин кренуо на врло важан посао.</p> <p>Тако је хаџи-Замфир |
ију у леђа.</p> <p>Одатле је г. Ратомир кренуо Манулаћевој кући, јер је било једно, доста јако |
х је мање и маље.{S} Они даљи се раније кренуше, а ови ближи мало доцније.{S} И место на коме с |
, по чину и господству.{S} Најраније се кренуше на рад баштованџије и дунђери, за њима занатлиј |
азове то правим његовим именом.{S} Ама, кресни му, брате, реци: попу <hi>поп</hi>, бобу <hi>боб |
, тек колико да ужива у триумфу.</p> <p>Кретала се у кругу своје родбине, својих тетака, стрина |
очињу оживљавати и чаршија и махале.{S} Креће се свет на своја опредељења полако и постепено, о |
ша од кетену алвицу...</p> <p>А Зона се креће љута, ништа му не вели, него иде школи.{S} А кад |
кари, слуге и слушкиње, и напослетку се креће полако и достојанствено чиновнички и господски св |
браду, а затим се <pb n="137" /> журно крећу на свој посао; журе се да пре од свију стигну на |
ћи за колима, која лете преко калдрме и крешу варнице, и која су већ далеко измакла и силно пој |
оног дугог лепог курјука — отрцао се и крзао једнако, док није дошао танак и кратак, мало дужи |
је то лаж и клевета; ако је ко крив, — крив ће бити Манулаћ: ако је где одведена, то је, вели, |
ај, да докаже да он сам ништа томе није крив, него она тетка Дока, па нека се одбије на њену лу |
можда шегрт Поте и не би запевао, и, ни крив ни дужан, добио шамар, да није сам он, исти калфа |
каже да је то лаж и клевета; ако је ко крив, — крив ће бити Манулаћ: ако је где одведена, то ј |
сом причаше јој Зона да је она, истина, крива, јер га је волела и хтела <pb n="182" /> за њега, |
рушкеее!{S} Тражи си криво дрво сас две криве гране, па једну за теб’ а другу за мен’, црну тет |
она је за удају; а дечак, чим почне да криви ноге и накривљује фес на једно око и да гледа врх |
и што је изишао само на пола табака.{S} Кривица није ни до редакције и експедиције, ни до ајнле |
верујући и сама искрено да није до њега кривица, али када Зона спомену Докино име, — да је и он |
служила да тако прође, и да је Мане још кривљи, јер је он изнео на глас — он и нико други, он, |
скаш девојчики!{S} Ама, жал да ти неје, криво да ти неје!...{S} Несам си <pb n="104" /> остала |
а на ту страну; почела је да зева...{S} Криво јој... {S}Не треба њој тај Мане; неће и не може њ |
плану Дока. — Ама послен да ви не бидне криво, кад, ете, стане да „праћа шефтелије” по други... |
ава, а нарочито нека му није ни најмање криво што је она тако прошла, јер им, вала, ни она није |
рекла да ти рекнем:{S} Ако ти је јоште криво на њојни стареји, — ласно за тој... {S}Има си она |
анчу, па да ти, како и мен’, дође жал и криво што неси <hi>ти</hi> Манча!</p> <p>— Их, — гракну |
црна и три-клета друшкеее!{S} Тражи си криво дрво сас две криве гране, па једну за теб’ а друг |
, „на младожењу?” — А што је па теб’-ти криво за Манулаћа и за мустаћи? зборим гу па ја.{S} Ако |
окренула за њим, али је Мани ипак врло криво било што се преварио и окренуо.{S} Но ипак је брз |
ита са своје лепоте, било јој је ужасно криво!{S} Уједе се за усну, јер јој се учини да ће Мане |
х!{S} Кућа му је била у једној тесној и кривој улици у близини цркве.{S} Капија велика, сва иша |
оше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена Кривокапска <pb n="38" /> и Ленче оно Кубеџиско.{S} Беш |
и најчешће се узму за руку она и Генче Кривокапско, па отрче весело тамо где се оро игра.{S} Т |
Дика Грнчарска, Ленче Кубеџиско и Генче Кривокапско, Зоне Ставрино и Јоне Мамино, па играју и п |
сле, и Зона са другарицом својом, Геном Кривокапском, онако исто као што су пре три-четири годи |
иско, Зоне Ставрино, Јоне Мамино и Гену Кривокапску све их спомену, о свакој рече што се доброг |
Црна Ташано!{S} Иди си па се беси о ону криву дафину!... — викну и удари у плач, а за њом одмах |
оро.</p> <p>Одиграше неколико игара, и „Криву бањку” и „Бербатовску” и „Тедену” и „Заплањку”; и |
па да се кута у кучине?!{S} Зашто да се крије?</p> <p>— Аман, Доке!... <hi>Реч</hi> да не искоч |
<hi>боб!</hi>...{S} Него умотавају то, крију у кучине, те: симпатишу једно другом, те брак на |
о се младенци много снебивају и стиде и крију од света.{S} Зато се ваљда хаџи-Замфир, одмах пос |
Ману, о чему Замфир и не слути, јер сви крију то од њега.</p> <pb n="82" /> <p>Стара, искусна и |
о Турака, и важио је као срећан и дрзак кријумчар; преносио је со, барут, књиге и друге поверљи |
јој је о покојном Ђорђији — како је био кријумчар, убојица, ноћник и весељак; причала јој читав |
ћи били — он Ђорђији, кад је због неког кријумчарења могао да повуче, а Ђорђија опет њега одбра |
ко нешто.{S} Чапкун-Мане, Ђорђијин син, кријумчарска стара крв, — он је и нико <pb n="167" /> д |
нај <hi>чапкун</hi> зар је прилика, он, кријумчарски син, спроти теб’ и спроти други Замфирови |
тане ни с Маном ни с Јевдом.{S} Зато се крила по комшилуку.</p> <p>Недеља је.{S} Код хаџи-Замфи |
а ухо једну страшну ствар, коју је дуго крила и чувала и као последњи метак избацила, а та је: |
чео да ради; неколико пута узимао преко крила неку пушку (а сви су веровали да њоме очекује нек |
смом, свирком и игром њиховом, бацао на крило тако силно, да би им папуче полетеле чак у штукат |
ку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш на крило!...</p> <p>— Их, црна Доко! — викну очајно Јевда, |
оверио домаћици разговор с Маном и није крио да се нада да га је Мане разумео, и да ће колико с |
је ипак јавност и журналистика и јавна критика једини најбољи и најрадикалнији лек сваком уопш |
ако су Замфира варошке жене немилосрдно критиковале због тога и говориле: „Тој ли је за његове |
сму, десило се оно око његове куће, — и критици и грдњама <pb n="141" /> на њега није било крај |
за њим не погледа!{S} Млађе загледају, кришом испод ока, па тек само уситне кад прођу испред њ |
фирови си зборе! — вели Таска и погледа кришом на Зону, која је непомично лежала на миндерлуку |
вори с оном малом платом и, да га мајка кришом не потпомаже, било би зло и наопако.{S} Али и ов |
ешила је да то није ништа, али је и она кришом погледала и тајом плакала.{S} Ужасно је проводил |
загушеним гласом млада женица и обриса кришом сузе, па му пружи киту зимских бледих ружа.</p> |
арице Гене, или се наслони на њу, па је кришом штипа и љуби, па јој шапће и вели: „Гено, мори, |
у петнаестој години удавале!{S} Или је кришом погледају, мере је очима од главе до пете, врте |
еле љубити, али су га утолико чежњивије кришом гледале, нарочито недељом, кад игра <hi>оро</hi> |
киваше.{S} Коте само обрте главу, па се кришом насмеја; ваљда и њему смешно дође при помисли ка |
љив био.{S} А Јевда ћути, трпи, и плаче кришом. {S}И то је тако трајало неколико дана, тешких и |
кад се вратио од господина начелника, и кришом га посматрала неће ли прочитати што на лицу њего |
ом, па је и она почела помало гледати и кришом уздисати за њим.{S} Ваљда по оном општем закону, |
ала од времена на време.{S} Али би ипак кришом пратила очима Манчу, и није јој право било кад ј |
одвојен од родитељске куће.{S} Мајка му кришом шаље и новаца и иначе га помаже, али отац, стари |
, јопета, није с раскида за какав добар крканлук, па још кад је и муфталук, — па се то некако с |
д силних (како се они лепо изражавају) „крканлука”; пролазе учитељи, кисела лица и погнуте глав |
хаџија спава, не смеју ни врапци испод крова џивџакати. — У другој соби, одмах до собе Замфиро |
ва и гугутки у корпама, повешаним испод крова.{S} Па кад цвеће замирише, а гугутке загучу — ори |
ојим великим сањивим очима преко ниских кровова околних кућа негде далеко.</p> <p>А Васка би та |
што рипаше кроз б’чву, ете, неје, рече, кроз б’чву, веће кроз обруч... што се, рече ми, потепаш |
бока башта с капиџиком у црквену порту, кроз који капиџик пролазе чорбаџи-Замфирови у цркву на |
>Сви се тргоше, погледаше на прозор.{S} Кроз завесе се белело, зора се прокрадала у одају, коју |
у и пушта димове, густе димове, и гледа кроз прозор устрану.{S} Паши већ помало досадно. — Опет |
тоном, а и не гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — Чиновник, ете, иска чиновничку, |
алог дућанчета, као гусак из гушчарника кроз летве, и ословљавао би је речима, као што се обичн |
т који је произвела она јучерашња шетња кроз онолики свет и улице, и зато је и сама заредила по |
то ћутеци, и носи ли фењер кад се враћа кроз сокаке и буџаке кући?{S} А кад га је овај зачуђено |
ко корача — смета му нешто; као да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко одмиче, |
р ћеш сал да гу гледаш?{S} Да лижеш мед кроз шише?...{S} Тој ли?</p> <p>— Ама јок!{S} За прошењ |
водило оро?!” па наби фес на очи и наже кроз свет да бежи.{S} Али некако не може.{S} Тешко кора |
собу и преко басамака, а Зона се смеје кроз плач, па вели: — Ама ја ћу ти умрем, нане!...</p> |
се свирка на далеко!{S} Чује је и Зоне кроз ону меку и тиху септембарску јесењу ноћ, а већ пре |
да га напудимо, да јури, ете, у чашире кроз сокаци и по друге ма’але?!...” И готови су већ да |
срећна и весела млада света разлеже се кроз тихо пролетње вече сетна песма, у којој се исказуј |
’чву, ете, неје, рече, кроз б’чву, веће кроз обруч... што се, рече ми, потепаше заради њума.{S} |
кшиш, а она се повуче, ућута, и гледаше кроз прозор у мрак, у ноћ...</p> <p>Весеље се продужило |
ркус пеливанка, она летошња, што рипаше кроз б’чву, ете, неје, рече, кроз б’чву, веће кроз обру |
дете...{S} Сам ћу гу ако се, кад минем кроз чаршију, сетим — сам ћу гу, викам, однесем до њег’ |
се окретао и бленуо за њима, извиривао кроз прозоре, истрчавао на авлиска врата и радознало их |
м с будалу?{S} Покупи си скути, па брго кроз чаршију како кучка, кад гу полију с воду...{S} Ама |
изгледао шегрт Поте кад би заиста вирио кроз плот у чорбаџиску башту и уживао у призору описано |
ка Дока упаде у собу.{S} Да је други ко кроз сам сулундар упао међу њих, не би му се тако зачуд |
мало оријенталски — тихо и сањиво, мало кроз нос запеваше:</p> <quote> <l>Кад ја имам рујно вин |
кад би је пустили из кавеза.{S} Једино кроз капиџик у комшиску авлију или преко сокака што је |
n" /> <p>Ставре и Мане упутише се журно кроз неке улице, које су све празније и мирније бивале. |
ђутим и не оде у дућан, него удари опет кроз неке друге сокаке; а накривио фес, па га кићанка с |
ма, пушта густе димове, и гледа устрану кроз пенџер.</p> <p>— Која ми фајда, честити пашо, и да |
кроза сузе као зраке сунчане кад продру кроз кишне облаке и сунце се осмехне на земљу...{S} И о |
мо да би ућуткали гласове.</hi> </p> <p>Кроз уста истога тога Милисава говорио је већи део грађ |
а.</p> <p>— Седимо си! — одговарају оне кроза зубе.</p> <p>— Жмијете, како мачке испод накладен |
ексере.{S} Тада се и Зона насмеја онако кроза сузе.{S} Гледа је Мане, па му се учини тај њен ос |
а је Мане, па му се учини тај њен осмех кроза сузе као зраке сунчане кад продру кроз кишне обла |
ет, нарочито на онај који се проводи на кромпир-баловима.{S} Кад он прође сокаком са својим врс |
од билијаром само за сезоне такозваних „кромпир-балова”, кад настане обавештавање, или, простиј |
и искочи’ саг до вас...{S} Момак си је кротак, убав, еснаф-човек, ради сас први...</p> <p>— Им |
то је сиротиња — ама, берем да је момак кротак!...{S} Веће — џимпир, коцкарин, комарџија, ловџи |
а хвали?) како је момак наочит, добар, „кротак како девојка”, рече, како је сем тога чула да су |
мену му Фрузину Мадину, како је вредна, кротка и лепа, и додаде да није ни чудо, кад јој је тат |
-Стојанчу, татка ти, познавам убаво! {S}Кротка жена, убава домакица беше!{S} Е ли јоште онаква |
друштвом.{S} Никоме није казао зашто и крошто — само је Митку, оном Петракијевом, све поверио, |
e> <p>Па тек скочи, не знаш ни зашто ни крошто.{S} Остави дућан на калфи, а он се жури кући, ка |
Свету Богородицу Ржанску израдио тежак крст од срме. ...{S}После сваке такве на задовољство из |
баклаву.</l> </quote> <p>— О Господи! - крсте се тетка Уранија и тетка Калиопа од чуда што их с |
Д’Ангулем, што учи децу француски).{S} Крсти се Ташана, брише сузе и пита је: „Што се напраји, |
и остави их запрепашћене.{S} СаМо су се крстиле и викале: — О, Боже, о, Господи!{S} Лелее!{S} Ш |
знам ни сама си, Ташано, веће се и сама крстим с обе руке, и питујем: што је овој?!{S} И казују |
епашћеног чорбаџи-Замфира, који се само крстио левом руком и говорио: „О, Бог да чува!...{S} О, |
<p>Зато се силно изненадила кад јој на Крстовдан приђе главом сама Зона и поче о том истом да |
туживала сина, али само зато што је био Крстовдан уздржала се и није му тога дана ништа спомену |
говци, и грабе кућама.{S} Жељни домаћег круга, оне домаће и тишине и разговора, они неће што ви |
да ужива у триумфу.</p> <p>Кретала се у кругу своје родбине, својих тетака, стрина и ујни, и по |
девојка проведе, и свет је тако види у кругу њених толиких анђела хранитеља, међу којима, доис |
чку и социјалну, и смело се изражавао у кругу свом, у кафаници <hi>„Код препеченице”</hi>, где |
сам ја то, — говорио је Милисав, опет у кругу својих, у кафаници <hi>„Код препеченице”</hi>, — |
.</p> <p>Но тај глас није могао дуго да кружи по вароши и да опстане, јер око једанаест часова |
лутило шта се све тамо по граду прича — кружиле су по чаршији и по многим махалама силне приче, |
ку Зону, само очи што осташе оне исте — крупне и тамне, с дубоким као бездна погледом...</p> <p |
весела, блажена — румен је сву облио, а крупне црне очи светле јој се од суза, од силне среће д |
абе бољи део.{S} Пролазе ђаци и ситни и крупни, мушки и женски, основци и препарандисти.{S} Осн |
има ипак највише.{S} Ту свраћају и они крупни трговци што тргују с Бечом и Цариградом, и они с |
ц оштријих уводних чланака, и све такве крупније народне бриге и послове отаљавао. {S}Мрзио је |
бивало.{S} Прочуо се мајстор Мане и са крупнијих радова!{S} Некада се поносио само муштиклом к |
их је, како који месец, све чешће и све крупнијих бивало.{S} Прочуо се мајстор Мане и са крупни |
и своје и муштерије, свршио какву мало крупнију поруџбину, а таквих је, како који месец, све ч |
ead> <p> <hi>Она је пуна бурних сцена и крупних речи.{S} У њој је испричана једна пропала мисиј |
м и Цариградом, и они ситни, што од тих крупних пазаре еспап и сами га у колицима у први мрак д |
арчи мал?!...{S} Паре су то!...{S} Несу крушке дивјаке!... — додаје и погледа у оца.</p> <p>А р |
и, а која је по оном „да медвед најбољу крушку уграби” имала цмољу мужа.{S} Иако су Замфира вар |
лске жене, „што си дом не седи, веће се крши врат по чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу му се т |
жеље капетан-Микајла, кума, који му на крштењу даде име <hi>Ратомир</hi>, да буде, то јест, ју |
и од једне хладне и бездушне чорбаџиске кћери!</p> <p>Па тек она реч „куче у чашире” како му се |
рашно јасно смејање поносите чорбаџиске кћери, које се чуло из авлије.{S} И страшна му беше и с |
су деца Замфирова била лепа, све удате кћери његове као жене осташе лепе, али је Зона ипак нај |
војчетово, ваљда у памети сравњује црте кћерина лица са мајчиним. — Познавам гу, познавам! — по |
и и подиже помисао да је она чорбаџиска кћи и прва лепотица.{S} То беше доста да је често — као |
ne unit="subSection" /> <p>Зона је била кћи чувеног чорбаџи-Замфира, богатог и уваженог чорбаџи |
И што би она сад учинила, као послушна кћи, од страха очева, застрашена и присиљена, — то му н |
ења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га питају коју ће |
’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га питају коју ће да |
војску из Београд!...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ чине и давају девојчики, а све заради твојег |
, та да испишем, ете, <pb n="46" /> тол’ку књигу! — вели Таско и одмери руком једну ужасну дебљ |
p>— Жмијете, како мачке испод накладено кубе...</p> <p>— Еј, Доке, Доке, ти си остаде јоште па |
пита свога првог комшију, Миче Шебинче, кубеџију - ћу те, ете, питујем за ништо! - па подиже гл |
мка Калтагџиска и Дика Грнчарска, Ленче Кубеџиско и Генче Кривокапско, Зоне Ставрино и Јоне Мам |
њих.{S} Споменуше Дику Грнчарску, Ленче Кубеџиско, Доне Чешменџиско и Зоне Ставрино и Јоне Мами |
вало булбул-пиле, мисли зора је!” Ленче Кубеџиско, Зоне Ставрино, Јоне Мамино и Гену Кривокапск |
а Кривокапска <pb n="38" /> и Ленче оно Кубеџиско.{S} Беше ту и оно Зоне Замфирова; ама оно си, |
е како стари мезулџиски, рече, коњ!” Е, куд се научило теја речи да збори?!{S} Виде ли, море, к |
и ми моје и ове ми причести, — то јест, куд ја одох — ово није вино, — него ове ми ракијице и о |
боримо за друго ништо, а ова, погле гу, куд га искарује!...</p> <pb n="92" /> <p>— Мори, знајем |
кад отац Замфиров, кад био на хаџилуку, куд је повео и свог десетогодишњег сина Замфира, који с |
S} Он си је човек сирома’... фукара!{S} Куд су његове куће, дућани; куде су му чаири, чифлаци и |
сам, несам, ловачке ми среће, несам!{S} Куд па смем ја тој да напрајим?! — куне се Мане. — Теке |
{S} Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само осећа.{S} |
отворено кажу шта мисле с девојком — па куд пукло да пукло!{S} Ове одоше и вратише се с невесел |
у све то видели што се сад прича.{S} Од куд готове приповетке, кад ни трунке истине нема!? {S}Т |
а се ломи чапкунски.{S} Али једнако иде куд год га ноге носе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир, |
ш пред кућом:</p> <quote> <l>Тешко дољи куд се вода слива</l> <l>И девојци која сама дође!</l> |
, онамо куд она потрчи, а и не знају ни куд трче ни зашто трче — по том истом закону ваљда су и |
потрче све за једном, оном првом, онамо куд она потрчи, а и не знају ни куд трче ни зашто трче |
се опет окренуо и гледао на ону страну куд би прошла Зона у оној њеној зеленој атласној бундиц |
урио тај глас, а више их је занимало од куда да толики тако упорно тврде, да су све то видели ш |
дућану ради и опази је, а зна отприлике куда ће и којим ће се улицама вратити, — колико пута ск |
себи у кућу, нити су је водили, кад су куда ишли.{S} А ако су је баш кадгод и повели, то је ув |
мен’ је сирота, спроти мен’...{S} Море, куде се је женила фукара из чорбаџиску кућу?!!</p> <p>— |
да си руча с момци и чираци на ћепенак, куде свет пролази, — и да се кара сас селске звери?!... |
леле, — стење и мази се чорбаџи-Замфир, куде је тај смрт, да ме узме у Горицу, да се не мучим.. |
убаво разбра’, — рече, јучерке на ноћ, куде неке белосветске фрајлице, рече, поју си песну за |
оје</hi> знање да је!...{S} Питујем те: куде ти је Зоне?</p> <p>— Ете, па овде си је!</p> <p>— |
фукара!{S} Куд су његове куће, дућани; куде су му чаири, чифлаци и чивчије? „Има си дућан!” Ех |
{S} А кључ си тури у џеп, па си иде!{S} Куде си иде, што праји, кад се врће дом — никој не знај |
к под фес. <pb n="56" /> — Ешексене!{S} Куде се је женско, аџамија, ем девојченце, ете, давало |
Ааа, Мало, — рекао би, кад је сретне, — куде ти је убавиња твоја?</p> <p>— Е, хаџијо, — одговар |
— вели стидљиво, шапатом, шегрт Поте, — куде смем ја па да гледам чорбаџиске керке?!{S} Ја си с |
радиле.</p> <p>— Ех — вели му Замфир, — куде су били они стари спрама <hi>теб’?!</hi> Оној беош |
у љутито на нос и заврте главом Коте. — Куде си гу видеја?{S} Збори, келчо ниједан.</p> <p>— Не |
леда да се није и крв пролила.</p> <p>— Куде си ту чуја и научија, ете, туј песму, ешеку ниједа |
<hi>зашто</hi> ме питујеш?</p> <p>— Па куде је?{S} Викни гу!{S} Окни гу при нас. — Зоне, мори! |
а она си уфати свет...{S} Кој гу знаје куде је саг!...{S} У циркус ники зар...</p> <p>— Леле, |
и усплахирена, запитала:</p> <p>— Зоне куде ви је?{S} Саг си дођо’ из лојзе, пусто остало!{S} |
је куче!{S} Овој су мађије!... {S}Куче куде је водило оро?!” па наби фес на очи и наже кроз св |
нтику-кујунџију!{S} Побољи што ће ми, и куде да га тражимо... што ни треба други, викам ја, при |
и „куче у чашире” носи и појас, та имам куде да га заденем, ете, овој пратено цвеће...</p> <p>— |
не; нађоше га, хеј-хеј, далеко, там’ на-куде Солун...{S} Свири и он с други Цигани; стануја зур |
сито Васка. — Знам си ја убаво, зашто: „куде си она топрв иде, ја се отутке враћам”, бата-Мане! |
је, ако што пара скупи, да после купује кудељу и кускуне...</p> <p>Тада се једва једном разведр |
е Зону: хвали Манулаћа, а куди Мана.{S} Куди му сталеж, а још више владање и поведење његово.{S |
саветује и теше Зону: хвали Манулаћа, а куди Мана.{S} Куди му сталеж, а још више владање и пове |
аћа хвалила је Зони тетка Таска, а Мана кудила.{S} Али то све није јој ништа помогло код Зоне.{ |
х подвига.</p> <p>А у исто време кад је кудила Ману, хвалила је оног Манулаћа чорбаџиског.{S} Х |
нешто више: растапа злато, окива иконе, кује минђуше и белензуке, па и ово сад са Зоном, заврши |
у сал’ за теб’, Зоне, да <pb n="111" /> кујем срму и сребро и злато, — теб’ да накитим!{S} Да т |
у у авлији су чељадске собе и кујна.{S} Кујна је по правилу увек мало подаље од одаја једне так |
и укућани прекодан најрадије бавили.{S} Кујна је била најмилије и, такорећи, најтоплије место у |
.</p> <p>Ту у авлији су чељадске собе и кујна.{S} Кујна је по правилу увек мало подаље од одаја |
ао да ни две унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ досад пет девојака потсвојкиња удало.{S} Т |
ећао задах од готовљених јела. {S}У тој кујни се и чељад и укућани прекодан најрадије бавили.{S |
нда ни смео.{S} Све је враћено натраг у кујну, недирнуто, онако као што је и донесено.{S} И пок |
ажем, као на децу.{S} Кад понекад уђе у кујну да запали чибук, ослови их обично: „Ела, керко Ма |
који се туже на влажно време и на рђаву кујну, нити оних силних зловољних маторих девојака, што |
вам <hi>ги</hi>, хаџијо...</p> <p>— Ех, кујунџија па да не познава селски девојчики! — дира га |
а саг, бива ли ја да гу украднем?...{S} Кујунџија сам, ама... „носено злато”... бива ли?...</p> |
И сам Манасија — „чапкун Мане” назван — кујунџија, колико је пута — он, чапкун <pb n="19" /> и |
је и кој је Манулаћ, а кој па Манасија Кујунџија, и што си може кад ’хоће...{S} Их што си ти, |
, што зборе селски, за злато ласно нађе кујунџија.{S} А онај <hi>чапкун</hi> зар је прилика, он |
еје то Жућко!...{S} То си је Мане, Мане Кујунџија!...{S} Не давам ви га!...{S} Тугоо!” рече, па |
те још како, кад се за њом осврне Мане кујунџија!{S} Јер и исти тај Манасија био је красан мла |
га тога није никакво чудо што је и Мане Кујунџија — чапкун-Мане названи морао ући у ову припове |
м врло лако могао бити и наш јунак Мане кујунџија.</hi> </p> <p>По решењу фамилијарног већа, Је |
у њој једва једаред нађоше заједно Мане кујунџија и Зоне Замфирово.</hi> </p> <p>Зона је знала |
утницу у животу да изабере мајстор-Мане кујунџија.</hi> </p> <p>Неколико дана доцније, а код Је |
но за тој...{S} Што казаше: злату ће се кујунџија нађе! — заврши поносито тетка Калиопа.</p> <p |
испадне по оном народном: „Злату ће се кујунџија наћи”...</p> <milestone unit="subSection" /> |
ете, мачка што си кута...{S} Стаде први кујунџија од Београд до Пећ и до Приздрен!...{S} Мори, |
во што ваља?!...{S} Е, што је човек <hi>кујунџија</hi>, па се разбира у <hi>злато</hi>!...{S} З |
ти прва лепотица.</p> <p>До дућана Мана Кујунџије — оног првог у Првој глави описаног дућана, у |
се очекивати и у овој прилици код Мана кујунџије.{S} О тој ствари је већ неколико дана мислила |
one unit="subSection" /> <p>У кући Мана кујунџије несрећа.{S} Она лепа идилска тишина претвори |
оветке.</hi> </p> <p>У кујунџиници Мана кујунџије седе калфа Коте и шегрт Поте и раде.{S} Задуб |
већ давно отворени и пазаре, само Мана Кујунџије дућан — преко обичаја, као никад досад — стој |
и заједљива.{S} А потекла је од једног кујунџије дошљака, коме посао није ишао најбоље; или, у |
А</head> <p> <hi>у њој је опис Манасије кујунџије, познатог и под именом чапкун-Мане или Манча, |
ли</hi> бити прилика за њу.{S} Код Мане Кујунџије се, наравно, најдуже задржаше.{S} На њега и д |
зеленим кесама, као некад што су старе кујунџије радиле.</p> <p>— Ех — вели му Замфир, — куде |
тиру!{S} И глас о вештоме мајстору Ману кујунџији отишао је далеко по свету, тако да је чак и з |
ден</hi>, викам ја, господин начелниче, кујунџију, ама антику-кујунџију!{S} Побољи што ће ми, и |
ост да опет избије из Зонине главе Ману Кујунџију.{S} Зато тетка Таска и долази сваки дан, саве |
Јордановица необично стала хвалити Ману Кујунџију, баш сада (е, <pb n="166" /> што то баш она и |
и их како спадоше с ногу!) тражећи Ману Кујунџију, да му исплате и дигну поручена кандила, кади |
сподин начелниче, кујунџију, ама антику-кујунџију!{S} Побољи што ће ми, и куде да га тражимо... |
, што ви ја зборим?!{S} Па ја ви за <hi>кујунџију</hi>, ете, и зборим...</p> <p>— Како рече?{S} |
и нађиздим!...{S} Сал за теб’ ћу радим кујунџилак...{S} Момци и чираци ми — они нека си раде з |
јунакиње ове приповетке.</hi> </p> <p>У кујунџиници Мана кујунџије седе калфа Коте и шегрт Поте |
ли?...</p> <p>— Мори, ћути си, несрећо кујунџиска! — прекиде га женица и пљесну по рамену. — К |
о самој својој природи и по занату свом кујунџиском био је отресит и пажљив на одело, а то је ј |
ој само позлеђују ране својим хукањем и кукањем: како су и оне девовале и <pb n="170" /> ашиков |
да је жалост била слушати ту дерњаву и кукњаву Потину.{S} То прихватише и жене и стадоше клети |
ндисти с књигом под мишком, бритвицом о куку и бригом за вратом, иду у групама, али не џавељају |
ко те л’жем! — рече и сави кажипрст као куку.</p> <p>— И Зоне пратила? — пита је понова Мане.</ |
у се јако! „Добар петао се измалена учи кукурикати”, па тако и оне; све оне виде и знају: ко ко |
аздера се као луд Ване Јагурида и сручи кукуруз с табле на сто, па полете с таблом ка касиру та |
печене семенке од бундеве или кокице од кукуруза, и, онако раскомоћене, само у јелечићима и шал |
Маџарска буна...</p> <p>А сви мећу зрно кукуруза на број 48.</p> <p>— Фузија...</p> <p>Играчи м |
а.</p> <p>Келнер меће пред свакога шаку кукуруза, Нацко седа за један сто у средини, мућну кесо |
оћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га питају коју ће да уз |
истинише слутње и жеље капетан-Микајла, кума, који му на крштењу даде име <hi>Ратомир</hi>, да |
к?{S} Једна га зове за девера, друга за кума, трећа за старојка, а он им одговара пелтечећи: „Н |
, може да украднемо све тетке, стринке, куме и кумице.{S} Ја мислешем нешто ће бидне <pb n="130 |
Несам, бре брате, џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез фенер идем преко сокак!...{S} А с |
? — загледа је Мане.</p> <p>— Де, несам кумита!...{S} Што, јоште ли ме зар не познајеш? — смеје |
да украднемо све тетке, стринке, куме и кумице.{S} Ја мислешем нешто ће бидне <pb n="130" /> по |
ли свет веће неће да видиш!{S} Како она кумрија — рече и показа на једну што је у кафезу — веће |
га је ли пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, и неколико пута опет батаљивао рад, устајао и о |
знање...</p> <p>А наша „Трша”, ете, и „Кундака” опуштиле жално главу...</p> <p>— Туго, — смеје |
> за нашег сељака?”... — Части ми моје, куне се Милисав (стара земљоделско-шумарска крв!), част |
!{S} Куд па смем ја тој да напрајим?! — куне се Мане. — Теке сутрадан, пред ручак, и ја си сам |
рамоту!...</p> <p>— Господ ги судија, — куне Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и зборе, кад н |
Л’жеш ме, мори!</p> <p>— Не л’жем те, — куне се женица, — две ми очи, не л’жем те...{S} Оваква |
далеко од кладу?...</p> <p>А Мане му се куне у пушку, која га никад није слагала, па тако неће |
еси!...{S} Ти да се ожениш, а она да те куне!{S} Тој да си дочекам, црна мајка!</p> <p>— Ја се |
ијо!</p> <p>— Несам, нане, — брани се и куне Мане, жива ми... ете-те...</p> <p>— Деде, деде, мо |
!...{S} И све си то збраја и скутаја на куп за онуја несрећу и роспију аустриску, Кермину!...{S |
мче!...{S} И чочеци и ченгије турише на куп сас њега у новине.{S} Леле-е!!{S} Срам да ме изеде; |
, ете, све да ти ти зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твој |
ру, кад уђоше две сељанчице у дућан, да купе гривну — једна старија, а друга млађа.</p> <p>— Шт |
и трговачки помоћници из Београда, који купе вересију по паланкама — људи обично врло шаљиви и |
?{S} Једно ми је дете, знаш како је!{S} Купи му штифлетне а-ла-франга...{S} А домакица ми збори |
у на дужи пут у Лесковац и околину — да купи пропалу вересију, од које, ако што пара скупи, да |
о смо село, и комшије...{S} Она иска да купи ништо... саг први пут купује, па се срамује... — р |
остави га, даде дахире Дудији, нек’ она купи бакшиш, а она се повуче, ућута, и гледаше кроз про |
ставља је и преклиње да се окане, да не купи комшилук на ту бруку.{S} А она га и не слуша, него |
а и лојзе и њиве... а ја си и сам јоште купи и спечали.{S} Знајем си; занајат, еснаф човек сам. |
Митанчу, поју си:</p> <quote> <l>Кој ти купи кондурице? —</l> <l>Купи ми га лудо-младо,</l> <l> |
и пуши, па опет свира.{S} Бакшиш ретко купи, јер он управо и не долази у Касину ради бакшиша ( |
нулаћ попије пиво за грош, при повратку купи јагњећу кожу за шест гроша и одмах успут је прода |
-Таско Јевди Петракијеву причу — кад му купи једне путине код Вана кондурџије, таг топрв запази |
ote> <l>Кој ти купи кондурице? —</l> <l>Купи ми га лудо-младо,</l> <l>Лудо-младо неженето,</l> |
је више и отац.{S} У осамнаестој години купио му је џепни сахат и златан ланац.{S} Тога дана, к |
а то најлакше!{S} Обећао је да ће му он купити лаковане деверске ципеле и нову златну минђушу у |
тво — имао је нешто што се не може лако купити ни стећи, нешто што сам Бог дарује човеку, па за |
иска штифлетне а-ла-франга да му, ете, купиш!” — Што бре, ешеку?{S} Зар татко ти чорбаџија прв |
им пазухом носе кесу а под другим нешто купљено успут, чиме ће се увеличати кућевна вечера.{S} |
ро, кад је ишла у школу, застала Зона и куповала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ симит, |
ош сврх тога да ће му целога свога века куповати за његов рачун овчије и јареће коже и, као поб |
, од које, ако што пара скупи, да после купује кудељу и кускуне...</p> <p>Тада се једва једном |
Она иска да купи ништо... саг први пут купује, па се срамује... — рече старија и показа на мла |
мило за њума...{S} А за њума ли, Зоне, купујеш ту алвицу?...</p> <p>— Јок! — обрецује се Зона. |
и живе — будите Бог с нама!{S} Ништа не купују на пијаци!...{S} Кад си их видео у парку, да се |
шљаше Мане, бити таман за тај посао.{S} Куражан је, дрзак је, има пуно тих лудих авантура, а шт |
Дока се понуди сама.{S} Повисока је, а куражна је.</p> <p>— Што да тражим по ма’але, еве сам т |
пуна, бре брате, ете, да прошћаваш, све курвинске ствари!...”</p> <p>— Лелее!{S} Не збори си!.. |
грчки зна.{S} Иде по господским кућама, курдисује клавире, свира из неке велике књиге и печали |
ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, курдишеш мушљику... заврши хаџи-Замфир и пружи му цигар |
а је испало сасвим по оном народном: „и курјаци сити и овце на броју“, или, још боље, по оној: |
е раскошно бујне косе, оног дугог лепог курјука — отрцао се и крзао једнако, док није дошао тан |
рте и израз; курјучићи израстоше у дуге курјуке, а џигљасто чупе Зоне разви се у витку девојку |
а другом би се играла са дугим и бујним курјуком својим, гледајући својим великим сањивим очима |
раји, дете, резил? {S}Што искубе, мори, курјуци?{S} Кој ће те такву, без курјуци, узне?!” — А З |
мори, курјуци?{S} Кој ће те такву, без курјуци, узне?!” — А Зона јој одговара: „Мори, глај си |
а кад га је мајка изводила, плела му је курјучић и облачила га у фустанчић.{S} И како га је она |
ради, ни како да стане: одмах пребацује курјучић с леђа преко рамена, напред на прса, и заврће |
но своје мало огледало; сваки час плете курјучић и непрестано мења оне пантљичице на крају курј |
непрестано мења оне пантљичице на крају курјучића; до подне измења их неколико — и зелену, и пл |
ицу, које тиме доби лепше црте и израз; курјучићи израстоше у дуге курјуке, а џигљасто чупе Зон |
то, мило му што је дахнуо душом, што се курталисао једне тешке бриге и главобоље, само му није |
ноћ ту!...{S} Пуцала би му брука све до Куршумлије, Ристовца и Сукова.{S} Умирио се мало и стао |
хтела рећи:{S} Како сте дробили, тако и кусајте.{S} Она сумња на Мана.{S} А Мане, опет, како су |
то пара скупи, да после купује кудељу и кускуне...</p> <p>Тада се једва једном разведри и сину |
паре и еспап, како један трговац, а не кута паре по авлију и по таван, како, ете, мачка што си |
да се не чује?{S} Лошо ли је, па да се кута у кучине?!{S} Зашто да се крије?</p> <p>— Аман, До |
ију и по таван, како, ете, мачка што си кута...{S} Стаде први кујунџија од Београд до Пећ и до |
а кол’ко ги има чорбаџиске куће што си кутају од свет... {S}Ономад на славу једну бесмо, код ч |
алце (које је на поклопцу једне седефли кутије, која јој служи још и као нека мала „шпаркаса”), |
и на питање: шта му је, тужио се да од кутњака сву ноћ није могао ока склопити.</p> <p>За Мана |
између калфа-Коте и шегрта Поте, даље: кућа хаџи-Замфира чорбаџије, а тко исто и слика јунакињ |
леж.</p> <p>— Вика, <hi>чорбаџиска</hi> кућа, <hi>чорбаџиска</hi> керка!{S} Е веће нема!{S} И ч |
о топло, скровито и мирно гнезданце!{S} Кућа није имала прозора с улице. {S}Изгледала је као бу |
у и виши и лепши и од самих пашиних!{S} Кућа му је била у једној тесној и кривој улици у близин |
е већ сама она богатство домаћиново.{S} Кућа двокатна, висока, с многим високим оџацима, падала |
ор, тако му ни кућа није била велика. — Кућа му је била у Јени-махали.{S} Мала, али лепа бела к |
ијасвет...</p> <p>— Добро, де!</p> <p>— Кућа ми пуна...</p> <p>— Е што ми збориш саг па тој?... |
удо да се ороде чорбаџиска и занатлиска кућа, споменула је неке давнашње случајеве, које је још |
оји су они, а који па ми!{S} Чорбаџиска кућа — и наша кућа!...{S} Памет си бери, Доке!...</p> < |
аје и запанти, куче, што је чорбаџинска кућа...</p> <p>— Овој да запантиш! — грмну хаџи-Замфир |
ил’ никога.{S} Чорбаџиски је син, стара кућа, па ће му, вели, то чинити чест!{S} А сем тога, то |
који па ми!{S} Чорбаџиска кућа — и наша кућа!...{S} Памет си бери, Доке!...</p> <p>— Иха!{S} Ла |
а порту, и сви укућани већ давно су код кућа. {S}И никога по улицама не беше, само што ноћни ст |
Вардај, Васке!...{S} Од татка ми остаде кућа и лојзе и њиве... а ја си и сам јоште купи и спеча |
ако доба године имало је своје цвеће, и кућа Замфирова мирисала је преко целе године.{S} Пред к |
ер га све гони — и комшилук и чаршија и кућа и родбина.{S} Родбина тек само поведе реч пред њим |
то је Мане био мали мајстор, тако му ни кућа није била велика. — Кућа му је била у Јени-махали. |
не беху ту, али ипак ту близу, неколико кућа одатле, код Замфирових.{S} Замишљао <pb n="191" /> |
о време, пориче, спомиње разлику између кућа, али попушта, помало и признаје, и мило му било да |
стари Замфир поклони им једну од својих кућа, најлепшу после оне у којој је становао.</p> <p>Жу |
тамо.{S} И тамо има богатих трговачких кућа, а лепотицама се баш не може богзна како похвалити |
у у очи и распознавала се усред осталих кућа, са доксатима и мноштвом прозора с капцима.{S} У к |
ивим очима преко ниских кровова околних кућа негде далеко.</p> <p>А Васка би тада запевала ту п |
тановао.</p> <p>Журно се спрема у обема кућама.{S} Прије Ташана и Јевда походе се узајамно чешћ |
амфира после подне тишина као и у свима кућама где се целе недеље радило а недељни дан жељно оч |
рска.{S} Свет из чаршије пролази и хита кућама по махалама.{S} На истоку резонују: ко није виде |
ју дућане и мајстори и трговци, и грабе кућама.{S} Жељни домаћег круга, оне домаће и тишине и р |
куће над осталим другарицама и њиховим кућама...{S} Толико пута је слушала да су слабе и ретке |
емачки, грчки зна.{S} Иде по господским кућама, курдисује клавире, свира из неке велике књиге и |
тетака, стрина и ујни, и по чорбаџиским кућама.{S} У — тако да рекнем — „плебеје” ретко је изла |
о је и сама заредила по многим познатим кућама, навијала разговор на ону ствар, али се покајала |
и ред загрљене момчадије, и, идући тако кућама својим, певају сложно оба реда...</p> <p>Дан на |
— онда дај полицију и жандаре, трчи по кућама и виноградима, враћај је кући, замажи очи свету, |
већ беше време кад грађани спуштају по кућама чивију на порту, и сви укућани већ давно су код |
него откидају од тога времена и хитају кућама, да у пријатном рахатлуку проведу неко време; да |
ија — никад...</p> <pb n="14" /> <p>Иза куће је пространа авлија, а иза ове дубока башта с капи |
вим проста ствар!{S} Чорбаџи-Замфир има куће, дућане, чифлуке и винограде, а господин начелник, |
} А мало које вече да им не прође поред куће гомила калфица, трговчића или писара из дивизије и |
асамака.{S} Авлија пространа.{S} Испред куће мања баштица, такозвана девојачка башта, пуна свак |
з и веру, и каже да је донео кључеве од куће своје и да оставља у аманет <pb n="12" /> њему чељ |
да слуша карање, зато се диже и оде од куће.{S} Осећао се да није ни за какав посао — зато узе |
да ће бити најбоље да се уклони мало од куће. <pb n="198" /> Па тако је и урадио.{S} Казао је д |
ли измећарку Васку да не каже ништа код куће.{S} Васка се обећа да ће пре пристати да је убију |
ion" /> <p>Ручао би како кад, некад код куће а некад — и то чешће — би му се, нарочито кад има |
е тада дванаест година, задржали је код куће.{S} А и није свршила ни сву основну школу, него са |
још једаред, последњи пут, кораке у обе куће — у Манину и Манулаћеву.{S} Замолила их да оду — У |
нија до Манине, а Калиопа до Манулаћеве куће, и да их запитају и затраже да отворено кажу шта м |
омиљену песму, десило се оно око његове куће, — и критици и грдњама <pb n="141" /> на њега није |
век сирома’... фукара!{S} Куд су његове куће, дућани; куде су му чаири, чифлаци и чивчије? „Има |
ћете узаман тражити код нас); као и све куће У тим крајевима, беше она право топло, скровито и |
.{S} Митанче већ може; из чорбаџиске је куће, млад је, леп је, има науснице, друг је Манин — да |
ебе, јер зна надмоћност и своју и своје куће над осталим другарицама и њиховим кућама...{S} Тол |
апрепашћење њихово додаде: — Чорбаџиске куће <hi>много су</hi>, а наш Мане — <hi>један си је</h |
па си знамо, а кол’ко ги има чорбаџиске куће што си кутају од свет... {S}Ономад на славу једну |
подаље од одаја једне такве чорбаџиске куће, да се не би осећао задах од готовљених јела. {S}У |
а је она поноситост те старе чорбаџиске куће, претстављала већ унапред себи како ће се то тамо |
још једнако живи одвојен од родитељске куће.{S} Мајка му кришом шаље и новаца и иначе га помаж |
вук магарца”, чим се то тиче богаташке куће.{S} Јер, ево, брате слатки, сасвим проста ствар!{S |
ев’ видиш, не би уз’о, па ни за све оне куће, дућане, чифлуке, <pb n="163" /> воденице и виногр |
ца на срамоту Замфирових, из чије су се куће у срећно време већ у петнаестој години удавале!{S} |
ало после, ето и ње, Зоне.{S} Излази из куће, спушта се достојанствено као голубица низ високе |
ори. <pb n="64" /> Мало после излети из куће у другим, опет свечаним хаљинама, али не оним масл |
је чак строго забранио да се икоме ван куће и речца једна рекне, ипак није никако, ама баш ник |
ге поверљиве ствари из Србије.{S} Изван куће је био поносит, а у кући нежан.{S} Оплакала га је |
ју другарице и питају је: је ли јој жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђу кућу т |
не тога дана врзмале су се испред и око куће хаџи-Замфирове; привиривале и улазиле унутра под р |
што купљено успут, чиме ће се увеличати кућевна вечера.{S} А други, који такође рано затварају |
асан конкурент, кад се узме у вид његов кућевни трошак и кафански џепарац.{S} Зато је нашао нек |
ске, и он ужива у оној пријатној тишини кућевној. — Осем кућице, Мане је имао и нешто земље: не |
свако вече сруче пазар у кесу и носе га кући; под једним пазухом носе кесу а под другим нешто к |
оно па што те питујем, демек, за доцна кући идење... знајеш, има тесни сокаци, буџаци, <hi>ћут |
ко да улегне на порту!...{S} Нема доцна кући долазење!{S} А саг?...{S} Пантим у оној време, у г |
рка, па макар и отрпела резилук кад оде кући.{S} Али ипак замоли измећарку Васку да не каже ниш |
је, или још боље, доклегод Мане не пође кући, и она стоји ту држећи Гену за руку, а када Мане п |
трчи по кућама и виноградима, враћај је кући, замажи очи свету, да не види бруку, и запуши му у |
фењер кад се враћа кроз сокаке и буџаке кући?{S} А кад га је овај зачуђено запитао:{S} Нашто св |
ад је што боље зготовљено, ишао би Мане кући и ручао с мајком. — Јевда, мајка Манина, била је ј |
за руку, а када Мане пође, одлазе и оне кући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Променила |
one unit="subSection" /> <p>Вративши се кући, стари Замфир је поверио домаћици разговор с Маном |
зи, а Мане опет слабије прекодан долази кући; а и кад дође, боље да не дође, јер је пргав и џан |
{S} Остави дућан на калфи, а он се жури кући, као да му гори. <pb n="64" /> Мало после излети и |
а она неће дуго плакати...</p> <p>Идући кући, Јевда је размишљала о томе.{S} Била је тужна и за |
дена, то је, вели, одведена Манулаћевој кући, па и ако је лаж, али бар изгледа, вели, вероватни |
Одатле је г. Ратомир кренуо Манулаћевој кући, јер је било једно, доста јако и прилично распрост |
не од Васке да је по чорбаџи-Замфировој кући прави лом због играња Зониног, за које и стари Зам |
но дејствовало на све у хаџи-Замфировој кући, а на Зону највише.{S} Била је као убијена: тужна |
њој је изнето шта је у хаџи-Замфировој кући породични савет или камарила, састављена из тетака |
м конаку и паша у Замфировој господској кући!{S} И не један паша — него неколико њих!{S} Замфир |
ој зао удес што је рођена у чорбаџиској кући...{S} Запевала би песму коју је већ толико пута пе |
ва у Замфировој, а тетка Дока у Маниној кући.{S} Дубоко у ноћ још се таласало коло и игре, а „Ј |
ље су се сматрале и осећале као род тој кући.{S} И кад су служиле и двориле чорбаџи-Замфира, ни |
је је тетка Таска, која је важила у тој кући као лекар, или, још боље, као нека „Златна домаћа |
један другом, баш као да се ништа у тој кући није ни десило...</p> <milestone unit="subSection" |
.</hi> </p> <p>Мане је отишао задовољан кући.{S} Пољубио је мајку у руку, казао да пристаје, а |
ућим главама.</hi> </p> <p>Кад је дошао кући, био је Мане као у грозници.{S} У грудима му бесне |
му то није помогло!{S} Зато је и дошао кући раније него што обично суботом долази, јер се нада |
е.{S} Једни, а њих је већина, иду право кући <pb n="131" /> — то су они што свако вече сруче па |
не носе увече пазар кући, не иду право кући, нега свраћају обично у кафанице.{S} Од свију кафа |
тао тако до мрака, и тада се тек вратио кући; а да тога дана ништа није уловио, чак ни пуцао, н |
с играчица!...{S} И Зона пође зловољно кући.{S} Осврте се још једном, и виде како Мане и Калин |
рис.{S} Чуо је све.{S} Како је грмио по кући, како се све разбегло <pb n="155" /> од праске и г |
ају дућан, али који не носе увече пазар кући, не иду право кући, нега свраћају обично у кафаниц |
иди само господство.{S} А тек унутра, у кући, у претсобљу, шта све човек може да види!{S} Ту си |
докија волели су и неговали цвеће.{S} У кући је било и голубова и гугутки у корпама, повешаним |
p> <p>А тако је некако баш и било.{S} У кући Замфирово| доиста је било нешто тужно, нешто све р |
бије.{S} Изван куће је био поносит, а у кући нежан.{S} Оплакала га је и искрено ожалила Језда и |
паду, — него као нешто своје, као род у кући чорбаџи-Замфира.{S} Оне га и не зову друкче него < |
и радене девојке.{S} Целе недеље раде у кући, у недељу у свиленим фустанима у коло, а у понедељ |
обро старога господара; знао је да је у кући свемоћан, да што он каже то је казано, а што запов |
ручак и сад после подне грдно весеље у кући чорбаџи-Замфировој.{S} Све се слегло ту.{S} Силан |
очупану зубачу пред кућом, и за ђубре у кући — како је сада тако индиферентна и спора према ово |
рпети Зона после свега тога од својих у кући!... {S}Зато није имао мира, него је одмах сутрадан |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У кући Мана кујунџије несрећа.{S} Она лепа идилска тишина |
ебала и увребала сада Ману при повратку кући. — После краће почивке, размишљајући како да отпоч |
а у Јени-махали.{S} Мала, али лепа бела кућица с повећом баштом, са доксатом обраслим у ладолеж |
радо одаје тихим сањаријама!{S} Беше то кућица пуна свега и свачега, а највише топлине (оне топ |
оној пријатној тишини кућевној. — Осем кућице, Мане је имао и нешто земље: неколико њива, и је |
/> пролази.{S} И кад човек уђе у такву кућицу, он се осети некако више сам, свој; далеко од гр |
ћи одахнути мало и утешити се; да ће му кућна ноћна тишина и благи санак бити мелем овим новим |
мирисала је преко целе године.{S} Пред кућом су још и два стара, граната и лисната шам-дуда, н |
ладолежу, хмељу и виновој лози.{S} Пред кућом пуно шимшира, а међу шимшировим дрвећем један вел |
треба казнити за непочупану зубачу пред кућом, и за ђубре у кући — како је сада тако индиферент |
јних слагалишта, и не запевају баш пред кућом:</p> <quote> <l>Тешко дољи куд се вода слива</l> |
научио.{S} А чим је он прилегао, целом кућом је одмах овладао неки дремеж и царствовала нека с |
оказао пред Ташаном како нерадо оставља кућу.{S} А тако исто му нису веровале ни за оно да ће п |
ико дана, чорбаџи-Замфир нерадо оставља кућу и слабо излази у чаршију.{S} Ту седи и пуши, пије |
ут да чујем нику лошотију за теб’, — из кућу те не пуштам...{S} Туј ћу те закопам! {S}Чаршију и |
си седи дете; три дни неје искочило из кућу!...{S} Како може тој и да се помисли?!</p> <p>— Е, |
и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо живување — св |
.{S} Зато му је ноћас претресла дућан и кућу и нашла, веле, два пуна корита лажних дводинараца, |
е реч...{S} Има јоште за удавање из туј кућу...{S} Зоне, море, — рече дршћућим гласом и испреки |
еди, веће се крши врат по чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу му се тараф-тараф чини!” Тако су г |
тима и мноштвом прозора с капцима.{S} У кућу се улазило преко многих широких басамака.{S} Авлиј |
ртиваганска и коритарска!...</p> <p>— У кућу си ми, што да ти прајим? — вели уздржавајући се до |
дође чудно већ само то што је банула у кућу, а још чудније што је на тај начин затворила врата |
дана, све док није у сам мрак банула у кућу тетка Таска, и с врата, пре „живо здраво”, сва зад |
ја беше у Котине године кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашто да ти пропада век?!...</p> <p>Тако |
му допустио чак ни о слави да му дође у кућу.{S} Зато Митанча још једнако натеже и тавори с оно |
силних својих прошевина.{S} Тек бане у кућу, па проси девојку.{S} Они га одбију, кажу му да је |
-за домаћина смејаше ли кој да улегне у кућу?!{S} А си домаћин дође, а измећарка си тури чивију |
боре си, ноћила; сву ноћ гореше свеће у кућу, — тој казују... -</p> <p>— За Доку збореше?!{S} М |
, иска дућанску!...{S} Ударија баксуз у кућу и дућан; а пазар мисечни стаде кол’ко пре недељни |
бегавали — нити су је позивали к себи у кућу, нити су је водили, кад су куда ишли.{S} А ако су |
е јурила као ветар.{S} Јевда се врати у кућу с тешком слутњом.</p> <milestone unit="subSection" |
ам голему роднину...{S} Ћу те одведем у кућу роднинску; седи си тамо сас сваки чес’ до венчање. |
{S} Ако ми, рече, не дође саг у јесен у кућу — на пролет ће ми дође там’ под Горицу!...”</p> <p |
та... да се цениш, хизмет да ни чиниш у кућу!...</p> <p>— Ете, што па да се ценим?... — одговор |
како је тетка Таска донела у Замфирову кућу први глас и опширан извештај скоро о свему ономе ш |
ни приступа не имађаху у хаџи-Замфирову кућу, — и они је нападаху и одрицаху се сродства с њом. |
јке, је ли јој жао што ће да иде у туђу кућу туђој мајци, што неће више код мајке да ноћи?{S} А |
куде се је женила фукара из чорбаџиску кућу?!!</p> <p>— Ех, де па и ти! — смеје се Васка.</p> |
> <p>Неје спроти трговачку и чорбаџиску кућу... — умеша се тетка Таска, која се досад доста рез |
а да чорбаџиска ћерка бежи у чорбаџиску кућу.{S} И тако се понегде и тумачило.{S} Али тиме је с |
дали у какву честиту овдашњу трговачку кућу, — тако, отприлике, нека каже.</p> <p>Тетка Ураниј |
неком трговачком удовицом и ушао у пуну кућу; а Мане је, вели, тек нешто више: растапа злато, о |
— рече поносито Калина. — Несам за вашу кућу...</p> <p>— А, за оро ли си?{S} Ах, што си па дево |
кам... ако је, демек, к’смет... из вашу кућу...</p> <p>— Хе-хе! — осмехну се Зона. — Така ко ће |
> <p>— А што па?{S} Ако не узне из вашу кућу — ће остане неженет?{S} Мори, за тој ласно. „Имаш |
накривио фес, па га кићанка све бије и куцка по плећима, па се ломи чапкунски.{S} Али једнако |
лмаз”, рече, и толко!{S} Не ’теде више, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што |
еснице” прекараја сам у мој век, чу ли, куче ниједно, — грми стари Замфир, — и јоште ме нико ни |
сургунл’к!...{S} Нек’ знаје и запанти, куче, што је чорбаџинска кућа...</p> <p>— Овој да запан |
еста ће ги обучеш и одиш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бре, научи да си тако збори? — рече: |
лна смеха.{S} Једни вичу: „Леле, тугоо, куче у чашире фатило се у оро!” а други почели да вичу: |
аки удар само викне: „Еве, тој ти је за куче у чашире!” а он тада полете и викну на њу из свега |
S} Неје оно Мане; ја сам Мане, а оно је куче!{S} Овој су мађије!... {S}Куче куде је водило оро? |
..</p> <p>— Бре-бре-бре! „<hi>Видело се куче у чашире, па се фатило у оро</hi>” — вели јој чорб |
ило, та реко’ у себ’:{S} Бреее, овој ће куче искочи по-трговац и од татка и па од татка на татк |
фче и банћерче ти татино!...{S} Овој ће куче, Персо, банћер да ми бидне. {S}Откуд га извади па |
ско време такој не орезили, ни ме једно куче толко уапило, како саг ова ороспија...{S} Ти ли гу |
је несрећник!” веле једни.. „Лелее, <hi>куче у чашире!</hi>” смеју се други, а он игра, па и ње |
е једнако ори оно страховито: „Леле,<hi>куче у чашире!</hi>” И он се опет саплеће, пада, мучи с |
ј; накриви си капче, а за онај реч „<hi>куче у чашире</hi>” убаво ће ги се осветиш!...{S} Е, шт |
а оно је куче!{S} Овој су мађије!... {S}Куче куде је водило оро?!” па наби фес на очи и наже кр |
на ове последње речи. — Леле, тугооо! „Куче у чашире”, какој му је па то? — смејаше се једнако |
шкољс’н, бре!” подвикну усхићена Дока, „куче Ђорђијино!{S} Саг те признавам дек си тетино тетин |
. — Та и твој Манча...</p> <p>— Кој је „куче”, несрећо чорбаџиска?! цикну Дока. — Знајеш ли, бр |
и миришући руже. — Добро си је што си „куче у чашире” носи и појас, та имам куде да га заденем |
орбаџиске кћери!</p> <p>Па тек она реч „куче у чашире” како му се увртела!{S} Он би да је забор |
апанти и плати ми за онај татка ти реч „куче у чашире”!...</p> <p>— Ухухуху! — прсну у глупи см |
онога шебека за Манулаћа, за онај реч „куче у чашире”! — раздера се Дока и оде љутито, и остав |
не чује?{S} Лошо ли је, па да се кута у кучине?!{S} Зашто да се крије?</p> <p>— Аман, Доке!... |
!</hi>...{S} Него умотавају то, крију у кучине, те: симпатишу једно другом, те брак на леву рук |
чи да збори?!{S} Виде ли, море, како се кучиште научило да збори јоште у чкољу!” — Ти што му на |
ма — ете саг ми долази у памет — узе ги кучиште, ама ме не целива у руку, како је адет у њега.{ |
оне под њим, — и он јекну силно: „Л’же, кучка!...{S} Неје оно Мане; ја сам Мане, а оно је куче! |
упи си скути, па брго кроз чаршију како кучка, кад гу полију с воду...{S} Ама <hi>она</hi> си н |
је, и што си шњева и како гу резиле оне кучке, тетке и стрине, а највеће она грчка несрећа, Тас |
ете му леђа.</p> <pb n="113" /> <p>— Е, кучко чорбаџиска — јекну од срца увређен Мане, — таг ће |
ви оцрни образ Зонче ваше?!” — Ћути си, кучко, зборим си ја, како је оцрнела образ? — „Па стану |
ба мрена, кад ме туре у новине, та како кучку резиле!...{S} А за оно па што те питујем, демек, |
p> <p>— Зоне...</p> <pb n="188" /> <p>— Л’жеш ме, мори!</p> <p>— Не л’жем те, — куне се женица, |
, — куне Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S} Девојачку срећу д |
па несрећа ника!</p> <p>— Ама, ти ме па л’жеш, Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, две ми о |
итајући га која је. — Ти памти...{S} Је л’ седма?{S} Добро...{S} Кад ти кажеш, верујем.{S} Ја ћ |
е још страшније речи:</p> <quote> <l>Је л’ ти жао што се растајемо?</l> <l>Растајемо, а не саст |
} Ич да се риташ како пуле, ни па да ме л’жеш...{S} Све, све ми рече Васке...</p> <p>— Е, што ј |
коју прекиде Мане.</p> <p>— Море, ти ме л’жеш, Васке?</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане...{S} Две |
те, — куне се женица, — две ми очи, не л’жем те...{S} Оваква да се напрајим, — ако те л’жем! — |
Ама, ти ме па л’жеш, Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — |
88" /> <p>— Л’жеш ме, мори!</p> <p>— Не л’жем те, — куне се женица, — две ми очи, не л’жем те.. |
— Море, ти ме л’жеш, Васке?</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане...{S} Две ми очи!...{S} Како смем д |
смеје се Мане, — што рече: „Жмиј, да те л’жем”!...</p> <p>— Ти си имаш твој занајат, а ја си па |
..{S} Две ми очи!...{S} Како смем да те л’жем?!...</p> <pb n="81" /> <p>— Па истин’ ли збори си |
е...{S} Оваква да се напрајим, — ако те л’жем! — рече и сави кажипрст као куку.</p> <p>— И Зоне |
е страшне оне речи:</p> <quote> <l>Јеси л’ чуо да сам испрошена? </l> </quote> <p>и оне још стр |
уги зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л*, другој њеној сестри.{S} А боље да није ни долазила, |
ла.</p> <pb n="168" /> <p>Трећем зету у Л* нису је ни слали, јер су им одатле писали да је не д |
, а он си пије како дервиш и арчи си ма’л сас оне несреће!...{S} Тури си нож у стол, ели фрља т |
исто тоне под њим, — и он јекну силно: „Л’же, кучка!...{S} Неје оно Мане; ја сам Мане, а оно је |
а, дете турцке путине; иска штифлетне а-ла-франга да му, ете, купиш!” — Што бре, ешеку?{S} Зар |
е, знаш како је!{S} Купи му штифлетне а-ла-франга...{S} А домакица ми збори: „Море, Таче, ћути |
ш главом он, стари Жућко, чији се ноћни лавеж из мирне хаџи-Замфирове авлије бестрага далеко чу |
не могући се ни сам снаћи у том хаосу и лавиринту од најразноврснијих противречности — што се, |
зборила?{S} Не ли?</p> <p>— Неје, ете, лагала, ама... ете, неје требала да збори!...</p> <p>— |
и, брљива, оде при вас!...</p> <p>— Хе, лагала је што је зборила?{S} Не ли?</p> <p>— Неје, ете, |
рече Мане, па стаде. — Е...{S} Васка... лагала ли је, кад ми је, ете, абере доносила, и зборила |
>— Остави ме!</p> <p>— Е, што си ме таг лагала и абере праћала?...{S} Васка што је доносила абе |
ку, храмајући мало, јер га убијају нове лагиране ципеле, у које једнако гледа.{S} А Мане је гле |
арије и познатије, оне матроне што носе лагиране папуче и свилене чарапе са црвеним петама, оне |
а у Зону, види Зонине свилене шалваре и лагиране кондурице; чује шуштање свилених шалвара и осе |
спод десног брка.{S} Витак у струку, са лагираним каишем око паса, на коме је висио тесак, са ш |
е-не-не може!{S} И-и-ич-не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, |
повећом баштом, са доксатом обраслим у ладолежу, хмељу и виновој лози.{S} Пред кућом пуно шимш |
осле онако еклатантног доказа да је све лаж и клевета — ни најмање није надала.{S} Једна је зап |
одведена Манулаћевој кући, па и ако је лаж, али бар изгледа, вели, вероватнија, јер је и прили |
су га видели.{S} И он сам каже да је то лаж и клевета; ако је ко крив, — крив ће бити Манулаћ: |
ље бити, и најлакше ће се запушити уста лажи и клевети, ако се девојка проведе, и свет је тако |
једаред за свагда запушити уста свакој лажи и клевети...</p> <p>Тада се све разиђоше задовољне |
а највише.{S} Да је то само пуст глас и лажна клевета била, није Замфир ни сумњао; али зашто и |
била је та да је полиција ухватила неке лажне дводинарце и, природно, посумњала одмах на Манчу. |
ест, да се најзгодније демантују сви ти лажни гласови, који су се појавили или ће се појавити, |
И онда нема више ни говора о калупима и лажним дводинарцима, говораху људи. „Којешта!” брањаху |
н и кућу и нашла, веле, два пуна корита лажних дводинараца, па чак и калупе, сакривене под пато |
од правих <hi>сребрних</hi>, акамоли од лажних оловних дводинараца!{S} Џумбусио младић ноћас, у |
ионалну дружину за прављење и протурање лажних <pb n="128" /> форинти, са седиштем у Оршави, гд |
простирање узнемирујућих (и истинитих и лажних) гласова него неки лист који се растура у десет |
тако нешто викне или вели: „Овим шором, Лазо, еј, девојака нема!” А побратим Пајица му одговара |
у исто време правећи нову, — па зато и лајем толико.{S} Зар је мене мило да се повлачим од све |
S} Тетка Дока се брани и вели да је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде да прерипујемо, к |
ју (зову га пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би он сам хтео: што је он једини конзер |
месту учитељице (са особитом методом за лако и перфектно учење француског језика), која се са Л |
, а друга, да је само рањен; по једнима лако рањен, а по другима тешко — тек шта је жив; бори с |
о.</p> <p>За другог кандидата за девера лако се погодише.{S} То је био Митанча, чорбаџи-Петраки |
огатство — имао је нешто што се не може лако купити ни стећи, нешто што сам Бог дарује човеку, |
Сваку неправду учињену кавурима, он је лако, од шале, залечио, само кад се кренуо.{S} Тек се д |
е разгледа муштиклу.{S} Каже му да се и лако и брзо може поправити, за четврт сахата, и пита га |
уверен већ унапред да ће им све лепо и лако испасти за руком.</p> <p>— Побратиме, — узвикну Ми |
иско време, уздисаху Замфирови, било би лако: дегенеци (а можда и сургун) му не би фалили, али |
Зипе (који је већ познат као човек који лако суделује у таквим авантурама, па зато је једнако н |
у, јер јој се учини да ће Мане још моћи лако помислити да се она за њим окренула и њега да је г |
могло.{S} Јер Дока је увек умела некако лако и вешто да намирише где је добро друштво, било по |
новник, па да је огуглао и да може тако лако прогутати и сварити ту ствар као други, цивилизова |
и смела сама поћи.{S} Зато и није било лако Мани; и прошло је повише времена док је могао срес |
три места.{S} Наравно да и то није било лако.{S} Није било без неких тешкоћа, нарочито код наше |
иде читаоци пред каквим је амбисом врло лако могао бити и наш јунак Мане кујунџија.</hi> </p> < |
ар глас њен. — Сви су тумачили да је то лако било: ништа лакше од тога. {S}Управо, друкчије ниј |
та и не хте више да се брани, а није му лако било ни да слуша карање, зато се диже и оде од кућ |
и очи не вади...{S} Тешко сиротињи! <hi>Лако</hi> је њему, него мука је <hi>нама</hi> — мени и |
ани толике ћилибарске муштикле и толике лаковане плитке ципеле, да их и радним даном, по киши и |
јлакше!{S} Обећао је да ће му он купити лаковане деверске ципеле и нову златну минђушу у уво (М |
у очи; зато је и продужио бестрага свој лаковани каиш од тесака, па му сад треска о калдрму тес |
догодити само због немара и те извесне лакомислености хаџи-Замфирове.{S} И нису му опростиле н |
ко не прашта, јер му не верује; боји се лакомислености његове и још никако неће да зна за њега, |
им ускакањем извештио се до невероватне лакоће, тако да је могао још онако у лету, у скоку, скр |
је у пролазу, онако као случајно, избио лактом цигару из муштикле, кад је Манулаћ седео пред ду |
сме бити, али му треба женска виткија и лакша.{S} Тетка Дока се брани и вели да је она лака и з |
и су тумачили да је то лако било: ништа лакше од тога. {S}Управо, друкчије није могло ни бити, |
о.{S} А за ситније ствари утолико му је лакше било.{S} Сваку неправду учињену кавурима, он је л |
едње класе са женидбом иде много брже и лакше него код оних виших, богатијих и ученијих.{S} Али |
она ће моћи, јер јој је данас већ много лакше.{S} Ту утврдише тачно и поименце којим ће је све |
хлеб, кад, ето, од левентовања лепшег и лакшег заната нема!...</p> <p>У лето зором, још за росе |
години купио му је џепни сахат и златан ланац.{S} Тога дана, кад је први пут обесио златан лана |
ога дана, кад је први пут обесио златан ланац и сахат, Манулаћ се осетио сасвим мушко.{S} Чак ј |
а, а на лево раме исплазио језик, па му ландара; лева шапа му на леђима, а десном накривио феси |
нису, како су му припретили, пустили с ланца чувеног њиховог зељова.</p> <p>Излазећи, мислио ј |
итегну силно њој, као најјачи конопци и ланци („ружични” наравно)!{S} И не прође много, а свет |
за којим му је сахат о широком сребрном ланцу, који је Мане сам израдио, а на главу кад накриви |
као: минђуше, зарфове, пафте, укоснице, ланчеве за сахате и муштикле и табакере од сребра и срм |
е је редовно седео и говорио о берићету лањском и овогодишњем, о општинским кошевима, о киши и |
напраји џумбус и резил’к!</p> <p>Толика ларма пробудила је, наравно, и старога хаџи-Замфира.{S} |
јувелир</hi> један, може да се викаш! — ласка му Замфир.</p> <pb n="177" /> <p>Дуго се још разг |
еји твоји, ете, не давају те...{S} Ама, ласно за тој!{S} Ни татко ми Ђорђија неје се оженија са |
сно може да ожени, да ми је мен’, рече, ласно невесту да нађем, како теб’ што је ласно шишенце |
грбину, ће нађеш ласно и самарицу”!{S} Ласно ће нађеш, — ем не једну, веће кол’ко искаш девојч |
b n="92" /> <p>— Мори, знајем си ја!{S} Ласно за тој!{S} Мен-ми сал оставите... бригу не берите |
амет си бери, Доке!...</p> <p>— Иха!{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу ти изработим; ти сал седи си, па |
најлепе и најубаве!...</p> <p>Де-де!{S} Ласно за тој, мори, Доке!{S} Ће искочимо једанпут! — ве |
чини, та да се и ја малко одморим...{S} Ласно ли је мен’, да ја, у овеј моје године, месим ’леб |
да си не знајем што је чаршиски ред.{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу си све полако... па фино... с <h |
ине, демек да је за давање и удавање, — ласно за тој...{S} Што казаше: злату ће се кујунџија на |
о ти је јоште криво на њојни стареји, — ласно за тој... {S}Има си она чаре и за тој!{S} Свет си |
акој напрајим...{S} Сал ако ти искаш, — ласно за све!{S} Ја си имам голему роднину...{S} Ћу те |
што ти, демек, нико неје спроти теб’ — ласно за тој!... — говорила би јој и такорећи понављала |
о.{S} Ако треба да се бијем с патролу — ласно за тој!{S} Ће се бијем, а ти сал да сеириш.</p> < |
сазнати о чему је реч била...</p> <p>— Ласно, мори, за тој! — умеша се тетка-Дока, и на велико |
не береш! — умирује је Мане. — За мен’ ласно; теке за теб’ искам да ти бидне убаво!{S} Зашто д |
да се жениш...{S} Мајка ти не може саг ласно хизмет да ти чини...{S} На мајку треба да мислиш, |
ти ласно, рече; ти си мислиш да се саг ласно може да ожени, да ми је мен’, рече, ласно невесту |
е за стареје сестре њојне, тај ће и саг ласно да нађе и за њума.</p> <p>— Од нашога Манчу има л |
адет је да ти кажем; зашто, рече, може ласно гуја да те изеде”. — „А ја си, рече Петракија, уф |
то је осигуравајућога друства... а може ласно да си останем и девојка...{S} А, једна ли ћу сам |
<hi>ћутеци</hi> а т’мнина је, — па може ласно без фенер да се соплетеш прико ники диреци што су |
асно невесту да нађем, како теб’ што је ласно шишенце ракијке да си пијнеш!...{S} Бећарл’к џиби |
данпут превари’...{S} Други пут неће ме ласно преварите!</p> <p>— Јок, јок, саг је друго!{S} Пр |
анина, па се удаде за Мичу.) Познаше се ласно.{S} Сећа се све убаво за наш варош!... „Бре, зар |
, вика ми он, ћути си, Доке!{S} Тебе ти ласно, рече; ти си мислиш да се саг ласно може да ожени |
ћу — ће остане неженет?{S} Мори, за тој ласно. „Имаш си грбину, самарице доста”; та и за Ману и |
це доста”; та и за Ману и женење његово ласно...</p> <p>— Може, ама спроти себ’ прилику.</p> <p |
е, па ће се, што зборе селски, за злато ласно нађе кујунџија.{S} А онај <hi>чапкун</hi> зар је |
{S} Мори, „док си имаш грбину, ће нађеш ласно и самарицу”!{S} Ласно ће нађеш, — ем не једну, ве |
и одмери руком једну ужасну дебљину. — „Ласно ти теб’, — рече ми некња Петракија — имаш девојке |
{S} Отоше си и младос’ и лепотија, како ластавице у јесен!...</p> <p>— Еее, ласте се па врћу на |
ако ластавице у јесен!...</p> <p>— Еее, ласте се па врћу на пролет, ама твој младос’ и моја леп |
већем пропадању малих газда и постајању латифундија или великих газдинстава или велепоседа, кој |
ед се враћао у дућан, али се посла није лаћао, него је само правио цигаре, пушио, пуштао колуте |
шија. „Ако неје истина за данашњи сокак-лаф, па ће бидне!” рече Дока. „Ако данас неје, ће бидне |
а си сам чу у чаршију, ама викам „сокак-лаф” си је...{S} Што си неће залудњаци да зборе?!</p> < |
несрећу може да је искочила реч и сокак-лафови тија, убија гу Господ!</p> <p>— Срето’ се ја и с |
но учење француског језика), која се са Лафонтеновим <hi>Баснама</hi> често виђала по главнијим |
— ама знаш како ми чес’ давају, како ми лацкају! „Стринке, стринке, мори!{S} Еве ти мој сапун!” |
Хм!</p> <p>— ’хоћу да те пазим... да ти лацкам... да те слушам...{S} Као пашиницу ћу те накитим |
етраки, да ти рекнем.{S} А, рече, твој ’леб једо’, ти ме изведе на селамет, — па адет је да ти |
мен’, да ја, у овеј моје године, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји |
та слика и прилика свога оца.{S} Она је лебдела над њим; свака најмања потреба била је одмах ис |
се то тицало!{S} Само једна слика му је лебдела пред очима, само један поздрав му се једнако по |
<hi>леблебије</hi>...</p> <p>— Што кесу леблебије?{S} Ама, има понеки па ће и паре да дава!{S} |
ће ми давају у мираз?{S} Једну кесу <hi>леблебије</hi>...</p> <p>— Што кесу леблебије?{S} Ама, |
ево раме исплазио језик, па му ландара; лева шапа му на леђима, а десном накривио фесић; испрси |
даље исту игру, па приђе и ухвати се с леве стране до Зоне.</p> <p>Зона га само овлаш погледа, |
ица свога зарађивати хлеб, кад, ето, од левентовања лепшег и лакшег заната нема!...</p> <p>У ле |
танка кићанка од накривљена феса, а на лево раме исплазио језик, па му ландара; лева шапа му н |
ма - он се смешио.</p> <p>Са ћепенака и лево и десно чаршијом испружили мајстори и трговци шије |
, она се увек, пре но што уђе, окрене и лево и десно у сокак и гледа...</p> <p>Па и укућани при |
оји умотана у бундицу своју с истуреном левом ногом и погледом настрану; сећа се измећарке како |
ог чорбаџи-Замфира, који се само крстио левом руком и говорио: „О, Бог да чува!...{S} О, Господ |
те: симпатишу једно другом, те брак на леву руку, те морганатички, те дивљи, те неки недозвоље |
ао да се дигну и иду.{S} С кокошкама је легао, с петловима устајао.{S} Био је <pb n="88" /> ште |
љни дан жељно очекивао.{S} Стари Замфир легао да се одмори мало после ручка, као што је то одва |
тудене воде и чашицу мастике, а друга — леген и ибрик и танак пешкир.{S} Он би се умио, обрисао |
шта све човек може да види!{S} Ту силни легени, ибрици, сахани, сребрни шавдани, тепсије и сини |
ја сада мирно и безбрижно спава, јер је легла мирне савести, иако га је синоћ онако љуто и неми |
амо, кад не уловим ништо, без вечеру ће легнемо.{S} За мен’ је сирота, спроти мен’...{S} Море, |
екове, па ма се осећао здрав као бик. — Легни си и поспиј малко, а ја ће ти веће пратим јутре „ |
да је скине с врата. — А саг, иди си па легни; преспиј си малко, Доке...</p> <p>— Ете, тој Зоне |
а се жени, и да оне све сложно треба да легну на посао, па да му траже прилику.{S} И када бану, |
амфир, и сад тек спази и ону велику иза леђа.</p> <p>— За голему, двокрилну, шест стотина, а за |
није задовољио само тиме да јој окрене леђа и да на другој страни потражи утехе, него је пре т |
ко да стане: одмах пребацује курјучић с леђа преко рамена, напред на прса, и заврће језик, а не |
, ниједну столицу у главу или саксију у леђа.</p> <p>Одатле је г. Ратомир кренуо Манулаћевој ку |
збори... — рече хладно Зона и окрете му леђа.</p> <pb n="113" /> <p>— Е, кучко чорбаџиска — јек |
а о њему мислила и рекла, и иза његових леђа, и њему у очи.{S} И што би она сад учинила, као по |
о језик, па му ландара; лева шапа му на леђима, а десном накривио фесић; испрсио се, па силно з |
тке, Калиопа и Уранија.{S} Подупрле зид леђима, подавиле ноге и метнуле руке на трбух, па дрема |
е, живо ли сте? — запита их затварајући леђима (и већ осталим) врата за собом. (Да би се, дабог |
се са чворугама по глави и масницама по леђима; али се тешио да је такав журналистички хлебац и |
гледа кришом на Зону, која је непомично лежала на миндерлуку и као да ништа није ни слушала ни |
збије из главе и заборави.{S} Кад увече леже у кревет, шапуће те стихове; кад ујутру устане и п |
си...</p> <p>— Знам де...{S} Може и да лежи.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Васка. — Леле, бата-М |
сербез си живују,</l> <l>Сербез к ноћи лежу, спију, урањују,</l> <l>Теке у собу ми често нагви |
-пушење без овуј мушљику не бива!...{S} Лезет, тај <hi>слас’</hi> нема!...</p> <p>— Фала, фала, |
рпети.{S} Морао се тражити неки начин и лек злу.{S} Зато су одмах и нашли да ће бити најбоље да |
критика једини најбољи и најрадикалнији лек сваком уопште друштвеном злу и мани. {S}И он је био |
оцени да је болестан и пропише му неки лек, тај мора лећи у кревет и узети лекове, па ма се ос |
воје чудо и господство и да и сам тражи лека томе злу и <pb n="172" /> невољи.{S} Док је малоду |
ка Таска, која је важила у тој кући као лекар, или, још боље, као нека „Златна домаћа књига”, ј |
еки лек, тај мора лећи у кревет и узети лекове, па ма се осећао здрав као бик. — Легни си и пос |
су што нису имали времена да прочитају лекције, а нису имали времена због неких непријатних ве |
вила се, тако се заборавила да је грдну лекцију извукла од својих стрина и тетака, и није могла |
у свилена риза,</l> <l>У свилена риза, леле Зоне, у чичек-антерија!</l> <l>Ој, хој-хој, леле З |
ио кад је запевао ону песму Синоћке те, леле, видо’, <pb n="18" /> Зоне”.{S} Море, па не само т |
као за себе:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне,</l> <l>Где се премењуваш... </l> </q |
хо и полако:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне, где се премењуваш,</l> <l>Где се пре |
сана и он певуши ту песму: „Синоћке те, леле, видо’, Зоне...” </p> <p>Сваки ју је знао и певуши |
, у чичек-антерија!</l> <l>Ој, хој-хој, леле Зоне, у чичек-антерија...</l> </quote> <p>Па тек с |
<l>У нова градина.</l> <l>Ој, хој-хој, леле, Зо...</l> </quote> <p>али не доврши, јер пуче шам |
о појурила у Докин сокак. — Их, их, их, леле!{S} Каква срамота!...{S} Црна, црна Ташана, како ћ |
асом:</p> <quote> <l>Где се премењуваш, леле, Зоне,</l> <l>У нова градина.</l> <l>Ој, хој-хој, |
е премењуваш,</l> <l>Где се премењуваш, леле Зоне, у твоја градина;</l> <l>Где се премењуваш, З |
, па оно њојно девојачко срамување!!{S} Леле, тугоо!! — викну Дока, па се завали онако бећарски |
баш тол’ко да је...{S} Син му је...{S} Леле, јединац според три керке!...{S} Па што је саг сас |
<p>— Искам, требе ми срма-мустаћи...{S} Леле, — трже се мала, — посмешила сам се! — замуца заст |
ије турише на куп сас њега у новине.{S} Леле-е!!{S} Срам да ме изеде; ем што сам сал комшика, п |
по сандаци!{S} Кад си подиго’ капци, — леле мајке, што ће да видим у сандаци!{S} Срам ме и да |
и.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Васка. — Леле, бата-Мане, како збориш па и ти!...</p> <p>— Што с |
се од тих многих и свакојаких мисли. — Леле тугооо!{S} Истин’ рекоше који казаше: „Да не дава |
смех измећарка на ове последње речи. — Леле, тугооо! „Куче у чашире”, какој му је па то? — сме |
лашено устрану.</p> <pb n="109" /> <p>— Леле, Васке, пази си! — шану Зона и стаде сва уздрхтала |
зборисмо!{S} Како да бидне!...</p> <p>— Леле, Јевдо!{S} Што ће да бидне убавиња, кад се узму!{S |
...{S} Ја за вечеру не знам...</p> <p>— Леле! — рече мало подругљиво Зова.</p> <p>— Ја вино точ |
аг!...{S} У циркус ники зар...</p> <p>— Леле, да не дава Господ никому такав срам и резилак!... |
а ради — стењао би и јечао почешће. „Ој леле, — стење и мази се чорбаџи-Замфир, куде је тај смр |
</l> <l>А до њума млад наредник,</l> <l>Леле, туго, млад наредник...</l> </quote> <p>А на такви |
повести коло, али пас — баш никако!... „Леле, пшешко играње — има ли га у свет?!...” рече Мане. |
тује: „Како си, Таске?” веће си збори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонче ваше?!” — Ћути си, куч |
за њим се једнако ори оно страховито: „Леле,<hi>куче у чашире!</hi>” И он се опет саплеће, пад |
е тресу од силна смеха.{S} Једни вичу: „Леле, тугоо, куче у чашире фатило се у оро!” а други по |
!{S} Ба!{S} Мени ми стига и овакој!” — „Леле”, плаче Ташана, „истин’ ли зар искаш девојка да ос |
за, од силне среће данашње...</p> <p>— „Леле, што су пристали једно за друго!...{S} Ја-ги!” „Ас |
иле и викале: — О, Боже, о, Господи!{S} Лелее!{S} Што се напраји џумбус и резил’к!</p> <p>Толик |
покладе!?...” А лепе, па убаве што су — лелее, Јевдо, очи да си не скинеш сас њи’!{S} Ја ги сал |
ни се напраји оди наш варош?!</p> <p>— Лелее! — хуче Јевда.</p> <p>— А татко му Петракија тури |
а јевропејског „галантериста”!</p> <p>— Лелее, тугоо! — узвикну Јевда сва преплашена. — Црна Пе |
...</p> <p>— Зар чорбаџика?...</p> <p>— Лелее, — осмехну се Дока, — малко ли ги знајем?!...{S} |
ваш, све курвинске ствари!...”</p> <p>— Лелее!{S} Не збори си!... — вели уплашено Јевда.</p> <p |
. „Их, што је несрећник!” веле једни.. „Лелее, <hi>куче у чашире!</hi>” смеју се други, а он иг |
ка Уранија грохотом насмејала и рекла: „Лелее, старо магаре, та му се саг топрв сетисте за сама |
и по сокак”.{S} Сви се смеју, и веле: „Лелее, лудо је, ама па си знаје што си је поубаво!” па |
забринуто, сажаљевају у себи, шапћући: „Лелее”, или пуштајући звуке „ццц!” а то све Зона, нарав |
на силно пљескање длановима, и узвици: „Лелее...” и опет страшан смех одасвуд...</p> <p>Трже се |
и рокчића, сматрајући је још за дете. — Лелеее!{S} Што се напраји оди наш варош и оди девојачки |
колевка, коританце и дубак...</p> <p>— Лелеее!{S} Црна Ташано, у зем да пропаднеш! — викнуше ж |
оше чак и у кога се загледала.</p> <p>— Лелеее! — узвикну тетка Таска, кад јој рекоше како стој |
p> <p>— Лошо си зборе, Ташано.</p> <p>— Лелеее, а за ког си зборе?</p> <p>— За ког си зборе?{S} |
{S} Тимка Калтагџиска и Дика Грнчарска, Ленче Кубеџиско и Генче Кривокапско, Зоне Ставрино и Јо |
олико њих.{S} Споменуше Дику Грнчарску, Ленче Кубеџиско, Доне Чешменџиско и Зоне Ставрино и Јон |
„Запевало булбул-пиле, мисли зора је!” Ленче Кубеџиско, Зоне Ставрино, Јоне Мамино и Гену Крив |
арска, Гена Кривокапска <pb n="38" /> и Ленче оно Кубеџиско.{S} Беше ту и оно Зоне Замфирова; а |
е и јавнога мнења, које га је држало за ленштину од оног фаталног случаја кад му је једнога дан |
ћ може; из чорбаџиске је куће, млад је, леп је, има науснице, друг је Манин — дакле, нико бољи |
ље, кад је по тим местима најживље, кад леп дан измами све живо на улицу — старије на разговор, |
а Свету Петку била је свадба.{S} Био је леп, ведар дан - ведар као и лица срећних младенаца.{S} |
што је био добар мајстор, тако је био и леп момак.{S} Црномањаст, лепа велика ока, састављених |
ао је тако цело после подне.{S} Дан био леп, топал и ведар септембарски дан, суморан ипак мало |
у Цицули, апотекару тога места.{S} Тако леп почетак и напредак прекинут је, а узрок су томе, та |
је се загледају у Мана, — а био је врло леп — па и не умеју одмах да кажу зашто су дошле и шта |
.</p> <p>Засвира се „Јелка тамничарка”, лепа игра, уз коју се и пева, управо уз коју се песму и |
тако је био и леп момак.{S} Црномањаст, лепа велика ока, састављених танких обрва и танких брчи |
амфирова.{S} Сва су деца Замфирова била лепа, све удате кћери његове као жене осташе лепе, али |
естих туча ради ње; која је некада била лепа, била омиљена играчица, а која се сада смирила, и |
p>У кући Мана кујунџије несрећа.{S} Она лепа идилска тишина претвори се у паклену досаду.{S} Је |
лупу срца и да га не опази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, и блеђа но <pb n="118" /> икада.{S |
амо да приметише како им је њихова Зона лепа, него приметише чак и то како је чупе Зоне заљубље |
певали ту песму, добијала је чучук-Ајша лепа бакшиша и још лепших речи и погледа од Мане и свег |
ирово.</hi> </p> <p>Зона је знала да је лепа, и да је чак лепотица.{S} Знала је то по огледалу, |
ди је до плача.{S} И Мане гледа како је лепа и кад плаче, и мило му да је гледа кад плаче.{S} К |
, замбака и каквог не цвећа!{S} Само је лепа Зона знала каквога све цвећа није било у башти, је |
ато то сваки чорбаџија и нема.{S} То је лепа ћерка његова, његова мезимица, то је млада Зона, З |
</p> <p>Јевда је била жена још млада и лепа, али старога кова, „старовремска”, како би тамо ре |
ирек од општинског фењера, а не витка и лепа Зона хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то силно љутило |
рузину Мадину, како је вредна, кротка и лепа, и додаде да није ни чудо, кад јој је татко Грк из |
као убијена: тужна поваздан, суморна и лепа као јесен која настајаше.{S} Као пожутело лишће шт |
му је била у Јени-махали.{S} Мала, али лепа бела кућица с повећом баштом, са доксатом обраслим |
много на себе и на лепоту своју — иако лепа, изгледала врло глупа!{S} Промени се, као и све шт |
а је знала за то, па као свака ванредно лепа, а уз то још и богата, била је размажена, пуста, н |
ком. — Јевда, мајка Манина, била је још лепа и држећа жена, још испод четрдесет година.{S} Оста |
као и увек, незвана.{S} Била је то још лепа и једра жена, мало чудних манира.{S} Често се забо |
— и све тако нека имена! — Добри људи, лепе прилике, али при свем том, ипак бедни изгледају пр |
саг бидне снајка у овеј покладе!?...” А лепе, па убаве што су — лелее, Јевдо, очи да си не скин |
дице и жуту од сукње и алеву од шалвара лепе и поносите Зоне Замфирове.</p> </div> <pb n="20" / |
ђу последњима и сам стари несрећни отад лепе и неваљале „побегуље” Зоне, за којега су, опет, по |
иву или у виноград...{S} Све су то биле лепе прилике за Манчу. {S}Признаје то Јевда, и каже да |
све удате кћери његове као жене осташе лепе, али је Зона ипак најлепша међу њима била.{S} Имал |
Ставрино и Јоне Мамино.{S} Све су то и лепе и поштене девојке и радене девојке.{S} Целе недеље |
игру играју њих двојица шаха, а трећи, лепи Перица, прави им цигаре и кибицује, иако се он и н |
и папуча или налуна чак преко сокака, а лепи Перица само глади своје брчиће и пусти извештачени |
еднако на епитимији по манастирима, где лепи балегом кошнице или треби пасуљ од меуна).{S} И шт |
ица, наредник и писар у штабу, названи „лепи Перица” због оног белог лица и због она два младеж |
ердевинама да пали фењере, и патролџије лепим редом пролазе главним сокаком; и из гомиле се мал |
а конзерваторије право у Србију, с врло лепим сведоџбама и мањим партитурама.{S} Кад је дошао у |
парандисти.{S} Основци иду са књигама и лепињама под мишком, и џавељају и галаме: а препарандис |
фукара...{S} Метне си краставицу и пол лепињу под мишку, — тој му ручак у дућан...{S} А и дућа |
би им папуче полетеле чак у штукатор, и лепио би им стопарце и динаре и уверавао их да приме: ј |
ку наговести му и рече за њу врло много лепих ствари: како је здрава, вита стаса, „како се, кад |
е бестрага далеко чује и распознаје.{S} Лепо се ухватио и он у оро, и води оро.{S} И, за чудо, |
лук просипа пријатан мирис надалеко.{S} Лепо се здрави са свима, али је, изгледа, мало замишљен |
кита цвећа.{S} На њему све свечано.{S} Лепо обријан и ошишан, весео и расположен, само изгледа |
а девојче”, како је послушна и како има лепо грло, кад запева „Запевало булбул-пиле, мисли зора |
и мисао о женидби и женици — и ви сутра лепо не можете више да познате оног јучерашњег сређеног |
богати Замфир и господин начелник живе лепо.</p> <p>А то је најлепше објаснио неки господин Ми |
овољно, уверен већ унапред да ће им све лепо и лако испасти за руком.</p> <p>— Побратиме, — узв |
уј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с кочије и с кардаши, и она ги, рече, причекала у |
је не зна човек како да каже — да ли је лепо или ружно, а најмање би се смео кладити и тврдити |
ог доброг занатлију и причао им како је лепо живео с оцем његовим, покојним Ђорђијем, како су ј |
оног глупог швапског пива.{S} И сада се лепо виде на њему обе те периоде пића: од пива је сачув |
еху, јер је спремио терен.{S} О Мани се лепо изражавао.{S} У једном друштву хвалио је Ману као |
н, у кавалерији. <pb n="22" /> Носио се лепо и радним даном, а утолико лепше недељом и празнико |
песми, која гласи: „Ја сам цуру молио и лепо говорио, а сада је дошло време - цура моли мене!“< |
о)!{S} И не прође много, а свет га види лепо избријана, с подбријаним вратом, омирисана берберс |
о што се зна, није никад примамљива, ни лепо утрвена — и било радост и утеха родитеља својих, к |
даба, а још више од силних (како се они лепо изражавају) „крканлука”; пролазе учитељи, кисела л |
о, казао је „Помози, Боже!”, јер је био лепо дочекан, слатким послужен и кафа поручена, али кад |
ија</hi>. {S}Јахао је добра хата, носио лепо одело; није се бојао Турака, и важио је као срећан |
то учинити што би упропастило ову овако лепо замишљену ствар.</p> <milestone unit="subSection" |
драва — „како мечка”, рече Јевда — како лепо тка и води сав домазлук; Дику Грнчарску наговести |
сазнати моћи.{S} Њега ће бар моћи онако лепо интервјуисати, мишљаше г. Ратомир. {S}Срећом, зате |
е, да не би шкодиле ствари која се тако лепо и глатко свршава. {S}Чак је у услове ушло да се ни |
ло у сватове, и радовало се што се тако лепо, и баш онако као што је требало, свршило.{S} Тетка |
, брзо и пропала.</hi> </p> <p>Освануло лепо јутро.{S} Почињу оживљавати и чаршија и махале.{S} |
тике његове, — као што ће се већ све то лепо, јасно и очигледно доцније из пажљивог читања увид |
На порту сеђаше”.{S} Зона је била — што лепо рекао тада поштар и телеграфиста Пајица, Едисон на |
иако нешто млађи од њега.{S} Толико су лепо живели, да су чак и побратими.{S} Он ће, мишљаше М |
љима није се допадао поред свег његовог лепог заната и златних руку његових: није им се допадао |
ише оне раскошно бујне косе, оног дугог лепог курјука — отрцао се и крзао једнако, док није дош |
кренуо да се онако мало прошета једног лепог септембарског дана, да се нагледа лепоте и шарени |
tone unit="subSection" /> <p>И код тако лепог живота и слагања, како је морало бити Јевди, мајц |
али трофеј била је и она песма о њему и лепој Катарини и она нова игра,, која се уз ту песму иг |
и занимања, извесно да знате ту песму о лепој Зони.{S} Али има што не знате, а што ћете тек из |
, ради теферича, јер је био на ванредно лепом месту, имао хладну студену воду, у близини певали |
и обожавала, јер је и телом и душом био лепота од човека.{S} А и сам епитет, управо епитети, св |
ило, и правило му — крај оних природних лепота — теферич још пријатнијим.</p> <p>А Мане је воле |
лепог септембарског дана, да се нагледа лепоте и шаренила на пијаци, где сељанке продају грожђе |
е у своје време и „у песму турена” због лепоте, и протеривана и хапшена због честих туча ради њ |
а кокетна, поуздана и поносита са своје лепоте, било јој је ужасно криво!{S} Уједе се за усну, |
врћу на пролет, ама твој младос’ и моја лепотија — никад...</p> <pb n="14" /> <p>Иза куће је пр |
>— Прође, Мадо!{S} Отоше си и младос’ и лепотија, како ластавице у јесен!...</p> <p>— Еее, ласт |
у новине?!{S} Што да си губиш младос’ и лепотију по мејане и кафане сас оне роспије, никакве ве |
— да сеириш и да видиш једну убавињу и лепотију оди девојчики!...{S} Мори, у пашине сараје, па |
имаме.</l> </quote> <p>Младиња су бре, лепотиња су, и он и она, — сто оке севдах ће имају!...{ |
ели отмем од татка гу”, — тол’ко што је лепотиња!...</p> <p>— ’Ајде ћути си, несрећо! — обрецну |
искочи — пуста не остала!...{S} Онакву лепотињу веће у мој век — а ја сам си жена убавачко ста |
помисао да је она чорбаџиска кћи и прва лепотица.{S} То беше доста да је често — као и све које |
се из тог чупета временом развити прва лепотица.</p> <p>До дућана Мана Кујунџије — оног првог |
p>Зона је знала да је лепа, и да је чак лепотица.{S} Знала је то по огледалу, у које се, као св |
} И тамо има богатих трговачких кућа, а лепотицама се баш не може богзна како похвалити то мест |
за њену старију сестру Костадинку, прву лепотицу у граду, која је била пристигла на удају.{S} П |
ериште није ценила ни много полагала на лепоту своју, а ни на то што је чорбаџиска ћерка.{S} Ал |
и све које тако држе много на себе и на лепоту своју — иако лепа, изгледала врло глупа!{S} Пром |
ће читатељ наћи све раскошно шаренило и лепоту једног скупа младежи обојега пола, који се скуп |
ено, што охола чела пркоси, — тако и за лепу Зону није имало дражи оно што је већ победила и за |
, увек је мислио само на једну Зону, на лепу Зону, Зону Замфирову.</p> <milestone unit="subSect |
Мане узе за руку и поведе на игру младу лепу Калину, комшиницу своју, једну пуку сиротицу, која |
ара тихо Зона, па зарони још јаче своју лепу, бледу главу у шаке и затресе је болно. — Што ће м |
„турио у песму” чорбаџи-Замфира и неку лепу Цвету, па и сада се још пева песма:</p> <quote> <l |
ћуд, и он се опет шалио и задевао младе лепушкасте муштерије, кад би му се свратиле у дућан, и |
рца и да га не опази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, и блеђа но <pb n="118" /> икада.{S} Уста |
ег бурнога и бесомучнога играња.{S} Све лепша од лепше, а међу њима најлепша мала Ајша, најмлађ |
а и бесомучнога играња.{S} Све лепша од лепше, а међу њима најлепша мала Ајша, најмлађи и најом |
ло, цвеће пријатније мирисало и птичице лепше певале.</hi> </p> <p>Недељу дана после овога испр |
— као што би то песници казали — сунце лепше сијало, цвеће пријатније мирисало и птичице лепше |
е избише из главе.{S} Што се она више и лепше развијала, све су је силније нападали и убедљивиј |
у пропорцији према лицу, које тиме доби лепше црте и израз; курјучићи израстоше у дуге курјуке, |
Носио се лепо и радним даном, а утолико лепше недељом и празником.{S} Кад обуче оне његове уске |
ло песма, а игра траје и развија се још лепше и још бујније; чујеш како звецкају ђердани и дука |
рађивати хлеб, кад, ето, од левентовања лепшег и лакшег заната нема!...</p> <p>У лето зором, јо |
у конак, дворе његове, који су и виши и лепши и од самих пашиних!{S} Кућа му је била у једној т |
бијала је чучук-Ајша лепа бакшиша и још лепших речи и погледа од Мане и свега друштва Маниног.{ |
јречитија у целој родбини.{S} Ете има у Лесковац, ем какви трговци, у Врање, ем какве чорбаџије |
говачки послови одазивају на дужи пут у Лесковац и околину — да купи пропалу вересију, од које, |
етио сасвим мушко.{S} Чак је, пролазећи Лесковачком улицом, намигнуо на три младе Чивутке, које |
ће пратим јутре „записи” оди дервиши из Лесковачку текију — они помагају.{S} Прилепи ги и облож |
дућанчета, као гусак из гушчарника кроз летве, и ословљавао би је речима, као што се обично дец |
кнуше женске, гледајући за колима, која лете преко калдрме и крешу варнице, и која су већ далек |
ј има свој „аузганг”, — само чујеш како лете, да се посатру, девојке на авлиска врата; понека с |
да га песмом и буде и успављују. {S}Кад лети после ручка прилегне на доксат, да се одмори и при |
у Ману, па игра с њим! {S}Не игра, него лети кад Мане поведе „Осампутку” или „Потресуљку!” И са |
епшег и лакшег заната нема!...</p> <p>У лето зором, још за росе, одлазио би тамо, попио кафу, к |
ш, рече ми.{S} Из циркус пеливанка, она летошња, што рипаше кроз б’чву, ете, неје, рече, кроз б |
не лакоће, тако да је могао још онако у лету, у скоку, скрстити ноге и одмах се и посадити прек |
олестан и пропише му неки лек, тај мора лећи у кревет и узети лекове, па ма се осећао здрав као |
ори, глај си посла, нане, — <hi>ја</hi> ли ћу се <pb n="171" /> зар удам?!{S} Ба!{S} Мени ми ст |
и тој?...</p> <p>— Мори, <hi>једна</hi> ли збори?!{S} Све си зборе, све ме питују.{S} Па си не |
ра га поручала!... {S}Зоне <hi>туј</hi> ли је?</p> <p>— Туј, та што? — одговара јој зачуђено Та |
видим — знајем си све убаво.{S} Од мен’ ли ће скутате ништо?!...</p> <p>— Их, какво је брљиво! |
м?!...</p> <pb n="81" /> <p>— Па истин’ ли збори си за мен’?...{S} Што си збори?</p> <p>— Збори |
вакој!” — „Леле”, плаче Ташана, „истин’ ли зар искаш девојка да останеш?!” — „Ама, па може да с |
мо запитао кратко и хладно:{S} Задржава ли се он подуже увече, зна ли шта су то ћутеци, и носи |
ра јој зачуђено Ташана.</p> <p>— Здрава ли је, жива ли је? — пита тетка Таска, а не може још ни |
не, тако ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Манулаћа — прилика ли је?!</p> <p>— За Мана |
гу је Манулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја да гу украднем?...{S} Кујунџија сам, ама... „носе |
— пресече је домаћин.</p> <p>— Е, бива ли тој од еснаф-човека?{S} Ред ли је? — наставља тетка- |
џија сам, ама... „носено злато”... бива ли?...</p> <p>— Мори, ћути си, несрећо кујунџиска! — пр |
нику, а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а?...</p> <p>— Море, ће ми одавају чес’, за тој бри |
, и Калина, и друга ника!...{S} Па бива ли, мајке?!...{S} А убаво си рече наш, ете, Божин дунге |
ено Ташана.</p> <p>— Здрава ли је, жива ли је? — пита тетка Таска, а не може још никако да се и |
кара сас селске мечке оне!{S} А прилега ли на чорбаџи—Замфирово дете да си седи у дућан, да си |
ило и дуго још лупао је главу о том: да ли је он оно био што је у сну водио коло, или је то био |
за које не зна човек како да каже — да ли је лепо или ружно, а најмање би се смео кладити и тв |
да пас води коло?!...{S} Присећа се да ли је икада <pb n="121" /> видео да пас води коло. {S}А |
ка, витка и повиша, и он запита Доку да ли зна она коју такву женску.{S} Тетка Дока се понуди с |
и беше?...{S} Ђорђија! {S}А иверка пада ли далеко од кладу?...</p> <p>А Мане му се куне у пушку |
!...</p> <p>— Кој да си иде дом?!{S} Ја ли?! — плану Дока и скиде једну папучу и стеже је. — Ру |
а!{S} Питујем те, ете, сал тој: тражија ли си?</p> <p>— Несам тражија, теке...</p> <p>— У кога |
а потрупамо малко у сватове?{S} Пуштија ли је”, рече, „Манулаћ мустаћи, та да прилега”, рече, „ |
еја, бива ли Зона за Манулаћа — прилика ли је?!</p> <p>— За Мана не бива! — вели Таска.</p> <p> |
орење?</p> <p>— Ја што сам ти?{S} Тетка ли сам ти, што ли сам?!{S} Што си ћутиш како немак?{S} |
не, па стаде. — Е...{S} Васка... лагала ли је, кад ми је, ете, абере доносила, и зборила, ете.. |
чуђено пита: „А... мајстор Манча — нема ли га?” или: „Манча, нема га туј? или други питају мало |
е и шалио мало с њима, питао би их: има ли што слађе од ратлока?</p> <p>Једном речи, владао се |
Какав је?{S} Је ли је танак, висок; има ли мустаћи? — пита Зона. — Нећу га, ако нема мустаћи... |
ш никако!... „Леле, пшешко играње — има ли га у свет?!...” рече Мане.{S} Протрља очи, бојећи се |
си, поубава прилика?{S} У сав град има ли помомак од њег’?!{S} Има си дућан, ем как’в дућан, у |
и за њума.</p> <p>— Од нашога Манчу има ли, деде, збори си, поубава прилика?{S} У сав град има |
да ти рекнем....</p> <p>— Ама <hi>дома ли је</hi>?{S} Није искачала никуд? — запита тетка Таск |
у собу ми често нагвирују:</l> <l>Дома ли си, Зоне? ваздан ме питују!...”</l> </quote> <p>Више |
о ми, ете, мило за њума...{S} А за њума ли, Зоне, купујеш ту алвицу?...</p> <p>— Јок! — обрецуј |
да си останем и девојка...{S} А, једна ли ћу сам ја <hi>таква!?</hi>”...</p> <p>Никад тужнија |
{S} Задржава ли се он подуже увече, зна ли шта су то ћутеци, и носи ли фењер кад се враћа кроз |
е ли прочитати што на лицу његовом: зна ли или не зна за све те гласове, од којих је њој бучила |
амфир има на дом девојку!...{S} Разабра ли, мори?...</p> <p>— Разбра’!... — рече оборених очију |
се жениш, мен’ ми сал кажи...{S} Разбра ли? — заврши стари Замфир и опрости се с Маном, који га |
о шта је он сад: момак, удовац, или шта ли?{S} Брани се да није ни сневао оно што му се пришива |
Е, бива ли тој од еснаф-човека?{S} Ред ли је? — наставља тетка-Таска. — И Зона, и Калина, и др |
и овој, — рече ми Зоне, — и питуј га: е ли је било јоште у свет да је девојка на момка <hi>овој |
}Кротка жена, убава домакица беше!{S} Е ли јоште онаква добра ткаља, како у оној време што беше |
— А шта је?{S} Од какав си је ред?{S} Е ли чиновник, офицер?... .</p> <p>— Неје!</p> <p>— Еснаф |
а све си заб’равим...{S} Та и саг, виде ли како прокај твој дућан промину — ћа па да заб’равим, |
се научило теја речи да збори?!{S} Виде ли, море, како се кучиште научило да збори јоште у чкољ |
, ех, аџамија, па лудо...</p> <p>— Виде ли, Јевдо, што ни се напраји оди наш варош?!</p> <p>— Л |
и на ништо полоше... научија се!” Виде ли?{S} Не чури ми се.{S} Кеиф си немам на другу...{S} И |
ло се дете...</p> <p>— „Дете”, — а виде ли како уме да збори и што иска да пазари?{S} Познаваш |
еди’ ан’ма на Имер-агу, па, рече: „Виде ли, Доке, што је, рече, убаво овој Зоне Аџиско; па бела |
p>— Е, кој гу знаје!...</p> <p>— А може ли да поје?</p> <p>— Па и поје...</p> <p>— Е, што си по |
„Кад гу врнусте дом?”; трећа: „У лојзе ли гу уфатисте?” а четврта баш загрди питањем: „Ели гу |
тају је: је ли јој жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђу кућу туђој мајци, што н |
то разгледају другарице и питају је: је ли јој жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у |
заћутасте?!{S} Што је овај саг?!{S} Је ли панаија, та да смо жални и да плачемо, — ели свадба, |
нова књига, неисечена — јок, јок!{S} Је ли она доспела у антикварницу — она је стара!{S} Она је |
га погодиш!...</p> <p>— Какав је?{S} Је ли је танак, висок; има ли мустаћи? — пита Зона. — Нећу |
и да њоме очекује некога и питали га је ли пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, и неколико пут |
гонетка — у махали задуго нису знали је ли мушко или је женско!{S} Јер, кад је с оцем ишао, био |
{S} Певају другарице:</p> <quote> <l>Је ли ти жао старих стазица,</l> <l>Старих стазица и друга |
штву у разговору запитали га: компонује ли што? приметио је, и непитан, заједљиви колега и земљ |
61" /> момци, па ни питују: бегендисује ли татко и мајка зета?...{S} Црна Ташано!{S} Иди си па |
таницу!...” — Их, мајка му стара, дотле ли зар дође?!</p> <p>— Какво време заступи, бата-Таско, |
је га Дока, — ти ме знајеш убаво!{S} Не ли смо родљаци?{S} Несам говедо, селска несам, та да си |
одговори девојче.</p> <p>— Бела?{S} Не ли Бела Стојанчина?{S} Па ти ли си гу керка? — рече зач |
p>— Хе, лагала је што је зборила?{S} Не ли?</p> <p>— Неје, ете, лагала, ама... ете, неје требал |
изно, али и хладно, Замфир.</p> <p>— Не ли те пита, а ти си сал ћутиш!</p> <p>Замфир слеже раме |
не руком. — Та што ако су убаве!{S} Оне ли су сал убаве?{S} Има време!...</p> <p>— Мори, Манчо, |
и. — Ама кој ви рече за тој?{S} Видосте ли с очи, <pb n="145" /> та да такој можете да зборите? |
е, бре, бре! — наставља Дока. — Видосте ли, мори, нашога Манчу како си знаје убаво што ваља?!.. |
руги питају мало потсмешљиво: „А, јоште ли га нема.?... <pb n="138" /> Јоште си зар спију?” вел |
<p>— Де, несам кумита!...{S} Што, јоште ли ме зар не познајеш? — смеје се женица. — Ја сам си В |
начелника, и кришом га посматрала неће ли прочитати што на лицу његовом: зна ли или не зна за |
н.{S} Девојке га зову и питају га: хоће ли да им буде часник?{S} Једна га зове за девера, друга |
Кој се тој удава, кој се па жени? ’хоће ли”, вика, „скоро да потрупамо малко у сватове?{S} Пушт |
си је па ноћ!{S} По-за домаћина смејаше ли кој да улегне у кућу?!{S} А си домаћин дође, а измећ |
ога си тражија, да ти не дава?{S} Имаше ли га у наш варош так’в човек?...</p> <p>— Како да ти р |
, зауставља их и вели им: „Мори, ћорави ли сте, што ли, ћорче ниједне?{S} Мори, неје то Жућко!. |
ти!...</p> <p>— Што си збори?{S} Збори ли?</p> <p>— Збори, кад гу питују...</p> <p>— Ћути си?. |
е, ете, прилика.</p> <p>— За мен’ збори ли што?</p> <p>— Збори.</p> <p>Мане опет ућута и стаде |
ели за овеја мале?</p> <p>— Бре!{S} Три ли имаш? — запита зачуђено Замфир, и сад тек спази и он |
увече, зна ли шта су то ћутеци, и носи ли фењер кад се враћа кроз сокаке и буџаке кући?{S} А к |
сила ти абери од Зону...</p> <p>— А, ти ли си, Васке, девојке?...</p> <p>— Ба, несам више девој |
сли га трже женски глас: „Бата-Мане, ти ли си?” Мане се заустави, а из жбуња му се приближаваше |
уапило, како саг ова ороспија...{S} Ти ли гу каза и прати гу овам при нас, у дом ми?!{S} Убаво |
.</p> <p>— Па кој ги рече за оро?{S} Ти ли?</p> <p>— Јок ја!...{S} Казаше ги ники из ма’алу.{S} |
<p>— Паа... — наставља калфа Коте, — ти ли си гу видеја кад си она, демек, пресвукује кошуљу, и |
алфа Коте, али не добија одговора. — Ти ли ће за Зону песну да појеш?!...{S} Што си гу ти, па д |
е па да си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да се зовеш, ете, мајстор-Маниница!... |
ела?{S} Не ли Бела Стојанчина?{S} Па ти ли си гу керка? — рече зачуђено, и маши се за грозд и п |
нија.</p> <p>— Мори, кој ве пита: бричи ли се владика?{S} Ја си с домаћицу зборим! — вели им До |
х стопа Мани у дућан.</p> <p>— А, такој ли је? — викну му тетка-Дока још с врата улазећи у дућа |
а Доке, ете, памет да спечалиш?!{S} Тој ли је зборење?!{S} Неје те ни срам оди овој чупе? — реч |
кажем, фрајлицу Швабицу Кермину!{S} Тој ли је ред?!...{S} А татко што да праји?!{S} Узе си на б |
у твоје чкоље и твоје знање?!...{S} Тој ли те учила даскалица у чкољу?! — загрме Замфир на мези |
официре, инџилире и писаре?!...{S} Тој ли искате?!... {S}Ба!...{S} У мој век... сал тој да бид |
ш?{S} Да лижеш мед кроз шише?...{S} Тој ли?</p> <p>— Ама јок!{S} За прошење ич не беше разговор |
ио љут као никад у животу.</p> <p>— Тој ли су твоје чкоље и твоје знање?!...{S} Тој ли те учила |
критиковале због тога и говориле: „Тој ли је за његове године?!{S} Деда се вика, — а погле шта |
ља неки глас.</p> <p>— Хаџика, ете, дом ли је? — пита непознати глас споља.</p> <p>— Дом си је. |
, зовну је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли су ви? — запита је Мане.</p> <p>— Здраво! — одговара |
/p> <p>— Што работи чорбаџија... здраво ли је?</p> <p>— Здраво!...</p> <p>— А чорбаџика, што ра |
</p> <p>— А... ете...{S} Зоне... здраво ли је?{S} Што работи?</p> <p>— Па, седи си...</p> <p>— |
о!</p> <p>— А ти што работиш?{S} Здраво ли си?</p> <p>— Здраво сам си! — одговара Васка.</p> <p |
удиле као ово сада њој.</p> <p>— Здраво ли сте, живо ли сте? — запита их затварајући леђима (и |
сада њој.</p> <p>— Здраво ли сте, живо ли сте? — запита их затварајући леђима (и већ осталим) |
а, веће три дни, ете.</p> <p>— Па млого ли си болна?{S} У чаршију и ма’алу неси искачала?</p> < |
и, мислио је у себи:{S} Боже мој, много ли смо још иза срећних, цивилизованих народа!{S} Много |
срећних, цивилизованих народа!{S} Много ли ће још воде Нишавом протећи докле наш свет не осети |
ику...</p> <p>И док се ове домишљаху ко ли ће то бити, отворише се врата и тетка Дока упаде у с |
поздрави се на даду Костадинку.{S} Ако ли, да гу понесеш малко пешкеш од мен’?...{S} Амет!{S} |
Таче!... — вели Јевда, и нуди га. — Ако ли једно кафенце?...{S} Доне, мори, Доне!{S} Ела, испец |
и гледања и његовог играња питају: „Ако ли, море, да му прикачимо на реп тенџеру?!” а трећи при |
— ем беле паре, бре брате, рече, малко ли је!?...{S} Ама знајеш како бе’у цврсте и јаке путине |
<p>— Лелее, — осмехну се Дока, — малко ли ги знајем?!...{S} Е, што је била она Сика, турена у |
зловољно.</p> <p>— Коју?</p> <p>— Малко ли ги је, — вели кокетно и поносито Зона, — та да ги па |
че јетко и зловољно Ајша.</p> <p>— Мало ли је? — запита је Мане. — Зар тол’ке паре?</p> <p>— Не |
вас чорбаџије такој си је.{S} Зар мало ли ги има од ваши што си беоше први трговци — а саг, зв |
засмеја и једва говори од смеха. „Мало ли је зар муке и бруке његове, та саг да му врзујете та |
с, ни татко ни мајка ни, не пита: оћемо ли ели нећемо; а саг, кад сами стадомо „татко” и „мајка |
та да се и ја малко одморим...{S} Ласно ли је мен’, да ја, у овеј моје године, месим ’леб и гот |
есам за вашу кућу...</p> <p>— А, за оро ли си?{S} Ах, што си па девојче за оро!... — рече пакос |
их и вели им: „Мори, ћорави ли сте, што ли, ћорче ниједне?{S} Мори, неје то Жућко!...{S} То си |
Ја што сам ти?{S} Тетка ли сам ти, што ли сам?!{S} Што си ћутиш како немак?{S} Род смо си...{S |
кад је испраћао Доку.</p> <p>— Е, лошо ли сам зборила? — брани се Дока. — Што да неје прилика, |
/p> <p>— Ех, што да се не чује?{S} Лошо ли је, па да се кута у кучине?!{S} Зашто да се крије?</ |
век и године?!{S} Дервиш ли је, калугер ли је та да си самотује?!{S} И ја му зборешем, ама ме и |
е „меснице” прекараја сам у мој век, чу ли, куче ниједно, — грми стари Замфир, — и јоште ме ник |
е ћути и ништа не одговара.</p> <p>— Чу ли, мори, пратила ме Зоне да те махсуз нађем и да ти ре |
дне... и при њег’...</p> <p>— Код Манчу ли? — прекиде је Зона јетко, шапатом. — Фукаро!...</p> |
збори и што иска да пазари?{S} Познаваш ли <hi>гу?</hi></p> <p>— Не познавам <hi>ги</hi>, хаџиј |
лиже, опет га ослови:</p> <p>— Познаваш ли ме, мори?</p> <p>— Кој си ти? — загледа је Мане.</p> |
то пушила <pb n="30" /> од пива. — Знаш ли, бре, како ћу да га поткупим?!{S} Море, ни пас с мас |
а-Дока. — За тој па да ми је!{S} Знајеш ли, мори, несрећо, да ми каза, — како из књигу да си че |
а</hi>, берем, убаво каза!...{S} Знајеш ли, Манчо, да те неће више да погледну заради онија мој |
срећо чорбаџиска?! цикну Дока. — Знајеш ли, бре, ако дофатим саг ове нал’не (и показа му силне |
данас мука па за дућан!...{S} А питујеш ли: <hi>што си има</hi> у дућан?...{S} Како онај Насрад |
та да си губи век и године?!{S} Дервиш ли је, калугер ли је та да си самотује?!{S} И ја му збо |
а неје баш тако без ред било!{S} Пантиш ли, хеј-хеј, дамно, што учини онај Миче Вачин... када с |
ужичастог атласа, а испод бунде либаде; либаде покрива јелек, јелек кошуљу од жуте бурунџук-сви |
ица од ружичастог атласа, а испод бунде либаде; либаде покрива јелек, јелек кошуљу од жуте буру |
ка ме снајка, ете, заради нику тапију и ливаду...</p> <p>— Заради <hi>некосену ливаду</hi>, — з |
ливаду...</p> <p>— Заради <hi>некосену ливаду</hi>, — знам де!{S} Сол ручам, мајке... — уверав |
две ствари у свету још воли: девојке и ливене ексере; и увек му пуна шака ексера, а то добија |
си знаје што си је поубаво!” па му дају ливених ексера пуну шаку, а он одлази задовољан и церек |
>— Што, зар ћеш сал да гу гледаш?{S} Да лижеш мед кроз шише?...{S} Тој ли?</p> <p>— Ама јок!{S} |
.{S} Привуче своју табакеру, отвори је, лизну десни палац и извади један папир и дуван, у који |
замерали му и заташкавали „бруку”, ови ликовали и ширили даље тај глас.{S} Мане је био као луд |
адуго ока склопити.{S} Оплакала је дан, лила сузе, клела свет, али и себе, јер је у души осећал |
ће и свирајке од шећера, и они што точе лимунаду, и они што продају кокице, а ту се нађе увек и |
ако као што он каже, поручују чокањчиће линцуре, а он опет наставља:</p> <p>— Па тако је и с ов |
правило!...{S} И Замфир показа Зони ону липу пред капијом у авлији.{S} Само дотле, рече јој, см |
прво нису, него су тврдиле да се стари лисац само претвара, само да би се показао пред Ташаном |
ред кућом су још и два стара, граната и лисната шам-дуда, неколико дуња и два дафинова дрвета, |
, и не зна ништа ни за себе, акамоли за лист”.</p> <p>Зато је похитао ради материјала, а да ће |
фаталног случаја кад му је једнога дана лист задоцнио, изашао на пола табака, и у његовом рођен |
се поштовани читаоци за извињење што је лист задоцнио и што је изишао само на пола табака.{S} К |
и истинитих и лажних) гласова него неки лист који се растура у десет хиљада примерака!... .</p> |
зматиком, и стога чак држи и археолошки лист „Старинар”.</p> <p>Па као што је био добар мајстор |
л, и пре од свога противника, директора листа „Виник”, донети ту сензациону вест. {S}Тако ће се |
один Ратомир, директор и главни уредник листа <hi>„Слободна реч”</hi>, најпре заинтересовао и п |
”; ишао у депутације, бивао претставник листе, примао пред судом на себе да је он писац оштрији |
бр. 5, неком писару, у чијој је кондуит-листи стојало да је расејан и неупотребљив за концепат, |
ну књигу, албум, па си гледам, преврћем листови, гледам слике, па си запази’ једно девојче.{S} |
е две године свршила школу, како је, на листу од Писанке бр. 5, неком писару, у чијој је кондуи |
табака, и у његовом рођеном и властитом листу стојало од речи до речи: „Умољавају се поштовани |
него до уредника, јер је — писало је у листу — директор и главни наш уредник сву ноћ лумповао, |
ска и потпирује гнев. — Предузимач, ели лиферант... веће коцкарин... фукара...{S} Метне си крас |
у свраћају и танки практиканти и дебели лиферанти, који обично прате дебелог казначеја, омиљену |
аста и краката, танких дугих руку, дуга лица и великих уста, укратко: једно најобичније дечје л |
у) „крканлука”; пролазе учитељи, кисела лица и погнуте главе, мислећи једнако, дано-ноћно, о св |
о, ваљда у памети сравњује црте кћерина лица са мајчиним. — Познавам гу, познавам! — понавља За |
S} Мане му је одговорио хладно и мрачна лица:</p> <p>— За писување да баталиш ти тој, тол’ко ти |
, названи „лепи Перица” због оног белог лица и због она два младежа на образу испод десног брка |
вније, ћосав је и има нежне женске црте лица; и кад се преруши у женско одело, изгледаће висок |
.) Ништа не зна, само га гледа, а израз лица јој такав и уста јој стоје тако, да не знаш или се |
{S} Био је леп, ведар дан - ведар као и лица срећних младенаца.{S} Све се слегло у сватове, и р |
авио да човек баш мора радити и у зноју лица свога зарађивати хлеб, кад, ето, од левентовања ле |
подложно промени, изменила се и она.{S} Лице јој дође пуније и уста сада много мања, у пропорци |
ознавам ти мајку! — вели Замфир и гледа лице девојчетово, ваљда у памети сравњује црте кћерина |
ија, с чланом кварта на челу, стигне на лице места и викне: „Фајерунт!{S} Даме назад, господа н |
<l>Твоје очи два кладенца,</l> <l>Твоје лице — јасно слунце!...</l> </quote> <p>Кад год би Мане |
уста, укратко: једно најобичније дечје лице, за које не зна човек како да каже — да ли је лепо |
ешкир.{S} Он би се умио, обрисао руке и лице, и мало али само обичаја ради — стењао би и јечао |
{S} На друге очи, друге косе и на друго лице мислио је сада Мане...</p> <p>Ни сада не погледа М |
а Мане:</p> <quote> <l>Кад ја имам бело лице, —</l> <l>Зашт’ га не љубим?{S} Ај-хај-хај!</l> <l |
сада не погледа Мане Ајшу, ни њено бело лице, ни њене дуге косе, које беше пребацила и укрстила |
и блага полусветлост падаше на измучено лице Манино.{S} И годила му та свечана и побожна ноћна |
вене, такој, рече, бледи и вене и њојно лице од карасевдах”... — рече женица и предаде му киту |
<p>Тада се једва једном разведри и сину лице Зонино.</p> <p>За другог кандидата за девера лако |
i> — прошапта 3она, па се завали и паде лицем на шиљте од миндерлука.</p> <p>— Па ћорче и слепч |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Лицем на Свету Петку била је свадба.{S} Био је леп, вед |
вим белим трепавицама међу оним гаравим лицима.{S} Но он је задовољан међу њима, а они га, опет |
ста сада много мања, у пропорцији према лицу, које тиме доби лепше црте и израз; курјучићи изра |
е. {S}Био је радостан унапред што ће на лицу места први он наићи на обилан материјал, и пре од |
неки уморан и скоро рећи глуп израз на лицу.{S} Појављују се и попови, застану за часак на авл |
ају задовољно с пријатељским осмехом на лицу, као кад се нешто мило, своје гледа...</p> <pb n=" |
га посматрала неће ли прочитати што на лицу његовом: зна ли или не зна за све те гласове, од к |
нио тај корак.{S} Позвао је Манулаћа он лично да му буде девер уз девојку, додав: нека се покор |
обично прате дебелог казначеја, омиљену личност у округу, с којим су обично сви „пер-ту” и зато |
о јесен која настајаше.{S} Као пожутело лишће што се кидало и опадало, тако и наде њене кидаху |
их, а седећи усамљена, засипана јесењим лишћем, на доксату, и кидајући митровске, зимње руже, з |
лушам, а све заради тебе, Зоне!...{S} У лов идем, <pb n="110" /> пушку не испалим!{S} Ништо не |
них.{S} Опазила је Ману кад је прошао у лов, отрчала Зони и казала јој све, вратила се оданде и |
ао у лојзе, или пушку, па отишао мало у лов.{S} Или би узјахао коња, па отишао чак до Врања, до |
добар играч, тако је био добар и певач, ловац, јахач и весељак и за друштво човек.{S} Кад год б |
руку његових: није им се допадао што је ловац, бињеџија и весељак — и тако је мајстор Мане од њ |
ехе! — снебива се Мане. — Несам, несам, ловачке ми среће, несам!{S} Куд па смем ја тој да напра |
</p> <p>— Ама де, несам, нане... ете... ловачке ми среће, несам.</p> <p>— Јеси, јеси, Мане.{S} |
летку чак и у светог Евстатија, патрона ловачког!</p> <p>Али му Замфир не верује.{S} Врти главо |
кладе, и: што мачка омаци, да то мишеве лови, — па тако је и овде с Ђорђијом и сином му, Маном. |
а.{S} Од силних мисли и осећања није ни ловио ништа; јер, како је у мислима занет био, могли су |
{S} Веће — џимпир, коцкарин, комарџија, ловџија и бињеџија и џамбасин; скита се поваздан-дан с |
ним, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија, фукара?{S} Кад уловим ће вечечерамо, кад не ул |
џијо?...{S} Искочио лош реч за мен’: та ловџија сам, мераклија сам џимпир, коцкарин... — искочи |
ате карактерне црте Зонине — природна и логична последица још и карактера његовог, и ашиклиске, |
ом обраслим у ладолежу, хмељу и виновој лози.{S} Пред кућом пуно шимшира, а међу шимшировим дрв |
!{S} Рекни: чорбаџи-Замфир... што имаше лојзе у Ћурлине...</p> <p>Тако је још неке зауставио и |
p>— Зоне куде ви је?{S} Саг си дођо’ из лојзе, пусто остало!{S} Филоксера га поручала!... {S}Зо |
Васке!...{S} Од татка ми остаде кућа и лојзе и њиве... а ја си и сам јоште купи и спечали.{S} |
басин; скита се поваздан-дан с пушку по лојзе — како пољак ели пударин; а по сву ноћ му свире Ц |
Беше добра аргатка... работила ми је, у лојзе...{S} Беше ватра за работу... вредна... ради и св |
да дођу?!...{S} Јок, брате. „Ми ће си у лојзе искочимо!” Па понесу и шта ће да поједу и шта ће |
етка Таска савила шипке и побегла чак у лојзе.{S} Тамо је припалила кандило, тамјаном окадила о |
ори.{S} Тада би узео тамбуру и отишао у лојзе, или пушку, па отишао мало у лов.{S} Или би узјах |
друга: „Кад гу врнусте дом?”; трећа: „У лојзе ли гу уфатисте?” а четврта баш загрди питањем: „Е |
>— За Гмитра грнчара...{S} Имамо си туј лојзенце, па искамо прекојутре гројзе-брање да прајимо. |
да је по чорбаџи-Замфировој кући прави лом због играња Зониног, за које и стари Замфир зна, а |
тка-Доке настао је код Замфирових прави лом.{S} Зона је из побочне собе све чула, а ону <pb n=" |
огао изређати!{S} Али шта да се читаоци ломе прека поља и атара, кад је доста да му погледају к |
ође крај њих, па се од силна чапкунлука ломи кад иде, а накривио фес на једно око. — „Ех, црна |
ких тетака и стрина.{S} Кад иде, она се ломи у струку, ситно корача, а главу издиже и пружа је |
анка све бије и куцка по плећима, па се ломи чапкунски.{S} Али једнако иде куд год га ноге носе |
ако да ти рекнем, хаџијо?...{S} Искочио лош реч за мен’: та ловџија сам, мераклија сам џимпир, |
е ред</hi> за еснаф-човека.{S} Искачају лоши речи!...{S} Не чиниш ништо лошо, ама — неје ред!.. |
онда кад је испраћао Доку.</p> <p>— Е, лошо ли сам зборила? — брани се Дока. — Што да неје при |
hi><pb n="39" /> си прајим: ништо, ете, лошо не напраји!... — рече и испи опет једну чашицу мас |
о...</p> <p>— Ех, што да се не чује?{S} Лошо ли је, па да се кута у кучине?!{S} Зашто да се кри |
ори Петракија, две ти очи?!...</p> <p>— Лошо збори, много лошо збори.{S} Давију ми правија!...{ |
тво.{S} Бога ми ти казујем!...</p> <p>— Лошо време заступи!{S} Седи си, бата-Таче!... — вели Је |
/p> <p>— Туго, а што си зборе?</p> <p>— Лошо си зборе, Ташано.</p> <p>— Лелеее, а за ког си збо |
?!... — чуди се и брани Дока.{S} Што си лошо зборим?...{S} Ако си прајим кеф, белким сас <hi>ус |
ти очи?!...</p> <p>— Лошо збори, много лошо збори.{S} Давију ми правија!...{S} Да сам учија ни |
да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} Много лошо, Бога ми ти казујем!...</p> <p>Јевда уздахну и одо |
абота!{S} Може да и неће бидне баш тако лошо! {S}Доне!{S} Доне, мори!{S} Доне, несрећо селска! |
ен’ јоште у турцко време калфа, — ништо лошо за Митку; рече: „Пази се, газда Петракија, да те н |
војчики! — дира га Замфир. — Неје ништо лошо...{S} Теке... зборим <pb n="178" /> си... за <hi>т |
скачају лоши речи!...{S} Не чиниш ништо лошо, ама — неје ред!...{S} А да си имаш домакицу, е, т |
они. — Сал јоште једанпут да чујем нику лошотију за теб’, — из кућу те не пуштам...{S} Туј ћу т |
наш, ете, Божин дунгерин: „<hi>Две</hi> лубеници, рече, под <hi>една</hi> мишка — <hi>не</hi> с |
<p>— Доста!{S} Стига! — раздера се као луд Ване Јагурида и сручи кукуруз с табле на сто, па по |
ирили даље тај глас.{S} Мане је био као луд неколико дана.{S} Није се он навикао на такве ствар |
’але! — поче шапћући тетка Таска. — Она луда Дока зар је пуштила тај реч!{S} Пипка гу изела, тр |
веш, ете, мајстор-Маниница!...{S} И она луда и брљива бећар-Дока да ти се пада тетка!...</p> <m |
не смешем да гу питујем ништо, зашто је луда...{S} Ама она си мене питује: „Живо-здраво, Таске! |
Па како је цела та ствар била и дрска и луда, то је Мане држао да је сасвим природно да је сме |
</head> <p> <hi>У њој су нека страшна и луда привиђења и снови, што су били природна последица |
поче се хватати у коло.{S} Ту однекуд и луди Гане Клинчар — и њега привукло ово весеље.{S} Свег |
.{S} Куражан је, дрзак је, има пуно тих лудих авантура, а што је овде најглавније, ћосав је и и |
окак”.{S} Сви се смеју, и веле: „Лелее, лудо је, ама па си знаје што си је поубаво!” па му дају |
апраји нику муку и резил!{S} А лудо је, лудо — па сто оке је лудо!! — Дено, — викну Јевда, — бр |
!{S} А ти — их што си брљива!{S} Младо, лудо, аџамија — ти искаш да станеш еснафска жена!...{S} |
ја речи?!...{S} Чорбаџиско дете, пусто, лудо; расло у сваки довлет; зар знало оно што је мука и |
> </quote> <p>Сас стикови збори!!...{S} Лудо, што да гу прајиш?...{S} А ја што да зборим и да с |
е да ни напраји нику муку и резил!{S} А лудо је, лудо — па сто оке је лудо!! — Дено, — викну Је |
ти купи кондурице? —</l> <l>Купи ми га лудо-младо,</l> <l>Лудо-младо неженето,</l> <l>На Петри |
а утепам!”</p> <p>— Ех, ех, аџамија, па лудо...</p> <p>— Виде ли, Јевдо, што ни се напраји оди |
ли миланче!?{S} Ех, аџамија што је — па лудо!...{S} Ти миришеш на јоргански памук, — зар ти ће |
лу, ону Доку. (Тетка ми се пада, ама је лудо!...) Не слушај гу што си је там при вас зборила!{S |
зил!{S} А лудо је, лудо — па сто оке је лудо!! — Дено, — викну Јевда, — брго по њума, викни гу |
ја тетка-Докина, или, боље рећи, „Пошљи лудо на војску, па седи те плачи“.</hi> </p> <p>Бата-Та |
—</l> <l>Купи ми га лудо-младо,</l> <l>Лудо-младо неженето,</l> <l>На Петрића — ете, рече — мл |
је увек готов на сваку, па и најдрскију лудорију и будалаштину.</p> <p>Њега се, дакле, сада сет |
а тетка Дока, па нека се одбије на њену лудост...</p> <p>Али састати се и разговарати било је т |
е се фаћа у оро... иска да се ороди сас луду Доку, Доку да вика: тетко!</p> <p>— Па берем да је |
е господин начелник?” и све таква нека, луђе од луђега, питања, тако да је тетка Таска савила ш |
ин начелник?” и све таква нека, луђе од луђега, питања, тако да је тетка Таска савила шипке и п |
, још боље, по оној: „ни лук јео, ни на лук мирисао“; а то ће поштованим читаоцима јасније бити |
ко онај Насрадин-’оџа што ујутру садеше лук, а увече га чупаше и меташе под душек: „Што је моје |
на броју“, или, још боље, по оној: „ни лук јео, ни на лук мирисао“; а то ће поштованим читаоци |
тури си један, ама убав, мерџан-атеш у лулу ми! ’Ајде, па ће ти поиграм у свадбу! {S}Хахаха!” |
— директор и главни наш уредник сву ноћ лумповао, и сад, пијан као земља, спава, и не зна ништа |
ио досетљив, то му није требало дуго да лупа главу.{S} После три дана он је већ имао идеју о ос |
S}Манулаћ се пустио из кола, па се само лупа рукама по колену: превија се и заболеше га већ сла |
ритиснуо руком груди, јер му срце силно лупа, па се повлачи још дубље, јер се боји да га срце н |
ма, — заврши Милисав подигнутим гласом, лупајући на сваку реч шаком о сто, да су се све тресли |
и није му никако јасно било и дуго још лупао је главу о том: да ли је он оно био што је у сну |
еч „оскудација”, чорбаџи-Јордан се само лупи шаком по колену од силна чуда, па се просто заблен |
је била врло незгодна: увек би понешто лупила, иако је нико питао није, и често би тиме друштв |
ри руци тетка Доки, ко зна шта све може лупити и испричати (па и потући се с неком!) тетка Дока |
срце не изда — да свет не чује ту силну лупу срца и да га не опази...{S} А Зона лепа, лепша но |
не једног рђаво адресованог писма, које лута из места у место, па се, црно од силних жигова, вр |
ку је дохватио пушку, ухватио се поља и лутао тако до мрака, и тада се тек вратио кући; а да то |
и задевајући оне њега.{S} Тако је силна љубав и тако силно заноси она човека!...</p> <p>Ништа о |
Васка, - поје си песне, онеја што су од љубав и ашиковање. {S}Поје си оно моме Еврејче, што си |
есму, у којој се само спомиње девојка и љубав, кад би тада запевали, мислили би сви, увек, само |
оли хаџи-Замфир да задене по коју стару љубав своју.</p> <p>— Ааа, Мало, — рекао би, кад је сре |
и се, ете, и на тетку Доку!” па га опет љубе у образ, тако да мора формално да се отме и да беж |
нине, које јој је рекла праштајући се и љубећи је у руку: „Стринке Јевдо, ели ћеш ми <hi>ти</hi |
мине и ће ти прође болес’... — вели јој љубећи је у чело и испраћајући је.</p> <p>— Е, — заврте |
тима и неће, а она га милује по образу, љуби и моли га и храбри га да игра.{S} И он се ухватио, |
ца и другарица?</l> </quote> <p>Зона се љуби с њима, а оне је гледају, смеше се на њу очију пун |
се наслони на њу, па је кришом штипа и љуби, па јој шапће и вели: „Гено, мори, ја се нећу удам |
” па опет руковање и љубљење; и он опет љуби их у руку и извлачи своју руку, а оне опет: „Па по |
ја имам бело лице, —</l> <l>Зашт’ га не љубим?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам русе косе, —</ |
дуваном оне око стола: — Прави, Бога ти љубим!{S} Нема <pb n="160" /> што ти данас, кад овако п |
нулаћа, који је ушао у комбинацију, био љубимац свију стрина, ујни и тетака Зониних, и био пред |
оме тамо брату — и показа на зајмодавца Љубисава — <hi>мука је поштеним</hi> људима!...</p> <pb |
цу него га дочепа оберучке, па га стаде љубити и шопати.</p> <p>— Ах, сарафче и банћерче ти тат |
<p>Млађе га, истина, нису могле и смеле љубити, али су га утолико чежњивије кришом гледале, нар |
се на стринку Кеву!” па опет руковање и љубљење; и он опет љуби их у руку и извлачи своју руку, |
n="68" /> духовити, а што је најлепше, људи снисходљиви, то јест, спуштају се и у масу, јер не |
рада, који купе вересију по паланкама — људи обично врло шаљиви и <pb n="68" /> духовити, а што |
ви?... {S}Сестре ти се поудаваше све за људи трговци, а ти што искаш?!...{S} Помисли се на кога |
иком Пајицом.{S} С њим игра.{S} И ти се људи тако страсно задубе у тај проклети шах, да се око |
их видео у парку, да се шетају ко други људи Јевропејци, да изведу жене, или сестре, или рецимо |
и.{S} Тако жене; напротив многи старији људи нису га баш најрадије гледали.{S} Само духну на но |
ушица” — и све тако нека имена! — Добри људи, лепе прилике, али при свем том, ипак бедни изглед |
алупима и лажним дводинарцима, говораху људи. „Којешта!” брањаху га опет сад неки, „Мане је вре |
ца Љубисава — <hi>мука је поштеним</hi> људима!...</p> <pb n="161" /> <p>— Море, знам ја све то |
аљка (љуљашка), и око ње пуно света.{S} Љуљају се и певају „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!” |
ама”, и где се загрљени момак и девојка љуљају, а друштво им пева: „Чије перо на нишаљку, гајта |
шаљку, гајтане мој!” Они из кола иду па љуљају друге или се сами љуљају, а они са нишаљке иду и |
пошири ћорсокак, где се момци и девојке љуљају беле недеље на „нишаљкама”, и где се загрљени мо |
се и играчи — неки иду „нишаљци”, да се љуљају. {S}Разлеже се песма с нишаљке, разговор на све |
из кола иду па љуљају друге или се сами љуљају, а они са нишаљке иду и хватају се у коло.{S} До |
оних силних љуљашки, па једни се овамо љуљају, а други им певају, а други онамо играју, а Цига |
> <p>Зона још није играла у ору нити се љуљала на нишаљци — она је само гледала.{S} Тек се узме |
стопарац.{S} Ту је у близини и нишаљка (љуљашка), и око ње пуно света.{S} Љуљају се и певају „Ч |
када оживи испод дрвећа од оних силних љуљашки, па једни се овамо љуљају, а други им певају, а |
ин још ништа не зна.{S} Био је, истина, љут, али он је обично увек љут и кад иде на чифлук и ка |
ка!{S} Бар да није то пред њим било!{S} Љут, пође на њега, трже се и разабра се мало.{S} Којешт |
тресао би чибук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрецнуо.{S} И нико пос |
е стари Замфир дошао из чаршије, био је љут као рис.{S} Чуо је све.{S} Како је грмио по кући, к |
о, Мане би га ма како изазвао — како је љут био на њега — и потукао се с њим, чим би га први пу |
а, Замфир само кратко одговара; чини се љут, ћути, срче кафу и пушта димове, густе димове, и гл |
је, истина, љут, али он је обично увек љут и кад иде на чифлук и кад се с чифлука враћа. (За о |
је плануо на Зону, силно плануо, и био љут као никад у животу.</p> <p>— Тој ли су твоје чкоље |
д разабраше да је чорбаџија силно нешто љут, разбегоше се са страхом у одаје своје. — Шесет и ј |
и на сандалија,</l> <l>Господар ми пије љута раћија;</l> <l>Господар ми збори, Цвета га двори,< |
кетену алвицу...</p> <p>А Зона се креће љута, ништа му не вели, него иде школи.{S} А кад је Ман |
во чудо што се већ и свршило није.{S} И љута на невештину и јавашлук Манин, крене се одмах из т |
— уверава их тетка-Дока, а они се обоје љуте. — Бре, бре, бре! — наставља Дока. — Видосте ли, м |
да мућка!” Тако се једни смеју, а други љуте.{S} Само Мане нити се смеје нити се љути.{S} Стоје |
ао до овога што је сад.{S} Али он се не љути на судбину: сноси је мирно и нада се да ће опет би |
песму научио, а још мање је смео да се љути, јер је та песма и сувише добро позната била.{S} П |
уте.{S} Само Мане нити се смеје нити се љути.{S} Стоје табле пред њим, а он чак и не слуша нити |
S} Само се тетка Дока не смеје, него се љути; планула, па скида папучу и полетела на њих да се |
о.</p> <p>Мисли о вечерашњем.{S} Хуче и љути се.{S} Пред очима му жива слика звезданог неба, ме |
ике да га потроши.{S} Чак му се и мајка љутила што иде тако без новаца, као да није чорбаџиски |
а срећна била кад је чула то, и није се љутила кад јој је Мане казао да иде, да се нађе и мало |
хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то силно љутило, понос јој вређало.{S} Јер, док је сваки други з |
уздржавајући се домаћин, а сав блед од љутине.</p> <p>— Мори, и насред чаршију, и туј ћу се те |
— вели јој чорбаџи-Замфир, сав зелен од љутине. — Та и твој Манча...</p> <p>— Кој је „куче”, не |
па ма колико се он на то <pb n="32" /> љутио.{S} А кад пролази махалом, сав женски свет, и жен |
р је чуо и знао за ту песму; није са ни љутио на њу.{S} Можда зато што је био човек мераклија и |
ане.</p> <p>— Ба, нећу си! — прекиде га љутито Зона и залупи авлиска врата за собом, оставив Ма |
Костадинке?</p> <p>— Ништо! — одговара љутито Зона и стеже ону алву симитом.</p> <p>— Како ниш |
куче у чашире”! — раздера се Дока и оде љутито, и остави запрепашћеног чорбаџи-Замфира, који се |
{S} А затим метну шубару на главу и оде љутито.</p> <pb n="43" /> <p>— Неје без ништо! — рече Ј |
шебека ћеш имаш, а унуче јок! — рече и љутито залупи врата за собом и остави их запрепашћене.{ |
’смет и срећу сас теб’!... вели му мати љутито. — Мане, Мане, мајка ти не плакала!{S} Што мисли |
а си зборим?{S} Што да казујем? — викну љутито Мане. — <hi>За кога</hi> да ти казујем?,..</p> < |
ију у башчу?!...{S} Хм, — хукну и духну љутито на нос и заврте главом Коте. — Куде си гу видеја |
није остала дужна.</p> <p>— Ич да се не љутиш, — вели му Дока, — ич да неси жалан!{S} Ако, што |
..</p> <p>— Де, па и ти!{S} Какав си! — љутну се Васка, јер је разумела пребацивање. — Да заб’р |
p> <pb n="91" /> <p>— Ама неје то!... — љутну се Јевда. — Мори, и не знаваш зашто си зборимо... |
а мирне савести, иако га је синоћ онако љуто и немилосрдно увредила...</p> </div> <pb n="124" / |
: „Не-не-не може!{S} И-и-ич-не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку- |
„Не-не-не може!{S} И-и-ич-не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-ку |
аном и с оцем се разговарао, Мане би га ма како изазвао — како је љут био на њега — и потукао с |
било краја. „Несрећа дрта! грдиле су га ма’алске жене, „што си дом не седи, веће се крши врат п |
за бегендисување?</p> <p>— Зна си цела ма’ала, и сав град, — та ја да не знајем! — одговара До |
<hi>„попе”</hi> или <hi>„дедо”</hi>, па ма колико се он на то <pb n="32" /> љутио.{S} А кад про |
ј мора лећи у кревет и узети лекове, па ма се осећао здрав као бик. — Легни си и поспиј малко, |
и, ете, у чашире кроз сокаци и по друге ма’але?!...” И готови су већ да потраже тенџеру, и изме |
p> <p>— Јок ја!...{S} Казаше ги ники из ма’алу.{S} Та сви скочише сас резилење...{S} Викају: не |
но. — Што ће ми веће свет, и чаршија, и ма’але?!...</p> <p>— Па, ете, дете си, — вели јој тихо |
рши врат по чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу му се тараф-тараф чини!” Тако су говориле, јер с |
”.{S} Море, па не само ту песму, него и ма коју другу песму, сваку песму, у којој се само споми |
>— Па млого ли си болна?{S} У чаршију и ма’алу неси искачала?</p> <p>— За какво искачање па збо |
ије, а он си пије како дервиш и арчи си ма’л сас оне несреће!...{S} Тури си нож у стол, ели фрљ |
видите па што се збори и чини!{S} А по ма’але пуца брука... искочила реч, иде прикажња, а ја у |
. што се збори.{S} Што има, што нема по ма’але, и по свет, за <hi>тој</hi> си мислим и зборим!. |
узи видоше</hi> и причаше ни; та саг по ма’але за ништо друго сал за тој се збори”.{S} Па како |
ега на чорбаџиску керку у оро играње по ма’але...</p> <p>— Е, а зашто па играше?</p> <p>— Па те |
и!</p> <p>— Мори, брука по чаршију и по ма’але! — поче шапћући тетка Таска. — Она луда Дока зар |
јешем, ето, што се поје по чаршију и по ма’але!...</p> <p>— Их! — викну калфа Коте и диже руку |
па зборе си...{S} Зборе по чаршију и по ма’але.</p> <p>— Туго, а што си зборе?</p> <p>— Лошо си |
остави мутвак, та се дигне и зареди по ма’алу на нико рђавство.{S} Бога ми ти казујем!...</p> |
она.</p> <p>— Не слушај душмани моји по ма’але...{S} Несам такав, Зоне, како казују...{S} Ћу те |
а куражна је.</p> <p>— Што да тражим по ма’але, еве сам ти ја! — вели Дока.</p> <p>— Море, тето |
дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па после сал тол’ко да поживејем кол’ко од зајц |
едну сал искам...</p> <p>— Па пуно ги у ма’але...</p> <p>— Пуно, ама за мен’ сал једна што је.. |
а туфеци — како Дебрелија...{S} У сваку ма’алу има си по једну, на коју је фрљија мерак...</p> |
и сеирим! {S}А туј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу, па, рече: „Виде ли, Доке, што је, рече, |
ол’ки катанац!{S} Голем како катанац на магазу!{S} А кључ си тури у џеп, па си иде!{S} Куде си |
" /> <p>— Што сам ти ја тебе-ти, а бре, магаре?!...</p> <p>— Де, море! — чуди се Мане.</p> <p>— |
{S}Откуд га извади па <hi>тај</hi> реч, магаре Јорданско?! — кликну блажени Јордан. <pb n="86" |
..</p> <p>— Што, што бре?{S} Питај, бре магаре, тетина, он да ти каже каква сам била т’нка и ви |
вике:{S} Бре, бре, бре, бре!{S} Овој ће магаре, — наставља одушевљено Јордан — кад буде голем, |
Доке, ’оћемо, ете, да женимо оној наше магаре!...</p> </div> <pb n="35" /> <div type="chapter" |
под мишку односи!...{S} Има си, море, и магаре!{S} Тол’ко му богатство!...{S} Он ће си узне спр |
м да га женим, а он се, ете, рита, како магаре кад си неће самарицу на грбину...{S} Е, какво је |
охотом насмејала и рекла: „Лелее, старо магаре, та му се саг топрв сетисте за самарицу!”) и све |
прст у уста, па се стиди.</p> <p>— Аха, магаренце татино! — заценио се од силна смеха задовољни |
оно штоно наши стари рекли: „Појео вук магарца”, чим се то тиче богаташке куће.{S} Јер, ево, б |
Као несташна деца кад метну коњску муву магарцу у уво, па га тиме силно узнемире, те се, јадник |
д ђулијака се пресуо по сокаку, па, као магла земљу, притисну мирис гледаоце.</p> <pb n="73" /> |
и сан који зором бледи и нестаје га као магле са Паша-чаира што се диже и нестаје је под зрацим |
> <p>Поче стринка Парашкева:</p> <p>— У Мадине, ете, там’ спроти Зелену чешму, какво девојче ис |
а свију девојака.{S} Спомену му Фрузину Мадину, како је вредна, кротка и лепа, и додаде да није |
а дана јој није избијала из главе слика мадмазељ Д’Ангулем, познате у месту учитељице (са особи |
мушки шешир неки (па дошла иста позната мадмазељ Д’Ангулем, што учи децу француски).{S} Крсти с |
на, — прође си наше!...</p> <p>— Прође, Мадо!{S} Отоше си и младос’ и лепотија, како ластавице |
ли чибук, ослови их обично: „Ела, керко Мадо, тури си један, ама убав, мерџан-атеш у лулу ми! ’ |
ја сам Мане, а оно је куче!{S} Овој су мађије!... {S}Куче куде је водило оро?!” па наби фес на |
би и јечао почешће. „Ој леле, — стење и мази се чорбаџи-Замфир, куде је тај смрт, да ме узме у |
ручио код њих у радњи неки Миле, назван Мазни, највећи кицош и мераклија у свој махали, ако не |
и је, зар, у Београд бегенисуваја какву мазну Београђанку, та му саг ове наше несу прилика?! — |
фир, па не може никако да се сети. — А, мајка... како ти се зваше?</p> <p>— Бела! — одговори де |
би Мане кући и ручао с мајком. — Јевда, мајка Манина, била је још лепа и држећа жена, још испод |
, а за њом одмах удари у плач и Ташана, мајка Зонина, и све остале тетке, ујне и стрине, које с |
} И ја се веће заинати да видим што је, мајка му стара, у тој сопче!{S} Та један дан у недељу, |
!... вели му мати љутито. — Мане, Мане, мајка ти не плакала!{S} Што мислиш?{S} Ја сам си проста |
ти си таква да биднеш, како, како ете, мајка ти! рече и тихо уздахну при помисли да ће све бит |
и само помислио и у себи зажелео нешто, мајка би му погодила шта жели и мисли, и испунила му ве |
сопче.{S} Сам га помета с метлу.{S} Хо, мајка му стара, и тој треба, викам, да је ники угурсузл |
ви сложно: тетка Таска слаткоречивошћу, мајка проклетством, отац страшним претњама, а све тетке |
и се, — па саг „Манулаћ”, викаш!{S} Их, мајка му остарела!...{S} Мори, знавамо си ми жене убаво |
спрати до железничку станицу!...” — Их, мајка му стара, дотле ли зар дође?!</p> <p>— Какво врем |
<pb n="84" /> отац каже: није него мој; мајка каже: то је моја ћерка, отац каже: то је мој син, |
њује...{S} Треба веће да се жениш...{S} Мајка ти не може саг ласно хизмет да ти чини...{S} На м |
ако живи одвојен од родитељске куће.{S} Мајка му кришом шаље и новаца и иначе га помаже, али от |
собом око тога чији је Манулаћ више.{S} Мајка каже: мој је Манулаћ, а <pb n="84" /> отац каже: |
и трандафил и дафину да ми посадиш! — А мајка плаче, ударе јој сузе на очи, па је јури папучом |
ављено јој је — да се Перса, Манулаћева мајка, јасно и разговетно изразила на једном месту код |
е и тавори с оном малом платом и, да га мајка кришом не потпомаже, било би зло и наопако.{S} Ал |
ведеш помеђу нас у хамам?... — Отада га мајка није више водила собом, и тако је Манулаћ проглаш |
p>Мало после ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он се о |
а је у том, сем његове, чак и девојачка мајка, Ташана, помагала, пошто Замфир није хтео ни да ч |
Оно што је знала тетка Дока, није знала мајка Јевда, јер Мане није хтео, а други јој није смео |
ешко, и плаче поваздан...</p> <p>Једина мајка Ташана што је била нежнија према њој: тешила је д |
знао да каже какав им је род.{S} Манина мајка им каже зашто их је звала. {S}Исприча им шта ју ј |
колико дана мислила најозбиљније Манина мајка Јевдокија, па је напослетку и сазвала једно веће |
p> <p>— Е, што да чиним?! — вели Манина мајка. — Зашто да му зборим?{S} Што да га карам? {S}Кар |
е!... {S}А ја си седим, па, како пашина мајка, примам си чес’ и од једну и од другу, ама си мис |
да те куне!{S} Тој да си дочекам, црна мајка!</p> <p>— Ја се нећу женим, нане.</p> <p>— Манчо! |
вину децу?!” И једнако понављаху: „Црна мајка — мислећи на Потину мајку — шта је чула и доживел |
Бог да чува!...{S} Ни се татко ни се па мајка слуша!{S} Што је овој?{S} Батиса ни се све; све с |
о, био је обучен у плундре, а кад га је мајка изводила, плела му је курјучић и облачила га у фу |
рексутра ствар свршена бити.{S} А да је мајка ћерки поверила то, није, мислим, нужно ни казиват |
међу трговце с младим банћерчетом коме мајка увуче пешкирић и закопча тур.{S} Срећни и блажени |
о главу...</p> <p>— Туго, — смеје му се мајка, — осташе си удовице и сиротице...{S} Та што да ч |
се смирило и утишало.{S} Тек онда поче мајка поиздаље наговештавати Ману да би већ требало да |
а га је и она и све тетке и стрине, а и мајка јој Ташана, чији је он најозбиљнији кандидат био, |
кни си по једно кафенце.{S} Иска тета и мајка ти да попију по једно кафе, — вели Таска Зони, — |
цвећу.{S} Као и сви на Истоку, и Мане и мајка му Јевдокија волели су и неговали цвеће.{S} У кућ |
о прилике да га потроши.{S} Чак му се и мајка љутила што иде тако без новаца, као да није чорба |
љно и нестрпљиво Зона.</p> <p>— Татко и мајка ти не бегендисују ме — тој си знајем убаво.{S} За |
{S} Беше!...{S} Беше!...{S} Саг татко и мајка — ништо!{S} Саг си чупенцета бегендисују <pb n="6 |
и, па ни питују: бегендисује ли татко и мајка зета?...{S} Црна Ташано!{S} Иди си па се беси о о |
аћа.{S} С њим је био задовољан и отац и мајка још од најранијег детињства његовог.{S} Отимали с |
ско, док је девојка, обично је увек или мајка или тетке и стрине; а кад се уда, онда опет свекр |
} Кад бесмо деца, ники нас, ни татко ни мајка ни, не пита: оћемо ли ели нећемо; а саг, кад сами |
S} Ту би најволела и да ноћива, али јој мајка никако не да то.{S} А Зона се растужи обично тада |
.{S} Ники ме ич не питује, а белким сам мајка!...</p> <p>— Е, — уздахну Таско — тој си је, Јевд |
да их састави, него му притече у помоћ мајка, удари га једном песницом одозго по глави а друго |
”!</p> <p>— Ако, сине, ако... — вели му мајка гледајући га мило. — Тој си је његово петалско зн |
заше: „Да не дава Господ на дете што му мајка помисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми алис та си је с |
види; неће кондуре, кошуљу неће што му мајка ткаје и шије, иска дућанску!...{S} Ударија баксуз |
емо; а саг, кад сами стадомо „татко” и „мајка”, — саг нас <hi>па</hi> не питују наша деца!...{S |
Калина, и друга ника!...{S} Па бива ли, мајке?!...{S} А убаво си рече наш, ете, Божин дунгерин: |
у ливаду</hi>, — знам де!{S} Сол ручам, мајке... — уверава их тетка-Дока, а они се обоје љуте. |
Премисли’ се ја:{S} Е, што му требају, мајке, катанци на сандаци, кад има — ем какав голем! — |
зна за њега, па зато на сва наваљивања мајке његове није му допустио чак ни о слави да му дође |
уђу кућу туђој мајци, што неће више код мајке да ноћи?{S} А њој очи пуне суза и готова је да за |
а и чирака, али то је сујета мајсторске мајке што је тако рекла!)</p> <p>— Па ће се женим, нане |
андаци!{S} Кад си подиго’ капци, — леле мајке, што ће да видим у сандаци!{S} Срам ме и да ти ка |
га свом жестином једне увређене честите мајке.{S} Мане се трудио да се брани и одбрани.</p> <p> |
арице и питају је: је ли јој жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђу кућу туђој ма |
умене уснице и мали носић.{S} Или обуче мајкин венчани фустан од тешке персиске свиле — који ве |
ћица”, неки Ване „Јагурида”, неки Гане „Мајкина душица” — и све тако нека имена! — Добри људи, |
ао што би он хтео.{S} Сваки час сукоб с мајком, према којој је дотле увек послушан и особито па |
пргав, па сваки час долажаше у сукоб с мајком, коју је дотле увек најнежније ословљавао.</p> < |
зготовљено, ишао би Мане кући и ручао с мајком. — Јевда, мајка Манина, била је још лепа и држећ |
ја: у дућан си не седи, татка не слуша, мајку ич да не види; неће кондуре, кошуљу неће што му м |
ну стару Римљанку, племениту Корнелију, мајку браће Граха, да је децу своју сматрала за најлепш |
же саг ласно хизмет да ти чини...{S} На мајку треба да мислиш, дете!</p> <p>— Па ће се женим... |
о досадни постали.{S} И она наваљује на мајку своју и моли је да јој уступе ту малу собицу, ћил |
онекога да поздраве, „Па поздрави се на мајку ти Језду!” па га пољубе у чело или у образ.{S} И |
ца да ги бидну убава, све на татка и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш на крило!...</p |
иди си, — вели јој, — па се поздрави на мајку...{S} Рекни гу: поздравија ти се хаџи-Замфир...{S |
n="85" /> <p>Тек улети усплахирен пред мајку и почне испрекидано:</p> <p>— Нане, „Гиган” саг с |
је отишао задовољан кући.{S} Пољубио је мајку у руку, казао да пристаје, а све остало, рече, ње |
у ја појем...</p> <p>— Е, зашто да клне мајку, кад неје Еврејка?! — пита је Мане. — Рисјанка је |
моме Еврејче, што си чешља косу и клне мајку си што гу роди да је Еврејка...{S} Ете, на туја п |
Сотираћа девера ногом и дере се — виче мајку Костадинку! „Нане, поскоро ће да ни украдну тета- |
ео у патицама од шест гроша батргати уз мајку преко калдрме, па све до осамнаесте своје године, |
се зваше?! — Остави си човек и татка, и мајку, <pb n="52" /> и дућан, и трговину, па си фати пу |
.. {S}Измећарка нећу сам!...{S} Сал при мајку хизмет ћу да чиним...</p> <p>— И при мужа... — уп |
им?... — одговори јој Калина. — Имам си мајку и брата... {S}Измећарка нећу сам!...{S} Сал при м |
ав’ам Белу Стојанчину...{S} Познавам ти мајку! — вели Замфир и гледа лице девојчетово, ваљда у |
да је оца усхићавало — како је онда тек мајку Персиду срећном и поноситом чинило!{S} И зато ниј |
Митко чорбаџи-Петраћов што напраји сас мајку и татка му!...</p> <p>— Што ће начиним?! ’Ајде и |
ављаху: „Црна мајка — мислећи на Потину мајку — шта је чула и доживела, — и шта ће још све чути |
<l>И жалну песну појеше,</l> <l>У песну мајку колнеше:</l> <l>Зашто ме роди Еврејка?</l> <l>Што |
ако брујаху у ушима као најмилија песма мајског славуја!...{S} И већ одмах га није држало место |
а ти ли ће да си?!{S} Да се зовеш, ете, мајстор-Маниница!...{S} И она луда и брљива бећар-Дока |
побоље оди овуја!{S} Ти си еснаф човек, мајстор на мушљике... разбираш се у теј ствари...{S} Е, |
орених врата, само зачуђено пита: „А... мајстор Манча — нема ли га?” или: „Манча, нема га туј? |
где се напада на њега: да није никакав мајстор и да не треба свете цркве да поручују код њега |
га је пре недељу дана добио и он сам од мајстор-Мана, кад је ту исту песму пред њим запевао.{S} |
ту песму, као што је он чуо и научио од мајстор-Мана.{S} А после, баш да је све заборавио калфа |
што је Зона!... .</p> <p>Мане, Мане је мајстор за тако нешто.{S} Чапкун-Мане, Ђорђијин син, кр |
Првој глави описаног дућана, у који је мајстор-Мане онако вешто, салтоморталски, ускакао — био |
довољство извршене наруџбине, осећао је мајстор Мане потребу да се мало поодмори.{S} Тада би уз |
е ловац, бињеџија и весељак — и тако је мајстор Мане од њих и добио онај надимак: чапкун-Мане.. |
а себи за сапутницу у животу да изабере мајстор-Мане кујунџија.</hi> </p> <p>Неколико дана доцн |
ће и све крупнијих бивало.{S} Прочуо се мајстор Мане и са крупнијих радова!{S} Некада се поноси |
ије имао ни врата, него само ћепенак, и мајстор Мане је преко ћепенка ускакао ванредно вешто.{S |
.</hi> </p> <p>Као што је Мане био мали мајстор, тако му ни кућа није била велика. — Кућа му је |
, увек би — иако је био жустар и вредан мајстор — увек би тада зажалио на судбину своју и на ур |
руги пут отворио дућан.{S} Био је добар мајстор, али сиромах; па ипак је било разлике између он |
аринар”.</p> <p>Па као што је био добар мајстор, тако је био и леп момак.{S} Црномањаст, лепа в |
а белешка о мајстору Манасији (реч: <hi>мајстор</hi> беше под наводницама), где се напада на ње |
начелника па до ћосавог практиканта, од мајстора до шегрта, све је то радо гледало и увек нашло |
ви без толиких ствари, без Благоја танц-мајстора, без паркова с гарнизоном бандом и без Пашонин |
се у Призрен, ели у Пећ; там’ су, рече, мајстори за такве работе!” — Море, што ће ми и Пећ и Пр |
ије новац: зато рано затварају дућане и мајстори и трговци, и грабе кућама.{S} Жељни домаћег кр |
енака и лево и десно чаршијом испружили мајстори и трговци шије, па гледају за њима.</p> <p>— М |
е, за њих се удале и постале домаћице и мајсторице, али зато ипак и надаље су се сматрале и осе |
апевао.{S} Зато је више није певао пред мајстором. {S}Па и оно малочас, можда шегрт Поте и не б |
ругих момака и чирака, али то је сујета мајсторске мајке што је тако рекла!)</p> <p>— Па ће се |
вјанском манастиру!{S} И глас о вештоме мајстору Ману кујунџији отишао је далеко по свету, тако |
иста беше изишла једна подужа белешка о мајстору Манасији (реч: <hi>мајстор</hi> беше под навод |
стари чорбаџи Замфир. <pb n="13" /> И у мају, кад цветају дафине, најрадије је седео на прострт |
ели на Ђурђовдан у зору, кад си фаћају мају, да прошћаваш!...{S} Срам ме, рече, изеде!</p> <p> |
а и слагања, како је морало бити Јевди, мајци Маниној, кад је чула да јој нападају сина у једни |
вели мали Манулаћ, олизну нос и предаде мајци скоро снесена и још врућа јаја. — Што да се арчи |
јој жао што ће да иде у туђу кућу туђој мајци, што неће више код мајке да ноћи?{S} А њој очи пу |
, већ био десна рука у домазлуку својој мајци.{S} Он јој је чувао од живине тарану и резанце, с |
, и сад дошао да јави то Јевди, Маниној мајци.{S} Све што је сазнао, он јој је савесно и тачно |
у памети сравњује црте кћерина лица са мајчиним. — Познавам гу, познавам! — понавља Замфир. — |
и <hi>ти</hi> саг овеј јесени да биднеш мајчица, — ели ће ми то на пролет бидне Горица и зелена |
ни Манулаћ, макар се никада не оженио, макар отишао у калуђере, у свету Богородицу Габровачку. |
скочидевојку” узео, па неће ни Манулаћ, макар се никада не оженио, макар отишао у калуђере, у с |
поигра, па иако је чорбаџиска ћерка, па макар и отрпела резилук кад оде кући.{S} Али ипак замол |
ара жучи (из којега сваки у животу мора макар мало да гуцне), посвети тешком али светом журнали |
приповетку, ако никако друкчије, а оно макар као епизода.{S} А што је Мане <pb n="54" /> напос |
дицу да се учинио тај преокрет у животу Макином.{S} Уосталом, и без тога не би се дуго чекало н |
ђар свој, и зато се није нигда и никуда макла без њега.{S} А он је то и заслужио, јер је, и она |
танча!...</l> </quote> <p>„та те, рече, максуз потражи, чорбаџи-Петраки, да ти рекнем.{S} А, ре |
грди „Титинку” и „Пиргу” што арче њихов мал по комшилуку, и дода: да су саг скупе паре, — отац |
сена и још врућа јаја. — Што да се арчи мал?!...{S} Паре су то!...{S} Несу крушке дивјаке!... — |
е у знак задовољства треснула руком и у мал’ му раме није одвалила. „Ашкољс’н, бре!” подвикну у |
ка. — Кућа му је била у Јени-махали.{S} Мала, али лепа бела кућица с повећом баштом, са доксато |
и кутије, која јој служи још и као нека мала „шпаркаса”), па се дуго огледа у њему и прћи своје |
ве лепша од лепше, а међу њима најлепша мала Ајша, најмлађи и најомиљенији чочек, која болује о |
>— Хе!...</p> <p>Мане ућута.{S} Настаде мала пауза.{S} Мане се маши табакере и стаде правити ци |
е ми срма-мустаћи...{S} Леле, — трже се мала, — посмешила сам се! — замуца застиђено девојче и |
ио већ на гласу као момак и играч.{S} И мала Зона је још тад приметила да највише махалских дев |
а за њима, по том истом закону, пошла и мала Зона!...</p> <p>И мала Зона није знала шта је то; |
закону, пошла и мала Зона!...</p> <p>И мала Зона није знала шта је то; није ни слутила шта је |
</p> <p>Остадоше опет сами.</p> <p>Опет мала почивка.</p> <p>— Бре! — поче хаџи-Замфир, — исква |
звикну Ташана, па се заплака и седе сва малаксала на миндерлук.</p> <p>— А ја дор чу то, — наст |
езаним челом и омотаним вратом, бледа и малаксала, изађе; осмехну се болно, поклони и пољуби те |
S} И брани се рукама, а њих тешко диже: малаксале му; он пада и опет се диже и граби напред, а |
Мане, — за онуј поголему, ели за овеја мале?</p> <p>— Бре!{S} Три ли имаш? — запита зачуђено З |
седа, који ће тада неминовно гутати оне мале поседе.{S} Зато, а и стога што је мислио да народу |
!</p> <p>— Саг су скупе паре! — понавља мали Манулаћ. — Саг је оскудација!...</p> <p>Кад чу реч |
/p> <p>— <hi>Оскудација!</hi> — понавља мали Манулаћ олизнув носић, а турио прст у уста, па се |
ао сваки добар војник; а такав један не мали трофеј била је и она песма о њему и лепој Катарини |
еда у њему и прћи своје румене уснице и мали носић.{S} Или обуче мајкин венчани фустан од тешке |
готова је да заплаче.{S} Крај ње стоји мали сестрић њен, Костадинкино Миланче; ухватио се за т |
рчине, а ја ги узедо’ и донесо’! — вели мали Манулаћ, олизну нос и предаде мајци скоро снесена |
нчине.</hi> </p> <p>Као што је Мане био мали мајстор, тако му ни кућа није била велика. — Кућа |
А он је то и заслужио, јер је, и онако мали, већ био десна рука у домазлуку својој мајци.{S} О |
да не би припомогао још већем пропадању малих газда и постајању латифундија или великих газдинс |
динара — ем беле паре, бре брате, рече, малко ли је!?...{S} Ама знајеш како бе’у цврсте и јаке |
..</p> <p>— Лелее, — осмехну се Дока, — малко ли ги знајем?!...{S} Е, што је била она Сика, тур |
Зона зловољно.</p> <p>— Коју?</p> <p>— Малко ли ги је, — вели кокетно и поносито Зона, — та да |
.{S} За малко време...</p> <p>— Како аа малко?</p> <p>— Па до „голем нишан”, а после кој да збо |
на!{S} А ја гу теке тагај топрв погледа малко боље Зону.{S} Па кад гу видо’ ону, њојну т’нку сн |
чи за девојку.</p> <p>— Та што...{S} За малко време...</p> <p>— Како аа малко?</p> <p>— Па до „ |
измет <pb n="42" /> чини, та да се и ја малко одморим...{S} Ласно ли је мен’, да ја, у овеј мој |
измаче корак-два.</p> <p>— Остани јоште малко! — рече и приђе један корак.</p> <p>— Е, што иска |
— отима се Зона.</p> <p>— Остани јоште малко! — зауставља је Мане. — Вардај, Васке!...{S} Од т |
ечно!!... {S}А фрајла Кермина поседе си малко; чека, белким, да се измире сас татка Петракија, |
атанац, а њега га дом нема „Причекни си малко, рече ми жена, ће дође <hi>дете</hi>!...” А за то |
а. — А саг, иди си па легни; преспиј си малко, Доке...</p> <p>— Ете, тој Зоне Чорбаџиско да вид |
ећао здрав као бик. — Легни си и поспиј малко, а ја ће ти веће пратим јутре „записи” оди дервиш |
!...{S} Ти си работи, а ја ће си седнем малко.</p> <p>Мана покри главу — збунио се, искашљује с |
шем целу работу!{S} Ја ћу да заобиколим малко, па ће да искочи убаво, како под инџилирски план! |
и? ’хоће ли”, вика, „скоро да потрупамо малко у сватове?{S} Пуштија ли је”, рече, „Манулаћ муст |
ја се отутке враћам”, бата-Мане!{S} Зар малко поруча ћутеци од татка ми заради Митка?!...</p> < |
ду Костадинку.{S} Ако ли, да гу понесеш малко пешкеш од мен’?...{S} Амет!{S} Деде сеци за два г |
о коју стару љубав своју.</p> <p>— Ааа, Мало, — рекао би, кад је сретне, — куде ти је убавиња т |
по се здрави са свима, али је, изгледа, мало замишљен, но ипак то није од невоље, јер се понека |
а.{S} Била је то још лепа и једра жена, мало чудних манира.{S} Често се заборави, па звижди сок |
.{S} Као епизода узета, она је, истина, мало подужа, али, узета као роман, она је ипак кратка; |
ешто живља била, јер је с друге стране, мало подаље, на углу улице, била чесма, надалеко чувена |
једнако, док није дошао танак и кратак, мало дужи од мачјег репа, а после нестаде и њега.{S} От |
ико дана, тешких и црних дана, а затим, мало помало, <pb n="31" /> па се смирило и утишало.{S} |
нако мало оријенталски — тихо и сањиво, мало кроз нос запеваше:</p> <quote> <l>Кад ја имам рујн |
да више не може: дршћу му <pb n="70" /> мало руке, што је, уосталом, — како он тврди — фамилија |
ури кући, као да му гори. <pb n="64" /> Мало после излети из куће у другим, опет свечаним хаљин |
џумбус и весеље и тражи очима њу...{S} Мало после, ето и ње, Зоне.{S} Излази из куће, спушта с |
</p> <p>Тако је Јевда говорила сину.{S} Мало који дан да му није читала и говорила.{S} И Мане ј |
а — ко би то знао!{S} Тако, наизменце — мало посвира, па онда пије, мезетише и пуши, па опет св |
— рече јетко и зловољно Ајша.</p> <p>— Мало ли је? — запита је Мане. — Зар тол’ке паре?</p> <p |
ишта: морали су слушати и оћутати.{S} А мало које вече да им не прође поред куће гомила калфица |
ађани.{S} Али, <pb n="139" /> кад су га мало боље посмотрили, учинило им се да тај човек баш ни |
онако као некада она њега, а Зона њега мало боље него он њу некада.{S} Али је и Манча био и по |
шишан, весео и расположен, само изгледа мало неиспаван.{S} За пасом му револвер прикривен, а ви |
збори! — кара је Парашкева, а спустила мало глас од страха. — Еснафска жена, па каква си је!.. |
м истом да јој се јада.{S} Јевда изишла мало из цркве и села у трем, који је око цркве, а Зона |
егне на доксат, да се одмори и придрема мало, волео је да чује тиху песму, и оне су то знале и |
друго — време је да се, вели, и та деца мало ослободе и изиђу међу свет, јер ено благочестиви т |
е кафе дођоше, а чорбаџи-Замфир тек сад мало да се одобровољи и каже шта га је нагнало да дође |
ишаљке иду и хватају се у коло.{S} Дође мало после, и Зона са другарицом својом, Геном Кривокап |
азивао, као и сваки рођак, али канда је мало, онако потајно, и уздисао за Јевдом, и то годинама |
збегавање њу је мало бунило, а онима је мало помогло.{S} Јер Дока је увек умела некако лако и в |
S} Но уосталом, све то избегавање њу је мало бунило, а онима је мало помогло.{S} Јер Дока је ув |
Части</hi> ми моје, — не бих!{S} А није мало кад се човек у <hi>своју част</hi> закуне...{S} Он |
ругим мањима, иако има у џепу оно своје мало огледало; сваки час плете курјучић и непрестано ме |
брате, и да попијем хоћу...{S} Код мене мало који дан да нема супе, а они празилук и на први да |
е, осећао је мајстор Мане потребу да се мало поодмори.{S} Тада би узео тамбуру и отишао у лојзе |
Љут, пође на њега, трже се и разабра се мало.{S} Којешта! — помисли Мане, — па Манулаћ није ни |
.{S} И тек тада одахну душом, прибра се мало и размишљаше хладније.{S} Прекрсти се и захвали Бо |
пролазе главним сокаком; и из гомиле се мало-мало одваја један по један у побочне сокаке, да, п |
умлије, Ристовца и Сукова.{S} Умирио се мало и стао опет размишљати, и већ га глава заболе, а ж |
ојица, два сиромашка, реци, погурају се мало, а по новинама се распричају надугачко и нашироко: |
а се по целом граду, и да је калфа Коте мало-мало мућнуо главом, сетио би се да је шегрт баш од |
вечеру не знам...</p> <p>— Леле! — рече мало подругљиво Зова.</p> <p>— Ја вино точим, вино не п |
рекао: „успут дико, успут перунико”, и мало помало слике су све блеђе и блеђе бивале, док нису |
} Он би се умио, обрисао руке и лице, и мало али само обичаја ради — стењао би и јечао почешће. |
јој је Мане казао да иде, да се нађе и мало проведе с друштвом.</p> <p>Те је вечери Мане отиша |
; зато је око ње увек више света било и мало дубље у ноћ него око других.{S} Кола Ставре Јарета |
узе пушку и оде у поље, да се разоноди мало.</p> <pb n="184" /> <milestone unit="subSection" / |
Они даљи се раније кренуше, а ови ближи мало доцније.{S} И место на коме су малочас играли и ки |
боте!...</p> <p>— Е што си чула? — вели мало спуштеним гласом Мане.</p> <p>— Да си фрљија и ста |
он нађе да ће бити најбоље да се уклони мало од куће. <pb n="198" /> Па тако је и урадио.{S} Ка |
па се ухвати за главу, а после се умири мало, па поче: — Ете, како може да си стане „побегуља”, |
вао.{S} Стари Замфир легао да се одмори мало после ручка, као што је то одвајкада научио.{S} А |
на ни пара да се провесели и проџумбуси мало с друштвом.{S} А то је било онда, кад би, на задов |
и мирном свом гнезданцу, моћи одахнути мало и утешити се; да ће му кућна ноћна тишина и благи |
ке, који је девер уз девојку, храмајући мало, јер га убијају нове лагиране ципеле, у које једна |
и ведар септембарски дан, суморан ипак мало због оне тишине, која је обична већ раних јесењих |
о на врата достојанствено; застане увек мало на вратима и грди млађе, каже како се данас не мож |
бе и кујна.{S} Кујна је по правилу увек мало подаље од одаја једне такве чорбаџиске куће, да се |
фана слуша и меће зрно на таблу.{S} Тек мало после неко се мешкољи, загледа у комшиску таблицу, |
унке за разбоје, једне тражиле на зајам мало соли, к’не и томе подобне ствари.{S} Али Зоне нигд |
грожђе и брескве.{S} Успут се задржавао мало крај група сељанчица, заустављао их и питао их как |
, пашо, па ће си зборим! — одговара као мало услужно и понизно, али и хладно, Замфир.</p> <p>— |
{S} Зона гледа равнодушно, уморно и као мало потсмешљиво по овом шаренилу и весељу; гледа, као |
и простр’о најпре своју мараму, повукао мало ногавице навише од колена, па би онда сео, и не би |
и отишао у лојзе, или пушку, па отишао мало у лов.{S} Или би узјахао коња, па отишао чак до Вр |
ихватио ратлока и разговарао се и шалио мало с њима, питао би их: има ли што слађе од ратлока?< |
о ход човека који се кренуо да се онако мало прошета једног лепог септембарског дана, да се наг |
ударањем У дахирета.{S} Запеваше онако мало оријенталски — тихо и сањиво, мало кроз нос запева |
онај крај где је црно жупско вино било мало скупље од воде.{S} И какво чудо онда што је пан-Фр |
— кога се она, узгред буди речено, врло мало бојала — да неће ни уста отворити!{S} Но уосталом, |
вао наредбе, сркао кафу, и тада је врло мало мислио; само од времена на време издигне се на сиџ |
о она зна!{S} Отац Замфир је с њом врло мало говорио, а тетке и стрине боље и да нису, јер чим |
ју сви радо и редовно овде играју, само мало доцније, кад се сви играчи скупе. {S}А дотле прово |
е тамо обичај.{S} Јер чим неко има само мало веће бркове, већ га зову и саме удаваче <hi>„чича” |
је све!” Али, кад га видеше да се само мало задржао у дућану, издао наредбе, па опет духнуо ка |
ећима, од којих чисто хоће да прсне оно мало јелече њено. {S}Бива да понекад бане домаћица му Т |
рача, а главу издиже и пружа је поносно мало напред, као водена змија кад издигне главу и броди |
ла, неће ни увече спрам свеће, — и зато мало раније затварају дућане.{S} Иако су мало грамзиви |
а и с вас чорбаџије такој си је.{S} Зар мало ли ги има од ваши што си беоше први трговци — а са |
чи (из којега сваки у животу мора макар мало да гуцне), посвети тешком али светом журналистичко |
влиских врата и остају тако стојећи — с мало погнутом главом и рукама под пасом — све док он не |
стоји још једнако затворен, иако је већ мало подоцне, јер је већ давно прошла многа сила и госп |
а Дока, којој су фес и шамија дошли већ мало више накриво, и тако издавали њено расположење.</p |
љство и своје и муштерије, свршио какву мало крупнију поруџбину, а таквих је, како који месец, |
: „Манча, нема га туј? или други питају мало потсмешљиво: „А, јоште ли га нема.?... <pb n="138" |
човеку тек осамнаест година, а дућан му мало већи од већег путничког сандука. — Такав је тамо о |
ало раније затварају дућане.{S} Иако су мало грамзиви за парама, али они воле и рахатлук, и вре |
вре Јарета уђоше у хаџи-Замфирову улицу мало дубље, па стадоше.{S} Из мрака приђоше колима још |
<p>Васка је разумела.{S} Измаче се још мало и стаде стражарити и пазити.</p> <p>— Зоне! — осло |
зе главним сокаком; и из гомиле се мало-мало одваја један по један у побочне сокаке, да, поткре |
по целом граду, и да је калфа Коте мало-мало мућнуо главом, сетио би се да је шегрт баш од њега |
ладо <hi>банкерче!</hi></l> </quote> <p>Мало после ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га д |
па се засмеја и једва говори од смеха. „Мало ли је зар муке и бруке његове, та саг да му врзује |
ично Мане испружио шију из оног његовог малог дућанчета, као гусак из гушчарника кроз летве, и |
злу и <pb n="172" /> невољи.{S} Док је малодушна женскадија очајавала, мислећи да је све пропа |
анча још једнако натеже и тавори с оном малом платом и, да га мајка кришом не потпомаже, било б |
а поруџбина сваки дан.{S} Некада у оном малом дућанчету свом израђивао је само просто прстење, |
јој се учини баш онај Манулаћ — кога је малопре онолико гледала — кад јој приђе и понуди је шак |
усамљености у којој се сада нађе после малопређашње тишме и вреве!{S} Дуго је тако ћутао погру |
Према њему седе ченгије; одмарају се од малопређашњег бурнога и бесомучнога играња.{S} Све лепш |
у оправку муштикле.{S} Сам ради, јер је малочас послао све млађе из дућана и остао сам.</p> <p> |
није певао пред мајстором. {S}Па и оно малочас, можда шегрт Поте и не би запевао, и, ни крив н |
ижи мало доцније.{S} И место на коме су малочас играли и кикотали и подврискивали остаде празно |
а голему, двокрилну, шест стотина, а за малу, за сваку по двеста и педесет.</p> <p>— Аферим, — |
, до Коштане, па би увече засео у какву малу кафаницу са добрим вином, и у друштву се бурно про |
мајку своју и моли је да јој уступе ту малу собицу, ћилер, у коју се улази на врата која су из |
аљке” и с играња...{S} Све их је мање и маље.{S} Они даљи се раније кренуше, а ови ближи мало д |
!” Ленче Кубеџиско, Зоне Ставрино, Јоне Мамино и Гену Кривокапску све их спомену, о свакој рече |
Генче Кривокапско, Зоне Ставрино и Јоне Мамино, па играју и певају ону, омиљену Зонину игру „Је |
Доне Чешменџиско и Зоне Ставрино и Јоне Мамино.{S} Све су то и лепе и поштене девојке и радене |
внички и господски свет.</p> <p>Пролазе мамурни практиканти и полициски писари вечно промукла г |
гу, — збори ми господин начелник, — по Мамут-агу (он си иде саг у Турско, а скоро ће се врне о |
Манулаћа хвалила је Зони тетка Таска, а Мана кудила.{S} Али то све није јој ништа помогло код З |
ви.{S} А он се дере: „Уа, уа!”</p> <p>А Мана облио мртвачки зној.{S} Стегло га нешто у грлу, да |
зилуку, и каже им да озбиљно хоће свога Мана да жени.{S} Пита их шта оне мисле. {S}Свака је гов |
ти да си распиташ, да видиш, демек, за Мана мојега...{S} Зашто стра’ ме; рече ми да ће да се ж |
ОСМА</head> <p> <hi>У њој је један, за Мана врло пријатан извештај из уста Васке измећарке, по |
Манулаћа — прилика ли је?!</p> <p>— За Мана не бива! — вели Таска.</p> <p>— Е, зашто да не бив |
ноћ није могао ока склопити.</p> <p>За Мана је то стање врло несносно било.{S} Једнако је мисл |
и усхићен је био досетљивошћу побратима Мана и трљао је руке и смејао се задовољно, уверен већ |
робили, тако и кусајте.{S} Она сумња на Мана.{S} А Мане, опет, како су чули, не да се ни опепел |
ику бацила анатему на све, а највише на Мана, који је, како је она уверена била, све то ујдурис |
развити прва лепотица.</p> <p>До дућана Мана Кујунџије — оног првог у Првој глави описаног дућа |
залупи авлиска врата за собом, оставив Мана напољу.</p> <pb n="195" /> <p>Мане је без ичијег п |
ије у грудима и страх је неки ухвати од Мана, али га ипак гледа.{S} А кад Мане дође према њој, |
могло се очекивати и у овој прилици код Мана кујунџије.{S} О тој ствари је већ неколико дана ми |
, а то му значи: „Не питај!{S} То ми је мана да сам дружељубив!”</p> <p>У кафани пуно.{S} Жагор |
ку, па одоше обе смејући се, а оставише Мана, који, сав обливен по челу грашкама зноја, једнако |
<pb n="107" /> <p>Као и сваки човек, и Мана је имао непријатеља, који су једва дочекали да га |
ује и теше Зону: хвали Манулаћа, а куди Мана.{S} Куди му сталеж, а још више владање и поведење |
ilestone unit="subSection" /> <p>У кући Мана кујунџије несрећа.{S} Она лепа идилска тишина прет |
приповетке.</hi> </p> <p>У кујунџиници Мана кујунџије седе калфа Коте и шегрт Поте и раде.{S} |
ирати.{S} Шта је само досетака на рачун Мана пало, наравно, већином у његовом отсуству, па чак |
устио да се то чује и даље, да допре до Мана.{S} Па не само да се задржао на хвали речима, него |
чан један морални удар, који је задесио Мана — заједно с последицама његовим.{S} У свој Глави ј |
Замфирових на све стране, а највише око Мана, коме су у последње време акције почеле нагло скак |
ућани већ давно отворени и пазаре, само Мана Кујунџије дућан — преко обичаја, као никад досад — |
девојчице с мотиком на рамену, те је то Мана утолико чешће вукло у поље и зеленило, и правило м |
Мане је изненадио Замфира, али и Замфир Мана. {S}Било је говора и о миразу.{S} Хаџи-Замфир спом |
кама и сељанчицама, које се загледају у Мана, — а био је врло леп — па и не умеју одмах да кажу |
аво сам си! — одговара Васка.</p> <p>Ту Мана застаде.{S} Привуче своју табакеру, отвори је, лиз |
е недељу дана добио и он сам од мајстор-Мана, кад је ту исту песму пред њим запевао.{S} Зато је |
, као што је он чуо и научио од мајстор-Мана.{S} А после, баш да је све заборавио калфа Коте, н |
работи, а ја ће си седнем малко.</p> <p>Мана покри главу — збунио се, искашљује се и маша за та |
убаво што је и кој је Манулаћ, а кој па Манасија Кујунџија, и што си може кад ’хоће...{S} Их шт |
сврне Мане кујунџија!{S} Јер и исти тај Манасија био је красан младић.{S} Било му је тако дваде |
прса и уздахну, па шију даље.{S} И сам Манасија — „чапкун Мане” назван — кујунџија, колико је |
ЛАВА ДРУГА</head> <p> <hi>у њој је опис Манасије кујунџије, познатог и под именом чапкун-Мане и |
изишла једна подужа белешка о мајстору Манасији (реч: <hi>мајстор</hi> беше под наводницама), |
ама, па зато је једнако на епитимији по манастирима, где лепи балегом кошнице или треби пасуљ о |
чицу за икону Богородичину у Дивјанском манастиру!{S} И глас о вештоме мајстору Ману кујунџији |
трговци иду и отварају дућане и износе мангале и мећу их на ивице тротоара, да се ћумур боље р |
по метар и по у пречнику, па оне ћасе, мангали, и чега ти свега ту није, и све то сребрно или |
р и зевајући пита. — Кол’ко си платија, Мане, за овуј Вертхајмову, ете, касу?</p> <p>— За коју? |
с теб’!... вели му мати љутито. — Мане, Мане, мајка ти не плакала!{S} Што мислиш?{S} Ја сам си |
ри, неје то Жућко!...{S} То си је Мане, Мане Кујунџија!...{S} Не давам ви га!...{S} Тугоо!” реч |
јку, као што је Зона!... .</p> <p>Мане, Мане је мајстор за тако нешто.{S} Чапкун-Мане, Ђорђијин |
!{S} Срамота оди човеци!...{S} Врни се, Мане, две ти очи!...</p> <p>Гледала их Зона, али замало |
ијатној тишини кућевној. — Осем кућице, Мане је имао и нешто земље: неколико њива, и један већи |
е ми среће, несам.</p> <p>— Јеси, јеси, Мане.{S} Знам те ја тебе убаво...{S} Јеси!...{S} Ти да |
о народу растурене и изложене пропасти, Мане му је рекао: ако је <hi>само</hi> то, да је за то |
ли га загушеним гласом:</p> <p>— Немој, Мане, две ти очи!...{S} Остави ме!...{S} Сама ћу си иде |
> <pb n="179" /> <p>— Ја си сина немам, Мане.{S} Татко те Ђорђија <hi>мен’</hi> у аманет остави |
, озбиљна и достојанствена.{S} Син њен, Мане, јако ју је поштовао и био према њој необично нежа |
ео пред дућаном и с оцем се разговарао, Мане би га ма како изазвао — како је љут био на њега — |
че Мане и одмахну руком.</p> <p>— Било, Мане!...</p> <pb n="192" /> <p>— <hi>Било</hi>, Ајшо!.. |
чете по махале и по чаршије?!{S} Зашто, Мане, дете моје?{S} У зем да пропаднем, оди срам и рези |
ли се никако не сложише. <pb n="127" /> Мане остаде при свом; њему је потребна била танка, висо |
о једну, ко две, а неко и по четири!{S} Мане, и он ту, и он узима две таблице да игра.</p> <p>К |
p>Мане ућута.{S} Настаде мала пауза.{S} Мане се маши табакере и стаде правити цигару.</p> <p>— |
ада нас већина птица селица оставља.{S} Мане је обишао своје винограде, свраћао и поседео још у |
грање и даље траје уз свирку Цигана.{S} Мане стоји, не игра, гледа играче.{S} Гледа у Зону, вид |
тотина дуката мираза на дан прстена.{S} Мане је био срећан и задовољан после оне сцене са стари |
стином једне увређене честите мајке.{S} Мане се трудио да се брани и одбрани.</p> <p>Јевда тада |
ише коло редом први момци из махале.{S} Мане дао Циганима динар, а Нацко баштованџија и они дру |
а и где ће се наћи на уречено време.{S} Мане ће чекати Ставру у Трговачкој касини; кад Ставре с |
и силно дирају у срце све играчице.{S} Мане је најчешће водио коло.{S} Само позове по једну де |
а млађе ослонити, па тек онда улази.{S} Мане је сада узео и једног шегрта, који већ пола године |
во свршило, да га, наравно, и утеши.{S} Мане је све оно у суботу већ био смео с ума, и није мог |
<p>Свршила се и прошевина и прстен.{S} Мане је изненадио Замфира, али и Замфир Мана. {S}Било ј |
нађење своје, ни овде није користио.{S} Мане нешто није био најбоље расположен па није хтео ниш |
ћан једна муштерија и затражи нешто.{S} Мане му нервозно изнесе тражене ствари; учини му се да |
ови ликовали и ширили даље тај глас.{S} Мане је био као луд неколико дана.{S} Није се он навика |
е „Потресуљку”, омиљену игру Манину.{S} Мане узе за руку и поведе на игру младу лепу Калину, ко |
уд фењери и сокаци, ћутеци и буџаци?{S} Мане му је одговорио хладно и мрачна лица:</p> <p>— За |
ећу сас теб’!... вели му мати љутито. — Мане, Мане, мајка ти не плакала!{S} Што мислиш?{S} Ја с |
о и суђено, као што би се, рече, и он — Мане — покорио и пристао да буде Манулаћу девер, да је |
рже женски глас: „Бата-Мане, ти ли си?” Мане се заустави, а из жбуња му се приближаваше једна ж |
паклену досаду.{S} Јевда као убијена, а Мане зловољан.{S} Јевда никуд не излази, а Мане опет сл |
а неће никако ни да чује за Манулаћа, а Мане опет каже: ил’ њега ил’ никога.{S} Чорбаџиски је с |
папучу и полетела на њих да се бије, а Мане скочио и зауставља је и преклиње да се окане, да н |
е, да си идем! рече Зона и измаче се, а Мане је задржава и вели јој:</p> <p>— Код мен’ нећеш да |
е зловољан.{S} Јевда никуд не излази, а Мане опет слабије прекодан долази кући; а и кад дође, б |
а време своје и чуђење и задовољство, а Мане се удубио у посао, па ради, али се крадом испод оч |
говачком удовицом и ушао у пуну кућу; а Мане је, вели, тек нешто више: растапа злато, окива ико |
ране ципеле, у које једнако гледа.{S} А Мане је гледа неданимице и нетренимице.{S} Притиснуо ру |
о и кусајте.{S} Она сумња на Мана.{S} А Мане, опет, како су чули, не да се ни опепелити да је о |
силна ћеманета, зурле и дахирета.{S} А Мане се све више склања и повлачи у крај, и све тужније |
ако чудо за три дана”, вели народ.{S} А Мане је био син тога народа, у кога је постала за утеху |
нај увек готов био на такве ствари, — а Мане је исти отац...</p> <p>Силно је оптуживала сина, а |
и задовољства.</p> <pb n="190" /> <p>А Мане седи са кардашима и весели се.{S} И нико, сем Мита |
<l>За наше комшијче!</l> </quote> <p>А Мане и Калина су комшије!...{S} То јој паде на памет, и |
ка пада ли далеко од кладу?...</p> <p>А Мане му се куне у пушку, која га никад није слагала, па |
ота — теферич још пријатнијим.</p> <p>А Мане је волео да теферичи.{S} Простре ћилимче, које би |
ирком и певањем прихватише.</p> <p>Пева Мане:</p> <quote> <l>Кад ја имам бело лице, —</l> <l>За |
> <p>— И Зоне пратила? — пита је понова Мане.</p> <p>— Зоне, а кој ће други да прати? — одговар |
ке авлије чуо кикот и смех, и слушао га Мане, који је, као скамењен, још једнако стојао на исто |
сина у једним новинама, и кад због тога Мане постаде пргав, па сваки час долажаше у сукоб с мај |
, поздравила ти се Зоне!” тако брзо, да Мане није имао времена ни да дође к себи, а још мање да |
на стоји ту држећи Гену за руку, а када Мане пође, одлазе и оне кући.</p> <milestone unit="subS |
уге косе и на друго лице мислио је сада Мане...</p> <p>Ни сада не погледа Мане Ајшу, ни њено бе |
сада Мане...</p> <p>Ни сада не погледа Мане Ајшу, ни њено бело лице, ни њене дуге косе, које б |
е и свршити.</p> <p>После неколико дана Мане је ишао опет поносито и ведра чела.{S} Вратила му |
не беше га туј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с кочије и с кардаши, и она ги, рече, |
S}Неси!...</p> <p>— Несам... — одговара Мане, и пружи Замфиру муштиклу, коју је оправио.</p> <p |
алал!...</p> <p>— Ех, — грува се у прса Мане, — сал тој да си дочекам да ги пукне брука и оде а |
ву, ете, касу?</p> <p>— За коју? — пита Мане, — за онуј поголему, ели за овеја мале?</p> <p>— Б |
ану.</p> <p>— Шефтелија?!... — прошапта Мане и заљуља се од неочекиване среће.</p> <p>— Ее! — т |
да у Манулаћа чорбаџи-Ранђеловог, а кад Мане дође у игрању према њој, а она га и не гледа, него |
ти од Мана, али га ипак гледа.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу уђе још већи страх, и она н |
о намештен по један прапорац.{S} Па кад Мане заигра и заплете и залупа ногама, звече они пусти |
а игра с њим! {S}Не игра, него лети кад Мане поведе „Осампутку” или „Потресуљку!” И само они пр |
е, како је сем тога чула да су се некад Мане и Зона пазили и севдисали, и како им је зар писано |
еварили сви.{S} Прође недеља дана, а од Мане ни трага ни гласа.{S} Чак му је по поузданом човек |
бакшиша и још лепших речи и погледа од Мане и свега друштва Маниног.{S} Али вечерас Мане није |
легод оро траје, или још боље, доклегод Мане не пође кући, и она стоји ту држећи Гену за руку, |
i>могли</hi> бити прилика за њу.{S} Код Мане Кујунџије се, наравно, најдуже задржаше.{S} На њег |
ру.{S} Опет настаде пауза, коју прекиде Мане.</p> <p>— Море, ти ме л’жеш, Васке?</p> <p>— Не л’ |
ичког им непријатеља.</p> <p>Увече нађе Мане Митанчу у Трговачкој касини.{S} Уз чашицу мастике, |
није требало. {S}Зато <pb n="180" /> је Мане остао и даље хладан и повучен, и оставио их без од |
с Маном и није крио да се нада да га је Мане разумео, и да ће колико сутра или прексутра ствар |
к није заслужила да тако прође, и да је Мане још кривљи, јер је он изнео на глас — он и нико др |
е тиме поделило, па једни тврдили да је Мане, а други да је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не |
p> <p>И кад је тачно извештен био да је Мане све то чуо, и кад му се Мане почео већ и јављати, |
а човека једну Богородичину икону да је Мане окује у сребро, — и поручио и богато му исплатио.< |
а насмеја онако кроза сузе.{S} Гледа је Мане, па му се учини тај њен осмех кроза сузе као зраке |
мори?</p> <p>— Кој си ти? — загледа је Мане.</p> <p>— Де, несам кумита!...{S} Што, јоште ли ме |
<p>— Остани јоште малко! — зауставља је Мане. — Вардај, Васке!...{S} Од татка ми остаде кућа и |
и да врати поздрав.</p> <p>Тога дана је Мане био сав блажен.{S} А како и не би, кад му се целе |
ко је имао форме за младожењу?! дира је Мане и доводи је до плача.{S} И Мане гледа како је лепа |
лне мајку, кад неје Еврејка?! — пита је Мане. — Рисјанка је, та што гу треба веће?!...</p> <p>— |
ећи у дућан.</p> <p>— Што је? — пита је Мане.</p> <pb n="93" /> <p>— Што сам ти ја тебе-ти, а б |
..</p> <p>— Што да ти зборим? — пита је Мане.</p> <p>— Оно да ми збориш што си је за зборење!</ |
Ајша.</p> <p>— Мало ли је? — запита је Мане. — Зар тол’ке паре?</p> <p>— Неје за паре реч! — в |
а дом ете, здраво ли су ви? — запита је Мане.</p> <p>— Здраво! — одговара му Васка, а гледа мин |
, ти ич бригу да не береш! — умирује је Мане. — За мен’ ласно; теке за теб’ искам да ти бидне у |
, а ти сал да сеириш.</p> <p>Умирује је Мане и вели да никаква боја неће и не сме бити, али му |
ити све код сина, и да се нада да ће је Мане послушати и да она неће дуго плакати...</p> <p>Иду |
ти и пазити.</p> <p>— Зоне! — ослови је Мане и искашља се тихо.</p> <p>— Што искаш? — шану Зона |
сахат о широком сребрном ланцу, који је Мане сам израдио, а на главу кад накриви фес, шајкачу и |
Зоне.{S} Јер, слушајући тетку, Зони је Мане због таквог његовог живота само изгледао интересан |
<p>— Ама, какво срамување! — храбри је Мане. — У појење нема срам ни па срамување... {S}Што си |
{S} Мори, неје то Жућко!...{S} То си је Мане, Мане Кујунџија!...{S} Не давам ви га!...{S} Тугоо |
је чула то, и није се љутила кад јој је Мане казао да иде, да се нађе и мало проведе с друштвом |
а му Васка, а гледа минђуше које јој је Мане поклонио.</p> <p>— Што работи чорбаџија... здраво |
ion" /> <p>Из даљег разговора дознао је Мане од Васке да је по чорбаџи-Замфировој кући прави ло |
</hi> </p> <p>Кад је дошао кући, био је Мане као у грозници.{S} У грудима му беснела бура, а у |
ела та ствар била и дрска и луда, то је Мане држао да је сасвим природно да је сме слободно <pb |
е, а оно макар као епизода.{S} А што је Мане <pb n="54" /> напослетку изишао чак и као главни ј |
тетке Манчине.</hi> </p> <p>Као што је Мане био мали мајстор, тако му ни кућа није била велика |
горело пред иконом Богородице, коју је Мане сву окитио и покрио сребром, и блага полусветлост |
вољан зарадом.{S} Признавао је да му је Мане опасан конкурент, кад се узме у вид његов кућевни |
стати, <pb n="21" /> зато у прво време Мане није држао ни шегрта, него је сам самцит у њему ра |
ти, и те још како, кад се за њом осврне Мане кујунџија!{S} Јер и исти тај Манасија био је краса |
/p> <p>— Несам, нане, — брани се и куне Мане, жива ми... ете-те...</p> <p>— Деде, деде, мори... |
, зашто је тој?</p> <p>— Хе, снебива се Мане, а утањио гласом још више. — Има си човек кеиф и н |
а ми кажеш!</p> <p>— Хехе! — снебива се Мане. — Несам, несам, ловачке ми среће, несам!{S} Куд п |
црне брчиће.{S} А још кад видеше да се Мане и не осврће чак ни на полициског писара, акамоли н |
авачки бућну у воду, — тек тада трза се Мане и гледа око себе, као да се пита: откуд он чак ту? |
страшан смех одасвуд...</p> <p>Трже се Мане и стаде зверати на све стране око себе, да види че |
> <p>— Ама, де, јаваш, нане! — смеје се Мане. — „Што ће да чиним?”...{S} Па ћу си узмем једну!{ |
, па жмиј!...</p> <p>— Хехе! — смеје се Мане, — што рече: „Жмиј, да те л’жем”!...</p> <p>— Ти с |
па смем ја тој да напрајим?! — куне се Мане. — Теке сутрадан, пред ручак, и ја си сам чу у чар |
</p> <p>— Рекни гу:{S} Поздравија ви се Мане да га чекате, рекни, у прву недељу.</p> </div> <pb |
агаре?!...</p> <p>— Де, море! — чуди се Мане.</p> <p>— Ешеку ниједан!{S} А што ми не збориш?!.. |
м неком јунакињом приповетке.{S} Али се Мане није тек онако звао чапкун-Мане, није забадава био |
и Дока.</p> <p>— Море, тето, — брани се Мане од ове нове и неочекиване напасти, — неси ти веће |
/p> <p>— Ама, несам, нане... — брани се Мане.</p> <p>— Јеси, јеси, несрећо, познавам ја Ђорђији |
а по целом граду.{S} Не, не, — тешио се Мане, — није нико био, само оне, само женске, а оне не |
ђоше и упутише се заједно, и чу како се Мане нуди Калини да је допрати до њених авлиских врата, |
лиском хану џумбус и весеље...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чују се ћеманета, пиште |
са плафона на веселе госте...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чује се свирка на далеко |
м Митанче Петракијевог, не зна зашто се Мане весели, зашто је весео, зашто части све и зашто не |
био да је Мане све то чуо, и кад му се Мане почео већ и јављати, — крене се једнога дана сам г |
једе се за усну, јер јој се учини да ће Мане још моћи лако помислити да се она за њим окренула |
е димове.{S} После дуже паузе, запитаће Мане:</p> <p>— А... ете...{S} Зоне... здраво ли је?{S} |
/p> <p>— Бре-бре!</p> <p>— Зоне! — рече Мане молећивим гласом.</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Е, |
е моје!...</p> <p>— Ево ти овој! — рече Мане. — Зима иде, сас зимске руже да се закитиш! — рече |
’ веће ја...</p> <p>— Е, тол’ко! — рече Мане и одмахну руком.</p> <p>— Било, Мане!...</p> <pb n |
те не питујем, веће за друго... — рече Мане, па стаде. — Е...{S} Васка... лагала ли је, кад ми |
о ми треба тој?...</p> <p>— Зоне — рече Мане и притеже пас око себе. — Ја сан немам...{S} Ја за |
ко играње — има ли га у свет?!...” рече Мане.{S} Протрља очи, бојећи се да га оне можда не вара |
тој сам чула!...</p> <p>— Ба! — пориче Мане.</p> <p>— Ти да си ћутиш!{S} Све разбра’!{S} Све с |
а су чак и побратими.{S} Он ће, мишљаше Мане, бити таман за тај посао.{S} Куражан је, дрзак је, |
кад је она таква у сну била, размишљаше Мане, била би она таква, и још гора, и на јави.{S} Зато |
ла, јер се цела песма на њу односила, и Мане досад увек на њу мислио и гледао кад се та песма п |
ало и бесно и страсно чочешки играло, и Мане седео, у дахирета богато спуштао, али ниједну — ни |
била у цвећу.{S} Као и сви на Истоку, и Мане и мајка му Јевдокија волели су и неговали цвеће.{S |
оже чврста воља и одлучна намера?!{S} И Мане је вребао и најпосле успео.</p> <p>Једнога дана у |
дан да му није читала и говорила.{S} И Мане јој рече да је то и његова давнашња жеља.{S} Обећа |
дира је Мане и доводи је до плача.{S} И Мане гледа како је лепа и кад плаче, и мило му да је гл |
” па га пољубе у чело или у образ.{S} И Мане пољуби у руку, и таман да пође, а њега опет задрже |
а коловођу: њему се смеју.{S} Погледа и Мане на ту страну.{S} Погледа боље, кад ал’ коловођа ни |
”, играли су, једно до другог, Калина и Мане.</p> <p>И Зони дође нешто тешко.{S} Наслонила се н |
таку слику и прилику као што су Зона и Мане, мучно да би могао наћи и саставити...</p> <p>Мидо |
авославне цркве”. — И морао је најзад и Мане прибећи перу и писању, том новом оружју, како кажу |
самога тога није никакво чудо што је и Мане Кујунџија — чапкун-Мане названи морао ући у ову пр |
га се, ето, сукобише и посвадише Зоне и Мане.{S} И то траје већ неколико дана.{S} Зона неће ник |
estone unit="subSection" /> <p>Ставре и Мане упутише се журно кроз неке улице, које су све праз |
це већ на смирају свом беше, врати се и Мане, не уловив ништа.{S} Од силних мисли и осећања ниј |
на глас и настави јачим гласом, да би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да се цениш у татка |
си, нек’ си је код мене!...” Ете тој и Мане работи!{S} Ујутру под мишку си доноси, увече па по |
азила <pb n="66" /> ту где је долазио и Мане, или управо где се најдуже бави, јер он је имао об |
о слунце!...</l> </quote> <p>Кад год би Мане запевао и испевао ту песму, увек би — иако је био |
; а кад је што боље зготовљено, ишао би Мане кући и ручао с мајком. — Јевда, мајка Манина, била |
траг!...</p> <p>Тако, ето, почесто ради Мане.{S} Али да призна да све то ради Зоне Замфирове ра |
и по новинама. „Ах”, тресну се у груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у новине! |
страсним великим бадемастим очима, али Мане и не примети то.{S} Искапи чашу вина, али је не по |
агичка!{S} Нашеја сам побратима! — вели Мане Зони, која га је испратила до авлиских врата.</p> |
збори, де...</p> <p>— Манулаћ... — вели Мане.</p> <p>— Ба, нећу си! — прекиде га љутито Зона и |
доста је бруке и срамоте.{S} Да, мисли Мане, сами су били.{S} Био је само ноћни стражар, па и |
S} Шта је ово, ако ко Бога зна? помисли Мане, па се само прекрсти од чуда и рече: „Господи Боже |
же се и разабра.{S} Шта је ово? помисли Мане, каква Дока, какве друге жене!{S} Нико више није т |
разабра се мало.{S} Којешта! — помисли Мане, — па Манулаћ није ни био ту.{S} Он је у то доба в |
проведе с друштвом.</p> <p>Те је вечери Мане отишао и проџумбусио са својим друштвом.{S} Никоме |
е испричано како се вешто умео осветити Мане Зони, тако вешто да је испало сасвим по оном народ |
следњи метак избацила, а та је: да исти Мане има брата (по оцу) међу Циганима!...{S} И сад, как |
— Бре, како то збориш? — викну ужаснути Мане. — Какав „голем нишан”?...</p> <p>— Што, зар ћеш с |
...{S} Криво јој... {S}Не треба њој тај Мане; неће и не може њен никад бити, али не трпи да мож |
м тога, то му је и дужност, причаше јој Мане, јер су се он и Манулаћ побратимили и зарекли: ко |
— Теке... тетко, молим те... — вели јој Мане и диже прст, — зборење за тој ич да нема!...{S} Да |
мбисом врло лако могао бити и наш јунак Мане кујунџија.</hi> </p> <p>По решењу фамилијарног већ |
’же, кучка!...{S} Неје оно Мане; ја сам Мане, а оно је куче!{S} Овој су мађије!... {S}Куче куде |
кад Цигани хтедоше да престану, даде им Мане знак да свирају даље исту игру, па приђе и ухвати |
о си чула? — вели мало спуштеним гласом Мане.</p> <p>— Да си фрљија и стануја мерак на оно Зонч |
учко чорбаџиска — јекну од срца увређен Мане, — таг ће скоре да чујеш и за <hi>моје знање</hi>! |
д, какав је био Ђорђија, такав му и син Мане, тврдила је тетка Таска и уверавала Зону.{S} А то |
шију даље.{S} И сам Манасија — „чапкун Мане” назван — кујунџија, колико је пута — он, чапкун < |
тај чес’ и речи тија! — вели снебивљиво Мане.</p> <p>— ...{S}Та већ недеља дана како гу носим, |
} Зато је тога целога дана у недељу био Мане врло суморан, а зато, опет, и није провео недељу к |
unit="subSection" /> <p>Мислио и мислио Мане, док се напослетку не сети Митанча Петракијевог, п |
тину.</p> <p>Њега се, дакле, сада сетио Мане, а сетио се још и тога да Митанча ужасно мрзи чорб |
и.{S} Осврте се још једном, и виде како Мане и Калина пођоше и упутише се заједно, и чу како се |
и општинског фењера све.{S} Видеше како Мане и она двојица придржавају у колима девојку, како ј |
о се једни смеју, а други љуте.{S} Само Мане нити се смеје нити се љути.{S} Стоје табле пред њи |
га и као девера!...</p> <p>И да се само Мане питао и од њега само да је зависило, можда би тако |
е, — рече дршћућим гласом и испрекидано Мане. — Ја си знајем све...{S} Теб’-те стра’ од татка.. |
а се у њој једва једаред нађоше заједно Мане кујунџија и Зоне Замфирово.</hi> </p> <p>Зона је з |
?...</p> <p>— А ја си... — вели збуњено Мане — ете... искам... ако је, демек, к’смет... из вашу |
/p> <p>— Што, море? — вели запрепашћено Мане и остави цигару.</p> <p>— Ете за оно оро, и за игр |
b n="95" /> <p>— Доке, — викну уплашено Мане на њу. — змија ће те уапи, ако напрајиш как’в ешек |
> <p>— Знам те, де! — вели му задовољно Мане.</p> <p>— Е, што ће ми ћеф бидне, побратиме, да ос |
кну силно: „Л’же, кучка!...{S} Неје оно Мане; ја сам Мане, а оно је куче!{S} Овој су мађије!... |
рицу!...”</p> <p>— Ама! — викну радосно Мане, и у оном одушевљењу испали пушку, иако су били ве |
који би метала алву.{S} Тада би обично Мане испружио шију из оног његовог малог дућанчета, као |
орим?{S} Што да казујем? — викну љутито Мане. — <hi>За кога</hi> да ти казујем?,..</p> <p>— Ете |
тетка Дока, није знала мајка Јевда, јер Мане није хтео, а други јој није смео казати то.{S} Јев |
S} А то се помало могло и веровати, јер Мане је доста често јутром био предмет разговора са сво |
поветци, иако јој је име у наслову, јер Мане би рекао: „други сокак, друга и девојка”, а што би |
о извршене наруџбине, осећао је мајстор Мане потребу да се мало поодмори.{S} Тада би узео тамбу |
бињеџија и весељак — и тако је мајстор Мане од њих и добио онај надимак: чапкун-Мане...</p> </ |
крупнијих бивало.{S} Прочуо се мајстор Мане и са крупнијих радова!{S} Некада се поносио само м |
ни врата, него само ћепенак, и мајстор Мане је преко ћепенка ускакао ванредно вешто.{S} Дугим |
и свега друштва Маниног.{S} Али вечерас Мане није поручивао ништа.{S} Зато Ајша даде знак Дудиј |
линке, разговарају се о том.{S} Каже му Мане у чему је ствар, и Митанче, наравно, одмах пристан |
>! — рече и оде.</p> <p>— Доке! — викну Мане и полете за њом, али она беше већ далеко...</p> <m |
мараму.</p> <p>— Што је овој?! — кликну Мане зачуђено, кад разви мараму. — <hi>Шефтелија?!</hi> |
а је у другом сокаку становала, искрсну Мане из мрака и стаде пред њу.{S} Васка се измаче уплаш |
ких бледих ружа.</p> <p>— Ех! — уздахну Мане болно и додаде јетко, примајући и миришући руже. — |
е су си убаве...</p> <p>— Ех, — одмахну Мане руком. — Та што ако су убаве!{S} Оне ли су сал уба |
а млађа.</p> <p>— Шта искате? — пита их Мане.</p> <p>— Ја нећу да пазарим, сал прајим друство.. |
мфир спомену пет стотина дуката, али их Мане не прими, него одговори да ће он за толико дати на |
орбаџиске куће <hi>много су</hi>, а наш Мане — <hi>један си је</hi> помеђу момци и трговци и ча |
осме светске силе!...{S} Остаде му још Мане.{S} Он је човек млађи, светски, сувремен, иако нос |
а топрв иде, ја се отутке враћам”, бата-Мане!{S} Зар малко поруча ћутеци од татка ми заради Мит |
Хехе, — осмехну се Васка. — Леле, бата-Мане, како збориш па и ти!...</p> <p>— Што си збори?{S} |
’жеш, Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми да |
’жеш, Васке?</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане...{S} Две ми очи!...{S} Како смем да те л’жем?!... |
може кад ’хоће...{S} Их што си ти, бата-Мане, па несрећа ника!</p> <p>— Ама, ти ме па л’жеш, Ва |
p>— Ех, а ти па бајађим не знајеш, бата-Мане, зашто!</p> <p>— Жива нана, не знам си, Васке.</p> |
руком Васка, — ти ништо не знајеш, бата-Мане!{S} Тараф-тараф се напраји код нас дом...{S} Живот |
ориш?...</p> <p>— Што, не верујеш, бата-Мане?</p> <p>— Да се неси посмешила, невесто?...{S} Зна |
p> <p>— Мори, зашто ме не питујеш, бата-Мане, од кога, си је, ете, абер и поздравље?</p> <p>— П |
ј што је било.{S} Саг да гу видиш, бата-Мане, каква стаде: никаква се напраји!...{S} И ти панти |
ивети и освежити ове слатке речи: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” које му једнако брујаху у |
{S} Из мисли га трже женски глас: „Бата-Мане, ти ли си?” Мане се заустави, а из жбуња му се при |
у њему, добацила му је у пролазу: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” тако брзо, да Мане није и |
ане од њих и добио онај надимак: чапкун-Мане...</p> </div> <pb n="25" /> <div type="chapter" xm |
ане је мајстор за тако нешто.{S} Чапкун-Мане, Ђорђијин син, кријумчарска стара крв, — он је и н |
о чудо што је и Мане Кујунџија — чапкун-Мане названи морао ући у ову приповетку, ако никако дру |
кујунџије, познатог и под именом чапкун-Мане или Манча, који је, — иако ова приповетка не носи |
мен на Зону.{S} И да није био он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у овој приповетци, иако |
Али се Мане није тек онако звао чапкун-Мане, није забадава био син чувенога Ђорђија и братанац |
аву неће, јер онда не би он био „чапкун-Мане”!</p> <p>Само се једаред десило да је прошао крај |
лави описаног дућана, у који је мајстор-Мане онако вешто, салтоморталски, ускакао — био је дућа |
а сапутницу у животу да изабере мајстор-Мане кујунџија.</hi> </p> <p>Неколико дана доцније, а к |
чекате!{S} Саг се берем збори да је <hi>Мане</hi> дошеја при њума, па је ђене-ђене; ама скоре ћ |
авив Мана напољу.</p> <pb n="195" /> <p>Мане је без ичијег питања, онако сам по својој памети, |
дње момачко весеље Манино.</hi> </p> <p>Мане је отишао задовољан кући.{S} Пољубио је мајку у ру |
у девојку, као што је Зона!... .</p> <p>Мане, Мане је мајстор за тако нешто.{S} Чапкун-Мане, Ђо |
ив стадо’, Зоне!</p> <p>— Хе!...</p> <p>Мане ућута.{S} Настаде мала пауза.{S} Мане се маши таба |
а — додаде, — кад буде готова...</p> <p>Мане разгледа муштиклу.{S} Каже му да се и лако и брзо |
дан абер за теб’, и поздравље...</p> <p>Мане се тихо искашља, па се крене и пође полако, а за њ |
p> <p>— Поздравила ти се Зоне...</p> <p>Мане ћути и ништа не одговара.</p> <p>— Чу ли, мори, пр |
, него што си скудија девојку...</p> <p>Мане ућута и не хте више да се брани, а није му лако би |
и тој наше дете има си три касе.</p> <p>Мане му каже да су му обе потребне због драгоцености ко |
рећи, и запита га шта он мисли.</p> <p>Мане је ћутао.{S} А кад мати навали на њ, он јој рече д |
н’ збори ли што?</p> <p>— Збори.</p> <p>Мане опет ућута и стаде савијати другу цигару.{S} Опет |
није из пажљивог читања увидети.</p> <p>Мане је Зону знао још као дериште, као „чупе” или „чупе |
, па у том стиже и до Манина дућана. {S}Мане му се јави, а он га отпоздрави онако у ходу.{S} Пр |
. „Којешта!” брањаху га опет сад неки, „Мане је вредан и поштен младић као и отац му; има <hi>з |
гу да си чети...</p> <pb n="94" /> <p>А Мани мило.{S} Брани се још неко време, пориче, спомиње |
ске измећарке, после којег је извештаја Мани — као што би то песници казали — сунце лепше сијал |
шлук Манин, крене се одмах из тих стопа Мани у дућан.</p> <p>— А, такој ли је? — викну му тетка |
, веле, јасно.{S} Сад им је јасно откуд Мани толике ћилибарске муштикле и толике лаковане плитк |
анин — дакле, нико бољи од њега да буде Мани девер.{S} А сем тога, тако ће се узети да је остао |
е, јер се и она окренула за њим, али је Мани ипак врло криво било што се преварио и окренуо.{S} |
у, <pb n="196" /> стиже и Замфировима и Мани поздрав од Манулаћевих. {S}Манулаћ са извињава да |
нији лек сваком уопште друштвеном злу и мани. {S}И он је био спреман на сваку евентуалност и не |
о се успеху, јер је спремио терен.{S} О Мани се лепо изражавао.{S} У једном друштву хвалио је М |
ела сама поћи.{S} Зато и није било лако Мани; и прошло је повише времена док је могао срести и |
ого и није знао ништа, — зато се кренуо Мани у дућан.{S} Кренуо се к самом извору, такорећи, по |
Три-четири дима, па гу фрљи’!...</p> <p>Мани мило што му чорбаџи-Замфир наводи његове речи.{S} |
млад је, леп је, има науснице, друг је Манин — дакле, нико бољи од њега да буде Мани девер.{S} |
није.{S} И љута на невештину и јавашлук Манин, крене се одмах из тих стопа Мани у дућан.</p> <p |
фте и на сефтеџију много полаже, бану у Манин дућан нико други него баш сама главом тетка-Дока. |
о није знао да каже какав им је род.{S} Манина мајка им каже зашто их је звала. {S}Исприча им ш |
е кући и ручао с мајком. — Јевда, мајка Манина, била је још лепа и држећа жена, још испод четрд |
но, а сетила се и покојног Ђорђије, оца Манина, да је и онај увек готов био на такве ствари, — |
оведење његово.{S} Почела је чак од оца Манина, Ђорђије; ни њега није оставила на миру. {S}Упра |
већ неколико дана мислила најозбиљније Манина мајка Јевдокија, па је напослетку и сазвала једн |
њума?</p> <p>— Е, што да чиним?! — вели Манина мајка. — Зашто да му зборим?{S} Што да га карам? |
је измећарка Зонина, Васка, прошла крај Манина дућана, а он сам био у њему, добацила му је у пр |
и питао за берићет, па у том стиже и до Манина дућана. {S}Мане му се јави, а он га отпоздрави о |
глена.</p> <p>Четири тетке и две стрине Манине поседале по миндерлуцима унаоколо и све срчу каф |
еву.{S} Замолила их да оду — Уранија до Манине, а Калиопа до Манулаћеве куће, и да их запитају |
ве! — привући погледе ичије, а нарочито Манине погледе!... {S}Не би играла, али кад виде Калину |
а Калиопи опет одговорише да сумњају у Манине...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Све ов |
{S} Читали су и пријатељи и непријатељи Манини; они га жалили и замерали му и заташкавали „брук |
То је одмах пало у очи првим комшијама Маниним, а после и великом делу чаршије.{S} И како је к |
акога дана очекивали да се појави ко од Маниних.{S} Али су се преварили сви.{S} Прође недеља да |
ће да си?!{S} Да се зовеш, ете, мајстор-Маниница!...{S} И она луда и брљива бећар-Дока да ти се |
њој је описано последње момачко весеље Манино.</hi> </p> <p>Мане је отишао задовољан кући.{S} |
Сад јој је јасно било и оно расположење Манино, а сетила се и покојног Ђорђије, оца Манина, да |
се и уђе у дућан на велико запрепашћење Манино, који скиде брзо фес и скочи са седишта, али га |
га полусветлост падаше на измучено лице Манино.{S} И годила му та свечана и побожна ноћна тишин |
и, о неком бекству, о некој отмици, али Манино име није чула том приликом, а целој ствари није |
речи и погледа од Мане и свега друштва Маниног.{S} Али вечерас Мане није поручивао ништа.{S} З |
се хтело судити и закључци изводити из Маниног понашања. — Ману тога дана није држало место.{S |
увио све, и сад дошао да јави то Јевди, Маниној мајци.{S} Све што је сазнао, он јој је савесно |
агања, како је морало бити Јевди, мајци Маниној, кад је чула да јој нападају сина у једним нови |
све и сва у Замфировој, а тетка Дока у Маниној кући.{S} Дубоко у ноћ још се таласало коло и иг |
ушки око чесме, видећи у колима снажном Манином руком око паса стегнуту женску прилику у зелено |
су, али се уздржа, ваљда зато што је у Манином дућану.{S} Девојке пазарише, па и одоше.</p> <p |
и изгледају према покојном Ђорђији, оцу Манином.{S} И тако Јевда остаде удовица и посвети се св |
ед, последњи пут, кораке у обе куће — у Манину и Манулаћеву.{S} Замолила их да оду — Уранија до |
ни засвираше „Потресуљку”, омиљену игру Манину.{S} Мане узе за руку и поведе на игру младу лепу |
слике сна дубоко су се утиснуле у душу Манину.{S} Дуго још врзле му се по памети слике те, и н |
е то још лепа и једра жена, мало чудних манира.{S} Често се заборави, па звижди сокаком.{S} Њу |
ке, тако похлепне на минђуше, прстење и манистре.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ручао |
тасали за удавање, — паша, па да гим не манише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги |
а тако је и овде с Ђорђијом и сином му, Маном. {S}Причала јој је о покојном Ђорђији — како је б |
и? — заврши стари Замфир и опрости се с Маном, који га, силно тронут, при поласку пољуби у руку |
едала само да се никако не састане ни с Маном ни с Јевдом.{S} Зато се крила по комшилуку.</p> < |
две прилике и разговараху нешто тихо с Маном, који је сишао био с кола.</p> <p>Затим приђоше к |
и Замфир је поверио домаћици разговор с Маном и није крио да се нада да га је Мане разумео, и д |
акључци изводити из Маниног понашања. — Ману тога дана није држало место.{S} Неколико пута је п |
гледа, него само пући уста...</p> <p>А Ману стегло нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у ус |
ила се оданде и вребала и увребала сада Ману при повратку кући. — После краће почивке, размишља |
и-Замфиров, Митанча је добро дошао сада Ману: да се сложе и слошки да нападну на заједничког им |
лаћа, — вели Таска.</p> <p>— Мен’ па за Ману! — вели јој Дока, па се окрете осталима. — Аман, ж |
маш си грбину, самарице доста”; та и за Ману и женење његово ласно...</p> <p>— Може, ама спроти |
е к’смет, па побоље за Манулаћа него за Ману; пара пару вукује, а чорбаџиски син чорбаџиску кер |
Управо, није ни спомињала ни претресала Ману, него Ђорђију, додајући: нека се Зона сети оне реч |
га.</p> <p>А у исто време кад је кудила Ману, хвалила је оног Манулаћа чорбаџиског.{S} Хвалила |
а још више због Зонине наклоности према Ману, о чему Замфир и не слути, јер сви крију то од њег |
у од Зоне.{S} Зона више и не погледа на Ману, игра и даље и све гледа у Манулаћа чорбаџи-Ранђел |
! — вели Таска.</p> <p>— Ја па тетка на Ману! — одговара Дока.</p> <p>— Мен’ ми кеф за Манулаћа |
ао дан било да је Јордановица циљала на Ману, да је другим речима хтела рећи:{S} Како сте дроби |
ујем, — запита трећега дана Замфир зета Ману, ама ти га напраји сав онај џумбус?!{S} Ете, жив т |
дужност да опет избије из Зонине главе Ману Кујунџију.{S} Зато тетка Таска и долази сваки дан, |
ниједан!”</p> <p>За ту ствар требала је Ману као помагач једна женска, витка и повиша, и он зап |
а између двоје несрећних.{S} Опазила је Ману кад је прошао у лов, отрчала Зони и казала јој све |
зражавао.{S} У једном друштву хвалио је Ману као једног доброг занатлију и причао им како је ле |
да интервјуише Замфирове, Манулаћеве и Ману.{S} Само на та три места.{S} Наравно да и то није |
вдах; па такој је”, рече, „и сас Зону и Ману”:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi>, рече, немаме,< |
онда поче мајка поиздаље наговештавати Ману да би већ требало да јој нађе „одмену”, јер она је |
о је Јордановица необично стала хвалити Ману Кујунџију, баш сада (е, <pb n="166" /> што то баш |
дајући их како спадоше с ногу!) тражећи Ману Кујунџију, да му исплате и дигну поручена кандила, |
— Ела! — рече само толико.{S} Даде знак Ману, овај се диже и обојице нестаде из кафане...</p> < |
но до другог како играју.{S} И сви само Ману и Калину гледају; сви их гледају задовољно с прија |
х схватила и јасно јој било да ствар по Ману стоји врло повољно, и да је право чудо што се већ |
е стисла паре у шаку, па се забленула у Ману и застала одмах на улазу у дућан.</p> <p>— Што иск |
плашљива, или брбљива, или заљубљена у Ману, па ће радити за себе и своју корист: обесиће му с |
шак, и оданде једнако гледа нетремице у Ману и чека кад ће поручити ону његову (или боље рећи, |
како играју, а није испуштала из очију Ману и Калину; гледала је како играју, како је Калина с |
етнула на уста, и сва срећна пружа руку Ману, па игра с њим! {S}Не игра, него лети кад Мане пов |
г. Ратомир. {S}Срећом, затекне у дућану Ману.{S} Одмах пређе на ствар.{S} Постављао му <pb n="1 |
манастиру!{S} И глас о вештоме мајстору Ману кујунџији отишао је далеко по свету, тако да је ча |
е први пут обесио златан ланац и сахат, Манулаћ се осетио сасвим мушко.{S} Чак је, пролазећи Ле |
стрелиште, дао му отац седам гроша.{S} Манулаћ попије пиво за грош, при повратку купи јагњећу |
неси посмешила, невесто?...{S} Знаш:{S} Манулаћ и Манча слично му долази, — та може да си забра |
} Није знала ко јој је у тај пар црњи — Манулаћ, или она фукара Калина!...{S} Силно угризе доњу |
...</p> <p>— Ама, збори, де...</p> <p>— Манулаћ... — вели Мане.</p> <p>— Ба, нећу си! — прекиде |
i>тенџеру</hi> јоште, да понесе?!...” А Манулаћ све скаче од радости и смеха, држећи тенџеру ко |
види чаршија једно чудо од детета — да Манулаћ пред трговцима понови реч <hi>оскудација...</hi |
којега је толико гледала Зона.{S} И да Манулаћ није био онакав какав је, да није једнако чувао |
кле, мора!...{S} Али Зона неће; вели да Манулаћ нема ни форму за девера! — А како је имао форме |
мало.{S} Којешта! — помисли Мане, — па Манулаћ није ни био ту.{S} Он је у то доба већ обично у |
, де! — смеје се женица.{S} Мори, какав Манулаћ?!{S} Ешек... пуле чорбаџиско!</p> <p>— Ја се ве |
распрострто и подржавано мишљење да је Манулаћ, и нико други, одвео девојку.{S} Причало се да |
једни тврдили да је Мане, а други да је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не ваља!{S} Стога је п |
прснуле у смех, јер им се учинило да је Манулаћ хтео да кине...</p> <p>И то је ваљада једини не |
избио лактом цигару из муштикле, кад је Манулаћ седео пред дућаном и пушио (а пушио је ретко: д |
е и кошкали међу собом око тога чији је Манулаћ више.{S} Мајка каже: мој је Манулаћ, а <pb n="8 |
навамо си ми жене убаво што је и кој је Манулаћ, а кој па Манасија Кујунџија, и што си може кад |
је Манулаћ више.{S} Мајка каже: мој је Манулаћ, а <pb n="84" /> отац каже: није него мој; мајк |
мајка није више водила собом, и тако је Манулаћ проглашен дефинитивно за мушко.{S} Од тога доба |
ник и престолонаследник мој.{S} Зато је Манулаћ дуго био загонетка — у махали задуго нису знали |
г тој бидне?!{S} Чаршија збори да гу је Манулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја да гу украднем?. |
ацијом Ташанином, јер му се никако није Манулаћ допадао, иако је син и јединац и једини наследн |
Зоне Замфирче.</l> <l>Туд се спацирује Манулаћ банкирче.</l> <l>— „Здраво-живо, Зоне!{S} Што т |
да је суђено и писано било.{S} А кад се Манулаћ отимао и споменуо да сада нису пређашње године, |
о Зона, — та да ги пантим...</p> <p>— И Манулаћ?</p> <p>— Кој знаје...</p> <p>— Е сал Манулаћев |
више се смеју баш сами младенци, Зона и Манулаћ. {S}Манулаћ се пустио из кола, па се само лупа |
жност, причаше јој Мане, јер су се он и Манулаћ побратимили и зарекли: ко се први ожени, да му |
ети Зона и њено понашање, и онај туњави Манулаћ, којега је толико гледала Зона.{S} И да Манулаћ |
<p>— Саг су скупе паре! — понавља мали Манулаћ. — Саг је оскудација!...</p> <p>Кад чу реч „оск |
p>— <hi>Оскудација!</hi> — понавља мали Манулаћ олизнув носић, а турио прст у уста, па се стиди |
, а ја ги узедо’ и донесо’! — вели мали Манулаћ, олизну нос и предаде мајци скоро снесена и још |
ко није „скочидевојку” узео, па неће ни Манулаћ, макар се никада не оженио, макар отишао у калу |
клевета; ако је ко крив, — крив ће бити Манулаћ: ако је где одведена, то је, вели, одведена Ман |
могао дати бакшиш свирачима?...{S} Онај Манулаћ би још и могао повести коло, али пас — баш ника |
о, а најдосаднији јој се учини баш онај Манулаћ — кога је малопре онолико гледала — кад јој при |
е ко то урадио, то није нико други него Манулаћ.{S} Међутим, и они који су и мислили да је Ману |
ске ципеле и нову златну минђушу у уво (Манулаћ је био првенац), и још сврх тога да ће му целог |
Митки чорбаџи-Петракијевом</hi> </p> <p>Манулаћ је био син чесних и богобојазних родитеља, Јорд |
у баш сами младенци, Зона и Манулаћ. {S}Манулаћ се пустио из кола, па се само лупа рукама по ко |
овима и Мани поздрав од Манулаћевих. {S}Манулаћ са извињава да не може, јер баш тих дана га трг |
ко у сватове?{S} Пуштија ли је”, рече, „Манулаћ мустаћи, та да прилега”, рече, „на младожењу?” |
направија! - рече смејући се, — па саг „Манулаћ”, викаш!{S} Их, мајка му остарела!...{S} Мори, |
ао да буде Манулаћу девер, да је њега — Манулаћа то јест — Зона бегенисала и да је суђено и пис |
="subSection" /> <p>Ето, тога и таквога Манулаћа хвалила је Зони тетка Таска, а Мана кудила.{S} |
, тако је исто и Персида сматрала свога Манулаћа као најлепши и најмилији адиђар свој, и зато с |
— А ти, Ташано, подај си дете за онога Манулаћа, берем ће да имаш убаво унуче... шебека ћеш им |
ребно — да у неколико потеза оцрта тога Манулаћа, који је ушао у комбинацију, био љубимац свију |
, дајте гу, подајте гу за неприлику, за Манулаћа тога, — плану Дока. — Ама послен да ви не бидн |
и с теб’ и сас зета ти, онога шебека за Манулаћа, за онај реч „куче у чашире”! — раздера се Док |
хаџи-Замфир, као отац, удадба Зонина за Манулаћа била би давно свршена ствар. {S}Али, како се З |
Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Манулаћа — прилика ли је?!</p> <p>— За Мана не бива! — |
а, пошто Замфир није хтео ни да чује за Манулаћа, називајући га с багателисањем „Зевзек-Ибраимо |
дана.{S} Зона неће никако ни да чује за Манулаћа, а Мане опет каже: ил’ њега ил’ никога.{S} Чор |
у па ја.{S} Ако је к’смет, па побоље за Манулаћа него за Ману; пара пару вукује, а чорбаџиски с |
а својих, као што се то могло казати за Манулаћа.{S} С њим је био задовољан и отац и мајка још |
дожењу?” — А што је па теб’-ти криво за Манулаћа и за мустаћи? зборим гу па ја.{S} Ако је к’сме |
одговара Дока.</p> <p>— Мен’ ми кеф за Манулаћа, — вели Таска.</p> <p>— Мен’ па за Ману! — вел |
и: „И у чем нисам бољи од овога зевзека Манулаћа, — и она опет волије њему него мени?!...” И цр |
онога зевзека чорбаџи-Јордановог, оног Манулаћа... за њег’ ти мило...</p> <p>— Е мило ми, де!{ |
еме кад је кудила Ману, хвалила је оног Манулаћа чорбаџиског.{S} Хвалила га је и она и све тетк |
је запитала: „Код кога гу нађосте; код Манулаћа, ели код Манчу?”; друга: „Кад гу врнусте дом?” |
памети, учинио тај корак.{S} Позвао је Манулаћа он лично да му буде девер уз девојку, додав: н |
гледајући непрестано играње оне суклате Манулаћа, паде му тешко; стеже му се срце и помисли у с |
hi></l> </quote> <p>Мало после ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и д |
стоји, и чује једнако речи њене и види Манулаћа како са спуштеним рукама стоји као ступац нека |
лило јој колена, плаче, бацака се, грди Манулаћа, бије Сотираћа девера ногом и дере се — виче м |
а како стоје подаље једна од друге, али Манулаћа нема ту — он се не смеје, него оне.{S} Ах, тај |
перација, и саветује и теше Зону: хвали Манулаћа, а куди Мана.{S} Куди му сталеж, а још више вл |
леда на Ману, игра и даље и све гледа у Манулаћа чорбаџи-Ранђеловог, а кад Мане дође у игрању п |
нице доле у авлију.{S} Води је Сотираћ, Манулаћев брат од тетке, који је девер уз девојку, храм |
чула — достављено јој је — да се Перса, Манулаћева мајка, јасно и разговетно изразила на једном |
ди три места: да интервјуише Замфирове, Манулаћеве и Ману.{S} Само на та три места.{S} Наравно |
ваљада једини несташлук и ђаволство из Манулаћеве младости, која се обично бујном и бурном зов |
), да она покуша да раскрави и ослободи Манулаћеве старије и да им сама понуди и опомене их и д |
а оду — Уранија до Манине, а Калиопа до Манулаћеве куће, и да их запитају и затраже да отворено |
ласима, јер Уранији рекоше да сумњају у Манулаћеве, а Калиопи опет одговорише да сумњају у Мани |
> стиже и Замфировима и Мани поздрав од Манулаћевих. {S}Манулаћ са извињава да не може, јер баш |
ћ?</p> <p>— Кој знаје...</p> <p>— Е сал Манулаћевица неће да биднеш!</p> <p>— Бре-бре!</p> <p>— |
Међутим, и они који су и мислили да је Манулаћево масло све то, баталили су ту помисао кад су |
је где одведена, то је, вели, одведена Манулаћевој кући, па и ако је лаж, али бар изгледа, вел |
еђа.</p> <p>Одатле је г. Ратомир кренуо Манулаћевој кући, јер је било једно, доста јако и прили |
дњи пут, кораке у обе куће — у Манину и Манулаћеву.{S} Замолила их да оду — Уранија до Манине, |
и он — Мане — покорио и пристао да буде Манулаћу девер, да је њега — Манулаћа то јест — Зона бе |
и о вечерашњем састанку и разговору, о Манулаћу, о прошевини, о свадби њиховој <pb n="115" /> |
ction" /> <p> <hi>Прича о добром детету Манулаћу, која је прича права супротност оној ранијој п |
="74" /> <p>Кад засвираше „Нишевљанку”, Манча се ухвати до Калине.{S} Зона више није играла. {S |
и.{S} Јер, на велико изненађење њихово, Манча није дошао ни чупав, ни неумивен, ни необучен — у |
, дође жал и криво што неси <hi>ти</hi> Манча!</p> <p>— Их, — гракнуше неке, — што је брљиво!{S |
рекнем...{S} Оно моје брљиво дете...{S} Манча де... искам да га женим, а он се, ете, рита, како |
се све отимају да до њега играју.{S} А Манча је био већ на гласу као момак и играч.{S} И мала |
ли све скупа ипак сложне беху у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све сложно треба д |
да бидне убавиња, кад се узму!{S} Убав Манча, а убаво, ете, и Замфирче, оној Зоне, — та што ће |
што је џимпир!{S} Анасана!” рекну, кад Манча прође крај њих, па се од силна чапкунлука ломи ка |
му не вели, него иде школи.{S} А кад је Манча викне да понесе дади алву, а она се окрене и само |
се изменише прилике и улоге.{S} Сад је Манча гледа онако као некада она њега, а Зона њега мало |
р не бива!...</p> <p>— Е, зашто да неје Манча прилика?!...{S} Зар што су чорбаџиски?</p> <p>— Е |
ало боље него он њу некада.{S} Али је и Манча био и поносит и имао неки свој начин и тактику, т |
шила, невесто?...{S} Знаш:{S} Манулаћ и Манча слично му долази, — та може да си забравила за ко |
ру.</p> <p>— Тхе, спрама године! — вели Манча, распремајући испред себе онако у чуду и забуни ј |
, познатог и под именом чапкун-Мане или Манча, који је, — иако ова приповетка не носи његово им |
амфир, сав зелен од љутине. — Та и твој Манча...</p> <p>— Кој је „куче”, несрећо чорбаџиска?! ц |
{S} Мори, ти слизаш низ мердивен, а мој Манча се топрв качи...</p> <p>— Бре-бре-бре! „<hi>Видел |
нетно.</p> <pb n="156" /> <p>Ето, и сам Манча се одриче тога: каже да је у то време играо томбу |
о чудо и запрепашћење свију, сам главом Манча с Потом шегртом и отворио дућан. „Ваљда су га, на |
рата, само зачуђено пита: „А... мајстор Манча — нема ли га?” или: „Манча, нема га туј? или друг |
А... мајстор Манча — нема ли га?” или: „Манча, нема га туј? или други питају мало потсмешљиво: |
ено и с неком тихом чежњом погледа — на Манчи се то никад није могло приметити.{S} А чезнуо је |
ризнаје то Јевда, и каже да ће говорити Манчи, сину свом.</p> <p>— Да збориш, Јевдо, — рече јој |
и да је икад мањи и тањи био; и сам дед Манчин причао је да се још дететом играо под њим, и то |
састављено из две стрине и четири тетке Манчине.</hi> </p> <p>Као што је Мане био мали мајстор, |
или „Потресуљку!” И само они прапорци у Манчиним штиклама што казују да играчи додирују земљу и |
и твоји?!... (Читаоцима је познато да у Манчином дућану није било, сем Коте и Поте, никаквих др |
<hi>она сама</hi> да дође и чука на <hi>Манчину порту!</hi> Мори, ваша брука и резилак ће се у |
ује се и маша за табакеру.</p> <p>— Па, Манчо, како си?...{S} Како пазар, алиш-вериш како? — — |
није то баш тако хитно.</p> <p>— Море, Манчо, сине, докле ће си момак?! — вели му мати. — Снај |
i>, берем, убаво каза!...{S} Знајеш ли, Манчо, да те неће више да погледну заради онија моји ре |
убаве?{S} Има време!...</p> <p>— Мори, Манчо, побрго работи!{S} Зашто ће ти пограбе чорбаџиски |
ако се, ете, злато топи!...{S} Машалах, Манчо, — неси забадава син на Ђорђију!... {S}Ђорђијина |
> <p>— Ја се нећу женим, нане.</p> <p>— Манчо! — рече Јевда подигнутим гласом. — Узми се, дете, |
махалских девојака гледају и уздишу за Манчом, па је и она почела помало гледати и кришом узди |
а да спомене и да их похвали пред сином Манчом.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама с мен’ у амам да иск |
ледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега Манчу, па да ти, како и мен’, дође жал и криво што неси |
давају девојчики, а све заради твојега Манчу!{S} Убаво си видим, демек, зашто је тој!{S} Преко |
тол’ко ги јоште двапут помило за нашега Манчу, откад се, ете, врну из војску из Београд!...{S} |
т, ја ћу се тепам и карам заради нашега Манчу, а ви јок!!...</p> <p>— Ја-гу, што си збори! — ка |
треба други, викам ја, при, ете, нашога Манчу?{S} Наше си је дете...{S} Сам ћу гу ако се, кад м |
ставља Дока. — Видосте ли, мори, нашога Манчу како си знаје убаво што ваља?!...{S} Е, што је чо |
о да нађе и за њума.</p> <p>— Од нашога Манчу има ли, деде, збори си, поубава прилика?{S} У сав |
домаћица. — За кога збориш?</p> <p>— За Манчу нашога!{S} Зашто гу не давате, кад се деца, ете, |
о” ми рекну... сал што се срамују да за Манчу, ете, питују...{S} А из очи ги, ете, тој четим!.. |
Али је то, наравно, слаба утеха била за Манчу.{S} Целога дана био је као убијен: ни посао, ни п |
е ствари.</p> <p>Ту је још Зона чула за Манчу да је најлепши момак, и видела да се све отимају |
образ? — „Па станула, рече, побегуља за Манчу онога...{S} Е што гу не дадосте за њег’, кад је к |
ад...{S} Све су то биле лепе прилике за Манчу. {S}Признаје то Јевда, и каже да ће говорити Манч |
ме.{S} Али би ипак кришом пратила очима Манчу, и није јој право било кад је овај не би опазио, |
динарце и, природно, посумњала одмах на Манчу.{S} Зато му је ноћас претресла дућан и кућу и наш |
а, Јевда узе преда се једнога дана сина Манчу.{S} И пошто је женидба у начелу била већ свршена |
шле да би могле бити прилика за њиховог Манчу.</p> <p>Поче стринка Парашкева:</p> <p>— У Мадине |
ми бидне... и при њег’...</p> <p>— Код Манчу ли? — прекиде је Зона јетко, шапатом. — Фукаро!.. |
кога гу нађосте; код Манулаћа, ели код Манчу?”; друга: „Кад гу врнусте дом?”; трећа: „У лојзе |
вене под патосом, и ухапсила их све — и Манчу и калфе и шегрта Поту.{S} Неки су га чак чули, ка |
е што му мајка помисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми алис та си је саг работа!{S} Може да и неће би |
о трче — по том истом закону ваљда су и Манчу све девојке гледале и све се заљубиле у њега, а з |
и ова се одмах ухвати у коло и растави Манчу од Зоне.{S} Зона више и не погледа на Ману, игра |
евдокијо, црна друшке Јевдо, твојега ти Манчу, ете, турише у новине!... — тим речима је поздрав |
S} То прихватише и жене и стадоше клети Манчу (а зна се да је женска клетва страшнија и бржа и |
м изговарао...</p> <p>И то је охрабрило Манчу.{S} И први пут, кад прође Васка крај дућана, а он |
јима њенога пола.{S} И она је највише у Манчу гледала, пратила га очима унаокруг колом.{S} И шт |
че?</p> <p>— За онога џимпира и несрећу Манчу...</p> <p>— Тугооо, тој си зборе! — викну Ташана, |
ка.{S} Авлија пространа.{S} Испред куће мања баштица, такозвана девојачка башта, пуна свакојако |
Лице јој дође пуније и уста сада много мања, у пропорцији према лицу, које тиме доби лепше црт |
једнако стоји да не може бити горе.{S} Мање се, истина, говори, али кад се већ говори о том, с |
ко пазар, а кад си бројим, а оно искача мање!{S} Један дан убаво запанти дек сам спустија у чек |
игрању више и ближе примиче к њој, све мање и ређе вади кокице; не једе их, него их стегне <pb |
с „нишаљке” и с играња...{S} Све их је мање и маље.{S} Они даљи се раније кренуше, а ови ближи |
вако чудо за три дана”, само утолико се мање и ређе говорило — говорило се и тумачило само онак |
а Нацко баштованџија и они други дадоше мање — по стопарац.{S} Ту је у близини и нишаљка (љуљаш |
е имао времена ни да дође к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати поздрав.</p> <p>Тога |
чуо, ни од кога је песму научио, а још мање је смео да се љути, јер је та песма и сувише добро |
ли је и шегрти и тамбураши! — Ту се још мање скрасила него у П*.{S} Овде ни три недеље није ост |
хлада даје.{S} Нико не памти да је икад мањи и тањи био; и сам дед Манчин причао је да се још д |
град ради грожђа и вина, и други, много мањи, ради теферича, јер је био на ванредно лепом месту |
е отвореног дућана.{S} Онај први је био мањи и празнији, а овај други већи и пунији.{S} Онај пр |
аво у Србију, с врло лепим сведоџбама и мањим партитурама.{S} Кад је дошао у Србију, он је прво |
дућана.</p> <p>Заредио је по сокацима и мањим и већим, па чак и по оним по којима ни ђаво не пр |
ску прилику у зеленој бундици, с једним мањим завежљајем у рукама и другим већим на колима (у к |
огледалом, и оним великим и оним другим мањима, иако има у џепу оно своје мало огледало; сваки |
ако је умирују, како је покривају неком марамом; неко мување у ребра видеше, и чуше само то, ка |
вој?! — кликну Мане зачуђено, кад разви мараму. — <hi>Шефтелија?!</hi>...</p> <p>— Шефтелија! — |
би седео, увек би простр’о најпре своју мараму, повукао мало ногавице навише од колена, па би о |
!” — рече и предаде му завијену свилену мараму.</p> <p>— Што је овој?! — кликну Мане зачуђено, |
ук-свиле.{S} Он беше развио ону свилену мараму и гледаше у њу.{S} И тек кад му приђе Ајша с дах |
се стиди, хоће од стида да прогута ону мараму коју је метнула на уста, и сва срећна пружа руку |
ога и шушљета кад виче, па зато га и не маре играчи томболе.</p> <p>Зато није чудо што је цела |
и куповала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ симит, у који би метала алву.{S} Тада би об |
рукше, него као једна поништена таксена марка!...</p> </div> <pb n="164" /> <div type="chapter" |
мету великовртопском.{S} Славан прстен, масиван прстен беше то, дуго се познавао на ћати Трајку |
асини.{S} Уз чашицу мастике, мезетишући маслинке, разговарају се о том.{S} Каже му Мане у чему |
м.{S} Кад обуче оне његове уске чакшире маслинове боје, а на груди танку жуту свилену памуклију |
им, опет свечаним хаљинама, али не оним маслинове боје, него у оним чоханим гугуткине боје, али |
памуклију, преко ње јелек и гуњче, опет маслинове боје, — а све у силном гајтану — па се притег |
они који су и мислили да је Манулаћево масло све то, баталили су ту помисао кад су га видели и |
о ћу да га поткупим?!{S} Море, ни пас с маслом неће га моћи појести!...</p> <p>И одржа реч!{S} |
кта, а врати се са чворугама по глави и масницама по леђима; али се тешио да је такав журналист |
и наргила посркали и чибука попушили и мастика попили, и Замфир у пашином конаку и паша у Замф |
за њим Поте шегрт заједно са шишенцетом мастике, збаци плитке кондурице с ногу, седне и узме та |
танчу у Трговачкој касини.{S} Уз чашицу мастике, мезетишући маслинке, разговарају се о том.{S} |
ког ратлока, чашу студене воде и чашицу мастике, а друга — леген и ибрик и танак пешкир.{S} Он |
аји!... — рече и испи опет једну чашицу мастике, па додаде: — Ако искаш, Јевдо, ете, све да ти |
пи филџане и ракиске чашице и шишенце с мастиком, којом се — чешће од свију — послуживала тетка |
као мушко.{S} Тетка Дока пије и кафу и мастику и уз то пуши као Турчин.</p> <p>Срчу кафу и раз |
и снисходљиви, то јест, спуштају се и у масу, јер не полажу много на своје престоничко порекло. |
опичари, биолози и абиолози, филолози и математичари, — ови последњи с грдним фасциклама поправ |
е на лицу места први он наићи на обилан материјал, и пре од свога противника, директора листа „ |
и за лист”.</p> <p>Зато је похитао ради материјала, а да ће га умети обрадити — то је већ његов |
о фидан, а сва је била оно право „злато материно”.{S} Она је та на коју је сваки мислио кад је |
н мисли.</p> <p>Мане је ћутао.{S} А кад мати навали на њ, он јој рече да није то баш тако хитно |
мој к’смет и срећу сас теб’!... вели му мати љутито. — Мане, Мане, мајка ти не плакала!{S} Што |
чо, сине, докле ће си момак?! — вели му мати. — Снају да ми доведеш у дом, да ми хизмет <pb n=" |
га сутрадан нико неће чути!{S} Па и она матора тетка Таска, и она ту; смеје се и она, а прихват |
ијих.{S} Али зато и нема ту оних силних маторих момака, који се туже на влажно време и на рђаву |
рђаву кујну, нити оних силних зловољних маторих девојака, што миришу на камфор и носе памук у у |
с многим, сад већ честитим и примерним матронама, старицама.{S} Млађи свет и не пева данас те |
тока.{S} А оне старије и познатије, оне матроне што носе лагиране папуче и свилене чарапе са цр |
ило се и тумачило само онако као у први мах.</p> <p>Замфирови су се тешили да ће то ипак проћи, |
рт Поте се занео у посао, па се у један мах заборави па запева, онако као за себе:</p> <quote> |
ича — кружиле су по чаршији и по многим махалама силне приче, најчудноватије, и једна се на дру |
ише изводила него отац, то су по другим махалама многи задуго мислили да чорбаџи-Јордан има ћер |
а ће пуцати по кафанама, по чаршији, по махалама, па чак, можда, и по новинама. „Ах”, тресну се |
вет из чаршије пролази и хита кућама по махалама.{S} На истоку резонују: ко није видео фајде од |
е она казала и Таски и Замфиру.{S} И по махалама и у чаршији се неколико дана само о токе говор |
И што је даље било од чаршије, тамо по махалама и виноградима, све се чудноватије и невероватн |
алварама, слушају новости из комшилука, махале и града; ту претресају све, и обично и редовно н |
ема ту: дечурлије, момака и девојака из махале, који ашикују очима.{S} Дошао је и неизоставни н |
изменце водише коло редом први момци из махале.{S} Мане дао Циганима динар, а Нацко баштованџиј |
диш!... ’хоће да те заб’рави и сокак, и махале, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-З |
јутро.{S} Почињу оживљавати и чаршија и махале.{S} Креће се свет на своја опредељења полако и п |
а да те турају у новине и да те чете по махале и по чаршије?!{S} Зашто, Мане, дете моје?{S} У з |
Мазни, највећи кицош и мераклија у свој махали, ако не и у свему граду, — а главати и чупави ше |
која се негда тихо певушила по српској махали — тихо, да Турци не чују, — песме о младом кавур |
Зато је Манулаћ дуго био загонетка — у махали задуго нису знали је ли мушко или је женско!{S} |
е била велика. — Кућа му је била у Јени-махали.{S} Мала, али лепа бела кућица с повећом баштом, |
оја пуста Битола,</l> <l>Низ Еврејското махало,</l> <l>Низ тија тесни сокаци. —</l> <l>Там видо |
о <pb n="32" /> љутио.{S} А кад пролази махалом, сав женски свет, и жене и бабе, одају му чест: |
ла Зона је још тад приметила да највише махалских девојака гледају и уздишу за Манчом, па је и |
ђе, јер је пргав и џандрљив.{S} Свачему махнише, ништа му се не допада као пре: ни јело му није |
фустане и памуклије, само је погледају, махну главом и груну се у прса и уздахну, па шију даље. |
о нека пословица...{S} Али ипак, кад се махну шале, озбиљно признају да се диве родољубљу тога |
утама и светлост од кандила, које је на махове час тињало час плануло, па се светлост и тама по |
.{S} На Шареној чесми, обраслој древном маховином и окруженој жалосним врбама, пуно света.{S} В |
<p>— Чу ли, мори, пратила ме Зоне да те махсуз нађем и да ти рекнем да гу много мило за теб...{ |
је му се дало да сврши академију, да му мач буде оружје, али, као што видите, постаде борац ипа |
о што видите, постаде борац ипак: место мача изабра <hi>перо</hi>, да га оно храни и брани — пе |
ећ пола године дана — од последње славе Мачине — како иде без капе, чупав и гологлав, јер још н |
није дошао танак и кратак, мало дужи од мачјег репа, а после нестаде и њега.{S} Отсекла га Зона |
а паре по авлију и по таван, како, ете, мачка што си кута...{S} Стаде први кујунџија од Београд |
да ивер не пада далеко од кладе, и: што мачка омаци, да то мишеве лови, — па тако је и овде с Ђ |
оне кроза зубе.</p> <p>— Жмијете, како мачке испод накладено кубе...</p> <p>— Еј, Доке, Доке, |
ко се нешто разговара с хаџи-Јордановим мачком, који се полако шеће по ћерамидама високога зида |
веће пролази — да прошћаваш — како ники мачор кад си остави мутвак, та се дигне и зареди по ма’ |
га су млађи чиновници међу собом звали „мачор”, и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би |
оче онако.</p> <p>Викну Нацко:</p> <p>— Маџарска буна...</p> <p>А сви мећу зрно кукуруза на бро |
покри главу — збунио се, искашљује се и маша за табакеру.</p> <p>— Па, Манчо, како си?...{S} Ка |
лато, и како се, ете, злато топи!...{S} Машалах, Манчо, — неси забадава син на Ђорђију!... {S}Ђ |
ћута.{S} Настаде мала пауза.{S} Мане се маши табакере и стаде правити цигару.</p> <p>— Пушти ме |
а ти ли си гу керка? — рече зачуђено, и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар т |
н плати што је пио, већ кад се казначеј маши за џеп и пита: „Шта имам да платим?” а келнер само |
епаш, бата-Коте? — пита га Поте питомо, машив се шаком за ударено место на глави.</p> <p>— А, б |
гару, син си већ чека <pb n="45" /> сас машице и жар; кад си татко збори, син си ћути, слуша, н |
ликовати: шта је његова распаљена будна машта, шта бунило, а шта варљиви санак створио!...{S} С |
не му једнако брује у ушима и распаљена машта му живо претставља ту сцену између Доке и Замфиро |
редану душу човека који јој сада опет у машти изиђе пред њене умне очи и мио, дивнији и милији |
ећи дан веће...{S} Мори, <hi>зашто</hi> ме питујеш?</p> <p>— Па куде је?{S} Викни гу!{S} Окни г |
ам и не знајем овој сагашње...{S} Стра’ ме, што ћеш сас мен’ да напрајиш резилак, како онај тво |
а, вика, и плот неје далеко!” Ама стра’ ме да не узне нику белосветску...</p> <p>— Е, ашкољс’н |
демек, за Мана мојега...{S} Зашто стра’ ме; рече ми да ће да се жени, — а саг па, кад му реко’, |
сина немаш, — бригу немаш!...{S} А мен’ ме изеде оно моје пцетиште!”</p> <p>— А ти, викам, зашт |
се чорбаџи-Замфир, куде је тај смрт, да ме узме у Горицу, да се не мучим... пшешко живење моје? |
<hi>хаџијо</hi>, веће <hi>татко</hi> да ме зовеш...{S} Татко сам ти, зашто си ми <hi>аманет</hi |
.{S} Ич да се риташ како пуле, ни па да ме л’жеш...{S} Све, све ми рече Васке...</p> <p>— Е, шт |
то је тој!{S} Преко чаршију трче, та да ме у руке целују, „живо-здраво” ми рекну... сал што се |
мја, што ти татка покрива.{S} По саг да ме не зовеш <hi>чорбаџијо</hi> и <hi>хаџијо</hi>, веће |
} Неје, две ми очи!{S} Ако, што неће да ме питује; ако, бата-Таско!{S} Та што да ми је па за то |
сал комшика, па иска срам и резилак да ме изеде!{S} Чети си свет, па се смеје!</p> <p>И доиста |
с њега у новине.{S} Леле-е!!{S} Срам да ме изеде; ем што сам сал комшика, па иска срам и резила |
рти.</p> <p>— Кад умрем, нане, убаво да ме са’раниш...{S} На гроб да ми туриш шебој и замбак и |
вање, а за друго јок, зашто ће татко да ме утепа“.</p> <p>Одмах после тога извадио је чорбаџи-З |
ас Калинин, где пева:</p> <quote> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче!</l> </quote> <p> |
<quote> <l>Нане, кажи тајку,</l> <l>Да ме младу дава </l> <l>За Раде комшијче!...</l> <l>За Ра |
> <quote> <l>Нане, кажи тајку</l> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче,</l> <l>За младо |
ти ништо! — брани се бата-Таске. — Вика ме снајка, ете, заради нику тапију и ливаду...</p> <p>— |
и речи!” вели онај тајанствено. „Молила ме да ти ништа о томе не кажем!!” — „Их, болан брате!” |
одговара.</p> <p>— Чу ли, мори, пратила ме Зоне да те махсуз нађем и да ти рекнем да гу много м |
ми долази у памет — узе ги кучиште, ама ме не целива у руку, како је адет у њега.{S} Обуче ги, |
си самотује?!{S} И ја му зборешем, ама ме ич не слуша!... „’Ајде, вика ми он, ћути си, Доке!{S |
да си ћутим како порена риба мрена, кад ме туре у новине, та како кучку резиле!...{S} А за оно |
каже каква сам била т’нка и висока кад ме узеде, ете, мој Сотираћ...</p> <p>— Ама, била си де, |
тко ти Ђорђија беше у Котине године кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашто да ти пропада век?!...< |
не знам веће ни што је полоше: ели кад ме питује, ели кад си ћути и промине, те сал гледа на м |
на</hi> ли збори?!{S} Све си зборе, све ме питују.{S} Па си не знам веће ни што је полоше: ели |
м преко границу...{S} Познава се са све ме’анџике, амамџике и старе буле, викају га и цигански |
ниједно, — грми стари Замфир, — и јоште ме нико ни у турцко ни саг у српско време такој не орез |
ем!...{S} Врни се!{S} Жива ти ја!{S} Ће ме види бата!{S} Срамота оди човеци!...{S} Врни се, Ман |
ујеш и за <hi>моје знање</hi>!...{S} Ће ме неки убаво запанти и плати ми за онај татка ти реч „ |
једанпут превари’...{S} Други пут неће ме ласно преварите!</p> <p>— Јок, јок, саг је друго!{S} |
— Немој, Мане, две ти очи!...{S} Остави ме!...{S} Сама ћу си идем!...{S} Врни се!{S} Жива ти ја |
Мане молећивим гласом.</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Е, што си ме таг лагала и абере праћала?.. |
у!...” — Море, — заврши Милисав, — мрзи ме и да причам-— само се наљутим, па онда не ваљам и ни |
п не могашем да си веће дајем, — тол’ки ме питуваше!{S} Кој ме сретне на пут, не збори ми: „Жив |
бата-Таче!...{S} Е, како то?...{S} Ники ме ич не питује, а белким сам мајка!...</p> <p>— Е, — у |
— Де, несам кумита!...{S} Што, јоште ли ме зар не познајеш? — смеје се женица. — Ја сам си Васк |
е, опет га ослови:</p> <p>— Познаваш ли ме, мори?</p> <p>— Кој си ти? — загледа је Мане.</p> <p |
на пут, не збори ми: „Живо-здраво”, ни ме питује: „Како си, Таске?” веће си збори: „Леле, а шт |
саг у српско време такој не орезили, ни ме једно куче толко уапило, како саг ова ороспија...{S} |
</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Е, што си ме таг лагала и абере праћала?...{S} Васка што је донос |
рекнем.{S} А, рече, твој ’леб једо’, ти ме изведе на селамет, — па адет је да ти кажем; зашто, |
Мане, па несрећа ника!</p> <p>— Ама, ти ме па л’жеш, Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, дв |
а, коју прекиде Мане.</p> <p>— Море, ти ме л’жеш, Васке?</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане...{S} |
<p>— Де, мори, — умирује га Дока, — ти ме знајеш убаво!{S} Не ли смо родљаци?{S} Несам говедо, |
са пола уста): „А јој, побратиме, пусти ме да умрем!...” па иде даље другим сокаком, где опет т |
па, ете, казујем ти саг: иди си, пушти ме! — рече Зона и измаче корак-два.</p> <p>— Остани још |
мен’ сал једна што је...</p> <p>— Пушти ме, да си идем! рече Зона и измаче се, а Мане је задржа |
>— Зоне, на једна реч...</p> <p>— Пушти ме! — вели му уплашено Зона и окреће се на све стране.< |
и стаде правити цигару.</p> <p>— Пушти ме! — отима се Зона.</p> <p>— Остани јоште малко! — зау |
а.{S} Бож’ке!{S} Да се поломе служејећи ме!... {S}А ја си седим, па, како пашина мајка, примам |
идеш? —</l> <l>Ако, дадо, ако, миралај ме зове</l> <l>Миралај ме зове, на татли баклаву.</l> < |
до, ако, миралај ме зове</l> <l>Миралај ме зове, на татли баклаву.</l> </quote> <p>— О Господи! |
еће дајем, — тол’ки ме питуваше!{S} Кој ме сретне на пут, не збори ми: „Живо-здраво”, ни ме пит |
/p> <p>— Е, ашкољс’н за тај реч!{S} Тој ме и мен’ стра’ Јевдо! — одобрава чорбаџи-Таско. — Бати |
орбаџи-Замфир?!...</p> <p>— Па... питуј ме, пашо, па ће си зборим! — одговара као мало услужно |
ој си је твоје знање.</p> <p>— Па питуј ме, де!</p> <p>— Па од кога?</p> <p>— Поздравила ти се |
јке, што ће да видим у сандаци!{S} Срам ме и да ти кажем; а њег’, рече, не било срам да збере и |
и фаћају мају, да прошћаваш!...{S} Срам ме, рече, изеде!</p> <p>„Погледа на сандаци, а и на сан |
вирују:</l> <l>Дома ли си, Зоне? ваздан ме питују!...”</l> </quote> <p>Више се није могло трпет |
..{S} Ете ми га туј и човек ми...{S} Он ме и пушти саг при теб’...{S} Ја те видо’, када прође, |
он мираза не бих је ја — ја, овако како ме сад видиш, који сем части и интелигенције ништа под |
обукујеш нове путине, викам му ја, што ме резилиш?!{S} Он си ћути; ћути <pb n="47" /> си, жена |
p> <p>— Тој си је њојно знање...{S} Што ме питујеш?{S} Може да се посмешила, а требала да рекне |
у калфа-Коту.</p> <pb n="8" /> <p>— Што ме па тепаш, бата-Коте? — пита га Поте питомо, машив се |
немаш.{S} Ја већ и саг јоште видим што ме почитују...{S} Ете, избери си једну оди тија што ги |
l> <l>Зашто ме роди Еврејка?</l> <l>Што ме не роди рисјанка?!...</l> </quote> <p>— Туго, Васке, |
проговори женица:</p> <p>— Мори, зашто ме не питујеш, бата-Мане, од кога, си је, ете, абер и п |
ћепенак.</p> <pb n="142" /> <p>— Зашто ме па гледаш тол’ко? — пита је зачуђено Ташана.</p> <p> |
<l>У песну мајку колнеше:</l> <l>Зашто ме роди Еврејка?</l> <l>Што ме не роди рисјанка?!...</l |
ам си Васка...{S} Васка Гмитраћева, зар ме не познаваш... што сам била у Хаџиске измећарка, а д |
p> <p>— Татко и мајка ти не бегендисују ме — тој си знајем убаво.{S} За тој те не питујем, веће |
— Зоне...</p> <pb n="188" /> <p>— Л’жеш ме, мори!</p> <p>— Не л’жем те, — куне се женица, — две |
, зар ћеш сал да гу гледаш?{S} Да лижеш мед кроз шише?...{S} Тој ли?</p> <p>— Ама јок!{S} За пр |
су је сви звали, а која је по оном „да медвед најбољу крушку уграби” имала цмољу мужа.{S} Иако |
амо просто прстење, белензуке, звонца и меденице, и оправљао батаљене муштикле и олупане табаке |
та је: да исти Мане има брата (по оцу) међу Циганима!...{S} И сад, какав је био Ђорђија, такав |
у кругу њених толиких анђела хранитеља, међу којима, доиста, не може поклизнути и врднути са ст |
вој лози.{S} Пред кућом пуно шимшира, а међу шимшировим дрвећем један велики стари шимшир, који |
учнога играња.{S} Све лепша од лепше, а међу њима најлепша мала Ајша, најмлађи и најомиљенији ч |
су сви похватани и осуђени на робију, а међу њима и она, Хермина.{S} Тиме је та фатална брачна |
ушкарања; било је и мртвих и рањених, а међу последњима и сам стари несрећни отад лепе и неваља |
говарали, кад уједаред упаде тетка-Дока међу њих баш кад су јој се најмање надали и најмање је |
нтраст с оним његовим белим трепавицама међу оним гаравим лицима.{S} Но он је задовољан међу њи |
осташе лепе, али је Зона ипак најлепша међу њима била.{S} Имала очи као кадифа, косу као свила |
шији и међу Турцима и међу Србима, овде међу њима је благ, гледа на њих онако, како да кажем, к |
узе за руку Гену, приђоше и ухватише се међу играче.{S} Цигани свирају, а играчи играју и певај |
а, али замало; заклонише их и захватише међу се гомиле веселе омладине...{S} Похватале се девој |
осит и силан у чаршији и међу Турцима и међу Србима, овде међу њима је благ, гледа на њих онако |
ир, иако је поносит и силан у чаршији и међу Турцима и међу Србима, овде међу њима је благ, гле |
тва његовог.{S} Отимали су се и кошкали међу собом око тога чији је Манулаћ више.{S} Мајка каже |
ретседник суда, кога су млађи чиновници међу собом звали „мачор”, и он би се сваки пут окренуо |
косу пушта се тел, блешти и трепери тел међу црном бујном косом, па му изгледа Зона сјајна и св |
м гаравим лицима.{S} Но он је задовољан међу њима, а они га, опет, пазе и чест му одају (зову г |
} Да је други ко кроз сам сулундар упао међу њих, не би му се тако зачудиле као ово сада њој.</ |
м хтео: што је он једини конзерваторист међу њима, и друго: што им даје паре на чување или на з |
, вели, и та деца мало ослободе и изиђу међу свет, јер ено благочестиви тутори и одборници општ |
е и стари пазар”), па се диже у чаршију међу трговце с младим банћерчетом коме мајка увуче пешк |
ена разним музикалним инструментима. {S}Међу Циганима одмах на први поглед пада јако у очи једа |
ио, то није нико други него Манулаћ.{S} Међутим, и они који су и мислили да је Манулаћево масло |
н и тражи краћи пут и пречи сокак!{S} А међутим и не оде у дућан, него удари опет кроз неке дру |
наизменце — мало посвира, па онда пије, мезетише и пуши, па опет свира.{S} Бакшиш ретко купи, ј |
рговачкој касини.{S} Уз чашицу мастике, мезетишући маслинке, разговарају се о том.{S} Каже му М |
ема.{S} То је лепа ћерка његова, његова мезимица, то је млада Зона, Зона Замфирова.{S} Сва су д |
алазио да је то тако страшно ако његова мезимица, његово чупе Зоне, недељом оде са другарицама |
даскалица у чкољу?! — загрме Замфир на мезимицу своју тако громогласно, да из комшилука радозн |
ике</hi> или <hi>стринке</hi>, а њихову мезимицу Зону звали су просто <hi>Зоне</hi>.{S} Уопште, |
илно плане господарским гневом на своју мезимицу Зону, као никад дотле у животу.{S} Онај пљусак |
ече, сас оне пусте потковице како стари мезулџиски, рече, коњ!” Е, куд се научило теја речи да |
} Што да си губиш младос’ и лепотију по мејане и кафане сас оне роспије, никакве вере!...{S} Та |
иски синови, како чаршилије, ете, вруће мекике сабајле, — па што ће таг да чиниш?!...</p> <p>— |
чује како Калини дршће глас, и како га меко и дубоко погледа својим великим и као јунска поноћ |
а на далеко!{S} Чује је и Зоне кроз ону меку и тиху септембарску јесењу ноћ, а већ пре тога сти |
атки осећаји и тужне мисли и она пала у меланхолију.</p> <p>- Ела, Васке, запој!...{S} Жална са |
оро прибрао и исправио.{S} Није падао у меланхолију и сентименталност, него је одмахнуо руком и |
у кућна ноћна тишина и благи санак бити мелем овим новим ранама његовим...</p> <p>Бацио се онак |
он гу добија у дамно време оди владику Мелентија, онога што га у грчку буну обеси пшешка вера |
су па они побољи од теб’?!...{S} Море, мен’ ми мука и жал ми за мен’ што си ја немам нику сест |
манет</hi>...{S} Ако искаш да се жениш, мен’ ми сал кажи...{S} Разбра ли? — заврши стари Замфир |
Мори, знајем си ја!{S} Ласно за тој!{S} Мен-ми сал оставите... бригу не берите, а ја ћу сама уб |
етка на Ману! — одговара Дока.</p> <p>— Мен’ ми кеф за Манулаћа, — вели Таска.</p> <p>— Мен’ па |
кеф за Манулаћа, — вели Таска.</p> <p>— Мен’ па за Ману! — вели јој Дока, па се окрете осталима |
ма.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се не чури, кеиф немам!...{S} А имам си дом тес |
ги ти каза отоичке...{S} Коју искаш, а мен’ ће бидне право...{S} Све су си убаве...</p> <p>— Е |
јке, сина немаш, — бригу немаш!...{S} А мен’ ме изеде оно моје пцетиште!”</p> <p>— А ти, викам, |
гару, сркну из филџана, па настави: — А мен’ ми дође ништо жал’, па си зборим у памет: „Ех, црн |
вим ништо, без вечеру ће легнемо.{S} За мен’ је сирота, спроти мен’...{S} Море, куде се је жени |
гу да не береш! — умирује је Мане. — За мен’ ласно; теке за теб’ искам да ти бидне убаво!{S} За |
кају... неје, ете, прилика.</p> <p>— За мен’ збори ли што?</p> <p>— Збори.</p> <p>Мане опет ућу |
но ги у ма’але...</p> <p>— Пуно, ама за мен’ сал једна што је...</p> <p>— Пушти ме, да си идем! |
одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да |
?!...{S} Море, мен’ ми мука и жал ми за мен’ што си ја немам нику сестру, ама спроти теб’ прили |
n="81" /> <p>— Па истин’ ли збори си за мен’?...{S} Што си збори?</p> <p>— Збори си...{S} И пла |
скам и тражим моју...{S} Неје писано за мен’ и за Калину...</p> <p>— Па си прочетеја што је пис |
Митка?!...</p> <p>— А збори си нешто за мен’?</p> <p>— Па... ете... збори: демек, много гу мило |
риве гране, па једну за теб’ а другу за мен’, црну тетку, да се бесимо, зашто живот веће немамо |
екнем, хаџијо?...{S} Искочио лош реч за мен’: та ловџија сам, мераклија сам џимпир, коцкарин... |
i> ти, ете, даде овуј шефтелију? <hi>За мен’</hi> ти даде?!...</p> <p>— Зоне...</p> <pb n="188" |
кад си ћути и промине, те сал гледа на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш |
р ве видим — знајем си све убаво.{S} Од мен’ ли ће скутате ништо?!...</p> <p>— Их, какво је брљ |
иту хризантема. — Тој ти је последње од мен’, Ајшо, за игре што ми играше, за песне што ми поје |
} Ако ли, да гу понесеш малко пешкеш од мен’?...{S} Амет!{S} Деде сеци за два гроша од кетену а |
еч, и такој да се”, рече, „поздравиш од мен’ до ону”, рече, „брљиву чорбаџику Ташану!” — заврши |
не је задржава и вели јој:</p> <p>— Код мен’ нећеш да живујеш како наше жене што си живују при |
н у недељу, рече ми један, — а беше код мен’ јоште у турцко време калфа, — ништо лошо за Митку; |
се и ја малко одморим...{S} Ласно ли је мен’, да ја, у овеј моје године, месим ’леб и гот’вим р |
да се саг ласно може да ожени, да ми је мен’, рече, ласно невесту да нађем, како теб’ што је ла |
p>— Е, ашкољс’н за тај реч!{S} Тој ме и мен’ стра’ Јевдо! — одобрава чорбаџи-Таско. — Батиса ни |
ете, за твојега Манчу, па да ти, како и мен’, дође жал и криво што неси <hi>ти</hi> Манча!</p> |
проста, убаво си знајем дек неје заради мен’ тој”.{S} Па си зборим у памет: „Бож’ке, која ће ми |
т!...</p> <p>— Ама, бата-Таско, неје ми мен’ мука ни стра’ за тој!{S} Неје, две ми очи!{S} Ако, |
ис како с брата...{S} Ели си дошеја при мен’ и питаја <hi>мен’</hi>, да ти, демек, наводаџишем |
сал гледам, па си сеирим! {S}А туј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу, па, рече: „Виде ли, До |
неку послу...{S} Е што си стала туј при мен’ како шиљбок ники?! — обрецну се одједаред Дока на |
е легнемо.{S} За мен’ је сирота, спроти мен’...{S} Море, куде се је женила фукара из чорбаџиску |
Васка што је доносила абере од теб’ до мен’?...</p> <p>— Мори, — рече досадно Зона, — Васка мо |
запита Ставрију полицају, што седеше до мен’:{S} Кој беше ово девојченце, Ставријо? — „Зар гу н |
ом Манчом.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама с мен’ у амам да искочиш, — салете је Дока, — да сеириш и |
на дете што му мајка помисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми алис та си је саг работа!{S} Може да и |
зна!...{S} Е, тој ти је саг алис и сас мен’...{S} А саг ће убаво и видиш и разбереш зашто ти, |
вој сагашње...{S} Стра’ ме, што ћеш сас мен’ да напрајиш резилак, како онај твој Митко чорбаџи- |
{S} Ели си дошеја при мен’ и питаја <hi>мен’</hi>, да ти, демек, наводаџишем за нику трговачку |
на немам, Мане.{S} Татко те Ђорђија <hi>мен’</hi> у аманет остави.{S} Тој си не знаје ники — зн |
дор чу то, — настави плачући Таска, — а мене-ми се ноге отсекоше, па како да несу моје ноге!... |
она</hi> си неће да ћути, веће иде поза мене и збори сал, да чује чаршија. „Ако неје истина за |
па, брате, и да попијем хоћу...{S} Код мене мало који дан да нема супе, а они празилук и на пр |
бореше <pb n="62" /> си, нек’ си је код мене!...” Ете тој и Мане работи!{S} Ујутру под мишку си |
ву, — па зато и лајем толико.{S} Зар је мене мило да се повлачим од света?!...{S} Чудите се што |
орио, а сада је дошло време - цура моли мене!“</hi> </p> <p>Јевда је била жена још млада и лепа |
гу саг кеф; сал туј песну поје ели гони мене та гу ја појем...</p> <p>— Е, зашто да клне мајку, |
м ништо, зашто је луда...{S} Ама она си мене питује: „Живо-здраво, Таске!” виче преко сокак. „Ш |
те, неси!</p> <p>— Море, узни си ти сал мене, па ич не бери бригу!{S} Ако треба да се тепамо с |
} Не ’теде више, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив — батали!...{S |
овише него што татко ми имаше, ете, сас мене!{S} Плати за путине осам динара — ем беле паре, бр |
ће ми милион?{S} Дај ти, брате слатки, мени <hi>кишице</hi>; па кад има наш ‘ранитељ, наш геџо |
се <pb n="171" /> зар удам?!{S} Ба!{S} Мени ми стига и овакој!” — „Леле”, плаче Ташана, „истин |
> је њему, него мука је <hi>нама</hi> — мени и теби, и ономе тамо брату — и показа на зајмодавц |
, па да могу конкурисати с њима...{S} А мени отпадали нокти на Горици; то јест, није баш мени — |
ст, није баш мени — али исто ко да је и мени!...{S} Па, молим те, ујдуриши ти то; а ја знам шта |
Манулаћа, — и она опет волије њему него мени?!...” И црне мисли све више, као црна ноћ, све виш |
дали нокти на Горици; то јест, није баш мени — али исто ко да је и мени!...{S} Па, молим те, уј |
д.{S} Она је одбегла, или отета — то не мења много ствар; главно је да је то факат, <hi>непобит |
и се, као и све што се у свету временом мења...</p> <p>И сада се изменише прилике и улоге.{S} С |
; сваки час плете курјучић и непрестано мења оне пантљичице на крају курјучића; до подне измења |
ану.{S} Паши већ помало досадно. — Опет мењају чибуке и доносе друге кафе, а Замфир једнако ћут |
</p> <p>— Нане, „Гиган” саг стаде, ете, мерак и ашик на „Гаћанку”!</p> <p>— Ако, сине, ако... — |
о гу не давате оному на којега је, ете, мерак?...</p> <p>— Мерак! — прекиде је Ташана. — ’Ајде, |
у на којега је, ете, мерак?...</p> <p>— Мерак! — прекиде је Ташана. — ’Ајде, како збориш ти па |
’алу има си по једну, на коју је фрљија мерак...</p> <p>— Доста де! — прекиде је Замфир, али те |
м Мане.</p> <p>— Да си фрљија и стануја мерак на оно Зонче Замфирско, ете, тој сам чула!...</p> |
/hi>!...{S} Зар <hi>дете</hi> ће да има мерак?!</p> <p>— Кој си је дете?</p> <p>— Па наше Зоне. |
— ’Ајде, како збориш ти па то?!... <hi>Мерак</hi>!...{S} Зар <hi>дете</hi> ће да има мерак?!</ |
скочио лош реч за мен’: та ловџија сам, мераклија сам џимпир, коцкарин... — искочи’ <hi>никакав |
еки Миле, назван Мазни, највећи кицош и мераклија у свој махали, ако не и у свему граду, — а гл |
о на њу.{S} Можда зато што је био човек мераклија и волео песму.{S} Волео је да га песмом и буд |
паше, фењерџија општински већ пролази с мердевинама да пали фењере, и патролџије лепим редом пр |
апамти, хаџијо: „Свет је овај као какав мердивен, — један се качи, а други па слази“, та и с ва |
елејска црква...{S} Мори, ти слизаш низ мердивен, а мој Манча се топрв качи...</p> <p>— Бре-бре |
ни удавале!{S} Или је кришом погледају, мере је очима од главе до пете, врте главом забринуто, |
гризе доњу усну и терзија јој почне да мери и шије фустане — она је за удају; а дечак, чим поч |
а, керко Мадо, тури си један, ама убав, мерџан-атеш у лулу ми! ’Ајде, па ће ти поиграм у свадбу |
чи као кадифа, косу као свила, усне као мерџан, зубе као бисер, струк као фидан, а сва је била |
грло како филдиш, а уста гу, рече, како мерџан-атеш!...{S} Ех, рече, пуста, рече, вера што ни с |
ађу да ће још најбоље бити ако пошљу на месец дана Зону у госте којој од сестара.{S} А имала је |
пнију поруџбину, а таквих је, како који месец, све чешће и све крупнијих бивало.{S} Прочуо се м |
ред очима му жива слика звезданог неба, месеца, и Зоне како стоји умотана у бундицу своју с ист |
о.{S} И место да остане тамо три-четири месеца, или дваред дуже него што су мислили, — вратила |
ли је мен’, да ја, у овеј моје године, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чирац |
догађај заинтересовала и заузела и сама месна штампа, и како је хтела и покушала да ствар начис |
, а узрок су томе, тако да се изразим, „месне околности”.{S} Пан-Франћишек, који је до доласка |
страхом у одаје своје. — Шесет и једне „меснице” прекараја сам у мој век, чу ли, куче ниједно, |
оме земљаку пану Цицули, апотекару тога места.{S} Тако леп почетак и напредак прекинут је, а уз |
с чланом кварта на челу, стигне на лице места и викне: „Фајерунт!{S} Даме назад, господа напред |
г рђаво адресованог писма, које лута из места у место, па се, црно од силних жигова, враћа поши |
е, Манулаћеве и Ману.{S} Само на та три места.{S} Наравно да и то није било лако.{S} Није било |
ни подлистак.{S} Решио се да походи три места: да интервјуише Замфирове, Манулаћеве и Ману.{S} |
олико речи.{S} Понекад би долазила и до места где се игра оро, али никад сама, већ увек с понек |
о такво после подне промени по неколико места.{S} Стала би, па би гледала како играју и зевала |
}Био је радостан унапред што ће на лицу места први он наићи на обилан материјал, и пре од свога |
наредник...</l> </quote> <p>А на таквим местима се увек десе и понеки странци, понеки из престо |
недеље, баш Беле недеље, кад је по тим местима најживље, кад леп дан измами све живо на улицу |
ли, као што видите, постаде борац ипак: место мача изабра <hi>перо</hi>, да га оно храни и бран |
дворе га.{S} Али већим делом дана то је место само за чељад и за женскадију.{S} Ту поседају на |
била најмилије и, такорећи, најтоплије место у пространим конацима чорбаџи-Замфировим.{S} Ту п |
кренуше, а ови ближи мало доцније.{S} И место на коме су малочас играли и кикотали и подврискив |
ресантна била тамо, и ништа друго.{S} И место да остане тамо три-четири месеца, или дваред дуже |
дна будала, без које није ниједно такво место, с којом се обично деца смеју и забављају, а дево |
е би опазио, или кад би отишао на друго место да игра, а ово оставио...{S} То је вређало њен же |
авуја!...{S} И већ одмах га није држало место: досадно му било у дућану, и чим се вратио шегрт |
понашања. — Ману тога дана није држало место.{S} Неколико пута је после подне долазио у дућан, |
Поте питомо, машив се шаком за ударено место на глави.</p> <p>— А, бре, ешеку ниједан — пита г |
се баш не може богзна како похвалити то место.{S} А најпосле, ако јој се баш и не јави срећа, а |
адресованог писма, које лута из места у место, па се, црно од силних жигова, враћа пошиљаоцу с |
, јасно и разговетно изразила на једном месту код жена да зато неће Зону за сина што из њихове |
теферича, јер је био на ванредно лепом месту, имао хладну студену воду, у близини певали славу |
о скамењен, још једнако стојао на истом месту, утучен и несрећан као из раја изгнани Адам што ј |
а су слабе и ретке за њу прилике овде у месту.{S} Зато се само и играла са сваким, тек колико д |
аве слика мадмазељ Д’Ангулем, познате у месту учитељице (са особитом методом за лако и перфектн |
паша имао такав „пајтон”, и нико више у месту, онда тек добијете праву слику богатства, великог |
сом: „Ретур!{S} Адресант се не налази у месту!...”</p> </div> <pb n="169" /> <div type="chapter |
у је дуго крила и чувала и као последњи метак избацила, а та је: да исти Мане има брата (по оцу |
алве и за марјаш врућ симит, у који би метала алву.{S} Тада би обично Мане испружио шију из он |
су шта му то значи, и сви су погађали и метали на једну исту цифру.{S} Па тако и сада, док је в |
и, сребрни шавдани, тепсије и синије по метар и по у пречнику, па оне ћасе, мангали, и чега ти |
ујутру садеше лук, а увече га чупаше и меташе под душек: „Што је моје, збореше <pb n="62" /> с |
атренућу.{S} А пре тога би сам почистио метлом испред дућанчића, задиркивајући девојке, које се |
га не пушта у сопче.{S} Сам га помета с метлу.{S} Хо, мајка му стара, и тој треба, викам, да је |
ферант... веће коцкарин... фукара...{S} Метне си краставицу и пол лепињу под мишку, — тој му ру |
е још разабрао да г. Ратомир хоће да га метне у новине, онда му је и сувише разговетно казао шт |
на да се жени!{S} Као несташна деца кад метну коњску муву магарцу у уво, па га тиме силно узнем |
— рече прекидајући разговор.{S} А затим метну шубару на главу и оде љутито.</p> <pb n="43" /> < |
ћерка, њен отац и начелник овако — и ту метну један кажипрст крај другога, да покаже како се За |
од стида да прогута ону мараму коју је метнула на уста, и сва срећна пружа руку Ману, па игра |
S} Подупрле зид леђима, подавиле ноге и метнуле руке на трбух, па дремају, јер су научиле да се |
познате у месту учитељице (са особитом методом за лако и перфектно учење француског језика), к |
јеве и викати их, а цела кафана слуша и меће зрно на таблу.{S} Тек мало после неко се мешкољи, |
француски и одасвуд доноси силне паре и меће их на гомилу.{S} Ујутру оде, а увече дође.{S} Нема |
зима две таблице да игра.</p> <p>Келнер меће пред свакога шаку кукуруза, Нацко седа за један ст |
ла, и зато сада нити иде у апс, нити је мећу у песму; сад мирно и савесно носи фењер и амбреле, |
ду и отварају дућане и износе мангале и мећу их на ивице тротоара, да се ћумур боље разгори.{S} |
>— Женске ноге...</p> <p>Сви се смеју и мећу озбиљно на број 11.</p> <p>— Доста!{S} Стига! — ра |
</p> <p>— Маџарска буна...</p> <p>А сви мећу зрно кукуруза на број 48.</p> <p>— Фузија...</p> < |
број 82.</p> <p>— Чифути...</p> <p>Они мећу на број 77.</p> <p>— Женске ноге...</p> <p>Сви се |
/> <p>— Дидић! — виче Нацко.</p> <p>Они мећу на број 83.</p> <p>— Светоандрејска скупштина...</ |
ој 48.</p> <p>— Фузија...</p> <p>Играчи мећу на број 87.</p> <pb n="134" /> <p>— Дидић! — виче |
етоандрејска скупштина...</p> <p>Играчи мећу на број 58.</p> <p>— Бонту банкрот... — раздера се |
у суд... — вели Замфир правећи цигару и мећући је у <pb n="176" /> једну муштиклу.{S} Повуче не |
лепи балегом кошнице или треби пасуљ од меуна).{S} И што је даље било од чаршије, тамо по махал |
џије, похвали је како је здрава — „како мечка”, рече Јевда — како лепо тка и води сав домазлук; |
ушу из дућан... и да се кара сас селске мечке оне!{S} А прилега ли на чорбаџи—Замфирово дете да |
рно на таблу.{S} Тек мало после неко се мешкољи, загледа у комшиску таблицу, виче: „Мућни!” Нац |
ол — и паша већ беше!” — говораху често мештани, хвалећи силу и моћ чорбаџи-Замфира.</p> <p>А т |
воденице и винограде!... <hi>Части</hi> ми моје, — не бих!{S} А није мало кад се човек у <hi>св |
су Замфирови, башка па Ђорђијини!...{S} Ми си зборимо за друго ништо, а ова, погле гу, куд га и |
а они побољи од теб’?!...{S} Море, мен’ ми мука и жал ми за мен’ што си ја немам нику сестру, а |
</hi>...{S} Ако искаш да се жениш, мен’ ми сал кажи...{S} Разбра ли? — заврши стари Замфир и оп |
на Ману! — одговара Дока.</p> <p>— Мен’ ми кеф за Манулаћа, — вели Таска.</p> <p>— Мен’ па за М |
сркну из филџана, па настави: — А мен’ ми дође ништо жал’, па си зборим у памет: „Ех, црна Док |
, та да ме у руке целују, „живо-здраво” ми рекну... сал што се срамују да за Манчу, ете, питују |
сам, нане, — брани се и куне Мане, жива ми... ете-те...</p> <p>— Деде, деде, мори...{S} Закуни |
.{S} А Бог да чува!{S} Много лошо, Бога ми ти казујем!...</p> <p>Јевда уздахну и одобраваше гла |
еди по ма’алу на нико рђавство.{S} Бога ми ти казујем!...</p> <p>— Лошо време заступи!{S} Седи |
се Васка.</p> <pb n="187" /> <p>— Бога ми ти казујем!</p> <p>— Вика: <hi>ти</hi> гу све то нап |
то се туђим, што се понеки пут, па Бога ми, и нашљемам ове ракијчине!... (Уосталом, знаће се и |
} А ја си веће убаво знајем заради кога ми тај чес’ чине.{S} Некња си беја’ у амам, а туј си у |
б’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, курдишеш мушљику... заврши хаџи-Замфир и пружи |
ислиш да се саг ласно може да ожени, да ми је мен’, рече, ласно невесту да нађем, како теб’ што |
е и позва’, да те молим, две ти очи, да ми помогнеш. {S}Знајеш какој си је...{S} Жена сам, удов |
у мати. — Снају да ми доведеш у дом, да ми хизмет <pb n="42" /> чини, та да се и ја малко одмор |
ми је!{S} Знајеш ли, мори, несрећо, да ми каза, — како из књигу да си четеше, све ми каза: и ш |
} Ете, жив ти ја, тој <hi>право</hi> да ми кажеш!</p> <p>— Хехе! — снебива се Мане. — Несам, не |
а!{S} Не каза ми ништо.{S} Што треба да ми казује?... — вели поносито Васка. — Знам си ја убаво |
— засмеја се тетка-Дока. — За тој па да ми је!{S} Знајеш ли, мори, несрећо, да ми каза, — како |
дође <hi>дете</hi>!...” А за тој па да ми је!” реко’ гу ја, та си узе једно сикирче. „Зар ће с |
, убаво да ме са’раниш...{S} На гроб да ми туриш шебој и замбак и трандафил и дафину да ми поса |
<p>— Кол’ко ће пут па тија исти речи да ми кажеш и збориш?...</p> <p>— Што, не верујеш, бата-Ма |
те па питује?!...</p> <p>— А што кој да ми казује, кад си сама све знајем, и све видим?{S} Зами |
ако саг да тражим, кад убаво си знам да ми неће дадну девојку?</p> <p>— Та што неси тражија ник |
„Шарен-ора”.</p> <p>— Ама саг право да ми кажеш што ћу те, ете, питујем, — запита трећега дана |
зборим? — пита је Мане.</p> <p>— Оно да ми збориш што си је за зборење!</p> <p>— Е, што си је з |
ти, да је пошље за њим.</p> <p>— Што да ми пратиш?! — Кад викаш да је за черек сата готова, па |
е питује; ако, бата-Таско!{S} Та што да ми је па за тој?{S} Друго заступи саг!{S} Србија!...{S} |
о!...{S} Овој ће куче, Персо, банћер да ми бидне. {S}Откуд га извади па <hi>тај</hi> реч, магар |
е си момак?! — вели му мати. — Снају да ми доведеш у дом, да ми хизмет <pb n="42" /> чини, та д |
шебој и замбак и трандафил и дафину да ми посадиш! — А мајка плаче, ударе јој сузе на очи, па |
а. — Ћу те питујем, ако, демек, знаш да ми кажеш ништо...{S} Ели се, Мичо, девојке воде <hi>пре |
очију, Калина.</p> <p>— Па... нећеш да ми будеш измећарка?</p> <p>— Јок! — рече поносито Калин |
ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, |
Она ти каза то?</p> <p>— Ба!{S} Не каза ми ништо.{S} Што треба да ми казује?... — вели поносито |
леда устрану кроз пенџер.</p> <p>— Која ми фајда, честити пашо, и да си зборим? — рећи ће у нек |
ике, и све побоље и поскупе, а на овуја ми кеиф да пијем тутун, а оне си седе дом, па ако су по |
ем, ама ме ич не слуша!... „’Ајде, вика ми он, ћути си, Доке!{S} Тебе ти ласно, рече; ти си мис |
рђија не пита много, веће рече на татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћ |
е Мане. — Вардај, Васке!...{S} Од татка ми остаде кућа и лојзе и њиве... а ја си и сам јоште ку |
Море, и не пантим веће!...{S} Од татка ми остаде, а он гу добија у дамно време оди владику Мел |
не!{S} Зар малко поруча ћутеци од татка ми заради Митка?!...</p> <p>— А збори си нешто за мен’? |
м... да дођеш, ете, да се цениш у татка ми...{S} Васка ни се удава... та... да се цениш, хизмет |
ушај, ете, ону будалу, ону Доку. (Тетка ми се пада, ама је лудо!...) Не слушај гу што си је там |
м!...{S} Беше добра аргатка... работила ми је, у лојзе...{S} Беше ватра за работу... вредна... |
ој се допадаш” — „Славе ти?” — „Здравља ми!” - „Па шта каже још?” — „Каже да јој изгледаш горд, |
а нико време спрама есап!...{S} Ама, па ми дође ништо чудно!{S} Има си једно сопче његово, и ни |
ги чува па за недељу ели светак?!{S} Па ми дође ништо мило, та реко’ у себ’:{S} Бреее, овој ће |
а гу просим?!{S} Који су они, а који па ми!{S} Чорбаџиска кућа — и наша кућа!...{S} Памет си бе |
ет...</p> <p>— Добро, де!</p> <p>— Кућа ми пуна...</p> <p>— Е што ми збориш саг па тој?...</p> |
штифлетне а-ла-франга...{S} А домакица ми збори: „Море, Таче, ћути си, па рекни: {S}Исполај на |
путине?{S} Он си па ћути.{S} А домакица ми Персида, кад виде што ће искочи једно тепање, рече: |
ште свршила работу...{S} Има јоште коџа ми ти много да ти рекнем...{S} Поздравила ти се Зоне и |
ем те, бата-Мане, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да |
о’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги кучиште, ама ме не целива у |
азда Таче седе и поче:</p> <p>— Ете саг ми, Јевдо, дође ништо у памет, и присети’ се да ти каже |
за теб’ га тргала!{S} Пољубила га, кад ми предаде за теб’, — поцелуј га и ти саг!{S} Рече ми ј |
е. — Е...{S} Васка... лагала ли је, кад ми је, ете, абере доносила, и зборила, ете... „Поздрави |
и рекнеш: остани си, ћу си останем, кад ми па рекнеш: иди си, ја ћу си идем...</p> <p>— Е па, е |
не, како казују...{S} Ћу те слушам; кад ми рекнеш: остани си, ћу си останем, кад ми па рекнеш: |
" /> <p>„А ја си — рече Петракија — кад ми рече човек тој, брго дом.{S} На сопче му катанац, а |
аш, што ти треба?</p> <p>— Искам, требе ми срма-мустаћи...{S} Леле, — трже се мала, — посмешила |
покри шакама поцрвенеле образе. — Требе ми, ете, искам <hi>срма-белензуци</hi>...</p> <p>— Е, т |
мен’ мука ни стра’ за тој!{S} Неје, две ми очи!{S} Ако, што неће да ме питује; ако, бата-Таско! |
е!</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не д |
а!{S} Да остаде јоште турцко, ћаше, две ми очи, заради њума зулум да се напраји на веру ни!...{ |
> <p>— Не л’жем те, бата-Мане...{S} Две ми очи!...{S} Како смем да те л’жем?!...</p> <pb n="81" |
>— Не л’жем те, — куне се женица, — две ми очи, не л’жем те...{S} Оваква да се напрајим, — ако |
ско-шумарска крв!), части ми моје и ове ми причести, — то јест, куд ја одох — ово није вино, — |
куд ја одох — ово није вино, — него ове ми ракијице и овога благослова што пљушти, части ми, не |
пуле, ни па да ме л’жеш...{S} Све, све ми рече Васке...</p> <p>— Е, што је знала да ти рекне, |
каза, — како из књигу да си четеше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, и које си песн |
говара Дока. — Мори, знајем си све; све ми казаше, мори, како на кадију ми казаше све!...</p> < |
и како гу фатија кара-севдах...{S} Све ми каза, како поп из књигу да си чети...</p> <pb n="94" |
} Све разбра’!{S} Све си знајем.{S} Све ми веће каза Васка, измећарка њојна.{S} Ич да се риташ |
смет!...</p> <p>— Ама, бата-Таско, неје ми мен’ мука ни стра’ за тој!{S} Неје, две ми очи!{S} А |
ло...</p> <p>— Е мило ми, де!{S} Што ке ми чиниш?</p> <p>— Кад ти мило за њег’, а ти се таг сам |
ја тури га у новине и рече: „Од данаске ми веће Митанче неје син, ни му ја па татко; тој ви је, |
небива се Мане. — Несам, несам, ловачке ми среће, несам!{S} Куд па смем ја тој да напрајим?! — |
— Ама де, несам, нане... ете... ловачке ми среће, несам.</p> <p>— Јеси, јеси, Мане.{S} Знам те |
ћута’ и отрпе’ нико време.{S} Ама после ми дође ништо у памет за чекмеџе. {S}Есапим и треба да |
томе, иако штампа постоји, иако смо се ми крвавили и по апсанама трунули, и коске наше оставља |
јутре гројзе-брање да прајимо...{S} Ете ми га туј и човек ми...{S} Он ме и пушти саг при теб’.. |
ти такав, хаџијо!</p> <p>— ...{S}Па ете ми се — наставља хаџи-Замфир разгледајући цигарлук о ко |
ава, — бива ли, а?...</p> <p>— Море, ће ми одавају чес’, за тој бригу да немаш.{S} Ја већ и саг |
Па си зборим у памет: „Бож’ке, која ће ми саг бидне снајка у овеј покладе!?...” А лепе, па уба |
него би’ рекао:{S} Аман, брате, шта ће ми милион?{S} Дај ти, брате слатки, мени <hi>кишице</hi |
Узе си на брата дете, рече: „Сотирче ће ми је по саг’ син и наследник!” ’хоће да га узне за орт |
овеј јесени да биднеш мајчица, — ели ће ми то на пролет бидне Горица и зелена травица!” речи те |
и му задовољно Мане.</p> <p>— Е, што ће ми ћеф бидне, побратиме, да остану резил у чаршију и у |
јстори за такве работе!” — Море, што ће ми и Пећ и Призрен и Стамбол — овден си је Стамбол и св |
.. „Мираз”... нишлиски мираз!{S} Што ће ми давају у мираз?{S} Једну кесу <hi>леблебије</hi>...< |
аву у шаке и затресе је болно. — Што ће ми веће свет, и чаршија, и ма’але?!...</p> <p>— Па, ете |
ама антику-кујунџију!{S} Побољи што ће ми, и куде да га тражимо... што ни треба други, викам ј |
. „Ах”, тресну се у груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у новине!” Остало му је |
дође саг у јесен у кућу — на пролет ће ми дође там’ под Горицу!...”</p> <p>— Ама! — викну радо |
б’чву, веће кроз обруч... што се, рече ми, потепаше заради њума.{S} Ја гу, рече, испрати до же |
га га дом нема „Причекни си малко, рече ми жена, ће дође <hi>дете</hi>!...” А за тој па да ми ј |
ј сопче!{S} Та један дан у недељу, рече ми један, — а беше код мен’ јоште у турцко време калфа, |
це, Ставријо? — „Зар гу не знаваш, рече ми.{S} Из циркус пеливанка, она летошња, што рипаше кро |
Мана мојега...{S} Зашто стра’ ме; рече ми да ће да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он с |
за теб’, — поцелуј га и ти саг!{S} Рече ми јоште да ти рекнем: да прочетиш из њег’... „Како је, |
жасну дебљину. — „Ласно ти теб’, — рече ми некња Петракија — имаш девојке, сина немаш, — бригу |
зар верујеш. „Однеси му и овој, — рече ми Зоне, — и питуј га: е ли је било јоште у свет да је |
ку сас онога његовога Митку.{S} Причаше ми човек све...{S} Сал што не плаче, колко му жал дође, |
л’к...{S} И саг јоште је жив! — Причаше ми неки наши трговци, што одише там’ по трговине; нађош |
лавеј-пиле, не пој рано,</l> <l>Не буди ми господара,</l> <l>Сама ћу га пробудити!...</l> </quo |
разбираш се у теј ствари...{S} Е, кажи ми, зашто је тој?</p> <p>— Хе, снебива се Мане, а утањи |
pb n="171" /> зар удам?!{S} Ба!{S} Мени ми стига и овакој!” — „Леле”, плаче Ташана, „истин’ ли |
.{S} Ја искашем моја да си бидне, а они ми гу не давају, та кад не може тој да бидне, е нек’ си |
<l>Кој ти купи кондурице? —</l> <l>Купи ми га лудо-младо,</l> <l>Лудо-младо неженето,</l> <l>На |
ега веће на мушљику. „Прати гу, — збори ми господин начелник, — по Мамут-агу (он си иде саг у Т |
ваше!{S} Кој ме сретне на пут, не збори ми: „Живо-здраво”, ни ме питује: „Како си, Таске?” веће |
оше... научија се!” Виде ли?{S} Не чури ми се.{S} Кеиф си немам на другу...{S} Исти тај дуван, |
јка му остарела!...{S} Мори, знавамо си ми жене убаво што је и кој је Манулаћ, а кој па Манасиј |
бол и све! зборим гу па ја.{S} Имамо си ми <hi>овден</hi>, викам ја, господин начелниче, кујунџ |
а ме зовеш...{S} Татко сам ти, зашто си ми <hi>аманет</hi>...{S} Ако искаш да се жениш, мен’ ми |
ска и коритарска!...</p> <p>— У кућу си ми, што да ти прајим? — вели уздржавајући се домаћин, а |
...{S} Ће ме неки убаво запанти и плати ми за онај татка ти реч „куче у чашире”!...</p> <p>— Ух |
а, драга, нађеш,</l> <l>Опери га, прати ми га</l> <l>По чирака Спиридона! —</l> <l>Опрала би, д |
стара земљоделско-шумарска крв!), части ми моје и ове ми причести, — то јест, куд ја одох — ово |
це и овога благослова што пљушти, части ми, не би’, — вели Милисав, — ни погледао на милион, не |
>кишу</hi> за нашег сељака?”... — Части ми моје, куне се Милисав (стара земљоделско-шумарска кр |
у радим кујунџилак...{S} Момци и чираци ми — они нека си раде за муштерије, а ја ћу сал’ за теб |
{S} Па како се напрајило тој чудо, реци ми, Таске, ако знаш?</p> <p>— Е, не знам ни сама си, Та |
опа.</p> <p>— Тој си је моје знање, кој ми је, демек, казаја, — ама ја си убаво знајем...{S} Па |
атичнији!...</p> <p>— Ела, Васке, запој ми ону жалну еврејску песну! — рекла би Зона Васки, сед |
на нишавску ћуприју...{S} Па зар за тој ми може да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу неки пут |
ал дође, и тешко!</p> <p>— Е, е!{S} Туј ми се уврте, — рече Јевда и показа чело — ете, тај Митк |
да прајимо...{S} Ете ми га туј и човек ми...{S} Он ме и пушти саг при теб’...{S} Ја те видо’, |
ј причекнем, а суд и господин приседник ми неће побегне...{S} Пошеја сам у суд... — вели Замфир |
д теб’?!...{S} Море, мен’ ми мука и жал ми за мен’ што си ја немам нику сестру, ама спроти теб’ |
l> <l>Ја га не гледах;</l> <l>На зумбул ми булбул пој’о, —</l> <l>Ја га не слушах!...</l> </quo |
гу каза и прати гу овам при нас, у дом ми?!{S} Убаво ми обеле образ!{S} Хаџи-Замфирска Зоне се |
ти гу овам при нас, у дом ми?!{S} Убаво ми обеле образ!{S} Хаџи-Замфирска Зоне се фаћа у оро... |
муке.</p> <p>— Ех, детенце!...{S} Много ми, ете, мило за њума...{S} А за њума ли, Зоне, купујеш |
постао плебејац и демократа. — Е много ми ћеф да ти помогнем.{S} Ти си уживај; накриви си капч |
си чини што си хоће и милује!...{S} Ако ми, рече, не дође саг у јесен у кућу — на пролет ће ми |
/l> <l>Алов јаглак изгубија.</l> <l>Ако ми га, драга, нађеш,</l> <l>Опери га, прати ми га</l> < |
ве — ама знаш како ми чес’ давају, како ми лацкају! „Стринке, стринке, мори!{S} Еве ти мој сапу |
еше сас овеја.{S} А ове — ама знаш како ми чес’ давају, како ми лацкају! „Стринке, стринке, мор |
те...{S} Ама, ласно за тој!{S} Ни татко ми Ђорђија неје се оженија сас алал, демек, оди нанини |
имам муку с њег’ повише него што татко ми имаше, ете, сас мене!{S} Плати за путине осам динара |
а... за њег’ ти мило...</p> <p>— Е мило ми, де!{S} Што ке ми чиниш?</p> <p>— Кад ти мило за њег |
па ја. — „Та што да му чиним?{S} Једно ми је дете, знаш како је!{S} Купи му штифлетне а-ла-фра |
руком, а то му значи: „Не питај!{S} То ми је мана да сам дружељубив!”</p> <p>У кафани пуно.{S} |
је требала да збори!...</p> <p>— Е, што ми казујеш... што ми треба тој?...</p> <p>— Зоне — рече |
и!...</p> <p>— Е, што ми казујеш... што ми треба тој?...</p> <p>— Зоне — рече Мане и притеже па |
им?”...{S} Па ћу си узмем једну!{S} Што ми ти па саг тол’ко збориш, како да до годину неће па д |
досад што је уз бакшиш добијала. — Што ми је за паре!{S} Овој си ја делим сас друство, али оно |
ћу сал да радим од јутро до мрак — што ми треба пазар и муштерије!...</p> <p>— А што ће да руч |
p>— Зашто ти је прилика...</p> <p>— Што ми ти па збориш саг туј за Калину?!{S} Калина ће си доч |
Мане.</p> <p>— Ешеку ниједан!{S} А што ми не збориш?!...</p> <p>— Што да ти зборим? — пита је |
да поцепам!{S} Тол’ко, побратиме, е што ми веће треба и свет и живот!?...{S} Ја искашем моја да |
/p> <p>— Кућа ми пуна...</p> <p>— Е што ми збориш саг па тој?...</p> <p>— Несам сирома’... могу |
шо, за игре што ми играше, за песне што ми појеше... за спомињување...</p> <p>— Ее, — уздахну т |
је последње од мен’, Ајшо, за игре што ми играше, за песне што ми појеше... за спомињување...< |
="130" /> поцврста посла, а за овај што ми казасте, — колај работа!...</p> <p>Уговорише све шта |
<l>Зелен зекир, драго моје!</l> <l>Што ми, драги, не долазиш?</l> <l>Синоћ сам ти долазија,</l |
т, написала писмо које је гласило: „Што ми писујеш за волење, и ја си искам и ’хоћу си да се, е |
још пева песма:</p> <quote> <l>Господар ми седи на сандалија,</l> <l>Господар ми пије љута раћи |
р ми седи на сандалија,</l> <l>Господар ми пије љута раћија;</l> <l>Господар ми збори, Цвета га |
ар ми пије љута раћија;</l> <l>Господар ми збори, Цвета га двори,</l> <l>Господар се смије, Цве |
</p> <p>— Па, ако дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’...</p> <p>— Код Манчу ли? — прек |
ежу, спију, урањују,</l> <l>Теке у собу ми често нагвирују:</l> <l>Дома ли си, Зоне? ваздан ме |
Лошо збори, много лошо збори.{S} Давију ми правија!...{S} Да сам учија нике чкоље, та да испише |
ве; све ми казаше, мори, како на кадију ми казаше све!...</p> <p>— Кој ти каза? — пита је тетка |
ску из Београд!...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ чине и давају девојчики, а све заради твојега М |
си један, ама убав, мерџан-атеш у лулу ми! ’Ајде, па ће ти поиграм у свадбу! {S}Хахаха!” смеје |
Васке, запој!...{S} Жална сам, — жалну ми песну запој!...</p> <pb n="89" /> <p>А Васка запева: |
Што ти раде дома?”</l> <l>— „Здраво су ми дома, сербез си живују,</l> <l>Сербез к ноћи лежу, с |
рсо, <pb n="50" /> викну си ја домакицу ми.{S} Ела овамке, да си видиш работу оди тој твоје <hi |
му мајка помисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми алис та си је саг работа!{S} Може да и неће бидне ба |
пева тихо песму:</p> <quote> <l>У башчу ми зумбул раст’о, —</l> <l>Ја га не гледах;</l> <l>На з |
што ни смиће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега Халила!...” И ист |
бећи је у руку: „Стринке Јевдо, ели ћеш ми <hi>ти</hi> саг овеј јесени да биднеш мајчица, — ели |
} Ако гу неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се не чури, кеиф немам!...{S} А имам си дом тесте бр |
у то, — настави плачући Таска, — а мене-ми се ноге отсекоше, па како да несу моје ноге!...{S} Ћ |
, знајем си ја!{S} Ласно за тој!{S} Мен-ми сал оставите... бригу не берите, а ја ћу сама убаво |
а концерте да дођу?!...{S} Јок, брате. „Ми ће си у лојзе искочимо!” Па понесу и шта ће да појед |
у чаршију?{S} Врти-ваган... {S}Та саг: „Ми смо чорбаџиски”!...</p> <p>— Е, доста веће! — рече З |
да им сама понуди и опомене их и да им миг за прошевину.{S} Ако што мисле, нека се, — да им ка |
да би могао наћи и саставити...</p> <p>Мидо му све то, мило му што је дахнуо душом, што се кур |
м виду обистинише слутње и жеље капетан-Микајла, кума, који му на крштењу даде име <hi>Ратомир< |
ју професија и дисциплина, историчари и микроскопичари, биолози и абиолози, филолози и математи |
и такво убаво краљско име!...{S} Јазук, Миланче!” А дете их слуша, и гледа час у њих час у Зону |
не знаваш што је повише: два гроша ели миланче!?{S} Ех, аџамија што је — па лудо!...{S} Ти мир |
ње стоји мали сестрић њен, Костадинкино Миланче; ухватио се за теткину сукњу, а девојке и момци |
р и разговор на све стране.{S} Долази и Миле с хармоником и седа обично у један ћошак.{S} Он об |
— коју је поручио код њих у радњи неки Миле, назван Мазни, највећи кицош и мераклија у свој ма |
ких ништа да кажу, а могу се смејати до миле воље, — то толико...{S} Гледа оне женске прилике у |
иђе пред њене умне очи и мио, дивнији и милији него икада дотле...</p> <pb n="157" /> <mileston |
ресантнији, а због сталежа његовог само милији и симпатичнији!...</p> <p>— Ела, Васке, запој ми |
му се целе недеље од тешког дерта није милило ни да седи, акамоли да ради у дућану, јер му је |
ни разговор, — ништа му се све то није милило.{S} Речи тетка-Докине му једнако брује у ушима и |
тиме!{S} Остаде то — беше му!{S} Ни за милион мираза не бих је ја — ја, овако како ме сад види |
е би’, — вели Милисав, — ни погледао на милион, него би’ рекао:{S} Аман, брате, шта ће ми милио |
го би’ рекао:{S} Аман, брате, шта ће ми милион?{S} Дај ти, брате слатки, мени <hi>кишице</hi>; |
ти, право кажи: ил’ да ти дам један <hi>милион</hi>, или једну добру <hi>кишу</hi> за нашег сељ |
> <p>— Море, знам ја све то, — наставља Милисав, држећи на доњој усни цигарицу, а у исто време |
<p>— Море, знао сам ја то, — говорио је Милисав, опет у кругу својих, у кафаници <hi>„Код препе |
ег сељака?”... — Части ми моје, куне се Милисав (стара земљоделско-шумарска крв!), части ми мој |
ва што пљушти, части ми, не би’, — вели Милисав, — ни погледао на милион, него би’ рекао:{S} Ам |
је, видиш, сад у мојим очима, — заврши Милисав подигнутим гласом, лупајући на сваку реч шаком |
ном</hi>, ђубрету!...” — Море, — заврши Милисав, — мрзи ме и да причам-— само се наљутим, па он |
ван, правичан и несебичан човек био тај Милисав Јекономија, чије ћемо мишљење изнети опширно и |
А то је најлепше објаснио неки господин Милисав Јекономија, који се потписивао „овдешњи”, а наз |
ове.</hi> </p> <p>Кроз уста истога тога Милисава говорио је већи део грађанства, и то је остало |
ЕДАМНАЕСТА</head> <p> <hi>Мишљење неког Милисава Јекономије о тој, тако да кажем, „крађи и прек |
Да му, вели, неко каже: „Шта би волео, Милисаве, душе ти, право кажи: ил’ да ти дам један <hi> |
и судија, — куне Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S} Девојачку |
<p>— Ех, детенце!...{S} Много ми, ете, мило за њума...{S} А за њума ли, Зоне, купујеш ту алвиц |
и и саставити...</p> <p>Мидо му све то, мило му што је дахнуо душом, што се курталисао једне те |
не, ако... — вели му мајка гледајући га мило. — Тој си је његово петалско знање...</p> <p>А наш |
нулаћа... за њег’ ти мило...</p> <p>— Е мило ми, де!{S} Што ке ми чиниш?</p> <p>— Кад ти мило з |
ао „да иде” — полетео би он, како му је мило било.{S} И баш у тај пар, кад је он наређивао нешт |
е тешке бриге и главобоље, само му није мило што се младенци много снебивају и стиде и крију од |
па зато и лајем толико.{S} Зар је мене мило да се повлачим од света?!...{S} Чудите се што ћути |
кућа, али попушта, помало и признаје, и мило му било да чује што више.{S} Тако му било мило, да |
Мане гледа како је лепа и кад плаче, и мило му да је гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у с |
ам си, убаво разбирам. {S}Теб’-ти кеф и мило и наводаџија си за онога зевзека чорбаџи-Јорданово |
а, па да гим не манише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило за н |
авају, а не продавају — и стаде очински мило гледати обе муштерије.{S} Заусти да их пита из ког |
си чети...</p> <pb n="94" /> <p>А Мани мило.{S} Брани се још неко време, пориче, спомиње разли |
етири дима, па гу фрљи’!...</p> <p>Мани мило што му чорбаџи-Замфир наводи његове речи.{S} Задуб |
Јордановог, оног Манулаћа... за њег’ ти мило...</p> <p>— Е мило ми, де!{S} Што ке ми чиниш?</p> |
де!{S} Што ке ми чиниш?</p> <p>— Кад ти мило за њег’, а ти се таг сама удадни за њег’: удовица |
не верује.{S} Врти главом, али му ипак мило кад их погледа — гледа их дуго и вели и признаје у |
није чорбаџиски син, а њој гу па много мило за њег’... а њојни викају... неје, ете, прилика.</ |
махсуз нађем и да ти рекнем да гу много мило за теб...{S} Без теб’, рече, живот си нема...</p> |
било да чује што више.{S} Тако му било мило, да је одбио две муштерије које су дошле да пазаре |
и, само осећа.{S} Осећа да јој је нешто мило и тужно нешто; осећа да пати, а не зна још од чега |
љским осмехом на лицу, као кад се нешто мило, своје гледа...</p> <pb n="72" /> <p>Зони неправо. |
недељу ели светак?!{S} Па ми дође ништо мило, та реко’ у себ’:{S} Бреее, овој ће куче искочи по |
p>— Па... ете... збори: демек, много гу мило за теб’...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
напрајила!{S} Еве, да видиш, колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар верујеш. „Однеси му и овој |
је њој много казивала и сетом је неком милом испуњавала...{S} Зона узе за руку Гену, приђоше и |
оца.</p> <p>А родитељи га гледају пуни милоште, а из погледа им се разговетно да прочитати как |
ма је.{S} Повлачи се у самоћу, ону тако милу самоћу младим створовима који не знају шта им је, |
, веће сас зор; уграбија, демек, што си милуваше...{S} И ја ћу такој напрајим...{S} Сал ако ти |
а игра.{S} Он се отима и неће, а она га милује по образу, љуби и моли га и храбри га да игра.{S |
не, а он саг нека си чини што си хоће и милује!...{S} Ако ми, рече, не дође саг у јесен у кућу |
Нек’ си не пита, нек’ си избере што си милује.{S} Ете, и мој покојни Ђорђија не пита много, ве |
Зона, — Васка могла да си збори што си милује, — Дој си је <hi>њојно</hi> знање...</p> <p>— То |
паре, што је па за тој?! {S}Кад се деца милују — што ти требају паре?!{S} Знајеш што се збори у |
е, једаред је погледа, а пет пута прође мимо ње као да је и нема на свету; једаред је погледа и |
дом.</p> <p>Сва чаршија гледа за њом, и мимопролазећи и они што седе по ћепенцима и шију фустан |
, па се заплака и седе сва малаксала на миндерлук.</p> <p>— А ја дор чу то, — настави плачући Т |
123" /> <p>Беше гола вода...{S} Седе на миндерлук, ухвати се за чело и, тешко дишући, гледаше у |
ка Таску у руку, па се спусти и седе на миндерлук и гледаше уморно и тужно доле устрану.</p> <p |
то прајите? — пита их Дока, седајући на миндерлук према њима.</p> <p>— Седимо си! — одговарају |
..</p> <p>Бацио се онако обучен на дуги миндерлук, што се пружао уз читаву једну страну простра |
, па се завали и паде лицем на шиљте од миндерлука.</p> <p>— Па ћорче и слепче ниједне, — плану |
ожење.</p> <p>А затим се подигоше све с миндерлука, Дена им већ окренула налуне и папуче ка авл |
ом на Зону, која је непомично лежала на миндерлуку и као да ништа није ни слушала ни чула. — Ид |
рипим!...</p> <p>Дуго је седела тако на миндерлуку у једном ћошку од собе, и мислила.{S} Шта св |
.{S} Уза зид са све четири стране ниски миндерлуци.{S} У свакој одаји по једно скупоцено сребрн |
одмах до собе Замфирове, поређале се на миндерлуцима: домаћица Ташана, Таска и тетке, Калиопа и |
и тетке и две стрине Манине поседале по миндерлуцима унаоколо и све срчу кафу, а понеке и задим |
, израђује и боље и скупље ствари, као: минђуше, зарфове, пафте, укоснице, ланчеве за сахате и |
>— Здраво! — одговара му Васка, а гледа минђуше које јој је Мане поклонио.</p> <p>— Што работи |
аде и девојке сељанке, тако похлепне на минђуше, прстење и манистре.</p> <milestone unit="subSe |
више: растапа злато, окива иконе, кује минђуше и белензуке, па и ово сад са Зоном, заврши Перс |
— вели Васка намештајући у уши добивене минђуше.</p> <p>— Ама, какво срамување! — храбри је Ман |
е и ради; чисти зечјом ногом неке старе минђуше и баца их на гомилицу преда се.{S} Обојица се з |
себе, <pb n="9" /> узе ону зечју ногу и минђуше, шмркну и продужи посао и не размишљајући баш м |
шамар, и Поте испусти ону зечју ногу и минђуше, и погледа зачуђено у калфа-Коту.</p> <pb n="8" |
зи да си селске невесте не украдну нику минђушу из дућан... и да се кара сас селске мечке оне!{ |
лаковане деверске ципеле и нову златну минђушу у уво (Манулаћ је био првенац), и још сврх тога |
рилепи ги и обложи ги на шију, па ће те мине и ће ти прође болес’... — вели јој љубећи је у чел |
си је дете...{S} Сам ћу гу ако се, кад минем кроз чаршију, сетим — сам ћу гу, викам, однесем д |
вљао по новинама питања овоме или ономе министру под потписом „Небојша”; ишао у депутације, бив |
енити сокак од момака и од девојака, од минтана и фустана, од јелека и шалвара, па изгледа као |
одобраваше главом, па додаде:</p> <p>— Мину старо време, — беше му, бата-Таско!...</p> <p>А ба |
да гу прошћаваш, зашто је пролет дамно минуло, јесен дошла, — <hi>зимске руже</hi> су цвеће!.. |
опет у машти изиђе пред њене умне очи и мио, дивнији и милији него икада дотле...</p> <pb n="15 |
о — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином конаку. <pb n="11" /> Паша се врло ч |
од својих у кући!... {S}Зато није имао мира, него је одмах сутрадан потражио и нашао измећарку |
ја печалим и збирам онол’ке паре?{S} За мираз, нане!{S} Па може и да се удам за никога... да се |
у</hi> си искам!... „Мираз”... нишлиски мираз!{S} Што ће ми давају у мираз?{S} Једну кесу <hi>л |
. нишлиски мираз!{S} Што ће ми давају у мираз?{S} Једну кесу <hi>леблебије</hi>...</p> <p>— Што |
p>— Е, што чекаш?...{S} Искаш паре, <hi>мираз?!</hi>...</p> <p>— Јок, чорбаџијо, <hi>девојку</h |
рбаџијо, <hi>девојку</hi> си искам!... „Мираз”... нишлиски мираз!{S} Што ће ми давају у мираз?{ |
Замфир даје уза Зону пет стотина дуката мираза на дан прстена.{S} Мане је био срећан и задовоља |
S} Остаде то — беше му!{S} Ни за милион мираза не бих је ја — ја, овако како ме сад видиш, који |
ли и Замфир Мана. {S}Било је говора и о миразу.{S} Хаџи-Замфир спомену пет стотина дуката, али |
чадар да идеш? —</l> <l>Ако, дадо, ако, миралај ме зове</l> <l>Миралај ме зове, на татли баклав |
>Ако, дадо, ако, миралај ме зове</l> <l>Миралај ме зове, на татли баклаву.</l> </quote> <p>— О |
ока, — саг неће да праћа на бимбашије и миралаје зашто ги веће нема, — ама ће да праћа на рисја |
новим дрветом, које је и онда тако исто мирило. {S}И све док цвета дафина, оно неколико дана, ч |
е и папучице и шуште свилене шалваре, а мирис од ђулијака се пресуо по сокаку, па, као магла зе |
; чује шуштање свилених шалвара и осећа мирис, дах њен осећа, помешан с ђулијаком из Казанлика, |
авне успомене тај оријенталски харемски мирис жутог дафиновог цвета.{S} Па се чорбаџи-Замфир се |
нос — као хрт кад хвата траг — и увлачи мирис од жута дафинова цвета и шакама га још више граби |
га свилен везен јаглук просипа пријатан мирис надалеко.{S} Лепо се здрави са свима, али је, изг |
о сокаку, па, као магла земљу, притисну мирис гледаоце.</p> <pb n="73" /> <p>Па опет поче песма |
ш више граби и притерује своме носу. {S}Мирис га тај заноси и опија.{S} Буди у њему давне успом |
би се песме птичица и надисао свежег и мирисавог јутарњег ваздуха, умио би се јутарњом росом, |
имало је своје цвеће, и кућа Замфирова мирисала је преко целе године.{S} Пред кућом су још и д |
— сунце лепше сијало, цвеће пријатније мирисало и птичице лепше певале.</hi> </p> <p>Недељу да |
ш боље, по оној: „ни лук јео, ни на лук мирисао“; а то ће поштованим читаоцима јасније бити тек |
ше где је добро друштво, било по каквом мирису од пржене кафе, или по звуку од цврчања на тавиц |
Ех, аџамија што је — па лудо!...{S} Ти миришеш на јоргански памук, — зар ти ће па да си за ћеп |
силних зловољних маторих девојака, што миришу на камфор и носе памук у ушима.{S} Не, овде ника |
Мане болно и додаде јетко, примајући и миришући руже. — Добро си је што си „куче у чашире” нос |
ју кокице, а ту се нађе увек и по једна мирна и доброћудна будала, без које није ниједно такво |
а мирно и безбрижно спава, јер је легла мирне савести, иако га је синоћ онако љуто и немилосрдн |
он, стари Жућко, чији се ноћни лавеж из мирне хаџи-Замфирове авлије бестрага далеко чује и расп |
кроз неке улице, које су све празније и мирније бивале.{S} Седоше у једна кола и ударише опет д |
им Дока преко рамена, па наставља даље мирним тоном. — Та ако искате прилику за ваше Зоне, е, |
, а највише на саблазан оним честитим и мирним суседима.{S} Чудимо се,” веле, „како наша вредна |
а ће продати чифлук.) Та ноћ је, дакле, мирно прошла, али је Ташанина радост ипак краткога века |
нијем сну ноћашњем, и о Зони, која сада мирно и безбрижно спава, јер је легла мирне савести, иа |
ти иде у апс, нити је мећу у песму; сад мирно и савесно носи фењер и амбреле, и као казначеј је |
Али он се не љути на судбину: сноси је мирно и нада се да ће опет бити што је био, а засад се |
<p>Стари Замфир је умирује, и све би се мирно свршило, да Дока није дирнула у сталеж.</p> <p>— |
евима, беше она право топло, скровито и мирно гнезданце!{S} Кућа није имала прозора с улице. {S |
че ели на пуле оди џубе, па си пролазим мирно покрај турцки каракол...{S} Несам, бре брате, џим |
ше да познате оног јучерашњег сређеног, мирног и задовољног човека!{S} Тек му кажу: „Море онај |
ао да ће бар ту, у старом и скровитом и мирном свом гнезданцу, моћи одахнути мало и утешити се; |
нина, Ђорђије; ни њега није оставила на миру. {S}Управо, није ни спомињала ни претресала Ману, |
све сложно, и не оставише је никако на миру док јој га, како им се учинило, не избише из главе |
обично и редовно никога не остављају на миру.{S} Све се ту сјури, и домаћи и из комшилука, па н |
так у том оделу.{S} И Доки се допала та мисао, и она остаде и даље у тој завери, имајући у њој |
помаже, — тако и овоме само пусте у уши мисао о женидби и женици — и ви сутра лепо не можете ви |
Ударија баксуз у кућу и дућан; а пазар мисечни стаде кол’ко пре недељни пазар беше!...{S} У со |
иски санким чиновник — сас двеста гроша мисечно!!... {S}А фрајла Кермина поседе си малко; чека, |
ругим речима, ту је изнета једна јалова мисија г. Ратомира, директора новина.</hi> </p> <p>Цело |
чи.{S} У њој је испричана једна пропала мисија тетка-Докина, или, боље рећи, „Пошљи лудо на вој |
запитају и затраже да отворено кажу шта мисле с девојком — па куд пукло да пукло!{S} Ове одоше |
свога Мана да жени.{S} Пита их шта оне мисле. {S}Свака је говорила и свака се <pb n="34" /> ре |
их и да им миг за прошевину.{S} Ако што мисле, нека се, — да им каже — и пожуре, јер Зони се ја |
Док је малодушна женскадија очајавала, мислећи да је све пропало, он је, као човек, био јачи и |
е учитељи, кисела лица и погнуте главе, мислећи једнако, дано-ноћно, о свом бедном учитељском с |
у?!” И једнако понављаху: „Црна мајка — мислећи на Потину мајку — шта је чула и доживела, — и ш |
ли Ташана, и дуго не може ока да склопи мислећи о Зони, па ваљда под утиском тих црних мисли и |
ве тетке, стринке, куме и кумице.{S} Ја мислешем нешто ће бидне <pb n="130" /> поцврста посла, |
з тога доста је бруке и срамоте.{S} Да, мисли Мане, сами су били.{S} Био је само ноћни стражар, |
грло, кад запева „Запевало булбул-пиле, мисли зора је!” Ленче Кубеџиско, Зоне Ставрино, Јоне Ма |
а и сета, и она се ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и ту се осећа, као најнесрећније девојче |
ред њим, а он чак и не слуша нити ређа; мисли његове и нису сада овде у кафани, зато се не осме |
прајиш си кеф с уста, а други слуша, па мисли, истина је...{S} Слушају чираци, па <hi>неје ред< |
не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само осећа.{S} Осећа да јој је нешто мило и тужн |
би ову опхрвали слатки осећаји и тужне мисли и она пала у меланхолију.</p> <p>- Ела, Васке, за |
беснела бура, а у глави ројиле се силне мисли и слике.{S} Претурају се једна преко друге, а гла |
опет волије њему него мени?!...” И црне мисли све више, као црна ноћ, све више омотаваху и прит |
о је проводила и дане и ноћи; дању црне мисли, а ноћу страшни снови низаху све црње и црње слик |
мисли — имао своје нарочите и чудновате мисли и — како би неки поборник еманципације женскиња р |
инограда, што су најближи вароши.{S} Из мисли га трже женски глас: „Бата-Мане, ти ли си?” Мане |
о повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само осећа.{S} Осећа да јој |
свет може састати и измењати погледе и мисли — имао своје нарочите и чудновате мисли и — како |
нешто, мајка би му погодила шта жели и мисли, и испунила му већ!</p> <milestone unit="subSecti |
испуњена.{S} Она је чисто умела сину и мисли његове погодити; чим би само помислио и у себи за |
доброга могло рећи, и запита га шта он мисли.</p> <p>Мане је ћутао.{S} А кад мати навали на њ, |
и заспати, иако је то желео и одагнавао мисли.{S} Неки полусан и полујава беше то, па се једно |
ви нови шегрт ко је калфа Поте!{S} Тако мисли Поте и једе печену бундеву и теши се и ужива већ |
Их, болан брате!” вели онај и сада само мисли о томе и ни о чему другом.{S} Налази да му је жив |
ати димове.{S} Замислила се, а очевидно мисли о томе како би да онако што поиздаље и што финије |
— Па ћути!</p> <pb n="80" /> <p>— А што мисли кад си ћути?</p> <p>— Е, кој гу знаје!...</p> <p> |
штао густе димове и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чаршијом.{S} Бленуо за њом и чин |
из будућности Зонине.</p> <p>Често ноћу мисли Ташана, и дуго не може ока да склопи мислећи о Зо |
} Бранила се од тих многих и свакојаких мисли. — Леле тугооо!{S} Истин’ рекоше који казаше: „Да |
е и Мане, не уловив ништа.{S} Од силних мисли и осећања није ни ловио ништа; јер, како је у мис |
пуни смелих, оригиналних и слободумних мисли, тако да је већ и због тога немогућ био у школи.{ |
о Зони, па ваљда под утиском тих црних мисли и заспи, па често снева немиле снове.{S} Снева Та |
ваху болну душу његову, докле га из тих мисли не трже силан смех, од којега се тресла сва авлиј |
е.{S} Зато неће бити згорег — чак писац мисли да је то неопходно потребно — да у неколико потез |
дно у друго наизменце преливало.</p> <p>Мисли о вечерашњем.{S} Хуче и љути се.{S} Пред очима му |
е погледа, како је досад увек чинио. {S}Мисли његове не беху ту, али ипак ту близу, неколико ку |
е.{S} О тој ствари је већ неколико дана мислила најозбиљније Манина мајка Јевдокија, па је напо |
на миндерлуку у једном ћошку од собе, и мислила.{S} Шта све није помислила.{S} Бранила се од ти |
него га је болело оно што је она о њему мислила и рекла, и иза његових леђа, и њему у очи.{S} И |
девојка и љубав, кад би тада запевали, мислили би сви, увек, само на Зону хаџи-Замфирову. {S}А |
ађана, пустили да се из слободе брани?” мислили су и разговарали грађани.{S} Али, <pb n="139" / |
го Манулаћ.{S} Међутим, и они који су и мислили да је Манулаћево масло све то, баталили су ту п |
, то су по другим махалама многи задуго мислили да чорбаџи-Јордан има ћерку. {S}Као оно што се |
, њега и није вређало то како су о њему мислили и ценили га старији њени, него га је болело оно |
ири месеца, или дваред дуже него што су мислили, — вратила се оданде после шест недеља, тужна и |
А да је мајка ћерки поверила то, није, мислим, нужно ни казивати.</p> <p>И сви су се надали и |
о ма’але, и по свет, за <hi>тој</hi> си мислим и зборим!... — вели Таска.</p> <p>— Јок, тето, — |
а јутредан неће да ги обуче...{S} Ја си мислим: зар ће ги чува па за недељу ели светак?!{S} Па |
м си чес’ и од једну и од другу, ама си мислим у мој памет: „А, рипчики!{S} Да се истепате ви з |
и од саме помисли те.{S} Врати се опет мислима синоћњем догађају. {S}Мислио је о глупом смеху |
ања није ни ловио ништа; јер, како је у мислима занет био, могли су му зечеви преко пушке преск |
ских бележака вађено.{S} А које мишљење мислимо да неће бити на одмет, кад од једне такве особе |
увеног њиховог зељова.</p> <p>Излазећи, мислио је у себи:{S} Боже мој, много ли смо још иза сре |
ну није више ни мислио, или, боље рећи, мислио је на њу, али само још утолико, уколико је желео |
аки час по шареном ћилиму на поду...{S} Мислио је о Зони и о вечерашњем састанку и разговору, о |
ветити, то још није знао, и зато је сад мислио само о начину освете.{S} И, како је био досетљив |
приповетке — запевао ту песму, увек је мислио само на једну Зону, на лепу Зону, Зону Замфирову |
стање врло несносно било.{S} Једнако је мислио и размишљао о томе, и учинила му се ствар без из |
мале поседе.{S} Зато, а и стога што је мислио да народу треба прво извојевати политичке слобод |
а друге очи, друге косе и на друго лице мислио је сада Мане...</p> <p>Ни сада не погледа Мане А |
estone unit="subSection" /> <p>Мислио и мислио Мане, док се напослетку не сети Митанча Петракиј |
атерино”.{S} Она је та на коју је сваки мислио кад је запевао ону песму Синоћке те, леле, видо’ |
прошао крај њих, а на Зону није више ни мислио, или, боље рећи, мислио је на њу, али само још у |
ој се освети.{S} А на освету је једнако мислио од онога вечера од растанка, кад јој је припрети |
аредбе, сркао кафу, и тада је врло мало мислио; само од времена на време издигне се на сиџадету |
је назовем.{S} Кад је на њу непрестано мислио, природно је да је желео и да је види, а још при |
кажем!...{S} Целога дана је само на то мислио, и једнако му у памети зујале и звониле Васкине |
гзна ко ју је спевао, и на коју је Зону мислио тај први кад је ту песму спевао!!{S} И ко зна от |
на њу односила, и Мане досад увек на њу мислио и гледао кад се та песма певала.{S} И кад год су |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мислио и мислио Мане, док се напослетку не сети Митанча |
и се опет мислима синоћњем догађају. {S}Мислио је о глупом смеху Васке измећарке, а у ушима му |
лио као никад; ради, удубио се у посао, мислиш и на ручак ће заборавити при тако силном послу, |
змет да ти чини...{S} На мајку треба да мислиш, дете!</p> <p>— Па ће се женим...</p> <p>— Е, шт |
си, Доке!{S} Тебе ти ласно, рече; ти си мислиш да се саг ласно може да ожени, да ми је мен’, ре |
ику ћу искочим на давију. {S}Како ти то мислиш?!{S} Зар да скудиш девојку, па да си капче накри |
Мане, Мане, мајка ти не плакала!{S} Што мислиш?{S} Ја сам си проста жена, па се ич не разбирам |
Ћу те бомбардирам по ту главу како Срби Митад-пашину табију на Виник!{S} Несрећо вртиваганска и |
Као крвни непријатељ чорбаџи-Замфиров, Митанча је добро дошао сада Ману: да се сложе и слошки |
Персо, што ти се оди дете напраји!{S} А Митанча — што напраји?</p> <p>— Ешек!{S} Што ће праји?{ |
да сетио Мане, а сетио се још и тога да Митанча ужасно мрзи чорбаџи-Замфира, јер је овај потстр |
мислио Мане, док се напослетку не сети Митанча Петракијевог, познатог већ читаоцима из Главе п |
а девера лако се погодише.{S} То је био Митанча, чорбаџи-Петракијев син, и читатељима већ добро |
к ни о слави да му дође у кућу.{S} Зато Митанча још једнако натеже и тавори с оном малом платом |
о,</l> <l>На Петрића — ете, рече — млат Митанча!...</l> </quote> <p>„та те, рече, максуз потраж |
сви — и младенци, и родитељи њихови.{S} Митанче већ може; из чорбаџиске је куће, млад је, леп ј |
еба и да освета буде извршена.</p> <p>А Митанче још једнако живи одвојен од родитељске куће.{S} |
на брачна веза била раскинута, и сад је Митанче опет био слободан.{S} Али му отац никако не пра |
га у новине и рече: „Од данаске ми веће Митанче неје син, ни му ја па татко; тој ви је, вика, н |
том.{S} Каже му Мане у чему је ствар, и Митанче, наравно, одмах пристане.{S} Допао му се тај на |
ителан — роман, у коме су јунаци, млади Митанче Петракијев и нека Швабица Хермина. {S}Све ово м |
ет, ете, те јагуриде чорбаџиске! — грди Митанче, који је од искључења из наследства <pb n="129" |
а кардашима и весели се.{S} И нико, сем Митанче Петракијевог, не зна зашто се Мане весели, зашт |
узрока свађи између оца и сина.{S} Јер Митанче је добио поуздане вести да му је његова фатална |
за руком.</p> <p>— Побратиме, — узвикну Митанче, — у ватру — у ватру, у воду — у воду!{S} Сас т |
ног оца Петракија о свом несрећном сину Митанчи</hi> </p> <p>„Полани, рече, — отпоче бата-Таско |
никој не дава паре, зашто не презнавам Митанчин, рече, арч...”</p> <p>— Ех, туго!{S} Неје треб |
рајлице, рече, поју си песну за твојега Митанчу, поју си:</p> <quote> <l>Кој ти купи кондурице? |
им непријатеља.</p> <p>Увече нађе Мане Митанчу у Трговачкој касини.{S} Уз чашицу мастике, мезе |
оред три керке!...{S} Па што је саг сас Митанчу — некња га видо’!{S} Ништо се напраји оди момче |
до,” има селски реч.{S} Та и сас теб’ и Митка ти алис та си је работа! „Море, Таче, рече, не зн |
малко поруча ћутеци од татка ми заради Митка?!...</p> <p>— А збори си нешто за мен’?</p> <p>— |
, — рече Јевда и показа чело — ете, тај Митка!...{S} Па што збори Петракија, две ти очи?!...</p |
Петракија, да те не орезили, рече, твој Митка.{S} Чуја сам — а убаво разбра’, — рече, јучерке н |
ћи, скуп врлина и права противност оном Митки чорбаџи-Петракијевом, описаном у једној од ранији |
а права супротност оној ранијој причи о Митки чорбаџи-Петракијевом</hi> </p> <p>Манулаћ је био |
ен’ да напрајиш резилак, како онај твој Митко чорбаџи-Петраћов што напраји сас мајку и татка му |
си човек голему муку сас онога његовога Митку.{S} Причаше ми човек све...{S} Сал што не плаче, |
е у турцко време калфа, — ништо лошо за Митку; рече: „Пази се, газда Петракија, да те не орезил |
оме није казао зашто и крошто — само је Митку, оном Петракијевом, све поверио, испричао му што |
треска гу фатила, па гу не пуштила оди Митров па све до Ђурђовдан, ете!.., По чаршију се, ете, |
јесењим лишћем, на доксату, и кидајући митровске, зимње руже, запева тихо песму:</p> <quote> < |
као што се то дешава оном другом, неком Мицку, који сем тога и шушљета кад виче, па зато га и н |
наш варош!... „Бре, зар такој напраји, Миче?” зборе му наши. — „Што ће прајим!” рече. „К’смет! |
Шаторче, и запита свога првог комшију, Миче Шебинче, кубеџију - ћу те, ете, питујем за ништо! |
p> <p>- <hi>Пре свадбу</hi>, — одговара Миче Шебинче, - ја си тол’ко знам и пантим...{S} У наш |
нтиш ли, хеј-хеј, дамно, што учини онај Миче Вачин... када стану ашик на ону ченгију Ђулсефу... |
к, знаш да ми кажеш ништо...{S} Ели се, Мичо, девојке воде <hi>преди свадбу</hi> у амам, — ели |
овци шије, па гледају за њима.</p> <p>— Мичо, мори, — запишта својим танким гласом, удевајући к |
на првога мужа Циганина, па се удаде за Мичу.) Познаше се ласно.{S} Сећа се све убаво за наш ва |
еко од кладе, и: што мачка омаци, да то мишеве лови, — па тако је и овде с Ђорђијом и сином му, |
</hi> лубеници, рече, под <hi>една</hi> мишка — <hi>не</hi> се носат!”</p> <p>— Ама како започе |
циклама поправљених ђачких задатака под мишком, од којег поправљања добише и сами неки уморан и |
} Основци иду са књигама и лепињама под мишком, и џавељају и галаме: а препарандисти с књигом п |
и галаме: а препарандисти с књигом под мишком, бритвицом о куку и бригом за вратом, иду у груп |
јутру под мишку си доноси, увече па под мишку односи!...{S} Има си, море, и магаре!{S} Тол’ко м |
S} Метне си краставицу и пол лепињу под мишку, — тој му ручак у дућан...{S} А и дућан па што му |
.” Ете тој и Мане работи!{S} Ујутру под мишку си доноси, увече па под мишку односи!...{S} Има с |
, и дужна да му помогне, јер она му је, мишљаше он, оном својом прошевином сву ту бруку и невољ |
ивели, да су чак и побратими.{S} Он ће, мишљаше Мане, бити таман за тај посао.{S} Куражан је, д |
а ће бар моћи онако лепо интервјуисати, мишљаше г. Ратомир. {S}Срећом, затекне у дућану Ману.{S |
мело више трпети, нити је могло остати, мишљаше Ташана.{S} Гласови су се бестрага раширили, зах |
им постане калфа, искијаће први шегрт — мишљаше фаталиста Поте — за све ове досад добивене шама |
тенографских бележака вађено.{S} А које мишљење мислимо да неће бити на одмет, кад од једне так |
ојило и брзо постало објективно и опште мишљење целога града...</p> <p>— Море, знао сам ја то, |
могао задржати, и створен једаред суд и мишљење није се могло потрти.{S} Остао је глас и надаље |
гло потрти.{S} Остао је глас и надаље и мишљење оно старо, само обогаћено и накићено новим досе |
и прекрађи“ Зоне, које је, управо, било мишљење интелигентнијег и слободоумнијег дела публике; |
к био тај Милисав Јекономија, чије ћемо мишљење изнети опширно и тачно, као да је из стенографс |
ако и прилично распрострто и подржавано мишљење да је Манулаћ, и нико други, одвео девојку.{S} |
никакво чудо што је његово субјективно мишљење и освојило и брзо постало објективно и опште ми |
<head>ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА</head> <p> <hi>Мишљење неког Милисава Јекономије о тој, тако да кажем, |
итанче већ може; из чорбаџиске је куће, млад је, леп је, има науснице, друг је Манин — дакле, н |
еје Чифут... наша си је вера!...{S} Ем, млад, убав, богат... сарафче и банкерче... у наш варош |
њума млад наредник,</l> <l>Леле, туго, млад наредник...</l> </quote> <p>А на таквим местима се |
шњи занат.{S} А шта му и треба више?{S} Млад је, здрав је, грлат је; има јасан глас, добро мућк |
<l>И у оро Катаринке,</l> <l>А до њума млад наредник,</l> <l>Леле, туго, млад наредник...</l> |
е и пође полако, а за њим пође и Васка, млада женица која се силно пролепшала откако се удала.{ |
је то по огледалу, у које се, као свака млада девојка, радо и често огледала, и по погледима, к |
шта на земљу, а из грла срећна и весела млада света разлеже се кроз тихо пролетње вече сетна пе |
па ћерка његова, његова мезимица, то је млада Зона, Зона Замфирова.{S} Сва су деца Замфирова би |
; њему је потребна била танка, висока и млада девојка, и то само за један сат.{S} Размишљали су |
.. — заврши дршћућим и загушеним гласом млада женица и обриса кришом сузе, па му пружи киту зим |
е!“</hi> </p> <p>Јевда је била жена још млада и лепа, али старога кова, „старовремска”, како би |
вели да се и она неће удавати.{S} И обе младе другарице се заричу да се никад неће удавати!...) |
љив с муштеријама, које су већином биле младе и девојке сељанке, тако похлепне на минђуше, прст |
ећи Лесковачком улицом, намигнуо на три младе Чивутке, које су се шетале испод руке, али с оба |
есела ћуд, и он се опет шалио и задевао младе лепушкасте муштерије, кад би му се свратиле у дућ |
ца” због оног белог лица и због она два младежа на образу испод десног брка.{S} Витак у струку, |
раскошно шаренило и лепоту једног скупа младежи обојега пола, који се скуп зове оро; а том ће п |
вера никако, јер то је право било право младенаца.</p> <pb n="194" /> <p>— Да рекнеш: драгичка! |
п, ведар дан - ведар као и лица срећних младенаца.{S} Све се слегло у сватове, и радовало се шт |
е и главобоље, само му није мило што се младенци много снебивају и стиде и крију од света.{S} З |
глава.{S} На то радо пристадоше сви — и младенци, и родитељи њихови.{S} Митанче већ може; из чо |
илна смеха, а највише се смеју баш сами младенци, Зона и Манулаћ. {S}Манулаћ се пустио из кола, |
о поучителан — роман, у коме су јунаци, млади Митанче Петракијев и нека Швабица Хермина. {S}Све |
знао и певушио, и жењени и нежењени, и млади чапкуни и стари дилбери певуше је.{S} Чак и проза |
”), па се диже у чаршију међу трговце с младим банћерчетом коме мајка увуче пешкирић и закопча |
влачи се у самоћу, ону тако милу самоћу младим створовима који не знају шта им је, а жељни су д |
<hi>севдах</hi> имаме.</l> </quote> <p>Младиња су бре, лепотиња су, и он и она, — сто оке севд |
} Јер и исти тај Манасија био је красан младић.{S} Било му је тако двадесет две или три године. |
опет сад неки, „Мане је вредан и поштен младић као и отац му; има <hi>златне</hi> руке, које ви |
лажних оловних дводинараца!{S} Џумбусио младић ноћас, успавао се, одоцнео, — ето то је све!” Ал |
нђео хранитељ и казначеј у овој дружини младих ченгија: носи фењер и кишобране и живи у успомен |
о-такав!{S} А ти — их што си брљива!{S} Младо, лудо, аџамија — ти искаш да станеш еснафска жена |
дава</l> <l>За наше комшијче,</l> <l>За младо <hi>банкерче!</hi></l> </quote> <p>Мало после ето |
анче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За младо чобанче!</l> <l>Јелке тамничарке!</l> <l>Јелке зу |
испусти? „Дрво се, викам, савија док је младо,” има селски реч.{S} Та и сас теб’ и Митка ти али |
упи кондурице? —</l> <l>Купи ми га лудо-младо,</l> <l>Лудо-младо неженето,</l> <l>На Петрића — |
> <l>Купи ми га лудо-младо,</l> <l>Лудо-младо неженето,</l> <l>На Петрића — ете, рече — млат Ми |
>„дете”!</hi> Нов адет да видиш!{S} Саг младожење, ете, спремају бошчалуке, а девојке јок!...{S |
му за девера! — А како је имао форме за младожењу?! дира је Мане и доводи је до плача.{S} И Ман |
улаћ мустаћи, та да прилега”, рече, „на младожењу?” — А што је па теб’-ти криво за Манулаћа и з |
Каже јој да га је у сну видео као њеног младожењу, па би сада рад био и на јави видети га и као |
али — тихо, да Турци не чују, — песме о младом кавуру и о Зејни некој!{S} Тада га обузима слатк |
ш,</l> <l>Каква је, туго мори, жалба за младос’!...</l> </quote> </div> <pb n="77" /> <div type |
...</p> <p>— Прође, Мадо!{S} Отоше си и младос’ и лепотија, како ластавице у јесен!...</p> <p>— |
адиш саг?...{S} Харчиш такој и губиш си младос’ твој убав...{S} Време промињује...{S} Треба већ |
свет, а ти си жмијеш неженет и губиш си младос’ са селски звери... {S}И ја ти се с татка живува |
е, ласте се па врћу на пролет, ама твој младос’ и моја лепотија — никад...</p> <pb n="14" /> <p |
те турају у новине?!{S} Што да си губиш младос’ и лепотију по мејане и кафане сас оне роспије, |
ини несташлук и ђаволство из Манулаћеве младости, која се обично бујном и бурном зове.{S} Једин |
сета, и стари Замфир тада тихо жали за младошћу својом под цветним дафиновим дрветом, које је |
Калинин, где пева:</p> <quote> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче!</l> </quote> <p>А М |
uote> <l>Нане, кажи тајку,</l> <l>Да ме младу дава </l> <l>За Раде комшијче!...</l> <l>За Раде |
quote> <l>Нане, кажи тајку</l> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче,</l> <l>За младо <hi |
у.{S} Мане узе за руку и поведе на игру младу лепу Калину, комшиницу своју, једну пуку сиротицу |
да купе гривну — једна старија, а друга млађа.</p> <p>— Шта искате? — пита их Мане.</p> <p>— Ја |
а и безазлена девојчица у пупољку свога млађана жића!...</p> <p>Уговорише да сутра пре подне це |
ве живо на улицу — старије на разговор, млађе на ашиковање, а дечурлију на јурење; када оживи и |
ни старијег, а да за њим не погледа!{S} Млађе загледају, кришом испод ока, па тек само уситне к |
ди млађе, каже како се данас не може на млађе ослонити, па тек онда улази.{S} Мане је сада узео |
{S} Сам ради, јер је малочас послао све млађе из дућана и остао сам.</p> <p>Тишина.{S} Замфир р |
но; застане увек мало на вратима и грди млађе, каже како се данас не може на млађе ослонити, па |
сина чапкуна!...”</p> <pb n="23" /> <p>Млађе га, истина, нису могле и смеле љубити, али су га |
бог свега тога он је био радо гледан од млађег света, али многим родитељима није се допадао пор |
ахтева — није било женског чељадета, ни млађег ни старијег, а да за њим не погледа!{S} Млађе за |
е големаш, а кој си је па фукара!...{S} Млађи одаваше чес’ на стареји своји.{S} Кад си татко се |
им и примерним матронама, старицама.{S} Млађи свет и не пева данас те песме, а и ако их пева, н |
-— уопште дакле на све те ствари где се млађи свет може састати и измењати погледе и мисли — им |
е знало, бре брате, кој је старији, кој млађи; кој је големаш, а кој си је па фукара!...{S} Мла |
.{S} Остаде му још Мане.{S} Он је човек млађи, светски, сувремен, иако носи фес и траболос пас, |
је из детињства добар друг, иако нешто млађи од њега.{S} Толико су лепо живели, да су чак и по |
и пензионовани претседник суда, кога су млађи чиновници међу собом звали „мачор”, и он би се св |
рди, али и кад се наљути и грди кога од млађих — ипак је тих дана добре воље.</p> <p>Био је ста |
изиђу, само по једно мушко и женско од млађих остану, стоје ту као свећа право и очекују запов |
е срамује... — рече старија и показа на млађу, која је стисла паре у шаку, па се забленула у Ма |
женето,</l> <l>На Петрића — ете, рече — млат Митанча!...</l> </quote> <p>„та те, рече, максуз п |
не ваља, веће три дни, ете.</p> <p>— Па млого ли си болна?{S} У чаршију и ма’алу неси искачала? |
рестаурирати у очима публике и јавнога мнења, које га је држало за ленштину од оног фаталног с |
ош већа забуна начињена и унета у јавно мнење, које се тиме поделило, па једни тврдили да је Ма |
сни сокаци, буџаци, <hi>ћутеци</hi> а т’мнина је, — па може ласно без фенер да се соплетеш прик |
ћ мало подоцне, јер је већ давно прошла многа сила и господство; прошао и окружни начелник и пр |
.{S} Присели су за богату софру, за оне многе господске ђаконије на оној великој синији, и као |
интересантан и тајанствен, верзије тако многе, контраверзије тако велике — да није никакво чудо |
им каже — и пожуре, јер Зони се јављају многе прилике — траже је неки официри, три фронтовна и |
шта ће још све чути и доживети!”...{S} Многи приметише како им је тек сада пукло пред очима и |
ила него отац, то су по другим махалама многи задуго мислили да чорбаџи-Јордан има ћерку. {S}Ка |
отме и да бежи.{S} Тако жене; напротив многи старији људи нису га баш најрадије гледали.{S} Са |
е је он то знао и имена свима њиховим и многим комшиским кокошкама.</p> <pb n="85" /> <p>Тек ул |
је био радо гледан од млађег света, али многим родитељима није се допадао поред свег његовог ле |
т и улице, и зато је и сама заредила по многим познатим кућама, навијала разговор на ону ствар, |
раду прича — кружиле су по чаршији и по многим махалама силне приче, најчудноватије, и једна се |
домаћиново.{S} Кућа двокатна, висока, с многим високим оџацима, падала је издалека из поља свак |
и ашик.{S} У многим песмама је спеван с многим, сад већ честитим и примерним матронама, старица |
ре воље.</p> <p>Био је стари ашик.{S} У многим песмама је спеван с многим, сад већ честитим и п |
лави зумбул и зелена када!“... — оте се многима узвик, кад их видеше једно до другог како играј |
њој се приповеда како се за тај чудан и многима необјашњив и загонетан догађај заинтересовала и |
а с капцима.{S} У кућу се улазило преко многих широких басамака.{S} Авлија пространа.{S} Испред |
ве није помислила.{S} Бранила се од тих многих и свакојаких мисли. — Леле тугооо!{S} Истин’ рек |
и виноград ради грожђа и вина, и други, много мањи, ради теферича, јер је био на ванредно лепом |
а, две ти очи?!...</p> <p>— Лошо збори, много лошо збори.{S} Давију ми правија!...{S} Да сам уч |
злазећи, мислио је у себи:{S} Боже мој, много ли смо још иза срећних, цивилизованих народа!{S} |
н’?</p> <p>— Па... ете... збори: демек, много гу мило за теб’...</p> <milestone unit="subSectio |
ако.{S} А, истин’, рече, ја сам кабает, много сам, рече, кабает!{S} Ете веће две године и повиш |
чифлаци и чивчије? „Има си дућан!” Ех, много данас мука па за дућан!...{S} А питујеш ли: <hi>ш |
ек му кажу: „Море онај <hi>„човек”</hi> много се нешто распитује за тебе!” — „Који човек?” — „П |
ој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} Много лошо, Бога ми ти казујем!...</p> <p>Јевда уздахну |
ш иза срећних, цивилизованих народа!{S} Много ли ће још воде Нишавом протећи докле наш свет не |
че од муке.</p> <p>— Ех, детенце!...{S} Много ми, ете, мило за њума...{S} А за њума ли, Зоне, к |
на.{S} Лице јој дође пуније и уста сада много мања, у пропорцији према лицу, које тиме доби леп |
по мој памет, па уфати’ и присети се за много, та реко’:{S} Море, неје без ништо!...{S} Присети |
бе потребне због драгоцености којих има много, па не може да их свако вече односи и ујутро опет |
обива у времену, јер се од жупског вина много раније опије него од оног глупог швапског пива.{S |
Она је одбегла, или отета — то не мења много ствар; главно је да је то факат, <hi>непобитан фа |
ки што није чорбаџиски син, а њој гу па много мило за њег’... а њојни викају... неје, ете, прил |
.{S} Ете, и мој покојни Ђорђија не пита много, веће рече на татка ми: „Ако гу не давате сас ала |
е за дете; то се види и по томе што сад много штошта и не говоре пред њом, него кад хоће тако н |
сасвим постао плебејац и демократа. — Е много ми ћеф да ти помогнем.{S} Ти си уживај; накриви с |
те, код те средње класе са женидбом иде много брже и лакше него код оних виших, богатијих и уче |
анци („ружични” наравно)!{S} И не прође много, а свет га види лепо избријана, с подбријаним вра |
estone unit="subSection" /> <p>Не прође много, а ево чорбаџи-Тасе.{S} Био је подаљи рођак, пада |
да је често — као и све које тако држе много на себе и на лепоту своју — иако лепа, изгледала |
е женска смијешна работа!”</hi> Знао је много и није знао ништа, — зато се кренуо Мани у дућан. |
ан и послушан.{S} Али баш зато јој није много поверавао никада.{S} Па тако и сада.{S} Оно што ј |
е него што је ушао...{S} Али га то није много заплашило: тешио се што се само на речима свршило |
— Бре! — поче хаџи-Замфир, — исквари се много свет!{S} Батисаше се и селскије!...{S} Ни има већ |
ом...</p> <p>Као дериште није ценила ни много полагала на лепоту своју, а ни на то што је чорба |
ршила работу...{S} Има јоште коџа ми ти много да ти рекнем...{S} Поздравила ти се Зоне и рекла |
боље, само му није мило што се младенци много снебивају и стиде и крију од света.{S} Зато се ва |
гре, а још више због песме, која је њој много казивала и сетом је неком милом испуњавала...{S} |
p>И сад тако паметно дете, које је тако много обећавало већ у најранијим годинама, када је оца |
рнчарску наговести му и рече за њу врло много лепих ствари: како је здрава, вита стаса, „како с |
д чорбаџи-Петракија!{S} Јер није прошло много, а трећега дана од измирења рано ујутро читаше из |
{S} Од Васке је дознао да је Зона грдно много пропатила због тога од свију, а највише од оца, к |
S} И Зона ће моћи, јер јој је данас већ много лакше.{S} Ту утврдише тачно и поименце којим ће ј |
да те махсуз нађем и да ти рекнем да гу много мило за теб...{S} Без теб’, рече, живот си нема.. |
ст, спуштају се и у масу, јер не полажу много на своје престоничко порекло. {S}Па хоће и да се |
едеоник, кад се на сефте и на сефтеџију много полаже, бану у Манин дућан нико други него баш са |
у и продужи посао и не размишљајући баш много зашто је добио шамар.{S} Можда зато што је с тим |
ућа, родила?{S} Или, вели, ваљда тражиш много пара!” — „Здравља <pb n="33" /> ти?{S} То баш каж |
ње њихово додаде: — Чорбаџиске куће <hi>много су</hi>, а наш Мане — <hi>један си је</hi> помеђу |
су учиниле.{S} Сутрадан се искупила сва многобројна родбина и кренула се, са Зоном у средини, у |
његовог.{S} Његови виногради и чифлуци многобројни су, и ко би их могао изређати!{S} Али шта д |
орио дућан, и муштерија је према дућану многобројнија била него пре.{S} И он сад није имао нужд |
а се усред осталих кућа, са доксатима и мноштвом прозора с капцима.{S} У кућу се улазило преко |
ше?</p> <p>— Па теб’-те видела... па не мога да си седи да не игра, веће се уфати у оро и она.. |
ође си јоште једна недеља, а ја веће не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре, ћопек-сене, ш |
уда, па се просто заблену у сина.{S} Не могаде више да одоли свом очинском срцу него га дочепа |
омешан с ђулијаком из Казанлика, — и не могаде да се уздржи више!{S} И кад Цигани хтедоше да пр |
а није била ту.{S} Јевда полете, али не могаде стићи Доку, која је јурила као ветар.{S} Јевда с |
го неколико њих!{S} Замфир је био сила: могао је човека и са самих вешала скинути, само кад хоћ |
Ђорђији, кад је због неког кријумчарења могао да повуче, а Ђорђија опет њега одбранио од неких |
ио се до невероватне лакоће, тако да је могао још онако у лету, у скоку, скрстити ноге и одмах |
Мани; и прошло је повише времена док је могао срести и ословити и реч-две насамо разговорити с |
ечима свршило, а није добио, као што је могао, ниједну столицу у главу или саксију у леђа.</p> |
ако да се човек, слушајући све то, није могао снаћи и разабрати.{S} А све је то било и дошло от |
чивости; и ко је само једаред чуо, није могао више да је избије из главе и заборави.{S} Кад уве |
раширен, остао је, и нико га више није могао демантовати и повратити натраг у уста клеветницим |
таре путнике.{S} У дућан нико више није могао стати, <pb n="21" /> зато у прво време Мане није |
оно у суботу већ био смео с ума, и није могао ништа ни слутити, и зато му је ово сад све ново и |
а заокупила та реч!...</p> <p>Дуго није могао склопити ока ни заспати, иако је то желео и одагн |
рви пут срео и нашао.{S} Али овако није могао то, него се морао задовољити тим што му је у прол |
и готов био на свашта, али никако није могао да дозна ко је то написао, поред свег трагања и р |
блату, носи!...</p> <p>Но тај глас није могао дуго да кружи по вароши и да опстане, јер око јед |
је, тужио се да од кутњака сву ноћ није могао ока склопити.</p> <p>За Мана је то стање врло нес |
о: глас, који је једаред пукао, није се могао задржати, и створен једаред суд и мишљење није се |
аве у сан и обратно, и најзад није више могао разабрати и разликовати: шта је његова распаљена |
свирачима?...{S} Онај Манулаћ би још и могао повести коло, али пас — баш никако!... „Леле, пше |
ику као што су Зона и Мане, мучно да би могао наћи и саставити...</p> <p>Мидо му све то, мило м |
ље загледали, јер су нашли да тај не би могао повести за собом ни једну јуницу на улару, акамол |
спитивања, а по потпису се није знао ни могао управљати, јер је на свршетку овог пакосног напис |
р су све веровале да се синоћни догађај могао догодити само због немара и те извесне лакомислен |
ражар, па и он је далеко био; шта је он могао чути?{S} Ништа.{S} А Зона и Васка биле су ту, али |
итаоци пред каквим је амбисом врло лако могао бити и наш јунак Мане кујунџија.</hi> </p> <p>По |
га се не сећа!{S} И после, откуд би пас могао дати бакшиш свирачима?...{S} Онај Манулаћ би још |
ди и чифлуци многобројни су, и ко би их могао изређати!{S} Али шта да се читаоци ломе прека пољ |
задовољне, само Зона остаде тужна и не могаше задуго ока склопити.{S} Оплакала је дан, лила су |
мфиров Жућко, тако и смех онај Зонин не могаше никако да избије из главе.{S} И она му дође ужас |
, пада, мучи се да се дигне, али већ не могаше, — а у том се и пробуди...</p> <pb n="123" /> <p |
ама.{S} Они си такој зборе.{S} Џевап не могашем да си веће дајем, — тол’ки ме питуваше!{S} Кој |
-Дока је, као и свака радознала женска, могла и инстинктивно, а и из дугог искуства, сазнати о |
на поносила што се свет за њом окретао, могла се, вала, поносити, и те још како, кад се за њом |
<p>— Мори, — рече досадно Зона, — Васка могла да си збори што си милује, — Дој си је <hi>њојно< |
ово тихо јесење време...{S} Ах, како је могла бити срећна! размишљаше сећајући се њега и речи њ |
могла довољно да се накаје што се није могла да одржи на дојакошњој даљини и висини од „фукаре |
вукла од својих стрина и тетака, и није могла довољно да се накаје што се није могла да одржи н |
, да већ више ни једна јота ваљда не би могла стати.{S} Посматрала га је и дахнула је душом, је |
за њ...{S} Не зна, не сећа се кад је то могла бити прошевина и прстен и кад брже је дошао сам д |
ају о удавачама, за које су нашле да би могле бити прилика за њиховог Манчу.</p> <p>Поче стринк |
<pb n="23" /> <p>Млађе га, истина, нису могле и смеле љубити, али су га утолико чежњивије кришо |
ишта; јер, како је у мислима занет био, могли су му зечеви преко пушке прескакати, а он их не б |
обично, а и у стиховима.{S} На оно прво могли су вешто и одговорити, али на ово у песми ништа: |
арали, ређали и присећали се коју би то могли замолити да им помогне, па ниједна није подесна б |
Зато су је избегавали, а кад је се нису могли отрести, него су је морали повести, водили су је |
ачењем који су неприлике, а који би <hi>могли</hi> бити прилика за њу.{S} Код Мане Кујунџије се |
х спомену, о свакој рече што се доброга могло рећи, и запита га шта он мисли.</p> <p>Мане је ћу |
Тако се није смело више трпети, нити је могло остати, мишљаше Ташана.{S} Гласови су се бестрага |
њом погледа — на Манчи се то никад није могло приметити.{S} А чезнуо је за њом, те како чезнуо, |
лакше од тога. {S}Управо, друкчије није могло ни бити, кад стари богати Замфир и господин начел |
итују!...”</l> </quote> <p>Више се није могло трпети.{S} Морао се тражити неки начин и лек злу. |
избегавајући све оне речи по којима се могло познати о чему говоре; али све им то није помогло |
и створен једаред суд и мишљење није се могло потрти.{S} Остао је глас и надаље и мишљење оно с |
е тера од себе; даље, тако исто није се могло измаћи његовом паметном оку ни то, кад која њихов |
ни за једно дете није се тако с правом могло казати и написати да је васпитано у страху Господ |
рекне, ипак није никако, ама баш никако могло то остати тајна, већ и због самога тога што се то |
рвене од тешка стида.</p> <p>Нешто тако могло се очекивати и у овој прилици код Мана кујунџије. |
ска и уверавала Зону.{S} А то се помало могло и веровати, јер Мане је доста често јутром био пр |
и утеха родитеља својих, као што се то могло казати за Манулаћа.{S} С њим је био задовољан и о |
аг па тој?...</p> <p>— Несам сирома’... могу да си имам жену... могу да си ’раним пол тесте жен |
есам сирома’... могу да си имам жену... могу да си ’раним пол тесте жене — тол’ко си убав пазар |
оне не смеју од мушких ништа да кажу, а могу се смејати до миле воље, — то толико...{S} Гледа о |
да треба да крадем срму и сребро, па да могу конкурисати с њима...{S} А мени отпадали нокти на |
е...) Од муке је све то, брате...{S} Не могу... <hi>не могу</hi> да гледам шта се ово ради — па |
е све то, брате...{S} Не могу... <hi>не могу</hi> да гледам шта се ово ради — па то ти је!{S} Е |
е могу,” рече. {S}Зашто не можеш? — „Не могу, рече; трупам, рече, сас оне пусте потковице како |
рече, — нећу!...” Е, зашто нећеш? — „Не могу,” рече. {S}Зашто не можеш? — „Не могу, рече; трупа |
олупану и изгужвану трумбету, какве се могу видети и наћи под билијаром само за сезоне такозва |
адубе у тај проклети шах, да се око њих могу сви исклати, а они не би приметили! (Ономад су се |
ибележавао све што је чуо, а после — не могући се ни сам снаћи у том хаосу и лавиринту од најра |
да се сети где је изгубио капу.{S} А у могућности је да држи и калфу.{S} Дућан му пун, а поруџ |
и сама Ташана не носи, јер је изишао из моде, — потрпа на себе све њене адиђаре, па се огледа н |
полициски писари вечно промукла гласа, можда од издавања усмених наредаба, а још више од силни |
то су били већином они од Шарене чесме, можда баш очевици синоћног призора, који све знају, али |
анама, по чаршији, по махалама, па чак, можда, и по новинама. „Ах”, тресну се у груди Мане, „шт |
не питао и од њега само да је зависило, можда би тако и било, Али, срећом по Зону, <pb n="196" |
аш и изгледа на коловођу!{S} Или се то, можда, само очи навикле, па изгледа тако!...{S} На десн |
ао пред мајстором. {S}Па и оно малочас, можда шегрт Поте и не би запевао, и, ни крив ни дужан, |
јући баш много зашто је добио шамар.{S} Можда зато што је с тим начисто био да су шамари сасвим |
за ту песму; није са ни љутио на њу.{S} Можда зато што је био човек мераклија и волео песму.{S} |
авио по неколико дана ради домазлука, а можда још — како је беспослена чаршија говорила — и рад |
ху Замфирови, било би лако: дегенеци (а можда и сургун) му не би фалили, али је Србија, за фука |
дбу, да није отслужило војску, да ће га можда послати горе у Грац, на више трговачке науке (на |
која влада и обилази их понекад; па је можда <pb n="16" /> то и дало повода беспосленом свету |
не.{S} Протрља очи, бојећи се да га оне можда не варају.{S} Али не, не вара се!{S} Баш главом о |
ао што већ рекосмо, кренуо у нади да ће можда бити штофа чак и за један пикантан и сензациони п |
сад са Зоном, заврши Перса Јордановица, може да испадне по оном народном: „Злату ће се кујунџиј |
Ставре Јаре:</p> <p>— Море, ако искате, може да украднемо све тетке, стринке, куме и кумице.{S} |
— па адет је да ти кажем; зашто, рече, може ласно гуја да те изеде”. — „А ја си, рече Петракиј |
а ти си златар, <hi>јувелир</hi> један, може да се викаш! — ласка му Замфир.</p> <pb n="177" /> |
и Манчу ми алис та си је саг работа!{S} Може да и неће бидне баш тако лошо! {S}Доне!{S} Доне, м |
— Па, седи си...</p> <p>— Знам де...{S} Може и да лежи.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Васка. — Ле |
им, — збори си Петракија — па викам:{S} Може, истин’, да сам човек прос’, па се не разбирам у с |
је њојно знање...{S} Што ме питујеш?{S} Може да се посмешила, а требала да рекне: „Поздравила т |
у П*, па тамо нека поседи код сестре — може јој се каква срећа јавити тамо.{S} И тамо има бога |
Ману и женење његово ласно...</p> <p>— Може, ама спроти себ’ прилику.</p> <p>— Запамти, хаџијо |
ент што је осигуравајућога друства... а може ласно да си останем и девојка...{S} А, једна ли ћу |
/p> <p>— Е, кој гу знаје!...</p> <p>— А може ли да поје?</p> <p>— Па и поје...</p> <p>— Е, што |
ије био чиновник, па да је огуглао и да може тако лако прогутати и сварити ту ствар као други, |
не може њен никад бити, али не трпи да може још која — код ње ту, живе! — привући погледе ичиј |
Помишља чак и на старост и болест, која може наићи: па ко ће га тако свесрдно моћи дворити, ако |
искаш девојка да останеш?!” — „Ама, па може да се и удам”, одговара Зона, „теке неје зорт!{S} |
код влас’ и при официри и инџилири, па може да носи путине с потковице, а ти не можеш!?{S} Мор |
онол’ке паре?{S} За мираз, нане!{S} Па може и да се удам за никога... да се удам за онога ћеле |
аци, <hi>ћутеци</hi> а т’мнина је, — па може ласно без фенер да се соплетеш прико ники диреци ш |
Манулаћ и Манча слично му долази, — та може да си забравила за кога ти рекоше...</p> <p>— Ама, |
ту при руци тетка Доки, ко зна шта све може лупити и испричати (па и потући се с неком!) тетка |
ђела хранитеља, међу којима, доиста, не може поклизнути и врднути са стазе врлина ни сам црни ђ |
азговарају с њим; а кад се праштају, не може човек да сачека краја.{S} По неколико се пута руку |
е, жива ли је? — пита тетка Таска, а не може још никако да се издува.</p> <p>— Етее, — отеже Та |
нулаћевих. {S}Манулаћ са извињава да не може, јер баш тих дана га трговачки послови одазивају н |
сапутница човекова?{S} И он осећа да не може више овако остати!{S} Укратко, чуди се како то и м |
вечера, а ствар још једнако стоји да не може бити горе.{S} Мање се, истина, говори, али кад се |
ју кад ће се томбола отпочети, а она не може, баш и кад се сви скупе, док не дође неопходни и п |
вилице и остале тако разглављене, па не може да их састави, него му притече у помоћ мајка, удар |
е, а вилице му осташе разјапљене, па не може да их састави од силна смеха који је све обухватио |
бог драгоцености којих има много, па не може да их свако вече односи и ујутро опет доноси у зел |
ојанча? — присећа се хаџи-Замфир, па не може никако да се сети. — А, мајка... како ти се зваше? |
насамо разговорити с њом.{S} Али шта не може чврста воља и одлучна намера?!{S} И Мане је вребао |
бидне, а они ми гу не давају, та кад не може тој да бидне, е нек’ си остане резил... па нека гу |
раменима, као да хоће да каже да се не може сетити.</p> <p>— Што, јоште не може да се сетиш?!< |
{S} Гледе, и све виде, и ништа им се не може отети погледу и остати неопажено, иако их оне из к |
дно богатство — имао је нешто што се не може лако купити ни стећи, нешто што сам Бог дарује чов |
не може сетити.</p> <p>— Што, јоште не може да се сетиш?!</p> <p>— Јок...</p> <p>— Ама ће бидн |
ре је свирао у ћемане, али сада више не може: дршћу му <pb n="70" /> мало руке, што је, уостало |
као свећа, са састављеним ногама, и не може одмах да се крене.</p> <p>— Па поздрави се на даду |
а.{S} Не, овде никад дотле не сме, и не може, да дође!...</p> <p>Тек спопадну човека који није |
... {S}Не треба њој тај Мане; неће и не може њен никад бити, али не трпи да може још која — код |
реба веће да се жениш...{S} Мајка ти не може саг ласно хизмет да ти чини...{S} На мајку треба д |
ете, никуј послу, веће никој ти тој не може!...{S} Из Турцко три рисјанке из арем украде си и |
битан факат</hi>, који се више ничим не може оборити!{S} Е, али је то чорбаџиска, богаташка ћер |
рви дан Божића...{S} С таквим светом не може да се издржи конкуренција.{S} Па ја онда треба да |
> <p>Често ноћу мисли Ташана, и дуго не може ока да склопи мислећи о Зони, па ваљда под утиском |
аже кроз свет да бежи.{S} Али некако не може.{S} Тешко корача — смета му нешто; као да гаца кро |
пе, чупав и гологлав, јер још никако не може да се сети где је изгубио капу.{S} А у могућности |
да је то најлепша женска и да просто не може без ње; она је само за њега створена а он за њу!{S |
е тако нешто.{S} А кад сиротиња, што не може да се формално узме због трошка, почне <pb n="162" |
има и грди млађе, каже како се данас не може на млађе ослонити, па тек онда улази.{S} Мане је с |
еће као насртљива досадна мува, коју не може човек да отера — тако га заокупила та реч!...</p> |
трговачких кућа, а лепотицама се баш не може богзна како похвалити то место.{S} А најпосле, ако |
, а он им одговара пелтечећи: „Не-не-не може!{S} И-и-ич-не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де |
пелтечећи: „Не-не-не може!{S} И-и-ич-не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, |
ће па да искоче нови девојчики, и јоште може поубави и покротки девојчики да бидну оди овија ов |
о остати!{S} Укратко, чуди се како то и може и једног дана бити без „домаћице”! {S}Налази да је |
у да се диве родољубљу тога света, који може да живи без толиких ствари, без Благоја танц-мајст |
Та што па да ти је за тој? „И без петли може да се осамне”, та и ти да се ожениш и без њину Зон |
нишавску ћуприју...{S} Па зар за тој ми може да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу неки пут за |
, а кој па Манасија Кујунџија, и што си може кад ’хоће...{S} Их што си ти, бата-Мане, па несрећ |
>срма-белензуци</hi>...</p> <p>— Е, тој може, — умеша се стари Замфир, који се слатко насмејао. |
Замфир, који се слатко насмејао. — Тој може, тој има.{S} Белензуци се продавају, а мустаћи се |
тра, у кући, у претсобљу, шта све човек може да види!{S} Ту силни легени, ибрици, сахани, сребр |
уштиклу.{S} Каже му да се и лако и брзо може поправити, за четврт сахата, и пита га где ће бити |
сле се умири мало, па поче: — Ете, како може да си стане „побегуља”, кад си је, ете, дом; дома |
и банкер...</p> <p>— Е, сараф!{S} Како може сараф девер да бидне?!{S} Нећу сарафина!</p> <p>— |
и дни неје искочило из кућу!...{S} Како може тој и да се помисли?!</p> <p>— Е, иди си, па ги пи |
сно, рече; ти си мислиш да се саг ласно може да ожени, да ми је мен’, рече, ласно невесту да на |
е...{S} Од кога те стра’?{S} Кој ти што може!?{S} Ја си имам сијасвет кардаши и побратими; ће и |
!...{S} У свашто се разбира.{S} Тај што може да ти изработи, ете, никуј послу, веће никој ти то |
акле на све те ствари где се млађи свет може састати и измењати погледе и мисли — имао своје на |
енци, и родитељи њихови.{S} Митанче већ може; из чорбаџиске је куће, млад је, леп је, има наусн |
Доку збореше?!{S} Мори, оди туј несрећу може да је искочила реч и сокак-лафови тија, убија гу Г |
о женидби и женици — и ви сутра лепо не можете више да познате оног јучерашњег сређеног, мирног |
те ли с очи, <pb n="145" /> та да такој можете да зборите? питујем ги па ја. „Не видосмо, зборе |
ну да појеш?!...{S} Што си гу ти, па да можеш да појеш?!</p> <p>Поте оборио очи, па се стиди.</ |
оже да носи путине с потковице, а ти не можеш!?{S} Море ће понесеш, па како селска невеста ће г |
о нећеш? — „Не могу,” рече. {S}Зашто не можеш? — „Не могу, рече; трупам, рече, сас оне пусте по |
акунеш?!... {S}Закуни се, де ако смеш и можеш!...</p> <p>— Ама де, несам, нане... ете... ловачк |
н!” вика једна. „Узми си, стринке Доке, мој сапун, кирид-сапун је!” вика па друга.{S} Бож’ке!{S |
била т’нка и висока кад ме узеде, ете, мој Сотираћ...</p> <p>— Ама, била си де, ама саг, ете, |
га чији је Манулаћ више.{S} Мајка каже: мој је Манулаћ, а <pb n="84" /> отац каже: није него мо |
сопче...{S} А у собу, што ће да видим: мој срам!...{S} По дувар, бре брате, све слике, ем дево |
огодишњи...</p> <p>— Ама, ја веће видо’ мој к’смет и срећу сас теб’!... вели му мати љутито. — |
а...{S} Мори, ти слизаш низ мердивен, а мој Манча се топрв качи...</p> <p>— Бре-бре-бре! „<hi>В |
p>— Ти си имаш твој занајат, а ја си па мој...{S} Седи си у дућан и гледај си твој пазар, а ово |
<p>Излазећи, мислио је у себи:{S} Боже мој, много ли смо још иза срећних, цивилизованих народа |
аже: то је моја ћерка, отац каже: то је мој син, наследник и престолонаследник мој.{S} Зато је |
им пева: „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!“</p> <pb n="57" /> <p>Зона још није играла у ору н |
и певају „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!” Они из кола иду па љуљају друге или се сами љуљај |
нек’ си избере што си милује.{S} Ете, и мој покојни Ђорђија не пита много, веће рече на татка м |
ају! „Стринке, стринке, мори!{S} Еве ти мој сапун!” вика једна. „Узми си, стринке Доке, мој сап |
адску — да дрма; убаво да запантиш овај мој сагашњи реч, Персо!... <hi>Оскудација!...</hi> Кад |
че, ”тури!{S} Да запантиш”, рече, „овај мој реч, и такој да се”, рече, „поздравиш од мен’ до он |
мој син, наследник и престолонаследник мој.{S} Зато је Манулаћ дуго био загонетка — у махали з |
ћ, а <pb n="84" /> отац каже: није него мој; мајка каже: то је моја ћерка, отац каже: то је мој |
ки стра’ и зорт; — зашто си премећем по мој памет, па уфати’ и присети се за много, та реко’:{S |
..{S} Тој ли искате?!... {S}Ба!...{S} У мој век... сал тој да бидне — <hi>неће!</hi>...</p> <p> |
не остала!...{S} Онакву лепотињу веће у мој век — а ја сам си жена убавачко стара — јоште не ви |
Шесет и једне „меснице” прекараја сам у мој век, чу ли, куче ниједно, — грми стари Замфир, — и |
и од једну и од другу, ама си мислим у мој памет: „А, рипчики!{S} Да се истепате ви за тој, ви |
нце на западу! —</l> <l>Опери га, драга моја!</l> <l>Твоје руке — ракли-сапун,</l> <l>Твоје очи |
каже: није него мој; мајка каже: то је моја ћерка, отац каже: то је мој син, наследник и прест |
е па врћу на пролет, ама твој младос’ и моја лепотија — никад...</p> <pb n="14" /> <p>Иза куће |
треба и свет и живот!?...{S} Ја искашем моја да си бидне, а они ми гу не давају, та кад не може |
та је тетка Калиопа.</p> <p>— Тој си је моје знање, кој ми је, демек, казаја, — ама ја си убаво |
е га чупаше и меташе под душек: „Што је моје, збореше <pb n="62" /> си, нек’ си је код мене!... |
Горицу, да се не мучим... пшешко живење моје?!...” Тужио би се на тежак и бедан овај живот, па |
але и по чаршије?!{S} Зашто, Мане, дете моје?{S} У зем да пропаднем, оди срам и резилак!{S} Жив |
елим сас друство, али оној што је салте моје!...</p> <p>— Ево ти овој! — рече Мане. — Зима иде, |
енице и винограде!... <hi>Части</hi> ми моје, — не бих!{S} А није мало кад се човек у <hi>своју |
ра земљоделско-шумарска крв!), части ми моје и ове ми причести, — то јест, куд ја одох — ово ни |
шу</hi> за нашег сељака?”... — Части ми моје, куне се Милисав (стара земљоделско-шумарска крв!) |
м...{S} Ласно ли је мен’, да ја, у овеј моје године, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за |
ка Спиридона! —</l> <l>Опрала би, драго моје!</l> <l>Ракли-сапун нестањује,</l> <l>Бистра вода |
есму:</p> <quote> <l>Зелен зекир, драго моје!</l> <l>Што ми, драги, не долазиш?</l> <l>Синоћ са |
рамена, па певајући „Зелен зекир, драго моје”, иду у поље, у њиву или у виноград...{S} Све су т |
ете, голему муку да ти рекнем...{S} Оно моје брљиво дете...{S} Манча де... искам да га женим, а |
бригу немаш!...{S} А мен’ ме изеде оно моје пцетиште!”</p> <p>— А ти, викам, зашто га испусти? |
не-ми се ноге отсекоше, па како да несу моје ноге!...{S} Ћа да седнем там’ насред чаршију, — то |
>— Е, — заврте тужно главом Зона, — <hi>моје</hi> си је <hi>било</hi>, тето! — рече болно и оде |
Мане, — таг ће скоре да чујеш и за <hi>моје знање</hi>!...{S} Ће ме неки убаво запанти и плати |
/p> <p>— Што те гледам, — тој си је <hi>моје</hi> знање, а да беше ти жена од чорбаџиски ред, — |
м...{S} Некња си зборим ништо сас онога мојега комшију, чорбаџи-Петракија.{S} Море, има си чове |
, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега Халила!...” И истин’ збореше жена!{S} А ја гу те |
а си распиташ, да видиш, демек, за Мана мојега...{S} Зашто стра’ ме; рече ми да ће да се жени, |
а те неће више да погледну заради онија моји речови — кол’ко ги убаво каза!...{S} Мори, твоје „ |
едљиво Зона.</p> <p>— Не слушај душмани моји по ма’але...{S} Несам такав, Зоне, како казују...{ |
</hi> закуне...{S} Она је, видиш, сад у мојим очима, — заврши Милисав подигнутим гласом, лупају |
вирао је Паганинијеву фантазију <title>„Мојсеј”</title> на <hi>жици G</hi>, и био бурно поздрав |
изводио Паганинијеву фантазију <title>„Мојсеј”</title> на жици G, свира сада у неку олупану и |
у срећу...{S} А ја си па искам и тражим моју...{S} Неје писано за мен’ и за Калину...</p> <p>— |
је работа! „Море, Таче, рече, не знајеш моју муку, па си збориш тако.{S} А, истин’, рече, ја са |
д татка на татка му!...{S} Ама да чујеш моју бруку!{S} Стиза недеља, па светак, па недеља, погл |
S} Кад год ту тако стану, увек питају и моле да им се да штампан ред игара, питају где је гарде |
p>— Бре-бре!</p> <p>— Зоне! — рече Мане молећивим гласом.</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Е, што с |
о говорио, а сада је дошло време - цура моли мене!“</hi> </p> <p>Јевда је била жена још млада и |
лагодарно погледа, али га ипак одбија и моли га загушеним гласом:</p> <p>— Немој, Мане, две ти |
неће, а она га милује по образу, љуби и моли га и храбри га да игра.{S} И он се ухватио, па игр |
али.{S} И она наваљује на мајку своју и моли је да јој уступе ту малу собицу, ћилер, у коју се |
м те, ни речи!” вели онај тајанствено. „Молила ме да ти ништа о томе не кажем!!” — „Их, болан б |
n="33" /> ти?{S} То баш каже?” — „Ама, молим те, ни речи!” вели онај тајанствено. „Молила ме д |
и — али исто ко да је и мени!...{S} Па, молим те, ујдуриши ти то; а ја знам шта је право...</p> |
ти такав беше!</p> <p>— Теке... тетко, молим те... — вели јој Мане и диже прст, — зборење за т |
средини, мућну кесом и викну: „Почиње; молим за тишину!” Мућну опет кесом и стаде извлачити бр |
, бата-Таско, за тој те и позва’, да те молим, две ти очи, да ми помогнеш. {S}Знајеш какој си ј |
ванској песми, која гласи: „Ја сам цуру молио и лепо говорио, а сада је дошло време - цура моли |
Замфирови у цркву на јутрење и на краће молитве.{S} У авлији неколико кошева, пећ за хлеб, штал |
једног што га је запитао шта је он сад: момак, удовац, или шта ли?{S} Брани се да није ни снева |
.. па за тој и искочи’ саг до вас...{S} Момак си је кротак, убав, еснаф-човек, ради сас први... |
ако што је сиротиња — ама, берем да је момак кротак!...{S} Веће — џимпир, коцкарин, комарџија, |
о баш она и баш њега да хвали?) како је момак наочит, добар, „кротак како девојка”, рече, како |
едеље на „нишаљкама”, и где се загрљени момак и девојка љуљају, а друштво им пева: „Чије перо н |
/p> <p>— Море, Манчо, сине, докле ће си момак?! — вели му мати. — Снају да ми доведеш у дом, да |
е још Зона чула за Манчу да је најлепши момак, и видела да се све отимају да до њега играју.{S} |
ају.{S} А Манча је био већ на гласу као момак и играч.{S} И мала Зона је још тад приметила да н |
сем тога, тако ће се узети да је остао момак и да оног брака са Швабицом Хермином као да није |
је био добар мајстор, тако је био и леп момак.{S} Црномањаст, лепа велика ока, састављених танк |
вет.{S} Кога ти све нема ту: дечурлије, момака и девојака из махале, који ашикују очима.{S} Дош |
ао.</p> <p>Али, наравно, ту највише има момака и девојака; девојака и чорбаџиских и сиротињских |
p>После ручка поче се шаренити сокак од момака и од девојака, од минтана и фустана, од јелека и |
i> на ћошку Шефтели-сокака.{S} Од свију момака он је најлепши био, а у колу најбољи играч, а пр |
било, сем Коте и Поте, никаквих других момака и чирака, али то је сујета мајсторске мајке што |
Али зато и нема ту оних силних маторих момака, који се туже на влажно време и на рђаву кујну, |
head> <p> <hi>У њој је описано последње момачко весеље Манино.</hi> </p> <p>Мане је отишао задо |
маму, одржао, по обичају, последње „<hi>момачко</hi> или <hi>бећарско вече</hi>”.{S} Па све то, |
човечанство:</p> <quote> <l>Да знајеш, моме мори, да знајеш,</l> <l>Каква је, туго мори, жалба |
з тија тесни сокаци. —</l> <l>Там видов моме Еврејче,</l> <l>На висок чардак стојеше,</l> <l>Ру |
су од љубав и ашиковање. {S}Поје си оно моме Еврејче, што си чешља косу и клне мајку си што гу |
и је било јоште у свет да је девојка на момка <hi>овој</hi> пратила?!” — рече и предаде му зави |
</hi> је она.{S} И ређаху јој све редом момке с назначењем који су неприлике, а који би <hi>мог |
удало.{S} Ту се загледале и заљубиле у момке чорбаџи-Замфирове, за њих се удале и постале дома |
кочи са седишта и остави рад и дућан на момку и шегрту и рекне им само: „Саг ћу сам туј!” па по |
си чупенцета бегендисују <pb n="61" /> момци, па ни питују: бегендисује ли татко и мајка зета? |
} Сал за теб’ ћу радим кујунџилак...{S} Момци и чираци ми — они нека си раде за муштерије, а ја |
сим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!... (Читаоцима је познато да у Ма |
авлију или неки пошири ћорсокак, где се момци и девојке љуљају беле недеље на „нишаљкама”, и гд |
хватио се за теткину сукњу, а девојке и момци напали га, па га резиле, веле му: „Их, какав си п |
ку”; и наизменце водише коло редом први момци из махале.{S} Мане дао Циганима динар, а Нацко ба |
својих; стоје и смешећи се гледају како момци и девојке играју.{S} Гледе, и све виде, и ништа и |
о дете да си седи у дућан, да си руча с момци и чираци на ћепенак, куде свет пролази, — и да се |
наш Мане — <hi>један си је</hi> помеђу момци и трговци и чаршилије!...</p> <pb n="91" /> <p>— |
n="177" /> <p>Дуго се још разговараху о момцима и чирацима и о пазару, кад уђоше две сељанчице |
у дуг ред, а иза њих други ред загрљене момчадије, и, идући тако кућама својим, певају сложно о |
<hi>ништо</hi>, стринке, напрајише оди момче!...{S} И чочеци и ченгије турише на куп сас њега |
некња га видо’!{S} Ништо се напраји оди момче...{S} Како земља си дође...</p> <p>— Што напраји? |
да му онај други буде девер.{S} Дакле, мора!...{S} Али Зона неће; вели да Манулаћ нема ни форм |
он не прође!...{S} Зато, хтео не хтео, мора да се жени, јер га све гони — и комшилук и чаршија |
Доку!” па га опет љубе у образ, тако да мора формално да се отме и да бежи.{S} Тако жене; напро |
је болестан и пропише му неки лек, тај мора лећи у кревет и узети лекове, па ма се осећао здра |
з пехара жучи (из којега сваки у животу мора макар мало да гуцне), посвети тешком али светом жу |
" /> што је то Бог оставио да човек баш мора радити и у зноју лица свога зарађивати хлеб, кад, |
парламенат (<hi>доњи</hi> дом бар!), — морају и бити забринути.</p> <p>Све то пролази и хита с |
ода, — као што је свакоме познато, — не морају, па се и не журе баш богзна како да су први на п |
кад све жене скочише у интересу јавнога морала, и кад је наишла на сложан и једнодушан отпор и |
не сме проговорити.{S} Редовно се тада морала заклети у своје очи и у живот свога мужа Сотираћ |
ш му страшнија беше помисао: шта је све морала претрпети Зона после свега тога од својих у кући |
доћи ово што је дошло, и приповетка се морала свршити само овако како ће се и свршити.</p> <p> |
ила и сама та помисао да је Зона све то морала чути и видети, а још му страшнија беше помисао: |
а и такве душевне утучености како су га морале обрадовати и оживети и освежити ове слатке речи: |
и одговорити, али на ово у песми ништа: морали су слушати и оћутати.{S} А мало које вече да им |
ад је се нису могли отрести, него су је морали повести, водили су је само <pb n="36" /> под тим |
Друге.{S} У њој је даље испричан један морални удар, који је задесио Мана — заједно с последиц |
диферентна и спора према овом, и то <hi>моралном</hi>, ђубрету!...” — Море, — заврши Милисав, — |
од тако лепог живота и слагања, како је морало бити Јевди, мајци Маниној, кад је чула да јој на |
ијев и нека Швабица Хермина. {S}Све ово морало се испричати, да виде читаоци пред каквим је амб |
да га добро запамти, — а за то је опет морало доћи ово што је дошло, и приповетка се морала св |
је, наравно, и старога хаџи-Замфира.{S} Морао се и он умешати и једва се разабрао, онако бунова |
quote> <p>Више се није могло трпети.{S} Морао се тражити неки начин и лек злу.{S} Зато су одмах |
лико година, али га је затворио, јер је морао у војску.{S} Кад је отслужио рок, вратио се, и та |
ао.{S} Али овако није могао то, него се морао задовољити тим што му је у пролазу, онако као слу |
син наше свете православне цркве”. — И морао је најзад и Мане прибећи перу и писању, том новом |
и Мане Кујунџија — чапкун-Мане названи морао ући у ову приповетку, ако никако друкчије, а оно |
омисао на то како је смешан, како бедан морао изгледати кад је остао сам на сокаку онако гадно |
азе, а они је пошљу по нешто, где ће се морати задржати подуже, а ствар им та, наравно, и не тр |
једно другом, те брак на леву руку, те морганатички, те дивљи, те неки недозвољени и недопуште |
побратим Пајица му одговара: „За кога, море, газимо ово блато, а побратиме?!...” А бацао је ок |
ебе-ти, а бре, магаре?!...</p> <p>— Де, море! — чуди се Мане.</p> <p>— Ешеку ниједан!{S} А што |
ућутале.</p> <pb n="75" /> <p>— Васке, море! — зовну Зона измећарку своју, а ноздрве јој се си |
оште за удавање из туј кућу...{S} Зоне, море, — рече дршћућим гласом и испрекидано Мане. — Ја с |
аучило теја речи да збори?!{S} Виде ли, море, како се кучиште научило да збори јоште у чкољу!” |
едања и његовог играња питају: „Ако ли, море, да му прикачимо на реп тенџеру?!” а трећи прихват |
вече па под мишку односи!...{S} Има си, море, и магаре!{S} Тол’ко му богатство!...{S} Он ће си |
ивот си нема од некња!...</p> <p>— Што, море? — вели запрепашћено Мане и остави цигару.</p> <p> |
о измећар, белосвецки ники!{S} А зашто, море, ти не обукујеш нове путине, викам му ја, што ме р |
!{S} Један си је чорбаџи-Замфир у град; море, до Солун и Филибе нема га јоште по-такав!{S} А ти |
м си... знаш од које време гу имам?!{S} Море, и не пантим веће!...{S} Од татка ми остаде, а он |
аш ли, бре, како ћу да га поткупим?!{S} Море, ни пас с маслом неће га моћи појести!...</p> <p>И |
и, што су па они побољи од теб’?!...{S} Море, мен’ ми мука и жал ми за мен’ што си ја немам ник |
S} За мен’ је сирота, спроти мен’...{S} Море, куде се је женила фукара из чорбаџиску кућу?!!</p |
е, леле, видо’, <pb n="18" /> Зоне”.{S} Море, па не само ту песму, него и ма коју другу песму, |
а мојега комшију, чорбаџи-Петракија.{S} Море, има си човек голему муку сас онога његовога Митку |
слике, па си запази’ једно девојче.{S} Море, које си је овој девојченце, треба да га знам и по |
ти’ и присети се за много, та реко’:{S} Море, неје без ништо!...{S} Присети се ја: у дућан си н |
путине с потковице, а ти не можеш!?{S} Море ће понесеш, па како селска невеста ће ги обучеш и |
су, рече, мајстори за такве работе!” — Море, што ће ми и Пећ и Призрен и Стамбол — овден си је |
и то <hi>моралном</hi>, ђубрету!...” — Море, — заврши Милисав, — мрзи ме и да причам-— само се |
/hi> људима!...</p> <pb n="161" /> <p>— Море, знам ја све то, — наставља Милисав, држећи на доњ |
ила си де, ама саг, ете, неси!</p> <p>— Море, узни си ти сал мене, па ич не бери бригу!{S} Ако |
рзаја, ти саг па и одврзуј!...</p> <p>— Море, какој ће му па саг тој бидне?!{S} Чаршија збори д |
ес’ не одава, — бива ли, а?...</p> <p>— Море, ће ми одавају чес’, за тој бригу да немаш.{S} Ја |
опште мишљење целога града...</p> <p>— Море, знао сам ја то, — говорио је Милисав, опет у круг |
е, еве сам ти ја! — вели Дока.</p> <p>— Море, тето, — брани се Мане од ове нове и неочекиване н |
таде пауза, коју прекиде Мане.</p> <p>— Море, ти ме л’жеш, Васке?</p> <p>— Не л’жем те, бата-Ма |
ече да није то баш тако хитно.</p> <p>— Море, Манчо, сине, докле ће си момак?! — вели му мати. |
како је, рече им Ставре Јаре:</p> <p>— Море, ако искате, може да украднемо све тетке, стринке, |
ију од главе до пете, па рече:</p> <p>— Море, неси муштерија!...{S} Немаш те паре!... — па узе |
теб’ и Митка ти алис та си је работа! „Море, Таче, рече, не знајеш моју муку, па си збориш так |
и га хвале да је добра прилика и веле: „Море, па има си човек и дућан!” иако је том човеку тек |
а-ла-франга...{S} А домакица ми збори: „Море, Таче, ћути си, па рекни: {S}Исполај на Господа ка |
г и задовољног човека!{S} Тек му кажу: „Море онај <hi>„човек”</hi> много се нешто распитује за |
а тек само поведе реч пред њим о њему: „Море, ’хоће, ете, да га женимо!” А он обори главу, глед |
дете?</p> <p>— Па наше Зоне...{S} Деца, мори, неје ти ни срам!...</p> <p>— Каква деца?!...{S} Д |
се напраји, дете, резил? {S}Што искубе, мори, курјуци?{S} Кој ће те такву, без курјуци, узне?!” |
напрајиш как’в ешеклак!...</p> <p>— Де, мори, — умирује га Дока, — ти ме знајеш убаво!{S} Не ли |
ва ми... ете-те...</p> <p>— Деде, деде, мори...{S} Закуни се!{S} Што поче, па застаде...{S} Што |
тужно доле устрану.</p> <p>— Што ти је, мори?</p> <p>— Болна сам, тето, — одговара полако Зона. |
ју, како ми лацкају! „Стринке, стринке, мори!{S} Еве ти мој сапун!” вика једна. „Узми си, стрин |
, веће...</p> <pb n="97" /> <p>— Васке, мори! — прекиде је домаћица. — Васкеее! — викну Таска.< |
на.</p> <p>— И сву ноћ?</p> <p>— Таске, мори! — викну Ташана, поплашена од њена погледа.</p> <p |
пет га ослови:</p> <p>— Познаваш ли ме, мори?</p> <p>— Кој си ти? — загледа је Мане.</p> <p>— Д |
не...</p> <pb n="188" /> <p>— Л’жеш ме, мори!</p> <p>— Не л’жем те, — куне се женица, — две ми |
бидне баш тако лошо! {S}Доне!{S} Доне, мори!{S} Доне, несрећо селска! — викну Јевда и зовну из |
га. — Ако ли једно кафенце?...{S} Доне, мори, Доне!{S} Ела, испеци ни две кафе!...</p> <p>А газ |
} Викни гу!{S} Окни гу при нас. — Зоне, мори!{S} Ела ’вам-ке, при тету ти! — раздера се тетка Т |
езриво од главе до пете.</p> <p>— Зоне, мори!...{S} Не слушај гу, Калино, што збори!{S} Иди си! |
а удају.{S} Питао би је:</p> <p>— Зоне, мори, што ти работи датке Костадинке?</p> <p>— Ништо! — |
а...</p> <p>— Кој, мори?</p> <p>— Зоне, мори... наше Зонче...</p> <p>— За <hi>кога</hi> рече?</ |
ће ти бидне, сине! <hi>До Бога</hi> се, мори, чује њојна клетва!...</p> <p>— Ама, несам, нане!< |
кара сас селске звери?!...{S} Па ти се, мори, у паре не разбираш; не знаваш што је повише: два |
аво, Таске!” виче преко сокак. „Што се, мори”, рече, „напрајило тој при вас?{S} Кој се тој удав |
иније отпочне.</p> <p>— Што не удавате, мори, Ташано, оној ваше чупе?...</p> <p>— Које чупе?</p |
. — Мори, знајем си све; све ми казаше, мори, како на кадију ми казаше све!...</p> <p>— Кој ти |
р има на дом девојку!...{S} Разабра ли, мори?...</p> <p>— Разбра’!... — рече оборених очију и д |
ре, бре! — наставља Дока. — Видосте ли, мори, нашога Манчу како си знаје убаво што ваља?!...{S} |
ти и ништа не одговара.</p> <p>— Чу ли, мори, пратила ме Зоне да те махсуз нађем и да ти рекнем |
ка. — За тој па да ми је!{S} Знајеш ли, мори, несрећо, да ми каза, — како из књигу да си четеше |
жена, па каква си је!...{S} Кад ћеш си, мори, Доке, црна Доке, ете, памет да спечалиш?!{S} Тој |
нога — онога коцкарина...</p> <p>— Кој, мори?</p> <p>— Зоне, мори... наше Зонче...</p> <p>— За |
баве!...</p> <p>Де-де!{S} Ласно за тој, мори, Доке!{S} Ће искочимо једанпут! — вели Јевда, само |
ипа и љуби, па јој шапће и вели: „Гено, мори, ја се нећу удам!...” (А и Гена њој вели да се и о |
и о чему је реч била...</p> <p>— Ласно, мори, за тој! — умеша се тетка-Дока, и на велико запреп |
што живот веће немамо!...</p> <p>— Што, мори?...</p> <p>— Ете, црна сам ти муштулугџија, Ташано |
ије, па гледају за њима.</p> <p>— Мичо, мори, — запишта својим танким гласом, удевајући конац у |
дође и чука на <hi>Манчину порту!</hi> Мори, ваша брука и резилак ће се у <hi>новине и у књиге |
зују... -</p> <p>— За Доку збореше?!{S} Мори, оди туј несрећу може да је искочила реч и сокак-л |
ји речови — кол’ко ги убаво каза!...{S} Мори, твоје „живо-здраво” неће приме више!... — вели му |
викаш!{S} Их, мајка му остарела!...{S} Мори, знавамо си ми жене убаво што је и кој је Манулаћ, |
убавињу и лепотију оди девојчики!...{S} Мори, у пашине сараје, па би искочиле и там’ помеђу три |
од Београд до Пећ и до Приздрен!...{S} Мори, па и да си нема паре, што је па за тој?! {S}Кад с |
ти да се ожениш и без њину Зону!...{S} Мори, „док си имаш грбину, ће нађеш ласно и самарицу”!{ |
нгије кад слави Пантелејска црква...{S} Мори, ти слизаш низ мердивен, а мој Манча се топрв качи |
p>— Каква деца?!...{S} Деца, вика...{S} Мори, ни у турцко време па не имаше деца, — та саг у ср |
ла ни у авлију!{S} Трећи дан веће...{S} Мори, <hi>зашто</hi> ме питујеш?</p> <p>— Па куде је?{S |
/p> <p>— Ама, де! — смеје се женица.{S} Мори, какав Манулаћ?!{S} Ешек... пуле чорбаџиско!</p> < |
орави ли сте, што ли, ћорче ниједне?{S} Мори, неје то Жућко!...{S} То си је Мане, Мане Кујунџиј |
не из вашу кућу — ће остане неженет?{S} Мори, за тој ласно. „Имаш си грбину, самарице доста”; т |
p>— Ама неје то!... — љутну се Јевда. — Мори, и не знаваш зашто си зборимо...</p> <p>— Мори, са |
х, какво је брљиво! — вели јој Јевда. — Мори, ништо ти не знајеш!...</p> <p>— Како да си не зна |
та ја да не знајем! — одговара Дока. — Мори, знајем си све; све ми казаше, мори, како на кадиј |
ели му задовољно тетка-Дока одлазећи. — Мори, саг да ги искаш и ону њину дрту тетка-Таску, да с |
беше. — Припрети му и самим владиком. — Мори при деда-владику ћу искочим на давију. {S}Како ти |
мају девојке...</p> <pb n="102" /> <p>— Мори, и ваше се знаје! — плану Дока. — Деда како ти се |
га искарује!...</p> <pb n="92" /> <p>— Мори, знајем си ја!{S} Ласно за тој!{S} Мен-ми сал оста |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Мори, Јевдо, зар сал Петракија што има муку?!{S} Има ги |
Ташана. — Што је било, збори!</p> <p>— Мори, брука по чаршију и по ма’але! — поче шапћући тетк |
су сал убаве?{S} Има време!...</p> <p>— Мори, Манчо, побрго работи!{S} Зашто ће ти пограбе чорб |
сила абере од теб’ до мен’?...</p> <p>— Мори, — рече досадно Зона, — Васка могла да си збори шт |
„носено злато”... бива ли?...</p> <p>— Мори, ћути си, несрећо кујунџиска! — прекиде га женица |
<hi>која</hi> си збори тој?...</p> <p>— Мори, <hi>једна</hi> ли збори?!{S} Све си зборе, све ме |
...{S} Фрузина гу, ете, име...</p> <p>— Мори, зар она си је једна?! — прихвати тетка Рушка. — У |
не знаваш зашто си зборимо...</p> <p>— Мори, сал дор ве видим — знајем си све убаво.{S} Од мен |
тетка Калиопа и тетка Уранија.</p> <p>— Мори, кој ве пита: бричи ли се владика?{S} Ја си с дома |
окрете још више од тетка Доке.</p> <p>— Мори, разбирам си ја, Таске, твоје зборење! — вели јој |
домаћин, а сав блед од љутине.</p> <p>— Мори, и насред чаршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и са |
да отпочне, проговори женица:</p> <p>— Мори, зашто ме не питујеш, бата-Мане, од кога, си је, е |
<p>— Плаче?{S} Зашто да плаче?</p> <p>— Мори, — одмахну руком Васка, — ти ништо не знајеш, бата |
чанство:</p> <quote> <l>Да знајеш, моме мори, да знајеш,</l> <l>Каква је, туго мори, жалба за м |
мори, да знајеш,</l> <l>Каква је, туго мори, жалба за младос’!...</l> </quote> </div> <pb n="7 |
урјуци, узне?!” — А Зона јој одговара: „Мори, глај си посла, нане, — <hi>ја</hi> ли ћу се <pb n |
га ипак брани, зауставља их и вели им: „Мори, ћорави ли сте, што ли, ћорче ниједне?{S} Мори, не |
пропале онога фаталнога дана у Црвеном Мору; али тек кад вам кажем да је још само паша имао та |
коју је дилбер-Дудија донела амо чак из Мостара, а чучук-Ајша је најрадије и најлепше певала, ј |
о пролазиле на рад босоноге девојчице с мотиком на рамену, те је то Мана утолико чешће вукло у |
фустанима у коло, а у понедељак завргну мотику преко рамена, па певајући „Зелен зекир, драго мо |
дитељи, пазите на своју децу!”</hi> а и мото, које је гласило: <hi>„Ћуд је женска смијешна рабо |
а тада издаде композиторска и стварачка моћ; то се одмах опазило на једној компонованој „Херуви |
говораху често мештани, хвалећи силу и моћ чорбаџи-Замфира.</p> <p>А та сила долазила је од си |
ећи докле наш свет не осети благотворну моћ штампе, те осме светске силе!...{S} Остаде му још М |
ом и скровитом и мирном свом гнезданцу, моћи одахнути мало и утешити се; да ће му кућна ноћна т |
упим?!{S} Море, ни пас с маслом неће га моћи појести!...</p> <p>И одржа реч!{S} Написа тако, да |
е и тако нису одавно били.{S} И Зона ће моћи, јер јој је данас већ много лакше.{S} Ту утврдише |
пас, — па ваљда ће од њега што сазнати моћи.{S} Њега ће бар моћи онако лепо интервјуисати, миш |
зове оро; а том ће приликом већ помало моћи и завирити у душу и скривене осећаје Зоне Замфиров |
а може наићи: па ко ће га тако свесрдно моћи дворити, ако не жена, та верна другарица и сапутни |
д њега што сазнати моћи.{S} Њега ће бар моћи онако лепо интервјуисати, мишљаше г. Ратомир. {S}С |
а усну, јер јој се учини да ће Мане још моћи лако помислити да се она за њим окренула и њега да |
лбери певуше је.{S} Чак и прозаични ћир-Моша Абеншаам певушио би је кад би што добро продао, ил |
чесме једнако пуно.{S} Полако се спушта мрак, ноћ септембарска.{S} Свет из чаршије пролази и хи |
азаре еспап и сами га у колицима у први мрак догурају у свој дућан; ту свраћају и танки практик |
на целога тога дана, све док није у сам мрак банула у кућу тетка Таска, и с врата, пре „живо зд |
пазио, акамоли гађао!</p> <p>Већ је пао мрак кад је стигао и пролазио крај последњих винограда, |
{S} За теб’ ћу сал да радим од јутро до мрак — што ми треба пазар и муштерије!...</p> <p>— А шт |
повуче, ућута, и гледаше кроз прозор у мрак, у ноћ...</p> <p>Весеље се продужило ипак, иако је |
ову улицу мало дубље, па стадоше.{S} Из мрака приђоше колима још две прилике и разговараху нешт |
ругом сокаку становала, искрсну Мане из мрака и стаде пред њу.{S} Васка се измаче уплашено устр |
пушку, ухватио се поља и лутао тако до мрака, и тада се тек вратио кући; а да тога дана ништа |
е, само што ноћни стражар далеко тамо у мраку што се види и чује се како се нешто разговара с х |
сама ствар приповедала.{S} У Бањи и на Мрамору причало се тога дана увече да је било не само о |
уџаци?{S} Мане му је одговорио хладно и мрачна лица:</p> <p>— За писување да баталиш ти тој, то |
сланик, та да си ћутим како порена риба мрена, кад ме туре у новине, та како кучку резиле!...{S |
убрету!...” — Море, — заврши Милисав, — мрзи ме и да причам-— само се наљутим, па онда не ваљам |
а сетио се још и тога да Митанча ужасно мрзи чорбаџи-Замфира, јер је овај потстрекавао чорбаџи- |
је народне бриге и послове отаљавао. {S}Мрзио је неправду и неједнакост, и економску и политичк |
мам русе косе, —</l> <l>Еј, зашт’ их не мрсим?!...</l> </quote> <p>Узалуд је Ајша кокетовала!{S |
једнако у ушима као звоно које оглашава мртваца, а речи последње Зонине, које јој је рекла праш |
се дере: „Уа, уа!”</p> <p>А Мана облио мртвачки зној.{S} Стегло га нешто у грлу, дави га, прит |
к <pb n="149" /> и пушкарања; било је и мртвих и рањених, а међу последњима и сам стари несрећн |
ло би лако: дегенеци (а можда и сургун) му не би фалили, али је Србија, за фукару, слободија, п |
нак задовољства треснула руком и у мал’ му раме није одвалила. „Ашкољс’н, бре!” подвикну усхиће |
ас потковице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у памет |
же је. — Рушка нек’ си искочи!{S} Каква му је она тетка!?...{S} А кад буде ништо зорт, ја ћу се |
једним таквим погледом охрабри кога, да му улије неке наде, да га залуди, а после да га одбаци. |
еговог играња питају: „Ако ли, море, да му прикачимо на реп тенџеру?!” а трећи прихватају <pb n |
атимили и зарекли: ко се први ожени, да му онај други буде девер.{S} Дакле, мора!...{S} Али Зон |
н, чапкун <pb n="19" /> и несрећник, да му је требало пара тражити! — колико је пута, кад она п |
Није му се дало да сврши академију, да му мач буде оружје, али, као што видите, постаде борац |
оше с ногу!) тражећи Ману Кујунџију, да му исплате и дигну поручена кандила, кадионицу и петохљ |
, и измећарка Васка већ пошла по њу, да му је привежу на реп и викну за њим једно „Уа!” али се |
— вели, па прича расположен даље.{S} Да му, вели, неко каже: „Шта би волео, Милисаве, душе ти, |
риш, Јевдо, — рече јој тетка Дока. — Да му збориш, ем повише да му збориш за тија девојчики!{S} |
е путине; иска штифлетне а-ла-франга да му, ете, купиш!” — Што бре, ешеку?{S} Зар татко ти чорб |
просеше чорбаџиске керке, па ниједна да му не рекне: јок! — а он си —- ешек ниједан! ожени сас |
тка-Доки, која је, уосталом, и дужна да му помогне, јер она му је, мишљаше он, оном својом прош |
е сложно треба да легну на посао, па да му траже прилику.{S} И када бану, и незвана, и дође још |
оме прека поља и атара, кад је доста да му погледају конак, дворе његове, који су и виши и лепш |
...{S} Чим отвори дућан, одмах осећа да му треба и домаћица.{S} А и сви му повлађују, сви га хв |
и је зар муке и бруке његове, та саг да му врзујете та и <hi>тенџеру</hi> јоште, да понесе?!... |
сама главом тетка-Дока.{S} Дошла је да му каже све шта је и како је било, и пошто се све рђаво |
о задовољан зарадом.{S} Признавао је да му је Мане опасан конкурент, кад се узме у вид његов ку |
тисаше јабанџије!...{S} Овој како ће да му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} Мног |
етка Дока. — Да му збориш, ем повише да му збориш за тија девојчики!{S} Што да си седи неженат, |
то једнако компонује соду с вином, и да му је та композиција још понајбоља!...</p> <p>Иако је п |
се заузме, рече, за праведну ствар и да му напише за новине.</p> <p>— Они нама просто не дају д |
гове није му допустио чак ни о слави да му дође у кућу.{S} Зато Митанча још једнако натеже и та |
о томе и ни о чему другом.{S} Налази да му је живот пуст, да нема неге довољно.{S} Помишља чак |
Јер Митанче је добио поуздане вести да му је његова фатална супруга Хермина била умешана у нек |
евда говорила сину.{S} Мало који дан да му није читала и говорила.{S} И Мане јој рече да је то |
а је и не види, па хита крај ње, као да му је богзна какав посао за вратом!...</p> <p>Или опет |
ћан на калфи, а он се жури кући, као да му гори. <pb n="64" /> Мало после излети из куће у друг |
ће ногама, као да је већ официр, као да му је тесак сабља!{S} А због тога ваљада и није се упуш |
ч од ово две године — тако вешт, као да му је још дед био викач.{S} Нацко је био галантерист, ј |
му није ни до каквог ђаволства, него да му се увек нешто стегне око срца: пада му, вели, на ум |
Богу, није још и ту срамоту доживео да му се сав свет смеје!...</p> <p>Зора је већ забелела, г |
ебацили и дирали га, он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства, него да му се увек нешт |
јој се исповеди и призна јој искрено да му је Зона посред срца.</p> <p>— Аха! — кликну тетка-До |
орак.{S} Позвао је Манулаћа он лично да му буде девер уз девојку, додав: нека се покори судбини |
напраји? запита га па ја. — „Та што да му чиним?{S} Једно ми је дете, знаш како је!{S} Купи му |
чиним?! — вели Манина мајка. — Зашто да му зборим?{S} Што да га карам? {S}Карање нема!{S} У вој |
а, на знање и, ете, управљање!{S} Ич да му никој не дава паре, зашто не презнавам Митанчин, реч |
му се увек нешто стегне око срца: пада му, вели, на ум његова Јелисавета, која би сад исто тол |
д о њој онако у појединостима.{S} Јевда му спомену и изређа имена свију девојака.{S} Спомену му |
Ратомир хоће да га метне у новине, онда му је и сувише разговетно казао шта га чека ако то учин |
е, ако дофатим саг ове нал’не (и показа му силне налуне пред вратима), све ћу ти ги фрљим и оби |
лугер ли је та да си самотује?!{S} И ја му зборешем, ама ме ич не слуша!... „’Ајде, вика ми он, |
и Цигани; стануја зурлаш, а она ченгија му жена!... (Даде си једну ногу на првога мужа Циганина |
с душом и проклео је, веле, ћерку, која му је тако загорчала његове старе, последње дане...</p> |
ј, да свирком и игром заглуши буру која му је беснела у грудима — све му то није помогло!{S} За |
<pb n="63" /> које су боје, и издалека му падале у очи.{S} Али, иако ју је увек видео, није је |
кад Ставре спреми све, нека дође и нека му јави.{S} Тако уговорише, а затим се разиђоше.</p> <m |
е брине, да не очајава, а нарочито нека му није ни најмање криво што је она тако прошла, јер им |
ти га се то тицало!{S} Само једна слика му је лебдела пред очима, само један поздрав му се једн |
се веће заинати да видим што је, мајка му стара, у тој сопче!{S} Та један дан у недељу, рече м |
{S} Сам га помета с метлу.{S} Хо, мајка му стара, и тој треба, викам, да је ники угурсузл’к!... |
— па саг „Манулаћ”, викаш!{S} Их, мајка му остарела!...{S} Мори, знавамо си ми жене убаво што ј |
до железничку станицу!...” — Их, мајка му стара, дотле ли зар дође?!</p> <p>— Какво време заст |
ви одвојен од родитељске куће.{S} Мајка му кришом шаље и новаца и иначе га помаже, али отац, ст |
{S} Као и сви на Истоку, и Мане и мајка му Јевдокија волели су и неговали цвеће.{S} У кући је б |
р</hi> један, може да се викаш! — ласка му Замфир.</p> <pb n="177" /> <p>Дуго се још разговарах |
говац и од татка и па од татка на татка му!...{S} Ама да чујеш моју бруку!{S} Стиза недеља, па |
-Петраћов што напраји сас мајку и татка му!...</p> <p>— Што ће начиним?! ’Ајде и ти, па, нане, |
изгледа тако!...{S} На десно раме пала му дуга танка кићанка од накривљена феса, а на лево рам |
ндре, а кад га је мајка изводила, плела му је курјучић и облачила га у фустанчић.{S} И како га |
ше на измучено лице Манино.{S} И годила му та свечана и побожна ноћна тишина суботске ноћи и по |
тек кад му је она опет дошла и понудила му се да поправи целу ствар, — тада се тек још више упл |
је мислио и размишљао о томе, и учинила му се ствар без излаза.{S} Проклињао је и онај час кад |
у погодила шта жели и мисли, и испунила му већ!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И код та |
опет поносито и ведра чела.{S} Вратила му се стара безбрижност његова и весела ћуд, и он се оп |
а дућана, а он сам био у њему, добацила му је у пролазу: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” та |
је зготовљено као што треба, ни постеља му није намештена по вољи, ни кошуља му није опрана и у |
ља му није намештена по вољи, ни кошуља му није опрана и упеглана као што би он хтео.{S} Сваки |
е, па силно заплеће ногама, а на ногама му празничне гајтанли-чакшире и око паса траболос појас |
ио је Мане као у грозници.{S} У грудима му беснела бура, а у глави ројиле се силне мисли и слик |
грлу; заболеле га слепе очи, а у устима му горко и суво. {S}Једва је чекао да престану Цигани.{ |
ашњем.{S} Хуче и љути се.{S} Пред очима му жива слика звезданог неба, месеца, и Зоне како стоји |
глупом смеху Васке измећарке, а у ушима му једнако звони оно страшно јасно смејање поносите чор |
дмах на доксат, да га послуже.{S} Једна му носи на послужавнику парче стамболског ратлока, чашу |
Замфир пошље по чибук и дуванкесу, она му донесе наочаре и тефтер дужника!...{S} Сваки час је |
увртела!{S} Он би да је заборави, а она му се једнако намеће као насртљива досадна мува, коју н |
аше никако да избије из главе.{S} И она му дође ужасно немилосрдна и гадна.{S} И кад је она так |
осталом, и дужна да му помогне, јер она му је, мишљаше он, оном својом прошевином сву ту бруку |
ну између Доке и Замфирових.{S} Страшна му је била и сама та помисао да је Зона све то морала ч |
и, које се чуло из авлије.{S} И страшна му беше и сама помисао на то како је смешан, како бедан |
ти ли си?” Мане се заустави, а из жбуња му се приближаваше једна женска прилика, и кад му приђе |
страга свој лаковани каиш од тесака, па му сад треска о калдрму тесак, о који се и иначе врлој |
м млада женица и обриса кришом сузе, па му пружи киту зимских бледих ружа.</p> <p>— Ех! — уздах |
онако кроза сузе.{S} Гледа је Мане, па му се учини тај њен осмех кроза сузе као зраке сунчане |
ћути и чеше се по глави, која бриди, па му то чешање чини неко особито задовољство.</p> <p>— Од |
феса, а на лево раме исплазио језик, па му ландара; лева шапа му на леђима, а десном накривио ф |
трепери тел међу црном бујном косом, па му изгледа Зона сјајна и свечана као заветна икона.{S} |
ама па си знаје што си је поубаво!” па му дају ливених ексера пуну шаку, а он одлази задовољан |
сплазио језик, па му ландара; лева шапа му на леђима, а десном накривио фесић; испрсио се, па с |
та је Мане.</p> <p>— Здраво! — одговара му Васка, а гледа минђуше које јој је Мане поклонио.</p |
а твоја?</p> <p>— Е, хаџијо, — одговара му она, — прође си наше!...</p> <p>— Прође, Мадо!{S} От |
ејала и рекла: „Лелее, старо магаре, та му се саг топрв сетисте за самарицу!”) и све су такве н |
егенисуваја какву мазну Београђанку, та му саг ове наше несу прилика?! — умеша <pb n="37" /> се |
некако не може.{S} Тешко корача — смета му нешто; као да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз вод |
ао с отеченим образом, и на питање: шта му је, тужио се да од кутњака сву ноћ није могао ока ск |
пекао овај свој садашњи занат.{S} А шта му и треба више?{S} Млад је, здрав је, грлат је; има ја |
редовни посетиоци и играчи знали су шта му то значи, и сви су погађали и метали на једну исту ц |
једнако брује у ушима и распаљена машта му живо претставља ту сцену између Доке и Замфирових.{S |
у...</p> <p>А Зона се креће љута, ништа му не вели, него иде школи.{S} А кад је Манча викне да |
в и џандрљив.{S} Свачему махнише, ништа му се не допада као пре: ни јело му није зготовљено као |
и посао, ни пазар, ни разговор, — ништа му се све то није милило.{S} Речи тетка-Докине му једна |
иши и лепши и од самих пашиних!{S} Кућа му је била у једној тесној и кривој улици у близини црк |
ако му ни кућа није била велика. — Кућа му је била у Јени-махали.{S} Мала, али лепа бела кућица |
, еј, девојака нема!” А побратим Пајица му одговара: „За кога, море, газимо ово блато, а побрат |
њено. {S}Бива да понекад бане домаћица му Ташана (од које се чорбаџи-Замфир, иако је три паше |
шта га је нагнало да дође паши, исприча му неку сиротињску невољу.{S} Потужи му се на неки зулу |
рбаџи-Замфир уђе, поклони се паши, паша му да знак да седне.{S} Доносе кафе и чибуке, пију и ср |
и нека помогне влашћу својом.{S} А паша му се правда, обећава, а што обећа, то ће и испунити — |
{S} А и дућан па што му је!...{S} Какав му је?...{S} Дућан му кол’ко сарафско чифутско сандуче. |
.{S} И сад, какав је био Ђорђија, такав му и син Мане, тврдила је тетка Таска и уверавала Зону. |
лебдела пред очима, само један поздрав му се једнако понављао у ушима, и он га једнако шапатом |
че ми да ће да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стануја пишман!...{S} Па да си разбере |
па све до осамнаесте своје године, кад му је отац плаћао четрдесет гроша за потковане ексерима |
био сав блажен.{S} А како и не би, кад му се целе недеље од тешког дерта није милило ни да сед |
ре Јаре.{S} Пристаде и он одмах.{S} Кад му казаше све шта је и како је, рече им Ставре Јаре:</p |
школе”, и да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега доста - - пошље у Београд, хаџи |
ата-Таско Јевди Петракијеву причу — кад му купи једне путине код Вана кондурџије, таг топрв зап |
а ленштину од оног фаталног случаја кад му је једнога дана лист задоцнио, изашао на пола табака |
риближаваше једна женска прилика, и кад му приђе ближе, опет га ослови:</p> <p>— Познаваш ли ме |
вештен био да је Мане све то чуо, и кад му се Мане почео већ и јављати, — крене се једнога дана |
нао тетка-Доки јаде своје.{S} И тек кад му је она опет дошла и понудила му се да поправи целу с |
ену мараму и гледаше у њу.{S} И тек кад му приђе Ајша с дахиретом, трже се из сањарија, заграби |
ући, као голуб, где ће да стане.{S} Ход му је био као ход човека који се кренуо да се онако мал |
ешће дерао кад га туку у дућану, и отуд му познају глас) и веле да је жалост била слушати ту де |
буру која му је беснела у грудима — све му то није помогло!{S} Зато је и дошао кући раније него |
карасевдах”... — рече женица и предаде му киту белих хризантема. <pb n="186" /> — Јоште те је |
i>овој</hi> пратила?!” — рече и предаде му завијену свилену мараму.</p> <p>— Што је овој?! — кл |
стано играње оне суклате Манулаћа, паде му тешко; стеже му се срце и помисли у себи: „И у чем н |
мпе, те осме светске силе!...{S} Остаде му још Мане.{S} Он је човек млађи, светски, сувремен, и |
маслинке, разговарају се о том.{S} Каже му Мане у чему је ствар, и Митанче, наравно, одмах прис |
</p> <p>Мане разгледа муштиклу.{S} Каже му да се и лако и брзо може поправити, за четврт сахата |
ао у близини женскога света.{S} Најтеже му је било што није знао шта ће с рукама; срећом се тад |
суклате Манулаћа, паде му тешко; стеже му се срце и помисли у себи: „И у чем нисам бољи од ово |
је, па тек силно затрепће очима, а сузе му силно грунуше.{S} Силно се приљубило Зони, обгрлило |
е жално главу...</p> <p>— Туго, — смеје му се мајка, — осташе си удовице и сиротице...{S} Та шт |
евентуалност и непријатност, јер, није му то првина била да тако негде пође за податке и факта |
борац, како му само име казује.{S} Није му се дало да сврши академију, да му мач буде оружје, а |
да се више неће хватати до Зоне, а није му то ни требало, јер Зона више није играла; остала је |
ућута и не хте више да се брани, а није му лако било ни да слуша карање, зато се диже и оде од |
ато на сва наваљивања мајке његове није му допустио чак ни о слави да му дође у кућу.{S} Зато М |
врзле му се по памети слике те, и није му никако јасно било и дуго још лупао је главу о том: д |
што је био Крстовдан уздржала се и није му тога дана ништа споменула.{S} Али сутрадан нападе га |
склања и повлачи у крај, и све тужније му око срца гледајући шта се све догађа.{S} И гледајући |
спод стола, и једно <hi>„ти”</hi>, које му она први пут изрекне, привуку га и притегну силно њо |
Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” које му једнако брујаху у ушима као најмилија песма мајског |
ло га нешто у грлу, дави га, притискује му груди...{S} Око њега се све врти, а земља чисто тоне |
— врти главом стари Замфир и не верује му. — Татко кој ти беше?...{S} Ђорђија! {S}А иверка пад |
се рукама, а њих тешко диже: малаксале му; он пада и опет се диже и граби напред, а за њим се |
е и момци напали га, па га резиле, веле му: „Их, какав си па и ти!...{S} Тету Зону ти искају да |
иснуле у душу Манину.{S} Дуго још врзле му се по памети слике те, и није му никако јасно било и |
Васка...{S} А од силна смеха разглавиле му се вилице и остале тако разглављене, па не може да и |
оду растурене и изложене пропасти, Мане му је рекао: ако је <hi>само</hi> то, да је за то најла |
една муштерија и затражи нешто.{S} Мане му нервозно изнесе тражене ствари; учини му се да се и |
њери и сокаци, ћутеци и буџаци?{S} Мане му је одговорио хладно и мрачна лица:</p> <p>— За писув |
да ли далеко од кладу?...</p> <p>А Мане му се куне у пушку, која га никад није слагала, па тако |
наше дете има си три касе.</p> <p>Мане му каже да су му обе потребне због драгоцености којих и |
у том стиже и до Манина дућана. {S}Мане му се јави, а он га отпоздрави онако у ходу.{S} Прође д |
ве то није милило.{S} Речи тетка-Докине му једнако брује у ушима и распаљена машта му живо прет |
неће ни он сад њега слагати.{S} Заклиње му се напослетку чак и у светог Евстатија, патрона лова |
. „Бре, зар такој напраји, Миче?” зборе му наши. — „Што ће прајим!” рече. „К’смет!{S} Веру си, |
се збори... — рече хладно Зона и окрете му леђа.</p> <pb n="113" /> <p>— Е, кучко чорбаџиска — |
моћи одахнути мало и утешити се; да ће му кућна ноћна тишина и благи санак бити мелем овим нов |
је био првенац), и још сврх тога да ће му целога свога века куповати за његов рачун овчије и ј |
а је за то најлакше!{S} Обећао је да ће му он купити лаковане деверске ципеле и нову златну мин |
S} Чорбаџиски је син, стара кућа, па ће му, вели, то чинити чест!{S} А сем тога, то му је и дуж |
а и одврзуј!...</p> <p>— Море, какој ће му па саг тој бидне?!{S} Чаршија збори да гу је Манулаћ |
радити за себе и своју корист: обесиће му се о врат и употребити догађај у своју корист, или т |
се и заболеше га већ слабине, а вилице му осташе разјапљене, па не може да их састави од силна |
и рече човек тој, брго дом.{S} На сопче му катанац, а њега га дом нема „Причекни си малко, рече |
и, укућани се просто згрануше, показаше му врата, и тако оде и без кафе, задовољан што нису, ка |
агашње време деца, — <pb n="98" /> беше му!{S} Зашто си уче чкољу, и јазију, — зар деца да си о |
у. „Доцне си се сетија, хаџијо!{S} Беше му работа!” рекоше тврдо уверене да што су виделе и чул |
даде:</p> <p>— Мину старо време, — беше му, бата-Таско!...</p> <p>А бата-Таско уздахну и прихва |
е се офајдити тиме!{S} Остаде то — беше му!{S} Ни за милион мираза не бих је ја — ја, овако как |
а некога оцени да је болестан и пропише му неки лек, тај мора лећи у кревет и узети лекове, па |
алук, — па се то некако сложи, ујдурише му се то некако...{S} Врана врани очи не вади...{S} Теш |
екад код куће а некад — и то чешће — би му се, нарочито кад има какав већи посао, јело у дућан |
мислио и у себи зажелео нешто, мајка би му погодила шта жели и мисли, и испунила му већ!</p> <m |
а су оне биле синоћ ту!...{S} Пуцала би му брука све до Куршумлије, Ристовца и Сукова.{S} Умири |
Боже да је још ко ту био! {S}Пуцала би му сутрадан брука по целом граду.{S} Не, не, — тешио се |
заступи други ред и адет, — говорила би му Јевда. — Тражи си, дете, прилику спроти теб’; а наше |
евао младе лепушкасте муштерије, кад би му се свратиле у дућан, и искашљавао би се по старом св |
није дао да се даље школује.{S} Кад би му споменули „више школе”, и да би добро било да је — к |
се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребацили и дирали га, он би се бранио да му није ни |
запали цигару, и то обично онда кад би му татко добар пазар свршио).</p> <pb n="78" /> <p>И по |
кроз сам сулундар упао међу њих, не би му се тако зачудиле као ово сада њој.</p> <p>— Здраво л |
урно провеселио.{S} Пио би, а чочеци би му певали и играли и вили се пред њим до зоре, а он их, |
је све то само сан био.{S} Но, само би му то још требало да су оне биле синоћ ту!...{S} Пуцала |
сећа да му треба и домаћица.{S} А и сви му повлађују, сви га хвале да је добра прилика и веле: |
цео дан ни за какав посао...</p> <p>Сви му одобравају, веле да је све тако као што он каже, пор |
у: хвали Манулаћа, а куди Мана.{S} Куди му сталеж, а још више владање и поведење његово.{S} Поч |
ш мушљику... заврши хаџи-Замфир и пружи му цигарлук. — А ја ће пратим за њума — додаде, — кад б |
ча му неку сиротињску невољу.{S} Потужи му се на неки зулум: на разуздан аскер, на неправедан с |
ио свога чифлука и јесењих радова, који му императивно налажу и захтевају да се ових дана неизо |
утње и жеље капетан-Микајла, кума, који му на крштењу даде име <hi>Ратомир</hi>, да буде, то је |
да никаква боја неће и не сме бити, али му треба женска виткија и лакша.{S} Тетка Дока се брани |
у Замфир не верује.{S} Врти главом, али му ипак мило кад их погледа — гледа их дуго и вели и пр |
баца ногама, стреса товар и самар, али му све то ништа не помаже, — тако и овоме само пусте у |
ад је Митанче опет био слободан.{S} Али му отац никако не прашта, јер му не верује; боји се лак |
Евстатија, патрона ловачког!</p> <p>Али му Замфир не верује.{S} Врти главом, али му ипак мило к |
јатељи Манини; они га жалили и замерали му и заташкавали „бруку”, ови ликовали и ширили даље та |
и не слуша, него се обрецује на њ, вели му: „Ај си, келешу ниједан!{S} Овој си је наше женско з |
о’ мој к’смет и срећу сас теб’!... вели му мати љутито. — Мане, Мане, мајка ти не плакала!{S} Ш |
Манчо, сине, докле ће си момак?! — вели му мати. — Снају да ми доведеш у дом, да ми хизмет <pb |
побратиме!</p> <p>— Знам те, де! — вели му задовољно Мане.</p> <p>— Е, што ће ми ћеф бидне, поб |
једна реч...</p> <p>— Пушти ме! — вели му уплашено Зона и окреће се на све стране.</p> <p>— Ти |
џи-Замфир, и тој ће ти напрајим! — вели му паша — и ствар је свршена!..,</p> <p>А и паша је зна |
жна.</p> <p>— Ич да се не љутиш, — вели му Дока, — ич да неси жалан!{S} Ако, што ти не дадоше д |
живо-здраво” неће приме више!... — вели му задовољно тетка-Дока одлазећи. — Мори, саг да ги иск |
нку”!</p> <p>— Ако, сине, ако... — вели му мајка гледајући га мило. — Тој си је његово петалско |
ре кујунџије радиле.</p> <p>— Ех — вели му Замфир, — куде су били они стари спрама <hi>теб’?!</ |
коме су тек сада све казали, и потужили му се како се одавна носе са Зоном.{S} И сад су сви сло |
Од данаске ми веће Митанче неје син, ни му ја па татко; тој ви је, вика, на знање и, ете, управ |
у нервозно изнесе тражене ствари; учини му се да се и сувише отегао пазар, одмери муштерију од |
о правим његовим именом.{S} Ама, кресни му, брате, реци: попу <hi>поп</hi>, бобу <hi>боб!</hi>. |
Једно ми је дете, знаш како је!{S} Купи му штифлетне а-ла-франга...{S} А домакица ми збори: „Мо |
а теб’ — таг ће гу зар верујеш. „Однеси му и овој, — рече ми Зоне, — и питуј га: е ли је било ј |
и није ни у сну снио и ни накрај памети му било да се жени, и навале на њега са свију страна да |
р, како и татко ти што беше. — Припрети му и самим владиком. — Мори при деда-владику ћу искочим |
сав домазлук; Дику Грнчарску наговести му и рече за њу врло много лепих ствари: како је здрава |
ама и стринама, гега у прошевину, а уши му се црвене од тешка стида.</p> <p>Нешто тако могло се |
и очи свету, да не види бруку, и запуши му уши, да не чује истину!...{S} Ама неће се офајдити т |
— Леле, тугооо! „Куче у чашире”, какој му је па то? — смејаше се једнако Васка и смех тај пређ |
аска ипак наставља.</p> <p>— ...{S}Оној му треба за кеф, а ово <hi>наше</hi> па за паре... и шт |
раставицу и пол лепињу под мишку, — тој му ручак у дућан...{S} А и дућан па што му је!...{S} Ка |
на, а од Мане ни трага ни гласа.{S} Чак му је по поузданом човеку поручено да Замфир даје уза З |
није имао прилике да га потроши.{S} Чак му се и мајка љутила што иде тако без новаца, као да ни |
ш воли: девојке и ливене ексере; и увек му пуна шака ексера, а то добија већином приликом силни |
ног, мирног и задовољног човека!{S} Тек му кажу: „Море онај <hi>„човек”</hi> много се нешто рас |
ви а другом одоздо по доњој вилици, док му једва састави.{S} А он се дере: „Уа, уа!”</p> <p>А М |
а, па би онда сео, и не би се дигао док му се прво његов татко не дигне; само у кафани би он пр |
море, ти не обукујеш нове путине, викам му ја, што ме резилиш?!{S} Он си ћути; ћути <pb n="47" |
се притегне траболос-појасом, за којим му је сахат о широком сребрном ланцу, који је Мане сам |
, кад јој је татко Грк из Филибе; затим му спомену Тимку Јордана Калтагџије, похвали је како је |
— па тако је и овде с Ђорђијом и сином му, Маном. {S}Причала јој је о покојном Ђорђији — како |
амо изгледа мало неиспаван.{S} За пасом му револвер прикривен, а више њега свилен везен јаглук |
о му је!...{S} Какав му је?...{S} Дућан му кол’ко сарафско чифутско сандуче...{S} Па, ако што ј |
могућности је да држи и калфу.{S} Дућан му пун, а поруџбина сваки дан.{S} Некада у оном малом д |
ом човеку тек осамнаест година, а дућан му мало већи од већег путничког сандука. — Такав је там |
тареји своји.{S} Кад си татко седи, син му стоји; кад си татко праји цигару, син си већ чека <p |
Неје требало баш тол’ко да је...{S} Син му је...{S} Леле, јединац според три керке!...{S} Па шт |
је пошао у „Апеловац” на стрелиште, дао му отац седам гроша.{S} Манулаћ попије пиво за грош, пр |
право...</p> <p>— Не бригај ти! — рекао му адвокат пружајући келнеру чашу и питајући га која је |
.{S} Одмах пређе на ствар.{S} Постављао му <pb n="153" /> је питања, али се, на велико изненађе |
анче, наравно, одмах пристане.{S} Допао му се тај начин и усхићен је био досетљивошћу побратима |
ном Петракијевом, све поверио, испричао му што је било, зашто је вечерас весео, и побратимио се |
лављене, па не може да их састави, него му притече у помоћ мајка, удари га једном песницом одоз |
и могао наћи и саставити...</p> <p>Мидо му све то, мило му што је дахнуо душом, што се курталис |
е и отац.{S} У осамнаестој години купио му је џепни сахат и златан ланац.{S} Тога дана, кад је |
..{S} Има си, море, и магаре!{S} Тол’ко му богатство!...{S} Он ће си узне спроти себ’ нику сиро |
ам рекао „да иде” — полетео би он, како му је мило било.{S} И баш у тај пар, кад је он наређива |
, да буде, то јест, јунак и борац, како му само име казује.{S} Није му се дало да сврши академи |
<p>Па тек она реч „куче у чашире” како му се увртела!{S} Он би да је заборави, а она му се јед |
а тамо нађе и да севдалише и слуша како му сељанке певају песму коју је на чифлуку радо слушао, |
га дана је само на то мислио, и једнако му у памети зујале и звониле Васкине речи: „Поздравила |
>Као што је Мане био мали мајстор, тако му ни кућа није била велика. — Кућа му је била у Јени-м |
мило му било да чује што више.{S} Тако му било мило, да је одбио две муштерије које су дошле д |
подство.{S} А за ситније ствари утолико му је лакше било.{S} Сваку неправду учињену кавурима, о |
човек све...{S} Сал што не плаче, колко му жал дође, и тешко!</p> <p>— Е, е!{S} Туј ми се уврте |
— Лелее! — хуче Јевда.</p> <p>— А татко му Петракија тури га у новине и рече: „Од данаске ми ве |
понео скупоцени штап од абоноса давало му је свечан изглед, и укућани су однекуд слутили да се |
тако богато ишараним гајтаном.{S} Пало му нешто тако одједаред на памет да се пресвуче; и он с |
еф да гу, ете, туре и у новине!” Остало му је још само да смисли о појединостима како ће да изв |
ништа му се не допада као пре: ни јело му није зготовљено као што треба, ни постеља му није на |
Манасија био је красан младић.{S} Било му је тако двадесет две или три године.{S} Врло је рано |
чи, владао се потпуно господски, и било му у конацима све асли пашински. {S}Где год човек баци |
ешће вукло у поље и зеленило, и правило му — крај оних природних лепота — теферич још пријатниј |
аставити...</p> <p>Мидо му све то, мило му што је дахнуо душом, што се курталисао једне тешке б |
али попушта, помало и признаје, и мило му било да чује што више.{S} Тако му било мило, да је о |
гледа како је лепа и кад плаче, и мило му да је гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у сну ви |
њом чаршијом.{S} Бленуо за њом и чинило му се као да је остало трага од ње, као да види траг ње |
сао једне тешке бриге и главобоље, само му није мило што се младенци много снебивају и стиде и |
већ одмах га није држало место: досадно му било у дућану, и чим се вратио шегрт Поте скочи и ди |
?...{S} Знаш:{S} Манулаћ и Манча слично му долази, — та може да си забравила за кога ти рекоше. |
вели, то чинити чест!{S} А сем тога, то му је и дужност, причаше јој Мане, јер су се он и Манул |
освете.{S} И, како је био досетљив, то му није требало дуго да лупа главу.{S} После три дана о |
атог већ читаоцима из Главе пете.{S} То му је из детињства добар друг, иако нешто млађи од њега |
аха очева, застрашена и присиљена, — то му није требало. {S}Зато <pb n="180" /> је Мане остао и |
види тек неког где одмахује руком, а то му значи: „Не питај!{S} То ми је мана да сам дружељубив |
напише, то је било написано.{S} А и то му је не један рекао да је његово перо, којим он пише, |
шњи”, а називали га Јекономијом, јер то му је била некако струка, најмилија тема за разговор, о |
не окује у сребро, — и поручио и богато му исплатио.</p> <p>И кад је тачно извештен био да је М |
одно, посумњала одмах на Манчу.{S} Зато му је ноћас претресла дућан и кућу и нашла, веле, два п |
, и није могао ништа ни слутити, и зато му је ово сад све ново и изненадно било.{S} Био је као |
, с којим су обично сви „пер-ту” и зато му никад не дају да он плати што је пио, већ кад се каз |
астајемо!...</l> </quote> <p>страховито му тутње у ушима и разлежу се по грудима његовим, и он |
ако нерадо оставља кућу.{S} А тако исто му нису веровале ни за оно да ће продати чифлук.) Та но |
да се напраји на веру ни!...{S} Е, што му, Јевдо, не збориш, ете, за њума?</p> <p>— Е, што да |
катанци!{S} Премисли’ се ја:{S} Е, што му требају, мајке, катанци на сандаци, кад има — ем как |
доживемо и тој!{S} Кој знаје, рече, што му је писано, и што ће да искочи из њег’!...{S} Ти си т |
му ручак у дућан...{S} А и дућан па што му је!...{S} Какав му је?...{S} Дућан му кол’ко сарафск |
казаше: „Да не дава Господ на дете што му мајка помисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми алис та си ј |
не види; неће кондуре, кошуљу неће што му мајка ткаје и шије, иска дућанску!...{S} Ударија бак |
учило да збори јоште у чкољу!” — Ти што му напраји? запита га па ја. — „Та што да му чиним?{S} |
ао то, него се морао задовољити тим што му је у пролазу, онако као случајно, избио лактом цигар |
не говори.{S} Смеје се и он, срећан што му се дала прилика да забавља госте и што га сви пријат |
а, па гу фрљи’!...</p> <p>Мани мило што му чорбаџи-Замфир наводи његове речи.{S} Задубио се у о |
?{S} Брани се да није ни сневао оно што му се пришива: нит’ је одвео, нити је покушавао, нити п |
н.{S} Али му отац никако не прашта, јер му не верује; боји се лакомислености његове и још никак |
ренимице.{S} Притиснуо руком груди, јер му срце силно лупа, па се повлачи још дубље, јер се бој |
евљавао том комбинацијом Ташанином, јер му се никако није Манулаћ допадао, иако је син и једина |
бригај ти, — рече скидајући шешир, јер му се глава чисто пушила <pb n="30" /> од пива. — Знаш |
да седи, акамоли да ради у дућану, јер му је једнако била у памети Зона и њено понашање, и она |
ад ујутру устане и потражи папуче, опет му се ти исти стихови отму с усана и он певуши ту песму |
међу њима, а они га, опет, пазе и чест му одају (зову га пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш |
— како пољак ели пударин; а по сву ноћ му свире Цигани и играју <pb n="106" /> ченгије, а он с |
, или да немају девојке на удају и даду му шаку ексера, а он прими, каже: хвала, и смеје се на |
а проси девојку.{S} Они га одбију, кажу му да је испрошена већ, или да немају девојке на удају |
зјављују да су у њега заљубљене, и кажу му да бира <pb n="71" /> коју хоће, а он опет вели да и |
, сав женски свет, и жене и бабе, одају му чест: устају с прагова авлиских врата и остају тако |
да наиђе.{S} Излазе преда њ и привиђају му се све неке чудновате слике као човеку у врућици, и |
од радости и смеха, држећи тенџеру коју му је донела и предала Васка...{S} А од силна смеха раз |
и написати једну исправку. {S}Исправку му је написао баш онај исти адвокат буџаклија, који је |
т по чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу му се тараф-тараф чини!” Тако су говориле, јер су све в |
изређа имена свију девојака.{S} Спомену му Фрузину Мадину, како је вредна, кротка и лепа, и дод |
дућан.</p> <p>— А, такој ли је? — викну му тетка-Дока још с врата улазећи у дућан.</p> <p>— Што |
си три касе.</p> <p>Мане му каже да су му обе потребне због драгоцености којих има много, па н |
{S} Куд су његове куће, дућани; куде су му чаири, чифлаци и чивчије? „Има си дућан!” Ех, много |
, како је у мислима занет био, могли су му зечеви преко пушке прескакати, а он их не би ни опаз |
ад се с чифлука враћа. (За ово друго су му комшиске жене веровале, али за оно прво нису, него с |
и без кафе, задовољан што нису, како су му припретили, пустили с ланца чувеног њиховог зељова.< |
акомислености хаџи-Замфирове.{S} И нису му опростиле ни кад је, истога дана после подне, стигао |
у ћемане, али сада више не може: дршћу му <pb n="70" /> мало руке, што је, уосталом, — како он |
Био је <pb n="88" /> штедљив.{S} Новац му никад није потребан био, јер никад није имао прилике |
не је вредан и поштен младић као и отац му; има <hi>златне</hi> руке, које више вреде и од прав |
викач.{S} Нацко је био галантерист, још му у шупи стоји фирма „Галантериска радња код Без конку |
Зона све то морала чути и видети, а још му страшнија беше помисао: шта је све морала претрпети |
се једнако намеће као насртљива досадна мува, коју не може човек да отера — тако га заокупила т |
, како је покривају неком марамом; неко мување у ребра видеше, и чуше само то, како један рече: |
!{S} Као несташна деца кад метну коњску муву магарцу у уво, па га тиме силно узнемире, те се, ј |
руштвом и слушао њихове разговоре, пуне мудрости и искуства.{S} Кад би седео, увек би простр’о |
жена!... (Даде си једну ногу на првога мужа Циганина, па се удаде за Мичу.) Познаше се ласно.{ |
ала заклети у своје очи и у живот свога мужа Сотираћа — кога се она, узгред буди речено, врло м |
{S} Остала је рано удовица.{S} Имала је мужа којега је волела и обожавала, јер је и телом и душ |
ку хизмет ћу да чиним...</p> <p>— И при мужа... — упаде јој у реч заједљиво Зона.</p> <p>— Па, |
двед најбољу крушку уграби” имала цмољу мужа.{S} Иако су Замфира варошке жене немилосрдно крити |
ивујеш како наше жене што си живују при мужије...{S} Ни сас цвет нећу те ударим!...</p> <p>— Хм |
у, једну пуку сиротицу, која неће своме мужу донети ништа више до две нове асуре, и два јастука |
и.{S} Чувена дружина, снабдевена разним музикалним инструментима. {S}Међу Циганима одмах на прв |
</p> <p>— Ама, бата-Таско, неје ми мен’ мука ни стра’ за тој!{S} Неје, две ми очи!{S} Ако, што |
али је Србија, за фукару, слободија, па мука!...</p> <p>Зато нађу да ће још најбоље бити ако по |
ло у сваки довлет; зар знало оно што је мука и невоља?...{S} Ама, саг, саг да гу видиш и чујеш |
ни побољи од теб’?!...{S} Море, мен’ ми мука и жал ми за мен’ што си ја немам нику сестру, ама |
о сиротињи! <hi>Лако</hi> је њему, него мука је <hi>нама</hi> — мени и теби, и ономе тамо брату |
ку!” Али шта је то нешто, и каква је то мука — то нико у тој гомили не знаде да каже...</p> </d |
ивчије? „Има си дућан!” Ех, много данас мука па за дућан!...{S} А питујеш ли: <hi>што си има</h |
— и показа на зајмодавца Љубисава — <hi>мука је поштеним</hi> људима!...</p> <pb n="161" /> <p> |
зговор, чује се кикот, цичање, узвици: „Мука те изела!” Понекад се и папучама у шали гађају; а |
лом, знаће се и то у своје време...) Од муке је све то, брате...{S} Не могу... <hi>не могу</hi> |
ује Зона, а већ готова да се заплаче од муке.</p> <p>— Ех, детенце!...{S} Много ми, ете, мило з |
једва говори од смеха. „Мало ли је зар муке и бруке његове, та саг да му врзујете та и <hi>тен |
к?{S} Род смо си...{S} Кому ће да кажеш муке и дертови, ако на тетку си нећеш да кажеш?!...</p> |
Мори, Јевдо, зар сал Петракија што има муку?!{S} Има ги сијасвет, ама сал туј пуче брука, па с |
ндурџије, таг топрв запази’ што ће имам муку с њег’ повише него што татко ми имаше, ете, сас ме |
бота! „Море, Таче, рече, не знајеш моју муку, па си збориш тако.{S} А, истин’, рече, ја сам каб |
је без ништа!{S} Има нешто!{S} Има неку муку!” Али шта је то нешто, и каква је то мука — то ник |
ашана.</p> <p>— Ама, имам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла!</p> <p>— Е, што си има |
гу пуштисмо?! ’хоће да ни напраји нику муку и резил!{S} А лудо је, лудо — па сто оке је лудо!! |
а’ те, бата-Таско, имам си, ете, голему муку да ти рекнем...{S} Оно моје брљиво дете...{S} Манч |
Петракија.{S} Море, има си човек голему муку сас онога његовога Митку.{S} Причаше ми човек све. |
примерака!... .</p> <p>Зато се брзином муње распрострла прича о том догађају.{S} И главно и де |
, тој има.{S} Белензуци се продавају, а мустаћи се сал давају, а не продавају — и стаде очински |
то је па теб’-ти криво за Манулаћа и за мустаћи? зборим гу па ја.{S} Ако је к’смет, па побоље з |
стаћи? — пита Зона. — Нећу га, ако нема мустаћи...</p> <p>— Па... ће да има...</p> <p>— А шта ј |
ав је?{S} Је ли је танак, висок; има ли мустаћи? — пита Зона. — Нећу га, ако нема мустаћи...</p |
тове?{S} Пуштија ли је”, рече, „Манулаћ мустаћи, та да прилега”, рече, „на младожењу?” — А што |
ти треба?</p> <p>— Искам, требе ми срма-мустаћи...{S} Леле, — трже се мала, — посмешила сам се! |
ошћаваш — како ники мачор кад си остави мутвак, та се дигне и зареди по ма’алу на нико рђавство |
и мућка?{S} Неје пљоска с ракију, та да мућка!” Тако се једни смеју, а други љуте.{S} Само Мане |
понеки додаје: „Добро је!{S} Што да си мућка?{S} Неје пљоска с ракију, та да мућка!” Тако се ј |
рав је, грлат је; има јасан глас, добро мућка нумере у кеси, има добре очи, разговетно чита бро |
аблицу, виче: „Мућни!” Нацко одговара: „Мућкам”.{S} Једни вичу: „Мућни боље!”, други опет: „Доб |
ољи, загледа у комшиску таблицу, виче: „Мућни!” Нацко одговара: „Мућкам”.{S} Једни вичу: „Мућни |
цко одговара: „Мућкам”.{S} Једни вичу: „Мућни боље!”, други опет: „Добро је, добро!”, понеки до |
уза, Нацко седа за један сто у средини, мућну кесом и викну: „Почиње; молим за тишину!” Мућну о |
сом и викну: „Почиње; молим за тишину!” Мућну опет кесом и стаде извлачити бројеве и викати их, |
лом граду, и да је калфа Коте мало-мало мућнуо главом, сетио би се да је шегрт баш од њега исто |
а какав добар крканлук, па још кад је и муфталук, — па се то некако сложи, ујдурише му се то не |
н зараду ту упропашћује с <pb n="29" /> мухамеданцима, нашим највећим непријатељима, непријатељ |
шире!</hi>” И он се опет саплеће, пада, мучи се да се дигне, али већ не могаше, — а у том се и |
тај смрт, да ме узме у Горицу, да се не мучим... пшешко живење моје?!...” Тужио би се на тежак |
слику и прилику као што су Зона и Мане, мучно да би могао наћи и саставити...</p> <p>Мидо му св |
део.{S} Пролазе ђаци и ситни и крупни, мушки и женски, основци и препарандисти.{S} Основци иду |
Замфирово девојче! — викнуше изненађени мушки око чесме, видећи у колима снажном Манином руком |
она, ошишала се, а на тршавој глави јој мушки шешир неки (па дошла иста позната мадмазељ Д’Ангу |
амо оне, само женске, а оне не смеју од мушких ништа да кажу, а могу се смејати до миле воље, — |
ако је Манулаћ проглашен дефинитивно за мушко.{S} Од тога доба водио га је више и отац.{S} У ос |
се и папучама у шали гађају; а чим уђе мушко, оне ућуте и упреподобе се, као да ништа није ни |
што је тамо, у том свету, срамота да се мушко и женско и погледају, акамоли разговарају. (А и д |
етка — у махали задуго нису знали је ли мушко или је женско!{S} Јер, кад је с оцем ишао, био је |
идиш и ти да сеириш, па... ако што неси мушко...</p> </div> <pb n="41" /> <div type="chapter" x |
ланац и сахат, Манулаћ се осетио сасвим мушко.{S} Чак је, пролазећи Лесковачком улицом, намигну |
ве срчу кафу, а понеке и задиманиле као мушко.{S} Тетка Дока пије и кафу и мастику и уз то пуши |
S} Тада обично сви изиђу, само по једно мушко и женско од млађих остану, стоје ту као свећа пра |
...{S} Исти тај дуван, ама неје та иста мушљика!{S} Три-четири дима, па гу фрљи’!...</p> <p>Ман |
овуја!{S} Ти си еснаф човек, мајстор на мушљике... разбираш се у теј ствари...{S} Е, кажи ми, з |
ол’ко дуго зборим!{S} Имам си дом тесте мушљике, и све побоље и поскупе, а на овуја ми кеиф да |
фир. — Ашкољс’н за тај реч!...{S} Овуја мушљику имам си... знаш од које време гу имам?!{S} Море |
ма се покидала, па и не прилега веће на мушљику. „Прати гу, — збори ми господин начелник, — по |
м и дуван, зашто цигара-пушење без овуј мушљику не бива!...{S} Лезет, тај <hi>слас’</hi> нема!. |
ти и врну до теб’, да ми, ете, курдишеш мушљику... заврши хаџи-Замфир и пружи му цигарлук. — А |
као никад, данас је за пакост покуљала муштерија варошка, и, ко год дође до затворених врата, |
ређивао нешто шегрту, уђе у дућан једна муштерија и затражи нешто.{S} Мане му нервозно изнесе т |
уги пут, после војске, отворио дућан, и муштерија је према дућану многобројнија била него пре.{ |
е до пете, па рече:</p> <p>— Море, неси муштерија!...{S} Немаш те паре!... — па узе испред носа |
и био врло разговоран и предусретљив с муштеријама, које су већином биле младе и девојке сељан |
Момци и чираци ми — они нека си раде за муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зоне, да <pb n="111" / |
вају — и стаде очински мило гледати обе муштерије.{S} Заусти да их пита из кога су села и чије |
.{S} Тако му било мило, да је одбио две муштерије које су дошле да пазаре, само да се не би пре |
е опет шалио и задевао младе лепушкасте муштерије, кад би му се свратиле у дућан, и искашљавао |
дућан.</p> <p>— Знајем, де.</p> <p>— И муштерије имам сијасвет...</p> <p>— Добро, де!</p> <p>— |
онда, кад би, на задовољство и своје и муштерије, свршио какву мало крупнију поруџбину, а такв |
од јутро до мрак — што ми треба пазар и муштерије!...</p> <p>— А што ће да ручаш, кад си не паз |
е!... — па узе испред носа забезекнутом муштерији поређане ствари и изиђе брзо из дућана.</p> < |
седи у отвореном дућану и чека сефте и муштерију, да пазари, и да превуче пару преко браде и р |
се да се и сувише отегао пазар, одмери муштерију од главе до пете, па рече:</p> <p>— Море, нес |
м је јасно откуд Мани толике ћилибарске муштикле и толике лаковане плитке ципеле, да их и радни |
звонца и меденице, и оправљао батаљене муштикле и олупане табакере; а сада, у овом другом, изр |
ко као случајно, избио лактом цигару из муштикле, кад је Манулаћ седео пред дућаном и пушио (а |
е, пафте, укоснице, ланчеве за сахате и муштикле и табакере од сребра и срме; има и старих грчк |
ди његове речи.{S} Задубио се у оправку муштикле.{S} Сам ради, јер је малочас послао све млађе |
нијих радова!{S} Некада се поносио само муштиклом коју је извезао Ибиш-аги, или табакером у газ |
кад буде готова...</p> <p>Мане разгледа муштиклу.{S} Каже му да се и лако и брзо може поправити |
неколико димова, па баци цигару и врати муштиклу у футролу. — Ете, тој си је, алис што <hi>ти</ |
гару и мећући је у <pb n="176" /> једну муштиклу.{S} Повуче неколико димова, па баци цигару и в |
сам... — одговара Мане, и пружи Замфиру муштиклу, коју је оправио.</p> <pb n="179" /> <p>— Ја с |
сао.{S} Калфа Кота довршује неку срмали-муштиклу, — коју је поручио код њих у радњи неки Миле, |
Што, мори?...</p> <p>— Ете, црна сам ти муштулугџија, Ташано!{S} Сас црн ти абер дођо’!...</p> |
оја је гласила: <hi>„Трговина Петракија Н* и Сина”</hi>.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
нику белосветску...</p> <p>— Е, ашкољс’н за тај реч!{S} Тој ме и мен’ стра’ Јевдо! — одобрава |
ђију!... {S}Ђорђијина крв!...{S} Ашкољс’н!...</p> <p>— Ама неје ништо било! — одвраћа је Јевда. |
p> <p>— Ха! — одобрава Замфир. — Ашкољс’н за тај реч!...{S} Овуја мушљику имам си... знаш од ко |
и у мал’ му раме није одвалила. „Ашкољс’н, бре!” подвикну усхићена Дока, „куче Ђорђијино!{S} Са |
ђања и погађања око постављених услова, на које је услове Дока тешко пристајала.{S} Јер Дока је |
шегртом и отворио дућан. „Ваљда су га, на јемство више виђених грађана, пустили да се из слобо |
ин, ни му ја па татко; тој ви је, вика, на знање и, ете, управљање!{S} Ич да му никој не дава п |
— сплетке које ја на једно ухо примила, на друго пустила, чула, па и заборавила.</p> <p>Зато се |
буквар, па да праћа књиге, демек писма, на аџамије из бели свет, на официре, инџилире и писаре? |
у струку, са лагираним каишем око паса, на коме је висио тесак, са шиљастим ципелама и још шиља |
: на разуздан аскер, на неправедан суд, на насртање на образ и веру, и каже да је донео кључеве |
собом, да се подичи њиме.{S} На славе, на патарице, поступаонице, на женске празнике — свуда г |
миралај ме зове</l> <l>Миралај ме зове, на татли баклаву.</l> </quote> <p>— О Господи! - крсте |
ћа, нарочито код нашега света, који је, на жалост, изостао иза Швајцараца и Американаца (северн |
ане, јер око једанаест часова дошао је, на велико чудо и запрепашћење свију, сам главом Манча с |
пре две године свршила школу, како је, на листу од Писанке бр. 5, неком писару, у чијој је кон |
е пакосно и заједљиво то било, било је, на жалост, истина.{S} Пан-Франћишек не компонује више н |
ла, јер је с друге стране, мало подаље, на углу улице, била чесма, надалеко чувена са своје доб |
главе и гледе преда се.</p> <p>— Зоне, на једна реч...</p> <p>— Пушти ме! — вели му уплашено З |
ао му <pb n="153" /> је питања, али се, на велико изненађење своје, ни овде није користио.{S} М |
ајзад поче:</p> <p>— Дошла сам си, ете, на један еглен...{S} Заради неку послу...{S} Е што си с |
си што гу роди да је Еврејка...{S} Ете, на туја песну гу саг кеф; сал туј песну поје ели гони м |
ој је испричано једно фамилијарно веће, на коме је утврђен списак кандидаткиња, то јест девојак |
S} На славе, на патарице, поступаонице, на женске празнике — свуда га је водила од најранијег д |
друштвом.{S} А то је било онда, кад би, на задовољство и своје и муштерије, свршио какву мало к |
се врне, рекни гу на један реч. — Али, на несрећу, Дена није била ту.{S} Јевда полете, али не |
к нешто стегне око срца: пада му, вели, на ум његова Јелисавета, која би сад исто толика и исти |
дећи усамљена, засипана јесењим лишћем, на доксату, и кидајући митровске, зимње руже, запева ти |
аља!{S} Стога је породични савет решио, на предлог тетка-Таске, да ће најбоље бити, и најлакше |
јој је припретио осветом.{S} Али како, на који начин ће јој се осветити, то још није знао, и з |
а не би се дуго чекало на то, јер тамо, на Истоку, раније се и сазрева а раније и стари.{S} Чим |
као човек који из апсе долази.{S} Јер, на велико изненађење њихово, Манча није дошао ни чупав, |
му се на неки зулум: на разуздан аскер, на неправедан суд, на насртање на образ и веру, и каже |
, демек писма, на аџамије из бели свет, на официре, инџилире и писаре?!...{S} Тој ли искате?!.. |
стезаше за руку Гену, другарицу своју, на коју се од силна дерта и карасевдаха наслонила...</p |
а...{S} У сваку ма’алу има си по једну, на коју је фрљија мерак...</p> <p>— Доста де! — прекиде |
ошла читава година — век читав за Зону, на коју сва родбина попреко гледаше, чак и они даљи, ко |
сму, увек је мислио само на једну Зону, на лепу Зону, Зону Замфирову.</p> <milestone unit="subS |
ку, да ће га можда послати горе у Грац, на више трговачке науке (на што се тетка Уранија грохот |
невољу.{S} Потужи му се на неки зулум: на разуздан аскер, на неправедан суд, на насртање на об |
е сазнати, а то што не знате, то је то: на кога се односила та песма.{S} Та је песма из народа; |
све одаје, доксате, авлију и сав сокак; на све стране само оро видиш — једно, друго, треће оро, |
е, — и критици и грдњама <pb n="141" /> на њега није било краја. „Несрећа дрта! грдиле су га ма |
ијеву фантазију <title>„Мојсеј”</title> на <hi>жици G</hi>, и био бурно поздрављен.{S} Па се од |
ијеву фантазију <title>„Мојсеј”</title> на жици G, свира сада у неку олупану и изгужвану трумбе |
нарочито недељом, кад игра <hi>оро</hi> на ћошку Шефтели-сокака.{S} Од свију момака он је најле |
а шевтелије — зар чорбаџиска керка?!{S} На кога да праћа?</p> <p>— Па, — поче заједљиво Дока, — |
quote> <p>Узалуд је Ајша кокетовала!{S} На друге очи, друге косе и на друго лице мислио је сада |
амо очи навикле, па изгледа тако!...{S} На десно раме пала му дуга танка кићанка од накривљена |
може саг ласно хизмет да ти чини...{S} На мајку треба да мислиш, дете!</p> <p>— Па ће се женим |
умрем, нане, убаво да ме са’раниш...{S} На гроб да ми туриш шебој и замбак и трандафил и дафину |
а већ добро познат из ранијих глава.{S} На то радо пристадоше сви — и младенци, и родитељи њихо |
ао неки девер, а она њему као снаја.{S} На њега се Јевда обраћала увек кад је у невољи каквој б |
е пролази и хита кућама по махалама.{S} На истоку резонују: ко није видео фајде од очију, неће |
ко, и овако обично, а и у стиховима.{S} На оно прво могли су вешто и одговорити, али на ово у п |
сјајна и свечана као заветна икона.{S} На плећима бундица од ружичастог атласа, а испод бунде |
ш напротив, изгледао као кита цвећа.{S} На њему све свечано.{S} Лепо обријан и ошишан, весео и |
водила са собом, да се подичи њиме.{S} На славе, на патарице, поступаонице, на женске празнике |
unit="subSection" /> <p>Већ је вече.{S} На Шареној чесми, обраслој древном маховином и окружено |
нџије се, наравно, најдуже задржаше.{S} На њега и дрвље и камење!...</p> <p>— Ако си не бегенди |
полете одмах право у Замфиров крај.{S} На улици срете баш као поручену Васку измећарку, зауста |
а — кад ми рече човек тој, брго дом.{S} На сопче му катанац, а њега га дом нема „Причекни си ма |
на сандаци, кад има — ем какав голем! — на врата?!...{S} Та си узмем оној сикирче, па и по ката |
нађено и с неком тихом чежњом погледа — на Манчи се то никад није могло приметити.{S} А чезнуо |
ми, рече, не дође саг у јесен у кућу — на пролет ће ми дође там’ под Горицу!...”</p> <p>— Ама! |
ућана, а он био сам, зовну је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли су ви? — запита је Мане.</p> <p>— |
овине; нађоше га, хеј-хеј, далеко, там’ на-куде Солун...{S} Свири и он с други Цигани; стануја |
је па фукара!...{S} Млађи одаваше чес’ на стареји своји.{S} Кад си татко седи, син му стоји; к |
о.{S} Једном, кад је пошао у „Апеловац” на стрелиште, дао му отац седам гроша.{S} Манулаћ попиј |
испрсио се, па силно заплеће ногама, а на ногама му празничне гајтанли-чакшире и око паса траб |
уга танка кићанка од накривљена феса, а на лево раме исплазио језик, па му ландара; лева шапа м |
е његове уске чакшире маслинове боје, а на груди танку жуту свилену памуклију, преко ње јелек и |
есте мушљике, и све побоље и поскупе, а на овуја ми кеиф да пијем тутун, а оне си седе дом, па |
њега.{S} Отсекла га Зона, ошишала се, а на тршавој глави јој мушки шешир неки (па дошла иста по |
роту Калину, једно комшијско девојче, а на Зону и не погледа више.{S} И како је ова била кокетн |
вовало на све у хаџи-Замфировој кући, а на Зону највише.{S} Била је као убијена: тужна поваздан |
рном ланцу, који је Мане сам израдио, а на главу кад накриви фес, шајкачу или астраганску шубар |
ми, каже: хвала, и смеје се на ексер, а на девојку одмах и заборави...{S} И он је сад ту, дошао |
сељанчицама, кад би прошао крај њих, а на Зону није више ни мислио, или, боље рећи, мислио је |
уколико је желео да јој се освети.{S} А на освету је једнако мислио од онога вечера од растанка |
уго, млад наредник...</l> </quote> <p>А на таквим местима се увек десе и понеки странци, понеки |
ет глава, напослетку долази и натрапава на саму ствар, због које је ова приповетка и постала, а |
а се тетка Таска.</p> <p>Зоне се одазва на позив и изађе из собе.{S} Умотана у бундицу, са пове |
остало хаџи-Замфиру ништа, него да дува на нос, па да сам потруди своје чудо и господство и да |
арче, ели си сам узнем фенер, окачим га на чибуче ели на пуле оди џубе, па си пролазим мирно по |
е сас резилење...{S} Викају: не прилега на чорбаџиску керку у оро играње по ма’але...</p> <p>— |
д иде чаршијом, срамује, како и прилега на девојче”, како је послушна и како има лепо грло, кад |
вољио само тиме да јој окрене леђа и да на другој страни потражи утехе, него је пре тога хтео д |
живота само жупском вину, резонујући да на тај начин добија и у новцу и у времену: пиво је скуп |
i> беше под наводницама), где се напада на њега: да није никакав мајстор и да не треба свете цр |
, отуривши ђерђеф, наслонила би се тада на белу своју руку, а другом би се играла са дугим и бу |
де ћути си, несрећо! — обрецну се Јевда на њу. — Неје те ни срам?!...{S} Како збориш то?!...</p |
у Србима, овде међу њима је благ, гледа на њих онако, како да кажем, као на децу.{S} Кад понека |
> <p>Зони неправо.{S} Само она не гледа на ту страну; почела је да зева...{S} Криво јој... {S}Н |
оче достојанственим тоном, а и не гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — Чиновник, ет |
ели кад си ћути и промине, те сал гледа на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради |
{S} И, за чудо, па некако баш и изгледа на коловођу!{S} Или се то, можда, само очи навикле, па |
на себе све њене адиђаре, па се огледа на великом огледалу и хода по соби...{S} Једнако намешт |
анчу од Зоне.{S} Зона више и не погледа на Ману, игра и даље и све гледа у Манулаћа чорбаџи-Ран |
нашло тек нешто да се окрене и погледа на ону страну.{S} И сам стари пензионовани претседник с |
} Срам ме, рече, изеде!</p> <p>„Погледа на сандаци, а и на сандаци катанци!{S} Премисли’ се ја: |
оног белог лица и због она два младежа на образу испод десног брка.{S} Витак у струку, са лаги |
и и теби, и ономе тамо брату — и показа на зајмодавца Љубисава — <hi>мука је поштеним</hi> људи |
а се срамује... — рече старија и показа на млађу, која је стисла паре у шаку, па се забленула у |
ни срам оди овој чупе? — рече и показа на измећарку Дену, којој одмах затим даде очима знак да |
иш!{S} Како она кумрија — рече и показа на једну што је у кафезу — веће бели свет неће да видиш |
даје уза Зону пет стотина дуката мираза на дан прстена.{S} Мане је био срећан и задовољан после |
буна...</p> <p>А сви мећу зрно кукуруза на број 48.</p> <p>— Фузија...</p> <p>Играчи мећу на бр |
етке беспослена света — сплетке које ја на једно ухо примила, на друго пустила, чула, па и забо |
ује!...{S} И све си то збраја и скутаја на куп за онуја несрећу и роспију аустриску, Кермину!.. |
помиње или које се ради ње, као алузија на њу, певају.{S} И Зона је била, што је сасвим и приро |
ет циркулирати.{S} Шта је само досетака на рачун Мана пало, наравно, већином у његовом отсуству |
е ли је било јоште у свет да је девојка на момка <hi>овој</hi> пратила?!” — рече и предаде му з |
љбок ники?! — обрецну се одједаред Дока на измећарку. — Искочи се, дете, умем си ја да пијем ка |
Ухухуху! — прсну у глупи смех измећарка на ове последње речи. — Леле, тугооо! „Куче у чашире”, |
а друговима весели...{S} Чује се свирка на далеко!{S} Чује је и Зоне кроз ону меку и тиху септе |
очи по-трговац и од татка и па од татка на татка му!...{S} Ама да чујеш моју бруку!{S} Стиза не |
ону! — вели Таска.</p> <p>— Ја па тетка на Ману! — одговара Дока.</p> <p>— Мен’ ми кеф за Манул |
’ко смићеш?</p> <p>— Е, ја сам си тетка на Зону! — вели Таска.</p> <p>— Ја па тетка на Ману! — |
ће си <hi>она сама</hi> да дође и чука на <hi>Манчину порту!</hi> Мори, ваша брука и резилак ћ |
он је држао конац, кад би га намотавала на клупче, чувао веш, кад се суши преко авлије, хранио |
о дериште није ценила ни много полагала на лепоту своју, а ни на то што је чорбаџиска ћерка.{S} |
ришом на Зону, која је непомично лежала на миндерлуку и као да ништа није ни слушала ни чула. — |
е као дан било да је Јордановица циљала на Ману, да је другим речима хтела рећи:{S} Како сте др |
на још није играла у ору нити се љуљала на нишаљци — она је само гледала.{S} Тек се узме за рук |
ана, па се заплака и седе сва малаксала на миндерлук.</p> <p>— А ја дор чу то, — настави плачућ |
епотицу у граду, која је била пристигла на удају.{S} Питао би је:</p> <p>— Зоне, мори, што ти р |
ти; планула, па скида папучу и полетела на њих да се бије, а Мане скочио и зауставља је и прекл |
оја је пре четрдесет и више година била на гласу чочек, а сада је као неки анђео хранитељ и каз |
Манина, Ђорђије; ни њега није оставила на миру. {S}Управо, није ни спомињала ни претресала Ман |
ћева мајка, јасно и разговетно изразила на једном месту код жена да зато неће Зону за сина што |
г дана, да се нагледа лепоте и шаренила на пијаци, где сељанке продају грожђе и брескве.{S} Усп |
ином сву ту бруку и невољу и натоварила на врат.{S} Зато јој све потанко исприча и оно што је б |
нај пљусак од грдњи што је Дока сручила на њега тако га је раздремао и расанио после спавања, д |
а да прогута ону мараму коју је метнула на уста, и сва срећна пружа руку Ману, па игра с њим! { |
нтересу јавнога морала, и кад је наишла на сложан и једнодушан отпор и протест посетитељака хам |
далеко удаљила од саме ствари и отишла на десето; свака је била опоменута да се не удаљује, не |
еирим! {S}А туј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу, па, рече: „Виде ли, Доке, што је, рече, уб |
о чупе Зоне, недељом оде са другарицама на ћошак пред Калоферлиски хан или на Бит-пазар, где иг |
пет пута прође мимо ње као да је и нема на свету; једаред је погледа и загледа се у њу, а опет |
неће ни да знаје да си хаџи-Замфир има на дом девојку!...{S} Разабра ли, мори?...</p> <p>— Раз |
је и најлепше певала, јер се цела песма на њу односила, и Мане досад увек на њу мислио и гледао |
гледала како играју и зевала од времена на време.{S} Али би ипак кришом пратила очима Манчу, и |
ватила руком његову руку, па од времена на време брише знојаву руку јаглуком и брзо га опет хва |
згледа по дућану и изјављује од времена на време своје и чуђење и задовољство, а Мане се удубио |
да је врло мало мислио; само од времена на време издигне се на сиџадету, пружи нос — као хрт ка |
би Зона Васки, седећи тако често тужна на доксату, и, отуривши ђерђеф, наслонила би се тада на |
сасипа прашину и црвоточину са плафона на веселе госте...{S} То се Мане са друговима весели... |
од пржене кафе, или по звуку од цврчања на тавици, било напослетку по папучама и налунама, поре |
е дробили, тако и кусајте.{S} Она сумња на Мана.{S} А Мане, опет, како су чули, не да се ни опе |
куд год га ноге носе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и кад једини обитници паша-чаирски, преп |
е носи, јер је изишао из моде, — потрпа на себе све њене адиђаре, па се огледа на великом оглед |
т ипак краткога века била.{S} Јер сутра на подне, кад је стари Замфир дошао из чаршије, био је |
но право „злато материно”.{S} Она је та на коју је сваки мислио кад је запевао ону песму Синоћк |
и навијао или гледао колико има сахата на њему.</p> <p>С вршњацима својим се слабо дружио; зат |
јаких.{S} Причало се како је Зона отета на чесми, како је у кола бачена и у тој гужви како је т |
серима, и кад полиција, с чланом кварта на челу, стигне на лице места и викне: „Фајерунт!{S} Да |
до што се већ и свршило није.{S} И љута на невештину и јавашлук Манин, крене се одмах из тих ст |
зде трепере с неба, тихо вече се спушта на земљу, а из грла срећна и весела млада света разлеже |
е зашто ги веће нема, — ама ће да праћа на рисјане, — а брука и тој...</p> <p>— Зар чорбаџика?. |
оче заједљиво Дока, — саг неће да праћа на бимбашије и миралаје зашто ги веће нема, — ама ће да |
ило; како ће ко никоја остати уседелица на срамоту Замфирових, из чије су се куће у срећно врем |
вом кујунџиском био је отресит и пажљив на одело, а то је још више и притврдио служећи у војсци |
ру своју веселу ћуд и још је увек готов на сваку, па и најдрскију лудорију и будалаштину.</p> < |
ових у фамилији.{S} И он, који је некад на виолини концертирао и изводио Паганинијеву фантазију |
стога.{S} Али је ипак волела да понекад на један такав поглед и одговори погледом.{S} Било јој |
куће што си кутају од свет... {S}Ономад на славу једну бесмо, код чорбаџи-Гана.{S} И он си има |
је и непријатељу његовом написао напад на њега!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У ку |
јтаном.{S} Пало му нешто тако одједаред на памет да се пресвуче; и он се нагиздио као да је прв |
је курјучић с леђа преко рамена, напред на прса, и заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради |
рекоше који казаше: „Да не дава Господ на дете што му мајка помисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми |
ед света и полиције невјенчано.{S} Живе на саблазан свету, а највише на саблазан оним честитим |
игаш”, реци Прока, „и вешерка Соса живе на очиглед света и полиције невјенчано.{S} Живе на сабл |
к крст од срме. ...{S}После сваке такве на задовољство извршене наруџбине, осећао је мајстор Ма |
— та што ће деца да ги бидну убава, све на татка и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш н |
умиљата, али је учена — врло учена, све на свету зна, носи чак и наочаре.{S} Чуди се Ташана отк |
ом да си идеш! — повикаше и скочише све на њу. — Кој те је зваја?!... ’Ај’ си дом!...</p> <p>— |
е ништа не тиче, не скакуће више с ноге на ногу; а кад улази на капију, она се увек, пре но што |
и Калина су комшије!...{S} То јој паде на памет, и она погледа Калину како је срећна и блажена |
ио.{S} Упропастио је, и она сада остаде на потсмех као ниједна њезина друга, заврши Зона и бриз |
А, рече, твој ’леб једо’, ти ме изведе на селамет, — па адет је да ти кажем; зашто, рече, може |
ру Манину.{S} Мане узе за руку и поведе на игру младу лепу Калину, комшиницу своју, једну пуку |
строге и, такорећи, несувремене погледе на школу и писменост у односу на наш женски свет, ипак, |
n="123" /> <p>Беше гола вода...{S} Седе на миндерлук, ухвати се за чело и, тешко дишући, гледаш |
тетка Таску у руку, па се спусти и седе на миндерлук и гледаше уморно и тужно доле устрану.</p> |
ут, али он је обично увек љут и кад иде на чифлук и кад се с чифлука враћа. (За ово друго су му |
г швапског пива.{S} И сада се лепо виде на њему обе те периоде пића: од пива је сачувао трбух, |
о на улицу — старије на разговор, млађе на ашиковање, а дечурлију на јурење; када оживи испод д |
, затекне у дућану Ману.{S} Одмах пређе на ствар.{S} Постављао му <pb n="153" /> је питања, али |
да није то пред њим било!{S} Љут, пође на њега, трже се и разабра се мало.{S} Којешта! — помис |
грди млађе, каже како се данас не може на млађе ослонити, па тек онда улази.{S} Мане је сада у |
них силних маторих момака, који се туже на влажно време и на рђаву кујну, нити оних силних злов |
ти и протумачити.{S} И стари Замфир узе на себе ту дужност, обећа се да ће уложити сав свој аут |
осадиш! — А мајка плаче, ударе јој сузе на очи, па је јури папучом из собе у собу и преко басам |
је одмах придобио за ствар, јер Дока је на такве ствари била увек готова као, што рекли, бос у |
, искусна и речита тетка Таска узела је на себе ту тешку и части пуну дужност да опет избије из |
тактику, тако да је назовем.{S} Кад је на њу непрестано мислио, природно је да је желео и да ј |
полутама и светлост од кандила, које је на махове час тињало час плануло, па се светлост и тама |
и извади своје џепно огледалце (које је на поклопцу једне седефли кутије, која јој служи још и |
шко у оно време код тога света, који је на тротоарске шетње, паркове, концерте, певачка друштва |
био дома.{S} По свом обичају, отишао је на свој чифлук, где се често и радо бавио по неколико д |
ше ни мислио, или, боље рећи, мислио је на њу, али само још утолико, уколико је желео да јој се |
је банула у кућу, а још чудније што је на тај начин затворила врата, јер је то у обичају само |
се није знао ни могао управљати, јер је на свршетку овог пакосног написа као потпис стајало сам |
ша како му сељанке певају песму коју је на чифлуку радо слушао, песму:</p> <quote> <l>Запрегни, |
него она тетка Дока, па нека се одбије на њену лудост...</p> <p>Али састати се и разговарати б |
софру, за оне многе господске ђаконије на оној великој синији, и као давно што нису, јели су и |
дан измами све живо на улицу — старије на разговор, млађе на ашиковање, а дечурлију на јурење; |
асно досадни постали.{S} И она наваљује на мајку своју и моли је да јој уступе ту малу собицу, |
} А она га и не слуша, него се обрецује на њ, вели му: „Ај си, келешу ниједан!{S} Овој си је на |
чујеш како лете, да се посатру, девојке на авлиска врата; понека се забатрга, <pb n="67" /> па |
је испрошена већ, или да немају девојке на удају и даду му шаку ексера, а он прими, каже: хвала |
дом, веће зареди по тетке и по стринке на ноћување... „А да беше тагај туј, рече Петракија, — |
сам — а убаво разбра’, — рече, јучерке на ноћ, куде неке белосветске фрајлице, рече, поју си п |
ид леђима, подавиле ноге и метнуле руке на трбух, па дремају, јер су научиле да се тако најприл |
рај памети му било да се жени, и навале на њега са свију страна да се жени!{S} Као несташна дец |
д Ване Јагурида и сручи кукуруз с табле на сто, па полете с таблом ка касиру тако силно, да је |
мљивале чунке за разбоје, једне тражиле на зајам мало соли, к’не и томе подобне ствари.{S} Али |
певали славуји, а туда често пролазиле на рад босоноге девојчице с мотиком на рамену, те је то |
друштва и школе играња, -— уопште дакле на све те ствари где се млађи свет може састати и измењ |
и Николета, и Дока.{S} Све су оне дошле на позив Јевдин, само најмлађа, тетка Дока, дошла је, к |
е се момци и девојке љуљају беле недеље на „нишаљкама”, и где се загрљени момак и девојка љуљај |
јавао помало); тада чорбаџија брзо узме на се озбиљан вид, па као да ништа није ни било, брзо о |
овођу: њему се смеју.{S} Погледа и Мане на ту страну.{S} Погледа боље, кад ал’ коловођа није ка |
95" /> <p>— Доке, — викну уплашено Мане на њу. — змија ће те уапи, ако напрајиш как’в ешеклак!. |
вљују. {S}Кад лети после ручка прилегне на доксат, да се одмори и придрема мало, волео је да чу |
ена работа!{S} Нема веће нико да улегне на порту!...{S} Нема доцна кући долазење!{S} А саг?...{ |
лиција, с чланом кварта на челу, стигне на лице места и викне: „Фајерунт!{S} Даме назад, господ |
младе и девојке сељанке, тако похлепне на минђуше, прстење и манистре.</p> <milestone unit="su |
— тол’ки ме питуваше!{S} Кој ме сретне на пут, не збори ми: „Живо-здраво”, ни ме питује: „Како |
ру кроз кишне облаке и сунце се осмехне на земљу...{S} И она се ухватила у коло с читавим буљук |
н аскер, на неправедан суд, на насртање на образ и веру, и каже да је донео кључеве од куће сво |
ст међу њима, и друго: што им даје паре на чување или на зајам без интереса, па он њима не траж |
арку своју, а ноздрве јој се силно шире на напрћеном носићу њеном.</p> <p>— Што искаш, Зоне? — |
омбула у Трговачкој касини, и позива се на сведоке који су га видели.{S} И он сам каже да је то |
ари наводили, да је очевидно било да се на фини начин извлаче и одбијају.{S} Јасно је било да н |
шаку, а он одлази задовољан и церека се на нове ексере.{S} Тада се и Зона насмеја онако кроза с |
је Бог дао — подвикну јој и развика се на њу тако, да се ова уплаши горе него што се икада упл |
Зони дође нешто тешко.{S} Наслонила се на Гену, другарицу своју, па се изгубила. {S}Гледа бесв |
силне приче, најчудноватије, и једна се на другу гомилала, једна другу потискивала.{S} А причат |
</p> <p>Сутрадан, у понедеоник, кад се на сефте и на сефтеџију много полаже, бану у Манин дућа |
ра, а он прими, каже: хвала, и смеје се на ексер, а на девојку одмах и заборави...{S} И он је с |
и, одмах до собе Замфирове, поређале се на миндерлуцима: домаћица Ташана, Таска и тетке, Калиоп |
ио; само од времена на време издигне се на сиџадету, пружи нос — као хрт кад хвата траг — и увл |
ме! — вели му уплашено Зона и окреће се на све стране.</p> <p>— Ти не слушај, ете, ону будалу, |
љуби с њима, а оне је гледају, смеше се на њу очију пуних суза, а после је загледају и разгледа |
.. пшешко живење моје?!...” Тужио би се на тежак и бедан овај живот, па би се прихватио ратлока |
био знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрецнуо.{S} И нико после за живу главу не би см |
ао честитања и очекивао паре, појави се на вратима кафанским Ставре Јаре.</p> <p>— Ела! — рече |
ах да се крене.</p> <p>— Па поздрави се на даду Костадинку.{S} Ако ли, да гу понесеш малко пешк |
у понекога да поздраве, „Па поздрави се на мајку ти Језду!” па га пољубе у чело или у образ.{S} |
опет се рукују и веле: „Па поздрави се на стринку Кеву!” па опет руковање и љубљење; и он опет |
овци, а ти што искаш?!...{S} Помисли се на кога си керка!{S} Један си је чорбаџи-Замфир у град; |
ест недеља, тужна и зловољна, тужећи се на дуго време, проведено тамо.</p> <p>После две-три нед |
им хумором и зачинити.{S} Ослањајући се на фамилијарност која је владала ту у друштву, он често |
извојевати политичке слободе, бацио се на правну струку.{S} Адвоцирао је, слао дописе, постављ |
неку сиротињску невољу.{S} Потужи му се на неки зулум: на разуздан аскер, на неправедан суд, на |
в који је гласио: <hi>„Родитељи, пазите на своју децу!”</hi> а и мото, које је гласило: <hi>„Ћу |
лно.{S} Погледа, а све очи и руке упрте на коловођу: њему се смеју.{S} Погледа и Мане на ту стр |
пише. {S}Био је радостан унапред што ће на лицу места први он наићи на обилан материјал, и пре |
срма се покидала, па и не прилега веће на мушљику. „Прати гу, — збори ми господин начелник, — |
.{S} А да си имаш домакицу, е, тој веће на друго прилега!{S} Тој си је ред, ама и тагај то не б |
о оном народном: „и курјаци сити и овце на броју“, или, још боље, по оној: „ни лук јео, ни на л |
улица им нису одвраћали пажњу породице на свет што <pb n="26" /> пролази.{S} И кад човек уђе у |
рјучић и непрестано мења оне пантљичице на крају курјучића; до подне измења их неколико — и зел |
ра вода преса’њује,</l> <l>Јасно слунце на западу! —</l> <l>Опери га, драга моја!</l> <l>Твоје |
.{S} И он сад није имао нужде да ускаче на ћепенак, него је улазио на врата достојанствено; зас |
или рецимо, свастике?!...{S} Или увече на концерте да дођу?!...{S} Јок, брате. „Ми ће си у лој |
окојни Ђорђија не пита много, веће рече на татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду ваш |
ту се осећа, као најнесрећније девојче на овом свету, али зашто баш најнесрећнија — она још не |
ио сребром, и блага полусветлост падаше на измучено лице Манино.{S} И годила му та свечана и по |
ушица!”</p> <p>Сви се тргоше, погледаше на прозор.{S} Кроз завесе се белело, зора се прокрадала |
ашане, сва та женскадија, — па заџакаше на њ на сва три језика, српском, грчком и циганском, г. |
из комшилука радознале женске полетеше на зид да чују шта је, али кад разабраше да је чорбаџиј |
језику бацила анатему на све, а највише на Мана, који је, како је она уверена била, све то ујду |
о.{S} Живе на саблазан свету, а највише на саблазан оним честитим и мирним суседима.{S} Чудимо |
иле ка окупу...</p> <p>И одмах навалише на Зону све сложно, и не оставише је никако на миру док |
момче!...{S} И чочеци и ченгије турише на куп сас њега у новине.{S} Леле-е!!{S} Срам да ме изе |
гледа...</p> <p>Па и укућани приметише на дериштету неку промену.{S} Уосталом, и укућани је не |
о је најпре Замфировима.{S} Кад скочише на њ све тетке, ујне и стрине — све Ураније и Калиопе, |
у и господству.{S} Најраније се кренуше на рад баштованџије и дунђери, за њима занатлије и трго |
ами неки уморан и скоро рећи глуп израз на лицу.{S} Појављују се и попови, застану за часак на |
мори, за тој! — умеша се тетка-Дока, и на велико запрепашћење њихово додаде: — Чорбаџиске куће |
Мане, била би она таква, и још гора, и на јави.{S} Зато је тога целога дана у недељу био Мане |
ку, а оне опет: „Па поздрави се, ете, и на тетку Доку!” па га опет љубе у образ, тако да мора ф |
вац сутрадан ишао с отеченим образом, и на питање: шта му је, тужио се да од кутњака сву ноћ ни |
из народа; и богзна ко ју је спевао, и на коју је Зону мислио тај први кад је ту песму спевао! |
је око — није шала, толики триумфи! — и на Зону Замфирову, али још није предузимао ништа.{S} На |
изеде!</p> <p>„Погледа на сандаци, а и на сандаци катанци!{S} Премисли’ се ја:{S} Е, што му тр |
деца да ги бидну убава, све на татка и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш на крило!... |
е ту песму спевао!!{S} И ко зна откад и на ком далеком крају Србије покрива црна земљица и зеле |
нађу оне две заједно.</p> <p>Дође ред и на бирање и тражење часника.{S} За све се сложише, само |
ао и све које тако држе много на себе и на лепоту своју — иако лепа, изгледала врло глупа!{S} П |
аше се једнако Васка и смех тај пређе и на Зону.</p> <p>— Ихаха! — засмеја се Зова и зовну Васк |
момака, који се туже на влажно време и на рђаву кујну, нити оних силних зловољних маторих дево |
чорбаџи-Замфирови у цркву на јутрење и на краће молитве.{S} У авлији неколико кошева, пећ за х |
кетовала!{S} На друге очи, друге косе и на друго лице мислио је сада Мане...</p> <p>Ни сада не |
традан, у понедеоник, кад се на сефте и на сефтеџију много полаже, бану у Манин дућан нико друг |
рече, пуста, рече, вера што ни смиће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за |
ије сама ствар приповедала.{S} У Бањи и на Мрамору причало се тога дана увече да је било не сам |
да нема неге довољно.{S} Помишља чак и на старост и болест, која може наићи: па ко ће га тако |
који дан да нема супе, а они празилук и на први дан Божића...{S} С таквим светом не може да се |
о њеног младожењу, па би сада рад био и на јави видети га и као девера!...</p> <p>И да се само |
ста, рече, вера што ни смиће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега Ха |
увек би тада зажалио на судбину своју и на уређење у свету: <pb n="27" /> што је то Бог оставио |
ом окадила одају, и клекла пред икону и на грчком језику бацила анатему на све, а највише на Ма |
гласом још више. — Има си човек кеиф и на ништо што је полоше... научија се...</p> <p>— Ха! — |
/hi> отоичке рече: „Има си човек кеиф и на ништо полоше... научија се!” Виде ли?{S} Не чури ми |
икад; ради, удубио се у посао, мислиш и на ручак ће заборавити при тако силном послу, па се заб |
ј’ иди си, — вели јој, — па се поздрави на мајку...{S} Рекни гу: поздравија ти се хаџи-Замфир.. |
се и не журе баш богзна како да су први на послу у канцеларији.{S} То је одмах пало у очи првим |
влија је сва била у цвећу.{S} Као и сви на Истоку, и Мане и мајка му Јевдокија волели су и него |
они помагају.{S} Прилепи ги и обложи ги на шију, па ће те мине и ће ти прође болес’... — вели ј |
песма:</p> <quote> <l>Господар ми седи на сандалија,</l> <l>Господар ми пије љута раћија;</l> |
свет, нарочито на онај који се проводи на кромпир-баловима.{S} Кад он прође сокаком са својим |
се после силних брига одмори и разоноди на недељу-две дана тамо на чифлуку, а друго — време је |
јих шалвара. {S}Сада иде поносито, држи на себе, јер зна надмоћност и своју и своје куће над ос |
{S} И покућар Коце, шта ће, него задржи на ручак и пудара Провира, да буде тога дана његов гост |
да се накаје што се није могла да одржи на дојакошњој даљини и висини од „фукаре”.</p> <p>А то |
какуће више с ноге на ногу; а кад улази на капију, она се увек, пре но што уђе, окрене и лево и |
ту малу собицу, ћилер, у коју се улази на врата која су између два долапа, па се тако једва и |
едљивије саветовали: како треба да пази на себе и како треба да јој је увек на уму <hi>чија</hi |
ми очи, заради њума зулум да се напраји на веру ни!...{S} Е, што му, Јевдо, не збориш, ете, за |
а сас селске мечке оне!{S} А прилега ли на чорбаџи—Замфирово дете да си седи у дућан, да си руч |
о прво могли су вешто и одговорити, али на ово у песми ништа: морали су слушати и оћутати.{S} А |
<p>Мане је ћутао.{S} А кад мати навали на њ, он јој рече да није то баш тако хитно.</p> <p>— М |
му то значи, и сви су погађали и метали на једну исту цифру.{S} Па тако и сада, док је викао ци |
о да се бањају; ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, кад си фаћају мају, да прошћаваш!. |
ам узнем фенер, окачим га на чибуче ели на пуле оди џубе, па си пролазим мирно покрај турцки ка |
а, и што су својим рођеним очима видели на колима не само њу, него и понете ствари, као: кревет |
те није добио шамара, или у дућану, или на чесми.{S} Зато заборави брзо добивен шамар, па кад с |
и друго: што им даје паре на чување или на зајам без интереса, па он њима не тражи интерес, а о |
цама на ћошак пред Калоферлиски хан или на Бит-пазар, где игра оро; или у неку авлију или неки |
ће чак ни на полициског писара, акамоли на жандара, и да их чак и не отпоздравља — онда отпаде |
исли на недељу после подне, при помисли на игру и ашиковање.</p> <p>Дођоше већ и Цигани.{S} Чув |
али све то радо сносе при самој помисли на недељу после подне, при помисли на игру и ашиковање. |
или, још боље, по оној: „ни лук јео, ни на лук мирисао“; а то ће поштованим читаоцима јасније б |
и.{S} Само дотле, рече јој, сме ићи; ни на авлиска врата не сме више сама, без неког од старији |
ни много полагала на лепоту своју, а ни на то што је чорбаџиска ћерка.{S} Али сада, као девојка |
ршава. {S}Чак је у услове ушло да се ни на дан свадбе не нађу оне две заједно.</p> <p>Дође ред |
ад видеше да се Мане и не осврће чак ни на полициског писара, акамоли на жандара, и да их чак и |
Оршави, где су сви похватани и осуђени на робију, а међу њима и она, Хермина.{S} Тиме је та фа |
жини.{S} Чак је тетка Таска шанула Зони на ухо једну страшну ствар, коју је дуго крила и чувала |
цу своје другарице Гене, или се наслони на њу, па је кришом штипа и љуби, па јој шапће и вели: |
...{S} А татко што да праји?!{S} Узе си на брата дете, рече: „Сотирче ће ми је по саг’ син и на |
то си имаш? — пита је Ташана. — Седи си на једно кафе.</p> <p>— Несам си дошла за кафу, веће... |
доксат, да га послуже.{S} Једна му носи на послужавнику парче стамболског ратлока, чашу студене |
...</p> <p>Трже се Мане и стаде зверати на све стране око себе, да види чему се то смеју тако с |
{S} А које мишљење мислимо да неће бити на одмет, кад од једне такве особе долази.{S} И онда, н |
сати с њима...{S} А мени отпадали нокти на Горици; то јест, није баш мени — али исто ко да је и |
овога што је сад.{S} Али он се не љути на судбину: сноси је мирно и нада се да ће опет бити шт |
набавити оно што треба и где ће се наћи на уречено време.{S} Мане ће чекати Ставру у Трговачкој |
м ја све то, — наставља Милисав, држећи на доњој усни цигарицу, а у исто време правећи нову, — |
еднако понављаху: „Црна мајка — мислећи на Потину мајку — шта је чула и доживела, — и шта ће јо |
ропи...{S} Шта ће <hi>странци</hi> рећи на то?!{S} А наше будне полиције ниоткуда, да нас, веле |
пред што ће на лицу места први он наићи на обилан материјал, и пре од свога противника, директо |
— Што прајите? — пита их Дока, седајући на миндерлук према њима.</p> <p>— Седимо си! — одговара |
рши Милисав подигнутим гласом, лупајући на сваку реч шаком о сто, да су се све тресли и звечали |
ди у дућан, да си руча с момци и чираци на ћепенак, куде свет пролази, — и да се кара сас селск |
а:{S} Е, што му требају, мајке, катанци на сандаци, кад има — ем какав голем! — на врата?!...{S |
ре, Таче, ћути си, па рекни: {S}Исполај на Господа кад си доживемо и тој!{S} Кој знаје, рече, ш |
ће уложити сав свој ауторитет и утицај на јогунастог Петракија, и да ће измирити оца са сином |
/p> <p>Зато се силно изненадила кад јој на Крстовдан приђе главом сама Зона и поче о том истом |
рија, заграби шаку стопараца и баци јој на дахире.</p> <p>— Погле га!{S} Сал <hi>тол’ко</hi>... |
о га у грчку буну обеси пшешка вера туј на нишавску ћуприју...{S} Па зар за тој ми може да је к |
нути.</p> <p>Све то пролази и хита свак на свој посао, или седи у отвореном дућану и чека сефте |
у да играчи додирују земљу и да се ипак на земљи налазе!...</p> <p>А као што је био добар играч |
не, те: симпатишу једно другом, те брак на леву руку, те морганатички, те дивљи, те неки недозв |
.</p> <p>— Да си фрљија и стануја мерак на оно Зонче Замфирско, ете, тој сам чула!...</p> <p>— |
Појављују се и попови, застану за часак на авлиским вратима, ваде грдне чешљине и брзо чешљајућ |
качкете, чинио је врло пријатан утисак на женски свет, нарочито на онај који се проводи на кро |
песма на њу односила, и Мане досад увек на њу мислио и гледао кад се та песма певала.{S} И кад |
ази на себе и како треба да јој је увек на уму <hi>чија</hi> је и <hi>која</hi> је она.{S} И ре |
у, а она се окрене и само исплази језик на њега, па продужи пут.</p> <milestone unit="subSectio |
„пајтон”, истина старога фазона, налик на оне фараонове „колеснице” из библиских слика, које с |
не и склепане троножне столичице, налик на папуџиске, па поваздан пеку и срчу кафу, или једу пе |
е, „Гиган” саг стаде, ете, мерак и ашик на „Гаћанку”!</p> <p>— Ако, сине, ако... — вели му мајк |
чини онај Миче Вачин... када стану ашик на ону ченгију Ђулсефу... {S}Челебија се зваше?! — Оста |
еклиње да се окане, да не купи комшилук на ту бруку.{S} А она га и не слуша, него се обрецује н |
ли?{S} Не чури ми се.{S} Кеиф си немам на другу...{S} Исти тај дуван, ама неје та иста мушљика |
бедан морао изгледати кад је остао сам на сокаку онако гадно исмејан од једне глупе измећарке |
рошапта 3она, па се завали и паде лицем на шиљте од миндерлука.</p> <p>— Па ћорче и слепче није |
milestone unit="subSection" /> <p>Лицем на Свету Петку била је свадба.{S} Био је леп, ведар дан |
зар за тој ми може да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се |
ањим завежљајем у рукама и другим већим на колима (у коме беху душек, јастуци и јорган) крај ње |
ком. — Мори при деда-владику ћу искочим на давију. {S}Како ти то мислиш?!{S} Зар да скудиш дево |
плане, силно плане господарским гневом на своју мезимицу Зону, као никад дотле у животу.{S} Он |
ао претставник листе, примао пред судом на себе да је он писац оштријих уводних чланака, и све |
ко као неког хумора.{S} Дугом практиком на томболама извежбао се и знао је из искуства да су ци |
иле на рад босоноге девојчице с мотиком на рамену, те је то Мана утолико чешће вукло у поље и з |
кафани, зато се не осмехну баш ниједном на Нацково шале.{S} Јер Нацко је био радо слушан, што ј |
тена чворугу на челу, па изгледао с њом на челу као инорог. — А какво је само сребрно кандило и |
ледају задовољно с пријатељским осмехом на лицу, као кад се нешто мило, своје гледа...</p> <pb |
си зборе! — вели Таска и погледа кришом на Зону, која је непомично лежала на миндерлуку и као д |
вдо, ете, све да ти ти зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за т |
м, певају сложно оба реда...</p> <p>Дан на умору, издахнуо већ; звезде трепере с неба, тихо веч |
еном злу и мани. {S}И он је био спреман на сваку евентуалност и непријатност, јер, није му то п |
а скочи са седишта и остави рад и дућан на момку и шегрту и рекне им само: „Саг ћу сам туј!” па |
наш ни зашто ни крошто.{S} Остави дућан на калфи, а он се жури кући, као да му гори. <pb n="64" |
сетио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико запрепашћење Манино, који скиде брзо фес и ск |
нису сасвим ишчезле, а с њима и спомен на Зону.{S} И да није био он чапкун-Мане, о Зони не би |
његовим...</p> <p>Бацио се онако обучен на дуги миндерлук, што се пружао уз читаву једну страну |
{S} Машалах, Манчо, — неси забадава син на Ђорђију!... {S}Ђорђијина крв!...{S} Ашкољс’н!...</p> |
или <hi>„дедо”</hi>, па ма колико се он на то <pb n="32" /> љутио.{S} А кад пролази махалом, са |
борави...{S} И он је сад ту, дошао и он на овај џумбус.{S} Сви га дирају, а он опет ником не ос |
, сва та женскадија, — па заџакаше на њ на сва три језика, српском, грчком и циганском, г. Рато |
асиван прстен беше то, дуго се познавао на ћати Трајку!{S} Кад га је, приликом неких партиских |
њима, извиривао кроз прозоре, истрчавао на авлиска врата и радознало их гледао, и кад су ишли т |
а!...{S} Па би се опет окренуо и гледао на ону страну куд би прошла Зона у оној њеној зеленој а |
, не би’, — вели Милисав, — ни погледао на милион, него би’ рекао:{S} Аман, брате, шта ће ми ми |
ре до Мана.{S} Па не само да се задржао на хвали речима, него је и делом доказао да га цени: по |
ји је, као скамењен, још једнако стојао на истом месту, утучен и несрећан као из раја изгнани А |
и, а она зајаука, ама онако женски, као на гробљу.</p> <pb n="144" /> <p>— Црна Ташанооо, — зак |
гледа на њих онако, како да кажем, као на децу.{S} Кад понекад уђе у кујну да запали чибук, ос |
уд неколико дана.{S} Није се он навикао на такве ствари, није био чиновник, па да је огуглао и |
је.{S} И страшна му беше и сама помисао на то како је смешан, како бедан морао изгледати кад је |
песмом, свирком и игром њиховом, бацао на крило тако силно, да би им папуче полетеле чак у шту |
у је једнога дана лист задоцнио, изашао на пола табака, и у његовом рођеном и властитом листу с |
укућани ништа нису разумели, — и прешао на ствар и разговетније рекао зашто је дошао, тражећи ч |
је добро, па ипак није ни корака пришао на сусрет жељама хаџи-Замфировим.{S} Знао је он добро с |
је овај не би опазио, или кад би отишао на друго место да игра, а ово оставио...{S} То је вређа |
.</l> </quote> <p>Али, док је он слушао на чифлуку омиљену песму, десило се оно око његове куће |
и, Васке.</p> <p>— Ама разбира се убаво на шта прилега таја песна! вели Васка. — Није, демек, З |
овораху оне, „њега и калфе навукао ђаво на тај прљав посао, нека га и носи, али што да у то уме |
да, и ту је запео, јер је изгубио право на даље школовање.{S} То га је довело у сукоб и у завад |
а најживље, кад леп дан измами све живо на улицу — старије на разговор, млађе на ашиковање, а д |
да ти рекнем:{S} Ако ти је јоште криво на њојни стареји, — ласно за тој... {S}Има си она чаре |
нови”...</p> <p>Или, још боље, узми ово на прилику: живе невенчано господа, и нико неће да каже |
често — као и све које тако држе много на себе и на лепоту своју — иако лепа, изгледала врло г |
уштају се и у масу, јер не полажу много на своје престоничко порекло. {S}Па хоће и да се пошале |
тка-Докина, или, боље рећи, „Пошљи лудо на војску, па седи те плачи“.</hi> </p> <p>Бата-Таско ј |
кад цветају дафине, најрадије је седео на простртом сиџадету под њима; пушио, издавао наредбе, |
да је Мане још кривљи, јер је он изнео на глас — он и нико други, он, који јој је претио и пре |
.{S} Турио је каму за појас и готов био на свашта, али никако није могао да дозна ко је то напи |
оца Манина, да је и онај увек готов био на такве ствари, — а Мане је исти отац...</p> <p>Силно |
донео још некад отац Замфиров, кад био на хаџилуку, куд је повео и свог десетогодишњег сина За |
, много мањи, ради теферича, јер је био на ванредно лепом месту, имао хладну студену воду, у бл |
би га ма како изазвао — како је љут био на њега — и потукао се с њим, чим би га први пут срео и |
је цела кафана гракнула кад се појавио на вратима.{S} Сви отурују од себе, као по некој команд |
де да ускаче на ћепенак, него је улазио на врата достојанствено; застане увек мало на вратима и |
и вредан мајстор — увек би тада зажалио на судбину своју и на уређење у свету: <pb n="27" /> шт |
уо и знао за ту песму; није са ни љутио на њу.{S} Можда зато што је био човек мераклија и волео |
S} Кому ће да кажеш муке и дертови, ако на тетку си нећеш да кажеш?!...</p> <p>— Ама, што да си |
најем си све; све ми казаше, мори, како на кадију ми казаше све!...</p> <p>— Кој ти каза? — пит |
ону све сложно, и не оставише је никако на миру док јој га, како им се учинило, не избише из гл |
у таквим авантурама, па зато је једнако на епитимији по манастирима, где лепи балегом кошнице и |
да рипим!...</p> <p>Дуго је седела тако на миндерлуку у једном ћошку од собе, и мислила.{S} Шта |
ко, аџамија, ем девојченце, ете, давало на науке?!...{S} Откуд ви па тај адет и тај памет?...{S |
говора.</p> <p>Ово је силно дејствовало на све у хаџи-Замфировој кући, а на Зону највише.{S} Би |
сталом, и без тога не би се дуго чекало на то, јер тамо, на Истоку, раније се и сазрева а раниј |
врата достојанствено; застане увек мало на вратима и грди млађе, каже како се данас не може на |
оду — тако тешко одмиче, а све полетело на њега, и виче: „Уа!” а он сваки час пада, па се опет |
ну свилену бундицу, седе и наслони чело на руку, одупрту у колено.</p> <p>— Да чујеш, демек, ни |
ка и стварачка моћ; то се одмах опазило на једној компонованој „Херувици”, која је само једаред |
да запевали, мислили би сви, увек, само на Зону хаџи-Замфирову. {S}А она је знала за то, па као |
е Замфирове, Манулаћеве и Ману.{S} Само на та три места.{S} Наравно да и то није било лако.{S} |
ни да кажем!...{S} Целога дана је само на то мислио, и једнако му у памети зујале и звониле Ва |
е много заплашило: тешио се што се само на речима свршило, а није добио, као што је могао, није |
о је лист задоцнио и што је изишао само на пола табака.{S} Кривица није ни до редакције и експе |
— запевао ту песму, увек је мислио само на једну Зону, на лепу Зону, Зону Замфирову.</p> <miles |
мори и разоноди на недељу-две дана тамо на чифлуку, а друго — време је да се, вели, и та деца м |
а слушкиње, — као што је то обичај тамо на хладном и бездушном Западу, — него као нешто своје, |
о би тамо, попио кафу, коју би сам тамо на сухом грању пекао, наслушао би се песме птичица и на |
питају: „Ако ли, море, да му прикачимо на реп тенџеру?!” а трећи прихватају <pb n="122" /> рад |
е...</p> <p>Сви се смеју и мећу озбиљно на број 11.</p> <p>— Доста!{S} Стига! — раздера се као |
ати их, а цела кафана слуша и меће зрно на таблу.{S} Тек мало после неко се мешкољи, загледа у |
званом; с којом кад најрадије дели зрно на буњишту, а према којој је опет охладнео, па је тера |
а љуљају, а друштво им пева: „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!“</p> <pb n="57" /> <p>Зона још |
света.{S} Љуљају се и певају „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!” Они из кола иду па љуљају дру |
есени да биднеш мајчица, — ели ће ми то на пролет бидне Горица и зелена травица!” речи те никак |
још никако неће да зна за њега, па зато на сва наваљивања мајке његове није му допустио чак ни |
ашчу?!...{S} Хм, — хукну и духну љутито на нос и заврте главом Коте. — Куде си гу видеја?{S} Зб |
ријатан утисак на женски свет, нарочито на онај који се проводи на кромпир-баловима.{S} Кад он |
е, а ови ближи мало доцније.{S} И место на коме су малочас играли и кикотали и подврискивали ос |
питомо, машив се шаком за ударено место на глави.</p> <p>— А, бре, ешеку ниједан — пита га калф |
шом га посматрала неће ли прочитати што на лицу његовом: зна ли или не зна за све те гласове, о |
м знањем и пристанком, и зато је плануо на Зону, силно плануо, и био љут као никад у животу.</p |
пролазећи Лесковачком улицом, намигнуо на три младе Чивутке, које су се шетале испод руке, али |
су однекуд слутили да се домаћин кренуо на врло важан посао.</p> <p>Тако је хаџи-Замфир пошао ч |
ња из наследства <pb n="129" /> омрзнуо на чорбаџиски сталеж и сасвим постао плебејац и демокра |
ила даскалица у чкољу?! — загрме Замфир на мезимицу своју тако громогласно, да из комшилука рад |
{S}Разлеже се песма с нишаљке, разговор на све стране, само се другарице ућутале.</p> <pb n="75 |
огим познатим кућама, навијала разговор на ону ствар, али се покајала и ратосиљала, јер је увид |
> <p>У кафани пуно.{S} Жагор и разговор на све стране.{S} Долази и Миле с хармоником и седа оби |
ди овуја!{S} Ти си еснаф човек, мајстор на мушљике... разбираш се у теј ствари...{S} Е, кажи ми |
им почне да криви ноге и накривљује фес на једно око и да гледа врхове од ципела — он је већ за |
}Куче куде је водило оро?!” па наби фес на очи и наже кроз свет да бежи.{S} Али некако не може. |
чапкунлука ломи кад иде, а накривио фес на једно око. — „Ех, црна Јевдо, што роди сина чапкуна! |
ти и чаршија и махале.{S} Креће се свет на своја опредељења полако и постепено, онако, што рекл |
и поседео још у некима, а кад сунце већ на смирају свом беше, врати се и Мане, не уловив ништа. |
ушевљењу испали пушку, иако су били већ на самом улазу у варош, где их је Гмитраћ чекао, па зав |
а до њега играју.{S} А Манча је био већ на гласу као момак и играч.{S} И мала Зона је још тад п |
д пазувима.{S} Скупљају се, и ту су већ на окупу све тетке и стринке, ту:{S} Дика, Кара, Рушка, |
пиџик пролазе чорбаџи-Замфирови у цркву на јутрење и на краће молитве.{S} У авлији неколико кош |
по њума, викни гу да се врне, рекни гу на један реч. — Али, на несрећу, Дена није била ту.{S} |
овој?!{S} И казују јоште и то: како гу на кочије одвезоше у Докине; там <pb n="146" /> је, збо |
ченгија му жена!... (Даде си једну ногу на првога мужа Циганина, па се удаде за Мичу.) Познаше |
<pb n="24" /> од истог прстена чворугу на челу, па изгледао с њом на челу као инорог. — А какв |
а, они неће што више времена да проведу на послу, него откидају од тога времена и хитају кућама |
Васка већ пошла по њу, да му је привежу на реп и викну за њим једно „Уа!” али се ту сада Зона у |
тих дана га трговачки послови одазивају на дужи пут у Лесковац и околину — да купи пропалу вере |
а чељад и за женскадију.{S} Ту поседају на оне сељачке, грубо одељане и склепане троножне столи |
и обично и редовно никога не остављају на миру.{S} Све се ту сјури, и домаћи и из комшилука, п |
а доцније, а код Јевде се опет скупљају на ново фамилијарно веће. {S}Сваки час тек заклапарају |
ту главу како Срби Митад-пашину табију на Виник!{S} Несрећо вртиваганска и коритарска!...</p> |
е кад грађани спуштају по кућама чивију на порту, и сви укућани већ давно су код кућа. {S}И ник |
омаћин дође, а измећарка си тури чивију на порту — и свршена работа!{S} Нема веће нико да улегн |
зговор, млађе на ашиковање, а дечурлију на јурење; када оживи испод дрвећа од оних силних љуљаш |
— будите Бог с нама!{S} Ништа не купују на пијаци!...{S} Кад си их видео у парку, да се шетају |
мутвак, та се дигне и зареди по ма’алу на нико рђавство.{S} Бога ми ти казујем!...</p> <p>— Ло |
о нађу да ће још најбоље бити ако пошљу на месец дана Зону у госте којој од сестара.{S} А имала |
азио језик, па му ландара; лева шапа му на леђима, а десном накривио фесић; испрсио се, па силн |
е и жеље капетан-Микајла, кума, који му на крштењу даде име <hi>Ратомир</hi>, да буде, то јест, |
икону и на грчком језику бацила анатему на све, а највише на Мана, који је, како је она уверена |
теља, који су једва дочекали да га узму на решето.{S} Иако стари Замфир не само да ни речи није |
потискивале сваки час по шареном ћилиму на поду...{S} Мислио је о Зони и о вечерашњем састанку |
ечи!...</p> <p>— Што гу не давате оному на којега је, ете, мерак?...</p> <p>— Мерак! — прекиде |
Ту стану.{S} А обично и најрадије стану на какав басамак или камен — једно да боље виде, а друг |
ени, и да оне све сложно треба да легну на посао, па да му траже прилику.{S} И када бану, и нез |
ј посао; журе се да пре од свију стигну на касапницу или рибљу пијацу, да уграбе бољи део.{S} П |
а Ману: да се сложе и слошки да нападну на заједничког им непријатеља.</p> <p>Увече нађе Мане М |
уче у чашире!” а он тада полете и викну на њу из свега гласа... {S}Трже се и разабра.{S} Шта је |
ета, вичући: „Варда!” свету, који прсну на све стране као расплашене кокошке.</p> <p>— Бреее!.. |
га баш најрадије гледали.{S} Само духну на нос: „Хм!{S} Ја-га, што је џимпир!{S} Анасана!” рекн |
и године.{S} Врло је рано отпочео радњу на своју руку.{S} Отворио је дућан пре неколико година, |
ајући разговор.{S} А затим метну шубару на главу и оде љутито.</p> <pb n="43" /> <p>— Неје без |
е погледе на школу и писменост у односу на наш женски свет, ипак, баш у исто то време, није нал |
у гурбетлук, него би волели да им је ту на очима, и радије би је дали у какву честиту овдашњу т |
82.</p> <p>— Чифути...</p> <p>Они мећу на број 77.</p> <p>— Женске ноге...</p> <p>Сви се смеју |
>— Дидић! — виче Нацко.</p> <p>Они мећу на број 83.</p> <p>— Светоандрејска скупштина...</p> <p |
.</p> <p>— Фузија...</p> <p>Играчи мећу на број 87.</p> <pb n="134" /> <p>— Дидић! — виче Нацко |
дрејска скупштина...</p> <p>Играчи мећу на број 58.</p> <p>— Бонту банкрот... — раздера се Нацк |
, а затим се <pb n="137" /> журно крећу на свој посао; журе се да пре од свију стигну на касапн |
есен!...</p> <p>— Еее, ласте се па врћу на пролет, ама твој младос’ и моја лепотија — никад...< |
могао повести за собом ни једну јуницу на улару, акамоли најлепшу девојку, као што је Зона!... |
рита, како магаре кад си неће самарицу на грбину...{S} Е, какво је тој саг заступило, <pb n="4 |
зловољних маторих девојака, што миришу на камфор и носе памук у ушима.{S} Не, овде никад дотле |
дводинарце и, природно, посумњала одмах на Манчу.{S} Зато му је ноћас претресла дућан и кућу и |
па се забленула у Ману и застала одмах на улазу у дућан.</p> <p>— Што искаш, што ти треба?</p> |
м инструментима. {S}Међу Циганима одмах на први поглед пада јако у очи један са трумбетом, с ко |
e> <p>А кад би устао, потрчале би одмах на доксат, да га послуже.{S} Једна му носи на послужавн |
чјом ногом неке старе минђуше и баца их на гомилицу преда се.{S} Обојица се задубила у посао, п |
и и одасвуд доноси силне паре и меће их на гомилу.{S} Ујутру оде, а увече дође.{S} Нема више он |
арају дућане и износе мангале и мећу их на ивице тротоара, да се ћумур боље разгори.{S} Иза њих |
јни кораци учињени од стране Замфирових на све стране, а највише око Мана, коме су у последње в |
, а кад си искочи, а он си тури катанац на врата — ем кол’ки катанац!{S} Голем како катанац на |
м кол’ки катанац!{S} Голем како катанац на магазу!{S} А кључ си тури у џеп, па си иде!{S} Куде |
мија што је — па лудо!...{S} Ти миришеш на јоргански памук, — зар ти ће па да си за ћепенак, ес |
мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш на крило!...</p> <p>— Их, црна Доко! — викну очајно Јев |
и горе у Грац, на више трговачке науке (на што се тетка Уранија грохотом насмејала и рекла: „Ле |
> <head>ГЛАВА ОСАМНАЕСТА</head> <p> <hi>На шта су се све решили чорбаџи-Замфирови, само да би у |
.{S} А песма је гласила:</p> <quote> <l>На порту сеђаше то Зоне Замфирче.</l> <l>Туд се спациру |
—</l> <l>Там видов моме Еврејче,</l> <l>На висок чардак стојеше,</l> <l>Русе си косе чешљеше,</ |
адо,</l> <l>Лудо-младо неженето,</l> <l>На Петрића — ете, рече — млат Митанча!...</l> </quote> |
аст’о, —</l> <l>Ја га не гледах;</l> <l>На зумбул ми булбул пој’о, —</l> <l>Ја га не слушах!... |
Манулаћ мустаћи, та да прилега”, рече, „на младожењу?” — А што је па теб’-ти криво за Манулаћа |
највише и најрадије пева, а почиње са: „На порту сеђаше”.{S} Зона је била — што лепо рекао тада |
оворише све шта ће и како ће, где ће ко набавити оно што треба и где ће се наћи на уречено врем |
је!... {S}Куче куде је водило оро?!” па наби фес на очи и наже кроз свет да бежи.{S} Али некако |
<hi>онуј реч</hi>, ешеку ниједан?... — навађа га отац да још једном каже...{S} А, што је саг з |
ни накрај памети му било да се жени, и навале на њега са свију страна да се жени!{S} Као неста |
ли.</p> <p>Мане је ћутао.{S} А кад мати навали на њ, он јој рече да није то баш тако хитно.</p> |
<p>Или опет тако ради у дућану, а посао навалио као никад; ради, удубио се у посао, мислиш и на |
је се десиле ка окупу...</p> <p>И одмах навалише на Зону све сложно, и не оставише је никако на |
ако неће да зна за њега, па зато на сва наваљивања мајке његове није му допустио чак ни о слави |
о доба ужасно досадни постали.{S} И она наваљује на мајку своју и моли је да јој уступе ту малу |
ама заредила по многим познатим кућама, навијала разговор на ону ствар, али се покајала и ратос |
срећом се тада сећао сахата, вадио га и навијао или гледао колико има сахата на њему.</p> <p>С |
ио као луд неколико дана.{S} Није се он навикао на такве ствари, није био чиновник, па да је ог |
коловођу!{S} Или се то, можда, само очи навикле, па изгледа тако!...{S} На десно раме пала му д |
пре своју мараму, повукао мало ногавице навише од колена, па би онда сео, и не би се дигао док |
убаво разбирам. {S}Теб’-ти кеф и мило и наводаџија си за онога зевзека чорбаџи-Јордановог, оног |
ој озбиљно чорбаџи-Замфир.{S} Дошла си, наводаџисала си, ништо неје било, — е, саг се врћеш...{ |
’ и питаја <hi>мен’</hi>, да ти, демек, наводаџишем за нику трговачку керку?... {S}Неси!...</p> |
</p> <p>Мани мило што му чорбаџи-Замфир наводи његове речи.{S} Задубио се у оправку муштикле.{S |
самарицу!”) и све су такве неке ствари наводили, да је очевидно било да се на фини начин извла |
анасији (реч: <hi>мајстор</hi> беше под наводницама), где се напада на њега: да није никакав ма |
ад је већ”, говораху оне, „њега и калфе навукао ђаво на тај прљав посао, нека га и носи, али шт |
о повода најчуднијим и најразноврснијим нагађањима.</p> <p>Интересовање грађанства било је толи |
.</p> <p>И то је дало повода свакојаким нагађањима, тумачењима и причама најчуднијим и најневер |
у, урањују,</l> <l>Теке у собу ми често нагвирују:</l> <l>Дома ли си, Зоне? ваздан ме питују!.. |
е нагиздио као да је први дан Ускрса, и нагиздан тако удари сокацима, па, наравно, и Зониним со |
ро и злато, — теб’ да накитим!{S} Да те нагиздим, та да се сјајеш и светлиш како у цркву света |
едаред на памет да се пресвуче; и он се нагиздио као да је први дан Ускрса, и нагиздан тако уда |
једног лепог септембарског дана, да се нагледа лепоте и шаренила на пијаци, где сељанке продај |
коме су у последње време акције почеле нагло скакати.</hi> </p> <p>Прошла читава година од оно |
мало да се одобровољи и каже шта га је нагнало да дође паши, исприча му неку сиротињску невољу |
то их је звала. {S}Исприча им шта ју је нагнало да убрза ствар; исприча им о новинама и о оном |
тка и води сав домазлук; Дику Грнчарску наговести му и рече за њу врло много лепих ствари: како |
а.{S} Кад им је, вели, она разговетније наговестила зашто је дошла, они, Јорданови, су се учтив |
м у његовом отсуству, па чак и поиздаља наговештавања у његовом присуству; тако да је један так |
тишало.{S} Тек онда поче мајка поиздаље наговештавати Ману да би већ требало да јој нађе „одмен |
и прилика свога оца.{S} Она је лебдела над њим; свака најмања потреба била је одмах испуњена.{ |
јер зна надмоћност и своју и своје куће над осталим другарицама и њиховим кућама...{S} Толико п |
е сокаке, да, поткрепљен, целе ноћи бди над имањем и чашћу уморних и заспалих грађана...{S} Поч |
читаше изненађене чаршилије нову фирму над вратима Петракијева дућана, која је гласила: <hi>„Т |
они да ће учинити све код сина, и да се нада да ће је Мане послушати и да она неће дуго плакати |
ћици разговор с Маном и није крио да се нада да га је Мане разумео, и да ће колико сутра или пр |
се не љути на судбину: сноси је мирно и нада се да ће опет бити што је био, а засад се теши тим |
је све лаж и клевета — ни најмање није надала.{S} Једна је запитала: „Код кога гу нађосте; код |
мало подаље, на углу улице, била чесма, надалеко чувена са своје добре воде; зато је око ње уве |
лен везен јаглук просипа пријатан мирис надалеко.{S} Лепо се здрави са свима, али је, изгледа, |
Дока међу њих баш кад су јој се најмање надали и најмање је желели.{S} Кад је она ушла, нису од |
, нужно ни казивати.</p> <p>И сви су се надали и свакога дана очекивали да се појави ко од Мани |
домаћице и мајсторице, али зато ипак и надаље су се сматрале и осећале као род тој кући.{S} И |
ије се могло потрти.{S} Остао је глас и надаље и мишљење оно старо, само обогаћено и накићено н |
држао је да још није све пропало.{S} А надао се успеху, јер је спремио терен.{S} О Мани се леп |
него што обично суботом долази, јер се надао да ће бар ту, у старом и скровитом и мирном свом |
ог књиговодства!{S} Из дугог и савесног надгледања постао је прави — тако да га назовем — психо |
погледом охрабри кога, да му улије неке наде, да га залуди, а после да га одбаци.{S} Онако, као |
о лишће што се кидало и опадало, тако и наде њене кидаху се и опадаху једна по једна.{S} Обузе |
И сад се, као што већ рекосмо, кренуо у нади да ће можда бити штофа чак и за један пикантан и с |
ако је мајстор Мане од њих и добио онај надимак: чапкун-Мане...</p> </div> <pb n="25" /> <div t |
еном челеби-Ђорђији.{S} А већ и сами им надимци казиваху то — беху то све нека имена буди Бог с |
у пекао, наслушао би се песме птичица и надисао свежег и мирисавог јутарњег ваздуха, умио би се |
ада иде поносито, држи на себе, јер зна надмоћност и своју и своје куће над осталим другарицама |
баба Хрисанта, да их гњави причајући им надугачко и нашироко о својој парници, о суду <pb n="96 |
а би јој и такорећи понављала сваки дан надугачко и нашироко једно исто тетка Таска, најречитиј |
ју се мало, а по новинама се распричају надугачко и нашироко: „Јуче су се споречкала двојица, и |
десило, а још више због тога што се то, нађавола, десило у присуству пет жена (рачунајући ту и |
еје сестре њојне, тај ће и саг ласно да нађе и за њума.</p> <p>— Од нашога Манчу има ли, деде, |
ој тишини и усамљености у којој се сада нађе после малопређашње тишме и вреве!{S} Дуго је тако |
..{S} Што казаше: злату ће се кујунџија нађе! — заврши поносито тетка Калиопа.</p> <p>— Па, брљ |
ила кад јој је Мане казао да иде, да се нађе и мало проведе с друштвом.</p> <p>Те је вечери Ман |
ма; а и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се да слобода, исто као ни канаринка |
наду, и они што продају кокице, а ту се нађе увек и по једна мирна и доброћудна будала, без кој |
аједничког им непријатеља.</p> <p>Увече нађе Мане Митанчу у Трговачкој касини.{S} Уз чашицу мас |
вештавати Ману да би већ требало да јој нађе „одмену”, јер она је, вели, већ остарела.</p> <p>— |
зоставно тамо појави и пробави.{S} И он нађе да ће бити најбоље да се уклони мало од куће. <pb |
ћа је тако хтела да се и ових дана тамо нађе и да севдалише и слуша како му сељанке певају песм |
ће се, што зборе селски, за злато ласно нађе кујунџија.{S} А онај <hi>чапкун</hi> зар је прилик |
, да ми је мен’, рече, ласно невесту да нађем, како теб’ што је ласно шишенце ракијке да си пиј |
ли, мори, пратила ме Зоне да те махсуз нађем и да ти рекнем да гу много мило за теб...{S} Без |
/p> <p>— А саг јоште има, побратиме, да нађемо једнога кочијаша.{S} Ама цврст да је, бата да је |
глак изгубија.</l> <l>Ако ми га, драга, нађеш,</l> <l>Опери га, прати ми га</l> <l>По чирака Сп |
ну!...{S} Мори, „док си имаш грбину, ће нађеш ласно и самарицу”!{S} Ласно ће нађеш, — ем не јед |
ће нађеш ласно и самарицу”!{S} Ласно ће нађеш, — ем не једну, веће кол’ко искаш девојчики!{S} А |
ушам...{S} Као пашиницу ћу те накитим и нађиздим!...{S} Сал за теб’ ћу радим кујунџилак...{S} М |
азар, а кад ће да затворим дућан, ја си нађо сал једно!{S} А код чекмеџе долазимо сал ја и он, |
ала.{S} Једна је запитала: „Код кога гу нађосте; код Манулаћа, ели код Манчу?”; друга: „Кад гу |
ши трговци, што одише там’ по трговине; нађоше га, хеј-хеј, далеко, там’ на-куде Солун...{S} Св |
ала, а то је: да се у њој једва једаред нађоше заједно Мане кујунџија и Зоне Замфирово.</hi> </ |
га и цигански конзул...</p> <p>Одоше и нађоше Ставре Јаре.{S} Пристаде и он одмах.{S} Кад му к |
дионицу и петохљебницу, па никако да га нађу: нема га, као да је у земљу пропао...</p> <p>КРАЈ< |
162" /> као господа — да ви’ш како онда нађу израз и погоде право име, онда просто веле: спанђа |
одмах руку: држе га дуже за руку и све нађу понекога да поздраве, „Па поздрави се на мајку ти |
у услове ушло да се ни на дан свадбе не нађу оне две заједно.</p> <p>Дође ред и на бирање и тра |
ару, слободија, па мука!...</p> <p>Зато нађу да ће још најбоље бити ако пошљу на месец дана Зон |
е је водило оро?!” па наби фес на очи и наже кроз свет да бежи.{S} Али некако не може.{S} Тешко |
лице места и викне: „Фајерунт!{S} Даме назад, господа напред!...” Тако је пан-Франћишек почео |
звецкање тесака, чује се жандарево: <hi>назад</hi>! па опет нешто као шамари, после објашњење — |
анципације женскиња рекао — застареле и назадњачке погледе.{S} Уз женско, док је девојка, обичн |
у је поручио код њих у радњи неки Миле, назван Мазни, највећи кицош и мераклија у свој махали, |
даље.{S} И сам Манасија — „чапкун Мане” назван — кујунџија, колико је пута — он, чапкун <pb n=" |
едник Перица, наредник и писар у штабу, названи „лепи Перица” због оног белог лица и због она д |
о што је и Мане Кујунџија — чапкун-Мане названи морао ући у ову приповетку, ако никако друкчије |
да поштар и телеграфиста Пајица, Едисон названи — била је судбине једног рђаво адресованог писм |
ка, да простите, у вољи петлу, „Гигану” названом; с којом кад најрадије дели зрно на буњишту, а |
ирали своје дебеле сељачке брке, пили и наздрављали један другом, баш као да се ништа у тој кућ |
зноврснији свет, али се ипак од старина назива трговачка, јер њих има ипак највише.{S} Ту свраћ |
амфир није хтео ни да чује за Манулаћа, називајући га с багателисањем „Зевзек-Ибраимом”.{S} Кад |
номија, који се потписивао „овдешњи”, а називали га Јекономијом, јер то му је била некако струк |
она.{S} И ређаху јој све редом момке с назначењем који су неприлике, а који би <hi>могли</hi> |
евенчано господа, и нико неће да каже и назове то правим његовим именом.{S} Ама, кресни му, бра |
надгледања постао је прави — тако да га назовем — психолог, па је чак умео да опази кад је која |
о неки свој начин и тактику, тако да је назовем.{S} Кад је на њу непрестано мислио, природно је |
прве да убију време, а ове друге да се наиграју.{S} Ове целе недеље као роб трпе псовке и грдњ |
оном: „Како играм да играм, само да се наиграм”.{S} Играју сви; кликћу и подврискују уз она си |
{S}Ако ико, он се баш свога века доста наиграо и био коловођа, али да је <hi>пас</hi> кадгод в |
га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} Излазе преда њ и привиђају му се све неке чуд |
ере где свира — ко би то знао!{S} Тако, наизменце — мало посвира, па онда пије, мезетише и пуши |
Бербатовску” и „Тедену” и „Заплањку”; и наизменце водише коло редом први момци из махале.{S} Ма |
и полујава беше то, па се једно у друго наизменце преливало.</p> <p>Мисли о вечерашњем.{S} Хуче |
ља чак и на старост и болест, која може наићи: па ко ће га тако свесрдно моћи дворити, ако не ж |
ан унапред што ће на лицу места први он наићи на обилан материјал, и пре од свога противника, д |
ише у интересу јавнога морала, и кад је наишла на сложан и једнодушан отпор и протест посетитељ |
олазио крај последњих винограда, што су најближи вароши.{S} Из мисли га трже женски глас: „Бата |
ет решио, на предлог тетка-Таске, да ће најбоље бити, и најлакше ће се запушити уста лажи и кле |
јави и пробави.{S} И он нађе да ће бити најбоље да се уклони мало од куће. <pb n="198" /> Па та |
лу.{S} Зато су одмах и нашли да ће бити најбоље да брзо сврше ствар.{S} Што ће бити јесенас, не |
кујунџије дошљака, коме посао није ишао најбоље; или, управо, ишао је посао, али он није био за |
е није користио.{S} Мане нешто није био најбоље расположен па није хтео ништа да одговора ни од |
па мука!...</p> <p>Зато нађу да ће још најбоље бити ако пошљу на месец дана Зону у госте којој |
т и журналистика и јавна критика једини најбољи и најрадикалнији лек сваком уопште друштвеном з |
ед неких врата, — што је за њу увек био најбољи и најнесумњивији знак и доказ да ту има друштва |
ију момака он је најлепши био, а у колу најбољи играч, а према свирачима најгалантнији.{S} Увек |
сви звали, а која је по оном „да медвед најбољу крушку уграби” имала цмољу мужа.{S} Иако су Зам |
гу резиле оне кучке, тетке и стрине, а највеће она грчка несрећа, Таска, тетка њојна, и како г |
од њих у радњи неки Миле, назван Мазни, највећи кицош и мераклија у свој махали, ако не и у све |
је с <pb n="29" /> мухамеданцима, нашим највећим непријатељима, непријатељима свију наших свети |
опточена, а три кандила горе пред оком највећом иконом из Јерусалима што ју је донео још некад |
Беше то кућица пуна свега и свачега, а највише топлине (оне топлине коју ћете узаман тражити к |
{S} И све се то тресе од силна смеха, а највише се смеју баш сами младенци, Зона и Манулаћ. {S} |
грчком језику бацила анатему на све, а највише на Мана, који је, како је она уверена била, све |
и од стране Замфирових на све стране, а највише око Мана, коме су у последње време акције почел |
о много пропатила због тога од свију, а највише од оца, који дотле није ништа знао, и коме су т |
евјенчано.{S} Живе на саблазан свету, а највише на саблазан оним честитим и мирним суседима.{S} |
{S} И мала Зона је још тад приметила да највише махалских девојака гледају и уздишу за Манчом, |
ова!{S} Сви су повукли, а Ташана и Зона највише.{S} Да је то само пуст глас и лажна клевета бил |
еком проклетом песмом, која се тамо сад највише и најрадије пева, а почиње са: „На порту сеђаше |
, за старијима њенога пола.{S} И она је највише у Манчу гледала, пратила га очима унаокруг коло |
рина назива трговачка, јер њих има ипак највише.{S} Ту свраћају и они крупни трговци што тргују |
рицом и праћена измећарком. {S}Случајно највише је долазила <pb n="66" /> ту где је долазио и М |
а све у хаџи-Замфировој кући, а на Зону највише.{S} Била је као убијена: тужна поваздан, суморн |
сти, Вук, стао.</p> <p>Али, наравно, ту највише има момака и девојака; девојака и чорбаџиских и |
се искраде од очију укућана...{S} Ту би најволела и да ноћива, али јој мајка никако не да то.{S |
у колу најбољи играч, а према свирачима најгалантнији.{S} Увек је стопарац давао, кад је водио |
пуно тих лудих авантура, а што је овде најглавније, ћосав је и има нежне женске црте лица; и к |
ац и да служиоци истине у свету редовно најгоре пролазе.</p> <pb n="152" /> <p>Отишао је најпре |
само он стоји и служи свима, па и оним најгорима, за потсмех.{S} Осећа и види да је све пропал |
о и досадно.{S} Све јој беше досадно, а најдосаднији јој се учини баш онај Манулаћ — кога је ма |
ћуд и још је увек готов на сваку, па и најдрскију лудорију и будалаштину.</p> <p>Њега се, дакл |
њу.{S} Код Мане Кујунџије се, наравно, најдуже задржаше.{S} На њега и дрвље и камење!...</p> < |
де је долазио и Мане, или управо где се најдуже бави, јер он је имао обичај да за једно такво п |
баш Беле недеље, кад је по тим местима најживље, кад леп дан измами све живо на улицу — стариј |
тпочне, срче кафу, разгледа по соби, па најзад поче:</p> <p>— Дошла сам си, ете, на један еглен |
свете православне цркве”. — И морао је најзад и Мане прибећи перу и писању, том новом оружју, |
ке прелазиле из јаве у сан и обратно, и најзад није више могао разабрати и разликовати: шта је |
се он и не разуме у шаху.</p> <p>Долази најзад и давно изгледани Нацко.{S} Он је сталан и врло |
ронесених гласова; како, то јест, да се најзгодније демантују сви ти лажни гласови, који су се |
кафанице.{S} Од свију кафаница и кафана најзнатнија је и најинтересантнија и најпосећенија Трго |
вију кафаница и кафана најзнатнија је и најинтересантнија и најпосећенија Трговачка касина.{S} |
е, привуку га и притегну силно њој, као најјачи конопци и ланци („ружични” наравно)!{S} И не пр |
длог тетка-Таске, да ће најбоље бити, и најлакше ће се запушити уста лажи и клевети, ако се дев |
о: ако је <hi>само</hi> то, да је за то најлакше!{S} Обећао је да ће му он купити лаковане деве |
Стамболијке потакве; искочиле би и там’ најлепе и најубаве!...</p> <p>Де-де!{S} Ласно за тој, м |
ања.{S} Све лепша од лепше, а међу њима најлепша мала Ајша, најмлађи и најомиљенији чочек, која |
као жене осташе лепе, али је Зона ипак најлепша међу њима била.{S} Имала очи као кадифа, косу |
бити без „домаћице”! {S}Налази да је то најлепша женска и да просто не може без ње; она је само |
один начелник живе лепо.</p> <p>А то је најлепше објаснио неки господин Милисав Јекономија, кој |
љиви и <pb n="68" /> духовити, а што је најлепше, људи снисходљиви, то јест, спуштају се и у ма |
из Мостара, а чучук-Ајша је најрадије и најлепше певала, јер се цела песма на њу односила, и Ма |
аће Граха, да је децу своју сматрала за најлепши и најскупоценији свој адиђар, тако је исто и П |
> <p>Ту је још Зона чула за Манчу да је најлепши момак, и видела да се све отимају да до њега и |
ефтели-сокака.{S} Од свију момака он је најлепши био, а у колу најбољи играч, а према свирачима |
о и Персида сматрала свога Манулаћа као најлепши и најмилији адиђар свој, и зато се није нигда |
Замфир поклони им једну од својих кућа, најлепшу после оне у којој је становао.</p> <p>Журно се |
собом ни једну јуницу на улару, акамоли најлепшу девојку, као што је Зона!... .</p> <p>Мане, Ма |
здрава и цврста и убава, а једно... оно најмалецно што је, оно жуто, слабо и никакво, — и татко |
а оца.{S} Она је лебдела над њим; свака најмања потреба била је одмах испуњена.{S} Она је чисто |
е отпоздравља — онда отпаде свака, па и најмања сумња и вероватноћа за тај глас.{S} И онда нема |
ко да каже — да ли је лепо или ружно, а најмање би се смео кладити и тврдити да ће се из тог чу |
е тетка-Дока међу њих баш кад су јој се најмање надали и најмање је желели.{S} Кад је она ушла, |
њих баш кад су јој се најмање надали и најмање је желели.{S} Кад је она ушла, нису одмах пресе |
ног доказа да је све лаж и клевета — ни најмање није надала.{S} Једна је запитала: „Код кога гу |
не очајава, а нарочито нека му није ни најмање криво што је она тако прошла, јер им, вала, ни |
рили, учинило им се да тај човек баш ни најмање не изгледа као човек који из апсе долази.{S} Је |
мијом, јер то му је била некако струка, најмилија тема за разговор, о којој је најрадије у кафа |
е!” које му једнако брујаху у ушима као најмилија песма мајског славуја!...{S} И већ одмах га н |
одан најрадије бавили.{S} Кујна је била најмилије и, такорећи, најтоплије место у пространим ко |
сматрала свога Манулаћа као најлепши и најмилији адиђар свој, и зато се није нигда и никуда ма |
дне и узме тамбуру, па запева ону своју најмилију песму:</p> <quote> <l>Зелен зекир, драго моје |
Све су оне дошле на позив Јевдин, само најмлађа, тетка Дока, дошла је, као и увек, незвана.{S} |
лепше, а међу њима најлепша мала Ајша, најмлађи и најомиљенији чочек, која болује од севдаха.{ |
има, тумачењима и причама најчуднијим и најневероватнијим.{S} Једна таква страшна верзија била |
ше у сукоб с мајком, коју је дотле увек најнежније ословљавао.</p> <p>— Јевдокијо, црна друшке |
је девојче на овом свету, али зашто баш најнесрећнија — она још не зна!...{S} У тој се собици н |
тузи, мисли о себи, и ту се осећа, као најнесрећније девојче на овом свету, али зашто баш најн |
рата, — што је за њу увек био најбољи и најнесумњивији знак и доказ да ту има друштва, и да ће |
уга лица и великих уста, укратко: једно најобичније дечје лице, за које не зна човек како да ка |
тој ствари је већ неколико дана мислила најозбиљније Манина мајка Јевдокија, па је напослетку и |
трине, а и мајка јој Ташана, чији је он најозбиљнији кандидат био, јер је био јединац, једини н |
еђу њима најлепша мала Ајша, најмлађи и најомиљенији чочек, која болује од севдаха.{S} Зато се |
на најзнатнија је и најинтересантнија и најпосећенија Трговачка касина.{S} Ту свраћа најразновр |
же богзна како похвалити то место.{S} А најпосле, ако јој се баш и не јави срећа, а оно је и то |
одлучна намера?!{S} И Мане је вребао и најпосле успео.</p> <p>Једнога дана у први сумрак, баш |
уредник листа <hi>„Слободна реч”</hi>, најпре заинтересовао и прибележавао све што је чуо, а п |
утучен и неутешан.{S} Тетка Дока га је најпре изгрдила, а после тешила утешним речима: да се н |
ролазе.</p> <pb n="152" /> <p>Отишао је најпре Замфировима.{S} Кад скочише на њ све тетке, ујне |
ства.{S} Кад би седео, увек би простр’о најпре своју мараму, повукао мало ногавице навише од ко |
, па дремају, јер су научиле да се тако најприличније проводи празник.{S} Зона у соби до њихове |
n="13" /> И у мају, кад цветају дафине, најрадије је седео на простртом сиџадету под њима; пуши |
е за руку са којом другарицом својом, а најрадије и најчешће се узму за руку она и Генче Кривок |
урне, ко се о кога очеше, ко се до кога најрадије хвата, и све те и такве ствари.</p> <p>Ту је |
Укратко рећи, <pb n="10" /> та се песма најрадије певала у оно доба кад се и ова наша приповетк |
и петлу, „Гигану” названом; с којом кад најрадије дели зрно на буњишту, а према којој је опет о |
ела амо чак из Мостара, а чучук-Ајша је најрадије и најлепше певала, јер се цела песма на њу од |
најмилија тема за разговор, о којој је најрадије у кафани, за столом, с разумевањем разговарао |
шњацима својим се слабо дружио; зато је најрадије седео с оцем и с очевим друштвом и слушао њих |
етом песмом, која се тамо сад највише и најрадије пева, а почиње са: „На порту сеђаше”.{S} Зона |
се оро игра.{S} Ту стану.{S} А обично и најрадије стану на какав басамак или камен — једно да б |
апских врата.{S} У ту собицу се често и најрадије склања.{S} Ту је обузме нека слатка туга и се |
— она још не зна!...{S} У тој се собици најрадије бави; ту се чешља и пресвлачи по неколико пут |
тој кујни се и чељад и укућани прекодан најрадије бавили.{S} Кујна је била најмилије и, такорећ |
напротив многи старији људи нису га баш најрадије гледали.{S} Само духну на нос: „Хм!{S} Ја-га, |
истика и јавна критика једини најбољи и најрадикалнији лек сваком уопште друштвеном злу и мани. |
сећенија Трговачка касина.{S} Ту свраћа најразноврснији свет, али се ипак од старина назива трг |
— све је то давало повода најчуднијим и најразноврснијим нагађањима.</p> <p>Интересовање грађан |
ни сам снаћи у том хаосу и лавиринту од најразноврснијих противречности — што се, велим, решио |
ко, што рекли, по чину и господству.{S} Најраније се кренуше на рад баштованџије и дунђери, за |
женске празнике — свуда га је водила од најранијег детињства његовог, откад се почео у патицама |
је био задовољан и отац и мајка још од најранијег детињства његовог.{S} Отимали су се и кошкал |
ете, које је тако много обећавало већ у најранијим годинама, када је оца усхићавало — како је о |
ачко и нашироко једно исто тетка Таска, најречитија у целој родбини.{S} Ете има у Лесковац, ем |
ко једни најчеститији и једни, заиста, најсвеснији синови ове земље, па, ено, и <hi>они</hi> п |
да је децу своју сматрала за најлепши и најскупоценији свој адиђар, тако је исто и Персида смат |
јем, нашао у близини женскога света.{S} Најтеже му је било што није знао шта ће с рукама; срећо |
S} Кујна је била најмилије и, такорећи, најтоплије место у пространим конацима чорбаџи-Замфиров |
е потакве; искочиле би и там’ најлепе и најубаве!...</p> <p>Де-де!{S} Ласно за тој, мори, Доке! |
и, бре брате, ако ко Бога зна, ко једни најчеститији и једни, заиста, најсвеснији синови ове зе |
дирају у срце све играчице.{S} Мане је најчешће водио коло.{S} Само позове по једну девојку, д |
којом другарицом својом, а најрадије и најчешће се узму за руку она и Генче Кривокапско, па от |
свечаном руву — све је то давало повода најчуднијим и најразноврснијим нагађањима.</p> <p>Интер |
ојаким нагађањима, тумачењима и причама најчуднијим и најневероватнијим.{S} Једна таква страшна |
ршији и по многим махалама силне приче, најчудноватије, и једна се на другу гомилала, једна дру |
на и тетака, и није могла довољно да се накаје што се није могла да одржи на дојакошњој даљини |
, него одговори да ће он за толико дати накита својој невести.{S} Усхићен тиме, стари Замфир по |
кујем срму и сребро и злато, — теб’ да накитим!{S} Да те нагиздим, та да се сјајеш и светлиш к |
. да те слушам...{S} Као пашиницу ћу те накитим и нађиздим!...{S} Сал за теб’ ћу радим кујунџил |
е и мишљење оно старо, само обогаћено и накићено новим досеткама и заједањима.{S} Јер са свију |
убе.</p> <p>— Жмијете, како мачке испод накладено кубе...</p> <p>— Еј, Доке, Доке, ти си остаде |
ли један другог, престајали, па се опет наклапали, отирали своје дебеле сељачке брке, пили и на |
тари Замфир зна, а још више због Зонине наклоности према Ману, о чему Замфир и не слути, јер св |
дну човека који није ни у сну снио и ни накрај памети му било да се жени, и навале на њега са с |
ми ћеф да ти помогнем.{S} Ти си уживај; накриви си капче, а за онај реч „<hi>куче у чашире</hi> |
оји је Мане сам израдио, а на главу кад накриви фес, шајкачу или астраганску шубару, — како већ |
се од силна чапкунлука ломи кад иде, а накривио фес на једно око. — „Ех, црна Јевдо, што роди |
го удари опет кроз неке друге сокаке; а накривио фес, па га кићанка све бије и куцка по плећима |
ндара; лева шапа му на леђима, а десном накривио фесић; испрсио се, па силно заплеће ногама, а |
} Зар да скудиш девојку, па да си капче накривиш?!{S} Цркву побоље да си батисаја и огањ у њу ф |
есно раме пала му дуга танка кићанка од накривљена феса, а на лево раме исплазио језик, па му л |
ципелама и још шиљастијом шишком испод накривљене француске качкете, чинио је врло пријатан ут |
ају; а дечак, чим почне да криви ноге и накривљује фес на једно око и да гледа врхове од ципела |
јој су фес и шамија дошли већ мало више накриво, и тако издавали њено расположење.</p> <p>А зат |
. — Знајеш ли, бре, ако дофатим саг ове нал’не (и показа му силне налуне пред вратима), све ћу |
а и јесењих радова, који му императивно налажу и захтевају да се ових дана неизоставно тамо пој |
чи додирују земљу и да се ипак на земљи налазе!...</p> <p>А као што је био добар играч, тако је |
амо мисли о томе и ни о чему другом.{S} Налази да му је живот пуст, да нема неге довољно.{S} По |
ним натписом: „Ретур!{S} Адресант се не налази у месту!...”</p> </div> <pb n="169" /> <div type |
е и једног дана бити без „домаћице”! {S}Налази да је то најлепша женска и да просто не може без |
рову, али још није предузимао ништа.{S} Налазио је да није време још.{S} Осећао је да још није |
и свет, ипак, баш у исто то време, није налазио да је то тако страшно ако његова мезимица, њего |
један „пајтон”, истина старога фазона, налик на оне фараонове „колеснице” из библиских слика, |
одељане и склепане троножне столичице, налик на папуџиске, па поваздан пеку и срчу кафу, или ј |
<pb n="67" /> па јој излети папуча или налуна чак преко сокака, а лепи Перица само глади своје |
а тавици, било напослетку по папучама и налунама, поређаним испред неких врата, — што је за њу |
све с миндерлука, Дена им већ окренула налуне и папуче ка авлији, и ове поново, онако стојећи, |
фатим саг ове нал’не (и показа му силне налуне пред вратима), све ћу ти ги фрљим и обијем о гла |
арно веће. {S}Сваки час тек заклапарају налуне или папуче преко калдрмисане авлије, и једна по |
аређује и саветује и грди, али и кад се наљути и грди кога од млађих — ипак је тих дана добре в |
илисав, — мрзи ме и да причам-— само се наљутим, па онда не ваљам и нисам цео дан ни за какав п |
опа и Уранија. {S}Што ни треба ти па да нам га казујеш?...</p> <pb n="99" /> <p>— Та што... ако |
љали — само да је добијемо.{S} И што ће нам онда све то?!...{S} И пошто је она чорбаџи-Замфиров |
и да му напише за новине.</p> <p>— Они нама просто не дају да живимо! — тужио се тај господин |
дин адвокату. — Они живе — будите Бог с нама!{S} Ништа не купују на пијаци!...{S} Кад си их вид |
то — беху то све нека имена буди Бог с нама: <pb n="28" /> неки Тане „Домаћица”, неки Ване „Ја |
<hi>Лако</hi> је њему, него мука је <hi>нама</hi> — мени и теби, и ономе тамо брату — и показа |
} Али шта не може чврста воља и одлучна намера?!{S} И Мане је вребао и најпосле успео.</p> <p>Ј |
а и није се упуштао у озбиљне, „поштене намере” с осталим девојкама.{S} Све је залудео, али ниј |
се, па седе, и тек сада, кад се удобно намести, а она зајаука, ама онако женски, као на гробљу |
би да је заборави, а она му се једнако намеће као насртљива досадна мува, коју не може човек д |
м огледалу и хода по соби...{S} Једнако намешта ту собицу по својој вољи и седи у њој кад год у |
ујем се да ти, ете, кажем! — вели Васка намештајући у уши добивене минђуше.</p> <p>— Ама, какво |
ио је, још кад се ципела градила, вешто намештен по један прапорац.{S} Па кад Мане заигра и зап |
вљено као што треба, ни постеља му није намештена по вољи, ни кошуља му није опрана и упеглана |
} Чак је, пролазећи Лесковачком улицом, намигнуо на три младе Чивутке, које су се шетале испод |
ка је увек умела некако лако и вешто да намирише где је добро друштво, било по каквом мирису од |
ти да је данас субота; остави то што је намислила за сутра, за недељу, а тога је дана гледала с |
у авлији; он је држао конац, кад би га намотавала на клупче, чувао веш, кад се суши преко авли |
знајеш, бата-Мане, зашто!</p> <p>— Жива нана, не знам си, Васке.</p> <p>— Ама разбира се убаво |
она јој одговара: „Мори, глај си посла, нане, — <hi>ја</hi> ли ћу се <pb n="171" /> зар удам?!{ |
> <p>— Што ће начиним?! ’Ајде и ти, па, нане, како си тој па збориш!? — рече прекидајући разгов |
ра Зона, „теке неје зорт!{S} Има време, нане!{S} Зашто си ја печалим и збирам онол’ке паре?{S} |
лим и збирам онол’ке паре?{S} За мираз, нане!{S} Па може и да се удам за никога... да се удам з |
е њојна клетва!...</p> <p>— Ама, несам, нане!</p> <p>— Јеси!{S} За све си сал ти кабает!{S} Ама |
рећу да убијеш!...</p> <p>— Ама, несам, нане... — брани се Мане.</p> <p>— Јеси, јеси, несрећо, |
меш и можеш!...</p> <p>— Ама де, несам, нане... ете... ловачке ми среће, несам.</p> <p>— Јеси, |
..{S} Ђорђијо, Ђорђијо!</p> <p>— Несам, нане, — брани се и куне Мане, жива ми... ете-те...</p> |
а и говори о смрти.</p> <p>— Кад умрем, нане, убаво да ме са’раниш...{S} На гроб да ми туриш ше |
оз плач, па вели: — Ама ја ћу ти умрем, нане!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прођоше |
е тако рекла!)</p> <p>— Па ће се женим, нане, ти ич бригу да не береш! — умирује је Мане. — За |
црна мајка!</p> <p>— Ја се нећу женим, нане.</p> <p>— Манчо! — рече Јевда подигнутим гласом. — |
да чиниш?!...</p> <p>— Ама, де, јаваш, нане! — смеје се Мане. — „Што ће да чиним?”...{S} Па ћу |
једним јајетом у свакој руци.</p> <p>— Нане, наша „Титинка” и „Пирга” снесоше јајца у Тодорчин |
ред мајку и почне испрекидано:</p> <p>— Нане, „Гиган” саг стаде, ете, мерак и ашик на „Гаћанку” |
и певају:</p> <pb n="120" /> <quote> <l>Нане, кажи тајку</l> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше |
играчи играју и певају:</p> <quote> <l>Нане, кажи тајку,</l> <l>Да ме младу дава </l> <l>За Ра |
гом и дере се — виче мајку Костадинку! „Нане, поскоро ће да ни украдну тета-Зону!” <pb n="119" |
ја неје се оженија сас алал, демек, оди нанини стареји, веће сас зор; уграбија, демек, што си м |
ајка кришом не потпомаже, било би зло и наопако.{S} Али и овако, у овим тешким приликама, сачув |
шље по чибук и дуванкесу, она му донесе наочаре и тефтер дужника!...{S} Сваки час је <pb n="59" |
рло учена, све на свету зна, носи чак и наочаре.{S} Чуди се Ташана откуд све то зна, и где је н |
она и баш њега да хвали?) како је момак наочит, добар, „кротак како девојка”, рече, како је сем |
, који је и непријатељу његовом написао напад на њега!...</p> <milestone unit="subSection" /> < |
стор</hi> беше под наводницама), где се напада на њега: да није никакав мајстор и да не треба с |
евди, мајци Маниној, кад је чула да јој нападају сина у једним новинама, и кад због тога Мане п |
ше и лепше развијала, све су је силније нападали и убедљивије саветовали: како треба да пази на |
ађаху у хаџи-Замфирову кућу, — и они је нападаху и одрицаху се сродства с њом.{S} А тек како је |
а дана ништа споменула.{S} Али сутрадан нападе га свом жестином једне увређене честите мајке.{S |
ошао сада Ману: да се сложе и слошки да нападну на заједничког им непријатеља.</p> <p>Увече нађ |
се за теткину сукњу, а девојке и момци напали га, па га резиле, веле му: „Их, какав си па и ти |
>А имао је и право!{S} Није он то онако напамет говорио...{S} Као искусан и паметан човек, држа |
м, па... како оној говедо када се, ете, напасе од травку зановет... брљив стадо’, Зоне!</p> <p> |
брани се Мане од ове нове и неочекиване напасти, — неси ти веће за теј работе.{S} Искам висока |
моћи појести!...</p> <p>И одржа реч!{S} Написа тако, да је све брујало по граду.{S} Читали су и |
вљати, јер је на свршетку овог пакосног написа као потпис стајало само: „Један веран син наше с |
је расејан и неупотребљив за концепат, написала писмо које је гласило: „Што ми писујеш за воле |
њено било.{S} Што он напише, то је било написано.{S} А и то му је не један рекао да је његово п |
исати једну исправку. {S}Исправку му је написао баш онај исти адвокат буџаклија, који је и непр |
уџаклија, који је и непријатељу његовом написао напад на њега!...</p> <milestone unit="subSecti |
али никако није могао да дозна ко је то написао, поред свег трагања и распитивања, а по потпису |
писању, том новом оружју, како кажу, и написати једну исправку. {S}Исправку му је написао баш |
те није се тако с правом могло казати и написати да је васпитано у страху Господњем и да је ишл |
еро и у Београду цењено било.{S} Што он напише, то је било написано.{S} А и то му је не један р |
заузме, рече, за праведну ствар и да му напише за новине.</p> <p>— Они нама просто не дају да ж |
ћу да пијем, а ти памти, па наплати!{S} Наплати, брате! — А затим се окрене клијенту, па настав |
ујем.{S} Ја ћу да пијем, а ти памти, па наплати!{S} Наплати, брате! — А затим се окрене клијент |
аваду с државом и друштвом.{S} И он се, напојен тако из пехара жучи (из којега сваки у животу м |
ла слике из хамама, па да све то изнесе напоље.{S} А то је сасвим умесно било, јер, ако и даље |
пи авлиска врата за собом, оставив Мана напољу.</p> <pb n="195" /> <p>Мане је без ичијег питања |
199" /> <div type="liminal"> <head> <hi>НАПОМЕНА</hi> </head> <p>Сремац је први пут штампао <hi |
ескорисног читања досадашњих пет глава, напослетку долази и натрапава на саму ствар, због које |
епизода.{S} А што је Мане <pb n="54" /> напослетку изишао чак и као главни јунак, то је била — |
олуте дима и задовољно гледао у њих.{S} Напослетку је дохватио пушку, ухватио се поља и лутао т |
озбиљније Манина мајка Јевдокија, па је напослетку и сазвала једно веће - фамилијарно веће од р |
ion" /> <p>Мислио и мислио Мане, док се напослетку не сети Митанча Петракијевог, познатог већ ч |
и он сад њега слагати.{S} Заклиње му се напослетку чак и у светог Евстатија, патрона ловачког!< |
било.{S} Силни савети и опомене учинише напослетку своје.{S} И Зона као да подлеже.{S} Силно јо |
симиџије и пекари, слуге и слушкиње, и напослетку се креће полако и достојанствено чиновнички |
или по звуку од цврчања на тавици, било напослетку по папучама и налунама, поређаним испред нек |
ћирију и онај до њег’ што је дућан, па направија оди два један голем...{S} Има си занајат, зла |
иш, инћару ниједан!...{S} Све си ти тој направија! - рече смејући се, — па саг „Манулаћ”, викаш |
алио посао, примакао би своју табакеру, направио цигару и пуштао густе димове и дуго и дуго зан |
зда-Гана, или сребрним прстеном који је направио Видену, кмету великовртопском.{S} Славан прсте |
рећега дана Замфир зета Ману, ама ти га напраји сав онај џумбус?!{S} Ете, жив ти ја, тој <hi>пр |
="39" /> си прајим: ништо, ете, лошо не напраји!... — рече и испи опет једну чашицу мастике, па |
диш, бата-Мане, каква стаде: никаква се напраји!...{S} И ти пантиш онеја речи?!...{S} Чорбаџиск |
Ташана. — Има си заушке, та никаква се напраји; ништа не ваља, веће три дни, ете.</p> <p>— Па |
ше, две ми очи, заради њума зулум да се напраји на веру ни!...{S} Е, што му, Јевдо, не збориш, |
о...</p> <p>— Виде ли, Јевдо, што ни се напраји оди наш варош?!</p> <p>— Лелее! — хуче Јевда.</ |
ући је још за дете. — Лелеее!{S} Што се напраји оди наш варош и оди девојачки у сагашњи земан!{ |
, Боже, о, Господи!{S} Лелее!{S} Што се напраји џумбус и резил’к!</p> <p>Толика ларма пробудила |
е Ташана, брише сузе и пита је: „Што се напраји, дете, резил? {S}Што искубе, мори, курјуци?{S} |
с Митанчу — некња га видо’!{S} Ништо се напраји оди момче...{S} Како земља си дође...</p> <p>— |
не знајеш, бата-Мане!{S} Тараф-тараф се напраји код нас дом...{S} Живот си нема од некња!...</p |
ашена. — Црна Персо, што ти се оди дете напраји!{S} А Митанча — што напраји?</p> <p>— Ешек!{S} |
угооо!{S} Што гу пуштисмо?! ’хоће да ни напраји нику муку и резил!{S} А лудо је, лудо — па сто |
убаво за наш варош!... „Бре, зар такој напраји, Миче?” зборе му наши. — „Што ће прајим!” рече. |
ђе...</p> <p>— Што напраји?!{S} Ешекл’к напраји.{S} Изгуби си р’з и трговачки чес’!...{S} Чорба |
м!</p> <p>— Вика: <hi>ти</hi> гу све то напраји; ти си заврзаја, ти саг па и одврзуј!...</p> <p |
се оди дете напраји!{S} А Митанча — што напраји?</p> <p>— Ешек!{S} Што ће праји?{S} Недељу дана |
.{S} Како земља си дође...</p> <p>— Што напраји?!{S} Ешекл’к напраји.{S} Изгуби си р’з и тргова |
ко онај твој Митко чорбаџи-Петраћов што напраји сас мајку и татка му!...</p> <p>— Што ће начини |
ло да збори јоште у чкољу!” — Ти што му напраји? запита га па ја. — „Та што да му чиним?{S} Јед |
па да гу не познаш! <hi>Никаква</hi> се напрајила!{S} Еве, да видиш, колико гу мило за теб’ — т |
ачку срећу да батисују...{S} Па како се напрајило тој чудо, реци ми, Таске, ако знаш?</p> <p>— |
иче преко сокак. „Што се, мори”, рече, „напрајило тој при вас?{S} Кој се тој удава, кој се па ж |
среће, несам!{S} Куд па смем ја тој да напрајим?! — куне се Мане. — Теке сутрадан, пред ручак, |
ми очи, не л’жем те...{S} Оваква да се напрајим, — ако те л’жем! — рече и сави кажипрст као ку |
твој кеиф, чорбаџи-Замфир, и тој ће ти напрајим! — вели му паша — и ствар је свршена!..,</p> < |
нске работе...{S} Ти да видиш што ће ти напрајим!...</p> <pb n="95" /> <p>— Доке, — викну уплаш |
ек, што си милуваше...{S} И ја ћу такој напрајим...{S} Сал ако ти искаш, — ласно за све!{S} Ја |
шње...{S} Стра’ ме, што ћеш сас мен’ да напрајиш резилак, како онај твој Митко чорбаџи-Петраћов |
ено Мане на њу. — змија ће те уапи, ако напрајиш как’в ешеклак!...</p> <p>— Де, мори, — умирује |
знаје!{S} Ама <hi>ништо</hi>, стринке, напрајише оди момче!...{S} И чочеци и ченгије турише на |
пребацује курјучић с леђа преко рамена, напред на прса, и заврће језик, а не зна ни сама зашто |
икне: „Фајерунт!{S} Даме назад, господа напред!...” Тако је пан-Франћишек почео с концертирањем |
сале му; он пада и опет се диже и граби напред, а за њим се једнако ори оно страховито: „Леле,< |
а главу издиже и пружа је поносно мало напред, као водена змија кад издигне главу и броди водо |
екару тога места.{S} Тако леп почетак и напредак прекинут је, а узрок су томе, тако да се израз |
лно да се отме и да бежи.{S} Тако жене; напротив многи старији људи нису га баш најрадије гледа |
снађе, па преноћи у апси, него је, баш напротив, изгледао као кита цвећа.{S} На њему све свеча |
у своју, а ноздрве јој се силно шире на напрћеном носићу њеном.</p> <p>— Што искаш, Зоне? — ода |
године!... <pb n="51" /> А својега сина напудија!...{S} И чорбаџиски, бре брате, син отиде си, |
2" /> радосно и предлажу још: „Па да га напудимо, да јури, ете, у чашире кроз сокаци и по друге |
које се после Таскине походе изређаше и напунише јој главу, да већ више ни једна јота ваљда не |
о, и пошто се све рђаво свршило, да га, наравно, и утеши.{S} Мане је све оно у суботу већ био с |
и пуштајући звуке „ццц!” а то све Зона, наравно, да и чује и види, па јој тешко, и плаче повазд |
са, и нагиздан тако удари сокацима, па, наравно, и Зониним сокаком.{S} Пролази и звиждуће, жури |
морати задржати подуже, а ствар им та, наравно, и не треба.{S} И они приметише да је Зона расе |
ил’к!</p> <p>Толика ларма пробудила је, наравно, и старога хаџи-Замфира.{S} Морао се и он умеша |
рилика за њу.{S} Код Мане Кујунџије се, наравно, најдуже задржаше.{S} На њега и дрвље и камење! |
аже му Мане у чему је ствар, и Митанче, наравно, одмах пристане.{S} Допао му се тај начин и усх |
ије књижевности, Вук, стао.</p> <p>Али, наравно, ту највише има момака и девојака; девојака и ч |
сам главом чорбаџи-Замфир, не казујући, наравно, никоме ништа.{S} Али то што је обукао панталон |
је и јареће коже и, као побратиму свом, наравно, без и једне паре ћара давати.</p> <p>Због тога |
ви, а што ће опет исто тако (унеколико, наравно) бити узрок ономе што ће се испричати у идућим |
та је само досетака на рачун Мана пало, наравно, већином у његовом отсуству, па чак и поиздаља |
ила задовољна тетка Дока.{S} Али је то, наравно, слаба утеха била за Манчу.{S} Целога дана био |
им улицама гласови о том догађају нису, наравно, били тако претерани, али се ипак доста штошта |
иза Швајцараца и Американаца (северних, наравно), па још никако неће да увиди и да призна да је |
еве и Ману.{S} Само на та три места.{S} Наравно да и то није било лако.{S} Није било без неких |
као најјачи конопци и ланци („ружични” наравно)!{S} И не прође много, а свет га види лепо избр |
престао уздисати, али о тим уздисајима наравно да Јевда није смела ништа знати...</p> <p>— Што |
било, а тако и оно што треба да буде, и наравно да ју је одмах придобио за ствар, јер Дока је н |
штампи, ако их буде било.</hi> </p> <p>Наравно да хаџи-Замфир није смео ништа чути од свега то |
ветовао с њим.{S} Колико су само кафа и наргила посркали и чибука попушили и мастика попили, и |
омукла гласа, можда од издавања усмених наредаба, а још више од силних (како се они лепо изража |
тртом сиџадету под њима; пушио, издавао наредбе, сркао кафу, и тада је врло мало мислио; само о |
да се само мало задржао у дућану, издао наредбе, па опет духнуо као ветар, завртеше опет исти т |
јатном рахатлуку проведу неко време; да нареде, прегледају, покарају и помилују укућане пре све |
Дошао је и неизоставни наредник Перица, наредник и писар у штабу, названи „лепи Перица” због он |
млад наредник,</l> <l>Леле, туго, млад наредник...</l> </quote> <p>А на таквим местима се увек |
у оро Катаринке,</l> <l>А до њума млад наредник,</l> <l>Леле, туго, млад наредник...</l> </quo |
шикују очима.{S} Дошао је и неизоставни наредник Перица, наредник и писар у штабу, названи „леп |
ромине чаршијом?!{S} Од пуковника па до наредника, од старог начелника па до ћосавог практикант |
ило било.{S} И баш у тај пар, кад је он наређивао нешто шегрту, уђе у дућан једна муштерија и з |
ди и пуши, пије кафу и амберију, одатле наређује и саветује и грди, али и кад се наљути и грди |
> <p>„Али свако чудо за три дана”, вели народ.{S} А Мане је био син тога народа, у кога је пост |
, вели народ.{S} А Мане је био син тога народа, у кога је постала за утеху она реч: „Ко зна заш |
се односила та песма.{S} Та је песма из народа; и богзна ко ју је спевао, и на коју је Зону мис |
о ли смо још иза срећних, цивилизованих народа!{S} Много ли ће још воде Нишавом протећи докле н |
х уводних чланака, и све такве крупније народне бриге и послове отаљавао. {S}Мрзио је неправду |
са Јордановица, може да испадне по оном народном: „Злату ће се кујунџија наћи”...</p> <mileston |
тако вешто да је испало сасвим по оном народном: „и курјаци сити и овце на броју“, или, још бо |
де.{S} Зато, а и стога што је мислио да народу треба прво извојевати политичке слободе, бацио с |
ја”, да су им силне непокупљене паре по народу растурене и изложене пропасти, Мане му је рекао: |
и измењати погледе и мисли — имао своје нарочите и чудновате мисли и — како би неки поборник ем |
о лако.{S} Није било без неких тешкоћа, нарочито код нашега света, који је, на жалост, изостао |
су га утолико чежњивије кришом гледале, нарочито недељом, кад игра <hi>оро</hi> на ћошку Шефтел |
д куће а некад — и то чешће — би му се, нарочито кад има какав већи посао, јело у дућан доносил |
је врло пријатан утисак на женски свет, нарочито на онај који се проводи на кромпир-баловима.{S |
ечима: да се не брине, да не очајава, а нарочито нека му није ни најмање криво што је она тако |
ње ту, живе! — привући погледе ичије, а нарочито Манине погледе!... {S}Не би играла, али кад ви |
ге (1907 год.), проширивши том приликом нарочито главе прву, четврту, шесту, осму и дванаесту.{ |
сле сваке такве на задовољство извршене наруџбине, осећао је мајстор Мане потребу да се мало по |
ни обитници паша-чаирски, преплашени од нарушитеља ове њихове тишине, жапци, као по некој коман |
!...{S} Преди нас наши <hi>стареји</hi> нас не питаше; а саг нас па наша <hi>деца</hi> не питуј |
!{S} А наше будне полиције ниоткуда, да нас, веле, поштеди од свега тога!...” Ето, тако кажу, к |
је обична већ раних јесењих дана, када нас већина птица селица оставља.{S} Мане је обишао свој |
че, пуста, рече, вера што ни смиће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мој |
д сами стадомо „татко” и „мајка”, — саг нас <hi>па</hi> не питују наша деца!...{S} Преди нас на |
и <hi>стареји</hi> нас не питаше; а саг нас па наша <hi>деца</hi> не питују! {S}Тој ти је, Јевд |
ло се.{S} И само утолико уколико је код нас „свако чудо за три дана”, само утолико се мање и ре |
ата-Мане!{S} Тараф-тараф се напраји код нас дом...{S} Живот си нема од некња!...</p> <p>— Што, |
не топлине коју ћете узаман тражити код нас); као и све куће У тим крајевима, беше она право то |
а</hi> не питују наша деца!...{S} Преди нас наши <hi>стареји</hi> нас не питаше; а саг нас па н |
, наш к’смет...{S} Кад бесмо деца, ники нас, ни татко ни мајка ни, не пита: оћемо ли ели нећемо |
ели Дока.</p> <p>— Дамно те не беше при нас... — рече јој с неке висине Ташана.</p> <p>— Ама, и |
..{S} Ти ли гу каза и прати гу овам при нас, у дом ми?!{S} Убаво ми обеле образ!{S} Хаџи-Замфир |
Па куде је?{S} Викни гу!{S} Окни гу при нас. — Зоне, мори!{S} Ела ’вам-ке, при тету ти! — разде |
орбаџи-Јордана, те га не доведеш помеђу нас у хамам?... — Отада га мајка није више водила собом |
ок је могао срести и ословити и реч-две насамо разговорити с њом.{S} Али шта не може чврста вољ |
„Ко зна зашто је то добро?!”, — и он се наскоро прибрао и исправио.{S} Није падао у меланхолију |
е моја ћерка, отац каже: то је мој син, наследник и престолонаследник мој.{S} Зато је Манулаћ д |
, рече: „Сотирче ће ми је по саг’ син и наследник!” ’хоће да га узне за ортака, — ама још неје |
андидат био, јер је био јединац, једини наследник огромног имања, а, сем тога, пример послушнос |
допадао, иако је син и јединац и једини наследник његовог иначе доброг пријатеља, то је врло че |
— грди Митанче, који је од искључења из наследства <pb n="129" /> омрзнуо на чорбаџиски сталеж |
талачку публику.{S} Имао је већ и готов наслов који је гласио: <hi>„Родитељи, пазите на своју д |
о ова приповетка не носи његово име као наслов, — ипак некако главни јунак ове приповетке.</hi> |
чи у овој приповетци, иако јој је име у наслову, јер Мане би рекао: „други сокак, друга и девој |
цом ручицу своје другарице Гене, или се наслони на њу, па је кришом штипа и љуби, па јој шапће |
у своју зелену свилену бундицу, седе и наслони чело на руку, одупрту у колено.</p> <p>— Да чуј |
о тужна на доксату, и, отуривши ђерђеф, наслонила би се тада на белу своју руку, а другом би се |
ане.</p> <p>И Зони дође нешто тешко.{S} Наслонила се на Гену, другарицу своју, па се изгубила. |
на коју се од силна дерта и карасевдаха наслонила...</p> <p>Свршила се и ова игра.{S} Одмарају |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>И наслутила је.{S} Тетка Дока полете одмах право у Замфир |
коју би сам тамо на сухом грању пекао, наслушао би се песме птичица и надисао свежег и мирисав |
ка се на нове ексере.{S} Тада се и Зона насмеја онако кроза сузе.{S} Гледа је Мане, па му се уч |
{S} Коте само обрте главу, па се кришом насмеја; ваљда и њему смешно дође при помисли какав би |
науке (на што се тетка Уранија грохотом насмејала и рекла: „Лелее, старо магаре, та му се саг т |
— умеша се стари Замфир, који се слатко насмејао. — Тој може, тој има.{S} Белензуци се продавај |
то си има</hi> у дућан?...{S} Како онај Насрадин-’оџа што ујутру садеше лук, а увече га чупаше |
несу моје ноге!...{S} Ћа да седнем там’ насред чаршију, — тол’ко си бе ослабела оди зорт и рези |
а сав блед од љутине.</p> <p>— Мори, и насред чаршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета т |
а разуздан аскер, на неправедан суд, на насртање на образ и веру, и каже да је донео кључеве од |
аборави, а она му се једнако намеће као насртљива досадна мува, коју не може човек да отера — т |
d>ГЛАВА ПЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Она је наставак главе тринаесте.{S} У њој се приповеда како се |
ВА ТРЕЋА</head> <p> <hi>Она је помало и наставак Главе Друге.{S} У њој је даље испричан један м |
ористичко интересовање, то јест хоће да наставе онде где је отац наше новије књижевности, Вук, |
а миндерлук.</p> <p>— А ја дор чу то, — настави плачући Таска, — а мене-ми се ноге отсекоше, па |
и распали цигару, сркну из филџана, па настави: — А мен’ ми дође ништо жал’, па си зборим у па |
брате! — А затим се окрене клијенту, па настави: — Не бригај ти, — рече скидајући шешир, јер му |
ако искаш... — и ту подиже Зона глас и настави јачим гласом, да би и Мане чуо — викам... да до |
дочекан био, и прича би се, вероватно, наставила са другом неком јунакињом приповетке.{S} Али |
а они се обоје љуте. — Бре, бре, бре! — наставља Дока. — Видосте ли, мори, нашога Манчу како си |
ре, бре, бре, бре!{S} Овој ће магаре, — наставља одушевљено Јордан — кад буде голем, с чаршију |
n="161" /> <p>— Море, знам ја све то, — наставља Милисав, држећи на доњој усни цигарицу, а у ис |
рио очи, па се стиди.</p> <p>— Паа... — наставља калфа Коте, — ти ли си гу видеја кад си она, д |
ли тој од еснаф-човека?{S} Ред ли је? — наставља тетка-Таска. — И Зона, и Калина, и друга ника! |
, хаџијо!</p> <p>— ...{S}Па ете ми се — наставља хаџи-Замфир разгледајући цигарлук о коме је ре |
зборим! — вели им Дока преко рамена, па наставља даље мирним тоном. — Та ако искате прилику за |
прекиде је Замфир, али тетка-Таска ипак наставља.</p> <p>— ...{S}Оној му треба за кеф, а ово <h |
, поручују чокањчиће линцуре, а он опет наставља:</p> <p>— Па тако је и с овим сад.{S} Она је о |
!</p> <p>— Хе!...</p> <p>Мане ућута.{S} Настаде мала пауза.{S} Мане се маши табакере и стаде пр |
и стаде савијати другу цигару.{S} Опет настаде пауза, коју прекиде Мане.</p> <p>— Море, ти ме |
давања адвокатског савета.</p> <p>Одмах настаде већа живост.{S} Келнер разноси таблице, узимају |
поваздан, суморна и лепа као јесен која настајаше.{S} Као пожутело лишће што се кидало и опадал |
е ту сјури, и домаћи и из комшилука, па настане један слободан разговор, чује се кикот, цичање, |
сезоне такозваних „кромпир-балова”, кад настане обавештавање, или, простије речено, кад се каса |
ну казала.</p> <p>По одласку тетка-Доке настао је код Замфирових прави лом.{S} Зона је из побоч |
ђе јој и пољуби је у руку, па је одазва настрану, у башту црквену, тамо под османлуке.{S} И ту |
воју с истуреном левом ногом и погледом настрану; сећа се измећарке како подаље стоји, и чује ј |
ође у кућу.{S} Зато Митанча још једнако натеже и тавори с оном малом платом и, да га мајка криш |
о нису, јели су и слагали у се полако и натенане читав подруг сахата.{S} Нукали један другог, п |
да је прошао крај Зоне, па га неки ђаво натентао — и он се окренуо за њом.{S} Погледи им се сук |
ојом прошевином сву ту бруку и невољу и натоварила на врат.{S} Зато јој све потанко исприча и о |
оним хладним, званичним и немилосрдним натписом: „Ретур!{S} Адресант се не налази у месту!...” |
се пита: откуд он чак ту?! — и враћа се натраг!...</p> <p>Тако, ето, почесто ради Мане.{S} Али |
више није могао демантовати и повратити натраг у уста клеветницима.{S} Зони остаде име <hi>„поб |
ко није онда ни смео.{S} Све је враћено натраг у кујну, недирнуто, онако као што је и донесено. |
ако иде куд год га ноге носе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и кад једини обитници паша-чаирс |
садашњих пет глава, напослетку долази и натрапава на саму ствар, због које је ова приповетка и |
о оном народном: „Злату ће се кујунџија наћи”...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Јасно ј |
е ко набавити оно што треба и где ће се наћи на уречено време.{S} Мане ће чекати Ставру у Тргов |
ужвану трумбету, какве се могу видети и наћи под билијаром само за сезоне такозваних „кромпир-б |
А СЕДМА</head> <p> <hi>У њој ће читатељ наћи све раскошно шаренило и лепоту једног скупа младеж |
о што су Зона и Мане, мучно да би могао наћи и саставити...</p> <p>Мидо му све то, мило му што |
аџамија, ем девојченце, ете, давало на науке?!...{S} Откуд ви па тај адет и тај памет?...{S} Ш |
послати горе у Грац, на више трговачке науке (на што се тетка Уранија грохотом насмејала и рек |
орбаџиске је куће, млад је, леп је, има науснице, друг је Манин — дакле, нико бољи од њега да б |
ш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бре, научи да си тако збори? — рече: „Нећу да ги носим; бос |
мет?...{S} Што?{S} Што бре?... {S}Да си научи немацку јазију, аустриски буквар, па да праћа књи |
тво.</p> <p>— Од кога си гу, збори бре, научија?! — опет га пита калфа Коте, али не добија одго |
човек кеиф и на ништо што је полоше... научија се...</p> <p>— Ха! — одобрава Замфир. — Ашкољс’ |
„Има си човек кеиф и на ништо полоше... научија се!” Виде ли?{S} Не чури ми се.{S} Кеиф си нема |
крв пролила.</p> <p>— Куде си ту чуја и научија, ете, туј песму, ешеку ниједан палилулски?!...< |
ди се Ташана откуд све то зна, и где је научила Зона све то?!{S} Говори француски, немачки, грч |
тнуле руке на трбух, па дремају, јер су научиле да се тако најприличније проводи празник.{S} Зо |
стари мезулџиски, рече, коњ!” Е, куд се научило теја речи да збори?!{S} Виде ли, море, како се |
ори?!{S} Виде ли, море, како се кучиште научило да збори јоште у чкољу!” — Ти што му напраји? з |
ерсо!... <hi>Оскудација!...</hi> Кад гу научило, бре?! — чуди се једнако Јордан речи коју је до |
ло после ручка, као што је то одвајкада научио.{S} А чим је он прилегао, целом кућом је одмах о |
се да је шегрт баш од њега истог чуо и научио ту песму, као што је он чуо и научио од мајстор- |
и научио ту песму, као што је он чуо и научио од мајстор-Мана.{S} А после, баш да је све забор |
и где је песму чуо, ни од кога је песму научио, а још мање је смео да се љути, јер је та песма |
м и уморним погледом, као да је то неки нахерени дирек од општинског фењера, а не витка и лепа |
Келнер меће пред свакога шаку кукуруза, Нацко седа за један сто у средини, мућну кесом и викну: |
ешт, као да му је још дед био викач.{S} Нацко је био галантерист, још му у шупи стоји фирма „Га |
леда у комшиску таблицу, виче: „Мућни!” Нацко одговара: „Мућкам”.{S} Једни вичу: „Мућни боље!”, |
з махале.{S} Мане дао Циганима динар, а Нацко баштованџија и они други дадоше мање — по стопара |
</p> <p>— Бонту банкрот... — раздера се Нацко.</p> <p>Сви траже број 82.</p> <p>— Чифути...</p> |
.</p> <pb n="134" /> <p>— Дидић! — виче Нацко.</p> <p>Они мећу на број 83.</p> <p>— Светоандреј |
</p> <p>Долази најзад и давно изгледани Нацко.{S} Он је сталан и врло вешт викач од ово две год |
скупе, док не дође неопходни и потребни Нацко, јер он је, такорећи, дипломирани <hi>викач</hi>. |
ну баш ниједном на Нацково шале.{S} Јер Нацко је био радо слушан, што је имао и онако као неког |
викао, а сада поче онако.</p> <p>Викну Нацко:</p> <p>— Маџарска буна...</p> <p>А сви мећу зрно |
ани, зато се не осмехну баш ниједном на Нацково шале.{S} Јер Нацко је био радо слушан, што је и |
рај другога, да покаже како се Замфир и начелник слажу — и онда то не сме тако остати!{S} Не см |
чорбаџиска, богаташка ћерка, њен отац и начелник овако — и ту метну један кажипрст крај другога |
ога сила и господство; прошао и окружни начелник и претседник суда и директор гимназије и управ |
дућане, чифлуке и винограде, а господин начелник, јопета, није с раскида за какав добар крканлу |
дари</hi> врнусте?{S} Што рече господин начелник?” и све таква нека, луђе од луђега, питања, та |
ити, кад стари богати Замфир и господин начелник живе лепо.</p> <p>А то је најлепше објаснио не |
мушљику. „Прати гу, — збори ми господин начелник, — по Мамут-агу (он си иде саг у Турско, а ско |
ивала Ташана кад се вратио од господина начелника, и кришом га посматрала неће ли прочитати што |
Од пуковника па до наредника, од старог начелника па до ћосавог практиканта, од мајстора до шег |
а, и виделе га како је отишао господину начелнику. „Доцне си се сетија, хаџијо!{S} Беше му рабо |
и ми <hi>овден</hi>, викам ја, господин начелниче, кујунџију, ама антику-кујунџију!{S} Побољи ш |
и су га чак чули, кад су пролазили крај начелства, и познали Поту по гласу (јер Поте се чешће д |
ана сина Манчу.{S} И пошто је женидба у начелу била већ свршена ствар, разговараше сад о њој он |
припретио осветом.{S} Али како, на који начин ће јој се осветити, то још није знао, и зато је с |
могло трпети.{S} Морао се тражити неки начин и лек злу.{S} Зато су одмах и нашли да ће бити на |
дили, да је очевидно било да се на фини начин извлаче и одбијају.{S} Јасно је било да неће, и д |
само жупском вину, резонујући да на тај начин добија и у новцу и у времену: пиво је скупље, а в |
ула у кућу, а још чудније што је на тај начин затворила врата, јер је то у обичају само при про |
вно, одмах пристане.{S} Допао му се тај начин и усхићен је био досетљивошћу побратима Мана и тр |
и Манча био и поносит и имао неки свој начин и тактику, тако да је назовем.{S} Кад је на њу не |
ас мајку и татка му!...</p> <p>— Што ће начиним?! ’Ајде и ти, па, нане, како си тој па збориш!? |
није знао, и зато је сад мислио само о начину освете.{S} И, како је био досетљив, то му није т |
ло.{S} Али тиме је само још већа забуна начињена и унета у јавно мнење, које се тиме поделило, |
добио шамар.{S} Можда зато што је с тим начисто био да су шамари сасвим природна и неминовна по |
па, и како је хтела и покушала да ствар начисто изведе.{S} Другим речима, ту је изнета једна ја |
у авлију, а околни комшиски зидови пуни начичкани радознала света.{S} И све се то тресе од силн |
{S}Тој ти је, Јевдо, што каза, отоичке, наш к’смет!...</p> <p>— Ама, бата-Таско, неје ми мен’ м |
i>кишице</hi>; па кад има наш ‘ранитељ, наш геџо, — имаћу и ја.{S} Дај једну кишицу, дај Божји |
Е, — уздахну Таско — тој си је, Јевдо, наш к’смет...{S} Кад бесмо деца, ники нас, ни татко ни |
— Чорбаџиске куће <hi>много су</hi>, а наш Мане — <hi>један си је</hi> помеђу момци и трговци |
знаше се ласно.{S} Сећа се све убаво за наш варош!... „Бре, зар такој напраји, Миче?” зборе му |
латки, мени <hi>кишице</hi>; па кад има наш ‘ранитељ, наш геџо, — имаћу и ја.{S} Дај једну киши |
огледе на школу и писменост у односу на наш женски свет, ипак, баш у исто то време, није налази |
го ли ће још воде Нишавом протећи докле наш свет не осети благотворну моћ штампе, те осме светс |
бива ли, мајке?!...{S} А убаво си рече наш, ете, Божин дунгерин: „<hi>Две</hi> лубеници, рече, |
аквим је амбисом врло лако могао бити и наш јунак Мане кујунџија.</hi> </p> <p>По решењу фамили |
гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резилак и срамоту!...</p> <p>— Господ ги судија, — |
— Виде ли, Јевдо, што ни се напраји оди наш варош?!</p> <p>— Лелее! — хуче Јевда.</p> <p>— А та |
а дете. — Лелеее!{S} Што се напраји оди наш варош и оди девојачки у сагашњи земан!{S} Тугооо!{S |
— писало је у листу — директор и главни наш уредник сву ноћ лумповао, и сад, пијан као земља, с |
убав, богат... сарафче и банкерче... у наш варош нема га, ете, јоште један потакав!...{S} Прат |
е, - ја си тол’ко знам и пантим...{S} У наш варош, — тај си је адет...</p> <p>— Питујем, — вели |
ражија, да ти не дава?{S} Имаше ли га у наш варош так’в човек?...</p> <p>— Како да ти рекнем, х |
ење!...</p> <p>— Ако си не бегендишеш у наш варош, ете, никога, што ти, демек, нико неје спроти |
м јајетом у свакој руци.</p> <p>— Нане, наша „Титинка” и „Пирга” снесоше јајца у Тодорчине, а ј |
арафина!</p> <p>— Ама де, неје Чифут... наша си је вера!...{S} Ем, млад, убав, богат... сарафче |
си је његово петалско знање...</p> <p>А наша „Трша”, ете, и „Кундака” опуштиле жално главу...</ |
ли сада, у ово време кад се развија ова наша приповетка и кад је Зона у шеснаестој својој годин |
ајрадије певала у оно доба кад се и ова наша приповетка почиње.{S} Била је чисто фатална са сво |
тареји</hi> нас не питаше; а саг нас па наша <hi>деца</hi> не питују! {S}Тој ти је, Јевдо, што |
и, а који па ми!{S} Чорбаџиска кућа — и наша кућа!...{S} Памет си бери, Доке!...</p> <p>— Иха!{ |
им суседима.{S} Чудимо се,” веле, „како наша вредна полиција, која је тако ревносна и брза кад |
мајка”, — саг нас <hi>па</hi> не питују наша деца!...{S} Преди нас наши <hi>стареји</hi> нас не |
идљив и неспретан, кад би се, случајем, нашао у близини женскога света.{S} Најтеже му је било ш |
и трошак и кафански џепарац.{S} Зато је нашао неког адвоката буџаклију и замолио га да се заузм |
као се с њим, чим би га први пут срео и нашао.{S} Али овако није могао то, него се морао задово |
мира, него је одмах сутрадан потражио и нашао измећарку Васку и распитао се и сазнао све шта је |
<p>— Кој, мори?</p> <p>— Зоне, мори... наше Зонче...</p> <p>— За <hi>кога</hi> рече?</p> <p>— |
и, викам ја, при, ете, нашога Манчу?{S} Наше си је дете...{S} Сам ћу гу ако се, кад минем кроз |
Тражи си, дете, прилику спроти теб’; а наше старовремско — беше веће!...{S} Што да те турају у |
а ће <hi>странци</hi> рећи на то?!{S} А наше будне полиције ниоткуда, да нас, веле, поштеди од |
<quote> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За младо ч |
!...</l> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наше сељанче!</l> <l>Јелке, тамничарке!</l> <l>Јелке, з |
ијче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За младо чобанче!</l> <l>Јелке там |
> <quote> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче!</l> </quote> <p>А Мане и Калина су комши |
тајку</l> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче,</l> <l>За младо <hi>банкерче!</hi></l> < |
?!</p> <p>— Кој си је дете?</p> <p>— Па наше Зоне...{S} Деца, мори, неје ти ни срам!...</p> <p> |
какву мазну Београђанку, та му саг ове наше несу прилика?! — умеша <pb n="37" /> се тетка Дока |
ко је год и кад год је ко — у време ове наше приповетке — запевао ту песму, увек је мислио само |
: „Ај си, келешу ниједан!{S} Овој си је наше женско знање!” па заокупила папучом по оним женама |
крвавили и по апсанама трунули, и коске наше остављали — само да је добијемо.{S} И што ће нам о |
, хаџијо, — одговара му она, — прође си наше!...</p> <p>— Прође, Мадо!{S} Отоше си и младос’ и |
ринка Доке, ’оћемо, ете, да женимо оној наше магаре!...</p> </div> <pb n="35" /> <div type="cha |
хвали га Замфир — када доживесмо и тој наше дете има си три касе.</p> <p>Мане му каже да су му |
о потпис стајало само: „Један веран син наше свете православне цркве”. — И морао је најзад и Ма |
/p> <p>— Код мен’ нећеш да живујеш како наше жене што си живују при мужије...{S} Ни сас цвет не |
дућан и гледај си твој пазар, а овој су наше женске работе...{S} Ти да видиш што ће ти напрајим |
о јест хоће да наставе онде где је отац наше новије књижевности, Вук, стао.</p> <p>Али, наравно |
— ...{S}Оној му треба за кеф, а ово <hi>наше</hi> па за паре... и што иска да си улегне у чорба |
</hi>, или једну добру <hi>кишу</hi> за нашег сељака?”... — Части ми моје, куне се Милисав (ста |
дну, и тол’ко ги јоште двапут помило за нашега Манчу, откад се, ете, врну из војску из Београд! |
је било без неких тешкоћа, нарочито код нашега света, који је, на жалост, изостао иза Швајцарац |
што зорт, ја ћу се тепам и карам заради нашега Манчу, а ви јок!!...</p> <p>— Ја-гу, што си збор |
n="194" /> <p>— Да рекнеш: драгичка!{S} Нашеја сам побратима! — вели Мане Зони, која га је испр |
ће прилику! — вели Уранија. — Кој си је нашеја прилике за стареје сестре њојне, тај ће и саг ла |
лике, ем девојачке!{S} Аме, рече, не од наши девојчики, веће од ники из бели свет... па... ете. |
их ногу као Турчин, и све је то, што би наши стари писци рекли, свршио у једном окатренућу.{S} |
} И саг јоште је жив! — Причаше ми неки наши трговци, што одише там’ по трговине; нађоше га, хе |
ченице”</hi>, — да ће то бити оно штоно наши стари рекли: „Појео вук магарца”, чим се то тиче б |
i> не питују наша деца!...{S} Преди нас наши <hi>стареји</hi> нас не питаше; а саг нас па наша |
Бре, зар такој напраји, Миче?” зборе му наши. — „Што ће прајим!” рече. „К’смет!{S} Веру си, реч |
опашћује с <pb n="29" /> мухамеданцима, нашим највећим непријатељима, непријатељима свију наших |
{S} Ено, гледам само...{S} Узми само по нашим новинама!...{S} Новине, новинари, бре брате, ако |
а, да их гњави причајући им надугачко и нашироко о својој парници, о суду <pb n="96" /> и адвок |
акорећи понављала сваки дан надугачко и нашироко једно исто тетка Таска, најречитија у целој ро |
а по новинама се распричају надугачко и нашироко: „Јуче су се споречкала двојица, и после краће |
ећим непријатељима, непријатељима свију наших светиња!{S} Белешка је била подужа, пакосна и зај |
го нека се држи саме ствари, и свака се нашла увређена и дизала се да иде, па свака опет остаја |
то му је ноћас претресла дућан и кућу и нашла, веле, два пуна корита лажних дводинараца, па чак |
у и разговарају о удавачама, за које су нашле да би могле бити прилика за њиховог Манчу.</p> <p |
еки начин и лек злу.{S} Зато су одмах и нашли да ће бити најбоље да брзо сврше ствар.{S} Што ће |
д су га видели и боље загледали, јер су нашли да тај не би могао повести за собом ни једну јуни |
о шегрта, све је то радо гледало и увек нашло тек нешто да се окрене и погледа на ону страну.{S |
туђим, што се понеки пут, па Бога ми, и нашљемам ове ракијчине!... (Уосталом, знаће се и то у с |
што ни треба други, викам ја, при, ете, нашога Манчу?{S} Наше си је дете...{S} Сам ћу гу ако се |
е! — наставља Дока. — Видосте ли, мори, нашога Манчу како си знаје убаво што ваља?!...{S} Е, шт |
аг ласно да нађе и за њума.</p> <p>— Од нашога Манчу има ли, деде, збори си, поубава прилика?{S |
ца. — За кога збориш?</p> <p>— За Манчу нашога!{S} Зашто гу не давате, кад се деца, ете, бегенд |
} А кад га је овај зачуђено запитао:{S} Нашто све то, и откуд сад тај разговор, откуд фењери и |
у онуј песну, у онуј рисјанску срамоту нашу?{S} За кога се појеше: за еснафску, ели за чорбаџи |
ку. (Тетка ми се пада, ама је лудо!...) Не слушај гу што си је там при вас зборила!{S} Никој гу |
ет?{S} Да гу дадосте <hi>сас алал</hi>, не би било саг, ете, <hi>сас арам и сас бруку!</hi>...” |
недељна тишина, јер, кад хаџија спава, не смеју ни врапци испод крова џивџакати. — У другој со |
е пева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају.</p> <p>И данас, још овако стар, в |
, бата-Мане, зашто!</p> <p>— Жива нана, не знам си, Васке.</p> <p>— Ама разбира се убаво на шта |
друкчије.{S} Није више онако безбрижна, не иде сокаком па да је се ништа не тиче, не скакуће ви |
ди да је све пропало за њ...{S} Не зна, не сећа се кад је то могла бити прошевина и прстен и ка |
анђела хранитеља, међу којима, доиста, не може поклизнути и врднути са стазе врлина ни сам црн |
кад си татко збори, син си ћути, слуша, не сме да збори!{S} Па се знало, бре брате, кад је дан, |
кад овако пљушти овај Божји благослов, не би’ дао — вели, па прича расположен даље.{S} Да му, |
е.{S} И нико, сем Митанче Петракијевог, не зна зашто се Мане весели, зашто је весео, зашто част |
, реци ми, Таске, ако знаш?</p> <p>— Е, не знам ни сама си, Ташано, веће се и сама крстим с обе |
, а вино јевтиније, и, што је главније, не дангуби — добива у времену, јер се од жупског вина м |
а запевале:</p> <quote> <l>Славеј-пиле, не пој рано,</l> <l>Не буди ми господара,</l> <l>Сама ћ |
у сутрадан брука по целом граду.{S} Не, не, — тешио се Мане, — није нико био, само оне, само же |
е да га оне можда не варају.{S} Али не, не вара се!{S} Баш главом он, стари Жућко, чији се ноћн |
на смирају свом беше, врати се и Мане, не уловив ништа.{S} Од силних мисли и осећања није ни л |
тра’ од татка...{S} Стареји твоји, ете, не давају те...{S} Ама, ласно за тој!{S} Ни татко ми Ђо |
S} Срам ме и да ти кажем; а њег’, рече, не било срам да збере и скута све тој!!{S} Два санд’ка |
све слике, ем девојачке!{S} Аме, рече, не од наши девојчики, веће од ники из бели свет... па.. |
лис та си је работа! „Море, Таче, рече, не знајеш моју муку, па си збориш тако.{S} А, истин’, р |
о си хоће и милује!...{S} Ако ми, рече, не дође саг у јесен у кућу — на пролет ће ми дође там’ |
иде сокаком па да је се ништа не тиче, не скакуће више с ноге на ногу; а кад улази на капију, |
екир, драго моје!</l> <l>Што ми, драги, не долазиш?</l> <l>Синоћ сам ти долазија,</l> <l>По азб |
траје уз свирку Цигана.{S} Мане стоји, не игра, гледа играче.{S} Гледа у Зону, види Зонине сви |
на Мана.{S} А Мане, опет, како су чули, не да се ни опепелити да је он штогод у то умешан. — Ен |
овога благослова што пљушти, части ми, не би’, — вели Милисав, — ни погледао на милион, него б |
о деца, ники нас, ни татко ни мајка ни, не пита: оћемо ли ели нећемо; а саг, кад сами стадомо „ |
црн ти абер дођо’!...</p> <p>— Ћути си, не збори! — викну Ташана. — Што је било, збори!</p> <p> |
ћан, али који не носе увече пазар кући, не иду право кући, нега свраћају обично у кафанице.{S} |
" /> под тим условом да ништа, ни речи, не сме проговорити.{S} Редовно се тада морала заклети у |
жем те, — куне се женица, — две ми очи, не л’жем те...{S} Оваква да се напрајим, — ако те л’жем |
терија...</l> </quote> <p>Па тек скочи, не знаш ни зашто ни крошто.{S} Остави дућан на калфи, а |
акој си је...{S} Жена сам, удовица сам, не стизам свуд; не прилега, неје ред...{S} Не знајем си |
аји на веру ни!...{S} Е, што му, Јевдо, не збориш, ете, за њума?</p> <p>— Е, што да чиним?! — в |
на миру док јој га, како им се учинило, не избише из главе.{S} Што се она више и лепше развијал |
да ми кажеш и збориш?...</p> <p>— Што, не верујеш, бата-Мане?</p> <p>— Да се неси посмешила, н |
једнога дана сам главом чорбаџи-Замфир, не казујући, наравно, никоме ништа.{S} Али то што је об |
и ме питуваше!{S} Кој ме сретне на пут, не збори ми: „Живо-здраво”, ни ме питује: „Како си, Тас |
и разговарају с њим; а кад се праштају, не може човек да сачека краја.{S} По неколико се пута р |
уги ко кроз сам сулундар упао међу њих, не би му се тако зачудиле као ово сада њој.</p> <p>— Зд |
д овим небом немам, — ја је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни за све оне куће, дућане, чифлуке, <pb |
сви скочише сас резилење...{S} Викају: не прилега на чорбаџиску керку у оро играње по ма’але.. |
Жена сам, удовица сам, не стизам свуд; не прилега, неје ред...{S} Не знајем си што се работи и |
иче к њој, све мање и ређе вади кокице; не једе их, него их стегне <pb n="58" /> у своју шаку, |
оно си, како чорбаџиско, беше са своји; не бањаше се ни па збореше сас овеја.{S} А ове — ама зн |
{S} Па ти се, мори, у паре не разбираш; не знаваш што је повише: два гроша ели миланче!?{S} Ех, |
татко” и „мајка”, — саг нас <hi>па</hi> не питују наша деца!...{S} Преди нас наши <hi>стареји</ |
питаше; а саг нас па наша <hi>деца</hi> не питују! {S}Тој ти је, Јевдо, што каза, отоичке, наш |
p> <p>— Она ти каза то?</p> <p>— Ба!{S} Не каза ми ништо.{S} Што треба да ми казује?... — вели |
грађанина да су у присуство! {S}Ба!{S} Не чекам си ја!” Па си сас оно сикирче обијем катанац и |
урвинске ствари!...”</p> <p>— Лелее!{S} Не збори си!... — вели уплашено Јевда.</p> <p>— „Чешљев |
лажу — и онда то не сме тако остати!{S} Не сме нико преко јавних гласила ни речи зуцнути о томе |
ирује га Дока, — ти ме знајеш убаво!{S} Не ли смо родљаци?{S} Несам говедо, селска несам, та да |
иби султанл’к олмаз”, рече, и толко!{S} Не ’теде више, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — |
S} То си је Мане, Мане Кујунџија!...{S} Не давам ви га!...{S} Тугоо!” рече, па се засмеја и јед |
аве до пете.</p> <p>— Зоне, мори!...{S} Не слушај гу, Калино, што збори!{S} Иди си! — упаде Ген |
аф-човека.{S} Искачају лоши речи!...{S} Не чиниш ништо лошо, ама — неје ред!...{S} А да си имаш |
— Фукаро!...</p> <p>— Како рече?...{S} Не чу те добро!... — запита је благо и погледа благим п |
стизам свуд; не прилега, неје ред...{S} Не знајем си што се работи и збори по чаршију...{S} Па |
реме...) Од муке је све то, брате...{S} Не могу... <hi>не могу</hi> да гледам шта се ово ради — |
ећа и види да је све пропало за њ...{S} Не зна, не сећа се кад је то могла бити прошевина и прс |
ришу на камфор и носе памук у ушима.{S} Не, овде никад дотле не сме, и не може, да дође!...</p> |
а чуда, па се просто заблену у сина.{S} Не могаде више да одоли свом очинском срцу него га доче |
с кола.</p> <p>Затим приђоше капији.{S} Не прође неколико тренутака и чу се тресак капије и зве |
би му сутрадан брука по целом граду.{S} Не, не, — тешио се Мане, — није нико био, само оне, сам |
! — одговори девојче.</p> <p>— Бела?{S} Не ли Бела Стојанчина?{S} Па ти ли си гу керка? — рече |
> <p>— Хе, лагала је што је зборила?{S} Не ли?</p> <p>— Неје, ете, лагала, ама... ете, неје тре |
ишто полоше... научија се!” Виде ли?{S} Не чури ми се.{S} Кеиф си немам на другу...{S} Исти тај |
винограде!... <hi>Части</hi> ми моје, — не бих!{S} А није мало кад се човек у <hi>своју част</h |
оспода, — као што је свакоме познато, — не морају, па се и не журе баш богзна како да су први н |
затим се окрене клијенту, па настави: — Не бригај ти, — рече скидајући шешир, јер му се глава ч |
прибележавао све што је чуо, а после — не могући се ни сам снаћи у том хаосу и лавиринту од на |
S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не |
>— Ама, ти ме па л’жеш, Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитра |
="188" /> <p>— Л’жеш ме, мори!</p> <p>— Не л’жем те, — куне се женица, — две ми очи, не л’жем т |
то; а ја знам шта је право...</p> <p>— Не бригај ти! — рекао му адвокат пружајући келнеру чашу |
! — прекиде га заједљиво Зона.</p> <p>— Не слушај душмани моји по ма’але...{S} Несам такав, Зон |
понизно, али и хладно, Замфир.</p> <p>— Не ли те пита, а ти си сал ћутиш!</p> <p>Замфир слеже р |
и?{S} Познаваш ли <hi>гу?</hi></p> <p>— Не познавам <hi>ги</hi>, хаџијо...</p> <p>— Ех, кујунџи |
<p>— Море, ти ме л’жеш, Васке?</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане...{S} Две ми очи!...{S} Како сме |
} Зашто да узмем нику, а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а?...</p> <p>— Море, ће ми одавају |
где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само осе |
и је, жива ли је? — пита тетка Таска, а не може још никако да се издува.</p> <p>— Етее, — отеже |
нахерени дирек од општинског фењера, а не витка и лепа Зона хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то с |
и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само осећа.{S} Осећа да јој је нешто |
то мило и тужно нешто; осећа да пати, а не зна још од чега пати.{S} А пријатна јој та самоћа, к |
мена, напред на прса, и заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради, као што опет и не зна как |
о што се растајемо?</l> <l>Растајемо, а не састајемо!...</l> </quote> <p>страховито му тутње у |
е продавају, а мустаћи се сал давају, а не продавају — и стаде очински мило гледати обе муштери |
за паре и еспап, како један трговац, а не кута паре по авлију и по таван, како, ете, мачка што |
крај, као да смо у централној Африци а не у цивилизованој Јевропи...{S} Шта ће <hi>странци</hi |
е гласове, од којих је њој бучила глава не само од тетка Таскиних реферата, него и од свију дру |
ад ја имам бело лице, —</l> <l>Зашт’ га не љубим?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам русе косе, |
д ја имам рујно вино, —</l> <l>Зашт’ га не пијем?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам чарне очи, |
свет не чује ту силну лупу срца и да га не опази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, и блеђа но < |
зумбул ми булбул пој’о, —</l> <l>Ја га не слушах!...</l> </quote> </div> <pb n="181" /> <div t |
башчу ми зумбул раст’о, —</l> <l>Ја га не гледах;</l> <l>На зумбул ми булбул пој’о, —</l> <l>Ј |
кажу да га воле као своје дете, оне га не само слободније гледају, него се и зауставе и разгов |
ведеш сас теб’ и чорбаџи-Јордана, те га не доведеш помеђу нас у хамам?... — Отада га мајка није |
i>.{S} Њега, дакле, сви чекају, само га не чека скоро премештени из Београда практикант Велибор |
. {S}Оне саме све то свршавају — никога не питају; Таска и Дока, те две тетке, вешто су и фино |
{S} Има си једно сопче његово, и никога не пушта у сопче.{S} Сам га помета с метлу.{S} Хо, мајк |
ељни пазар беше!...{S} У собу си никога не пушта, а кад си искочи, а он си тури катанац на врат |
етресају све, и обично и редовно никога не остављају на миру.{S} Све се ту сјури, и домаћи и из |
животу Макином.{S} Уосталом, и без тога не би се дуго чекало на то, јер тамо, на Истоку, раније |
тео обрађивати ни код великих газда, да не би припомогао још већем пропадању малих газда и пост |
У циркус ники зар...</p> <p>— Леле, да не дава Господ никому такав срам и резилак!... — узвикн |
зауставља је и преклиње да се окане, да не купи комшилук на ту бруку.{S} А она га и не слуша, н |
две тетке, вешто су и фино удаљене, да не би шкодиле ствари која се тако лепо и глатко свршава |
шила утешним речима: да се не брине, да не очајава, а нарочито нека му није ни најмање криво шт |
, да не види бруку, и запуши му уши, да не чује истину!...{S} Ама неће се офајдити тиме!{S} Ост |
ица јој такав и уста јој стоје тако, да не знаш или се смеши или ће да заплаче...{S} И доклегод |
а, враћај је кући, замажи очи свету, да не види бруку, и запуши му уши, да не чује истину!...{S |
/p> <p>— Аман, Доке!... <hi>Реч</hi> да не искочи за девојку.</p> <p>— Та што...{S} За малко вр |
па си узни и цело тесте...</p> <p>— Да не да Господ... ја си једну сал искам...</p> <p>— Па пу |
Манулаћевих. {S}Манулаћ са извињава да не може, јер баш тих дана га трговачки послови одазивај |
си цела ма’ала, и сав град, — та ја да не знајем! — одговара Дока. — Мори, знајем си све; све |
хаџијо...</p> <p>— Ех, кујунџија па да не познава селски девојчики! — дира га Замфир. — Неје н |
кирче. „Зар ће сам трговачки суд, та да не смем, па иска и треба два грађанина да су у присуств |
и сапутница човекова?{S} И он осећа да не може више овако остати!{S} Укратко, чуди се како то |
одан долази кући; а и кад дође, боље да не дође, јер је пргав и џандрљив.{S} Свачему махнише, н |
а, и плот неје далеко!” Ама стра’ ме да не узне нику белосветску...</p> <p>— Е, ашкољс’н за тај |
а на њега: да није никакав мајстор и да не треба свете цркве да поручују код њега црквене утвар |
’-те видела... па не мога да си седи да не игра, веће се уфати у оро и она...</p> <p>— Она ти к |
ог вечера, а ствар још једнако стоји да не може бити горе.{S} Мање се, истина, говори, али кад |
говачку чкољу.{S} Седимо си и чекамо да не послуже.{S} Ја си узедо’ с астал ону књигу, албум, п |
ива! — вели Таска.</p> <p>— Е, зашто да не бива?</p> <p>— Хехе! — осмехну се презриво Таска: — |
>— Па ће се женим, нане, ти ич бригу да не береш! — умирује је Мане. — За мен’ ласно; теке за т |
.{S} Али ипак замоли измећарку Васку да не каже ништа код куће.{S} Васка се обећа да ће пре при |
си не седи, татка не слуша, мајку ич да не види; неће кондуре, кошуљу неће што му мајка ткаје и |
гооо!{S} Истин’ рекоше који казаше: „Да не дава Господ на дете што му мајка помисли!” Ете и с м |
ео, па неће ни Манулаћ, макар се никада не оженио, макар отишао у калуђере, у свету Богородицу |
е мислио је сада Мане...</p> <p>Ни сада не погледа Мане Ајшу, ни њено бело лице, ни њене дуге к |
вршио какав посао и зарадио добро, тада не би жалио ни времена ни пара да се провесели и проџум |
и желети је да се таково што више нигда не понови”...</p> <p>Или, још боље, узми ово на прилику |
Протрља очи, бојећи се да га оне можда не варају.{S} Али не, не вара се!{S} Баш главом он, ста |
главу, да већ више ни једна јота ваљда не би могла стати.{S} Посматрала га је и дахнула је душ |
и да причам-— само се наљутим, па онда не ваљам и нисам цео дан ни за какав посао...</p> <p>Св |
капетал!” И кад се која уда, он ни онда не прекида своје старање, него и онда разбира како се к |
ди — то ни за живу главу неће, јер онда не би он био „чапкун-Мане”!</p> <p>Само се једаред деси |
де то — беше му!{S} Ни за милион мираза не бих је ја — ја, овако како ме сад видиш, који сем ча |
и милује.{S} Ете, и мој покојни Ђорђија не пита много, веће рече на татка ми: „Ако гу не давате |
итујем ги па ја. — „Па, зборе си, аџија не беше га туј, а они знали за тој, па Мане си дође леп |
алиопа и Уранија.{S} Само се тетка Дока не смеје, него се љути; планула, па скида папучу и поле |
рисети се ја: у дућан си не седи, татка не слуша, мајку ич да не види; неће кондуре, кошуљу нећ |
и Манча, који је, — иако ова приповетка не носи његово име као наслов, — ипак некако главни јун |
то’ се ја и с њума, — вели Таска, — ама не смешем да гу питујем ништо, зашто је луда...{S} Ама |
ашто искочи до теб’-те?...</p> <p>— Ама не знајеш ти ништо! — брани се бата-Таске. — Вика ме сн |
вно су код кућа. {S}И никога по улицама не беше, само што ноћни стражар далеко тамо у мраку што |
тио тај проклети глас, који Замфировима не да спавати.{S} Да је старо турско време, чорбаџиско |
у својим рођеним очима видели на колима не само њу, него и понете ствари, као: креветске хаљине |
е или на зајам без интереса, па он њима не тражи интерес, а они њему, опет, ни главно не враћај |
— Ешек!{S} Што ће праји?{S} Недељу дана не смејаше да си до’оди дом, веће зареди по тетке и по |
лаћа — прилика ли је?!</p> <p>— За Мана не бива! — вели Таска.</p> <p>— Е, зашто да не бива?</p |
ке свиле — који већ више ни сама Ташана не носи, јер је изишао из моде, — потрпа на себе све ње |
екају кад ће се томбола отпочети, а она не може, баш и кад се сви скупе, док не дође неопходни |
ј се прилике, добре прилике, али се она не хтеде удавати, јер ниједан од тих што је прошаху ниј |
а њој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна шта да ради, ни како да стане: одмах пребацује к |
n="72" /> <p>Зони неправо.{S} Само она не гледа на ту страну; почела је да зева...{S} Криво јо |
о „Уа!” али се ту сада Зона умешала, па не да.{S} Смеје се, истина, али га ипак брани, заустављ |
се вилице и остале тако разглављене, па не може да их састави, него му притече у помоћ мајка, у |
бине, а вилице му осташе разјапљене, па не може да их састави од силна смеха који је све обухва |
видо’, <pb n="18" /> Зоне”.{S} Море, па не само ту песму, него и ма коју другу песму, сваку пес |
е због драгоцености којих има много, па не може да их свако вече односи и ујутро опет доноси у |
Стојанча? — присећа се хаџи-Замфир, па не може никако да се сети. — А, мајка... како ти се зва |
граше?</p> <p>— Па теб’-те видела... па не мога да си седи да не игра, веће се уфати у оро и он |
то чује и даље, да допре до Мана.{S} Па не само да се задржао на хвали речима, него је и делом |
, вика...{S} Мори, ни у турцко време па не имаше деца, — та саг у српско, у чкоље, па ће деца д |
и они даљи, који давно већ ни приступа не имађаху у хаџи-Замфирову кућу, — и они је нападаху и |
ио је и пазио да ко што за време пазара не придигне из дућана.{S} У њему је пет дана радио, а ш |
рече јој, сме ићи; ни на авлиска врата не сме више сама, без неког од старијих, изићи!{S} Свим |
ену чешму, какво девојче искочи — пуста не остала!...{S} Онакву лепотињу веће у мој век — а ја |
ве насамо разговорити с њом.{S} Али шта не може чврста воља и одлучна намера?!{S} И Мане је вре |
ичу да се никад неће удавати!...) Ништа не зна, само га гледа, а израз лица јој такав и уста јо |
си заушке, та никаква се напраји; ништа не ваља, веће три дни, ете.</p> <p>— Па млого ли си бол |
Они живе — будите Бог с нама!{S} Ништа не купују на пијаци!...{S} Кад си их видео у парку, да |
је Зона расејана и замишљена.{S} Ништа не упамти што јој кажу.</p> <p>Ако је Замфир пошље по ч |
ишу и сматрају их за аџамије и да ништа не знају.{S} Варају се јако! „Добар петао се измалена у |
рижна, не иде сокаком па да је се ништа не тиче, не скакуће више с ноге на ногу; а кад улази на |
ти се Зоне...</p> <p>Мане ћути и ништа не одговара.</p> <p>— Чу ли, мори, пратила ме Зоне да т |
а он игра, па и њему смешно, али ништа не говори.{S} Смеје се и он, срећан што му се дала прил |
реса товар и самар, али му све то ништа не помаже, — тако и овоме само пусте у уши мисао о жени |
, смеши се и каже да га се то баш ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта каже, Бога ти?” — „Ка |
јој се учинило да јој домаћин још ништа не зна.{S} Био је, истина, љут, али он је обично увек љ |
Ти си сиротиња...{S} Кад ручаш, ти таг не вечераш...{S} Та, викам... ако искаш... — и ту подиж |
већа: руже, карамфила, замбака и каквог не цвећа!{S} Само је лепа Зона знала каквога све цвећа |
укара?{S} Кад уловим ће вечечерамо, кад не уловим ништо, без вечеру ће легнемо.{S} За мен’ је с |
ирових одмах осетише да није добро, кад не сме да дође, зато се у четвртак крену сама Ташана до |
си бидне, а они ми гу не давају, та кад не може тој да бидне, е нек’ си остане резил... па нека |
су обично сви „пер-ту” и зато му никад не дају да он плати што је пио, већ кад се казначеј маш |
!” Погледа опет боље, да га очи какогод не варају.{S} Како би то било да пас води коло?!...{S} |
бијена, а Мане зловољан.{S} Јевда никуд не излази, а Мане опет слабије прекодан долази кући; а |
је у услове ушло да се ни на дан свадбе не нађу оне две заједно.</p> <p>Дође ред и на бирање и |
ко је досад увек чинио. {S}Мисли његове не беху ту, али ипак ту близу, неколико кућа одатле, ко |
у и шта ће да попију — нико паре њихове не виде!{S} А ја сам светски човек: ја хоћу добро да по |
томе подобне ствари.{S} Али Зоне нигде не беше, нико је није видео (а чудно би им било да су ј |
ни слали, јер су им одатле писали да је не доводе сад, бар још за неко време, док се ућути с не |
е, ама све од аз до ижице.{S} А Дока је не само заплашила, него и вешто питала: постављала јој |
примети то.{S} Искапи чашу вина, али је не погледа, како је досад увек чинио. {S}Мисли његове н |
неку промену.{S} Уосталом, и укућани је не сматрају већ више за дете; то се види и по томе што |
што равнодушно крај ње пролази, што је не гледа и не осврће се за њом.{S} И већ због самога то |
е, то је било написано.{S} А и то му је не један рекао да је његово перо, којим он пише, просто |
: једно најобичније дечје лице, за које не зна човек како да каже — да ли је лепо или ружно, а |
памук у ушима.{S} Не, овде никад дотле не сме, и не може, да дође!...</p> <p>Тек спопадну чове |
, што ти татка покрива.{S} По саг да ме не зовеш <hi>чорбаџијо</hi> и <hi>хаџијо</hi>, веће <hi |
долази у памет — узе ги кучиште, ама ме не целива у руку, како је адет у њега.{S} Обуче ги, и ј |
<l>Зашто ме роди Еврејка?</l> <l>Што ме не роди рисјанка?!...</l> </quote> <p>— Туго, Васке, шт |
оговори женица:</p> <p>— Мори, зашто ме не питујеш, бата-Мане, од кога, си је, ете, абер и позд |
си Васка...{S} Васка Гмитраћева, зар ме не познаваш... што сам била у Хаџиске измећарка, а доно |
анствено. „Молила ме да ти ништа о томе не кажем!!” — „Их, болан брате!” вели онај и сада само |
оро траје, или још боље, доклегод Мане не пође кући, и она стоји ту држећи Гену за руку, а кад |
спомену пет стотина дуката, али их Мане не прими, него одговори да ће он за толико дати накита |
нико био, само оне, само женске, а оне не смеју од мушких ништа да кажу, а могу се смејати до |
о неких тетака, стрина и ујни.{S} И оне не само да приметише како им је њихова Зона лепа, него |
инило им се да тај човек баш ни најмање не изгледа као човек који из апсе долази.{S} Јер, на ве |
. — „Чорбаџија душу дава и губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој па да ни је!!{S} Некој с |
ке звери?!...{S} Па ти се, мори, у паре не разбираш; не знаваш што је повише: два гроша ели мил |
n="183" /> <p>— Ти душу немаш, Бога се не бојиш...{S} Девојачку, срећу да убијеш!...</p> <p>— |
<hi>пас</hi> кадгод водио коло, тога се не сећа!{S} И после, откуд би пас могао дати бакшиш сви |
даја једне такве чорбаџиске куће, да се не би осећао задах од готовљених јела. {S}У тој кујни с |
је тај смрт, да ме узме у Горицу, да се не мучим... пшешко живење моје?!...” Тужио би се на теж |
а, а после тешила утешним речима: да се не брине, да не очајава, а нарочито нека му није ни нај |
зборење за тој ич да нема!...{S} Да се не чује ништо...</p> <p>— Ех, што да се не чује?{S} Лош |
а десето; свака је била опоменута да се не удаљује, него нека се држи саме ствари, и свака се н |
гну раменима, као да хоће да каже да се не може сетити.</p> <p>— Што, јоште не може да се сетиш |
ије које су дошле да пазаре, само да се не би прекидао разговор.{S} И кад се уверио да тетка До |
не чује ништо...</p> <p>— Ех, што да се не чује?{S} Лошо ли је, па да се кута у кучине?!{S} Заш |
на није остала дужна.</p> <p>— Ич да се не љутиш, — вели му Дока, — ич да неси жалан!{S} Ако, ш |
Може, истин’, да сам човек прос’, па се не разбирам у сагашње време; па си оћута’ и отрпе’ нико |
каже.</p> <p>Тетка Уранија оде, али се не врати.{S} Нема је ни у понедељак ни у уторак целога |
гу неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се не чури, кеиф немам!...{S} А имам си дом тесте бре, ем |
ју.{S} Гледе, и све виде, и ништа им се не може отети погледу и остати неопажено, иако их оне и |
од друге, али Манулаћа нема ту — он се не смеје, него оне.{S} Ах, тај смех страшан је, иако га |
терао до овога што је сад.{S} Али он се не љути на судбину: сноси је мирно и нада се да ће опет |
гове и нису сада овде у кафани, зато се не осмехну баш ниједном на Нацково шале.{S} Јер Нацко ј |
е!{S} Што поче, па застаде...{S} Што се не закунеш?!... {S}Закуни се, де ако смеш и можеш!...</ |
једно богатство — имао је нешто што се не може лако купити ни стећи, нешто што сам Бог дарује |
срдним натписом: „Ретур!{S} Адресант се не налази у месту!...”</p> </div> <pb n="169" /> <div t |
ндрљив.{S} Свачему махнише, ништа му се не допада као пре: ни јело му није зготовљено као што т |
рече: „Пази се, газда Петракија, да те не орезили, рече, твој Митка.{S} Чуја сам — а убаво раз |
ме — тој си знајем убаво.{S} За тој те не питујем, веће за друго... — рече Мане, па стаде. — Е |
К’смет! — вели Дока.</p> <p>— Дамно те не беше при нас... — рече јој с неке висине Ташана.</p> |
јем нику лошотију за теб’, — из кућу те не пуштам...{S} Туј ћу те закопам! {S}Чаршију и бели св |
где је чуо ту песму.</p> <p>Калфа Коте не доби одговора.</p> <p>А није требало да га пита ни г |
изору описаном у песми.</p> <p>Кад Поте не доби очекивани други шамар, он полако испружи шију и |
ра пазар и да пази да си селске невесте не украдну нику минђушу из дућан... и да се кара сас се |
се не може сетити.</p> <p>— Што, јоште не може да се сетиш?!</p> <p>— Јок...</p> <p>— Ама ће б |
а ја сам си жена убавачко стара — јоште не видо’...{S} Фрузина гу, ете, име...</p> <p>— Мори, з |
Прође си јоште једна недеља, а ја веће не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре, ћопек-сене |
и и брани — перо, које ни за које новце не продаје!</p> <p>И сад се, као што већ рекосмо, крену |
влачи још дубље, јер се боји да га срце не изда — да свет не чује ту силну лупу срца и да га не |
} Пре је свирао у ћемане, али сада више не може: дршћу му <pb n="70" /> мало руке, што је, уост |
и чест му одају (зову га пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би он сам хтео: што је он |
повао, и сад, пијан као земља, спава, и не зна ништа ни за себе, акамоли за лист”.</p> <p>Зато |
накрсна питања, да је ова све казала, и не знајући шта је све изблејала.{S} И тако је Дока дозн |
оји као свећа, са састављеним ногама, и не може одмах да се крене.</p> <p>— Па поздрави се на д |
визије и из разних војних слагалишта, и не запевају баш пред кућом:</p> <quote> <l>Тешко дољи к |
дишући, гледаше унезверено око себе, и не вероваше чисто оној тишини и усамљености у којој се |
шима.{S} Не, овде никад дотле не сме, и не може, да дође!...</p> <p>Тек спопадну човека који ни |
знаш од које време гу имам?!{S} Море, и не пантим веће!...{S} Од татка ми остаде, а он гу добиј |
неје то!... — љутну се Јевда. — Мори, и не знаваш зашто си зборимо...</p> <p>— Мори, сал дор ве |
ице навише од колена, па би онда сео, и не би се дигао док му се прво његов татко не дигне; сам |
ржати подуже, а ствар им та, наравно, и не треба.{S} И они приметише да је Зона расејана и зами |
>И одмах навалише на Зону све сложно, и не оставише је никако на миру док јој га, како им се уч |
сти све и зашто немилице баца бакшиш, и не да никоме да плаћа!...</p> <p>Према њему седе ченгиј |
нопци и ланци („ружични” наравно)!{S} И не прође много, а свет га види лепо избријана, с подбри |
паша у Замфировој господској кући!{S} И не један паша — него неколико њих!{S} Замфир је био сил |
, помешан с ђулијаком из Казанлика, — и не могаде да се уздржи више!{S} И кад Цигани хтедоше да |
> <p>— Та што, ако спије!{S} Код њег’ и не искам, веће код хаџику...</p> <p>И док се ове домишљ |
, оном првом, онамо куд она потрчи, а и не знају ни куд трче ни зашто трче — по том истом закон |
па сада поче достојанственим тоном, а и не гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — Чин |
е и заове, тако да никад није сама; а и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се д |
у испред њега.{S} А чине се као да га и не гледају, него гледају право преда се и иду ситно, пр |
ане дође у игрању према њој, а она га и не гледа, него само пући уста...</p> <p>А Ману стегло н |
упи комшилук на ту бруку.{S} А она га и не слуша, него се обрецује на њ, вели му: „Ај си, келеш |
род у кући чорбаџи-Замфира.{S} Оне га и не зову друкче него <hi>чорбаџијо</hi>, <hi>аџијо</hi> |
м тога и шушљета кад виче, па зато га и не маре играчи томболе.</p> <p>Зато није чудо што је це |
ушно крај ње пролази, што је не гледа и не осврће се за њом.{S} И већ због самога тога није ник |
оше задовољне, само Зона остаде тужна и не могаше задуго ока склопити.{S} Оплакала је дан, лила |
аде гу прстен, и срма се покидала, па и не прилега веће на мушљику. „Прати гу, — збори ми госпо |
дају у Мана, — а био је врло леп — па и не умеју одмах да кажу зашто су дошле и шта хоће!...</p |
лага!...</p> <p>А Зона само прћи уста и не одговара ништа; стоји као свећа, са састављеним нога |
скудија девојку...</p> <p>Мане ућута и не хте више да се брани, а није му лако било ни да слуш |
е види и по томе што сад много штошта и не говоре пред њом, него кад хоће тако нешто да говоре |
ад се сретну, а он се учини као да је и не види, па хита крај ње, као да му је богзна какав пос |
аји, кад се врће дом — никој не знаје и не смеје да га питује...</p> <pb n="49" /> <p>„А ја си |
рчиће.{S} А још кад видеше да се Мане и не осврће чак ни на полициског писара, акамоли на жанда |
им великим бадемастим очима, али Мане и не примети то.{S} Искапи чашу вина, али је не погледа, |
е свакоме познато, — не морају, па се и не журе баш богзна како да су први на послу у канцелари |
{S}Па и оно малочас, можда шегрт Поте и не би запевао, и, ни крив ни дужан, добио шамар, да ниј |
јој... {S}Не треба њој тај Мане; неће и не може њен никад бити, али не трпи да може још која — |
е је Мане и вели да никаква боја неће и не сме бити, али му треба женска виткија и лакша.{S} Те |
и растави Манчу од Зоне.{S} Зона више и не погледа на Ману, игра и даље и све гледа у Манулаћа |
ти.{S} Стоје табле пред њим, а он чак и не слуша нити ређа; мисли његове и нису сада овде у каф |
сара, акамоли на жандара, и да их чак и не отпоздравља — онда отпаде свака, па и најмања сумња |
си проста жена, па се ич не разбирам и не знајем овој сагашње...{S} Стра’ ме, што ћеш сас мен’ |
краћи пут и пречи сокак!{S} А међутим и не оде у дућан, него удари опет кроз неке друге сокаке; |
рави им цигаре и кибицује, иако се он и не разуме у шаху.</p> <p>Долази најзад и давно изгледан |
огу и минђуше, шмркну и продужи посао и не размишљајући баш много зашто је добио шамар.{S} Можд |
.{S} Бакшиш ретко купи, јер он управо и не долази у Касину ради бакшиша (јер он би по овом бакш |
ана је Мане био сав блажен.{S} А како и не би, кад му се целе недеље од тешког дерта није милил |
> <p>— Хе! — врти главом стари Замфир и не верује му. — Татко кој ти беше?...{S} Ђорђија! {S}А |
наклоности према Ману, о чему Замфир и не слути, јер сви крију то од њега.</p> <pb n="82" /> < |
{S} Ако гу он не буде екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си баталим и дуван, зашто цигара-пуш |
м матронама, старицама.{S} Млађи свет и не пева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме |
а ни сама зашто то ради, као што опет и не зна како силно стеже својом знојавом ручицом ручицу |
ратом, иду у групама, али не џавељају и не галаме, него иду тихо и ћуте и изгледају зловољни и |
у, једно комшијско девојче, а на Зону и не погледа више.{S} И како је ова била кокетна, поуздан |
место.{S} А најпосле, ако јој се баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајда што ће се неко |
тога, — плану Дока. — Ама послен да ви не бидне криво, кад, ете, стане да „праћа шефтелије” по |
имам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла!</p> <p>— Е, што си имаш? — пита је Ташана. |
један другога, док им се једном погледи не сусретоше.</p> <p>— Ахаха! — зева Замфир и зевајући |
ктикант Велибор, страстан шахиста, који не игра томболе, него само шах, и то с фармацајтским по |
тако милу самоћу младим створовима који не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око |
и такође рано затварају дућан, али који не носе увече пазар кући, не иду право кући, нега свраћ |
а рукују и вичу: „Ај’ са здравје!”, али не пуштају одмах руку: држе га дуже за руку и све нађу |
умеша <pb n="37" /> се тетка Дока, али не доби одговора ни од једне из већа.</p> <p>Споменуше |
е у другим, опет свечаним хаљинама, али не оним маслинове боје, него у оним чоханим гугуткине б |
и бригом за вратом, иду у групама, али не џавељају и не галаме, него иду тихо и ћуте и изгледа |
ори главу, гледа устрану, стиди се, али не пориче, нити се брани.{S} Уопште, код те средње клас |
Дена није била ту.{S} Јевда полете, али не могаде стићи Доку, која је јурила као ветар.{S} Јевд |
аучија?! — опет га пита калфа Коте, али не добија одговора. — Ти ли ће за Зону песну да појеш?! |
ане; неће и не може њен никад бити, али не трпи да може још која — код ње ту, живе! — привући п |
ћи се да га оне можда не варају.{S} Али не, не вара се!{S} Баш главом он, стари Жућко, чији се |
ој-хој, леле, Зо...</l> </quote> <p>али не доврши, јер пуче шамар, и Поте испусти ону зечју ног |
очитати што на лицу његовом: зна ли или не зна за све те гласове, од којих је њој бучила глава |
каква је то мука — то нико у тој гомили не знаде да каже...</p> </div> <pb n="140" /> <div type |
олну душу његову, докле га из тих мисли не трже силан смех, од којега се тресла сва авлија и ви |
не.</p> <p>— Ешеку ниједан!{S} А што ми не збориш?!...</p> <p>— Што да ти зборим? — пита је Ман |
, да се око њих могу сви исклати, а они не би приметили! (Ономад су се чак и сликали тако са ша |
S} И да није био он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у овој приповетци, иако јој је име у |
слободија!...{S} Ако за тој!{S} Нек’ си не пита, нек’ си избере што си милује.{S} Ете, и мој по |
S} Несам говедо, селска несам, та да си не знајем што је чаршиски ред.{S} Ласно за тој!{S} Ја ћ |
убаве што су — лелее, Јевдо, очи да си не скинеш сас њи’!{S} Ја ги сал гледам, па си сеирим! { |
то ти не знајеш!...</p> <p>— Како да си не знајем?!{S} Бата-Таско зашто искочи до теб’-те?...</ |
ата да је...</p> <p>— Ти ич бригу да си не береш за тој!{S} Знам си једнога, Ставре Јаре се вик |
, дете, ја сол три товара полиза, па си не знадо’ за тај реч, а оно, пази колицно је, па веће з |
} Све си зборе, све ме питују.{S} Па си не знам веће ни што је полоше: ели кад ме питује, ели к |
!...</p> <p>— А што ће да ручаш, кад си не пазариш?! — прекиде га заједљиво Зона.</p> <p>— Не с |
hi>мен’</hi> у аманет остави.{S} Тој си не знаје ники — знаје Бог и црна у Горицу земја, што ти |
ништо!...{S} Присети се ја: у дућан си не седи, татка не слуша, мајку ич да не види; неће конд |
га и дрвље и камење!...</p> <p>— Ако си не бегендишеш у наш варош, ете, никога, што ти, демек, |
ће викну:{S} А, бре, ћопек-сене, што си не обучеш нове путине?{S} Он си па ћути.{S} А домакица |
{S} Што си не ћутиш веће?!...{S} Што си не ћутиш, несрећо, кад ти никој ништо не каза, ни те па |
памет да си спечалиш веће?...{S} Што си не ћутиш веће?!...{S} Што си не ћутиш, несрећо, кад ти |
, белосвецки ники!{S} А зашто, море, ти не обукујеш нове путине, викам му ја, што ме резилиш?!{ |
и окреће се на све стране.</p> <p>— Ти не слушај, ете, ону будалу, ону Доку. (Тетка ми се пада |
а може да носи путине с потковице, а ти не можеш!?{S} Море ће понесеш, па како селска невеста ћ |
ке...</p> <p>— У кога си тражија, да ти не дава?{S} Имаше ли га у наш варош так’в човек?...</p> |
во ће ги се осветиш!...{S} Е, што да ти не давају девојче?!{S} Кој су они, што су па они побољи |
му мати љутито. — Мане, Мане, мајка ти не плакала!{S} Што мислиш?{S} Ја сам си проста жена, па |
} Треба веће да се жениш...{S} Мајка ти не може саг ласно хизмет да ти чини...{S} На мајку треб |
трпљиво Зона.</p> <p>— Татко и мајка ти не бегендисују ме — тој си знајем убаво.{S} За тој те н |
ока, — ич да неси жалан!{S} Ако, што ти не дадоше девојче!...{S} Та што па да ти је за тој? „И |
иво! — вели јој Јевда. — Мори, ништо ти не знајеш!...</p> <p>— Како да си не знајем?!{S} Бата-Т |
-Таску, да се с њума ожениш, па и ту ти не би дали, — тол’ко стадосмо, ете, душмани саг!...</p> |
ма чак ни општински инжењер по дужности не пролази, Дваред је тако тога дана пролазио сокаке, д |
шила по српској махали — тихо, да Турци не чују, — песме о младом кавуру и о Зејни некој!{S} Та |
е му се то некако...{S} Врана врани очи не вади...{S} Тешко сиротињи! <hi>Лако</hi> је њему, не |
анчу, и није јој право било кад је овај не би опазио, или кад би отишао на друго место да игра, |
и и боље загледали, јер су нашли да тај не би могао повести за собом ни једну јуницу на улару, |
а и зелена травица!” речи те никако јој не избијаху из главе.{S} И сада јој је све јасно било.{ |
не би никад ни слутила, а ни у сну јој не би дошло тако што!{S} Оно чега се она бојала, од чег |
ни у турцко ни саг у српско време такој не орезили, ни ме једно куче толко уапило, како саг ова |
иде, што праји, кад се врће дом — никој не знаје и не смеје да га питује...</p> <pb n="49" /> < |
ње и, ете, управљање!{S} Ич да му никој не дава паре, зашто не презнавам Митанчин, рече, арч... |
ти, ете, никуј послу, веће никој ти тој не може!...{S} Из Турцко три рисјанке из арем украде си |
жно да превали преко усана.{S} Али ипак не рече ништа, него стаде размештати испред себе оне ал |
-Франћишек не компонује више ништа; чак не компонује ни то, ни вино са содом, него пије вино он |
је, на жалост, истина.{S} Пан-Франћишек не компонује више ништа; чак не компонује ни то, ни вин |
на не може, баш и кад се сви скупе, док не дође неопходни и потребни Нацко, јер он је, такорећи |
сећао је да још није прилика за њу, док не постане официр.{S} А дотле се трудио да јој бар падн |
ш...{S} Што бре!{S} Ја траву пасем, сол не ручам, — та несам чула за твоје работе!...</p> <p>— |
м ни писац не уме казати, јер то ни сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год |
но и самарицу”!{S} Ласно ће нађеш, — ем не једну, веће кол’ко искаш девојчики!{S} Ама, жал да т |
поче... дабетер!...{S} Па што си берем не поведеш сас теб’ и чорбаџи-Јордана, те га не доведеш |
ти и оћутати.{S} А мало које вече да им не прође поред куће гомила калфица, трговчића или писар |
ристасали за удавање, — паша, па да гим не манише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко |
веће?!...</p> <p>— Ех, а ти па бајађим не знајеш, бата-Мане, зашто!</p> <p>— Жива нана, не зна |
ета, ни млађег ни старијег, а да за њим не погледа!{S} Млађе загледају, кришом испод ока, па те |
епобитан факат</hi>, који се више ничим не може оборити!{S} Е, али је то чорбаџиска, богаташка |
грдиле су га ма’алске жене, „што си дом не седи, веће се крши врат по чифлаци, а по кућу, сокак |
и се, дете, у памет!{S} Бог дужан ником не остањује!...{S} Скудена и оклеветена девојка када пр |
мбус.{S} Сви га дирају, а он опет ником не остаје дужан.{S} Девојке га зову и питају га: хоће л |
а први дан Божића...{S} С таквим светом не може да се издржи конкуренција.{S} Па ја онда треба |
оном малом платом и, да га мајка кришом не потпомаже, било би зло и наопако.{S} Али и овако, у |
талима. — Аман, жене, тако ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Манулаћа — прилика ли је?! |
а као сваки добар војник; а такав један не мали трофеј била је и она песма о њему и лепој Катар |
Замфиров Жућко, тако и смех онај Зонин не могаше никако да избије из главе.{S} И она му дође у |
главом и рукама под пасом — све док он не прође!...{S} Зато, хтео не хтео, мора да се жени, је |
викам, однесем до њег’...{S} Ако гу он не буде екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си баталим |
ћим, па чак и по оним по којима ни ђаво не пролази, по којима чак ни општински инжењер по дужно |
</p> <p>Често ноћу мисли Ташана, и дуго не може ока да склопи мислећи о Зони, па ваљда под утис |
— све док он не прође!...{S} Зато, хтео не хтео, мора да се жени, јер га све гони — и комшилук |
дрхтала и плашљиво се осврташе да је ко не види.{S} Срећом, нико не пролажаше улицом, јер већ б |
ubSection" /> <p>Све ово рађено је, ако не баш с одобравањем, а оно са знањем хаџи-Замфировим.{ |
ћи кицош и мераклија у свој махали, ако не и у свему граду, — а главати и чупави шегрт Поте, и |
о ће га тако свесрдно моћи дворити, ако не жена, та верна другарица и сапутница човекова?{S} И |
и диже обрве.</p> <p>— А што па?{S} Ако не узне из вашу кућу — ће остане неженет?{S} Мори, за т |
и наже кроз свет да бежи.{S} Али некако не може.{S} Тешко корача — смета му нешто; као да гаца |
олела и да ноћива, али јој мајка никако не да то.{S} А Зона се растужи обично тада и говори о с |
тога је дана гледала само да се никако не састане ни с Маном ни с Јевдом.{S} Зато се крила по |
ипи кочије у авлију там!” Али се никако не сложише. <pb n="127" /> Мане остаде при свом; њему ј |
пет био слободан.{S} Али му отац никако не прашта, јер му не верује; боји се лакомислености њег |
капе, чупав и гологлав, јер још никако не може да се сети где је изгубио капу.{S} А у могућнос |
рташе да је ко не види.{S} Срећом, нико не пролажаше улицом, јер већ беше време кад грађани спу |
шимшир, који чак и хлада даје.{S} Нико не памти да је икад мањи и тањи био; и сам дед Манчин п |
ј самоћи, уживају, јер знају да их нико не зна где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а не зна к |
би се дигао док му се прво његов татко не дигне; само у кафани би он прво оца опомињао да се д |
у причало се тога дана увече да је било не само отмице, него чак <pb n="149" /> и пушкарања; би |
жи интерес, а они њему, опет, ни главно не враћају...{S} Тако је добродушни пан-Франћишек обезб |
да је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не ваља!{S} Стога је породични савет решио, на предлог |
љиво Зова.</p> <p>— Ја вино точим, вино не пијем; песну искам, песну не слушам, а све заради те |
јер у таквим приликама заљубљени обично не знају шта да разговарају, или разговарају којешта).< |
ао о женидби и женици — и ви сутра лепо не можете више да познате оног јучерашњег сређеног, мир |
о. {S}Јевда се просто изненадила.{S} То не би никад ни слутила, а ни у сну јој не би дошло тако |
сад.{S} Она је одбегла, или отета — то не мења много ствар; главно је да је то факат, <hi>непо |
је зар писано да се и узму.{S} А да то не би био први случај, нити какво чудо да се ороде чорб |
се Замфир и начелник слажу — и онда то не сме тако остати!{S} Не сме нико преко јавних гласила |
илега!{S} Тој си је ред, ама и тагај то не бива пред чираци!...{S} А ти што радиш саг?...{S} Ха |
зи да је то најлепша женска и да просто не може без ње; она је само за њега створена а он за њу |
ише за новине.</p> <p>— Они нама просто не дају да живимо! — тужио се тај господин адвокату. — |
све тако нешто.{S} А кад сиротиња, што не може да се формално узме због трошка, почне <pb n="1 |
даље и што финије отпочне.</p> <p>— Што не удавате, мори, Ташано, оној ваше чупе?...</p> <p>— К |
е ту песму о лепој Зони.{S} Али има што не знате, а што ћете тек из ове приповетке сазнати, а т |
.{S} Причаше ми човек све...{S} Сал што не плаче, колко му жал дође, и тешко!</p> <p>— Е, е!{S} |
тек из ове приповетке сазнати, а то што не знате, то је то: на кога се односила та песма.{S} Та |
!{S} Ич да му никој не дава паре, зашто не презнавам Митанчин, рече, арч...”</p> <p>— Ех, туго! |
ашто нећеш? — „Не могу,” рече. {S}Зашто не можеш? — „Не могу, рече; трупам, рече, сас оне пусте |
b n="110" /> пушку не испалим!{S} Ништо не знајем за себе, а све заради тебе!...{S} Ја си идем, |
Мори, — одмахну руком Васка, — ти ништо не знајеш, бата-Мане!{S} Тараф-тараф се напраји код нас |
и не ћутиш, несрећо, кад ти никој ништо не каза, ни те па питује?!...</p> <p>— А што кој да ми |
радфорду против капиталиста.{S} И пошто не знају какав ће положај према свему томе заузети енгл |
b n="39" /> си прајим: ништо, ете, лошо не напраји!... — рече и испи опет једну чашицу мастике, |
ј сама.{S} Они си такој зборе.{S} Џевап не могашем да си веће дајем, — тол’ки ме питуваше!{S} К |
есам кумита!...{S} Што, јоште ли ме зар не познајеш? — смеје се женица. — Ја сам си Васка...{S} |
се Зона сети оне речи која вели да ивер не пада далеко од кладе, и: што мачка омаци, да то мише |
иви, то јест, спуштају се и у масу, јер не полажу много на своје престоничко порекло. {S}Па хоћ |
га узму на решето.{S} Иако стари Замфир не само да ни речи није никоме прословио о тој немилој |
патрона ловачког!</p> <p>Али му Замфир не верује.{S} Врти главом, али му ипак мило кад их погл |
е било, — е, саг се врћеш...{S} Сас зор не бива!...</p> <p>— Е, зашто да неје Манча прилика?!.. |
{S} Преди нас наши <hi>стареји</hi> нас не питаше; а саг нас па наша <hi>деца</hi> не питују! { |
ратима и грди млађе, каже како се данас не може на млађе ослонити, па тек онда улази.{S} Мане ј |
ер се боји да га срце не изда — да свет не чује ту силну лупу срца и да га не опази...{S} А Зон |
још воде Нишавом протећи докле наш свет не осети благотворну моћ штампе, те осме светске силе!. |
ет хвата и чврсто држи, док јој се опет не исклизне рука из његове; гледа како се разговарају; |
о <pb n="15" /> и као да ни две унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ досад пет девојака потс |
еће, пада, мучи се да се дигне, али већ не могаше, — а у том се и пробуди...</p> <pb n="123" /> |
обрецнуо.{S} И нико после за живу главу не би смео продужити с њим разговор о тој теми...</p> < |
..{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не познаш! <hi>Никаква</hi> се напрајила!{S} Еве, да ви |
џи-Замфир...{S} Познавам гу, како да гу не познавам!...{S} Беше добра аргатка... работила ми је |
Пипка гу изела, треска гу фатила, па гу не пуштила оди Митров па све до Ђурђовдан, ете!.., По ч |
а искашем моја да си бидне, а они ми гу не давају, та кад не може тој да бидне, е нек’ си остан |
а много, веће рече на татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим |
— Остави тија речи!...</p> <p>— Што гу не давате оному на којега је, ете, мерак?...</p> <p>— М |
побегуља за Манчу онога...{S} Е што гу не дадосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу дадосте <hi |
?</p> <p>— За Манчу нашога!{S} Зашто гу не давате, кад се деца, ете, бегендисују?</p> <p>— Погл |
еше ово девојченце, Ставријо? — „Зар гу не знаваш, рече ми.{S} Из циркус пеливанка, она летошња |
за тој!{S} Мен-ми сал оставите... бригу не берите, а ја ћу сама убаво да дуздишем целу работу!{ |
намеће као насртљива досадна мува, коју не може човек да отера — тако га заокупила та реч!...</ |
н, зашто цигара-пушење без овуј мушљику не бива!...{S} Лезет, тај <hi>слас’</hi> нема!...</p> < |
Мислио и мислио Мане, док се напослетку не сети Митанча Петракијевог, познатог већ читаоцима из |
...{S} У лов идем, <pb n="110" /> пушку не испалим!{S} Ништо не знајем за себе, а све заради те |
би лако: дегенеци (а можда и сургун) му не би фалили, али је Србија, за фукару, слободија, па м |
сеше чорбаџиске керке, па ниједна да му не рекне: јок! — а он си —- ешек ниједан! ожени сас бел |
.</p> <p>А Зона се креће љута, ништа му не вели, него иде школи.{S} А кад је Манча викне да пон |
S} Али му отац никако не прашта, јер му не верује; боји се лакомислености његове и још никако н |
очим, вино не пијем; песну искам, песну не слушам, а све заради тебе, Зоне!...{S} У лов идем, < |
себе. — Ја сан немам...{S} Ја за вечеру не знам...</p> <p>— Леле! — рече мало подругљиво Зова.< |
а имам русе косе, —</l> <l>Еј, зашт’ их не мрсим?!...</l> </quote> <p>Узалуд је Ајша кокетовала |
а имам чарне очи, —</l> <l>Еј, зашт’ их не гледам?!...</l> </quote> <p>Чучук-Ајша га погледа са |
зечеви преко пушке прескакати, а он их не би ни опазио, акамоли гађао!</p> <p>Већ је пао мрак |
предмет те песме! {S}И то вам ни писац не уме казати, јер то ни сам не зна, али оно што зна, т |
> <p>— Море, узни си ти сал мене, па ич не бери бригу!{S} Ако треба да се тепамо с некога, — па |
мотује?!{S} И ја му зборешем, ама ме ич не слуша!... „’Ајде, вика ми он, ћути си, Доке!{S} Тебе |
аче!...{S} Е, како то?...{S} Ники ме ич не питује, а белким сам мајка!...</p> <p>— Е, — уздахну |
ли?</p> <p>— Ама јок!{S} За прошење ич не беше разговор.{S} Како да гу просим?!{S} Који су они |
лиш?{S} Ја сам си проста жена, па се ич не разбирам и не знајем овој сагашње...{S} Стра’ ме, шт |
их трговачких кућа, а лепотицама се баш не може богзна како похвалити то место.{S} А најпосле, |
, али зашто баш најнесрећнија — она још не зна!...{S} У тој се собици најрадије бави; ту се чеш |
јка, а он им одговара пелтечећи: „Не-не-не може!{S} И-и-ич-не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а |
аројка, а он им одговара пелтечећи: „Не-не-не може!{S} И-и-ич-не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу са |
ра пелтечећи: „Не-не-не може!{S} И-и-ич-не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-е |
е је све то, брате...{S} Не могу... <hi>не могу</hi> да гледам шта се ово ради — па то ти је!{S |
ци, рече, под <hi>една</hi> мишка — <hi>не</hi> се носат!”</p> <p>— Ама како започе, — вели Зам |
te> <l>Славеј-пиле, не пој рано,</l> <l>Не буди ми господара,</l> <l>Сама ћу га пробудити!...</ |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не прође много, а ево чорбаџи-Тасе.{S} Био је подаљи ро |
ећна пружа руку Ману, па игра с њим! {S}Не игра, него лети кад Мане поведе „Осампутку” или „Пот |
ичије, а нарочито Манине погледе!... {S}Не би играла, али кад виде Калину како је срећна и како |
почела је да зева...{S} Криво јој... {S}Не треба њој тај Мане; неће и не може њен никад бити, а |
је, једне тражиле на зајам мало соли, к’не и томе подобне ствари.{S} Али Зоне нигде не беше, ни |
Знајеш ли, бре, ако дофатим саг ове нал’не (и показа му силне налуне пред вратима), све ћу ти г |
ј можете да зборите? питујем ги па ја. „Не видосмо, зборе си, ама <hi>друзи видоше</hi> и прича |
старојка, а он им одговара пелтечећи: „Не-не-не може!{S} И-и-ич-не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу |
ког где одмахује руком, а то му значи: „Не питај!{S} То ми је мана да сам дружељубив!”</p> <p>У |
„Не могу,” рече. {S}Зашто не можеш? — „Не могу, рече; трупам, рече, сас оне пусте потковице ка |
м, рече, — нећу!...” Е, зашто нећеш? — „Не могу,” рече. {S}Зашто не можеш? — „Не могу, рече; тр |
.{S} Пред очима му жива слика звезданог неба, месеца, и Зоне како стоји умотана у бундицу своју |
а умору, издахнуо већ; звезде трепере с неба, тихо вече се спушта на земљу, а из грла срећна и |
телеграф без жица, јер иде право чак у небо). „Кад је већ”, говораху оне, „њега и калфе навука |
овоме или ономе министру под потписом „Небојша”; ишао у депутације, бивао претставник листе, п |
ем части и интелигенције ништа под овим небом немам, — ја је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни за с |
разговетно да прочитати како благодаре небу што их је обдарило таквим паметним и чуварним дете |
едњима и сам стари несрећни отад лепе и неваљале „побегуље” Зоне, за којега су, опет, постојале |
ли, још боље, узми ово на прилику: живе невенчано господа, и нико неће да каже и назове то прав |
позорнице догађаја и зато је, као посве невероватна, брзо и пропала.</hi> </p> <p>Освануло лепо |
ешто.{S} Дугим ускакањем извештио се до невероватне лакоће, тако да је могао још онако у лету, |
ама и виноградима, све се чудноватије и невероватније и опширније сама ствар приповедала.{S} У |
о да пукло!{S} Ове одоше и вратише се с невеселим гласима, јер Уранији рекоше да сумњају у Ману |
еш!?{S} Море ће понесеш, па како селска невеста ће ги обучеш и одиш у њи.{S} А он, куче, — и ко |
а си збира пазар и да пази да си селске невесте не украдну нику минђушу из дућан... и да се кар |
и да ће он за толико дати накита својој невести.{S} Усхићен тиме, стари Замфир поклони им једну |
та-Мане?</p> <p>— Да се неси посмешила, невесто?...{S} Знаш:{S} Манулаћ и Манча слично му долаз |
} Жива ти ја!{S} Узми си, доведи си дом невесту!{S} Погле кол’ки човек стаде!{S} Татко ти Ђорђи |
же да ожени, да ми је мен’, рече, ласно невесту да нађем, како теб’ што је ласно шишенце ракијк |
што се већ и свршило није.{S} И љута на невештину и јавашлук Манин, крене се одмах из тих стопа |
шетале испод руке, али с оба ока и тако невешто, да су Чивутке прснуле у смех, јер им се учинил |
нека га и носи, али што да у то умеша и невину децу?!” И једнако понављаху: „Црна мајка — мисле |
а Соса живе на очиглед света и полиције невјенчано.{S} Живе на саблазан свету, а највише на саб |
аки довлет; зар знало оно што је мука и невоља?...{S} Ама, саг, саг да гу видиш и чујеш што си |
леда, мало замишљен, но ипак то није од невоље, јер се понекад и осмехне и једнако суче своје т |
ам тражи лека томе злу и <pb n="172" /> невољи.{S} Док је малодушна женскадија очајавала, мисле |
На њега се Јевда обраћала увек кад је у невољи каквој била, и тражила паметна савета; њега би п |
, оном својом прошевином сву ту бруку и невољу и натоварила на врат.{S} Зато јој све потанко ис |
а дође паши, исприча му неку сиротињску невољу.{S} Потужи му се на неки зулум: на разуздан аске |
се увече пазар кући, не иду право кући, нега свраћају обично у кафанице.{S} Од свију кафаница и |
а, богатог и уваженог чорбаџије, силног негда чорбаџије.{S} Дуго се још причало каква је сила б |
х великих очију, и песме једне, која се негда тихо певушила по српској махали — тихо, да Турци |
то је било, само он неће више бити онај негдашњи!... — Хе, ’ај’ иди си, — вели јој, — па се поз |
очима преко ниских кровова околних кућа негде далеко.</p> <p>А Васка би тада запевала ту песму, |
ст, јер, није му то првина била да тако негде пође за податке и факта, а врати се са чворугама |
{S} Налази да му је живот пуст, да нема неге довољно.{S} Помишља чак и на старост и болест, кој |
р он би по овом бакшишу умро од глади), него долази ради томболе, коју сви радо и редовно овде |
анио да му није ни до каквог ђаволства, него да му се увек нешто стегне око срца: пада му, вели |
игрању према њој, а она га и не гледа, него само пући уста...</p> <p>А Ману стегло нешто у грл |
ажи оно што је већ победила и залудила, него је интересовало и дражило оно што равнодушно крај |
ижице.{S} А Дока је не само заплашила, него и вешто питала: постављала јој је тако вешто обичн |
о што им је, такорећи, већ пред ногама, него да их држи и буди у њима нову освајачку глад само |
не само да се задржао на хвали речима, него је и делом доказао да га цени: поручио је преко св |
било да Зона није никуд била одведена, него да је код родитеља, и тако да ништа од свега онога |
приметише како им је њихова Зона лепа, него приметише чак и то како је чупе Зоне заљубљено, па |
а руку Ману, па игра с њим! {S}Не игра, него лети кад Мане поведе „Осампутку” или „Потресуљку!” |
ојих у кући!... {S}Зато није имао мира, него је одмах сутрадан потражио и нашао измећарку Васку |
унији.{S} Онај први није имао ни врата, него само ћепенак, и мајстор Мане је преко ћепенка уска |
ава не само од тетка Таскиних реферата, него и од свију других стрина, ујни и тетака, које се п |
у прво време Мане није држао ни шегрта, него је сам самцит у њему радио; пазарио је и пазио да |
преко усана.{S} Али ипак не рече ништа, него стаде размештати испред себе оне алате и пушташе г |
и овако није остало хаџи-Замфиру ништа, него да дува на нос, па да сам потруди своје чудо и гос |
ук на ту бруку.{S} А она га и не слуша, него се обрецује на њ, вели му: „Ај си, келешу ниједан! |
докаже да он сам ништа томе није крив, него она тетка Дока, па нека се одбије на њену лудост.. |
д ал’ коловођа није као друге коловође, него стари Жућко, стари пас Замфиров!...{S} Шта је ово, |
ранија.{S} Само се тетка Дока не смеје, него се љути; планула, па скида папучу и полетела на њи |
али Манулаћа нема ту — он се не смеје, него оне.{S} Ах, тај смех страшан је, иако га сутрадан |
м хаљинама, али не оним маслинове боје, него у оним чоханим гугуткине боје, али исто тако богат |
ака је била опоменута да се не удаљује, него нека се држи саме ствари, и свака се нашла увређен |
акције и експедиције, ни до ајнлегерке, него до уредника, јер је — писало је у листу — директор |
страстан шахиста, који не игра томболе, него само шах, и то с фармацајтским помоћником Пајицом. |
у групама, али не џавељају и не галаме, него иду тихо и ћуте и изгледају зловољни и забринути.{ |
а, он ни онда не прекида своје старање, него и онда разбира како се која влада и обилази их пон |
викању није ни викао и изговарао цифре, него нешто друго, али свакидашњи и редовни посетиоци и |
и донесено.{S} И покућар Коце, шта ће, него задржи на ручак и пудара Провира, да буде тога дан |
ђа и да на другој страни потражи утехе, него је пре тога хтео да јој спреми нешто, да га добро |
а дана увече да је било не само отмице, него чак <pb n="149" /> и пушкарања; било је и мртвих и |
} Она је сад, иста Зона, никако друкше, него као једна поништена таксена марка!...</p> </div> < |
разглављене, па не може да их састави, него му притече у помоћ мајка, удари га једном песницом |
А Зона се креће љута, ништа му не вели, него иде школи.{S} А кад је Манча викне да понесе дади |
т стотина дуката, али их Мане не прими, него одговори да ће он за толико дати накита својој нев |
њему мислили и ценили га старији њени, него га је болело оно што је она о њему мислила и рекла |
а какав белај снађе, па преноћи у апси, него је, баш напротив, изгледао као кита цвећа.{S} На њ |
гавали, а кад је се нису могли отрести, него су је морали повести, водили су је само <pb n="36" |
д није имао нужде да ускаче на ћепенак, него је улазио на врата достојанствено; застане увек ма |
су баш ради да им дете иде у гурбетлук, него би волели да им је ту на очима, и радије би је дал |
диже и нестаје је под зрацима сунчаним, него ће то бити јава, сушта јава; и брука ће пуцати по |
к не компонује ни то, ни вино са содом, него пије вино онако „клот”, како га је Бог створио.{S} |
сад много штошта и не говоре пред њом, него кад хоће тако нешто да говоре и да се као старији |
и сокак!{S} А међутим и не оде у дућан, него удари опет кроз неке друге сокаке; а накривио фес, |
вели Милисав, — ни погледао на милион, него би’ рекао:{S} Аман, брате, шта ће ми милион?{S} Да |
раћао у дућан, али се посла није лаћао, него је само правио цигаре, пушио, пуштао колуте дима и |
ео и нашао.{S} Али овако није могао то, него се морао задовољити тим што му је у пролазу, онако |
она ушла, нису одмах пресекли разговор, него су га полако приводили крају избегавајући све оне |
падао у меланхолију и сентименталност, него је одмахнуо руком и рекао: „успут дико, успут перу |
исаја и огањ у њу фрљија и запалија гу, него што си скудија девојку...</p> <p>Мане ућута и не х |
ете, оне га не само слободније гледају, него се и зауставе и разговарају с њим; а кад се прашта |
а.{S} А чине се као да га и не гледају, него гледају право преда се и иду ситно, право и пажљив |
А и није свршила ни сву основну школу, него само три и тек почела четврти разред, кад је чорба |
е што више времена да проведу на послу, него откидају од тога времена и хитају кућама, да у при |
Тешко сиротињи! <hi>Лако</hi> је њему, него мука је <hi>нама</hi> — мени и теби, и ономе тамо |
/> Зоне”.{S} Море, па не само ту песму, него и ма коју другу песму, сваку песму, у којој се сам |
, није ни спомињала ни претресала Ману, него Ђорђију, додајући: нека се Зона сети оне речи која |
еним очима видели на колима не само њу, него и понете ствари, као: креветске хаљине, колевку, к |
ке жене веровале, али за оно прво нису, него су тврдиле да се стари лисац само претвара, само д |
ве мање и ређе вади кокице; не једе их, него их стегне <pb n="58" /> у своју шаку, а срце јој с |
<hi>поп</hi>, бобу <hi>боб!</hi>...{S} Него умотавају то, крију у кучине, те: симпатишу једно |
то јест, куд ја одох — ово није вино, — него ове ми ракијице и овога благослова што пљушти, час |
ј тамо на хладном и бездушном Западу, — него као нешто своје, као род у кући чорбаџи-Замфира.{S |
ј господској кући!{S} И не један паша — него неколико њих!{S} Замфир је био сила: могао је чове |
ирујућих (и истинитих и лажних) гласова него неки лист који се растура у десет хиљада примерака |
ка клетва страшнија и бржа и савршенија него и сам Теслин телеграф без жица, јер иде право чак |
, и она се вратила зловољнија и тужнија него икада што је била.</p> <pb n="168" /> <p>Трећем зе |
рија је према дућану многобројнија била него пре.{S} И он сад није имао нужде да ускаче на ћепе |
ад тужнија и утученија није Ташана била него после тога сна.{S} Целога дана јој није избијала и |
нчић.{S} И како га је она више изводила него отац, то су по другим махалама многи задуго мислил |
и тамбураши! — Ту се још мање скрасила него у П*.{S} Овде ни три недеље није остала. {S}Ужасно |
S} Ако је к’смет, па побоље за Манулаћа него за Ману; пара пару вукује, а чорбаџиски син чорбаџ |
рзо развијала и крају приводила, — брже него што је и сама Зона желела и очекивала.</p> <p>Сврш |
тамо три-четири месеца, или дваред дуже него што су мислили, — вратила се оданде после шест нед |
анулаћ, а <pb n="84" /> отац каже: није него мој; мајка каже: то је моја ћерка, отац каже: то ј |
помогло!{S} Зато је и дошао кући раније него што обично суботом долази, јер се надао да ће бар |
р се од жупског вина много раније опије него од оног глупог швапског пива.{S} И сада се лепо ви |
атомир је, такорећи, пре излетео одатле него што је ушао...{S} Али га то није много заплашило: |
некада она њега, а Зона њега мало боље него он њу некада.{S} Али је и Манча био и поносит и им |
ка се на њу тако, да се ова уплаши горе него што се икада уплашила од оних који је плаћају — и |
аџи-Замфира.{S} Оне га и не зову друкче него <hi>чорбаџијо</hi>, <hi>аџијо</hi> или <hi>чичо</h |
а девет, — и тако донесе два гроша више него што је понео!...</p> <milestone unit="subSection" |
лико и врати, — некад чак донесе и више него што је понео.{S} Једном, кад је пошао у „Апеловац” |
запази’ што ће имам муку с њег’ повише него што татко ми имаше, ете, сас мене!{S} Плати за пут |
ласе са женидбом иде много брже и лакше него код оних виших, богатијих и ученијих.{S} Али зато |
ако је ко то урадио, то није нико други него Манулаћ.{S} Међутим, и они који су и мислили да је |
о полаже, бану у Манин дућан нико други него баш сама главом тетка-Дока.{S} Дошла је да му каже |
д њене умне очи и мио, дивнији и милији него икада дотле...</p> <pb n="157" /> <milestone unit= |
атка; јер она и није управо ништа друго него један кратак сензациони — али за родитеље врло поу |
увек више света било и мало дубље у ноћ него око других.{S} Кола Ставре Јарета уђоше у хаџи-Зам |
се обећа да ће пре пристати да је убију него да каже то, а заклела се и у очи Гмитраћа, грнчара |
зека Манулаћа, — и она опет волије њему него мени?!...” И црне мисли све више, као црна ноћ, св |
могаде више да одоли свом очинском срцу него га дочепа оберучке, па га стаде љубити и шопати.</ |
и Мане и мајка му Јевдокија волели су и неговали цвеће.{S} У кући је било и голубова и гугутки |
о Јевда остаде удовица и посвети се сва неговању и васпитању сина свога, који је био сушта слик |
које једнако гледа.{S} А Мане је гледа неданимице и нетренимице.{S} Притиснуо руком груди, јер |
..{S} Ама да чујеш моју бруку!{S} Стиза недеља, па светак, па недеља, погледам ја — а он си још |
на, како камик!{S} Прође си јоште једна недеља, а ја веће не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} |
у бруку!{S} Стиза недеља, па светак, па недеља, погледам ја — а он си јоште иде у поцепане пути |
х.{S} Али су се преварили сви.{S} Прође недеља дана, а од Мане ни трага ни гласа.{S} Чак му је |
мислили, — вратила се оданде после шест недеља, тужна и зловољна, тужећи се на дуго време, пров |
снебивљиво Мане.</p> <p>— ...{S}Та већ недеља дана како гу носим, па све си заб’равим...{S} Та |
.{S} Зато се крила по комшилуку.</p> <p>Недеља је.{S} Код хаџи-Замфира после подне тишина као и |
вели задовољно и поносито, — веће шес’ недеље како сам удадена...</p> <p>— Бре!{S} А за кога с |
но да то тако буде.</p> <p>Зато се прве недеље поподне крену тетка Ураније (јер је од тетка-Тас |
как, где се момци и девојке љуљају беле недеље на „нишаљкама”, и где се загрљени момак и девојк |
<p>А то је било једне недеље, баш Беле недеље, кад је по тим местима најживље, кад леп дан изм |
штене девојке и радене девојке.{S} Целе недеље раде у кући, у недељу у свиленим фустанима у кол |
а ове друге да се наиграју.{S} Ове целе недеље као роб трпе псовке и грдње, али све то радо сно |
тишина као и у свима кућама где се целе недеље радило а недељни дан жељно очекивао.{S} Стари За |
ажен.{S} А како и не би, кад му се целе недеље од тешког дерта није милило ни да седи, акамоли |
од „фукаре”.</p> <p>А то је било једне недеље, баш Беле недеље, кад је по тим местима најживље |
, зврцнуо кмет Виден, носио је ћата три недеље <pb n="24" /> од истог прстена чворугу на челу, |
мање скрасила него у П*.{S} Овде ни три недеље није остала. {S}Ужасно јој тешко, дуго и досадно |
е, проведено тамо.</p> <p>После две-три недеље, дође по њу други зет, зет Тошке, и одведе је со |
дно скупоцено сребрно кандило гори уочи недеље и празника пред иконом из Русије, која је сва ср |
неки дремеж и царствовала нека свечана недељна тишина, јер, кад хаџија спава, не смеју ни врап |
вима кућама где се целе недеље радило а недељни дан жељно очекивао.{S} Стари Замфир легао да се |
дућан; а пазар мисечни стаде кол’ко пре недељни пазар беше!...{S} У собу си никога не пушта, а |
ако његова мезимица, његово чупе Зоне, недељом оде са другарицама на ћошак пред Калоферлиски х |
се лепо и радним даном, а утолико лепше недељом и празником.{S} Кад обуче оне његове уске чакши |
лико чежњивије кришом гледале, нарочито недељом, кад игра <hi>оро</hi> на ћошку Шефтели-сокака. |
аји?</p> <p>— Ешек!{S} Што ће праји?{S} Недељу дана не смејаше да си до’оди дом, веће зареди по |
остави то што је намислила за сутра, за недељу, а тога је дана гледала само да се никако не сас |
.{S} Ја си мислим: зар ће ги чува па за недељу ели светак?!{S} Па ми дође ништо мило, та реко’ |
после силних брига одмори и разоноди на недељу-две дана тамо на чифлуку, а друго — време је да |
све то радо сносе при самој помисли на недељу после подне, при помисли на игру и ашиковање.</p |
ло да заборави онај шамар што га је пре недељу дана добио и он сам од мајстор-Мана, кад је ту и |
ло суморан, а зато, опет, и није провео недељу као досада што је обично проводио.</p> <p>„Али с |
девојке.{S} Целе недеље раде у кући, у недељу у свиленим фустанима у коло, а у понедељак заврг |
на јави.{S} Зато је тога целога дана у недељу био Мане врло суморан, а зато, опет, и није пров |
у стара, у тој сопче!{S} Та један дан у недељу, рече ми један, — а беше код мен’ јоште у турцко |
ви се Мане да га чекате, рекни, у прву недељу.</p> </div> <pb n="189" /> <div type="chapter" x |
рапортира све што се десило за последњу недељу дана, а није ту ни Зујица, да им размеће карте, |
ло и птичице лепше певале.</hi> </p> <p>Недељу дана после овога испричанога у прошлој глави, ка |
смео.{S} Све је враћено натраг у кујну, недирнуто, онако као што је и донесено.{S} И покућар Ко |
уку, те морганатички, те дивљи, те неки недозвољени и недопуштени односи — и све тако нешто.{S} |
атички, те дивљи, те неки недозвољени и недопуштени односи — и све тако нешто.{S} А кад сиротињ |
{S} Изван куће је био поносит, а у кући нежан.{S} Оплакала га је и искрено ожалила Језда и жали |
ју је поштовао и био према њој необично нежан и послушан.{S} Али баш зато јој није много повера |
иш за тија девојчики!{S} Што да си седи неженат, та да си губи век и године?!{S} Дервиш ли је, |
S} Ако не узне из вашу кућу — ће остане неженет?{S} Мори, за тој ласно. „Имаш си грбину, самари |
маше пријатељи сијасвет, а ти си жмијеш неженет и губиш си младос’ са селски звери... {S}И ја т |
упи ми га лудо-младо,</l> <l>Лудо-младо неженето,</l> <l>На Петрића — ете, рече — млат Митанча! |
>Сваки ју је знао и певушио, и жењени и нежењени, и млади чапкуни и стари дилбери певуше је.{S} |
што је овде најглавније, ћосав је и има нежне женске црте лица; и кад се преруши у женско одело |
шњакушу — није ни погледао, нити је чуо нежне речи кардаша Дудији и Ђулсефи.{S} Седео је, пио, |
</p> <p>Једина мајка Ташана што је била нежнија према њој: тешила је да то није ништа, али је и |
лађа, тетка Дока, дошла је, као и увек, незвана.{S} Била је то још лепа и једра жена, мало чудн |
да му траже прилику.{S} И када бану, и незвана, и дође још једна, четврта тетка, нека тетка До |
ко пристајала.{S} Јер Дока је била врло незгодна: увек би понешто лупила, иако је нико питао ни |
хале, који ашикују очима.{S} Дошао је и неизоставни наредник Перица, наредник и писар у штабу, |
ивно налажу и захтевају да се ових дана неизоставно тамо појави и пробави.{S} И он нађе да ће б |
тикварнице...{S} Ама, веле, нова књига, неисечена — јок, јок!{S} Је ли она доспела у антикварни |
, весео и расположен, само изгледа мало неиспаван.{S} За пасом му револвер прикривен, а више ње |
довица сам, не стизам свуд; не прилега, неје ред...{S} Не знајем си што се работи и збори по ча |
не?!{S} Нећу сарафина!</p> <p>— Ама де, неје Чифут... наша си је вера!...{S} Ем, млад, убав, бо |
Е неје тако баш било у пређашно време, неје!...</p> <p>— Ба!{S} Било је!{S} Било је, ама неје |
присети се за много, та реко’:{S} Море, неје без ништо!...{S} Присети се ја: у дућан си не седи |
на летошња, што рипаше кроз б’чву, ете, неје, рече, кроз б’чву, веће кроз обруч... што се, рече |
/p> <p>— Неје, ете, лагала, ама... ете, неје требала да збори!...</p> <p>— Е, што ми казујеш... |
/p> <p>— Па наше Зоне...{S} Деца, мори, неје ти ни срам!...</p> <p>— Каква деца?!...{S} Деца, в |
ли сте, што ли, ћорче ниједне?{S} Мори, неје то Жућко!...{S} То си је Мане, Мане Кујунџија!...{ |
аш к’смет!...</p> <p>— Ама, бата-Таско, неје ми мен’ мука ни стра’ за тој!{S} Неје, две ми очи! |
много мило за њег’... а њојни викају... неје, ете, прилика.</p> <p>— За мен’ збори ли што?</p> |
да спечалиш?!{S} Тој ли је зборење?!{S} Неје те ни срам оди овој чупе? — рече и показа на измећ |
авамо.</p> <p>— Па што чекате веће?!{S} Неје даскалица, та да си седи у те године.</p> <p>— Што |
, неје ми мен’ мука ни стра’ за тој!{S} Неје, две ми очи!{S} Ако, што неће да ме питује; ако, б |
х, — гракнуше неке, — што је брљиво!{S} Неје те ни срам!{S} Пи, какво зборење!{S} Иди си дом!{S |
ин, рече, арч...”</p> <p>— Ех, туго!{S} Неје требало баш тол’ко да је...{S} Син му је...{S} Лел |
— и он јекну силно: „Л’же, кучка!...{S} Неје оно Мане; ја сам Мане, а оно је куче!{S} Овој су м |
еје никуд искачала?</p> <p>— Неје...{S} Неје искачала ни у авлију!{S} Трећи дан веће...{S} Мори |
S} А ја си па искам и тражим моју...{S} Неје писано за мен’ и за Калину...</p> <p>— Па си проче |
даје: „Добро је!{S} Што да си мућка?{S} Неје пљоска с ракију, та да мућка!” Тако се једни смеју |
да преплашено. — А за што га турише?{S} Неје чиновник, та да се карају?!</p> <p>— А кој знаје!{ |
каква? — плану Таска и оне друге две. — Неје те ни срам: еснафска жена, па погле како си збори! |
— толко! — и покаже два прста ширине. — Неје, ете, голема ствар, ама, и ту дигне обрве и прст у |
а селски девојчики! — дира га Замфир. — Неје ништо лошо...{S} Теке... зборим <pb n="178" /> си. |
и, несрећо! — обрецну се Јевда на њу. — Неје те ни срам?!...{S} Како збориш то?!...</p> <p>— Ет |
речи!...{S} Не чиниш ништо лошо, ама — неје ред!...{S} А да си имаш домакицу, е, тој веће на д |
ву и оде љутито.</p> <pb n="43" /> <p>— Неје без ништо! — рече Јевда после дужег размишљања. — |
S} Е ли чиновник, офицер?... .</p> <p>— Неје!</p> <p>— Еснаф човек?</p> <p>— Неје.</p> <p>— Трг |
на, поплашена од њена погледа.</p> <p>— Неје никуд искачала?</p> <p>— Неје...{S} Неје искачала |
</p> <p>— Неје никуд искачала?</p> <p>— Неје...{S} Неје искачала ни у авлију!{S} Трећи дан веће |
: ели ви је девојче за давање?</p> <p>— Неје ни дете за давање! — одговарају обе тетке, и тетка |
та је Мане. — Зар тол’ке паре?</p> <p>— Неје за паре реч! — вели Ајша стојећи и очекујући још, |
а је што је зборила?{S} Не ли?</p> <p>— Неје, ете, лагала, ама... ете, неје требала да збори!.. |
>— Неје!</p> <p>— Еснаф човек?</p> <p>— Неје.</p> <p>— Трговац?</p> <p>— Неје ни тој...</p> <p> |
> <p>— Неје.</p> <p>— Трговац?</p> <p>— Неје ни тој...</p> <p>— Ама, де!...{S} Збори си, жива т |
сам зборила? — брани се Дока. — Што да неје прилика, кад смо, ете, једна вера...</p> <p>Стари |
ас зор не бива!...</p> <p>— Е, зашто да неје Манча прилика?!...{S} Зар што су чорбаџиски?</p> < |
бата-Таско, — Јевдо, демек да знајеш да неје: „да неје било!” Било је, — ама у сто године један |
нуја пишман!...{S} Па да си разбереш да неје ника белосветска...{S} Тугооо!{S} Ако тој буде, — |
, — Јевдо, демек да знајеш да неје: „да неје било!” Било је, — ама у сто године једанпут ако ис |
а, ласно за тој!{S} Ни татко ми Ђорђија неје се оженија сас алал, демек, оди нанини стареји, ве |
p> <p>— Ба!{S} Било је!{S} Било је, ама неје баш тако без ред било!{S} Пантиш ли, хеј-хеј, дамн |
емам на другу...{S} Исти тај дуван, ама неје та иста мушљика!{S} Три-четири дима, па гу фрљи’!. |
у цвеће!...{S} Несу руже од пролет, ама неје, рече, веће ни она што је била!{S} Било цвеће — би |
аршилије!...</p> <pb n="91" /> <p>— Ама неје то!... — љутну се Јевда. — Мори, и не знаваш зашто |
на крв!...{S} Ашкољс’н!...</p> <p>— Ама неје ништо било! — одвраћа је Јевда. — За друго ништо з |
..</p> <p>— Е, зашто да клне мајку, кад неје Еврејка?! — пита је Мане. — Рисјанка је, та што гу |
заступи, бата-Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако баш било у пређашно време, неје!...</p> <p>— |
оже да се и удам”, одговара Зона, „теке неје зорт!{S} Има време, нане!{S} Зашто си ја печалим и |
ине и рече: „Од данаске ми веће Митанче неје син, ни му ја па татко; тој ви је, вика, на знање |
е, ете, дом; дома си седи дете; три дни неје искочило из кућу!...{S} Како може тој и да се поми |
л’ко искаш девојчики!{S} Ама, жал да ти неје, криво да ти неје!...{S} Несам си <pb n="104" /> о |
ки!{S} Ама, жал да ти неје, криво да ти неје!...{S} Несам си <pb n="104" /> остала постидна!... |
сам си жена проста, убаво си знајем дек неје заради мен’ тој”.{S} Па си зборим у памет: „Бож’ке |
мене и збори сал, да чује чаршија. „Ако неје истина за данашњи сокак-лаф, па ће бидне!” рече До |
варош, ете, никога, што ти, демек, нико неје спроти теб’ — ласно за тој!... — говорила би јој и |
керка!{S} Е веће нема!{S} И чорбаџиско неје до века...</p> <p>— Е, доста де! - вели јој озбиљн |
чорбаџиски?</p> <p>— Е де!{S} Дебарско неје ово, та да се отимају девојке...</p> <pb n="102" / |
ир.{S} Дошла си, наводаџисала си, ништо неје било, — е, саг се врћеш...{S} Сас зор не бива!...< |
, па када такој вика, збори, када ништо неје било, а оно дођи к ноћи и украдни гу... ће те чека |
ги је, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S} Девојачку срећу да батисују...{S} Па како |
аф, па ће бидне!” рече Дока. „Ако данас неје, ће бидне јутре.{S} И јоште гори резилак ће дочека |
а ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје далеко!” Ама стра’ ме да не узне нику белосветску. |
си је там при вас зборила!{S} Никој гу неје пратија сама си, брљива, оде при вас!...</p> <p>— |
ишан”...</p> <pb n="112" /> <p>За Васку неје реч...{S} Има јоште за удавање из туј кућу...{S} З |
” ’хоће да га узне за ортака, — ама још неје у теј године!... <pb n="51" /> А својега сина напу |
истина је...{S} Слушају чираци, па <hi>неје ред</hi> за еснаф-човека.{S} Искачају лоши речи!.. |
у!...{S} Е, што искате више?!...</p> <p>Неје спроти трговачку и чорбаџиску кућу... — умеша се т |
ослове отаљавао. {S}Мрзио је неправду и неједнакост, и економску и политичку и социјалну, и сме |
!...{S} Ако за тој!{S} Нек’ си не пита, нек’ си избере што си милује.{S} Ете, и мој покојни Ђор |
о чела и остави га, даде дахире Дудији, нек’ она купи бакшиш, а она се повуче, ућута, и гледаше |
„Што је моје, збореше <pb n="62" /> си, нек’ си је код мене!...” Ете тој и Мане работи!{S} Ујут |
Србија слободија!...{S} Ако за тој!{S} Нек’ си не пита, нек’ си избере што си милује.{S} Ете, |
жи га тетка-Таска. — У сургунл’к!...{S} Нек’ знаје и запанти, куче, што је чорбаџинска кућа...< |
скиде једну папучу и стеже је. — Рушка нек’ си искочи!{S} Каква му је она тетка!?...{S} А кад |
давају, та кад не може тој да бидне, е нек’ си остане резил... па нека гу таг узне кој хоће и |
звана, и дође још једна, четврта тетка, нека тетка Дока, с рукама преко трбуха, и запита их шта |
говачкој касини; кад Ставре спреми све, нека дође и нека му јави.{S} Тако уговорише, а затим се |
ашњу трговачку кућу, — тако, отприлике, нека каже.</p> <p>Тетка Уранија оде, али се не врати.{S |
им миг за прошевину.{S} Ако што мисле, нека се, — да им каже — и пожуре, јер Зони се јављају м |
калфе навукао ђаво на тај прљав посао, нека га и носи, али што да у то умеша и невину децу?!” |
зо сврше ствар.{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас.{S} А ваљда је и суђено и писано да т |
чно да му буде девер уз девојку, додав: нека се покори судбини, ономе што је писано и суђено, к |
ретресала Ману, него Ђорђију, додајући: нека се Зона сети оне речи која вели да ивер не пада да |
то рече господин начелник?” и све таква нека, луђе од луђега, питања, тако да је тетка Таска са |
одмах овладао неки дремеж и царствовала нека свечана недељна тишина, јер, кад хаџија спава, не |
томе није крив, него она тетка Дока, па нека се одбије на њену лудост...</p> <p>Али састати се |
е, од Замфирових доћи к њој Калиопа, па нека њих две удесе тако да испадне свима по вољи и по х |
да бидне, е нек’ си остане резил... па нека гу таг узне кој хоће и кој сме...</p> <p>— Ће да г |
н, теб’ ћу те гледам”, или: „А ти си па нека девојка!” и томе подобни разговори.{S} Једни одлаз |
си учини’ тој, збори си, Зоне, а он саг нека си чини што си хоће и милује!...{S} Ако ми, рече, |
ми им надимци казиваху то — беху то све нека имена буди Бог с нама: <pb n="28" /> неки Тане „До |
сто и најрадије склања.{S} Ту је обузме нека слатка туга и сета, и она се ту одаје тихој тузи, |
е су јунаци, млади Митанче Петракијев и нека Швабица Хермина. {S}Све ово морало се испричати, д |
ини; кад Ставре спреми све, нека дође и нека му јави.{S} Тако уговорише, а затим се разиђоше.</ |
воре своје; или нека прима кључеве, или нека помогне влашћу својом.{S} А паша му се правда, обе |
n="12" /> њему чељад и дворе своје; или нека прима кључеве, или нека помогне влашћу својом.{S} |
ујунџилак...{S} Момци и чираци ми — они нека си раде за муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зоне, |
тој кући као лекар, или, још боље, као нека „Златна домаћа књига”, јер кад она некога оцени да |
едефли кутије, која јој служи још и као нека мала „шпаркаса”), па се дуго огледа у њему и прћи |
А ПЕТА</head> <p> <hi>Она је управо као нека епизода.{S} Као епизода узета, она је, истина, мал |
запамти, остане ту и циркулира дуго као нека пословица...{S} Али ипак, кад се махну шале, озбиљ |
е била опоменута да се не удаљује, него нека се држи саме ствари, и свака се нашла увређена и д |
неки Гане „Мајкина душица” — и све тако нека имена! — Добри људи, лепе прилике, али при свем то |
а у околини.{S} Спреме је у П*, па тамо нека поседи код сестре — може јој се каква срећа јавити |
ј се баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајда што ће се неко време уклонити испред очију с |
се не брине, да не очајава, а нарочито нека му није ни најмање криво што је она тако прошла, ј |
ЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој су нека страшна и луда привиђења и снови, што су били прир |
t="subSection" /> <p>Ручао би како кад, некад код куће а некад — и то чешће — би му се, нарочит |
се, он колико понесе, толико и врати, — некад чак донесе и више него што је понео.{S} Једном, к |
<p>Ручао би како кад, некад код куће а некад — и то чешће — би му се, нарочито кад има какав в |
од његових у фамилији.{S} И он, који је некад на виолини концертирао и изводио Паганинијеву фан |
”, рече, како је сем тога чула да су се некад Мане и Зона пазили и севдисали, и како им је зар |
јутро опет доноси у зеленим кесама, као некад што су старе кујунџије радиле.</p> <p>— Ех — вели |
коном из Јерусалима што ју је донео још некад отац Замфиров, кад био на хаџилуку, куд је повео |
мајстор Мане и са крупнијих радова!{S} Некада се поносио само муштиклом коју је извезао Ибиш-а |
Дућан му пун, а поруџбина сваки дан.{S} Некада у оном малом дућанчету свом израђивао је само пр |
пшена због честих туча ради ње; која је некада била лепа, била омиљена играчица, а која се сада |
улоге.{S} Сад је Манча гледа онако као некада она њега, а Зона њега мало боље него он њу некад |
њега, а Зона њега мало боље него он њу некада.{S} Али је и Манча био и поносит и имао неки сво |
ко са спуштеним рукама стоји као ступац некакав и како се смеши, и чује како се овај цери...{S} |
мало помогло.{S} Јер Дока је увек умела некако лако и вешто да намирише где је добро друштво, б |
ивали га Јекономијом, јер то му је била некако струка, најмилија тема за разговор, о којој је н |
он у оро, и води оро.{S} И, за чудо, па некако баш и изгледа на коловођу!{S} Или се то, можда, |
јасно као дан било...</p> <p>А тако је некако баш и било.{S} У кући Замфирово| доиста је било |
{S} Опазили су само то да су домаћи сви некако сметени, расејани и забринутИ — и тада им је све |
на очи и наже кроз свет да бежи.{S} Али некако не може.{S} Тешко корача — смета му нешто; као д |
д човек уђе у такву кућицу, он се осети некако више сам, свој; далеко од града и вреве и тишме |
а не носи његово име као наслов, — ипак некако главни јунак ове приповетке.</hi> </p> <p>А ако |
и знао је из искуства да су цифре увек некако сувопарне, па је умео то викање цифара својим ху |
к, па још кад је и муфталук, — па се то некако сложи, ујдурише му се то некако...{S} Врана вран |
а се то некако сложи, ујдурише му се то некако...{S} Врана врани очи не вади...{S} Тешко сироти |
а говорила — и ради неке чивчике своје, неке „Беле Веле”, како су је сви звали, а која је по он |
зија била је та да је полиција ухватила неке лажне дводинарце и, природно, посумњала одмах на М |
33" /> — каже да се задржао због писања неке жалбе и давања адвокатског савета.</p> <p>Одмах на |
в сетисте за самарицу!”) и све су такве неке ствари наводили, да је очевидно било да се на фини |
S} Излазе преда њ и привиђају му се све неке чудновате слике као човеку у врућици, и те су слик |
о разбра’, — рече, јучерке на ноћ, куде неке белосветске фрајлице, рече, поју си песну за твоје |
баџиска и занатлиска кућа, споменула је неке давнашње случајеве, које је још као дете слушала, |
квим погледом охрабри кога, да му улије неке наде, да га залуди, а после да га одбаци.{S} Онако |
>ти</hi> Манча!</p> <p>— Их, — гракнуше неке, — што је брљиво!{S} Неје те ни срам!{S} Пи, какво |
ким кућама, курдисује клавире, свира из неке велике књиге и печали паре, и учи господску децу д |
<p>Ставре и Мане упутише се журно кроз неке улице, које су све празније и мирније бивале.{S} С |
и не оде у дућан, него удари опет кроз неке друге сокаке; а накривио фес, па га кићанка све би |
је беспослена чаршија говорила — и ради неке чивчике своје, неке „Беле Веле”, како су је сви зв |
, и он шмрче и ради; чисти зечјом ногом неке старе минђуше и баца их на гомилицу преда се.{S} О |
амно те не беше при нас... — рече јој с неке висине Ташана.</p> <p>— Ама, имам си, ете, нику му |
е лојзе у Ћурлине...</p> <p>Тако је још неке зауставио и питао за берићет, па у том стиже и до |
Тане „Домаћица”, неки Ване „Јагурида”, неки Гане „Мајкина душица” — и све тако нека имена! — Д |
ма: <pb n="28" /> неки Тане „Домаћица”, неки Ване „Јагурида”, неки Гане „Мајкина душица” — и св |
ју <pb n="132" /> жандара, неки домина, неки „шеш-беш”, али сви чекају кад ће се томбола отпоче |
{S} Неки играју <pb n="132" /> жандара, неки домина, неки „шеш-беш”, али сви чекају кад ће се т |
е било нешто тужно, нешто све расејано, неки умор и тишина целога тога дана, све док није у сам |
ка имена буди Бог с нама: <pb n="28" /> неки Тане „Домаћица”, неки Ване „Јагурида”, неки Гане „ |
S}А дотле проводе време како ко зна.{S} Неки играју <pb n="132" /> жандара, неки домина, неки „ |
иако је то желео и одагнавао мисли.{S} Неки полусан и полујава беше то, па се једно у друго на |
све — и Манчу и калфе и шегрта Поту.{S} Неки су га чак чули, кад су пролазили крај начелства, и |
е и ова игра.{S} Одмарају се и играчи — неки иду „нишаљци”, да се љуљају. {S}Разлеже се песма с |
ед десило да је прошао крај Зоне, па га неки ђаво натентао — и он се окренуо за њом.{S} Погледи |
о чудиле што им нема никога, чуше споља неки глас.</p> <p>— Хаџика, ете, дом ли је? — пита непо |
у сиротињску невољу.{S} Потужи му се на неки зулум: на разуздан аскер, на неправедан суд, на на |
ху људи. „Којешта!” брањаху га опет сад неки, „Мане је вредан и поштен младић као и отац му; им |
они се јављају многе прилике — траже је неки официри, три фронтовна и два академска, а они опет |
рце јој силно бије у грудима и страх је неки ухвати од Мана, али га ипак гледа.{S} А кад Мане д |
ш и за <hi>моје знање</hi>!...{S} Ће ме неки убаво запанти и плати ми за онај татка ти реч „куч |
еву руку, те морганатички, те дивљи, те неки недозвољени и недопуштени односи — и све тако нешт |
/p> <p>Сврате се ту понекад и застану и неки вредни професори, спајајућ’ пријатно с полезним, ш |
нарочите и чудновате мисли и — како би неки поборник еманципације женскиња рекао — застареле и |
ар, где игра оро; или у неку авлију или неки пошири ћорсокак, где се момци и девојке љуљају бел |
...{S} И саг јоште је жив! — Причаше ми неки наши трговци, што одише там’ по трговине; нађоше г |
шком, од којег поправљања добише и сами неки уморан и скоро рећи глуп израз на лицу.{S} Појављу |
иклу, — коју је поручио код њих у радњи неки Миле, назван Мазни, највећи кицош и мераклија у св |
није могло трпети.{S} Морао се тражити неки начин и лек злу.{S} Зато су одмах и нашли да ће би |
да.</p> <p>— „Чешљеви, сапуни, ђулијаци неки, та нике женске штифлетне, колани, подвезице, гаки |
прилегао, целом кућом је одмах овладао неки дремеж и царствовала нека свечана недељна тишина, |
дина била на гласу чочек, а сада је као неки анђео хранитељ и казначеј у овој дружини младих че |
.{S} Био је подаљи рођак, падао јој као неки девер, а она њему као снаја.{S} На њега се Јевда о |
{S} Али је и Манча био и поносит и имао неки свој начин и тактику, тако да је назовем.{S} Кад ј |
ћих (и истинитих и лажних) гласова него неки лист који се растура у десет хиљада примерака!... |
лепо.</p> <p>А то је најлепше објаснио неки господин Милисав Јекономија, који се потписивао „о |
душним и уморним погледом, као да је то неки нахерени дирек од општинског фењера, а не витка и |
се, а на тршавој глави јој мушки шешир неки (па дошла иста позната мадмазељ Д’Ангулем, што учи |
да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се не чури, кеиф нема |
екога оцени да је болестан и пропише му неки лек, тај мора лећи у кревет и узети лекове, па ма |
апуњавицом, где достојанствено, окружен неким теткама и стринама, гега у прошевину, а уши му се |
воје винограде, свраћао и поседео још у некима, а кад сунце већ на смирају свом беше, врати се |
ла: увек је око ње било бар пола туцета неких тетака и стрина.{S} Кад иде, она се ломи у струку |
тају лекције, а нису имали времена због неких непријатних вести које стигоше преко новина из Ен |
о папучама и налунама, поређаним испред неких врата, — што је за њу увек био најбољи и најнесум |
повуче, а Ђорђија опет њега одбранио од неких пијаних аскера.{S} Тако је говорио већ од дужег в |
а и то није било лако.{S} Није било без неких тешкоћа, нарочито код нашега света, који је, на ж |
на ћати Трајку!{S} Кад га је, приликом неких партиских размирица и неспоразума, зврцнуо кмет В |
S} Родбина Замфирова је велика.{S} Пуно неких тетака, стрина и ујни.{S} И оне не само да примет |
памет, и присети’ се да ти кажем...{S} Некња си зборим ништо сас онога мојега комшију, чорбаџи |
знајем заради кога ми тај чес’ чине.{S} Некња си беја’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете |
ерке!...{S} Па што је саг сас Митанчу — некња га видо’!{S} Ништо се напраји оди момче...{S} Как |
раји код нас дом...{S} Живот си нема од некња!...</p> <p>— Што, море? — вели запрепашћено Мане |
ну дебљину. — „Ласно ти теб’, — рече ми некња Петракија — имаш девојке, сина немаш, — бригу нем |
прича расположен даље.{S} Да му, вели, неко каже: „Шта би волео, Милисаве, душе ти, право кажи |
ирују, како је покривају неком марамом; неко мување у ребра видеше, и чуше само то, како један |
блице, узимају сви, ко једну, ко две, а неко и по четири!{S} Мане, и он ту, и он узима две табл |
писали да је не доводе сад, бар још за неко време, док се ућути с неком проклетом песмом, која |
погледа укућана, који су јој погледи од неко доба ужасно досадни постали.{S} И она наваљује на |
и бризну силно у плач.</p> <p>Јевда је неко време искрено бранила свога сина, верујући и сама |
и меће зрно на таблу.{S} Тек мало после неко се мешкољи, загледа у комшиску таблицу, виче: „Мућ |
ећа, а оно је и то нека фајда што ће се неко време уклонити испред очију света; свет ће је забо |
глави, која бриди, па му то чешање чини неко особито задовољство.</p> <p>— Од кога си гу, збори |
ука. — Такав је тамо обичај.{S} Јер чим неко има само мало веће бркове, већ га зову и саме удав |
стити пашо, и да си зборим? — рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И кому да си зборим?! — Па |
ућама, да у пријатном рахатлуку проведу неко време; да нареде, прегледају, покарају и помилују |
"94" /> <p>А Мани мило.{S} Брани се још неко време, пориче, спомиње разлику између кућа, али по |
у помоћи били — он Ђорђији, кад је због неког кријумчарења могао да повуче, а Ђорђија опет њега |
ЛАВА СЕДАМНАЕСТА</head> <p> <hi>Мишљење неког Милисава Јекономије о тој, тако да кажем, „крађи |
на авлиска врата не сме више сама, без неког од старијих, изићи!{S} Свима је пресео ручак; Зам |
по кафани и погледом као пита, види тек неког где одмахује руком, а то му значи: „Не питај!{S} |
ио радо слушан, што је имао и онако као неког хумора.{S} Дугом практиком на томболама извежбао |
ак и кафански џепарац.{S} Зато је нашао неког адвоката буџаклију и замолио га да се заузме, реч |
нека „Златна домаћа књига”, јер кад она некога оцени да је болестан и пропише му неки лек, тај |
ушку (а сви су веровали да њоме очекује некога и питали га је ли пушка пуна) и шарао јој срмом |
бери бригу!{S} Ако треба да се тепамо с некога, — па ће се и тепамо.{S} Ако треба да се бијем с |
, рече па она. „За тој па да ни је!!{S} Некој си је”, рече, „богат сас паре и бруку, а некој са |
и је”, рече, „богат сас паре и бруку, а некој сас здравје”, рече, „и са севдах; па такој је”, р |
чују, — песме о младом кавуру и о Зејни некој!{S} Тада га обузима слатка сета, и стари Замфир т |
нешто прича о Зони, о неком бекству, о некој отмици, али Манино име није чула том приликом, а |
вратима.{S} Сви отурују од себе, као по некој команди, домине, карте, табле за шеш-беш и питају |
шитеља ове њихове тишине, жапци, као по некој команди, у густим редовима поскачу и главачки бућ |
си фењер и амбреле, и као казначеј је у некој чочечкој дружини.{S} Чак је тетка Таска шанула Зо |
два стара, граната и лисната шам-дуда, неколико дуња и два дафинова дрвета, која је јако пазио |
и његове не беху ту, али ипак ту близу, неколико кућа одатле, код Замфирових.{S} Замишљао <pb n |
сем кућице, Мане је имао и нешто земље: неколико њива, и један већи виноград ради грожђа и вина |
долазио у дућан, седао и почео да ради; неколико пута узимао преко крила неку пушку (а сви су в |
— Ману тога дана није држало место.{S} Неколико пута је после подне долазио у дућан, седао и п |
оздрави онако у ходу.{S} Прође дућан за неколико корака, а после застаде, као да се сетио нечег |
и даље тај глас.{S} Мане је био као луд неколико дана.{S} Није се он навикао на такве ствари, н |
p> <p>Затим приђоше капији.{S} Не прође неколико тренутака и чу се тресак капије и звек звекира |
р свршио).</p> <pb n="78" /> <p>И после неколико таквих тешких дана и такве душевне утучености |
Зато се ваљда хаџи-Замфир, одмах после неколико дана, и сетио свога чифлука и јесењих радова, |
вако како ће се и свршити.</p> <p>После неколико дана Мане је ишао опет поносито и ведра чела.{ |
је пан-Франћишек, брат Чех, који је пре неколико година дошао са конзерваторије право у Србију, |
на своју руку.{S} Отворио је дућан пре неколико година, али га је затворио, јер је морао у вој |
амфиру.{S} И по махалама и у чаршији се неколико дана само о токе говорило.{S} А да је прича уг |
и игре, а „Јелке тамничарке” играло се неколико пута до „Шарен-ора”.</p> <p>— Ама саг право да |
pb n="176" /> једну муштиклу.{S} Повуче неколико димова, па баци цигару и врати муштиклу у футр |
е...</p> <p>Отпоче оро.</p> <p>Одиграше неколико игара, и „Криву бањку” и „Бербатовску” и „Теде |
пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, и неколико пута опет батаљивао рад, устајао и одлазио.{S} |
јутрење и на краће молитве.{S} У авлији неколико кошева, пећ за хлеб, штале за коње и велика шу |
итети, сведоче то.{S} У чаршији је имао неколико епитета: <hi>челеби-Ђорђија</hi>, <hi>дилбер-Ђ |
подској кући!{S} И не један паша — него неколико њих!{S} Замфир је био сила: могао је човека и |
и плаче кришом. {S}И то је тако трајало неколико дана, тешких и црних дана, а затим, мало помал |
мирило. {S}И све док цвета дафина, оно неколико дана, чорбаџи-Замфир нерадо оставља кућу и сла |
у, не може човек да сачека краја.{S} По неколико се пута рукују и вичу: „Ај’ са здравје!”, али |
а за једно такво после подне промени по неколико места.{S} Стала би, па би гледала како играју |
радије бави; ту се чешља и пресвлачи по неколико пута преко дана, или извади своје џепно огледа |
ој чифлук, где се често и радо бавио по неколико дана ради домазлука, а можда још — како је бес |
Мана кујунџије.{S} О тој ствари је већ неколико дана мислила најозбиљније Манина мајка Јевдоки |
освадише Зоне и Мане.{S} И то траје већ неколико дана.{S} Зона неће никако ни да чује за Манула |
исли да је то неопходно потребно — да у неколико потеза оцрта тога Манулаћа, који је ушао у ком |
и разговор би трајао врло кратко, тек у неколико речи.{S} Понекад би долазила и до места где се |
на крају курјучића; до подне измења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после |
од једне из већа.</p> <p>Споменуше још неколико њих.{S} Споменуше Дику Грнчарску, Ленче Кубеџи |
ре мајстор-Мане кујунџија.</hi> </p> <p>Неколико дана доцније, а код Јевде се опет скупљају на |
лу, како је, на листу од Писанке бр. 5, неком писару, у чијој је кондуит-листи стојало да је ра |
атно, као што се то дешава оном другом, неком Мицку, који сем тога и шушљета кад виче, па зато |
, која је њој много казивала и сетом је неком милом испуњавала...{S} Зона узе за руку Гену, при |
а би се, вероватно, наставила са другом неком јунакињом приповетке.{S} Али се Мане није тек она |
огледа и загледа се у њу, а опет другом неком приликом пређе преко ње тако равнодушним и уморни |
ла, истина, да се нешто прича о Зони, о неком бекству, о некој отмици, али Манино име није чула |
ољак, што је чувао близу гробља, оженио неком трговачком удовицом и ушао у пуну кућу; а Мане је |
; причала јој читаве романе Ђорђијине с неком ченгијом Зумрутом, која је у своје време и „у пес |
же лупити и испричати (па и потући се с неком!) тетка Дока, којој су фес и шамија дошли већ мал |
е сваки други забленуто, изненађено и с неком тихом чежњом погледа — на Манчи се то никад није |
, бар још за неко време, док се ућути с неком проклетом песмом, која се тамо сад највише и најр |
им, како је одмах одведена и испитана у неком селу код попа Зипе (који је већ познат као човек |
, правду и слободу.{S} И тако се ипак у неком виду обистинише слутње и жеље капетан-Микајла, ку |
ништа компоновао.{S} И кад су једном у неком друштву у разговору запитали га: компонује ли што |
јку, како је умирују, како је покривају неком марамом; неко мување у ребра видеше, и чуше само |
тапију и ливаду...</p> <p>— Заради <hi>некосену ливаду</hi>, — знам де!{S} Сол ручам, мајке... |
ради; неколико пута узимао преко крила неку пушку (а сви су веровали да њоме очекује некога и |
а, није без ништа!{S} Има нешто!{S} Има неку муку!” Али шта је то нешто, и каква је то мука — т |
били се у посао.{S} Калфа Кота довршује неку срмали-муштиклу, — коју је поручио код њих у радњи |
еле — „турио у песму” чорбаџи-Замфира и неку лепу Цвету, па и сада се још пева песма:</p> <quot |
ам си, ете, на један еглен...{S} Заради неку послу...{S} Е што си стала туј при мен’ како шиљбо |
е да говоре, а она задржала за себе као неку завршну реч, па сада поче достојанственим тоном, а |
Мојсеј”</title> на жици G, свира сада у неку олупану и изгужвану трумбету, какве се могу видети |
фатална супруга Хермина била умешана у неку повећу интернационалну дружину за прављење и проту |
н или на Бит-пазар, где игра оро; или у неку авлију или неки пошири ћорсокак, где се момци и де |
га је нагнало да дође паши, исприча му неку сиротињску невољу.{S} Потужи му се на неки зулум: |
<p>Па и укућани приметише на дериштету неку промену.{S} Уосталом, и укућани је не сматрају већ |
— Колико само пута, кад она прође тако некуд са својим стринама или теткама крај његова дућана |
ели двапут ако си искочим поради, ете, некуј послу у чаршију.{S} Па ели узнем по-за себ’ измећ |
јстор Манча — нема ли га?” или: „Манча, нема га туј? или други питају мало потсмешљиво: „А, још |
..{S} Прекодан се сваки час тек изгуби, нема је.{S} Повлачи се у самоћу, ону тако милу самоћу м |
у и петохљебницу, па никако да га нађу: нема га, као да је у земљу пропао...</p> <p>КРАЈ</p> </ |
е бива!...{S} Лезет, тај <hi>слас’</hi> нема!...</p> <p>— Фала, фала, чорбаџијо, за тај чес’ и |
чивију на порту — и свршена работа!{S} Нема веће нико да улегне на порту!...{S} Нема доцна кућ |
е око стола: — Прави, Бога ти љубим!{S} Нема <pb n="160" /> што ти данас, кад овако пљушти овај |
евојачки у сагашњи земан!{S} Тугооо!{S} Нема више девојчики!...{S} Беше!...{S} Беше!...{S} Саг |
ема веће нико да улегне на порту!...{S} Нема доцна кући долазење!{S} А саг?...{S} Пантим у оној |
гомилу.{S} Ујутру оде, а увече дође.{S} Нема више оне раскошно бујне косе, оног дугог лепог кур |
>Тетка Уранија оде, али се не врати.{S} Нема је ни у понедељак ни у уторак целога дана.{S} Код |
мо зачуђено пита: „А... мајстор Манча — нема ли га?” или: „Манча, нема га туј? или други питају |
-Замфир; такве силе и таквог господства нема више!{S} Пред пашу је у турско време излазио кад г |
итају мало потсмешљиво: „А, јоште ли га нема.?... <pb n="138" /> Јоште си зар спију?” веле ирон |
угом.{S} Налази да му је живот пуст, да нема неге довољно.{S} Помишља чак и на старост и болест |
ем хоћу...{S} Код мене мало који дан да нема супе, а они празилук и на први дан Божића...{S} С |
ане и диже прст, — зборење за тој ич да нема!...{S} Да се не чује ништо...</p> <p>— Ех, што да |
ња и вероватноћа за тај глас.{S} И онда нема више ни говора о калупима и лажним дводинарцима, г |
и вели: „Овим шором, Лазо, еј, девојака нема!” А побратим Пајица му одговара: „За кога, море, г |
м стању, коме ваљда у свој Европи равна нема; пролазе професори свију професија и дисциплина, и |
, од левентовања лепшег и лакшег заната нема!...</p> <p>У лето зором, још за росе, одлазио би т |
оје подаље једна од друге, али Манулаћа нема ту — он се не смеје, него оне.{S} Ах, тај смех стр |
-Замфир у град; море, до Солун и Филибе нема га јоште по-такав!{S} А ти — их што си брљива!{S} |
.</p> <p>Скупио се свет.{S} Кога ти све нема ту: дечурлије, момака и девојака из махале, који а |
готове приповетке, кад ни трунке истине нема!? {S}То им никако није ишло у главу и било им је з |
у зборим?{S} Што да га карам? {S}Карање нема!{S} У војску терају сас зор, а у женидбу — јок!</p |
срамување! — храбри је Мане. — У појење нема срам ни па срамување... {S}Што си поје?</p> <p>— П |
а, <hi>чорбаџиска</hi> керка!{S} Е веће нема!{S} И чорбаџиско неје до века...</p> <p>— Е, доста |
а на бимбашије и миралаје зашто ги веће нема, — ама ће да праћа на рисјане, — а брука и тој...< |
је човеку, па зато то сваки чорбаџија и нема.{S} То је лепа ћерка његова, његова мезимица, то ј |
а, а пет пута прође мимо ње као да је и нема на свету; једаред је погледа и загледа се у њу, а |
их, богатијих и ученијих.{S} Али зато и нема ту оних силних маторих момака, који се туже на вла |
е! — осмехну се презриво Таска: — „Гаки нема, — свирка сака!”</p> <p>— Е, дајте гу, подајте гу |
ћ и до Приздрен!...{S} Мори, па и да си нема паре, што је па за тој?! {S}Кад се деца милују — ш |
о за теб...{S} Без теб’, рече, живот си нема...</p> <p>— Кол’ко ће пут па тија исти речи да ми |
ф се напраји код нас дом...{S} Живот си нема од некња!...</p> <p>— Што, море? — вели запрепашће |
И баш кад су се оне тако чудиле што им нема никога, чуше споља неки глас.</p> <p>— Хаџика, ете |
S} А оне седе и шапућу — чуде се што им нема никога.{S} Није дошла ни Аглајица, да им исприча и |
.{S} На сопче му катанац, а њега га дом нема „Причекни си малко, рече ми жена, ће дође <hi>дете |
ли мустаћи? — пита Зона. — Нећу га, ако нема мустаћи...</p> <p>— Па... ће да има...</p> <p>— А |
ништо... што се збори.{S} Што има, што нема по ма’але, и по свет, за <hi>тој</hi> си мислим и |
а!...{S} Али Зона неће; вели да Манулаћ нема ни форму за девера! — А како је имао форме за млад |
е освајаче што прича Историја да за њих нема више никакве дражи оно што им је, такорећи, већ пр |
ат... сарафче и банкерче... у наш варош нема га, ете, јоште један потакав!...{S} Пратија сам чо |
пут чуо (иако се сваки дан тужио како „нема старе године и стари пазар”), па се диже у чаршију |
ју, кажу му да је испрошена већ, или да немају девојке на удају и даду му шаку ексера, а он при |
м ти, што ли сам?!{S} Што си ћутиш како немак?{S} Род смо си...{S} Кому ће да кажеш муке и дерт |
мен’ ми мука и жал ми за мен’ што си ја немам нику сестру, ама спроти теб’ прилику, — па ја да |
вио.</p> <pb n="179" /> <p>— Ја си сина немам, Мане.{S} Татко те Ђорђија <hi>мен’</hi> у аманет |
” Виде ли?{S} Не чури ми се.{S} Кеиф си немам на другу...{S} Исти тај дуван, ама неје та иста м |
ти и интелигенције ништа под овим небом немам, — ја је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни за све оне |
е Мане и притеже пас око себе. — Ја сан немам...{S} Ја за вечеру не знам...</p> <p>— Леле! — ре |
б’равим дом, а мен’-ми се не чури, кеиф немам!...{S} А имам си дом тесте бре, ем повеће и поуба |
/p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi>, рече, немаме,</l> <l>Ока и пол <hi>севдах</hi> имаме.</l> </q |
песну:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi> немаме,</l> <l>Ока и пол <hi>севдах</hi> имаме.</l> </q |
у тетку, да се бесимо, зашто живот веће немамо!...</p> <p>— Што, мори?...</p> <p>— Ете, црна са |
иноћни догађај могао догодити само због немара и те извесне лакомислености хаџи-Замфирове.{S} И |
а имам да платим?” а келнер само каже: „Немате ништа; плаћено је”, а кад овај зачуђено гледа по |
.{S} Што?{S} Што бре?... {S}Да си научи немацку јазију, аустриски буквар, па да праћа књиге, де |
чила Зона све то?!{S} Говори француски, немачки, грчки зна.{S} Иде по господским кућама, курдис |
е:</p> <p>— Море, неси муштерија!...{S} Немаш те паре!... — па узе испред носа забезекнутом муш |
ре, ће ми одавају чес’, за тој бригу да немаш.{S} Ја већ и саг јоште видим што ме почитују...{S |
ми некња Петракија — имаш девојке, сина немаш, — бригу немаш!...{S} А мен’ ме изеде оно моје пц |
ија — имаш девојке, сина немаш, — бригу немаш!...{S} А мен’ ме изеде оно моје пцетиште!”</p> <p |
плану:</p> <pb n="183" /> <p>— Ти душу немаш, Бога се не бојиш...{S} Девојачку, срећу да убије |
тих црних мисли и заспи, па често снева немиле снове.{S} Снева Ташана, а ко њена Зона учена, ни |
не са себе одговорност, да заглади онај немили догађај, да докаже да он сам ништа томе није кри |
зашто је весео, зашто части све и зашто немилице баца бакшиш, и не да никоме да плаћа!...</p> < |
.{S} Све је то чудновато страшно и њему немило било што је тада видео у тим сликама...{S} Сви в |
да ни речи није никоме прословио о тој немилој сцени, што је чак строго забранио да се икоме в |
још и богата, била је размажена, пуста, немилосрдна, готово рећи демонска.{S} Ко је није знао и |
збије из главе.{S} И она му дође ужасно немилосрдна и гадна.{S} И кад је она таква у сну била, |
а пошиљаоцу с оним хладним, званичним и немилосрдним натписом: „Ретур!{S} Адресант се не налази |
у мужа.{S} Иако су Замфира варошке жене немилосрдно критиковале због тога и говориле: „Тој ли ј |
савести, иако га је синоћ онако љуто и немилосрдно увредила...</p> </div> <pb n="124" /> <div |
исто био да су шамари сасвим природна и неминовна последица бедног шегртског положаја.{S} А вук |
аздинстава или велепоседа, који ће тада неминовно гутати оне мале поседе.{S} Зато, а и стога шт |
разгали у веселом друштву и да заборави немио вечерашњи догађај, да свирком и игром заглуши бур |
умних мисли, тако да је већ и због тога немогућ био у школи.{S} Дотерао је до шестог разреда, и |
ја и моли га загушеним гласом:</p> <p>— Немој, Мане, две ти очи!...{S} Остави ме!...{S} Сама ћу |
чи, и није тек онако што је Јордановица необично стала хвалити Ману Кујунџију, баш сада (е, <pb |
не, јако ју је поштовао и био према њој необично нежан и послушан.{S} Али баш зато јој није мно |
риповеда како се за тај чудан и многима необјашњив и загонетан догађај заинтересовала и заузела |
ча није дошао ни чупав, ни неумивен, ни необучен — укратко, није био бедна изгледа, како обично |
ије и грли се, само он тужан повукао се неопажено у један ћошак у авлији и одатле, скривен од о |
та им се не може отети погледу и остати неопажено, иако их оне из кола багателишу и сматрају их |
же, баш и кад се сви скупе, док не дође неопходни и потребни Нацко, јер он је, такорећи, диплом |
бити згорег — чак писац мисли да је то неопходно потребно — да у неколико потеза оцрта тога Ма |
у глад само оно што је још непобеђено и неосвојено, што охола чела пркоси, — тако и за лепу Зон |
ија?!... — прошапта Мане и заљуља се од неочекиване среће.</p> <p>— Ее! — тврди Васка.</p> <p>— |
ре, тето, — брани се Мане од ове нове и неочекиване напасти, — неси ти веће за теј работе.{S} И |
ли га: компонује ли што? приметио је, и непитан, заједљиви колега и земљак његов, пан-Цибулка: |
нову освајачку глад само оно што је још непобеђено и неосвојено, што охола чела пркоси, — тако |
го ствар; главно је да је то факат, <hi>непобитан факат</hi>, који се више ничим не може оборит |
/p> <p>— Хаџика, ете, дом ли је? — пита непознати глас споља.</p> <p>— Дом си је.{S} Ама хаџија |
ине, да је „оскудација”, да су им силне непокупљене паре по народу растурене и изложене пропаст |
Таска и погледа кришом на Зону, која је непомично лежала на миндерлуку и као да ништа није ни с |
вносна и брза кад кога треба казнити за непочупану зубачу пред кућом, и за ђубре у кући — како |
е бриге и послове отаљавао. {S}Мрзио је неправду и неједнакост, и економску и политичку и социј |
вари утолико му је лакше било.{S} Сваку неправду учињену кавурима, он је лако, од шале, залечио |
се на неки зулум: на разуздан аскер, на неправедан суд, на насртање на образ и веру, и каже да |
воје гледа...</p> <pb n="72" /> <p>Зони неправо.{S} Само она не гледа на ту страну; почела је д |
ло огледало; сваки час плете курјучић и непрестано мења оне пантљичице на крају курјучића; до п |
ајући шта се све догађа.{S} И гледајући непрестано играње оне суклате Манулаћа, паде му тешко; |
е извештавале силне рођаке, које су јој непрестано долазиле и реферисале, и одлазиле, да се опе |
ку, тако да је назовем.{S} Кад је на њу непрестано мислио, природно је да је желео и да је види |
е истраје у својој одлуци.{S} Као крвни непријатељ чорбаџи-Замфиров, Митанча је добро дошао сад |
е и слошки да нападну на заједничког им непријатеља.</p> <p>Увече нађе Мане Митанчу у Трговачко |
/> <p>Као и сваки човек, и Мана је имао непријатеља, који су једва дочекали да га узму на решет |
ло по граду.{S} Читали су и пријатељи и непријатељи Манини; они га жалили и замерали му и заташ |
еданцима, нашим највећим непријатељима, непријатељима свију наших светиња!{S} Белешка је била п |
n="29" /> мухамеданцима, нашим највећим непријатељима, непријатељима свију наших светиња!{S} Бе |
онај исти адвокат буџаклија, који је и непријатељу његовом написао напад на њега!...</p> <mile |
пишу: „Били смо”, веле, „очевици једне непријатне сцене; жалити је и желети је да се таково шт |
и тетака Зониних, и био предмет и повод непријатних сцена између родитеља Зониних.</p> <milesto |
екције, а нису имали времена због неких непријатних вести које стигоше преко новина из Енглеске |
је био спреман на сваку евентуалност и непријатност, јер, није му то првина била да тако негде |
ој све редом момке с назначењем који су неприлике, а који би <hi>могли</hi> бити прилика за њу. |
а!”</p> <p>— Е, дајте гу, подајте гу за неприлику, за Манулаћа тога, — плану Дока. — Ама послен |
о питао није, и често би тиме друштво у неприлику доводила.{S} А имала је обичај да оно што каж |
само да би се показао пред Ташаном како нерадо оставља кућу.{S} А тако исто му нису веровале ни |
фина, оно неколико дана, чорбаџи-Замфир нерадо оставља кућу и слабо излази у чаршију.{S} Ту сед |
а муштерија и затражи нешто.{S} Мане му нервозно изнесе тражене ствари; учини му се да се и сув |
ли си, Васке, девојке?...</p> <p>— Ба, несам више девојка, — вели задовољно и поносито, — веће |
ри, чује њојна клетва!...</p> <p>— Ама, несам, нане!</p> <p>— Јеси!{S} За све си сал ти кабает! |
ачку, срећу да убијеш!...</p> <p>— Ама, несам, нане... — брани се Мане.</p> <p>— Јеси, јеси, не |
си ти? — загледа је Мане.</p> <p>— Де, несам кумита!...{S} Што, јоште ли ме зар не познајеш? — |
е ако смеш и можеш!...</p> <p>— Ама де, несам, нане... ете... ловачке ми среће, несам.</p> <p>— |
Мане. — Несам, несам, ловачке ми среће, несам!{S} Куд па смем ја тој да напрајим?! — куне се Ма |
несам, нане... ете... ловачке ми среће, несам.</p> <p>— Јеси, јеси, Мане.{S} Знам те ја тебе уб |
ајим!” рече. „К’смет!{S} Веру си, рече, несам баталија, — ама стадо’ ете, рече, Циганин!{S} Има |
<p>— Хехе! — снебива се Мане. — Несам, несам, ловачке ми среће, несам!{S} Куд па смем ја тој д |
си еснаф човек, прос’, и несам писмен; несам чиновник ни учовњак, ни приседник ни па посланик, |
жал да ти неје, криво да ти неје!...{S} Несам си <pb n="104" /> остала постидна!...{S} Ама ги и |
Не слушај душмани моји по ма’але...{S} Несам такав, Зоне, како казују...{S} Ћу те слушам; кад |
лазим мирно покрај турцки каракол...{S} Несам, бре брате, џимпир ели качак, ели кумита, та да с |
збори!...{S} Слушај што ти зборим...{S} Несам јоште свршила работу...{S} Има јоште коџа ми ти м |
знајеш убаво!{S} Не ли смо родљаци?{S} Несам говедо, селска несам, та да си не знајем што је ч |
/p> <p>— Јок! — рече поносито Калина. — Несам за вашу кућу...</p> <p>— А, за оро ли си?{S} Ах, |
еш!</p> <p>— Хехе! — снебива се Мане. — Несам, несам, ловачке ми среће, несам!{S} Куд па смем ј |
у крв!...{S} Ђорђијо, Ђорђијо!</p> <p>— Несам, нане, — брани се и куне Мане, жива ми... ете-те. |
рговачку керку?... {S}Неси!...</p> <p>— Несам... — одговара Мане, и пружи Замфиру муштиклу, кој |
Е што ми збориш саг па тој?...</p> <p>— Несам сирома’... могу да си имам жену... могу да си ’ра |
шана. — Седи си на једно кафе.</p> <p>— Несам си дошла за кафу, веће...</p> <pb n="97" /> <p>— |
деја?{S} Збори, келчо ниједан.</p> <p>— Несам гу видеја, бата-Коте, — вели стидљиво, шапатом, ш |
, ете, сал тој: тражија ли си?</p> <p>— Несам тражија, теке...</p> <p>— У кога си тражија, да т |
ли смо родљаци?{S} Несам говедо, селска несам, та да си не знајем што је чаршиски ред.{S} Ласно |
!{S} Ја траву пасем, сол не ручам, — та несам чула за твоје работе!...</p> <p>— Е што си чула? |
} Зашто ја сам си еснаф човек, прос’, и несам писмен; несам чиновник ни учовњак, ни приседник н |
црна Доке, пусти твој к’смет!...{S} Што несам бећар, та да гу ели узнем ели отмем од татка гу”, |
<p>Ето, тако је објективан, правичан и несебичан човек био тај Милисав Јекономија, чије ћемо м |
главе до пете, па рече:</p> <p>— Море, неси муштерија!...{S} Немаш те паре!... — па узе испред |
/p> <p>— Ама, била си де, ама саг, ете, неси!</p> <p>— Море, узни си ти сал мене, па ич не бери |
p> <p>— Па, демек, за спацирување, ете, неси искачала?</p> <pb n="143" /> <p>— Јок! — одговара |
не од ове нове и неочекиване напасти, — неси ти веће за теј работе.{S} Искам висока и т’нка ник |
те, злато топи!...{S} Машалах, Манчо, — неси забадава син на Ђорђију!... {S}Ђорђијина крв!...{S |
да се не љутиш, — вели му Дока, — ич да неси жалан!{S} Ако, што ти не дадоше девојче!...{S} Та |
, не верујеш, бата-Мане?</p> <p>— Да се неси посмешила, невесто?...{S} Знаш:{S} Манулаћ и Манча |
ми неће дадну девојку?</p> <p>— Та што неси тражија никог потаквог човека, од ред човека...{S} |
а ти, како и мен’, дође жал и криво што неси <hi>ти</hi> Манча!</p> <p>— Их, — гракнуше неке, — |
да видиш и ти да сеириш, па... ако што неси мушко...</p> </div> <pb n="41" /> <div type="chapt |
лого ли си болна?{S} У чаршију и ма’алу неси искачала?</p> <p>— За какво искачање па збориш? — |
одаџишем за нику трговачку керку?... {S}Неси!...</p> <p>— Несам... — одговара Мане, и пружи Зам |
</p> <p>— Јок!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Несмо прилика...</p> <p>— А ти, имаш си прилику?</p> <p |
лопити.</p> <p>За Мана је то стање врло несносно било.{S} Једнако је мислио и размишљао о томе, |
е, приликом неких партиских размирица и неспоразума, зврцнуо кмет Виден, носио је ћата три неде |
лим, јер он је иначе увек био стидљив и неспретан, кад би се, случајем, нашао у близини женског |
ке, тетке и стрине, а највеће она грчка несрећа, Таска, тетка њојна, и како гу фатија кара-севд |
’хоће...{S} Их што си ти, бата-Мане, па несрећа ника!</p> <p>— Ама, ти ме па л’жеш, Васке!</p> |
зет Гопе по Зону и одведе је.{S} Али је несрећа била то што је она песма о Зони стигла пре ње у |
subSection" /> <p>У кући Мана кујунџије несрећа.{S} Она лепа идилска тишина претвори се у пакле |
је он редовно и радо одлазио тамо.{S} И несрећа је тако хтела да се и ових дана тамо нађе и да |
pb n="141" /> на њега није било краја. „Несрећа дрта! грдиле су га ма’алске жене, „што си дом н |
вреве!{S} Дуго је тако ћутао погружен и несрећан, док се једва разабрао и увидео да је то само |
једнако стојао на истом месту, утучен и несрећан као из раја изгнани Адам што је погружен стоја |
пије како дервиш и арчи си ма’л сас оне несреће!...{S} Тури си нож у стол, ели фрља туфеци — ка |
Веровала је да је све тако како јој је несрећна девојка рекла; веровала, као да је сама својим |
рањених, а међу последњима и сам стари несрећни отад лепе и неваљале „побегуље” Зоне, за којег |
око паса траболос појас... „Их, што је несрећник!” веле једни.. „Лелее, <hi>куче у чашире!</hi |
ко је пута — он, чапкун <pb n="19" /> и несрећник, да му је требало пара тражити! — колико је п |
ристала да буде посредница између двоје несрећних.{S} Опазила је Ману кад је прошао у лов, отрч |
ne unit="subSection" /> <p> <hi>Причање несрећног оца Петракија о свом несрећном сину Митанчи</ |
>Причање несрећног оца Петракија о свом несрећном сину Митанчи</hi> </p> <p>„Полани, рече, — от |
и твој Манча...</p> <p>— Кој је „куче”, несрећо чорбаџиска?! цикну Дока. — Знајеш ли, бре, ако |
лошо! {S}Доне!{S} Доне, мори!{S} Доне, несрећо селска! — викну Јевда и зовну измећарку.</p> <p |
фтелије” по други...</p> <p>— Што рече, несрећо никаква? — плану Таска и оне друге две. — Неје |
За тој па да ми је!{S} Знајеш ли, мори, несрећо, да ми каза, — како из књигу да си четеше, све |
е, та Сика, у песну турена? — Збори си, несрећо грчка! — развика се Дока, па заврши: — А ти, Та |
... бива ли?...</p> <p>— Мори, ћути си, несрећо кујунџиска! — прекиде га женица и пљесну по рам |
је лепотиња!...</p> <p>— ’Ајде ћути си, несрећо! — обрецну се Јевда на њу. — Неје те ни срам?!. |
. — брани се Мане.</p> <p>— Јеси, јеси, несрећо, познавам ја Ђорђијину крв!...{S} Ђорђијо, Ђорђ |
не ћутиш веће?!...{S} Што си не ћутиш, несрећо, кад ти никој ништо не каза, ни те па питује?!. |
о Срби Митад-пашину табију на Виник!{S} Несрећо вртиваганска и коритарска!...</p> <p>— У кућу с |
S} Пи, какво зборење!{S} Иди си дом!{S} Несрећо бећарска!...{S} Дом да си идеш! — повикаше и ск |
а сваки човек треба да се поучава туђом несрећом.{S} Јер тих дана баш ухваћена је једна чорбаџи |
си то збраја и скутаја на куп за онуја несрећу и роспију аустриску, Кермину!...{S} Капетал бре |
врне, рекни гу на један реч. — Али, на несрећу, Дена није била ту.{S} Јевда полете, али не мог |
</hi> рече?</p> <p>— За онога џимпира и несрећу Манчу...</p> <p>— Тугооо, тој си зборе! — викну |
<p>— За Доку збореше?!{S} Мори, оди туј несрећу може да је искочила реч и сокак-лафови тија, уб |
атак, мало дужи од мачјег репа, а после нестаде и њега.{S} Отсекла га Зона, ошишала се, а на тр |
Даде знак Ману, овај се диже и обојице нестаде из кафане...</p> <milestone unit="subSection" / |
а као магле са Паша-чаира што се диже и нестаје је под зрацима сунчаним, него ће то бити јава, |
да то неће бити сан који зором бледи и нестаје га као магле са Паша-чаира што се диже и нестај |
ко неће ни да чује за њега, иако је већ нестало узрока свађи између оца и сина.{S} Јер Митанче |
рала би, драго моје!</l> <l>Ракли-сапун нестањује,</l> <l>Бистра вода преса’њује,</l> <l>Јасно |
оравити, па ће и гласа оног тако полако нестати.</p> <p>Тако и ураде.{S} Дође зет Гопе по Зону |
да кине...</p> <p>И то је ваљада једини несташлук и ђаволство из Манулаћеве младости, која се о |
њега са свију страна да се жени!{S} Као несташна деца кад метну коњску муву магарцу у уво, па г |
>— Е, што искаш? — запита га зловољно и нестрпљиво Зона.</p> <p>— Татко и мајка ти не бегендису |
ће од ники из бели свет... па... ете... несу, рече, обучене, веће, ете, како саг да ти кажем... |
— <hi>зимске руже</hi> су цвеће!...{S} Несу руже од пролет, ама неје, рече, веће ни она што је |
а се арчи мал?!...{S} Паре су то!...{S} Несу крушке дивјаке!... — додаје и погледа у оца.</p> < |
а мене-ми се ноге отсекоше, па како да несу моје ноге!...{S} Ћа да седнем там’ насред чаршију, |
у мазну Београђанку, та му саг ове наше несу прилика?! — умеша <pb n="37" /> се тетка Дока, али |
џи-Замфир имао тако строге и, такорећи, несувремене погледе на школу и писменост у односу на на |
повукла у ћошак, и оданде једнако гледа нетремице у Ману и чека кад ће поручити ону његову (или |
гледа.{S} А Мане је гледа неданимице и нетренимице.{S} Притиснуо руком груди, јер му срце силн |
ко није пазарио и ћарио дању за видела, неће ни увече спрам свеће, — и зато мало раније затвара |
резонују: ко није видео фајде од очију, неће ни од трепавица; ко није пазарио и ћарио дању за в |
Криво јој... {S}Не треба њој тај Мане; неће и не може њен никад бити, али не трпи да може још |
и, татка не слуша, мајку ич да не види; неће кондуре, кошуљу неће што му мајка ткаје и шије, ис |
м <pb n="178" /> си... за <hi>теб’</hi> неће да ваља!... {S}Зашто ти си јоште аџамија, прајиш с |
> <p>— Ама, де! — прекида је Калиопа. — Неће да зборимо за тој.{S} Кад стигне у теј године, дем |
> <p>— Ама како започе, — вели Замфир — неће ниједну понесе!{S} Ја паше у турцко време па сургу |
о каза!...{S} Мори, твоје „живо-здраво” неће приме више!... — вели му задовољно тетка-Дока одла |
да то никако није прилика и да од тога неће бити баш ништа!{S} Дуго су се још живо разговарали |
гред буди речено, врло мало бојала — да неће ни уста отворити!{S} Но уосталом, све то избегавањ |
извлаче и одбијају.{S} Јасно је било да неће, и да верују чаршиским гласовима, јер је Уранија о |
ка вађено.{S} А које мишљење мислимо да неће бити на одмет, кад од једне такве особе долази.{S} |
>Умирује је Мане и вели да никаква боја неће и не сме бити, али му треба женска виткија и лакша |
шиницу своју, једну пуку сиротицу, која неће своме мужу донети ништа више до две нове асуре, и |
одина начелника, и кришом га посматрала неће ли прочитати што на лицу његовом: зна ли или не зн |
ши му уши, да не чује истину!...{S} Ама неће се офајдити тиме!{S} Остаде то — беше му!{S} Ни за |
е нада да ће је Мане послушати и да она неће дуго плакати...</p> <p>Идући кући, Јевда је размиш |
дам!...” (А и Гена њој вели да се и она неће удавати.{S} И обе младе другарице се заричу да се |
} И то траје већ неколико дана.{S} Зона неће никако ни да чује за Манулаћа, а Мане опет каже: и |
е девер.{S} Дакле, мора!...{S} Али Зона неће; вели да Манулаћ нема ни форму за девера! — А како |
Богу, нико није „скочидевојку” узео, па неће ни Манулаћ, макар се никада не оженио, макар отиша |
ој знаје...</p> <p>— Е сал Манулаћевица неће да биднеш!</p> <p>— Бре-бре!</p> <p>— Зоне! — рече |
> <p>— Па, — поче заједљиво Дока, — саг неће да праћа на бимбашије и миралаје зашто ги веће нем |
е младе другарице се заричу да се никад неће удавати!...) Ништа не зна, само га гледа, а израз |
долазимо сал ја и он, ники други!{S} Е неће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе да дођеш! <pb n=" |
.{S} А Зона и Васка биле су ту, али оне неће смети никоме <pb n="116" /> казати.{S} А сачувај Б |
аво каза!...{S} Знајеш ли, Манчо, да те неће више да погледну заради онија моји речови — кол’ко |
и и побратими; ће изгинемо, — а теб’-те неће давамо!...</p> <p>— Јок!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— |
те закопам! {S}Чаршију и бели свет веће неће да видиш!{S} Како она кумрија — рече и показа на ј |
чело дуго.</p> <p>Зарекао се да се више неће хватати до Зоне, а није му то ни требало, јер Зона |
алис та си је саг работа!{S} Може да и неће бидне баш тако лошо! {S}Доне!{S} Доне, мори!{S} До |
и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и неће, а она га милује по образу, љуби и моли га и храбр |
и синоћног призора, који све знају, али неће да кажу.</p> <p>И то је дало повода свакојаким наг |
саг да тражим, кад убаво си знам да ми неће дадну девојку?</p> <p>— Та што неси тражија никог |
ричекнем, а суд и господин приседник ми неће побегне...{S} Пошеја сам у суд... — вели Замфир пр |
а, оне домаће и тишине и разговора, они неће што више времена да проведу на послу, него откидај |
полију с воду...{S} Ама <hi>она</hi> си неће да ћути, веће иде поза мене и збори сал, да чује ч |
а он се, ете, рита, како магаре кад си неће самарицу на грбину...{S} Е, какво је тој саг засту |
ма викам „сокак-лаф” си је...{S} Што си неће залудњаци да зборе?!</p> <p>— Хе! — врти главом ст |
ви и сокак, и махале, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир има на дом девојку!. |
га поткупим?!{S} Море, ни пас с маслом неће га моћи појести!...</p> <p>И одржа реч!{S} Написа |
дан одија сас њи по чаршију, а јутредан неће да ги обуче...{S} Ја си мислим: зар ће ги чува па |
сли да ће све бити што је било, само он неће више бити онај негдашњи!... — Хе, ’ај’ иди си, — в |
ракија, још никако да се одљути: никако неће ни да чује за њега, иако је већ нестало узрока сва |
наца (северних, наравно), па још никако неће да увиди и да призна да је ипак јавност и журналис |
и се лакомислености његове и још никако неће да зна за њега, па зато на сва наваљивања мајке ње |
ку, која га никад није слагала, па тако неће ни он сад њега слагати.{S} Заклиње му се напослетк |
прилику: живе невенчано господа, и нико неће да каже и назове то правим његовим именом.{S} Ама, |
смех страшан је, иако га сутрадан нико неће чути!{S} Па и она матора тетка Таска, и она ту; см |
задовољно трљао руке при помисли да то неће бити сан који зором бледи и нестаје га као магле с |
свађе између Замфира и Ташане.{S} Зато неће бити згорег — чак писац мисли да је то неопходно п |
разила на једном месту код жена да зато неће Зону за сина што из њихове породице још досада, хв |
ће да иде у туђу кућу туђој мајци, што неће више код мајке да ноћи?{S} А њој очи пуне суза и г |
а тој!{S} Неје, две ми очи!{S} Ако, што неће да ме питује; ако, бата-Таско!{S} Та што да ми је |
ка Петракија, та када си виде што ништо неће бидне, — а она си уфати свет...{S} Кој гу знаје ку |
једну што је у кафезу — веће бели свет неће да видиш!... ’хоће да те заб’рави и сокак, и махал |
веће једанпут превари’...{S} Други пут неће ме ласно преварите!</p> <p>— Јок, јок, саг је друг |
не Замфирове ради — то ни за живу главу неће, јер онда не би он био „чапкун-Мане”!</p> <p>Само |
јку ич да не види; неће кондуре, кошуљу неће што му мајка ткаје и шије, иска дућанску!...{S} Уд |
па саг тол’ко збориш, како да до годину неће па да искоче нови девојчики, и јоште може поубави |
{S} У мој век... сал тој да бидне — <hi>неће!</hi>...</p> <p>Тако је говорио хаџи-Замфир.</p> < |
виде што ће искочи једно тепање, рече: „Неће си, вика, дете турцке путине; иска штифлетне а-ла- |
атко ни мајка ни, не пита: оћемо ли ели нећемо; а саг, кад сами стадомо „татко” и „мајка”, — са |
а сузних очију, Калина.</p> <p>— Па... нећеш да ми будеш измећарка?</p> <p>— Јок! — рече понос |
ету Зону ти искају да гу украдну!...{S} Нећеш више да спијеш код тету — ће гу украдну.{S} А ти |
задржава и вели јој:</p> <p>— Код мен’ нећеш да живујеш како наше жене што си живују при мужиј |
— вели јој тихо Таска, ако у теј године нећеш, а ти када ћеш?!</p> <p>— <hi>Било је!</hi> — про |
а кажеш муке и дертови, ако на тетку си нећеш да кажеш?!...</p> <p>— Ама, што да си зборим?{S} |
да ги носим, рече, — нећу!...” Е, зашто нећеш? — „Не могу,” рече. {S}Зашто не можеш? — „Не могу |
>— Манулаћ... — вели Мане.</p> <p>— Ба, нећу си! — прекиде га љутито Зона и залупи авлиска врат |
-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га питају коју ће да узме, а он каже: |
{S} Како може сараф девер да бидне?!{S} Нећу сарафина!</p> <p>— Ама де, неје Чифут... наша си ј |
у селски оп’нци, а да ги носим, рече, — нећу!...” Е, зашто нећеш? — „Не могу,” рече. {S}Зашто н |
, висок; има ли мустаћи? — пита Зона. — Нећу га, ако нема мустаћи...</p> <p>— Па... ће да има.. |
Шта искате? — пита их Мане.</p> <p>— Ја нећу да пазарим, сал прајим друство... из једно смо сел |
— Имам си мајку и брата... {S}Измећарка нећу сам!...{S} Сал при мајку хизмет ћу да чиним...</p> |
па јој шапће и вели: „Гено, мори, ја се нећу удам!...” (А и Гена њој вели да се и она неће удав |
си дочекам, црна мајка!</p> <p>— Ја се нећу женим, нане.</p> <p>— Манчо! — рече Јевда подигнут |
си живују при мужије...{S} Ни сас цвет нећу те ударим!...</p> <p>— Хм!</p> <p>— ’хоћу да те па |
, бре, научи да си тако збори? — рече: „Нећу да ги носим; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, |
е њихово, Манча није дошао ни чупав, ни неумивен, ни необучен — укратко, није био бедна изгледа |
е кондуит-листи стојало да је расејан и неупотребљив за концепат, написала писмо које је гласил |
и како се развијала.{S} Био је утучен и неутешан.{S} Тетка Дока га је најпре изгрдила, а после |
орака, а после застаде, као да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико запрепашћење |
то што се не може лако купити ни стећи, нешто што сам Бог дарује човеку, па зато то сваки чорба |
Замфирово| доиста је било нешто тужно, нешто све расејано, неки умор и тишина целога тога дана |
Мана облио мртвачки зној.{S} Стегло га нешто у грлу, дави га, притискује му груди...{S} Око ње |
и рекоше: „Ама, није без ништа!{S} Има нешто!{S} Има неку муку!” Али шта је то нешто, и каква |
је срећна и блажена!{S} И Зони постаде нешто тешко и досадно.{S} Све јој беше досадно, а најдо |
угог, Калина и Мане.</p> <p>И Зони дође нешто тешко.{S} Наслонила се на Гену, другарицу своју, |
е се у чорбаџи-Замфирову улицу, која је нешто живља била, јер је с друге стране, мало подаље, н |
а мисли, само осећа.{S} Осећа да јој је нешто мило и тужно нешто; осећа да пати, а не зна још о |
р имао је још једно богатство — имао је нешто што се не може лако купити ни стећи, нешто што са |
м, с разумевањем разговарао.{S} Учио је нешто земљоделско-шумарске школе, али, како сам није им |
е своје, ни овде није користио.{S} Мане нешто није био најбоље расположен па није хтео ништа да |
ати то.{S} Јевда је чула, истина, да се нешто прича о Зони, о неком бекству, о некој отмици, ал |
ријатељским осмехом на лицу, као кад се нешто мило, своје гледа...</p> <pb n="72" /> <p>Зони не |
у: „Море онај <hi>„човек”</hi> много се нешто распитује за тебе!” — „Који човек?” — „Па, онај, |
о у мраку што се види и чује се како се нешто разговара с хаџи-Јордановим мачком, који се полак |
па се искашља тихо, као кад човек хоће нешто важно да превали преко усана.{S} Али ипак не рече |
посао, па раде.{S} Калфа Коте звиждуће нешто, а шегрт Поте се занео у посао, па се у један мах |
e unit="subSection" /> <p>Прођоше три и нешто више година.{S} И као све што је подложно промени |
кућевној. — Осем кућице, Мане је имао и нешто земље: неколико њива, и један већи виноград ради |
, уђе у дућан једна муштерија и затражи нешто.{S} Мане му нервозно изнесе тражене ствари; учини |
хе, него је пре тога хтео да јој спреми нешто, да га добро запамти, — а за то је опет морало до |
и заради Митка?!...</p> <p>— А збори си нешто за мен’?</p> <p>— Па... ете... збори: демек, мног |
оручује сладолед за даме, — и већ, увек нешто тако шаљиво избаце, што се после запамти, остане |
до каквог ђаволства, него да му се увек нешто стегне око срца: пада му, вели, на ум његова Јели |
ушао у пуну кућу; а Мане је, вели, тек нешто више: растапа злато, окива иконе, кује минђуше и |
све је то радо гледало и увек нашло тек нешто да се окрене и погледа на ону страну.{S} И сам ст |
стринке, куме и кумице.{S} Ја мислешем нешто ће бидне <pb n="130" /> поцврста посла, а за овај |
д једним пазухом носе кесу а под другим нешто купљено успут, чиме ће се увеличати кућевна вечер |
S} И баш у тај пар, кад је он наређивао нешто шегрту, уђе у дућан једна муштерија и затражи неш |
хладном и бездушном Западу, — него као нешто своје, као род у кући чорбаџи-Замфира.{S} Оне га |
у није ни викао и изговарао цифре, него нешто друго, али свакидашњи и редовни посетиоци и играч |
; чим би само помислио и у себи зажелео нешто, мајка би му погодила шта жели и мисли, и испунил |
То му је из детињства добар друг, иако нешто млађи од њега.{S} Толико су лепо живели, да су ча |
.</p> <p>Мане, Мане је мајстор за тако нешто.{S} Чапкун-Мане, Ђорђијин син, кријумчарска стара |
ољени и недопуштени односи — и све тако нешто.{S} А кад сиротиња, што не може да се формално уз |
не говоре пред њом, него кад хоће тако нешто да говоре и да се као старији изразе, а они је по |
ребити догађај у своју корист, или тако нешто учинити што би упропастило ову овако лепо замишље |
иде даље другим сокаком, где опет тако нешто викне или вели: „Овим шором, Лазо, еј, девојака н |
а, — причала је Уранија — и то је имало нешто да значи, и није тек онако што је Јордановица нео |
само пући уста...</p> <p>А Ману стегло нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у устима му горк |
ло.{S} У кући Замфирово| доиста је било нешто тужно, нешто све расејано, неки умор и тишина цел |
спало изненада ово, а ово је за њу било нешто скоро још горе!{S} Знала је она поноситост те ста |
ти разред, кад је чорбаџи-Замфиру дошло нешто у памет да је извади из школе.{S} Хаџи-Замфир ниј |
.{S} Осећа да јој је нешто мило и тужно нешто; осећа да пати, а не зна још од чега пати.{S} А п |
али кад разабраше да је чорбаџија силно нешто љут, разбегоше се са страхом у одаје своје. — Шес |
е као старији изразе, а они је пошљу по нешто, где ће се морати задржати подуже, а ствар им та, |
нешто!{S} Има неку муку!” Али шта је то нешто, и каква је то мука — то нико у тој гомили не зна |
е се жандарево: <hi>назад</hi>! па опет нешто као шамари, после објашњење — чују се речи: „Ја с |
ако не може.{S} Тешко корача — смета му нешто; као да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — |
ко богато ишараним гајтаном.{S} Пало му нешто тако одједаред на памет да се пресвуче; и он се н |
ше колима још две прилике и разговараху нешто тихо с Маном, који је сишао био с кола.</p> <p>За |
уши му се црвене од тешка стида.</p> <p>Нешто тако могло се очекивати и у овој прилици код Мана |
скије!...{S} Ни има веће стид, ни чес’, ни па срамување оно старовремско!...</p> <p>— Па, посме |
тне на пут, не збори ми: „Живо-здраво”, ни ме питује: „Како си, Таске?” веће си збори: „Леле, а |
јело му није зготовљено као што треба, ни постеља му није намештена по вољи, ни кошуља му није |
као што се зна, није никад примамљива, ни лепо утрвена — и било радост и утеха родитеља својих |
ш, несрећо, кад ти никој ништо не каза, ни те па питује?!...</p> <p>— А што кој да ми казује, к |
о што је она тако прошла, јер им, вала, ни она није остала дужна.</p> <p>— Ич да се не љутиш, — |
ва да прсне.{S} Ни тумарање по улицама, ни покушај да се разгали у веселом друштву и да заборав |
пролази, па ни има по-за себ’ измећара, ни фенер, ни бастун, веће пролази — да прошћаваш — како |
е захтева — није било женског чељадета, ни млађег ни старијег, а да за њим не погледа!{S} Млађе |
<pb n="36" /> под тим условом да ништа, ни речи, не сме проговорити.{S} Редовно се тада морала |
ђење њихово, Манча није дошао ни чупав, ни неумивен, ни необучен — укратко, није био бедна изгл |
се и селскије!...{S} Ни има веће стид, ни чес’, ни па срамување оно старовремско!...</p> <p>— |
ица није ни до редакције и експедиције, ни до ајнлегерке, него до уредника, јер је — писало је |
ња, али се, на велико изненађење своје, ни овде није користио.{S} Мане нешто није био најбоље р |
рка њојна.{S} Ич да се риташ како пуле, ни па да ме л’жеш...{S} Све, све ми рече Васке...</p> < |
бре, како ћу да га поткупим?!{S} Море, ни пас с маслом неће га моћи појести!...</p> <p>И одржа |
ти?{S} То баш каже?” — „Ама, молим те, ни речи!” вели онај тајанствено. „Молила ме да ти ништа |
није ту ни Зујица, да им размеће карте, ни богата баба Хрисанта, да их гњави причајући им надуг |
е погледа Мане Ајшу, ни њено бело лице, ни њене дуге косе, које беше пребацила и укрстила преко |
рече, и толко!{S} Не ’теде више, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљ |
с, можда шегрт Поте и не би запевао, и, ни крив ни дужан, добио шамар, да није сам он, исти кал |
ш већи страх, и она не зна шта да ради, ни како да стане: одмах пребацује курјучић с леђа преко |
ни саг у српско време такој не орезили, ни ме једно куче толко уапило, како саг ова ороспија... |
, ни постеља му није намештена по вољи, ни кошуља му није опрана и упеглана као што би он хтео. |
ква деца?!...{S} Деца, вика...{S} Мори, ни у турцко време па не имаше деца, — та саг у српско, |
есам писмен; несам чиновник ни учовњак, ни приседник ни па посланик, та да си ћутим како порена |
Манча није дошао ни чупав, ни неумивен, ни необучен — укратко, није био бедна изгледа, како оби |
: „Од данаске ми веће Митанче неје син, ни му ја па татко; тој ви је, вика, на знање и, ете, уп |
елога дана био је као убијен: ни посао, ни пазар, ни разговор, — ништа му се све то није милило |
“, или, још боље, по оној: „ни лук јео, ни на лук мирисао“; а то ће поштованим читаоцима јасниј |
ује више ништа; чак не компонује ни то, ни вино са содом, него пије вино онако „клот”, како га |
требало да га пита ни где је песму чуо, ни од кога је песму научио, а још мање је смео да се љу |
био је као убијен: ни посао, ни пазар, ни разговор, — ништа му се све то није милило.{S} Речи |
а ни има по-за себ’ измећара, ни фенер, ни бастун, веће пролази — да прошћаваш — како ники мачо |
к’смет...{S} Кад бесмо деца, ники нас, ни татко ни мајка ни, не пита: оћемо ли ели нећемо; а с |
има не тражи интерес, а они њему, опет, ни главно не враћају...{S} Тако је добродушни пан-Франћ |
тао, али ниједну — ни Ајшу, ни Ђулсефу, ни Дудију Бошњакушу — није ни погледао, нити је чуо неж |
..</p> <p>Ни сада не погледа Мане Ајшу, ни њено бело лице, ни њене дуге косе, које беше пребаци |
богато спуштао, али ниједну — ни Ајшу, ни Ђулсефу, ни Дудију Бошњакушу — није ни погледао, нит |
махнише, ништа му се не допада као пре: ни јело му није зготовљено као што треба, ни постеља му |
анчу.{S} Целога дана био је као убијен: ни посао, ни пазар, ни разговор, — ништа му се све то н |
} Почела је чак од оца Манина, Ђорђије; ни њега није оставила на миру. {S}Управо, није ни споми |
лији.{S} Само дотле, рече јој, сме ићи; ни на авлиска врата не сме више сама, без неког од стар |
е давају те...{S} Ама, ласно за тој!{S} Ни татко ми Ђорђија неје се оженија сас алал, демек, од |
ајдити тиме!{S} Остаде то — беше му!{S} Ни за милион мираза не бих је ја — ја, овако како ме са |
упило, <pb n="44" /> Бог да чува!...{S} Ни се татко ни се па мајка слуша!{S} Што је овој?{S} Ба |
свет!{S} Батисаше се и селскије!...{S} Ни има веће стид, ни чес’, ни па срамување оно старовре |
аше жене што си живују при мужије...{S} Ни сас цвет нећу те ударим!...</p> <p>— Хм!</p> <p>— ’х |
једна преко друге, а глава да прсне.{S} Ни тумарање по улицама, ни покушај да се разгали у весе |
ти, части ми, не би’, — вели Милисав, — ни погледао на милион, него би’ рекао:{S} Аман, брате, |
антног доказа да је све лаж и клевета — ни најмање није надала.{S} Једна је запитала: „Код кога |
дахирета богато спуштао, али ниједну — ни Ајшу, ни Ђулсефу, ни Дудију Бошњакушу — није ни погл |
надила.{S} То не би никад ни слутила, а ни у сну јој не би дошло тако што!{S} Оно чега се она б |
ла ни много полагала на лепоту своју, а ни на то што је чорбаџиска ћерка.{S} Али сада, као дево |
<p>— Ама, имам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла!</p> <p>— Е, што си имаш? — пита |
то је већ његова брига, управо, није га ни брига било за то, јер његово је перо и у Београду це |
} Прође недеља дана, а од Мане ни трага ни гласа.{S} Чак му је по поузданом човеку поручено да |
ре не дава”, рече па она. „За тој па да ни је!!{S} Некој си је”, рече, „богат сас паре и бруку, |
мајку Костадинку! „Нане, поскоро ће да ни украдну тета-Зону!” <pb n="119" /> А Зона силно бриз |
— Тугооо!{S} Што гу пуштисмо?! ’хоће да ни напраји нику муку и резил!{S} А лудо је, лудо — па с |
шта није ни било <pb n="15" /> и као да ни две унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ досад пе |
решето.{S} Иако стари Замфир не само да ни речи није никоме прословио о тој немилој сцени, што |
е удава... та... да се цениш, хизмет да ни чиниш у кућу!...</p> <p>— Ете, што па да се ценим?.. |
љи јој се умножили, — није нужно ваљада ни спомињати.{S} Чак и оне две пословице, које су већ д |
теља, Јордана и Персиде, и никада ваљда ни у Старом ни у Новом завету ни за једно дете није се |
фир није ни сео, а други нико није онда ни смео.{S} Све је враћено натраг у кујну, недирнуто, о |
бесмо деца, ники нас, ни татко ни мајка ни, не пита: оћемо ли ели нећемо; а саг, кад сами стадо |
...</p> <p>Дуго није могао склопити ока ни заспати, иако је то желео и одагнавао мисли.{S} Неки |
— Така ко ће саг бидне тој!...{S} Васка ни се удава... {S}Бија гу веће и „голем нишан”...</p> < |
ете, да се цениш у татка ми...{S} Васка ни се удава... та... да се цениш, хизмет да ни чиниш у |
<p>— Ама, бата-Таско, неје ми мен’ мука ни стра’ за тој!{S} Неје, две ми очи!{S} Ако, што неће |
а на миру. {S}Управо, није ни спомињала ни претресала Ману, него Ђорђију, додајући: нека се Зон |
чала?</p> <p>— Неје...{S} Неје искачала ни у авлију!{S} Трећи дан веће...{S} Мори, <hi>зашто</h |
ндерлуку и као да ништа није ни слушала ни чула. — Иди си, дете, поскочи и рекни си по једно ка |
ледом...</p> <p>Као дериште није ценила ни много полагала на лепоту своју, а ни на то што је чо |
ти!{S} Не сме нико преко јавних гласила ни речи зуцнути о томе, иако штампа постоји, иако смо с |
држали је код куће.{S} А и није свршила ни сву основну школу, него само три и тек почела четврт |
де се што им нема никога.{S} Није дошла ни Аглајица, да им исприча и рапортира све што се десил |
{S} Али Зона неће; вели да Манулаћ нема ни форму за девера! — А како је имао форме за младожењу |
њим и већим, па чак и по оним по којима ни ђаво не пролази, по којима чак ни општински инжењер |
адио добро, тада не би жалио ни времена ни пара да се провесели и проџумбуси мало с друштвом.{S |
!” тако брзо, да Мане није имао времена ни да дође к себи, а још мање да јој каже хвала и да вр |
апред на прса, и заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради, као што опет и не зна како силно |
же поклизнути и врднути са стазе врлина ни сам црни ђаво, акамоли једна чедна и безазлена девој |
си зетови и унучики, па си пролази, па ни има по-за себ’ измећара, ни фенер, ни бастун, веће п |
ета бегендисују <pb n="61" /> момци, па ни питују: бегендисује ли татко и мајка зета?...{S} Црн |
скутасте се туј како брабињци у зем, па ни чујете ни видите па што се збори и чини!{S} А по ма’ |
мам, — ја је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни за све оне куће, дућане, чифлуке, <pb n="163" /> вод |
сположен па није хтео ништа да одговора ни одмах, а кад је још разабрао да г. Ратомир хоће да г |
/> се тетка Дока, али не доби одговора ни од једне из већа.</p> <p>Споменуше још неколико њих. |
мфир је чуо и знао за ту песму; није са ни љутио на њу.{S} Можда зато што је био човек мераклиј |
мајка слуша!{S} Што је овој?{S} Батиса ни се све; све се батиса, бата-Таче!...{S} Е, како то?. |
вдо! — одобрава чорбаџи-Таско. — Батиса ни се све, снајке Јевдо!{S} Све ни батисаше: и варош, и |
овора.</p> <p>А није требало да га пита ни где је песму чуо, ни од кога је песму научио, а још |
пијан као земља, спава, и не зна ништа ни за себе, акамоли за лист”.</p> <p>Зато је похитао ра |
већ био смео с ума, и није могао ништа ни слутити, и зато му је ово сад све ново и изненадно б |
шегрт Поте и не би запевао, и, ни крив ни дужан, добио шамар, да није сам он, исти калфа Коте, |
— није било женског чељадета, ни млађег ни старијег, а да за њим не погледа!{S} Млађе загледају |
прича.{S} Од куд готове приповетке, кад ни трунке истине нема!? {S}То им никако није ишло у гла |
се просто изненадила.{S} То не би никад ни слутила, а ни у сну јој не би дошло тако што!{S} Оно |
Батиса ни се све, снајке Јевдо!{S} Све ни батисаше: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућ |
т, и стари чес’, и старо живување — све ни, бре брате, батисаше јабанџије!...{S} Овој како ће д |
се још мање скрасила него у П*.{S} Овде ни три недеље није остала. {S}Ужасно јој тешко, дуго и |
ранија оде, али се не врати.{S} Нема је ни у понедељак ни у уторак целога дана.{S} Код Замфиров |
n="168" /> <p>Трећем зету у Л* нису је ни слали, јер су им одатле писали да је не доводе сад, |
ви је девојче за давање?</p> <p>— Неје ни дете за давање! — одговарају обе тетке, и тетка Кали |
— Неје.</p> <p>— Трговац?</p> <p>— Неје ни тој...</p> <p>— Ама, де!...{S} Збори си, жива ти ја, |
није оставила на миру. {S}Управо, није ни спомињала ни претресала Ману, него Ђорђију, додајући |
>И мала Зона није знала шта је то; није ни слутила шта је то што се с њом збива, али је и она п |
ни Ђулсефу, ни Дудију Бошњакушу — није ни погледао, нити је чуо нежне речи кардаша Дудији и Ђу |
дремао и расанио после спавања, да није ни тражио измећарку, да га по обичају полије водом, как |
вредна, кротка и лепа, и додаде да није ни чудо, кад јој је татко Грк из Филибе; затим му споме |
другој њеној сестри.{S} А боље да није ни долазила, јер и овде је она проклета песма пре ње ст |
удовац, или шта ли?{S} Брани се да није ни сневао оно што му се пришива: нит’ је одвео, нити је |
иже и оде од куће.{S} Осећао се да није ни за какав посао — зато узе пушку и оде у поље, да се |
брака са Швабицом Хермином као да није ни било.{S} Тако треба и оцу Петракију претставити и пр |
ишта.{S} Од силних мисли и осећања није ни ловио ништа; јер, како је у мислима занет био, могли |
ћуте и упреподобе се, као да ништа није ни било <pb n="15" /> и као да ни две унакрст не знају! |
на се озбиљан вид, па као да ништа није ни било, брзо окрене разговор, па је саветује и као грд |
ежала на миндерлуку и као да ништа није ни слушала ни чула. — Иди си, дете, поскочи и рекни си |
ао само на пола табака.{S} Кривица није ни до редакције и експедиције, ни до ајнлегерке, него д |
..</p> <p>Тек спопадну човека који није ни у сну снио и ни накрај памети му било да се жени, и |
ом, баш као да се ништа у тој кући није ни десило...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Так |
иром; разумео га је добро, па ипак није ни корака пришао на сусрет жељама хаџи-Замфировим.{S} З |
и: „Поздравила ти се Зоне!” И зато није ни чудо што није успут приметио буљуке сељанака и сељан |
!{S} Свима је пресео ручак; Замфир није ни сео, а други нико није онда ни смео.{S} Све је враће |
ешта! — помисли Мане, — па Манулаћ није ни био ту.{S} Он је у то доба већ обично у кревету.{S} |
и дирали га, он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства, него да му се увек нешто стегне |
да не очајава, а нарочито нека му није ни најмање криво што је она тако прошла, јер им, вала, |
ту у друштву, он често при викању није ни викао и изговарао цифре, него нешто друго, али сваки |
ашљао пролазећи крај њих, а сад их није ни приметио, иако су се кикотале гласно и гуркале се пр |
а — док се још код хаџи-Замфирових није ни слутило шта се све тамо по граду прича — кружиле су |
>, да га оно храни и брани — перо, које ни за које новце не продаје!</p> <p>И сад се, као што в |
компонује више ништа; чак не компонује ни то, ни вино са содом, него пије вино онако „клот”, к |
а кућу.{S} А тако исто му нису веровале ни за оно да ће продати чифлук.) Та ноћ је, дакле, мирн |
хаџи-Замфирове.{S} И нису му опростиле ни кад је, истога дана после подне, стигао са чифлука, |
ли сви.{S} Прође недеља дана, а од Мане ни трага ни гласа.{S} Чак му је по поузданом човеку пор |
на гледала само да се никако не састане ни с Маном ни с Јевдом.{S} Зато се крила по комшилуку.< |
S} А Мане, опет, како су чули, не да се ни опепелити да је он штогод у то умешан. — Ено, ономад |
свршава. {S}Чак је у услове ушло да се ни на дан свадбе не нађу оне две заједно.</p> <p>Дође р |
чорбаџиско, беше са своји; не бањаше се ни па збореше сас овеја.{S} А ове — ама знаш како ми че |
све што је чуо, а после — не могући се ни сам снаћи у том хаосу и лавиринту од најразноврснији |
лиш?!{S} Тој ли је зборење?!{S} Неје те ни срам оди овој чупе? — рече и показа на измећарку Ден |
кнуше неке, — што је брљиво!{S} Неје те ни срам!{S} Пи, какво зборење!{S} Иди си дом!{S} Несрећ |
плану Таска и оне друге две. — Неје те ни срам: еснафска жена, па погле како си збори!{S} Кој |
ћо! — обрецну се Јевда на њу. — Неје те ни срам?!...{S} Како збориш то?!...</p> <p>— Ете што?!. |
е туј како брабињци у зем, па ни чујете ни видите па што се збори и чини!{S} А по ма’але пуца б |
су руже од пролет, ама неје, рече, веће ни она што је била!{S} Било цвеће — било и Зоне!... — з |
е, све ме питују.{S} Па си не знам веће ни што је полоше: ели кад ме питује, ели кад си ћути и |
је пазарио и ћарио дању за видела, неће ни увече спрам свеће, — и зато мало раније затварају ду |
ују: ко није видео фајде од очију, неће ни од трепавица; ко није пазарио и ћарио дању за видела |
буди речено, врло мало бојала — да неће ни уста отворити!{S} Но уосталом, све то избегавање њу |
нико није „скочидевојку” узео, па неће ни Манулаћ, макар се никада не оженио, макар отишао у к |
сокак, и махале, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир има на дом девојку!...{S} |
а, још никако да се одљути: никако неће ни да чује за њега, иако је већ нестало узрока свађи из |
оја га никад није слагала, па тако неће ни он сад њега слагати.{S} Заклиње му се напослетку чак |
уд она потрчи, а и не знају ни куд трче ни зашто трче — по том истом закону ваљда су и Манчу св |
си, ама <hi>друзи видоше</hi> и причаше ни; та саг по ма’але за ништо друго сал за тој се збори |
атноћа за тај глас.{S} И онда нема више ни говора о калупима и лажним дводинарцима, говораху љу |
би прошао крај њих, а на Зону није више ни мислио, или, боље рећи, мислио је на њу, али само јо |
еђаше и напунише јој главу, да већ више ни једна јота ваљда не би могла стати.{S} Посматрала га |
од тешке персиске свиле — који већ више ни сама Ташана не носи, јер је изишао из моде, — потрпа |
!” вели онај и сада само мисли о томе и ни о чему другом.{S} Налази да му је живот пуст, да нем |
опадну човека који није ни у сну снио и ни накрај памети му било да се жени, и навале на њега с |
и преко пушке прескакати, а он их не би ни опазио, акамоли гађао!</p> <p>Већ је пао мрак кад је |
Па наше Зоне...{S} Деца, мори, неје ти ни срам!...</p> <p>— Каква деца?!...{S} Деца, вика...{S |
нално обрађује, није је хтео обрађивати ни код великих газда, да не би припомогао још већем про |
мао је нешто што се не може лако купити ни стећи, нешто што сам Бог дарује човеку, па зато то с |
...{S} Доне, мори, Доне!{S} Ела, испеци ни две кафе!...</p> <p>А газда Таче седе и поче:</p> <p |
се не врати.{S} Нема је ни у понедељак ни у уторак целога дана.{S} Код Замфирових одмах осетиш |
х.{S} Дијалог није нимало пикантан, чак ни интересантан; а то је просто стога што је тамо, у то |
; а да тога дана ништа није уловио, чак ни пуцао, није ваљда нужно ни да кажем!...{S} Целога да |
ојима ни ђаво не пролази, по којима чак ни општински инжењер по дужности не пролази, Дваред је |
ш кад видеше да се Мане и не осврће чак ни на полициског писара, акамоли на жандара, и да их ча |
ивања мајке његове није му допустио чак ни о слави да му дође у кућу.{S} Зато Митанча још једна |
, прос’, и несам писмен; несам чиновник ни учовњак, ни приседник ни па посланик, та да си ћутим |
несам чиновник ни учовњак, ни приседник ни па посланик, та да си ћутим како порена риба мрена, |
творца и предмет те песме! {S}И то вам ни писац не уме казати, јер то ни сам не зна, али оно ш |
и, Таске, ако знаш?</p> <p>— Е, не знам ни сама си, Ташано, веће се и сама крстим с обе руке, и |
— храбри је Мане. — У појење нема срам ни па срамување... {S}Што си поје?</p> <p>— Па, ете... |
шли да тај не би могао повести за собом ни једну јуницу на улару, акамоли најлепшу девојку, као |
само да се никако не састане ни с Маном ни с Јевдом.{S} Зато се крила по комшилуку.</p> <p>Неде |
а и Персиде, и никада ваљда ни у Старом ни у Новом завету ни за једно дете није се тако с право |
љутим, па онда не ваљам и нисам цео дан ни за какав посао...</p> <p>Сви му одобравају, веле да |
— голем капетал!” И кад се која уда, он ни онда не прекида своје старање, него и онда разбира к |
1" /> зато у прво време Мане није држао ни шегрта, него је сам самцит у њему радио; пазарио је |
е, баш и да јој се да слобода, исто као ни канаринка кад би је пустили из кавеза.{S} Једино кро |
и већи и пунији.{S} Онај први није имао ни врата, него само ћепенак, и мајстор Мане је преко ће |
распитивања, а по потпису се није знао ни могао управљати, јер је на свршетку овог пакосног на |
ико изненађење њихово, Манча није дошао ни чупав, ни неумивен, ни необучен — укратко, није био |
ашана, помагала, пошто Замфир није хтео ни да чује за Манулаћа, називајући га с багателисањем „ |
ниједан од тих што је прошаху није био ни принети њеном челеби-Ђорђији.{S} А већ и сами им над |
посао и зарадио добро, тада не би жалио ни времена ни пара да се провесели и проџумбуси мало с |
већ неколико дана.{S} Зона неће никако ни да чује за Манулаћа, а Мане опет каже: ил’ њега ил’ |
— грми стари Замфир, — и јоште ме нико ни у турцко ни саг у српско време такој не орезили, ни |
="44" /> Бог да чува!...{S} Ни се татко ни се па мајка слуша!{S} Што је овој?{S} Батиса ни се с |
.{S} Кад бесмо деца, ники нас, ни татко ни мајка ни, не пита: оћемо ли ели нећемо; а саг, кад с |
и Замфир, — и јоште ме нико ни у турцко ни саг у српско време такој не орезили, ни ме једно куч |
унисао је” три паше.{S} Па није требало ни да иде сам главом тамо. — „Сал дор чукне у тел у Ста |
од тога. {S}Управо, друкчије није могло ни бити, кад стари богати Замфир и господин начелник жи |
е био он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у овој приповетци, иако јој је име у наслову, ј |
е више да се брани, а није му лако било ни да слуша карање, зато се диже и оде од куће.{S} Осећ |
целе недеље од тешког дерта није милило ни да седи, акамоли да ради у дућану, јер му је једнако |
ћерки поверила то, није, мислим, нужно ни казивати.</p> <p>И сви су се надали и свакога дана о |
уловио, чак ни пуцао, није ваљда нужно ни да кажем!...{S} Целога дана је само на то мислио, и |
да све то ради Зоне Замфирове ради — то ни за живу главу неће, јер онда не би он био „чапкун-Ма |
И то вам ни писац не уме казати, јер то ни сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је год и к |
више неће хватати до Зоне, а није му то ни требало, јер Зона више није играла; остала је и само |
па лудо...</p> <p>— Виде ли, Јевдо, што ни се напраји оди наш варош?!</p> <p>— Лелее! — хуче Је |
што ће ми, и куде да га тражимо... што ни треба други, викам ја, при, ете, нашога Манчу?{S} На |
!...{S} Ех, рече, пуста, рече, вера што ни смиће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узме |
сложно тетке Калиопа и Уранија. {S}Што ни треба ти па да нам га казујеш?...</p> <pb n="99" /> |
uote> <p>Па тек скочи, не знаш ни зашто ни крошто.{S} Остави дућан на калфи, а он се жури кући, |
глас и лажна клевета била, није Замфир ни сумњао; али зашто и толико да се појави, — то га је |
гледаше, чак и они даљи, који давно већ ни приступа не имађаху у хаџи-Замфирову кућу, — и они ј |
вом, онамо куд она потрчи, а и не знају ни куд трче ни зашто трче — по том истом закону ваљда с |
тишина, јер, кад хаџија спава, не смеју ни врапци испод крова џивџакати. — У другој соби, одмах |
је се могло измаћи његовом паметном оку ни то, кад која њихова кока погреши, па снесе јаје у ко |
о што је Мане био мали мајстор, тако му ни кућа није била велика. — Кућа му је била у Јени-маха |
заради њума зулум да се напраји на веру ни!...{S} Е, што му, Јевдо, не збориш, ете, за њума?</p |
сило за последњу недељу дана, а није ту ни Зујица, да им размеће карте, ни богата баба Хрисанта |
ада ваљда ни у Старом ни у Новом завету ни за једно дете није се тако с правом могло казати и н |
мотрили, учинило им се да тај човек баш ни најмање не изгледа као човек који из апсе долази.{S} |
.</l> </quote> <p>Па тек скочи, не знаш ни зашто ни крошто.{S} Остави дућан на калфи, а он се ж |
руго лице мислио је сада Мане...</p> <p>Ни сада не погледа Мане Ајшу, ни њено бело лице, ни њен |
вце на броју“, или, још боље, по оној: „ни лук јео, ни на лук мирисао“; а то ће поштованим чита |
и најмилији адиђар свој, и зато се није нигда и никуда макла без њега.{S} А он је то и заслужио |
ти је и желети је да се таково што више нигда не понови”...</p> <p>Или, још боље, узми ово на п |
к’не и томе подобне ствари.{S} Али Зоне нигде не беше, нико је није видео (а чудно би им било д |
ла дугу косу низ плећа и преко груди, а низ дугу косу пушта се тел, блешти и трепери тел међу ц |
, спушта се достојанствено као голубица низ високе камене степенице доле у авлију.{S} Води је С |
ом венчаном оделу. {S}Пустила дугу косу низ плећа и преко груди, а низ дугу косу пушта се тел, |
Пантелејска црква...{S} Мори, ти слизаш низ мердивен, а мој Манча се топрв качи...</p> <p>— Бре |
ам</l> <l>Низ тоја пуста Битола,</l> <l>Низ Еврејското махало,</l> <l>Низ тија тесни сокаци. —< |
а,</l> <l>Низ Еврејското махало,</l> <l>Низ тија тесни сокаци. —</l> <l>Там видов моме Еврејче, |
<quote> <l>Излегох да се пошетам</l> <l>Низ тоја пуста Битола,</l> <l>Низ Еврејското махало,</l |
; дању црне мисли, а ноћу страшни снови низаху све црње и црње слике из будућности Зонине.</p> |
и Тодорове суботе (кад се причешћивао), није било дана да Поте није добио шамара, или у дућану, |
од једне такве особе долази.{S} И онда, није никакво чудо што је његово субјективно мишљење и о |
и сада.{S} Оно што је знала тетка Дока, није знала мајка Јевда, јер Мане није хтео, а други јој |
то само пуст глас и лажна клевета била, није Замфир ни сумњао; али зашто и толико да се појави, |
исти ти сумњиво главом и рекоше: „Ама, није без ништа!{S} Има нешто!{S} Има неку муку!” Али шт |
{S} Снева Ташана, а ко њена Зона учена, није више онако умиљата, али је учена — врло учена, све |
зом добродетељи — која, као што се зна, није никад примамљива, ни лепо утрвена — и било радост |
винограде, а господин начелник, јопета, није с раскида за какав добар крканлук, па још кад је и |
е имао земље да је рационално обрађује, није је хтео обрађивати ни код великих газда, да не би |
женски свет, ипак, баш у исто то време, није налазио да је то тако страшно ако његова мезимица, |
е Мане није тек онако звао чапкун-Мане, није забадава био син чувенога Ђорђија и братанац још ч |
ле, баш да је све заборавио калфа Коте, није требало да заборави онај шамар што га је пре недељ |
{S} Није се он навикао на такве ствари, није био чиновник, па да је огуглао и да може тако лако |
а помогло: глас, који је једаред пукао, није се могао задржати, и створен једаред суд и мишљење |
а дана ништа није уловио, чак ни пуцао, није ваљда нужно ни да кажем!...{S} Целога дана је само |
адити — то је већ његова брига, управо, није га ни брига било за то, јер његово је перо и у Бео |
њега није оставила на миру. {S}Управо, није ни спомињала ни претресала Ману, него Ђорђију, дод |
е у очи.{S} Али, иако ју је увек видео, није је увек и погледао. {S}Кад прође поред ње, једаред |
ав, ни неумивен, ни необучен — укратко, није био бедна изгледа, како обично изгледа човек кад г |
ти.{S} А да је мајка ћерки поверила то, није, мислим, нужно ни казивати.</p> <p>И сви су се над |
ло, тако да се човек, слушајући све то, није могао снаћи и разабрати.{S} А све је то било и дош |
рилепчивости; и ко је само једаред чуо, није могао више да је избије из главе и заборави.{S} Ка |
сваку евентуалност и непријатност, јер, није му то првина била да тако негде пође за податке и |
мени отпадали нокти на Горици; то јест, није баш мени — али исто ко да је и мени!...{S} Па, мол |
о само сан био, и што тако, хвала Богу, није још и ту срамоту доживео да му се сав свет смеје!. |
аестој својој години, Зона је друкчија: није више оно џигљасто чупе што блене по сокацима једућ |
је Манулаћ, а <pb n="84" /> отац каже: није него мој; мајка каже: то је моја ћерка, отац каже: |
ог лепог заната и златних руку његових: није им се допадао што је ловац, бињеџија и весељак — и |
}Јахао је добра хата, носио лепо одело; није се бојао Турака, и важио је као срећан и дрзак кри |
p> <p>И мала Зона није знала шта је то; није ни слутила шта је то што се с њом збива, али је и |
рбаџи-Замфир је чуо и знао за ту песму; није са ни љутио на њу.{S} Можда зато што је био човек |
џи-Замфир.</p> <p>А имао је и право!{S} Није он то онако напамет говорио...{S} Као искусан и па |
ј приђе и понуди је шаком кокица!...{S} Није знала ко јој је у тај пар црњи — Манулаћ, или она |
шапућу — чуде се што им нема никога.{S} Није дошла ни Аглајица, да им исприча и рапортира све ш |
} Мане је био као луд неколико дана.{S} Није се он навикао на такве ствари, није био чиновник, |
нила се Зона; постаде дете друкчије.{S} Није више онако безбрижна, не иде сокаком па да је се н |
ак и борац, како му само име казује.{S} Није му се дало да сврши академију, да му мач буде оруж |
идела да је пропала као никад дотле.{S} Није ништа помогло: глас, који је једаред пукао, није с |
и он се наскоро прибрао и исправио.{S} Није падао у меланхолију и сентименталност, него је одм |
.{S} Наравно да и то није било лако.{S} Није било без неких тешкоћа, нарочито код нашега света, |
..</p> <p>— Ама <hi>дома ли је</hi>?{S} Није искачала никуд? — запита тетка Таска, а упрла испи |
ом граду.{S} Не, не, — тешио се Мане, — није нико био, само оне, само женске, а оне не смеју од |
сла у обиму и детаљи јој се умножили, — није нужно ваљада ни спомињати.{S} Чак и оне две послов |
а шта прилега таја песна! вели Васка. — Није, демек, Зоне жална што је Еврејка, веће то се за д |
шубару, — како већ кад време захтева — није било женског чељадета, ни млађег ни старијег, а да |
ато, а побратиме?!...” А бацао је око — није шала, толики триумфи! — и на Зону Замфирову, али ј |
Ајшу, ни Ђулсефу, ни Дудију Бошњакушу — није ни погледао, нити је чуо нежне речи кардаша Дудији |
то се десило за последњу недељу дана, а није ту ни Зујица, да им размеће карте, ни богата баба |
о се да се више неће хватати до Зоне, а није му то ни требало, јер Зона више није играла; остал |
Мане ућута и не хте више да се брани, а није му лако било ни да слуша карање, зато се диже и од |
шио се што се само на речима свршило, а није добио, као што је могао, ниједну столицу у главу и |
је играла. {S}Гледала је како играју, а није испуштала из очију Ману и Калину; гледала је како |
<hi>Части</hi> ми моје, — не бих!{S} А није мало кад се човек у <hi>своју част</hi> закуне...{ |
p>Калфа Коте не доби одговора.</p> <p>А није требало да га пита ни где је песму чуо, ни од кога |
а мајског славуја!...{S} И већ одмах га није држало место: досадно му било у дућану, и чим се в |
ритици и грдњама <pb n="141" /> на њега није било краја. „Несрећа дрта! грдиле су га ма’алске ж |
је чак од оца Манина, Ђорђије; ни њега није оставила на миру. {S}Управо, није ни спомињала ни |
а човека!...</p> <p>Ништа од свега тога није он приметио, нити га се то тицало!{S} Само једна с |
ће се за њом.{S} И већ због самога тога није никакво чудо што је и Мане Кујунџија — чапкун-Мане |
ва таково „Иже херувими!...” После тога није пан-Франћишек ништа компоновао.{S} И кад су једном |
е раздремао и расанио после спавања, да није ни тражио измећарку, да га по обичају полије водом |
да Манулаћ није био онакав какав је, да није једнако чувао дућан и седео пред дућаном и с оцем |
о, и, ни крив ни дужан, добио шамар, да није сам он, исти калфа Коте, звиждукао баш ту исту пес |
али: да им дете није још за женидбу, да није отслужило војску, да ће га можда послати горе у Гр |
наводницама), где се напада на њега: да није никакав мајстор и да не треба свете цркве да поруч |
о многе, контраверзије тако велике — да није никакво чудо што се и сам господин Ратомир, директ |
о је вредна, кротка и лепа, и додаде да није ни чудо, кад јој је татко Грк из Филибе; затим му |
није предузимао ништа.{S} Налазио је да није време још.{S} Осећао је да још није прилика за њу, |
у Л*, другој њеној сестри.{S} А боље да није ни долазила, јер и овде је она проклета песма пре |
мак, удовац, или шта ли?{S} Брани се да није ни сневао оно што му се пришива: нит’ је одвео, ни |
се диже и оде од куће.{S} Осећао се да није ни за какав посао — зато узе пушку и оде у поље, д |
А кад мати навали на њ, он јој рече да није то баш тако хитно.</p> <p>— Море, Манчо, сине, док |
ана.{S} Код Замфирових одмах осетише да није добро, кад не сме да дође, зато се у четвртак крен |
зле, а с њима и спомен на Зону.{S} И да није био он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у ов |
осећати и по томе се владати.{S} А и да није сама осетила то, имао би ко да јој то каже.{S} Род |
погледају, акамоли разговарају. (А и да није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер у такви |
љутила што иде тако без новаца, као да није чорбаџиски син!{S} А ако понесе, он колико понесе, |
оног брака са Швабицом Хермином као да није ни било.{S} Тако треба и оцу Петракију претставити |
свога сина, верујући и сама искрено да није до њега кривица, али када Зона спомену Докино име, |
није опазио!{S} Каква брука!{S} Бар да није то пред њим било!{S} Љут, пође на њега, трже се и |
, али о тим уздисајима наравно да Јевда није смела ништа знати...</p> <p>— Што искаш, снајке-Је |
<pb n="170" /> ашиковале, али тога чуда није било; како ће ко никоја остати уседелица на срамот |
рану.{S} Погледа боље, кад ал’ коловођа није као друге коловође, него стари Жућко, стари пас За |
i>”...</p> <p>Никад тужнија и утученија није Ташана била него после тога сна.{S} Целога дана јо |
помеђу нас у хамам?... — Отада га мајка није више водила собом, и тако је Манулаћ проглашен деф |
ује, и све би се мирно свршило, да Дока није дирнула у сталеж.</p> <p>— Вика, <hi>чорбаџиска</h |
дваред се враћао у дућан, али се посла није лаћао, него је само правио цигаре, пушио, пуштао к |
е сукњице са цветићима.{S} А никад сама није ишла: увек је око ње било бар пола туцета неких те |
од млађег света, али многим родитељима није се допадао поред свег његовог лепог заната и златн |
и из Маниног понашања. — Ману тога дана није држало место.{S} Неколико пута је после подне дола |
огли замолити да им помогне, па ниједна није подесна била.{S} Све што их је Дока споменула нису |
у на један реч. — Али, на несрећу, Дена није била ту.{S} Јевда полете, али не могаде стићи Доку |
иако је враћена; јер то што је враћена није још значило да јој је повраћен и стари добар глас |
е она тако прошла, јер им, вала, ни она није остала дужна.</p> <p>— Ич да се не љутиш, — вели м |
.{S} Тако је свету јављено било да Зона није никуд била одведена, него да је код родитеља, и та |
ошла и мала Зона!...</p> <p>И мала Зона није знала шта је то; није ни слутила шта је то што се |
вив ништа.{S} Од силних мисли и осећања није ни ловио ништа; јер, како је у мислима занет био, |
о кажу, „сургунисао је” три паше.{S} Па није требало ни да иде сам главом тамо. — „Сал дор чукн |
не нешто није био најбоље расположен па није хтео ништа да одговора ни одмах, а кад је још раза |
, кад му се целе недеље од тешког дерта није милило ни да седи, акамоли да ради у дућану, јер м |
о здравље веселе...{S} И досад од дерта није спавала, а данас задуго није склопила ока од силне |
оне ућуте и упреподобе се, као да ништа није ни било <pb n="15" /> и као да ни две унакрст не з |
узме на се озбиљан вид, па као да ништа није ни било, брзо окрене разговор, па је саветује и ка |
чно лежала на миндерлуку и као да ништа није ни слушала ни чула. — Иди си, дете, поскочи и рекн |
е тек вратио кући; а да тога дана ништа није уловио, чак ни пуцао, није ваљда нужно ни да кажем |
мо је лепа Зона знала каквога све цвећа није било у башти, јер она се старала о цвећу и залевал |
ло, скровито и мирно гнезданце!{S} Кућа није имала прозора с улице. {S}Изгледала је као була с |
Мане био мали мајстор, тако му ни кућа није била велика. — Кућа му је била у Јени-махали.{S} М |
изишао само на пола табака.{S} Кривица није ни до редакције и експедиције, ни до ајнлегерке, н |
шта од свега онога што се којегде прича није било.{S} Свет се окретао и бленуо за њима, извирив |
Јер, на велико изненађење њихово, Манча није дошао ни чупав, ни неумивен, ни необучен — укратко |
ни дијалог двоје заљубљених.{S} Дијалог није нимало пикантан, чак ни интересантан; а то је прос |
азиле из јаве у сан и обратно, и најзад није више могао разабрати и разликовати: шта је његова |
Мане му се куне у пушку, која га никад није слагала, па тако неће ни он сад њега слагати.{S} З |
свекрва, јетрве и заове, тако да никад није сама; а и не би умела сама да иде и да се нађе, ба |
м чежњом погледа — на Манчи се то никад није могло приметити.{S} А чезнуо је за њом, те како че |
ц му никад није потребан био, јер никад није имао прилике да га потроши.{S} Чак му се и мајка љ |
pb n="88" /> штедљив.{S} Новац му никад није потребан био, јер никад није имао прилике да га по |
ногобројнија била него пре.{S} И он сад није имао нужде да ускаче на ћепенак, него је улазио на |
па зато на сва наваљивања мајке његове није му допустио чак ни о слави да му дође у кућу.{S} З |
ом ћошку од собе, и мислила.{S} Шта све није помислила.{S} Бранила се од тих многих и свакојаки |
тка Таска, а Мана кудила.{S} Али то све није јој ништа помогло код Зоне.{S} Јер, слушајући тетк |
се, на велико изненађење своје, ни овде није користио.{S} Мане нешто није био најбоље расположе |
лосрдна, готово рећи демонска.{S} Ко је није знао и ко се није за њом окренуо, кад, поносито ка |
ари.{S} Али Зоне нигде не беше, нико је није видео (а чудно би им било да су је и виделе!).{S} |
ишта лакше од тога. {S}Управо, друкчије није могло ни бити, кад стари богати Замфир и господин |
дна мирна и доброћудна будала, без које није ниједно такво место, с којом се обично деца смеју |
од свију, а највише од оца, који дотле није ништа знао, и коме су тек сада све казали, и потуж |
расила него у П*.{S} Овде ни три недеље није остала. {S}Ужасно јој тешко, дуго и досадно било, |
вољства треснула руком и у мал’ му раме није одвалила. „Ашкољс’н, бре!” подвикну усхићена Дока, |
бекству, о некој отмици, али Манино име није чула том приликом, а целој ствари није поклањала н |
оџумбусио са својим друштвом.{S} Никоме није казао зашто и крошто — само је Митку, оном Петраки |
догађај, да докаже да он сам ништа томе није крив, него она тетка Дока, па нека се одбије на ње |
дравила ти се Зоне!” тако брзо, да Мане није имао времена ни да дође к себи, а још мање да јој |
и, <pb n="21" /> зато у прво време Мане није држао ни шегрта, него је сам самцит у њему радио; |
ом јунакињом приповетке.{S} Али се Мане није тек онако звао чапкун-Мане, није забадава био син |
Дока, није знала мајка Јевда, јер Мане није хтео, а други јој није смео казати то.{S} Јевда је |
га друштва Маниног.{S} Али вечерас Мане није поручивао ништа.{S} Зато Ајша даде знак Дудији да |
за да је све лаж и клевета — ни најмање није надала.{S} Једна је запитала: „Код кога гу нађосте |
држати, и створен једаред суд и мишљење није се могло потрти.{S} Остао је глас и надаље и мишље |
а блесасто, и пипа главу, и гледа да се није и крв пролила.</p> <p>— Куде си ту чуја и научија, |
чувеније Доке, био крв њихова, — па се није задовољио само тиме да јој окрене леђа и да на дру |
очи, разговетно чита бројеве и никад се није забунио да каже од 66 да су 99, или обратно, као ш |
ме питују!...”</l> </quote> <p>Више се није могло трпети.{S} Морао се тражити неки начин и лек |
ама.{S} Све је залудео, али ниједној се није предао.{S} Уживао је у трофејима као сваки добар в |
ћи демонска.{S} Ко је није знао и ко се није за њом окренуо, кад, поносито као паун, промине ча |
lestone unit="subSection" /> <p>Тако се није смело више трпети, нити је могло остати, мишљаше Т |
епши и најмилији адиђар свој, и зато се није нигда и никуда макла без њега.{S} А он је то и зас |
није могла довољно да се накаје што се није могла да одржи на дојакошњој даљини и висини од „ф |
побегла, а то су поткрепили тиме што се није отимала, и што су својим рођеним очима видели на к |
трагања и распитивања, а по потпису се није знао ни могао управљати, јер је на свршетку овог п |
ви, су се учтиво извињавали: да им дете није још за женидбу, да није отслужило војску, да ће га |
аром ни у Новом завету ни за једно дете није се тако с правом могло казати и написати да је вас |
се причешћивао), није било дана да Поте није добио шамара, или у дућану, или на чесми.{S} Зато |
о бездна погледом...</p> <p>Као дериште није ценила ни много полагала на лепоту своју, а ни на |
даред раширен, остао је, и нико га више није могао демантовати и повратити натраг у уста клевет |
Манча се ухвати до Калине.{S} Зона више није играла. {S}Гледала је како играју, а није испуштал |
а није му то ни требало, јер Зона више није играла; остала је и само гледала.</p> <pb n="74" / |
песму пред њим запевао.{S} Зато је више није певао пред мајстором. {S}Па и оно малочас, можда ш |
ва Дока, какве друге жене!{S} Нико више није ту био, само њих две.{S} Прекрсти се и захвали Бог |
за старе путнике.{S} У дућан нико више није могао стати, <pb n="21" /> зато у прво време Мане |
ју извукла од својих стрина и тетака, и није могла довољно да се накаје што се није могла да од |
све оно у суботу већ био смео с ума, и није могао ништа ни слутити, и зато му је ово сад све н |
о још врзле му се по памети слике те, и није му никако јасно било и дуго још лупао је главу о т |
анија — и то је имало нешто да значи, и није тек онако што је Јордановица необично стала хвалит |
да је сва срећна била кад је чула то, и није се љутила кад јој је Мане казао да иде, да се нађе |
био Мане врло суморан, а зато, опет, и није провео недељу као досада што је обично проводио.</ |
и би ипак кришом пратила очима Манчу, и није јој право било кад је овај не би опазио, или кад б |
ст година, задржали је код куће.{S} А и није свршила ни сву основну школу, него само три и тек |
шта силом да добије.{S} А после, њега и није вређало то како су о њему мислили и ценили га стар |
је тесак сабља!{S} А због тога ваљада и није се упуштао у озбиљне, „поштене намере” с осталим д |
ао роман, она је ипак кратка; јер она и није управо ништа друго него један кратак сензациони — |
е како чезнуо, — само је био јогуница и није никако дао да се то и опази! — Колико само пута, к |
зато што је био Крстовдан уздржала се и није му тога дана ништа споменула.{S} Али сутрадан напа |
је поверио домаћици разговор с Маном и није крио да се нада да га је Мане разумео, и да ће кол |
смијешна работа!”</hi> Знао је много и није знао ништа, — зато се кренуо Мани у дућан.{S} Крен |
ву и теши се и ужива већ сад.{S} Зато и није чуо кад га је још једном запитао калфа Коте где је |
о је умела и смела сама поћи.{S} Зато и није било лако Мани; и прошло је повише времена док је |
овај други већи и пунији.{S} Онај први није имао ни врата, него само ћепенак, и мајстор Мане ј |
ође!...</p> <p>Тек спопадну човека који није ни у сну снио и ни накрај памети му било да се жен |
није чула том приликом, а целој ствари није поклањала никакве вере.{S} Она је знала да је Зона |
другом, баш као да се ништа у тој кући није ни десило...</p> <milestone unit="subSection" /> < |
S} Иако стари Замфир не само да ни речи није никоме прословио о тој немилој сцени, што је чак с |
него после тога сна.{S} Целога дана јој није избијала из главе слика мадмазељ Д’Ангулем, познат |
Јевда, јер Мане није хтео, а други јој није смео казати то.{S} Јевда је чула, истина, да се не |
о нежан и послушан.{S} Али баш зато јој није много поверавао никада.{S} Па тако и сада.{S} Оно |
коме ван куће и речца једна рекне, ипак није никако, ама баш никако могло то остати тајна, већ |
а њега, па тетке покварише, али да ипак није заслужила да тако прође, и да је Мане још кривљи, |
Замфиром; разумео га је добро, па ипак није ни корака пришао на сусрет жељама хаџи-Замфировим. |
веди да ће бити и послушано.{S} Па ипак није хтео ништа силом да добије.{S} А после, њега и ниј |
урјука — отрцао се и крзао једнако, док није дошао танак и кратак, мало дужи од мачјег репа, а |
умор и тишина целога тога дана, све док није у сам мрак банула у кућу тетка Таска, и с врата, п |
мљоделско-шумарске школе, али, како сам није имао земље да је рационално обрађује, није је хтео |
ма, али они воле и рахатлук, и време им није новац: зато рано затварају дућане и мајстори и трг |
оље; или, управо, ишао је посао, али он није био задовољан зарадом.{S} Признавао је да му је Ма |
од једног кујунџије дошљака, коме посао није ишао најбоље; или, управо, ишао је посао, али он н |
к би понешто лупила, иако је нико питао није, и често би тиме друштво у неприлику доводила.{S} |
причести, — то јест, куд ја одох — ово није вино, — него ове ми ракијице и овога благослова шт |
ако га заокупила та реч!...</p> <p>Дуго није могао склопити ока ни заспати, иако је то желео и |
Ху, зар је и он ту био, а он га задуго није опазио!{S} Каква брука!{S} Бар да није то пред њим |
д од дерта није спавала, а данас задуго није склопила ока од силне радости и задовољства.</p> < |
по махалама.{S} На истоку резонују: ко није видео фајде од очију, неће ни од трепавица; ко ниј |
ајде од очију, неће ни од трепавица; ко није пазарио и ћарио дању за видела, неће ни увече спра |
га први пут срео и нашао.{S} Али овако није могао то, него се морао задовољити тим што му је у |
— све би то друкчије било.{S} Али овако није остало хаџи-Замфиру ништа, него да дува на нос, па |
омбинацијом Ташанином, јер му се никако није Манулаћ допадао, иако је син и јединац и једини на |
појас и готов био на свашта, али никако није могао да дозна ко је то написао, поред свег трагањ |
ни трунке истине нема!? {S}То им никако није ишло у главу и било им је загонетно.</p> <pb n="15 |
и.{S} И одмах одлучно рече да то никако није прилика и да од тога неће бити баш ништа!{S} Дуго |
твар. {S}Али, како се Замфир баш никако није одушевљавао том комбинацијом Ташанином, јер му се |
е породице још досада, хвала Богу, нико није „скочидевојку” узео, па неће ни Манулаћ, макар се |
ка, коју су сви сматрали за род, а нико није знао да каже какав им је род.{S} Манина мајка им к |
ручак; Замфир није ни сео, а други нико није онда ни смео.{S} Све је враћено натраг у кујну, не |
и да је право чудо што се већ и свршило није.{S} И љута на невештину и јавашлук Манин, крене се |
лас за девојку; ако је ко то урадио, то није нико други него Манулаћ.{S} Међутим, и они који су |
се она бојала, од чега је стрепила — то није било, али је испало изненада ово, а ово је за њу б |
одатле него што је ушао...{S} Али га то није много заплашило: тешио се што се само на речима св |
била нежнија према њој: тешила је да то није ништа, али је и она кришом погледала и тајом плака |
азар, ни разговор, — ништа му се све то није милило.{S} Речи тетка-Докине му једнако брује у уш |
својега и соком живаца својих”.{S} И то није да кажете отскора — одвајкада је то.{S} Још његови |
амо на та три места.{S} Наравно да и то није било лако.{S} Није било без неких тешкоћа, нарочит |
је, изгледа, мало замишљен, но ипак то није од невоље, јер се понекад и осмехне и једнако суче |
ло познати о чему говоре; али све им то није помогло: тетка-Дока је, као и свака радознала женс |
оја му је беснела у грудима — све му то није помогло!{S} Зато је и дошао кући раније него што о |
у срећном и поноситом чинило!{S} И зато није никакво чудо што га је она свуд водила са собом, д |
е речи: „Поздравила ти се Зоне!” И зато није ни чудо што није успут приметио буљуке сељанака и |
а и не маре играчи томболе.</p> <p>Зато није чудо што је цела кафана гракнула кад се појавио на |
свега тога од својих у кући!... {S}Зато није имао мира, него је одмах сутрадан потражио и нашао |
ео, па је тера од себе; даље, тако исто није се могло измаћи његовом паметном оку ни то, кад ко |
ба већ обично у кревету.{S} А срећа што није био, јер и без тога доста је бруке и срамоте.{S} Д |
чорбаџиска керка; а има, ете, ники што није чорбаџиски син, а њој гу па много мило за њег’... |
ла ти се Зоне!” И зато није ни чудо што није успут приметио буљуке сељанака и сељанчица у њихов |
нскога света.{S} Најтеже му је било што није знао шта ће с рукама; срећом се тада сећао сахата, |
е, ни овде није користио.{S} Мане нешто није био најбоље расположен па није хтео ништа да одгов |
џи-Замфир код чорбаџи-Петракија!{S} Јер није прошло много, а трећега дана од измирења рано ујут |
изићи!{S} Свима је пресео ручак; Замфир није ни сео, а други нико није онда ни смео.{S} Све је |
аћицу Ташану.</hi> </p> <p>Стари Замфир није тих дана био дома.{S} По свом обичају, отишао је н |
а мајка, Ташана, помагала, пошто Замфир није хтео ни да чује за Манулаћа, називајући га с багат |
т да је извади из школе.{S} Хаџи-Замфир није дао да се даље школује.{S} Кад би му споменули „ви |
ло.</hi> </p> <p>Наравно да хаџи-Замфир није смео ништа чути од свега тога и стога га је са зеб |
ши и блату, носи!...</p> <p>Но тај глас није могао дуго да кружи по вароши и да опстане, јер ок |
је толико гледала Зона.{S} И да Манулаћ није био онакав какав је, да није једнако чувао дућан и |
} Којешта! — помисли Мане, — па Манулаћ није ни био ту.{S} Он је у то доба већ обично у кревету |
а му је, тужио се да од кутњака сву ноћ није могао ока склопити.</p> <p>За Мана је то стање врл |
а говорила сину.{S} Мало који дан да му није читала и говорила.{S} И Мане јој рече да је то и њ |
цили и дирали га, он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства, него да му се увек нешто с |
рине, да не очајава, а нарочито нека му није ни најмање криво што је она тако прошла, јер им, в |
зготовљено као што треба, ни постеља му није намештена по вољи, ни кошуља му није опрана и упег |
му није намештена по вољи, ни кошуља му није опрана и упеглана као што би он хтео.{S} Сваки час |
шта му се не допада као пре: ни јело му није зготовљено као што треба, ни постеља му није намеш |
једне тешке бриге и главобоље, само му није мило што се младенци много снебивају и стиде и кри |
вете.{S} И, како је био досетљив, то му није требало дуго да лупа главу.{S} После три дана он ј |
очева, застрашена и присиљена, — то му није требало. {S}Зато <pb n="180" /> је Мане остао и да |
таоцима је познато да у Манчином дућану није било, сем Коте и Поте, никаквих других момака и чи |
цама, кад би прошао крај њих, а на Зону није више ни мислио, или, боље рећи, мислио је на њу, а |
хола чела пркоси, — тако и за лепу Зону није имало дражи оно што је већ победила и залудила, не |
адала ту у друштву, он често при викању није ни викао и изговарао цифре, него нешто друго, али |
а оне ћасе, мангали, и чега ти свега ту није, и све то сребрно или бакарно па калајисано. {S}Св |
јих глава ове приповетке.{S} И да се ту није питао и хаџи-Замфир, као отац, удадба Зонина за Ма |
вати, јер ниједан од тих што је прошаху није био ни принети њеном челеби-Ђорђији.{S} А већ и са |
р искашљао пролазећи крај њих, а сад их није ни приметио, иако су се кикотале гласно и гуркале |
а дана — док се још код хаџи-Замфирових није ни слутило шта се све тамо по граду прича — кружил |
енији и, као искуснији, држао је да још није све пропало.{S} А надао се успеху, јер је спремио |
да није време још.{S} Осећао је да још није прилика за њу, док не постане официр.{S} А дотле с |
ане мој!“</p> <pb n="57" /> <p>Зона још није играла у ору нити се љуљала на нишаљци — она је са |
, и вели:{S} Шта чекаш?{S} Ваљда се још није та срећна, та твоја будућа, родила?{S} Или, вели, |
Почео је док је још девојка била, и још није престао уздисати, али о тим уздисајима наравно да |
триумфи! — и на Зону Замфирову, али још није предузимао ништа.{S} Налазио је да није време још. |
а који начин ће јој се осветити, то још није знао, и зато је сад мислио само о начину освете.{S |
да му не рекне: јок! — а он си —- ешек ниједан! ожени сас белосветску и изгуби душу сас другу |
е. — Куде си гу видеја?{S} Збори, келчо ниједан.</p> <p>— Несам гу видеја, бата-Коте, — вели ст |
илике, али се она не хтеде удавати, јер ниједан од тих што је прошаху није био ни принети њеном |
— Како га каза <hi>онуј реч</hi>, ешеку ниједан?... — навађа га отац да још једном каже...{S} А |
место на глави.</p> <p>— А, бре, ешеку ниједан — пита га калфа Коте, — какво појење у дућан?!< |
етино тетинче! {S}Такој те искам, ешеку ниједан!”</p> <p>За ту ствар требала је Ману као помага |
у чуја и научија, ете, туј песму, ешеку ниједан палилулски?!...</p> <p>Поте ћути и чеше се по г |
е, море! — чуди се Мане.</p> <p>— Ешеку ниједан!{S} А што ми не збориш?!...</p> <p>— Што да ти |
то збориш!...{S} Зашто инћариш, инћару ниједан!...{S} Све си ти тој направија! - рече смејући |
е, порез!” а затим опет: „Ај си, келешу ниједан, теб’ ћу те гледам”, или: „А ти си па нека дево |
обрецује на њ, вели му: „Ај си, келешу ниједан!{S} Овој си је наше женско знање!” па заокупила |
и Солун да просеше чорбаџиске керке, па ниједна да му не рекне: јок! — а он си —- ешек ниједан! |
би то могли замолити да им помогне, па ниједна није подесна била.{S} Све што их је Дока спомен |
ио је, и она сада остаде на потсмех као ниједна њезина друга, заврши Зона и бризну силно у плач |
миндерлука.</p> <p>— Па ћорче и слепче ниједне, — плану тетка Таска, — скутасте се туј како бр |
им: „Мори, ћорави ли сте, што ли, ћорче ниједне?{S} Мори, неје то Жућко!...{S} То си је Мане, М |
ирна и доброћудна будала, без које није ниједно такво место, с којом се обично деца смеју и заб |
е” прекараја сам у мој век, чу ли, куче ниједно, — грми стари Замфир, — и јоште ме нико ни у ту |
а други да је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не ваља!{S} Стога је породични савет решио, на |
талим девојкама.{S} Све је залудео, али ниједној се није предао.{S} Уживао је у трофејима као с |
а овде у кафани, зато се не осмехну баш ниједном на Нацково шале.{S} Јер Нацко је био радо слуш |
вршило, а није добио, као што је могао, ниједну столицу у главу или саксију у леђа.</p> <p>Одат |
— Ама како започе, — вели Замфир — неће ниједну понесе!{S} Ја паше у турцко време па сургунисув |
е седео, у дахирета богато спуштао, али ниједну — ни Ајшу, ни Ђулсефу, ни Дудију Бошњакушу — ни |
етка-Таска. — И Зона, и Калина, и друга ника!...{S} Па бива ли, мајке?!...{S} А убаво си рече н |
за теј работе.{S} Искам висока и т’нка ника да је...</p> <p>— Што, што бре?{S} Питај, бре мага |
{S} Их што си ти, бата-Мане, па несрећа ника!</p> <p>— Ама, ти ме па л’жеш, Васке!</p> <p>— Не |
пишман!...{S} Па да си разбереш да неје ника белосветска...{S} Тугооо!{S} Ако тој буде, — што д |
лет, ама твој младос’ и моја лепотија — никад...</p> <pb n="14" /> <p>Иза куће је пространа авл |
уте сатинске сукњице са цветићима.{S} А никад сама није ишла: увек је око ње било бар пола туце |
> <p>А Мане му се куне у пушку, која га никад није слагала, па тако неће ни он сад њега слагати |
а опет свекрва, јетрве и заове, тако да никад није сама; а и не би умела сама да иде и да се на |
амфор и носе памук у ушима.{S} Не, овде никад дотле не сме, и не може, да дође!...</p> <p>Тек с |
обродетељи — која, као што се зна, није никад примамљива, ни лепо утрвена — и било радост и уте |
} И обе младе другарице се заричу да се никад неће удавати!...) Ништа не зна, само га гледа, а |
ма добре очи, разговетно чита бројеве и никад се није забунио да каже од 66 да су 99, или обрат |
Јевда се просто изненадила.{S} То не би никад ни слутила, а ни у сну јој не би дошло тако што!{ |
олазила и до места где се игра оро, али никад сама, већ увек с понеком другарицом и праћена изм |
треба њој тај Мане; неће и не може њен никад бити, али не трпи да може још која — код ње ту, ж |
на Кујунџије дућан — преко обичаја, као никад досад — стоји још једнако затворен, иако је већ м |
м је чудноватије изгледало то, јер, као никад, данас је за пакост покуљала муштерија варошка, и |
ским гневом на своју мезимицу Зону, као никад дотле у животу.{S} Онај пљусак од грдњи што је До |
иљала, јер је увидела да је пропала као никад дотле.{S} Није ништа помогло: глас, који је једар |
тако ради у дућану, а посао навалио као никад; ради, удубио се у посао, мислиш и на ручак ће за |
уо на Зону, силно плануо, и био љут као никад у животу.</p> <p>— Тој ли су твоје чкоље и твоје |
м тихом чежњом погледа — на Манчи се то никад није могло приметити.{S} А чезнуо је за њом, те к |
} Новац му никад није потребан био, јер никад није имао прилике да га потроши.{S} Чак му се и м |
којим су обично сви „пер-ту” и зато му никад не дају да он плати што је пио, већ кад се казнач |
о је <pb n="88" /> штедљив.{S} Новац му никад није потребан био, јер никад није имао прилике да |
и ћу сам ја <hi>таква!?</hi>”...</p> <p>Никад тужнија и утученија није Ташана била него после т |
јку” узео, па неће ни Манулаћ, макар се никада не оженио, макар отишао у калуђере, у свету Бого |
бојазних родитеља, Јордана и Персиде, и никада ваљда ни у Старом ни у Новом завету ни за једно |
} Али баш зато јој није много поверавао никада.{S} Па тако и сада.{S} Оно што је знала тетка До |
ницама), где се напада на њега: да није никакав мајстор и да не треба свете цркве да поручују к |
а сам џимпир, коцкарин... — искочи’ <hi>никакав</hi> човек, хаџијо, у чаршију помеђу трговци и |
аг да гу видиш, бата-Мане, каква стаде: никаква се напраји!...{S} И ти пантиш онеја речи?!...{S |
еириш.</p> <p>Умирује је Мане и вели да никаква боја неће и не сме бити, али му треба женска ви |
оли, — вели Ташана. — Има си заушке, та никаква се напраји; ништа не ваља, веће три дни, ете.</ |
по други...</p> <p>— Што рече, несрећо никаква? — плану Таска и оне друге две. — Неје те ни ср |
иш, твоје Зоне, па да гу не познаш! <hi>Никаква</hi> се напрајила!{S} Еве, да видиш, колико гу |
ију по мејане и кафане сас оне роспије, никакве вере!...{S} Та да те турају у новине и да те че |
приликом, а целој ствари није поклањала никакве вере.{S} Она је знала да је Зона добро дете, и |
што прича Историја да за њих нема више никакве дражи оно што им је, такорећи, већ пред ногама, |
оставан зид, тако да укућани нису имали никакве везе с улицом.{S} Прозори с улица им нису одвра |
ином дућану није било, сем Коте и Поте, никаквих других момака и чирака, али то је сујета мајст |
дне такве особе долази.{S} И онда, није никакво чудо што је његово субјективно мишљење и освоји |
за њом.{S} И већ због самога тога није никакво чудо што је и Мане Кујунџија — чапкун-Мане назв |
ге, контраверзије тако велике — да није никакво чудо што се и сам господин Ратомир, директор и |
ћном и поноситом чинило!{S} И зато није никакво чудо што га је она свуд водила са собом, да се |
но најмалецно што је, оно жуто, слабо и никакво, — и татко га па побоље воли оди сва друга деца |
она је стара!{S} Она је сад, иста Зона, никако друкше, него као једна поништена таксена марка!. |
ари Петракија, још никако да се одљути: никако неће ни да чује за њега, иако је већ нестало узр |
би најволела и да ноћива, али јој мајка никако не да то.{S} А Зона се растужи обично тада и гов |
а кандила, кадионицу и петохљебницу, па никако да га нађу: нема га, као да је у земљу пропао... |
а.{S} За све се сложише, само за девера никако, јер то је право било право младенаца.</p> <pb n |
а? — присећа се хаџи-Замфир, па не може никако да се сети. — А, мајка... како ти се зваше?</p> |
ше на Зону све сложно, и не оставише је никако на миру док јој га, како им се учинило, не избиш |
о чезнуо, — само је био јогуница и није никако дао да се то и опази! — Колико само пута, кад он |
ван куће и речца једна рекне, ипак није никако, ама баш никако могло то остати тајна, већ и збо |
дељу, а тога је дана гледала само да се никако не састане ни с Маном ни с Јевдом.{S} Зато се кр |
да прерипи кочије у авлију там!” Али се никако не сложише. <pb n="127" /> Мане остаде при свом; |
о том комбинацијом Ташанином, јер му се никако није Манулаћ допадао, иако је син и јединац и је |
бидне Горица и зелена травица!” речи те никако јој не избијаху из главе.{S} И сада јој је све ј |
о траје већ неколико дана.{S} Зона неће никако ни да чује за Манулаћа, а Мане опет каже: ил’ ње |
Жућко, тако и смех онај Зонин не могаше никако да избије из главе.{S} И она му дође ужасно неми |
аму за појас и готов био на свашта, али никако није могао да дозна ко је то написао, поред свег |
е, кад ни трунке истине нема!? {S}То им никако није ишло у главу и било им је загонетно.</p> <p |
ти, и већ га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} Излазе преда њ и привиђају му се св |
названи морао ући у ову приповетку, ако никако друкчије, а оно макар као епизода.{S} А што је М |
то узети.{S} И одмах одлучно рече да то никако није прилика и да од тога неће бити баш ништа!{S |
зле му се по памети слике те, и није му никако јасно било и дуго још лупао је главу о том: да л |
танче опет био слободан.{S} Али му отац никако не прашта, јер му не верује; боји се лакомислено |
још и могао повести коло, али пас — баш никако!... „Леле, пшешко играње — има ли га у свет?!... |
једна рекне, ипак није никако, ама баш никако могло то остати тајна, већ и због самога тога шт |
ршена ствар. {S}Али, како се Замфир баш никако није одушевљавао том комбинацијом Ташанином, јер |
помаже, али отац, стари Петракија, још никако да се одљути: никако неће ни да чује за њега, иа |
Американаца (северних, наравно), па још никако неће да увиди и да призна да је ипак јавност и ж |
и је? — пита тетка Таска, а не може још никако да се издува.</p> <p>— Етее, — отеже Ташана, — к |
је; боји се лакомислености његове и још никако неће да зна за њега, па зато на сва наваљивања м |
иде без капе, чупав и гологлав, јер још никако не може да се сети где је изгубио капу.{S} А у м |
} Давију ми правија!...{S} Да сам учија нике чкоље, та да испишем, ете, <pb n="46" /> тол’ку књ |
p>— „Чешљеви, сапуни, ђулијаци неки, та нике женске штифлетне, колани, подвезице, гакице женске |
Јевдо, наш к’смет...{S} Кад бесмо деца, ники нас, ни татко ни мајка ни, не пита: оћемо ли ели н |
је што је чорбаџиска керка; а има, ете, ники што није чорбаџиски син, а њој гу па много мило за |
{S} А код чекмеџе долазимо сал ја и он, ники други!{S} Е неће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе |
иса, бата-Таче!...{S} Е, како то?...{S} Ники ме ич не питује, а белким сам мајка!...</p> <p>— Е |
па искам да знам.{S} Зашто саг искочија ники <hi>нов адет</hi>, па ники саг воде и <hi>после</h |
саг искочија ники <hi>нов адет</hi>, па ники саг воде и <hi>после</hi>...</p> </div> <pb n="158 |
— „А ја си, рече Петракија, уфати’ таг ники стра’ и зорт; — зашто си премећем по мој памет, па |
ме, рече, не од наши девојчики, веће од ники из бели свет... па... ете... несу, рече, обучене, |
јка му стара, и тој треба, викам, да је ники угурсузл’к!...{S} И ја се веће заинати да видим шт |
hi> у аманет остави.{S} Тој си не знаје ники — знаје Бог и црна у Горицу земја, што ти татка по |
Ти ли?</p> <p>— Јок ја!...{S} Казаше ги ники из ма’алу.{S} Та сви скочише сас резилење...{S} Ви |
син, па си иде како измећар, белосвецки ники!{S} А зашто, море, ти не обукујеш нове путине, вик |
Е што си стала туј при мен’ како шиљбок ники?! — обрецну се одједаред Дока на измећарку. — Иско |
тун, веће пролази — да прошћаваш — како ники мачор кад си остави мутвак, та се дигне и зареди п |
же ласно без фенер да се соплетеш прико ники диреци што су покрај зид, та да се строшиш!...</p> |
ој гу знаје куде је саг!...{S} У циркус ники зар...</p> <p>— Леле, да не дава Господ никому так |
тетко!</p> <p>— Па берем да је трговац ники... — додаје тетка Таска и потпирује гнев. — Предуз |
е, има науснице, друг је Манин — дакле, нико бољи од њега да буде Мани девер.{S} А сем тога, та |
обне ствари.{S} Али Зоне нигде не беше, нико је није видео (а чудно би им било да су је и видел |
наш варош, ете, никога, што ти, демек, нико неје спроти теб’ — ласно за тој!... — говорила би |
е осврташе да је ко не види.{S} Срећом, нико не пролажаше улицом, јер већ беше време кад грађан |
њихове породице још досада, хвала Богу, нико није „скочидевојку” узео, па неће ни Манулаћ, мака |
Мане, каква Дока, какве друге жене!{S} Нико више није ту био, само њих две.{S} Прекрсти се и з |
стари шимшир, који чак и хлада даје.{S} Нико не памти да је икад мањи и тањи био; и сам дед Ман |
и шта ће да поједу и шта ће да попију — нико паре њихове не виде!{S} А ја сам светски човек: ја |
у сагашње време; па си оћута’ и отрпе’ нико време.{S} Ама после ми дође ништо у памет за чекме |
а Рушка, коју су сви сматрали за род, а нико није знао да каже какав им је род.{S} Манина мајка |
pb n="48" /> И по таг искачаше пазар за нико време спрама есап!...{S} Ама, па ми дође ништо чуд |
твак, та се дигне и зареди по ма’алу на нико рђавство.{S} Бога ми ти казујем!...</p> <p>— Лошо |
згодна: увек би понешто лупила, иако је нико питао није, и често би тиме друштво у неприлику до |
аду.{S} Не, не, — тешио се Мане, — није нико био, само оне, само женске, а оне не смеју од мушк |
а девојку; ако је ко то урадио, то није нико други него Манулаћ.{S} Међутим, и они који су и ми |
едно, — грми стари Замфир, — и јоште ме нико ни у турцко ни саг у српско време такој не орезили |
и онда то не сме тако остати!{S} Не сме нико преко јавних гласила ни речи зуцнути о томе, иако |
порту — и свршена работа!{S} Нема веће нико да улегне на порту!...{S} Нема доцна кући долазење |
је још само паша имао такав „пајтон”, и нико више у месту, онда тек добијете праву слику богатс |
о на прилику: живе невенчано господа, и нико неће да каже и назове то правим његовим именом.{S} |
> <p>Глас, једаред раширен, остао је, и нико га више није могао демантовати и повратити натраг |
о и подржавано мишљење да је Манулаћ, и нико други, одвео девојку.{S} Причало се да га је у том |
ане седи са кардашима и весели се.{S} И нико, сем Митанче Петракијевог, не зна зашто се Мане ве |
а, и кратко би се на њих обрецнуо.{S} И нико после за живу главу не би смео продужити с њим раз |
син, кријумчарска стара крв, — он је и нико <pb n="167" /> други пустио тај проклети глас, кој |
кривљи, јер је он изнео на глас — он и нико други, он, који јој је претио и претњу своју и исп |
есео ручак; Замфир није ни сео, а други нико није онда ни смео.{S} Све је враћено натраг у кујн |
, тај смех страшан је, иако га сутрадан нико неће чути!{S} Па и она матора тетка Таска, и она т |
теџију много полаже, бану у Манин дућан нико други него баш сама главом тетка-Дока.{S} Дошла је |
и Харивда за старе путнике.{S} У дућан нико више није могао стати, <pb n="21" /> зато у прво в |
та је то нешто, и каква је то мука — то нико у тој гомили не знаде да каже...</p> </div> <pb n= |
у тој самоћи, уживају, јер знају да их нико не зна где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а не |
у девојку?</p> <p>— Та што неси тражија никог потаквог човека, од ред човека...{S} Татко ти има |
Ако си не бегендишеш у наш варош, ете, никога, што ти, демек, нико неје спроти теб’ — ласно за |
то боље. {S}Оне саме све то свршавају — никога не питају; Таска и Дока, те две тетке, вешто су |
анулаћа, а Мане опет каже: ил’ њега ил’ никога.{S} Чорбаџиски је син, стара кућа, па ће му, вел |
мираз, нане!{S} Па може и да се удам за никога... да се удам за онога ћелеш-ефендију Исидора, а |
ш кад су се оне тако чудиле што им нема никога, чуше споља неки глас.</p> <p>— Хаџика, ете, дом |
оне седе и шапућу — чуде се што им нема никога.{S} Није дошла ни Аглајица, да им исприча и рапо |
чудно!{S} Има си једно сопче његово, и никога не пушта у сопче.{S} Сам га помета с метлу.{S} Х |
сви укућани већ давно су код кућа. {S}И никога по улицама не беше, само што ноћни стражар далек |
пре недељни пазар беше!...{S} У собу си никога не пушта, а кад си искочи, а он си тури катанац |
; ту претресају све, и обично и редовно никога не остављају на миру.{S} Све се ту сјури, и дома |
ај гу што си је там при вас зборила!{S} Никој гу неје пратија сама си, брљива, оде при вас!...< |
де си иде, што праји, кад се врће дом — никој не знаје и не смеје да га питује...</p> <pb n="49 |
да ти изработи, ете, никуј послу, веће никој ти тој не може!...{S} Из Турцко три рисјанке из а |
заб’рави и сокак, и махале, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир има на дом дев |
...{S} Што си не ћутиш, несрећо, кад ти никој ништо не каза, ни те па питује?!...</p> <p>— А шт |
на знање и, ете, управљање!{S} Ич да му никој не дава паре, зашто не презнавам Митанчин, рече, |
ле, али тога чуда није било; како ће ко никоја остати уседелица на срамоту Замфирових, из чије |
, и стринка Парашкева, и друга стринка, Николета, и тетка Рушка, коју су сви сматрали за род, а |
ту:{S} Дика, Кара, Рушка, Парашкева, и Николета, и Дока.{S} Све су оне дошле на позив Јевдин, |
— Узми се, дете, у памет!{S} Бог дужан ником не остањује!...{S} Скудена и оклеветена девојка к |
вај џумбус.{S} Сви га дирају, а он опет ником не остаје дужан.{S} Девојке га зову и питају га: |
м чорбаџи-Замфир, не казујући, наравно, никоме ништа.{S} Али то што је обукао панталоне гугутки |
ао и проџумбусио са својим друштвом.{S} Никоме није казао зашто и крошто — само је Митку, оном |
е и зашто немилице баца бакшиш, и не да никоме да плаћа!...</p> <p>Према њему седе ченгије; одм |
ко стари Замфир не само да ни речи није никоме прословио о тој немилој сцени, што је чак строго |
и Васка биле су ту, али оне неће смети никоме <pb n="116" /> казати.{S} А сачувај Боже да је ј |
зар...</p> <p>— Леле, да не дава Господ никому такав срам и резилак!... — узвикну Јевда, када Т |
ине Ташана.</p> <p>— Ама, имам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла!</p> <p>— Е, што с |
атство!...{S} Он ће си узне спроти себ’ нику сиротицу измећарку, што ће да си седи у пазарни да |
мен’</hi>, да ти, демек, наводаџишем за нику трговачку керку?... {S}Неси!...</p> <p>— Несам... |
азмишљања. — Тугоо, ако је бегенисуваја нику белосветску, — у Нишаву ћу, ете, да рипим!...</p> |
т неје далеко!” Ама стра’ ме да не узне нику белосветску...</p> <p>— Е, ашкољс’н за тај реч!{S} |
та-Таске. — Вика ме снајка, ете, заради нику тапију и ливаду...</p> <p>— Заради <hi>некосену ли |
} Што гу пуштисмо?! ’хоће да ни напраји нику муку и резил!{S} А лудо је, лудо — па сто оке је л |
и мука и жал ми за мен’ што си ја немам нику сестру, ама спроти теб’ прилику, — па ја да ти гу |
чно Зони. — Сал јоште једанпут да чујем нику лошотију за теб’, — из кућу те не пуштам...{S} Туј |
ам да ти бидне убаво!{S} Зашто да узмем нику, а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а?...</p> < |
да пази да си селске невесте не украдну нику минђушу из дућан... и да се кара сас селске мечке |
као убијена, а Мане зловољан.{S} Јевда никуд не излази, а Мане опет слабије прекодан долази ку |
а <hi>дома ли је</hi>?{S} Није искачала никуд? — запита тетка Таска, а упрла испитивачки поглед |
оплашена од њена погледа.</p> <p>— Неје никуд искачала?</p> <p>— Неје...{S} Неје искачала ни у |
Тако је свету јављено било да Зона није никуд била одведена, него да је код родитеља, и тако да |
ији адиђар свој, и зато се није нигда и никуда макла без њега.{S} А он је то и заслужио, јер је |
а.{S} Тај што може да ти изработи, ете, никуј послу, веће никој ти тој не може!...{S} Из Турцко |
јалог двоје заљубљених.{S} Дијалог није нимало пикантан, чак ни интересантан; а то је просто ст |
> рећи на то?!{S} А наше будне полиције ниоткуда, да нас, веле, поштеди од свега тога!...” Ето, |
м-— само се наљутим, па онда не ваљам и нисам цео дан ни за какав посао...</p> <p>Сви му одобра |
е му се срце и помисли у себи: „И у чем нисам бољи од овога зевзека Манулаћа, — и она опет воли |
имбаша.{S} Уза зид са све четири стране ниски миндерлуци.{S} У свакој одаји по једно скупоцено |
јући својим великим сањивим очима преко ниских кровова околних кућа негде далеко.</p> <p>А Васк |
</p> <pb n="168" /> <p>Трећем зету у Л* нису је ни слали, јер су им одатле писали да је не дово |
најмање је желели.{S} Кад је она ушла, нису одмах пресекли разговор, него су га полако приводи |
</p> <pb n="23" /> <p>Млађе га, истина, нису могле и смеле љубити, али су га утолико чежњивије |
д су служиле и двориле чорбаџи-Замфира, нису сматране биле за слушкиње, — као што је то обичај |
у имали времена да прочитају лекције, а нису имали времена због неких непријатних вести које ст |
ало говорио, а тетке и стрине боље и да нису, јер чим зину и отворе уста, оне јој само позлеђуј |
ад се Манулаћ отимао и споменуо да сада нису пређашње године, да је „оскудација”, да су им силн |
а била.{S} Све што их је Дока споменула нису биле згодне за ово чудно, а помало и опасно предуз |
ним подужим уводом — који укућани ништа нису разумели, — и прешао на ствар и разговетније рекао |
.{S} Зато су је избегавали, а кад је се нису могли отрести, него су је морали повести, водили с |
сне лакомислености хаџи-Замфирове.{S} И нису му опростиле ни кад је, истога дана после подне, с |
ак и не слуша нити ређа; мисли његове и нису сада овде у кафани, зато се не осмехну баш ниједно |
Тако жене; напротив многи старији људи нису га баш најрадије гледали.{S} Само духну на нос: „Х |
рост и једноставан зид, тако да укућани нису имали никакве везе с улицом.{S} Прозори с улица им |
слике су све блеђе и блеђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а с њима и спомен на Зону.{S} И да |
ве везе с улицом.{S} Прозори с улица им нису одвраћали пажњу породице на свет што <pb n="26" /> |
комшиске жене веровале, али за оно прво нису, него су тврдиле да се стари лисац само претвара, |
аћ дуго био загонетка — у махали задуго нису знали је ли мушко или је женско!{S} Јер, кад је с |
дне цела родбина иде у амам, где и тако нису одавно били.{S} И Зона ће моћи, јер јој је данас в |
а, и тако оде и без кафе, задовољан што нису, како су му припретили, пустили с ланца чувеног њи |
на оној великој синији, и као давно што нису, јели су и слагали у се полако и натенане читав по |
ловољни и забринути.{S} Зловољни су што нису имали времена да прочитају лекције, а нису имали в |
и фронтовна и два академска, а они опет нису баш ради да им дете иде у гурбетлук, него би волел |
нтралним улицама гласови о том догађају нису, наравно, били тако претерани, али се ипак доста ш |
нерадо оставља кућу.{S} А тако исто му нису веровале ни за оно да ће продати чифлук.) Та ноћ ј |
а није ни сневао оно што му се пришива: нит’ је одвео, нити је покушавао, нити пак изнео тај гл |
гледа устрану, стиди се, али не пориче, нити се брани.{S} Уопште, код те средње класе са женидб |
" /> <p>Тако се није смело више трпети, нити је могло остати, мишљаше Ташана.{S} Гласови су се |
узму.{S} А да то не би био први случај, нити какво чудо да се ороде чорбаџиска и занатлиска кућ |
шива: нит’ је одвео, нити је покушавао, нити пак изнео тај глас за девојку; ако је ко то урадио |
ни Дудију Бошњакушу — није ни погледао, нити је чуо нежне речи кардаша Дудији и Ђулсефи.{S} Сед |
о оно што му се пришива: нит’ је одвео, нити је покушавао, нити пак изнео тај глас за девојку; |
p>Ништа од свега тога није он приметио, нити га се то тицало!{S} Само једна слика му је лебдела |
да смирила, и зато сада нити иде у апс, нити је мећу у песму; сад мирно и савесно носи фењер и |
туже на влажно време и на рђаву кујну, нити оних силних зловољних маторих девојака, што миришу |
ли — нити су је позивали к себи у кућу, нити су је водили, кад су куда ишли.{S} А ако су је баш |
аком.{S} Њу су обично увек избегавали — нити су је позивали к себи у кућу, нити су је водили, к |
ца, а која се сада смирила, и зато сада нити иде у апс, нити је мећу у песму; сад мирно и савес |
оје табле пред њим, а он чак и не слуша нити ређа; мисли његове и нису сада овде у кафани, зато |
други љуте.{S} Само Мане нити се смеје нити се љути.{S} Стоје табле пред њим, а он чак и не сл |
једни смеју, а други љуте.{S} Само Мане нити се смеје нити се љути.{S} Стоје табле пред њим, а |
n="57" /> <p>Зона још није играла у ору нити се љуљала на нишаљци — она је само гледала.{S} Тек |
<hi>непобитан факат</hi>, који се више ничим не може оборити!{S} Е, али је то чорбаџиска, бога |
е, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје |
зованих народа!{S} Много ли ће још воде Нишавом протећи докле наш свет не осети благотворну моћ |
а у грчку буну обеси пшешка вера туј на нишавску ћуприју...{S} Па зар за тој ми може да је кеиф |
о је бегенисуваја нику белосветску, — у Нишаву ћу, ете, да рипим!...</p> <p>Дуго је седела тако |
ање — по стопарац.{S} Ту је у близини и нишаљка (љуљашка), и око ње пуно света.{S} Љуљају се и |
момци и девојке љуљају беле недеље на „нишаљкама”, и где се загрљени момак и девојка љуљају, а |
љају друге или се сами љуљају, а они са нишаљке иду и хватају се у коло.{S} Дође мало после, и |
и”, да се љуљају. {S}Разлеже се песма с нишаљке, разговор на све стране, само се другарице ућут |
грађана...{S} Почеше се разилазити и с „нишаљке” и с играња...{S} Све их је мање и маље.{S} Они |
уљају, а друштво им пева: „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!“</p> <pb n="57" /> <p>Зона још ни |
та.{S} Љуљају се и певају „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!” Они из кола иду па љуљају друге |
још није играла у ору нити се љуљала на нишаљци — она је само гледала.{S} Тек се узме за руку с |
ра.{S} Одмарају се и играчи — неки иду „нишаљци”, да се љуљају. {S}Разлеже се песма с нишаљке, |
? — викну ужаснути Мане. — Какав „голем нишан”?...</p> <p>— Што, зар ћеш сал да гу гледаш?{S} Д |
ни се удава... {S}Бија гу веће и „голем нишан”...</p> <pb n="112" /> <p>За Васку неје реч...{S} |
>— Како аа малко?</p> <p>— Па до „голем нишан”, а после кој да збори... и што има да збори? — в |
ла.</p> <pb n="74" /> <p>Кад засвираше „Нишевљанку”, Манча се ухвати до Калине.{S} Зона више ни |
hi>девојку</hi> си искам!... „Мираз”... нишлиски мираз!{S} Што ће ми давају у мираз?{S} Једну к |
се заричу да се никад неће удавати!...) Ништа не зна, само га гледа, а израз лица јој такав и у |
алвицу...</p> <p>А Зона се креће љута, ништа му не вели, него иде школи.{S} А кад је Манча вик |
е пргав и џандрљив.{S} Свачему махнише, ништа му се не допада као пре: ни јело му није зготовље |
. — Сви су тумачили да је то лако било: ништа лакше од тога. {S}Управо, друкчије није могло ни |
— Има си заушке, та никаква се напраји; ништа не ваља, веће три дни, ете.</p> <p>— Па млого ли |
ату. — Они живе — будите Бог с нама!{S} Ништа не купују на пијаци!...{S} Кад си их видео у парк |
ише да је Зона расејана и замишљена.{S} Ништа не упамти што јој кажу.</p> <p>Ако је Замфир пошљ |
је далеко био; шта је он могао чути?{S} Ништа.{S} А Зона и Васка биле су ту, али оне неће смети |
јен: ни посао, ни пазар, ни разговор, — ништа му се све то није милило.{S} Речи тетка-Докине му |
агателишу и сматрају их за аџамије и да ништа не знају.{S} Варају се јако! „Добар петао се изма |
е само <pb n="36" /> под тим условом да ништа, ни речи, не сме проговорити.{S} Редовно се тада |
ушко, оне ућуте и упреподобе се, као да ништа није ни било <pb n="15" /> и као да ни две унакрс |
брзо узме на се озбиљан вид, па као да ништа није ни било, брзо окрене разговор, па је саветуј |
непомично лежала на миндерлуку и као да ништа није ни слушала ни чула. — Иди си, дете, поскочи |
ена, него да је код родитеља, и тако да ништа од свега онога што се којегде прича није било.{S} |
уздисајима наравно да Јевда није смела ништа знати...</p> <p>— Што искаш, снајке-Јевдо? — запи |
тада се тек вратио кући; а да тога дана ништа није уловио, чак ни пуцао, није ваљда нужно ни да |
стовдан уздржала се и није му тога дана ништа споменула.{S} Али сутрадан нападе га свом жестино |
и сад, пијан као земља, спава, и не зна ништа ни за себе, акамоли за лист”.</p> <p>Зато је похи |
<p>А Зона само прћи уста и не одговара ништа; стоји као свећа, са састављеним ногама, и не мож |
у свом беше, врати се и Мане, не уловив ништа.{S} Од силних мисли и осећања није ни ловио ништа |
ипак замоли измећарку Васку да не каже ништа код куће.{S} Васка се обећа да ће пре пристати да |
да је пропала као никад дотле.{S} Није ништа помогло: глас, који је једаред пукао, није се мог |
вију, а највише од оца, који дотле није ништа знао, и коме су тек сада све казали, и потужили м |
нежнија према њој: тешила је да то није ништа, али је и она кришом погледала и тајом плакала.{S |
д видиш, који сем части и интелигенције ништа под овим небом немам, — ја је, ев’ видиш, не би у |
џи-Замфир, не казујући, наравно, никоме ништа.{S} Али то што је обукао панталоне гугуткине боје |
наздрављали један другом, баш као да се ништа у тој кући није ни десило...</p> <milestone unit= |
о безбрижна, не иде сокаком па да је се ништа не тиче, не скакуће више с ноге на ногу; а кад ул |
да платим?” а келнер само каже: „Немате ништа; плаћено је”, а кад овај зачуђено гледа по кафани |
ревали преко усана.{S} Али ипак не рече ништа, него стаде размештати испред себе оне алате и пу |
ина.{S} Пан-Франћишек не компонује више ништа; чак не компонује ни то, ни вино са содом, него п |
сумњиво главом и рекоше: „Ама, није без ништа!{S} Има нешто!{S} Има неку муку!” Али шта је то н |
девојке играју.{S} Гледе, и све виде, и ништа им се не може отети погледу и остати неопажено, и |
Зона је само интересантна била тамо, и ништа друго.{S} И место да остане тамо три-четири месец |
равила ти се Зоне...</p> <p>Мане ћути и ништа не одговара.</p> <p>— Чу ли, мори, пратила ме Зон |
други, а он игра, па и њему смешно, али ништа не говори.{S} Смеје се и он, срећан што му се дал |
вешто и одговорити, али на ово у песми ништа: морали су слушати и оћутати.{S} А мало које вече |
ео једним подужим уводом — који укућани ништа нису разумели, — и прешао на ствар и разговетније |
вели онај тајанствено. „Молила ме да ти ништа о томе не кажем!!” — „Их, болан брате!” вели онај |
у сиротицу, која неће своме мужу донети ништа више до две нове асуре, и два јастука, и чисту ду |
, а Мана кудила.{S} Али то све није јој ништа помогло код Зоне.{S} Јер, слушајући тетку, Зони ј |
вими!...” После тога није пан-Франћишек ништа компоновао.{S} И кад су једном у неком друштву у |
нај немили догађај, да докаже да он сам ништа томе није крив, него она тетка Дока, па нека се о |
ног.{S} Али вечерас Мане није поручивао ништа.{S} Зато Ајша даде знак Дудији да запева ту песму |
суботу већ био смео с ума, и није могао ништа ни слутити, и зато му је ово сад све ново и изнен |
Зону Замфирову, али још није предузимао ништа.{S} Налазио је да није време још.{S} Осећао је да |
работа!”</hi> Знао је много и није знао ништа, — зато се кренуо Мани у дућан.{S} Кренуо се к са |
а је ипак кратка; јер она и није управо ништа друго него један кратак сензациони — али за родит |
/p> <p>Наравно да хаџи-Замфир није смео ништа чути од свега тога и стога га је са зебњом очекив |
ије био најбоље расположен па није хтео ништа да одговора ни одмах, а кад је још разабрао да г. |
бити и послушано.{S} Па ипак није хтео ништа силом да добије.{S} А после, њега и није вређало |
Од силних мисли и осећања није ни ловио ништа; јер, како је у мислима занет био, могли су му зе |
је упита он сам последњи пут...{S} Ако ништа друго, а оно бар да скине са себе одговорност, да |
ма, стреса товар и самар, али му све то ништа не помаже, — тако и овоме само пусте у уши мисао |
.{S} Али овако није остало хаџи-Замфиру ништа, него да дува на нос, па да сам потруди своје чуд |
, само женске, а оне не смеју од мушких ништа да кажу, а могу се смејати до миле воље, — то тол |
није прилика и да од тога неће бити баш ништа!{S} Дуго су се још живо разговарали, кад уједаред |
е сећа, смеши се и каже да га се то баш ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта каже, Бога ти?” |
, јер јој се учинило да јој домаћин још ништа не зна.{S} Био је, истина, љут, али он је обично |
тако силно заноси она човека!...</p> <p>Ништа од свега тога није он приметио, нити га се то тиц |
е знала да ти рекне, кад си и она сама, ништо се знаје?!</p> <p>— Ихааа! — засмеја се тетка-Док |
силно бризнула тада у плач. — „Свирите, ништо, виче стари Замфир, што заћутасте?!{S} Што је ова |
во је брљиво! — вели јој Јевда. — Мори, ништо ти не знајеш!...</p> <p>— Како да си не знајем?!{ |
и-Замфир.{S} Дошла си, наводаџисала си, ништо неје било, — е, саг се врћеш...{S} Сас зор не бив |
рту у колено.</p> <p>— Да чујеш, демек, ништо... што се збори.{S} Што има, што нема по ма’але, |
с <hi>уста</hi><pb n="39" /> си прајим: ништо, ете, лошо не напраји!... — рече и испи опет једн |
је саг сас Митанчу — некња га видо’!{S} Ништо се напраји оди момче...{S} Како земља си дође...< |
ем, <pb n="110" /> пушку не испалим!{S} Ништо не знајем за себе, а све заради тебе!...{S} Ја си |
код мен’ јоште у турцко време калфа, — ништо лошо за Митку; рече: „Пази се, газда Петракија, д |
разгледајући цигарлук о коме је реч, — ништо саг батисала: спаде гу прстен, и срма се покидала |
!...{S} Беше!...{S} Саг татко и мајка — ништо!{S} Саг си чупенцета бегендисују <pb n="61" /> мо |
то ти работи датке Костадинке?</p> <p>— Ништо! — одговара љутито Зона и стеже ону алву симитом. |
а</hi>, па када такој вика, збори, када ништо неје било, а оно дођи к ноћи и украдни гу... ће т |
</hi> и причаше ни; та саг по ма’але за ништо друго сал за тој се збори”.{S} Па како гу је угра |
инче, кубеџију - ћу те, ете, питујем за ништо! - па подиже глас, да би га чула тетка Таска, кој |
асом још више. — Има си човек кеиф и на ништо што је полоше... научија се...</p> <p>— Ха! — одо |
> отоичке рече: „Има си човек кеиф и на ништо полоше... научија се!” Виде ли?{S} Не чури ми се. |
Е што ги је, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S} Девојачку срећу да батисују...{S} П |
аква му је она тетка!?...{S} А кад буде ништо зорт, ја ћу се тепам и карам заради нашега Манчу, |
поче:</p> <p>— Ете саг ми, Јевдо, дође ништо у памет, и присети’ се да ти кажем...{S} Некња си |
з филџана, па настави: — А мен’ ми дође ништо жал’, па си зборим у памет: „Ех, црна Доке, пусти |
реме спрама есап!...{S} Ама, па ми дође ништо чудно!{S} Има си једно сопче његово, и никога не |
па за недељу ели светак?!{S} Па ми дође ништо мило, та реко’ у себ’:{S} Бреее, овој ће куче иск |
отрпе’ нико време.{S} Ама после ми дође ништо у памет за чекмеџе. {S}Есапим и треба да је тол’к |
ски девојчики! — дира га Замфир. — Неје ништо лошо...{S} Теке... зборим <pb n="178" /> си... за |
в!...{S} Ашкољс’н!...</p> <p>— Ама неје ништо било! — одвраћа је Јевда. — За друго ништо зборис |
за тој ич да нема!...{S} Да се не чује ништо...</p> <p>— Ех, што да се не чује?{S} Лошо ли је, |
си све убаво.{S} Од мен’ ли ће скутате ништо?!...</p> <p>— Их, какво је брљиво! — вели јој Јев |
е за много, та реко’:{S} Море, неје без ништо!...{S} Присети се ја: у дућан си не седи, татка н |
љутито.</p> <pb n="43" /> <p>— Неје без ништо! — рече Јевда после дужег размишљања. — Тугоо, ак |
ти каза то?</p> <p>— Ба!{S} Не каза ми ништо.{S} Што треба да ми казује?... — вели поносито Ва |
село, и комшије...{S} Она иска да купи ништо... саг први пут купује, па се срамује... — рече с |
<p>— Мори, — одмахну руком Васка, — ти ништо не знајеш, бата-Мане!{S} Тараф-тараф се напраји к |
о теб’-те?...</p> <p>— Ама не знајеш ти ништо! — брани се бата-Таске. — Вика ме снајка, ете, за |
Што си не ћутиш, несрећо, кад ти никој ништо не каза, ни те па питује?!...</p> <p>— А што кој |
ли Таска, — ама не смешем да гу питујем ништо, зашто је луда...{S} Ама она си мене питује: „Жив |
Кад уловим ће вечечерамо, кад не уловим ништо, без вечеру ће легнемо.{S} За мен’ је сирота, спр |
и’ се да ти кажем...{S} Некња си зборим ништо сас онога мојега комшију, чорбаџи-Петракија.{S} М |
то било! — одвраћа је Јевда. — За друго ништо зборисмо!{S} Како да бидне!...</p> <p>— Леле, Јев |
лна што је Еврејка, веће то се за друго ништо разбира...</p> <p>— Е, што је па то друго?</p> <p |
Ђорђијини!...{S} Ми си зборимо за друго ништо, а ова, погле гу, куд га искарује!...</p> <pb n=" |
и стеже ону алву симитом.</p> <p>— Како ништо?!{S} Теке, истин’, што гу треба да си работи, кад |
ас татка Петракија, та када си виде што ништо неће бидне, — а она си уфати свет...{S} Кој гу зн |
е питујем, ако, демек, знаш да ми кажеш ништо...{S} Ели се, Мичо, девојке воде <hi>преди свадбу |
.{S} Искачају лоши речи!...{S} Не чиниш ништо лошо, ама — неје ред!...{S} А да си имаш домакицу |
рају?!</p> <p>— А кој знаје!{S} Ама <hi>ништо</hi>, стринке, напрајише оди момче!...{S} И чочец |
тетина, он да ти каже каква сам била т’нка и висока кад ме узеде, ете, мој Сотираћ...</p> <p>— |
веће за теј работе.{S} Искам висока и т’нка ника да је...</p> <p>— Што, што бре?{S} Питај, бре |
нце, ете, оно Тимче...{S} Како замбак т’нка!{S} Да остаде јоште турцко, ћаше, две ми очи, зарад |
е Зону.{S} Па кад гу видо’ ону, њојну т’нку снагу, па оне њојне пусте косе, па оне беле цврсте |
свима, али је, изгледа, мало замишљен, но ипак то није од невоље, јер се понекад и осмехне и ј |
о бојала — да неће ни уста отворити!{S} Но уосталом, све то избегавање њу је мало бунило, а они |
репавицама међу оним гаравим лицима.{S} Но он је задовољан међу њима, а они га, опет, пазе и че |
али Богу што је све то само сан био.{S} Но, само би му то још требало да су оне биле синоћ ту!. |
риво било што се преварио и окренуо.{S} Но ипак је брзо поправио ту своју погрешку, доскочио је |
{S} А Зона лепа, лепша но игда, и блеђа но <pb n="118" /> икада.{S} Уста скупила, као да ће да |
да га не опази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, и блеђа но <pb n="118" /> икада.{S} Уста скупи |
а кад улази на капију, она се увек, пре но што уђе, окрене и лево и десно у сокак и гледа...</p |
даном, по киши и блату, носи!...</p> <p>Но тај глас није могао дуго да кружи по вароши и да опс |
ш работу оди тој твоје <hi>„дете”!</hi> Нов адет да видиш!{S} Саг младожење, ете, спремају бошч |
да знам.{S} Зашто саг искочија ники <hi>нов адет</hi>, па ники саг воде и <hi>после</hi>...</p> |
књига из антикварнице...{S} Ама, веле, нова књига, неисечена — јок, јок!{S} Је ли она доспела |
она песма о њему и лепој Катарини и она нова игра,, која се уз ту песму играла, — а та је песма |
Где се премењуваш, леле, Зоне,</l> <l>У нова градина.</l> <l>Ој, хој-хој, леле, Зо...</l> </quo |
ао.{S} Био је <pb n="88" /> штедљив.{S} Новац му никад није потребан био, јер никад није имао п |
ли они воле и рахатлук, и време им није новац: зато рано затварају дућане и мајстори и трговци, |
к му се и мајка љутила што иде тако без новаца, као да није чорбаџиски син!{S} А ако понесе, он |
итељске куће.{S} Мајка му кришом шаље и новаца и иначе га помаже, али отац, стари Петракија, јо |
има и старих грчких, римских и српских новаца — бави се нумизматиком, и стога чак држи и архео |
у, а он одлази задовољан и церека се на нове ексере.{S} Тада се и Зона насмеја онако кроза сузе |
еће своме мужу донети ништа више до две нове асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропску послу |
<p>— Море, тето, — брани се Мане од ове нове и неочекиване напасти, — неси ти веће за теј работ |
девојку, храмајући мало, јер га убијају нове лагиране ципеле, у које једнако гледа.{S} А Мане ј |
ники!{S} А зашто, море, ти не обукујеш нове путине, викам му ја, што ме резилиш?!{S} Он си ћут |
S} А, бре, ћопек-сене, што си не обучеш нове путине?{S} Он си па ћути.{S} А домакица ми Персида |
иш, како да до годину неће па да искоче нови девојчики, и јоште може поубави и покротки девојчи |
аре.{S} Боже здравља! {S}Запамтиће први нови шегрт ко је калфа Поте!{S} Тако мисли Поте и једе |
т хоће да наставе онде где је отац наше новије књижевности, Вук, стао.</p> <p>Али, наравно, ту |
на тишина и благи санак бити мелем овим новим ранама његовим...</p> <p>Бацио се онако обучен на |
ње оно старо, само обогаћено и накићено новим досеткама и заједањима.{S} Јер са свију страна је |
исале, и одлазиле, да се опет скорим, с новим гласовима врате.{S} Тога другога дана увече скупи |
на јалова мисија г. Ратомира, директора новина.</hi> </p> <p>Целога тога дана — док се још код |
их непријатних вести које стигоше преко новина из Енглеске, јер тамо се побунили фабрички радни |
д је чула да јој нападају сина у једним новинама, и кад због тога Мане постаде пргав, па сваки |
о, гледам само...{S} Узми само по нашим новинама!...{S} Новине, новинари, бре брате, ако ко Бог |
је нагнало да убрза ствар; исприча им о новинама и о оном резилуку, и каже им да озбиљно хоће с |
сиромашка, реци, погурају се мало, а по новинама се распричају надугачко и нашироко: „Јуче су с |
ршији, по махалама, па чак, можда, и по новинама. „Ах”, тресну се у груди Мане, „што ће ми бидн |
они</hi> профанисани...{S} Ено, узми по новинама!{S} Споречкају се двојица, два сиромашка, реци |
Адвоцирао је, слао дописе, постављао по новинама питања овоме или ономе министру под потписом „ |
она жели.</p> <p>И тако је тај испад у новинама имао за последицу да се учинио тај преокрет у |
сто веле: спанђали се...{S} Онда пише у новинама:</p> <p>— „Таљигаш”, реци Прока, „и вешерка Со |
и само по нашим новинама!...{S} Новине, новинари, бре брате, ако ко Бога зна, ко једни најчести |
ти, а после да по светој <pb n="150" /> новинарској дужности — као прави служилац истине, правд |
.{S} Узми само по нашим новинама!...{S} Новине, новинари, бре брате, ако ко Бога зна, ко једни |
че, за праведну ствар и да му напише за новине.</p> <p>— Они нама просто не дају да живимо! — т |
/p> <p>— А татко му Петракија тури га у новине и рече: „Од данаске ми веће Митанче неје син, ни |
чеци и ченгије турише на куп сас њега у новине.{S} Леле-е!!{S} Срам да ме изеде; ем што сам сал |
забрао да г. Ратомир хоће да га метне у новине, онда му је и сувише разговетно казао шта га чек |
м како порена риба мрена, кад ме туре у новине, та како кучку резиле!...{S} А за оно па што те |
Јевдо, твојега ти Манчу, ете, турише у новине!... — тим речима је поздрави једно јутро комшика |
то ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у новине!” Остало му је још само да смисли о појединостим |
, никакве вере!...{S} Та да те турају у новине и да те чете по махале и по чаршије?!{S} Зашто, |
о — беше веће!...{S} Што да те турају у новине?!{S} Што да си губиш младос’ и лепотију по мејан |
Мори, ваша брука и резилак ће се у <hi>новине и у књиге</hi>”, рече, ”тури!{S} Да запантиш”, р |
оцније, а код Јевде се опет скупљају на ново фамилијарно веће. {S}Сваки час тек заклапарају нал |
та ни слутити, и зато му је ово сад све ново и изненадно било.{S} Био је као громом поражен чув |
} Срећна и весела у свом <pb n="185" /> новом животу, желела је срећу целом свету, зато је радо |
ајзад и Мане прибећи перу и писању, том новом оружју, како кажу, и написати једну исправку. {S} |
ерсиде, и никада ваљда ни у Старом ни у Новом завету ни за једно дете није се тако с правом мог |
само у јелечићима и шалварама, слушају новости из комшилука, махале и града; ту претресају све |
д ногама, него да их држи и буди у њима нову освајачку глад само оно што је још непобеђено и не |
рано ујутро читаше изненађене чаршилије нову фирму над вратима Петракијева дућана, која је глас |
му он купити лаковане деверске ципеле и нову златну минђушу у уво (Манулаћ је био првенац), и ј |
ј усни цигарицу, а у исто време правећи нову, — па зато и лајем толико.{S} Зар је мене мило да |
даром својим: одмах је компоновао једну нову игру, „Апотекарско коло“, <pb n="69" /> које је по |
о храни и брани — перо, које ни за које новце не продаје!</p> <p>И сад се, као што већ рекосмо, |
, резонујући да на тај начин добија и у новцу и у времену: пиво је скупље, а вино јевтиније, и, |
стр’о најпре своју мараму, повукао мало ногавице навише од колена, па би онда сео, и не би се д |
прсио се, па силно заплеће ногама, а на ногама му празничне гајтанли-чакшире и око паса траболо |
} Па кад Мане заигра и заплете и залупа ногама, звече они пусти прапорци и силно дирају у срце |
но узнемире, те се, јадник, узаман баца ногама, стреса товар и самар, али му све то ништа не по |
дражи оно што им је, такорећи, већ пред ногама, него да их држи и буди у њима нову освајачку гл |
вио фесић; испрсио се, па силно заплеће ногама, а на ногама му празничне гајтанли-чакшире и око |
, о који се и иначе врлој вешто саплиће ногама, као да је већ официр, као да му је тесак сабља! |
ништа; стоји као свећа, са састављеним ногама, и не може одмах да се крене.</p> <p>— Па поздра |
апкунски.{S} Али једнако иде куд год га ноге носе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и кад једин |
се ноге отсекоше, па како да несу моје ноге!...{S} Ћа да седнем там’ насред чаршију, — тол’ко |
<p>Они мећу на број 77.</p> <p>— Женске ноге...</p> <p>Сви се смеју и мећу озбиљно на број 11.< |
анија.{S} Подупрле зид леђима, подавиле ноге и метнуле руке на трбух, па дремају, јер су научил |
— настави плачући Таска, — а мене-ми се ноге отсекоше, па како да несу моје ноге!...{S} Ћа да с |
е за удају; а дечак, чим почне да криви ноге и накривљује фес на једно око и да гледа врхове од |
гао још онако у лету, у скоку, скрстити ноге и одмах се и посадити прекрштених ногу као Турчин, |
— вели јој Дока, а пребацила ногу преко ноге, па бећарски пушта густе димове, — Разбирам си, уб |
је се ништа не тиче, не скакуће више с ноге на ногу; а кад улази на капију, она се увек, пре н |
се, грди Манулаћа, бије Сотираћа девера ногом и дере се — виче мајку Костадинку! „Нане, поскоро |
отана у бундицу своју с истуреном левом ногом и погледом настрану; сећа се измећарке како подаљ |
т Поте, и он шмрче и ради; чисти зечјом ногом неке старе минђуше и баца их на гомилицу преда се |
е зборење! — вели јој Дока, а пребацила ногу преко ноге, па бећарски пушта густе димове, — Разб |
ишта не тиче, не скакуће више с ноге на ногу; а кад улази на капију, она се увек, пре но што уђ |
цетом мастике, збаци плитке кондурице с ногу, седне и узме тамбуру, па запева ону своју најмили |
егрти смеју гледајући их како спадоше с ногу!) тражећи Ману Кујунџију, да му исплате и дигну по |
во око себе, <pb n="9" /> узе ону зечју ногу и минђуше, шмркну и продужи посао и не размишљајућ |
ер пуче шамар, и Поте испусти ону зечју ногу и минђуше, и погледа зачуђено у калфа-Коту.</p> <p |
она ченгија му жена!... (Даде си једну ногу на првога мужа Циганина, па се удаде за Мичу.) Поз |
увих усана, а истурила изазивачки десну ногу...{S} Ти си сиротиња...{S} Кад ручаш, ти таг не ве |
ноге и одмах се и посадити прекрштених ногу као Турчин, и све је то, што би наши стари писци р |
си ма’л сас оне несреће!...{S} Тури си нож у стол, ели фрља туфеци — како Дебрелија...{S} У св |
, море! — зовну Зона измећарку своју, а ноздрве јој се силно шире на напрћеном носићу њеном.</p |
онкурисати с њима...{S} А мени отпадали нокти на Горици; то јест, није баш мени — али исто ко д |
ало хаџи-Замфиру ништа, него да дува на нос, па да сам потруди своје чудо и господство и да и с |
у?!...{S} Хм, — хукну и духну љутито на нос и заврте главом Коте. — Куде си гу видеја?{S} Збори |
баш најрадије гледали.{S} Само духну на нос: „Хм!{S} Ја-га, што је џимпир!{S} Анасана!” рекну, |
оријенталски — тихо и сањиво, мало кроз нос запеваше:</p> <quote> <l>Кад ја имам рујно вино, —< |
на време издигне се на сиџадету, пружи нос — као хрт кад хвата траг — и увлачи мирис од жута д |
сачувао трбух, а од жупског вина стекао нос црвене, као бакар, боје.{S} Али га тада издаде комп |
и донесо’! — вели мали Манулаћ, олизну нос и предаде мајци скоро снесена и још врућа јаја. — Ш |
..{S} Немаш те паре!... — па узе испред носа забезекнутом муштерији поређане ствари и изиђе брз |
од <hi>една</hi> мишка — <hi>не</hi> се носат!”</p> <p>— Ама како започе, — вели Замфир — неће |
казали, и потужили му се како се одавна носе са Зоном.{S} И сад су сви сложно: тетка Таска слат |
ски.{S} Али једнако иде куд год га ноге носе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и кад једини оби |
акође рано затварају дућан, али који не носе увече пазар кући, не иду право кући, нега свраћају |
аторих девојака, што миришу на камфор и носе памук у ушима.{S} Не, овде никад дотле не сме, и н |
они што свако вече сруче пазар у кесу и носе га кући; под једним пазухом носе кесу а под другим |
кесу и носе га кући; под једним пазухом носе кесу а под другим нешто купљено успут, чиме ће се |
не старије и познатије, оне матроне што носе лагиране папуче и свилене чарапе са црвеним петама |
украднем?...{S} Кујунџија сам, ама... „носено злато”... бива ли?...</p> <p>— Мори, ћути си, не |
е учена — врло учена, све на свету зна, носи чак и наочаре.{S} Чуди се Ташана откуд све то зна, |
да их и радним даном, по киши и блату, носи!...</p> <p>Но тај глас није могао дуго да кружи по |
казначеј у овој дружини младих ченгија: носи фењер и кишобране и живи у успоменама.</p> <p>Пуст |
е. — Добро си је што си „куче у чашире” носи и појас, та имам куде да га заденем, ете, овој пра |
с’ и при официри и инџилири, па може да носи путине с потковице, а ти не можеш!?{S} Море ће пон |
анча, који је, — иако ова приповетка не носи његово име као наслов, — ипак некако главни јунак |
свиле — који већ више ни сама Ташана не носи, јер је изишао из моде, — потрпа на себе све њене |
одуже увече, зна ли шта су то ћутеци, и носи ли фењер кад се враћа кроз сокаке и буџаке кући?{S |
укао ђаво на тај прљав посао, нека га и носи, али што да у то умеша и невину децу?!” И једнако |
је човек млађи, светски, сувремен, иако носи фес и траболос пас, — па ваљда ће од њега што сазн |
ти је мећу у песму; сад мирно и савесно носи фењер и амбреле, и као казначеј је у некој чочечко |
х на доксат, да га послуже.{S} Једна му носи на послужавнику парче стамболског ратлока, чашу ст |
у си идем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, рече, — нећу!...” Е, зашто нећеш? — „Не могу,” р |
и да си тако збори? — рече: „Нећу да ги носим; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги нос |
> <p>— ...{S}Та већ недеља дана како гу носим, па све си заб’равим...{S} Та и саг, виде ли како |
к-Ђорђија</hi>. {S}Јахао је добра хата, носио лепо одело; није се бојао Турака, и важио је као |
рица и неспоразума, зврцнуо кмет Виден, носио је ћата три недеље <pb n="24" /> од истог прстена |
арошки син, у кавалерији. <pb n="22" /> Носио се лепо и радним даном, а утолико лепше недељом и |
ја!</hi> — понавља мали Манулаћ олизнув носић, а турио прст у уста, па се стиди.</p> <p>— Аха, |
њему и прћи своје румене уснице и мали носић.{S} Или обуче мајкин венчани фустан од тешке перс |
ноздрве јој се силно шире на напрћеном носићу њеном.</p> <p>— Што искаш, Зоне? — одазва се и п |
ама га још више граби и притерује своме носу. {S}Мирис га тај заноси и опија.{S} Буди у њему да |
једнако пуно.{S} Полако се спушта мрак, ноћ септембарска.{S} Свет из чаршије пролази и хита кућ |
м — а убаво разбра’, — рече, јучерке на ноћ, куде неке белосветске фрајлице, рече, поју си песн |
и?!...” И црне мисли све више, као црна ноћ, све више омотаваху и притискиваху болну душу његов |
, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за домаћина смејаше ли кој да улегне у кућу? |
але ни за оно да ће продати чифлук.) Та ноћ је, дакле, мирно прошла, али је Ташанина радост ипа |
ке: при владику искаче у пол дан, у пол ноћ — тол’ко си има чес’ у варош... {S}Има си, бре, и к |
ућута, и гледаше кроз прозор у мрак, у ноћ...</p> <p>Весеље се продужило ипак, иако је Ајша ту |
ње увек више света било и мало дубље у ноћ него око других.{S} Кола Ставре Јарета уђоше у хаџи |
тетка Дока у Маниној кући.{S} Дубоко у ноћ још се таласало коло и игре, а „Јелке тамничарке” и |
pb n="146" /> је, зборе си, ноћила; сву ноћ гореше свеће у кућу, — тој казују... -</p> <p>— За |
: шта му је, тужио се да од кутњака сву ноћ није могао ока склопити.</p> <p>За Мана је то стање |
ндан! — одговара Ташана.</p> <p>— И сву ноћ?</p> <p>— Таске, мори! — викну Ташана, поплашена од |
сту — директор и главни наш уредник сву ноћ лумповао, и сад, пијан као земља, спава, и не зна н |
ојзе — како пољак ели пударин; а по сву ноћ му свире Цигани и играју <pb n="106" /> ченгије, а |
роз ону меку и тиху септембарску јесењу ноћ, а већ пре тога стигао јој је поздрав и вест да се |
посумњала одмах на Манчу.{S} Зато му је ноћас претресла дућан и кућу и нашла, веле, два пуна ко |
оловних дводинараца!{S} Џумбусио младић ноћас, успавао се, одоцнео, — ето то је све!” Али, кад |
шној синоћној јави и још страшнијем сну ноћашњем, и о Зони, која сада мирно и безбрижно спава, |
туђој мајци, што неће више код мајке да ноћи?{S} А њој очи пуне суза и готова је да заплаче.{S} |
свечана и побожна ноћна тишина суботске ноћи и полутама и светлост од кандила, које је на махов |
у побочне сокаке, да, поткрепљен, целе ноћи бди над имањем и чашћу уморних и заспалих грађана. |
лакала.{S} Ужасно је проводила и дане и ноћи; дању црне мисли, а ноћу страшни снови низаху све |
дома, сербез си живују,</l> <l>Сербез к ноћи лежу, спију, урањују,</l> <l>Теке у собу ми често |
ори, када ништо неје било, а оно дођи к ноћи и украдни гу... ће те чека, па, вика, ако се зове |
лазио кад год је хтео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином конаку. <pb n="1 |
чију укућана...{S} Ту би најволела и да ноћива, али јој мајка никако не да то.{S} А Зона се рас |
окине; там <pb n="146" /> је, зборе си, ноћила; сву ноћ гореше свеће у кућу, — тој казују... -< |
но.{S} И годила му та свечана и побожна ноћна тишина суботске ноћи и полутама и светлост од кан |
хнути мало и утешити се; да ће му кућна ноћна тишина и благи санак бити мелем овим новим ранама |
{S} Баш главом он, стари Жућко, чији се ноћни лавеж из мирне хаџи-Замфирове авлије бестрага дал |
исли Мане, сами су били.{S} Био је само ноћни стражар, па и он је далеко био; шта је он могао ч |
S}И никога по улицама не беше, само што ноћни стражар далеко тамо у мраку што се види и чује се |
рђији — како је био кријумчар, убојица, ноћник и весељак; причала јој читаве романе Ђорђијине с |
јутром био предмет разговора са својих ноћних подвига.</p> <p>А у исто време кад је кудила Ман |
и погнуте главе, мислећи једнако, дано-ноћно, о свом бедном учитељском стању, коме ваљда у сво |
одила и дане и ноћи; дању црне мисли, а ноћу страшни снови низаху све црње и црње слике из буду |
лике из будућности Зонине.</p> <p>Често ноћу мисли Ташана, и дуго не може ока да склопи мислећи |
м, веће зареди по тетке и по стринке на ноћување... „А да беше тагај туј, рече Петракија, — ћа |
само при прошевини. — Седа си, Доке! — нуди је домаћица.</p> <p>— Што прајите? — пита их Дока, |
и упутише се заједно, и чу како се Мане нуди Калини да је допрати до њених авлиских врата, а он |
Седи си, бата-Таче!... — вели Јевда, и нуди га. — Ако ли једно кафенце?...{S} Доне, мори, Доне |
очекивана киша, он је онда задовољан и нуди дуваном оне око стола: — Прави, Бога ти љубим!{S} |
ја била него пре.{S} И он сад није имао нужде да ускаче на ћепенак, него је улазио на врата дос |
мајка ћерки поверила то, није, мислим, нужно ни казивати.</p> <p>И сви су се надали и свакога |
а није уловио, чак ни пуцао, није ваљда нужно ни да кажем!...{S} Целога дана је само на то мисл |
обиму и детаљи јој се умножили, — није нужно ваљада ни спомињати.{S} Чак и оне две пословице, |
лако и натенане читав подруг сахата.{S} Нукали један другог, престајали, па се опет наклапали, |
, грлат је; има јасан глас, добро мућка нумере у кеси, има добре очи, разговетно чита бројеве и |
ких, римских и српских новаца — бави се нумизматиком, и стога чак држи и археолошки лист „Стари |
тол’ко да поживејем кол’ко од зајца оп’нци да поцепам!{S} Тол’ко, побратиме, е што ми веће тре |
носим; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, рече, — нећу!...” Е, зашто нећеш? — |
ни сан никако да наиђе.{S} Излазе преда њ и привиђају му се све неке чудновате слике као човеку |
х.{S} Осећа и види да је све пропало за њ...{S} Не зна, не сећа се кад је то могла бити прошеви |
она га и не слуша, него се обрецује на њ, вели му: „Ај си, келешу ниједан!{S} Овој си је наше |
не, сва та женскадија, — па заџакаше на њ на сва три језика, српском, грчком и циганском, г. Ра |
е најпре Замфировима.{S} Кад скочише на њ све тетке, ујне и стрине — све Ураније и Калиопе, Тас |
>Мане је ћутао.{S} А кад мати навали на њ, он јој рече да није то баш тако хитно.</p> <p>— Море |
је увек и погледао. {S}Кад прође поред ње, једаред је погледа, а пет пута прође мимо ње као да |
но по оном шаренилу које промиче испред ње, слуша свирку, трупкање кондурица по калдрми и слуша |
чинило му се као да је остало трага од ње, као да види траг њен, — дугу зелену пругу од бундиц |
ити, али не трпи да може још која — код ње ту, живе! — привући погледе ичије, а нарочито Манине |
а то што је она песма о Зони стигла пре ње у П*, и Зона је само интересантна била тамо, и ништа |
а, јер и овде је она проклета песма пре ње стигла, па је било као и у П*.{S} И још горе од оног |
најлепша женска и да просто не може без ње; она је само за њега створена а он за њу!{S} И један |
тражи очима њу...{S} Мало после, ето и ње, Зоне.{S} Излази из куће, спушта се достојанствено к |
еривана и хапшена због честих туча ради ње; која је некада била лепа, била омиљена играчица, а |
ма се име њено спомиње или које се ради ње, као алузија на њу, певају.{S} И Зона је била, што ј |
коме беху душек, јастуци и јорган) крај ње.{S} У колима још колевка, коританце и дубак...</p> < |
не суза и готова је да заплаче.{S} Крај ње стоји мали сестрић њен, Костадинкино Миланче; ухвати |
учини као да је и не види, па хита крај ње, као да му је богзна какав посао за вратом!...</p> < |
овало и дражило оно што равнодушно крај ње пролази, што је не гледа и не осврће се за њом.{S} И |
а, другарица својих.{S} Похватале се до ње све њене вршњакиње:{S} Тимка Калтагџиска и Дика Грнч |
уди танку жуту свилену памуклију, преко ње јелек и гуњче, опет маслинове боје, — а све у силном |
опет другом неком приликом пређе преко ње тако равнодушним и уморним погледом, као да је то не |
{S} А никад сама није ишла: увек је око ње било бар пола туцета неких тетака и стрина.{S} Кад и |
чувена са своје добре воде; зато је око ње увек више света било и мало дубље у ноћ него око дру |
жно по другарицама, које се скупиле око ње.{S} Певају другарице:</p> <quote> <l>Је ли ти жао ст |
је у близини и нишаљка (љуљашка), и око ње пуно света.{S} Љуљају се и певају „Чије перо на ниша |
даред је погледа, а пет пута прође мимо ње као да је и нема на свету; једаред је погледа и загл |
у сандаци!{S} Срам ме и да ти кажем; а њег’, рече, не било срам да збере и скута све тој!!{S} |
чорбаџи-Јордановог, оног Манулаћа... за њег’ ти мило...</p> <p>— Е мило ми, де!{S} Што ке ми чи |
анчу онога...{S} Е што гу не дадосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу дадосте <hi>сас алал</hi> |
ило за њег’, а ти се таг сама удадни за њег’: удовица си...{S} А што па ти тол’ко смићеш?</p> < |
то ке ми чиниш?</p> <p>— Кад ти мило за њег’, а ти се таг сама удадни за њег’: удовица си...{S} |
рбаџиски син, а њој гу па много мило за њег’... а њојни викају... неје, ете, прилика.</p> <p>— |
рилика?{S} У сав град има ли помомак од њег’?!{S} Има си дућан, ем как’в дућан, узеја је саг по |
лас.</p> <p>— Та што, ако спије!{S} Код њег’ и не искам, веће код хаџику...</p> <p>И док се ове |
што му је писано, и што ће да искочи из њег’!...{S} Ти си трговац, ама овој ће, рече, искочи је |
е ми јоште да ти рекнем: да прочетиш из њег’... „Како је, рече, овој цвеће бледо и вене, такој, |
дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’...</p> <p>— Код Манчу ли? — прекиде је Зона јетко, |
ућан, узеја је саг под ћирију и онај до њег’ што је дућан, па направија оди два један голем...{ |
у, сетим — сам ћу гу, викам, однесем до њег’...{S} Ако гу он не буде екимин и доктур и не опрај |
повише!...{S} Ама се вукујем и теглим с њег’ како ала с берикет.{S} Да чујеш сал”.{S} И стаде д |
е, таг топрв запази’ што ће имам муку с њег’ повише него што татко ми имаше, ете, сас мене!{S} |
хтео ништа силом да добије.{S} А после, њега и није вређало то како су о њему мислили и ценили |
i>„чича”</hi>, а ако још пусти и браду, њега сви зову <hi>„попе”</hi> или <hi>„дедо”</hi>, па м |
каквој била, и тражила паметна савета; њега би позивала, и он се одмах радо одазивао, као и св |
акорећи, дипломирани <hi>викач</hi>.{S} Њега, дакле, сви чекају, само га не чека скоро премеште |
а ваљда ће од њега што сазнати моћи.{S} Њега ће бар моћи онако лепо интервјуисати, мишљаше г. Р |
чује за Манулаћа, а Мане опет каже: ил’ њега ил’ никога.{S} Чорбаџиски је син, стара кућа, па ћ |
Мане пољуби у руку, и таман да пође, а њега опет задрже, опет се рукују и веле: „Па поздрави с |
ој, брго дом.{S} На сопче му катанац, а њега га дом нема „Причекни си малко, рече ми жена, ће д |
га је волела и хтела <pb n="182" /> за њега, па тетке покварише, али да ипак није заслужила да |
ости његове и још никако неће да зна за њега, па зато на сва наваљивања мајке његове није му до |
да се одљути: никако неће ни да чује за њега, иако је већ нестало узрока свађи између оца и син |
а просто не може без ње; она је само за њега створена а он за њу!{S} И један дотицај коленима и |
— и критици и грдњама <pb n="141" /> на њега није било краја. „Несрећа дрта! грдиле су га ма’ал |
неки девер, а она њему као снаја.{S} На њега се Јевда обраћала увек кад је у невољи каквој била |
је се, наравно, најдуже задржаше.{S} На њега и дрвље и камење!...</p> <p>— Ако си не бегендишеш |
беше под наводницама), где се напада на њега: да није никакав мајстор и да не треба свете цркве |
пљусак од грдњи што је Дока сручила на њега тако га је раздремао и расанио после спавања, да н |
и непријатељу његовом написао напад на њега!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У кући |
није то пред њим било!{S} Љут, пође на њега, трже се и разабра се мало.{S} Којешта! — помисли |
памети му било да се жени, и навале на њега са свију страна да се жени!{S} Као несташна деца к |
а она се окрене и само исплази језик на њега, па продужи пут.</p> <milestone unit="subSection" |
га ма како изазвао — како је љут био на њега — и потукао се с њим, чим би га први пут срео и на |
— тако тешко одмиче, а све полетело на њега, и виче: „Уа!” а он сваки час пада, па се опет диж |
Сад је Манча гледа онако као некада она њега, а Зона њега мало боље него он њу некада.{S} Али ј |
гледа онако као некада она њега, а Зона њега мало боље него он њу некада.{S} Али је и Манча био |
ад није слагала, па тако неће ни он сад њега слагати.{S} Заклиње му се напослетку чак и у свето |
ка, па тек само уситне кад прођу испред њега.{S} А чине се као да га и не гледају, него гледају |
си фес и траболос пас, — па ваљда ће од њега што сазнати моћи.{S} Њега ће бар моћи онако лепо и |
...</p> <p>И да се само Мане питао и од њега само да је зависило, можда би тако и било, Али, ср |
тињства добар друг, иако нешто млађи од њега.{S} Толико су лепо живели, да су чак и побратими.{ |
це, друг је Манин — дакле, нико бољи од њега да буде Мани девер.{S} А сем тога, тако ће се узет |
Замфир и не слути, јер сви крију то од њега.</p> <pb n="82" /> <p>Стара, искусна и речита тетк |
главом, сетио би се да је шегрт баш од њега истог чуо и научио ту песму, као што је он чуо и н |
да не треба свете цркве да поручују код њега црквене утвари и сосуде, — јер он зараду ту упропа |
и пристао да буде Манулаћу девер, да је њега — Манулаћа то јест — Зона бегенисала и да је суђен |
они тамо рекли за шипарицу, а и она је њега познавала још из тих раних својих година.{S} Као д |
pb n="79" /> крај њега и задевајући оне њега.{S} Тако је силна љубав и тако силно заноси она чо |
гла бити срећна! размишљаше сећајући се њега и речи његових, а седећи усамљена, засипана јесењи |
За пасом му револвер прикривен, а више њега свилен везен јаглук просипа пријатан мирис надалек |
и зато се није нигда и никуда макла без њега.{S} А он је то и заслужио, јер је, и онако мали, в |
.{S} Ту однекуд и луди Гане Клинчар — и њега привукло ово весеље.{S} Свега две ствари у свету ј |
о помислити да се она за њим окренула и њега да је гледала!...</p> </div> <pb n="65" /> <div ty |
дужи од мачјег репа, а после нестаде и њега.{S} Отсекла га Зона, ошишала се, а на тршавој глав |
очела је чак од оца Манина, Ђорђије; ни њега није оставила на миру. {S}Управо, није ни спомињал |
гуркале се пролазећи <pb n="79" /> крај њега и задевајући оне њега.{S} Тако је силна љубав и та |
ивописном оделу како промичу путем крај њега.{S} Други пут би их задевао или се бар искашљао пр |
момак, и видела да се све отимају да до њега играју.{S} А Манча је био већ на гласу као момак и |
ина, верујући и сама искрено да није до њега кривица, али када Зона спомену Докино име, — да је |
дави га, притискује му груди...{S} Око њега се све врти, а земља чисто тоне под њим, — и он је |
еју и забављају, а девојке се окупе око њега, па изјављују да су у њега заљубљене, и кажу му да |
S} И чочеци и ченгије турише на куп сас њега у новине.{S} Леле-е!!{S} Срам да ме изеде; ем што |
мчарења могао да повуче, а Ђорђија опет њега одбранио од неких пијаних аскера.{S} Тако је говор |
све девојке гледале и све се заљубиле у њега, а за њима, по том истом закону, пошла и мала Зона |
ама ме не целива у руку, како је адет у њега.{S} Обуче ги, и један дан одија сас њи по чаршију, |
се окупе око њега, па изјављују да су у њега заљубљене, и кажу му да бира <pb n="71" /> коју хо |
(е, <pb n="166" /> што то баш она и баш њега да хвали?) како је момак наочит, добар, „кротак ка |
јдрскију лудорију и будалаштину.</p> <p>Њега се, дакле, сада сетио Мане, а сетио се још и тога |
к у небо). „Кад је већ”, говораху оне, „њега и калфе навукао ђаво на тај прљав посао, нека га и |
викаше, како се презиваше? — Коритар, а његов па татко, како га зваоше у чаршију?{S} Врти-ваган |
да ће му целога свога века куповати за његов рачун овчије и јареће коже и, као побратиму свом, |
чак и пудара Провира, да буде тога дана његов гост.{S} Присели су за богату софру, за оне многе |
ане опасан конкурент, кад се узме у вид његов кућевни трошак и кафански џепарац.{S} Зато је наш |
е, и непитан, заједљиви колега и земљак његов, пан-Цибулка: да, пан-Франћишек и сада компонује, |
да сео, и не би се дигао док му се прво његов татко не дигне; само у кафани би он прво оца опом |
ија и нема.{S} То је лепа ћерка његова, његова мезимица, то је млада Зона, Зона Замфирова.{S} С |
збегло <pb n="155" /> од праске и гнева његова!{S} Сви су повукли, а Ташана и Зона највише.{S} |
и чорбаџија и нема.{S} То је лепа ћерка његова, његова мезимица, то је млада Зона, Зона Замфиро |
е могао разабрати и разликовати: шта је његова распаљена будна машта, шта бунило, а шта варљиви |
итанче је добио поуздане вести да му је његова фатална супруга Хермина била умешана у неку пове |
говорила.{S} И Мане јој рече да је то и његова давнашња жеља.{S} Обећа јој да ће урадити онако |
куд са својим стринама или теткама крај његова дућана, а он у дућану ради и опази је, а зна отп |
о стегне око срца: пада му, вели, на ум његова Јелисавета, која би сад исто толика и истих тих |
није налазио да је то тако страшно ако његова мезимица, његово чупе Зоне, недељом оде са друга |
ела.{S} Вратила му се стара безбрижност његова и весела ћуд, и он се опет шалио и задевао младе |
, а да ће га умети обрадити — то је већ његова брига, управо, није га ни брига било за то, јер |
але због тога и говориле: „Тој ли је за његове године?!{S} Деда се вика, — а погле шта праји!{S |
веле, ћерку, која му је тако загорчала његове старе, последње дане...</p> <p>У самој чаршији и |
а радња код Без конкуренције”, али због његове сувишне галантерије према разним „бубњарима” у р |
ог, и ашиклиске, тако да кажем, тактике његове, — као што ће се већ све то лепо, јасно и очигле |
а њега, па зато на сва наваљивања мајке његове није му допустио чак ни о слави да му дође у кућ |
од смеха. „Мало ли је зар муке и бруке његове, та саг да му врзујете та и <hi>тенџеру</hi> још |
е недељом и празником.{S} Кад обуче оне његове уске чакшире маслинове боје, а на груди танку жу |
д је доста да му погледају конак, дворе његове, који су и виши и лепши и од самих пашиних!{S} К |
жи, док јој се опет не исклизне рука из његове; гледа како се разговарају; чује како Калини дрш |
>Мани мило што му чорбаџи-Замфир наводи његове речи.{S} Задубио се у оправку муштикле.{S} Сам р |
м, а он чак и не слуша нити ређа; мисли његове и нису сада овде у кафани, зато се не осмехну ба |
ена.{S} Она је чисто умела сину и мисли његове погодити; чим би само помислио и у себи зажелео |
еда, како је досад увек чинио. {S}Мисли његове не беху ту, али ипак ту близу, неколико кућа ода |
ца Замфирова била лепа, све удате кћери његове као жене осташе лепе, али је Зона ипак најлепша |
ер му не верује; боји се лакомислености његове и још никако неће да зна за њега, па зато на сва |
ојку.{S} Причало се да га је у том, сем његове, чак и девојачка мајка, Ташана, помагала, пошто |
водити са собом.{S} Ту га је водила до његове дванаесте године, а престала је да га води тек к |
ифлуку омиљену песму, десило се оно око његове куће, — и критици и грдњама <pb n="141" /> на ње |
и је човек сирома’... фукара!{S} Куд су његове куће, дућани; куде су му чаири, чифлаци и чивчиј |
зила је од силног богатства његовог.{S} Његови виногради и чифлуци многобројни су, и ко би их м |
ажете отскора — одвајкада је то.{S} Још његови ђачки школски задаци силно су се одвајали од ост |
лаги санак бити мелем овим новим ранама његовим...</p> <p>Бацио се онако обучен на дуги миндерл |
је задесио Мана — заједно с последицама његовим.{S} У свој Глави је, даље, и решење фамилијарно |
у тутње у ушима и разлежу се по грудима његовим, и он се склања и бежи испред потсмешљивих и па |
у и причао им како је лепо живео с оцем његовим, покојним Ђорђијем, како су један другом у помо |
и нико неће да каже и назове то правим његовим именом.{S} Ама, кресни му, брате, реци: попу <h |
ном, у којој чини чудан контраст с оним његовим белим трепавицама међу оним гаравим лицима.{S} |
се одвајали од осталих задатака другова његових: били су и дужи и једрији, <pb n="151" /> пуни |
то је она о њему мислила и рекла, и иза његових леђа, и њему у очи.{S} И што би она сад учинила |
како он тврди — фамилијарна болест код његових у фамилији.{S} И он, који је некад на виолини к |
ћна! размишљаше сећајући се њега и речи његових, а седећи усамљена, засипана јесењим лишћем, на |
вег његовог лепог заната и златних руку његових: није им се допадао што је ловац, бињеџија и ве |
је то тако страшно ако његова мезимица, његово чупе Зоне, недељом оде са другарицама на ћошак п |
о.{S} А и то му је не један рекао да је његово перо, којим он пише, просто једна жаока умочена |
му мајка гледајући га мило. — Тој си је његово петалско знање...</p> <p>А наша „Трша”, ете, и „ |
зи.{S} И онда, није никакво чудо што је његово субјективно мишљење и освојило и брзо постало об |
у сталеж, а још више владање и поведење његово.{S} Почела је чак од оца Манина, Ђорђије; ни њег |
самарице доста”; та и за Ману и женење његово ласно...</p> <p>— Може, ама спроти себ’ прилику. |
дође ништо чудно!{S} Има си једно сопче његово, и никога не пушта у сопче.{S} Сам га помета с м |
који је, — иако ова приповетка не носи његово име као наслов, — ипак некако главни јунак ове п |
да ју је чак издалека опазило оштро око његово, а знао је и све хаљине њене <pb n="63" /> које |
право, није га ни брига било за то, јер његово је перо и у Београду цењено било.{S} Што он напи |
да га је водила од најранијег детињства његовог, откад се почео у патицама од шест гроша батрга |
тац и мајка још од најранијег детињства његовог.{S} Отимали су се и кошкали међу собом око тога |
та сила долазила је од силног богатства његовог.{S} Његови виногради и чифлуци многобројни су, |
изгледао интересантнији, а због сталежа његовог само милији и симпатичнији!...</p> <p>— Ела, Ва |
кви, а после је следовала оштра опомена његовог високопреосвештенства свештенству: да ће их све |
дна и логична последица још и карактера његовог, и ашиклиске, тако да кажем, тактике његове, — |
м родитељима није се допадао поред свег његовог лепог заната и златних руку његових: није им се |
ушајући тетку, Зони је Мане због таквог његовог живота само изгледао интересантнији, а због ста |
да би обично Мане испружио шију из оног његовог малог дућанчета, као гусак из гушчарника кроз л |
ели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледања и његовог играња питају: „Ако ли, море, да му прикачимо н |
ако је син и јединац и једини наследник његовог иначе доброг пријатеља, то је врло често било ч |
оре, има си човек голему муку сас онога његовога Митку.{S} Причаше ми човек све...{S} Сал што н |
е; даље, тако исто није се могло измаћи његовом паметном оку ни то, кад која њихова кока погреш |
ству, па чак и поиздаља наговештавања у његовом присуству; тако да је један такав досетљивац су |
ст задоцнио, изашао на пола табака, и у његовом рођеном и властитом листу стојало од речи до ре |
на рачун Мана пало, наравно, већином у његовом отсуству, па чак и поиздаља наговештавања у њег |
двокат буџаклија, који је и непријатељу његовом написао напад на њега!...</p> <milestone unit=" |
осматрала неће ли прочитати што на лицу његовом: зна ли или не зна за све те гласове, од којих |
Калина снажно и грчевито ухватила руком његову руку, па од времена на време брише знојаву руку |
<hi>аџијо</hi> или <hi>чичо</hi>, жену његову Ташану — <hi>чорбаџике</hi>, <hi>аџике</hi> или |
емице у Ману и чека кад ће поручити ону његову (или боље рећи, њихову) песму <hi>„Кад ја имам“< |
ише омотаваху и притискиваху болну душу његову, докле га из тих мисли не трже силан смех, од ко |
она сада остаде на потсмех као ниједна њезина друга, заврши Зона и бризну силно у плач.</p> <p |
да, а све очи и руке упрте на коловођу: њему се смеју.{S} Погледа и Мане на ту страну.{S} Погле |
е. <pb n="127" /> Мане остаде при свом; њему је потребна била танка, висока и млада девојка, и |
оје и да оставља у аманет <pb n="12" /> њему чељад и дворе своје; или нека прима кључеве, или н |
не да никоме да плаћа!...</p> <p>Према њему седе ченгије; одмарају се од малопређашњег бурнога |
апротив, изгледао као кита цвећа.{S} На њему све свечано.{S} Лепо обријан и ошишан, весео и рас |
навијао или гледао колико има сахата на њему.</p> <p>С вршњацима својим се слабо дружио; зато ј |
вапског пива.{S} И сада се лепо виде на њему обе те периоде пића: од пива је сачувао трбух, а о |
рођак, падао јој као неки девер, а она њему као снаја.{S} На њега се Јевда обраћала увек кад ј |
...{S} Тешко сиротињи! <hi>Лако</hi> је њему, него мука је <hi>нама</hi> — мени и теби, и ономе |
а зевзека Манулаћа, — и она опет волије њему него мени?!...” И црне мисли све више, као црна но |
мислила и рекла, и иза његових леђа, и њему у очи.{S} И што би она сад учинила, као послушна к |
те главу, па се кришом насмеја; ваљда и њему смешно дође при помисли какав би смешан изгледао ш |
!</hi>” смеју се други, а он игра, па и њему смешно, али ништа не говори.{S} Смеје се и он, сре |
ио!...{S} Све је то чудновато страшно и њему немило било што је тада видео у тим сликама...{S} |
еса, па он њима не тражи интерес, а они њему, опет, ни главно не враћају...{S} Тако је добродуш |
ан не мали трофеј била је и она песма о њему и лепој Катарини и она нова игра,, која се уз ту п |
ени, него га је болело оно што је она о њему мислила и рекла, и иза његових леђа, и њему у очи. |
Родбина тек само поведе реч пред њим о њему: „Море, ’хоће, ете, да га женимо!” А он обори глав |
после, њега и није вређало то како су о њему мислили и ценили га старији њени, него га је болел |
реме пазара не придигне из дућана.{S} У њему је пет дана радио, а шестог, у суботњи, пазарни да |
а мала „шпаркаса”), па се дуго огледа у њему и прћи своје румене уснице и мали носић.{S} Или об |
}Мирис га тај заноси и опија.{S} Буди у њему давне успомене тај оријенталски харемски мирис жут |
ошла крај Манина дућана, а он сам био у њему, добацила му је у пролазу: „Бата-Мане, поздравила |
е држао ни шегрта, него је сам самцит у њему радио; пазарио је и пазио да ко што за време пазар |
али је то чорбаџиска, богаташка ћерка, њен отац и начелник овако — и ту метну један кажипрст к |
је остало трага од ње, као да види траг њен, — дугу зелену пругу од бундице и жуту од сукње и а |
S}Не треба њој тај Мане; неће и не може њен никад бити, али не трпи да може још која — код ње т |
е.{S} Гледа је Мане, па му се учини тај њен осмех кроза сузе као зраке сунчане кад продру кроз |
рекли, озбиљна и достојанствена.{S} Син њен, Мане, јако ју је поштовао и био према њој необично |
игра, а ово оставио...{S} То је вређало њен женски понос.</p> <p>Једнога дана је чак планула и |
о да јој је повраћен и стари добар глас њен. — Сви су тумачили да је то лако било: ништа лакше |
заплаче.{S} Крај ње стоји мали сестрић њен, Костадинкино Миланче; ухватио се за теткину сукњу, |
ање свилених шалвара и осећа мирис, дах њен осећа, помешан с ђулијаком из Казанлика, — и не мог |
казао да пристаје, а све остало, рече, њена је брига!{S} Сутра ће, рече, од Замфирових доћи к |
речима је поздрави једно јутро комшика њена Таска.</p> <p>— Туго-о-о! — викну Јевда преплашено |
ске, мори! — викну Ташана, поплашена од њена погледа.</p> <p>— Неје никуд искачала?</p> <p>— Не |
ева немиле снове.{S} Снева Ташана, а ко њена Зона учена, није више онако умиљата, али је учена |
а који јој сада опет у машти изиђе пред њене умне очи и мио, дивнији и милији него икада дотле. |
је изишао из моде, — потрпа на себе све њене адиђаре, па се огледа на великом огледалу и хода п |
арица својих.{S} Похватале се до ње све њене вршњакиње:{S} Тимка Калтагџиска и Дика Грнчарска, |
ће што се кидало и опадало, тако и наде њене кидаху се и опадаху једна по једна.{S} Обузе је и |
штро око његово, а знао је и све хаљине њене <pb n="63" /> које су боје, и издалека му падале у |
смеје се чорбаџија, па је уштине за оне њене једре и румене образе, или је потапка по гојним пл |
огледа Мане Ајшу, ни њено бело лице, ни њене дуге косе, које беше пребацила и укрстила преко гр |
како подаље стоји, и чује једнако речи њене и види Манулаћа како са спуштеним рукама стоји као |
о су о њему мислили и ценили га старији њени, него га је болело оно што је она о њему мислила и |
ко се Мане нуди Калини да је допрати до њених авлиских врата, а она га благодарно погледа, али |
ка проведе, и свет је тако види у кругу њених толиких анђела хранитеља, међу којима, доиста, не |
раћају, а и по песмама, у којима се име њено спомиње или које се ради ње, као алузија на њу, пе |
јих чисто хоће да прсне оно мало јелече њено. {S}Бива да понекад бане домаћица му Ташана (од ко |
јер му је једнако била у памети Зона и њено понашање, и онај туњави Манулаћ, којега је толико |
већ мало више накриво, и тако издавали њено расположење.</p> <p>А затим се подигоше све с минд |
/p> <p>Ни сада не погледа Мане Ајшу, ни њено бело лице, ни њене дуге косе, које беше пребацила |
стигао јој је поздрав и вест да се то у њено здравље веселе...{S} И досад од дерта није спавала |
е.{S} Каже јој да га је у сну видео као њеног младожењу, па би сада рад био и на јави видети га |
је и она пошла за гомилом, за старијима њенога пола.{S} И она је највише у Манчу гледала, прати |
т Тошке, и одведе је собом у Л*, другој њеној сестри.{S} А боље да није ни долазила, јер и овде |
на ону страну куд би прошла Зона у оној њеној зеленој атласној бундици и алевим шалварицама, ко |
тих што је прошаху није био ни принети њеном челеби-Ђорђији.{S} А већ и сами им надимци казива |
е јој се силно шире на напрћеном носићу њеном.</p> <p>— Што искаш, Зоне? — одазва се и притрча |
авају; а затим би је редовно запитао за њену старију сестру Костадинку, прву лепотицу у граду, |
го она тетка Дока, па нека се одбије на њену лудост...</p> <p>Али састати се и разговарати било |
ега.{S} Обуче ги, и један дан одија сас њи по чаршију, а јутредан неће да ги обуче...{S} Ја си |
— лелее, Јевдо, очи да си не скинеш сас њи’!{S} Ја ги сал гледам, па си сеирим! {S}А туј при ме |
ко селска невеста ће ги обучеш и одиш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бре, научи да си тако зб |
е, Мане је имао и нешто земље: неколико њива, и један већи виноград ради грожђа и вина, и други |
..{S} Од татка ми остаде кућа и лојзе и њиве... а ја си и сам јоште купи и спечали.{S} Знајем с |
Зелен зекир, драго моје”, иду у поље, у њиву или у виноград...{S} Све су то биле лепе прилике з |
ада и опет се диже и граби напред, а за њим се једнако ори оно страховито: „Леле,<hi>куче у чаш |
скашља, па се крене и пође полако, а за њим пође и Васка, млада женица која се силно пролепшала |
ељадета, ни млађег ни старијег, а да за њим не погледа!{S} Млађе загледају, кришом испод ока, п |
м се сукобише, јер се и она окренула за њим, али је Мани ипак врло криво било што се преварио и |
не још моћи лако помислити да се она за њим окренула и њега да је гледала!...</p> </div> <pb n= |
о да рекнем? — запита Васка и потрча за њим.</p> <p>— Рекни гу:{S} Поздравија ви се Мане да га |
, и пита га где ће бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што да ми пратиш?! — Кад викаш да је за ч |
га је и искрено ожалила Језда и жали за њим ево већ петнаест година.{S} Јављале су јој се прили |
ела помало гледати и кришом уздисати за њим.{S} Ваљда по оном општем закону, по коме женски све |
и.{S} Простре ћилимче, које би донео за њим Поте шегрт заједно са шишенцетом мастике, збаци пли |
њу, да му је привежу на реп и викну за њим једно „Уа!” али се ту сада Зона умешала, па не да.{ |
рилика свога оца.{S} Она је лебдела над њим; свака најмања потреба била је одмах испуњена.{S} О |
смеје нити се љути.{S} Стоје табле пред њим, а он чак и не слуша нити ређа; мисли његове и нису |
ци би му певали и играли и вили се пред њим до зоре, а он их, расположен песмом, свирком и игро |
{S} Каква брука!{S} Бар да није то пред њим било!{S} Љут, пође на њега, трже се и разабра се ма |
мајстор-Мана, кад је ту исту песму пред њим запевао.{S} Зато је више није певао пред мајстором. |
на.{S} Родбина тек само поведе реч пред њим о њему: „Море, ’хоће, ете, да га женимо!” А он обор |
ега се све врти, а земља чисто тоне под њим, — и он јекну силно: „Л’же, кучка!...{S} Неје оно М |
н причао је да се још дететом играо под њим, и то под толиким истим! — Авлија је сва била у цве |
то се то могло казати за Манулаћа.{S} С њим је био задовољан и отац и мајка још од најранијег д |
фармацајтским помоћником Пајицом.{S} С њим игра.{S} И ти се људи тако страсно задубе у тај про |
и сва срећна пружа руку Ману, па игра с њим! {S}Не игра, него лети кад Мане поведе „Осампутку” |
ако је љут био на њега — и потукао се с њим, чим би га први пут срео и нашао.{S} Али овако није |
ле за живу главу не би смео продужити с њим разговор о тој теми...</p> <p>— Што, што?{S} Што бр |
="11" /> Паша се врло често саветовао с њим.{S} Колико су само кафа и наргила посркали и чибука |
вечерас весео, и побратимио се поново с њим. .</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Калофер |
ају, него се и зауставе и разговарају с њим; а кад се праштају, не може човек да сачека краја.{ |
олеснице” из библиских слика, које су с њим заједно пропале онога фаталнога дана у Црвеном Мору |
енуше на рад баштованџије и дунђери, за њима занатлије и трговци иду и отварају дућане и износе |
гледале и све се заљубиле у њега, а за њима, по том истом закону, пошла и мала Зона!...</p> <p |
је било.{S} Свет се окретао и бленуо за њима, извиривао кроз прозоре, истрчавао на авлиска врат |
мајстори и трговци шије, па гледају за њима.</p> <p>— Мичо, мори, — запишта својим танким глас |
та их Дока, седајући на миндерлук према њима.</p> <p>— Седимо си! — одговарају оне кроза зубе.< |
дије је седео на простртом сиџадету под њима; пушио, издавао наредбе, сркао кафу, и тада је врл |
чување или на зајам без интереса, па он њима не тражи интерес, а они њему, опет, ни главно не в |
ђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а с њима и спомен на Зону.{S} И да није био он чапкун-Мане, |
угарица?</l> </quote> <p>Зона се љуби с њима, а оне је гледају, смеше се на њу очију пуних суза |
срму и сребро, па да могу конкурисати с њима...{S} А мени отпадали нокти на Горици; то јест, ни |
ратлока и разговарао се и шалио мало с њима, питао би их: има ли што слађе од ратлока?</p> <p> |
ћ пред ногама, него да их држи и буди у њима нову освајачку глад само оно што је још непобеђено |
а играња.{S} Све лепша од лепше, а међу њима најлепша мала Ајша, најмлађи и најомиљенији чочек, |
и похватани и осуђени на робију, а међу њима и она, Хермина.{S} Тиме је та фатална брачна веза |
ше лепе, али је Зона ипак најлепша међу њима била.{S} Имала очи као кадифа, косу као свила, усн |
и међу Турцима и међу Србима, овде међу њима је благ, гледа на њих онако, како да кажем, као на |
авим лицима.{S} Но он је задовољан међу њима, а они га, опет, пазе и чест му одају (зову га пањ |
о: што је он једини конзерваторист међу њима, и друго: што им даје паре на чување или на зајам |
она свуд водила са собом, да се подичи њиме.{S} На славе, на патарице, поступаонице, на женске |
се осамне”, та и ти да се ожениш и без њину Зону!...{S} Мори, „док си имаш грбину, ће нађеш ла |
одлазећи. — Мори, саг да ги искаш и ону њину дрту тетка-Таску, да се с њума ожениш, па и ту ти |
јатно с полезним, шетњу са студијом.{S} Њих гони амо чисто филолошко и фолклористичко интересов |
же и опет бежи.{S} И брани се рукама, а њих тешко диже: малаксале му; он пада и опет се диже и |
укућане пре свеће и вечере.{S} Једни, а њих је већина, иду право кући <pb n="131" /> — то су он |
заљубиле у момке чорбаџи-Замфирове, за њих се удале и постале домаћице и мајсторице, али зато |
рећне освајаче што прича Историја да за њих нема више никакве дражи оно што им је, такорећи, ве |
тоара, да се ћумур боље разгори.{S} Иза њих пролазе симиџије и пекари, слуге и слушкиње, и напо |
се девојке испод руке у дуг ред, а иза њих други ред загрљене момчадије, и, идући тако кућама |
Замфирових доћи к њој Калиопа, па нека њих две удесе тако да испадне свима по вољи и по хатару |
рбима, овде међу њима је благ, гледа на њих онако, како да кажем, као на децу.{S} Кад понекад у |
планула, па скида папучу и полетела на њих да се бије, а Мане скочио и зауставља је и преклиње |
знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрецнуо.{S} И нико после за живу главу не би смео |
а и весељак — и тако је мајстор Мане од њих и добио онај надимак: чапкун-Мане...</p> </div> <pb |
срмали-муштиклу, — коју је поручио код њих у радњи неки Миле, назван Мазни, највећи кицош и ме |
} Анасана!” рекну, кад Манча прође крај њих, па се од силна чапкунлука ломи кад иде, а накривио |
евао или се бар искашљао пролазећи крај њих, а сад их није ни приметио, иако су се кикотале гла |
чају за сељанчицама, кад би прошао крај њих, а на Зону није више ни мислио, или, боље рећи, мис |
ући!{S} И не један паша — него неколико њих!{S} Замфир је био сила: могао је човека и са самих |
из већа.</p> <p>Споменуше још неколико њих.{S} Споменуше Дику Грнчарску, Ленче Кубеџиско, Доне |
но задубе у тај проклети шах, да се око њих могу сви исклати, а они не би приметили! (Ономад су |
ге жене!{S} Нико више није ту био, само њих две.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је све то са |
е ипак од старина назива трговачка, јер њих има ипак највише.{S} Ту свраћају и они крупни тргов |
пуштао колуте дима и задовољно гледао у њих.{S} Напослетку је дохватио пушку, ухватио се поља и |
иланче!” А дете их слуша, и гледа час у њих час у Зону, па се смеши усиљено и виче „јок!...” а |
али, кад уједаред упаде тетка-Дока међу њих баш кад су јој се најмање надали и најмање је желел |
је други ко кроз сам сулундар упао међу њих, не би му се тако зачудиле као ово сада њој.</p> <p |
са шахом, како задубљени у игру играју њих двојица шаха, а трећи, лепи Перица, прави им цигаре |
не да грди „Титинку” и „Пиргу” што арче њихов мал по комшилуку, и дода: да су саг скупе паре, — |
ћи његовом паметном оку ни то, кад која њихова кока погреши, па снесе јаје у комшиској авлији, |
иле, само што Зону сада прати измећарка њихова, Васка.{S} Стале једна до друге, па гледају како |
а и братанац још чувеније Доке, био крв њихова, — па се није задовољио само тиме да јој окрене |
} И оне не само да приметише како им је њихова Зона лепа, него приметише чак и то како је чупе |
а-чаирски, преплашени од нарушитеља ове њихове тишине, жапци, као по некој команди, у густим ре |
а поједу и шта ће да попију — нико паре њихове не виде!{S} А ја сам светски човек: ја хоћу добр |
д жена да зато неће Зону за сина што из њихове породице још досада, хвала Богу, нико није „скоч |
део с оцем и с очевим друштвом и слушао њихове разговоре, пуне мудрости и искуства.{S} Кад би с |
није проводи празник.{S} Зона у соби до њихове.{S} А оне седе и шапућу — чуде се што им нема ни |
пристадоше сви — и младенци, и родитељи њихови.{S} Митанче већ може; из чорбаџиске је куће, мла |
ији.{S} Све је он то знао и имена свима њиховим и многим комшиским кокошкама.</p> <pb n="85" /> |
и своје куће над осталим другарицама и њиховим кућама...{S} Толико пута је слушала да су слабе |
се долази.{S} Јер, на велико изненађење њихово, Манча није дошао ни чупав, ни неумивен, ни необ |
се тетка-Дока, и на велико запрепашћење њихово додаде: — Чорбаџиске куће <hi>много су</hi>, а н |
је су нашле да би могле бити прилика за њиховог Манчу.</p> <p>Поче стринка Парашкева:</p> <p>— |
му припретили, пустили с ланца чувеног њиховог зељова.</p> <p>Излазећи, мислио је у себи:{S} Б |
вору, о Манулаћу, о прошевини, о свадби њиховој <pb n="115" /> и о животу њиховом после свадбе, |
, кад је и где је опет комшиска снела у њиховој авлији.{S} Све је он то знао и имена свима њихо |
их, расположен песмом, свирком и игром њиховом, бацао на крило тако силно, да би им папуче пол |
етка Таска, кад јој рекоше како стоји с њиховом Зоном, којој је она још једнако редовно доносил |
вољне с берићетом и кад ће бити берба у њиховом селу.</p> <p>— Из које си село, дете — застаде |
приметио буљуке сељанака и сељанчица у њиховом живописном оделу како промичу путем крај њега.{ |
вадби њиховој <pb n="115" /> и о животу њиховом после свадбе, па се трже уплашен и од саме поми |
ће поручити ону његову (или боље рећи, њихову) песму <hi>„Кад ја имам“</hi>, песму коју је дил |
<hi>аџике</hi> или <hi>стринке</hi>, а њихову мезимицу Зону звали су просто <hi>Зоне</hi>.{S} |
а, ете, ники што није чорбаџиски син, а њој гу па много мило за њег’... а њојни викају... неје, |
, што неће више код мајке да ноћи?{S} А њој очи пуне суза и готова је да заплаче.{S} Крај ње ст |
да зева...{S} Криво јој... {S}Не треба њој тај Мане; неће и не може њен никад бити, али не трп |
не би му се тако зачудиле као ово сада њој.</p> <p>— Здраво ли сте, живо ли сте? — запита их з |
мајка Ташана што је била нежнија према њој: тешила је да то није ништа, али је и она кришом по |
га ипак гледа.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна шта да рад |
, Мане, јако ју је поштовао и био према њој необично нежан и послушан.{S} Али баш зато јој није |
ђеловог, а кад Мане дође у игрању према њој, а она га и не гледа, него само пући уста...</p> <p |
о, мори, ја се нећу удам!...” (А и Гена њој вели да се и она неће удавати.{S} И обе младе друга |
ог игре, а још више због песме, која је њој много казивала и сетом је неком милом испуњавала... |
и не зна за све те гласове, од којих је њој бучила глава не само од тетка Таскиних реферата, не |
е јаглуком, кад се пустила игра, дође и њој воља да поигра, па иако је чорбаџиска ћерка, па мак |
има, којима је увредила једну искрену и њој тако предану душу човека који јој сада опет у машти |
о се он у игрању више и ближе примиче к њој, све мање и ређе вади кокице; не једе их, него их с |
S} Сутра ће, рече, од Замфирових доћи к њој Калиопа, па нека њих две удесе тако да испадне свим |
ла већ свршена ствар, разговараше сад о њој онако у појединостима.{S} Јевда му спомену и изређа |
ут изрекне, привуку га и притегну силно њој, као најјачи конопци и ланци („ружични” наравно)!{S |
је помало и наставак Главе Друге.{S} У њој је даље испричан један морални удар, који је задеси |
i>Она је наставак главе тринаесте.{S} У њој се приповеда како се за тај чудан и многима необјаш |
пуна бурних сцена и крупних речи.{S} У њој је испричана једна пропала мисија тетка-Докина, или |
приповетка и постала, а то је: да се у њој једва једаред нађоше заједно Мане кујунџија и Зоне |
мешта ту собицу по својој вољи и седи у њој кад год уграби <pb n="60" /> прилику да се искраде |
а остаде и даље у тој завери, имајући у њој и своју одређену улогу, којом ће припомоћи да ствар |
ad>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <p> <hi>У њој је описано последње момачко весеље Манино.</hi> </p |
C2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <p> <hi>у њој је опис Манасије кујунџије, познатог и под именом ч |
C7"> <head>ГЛАВА СЕДМА</head> <p> <hi>У њој ће читатељ наћи све раскошно шаренило и лепоту једн |
_C8"> <head>ГЛАВА ОСМА</head> <p> <hi>У њој је један, за Мана врло пријатан извештај из уста Ва |
<head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТА</head> <p> <hi>У њој се приповеда како се догодило, ама сасвим од речи д |
"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>У њој је испричано једно фамилијарно веће, на коме је утв |
<head>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је испричано како се вешто умео осветити Мане Зони, |
<head>ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој су нека страшна и луда привиђења и снови, што су би |
<head>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је прва верзија о догађају, испричаном у прошлој гл |
<head>ГЛАВА ШЕСНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је изнето шта је у хаџи-Замфировој кући породични с |
head>ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој су описани очајни кораци учињени од стране Замфиров |
C6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <p> <hi>У њој читатељ, после узалудног и бескорисног читања досад |
’ ти за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — за |
м.{S} Све ми веће каза Васка, измећарка њојна.{S} Ич да се риташ како пуле, ни па да ме л’жеш.. |
највеће она грчка несрећа, Таска, тетка њојна, и како гу фатија кара-севдах...{S} Све ми каза, |
, сине! <hi>До Бога</hi> се, мори, чује њојна клетва!...</p> <p>— Ама, несам, нане!</p> <p>— Је |
гу видо’ ону, њојну т’нку снагу, па оне њојне пусте косе, па оне беле цврсте груди, како два фи |
си је нашеја прилике за стареје сестре њојне, тај ће и саг ласно да нађе и за њума.</p> <p>— О |
ин, а њој гу па много мило за њег’... а њојни викају... неје, ете, прилика.</p> <p>— За мен’ зб |
ти рекнем:{S} Ако ти је јоште криво на њојни стареји, — ласно за тој... {S}Има си она чаре и з |
вила ти се Зоне”?...</p> <p>— Тој си је њојно знање...{S} Што ме питујеш?{S} Може да се посмеши |
едо и вене, такој, рече, бледи и вене и њојно лице од карасевдах”... — рече женица и предаде му |
цврсте груди, како два филџана, па оно њојно девојачко срамување!!{S} Леле, тугоо!! — викну До |
си збори што си милује, — Дој си је <hi>њојно</hi> знање...</p> <p>— Тол’ко?</p> <p>— Тол’ко се |
алко боље Зону.{S} Па кад гу видо’ ону, њојну т’нку снагу, па оне њојне пусте косе, па оне беле |
дафину!... — викну и удари у плач, а за њом одмах удари у плач и Ташана, мајка Зонина, и све ос |
роди водом.</p> <p>Сва чаршија гледа за њом, и мимопролазећи и они што седе по ћепенцима и шију |
није могло приметити.{S} А чезнуо је за њом, те како чезнуо, — само је био јогуница и није ника |
ска.{S} Ко је није знао и ко се није за њом окренуо, кад, поносито као паун, промине чаршијом?! |
ала, поносити, и те још како, кад се за њом осврне Мане кујунџија!{S} Јер и исти тај Манасија б |
лази, што је не гледа и не осврће се за њом.{S} И већ због самога тога није никакво чудо што је |
/p> <p>— Доке! — викну Мане и полете за њом, али она беше већ далеко...</p> <milestone unit="su |
челу грашкама зноја, једнако гледаше за њом. {S}И кад уђоше и замандалише високу капију, још се |
дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чаршијом.{S} Бленуо за њом и чинило му се као да је |
гледао би за њом чаршијом.{S} Бленуо за њом и чинило му се као да је остало трага од ње, као да |
неки ђаво натентао — и он се окренуо за њом.{S} Погледи им се сукобише, јер се и она окренула з |
p>А ако се Зона поносила што се свет за њом окретао, могла се, вала, поносити, и те још како, к |
е што сад много штошта и не говоре пред њом, него кад хоће тако нешто да говоре и да се као ста |
ни је нападаху и одрицаху се сродства с њом.{S} А тек како је било Зони и онима што долажаху!{S |
.{S} Само позове по једну девојку, да с њом поведе коло.{S} А она се стиди, хоће од стида да пр |
ашто је дошао, тражећи чак и Зону, да с њом проговори, укућани се просто згрануше, показаше му |
— то само она зна!{S} Отац Замфир је с њом врло мало говорио, а тетке и стрине боље и да нису, |
рала се од својих, само да се састане с њом.{S} Приђе јој и пољуби је у руку, па је одазва наст |
а, с другога краја, само да се сретне с њом, да је види!{S} А кад се сретну, а он се учини као |
то; није ни слутила шта је то што се с њом збива, али је и она пошла за гомилом, за старијима |
затим зовну још Зону, да се опрости и с њом.</p> <p>— Па иди си у кревет, — саветује је тетка Т |
ословити и реч-две насамо разговорити с њом.{S} Али шта не може чврста воља и одлучна намера?!{ |
прстена чворугу на челу, па изгледао с њом на челу као инорог. — А какво је само сребрно канди |
крила неку пушку (а сви су веровали да њоме очекује некога и питали га је ли пушка пуна) и шар |
есто се заборави, па звижди сокаком.{S} Њу су обично увек избегавали — нити су је позивали к се |
тка и лепа Зона хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то силно љутило, понос јој вређало.{S} Јер, док ј |
ош.{S} Осећао је да још није прилика за њу, док не постане официр.{S} А дотле се трудио да јој |
који би <hi>могли</hi> бити прилика за њу.{S} Код Мане Кујунџије се, наравно, најдуже задржаше |
али је испало изненада ово, а ово је за њу било нешто скоро још горе!{S} Знала је она поноситос |
ређаним испред неких врата, — што је за њу увек био најбољи и најнесумњивији знак и доказ да ту |
пута је слушала да су слабе и ретке за њу прилике овде у месту.{S} Зато се само и играла са св |
; Дику Грнчарску наговести му и рече за њу врло много лепих ствари: како је здрава, вита стаса, |
е; она је само за њега створена а он за њу!{S} И један дотицај коленима испод стола, и једно <h |
ај шарени џумбус и весеље и тражи очима њу...{S} Мало после, ето и ње, Зоне.{S} Излази из куће, |
ћути си, несрећо! — обрецну се Јевда на њу. — Неје те ни срам?!...{S} Како збориш то?!...</p> < |
иње или које се ради ње, као алузија на њу, певају.{S} И Зона је била, што је сасвим и природно |
и најлепше певала, јер се цела песма на њу односила, и Мане досад увек на њу мислио и гледао ка |
да си идеш! — повикаше и скочише све на њу. — Кој те је зваја?!... ’Ај’ си дом!...</p> <p>— Кој |
ктику, тако да је назовем.{S} Кад је на њу непрестано мислио, природно је да је желео и да је в |
ни мислио, или, боље рећи, мислио је на њу, али само још утолико, уколико је желео да јој се ос |
/> <p>— Доке, — викну уплашено Мане на њу. — змија ће те уапи, ако напрајиш как’в ешеклак!...< |
Бог дао — подвикну јој и развика се на њу тако, да се ова уплаши горе него што се икада уплаши |
и с њима, а оне је гледају, смеше се на њу очију пуних суза, а после је загледају и разгледају |
своје другарице Гене, или се наслони на њу, па је кришом штипа и љуби, па јој шапће и вели: „Ге |
ма на њу односила, и Мане досад увек на њу мислио и гледао кад се та песма певала.{S} И кад год |
и знао за ту песму; није са ни љутио на њу.{S} Можда зато што је био човек мераклија и волео пе |
у чашире!” а он тада полете и викну на њу из свега гласа... {S}Трже се и разабра.{S} Шта је ов |
ала, искрсну Мане из мрака и стаде пред њу.{S} Васка се измаче уплашено устрану.</p> <pb n="109 |
рити!{S} Но уосталом, све то избегавање њу је мало бунило, а онима је мало помогло.{S} Јер Дока |
она њега, а Зона њега мало боље него он њу некада.{S} Али је и Манча био и поносит и имао неки |
рођеним очима видели на колима не само њу, него и понете ствари, као: креветске хаљине, колевк |
тенџеру, и измећарка Васка већ пошла по њу, да му је привежу на реп и викну за њим једно „Уа!” |
о.</p> <p>После две-три недеље, дође по њу други зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л*, другој |
леда.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна шта да ради, ни как |
вету; једаред је погледа и загледа се у њу, а опет другом неком приликом пређе преко ње тако ра |
е развио ону свилену мараму и гледаше у њу.{S} И тек кад му приђе Ајша с дахиретом, трже се из |
S} Цркву побоље да си батисаја и огањ у њу фрљија и запалија гу, него што си скудија девојку... |
пун нестањује,</l> <l>Бистра вода преса’њује,</l> <l>Јасно слунце на западу! —</l> <l>Опери га, |
S} Е, што му, Јевдо, не збориш, ете, за њума?</p> <p>— Е, што да чиним?! — вели Манина мајка. — |
Много ми, ете, мило за њума...{S} А за њума ли, Зоне, купујеш ту алвицу?...</p> <p>— Јок! — об |
њојне, тај ће и саг ласно да нађе и за њума.</p> <p>— Од нашога Манчу има ли, деде, збори си, |
b n="55" /> <p>— А што је па теб’ ти за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-те, |
е године.</p> <p>— Што је па тебе-ти за њума? — одбија домаћица. — Остави тија речи!...</p> <p> |
пружи му цигарлук. — А ја ће пратим за њума — додаде, — кад буде готова...</p> <p>Мане разглед |
, детенце!...{S} Много ми, ете, мило за њума...{S} А за њума ли, Зоне, купујеш ту алвицу?...</p |
ој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — замуцкује Зона, а већ готова да се заплаче |
р за тој ми може да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се не |
јоште турцко, ћаше, две ми очи, заради њума зулум да се напраји на веру ни!...{S} Е, што му, Ј |
руч... што се, рече ми, потепаше заради њума.{S} Ја гу, рече, испрати до железничку станицу!... |
ем збори да је <hi>Мане</hi> дошеја при њума, па је ђене-ђене; ама скоре ће чујете и ће се збор |
,</l> <l>И у оро Катаринке,</l> <l>А до њума млад наредник,</l> <l>Леле, туго, млад наредник... |
лудо!! — Дено, — викну Јевда, — брго по њума, викни гу да се врне, рекни гу на један реч. — Али |
аш и ону њину дрту тетка-Таску, да се с њума ожениш, па и ту ти не би дали, — тол’ко стадосмо, |
ја гу Господ!</p> <p>— Срето’ се ја и с њума, — вели Таска, — ама не смешем да гу питујем ништо |
, Циганин!{S} Имам си, рече, и децу сас њума!...”</p> <p>„Та тој ти исприча’, — заврши бата-Тас |
м и овогодишњем, о општинским кошевима, о киши и суши, и желео сељаку кишу.{S} И кад се спусти |
СаМо су се крстиле и викале: — О, Боже, о, Господи!{S} Лелее!{S} Што се напраји џумбус и резил’ |
Зону.{S} И да није био он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у овој приповетци, иако јој ј |
у и разговору, о Манулаћу, о прошевини, о свадби њиховој <pb n="115" /> и о животу њиховом посл |
чула, истина, да се нешто прича о Зони, о неком бекству, о некој отмици, али Манино име није чу |
надугачко и нашироко о својој парници, о суду <pb n="96" /> и адвокату.{S} И баш кад су се оне |
сака, па му сад треска о калдрму тесак, о који се и иначе врлој вешто саплиће ногама, као да је |
ворио о берићету лањском и овогодишњем, о општинским кошевима, о киши и суши, и желео сељаку ки |
уте главе, мислећи једнако, дано-ноћно, о свом бедном учитељском стању, коме ваљда у свој Европ |
ако струка, најмилија тема за разговор, о којој је најрадије у кафани, за столом, с разумевањем |
се нешто прича о Зони, о неком бекству, о некој отмици, али Манино име није чула том приликом, |
више због Зонине наклоности према Ману, о чему Замфир и не слути, јер сви крију то од њега.</p> |
мино и Гену Кривокапску све их спомену, о свакој рече што се доброга могло рећи, и запита га шт |
ни и о вечерашњем састанку и разговору, о Манулаћу, о прошевини, о свадби њиховој <pb n="115" / |
ашњем састанку и разговору, о Манулаћу, о прошевини, о свадби њиховој <pb n="115" /> и о животу |
руком и говорио: „О, Бог да чува!...{S} О, Господи Боже!”</p> </div> <pb n="103" /> <div type=" |
, ете, врну из војску из Београд!...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ чине и давају девојчики, а св |
и у овој прилици код Мана кујунџије.{S} О тој ствари је већ неколико дана мислила најозбиљније |
дао се успеху, јер је спремио терен.{S} О Мани се лепо изражавао.{S} У једном друштву хвалио је |
ћене.{S} СаМо су се крстиле и викале: — О, Боже, о, Господи!{S} Лелее!{S} Што се напраји џумбус |
ве, на татли баклаву.</l> </quote> <p>— О Господи! - крсте се тетка Уранија и тетка Калиопа од |
ТА</head> <p> <hi>У њој је прва верзија о догађају, испричаном у прошлој глави, верзија која је |
<p> <hi>Причање несрећног оца Петракија о свом несрећном сину Митанчи</hi> </p> <p>„Полани, реч |
ковани каиш од тесака, па му сад треска о калдрму тесак, о који се и иначе врлој вешто саплиће |
доиста беше изишла једна подужа белешка о мајстору Манасији (реч: <hi>мајстор</hi> беше под нав |
</p> <p>Идући кући, Јевда је размишљала о томе.{S} Била је тужна и замишљена.{S} Плач унесрећен |
а није било у башти, јер она се старала о цвећу и залевала га.{S} Скоро свако доба године имало |
ло догоревало, а он још седи и размишља о страшној синоћној јави и још страшнијем сну ноћашњем, |
Али је несрећа била то што је она песма о Зони стигла пре ње у П*, и Зона је само интересантна |
едан не мали трофеј била је и она песма о њему и лепој Катарини и она нова игра,, која се уз ту |
данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају.</p> <p>И данас, још овако стар, воли хаџ |
њени, него га је болело оно што је она о њему мислила и рекла, и иза његових леђа, и њему у оч |
тај глас.{S} И онда нема више ни говора о калупима и лажним дводинарцима, говораху људи. „Којеш |
нај тајанствено. „Молила ме да ти ништа о томе не кажем!!” — „Их, болан брате!” вели онај и сад |
>Зато се брзином муње распрострла прича о том догађају.{S} И главно и детаљно знало се врло доб |
евда је чула, истина, да се нешто прича о Зони, о неком бекству, о некој отмици, али Манино име |
tone unit="subSection" /> <p> <hi>Прича о добром детету Манулаћу, која је прича права супротнос |
била већ свршена ствар, разговараше сад о њој онако у појединостима.{S} Јевда му спомену и изре |
свега тога!...” Ето, тако кажу, кад је о сиротињи реч.{S} А кад се <hi>господа</hi> потуку с а |
ом и сином му, Маном. {S}Причала јој је о покојном Ђорђији — како је био кријумчар, убојица, но |
шареном ћилиму на поду...{S} Мислио је о Зони и о вечерашњем састанку и разговору, о Манулаћу, |
мислима синоћњем догађају. {S}Мислио је о глупом смеху Васке измећарке, а у ушима му једнако зв |
> <hi>Мишљење неког Милисава Јекономије о тој, тако да кажем, „крађи и прекрађи“ Зоне, које је, |
ахали — тихо, да Турци не чују, — песме о младом кавуру и о Зејни некој!{S} Тада га обузима сла |
: ко кога погледа, ко кога гурне, ко се о кога очеше, ко се до кога најрадије хвата, и све те и |
ке, мезетишући маслинке, разговарају се о том.{S} Каже му Мане у чему је ствар, и Митанче, нара |
и за себе и своју корист: обесиће му се о врат и употребити догађај у своју корист, или тако не |
Крстовдан приђе главом сама Зона и поче о том истом да јој се јада.{S} Јевда изишла мало из црк |
ј јави и још страшнијем сну ноћашњем, и о Зони, која сада мирно и безбрижно спава, јер је легла |
вини, о свадби њиховој <pb n="115" /> и о животу њиховом после свадбе, па се трже уплашен и од |
да убрза ствар; исприча им о новинама и о оном резилуку, и каже им да озбиљно хоће свога Мана д |
још разговараху о момцима и чирацима и о пазару, кад уђоше две сељанчице у дућан, да купе грив |
али и Замфир Мана. {S}Било је говора и о миразу.{S} Хаџи-Замфир спомену пет стотина дуката, ал |
ћилиму на поду...{S} Мислио је о Зони и о вечерашњем састанку и разговору, о Манулаћу, о прошев |
урци не чују, — песме о младом кавуру и о Зејни некој!{S} Тада га обузима слатка сета, и стари |
по главнијим централним улицама гласови о том догађају нису, наравно, били тако претерани, али |
била, и још није престао уздисати, али о тим уздисајима наравно да Јевда није смела ништа знат |
та, и она се ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и ту се осећа, као најнесрећније девојче на ово |
лан брате!” вели онај и сада само мисли о томе и ни о чему другом.{S} Налази да му је живот пус |
мове.{S} Замислила се, а очевидно мисли о томе како би да онако што поиздаље и што финије отпоч |
друго наизменце преливало.</p> <p>Мисли о вечерашњем.{S} Хуче и љути се.{S} Пред очима му жива |
овине!” Остало му је још само да смисли о појединостима како ће да изведе своје дело освете.</p |
вели онај и сада само мисли о томе и ни о чему другом.{S} Налази да му је живот пуст, да нема н |
ња мајке његове није му допустио чак ни о слави да му дође у кућу.{S} Зато Митанча још једнако |
А Зона се растужи обично тада и говори о смрти.</p> <p>— Кад умрем, нане, убаво да ме са’раниш |
, истина, говори, али кад се већ говори о том, само се онако говори како се првих дана говорило |
..{S} Црна Ташано!{S} Иди си па се беси о ону криву дафину!... — викну и удари у плач, а за њом |
ећарку, заустави је и стаде распитивати о овоме и ономе. {S}Васка се изнајпре ишчуђавала, снеби |
нктивно, а и из дугог искуства, сазнати о чему је реч била...</p> <p>— Ласно, мори, за тој! — у |
све оне речи по којима се могло познати о чему говоре; али све им то није помогло: тетка-Дока ј |
ко преко јавних гласила ни речи зуцнути о томе, иако штампа постоји, иако смо се ми крвавили и |
а, и дуго не може ока да склопи мислећи о Зони, па ваљда под утиском тих црних мисли и заспи, п |
ича права супротност оној ранијој причи о Митки чорбаџи-Петракијевом</hi> </p> <p>Манулаћ је би |
тавља хаџи-Замфир разгледајући цигарлук о коме је реч, — ништо саг батисала: спаде гу прстен, и |
д вратима), све ћу ти ги фрљим и обијем о главу...{S} Ћу те бомбардирам по ту главу како Срби М |
у је нагнало да убрза ствар; исприча им о новинама и о оном резилуку, и каже им да озбиљно хоће |
S} Родбина тек само поведе реч пред њим о њему: „Море, ’хоће, ете, да га женимо!” А он обори гл |
тим гласом, лупајући на сваку реч шаком о сто, да су се све тресли и звечали они силни чокањчић |
рандисти с књигом под мишком, бритвицом о куку и бригом за вратом, иду у групама, али не џавеља |
било.{S} Једнако је мислио и размишљао о томе, и учинила му се ствар без излаза.{S} Проклињао |
, — тако и овоме само пусте у уши мисао о женидби и женици — и ви сутра лепо не можете више да |
е само да ни речи није никоме прословио о тој немилој сцени, што је чак строго забранио да се и |
е”</hi>, где је редовно седео и говорио о берићету лањском и овогодишњем, о општинским кошевима |
гњави причајући им надугачко и нашироко о својој парници, о суду <pb n="96" /> и адвокату.{S} И |
алама и у чаршији се неколико дана само о токе говорило.{S} А да је прича углавноме порасла у о |
ош није знао, и зато је сад мислио само о начину освете.{S} И, како је био досетљив, то му није |
кућу први глас и опширан извештај скоро о свему ономе што се у вароши говорило, и како је та ве |
аву не би смео продужити с њим разговор о тој теми...</p> <p>— Што, што?{S} Што бре? — запитао |
ичину у Дивјанском манастиру!{S} И глас о вештоме мајстору Ману кујунџији отишао је далеко по с |
траболос-појасом, за којим му је сахат о широком сребрном ланцу, који је Мане сам израдио, а н |
ко јасно било и дуго још лупао је главу о том: да ли је он оно био што је у сну водио коло, или |
Турчин.</p> <p>Срчу кафу и разговарају о удавачама, за које су нашле да би могле бити прилика |
{S} После три дана он је већ имао идеју о освети и задовољно трљао руке при помисли да то неће |
а и занимања, извесно да знате ту песму о лепој Зони.{S} Али има што не знате, а што ћете тек и |
А после, њега и није вређало то како су о њему мислили и ценили га старији њени, него га је бол |
b n="177" /> <p>Дуго се још разговараху о момцима и чирацима и о пазару, кад уђоше две сељанчиц |
тро комшика њена Таска.</p> <p>— Туго-о-о! — викну Јевда преплашено. — А за што га турише?{S} Н |
јутро комшика њена Таска.</p> <p>— Туго-о-о! — викну Јевда преплашено. — А за што га турише?{S} |
бом немам, — ја је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни за све оне куће, дућане, чифлуке, <pb n="163" |
гледах;</l> <l>На зумбул ми булбул пој’о, —</l> <l>Ја га не слушах!...</l> </quote> </div> <pb |
год у то умешан. — Ено, ономад је истук’о једног што га је запитао шта је он сад: момак, удовац |
куства.{S} Кад би седео, увек би простр’о најпре своју мараму, повукао мало ногавице навише од |
:</p> <quote> <l>У башчу ми зумбул раст’о, —</l> <l>Ја га не гледах;</l> <l>На зумбул ми булбул |
се само крстио левом руком и говорио: „О, Бог да чува!...{S} О, Господи Боже!”</p> </div> <pb |
идући тако кућама својим, певају сложно оба реда...</p> <p>Дан на умору, издахнуо већ; звезде т |
ке, које су се шетале испод руке, али с оба ока и тако невешто, да су Чивутке прснуле у смех, ј |
ви служилац истине, правде и поштења, — обавести и своју читалачку публику.{S} Имао је већ и го |
акозваних „кромпир-балова”, кад настане обавештавање, или, простије речено, кад се касапи споре |
и заједањима.{S} Јер са свију страна је обасуше питањима, којима се — после онако еклатантног д |
но грунуше.{S} Силно се приљубило Зони, обгрлило јој колена, плаче, бацака се, грди Манулаћа, б |
прочитати како благодаре небу што их је обдарило таквим паметним и чуварним дететом.{S} Па још |
Зова и зовну Васку измећарку, па одоше обе смејући се, а оставише Мана, који, сав обливен по ч |
њој вели да се и она неће удавати.{S} И обе младе другарице се заричу да се никад неће удавати! |
родавају — и стаде очински мило гледати обе муштерије.{S} Заусти да их пита из кога су села и ч |
ама си, Ташано, веће се и сама крстим с обе руке, и питујем: што је овој?!{S} И казују јоште и |
ини још једаред, последњи пут, кораке у обе куће — у Манину и Манулаћеву.{S} Замолила их да оду |
>— Неје ни дете за давање! — одговарају обе тетке, и тетка Калиопа и тетка Уранија.</p> <p>— Мо |
три касе.</p> <p>Мане му каже да су му обе потребне због драгоцености којих има много, па не м |
ог пива.{S} И сада се лепо виде на њему обе те периоде пића: од пива је сачувао трбух, а од жуп |
...{S} Тако је добродушни пан-Франћишек обезбедио своју будућност: оставља за црне дане, и Цига |
гу овам при нас, у дом ми?!{S} Убаво ми обеле образ!{S} Хаџи-Замфирска Зоне се фаћа у оро... ис |
ј је становао.</p> <p>Журно се спрема у обема кућама.{S} Прије Ташана и Јевда походе се узајамн |
одоли свом очинском срцу него га дочепа оберучке, па га стаде љубити и шопати.</p> <p>— Ах, сар |
ку Мелентија, онога што га у грчку буну обеси пшешка вера туј на нишавску ћуприју...{S} Па зар |
ан ланац.{S} Тога дана, кад је први пут обесио златан ланац и сахат, Манулаћ се осетио сасвим м |
у, па ће радити за себе и своју корист: обесиће му се о врат и употребити догађај у своју корис |
Сви весели, само он тужан; сви пусти и обесни, <pb n="117" /> само он бедан; свима до шале и с |
И стари Замфир узе на себе ту дужност, обећа се да ће уложити сав свој ауторитет и утицај на ј |
ече да је то и његова давнашња жеља.{S} Обећа јој да ће урадити онако како она жели.</p> <p>И т |
е веровала да је сушта истина.{S} И она обећа Зони да ће учинити све код сина, и да се нада да |
да не каже ништа код куће.{S} Васка се обећа да ће пре пристати да је убију него да каже то, а |
{S} А паша му се правда, обећава, а што обећа, то ће и испунити — зна то чорбаџи-Замфир.</p> <p |
влашћу својом.{S} А паша му се правда, обећава, а што обећа, то ће и испунити — зна то чорбаџи |
ну!” — заврши Таска, дижући се да иде и обећавајући да ће она да прокљуви већ ко је протурао та |
д тако паметно дете, које је тако много обећавало већ у најранијим годинама, када је оца усхића |
>само</hi> то, да је за то најлакше!{S} Обећао је да ће му он купити лаковане деверске ципеле и |
Не чекам си ја!” Па си сас оно сикирче обијем катанац и улезнем у сопче...{S} А у собу, што ће |
уне пред вратима), све ћу ти ги фрљим и обијем о главу...{S} Ћу те бомбардирам по ту главу како |
его и онда разбира како се која влада и обилази их понекад; па је можда <pb n="16" /> то и дало |
д што ће на лицу места први он наићи на обилан материјал, и пре од свога противника, директора |
о.{S} А да је прича углавноме порасла у обиму и детаљи јој се умножили, — није нужно ваљада ни |
, да види шта је било.{S} Зла слутња се обистинила.{S} Тетка Уранија јој је све испричала.{S} К |
слободу.{S} И тако се ипак у неком виду обистинише слутње и жеље капетан-Микајла, кума, који му |
кад натрапа на Пашин Чаир, и кад једини обитници паша-чаирски, преплашени од нарушитеља ове њих |
тво у неприлику доводила.{S} А имала је обичај да оно што каже упорно брани, па и да се потуче, |
аво где се најдуже бави, јер он је имао обичај да за једно такво после подне промени по неколик |
ећег путничког сандука. — Такав је тамо обичај.{S} Јер чим неко има само мало веће бркове, већ |
тране биле за слушкиње, — као што је то обичај тамо на хладном и бездушном Западу, — него као н |
заре, само Мана Кујунџије дућан — преко обичаја, као никад досад — стоји још једнако затворен, |
о, обрисао руке и лице, и мало али само обичаја ради — стењао би и јечао почешће. „Ој леле, — с |
ућан, и искашљавао би се по старом свом обичају за сељанчицама, кад би прошао крај њих, а на Зо |
мфир није тих дана био дома.{S} По свом обичају, отишао је на свој чифлук, где се често и радо |
уло се и да је прошле вечери, по старом обичају, био у амаму, одржао, по обичају, последње „<hi |
старом обичају, био у амаму, одржао, по обичају, последње „<hi>момачко</hi> или <hi>бећарско ве |
, да није ни тражио измећарку, да га по обичају полије водом, како је то редовно четрдесет годи |
тај начин затворила врата, јер је то у обичају само при прошевини. — Седа си, Доке! — нуди је |
да није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер у таквим приликама заљубљени обично не знај |
е за коње и велика шупа, а у шупи двоја обична кола, па чак и један „пајтон”, истина старога фа |
оран ипак мало због оне тишине, која је обична већ раних јесењих дана, када нас већина птица се |
И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Она је сасвим обична, као што су обично све последње главе у приповет |
то питала: постављала јој је тако вешто обична и унакрсна питања, да је ова све казала, и не зн |
погледе.{S} Уз женско, док је девојка, обично је увек или мајка или тетке и стрине; а кад се у |
и каже да га се то баш ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта каже, Бога ти?” — „Каже да јој с |
тамо где се оро игра.{S} Ту стану.{S} А обично и најрадије стану на какав басамак или камен — ј |
орбаџија сврне, да попије кафу.{S} Тада обично сви изиђу, само по једно мушко и женско од млађи |
е.{S} Долази и Миле с хармоником и седа обично у један ћошак.{S} Он обично пре вечере отсвира о |
зна.{S} Био је, истина, љут, али он је обично увек љут и кад иде на чифлук и кад се с чифлука |
пусти извештаченим басом (а говорио је обично са пола уста): „А јој, побратиме, пусти ме да ум |
и није провео недељу као досада што је обично проводио.</p> <p>„Али свако чудо за три дана”, в |
волство из Манулаћеве младости, која се обично бујном и бурном зове.{S} Једини, велим, јер он ј |
је није ниједно такво место, с којом се обично деца смеју и забављају, а девојке се окупе око њ |
, и ословљавао би је речима, као што се обично деца ословљавају; а затим би је редовно запитао |
а, махале и града; ту претресају све, и обично и редовно никога не остављају на миру.{S} Све се |
имит, у који би метала алву.{S} Тада би обично Мане испружио шију из оног његовог малог дућанче |
а се потпуно чорбаџиски.{S} Долазила би обично праћена својом измећарком, Васком, и снисходљиво |
који купе вересију по паланкама — људи обично врло шаљиви и <pb n="68" /> духовити, а што је н |
а никако не да то.{S} А Зона се растужи обично тада и говори о смрти.</p> <p>— Кад умрем, нане, |
ки практиканти и дебели лиферанти, који обично прате дебелог казначеја, омиљену личност у округ |
бичан, јер у таквим приликама заљубљени обично не знају шта да разговарају, или разговарају кој |
иком и седа обично у један ћошак.{S} Он обично пре вечере отсвира овде, а после вечере где свир |
говорило.{S} Говори се двојако, и овако обично, а и у стиховима.{S} На оно прво могли су вешто |
— укратко, није био бедна изгледа, како обично изгледа човек кад га какав белај снађе, па прено |
дини сетио би се да запали цигару, и то обично онда кад би му татко добар пазар свршио).</p> <p |
S} Зато је и дошао кући раније него што обично суботом долази, јер се надао да ће бар ту, у ста |
није ни био ту.{S} Он је у то доба већ обично у кревету.{S} А срећа што није био, јер и без то |
кући, не иду право кући, нега свраћају обично у кафанице.{S} Од свију кафаница и кафана најзна |
а, омиљену личност у округу, с којим су обично сви „пер-ту” и зато му никад не дају да он плати |
p> <hi>Она је сасвим обична, као што су обично све последње главе у приповеткама и романима.</h |
е заборави, па звижди сокаком.{S} Њу су обично увек избегавали — нити су је позивали к себи у к |
уђе у кујну да запали чибук, ослови их обично: „Ела, керко Мадо, тури си један, ама убав, мерџ |
већина птица селица оставља.{S} Мане је обишао своје винограде, свраћао и поседео још у некима, |
лник живе лепо.</p> <p>А то је најлепше објаснио неки господин Милисав Јекономија, који се потп |
д</hi>! па опет нешто као шамари, после објашњење — чују се речи: „Ја сам, бре, војник, пореска |
м веселом гејаку...</p> <p>Ето, тако је објективан, правичан и несебичан човек био тај Милисав |
тивно мишљење и освојило и брзо постало објективно и опште мишљење целога града...</p> <p>— Мор |
еше од тавана до пода притиснуо дим као облак густ.</p> <p>Дигоше се да иду.</p> <p>Пробудише с |
као зраке сунчане кад продру кроз кишне облаке и сунце се осмехне на земљу...{S} И она се ухват |
мајка изводила, плела му је курјучић и облачила га у фустанчић.{S} И како га је она више извод |
коло.{S} Кад је у коло долазио, онда би облачио једне кицошке плитке ципеле с високим штиклама, |
смејући се, а оставише Мана, који, сав обливен по челу грашкама зноја, једнако гледаше за њом. |
осму и дванаесту.{S} У том дефинитивном облику дајемо је и у овом издању.</p> </div> </back> </ |
} А он се дере: „Уа, уа!”</p> <p>А Мана облио мртвачки зној.{S} Стегло га нешто у грлу, дави га |
} Калина весела, блажена — румен је сву облио, а крупне црне очи светле јој се од суза, од силн |
текију — они помагају.{S} Прилепи ги и обложи ги на шију, па ће те мине и ће ти прође болес’.. |
глас и надаље и мишљење оно старо, само обогаћено и накићено новим досеткама и заједањима.{S} Ј |
ца.{S} Имала је мужа којега је волела и обожавала, јер је и телом и душом био лепота од човека. |
тоје три корака далеко једно од другог; обоје оборили главе и гледе преда се.</p> <p>— Зоне, на |
ке... — уверава их тетка-Дока, а они се обоје љуте. — Бре, бре, бре! — наставља Дока. — Видосте |
Зона, па се и она тихо искашља.</p> <p>Обоје стали тако, па стоје три корака далеко једно од д |
шаренило и лепоту једног скупа младежи обојега пола, који се скуп зове оро; а том ће приликом |
ђуше и баца их на гомилицу преда се.{S} Обојица се задубила у посао, па раде.{S} Калфа Коте зви |
лико.{S} Даде знак Ману, овај се диже и обојице нестаде из кафане...</p> <milestone unit="subSe |
и, мори?...</p> <p>— Разбра’!... — рече оборених очију и дршћући Зона.</p> <pb n="107" /> <p>Ка |
„Море, ’хоће, ете, да га женимо!” А он обори главу, гледа устрану, стиди се, али не пориче, ни |
ри корака далеко једно од другог; обоје оборили главе и гледе преда се.</p> <p>— Зоне, на једна |
ти, па да можеш да појеш?!</p> <p>Поте оборио очи, па се стиди.</p> <p>— Паа... — наставља кал |
у тако силно, да је са столицом заједно оборио ситног Тасицу шнајдера.{S} Предаде таблу ради ко |
факат</hi>, који се више ничим не може оборити!{S} Е, али је то чорбаџиска, богаташка ћерка, њ |
хитао ради материјала, а да ће га умети обрадити — то је већ његова брига, управо, није га ни б |
ве душевне утучености како су га морале обрадовати и оживети и освежити ове слатке речи: „Бата- |
да је рационално обрађује, није је хтео обрађивати ни код великих газда, да не би припомогао јо |
ко сам није имао земље да је рационално обрађује, није је хтео обрађивати ни код великих газда, |
ли: „Ће се удаш.{S} Домаћица ће станеш, образ да чуваш; зашто образ — толко! — и покаже два прс |
и, кучко, зборим си ја, како је оцрнела образ? — „Па станула, рече, побегуља за Манчу онога...{ |
скер, на неправедан суд, на насртање на образ и веру, и каже да је донео кључеве од куће своје |
м при нас, у дом ми?!{S} Убаво ми обеле образ!{S} Хаџи-Замфирска Зоне се фаћа у оро... иска да |
?” веће си збори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонче ваше?!” — Ћути си, кучко, зборим си ја, как |
маћица ће станеш, образ да чуваш; зашто образ — толко! — и покаже два прста ширине. — Неје, ете |
те, и на тетку Доку!” па га опет љубе у образ, тако да мора формално да се отме и да бежи.{S} Т |
ку ти Језду!” па га пољубе у чело или у образ.{S} И Мане пољуби у руку, и таман да пође, а њега |
иђено девојче и покри шакама поцрвенеле образе. — Требе ми, ете, искам <hi>срма-белензуци</hi>. |
па је уштине за оне њене једре и румене образе, или је потапка по гојним плећима, од којих чист |
кав досетљивац сутрадан ишао с отеченим образом, и на питање: шта му је, тужио се да од кутњака |
ог белог лица и због она два младежа на образу испод десног брка.{S} Витак у струку, са лагиран |
Он се отима и неће, а она га милује по образу, љуби и моли га и храбри га да игра.{S} И он се |
ла кућица с повећом баштом, са доксатом обраслим у ладолежу, хмељу и виновој лози.{S} Пред кућо |
/> <p>Већ је вече.{S} На Шареној чесми, обраслој древном маховином и окруженој жалосним врбама, |
рбаџиски син оженио пударском ћерком, и обратно, где се пољак, што је чувао близу гробља, ожени |
и те су слике прелазиле из јаве у сан и обратно, и најзад није више могао разабрати и разликова |
ије забунио да каже од 66 да су 99, или обратно, као што се то дешава оном другом, неком Мицку, |
, па снесе јаје у комшиској авлији, или обратно, кад је и где је опет комшиска снела у њиховој |
она њему као снаја.{S} На њега се Јевда обраћала увек кад је у невољи каквој била, и тражила па |
ст, лепа велика ока, састављених танких обрва и танких брчића.{S} Већ и по самој својој природи |
p>— Е, доста веће! — рече Замфир и диже обрве.</p> <p>— А што па?{S} Ако не узне из вашу кућу — |
века да га питује...</p> <p>Зона издиже обрве и слегну раменима, као да хоће да каже да се не м |
еје, ете, голема ствар, ама, и ту дигне обрве и прст увис и вели значајно — голем капетал!” И к |
тада чорбаџи-Замфир дигавши своје густе обрве чак под фес. <pb n="56" /> — Ешексене!{S} Куде се |
стала туј при мен’ како шиљбок ники?! — обрецну се одједаред Дока на измећарку. — Искочи се, де |
!...</p> <p>— ’Ајде ћути си, несрећо! — обрецну се Јевда на њу. — Неје те ни срам?!...{S} Како |
к да је љут тада, и кратко би се на њих обрецнуо.{S} И нико после за живу главу не би смео прод |
, купујеш ту алвицу?...</p> <p>— Јок! — обрецује се Зона.</p> <p>— Е, што гу треба алва, кад су |
бруку.{S} А она га и не слуша, него се обрецује на њ, вели му: „Ај си, келешу ниједан!{S} Овој |
цвећа.{S} На њему све свечано.{S} Лепо обријан и ошишан, весео и расположен, само изгледа мало |
еосвештенства свештенству: да ће их све обријати, ако се само још једном запева таково „Иже хер |
ћућим и загушеним гласом млада женица и обриса кришом сузе, па му пружи киту зимских бледих руж |
ибрик и танак пешкир.{S} Он би се умио, обрисао руке и лице, и мало али само обичаја ради — сте |
уги шамар, који очекиваше.{S} Коте само обрте главу, па се кришом насмеја; ваљда и њему смешно |
ете, неје, рече, кроз б’чву, веће кроз обруч... што се, рече ми, потепаше заради њума.{S} Ја г |
кидаху се и опадаху једна по једна.{S} Обузе је и притиште тешко и горко кајање.{S} Растужило |
адом кавуру и о Зејни некој!{S} Тада га обузима слатка сета, и стари Замфир тада тихо жали за м |
у се често и најрадије склања.{S} Ту је обузме нека слатка туга и сета, и она се ту одаје тихој |
наравно, никоме ништа.{S} Али то што је обукао панталоне гугуткине боје и понео скупоцени штап |
елосвецки ники!{S} А зашто, море, ти не обукујеш нове путине, викам му ја, што ме резилиш?!{S} |
а их састави од силна смеха који је све обухватио, и авлију, и комшилук, и сокак.{S} Сви се тре |
целива у руку, како је адет у њега.{S} Обуче ги, и један дан одија сас њи по чаршију, а јутред |
олико лепше недељом и празником.{S} Кад обуче оне његове уске чакшире маслинове боје, а на груд |
ас њи по чаршију, а јутредан неће да ги обуче...{S} Ја си мислим: зар ће ги чува па за недељу е |
воје румене уснице и мали носић.{S} Или обуче мајкин венчани фустан од тешке персиске свиле — к |
ско!{S} Јер, кад је с оцем ишао, био је обучен у плундре, а кад га је мајка изводила, плела му |
ранама његовим...</p> <p>Бацио се онако обучен на дуги миндерлук, што се пружао уз читаву једну |
з бели свет... па... ете... несу, рече, обучене, веће, ете, како саг да ти кажем... ете... како |
викну:{S} А, бре, ћопек-сене, што си не обучеш нове путине?{S} Он си па ћути.{S} А домакица ми |
е понесеш, па како селска невеста ће ги обучеш и одиш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бре, нау |
!...{S} Ми си зборимо за друго ништо, а ова, погле гу, куд га искарује!...</p> <pb n="92" /> <p |
<p>Али сада, у ово време кад се развија ова наша приповетка и кад је Зона у шеснаестој својој г |
ни ме једно куче толко уапило, како саг ова ороспија...{S} Ти ли гу каза и прати гу овам при на |
о вешто обична и унакрсна питања, да је ова све казала, и не знајући шта је све изблејала.{S} И |
и натрапава на саму ствар, због које је ова приповетка и постала, а то је: да се у њој једва је |
на Зону и не погледа више.{S} И како је ова била кокетна, поуздана и поносита са своје лепоте, |
икну јој и развика се на њу тако, да се ова уплаши горе него што се икада уплашила од оних који |
де оком знак Васки, измећарки својој, и ова се одмах ухвати у коло и растави Манчу од Зоне.{S} |
евдаха наслонила...</p> <p>Свршила се и ова игра.{S} Одмарају се и играчи — неки иду „нишаљци”, |
ма најрадије певала у оно доба кад се и ова наша приповетка почиње.{S} Била је чисто фатална са |
чапкун-Мане или Манча, који је, — иако ова приповетка не носи његово име као наслов, — ипак не |
— рече само толико.{S} Даде знак Ману, овај се диже и обојице нестаде из кафане...</p> <milest |
{S} Онај први је био мањи и празнији, а овај други већи и пунији.{S} Онај први није имао ни вра |
дне <pb n="130" /> поцврста посла, а за овај што ми казасте, — колај работа!...</p> <p>Уговориш |
ави...{S} И он је сад ту, дошао и он на овај џумбус.{S} Сви га дирају, а он опет ником не остај |
е и грдње, и потукли и узнемирили читав овај крај, као да смо у централној Африци а не у цивили |
и фармацајтским помоћником Пајицом, кад овај има свој „аузганг”, — само чујеш како лете, да се |
каже: „Немате ништа; плаћено је”, а кад овај зачуђено гледа по кафани и погледом као пита, види |
оз сокаке и буџаке кући?{S} А кад га је овај зачуђено запитао:{S} Нашто све то, и откуд сад тај |
има Манчу, и није јој право било кад је овај не би опазио, или кад би отишао на друго место да |
стари Замфир, што заћутасте?!{S} Што је овај саг?!{S} Је ли панаија, та да смо жални и да плаче |
нча ужасно мрзи чорбаџи-Замфира, јер је овај потстрекавао чорбаџи-Петракија да онако уради са с |
ику.</p> <p>— Запамти, хаџијо: „Свет је овај као какав мердивен, — један се качи, а други па сл |
некакав и како се смеши, и чује како се овај цери...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га задуго |
"160" /> што ти данас, кад овако пљушти овај Божји благослов, не би’ дао — вели, па прича распо |
моје?!...” Тужио би се на тежак и бедан овај живот, па би се прихватио ратлока и разговарао се |
ио, а засад се теши тиме што је испекао овај свој садашњи занат.{S} А шта му и треба више?{S} М |
аџиску керку, — тој си је, викам, ред у овај свет. — „Чорбаџија душу дава и губи, а паре не дав |
демек; <pb n="100" /> — тој си је ред у овај свет! — заврши отсечно и одлучно тетка Таска, па с |
београдску — да дрма; убаво да запантиш овај мој сагашњи реч, Персо!... <hi>Оскудација!...</hi> |
”, рече, ”тури!{S} Да запантиш”, рече, „овај мој реч, и такој да се”, рече, „поздравиш од мен’ |
женица, — две ми очи, не л’жем те...{S} Оваква да се напрајим, — ако те л’жем! — рече и сави ка |
Ни за милион мираза не бих је ја — ја, овако како ме сад видиш, који сем части и интелигенције |
} Нема <pb n="160" /> што ти данас, кад овако пљушти овај Божји благослов, не би’ дао — вели, п |
човекова?{S} И он осећа да не може више овако остати!{S} Укратко, чуди се како то и може и једн |
дана говорило.{S} Говори се двојако, и овако обично, а и у стиховима.{S} На оно прво могли су |
помаже, било би зло и наопако.{S} Али и овако, у овим тешким приликама, сачувао је стару своју |
чим би га први пут срео и нашао.{S} Али овако није могао то, него се морао задовољити тим што м |
сила, — све би то друкчије било.{S} Али овако није остало хаџи-Замфиру ништа, него да дува на н |
а, богаташка ћерка, њен отац и начелник овако — и ту метну један кажипрст крај другога, да пока |
ло, и приповетка се морала свршити само овако како ће се и свршити.</p> <p>После неколико дана |
ко нешто учинити што би упропастило ову овако лепо замишљену ствар.</p> <milestone unit="subSec |
зна о коме певају.</p> <p>И данас, још овако стар, воли хаџи-Замфир да задене по коју стару љу |
/> зар удам?!{S} Ба!{S} Мени ми стига и овакој!” — „Леле”, плаче Ташана, „истин’ ли зар искаш д |
рисјанке из арем украде си и претури ги овам преко границу...{S} Познава се са све ме’анџике, а |
ороспија...{S} Ти ли гу каза и прати гу овам при нас, у дом ми?!{S} Убаво ми обеле образ!{S} Ха |
"50" /> викну си ја домакицу ми.{S} Ела овамке, да си видиш работу оди тој твоје <hi>„дете”!</h |
...{S} Каква је ово вера, викам? {S}Ела овамке, да видиш твојега јевропејског „галантериста”!</ |
ећа од оних силних љуљашки, па једни се овамо љуљају, а други им певају, а други онамо играју, |
ма, и радије би је дали у какву честиту овдашњу трговачку кућу, — тако, отприлике, нека каже.</ |
у чаршији и међу Турцима и међу Србима, овде међу њима је благ, гледа на њих онако, како да каж |
на камфор и носе памук у ушима.{S} Не, овде никад дотле не сме, и не може, да дође!...</p> <p> |
— Ту се још мање скрасила него у П*.{S} Овде ни три недеље није остала. {S}Ужасно јој тешко, ду |
калфе почеле певати, и то тек соло, — а овде је већ и шегрти певаху, и то у хору: у дуету, терц |
уша нити ређа; мисли његове и нису сада овде у кафани, зато се не осмехну баш ниједном на Нацко |
м те: куде ти је Зоне?</p> <p>— Ете, па овде си је!</p> <p>— Ваздандан? — пита Таска.</p> <p>— |
ћошак.{S} Он обично пре вечере отсвира овде, а после вечере где свира — ко би то знао!{S} Тако |
, има пуно тих лудих авантура, а што је овде најглавније, ћосав је и има нежне женске црте лица |
ушала да су слабе и ретке за њу прилике овде у месту.{S} Зато се само и играла са сваким, тек к |
само пиво као пиће познавао, упознао се овде и с вином; потреба државна изискивала је те је дош |
маци, да то мишеве лови, — па тако је и овде с Ђорђијом и сином му, Маном. {S}Причала јој је о |
куством освештана реч...{S} И тако се и овде збило.{S} Силни савети и опомене учинише напослетк |
и.{S} А боље да није ни долазила, јер и овде је она проклета песма пре ње стигла, па је било ка |
али се, на велико изненађење своје, ни овде није користио.{S} Мане нешто није био најбоље расп |
и ради томболе, коју сви радо и редовно овде играју, само мало доцније, кад се сви играчи скупе |
, што ће ми и Пећ и Призрен и Стамбол — овден си је Стамбол и све! зборим гу па ја.{S} Имамо си |
ве! зборим гу па ја.{S} Имамо си ми <hi>овден</hi>, викам ја, господин начелниче, кујунџију, ам |
Милисав Јекономија, који се потписивао „овдешњи”, а називали га Јекономијом, јер то му је била |
с девојком — па куд пукло да пукло!{S} Ове одоше и вратише се с невеселим гласима, јер Уранији |
у време, а ове друге да се наиграју.{S} Ове целе недеље као роб трпе псовке и грдње, али све то |
и сиротињских — прве да убију време, а ове друге да се наиграју.{S} Ове целе недеље као роб тр |
бањаше се ни па збореше сас овеја.{S} А ове — ама знаш како ми чес’ давају, како ми лацкају! „С |
вом, описаном у једној од ранијих глава ове приповетке.{S} И да се ту није питао и хаџи-Замфир, |
<p>Иза куће је пространа авлија, а иза ове дубока башта с капиџиком у црквену порту, кроз који |
паша-чаирски, преплашени од нарушитеља ове њихове тишине, жапци, као по некој команди, у густи |
хуху! — прсну у глупи смех измећарка на ове последње речи. — Леле, тугооо! „Куче у чашире”, как |
Дока. — Знајеш ли, бре, ако дофатим саг ове нал’не (и показа му силне налуне пред вратима), све |
ваја какву мазну Београђанку, та му саг ове наше несу прилика?! — умеша <pb n="37" /> се тетка |
/p> <p>— Море, тето, — брани се Мане од ове нове и неочекиване напасти, — неси ти веће за теј р |
шегрт — мишљаше фаталиста Поте — за све ове досад добивене шамаре.{S} Боже здравља! {S}Запамтић |
да ко је год и кад год је ко — у време ове наше приповетке — запевао ту песму, увек је мислио |
чорбаџије, а тко исто и слика јунакиње ове приповетке.</hi> </p> <p>У кујунџиници Мана кујунџи |
кам, веће код хаџику...</p> <p>И док се ове домишљаху ко ли ће то бити, отворише се врата и тет |
Али има што не знате, а што ћете тек из ове приповетке сазнати, а то што не знате, то је то: на |
ћ окренула налуне и папуче ка авлији, и ове поново, онако стојећи, још једаред изређаше имена д |
оделско-шумарска крв!), части ми моје и ове ми причести, — то јест, куд ја одох — ово није вино |
ији и једни, заиста, најсвеснији синови ове земље, па, ено, и <hi>они</hi> профанисани...{S} Ен |
морале обрадовати и оживети и освежити ове слатке речи: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” ко |
као наслов, — ипак некако главни јунак ове приповетке.</hi> </p> <p>А ако се Зона поносила што |
о се понеки пут, па Бога ми, и нашљемам ове ракијчине!... (Уосталом, знаће се и то у своје врем |
ст, куд ја одох — ово није вино, — него ове ми ракијице и овога благослова што пљушти, части ми |
ринке Јевдо, ели ћеш ми <hi>ти</hi> саг овеј јесени да биднеш мајчица, — ели ће ми то на пролет |
дморим...{S} Ласно ли је мен’, да ја, у овеј моје године, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ |
„Бож’ке, која ће ми саг бидне снајка у овеј покладе!?...” А лепе, па убаве што су — лелее, Јев |
— пита Мане, — за онуј поголему, ели за овеја мале?</p> <p>— Бре!{S} Три ли имаш? — запита зачу |
а своји; не бањаше се ни па збореше сас овеја.{S} А ове — ама знаш како ми чес’ давају, како ми |
ли и замерали му и заташкавали „бруку”, ови ликовали и ширили даље тај глас.{S} Мане је био као |
и абиолози, филолози и математичари, — ови последњи с грдним фасциклама поправљених ђачких зад |
маље.{S} Они даљи се раније кренуше, а ови ближи мало доцније.{S} И место на коме су малочас и |
убави и покротки девојчики да бидну оди овија овогодишњи...</p> <p>— Ама, ја веће видо’ мој к’с |
оји сем части и интелигенције ништа под овим небом немам, — ја је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни |
а ноћна тишина и благи санак бити мелем овим новим ранама његовим...</p> <p>Бацио се онако обуч |
опет наставља:</p> <p>— Па тако је и с овим сад.{S} Она је одбегла, или отета — то не мења мно |
ило би зло и наопако.{S} Али и овако, у овим тешким приликама, сачувао је стару своју веселу ћу |
м, где опет тако нешто викне или вели: „Овим шором, Лазо, еј, девојака нема!” А побратим Пајица |
му императивно налажу и захтевају да се ових дана неизоставно тамо појави и пробави.{S} И он на |
амо.{S} И несрећа је тако хтела да се и ових дана тамо нађе и да севдалише и слуша како му сеља |
им је он прилегао, целом кућом је одмах овладао неки дремеж и царствовала нека свечана недељна |
еве стране до Зоне.</p> <p>Зона га само овлаш погледа, даде оком знак Васки, измећарки својој, |
е ми причести, — то јест, куд ја одох — ово није вино, — него ове ми ракијице и овога благослов |
кад би отишао на друго место да игра, а ово оставио...{S} То је вређало њен женски понос.</p> < |
ије било, али је испало изненада ово, а ово је за њу било нешто скоро још горе!{S} Знала је она |
</p> <p>— ...{S}Оној му треба за кеф, а ово <hi>наше</hi> па за паре... и што иска да си улегне |
— то није било, али је испало изненада ово, а ово је за њу било нешто скоро још горе!{S} Знала |
х је Дока споменула нису биле згодне за ово чудно, а помало и опасно предузеће, јер или је била |
на чифлук и кад се с чифлука враћа. (За ово друго су му комшиске жене веровале, али за оно прво |
данпут ако искочи брука и резилак — ама ово саг почесто!...</p> <p>— Ее, бата-Таско, за тој те |
рво могли су вешто и одговорити, али на ово у песми ништа: морали су слушати и оћутати.{S} А ма |
о.{S} Он је сталан и врло вешт викач од ово две године — тако вешт, као да му је још дед био ви |
а је знала да је Зона добро дете, и све ово је сматрала и презирала као гадне сплетке беспослен |
<milestone unit="subSection" /> <p>Све ово рађено је, ако не баш с одобравањем, а оно са знање |
тракијев и нека Швабица Хермина. {S}Све ово морало се испричати, да виде читаоци пред каквим је |
ошчалуке, а девојке јок!...{S} Каква је ово вера, викам? {S}Ела овамке, да видиш твојега јевроп |
Жућко, стари пас Замфиров!...{S} Шта је ово, ако ко Бога зна? помисли Мане, па се само прекрсти |
ласа... {S}Трже се и разабра.{S} Шта је ово? помисли Мане, каква Дока, какве друге жене!{S} Ник |
о су дошле и шта хоће!...</p> <p>Кад је ово по други пут, после војске, отворио дућан, и муштер |
е тешко и горко кајање.{S} Растужило је ово тихо јесење време...{S} Ах, како је могла бити срећ |
је могао ништа ни слутити, и зато му је ово сад све ново и изненадно било.{S} Био је као громом |
аџиски?</p> <p>— Е де!{S} Дебарско неје ово, та да се отимају девојке...</p> <pb n="102" /> <p> |
гу... <hi>не могу</hi> да гледам шта се ово ради — па то ти је!{S} Ено, гледам само...{S} Узми |
лицају, што седеше до мен’:{S} Кој беше ово девојченце, Ставријо? — „Зар гу не знаваш, рече ми. |
а иконе, кује минђуше и белензуке, па и ово сад са Зоном, заврши Перса Јордановица, може да исп |
е понови”...</p> <p>Или, још боље, узми ово на прилику: живе невенчано господа, и нико неће да |
запамти, — а за то је опет морало доћи ово што је дошло, и приповетка се морала свршити само о |
ДЕСЕТА</head> <p> <hi>У овој приповетци ово је први и једини дијалог двоје заљубљених.{S} Дијал |
међу њих, не би му се тако зачудиле као ово сада њој.</p> <p>— Здраво ли сте, живо ли сте? — за |
д и луди Гане Клинчар — и њега привукло ово весеље.{S} Свега две ствари у свету још воли: девој |
ица му одговара: „За кога, море, газимо ово блато, а побратиме?!...” А бацао је око — није шала |
оне Замфирове.</hi> </p> <p>Али сада, у ово време кад се развија ова наша приповетка и кад је З |
учен, и оставио их без одговора.</p> <p>Ово је силно дејствовало на све у хаџи-Замфировој кући, |
оветкама и романима.</hi> </p> <p>После овог,а ствар се брзо развијала и крају приводила, — брж |
пак је било разлике између оног првог и овог другог, доцније отвореног дућана.{S} Онај први је |
ни могао управљати, јер је на свршетку овог пакосног написа као потпис стајало само: „Један ве |
помисли у себи: „И у чем нисам бољи од овога зевзека Манулаћа, — и она опет волије њему него м |
певале.</hi> </p> <p>Недељу дана после овога испричанога у прошлој глави, кад је измећарка Зон |
ово није вино, — него ове ми ракијице и овога благослова што пљушти, части ми, не би’, — вели М |
оркестрима банкротирао је и дотерао до овога што је сад.{S} Али он се не љути на судбину: снос |
но седео и говорио о берићету лањском и овогодишњем, о општинским кошевима, о киши и суши, и же |
и покротки девојчики да бидну оди овија овогодишњи...</p> <p>— Ама, ја веће видо’ мој к’смет и |
ништо мило, та реко’ у себ’:{S} Бреее, овој ће куче искочи по-трговац и од татка и па од татка |
појас, та имам куде да га заденем, ете, овој пратено цвеће...</p> <p>— Де, па и ти!{S} Какав си |
да прочетиш из њег’... „Како је, рече, овој цвеће бледо и вене, такој, рече, бледи и вене и њо |
акшиш добијала. — Што ми је за паре!{S} Овој си ја делим сас друство, али оној што је салте мој |
пушта узвике:{S} Бре, бре, бре, бре!{S} Овој ће магаре, — наставља одушевљено Јордан — кад буде |
но Мане; ја сам Мане, а оно је куче!{S} Овој су мађије!... {S}Куче куде је водило оро?!” па наб |
њ, вели му: „Ај си, келешу ниједан!{S} Овој си је наше женско знање!” па заокупила папучом по |
и, бре брате, батисаше јабанџије!...{S} Овој како ће да му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог |
Ах, сарафче и банћерче ти татино!...{S} Овој ће куче, Персо, банћер да ми бидне. {S}Откуд га из |
че, што је чорбаџинска кућа...</p> <p>— Овој да запантиш! — грмну хаџи-Замфир одлучно Зони. — С |
ди си у дућан и гледај си твој пазар, а овој су наше женске работе...{S} Ти да видиш што ће ти |
скочи из њег’!...{S} Ти си трговац, ама овој ће, рече, искочи јевропејски трговац, галантерис’! |
ази’ једно девојче.{S} Море, које си је овој девојченце, треба да га знам и познавам?{S} Та зап |
ма крстим с обе руке, и питујем: што је овој?!{S} И казују јоште и то: како гу на кочије одвезо |
е татко ни се па мајка слуша!{S} Што је овој?{S} Батиса ни се све; све се батиса, бата-Таче!... |
авијену свилену мараму.</p> <p>— Што је овој?! — кликну Мане зачуђено, кад разви мараму. — <hi> |
екрсти од чуда и рече: „Господи Боже, и овој чудо у свет да видим!” Погледа опет боље, да га оч |
’ — таг ће гу зар верујеш. „Однеси му и овој, — рече ми Зоне, — и питуј га: е ли је било јоште |
ли је зборење?!{S} Неје те ни срам оди овој чупе? — рече и показа на измећарку Дену, којој одм |
{S} Призортило је...{S} Еве, пратила ти овој цвеће!{S} Сама га је тргала у башчу, за теб’ га тр |
ј што је салте моје!...</p> <p>— Ево ти овој! — рече Мане. — Зима иде, сас зимске руже да се за |
жена, па се ич не разбирам и не знајем овој сагашње...{S} Стра’ ме, што ћеш сас мен’ да напрај |
че: „Виде ли, Доке, што је, рече, убаво овој Зоне Аџиско; па бела како замбак, а очи гу како ба |
p> <p>Нешто тако могло се очекивати и у овој прилици код Мана кујунџије.{S} О тој ствари је већ |
апкун-Мане, о Зони не би било ни речи у овој приповетци, иако јој је име у наслову, јер Мане би |
је као неки анђео хранитељ и казначеј у овој дружини младих ченгија: носи фењер и кишобране и ж |
0"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <p> <hi>У овој приповетци ово је први и једини дијалог двоје заљу |
јоште у свет да је девојка на момка <hi>овој</hi> пратила?!” — рече и предаде му завијену свиле |
је сада тако индиферентна и спора према овом, и то <hi>моралном</hi>, ђубрету!...” — Море, — за |
се осећа, као најнесрећније девојче на овом свету, али зашто баш најнесрећнија — она још не зн |
ази у Касину ради бакшиша (јер он би по овом бакшишу умро од глади), него долази ради томболе, |
душно, уморно и као мало потсмешљиво по овом шаренилу и весељу; гледа, као да јој је дуго време |
муштикле и олупане табакере; а сада, у овом другом, израђује и боље и скупље ствари, као: минђ |
У том дефинитивном облику дајемо је и у овом издању.</p> </div> </back> </text> </TEI> |
ао дописе, постављао по новинама питања овоме или ономе министру под потписом „Небојша”; ишао у |
али му све то ништа не помаже, — тако и овоме само пусте у уши мисао о женидби и женици — и ви |
арку, заустави је и стаде распитивати о овоме и ономе. {S}Васка се изнајпре ишчуђавала, снебива |
већ толико пута певала Зони, кад год би ову опхрвали слатки осећаји и тужне мисли и она пала у |
и тако нешто учинити што би упропастило ову овако лепо замишљену ствар.</p> <milestone unit="su |
нџија — чапкун-Мане названи морао ући у ову приповетку, ако никако друкчије, а оно макар као еп |
ући пита. — Кол’ко си платија, Мане, за овуј Вертхајмову, ете, касу?</p> <p>— За коју? — пита М |
> <p>— И... <hi>Зоне</hi> ти, ете, даде овуј шефтелију? <hi>За мен’</hi> ти даде?!...</p> <p>— |
аталим и дуван, зашто цигара-пушење без овуј мушљику не бива!...{S} Лезет, тај <hi>слас’</hi> н |
ва Замфир. — Ашкољс’н за тај реч!...{S} Овуја мушљику имам си... знаш од које време гу имам?!{S |
е мушљике, и све побоље и поскупе, а на овуја ми кеиф да пијем тутун, а оне си седе дом, па ако |
еде дом, па ако су поубаве и побоље оди овуја!{S} Ти си еснаф човек, мајстор на мушљике... разб |
вим по оном народном: „и курјаци сити и овце на броју“, или, још боље, по оној: „ни лук јео, ни |
, по коме женски свет, онако исто као и овце или гуске што потрче све за једном, оном првом, он |
лога свога века куповати за његов рачун овчије и јареће коже и, као побратиму свом, наравно, бе |
ивиш?!{S} Цркву побоље да си батисаја и огањ у њу фрљија и запалија гу, него што си скудија дев |
о јој је једнако у ушима као звоно које оглашава мртваца, а речи последње Зонине, које јој је р |
одузето свако пуномоћије, пошто је била оглашена <pb n="165" /> за баксуза), да она покуша да р |
потрпа на себе све њене адиђаре, па се огледа на великом огледалу и хода по соби...{S} Једнако |
и као нека мала „шпаркаса”), па се дуго огледа у њему и прћи своје румене уснице и мали носић.{ |
и и вели да је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде да прерипујемо, кој ће побоље да прери |
, као свака млада девојка, радо и често огледала, и по погледима, којима је сретају и испраћају |
мањима, иако има у џепу оно своје мало огледало; сваки час плете курјучић и непрестано мења он |
!...{S} Сваки час је <pb n="59" /> пред огледалом, и оним великим и оним другим мањима, иако им |
е њене адиђаре, па се огледа на великом огледалу и хода по соби...{S} Једнако намешта ту собицу |
и да је чак лепотица.{S} Знала је то по огледалу, у које се, као свака млада девојка, радо и че |
пута преко дана, или извади своје џепно огледалце (које је на поклопцу једне седефли кутије, ко |
, сва ишарана честим редовима ексера, с огромним звекиром, показује већ сама она богатство дома |
о, јер је био јединац, једини наследник огромног имања, а, сем тога, пример послушности, скромн |
кве ствари, није био чиновник, па да је огуглао и да може тако лако прогутати и сварити ту ства |
сталом, знаће се и то у своје време...) Од муке је све то, брате...{S} Не могу... <hi>не могу</ |
суству пет жена (рачунајући ту и Доку), од којих су две — Таска и Дока — биле савршеније и, по |
крупне црне очи светле јој се од суза, од силне среће данашње...</p> <p>— „Леле, што су приста |
ојака за удају, или још боље, девојака, од којих једну треба себи за сапутницу у животу да изаб |
шаренити сокак од момака и од девојака, од минтана и фустана, од јелека и шалвара, па изгледа к |
што неси тражија никог потаквог човека, од ред човека...{S} Татко ти имаше пријатељи сијасвет, |
ијом?!{S} Од пуковника па до наредника, од старог начелника па до ћосавог практиканта, од мајст |
ло тако што!{S} Оно чега се она бојала, од чега је стрепила — то није било, али је испало изнен |
разе, или је потапка по гојним плећима, од којих чисто хоће да прсне оно мало јелече њено. {S}Б |
ка и од девојака, од минтана и фустана, од јелека и шалвара, па изгледа као цветна башта.{S} Ту |
ог начелника па до ћосавог практиканта, од мајстора до шегрта, све је то радо гледало и увек на |
м: зна ли или не зна за све те гласове, од којих је њој бучила глава не само од тетка Таскиних |
ажити! — колико је пута, кад она прође, од севдалука треснуо по дивно израђеној табакери од чис |
— Мори, зашто ме не питујеш, бата-Мане, од кога, си је, ете, абер и поздравље?</p> <p>— Па тој |
рече, њена је брига!{S} Сутра ће, рече, од Замфирових доћи к њој Калиопа, па нека њих две удесе |
о би она сад учинила, као послушна кћи, од страха очева, застрашена и присиљена, — то му није т |
поправљених ђачких задатака под мишком, од којег поправљања добише и сами неки уморан и скоро р |
неправду учињену кавурима, он је лако, од шале, залечио, само кад се кренуо.{S} Тек се дигне д |
у лица свога зарађивати хлеб, кад, ето, од левентовања лепшег и лакшег заната нема!...</p> <p>У |
ц и околину — да купи пропалу вересију, од које, ако што пара скупи, да после купује кудељу и к |
кле га из тих мисли не трже силан смех, од којега се тресла сва авлија и висока трокатница бога |
лепо виде на њему обе те периоде пића: од пива је сачувао трбух, а од жупског вина стекао нос |
му се глава чисто пушила <pb n="30" /> од пива. — Знаш ли, бре, како ћу да га поткупим?!{S} Мо |
носио је ћата три недеље <pb n="24" /> од истог прстена чворугу на челу, па изгледао с њом на |
ћи, како се све разбегло <pb n="155" /> од праске и гнева његова!{S} Сви су повукли, а Ташана и |
оносито као паун, промине чаршијом?!{S} Од пуковника па до наредника, од старог начелника па до |
е пару преко браде и рекне: „Охо-хо!{S} Од тебе сефте, а од Бога берикет.” Сви су дућани већ да |
уставља је Мане. — Вардај, Васке!...{S} Од татка ми остаде кућа и лојзе и њиве... а ја си и сам |
имам?!{S} Море, и не пантим веће!...{S} Од татка ми остаде, а он гу добија у дамно време оди вл |
си тамо сас сваки чес’ до венчање...{S} Од кога те стра’?{S} Кој ти што може!?{S} Ја си имам си |
hi>оро</hi> на ћошку Шефтели-сокака.{S} Од свију момака он је најлепши био, а у колу најбољи иг |
е, врати се и Мане, не уловив ништа.{S} Од силних мисли и осећања није ни ловио ништа; јер, как |
а су све то видели што се сад прича.{S} Од куд готове приповетке, кад ни трунке истине нема!? { |
ћи, нега свраћају обично у кафанице.{S} Од свију кафаница и кафана најзнатнија је и најинтереса |
дор ве видим — знајем си све убаво.{S} Од мен’ ли ће скутате ништо?!...</p> <p>— Их, какво је |
улаћ проглашен дефинитивно за мушко.{S} Од тога доба водио га је више и отац.{S} У осамнаестој |
и како је после одласка Докина било.{S} Од Васке је дознао да је Зона грдно много пропатила збо |
а... ће да има...</p> <p>— А шта је?{S} Од какав си је ред?{S} Е ли чиновник, офицер?... .</p> |
ног шегрта, који већ пола године дана — од последње славе Мачине — како иде без капе, чупав и г |
и саг ласно да нађе и за њума.</p> <p>— Од нашога Манчу има ли, деде, збори си, поубава прилика |
чини неко особито задовољство.</p> <p>— Од кога си гу, збори бре, научија?! — опет га пита калф |
— Ја си знајем све...{S} Теб’-те стра’ од татка...{S} Стареји твоји, ете, не давају те...{S} А |
преварили сви.{S} Прође недеља дана, а од Мане ни трага ни гласа.{S} Чак му је по поузданом чо |
е и рекне: „Охо-хо!{S} Од тебе сефте, а од Бога берикет.” Сви су дућани већ давно отворени и па |
риоде пића: од пива је сачувао трбух, а од жупског вина стекао нос црвене, као бакар, боје.{S} |
ју му је донела и предала Васка...{S} А од силна смеха разглавиле му се вилице и остале тако ра |
м и чинило му се као да је остало трага од ње, као да види траг њен, — дугу зелену пругу од бун |
и грди, али и кад се наљути и грди кога од млађих — ипак је тих дана добре воље.</p> <p>Био је |
морала претрпети Зона после свега тога од својих у кући!... {S}Зато није имао мира, него је од |
је Зона грдно много пропатила због тога од свију, а највише од оца, који дотле није ништа знао, |
ом, и на питање: шта му је, тужио се да од кутњака сву ноћ није могао ока склопити.</p> <p>За М |
чно рече да то никако није прилика и да од тога неће бити баш ништа!{S} Дуго су се још живо раз |
епа бакшиша и још лепших речи и погледа од Мане и свега друштва Маниног.{S} Али вечерас Мане ни |
иски писари вечно промукла гласа, можда од издавања усмених наредаба, а још више од силних (как |
што си кута...{S} Стаде први кујунџија од Београд до Пећ и до Приздрен!...{S} Мори, па и да си |
еним атласом, враћала Зона преко сокака од сестре Костадинке, која је у другом сокаку становала |
а десно раме пала му дуга танка кићанка од накривљена феса, а на лево раме исплазио језик, па м |
авала, а данас задуго није склопила ока од силне радости и задовољства.</p> <pb n="190" /> <p>А |
би, па би гледала како играју и зевала од времена на време.{S} Али би ипак кришом пратила очим |
на женске празнике — свуда га је водила од најранијег детињства његовог, откад се почео у патиц |
"34" /> редовно бестрага далеко удаљила од саме ствари и отишла на десето; свака је била опомен |
уплаши горе него што се икада уплашила од оних који је плаћају — и признаде јој све, ама све о |
заборавила да је грдну лекцију извукла од својих стрина и тетака, и није могла довољно да се н |
ства његовог, откад се почео у патицама од шест гроша батргати уз мајку преко калдрме, па све д |
напраји код нас дом...{S} Живот си нема од некња!...</p> <p>— Што, море? — вели запрепашћено Ма |
џије такој си је.{S} Зар мало ли ги има од ваши што си беоше први трговци — а саг, звонари и кл |
Или је кришом погледају, мере је очима од главе до пете, врте главом забринуто, сажаљевају у с |
} Јер није прошло много, а трећега дана од измирења рано ујутро читаше изненађене чаршилије нов |
високих зидова како стоје подаље једна од друге, али Манулаћа нема ту — он се не смеје, него о |
<hi>моје</hi> знање, а да беше ти жена од чорбаџиски ред, — требаше <hi>твоје</hi> знање да је |
Таске, мори! — викну Ташана, поплашена од њена погледа.</p> <p>— Неје никуд искачала?</p> <p>— |
кати.</hi> </p> <p>Прошла читава година од оног кобног вечера, а ствар још једнако стоји да не |
ети, па ћеш видиш убаво кол’ко је болна од карасевдах... „Ја си учини’ тој, збори си, Зоне, а о |
пријатна јој та самоћа, која је заклања од погледа укућана, који су јој погледи од неко доба уж |
грчевито ухватила руком његову руку, па од времена на време брише знојаву руку јаглуком и брзо |
.</p> <p>— Па питуј ме, де!</p> <p>— Па од кога?</p> <p>— Поздравила ти се Зоне...</p> <p>Мане |
куче искочи по-трговац и од татка и па од татка на татка му!...{S} Ама да чујеш моју бруку!{S} |
крсте се тетка Уранија и тетка Калиопа од чуда што их снађе.</p> <p>— Што је била, која је бил |
ам спустија у чекмеџе два по пет динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, ја си нађо сал је |
рема којој је опет охладнео, па је тера од себе; даље, тако исто није се могло измаћи његовом п |
свету је једнако мислио од онога вечера од растанка, кад јој је припретио осветом.{S} Али како, |
вала, јер је и телом и душом био лепота од човека.{S} А и сам епитет, управо епитети, сведоче т |
его да је код родитеља, и тако да ништа од свега онога што се којегде прича није било.{S} Свет |
илно заноси она човека!...</p> <p>Ништа од свега тога није он приметио, нити га се то тицало!{S |
лију на јурење; када оживи испод дрвећа од оних силних љуљашки, па једни се овамо љуљају, а дру |
ао заветна икона.{S} На плећима бундица од ружичастог атласа, а испод бунде либаде; либаде покр |
?...{S} Амет!{S} Деде сеци за два гроша од кетену алвицу...</p> <p>А Зона се креће љута, ништа |
нога и бесомучнога играња.{S} Све лепша од лепше, а међу њима најлепша мала Ајша, најмлађи и на |
" /> стиже и Замфировима и Мани поздрав од Манулаћевих. {S}Манулаћ са извињава да не може, јер |
лиска врата не сме више сама, без неког од старијих, изићи!{S} Свима је пресео ручак; Замфир ни |
љење мислимо да неће бити на одмет, кад од једне такве особе долази.{S} И онда, није никакво чу |
то у њено здравље веселе...{S} И досад од дерта није спавала, а данас задуго није склопила ока |
ели уздржавајући се домаћин, а сав блед од љутине.</p> <p>— Мори, и насред чаршију, и туј ћу се |
браз и веру, и каже да је донео кључеве од куће своје и да оставља у аманет <pb n="12" /> њему |
љује фес на једно око и да гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу!...{S} Чим отвори дућа |
е плаћају — и признаде јој све, ама све од аз до ижице.{S} А Дока је не само заплашила, него и |
аби <pb n="60" /> прилику да се искраде од очију укућана...{S} Ту би најволела и да ноћива, али |
На истоку резонују: ко није видео фајде од очију, неће ни од трепавица; ко није пазарио и ћарио |
ни да слуша карање, зато се диже и оде од куће.{S} Осећао се да није ни за какав посао — зато |
о с њима, питао би их: има ли што слађе од ратлока?</p> <p>Једном речи, владао се потпуно госпо |
подин начелник?” и све таква нека, луђе од луђега, питања, тако да је тетка Таска савила шипке |
бројеве и никад се није забунио да каже од 66 да су 99, или обратно, као што се то дешава оном |
ске руже</hi> су цвеће!...{S} Несу руже од пролет, ама неје, рече, веће ни она што је била!{S} |
и-Замфира.</p> <p>А та сила долазила је од силног богатства његовог.{S} Његови виногради и чифл |
а, пакосна и заједљива.{S} А потекла је од једног кујунџије дошљака, коме посао није ишао најбо |
иде чорбаџиске! — грди Митанче, који је од искључења из наследства <pb n="129" /> омрзнуо на чо |
еље поподне крену тетка Ураније (јер је од тетка-Таске, која је иначе свршавала такве ствари, о |
изгледа, мало замишљен, но ипак то није од невоље, јер се понекад и осмехне и једнако суче свој |
млађи и најомиљенији чочек, која болује од севдаха.{S} Зато се и одвојила и повукла у ћошак, и |
} Замфир разгледа по дућану и изјављује од времена на време своје и чуђење и задовољство, а Ман |
ше и они што продају петлиће и свирајке од шећера, и они што точе лимунаду, и они што продају к |
ку и срчу кафу, или једу печене семенке од бундеве или кокице од кукуруза, и, онако раскомоћене |
ј глави, верзија која је поникла подаље од позорнице догађаја и зато је, као посве невероватна, |
S} Кујна је по правилу увек мало подаље од одаја једне такве чорбаџиске куће, да се не би осећа |
} А како и не би, кад му се целе недеље од тешког дерта није милило ни да седи, акамоли да ради |
де је црно жупско вино било мало скупље од воде.{S} И какво чудо онда што је пан-Франћишек оста |
е слике, ем девојачке!{S} Аме, рече, не од наши девојчики, веће од ники из бели свет... па... е |
/> <p>Из даљег разговора дознао је Мане од Васке да је по чорбаџи-Замфировој кући прави лом збо |
а.</p> <p>— Море, тето, — брани се Мане од ове нове и неочекиване напасти, — неси ти веће за те |
џија и весељак — и тако је мајстор Мане од њих и добио онај надимак: чапкун-Мане...</p> </div> |
а, гега у прошевину, а уши му се црвене од тешка стида.</p> <p>Нешто тако могло се очекивати и |
у киту хризантема. — Тој ти је последње од мен’, Ајшо, за игре што ми играше, за песне што ми п |
груди. {S}Доле свилена сукња и шалваре од јума-басме.{S} Све то разгледају другарице и питају |
ћала?...{S} Васка што је доносила абере од теб’ до мен’?...</p> <p>— Мори, — рече досадно Зона, |
ланчеве за сахате и муштикле и табакере од сребра и срме; има и старих грчких, римских и српски |
а, па је било као и у П*.{S} И још горе од онога.{S} Тамо су је тек калфе почеле певати, и то т |
рно крећу на свој посао; журе се да пре од свију стигну на касапницу или рибљу пијацу, да уграб |
рви он наићи на обилан материјал, и пре од свога противника, директора листа „Виник”, донети ту |
на је вребала и увребала.{S} Искрала се од својих, само да се састане с њом.{S} Приђе јој и пољ |
} Шта све није помислила.{S} Бранила се од тих многих и свакојаких мисли. — Леле тугооо!{S} Ист |
телија?!... — прошапта Мане и заљуља се од неочекиване среће.</p> <p>— Ее! — тврди Васка.</p> < |
рекну, кад Манча прође крај њих, па се од силна чапкунлука ломи кад иде, а накривио фес на јед |
облио, а крупне црне очи светле јој се од суза, од силне среће данашње...</p> <p>— „Леле, што |
p>— Аха, магаренце татино! — заценио се од силна смеха задовољни Јордан... — <hi>Оскудација.</h |
, не дангуби — добива у времену, јер се од жупског вина много раније опије него од оног глупог |
<p>Према њему седе ченгије; одмарају се од малопређашњег бурнога и бесомучнога играња.{S} Све л |
руку Гену, другарицу своју, на коју се од силна дерта и карасевдаха наслонила...</p> <p>Свршил |
. како оној говедо када се, ете, напасе од травку зановет... брљив стадо’, Зоне!</p> <p>— Хе!.. |
и радознала света.{S} И све се то тресе од силна смеха, а највише се смеју баш сами младенци, З |
она, па се завали и паде лицем на шиљте од миндерлука.</p> <p>— Па ћорче и слепче ниједне, — пл |
носи фес и траболос пас, — па ваљда ће од њега што сазнати моћи.{S} Њега ће бар моћи онако леп |
} Аме, рече, не од наши девојчики, веће од ники из бели свет... па... ете... несу, рече, обучен |
и сазвала једно веће - фамилијарно веће од родбине, веће постаријих жена.</p> <p>И оне се одазв |
ом поведе коло.{S} А она се стиди, хоће од стида да прогута ону мараму коју је метнула на уста, |
и шишенце с мастиком, којом се — чешће од свију — послуживала тетка Дока, док је причала слике |
ду печене семенке од бундеве или кокице од кукуруза, и, онако раскомоћене, само у јелечићима и |
такој, рече, бледи и вене и њојно лице од карасевдах”... — рече женица и предаде му киту белих |
те, да понесе?!...” А Манулаћ све скаче од радости и смеха, држећи тенџеру коју му је донела и |
уцкује Зона, а већ готова да се заплаче од муке.</p> <p>— Ех, детенце!...{S} Много ми, ете, мил |
, зора се прокрадала у одају, коју беше од тавана до пода притиснуо дим као облак густ.</p> <p> |
д издавања усмених наредаба, а још више од силних (како се они лепо изражавају) „крканлука”; пр |
учно тетка Таска, па се окрете још више од тетка Доке.</p> <p>— Мори, разбирам си ја, Таске, тв |
ју мараму, повукао мало ногавице навише од колена, па би онда сео, и не би се дигао док му се п |
пропатила због тога од свију, а највише од оца, који дотле није ништа знао, и коме су тек сада |
умачили да је то лако било: ништа лакше од тога. {S}Управо, друкчије није могло ни бити, кад ст |
па, како пашина мајка, примам си чес’ и од једну и од другу, ама си мислим у мој памет: „А, рип |
ошака, пилића, па чак и снесених јаја и од својих и од туђих, комшиских кокошака, и то све без |
учка поче се шаренити сокак од момака и од девојака, од минтана и фустана, од јелека и шалвара, |
<hi>златне</hi> руке, које више вреде и од правих <hi>сребрних</hi>, акамоли од лажних оловних |
адно исмејан од једне глупе измећарке и од једне хладне и бездушне чорбаџиске кћери!</p> <p>Па |
дворе његове, који су и виши и лепши и од самих пашиних!{S} Кућа му је била у једној тесној и |
са трумбетом, с косом и брадом жућом и од саме трумбете.{S} То је пан-Франћишек, брат Чех, кој |
овом после свадбе, па се трже уплашен и од саме помисли те.{S} Врати се опет мислима синоћњем д |
ра!...</p> <p>И да се само Мане питао и од њега само да је зависило, можда би тако и било, Али, |
само од тетка Таскиних реферата, него и од свију других стрина, ујни и тетака, које се после Та |
шина мајка, примам си чес’ и од једну и од другу, ама си мислим у мој памет: „А, рипчики!{S} Да |
а, па чак и снесених јаја и од својих и од туђих, комшиских кокошака, и то све без икаквог дупл |
Бреее, овој ће куче искочи по-трговац и од татка и па од татка на татка му!...{S} Ама да чујеш |
ше разјапљене, па не може да их састави од силна смеха који је све обухватио, и авлију, и комши |
од погледа укућана, који су јој погледи од неко доба ужасно досадни постали.{S} И она наваљује |
олиције ниоткуда, да нас, веле, поштеди од свега тога!...” Ето, тако кажу, кад је о сиротињи ре |
детињства добар друг, иако нешто млађи од њега.{S} Толико су лепо живели, да су чак и побратим |
ок није дошао танак и кратак, мало дужи од мачјег репа, а после нестаде и њега.{S} Отсекла га З |
чки школски задаци силно су се одвајали од осталих задатака другова његових: били су и дужи и ј |
и од правих <hi>сребрних</hi>, акамоли од лажних оловних дводинараца!{S} Џумбусио младић ноћас |
е и помисли у себи: „И у чем нисам бољи од овога зевзека Манулаћа, — и она опет волије њему нег |
снице, друг је Манин — дакле, нико бољи од њега да буде Мани девер.{S} А сем тога, тако ће се у |
е?!{S} Кој су они, што су па они побољи од теб’?!...{S} Море, мен’ ми мука и жал ми за мен’ што |
бало да га пита ни где је песму чуо, ни од кога је песму научио, а још мање је смео да се љути, |
се тетка Дока, али не доби одговора ни од једне из већа.</p> <p>Споменуше још неколико њих.{S} |
: ко није видео фајде од очију, неће ни од трепавица; ко није пазарио и ћарио дању за видела, н |
>У њој су описани очајни кораци учињени од стране Замфирових на све стране, а највише око Мана, |
едини обитници паша-чаирски, преплашени од нарушитеља ове њихове тишине, жапци, као по некој ко |
да одржи на дојакошњој даљини и висини од „фукаре”.</p> <p>А то је било једне недеље, баш Беле |
ично и одлазе, а то су били већином они од Шарене чесме, можда баш очевици синоћног призора, ко |
у саг скупе паре, — отац се просто топи од силне среће!</p> <p>— Саг су скупе паре! — понавља м |
Хаџиске измећарка, а доносила ти абери од Зону...</p> <p>— А, ти ли си, Васке, девојке?...</p> |
ука треснуо по дивно израђеној табакери од чисте срме и слубио је, кад прође Зона Замфирова!{S} |
оо!” рече, па се засмеја и једва говори од смеха. „Мало ли је зар муке и бруке његове, та саг д |
о бије у грудима и страх је неки ухвати од Мана, али га ипак гледа.{S} А кад Мане дође према њо |
зна? помисли Мане, па се само прекрсти од чуда и рече: „Господи Боже, и овој чудо у свет да ви |
вно да хаџи-Замфир није смео ништа чути од свега тога и стога га је са зебњом очекивала Ташана |
осамнаест година, а дућан му мало већи од већег путничког сандука. — Такав је тамо обичај.{S} |
, бата-Мане!{S} Зар малко поруча ћутеци од татка ми заради Митка?!...</p> <p>— А збори си нешто |
се, као да је погодио да изради полелеј од сребра, па сад хита у дућан и тражи краћи пут и преч |
пошљу на месец дана Зону у госте којој од сестара.{S} А имала је три зета у околини.{S} Спреме |
чорбаџи-Петракијевом, описаном у једној од ранијих глава ове приповетке.{S} И да се ту није пит |
ече је домаћин.</p> <p>— Е, бива ли тој од еснаф-човека?{S} Ред ли је? — наставља тетка-Таска. |
> <p>После ручка поче се шаренити сокак од момака и од девојака, од минтана и фустана, од јелек |
а прилика?{S} У сав град има ли помомак од њег’?!{S} Има си дућан, ем как’в дућан, узеја је саг |
враћа најразноврснији свет, али се ипак од старина назива трговачка, јер њих има ипак највише.{ |
ао никад дотле у животу.{S} Онај пљусак од грдњи што је Дока сручила на њега тако га је раздрем |
ање и поведење његово.{S} Почела је чак од оца Манина, Ђорђије; ни њега није оставила на миру. |
ледом, као да је то неки нахерени дирек од општинског фењера, а не витка и лепа Зона хаџи-Замфи |
де лепи балегом кошнице или треби пасуљ од меуна).{S} И што је даље било од чаршије, тамо по ма |
то га је пре недељу дана добио и он сам од мајстор-Мана, кад је ту исту песму пред њим запевао. |
сам бећар, та да гу ели узнем ели отмем од татка гу”, — тол’ко што је лепотиња!...</p> <p>— ’Ај |
приповеда како се догодило, ама сасвим од речи до речи, по оној бачванској песми, која гласи: |
јеручица!...{S} За теб’ ћу сал да радим од јутро до мрак — што ми треба пазар и муштерије!...</ |
ико.{S} Зар је мене мило да се повлачим од света?!...{S} Чудите се што ћутим, што се туђим, што |
ди, покривених танком провидном кошуљом од бурунџук-свиле.{S} Он беше развио ону свилену мараму |
ли се она не хтеде удавати, јер ниједан од тих што је прошаху није био ни принети њеном челеби- |
” Због свега тога он је био радо гледан од млађег света, али многим родитељима није се допадао |
остао сам на сокаку онако гадно исмејан од једне глупе измећарке и од једне хладне и бездушне ч |
сић.{S} Или обуче мајкин венчани фустан од тешке персиске свиле — који већ више ни сама Ташана |
један ћошак у авлији и одатле, скривен од очију свију, гледа сав тај шарени џумбус и весеље и |
> <p>А Митанче још једнако живи одвојен од родитељске куће.{S} Мајка му кришом шаље и новаца и |
>” — вели јој чорбаџи-Замфир, сав зелен од љутине. — Та и твој Манча...</p> <p>— Кој је „куче”, |
е; по дуварима оружје скупоцено, поклон од паша и бимбаша.{S} Уза зид са све четири стране ниск |
азлуку својој мајци.{S} Он јој је чувао од живине тарану и резанце, спремане за зимницу, кад се |
.. — рече пакосно и погледа је презриво од главе до пете.</p> <p>— Зоне, мори!...{S} Не слушај |
од жупског вина много раније опије него од оног глупог швапског пива.{S} И сада се лепо виде на |
поведе сина да види чаршија једно чудо од детета — да Манулаћ пред трговцима понови реч <hi>ос |
свети.{S} А на освету је једнако мислио од онога вечера од растанка, кад јој је припретио освет |
да повуче, а Ђорђија опет њега одбранио од неких пијаних аскера.{S} Тако је говорио већ од дуже |
а зебњом очекивала Ташана кад се вратио од господина начелника, и кришом га посматрала неће ли |
ио ту песму, као што је он чуо и научио од мајстор-Мана.{S} А после, баш да је све заборавио ка |
свакога дана очекивали да се појави ко од Маниних.{S} Али су се преварили сви.{S} Прође недеља |
па после сал тол’ко да поживејем кол’ко од зајца оп’нци да поцепам!{S} Тол’ко, побратиме, е што |
се осети некако више сам, свој; далеко од града и вреве и тишме градске, и он ужива у оној при |
е речи која вели да ивер не пада далеко од кладе, и: што мачка омаци, да то мишеве лови, — па т |
{S} Ђорђија! {S}А иверка пада ли далеко од кладу?...</p> <p>А Мане му се куне у пушку, која га |
сви изиђу, само по једно мушко и женско од млађих остану, стоје ту као свећа право и очекују за |
говом рођеном и властитом листу стојало од речи до речи: „Умољавају се поштовани читаоци за изв |
ђе да ће бити најбоље да се уклони мало од куће. <pb n="198" /> Па тако је и урадио.{S} Казао ј |
ротурио тај глас, а више их је занимало од куда да толики тако упорно тврде, да су све то видел |
пасуљ од меуна).{S} И што је даље било од чаршије, тамо по махалама и виноградима, све се чудн |
кафу, и тада је врло мало мислио; само од времена на време издигне се на сиџадету, пружи нос — |
е, од којих је њој бучила глава не само од тетка Таскиних реферата, него и од свију других стри |
тако, па стоје три корака далеко једно од другог; обоје оборили главе и гледе преда се.</p> <p |
које лута из места у место, па се, црно од силних жигова, враћа пошиљаоцу с оним хладним, звани |
бакшиша (јер он би по овом бакшишу умро од глади), него долази ради томболе, коју сви радо и ре |
ему Замфир и не слути, јер сви крију то од њега.</p> <pb n="82" /> <p>Стара, искусна и речита т |
с Бечом и Цариградом, и они ситни, што од тих крупних пазаре еспап и сами га у колицима у први |
е гугуткине боје и понео скупоцени штап од абоноса давало му је свечан изглед, и укућани су одн |
кара је Парашкева, а спустила мало глас од страха. — Еснафска жена, па каква си је!...{S} Кад ћ |
пучице и шуште свилене шалваре, а мирис од ђулијака се пресуо по сокаку, па, као магла земљу, п |
као хрт кад хвата траг — и увлачи мирис од жута дафинова цвета и шакама га још више граби и при |
ију.{S} Води је Сотираћ, Манулаћев брат од тетке, који је девер уз девојку, храмајући мало, јер |
ина суботске ноћи и полутама и светлост од кандила, које је на махове час тињало час плануло, п |
у Богородицу Ржанску израдио тежак крст од срме. ...{S}После сваке такве на задовољство извршен |
пијаних аскера.{S} Тако је говорио већ од дужег времена и пустио да се то чује и даље, да допр |
ругу од бундице и жуту од сукње и алеву од шалвара лепе и поносите Зоне Замфирове.</p> </div> < |
о да види траг њен, — дугу зелену пругу од бундице и жуту од сукње и алеву од шалвара лепе и по |
мена да проведу на послу, него откидају од тога времена и хитају кућама, да у пријатном рахатлу |
а долапа, па се тако једва и распознају од долапских врата.{S} У ту собицу се често и најрадије |
ко ги има чорбаџиске куће што си кутају од свет... {S}Ономад на славу једну бесмо, код чорбаџи- |
, само оне, само женске, а оне не смеју од мушких ништа да кажу, а могу се смејати до миле воље |
и сувише отегао пазар, одмери муштерију од главе до пете, па рече:</p> <p>— Море, неси муштериј |
ладенци много снебивају и стиде и крију од света.{S} Зато се ваљда хаџи-Замфир, одмах после нек |
д се појавио на вратима.{S} Сви отурују од себе, као по некој команди, домине, карте, табле за |
вом мирису од пржене кафе, или по звуку од цврчања на тавици, било напослетку по папучама и нал |
едела тако на миндерлуку у једном ћошку од собе, и мислила.{S} Шта све није помислила.{S} Брани |
аде; либаде покрива јелек, јелек кошуљу од жуте бурунџук-свиле, а кошуља беле груди. {S}Доле св |
ћен тиме, стари Замфир поклони им једну од својих кућа, најлепшу после оне у којој је становао. |
аџи-Јордан се само лупи шаком по колену од силна чуда, па се просто заблену у сина.{S} Не могад |
га мнења, које га је држало за ленштину од оног фаталног случаја кад му је једнога дана лист за |
13" /> <p>— Е, кучко чорбаџиска — јекну од срца увређен Мане, — таг ће скоре да чујеш и за <hi> |
че Васка, - поје си песне, онеја што су од љубав и ашиковање. {S}Поје си оно моме Еврејче, што |
у, и комшилук, и сокак.{S} Сви се тресу од силна смеха.{S} Једни вичу: „Леле, тугоо, куче у чаш |
је добро друштво, било по каквом мирису од пржене кафе, или по звуку од цврчања на тавици, било |
се ни сам снаћи у том хаосу и лавиринту од најразноврснијих противречности — што се, велим, реш |
године свршила школу, како је, на листу од Писанке бр. 5, неком писару, у чијој је кондуит-лист |
, — дугу зелену пругу од бундице и жуту од сукње и алеву од шалвара лепе и поносите Зоне Замфир |
се одмах ухвати у коло и растави Манчу од Зоне.{S} Зона више и не погледа на Ману, игра и даље |
рбаџиске куће, да се не би осећао задах од готовљених јела. {S}У тој кујни се и чељад и укућани |
ацко.{S} Он је сталан и врло вешт викач од ово две године — тако вешт, као да му је још дед био |
нуо главом, сетио би се да је шегрт баш од њега истог чуо и научио ту песму, као што је он чуо |
еч!...{S} Овуја мушљику имам си... знаш од које време гу имам?!{S} Море, и не пантим веће!...{S |
.{S} Ако ли, да гу понесеш малко пешкеш од мен’?...{S} Амет!{S} Деде сеци за два гроша од кетен |
и продужио бестрага свој лаковани каиш од тесака, па му сад треска о калдрму тесак, о који се |
ј реч, и такој да се”, рече, „поздравиш од мен’ до ону”, рече, „брљиву чорбаџику Ташану!” — зав |
њим је био задовољан и отац и мајка још од најранијег детињства његовог.{S} Отимали су се и кош |
ужно нешто; осећа да пати, а не зна још од чега пати.{S} А пријатна јој та самоћа, која је закл |
ива да понекад бане домаћица му Ташана (од које се чорбаџи-Замфир, иако је три паше сургунисао |
њижевном гласнику</hi>, {S}1903 године (од књиге VIII, 2 до књиге X, 5), а потом ју је допунио |
му Петракија тури га у новине и рече: „Од данаске ми веће Митанче неје син, ни му ја па татко; |
ашто да узмем нику, а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а?...</p> <p>— Море, ће ми одавају че |
, — бива ли, а?...</p> <p>— Море, ће ми одавају чес’, за тој бригу да немаш.{S} Ја већ и саг јо |
маш, а кој си је па фукара!...{S} Млађи одаваше чес’ на стареји своји.{S} Кад си татко седи, си |
да све казали, и потужили му се како се одавна носе са Зоном.{S} И сад су сви сложно: тетка Тас |
ела родбина иде у амам, где и тако нису одавно били.{S} И Зона ће моћи, јер јој је данас већ мн |
пити ока ни заспати, иако је то желео и одагнавао мисли.{S} Неки полусан и полујава беше то, па |
сићу њеном.</p> <p>— Што искаш, Зоне? — одазва се и притрча јој Васка.</p> <p>— Отиди си до ону |
{S} Приђе јој и пољуби је у руку, па је одазва настрану, у башту црквену, тамо под османлуке.{S |
раздера се тетка Таска.</p> <p>Зоне се одазва на позив и изађе из собе.{S} Умотана у бундицу, |
, веће постаријих жена.</p> <p>И оне се одазваше и дођоше.{S} Дође и тетка Дика и тетка Кара, и |
, јер баш тих дана га трговачки послови одазивају на дужи пут у Лесковац и околину — да купи пр |
а; њега би позивала, и он се одмах радо одазивао, као и сваки рођак, али канда је мало, онако п |
Кујна је по правилу увек мало подаље од одаја једне такве чорбаџиске куће, да се не би осећао з |
и поређала доле по калдрми.{S} А тек по одајама!{S} Какав раскош и какво шаренило!{S} Ћилими пи |
Силан свет се окупио, па прекрилио све одаје, доксате, авлију и сав сокак; на све стране само |
загучу — оријенталац се сваки тада радо одаје тихим сањаријама!{S} Беше то кућица пуна свега и |
но нешто љут, разбегоше се са страхом у одаје своје. — Шесет и једне „меснице” прекараја сам у |
ме нека слатка туга и сета, и она се ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и ту се осећа, као најн |
ри стране ниски миндерлуци.{S} У свакој одаји по једно скупоцено сребрно кандило гори уочи неде |
ахалом, сав женски свет, и жене и бабе, одају му чест: устају с прагова авлиских врата и остају |
је припалила кандило, тамјаном окадила одају, и клекла пред икону и на грчком језику бацила ан |
завесе се белело, зора се прокрадала у одају, коју беше од тавана до пода притиснуо дим као об |
ђу њима, а они га, опет, пазе и чест му одају (зову га пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш и |
ара, питају где је гардероба за ствари, одакле се поручује сладолед за даме, — и већ, увек нешт |
S} Ја те видо’, када прође, па те чекам одамно...{S} Имам један абер за теб’, и поздравље...</p |
си иде саг у Турско, а скоро ће се врне оданде), па да гу, рече, однесе у Призрен, ели у Пећ; т |
рчала Зони и казала јој све, вратила се оданде и вребала и увребала сада Ману при повратку кући |
дуже него што су мислили, — вратила се оданде после шест недеља, тужна и зловољна, тужећи се н |
Зато се и одвојила и повукла у ћошак, и оданде једнако гледа нетремице у Ману и чека кад ће пор |
чи господску децу да говоре француски и одасвуд доноси силне паре и меће их на гомилу.{S} Ујутр |
узвици: „Лелее...” и опет страшан смех одасвуд...</p> <p>Трже се Мане и стаде зверати на све с |
} Ту седи и пуши, пије кафу и амберију, одатле наређује и саветује и грди, али и кад се наљути |
ху ту, али ипак ту близу, неколико кућа одатле, код Замфирових.{S} Замишљао <pb n="191" /> је с |
ха, умио би се јутарњом росом, па би се одатле, окрепљен и весео, враћао и отварао дућан, и био |
о се неопажено у један ћошак у авлији и одатле, скривен од очију свију, гледа сав тај шарени џу |
м зету у Л* нису је ни слали, јер су им одатле писали да је не доводе сад, бар још за неко врем |
м, г. Ратомир је, такорећи, пре излетео одатле него што је ушао...{S} Али га то није много запл |
лицу у главу или саксију у леђа.</p> <p>Одатле је г. Ратомир кренуо Манулаћевој кући, јер је би |
страшан и ружан сан био.{S} И тек тада одахну душом, прибра се мало и размишљаше хладније.{S} |
скровитом и мирном свом гнезданцу, моћи одахнути мало и утешити се; да ће му кућна ноћна тишина |
неке наде, да га залуди, а после да га одбаци.{S} Онако, као и за све велике и срећне освајаче |
<p>— Па тако је и с овим сад.{S} Она је одбегла, или отета — то не мења много ствар; главно је |
.</p> <p>— Што је па тебе-ти за њума? — одбија домаћица. — Остави тија речи!...</p> <p>— Што гу |
она га благодарно погледа, али га ипак одбија и моли га загушеним гласом:</p> <p>— Немој, Мане |
идно било да се на фини начин извлаче и одбијају.{S} Јасно је било да неће, и да верују чаршиск |
е крив, него она тетка Дока, па нека се одбије на њену лудост...</p> <p>Али састати се и разгов |
ане у кућу, па проси девојку.{S} Они га одбију, кажу му да је испрошена већ, или да немају дево |
е што више.{S} Тако му било мило, да је одбио две муштерије које су дошле да пазаре, само да се |
еђу свет, јер ено благочестиви тутори и одборници општине турековачке већ трећи дан како се вук |
мајке.{S} Мане се трудио да се брани и одбрани.</p> <p>Јевда тада плану:</p> <pb n="183" /> <p |
ња могао да повуче, а Ђорђија опет њега одбранио од неких пијаних аскера.{S} Тако је говорио ве |
авним сокаком; и из гомиле се мало-мало одваја један по један у побочне сокаке, да, поткрепљен, |
његови ђачки школски задаци силно су се одвајали од осталих задатака другова његових: били су и |
ојих”.{S} И то није да кажете отскора — одвајкада је то.{S} Још његови ђачки школски задаци сил |
одмори мало после ручка, као што је то одвајкада научио.{S} А чим је он прилегао, целом кућом |
ва треснула руком и у мал’ му раме није одвалила. „Ашкољс’н, бре!” подвикну усхићена Дока, „куч |
еље, дође по њу други зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л*, другој њеној сестри.{S} А боље да |
ако и ураде.{S} Дође зет Гопе по Зону и одведе је.{S} Али је несрећа била то што је она песма о |
} Ја си имам голему роднину...{S} Ћу те одведем у кућу роднинску; седи си тамо сас сваки чес’ д |
улаћ: ако је где одведена, то је, вели, одведена Манулаћевој кући, па и ако је лаж, али бар изг |
ту јављено било да Зона није никуд била одведена, него да је код родитеља, и тако да ништа од с |
рив, — крив ће бити Манулаћ: ако је где одведена, то је, вели, одведена Манулаћевој кући, па и |
нце и дубак!...{S} Затим, како је одмах одведена и испитана у неком селу код попа Зипе (који је |
И казују јоште и то: како гу на кочије одвезоше у Докине; там <pb n="146" /> је, зборе си, ноћ |
редини, у амам.{S} Једним су је улицама одвели, а другим су се улицама после сви вратили.{S} Та |
но мишљење да је Манулаћ, и нико други, одвео девојку.{S} Причало се да га је у том, сем његове |
и сневао оно што му се пришива: нит’ је одвео, нити је покушавао, нити пак изнео тај глас за де |
рдили да је Мане, а други да је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не ваља!{S} Стога је породични |
ачно и поименце којим ће је све улицама одвести у амам, а којим ће је, другим улицама, вратити |
шена.</p> <p>А Митанче још једнако живи одвојен од родитељске куће.{S} Мајка му кришом шаље и н |
к, која болује од севдаха.{S} Зато се и одвојила и повукла у ћошак, и оданде једнако гледа нетр |
с’н!...</p> <p>— Ама неје ништо било! — одвраћа је Јевда. — За друго ништо зборисмо!{S} Како да |
зе с улицом.{S} Прозори с улица им нису одвраћали пажњу породице на свет што <pb n="26" /> прол |
то напраји; ти си заврзаја, ти саг па и одврзуј!...</p> <p>— Море, какој ће му па саг тој бидне |
танеш?!” — „Ама, па може да се и удам”, одговара Зона, „теке неје зорт!{S} Има време, нане!{S} |
Здраво ли си?</p> <p>— Здраво сам си! — одговара Васка.</p> <p>Ту Мана застаде.{S} Привуче свој |
скачала?</p> <pb n="143" /> <p>— Јок! — одговара Зона уморно и уви се још јаче у своју зелену с |
ла, и сав град, — та ја да не знајем! — одговара Дока. — Мори, знајем си све; све ми казаше, мо |
а... питуј ме, пашо, па ће си зборим! — одговара као мало услужно и понизно, али и хладно, Замф |
ан? — пита Таска.</p> <p>— Ваздандан! — одговара Ташана.</p> <p>— И сву ноћ?</p> <p>— Таске, мо |
и? — запита је Мане.</p> <p>— Здраво! — одговара му Васка, а гледа минђуше које јој је Мане пок |
оти датке Костадинке?</p> <p>— Ништо! — одговара љутито Зона и стеже ону алву симитом.</p> <p>— |
Таска.</p> <p>— Ја па тетка на Ману! — одговара Дока.</p> <p>— Мен’ ми кеф за Манулаћа, — вели |
/hi>...</p> <p>- <hi>Пре свадбу</hi>, — одговара Миче Шебинче, - ја си тол’ко знам и пантим...{ |
је убавиња твоја?</p> <p>— Е, хаџијо, — одговара му она, — прође си наше!...</p> <p>— Прође, Ма |
... — вели Таска.</p> <p>— Јок, тето, — одговара тихо Зона, па зарони још јаче своју лепу, блед |
и је, мори?</p> <p>— Болна сам, тето, — одговара полако Зона.</p> <p>— Болна?</p> <p>— Глава гу |
рку?... {S}Неси!...</p> <p>— Несам... — одговара Мане, и пружи Замфиру муштиклу, коју је оправи |
> <p>— Зоне, а кој ће други да прати? — одговара Васка. — Ако имаш Бога и душу, а ти си, белким |
туј</hi> ли је?</p> <p>— Туј, та што? — одговара јој зачуђено Ташана.</p> <p>— Здрава ли је, жи |
се Зоне...</p> <p>Мане ћути и ништа не одговара.</p> <p>— Чу ли, мори, пратила ме Зоне да те м |
а!...</p> <p>А Зона само прћи уста и не одговара ништа; стоји као свећа, са састављеним ногама, |
акву, без курјуци, узне?!” — А Зона јој одговара: „Мори, глај си посла, нане, — <hi>ја</hi> ли |
уга за кума, трећа за старојка, а он им одговара пелтечећи: „Не-не-не може!{S} И-и-ич-не може!{ |
ева разговор и пита, Замфир само кратко одговара; чини се љут, ћути, срче кафу и пушта димове, |
комшиску таблицу, виче: „Мућни!” Нацко одговара: „Мућкам”.{S} Једни вичу: „Мућни боље!”, други |
ј, девојака нема!” А побратим Пајица му одговара: „За кога, море, газимо ово блато, а побратиме |
ање?</p> <p>— Неје ни дете за давање! — одговарају обе тетке, и тетка Калиопа и тетка Уранија.< |
ерлук према њима.</p> <p>— Седимо си! — одговарају оне кроза зубе.</p> <p>— Жмијете, како мачке |
ајбоље расположен па није хтео ништа да одговора ни одмах, а кад је још разабрао да г. Ратомир |
опет га пита калфа Коте, али не добија одговора. — Ти ли ће за Зону песну да појеш?!...{S} Што |
даље хладан и повучен, и оставио их без одговора.</p> <p>Ово је силно дејствовало на све у хаџи |
чуо ту песму.</p> <p>Калфа Коте не доби одговора.</p> <p>А није требало да га пита ни где је пе |
pb n="37" /> се тетка Дока, али не доби одговора ни од једне из већа.</p> <p>Споменуше још неко |
а... како ти се зваше?</p> <p>— Бела! — одговори девојче.</p> <p>— Бела?{S} Не ли Бела Стојанчи |
</p> <p>— Ете, што па да се ценим?... — одговори јој Калина. — Имам си мајку и брата... {S}Изме |
лела да понекад на један такав поглед и одговори погледом.{S} Било јој је то особито задовољств |
тина дуката, али их Мане не прими, него одговори да ће он за толико дати накита својој невести. |
сокаци, ћутеци и буџаци?{S} Мане му је одговорио хладно и мрачна лица:</p> <p>— За писување да |
ховима.{S} На оно прво могли су вешто и одговорити, али на ово у песми ништа: морали су слушати |
да сумњају у Манулаћеве, а Калиопи опет одговорише да сумњају у Манине...</p> <milestone unit=" |
ништа друго, а оно бар да скине са себе одговорност, да заглади онај немили догађај, да докаже |
Никој гу неје пратија сама си, брљива, оде при вас!...</p> <p>— Хе, лагала је што је зборила?{ |
рилике, нека каже.</p> <p>Тетка Уранија оде, али се не врати.{S} Нема је ни у понедељак ни у ут |
а ћерка, па макар и отрпела резилук кад оде кући.{S} Али ипак замоли измећарку Васку да не каже |
ћи пут и пречи сокак!{S} А међутим и не оде у дућан, него удари опет кроз неке друге сокаке; а |
еч „куче у чашире”! — раздера се Дока и оде љутито, и остави запрепашћеног чорбаџи-Замфира, кој |
л тој да си дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па после сал тол’ко да поживејем ко |
те, по измећарку.</p> <p>Зона се диже и оде, а Таска скиде шамију и раскомоти се, па седе, и те |
било ни да слуша карање, зато се диже и оде од куће.{S} Осећао се да није ни за какав посао — з |
а фино... с <hi>политику</hi>! — рече и оде.</p> <p>— Доке! — викну Мане и полете за њом, али о |
, како под инџилирски план!... — рече и оде као олуја.</p> <p>— Што, што! — викну запрепашћено |
је <hi>било</hi>, тето! — рече болно и оде спуштене главе полако, и као сенка тихо, у своју со |
вор.{S} А затим метну шубару на главу и оде љутито.</p> <pb n="43" /> <p>— Неје без ништо! — ре |
је ни за какав посао — зато узе пушку и оде у поље, да се разоноди мало.</p> <pb n="184" /> <mi |
ова мезимица, његово чупе Зоне, недељом оде са другарицама на ћошак пред Калоферлиски хан или н |
сто згрануше, показаше му врата, и тако оде и без кафе, задовољан што нису, како су му припрети |
лне паре и меће их на гомилу.{S} Ујутру оде, а увече дође.{S} Нема више оне раскошно бујне косе |
кујунџиском био је отресит и пажљив на одело, а то је још више и притврдио служећи у војсци, и |
, а после је загледају и разгледају јој одело.{S} А она у богатом и шареном венчаном оделу. {S} |
ке црте лица; и кад се преруши у женско одело, изгледаће висок и витак у том оделу.{S} И Доки с |
hi>. {S}Јахао је добра хата, носио лепо одело; није се бојао Турака, и важио је као срећан и др |
.{S} А она у богатом и шареном венчаном оделу. {S}Пустила дугу косу низ плећа и преко груди, а |
љанака и сељанчица у њиховом живописном оделу како промичу путем крај њега.{S} Други пут би их |
ко одело, изгледаће висок и витак у том оделу.{S} И Доки се допала та мисао, и она остаде и даљ |
у.{S} Ту поседају на оне сељачке, грубо одељане и склепане троножне столичице, налик на папуџис |
разберем кад ће Аџиски у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ |
. -</p> <p>— За Доку збореше?!{S} Мори, оди туј несрећу може да је искочила реч и сокак-лафови |
орђија неје се оженија сас алал, демек, оди нанини стареји, веће сас зор; уграбија, демек, што |
Мане, дете моје?{S} У зем да пропаднем, оди срам и резилак!{S} Жива ти ја!{S} Узми си, доведи с |
, а ја ће ти веће пратим јутре „записи” оди дервиши из Лесковачку текију — они помагају.{S} При |
онај до њег’ што је дућан, па направија оди два један голем...{S} Има си занајат, златне руке: |
насред чаршију, — тол’ко си бе ослабела оди зорт и резилак голем...</p> <p>— Па <hi>која</hi> с |
ела, треска гу фатила, па гу не пуштила оди Митров па све до Ђурђовдан, ете!.., По чаршију се, |
а ти ја!{S} Ће ме види бата!{S} Срамота оди човеци!...{S} Врни се, Мане, две ти очи!...</p> <p> |
не девер!{S} Ама антика девер... поубав оди гардиског поручика, ете...</p> <p>— Ама, збори, де. |
фенер, окачим га на чибуче ели на пуле оди џубе, па си пролазим мирно покрај турцки каракол... |
си седе дом, па ако су поубаве и побоље оди овуја!{S} Ти си еснаф човек, мајстор на мушљике... |
ми остаде, а он гу добија у дамно време оди владику Мелентија, онога што га у грчку буну обеси |
сва преплашена. — Црна Персо, што ти се оди дете напраји!{S} А Митанча — што напраји?</p> <p>— |
Ама <hi>ништо</hi>, стринке, напрајише оди момче!...{S} И чочеци и ченгије турише на куп сас њ |
леее!{S} Што се напраји оди наш варош и оди девојачки у сагашњи земан!{S} Тугооо!{S} Нема више |
<p>— Виде ли, Јевдо, што ни се напраји оди наш варош?!</p> <p>— Лелее! — хуче Јевда.</p> <p>— |
ош за дете. — Лелеее!{S} Што се напраји оди наш варош и оди девојачки у сагашњи земан!{S} Тугоо |
у — некња га видо’!{S} Ништо се напраји оди момче...{S} Како земља си дође...</p> <p>— Што напр |
и никакво, — и татко га па побоље воли оди сва друга деца!{S} Е, зашто је тој саг тако у свет |
Тој ли је зборење?!{S} Неје те ни срам оди овој чупе? — рече и показа на измећарку Дену, којој |
, иде прикажња, а ја у зем да пропаднем оди тија речи!...</p> <p>— Каквија речи? — запита је Та |
риш и да видиш једну убавињу и лепотију оди девојчики!...{S} Мори, у пашине сараје, па би искоч |
ме почитују...{S} Ете, избери си једну оди тија што ги ти каза отоичке...{S} Коју искаш, а мен |
е поубави и покротки девојчики да бидну оди овија овогодишњи...</p> <p>— Ама, ја веће видо’ мој |
у ми.{S} Ела овамке, да си видиш работу оди тој твоје <hi>„дете”!</hi> Нов адет да видиш!{S} Са |
аји?{S} Недељу дана не смејаше да си до’оди дом, веће зареди по тетке и по стринке на ноћување. |
ти за жене...</p> <p>Отпоче оро.</p> <p>Одиграше неколико игара, и „Криву бањку” и „Бербатовску |
е адет у њега.{S} Обуче ги, и један дан одија сас њи по чаршију, а јутредан неће да ги обуче... |
, па како селска невеста ће ги обучеш и одиш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бре, научи да си |
ив! — Причаше ми неки наши трговци, што одише там’ по трговине; нађоше га, хеј-хеј, далеко, там |
ри мен’ како шиљбок ники?! — обрецну се одједаред Дока на измећарку. — Искочи се, дете, умем си |
шараним гајтаном.{S} Пало му нешто тако одједаред на памет да се пресвуче; и он се нагиздио као |
држећи Гену за руку, а када Мане пође, одлазе и оне кући.</p> <milestone unit="subSection" /> |
/> Јоште си зар спију?” веле иронично и одлазе, а то су били већином они од Шарене чесме, можда |
ка!” и томе подобни разговори.{S} Једни одлазе, други долазе, и око чесме једнако пуно.{S} Пола |
више!... — вели му задовољно тетка-Дока одлазећи. — Мори, саг да ги искаш и ону њину дрту тетка |
му дају ливених ексера пуну шаку, а он одлази задовољан и церека се на нове ексере.{S} Тада се |
јој непрестано долазиле и реферисале, и одлазиле, да се опет скорим, с новим гласовима врате.{S |
а!...</p> <p>У лето зором, још за росе, одлазио би тамо, попио кафу, коју би сам тамо на сухом |
лико пута опет батаљивао рад, устајао и одлазио.{S} А чуло се и да је прошле вечери, по старом |
бре, брате!” ипак је он редовно и радо одлазио тамо.{S} И несрећа је тако хтела да се и ових д |
се и сазнао све шта је и како је после одласка Докина било.{S} Од Васке је дознао да је Зона г |
p> <p>Васка је истину казала.</p> <p>По одласку тетка-Доке настао је код Замфирових прави лом.{ |
и саветује да што дуже истраје у својој одлуци.{S} Као крвни непријатељ чорбаџи-Замфиров, Митан |
с њом.{S} Али шта не може чврста воља и одлучна намера?!{S} И Мане је вребао и најпосле успео.< |
је ред у овај свет! — заврши отсечно и одлучно тетка Таска, па се окрете још више од тетка Док |
— Овој да запантиш! — грмну хаџи-Замфир одлучно Зони. — Сал јоште једанпут да чујем нику лошоти |
квим потсмехом све то узети.{S} И одмах одлучно рече да то никако није прилика и да од тога нећ |
отац, стари Петракија, још никако да се одљути: никако неће ни да чује за њега, иако је већ нес |
аћа!...</p> <p>Према њему седе ченгије; одмарају се од малопређашњег бурнога и бесомучнога игра |
ила...</p> <p>Свршила се и ова игра.{S} Одмарају се и играчи — неки иду „нишаљци”, да се љуљају |
испод крова џивџакати. — У другој соби, одмах до собе Замфирове, поређале се на миндерлуцима: д |
већ за женидбу!...{S} Чим отвори дућан, одмах осећа да му треба и домаћица.{S} А и сви му повла |
не у чему је ствар, и Митанче, наравно, одмах пристане.{S} Допао му се тај начин и усхићен је б |
од света.{S} Зато се ваљда хаџи-Замфир, одмах после неколико дана, и сетио свога чифлука и јесе |
а не зна шта да ради, ни како да стане: одмах пребацује курјучић с леђа преко рамена, напред на |
дмах показао и стварачким даром својим: одмах је компоновао једну нову игру, „Апотекарско коло“ |
р. {S}Срећом, затекне у дућану Ману.{S} Одмах пређе на ствар.{S} Постављао му <pb n="153" /> је |
се дигне до паше.{S} Јаве га, а паша га одмах пусти к себи.{S} Чорбаџи-Замфир уђе, поклони се п |
ују чаршиским гласовима, јер је Уранија одмах сутрадан чула — достављено јој је — да се Перса, |
ој рече да испече четири кафе.{S} Васка одмах усу кафу у филџане са зарфовима и унесе и послужи |
лажне дводинарце и, природно, посумњала одмах на Манчу.{S} Зато му је ноћас претресла дућан и к |
шаку, па се забленула у Ману и застала одмах на улазу у дућан.</p> <p>— Што искаш, што ти треб |
икалним инструментима. {S}Међу Циганима одмах на први поглед пада јако у очи један са трумбетом |
свећа, са састављеним ногама, и не може одмах да се крене.</p> <p>— Па поздрави се на даду Кост |
над њим; свака најмања потреба била је одмах испуњена.{S} Она је чисто умела сину и мисли њего |
S} А чим је он прилегао, целом кућом је одмах овладао неки дремеж и царствовала нека свечана не |
ући!... {S}Зато није имао мира, него је одмах сутрадан потражио и нашао измећарку Васку и распи |
коританце и дубак!...{S} Затим, како је одмах одведена и испитана у неком селу код попа Зипе (к |
у први на послу у канцеларији.{S} То је одмах пало у очи првим комшијама Маниним, а после и вел |
о што треба да буде, и наравно да ју је одмах придобио за ствар, јер Дока је на такве ствари би |
знак Васки, измећарки својој, и ова се одмах ухвати у коло и растави Манчу од Зоне.{S} Зона ви |
</hi>, и био бурно поздрављен.{S} Па се одмах показао и стварачким даром својим: одмах је компо |
на невештину и јавашлук Манин, крене се одмах из тих стопа Мани у дућан.</p> <p>— А, такој ли ј |
метна савета; њега би позивала, и он се одмах радо одазивао, као и сваки рођак, али канда је ма |
де композиторска и стварачка моћ; то се одмах опазило на једној компонованој „Херувици”, која ј |
<p>И наслутила је.{S} Тетка Дока полете одмах право у Замфиров крај.{S} На улици срете баш као |
и с каквим потсмехом све то узети.{S} И одмах одлучно рече да то никако није прилика и да од то |
изблејала.{S} И тако је Дока дознала и одмах схватила и јасно јој било да ствар по Ману стоји |
ратку купи јагњећу кожу за шест гроша и одмах успут је прода за девет, — и тако донесе два грош |
онако у лету, у скоку, скрстити ноге и одмах се и посадити прекрштених ногу као Турчин, и све |
не, које се десиле ка окупу...</p> <p>И одмах навалише на Зону све сложно, и не оставише је ник |
</quote> <p>А кад би устао, потрчале би одмах на доксат, да га послуже.{S} Једна му носи на пос |
ложен па није хтео ништа да одговора ни одмах, а кад је још разабрао да г. Ратомир хоће да га м |
рече и показа на измећарку Дену, којој одмах затим даде очима знак да покупи филџане и ракиске |
ну!... — викну и удари у плач, а за њом одмах удари у плач и Ташана, мајка Зонина, и све остале |
и нађоше Ставре Јаре.{S} Пристаде и он одмах.{S} Кад му казаше све шта је и како је, рече им С |
лија песма мајског славуја!...{S} И већ одмах га није држало место: досадно му било у дућану, и |
вичу: „Ај’ са здравје!”, али не пуштају одмах руку: држе га дуже за руку и све нађу понекога да |
на, — а био је врло леп — па и не умеју одмах да кажу зашто су дошле и шта хоће!...</p> <p>Кад |
вала, и смеје се на ексер, а на девојку одмах и заборави...{S} И он је сад ту, дошао и он на ов |
ражити неки начин и лек злу.{S} Зато су одмах и нашли да ће бити најбоље да брзо сврше ствар.{S |
ање је желели.{S} Кад је она ушла, нису одмах пресекли разговор, него су га полако приводили кр |
у уторак целога дана.{S} Код Замфирових одмах осетише да није добро, кад не сме да дође, зато с |
ок, зашто ће татко да ме утепа“.</p> <p>Одмах после тога извадио је чорбаџи-Замфир своју Зону и |
лбе и давања адвокатског савета.</p> <p>Одмах настаде већа живост.{S} Келнер разноси таблице, у |
че?{S} Зашто да плаче?</p> <p>— Мори, — одмахну руком Васка, — ти ништо не знајеш, бата-Мане!{S |
..{S} Све су си убаве...</p> <p>— Ех, — одмахну Мане руком. — Та што ако су убаве!{S} Оне ли су |
ја...</p> <p>— Е, тол’ко! — рече Мане и одмахну руком.</p> <p>— Било, Мане!...</p> <pb n="192" |
меланхолију и сентименталност, него је одмахнуо руком и рекао: „успут дико, успут перунико”, и |
и погледом као пита, види тек неког где одмахује руком, а то му значи: „Не питај!{S} То ми је м |
ати Ману да би већ требало да јој нађе „одмену”, јер она је, вели, већ остарела.</p> <p>— Дође |
чини му се да се и сувише отегао пазар, одмери муштерију од главе до пете, па рече:</p> <p>— Мо |
n="46" /> тол’ку књигу! — вели Таско и одмери руком једну ужасну дебљину. — „Ласно ти теб’, — |
А које мишљење мислимо да неће бити на одмет, кад од једне такве особе долази.{S} И онда, није |
оку воду и да хоће уз воду — тако тешко одмиче, а све полетело на њега, и виче: „Уа!” а он свак |
е, вели, једно да се после силних брига одмори и разоноди на недељу-две дана тамо на чифлуку, а |
и после ручка прилегне на доксат, да се одмори и придрема мало, волео је да чује тиху песму, и |
о очекивао.{S} Стари Замфир легао да се одмори мало после ручка, као што је то одвајкада научио |
<pb n="42" /> чини, та да се и ја малко одморим...{S} Ласно ли је мен’, да ја, у овеј моје годи |
авало му је свечан изглед, и укућани су однекуд слутили да се домаћин кренуо на врло важан поса |
полете и поче се хватати у коло.{S} Ту однекуд и луди Гане Клинчар — и њега привукло ово весељ |
оро ће се врне оданде), па да гу, рече, однесе у Призрен, ели у Пећ; там’ су, рече, мајстори за |
кроз чаршију, сетим — сам ћу гу, викам, однесем до њег’...{S} Ако гу он не буде екимин и доктур |
мило за теб’ — таг ће гу зар верујеш. „Однеси му и овој, — рече ми Зоне, — и питуј га: е ли је |
има много, па не може да их свако вече односи и ујутро опет доноси у зеленим кесама, као некад |
ивљи, те неки недозвољени и недопуштени односи — и све тако нешто.{S} А кад сиротиња, што не мо |
под мишку си доноси, увече па под мишку односи!...{S} Има си, море, и магаре!{S} Тол’ко му бога |
а то што не знате, то је то: на кога се односила та песма.{S} Та је песма из народа; и богзна к |
ајлепше певала, јер се цела песма на њу односила, и Мане досад увек на њу мислио и гледао кад с |
ављена из тетака, стрина и ујни, решила односно пронесених гласова; како, то јест, да се најзго |
увремене погледе на школу и писменост у односу на наш женски свет, ипак, баш у исто то време, н |
али су просто <hi>Зоне</hi>.{S} Уопште, одношај је патријархалан и срдачан. {S}Чорбаџи-Замфир, |
полоше... научија се...</p> <p>— Ха! — одобрава Замфир. — Ашкољс’н за тај реч!...{S} Овуја муш |
ај реч!{S} Тој ме и мен’ стра’ Јевдо! — одобрава чорбаџи-Таско. — Батиса ни се све, снајке Јевд |
дан ни за какав посао...</p> <p>Сви му одобравају, веле да је све тако као што он каже, поручу |
" /> <p>Све ово рађено је, ако не баш с одобравањем, а оно са знањем хаџи-Замфировим.{S} Ах, да |
и ти казујем!...</p> <p>Јевда уздахну и одобраваше главом, па додаде:</p> <p>— Мину старо време |
ше, а чорбаџи-Замфир тек сад мало да се одобровољи и каже шта га је нагнало да дође паши, испри |
у помоћ мајка, удари га једном песницом одозго по глави а другом одоздо по доњој вилици, док му |
едном песницом одозго по глави а другом одоздо по доњој вилици, док му једва састави.{S} А он с |
то заблену у сина.{S} Не могаде више да одоли свом очинском срцу него га дочепа оберучке, па га |
је и ове ми причести, — то јест, куд ја одох — ово није вино, — него ове ми ракијице и овога бл |
!{S} Џумбусио младић ноћас, успавао се, одоцнео, — ето то је све!” Али, кад га видеше да се сам |
еја се Зова и зовну Васку измећарку, па одоше обе смејући се, а оставише Мана, који, сав обливе |
евојком — па куд пукло да пукло!{S} Ове одоше и вратише се с невеселим гласима, јер Уранији рек |
нином дућану.{S} Девојке пазарише, па и одоше.</p> <p>Остадоше опет сами.</p> <p>Опет мала почи |
, викају га и цигански конзул...</p> <p>Одоше и нађоше Ставре Јаре.{S} Пристаде и он одмах.{S} |
аље у тој завери, имајући у њој и своју одређену улогу, којом ће припомоћи да ствар испадне као |
аслом неће га моћи појести!...</p> <p>И одржа реч!{S} Написа тако, да је све брујало по граду.{ |
вечери, по старом обичају, био у амаму, одржао, по обичају, последње „<hi>момачко</hi> или <hi> |
и те плачи“.</hi> </p> <p>Бата-Таско је одржао реч.{S} Распитивао је и прокљувио све, и сад дош |
вољно да се накаје што се није могла да одржи на дојакошњој даљини и висини од „фукаре”.</p> <p |
и-Замфирову кућу, — и они је нападаху и одрицаху се сродства с њом.{S} А тек како је било Зони |
> <pb n="156" /> <p>Ето, и сам Манча се одриче тога: каже да је у то време играо томбула у Трго |
Манину и Манулаћеву.{S} Замолила их да оду — Уранија до Манине, а Калиопа до Манулаћеве куће, |
, која је иначе свршавала такве ствари, одузето свако пуномоћије, пошто је била оглашена <pb n= |
у бундицу, седе и наслони чело на руку, одупрту у колено.</p> <p>— Да чујеш, демек, ништо... шт |
{S}Али, како се Замфир баш никако није одушевљавао том комбинацијом Ташанином, јер му се никак |
бре, бре!{S} Овој ће магаре, — наставља одушевљено Јордан — кад буде голем, с чаршију — ем беог |
p>— Ама! — викну радосно Мане, и у оном одушевљењу испали пушку, иако су били већ на самом улаз |
кући нежан.{S} Оплакала га је и искрено ожалила Језда и жали за њим ево већ петнаест година.{S} |
рекне: јок! — а он си —- ешек ниједан! ожени сас белосветску и изгуби душу сас другу веру, сас |
е; ти си мислиш да се саг ласно може да ожени, да ми је мен’, рече, ласно невесту да нађем, как |
нулаћ побратимили и зарекли: ко се први ожени, да му онај други буде девер.{S} Дакле, мора!...{ |
за тој!{S} Ни татко ми Ђорђија неје се оженија сас алал, демек, оди нанини стареји, веће сас з |
де се пољак, што је чувао близу гробља, оженио неком трговачком удовицом и ушао у пуну кућу; а |
па неће ни Манулаћ, макар се никада не оженио, макар отишао у калуђере, у свету Богородицу Габ |
као дете слушала, где се чорбаџиски син оженио пударском ћерком, и обратно, где се пољак, што ј |
ону њину дрту тетка-Таску, да се с њума ожениш, па и ту ти не би дали, — тол’ко стадосмо, ете, |
а тебе убаво...{S} Јеси!...{S} Ти да се ожениш, а она да те куне!{S} Тој да си дочекам, црна ма |
петли може да се осамне”, та и ти да се ожениш и без њину Зону!...{S} Мори, „док си имаш грбину |
е су већ давно биле заборављене, сад су оживеле, употребљавале се и почеле опет циркулирати.{S} |
учености како су га морале обрадовати и оживети и освежити ове слатке речи: „Бата-Мане, поздрав |
ашиковање, а дечурлију на јурење; када оживи испод дрвећа од оних силних љуљашки, па једни се |
</p> <p>Освануло лепо јутро.{S} Почињу оживљавати и чаршија и махале.{S} Креће се свет на свој |
помало); тада чорбаџија брзо узме на се озбиљан вид, па као да ништа није ни било, брзо окрене |
ва, „старовремска”, како би тамо рекли, озбиљна и достојанствена.{S} Син њен, Мане, јако ју је |
А због тога ваљада и није се упуштао у озбиљне, „поштене намере” с осталим девојкама.{S} Све ј |
сиљено и виче „јок!...” а после постаје озбиљније, па тек силно затрепће очима, а сузе му силно |
их шта су се скупиле, рече јој важним и озбиљним гласом стринка Парашкева:</p> <p>— Збрасмо се, |
вица...{S} Али ипак, кад се махну шале, озбиљно признају да се диве родољубљу тога света, који |
овинама и о оном резилуку, и каже им да озбиљно хоће свога Мана да жени.{S} Пита их шта оне мис |
ека...</p> <p>— Е, доста де! - вели јој озбиљно чорбаџи-Замфир.{S} Дошла си, наводаџисала си, н |
нске ноге...</p> <p>Сви се смеју и мећу озбиљно на број 11.</p> <p>— Доста!{S} Стига! — раздера |
у како је срећна и како се заруменила и ознојила, па се брише јаглуком, кад се пустила игра, до |
за, леле Зоне, у чичек-антерија!</l> <l>Ој, хој-хој, леле Зоне, у чичек-антерија...</l> </quote |
ле, Зоне,</l> <l>У нова градина.</l> <l>Ој, хој-хој, леле, Зо...</l> </quote> <p>али не доврши, |
чаја ради — стењао би и јечао почешће. „Ој леле, — стење и мази се чорбаџи-Замфир, куде је тај |
које су се шетале испод руке, али с оба ока и тако невешто, да су Чивутке прснуле у смех, јер и |
и леп момак.{S} Црномањаст, лепа велика ока, састављених танких обрва и танких брчића.{S} Већ и |
е спавала, а данас задуго није склопила ока од силне радости и задовољства.</p> <pb n="190" /> |
гледа!{S} Млађе загледају, кришом испод ока, па тек само уситне кад прођу испред њега.{S} А чин |
Често ноћу мисли Ташана, и дуго не може ока да склопи мислећи о Зони, па ваљда под утиском тих |
реч!...</p> <p>Дуго није могао склопити ока ни заспати, иако је то желео и одагнавао мисли.{S} |
жио се да од кутњака сву ноћ није могао ока склопити.</p> <p>За Мана је то стање врло несносно |
мо Зона остаде тужна и не могаше задуго ока склопити.{S} Оплакала је дан, лила сузе, клела свет |
Ако <hi>паре</hi>, рече, немаме,</l> <l>Ока и пол <hi>севдах</hi> имаме.</l> </quote> <p>Сас ст |
te> <l>Ако <hi>паре</hi> немаме,</l> <l>Ока и пол <hi>севдах</hi> имаме.</l> </quote> <p>Младињ |
{S} Тамо је припалила кандило, тамјаном окадила одају, и клекла пред икону и на грчком језику б |
скочио и зауставља је и преклиње да се окане, да не купи комшилук на ту бруку.{S} А она га и н |
наши стари писци рекли, свршио у једном окатренућу.{S} А пре тога би сам почистио метлом испред |
себ’ измећарче, ели си сам узнем фенер, окачим га на чибуче ели на пуле оди џубе, па си пролази |
су бре, лепотиња су, и он и она, — сто оке севдах ће имају!...{S} Е, што искате више?!...</p> |
ку и резил!{S} А лудо је, лудо — па сто оке је лудо!! — Дено, — викну Јевда, — брго по њума, ви |
е, вели, тек нешто више: растапа злато, окива иконе, кује минђуше и белензуке, па и ово сад са |
ред иконом Богородице, коју је Мане сву окитио и покрио сребром, и блага полусветлост падаше на |
ужан ником не остањује!...{S} Скудена и оклеветена девојка када прокуне, тешко ће ти бидне, син |
ш?</p> <p>— Па куде је?{S} Викни гу!{S} Окни гу при нас. — Зоне, мори!{S} Ела ’вам-ке, при тету |
ки. {S}Где год човек баци <pb n="17" /> око, свуда види само господство.{S} А тек унутра, у кућ |
рлу, дави га, притискује му груди...{S} Око њега се све врти, а земља чисто тоне под њим, — и о |
у воду, — тек тада трза се Мане и гледа око себе, као да се пита: откуд он чак ту?! — и враћа с |
век било после дужег свађања и погађања око постављених услова, на које је услове Дока тешко пр |
ла мало из цркве и села у трем, који је око цркве, а Зона је вребала и увребала.{S} Искрала се |
има.{S} А никад сама није ишла: увек је око ње било бар пола туцета неких тетака и стрина.{S} К |
ово блато, а побратиме?!...” А бацао је око — није шала, толики триумфи! — и на Зону Замфирову, |
еко чувена са своје добре воде; зато је око ње увек више света било и мало дубље у ноћ него око |
и тужно по другарицама, које се скупиле око ње.{S} Певају другарице:</p> <quote> <l>Је ли ти жа |
е се Мане и стаде зверати на све стране око себе, да види чему се то смеју тако силно.{S} Погле |
олства, него да му се увек нешто стегне око срца: пада му, вели, на ум његова Јелисавета, која |
он је онда задовољан и нуди дуваном оне око стола: — Прави, Бога ти љубим!{S} Нема <pb n="160" |
а смеју и забављају, а девојке се окупе око њега, па изјављују да су у њега заљубљене, и кажу м |
трасно задубе у тај проклети шах, да се око њих могу сви исклати, а они не би приметили! (Онома |
ане Замфирових на све стране, а највише око Мана, коме су у последње време акције почеле нагло |
Ту је у близини и нишаљка (љуљашка), и око ње пуно света.{S} Љуљају се и певају „Чије перо на |
овори.{S} Једни одлазе, други долазе, и око чесме једнако пуно.{S} Полако се спушта мрак, ноћ с |
подне тога дана врзмале су се испред и око куће хаџи-Замфирове; привиривале и улазиле унутра п |
ногама му празничне гајтанли-чакшире и око паса траболос појас... „Их, што је несрећник!” веле |
ово девојче! — викнуше изненађени мушки око чесме, видећи у колима снажном Манином руком око па |
{S} Витак у струку, са лагираним каишем око паса, на коме је висио тесак, са шиљастим ципелама |
.{S} Отимали су се и кошкали међу собом око тога чији је Манулаћ више.{S} Мајка каже: мој је Ма |
, видећи у колима снажном Манином руком око паса стегнуту женску прилику у зеленој бундици, с ј |
испружи шију и главу, погледа плашљиво око себе, <pb n="9" /> узе ону зечју ногу и минђуше, шм |
више света било и мало дубље у ноћ него око других.{S} Кола Ставре Јарета уђоше у хаџи-Замфиров |
да криви ноге и накривљује фес на једно око и да гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу! |
а ломи кад иде, а накривио фес на једно око. — „Ех, црна Јевдо, што роди сина чапкуна!...”</p> |
ело и, тешко дишући, гледаше унезверено око себе, и не вероваше чисто оној тишини и усамљености |
на чифлуку омиљену песму, десило се оно око његове куће, — и критици и грдњама <pb n="141" /> н |
ије да ју је чак издалека опазило оштро око његово, а знао је и све хаљине њене <pb n="63" /> к |
го да кружи по вароши и да опстане, јер око једанаест часова дошао је, на велико чудо и запрепа |
/p> <p>— Зоне — рече Мане и притеже пас око себе. — Ја сан немам...{S} Ја за вечеру не знам...< |
лања и повлачи у крај, и све тужније му око срца гледајући шта се све догађа.{S} И гледајући не |
а им је, а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чује се жагор, а они, скривени у т |
ој од сестара.{S} А имала је три зета у околини.{S} Спреме је у П*, па тамо нека поседи код сес |
лови одазивају на дужи пут у Лесковац и околину — да купи пропалу вересију, од које, ако што па |
ве је то појурило са сокака у авлију, а околни комшиски зидови пуни начичкани радознала света.{ |
стог, у суботњи, пазарни дан, пазарио с околним сељацима и ћуркастим сељанкама и сељанчицама, к |
иким сањивим очима преко ниских кровова околних кућа негде далеко.</p> <p>А Васка би тада запев |
рок су томе, тако да се изразим, „месне околности”.{S} Пан-Франћишек, који је до доласка у Срби |
кол’ко су дуге!...{S} Дуге, како да ће около шију да ги врзује!...{S} И све си то збраја и ску |
ебром опточена, а три кандила горе пред оком највећом иконом из Јерусалима што ју је донео још |
/p> <p>Зона га само овлаш погледа, даде оком знак Васки, измећарки својој, и ова се одмах ухват |
на капију, она се увек, пре но што уђе, окрене и лево и десно у сокак и гледа...</p> <p>Па и ук |
до гледало и увек нашло тек нешто да се окрене и погледа на ону страну.{S} И сам стари пензионо |
нча викне да понесе дади алву, а она се окрене и само исплази језик на њега, па продужи пут.</p |
аплати!{S} Наплати, брате! — А затим се окрене клијенту, па настави: — Не бригај ти, — рече ски |
— па се није задовољио само тиме да јој окрене леђа и да на другој страни потражи утехе, него ј |
вид, па као да ништа није ни било, брзо окрене разговор, па је саветује и као грди помало и вел |
S} Погледи им се сукобише, јер се и она окренула за њим, али је Мани ипак врло криво било што с |
ош моћи лако помислити да се она за њим окренула и њега да је гледала!...</p> </div> <pb n="65" |
подигоше све с миндерлука, Дена им већ окренула налуне и папуче ка авлији, и ове поново, онако |
оне, па га неки ђаво натентао — и он се окренуо за њом.{S} Погледи им се сукобише, јер се и она |
ипак врло криво било што се преварио и окренуо.{S} Но ипак је брзо поправио ту своју погрешку, |
{S} Ко је није знао и ко се није за њом окренуо, кад, поносито као паун, промине чаршијом?!{S} |
их тих година била!...{S} Па би се опет окренуо и гледао на ону страну куд би прошла Зона у оно |
бом звали „мачор”, и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребацили и дирали га, он |
би се јутарњом росом, па би се одатле, окрепљен и весео, враћао и отварао дућан, и био врло ра |
се којегде прича није било.{S} Свет се окретао и бленуо за њима, извиривао кроз прозоре, истрч |
ако се Зона поносила што се свет за њом окретао, могла се, вала, поносити, и те још како, кад с |
Мен’ па за Ману! — вели јој Дока, па се окрете осталима. — Аман, жене, тако ви Велик-дан не зац |
ши отсечно и одлучно тетка Таска, па се окрете још више од тетка Доке.</p> <p>— Мори, разбирам |
Тол’ко се збори... — рече хладно Зона и окрете му леђа.</p> <pb n="113" /> <p>— Е, кучко чорбаџ |
p>— Пушти ме! — вели му уплашено Зона и окреће се на све стране.</p> <p>— Ти не слушај, ете, он |
те дебелог казначеја, омиљену личност у округу, с којим су обично сви „пер-ту” и зато му никад |
ерском сапуњавицом, где достојанствено, окружен неким теткама и стринама, гега у прошевину, а у |
ној чесми, обраслој древном маховином и окруженој жалосним врбама, пуно света.{S} Врева велика, |
рошла многа сила и господство; прошао и окружни начелник и претседник суда и директор гимназије |
о није се могло измаћи његовом паметном оку ни то, кад која њихова кока погреши, па снесе јаје |
ека једну Богородичину икону да је Мане окује у сребро, — и поручио и богато му исплатио.</p> < |
но деца смеју и забављају, а девојке се окупе око њега, па изјављују да су у њега заљубљене, и |
.{S} Све се слегло ту.{S} Силан свет се окупио, па прекрилио све одаје, доксате, авлију и сав с |
тетке, ујне и стрине, које се десиле ка окупу...</p> <p>И одмах навалише на Зону све сложно, и |
азувима.{S} Скупљају се, и ту су већ на окупу све тетке и стринке, ту:{S} Дика, Кара, Рушка, Па |
узедо’ и донесо’! — вели мали Манулаћ, олизну нос и предаде мајци скоро снесена и још врућа ја |
Оскудација!</hi> — понавља мали Манулаћ олизнув носић, а турио прст у уста, па се стиди.</p> <p |
и пијнеш!...{S} Бећарл’к џиби султанл’к олмаз”, рече, и толко!{S} Не ’теде више, куче, ни да си |
их <hi>сребрних</hi>, акамоли од лажних оловних дводинараца!{S} Џумбусио младић ноћас, успавао |
од инџилирски план!... — рече и оде као олуја.</p> <p>— Што, што! — викну запрепашћено Јевда и |
еденице, и оправљао батаљене муштикле и олупане табакере; а сада, у овом другом, израђује и бољ |
ј”</title> на жици G, свира сада у неку олупану и изгужвану трумбету, какве се могу видети и на |
р не пада далеко од кладе, и: што мачка омаци, да то мишеве лови, — па тако је и овде с Ђорђијо |
ради ње; која је некада била лепа, била омиљена играчица, а која се сада смирила, и зато сада н |
.</p> <p>Цигани засвираше „Потресуљку”, омиљену игру Манину.{S} Мане узе за руку и поведе на иг |
и, који обично прате дебелог казначеја, омиљену личност у округу, с којим су обично сви „пер-ту |
и Јоне Мамино, па играју и певају ону, омиљену Зонину игру „Јелку тамничарку”...{S} Играју и п |
te> <p>Али, док је он слушао на чифлуку омиљену песму, десило се оно око његове куће, — и крити |
и лепо избријана, с подбријаним вратом, омирисана берберском сапуњавицом, где достојанствено, о |
ше их и захватише међу се гомиле веселе омладине...{S} Похватале се девојке испод руке у дуг ре |
мисли све више, као црна ноћ, све више омотаваху и притискиваху болну душу његову, докле га из |
Умотана у бундицу, са повезаним челом и омотаним вратом, бледа и малаксала, изађе; осмехну се б |
искључења из наследства <pb n="129" /> омрзнуо на чорбаџиски сталеж и сасвим постао плебејац и |
ном, а кад би му пребацили и дирали га, он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства, него |
но — голем капетал!” И кад се која уда, он ни онда не прекида своје старање, него и онда разбир |
А онај <hi>чапкун</hi> зар је прилика, он, кријумчарски син, спроти теб’ и спроти други Замфир |
ло.{S} Сваку неправду учињену кавурима, он је лако, од шале, залечио, само кад се кренуо.{S} Те |
И кад се уверио да тетка Дока све зна, он јој се исповеди и призна јој искрено да му је Зона п |
што бре?{S} Питај, бре магаре, тетина, он да ти каже каква сам била т’нка и висока кад ме узед |
сти тако давно жељена и очекивана киша, он је онда задовољан и нуди дуваном оне око стола: — Пр |
а није чорбаџиски син!{S} А ако понесе, он колико понесе, толико и врати, — некад чак донесе и |
је он изнео на глас — он и нико други, он, који јој је претио и претњу своју и испунио.{S} Упр |
су се враћали амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћали из амама - он се смеши |
не је ћутао.{S} А кад мати навали на њ, он јој рече да није то баш тако хитно.</p> <p>— Море, М |
и, Маниној мајци.{S} Све што је сазнао, он јој је савесно и тачно реферисао. {S}Јевда се просто |
/> видео да пас води коло. {S}Ако ико, он се баш свога века доста наиграо и био коловођа, али |
а очајавала, мислећи да је све пропало, он је, као човек, био јачи и сталоженији и, као искусни |
Кад Поте не доби очекивани други шамар, он полако испружи шију и главу, погледа плашљиво око се |
лијарност која је владала ту у друштву, он често при викању није ни викао и изговарао цифре, не |
партитурама.{S} Кад је дошао у Србију, он је прво концертирао: свирао је Паганинијеву фантазиј |
ази.{S} И кад човек уђе у такву кућицу, он се осети некако више сам, свој; далеко од града и вр |
е чудио, а кад су се враћали из амама - он се смешио.</p> <p>Са ћепенака и лево и десно чаршијо |
за зимницу, кад се то сушило у авлији; он је држао конац, кад би га намотавала на клупче, чува |
рукама, а њих тешко диже: малаксале му; он пада и опет се диже и граби напред, а за њим се једн |
утине, викам му ја, што ме резилиш?!{S} Он си ћути; ћути <pb n="47" /> си, жена, како камик!{S} |
„куче у чашире” како му се увртела!{S} Он би да је заборави, а она му се једнако намеће као на |
и магаре!{S} Тол’ко му богатство!...{S} Он ће си узне спроти себ’ нику сиротицу измећарку, што |
а жена!...{S} Ти да га заб’равиш!...{S} Он си је човек сирома’... фукара!{S} Куд су његове куће |
мо...{S} Ете ми га туј и човек ми...{S} Он ме и пушти саг при теб’...{S} Ја те видо’, када прођ |
гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и неће, а она га милује по образу, љуби и м |
провидном кошуљом од бурунџук-свиле.{S} Он беше развио ону свилену мараму и гледаше у њу.{S} И |
тске силе!...{S} Остаде му још Мане.{S} Он је човек млађи, светски, сувремен, иако носи фес и т |
лепо живели, да су чак и побратими.{S} Он ће, мишљаше Мане, бити таман за тај посао.{S} Куража |
десна рука у домазлуку својој мајци.{S} Он јој је чувао од живине тарану и резанце, спремане за |
моником и седа обично у један ћошак.{S} Он обично пре вечере отсвира овде, а после вечере где с |
лази најзад и давно изгледани Нацко.{S} Он је сталан и врло вешт викач од ово две године — тако |
руга — леген и ибрик и танак пешкир.{S} Он би се умио, обрисао руке и лице, и мало али само оби |
и Мане, — па Манулаћ није ни био ту.{S} Он је у то доба већ обично у кревету.{S} А срећа што ни |
-сене, што си не обучеш нове путине?{S} Он си па ћути.{S} А домакица ми Персида, кад виде што ћ |
Ђорђијин син, кријумчарска стара крв, — он је и нико <pb n="167" /> други пустио тај проклети г |
једно око и да гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу!...{S} Чим отвори дућан, одмах осе |
е” назван — кујунџија, колико је пута — он, чапкун <pb n="19" /> и несрећник, да му је требало |
м, како су један другом у помоћи били — он Ђорђији, кад је због неког кријумчарења могао да пов |
е још кривљи, јер је он изнео на глас — он и нико други, он, који јој је претио и претњу своју |
једна од друге, али Манулаћа нема ту — он се не смеје, него оне.{S} Ах, тај смех страшан је, и |
ра, друга за кума, трећа за старојка, а он им одговара пелтечећи: „Не-не-не може!{S} И-и-ич-не |
инама или теткама крај његова дућана, а он у дућану ради и опази је, а зна отприлике куда ће и |
на, Васка, прошла крај Манина дућана, а он сам био у њему, добацила му је у пролазу: „Бата-Мане |
рви пут, кад прође Васка крај дућана, а он био сам, зовну је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли су |
војке на удају и даду му шаку ексера, а он прими, каже: хвала, и смеје се на ексер, а на девојк |
антим веће!...{S} Од татка ми остаде, а он гу добија у дамно време оди владику Мелентија, онога |
гани и играју <pb n="106" /> ченгије, а он си пије како дервиш и арчи си ма’л сас оне несреће!. |
ам!” А оне га питају коју ће да узме, а он каже: „Све по авлију и по сокак”.{S} Сви се смеју, и |
.. „Ја си учини’ тој, збори си, Зоне, а он саг нека си чини што си хоће и милује!...{S} Ако ми, |
и играли и вили се пред њим до зоре, а он их, расположен песмом, свирком и игром њиховом, баца |
он каже, поручују чокањчиће линцуре, а он опет наставља:</p> <p>— Па тако је и с овим сад.{S} |
у му да бира <pb n="71" /> коју хоће, а он опет вели да их све воли и да ће их све узети за жен |
до Манина дућана. {S}Мане му се јави, а он га отпоздрави онако у ходу.{S} Прође дућан за неколи |
>куче у чашире!</hi>” смеју се други, а он игра, па и њему смешно, али ништа не говори.{S} Смеј |
су му зечеви преко пушке прескакати, а он их не би ни опазио, акамоли гађао!</p> <p>Већ је пао |
ни крошто.{S} Остави дућан на калфи, а он се жури кући, као да му гори. <pb n="64" /> Мало пос |
си никога не пушта, а кад си искочи, а он си тури катанац на врата — ем кол’ки катанац!{S} Гол |
...{S} Манча де... искам да га женим, а он се, ете, рита, како магаре кад си неће самарицу на г |
ити се љути.{S} Стоје табле пред њим, а он чак и не слуша нити ређа; мисли његове и нису сада о |
ај цери...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га задуго није опазио!{S} Каква брука!{S} Бар да ниј |
али испод стрехе, кандило догоревало, а он још седи и размишља о страшној синоћној јави и још с |
он на овај џумбус.{S} Сви га дирају, а он опет ником не остаје дужан.{S} Девојке га зову и пит |
па му дају ливених ексера пуну шаку, а он одлази задовољан и церека се на нове ексере.{S} Тада |
њом, да је види!{S} А кад се сретну, а он се учини као да је и не види, па хита крај ње, као д |
ије нигда и никуда макла без њега.{S} А он је то и заслужио, јер је, и онако мали, већ био десн |
оњој вилици, док му једва састави.{S} А он се дере: „Уа, уа!”</p> <p>А Мана облио мртвачки зној |
невеста ће ги обучеш и одиш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бре, научи да си тако збори? — ре |
и питају га где се толико задржао.{S} А он се извињава <pb n="133" /> — каже да се задржао због |
ке, па ниједна да му не рекне: јок! — а он си —- ешек ниједан! ожени сас белосветску и изгуби д |
се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стануја пишман!...{S} Па да си разбереш да неје ника |
, па светак, па недеља, погледам ја — а он си јоште иде у поцепане путине!{S} Чорбаџи-Петракија |
е... у сукњи; из јучерашњег друштва!” А он се сећа, смеши се и каже да га се то баш ништа не ти |
а све полетело на њега, и виче: „Уа!” а он сваки час пада, па се опет диже и опет бежи.{S} И бр |
е: „Еве, тој ти је за куче у чашире!” а он тада полете и викну на њу из свега гласа... {S}Трже |
му: „Море, ’хоће, ете, да га женимо!” А он обори главу, гледа устрану, стиди се, али не пориче, |
без ње; она је само за њега створена а он за њу!{S} И један дотицај коленима испод стола, и је |
ара, каже, „алал-пара!” Због свега тога он је био радо гледан од млађег света, али многим родит |
глади онај немили догађај, да докаже да он сам ништа томе није крив, него она тетка Дока, па не |
сви „пер-ту” и зато му никад не дају да он плати што је пио, већ кад се казначеј маши за џеп и |
ошку Шефтели-сокака.{S} Од свију момака он је најлепши био, а у колу најбољи играч, а према сви |
о дуго да лупа главу.{S} После три дана он је већ имао идеју о освети и задовољно трљао руке пр |
на чување или на зајам без интереса, па он њима не тражи интерес, а они њему, опет, ни главно н |
ом, да је заустави, ослови, да је упита он сам последњи пут...{S} Ако ништа друго, а оно бар да |
се доброга могло рећи, и запита га шта он мисли.</p> <p>Мане је ћутао.{S} А кад мати навали на |
учинио тај корак.{S} Позвао је Манулаћа он лично да му буде девер уз девојку, додав: нека се по |
се проводи на кромпир-баловима.{S} Кад он прође сокаком са својим врсним побратимом, апотекарс |
и гледа око себе, као да се пита: откуд он чак ту?! — и враћа се натраг!...</p> <p>Тако, ето, п |
листе, примао пред судом на себе да је он писац оштријих уводних чланака, и све такве крупније |
ко су чули, не да се ни опепелити да је он штогод у то умешан. — Ено, ономад је истук’о једног |
о време, уздисаше стари Замфир, када је он после паше и владике био прва сила, — све би то друк |
стражар, па и он је далеко био; шта је он могао чути?{S} Ништа.{S} А Зона и Васка биле су ту, |
истук’о једног што га је запитао шта је он сад: момак, удовац, или шта ли?{S} Брани се да није |
е мило било.{S} И баш у тај пар, кад је он наређивао нешто шегрту, уђе у дућан једна муштерија |
шиска снела у њиховој авлији.{S} Све је он то знао и имена свима њиховим и многим комшиским кок |
и стрине, а и мајка јој Ташана, чији је он најозбиљнији кандидат био, јер је био јединац, једин |
дуго још лупао је главу о том: да ли је он оно био што је у сну водио коло, или је то био Замфи |
ји!{S} Бела глава, бре, брате!” ипак је он редовно и радо одлазио тамо.{S} И несрећа је тако хт |
сејмени!...</l> </quote> <p>Али, док је он слушао на чифлуку омиљену песму, десило се оно око њ |
редаде таблу ради контроле.{S} И док је он брисао чело, примао честитања и очекивао паре, појав |
што је то одвајкада научио.{S} А чим је он прилегао, целом кућом је одмах овладао неки дремеж и |
А и паша је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир сила и у Стамболу.{S} Сменио је он, или |
срет жељама хаџи-Замфировим.{S} Знао је он добро старога господара; знао је да је у кући свемоћ |
Замфир сила и у Стамболу.{S} Сменио је он, или, како тамо кажу, „сургунисао је” три паше.{S} П |
лако, баш и кад би он сам хтео: што је он једини конзерваторист међу њима, и друго: што им дај |
истог чуо и научио ту песму, као што је он чуо и научио од мајстор-Мана.{S} А после, баш да је |
прође, и да је Мане још кривљи, јер је он изнео на глас — он и нико други, он, који јој је пре |
мфир.</p> <p>А имао је и право!{S} Није он то онако напамет говорио...{S} Као искусан и паметан |
ека!...</p> <p>Ништа од свега тога није он приметио, нити га се то тицало!{S} Само једна слика |
е био као луд неколико дана.{S} Није се он навикао на такве ствари, није био чиновник, па да је |
итао кратко и хладно:{S} Задржава ли се он подуже увече, зна ли шта су то ћутеци, и носи ли фењ |
ца, прави им цигаре и кибицује, иако се он и не разуме у шаху.</p> <p>Долази најзад и давно изг |
i> или <hi>„дедо”</hi>, па ма колико се он на то <pb n="32" /> љутио.{S} А кад пролази махалом, |
ла га очима унаокруг колом.{S} И што се он у игрању више и ближе примиче к њој, све мање и ређе |
и дужност, причаше јој Мане, јер су се он и Манулаћ побратимили и зарекли: ко се први ожени, д |
и их Мане не прими, него одговори да ће он за толико дати накита својој невести.{S} Усхићен тим |
а да му помогне, јер она му је, мишљаше он, оном својом прошевином сву ту бруку и невољу и нато |
и чиновници међу собом звали „мачор”, и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребац |
ила паметна савета; њега би позивала, и он се одмах радо одазивао, као и сваки рођак, али канда |
здрав му се једнако понављао у ушима, и он га једнако шапатом изговарао...</p> <p>И то је охраб |
помагач једна женска, витка и повиша, и он запита Доку да ли зна она коју такву женску.{S} Тетк |
тара безбрижност његова и весела ћуд, и он се опет шалио и задевао младе лепушкасте муштерије, |
еко од града и вреве и тишме градске, и он ужива у оној пријатној тишини кућевној. — Осем кућиц |
ко две, а неко и по четири!{S} Мане, и он ту, и он узима две таблице да игра.</p> <p>Келнер ме |
аду, — а главати и чупави шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти зечјом ногом неке старе минђуше |
писано и суђено, као што би се, рече, и он — Мане — покорио и пристао да буде Манулаћу девер, д |
ице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги |
шима и разлежу се по грудима његовим, и он се склања и бежи испред потсмешљивих и пакосних погл |
uote> <p>Младиња су бре, лепотиња су, и он и она, — сто оке севдах ће имају!...{S} Е, што искат |
а неко и по четири!{S} Мане, и он ту, и он узима две таблице да игра.</p> <p>Келнер меће пред с |
ку Кеву!” па опет руковање и љубљење; и он опет љуби их у руку и извлачи своју руку, а оне опет |
ко одједаред на памет да се пресвуче; и он се нагиздио као да је први дан Ускрса, и нагиздан та |
, а на девојку одмах и заборави...{S} И он је сад ту, дошао и он на овај џумбус.{S} Сви га дира |
аву једну бесмо, код чорбаџи-Гана.{S} И он си има сина...{S} Свршија у Грац трговачку чкољу.{S} |
уби и моли га и храбри га да игра.{S} И он се ухватио, па игра, сасвим по оном: „Како играм да |
ућану многобројнија била него пре.{S} И он сад није имао нужде да ускаче на ћепенак, него је ул |
неизоставно тамо појави и пробави.{S} И он нађе да ће бити најбоље да се уклони мало од куће. < |
рна болест код његових у фамилији.{S} И он, који је некад на виолини концертирао и изводио Пага |
а се на сведоке који су га видели.{S} И он сам каже да је то лаж и клевета; ако је ко крив, — к |
б и у заваду с државом и друштвом.{S} И он се, напојен тако из пехара жучи (из којега сваки у ж |
на другарица и сапутница човекова?{S} И он осећа да не може више овако остати!{S} Укратко, чуди |
реч: „Ко зна зашто је то добро?!”, — и он се наскоро прибрао и исправио.{S} Није падао у мелан |
е врти, а земља чисто тоне под њим, — и он јекну силно: „Л’же, кучка!...{S} Неје оно Мане; ја с |
крај Зоне, па га неки ђаво натентао — и он се окренуо за њом.{S} Погледи им се сукобише, јер се |
, сарафећи, кога забушио и преварио — и он би, трљајући руке, певао ту песму.{S} Па и ви, пошто |
овито: „Леле,<hi>куче у чашире!</hi>” И он се опет саплеће, пада, мучи се да се дигне, али већ |
, просто једна жаока умочена у жуч, а и он сам се често с уздахом изражавао да „пише крвљу срца |
дно!{S} А код чекмеџе долазимо сал ја и он, ники други!{S} Е неће, зборим си ја у себ’, до чекм |
ет му се ти исти стихови отму с усана и он певуши ту песму: „Синоћке те, леле, видо’, Зоне...” |
или.{S} Био је само ноћни стражар, па и он је далеко био; шта је он могао чути?{S} Ништа.{S} А |
оше и нађоше Ставре Јаре.{S} Пристаде и он одмах.{S} Кад му казаше све шта је и како је, рече и |
је како се овај цери...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га задуго није опазио!{S} Каква брука!{ |
нулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и неће, а она га ми |
шно, али ништа не говори.{S} Смеје се и он, срећан што му се дала прилика да забавља госте и шт |
, и старога хаџи-Замфира.{S} Морао се и он умешати и једва се разабрао, онако бунован, и сазнао |
алеко, там’ на-куде Солун...{S} Свири и он с други Цигани; стануја зурлаш, а она ченгија му жен |
заборави...{S} И он је сад ту, дошао и он на овај џумбус.{S} Сви га дирају, а он опет ником не |
шамар што га је пре недељу дана добио и он сам од мајстор-Мана, кад је ту исту песму пред њим з |
чује и распознаје.{S} Лепо се ухватио и он у оро, и води оро.{S} И, за чудо, па некако баш и из |
аком уопште друштвеном злу и мани. {S}И он је био спреман на сваку евентуалност и непријатност, |
ац), и не пуштају га лако, баш и кад би он сам хтео: што је он једини конзерваторист међу њима, |
о ни за живу главу неће, јер онда не би он био „чапкун-Мане”!</p> <p>Само се једаред десило да |
његов татко не дигне; само у кафани би он прво оца опомињао да се дигну и иду.{S} С кокошкама |
} Рђаво сам рекао „да иде” — полетео би он, како му је мило било.{S} И баш у тај пар, кад је он |
ља му није опрана и упеглана као што би он хтео.{S} Сваки час сукоб с мајком, према којој је до |
остан унапред што ће на лицу места први он наићи на обилан материјал, и пре од свога противника |
ајбоље; или, управо, ишао је посао, али он није био задовољан зарадом.{S} Признавао је да му је |
шта не зна.{S} Био је, истина, љут, али он је обично увек љут и кад иде на чифлук и кад се с чи |
е и дотерао до овога што је сад.{S} Али он се не љути на судбину: сноси је мирно и нада се да ћ |
ама ме ич не слуша!... „’Ајде, вика ми он, ћути си, Доке!{S} Тебе ти ласно, рече; ти си мислиш |
га никад није слагала, па тако неће ни он сад њега слагати.{S} Заклиње му се напослетку чак и |
том главом и рукама под пасом — све док он не прође!...{S} Зато, хтео не хтео, мора да се жени, |
то последњи, корак, да се, то јест, сам он састане са Зоном, да је заустави, ослови, да је упит |
крив ни дужан, добио шамар, да није сам он, исти калфа Коте, звиждукао баш ту исту песму.{S} Ук |
м и чуварним дететом.{S} Па још када им он, онако задуван, стане да грди „Титинку” и „Пиргу” шт |
не један рекао да је његово перо, којим он пише, просто једна жаока умочена у жуч, а и он сам с |
у.{S} Али не, не вара се!{S} Баш главом он, стари Жућко, чији се ноћни лавеж из мирне хаџи-Замф |
да она њега, а Зона њега мало боље него он њу некада.{S} Али је и Манча био и поносит и имао не |
њима и спомен на Зону.{S} И да није био он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у овој припов |
S} Увек је стопарац давао, кад је водио он коло.{S} Кад је у коло долазио, онда би облачио једн |
/> мало руке, што је, уосталом, — како он тврди — фамилијарна болест код његових у фамилији.{S |
о он бедан; свима до шале и смеха, само он стоји и служи свима, па и оним најгорима, за потсмех |
ло, па игра, пева, пије и грли се, само он тужан повукао се неопажено у један ћошак у авлији и |
ео у тим сликама...{S} Сви весели, само он тужан; сви пусти и обесни, <pb n="117" /> само он бе |
омисли да ће све бити што је било, само он неће више бити онај негдашњи!... — Хе, ’ај’ иди си, |
сви пусти и обесни, <pb n="117" /> само он бедан; свима до шале и смеха, само он стоји и служи |
авицама међу оним гаравим лицима.{S} Но он је задовољан међу њима, а они га, опет, пазе и чест |
е перо и у Београду цењено било.{S} Што он напише, то је било написано.{S} А и то му је не једа |
; знао је да је у кући свемоћан, да што он каже то је казано, а што заповеди да ће бити и послу |
одобравају, веле да је све тако као што он каже, поручују чокањчиће линцуре, а он опет наставља |
не, или управо где се најдуже бави, јер он је имао обичај да за једно такво после подне промени |
а опет свира.{S} Бакшиш ретко купи, јер он управо и не долази у Касину ради бакшиша (јер он би |
ом и бурном зове.{S} Једини, велим, јер он је иначе увек био стидљив и неспретан, кад би се, сл |
не дође неопходни и потребни Нацко, јер он је, такорећи, дипломирани <hi>викач</hi>.{S} Њега, д |
код њега црквене утвари и сосуде, — јер он зараду ту упропашћује с <pb n="29" /> мухамеданцима, |
и не долази у Касину ради бакшиша (јер он би по овом бакшишу умро од глади), него долази ради |
гу, викам, однесем до њег’...{S} Ако гу он не буде екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си бата |
е за то најлакше!{S} Обећао је да ће му он купити лаковане деверске ципеле и нову златну минђуш |
и ми господин начелник, — по Мамут-агу (он си иде саг у Турско, а скоро ће се врне оданде), па |
аџиска ћерка.{S} Али сада, као девојка, она то поче полако осећати и по томе се владати.{S} А и |
наваш, рече ми.{S} Из циркус пеливанка, она летошња, што рипаше кроз б’чву, ете, неје, рече, кр |
као нека епизода.{S} Као епизода узета, она је, истина, мало подужа, али, узета као роман, она |
цета неких тетака и стрина.{S} Кад иде, она се ломи у струку, ситно корача, а главу издиже и пр |
ј је све испричала.{S} Кад им је, вели, она разговетније наговестила зашто је дошла, они, Јорда |
ина, мало подужа, али, узета као роман, она је ипак кратка; јер она и није управо ништа друго н |
с ноге на ногу; а кад улази на капију, она се увек, пре но што уђе, окрене и лево и десно у со |
о је Замфир пошље по чибук и дуванкесу, она му донесе наочаре и тефтер дужника!...{S} Сваки час |
епша женска и да просто не може без ње; она је само за њега створена а он за њу!{S} И један дот |
спела у антикварницу — она је стара!{S} Она је сад, иста Зона, никако друкше, него као једна по |
о... из једно смо село, и комшије...{S} Она иска да купи ништо... саг први пут купује, па се ср |
овек у <hi>своју част</hi> закуне...{S} Она је, видиш, сад у мојим очима, — заврши Милисав поди |
је била оно право „злато материно”.{S} Она је та на коју је сваки мислио кад је запевао ону пе |
мања потреба била је одмах испуњена.{S} Она је чисто умела сину и мисли његове погодити; чим би |
/> <p>У кући Мана кујунџије несрећа.{S} Она лепа идилска тишина претвори се у паклену досаду.{S |
био сушта слика и прилика свога оца.{S} Она је лебдела над њим; свака најмања потреба била је о |
а:</p> <p>— Па тако је и с овим сад.{S} Она је одбегла, или отета — то не мења много ствар; гла |
ствари није поклањала никакве вере.{S} Она је знала да је Зона добро дете, и све ово је сматра |
S} Како сте дробили, тако и кусајте.{S} Она сумња на Мана.{S} А Мане, опет, како су чули, не да |
о ма’але! — поче шапћући тетка Таска. — Она луда Дока зар је пуштила тај реч!{S} Пипка гу изела |
ом свету, али зашто баш најнесрећнија — она још не зна!...{S} У тој се собици најрадије бави; т |
зија јој почне да мери и шије фустане — она је за удају; а дечак, чим почне да криви ноге и нак |
тресли и звечали они силни чокањчићи — она је сад просто као једна књига из антикварнице...{S} |
грала у ору нити се љуљала на нишаљци — она је само гледала.{S} Тек се узме за руку са којом др |
!{S} Је ли она доспела у антикварницу — она је стара!{S} Она је сад, иста Зона, никако друкше, |
, веће се уфати у оро и она...</p> <p>— Она ти каза то?</p> <p>— Ба!{S} Не каза ми ништо.{S} Шт |
а и остави га, даде дахире Дудији, нек’ она купи бакшиш, а она се повуче, ућута, и гледаше кроз |
а је допрати до њених авлиских врата, а она га благодарно погледа, али га ипак одбија и моли га |
устила оне друге две тетке да говоре, а она задржала за себе као неку завршну реч, па сада поче |
ати и да игра.{S} Он се отима и неће, а она га милује по образу, љуби и моли га и храбри га да |
се увртела!{S} Он би да је заборави, а она му се једнако намеће као насртљива досадна мува, ко |
ви чекају кад ће се томбола отпочети, а она не може, баш и кад се сви скупе, док не дође неопхо |
е, и тек сада, кад се удобно намести, а она зајаука, ама онако женски, као на гробљу.</p> <pb n |
, а кад Мане дође у игрању према њој, а она га и не гледа, него само пући уста...</p> <p>А Ману |
даљи рођак, падао јој као неки девер, а она њему као снаја.{S} На њега се Јевда обраћала увек к |
д је Манча викне да понесе дади алву, а она се окрене и само исплази језик на њега, па продужи |
бидне убаво!{S} Зашто да узмем нику, а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а?...</p> <p>— Море |
акшамско време; они чукнуше у порту, а она си искочи, та јала у кочије!...{S} Па ем што она ис |
и он с други Цигани; стануја зурлаш, а она ченгија му жена!... (Даде си једну ногу на првога м |
во...{S} Јеси!...{S} Ти да се ожениш, а она да те куне!{S} Тој да си дочекам, црна мајка!</p> < |
дахире Дудији, нек’ она купи бакшиш, а она се повуче, ућута, и гледаше кроз прозор у мрак, у н |
загледају и разгледају јој одело.{S} А она у богатом и шареном венчаном оделу. {S}Пустила дугу |
дну девојку, да с њом поведе коло.{S} А она се стиди, хоће од стида да прогута ону мараму коју |
, да не купи комшилук на ту бруку.{S} А она га и не слуша, него се обрецује на њ, вели му: „Ај |
када си виде што ништо неће бидне, — а она си уфати свет...{S} Кој гу знаје куде је саг!...{S} |
увек, само на Зону хаџи-Замфирову. {S}А она је знала за то, па као свака ванредно лепа, а уз то |
оглашена <pb n="165" /> за баксуза), да она покуша да раскрави и ослободи Манулаћеве старије и |
да се нада да ће је Мане послушати и да она неће дуго плакати...</p> <p>Идући кући, Јевда је ра |
{S} Сад је Манча гледа онако као некада она њега, а Зона њега мало боље него он њу некада.{S} А |
хтела да види ефекат који је произвела она јучерашња шетња кроз онолики свет и улице, и зато ј |
лко ли ги знајем?!...{S} Е, што је била она Сика, турена у песну?{S} За <pb n="101" /> кога се |
питујем ништо, зашто је луда...{S} Ама она си мене питује: „Живо-здраво, Таске!” виче преко со |
с огромним звекиром, показује већ сама она богатство домаћиново.{S} Кућа двокатна, висока, с м |
ка и повиша, и он запита Доку да ли зна она коју такву женску.{S} Тетка Дока се понуди сама.{S} |
— Еј, Доке, Доке, ти си остаде јоште па она!</p> <p>— Што ће си чиним?{S} К’смет! — вели Дока.< |
у дава и губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој па да ни је!!{S} Некој си је”, рече, „бога |
епи Перица” због оног белог лица и због она два младежа на образу испод десног брка.{S} Витак у |
ало пара тражити! — колико је пута, кад она прође, од севдалука треснуо по дивно израђеној таба |
се то и опази! — Колико само пута, кад она прође тако некуд са својим стринама или теткама кра |
као нека „Златна домаћа књига”, јер кад она некога оцени да је болестан и пропише му неки лек, |
че све за једном, оном првом, онамо куд она потрчи, а и не знају ни куд трче ни зашто трче — по |
а казала Доки, а Дока, опет, шта је све она казала и Таски и Замфиру.{S} И по махалама и у чарш |
уму <hi>чија</hi> је и <hi>која</hi> је она.{S} И ређаху јој све редом момке с назначењем који |
блачила га у фустанчић.{S} И како га је она више изводила него отац, то су по другим махалама м |
!{S} И зато није никакво чудо што га је она свуд водила са собом, да се подичи њиме.{S} На слав |
} Плачним гласом причаше јој Зона да је она, истина, крива, јер га је волела и хтела <pb n="182 |
ша.{S} Тетка Дока се брани и вели да је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде да прерипујем |
силно је усправи и подиже помисао да је она чорбаџиска кћи и прва лепотица.{S} То беше доста да |
било нешто скоро још горе!{S} Знала је она поноситост те старе чорбаџиске куће, претстављала в |
р Таска је свакоме тачно причала шта је она казала Доки, а Дока, опет, шта је све она казала и |
е надали и најмање је желели.{S} Кад је она ушла, нису одмах пресекли разговор, него су га пола |
ужасно немилосрдна и гадна.{S} И кад је она таква у сну била, размишљаше Мане, била би она такв |
боље да није ни долазила, јер и овде је она проклета песма пре ње стигла, па је било као и у П* |
ше како стоји с њиховом Зоном, којој је она још једнако редовно доносила, кад год би им дошла, |
ве, а највише на Мана, који је, како је она уверена била, све то ујдурисао!</p> <pb n="159" /> |
то нека му није ни најмање криво што је она тако прошла, јер им, вала, ни она није остала дужна |
рији њени, него га је болело оно што је она о њему мислила и рекла, и иза његових леђа, и њему |
де је.{S} Али је несрећа била то што је она песма о Зони стигла пре ње у П*, и Зона је само инт |
о ће нам онда све то?!...{S} И пошто је она чорбаџи-Замфирова, — онда дај полицију и жандаре, т |
— Рушка нек’ си искочи!{S} Каква му је она тетка!?...{S} А кад буде ништо зорт, ја ћу се тепам |
тка-Доки јаде своје.{S} И тек кад му је она опет дошла и понудила му се да поправи целу ствар, |
ој не би дошло тако што!{S} Оно чега се она бојала, од чега је стрепила — то није било, али је |
и у живот свога мужа Сотираћа — кога се она, узгред буди речено, врло мало бојала — да неће ни |
а ће Мане још моћи лако помислити да се она за њим окренула и њега да је гледала!...</p> </div> |
у јој се прилике, добре прилике, али се она не хтеде удавати, јер ниједан од тих што је прошаху |
учинило, не избише из главе.{S} Што се она више и лепше развијала, све су је силније нападали |
а, дижући се да иде и обећавајући да ће она да прокљуви већ ко је протурао тај глас.{S} А затим |
ле оне кучке, тетке и стрине, а највеће она грчка несрећа, Таска, тетка њојна, и како гу фатија |
); као и све куће У тим крајевима, беше она право топло, скровито и мирно гнезданце!{S} Кућа ни |
{S} Играју сви; кликћу и подврискују уз она силна ћеманета, зурле и дахирета.{S} А Мане се све |
чути!{S} Па и она матора тетка Таска, и она ту; смеје се и она, а прихватиле и оне друге две те |
Ту је обузме нека слатка туга и сета, и она се ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и ту се осећа |
њу своју и испунио.{S} Упропастио је, и она сада остаде на потсмех као ниједна њезина друга, за |
још боље, доклегод Мане не пође кући, и она стоји ту држећи Гену за руку, а када Мане пође, одл |
не си дође лепо с кочије и с кардаши, и она ги, рече, причекала у акшамско време; они чукнуше у |
оделу.{S} И Доки се допала та мисао, и она остаде и даље у тој завери, имајући у њој и своју о |
жасно јој тешко, дуго и досадно било, и она се вратила зловољнија и тужнија него икада што је б |
комшије!...{S} То јој паде на памет, и она погледа Калину како је срећна и блажена!{S} И Зони |
према њој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна шта да ради, ни како да стане: одмах пребацу |
е зовеш, ете, мајстор-Маниница!...{S} И она луда и брљива бећар-Дока да ти се пада тетка!...</p |
аке и сунце се осмехне на земљу...{S} И она се ухватила у коло с читавим буљуком девојака, друг |
гомилом, за старијима њенога пола.{S} И она је највише у Манчу гледала, пратила га очима унаокр |
ве је веровала да је сушта истина.{S} И она обећа Зони да ће учинити све код сина, и да се нада |
могаше никако да избије из главе.{S} И она му дође ужасно немилосрдна и гадна.{S} И кад је она |
неко доба ужасно досадни постали.{S} И она наваљује на мајку своју и моли је да јој уступе ту |
сам бољи од овога зевзека Манулаћа, — и она опет волије њему него мени?!...” И црне мисли све в |
орбаџика, што работи она?...</p> <p>— И она си је здраво!</p> <p>— А ти што работиш?{S} Здраво |
како би они тамо рекли за шипарицу, а и она је њега познавала још из тих раних својих година.{S |
тани и осуђени на робију, а међу њима и она, Хермина.{S} Тиме је та фатална брачна веза била ра |
ако га сутрадан нико неће чути!{S} Па и она матора тетка Таска, и она ту; смеје се и она, а при |
анулаћа чорбаџиског.{S} Хвалила га је и она и све тетке и стрине, а и мајка јој Ташана, чији је |
када Зона спомену Докино име, — да је и она ту умешана била, — Јевди је онда све јасно било, св |
а такав један не мали трофеј била је и она песма о њему и лепој Катарини и она нова игра,, кој |
ака гледају и уздишу за Манчом, па је и она почела помало гледати и кришом уздисати за њим.{S} |
шта је то што се с њом збива, али је и она пошла за гомилом, за старијима њенога пола.{S} И он |
ј: тешила је да то није ништа, али је и она кришом погледала и тајом плакала.{S} Ужасно је пров |
нског фењера све.{S} Видеше како Мане и она двојица придржавају у колима девојку, како је умиру |
ћу удам!...” (А и Гена њој вели да се и она неће удавати.{S} И обе младе другарице се заричу да |
што је подложно промени, изменила се и она.{S} Лице јој дође пуније и уста сада много мања, у |
p> <p>— Што искаш? — шану Зона, па се и она тихо искашља.</p> <p>Обоје стали тако, па стоје три |
атора тетка Таска, и она ту; смеје се и она, а прихватиле и оне друге две тетке, Калиопа и Уран |
ом.{S} Погледи им се сукобише, јер се и она окренула за њим, али је Мани ипак врло криво било ш |
опхрвали слатки осећаји и тужне мисли и она пала у меланхолију.</p> <p>- Ела, Васке, запој!...{ |
е и она песма о њему и лепој Катарини и она нова игра,, која се уз ту песму играла, — а та је п |
— Е, што је знала да ти рекне, кад си и она сама, ништо се знаје?!</p> <p>— Ихааа! — засмеја се |
<p>Младиња су бре, лепотиња су, и он и она, — сто оке севдах ће имају!...{S} Е, што искате виш |
седи да не игра, веће се уфати у оро и она...</p> <p>— Она ти каза то?</p> <p>— Ба!{S} Не каза |
ва у сну била, размишљаше Мане, била би она таква, и још гора, и на јави.{S} Зато је тога целог |
његових леђа, и њему у очи.{S} И што би она сад учинила, као послушна кћи, од страха очева, зас |
а књига, неисечена — јок, јок!{S} Је ли она доспела у антикварницу — она је стара!{S} Она је са |
Доке! — викну Мане и полете за њом, али она беше већ далеко...</p> <milestone unit="subSection" |
ко јој је у тај пар црњи — Манулаћ, или она фукара Калина!...{S} Силно угризе доњу усну, и још |
то је она тако прошла, јер им, вала, ни она није остала дужна.</p> <p>— Ич да се не љутиш, — ве |
руже од пролет, ама неје, рече, веће ни она што је била!{S} Било цвеће — било и Зоне!... — завр |
ни стареји, — ласно за тој... {S}Има си она чаре и за тој!{S} Свет си збори да је <hi>побегуља< |
калфа Коте, — ти ли си гу видеја кад си она, демек, пресвукује кошуљу, и чичек-антерију у башчу |
ка. — Знам си ја убаво, зашто: „куде си она топрв иде, ја се отутке враћам”, бата-Мане!{S} Зар |
Тако је силна љубав и тако силно заноси она човека!...</p> <p>Ништа од свега тога није он приме |
во!...</p> <p>— А чорбаџика, што работи она?...</p> <p>— И она си је здраво!</p> <p>— А ти што |
ездушне чорбаџиске кћери!</p> <p>Па тек она реч „куче у чашире” како му се увртела!{S} Он би да |
, а тај разговор био је за водоноше као она Скила и Харивда за старе путнике.{S} У дућан нико в |
же да он сам ништа томе није крив, него она тетка Дока, па нека се одбије на њену лудост...</p> |
и бели свет веће неће да видиш!{S} Како она кумрија — рече и показа на једну што је у кафезу — |
.{S} Обећа јој да ће урадити онако како она жели.</p> <p>И тако је тај испад у новинама имао за |
<pb n="72" /> <p>Зони неправо.{S} Само она не гледа на ту страну; почела је да зева...{S} Крив |
карања прогутала за ту годину — то само она зна!{S} Отац Замфир је с њом врло мало говорио, а т |
кочи, та јала у кочије!...{S} Па ем што она искочи — ђене-ђене, ама што си понесе, зборе си, јо |
зина гу, ете, име...</p> <p>— Мори, зар она си је једна?! — прихвати тетка Рушка. — У Јордана К |
и већ требало да јој нађе „одмену”, јер она је, вели, већ остарела.</p> <p>— Дође си други зема |
е, уосталом, и дужна да му помогне, јер она му је, мишљаше он, оном својом прошевином сву ту бр |
аквога све цвећа није било у башти, јер она се старала о цвећу и залевала га.{S} Скоро свако до |
зета као роман, она је ипак кратка; јер она и није управо ништа друго него један кратак сензаци |
опустила и постала друга — постала опет она стара, поносита, уображена, хладна, чорбаџиска Зона |
а најрадије и најчешће се узму за руку она и Генче Кривокапско, па отрче весело тамо где се ор |
воја?</p> <p>— Е, хаџијо, — одговара му она, — прође си наше!...</p> <p>— Прође, Мадо!{S} Отоше |
д стола, и једно <hi>„ти”</hi>, које му она први пут изрекне, привуку га и притегну силно њој, |
тога народа, у кога је постала за утеху она реч: „Ко зна зашто је то добро?!”, — и он се наскор |
баш сада (е, <pb n="166" /> што то баш она и баш њега да хвали?) како је момак наочит, добар, |
</p> <p>— <hi>Било је!</hi> — прошапта 3она, па се завали и паде лицем на шиљте од миндерлука.< |
ВАДЕСЕТ ДРУГА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Она је сасвим обична, као што су обично све последње гл |
_C9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <p> <hi>Она је пуна бурних сцена и крупних речи.{S} У њој је ис |
71_C5"> <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <p> <hi>Она је управо као нека епизода.{S} Као епизода узета, о |
"> <head>ГЛАВА ПЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Она је наставак главе тринаесте.{S} У њој се приповеда |
1_C3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <p> <hi>Она је помало и наставак Главе Друге.{S} У њој је даље |
чка, кад гу полију с воду...{S} Ама <hi>она</hi> си неће да ћути, веће иде поза мене и збори са |
од”, рече, „па <pb n="147" /> ће си <hi>она сама</hi> да дође и чука на <hi>Манчину порту!</hi> |
питује за тебе!” — „Који човек?” — „Па, онај, де... у сукњи; из јучерашњег друштва!” А он се се |
пас могао дати бакшиш свирачима?...{S} Онај Манулаћ би још и могао повести коло, али пас — баш |
ог другог, доцније отвореног дућана.{S} Онај први је био мањи и празнији, а овај други већи и п |
разнији, а овај други већи и пунији.{S} Онај први није имао ни врата, него само ћепенак, и мајс |
мицу Зону, као никад дотле у животу.{S} Онај пљусак од грдњи што је Дока сручила на њега тако г |
ки, за злато ласно нађе кујунџија.{S} А онај <hi>чапкун</hi> зар је прилика, он, кријумчарски с |
с зета ти, онога шебека за Манулаћа, за онај реч „куче у чашире”! — раздера се Дока и оде љутит |
S} Ти си уживај; накриви си капче, а за онај реч „<hi>куче у чашире</hi>” убаво ће ги се освети |
Ће ме неки убаво запанти и плати ми за онај татка ти реч „куче у чашире”!...</p> <p>— Ухухуху! |
о сте, демек, чорбаџике?{S} А зашто има онај реч: девојачка су врата свакому отворена?!</p> <p> |
атан утисак на женски свет, нарочито на онај који се проводи на кромпир-баловима.{S} Кад он про |
Замфир зета Ману, ама ти га напраји сав онај џумбус?!{S} Ете, жив ти ја, тој <hi>право</hi> да |
адовољног човека!{S} Тек му кажу: „Море онај <hi>„човек”</hi> много се нешто распитује за тебе! |
о била у памети Зона и њено понашање, и онај туњави Манулаћ, којега је толико гледала Зона.{S} |
и покојног Ђорђије, оца Манина, да је и онај увек готов био на такве ствари, — а Мане је исти о |
се ствар без излаза.{S} Проклињао је и онај час кад је слудовао <pb n="108" /> и признао тетка |
как’в дућан, узеја је саг под ћирију и онај до њег’ што је дућан, па направија оди два један г |
ио калфа Коте, није требало да заборави онај шамар што га је пре недељу дана добио и он сам од |
а скине са себе одговорност, да заглади онај немили догађај, да докаже да он сам ништа томе ниј |
е не кажем!!” — „Их, болан брате!” вели онај и сада само мисли о томе и ни о чему другом.{S} На |
каже?” — „Ама, молим те, ни речи!” вели онај тајанствено. „Молила ме да ти ништа о томе не каже |
S} Пантиш ли, хеј-хеј, дамно, што учини онај Миче Вачин... када стану ашик на ону ченгију Ђулсе |
ити што је било, само он неће више бити онај негдашњи!... — Хе, ’ај’ иди си, — вели јој, — па с |
— и тако је мајстор Мане од њих и добио онај надимак: чапкун-Мане...</p> </div> <pb n="25" /> < |
ћеш сас мен’ да напрајиш резилак, како онај твој Митко чорбаџи-Петраћов што напраји сас мајку |
<hi>што си има</hi> у дућан?...{S} Како онај Насрадин-’оџа што ујутру садеше лук, а увече га чу |
ашто знаш...{S} Ето, заб’равија сам зар онај стари адет, па искам да знам.{S} Зашто саг искочиј |
државна изискивала је те је дошао баш у онај крај где је црно жупско вино било мало скупље од в |
мили и зарекли: ко се први ожени, да му онај други буде девер.{S} Дакле, мора!...{S} Али Зона н |
и је то био Замфиров Жућко, тако и смех онај Зонин не могаше никако да избије из главе.{S} И он |
осадно, а најдосаднији јој се учини баш онај Манулаћ — кога је малопре онолико гледала — кад јо |
исправку. {S}Исправку му је написао баш онај исти адвокат буџаклија, који је и непријатељу њего |
гледала Зона.{S} И да Манулаћ није био онакав какав је, да није једнако чувао дућан и седео пр |
ена, убава домакица беше!{S} Е ли јоште онаква добра ткаља, како у оној време што беше?...{S} Б |
девојче искочи — пуста не остала!...{S} Онакву лепотињу веће у мој век — а ја сам си жена убава |
, па се у један мах заборави па запева, онако као за себе:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, вид |
="195" /> <p>Мане је без ичијег питања, онако сам по својој памети, учинио тај корак.{S} Позвао |
е од бундеве или кокице од кукуруза, и, онако раскомоћене, само у јелечићима и шалварама, слуша |
другарицом својом, Геном Кривокапском, онако исто као што су пре три-четири године као деца до |
чуварним дететом.{S} Па још када им он, онако задуван, стане да грди „Титинку” и „Пиргу” што ар |
ао се и он умешати и једва се разабрао, онако бунован, и сазнао у чему је ствар тек онда кад је |
алуне и папуче ка авлији, и ове поново, онако стојећи, још једаред изређаше имена девојака које |
, као и сваки рођак, али канда је мало, онако потајно, и уздисао за Јевдом, и то годинама безна |
на своја опредељења полако и постепено, онако, што рекли, по чину и господству.{S} Најраније се |
е је враћено натраг у кујну, недирнуто, онако као што је и донесено.{S} И покућар Коце, шта ће, |
ном општем закону, по коме женски свет, онако исто као и овце или гуске што потрче све за једно |
рао задовољити тим што му је у пролазу, онако као случајно, избио лактом цигару из муштикле, ка |
да га залуди, а после да га одбаци.{S} Онако, као и за све велике и срећне освајаче што прича |
, снебивала и отимала, али тетка Дока — онако како је Бог дао — подвикну јој и развика се на њу |
овај потстрекавао чорбаџи-Петракија да онако уради са сином, а и сад га још једнако храбри и с |
се, а очевидно мисли о томе како би да онако што поиздаље и што финије отпочне.</p> <p>— Што н |
прилике и улоге.{S} Сад је Манча гледа онако као некада она њега, а Зона њега мало боље него о |
нове ексере.{S} Тада се и Зона насмеја онако кроза сузе.{S} Гледа је Мане, па му се учини тај |
д се удобно намести, а она зајаука, ама онако женски, као на гробљу.</p> <pb n="144" /> <p>— Цр |
— вели Манча, распремајући испред себе онако у чуду и забуни једнако.</p> <p>— Саг, види чудо? |
је обасуше питањима, којима се — после онако еклатантног доказа да је све лаж и клевета — ни н |
описаног дућана, у који је мајстор-Мане онако вешто, салтоморталски, ускакао — био је дућан алв |
био као ход човека који се кренуо да се онако мало прошета једног лепог септембарског дана, да |
новим ранама његовим...</p> <p>Бацио се онако обучен на дуги миндерлук, што се пружао уз читаву |
и, али кад се већ говори о том, само се онако говори како се првих дана говорило.{S} Говори се |
док је викао цифре, викао, а сада поче онако.</p> <p>Викну Нацко:</p> <p>— Маџарска буна...</p |
песму ударањем У дахирета.{S} Запеваше онако мало оријенталски — тихо и сањиво, мало кроз нос |
Ташана, а ко њена Зона учена, није више онако умиљата, али је учена — врло учена, све на свету |
на; постаде дете друкчије.{S} Није више онако безбрижна, не иде сокаком па да је се ништа не ти |
га.{S} А он је то и заслужио, јер је, и онако мали, већ био десна рука у домазлуку својој мајци |
Нацко је био радо слушан, што је имао и онако као неког хумора.{S} Дугом практиком на томболама |
{S}Мане му се јави, а он га отпоздрави онако у ходу.{S} Прође дућан за неколико корака, а посл |
еле, тугоо!! — викну Дока, па се завали онако бећарски и распали цигару, сркну из филџана, па н |
внашња жеља.{S} Обећа јој да ће урадити онако како она жели.</p> <p>И тако је тај испад у новин |
а што сазнати моћи.{S} Њега ће бар моћи онако лепо интервјуисати, мишљаше г. Ратомир. {S}Срећом |
ећ свршена ствар, разговараше сад о њој онако у појединостима.{S} Јевда му спомену и изређа име |
њом приповетке.{S} Али се Мане није тек онако звао чапкун-Мане, није забадава био син чувенога |
то је имало нешто да значи, и није тек онако што је Јордановица необично стала хвалити Ману Ку |
говорило — говорило се и тумачило само онако као у први мах.</p> <p>Замфирови су се тешили да |
ни то, ни вино са содом, него пије вино онако „клот”, како га је Бог створио.{S} Сада је веран |
/p> <p>А имао је и право!{S} Није он то онако напамет говорио...{S} Као искусан и паметан човек |
е легла мирне савести, иако га је синоћ онако љуто и немилосрдно увредила...</p> </div> <pb n=" |
ао изгледати кад је остао сам на сокаку онако гадно исмејан од једне глупе измећарке и од једне |
а, овде међу њима је благ, гледа на њих онако, како да кажем, као на децу.{S} Кад понекад уђе у |
, и радовало се што се тако лепо, и баш онако као што је требало, свршило.{S} Тетка Таска <pb n |
евероватне лакоће, тако да је могао још онако у лету, у скоку, скрстити ноге и одмах се и посад |
е што потрче све за једном, оном првом, онамо куд она потрчи, а и не знају ни куд трче ни зашто |
вамо љуљају, а други им певају, а други онамо играју, а Цигани им свирају.</p> <p>Скупио се све |
мајка или тетке и стрине; а кад се уда, онда опет свекрва, јетрве и заове, тако да никад није с |
ако онда нађу израз и погоде право име, онда просто веле: спанђали се...{S} Онда пише у новинам |
а г. Ратомир хоће да га метне у новине, онда му је и сувише разговетно казао шта га чека ако то |
одио он коло.{S} Кад је у коло долазио, онда би облачио једне кицошке плитке ципеле с високим ш |
ао такав „пајтон”, и нико више у месту, онда тек добијете праву слику богатства, великог богатс |
ме, онда просто веле: спанђали се...{S} Онда пише у новинама:</p> <p>— „Таљигаш”, реци Прока, „ |
{S} И пошто је она чорбаџи-Замфирова, — онда дај полицију и жандаре, трчи по кућама и виногради |
жандара, и да их чак и не отпоздравља — онда отпаде свака, па и најмања сумња и вероватноћа за |
оже да се издржи конкуренција.{S} Па ја онда треба да крадем срму и сребро, па да могу конкурис |
!{S} Тако, наизменце — мало посвира, па онда пије, мезетише и пуши, па опет свира.{S} Бакшиш ре |
зи ме и да причам-— само се наљутим, па онда не ваљам и нисам цео дан ни за какав посао...</p> |
да је и она ту умешана била, — Јевди је онда све јасно било, све је веровала да је сушта истина |
ко давно жељена и очекивана киша, он је онда задовољан и нуди дуваном оне око стола: — Прави, Б |
инама, када је оца усхићавало — како је онда тек мајку Персиду срећном и поноситом чинило!{S} И |
; Замфир није ни сео, а други нико није онда ни смео.{S} Све је враћено натраг у кујну, недирну |
, кад од једне такве особе долази.{S} И онда, није никакво чудо што је његово субјективно мишље |
а сумња и вероватноћа за тај глас.{S} И онда нема више ни говора о калупима и лажним дводинарци |
аже како се Замфир и начелник слажу — и онда то не сме тако остати!{S} Не сме нико преко јавних |
од цветним дафиновим дрветом, које је и онда тако исто мирило. {S}И све док цвета дафина, оно н |
и онда не прекида своје старање, него и онда разбира како се која влада и обилази их понекад; п |
о мало ногавице навише од колена, па би онда сео, и не би се дигао док му се прво његов татко н |
олем капетал!” И кад се која уда, он ни онда не прекида своје старање, него и онда разбира како |
"31" /> па се смирило и утишало.{S} Тек онда поче мајка поиздаље наговештавати Ману да би већ т |
данас не може на млађе ослонити, па тек онда улази.{S} Мане је сада узео и једног шегрта, који |
о бунован, и сазнао у чему је ствар тек онда кад је испраћао Доку.</p> <p>— Е, лошо ли сам збор |
— само да је добијемо.{S} И што ће нам онда све то?!...{S} И пошто је она чорбаџи-Замфирова, — |
тама, сложно салетеле Зону; и које чудо онда ако је Зона подлегла, попустила и постала друга — |
ло мало скупље од воде.{S} И какво чудо онда што је пан-Франћишек оставио пиво и посветио све о |
b n="162" /> као господа — да ви’ш како онда нађу израз и погоде право име, онда просто веле: с |
умбуси мало с друштвом.{S} А то је било онда, кад би, на задовољство и своје и муштерије, сврши |
осетитељака хамама.</p> <p>А то је било онда кад јој је Јунус-агина ханума једном приметила:</p |
тио би се да запали цигару, и то обично онда кад би му татко добар пазар свршио).</p> <pb n="78 |
ве ради — то ни за живу главу неће, јер онда не би он био „чапкун-Мане”!</p> <p>Само се једаред |
о интересовање, то јест хоће да наставе онде где је отац наше новије књижевности, Вук, стао.</p |
и грабе кућама.{S} Жељни домаћег круга, оне домаће и тишине и разговора, они неће што више врем |
уче и свилене чарапе са црвеним петама, оне што кажу да га воле као своје дете, оне га не само |
и да нису, јер чим зину и отворе уста, оне јој само позлеђују ране својим хукањем и кукањем: к |
о потока.{S} А оне старије и познатије, оне матроне што носе лагиране папуче и свилене чарапе с |
оне што кажу да га воле као своје дете, оне га не само слободније гледају, него се и зауставе и |
апучама у шали гађају; а чим уђе мушко, оне ућуте и упреподобе се, као да ништа није ни било <p |
у Мане руком. — Та што ако су убаве!{S} Оне ли су сал убаве?{S} Има време!...</p> <p>— Мори, Ма |
оје, као род у кући чорбаџи-Замфира.{S} Оне га и не зову друкче него <hi>чорбаџијо</hi>, <hi>аџ |
</l> </quote> <p>Зона се љуби с њима, а оне је гледају, смеше се на њу очију пуних суза, а посл |
није нико био, само оне, само женске, а оне не смеју од мушких ништа да кажу, а могу се смејати |
е, а на овуја ми кеиф да пијем тутун, а оне си седе дом, па ако су поубаве и побоље оди овуја!{ |
љуби их у руку и извлачи своју руку, а оне опет: „Па поздрави се, ете, и на тетку Доку!” па га |
преко каквог брвна, преко потока.{S} А оне старије и познатије, оне матроне што носе лагиране |
празник.{S} Зона у соби до њихове.{S} А оне седе и шапућу — чуде се што им нема никога.{S} Није |
те, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га питају коју ће да узме, а он каже: „Све по авлиј |
е Мане.{S} Протрља очи, бојећи се да га оне можда не варају.{S} Али не, не вара се!{S} Баш глав |
оме да Манча треба већ да се жени, и да оне све сложно треба да легну на посао, па да му траже |
и до миле воље, — то толико...{S} Гледа оне женске прилике у сенци високих зидова како стоје по |
гост.{S} Присели су за богату софру, за оне многе господске ђаконије на оној великој синији, и |
а!” смеје се чорбаџија, па је уштине за оне њене једре и румене образе, или је потапка по гојни |
осад доста резервисано држала и пустила оне друге две тетке да говоре, а она задржала за себе к |
ајтон”, истина старога фазона, налик на оне фараонове „колеснице” из библиских слика, које су с |
ељад и за женскадију.{S} Ту поседају на оне сељачке, грубо одељане и склепане троножне столичиц |
ки час плете курјучић и непрестано мења оне пантљичице на крају курјучића; до подне измења их н |
’нку снагу, па оне њојне пусте косе, па оне беле цврсте груди, како два филџана, па оно њојно д |
кад гу видо’ ону, њојну т’нку снагу, па оне њојне пусте косе, па оне беле цврсте груди, како дв |
е и синије по метар и по у пречнику, па оне ћасе, мангали, и чега ти свега ту није, и све то ср |
хоће свога Мана да жени.{S} Пита их шта оне мисле. {S}Свака је говорила и свака се <pb n="34" / |
ептембарски дан, суморан ипак мало због оне тишине, која је обична већ раних јесењих дана, када |
ишта, него стаде размештати испред себе оне алате и пушташе густе димове.{S} После дуже паузе, |
ена учи кукурикати”, па тако и оне; све оне виде и знају: ко кога погледа, ко кога гурне, ко се |
је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни за све оне куће, дућане, чифлуке, <pb n="163" /> воденице и ви |
полако приводили крају избегавајући све оне речи по којима се могло познати о чему говоре; али |
дућан... и да се кара сас селске мечке оне!{S} А прилега ли на чорбаџи—Замфирово дете да си се |
е поје, и што си шњева и како гу резиле оне кучке, тетке и стрине, а највеће она грчка несрећа, |
S} Мане је био срећан и задовољан после оне сцене са старим Замфиром; разумео га је добро, па и |
им једну од својих кућа, најлепшу после оне у којој је становао.</p> <p>Журно се спрема у обема |
н свадбе, само чује песму, чује страшне оне речи:</p> <quote> <l>Јеси л’ чуо да сам испрошена? |
тринаестој глави.</hi> </p> <p>Страшне оне слике сна дубоко су се утиснуле у душу Манину.{S} Д |
огађа.{S} И гледајући непрестано играње оне суклате Манулаћа, паде му тешко; стеже му се срце и |
="96" /> и адвокату.{S} И баш кад су се оне тако чудиле што им нема никога, чуше споља неки гла |
лепше недељом и празником.{S} Кад обуче оне његове уске чакшире маслинове боје, а на груди танк |
витку девојку Зону, само очи што осташе оне исте — крупне и тамне, с дубоким као бездна погледо |
Ујутру оде, а увече дође.{S} Нема више оне раскошно бујне косе, оног дугог лепог курјука — отр |
ма мало, волео је да чује тиху песму, и оне су то знале и тихо би тада запевале:</p> <quote> <l |
Пуно неких тетака, стрина и ујни.{S} И оне не само да приметише како им је њихова Зона лепа, н |
рече, несрећо никаква? — плану Таска и оне друге две. — Неје те ни срам: еснафска жена, па пог |
ену за руку, а када Мане пође, одлазе и оне кући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Промен |
она ту; смеје се и она, а прихватиле и оне друге две тетке, Калиопа и Уранија.{S} Само се тетк |
и беја’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена Кривокапска <pb n="38 |
ије нужно ваљада ни спомињати.{S} Чак и оне две пословице, које су већ давно биле заборављене, |
се измалена учи кукурикати”, па тако и оне; све оне виде и знају: ко кога погледа, ко кога гур |
ане својим хукањем и кукањем: како су и оне девовале и <pb n="170" /> ашиковале, али тога чуда |
уо да сам испрошена? </l> </quote> <p>и оне још страшније речи:</p> <quote> <l>Је л’ ти жао што |
родбине, веће постаријих жена.</p> <p>И оне се одазваше и дођоше.{S} Дође и тетка Дика и тетка |
ишта.{S} А Зона и Васка биле су ту, али оне неће смети никоме <pb n="116" /> казати.{S} А сачув |
лепоседа, који ће тада неминовно гутати оне мале поседе.{S} Зато, а и стога што је мислио да на |
го Ђорђију, додајући: нека се Зона сети оне речи која вели да ивер не пада далеко од кладе, и: |
ћи <pb n="79" /> крај њега и задевајући оне њега.{S} Тако је силна љубав и тако силно заноси он |
ша, он је онда задовољан и нуди дуваном оне око стола: — Прави, Бога ти љубим!{S} Нема <pb n="1 |
Манулаћа нема ту — он се не смеје, него оне.{S} Ах, тај смех страшан је, иако га сутрадан нико |
— тешио се Мане, — није нико био, само оне, само женске, а оне не смеју од мушких ништа да каж |
еш? — „Не могу, рече; трупам, рече, сас оне пусте потковице како стари мезулџиски, рече, коњ!” |
адос’ и лепотију по мејане и кафане сас оне роспије, никакве вере!...{S} Та да те турају у нови |
си пије како дервиш и арчи си ма’л сас оне несреће!...{S} Тури си нож у стол, ели фрља туфеци |
ове ушло да се ни на дан свадбе не нађу оне две заједно.</p> <p>Дође ред и на бирање и тражење |
њима.</p> <p>— Седимо си! — одговарају оне кроза зубе.</p> <p>— Жмијете, како мачке испод накл |
{S} Но, само би му то још требало да су оне биле синоћ ту!...{S} Пуцала би му брука све до Курш |
арашкева, и Николета, и Дока.{S} Све су оне дошле на позив Јевдин, само најмлађа, тетка Дока, д |
аво чак у небо). „Кад је већ”, говораху оне, „њега и калфе навукао ђаво на тај прљав посао, нек |
ети погледу и остати неопажено, иако их оне из кола багателишу и сматрају их за аџамије и да ни |
уна свега и свачега, а највише топлине (оне топлине коју ћете узаман тражити код нас); као и св |
урадити да све то испадне што боље. {S}Оне саме све то свршавају — никога не питају; Таска и Д |
, ете... — поче Васка, - поје си песне, онеја што су од љубав и ашиковање. {S}Поје си оно моме |
: никаква се напраји!...{S} И ти пантиш онеја речи?!...{S} Чорбаџиско дете, пусто, лудо; расло |
азговетније наговестила зашто је дошла, они, Јорданови, су се учтиво извињавали: да им дете ниј |
круга, оне домаће и тишине и разговора, они неће што више времена да проведу на послу, него отк |
а ги, рече, причекала у акшамско време; они чукнуше у порту, а она си искочи, та јала у кочије! |
ли су и пријатељи и непријатељи Манини; они га жалили и замерали му и заташкавали „бруку”, ови |
тим сви скочише у кола и потераше...{S} Они што у тај пар прођоше <pb n="135" /> с тестијама во |
p> <p>— Е, иди си, па ги питуј сама.{S} Они си такој зборе.{S} Џевап не могашем да си веће даје |
играња...{S} Све их је мање и маље.{S} Они даљи се раније кренуше, а ови ближи мало доцније.{S |
} Тек бане у кућу, па проси девојку.{S} Они га одбију, кажу му да је испрошена већ, или да нема |
мо! — тужио се тај господин адвокату. — Они живе — будите Бог с нама!{S} Ништа не купују на пиј |
им кујунџилак...{S} Момци и чираци ми — они нека си раде за муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зо |
иси” оди дервиши из Лесковачку текију — они помагају.{S} Прилепи ги и обложи ги на шију, па ће |
твар и да му напише за новине.</p> <p>— Они нама просто не дају да живимо! — тужио се тај госпо |
ју „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!” Они из кола иду па љуљају друге или се сами љуљају, а о |
ам, мајке... — уверава их тетка-Дока, а они се обоје љуте. — Бре, бре, бре! — наставља Дока. — |
ицири, три фронтовна и два академска, а они опет нису баш ради да им дете иде у гурбетлук, него |
има.{S} Но он је задовољан међу њима, а они га, опет, пазе и чест му одају (зову га пањ-Бељац), |
да говоре и да се као старији изразе, а они је пошљу по нешто, где ће се морати задржати подуже |
!?...{S} Ја искашем моја да си бидне, а они ми гу не давају, та кад не може тој да бидне, е нек |
Код мене мало који дан да нема супе, а они празилук и на први дан Божића...{S} С таквим светом |
шах, да се око њих могу сви исклати, а они не би приметили! (Ономад су се чак и сликали тако с |
„Па, зборе си, аџија не беше га туј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с кочије и с кар |
у око које ври живот и чује се жагор, а они, скривени у тој самоћи, уживају, јер знају да их ни |
нтереса, па он њима не тражи интерес, а они њему, опет, ни главно не враћају...{S} Тако је добр |
у па љуљају друге или се сами љуљају, а они са нишаљке иду и хватају се у коло.{S} Дође мало по |
i> потуку с амбрелима, да све пршти — а они само укратко пишу: „Били смо”, веле, „очевици једне |
вају девојче?!{S} Кој су они, што су па они побољи од теб’?!...{S} Море, мен’ ми мука и жал ми |
наредаба, а још више од силних (како се они лепо изражавају) „крканлука”; пролазе учитељи, кисе |
заигра и заплете и залупа ногама, звече они пусти прапорци и силно дирају у срце све играчице.{ |
продају петлиће и свирајке од шећера, и они што точе лимунаду, и они што продају кокице, а ту с |
ји су се појавили или ће се појавити, и они по чаршији и они по штампи, ако их буде било.</hi> |
нико други него Манулаћ.{S} Међутим, и они који су и мислили да је Манулаћево масло све то, ба |
овци што тргују с Бечом и Цариградом, и они ситни, што од тих крупних пазаре еспап и сами га у |
е од шећера, и они што точе лимунаду, и они што продају кокице, а ту се нађе увек и по једна ми |
ствар им та, наравно, и не треба.{S} И они приметише да је Зона расејана и замишљена.{S} Ништа |
а не имађаху у хаџи-Замфирову кућу, — и они је нападаху и одрицаху се сродства с њом.{S} А тек |
Циганима динар, а Нацко баштованџија и они други дадоше мање — по стопарац.{S} Ту је у близини |
згледа као цветна башта.{S} Ту дођоше и они што продају петлиће и свирајке од шећера, и они што |
или ће се појавити, и они по чаршији и они по штампи, ако их буде било.</hi> </p> <p>Наравно д |
чаршија гледа за њом, и мимопролазећи и они што седе по ћепенцима и шију фустане и памуклије, с |
коју сва родбина попреко гледаше, чак и они даљи, који давно већ ни приступа не имађаху у хаџи- |
њих има ипак највише.{S} Ту свраћају и они крупни трговци што тргују с Бечом и Цариградом, и о |
ште, као „чупе” или „чупенце” — како би они тамо рекли за шипарицу, а и она је њега познавала ј |
S} Иако су мало грамзиви за парама, али они воле и рахатлук, и време им није новац: зато рано з |
ом о сто, да су се све тресли и звечали они силни чокањчићи — она је сад просто као једна књига |
p>— Ех — вели му Замфир, — куде су били они стари спрама <hi>теб’?!</hi> Оној беоше <hi>прстенџ |
иронично и одлазе, а то су били већином они од Шарене чесме, можда баш очевици синоћног призора |
де „Осампутку” или „Потресуљку!” И само они прапорци у Манчиним штиклама што казују да играчи д |
овор.{S} Како да гу просим?!{S} Који су они, а који па ми!{S} Чорбаџиска кућа — и наша кућа!... |
што да ти не давају девојче?!{S} Кој су они, што су па они побољи од теб’?!...{S} Море, мен’ ми |
, иду право кући <pb n="131" /> — то су они што свако вече сруче пазар у кесу и носе га кући; п |
еснији синови ове земље, па, ено, и <hi>они</hi> профанисани...{S} Ено, узми по новинама!{S} Сп |
раже број 82.</p> <p>— Чифути...</p> <p>Они мећу на број 77.</p> <p>— Женске ноге...</p> <p>Сви |
34" /> <p>— Дидић! — виче Нацко.</p> <p>Они мећу на број 83.</p> <p>— Светоандрејска скупштина. |
нчо, да те неће више да погледну заради онија моји речови — кол’ко ги убаво каза!...{S} Мори, т |
е у души осећала да је сама дала повода оним својим држањем и увредљивим речима, којима је увре |
другим, опет свечаним хаљинама, али не оним маслинове боје, него у оним чоханим гугуткине боје |
час је <pb n="59" /> пред огледалом, и оним великим и оним другим мањима, иако има у џепу оно |
меха, само он стоји и служи свима, па и оним најгорима, за потсмех.{S} Осећа и види да је све п |
59" /> пред огледалом, и оним великим и оним другим мањима, иако има у џепу оно своје мало огле |
>А Поте се занео као тетреб, па продужи оним својим танким сребрним гласом:</p> <quote> <l>Где |
а саблазан свету, а највише на саблазан оним честитим и мирним суседима.{S} Чудимо се,” веле, „ |
о сокацима и мањим и већим, па чак и по оним по којима ни ђаво не пролази, по којима чак ни опш |
женско знање!” па заокупила папучом по оним женама, па уза сваки удар само викне: „Еве, тој ти |
е с чесме са стовнама враћале, или би с оним комшијом преко сокака разговарао, а тај разговор б |
де празно и пусто и и изгледаше тужно с оним погаженим раним пролећним цвећем, које се откидало |
дружином, у којој чини чудан контраст с оним његовим белим трепавицама међу оним гаравим лицима |
рно од силних жигова, враћа пошиљаоцу с оним хладним, званичним и немилосрдним натписом: „Ретур |
ама, али не оним маслинове боје, него у оним чоханим гугуткине боје, али исто тако богато ишара |
т с оним његовим белим трепавицама међу оним гаравим лицима.{S} Но он је задовољан међу њима, а |
све то избегавање њу је мало бунило, а онима је мало помогло.{S} Јер Дока је увек умела некако |
тва с њом.{S} А тек како је било Зони и онима што долажаху!{S} Шта је савета и карања прогутала |
лаши горе него што се икада уплашила од оних који је плаћају — и признаде јој све, ама све од а |
у на јурење; када оживи испод дрвећа од оних силних љуљашки, па једни се овамо љуљају, а други |
енидбом иде много брже и лакше него код оних виших, богатијих и ученијих.{S} Али зато и нема ту |
на влажно време и на рђаву кујну, нити оних силних зловољних маторих девојака, што миришу на к |
у поље и зеленило, и правило му — крај оних природних лепота — теферич још пријатнијим.</p> <p |
тијих и ученијих.{S} Али зато и нема ту оних силних маторих момака, који се туже на влажно врем |
исто мирило. {S}И све док цвета дафина, оно неколико дана, чорбаџи-Замфир нерадо оставља кућу и |
бава, а једно... оно најмалецно што је, оно жуто, слабо и никакво, — и татко га па побоље воли |
је дом што си процафте девојченце, ете, оно Тимче...{S} Како замбак т’нка!{S} Да остаде јоште т |
е?...</p> <p>— Које чупе?</p> <p>— Ете, оно ваше Зоне?</p> <p>— Па ће гу удавамо.</p> <p>— Па ш |
све здрава и цврста и убава, а једно... оно најмалецно што је, оно жуто, слабо и никакво, — и т |
а ни у сну јој не би дошло тако што!{S} Оно чега се она бојала, од чега је стрепила — то није б |
си, ете, голему муку да ти рекнем...{S} Оно моје брљиво дете...{S} Манча де... искам да га жени |
поверавао никада.{S} Па тако и сада.{S} Оно што је знала тетка Дока, није знала мајка Јевда, је |
да ти зборим? — пита је Мане.</p> <p>— Оно да ми збориш што си је за зборење!</p> <p>— Е, што |
осле, ако јој се баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајда што ће се неко време уклонити ис |
ову приповетку, ако никако друкчије, а оно макар као епизода.{S} А што је Мане <pb n="54" /> н |
ка!...{S} Неје оно Мане; ја сам Мане, а оно је куче!{S} Овој су мађије!... {S}Куче куде је води |
рађено је, ако не баш с одобравањем, а оно са знањем хаџи-Замфировим.{S} Ах, да је оно старо т |
да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а оно искача мање!{S} Један дан убаво запанти дек сам спу |
м последњи пут...{S} Ако ништа друго, а оно бар да скине са себе одговорност, да заглади онај н |
ој вика, збори, када ништо неје било, а оно дођи к ноћи и украдни гу... ће те чека, па, вика, а |
а полиза, па си не знадо’ за тај реч, а оно, пази колицно је, па веће знаје!{S} Бре, бре, бре, |
место мача изабра <hi>перо</hi>, да га оно храни и брани — перо, које ни за које новце не прод |
илику доводила.{S} А имала је обичај да оно што каже упорно брани, па и да се потуче, јер је би |
овине, та како кучку резиле!...{S} А за оно па што те питујем, демек, за доцна кући идење... зн |
о Мане и остави цигару.</p> <p>— Ете за оно оро, и за играње, — изеде си резилак, ем знајеш как |
го су му комшиске жене веровале, али за оно прво нису, него су тврдиле да се стари лисац само п |
.{S} А тако исто му нису веровале ни за оно да ће продати чифлук.) Та ноћ је, дакле, мирно прош |
о бисер, струк као фидан, а сва је била оно право „злато материно”.{S} Она је та на коју је сва |
о.{S} Беше ту и оно Зоне Замфирова; ама оно си, како чорбаџиско, беше са своји; не бањаше се ни |
и овако обично, а и у стиховима.{S} На оно прво могли су вешто и одговорити, али на ово у песм |
p> <p>— Да си фрљија и стануја мерак на оно Зонче Замфирско, ете, тој сам чула!...</p> <p>— Ба! |
беле цврсте груди, како два филџана, па оно њојно девојачко срамување!!{S} Леле, тугоо!! — викн |
да га, наравно, и утеши.{S} Мане је све оно у суботу већ био смео с ума, и није могао ништа ни |
ш, — бригу немаш!...{S} А мен’ ме изеде оно моје пцетиште!”</p> <p>— А ти, викам, зашто га испу |
са знањем хаџи-Замфировим.{S} Ах, да је оно старо турско време, уздисаше стари Замфир, када је |
н јекну силно: „Л’же, кучка!...{S} Неје оно Мане; ја сам Мане, а оно је куче!{S} Овој су мађије |
м плећима, од којих чисто хоће да прсне оно мало јелече њено. {S}Бива да понекад бане домаћица |
има веће стид, ни чес’, ни па срамување оно старовремско!...</p> <p>— Па, посмешило се дете...< |
ти.{S} Остао је глас и надаље и мишљење оно старо, само обогаћено и накићено новим досеткама и |
шао на чифлуку омиљену песму, десило се оно око његове куће, — и критици и грдњама <pb n="141" |
Гена Кривокапска <pb n="38" /> и Ленче оно Кубеџиско.{S} Беше ту и оно Зоне Замфирова; ама оно |
јој години, Зона је друкчија: није више оно џигљасто чупе што блене по сокацима једући кокице и |
више није певао пред мајстором. {S}Па и оно малочас, можда шегрт Поте и не би запевао, и, ни кр |
врат.{S} Зато јој све потанко исприча и оно што је било, а тако и оно што треба да буде, и нара |
нко исприча и оно што је било, а тако и оно што треба да буде, и наравно да ју је одмах придоби |
ушима чула.{S} Сад јој је јасно било и оно расположење Манино, а сетила се и покојног Ђорђије, |
/> и Ленче оно Кубеџиско.{S} Беше ту и оно Зоне Замфирова; ама оно си, како чорбаџиско, беше с |
орија да за њих нема више никакве дражи оно што им је, такорећи, већ пред ногама, него да их др |
— тако и за лепу Зону није имало дражи оно што је већ победила и залудила, него је интересовал |
е уме казати, јер то ни сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у вр |
е измећарке, а у ушима му једнако звони оно страшно јасно смејање поносите чорбаџиске кћери, ко |
и граби напред, а за њим се једнако ори оно страховито: „Леле,<hi>куче у чашире!</hi>” И он се |
што су од љубав и ашиковање. {S}Поје си оно моме Еврејче, што си чешља косу и клне мајку си што |
„Код препеченице”</hi>, — да ће то бити оно штоно наши стари рекли: „Појео вук магарца”, чим се |
ве шта ће и како ће, где ће ко набавити оно што треба и где ће се наћи на уречено време.{S} Ман |
о још лупао је главу о том: да ли је он оно био што је у сну водио коло, или је то био Замфиров |
и шта ли?{S} Брани се да није ни сневао оно што му се пришива: нит’ је одвео, нити је покушавао |
или да чорбаџи-Јордан има ћерку. {S}Као оно што се прича за ону стару Римљанку, племениту Корне |
, лудо; расло у сваки довлет; зар знало оно што је мука и невоља?...{S} Ама, саг, саг да гу вид |
нили га старији њени, него га је болело оно што је она о њему мислила и рекла, и иза његових ле |
алудила, него је интересовало и дражило оно што равнодушно крај ње пролази, што је не гледа и н |
и буди у њима нову освајачку глад само оно што је још непобеђено и неосвојено, што охола чела |
беше тагај туј, рече Петракија, — ћа с оно сикирче да га утепам!”</p> <p>— Ех, ех, аџамија, па |
о! {S}Ба!{S} Не чекам си ја!” Па си сас оно сикирче обијем катанац и улезнем у сопче...{S} А у |
="10" /> та се песма најрадије певала у оно доба кад се и ова наша приповетка почиње.{S} Била ј |
астати се и разговарати било је тешко у оно време код тога света, који је на тротоарске шетње, |
м и оним другим мањима, иако има у џепу оно своје мало огледало; сваки час плете курјучић и неп |
си за онога зевзека чорбаџи-Јордановог, оног Манулаћа... за њег’ ти мило...</p> <p>— Е мило ми, |
.{S} Нема више оне раскошно бујне косе, оног дугог лепог курјука — отрцао се и крзао једнако, д |
тица.</p> <p>До дућана Мана Кујунџије — оног првог у Првој глави описаног дућана, у који је мај |
тако ће се узети да је остао момак и да оног брака са Швабицом Хермином као да није ни било.{S} |
а; свет ће је заборавити, па ће и гласа оног тако полако нестати.</p> <p>Тако и ураде.{S} Дође |
сар у штабу, названи „лепи Перица” због оног белог лица и због она два младежа на образу испод |
и.</hi> </p> <p>Прошла читава година од оног кобног вечера, а ствар још једнако стоји да не мож |
жупског вина много раније опије него од оног глупог швапског пива.{S} И сада се лепо виде на ње |
мнења, које га је држало за ленштину од оног фаталног случаја кад му је једнога дана лист задоц |
то време кад је кудила Ману, хвалила је оног Манулаћа чорбаџиског.{S} Хвалила га је и она и све |
ви сутра лепо не можете више да познате оног јучерашњег сређеног, мирног и задовољног човека!{S |
S} Тада би обично Мане испружио шију из оног његовог малог дућанчета, као гусак из гушчарника к |
сиромах; па ипак је било разлике између оног првог и овог другог, доцније отвореног дућана.{S} |
ја у дамно време оди владику Мелентија, онога што га у грчку буну обеси пшешка вера туј на ниша |
туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека за Манулаћа, за онај реч „куче у чашире”! |
<hi>побегуља</hi>, побегуља за онога — онога коцкарина...</p> <p>— Кој, мори?</p> <p>— Зоне, м |
код родитеља, и тако да ништа од свега онога што се којегде прича није било.{S} Свет се окрета |
<p>— За <hi>кога</hi> рече?</p> <p>— За онога џимпира и несрећу Манчу...</p> <p>— Тугооо, тој с |
станула <hi>побегуља</hi>, побегуља за онога — онога коцкарина...</p> <p>— Кој, мори?</p> <p>— |
аврши: — А ти, Ташано, подај си дете за онога Манулаћа, берем ће да имаш убаво унуче... шебека |
S}Теб’-ти кеф и мило и наводаџија си за онога зевзека чорбаџи-Јордановог, оног Манулаћа... за њ |
и да се удам за никога... да се удам за онога ћелеш-ефендију Исидора, агент што је осигуравајућ |
па је било као и у П*.{S} И још горе од онога.{S} Тамо су је тек калфе почеле певати, и то тек |
ти.{S} А на освету је једнако мислио од онога вечера од растанка, кад јој је припретио осветом. |
их слика, које су с њим заједно пропале онога фаталнога дана у Црвеном Мору; али тек кад вам ка |
и кажем...{S} Некња си зборим ништо сас онога мојега комшију, чорбаџи-Петракија.{S} Море, има с |
.{S} Море, има си човек голему муку сас онога његовога Митку.{S} Причаше ми човек све...{S} Сал |
— „Па станула, рече, побегуља за Манчу онога...{S} Е што гу не дадосте за њег’, кад је к’смет? |
} Убав Манча, а убаво, ете, и Замфирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидну убава, све на т |
</p> <p>— Што не удавате, мори, Ташано, оној ваше чупе?...</p> <p>— Које чупе?</p> <p>— Ете, он |
у били они стари спрама <hi>теб’?!</hi> Оној беоше <hi>прстенџије</hi> и <hi>дугменџије</hi>, а |
фру, за оне многе господске ђаконије на оној великој синији, и као давно што нису, јели су и сл |
е!{S} Овој си ја делим сас друство, али оној што је салте моје!...</p> <p>— Ево ти овој! — рече |
разумела пребацивање. — Да заб’равиш ти оној што је било.{S} Саг да гу видиш, бата-Мане, каква |
у платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеириш, па... ако што |
в голем! — на врата?!...{S} Та си узмем оној сикирче, па и по катанци, па и по сандаци!{S} Кад |
ради тебе!...{S} Ја си идем, па... како оној говедо када се, ете, напасе од травку зановет... б |
е, стринка Доке, ’оћемо, ете, да женимо оној наше магаре!...</p> </div> <pb n="35" /> <div type |
ити и овце на броју“, или, још боље, по оној: „ни лук јео, ни на лук мирисао“; а то ће поштован |
огодило, ама сасвим од речи до речи, по оној бачванској песми, која гласи: „Ја сам цуру молио и |
незверено око себе, и не вероваше чисто оној тишини и усамљености у којој се сада нађе после ма |
анулаћу, која је прича права супротност оној ранијој причи о Митки чорбаџи-Петракијевом</hi> </ |
а и вреве и тишме градске, и он ужива у оној пријатној тишини кућевној. — Осем кућице, Мане је |
едао на ону страну куд би прошла Зона у оној њеној зеленој атласној бундици и алевим шалварицам |
кући долазење!{S} А саг?...{S} Пантим у оној време, у годину једанпут ели двапут ако си искочим |
} Е ли јоште онаква добра ткаља, како у оној време што беше?...{S} Беше добра ткаља — и ти си т |
тка-Таска ипак наставља.</p> <p>— ...{S}Оној му треба за кеф, а ово <hi>наше</hi> па за паре... |
, нане!{S} Зашто си ја печалим и збирам онол’ке паре?{S} За мираз, нане!{S} Па може и да се уда |
и је произвела она јучерашња шетња кроз онолики свет и улице, и зато је и сама заредила по мног |
чини баш онај Манулаћ — кога је малопре онолико гледала — кад јој приђе и понуди је шаком кокиц |
вце или гуске што потрче све за једном, оном првом, онамо куд она потрчи, а и не знају ни куд т |
му помогне, јер она му је, мишљаше он, оном својом прошевином сву ту бруку и невољу и натовари |
е казао зашто и крошто — само је Митку, оном Петракијевом, све поверио, испричао му што је било |
у 99, или обратно, као што се то дешава оном другом, неком Мицку, који сем тога и шушљета кад в |
} Дај једну кишицу, дај Божји благослов оном веселом гејаку...</p> <p>Ето, тако је објективан, |
убрза ствар; исприча им о новинама и о оном резилуку, и каже им да озбиљно хоће свога Мана да |
и и кришом уздисати за њим.{S} Ваљда по оном општем закону, по коме женски свет, онако исто као |
ле”, како су је сви звали, а која је по оном „да медвед најбољу крушку уграби” имала цмољу мужа |
и Перса Јордановица, може да испадне по оном народном: „Злату ће се кујунџија наћи”...</p> <mil |
{S} И он се ухватио, па игра, сасвим по оном: „Како играм да играм, само да се наиграм”.{S} Игр |
Зони, тако вешто да је испало сасвим по оном народном: „и курјаци сити и овце на броју“, или, ј |
у, па се изгубила. {S}Гледа бесвесно по оном шаренилу које промиче испред ње, слуша свирку, тру |
о Митанча још једнако натеже и тавори с оном малом платом и, да га мајка кришом не потпомаже, б |
ће: како је тетка-Таскин план и рачун с оном корпоративном шетњом тотално пропао.</hi> </p> <p> |
акорећи, скуп врлина и права противност оном Митки чорбаџи-Петракијевом, описаном у једној од р |
пун, а поруџбина сваки дан.{S} Некада у оном малом дућанчету свом израђивао је само просто прст |
/p> <p>— Ама! — викну радосно Мане, и у оном одушевљењу испали пушку, иако су били већ на самом |
ити да је он штогод у то умешан. — Ено, ономад је истук’о једног што га је запитао шта је он са |
гу сви исклати, а они не би приметили! (Ономад су се чак и сликали тако са шахом, како задубљен |
аџиске куће што си кутају од свет... {S}Ономад на славу једну бесмо, код чорбаџи-Гана.{S} И он |
девојку, додав: нека се покори судбини, ономе што је писано и суђено, као што би се, рече, и он |
мука је <hi>нама</hi> — мени и теби, и ономе тамо брату — и показа на зајмодавца Љубисава — <h |
устави је и стаде распитивати о овоме и ономе. {S}Васка се изнајпре ишчуђавала, снебивала и оти |
постављао по новинама питања овоме или ономе министру под потписом „Небојша”; ишао у депутациј |
то тако (унеколико, наравно) бити узрок ономе што ће се испричати у идућим главама.</hi> </p> < |
и глас и опширан извештај скоро о свему ономе што се у вароши говорило, и како је та вест као г |
тија речи!...</p> <p>— Што гу не давате оному на којега је, ете, мерак?...</p> <p>— Мерак! — пр |
све стране.</p> <p>— Ти не слушај, ете, ону будалу, ону Доку. (Тетка ми се пада, ама је лудо!.. |
/p> <p>— Ти не слушај, ете, ону будалу, ону Доку. (Тетка ми се пада, ама је лудо!...) Не слушај |
згуби, нема је.{S} Повлачи се у самоћу, ону тако милу самоћу младим створовима који не знају шт |
не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чује се жагор, а они, с |
еда малко боље Зону.{S} Па кад гу видо’ ону, њојну т’нку снагу, па оне њојне пусте косе, па оне |
{S} Зона је из побочне собе све чула, а ону <pb n="105" /> сцену између Доке и Замфира и чула и |
с ногу, седне и узме тамбуру, па запева ону своју најмилију песму:</p> <quote> <l>Зелен зекир, |
н има ћерку. {S}Као оно што се прича за ону стару Римљанку, племениту Корнелију, мајку браће Гр |
шло тек нешто да се окрене и погледа на ону страну.{S} И сам стари пензионовани претседник суда |
и онај Миче Вачин... када стану ашик на ону ченгију Ђулсефу... {S}Челебија се зваше?! — Остави |
..{S} Па би се опет окренуо и гледао на ону страну куд би прошла Зона у оној њеној зеленој атла |
м познатим кућама, навијала разговор на ону ствар, али се покајала и ратосиљала, јер је увидела |
она се стиди, хоће од стида да прогута ону мараму коју је метнула на уста, и сва срећна пружа |
— Ништо! — одговара љутито Зона и стеже ону алву симитом.</p> <p>— Како ништо?!{S} Теке, истин’ |
еда плашљиво око себе, <pb n="9" /> узе ону зечју ногу и минђуше, шмркну и продужи посао и не р |
вирка на далеко!{S} Чује је и Зоне кроз ону меку и тиху септембарску јесењу ноћ, а већ пре тога |
пита зачуђено Замфир, и сад тек спази и ону велику иза леђа.</p> <p>— За голему, двокрилну, шес |
ока одлазећи. — Мори, саг да ги искаш и ону њину дрту тетка-Таску, да се с њума ожениш, па и ту |
чнији!...</p> <p>— Ела, Васке, запој ми ону жалну еврејску песну! — рекла би Зона Васки, седећи |
ним правило!...{S} И Замфир показа Зони ону липу пред капијом у авлији.{S} Само дотле, рече јој |
нетремице у Ману и чека кад ће поручити ону његову (или боље рећи, њихову) песму <hi>„Кад ја им |
доврши, јер пуче шамар, и Поте испусти ону зечју ногу и минђуше, и погледа зачуђено у калфа-Ко |
е руже да се закитиш! — рече и даде јој ону киту хризантема. — Тој ти је последње од мен’, Ајшо |
да не послуже.{S} Ја си узедо’ с астал ону књигу, албум, па си гледам, преврћем листови, гледа |
{S} Црна Ташано!{S} Иди си па се беси о ону криву дафину!... — викну и удари у плач, а за њом о |
на коју је сваки мислио кад је запевао ону песму Синоћке те, леле, видо’, <pb n="18" /> Зоне”. |
кој да се”, рече, „поздравиш од мен’ до ону”, рече, „брљиву чорбаџику Ташану!” — заврши Таска, |
ом од бурунџук-свиле.{S} Он беше развио ону свилену мараму и гледаше у њу.{S} И тек кад му приђ |
врино и Јоне Мамино, па играју и певају ону, омиљену Зонину игру „Јелку тамничарку”...{S} Играј |
су?</p> <p>— За коју? — пита Мане, — за онуј поголему, ели за овеја мале?</p> <p>— Бре!{S} Три |
"101" /> кога се појеше у онуј песну, у онуј рисјанску срамоту нашу?{S} За кога се појеше: за е |
?{S} За <pb n="101" /> кога се појеше у онуј песну, у онуј рисјанску срамоту нашу?{S} За кога с |
ордан. <pb n="86" /> — Како га каза <hi>онуј реч</hi>, ешеку ниједан?... — навађа га отац да јо |
И све си то збраја и скутаја на куп за онуја несрећу и роспију аустриску, Кермину!...{S} Капет |
си до онуја... де... како се вика... до онуја, ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зоне Замфирск |
притрча јој Васка.</p> <p>— Отиди си до онуја... де... како се вика... до онуја, ете Калину, и |
ан!{S} Дућан да си отвори и сортира сас онуја силну стоку!...{S} Ела, Персо, <pb n="50" /> викн |
требају паре?!{S} Знајеш што се збори у онуја песну:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi> немаме,</ |
сал тол’ко да поживејем кол’ко од зајца оп’нци да поцепам!{S} Тол’ко, побратиме, е што ми веће |
ги носим; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, рече, — нећу!...” Е, зашто нећеш |
.{S} Као пожутело лишће што се кидало и опадало, тако и наде њене кидаху се и опадаху једна по |
и опадало, тако и наде њене кидаху се и опадаху једна по једна.{S} Обузе је и притиште тешко и |
а назовем — психолог, па је чак умео да опази кад је која кокошка, да простите, у вољи петлу, „ |
т не чује ту силну лупу срца и да га не опази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, и блеђа но <pb |
рај његова дућана, а он у дућану ради и опази је, а зна отприлике куда ће и којим ће се улицама |
о јогуница и није никако дао да се то и опази! — Колико само пута, кад она прође тако некуд са |
е посредница између двоје несрећних.{S} Опазила је Ману кад је прошао у лов, отрчала Зони и каз |
удно би им било да су је и виделе!).{S} Опазили су само то да су домаћи сви некако сметени, рас |
а још природније да ју је чак издалека опазило оштро око његово, а знао је и све хаљине њене < |
позиторска и стварачка моћ; то се одмах опазило на једној компонованој „Херувици”, која је само |
зар је и он ту био, а он га задуго није опазио!{S} Каква брука!{S} Бар да није то пред њим било |
и није јој право било кад је овај не би опазио, или кад би отишао на друго место да игра, а ово |
реко пушке прескакати, а он их не би ни опазио, акамоли гађао!</p> <p>Већ је пао мрак кад је ст |
зарадом.{S} Признавао је да му је Мане опасан конкурент, кад се узме у вид његов кућевни троша |
су биле згодне за ово чудно, а помало и опасно предузеће, јер или је била плашљива, или брбљива |
А Мане, опет, како су чули, не да се ни опепелити да је он штогод у то умешан. — Ено, ономад је |
ки дан, савесно и тачно као хирург ради операција, и саветује и теше Зону: хвали Манулаћа, а ку |
</l> <l>Ако ми га, драга, нађеш,</l> <l>Опери га, прати ми га</l> <l>По чирака Спиридона! —</l> |
/l> <l>Јасно слунце на западу! —</l> <l>Опери га, драга моја!</l> <l>Твоје руке — ракли-сапун,< |
Но он је задовољан међу њима, а они га, опет, пазе и чест му одају (зову га пањ-Бељац), и не пу |
причала шта је она казала Доки, а Дока, опет, шта је све она казала и Таски и Замфиру.{S} И по |
, знао сам ја то, — говорио је Милисав, опет у кругу својих, у кафаници <hi>„Код препеченице”</ |
а женска прилика, и кад му приђе ближе, опет га ослови:</p> <p>— Познаваш ли ме, мори?</p> <p>— |
у, и таман да пође, а њега опет задрже, опет се рукују и веле: „Па поздрави се на стринку Кеву! |
сајте.{S} Она сумња на Мана.{S} А Мане, опет, како су чули, не да се ни опепелити да је он штог |
лену памуклију, преко ње јелек и гуњче, опет маслинове боје, — а све у силном гајтану — па се п |
ве; кад ујутру устане и потражи папуче, опет му се ти исти стихови отму с усана и он певуши ту |
/> Мало после излети из куће у другим, опет свечаним хаљинама, али не оним маслинове боје, нег |
акамоли разговарају. (А и да није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер у таквим приликама |
у недељу био Мане врло суморан, а зато, опет, и није провео недељу као досада што је обично про |
а што да чине!...</p> <p>Или други пут, опет тако, улети сав задуван с по једним јајетом у свак |
а он њима не тражи интерес, а они њему, опет, ни главно не враћају...{S} Тако је добродушни пан |
и топлим очима!...</p> <p>И другу игру, опет, „Јелку тамничарку”, играли су, једно до другог, К |
неваљале „побегуље” Зоне, за којега су, опет, постојале две верзије: једна, да је погинуо, а др |
је троје колима прегажено.{S} Други су, опет, тврдили да је својевољно побегла, а то су поткреп |
ућута и стаде савијати другу цигару.{S} Опет настаде пауза, коју прекиде Мане.</p> <p>— Море, т |
— Од кога си гу, збори бре, научија?! — опет га пита калфа Коте, али не добија одговора. — Ти л |
устрану.{S} Паши већ помало досадно. — Опет мењају чибуке и доносе друге кафе, а Замфир једнак |
једаред је погледа и загледа се у њу, а опет другом неком приликом пређе преко ње тако равнодуш |
здрави се, ете, и на тетку Доку!” па га опет љубе у образ, тако да мора формално да се отме и д |
е брише знојаву руку јаглуком и брзо га опет хвата и чврсто држи, док јој се опет не исклизне р |
а, говораху људи. „Којешта!” брањаху га опет сад неки, „Мане је вредан и поштен младић као и от |
пољуби у руку, и таман да пође, а њега опет задрже, опет се рукују и веле: „Па поздрави се на |
а себе ту тешку и части пуну дужност да опет избије из Зонине главе Ману Кујунџију.{S} Зато тет |
тако предану душу човека који јој сада опет у машти изиђе пред њене умне очи и мио, дивнији и |
, и овој чудо у свет да видим!” Погледа опет боље, да га очи какогод не варају.{S} Како би то б |
или тетке и стрине; а кад се уда, онда опет свекрва, јетрве и заове, тако да никад није сама; |
кријумчарења могао да повуче, а Ђорђија опет њега одбранио од неких пијаних аскера.{S} Тако је |
а увређена и дизала се да иде, па свака опет остајала.{S} Али све скупа ипак сложне беху у томе |
ла, попустила и постала друга — постала опет она стара, поносита, уображена, хладна, чорбаџиска |
Доки јаде своје.{S} И тек кад му је она опет дошла и понудила му се да поправи целу ствар, — та |
бољи од овога зевзека Манулаћа, — и она опет волије њему него мени?!...” И црне мисли све више, |
, чује се жандарево: <hi>назад</hi>! па опет нешто као шамари, после објашњење — чују се речи: |
ало задржао у дућану, издао наредбе, па опет духнуо као ветар, завртеше опет исти ти сумњиво гл |
вира, па онда пије, мезетише и пуши, па опет свира.{S} Бакшиш ретко купи, јер он управо и не до |
е: „Па поздрави се на стринку Кеву!” па опет руковање и љубљење; и он опет љуби их у руку и изв |
мирис гледаоце.</p> <pb n="73" /> <p>Па опет поче песма уз игру:</p> <quote> <l>За Раде комшијч |
шарао јој срмом кундак, и неколико пута опет батаљивао рад, устајао и одлазио.{S} А чуло се и д |
ем!...” па иде даље другим сокаком, где опет тако нешто викне или вели: „Овим шором, Лазо, еј, |
ој авлији, или обратно, кад је и где је опет комшиска снела у њиховој авлији.{S} Све је он то з |
ји се каје, који се поправио, и који је опет примљен у ред чорбаџиски, јер га, ето, и сам стари |
дели зрно на буњишту, а према којој је опет охладнео, па је тера од себе; даље, тако исто није |
ешто, да га добро запамти, — а за то је опет морало доћи ово што је дошло, и приповетка се мора |
д су оживеле, употребљавале се и почеле опет циркулирати.{S} Шта је само досетака на рачун Мана |
е никако ни да чује за Манулаћа, а Мане опет каже: ил’ њега ил’ никога.{S} Чорбаџиски је син, с |
вољан.{S} Јевда никуд не излази, а Мане опет слабије прекодан долази кући; а и кад дође, боље д |
ори ли што?</p> <p>— Збори.</p> <p>Мане опет ућута и стаде савијати другу цигару.{S} Опет наста |
и их у руку и извлачи своју руку, а оне опет: „Па поздрави се, ете, и на тетку Доку!” па га опе |
олазиле и реферисале, и одлазиле, да се опет скорим, с новим гласовима врате.{S} Тога другога д |
виче: „Уа!” а он сваки час пада, па се опет диже и опет бежи.{S} И брани се рукама, а њих тешк |
Нукали један другог, престајали, па се опет наклапали, отирали своје дебеле сељачке брке, пили |
p>Неколико дана доцније, а код Јевде се опет скупљају на ново фамилијарно веће. {S}Сваки час те |
и истих тих година била!...{S} Па би се опет окренуо и гледао на ону страну куд би прошла Зона |
лашен и од саме помисли те.{S} Врати се опет мислима синоћњем догађају. {S}Мислио је о глупом с |
га опет хвата и чврсто држи, док јој се опет не исклизне рука из његове; гледа како се разговар |
езбрижност његова и весела ћуд, и он се опет шалио и задевао младе лепушкасте муштерије, кад би |
„Леле,<hi>куче у чашире!</hi>” И он се опет саплеће, пада, мучи се да се дигне, али већ не мог |
судбину: сноси је мирно и нада се да ће опет бити што је био, а засад се теши тиме што је испек |
а испричанога у прошлој глави, а што ће опет исто тако (унеколико, наравно) бити узрок ономе шт |
а веза била раскинута, и сад је Митанче опет био слободан.{S} Али му отац никако не прашта, јер |
дбе, па опет духнуо као ветар, завртеше опет исти ти сумњиво главом и рекоше: „Ама, није без ни |
ивале.{S} Седоше у једна кола и ударише опет другим споредним улицама и упутише се у чорбаџи-За |
е пазарише, па и одоше.</p> <p>Остадоше опет сами.</p> <p>Опет мала почивка.</p> <p>— Бре! — по |
скање длановима, и узвици: „Лелее...” и опет страшан смех одасвуд...</p> <p>Трже се Мане и стад |
њих тешко диже: малаксале му; он пада и опет се диже и граби напред, а за њим се једнако ори он |
а он сваки час пада, па се опет диже и опет бежи.{S} И брани се рукама, а њих тешко диже: мала |
м”.{S} Једни вичу: „Мућни боље!”, други опет: „Добро је, добро!”, понеки додаје: „Добро је!{S} |
на какав посао за вратом!...</p> <p>Или опет тако ради у дућану, а посао навалио као никад; рад |
и, три фронтовна и два академска, а они опет нису баш ради да им дете иде у гурбетлук, него би |
коше да сумњају у Манулаћеве, а Калиопи опет одговорише да сумњају у Манине...</p> <milestone u |
ете, лошо не напраји!... — рече и испи опет једну чашицу мастике, па додаде: — Ако искаш, Јевд |
А међутим и не оде у дућан, него удари опет кроз неке друге сокаке; а накривио фес, па га кића |
ска глава, плаћам, бре, порез!” а затим опет: „Ај си, келешу ниједан, теб’ ћу те гледам”, или: |
каже, поручују чокањчиће линцуре, а он опет наставља:</p> <p>— Па тако је и с овим сад.{S} Она |
у да бира <pb n="71" /> коју хоће, а он опет вели да их све воли и да ће их све узети за жене.. |
на овај џумбус.{S} Сви га дирају, а он опет ником не остаје дужан.{S} Девојке га зову и питају |
Кеву!” па опет руковање и љубљење; и он опет љуби их у руку и извлачи своју руку, а оне опет: „ |
овца и Сукова.{S} Умирио се мало и стао опет размишљати, и већ га глава заболе, а жељени сан ни |
/p> <p>После неколико дана Мане је ишао опет поносито и ведра чела.{S} Вратила му се стара безб |
е може да их свако вече односи и ујутро опет доноси у зеленим кесама, као некад што су старе ку |
а не зна ни сама зашто то ради, као што опет и не зна како силно стеже својом знојавом ручицом |
о се; зато сам продужи даље песму, коју опет сви свирком и певањем прихватише.</p> <p>Пева Мане |
викну: „Почиње; молим за тишину!” Мућну опет кесом и стаде извлачити бројеве и викати их, а цел |
</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Опет умукну песма и певање, а играње и даље траје уз св |
доше.</p> <p>Остадоше опет сами.</p> <p>Опет мала почивка.</p> <p>— Бре! — поче хаџи-Замфир, — |
је своме носу. {S}Мирис га тај заноси и опија.{S} Буди у њему давне успомене тај оријенталски х |
ну, јер се од жупског вина много раније опије него од оног глупог швапског пива.{S} И сада се л |
ead>ГЛАВА ДРУГА</head> <p> <hi>у њој је опис Манасије кујунџије, познатог и под именом чапкун-М |
ad>ГЛАВА ПРВА</head> <p> <hi>У којој је описана једна дирљива сцена између калфа-Коте и шегрта |
АВА ДЕВЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој су описани очајни кораци учињени од стране Замфирових на с |
А ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <p> <hi>У њој је описано последње момачко весеље Манино.</hi> </p> <p>Ма |
d>ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <p> <hi>Ту је описано како је тетка Таска донела у Замфирову кућу прв |
на Кујунџије — оног првог у Првој глави описаног дућана, у који је мајстор-Мане онако вешто, са |
ивност оном Митки чорбаџи-Петракијевом, описаном у једној од ранијих глава ове приповетке.{S} И |
т у чорбаџиску башту и уживао у призору описаном у песми.</p> <p>Кад Поте не доби очекивани дру |
својим ушима да чује и својим пером да опише. {S}Био је радостан унапред што ће на лицу места |
жна и не могаше задуго ока склопити.{S} Оплакала је дан, лила сузе, клела свет, али и себе, јер |
куће је био поносит, а у кући нежан.{S} Оплакала га је и искрено ожалила Језда и жали за њим ев |
ана у цркви, а после је следовала оштра опомена његовог високопреосвештенства свештенству: да ћ |
анулаћеве старије и да им сама понуди и опомене их и да им миг за прошевину.{S} Ако што мисле, |
тако се и овде збило.{S} Силни савети и опомене учинише напослетку своје.{S} И Зона као да подл |
твари и отишла на десето; свака је била опоменута да се не удаљује, него нека се држи саме ства |
не дигне; само у кафани би он прво оца опомињао да се дигну и иду.{S} С кокошкама је легао, с |
Мане, и пружи Замфиру муштиклу, коју је оправио.</p> <pb n="179" /> <p>— Ја си сина немам, Мане |
фир наводи његове речи.{S} Задубио се у оправку муштикле.{S} Сам ради, јер је малочас послао св |
рстење, белензуке, звонца и меденице, и оправљао батаљене муштикле и олупане табакере; а сада, |
Ако гу он не буде екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си баталим и дуван, зашто цигара-пушење |
га</l> <l>По чирака Спиридона! —</l> <l>Опрала би, драго моје!</l> <l>Ракли-сапун нестањује,</l |
је намештена по вољи, ни кошуља му није опрана и упеглана као што би он хтео.{S} Сваки час суко |
ија и махале.{S} Креће се свет на своја опредељења полако и постепено, онако, што рекли, по чин |
глас.{S} А затим зовну још Зону, да се опрости и с њом.</p> <p>— Па иди си у кревет, — саветуј |
.{S} Разбра ли? — заврши стари Замфир и опрости се с Маном, који га, силно тронут, при поласку |
мислености хаџи-Замфирове.{S} И нису му опростиле ни кад је, истога дана после подне, стигао са |
није могао дуго да кружи по вароши и да опстане, јер око једанаест часова дошао је, на велико ч |
д иконом из Русије, која је сва сребром опточена, а три кандила горе пред оком највећом иконом |
а Мане је исти отац...</p> <p>Силно је оптуживала сина, али само зато што је био Крстовдан узд |
</p> <p>А наша „Трша”, ете, и „Кундака” опуштиле жално главу...</p> <p>— Туго, — смеје му се ма |
толико пута певала Зони, кад год би ову опхрвали слатки осећаји и тужне мисли и она пала у мела |
ска донела у Замфирову кућу први глас и опширан извештај скоро о свему ономе што се у вароши го |
а, све се чудноватије и невероватније и опширније сама ствар приповедала.{S} У Бањи и на Мрамор |
ав Јекономија, чије ћемо мишљење изнети опширно и тачно, као да је из стенографских бележака ва |
и освојило и брзо постало објективно и опште мишљење целога града...</p> <p>— Море, знао сам ј |
ришом уздисати за њим.{S} Ваљда по оном општем закону, по коме женски свет, онако исто као и ов |
јер ено благочестиви тутори и одборници општине турековачке већ трећи дан како се вуку све сред |
Краве се већ враћаху с паше, фењерџија општински већ пролази с мердевинама да пали фењере, и п |
ма ни ђаво не пролази, по којима чак ни општински инжењер по дужности не пролази, Дваред је так |
рио о берићету лањском и овогодишњем, о општинским кошевима, о киши и суши, и желео сељаку кишу |
ом, као да је то неки нахерени дирек од општинског фењера, а не витка и лепа Зона хаџи-Замфиров |
ма воде том улицом видеше при светлости општинског фењера све.{S} Видеше како Мане и она двојиц |
арке” играло се неколико пута до „Шарен-ора”.</p> <p>— Ама саг право да ми кажеш што ћу те, ете |
авали руке иза потиљка и пође силно као орао кад хоће да полети.</p> <p>— Е, што да рекнем? — з |
че: „Пази се, газда Петракија, да те не орезили, рече, твој Митка.{S} Чуја сам — а убаво разбра |
у турцко ни саг у српско време такој не орезили, ни ме једно куче толко уапило, како саг ова ор |
иже и граби напред, а за њим се једнако ори оно страховито: „Леле,<hi>куче у чашире!</hi>” И он |
и једрији, <pb n="151" /> пуни смелих, оригиналних и слободумних мисли, тако да је већ и због |
кад цвеће замирише, а гугутке загучу — оријенталац се сваки тада радо одаје тихим сањаријама!{ |
пија.{S} Буди у њему давне успомене тај оријенталски харемски мирис жутог дафиновог цвета.{S} П |
ањем У дахирета.{S} Запеваше онако мало оријенталски — тихо и сањиво, мало кроз нос запеваше:</ |
ема разним „бубњарима” у разним женским оркестрима банкротирао је и дотерао до овога што је сад |
— Несам за вашу кућу...</p> <p>— А, за оро ли си?{S} Ах, што си па девојче за оро!... — рече п |
резилак!...</p> <p>— Па кој ги рече за оро?{S} Ти ли?</p> <p>— Јок ја!...{S} Казаше ги ники из |
оро ли си?{S} Ах, што си па девојче за оро!... — рече пакосно и погледа је презриво од главе д |
ферлиски хан или на Бит-пазар, где игра оро; или у неку авлију или неки пошири ћорсокак, где се |
екад би долазила и до места где се игра оро, али никад сама, већ увек с понеком другарицом и пр |
а, — а та је песма:</p> <quote> <l>Игра оро код гробљиште,</l> <l>И у оро Катаринке,</l> <l>А д |
меши или ће да заплаче...{S} И доклегод оро траје, или још боље, доклегод Мане не пође кући, и |
младежи обојега пола, који се скуп зове оро; а том ће приликом већ помало моћи и завирити у душ |
ривокапско, па отрче весело тамо где се оро игра.{S} Ту стану.{S} А обично и најрадије стану на |
не само оро видиш — једно, друго, треће оро, како се таласа и шарени!...{S} Све весело, па игра |
е их све узети за жене...</p> <p>Отпоче оро.</p> <p>Одиграше неколико игара, и „Криву бањку” и |
.{S} Лепо се ухватио и он у оро, и води оро.{S} И, за чудо, па некако баш и изгледа на коловођу |
ој су мађије!... {S}Куче куде је водило оро?!” па наби фес на очи и наже кроз свет да бежи.{S} |
авлију и сав сокак; на све стране само оро видиш — једно, друго, треће оро, како се таласа и ш |
не и остави цигару.</p> <p>— Ете за оно оро, и за играње, — изеде си резилак, ем знајеш как’в р |
образ!{S} Хаџи-Замфирска Зоне се фаћа у оро... иска да се ороди сас луду Доку, Доку да вика: те |
„Леле, тугоо, куче у чашире фатило се у оро!” а други почели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледања |
> <l>Игра оро код гробљиште,</l> <l>И у оро Катаринке,</l> <l>А до њума млад наредник,</l> <l>Л |
да си седи да не игра, веће се уфати у оро и она...</p> <p>— Она ти каза то?</p> <p>— Ба!{S} Н |
и распознаје.{S} Лепо се ухватио и он у оро, и води оро.{S} И, за чудо, па некако баш и изгледа |
Видело се куче у чашире, па се фатило у оро</hi>” — вели јој чорбаџи-Замфир, сав зелен од љутин |
икају: не прилега на чорбаџиску керку у оро играње по ма’але...</p> <p>— Е, а зашто па играше?< |
гледале, нарочито недељом, кад игра <hi>оро</hi> на ћошку Шефтели-сокака.{S} Од свију момака он |
био први случај, нити какво чудо да се ороде чорбаџиска и занатлиска кућа, споменула је неке д |
фирска Зоне се фаћа у оро... иска да се ороди сас луду Доку, Доку да вика: тетко!</p> <p>— Па б |
е једно куче толко уапило, како саг ова ороспија...{S} Ти ли гу каза и прати гу овам при нас, у |
’ син и наследник!” ’хоће да га узне за ортака, — ама још неје у теј године!... <pb n="51" /> А |
<pb n="57" /> <p>Зона још није играла у ору нити се љуљала на нишаљци — она је само гледала.{S} |
олски, пуни свиле и кадифе; по дуварима оружје скупоцено, поклон од паша и бимбаша.{S} Уза зид |
дало да сврши академију, да му мач буде оружје, али, као што видите, постаде борац ипак: место |
и Мане прибећи перу и писању, том новом оружју, како кажу, и написати једну исправку. {S}Исправ |
х <pb n="128" /> форинти, са седиштем у Оршави, где су сви похватани и осуђени на робију, а међ |
маше, ете, сас мене!{S} Плати за путине осам динара — ем беле паре, бре брате, рече, малко ли ј |
човек и дућан!” иако је том човеку тек осамнаест година, а дућан му мало већи од већег путничк |
ter" xml:id="SRP19071_C18"> <head>ГЛАВА ОСАМНАЕСТА</head> <p> <hi>На шта су се све решили чорба |
ргати уз мајку преко калдрме, па све до осамнаесте своје године, кад му је отац плаћао четрдесе |
тога доба водио га је више и отац.{S} У осамнаестој години купио му је џепни сахат и златан лан |
а ти је за тој? „И без петли може да се осамне”, та и ти да се ожениш и без њину Зону!...{S} Мо |
{S}Не игра, него лети кад Мане поведе „Осампутку” или „Потресуљку!” И само они прапорци у Манч |
{S} Онако, као и за све велике и срећне освајаче што прича Историја да за њих нема више никакве |
ама, него да их држи и буди у њима нову освајачку глад само оно што је још непобеђено и неосвој |
вероватна, брзо и пропала.</hi> </p> <p>Освануло лепо јутро.{S} Почињу оживљавати и чаршија и м |
ако су га морале обрадовати и оживети и освежити ове слатке речи: „Бата-Мане, поздравила ти се |
оћи да ствар испадне као што треба и да освета буде извршена.</p> <p>А Митанче још једнако живи |
единостима како ће да изведе своје дело освете.</p> <p>Па како је цела та ствар била и дрска и |
нао, и зато је сад мислио само о начину освете.{S} И, како је био досетљив, то му није требало |
још утолико, уколико је желео да јој се освети.{S} А на освету је једнако мислио од онога вечер |
} После три дана он је већ имао идеју о освети и задовољно трљао руке при помисли да то неће би |
м.{S} Али како, на који начин ће јој се осветити, то још није знао, и зато је сад мислио само о |
i>У њој је испричано како се вешто умео осветити Мане Зони, тако вешто да је испало сасвим по о |
„<hi>куче у чашире</hi>” убаво ће ги се осветиш!...{S} Е, што да ти не давају девојче?!{S} Кој |
ечера од растанка, кад јој је припретио осветом.{S} Али како, на који начин ће јој се осветити, |
лико је желео да јој се освети.{S} А на освету је једнако мислио од онога вечера од растанка, к |
кап камен дубе”, вели стара, искуством освештана реч...{S} И тако се и овде збило.{S} Силни са |
удо што је његово субјективно мишљење и освојило и брзо постало објективно и опште мишљење цело |
поносити, и те још како, кад се за њом осврне Мане кујунџија!{S} Јер и исти тај Манасија био ј |
она и стаде сва уздрхтала и плашљиво се осврташе да је ко не види.{S} Срећом, нико не пролажаше |
ца!...{S} И Зона пође зловољно кући.{S} Осврте се још једном, и виде како Мане и Калина пођоше |
о крај ње пролази, што је не гледа и не осврће се за њом.{S} И већ због самога тога није никакв |
ће.{S} А још кад видеше да се Мане и не осврће чак ни на полициског писара, акамоли на жандара, |
ива у оној пријатној тишини кућевној. — Осем кућице, Мане је имао и нешто земље: неколико њива, |
воде Нишавом протећи докле наш свет не осети благотворну моћ штампе, те осме светске силе!...{ |
} И кад човек уђе у такву кућицу, он се осети некако више сам, свој; далеко од града и вреве и |
по томе се владати.{S} А и да није сама осетила то, имао би ко да јој то каже.{S} Родбина Замфи |
обесио златан ланац и сахат, Манулаћ се осетио сасвим мушко.{S} Чак је, пролазећи Лесковачком у |
ак целога дана.{S} Код Замфирових одмах осетише да није добро, кад не сме да дође, зато се у че |
ећа да јој је нешто мило и тужно нешто; осећа да пати, а не зна још од чега пати.{S} А пријатна |
сли, а не зна шта мисли, само осећа.{S} Осећа да јој је нешто мило и тужно нешто; осећа да пати |
ма, па и оним најгорима, за потсмех.{S} Осећа и види да је све пропало за њ...{S} Не зна, не се |
одаје тихој тузи, мисли о себи, и ту се осећа, као најнесрећније девојче на овом свету, али заш |
дурице; чује шуштање свилених шалвара и осећа мирис, дах њен осећа, помешан с ђулијаком из Каза |
свилених шалвара и осећа мирис, дах њен осећа, помешан с ђулијаком из Казанлика, — и не могаде |
другарица и сапутница човекова?{S} И он осећа да не може више овако остати!{S} Укратко, чуди се |
леда; и мисли, а не зна шта мисли, само осећа.{S} Осећа да јој је нешто мило и тужно нешто; осе |
женидбу!...{S} Чим отвори дућан, одмах осећа да му треба и домаћица.{S} А и сви му повлађују, |
омало моћи и завирити у душу и скривене осећаје Зоне Замфирове.</hi> </p> <p>Али сада, у ово вр |
ла Зони, кад год би ову опхрвали слатки осећаји и тужне мисли и она пала у меланхолију.</p> <p> |
, клела свет, али и себе, јер је у души осећала да је сама дала повода оним својим држањем и ув |
али зато ипак и надаље су се сматрале и осећале као род тој кући.{S} И кад су служиле и двориле |
, не уловив ништа.{S} Од силних мисли и осећања није ни ловио ништа; јер, како је у мислима зан |
акве на задовољство извршене наруџбине, осећао је мајстор Мане потребу да се мало поодмори.{S} |
карање, зато се диже и оде од куће.{S} Осећао се да није ни за какав посао — зато узе пушку и |
та.{S} Налазио је да није време још.{S} Осећао је да још није прилика за њу, док не постане офи |
лећи у кревет и узети лекове, па ма се осећао здрав као бик. — Легни си и поспиј малко, а ја ћ |
едне такве чорбаџиске куће, да се не би осећао задах од готовљених јела. {S}У тој кујни се и че |
и сада, као девојка, она то поче полако осећати и по томе се владати.{S} А и да није сама осети |
и понеки трговачки агенти, понеки агент осигуравајућег друштва или трговачки помоћници из Беогр |
га ћелеш-ефендију Исидора, агент што је осигуравајућога друства... а може ласно да си останем и |
паре! — понавља мали Манулаћ. — Саг је оскудација!...</p> <p>Кад чу реч „оскудација”, чорбаџи- |
тиш овај мој сагашњи реч, Персо!... <hi>Оскудација!...</hi> Кад гу научило, бре?! — чуди се јед |
д силна смеха задовољни Јордан... — <hi>Оскудација.</hi> Па бре, дете, ја сол три товара полиза |
аре?{S} А... како га рече?</p> <p>— <hi>Оскудација!</hi> — понавља мали Манулаћ олизнув носић, |
а Манулаћ пред трговцима понови реч <hi>оскудација...</hi></p> <p>И сад тако паметно дете, које |
уо да сада нису пређашње године, да је „оскудација”, да су им силне непокупљене паре по народу |
аг је оскудација!...</p> <p>Кад чу реч „оскудација”, чорбаџи-Јордан се само лупи шаком по колен |
нем там’ насред чаршију, — тол’ко си бе ослабела оди зорт и резилак голем...</p> <p>— Па <hi>ко |
ње цифара својим хумором и зачинити.{S} Ослањајући се на фамилијарност која је владала ту у дру |
— време је да се, вели, и та деца мало ослободе и изиђу међу свет, јер ено благочестиви тутори |
а баксуза), да она покуша да раскрави и ослободи Манулаћеве старије и да им сама понуди и опоме |
ам он састане са Зоном, да је заустави, ослови, да је упита он сам последњи пут...{S} Ако ништа |
ад понекад уђе у кујну да запали чибук, ослови их обично: „Ела, керко Мадо, тури си један, ама |
е стражарити и пазити.</p> <p>— Зоне! — ослови је Мане и искашља се тихо.</p> <p>— Што искаш? — |
прилика, и кад му приђе ближе, опет га ослови:</p> <p>— Познаваш ли ме, мори?</p> <p>— Кој си |
ом измећарком, Васком, и снисходљиво би ословила понеку сиромашну девојку, заборављала би врло |
ту своју погрешку, доскочио је и томе: ословио је сироту Калину, једно комшијско девојче, а на |
је повише времена док је могао срести и ословити и реч-две насамо разговорити с њом.{S} Али шта |
ао би је речима, као што се обично деца ословљавају; а затим би је редовно запитао за њену стар |
с мајком, коју је дотле увек најнежније ословљавао.</p> <p>— Јевдокијо, црна друшке Јевдо, твој |
, као гусак из гушчарника кроз летве, и ословљавао би је речима, као што се обично деца ословља |
ђе, каже како се данас не може на млађе ослонити, па тек онда улази.{S} Мане је сада узео и јед |
pter" xml:id="SRP19071_C8"> <head>ГЛАВА ОСМА</head> <p> <hi>У њој је један, за Мана врло пријат |
зва настрану, у башту црквену, тамо под османлуке.{S} И ту јој се изјада.{S} Изнесе све шта је |
вет не осети благотворну моћ штампе, те осме светске силе!...{S} Остаде му још Мане.{S} Он је ч |
} Гледа је Мане, па му се учини тај њен осмех кроза сузе као зраке сунчане кад продру кроз кишн |
кад продру кроз кишне облаке и сунце се осмехне на земљу...{S} И она се ухватила у коло с читав |
пак то није од невоље, јер се понекад и осмехне и једнако суче своје танке црне брчиће.{S} А јо |
таним вратом, бледа и малаксала, изађе; осмехну се болно, поклони и пољуби тетка Таску у руку, |
ет... из вашу кућу...</p> <p>— Хе-хе! — осмехну се Зона. — Така ко ће саг бидне тој!...{S} Васк |
— Е, зашто да не бива?</p> <p>— Хехе! — осмехну се презриво Таска: — „Гаки нема, — свирка сака! |
p>— Зар чорбаџика?...</p> <p>— Лелее, — осмехну се Дока, — малко ли ги знајем?!...{S} Е, што је |
...{S} Може и да лежи.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Васка. — Леле, бата-Мане, како збориш па и т |
е и нису сада овде у кафани, зато се не осмехну баш ниједном на Нацково шале.{S} Јер Нацко је б |
сви их гледају задовољно с пријатељским осмехом на лицу, као кад се нешто мило, своје гледа...< |
ом нарочито главе прву, четврту, шесту, осму и дванаесту.{S} У том дефинитивном облику дајемо ј |
је код куће.{S} А и није свршила ни сву основну школу, него само три и тек почела четврти разре |
ђаци и ситни и крупни, мушки и женски, основци и препарандисти.{S} Основци иду са књигама и ле |
и и женски, основци и препарандисти.{S} Основци иду са књигама и лепињама под мишком, и џавељај |
неће бити на одмет, кад од једне такве особе долази.{S} И онда, није никакво чудо што је његов |
м, према којој је дотле увек послушан и особито пажљив био.{S} А Јевда ћути, трпи, и плаче криш |
, која бриди, па му то чешање чини неко особито задовољство.</p> <p>— Од кога си гу, збори бре, |
и одговори погледом.{S} Било јој је то особито задовољство да једним таквим погледом охрабри к |
’Ангулем, познате у месту учитељице (са особитом методом за лако и перфектно учење француског ј |
, али се успут сети да је данас субота; остави то што је намислила за сутра, за недељу, а тога |
/p> <p>— Немој, Мане, две ти очи!...{S} Остави ме!...{S} Сама ћу си идем!...{S} Врни се!{S} Жив |
к скочи, не знаш ни зашто ни крошто.{S} Остави дућан на калфи, а он се жури кући, као да му гор |
ију Ђулсефу... {S}Челебија се зваше?! — Остави си човек и татка, и мајку, <pb n="52" /> и дућан |
а тебе-ти за њума? — одбија домаћица. — Остави тија речи!...</p> <p>— Што гу не давате оному на |
— рече Мане молећивим гласом.</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Е, што си ме таг лагала и абере пра |
же руку да га још једаред удари, али га остави, кад уплашени Поте увуче врат и главу као корњач |
емењуваш... </l> </quote> <p>Калфа Коте остави рад, па га само погледа.</p> <p>А Поте се занео |
ире”! — раздера се Дока и оде љутито, и остави запрепашћеног чорбаџи-Замфира, који се само крст |
<p>Ајша само превуче руком преко чела и остави га, даде дахире Дудији, нек’ она купи бакшиш, а |
атити, — колико пута скочи са седишта и остави рад и дућан на момку и шегрту и рекне им само: „ |
— Што, море? — вели запрепашћено Мане и остави цигару.</p> <p>— Ете за оно оро, и за играње, — |
— рече и љутито залупи врата за собом и остави их запрепашћене.{S} СаМо су се крстиле и викале: |
— да прошћаваш — како ники мачор кад си остави мутвак, та се дигне и зареди по ма’алу на нико р |
Татко те Ђорђија <hi>мен’</hi> у аманет остави.{S} Тој си не знаје ники — знаје Бог и црна у Го |
о Зона и залупи авлиска врата за собом, оставив Мана напољу.</p> <pb n="195" /> <p>Мане је без |
ак од оца Манина, Ђорђије; ни њега није оставила на миру. {S}Управо, није ни спомињала ни претр |
ње у свету: <pb n="27" /> што је то Бог оставио да човек баш мора радити и у зноју лица свога з |
е Мане остао и даље хладан и повучен, и оставио их без одговора.</p> <p>Ово је силно дејствовал |
И какво чудо онда што је пан-Франћишек оставио пиво и посветио све остале дане свога живота са |
би отишао на друго место да игра, а ово оставио...{S} То је вређало њен женски понос.</p> <p>Је |
м си ја!{S} Ласно за тој!{S} Мен-ми сал оставите... бригу не берите, а ја ћу сама убаво да дузд |
у измећарку, па одоше обе смејући се, а оставише Мана, који, сав обливен по челу грашкама зноја |
одмах навалише на Зону све сложно, и не оставише је никако на миру док јој га, како им се учини |
ан-Франћишек обезбедио своју будућност: оставља за црне дане, и Цигани то чувају.</p> <mileston |
да је донео кључеве од куће своје и да оставља у аманет <pb n="12" /> њему чељад и дворе своје |
ењих дана, када нас већина птица селица оставља.{S} Мане је обишао своје винограде, свраћао и п |
би се показао пред Ташаном како нерадо оставља кућу.{S} А тако исто му нису веровале ни за оно |
но неколико дана, чорбаџи-Замфир нерадо оставља кућу и слабо излази у чаршију.{S} Ту седи и пуш |
есају све, и обично и редовно никога не остављају на миру.{S} Све се ту сјури, и домаћи и из ко |
или и по апсанама трунули, и коске наше остављали — само да је добијемо.{S} И што ће нам онда с |
ну!...{S} Ама неће се офајдити тиме!{S} Остаде то — беше му!{S} Ни за милион мираза не бих је ј |
моћ штампе, те осме светске силе!...{S} Остаде му још Мане.{S} Он је човек млађи, светски, сувр |
но Тимче...{S} Како замбак т’нка!{S} Да остаде јоште турцко, ћаше, две ми очи, заради њума зулу |
и испунио.{S} Упропастио је, и она сада остаде на потсмех као ниједна њезина друга, заврши Зона |
м Ђорђији, оцу Манином.{S} И тако Јевда остаде удовица и посвети се сва неговању и васпитању си |
лу.{S} И Доки се допала та мисао, и она остаде и даље у тој завери, имајући у њој и своју одређ |
да се све разиђоше задовољне, само Зона остаде тужна и не могаше задуго ока склопити.{S} Оплака |
никако не сложише. <pb n="127" /> Мане остаде при свом; њему је потребна била танка, висока и |
лочас играли и кикотали и подврискивали остаде празно и пусто и и изгледаше тужно с оним погаже |
ане. — Вардај, Васке!...{S} Од татка ми остаде кућа и лојзе и њиве... а ја си и сам јоште купи |
ре, и не пантим веће!...{S} Од татка ми остаде, а он гу добија у дамно време оди владику Мелент |
ити натраг у уста клеветницима.{S} Зони остаде име <hi>„побегуља”</hi>, иако је враћена; јер то |
кубе...</p> <p>— Еј, Доке, Доке, ти си остаде јоште па она!</p> <p>— Што ће си чиним?{S} К’сме |
S} Девојке пазарише, па и одоше.</p> <p>Остадоше опет сами.</p> <p>Опет мала почивка.</p> <p>— |
еђена и дизала се да иде, па свака опет остајала.{S} Али све скупа ипак сложне беху у томе да М |
с.{S} Сви га дирају, а он опет ником не остаје дужан.{S} Девојке га зову и питају га: хоће ли д |
чест: устају с прагова авлиских врата и остају тако стојећи — с мало погнутом главом и рукама п |
ни требало, јер Зона више није играла; остала је и само гледала.</p> <pb n="74" /> <p>Кад засв |
ти неје!...{S} Несам си <pb n="104" /> остала постидна!...{S} Ама ги и <hi>ја</hi>, берем, уба |
ћа жена, још испод четрдесет година.{S} Остала је рано удовица.{S} Имала је мужа којега је воле |
тако прошла, јер им, вала, ни она није остала дужна.</p> <p>— Ич да се не љутиш, — вели му Док |
а него у П*.{S} Овде ни три недеље није остала. {S}Ужасно јој тешко, дуго и досадно било, и она |
чешму, какво девојче искочи — пуста не остала!...{S} Онакву лепотињу веће у мој век — а ја сам |
да запева ту песму.{S} Дудија запева, а остале ченгије прихватише; запеваше и Ђулсефа и Ајша, п |
ри у плач и Ташана, мајка Зонина, и све остале тетке, ујне и стрине, које се десиле ка окупу... |
н-Франћишек оставио пиво и посветио све остале дане свога живота само жупском вину, резонујући |
д силна смеха разглавиле му се вилице и остале тако разглављене, па не може да их састави, него |
зна надмоћност и своју и своје куће над осталим другарицама и њиховим кућама...{S} Толико пута |
е упуштао у озбиљне, „поштене намере” с осталим девојкама.{S} Све је залудео, али ниједној се н |
? — запита их затварајући леђима (и већ осталим) врата за собом. (Да би се, дабогда, тахо и уст |
за Ману! — вели јој Дока, па се окрете осталима. — Аман, жене, тако ви Велик-дан не зацрнеја, |
Таска, која је баш у тај пар са Зоном и осталима пролазила туда. — Ћу те питујем, ако, демек, з |
е путнику у очи и распознавала се усред осталих кућа, са доксатима и мноштвом прозора с капцима |
школски задаци силно су се одвајали од осталих задатака другова његових: били су и дужи и једр |
бидне ћеф да гу, ете, туре и у новине!” Остало му је још само да смисли о појединостима како ће |
мајку у руку, казао да пристаје, а све остало, рече, њена је брига!{S} Сутра ће, рече, од Замф |
Бленуо за њом и чинило му се као да је остало трага од ње, као да види траг њен, — дугу зелену |
говорио је већи део грађанства, и то је остало, и такорећи стереотиписало се.{S} И само утолико |
би то друкчије било.{S} Али овако није остало хаџи-Замфиру ништа, него да дува на нос, па да с |
ви је?{S} Саг си дођо’ из лојзе, пусто остало!{S} Филоксера га поручала!... {S}Зоне <hi>туј</h |
ко шаљиво избаце, што се после запамти, остане ту и циркулира дуго као нека пословица...{S} Али |
била тамо, и ништа друго.{S} И место да остане тамо три-четири месеца, или дваред дуже него што |
је сасвим умесно било, јер, ако и даље остане то ту при руци тетка Доки, ко зна шта све може л |
то па?{S} Ако не узне из вашу кућу — ће остане неженет?{S} Мори, за тој ласно. „Имаш си грбину, |
та кад не може тој да бидне, е нек’ си остане резил... па нека гу таг узне кој хоће и кој сме. |
авајућога друства... а може ласно да си останем и девојка...{S} А, једна ли ћу сам ја <hi>таква |
слушам; кад ми рекнеш: остани си, ћу си останем, кад ми па рекнеш: иди си, ја ћу си идем...</p> |
Ташана, „истин’ ли зар искаш девојка да останеш?!” — „Ама, па може да се и удам”, одговара Зона |
ицу.</p> <pb n="174" /> <p>— Остани си, остани!...{S} Седи си!...{S} Ти си работи, а ја ће си с |
зују...{S} Ћу те слушам; кад ми рекнеш: остани си, ћу си останем, кад ми па рекнеш: иди си, ја |
ев сам столицу.</p> <pb n="174" /> <p>— Остани си, остани!...{S} Седи си!...{S} Ти си работи, а |
рече Зона и измаче корак-два.</p> <p>— Остани јоште малко! — рече и приђе један корак.</p> <p> |
p>— Пушти ме! — отима се Зона.</p> <p>— Остани јоште малко! — зауставља је Мане. — Вардај, Васк |
— Е, што ће ми ћеф бидне, побратиме, да остану резил у чаршију и у свет, ете, те јагуриде чорба |
и уче чкољу, и јазију, — зар деца да си остану?!...</p> <p>— Ама, де! — прекида је Калиопа. — Н |
само по једно мушко и женско од млађих остану, стоје ту као свећа право и очекују заповести, д |
е, дете, у памет!{S} Бог дужан ником не остањује!...{S} Скудена и оклеветена девојка када проку |
pb n="159" /> <p>Глас, једаред раширен, остао је, и нико га више није могао демантовати и повра |
суд и мишљење није се могло потрти.{S} Остао је глас и надаље и мишљење оно старо, само обогаћ |
.{S} А сем тога, тако ће се узети да је остао момак и да оног брака са Швабицом Хермином као да |
ешан, како бедан морао изгледати кад је остао сам на сокаку онако гадно исмејан од једне глупе |
требало. {S}Зато <pb n="180" /> је Мане остао и даље хладан и повучен, и оставио их без одговор |
је малочас послао све млађе из дућана и остао сам.</p> <p>Тишина.{S} Замфир разгледа по дућану |
ој нађе „одмену”, јер она је, вели, већ остарела.</p> <p>— Дође си други земан; заступи други р |
а саг „Манулаћ”, викаш!{S} Их, мајка му остарела!...{S} Мори, знавамо си ми жене убаво што је и |
тога чуда није било; како ће ко никоја остати уседелица на срамоту Замфирових, из чије су се к |
, и ништа им се не може отети погледу и остати неопажено, иако их оне из кола багателишу и смат |
ва?{S} И он осећа да не може више овако остати!{S} Укратко, чуди се како то и може и једног дан |
начелник слажу — и онда то не сме тако остати!{S} Не сме нико преко јавних гласила ни речи зуц |
е није смело више трпети, нити је могло остати, мишљаше Ташана.{S} Гласови су се бестрага рашир |
ак није никако, ама баш никако могло то остати тајна, већ и због самога тога што се то доиста д |
.</p> <p>— Туго, — смеје му се мајка, — осташе си удовице и сиротице...{S} Та што да чине!...</ |
а лепа, све удате кћери његове као жене осташе лепе, али је Зона ипак најлепша међу њима била.{ |
и се у витку девојку Зону, само очи што осташе оне исте — крупне и тамне, с дубоким као бездна |
и заболеше га већ слабине, а вилице му осташе разјапљене, па не може да их састави од силна см |
диштем у Оршави, где су сви похватани и осуђени на робију, а међу њима и она, Хермина.{S} Тиме |
а међу последњима и сам стари несрећни отад лепе и неваљале „побегуље” Зоне, за којега су, опе |
га не доведеш помеђу нас у хамам?... — Отада га мајка није више водила собом, и тако је Манула |
такве крупније народне бриге и послове отаљавао. {S}Мрзио је неправду и неједнакост, и економс |
него мој; мајка каже: то је моја ћерка, отац каже: то је мој син, наследник и престолонаследник |
ка слаткоречивошћу, мајка проклетством, отац страшним претњама, а све тетке, стрине и ујне дуга |
а каже: мој је Манулаћ, а <pb n="84" /> отац каже: није него мој; мајка каже: то је моја ћерка, |
тала за ту годину — то само она зна!{S} Отац Замфир је с њом врло мало говорио, а тетке и стрин |
шилуку, и дода: да су саг скупе паре, — отац се просто топи од силне среће!</p> <p>— Саг су ску |
реч</hi>, ешеку ниједан?... — навађа га отац да још једном каже...{S} А, што је саг за паре?{S} |
из Јерусалима што ју је донео још некад отац Замфиров, кад био на хаџилуку, куд је повео и свог |
ње, то јест хоће да наставе онде где је отац наше новије књижевности, Вук, стао.</p> <p>Али, на |
е до осамнаесте своје године, кад му је отац плаћао четрдесет гроша за потковане ексерима и пот |
шко.{S} Од тога доба водио га је више и отац.{S} У осамнаестој години купио му је џепни сахат и |
а Манулаћа.{S} С њим је био задовољан и отац и мајка још од најранијег детињства његовог.{S} От |
, „Мане је вредан и поштен младић као и отац му; има <hi>златне</hi> руке, које више вреде и од |
ом шаље и новаца и иначе га помаже, али отац, стари Петракија, још никако да се одљути: никако |
ирић и закопча тур.{S} Срећни и блажени отац поведе сина да види чаршија једно чудо од детета — |
в био на такве ствари, — а Мане је исти отац...</p> <p>Силно је оптуживала сина, али само зато |
је то чорбаџиска, богаташка ћерка, њен отац и начелник овако — и ту метну један кажипрст крај |
да се ту није питао и хаџи-Замфир, као отац, удадба Зонина за Манулаћа била би давно свршена с |
{S} И како га је она више изводила него отац, то су по другим махалама многи задуго мислили да |
је Митанче опет био слободан.{S} Али му отац никако не прашта, јер му не верује; боји се лакоми |
пошао у „Апеловац” на стрелиште, дао му отац седам гроша.{S} Манулаћ попије пиво за грош, при п |
ђери, за њима занатлије и трговци иду и отварају дућане и износе мангале и мећу их на ивице тро |
и се одатле, окрепљен и весео, враћао и отварао дућан, и био врло разговоран и предусретљив с м |
и стрине боље и да нису, јер чим зину и отворе уста, оне јој само позлеђују ране својим хукањем |
ма онај реч: девојачка су врата свакому отворена?!</p> <p>— Доцна си се присетила, Доке...{S} А |
Бога берикет.” Сви су дућани већ давно отворени и пазаре, само Мана Кујунџије дућан — преко об |
еве куће, и да их запитају и затраже да отворено кажу шта мисле с девојком — па куд пукло да пу |
змеђу оног првог и овог другог, доцније отвореног дућана.{S} Онај први је био мањи и празнији, |
и и хита свак на свој посао, или седи у отвореном дућану и чека сефте и муштерију, да пазари, и |
ана застаде.{S} Привуче своју табакеру, отвори је, лизну десни палац и извади један папир и дув |
бре један!...{S} Дућан!{S} Дућан да си отвори и сортира сас онуја силну стоку!...{S} Ела, Перс |
ипела — он је већ за женидбу!...{S} Чим отвори дућан, одмах осећа да му треба и домаћица.{S} А |
>Кад је ово по други пут, после војске, отворио дућан, и муштерија је према дућану многобројниј |
је рано отпочео радњу на своју руку.{S} Отворио је дућан пре неколико година, али га је затвори |
ију, сам главом Манча с Потом шегртом и отворио дућан. „Ваљда су га, на јемство више виђених гр |
рок, вратио се, и тада је по други пут отворио дућан.{S} Био је добар мајстор, али сиромах; па |
ено, врло мало бојала — да неће ни уста отворити!{S} Но уосталом, све то избегавање њу је мало |
док се ове домишљаху ко ли ће то бити, отворише се врата и тетка Дока упаде у собу.{S} Да је д |
како плави зумбул и зелена када!“... — оте се многима узвик, кад их видеше једно до другог как |
жене ствари; учини му се да се и сувише отегао пазар, одмери муштерију од главе до пете, па реч |
ш никако да се издува.</p> <p>— Етее, — отеже Ташана, — како да ти рекнем....</p> <p>— Ама <hi> |
ива досадна мува, коју не може човек да отера — тако га заокупила та реч!...</p> <p>Дуго није м |
свакојаких.{S} Причало се како је Зона отета на чесми, како је у кола бачена и у тој гужви как |
је и с овим сад.{S} Она је одбегла, или отета — то не мења много ствар; главно је да је то фака |
леде, и све виде, и ништа им се не може отети погледу и остати неопажено, иако их оне из кола б |
један такав досетљивац сутрадан ишао с отеченим образом, и на питање: шта му је, тужио се да о |
ија!...{S} И чорбаџиски, бре брате, син отиде си, те је саг кантарџиски санким чиновник — сас д |
одазва се и притрча јој Васка.</p> <p>— Отиди си до онуја... де... како се вика... до онуја, ет |
де правити цигару.</p> <p>— Пушти ме! — отима се Зона.</p> <p>— Остани јоште малко! — зауставља |
а да се и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и неће, а она га милује по образу, љуби и моли га |
а је најлепши момак, и видела да се све отимају да до њега играју.{S} А Манча је био већ на гла |
>— Е де!{S} Дебарско неје ово, та да се отимају девојке...</p> <pb n="102" /> <p>— Мори, и ваше |
ла, а то су поткрепили тиме што се није отимала, и што су својим рођеним очима видели на колима |
ска се изнајпре ишчуђавала, снебивала и отимала, али тетка Дока — онако како је Бог дао — подви |
још од најранијег детињства његовог.{S} Отимали су се и кошкали међу собом око тога чији је Ман |
ђено и писано било.{S} А кад се Манулаћ отимао и споменуо да сада нису пређашње године, да је „ |
угог, престајали, па се опет наклапали, отирали своје дебеле сељачке брке, пили и наздрављали ј |
тих дана био дома.{S} По свом обичају, отишао је на свој чифлук, где се често и радо бавио по |
мало у лов.{S} Или би узјахао коња, па отишао чак до Врања, до Коштане, па би увече засео у ка |
тамбуру и отишао у лојзе, или пушку, па отишао мало у лов.{S} Или би узјахао коња, па отишао ча |
чко весеље Манино.</hi> </p> <p>Мане је отишао задовољан кући.{S} Пољубио је мајку у руку, каза |
стигао са чифлука, и виделе га како је отишао господину начелнику. „Доцне си се сетија, хаџијо |
де с друштвом.</p> <p>Те је вечери Мане отишао и проџумбусио са својим друштвом.{S} Никоме није |
ало поодмори.{S} Тада би узео тамбуру и отишао у лојзе, или пушку, па отишао мало у лов.{S} Или |
ло кад је овај не би опазио, или кад би отишао на друго место да игра, а ово оставио...{S} То ј |
глас о вештоме мајстору Ману кујунџији отишао је далеко по свету, тако да је чак и за Свету Бо |
нулаћ, макар се никада не оженио, макар отишао у калуђере, у свету Богородицу Габровачку.{S} А |
најгоре пролазе.</p> <pb n="152" /> <p>Отишао је најпре Замфировима.{S} Кад скочише на њ све т |
мфира и чула и видела.{S} И чим је Дока отишла, стари Замфир плане, силно плане господарским гн |
естрага далеко удаљила од саме ствари и отишла на десето; свака је била опоменута да се не удаљ |
водила од најранијег детињства његовог, откад се почео у патицама од шест гроша батргати уз мај |
ги јоште двапут помило за нашега Манчу, откад се, ете, врну из војску из Београд!...{S} О, Бож’ |
ви кад је ту песму спевао!!{S} И ко зна откад и на ком далеком крају Србије покрива црна земљиц |
, млада женица која се силно пролепшала откако се удала.{S} Срећна и весела у свом <pb n="185" |
више времена да проведу на послу, него откидају од тога времена и хитају кућама, да у пријатно |
гаженим раним пролећним цвећем, које се откидало и отпадало с играчица!...{S} И Зона пође злово |
одио коло, тога се не сећа!{S} И после, откуд би пас могао дати бакшиш свирачима?...{S} Онај Ма |
Нашто све то, и откуд сад тај разговор, откуд фењери и сокаци, ћутеци и буџаци?{S} Мане му је о |
Мане и гледа око себе, као да се пита: откуд он чак ту?! — и враћа се натраг!...</p> <p>Тако, |
евојченце, ете, давало на науке?!...{S} Откуд ви па тај адет и тај памет?...{S} Што?{S} Што бре |
, носи чак и наочаре.{S} Чуди се Ташана откуд све то зна, и где је научила Зона све то?!{S} Гов |
ај зачуђено запитао:{S} Нашто све то, и откуд сад тај разговор, откуд фењери и сокаци, ћутеци и |
е сада, веле, јасно.{S} Сад им је јасно откуд Мани толике ћилибарске муштикле и толике лаковане |
ће куче, Персо, банћер да ми бидне. {S}Откуд га извади па <hi>тај</hi> реч, магаре Јорданско?! |
бе у образ, тако да мора формално да се отме и да бежи.{S} Тако жене; напротив многи старији љу |
Што несам бећар, та да гу ели узнем ели отмем од татка гу”, — тол’ко што је лепотиња!...</p> <p |
о се тога дана увече да је било не само отмице, него чак <pb n="149" /> и пушкарања; било је и |
прича о Зони, о неком бекству, о некој отмици, али Манино име није чула том приликом, а целој |
ражи папуче, опет му се ти исти стихови отму с усана и он певуши ту песму: „Синоћке те, леле, в |
питују! {S}Тој ти је, Јевдо, што каза, отоичке, наш к’смет!...</p> <p>— Ама, бата-Таско, неје |
— Ете, тој си је, алис што <hi>ти</hi> отоичке рече: „Има си човек кеиф и на ништо полоше... н |
избери си једну оди тија што ги ти каза отоичке...{S} Коју искаш, а мен’ ће бидне право...{S} С |
ђе си наше!...</p> <p>— Прође, Мадо!{S} Отоше си и младос’ и лепотија, како ластавице у јесен!. |
да могу конкурисати с њима...{S} А мени отпадали нокти на Горици; то јест, није баш мени — али |
им пролећним цвећем, које се откидало и отпадало с играчица!...{S} И Зона пође зловољно кући.{S |
ра, и да их чак и не отпоздравља — онда отпаде свака, па и најмања сумња и вероватноћа за тај г |
кад се та песма певала.{S} И кад год су отпевали ту песму, добијала је чучук-Ајша лепа бакшиша |
ованој „Херувици”, која је само једаред отпевана у цркви, а после је следовала оштра опомена ње |
ина дућана. {S}Мане му се јави, а он га отпоздрави онако у ходу.{S} Прође дућан за неколико кор |
а, акамоли на жандара, и да их чак и не отпоздравља — онда отпаде свака, па и најмања сумња и в |
и кад је наишла на сложан и једнодушан отпор и протест посетитељака хамама.</p> <p>А то је бил |
у Митанчи</hi> </p> <p>„Полани, рече, — отпоче бата-Таско Јевди Петракијеву причу — кад му купи |
уни једнако.</p> <p>— Саг, види чудо? — отпоче хаџи-Замфир. — Има си човек сијасвет деца, па св |
и да ће их све узети за жене...</p> <p>Отпоче оро.</p> <p>Одиграше неколико игара, и „Криву ба |
им послужен и кафа поручена, али кад је отпочео једним подужим уводом — који укућани ништа нису |
сет две или три године.{S} Врло је рано отпочео радњу на своју руку.{S} Отворио је дућан пре не |
-беш”, али сви чекају кад ће се томбола отпочети, а она не може, баш и кад се сви скупе, док не |
х.</p> <p>Дока се искашљује и спрема да отпочне, срче кафу, разгледа по соби, па најзад поче:</ |
сле краће почивке, размишљајући како да отпочне, проговори женица:</p> <p>— Мори, зашто ме не п |
о би да онако што поиздаље и што финије отпочне.</p> <p>— Што не удавате, мори, Ташано, оној ва |
честиту овдашњу трговачку кућу, — тако, отприлике, нека каже.</p> <p>Тетка Уранија оде, али се |
а, а он у дућану ради и опази је, а зна отприлике куда ће и којим ће се улицама вратити, — коли |
оди и по занату свом кујунџиском био је отресит и пажљив на одело, а то је још више и притврдио |
у је избегавали, а кад је се нису могли отрести, него су је морали повести, водили су је само < |
азбирам у сагашње време; па си оћута’ и отрпе’ нико време.{S} Ама после ми дође ништо у памет з |
па иако је чорбаџиска ћерка, па макар и отрпела резилук кад оде кући.{S} Али ипак замоли измећа |
бујне косе, оног дугог лепог курјука — отрцао се и крзао једнако, док није дошао танак и крата |
S} Опазила је Ману кад је прошао у лов, отрчала Зони и казала јој све, вратила се оданде и вреб |
зму за руку она и Генче Кривокапско, па отрче весело тамо где се оро игра.{S} Ту стану.{S} А об |
у један ћошак.{S} Он обично пре вечере отсвира овде, а после вечере где свира — ко би то знао! |
мачјег репа, а после нестаде и њега.{S} Отсекла га Зона, ошишала се, а на тршавој глави јој муш |
тави плачући Таска, — а мене-ми се ноге отсекоше, па како да несу моје ноге!...{S} Ћа да седнем |
> — тој си је ред у овај свет! — заврши отсечно и одлучно тетка Таска, па се окрете још више од |
живаца својих”.{S} И то није да кажете отскора — одвајкада је то.{S} Још његови ђачки школски |
да им дете није још за женидбу, да није отслужило војску, да ће га можда послати горе у Грац, н |
ворио, јер је морао у војску.{S} Кад је отслужио рок, вратио се, и тада је по други пут отворио |
н Мана пало, наравно, већином у његовом отсуству, па чак и поиздаља наговештавања у његовом при |
се чешће дерао кад га туку у дућану, и отуд му познају глас) и веле да је жалост била слушати |
разабрати.{S} А све је то било и дошло отуда што се хтело судити и закључци изводити из Манино |
седећи тако често тужна на доксату, и, отуривши ђерђеф, наслонила би се тада на белу своју рук |
кнула кад се појавио на вратима.{S} Сви отурују од себе, као по некој команди, домине, карте, т |
о, зашто: „куде си она топрв иде, ја се отутке враћам”, бата-Мане!{S} Зар малко поруча ћутеци о |
ики нас, ни татко ни мајка ни, не пита: оћемо ли ели нећемо; а саг, кад сами стадомо „татко” и |
ва:</p> <p>— Збрасмо се, стринка Доке, ’оћемо, ете, да женимо оној наше магаре!...</p> </div> < |
а се не разбирам у сагашње време; па си оћута’ и отрпе’ нико време.{S} Ама после ми дође ништо |
ово у песми ништа: морали су слушати и оћутати.{S} А мало које вече да им не прође поред куће |
и, да не чује истину!...{S} Ама неће се офајдити тиме!{S} Остаде то — беше му!{S} Ни за милион |
} Од какав си је ред?{S} Е ли чиновник, офицер?... .</p> <p>— Неје!</p> <p>— Еснаф човек?</p> < |
лију. — Чиновник, ете, иска чиновничку, офицер офицерску прилику; еснаф спроти еснафа а трговац |
Чиновник, ете, иска чиновничку, офицер офицерску прилику; еснаф спроти еснафа а трговац спроти |
још није прилика за њу, док не постане официр.{S} А дотле се трудио да јој бар падне у очи; за |
лој вешто саплиће ногама, као да је већ официр, као да му је тесак сабља!{S} А због тога ваљада |
емек писма, на аџамије из бели свет, на официре, инџилире и писаре?!...{S} Тој ли искате?!... { |
е јављају многе прилике — траже је неки официри, три фронтовна и два академска, а они опет нису |
баџија први у чаршију и код влас’ и при официри и инџилири, па може да носи путине с потковице, |
зрно на буњишту, а према којој је опет охладнео, па је тера од себе; даље, тако исто није се м |
и да превуче пару преко браде и рекне: „Охо-хо!{S} Од тебе сефте, а од Бога берикет.” Сви су ду |
што је још непобеђено и неосвојено, што охола чела пркоси, — тако и за лепу Зону није имало дра |
о задовољство да једним таквим погледом охрабри кога, да му улије неке наде, да га залуди, а по |
ако шапатом изговарао...</p> <p>И то је охрабрило Манчу.{S} И први пут, кад прође Васка крај ду |
Манино, а сетила се и покојног Ђорђије, оца Манина, да је и онај увек готов био на такве ствари |
који је био сушта слика и прилика свога оца.{S} Она је лебдела над њим; свака најмања потреба б |
ubSection" /> <p> <hi>Причање несрећног оца Петракија о свом несрећном сину Митанчи</hi> </p> < |
патила због тога од свију, а највише од оца, који дотле није ништа знао, и коме су тек сада све |
и поведење његово.{S} Почела је чак од оца Манина, Ђорђије; ни њега није оставила на миру. {S} |
вало већ у најранијим годинама, када је оца усхићавало — како је онда тек мајку Персиду срећном |
јогунастог Петракија, и да ће измирити оца са сином — са сином који се каје, који се поправио, |
атко не дигне; само у кафани би он прво оца опомињао да се дигну и иду.{S} С кокошкама је легао |
крушке дивјаке!... — додаје и погледа у оца.</p> <p>А родитељи га гледају пуни милоште, а из по |
иако је већ нестало узрока свађи између оца и сина.{S} Јер Митанче је добио поуздане вести да м |
и мушко или је женско!{S} Јер, кад је с оцем ишао, био је обучен у плундре, а кад га је мајка и |
ко чувао дућан и седео пред дућаном и с оцем се разговарао, Мане би га ма како изазвао — како ј |
атлију и причао им како је лепо живео с оцем његовим, покојним Ђорђијем, како су један другом у |
слабо дружио; зато је најрадије седео с оцем и с очевим друштвом и слушао њихове разговоре, пун |
латна домаћа књига”, јер кад она некога оцени да је болестан и пропише му неки лек, тај мора ле |
— Ћути си, кучко, зборим си ја, како је оцрнела образ? — „Па станула, рече, побегуља за Манчу о |
Таске?” веће си збори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонче ваше?!” — Ћути си, кучко, зборим си ј |
опходно потребно — да у неколико потеза оцрта тога Манулаћа, који је ушао у комбинацију, био љу |
бедни изгледају према покојном Ђорђији, оцу Манином.{S} И тако Јевда остаде удовица и посвети с |
ом као да није ни било.{S} Тако треба и оцу Петракију претставити и протумачити.{S} И стари Зам |
ла, а та је: да исти Мане има брата (по оцу) међу Циганима!...{S} И сад, какав је био Ђорђија, |
а утешним речима: да се не брине, да не очајава, а нарочито нека му није ни најмање криво што ј |
невољи.{S} Док је малодушна женскадија очајавала, мислећи да је све пропало, он је, као човек, |
ТНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој су описани очајни кораци учињени од стране Замфирових на све стран |
ило!...</p> <p>— Их, црна Доко! — викну очајно Јевда, — кад ће памет да си спечалиш веће?...{S} |
ад учинила, као послушна кћи, од страха очева, застрашена и присиљена, — то му није требало. {S |
таде пуштати димове.{S} Замислила се, а очевидно мисли о томе како би да онако што поиздаље и ш |
ве су такве неке ствари наводили, да је очевидно било да се на фини начин извлаче и одбијају.{S |
жио; зато је најрадије седео с оцем и с очевим друштвом и слушао њихове разговоре, пуне мудрост |
већином они од Шарене чесме, можда баш очевици синоћног призора, који све знају, али неће да к |
и само укратко пишу: „Били смо”, веле, „очевици једне непријатне сцене; жалити је и желети је д |
— брже него што је и сама Зона желела и очекивала.</p> <p>Свршила се и прошевина и прстен.{S} М |
и од свега тога и стога га је са зебњом очекивала Ташана кад се вратио од господина начелника, |
p> <p>И сви су се надали и свакога дана очекивали да се појави ко од Маниних.{S} Али су се прев |
{S} И кад се спусти тако давно жељена и очекивана киша, он је онда задовољан и нуди дуваном оне |
исаном у песми.</p> <p>Кад Поте не доби очекивани други шамар, он полако испружи шију и главу, |
к је он брисао чело, примао честитања и очекивао паре, појави се на вратима кафанским Ставре Ја |
целе недеље радило а недељни дан жељно очекивао.{S} Стари Замфир легао да се одмори мало после |
тешка стида.</p> <p>Нешто тако могло се очекивати и у овој прилици код Мана кујунџије.{S} О тој |
орњача, да би избегао други шамар, који очекиваше.{S} Коте само обрте главу, па се кришом насме |
а неку пушку (а сви су веровали да њоме очекује некога и питали га је ли пушка пуна) и шарао јо |
ађих остану, стоје ту као свећа право и очекују заповести, дворе га.{S} Али већим делом дана то |
Неје за паре реч! — вели Ајша стојећи и очекујући још, као и досад што је уз бакшиш добијала. — |
га погледа, ко кога гурне, ко се о кога очеше, ко се до кога најрадије хвата, и све те и такве |
А лепе, па убаве што су — лелее, Јевдо, очи да си не скинеш сас њи’!{S} Ја ги сал гледам, па си |
вој Зоне Аџиско; па бела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, рече, |
вет да видим!” Погледа опет боље, да га очи какогод не варају.{S} Како би то било да пас води к |
ипак најлепша међу њима била.{S} Имала очи као кадифа, косу као свила, усне као мерџан, зубе к |
и га у свет?!...” рече Мане.{S} Протрља очи, бојећи се да га оне можда не варају.{S} Али не, не |
диш! — А мајка плаче, ударе јој сузе на очи, па је јури папучом из собе у собу и преко басамака |
че куде је водило оро?!” па наби фес на очи и наже кроз свет да бежи.{S} Али некако не може.{S} |
то смеју тако силно.{S} Погледа, а све очи и руке упрте на коловођу: њему се смеју.{S} Погледа |
>Узалуд је Ајша кокетовала!{S} На друге очи, друге косе и на друго лице мислио је сада Мане...< |
Редовно се тада морала заклети у своје очи и у живот свога мужа Сотираћа — кога се она, узгред |
>Твоје руке — ракли-сапун,</l> <l>Твоје очи два кладенца,</l> <l>Твоје лице — јасно слунце!...< |
сада опет у машти изиђе пред њене умне очи и мио, дивнији и милији него икада дотле...</p> <pb |
S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам чарне очи, —</l> <l>Еј, зашт’ их не гледам?!...</l> </quote> |
ена — румен је сву облио, а крупне црне очи светле јој се од суза, од силне среће данашње...</p |
стегло нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у устима му горко и суво. {S}Једва је чекао да п |
с, добро мућка нумере у кеси, има добре очи, разговетно чита бројеве и никад се није забунио да |
ују да за Манчу, ете, питују...{S} А из очи ги, ете, тој четим!...{S} А ја си веће убаво знајем |
а и виноградима, враћај је кући, замажи очи свету, да не види бруку, и запуши му уши, да не чуј |
’ мука ни стра’ за тој!{S} Неје, две ми очи!{S} Ако, што неће да ме питује; ако, бата-Таско!{S} |
/p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не дава |
S} Да остаде јоште турцко, ћаше, две ми очи, заради њума зулум да се напраји на веру ни!...{S} |
p>— Не л’жем те, бата-Мане...{S} Две ми очи!...{S} Како смем да те л’жем?!...</p> <pb n="81" /> |
Не л’жем те, — куне се женица, — две ми очи, не л’жем те...{S} Оваква да се напрајим, — ако те |
урише му се то некако...{S} Врана врани очи не вади...{S} Тешко сиротињи! <hi>Лако</hi> је њему |
а!...{S} Па што збори Петракија, две ти очи?!...</p> <p>— Лошо збори, много лошо збори.{S} Дави |
оди човеци!...{S} Врни се, Мане, две ти очи!...</p> <p>Гледала их Зона, али замало; заклонише и |
им гласом:</p> <p>— Немој, Мане, две ти очи!...{S} Остави ме!...{S} Сама ћу си идем!...{S} Врни |
за тој те и позва’, да те молим, две ти очи, да ми помогнеш. {S}Знајеш какој си је...{S} Жена с |
о неће више код мајке да ноћи?{S} А њој очи пуне суза и готова је да заплаче.{S} Крај ње стоји |
да можеш да појеш?!</p> <p>Поте оборио очи, па се стиди.</p> <p>— Паа... — наставља калфа Коте |
на коловођу!{S} Или се то, можда, само очи навикле, па изгледа тако!...{S} На десно раме пала |
оне разви се у витку девојку Зону, само очи што осташе оне исте — крупне и тамне, с дубоким као |
Ама кој ви рече за тој?{S} Видосте ли с очи, <pb n="145" /> та да такој можете да зборите? питу |
/> које су боје, и издалека му падале у очи.{S} Али, иако ју је увек видео, није је увек и погл |
S} А дотле се трудио да јој бар падне у очи; зато је и продужио бестрага свој лаковани каиш од |
убију него да каже то, а заклела се и у очи Гмитраћа, грнчара, вереника свога!...</p> <p>Засвир |
ганима одмах на први поглед пада јако у очи један са трумбетом, с косом и брадом жућом и од сам |
лу у канцеларији.{S} То је одмах пало у очи првим комшијама Маниним, а после и великом делу чар |
а је издалека из поља свакоме путнику у очи и распознавала се усред осталих кућа, са доксатима |
а и рекла, и иза његових леђа, и њему у очи.{S} И што би она сад учинила, као послушна кћи, од |
ш”, реци Прока, „и вешерка Соса живе на очиглед света и полиције невјенчано.{S} Живе на саблаза |
као што ће се већ све то лепо, јасно и очигледно доцније из пажљивог читања увидети.</p> <p>Ма |
да што ће се неко време уклонити испред очију света; свет ће је заборавити, па ће и гласа оног |
<pb n="60" /> прилику да се искраде од очију укућана...{S} Ту би најволела и да ноћива, али јо |
истоку резонују: ко није видео фајде од очију, неће ни од трепавица; ко није пазарио и ћарио да |
дан ћошак у авлији и одатле, скривен од очију свију, гледа сав тај шарени џумбус и весеље и тра |
о у посао, па ради, али се крадом испод очију почешће погледају, заваравају један другога, док |
ала је како играју, а није испуштала из очију Ману и Калину; гледала је како играју, како је Ка |
њима, а оне је гледају, смеше се на њу очију пуних суза, а после је загледају и разгледају јој |
решмета, и фереџа и бадемастих великих очију, и песме једне, која се негда тихо певушила по ср |
..</p> <p>— Разбра’!... — рече оборених очију и дршћући Зона.</p> <pb n="107" /> <p>Као и сваки |
аго и погледа благим погледом, а сузних очију, Калина.</p> <p>— Па... нећеш да ми будеш измећар |
је највише у Манчу гледала, пратила га очима унаокруг колом.{S} И што се он у игрању више и бл |
на време.{S} Али би ипак кришом пратила очима Манчу, и није јој право било кад је овај не би оп |
урбетлук, него би волели да им је ту на очима, и радије би је дали у какву честиту овдашњу трго |
вечерашњем.{S} Хуче и љути се.{S} Пред очима му жива слика звезданог неба, месеца, и Зоне како |
{S} Само једна слика му је лебдела пред очима, само један поздрав му се једнако понављао у ушим |
риметише како им је тек сада пукло пред очима и све им је сада, веле, јасно.{S} Сад им је јасно |
измећарку Дену, којој одмах затим даде очима знак да покупи филџане и ракиске чашице и шишенце |
ле!{S} Или је кришом погледају, мере је очима од главе до пете, врте главом забринуто, сажаљева |
остаје озбиљније, па тек силно затрепће очима, а сузе му силно грунуше.{S} Силно се приљубило З |
сав тај шарени џумбус и весеље и тражи очима њу...{S} Мало после, ето и ње, Зоне.{S} Излази из |
војим, гледајући својим великим сањивим очима преко ниских кровова околних кућа негде далеко.</ |
такорећи, позорници догађаја, да својим очима види, својим ушима да чује и својим пером да опиш |
рекла; веровала, као да је сама својим очима гледала и својим ушима чула.{S} Сад јој је јасно |
закуне...{S} Она је, видиш, сад у мојим очима, — заврши Милисав подигнутим гласом, лупајући на |
ликим и као јунска поноћ црним и топлим очима!...</p> <p>И другу игру, опет, „Јелку тамничарку” |
е није отимала, и што су својим рођеним очима видели на колима не само њу, него и понете ствари |
њиво својим страсним великим бадемастим очима, али Мане и не примети то.{S} Искапи чашу вина, а |
иону вест. {S}Тако ће се рестаурирати у очима публике и јавнога мнења, које га је држало за лен |
мака и девојака из махале, који ашикују очима.{S} Дошао је и неизоставни наредник Перица, наред |
се сал давају, а не продавају — и стаде очински мило гледати обе муштерије.{S} Заусти да их пит |
у сина.{S} Не могаде више да одоли свом очинском срцу него га дочепа оберучке, па га стаде љуби |
/hi> у дућан?...{S} Како онај Насрадин-’оџа што ујутру садеше лук, а увече га чупаше и меташе п |
Кућа двокатна, висока, с многим високим оџацима, падала је издалека из поља свакоме путнику у о |
сле нестаде и њега.{S} Отсекла га Зона, ошишала се, а на тршавој глави јој мушки шешир неки (па |
На њему све свечано.{S} Лепо обријан и ошишан, весео и расположен, само изгледа мало неиспаван |
отпевана у цркви, а после је следовала оштра опомена његовог високопреосвештенства свештенству |
римао пред судом на себе да је он писац оштријих уводних чланака, и све такве крупније народне |
риродније да ју је чак издалека опазило оштро око његово, а знао је и све хаљине њене <pb n="63 |
а је три зета у околини.{S} Спреме је у П*, па тамо нека поседи код сестре — може јој се каква |
што је она песма о Зони стигла пре ње у П*, и Зона је само интересантна била тамо, и ништа друг |
песма пре ње стигла, па је било као и у П*.{S} И још горе од онога.{S} Тамо су је тек калфе поч |
ураши! — Ту се још мање скрасила него у П*.{S} Овде ни три недеље није остала. {S}Ужасно јој те |
ака, чује се жандарево: <hi>назад</hi>! па опет нешто као шамари, после објашњење — чују се реч |
служи још и као нека мала „шпаркаса”), па се дуго огледа у њему и прћи своје румене уснице и м |
ако „нема старе године и стари пазар”), па се диже у чаршију међу трговце с младим банћерчетом |
г у Турско, а скоро ће се врне оданде), па да гу, рече, однесе у Призрен, ели у Пећ; там’ су, р |
раца и Американаца (северних, наравно), па још никако неће да увиди и да призна да је ипак јавн |
три зета у околини.{S} Спреме је у П*, па тамо нека поседи код сестре — може јој се каква срећ |
ву <hi>„попе”</hi> или <hi>„дедо”</hi>, па ма колико се он на то <pb n="32" /> љутио.{S} А кад |
{S} Е, што је човек <hi>кујунџија</hi>, па се разбира у <hi>злато</hi>!...{S} Знаје што је злат |
Свет си збори да је <hi>побегуља</hi>, па када такој вика, збори, када ништо неје било, а оно |
то саг искочија ники <hi>нов адет</hi>, па ники саг воде и <hi>после</hi>...</p> </div> <pb n=" |
а настави: — А мен’ ми дође ништо жал’, па си зборим у памет: „Ех, црна Доке, пусти твој к’смет |
м:{S} Може, истин’, да сам човек прос’, па се не разбирам у сагашње време; па си оћута’ и отрпе |
обар петао се измалена учи кукурикати”, па тако и оне; све оне виде и знају: ко кога погледа, к |
ну муштиклу.{S} Повуче неколико димова, па баци цигару и врати муштиклу у футролу. — Ете, тој с |
— Кад викаш да је за черек сата готова, па ја ће си туј причекнем, а суд и господин приседник м |
ину сукњу, а девојке и момци напали га, па га резиле, веле му: „Их, какав си па и ти!...{S} Тет |
волела и хтела <pb n="182" /> за њега, па тетке покварише, али да ипак није заслужила да тако |
егове и још никако неће да зна за њега, па зато на сва наваљивања мајке његове није му допустио |
се окрене и само исплази језик на њега, па продужи пут.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
забављају, а девојке се окупе око њега, па изјављују да су у њега заљубљене, и кажу му да бира |
ега, и виче: „Уа!” а он сваки час пада, па се опет диже и опет бежи.{S} И брани се рукама, а њи |
амо лупи шаком по колену од силна чуда, па се просто заблену у сина.{S} Не могаде више да одоли |
Па бре, дете, ја сол три товара полиза, па си не знадо’ за тај реч, а оно, пази колицно је, па |
и, али је Србија, за фукару, слободија, па мука!...</p> <p>Зато нађу да ће још најбоље бити ако |
ла најозбиљније Манина мајка Јевдокија, па је напослетку и сазвала једно веће - фамилијарно већ |
а га утепам!”</p> <p>— Ех, ех, аџамија, па лудо...</p> <p>— Виде ли, Јевдо, што ни се напраји о |
свадбу! {S}Хахаха!” смеје се чорбаџија, па је уштине за оне њене једре и румене образе, или је |
к и не отпоздравља — онда отпаде свака, па и најмања сумња и вероватноћа за тај глас.{S} И онда |
бестрага свој лаковани каиш од тесака, па му сад треска о калдрму тесак, о који се и иначе врл |
дођи к ноћи и украдни гу... ће те чека, па, вика, ако се зове „побегуља” — берем да знаје зашто |
ам да ме изеде; ем што сам сал комшика, па иска срам и резилак да ме изеде!{S} Чети си свет, па |
!{S} Млађе загледају, кришом испод ока, па тек само уситне кад прођу испред њега.{S} А чине се |
та томе није крив, него она тетка Дока, па нека се одбије на њену лудост...</p> <p>Али састати |
и си, несрећо грчка! — развика се Дока, па заврши: — А ти, Ташано, подај си дете за онога Манул |
<p>— Мен’ па за Ману! — вели јој Дока, па се окрете осталима. — Аман, жене, тако ви Велик-дан |
мување!!{S} Леле, тугоо!! — викну Дока, па се завали онако бећарски и распали цигару, сркну из |
да поигра, па иако је чорбаџиска ћерка, па макар и отрпела резилук кад оде кући.{S} Али ипак за |
— заврши отсечно и одлучно тетка Таска, па се окрете још више од тетка Доке.</p> <p>— Мори, раз |
е се ту сјури, и домаћи и из комшилука, па настане један слободан разговор, чује се кикот, цича |
ма ги сијасвет, ама сал туј пуче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чорбаџиске куће што си кут |
не у пушку, која га никад није слагала, па тако неће ни он сад њега слагати.{S} Заклиње му се н |
а: спаде гу прстен, и срма се покидала, па и не прилега веће на мушљику. „Прати гу, — збори ми |
едно „Уа!” али се ту сада Зона умешала, па не да.{S} Смеје се, истина, али га ипак брани, зауст |
де је она проклета песма пре ње стигла, па је било као и у П*.{S} И још горе од онога.{S} Тамо |
срећна и како се заруменила и ознојила, па се брише јаглуком, кад се пустила игра, дође и њој в |
ч!{S} Пипка гу изела, треска гу фатила, па гу не пуштила оди Митров па све до Ђурђовдан, ете!.. |
елика шупа, а у шупи двоја обична кола, па чак и један „пајтон”, истина старога фазона, налик н |
Манулаћ. {S}Манулаћ се пустио из кола, па се само лупа рукама по колену: превија се и заболеше |
а Дока не смеје, него се љути; планула, па скида папучу и полетела на њих да се бије, а Мане ск |
но ухо примила, на друго пустила, чула, па и заборавила.</p> <p>Зато се силно изненадила кад јо |
а да чујеш моју бруку!{S} Стиза недеља, па светак, па недеља, погледам ја — а он си јоште иде у |
здравље...</p> <p>Мане се тихо искашља, па се крене и пође полако, а за њим пође и Васка, млада |
р за нико време спрама есап!...{S} Ама, па ми дође ништо чудно!{S} Има си једно сопче његово, и |
зар искаш девојка да останеш?!” — „Ама, па може да се и удам”, одговара Зона, „теке неје зорт!{ |
и по кафанама, по чаршији, по махалама, па чак, можда, и по новинама. „Ах”, тресну се у груди М |
а Дока, док је причала слике из хамама, па да све то изнесе напоље.{S} А то је сасвим умесно би |
!” па заокупила папучом по оним женама, па уза сваки удар само викне: „Еве, тој ти је за куче у |
који лако суделује у таквим авантурама, па зато је једнако на епитимији по манастирима, где леп |
е и смеха, само он стоји и служи свима, па и оним најгорима, за потсмех.{S} Осећа и види да је |
је та иста мушљика!{S} Три-четири дима, па гу фрљи’!...</p> <p>Мани мило што му чорбаџи-Замфир |
га кићанка све бије и куцка по плећима, па се ломи чапкунски.{S} Али једнако иде куд год га ног |
Ускрса, и нагиздан тако удари сокацима, па, наравно, и Зониним сокаком.{S} Пролази и звиждуће, |
ри да је <hi>Мане</hi> дошеја при њума, па је ђене-ђене; ама скоре ће чујете и ће се збори и јо |
не беле цврсте груди, како два филџана, па оно њојно девојачко срамување!!{S} Леле, тугоо!! — в |
ски и распали цигару, сркну из филџана, па настави: — А мен’ ми дође ништо жал’, па си зборим у |
и како си, Доке? — прихвати јој Ташана, па се тек погледа с Таском, Калиопом и Уранијом, јер им |
— Тугооо, тој си зборе! — викну Ташана, па се ухвати за главу, а после се умири мало, па поче: |
е...</p> <p>— Тугооо! — узвикну Ташана, па се заплака и седе сва малаксала на миндерлук.</p> <p |
две. — Неје те ни срам: еснафска жена, па погле како си збори!{S} Кој да праћа шевтелије — зар |
а мало глас од страха. — Еснафска жена, па каква си је!...{S} Кад ћеш си, мори, Доке, црна Доке |
} Што мислиш?{S} Ја сам си проста жена, па се ич не разбирам и не знајем овој сагашње...{S} Стр |
повукао мало ногавице навише од колена, па би онда сео, и не би се дигао док му се прво његов т |
цу зборим! — вели им Дока преко рамена, па наставља даље мирним тоном. — Та ако искате прилику |
понедељак завргну мотику преко рамена, па певајући „Зелен зекир, драго моје”, иду у поље, у њи |
си једну ногу на првога мужа Циганина, па се удаде за Мичу.) Познаше се ласно.{S} Сећа се све |
<p>— <hi>Било је!</hi> — прошапта 3она, па се завали и паде лицем на шиљте од миндерлука.</p> < |
> <p>— Јок, тето, — одговара тихо Зона, па зарони још јаче своју лепу, бледу главу у шаке и зат |
тихо.</p> <p>— Што искаш? — шану Зона, па се и она тихо искашља.</p> <p>Обоје стали тако, па с |
шао мало у лов.{S} Или би узјахао коња, па отишао чак до Врања, до Коштане, па би увече засео у |
ази на врата која су између два долапа, па се тако једва и распознају од долапских врата.{S} У |
рече, од Замфирових доћи к њој Калиопа, па нека њих две удесе тако да испадне свима по вољи и п |
уо руком груди, јер му срце силно лупа, па се повлачи још дубље, јер се боји да га срце не изда |
минтана и фустана, од јелека и шалвара, па изгледа као цветна башта.{S} Ту дођоше и они што про |
је погодио да изради полелеј од сребра, па сад хита у дућан и тражи краћи пут и пречи сокак!{S} |
ашире!</hi>” смеју се други, а он игра, па и њему смешно, али ништа не говори.{S} Смеје се и он |
устила игра, дође и њој воља да поигра, па иако је чорбаџиска ћерка, па макар и отрпела резилук |
нао!{S} Тако, наизменце — мало посвира, па онда пије, мезетише и пуши, па опет свира.{S} Бакшиш |
ре на чување или на зајам без интереса, па он њима не тражи интерес, а они њему, опет, ни главн |
лаћ олизнув носић, а турио прст у уста, па се стиди.</p> <p>— Аха, магаренце татино! — заценио |
о колико има петлова, кокошака, пилића, па чак и снесених јаја и од својих и од туђих, комшиски |
кога.{S} Чорбаџиски је син, стара кућа, па ће му, вели, то чинити чест!{S} А сем тога, то му је |
ле, два пуна корита лажних дводинараца, па чак и калупе, сакривене под патосом, и ухапсила их с |
и-Замфир. — Има си човек сијасвет деца, па све здрава и цврста и убава, а једно... оно најмалец |
, што су пристасали за удавање, — паша, па да гим не манише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, |
а, прајиш си кеф с уста, а други слуша, па мисли, истина је...{S} Слушају чираци, па <hi>неје р |
еда.</p> <p>А Поте се занео као тетреб, па продужи оним својим танким сребрним гласом:</p> <quo |
ма, и кад због тога Мане постаде пргав, па сваки час долажаше у сукоб с мајком, коју је дотле у |
прави — тако да га назовем — психолог, па је чак умео да опази кад је која кокошка, да простит |
</l> </quote> <p>Калфа Коте остави рад, па га само погледа.</p> <p>А Поте се занео као тетреб, |
чорбаџија брзо узме на се озбиљан вид, па као да ништа није ни било, брзо окрене разговор, па |
15" /> и о животу њиховом после свадбе, па се трже уплашен и од саме помисли те.{S} Врати се оп |
о мало задржао у дућану, издао наредбе, па опет духнуо као ветар, завртеше опет исти ти сумњиво |
ачим га на чибуче ели на пуле оди џубе, па си пролазим мирно покрај турцки каракол...{S} Несам, |
тај мора лећи у кревет и узети лекове, па ма се осећао здрав као бик. — Легни си и поспиј малк |
игару.{S} Кад је запали, засука бркове, па се искашља тихо, као кад човек хоће нешто важно да п |
јој Дока, а пребацила ногу преко ноге, па бећарски пушта густе димове, — Разбирам си, убаво ра |
њихова, Васка.{S} Стале једна до друге, па гледају како свет игра.{S} Зона гледа равнодушно, ум |
ете, овој пратено цвеће...</p> <p>— Де, па и ти!{S} Какав си! — љутну се Васка, јер је разумела |
а се нашла увређена и дизала се да иде, па свака опет остајала.{S} Али све скупа ипак сложне бе |
ама убав, мерџан-атеш у лулу ми! ’Ајде, па ће ти поиграм у свадбу! {S}Хахаха!” смеје се чорбаџи |
изгледа човек кад га какав белај снађе, па преноћи у апси, него је, баш напротив, изгледао као |
при теб’...{S} Ја те видо’, када прође, па те чекам одамно...{S} Имам један абер за теб’, и поз |
асом млада женица и обриса кришом сузе, па му пружи киту зимских бледих ружа.</p> <p>— Ех! — уз |
— Ех, што да се не чује?{S} Лошо ли је, па да се кута у кучине?!{S} Зашто да се крије?</p> <p>— |
до’ за тај реч, а оно, пази колицно је, па веће знаје!{S} Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан |
девојчики!...{S} Мори, у пашине сараје, па би искочиле и там’ помеђу три тесте Ђурђијанке и Ста |
че „јок!...” а после постаје озбиљније, па тек силно затрепће очима, а сузе му силно грунуше.{S |
и трговци, у Врање, ем какве чорбаџије, па ће се, што зборе селски, за злато ласно нађе кујунџи |
ијом испружили мајстори и трговци шије, па гледају за њима.</p> <p>— Мичо, мори, — запишта свој |
а да купи ништо... саг први пут купује, па се срамује... — рече старија и показа на млађу, која |
гледам, преврћем листови, гледам слике, па си запази’ једно девојче.{S} Море, које си је овој д |
рече и испи опет једну чашицу мастике, па додаде: — Ако искаш, Јевдо, ете, све да ти ти зберем |
бе и Солун да просеше чорбаџиске керке, па ниједна да му не рекне: јок! — а он си —- ешек нијед |
троножне столичице, налик на папуџиске, па поваздан пеку и срчу кафу, или једу печене семенке о |
окива иконе, кује минђуше и белензуке, па и ово сад са Зоном, заврши Перса Јордановица, може д |
очинском срцу него га дочепа оберучке, па га стаде љубити и шопати.</p> <p>— Ах, сарафче и бан |
да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па после сал тол’ко да поживејем кол’ко од зајца оп’нци |
{S} Или се то, можда, само очи навикле, па изгледа тако!...{S} На десно раме пала му дуга танка |
ђоше у хаџи-Замфирову улицу мало дубље, па стадоше.{S} Из мрака приђоше колима још две прилике |
, заиста, најсвеснији синови ове земље, па, ено, и <hi>они</hi> профанисани...{S} Ено, узми по |
имаше деца, — та саг у српско, у чкоље, па ће деца да има!...{S} У сагашње време деца, — <pb n= |
гроша батргати уз мајку преко калдрме, па све до осамнаесте своје године, кад му је отац плаћа |
еја онако кроза сузе.{S} Гледа је Мане, па му се учини тај њен осмех кроза сузе као зраке сунча |
питујем, веће за друго... — рече Мане, па стаде. — Е...{S} Васка... лагала ли је, кад ми је, е |
је ово, ако ко Бога зна? помисли Мане, па се само прекрсти од чуда и рече: „Господи Боже, и ов |
ад ’хоће...{S} Их што си ти, бата-Мане, па несрећа ника!</p> <p>— Ама, ти ме па л’жеш, Васке!</ |
ражи си криво дрво сас две криве гране, па једну за теб’ а другу за мен’, црну тетку, да се бес |
ња, па отишао чак до Врања, до Коштане, па би увече засео у какву малу кафаницу са добрим вином |
оју би то могли замолити да им помогне, па ниједна није подесна била.{S} Све што их је Дока спо |
му се вилице и остале тако разглављене, па не може да их састави, него му притече у помоћ мајка |
слабине, а вилице му осташе разјапљене, па не може да их састави од силна смеха који је све обу |
си!</p> <p>— Море, узни си ти сал мене, па ич не бери бригу!{S} Ако треба да се тепамо с некога |
знајеш како бе’у цврсте и јаке путине, па ем сас потковице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и |
авам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не познаш! <hi>Никаква</hi> се напрајила!{S} Е |
једаред десило да је прошао крај Зоне, па га неки ђаво натентао — и он се окренуо за њом.{S} П |
ства да су цифре увек некако сувопарне, па је умео то викање цифара својим хумором и зачинити.{ |
дне снајка у овеј покладе!?...” А лепе, па убаве што су — лелее, Јевдо, очи да си не скинеш сас |
оде, — потрпа на себе све њене адиђаре, па се огледа на великом огледалу и хода по соби...{S} Ј |
-бре-бре! „<hi>Видело се куче у чашире, па се фатило у оро</hi>” — вели јој чорбаџи-Замфир, сав |
е, видо’, <pb n="18" /> Зоне”.{S} Море, па не само ту песму, него и ма коју другу песму, сваку |
вале да је добра прилика и веле: „Море, па има си човек и дућан!” иако је том човеку тек осамна |
е, а Таска скиде шамију и раскомоти се, па седе, и тек сада, кад се удобно намести, а она зајау |
а, а десном накривио фесић; испрсио се, па силно заплеће ногама, а на ногама му празничне гајта |
у т’нку снагу, па оне њојне пусте косе, па оне беле цврсте груди, како два филџана, па оно њојн |
ан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!...</p> </div> <pb n="53" /> <div type="chap |
ујем те: куде ти је Зоне?</p> <p>— Ете, па овде си је!</p> <p>— Ваздандан? — пита Таска.</p> <p |
зар, одмери муштерију од главе до пете, па рече:</p> <p>— Море, неси муштерија!...{S} Немаш те |
ра грнчара...{S} Имамо си туј лојзенце, па искамо прекојутре гројзе-брање да прајимо...{S} Ете |
{S} Не давам ви га!...{S} Тугоо!” рече, па се засмеја и једва говори од смеха. „Мало ли је зар |
ицку, који сем тога и шушљета кад виче, па зато га и не маре играчи томболе.</p> <p>Зато није ч |
еде, мори...{S} Закуни се!{S} Што поче, па застаде...{S} Што се не закунеш?!... {S}Закуни се, д |
врата?!...{S} Та си узмем оној сикирче, па и по катанци, па и по сандаци!{S} Кад си подиго’ кап |
у Манином дућану.{S} Девојке пазарише, па и одоше.</p> <p>Остадоше опет сами.</p> <p>Опет мала |
ћи Таска, — а мене-ми се ноге отсекоше, па како да несу моје ноге!...{S} Ћа да седнем там’ наср |
промени по неколико места.{S} Стала би, па би гледала како играју и зевала од времена на време. |
а отпочне, срче кафу, разгледа по соби, па најзад поче:</p> <p>— Дошла сам си, ете, на један ег |
слони на њу, па је кришом штипа и љуби, па јој шапће и вели: „Гено, мори, ја се нећу удам!...” |
ло чудних манира.{S} Често се заборави, па звижди сокаком.{S} Њу су обично увек избегавали — ни |
татка и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш на крило!...</p> <p>— Их, црна Доко! — викн |
тну, а он се учини као да је и не види, па хита крај ње, као да му је богзна какав посао за вра |
то све Зона, наравно, да и чује и види, па јој тешко, и плаче поваздан...</p> <p>Једина мајка Т |
те ћути и чеше се по глави, која бриди, па му то чешање чини неко особито задовољство.</p> <p>— |
има си зетови и унучики, па си пролази, па ни има по-за себ’ измећара, ни фенер, ни бастун, већ |
ва, бре брате; има си зетови и унучики, па си пролази, па ни има по-за себ’ измећара, ни фенер, |
ви испод дрвећа од оних силних љуљашки, па једни се овамо љуљају, а други им певају, а други он |
та.{S} Нукали један другог, престајали, па се опет наклапали, отирали своје дебеле сељачке брке |
вај Божји благослов, не би’ дао — вели, па прича расположен даље.{S} Да му, вели, неко каже: „Ш |
је обичај да оно што каже упорно брани, па и да се потуче, јер је била позната као убојица.{S} |
о не може ока да склопи мислећи о Зони, па ваљда под утиском тих црних мисли и заспи, па често |
да под утиском тих црних мисли и заспи, па често снева немиле снове.{S} Снева Ташана, а ко њена |
рви трговци — а саг, звонари и клисари, па пале прангије кад слави Пантелејска црква...{S} Мори |
у и код влас’ и при официри и инџилири, па може да носи путине с потковице, а ти не можеш!?{S} |
оград до Пећ и до Приздрен!...{S} Мори, па и да си нема паре, што је па за тој?! {S}Кад се деца |
{S} Ја ћу ти изработим; ти сал седи си, па жмиј!...</p> <p>— Хехе! — смеје се Мане, — што рече: |
ј и да се помисли?!</p> <p>— Е, иди си, па ги питуј сама.{S} Они си такој зборе.{S} Џевап не мо |
омакица ми збори: „Море, Таче, ћути си, па рекни: {S}Исполај на Господа кад си доживемо и тој!{ |
.</p> <p>— Што ће начиним?! ’Ајде и ти, па, нане, како си тој па збориш!? — рече прекидајући ра |
ну песну да појеш?!...{S} Што си гу ти, па да можеш да појеш?!</p> <p>Поте оборио очи, па се ст |
Бога и душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ко је болна од карасевдах... „Ја |
ред очију света; свет ће је заборавити, па ће и гласа оног тако полако нестати.</p> <p>Тако и у |
ако се данас не може на млађе ослонити, па тек онда улази.{S} Мане је сада узео и једног шегрта |
верујем.{S} Ја ћу да пијем, а ти памти, па наплати!{S} Наплати, брате! — А затим се окрене клиј |
се карам с будалу?{S} Покупи си скути, па брго кроз чаршију како кучка, кад гу полију с воду.. |
то је, вели, одведена Манулаћевој кући, па и ако је лаж, али бар изгледа, вели, вероватнија, је |
мисли, истина је...{S} Слушају чираци, па <hi>неје ред</hi> за еснаф-човека.{S} Искачају лоши |
енцета бегендисују <pb n="61" /> момци, па ни питују: бегендисује ли татко и мајка зета?...{S} |
си узмем оној сикирче, па и по катанци, па и по сандаци!{S} Кад си подиго’ капци, — леле мајке, |
— А мајка плаче, ударе јој сузе на очи, па је јури папучом из собе у собу и преко басамака, а З |
ожеш да појеш?!</p> <p>Поте оборио очи, па се стиди.</p> <p>— Паа... — наставља калфа Коте, — т |
ку ни то, кад која њихова кока погреши, па снесе јаје у комшиској авлији, или обратно, кад је и |
посвира, па онда пије, мезетише и пуши, па опет свира.{S} Бакшиш ретко купи, јер он управо и не |
ија не беше га туј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с кочије и с кардаши, и она ги, ре |
пазар имам!...</p> <p>— Стани потурњак, па си узни и цело тесте...</p> <p>— Да не да Господ... |
моју бруку!{S} Стиза недеља, па светак, па недеља, погледам ја — а он си јоште иде у поцепане п |
на феса, а на лево раме исплазио језик, па му ландара; лева шапа му на леђима, а десном накриви |
као на такве ствари, није био чиновник, па да је огуглао и да може тако лако прогутати и сварит |
није с раскида за какав добар крканлук, па још кад је и муфталук, — па се то некако сложи, ујду |
не скинеш сас њи’!{S} Ја ги сал гледам, па си сеирим! {S}А туј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер- |
Ја ћу си разберем кад ће Аџиски у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и |
ветски човек: ја хоћу добро да поједем, па, брате, и да попијем хоћу...{S} Код мене мало који д |
е, а све заради тебе!...{S} Ја си идем, па... како оној говедо када се, ете, напасе од травку з |
— скутасте се туј како брабињци у зем, па ни чујете ни видите па што се збори и чини!{S} А по |
ар ће сам трговачки суд, та да не смем, па иска и треба два грађанина да су у присуство! {S}Ба! |
ломе служејећи ме!... {S}А ја си седим, па, како пашина мајка, примам си чес’ и од једну и од д |
...{S}Та већ недеља дана како гу носим, па све си заб’равим...{S} Та и саг, виде ли како прокај |
мрзи ме и да причам-— само се наљутим, па онда не ваљам и нисам цео дан ни за какав посао...</ |
Заредио је по сокацима и мањим и већим, па чак и по оним по којима ни ђаво не пролази, по којим |
> <p>Јевда уздахну и одобраваше главом, па додаде:</p> <p>— Мину старо време, — беше му, бата-Т |
кеиф да пијем тутун, а оне си седе дом, па ако су поубаве и побоље оди овуја!{S} Ти си еснаф чо |
и трепери тел међу црном бујном косом, па му изгледа Зона сјајна и свечана као заветна икона.{ |
њег ваздуха, умио би се јутарњом росом, па би се одатле, окрепљен и весео, враћао и отварао дућ |
их девојака гледају и уздишу за Манчом, па је и она почела помало гледати и кришом уздисати за |
Ја си узедо’ с астал ону књигу, албум, па си гледам, преврћем листови, гледам слике, па си зап |
под ћирију и онај до њег’ што је дућан, па направија оди два један голем...{S} Има си занајат, |
епане путине!{S} Чорбаџи-Петракија син, па си иде како измећар, белосвецки ники!{S} А зашто, мо |
немам, — ја је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни за све оне куће, дућане, чифлуке, <pb n="163" /> |
улазу у варош, где их је Гмитраћ чекао, па завали руке иза потиљка и пође силно као орао кад хо |
оне све сложно треба да легну на посао, па да му траже прилику.{S} И када бану, и незвана, и до |
еда се.{S} Обојица се задубила у посао, па раде.{S} Калфа Коте звиждуће нешто, а шегрт Поте се |
е нешто, а шегрт Поте се занео у посао, па се у један мах заборави па запева, онако као за себе |
задовољство, а Мане се удубио у посао, па ради, али се крадом испод очију почешће погледају, з |
ца кад метну коњску муву магарцу у уво, па га тиме силно узнемире, те се, јадник, узаман баца н |
ебне због драгоцености којих има много, па не може да их свако вече односи и ујутро опет доноси |
и он у оро, и води оро.{S} И, за чудо, па некако баш и изгледа на коловођу!{S} Или се то, можд |
ла Богу, нико није „скочидевојку” узео, па неће ни Манулаћ, макар се никада не оженио, макар от |
уњишту, а према којој је опет охладнео, па је тера од себе; даље, тако исто није се могло измаћ |
се слегло ту.{S} Силан свет се окупио, па прекрилио све одаје, доксате, авлију и сав сокак; на |
храбри га да игра.{S} И он се ухватио, па игра, сасвим по оном: „Како играм да играм, само да |
тихо искашља.</p> <p>Обоје стали тако, па стоје три корака далеко једно од другог; обоје обори |
у работу!{S} Ја ћу да заобиколим малко, па ће да искочи убаво, како под инџилирски план!... — р |
е узму за руку она и Генче Кривокапско, па отрче весело тамо где се оро игра.{S} Ту стану.{S} А |
ухвати за главу, а после се умири мало, па поче: — Ете, како може да си стане „побегуља”, кад с |
о се таласа и шарени!...{S} Све весело, па игра, пева, пије и грли се, само он тужан повукао се |
а у јавно мнење, које се тиме поделило, па једни тврдили да је Мане, а други да је Манулаћ одве |
је је на махове час тињало час плануло, па се светлост и тама потискивале сваки час по шареном |
е чак и то како је чупе Зоне заљубљено, па пронађоше чак и у кога се загледала.</p> <p>— Лелеее |
ивокапско, Зоне Ставрино и Јоне Мамино, па играју и певају ону, омиљену Зонину игру „Јелку тамн |
ја онда треба да крадем срму и сребро, па да могу конкурисати с њима...{S} А мени отпадали нок |
а старим Замфиром; разумео га је добро, па ипак није ни корака пришао на сусрет жељама хаџи-Зам |
аџи-Замфирову. {S}А она је знала за то, па као свака ванредно лепа, а уз то још и богата, била |
ли.{S} Неки полусан и полујава беше то, па се једно у друго наизменце преливало.</p> <p>Мисли о |
агурида и сручи кукуруз с табле на сто, па полете с таблом ка касиру тако силно, да је са столи |
аног писма, које лута из места у место, па се, црно од силних жигова, враћа пошиљаоцу с оним хл |
фир?!...</p> <p>— Па... питуј ме, пашо, па ће си зборим! — одговара као мало услужно и понизно, |
нац на магазу!{S} А кључ си тури у џеп, па си иде!{S} Куде си иде, што праји, кад се врће дом — |
научи немацку јазију, аустриски буквар, па да праћа књиге, демек писма, на аџамије из бели свет |
су били.{S} Био је само ноћни стражар, па и он је далеко био; шта је он могао чути?{S} Ништа.{ |
и.{S} Зато заборави брзо добивен шамар, па кад сврши посао, примаче преда се бедну своју вечеру |
{S} Стојанча? — присећа се хаџи-Замфир, па не може никако да се сети. — А, мајка... како ти се |
шта није ни било, брзо окрене разговор, па је саветује и као грди помало и вели: „Ће се удаш.{S |
кроз неке друге сокаке; а накривио фес, па га кићанка све бије и куцка по плећима, па се ломи ч |
аџи-Замфиру ништа, него да дува на нос, па да сам потруди своје чудо и господство и да и сам тр |
и резилак да ме изеде!{S} Чети си свет, па се смеје!</p> <p>И доиста беше изишла једна подужа б |
то, заб’равија сам зар онај стари адет, па искам да знам.{S} Зашто саг искочија ники <hi>нов ад |
зорт; — зашто си премећем по мој памет, па уфати’ и присети се за много, та реко’:{S} Море, неј |
аћи? зборим гу па ја.{S} Ако је к’смет, па побоље за Манулаћа него за Ману; пара пару вукује, а |
још неке зауставио и питао за берићет, па у том стиже и до Манина дућана. {S}Мане му се јави, |
ужио би се на тежак и бедан овај живот, па би се прихватио ратлока и разговарао се и шалио мало |
ћутим, што се туђим, што се понеки пут, па Бога ми, и нашљемам ове ракијчине!... (Уосталом, зна |
ји очекиваше.{S} Коте само обрте главу, па се кришом насмеја; ваљда и њему смешно дође при поми |
о, наравно, већином у његовом отсуству, па чак и поиздаља наговештавања у његовом присуству; та |
уј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу, па, рече: „Виде ли, Доке, што је, рече, убаво овој Зоне |
Па кад гу видо’ ону, њојну т’нку снагу, па оне њојне пусте косе, па оне беле цврсте груди, како |
оста посла девојке док све то изрибају, па се сија по чорбаџи-Замфировој авлији као да су се су |
ао што је свакоме познато, — не морају, па се и не журе баш богзна како да су први на послу у к |
ају.{S} Прилепи ги и обложи ги на шију, па ће те мине и ће ти прође болес’... — вели јој љубећи |
Наслонила се на Гену, другарицу своју, па се изгубила. {S}Гледа бесвесно по оном шаренилу које |
еселу ћуд и још је увек готов на сваку, па и најдрскију лудорију и будалаштину.</p> <p>Њега се, |
мирис од ђулијака се пресуо по сокаку, па, као магла земљу, притисну мирис гледаоце.</p> <pb n |
а на млађу, која је стисла паре у шаку, па се забленула у Ману и застала одмах на улазу у дућан |
стећи, нешто што сам Бог дарује човеку, па зато то сваки чорбаџија и нема.{S} То је лепа ћерка |
сије и синије по метар и по у пречнику, па оне ћасе, мангали, и чега ти свега ту није, и све то |
и то мислиш?!{S} Зар да скудиш девојку, па да си капче накривиш?!{S} Цркву побоље да си батисај |
асмеја се Зова и зовну Васку измећарку, па одоше обе смејући се, а оставише Мана, који, сав обл |
или, боље рећи, „Пошљи лудо на војску, па седи те плачи“.</hi> </p> <p>Бата-Таско је одржао ре |
„Море, Таче, рече, не знајеш моју муку, па си збориш тако.{S} А, истин’, рече, ја сам кабает, м |
с њом.{S} Приђе јој и пољуби је у руку, па је одазва настрану, у башту црквену, тамо под османл |
о, поклони и пољуби тетка Таску у руку, па се спусти и седе на миндерлук и гледаше уморно и туж |
и грчевито ухватила руком његову руку, па од времена на време брише знојаву руку јаглуком и бр |
ео тамбуру и отишао у лојзе, или пушку, па отишао мало у лов.{S} Или би узјахао коња, па отишао |
4" /> од истог прстена чворугу на челу, па изгледао с њом на челу као инорог. — А какво је само |
ак ће заборавити при тако силном послу, па се заборави тек и запева тихо и полако:</p> <quote> |
ива, или брбљива, или заљубљена у Ману, па ће радити за себе и своју корист: обесиће му се о вр |
на уста, и сва срећна пружа руку Ману, па игра с њим! {S}Не игра, него лети кад Мане поведе „О |
јку, <pb n="52" /> и дућан, и трговину, па си фати пут сас Цигани у губертл’к...{S} И саг јоште |
вади један папир и дуван, у који хукну, па поче савијати цигару.{S} Кад је запали, засука брков |
их слуша, и гледа час у њих час у Зону, па се смеши усиљено и виче „јок!...” а после постаје оз |
хну главом и груну се у прса и уздахну, па шију даље.{S} И сам Манасија — „чапкун Мане” назван |
е другарице Гене, или се наслони на њу, па је кришом штипа и љуби, па јој шапће и вели: „Гено, |
га је у сну видео као њеног младожењу, па би сада рад био и на јави видети га и као девера!... |
им Мане знак да свирају даље исту игру, па приђе и ухвати се с леве стране до Зоне.</p> <p>Зона |
у и без теб’! — рече и извади табакеру, па стаде завијати цигару.{S} Запали је, стаде пуштати д |
кондурице с ногу, седне и узме тамбуру, па запева ону своју најмилију песму:</p> <quote> <l>Зел |
сму” чорбаџи-Замфира и неку лепу Цвету, па и сада се још пева песма:</p> <quote> <l>Господар ми |
и, брате! — А затим се окрене клијенту, па настави: — Не бригај ти, — рече скидајући шешир, јер |
х својих прошевина.{S} Тек бане у кућу, па проси девојку.{S} Они га одбију, кажу му да је испро |
чена кандила, кадионицу и петохљебницу, па никако да га нађу: нема га, као да је у земљу пропао |
сеириш и бираш, ете, за твојега Манчу, па да ти, како и мен’, дође жал и криво што неси <hi>ти |
„Ако неје истина за данашњи сокак-лаф, па ће бидне!” рече Дока. „Ако данас неје, ће бидне јутр |
речи? — запита је Ташана.</p> <p>— Ех, па зборе си...{S} Зборе по чаршију и по ма’але.</p> <p> |
сана!” рекну, кад Манча прође крај њих, па се од силна чапкунлука ломи кад иде, а накривио фес |
подавиле ноге и метнуле руке на трбух, па дремају, јер су научиле да се тако најприличније про |
ко басамака, а Зона се смеје кроз плач, па вели: — Ама ја ћу ти умрем, нане!...</p> <milestone |
задржала за себе као неку завршну реч, па сада поче достојанственим тоном, а и не гледа на Док |
це, а ти не можеш!?{S} Море ће понесеш, па како селска невеста ће ги обучеш и одиш у њи.{S} А о |
дрту тетка-Таску, да се с њума ожениш, па и ту ти не би дали, — тол’ко стадосмо, ете, душмани |
ој Зоне Аџиско да видиш и ти да сеириш, па... ако што неси мушко...</p> </div> <pb n="41" /> <d |
еџију - ћу те, ете, питујем за ништо! - па подиже глас, да би га чула тетка Таска, која је баш |
а играше?</p> <p>— Па теб’-те видела... па не мога да си седи да не игра, веће се уфати у оро и |
тој да бидне, е нек’ си остане резил... па нека гу таг узне кој хоће и кој сме...</p> <p>— Ће д |
Ласно за тој!{S} Ја ћу си све полако... па фино... с <hi>политику</hi>! — рече и оде.</p> <p>— |
девојчики, веће од ники из бели свет... па... ете... несу, рече, обучене, веће, ете, како саг д |
ше Зоне, е, ја си имам једну прилику... па за тој и искочи’ саг до вас...{S} Момак си је кротак |
и на старост и болест, која може наићи: па ко ће га тако свесрдно моћи дворити, ако не жена, та |
ти, брате слатки, мени <hi>кишице</hi>; па кад има наш ‘ранитељ, наш геџо, — имаћу и ја.{S} Дај |
но кандило израдио за Светог Пантелеја; па сребрну ручицу за икону Богородичину у Дивјанском ма |
ако се која влада и обилази их понекад; па је можда <pb n="16" /> то и дало повода беспосленом |
ос’, па се не разбирам у сагашње време; па си оћута’ и отрпе’ нико време.{S} Ама после ми дође |
, што је, рече, убаво овој Зоне Аџиско; па бела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како ф |
некој сас здравје”, рече, „и са севдах; па такој је”, рече, „и сас Зону и Ману”:</p> <quote> <l |
.{S} Био је добар мајстор, али сиромах; па ипак је било разлике између оног првог и овог другог |
на, а затим, мало помало, <pb n="31" /> па се смирило и утишало.{S} Тек онда поче мајка поиздаљ |
рата; понека се забатрга, <pb n="67" /> па јој излети папуча или налуна чак преко сокака, а леп |
се уклони мало од куће. <pb n="198" /> Па тако је и урадио.{S} Казао је домаћима да иде; иде, |
овољни Јордан... — <hi>Оскудација.</hi> Па бре, дете, ја сол три товара полиза, па си не знадо’ |
ој му треба за кеф, а ово <hi>наше</hi> па за паре... и што иска да си улегне у чорбаџиску, пот |
ће ги чува па за недељу ели светак?!{S} Па ми дође ништо мило, та реко’ у себ’:{S} Бреее, овој |
а, брљивке једне, што ви ја зборим?!{S} Па ја ви за <hi>кујунџију</hi>, ете, и зборим...</p> <p |
рам онол’ке паре?{S} За мираз, нане!{S} Па може и да се удам за никога... да се удам за онога ћ |
син си ћути, слуша, не сме да збори!{S} Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ! |
је, иако га сутрадан нико неће чути!{S} Па и она матора тетка Таска, и она ту; смеје се и она, |
е поје...{S} Волешем гу, кад потрчи!{S} Па да гу поздравиш, дете!{S} Рекни: чорбаџи-Замфир... ш |
— и да се кара сас селске звери?!...{S} Па ти се, мори, у паре не разбираш; не знаваш што је по |
— И Зона, и Калина, и друга ника!...{S} Па бива ли, мајке?!...{S} А убаво си рече наш, ете, Бож |
а и показа чело — ете, тај Митка!...{S} Па што збори Петракија, две ти очи?!...</p> <p>— Лошо з |
о толика и истих тих година била!...{S} Па би се опет окренуо и гледао на ону страну куд би про |
она си искочи, та јала у кочије!...{S} Па ем што она искочи — ђене-ђене, ама што си понесе, зб |
} Леле, јединац според три керке!...{S} Па што је саг сас Митанчу — некња га видо’!{S} Ништо се |
мени — али исто ко да је и мени!...{S} Па, молим те, ујдуриши ти то; а ја знам шта је право... |
му реко’, — а он стануја пишман!...{S} Па да си разбереш да неје ника белосветска...{S} Тугооо |
чорбаџике, како поче... дабетер!...{S} Па што си берем не поведеш сас теб’ и чорбаџи-Јордана, |
еје се Мане. — „Што ће да чиним?”...{S} Па ћу си узмем једну!{S} Што ми ти па саг тол’ко збориш |
кол’ко сарафско чифутско сандуче...{S} Па, ако што је сиротиња — ама, берем да је момак кротак |
казаја, — ама ја си убаво знајем...{S} Па за тој, ете, искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели |
ешка вера туј на нишавску ћуприју...{S} Па зар за тој ми може да је кеиф да чурим на њума.{S} А |
што се работи и збори по чаршију...{S} Па ти да си распиташ, да видиш, демек, за Мана мојега.. |
о!{S} Девојачку срећу да батисују...{S} Па како се напрајило тој чудо, реци ми, Таске, ако знаш |
ко</hi> или <hi>бећарско вече</hi>”.{S} Па све то, а и што је данас целога дана у свечаном руву |
за ништо друго сал за тој се збори”.{S} Па како гу је уграбија? питујем ги па ја. — „Па, зборе |
си знајем дек неје заради мен’ тој”.{S} Па си зборим у памет: „Бож’ке, која ће ми саг бидне сна |
ки у корпама, повешаним испод крова.{S} Па кад цвеће замирише, а гугутке загучу — оријенталац с |
ато јој није много поверавао никада.{S} Па тако и сада.{S} Оно што је знала тетка Дока, није зн |
м не може да се издржи конкуренција.{S} Па ја онда треба да крадем срму и сребро, па да могу ко |
се то чује и даље, да допре до Мана.{S} Па не само да се задржао на хвали речима, него је и дел |
аремски мирис жутог дафиновог цвета.{S} Па се чорбаџи-Замфир сећа дахирета и решмета, и фереџа |
тамо кажу, „сургунисао је” три паше.{S} Па није требало ни да иде сам главом тамо. — „Сал дор ч |
таквим паметним и чуварним дететом.{S} Па још када им он, онако задуван, стане да грди „Титинк |
жици G</hi>, и био бурно поздрављен.{S} Па се одмах показао и стварачким даром својим: одмах је |
што заповеди да ће бити и послушано.{S} Па ипак није хтео ништа силом да добије.{S} А после, ње |
поради, ете, некуј послу у чаршију.{S} Па ели узнем по-за себ’ измећарче, ели си сам узнем фен |
ри?!{S} Све си зборе, све ме питују.{S} Па си не знам веће ни што је полоше: ели кад ме питује, |
н би, трљајући руке, певао ту песму.{S} Па и ви, поштовани читатељи, без разлике пола и старост |
тагај топрв погледа малко боље Зону.{S} Па кад гу видо’ ону, њојну т’нку снагу, па оне њојне пу |
гађали и метали на једну исту цифру.{S} Па тако и сада, док је викао цифре, викао, а сада поче |
а, вешто намештен по један прапорац.{S} Па кад Мане заигра и заплете и залупа ногама, звече они |
<p>— Бела?{S} Не ли Бела Стојанчина?{S} Па ти ли си гу керка? — рече зачуђено, и маши се за гро |
рбаџи-Замфир. — И кому да си зборим?! — Па скине фес и брише чело.</p> <p>И трећи чибуци и трећ |
ац још чувеније Доке, био крв њихова, — па се није задовољио само тиме да јој окрене леђа и да |
!{S} Ако треба да се тепамо с некога, — па ће се и тепамо.{S} Ако треба да се бијем с патролу — |
шија збори да гу је Манулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја да гу украднем?...{S} Кујунџија сам, |
е, Таске и Ташане, сва та женскадија, — па заџакаше на њ на сва три језика, српском, грчком и ц |
буџаци, <hi>ћутеци</hi> а т’мнина је, — па може ласно без фенер да се соплетеш прико ники дирец |
чаршилије, ете, вруће мекике сабајле, — па што ће таг да чиниш?!...</p> <p>— Ама, де, јаваш, на |
се мало.{S} Којешта! — помисли Мане, — па Манулаћ није ни био ту.{S} Он је у то доба већ обичн |
ти тој направија! - рече смејући се, — па саг „Манулаћ”, викаш!{S} Их, мајка му остарела!...{S |
: што мачка омаци, да то мишеве лови, — па тако је и овде с Ђорђијом и сином му, Маном. {S}Прич |
ију по једно кафе, — вели Таска Зони, — па ти прати, ете, по измећарку.</p> <p>Зона се диже и о |
њи!... — Хе, ’ај’ иди си, — вели јој, — па се поздрави на мајку...{S} Рекни гу: поздравија ти с |
р крканлук, па још кад је и муфталук, — па се то некако сложи, ујдурише му се то некако...{S} В |
времен, иако носи фес и траболос пас, — па ваљда ће од њега што сазнати моћи.{S} Њега ће бар мо |
’леб једо’, ти ме изведе на селамет, — па адет је да ти кажем; зашто, рече, може ласно гуја да |
игарицу, а у исто време правећи нову, — па зато и лајем толико.{S} Зар је мене мило да се повла |
нику сестру, ама спроти теб’ прилику, — па ја да ти гу украднем и даднем, ем сас какав алал!... |
си муштерија!...{S} Немаш те паре!... — па узе испред носа забезекнутом муштерији поређане ства |
ја си сал ћутим, — збори си Петракија — па викам:{S} Може, истин’, да сам човек прос’, па се не |
а ели миланче!?{S} Ех, аџамија што је — па лудо!...{S} Ти миришеш на јоргански памук, — зар ти |
е могу</hi> да гледам шта се ово ради — па то ти је!{S} Ено, гледам само...{S} Узми само по наш |
да отворено кажу шта мисле с девојком — па куд пукло да пукло!{S} Ове одоше и вратише се с неве |
нику муку и резил!{S} А лудо је, лудо — па сто оке је лудо!! — Дено, — викну Јевда, — брго по њ |
загледају у Мана, — а био је врло леп — па и не умеју одмах да кажу зашто су дошле и шта хоће!. |
линове боје, — а све у силном гајтану — па се притегне траболос-појасом, за којим му је сахат о |
да те л’жем?!...</p> <pb n="81" /> <p>— Па истин’ ли збори си за мен’?...{S} Што си збори?</p> |
ање.</p> <p>— Па питуј ме, де!</p> <p>— Па од кога?</p> <p>— Поздравила ти се Зоне...</p> <p>Ма |
а мајку треба да мислиш, дете!</p> <p>— Па ће се женим...</p> <p>— Е, што чекаш?...{S} Искаш па |
уду Доку, Доку да вика: тетко!</p> <p>— Па берем да је трговац ники... — додаје тетка Таска и п |
рске мајке што је тако рекла!)</p> <p>— Па ће се женим, нане, ти ич бригу да не береш! — умируј |
свет, и чаршија, и ма’але?!...</p> <p>— Па, ете, дете си, — вели јој тихо Таска, ако у теј годи |
си ћутиш, чорбаџи-Замфир?!...</p> <p>— Па... питуј ме, пашо, па ће си зборим! — одговара као м |
к, ем знајеш как’в резилак!...</p> <p>— Па кој ги рече за оро?{S} Ти ли?</p> <p>— Јок ја!...{S} |
срамување оно старовремско!...</p> <p>— Па, посмешило се дете...</p> <p>— „Дете”, — а виде ли к |
питују...</p> <p>— Ћути си?...</p> <p>— Па ћути!</p> <pb n="80" /> <p>— А што мисли кад си ћути |
— Нећу га, ако нема мустаћи...</p> <p>— Па... ће да има...</p> <p>— А шта је?{S} Од какав си је |
од... ја си једну сал искам...</p> <p>— Па пуно ги у ма’але...</p> <p>— Пуно, ама за мен’ сал ј |
ла оди зорт и резилак голем...</p> <p>— Па <hi>која</hi> си збори тој?...</p> <p>— Мори, <hi>је |
писано за мен’ и за Калину...</p> <p>— Па си прочетеја што је писано?...</p> <p>— А ја си... — |
лицем на шиљте од миндерлука.</p> <p>— Па ћорче и слепче ниједне, — плану тетка Таска, — скута |
ледом, а сузних очију, Калина.</p> <p>— Па... нећеш да ми будеш измећарка?</p> <p>— Јок! — рече |
паде јој у реч заједљиво Зона.</p> <p>— Па, ако дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’... |
заврши поносито тетка Калиопа.</p> <p>— Па, брљивке једне, што ви ја зборим?!{S} Па ја ви за <h |
, и не може одмах да се крене.</p> <p>— Па поздрави се на даду Костадинку.{S} Ако ли, да гу пон |
? — пита је тихо и болно Зоне.</p> <p>— Па, демек, за спацирување, ете, неси искачала?</p> <pb |
<p>— Па тој си је твоје знање.</p> <p>— Па питуј ме, де!</p> <p>— Па од кога?</p> <p>— Поздрави |
та не ваља, веће три дни, ете.</p> <p>— Па млого ли си болна?{S} У чаршију и ма’алу неси искача |
ш Зону, да се опрости и с њом.</p> <p>— Па иди си у кревет, — саветује је тетка Таска, која је |
не?</p> <p>— Па ће гу удавамо.</p> <p>— Па што чекате веће?!{S} Неје даскалица, та да си седи у |
кашљује се и маша за табакеру.</p> <p>— Па, Манчо, како си?...{S} Како пазар, алиш-вериш како? |
агина ханума једном приметила:</p> <p>— Па ти, чорбаџике, како поче... дабетер!...{S} Па што си |
е линцуре, а он опет наставља:</p> <p>— Па тако је и с овим сад.{S} Она је одбегла, или отета — |
<p>— А збори си нешто за мен’?</p> <p>— Па... ете... збори: демек, много гу мило за теб’...</p> |
а керка?!{S} На кога да праћа?</p> <p>— Па, — поче заједљиво Дока, — саг неће да праћа на бимба |
..</p> <p>— А може ли да поје?</p> <p>— Па и поје...</p> <p>— Е, што си поје?</p> <p>— Па песне |
је...</p> <p>— Е, што си поје?</p> <p>— Па песне си поје...</p> <p>— Ех, песне!{S} Ама, које пе |
а срамување... {S}Што си поје?</p> <p>— Па, ете... — поче Васка, - поје си песне, онеја што су |
си је, ете, абер и поздравље?</p> <p>— Па тој си је твоје знање.</p> <p>— Па питуј ме, де!</p> |
?</p> <p>— Ете, оно ваше Зоне?</p> <p>— Па ће гу удавамо.</p> <p>— Па што чекате веће?!{S} Неје |
рак?!</p> <p>— Кој си је дете?</p> <p>— Па наше Зоне...{S} Деца, мори, неје ти ни срам!...</p> |
/p> <p>— Е, а зашто па играше?</p> <p>— Па теб’-те видела... па не мога да си седи да не игра, |
. здраво ли је?{S} Што работи?</p> <p>— Па, седи си...</p> <p>— Знам де...{S} Може и да лежи.</ |
еме...</p> <p>— Како аа малко?</p> <p>— Па до „голем нишан”, а после кој да збори... и што има |
ри, <hi>зашто</hi> ме питујеш?</p> <p>— Па куде је?{S} Викни гу!{S} Окни гу при нас. — Зоне, мо |
а Манулаћа, — вели Таска.</p> <p>— Мен’ па за Ману! — вели јој Дока, па се окрете осталима. — А |
ађије!... {S}Куче куде је водило оро?!” па наби фес на очи и наже кроз свет да бежи.{S} Али нек |
у присуство! {S}Ба!{S} Не чекам си ја!” Па си сас оно сикирче обијем катанац и улезнем у сопче. |
едан!{S} Овој си је наше женско знање!” па заокупила папучом по оним женама, па уза сваки удар |
грту и рекне им само: „Саг ћу сам туј!” па полети другим пречим улицама, с другога краја, само |
је, ама па си знаје што си је поубаво!” па му дају ливених ексера пуну шаку, а он одлази задово |
ок, брате. „Ми ће си у лојзе искочимо!” Па понесу и шта ће да поједу и шта ће да попију — нико |
веле: „Па поздрави се на стринку Кеву!” па опет руковање и љубљење; и он опет љуби их у руку и |
ве, „Па поздрави се на мајку ти Језду!” па га пољубе у чело или у образ.{S} И Мане пољуби у рук |
„Па поздрави се, ете, и на тетку Доку!” па га опет љубе у образ, тако да мора формално да се от |
јој, побратиме, пусти ме да умрем!...” па иде даље другим сокаком, где опет тако нешто викне и |
буче...{S} Ја си мислим: зар ће ги чува па за недељу ели светак?!{S} Па ми дође ништо мило, та |
чкољу!” — Ти што му напраји? запита га па ја. — „Та што да му чиним?{S} Једно ми је дете, знаш |
оно жуто, слабо и никакво, — и татко га па побоље воли оди сва друга деца!{S} Е, зашто је тој с |
етка на Зону! — вели Таска.</p> <p>— Ја па тетка на Ману! — одговара Дока.</p> <p>— Мен’ ми кеф |
во, шапатом, шегрт Поте, — куде смем ја па да гледам чорбаџиске керке?!{S} Ја си сал појешем, е |
аске ми веће Митанче неје син, ни му ја па татко; тој ви је, вика, на знање и, ете, управљање!{ |
</hi>, хаџијо...</p> <p>— Ех, кујунџија па да не познава селски девојчики! — дира га Замфир. — |
Доке, мој сапун, кирид-сапун је!” вика па друга.{S} Бож’ке!{S} Да се поломе служејећи ме!... { |
аун, промине чаршијом?!{S} Од пуковника па до наредника, од старог начелника па до ћосавог прак |
ка па до наредника, од старог начелника па до ћосавог практиканта, од мајстора до шегрта, све ј |
е? „Има си дућан!” Ех, много данас мука па за дућан!...{S} А питујеш ли: <hi>што си има</hi> у |
т си бери!{S} Башка су Замфирови, башка па Ђорђијини!...{S} Ми си зборимо за друго ништо, а ова |
се смеју, и веле: „Лелее, лудо је, ама па си знаје што си је поубаво!” па му дају ливених ексе |
ли како прокај твој дућан промину — ћа па да заб’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете |
, како се презиваше? — Коритар, а његов па татко, како га зваоше у чаршију?{S} Врти-ваган... {S |
гу фатила, па гу не пуштила оди Митров па све до Ђурђовдан, ете!.., По чаршију се, ете, збори |
’ ме; рече ми да ће да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стануја пишман!...{S} Па да си |
све то напраји; ти си заврзаја, ти саг па и одврзуј!...</p> <p>— Море, какој ће му па саг тој |
ми пуна...</p> <p>— Е што ми збориш саг па тој?...</p> <p>— Несам сирома’... могу да си имам же |
несам, ловачке ми среће, несам!{S} Куд па смем ја тој да напрајим?! — куне се Мане. — Теке сут |
еш: иди си, ја ћу си идем...</p> <p>— Е па, ете, казујем ти саг: иди си, пушти ме! — рече Зона |
а из чорбаџиску кућу?!!</p> <p>— Ех, де па и ти! — смеје се Васка.</p> <pb n="187" /> <p>— Бога |
је; ако, бата-Таско!{S} Та што да ми је па за тој?{S} Друго заступи саг!{S} Србија!...{S} Србиј |
ало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за домаћина смејаше ли кој да улегне у ку |
кој млађи; кој је големаш, а кој си је па фукара!...{S} Млађи одаваше чес’ на стареји своји.{S |
уго ништо разбира...</p> <p>— Е, што је па то друго?</p> <p>— Ете, жална је што је чорбаџиска к |
.{S} Мори, па и да си нема паре, што је па за тој?! {S}Кад се деца милују — што ти требају паре |
да си седи у те године.</p> <p>— Што је па тебе-ти за њума? — одбија домаћица. — Остави тија ре |
лега”, рече, „на младожењу?” — А што је па теб’-ти криво за Манулаћа и за мустаћи? зборим гу па |
рка!...</p> <pb n="55" /> <p>— А што је па теб’ ти за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та д |
е, тугооо! „Куче у чашире”, какој му је па то? — смејаше се једнако Васка и смех тај пређе и на |
е, па несрећа ника!</p> <p>— Ама, ти ме па л’жеш, Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, две м |
алфа-Коту.</p> <pb n="8" /> <p>— Што ме па тепаш, бата-Коте? — пита га Поте питомо, машив се ша |
пенак.</p> <pb n="142" /> <p>— Зашто ме па гледаш тол’ко? — пита је зачуђено Ташана.</p> <p>— Ш |
једну понесе!{S} Ја паше у турцко време па сургунисувашем, та саг...</p> <p>— Е, тој да учиниш! |
еца, вика...{S} Мори, ни у турцко време па не имаше деца, — та саг у српско, у чкоље, па ће дец |
си искачала?</p> <p>— За какво искачање па збориш? — пита је тихо и болно Зоне.</p> <p>— Па, де |
вице у јесен!...</p> <p>— Еее, ласте се па врћу на пролет, ама твој младос’ и моја лепотија — н |
/> Бог да чува!...{S} Ни се татко ни се па мајка слуша!{S} Што је овој?{S} Батиса ни се све; св |
ој при вас?{S} Кој се тој удава, кој се па жени? ’хоће ли”, вика, „скоро да потрупамо малко у с |
рећо, кад ти никој ништо не каза, ни те па питује?!...</p> <p>— А што кој да ми казује, кад си |
брабињци у зем, па ни чујете ни видите па што се збори и чини!{S} А по ма’але пуца брука... ис |
<p>— Еј, Доке, Доке, ти си остаде јоште па она!</p> <p>— Што ће си чиним?{S} К’смет! — вели Док |
миришеш на јоргански памук, — зар ти ће па да си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} |
г тол’ко збориш, како да до годину неће па да искоче нови девојчики, и јоште може поубави и пок |
и!{S} Ујутру под мишку си доноси, увече па под мишку односи!...{S} Има си, море, и магаре!{S} Т |
душу дава и губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој па да ни је!!{S} Некој си је”, рече, „б |
ће куче искочи по-трговац и од татка и па од татка на татка му!...{S} Ама да чујеш моју бруку! |
, ете, давало на науке?!...{S} Откуд ви па тај адет и тај памет?...{S} Што?{S} Што бре?... {S}Д |
нео у посао, па се у један мах заборави па запева, онако као за себе:</p> <quote> <l>Синоћке те |
.{S} Па како гу је уграбија? питујем ги па ја. — „Па, зборе си, аџија не беше га туј, а они зна |
да такој можете да зборите? питујем ги па ја. „Не видосмо, зборе си, ама <hi>друзи видоше</hi> |
акав мердивен, — један се качи, а други па слази“, та и с вас чорбаџије такој си је.{S} Зар мал |
банћер да ми бидне. {S}Откуд га извади па <hi>тај</hi> реч, магаре Јорданско?! — кликну блажен |
о да гу просим?!{S} Који су они, а који па ми!{S} Чорбаџиска кућа — и наша кућа!...{S} Памет си |
Што кесу леблебије?{S} Ама, има понеки па ће и паре да дава!{S} Питујем те, ете, сал тој: траж |
екнеш: остани си, ћу си останем, кад ми па рекнеш: иди си, ја ћу си идем...</p> <p>— Е па, ете, |
је!...{S} Ни има веће стид, ни чес’, ни па срамување оно старовремско!...</p> <p>— Па, посмешил |
њојна.{S} Ич да се риташ како пуле, ни па да ме л’жеш...{S} Све, све ми рече Васке...</p> <p>— |
баџиско, беше са своји; не бањаше се ни па збореше сас овеја.{S} А ове — ама знаш како ми чес’ |
ам чиновник ни учовњак, ни приседник ни па посланик, та да си ћутим како порена риба мрена, кад |
храбри је Мане. — У појење нема срам ни па срамување... {S}Што си поје?</p> <p>— Па, ете... — п |
> <p>— Ти си имаш твој занајат, а ја си па мој...{S} Седи си у дућан и гледај си твој пазар, а |
ће си дочека своју срећу...{S} А ја си па искам и тражим моју...{S} Неје писано за мен’ и за К |
а, па га резиле, веле му: „Их, какав си па и ти!...{S} Тету Зону ти искају да гу украдну!...{S} |
мо да је скине с врата. — А саг, иди си па легни; преспиј си малко, Доке...</p> <p>— Ете, тој З |
ајка зета?...{S} Црна Ташано!{S} Иди си па се беси о ону криву дафину!... — викну и удари у пла |
едан, теб’ ћу те гледам”, или: „А ти си па нека девојка!” и томе подобни разговори.{S} Једни од |
што си не обучеш нове путине?{S} Он си па ћути.{S} А домакица ми Персида, кад виде што ће иско |
/p> <p>— А, за оро ли си?{S} Ах, што си па девојче за оро!... — рече пакосно и погледа је презр |
то гу треба веће?!...</p> <p>— Ех, а ти па бајађим не знајеш, бата-Мане, зашто!</p> <p>— Жива н |
е Калиопа и Уранија. {S}Што ни треба ти па да нам га казујеш?...</p> <pb n="99" /> <p>— Та што. |
.{S} Па ћу си узмем једну!{S} Што ми ти па саг тол’ко збориш, како да до годину неће па да иско |
што ти је прилика...</p> <p>— Што ми ти па збориш саг туј за Калину?!{S} Калина ће си дочека св |
киде је Ташана. — ’Ајде, како збориш ти па то?!... <hi>Мерак</hi>!...{S} Зар <hi>дете</hi> ће д |
не убаво што је и кој је Манулаћ, а кој па Манасија Кујунџија, и што си може кад ’хоће...{S} Их |
хааа! — засмеја се тетка-Дока. — За тој па да ми је!{S} Знајеш ли, мори, несрећо, да ми каза, — |
на, ће дође <hi>дете</hi>!...” А за тој па да ми је!” реко’ гу ја, та си узе једно сикирче. „За |
, а паре не дава”, рече па она. „За тој па да ни је!!{S} Некој си је”, рече, „богат сас паре и |
ним?! ’Ајде и ти, па, нане, како си тој па збориш!? — рече прекидајући разговор.{S} А затим мет |
је више онако безбрижна, не иде сокаком па да је се ништа не тиче, не скакуће више с ноге на но |
— тој му ручак у дућан...{S} А и дућан па што му је!...{S} Какав му је?...{S} Дућан му кол’ко |
Мане нешто није био најбоље расположен па није хтео ништа да одговора ни одмах, а кад је још р |
де га женица и пљесну по рамену. — Како па то збориш!...{S} Зашто инћариш, инћару ниједан!...{S |
е, та како кучку резиле!...{S} А за оно па што те питујем, демек, за доцна кући идење... знајеш |
а ту није, и све то сребрно или бакарно па калајисано. {S}Свакога дана имају доста посла девојк |
здравила ти се Калина”.</p> <p>— Е, што па Калина?</p> <p>— Зашто ти је прилика...</p> <p>— Што |
а ни чиниш у кућу!...</p> <p>— Ете, што па да се ценим?... — одговори јој Калина. — Имам си мај |
идо’ што је брљив — батали!...{S} А што па има девојчики, што су пристасали за удавање, — паша, |
удадни за њег’: удовица си...{S} А што па ти тол’ко смићеш?</p> <p>— Е, ја сам си тетка на Зон |
ече Замфир и диже обрве.</p> <p>— А што па?{S} Ако не узне из вашу кућу — ће остане неженет?{S} |
што ти не дадоше девојче!...{S} Та што па да ти је за тој? „И без петли може да се осамне”, та |
играње по ма’але...</p> <p>— Е, а зашто па играше?</p> <p>— Па теб’-те видела... па не мога да |
i>стареји</hi> нас не питаше; а саг нас па наша <hi>деца</hi> не питују! {S}Тој ти је, Јевдо, ш |
живот си нема...</p> <p>— Кол’ко ће пут па тија исти речи да ми кажеш и збориш?...</p> <p>— Што |
ники што није чорбаџиски син, а њој гу па много мило за њег’... а њојни викају... неје, ете, п |
— овден си је Стамбол и све! зборим гу па ја.{S} Имамо си ми <hi>овден</hi>, викам ја, господи |
иво за Манулаћа и за мустаћи? зборим гу па ја.{S} Ако је к’смет, па побоље за Манулаћа него за |
нишаљку, гајтане мој!” Они из кола иду па љуљају друге или се сами љуљају, а они са нишаљке ид |
одврзуј!...</p> <p>— Море, какој ће му па саг тој бидне?!{S} Чаршија збори да гу је Манулаћ уг |
давају девојче?!{S} Кој су они, што су па они побољи од теб’?!...{S} Море, мен’ ми мука и жал |
е Васка. — Леле, бата-Мане, како збориш па и ти!...</p> <p>— Што си збори?{S} Збори ли?</p> <p> |
на тршавој глави јој мушки шешир неки (па дошла иста позната мадмазељ Д’Ангулем, што учи децу |
ко зна шта све може лупити и испричати (па и потући се с неком!) тетка Дока, којој су фес и шам |
тадомо „татко” и „мајка”, — саг нас <hi>па</hi> не питују наша деца!...{S} Преди нас наши <hi>с |
ну мирис гледаоце.</p> <pb n="73" /> <p>Па опет поче песма уз игру:</p> <quote> <l>За Раде комш |
не, у чичек-антерија...</l> </quote> <p>Па тек скочи, не знаш ни зашто ни крошто.{S} Остави дућ |
дне и бездушне чорбаџиске кћери!</p> <p>Па тек она реч „куче у чашире” како му се увртела!{S} О |
лево и десно у сокак и гледа...</p> <p>Па и укућани приметише на дериштету неку промену.{S} Уо |
жи и археолошки лист „Старинар”.</p> <p>Па као што је био добар мајстор, тако је био и леп мома |
ће да изведе своје дело освете.</p> <p>Па како је цела та ствар била и дрска и луда, то је Ман |
о је више није певао пред мајстором. {S}Па и оно малочас, можда шегрт Поте и не би запевао, и, |
много на своје престоничко порекло. {S}Па хоће и да се пошале.{S} Кад год ту тако стану, увек |
абијат ти такав, хаџијо!</p> <p>— ...{S}Па ете ми се — наставља хаџи-Замфир разгледајући цигарл |
руку и све нађу понекога да поздраве, „Па поздрави се на мајку ти Језду!” па га пољубе у чело |
ште полоше!{S} Ће да да Господ”, рече, „па <pb n="147" /> ће си <hi>она сама</hi> да дође и чук |
падаш” — „Славе ти?” — „Здравља ми!” - „Па шта каже још?” — „Каже да јој изгледаш горд, и вели: |
га опет задрже, опет се рукују и веле: „Па поздрави се на стринку Кеву!” па опет руковање и љуб |
то баш ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта каже, Бога ти?” — „Каже да јој се допадаш” — „Сл |
руку и извлачи своју руку, а оне опет: „Па поздрави се, ете, и на тетку Доку!” па га опет љубе |
<pb n="122" /> радосно и предлажу још: „Па да га напудимо, да јури, ете, у чашире кроз сокаци и |
ко гу је уграбија? питујем ги па ја. — „Па, зборе си, аџија не беше га туј, а они знали за тој, |
зборим си ја, како је оцрнела образ? — „Па станула, рече, побегуља за Манчу онога...{S} Е што г |
распитује за тебе!” — „Који човек?” — „Па, онај, де... у сукњи; из јучерашњег друштва!” А он с |
>Поте оборио очи, па се стиди.</p> <p>— Паа... — наставља калфа Коте, — ти ли си гу видеја кад |
бију, он је прво концертирао: свирао је Паганинијеву фантазију <title>„Мојсеј”</title> на <hi>ж |
некад на виолини концертирао и изводио Паганинијеву фантазију <title>„Мојсеј”</title> на жици |
е у чашире!</hi>” И он се опет саплеће, пада, мучи се да се дигне, али већ не могаше, — а у том |
го да му се увек нешто стегне око срца: пада му, вели, на ум његова Јелисавета, која би сад ист |
кој ти беше?...{S} Ђорђија! {S}А иверка пада ли далеко од кладу?...</p> <p>А Мане му се куне у |
. {S}Међу Циганима одмах на први поглед пада јако у очи један са трумбетом, с косом и брадом жу |
Зона сети оне речи која вели да ивер не пада далеко од кладе, и: што мачка омаци, да то мишеве |
ете, ону будалу, ону Доку. (Тетка ми се пада, ама је лудо!...) Не слушај гу што си је там при в |
И она луда и брљива бећар-Дока да ти се пада тетка!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>„ |
ама, а њих тешко диже: малаксале му; он пада и опет се диже и граби напред, а за њим се једнако |
о на њега, и виче: „Уа!” а он сваки час пада, па се опет диже и опет бежи.{S} И брани се рукама |
атна, висока, с многим високим оџацима, падала је издалека из поља свакоме путнику у очи и расп |
b n="63" /> које су боје, и издалека му падале у очи.{S} Али, иако ју је увек видео, није је ув |
о чорбаџи-Тасе.{S} Био је подаљи рођак, падао јој као неки девер, а она њему као снаја.{S} На њ |
се наскоро прибрао и исправио.{S} Није падао у меланхолију и сентименталност, него је одмахнуо |
и покрио сребром, и блага полусветлост падаше на измучено лице Манино.{S} И годила му та свеча |
непрестано играње оне суклате Манулаћа, паде му тешко; стеже му се срце и помисли у себи: „И у |
е!</hi> — прошапта 3она, па се завали и паде лицем на шиљте од миндерлука.</p> <p>— Па ћорче и |
Мане и Калина су комшије!...{S} То јој паде на памет, и она погледа Калину како је срећна и бл |
официр.{S} А дотле се трудио да јој бар падне у очи; зато је и продужио бестрага свој лаковани |
анату свом кујунџиском био је отресит и пажљив на одело, а то је још више и притврдио служећи у |
којој је дотле увек послушан и особито пажљив био.{S} А Јевда ћути, трпи, и плаче кришом. {S}И |
ају право преда се и иду ситно, право и пажљиво, као да прелазе преко каквог брвна, преко поток |
е то лепо, јасно и очигледно доцније из пажљивог читања увидети.</p> <p>Мане је Зону знао још к |
м.{S} Прозори с улица им нису одвраћали пажњу породице на свет што <pb n="26" /> пролази.{S} И |
...{S} Ударија баксуз у кућу и дућан; а пазар мисечни стаде кол’ко пре недељни пазар беше!...{S |
а радим од јутро до мрак — што ми треба пазар и муштерије!...</p> <p>— А што ће да ручаш, кад с |
дан, у суботу, у дућану те да си збира пазар и да пази да си селске невесте не украдну нику ми |
’раним пол тесте жене — тол’ко си убав пазар имам!...</p> <p>— Стани потурњак, па си узни и це |
спустија у чекмеџе два по пет динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, ја си нађо сал једно |
затварају дућан, али који не носе увече пазар кући, не иду право кући, нега свраћају обично у к |
31" /> — то су они што свако вече сруче пазар у кесу и носе га кући; под једним пазухом носе ке |
дођеш! <pb n="48" /> И по таг искачаше пазар за нико време спрама есап!...{S} Ама, па ми дође |
га дана био је као убијен: ни посао, ни пазар, ни разговор, — ништа му се све то није милило.{S |
пазар мисечни стаде кол’ко пре недељни пазар беше!...{S} У собу си никога не пушта, а кад си и |
н тужио како „нема старе године и стари пазар”), па се диже у чаршију међу трговце с младим бан |
...{S} Седи си у дућан и гледај си твој пазар, а овој су наше женске работе...{S} Ти да видиш ш |
вари; учини му се да се и сувише отегао пазар, одмери муштерију од главе до пете, па рече:</p> |
чекмеџе. {S}Есапим и треба да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а оно искача мање!{S} Један дан |
/p> <p>— Па, Манчо, како си?...{S} Како пазар, алиш-вериш како? — — — запита га Замфир после кр |
и то обично онда кад би му татко добар пазар свршио).</p> <pb n="78" /> <p>И после неколико та |
ћошак пред Калоферлиски хан или на Бит-пазар, где игра оро; или у неку авлију или неки пошири |
; пазарио је и пазио да ко што за време пазара не придигне из дућана.{S} У њему је пет дана рад |
је одбио две муштерије које су дошле да пазаре, само да се не би прекидао разговор.{S} И кад се |
ет.” Сви су дућани већ давно отворени и пазаре, само Мана Кујунџије дућан — преко обичаја, као |
градом, и они ситни, што од тих крупних пазаре еспап и сами га у колицима у први мрак догурају |
ном дућану и чека сефте и муштерију, да пазари, и да превуче пару преко браде и рекне: „Охо-хо! |
виде ли како уме да збори и што иска да пазари?{S} Познаваш ли <hi>гу?</hi></p> <p>— Не познава |
те? — пита их Мане.</p> <p>— Ја нећу да пазарим, сал прајим друство... из једно смо село, и ком |
адио, а шестог, у суботњи, пазарни дан, пазарио с околним сељацима и ћуркастим сељанкама и сеља |
егрта, него је сам самцит у њему радио; пазарио је и пазио да ко што за време пазара не придигн |
од очију, неће ни од трепавица; ко није пазарио и ћарио дању за видела, неће ни увече спрам све |
.</p> <p>— А што ће да ручаш, кад си не пазариш?! — прекиде га заједљиво Зона.</p> <p>— Не слуш |
ато што је у Манином дућану.{S} Девојке пазарише, па и одоше.</p> <p>Остадоше опет сами.</p> <p |
је пет дана радио, а шестог, у суботњи, пазарни дан, пазарио с околним сељацима и ћуркастим сељ |
сиротицу измећарку, што ће да си седи у пазарни дан, у суботу, у дућану те да си збира пазар и |
ош разговараху о момцима и чирацима и о пазару, кад уђоше две сељанчице у дућан, да купе гривну |
је задовољан међу њима, а они га, опет, пазе и чест му одају (зову га пањ-Бељац), и не пуштају |
у.</p> <pb n="109" /> <p>— Леле, Васке, пази си! — шану Зона и стаде сва уздрхтала и плашљиво с |
иза, па си не знадо’ за тај реч, а оно, пази колицно је, па веће знаје!{S} Бре, бре, бре, бре! |
и убедљивије саветовали: како треба да пази на себе и како треба да јој је увек на уму <hi>чиј |
оту, у дућану те да си збира пазар и да пази да си селске невесте не украдну нику минђушу из ду |
ме калфа, — ништо лошо за Митку; рече: „Пази се, газда Петракија, да те не орезили, рече, твој |
ем тога чула да су се некад Мане и Зона пазили и севдисали, и како им је зар писано да се и узм |
м!...</p> <p>— Хм!</p> <p>— ’хоћу да те пазим... да ти лацкам... да те слушам...{S} Као пашиниц |
е сам самцит у њему радио; пазарио је и пазио да ко што за време пазара не придигне из дућана.{ |
уња и два дафинова дрвета, која је јако пазио стари чорбаџи Замфир. <pb n="13" /> И у мају, кад |
в наслов који је гласио: <hi>„Родитељи, пазите на своју децу!”</hi> а и мото, које је гласило: |
Измаче се још мало и стаде стражарити и пазити.</p> <p>— Зоне! — ослови је Мане и искашља се ти |
а стрина или тетка долази, с рукама под пазувима.{S} Скупљају се, и ту су већ на окупу све тетк |
пазар у кесу и носе га кући; под једним пазухом носе кесу а под другим нешто купљено успут, чим |
о лепо рекао тада поштар и телеграфиста Пајица, Едисон названи — била је судбине једног рђаво а |
м, Лазо, еј, девојака нема!” А побратим Пајица му одговара: „За кога, море, газимо ово блато, а |
отекарским или фармацајтским помоћником Пајицом, кад овај има свој „аузганг”, — само чујеш како |
мо шах, и то с фармацајтским помоћником Пајицом.{S} С њим игра.{S} И ти се људи тако страсно за |
м кажем да је још само паша имао такав „пајтон”, и нико више у месту, онда тек добијете праву с |
шупи двоја обична кола, па чак и један „пајтон”, истина старога фазона, налик на оне фараонове |
нит’ је одвео, нити је покушавао, нити пак изнео тај глас за девојку; ако је ко то урадио, то |
} Она лепа идилска тишина претвори се у паклену досаду.{S} Јевда као убијена, а Мане зловољан.{ |
ших светиња!{S} Белешка је била подужа, пакосна и заједљива.{S} А потекла је од једног кујунџиј |
се склања и бежи испред потсмешљивих и пакосних погледа света.{S} Већ било венчање, прошао руч |
зиција још понајбоља!...</p> <p>Иако је пакосно и заједљиво то било, било је, на жалост, истина |
Ах, што си па девојче за оро!... — рече пакосно и погледа је презриво од главе до пете.</p> <p> |
огао управљати, јер је на свршетку овог пакосног написа као потпис стајало само: „Један веран с |
гледало то, јер, као никад, данас је за пакост покуљала муштерија варошка, и, ко год дође до за |
вали слатки осећаји и тужне мисли и она пала у меланхолију.</p> <p>- Ела, Васке, запој!...{S} Ж |
е, па изгледа тако!...{S} На десно раме пала му дуга танка кићанка од накривљена феса, а на лев |
ници из Београда, који купе вересију по паланкама — људи обично врло шаљиви и <pb n="68" /> дух |
своју табакеру, отвори је, лизну десни палац и извади један папир и дуван, у који хукну, па по |
трговци — а саг, звонари и клисари, па пале прангије кад слави Пантелејска црква...{S} Мори, т |
општински већ пролази с мердевинама да пали фењере, и патролџије лепим редом пролазе главним с |
научија, ете, туј песму, ешеку ниједан палилулски?!...</p> <p>Поте ћути и чеше се по глави, ко |
исто тако богато ишараним гајтаном.{S} Пало му нешто тако одједаред на памет да се пресвуче; и |
.{S} Шта је само досетака на рачун Мана пало, наравно, већином у његовом отсуству, па чак и пои |
на послу у канцеларији.{S} То је одмах пало у очи првим комшијама Маниним, а после и великом д |
саг га је време...</p> <p>— Ама, Доке, памет си бери!{S} Башка су Замфирови, башка па Ђорђијин |
Кад ћеш си, мори, Доке, црна Доке, ете, памет да спечалиш?!{S} Тој ли је зборење?!{S} Неје те н |
S} Чорбаџиска кућа — и наша кућа!...{S} Памет си бери, Доке!...</p> <p>— Иха!{S} Ласно за тој!{ |
ном.{S} Пало му нешто тако одједаред на памет да се пресвуче; и он се нагиздио као да је први д |
Калина су комшије!...{S} То јој паде на памет, и она погледа Калину како је срећна и блажена!{S |
на Доко! — викну очајно Јевда, — кад ће памет да си спечалиш веће?...{S} Што си не ћутиш веће?! |
ауке?!...{S} Откуд ви па тај адет и тај памет?...{S} Што?{S} Што бре?... {S}Да си научи немацку |
тра’ и зорт; — зашто си премећем по мој памет, па уфати’ и присети се за много, та реко’:{S} Мо |
д једну и од другу, ама си мислим у мој памет: „А, рипчики!{S} Да се истепате ви за тој, викам; |
а подигнутим гласом. — Узми се, дете, у памет!{S} Бог дужан ником не остањује!...{S} Скудена и |
он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги кучиште, ама ме не целива у руку, како ј |
мен’ ми дође ништо жал’, па си зборим у памет: „Ех, црна Доке, пусти твој к’смет!...{S} Што нес |
еје заради мен’ тој”.{S} Па си зборим у памет: „Бож’ке, која ће ми саг бидне снајка у овеј покл |
д, кад је чорбаџи-Замфиру дошло нешто у памет да је извади из школе.{S} Хаџи-Замфир није дао да |
p> <p>— Ете саг ми, Јевдо, дође ништо у памет, и присети’ се да ти кажем...{S} Некња си зборим |
ико време.{S} Ама после ми дође ништо у памет за чекмеџе. {S}Есапим и треба да је тол’ко пазар, |
ако напамет говорио...{S} Као искусан и паметан човек, држао је да сваки човек треба да се поуч |
ека који није ни у сну снио и ни накрај памети му било да се жени, и навале на њега са свију ст |
без ичијег питања, онако сам по својој памети, учинио тај корак.{S} Позвао је Манулаћа он личн |
душу Манину.{S} Дуго још врзле му се по памети слике те, и није му никако јасно било и дуго још |
амфир и гледа лице девојчетово, ваљда у памети сравњује црте кћерина лица са мајчиним. — Познав |
ради у дућану, јер му је једнако била у памети Зона и њено понашање, и онај туњави Манулаћ, кој |
на је само на то мислио, и једнако му у памети зујале и звониле Васкине речи: „Поздравила ти се |
кад је у невољи каквој била, и тражила паметна савета; њега би позивала, и он се одмах радо од |
лагодаре небу што их је обдарило таквим паметним и чуварним дететом.{S} Па још када им он, онак |
hi>оскудација...</hi></p> <p>И сад тако паметно дете, које је тако много обећавало већ у најран |
тако исто није се могло измаћи његовом паметном оку ни то, кад која њихова кока погреши, па сн |
мшир, који чак и хлада даје.{S} Нико не памти да је икад мањи и тањи био; и сам дед Манчин прич |
елнеру чашу и питајући га која је. — Ти памти...{S} Је л’ седма?{S} Добро...{S} Кад ти кажеш, в |
кажеш, верујем.{S} Ја ћу да пијем, а ти памти, па наплати!{S} Наплати, брате! — А затим се окре |
х девојака, што миришу на камфор и носе памук у ушима.{S} Не, овде никад дотле не сме, и не мож |
па лудо!...{S} Ти миришеш на јоргански памук, — зар ти ће па да си за ћепенак, еснафска жена т |
што седе по ћепенцима и шију фустане и памуклије, само је погледају, махну главом и груну се у |
ове боје, а на груди танку жуту свилену памуклију, преко ње јелек и гуњче, опет маслинове боје, |
колега и земљак његов, пан-Цибулка: да, пан-Франћишек и сада компонује, и то једнако компонује |
питан, заједљиви колега и земљак његов, пан-Цибулка: да, пан-Франћишек и сада компонује, и то ј |
ко да се изразим, „месне околности”.{S} Пан-Франћишек, који је до доласка у Србију само пиво ка |
то било, било је, на жалост, истина.{S} Пан-Франћишек не компонује више ништа; чак не компонује |
Даме назад, господа напред!...” Тако је пан-Франћишек почео с концертирањем а свршио са циганск |
адом жућом и од саме трумбете.{S} То је пан-Франћишек, брат Чех, који је пре неколико година до |
ље од воде.{S} И какво чудо онда што је пан-Франћишек оставио пиво и посветио све остале дане с |
ково „Иже херувими!...” После тога није пан-Франћишек ништа компоновао.{S} И кад су једном у не |
вно не враћају...{S} Тако је добродушни пан-Франћишек обезбедио своју будућност: оставља за црн |
ћутасте?!{S} Што је овај саг?!{S} Је ли панаија, та да смо жални и да плачемо, — ели свадба, та |
, никоме ништа.{S} Али то што је обукао панталоне гугуткине боје и понео скупоцени штап од абон |
само сребрно кандило израдио за Светог Пантелеја; па сребрну ручицу за икону Богородичину у Ди |
и и клисари, па пале прангије кад слави Пантелејска црква...{S} Мори, ти слизаш низ мердивен, а |
ма доцна кући долазење!{S} А саг?...{S} Пантим у оној време, у годину једанпут ели двапут ако с |
ш од које време гу имам?!{S} Море, и не пантим веће!...{S} Од татка ми остаде, а он гу добија у |
ара Миче Шебинче, - ја си тол’ко знам и пантим...{S} У наш варош, — тај си је адет...</p> <p>— |
ели кокетно и поносито Зона, — та да ги пантим...</p> <p>— И Манулаћ?</p> <p>— Кој знаје...</p> |
је, ама неје баш тако без ред било!{S} Пантиш ли, хеј-хеј, дамно, што учини онај Миче Вачин... |
а стаде: никаква се напраји!...{S} И ти пантиш онеја речи?!...{S} Чорбаџиско дете, пусто, лудо; |
ас плете курјучић и непрестано мења оне пантљичице на крају курјучића; до подне измења их некол |
="69" /> које је посветио своме земљаку пану Цицули, апотекару тога места.{S} Тако леп почетак |
га, опет, пазе и чест му одају (зову га пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би он сам х |
ни опазио, акамоли гађао!</p> <p>Већ је пао мрак кад је стигао и пролазио крај последњих виногр |
ри је, лизну десни палац и извади један папир и дуван, у који хукну, па поче савијати цигару.{S |
е забатрга, <pb n="67" /> па јој излети папуча или налуна чак преко сокака, а лепи Перица само |
, узвици: „Мука те изела!” Понекад се и папучама у шали гађају; а чим уђе мушко, оне ућуте и уп |
д цврчања на тавици, било напослетку по папучама и налунама, поређаним испред неких врата, — шт |
ознатије, оне матроне што носе лагиране папуче и свилене чарапе са црвеним петама, оне што кажу |
ндерлука, Дена им већ окренула налуне и папуче ка авлији, и ове поново, онако стојећи, још једа |
те стихове; кад ујутру устане и потражи папуче, опет му се ти исти стихови отму с усана и он пе |
{S}Сваки час тек заклапарају налуне или папуче преко калдрмисане авлије, и једна по једна стрин |
ом, бацао на крило тако силно, да би им папуче полетеле чак у штукатор, и лепио би им стопарце |
ердани и дукати, и трупкају кондурице и папучице и шуште свилене шалваре, а мирис од ђулијака с |
си је наше женско знање!” па заокупила папучом по оним женама, па уза сваки удар само викне: „ |
лаче, ударе јој сузе на очи, па је јури папучом из собе у собу и преко басамака, а Зона се смеј |
смеје, него се љути; планула, па скида папучу и полетела на њих да се бије, а Мане скочио и за |
!{S} Ја ли?! — плану Дока и скиде једну папучу и стеже је. — Рушка нек’ си искочи!{S} Каква му |
и склепане троножне столичице, налик на папуџиске, па поваздан пеку и срчу кафу, или једу печен |
окица!...{S} Није знала ко јој је у тај пар црњи — Манулаћ, или она фукара Калина!...{S} Силно |
е у кола и потераше...{S} Они што у тај пар прођоше <pb n="135" /> с тестијама воде том улицом |
га чула тетка Таска, која је баш у тај пар са Зоном и осталима пролазила туда. — Ћу те питујем |
н, како му је мило било.{S} И баш у тај пар, кад је он наређивао нешто шегрту, уђе у дућан једн |
ет, па побоље за Манулаћа него за Ману; пара пару вукује, а чорбаџиски син чорбаџиску керку, — |
инаре и уверавао их да приме: јер је та пара, каже, „алал-пара!” Због свега тога он је био радо |
о добро, тада не би жалио ни времена ни пара да се провесели и проџумбуси мало с друштвом.{S} А |
одила?{S} Или, вели, ваљда тражиш много пара!” — „Здравља <pb n="33" /> ти?{S} То баш каже?” — |
n="19" /> и несрећник, да му је требало пара тражити! — колико је пута, кад она прође, од севда |
купи пропалу вересију, од које, ако што пара скупи, да после купује кудељу и кускуне...</p> <p> |
х да приме: јер је та пара, каже, „алал-пара!” Због свега тога он је био радо гледан од млађег |
ају дућане.{S} Иако су мало грамзиви за парама, али они воле и рахатлук, и време им није новац: |
ке и стринке, ту:{S} Дика, Кара, Рушка, Парашкева, и Николета, и Дока.{S} Све су оне дошле на п |
а за њиховог Манчу.</p> <p>Поче стринка Парашкева:</p> <p>— У Мадине, ете, там’ спроти Зелену ч |
ђе и тетка Дика и тетка Кара, и стринка Парашкева, и друга стринка, Николета, и тетка Рушка, ко |
че јој важним и озбиљним гласом стринка Парашкева:</p> <p>— Збрасмо се, стринка Доке, ’оћемо, е |
/p> <p>— Ја-гу, што си збори! — кара је Парашкева, а спустила мало глас од страха. — Еснафска ж |
рућа јаја. — Што да се арчи мал?!...{S} Паре су то!...{S} Несу крушке дивјаке!... — додаје и по |
свет. — „Чорбаџија душу дава и губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој па да ни је!!{S} Не |
е, управљање!{S} Ич да му никој не дава паре, зашто не презнавам Митанчин, рече, арч...”</p> <p |
треба за кеф, а ово <hi>наше</hi> па за паре... и што иска да си улегне у чорбаџиску, потакву ф |
још једном каже...{S} А, што је саг за паре?{S} А... како га рече?</p> <p>— <hi>Оскудација!</h |
о је уз бакшиш добијала. — Што ми је за паре!{S} Овој си ја делим сас друство, али оној што је |
не. — Зар тол’ке паре?</p> <p>— Неје за паре реч! — вели Ајша стојећи и очекујући још, као и до |
с’ у варош... {S}Има си, бре, и касу за паре и еспап, како један трговац, а не кута паре по авл |
арија и показа на млађу, која је стисла паре у шаку, па се забленула у Ману и застала одмах на |
о Приздрен!...{S} Мори, па и да си нема паре, што је па за тој?! {S}Кад се деца милују — што ти |
и еспап, како један трговац, а не кута паре по авлију и по таван, како, ете, мачка што си кута |
аторист међу њима, и друго: што им даје паре на чување или на зајам без интереса, па он њима не |
S} Зашто си ја печалим и збирам онол’ке паре?{S} За мираз, нане!{S} Па може и да се удам за ник |
о ли је? — запита је Мане. — Зар тол’ке паре?</p> <p>— Неје за паре реч! — вели Ајша стојећи и |
} Плати за путине осам динара — ем беле паре, бре брате, рече, малко ли је!?...{S} Ама знајеш к |
ао побратиму свом, наравно, без и једне паре ћара давати.</p> <p>Због тога се, ето, сукобише и |
оскудација”, да су им силне непокупљене паре по народу растурене и изложене пропасти, Мане му ј |
говоре француски и одасвуд доноси силне паре и меће их на гомилу.{S} Ујутру оде, а увече дође.{ |
л по комшилуку, и дода: да су саг скупе паре, — отац се просто топи од силне среће!</p> <p>— Са |
и од силне среће!</p> <p>— Саг су скупе паре! — понавља мали Манулаћ. — Саг је оскудација!...</ |
>— Море, неси муштерија!...{S} Немаш те паре!... — па узе испред носа забезекнутом муштерији по |
у леблебије?{S} Ама, има понеки па ће и паре да дава!{S} Питујем те, ете, сал тој: тражија ли с |
ре, свира из неке велике књиге и печали паре, и учи господску децу да говоре француски и одасву |
рисао чело, примао честитања и очекивао паре, појави се на вратима кафанским Ставре Јаре.</p> < |
ће да поједу и шта ће да попију — нико паре њихове не виде!{S} А ја сам светски човек: ја хоћу |
је!!{S} Некој си је”, рече, „богат сас паре и бруку, а некој сас здравје”, рече, „и са севдах; |
селске звери?!...{S} Па ти се, мори, у паре не разбираш; не знаваш што је повише: два гроша ел |
{S}Кад се деца милују — што ти требају паре?!{S} Знајеш што се збори у онуја песну:</p> <quote |
м...</p> <p>— Е, што чекаш?...{S} Искаш паре, <hi>мираз?!</hi>...</p> <p>— Јок, чорбаџијо, <hi> |
ас Зону и Ману”:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi>, рече, немаме,</l> <l>Ока и пол <hi>севдах</h |
и у онуја песну:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi> немаме,</l> <l>Ока и пол <hi>севдах</hi> имам |
ред прозора чу се: „Врије, вријееее! {S}Паригушица!”</p> <p>Сви се тргоше, погледаше на прозор. |
ствари, без Благоја танц-мајстора, без паркова с гарнизоном бандом и без Пашонине сале!...</p> |
ога света, који је на тротоарске шетње, паркове, концерте, певачка друштва и школе играња, -— у |
пују на пијаци!...{S} Кад си их видео у парку, да се шетају ко други људи Јевропејци, да изведу |
ема свему томе заузети енглеска влада и парламенат (<hi>доњи</hi> дом бар!), — морају и бити за |
чајући им надугачко и нашироко о својој парници, о суду <pb n="96" /> и адвокату.{S} И баш кад |
ти Трајку!{S} Кад га је, приликом неких партиских размирица и неспоразума, зврцнуо кмет Виден, |
Србију, с врло лепим сведоџбама и мањим партитурама.{S} Кад је дошао у Србију, он је прво конце |
а побоље за Манулаћа него за Ману; пара пару вукује, а чорбаџиски син чорбаџиску керку, — тој с |
те и муштерију, да пазари, и да превуче пару преко браде и рекне: „Охо-хо!{S} Од тебе сефте, а |
едну своју вечеру, комад хлеба и повеће парче печене бундеве, прекрсти се и поче вечерати, разм |
служе.{S} Једна му носи на послужавнику парче стамболског ратлока, чашу студене воде и чашицу м |
да ли је икада <pb n="121" /> видео да пас води коло. {S}Ако ико, он се баш свога века доста н |
акогод не варају.{S} Како би то било да пас води коло?!...{S} Присећа се да ли је икада <pb n=" |
...</p> <p>— Зоне — рече Мане и притеже пас око себе. — Ја сан немам...{S} Ја за вечеру не знам |
, тога се не сећа!{S} И после, откуд би пас могао дати бакшиш свирачима?...{S} Онај Манулаћ би |
анулаћ би још и могао повести коло, али пас — баш никако!... „Леле, пшешко играње — има ли га у |
е, како ћу да га поткупим?!{S} Море, ни пас с маслом неће га моћи појести!...</p> <p>И одржа ре |
друге коловође, него стари Жућко, стари пас Замфиров!...{S} Шта је ово, ако ко Бога зна? помисл |
ски, сувремен, иако носи фес и траболос пас, — па ваљда ће од њега што сазнати моћи.{S} Њега ће |
а наиграо и био коловођа, али да је <hi>пас</hi> кадгод водио коло, тога се не сећа!{S} И после |
ама му празничне гајтанли-чакшире и око паса траболос појас... „Их, што је несрећник!” веле јед |
Витак у струку, са лагираним каишем око паса, на коме је висио тесак, са шиљастим ципелама и јо |
дећи у колима снажном Манином руком око паса стегнуту женску прилику у зеленој бундици, с једни |
> да казујеш...{S} Што бре!{S} Ја траву пасем, сол не ручам, — та несам чула за твоје работе!.. |
жен, само изгледа мало неиспаван.{S} За пасом му револвер прикривен, а више њега свилен везен ј |
и — с мало погнутом главом и рукама под пасом — све док он не прође!...{S} Зато, хтео не хтео, |
има, где лепи балегом кошнице или треби пасуљ од меуна).{S} И што је даље било од чаршије, тамо |
бом, да се подичи њиме.{S} На славе, на патарице, поступаонице, на женске празнике — свуда га ј |
који не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чује се жагор, а |
то; осећа да пати, а не зна још од чега пати.{S} А пријатна јој та самоћа, која је заклања од п |
ј је нешто мило и тужно нешто; осећа да пати, а не зна још од чега пати.{S} А пријатна јој та с |
јег детињства његовог, откад се почео у патицама од шест гроша батргати уз мајку преко калдрме, |
инараца, па чак и калупе, сакривене под патосом, и ухапсила их све — и Манчу и калфе и шегрта П |
то <hi>Зоне</hi>.{S} Уопште, одношај је патријархалан и срдачан. {S}Чорбаџи-Замфир, иако је пон |
се и тепамо.{S} Ако треба да се бијем с патролу — ласно за тој!{S} Ће се бијем, а ти сал да сеи |
пролази с мердевинама да пали фењере, и патролџије лепим редом пролазе главним сокаком; и из го |
се напослетку чак и у светог Евстатија, патрона ловачког!</p> <p>Али му Замфир не верује.{S} Вр |
!...</p> <p>Мане ућута.{S} Настаде мала пауза.{S} Мане се маши табакере и стаде правити цигару. |
савијати другу цигару.{S} Опет настаде пауза, коју прекиде Мане.</p> <p>— Море, ти ме л’жеш, В |
е и пушташе густе димове.{S} После дуже паузе, запитаће Мане:</p> <p>— А... ете...{S} Зоне... з |
ко? — — — запита га Замфир после кратке паузе, правећи и сам цигару.</p> <p>— Тхе, спрама годин |
није за њом окренуо, кад, поносито као паун, промине чаршијом?!{S} Од пуковника па до наредник |
и скупље ствари, као: минђуше, зарфове, пафте, укоснице, ланчеве за сахате и муштикле и табакер |
S} Чорбаџи-Замфир уђе, поклони се паши, паша му да знак да седне.{S} Доносе кафе и чибуке, пију |
ио гост у пашином конаку. <pb n="11" /> Паша се врло често саветовао с њим.{S} Колико су само к |
ојчики, што су пристасали за удавање, — паша, па да гим не манише!{S} Ем кол’ко ги мило да се у |
{S} Тек се дигне до паше.{S} Јаве га, а паша га одмах пусти к себи.{S} Чорбаџи-Замфир уђе, покл |
е, или нека помогне влашћу својом.{S} А паша му се правда, обећава, а што обећа, то ће и испуни |
и зором бледи и нестаје га као магле са Паша-чаира што се диже и нестаје је под зрацима сунчани |
по дуварима оружје скупоцено, поклон од паша и бимбаша.{S} Уза зид са све четири стране ниски м |
о. — „Сал дор чукне у тел у Стамбол — и паша већ беше!” — говораху често мештани, хвалећи силу |
аша — и ствар је свршена!..,</p> <p>А и паша је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир сил |
ика попили, и Замфир у пашином конаку и паша у Замфировој господској кући!{S} И не један паша — |
па на Пашин Чаир, и кад једини обитници паша-чаирски, преплашени од нарушитеља ове њихове тишин |
мфировој господској кући!{S} И не један паша — него неколико њих!{S} Замфир је био сила: могао |
у; али тек кад вам кажем да је још само паша имао такав „пајтон”, и нико више у месту, онда тек |
Замфир, и тој ће ти напрајим! — вели му паша — и ствар је свршена!..,</p> <p>А и паша је знао у |
е друге кафе, а Замфир једнако ћути. {S}Паша већ узнемирен.</p> <p>— Што си ћутиш, чорбаџи-Замф |
} Доносе кафе и чибуке, пију и срчу. {S}Паша заподева разговор и пита, Замфир само кратко одгов |
ели Замфир — неће ниједну понесе!{S} Ја паше у турцко време па сургунисувашем, та саг...</p> <p |
уздисаше стари Замфир, када је он после паше и владике био прва сила, — све би то друкчије било |
ли, како тамо кажу, „сургунисао је” три паше.{S} Па није требало ни да иде сам главом тамо. — „ |
(од које се чорбаџи-Замфир, иако је три паше сургунисао — ипак прибојавао помало); тада чорбаџи |
само кад се кренуо.{S} Тек се дигне до паше.{S} Јаве га, а паша га одмах пусти к себи.{S} Чорб |
и време већ.{S} Краве се већ враћаху с паше, фењерџија општински већ пролази с мердевинама да |
димове, и гледа кроз прозор устрану.{S} Паши већ помало досадно. — Опет мењају чибуке и доносе |
ровољи и каже шта га је нагнало да дође паши, исприча му неку сиротињску невољу.{S} Потужи му с |
себи.{S} Чорбаџи-Замфир уђе, поклони се паши, паша му да знак да седне.{S} Доносе кафе и чибуке |
год га ноге носе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и кад једини обитници паша-чаирски, преплаш |
ејећи ме!... {S}А ја си седим, па, како пашина мајка, примам си чес’ и од једну и од другу, ама |
и лепотију оди девојчики!...{S} Мори, у пашине сараје, па би искочиле и там’ помеђу три тесте Ђ |
гове, који су и виши и лепши и од самих пашиних!{S} Кућа му је била у једној тесној и кривој ул |
да ти лацкам... да те слушам...{S} Као пашиницу ћу те накитим и нађиздим!...{S} Сал за теб’ ћу |
а попушили и мастика попили, и Замфир у пашином конаку и паша у Замфировој господској кући!{S} |
на, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином конаку. <pb n="11" /> Паша се врло често савето |
осподски, и било му у конацима све асли пашински. {S}Где год човек баци <pb n="17" /> око, свуд |
бомбардирам по ту главу како Срби Митад-пашину табију на Виник!{S} Несрећо вртиваганска и корит |
џи-Замфир?!...</p> <p>— Па... питуј ме, пашо, па ће си зборим! — одговара као мало услужно и по |
пенџер.</p> <p>— Која ми фајда, честити пашо, и да си зборим? — рећи ће у неко доба чорбаџи-Зам |
, без паркова с гарнизоном бандом и без Пашонине сале!...</p> <p>Сврате се ту понекад и застану |
и таквог господства нема више!{S} Пред пашу је у турско време излазио кад год је хтео — у по д |
са и шарени!...{S} Све весело, па игра, пева, пије и грли се, само он тужан повукао се неопажен |
ује сребрни девојачки глас Калинин, где пева:</p> <quote> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше ко |
м, која се тамо сад највише и најрадије пева, а почиње са: „На порту сеђаше”.{S} Зона је била — |
атронама, старицама.{S} Млађи свет и не пева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме пев |
ка тамничарка”, лепа игра, уз коју се и пева, управо уз коју се песму игра.{S} Ту је игру јако |
ни момак и девојка љуљају, а друштво им пева: „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!“</p> <pb n="5 |
ет и не пева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају.</p> <p>И данас, још овако с |
ира и неку лепу Цвету, па и сада се још пева песма:</p> <quote> <l>Господар ми седи на сандалиј |
ви свирком и певањем прихватише.</p> <p>Пева Мане:</p> <quote> <l>Кад ја имам бело лице, —</l> |
момчадије, и, идући тако кућама својим, певају сложно оба реда...</p> <p>Дан на умору, издахнуо |
или које се ради ње, као алузија на њу, певају.{S} И Зона је била, што је сасвим и природно, по |
другарицама, које се скупиле око ње.{S} Певају другарице:</p> <quote> <l>Је ли ти жао старих ст |
и да севдалише и слуша како му сељанке певају песму коју је на чифлуку радо слушао, песму:</p> |
е песме, а и ако их пева, не зна о коме певају.</p> <p>И данас, још овако стар, воли хаџи-Замфи |
а), и око ње пуно света.{S} Љуљају се и певају „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!” Они из кола |
игру „Јелку тамничарку”...{S} Играју и певају:</p> <pb n="120" /> <quote> <l>Нане, кажи тајку< |
оне Ставрино и Јоне Мамино, па играју и певају ону, омиљену Зонину игру „Јелку тамничарку”...{S |
е.{S} Цигани свирају, а играчи играју и певају:</p> <quote> <l>Нане, кажи тајку,</l> <l>Да ме м |
и, па једни се овамо љуљају, а други им певају, а други онамо играју, а Цигани им свирају.</p> |
недељак завргну мотику преко рамена, па певајући „Зелен зекир, драго моје”, иду у поље, у њиву |
а песма и сувише добро позната била.{S} Певала се по целом граду, и да је калфа Коте мало-мало |
к на њу мислио и гледао кад се та песма певала.{S} И кад год су отпевали ту песму, добијала је |
певала би песму коју је већ толико пута певала Зони, кад год би ову опхрвали слатки осећаји и т |
ћи, <pb n="10" /> та се песма најрадије певала у оно доба кад се и ова наша приповетка почиње.{ |
а, а чучук-Ајша је најрадије и најлепше певала, јер се цела песма на њу односила, и Мане досад |
еће пријатније мирисало и птичице лепше певале.</hi> </p> <p>Недељу дана после овога испричаног |
ету, квартету, квинтету и тако даље.{S} Певали је и шегрти и тамбураши! — Ту се још мање скраси |
ту, имао хладну студену воду, у близини певали славуји, а туда често пролазиле на рад босоноге |
о провеселио.{S} Пио би, а чочеци би му певали и играли и вили се пред њим до зоре, а он их, ра |
пак, иако је Ајша тужна била.{S} Још се певало, свирало и бесно и страсно чочешки играло, и Ман |
мо!</l> </quote> <p>Опет умукну песма и певање, а играње и даље траје уз свирку Цигана.{S} Мане |
ужи даље песму, коју опет сви свирком и певањем прихватише.</p> <p>Пева Мане:</p> <quote> <l>Ка |
ио и преварио — и он би, трљајући руке, певао ту песму.{S} Па и ви, поштовани читатељи, без раз |
пред њим запевао.{S} Зато је више није певао пред мајстором. {S}Па и оно малочас, можда шегрт |
д онога.{S} Тамо су је тек калфе почеле певати, и то тек соло, — а овде је већ и шегрти певаху, |
и то тек соло, — а овде је већ и шегрти певаху, и то у хору: у дуету, терцету, квартету, квинте |
је био добар играч, тако је био добар и певач, ловац, јахач и весељак и за друштво човек.{S} Ка |
на тротоарске шетње, паркове, концерте, певачка друштва и школе играња, -— уопште дакле на све |
жењени, и млади чапкуни и стари дилбери певуше је.{S} Чак и прозаични ћир-Моша Абеншаам певушио |
му се ти исти стихови отму с усана и он певуши ту песму: „Синоћке те, леле, видо’, Зоне...” </p |
чију, и песме једне, која се негда тихо певушила по српској махали — тихо, да Турци не чују, — |
о’, Зоне...” </p> <p>Сваки ју је знао и певушио, и жењени и нежењени, и млади чапкуни и стари д |
е.{S} Чак и прозаични ћир-Моша Абеншаам певушио би је кад би што добро продао, или кад би, сара |
тотина, а за малу, за сваку по двеста и педесет.</p> <p>— Аферим, — хвали га Замфир — када дожи |
о кафу, коју би сам тамо на сухом грању пекао, наслушао би се песме птичица и надисао свежег и |
разгори.{S} Иза њих пролазе симиџије и пекари, слуге и слушкиње, и напослетку се креће полако |
личице, налик на папуџиске, па поваздан пеку и срчу кафу, или једу печене семенке од бундеве ил |
Зар гу не знаваш, рече ми.{S} Из циркус пеливанка, она летошња, што рипаше кроз б’чву, ете, неј |
ма, трећа за старојка, а он им одговара пелтечећи: „Не-не-не може!{S} И-и-ич-не може!{S} М-м-ла |
и погледа на ону страну.{S} И сам стари пензионовани претседник суда, кога су млађи чиновници м |
ушта густе димове, и гледа устрану кроз пенџер.</p> <p>— Која ми фајда, честити пашо, и да си з |
ичност у округу, с којим су обично сви „пер-ту” и зато му никад не дају да он плати што је пио, |
.{S} И сада се лепо виде на њему обе те периоде пића: од пива је сачувао трбух, а од жупског ви |
играју њих двојица шаха, а трећи, лепи Перица, прави им цигаре и кибицује, иако се он и не раз |
уча или налуна чак преко сокака, а лепи Перица само глади своје брчиће и пусти извештаченим бас |
наредник и писар у штабу, названи „лепи Перица” због оног белог лица и због она два младежа на |
има.{S} Дошао је и неизоставни наредник Перица, наредник и писар у штабу, названи „лепи Перица” |
hi>перо</hi>, да га оно храни и брани — перо, које ни за које новце не продаје!</p> <p>И сад се |
е га ни брига било за то, јер његово је перо и у Београду цењено било.{S} Што он напише, то је |
евојка љуљају, а друштво им пева: „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!“</p> <pb n="57" /> <p>Зон |
пуно света.{S} Љуљају се и певају „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!” Они из кола иду па љуљај |
и то му је не један рекао да је његово перо, којим он пише, просто једна жаока умочена у жуч, |
стаде борац ипак: место мача изабра <hi>перо</hi>, да га оно храни и брани — перо, које ни за к |
има види, својим ушима да чује и својим пером да опише. {S}Био је радостан унапред што ће на ли |
традан чула — достављено јој је — да се Перса, Манулаћева мајка, јасно и разговетно изразила на |
елензуке, па и ово сад са Зоном, заврши Перса Јордановица, може да испадне по оном народном: „З |
скупоценији свој адиђар, тако је исто и Персида сматрала свога Манулаћа као најлепши и најмилиј |
ине?{S} Он си па ћути.{S} А домакица ми Персида, кад виде што ће искочи једно тепање, рече: „Не |
сних и богобојазних родитеља, Јордана и Персиде, и никада ваљда ни у Старом ни у Новом завету н |
оца усхићавало — како је онда тек мајку Персиду срећном и поноситом чинило!{S} И зато није ника |
ли обуче мајкин венчани фустан од тешке персиске свиле — који већ више ни сама Ташана не носи, |
ртира сас онуја силну стоку!...{S} Ела, Персо, <pb n="50" /> викну си ја домакицу ми.{S} Ела ов |
банћерче ти татино!...{S} Овој ће куче, Персо, банћер да ми бидне. {S}Откуд га извади па <hi>та |
убаво да запантиш овај мој сагашњи реч, Персо!... <hi>Оскудација!...</hi> Кад гу научило, бре?! |
— узвикну Јевда сва преплашена. — Црна Персо, што ти се оди дете напраји!{S} А Митанча — што н |
ве”. — И морао је најзад и Мане прибећи перу и писању, том новом оружју, како кажу, и написати |
ахнуо руком и рекао: „успут дико, успут перунико”, и мало помало слике су све блеђе и блеђе бив |
читељице (са особитом методом за лако и перфектно учење француског језика), која се са Лафонтен |
е чуше, — сви су били као утучени.{S} А песма је гласила:</p> <quote> <l>На порту сеђаше то Зон |
неку лепу Цвету, па и сада се још пева песма:</p> <quote> <l>Господар ми седи на сандалија,</l |
у једнако брујаху у ушима као најмилија песма мајског славуја!...{S} И већ одмах га није држало |
ајрадије и најлепше певала, јер се цела песма на њу односила, и Мане досад увек на њу мислио и |
е.{S} Али је несрећа била то што је она песма о Зони стигла пре ње у П*, и Зона је само интерес |
акав један не мали трофеј била је и она песма о њему и лепој Катарини и она нова игра,, која се |
азлеже се кроз тихо пролетње вече сетна песма, у којој се исказује бескрајна туга, стара туга, |
знате, то је то: на кога се односила та песма.{S} Та је песма из народа; и богзна ко ју је спев |
још мање је смео да се љути, јер је та песма и сувише добро позната била.{S} Певала се по цело |
ад увек на њу мислио и гледао кад се та песма певала.{S} И кад год су отпевали ту песму, добија |
ни долазила, јер и овде је она проклета песма пре ње стигла, па је било као и у П*.{S} И још го |
на кога се односила та песма.{S} Та је песма из народа; и богзна ко ју је спевао, и на коју је |
, која се уз ту песму играла, — а та је песма:</p> <quote> <l>Игра оро код гробљиште,</l> <l>И |
у.{S} Укратко рећи, <pb n="10" /> та се песма најрадије певала у оно доба кад се и ова наша при |
„нишаљци”, да се љуљају. {S}Разлеже се песма с нишаљке, разговор на све стране, само се другар |
аоце.</p> <pb n="73" /> <p>Па опет поче песма уз игру:</p> <quote> <l>За Раде комшијче,</l> <l> |
али кад после кратког времена постаде и песма, и кад је чуше, — сви су били као утучени.{S} А п |
рупамо!</l> </quote> <p>Престаде замало песма, а игра траје и развија се још лепше и још бујниј |
да трупамо!</l> </quote> <p>Опет умукну песма и певање, а играње и даље траје уз свирку Цигана. |
.</p> <p>Био је стари ашик.{S} У многим песмама је спеван с многим, сад већ честитим и примерни |
, којима је сретају и испраћају, а и по песмама, у којима се име њено спомиње или које се ради |
ској махали — тихо, да Турци не чују, — песме о младом кавуру и о Зејни некој!{S} Тада га обузи |
олела Зона и због игре, а још више због песме, која је њој много казивала и сетом је неком мило |
мо на сухом грању пекао, наслушао би се песме птичица и надисао свежег и мирисавог јутарњег ваз |
ицама.{S} Млађи свет и не пева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају.</p> <p>И |
и зелена травица и творца и предмет те песме! {S}И то вам ни писац не уме казати, јер то ни са |
и фереџа и бадемастих великих очију, и песме једне, која се негда тихо певушила по српској мах |
вим од речи до речи, по оној бачванској песми, која гласи: „Ја сам цуру молио и лепо говорио, а |
ску башту и уживао у призору описаном у песми.</p> <p>Кад Поте не доби очекивани други шамар, о |
гли су вешто и одговорити, али на ово у песми ништа: морали су слушати и оћутати.{S} А мало кој |
аклија и волео песму.{S} Волео је да га песмом и буде и успављују. {S}Кад лети после ручка прил |
о време, док се ућути с неком проклетом песмом, која се тамо сад највише и најрадије пева, а по |
е пред њим до зоре, а он их, расположен песмом, свирком и игром њиховом, бацао на крило тако си |
чити ону његову (или боље рећи, њихову) песму <hi>„Кад ја имам“</hi>, песму коју је дилбер-Дуди |
, њихову) песму <hi>„Кад ја имам“</hi>, песму коју је дилбер-Дудија донела амо чак из Мостара, |
у песму коју је на чифлуку радо слушао, песму:</p> <quote> <l>Запрегни, Вело, запрегни,</l> <l> |
, трупкање кондурица по калдрми и слуша песму, чује сребрни девојачки глас Калинин, где пева:</ |
пита ни где је песму чуо, ни од кога је песму научио, а још мање је смео да се љути, јер је та |
<p>А није требало да га пита ни где је песму чуо, ни од кога је песму научио, а још мање је см |
брже је дошао сам дан свадбе, само чује песму, чује страшне оне речи:</p> <quote> <l>Јеси л’ чу |
ну, раздрагао се; зато сам продужи даље песму, коју опет сви свирком и певањем прихватише.</p> |
а, уз коју се и пева, управо уз коју се песму игра.{S} Ту је игру јако волела Зона и због игре, |
на у чорбаџиској кући...{S} Запевала би песму коју је већ толико пута певала Зони, кад год би о |
ише; запеваше и Ђулсефа и Ајша, пратећи песму ударањем У дахирета.{S} Запеваше онако мало орије |
p>— Куде си ту чуја и научија, ете, туј песму, ешеку ниједан палилулски?!...</p> <p>Поте ћути и |
зато што је био човек мераклија и волео песму.{S} Волео је да га песмом и буде и успављују. {S} |
јући митровске, зимње руже, запева тихо песму:</p> <quote> <l>У башчу ми зумбул раст’о, —</l> < |
у те је чак — како тамо веле — „турио у песму” чорбаџи-Замфира и неку лепу Цвету, па и сада се |
ато сада нити иде у апс, нити је мећу у песму; сад мирно и савесно носи фењер и амбреле, и као |
ом Зумрутом, која је у своје време и „у песму турена” због лепоте, и протеривана и хапшена због |
не само ту песму, него и ма коју другу песму, сваку песму, у којој се само спомиње девојка и љ |
евдалише и слуша како му сељанке певају песму коју је на чифлуку радо слушао, песму:</p> <quote |
тамбуру, па запева ону своју најмилију песму:</p> <quote> <l>Зелен зекир, драго моје!</l> <l>Ш |
есму, него и ма коју другу песму, сваку песму, у којој се само спомиње девојка и љубав, кад би |
ли, док је он слушао на чифлуку омиљену песму, десило се оно око његове куће, — и критици и грд |
коју је сваки мислио кад је запевао ону песму Синоћке те, леле, видо’, <pb n="18" /> Зоне”.{S} |
Зато Ајша даде знак Дудији да запева ту песму.{S} Дудија запева, а остале ченгије прихватише; з |
> <p>Чорбаџи-Замфир је чуо и знао за ту песму; није са ни љутио на њу.{S} Можда зато што је био |
еко.</p> <p>А Васка би тада запевала ту песму, у којој је Зона видела себе и свој зао удес што |
коју је Зону мислио тај први кад је ту песму спевао!!{S} И ко зна откад и на ком далеком крају |
, звања и занимања, извесно да знате ту песму о лепој Зони.{S} Али има што не знате, а што ћете |
атарини и она нова игра,, која се уз ту песму играла, — а та је песма:</p> <quote> <l>Игра оро |
сма певала.{S} И кад год су отпевали ту песму, добијала је чучук-Ајша лепа бакшиша и још лепших |
сти стихови отму с усана и он певуши ту песму: „Синоћке те, леле, видо’, Зоне...” </p> <p>Сваки |
арио — и он би, трљајући руке, певао ту песму.{S} Па и ви, поштовани читатељи, без разлике пола |
време ове наше приповетке — запевао ту песму, увек је мислио само на једну Зону, на лепу Зону, |
<p>Кад год би Мане запевао и испевао ту песму, увек би — иако је био жустар и вредан мајстор — |
шегрт баш од њега истог чуо и научио ту песму, као што је он чуо и научио од мајстор-Мана.{S} А |
n="18" /> Зоне”.{S} Море, па не само ту песму, него и ма коју другу песму, сваку песму, у којој |
једном запитао калфа Коте где је чуо ту песму.</p> <p>Калфа Коте не доби одговора.</p> <p>А ниј |
он сам од мајстор-Мана, кад је ту исту песму пред њим запевао.{S} Зато је више није певао пред |
исти калфа Коте, звиждукао баш ту исту песму.{S} Укратко рећи, <pb n="10" /> та се песма најра |
и придрема мало, волео је да чује тиху песму, и оне су то знале и тихо би тада запевале:</p> < |
ма разбира се убаво на шта прилега таја песна! вели Васка. — Није, демек, Зоне жална што је Евр |
> <p>— Па песне си поје...</p> <p>— Ех, песне!{S} Ама, које песне?</p> <p>— Срамујем се да ти, |
д мен’, Ајшо, за игре што ми играше, за песне што ми појеше... за спомињување...</p> <p>— Ее, — |
..</p> <p>— Е, што си поје?</p> <p>— Па песне си поје...</p> <p>— Ех, песне!{S} Ама, које песне |
оје...</p> <p>— Ех, песне!{S} Ама, које песне?</p> <p>— Срамујем се да ти, ете, кажем! — вели В |
што си Зоне ваздан-дан збори, и које си песне поје, и што си шњева и како гу резиле оне кучке, |
<p>— Па, ете... — поче Васка, - поје си песне, онеја што су од љубав и ашиковање. {S}Поје си он |
којег је извештаја Мани — као што би то песници казали — сунце лепше сијало, цвеће пријатније м |
притече у помоћ мајка, удари га једном песницом одозго по глави а другом одоздо по доњој вилиц |
вино точим, вино не пијем; песну искам, песну не слушам, а све заради тебе, Зоне!...{S} У лов и |
</p> <p>— Ја вино точим, вино не пијем; песну искам, песну не слушам, а све заради тебе, Зоне!. |
у паре?!{S} Знајеш што се збори у онуја песну:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi> немаме,</l> <l> |
у роди да је Еврејка...{S} Ете, на туја песну гу саг кеф; сал туј песну поје ели гони мене та г |
ске, запој!...{S} Жална сам, — жалну ми песну запој!...</p> <pb n="89" /> <p>А Васка запева:</p |
еке белосветске фрајлице, рече, поју си песну за твојега Митанчу, поју си:</p> <quote> <l>Кој т |
За <pb n="101" /> кога се појеше у онуј песну, у онуј рисјанску срамоту нашу?{S} За кога се пој |
Ете, на туја песну гу саг кеф; сал туј песну поје ели гони мене та гу ја појем...</p> <p>— Е, |
је била, која је била, ете, та Сика, у песну турена? — Збори си, несрећо грчка! — развика се Д |
..{S} Е, што је била она Сика, турена у песну?{S} За <pb n="101" /> кога се појеше у онуј песну |
,</l> <l>И жалну песну појеше,</l> <l>У песну мајку колнеше:</l> <l>Зашто ме роди Еврејка?</l> |
Ела, Васке, запој ми ону жалну еврејску песну! — рекла би Зона Васки, седећи тако често тужна н |
>Дробне си солзи ронеше,</l> <l>И жалну песну појеше,</l> <l>У песну мајку колнеше:</l> <l>Зашт |
не добија одговора. — Ти ли ће за Зону песну да појеш?!...{S} Што си гу ти, па да можеш да пој |
д прође поред ње, једаред је погледа, а пет пута прође мимо ње као да је и нема на свету; једар |
т не знају!{S} Из те кујне се већ досад пет девојака потсвојкиња удало.{S} Ту се загледале и за |
ара не придигне из дућана.{S} У њему је пет дана радио, а шестог, у суботњи, пазарни дан, пазар |
панти дек сам спустија у чекмеџе два по пет динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, ја си |
што се то, нађавола, десило у присуству пет жена (рачунајући ту и Доку), од којих су две — Таск |
вора и о миразу.{S} Хаџи-Замфир спомену пет стотина дуката, али их Мане не прими, него одговори |
човеку поручено да Замфир даје уза Зону пет стотина дуката мираза на дан прстена.{S} Мане је би |
алудног и бескорисног читања досадашњих пет глава, напослетку долази и натрапава на саму ствар, |
pter" xml:id="SRP19071_C5"> <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <p> <hi>Она је управо као нека епизода.{S} |
а гледајући га мило. — Тој си је његово петалско знање...</p> <p>А наша „Трша”, ете, и „Кундака |
ране папуче и свилене чарапе са црвеним петама, оне што кажу да га воле као своје дете, оне га |
шта не знају.{S} Варају се јако! „Добар петао се измалена учи кукурикати”, па тако и оне; све о |
ијевог, познатог већ читаоцима из Главе пете.{S} То му је из детињства добар друг, иако нешто м |
ом погледају, мере је очима од главе до пете, врте главом забринуто, сажаљевају у себи, шапћући |
косно и погледа је презриво од главе до пете.</p> <p>— Зоне, мори!...{S} Не слушај гу, Калино, |
гао пазар, одмери муштерију од главе до пете, па рече:</p> <p>— Море, неси муштерија!...{S} Нем |
unit="subSection" /> <p>Лицем на Свету Петку била је свадба.{S} Био је леп, ведар дан - ведар |
..{S} Та што па да ти је за тој? „И без петли може да се осамне”, та и ти да се ожениш и без њи |
а башта.{S} Ту дођоше и они што продају петлиће и свирајке од шећера, и они што точе лимунаду, |
ио живину, и знао увек тачно колико има петлова, кокошака, пилића, па чак и снесених јаја и од |
дигну и иду.{S} С кокошкама је легао, с петловима устајао.{S} Био је <pb n="88" /> штедљив.{S} |
ад је која кокошка, да простите, у вољи петлу, „Гигану” названом; с којом кад најрадије дели зр |
ено ожалила Језда и жали за њим ево већ петнаест година.{S} Јављале су јој се прилике, добре пр |
ter" xml:id="SRP19071_C15"> <head>ГЛАВА ПЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Она је наставак главе тринаест |
из чије су се куће у срећно време већ у петнаестој години удавале!{S} Или је кришом погледају, |
е и дигну поручена кандила, кадионицу и петохљебницу, па никако да га нађу: нема га, као да је |
p>„та те, рече, максуз потражи, чорбаџи-Петраки, да ти рекнем.{S} А, рече, твој ’леб једо’, ти |
то лошо за Митку; рече: „Пази се, газда Петракија, да те не орезили, рече, твој Митка.{S} Чуја |
о; чека, белким, да се измире сас татка Петракија, та када си виде што ништо неће бидне, — а он |
дућана, која је гласила: <hi>„Трговина Петракија Н* и Сина”</hi>.</p> <milestone unit="subSect |
љину. — „Ласно ти теб’, — рече ми некња Петракија — имаш девојке, сина немаш, — бригу немаш!... |
ction" /> <p> <hi>Причање несрећног оца Петракија о свом несрећном сину Митанчи</hi> </p> <p>„П |
в свој ауторитет и утицај на јогунастог Петракија, и да ће измирити оца са сином — са сином кој |
сно гуја да те изеде”. — „А ја си, рече Петракија, уфати’ таг ники стра’ и зорт; — зашто си пре |
ноћување... „А да беше тагај туј, рече Петракија, — ћа с оно сикирче да га утепам!”</p> <p>— Е |
..</p> <pb n="49" /> <p>„А ја си — рече Петракија — кад ми рече човек тој, брго дом.{S} На сопч |
ваца и иначе га помаже, али отац, стари Петракија, још никако да се одљути: никако неће ни да ч |
ло — ете, тај Митка!...{S} Па што збори Петракија, две ти очи?!...</p> <p>— Лошо збори, много л |
рис’!...” А ја си сал ћутим, — збори си Петракија — па викам:{S} Може, истин’, да сам човек про |
ubSection" /> <p>— Мори, Јевдо, зар сал Петракија што има муку?!{S} Има ги сијасвет, ама сал ту |
елее! — хуче Јевда.</p> <p>— А татко му Петракија тури га у новине и рече: „Од данаске ми веће |
ништо сас онога мојега комшију, чорбаџи-Петракија.{S} Море, има си човек голему муку сас онога |
јоште иде у поцепане путине!{S} Чорбаџи-Петракија син, па си иде како измећар, белосвецки ники! |
p>И успео је чорбаџи-Замфир код чорбаџи-Петракија!{S} Јер није прошло много, а трећега дана од |
мфира, јер је овај потстрекавао чорбаџи-Петракија да онако уради са сином, а и сад га још једна |
роман, у коме су јунаци, млади Митанче Петракијев и нека Швабица Хермина. {S}Све ово морало се |
погодише.{S} То је био Митанча, чорбаџи-Петракијев син, и читатељима већ добро познат из ранији |
нађене чаршилије нову фирму над вратима Петракијева дућана, која је гласила: <hi>„Трговина Петр |
Мане, док се напослетку не сети Митанча Петракијевог, познатог већ читаоцима из Главе пете.{S} |
има и весели се.{S} И нико, сем Митанче Петракијевог, не зна зашто се Мане весели, зашто је вес |
ао зашто и крошто — само је Митку, оном Петракијевом, све поверио, испричао му што је било, заш |
а и права противност оном Митки чорбаџи-Петракијевом, описаном у једној од ранијих глава ове пр |
ност оној ранијој причи о Митки чорбаџи-Петракијевом</hi> </p> <p>Манулаћ је био син чесних и б |
Полани, рече, — отпоче бата-Таско Јевди Петракијеву причу — кад му купи једне путине код Вана к |
!... — узвикну Јевда, када Таско заврши Петракијеву причу.</p> <milestone unit="subSection" /> |
ао да није ни било.{S} Тако треба и оцу Петракију претставити и протумачити.{S} И стари Замфир |
ш резилак, како онај твој Митко чорбаџи-Петраћов што напраји сас мајку и татка му!...</p> <p>— |
,</l> <l>Лудо-младо неженето,</l> <l>На Петрића — ете, рече — млат Митанча!...</l> </quote> <p> |
е молитве.{S} У авлији неколико кошева, пећ за хлеб, штале за коње и велика шупа, а у шупи двој |
и за такве работе!” — Море, што ће ми и Пећ и Призрен и Стамбол — овден си је Стамбол и све! зб |
.{S} Стаде први кујунџија од Београд до Пећ и до Приздрен!...{S} Мори, па и да си нема паре, шт |
па да гу, рече, однесе у Призрен, ели у Пећ; там’ су, рече, мајстори за такве работе!” — Море, |
и друштвом.{S} И он се, напојен тако из пехара жучи (из којега сваки у животу мора макар мало д |
е клавире, свира из неке велике књиге и печали паре, и учи господску децу да говоре француски и |
орт!{S} Има време, нане!{S} Зашто си ја печалим и збирам онол’ке паре?{S} За мираз, нане!{S} Па |
воју вечеру, комад хлеба и повеће парче печене бундеве, прекрсти се и поче вечерати, размишљају |
па поваздан пеку и срчу кафу, или једу печене семенке од бундеве или кокице од кукуруза, и, он |
е калфа Поте!{S} Тако мисли Поте и једе печену бундеву и теши се и ужива већ сад.{S} Зато и ниј |
тадинку.{S} Ако ли, да гу понесеш малко пешкеш од мен’?...{S} Амет!{S} Деде сеци за два гроша о |
астике, а друга — леген и ибрик и танак пешкир.{S} Он би се умио, обрисао руке и лице, и мало а |
е с младим банћерчетом коме мајка увуче пешкирић и закопча тур.{S} Срећни и блажени отац поведе |
... ете... како да се бањају; ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, кад си фаћају мају, |
ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — замуцкује Зона, а већ гот |
— што је брљиво!{S} Неје те ни срам!{S} Пи, какво зборење!{S} Иди си дом!{S} Несрећо бећарска!. |
ти, што си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — замуцкује Зона, а већ готова |
што си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — замуцкује Зона, а већ готова да |
није опије него од оног глупог швапског пива.{S} И сада се лепо виде на њему обе те периоде пић |
по виде на њему обе те периоде пића: од пива је сачувао трбух, а од жупског вина стекао нос црв |
се глава чисто пушила <pb n="30" /> од пива. — Знаш ли, бре, како ћу да га поткупим?!{S} Море, |
тај начин добија и у новцу и у времену: пиво је скупље, а вино јевтиније, и, што је главније, н |
му отац седам гроша.{S} Манулаћ попије пиво за грош, при повратку купи јагњећу кожу за шест гр |
чудо онда што је пан-Франћишек оставио пиво и посветио све остале дане свога живота само жупск |
ћишек, који је до доласка у Србију само пиво као пиће познавао, упознао се овде и с вином; потр |
ни наш уредник сву ноћ лумповао, и сад, пијан као земља, спава, и не зна ништа ни за себе, акам |
, а Ђорђија опет њега одбранио од неких пијаних аскера.{S} Тако је говорио већ од дужег времена |
ана, да се нагледа лепоте и шаренила на пијаци, где сељанке продају грожђе и брескве.{S} Успут |
удите Бог с нама!{S} Ништа не купују на пијаци!...{S} Кад си их видео у парку, да се шетају ко |
од свију стигну на касапницу или рибљу пијацу, да уграбе бољи део.{S} Пролазе ђаци и ситни и к |
арени!...{S} Све весело, па игра, пева, пије и грли се, само он тужан повукао се неопажено у је |
бо излази у чаршију.{S} Ту седи и пуши, пије кафу и амберију, одатле наређује и саветује и грди |
Тако, наизменце — мало посвира, па онда пије, мезетише и пуши, па опет свира.{S} Бакшиш ретко к |
е и задиманиле као мушко.{S} Тетка Дока пије и кафу и мастику и уз то пуши као Турчин.</p> <p>С |
и седи на сандалија,</l> <l>Господар ми пије љута раћија;</l> <l>Господар ми збори, Цвета га дв |
играју <pb n="106" /> ченгије, а он си пије како дервиш и арчи си ма’л сас оне несреће!...{S} |
компонује ни то, ни вино са содом, него пије вино онако „клот”, како га је Бог створио.{S} Сада |
ћарку. — Искочи се, дете, умем си ја да пијем кафу и без теб’! — рече и извади табакеру, па ста |
.{S} Кад ти кажеш, верујем.{S} Ја ћу да пијем, а ти памти, па наплати!{S} Наплати, брате! — А з |
побоље и поскупе, а на овуја ми кеиф да пијем тутун, а оне си седе дом, па ако су поубаве и поб |
а имам рујно вино, —</l> <l>Зашт’ га не пијем?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам чарне очи, —</ |
о Зова.</p> <p>— Ја вино точим, вино не пијем; песну искам, песну не слушам, а све заради тебе, |
теб’ што је ласно шишенце ракијке да си пијнеш!...{S} Бећарл’к џиби султанл’к олмаз”, рече, и т |
знак да седне.{S} Доносе кафе и чибуке, пију и срчу. {S}Паша заподева разговор и пита, Замфир с |
и да ће можда бити штофа чак и за један пикантан и сензациони подлистак.{S} Решио се да походи |
воје заљубљених.{S} Дијалог није нимало пикантан, чак ни интересантан; а то је просто стога што |
би тада запевале:</p> <quote> <l>Славеј-пиле, не пој рано,</l> <l>Не буди ми господара,</l> <l> |
лепо грло, кад запева „Запевало булбул-пиле, мисли зора је!” Ленче Кубеџиско, Зоне Ставрино, Ј |
али, отирали своје дебеле сељачке брке, пили и наздрављали један другом, баш као да се ништа у |
век тачно колико има петлова, кокошака, пилића, па чак и снесених јаја и од својих и од туђих, |
кардаша Дудији и Ђулсефи.{S} Седео је, пио, и будан сањао, и тек га из сањарија тих трже глас |
ом, и у друштву се бурно провеселио.{S} Пио би, а чочеци би му певали и играли и вили се пред њ |
ато му никад не дају да он плати што је пио, већ кад се казначеј маши за џеп и пита: „Шта имам |
p> <p>А шегрт Поте га гледа блесасто, и пипа главу, и гледа да се није и крв пролила.</p> <p>— |
на луда Дока зар је пуштила тај реч!{S} Пипка гу изела, треска гу фатила, па гу не пуштила оди |
? — рече зачуђено, и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голему керку |
руци.</p> <p>— Нане, наша „Титинка” и „Пирга” снесоше јајца у Тодорчине, а ја ги узедо’ и доне |
ако задуван, стане да грди „Титинку” и „Пиргу” што арче њихов мал по комшилуку, и дода: да су с |
акав раскош и какво шаренило!{S} Ћилими пиротски и ћипровачки, ангорски теписи и сандуци седефс |
у Л* нису је ни слали, јер су им одатле писали да је не доводе сад, бар још за неко време, док |
ајнлегерке, него до уредника, јер је — писало је у листу — директор и главни наш уредник сву н |
ине свршила школу, како је, на листу од Писанке бр. 5, неком писару, у чијој је кондуит-листи с |
лину...</p> <p>— Па си прочетеја што је писано?...</p> <p>— А ја си... — вели збуњено Мане — ет |
в: нека се покори судбини, ономе што је писано и суђено, као што би се, рече, и он — Мане — пок |
мо и тој!{S} Кој знаје, рече, што му је писано, и што ће да искочи из њег’!...{S} Ти си трговац |
ја си па искам и тражим моју...{S} Неје писано за мен’ и за Калину...</p> <p>— Па си прочетеја |
јест — Зона бегенисала и да је суђено и писано било.{S} А кад се Манулаћ отимао и споменуо да с |
буде вечерас.{S} А ваљда је и суђено и писано да то тако буде.</p> <p>Зато се прве недеље попо |
на пазили и севдисали, и како им је зар писано да се и узму.{S} А да то не би био први случај, |
pb n="133" /> — каже да се задржао због писања неке жалбе и давања адвокатског савета.</p> <p>О |
И морао је најзад и Мане прибећи перу и писању, том новом оружју, како кажу, и написати једну и |
неизоставни наредник Перица, наредник и писар у штабу, названи „лепи Перица” због оног белог ли |
е Мане и не осврће чак ни на полициског писара, акамоли на жандара, и да их чак и не отпоздрављ |
оред куће гомила калфица, трговчића или писара из дивизије и из разних војних слагалишта, и не |
је из бели свет, на официре, инџилире и писаре?!...{S} Тој ли искате?!... {S}Ба!...{S} У мој ве |
Пролазе мамурни практиканти и полициски писари вечно промукла гласа, можда од издавања усмених |
ко је, на листу од Писанке бр. 5, неком писару, у чијој је кондуит-листи стојало да је расејан |
орца и предмет те песме! {S}И то вам ни писац не уме казати, јер то ни сам не зна, али оно што |
Ташане.{S} Зато неће бити згорег — чак писац мисли да је то неопходно потребно — да у неколико |
сте, примао пред судом на себе да је он писац оштријих уводних чланака, и све такве крупније на |
ила је судбине једног рђаво адресованог писма, које лута из места у место, па се, црно од силни |
триски буквар, па да праћа књиге, демек писма, на аџамије из бели свет, на официре, инџилире и |
о ја сам си еснаф човек, прос’, и несам писмен; несам чиновник ни учовњак, ни приседник ни па п |
акорећи, несувремене погледе на школу и писменост у односу на наш женски свет, ипак, баш у исто |
ан и неупотребљив за концепат, написала писмо које је гласило: „Што ми писујеш за волење, и ја |
ворио хладно и мрачна лица:</p> <p>— За писување да баталиш ти тој, тол’ко ти зборим!{S} Зашто |
написала писмо које је гласило: „Што ми писујеш за волење, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, |
"0" /> <div type="titlepage"> <p>СРПСКИ ПИСЦИ</p> <p>КЊИГА</p> <p>II</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>1947 |
Турчин, и све је то, што би наши стари писци рекли, свршио у једном окатренућу.{S} А пре тога |
да озбиљно хоће свога Мана да жени.{S} Пита их шта оне мисле. {S}Свака је говорила и свака се |
што да клне мајку, кад неје Еврејка?! — пита је Мане. — Рисјанка је, та што гу треба веће?!...< |
казаше све!...</p> <p>— Кој ти каза? — пита је тетка Калиопа.</p> <p>— Тој си је моје знање, к |
ст као куку.</p> <p>— И Зоне пратила? — пита је понова Мане.</p> <p>— Зоне, а кој ће други да п |
а.</p> <p>— Здрава ли је, жива ли је? — пита тетка Таска, а не може још никако да се издува.</p |
лас.</p> <p>— Хаџика, ете, дом ли је? — пита непознати глас споља.</p> <p>— Дом си је.{S} Ама х |
ата улазећи у дућан.</p> <p>— Што је? — пита је Мане.</p> <pb n="93" /> <p>— Што сам ти ја тебе |
, а друга млађа.</p> <p>— Шта искате? — пита их Мане.</p> <p>— Ја нећу да пазарим, сал прајим д |
ди је домаћица.</p> <p>— Што прајите? — пита их Дока, седајући на миндерлук према њима.</p> <p> |
" /> <p>— Што ме па тепаш, бата-Коте? — пита га Поте питомо, машив се шаком за ударено место на |
е ли је танак, висок; има ли мустаћи? — пита Зона. — Нећу га, ако нема мустаћи...</p> <p>— Па.. |
бориш?!...</p> <p>— Што да ти зборим? — пита је Мане.</p> <p>— Оно да ми збориш што си је за зб |
е, па овде си је!</p> <p>— Ваздандан? — пита Таска.</p> <p>— Ваздандан! — одговара Ташана.</p> |
2" /> <p>— Зашто ме па гледаш тол’ко? — пита је зачуђено Ташана.</p> <p>— Што те гледам, — тој |
хајмову, ете, касу?</p> <p>— За коју? — пита Мане, — за онуј поголему, ели за овеја мале?</p> < |
не би дошла!</p> <p>— Е, што си имаш? — пита је Ташана. — Седи си на једно кафе.</p> <p>— Несам |
/p> <p>— За какво искачање па збориш? — пита је тихо и болно Зоне.</p> <p>— Па, демек, за спаци |
глави.</p> <p>— А, бре, ешеку ниједан — пита га калфа Коте, — какво појење у дућан?!</p> <p>А ш |
и одговора.</p> <p>А није требало да га пита ни где је песму чуо, ни од кога је песму научио, а |
а си гу, збори бре, научија?! — опет га пита калфа Коте, али не добија одговора. — Ти ли ће за |
и тетка Уранија.</p> <p>— Мори, кој ве пита: бричи ли се владика?{S} Ја си с домаћицу зборим! |
еца, ники нас, ни татко ни мајка ни, не пита: оћемо ли ели нећемо; а саг, кад сами стадомо „тат |
илује.{S} Ете, и мој покојни Ђорђија не пита много, веће рече на татка ми: „Ако гу не давате са |
бодија!...{S} Ако за тој!{S} Нек’ си не пита, нек’ си избере што си милује.{S} Ете, и мој покој |
рза се Мане и гледа око себе, као да се пита: откуд он чак ту?! — и враћа се натраг!...</p> <p> |
али и хладно, Замфир.</p> <p>— Не ли те пита, а ти си сал ћутиш!</p> <p>Замфир слеже раменима, |
рзо може поправити, за четврт сахата, и пита га где ће бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што д |
уски).{S} Крсти се Ташана, брише сузе и пита је: „Што се напраји, дете, резил? {S}Што искубе, м |
пио, већ кад се казначеј маши за џеп и пита: „Шта имам да платим?” а келнер само каже: „Немате |
ију и срчу. {S}Паша заподева разговор и пита, Замфир само кратко одговара; чини се љут, ћути, с |
p> <p>— Ахаха! — зева Замфир и зевајући пита. — Кол’ко си платија, Мане, за овуј Вертхајмову, е |
зачуђено гледа по кафани и погледом као пита, види тек неког где одмахује руком, а то му значи: |
дође до затворених врата, само зачуђено пита: „А... мајстор Манча — нема ли га?” или: „Манча, н |
гледати обе муштерије.{S} Заусти да их пита из кога су села и чије су, али се уздржа, ваљда за |
ника да је...</p> <p>— Што, што бре?{S} Питај, бре магаре, тетина, он да ти каже каква сам била |
где одмахује руком, а то му значи: „Не питај!{S} То ми је мана да сам дружељубив!”</p> <p>У ка |
с брата...{S} Ели си дошеја при мен’ и питаја <hi>мен’</hi>, да ти, демек, наводаџишем за нику |
у и моле да им се да штампан ред игара, питају где је гардероба за ствари, одакле се поручује с |
у-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га питају коју ће да узме, а он каже: „Све по авлију и по |
а, уа!” и сити гледања и његовог играња питају: „Ако ли, море, да му прикачимо на реп тенџеру?! |
S}Оне саме све то свршавају — никога не питају; Таска и Дока, те две тетке, вешто су и фино уда |
басме.{S} Све то разгледају другарице и питају је: је ли јој жао куће и мајке, је ли јој жао шт |
м не остаје дужан.{S} Девојке га зову и питају га: хоће ли да им буде часник?{S} Једна га зове |
анди, домине, карте, табле за шеш-беш и питају га где се толико задржао.{S} А он се извињава <p |
а?” или: „Манча, нема га туј? или други питају мало потсмешљиво: „А, јоште ли га нема.?... <pb |
пошале.{S} Кад год ту тако стану, увек питају и моле да им се да штампан ред игара, питају где |
као му адвокат пружајући келнеру чашу и питајући га која је. — Ти памти...{S} Је л’ седма?{S} Д |
Дока је не само заплашила, него и вешто питала: постављала јој је тако вешто обична и унакрсна |
ви су веровали да њоме очекује некога и питали га је ли пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, и |
ник?” и све таква нека, луђе од луђега, питања, тако да је тетка Таска савила шипке и побегла ч |
је, слао дописе, постављао по новинама питања овоме или ономе министру под потписом „Небојша”; |
ала јој је тако вешто обична и унакрсна питања, да је ова све казала, и не знајући шта је све и |
p> <pb n="195" /> <p>Мане је без ичијег питања, онако сам по својој памети, учинио тај корак.{S |
твар.{S} Постављао му <pb n="153" /> је питања, али се, на велико изненађење своје, ни овде ниј |
сутрадан ишао с отеченим образом, и на питање: шта му је, тужио се да од кутњака сву ноћ није |
е ли гу уфатисте?” а четврта баш загрди питањем: „Ели гу <hi>сас џандари</hi> врнусте?{S} Што р |
њима.{S} Јер са свију страна је обасуше питањима, којима се — после онако еклатантног доказа да |
ка и разговарао се и шалио мало с њима, питао би их: има ли што слађе од ратлока?</p> <p>Једном |
ду, која је била пристигла на удају.{S} Питао би је:</p> <p>— Зоне, мори, што ти работи датке К |
лава ове приповетке.{S} И да се ту није питао и хаџи-Замфир, као отац, удадба Зонина за Манулаћ |
као девера!...</p> <p>И да се само Мане питао и од њега само да је зависило, можда би тако и би |
...</p> <p>Тако је још неке зауставио и питао за берићет, па у том стиже и до Манина дућана. {S |
о крај група сељанчица, заустављао их и питао их како су задовољне с берићетом и кад ће бити бе |
а: увек би понешто лупила, иако је нико питао није, и често би тиме друштво у неприлику доводил |
Преди нас наши <hi>стареји</hi> нас не питаше; а саг нас па наша <hi>деца</hi> не питују! {S}Т |
ме па тепаш, бата-Коте? — пита га Поте питомо, машив се шаком за ударено место на глави.</p> < |
е могашем да си веће дајем, — тол’ки ме питуваше!{S} Кој ме сретне на пут, не збори ми: „Живо-з |
тиш, чорбаџи-Замфир?!...</p> <p>— Па... питуј ме, пашо, па ће си зборим! — одговара као мало ус |
— Па тој си је твоје знање.</p> <p>— Па питуј ме, де!</p> <p>— Па од кога?</p> <p>— Поздравила |
„Однеси му и овој, — рече ми Зоне, — и питуј га: е ли је било јоште у свет да је девојка на мо |
се помисли?!</p> <p>— Е, иди си, па ги питуј сама.{S} Они си такој зборе.{S} Џевап не могашем |
потакав!...{S} Пратија сам човека да га питује...</p> <p>Зона издиже обрве и слегну раменима, к |
е дом — никој не знаје и не смеје да га питује...</p> <pb n="49" /> <p>„А ја си — рече Петракиј |
о, кад ти никој ништо не каза, ни те па питује?!...</p> <p>— А што кој да ми казује, кад си сам |
еје, две ми очи!{S} Ако, што неће да ме питује; ако, бата-Таско!{S} Та што да ми је па за тој?{ |
знам веће ни што је полоше: ели кад ме питује, ели кад си ћути и промине, те сал гледа на мен’ |
пут, не збори ми: „Живо-здраво”, ни ме питује: „Како си, Таске?” веће си збори: „Леле, а што в |
!...{S} Е, како то?...{S} Ники ме ич не питује, а белким сам мајка!...</p> <p>— Е, — уздахну Та |
то, зашто је луда...{S} Ама она си мене питује: „Живо-здраво, Таске!” виче преко сокак. „Што се |
у, Миче Шебинче, кубеџију - ћу те, ете, питујем за ништо! - па подиже глас, да би га чула тетка |
а саг право да ми кажеш што ћу те, ете, питујем, — запита трећега дана Замфир зета Ману, ама ти |
ј се збори”.{S} Па како гу је уграбија? питујем ги па ја. — „Па, зборе си, аџија не беше га туј |
"145" /> та да такој можете да зборите? питујем ги па ја. „Не видосмо, зборе си, ама <hi>друзи |
ма, има понеки па ће и паре да дава!{S} Питујем те, ете, сал тој: тражија ли си?</p> <p>— Несам |
ебаше <hi>твоје</hi> знање да је!...{S} Питујем те: куде ти је Зоне?</p> <p>— Ете, па овде си ј |
наш варош, — тај си је адет...</p> <p>— Питујем, — вели Ваче Шаторче, — зашто знаш...{S} Ето, з |
за тој, ете, искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> <p>— Неје ни |
— тој си знајем убаво.{S} За тој те не питујем, веће за друго... — рече Мане, па стаде. — Е... |
кучку резиле!...{S} А за оно па што те питујем, демек, за доцна кући идење... знајеш, има тесн |
оном и осталима пролазила туда. — Ћу те питујем, ако, демек, знаш да ми кажеш ништо...{S} Ели с |
но, веће се и сама крстим с обе руке, и питујем: што је овој?!{S} И казују јоште и то: како гу |
ма, — вели Таска, — ама не смешем да гу питујем ништо, зашто је луда...{S} Ама она си мене питу |
, много данас мука па за дућан!...{S} А питујеш ли: <hi>што си има</hi> у дућан?...{S} Како она |
дан веће...{S} Мори, <hi>зашто</hi> ме питујеш?</p> <p>— Па куде је?{S} Викни гу!{S} Окни гу п |
<p>— Тој си је њојно знање...{S} Што ме питујеш?{S} Може да се посмешила, а требала да рекне: „ |
вори женица:</p> <p>— Мори, зашто ме не питујеш, бата-Мане, од кога, си је, ете, абер и поздрав |
.. сал што се срамују да за Манчу, ете, питују...{S} А из очи ги, ете, тој четим!...{S} А ја си |
/hi> ли збори?!{S} Све си зборе, све ме питују.{S} Па си не знам веће ни што је полоше: ели кад |
ују:</l> <l>Дома ли си, Зоне? ваздан ме питују!...”</l> </quote> <p>Више се није могло трпети.{ |
ко” и „мајка”, — саг нас <hi>па</hi> не питују наша деца!...{S} Преди нас наши <hi>стареји</hi> |
аше; а саг нас па наша <hi>деца</hi> не питују! {S}Тој ти је, Јевдо, што каза, отоичке, наш к’с |
бегендисују <pb n="61" /> момци, па ни питују: бегендисује ли татко и мајка зета?...{S} Црна Т |
ри?{S} Збори ли?</p> <p>— Збори, кад гу питују...</p> <p>— Ћути си?...</p> <p>— Па ћути!</p> <p |
ада се лепо виде на њему обе те периоде пића: од пива је сачувао трбух, а од жупског вина стека |
ји је до доласка у Србију само пиво као пиће познавао, упознао се овде и с вином; потреба држав |
нда просто веле: спанђали се...{S} Онда пише у новинама:</p> <p>— „Таљигаш”, реци Прока, „и веш |
један рекао да је његово перо, којим он пише, просто једна жаока умочена у жуч, а и он сам се ч |
он сам се често с уздахом изражавао да „пише крвљу срца својега и соком живаца својих”.{S} И то |
а саг па, кад му реко’, — а он стануја пишман!...{S} Па да си разбереш да неје ника белосветск |
руговима весели...{S} Чују се ћеманета, пиште зурле, звецкају чампаре, а гоч потреса темеље ста |
лима, да све пршти — а они само укратко пишу: „Били смо”, веле, „очевици једне непријатне сцене |
едно за друго!...{S} Ја-ги!” „Асли како плави зумбул и зелена када!“... — оте се многима узвик, |
подне измења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако исто...{S} |
мати љутито. — Мане, Мане, мајка ти не плакала!{S} Што мислиш?{S} Ја сам си проста жена, па се |
, али је и она кришом погледала и тајом плакала.{S} Ужасно је проводила и дане и ноћи; дању црн |
ће је Мане послушати и да она неће дуго плакати...</p> <p>Идући кући, Јевда је размишљала о том |
ће да искочи убаво, како под инџилирски план!... — рече и оде као олуја.</p> <p>— Што, што! — в |
ублике; или краће: како је тетка-Таскин план и рачун с оном корпоративном шетњом тотално пропао |
Дока отишла, стари Замфир плане, силно плане господарским гневом на своју мезимицу Зону, као н |
.{S} И чим је Дока отишла, стари Замфир плане, силно плане господарским гневом на своју мезимиц |
> <p>— Кој да си иде дом?!{S} Ја ли?! — плану Дока и скиде једну папучу и стеже је. — Рушка нек |
="102" /> <p>— Мори, и ваше се знаје! — плану Дока. — Деда како ти се викаше, како се презиваше |
те гу за неприлику, за Манулаћа тога, — плану Дока. — Ама послен да ви не бидне криво, кад, ете |
.</p> <p>— Па ћорче и слепче ниједне, — плану тетка Таска, — скутасте се туј како брабињци у зе |
.</p> <p>— Што рече, несрећо никаква? — плану Таска и оне друге две. — Неје те ни срам: еснафск |
а се брани и одбрани.</p> <p>Јевда тада плану:</p> <pb n="183" /> <p>— Ти душу немаш, Бога се н |
о се тетка Дока не смеје, него се љути; планула, па скида папучу и полетела на њих да се бије, |
енски понос.</p> <p>Једнога дана је чак планула и заборавила се, тако се заборавила да је грдну |
ндила, које је на махове час тињало час плануло, па се светлост и тама потискивале сваки час по |
Зониним знањем и пристанком, и зато је плануо на Зону, силно плануо, и био љут као никад у жив |
танком, и зато је плануо на Зону, силно плануо, и био љут као никад у животу.</p> <p>— Тој ли с |
о што татко ми имаше, ете, сас мене!{S} Плати за путине осам динара — ем беле паре, бре брате, |
</hi>!...{S} Ће ме неки убаво запанти и плати ми за онај татка ти реч „куче у чашире”!...</p> < |
„пер-ту” и зато му никад не дају да он плати што је пио, већ кад се казначеј маши за џеп и пит |
ева Замфир и зевајући пита. — Кол’ко си платија, Мане, за овуј Вертхајмову, ете, касу?</p> <p>— |
значеј маши за џеп и пита: „Шта имам да платим?” а келнер само каже: „Немате ништа; плаћено је” |
у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско |
ош једнако натеже и тавори с оном малом платом и, да га мајка кришом не потпомаже, било би зло |
немилице баца бакшиш, и не да никоме да плаћа!...</p> <p>Према њему седе ченгије; одмарају се о |
о што се икада уплашила од оних који је плаћају — и признаде јој све, ама све од аз до ижице.{S |
и: „Ја сам, бре, војник, пореска глава, плаћам, бре, порез!” а затим опет: „Ај си, келешу нијед |
осамнаесте своје године, кад му је отац плаћао четрдесет гроша за потковане ексерима и потковиц |
им?” а келнер само каже: „Немате ништа; плаћено је”, а кад овај зачуђено гледа по кафани и погл |
а хана и сасипа прашину и црвоточину са плафона на веселе госте...{S} То се Мане са друговима в |
томе.{S} Била је тужна и замишљена.{S} Плач унесрећеног девојчета звонио јој је једнако у ушим |
и преко басамака, а Зона се смеје кроз плач, па вели: — Ама ја ћу ти умрем, нане!...</p> <mile |
n="119" /> А Зона силно бризнула тада у плач. — „Свирите, ништо, виче стари Замфир, што заћутас |
ону криву дафину!... — викну и удари у плач, а за њом одмах удари у плач и Ташана, мајка Зонин |
и удари у плач, а за њом одмах удари у плач и Ташана, мајка Зонина, и све остале тетке, ујне и |
ина друга, заврши Зона и бризну силно у плач.</p> <p>Јевда је неко време искрено бранила свога |
младожењу?! дира је Мане и доводи је до плача.{S} И Мане гледа како је лепа и кад плаче, и мило |
!{S} Мени ми стига и овакој!” — „Леле”, плаче Ташана, „истин’ ли зар искаш девојка да останеш?! |
се приљубило Зони, обгрлило јој колена, плаче, бацака се, грди Манулаћа, бије Сотираћа девера н |
p>— Збори си...{S} И плаче си.</p> <p>— Плаче?{S} Зашто да плаче?</p> <p>— Мори, — одмахну руко |
И плаче си.</p> <p>— Плаче?{S} Зашто да плаче?</p> <p>— Мори, — одмахну руком Васка, — ти ништо |
дафил и дафину да ми посадиш! — А мајка плаче, ударе јој сузе на очи, па је јури папучом из соб |
и кад плаче, и мило му да је гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у сну видео као њеног младо |
ача.{S} И Мане гледа како је лепа и кад плаче, и мило му да је гледа кад плаче.{S} Каже јој да |
} Причаше ми човек све...{S} Сал што не плаче, колко му жал дође, и тешко!</p> <p>— Е, е!{S} Ту |
то пажљив био.{S} А Јевда ћути, трпи, и плаче кришом. {S}И то је тако трајало неколико дана, те |
авно, да и чује и види, па јој тешко, и плаче поваздан...</p> <p>Једина мајка Ташана што је бил |
Што си збори?</p> <p>— Збори си...{S} И плаче си.</p> <p>— Плаче?{S} Зашто да плаче?</p> <p>— М |
{S} Је ли панаија, та да смо жални и да плачемо, — ели свадба, та да смо весели и да трупамо?!. |
рећи, „Пошљи лудо на војску, па седи те плачи“.</hi> </p> <p>Бата-Таско је одржао реч.{S} Распи |
S} Изнесе све шта је и како је било.{S} Плачним гласом причаше јој Зона да је она, истина, крив |
лук.</p> <p>— А ја дор чу то, — настави плачући Таска, — а мене-ми се ноге отсекоше, па како да |
ало и опасно предузеће, јер или је била плашљива, или брбљива, или заљубљена у Ману, па ће ради |
он полако испружи шију и главу, погледа плашљиво око себе, <pb n="9" /> узе ону зечју ногу и ми |
си! — шану Зона и стаде сва уздрхтала и плашљиво се осврташе да је ко не види.{S} Срећом, нико |
— Што ти требам! — прошапта Зона тихо и плашљиво.</p> <p>Васка је разумела.{S} Измаче се још ма |
уо на чорбаџиски сталеж и сасвим постао плебејац и демократа. — Е много ми ћеф да ти помогнем.{ |
џиским кућама.{S} У — тако да рекнем — „плебеје” ретко је излазила, или, боље рећи, силазила.{S |
у плундре, а кад га је мајка изводила, плела му је курјучић и облачила га у фустанчић.{S} И ка |
оно што се прича за ону стару Римљанку, племениту Корнелију, мајку браће Граха, да је децу свој |
џепу оно своје мало огледало; сваки час плете курјучић и непрестано мења оне пантљичице на крај |
енчаном оделу. {S}Пустила дугу косу низ плећа и преко груди, а низ дугу косу пушта се тел, блеш |
ајна и свечана као заветна икона.{S} На плећима бундица од ружичастог атласа, а испод бунде либ |
румене образе, или је потапка по гојним плећима, од којих чисто хоће да прсне оно мало јелече њ |
фес, па га кићанка све бије и куцка по плећима, па се ломи чапкунски.{S} Али једнако иде куд г |
долазио, онда би облачио једне кицошке плитке ципеле с високим штиклама, а у свакој штикли био |
е ћилибарске муштикле и толике лаковане плитке ципеле, да их и радним даном, по киши и блату, н |
рт заједно са шишенцетом мастике, збаци плитке кондурице с ногу, седне и узме тамбуру, па запев |
дао шегрт Поте кад би заиста вирио кроз плот у чорбаџиску башту и уживао у призору описаном у п |
, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје далеко!” Ама стра’ ме да не узне нику белосве |
ер, кад је с оцем ишао, био је обучен у плундре, а кад га је мајка изводила, плела му је курјуч |
а.{S} Само се чуло са свих страна силно пљескање длановима, и узвици: „Лелее...” и опет страшан |
срећо кујунџиска! — прекиде га женица и пљесну по рамену. — Како па то збориш!...{S} Зашто инћа |
„Добро је!{S} Што да си мућка?{S} Неје пљоска с ракију, та да мућка!” Тако се једни смеју, а д |
Зону, као никад дотле у животу.{S} Онај пљусак од грдњи што је Дока сручила на њега тако га је |
<pb n="160" /> што ти данас, кад овако пљушти овај Божји благослов, не би’ дао — вели, па прич |
ове ми ракијице и овога благослова што пљушти, части ми, не би’, — вели Милисав, — ни погледао |
оди Митров па све до Ђурђовдан, ете!.., По чаршију се, ете, збори да је Зоне станула <hi>побегу |
та јава; и брука ће пуцати по кафанама, по чаршији, по махалама, па чак, можда, и по новинама. |
ле и све се заљубиле у њега, а за њима, по том истом закону, пошла и мала Зона!...</p> <p>И мал |
и сити и овце на броју“, или, још боље, по оној: „ни лук јео, ни на лук мирисао“; а то ће пошто |
— вели Таска Зони, — па ти прати, ете, по измећарку.</p> <p>Зона се диже и оде, а Таска скиде |
две — Таска и Дока — биле савршеније и, по томе, и страшније за распростирање узнемирујућих (и |
и по оним по којима ни ђаво не пролази, по којима чак ни општински инжењер по дужности не прола |
рука ће пуцати по кафанама, по чаршији, по махалама, па чак, можда, и по новинама. „Ах”, тресну |
а полако и постепено, онако, што рекли, по чину и господству.{S} Најраније се кренуше на рад ба |
ио.{S} А чуло се и да је прошле вечери, по старом обичају, био у амаму, одржао, по обичају, пос |
е догодило, ама сасвим од речи до речи, по оној бачванској песми, која гласи: „Ја сам цуру моли |
не плитке ципеле, да их и радним даном, по киши и блату, носи!...</p> <p>Но тај глас није могао |
по старом обичају, био у амаму, одржао, по обичају, последње „<hi>момачко</hi> или <hi>бећарско |
за њим.{S} Ваљда по оном општем закону, по коме женски свет, онако исто као и овце или гуске шт |
дефски стамболски, пуни свиле и кадифе; по дуварима оружје скупоцено, поклон од паша и бимбаша. |
је погинуо, а друга, да је само рањен; по једнима лако рањен, а по другима тешко — тек шта је |
ате, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за домаћина смејаше ли кој да улегне у кућу?!{S} А с |
собу, што ће да видим: мој срам!...{S} По дувар, бре брате, све слике, ем девојачке!{S} Аме, р |
Горицу земја, што ти татка покрива.{S} По саг да ме не зовеш <hi>чорбаџијо</hi> и <hi>хаџијо</ |
тају, не може човек да сачека краја.{S} По неколико се пута рукују и вичу: „Ај’ са здравје!”, а |
Стари Замфир није тих дана био дома.{S} По свом обичају, отишао је на свој чифлук, где се често |
ати гу, — збори ми господин начелник, — по Мамут-агу (он си иде саг у Турско, а скоро ће се врн |
баштованџија и они други дадоше мање — по стопарац.{S} Ту је у близини и нишаљка (љуљашка), и |
и не знају ни куд трче ни зашто трче — по том истом закону ваљда су и Манчу све девојке гледал |
ше ми неки наши трговци, што одише там’ по трговине; нађоше га, хеј-хеј, далеко, там’ на-куде С |
о, кад, ете, стане да „праћа шефтелије” по други...</p> <p>— Што рече, несрећо никаква? — плану |
ао, поред свег трагања и распитивања, а по потпису се није знао ни могао управљати, јер је на с |
е седи, веће се крши врат по чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу му се тараф-тараф чини!” Тако с |
је само рањен; по једнима лако рањен, а по другима тешко — тек шта је жив; бори се с душом и пр |
ва сиромашка, реци, погурају се мало, а по новинама се распричају надугачко и нашироко: „Јуче с |
ку по лојзе — како пољак ели пударин; а по сву ноћ му свире Цигани и играју <pb n="106" /> ченг |
ни видите па што се збори и чини!{S} А по ма’але пуца брука... искочила реч, иде прикажња, а ј |
запанти дек сам спустија у чекмеџе два по пет динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, ја |
ања, да није ни тражио измећарку, да га по обичају полије водом, како је то редовно четрдесет г |
ћани већ давно су код кућа. {S}И никога по улицама не беше, само што ноћни стражар далеко тамо |
се сам, где треба, извести, а после да по светој <pb n="150" /> новинарској дужности — као пра |
плаћено је”, а кад овај зачуђено гледа по кафани и погледом као пита, види тек неког где одмах |
спрема да отпочне, срче кафу, разгледа по соби, па најзад поче:</p> <p>— Дошла сам си, ете, на |
сам.</p> <p>Тишина.{S} Замфир разгледа по дућану и изјављује од времена на време своје и чуђењ |
дати и кришом уздисати за њим.{S} Ваљда по оном општем закону, по коме женски свет, онако исто |
па се огледа на великом огледалу и хода по соби...{S} Једнако намешта ту собицу по својој вољи |
девојке док све то изрибају, па се сија по чорбаџи-Замфировој авлији као да су се сунца спустил |
е једре и румене образе, или је потапка по гојним плећима, од којих чисто хоће да прсне оно мал |
то је било, збори!</p> <p>— Мори, брука по чаршију и по ма’але! — поче шапћући тетка Таска. — О |
ту био! {S}Пуцала би му сутрадан брука по целом граду.{S} Не, не, — тешио се Мане, — није нико |
вио фес, па га кићанка све бије и куцка по плећима, па се ломи чапкунски.{S} Али једнако иде ку |
онтеновим <hi>Баснама</hi> често виђала по главнијим улицама.{S} Сутрадан је позвала Уранију и |
свет и улице, и зато је и сама заредила по многим познатим кућама, навијала разговор на ону ств |
и с Маном ни с Јевдом.{S} Зато се крила по комшилуку.</p> <p>Недеља је.{S} Код хаџи-Замфира пос |
есме једне, која се негда тихо певушила по српској махали — тихо, да Турци не чују, — песме о м |
же тенџеру, и измећарка Васка већ пошла по њу, да му је привежу на реп и викну за њим једно „Уа |
одатке и факта, а врати се са чворугама по глави и масницама по леђима; али се тешио да је така |
пустио из кола, па се само лупа рукама по колену: превија се и заболеше га већ слабине, а вили |
} Свет из чаршије пролази и хита кућама по махалама.{S} На истоку резонују: ко није видео фајде |
ти се са чворугама по глави и масницама по леђима; али се тешио да је такав журналистички хлеба |
о... што се збори.{S} Што има, што нема по ма’але, и по свет, за <hi>тој</hi> си мислим и збори |
ови и унучики, па си пролази, па ни има по-за себ’ измећара, ни фенер, ни бастун, веће пролази |
ека њих две удесе тако да испадне свима по вољи и по хатару.{S} Јевда је сва срећна била кад је |
апуче преко калдрмисане авлије, и једна по једна стрина или тетка долази, с рукама под пазувима |
о и наде њене кидаху се и опадаху једна по једна.{S} Обузе је и притиште тешко и горко кајање.{ |
што треба, ни постеља му није намештена по вољи, ни кошуља му није опрана и упеглана као што би |
вели и признаје у себи: да другог зета по свом ћефу, и таку слику и прилику као што су Зона и |
ед ње, слуша свирку, трупкање кондурица по калдрми и слуша песму, чује сребрни девојачки глас К |
>друзи видоше</hi> и причаше ни; та саг по ма’але за ништо друго сал за тој се збори”.{S} Па ка |
је најчешће водио коло.{S} Само позове по једну девојку, да с њом поведе коло.{S} А она се сти |
питају коју ће да узме, а он каже: „Све по авлију и по сокак”.{S} Сви се смеју, и веле: „Лелее, |
за њом, и мимопролазећи и они што седе по ћепенцима и шију фустане и памуклије, само је поглед |
и француски, немачки, грчки зна.{S} Иде по господским кућама, курдисује клавире, свира из неке |
тамо.</p> <p>После две-три недеље, дође по њу други зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л*, дру |
разговора дознао је Мане од Васке да је по чорбаџи-Замфировој кући прави лом због играња Зонино |
д је отслужио рок, вратио се, и тада је по други пут отворио дућан.{S} Био је добар мајстор, ал |
Веле”, како су је сви звали, а која је по оном „да медвед најбољу крушку уграби” имала цмољу м |
и су чељадске собе и кујна.{S} Кујна је по правилу увек мало подаље од одаја једне такве чорбаџ |
о једне недеље, баш Беле недеље, кад је по тим местима најживље, кад леп дан измами све живо на |
на брата дете, рече: „Сотирче ће ми је по саг’ син и наследник!” ’хоће да га узне за ортака, — |
изиђе брзо из дућана.</p> <p>Заредио је по сокацима и мањим и већим, па чак и по оним по којима |
од Мане ни трага ни гласа.{S} Чак му је по поузданом човеку поручено да Замфир даје уза Зону пе |
хани, сребрни шавдани, тепсије и синије по метар и по у пречнику, па оне ћасе, мангали, и чега |
{S} Ја си сал појешем, ето, што се поје по чаршију и по ма’але!...</p> <p>— Их! — викну калфа К |
{S} Он се отима и неће, а она га милује по образу, љуби и моли га и храбри га да игра.{S} И он |
тири тетке и две стрине Манине поседале по миндерлуцима унаоколо и све срчу кафу, а понеке и за |
да су се сунца спустила и поређала доле по калдрми.{S} А тек по одајама!{S} Какав раскош и какв |
то јој кажу.</p> <p>Ако је Замфир пошље по чибук и дуванкесу, она му донесе наочаре и тефтер ду |
врши Перса Јордановица, може да испадне по оном народном: „Злату ће се кујунџија наћи”...</p> < |
овако стар, воли хаџи-Замфир да задене по коју стару љубав своју.</p> <p>— Ааа, Мало, — рекао |
: није више оно џигљасто чупе што блене по сокацима једући кокице из кецеље или дубоких џепова |
друге, а глава да прсне.{S} Ни тумарање по улицама, ни покушај да се разгали у веселом друштву |
рилега на чорбаџиску керку у оро играње по ма’але...</p> <p>— Е, а зашто па играше?</p> <p>— Па |
.</p> <p>Тако и ураде.{S} Дође зет Гопе по Зону и одведе је.{S} Али је несрећа била то што је о |
пап, како један трговац, а не кута паре по авлију и по таван, како, ете, мачка што си кута...{S |
ација”, да су им силне непокупљене паре по народу растурене и изложене пропасти, Мане му је рек |
а.</p> <p>— Ех, па зборе си...{S} Зборе по чаршију и по ма’але.</p> <p>— Туго, а што си зборе?< |
сувише добро позната била.{S} Певала се по целом граду, и да је калфа Коте мало-мало мућнуо гла |
илулски?!...</p> <p>Поте ћути и чеше се по глави, која бриди, па му то чешање чини неко особито |
се свратиле у дућан, и искашљавао би се по старом свом обичају за сељанчицама, кад би прошао кр |
траховито му тутње у ушима и разлежу се по грудима његовим, и он се склања и бежи испред потсме |
у душу Манину.{S} Дуго још врзле му се по памети слике те, и није му никако јасно било и дуго |
} Та да те турају у новине и да те чете по махале и по чаршије?!{S} Зашто, Мане, дете моје?{S} |
; море, до Солун и Филибе нема га јоште по-такав!{S} А ти — их што си брљива!{S} Младо, лудо, а |
-Јордановим мачком, који се полако шеће по ћерамидама високога зида.</p> <p>— Што ти требам! — |
чаршији, по махалама, па чак, можда, и по новинама. „Ах”, тресну се у груди Мане, „што ће ми б |
млада девојка, радо и често огледала, и по погледима, којима је сретају и испраћају, а и по пес |
бори.{S} Што има, што нема по ма’але, и по свет, за <hi>тој</hi> си мислим и зборим!... — вели |
одбине, својих тетака, стрина и ујни, и по чорбаџиским кућама.{S} У — тако да рекнем — „плебеје |
’, до чекмеџе да дођеш! <pb n="48" /> И по таг искачаше пазар за нико време спрама есап!...{S} |
све она казала и Таски и Замфиру.{S} И по махалама и у чаршији се неколико дана само о токе го |
има, којима је сретају и испраћају, а и по песмама, у којима се име њено спомиње или које се ра |
?!...{S} Та си узмем оној сикирче, па и по катанци, па и по сандаци!{S} Кад си подиго’ капци, — |
мем оној сикирче, па и по катанци, па и по сандаци!{S} Кад си подиго’ капци, — леле мајке, што |
а си до’оди дом, веће зареди по тетке и по стринке на ноћување... „А да беше тагај туј, рече Пе |
урају у новине и да те чете по махале и по чаршије?!{S} Зашто, Мане, дете моје?{S} У зем да про |
сматрају већ више за дете; то се види и по томе што сад много штошта и не говоре пред њом, него |
ића.{S} Већ и по самој својој природи и по занату свом кујунџиском био је отресит и пажљив на о |
следње дане...</p> <p>У самој чаршији и по главнијим централним улицама гласови о том догађају |
о граду прича — кружиле су по чаршији и по многим махалама силне приче, најчудноватије, и једна |
ампа постоји, иако смо се ми крвавили и по апсанама трунули, и коске наше остављали — само да ј |
е удесе тако да испадне свима по вољи и по хатару.{S} Јевда је сва срећна била кад је чула то, |
о девојка, она то поче полако осећати и по томе се владати.{S} А и да није сама осетила то, има |
о, да јури, ете, у чашире кроз сокаци и по друге ма’але?!...” И готови су већ да потраже тенџер |
е по сокацима и мањим и већим, па чак и по оним по којима ни ђаво не пролази, по којима чак ни |
што продају кокице, а ту се нађе увек и по једна мирна и доброћудна будала, без које није нијед |
узимају сви, ко једну, ко две, а неко и по четири!{S} Мане, и он ту, и он узима две таблице да |
ни шавдани, тепсије и синије по метар и по у пречнику, па оне ћасе, мангали, и чега ти свега ту |
танких обрва и танких брчића.{S} Већ и по самој својој природи и по занату свом кујунџиском би |
ће да узме, а он каже: „Све по авлију и по сокак”.{S} Сви се смеју, и веле: „Лелее, лудо је, ам |
дан трговац, а не кута паре по авлију и по таван, како, ете, мачка што си кута...{S} Стаде први |
бори!</p> <p>— Мори, брука по чаршију и по ма’але! — поче шапћући тетка Таска. — Она луда Дока |
појешем, ето, што се поје по чаршију и по ма’але!...</p> <p>— Их! — викну калфа Коте и диже ру |
х, па зборе си...{S} Зборе по чаршију и по ма’але.</p> <p>— Туго, а што си зборе?</p> <p>— Лошо |
долази у Касину ради бакшиша (јер он би по овом бакшишу умро од глади), него долази ради томбол |
е смејаше да си до’оди дом, веће зареди по тетке и по стринке на ноћување... „А да беше тагај т |
си остави мутвак, та се дигне и зареди по ма’алу на нико рђавство.{S} Бога ми ти казујем!...</ |
<p>Но тај глас није могао дуго да кружи по вароши и да опстане, јер око једанаест часова дошао |
ане ниски миндерлуци.{S} У свакој одаји по једно скупоцено сребрно кандило гори уочи недеље и п |
турама, па зато је једнако на епитимији по манастирима, где лепи балегом кошнице или треби пасу |
о Зона.</p> <p>— Не слушај душмани моји по ма’але...{S} Несам такав, Зоне, како казују...{S} Ћу |
ло по каквом мирису од пржене кафе, или по звуку од цврчања на тавици, било напослетку по папуч |
hi>они</hi> профанисани...{S} Ено, узми по новинама!{S} Споречкају се двојица, два сиромашка, р |
ј да за једно такво после подне промени по неколико места.{S} Стала би, па би гледала како игра |
у се појавили или ће се појавити, и они по чаршији и они по штампи, ако их буде било.</hi> </p> |
ће се појавити, и они по чаршији и они по штампи, ако их буде било.</hi> </p> <p>Наравно да ха |
.{S} Обуче ги, и један дан одија сас њи по чаршију, а јутредан неће да ги обуче...{S} Ја си мис |
.{S} Не знајем си што се работи и збори по чаршију...{S} Па ти да си распиташ, да видиш, демек, |
о Дебрелија...{S} У сваку ма’алу има си по једну, на коју је фрљија мерак...</p> <p>— Доста де! |
ула. — Иди си, дете, поскочи и рекни си по једно кафенце.{S} Иска тета и мајка ти да попију по |
ити јава, сушта јава; и брука ће пуцати по кафанама, по чаршији, по махалама, па чак, можда, и |
најрадије бави; ту се чешља и пресвлачи по неколико пута преко дана, или извади своје џепно огл |
иводили крају избегавајући све оне речи по којима се могло познати о чему говоре; али све им то |
’ у себ’:{S} Бреее, овој ће куче искочи по-трговац и од татка и па од татка на татка му!...{S} |
ва, — онда дај полицију и жандаре, трчи по кућама и виноградима, враћај је кући, замажи очи све |
ла и поређала доле по калдрми.{S} А тек по одајама!{S} Какав раскош и какво шаренило!{S} Ћилими |
„Титинку” и „Пиргу” што арче њихов мал по комшилуку, и дода: да су саг скупе паре, — отац се п |
обијем о главу...{S} Ћу те бомбардирам по ту главу како Срби Митад-пашину табију на Виник!{S} |
анства било је толико јако, догађај сам по себи тако интересантан и тајанствен, верзије тако мн |
<p>Мане је без ичијег питања, онако сам по својој памети, учинио тај корак.{S} Позвао је Манула |
некуј послу у чаршију.{S} Па ели узнем по-за себ’ измећарче, ели си сам узнем фенер, окачим га |
ники стра’ и зорт; — зашто си премећем по мој памет, па уфати’ и присети се за много, та реко’ |
ра.{S} И он се ухватио, па игра, сасвим по оном: „Како играм да играм, само да се наиграм”.{S} |
не Зони, тако вешто да је испало сасвим по оном народном: „и курјаци сити и овце на броју“, или |
е, а куражна је.</p> <p>— Што да тражим по ма’але, еве сам ти ја! — вели Дока.</p> <p>— Море, т |
ацима и мањим и већим, па чак и по оним по којима ни ђаво не пролази, по којима чак ни општинск |
ија”, чорбаџи-Јордан се само лупи шаком по колену од силна чуда, па се просто заблену у сина.{S |
сило, можда би тако и било, Али, срећом по Зону, <pb n="196" /> стиже и Замфировима и Мани позд |
аше женско знање!” па заокупила папучом по оним женама, па уза сваки удар само викне: „Еве, тој |
; и из гомиле се мало-мало одваја један по један у побочне сокаке, да, поткрепљен, целе ноћи бд |
се, а оставише Мана, који, сав обливен по челу грашкама зноја, једнако гледаше за њом. {S}И ка |
ш кад се ципела градила, вешто намештен по један прапорац.{S} Па кад Мане заигра и заплете и за |
на вратима.{S} Сви отурују од себе, као по некој команди, домине, карте, табле за шеш-беш и пит |
арушитеља ове њихове тишине, жапци, као по некој команди, у густим редовима поскачу и главачки |
S} Адвоцирао је, слао дописе, постављао по новинама питања овоме или ономе министру под потписо |
внодушно, уморно и као мало потсмешљиво по овом шаренилу и весељу; гледа, као да јој је дуго вр |
дошле и шта хоће!...</p> <p>Кад је ово по други пут, после војске, отворио дућан, и муштерија |
мајка, удари га једном песницом одозго по глави а другом одоздо по доњој вилици, док му једва |
је лудо!! — Дено, — викну Јевда, — брго по њума, викни гу да се врне, рекни гу на један реч. — |
есницом одозго по глави а другом одоздо по доњој вилици, док му једва састави.{S} А он се дере: |
свој чифлук, где се често и радо бавио по неколико дана ради домазлука, а можда још — како је |
ао рис.{S} Чуо је све.{S} Како је грмио по кући, како се све разбегло <pb n="155" /> од праске |
ајстору Ману кујунџији отишао је далеко по свету, тако да је чак и за Свету Богородицу Ржанску |
ордан и једнако се шета уздуж и попреко по соби, погледа свога синчића, врти главом и једнако п |
реч!{S} Написа тако, да је све брујало по граду.{S} Читали су и пријатељи и непријатељи Манини |
да намирише где је добро друштво, било по каквом мирису од пржене кафе, или по звуку од цврчањ |
је кафу.{S} Тада обично сви изиђу, само по једно мушко и женско од млађих остану, стоје ту као |
је!{S} Ено, гледам само...{S} Узми само по нашим новинама!...{S} Новине, новинари, бре брате, а |
{S} И што је даље било од чаршије, тамо по махалама и виноградима, све се чудноватије и неверов |
фирових није ни слутило шта се све тамо по граду прича — кружиле су по чаршији и по многим маха |
заплаче и гледа сањиво, уморно и тужно по другарицама, које се скупиле око ње.{S} Певају друга |
воју, па се изгубила. {S}Гледа бесвесно по оном шаренилу које промиче испред ње, слуша свирку, |
а, и да је чак лепотица.{S} Знала је то по огледалу, у које се, као свака млада девојка, радо и |
та, кад она прође, од севдалука треснуо по дивно израђеној табакери од чисте срме и слубио је, |
шалваре, а мирис од ђулијака се пресуо по сокаку, па, као магла земљу, притисну мирис гледаоце |
дмах схватила и јасно јој било да ствар по Ману стоји врло повољно, и да је право чудо што се в |
си дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па после сал тол’ко да поживејем кол’ко од з |
ази, по којима чак ни општински инжењер по дужности не пролази, Дваред је тако тога дана пролаз |
уги пут, опет тако, улети сав задуван с по једним јајетом у свакој руци.</p> <p>— Нане, наша „Т |
е светлост и тама потискивале сваки час по шареном ћилиму на поду...{S} Мислио је о Зони и о ве |
„што си дом не седи, веће се крши врат по чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу му се тараф-тараф |
излазио кад год је хтео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином конаку. <pb n |
урско време излазио кад год је хтео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином ко |
јер већ беше време кад грађани спуштају по кућама чивију на порту, и сви укућани већ давно су к |
енце.{S} Иска тета и мајка ти да попију по једно кафе, — вели Таска Зони, — па ти прати, ете, п |
моћници из Београда, који купе вересију по паланкама — људи обично врло шаљиви и <pb n="68" /> |
!{S} Што да си губиш младос’ и лепотију по мејане и кафане сас оне роспије, никакве вере!...{S} |
илну, шест стотина, а за малу, за сваку по двеста и педесет.</p> <p>— Аферим, — хвали га Замфир |
у од цврчања на тавици, било напослетку по папучама и налунама, поређаним испред неких врата, — |
џамбасин; скита се поваздан-дан с пушку по лојзе — како пољак ели пударин; а по сву ноћ му свир |
а се као старији изразе, а они је пошљу по нешто, где ће се морати задржати подуже, а ствар им |
ујунџиска! — прекиде га женица и пљесну по рамену. — Како па то збориш!...{S} Зашто инћариш, ин |
се све тамо по граду прича — кружиле су по чаршији и по многим махалама силне приче, најчуднова |
а је она више изводила него отац, то су по другим махалама многи задуго мислили да чорбаџи-Јорд |
ролазили крај начелства, и познали Поту по гласу (јер Поте се чешће дерао кад га туку у дућану, |
по соби...{S} Једнако намешта ту собицу по својој вољи и седи у њој кад год уграби <pb n="60" / |
ацила, а та је: да исти Мане има брата (по оцу) међу Циганима!...{S} И сад, какав је био Ђорђиј |
ш?</l> <l>Синоћ сам ти долазија,</l> <l>По азбашче пошетаја,</l> <l>Алов јаглак изгубија.</l> < |
еш,</l> <l>Опери га, прати ми га</l> <l>По чирака Спиридона! —</l> <l>Опрала би, драго моје!</l |
наш јунак Мане кујунџија.</hi> </p> <p>По решењу фамилијарног већа, Јевда узе преда се једнога |
.</p> <p>Васка је истину казала.</p> <p>По одласку тетка-Доке настао је код Замфирових прави ло |
, тако да је тетка Таска савила шипке и побегла чак у лојзе.{S} Тамо је припалила кандило, тамј |
руги су, опет, тврдили да је својевољно побегла, а то су поткрепили тиме што се није отимала, и |
нем, а суд и господин приседник ми неће побегне...{S} Пошеја сам у суд... — вели Замфир правећи |
и да је Зоне станула <hi>побегуља</hi>, побегуља за онога — онога коцкарина...</p> <p>— Кој, мо |
је оцрнела образ? — „Па станула, рече, побегуља за Манчу онога...{S} Е што гу не дадосте за ње |
у се, ете, збори да је Зоне станула <hi>побегуља</hi>, побегуља за онога — онога коцкарина...</ |
вет да искочи, — девојче гу станула <hi>побегуља</hi>!...</p> </div> <pb n="136" /> <div type=" |
ре и за тој!{S} Свет си збори да је <hi>побегуља</hi>, па када такој вика, збори, када ништо не |
у... ће те чека, па, вика, ако се зове „побегуља” — берем да знаје зашто се такој зове.{S} Ете, |
па поче: — Ете, како може да си стане „побегуља”, кад си је, ете, дом; дома си седи дете; три |
а клеветницима.{S} Зони остаде име <hi>„побегуља”</hi>, иако је враћена; јер то што је враћена |
ам стари несрећни отад лепе и неваљале „побегуље” Зоне, за којега су, опет, постојале две верзи |
пу Зону није имало дражи оно што је већ победила и залудила, него је интересовало и дражило оно |
ице Манино.{S} И годила му та свечана и побожна ноћна тишина суботске ноћи и полутама и светлос |
? зборим гу па ја.{S} Ако је к’смет, па побоље за Манулаћа него за Ману; пара пару вукује, а чо |
жуто, слабо и никакво, — и татко га па побоље воли оди сва друга деца!{S} Е, зашто је тој саг |
им!{S} Имам си дом тесте мушљике, и све побоље и поскупе, а на овуја ми кеиф да пијем тутун, а |
огледају: „’Ајде да прерипујемо, кој ће побоље да прерипи кочије у авлију там!” Али се никако н |
а оне си седе дом, па ако су поубаве и побоље оди овуја!{S} Ти си еснаф човек, мајстор на мушљ |
јку, па да си капче накривиш?!{S} Цркву побоље да си батисаја и огањ у њу фрљија и запалија гу, |
че, кујунџију, ама антику-кујунџију!{S} Побољи што ће ми, и куде да га тражимо... што ни треба |
девојче?!{S} Кој су они, што су па они побољи од теб’?!...{S} Море, мен’ ми мука и жал ми за м |
чите и чудновате мисли и — како би неки поборник еманципације женскиња рекао — застареле и наза |
код Замфирових прави лом.{S} Зона је из побочне собе све чула, а ону <pb n="105" /> сцену измеђ |
ле се мало-мало одваја један по један у побочне сокаке, да, поткрепљен, целе ноћи бди над имање |
Овим шором, Лазо, еј, девојака нема!” А побратим Пајица му одговара: „За кога, море, газимо ово |
<p>— Да рекнеш: драгичка!{S} Нашеја сам побратима! — вели Мане Зони, која га је испратила до ав |
тај начин и усхићен је био досетљивошћу побратима Мана и трљао је руке и смејао се задовољно, у |
стискавац...</p> <p>— А саг јоште има, побратиме, да нађемо једнога кочијаша.{S} Ама цврст да |
Мане.</p> <p>— Е, што ће ми ћеф бидне, побратиме, да остану резил у чаршију и у свет, ете, те |
оворио је обично са пола уста): „А јој, побратиме, пусти ме да умрем!...” па иде даље другим со |
од зајца оп’нци да поцепам!{S} Тол’ко, побратиме, е што ми веће треба и свет и живот!?...{S} Ј |
ватру, у воду — у воду!{S} Сас теб’ ћу, побратиме!</p> <p>— Знам те, де! — вели му задовољно Ма |
лепо и лако испасти за руком.</p> <p>— Побратиме, — узвикну Митанче, — у ватру — у ватру, у во |
ра: „За кога, море, газимо ово блато, а побратиме?!...” А бацао је око — није шала, толики триу |
може!?{S} Ја си имам сијасвет кардаши и побратими; ће изгинемо, — а теб’-те неће давамо!...</p> |
.{S} Толико су лепо живели, да су чак и побратими.{S} Он ће, мишљаше Мане, бити таман за тај по |
ричаше јој Мане, јер су се он и Манулаћ побратимили и зарекли: ко се први ожени, да му онај дру |
што је било, зашто је вечерас весео, и побратимио се поново с њим. .</p> <milestone unit="subS |
} Кад он прође сокаком са својим врсним побратимом, апотекарским или фармацајтским помоћником П |
његов рачун овчије и јареће коже и, као побратиму свом, наравно, без и једне паре ћара давати.< |
{S} Има време!...</p> <p>— Мори, Манчо, побрго работи!{S} Зашто ће ти пограбе чорбаџиски синови |
е преко новина из Енглеске, јер тамо се побунили фабрички радници у Брадфорду против капиталист |
највише.{S} Била је као убијена: тужна поваздан, суморна и лепа као јесен која настајаше.{S} К |
ножне столичице, налик на папуџиске, па поваздан пеку и срчу кафу, или једу печене семенке од б |
ловџија и бињеџија и џамбасин; скита се поваздан-дан с пушку по лојзе — како пољак ели пударин; |
да и чује и види, па јој тешко, и плаче поваздан...</p> <p>Једина мајка Ташана што је била нежн |
а с њим! {S}Не игра, него лети кад Мане поведе „Осампутку” или „Потресуљку!” И само они прапорц |
љену игру Манину.{S} Мане узе за руку и поведе на игру младу лепу Калину, комшиницу своју, једн |
Само позове по једну девојку, да с њом поведе коло.{S} А она се стиди, хоће од стида да прогут |
а и кућа и родбина.{S} Родбина тек само поведе реч пред њим о њему: „Море, ’хоће, ете, да га же |
и закопча тур.{S} Срећни и блажени отац поведе сина да види чаршија једно чудо од детета — да М |
S} Куди му сталеж, а још више владање и поведење његово.{S} Почела је чак од оца Манина, Ђорђиј |
че... дабетер!...{S} Па што си берем не поведеш сас теб’ и чорбаџи-Јордана, те га не доведеш по |
изађе из собе.{S} Умотана у бундицу, са повезаним челом и омотаним вратом, бледа и малаксала, и |
куда ишли.{S} А ако су је баш кадгод и повели, то је увек било после дужег свађања и погађања |
ц Замфиров, кад био на хаџилуку, куд је повео и свог десетогодишњег сина Замфира, који се данас |
ослушан.{S} Али баш зато јој није много поверавао никада.{S} Па тако и сада.{S} Оно што је знал |
ар свршена бити.{S} А да је мајка ћерки поверила то, није, мислим, нужно ни казивати.</p> <p>И |
— само је Митку, оном Петракијевом, све поверио, испричао му што је било, зашто је вечерас весе |
/> <p>Вративши се кући, стари Замфир је поверио домаћици разговор с Маном и није крио да се над |
родно да је сме слободно <pb n="126" /> поверити тетка-Доки, која је, уосталом, и дужна да му п |
р; преносио је со, барут, књиге и друге поверљиве ствари из Србије.{S} Изван куће је био поноси |
е нису могли отрести, него су је морали повести, водили су је само <pb n="36" /> под тим услово |
чима?...{S} Онај Манулаћ би још и могао повести коло, али пас — баш никако!... „Леле, пшешко иг |
ледали, јер су нашли да тај не би могао повести за собом ни једну јуницу на улару, акамоли најл |
да се бедну своју вечеру, комад хлеба и повеће парче печене бундеве, прекрсти се и поче вечерат |
емам!...{S} А имам си дом тесте бре, ем повеће и поубаве и поскупе.{S} Да гу изгубим, баталија |
махали.{S} Мала, али лепа бела кућица с повећом баштом, са доксатом обраслим у ладолежу, хмељу |
лна супруга Хермина била умешана у неку повећу интернационалну дружину за прављење и протурање |
је било и голубова и гугутки у корпама, повешаним испод крова.{S} Па кад цвеће замирише, а гугу |
срећо бећарска!...{S} Дом да си идеш! — повикаше и скочише све на њу. — Кој те је зваја?!... ’А |
енску.{S} Тетка Дока се понуди сама.{S} Повисока је, а куражна је.</p> <p>— Што да тражим по ма |
Ману као помагач једна женска, витка и повиша, и он запита Доку да ли зна она коју такву женск |
г топрв запази’ што ће имам муку с њег’ повише него што татко ми имаше, ете, сас мене!{S} Плати |
Зато и није било лако Мани; и прошло је повише времена док је могао срести и ословити и реч-две |
и, у паре не разбираш; не знаваш што је повише: два гроша ели миланче!?{S} Ех, аџамија што је — |
рече, кабает!{S} Ете веће две године и повише!...{S} Ама се вукујем и теглим с њег’ како ала с |
рече јој тетка Дока. — Да му збориш, ем повише да му збориш за тија девојчики!{S} Што да си сед |
а да му треба и домаћица.{S} А и сви му повлађују, сви га хвале да је добра прилика и веле: „Мо |
ан се сваки час тек изгуби, нема је.{S} Повлачи се у самоћу, ону тако милу самоћу младим створо |
ом груди, јер му срце силно лупа, па се повлачи још дубље, јер се боји да га срце не изда — да |
ахирета.{S} А Мане се све више склања и повлачи у крај, и све тужније му око срца гледајући шта |
лајем толико.{S} Зар је мене мило да се повлачим од света?!...{S} Чудите се што ћутим, што се т |
ујни и тетака Зониних, и био предмет и повод непријатних сцена између родитеља Зониних.</p> <m |
, јер је у души осећала да је сама дала повода оним својим држањем и увредљивим речима, којима |
дана у свечаном руву — све је то давало повода најчуднијим и најразноврснијим нагађањима.</p> < |
, али неће да кажу.</p> <p>И то је дало повода свакојаким нагађањима, тумачењима и причама најч |
ад; па је можда <pb n="16" /> то и дало повода беспосленом свету те је чак — како тамо веле — „ |
но јој било да ствар по Ману стоји врло повољно, и да је право чудо што се већ и свршило није.{ |
о фес и скочи са седишта, али га Замфир поврати, узев сам столицу.</p> <pb n="174" /> <p>— Оста |
и нико га више није могао демантовати и повратити натраг у уста клеветницима.{S} Зони остаде им |
ша.{S} Манулаћ попије пиво за грош, при повратку купи јагњећу кожу за шест гроша и одмах успут |
анде и вребала и увребала сада Ману при повратку кући. — После краће почивке, размишљајући како |
о је враћена није још значило да јој је повраћен и стари добар глас њен. — Сви су тумачили да ј |
рестану Цигани.{S} Кад се свршила игра, повукао се до капије једне и брисао чело дуго.</p> <p>З |
, увек би простр’о најпре своју мараму, повукао мало ногавице навише од колена, па би онда сео, |
ра, пева, пије и грли се, само он тужан повукао се неопажено у један ћошак у авлији и одатле, с |
ује од севдаха.{S} Зато се и одвојила и повукла у ћошак, и оданде једнако гледа нетремице у Ман |
/> од праске и гнева његова!{S} Сви су повукли, а Ташана и Зона највише.{S} Да је то само пуст |
је у <pb n="176" /> једну муштиклу.{S} Повуче неколико димова, па баци цигару и врати муштиклу |
кад је због неког кријумчарења могао да повуче, а Ђорђија опет њега одбранио од неких пијаних а |
Дудији, нек’ она купи бакшиш, а она се повуче, ућута, и гледаше кроз прозор у мрак, у ноћ...</ |
збори!{S} Иди си! — упаде Гена у реч и повуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом да си идемо!.. |
да их нико не зна где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна ш |
="180" /> је Мане остао и даље хладан и повучен, и оставио их без одговора.</p> <p>Ово је силно |
рачи знали су шта му то значи, и сви су погађали и метали на једну исту цифру.{S} Па тако и сад |
, то је увек било после дужег свађања и погађања око постављених услова, на које је услове Дока |
азно и пусто и и изгледаше тужно с оним погаженим раним пролећним цвећем, које се откидало и от |
меси, Вело, измеси,</l> <l>Измеси чисту погачу!</l> <l>Ће дојду, Вело, ће дојду,</l> <l>Ће дојд |
ет, постојале две верзије: једна, да је погинуо, а друга, да је само рањен; по једнима лако рањ |
S} Ми си зборимо за друго ништо, а ова, погле гу, куд га искарује!...</p> <pb n="92" /> <p>— Мо |
!{S} Узми си, доведи си дом невесту!{S} Погле кол’ки човек стаде!{S} Татко ти Ђорђија беше у Ко |
топараца и баци јој на дахире.</p> <p>— Погле га!{S} Сал <hi>тол’ко</hi>... — рече јетко и злов |
кад се деца, ете, бегендисују?</p> <p>— Погле гу, што си збори жена брљива! — вели Ташана Таски |
за његове године?!{S} Деда се вика, — а погле шта праји!{S} Бела глава, бре, брате!” ипак је он |
е. — Неје те ни срам: еснафска жена, па погле како си збори!{S} Кој да праћа шевтелије — зар чо |
е ипак волела да понекад на један такав поглед и одговори погледом.{S} Било јој је то особито з |
ментима. {S}Међу Циганима одмах на први поглед пада јако у очи један са трумбетом, с косом и бр |
запита тетка Таска, а упрла испитивачки поглед у Ташану и доњу усну истурила као ћепенак.</p> < |
еднако се шета уздуж и попреко по соби, погледа свога синчића, врти главом и једнако пушта узви |
шамар, он полако испружи шију и главу, погледа плашљиво око себе, <pb n="9" /> узе ону зечју н |
да види чему се то смеју тако силно.{S} Погледа, а све очи и руке упрте на коловођу: њему се см |
ке упрте на коловођу: њему се смеју.{S} Погледа и Мане на ту страну.{S} Погледа боље, кад ал’ к |
еју.{S} Погледа и Мане на ту страну.{S} Погледа боље, кад ал’ коловођа није као друге коловође, |
оди Боже, и овој чудо у свет да видим!” Погледа опет боље, да га очи какогод не варају.{S} Како |
едам?!...</l> </quote> <p>Чучук-Ајша га погледа сањиво својим страсним великим бадемастим очима |
ко и оне; све оне виде и знају: ко кога погледа, ко кога гурне, ко се о кога очеше, ко се до ко |
мори! — викну Ташана, поплашена од њена погледа.</p> <p>— Неје никуд искачала?</p> <p>— Неје... |
шије!...{S} То јој паде на памет, и она погледа Калину како је срећна и блажена!{S} И Зони пост |
ореше жена!{S} А ја гу теке тагај топрв погледа малко боље Зону.{S} Па кад гу видо’ ону, њојну |
јатна јој та самоћа, која је заклања од погледа укућана, који су јој погледи од неко доба ужасн |
едао. {S}Кад прође поред ње, једаред је погледа, а пет пута прође мимо ње као да је и нема на с |
е као да је и нема на свету; једаред је погледа и загледа се у њу, а опет другом неком приликом |
ислио је сада Мане...</p> <p>Ни сада не погледа Мане Ајшу, ни њено бело лице, ни њене дуге косе |
мети то.{S} Искапи чашу вина, али је не погледа, како је досад увек чинио. {S}Мисли његове не б |
астави Манчу од Зоне.{S} Зона више и не погледа на Ману, игра и даље и све гледа у Манулаћа чор |
једно комшијско девојче, а на Зону и не погледа више.{S} И како је ова била кокетна, поуздана и |
, ни млађег ни старијег, а да за њим не погледа!{S} Млађе загледају, кришом испод ока, па тек с |
родитељи га гледају пуни милоште, а из погледа им се разговетно да прочитати како благодаре не |
оте испусти ону зечју ногу и минђуше, и погледа зачуђено у калфа-Коту.</p> <pb n="8" /> <p>— Шт |
хаџи-Замфирови си зборе! — вели Таска и погледа кришом на Зону, која је непомично лежала на мин |
.{S} Несу крушке дивјаке!... — додаје и погледа у оца.</p> <p>А родитељи га гледају пуни милошт |
о и увек нашло тек нешто да се окрене и погледа на ону страну.{S} И сам стари пензионовани прет |
к-Ајша лепа бакшиша и још лепших речи и погледа од Мане и свега друштва Маниног.{S} Али вечерас |
Не чу те добро!... — запита је благо и погледа благим погледом, а сузних очију, Калина.</p> <p |
па девојче за оро!... — рече пакосно и погледа је презриво од главе до пете.</p> <p>— Зоне, мо |
Доке? — прихвати јој Ташана, па се тек погледа с Таском, Калиопом и Уранијом, јер им свима дођ |
нуто, изненађено и с неком тихом чежњом погледа — на Манчи се то никад није могло приметити.{S} |
ини дршће глас, и како га меко и дубоко погледа својим великим и као јунска поноћ црним и топли |
e> <p>Калфа Коте остави рад, па га само погледа.</p> <p>А Поте се занео као тетреб, па продужи |
них авлиских врата, а она га благодарно погледа, али га ипак одбија и моли га загушеним гласом: |
S} Врти главом, али му ипак мило кад их погледа — гледа их дуго и вели и признаје у себи: да др |
а и бежи испред потсмешљивих и пакосних погледа света.{S} Већ било венчање, прошао ручак и сад |
ране до Зоне.</p> <p>Зона га само овлаш погледа, даде оком знак Васки, измећарки својој, и ова |
аш!...{S} Срам ме, рече, изеде!</p> <p>„Погледа на сандаци, а и на сандаци катанци!{S} Премисли |
има и шију фустане и памуклије, само је погледају, махну главом и груну се у прса и уздахну, па |
ради, али се крадом испод очију почешће погледају, заваравају један другога, док им се једном п |
м свету, срамота да се мушко и женско и погледају, акамоли разговарају. (А и да није тако, опет |
аестој години удавале!{S} Или је кришом погледају, мере је очима од главе до пете, врте главом |
прека поља и атара, кад је доста да му погледају конак, дворе његове, који су и виши и лепши и |
е да то није ништа, али је и она кришом погледала и тајом плакала.{S} Ужасно је проводила и дан |
{S} Стиза недеља, па светак, па недеља, погледам ја — а он си јоште иде у поцепане путине!{S} Ч |
, иако ју је увек видео, није је увек и погледао. {S}Кад прође поред ње, једаред је погледа, а |
части ми, не би’, — вели Милисав, — ни погледао на милион, него би’ рекао:{S} Аман, брате, шта |
Ђулсефу, ни Дудију Бошњакушу — није ни погледао, нити је чуо нежне речи кардаша Дудији и Ђулсе |
у Београд, хаџи-Замфир би их тада само погледао и погледом пресекао; истресао би чибук, а то б |
! {S}Паригушица!”</p> <p>Сви се тргоше, погледаше на прозор.{S} Кроз завесе се белело, зора се |
женскиња рекао — застареле и назадњачке погледе.{S} Уз женско, док је девојка, обично је увек и |
ао тако строге и, такорећи, несувремене погледе на школу и писменост у односу на наш женски све |
ривући погледе ичије, а нарочито Манине погледе!... {S}Не би играла, али кад виде Калину како ј |
е се млађи свет може састати и измењати погледе и мисли — имао своје нарочите и чудновате мисли |
е још која — код ње ту, живе! — привући погледе ичије, а нарочито Манине погледе!... {S}Не би и |
о натентао — и он се окренуо за њом.{S} Погледи им се сукобише, јер се и она окренула за њим, а |
заклања од погледа укућана, који су јој погледи од неко доба ужасно досадни постали.{S} И она н |
аравају један другога, док им се једном погледи не сусретоше.</p> <p>— Ахаха! — зева Замфир и з |
да девојка, радо и често огледала, и по погледима, којима је сретају и испраћају, а и по песмам |
S} Знајеш ли, Манчо, да те неће више да погледну заради онија моји речови — кол’ко ги убаво каз |
— крупне и тамне, с дубоким као бездна погледом...</p> <p>Као дериште није ценила ни много пол |
, а кад овај зачуђено гледа по кафани и погледом као пита, види тек неког где одмахује руком, а |
бундицу своју с истуреном левом ногом и погледом настрану; сећа се измећарке како подаље стоји, |
хаџи-Замфир би их тада само погледао и погледом пресекао; истресао би чибук, а то би био знак |
онекад на један такав поглед и одговори погледом.{S} Било јој је то особито задовољство да једн |
то особито задовољство да једним таквим погледом охрабри кога, да му улије неке наде, да га зал |
!... — запита је благо и погледа благим погледом, а сузних очију, Калина.</p> <p>— Па... нећеш |
еђе преко ње тако равнодушним и уморним погледом, као да је то неки нахерени дирек од општинско |
и све виде, и ништа им се не може отети погледу и остати неопажено, иако их оне из кола багател |
анлука”; пролазе учитељи, кисела лица и погнуте главе, мислећи једнако, дано-ноћно, о свом бедн |
их врата и остају тако стојећи — с мало погнутом главом и рукама под пасом — све док он не прођ |
оспода — да ви’ш како онда нађу израз и погоде право име, онда просто веле: спанђали се...{S} О |
лио и у себи зажелео нешто, мајка би му погодила шта жели и мисли, и испунила му већ!</p> <mile |
Пролази и звиждуће, жури се, као да је погодио да изради полелеј од сребра, па сад хита у дућа |
Она је чисто умела сину и мисли његове погодити; чим би само помислио и у себи зажелео нешто, |
она радосно.</p> <p>— Е, ела сама да га погодиш!...</p> <p>— Какав је?{S} Је ли је танак, висок |
p>За другог кандидата за девера лако се погодише.{S} То је био Митанча, чорбаџи-Петракијев син, |
p> <p>— За коју? — пита Мане, — за онуј поголему, ели за овеја мале?</p> <p>— Бре!{S} Три ли им |
и, Манчо, побрго работи!{S} Зашто ће ти пограбе чорбаџиски синови, како чаршилије, ете, вруће м |
аметном оку ни то, кад која њихова кока погреши, па снесе јаје у комшиској авлији, или обратно, |
о.{S} Но ипак је брзо поправио ту своју погрешку, доскочио је и томе: ословио је сироту Калину, |
есрећан као из раја изгнани Адам што је погружен стојао пред затвореним еденским вратима...</p> |
ње тишме и вреве!{S} Дуго је тако ћутао погружен и несрећан, док се једва разабрао и увидео да |
ечкају се двојица, два сиромашка, реци, погурају се мало, а по новинама се распричају надугачко |
дунгерин: „<hi>Две</hi> лубеници, рече, под <hi>една</hi> мишка — <hi>не</hi> се носат!”</p> <p |
вече сруче пазар у кесу и носе га кући; под једним пазухом носе кесу а под другим нешто купљено |
овести, водили су је само <pb n="36" /> под тим условом да ништа, ни речи, не сме проговорити.{ |
есен у кућу — на пролет ће ми дође там’ под Горицу!...”</p> <p>— Ама! — викну радосно Мане, и у |
га кући; под једним пазухом носе кесу а под другим нешто купљено успут, чиме ће се увеличати ку |
ока да склопи мислећи о Зони, па ваљда под утиском тих црних мисли и заспи, па често снева нем |
фасциклама поправљених ђачких задатака под мишком, од којег поправљања добише и сами неки умор |
ојећи — с мало погнутом главом и рукама под пасом — све док он не прође!...{S} Зато, хтео не хт |
једна стрина или тетка долази, с рукама под пазувима.{S} Скупљају се, и ту су већ на окупу све |
и.{S} Основци иду са књигама и лепињама под мишком, и џавељају и галаме: а препарандисти с књиг |
S} Ујутру под мишку си доноси, увече па под мишку односи!...{S} Има си, море, и магаре!{S} Тол’ |
Замфирове; привиривале и улазиле унутра под разним изговором: једне тражиле хаџију, друге позај |
ш, који сем части и интелигенције ништа под овим небом немам, — ја је, ев’ видиш, не би уз’о, п |
си дућан, ем как’в дућан, узеја је саг под ћирију и онај до њег’ што је дућан, па направија од |
са Паша-чаира што се диже и нестаје је под зрацима сунчаним, него ће то бити јава, сушта јава; |
дводинараца, па чак и калупе, сакривене под патосом, и ухапсила их све — и Манчу и калфе и шегр |
ко њега се све врти, а земља чисто тоне под њим, — и он јекну силно: „Л’же, кучка!...{S} Неје о |
садеше лук, а увече га чупаше и меташе под душек: „Што је моје, збореше <pb n="62" /> си, нек’ |
ру Манасији (реч: <hi>мајстор</hi> беше под наводницама), где се напада на њега: да није никака |
је опис Манасије кујунџије, познатог и под именом чапкун-Мане или Манча, који је, — иако ова п |
у трумбету, какве се могу видети и наћи под билијаром само за сезоне такозваних „кромпир-балова |
џи-Замфир дигавши своје густе обрве чак под фес. <pb n="56" /> — Ешексене!{S} Куде се је женско |
љају и галаме: а препарандисти с књигом под мишком, бритвицом о куку и бригом за вратом, иду у |
амфир тада тихо жали за младошћу својом под цветним дафиновим дрветом, које је и онда тако исто |
анчин причао је да се још дететом играо под њим, и то под толиким истим! — Авлија је сва била у |
олим малко, па ће да искочи убаво, како под инџилирски план!... — рече и оде као олуја.</p> <p> |
одазва настрану, у башту црквену, тамо под османлуке.{S} И ту јој се изјада.{S} Изнесе све шта |
е да се још дететом играо под њим, и то под толиким истим! — Авлија је сва била у цвећу.{S} Као |
Сику:</p> <quote> <l>Зашто, Сике, зашто под чадар да идеш? —</l> <l>Ако, дадо, ако, миралај ме |
...{S} Метне си краставицу и пол лепињу под мишку, — тој му ручак у дућан...{S} А и дућан па шт |
овинама питања овоме или ономе министру под потписом „Небојша”; ишао у депутације, бивао претст |
е!...” Ете тој и Мане работи!{S} Ујутру под мишку си доноси, увече па под мишку односи!...{S} И |
ајрадије је седео на простртом сиџадету под њима; пушио, издавао наредбе, сркао кафу, и тада је |
ете, за спијење, како да ће, рече, <hi>под чадар</hi> за аскера да се удадне...</p> <p>— Тугоо |
крадала у одају, коју беше од тавана до пода притиснуо дим као облак густ.</p> <p>Дигоше се да |
иопа и Уранија.{S} Подупрле зид леђима, подавиле ноге и метнуле руке на трбух, па дремају, јер |
ика се Дока, па заврши: — А ти, Ташано, подај си дете за онога Манулаћа, берем ће да имаш убаво |
, — свирка сака!”</p> <p>— Е, дајте гу, подајте гу за неприлику, за Манулаћа тога, — плану Дока |
прошлој глави, верзија која је поникла подаље од позорнице догађаја и зато је, као посве невер |
илике у сенци високих зидова како стоје подаље једна од друге, али Манулаћа нема ту — он се не |
гледом настрану; сећа се измећарке како подаље стоји, и чује једнако речи њене и види Манулаћа |
живља била, јер је с друге стране, мало подаље, на углу улице, била чесма, надалеко чувена са с |
кујна.{S} Кујна је по правилу увек мало подаље од одаја једне такве чорбаџиске куће, да се не б |
ђе много, а ево чорбаџи-Тасе.{S} Био је подаљи рођак, падао јој као неки девер, а она њему као |
му то првина била да тако негде пође за податке и факта, а врати се са чворугама по глави и мас |
много, а свет га види лепо избријана, с подбријаним вратом, омирисана берберском сапуњавицом, г |
неки, та нике женске штифлетне, колани, подвезице, гакице женске, чорапе — ама знаш кол’ко су д |
био предмет разговора са својих ноћних подвига.</p> <p>А у исто време кад је кудила Ману, хвал |
ли тетка Дока — онако како је Бог дао — подвикну јој и развика се на њу тако, да се ова уплаши |
му раме није одвалила. „Ашкољс’н, бре!” подвикну усхићена Дока, „куче Ђорђијино!{S} Саг те приз |
на коме су малочас играли и кикотали и подврискивали остаде празно и пусто и и изгледаше тужно |
да се наиграм”.{S} Играју сви; кликћу и подврискују уз она силна ћеманета, зурле и дахирета.{S} |
ена и унета у јавно мнење, које се тиме поделило, па једни тврдили да је Мане, а други да је Ма |
замолити да им помогне, па ниједна није подесна била.{S} Све што их је Дока споменула нису биле |
ним, нане.</p> <p>— Манчо! — рече Јевда подигнутим гласом. — Узми се, дете, у памет!{S} Бог дуж |
иш, сад у мојим очима, — заврши Милисав подигнутим гласом, лупајући на сваку реч шаком о сто, д |
по катанци, па и по сандаци!{S} Кад си подиго’ капци, — леле мајке, што ће да видим у сандаци! |
али њено расположење.</p> <p>А затим се подигоше све с миндерлука, Дена им већ окренула налуне |
ју - ћу те, ете, питујем за ништо! - па подиже глас, да би га чула тетка Таска, која је баш у т |
ј се уврте у главу и силно је усправи и подиже помисао да је она чорбаџиска кћи и прва лепотица |
...{S} Та, викам... ако искаш... — и ту подиже Зона глас и настави јачим гласом, да би и Мане ч |
о га је она свуд водила са собом, да се подичи њиме.{S} На славе, на патарице, поступаонице, на |
теле Зону; и које чудо онда ако је Зона подлегла, попустила и постала друга — постала опет она |
нише напослетку своје.{S} И Зона као да подлеже.{S} Силно јој се уврте у главу и силно је успра |
фа чак и за један пикантан и сензациони подлистак.{S} Решио се да походи три места: да интервју |
нешто више година.{S} И као све што је подложно промени, изменила се и она.{S} Лице јој дође п |
пак краткога века била.{S} Јер сутра на подне, кад је стари Замфир дошао из чаршије, био је љут |
ену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако исто...{S} Прекодан се сваки час тек изгуби, |
опростиле ни кад је, истога дана после подне, стигао са чифлука, и виделе га како је отишао го |
<p>Недеља је.{S} Код хаџи-Замфира после подне тишина као и у свима кућама где се целе недеље ра |
било венчање, прошао ручак и сад после подне грдно весеље у кући чорбаџи-Замфировој.{S} Све се |
држало место.{S} Неколико пута је после подне долазио у дућан, седао и почео да ради; неколико |
је имао обичај да за једно такво после подне промени по неколико места.{S} Стала би, па би гле |
bSection" /> <p>Ишао је тако цело после подне.{S} Дан био леп, топал и ведар септембарски дан, |
сносе при самој помисли на недељу после подне, при помисли на игру и ашиковање.</p> <p>Дођоше в |
жића!...</p> <p>Уговорише да сутра пре подне цела родбина иде у амам, где и тако нису одавно б |
је то виђено и чувено!{S} Јер цело пре подне тога дана врзмале су се испред и око куће хаџи-За |
а оне пантљичице на крају курјучића; до подне измења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и |
тражиле на зајам мало соли, к’не и томе подобне ствари.{S} Али Зоне нигде не беше, нико је није |
или: „А ти си па нека девојка!” и томе подобни разговори.{S} Једни одлазе, други долазе, и око |
још једнако затворен, иако је већ мало подоцне, јер је већ давно прошла многа сила и господств |
но, доста јако и прилично распрострто и подржавано мишљење да је Манулаћ, и нико други, одвео д |
и слагали у се полако и натенане читав подруг сахата.{S} Нукали један другог, престајали, па с |
у не знам...</p> <p>— Леле! — рече мало подругљиво Зова.</p> <p>— Ја вино точим, вино не пијем; |
искивале сваки час по шареном ћилиму на поду...{S} Мислио је о Зони и о вечерашњем састанку и р |
свију наших светиња!{S} Белешка је била подужа, пакосна и заједљива.{S} А потекла је од једног |
меје!</p> <p>И доиста беше изишла једна подужа белешка о мајстору Манасији (реч: <hi>мајстор</h |
Као епизода узета, она је, истина, мало подужа, али, узета као роман, она је ипак кратка; јер о |
шљу по нешто, где ће се морати задржати подуже, а ствар им та, наравно, и не треба.{S} И они пр |
о кратко и хладно:{S} Задржава ли се он подуже увече, зна ли шта су то ћутеци, и носи ли фењер |
афа поручена, али кад је отпочео једним подужим уводом — који укућани ништа нису разумели, — и |
а, Таска и тетке, Калиопа и Уранија.{S} Подупрле зид леђима, подавиле ноге и метнуле руке на тр |
} Бар да није то пред њим било!{S} Љут, пође на њега, трже се и разабра се мало.{S} Којешта! — |
аз.{S} И Мане пољуби у руку, и таман да пође, а њега опет задрже, опет се рукују и веле: „Па по |
<milestone unit="subSection" /> <p>Дока пође, али се успут сети да је данас субота; остави то ш |
ало и отпадало с играчица!...{S} И Зона пође зловољно кући.{S} Осврте се још једном, и виде как |
р, није му то првина била да тако негде пође за податке и факта, а врати се са чворугама по гла |
о траје, или још боље, доклегод Мане не пође кући, и она стоји ту држећи Гену за руку, а када М |
оји ту држећи Гену за руку, а када Мане пође, одлазе и оне кући.</p> <milestone unit="subSectio |
раћ чекао, па завали руке иза потиљка и пође силно као орао кад хоће да полети.</p> <p>— Е, што |
<p>Мане се тихо искашља, па се крене и пође полако, а за њим пође и Васка, млада женица која с |
ља, па се крене и пође полако, а за њим пође и Васка, млада женица која се силно пролепшала отк |
е још једном, и виде како Мане и Калина пођоше и упутише се заједно, и чу како се Мане нуди Кал |
абер по ма’але, па после сал тол’ко да поживејем кол’ко од зајца оп’нци да поцепам!{S} Тол’ко, |
ко што мисле, нека се, — да им каже — и пожуре, јер Зони се јављају многе прилике — траже је не |
и лепа као јесен која настајаше.{S} Као пожутело лишће што се кидало и опадало, тако и наде њен |
<hi>она</hi> си неће да ћути, веће иде поза мене и збори сал, да чује чаршија. „Ако неје истин |
изговором: једне тражиле хаџију, друге позајмљивале чунке за разбоје, једне тражиле на зајам м |
пита је Таса. — Што ти требам?</p> <p>— Позва’ те, бата-Таско, имам си, ете, голему муку да ти |
..</p> <p>— Ее, бата-Таско, за тој те и позва’, да те молим, две ти очи, да ми помогнеш. {S}Зна |
ла по главнијим улицама.{S} Сутрадан је позвала Уранију и Калиопу, решена да учини још једаред, |
по својој памети, учинио тај корак.{S} Позвао је Манулаћа он лично да му буде девер уз девојку |
есењу ноћ, а већ пре тога стигао јој је поздрав и вест да се то у њено здравље веселе...{S} И д |
b n="196" /> стиже и Замфировима и Мани поздрав од Манулаћевих. {S}Манулаћ са извињава да не мо |
а још мање да јој каже хвала и да врати поздрав.</p> <p>Тога дана је Мане био сав блажен.{S} А |
ка му је лебдела пред очима, само један поздрав му се једнако понављао у ушима, и он га једнако |
га дуже за руку и све нађу понекога да поздраве, „Па поздрави се на мајку ти Језду!” па га пољ |
не може одмах да се крене.</p> <p>— Па поздрави се на даду Костадинку.{S} Ако ли, да гу понесе |
ку и све нађу понекога да поздраве, „Па поздрави се на мајку ти Језду!” па га пољубе у чело или |
опет задрже, опет се рукују и веле: „Па поздрави се на стринку Кеву!” па опет руковање и љубљењ |
у и извлачи своју руку, а оне опет: „Па поздрави се, ете, и на тетку Доку!” па га опет љубе у о |
те, турише у новине!... — тим речима је поздрави једно јутро комшика њена Таска.</p> <p>— Туго- |
— Хе, ’ај’ иди си, — вели јој, — па се поздрави на мајку...{S} Рекни гу: поздравија ти се хаџи |
па се поздрави на мајку...{S} Рекни гу: поздравија ти се хаџи-Замфир...{S} Познавам гу, како да |
и потрча за њим.</p> <p>— Рекни гу:{S} Поздравија ви се Мане да га чекате, рекни, у прву недељ |
и освежити ове слатке речи: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” које му једнако брујаху у ушима |
, добацила му је у пролазу: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” тако брзо, да Мане није имао вр |
ште коџа ми ти много да ти рекнем...{S} Поздравила ти се Зоне и рекла да ти рекнем:{S} Ако ти ј |
ј ме, де!</p> <p>— Па од кога?</p> <p>— Поздравила ти се Зоне...</p> <p>Мане ћути и ништа не од |
ризантема. <pb n="186" /> — Јоште те је поздравила да гу прошћаваш, зашто је пролет дамно минул |
зашто се такој зове.{S} Ете, тој ти се поздравила!{S} Води гу, рече, — у <hi>Шам</hi>ће иде с |
ете, абере доносила, и зборила, ете... „Поздравила ти се Зоне”?...</p> <p>— Тој си је њојно зна |
е да се посмешила, а требала да рекне: „Поздравила ти се Калина”.</p> <p>— Е, што па Калина?</p |
памети зујале и звониле Васкине речи: „Поздравила ти се Зоне!” И зато није ни чудо што није ус |
{S} Волешем гу, кад потрчи!{S} Па да гу поздравиш, дете!{S} Рекни: чорбаџи-Замфир... што имаше |
, „овај мој реч, и такој да се”, рече, „поздравиш од мен’ до ону”, рече, „брљиву чорбаџику Таша |
одамно...{S} Имам један абер за теб’, и поздравље...</p> <p>Мане се тихо искашља, па се крене и |
бата-Мане, од кога, си је, ете, абер и поздравље?</p> <p>— Па тој си је твоје знање.</p> <p>— |
/title> на <hi>жици G</hi>, и био бурно поздрављен.{S} Па се одмах показао и стварачким даром с |
е тетка Таска.</p> <p>Зоне се одазва на позив и изађе из собе.{S} Умотана у бундицу, са повезан |
иколета, и Дока.{S} Све су оне дошле на позив Јевдин, само најмлађа, тетка Дока, дошла је, као |
ме играо томбула у Трговачкој касини, и позива се на сведоке који су га видели.{S} И он сам каж |
била, и тражила паметна савета; њега би позивала, и он се одмах радо одазивао, као и сваки рођа |
су обично увек избегавали — нити су је позивали к себи у кућу, нити су је водили, кад су куда |
освети тешком али светом журналистичком позиву — постаде борац за истину, правду и слободу.{S} |
ер чим зину и отворе уста, оне јој само позлеђују ране својим хукањем и кукањем: како су и оне |
и и претури ги овам преко границу...{S} Познава се са све ме’анџике, амамџике и старе буле, вик |
џијо...</p> <p>— Ех, кујунџија па да не познава селски девојчики! — дира га Замфир. — Неје ништ |
тамо рекли за шипарицу, а и она је њега познавала још из тих раних својих година.{S} Као деришт |
а Замфир. — И Топал-Стојанчу, татка ти, познавам убаво! {S}Кротка жена, убава домакица беше!{S} |
се Мане.</p> <p>— Јеси, јеси, несрећо, познавам ја Ђорђијину крв!...{S} Ђорђијо, Ђорђијо!</p> |
ћерина лица са мајчиним. — Познавам гу, познавам! — понавља Замфир. — И Топал-Стојанчу, татка т |
гу: поздравија ти се хаџи-Замфир...{S} Познавам гу, како да гу не познавам!...{S} Беше добра а |
Бела?! {S}Знав’ам Белу Стојанчину...{S} Познавам ти мајку! — вели Замфир и гледа лице девојчето |
авњује црте кћерина лица са мајчиним. — Познавам гу, познавам! — понавља Замфир. — И Топал-Стој |
S} Познаваш ли <hi>гу?</hi></p> <p>— Не познавам <hi>ги</hi>, хаџијо...</p> <p>— Ех, кујунџија |
Замфир...{S} Познавам гу, како да гу не познавам!...{S} Беше добра аргатка... работила ми је, у |
је овој девојченце, треба да га знам и познавам?{S} Та запита Ставрију полицају, што седеше до |
прстен, масиван прстен беше то, дуго се познавао на ћати Трајку!{S} Кад га је, приликом неких п |
до доласка у Србију само пиво као пиће познавао, упознао се овде и с вином; потреба државна из |
о уме да збори и што иска да пазари?{S} Познаваш ли <hi>гу?</hi></p> <p>— Не познавам <hi>ги</h |
у приђе ближе, опет га ослови:</p> <p>— Познаваш ли ме, мори?</p> <p>— Кој си ти? — загледа је |
Васка...{S} Васка Гмитраћева, зар ме не познаваш... што сам била у Хаџиске измећарка, а доносил |
м кумита!...{S} Што, јоште ли ме зар не познајеш? — смеје се женица. — Ја сам си Васка...{S} Ва |
е дерао кад га туку у дућану, и отуд му познају глас) и веле да је жалост била слушати ту дерња |
ули, кад су пролазили крај начелства, и познали Поту по гласу (јер Поте се чешће дерао кад га т |
-Петракијев син, и читатељима већ добро познат из ранијих глава.{S} На то радо пристадоше сви — |
у неком селу код попа Зипе (који је већ познат као човек који лако суделује у таквим авантурама |
о брани, па и да се потуче, јер је била позната као убојица.{S} Зато су је избегавали, а кад је |
ави јој мушки шешир неки (па дошла иста позната мадмазељ Д’Ангулем, што учи децу француски).{S} |
се љути, јер је та песма и сувише добро позната била.{S} Певала се по целом граду, и да је калф |
јала из главе слика мадмазељ Д’Ангулем, познате у месту учитељице (са особитом методом за лако |
ици — и ви сутра лепо не можете више да познате оног јучерашњег сређеног, мирног и задовољног ч |
ао главни јунак, то је била — поред већ познате карактерне црте Зонине — природна и логична пос |
другога дана увече скупио се читаоцима познати породични савет, да претресе све, да се посавет |
авајући све оне речи по којима се могло познати о чему говоре; али све им то није помогло: тетк |
брвна, преко потока.{S} А оне старије и познатије, оне матроне што носе лагиране папуче и свиле |
це, и зато је и сама заредила по многим познатим кућама, навијала разговор на ону ствар, али се |
момци и чираци твоји?!... (Читаоцима је познато да у Манчином дућану није било, сем Коте и Поте |
а сва та господа, — као што је свакоме познато, — не морају, па се и не журе баш богзна како д |
апослетку не сети Митанча Петракијевог, познатог већ читаоцима из Главе пете.{S} То му је из де |
> <hi>у њој је опис Манасије кујунџије, познатог и под именом чапкун-Мане или Манча, који је, — |
S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не познаш! <hi>Никаква</hi> се напрајила!{S} Еве, да видиш |
га мужа Циганина, па се удаде за Мичу.) Познаше се ласно.{S} Сећа се све убаво за наш варош!... |
S} Мане је најчешће водио коло.{S} Само позове по једну девојку, да с њом поведе коло.{S} А она |
лави, верзија која је поникла подаље од позорнице догађаја и зато је, као посве невероватна, бр |
{S} Кренуо се к самом извору, такорећи, позорници догађаја, да својим очима види, својим ушима |
кад се пустила игра, дође и њој воља да поигра, па иако је чорбаџиска ћерка, па макар и отрпела |
мерџан-атеш у лулу ми! ’Ајде, па ће ти поиграм у свадбу! {S}Хахаха!” смеје се чорбаџија, па је |
о, већином у његовом отсуству, па чак и поиздаља наговештавања у његовом присуству; тако да је |
ирило и утишало.{S} Тек онда поче мајка поиздаље наговештавати Ману да би већ требало да јој на |
видно мисли о томе како би да онако што поиздаље и што финије отпочне.</p> <p>— Што не удавате, |
већ много лакше.{S} Ту утврдише тачно и поименце којим ће је све улицама одвести у амам, а који |
апевале:</p> <quote> <l>Славеј-пиле, не пој рано,</l> <l>Не буди ми господара,</l> <l>Сама ћу г |
а не гледах;</l> <l>На зумбул ми булбул пој’о, —</l> <l>Ја га не слушах!...</l> </quote> </div> |
чело, примао честитања и очекивао паре, појави се на вратима кафанским Ставре Јаре.</p> <p>— Ел |
е надали и свакога дана очекивали да се појави ко од Маниних.{S} Али су се преварили сви.{S} Пр |
фир ни сумњао; али зашто и толико да се појави, — то га је бесомучним правило!...{S} И Замфир п |
тевају да се ових дана неизоставно тамо појави и пробави.{S} И он нађе да ће бити најбоље да се |
антују сви ти лажни гласови, који су се појавили или ће се појавити, и они по чаршији и они по |
чудо што је цела кафана гракнула кад се појавио на вратима.{S} Сви отурују од себе, као по неко |
гласови, који су се појавили или ће се појавити, и они по чаршији и они по штампи, ако их буде |
ран и скоро рећи глуп израз на лицу.{S} Појављују се и попови, застану за часак на авлиским вра |
т!{S} Био је бесан.{S} Турио је каму за појас и готов био на свашта, али никако није могао да д |
бро си је што си „куче у чашире” носи и појас, та имам куде да га заденем, ете, овој пратено цв |
не гајтанли-чакшире и око паса траболос појас... „Их, што је несрећник!” веле једни.. „Лелее, < |
илном гајтану — па се притегне траболос-појасом, за којим му је сахат о широком сребрном ланцу, |
је?</p> <p>— Па, ете... — поче Васка, - поје си песне, онеја што су од љубав и ашиковање. {S}По |
кој гу знаје!...</p> <p>— А може ли да поје?</p> <p>— Па и поје...</p> <p>— Е, што си поје?</p |
ватра за работу... вредна... ради и све поје...{S} Волешем гу, кад потрчи!{S} Па да гу поздрави |
Зоне ваздан-дан збори, и које си песне поје, и што си шњева и како гу резиле оне кучке, тетке |
рке?!{S} Ја си сал појешем, ето, што се поје по чаршију и по ма’але!...</p> <p>— Их! — викну ка |
> <p>— А може ли да поје?</p> <p>— Па и поје...</p> <p>— Е, што си поје?</p> <p>— Па песне си п |
>— Е, што си поје?</p> <p>— Па песне си поје...</p> <p>— Ех, песне!{S} Ама, које песне?</p> <p> |
p> <p>— Па и поје...</p> <p>— Е, што си поје?</p> <p>— Па песне си поје...</p> <p>— Ех, песне!{ |
нема срам ни па срамување... {S}Што си поје?</p> <p>— Па, ете... — поче Васка, - поје си песне |
на туја песну гу саг кеф; сал туј песну поје ели гони мене та гу ја појем...</p> <p>— Е, зашто |
, онеја што су од љубав и ашиковање. {S}Поје си оно моме Еврејче, што си чешља косу и клне мајк |
ја сам светски човек: ја хоћу добро да поједем, па, брате, и да попијем хоћу...{S} Код мене ма |
ине!” Остало му је још само да смисли о појединостима како ће да изведе своје дело освете.</p> |
на ствар, разговараше сад о њој онако у појединостима.{S} Јевда му спомену и изређа имена свију |
лојзе искочимо!” Па понесу и шта ће да поједу и шта ће да попију — нико паре њихове не виде!{S |
л туј песну поје ели гони мене та гу ја појем...</p> <p>— Е, зашто да клне мајку, кад неје Евре |
у ниједан — пита га калфа Коте, — какво појење у дућан?!</p> <p>А шегрт Поте га гледа блесасто, |
какво срамување! — храбри је Мане. — У појење нема срам ни па срамување... {S}Што си поје?</p> |
ће то бити оно штоно наши стари рекли: „Појео вук магарца”, чим се то тиче богаташке куће.{S} Ј |
!{S} Море, ни пас с маслом неће га моћи појести!...</p> <p>И одржа реч!{S} Написа тако, да је с |
а одговора. — Ти ли ће за Зону песну да појеш?!...{S} Што си гу ти, па да можеш да појеш?!</p> |
еш?!...{S} Што си гу ти, па да можеш да појеш?!</p> <p>Поте оборио очи, па се стиди.</p> <p>— П |
а у песну?{S} За <pb n="101" /> кога се појеше у онуј песну, у онуј рисјанску срамоту нашу?{S} |
ј рисјанску срамоту нашу?{S} За кога се појеше: за еснафску, ели за чорбаџиску Сику:</p> <quote |
за игре што ми играше, за песне што ми појеше... за спомињување...</p> <p>— Ее, — уздахну тихо |
е си солзи ронеше,</l> <l>И жалну песну појеше,</l> <l>У песну мајку колнеше:</l> <l>Зашто ме р |
гледам чорбаџиске керке?!{S} Ја си сал појешем, ето, што се поје по чаршију и по ма’але!...</p |
, куде неке белосветске фрајлице, рече, поју си песну за твојега Митанчу, поју си:</p> <quote> |
рече, поју си песну за твојега Митанчу, поју си:</p> <quote> <l>Кој ти купи кондурице? —</l> <l |
е, и која су већ далеко измакла и силно појурила у Докин сокак. — Их, их, их, леле!{S} Каква ср |
га сви пријатно гледају; јер све је то појурило са сокака у авлију, а околни комшиски зидови п |
рече: „Што се смејеш, будало?” А затим појурише кола као холуј брзо крај чесме, пуне света, ви |
у метну један кажипрст крај другога, да покаже како се Замфир и начелник слажу — и онда то не с |
браз да чуваш; зашто образ — толко! — и покаже два прста ширине. — Неје, ете, голема ствар, ама |
> — мени и теби, и ономе тамо брату — и показа на зајмодавца Љубисава — <hi>мука је поштеним</h |
, е!{S} Туј ми се уврте, — рече Јевда и показа чело — ете, тај Митка!...{S} Па што збори Петрак |
пује, па се срамује... — рече старија и показа на млађу, која је стисла паре у шаку, па се забл |
Неје те ни срам оди овој чупе? — рече и показа на измећарку Дену, којој одмах затим даде очима |
да видиш!{S} Како она кумрија — рече и показа на једну што је у кафезу — веће бели свет неће д |
ли, бре, ако дофатим саг ове нал’не (и показа му силне налуне пред вратима), све ћу ти ги фрљи |
а је бесомучним правило!...{S} И Замфир показа Зони ону липу пред капијом у авлији.{S} Само дот |
тари лисац само претвара, само да би се показао пред Ташаном како нерадо оставља кућу.{S} А так |
и био бурно поздрављен.{S} Па се одмах показао и стварачким даром својим: одмах је компоновао |
проговори, укућани се просто згрануше, показаше му врата, и тако оде и без кафе, задовољан што |
м редовима ексера, с огромним звекиром, показује већ сама она богатство домаћиново.{S} Кућа дво |
навијала разговор на ону ствар, али се покајала и ратосиљала, јер је увидела да је пропала као |
веду неко време; да нареде, прегледају, покарају и помилују укућане пре свеће и вечере.{S} Једн |
хтела <pb n="182" /> за њега, па тетке покварише, али да ипак није заслужила да тако прође, и |
аг батисала: спаде гу прстен, и срма се покидала, па и не прилега веће на мушљику. „Прати гу, — |
’ке, која ће ми саг бидне снајка у овеј покладе!?...” А лепе, па убаве што су — лелее, Јевдо, о |
чула том приликом, а целој ствари није поклањала никакве вере.{S} Она је знала да је Зона добр |
хранитеља, међу којима, доиста, не може поклизнути и врднути са стазе врлина ни сам црни ђаво, |
и кадифе; по дуварима оружје скупоцено, поклон од паша и бимбаша.{S} Уза зид са све четири стра |
ах пусти к себи.{S} Чорбаџи-Замфир уђе, поклони се паши, паша му да знак да седне.{S} Доносе ка |
а и малаксала, изађе; осмехну се болно, поклони и пољуби тетка Таску у руку, па се спусти и сед |
невести.{S} Усхићен тиме, стари Замфир поклони им једну од својих кућа, најлепшу после оне у к |
Васка, а гледа минђуше које јој је Мане поклонио.</p> <p>— Што работи чорбаџија... здраво ли је |
звади своје џепно огледалце (које је на поклопцу једне седефли кутије, која јој служи још и као |
си избере што си милује.{S} Ете, и мој покојни Ђорђија не пита много, веће рече на татка ми: „ |
о им како је лепо живео с оцем његовим, покојним Ђорђијем, како су један другом у помоћи били — |
и оно расположење Манино, а сетила се и покојног Ђорђије, оца Манина, да је и онај увек готов б |
ри свем том, ипак бедни изгледају према покојном Ђорђији, оцу Манином.{S} И тако Јевда остаде у |
и сином му, Маном. {S}Причала јој је о покојном Ђорђији — како је био кријумчар, убојица, ноћн |
у буде девер уз девојку, додав: нека се покори судбини, ономе што је писано и суђено, као што б |
ено, као што би се, рече, и он — Мане — покорио и пристао да буде Манулаћу девер, да је њега — |
на пуле оди џубе, па си пролазим мирно покрај турцки каракол...{S} Несам, бре брате, џимпир ел |
да се соплетеш прико ники диреци што су покрај зид, та да се строшиш!...</p> </div> <pb n="154" |
и, а ја ће си седнем малко.</p> <p>Мана покри главу — збунио се, искашљује се и маша за табакер |
ла сам се! — замуца застиђено девојче и покри шакама поцрвенеле образе. — Требе ми, ете, искам |
Бог и црна у Горицу земја, што ти татка покрива.{S} По саг да ме не зовеш <hi>чорбаџијо</hi> и |
ог атласа, а испод бунде либаде; либаде покрива јелек, јелек кошуљу од жуте бурунџук-свиле, а к |
зна откад и на ком далеком крају Србије покрива црна земљица и зелена травица и творца и предме |
олима девојку, како је умирују, како је покривају неком марамом; неко мување у ребра видеше, и |
беше пребацила и укрстила преко груди, покривених танком провидном кошуљом од бурунџук-свиле.{ |
м Богородице, коју је Мане сву окитио и покрио сребром, и блага полусветлост падаше на измучено |
нови девојчики, и јоште може поубави и покротки девојчики да бидну оди овија овогодишњи...</p> |
то, јер, као никад, данас је за пакост покуљала муштерија варошка, и, ко год дође до затворени |
то да зборим и да се карам с будалу?{S} Покупи си скути, па брго кроз чаршију како кучка, кад г |
у, којој одмах затим даде очима знак да покупи филџане и ракиске чашице и шишенце с мастиком, к |
нуто, онако као што је и донесено.{S} И покућар Коце, шта ће, него задржи на ручак и пудара Про |
шена <pb n="165" /> за баксуза), да она покуша да раскрави и ослободи Манулаћеве старије и да и |
тек још више уплашио и решио се да сам покуша још један, и то последњи, корак, да се, то јест, |
о му се пришива: нит’ је одвео, нити је покушавао, нити пак изнео тај глас за девојку; ако је к |
да прсне.{S} Ни тумарање по улицама, ни покушај да се разгали у веселом друштву и да заборави н |
и сама месна штампа, и како је хтела и покушала да ствар начисто изведе.{S} Другим речима, ту |
i>паре</hi>, рече, немаме,</l> <l>Ока и пол <hi>севдах</hi> имаме.</l> </quote> <p>Сас стикови |
>Ако <hi>паре</hi> немаме,</l> <l>Ока и пол <hi>севдах</hi> имаме.</l> </quote> <p>Младиња су б |
н... фукара...{S} Метне си краставицу и пол лепињу под мишку, — тој му ручак у дућан...{S} А и |
гу да си имам жену... могу да си ’раним пол тесте жене — тол’ко си убав пазар имам!...</p> <p>— |
е руке: при владику искаче у пол дан, у пол ноћ — тол’ко си има чес’ у варош... {S}Има си, бре, |
ајат, златне руке: при владику искаче у пол дан, у пол ноћ — тол’ко си има чес’ у варош... {S}И |
о и лепоту једног скупа младежи обојега пола, који се скуп зове оро; а том ће приликом већ пома |
а пошла за гомилом, за старијима њенога пола.{S} И она је највише у Манчу гледала, пратила га о |
е једнога дана лист задоцнио, изашао на пола табака, и у његовом рођеном и властитом листу стој |
е лист задоцнио и што је изишао само на пола табака.{S} Кривица није ни до редакције и експедиц |
ештаченим басом (а говорио је обично са пола уста): „А јој, побратиме, пусти ме да умрем!...” п |
а и ви, поштовани читатељи, без разлике пола и старости, звања и занимања, извесно да знате ту |
сама није ишла: увек је око ње било бар пола туцета неких тетака и стрина.{S} Кад иде, она се л |
је сада узео и једног шегрта, који већ пола године дана — од последње славе Мачине — како иде |
/p> <p>Као дериште није ценила ни много полагала на лепоту своју, а ни на то што је чорбаџиска |
к, кад се на сефте и на сефтеџију много полаже, бану у Манин дућан нико други него баш сама гла |
, то јест, спуштају се и у масу, јер не полажу много на своје престоничко порекло. {S}Па хоће и |
ги долазе, и око чесме једнако пуно.{S} Полако се спушта мрак, ноћ септембарска.{S} Свет из чар |
ису одмах пресекли разговор, него су га полако приводили крају избегавајући све оне речи по кој |
е.{S} Креће се свет на своја опредељења полако и постепено, онако, што рекли, по чину и господс |
и?</p> <p>— Болна сам, тето, — одговара полако Зона.</p> <p>— Болна?</p> <p>— Глава гу боли, — |
тето! — рече болно и оде спуштене главе полако, и као сенка тихо, у своју собу...</p> </div> <p |
и ред.{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу си све полако... па фино... с <hi>политику</hi>! — рече и оде. |
ане се тихо искашља, па се крене и пође полако, а за њим пође и Васка, млада женица која се сил |
овара с хаџи-Јордановим мачком, који се полако шеће по ћерамидама високога зида.</p> <p>— Што т |
давно што нису, јели су и слагали у се полако и натенане читав подруг сахата.{S} Нукали један |
слуге и слушкиње, и напослетку се креће полако и достојанствено чиновнички и господски свет.</p |
.{S} Али сада, као девојка, она то поче полако осећати и по томе се владати.{S} А и да није сам |
слу, па се заборави тек и запева тихо и полако:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне, г |
ко је хаџи-Замфир пошао чаршијом, идући полако и достојанствено, бирајући, као голуб, где ће да |
Поте не доби очекивани други шамар, он полако испружи шију и главу, погледа плашљиво око себе, |
је заборавити, па ће и гласа оног тако полако нестати.</p> <p>Тако и ураде.{S} Дође зет Гопе п |
ом несрећном сину Митанчи</hi> </p> <p>„Полани, рече, — отпоче бата-Таско Јевди Петракијеву при |
се с Маном, који га, силно тронут, при поласку пољуби у руку...</p> <milestone unit="subSectio |
вредни професори, спајајућ’ пријатно с полезним, шетњу са студијом.{S} Њих гони амо чисто фило |
е, жури се, као да је погодио да изради полелеј од сребра, па сад хита у дућан и тражи краћи пу |
тој ти је за куче у чашире!” а он тада полете и викну на њу из свега гласа... {S}Трже се и раз |
на несрећу, Дена није била ту.{S} Јевда полете, али не могаде стићи Доку, која је јурила као ве |
on" /> <p>И наслутила је.{S} Тетка Дока полете одмах право у Замфиров крај.{S} На улици срете б |
рида и сручи кукуруз с табле на сто, па полете с таблом ка касиру тако силно, да је са столицом |
упамо?!...” Тада засвираше Цигани и све полете и поче се хватати у коло.{S} Ту однекуд и луди Г |
че и оде.</p> <p>— Доке! — викну Мане и полете за њом, али она беше већ далеко...</p> <mileston |
его се љути; планула, па скида папучу и полетела на њих да се бије, а Мане скочио и зауставља ј |
ао на крило тако силно, да би им папуче полетеле чак у штукатор, и лепио би им стопарце и динар |
хоће уз воду — тако тешко одмиче, а све полетело на њега, и виче: „Уа!” а он сваки час пада, па |
е да иде.{S} Рђаво сам рекао „да иде” — полетео би он, како му је мило било.{S} И баш у тај пар |
ласно, да из комшилука радознале женске полетеше на зид да чују шта је, али кад разабраше да је |
тиљка и пође силно као орао кад хоће да полети.</p> <p>— Е, што да рекнем? — запита Васка и пот |
у и рекне им само: „Саг ћу сам туј!” па полети другим пречим улицама, с другога краја, само да |
а.</hi> Па бре, дете, ја сол три товара полиза, па си не знадо’ за тај реч, а оно, пази колицно |
е ни тражио измећарку, да га по обичају полије водом, како је то редовно четрдесет година радио |
па брго кроз чаршију како кучка, кад гу полију с воду...{S} Ама <hi>она</hi> си неће да ћути, в |
Ја ћу си све полако... па фино... с <hi>политику</hi>! — рече и оде.</p> <p>— Доке! — викну Ман |
мислио да народу треба прво извојевати политичке слободе, бацио се на правну струку.{S} Адвоци |
е неправду и неједнакост, и економску и политичку и социјалну, и смело се изражавао у кругу сво |
знам и познавам?{S} Та запита Ставрију полицају, што седеше до мен’:{S} Кој беше ово девојченц |
{S} Чудимо се,” веле, „како наша вредна полиција, која је тако ревносна и брза кад кога треба к |
ог дама с ковачима или шлосерима, и кад полиција, с чланом кварта на челу, стигне на лице места |
таква страшна верзија била је та да је полиција ухватила неке лажне дводинарце и, природно, по |
ранци</hi> рећи на то?!{S} А наше будне полиције ниоткуда, да нас, веле, поштеди од свега тога! |
„и вешерка Соса живе на очиглед света и полиције невјенчано.{S} Живе на саблазан свету, а најви |
то је она чорбаџи-Замфирова, — онда дај полицију и жандаре, трчи по кућама и виноградима, враћа |
т.</p> <p>Пролазе мамурни практиканти и полициски писари вечно промукла гласа, можда од издавањ |
видеше да се Мане и не осврће чак ни на полициског писара, акамоли на жандара, и да их чак и не |
питалиста.{S} И пошто не знају какав ће положај према свему томе заузети енглеска влада и парла |
и неминовна последица бедног шегртског положаја.{S} А вукао је шамаре преко целе године.{S} Се |
је!” вика па друга.{S} Бож’ке!{S} Да се поломе служејећи ме!... {S}А ја си седим, па, како паши |
питују.{S} Па си не знам веће ни што је полоше: ели кад ме питује, ели кад си ћути и промине, т |
. — Има си човек кеиф и на ништо што је полоше... научија се...</p> <p>— Ха! — одобрава Замфир. |
а скоре ће чујете и ће се збори и јоште полоше!{S} Ће да да Господ”, рече, „па <pb n="147" /> ћ |
чке рече: „Има си човек кеиф и на ништо полоше... научија се!” Виде ли?{S} Не чури ми се.{S} Ке |
ео и одагнавао мисли.{S} Неки полусан и полујава беше то, па се једно у друго наизменце прелива |
је то желео и одагнавао мисли.{S} Неки полусан и полујава беше то, па се једно у друго наизмен |
не сву окитио и покрио сребром, и блага полусветлост падаше на измучено лице Манино.{S} И годил |
и побожна ноћна тишина суботске ноћи и полутама и светлост од кандила, које је на махове час т |
ти!{S} Али шта да се читаоци ломе прека поља и атара, кад је доста да му погледају конак, дворе |
апослетку је дохватио пушку, ухватио се поља и лутао тако до мрака, и тада се тек вратио кући; |
високим оџацима, падала је издалека из поља свакоме путнику у очи и распознавала се усред оста |
нио пударском ћерком, и обратно, где се пољак, што је чувао близу гробља, оженио неком трговачк |
се поваздан-дан с пушку по лојзе — како пољак ели пударин; а по сву ноћ му свире Цигани и играј |
за какав посао — зато узе пушку и оде у поље, да се разоноди мало.</p> <pb n="184" /> <mileston |
ну, те је то Мана утолико чешће вукло у поље и зеленило, и правило му — крај оних природних леп |
вајући „Зелен зекир, драго моје”, иду у поље, у њиву или у виноград...{S} Све су то биле лепе п |
а поздрави се на мајку ти Језду!” па га пољубе у чело или у образ.{S} И Мане пољуби у руку, и т |
га пољубе у чело или у образ.{S} И Мане пољуби у руку, и таман да пође, а њега опет задрже, опе |
ала, изађе; осмехну се болно, поклони и пољуби тетка Таску у руку, па се спусти и седе на минде |
амо да се састане с њом.{S} Приђе јој и пољуби је у руку, па је одазва настрану, у башту црквен |
ном, који га, силно тронут, при поласку пољуби у руку...</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
е тргала у башчу, за теб’ га тргала!{S} Пољубила га, кад ми предаде за теб’, — поцелуј га и ти |
p> <p>Мане је отишао задовољан кући.{S} Пољубио је мајку у руку, казао да пристаје, а све остал |
оди дервиши из Лесковачку текију — они помагају.{S} Прилепи ги и обложи ги на шију, па ће те м |
његове, чак и девојачка мајка, Ташана, помагала, пошто Замфир није хтео ни да чује за Манулаћа |
</p> <p>За ту ствар требала је Ману као помагач једна женска, витка и повиша, и он запита Доку |
ајка му кришом шаље и новаца и иначе га помаже, али отац, стари Петракија, још никако да се одљ |
а товар и самар, али му све то ништа не помаже, — тако и овоме само пусте у уши мисао о женидби |
омиње разлику између кућа, али попушта, помало и признаје, и мило му било да чује што више.{S} |
менула нису биле згодне за ово чудно, а помало и опасно предузеће, јер или је била плашљива, ил |
и уздишу за Манчом, па је и она почела помало гледати и кришом уздисати за њим.{S} Ваљда по он |
<head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <p> <hi>Она је помало и наставак Главе Друге.{S} У њој је даље исприча |
етка Таска и уверавала Зону.{S} А то се помало могло и веровати, јер Мане је доста често јутром |
ене разговор, па је саветује и као грди помало и вели: „Ће се удаш.{S} Домаћица ће станеш, обра |
е три паше сургунисао — ипак прибојавао помало); тада чорбаџија брзо узме на се озбиљан вид, па |
ана, тешких и црних дана, а затим, мало помало, <pb n="31" /> па се смирило и утишало.{S} Тек о |
о: „успут дико, успут перунико”, и мало помало слике су све блеђе и блеђе бивале, док нису сасв |
гледа кроз прозор устрану.{S} Паши већ помало досадно. — Опет мењају чибуке и доносе друге каф |
се скуп зове оро; а том ће приликом већ помало моћи и завирити у душу и скривене осећаје Зоне З |
/hi>, а наш Мане — <hi>један си је</hi> помеђу момци и трговци и чаршилије!...</p> <pb n="91" / |
у пашине сараје, па би искочиле и там’ помеђу три тесте Ђурђијанке и Стамболијке потакве; иско |
i>никакав</hi> човек, хаџијо, у чаршију помеђу трговци и еснаф-човеци!...{S} Та како саг да тра |
еб’ и чорбаџи-Јордана, те га не доведеш помеђу нас у хамам?... — Отада га мајка није више водил |
о, и никога не пушта у сопче.{S} Сам га помета с метлу.{S} Хо, мајка му стара, и тој треба, вик |
х шалвара и осећа мирис, дах њен осећа, помешан с ђулијаком из Казанлика, — и не могаде да се у |
да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило за нашега Манчу, откад се, ете, врну из војску и |
реме; да нареде, прегледају, покарају и помилују укућане пре свеће и вечере.{S} Једни, а њих је |
из авлије.{S} И страшна му беше и сама помисао на то како је смешан, како бедан морао изгледат |
ирових.{S} Страшна му је била и сама та помисао да је Зона све то морала чути и видети, а још м |
рте у главу и силно је усправи и подиже помисао да је она чорбаџиска кћи и прва лепотица.{S} То |
чути и видети, а још му страшнија беше помисао: шта је све морала претрпети Зона после свега т |
Манулаћево масло све то, баталили су ту помисао кад су га видели и боље загледали, јер су нашли |
ров!...{S} Шта је ово, ако ко Бога зна? помисли Мане, па се само прекрсти од чуда и рече: „Госп |
.. {S}Трже се и разабра.{S} Шта је ово? помисли Мане, каква Дока, какве друге жене!{S} Нико виш |
за људи трговци, а ти што искаш?!...{S} Помисли се на кога си керка!{S} Један си је чорбаџи-Зам |
рже се и разабра се мало.{S} Којешта! — помисли Мане, — па Манулаћ није ни био ту.{S} Он је у т |
„Да не дава Господ на дете што му мајка помисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми алис та си је саг раб |
ле свадбе, па се трже уплашен и од саме помисли те.{S} Врати се опет мислима синоћњем догађају. |
ло из кућу!...{S} Како може тој и да се помисли?!</p> <p>— Е, иди си, па ги питуј сама.{S} Они |
лаћа, паде му тешко; стеже му се срце и помисли у себи: „И у чем нисам бољи од овога зевзека Ма |
амој помисли на недељу после подне, при помисли на игру и ашиковање.</p> <p>Дођоше већ и Цигани |
м насмеја; ваљда и њему смешно дође при помисли какав би смешан изгледао шегрт Поте кад би заис |
еју о освети и задовољно трљао руке при помисли да то неће бити сан који зором бледи и нестаје |
ете, мајка ти! рече и тихо уздахну при помисли да ће све бити што је било, само он неће више б |
грдње, али све то радо сносе при самој помисли на недељу после подне, при помисли на игру и аш |
шку од собе, и мислила.{S} Шта све није помислила.{S} Бранила се од тих многих и свакојаких мис |
е то редовно четрдесет година радио.{S} Помислио је да је све то, та Докина посета и прошевина, |
ну и мисли његове погодити; чим би само помислио и у себи зажелео нешто, мајка би му погодила ш |
р јој се учини да ће Мане још моћи лако помислити да се она за њим окренула и њега да је гледал |
је живот пуст, да нема неге довољно.{S} Помишља чак и на старост и болест, која може наићи: па |
пропала као никад дотле.{S} Није ништа помогло: глас, који је једаред пукао, није се могао зад |
на кудила.{S} Али то све није јој ништа помогло код Зоне.{S} Јер, слушајући тетку, Зони је Мане |
знати о чему говоре; али све им то није помогло: тетка-Дока је, као и свака радознала женска, м |
у је беснела у грудима — све му то није помогло!{S} Зато је и дошао кући раније него што обично |
вање њу је мало бунило, а онима је мало помогло.{S} Јер Дока је увек умела некако лако и вешто |
своје; или нека прима кључеве, или нека помогне влашћу својом.{S} А паша му се правда, обећава, |
ћали се коју би то могли замолити да им помогне, па ниједна није подесна била.{S} Све што их је |
-Доки, која је, уосталом, и дужна да му помогне, јер она му је, мишљаше он, оном својом прошеви |
јац и демократа. — Е много ми ћеф да ти помогнем.{S} Ти си уживај; накриви си капче, а за онај |
позва’, да те молим, две ти очи, да ми помогнеш. {S}Знајеш какој си је...{S} Жена сам, удовица |
к-Ибраимом”.{S} Кад је дошао, казао је „Помози, Боже!”, јер је био лепо дочекан, слатким послуж |
, поубава прилика?{S} У сав град има ли помомак од њег’?!{S} Има си дућан, ем как’в дућан, узеј |
е може да их састави, него му притече у помоћ мајка, удари га једном песницом одозго по глави а |
којним Ђорђијем, како су један другом у помоћи били — он Ђорђији, кад је због неког кријумчарењ |
ратимом, апотекарским или фармацајтским помоћником Пајицом, кад овај има свој „аузганг”, — само |
ле, него само шах, и то с фармацајтским помоћником Пајицом.{S} С њим игра.{S} И ти се људи тако |
нт осигуравајућег друштва или трговачки помоћници из Београда, који купе вересију по паланкама |
не среће!</p> <p>— Саг су скупе паре! — понавља мали Манулаћ. — Саг је оскудација!...</p> <p>Ка |
са мајчиним. — Познавам гу, познавам! — понавља Замфир. — И Топал-Стојанчу, татка ти, познавам |
а рече?</p> <p>— <hi>Оскудација!</hi> — понавља мали Манулаћ олизнув носић, а турио прст у уста |
за тој!... — говорила би јој и такорећи понављала сваки дан надугачко и нашироко једно исто тет |
очима, само један поздрав му се једнако понављао у ушима, и он га једнако шапатом изговарао...< |
а у то умеша и невину децу?!” И једнако понављаху: „Црна мајка — мислећи на Потину мајку — шта |
с вином, и да му је та композиција још понајбоља!...</p> <p>Иако је пакосно и заједљиво то бил |
о судити и закључци изводити из Маниног понашања. — Ману тога дана није држало место.{S} Неколи |
му је једнако била у памети Зона и њено понашање, и онај туњави Манулаћ, којега је толико гледа |
ка бежи у чорбаџиску кућу.{S} И тако се понегде и тумачило.{S} Али тиме је само још већа забуна |
недељу у свиленим фустанима у коло, а у понедељак завргну мотику преко рамена, па певајући „Зел |
а оде, али се не врати.{S} Нема је ни у понедељак ни у уторак целога дана.{S} Код Замфирових од |
рају којешта).</hi> </p> <p>Сутрадан, у понедеоник, кад се на сефте и на сефтеџију много полаже |
а се посатру, девојке на авлиска врата; понека се забатрга, <pb n="67" /> па јој излети папуча |
ао врло кратко, тек у неколико речи.{S} Понекад би долазила и до места где се игра оро, али ник |
кикот, цичање, узвици: „Мука те изела!” Понекад се и папучама у шали гађају; а чим уђе мушко, о |
прсне оно мало јелече њено. {S}Бива да понекад бане домаћица му Ташана (од које се чорбаџи-Зам |
оносита стога.{S} Али је ипак волела да понекад на један такав поглед и одговори погледом.{S} Б |
ако, како да кажем, као на децу.{S} Кад понекад уђе у кујну да запали чибук, ослови их обично: |
шљен, но ипак то није од невоље, јер се понекад и осмехне и једнако суче своје танке црне брчић |
аним конацима чорбаџи-Замфировим.{S} Ту понекад и сам чорбаџија сврне, да попије кафу.{S} Тада |
з Пашонине сале!...</p> <p>Сврате се ту понекад и застану и неки вредни професори, спајајућ’ пр |
разбира како се која влада и обилази их понекад; па је можда <pb n="16" /> то и дало повода бес |
индерлуцима унаоколо и све срчу кафу, а понеке и задиманиле као мушко.{S} Тетка Дока пије и каф |
боље!”, други опет: „Добро је, добро!”, понеки додаје: „Добро је!{S} Што да си мућка?{S} Неје п |
десе и дођу и понеки трговачки агенти, понеки агент осигуравајућег друштва или трговачки помоћ |
местима се увек десе и понеки странци, понеки из престонице.{S} Ту се увек десе и дођу и понек |
p> <p>— Што кесу леблебије?{S} Ама, има понеки па ће и паре да дава!{S} Питујем те, ете, сал то |
дите се што ћутим, што се туђим, што се понеки пут, па Бога ми, и нашљемам ове ракијчине!... (У |
> <p>А на таквим местима се увек десе и понеки странци, понеки из престонице.{S} Ту се увек дес |
престонице.{S} Ту се увек десе и дођу и понеки трговачки агенти, понеки агент осигуравајућег др |
х руку: држе га дуже за руку и све нађу понекога да поздраве, „Па поздрави се на мајку ти Језду |
се игра оро, али никад сама, већ увек с понеком другарицом и праћена измећарком. {S}Случајно на |
рком, Васком, и снисходљиво би ословила понеку сиромашну девојку, заборављала би врло често как |
тако донесе два гроша више него што је понео!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ето, т |
, — некад чак донесе и више него што је понео.{S} Једном, кад је пошао у „Апеловац” на стрелишт |
то је обукао панталоне гугуткине боје и понео скупоцени штап од абоноса давало му је свечан изг |
рзујете та и <hi>тенџеру</hi> јоште, да понесе?!...” А Манулаћ све скаче од радости и смеха, др |
о иде школи.{S} А кад је Манча викне да понесе дади алву, а она се окрене и само исплази језик |
што она искочи — ђене-ђене, ама што си понесе, зборе си, јоште и јорган и јаст’ци, и колевку, |
а, као да није чорбаџиски син!{S} А ако понесе, он колико понесе, толико и врати, — некад чак д |
баџиски син!{S} А ако понесе, он колико понесе, толико и врати, — некад чак донесе и више него |
ко започе, — вели Замфир — неће ниједну понесе!{S} Ја паше у турцко време па сургунисувашем, та |
с потковице, а ти не можеш!?{S} Море ће понесеш, па како селска невеста ће ги обучеш и одиш у њ |
се на даду Костадинку.{S} Ако ли, да гу понесеш малко пешкеш од мен’?...{S} Амет!{S} Деде сеци |
брате. „Ми ће си у лојзе искочимо!” Па понесу и шта ће да поједу и шта ће да попију — нико пар |
има видели на колима не само њу, него и понете ствари, као: креветске хаљине, колевку, коританц |
Јер Дока је била врло незгодна: увек би понешто лупила, иако је нико питао није, и често би тим |
и зборим! — одговара као мало услужно и понизно, али и хладно, Замфир.</p> <p>— Не ли те пита, |
ичаном у прошлој глави, верзија која је поникла подаље од позорнице догађаја и зато је, као пос |
ста Зона, никако друкше, него као једна поништена таксена марка!...</p> </div> <pb n="164" /> < |
уку.</p> <p>— И Зоне пратила? — пита је понова Мане.</p> <p>— Зоне, а кој ће други да прати? — |
о од детета — да Манулаћ пред трговцима понови реч <hi>оскудација...</hi></p> <p>И сад тако пам |
елети је да се таково што више нигда не понови”...</p> <p>Или, још боље, узми ово на прилику: ж |
ренула налуне и папуче ка авлији, и ове поново, онако стојећи, још једаред изређаше имена девој |
зашто је вечерас весео, и побратимио се поново с њим. .</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
мфирова!...{S} А њу је то силно љутило, понос јој вређало.{S} Јер, док је сваки други забленуто |
оставио...{S} То је вређало њен женски понос.</p> <p>Једнога дана је чак планула и заборавила |
приповетке.</hi> </p> <p>А ако се Зона поносила што се свет за њом окретао, могла се, вала, по |
ане и са крупнијих радова!{S} Некада се поносио само муштиклом коју је извезао Ибиш-аги, или та |
н и срдачан. {S}Чорбаџи-Замфир, иако је поносит и силан у чаршији и међу Турцима и међу Србима, |
о он њу некада.{S} Али је и Манча био и поносит и имао неки свој начин и тактику, тако да је на |
ствари из Србије.{S} Изван куће је био поносит, а у кући нежан.{S} Оплакала га је и искрено ож |
постала друга — постала опет она стара, поносита, уображена, хладна, чорбаџиска Зона!... .</p> |
Зона је била, што је сасвим и природно, поносита стога.{S} Али је ипак волела да понекад на јед |
И како је ова била кокетна, поуздана и поносита са своје лепоте, било јој је ужасно криво!{S} |
једнако звони оно страшно јасно смејање поносите чорбаџиске кћери, које се чуло из авлије.{S} И |
жуту од сукње и алеву од шалвара лепе и поносите Зоне Замфирове.</p> </div> <pb n="20" /> <div |
се свет за њом окретао, могла се, вала, поносити, и те још како, кад се за њом осврне Мане кују |
чорбаџиски, јер га, ето, и сам стари и поносити Замфир прима у свој род!</p> <p>И успео је чор |
знао и ко се није за њом окренуо, кад, поносито као паун, промине чаршијом?!{S} Од пуковника п |
оких џепова својих шалвара. {S}Сада иде поносито, држи на себе, јер зна надмоћност и своју и св |
и будеш измећарка?</p> <p>— Јок! — рече поносито Калина. — Несам за вашу кућу...</p> <p>— А, за |
несам више девојка, — вели задовољно и поносито, — веће шес’ недеље како сам удадена...</p> <p |
> <p>— Малко ли ги је, — вели кокетно и поносито Зона, — та да ги пантим...</p> <p>— И Манулаћ? |
о.{S} Што треба да ми казује?... — вели поносито Васка. — Знам си ја убаво, зашто: „куде си она |
е: злату ће се кујунџија нађе! — заврши поносито тетка Калиопа.</p> <p>— Па, брљивке једне, што |
p>После неколико дана Мане је ишао опет поносито и ведра чела.{S} Вратила му се стара безбрижно |
ако је онда тек мајку Персиду срећном и поноситом чинило!{S} И зато није никакво чудо што га је |
о нешто скоро још горе!{S} Знала је она поноситост те старе чорбаџиске куће, претстављала већ у |
ситно корача, а главу издиже и пружа је поносно мало напред, као водена змија кад издигне главу |
око погледа својим великим и као јунска поноћ црним и топлим очима!...</p> <p>И другу игру, опе |
слободи Манулаћеве старије и да им сама понуди и опомене их и да им миг за прошевину.{S} Ако шт |
она коју такву женску.{S} Тетка Дока се понуди сама.{S} Повисока је, а куражна је.</p> <p>— Што |
лопре онолико гледала — кад јој приђе и понуди је шаком кокица!...{S} Није знала ко јој је у та |
је.{S} И тек кад му је она опет дошла и понудила му се да поправи целу ствар, — тада се тек још |
ећао је мајстор Мане потребу да се мало поодмори.{S} Тада би узео тамбуру и отишао у лојзе, или |
ија кара-севдах...{S} Све ми каза, како поп из књигу да си чети...</p> <pb n="94" /> <p>А Мани |
} Ама, кресни му, брате, реци: попу <hi>поп</hi>, бобу <hi>боб!</hi>...{S} Него умотавају то, к |
ах одведена и испитана у неком селу код попа Зипе (који је већ познат као човек који лако судел |
о још пусти и браду, њега сви зову <hi>„попе”</hi> или <hi>„дедо”</hi>, па ма колико се он на т |
S} Ту понекад и сам чорбаџија сврне, да попије кафу.{S} Тада обично сви изиђу, само по једно му |
те, дао му отац седам гроша.{S} Манулаћ попије пиво за грош, при повратку купи јагњећу кожу за |
хоћу добро да поједем, па, брате, и да попијем хоћу...{S} Код мене мало који дан да нема супе, |
а понесу и шта ће да поједу и шта ће да попију — нико паре њихове не виде!{S} А ја сам светски |
дно кафенце.{S} Иска тета и мајка ти да попију по једно кафе, — вели Таска Зони, — па ти прати, |
ла посркали и чибука попушили и мастика попили, и Замфир у пашином конаку и паша у Замфировој г |
то зором, још за росе, одлазио би тамо, попио кафу, коју би сам тамо на сухом грању пекао, насл |
?</p> <p>— Таске, мори! — викну Ташана, поплашена од њена погледа.</p> <p>— Неје никуд искачала |
Шефтелија! — прошапта женица и устукну поплашено два-три корака устрану.</p> <p>— Шефтелија?!. |
и глуп израз на лицу.{S} Појављују се и попови, застану за часак на авлиским вратима, ваде грдн |
о тако буде.</p> <p>Зато се прве недеље поподне крену тетка Ураније (јер је од тетка-Таске, кој |
у је она опет дошла и понудила му се да поправи целу ствар, — тада се тек још више уплашио и ре |
сином — са сином који се каје, који се поправио, и који је опет примљен у ред чорбаџиски, јер |
преварио и окренуо.{S} Но ипак је брзо поправио ту своју погрешку, доскочио је и томе: ословио |
лу.{S} Каже му да се и лако и брзо може поправити, за четврт сахата, и пита га где ће бити, да |
их ђачких задатака под мишком, од којег поправљања добише и сами неки уморан и скоро рећи глуп |
ари, — ови последњи с грдним фасциклама поправљених ђачких задатака под мишком, од којег поправ |
век читав за Зону, на коју сва родбина попреко гледаше, чак и они даљи, који давно већ ни прис |
уди се Јордан и једнако се шета уздуж и попреко по соби, погледа свога синчића, врти главом и ј |
именом.{S} Ама, кресни му, брате, реци: попу <hi>поп</hi>, бобу <hi>боб!</hi>...{S} Него умотав |
и које чудо онда ако је Зона подлегла, попустила и постала друга — постала опет она стара, пон |
у само кафа и наргила посркали и чибука попушили и мастика попили, и Замфир у пашином конаку и |
ориче, спомиње разлику између кућа, али попушта, помало и признаје, и мило му било да чује што |
дину једанпут ели двапут ако си искочим поради, ете, некуј послу у чаршију.{S} Па ели узнем по- |
и изненадно било.{S} Био је као громом поражен чувши све до ситница како је ствар текла и како |
ши говорило, и како је та вест као гром поразила домаћицу Ташану.</hi> </p> <p>Стари Замфир ниј |
ке говорило.{S} А да је прича углавноме порасла у обиму и детаљи јој се умножили, — није нужно |
о није могао да дозна ко је то написао, поред свег трагања и распитивања, а по потпису се није |
ао чак и као главни јунак, то је била — поред већ познате карактерне црте Зонине — природна и л |
, није је увек и погледао. {S}Кад прође поред ње, једаред је погледа, а пет пута прође мимо ње |
ати.{S} А мало које вече да им не прође поред куће гомила калфица, трговчића или писара из диви |
, али многим родитељима није се допадао поред свег његовог лепог заната и златних руку његових: |
з сањарија тих трже глас споља, јер баш поред прозора чу се: „Врије, вријееее! {S}Паригушица!”< |
ој авлији као да су се сунца спустила и поређала доле по калдрми.{S} А тек по одајама!{S} Какав |
У другој соби, одмах до собе Замфирове, поређале се на миндерлуцима: домаћица Ташана, Таска и т |
узе испред носа забезекнутом муштерији поређане ствари и изиђе брзо из дућана.</p> <p>Заредио |
било напослетку по папучама и налунама, поређаним испред неких врата, — што је за њу увек био н |
ре, војник, пореска глава, плаћам, бре, порез!” а затим опет: „Ај си, келешу ниједан, теб’ ћу т |
ер не полажу много на своје престоничко порекло. {S}Па хоће и да се пошале.{S} Кад год ту тако |
ник ни па посланик, та да си ћутим како порена риба мрена, кад ме туре у новине, та како кучку |
е — чују се речи: „Ја сам, бре, војник, пореска глава, плаћам, бре, порез!” а затим опет: „Ај с |
Мани мило.{S} Брани се још неко време, пориче, спомиње разлику између кућа, али попушта, помал |
о, ете, тој сам чула!...</p> <p>— Ба! — пориче Мане.</p> <p>— Ти да си ћутиш!{S} Све разбра’!{S |
главу, гледа устрану, стиди се, али не пориче, нити се брани.{S} Уопште, код те средње класе с |
да зато неће Зону за сина што из њихове породице још досада, хвала Богу, нико није „скочидевојк |
Прозори с улица им нису одвраћали пажњу породице на свет што <pb n="26" /> пролази.{S} И кад чо |
Зону, а то ниједно не ваља!{S} Стога је породични савет решио, на предлог тетка-Таске, да ће на |
дана увече скупио се читаоцима познати породични савет, да претресе све, да се посаветује и да |
је изнето шта је у хаџи-Замфировој кући породични савет или камарила, састављена из тетака, стр |
работа!{S} Нема веће нико да улегне на порту!...{S} Нема доцна кући долазење!{S} А саг?...{S} |
ад грађани спуштају по кућама чивију на порту, и сви укућани већ давно су код кућа. {S}И никога |
ћин дође, а измећарка си тури чивију на порту — и свршена работа!{S} Нема веће нико да улегне н |
} А песма је гласила:</p> <quote> <l>На порту сеђаше то Зоне Замфирче.</l> <l>Туд се спацирује |
више и најрадије пева, а почиње са: „На порту сеђаше”.{S} Зона је била — што лепо рекао тада по |
ичекала у акшамско време; они чукнуше у порту, а она си искочи, та јала у кочије!...{S} Па ем ш |
ове дубока башта с капиџиком у црквену порту, кроз који капиџик пролазе чорбаџи-Замфирови у цр |
сама</hi> да дође и чука на <hi>Манчину порту!</hi> Мори, ваша брука и резилак ће се у <hi>нови |
отутке враћам”, бата-Мане!{S} Зар малко поруча ћутеци од татка ми заради Митка?!...</p> <p>— А |
из лојзе, пусто остало!{S} Филоксера га поручала!... {S}Зоне <hi>туј</hi> ли је?</p> <p>— Туј, |
о лепо дочекан, слатким послужен и кафа поручена, али кад је отпочео једним подужим уводом — ко |
и Ману Кујунџију, да му исплате и дигну поручена кандила, кадионицу и петохљебницу, па никако д |
гласа.{S} Чак му је по поузданом човеку поручено да Замфир даје уза Зону пет стотина дуката мир |
амфиров крај.{S} На улици срете баш као поручену Васку измећарку, заустави је и стаде распитива |
уштва Маниног.{S} Али вечерас Мане није поручивао ништа.{S} Зато Ајша даде знак Дудији да запев |
ма антика девер... поубав оди гардиског поручика, ете...</p> <p>— Ама, збори, де...</p> <p>— Ма |
ма, него је и делом доказао да га цени: поручио је преко свога човека једну Богородичину икону |
овршује неку срмали-муштиклу, — коју је поручио код њих у радњи неки Миле, назван Мазни, највећ |
ну икону да је Мане окује у сребро, — и поручио и богато му исплатио.</p> <p>И кад је тачно изв |
ко гледа нетремице у Ману и чека кад ће поручити ону његову (или боље рећи, њихову) песму <hi>„ |
у где је гардероба за ствари, одакле се поручује сладолед за даме, — и већ, увек нешто тако шаљ |
у, веле да је све тако као што он каже, поручују чокањчиће линцуре, а он опет наставља:</p> <p> |
ав мајстор и да не треба свете цркве да поручују код њега црквене утвари и сосуде, — јер он зар |
је да држи и калфу.{S} Дућан му пун, а поруџбина сваки дан.{S} Некада у оном малом дућанчету с |
и муштерије, свршио какву мало крупнију поруџбину, а таквих је, како који месец, све чешће и св |
породични савет, да претресе све, да се посаветује и да реши шта да се ради.{S} Престале су да |
ту, у скоку, скрстити ноге и одмах се и посадити прекрштених ногу као Турчин, и све је то, што |
бој и замбак и трандафил и дафину да ми посадиш! — А мајка плаче, ударе јој сузе на очи, па је |
.</p> <p>Или опет тако ради у дућану, а посао навалио као никад; ради, удубио се у посао, мисли |
, и да оне све сложно треба да легну на посао, па да му траже прилику.{S} И када бану, и незван |
куће.{S} Осећао се да није ни за какав посао — зато узе пушку и оде у поље, да се разоноди мал |
да не ваљам и нисам цео дан ни за какав посао...</p> <p>Сви му одобравају, веле да је све тако |
хита крај ње, као да му је богзна какав посао за вратом!...</p> <p>Или опет тако ради у дућану, |
уштво човек.{S} Кад год би свршио какав посао и зарадио добро, тада не би жалио ни времена ни п |
„њега и калфе навукао ђаво на тај прљав посао, нека га и носи, али што да у то умеша и невину д |
није ишао најбоље; или, управо, ишао је посао, али он није био задовољан зарадом.{S} Признавао |
ла је од једног кујунџије дошљака, коме посао није ишао најбоље; или, управо, ишао је посао, ал |
зечју ногу и минђуше, шмркну и продужи посао и не размишљајући баш много зашто је добио шамар. |
у.{S} Целога дана био је као убијен: ни посао, ни пазар, ни разговор, — ништа му се све то није |
— би му се, нарочито кад има какав већи посао, јело у дућан доносило; а кад је што боље зготовљ |
борави брзо добивен шамар, па кад сврши посао, примаче преда се бедну своју вечеру, комад хлеба |
Он ће, мишљаше Мане, бити таман за тај посао.{S} Куражан је, дрзак је, има пуно тих лудих аван |
> <p>Све то пролази и хита свак на свој посао, или седи у отвореном дућану и чека сефте и муште |
м се <pb n="137" /> журно крећу на свој посао; журе се да пре од свију стигну на касапницу или |
тили да се домаћин кренуо на врло важан посао.</p> <p>Тако је хаџи-Замфир пошао чаршијом, идући |
е Зона Замфирова!{S} А затим би баталио посао, примакао би своју табакеру, направио цигару и пу |
лицу преда се.{S} Обојица се задубила у посао, па раде.{S} Калфа Коте звиждуће нешто, а шегрт П |
е и шегрт Поте и раде.{S} Задубили се у посао.{S} Калфа Кота довршује неку срмали-муштиклу, — к |
ао навалио као никад; ради, удубио се у посао, мислиш и на ручак ће заборавити при тако силном |
звиждуће нешто, а шегрт Поте се занео у посао, па се у један мах заборави па запева, онако као |
уђење и задовољство, а Мане се удубио у посао, па ради, али се крадом испод очију почешће погле |
аузганг”, — само чујеш како лете, да се посатру, девојке на авлиска врата; понека се забатрга, |
и.</p> <p>Због тога се, ето, сукобише и посвадише Зоне и Мане.{S} И то траје већ неколико дана. |
ље од позорнице догађаја и зато је, као посве невероватна, брзо и пропала.</hi> </p> <p>Осванул |
аки у животу мора макар мало да гуцне), посвети тешком али светом журналистичком позиву — поста |
нином.{S} И тако Јевда остаде удовица и посвети се сва неговању и васпитању сина свога, који је |
потекарско коло“, <pb n="69" /> које је посветио своме земљаку пану Цицули, апотекару тога мест |
нда што је пан-Франћишек оставио пиво и посветио све остале дане свога живота само жупском вину |
о би то знао!{S} Тако, наизменце — мало посвира, па онда пије, мезетише и пуши, па опет свира.{ |
то само за чељад и за женскадију.{S} Ту поседају на оне сељачке, грубо одељане и склепане троно |
/p> <p>Четири тетке и две стрине Манине поседале по миндерлуцима унаоколо и све срчу кафу, а по |
гроша мисечно!!... {S}А фрајла Кермина поседе си малко; чека, белким, да се измире сас татка П |
који ће тада неминовно гутати оне мале поседе.{S} Зато, а и стога што је мислио да народу треб |
не је обишао своје винограде, свраћао и поседео још у некима, а кад сунце већ на смирају свом б |
колини.{S} Спреме је у П*, па тамо нека поседи код сестре — може јој се каква срећа јавити тамо |
{S} Помислио је да је све то, та Докина посета и прошевина, удешено са Зониним знањем и пристан |
о нешто друго, али свакидашњи и редовни посетиоци и играчи знали су шта му то значи, и сви су п |
на сложан и једнодушан отпор и протест посетитељака хамама.</p> <p>А то је било онда кад јој ј |
као по некој команди, у густим редовима поскачу и главачки бућну у воду, — тек тада трза се Ман |
дере се — виче мајку Костадинку! „Нане, поскоро ће да ни украдну тета-Зону!” <pb n="119" /> А З |
ије ни слушала ни чула. — Иди си, дете, поскочи и рекни си по једно кафенце.{S} Иска тета и мај |
.</p> <p>— Што искаш, стринке?</p> <p>— Поскочи, дете, до чорбаџи Тасу и рекни: „Вика те стринк |
си дом тесте бре, ем повеће и поубаве и поскупе.{S} Да гу изгубим, баталија би и дуван и чурење |
ам си дом тесте мушљике, и све побоље и поскупе, а на овуја ми кеиф да пијем тутун, а оне си се |
калајисано. {S}Свакога дана имају доста посла девојке док све то изрибају, па се сија по чорбаџ |
нешто ће бидне <pb n="130" /> поцврста посла, а за овај што ми казасте, — колај работа!...</p> |
окаке, дваред се враћао у дућан, али се посла није лаћао, него је само правио цигаре, пушио, пу |
” — А Зона јој одговара: „Мори, глај си посла, нане, — <hi>ја</hi> ли ћу се <pb n="171" /> зар |
чиновник ни учовњак, ни приседник ни па посланик, та да си ћутим како порена риба мрена, кад ме |
у муштикле.{S} Сам ради, јер је малочас послао све млађе из дућана и остао сам.</p> <p>Тишина.{ |
а није отслужило војску, да ће га можда послати горе у Грац, на више трговачке науке (на што се |
јатан извештај из уста Васке измећарке, после којег је извештаја Мани — као што би то песници к |
i>назад</hi>! па опет нешто као шамари, после објашњење — чују се речи: „Ја сам, бре, војник, п |
АВА ШЕСТА</head> <p> <hi>У њој читатељ, после узалудног и бескорисног читања досадашњих пет гла |
оће!...</p> <p>Кад је ово по други пут, после војске, отворио дућан, и муштерија је према дућан |
бе оне алате и пушташе густе димове.{S} После дуже паузе, запитаће Мане:</p> <p>— А... ете...{S |
му није требало дуго да лупа главу.{S} После три дана он је већ имао идеју о освети и задовољн |
увребала сада Ману при повратку кући. — После краће почивке, размишљајући како да отпочне, прог |
страна је обасуше питањима, којима се — после онако еклатантног доказа да је све лаж и клевета |
једном запева таково „Иже херувими!...” После тога није пан-Франћишек ништа компоновао.{S} И ка |
малко?</p> <p>— Па до „голем нишан”, а после кој да збори... и што има да збори? — вели Дока.< |
ају, смеше се на њу очију пуних суза, а после је загледају и разгледају јој одело.{S} А она у б |
у.{S} Прође дућан за неколико корака, а после застаде, као да се сетио нечега, и врати се и уђе |
{S} Тетка Дока га је најпре изгрдила, а после тешила утешним речима: да се не брине, да не очај |
к и кратак, мало дужи од мачјег репа, а после нестаде и њега.{S} Отсекла га Зона, ошишала се, а |
S} Он обично пре вечере отсвира овде, а после вечере где свира — ко би то знао!{S} Тако, наизме |
оја је само једаред отпевана у цркви, а после је следовала оштра опомена његовог високопреосвеш |
да му улије неке наде, да га залуди, а после да га одбаци.{S} Онако, као и за све велике и сре |
решио да се сам, где треба, извести, а после да по светој <pb n="150" /> новинарској дужности |
х пало у очи првим комшијама Маниним, а после и великом делу чаршије.{S} И како је који час про |
есовао и прибележавао све што је чуо, а после — не могући се ни сам снаћи у том хаосу и лавирин |
викну Ташана, па се ухвати за главу, а после се умири мало, па поче: — Ете, како може да си ст |
и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако исто...{S} Прекодан се сваки час тек и |
а.</p> <p>Пустише ченгије да измакну, а после се и сами разиђоше...</p> </div> <pb n="193" /> < |
е он чуо и научио од мајстор-Мана.{S} А после, баш да је све заборавио калфа Коте, није требало |
к није хтео ништа силом да добије.{S} А после, њега и није вређало то како су о њему мислили и |
па се смеши усиљено и виче „јок!...” а после постаје озбиљније, па тек силно затрепће очима, а |
ресију, од које, ако што пара скупи, да после купује кудељу и кускуне...</p> <p>Тада се једва ј |
3" /> <p>— Неје без ништо! — рече Јевда после дужег размишљања. — Тугоо, ако је бегенисуваја ни |
а си оћута’ и отрпе’ нико време.{S} Ама после ми дође ништо у памет за чекмеџе. {S}Есапим и тре |
улицама одвели, а другим су се улицама после сви вратили.{S} Тако је свету јављено било да Зон |
ису му опростиле ни кад је, истога дана после подне, стигао са чифлука, и виделе га како је оти |
лепше певале.</hi> </p> <p>Недељу дана после овога испричанога у прошлој глави, кад је измећар |
мисао: шта је све морала претрпети Зона после свега тога од својих у кући!... {S}Зато није имао |
ги пукне брука и оде абер по ма’але, па после сал тол’ко да поживејем кол’ко од зајца оп’нци да |
.</p> <p>Недеља је.{S} Код хаџи-Замфира после подне тишина као и у свима кућама где се целе нед |
се тешили да ће то ипак проћи, али кад после кратког времена постаде и песма, и кад је чуше, — |
S} Већ било венчање, прошао ручак и сад после подне грдно весеље у кући чорбаџи-Замфировој.{S} |
его што су мислили, — вратила се оданде после шест недеља, тужна и зловољна, тужећи се на дуго |
шини и усамљености у којој се сада нађе после малопређашње тишме и вреве!{S} Дуго је тако ћутао |
није држало место.{S} Неколико пута је после подне долазио у дућан, седао и почео да ради; нек |
спитао се и сазнао све шта је и како је после одласка Докина било.{S} Од Васке је дознао да је |
домаћима да иде; иде, вели, једно да се после силних брига одмори и разоноди на недељу-две дана |
у других стрина, ујни и тетака, које се после Таскине походе изређаше и напунише јој главу, да |
, увек нешто тако шаљиво избаце, што се после запамти, остане ту и циркулира дуго као нека посл |
роко: „Јуче су се споречкала двојица, и после краће амалске и аласке свађе и грдње, и потукли и |
адгод водио коло, тога се не сећа!{S} И после, откуд би пас могао дати бакшиш свирачима?...{S} |
р пазар свршио).</p> <pb n="78" /> <p>И после неколико таквих тешких дана и такве душевне утуче |
песмом и буде и успављују. {S}Кад лети после ручка прилегне на доксат, да се одмори и придрема |
ховој <pb n="115" /> и о животу њиховом после свадбе, па се трже уплашен и од саме помисли те.{ |
тена.{S} Мане је био срећан и задовољан после оне сцене са старим Замфиром; разумео га је добро |
реме, уздисаше стари Замфир, када је он после паше и владике био прва сила, — све би то друкчиј |
јер он је имао обичај да за једно такво после подне промени по неколико места.{S} Стала би, па |
жнија и утученија није Ташана била него после тога сна.{S} Целога дана јој није избијала из гла |
на њега тако га је раздремао и расанио после спавања, да није ни тражио измећарку, да га по об |
кратко би се на њих обрецнуо.{S} И нико после за живу главу не би смео продужити с њим разговор |
ући, као да му гори. <pb n="64" /> Мало после излети из куће у другим, опет свечаним хаљинама, |
ус и весеље и тражи очима њу...{S} Мало после, ето и ње, Зоне.{S} Излази из куће, спушта се дос |
е иду и хватају се у коло.{S} Дође мало после, и Зона са другарицом својом, Геном Кривокапском, |
S} Стари Замфир легао да се одмори мало после ручка, као што је то одвајкада научио.{S} А чим ј |
слуша и меће зрно на таблу.{S} Тек мало после неко се мешкољи, загледа у комшиску таблицу, виче |
<hi>банкерче!</hi></l> </quote> <p>Мало после ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се |
it="subSection" /> <p>Ишао је тако цело после подне.{S} Дан био леп, топал и ведар септембарски |
је баш кадгод и повели, то је увек било после дужег свађања и погађања око постављених услова, |
алиш-вериш како? — — — запита га Замфир после кратке паузе, правећи и сам цигару.</p> <p>— Тхе, |
радо сносе при самој помисли на недељу после подне, при помисли на игру и ашиковање.</p> <p>До |
клони им једну од својих кућа, најлепшу после оне у којој је становао.</p> <p>Журно се спрема у |
та.{S} Зато се ваљда хаџи-Замфир, одмах после неколико дана, и сетио свога чифлука и јесењих ра |
што ће татко да ме утепа“.</p> <p>Одмах после тога извадио је чорбаџи-Замфир своју Зону из школ |
i>нов адет</hi>, па ники саг воде и <hi>после</hi>...</p> </div> <pb n="158" /> <div type="chap |
<hi>преди свадбу</hi> у амам, — ели <hi>после свадбу?</hi>...</p> <p>- <hi>Пре свадбу</hi>, — о |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После ручка поче се шаренити сокак од момака и од девој |
у приповеткама и романима.</hi> </p> <p>После овог,а ствар се брзо развијала и крају приводила, |
само овако како ће се и свршити.</p> <p>После неколико дана Мане је ишао опет поносито и ведра |
е на дуго време, проведено тамо.</p> <p>После две-три недеље, дође по њу други зет, зет Тошке, |
анску израдио тежак крст од срме. ...{S}После сваке такве на задовољство извршене наруџбине, ос |
а су шамари сасвим природна и неминовна последица бедног шегртског положаја.{S} А вукао је шама |
привиђења и снови, што су били природна последица испричанога у прошлој глави, а што ће опет ис |
ктерне црте Зонине — природна и логична последица још и карактера његовог, и ашиклиске, тако да |
удар, који је задесио Мана — заједно с последицама његовим.{S} У свој Глави је, даље, и решење |
>И тако је тај испад у новинама имао за последицу да се учинио тај преокрет у животу Макином.{S |
9071_C22"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Она је сасвим обична, као што с |
која му је тако загорчала његове старе, последње дане...</p> <p>У самој чаршији и по главнијим |
ичају, био у амаму, одржао, по обичају, последње „<hi>момачко</hi> или <hi>бећарско вече</hi>”. |
шегрта, који већ пола године дана — од последње славе Мачине — како иде без капе, чупав и голо |
! — прсну у глупи смех измећарка на ове последње речи. — Леле, тугооо! „Куче у чашире”, какој м |
је сасвим обична, као што су обично све последње главе у приповеткама и романима.</hi> </p> <p> |
де јој ону киту хризантема. — Тој ти је последње од мен’, Ајшо, за игре што ми играше, за песне |
као звоно које оглашава мртваца, а речи последње Зонине, које јој је рекла праштајући се и љубе |
ЕТ ПРВА</head> <p> <hi>У њој је описано последње момачко весеље Манино.</hi> </p> <p>Мане је от |
е стране, а највише око Мана, коме су у последње време акције почеле нагло скакати.</hi> </p> < |
и Калиопу, решена да учини још једаред, последњи пут, кораке у обе куће — у Манину и Манулаћеву |
биолози, филолози и математичари, — ови последњи с грдним фасциклама поправљених ђачких задатак |
је заустави, ослови, да је упита он сам последњи пут...{S} Ако ништа друго, а оно бар да скине |
твар, коју је дуго крила и чувала и као последњи метак избацила, а та је: да исти Мане има брат |
решио се да сам покуша још један, и то последњи, корак, да се, то јест, сам он састане са Зоно |
ања; било је и мртвих и рањених, а међу последњима и сам стари несрећни отад лепе и неваљале „п |
пао мрак кад је стигао и пролазио крај последњих винограда, што су најближи вароши.{S} Из мисл |
сприча и рапортира све што се десило за последњу недељу дана, а није ту ни Зујица, да им размећ |
, за Манулаћа тога, — плану Дока. — Ама послен да ви не бидне криво, кад, ете, стане да „праћа |
а, и све такве крупније народне бриге и послове отаљавао. {S}Мрзио је неправду и неједнакост, и |
не може, јер баш тих дана га трговачки послови одазивају на дужи пут у Лесковац и околину — да |
ти, остане ту и циркулира дуго као нека пословица...{S} Али ипак, кад се махну шале, озбиљно пр |
о ваљада ни спомињати.{S} Чак и оне две пословице, које су већ давно биле заборављене, сад су о |
и не журе баш богзна како да су први на послу у канцеларији.{S} То је одмах пало у очи првим ко |
они неће што више времена да проведу на послу, него откидају од тога времена и хитају кућама, д |
вапут ако си искочим поради, ете, некуј послу у чаршију.{S} Па ели узнем по-за себ’ измећарче, |
Тај што може да ти изработи, ете, никуј послу, веће никој ти тој не може!...{S} Из Турцко три р |
на ручак ће заборавити при тако силном послу, па се заборави тек и запева тихо и полако:</p> < |
, ете, на један еглен...{S} Заради неку послу...{S} Е што си стала туј при мен’ како шиљбок ник |
сат, да га послуже.{S} Једна му носи на послужавнику парче стамболског ратлока, чашу студене во |
тао, потрчале би одмах на доксат, да га послуже.{S} Једна му носи на послужавнику парче стамбол |
ачку чкољу.{S} Седимо си и чекамо да не послуже.{S} Ја си узедо’ с астал ону књигу, албум, па с |
оже!”, јер је био лепо дочекан, слатким послужен и кафа поручена, али кад је отпочео једним под |
у кафу у филџане са зарфовима и унесе и послужи их.</p> <p>Дока се искашљује и спрема да отпочн |
с мастиком, којом се — чешће од свију — послуживала тетка Дока, док је причала слике из хамама, |
штовао и био према њој необично нежан и послушан.{S} Али баш зато јој није много поверавао ника |
коб с мајком, према којој је дотле увек послушан и особито пажљив био.{S} А Јевда ћути, трпи, и |
је казано, а што заповеди да ће бити и послушано.{S} Па ипак није хтео ништа силом да добије.{ |
ве код сина, и да се нада да ће је Мане послушати и да она неће дуго плакати...</p> <p>Идући ку |
је, како и прилега на девојче”, како је послушна и како има лепо грло, кад запева „Запевало бул |
у очи.{S} И што би она сад учинила, као послушна кћи, од страха очева, застрашена и присиљена, |
, и два јастука, и чисту душу, и ропску послушност.{S} Заиграше.{S} Калина весела, блажена — ру |
ник огромног имања, а, сем тога, пример послушности, скромности, <pb n="83" /> стидљивости, цел |
једна јота ваљда не би могла стати.{S} Посматрала га је и дахнула је душом, јер јој се учинило |
тио од господина начелника, и кришом га посматрала неће ли прочитати што на лицу његовом: зна л |
а-мустаћи...{S} Леле, — трже се мала, — посмешила сам се! — замуца застиђено девојче и покри ша |
ање...{S} Што ме питујеш?{S} Може да се посмешила, а требала да рекне: „Поздравила ти се Калина |
верујеш, бата-Мане?</p> <p>— Да се неси посмешила, невесто?...{S} Знаш:{S} Манулаћ и Манча слич |
ување оно старовремско!...</p> <p>— Па, посмешило се дете...</p> <p>— „Дете”, — а виде ли како |
Али, <pb n="139" /> кад су га мало боље посмотрили, учинило им се да тај човек баш ни најмање н |
а се осећао здрав као бик. — Легни си и поспиј малко, а ја ће ти веће пратим јутре „записи” оди |
веди и призна јој искрено да му је Зона посред срца.</p> <p>— Аха! — кликну тетка-Дока. — Такој |
ом свету, зато је радо пристала да буде посредница између двоје несрећних.{S} Опазила је Ману к |
с њим.{S} Колико су само кафа и наргила посркали и чибука попушили и мастика попили, и Замфир у |
не само заплашила, него и вешто питала: постављала јој је тако вешто обична и унакрсна питања, |
у струку.{S} Адвоцирао је, слао дописе, постављао по новинама питања овоме или ономе министру п |
ућану Ману.{S} Одмах пређе на ствар.{S} Постављао му <pb n="153" /> је питања, али се, на велик |
било после дужег свађања и погађања око постављених услова, на које је услове Дока тешко приста |
у мач буде оружје, али, као што видите, постаде борац ипак: место мача изабра <hi>перо</hi>, да |
t="subSection" /> <p>Променила се Зона; постаде дете друкчије.{S} Није више онако безбрижна, не |
шком али светом журналистичком позиву — постаде борац за истину, правду и слободу.{S} И тако се |
ак проћи, али кад после кратког времена постаде и песма, и кад је чуше, — сви су били као утуче |
у једним новинама, и кад због тога Мане постаде пргав, па сваки час долажаше у сукоб с мајком, |
ину како је срећна и блажена!{S} И Зони постаде нешто тешко и досадно.{S} Све јој беше досадно, |
раширили, захватали све веће размере и постајали све вероватнији, — тако су је извештавале сил |
могао још већем пропадању малих газда и постајању латифундија или великих газдинстава или велеп |
смеши усиљено и виче „јок!...” а после постаје озбиљније, па тек силно затрепће очима, а сузе |
а подлегла, попустила и постала друга — постала опет она стара, поносита, уображена, хладна, чо |
Мане је био син тога народа, у кога је постала за утеху она реч: „Ко зна зашто је то добро?!”, |
му ствар, због које је ова приповетка и постала, а то је: да се у њој једва једаред нађоше заје |
онда ако је Зона подлегла, попустила и постала друга — постала опет она стара, поносита, уобра |
ке чорбаџи-Замфирове, за њих се удале и постале домаћице и мајсторице, али зато ипак и надаље с |
јој погледи од неко доба ужасно досадни постали.{S} И она наваљује на мајку своју и моли је да |
о субјективно мишљење и освојило и брзо постало објективно и опште мишљење целога града...</p> |
ао је да још није прилика за њу, док не постане официр.{S} А дотле се трудио да јој бар падне у |
још има да прође док га закалфе; а чим постане калфа, искијаће први шегрт — мишљаше фаталиста |
ства!{S} Из дугог и савесног надгледања постао је прави — тако да га назовем — психолог, па је |
> омрзнуо на чорбаџиски сталеж и сасвим постао плебејац и демократа. — Е много ми ћеф да ти пом |
еће - фамилијарно веће од родбине, веће постаријих жена.</p> <p>И оне се одазваше и дођоше.{S} |
ло му није зготовљено као што треба, ни постеља му није намештена по вољи, ни кошуља му није оп |
ће се свет на своја опредељења полако и постепено, онако, што рекли, по чину и господству.{S} Н |
е!...{S} Несам си <pb n="104" /> остала постидна!...{S} Ама ги и <hi>ја</hi>, берем, убаво каза |
ле „побегуље” Зоне, за којега су, опет, постојале две верзије: једна, да је погинуо, а друга, д |
ила ни речи зуцнути о томе, иако штампа постоји, иако смо се ми крвавили и по апсанама трунули, |
подичи њиме.{S} На славе, на патарице, поступаонице, на женске празнике — свуда га је водила о |
тила неке лажне дводинарце и, природно, посумњала одмах на Манчу.{S} Зато му је ноћас претресла |
и сваки рођак, али канда је мало, онако потајно, и уздисао за Јевдом, и то годинама безнадежно |
. у наш варош нема га, ете, јоште један потакав!...{S} Пратија сам човека да га питује...</p> < |
међу три тесте Ђурђијанке и Стамболијке потакве; искочиле би и там’ најлепе и најубаве!...</p> |
јку?</p> <p>— Та што неси тражија никог потаквог човека, од ред човека...{S} Татко ти имаше при |
. и што иска да си улегне у чорбаџиску, потакву фамилију...</p> <p>— Е, доста саг, Таске!... — |
у и натоварила на врат.{S} Зато јој све потанко исприча и оно што је било, а тако и оно што тре |
оне њене једре и румене образе, или је потапка по гојним плећима, од којих чисто хоће да прсне |
стави рад, па га само погледа.</p> <p>А Поте се занео као тетреб, па продужи оним својим танким |
— Што ме па тепаш, бата-Коте? — пита га Поте питомо, машив се шаком за ударено место на глави.< |
(кад се причешћивао), није било дана да Поте није добио шамара, или у дућану, или на чесми.{S} |
ирљива сцена између калфа-Коте и шегрта Поте, даље: кућа хаџи-Замфира чорбаџије, а тко исто и с |
искијаће први шегрт — мишљаше фаталиста Поте — за све ове досад добивене шамаре.{S} Боже здрављ |
S}Запамтиће први нови шегрт ко је калфа Поте!{S} Тако мисли Поте и једе печену бундеву и теши с |
у призору описаном у песми.</p> <p>Кад Поте не доби очекивани други шамар, он полако испружи ш |
te> <p>али не доврши, јер пуче шамар, и Поте испусти ону зечју ногу и минђуше, и погледа зачуђе |
у Манчином дућану није било, сем Коте и Поте, никаквих других момака и чирака, али то је сујета |
и шегрт ко је калфа Поте!{S} Тако мисли Поте и једе печену бундеву и теши се и ужива већ сад.{S |
аред удари, али га остави, кад уплашени Поте увуче врат и главу као корњача, да би избегао друг |
} Простре ћилимче, које би донео за њим Поте шегрт заједно са шишенцетом мастике, збаци плитке |
начелства, и познали Поту по гласу (јер Поте се чешће дерао кад га туку у дућану, и отуд му поз |
а-Коте, — вели стидљиво, шапатом, шегрт Поте, — куде смем ја па да гледам чорбаџиске керке?!{S} |
.{S} Калфа Коте звиждуће нешто, а шегрт Поте се занео у посао, па се у један мах заборави па за |
— какво појење у дућан?!</p> <p>А шегрт Поте га гледа блесасто, и пипа главу, и гледа да се ниј |
тором. {S}Па и оно малочас, можда шегрт Поте и не би запевао, и, ни крив ни дужан, добио шамар, |
Мана кујунџије седе калфа Коте и шегрт Поте и раде.{S} Задубили се у посао.{S} Калфа Кота довр |
свему граду, — а главати и чупави шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти зечјом ногом неке старе |
помисли какав би смешан изгледао шегрт Поте кад би заиста вирио кроз плот у чорбаџиску башту и |
му било у дућану, и чим се вратио шегрт Поте скочи и диже се да иде.{S} Рђаво сам рекао „да иде |
си гу ти, па да можеш да појеш?!</p> <p>Поте оборио очи, па се стиди.</p> <p>— Паа... — настављ |
у, ешеку ниједан палилулски?!...</p> <p>Поте ћути и чеше се по глави, која бриди, па му то чеша |
е то неопходно потребно — да у неколико потеза оцрта тога Манулаћа, који је ушао у комбинацију, |
била подужа, пакосна и заједљива.{S} А потекла је од једног кујунџије дошљака, коме посао није |
ву, веће кроз обруч... што се, рече ми, потепаше заради њума.{S} Ја гу, рече, испрати до железн |
к звекира, а затим сви скочише у кола и потераше...{S} Они што у тај пар прођоше <pb n="135" /> |
их је Гмитраћ чекао, па завали руке иза потиљка и пође силно као орао кад хоће да полети.</p> < |
ако понављаху: „Црна мајка — мислећи на Потину мајку — шта је чула и доживела, — и шта ће још с |
алост била слушати ту дерњаву и кукњаву Потину.{S} То прихватише и жене и стадоше клети Манчу ( |
једна се на другу гомилала, једна другу потискивала.{S} А причати све то било би и дуго и досад |
њало час плануло, па се светлост и тама потискивале сваки час по шареном ћилиму на поду...{S} М |
ад му је отац плаћао четрдесет гроша за потковане ексерима и потковицама кондуре. {S}Свуда га ј |
четрдесет гроша за потковане ексерима и потковицама кондуре. {S}Свуда га је водила, <pb n="87" |
могу, рече; трупам, рече, сас оне пусте потковице како стари мезулџиски, рече, коњ!” Е, куд се |
ри и инџилири, па може да носи путине с потковице, а ти не можеш!?{S} Море ће понесеш, па како |
ко бе’у цврсте и јаке путине, па ем сас потковице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе |
рдили да је својевољно побегла, а то су поткрепили тиме што се није отимала, и што су својим ро |
ја један по један у побочне сокаке, да, поткрепљен, целе ноћи бди над имањем и чашћу уморних и |
од пива. — Знаш ли, бре, како ћу да га поткупим?!{S} Море, ни пас с маслом неће га моћи појест |
ао да прелазе преко каквог брвна, преко потока.{S} А оне старије и познатије, оне матроне што н |
ине (од књиге VIII, 2 до књиге X, 5), а потом ју је допунио и прерадио за издање Српске књижевн |
запрепашћење свију, сам главом Манча с Потом шегртом и отворио дућан. „Ваљда су га, на јемство |
трговац ники... — додаје тетка Таска и потпирује гнев. — Предузимач, ели лиферант... веће коцк |
је на свршетку овог пакосног написа као потпис стајало само: „Један веран син наше свете правос |
ки господин Милисав Јекономија, који се потписивао „овдешњи”, а називали га Јекономијом, јер то |
ама питања овоме или ономе министру под потписом „Небојша”; ишао у депутације, бивао претставни |
поред свег трагања и распитивања, а по потпису се није знао ни могао управљати, јер је на сврш |
м малом платом и, да га мајка кришом не потпомаже, било би зло и наопако.{S} Али и овако, у ови |
ила.{S} А и кад је долазила, владала се потпуно чорбаџиски.{S} Долазила би обично праћена својо |
ратлока?</p> <p>Једном речи, владао се потпуно господски, и било му у конацима све асли пашинс |
о друге ма’але?!...” И готови су већ да потраже тенџеру, и измећарка Васка већ пошла по њу, да |
..</l> </quote> <p>„та те, рече, максуз потражи, чорбаџи-Петраки, да ти рекнем.{S} А, рече, тво |
шапуће те стихове; кад ујутру устане и потражи папуче, опет му се ти исти стихови отму с усана |
а јој окрене леђа и да на другој страни потражи утехе, него је пре тога хтео да јој спреми нешт |
није имао мира, него је одмах сутрадан потражио и нашао измећарку Васку и распитао се и сазнао |
ће познавао, упознао се овде и с вином; потреба државна изискивала је те је дошао баш у онај кр |
} Она је лебдела над њим; свака најмања потреба била је одмах испуњена.{S} Она је чисто умела с |
"88" /> штедљив.{S} Новац му никад није потребан био, јер никад није имао прилике да га потроши |
="127" /> Мане остаде при свом; њему је потребна била танка, висока и млада девојка, и то само |
касе.</p> <p>Мане му каже да су му обе потребне због драгоцености којих има много, па не може |
д се сви скупе, док не дође неопходни и потребни Нацко, јер он је, такорећи, дипломирани <hi>ви |
ег — чак писац мисли да је то неопходно потребно — да у неколико потеза оцрта тога Манулаћа, ко |
ршене наруџбине, осећао је мајстор Мане потребу да се мало поодмори.{S} Тада би узео тамбуру и |
а, пиште зурле, звецкају чампаре, а гоч потреса темеље старога хана и сасипа прашину и црвоточи |
је дуго време.</p> <p>Цигани засвираше „Потресуљку”, омиљену игру Манину.{S} Мане узе за руку и |
о лети кад Мане поведе „Осампутку” или „Потресуљку!” И само они прапорци у Манчиним штиклама шт |
био, јер никад није имао прилике да га потроши.{S} Чак му се и мајка љутила што иде тако без н |
ашана не носи, јер је изишао из моде, — потрпа на себе све њене адиђаре, па се огледа на велико |
рен једаред суд и мишљење није се могло потрти.{S} Остао је глас и надаље и мишљење оно старо, |
мих вешала скинути, само кад хоће и кад потруди своје чудо и господство.{S} А за ситније ствари |
у ништа, него да дува на нос, па да сам потруди своје чудо и господство и да и сам тражи лека т |
се па жени? ’хоће ли”, вика, „скоро да потрупамо малко у сватове?{S} Пуштија ли је”, рече, „Ма |
<p>— Е, што да рекнем? — запита Васка и потрча за њим.</p> <p>— Рекни гу:{S} Поздравија ви се М |
ити!...</l> </quote> <p>А кад би устао, потрчале би одмах на доксат, да га послуже.{S} Једна му |
ет, онако исто као и овце или гуске што потрче све за једном, оном првом, онамо куд она потрчи, |
ве за једном, оном првом, онамо куд она потрчи, а и не знају ни куд трче ни зашто трче — по том |
. ради и све поје...{S} Волешем гу, кад потрчи!{S} Па да гу поздравиш, дете!{S} Рекни: чорбаџи- |
} Из те кујне се већ досад пет девојака потсвојкиња удало.{S} Ту се загледале и заљубиле у момк |
и служи свима, па и оним најгорима, за потсмех.{S} Осећа и види да је све пропало за њ...{S} Н |
{S} Упропастио је, и она сада остаде на потсмех као ниједна њезина друга, заврши Зона и бризну |
о тамо чути, како пропратити и с каквим потсмехом све то узети.{S} И одмах одлучно рече да то н |
а његовим, и он се склања и бежи испред потсмешљивих и пакосних погледа света.{S} Већ било венч |
она гледа равнодушно, уморно и као мало потсмешљиво по овом шаренилу и весељу; гледа, као да јо |
нча, нема га туј? или други питају мало потсмешљиво: „А, јоште ли га нема.?... <pb n="138" /> Ј |
жасно мрзи чорбаџи-Замфира, јер је овај потстрекавао чорбаџи-Петракија да онако уради са сином, |
псила их све — и Манчу и калфе и шегрта Поту.{S} Неки су га чак чули, кад су пролазили крај нач |
су пролазили крај начелства, и познали Поту по гласу (јер Поте се чешће дерао кад га туку у ду |
, исприча му неку сиротињску невољу.{S} Потужи му се на неки зулум: на разуздан аскер, на непра |
знао, и коме су тек сада све казали, и потужили му се како се одавна носе са Зоном.{S} И сад с |
о изазвао — како је љут био на њега — и потукао се с њим, чим би га први пут срео и нашао.{S} А |
краће амалске и аласке свађе и грдње, и потукли и узнемирили читав овај крај, као да смо у цент |
отињи реч.{S} А кад се <hi>господа</hi> потуку с амбрелима, да све пршти — а они само укратко п |
о си убав пазар имам!...</p> <p>— Стани потурњак, па си узни и цело тесте...</p> <p>— Да не да |
а шта све може лупити и испричати (па и потући се с неком!) тетка Дока, којој су фес и шамија д |
а оно што каже упорно брани, па и да се потуче, јер је била позната као убојица.{S} Зато су је |
преко сокака што је умела и смела сама поћи.{S} Зато и није било лако Мани; и прошло је повише |
ће бидне девер!{S} Ама антика девер... поубав оди гардиског поручика, ете...</p> <p>— Ама, збо |
Од нашога Манчу има ли, деде, збори си, поубава прилика?{S} У сав град има ли помомак од њег’?! |
S} А имам си дом тесте бре, ем повеће и поубаве и поскупе.{S} Да гу изгубим, баталија би и дува |
јем тутун, а оне си седе дом, па ако су поубаве и побоље оди овуја!{S} Ти си еснаф човек, мајст |
да искоче нови девојчики, и јоште може поубави и покротки девојчики да бидну оди овија овогоди |
лее, лудо је, ама па си знаје што си је поубаво!” па му дају ливених ексера пуну шаку, а он одл |
ги Замфирови зетови?... {S}Сестре ти се поудаваше све за људи трговци, а ти што искаш?!...{S} П |
да више.{S} И како је ова била кокетна, поуздана и поносита са своје лепоте, било јој је ужасно |
еђу оца и сина.{S} Јер Митанче је добио поуздане вести да му је његова фатална супруга Хермина |
Мане ни трага ни гласа.{S} Чак му је по поузданом човеку поручено да Замфир даје уза Зону пет с |
ек, држао је да сваки човек треба да се поучава туђом несрећом.{S} Јер тих дана баш ухваћена је |
ратак сензациони — али за родитеље врло поучителан — роман, у коме су јунаци, млади Митанче Пет |
им му спомену Тимку Јордана Калтагџије, похвали је како је здрава — „како мечка”, рече Јевда — |
ака које треба Јевда да спомене и да их похвали пред сином Манчом.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама с |
а лепотицама се баш не може богзна како похвалити то место.{S} А најпосле, ако јој се баш и не |
ше међу се гомиле веселе омладине...{S} Похватале се девојке испод руке у дуг ред, а иза њих др |
буљуком девојака, другарица својих.{S} Похватале се до ње све њене вршњакиње:{S} Тимка Калтагџ |
ринти, са седиштем у Оршави, где су сви похватани и осуђени на робију, а међу њима и она, Херми |
себе, акамоли за лист”.</p> <p>Зато је похитао ради материјала, а да ће га умети обрадити — то |
ином биле младе и девојке сељанке, тако похлепне на минђуше, прстење и манистре.</p> <milestone |
у обема кућама.{S} Прије Ташана и Јевда походе се узајамно чешће и разговарају се и саветују шт |
а, ујни и тетака, које се после Таскине походе изређаше и напунише јој главу, да већ више ни је |
и сензациони подлистак.{S} Решио се да походи три места: да интервјуише Замфирове, Манулаћеве |
мислешем нешто ће бидне <pb n="130" /> поцврста посла, а за овај што ми казасте, — колај работ |
Пољубила га, кад ми предаде за теб’, — поцелуј га и ти саг!{S} Рече ми јоште да ти рекнем: да |
да поживејем кол’ко од зајца оп’нци да поцепам!{S} Тол’ко, побратиме, е што ми веће треба и св |
деља, погледам ја — а он си јоште иде у поцепане путине!{S} Чорбаџи-Петракија син, па си иде ка |
замуца застиђено девојче и покри шакама поцрвенеле образе. — Требе ми, ете, искам <hi>срма-беле |
— Мори, брука по чаршију и по ма’але! — поче шапћући тетка Таска. — Она луда Дока зар је пуштил |
> <p>Опет мала почивка.</p> <p>— Бре! — поче хаџи-Замфир, — исквари се много свет!{S} Батисаше |
а?!{S} На кога да праћа?</p> <p>— Па, — поче заједљиво Дока, — саг неће да праћа на бимбашије и |
. {S}Што си поје?</p> <p>— Па, ете... — поче Васка, - поје си песне, онеја што су од љубав и аш |
кад дође.</p> <p>— Вика’ те... ете... — поче Зона, а сва бледа, сувих усана, а истурила изазива |
сада, док је викао цифре, викао, а сада поче онако.</p> <p>Викну Нацко:</p> <p>— Маџарска буна. |
а за себе као неку завршну реч, па сада поче достојанственим тоном, а и не гледа на Доку, већ г |
/> па се смирило и утишало.{S} Тек онда поче мајка поиздаље наговештавати Ману да би већ требал |
one unit="subSection" /> <p>После ручка поче се шаренити сокак од момака и од девојака, од минт |
ати за главу, а после се умири мало, па поче: — Ете, како може да си стане „побегуља”, кад си ј |
и један папир и дуван, у који хукну, па поче савијати цигару.{S} Кад је запали, засука бркове, |
срче кафу, разгледа по соби, па најзад поче:</p> <p>— Дошла сам си, ете, на један еглен...{S} |
ј на Крстовдан приђе главом сама Зона и поче о том истом да јој се јада.{S} Јевда изишла мало и |
две кафе!...</p> <p>А газда Таче седе и поче:</p> <p>— Ете саг ми, Јевдо, дође ништо у памет, и |
еће парче печене бундеве, прекрсти се и поче вечерати, размишљајући и хесапећи у себи колико јо |
.” Тада засвираше Цигани и све полете и поче се хватати у коло.{S} Ту однекуд и луди Гане Клинч |
метила:</p> <p>— Па ти, чорбаџике, како поче... дабетер!...{S} Па што си берем не поведеш сас т |
ћерка.{S} Али сада, као девојка, она то поче полако осећати и по томе се владати.{S} А и да ниј |
еде, деде, мори...{S} Закуни се!{S} Што поче, па застаде...{S} Што се не закунеш?!... {S}Закуни |
гледаоце.</p> <pb n="73" /> <p>Па опет поче песма уз игру:</p> <quote> <l>За Раде комшијче,</l |
е бити прилика за њиховог Манчу.</p> <p>Поче стринка Парашкева:</p> <p>— У Мадине, ете, там’ сп |
аво.{S} Само она не гледа на ту страну; почела је да зева...{S} Криво јој... {S}Не треба њој та |
још више владање и поведење његово.{S} Почела је чак од оца Манина, Ђорђије; ни њега није оста |
гледају и уздишу за Манчом, па је и она почела помало гледати и кришом уздисати за њим.{S} Ваљд |
сву основну школу, него само три и тек почела четврти разред, кад је чорбаџи-Замфиру дошло неш |
о Мана, коме су у последње време акције почеле нагло скакати.</hi> </p> <p>Прошла читава година |
горе од онога.{S} Тамо су је тек калфе почеле певати, и то тек соло, — а овде је већ и шегрти |
ене, сад су оживеле, употребљавале се и почеле опет циркулирати.{S} Шта је само досетака на рач |
куче у чашире фатило се у оро!” а други почели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледања и његовог игра |
м, и то годинама безнадежно уздисао.{S} Почео је док је још девојка била, и још није престао уз |
да је Мане све то чуо, и кад му се Мане почео већ и јављати, — крене се једнога дана сам главом |
најранијег детињства његовог, откад се почео у патицама од шест гроша батргати уз мајку преко |
је после подне долазио у дућан, седао и почео да ради; неколико пута узимао преко крила неку пу |
спода напред!...” Тако је пан-Франћишек почео с концертирањем а свршио са циганском дружином, у |
и враћа се натраг!...</p> <p>Тако, ето, почесто ради Мане.{S} Али да призна да све то ради Зоне |
ко искочи брука и резилак — ама ово саг почесто!...</p> <p>— Ее, бата-Таско, за тој те и позва’ |
цули, апотекару тога места.{S} Тако леп почетак и напредак прекинут је, а узрок су томе, тако д |
чашћу уморних и заспалих грађана...{S} Почеше се разилазити и с „нишаљке” и с играња...{S} Све |
и само обичаја ради — стењао би и јечао почешће. „Ој леле, — стење и мази се чорбаџи-Замфир, ку |
сао, па ради, али се крадом испод очију почешће погледају, заваравају један другога, док им се |
<p>Остадоше опет сами.</p> <p>Опет мала почивка.</p> <p>— Бре! — поче хаџи-Замфир, — исквари се |
а Ману при повратку кући. — После краће почивке, размишљајући како да отпочне, проговори женица |
се тамо сад највише и најрадије пева, а почиње са: „На порту сеђаше”.{S} Зона је била — што леп |
у оно доба кад се и ова наша приповетка почиње.{S} Била је чисто фатална са своје прилепчивости |
ан сто у средини, мућну кесом и викну: „Почиње; молим за тишину!” Мућну опет кесом и стаде извл |
а.</hi> </p> <p>Освануло лепо јутро.{S} Почињу оживљавати и чаршија и махале.{S} Креће се свет |
једном окатренућу.{S} А пре тога би сам почистио метлом испред дућанчића, задиркивајући девојке |
маш.{S} Ја већ и саг јоште видим што ме почитују...{S} Ете, избери си једну оди тија што ги ти |
е може да се формално узме због трошка, почне <pb n="162" /> као господа — да ви’ш како онда на |
азрева а раније и стари.{S} Чим девојче почне да гризе доњу усну и терзија јој почне да мери и |
/> <p>Тек улети усплахирен пред мајку и почне испрекидано:</p> <p>— Нане, „Гиган” саг стаде, ет |
почне да гризе доњу усну и терзија јој почне да мери и шије фустане — она је за удају; а дечак |
фустане — она је за удају; а дечак, чим почне да криви ноге и накривљује фес на једно око и да |
престоничко порекло. {S}Па хоће и да се пошале.{S} Кад год ту тако стану, увек питају и моле да |
ше него што је понео.{S} Једном, кад је пошао у „Апеловац” на стрелиште, дао му отац седам грош |
важан посао.</p> <p>Тако је хаџи-Замфир пошао чаршијом, идући полако и достојанствено, бирајући |
осподин приседник ми неће побегне...{S} Пошеја сам у суд... — вели Замфир правећи цигару и мећу |
иноћ сам ти долазија,</l> <l>По азбашче пошетаја,</l> <l>Алов јаглак изгубија.</l> <l>Ако ми га |
ка запева:</p> <quote> <l>Излегох да се пошетам</l> <l>Низ тоја пуста Битола,</l> <l>Низ Еврејс |
рви сумрак, баш кад се умотана у бунду, пошивену зеленим атласом, враћала Зона преко сокака од |
то, па се, црно од силних жигова, враћа пошиљаоцу с оним хладним, званичним и немилосрдним натп |
де игра оро; или у неку авлију или неки пошири ћорсокак, где се момци и девојке љуљају беле нед |
у њега, а за њима, по том истом закону, пошла и мала Зона!...</p> <p>И мала Зона није знала шта |
је то што се с њом збива, али је и она пошла за гомилом, за старијима њенога пола.{S} И она је |
потраже тенџеру, и измећарка Васка већ пошла по њу, да му је привежу на реп и викну за њим јед |
— кад му је већ Бог дао свега доста - - пошље у Београд, хаџи-Замфир би их тада само погледао и |
рт сахата, и пита га где ће бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што да ми пратиш?! — Кад викаш д |
амти што јој кажу.</p> <p>Ако је Замфир пошље по чибук и дуванкесу, она му донесе наочаре и теф |
а мисија тетка-Докина, или, боље рећи, „Пошљи лудо на војску, па седи те плачи“.</hi> </p> <p>Б |
ре и да се као старији изразе, а они је пошљу по нешто, где ће се морати задржати подуже, а ств |
<p>Зато нађу да ће још најбоље бити ако пошљу на месец дана Зону у госте којој од сестара.{S} А |
.{S} Зона је била — што лепо рекао тада поштар и телеграфиста Пајица, Едисон названи — била је |
будне полиције ниоткуда, да нас, веле, поштеди од свега тога!...” Ето, тако кажу, кад је о сир |
аху га опет сад неки, „Мане је вредан и поштен младић као и отац му; има <hi>златне</hi> руке, |
но и Јоне Мамино.{S} Све су то и лепе и поштене девојке и радене девојке.{S} Целе недеље раде у |
га ваљада и није се упуштао у озбиљне, „поштене намере” с осталим девојкама.{S} Све је залудео, |
за на зајмодавца Љубисава — <hi>мука је поштеним</hi> људима!...</p> <pb n="161" /> <p>— Море, |
и — као прави служилац истине, правде и поштења, — обавести и своју читалачку публику.{S} Имао |
ак и девојачка мајка, Ташана, помагала, пошто Замфир није хтео ни да чује за Манулаћа, називају |
такве ствари, одузето свако пуномоћије, пошто је била оглашена <pb n="165" /> за баксуза), да о |
да му каже све шта је и како је било, и пошто се све рђаво свршило, да га, наравно, и утеши.{S} |
.{S} И што ће нам онда све то?!...{S} И пошто је она чорбаџи-Замфирова, — онда дај полицију и ж |
ци у Брадфорду против капиталиста.{S} И пошто не знају какав ће положај према свему томе заузет |
преда се једнога дана сина Манчу.{S} И пошто је женидба у начелу била већ свршена ствар, разго |
ајући руке, певао ту песму.{S} Па и ви, поштовани читатељи, без разлике пола и старости, звања |
стојало од речи до речи: „Умољавају се поштовани читаоци за извињење што је лист задоцнио и шт |
ни лук јео, ни на лук мирисао“; а то ће поштованим читаоцима јасније бити тек у идућој, тринаес |
јанствена.{S} Син њен, Мане, јако ју је поштовао и био према њој необично нежан и послушан.{S} |
о добром детету Манулаћу, која је прича права супротност оној ранијој причи о Митки чорбаџи-Пет |
ности, — дакле, такорећи, скуп врлина и права противност оном Митки чорбаџи-Петракијевом, описа |
помогне влашћу својом.{S} А паша му се правда, обећава, а што обећа, то ће и испунити — зна то |
ј дужности — као прави служилац истине, правде и поштења, — обавести и своју читалачку публику. |
ичком позиву — постаде борац за истину, правду и слободу.{S} И тако се ипак у неком виду обисти |
ију и замолио га да се заузме, рече, за праведну ствар и да му напише за новине.</p> <p>— Они н |
— запита га Замфир после кратке паузе, правећи и сам цигару.</p> <p>— Тхе, спрама године! — ве |
на доњој усни цигарицу, а у исто време правећи нову, — па зато и лајем толико.{S} Зар је мене |
..{S} Пошеја сам у суд... — вели Замфир правећи цигару и мећући је у <pb n="176" /> једну мушти |
њих двојица шаха, а трећи, лепи Перица, прави им цигаре и кибицује, иако се он и не разуме у ша |
довољан и нуди дуваном оне око стола: — Прави, Бога ти љубим!{S} Нема <pb n="160" /> што ти дан |
з дугог и савесног надгледања постао је прави — тако да га назовем — психолог, па је чак умео д |
Васке да је по чорбаџи-Замфировој кући прави лом због играња Зониног, за које и стари Замфир з |
b n="150" /> новинарској дужности — као прави служилац истине, правде и поштења, — обавести и с |
ску тетка-Доке настао је код Замфирових прави лом.{S} Зона је из побочне собе све чула, а ону < |
о збори, много лошо збори.{S} Давију ми правија!...{S} Да сам учија нике чкоље, та да испишем, |
толико чешће вукло у поље и зеленило, и правило му — крај оних природних лепота — теферич још п |
ико да се појави, — то га је бесомучним правило!...{S} И Замфир показа Зони ону липу пред капиј |
у чељадске собе и кујна.{S} Кујна је по правилу увек мало подаље од одаја једне такве чорбаџиск |
оспода, и нико неће да каже и назове то правим његовим именом.{S} Ама, кресни му, брате, реци: |
, али се посла није лаћао, него је само правио цигаре, пушио, пуштао колуте дима и задовољно гл |
пауза.{S} Мане се маши табакере и стаде правити цигару.</p> <p>— Пушти ме! — отима се Зона.</p> |
>златне</hi> руке, које више вреде и од правих <hi>сребрних</hi>, акамоли од лажних оловних дво |
јаку...</p> <p>Ето, тако је објективан, правичан и несебичан човек био тај Милисав Јекономија, |
неку повећу интернационалну дружину за прављење и протурање лажних <pb n="128" /> форинти, са |
војевати политичке слободе, бацио се на правну струку.{S} Адвоцирао је, слао дописе, постављао |
каже: „Шта би волео, Милисаве, душе ти, право кажи: ил’ да ти дам један <hi>милион</hi>, или је |
его гледају право преда се и иду ситно, право и пажљиво, као да прелазе преко каквог брвна, пре |
ао и све куће У тим крајевима, беше она право топло, скровито и мирно гнезданце!{S} Кућа није и |
ко од млађих остану, стоје ту као свећа право и очекују заповести, дворе га.{S} Али већим делом |
о пута до „Шарен-ора”.</p> <p>— Ама саг право да ми кажеш што ћу те, ете, питујем, — запита тре |
и сам Теслин телеграф без жица, јер иде право чак у небо). „Кад је већ”, говораху оне, „њега и |
— да ви’ш како онда нађу израз и погоде право име, онда просто веле: спанђали се...{S} Онда пиш |
вар по Ману стоји врло повољно, и да је право чудо што се већ и свршило није.{S} И љута на неве |
им те, ујдуриши ти то; а ја знам шта је право...</p> <p>— Не бригај ти! — рекао му адвокат пруж |
ожише, само за девера никако, јер то је право било право младенаца.</p> <pb n="194" /> <p>— Да |
неколико година дошао са конзерваторије право у Србију, с врло лепим сведоџбама и мањим партиту |
оичке...{S} Коју искаш, а мен’ ће бидне право...{S} Све су си убаве...</p> <p>— Ех, — одмахну М |
говорио хаџи-Замфир.</p> <p>А имао је и право!{S} Није он то онако напамет говорио...{S} Као ис |
кришом пратила очима Манчу, и није јој право било кад је овај не би опазио, или кад би отишао |
разреда, и ту је запео, јер је изгубио право на даље школовање.{S} То га је довело у сукоб и у |
за девера никако, јер то је право било право младенаца.</p> <pb n="194" /> <p>— Да рекнеш: дра |
сер, струк као фидан, а сва је била оно право „злато материно”.{S} Она је та на коју је сваки м |
вечере.{S} Једни, а њих је већина, иду право кући <pb n="131" /> — то су они што свако вече ср |
и који не носе увече пазар кући, не иду право кући, нега свраћају обично у кафанице.{S} Од свиј |
се као да га и не гледају, него гледају право преда се и иду ситно, право и пажљиво, као да пре |
аслутила је.{S} Тетка Дока полете одмах право у Замфиров крај.{S} На улици срете баш као поруче |
нај џумбус?!{S} Ете, жив ти ја, тој <hi>право</hi> да ми кажеш!</p> <p>— Хехе! — снебива се Ман |
завету ни за једно дете није се тако с правом могло казати и написати да је васпитано у страху |
ајало само: „Један веран син наше свете православне цркве”. — И морао је најзад и Мане прибећи |
и нико више у месту, онда тек добијете праву слику богатства, великог богатства чорбаџи-Замфир |
и жене и бабе, одају му чест: устају с прагова авлиских врата и остају тако стојећи — с мало п |
мене мало који дан да нема супе, а они празилук и на први дан Божића...{S} С таквим светом не |
е се журно кроз неке улице, које су све празније и мирније бивале.{S} Седоше у једна кола и уда |
еног дућана.{S} Онај први је био мањи и празнији, а овај други већи и пунији.{S} Онај први није |
аучиле да се тако најприличније проводи празник.{S} Зона у соби до њихове.{S} А оне седе и шапу |
цено сребрно кандило гори уочи недеље и празника пред иконом из Русије, која је сва сребром опт |
е, на патарице, поступаонице, на женске празнике — свуда га је водила од најранијег детињства њ |
радним даном, а утолико лепше недељом и празником.{S} Кад обуче оне његове уске чакшире маслино |
па силно заплеће ногама, а на ногама му празничне гајтанли-чакшире и око паса траболос појас... |
грали и кикотали и подврискивали остаде празно и пусто и и изгледаше тужно с оним погаженим ран |
S} Тој ли је ред?!...{S} А татко што да праји?!{S} Узе си на брата дете, рече: „Сотирче ће ми ј |
године?!{S} Деда се вика, — а погле шта праји!{S} Бела глава, бре, брате!” ипак је он редовно и |
— што напраји?</p> <p>— Ешек!{S} Што ће праји?{S} Недељу дана не смејаше да си до’оди дом, веће |
татко седи, син му стоји; кад си татко праји цигару, син си већ чека <pb n="45" /> сас машице |
и у џеп, па си иде!{S} Куде си иде, што праји, кад се врће дом — никој не знаје и не смеје да г |
.</l> </quote> <p>— Туго, Васке, што да прајим?! — уздахне Зоне.</p> </div> <pb n="90" /> <div |
..{S} Тугооо!{S} Ако тој буде, — што да прајим?!...</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу си, Јевдо, — рече чор |
апраји, Миче?” зборе му наши. — „Што ће прајим!” рече. „К’смет!{S} Веру си, рече, несам баталиј |
елким сас <hi>уста</hi><pb n="39" /> си прајим: ништо, ете, лошо не напраји!... — рече и испи о |
ка.{S} Што си лошо зборим?...{S} Ако си прајим кеф, белким сас <hi>уста</hi><pb n="39" /> си пр |
ка!...</p> <p>— У кућу си ми, што да ти прајим? — вели уздржавајући се домаћин, а сав блед од љ |
Мане.</p> <p>— Ја нећу да пазарим, сал прајим друство... из једно смо село, и комшије...{S} Он |
е, па искамо прекојутре гројзе-брање да прајимо...{S} Ете ми га туј и човек ми...{S} Он ме и пу |
Доке! — нуди је домаћица.</p> <p>— Што прајите? — пита их Дока, седајући на миндерлук према њи |
ваља!... {S}Зашто ти си јоште аџамија, прајиш си кеф с уста, а други слуша, па мисли, истина ј |
с стикови збори!!...{S} Лудо, што да гу прајиш?...{S} А ја што да зборим и да се карам с будалу |
га не чека скоро премештени из Београда практикант Велибор, страстан шахиста, који не игра томб |
ника, од старог начелника па до ћосавог практиканта, од мајстора до шегрта, све је то радо глед |
урају у свој дућан; ту свраћају и танки практиканти и дебели лиферанти, који обично прате дебел |
господски свет.</p> <p>Пролазе мамурни практиканти и полициски писари вечно промукла гласа, мо |
имао и онако као неког хумора.{S} Дугом практиком на томболама извежбао се и знао је из искуств |
вци — а саг, звонари и клисари, па пале прангије кад слави Пантелејска црква...{S} Мори, ти сли |
ципела градила, вешто намештен по један прапорац.{S} Па кад Мане заигра и заплете и залупа нога |
Осампутку” или „Потресуљку!” И само они прапорци у Манчиним штиклама што казују да играчи додир |
аплете и залупа ногама, звече они пусти прапорци и силно дирају у срце све играчице.{S} Мане је |
како се све разбегло <pb n="155" /> од праске и гнева његова!{S} Сви су повукли, а Ташана и Зо |
тиканти и дебели лиферанти, који обично прате дебелог казначеја, омиљену личност у округу, с ко |
, та имам куде да га заденем, ете, овој пратено цвеће...</p> <p>— Де, па и ти!{S} Какав си! — љ |
прихватише; запеваше и Ђулсефа и Ајша, пратећи песму ударањем У дахирета.{S} Запеваше онако ма |
о ми га, драга, нађеш,</l> <l>Опери га, прати ми га</l> <l>По чирака Спиридона! —</l> <l>Опрала |
Мане.</p> <p>— Зоне, а кој ће други да прати? — одговара Васка. — Ако имаш Бога и душу, а ти с |
е као деца долазиле, само што Зону сада прати измећарка њихова, Васка.{S} Стале једна до друге, |
саг ова ороспија...{S} Ти ли гу каза и прати гу овам при нас, у дом ми?!{S} Убаво ми обеле обр |
једно кафе, — вели Таска Зони, — па ти прати, ете, по измећарку.</p> <p>Зона се диже и оде, а |
дала, па и не прилега веће на мушљику. „Прати гу, — збори ми господин начелник, — по Мамут-агу |
ема га, ете, јоште један потакав!...{S} Пратија сам човека да га питује...</p> <p>Зона издиже о |
е там при вас зборила!{S} Никој гу неје пратија сама си, брљива, оде при вас!...</p> <p>— Хе, л |
а.{S} И она је највише у Манчу гледала, пратила га очима унаокруг колом.{S} И што се он у играњ |
г је друго!{S} Призортило је...{S} Еве, пратила ти овој цвеће!{S} Сама га је тргала у башчу, за |
ишта не одговара.</p> <p>— Чу ли, мори, пратила ме Зоне да те махсуз нађем и да ти рекнем да гу |
ет да је девојка на момка <hi>овој</hi> пратила?!” — рече и предаде му завијену свилену мараму. |
сави кажипрст као куку.</p> <p>— И Зоне пратила? — пита је понова Мане.</p> <p>— Зоне, а кој ће |
времена на време.{S} Али би ипак кришом пратила очима Манчу, и није јој право било кад је овај |
и-Замфир и пружи му цигарлук. — А ја ће пратим за њума — додаде, — кад буде готова...</p> <p>Ма |
егни си и поспиј малко, а ја ће ти веће пратим јутре „записи” оди дервиши из Лесковачку текију |
да је пошље за њим.</p> <p>— Што да ми пратиш?! — Кад викаш да је за черек сата готова, па ја |
— зар чорбаџиска керка?!{S} На кога да праћа?</p> <p>— Па, — поче заједљиво Дока, — саг неће д |
немацку јазију, аустриски буквар, па да праћа књиге, демек писма, на аџамије из бели свет, на о |
иралаје зашто ги веће нема, — ама ће да праћа на рисјане, — а брука и тој...</p> <p>— Зар чорба |
а, — поче заједљиво Дока, — саг неће да праћа на бимбашије и миралаје зашто ги веће нема, — ама |
жена, па погле како си збори!{S} Кој да праћа шевтелије — зар чорбаџиска керка?!{S} На кога да |
ви не бидне криво, кад, ете, стане да „праћа шефтелије” по други...</p> <p>— Што рече, несрећо |
p> <p>— Е, што си ме таг лагала и абере праћала?...{S} Васка што је доносила абере од теб’ до м |
д сама, већ увек с понеком другарицом и праћена измећарком. {S}Случајно највише је долазила <pb |
тпуно чорбаџиски.{S} Долазила би обично праћена својом измећарком, Васком, и снисходљиво би осл |
оч потреса темеље старога хана и сасипа прашину и црвоточину са плафона на веселе госте...{S} Т |
био слободан.{S} Али му отац никако не прашта, јер му не верује; боји се лакомислености његове |
зауставе и разговарају с њим; а кад се праштају, не може човек да сачека краја.{S} По неколико |
речи последње Зонине, које јој је рекла праштајући се и љубећи је у руку: „Стринке Јевдо, ели ћ |
pter" xml:id="SRP19071_C1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <p> <hi>У којој је описана једна дирљива сц |
ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је прва верзија о догађају, испричаном у прошлој глави, ве |
диже помисао да је она чорбаџиска кћи и прва лепотица.{S} То беше доста да је често — као и све |
да ће се из тог чупета временом развити прва лепотица.</p> <p>До дућана Мана Кујунџије — оног п |
ир, када је он после паше и владике био прва сила, — све би то друкчије било.{S} Али овако није |
id="SRP19071_C21"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <p> <hi>У њој је описано последње момачко в |
девојака и чорбаџиских и сиротињских — прве да убију време, а ове друге да се наиграју.{S} Ове |
писано да то тако буде.</p> <p>Зато се прве недеље поподне крену тетка Ураније (јер је од тетк |
ву златну минђушу у уво (Манулаћ је био првенац), и још сврх тога да ће му целога свога века ку |
на њега — и потукао се с њим, чим би га први пут срео и нашао.{S} Али овако није могао то, него |
о бре, ешеку?{S} Зар татко ти чорбаџија први у чаршију и код влас’ и при официри и инџилири, па |
и дан да нема супе, а они празилук и на први дан Божића...{S} С таквим светом не може да се изд |
нструментима. {S}Међу Циганима одмах на први поглед пада јако у очи један са трумбетом, с косом |
ола, и једно <hi>„ти”</hi>, које му она први пут изрекне, привуку га и притегну силно њој, као |
е радостан унапред што ће на лицу места први он наићи на обилан материјал, и пре од свога проти |
ије...{S} Она иска да купи ништо... саг први пут купује, па се срамује... — рече старија и пока |
једнако Јордан речи коју је доиста сад први пут чуо (иако се сваки дан тужио како „нема старе |
ако, ете, мачка што си кута...{S} Стаде први кујунџија од Београд до Пећ и до Приздрен!...{S} М |
се пресвуче; и он се нагиздио као да је први дан Ускрса, и нагиздан тако удари сокацима, па, на |
ат и златан ланац.{S} Тога дана, кад је први пут обесио златан ланац и сахат, Манулаћ се осетио |
/head> <p> <hi>У овој приповетци ово је први и једини дијалог двоје заљубљених.{S} Дијалог није |
<hi>НАПОМЕНА</hi> </head> <p>Сремац је први пут штампао <hi>Зону Замфирову у Српском књижевном |
и Манулаћ побратимили и зарекли: ко се први ожени, да му онај други буде девер.{S} Дакле, мора |
закалфе; а чим постане калфа, искијаће први шегрт — мишљаше фаталиста Поте — за све ове досад |
е шамаре.{S} Боже здравља! {S}Запамтиће први нови шегрт ко је калфа Поте!{S} Тако мисли Поте и |
Зар мало ли ги има од ваши што си беоше први трговци — а саг, звонари и клисари, па пале пранги |
..</p> <p>И то је охрабрило Манчу.{S} И први пут, кад прође Васка крај дућана, а он био сам, зо |
угог, доцније отвореног дућана.{S} Онај први је био мањи и празнији, а овај други већи и пунији |
ји, а овај други већи и пунији.{S} Онај први није имао ни врата, него само ћепенак, и мајстор М |
је спевао, и на коју је Зону мислио тај први кад је ту песму спевао!!{S} И ко зна откад и на ко |
аплањку”; и наизменце водише коло редом први момци из махале.{S} Мане дао Циганима динар, а Нац |
сано да се и узму.{S} А да то не би био први случај, нити какво чудо да се ороде чорбаџиска и з |
је кротак, убав, еснаф-човек, ради сас први...</p> <p>— Имамо си, имамо, — прекидају је једног |
них пазаре еспап и сами га у колицима у први мрак догурају у свој дућан; ту свраћају и танки пр |
и најпосле успео.</p> <p>Једнога дана у први сумрак, баш кад се умотана у бунду, пошивену зелен |
говорило се и тумачило само онако као у први мах.</p> <p>Замфирови су се тешили да ће то ипак п |
, па се и не журе баш богзна како да су први на послу у канцеларији.{S} То је одмах пало у очи |
је тетка Таска донела у Замфирову кућу први глас и опширан извештај скоро о свему ономе што се |
канцеларији.{S} То је одмах пало у очи првим комшијама Маниним, а после и великом делу чаршије |
уалност и непријатност, јер, није му то првина била да тако негде пође за податке и факта, а вр |
ори о том, само се онако говори како се првих дана говорило.{S} Говори се двојако, и овако обич |
а и стога што је мислио да народу треба прво извојевати политичке слободе, бацио се на правну с |
турама.{S} Кад је дошао у Србију, он је прво концертирао: свирао је Паганинијеву фантазију <tit |
би онда сео, и не би се дигао док му се прво његов татко не дигне; само у кафани би он прво оца |
гов татко не дигне; само у кафани би он прво оца опомињао да се дигну и иду.{S} С кокошкама је |
у му комшиске жене веровале, али за оно прво нису, него су тврдиле да се стари лисац само претв |
вако обично, а и у стиховима.{S} На оно прво могли су вешто и одговорити, али на ово у песми ни |
није могао стати, <pb n="21" /> зато у прво време Мане није држао ни шегрта, него је сам самци |
терзијица Ваче Шаторче, и запита свога првог комшију, Миче Шебинче, кубеџију - ћу те, ете, пит |
</p> <p>До дућана Мана Кујунџије — оног првог у Првој глави описаног дућана, у који је мајстор- |
ах; па ипак је било разлике између оног првог и овог другог, доцније отвореног дућана.{S} Онај |
гија му жена!... (Даде си једну ногу на првога мужа Циганина, па се удаде за Мичу.) Познаше се |
као је шамаре преко целе године.{S} Сем првога дана Божића и Ускрса, Славе и Тодорове суботе (к |
До дућана Мана Кујунџије — оног првог у Првој глави описаног дућана, у који је мајстор-Мане она |
ли гуске што потрче све за једном, оном првом, онамо куд она потрчи, а и не знају ни куд трче н |
итао за њену старију сестру Костадинку, прву лепотицу у граду, која је била пристигла на удају. |
проширивши том приликом нарочито главе прву, четврту, шесту, осму и дванаесту.{S} У том дефини |
авија ви се Мане да га чекате, рекни, у прву недељу.</p> </div> <pb n="189" /> <div type="chapt |
новинама, и кад због тога Мане постаде пргав, па сваки час долажаше у сукоб с мајком, коју је |
; а и кад дође, боље да не дође, јер је пргав и џандрљив.{S} Свачему махнише, ништа му се не до |
к банула у кућу тетка Таска, и с врата, пре „живо здраво”, сва задувана и усплахирена, запитала |
м и циганском, г. Ратомир је, такорећи, пре излетео одатле него што је ушао...{S} Али га то ниј |
гу; а кад улази на капију, она се увек, пре но што уђе, окрене и лево и десно у сокак и гледа.. |
и сталан члан те компаније циганске.{S} Пре је свирао у ћемане, али сада више не може: дршћу му |
рекли, свршио у једном окатренућу.{S} А пре тога би сам почистио метлом испред дућанчића, задир |
> журно крећу на свој посао; журе се да пре од свију стигну на касапницу или рибљу пијацу, да у |
била то што је она песма о Зони стигла пре ње у П*, и Зона је само интересантна била тамо, и н |
азила, јер и овде је она проклета песма пре ње стигла, па је било као и у П*.{S} И још горе од |
ђана жића!...</p> <p>Уговорише да сутра пре подне цела родбина иде у амам, где и тако нису одав |
ребало да заборави онај шамар што га је пре недељу дана добио и он сам од мајстор-Мана, кад је |
на је једна чорбаџиска ћерчица, која је пре две године свршила школу, како је, на листу од Писа |
ду.</p> <p>Пробудише стару Аву, која је пре четрдесет и више година била на гласу чочек, а сада |
То је пан-Франћишек, брат Чех, који је пре неколико година дошао са конзерваторије право у Срб |
на другој страни потражи утехе, него је пре тога хтео да јој спреми нешто, да га добро запамти, |
прегледају, покарају и помилују укућане пре свеће и вечере.{S} Једни, а њих је већина, иду прав |
ништа код куће.{S} Васка се обећа да ће пре пристати да је убију него да каже то, а заклела се |
та први он наићи на обилан материјал, и пре од свога противника, директора листа „Виник”, донет |
адњу на своју руку.{S} Отворио је дућан пре неколико година, али га је затворио, јер је морао у |
чему махнише, ништа му се не допада као пре: ни јело му није зготовљено као што треба, ни посте |
је према дућану многобројнија била него пре.{S} И он сад није имао нужде да ускаче на ћепенак, |
у и дућан; а пазар мисечни стаде кол’ко пре недељни пазар беше!...{S} У собу си никога не пушта |
, да је то виђено и чувено!{S} Јер цело пре подне тога дана врзмале су се испред и око куће хаџ |
седа обично у један ћошак.{S} Он обично пре вечере отсвира овде, а после вечере где свира — ко |
у и тиху септембарску јесењу ноћ, а већ пре тога стигао јој је поздрав и вест да се то у њено з |
ном Кривокапском, онако исто као што су пре три-четири године као деца долазиле, само што Зону |
<hi>после свадбу?</hi>...</p> <p>- <hi>Пре свадбу</hi>, — одговара Миче Шебинче, - ја си тол’к |
в си! — љутну се Васка, јер је разумела пребацивање. — Да заб’равиш ти оној што је било.{S} Саг |
аске, твоје зборење! — вели јој Дока, а пребацила ногу преко ноге, па бећарски пушта густе димо |
бело лице, ни њене дуге косе, које беше пребацила и укрстила преко груди, покривених танком про |
сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребацили и дирали га, он би се бранио да му није ни до |
на шта да ради, ни како да стане: одмах пребацује курјучић с леђа преко рамена, напред на прса, |
тихо, као кад човек хоће нешто важно да превали преко усана.{S} Али ипак не рече ништа, него ст |
орбаџиско!</p> <p>— Ја се веће једанпут превари’...{S} Други пут неће ме ласно преварите!</p> < |
а се појави ко од Маниних.{S} Али су се преварили сви.{S} Прође недеља дана, а од Мане ни трага |
али је Мани ипак врло криво било што се преварио и окренуо.{S} Но ипак је брзо поправио ту свој |
о, или кад би, сарафећи, кога забушио и преварио — и он би, трљајући руке, певао ту песму.{S} П |
превари’...{S} Други пут неће ме ласно преварите!</p> <p>— Јок, јок, саг је друго!{S} Призорти |
кола, па се само лупа рукама по колену: превија се и заболеше га већ слабине, а вилице му осташ |
с астал ону књигу, албум, па си гледам, преврћем листови, гледам слике, па си запази’ једно дев |
чека сефте и муштерију, да пазари, и да превуче пару преко браде и рекне: „Охо-хо!{S} Од тебе с |
hi>Било</hi>, Ајшо!...</p> <p>Ајша само превуче руком преко чела и остави га, даде дахире Дудиј |
чена и у тој гужви како је троје колима прегажено.{S} Други су, опет, тврдили да је својевољно |
ахатлуку проведу неко време; да нареде, прегледају, покарају и помилују укућане пре свеће и веч |
ајим?! — куне се Мане. — Теке сутрадан, пред ручак, и ја си сам чу у чаршију, ама викам „сокак- |
жника!...{S} Сваки час је <pb n="59" /> пред огледалом, и оним великим и оним другим мањима, иа |
силе и таквог господства нема више!{S} Пред пашу је у турско време излазио кад год је хтео — у |
ирова мирисала је преко целе године.{S} Пред кућом су још и два стара, граната и лисната шам-ду |
сли о вечерашњем.{S} Хуче и љути се.{S} Пред очима му жива слика звезданог неба, месеца, и Зоне |
им у ладолежу, хмељу и виновој лози.{S} Пред кућом пуно шимшира, а међу шимшировим дрвећем једа |
} Тој си је ред, ама и тагај то не бива пред чираци!...{S} А ти што радиш саг?...{S} Харчиш так |
рно кандило гори уочи недеље и празника пред иконом из Русије, која је сва сребром опточена, а |
цало!{S} Само једна слика му је лебдела пред очима, само један поздрав му се једнако понављао у |
ндило, тамјаном окадила одају, и клекла пред икону и на грчком језику бацила анатему на све, а |
тановала, искрсну Мане из мрака и стаде пред њу.{S} Васка се измаче уплашено устрану.</p> <pb n |
човека који јој сада опет у машти изиђе пред њене умне очи и мио, дивнији и милији него икада д |
и се смеје нити се љути.{S} Стоје табле пред њим, а он чак и не слуша нити ређа; мисли његове и |
аг ове нал’не (и показа му силне налуне пред вратима), све ћу ти ги фрљим и обијем о главу...{S |
о томе што сад много штошта и не говоре пред њом, него кад хоће тако нешто да говоре и да се ка |
ва сребром опточена, а три кандила горе пред оком највећом иконом из Јерусалима што ју је донео |
чочеци би му певали и играли и вили се пред њим до зоре, а он их, расположен песмом, свирком и |
две таблице да игра.</p> <p>Келнер меће пред свакога шаку кукуруза, Нацко седа за један сто у с |
треба Јевда да спомене и да их похвали пред сином Манчом.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама с мен’ у |
во морало се испричати, да виде читаоци пред каквим је амбисом врло лако могао бити и наш јунак |
не, недељом оде са другарицама на ћошак пред Калоферлиски хан или на Бит-пазар, где игра оро; и |
> <pb n="85" /> <p>Тек улети усплахирен пред мајку и почне испрекидано:</p> <p>— Нане, „Гиган” |
њим запевао.{S} Зато је више није певао пред мајстором. {S}Па и оно малочас, можда шегрт Поте и |
ац само претвара, само да би се показао пред Ташаном како нерадо оставља кућу.{S} А тако исто м |
аја изгнани Адам што је погружен стојао пред затвореним еденским вратима...</p> </div> <pb n="1 |
тације, бивао претставник листе, примао пред судом на себе да је он писац оштријих уводних члан |
је, да није једнако чувао дућан и седео пред дућаном и с оцем се разговарао, Мане би га ма како |
игару из муштикле, кад је Манулаћ седео пред дућаном и пушио (а пушио је ретко: дваред или трир |
S} Била је субота.{S} Кандило је горело пред иконом Богородице, коју је Мане сву окитио и покри |
оги приметише како им је тек сада пукло пред очима и све им је сада, веле, јасно.{S} Сад им је |
азио!{S} Каква брука!{S} Бар да није то пред њим било!{S} Љут, пође на њега, трже се и разабра |
ршија једно чудо од детета — да Манулаћ пред трговцима понови реч <hi>оскудација...</hi></p> <p |
акве дражи оно што им је, такорећи, већ пред ногама, него да их држи и буди у њима нову освајач |
м од мајстор-Мана, кад је ту исту песму пред њим запевао.{S} Зато је више није певао пред мајст |
ло!...{S} И Замфир показа Зони ону липу пред капијом у авлији.{S} Само дотле, рече јој, сме ићи |
кога треба казнити за непочупану зубачу пред кућом, и за ђубре у кући — како је сада тако индиф |
родбина.{S} Родбина тек само поведе реч пред њим о њему: „Море, ’хоће, ете, да га женимо!” А он |
их војних слагалишта, и не запевају баш пред кућом:</p> <quote> <l>Тешко дољи куд се вода слива |
од другог; обоје оборили главе и гледе преда се.</p> <p>— Зоне, на једна реч...</p> <p>— Пушти |
а жељени сан никако да наиђе.{S} Излазе преда њ и привиђају му се све неке чудновате слике као |
>По решењу фамилијарног већа, Јевда узе преда се једнога дана сина Манчу.{S} И пошто је женидба |
ивен шамар, па кад сврши посао, примаче преда се бедну своју вечеру, комад хлеба и повеће парче |
да га и не гледају, него гледају право преда се и иду ситно, право и пажљиво, као да прелазе п |
еке старе минђуше и баца их на гомилицу преда се.{S} Обојица се задубила у посао, па раде.{S} К |
једно оборио ситног Тасицу шнајдера.{S} Предаде таблу ради контроле.{S} И док је он брисао чело |
лице од карасевдах”... — рече женица и предаде му киту белих хризантема. <pb n="186" /> — Јошт |
момка <hi>овој</hi> пратила?!” — рече и предаде му завијену свилену мараму.</p> <p>— Што је ово |
есо’! — вели мали Манулаћ, олизну нос и предаде мајци скоро снесена и још врућа јаја. — Што да |
теб’ га тргала!{S} Пољубила га, кад ми предаде за теб’, — поцелуј га и ти саг!{S} Рече ми јошт |
еха, држећи тенџеру коју му је донела и предала Васка...{S} А од силна смеха разглавиле му се в |
ма је увредила једну искрену и њој тако предану душу човека који јој сада опет у машти изиђе пр |
S} Све је залудео, али ниједној се није предао.{S} Уживао је у трофејима као сваки добар војник |
<hi>па</hi> не питују наша деца!...{S} Преди нас наши <hi>стареји</hi> нас не питаше; а саг на |
то...{S} Ели се, Мичо, девојке воде <hi>преди свадбу</hi> у амам, — ели <hi>после свадбу?</hi>. |
ећи прихватају <pb n="122" /> радосно и предлажу још: „Па да га напудимо, да јури, ете, у чашир |
!{S} Стога је породични савет решио, на предлог тетка-Таске, да ће најбоље бити, и најлакше ће |
рна земљица и зелена травица и творца и предмет те песме! {S}И то вам ни писац не уме казати, ј |
ју стрина, ујни и тетака Зониних, и био предмет и повод непријатних сцена између родитеља Зонин |
ати, јер Мане је доста често јутром био предмет разговора са својих ноћних подвига.</p> <p>А у |
ОВЕТКА</p> <p>ПРОСВЕТА</p> <p>ИЗДАВАЧКО ПРЕДУЗЕЋЕ СРБИЈЕ</p> </div> <pb n="2" /> <pb n="3" /> < |
згодне за ово чудно, а помало и опасно предузеће, јер или је била плашљива, или брбљива, или з |
фи! — и на Зону Замфирову, али још није предузимао ништа.{S} Налазио је да није време још.{S} О |
додаје тетка Таска и потпирује гнев. — Предузимач, ели лиферант... веће коцкарин... фукара...{ |
отварао дућан, и био врло разговоран и предусретљив с муштеријама, које су већином биле младе |
Бог да чува!{S} Е неје тако баш било у пређашно време, неје!...</p> <p>— Ба!{S} Било је!{S} Би |
Манулаћ отимао и споменуо да сада нису пређашње године, да је „оскудација”, да су им силне неп |
? — смејаше се једнако Васка и смех тај пређе и на Зону.</p> <p>— Ихаха! — засмеја се Зова и зо |
а се у њу, а опет другом неком приликом пређе преко ње тако равнодушним и уморним погледом, као |
Срећом, затекне у дућану Ману.{S} Одмах пређе на ствар.{S} Постављао му <pb n="153" /> је питањ |
Дока. — Деда како ти се викаше, како се презиваше? — Коритар, а његов па татко, како га зваоше |
она добро дете, и све ово је сматрала и презирала као гадне сплетке беспослена света — сплетке |
} Ич да му никој не дава паре, зашто не презнавам Митанчин, рече, арч...”</p> <p>— Ех, туго!{S} |
за оро!... — рече пакосно и погледа је презриво од главе до пете.</p> <p>— Зоне, мори!...{S} Н |
да не бива?</p> <p>— Хехе! — осмехну се презриво Таска: — „Гаки нема, — свирка сака!”</p> <p>— |
изређати!{S} Али шта да се читаоци ломе прека поља и атара, кад је доста да му погледају конак, |
одаје своје. — Шесет и једне „меснице” прекараја сам у мој век, чу ли, куче ниједно, — грми ст |
а да си остану?!...</p> <p>— Ама, де! — прекида је Калиопа. — Неће да зборимо за тој.{S} Кад ст |
етал!” И кад се која уда, он ни онда не прекида своје старање, него и онда разбира како се која |
сас први...</p> <p>— Имамо си, имамо, — прекидају је једногласно и сложно тетке Калиопа и Урани |
а, нане, како си тој па збориш!? — рече прекидајући разговор.{S} А затим метну шубару на главу |
је су дошле да пазаре, само да се не би прекидао разговор.{S} И кад се уверио да тетка Дока све |
што ће да ручаш, кад си не пазариш?! — прекиде га заједљиво Зона.</p> <p>— Не слушај душмани м |
>— Мори, ћути си, несрећо кујунџиска! — прекиде га женица и пљесну по рамену. — Како па то збор |
је фрљија мерак...</p> <p>— Доста де! — прекиде је Замфир, али тетка-Таска ипак наставља.</p> < |
.</p> <pb n="97" /> <p>— Васке, мори! — прекиде је домаћица. — Васкеее! — викну Таска.</p> <p>У |
.. — вели Мане.</p> <p>— Ба, нећу си! — прекиде га љутито Зона и залупи авлиска врата за собом, |
га је, ете, мерак?...</p> <p>— Мерак! — прекиде је Ташана. — ’Ајде, како збориш ти па то?!... < |
и при њег’...</p> <p>— Код Манчу ли? — прекиде је Зона јетко, шапатом. — Фукаро!...</p> <p>— К |
..</p> <p>— Како рече?{S} Што збориш? — прекиде је домаћица. — За кога збориш?</p> <p>— За Манч |
угу цигару.{S} Опет настаде пауза, коју прекиде Мане.</p> <p>— Море, ти ме л’жеш, Васке?</p> <p |
а места.{S} Тако леп почетак и напредак прекинут је, а узрок су томе, тако да се изразим, „месн |
се бије, а Мане скочио и зауставља је и преклиње да се окане, да не купи комшилук на ту бруку.{ |
иво, као да прелазе преко каквог брвна, преко потока.{S} А оне старије и познатије, оне матроне |
на груди танку жуту свилену памуклију, преко ње јелек и гуњче, опет маслинове боје, — а све у |
Убаво си видим, демек, зашто је тој!{S} Преко чаршију трче, та да ме у руке целују, „живо-здрав |
и и пазаре, само Мана Кујунџије дућан — преко обичаја, као никад досад — стоји још једнако затв |
стане: одмах пребацује курјучић с леђа преко рамена, напред на прса, и заврће језик, а не зна |
Ја си с домаћицу зборим! — вели им Дока преко рамена, па наставља даље мирним тоном. — Та ако и |
ге косе, које беше пребацила и укрстила преко груди, покривених танком провидном кошуљом од бур |
етврта тетка, нека тетка Дока, с рукама преко трбуха, и запита их шта су се скупиле, рече јој в |
гледајући својим великим сањивим очима преко ниских кровова околних кућа негде далеко.</p> <p> |
не мисли и слике.{S} Претурају се једна преко друге, а глава да прсне.{S} Ни тумарање по улицам |
пошивену зеленим атласом, враћала Зона преко сокака од сестре Костадинке, која је у другом сок |
у се чешља и пресвлачи по неколико пута преко дана, или извади своје џепно огледалце (које је н |
њу, а опет другом неком приликом пређе преко ње тако равнодушним и уморним погледом, као да је |
ситно, право и пажљиво, као да прелазе преко каквог брвна, преко потока.{S} А оне старије и по |
оје цвеће, и кућа Замфирова мирисала је преко целе године.{S} Пред кућом су још и два стара, гр |
а, него само ћепенак, и мајстор Мане је преко ћепенка ускакао ванредно вешто.{S} Дугим ускакање |
и делом доказао да га цени: поручио је преко свога човека једну Богородичину икону да је Мане |
егртског положаја.{S} А вукао је шамаре преко целе године.{S} Сем првога дана Божића и Ускрса, |
женске, гледајући за колима, која лете преко калдрме и крешу варнице, и која су већ далеко изм |
мене питује: „Живо-здраво, Таске!” виче преко сокак. „Што се, мори”, рече, „напрајило тој при в |
и час тек заклапарају налуне или папуче преко калдрмисане авлије, и једна по једна стрина или т |
ог неких непријатних вести које стигоше преко новина из Енглеске, јер тамо се побунили фабрички |
оделу. {S}Пустила дугу косу низ плећа и преко груди, а низ дугу косу пушта се тел, блешти и тре |
чи, па је јури папучом из собе у собу и преко басамака, а Зона се смеје кроз плач, па вели: — А |
у мислима занет био, могли су му зечеви преко пушке прескакати, а он их не би ни опазио, акамол |
о кад човек хоће нешто важно да превали преко усана.{S} Али ипак не рече ништа, него стаде разм |
дино кроз капиџик у комшиску авлију или преко сокака што је умела и смела сама поћи.{S} Зато и |
авала на клупче, чувао веш, кад се суши преко авлије, хранио живину, и знао увек тачно колико и |
/> па јој излети папуча или налуна чак преко сокака, а лепи Перица само глади своје брчиће и п |
нке из арем украде си и претури ги овам преко границу...{S} Познава се са све ме’анџике, амамџи |
к, ели кумита, та да си брез фенер идем преко сокак!...{S} А саг!...{S} Судија, бре брате, чино |
товнама враћале, или би с оним комшијом преко сокака разговарао, а тај разговор био је за водон |
Ајшо!...</p> <p>Ајша само превуче руком преко чела и остави га, даде дахире Дудији, нек’ она ку |
о и почео да ради; неколико пута узимао преко крила неку пушку (а сви су веровали да њоме очеку |
а то не сме тако остати!{S} Не сме нико преко јавних гласила ни речи зуцнути о томе, иако штамп |
прозора с капцима.{S} У кућу се улазило преко многих широких басамака.{S} Авлија пространа.{S} |
рење! — вели јој Дока, а пребацила ногу преко ноге, па бећарски пушта густе димове, — Разбирам |
ма у коло, а у понедељак завргну мотику преко рамена, па певајући „Зелен зекир, драго моје”, ид |
атицама од шест гроша батргати уз мајку преко калдрме, па све до осамнаесте своје године, кад м |
муштерију, да пазари, и да превуче пару преко браде и рекне: „Охо-хо!{S} Од тебе сефте, а од Бо |
и црвену, а после подне тако исто...{S} Прекодан се сваки час тек изгуби, нема је.{S} Повлачи с |
да никуд не излази, а Мане опет слабије прекодан долази кући; а и кад дође, боље да не дође, је |
ла. {S}У тој кујни се и чељад и укућани прекодан најрадије бавили.{S} Кујна је била најмилије и |
...{S} Имамо си туј лојзенце, па искамо прекојутре гројзе-брање да прајимо...{S} Ете ми га туј |
кономије о тој, тако да кажем, „крађи и прекрађи“ Зоне, које је, управо, било мишљење интелиген |
слегло ту.{S} Силан свет се окупио, па прекрилио све одаје, доксате, авлију и сав сокак; на св |
ад хлеба и повеће парче печене бундеве, прекрсти се и поче вечерати, размишљајући и хесапећи у |
Нико више није ту био, само њих две.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је све то само сан био.{ |
рибра се мало и размишљаше хладније.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је то само сан био, и шт |
о ко Бога зна? помисли Мане, па се само прекрсти од чуда и рече: „Господи Боже, и овој чудо у с |
ку, скрстити ноге и одмах се и посадити прекрштених ногу као Турчин, и све је то, што би наши с |
Мане разумео, и да ће колико сутра или прексутра ствар свршена бити.{S} А да је мајка ћерки по |
се и иду ситно, право и пажљиво, као да прелазе преко каквог брвна, преко потока.{S} А оне стар |
ике као човеку у врућици, и те су слике прелазиле из јаве у сан и обратно, и најзад није више м |
беше то, па се једно у друго наизменце преливало.</p> <p>Мисли о вечерашњем.{S} Хуче и љути се |
и он хтео.{S} Сваки час сукоб с мајком, према којој је дотле увек послушан и особито пажљив био |
м кад најрадије дели зрно на буњишту, а према којој је опет охладнео, па је тера од себе; даље, |
најлепши био, а у колу најбољи играч, а према свирачима најгалантнији.{S} Увек је стопарац дава |
Једина мајка Ташана што је била нежнија према њој: тешила је да то није ништа, али је и она кри |
како је сада тако индиферентна и спора према овом, и то <hi>моралном</hi>, ђубрету!...” — Море |
, али га ипак гледа.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна шта |
е војске, отворио дућан, и муштерија је према дућану многобројнија била него пре.{S} И он сад н |
е”, али због његове сувишне галантерије према разним „бубњарима” у разним женским оркестрима ба |
је и уста сада много мања, у пропорцији према лицу, које тиме доби лепше црте и израз; курјучић |
зна, а још више због Зонине наклоности према Ману, о чему Замфир и не слути, јер сви крију то |
а.{S} И пошто не знају какав ће положај према свему томе заузети енглеска влада и парламенат (< |
? — пита их Дока, седајући на миндерлук према њима.</p> <p>— Седимо си! — одговарају оне кроза |
ин њен, Мане, јако ју је поштовао и био према њој необично нежан и послушан.{S} Али баш зато јо |
али при свем том, ипак бедни изгледају према покојном Ђорђији, оцу Манином.{S} И тако Јевда ос |
џи-Ранђеловог, а кад Мане дође у игрању према њој, а она га и не гледа, него само пући уста...< |
шиш, и не да никоме да плаћа!...</p> <p>Према њему седе ченгије; одмарају се од малопређашњег б |
l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне, где се премењуваш,</l> <l>Где се премењуваш, леле Зоне, у твој |
сребрним гласом:</p> <quote> <l>Где се премењуваш, леле, Зоне,</l> <l>У нова градина.</l> <l>О |
ке те, леле, видо’, Зоне,</l> <l>Где се премењуваш... </l> </quote> <p>Калфа Коте остави рад, п |
Зоне, где се премењуваш,</l> <l>Где се премењуваш, леле Зоне, у твоја градина;</l> <l>Где се п |
ле Зоне, у твоја градина;</l> <l>Где се премењуваш, Зоне, у свилена риза,</l> <l>У свилена риза |
фати’ таг ники стра’ и зорт; — зашто си премећем по мој памет, па уфати’ и присети се за много, |
акле, сви чекају, само га не чека скоро премештени из Београда практикант Велибор, страстан шах |
на сандаци, а и на сандаци катанци!{S} Премисли’ се ја:{S} Е, што му требају, мајке, катанци н |
важио је као срећан и дрзак кријумчар; преносио је со, барут, књиге и друге поверљиве ствари и |
леда човек кад га какав белај снађе, па преноћи у апси, него је, баш напротив, изгледао као кит |
нама имао за последицу да се учинио тај преокрет у животу Макином.{S} Уосталом, и без тога не б |
ик суда и директор гимназије и управник препарандије, а сва та господа, — као што је свакоме по |
њама под мишком, и џавељају и галаме: а препарандисти с књигом под мишком, бритвицом о куку и б |
тни и крупни, мушки и женски, основци и препарандисти.{S} Основци иду са књигама и лепињама под |
жавао у кругу свом, у кафаници <hi>„Код препеченице”</hi>, где је редовно седео и говорио о бер |
пет у кругу својих, у кафаници <hi>„Код препеченице”</hi>, — да ће то бити оно штоно наши стари |
<p>— Лелее, тугоо! — узвикну Јевда сва преплашена. — Црна Персо, што ти се оди дете напраји!{S |
ир, и кад једини обитници паша-чаирски, преплашени од нарушитеља ове њихове тишине, жапци, као |
Таска.</p> <p>— Туго-о-о! — викну Јевда преплашено. — А за што га турише?{S} Неје чиновник, та |
до књиге X, 5), а потом ју је допунио и прерадио за издање Српске књижевне задруге (1907 год.), |
„’Ајде да прерипујемо, кој ће побоље да прерипи кочије у авлију там!” Али се никако не сложише. |
ака и зове га да се огледају: „’Ајде да прерипујемо, кој ће побоље да прерипи кочије у авлију т |
и има нежне женске црте лица; и кад се преруши у женско одело, изгледаће висок и витак у том о |
кли-сапун нестањује,</l> <l>Бистра вода преса’њује,</l> <l>Јасно слунце на западу! —</l> <l>Опе |
се собици најрадије бави; ту се чешља и пресвлачи по неколико пута преко дана, или извади своје |
— ти ли си гу видеја кад си она, демек, пресвукује кошуљу, и чичек-антерију у башчу?!...{S} Хм, |
му нешто тако одједаред на памет да се пресвуче; и он се нагиздио као да је први дан Ускрса, и |
фир би их тада само погледао и погледом пресекао; истресао би чибук, а то би био знак да је љут |
желели.{S} Кад је она ушла, нису одмах пресекли разговор, него су га полако приводили крају из |
з неког од старијих, изићи!{S} Свима је пресео ручак; Замфир није ни сео, а други нико није онд |
у...</p> <p>— Е, доста саг, Таске!... — пресече је домаћин.</p> <p>— Е, бива ли тој од еснаф-чо |
нет био, могли су му зечеви преко пушке прескакати, а он их не би ни опазио, акамоли гађао!</p> |
кине с врата. — А саг, иди си па легни; преспиј си малко, Доке...</p> <p>— Ете, тој Зоне Чорбаџ |
</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Престаде замало песма, а игра траје и развија се још ле |
подруг сахата.{S} Нукали један другог, престајали, па се опет наклапали, отирали своје дебеле |
је водила до његове дванаесте године, а престала је да га води тек кад све жене скочише у интер |
одила, <pb n="87" /> само га је у хамам престала раније водити са собом.{S} Ту га је водила до |
посаветује и да реши шта да се ради.{S} Престале су да истражују ко је протурио тај глас, а виш |
уздржи више!{S} И кад Цигани хтедоше да престану, даде им Мане знак да свирају даље исту игру, |
а му горко и суво. {S}Једва је чекао да престану Цигани.{S} Кад се свршила игра, повукао се до |
је док је још девојка била, и још није престао уздисати, али о тим уздисајима наравно да Јевда |
, отац каже: то је мој син, наследник и престолонаследник мој.{S} Зато је Манулаћ дуго био заго |
е увек десе и понеки странци, понеки из престонице.{S} Ту се увек десе и дођу и понеки трговачк |
и у масу, јер не полажу много на своје престоничко порекло. {S}Па хоће и да се пошале.{S} Кад |
свилене шалваре, а мирис од ђулијака се пресуо по сокаку, па, као магла земљу, притисну мирис г |
него су тврдиле да се стари лисац само претвара, само да би се показао пред Ташаном како нерад |
ије несрећа.{S} Она лепа идилска тишина претвори се у паклену досаду.{S} Јевда као убијена, а М |
о том догађају нису, наравно, били тако претерани, али се ипак доста штошта причало, тумачило, |
глас — он и нико други, он, који јој је претио и претњу своју и испунио.{S} Упропастио је, и он |
ошћу, мајка проклетством, отац страшним претњама, а све тетке, стрине и ујне дугачким придикама |
и нико други, он, који јој је претио и претњу своју и испунио.{S} Упропастио је, и она сада ос |
овости из комшилука, махале и града; ту претресају све, и обично и редовно никога не остављају |
а миру. {S}Управо, није ни спомињала ни претресала Ману, него Ђорђију, додајући: нека се Зона с |
е читаоцима познати породични савет, да претресе све, да се посаветује и да реши шта да се ради |
ала одмах на Манчу.{S} Зато му је ноћас претресла дућан и кућу и нашла, веле, два пуна корита л |
рашнија беше помисао: шта је све морала претрпети Зона после свега тога од својих у кући!... {S |
господство; прошао и окружни начелник и претседник суда и директор гимназије и управник препара |
ону страну.{S} И сам стари пензионовани претседник суда, кога су млађи чиновници међу собом зва |
господство.{S} А тек унутра, у кући, у претсобљу, шта све човек може да види!{S} Ту силни леге |
ни било.{S} Тако треба и оцу Петракију претставити и протумачити.{S} И стари Замфир узе на себ |
брује у ушима и распаљена машта му живо претставља ту сцену између Доке и Замфирових.{S} Страшн |
на поноситост те старе чорбаџиске куће, претстављала већ унапред себи како ће се то тамо чути, |
сом „Небојша”; ишао у депутације, бивао претставник листе, примао пред судом на себе да је он п |
глави ројиле се силне мисли и слике.{S} Претурају се једна преко друге, а глава да прсне.{S} Ни |
Турцко три рисјанке из арем украде си и претури ги овам преко границу...{S} Познава се са све м |
па сад хита у дућан и тражи краћи пут и пречи сокак!{S} А међутим и не оде у дућан, него удари |
амо: „Саг ћу сам туј!” па полети другим пречим улицама, с другога краја, само да се сретне с њо |
вдани, тепсије и синије по метар и по у пречнику, па оне ћасе, мангали, и чега ти свега ту није |
— који укућани ништа нису разумели, — и прешао на ствар и разговетније рекао зашто је дошао, тр |
добро друштво, било по каквом мирису од пржене кафе, или по звуку од цврчања на тавици, било на |
ражимо... што ни треба други, викам ја, при, ете, нашога Манчу?{S} Наше си је дете...{S} Сам ћу |
при нас. — Зоне, мори!{S} Ела ’вам-ке, при тету ти! — раздера се тетка Таска.</p> <p>Зоне се о |
ри самој помисли на недељу после подне, при помисли на игру и ашиковање.</p> <p>Дођоше већ и Ци |
ости се с Маном, који га, силно тронут, при поласку пољуби у руку...</p> <milestone unit="subSe |
гроша.{S} Манулаћ попије пиво за грош, при повратку купи јагњећу кожу за шест гроша и одмах ус |
олем...{S} Има си занајат, златне руке: при владику искаче у пол дан, у пол ноћ — тол’ко си има |
берем збори да је <hi>Мане</hi> дошеја при њума, па је ђене-ђене; ама скоре ће чујете и ће се |
м алис како с брата...{S} Ели си дошеја при мен’ и питаја <hi>мен’</hi>, да ти, демек, наводаџи |
туј и човек ми...{S} Он ме и пушти саг при теб’...{S} Ја те видо’, када прође, па те чекам ода |
не сложише. <pb n="127" /> Мане остаде при свом; њему је потребна била танка, висока и млада д |
ој гу неје пратија сама си, брљива, оде при вас!...</p> <p>— Хе, лагала је што је зборила?{S} Н |
ришом насмеја; ваљда и њему смешно дође при помисли какав би смешан изгледао шегрт Поте кад би |
о идеју о освети и задовољно трљао руке при помисли да то неће бити сан који зором бледи и нест |
е псовке и грдње, али све то радо сносе при самој помисли на недељу после подне, при помисли на |
— вели Дока.</p> <p>— Дамно те не беше при нас... — рече јој с неке висине Ташана.</p> <p>— Ам |
" /> с тестијама воде том улицом видеше при светлости општинског фењера све.{S} Видеше како Ман |
ако дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’...</p> <p>— Код Манчу ли? — прекиде је Зона је |
мајку хизмет ћу да чиним...</p> <p>— И при мужа... — упаде јој у реч заједљиво Зона.</p> <p>— |
чорбаџија први у чаршију и код влас’ и при официри и инџилири, па може да носи путине с потков |
имена! — Добри људи, лепе прилике, али при свем том, ипак бедни изгледају према покојном Ђорђи |
— Припрети му и самим владиком. — Мори при деда-владику ћу искочим на давију. {S}Како ти то ми |
посао, мислиш и на ручак ће заборавити при тако силном послу, па се заборави тек и запева тихо |
к. „Што се, мори”, рече, „напрајило тој при вас?{S} Кој се тој удава, кој се па жени? ’хоће ли” |
а ги сал гледам, па си сеирим! {S}А туј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу, па, рече: „Виде ли |
ади неку послу...{S} Е што си стала туј при мен’ како шиљбок ники?! — обрецну се одједаред Дока |
ата... {S}Измећарка нећу сам!...{S} Сал при мајку хизмет ћу да чиним...</p> <p>— И при мужа... |
ија...{S} Ти ли гу каза и прати гу овам при нас, у дом ми?!{S} Убаво ми обеле образ!{S} Хаџи-За |
је лудо!...) Не слушај гу што си је там при вас зборила!{S} Никој гу неје пратија сама си, брљи |
творила врата, јер је то у обичају само при прошевини. — Седа си, Доке! — нуди је домаћица.</p> |
која је владала ту у друштву, он често при викању није ни викао и изговарао цифре, него нешто |
p>— Па куде је?{S} Викни гу!{S} Окни гу при нас. — Зоне, мори!{S} Ела ’вам-ке, при тету ти! — р |
да живујеш како наше жене што си живују при мужије...{S} Ни сас цвет нећу те ударим!...</p> <p> |
е оданде и вребала и увребала сада Ману при повратку кући. — После краће почивке, размишљајући |
како ете, мајка ти! рече и тихо уздахну при помисли да ће све бити што је било, само он неће ви |
есно било, јер, ако и даље остане то ту при руци тетка Доки, ко зна шта све може лупити и испри |
бодна реч”</hi>, најпре заинтересовао и прибележавао све што је чуо, а после — не могући се ни |
авне цркве”. — И морао је најзад и Мане прибећи перу и писању, том новом оружју, како кажу, и н |
си?” Мане се заустави, а из жбуња му се приближаваше једна женска прилика, и кад му приђе ближе |
фир, иако је три паше сургунисао — ипак прибојавао помало); тада чорбаџија брзо узме на се озби |
ан сан био.{S} И тек тада одахну душом, прибра се мало и размишљаше хладније.{S} Прекрсти се и |
зашто је то добро?!”, — и он се наскоро прибрао и исправио.{S} Није падао у меланхолију и сенти |
мећарка Васка већ пошла по њу, да му је привежу на реп и викну за њим једно „Уа!” али се ту сад |
ан никако да наиђе.{S} Излазе преда њ и привиђају му се све неке чудновате слике као човеку у в |
d> <p> <hi>У њој су нека страшна и луда привиђења и снови, што су били природна последица испри |
су се испред и око куће хаџи-Замфирове; привиривале и улазиле унутра под разним изговором: једн |
овог,а ствар се брзо развијала и крају приводила, — брже него што је и сама Зона желела и очек |
ах пресекли разговор, него су га полако приводили крају избегавајући све оне речи по којима се |
Ту однекуд и луди Гане Клинчар — и њега привукло ово весеље.{S} Свега две ствари у свету још во |
ти”</hi>, које му она први пут изрекне, привуку га и притегну силно њој, као најјачи конопци и |
и да може још која — код ње ту, живе! — привући погледе ичије, а нарочито Манине погледе!... {S |
овара Васка.</p> <p>Ту Мана застаде.{S} Привуче своју табакеру, отвори је, лизну десни палац и |
је и пазио да ко што за време пазара не придигне из дућана.{S} У њему је пет дана радио, а шест |
ма, а све тетке, стрине и ујне дугачким придикама и клеветама, сложно салетеле Зону; и које чуд |
треба да буде, и наравно да ју је одмах придобио за ствар, јер Дока је на такве ствари била уве |
учка прилегне на доксат, да се одмори и придрема мало, волео је да чује тиху песму, и оне су то |
све.{S} Видеше како Мане и она двојица придржавају у колима девојку, како је умирују, како је |
од својих, само да се састане с њом.{S} Приђе јој и пољуби је у руку, па је одазва настрану, у |
Мане знак да свирају даље исту игру, па приђе и ухвати се с леве стране до Зоне.</p> <p>Зона га |
.</p> <p>— Остани јоште малко! — рече и приђе један корак.</p> <p>— Е, што искаш? — запита га з |
га је малопре онолико гледала — кад јој приђе и понуди је шаком кокица!...{S} Није знала ко јој |
е силно изненадила кад јој на Крстовдан приђе главом сама Зона и поче о том истом да јој се јад |
лижаваше једна женска прилика, и кад му приђе ближе, опет га ослови:</p> <p>— Познаваш ли ме, м |
мараму и гледаше у њу.{S} И тек кад му приђе Ајша с дахиретом, трже се из сањарија, заграби ша |
испуњавала...{S} Зона узе за руку Гену, приђоше и ухватише се међу играче.{S} Цигани свирају, а |
ицу мало дубље, па стадоше.{S} Из мрака приђоше колима још две прилике и разговараху нешто тихо |
који је сишао био с кола.</p> <p>Затим приђоше капији.{S} Не прође неколико тренутака и чу се |
е први кујунџија од Београд до Пећ и до Приздрен!...{S} Мори, па и да си нема паре, што је па з |
авно), па још никако неће да увиди и да призна да је ипак јавност и журналистика и јавна критик |
Тако, ето, почесто ради Мане.{S} Али да призна да све то ради Зоне Замфирове ради — то ни за жи |
етка Дока све зна, он јој се исповеди и призна јој искрено да му је Зона посред срца.</p> <p>— |
хићена Дока, „куче Ђорђијино!{S} Саг те признавам дек си тетино тетинче! {S}Такој те искам, еше |
, али он није био задовољан зарадом.{S} Признавао је да му је Мане опасан конкурент, кад се узм |
да уплашила од оних који је плаћају — и признаде јој све, ама све од аз до ижице.{S} А Дока је |
кад их погледа — гледа их дуго и вели и признаје у себи: да другог зета по свом ћефу, и таку сл |
лику између кућа, али попушта, помало и признаје, и мило му било да чује што више.{S} Тако му б |
ве су то биле лепе прилике за Манчу. {S}Признаје то Јевда, и каже да ће говорити Манчи, сину св |
S} Али ипак, кад се махну шале, озбиљно признају да се диве родољубљу тога света, који може да |
ај час кад је слудовао <pb n="108" /> и признао тетка-Доки јаде своје.{S} И тек кад му је она о |
арене чесме, можда баш очевици синоћног призора, који све знају, али неће да кажу.</p> <p>И то |
те!</p> <p>— Јок, јок, саг је друго!{S} Призортило је...{S} Еве, пратила ти овој цвеће!{S} Сама |
кроз плот у чорбаџиску башту и уживао у призору описаном у песми.</p> <p>Кад Поте не доби очеки |
акве работе!” — Море, што ће ми и Пећ и Призрен и Стамбол — овден си је Стамбол и све! зборим г |
врне оданде), па да гу, рече, однесе у Призрен, ели у Пећ; там’ су, рече, мајстори за такве ра |
а више њега свилен везен јаглук просипа пријатан мирис надалеко.{S} Лепо се здрави са свима, ал |
d> <p> <hi>У њој је један, за Мана врло пријатан извештај из уста Васке измећарке, после којег |
ивљене француске качкете, чинио је врло пријатан утисак на женски свет, нарочито на онај који с |
и једини наследник његовог иначе доброг пријатеља, то је врло често било чак и речи и свађе изм |
ека, од ред човека...{S} Татко ти имаше пријатељи сијасвет, а ти си жмијеш неженет и губиш си м |
је све брујало по граду.{S} Читали су и пријатељи и непријатељи Манини; они га жалили и замерал |
ину гледају; сви их гледају задовољно с пријатељским осмехом на лицу, као кад се нешто мило, св |
а пати, а не зна још од чега пати.{S} А пријатна јој та самоћа, која је заклања од погледа укућ |
ници казали — сунце лепше сијало, цвеће пријатније мирисало и птичице лепше певале.</hi> </p> < |
рај оних природних лепота — теферич још пријатнијим.</p> <p>А Мане је волео да теферичи.{S} Про |
тану и неки вредни професори, спајајућ’ пријатно с полезним, шетњу са студијом.{S} Њих гони амо |
а прилика да забавља госте и што га сви пријатно гледају; јер све је то појурило са сокака у ав |
реве и тишме градске, и он ужива у оној пријатној тишини кућевној. — Осем кућице, Мане је имао |
у од тога времена и хитају кућама, да у пријатном рахатлуку проведу неко време; да нареде, прег |
> <p>Журно се спрема у обема кућама.{S} Прије Ташана и Јевда походе се узајамно чешће и разгова |
ма’але пуца брука... искочила реч, иде прикажња, а ја у зем да пропаднем оди тија речи!...</p> |
вог играња питају: „Ако ли, море, да му прикачимо на реп тенџеру?!” а трећи прихватају <pb n="1 |
па може ласно без фенер да се соплетеш прико ники диреци што су покрај зид, та да се строшиш!. |
мало неиспаван.{S} За пасом му револвер прикривен, а више њега свилен везен јаглук просипа приј |
и да се кара сас селске мечке оне!{S} А прилега ли на чорбаџи—Замфирово дете да си седи у дућан |
а ли је”, рече, „Манулаћ мустаћи, та да прилега”, рече, „на младожењу?” — А што је па теб’-ти к |
е.</p> <p>— Ама разбира се убаво на шта прилега таја песна! вели Васка. — Није, демек, Зоне жал |
и скочише сас резилење...{S} Викају: не прилега на чорбаџиску керку у оро играње по ма’але...</ |
на сам, удовица сам, не стизам свуд; не прилега, неје ред...{S} Не знајем си што се работи и зб |
гу прстен, и срма се покидала, па и не прилега веће на мушљику. „Прати гу, — збори ми господин |
о се, кад иде чаршијом, срамује, како и прилега на девојче”, како је послушна и како има лепо г |
си имаш домакицу, е, тој веће на друго прилега!{S} Тој си је ред, ама и тагај то не бива пред |
је то одвајкада научио.{S} А чим је он прилегао, целом кућом је одмах овладао неки дремеж и ца |
де и успављују. {S}Кад лети после ручка прилегне на доксат, да се одмори и придрема мало, волео |
из Лесковачку текију — они помагају.{S} Прилепи ги и обложи ги на шију, па ће те мине и ће ти п |
чиње.{S} Била је чисто фатална са своје прилепчивости; и ко је само једаред чуо, није могао виш |
за њег’... а њојни викају... неје, ете, прилика.</p> <p>— За мен’ збори ли што?</p> <p>— Збори. |
не зацрнеја, бива ли Зона за Манулаћа — прилика ли је?!</p> <p>— За Мана не бива! — вели Таска. |
а Манчу има ли, деде, збори си, поубава прилика?{S} У сав град има ли помомак од њег’?!{S} Има |
з жбуња му се приближаваше једна женска прилика, и кад му приђе ближе, опет га ослови:</p> <p>— |
S} Смеје се и он, срећан што му се дала прилика да забавља госте и што га сви пријатно гледају; |
му повлађују, сви га хвале да је добра прилика и веле: „Море, па има си човек и дућан!” иако ј |
ива!...</p> <p>— Е, зашто да неје Манча прилика?!...{S} Зар што су чорбаџиски?</p> <p>— Е де!{S |
Е, што па Калина?</p> <p>— Зашто ти је прилика...</p> <p>— Што ми ти па збориш саг туј за Кали |
нџија.{S} А онај <hi>чапкун</hi> зар је прилика, он, кријумчарски син, спроти теб’ и спроти дру |
зборила? — брани се Дока. — Што да неје прилика, кад смо, ете, једна вера...</p> <p>Стари Замфи |
И одмах одлучно рече да то никако није прилика и да од тога неће бити баш ништа!{S} Дуго су се |
ије време још.{S} Осећао је да још није прилика за њу, док не постане официр.{S} А дотле се тру |
у сина свога, који је био сушта слика и прилика свога оца.{S} Она је лебдела над њим; свака нај |
ар изгледа, вели, вероватнија, јер је и прилика да чорбаџиска ћерка бежи у чорбаџиску кућу.{S} |
еприлике, а који би <hi>могли</hi> бити прилика за њу.{S} Код Мане Кујунџије се, наравно, најду |
чама, за које су нашле да би могле бити прилика за њиховог Манчу.</p> <p>Поче стринка Парашкева |
p>— Јок!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Несмо прилика...</p> <p>— А ти, имаш си прилику?</p> <p>— Има |
ну Београђанку, та му саг ове наше несу прилика?! — умеша <pb n="37" /> се тетка Дока, али не д |
и дијалог био врло обичан, јер у таквим приликама заљубљени обично не знају шта да разговарају, |
наопако.{S} Али и овако, у овим тешким приликама, сачувао је стару своју веселу ћуд и још је у |
ику! — вели Уранија. — Кој си је нашеја прилике за стареје сестре њојне, тај ће и саг ласно да |
оше.{S} Из мрака приђоше колима још две прилике и разговараху нешто тихо с Маном, који је сишао |
е — и пожуре, јер Зони се јављају многе прилике — траже је неки официри, три фронтовна и два ак |
оље, — то толико...{S} Гледа оне женске прилике у сенци високих зидова како стоје подаље једна |
све тако нека имена! — Добри људи, лепе прилике, али при свем том, ипак бедни изгледају према п |
ли у виноград...{S} Све су то биле лепе прилике за Манчу. {S}Признаје то Јевда, и каже да ће го |
на.{S} Јављале су јој се прилике, добре прилике, али се она не хтеде удавати, јер ниједан од ти |
ћ петнаест година.{S} Јављале су јој се прилике, добре прилике, али се она не хтеде удавати, је |
меном мења...</p> <p>И сада се изменише прилике и улоге.{S} Сад је Манча гледа онако као некада |
није потребан био, јер никад није имао прилике да га потроши.{S} Чак му се и мајка љутила што |
та је слушала да су слабе и ретке за њу прилике овде у месту.{S} Зато се само и играла са сваки |
познавао на ћати Трајку!{S} Кад га је, приликом неких партиских размирица и неспоразума, зврцн |
а пола, који се скуп зове оро; а том ће приликом већ помало моћи и завирити у душу и скривене о |
и загледа се у њу, а опет другом неком приликом пређе преко ње тако равнодушним и уморним погл |
у пуна шака ексера, а то добија већином приликом силних својих прошевина.{S} Тек бане у кућу, п |
ој отмици, али Манино име није чула том приликом, а целој ствари није поклањала никакве вере.{S |
вне задруге (1907 год.), проширивши том приликом нарочито главе прву, четврту, шесту, осму и дв |
говорила би му Јевда. — Тражи си, дете, прилику спроти теб’; а наше старовремско — беше веће!.. |
седи у њој кад год уграби <pb n="60" /> прилику да се искраде од очију укућана...{S} Ту би најв |
ласно...</p> <p>— Може, ама спроти себ’ прилику.</p> <p>— Запамти, хаџијо: „Свет је овај као ка |
и ја немам нику сестру, ама спроти теб’ прилику, — па ја да ти гу украднем и даднем, ем сас как |
ти еснафа а трговац спроти трговца иска прилику, демек; <pb n="100" /> — тој си је ред у овај с |
и”...</p> <p>Или, још боље, узми ово на прилику: живе невенчано господа, и нико неће да каже и |
треба да легну на посао, па да му траже прилику.{S} И када бану, и незвана, и дође још једна, ч |
авља даље мирним тоном. — Та ако искате прилику за ваше Зоне, е, ја си имам једну прилику... па |
ила, Доке...{S} А за Зону имамо си веће прилику! — вели Уранија. — Кој си је нашеја прилике за |
ругог зета по свом ћефу, и таку слику и прилику као што су Зона и Мане, мучно да би могао наћи |
Несмо прилика...</p> <p>— А ти, имаш си прилику?</p> <p>— Имам си... — вели Зона зловољно.</p> |
Манином руком око паса стегнуту женску прилику у зеленој бундици, с једним мањим завежљајем у |
ете, иска чиновничку, офицер офицерску прилику; еснаф спроти еснафа а трговац спроти трговца и |
илику за ваше Зоне, е, ја си имам једну прилику... па за тој и искочи’ саг до вас...{S} Момак с |
>Нешто тако могло се очекивати и у овој прилици код Мана кујунџије.{S} О тој ствари је већ неко |
ј кући, јер је било једно, доста јако и прилично распрострто и подржавано мишљење да је Манулаћ |
а, а сузе му силно грунуше.{S} Силно се приљубило Зони, обгрлило јој колена, плаче, бацака се, |
" /> њему чељад и дворе своје; или нека прима кључеве, или нека помогне влашћу својом.{S} А паш |
га, ето, и сам стари и поносити Замфир прима у свој род!</p> <p>И успео је чорбаџи-Замфир код |
х! — уздахну Мане болно и додаде јетко, примајући и миришући руже. — Добро си је што си „куче у |
Замфирова!{S} А затим би баталио посао, примакао би своју табакеру, направио цигару и пуштао гу |
S}А ја си седим, па, како пашина мајка, примам си чес’ и од једну и од другу, ама си мислим у м |
тељи — која, као што се зна, није никад примамљива, ни лепо утрвена — и било радост и утеха род |
у депутације, бивао претставник листе, примао пред судом на себе да је он писац оштријих уводн |
и контроле.{S} И док је он брисао чело, примао честитања и очекивао паре, појави се на вратима |
брзо добивен шамар, па кад сврши посао, примаче преда се бедну своју вечеру, комад хлеба и пове |
и им стопарце и динаре и уверавао их да приме: јер је та пара, каже, „алал-пара!” Због свега то |
а!...{S} Мори, твоје „живо-здраво” неће приме више!... — вели му задовољно тетка-Дока одлазећи. |
наследник огромног имања, а, сем тога, пример послушности, скромности, <pb n="83" /> стидљивос |
еки лист који се растура у десет хиљада примерака!... .</p> <p>Зато се брзином муње распрострла |
је спеван с многим, сад већ честитим и примерним матронама, старицама.{S} Млађи свет и не пева |
великим бадемастим очима, али Мане и не примети то.{S} Искапи чашу вина, али је не погледа, как |
омак и играч.{S} И мала Зона је још тад приметила да највише махалских девојака гледају и уздиш |
да кад јој је Јунус-агина ханума једном приметила:</p> <p>— Па ти, чорбаџике, како поче... дабе |
е око њих могу сви исклати, а они не би приметили! (Ономад су се чак и сликали тако са шахом, к |
азговору запитали га: компонује ли што? приметио је, и непитан, заједљиви колега и земљак његов |
ао пролазећи крај њих, а сад их није ни приметио, иако су се кикотале гласно и гуркале се прола |
!...</p> <p>Ништа од свега тога није он приметио, нити га се то тицало!{S} Само једна слика му |
не!” И зато није ни чудо што није успут приметио буљуке сељанака и сељанчица у њиховом живописн |
гледа — на Манчи се то никад није могло приметити.{S} А чезнуо је за њом, те како чезнуо, — сам |
ака, стрина и ујни.{S} И оне не само да приметише како им је њихова Зона лепа, него приметише ч |
е још све чути и доживети!”...{S} Многи приметише како им је тек сада пукло пред очима и све им |
у сокак и гледа...</p> <p>Па и укућани приметише на дериштету неку промену.{S} Уосталом, и уку |
ар им та, наравно, и не треба.{S} И они приметише да је Зона расејана и замишљена.{S} Ништа не |
етише како им је њихова Зона лепа, него приметише чак и то како је чупе Зоне заљубљено, па прон |
мену пет стотина дуката, али их Мане не прими, него одговори да ће он за толико дати накита сво |
ке на удају и даду му шаку ексера, а он прими, каже: хвала, и смеје се на ексер, а на девојку о |
на света — сплетке које ја на једно ухо примила, на друго пустила, чула, па и заборавила.</p> < |
м.{S} И што се он у игрању више и ближе примиче к њој, све мање и ређе вади кокице; не једе их, |
каје, који се поправио, и који је опет примљен у ред чорбаџиски, јер га, ето, и сам стари и по |
један од тих што је прошаху није био ни принети њеном челеби-Ђорђији.{S} А већ и сами им надимц |
шипке и побегла чак у лојзе.{S} Тамо је припалила кандило, тамјаном окадила одају, и клекла пре |
е наставак главе тринаесте.{S} У њој се приповеда како се за тај чудан и многима необјашњив и з |
ГЛАВА ДВАДЕСЕТА</head> <p> <hi>У њој се приповеда како се догодило, ама сасвим од речи до речи, |
и невероватније и опширније сама ствар приповедала.{S} У Бањи и на Мрамору причало се тога дан |
трапава на саму ствар, због које је ова приповетка и постала, а то је: да се у њој једва једаре |
кун-Мане или Манча, који је, — иако ова приповетка не носи његово име као наслов, — ипак некако |
да, у ово време кад се развија ова наша приповетка и кад је Зона у шеснаестој својој години, Зо |
ије певала у оно доба кад се и ова наша приповетка почиње.{S} Била је чисто фатална са своје пр |
је опет морало доћи ово што је дошло, и приповетка се морала свршити само овако како ће се и св |
ВАН СРЕМАЦ</p> <p>ЗОНА ЗАМФИРОВА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ПРОСВЕТА</p> <p>ИЗДАВАЧКО ПРЕДУЗЕЋЕ С |
као што су обично све последње главе у приповеткама и романима.</hi> </p> <p>После овог,а ства |
описаном у једној од ранијих глава ове приповетке.{S} И да се ту није питао и хаџи-Замфир, као |
баџије, а тко исто и слика јунакиње ове приповетке.</hi> </p> <p>У кујунџиници Мана кујунџије с |
има што не знате, а што ћете тек из ове приповетке сазнати, а то што не знате, то је то: на ког |
наслов, — ипак некако главни јунак ове приповетке.</hi> </p> <p>А ако се Зона поносила што се |
дели што се сад прича.{S} Од куд готове приповетке, кад ни трунке истине нема!? {S}То им никако |
год и кад год је ко — у време ове наше приповетке — запевао ту песму, увек је мислио само на ј |
но, наставила са другом неком јунакињом приповетке.{S} Али се Мане није тек онако звао чапкун-М |
а — чапкун-Мане названи морао ући у ову приповетку, ако никако друкчије, а оно макар као епизод |
-Мане, о Зони не би било ни речи у овој приповетци, иако јој је име у наслову, јер Мане би река |
head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <p> <hi>У овој приповетци ово је први и једини дијалог двоје заљубљени |
рађивати ни код великих газда, да не би припомогао још већем пропадању малих газда и постајању |
у њој и своју одређену улогу, којом ће припомоћи да ствар испадне као што треба и да освета бу |
ет и инћар, како и татко ти што беше. — Припрети му и самим владиком. — Мори при деда-владику ћ |
ез кафе, задовољан што нису, како су му припретили, пустили с ланца чувеног њиховог зељова.</p> |
од онога вечера од растанка, кад јој је припретио осветом.{S} Али како, на који начин ће јој се |
танких брчића.{S} Већ и по самој својој природи и по занату свом кујунџиском био је отресит и п |
ед већ познате карактерне црте Зонине — природна и логична последица још и карактера његовог, и |
а и луда привиђења и снови, што су били природна последица испричанога у прошлој глави, а што ћ |
е с тим начисто био да су шамари сасвим природна и неминовна последица бедног шегртског положај |
одно је да је желео и да је види, а још природније да ју је чак издалека опазило оштро око њего |
ље и зеленило, и правило му — крај оних природних лепота — теферич још пријатнијим.</p> <p>А Ма |
иција ухватила неке лажне дводинарце и, природно, посумњала одмах на Манчу.{S} Зато му је ноћас |
вем.{S} Кад је на њу непрестано мислио, природно је да је желео и да је види, а још природније |
ају.{S} И Зона је била, што је сасвим и природно, поносита стога.{S} Али је ипак волела да поне |
а и луда, то је Мане држао да је сасвим природно да је сме слободно <pb n="126" /> поверити тет |
...{S} Судија, бре брате, чиновник, ели приседник суда, дрт човек, бела глава, бре брате; има с |
м писмен; несам чиновник ни учовњак, ни приседник ни па посланик, та да си ћутим како порена ри |
а ће си туј причекнем, а суд и господин приседник ми неће побегне...{S} Пошеја сам у суд... — в |
овира, да буде тога дана његов гост.{S} Присели су за богату софру, за оне многе господске ђако |
а реко’:{S} Море, неје без ништо!...{S} Присети се ја: у дућан си не седи, татка не слуша, мајк |
те саг ми, Јевдо, дође ништо у памет, и присети’ се да ти кажем...{S} Некња си зборим ништо сас |
о си премећем по мој памет, па уфати’ и присети се за много, та реко’:{S} Море, неје без ништо! |
свакому отворена?!</p> <p>— Доцна си се присетила, Доке...{S} А за Зону имамо си веће прилику! |
ако би то било да пас води коло?!...{S} Присећа се да ли је икада <pb n="121" /> видео да пас в |
...</p> <p>— Стојанча...{S} Стојанча? — присећа се хаџи-Замфир, па не може никако да се сети. — |
S} Размишљали су, разговарали, ређали и присећали се коју би то могли замолити да им помогне, п |
ушна кћи, од страха очева, застрашена и присиљена, — то му није требало. {S}Зато <pb n="180" /> |
.</p> <p>Одоше и нађоше Ставре Јаре.{S} Пристаде и он одмах.{S} Кад му казаше све шта је и како |
познат из ранијих глава.{S} На то радо пристадоше сви — и младенци, и родитељи њихови.{S} Мита |
их услова, на које је услове Дока тешко пристајала.{S} Јер Дока је била врло незгодна: увек би |
и.{S} Пољубио је мајку у руку, казао да пристаје, а све остало, рече, њена је брига!{S} Сутра ћ |
лела је срећу целом свету, зато је радо пристала да буде посредница између двоје несрећних.{S} |
среће данашње...</p> <p>— „Леле, што су пристали једно за друго!...{S} Ја-ги!” „Асли како плави |
ему је ствар, и Митанче, наравно, одмах пристане.{S} Допао му се тај начин и усхићен је био дос |
прошевина, удешено са Зониним знањем и пристанком, и зато је плануо на Зону, силно плануо, и б |
то би се, рече, и он — Мане — покорио и пристао да буде Манулаћу девер, да је њега — Манулаћа т |
и!...{S} А што па има девојчики, што су пристасали за удавање, — паша, па да гим не манише!{S} |
а код куће.{S} Васка се обећа да ће пре пристати да је убију него да каже то, а заклела се и у |
ку, прву лепотицу у граду, која је била пристигла на удају.{S} Питао би је:</p> <p>— Зоне, мори |
даше, чак и они даљи, који давно већ ни приступа не имађаху у хаџи-Замфирову кућу, — и они је н |
, па иска и треба два грађанина да су у присуство! {S}Ба!{S} Не чекам си ја!” Па си сас оно сик |
чак и поиздаља наговештавања у његовом присуству; тако да је један такав досетљивац сутрадан и |
због тога што се то, нађавола, десило у присуству пет жена (рачунајући ту и Доку), од којих су |
т и пажљив на одело, а то је још више и притврдио служећи у војсци, и то, као варошки син, у ка |
боје, — а све у силном гајтану — па се притегне траболос-појасом, за којим му је сахат о широк |
е му она први пут изрекне, привуку га и притегну силно њој, као најјачи конопци и ланци („ружич |
еба тој?...</p> <p>— Зоне — рече Мане и притеже пас око себе. — Ја сан немам...{S} Ја за вечеру |
нова цвета и шакама га још више граби и притерује своме носу. {S}Мирис га тај заноси и опија.{S |
љене, па не може да их састави, него му притече у помоћ мајка, удари га једном песницом одозго |
ише, као црна ноћ, све више омотаваху и притискиваху болну душу његову, докле га из тих мисли н |
ој.{S} Стегло га нешто у грлу, дави га, притискује му груди...{S} Око њега се све врти, а земља |
пресуо по сокаку, па, као магла земљу, притисну мирис гледаоце.</p> <pb n="73" /> <p>Па опет п |
е је гледа неданимице и нетренимице.{S} Притиснуо руком груди, јер му срце силно лупа, па се по |
ла у одају, коју беше од тавана до пода притиснуо дим као облак густ.</p> <p>Дигоше се да иду.< |
и опадаху једна по једна.{S} Обузе је и притиште тешко и горко кајање.{S} Растужило је ово тихо |
/p> <p>— Што искаш, Зоне? — одазва се и притрча јој Васка.</p> <p>— Отиди си до онуја... де... |
му прикачимо на реп тенџеру?!” а трећи прихватају <pb n="122" /> радосно и предлажу још: „Па д |
</p> <p>— Мори, зар она си је једна?! — прихвати тетка Рушка. — У Јордана Калтагџије дом што си |
.)</p> <p>— Здраво, ти како си, Доке? — прихвати јој Ташана, па се тек погледа с Таском, Калиоп |
Таско!...</p> <p>А бата-Таско уздахну и прихвати:</p> <p>— У старо време се знало, бре брате, к |
етка Таска, и она ту; смеје се и она, а прихватиле и оне друге две тетке, Калиопа и Уранија.{S} |
е на тежак и бедан овај живот, па би се прихватио ратлока и разговарао се и шалио мало с њима, |
сму.{S} Дудија запева, а остале ченгије прихватише; запеваше и Ђулсефа и Ајша, пратећи песму уд |
песму, коју опет сви свирком и певањем прихватише.</p> <p>Пева Мане:</p> <quote> <l>Кад ја има |
шати ту дерњаву и кукњаву Потину.{S} То прихватише и жене и стадоше клети Манчу (а зна се да је |
ерикет.{S} Да чујеш сал”.{S} И стаде да прича:</p> <milestone unit="subSection" /> <p> <hi>Прич |
/p> <p>Зато се брзином муње распрострла прича о том догађају.{S} И главно и детаљно знало се вр |
Божји благослов, не би’ дао — вели, па прича расположен даље.{S} Да му, вели, неко каже: „Шта |
о тврде, да су све то видели што се сад прича.{S} Од куд готове приповетке, кад ни трунке истин |
да ништа од свега онога што се којегде прича није било.{S} Свет се окретао и бленуо за њима, и |
о дана само о токе говорило.{S} А да је прича углавноме порасла у обиму и детаљи јој се умножил |
Прича о добром детету Манулаћу, која је прича права супротност оној ранијој причи о Митки чорба |
аџи-Јордан има ћерку. {S}Као оно што се прича за ону стару Римљанку, племениту Корнелију, мајку |
р би <pb n="125" /> свуд дочекан био, и прича би се, вероватно, наставила са другом неком јунак |
о и за све велике и срећне освајаче што прича Историја да за њих нема више никакве дражи оно шт |
.{S} Јевда је чула, истина, да се нешто прича о Зони, о неком бекству, о некој отмици, али Мани |
ије ни слутило шта се све тамо по граду прича — кружиле су по чаршији и по многим махалама силн |
<milestone unit="subSection" /> <p> <hi>Прича о добром детету Манулаћу, која је прича права суп |
е, ни богата баба Хрисанта, да их гњави причајући им надугачко и нашироко о својој парници, о с |
о кријумчар, убојица, ноћник и весељак; причала јој читаве романе Ђорђијине с неком ченгијом Зу |
Богородицу Габровачку.{S} А сем тога, — причала је Уранија — и то је имало нешто да значи, и ни |
свију — послуживала тетка Дока, док је причала слике из хамама, па да све то изнесе напоље.{S} |
врло добро, јер Таска је свакоме тачно причала шта је она казала Доки, а Дока, опет, шта је св |
и овде с Ђорђијом и сином му, Маном. {S}Причала јој је о покојном Ђорђији — како је био кријумч |
анулаћ, и нико други, одвео девојку.{S} Причало се да га је у том, сем његове, чак и девојачка |
споменути да их је било свакојаких.{S} Причало се како је Зона отета на чесми, како је у кола |
ако претерани, али се ипак доста штошта причало, тумачило, и китило и дометало, тако да се чове |
вар приповедала.{S} У Бањи и на Мрамору причало се тога дана увече да је било не само отмице, н |
силног негда чорбаџије.{S} Дуго се још причало каква је сила био чорбаџи-Замфир; такве силе и |
Море, — заврши Милисав, — мрзи ме и да причам-— само се наљутим, па онда не ваљам и нисам цео |
ода свакојаким нагађањима, тумачењима и причама најчуднијим и најневероватнијим.{S} Једна таква |
<milestone unit="subSection" /> <p> <hi>Причање несрећног оца Петракија о свом несрећном сину М |
о је Ману као једног доброг занатлију и причао им како је лепо живео с оцем његовим, покојним Ђ |
икад мањи и тањи био; и сам дед Манчин причао је да се још дететом играо под њим, и то под тол |
гомилала, једна другу потискивала.{S} А причати све то било би и дуго и досадно, а и излишно.{S |
ест!{S} А сем тога, то му је и дужност, причаше јој Мане, јер су се он и Манулаћ побратимили и |
олему муку сас онога његовога Митку.{S} Причаше ми човек све...{S} Сал што не плаче, колко му ж |
у губертл’к...{S} И саг јоште је жив! — Причаше ми неки наши трговци, што одише там’ по трговин |
, зборе си, ама <hi>друзи видоше</hi> и причаше ни; та саг по ма’але за ништо друго сал за тој |
та је и како је било.{S} Плачним гласом причаше јој Зона да је она, истина, крива, јер га је во |
у по чаршији и по многим махалама силне приче, најчудноватије, и једна се на другу гомилала, је |
о с кочије и с кардаши, и она ги, рече, причекала у акшамско време; они чукнуше у порту, а она |
е за черек сата готова, па ја ће си туј причекнем, а суд и господин приседник ми неће побегне.. |
а сопче му катанац, а њега га дом нема „Причекни си малко, рече ми жена, ће дође <hi>дете</hi>! |
-шумарска крв!), части ми моје и ове ми причести, — то јест, куд ја одох — ово није вино, — нег |
Ускрса, Славе и Тодорове суботе (кад се причешћивао), није било дана да Поте није добио шамара, |
је прича права супротност оној ранијој причи о Митки чорбаџи-Петракијевом</hi> </p> <p>Манулаћ |
, — отпоче бата-Таско Јевди Петракијеву причу — кад му купи једне путине код Вана кондурџије, т |
ну Јевда, када Таско заврши Петракијеву причу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Мори, Ј |
мео га је добро, па ипак није ни корака пришао на сусрет жељама хаџи-Замфировим.{S} Знао је он |
рани се да није ни сневао оно што му се пришива: нит’ је одвео, нити је покушавао, нити пак изн |
непобеђено и неосвојено, што охола чела пркоси, — тако и за лепу Зону није имало дражи оно што |
оне, „њега и калфе навукао ђаво на тај прљав посао, нека га и носи, али што да у то умеша и не |
се ових дана неизоставно тамо појави и пробави.{S} И он нађе да ће бити најбоље да се уклони м |
игне, али већ не могаше, — а у том се и пробуди...</p> <pb n="123" /> <p>Беше гола вода...{S} С |
и џумбус и резил’к!</p> <p>Толика ларма пробудила је, наравно, и старога хаџи-Замфира.{S} Морао |
Не буди ми господара,</l> <l>Сама ћу га пробудити!...</l> </quote> <p>А кад би устао, потрчале |
к густ.</p> <p>Дигоше се да иду.</p> <p>Пробудише стару Аву, која је пре четрдесет и више годин |
ити уста лажи и клевети, ако се девојка проведе, и свет је тако види у кругу њених толиких анђе |
је Мане казао да иде, да се нађе и мало проведе с друштвом.</p> <p>Те је вечери Мане отишао и п |
на и зловољна, тужећи се на дуго време, проведено тамо.</p> <p>После две-три недеље, дође по њу |
разговора, они неће што више времена да проведу на послу, него откидају од тога времена и хитај |
хитају кућама, да у пријатном рахатлуку проведу неко време; да нареде, прегледају, покарају и п |
Мане врло суморан, а зато, опет, и није провео недељу као досада што је обично проводио.</p> <p |
да не би жалио ни времена ни пара да се провесели и проџумбуси мало с друштвом.{S} А то је било |
у са добрим вином, и у друштву се бурно провеселио.{S} Пио би, а чочеци би му певали и играли и |
укрстила преко груди, покривених танком провидном кошуљом од бурунџук-свиле.{S} Он беше развио |
, шта ће, него задржи на ручак и пудара Провира, да буде тога дана његов гост.{S} Присели су за |
је, кад се сви играчи скупе. {S}А дотле проводе време како ко зна.{S} Неки играју <pb n="132" / |
јер су научиле да се тако најприличније проводи празник.{S} Зона у соби до њихове.{S} А оне сед |
а женски свет, нарочито на онај који се проводи на кромпир-баловима.{S} Кад он прође сокаком са |
погледала и тајом плакала.{S} Ужасно је проводила и дане и ноћи; дању црне мисли, а ноћу страшн |
провео недељу као досада што је обично проводио.</p> <p>„Али свако чудо за три дана”, вели нар |
је више водила собом, и тако је Манулаћ проглашен дефинитивно за мушко.{S} Од тога доба водио г |
почивке, размишљајући како да отпочне, проговори женица:</p> <p>— Мори, зашто ме не питујеш, б |
је дошао, тражећи чак и Зону, да с њом проговори, укућани се просто згрануше, показаше му врат |
д тим условом да ништа, ни речи, не сме проговорити.{S} Редовно се тада морала заклети у своје |
ло.{S} А она се стиди, хоће од стида да прогута ону мараму коју је метнула на уста, и сва срећн |
што долажаху!{S} Шта је савета и карања прогутала за ту годину — то само она зна!{S} Отац Замфи |
к, па да је огуглао и да може тако лако прогутати и сварити ту ствар као други, цивилизован све |
ећу кожу за шест гроша и одмах успут је прода за девет, — и тако донесе два гроша више него што |
родавају, а мустаћи се сал давају, а не продавају — и стаде очински мило гледати обе муштерије. |
о. — Тој може, тој има.{S} Белензуци се продавају, а мустаћи се сал давају, а не продавају — и |
брани — перо, које ни за које новце не продаје!</p> <p>И сад се, као што већ рекосмо, кренуо у |
епоте и шаренила на пијаци, где сељанке продају грожђе и брескве.{S} Успут се задржавао мало кр |
ера, и они што точе лимунаду, и они што продају кокице, а ту се нађе увек и по једна мирна и до |
ао цветна башта.{S} Ту дођоше и они што продају петлиће и свирајке од шећера, и они што точе ли |
Абеншаам певушио би је кад би што добро продао, или кад би, сарафећи, кога забушио и преварио — |
о исто му нису веровале ни за оно да ће продати чифлук.) Та ноћ је, дакле, мирно прошла, али је |
осмех кроза сузе као зраке сунчане кад продру кроз кишне облаке и сунце се осмехне на земљу... |
окрене и само исплази језик на њега, па продужи пут.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад |
.</p> <p>А Поте се занео као тетреб, па продужи оним својим танким сребрним гласом:</p> <quote> |
узе ону зечју ногу и минђуше, шмркну и продужи посао и не размишљајући баш много зашто је доби |
/> је сада Зону, раздрагао се; зато сам продужи даље песму, коју опет сви свирком и певањем при |
розор у мрак, у ноћ...</p> <p>Весеље се продужило ипак, иако је Ајша тужна била.{S} Још се пева |
рудио да јој бар падне у очи; зато је и продужио бестрага свој лаковани каиш од тесака, па му с |
} И нико после за живу главу не би смео продужити с њим разговор о тој теми...</p> <p>— Што, шт |
<pb n="47" /> си, жена, како камик!{S} Прође си јоште једна недеља, а ја веће не мога’ да си ћ |
Маниних.{S} Али су се преварили сви.{S} Прође недеља дана, а од Мане ни трага ни гласа.{S} Чак |
ви, а он га отпоздрави онако у ходу.{S} Прође дућан за неколико корака, а после застаде, као да |
p> <p>— Е, хаџијо, — одговара му она, — прође си наше!...</p> <p>— Прође, Мадо!{S} Отоше си и м |
ра му она, — прође си наше!...</p> <p>— Прође, Мадо!{S} Отоше си и младос’ и лепотија, како лас |
ући и хесапећи у себи колико још има да прође док га закалфе; а чим постане калфа, искијаће прв |
ти саг при теб’...{S} Ја те видо’, када прође, па те чекам одамно...{S} Имам један абер за теб’ |
пара тражити! — колико је пута, кад она прође, од севдалука треснуо по дивно израђеној табакери |
то и опази! — Колико само пута, кад она прође тако некуд са својим стринама или теткама крај ње |
оред ње, једаред је погледа, а пет пута прође мимо ње као да је и нема на свету; једаред је пог |
е џимпир!{S} Анасана!” рекну, кад Манча прође крај њих, па се од силна чапкунлука ломи кад иде, |
табакери од чисте срме и слубио је, кад прође Зона Замфирова!{S} А затим би баталио посао, прим |
је охрабрило Манчу.{S} И први пут, кад прође Васка крај дућана, а он био сам, зовну је.</p> <p |
видео, није је увек и погледао. {S}Кад прође поред ње, једаред је погледа, а пет пута прође ми |
ола.</p> <p>Затим приђоше капији.{S} Не прође неколико тренутака и чу се тресак капије и звек з |
ци и ланци („ружични” наравно)!{S} И не прође много, а свет га види лепо избријана, с подбријан |
и оћутати.{S} А мало које вече да им не прође поред куће гомила калфица, трговчића или писара и |
авом и рукама под пасом — све док он не прође!...{S} Зато, хтео не хтео, мора да се жени, јер г |
> <milestone unit="subSection" /> <p>Не прође много, а ево чорбаџи-Тасе.{S} Био је подаљи рођак |
бложи ги на шију, па ће те мине и ће ти прође болес’... — вели јој љубећи је у чело и испраћају |
проводи на кромпир-баловима.{S} Кад он прође сокаком са својим врсним побратимом, апотекарским |
ише, али да ипак није заслужила да тако прође, и да је Мане још кривљи, јер је он изнео на глас |
кола и потераше...{S} Они што у тај пар прођоше <pb n="135" /> с тестијама воде том улицом виде |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прођоше три и нешто више година.{S} И као све што је по |
ришом испод ока, па тек само уситне кад прођу испред њега.{S} А чине се као да га и не гледају, |
уни и стари дилбери певуше је.{S} Чак и прозаични ћир-Моша Абеншаам певушио би је кад би што до |
ца!”</p> <p>Сви се тргоше, погледаше на прозор.{S} Кроз завесе се белело, зора се прокрадала у |
ушта димове, густе димове, и гледа кроз прозор устрану.{S} Паши већ помало досадно. — Опет мења |
м, а и не гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — Чиновник, ете, иска чиновничку, офиц |
а она се повуче, ућута, и гледаше кроз прозор у мрак, у ноћ...</p> <p>Весеље се продужило ипак |
о и мирно гнезданце!{S} Кућа није имала прозора с улице. {S}Изгледала је као була с јашмаком и |
рија тих трже глас споља, јер баш поред прозора чу се: „Врије, вријееее! {S}Паригушица!”</p> <p |
д осталих кућа, са доксатима и мноштвом прозора с капцима.{S} У кућу се улазило преко многих ши |
кретао и бленуо за њима, извиривао кроз прозоре, истрчавао на авлиска врата и радознало их глед |
ни нису имали никакве везе с улицом.{S} Прозори с улица им нису одвраћали пажњу породице на све |
етка Таска хтела да види ефекат који је произвела она јучерашња шетња кроз онолики свет и улице |
ше у новинама:</p> <p>— „Таљигаш”, реци Прока, „и вешерка Соса живе на очиглед света и полиције |
заб’равим...{S} Та и саг, виде ли како прокај твој дућан промину — ћа па да заб’равим, ама се |
шко — тек шта је жив; бори се с душом и проклео је, веле, ћерку, која му је тако загорчала њего |
да није ни долазила, јер и овде је она проклета песма пре ње стигла, па је било као и у П*.{S} |
и нико <pb n="167" /> други пустио тај проклети глас, који Замфировима не да спавати.{S} Да је |
И ти се људи тако страсно задубе у тај проклети шах, да се око њих могу сви исклати, а они не |
још за неко време, док се ућути с неком проклетом песмом, која се тамо сад највише и најрадије |
жно: тетка Таска слаткоречивошћу, мајка проклетством, отац страшним претњама, а све тетке, стри |
е, и учинила му се ствар без излаза.{S} Проклињао је и онај час кад је слудовао <pb n="108" /> |
ћи се да иде и обећавајући да ће она да прокљуви већ ко је протурао тај глас.{S} А затим зовну |
Таско је одржао реч.{S} Распитивао је и прокљувио све, и сад дошао да јави то Јевди, Маниној ма |
озор.{S} Кроз завесе се белело, зора се прокрадала у одају, коју беше од тавана до пода притисн |
..{S} Скудена и оклеветена девојка када прокуне, тешко ће ти бидне, сине! <hi>До Бога</hi> се, |
ше да је ко не види.{S} Срећом, нико не пролажаше улицом, јер већ беше време кад грађани спушта |
ко се они лепо изражавају) „крканлука”; пролазе учитељи, кисела лица и погнуте главе, мислећи ј |
у, коме ваљда у свој Европи равна нема; пролазе професори свију професија и дисциплина, историч |
ли рибљу пијацу, да уграбе бољи део.{S} Пролазе ђаци и ситни и крупни, мушки и женски, основци |
служиоци истине у свету редовно најгоре пролазе.</p> <pb n="152" /> <p>Отишао је најпре Замфиро |
иком у црквену порту, кроз који капиџик пролазе чорбаџи-Замфирови у цркву на јутрење и на краће |
а пали фењере, и патролџије лепим редом пролазе главним сокаком; и из гомиле се мало-мало одвај |
а, да се ћумур боље разгори.{S} Иза њих пролазе симиџије и пекари, слуге и слушкиње, и напослет |
ено чиновнички и господски свет.</p> <p>Пролазе мамурни практиканти и полициски писари вечно пр |
улаћ се осетио сасвим мушко.{S} Чак је, пролазећи Лесковачком улицом, намигнуо на три младе Чив |
иако су се кикотале гласно и гуркале се пролазећи <pb n="79" /> крај њега и задевајући оне њега |
и пут би их задевао или се бар искашљао пролазећи крај њих, а сад их није ни приметио, иако су |
ажњу породице на свет што <pb n="26" /> пролази.{S} И кад човек уђе у такву кућицу, он се осети |
има, па, наравно, и Зониним сокаком.{S} Пролази и звиждуће, жури се, као да је погодио да израд |
он на то <pb n="32" /> љутио.{S} А кад пролази махалом, сав женски свет, и жене и бабе, одају |
к, ноћ септембарска.{S} Свет из чаршије пролази и хита кућама по махалама.{S} На истоку резонуј |
чак ни општински инжењер по дужности не пролази, Дваред је тако тога дана пролазио сокаке, двар |
, па чак и по оним по којима ни ђаво не пролази, по којима чак ни општински инжењер по дужности |
ло и дражило оно што равнодушно крај ње пролази, што је не гледа и не осврће се за њом.{S} И ве |
еб’ измећара, ни фенер, ни бастун, веће пролази — да прошћаваш — како ники мачор кад си остави |
е брате; има си зетови и унучики, па си пролази, па ни има по-за себ’ измећара, ни фенер, ни ба |
морају и бити забринути.</p> <p>Све то пролази и хита свак на свој посао, или седи у отвореном |
с момци и чираци на ћепенак, куде свет пролази, — и да се кара сас селске звери?!...{S} Па ти |
враћаху с паше, фењерџија општински већ пролази с мердевинама да пали фењере, и патролџије лепи |
ја је баш у тај пар са Зоном и осталима пролазила туда. — Ћу те питујем, ако, демек, знаш да ми |
у близини певали славуји, а туда често пролазиле на рад босоноге девојчице с мотиком на рамену |
та Поту.{S} Неки су га чак чули, кад су пролазили крај начелства, и познали Поту по гласу (јер |
а на чибуче ели на пуле оди џубе, па си пролазим мирно покрај турцки каракол...{S} Несам, бре б |
ти не пролази, Дваред је тако тога дана пролазио сокаке, дваред се враћао у дућан, али се посла |
</p> <p>Већ је пао мрак кад је стигао и пролазио крај последњих винограда, што су најближи варо |
ком делу чаршије.{S} И како је који час пролазио, све им је чудноватије изгледало то, јер, као |
, а он сам био у њему, добацила му је у пролазу: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” тако брзо, |
его се морао задовољити тим што му је у пролазу, онако као случајно, избио лактом цигару из муш |
ође и Васка, млада женица која се силно пролепшала откако се удала.{S} Срећна и весела у свом < |
, рече, не дође саг у јесен у кућу — на пролет ће ми дође там’ под Горицу!...”</p> <p>— Ама! — |
ни да биднеш мајчица, — ели ће ми то на пролет бидне Горица и зелена травица!” речи те никако ј |
н!...</p> <p>— Еее, ласте се па врћу на пролет, ама твој младос’ и моја лепотија — никад...</p> |
руже</hi> су цвеће!...{S} Несу руже од пролет, ама неје, рече, веће ни она што је била!{S} Бил |
је поздравила да гу прошћаваш, зашто је пролет дамно минуло, јесен дошла, — <hi>зимске руже</hi |
весела млада света разлеже се кроз тихо пролетње вече сетна песма, у којој се исказује бескрајн |
изгледаше тужно с оним погаженим раним пролећним цвећем, које се откидало и отпадало с играчиц |
и пипа главу, и гледа да се није и крв пролила.</p> <p>— Куде си ту чуја и научија, ете, туј п |
у — иако лепа, изгледала врло глупа!{S} Промени се, као и све што се у свету временом мења...</ |
ао обичај да за једно такво после подне промени по неколико места.{S} Стала би, па би гледала к |
ше година.{S} И као све што је подложно промени, изменила се и она.{S} Лице јој дође пуније и у |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Променила се Зона; постаде дете друкчије.{S} Није више |
а и укућани приметише на дериштету неку промену.{S} Уосталом, и укућани је не сматрају већ више |
за њом окренуо, кад, поносито као паун, промине чаршијом?!{S} Од пуковника па до наредника, од |
е: ели кад ме питује, ели кад си ћути и промине, те сал гледа на мен’, а душа гу се смеје што г |
а и саг, виде ли како прокај твој дућан промину — ћа па да заб’равим, ама се сети и врну до теб |
губиш си младос’ твој убав...{S} Време промињује...{S} Треба веће да се жениш...{S} Мајка ти н |
{S}Гледа бесвесно по оном шаренилу које промиче испред ње, слуша свирку, трупкање кондурица по |
љанчица у њиховом живописном оделу како промичу путем крај њега.{S} Други пут би их задевао или |
ни практиканти и полициски писари вечно промукла гласа, можда од издавања усмених наредаба, а ј |
ак и то како је чупе Зоне заљубљено, па пронађоше чак и у кога се загледала.</p> <p>— Лелеее! — |
з тетака, стрина и ујни, решила односно пронесених гласова; како, то јест, да се најзгодније де |
д ме доведе у кућу си!{S} Е зашто да ти пропада век?!...</p> <p>Тако је Јевда говорила сину.{S} |
их газда, да не би припомогао још већем пропадању малих газда и постајању латифундија или велик |
{S} Зашто, Мане, дете моје?{S} У зем да пропаднем, оди срам и резилак!{S} Жива ти ја!{S} Узми с |
кочила реч, иде прикажња, а ја у зем да пропаднем оди тија речи!...</p> <p>— Каквија речи? — за |
> <p>— Лелеее!{S} Црна Ташано, у зем да пропаднеш! — викнуше женске, гледајући за колима, која |
упних речи.{S} У њој је испричана једна пропала мисија тетка-Докина, или, боље рећи, „Пошљи луд |
јала и ратосиљала, јер је увидела да је пропала као никад дотле.{S} Није ништа помогло: глас, к |
зато је, као посве невероватна, брзо и пропала.</hi> </p> <p>Освануло лепо јутро.{S} Почињу ож |
библиских слика, које су с њим заједно пропале онога фаталнога дана у Црвеном Мору; али тек ка |
, за потсмех.{S} Осећа и види да је све пропало за њ...{S} Не зна, не сећа се кад је то могла б |
женскадија очајавала, мислећи да је све пропало, он је, као човек, био јачи и сталоженији и, ка |
као искуснији, држао је да још није све пропало.{S} А надао се успеху, јер је спремио терен.{S} |
дужи пут у Лесковац и околину — да купи пропалу вересију, од које, ако што пара скупи, да после |
чун с оном корпоративном шетњом тотално пропао.</hi> </p> <p>Сутрадан је тетка Таска хтела да в |
да га нађу: нема га, као да је у земљу пропао...</p> <p>КРАЈ</p> </div> </body> <back> <pb n=" |
ене паре по народу растурене и изложене пропасти, Мане му је рекао: ако је <hi>само</hi> то, да |
Васке је дознао да је Зона грдно много пропатила због тога од свију, а највише од оца, који до |
р кад она некога оцени да је болестан и пропише му неки лек, тај мора лећи у кревет и узети лек |
ј дође пуније и уста сада много мања, у пропорцији према лицу, које тиме доби лепше црте и изра |
пред себи како ће се то тамо чути, како пропратити и с каквим потсмехом све то узети.{S} И одма |
зборим!{S} Зашто ја сам си еснаф човек, прос’, и несам писмен; несам чиновник ни учовњак, ни пр |
па викам:{S} Може, истин’, да сам човек прос’, па се не разбирам у сагашње време; па си оћута’ |
ЗОНА ЗАМФИРОВА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ПРОСВЕТА</p> <p>ИЗДАВАЧКО ПРЕДУЗЕЋЕ СРБИЈЕ</p> </div> < |
баџиски син!...{S} До Филибе и Солун да просеше чорбаџиске керке, па ниједна да му не рекне: јо |
војих прошевина.{S} Тек бане у кућу, па проси девојку.{S} Они га одбију, кажу му да је испрошен |
шење ич не беше разговор.{S} Како да гу просим?!{S} Који су они, а који па ми!{S} Чорбаџиска ку |
кривен, а више њега свилен везен јаглук просипа пријатан мирис надалеко.{S} Лепо се здрави са с |
и Замфир не само да ни речи није никоме прословио о тој немилој сцени, што је чак строго забран |
м и фереџом.{S} С улице је био само бео прост и једноставан зид, тако да укућани нису имали ник |
е ви за тој, викам; ја, ако сам си жена проста, убаво си знајем дек неје заради мен’ тој”.{S} П |
не плакала!{S} Што мислиш?{S} Ја сам си проста жена, па се ич не разбирам и не знајем овој сага |
куће.{S} Јер, ево, брате слатки, сасвим проста ствар!{S} Чорбаџи-Замфир има куће, дућане, чифлу |
балова”, кад настане обавештавање, или, простије речено, кад се касапи споречкају због дама с к |
к умео да опази кад је која кокошка, да простите, у вољи петлу, „Гигану” названом; с којом кад |
рекао да је његово перо, којим он пише, просто једна жаока умочена у жуч, а и он сам се често с |
{S}Налази да је то најлепша женска и да просто не може без ње; она је само за њега створена а о |
нда нађу израз и погоде право име, онда просто веле: спанђали се...{S} Онда пише у новинама:</p |
му напише за новине.</p> <p>— Они нама просто не дају да живимо! — тужио се тај господин адвок |
вечали они силни чокањчићи — она је сад просто као једна књига из антикварнице...{S} Ама, веле, |
пикантан, чак ни интересантан; а то је просто стога што је тамо, у том свету, срамота да се му |
савесно и тачно реферисао. {S}Јевда се просто изненадила.{S} То не би никад ни слутила, а ни у |
пи шаком по колену од силна чуда, па се просто заблену у сина.{S} Не могаде више да одоли свом |
и Зону, да с њом проговори, укућани се просто згрануше, показаше му врата, и тако оде и без ка |
и дода: да су саг скупе паре, — отац се просто топи од силне среће!</p> <p>— Саг су скупе паре! |
малом дућанчету свом израђивао је само просто прстење, белензуке, звонца и меденице, и оправља |
е</hi>, а њихову мезимицу Зону звали су просто <hi>Зоне</hi>.{S} Уопште, одношај је патријархал |
ти и искуства.{S} Кад би седео, увек би простр’о најпре своју мараму, повукао мало ногавице нав |
реко многих широких басамака.{S} Авлија пространа.{S} Испред куће мања баштица, такозвана девој |
кад...</p> <pb n="14" /> <p>Иза куће је пространа авлија, а иза ове дубока башта с капиџиком у |
к, што се пружао уз читаву једну страну простране гостинске собе.{S} Била је субота.{S} Кандило |
јмилије и, такорећи, најтоплије место у пространим конацима чорбаџи-Замфировим.{S} Ту понекад и |
</p> <p>А Мане је волео да теферичи.{S} Простре ћилимче, које би донео за њим Поте шегрт заједн |
д цветају дафине, најрадије је седео на простртом сиџадету под њима; пушио, издавао наредбе, ср |
време и „у песму турена” због лепоте, и протеривана и хапшена због честих туча ради ње; која је |
е наишла на сложан и једнодушан отпор и протест посетитељака хамама.</p> <p>А то је било онда к |
народа!{S} Много ли ће још воде Нишавом протећи докле наш свет не осети благотворну моћ штампе, |
е побунили фабрички радници у Брадфорду против капиталиста.{S} И пошто не знају какав ће положа |
ићи на обилан материјал, и пре од свога противника, директора листа „Виник”, донети ту сензацио |
— дакле, такорећи, скуп врлина и права противност оном Митки чорбаџи-Петракијевом, описаном у |
м хаосу и лавиринту од најразноврснијих противречности — што се, велим, решио да се сам, где тр |
— има ли га у свет?!...” рече Мане.{S} Протрља очи, бојећи се да га оне можда не варају.{S} Ал |
ако треба и оцу Петракију претставити и протумачити.{S} И стари Замфир узе на себе ту дужност, |
у интернационалну дружину за прављење и протурање лажних <pb n="128" /> форинти, са седиштем у |
авајући да ће она да прокљуви већ ко је протурао тај глас.{S} А затим зовну још Зону, да се опр |
ради.{S} Престале су да истражују ко је протурио тај глас, а више их је занимало од куда да тол |
<p>Замфирови су се тешили да ће то ипак проћи, али кад после кратког времена постаде и песма, и |
нови ове земље, па, ено, и <hi>они</hi> профанисани...{S} Ено, узми по новинама!{S} Споречкају |
опи равна нема; пролазе професори свију професија и дисциплина, историчари и микроскопичари, би |
ваљда у свој Европи равна нема; пролазе професори свију професија и дисциплина, историчари и ми |
е се ту понекад и застану и неки вредни професори, спајајућ’ пријатно с полезним, шетњу са студ |
ушка. — У Јордана Калтагџије дом што си процафте девојченце, ете, оно Тимче...{S} Како замбак т |
о за мен’ и за Калину...</p> <p>— Па си прочетеја што је писано?...</p> <p>— А ја си... — вели |
Ако имаш Бога и душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ко је болна од карасевд |
саг!{S} Рече ми јоште да ти рекнем: да прочетиш из њег’... „Како је, рече, овој цвеће бледо и |
} Зловољни су што нису имали времена да прочитају лекције, а нису имали времена због неких непр |
лоште, а из погледа им се разговетно да прочитати како благодаре небу што их је обдарило таквим |
челника, и кришом га посматрала неће ли прочитати што на лицу његовом: зна ли или не зна за све |
ц, све чешће и све крупнијих бивало.{S} Прочуо се мајстор Мане и са крупнијих радова!{S} Некада |
ио ни времена ни пара да се провесели и проџумбуси мало с друштвом.{S} А то је било онда, кад б |
твом.</p> <p>Те је вечери Мане отишао и проџумбусио са својим друштвом.{S} Никоме није казао за |
них погледа света.{S} Већ било венчање, прошао ручак и сад после подне грдно весеље у кући чорб |
ћ давно прошла многа сила и господство; прошао и окружни начелник и претседник суда и директор |
е”!</p> <p>Само се једаред десило да је прошао крај Зоне, па га неки ђаво натентао — и он се ок |
је несрећних.{S} Опазила је Ману кад је прошао у лов, отрчала Зони и казала јој све, вратила се |
ром свом обичају за сељанчицама, кад би прошао крај њих, а на Зону није више ни мислио, или, бо |
фтелија?!</hi>...</p> <p>— Шефтелија! — прошапта женица и устукну поплашено два-три корака устр |
исокога зида.</p> <p>— Што ти требам! — прошапта Зона тихо и плашљиво.</p> <p>Васка је разумела |
рака устрану.</p> <p>— Шефтелија?!... — прошапта Мане и заљуља се од неочекиване среће.</p> <p> |
када ћеш?!</p> <p>— <hi>Било је!</hi> — прошапта 3она, па се завали и паде лицем на шиљте од ми |
теде удавати, јер ниједан од тих што је прошаху није био ни принети њеном челеби-Ђорђији.{S} А |
лио је да је све то, та Докина посета и прошевина, удешено са Зониним знањем и пристанком, и за |
желела и очекивала.</p> <p>Свршила се и прошевина и прстен.{S} Мане је изненадио Замфира, али и |
Не зна, не сећа се кад је то могла бити прошевина и прстен и кад брже је дошао сам дан свадбе, |
о добија већином приликом силних својих прошевина.{S} Тек бане у кућу, па проси девојку.{S} Они |
ила врата, јер је то у обичају само при прошевини. — Седа си, Доке! — нуди је домаћица.</p> <p> |
њем састанку и разговору, о Манулаћу, о прошевини, о свадби њиховој <pb n="115" /> и о животу њ |
јер она му је, мишљаше он, оном својом прошевином сву ту бруку и невољу и натоварила на врат.{ |
сама понуди и опомене их и да им миг за прошевину.{S} Ако што мисле, нека се, — да им каже — и |
кружен неким теткама и стринама, гега у прошевину, а уши му се црвене од тешка стида.</p> <p>Не |
?...{S} Тој ли?</p> <p>— Ама јок!{S} За прошење ич не беше разговор.{S} Како да гу просим?!{S} |
човека који се кренуо да се онако мало прошета једног лепог септембарског дана, да се нагледа |
ње Српске књижевне задруге (1907 год.), проширивши том приликом нарочито главе прву, четврту, ш |
глави, кад је измећарка Зонина, Васка, прошла крај Манина дућана, а он сам био у њему, добацил |
т окренуо и гледао на ону страну куд би прошла Зона у оној њеној зеленој атласној бундици и але |
у није ни најмање криво што је она тако прошла, јер им, вала, ни она није остала дужна.</p> <p> |
која сама дође!</l> </quote> <p>И тако прошла читава година — век читав за Зону, на коју сва р |
о је већ мало подоцне, јер је већ давно прошла многа сила и господство; прошао и окружни начелн |
родати чифлук.) Та ноћ је, дакле, мирно прошла, али је Ташанина радост ипак краткога века била. |
ције почеле нагло скакати.</hi> </p> <p>Прошла читава година од оног кобног вечера, а ствар још |
устајао и одлазио.{S} А чуло се и да је прошле вечери, по старом обичају, био у амаму, одржао, |
мфир код чорбаџи-Петракија!{S} Јер није прошло много, а трећега дана од измирења рано ујутро чи |
поћи.{S} Зато и није било лако Мани; и прошло је повише времена док је могао срести и ословити |
p>Недељу дана после овога испричанога у прошлој глави, кад је измећарка Зонина, Васка, прошла к |
у били природна последица испричанога у прошлој глави, а што ће опет исто тако (унеколико, нара |
е прва верзија о догађају, испричаном у прошлој глави, верзија која је поникла подаље од позорн |
S} Два санд’ка пуна, бре брате, ете, да прошћаваш, све курвинске ствари!...”</p> <p>— Лелее!{S} |
урђовдан у зору, кад си фаћају мају, да прошћаваш!...{S} Срам ме, рече, изеде!</p> <p>„Погледа |
ни фенер, ни бастун, веће пролази — да прошћаваш — како ники мачор кад си остави мутвак, та се |
"186" /> — Јоште те је поздравила да гу прошћаваш, зашто је пролет дамно минуло, јесен дошла, — |
курјучић с леђа преко рамена, напред на прса, и заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради, к |
акав алал!...</p> <p>— Ех, — грува се у прса Мане, — сал тој да си дочекам да ги пукне брука и |
је погледају, махну главом и груну се у прса и уздахну, па шију даље.{S} И сам Манасија — „чапк |
турају се једна преко друге, а глава да прсне.{S} Ни тумарање по улицама, ни покушај да се разг |
гојним плећима, од којих чисто хоће да прсне оно мало јелече њено. {S}Бива да понекад бане дом |
кикот, гурање и псовке; пукне шамар или прсне која тестија, затим се чује звецкање тесака, чује |
„куче у чашире”!...</p> <p>— Ухухуху! — прсну у глупи смех измећарка на ове последње речи. — Ле |
уне света, вичући: „Варда!” свету, који прсну на све стране као расплашене кокошке.</p> <p>— Бр |
с оба ока и тако невешто, да су Чивутке прснуле у смех, јер им се учинило да је Манулаћ хтео да |
тко, молим те... — вели јој Мане и диже прст, — зборење за тој ич да нема!...{S} Да се не чује |
, голема ствар, ама, и ту дигне обрве и прст увис и вели значајно — голем капетал!” И кад се ко |
вља мали Манулаћ олизнув носић, а турио прст у уста, па се стиди.</p> <p>— Аха, магаренце татин |
аш; зашто образ — толко! — и покаже два прста ширине. — Неје, ете, голема ствар, ама, и ту дигн |
алевим шалварицама, које су за два-три прста вириле испод жуте сатинске сукњице са цветићима.{ |
кивала.</p> <p>Свршила се и прошевина и прстен.{S} Мане је изненадио Замфира, али и Замфир Мана |
ећа се кад је то могла бити прошевина и прстен и кад брже је дошао сам дан свадбе, само чује пе |
идену, кмету великовртопском.{S} Славан прстен, масиван прстен беше то, дуго се познавао на ћат |
иковртопском.{S} Славан прстен, масиван прстен беше то, дуго се познавао на ћати Трајку!{S} Кад |
је реч, — ништо саг батисала: спаде гу прстен, и срма се покидала, па и не прилега веће на муш |
ћата три недеље <pb n="24" /> од истог прстена чворугу на челу, па изгледао с њом на челу као |
а Зону пет стотина дуката мираза на дан прстена.{S} Мане је био срећан и задовољан после оне сц |
ли табакером у газда-Гана, или сребрним прстеном који је направио Видену, кмету великовртопском |
и спрама <hi>теб’?!</hi> Оној беоше <hi>прстенџије</hi> и <hi>дугменџије</hi>, а ти си златар, |
ојке сељанке, тако похлепне на минђуше, прстење и манистре.</p> <milestone unit="subSection" /> |
дућанчету свом израђивао је само просто прстење, белензуке, звонца и меденице, и оправљао батаљ |
„шпаркаса”), па се дуго огледа у њему и прћи своје румене уснице и мали носић.{S} Или обуче мај |
у слатка и блага!...</p> <p>А Зона само прћи уста и не одговара ништа; стоји као свећа, са саст |
ње, као да види траг њен, — дугу зелену пругу од бундице и жуту од сукње и алеву од шалвара леп |
у коју је метнула на уста, и сва срећна пружа руку Ману, па игра с њим! {S}Не игра, него лети к |
струку, ситно корача, а главу издиже и пружа је поносно мало напред, као водена змија кад изди |
> <p>— Не бригај ти! — рекао му адвокат пружајући келнеру чашу и питајући га која је. — Ти памт |
онако обучен на дуги миндерлук, што се пружао уз читаву једну страну простране гостинске собе. |
ремена на време издигне се на сиџадету, пружи нос — као хрт кад хвата траг — и увлачи мирис од |
..</p> <p>— Несам... — одговара Мане, и пружи Замфиру муштиклу, коју је оправио.</p> <pb n="179 |
урдишеш мушљику... заврши хаџи-Замфир и пружи му цигарлук. — А ја ће пратим за њума — додаде, — |
лада женица и обриса кришом сузе, па му пружи киту зимских бледих ружа.</p> <p>— Ех! — уздахну |
господа</hi> потуку с амбрелима, да све пршти — а они само укратко пишу: „Били смо”, веле, „оче |
постао је прави — тако да га назовем — психолог, па је чак умео да опази кад је која кокошка, |
играју.{S} Ове целе недеље као роб трпе псовке и грдње, али све то радо сносе при самој помисли |
S} Врева велика, смех и кикот, гурање и псовке; пукне шамар или прсне која тестија, затим се чу |
већ раних јесењих дана, када нас већина птица селица оставља.{S} Мане је обишао своје винограде |
сухом грању пекао, наслушао би се песме птичица и надисао свежег и мирисавог јутарњег ваздуха, |
пше сијало, цвеће пријатније мирисало и птичице лепше певале.</hi> </p> <p>Недељу дана после ов |
е интелигентнијег и слободоумнијег дела публике; или краће: како је тетка-Таскин план и рачун с |
ест. {S}Тако ће се рестаурирати у очима публике и јавнога мнења, које га је држало за ленштину |
и поштења, — обавести и своју читалачку публику.{S} Имао је већ и готов наслов који је гласио: |
ар Коце, шта ће, него задржи на ручак и пудара Провира, да буде тога дана његов гост.{S} Присел |
н-дан с пушку по лојзе — како пољак ели пударин; а по сву ноћ му свире Цигани и играју <pb n="1 |
е слушала, где се чорбаџиски син оженио пударском ћерком, и обратно, где се пољак, што је чувао |
је ништа помогло: глас, који је једаред пукао, није се могао задржати, и створен једаред суд и |
шта мисле с девојком — па куд пукло да пукло!{S} Ове одоше и вратише се с невеселим гласима, ј |
{S} Многи приметише како им је тек сада пукло пред очима и све им је сада, веле, јасно.{S} Сад |
рено кажу шта мисле с девојком — па куд пукло да пукло!{S} Ове одоше и вратише се с невеселим г |
велика, смех и кикот, гурање и псовке; пукне шамар или прсне која тестија, затим се чује звецк |
рса Мане, — сал тој да си дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па после сал тол’ко д |
сито као паун, промине чаршијом?!{S} Од пуковника па до наредника, од старог начелника па до ћо |
аду лепу Калину, комшиницу своју, једну пуку сиротицу, која неће своме мужу донети ништа више д |
ца.{S} Мори, какав Манулаћ?!{S} Ешек... пуле чорбаџиско!</p> <p>— Ја се веће једанпут превари’. |
узнем фенер, окачим га на чибуче ели на пуле оди џубе, па си пролазим мирно покрај турцки карак |
измећарка њојна.{S} Ич да се риташ како пуле, ни па да ме л’жеш...{S} Све, све ми рече Васке... |
ућности је да држи и калфу.{S} Дућан му пун, а поруџбина сваки дан.{S} Некада у оном малом дућа |
ања баштица, такозвана девојачка башта, пуна свакојаког цвећа: руже, карамфила, замбака и какво |
етресла дућан и кућу и нашла, веле, два пуна корита лажних дводинараца, па чак и калупе, сакрив |
збере и скута све тој!!{S} Два санд’ка пуна, бре брате, ете, да прошћаваш, све курвинске ствар |
очекује некога и питали га је ли пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, и неколико пута опет ба |
аје тихим сањаријама!{S} Беше то кућица пуна свега и свачега, а највише топлине (оне топлине ко |
head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <p> <hi>Она је пуна бурних сцена и крупних речи.{S} У њој је испричана |
..</p> <p>— Добро, де!</p> <p>— Кућа ми пуна...</p> <p>— Е што ми збориш саг па тој?...</p> <p> |
оли: девојке и ливене ексере; и увек му пуна шака ексера, а то добија већином приликом силних с |
ојурише кола као холуј брзо крај чесме, пуне света, вичући: „Варда!” свету, који прсну на све с |
вим друштвом и слушао њихове разговоре, пуне мудрости и искуства.{S} Кад би седео, увек би прос |
ће више код мајке да ноћи?{S} А њој очи пуне суза и готова је да заплаче.{S} Крај ње стоји мали |
и теписи и сандуци седефски стамболски, пуни свиле и кадифе; по дуварима оружје скупоцено, покл |
или су и дужи и једрији, <pb n="151" /> пуни смелих, оригиналних и слободумних мисли, тако да ј |
кака у авлију, а околни комшиски зидови пуни начичкани радознала света.{S} И све се то тресе од |
еда у оца.</p> <p>А родитељи га гледају пуни милоште, а из погледа им се разговетно да прочитат |
ни, изменила се и она.{S} Лице јој дође пуније и уста сада много мања, у пропорцији према лицу, |
ио мањи и празнији, а овај други већи и пунији.{S} Онај први није имао ни врата, него само ћепе |
а оне је гледају, смеше се на њу очију пуних суза, а после је загледају и разгледају јој одело |
маховином и окруженој жалосним врбама, пуно света.{S} Врева велика, смех и кикот, гурање и псо |
аже.{S} Родбина Замфирова је велика.{S} Пуно неких тетака, стрина и ујни.{S} И оне не само да п |
p> <p>— Па пуно ги у ма’але...</p> <p>— Пуно, ама за мен’ сал једна што је...</p> <p>— Пушти ме |
тај посао.{S} Куражан је, дрзак је, има пуно тих лудих авантура, а што је овде најглавније, ћос |
.. ја си једну сал искам...</p> <p>— Па пуно ги у ма’але...</p> <p>— Пуно, ама за мен’ сал једн |
у близини и нишаљка (љуљашка), и око ње пуно света.{S} Љуљају се и певају „Чије перо на нишаљку |
ана да сам дружељубив!”</p> <p>У кафани пуно.{S} Жагор и разговор на све стране.{S} Долази и Ми |
жу, хмељу и виновој лози.{S} Пред кућом пуно шимшира, а међу шимшировим дрвећем један велики ст |
лазе, други долазе, и око чесме једнако пуно.{S} Полако се спушта мрак, ноћ септембарска.{S} Св |
е свршавала такве ствари, одузето свако пуномоћије, пошто је била оглашена <pb n="165" /> за ба |
је поубаво!” па му дају ливених ексера пуну шаку, а он одлази задовољан и церека се на нове ек |
Таска узела је на себе ту тешку и части пуну дужност да опет избије из Зонине главе Ману Кујунџ |
енио неком трговачком удовицом и ушао у пуну кућу; а Мане је, вели, тек нешто више: растапа зла |
оли једна чедна и безазлена девојчица у пупољку свога млађана жића!...</p> <p>Уговорише да сутр |
Ташана и Зона највише.{S} Да је то само пуст глас и лажна клевета била, није Замфир ни сумњао; |
о чему другом.{S} Налази да му је живот пуст, да нема неге довољно.{S} Помишља чак и на старост |
уз то још и богата, била је размажена, пуста, немилосрдна, готово рећи демонска.{S} Ко је није |
рече, како мерџан-атеш!...{S} Ех, рече, пуста, рече, вера што ни смиће и на нас и на вас, а кеи |
ти Зелену чешму, какво девојче искочи — пуста не остала!...{S} Онакву лепотињу веће у мој век — |
l>Излегох да се пошетам</l> <l>Низ тоја пуста Битола,</l> <l>Низ Еврејското махало,</l> <l>Низ |
о’ ону, њојну т’нку снагу, па оне њојне пусте косе, па оне беле цврсте груди, како два филџана, |
— „Не могу, рече; трупам, рече, сас оне пусте потковице како стари мезулџиски, рече, коњ!” Е, к |
то ништа не помаже, — тако и овоме само пусте у уши мисао о женидби и женици — и ви сутра лепо |
, па си зборим у памет: „Ех, црна Доке, пусти твој к’смет!...{S} Што несам бећар, та да гу ели |
бично са пола уста): „А јој, побратиме, пусти ме да умрем!...” па иде даље другим сокаком, где |
а лепи Перица само глади своје брчиће и пусти извештаченим басом (а говорио је обично са пола у |
ма...{S} Сви весели, само он тужан; сви пусти и обесни, <pb n="117" /> само он бедан; свима до |
ра и заплете и залупа ногама, звече они пусти прапорци и силно дирају у срце све играчице.{S} М |
не до паше.{S} Јаве га, а паша га одмах пусти к себи.{S} Чорбаџи-Замфир уђе, поклони се паши, п |
саме удаваче <hi>„чича”</hi>, а ако још пусти и браду, њега сви зову <hi>„попе”</hi> или <hi>„д |
ознојила, па се брише јаглуком, кад се пустила игра, дође и њој воља да поигра, па иако је чор |
оја се досад доста резервисано држала и пустила оне друге две тетке да говоре, а она задржала з |
које ја на једно ухо примила, на друго пустила, чула, па и заборавила.</p> <p>Зато се силно из |
у богатом и шареном венчаном оделу. {S}Пустила дугу косу низ плећа и преко груди, а низ дугу к |
су га, на јемство више виђених грађана, пустили да се из слободе брани?” мислили су и разговара |
овољан што нису, како су му припретили, пустили с ланца чувеног њиховог зељова.</p> <p>Излазећи |
лобода, исто као ни канаринка кад би је пустили из кавеза.{S} Једино кроз капиџик у комшиску ав |
младенци, Зона и Манулаћ. {S}Манулаћ се пустио из кола, па се само лупа рукама по колену: преви |
Тако је говорио већ од дужег времена и пустио да се то чује и даље, да допре до Мана.{S} Па не |
рв, — он је и нико <pb n="167" /> други пустио тај проклети глас, који Замфировима не да спават |
и кишобране и живи у успоменама.</p> <p>Пустише ченгије да измакну, а после се и сами разиђоше. |
е куде ви је?{S} Саг си дођо’ из лојзе, пусто остало!{S} Филоксера га поручала!... {S}Зоне <hi> |
тиш онеја речи?!...{S} Чорбаџиско дете, пусто, лудо; расло у сваки довлет; зар знало оно што је |
икотали и подврискивали остаде празно и пусто и и изгледаше тужно с оним погаженим раним пролећ |
тол’ки ме питуваше!{S} Кој ме сретне на пут, не збори ми: „Живо-здраво”, ни ме питује: „Како си |
че, живот си нема...</p> <p>— Кол’ко ће пут па тија исти речи да ми кажеш и збориш?...</p> <p>— |
га — и потукао се с њим, чим би га први пут срео и нашао.{S} Али овако није могао то, него се м |
и једно <hi>„ти”</hi>, које му она први пут изрекне, привуку га и притегну силно њој, као најја |
.{S} Она иска да купи ништо... саг први пут купује, па се срамује... — рече старија и показа на |
ако Јордан речи коју је доиста сад први пут чуо (иако се сваки дан тужио како „нема старе годин |
златан ланац.{S} Тога дана, кад је први пут обесио златан ланац и сахат, Манулаћ се осетио сасв |
НАПОМЕНА</hi> </head> <p>Сремац је први пут штампао <hi>Зону Замфирову у Српском књижевном глас |
> <p>И то је охрабрило Манчу.{S} И први пут, кад прође Васка крај дућана, а он био сам, зовну ј |
а се веће једанпут превари’...{S} Други пут неће ме ласно преварите!</p> <p>— Јок, јок, саг је |
како промичу путем крај њега.{S} Други пут би их задевао или се бар искашљао пролазећи крај њи |
{S} Та што да чине!...</p> <p>Или други пут, опет тако, улети сав задуван с по једним јајетом у |
ужио рок, вратио се, и тада је по други пут отворио дућан.{S} Био је добар мајстор, али сиромах |
шта хоће!...</p> <p>Кад је ово по други пут, после војске, отворио дућан, и муштерија је према |
га трговачки послови одазивају на дужи пут у Лесковац и околину — да купи пропалу вересију, од |
само исплази језик на њега, па продужи пут.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад је сврш |
у собом звали „мачор”, и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребацили и дирали га |
е кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се не чури, кеиф немам!... |
што ћутим, што се туђим, што се понеки пут, па Бога ми, и нашљемам ове ракијчине!... (Уосталом |
, решена да учини још једаред, последњи пут, кораке у обе куће — у Манину и Манулаћеву.{S} Замо |
ви, ослови, да је упита он сам последњи пут...{S} Ако ништа друго, а оно бар да скине са себе о |
"52" /> и дућан, и трговину, па си фати пут сас Цигани у губертл’к...{S} И саг јоште је жив! — |
ебра, па сад хита у дућан и тражи краћи пут и пречи сокак!{S} А међутим и не оде у дућан, него |
кун Мане” назван — кујунџија, колико је пута — он, чапкун <pb n="19" /> и несрећник, да му је т |
му је требало пара тражити! — колико је пута, кад она прође, од севдалука треснуо по дивно изра |
овек да сачека краја.{S} По неколико се пута рукују и вичу: „Ај’ са здравје!”, али не пуштају о |
и којим ће се улицама вратити, — колико пута скочи са седишта и остави рад и дућан на момку и ш |
дућан, седао и почео да ради; неколико пута узимао преко крила неку пушку (а сви су веровали д |
ога дана није држало место.{S} Неколико пута је после подне долазио у дућан, седао и почео да р |
а „Јелке тамничарке” играло се неколико пута до „Шарен-ора”.</p> <p>— Ама саг право да ми кажеш |
а) и шарао јој срмом кундак, и неколико пута опет батаљивао рад, устајао и одлазио.{S} А чуло с |
ви; ту се чешља и пресвлачи по неколико пута преко дана, или извади своје џепно огледалце (које |
угарицама и њиховим кућама...{S} Толико пута је слушала да су слабе и ретке за њу прилике овде |
S} Запевала би песму коју је већ толико пута певала Зони, кад год би ову опхрвали слатки осећај |
ако дао да се то и опази! — Колико само пута, кад она прође тако некуд са својим стринама или т |
ође поред ње, једаред је погледа, а пет пута прође мимо ње као да је и нема на свету; једаред ј |
у њиховом живописном оделу како промичу путем крај њега.{S} Други пут би их задевао или се бар |
ко ми имаше, ете, сас мене!{S} Плати за путине осам динара — ем беле паре, бре брате, рече, мал |
!{S} А зашто, море, ти не обукујеш нове путине, викам му ја, што ме резилиш?!{S} Он си ћути; ћу |
бре, ћопек-сене, што си не обучеш нове путине?{S} Он си па ћути.{S} А домакица ми Персида, кад |
.{S} Ама знајеш како бе’у цврсте и јаке путине, па ем сас потковице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ |
пање, рече: „Неће си, вика, дете турцке путине; иска штифлетне а-ла-франга да му, ете, купиш!” |
ледам ја — а он си јоште иде у поцепане путине!{S} Чорбаџи-Петракија син, па си иде како измећа |
и Петракијеву причу — кад му купи једне путине код Вана кондурџије, таг топрв запази’ што ће им |
при официри и инџилири, па може да носи путине с потковице, а ти не можеш!?{S} Море ће понесеш, |
доноше као она Скила и Харивда за старе путнике.{S} У дућан нико више није могао стати, <pb n=" |
има, падала је издалека из поља свакоме путнику у очи и распознавала се усред осталих кућа, са |
т година, а дућан му мало већи од већег путничког сандука. — Такав је тамо обичај.{S} Јер чим н |
ема њој, а она га и не гледа, него само пући уста...</p> <p>А Ману стегло нешто у грлу; заболел |
па што се збори и чини!{S} А по ма’але пуца брука... искочила реч, иде прикажња, а ја у зем да |
требало да су оне биле синоћ ту!...{S} Пуцала би му брука све до Куршумлије, Ристовца и Сукова |
А сачувај Боже да је још ко ту био! {S}Пуцала би му сутрадан брука по целом граду.{S} Не, не, |
да тога дана ништа није уловио, чак ни пуцао, није ваљда нужно ни да кажем!...{S} Целога дана |
ће то бити јава, сушта јава; и брука ће пуцати по кафанама, по чаршији, по махалама, па чак, мо |
муку?!{S} Има ги сијасвет, ама сал туј пуче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чорбаџиске кућ |
о...</l> </quote> <p>али не доврши, јер пуче шамар, и Поте испусти ону зечју ногу и минђуше, и |
, хоћу си баталим и дуван, зашто цигара-пушење без овуј мушљику не бива!...{S} Лезет, тај <hi>с |
мало посвира, па онда пије, мезетише и пуши, па опет свира.{S} Бакшиш ретко купи, јер он управ |
и слабо излази у чаршију.{S} Ту седи и пуши, пије кафу и амберију, одатле наређује и саветује |
етка Дока пије и кафу и мастику и уз то пуши као Турчин.</p> <p>Срчу кафу и разговарају о удава |
скидајући шешир, јер му се глава чисто пушила <pb n="30" /> од пива. — Знаш ли, бре, како ћу д |
није лаћао, него је само правио цигаре, пушио, пуштао колуте дима и задовољно гледао у њих.{S} |
е седео на простртом сиџадету под њима; пушио, издавао наредбе, сркао кафу, и тада је врло мало |
е Манулаћ седео пред дућаном и пушио (а пушио је ретко: дваред или триред у години сетио би се |
ле, кад је Манулаћ седео пред дућаном и пушио (а пушио је ретко: дваред или триред у години сет |
а њоме очекује некога и питали га је ли пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, и неколико пута о |
само отмице, него чак <pb n="149" /> и пушкарања; било је и мртвих и рањених, а међу последњим |
има занет био, могли су му зечеви преко пушке прескакати, а он их не би ни опазио, акамоли гађа |
Зоне!...{S} У лов идем, <pb n="110" /> пушку не испалим!{S} Ништо не знајем за себе, а све зар |
се да није ни за какав посао — зато узе пушку и оде у поље, да се разоноди мало.</p> <pb n="184 |
адосно Мане, и у оном одушевљењу испали пушку, иако су били већ на самом улазу у варош, где их |
а би узео тамбуру и отишао у лојзе, или пушку, па отишао мало у лов.{S} Или би узјахао коња, па |
гледао у њих.{S} Напослетку је дохватио пушку, ухватио се поља и лутао тако до мрака, и тада се |
ија и џамбасин; скита се поваздан-дан с пушку по лојзе — како пољак ели пударин; а по сву ноћ м |
од кладу?...</p> <p>А Мане му се куне у пушку, која га никад није слагала, па тако неће ни он с |
; неколико пута узимао преко крила неку пушку (а сви су веровали да њоме очекује некога и питал |
ал ћутиш!</p> <p>Замфир слеже раменима, пушта густе димове, и гледа устрану кроз пенџер.</p> <p |
Има си једно сопче његово, и никога не пушта у сопче.{S} Сам га помета с метлу.{S} Хо, мајка м |
и пазар беше!...{S} У собу си никога не пушта, а кад си искочи, а он си тури катанац на врата — |
дговара; чини се љут, ћути, срче кафу и пушта димове, густе димове, и гледа кроз прозор устрану |
пребацила ногу преко ноге, па бећарски пушта густе димове, — Разбирам си, убаво разбирам. {S}Т |
да свога синчића, врти главом и једнако пушта узвике:{S} Бре, бре, бре, бре!{S} Овој ће магаре, |
из плећа и преко груди, а низ дугу косу пушта се тел, блешти и трепери тел међу црном бујном ко |
чест му одају (зову га пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би он сам хтео: што је он је |
укују и вичу: „Ај’ са здравје!”, али не пуштају одмах руку: држе га дуже за руку и све нађу пон |
ажаљевају у себи, шапћући: „Лелее”, или пуштајући звуке „ццц!” а то све Зона, наравно, да и чуј |
нику лошотију за теб’, — из кућу те не пуштам...{S} Туј ћу те закопам! {S}Чаршију и бели свет |
ћао, него је само правио цигаре, пушио, пуштао колуте дима и задовољно гледао у њих.{S} Напосле |
ао би своју табакеру, направио цигару и пуштао густе димове и дуго и дуго занет у мисли гледао |
де завијати цигару.{S} Запали је, стаде пуштати димове.{S} Замислила се, а очевидно мисли о том |
таде размештати испред себе оне алате и пушташе густе димове.{S} После дуже паузе, запитаће Ман |
<p>— Е па, ете, казујем ти саг: иди си, пушти ме! — рече Зона и измаче корак-два.</p> <p>— Оста |
ма за мен’ сал једна што је...</p> <p>— Пушти ме, да си идем! рече Зона и измаче се, а Мане је |
/p> <p>— Зоне, на једна реч...</p> <p>— Пушти ме! — вели му уплашено Зона и окреће се на све ст |
бакере и стаде правити цигару.</p> <p>— Пушти ме! — отима се Зона.</p> <p>— Остани јоште малко! |
Ете ми га туј и човек ми...{S} Он ме и пушти саг при теб’...{S} Ја те видо’, када прође, па те |
„скоро да потрупамо малко у сватове?{S} Пуштија ли је”, рече, „Манулаћ мустаћи, та да прилега”, |
ући тетка Таска. — Она луда Дока зар је пуштила тај реч!{S} Пипка гу изела, треска гу фатила, п |
ка гу изела, треска гу фатила, па гу не пуштила оди Митров па све до Ђурђовдан, ете!.., По чарш |
ћено Јевда и хукну: — Тугооо!{S} Што гу пуштисмо?! ’хоће да ни напраји нику муку и резил!{S} А |
у немаш!...{S} А мен’ ме изеде оно моје пцетиште!”</p> <p>— А ти, викам, зашто га испусти? „Дрв |
ентија, онога што га у грчку буну обеси пшешка вера туј на нишавску ћуприју...{S} Па зар за тој |
и коло, али пас — баш никако!... „Леле, пшешко играње — има ли га у свет?!...” рече Мане.{S} Пр |
да ме узме у Горицу, да се не мучим... пшешко живење моје?!...” Тужио би се на тежак и бедан о |
раји?!{S} Ешекл’к напраји.{S} Изгуби си р’з и трговачки чес’!...{S} Чорбаџиски син!...{S} До Фи |
стринка Јевда; искочила, рекни, голема работа!{S} Ама брго, рекни, да дођеш!...”</p> <mileston |
рка си тури чивију на порту — и свршена работа!{S} Нема веће нико да улегне на порту!...{S} Нем |
је гласило: <hi>„Ћуд је женска смијешна работа!”</hi> Знао је много и није знао ништа, — зато с |
е и с мен’ и Манчу ми алис та си је саг работа!{S} Може да и неће бидне баш тако лошо! {S}Доне! |
Та и сас теб’ и Митка ти алис та си је работа! „Море, Таче, рече, не знајеш моју муку, па си з |
осла, а за овај што ми казасте, — колај работа!...</p> <p>Уговорише све шта ће и како ће, где ћ |
„Доцне си се сетија, хаџијо!{S} Беше му работа!” рекоше тврдо уверене да што су виделе и чуле, |
у Пећ; там’ су, рече, мајстори за такве работе!” — Море, што ће ми и Пећ и Призрен и Стамбол — |
сол не ручам, — та несам чула за твоје работе!...</p> <p>— Е што си чула? — вели мало спуштени |
ај си твој пазар, а овој су наше женске работе...{S} Ти да видиш што ће ти напрајим!...</p> <pb |
чекиване напасти, — неси ти веће за теј работе.{S} Искам висока и т’нка ника да је...</p> <p>— |
нек’ си је код мене!...” Ете тој и Мане работи!{S} Ујутру под мишку си доноси, увече па под миш |
ега, неје ред...{S} Не знајем си што се работи и збори по чаршију...{S} Па ти да си распиташ, д |
о?!{S} Теке, истин’, што гу треба да си работи, кад си је чорбаџиска ћерка!...</p> <pb n="55" / |
си, остани!...{S} Седи си!...{S} Ти си работи, а ја ће си седнем малко.</p> <p>Мана покри глав |
итао би је:</p> <p>— Зоне, мори, што ти работи датке Костадинке?</p> <p>— Ништо! — одговара љут |
време!...</p> <p>— Мори, Манчо, побрго работи!{S} Зашто ће ти пограбе чорбаџиски синови, како |
>— Здраво!...</p> <p>— А чорбаџика, што работи она?...</p> <p>— И она си је здраво!</p> <p>— А |
ете...{S} Зоне... здраво ли је?{S} Што работи?</p> <p>— Па, седи си...</p> <p>— Знам де...{S} |
које јој је Мане поклонио.</p> <p>— Што работи чорбаџија... здраво ли је?</p> <p>— Здраво!...</ |
е познавам!...{S} Беше добра аргатка... работила ми је, у лојзе...{S} Беше ватра за работу... в |
— И она си је здраво!</p> <p>— А ти што работиш?{S} Здраво ли си?</p> <p>— Здраво сам си! — одг |
тила ми је, у лојзе...{S} Беше ватра за работу... вредна... ради и све поје...{S} Волешем гу, к |
што ти зборим...{S} Несам јоште свршила работу...{S} Има јоште коџа ми ти много да ти рекнем... |
те, а ја ћу сама убаво да дуздишем целу работу!{S} Ја ћу да заобиколим малко, па ће да искочи у |
домакицу ми.{S} Ела овамке, да си видиш работу оди тој твоје <hi>„дете”!</hi> Нов адет да видиш |
свет неће да видиш!... ’хоће да те заб’рави и сокак, и махале, и град; — и никој неће ни да зн |
че Шаторче, — зашто знаш...{S} Ето, заб’равија сам зар онај стари адет, па искам да знам.{S} За |
рокај твој дућан промину — ћа па да заб’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, курдишеш |
едеља дана како гу носим, па све си заб’равим...{S} Та и саг, виде ли како прокај твој дућан пр |
а чурим на њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се не чури, кеиф немам!...{S} А им |
танеш еснафска жена!...{S} Ти да га заб’равиш!...{S} Он си је човек сирома’... фукара!{S} Куд с |
, јер је разумела пребацивање. — Да заб’равиш ти оној што је било.{S} Саг да гу видиш, бата-Ман |
тељском стању, коме ваљда у свој Европи равна нема; пролазе професори свију професија и дисципл |
угом неком приликом пређе преко ње тако равнодушним и уморним погледом, као да је то неки нахер |
а гледају како свет игра.{S} Зона гледа равнодушно, уморно и као мало потсмешљиво по овом шарен |
него је интересовало и дражило оно што равнодушно крај ње пролази, што је не гледа и не осврће |
у видео као њеног младожењу, па би сада рад био и на јави видети га и као девера!...</p> <p>И д |
вали славуји, а туда често пролазиле на рад босоноге девојчице с мотиком на рамену, те је то Ма |
господству.{S} Најраније се кренуше на рад баштованџије и дунђери, за њима занатлије и трговци |
ш... </l> </quote> <p>Калфа Коте остави рад, па га само погледа.</p> <p>А Поте се занео као тет |
— колико пута скочи са седишта и остави рад и дућан на момку и шегрту и рекне им само: „Саг ћу |
кундак, и неколико пута опет батаљивао рад, устајао и одлазио.{S} А чуло се и да је прошле веч |
т поче песма уз игру:</p> <quote> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За наше с |
јку,</l> <l>Да ме младу дава </l> <l>За Раде комшијче!...</l> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За на |
</l> <l>За Раде комшијче!...</l> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наше сељанче!</l> <l>Јелке, та |
се.{S} Обојица се задубила у посао, па раде.{S} Калфа Коте звиждуће нешто, а шегрт Поте се зан |
евојке и радене девојке.{S} Целе недеље раде у кући, у недељу у свиленим фустанима у коло, а у |
ујунџије седе калфа Коте и шегрт Поте и раде.{S} Задубили се у посао.{S} Калфа Кота довршује не |
к...{S} Момци и чираци ми — они нека си раде за муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зоне, да <pb n |
</l> <l>— „Здраво-живо, Зоне!{S} Што ти раде дома?”</l> <l>— „Здраво су ми дома, сербез си живу |
S} Све су то и лепе и поштене девојке и радене девојке.{S} Целе недеље раде у кући, у недељу у |
ади грожђа и вина, и други, много мањи, ради теферича, јер је био на ванредно лепом месту, имао |
Момак си је кротак, убав, еснаф-човек, ради сас први...</p> <p>— Имамо си, имамо, — прекидају |
..{S} Беше ватра за работу... вредна... ради и све поје...{S} Волешем гу, кад потрчи!{S} Па да |
ди у дућану, а посао навалио као никад; ради, удубио се у посао, мислиш и на ручак ће заборавит |
уђе још већи страх, и она не зна шта да ради, ни како да стане: одмах пребацује курјучић с леђа |
ерта није милило ни да седи, акамоли да ради у дућану, јер му је једнако била у памети Зона и њ |
подне долазио у дућан, седао и почео да ради; неколико пута узимао преко крила неку пушку (а св |
ао руке и лице, и мало али само обичаја ради — стењао би и јечао почешће. „Ој леле, — стење и м |
се често и радо бавио по неколико дана ради домазлука, а можда још — како је беспослена чаршиј |
довољство, а Мане се удубио у посао, па ради, али се крадом испод очију почешће погледају, зава |
на!..,</p> <p>А и паша је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир сила и у Стамболу.{S} Сме |
протеривана и хапшена због честих туча ради ње; која је некада била лепа, била омиљена играчиц |
и сваки дан, савесно и тачно као хирург ради операција, и саветује и теше Зону: хвали Манулаћа, |
е: неколико њива, и један већи виноград ради грожђа и вина, и други, много мањи, ради теферича, |
да призна да све то ради Зоне Замфирове ради — то ни за живу главу неће, јер онда не би он био |
е, да се посаветује и да реши шта да се ради.{S} Престале су да истражују ко је протурио тај гл |
којима се име њено спомиње или које се ради ње, као алузија на њу, певају.{S} И Зона је била, |
како је беспослена чаршија говорила — и ради неке чивчике своје, неке „Беле Веле”, како су је с |
авати и чупави шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти зечјом ногом неке старе минђуше и баца их н |
вом бакшишу умро од глади), него долази ради томболе, коју сви радо и редовно овде играју, само |
} Задубио се у оправку муштикле.{S} Сам ради, јер је малочас послао све млађе из дућана и остао |
камоли за лист”.</p> <p>Зато је похитао ради материјала, а да ће га умети обрадити — то је већ |
. <hi>не могу</hi> да гледам шта се ово ради — па то ти је!{S} Ено, гледам само...{S} Узми само |
осао за вратом!...</p> <p>Или опет тако ради у дућану, а посао навалио као никад; ради, удубио |
о ради Мане.{S} Али да призна да све то ради Зоне Замфирове ради — то ни за живу главу неће, је |
заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради, као што опет и не зна како силно стеже својом зно |
се натраг!...</p> <p>Тако, ето, почесто ради Мане.{S} Али да призна да све то ради Зоне Замфиро |
итног Тасицу шнајдера.{S} Предаде таблу ради контроле.{S} И док је он брисао чело, примао чести |
ткама крај његова дућана, а он у дућану ради и опази је, а зна отприлике куда ће и којим ће се |
упи, јер он управо и не долази у Касину ради бакшиша (јер он би по овом бакшишу умро од глади), |
на и два академска, а они опет нису баш ради да им дете иде у гурбетлук, него би волели да им ј |
него би волели да им је ту на очима, и радије би је дали у какву честиту овдашњу трговачку кућ |
есама, као некад што су старе кујунџије радиле.</p> <p>— Ех — вели му Замфир, — куде су били он |
као и у свима кућама где се целе недеље радило а недељни дан жељно очекивао.{S} Стари Замфир ле |
ца Тројеручица!...{S} За теб’ ћу сал да радим од јутро до мрак — што ми треба пазар и муштерије |
акитим и нађиздим!...{S} Сал за теб’ ћу радим кујунџилак...{S} Момци и чираци ми — они нека си |
идигне из дућана.{S} У њему је пет дана радио, а шестог, у суботњи, пазарни дан, пазарио с окол |
ом, како је то редовно четрдесет година радио.{S} Помислио је да је све то, та Докина посета и |
ао ни шегрта, него је сам самцит у њему радио; пазарио је и пазио да ко што за време пазара не |
што је то Бог оставио да човек баш мора радити и у зноју лица свога зарађивати хлеб, кад, ето, |
ли брбљива, или заљубљена у Ману, па ће радити за себе и своју корист: обесиће му се о врат и у |
то не бива пред чираци!...{S} А ти што радиш саг?...{S} Харчиш такој и губиш си младос’ твој у |
валерији. <pb n="22" /> Носио се лепо и радним даном, а утолико лепше недељом и празником.{S} К |
толике лаковане плитке ципеле, да их и радним даном, по киши и блату, носи!...</p> <p>Но тај г |
Енглеске, јер тамо се побунили фабрички радници у Брадфорду против капиталиста.{S} И пошто не з |
још му у шупи стоји фирма „Галантериска радња код Без конкуренције”, али због његове сувишне га |
и-муштиклу, — коју је поручио код њих у радњи неки Миле, назван Мазни, највећи кицош и мераклиј |
или три године.{S} Врло је рано отпочео радњу на своју руку.{S} Отворио је дућан пре неколико г |
лу, у које се, као свака млада девојка, радо и често огледала, и по погледима, којима је сретај |
утке загучу — оријенталац се сваки тада радо одаје тихим сањаријама!{S} Беше то кућица пуна све |
у, желела је срећу целом свету, зато је радо пристала да буде посредница између двоје несрећних |
лава, бре, брате!” ипак је он редовно и радо одлазио тамо.{S} И несрећа је тако хтела да се и о |
тишао је на свој чифлук, где се често и радо бавио по неколико дана ради домазлука, а можда још |
ди), него долази ради томболе, коју сви радо и редовно овде играју, само мало доцније, кад се с |
„алал-пара!” Због свега тога он је био радо гледан од млађег света, али многим родитељима није |
ом на Нацково шале.{S} Јер Нацко је био радо слушан, што је имао и онако као неког хумора.{S} Д |
добро познат из ранијих глава.{S} На то радо пристадоше сви — и младенци, и родитељи њихови.{S} |
као роб трпе псовке и грдње, али све то радо сносе при самој помисли на недељу после подне, при |
канта, од мајстора до шегрта, све је то радо гледало и увек нашло тек нешто да се окрене и погл |
сељанке певају песму коју је на чифлуку радо слушао, песму:</p> <quote> <l>Запрегни, Вело, запр |
савета; њега би позивала, и он се одмах радо одазивао, као и сваки рођак, али канда је мало, он |
} Прочуо се мајстор Мане и са крупнијих радова!{S} Некада се поносио само муштиклом коју је изв |
о дана, и сетио свога чифлука и јесењих радова, који му императивно налажу и захтевају да се ов |
ладенаца.{S} Све се слегло у сватове, и радовало се што се тако лепо, и баш онако као што је тр |
ије помогло: тетка-Дока је, као и свака радознала женска, могла и инстинктивно, а и из дугог ис |
а околни комшиски зидови пуни начичкани радознала света.{S} И све се то тресе од силна смеха, а |
своју тако громогласно, да из комшилука радознале женске полетеше на зид да чују шта је, али ка |
з прозоре, истрчавао на авлиска врата и радознало их гледао, и кад су ишли тамо и кад су се вра |
ру?!” а трећи прихватају <pb n="122" /> радосно и предлажу још: „Па да га напудимо, да јури, ет |
та.</p> <p>— А кој си је? — запита Зона радосно.</p> <p>— Е, ела сама да га погодиш!...</p> <p> |
’ под Горицу!...”</p> <p>— Ама! — викну радосно Мане, и у оном одушевљењу испали пушку, иако су |
е, дакле, мирно прошла, али је Ташанина радост ипак краткога века била.{S} Јер сутра на подне, |
ад примамљива, ни лепо утрвена — и било радост и утеха родитеља својих, као што се то могло каз |
чује и својим пером да опише. {S}Био је радостан унапред што ће на лицу места први он наићи на |
да понесе?!...” А Манулаћ све скаче од радости и смеха, држећи тенџеру коју му је донела и пре |
данас задуго није склопила ока од силне радости и задовољства.</p> <pb n="190" /> <p>А Мане сед |
lestone unit="subSection" /> <p>Све ово рађено је, ако не баш с одобравањем, а оно са знањем ха |
и хаџи-Замфир има на дом девојку!...{S} Разабра ли, мори?...</p> <p>— Разбра’!... — рече оборен |
м било!{S} Љут, пође на њега, трже се и разабра се мало.{S} Којешта! — помисли Мане, — па Манул |
ну на њу из свега гласа... {S}Трже се и разабра.{S} Шта је ово? помисли Мане, каква Дока, какве |
ћутао погружен и несрећан, док се једва разабрао и увидео да је то само сан, страшан и ружан са |
ра.{S} Морао се и он умешати и једва се разабрао, онако бунован, и сазнао у чему је ствар тек о |
ишта да одговора ни одмах, а кад је још разабрао да г. Ратомир хоће да га метне у новине, онда |
к, слушајући све то, није могао снаћи и разабрати.{S} А све је то било и дошло отуда што се хте |
сан и обратно, и најзад није више могао разабрати и разликовати: шта је његова распаљена будна |
полетеше на зид да чују шта је, али кад разабраше да је чорбаџија силно нешто љут, разбегоше се |
.{S} Како је грмио по кући, како се све разбегло <pb n="155" /> од праске и гнева његова!{S} Св |
абраше да је чорбаџија силно нешто љут, разбегоше се са страхом у одаје своје. — Шесет и једне |
.. — вели јој Дока излазећи. — Ја ћу си разберем кад ће Аџиски у амам, па да си одемо ја и ти; |
сас мен’...{S} А саг ће убаво и видиш и разбереш зашто ти, демек, тој тол’ко дуго зборим!{S} Им |
, — а он стануја пишман!...{S} Па да си разбереш да неје ника белосветска...{S} Тугооо!{S} Ако |
а не прекида своје старање, него и онда разбира како се која влада и обилази их понекад; па је |
а нана, не знам си, Васке.</p> <p>— Ама разбира се убаво на шта прилега таја песна! вели Васка. |
што је човек <hi>кујунџија</hi>, па се разбира у <hi>злато</hi>!...{S} Знаје што је злато, и к |
.. {S}Антика кочијаш!...{S} У свашто се разбира.{S} Тај што може да ти изработи, ете, никуј пос |
о је Еврејка, веће то се за друго ништо разбира...</p> <p>— Е, што је па то друго?</p> <p>— Ете |
још више од тетка Доке.</p> <p>— Мори, разбирам си ја, Таске, твоје зборење! — вели јој Дока, |
ноге, па бећарски пушта густе димове, — Разбирам си, убаво разбирам. {S}Теб’-ти кеф и мило и на |
е, истин’, да сам човек прос’, па се не разбирам у сагашње време; па си оћута’ и отрпе’ нико вр |
?{S} Ја сам си проста жена, па се ич не разбирам и не знајем овој сагашње...{S} Стра’ ме, што ћ |
ушта густе димове, — Разбирам си, убаво разбирам. {S}Теб’-ти кеф и мило и наводаџија си за оног |
и си еснаф човек, мајстор на мушљике... разбираш се у теј ствари...{S} Е, кажи ми, зашто је тој |
звери?!...{S} Па ти се, мори, у паре не разбираш; не знаваш што је повише: два гроша ели миланч |
иле хаџију, друге позајмљивале чунке за разбоје, једне тражиле на зајам мало соли, к’не и томе |
каш да се жениш, мен’ ми сал кажи...{S} Разбра ли? — заврши стари Замфир и опрости се с Маном, |
ку!...{S} Разабра ли, мори?...</p> <p>— Разбра’!... — рече оборених очију и дршћући Зона.</p> < |
е Мане.</p> <p>— Ти да си ћутиш!{S} Све разбра’!{S} Све си знајем.{S} Све ми веће каза Васка, и |
рече, твој Митка.{S} Чуја сам — а убаво разбра’, — рече, јучерке на ноћ, куде неке белосветске |
кускуне...</p> <p>Тада се једва једном разведри и сину лице Зонино.</p> <p>За другог кандидата |
о је овој?! — кликну Мане зачуђено, кад разви мараму. — <hi>Шефтелија?!</hi>...</p> <p>— Шефтел |
ше у дуге курјуке, а џигљасто чупе Зоне разви се у витку девојку Зону, само очи што осташе оне |
i> </p> <p>Али сада, у ово време кад се развија ова наша приповетка и кад је Зона у шеснаестој |
p>Престаде замало песма, а игра траје и развија се још лепше и још бујније; чујеш како звецкају |
о ситница како је ствар текла и како се развијала.{S} Био је утучен и неутешан.{S} Тетка Дока г |
ше из главе.{S} Што се она више и лепше развијала, све су је силније нападали и убедљивије саве |
/hi> </p> <p>После овог,а ствар се брзо развијала и крају приводила, — брже него што је и сама |
ну турена? — Збори си, несрећо грчка! — развика се Дока, па заврши: — А ти, Ташано, подај си де |
онако како је Бог дао — подвикну јој и развика се на њу тако, да се ова уплаши горе него што с |
м кошуљом од бурунџук-свиле.{S} Он беше развио ону свилену мараму и гледаше у њу.{S} И тек кад |
тврдити да ће се из тог чупета временом развити прва лепотица.</p> <p>До дућана Мана Кујунџије |
и тумарање по улицама, ни покушај да се разгали у веселом друштву и да заборави немио вечерашњи |
и предала Васка...{S} А од силна смеха разглавиле му се вилице и остале тако разглављене, па н |
а разглавиле му се вилице и остале тако разглављене, па не може да их састави, него му притече |
кашљује и спрема да отпочне, срче кафу, разгледа по соби, па најзад поче:</p> <p>— Дошла сам си |
одаде, — кад буде готова...</p> <p>Мане разгледа муштиклу.{S} Каже му да се и лако и брзо може |
а и остао сам.</p> <p>Тишина.{S} Замфир разгледа по дућану и изјављује од времена на време свој |
чију пуних суза, а после је загледају и разгледају јој одело.{S} А она у богатом и шареном венч |
укња и шалваре од јума-басме.{S} Све то разгледају другарице и питају је: је ли јој жао куће и |
.{S}Па ете ми се — наставља хаџи-Замфир разгледајући цигарлук о коме је реч, — ништо саг батиса |
аку што се види и чује се како се нешто разговара с хаџи-Јордановим мачком, који се полако шеће |
Уз чашицу мастике, мезетишући маслинке, разговарају се о том.{S} Каже му Мане у чему је ствар, |
ликама заљубљени обично не знају шта да разговарају, или разговарају којешта).</hi> </p> <p>Сут |
исклизне рука из његове; гледа како се разговарају; чује како Калини дршће глас, и како га мек |
лободније гледају, него се и зауставе и разговарају с њим; а кад се праштају, не може човек да |
шана и Јевда походе се узајамно чешће и разговарају се и саветују шта ће и како ће урадити да с |
то пуши као Турчин.</p> <p>Срчу кафу и разговарају о удавачама, за које су нашле да би могле б |
обично не знају шта да разговарају, или разговарају којешта).</hi> </p> <p>Сутрадан, у понедеон |
се мушко и женско и погледају, акамоли разговарају. (А и да није тако, опет би дијалог био врл |
то само за један сат.{S} Размишљали су, разговарали, ређали и присећали се коју би то могли зам |
и да се из слободе брани?” мислили су и разговарали грађани.{S} Али, <pb n="139" /> кад су га м |
бити баш ништа!{S} Дуго су се још живо разговарали, кад уједаред упаде тетка-Дока међу њих баш |
ле, или би с оним комшијом преко сокака разговарао, а тај разговор био је за водоноше као она С |
дућан и седео пред дућаном и с оцем се разговарао, Мане би га ма како изазвао — како је љут би |
вај живот, па би се прихватио ратлока и разговарао се и шалио мало с њима, питао би их: има ли |
дије у кафани, за столом, с разумевањем разговарао.{S} Учио је нешто земљоделско-шумарске школе |
њену лудост...</p> <p>Али састати се и разговарати било је тешко у оно време код тога света, к |
мрака приђоше колима још две прилике и разговараху нешто тихо с Маном, који је сишао био с кол |
мфир.</p> <pb n="177" /> <p>Дуго се још разговараху о момцима и чирацима и о пазару, кад уђоше |
енидба у начелу била већ свршена ствар, разговараше сад о њој онако у појединостима.{S} Јевда м |
све испричала.{S} Кад им је, вели, она разговетније наговестила зашто је дошла, они, Јорданови |
та нису разумели, — и прешао на ствар и разговетније рекао зашто је дошао, тражећи чак и Зону, |
бро мућка нумере у кеси, има добре очи, разговетно чита бројеве и никад се није забунио да каже |
ледају пуни милоште, а из погледа им се разговетно да прочитати како благодаре небу што их је о |
га метне у новине, онда му је и сувише разговетно казао шта га чека ако то учини, јер га је са |
да се Перса, Манулаћева мајка, јасно и разговетно изразила на једном месту код жена да зато не |
љуљају. {S}Разлеже се песма с нишаљке, разговор на све стране, само се другарице ућутале.</p> |
и чибуке, пију и срчу. {S}Паша заподева разговор и пита, Замфир само кратко одговара; чини се љ |
е била некако струка, најмилија тема за разговор, о којој је најрадије у кафани, за столом, с р |
ила по многим познатим кућама, навијала разговор на ону ствар, али се покајала и ратосиљала, је |
н измами све живо на улицу — старије на разговор, млађе на ашиковање, а дечурлију на јурење; ка |
као да ништа није ни било, брзо окрене разговор, па је саветује и као грди помало и вели: „Ће |
<p>— Ама јок!{S} За прошење ич не беше разговор.{S} Како да гу просим?!{S} Који су они, а који |
ла би врло често како се која зове, а и разговор би трајао врло кратко, тек у неколико речи.{S} |
убив!”</p> <p>У кафани пуно.{S} Жагор и разговор на све стране.{S} Долази и Миле с хармоником и |
S} Кад је она ушла, нису одмах пресекли разговор, него су га полако приводили крају избегавајућ |
о је као убијен: ни посао, ни пазар, ни разговор, — ништа му се све то није милило.{S} Речи тет |
о си тој па збориш!? — рече прекидајући разговор.{S} А затим метну шубару на главу и оде љутито |
кући, стари Замфир је поверио домаћици разговор с Маном и није крио да се нада да га је Мане р |
комшијом преко сокака разговарао, а тај разговор био је за водоноше као она Скила и Харивда за |
питао:{S} Нашто све то, и откуд сад тај разговор, откуд фењери и сокаци, ћутеци и буџаци?{S} Ма |
а живу главу не би смео продужити с њим разговор о тој теми...</p> <p>— Што, што?{S} Што бре? — |
из комшилука, па настане један слободан разговор, чује се кикот, цичање, узвици: „Мука те изела |
ле да пазаре, само да се не би прекидао разговор.{S} И кад се уверио да тетка Дока све зна, он |
estone unit="subSection" /> <p>Из даљег разговора дознао је Мане од Васке да је по чорбаџи-Замф |
ни домаћег круга, оне домаће и тишине и разговора, они неће што више времена да проведу на посл |
Мане је доста често јутром био предмет разговора са својих ноћних подвига.</p> <p>А у исто вре |
сео, враћао и отварао дућан, и био врло разговоран и предусретљив с муштеријама, које су већино |
цем и с очевим друштвом и слушао њихове разговоре, пуне мудрости и искуства.{S} Кад би седео, у |
ти си па нека девојка!” и томе подобни разговори.{S} Једни одлазе, други долазе, и око чесме ј |
огао срести и ословити и реч-две насамо разговорити с њом.{S} Али шта не може чврста воља и одл |
лио је о Зони и о вечерашњем састанку и разговору, о Манулаћу, о прошевини, о свадби њиховој <p |
о.{S} И кад су једном у неком друштву у разговору запитали га: компонује ли што? приметио је, и |
их на ивице тротоара, да се ћумур боље разгори.{S} Иза њих пролазе симиџије и пекари, слуге и |
анулаћа, за онај реч „куче у чашире”! — раздера се Дока и оде љутито, и остави запрепашћеног чо |
на број 11.</p> <p>— Доста!{S} Стига! — раздера се као луд Ване Јагурида и сручи кукуруз с табл |
е, мори!{S} Ела ’вам-ке, при тету ти! — раздера се тетка Таска.</p> <p>Зоне се одазва на позив |
на број 58.</p> <p>— Бонту банкрот... — раздера се Нацко.</p> <p>Сви траже број 82.</p> <p>— Чи |
} Замишљао <pb n="191" /> је сада Зону, раздрагао се; зато сам продужи даље песму, коју опет св |
што је Дока сручила на њега тако га је раздремао и расанио после спавања, да није ни тражио из |
ој лажи и клевети...</p> <p>Тада се све разиђоше задовољне, само Зона остаде тужна и не могаше |
му јави.{S} Тако уговорише, а затим се разиђоше.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Већ је |
е ченгије да измакну, а после се и сами разиђоше...</p> </div> <pb n="193" /> <div type="chapte |
рних и заспалих грађана...{S} Почеше се разилазити и с „нишаљке” и с играња...{S} Све их је мањ |
леше га већ слабине, а вилице му осташе разјапљене, па не може да их састави од силна смеха кој |
, а из грла срећна и весела млада света разлеже се кроз тихо пролетње вече сетна песма, у којој |
— неки иду „нишаљци”, да се љуљају. {S}Разлеже се песма с нишаљке, разговор на све стране, сам |
quote> <p>страховито му тутње у ушима и разлежу се по грудима његовим, и он се склања и бежи ис |
му.{S} Па и ви, поштовани читатељи, без разлике пола и старости, звања и занимања, извесно да з |
р мајстор, али сиромах; па ипак је било разлике између оног првог и овог другог, доцније отворе |
о, и најзад није више могао разабрати и разликовати: шта је његова распаљена будна машта, шта б |
рани се још неко време, пориче, спомиње разлику између кућа, али попушта, помало и признаје, и |
дно лепа, а уз то још и богата, била је размажена, пуста, немилосрдна, готово рећи демонска.{S} |
е бестрага раширили, захватали све веће размере и постајали све вероватнији, — тако су је извеш |
недељу дана, а није ту ни Зујица, да им размеће карте, ни богата баба Хрисанта, да их гњави при |
.{S} Али ипак не рече ништа, него стаде размештати испред себе оне алате и пушташе густе димове |
{S} Кад га је, приликом неких партиских размирица и неспоразума, зврцнуо кмет Виден, носио је ћ |
хе, кандило догоревало, а он још седи и размишља о страшној синоћној јави и још страшнијем сну |
и повратку кући. — После краће почивке, размишљајући како да отпочне, проговори женица:</p> <p> |
е бундеве, прекрсти се и поче вечерати, размишљајући и хесапећи у себи колико још има да прође |
и минђуше, шмркну и продужи посао и не размишљајући баш много зашто је добио шамар.{S} Можда з |
плакати...</p> <p>Идући кући, Јевда је размишљала о томе.{S} Била је тужна и замишљена.{S} Пла |
ада девојка, и то само за један сат.{S} Размишљали су, разговарали, ређали и присећали се коју |
еје без ништо! — рече Јевда после дужег размишљања. — Тугоо, ако је бегенисуваја нику белосветс |
о несносно било.{S} Једнако је мислио и размишљао о томе, и учинила му се ствар без излаза.{S} |
и Сукова.{S} Умирио се мало и стао опет размишљати, и већ га глава заболе, а жељени сан никако |
ме...{S} Ах, како је могла бити срећна! размишљаше сећајући се њега и речи његових, а седећи ус |
адна.{S} И кад је она таква у сну била, размишљаше Мане, била би она таква, и још гора, и на ја |
тек тада одахну душом, прибра се мало и размишљаше хладније.{S} Прекрсти се и захвали Богу што |
и због његове сувишне галантерије према разним „бубњарима” у разним женским оркестрима банкроти |
и Цигани.{S} Чувена дружина, снабдевена разним музикалним инструментима. {S}Међу Циганима одмах |
ирове; привиривале и улазиле унутра под разним изговором: једне тражиле хаџију, друге позајмљив |
галантерије према разним „бубњарима” у разним женским оркестрима банкротирао је и дотерао до о |
, трговчића или писара из дивизије и из разних војних слагалишта, и не запевају баш пред кућом: |
<p>Одмах настаде већа живост.{S} Келнер разноси таблице, узимају сви, ко једну, ко две, а неко |
ао — зато узе пушку и оде у поље, да се разоноди мало.</p> <pb n="184" /> <milestone unit="subS |
једно да се после силних брига одмори и разоноди на недељу-две дана тамо на чифлуку, а друго — |
олу, него само три и тек почела четврти разред, кад је чорбаџи-Замфиру дошло нешто у памет да ј |
ућ био у школи.{S} Дотерао је до шестог разреда, и ту је запео, јер је изгубио право на даље шк |
вољу.{S} Потужи му се на неки зулум: на разуздан аскер, на неправедан суд, на насртање на образ |
и им цигаре и кибицује, иако се он и не разуме у шаху.</p> <p>Долази најзад и давно изгледани Н |
јој је најрадије у кафани, за столом, с разумевањем разговарао.{S} Учио је нешто земљоделско-шу |
а Зона тихо и плашљиво.</p> <p>Васка је разумела.{S} Измаче се још мало и стаде стражарити и па |
!{S} Какав си! — љутну се Васка, јер је разумела пребацивање. — Да заб’равиш ти оној што је бил |
одужим уводом — који укућани ништа нису разумели, — и прешао на ствар и разговетније рекао зашт |
љан после оне сцене са старим Замфиром; разумео га је добро, па ипак није ни корака пришао на с |
ом и није крио да се нада да га је Мане разумео, и да ће колико сутра или прексутра ствар сврше |
а истом месту, утучен и несрећан као из раја изгнани Адам што је погружен стојао пред затворени |
ја одох — ово није вино, — него ове ми ракијице и овога благослова што пљушти, части ми, не би |
а нађем, како теб’ што је ласно шишенце ракијке да си пијнеш!...{S} Бећарл’к џиби султанл’к олм |
е!{S} Што да си мућка?{S} Неје пљоска с ракију, та да мућка!” Тако се једни смеју, а други љуте |
понеки пут, па Бога ми, и нашљемам ове ракијчине!... (Уосталом, знаће се и то у своје време... |
тим даде очима знак да покупи филџане и ракиске чашице и шишенце с мастиком, којом се — чешће о |
ери га, драга моја!</l> <l>Твоје руке — ракли-сапун,</l> <l>Твоје очи два кладенца,</l> <l>Твој |
—</l> <l>Опрала би, драго моје!</l> <l>Ракли-сапун нестањује,</l> <l>Бистра вода преса’њује,</ |
а кићанка од накривљена феса, а на лево раме исплазио језик, па му ландара; лева шапа му на леђ |
авикле, па изгледа тако!...{S} На десно раме пала му дуга танка кићанка од накривљена феса, а н |
задовољства треснула руком и у мал’ му раме није одвалила. „Ашкољс’н, бре!” подвикну усхићена |
: одмах пребацује курјучић с леђа преко рамена, напред на прса, и заврће језик, а не зна ни сам |
с домаћицу зборим! — вели им Дока преко рамена, па наставља даље мирним тоном. — Та ако искате |
оло, а у понедељак завргну мотику преко рамена, па певајући „Зелен зекир, драго моје”, иду у по |
а ти си сал ћутиш!</p> <p>Замфир слеже раменима, пушта густе димове, и гледа устрану кроз пенџ |
је...</p> <p>Зона издиже обрве и слегну раменима, као да хоће да каже да се не може сетити.</p> |
на рад босоноге девојчице с мотиком на рамену, те је то Мана утолико чешће вукло у поље и зеле |
нџиска! — прекиде га женица и пљесну по рамену. — Како па то збориш!...{S} Зашто инћариш, инћар |
ина и благи санак бити мелем овим новим ранама његовим...</p> <p>Бацио се онако обучен на дуги |
а и даље и све гледа у Манулаћа чорбаџи-Ранђеловог, а кад Мане дође у игрању према њој, а она г |
у и отворе уста, оне јој само позлеђују ране својим хукањем и кукањем: како су и оне девовале и |
дуго чекало на то, јер тамо, на Истоку, раније се и сазрева а раније и стари.{S} Чим девојче по |
тамо, на Истоку, раније се и сазрева а раније и стари.{S} Чим девојче почне да гризе доњу усну |
b n="87" /> само га је у хамам престала раније водити са собом.{S} Ту га је водила до његове дв |
} Све их је мање и маље.{S} Они даљи се раније кренуше, а ови ближи мало доцније.{S} И место на |
о није помогло!{S} Зато је и дошао кући раније него што обично суботом долази, јер се надао да |
у времену, јер се од жупског вина много раније опије него од оног глупог швапског пива.{S} И са |
еће ни увече спрам свеће, — и зато мало раније затварају дућане.{S} Иако су мало грамзиви за па |
баџи-Петракијевом, описаном у једној од ранијих глава ове приповетке.{S} И да се ту није питао |
в син, и читатељима већ добро познат из ранијих глава.{S} На то радо пристадоше сви — и младенц |
ћу, која је прича права супротност оној ранијој причи о Митки чорбаџи-Петракијевом</hi> </p> <p |
то и и изгледаше тужно с оним погаженим раним пролећним цвећем, које се откидало и отпадало с и |
</p> <p>— Ама, како да се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија, фукара?{S} Кад уло |
... могу да си имам жену... могу да си ’раним пол тесте жене — тол’ко си убав пазар имам!...</p |
, мени <hi>кишице</hi>; па кад има наш ‘ранитељ, наш геџо, — имаћу и ја.{S} Дај једну кишицу, д |
ало због оне тишине, која је обична већ раних јесењих дана, када нас већина птица селица остављ |
у, а и она је њега познавала још из тих раних својих година.{S} Као дериште била је сува, џигља |
p> <p>— Кад умрем, нане, убаво да ме са’раниш...{S} На гроб да ми туриш шебој и замбак и транда |
рошло много, а трећега дана од измирења рано ујутро читаше изненађене чаршилије нову фирму над |
кућевна вечера.{S} А други, који такође рано затварају дућан, али који не носе увече пазар кући |
ош испод четрдесет година.{S} Остала је рано удовица.{S} Имала је мужа којега је волела и обожа |
двадесет две или три године.{S} Врло је рано отпочео радњу на своју руку.{S} Отворио је дућан п |
але:</p> <quote> <l>Славеј-пиле, не пој рано,</l> <l>Не буди ми господара,</l> <l>Сама ћу га пр |
и рахатлук, и време им није новац: зато рано затварају дућане и мајстори и трговци, и грабе кућ |
руга, да је само рањен; по једнима лако рањен, а по другима тешко — тек шта је жив; бори се с д |
дна, да је погинуо, а друга, да је само рањен; по једнима лако рањен, а по другима тешко — тек |
149" /> и пушкарања; било је и мртвих и рањених, а међу последњима и сам стари несрећни отад ле |
Није дошла ни Аглајица, да им исприча и рапортира све што се десило за последњу недељу дана, а |
сручила на њега тако га је раздремао и расанио после спавања, да није ни тражио измећарку, да |
у чијој је кондуит-листи стојало да је расејан и неупотребљив за концепат, написала писмо које |
не треба.{S} И они приметише да је Зона расејана и замишљена.{S} Ништа не упамти што јој кажу.< |
амо то да су домаћи сви некако сметени, расејани и забринутИ — и тада им је све јасно, јасно ка |
| доиста је било нешто тужно, нешто све расејано, неки умор и тишина целога тога дана, све док |
де, а господин начелник, јопета, није с раскида за какав добар крканлук, па још кад је и муфтал |
{S} Тиме је та фатална брачна веза била раскинута, и сад је Митанче опет био слободан.{S} Али м |
а се диже и оде, а Таска скиде шамију и раскомоти се, па седе, и тек сада, кад се удобно намест |
ундеве или кокице од кукуруза, и, онако раскомоћене, само у јелечићима и шалварама, слушају нов |
калдрми.{S} А тек по одајама!{S} Какав раскош и какво шаренило!{S} Ћилими пиротски и ћипровачк |
head> <p> <hi>У њој ће читатељ наћи све раскошно шаренило и лепоту једног скупа младежи обојега |
тру оде, а увече дође.{S} Нема више оне раскошно бујне косе, оног дугог лепог курјука — отрцао |
="165" /> за баксуза), да она покуша да раскрави и ослободи Манулаћеве старије и да им сама пон |
и?!...{S} Чорбаџиско дете, пусто, лудо; расло у сваки довлет; зар знало оно што је мука и невољ |
кну Дока, па се завали онако бећарски и распали цигару, сркну из филџана, па настави: — А мен’ |
разабрати и разликовати: шта је његова распаљена будна машта, шта бунило, а шта варљиви санак |
тетка-Докине му једнако брује у ушима и распаљена машта му живо претставља ту сцену између Доке |
адан потражио и нашао измећарку Васку и распитао се и сазнао све шта је и како је после одласка |
ти и збори по чаршију...{S} Па ти да си распиташ, да видиш, демек, за Мана мојега...{S} Зашто с |
ко је то написао, поред свег трагања и распитивања, а по потпису се није знао ни могао управља |
i> </p> <p>Бата-Таско је одржао реч.{S} Распитивао је и прокљувио све, и сад дошао да јави то Ј |
ну Васку измећарку, заустави је и стаде распитивати о овоме и ономе. {S}Васка се изнајпре ишчуђ |
ре онај <hi>„човек”</hi> много се нешто распитује за тебе!” — „Који човек?” — „Па, онај, де... |
а!” свету, који прсну на све стране као расплашене кокошке.</p> <p>— Бреее!...{S} Украдоше Замф |
здалека из поља свакоме путнику у очи и распознавала се усред осталих кућа, са доксатима и мнош |
Замфирове авлије бестрага далеко чује и распознаје.{S} Лепо се ухватио и он у оро, и води оро.{ |
у између два долапа, па се тако једва и распознају од долапских врата.{S} У ту собицу се често |
ли и вили се пред њим до зоре, а он их, расположен песмом, свирком и игром њиховом, бацао на кр |
благослов, не би’ дао — вели, па прича расположен даље.{S} Да му, вели, неко каже: „Шта би вол |
ористио.{S} Мане нешто није био најбоље расположен па није хтео ништа да одговора ни одмах, а к |
чано.{S} Лепо обријан и ошишан, весео и расположен, само изгледа мало неиспаван.{S} За пасом му |
мало више накриво, и тако издавали њено расположење.</p> <p>А затим се подигоше све с миндерлук |
ма чула.{S} Сад јој је јасно било и оно расположење Манино, а сетила се и покојног Ђорђије, оца |
<p>— Тхе, спрама године! — вели Манча, распремајући испред себе онако у чуду и забуни једнако. |
еци, погурају се мало, а по новинама се распричају надугачко и нашироко: „Јуче су се споречкала |
е савршеније и, по томе, и страшније за распростирање узнемирујућих (и истинитих и лажних) глас |
ерака!... .</p> <p>Зато се брзином муње распрострла прича о том догађају.{S} И главно и детаљно |
ер је било једно, доста јако и прилично распрострто и подржавано мишљење да је Манулаћ, и нико |
песму:</p> <quote> <l>У башчу ми зумбул раст’о, —</l> <l>Ја га не гледах;</l> <l>На зумбул ми б |
својој, и ова се одмах ухвати у коло и растави Манчу од Зоне.{S} Зона више и не погледа на Ман |
ечи:</p> <quote> <l>Је л’ ти жао што се растајемо?</l> <l>Растајемо, а не састајемо!...</l> </q |
l>Је л’ ти жао што се растајемо?</l> <l>Растајемо, а не састајемо!...</l> </quote> <p>страховит |
ту је једнако мислио од онога вечера од растанка, кад јој је припретио осветом.{S} Али како, на |
кућу; а Мане је, вели, тек нешто више: растапа злато, окива иконе, кује минђуше и белензуке, п |
јој мајка никако не да то.{S} А Зона се растужи обично тада и говори о смрти.</p> <p>— Кад умре |
је и притиште тешко и горко кајање.{S} Растужило је ово тихо јесење време...{S} Ах, како је мо |
лажних) гласова него неки лист који се растура у десет хиљада примерака!... .</p> <p>Зато се б |
су им силне непокупљене паре по народу растурене и изложене пропасти, Мане му је рекао: ако је |
носи на послужавнику парче стамболског ратлока, чашу студене воде и чашицу мастике, а друга — |
њима, питао би их: има ли што слађе од ратлока?</p> <p>Једном речи, владао се потпуно господск |
и бедан овај живот, па би се прихватио ратлока и разговарао се и шалио мало с њима, питао би и |
језика, српском, грчком и циганском, г. Ратомир је, такорећи, пре излетео одатле него што је уш |
а ни одмах, а кад је још разабрао да г. Ратомир хоће да га метне у новине, онда му је и сувише |
или саксију у леђа.</p> <p>Одатле је г. Ратомир кренуо Манулаћевој кући, јер је било једно, дос |
ћи онако лепо интервјуисати, мишљаше г. Ратомир. {S}Срећом, затекне у дућану Ману.{S} Одмах пре |
није никакво чудо што се и сам господин Ратомир, директор и главни уредник листа <hi>„Слободна |
, кума, који му на крштењу даде име <hi>Ратомир</hi>, да буде, то јест, јунак и борац, како му |
ма, ту је изнета једна јалова мисија г. Ратомира, директора новина.</hi> </p> <p>Целога тога да |
азговор на ону ствар, али се покајала и ратосиљала, јер је увидела да је пропала као никад дотл |
сандалија,</l> <l>Господар ми пије љута раћија;</l> <l>Господар ми збори, Цвета га двори,</l> < |
мало грамзиви за парама, али они воле и рахатлук, и време им није новац: зато рано затварају ду |
времена и хитају кућама, да у пријатном рахатлуку проведу неко време; да нареде, прегледају, по |
ле, али, како сам није имао земље да је рационално обрађује, није је хтео обрађивати ни код вел |
циркулирати.{S} Шта је само досетака на рачун Мана пало, наравно, већином у његовом отсуству, п |
му целога свога века куповати за његов рачун овчије и јареће коже и, као побратиму свом, нарав |
или краће: како је тетка-Таскин план и рачун с оном корпоративном шетњом тотално пропао.</hi> |
нађавола, десило у присуству пет жена (рачунајући ту и Доку), од којих су две — Таска и Дока — |
ао!</p> <pb n="159" /> <p>Глас, једаред раширен, остао је, и нико га више није могао демантоват |
шљаше Ташана.{S} Гласови су се бестрага раширили, захватали све веће размере и постајали све ве |
о шегрт Поте скочи и диже се да иде.{S} Рђаво сам рекао „да иде” — полетео би он, како му је ми |
Едисон названи — била је судбине једног рђаво адресованог писма, које лута из места у место, па |
е шта је и како је било, и пошто се све рђаво свршило, да га, наравно, и утеши.{S} Мане је све |
та се дигне и зареди по ма’алу на нико рђавство.{S} Бога ми ти казујем!...</p> <p>— Лошо време |
мака, који се туже на влажно време и на рђаву кујну, нити оних силних зловољних маторих девојак |
покривају неком марамом; неко мување у ребра видеше, и чуше само то, како један рече: „Што се |
како наша вредна полиција, која је тако ревносна и брза кад кога треба казнити за непочупану зу |
изгледа мало неиспаван.{S} За пасом му револвер прикривен, а више њега свилен везен јаглук про |
н чорбаџиску керку, — тој си је, викам, ред у овај свет. — „Чорбаџија душу дава и губи, а паре |
<p>— Е, бива ли тој од еснаф-човека?{S} Ред ли је? — наставља тетка-Таска. — И Зона, и Калина, |
} Похватале се девојке испод руке у дуг ред, а иза њих други ред загрљене момчадије, и, идући т |
неси тражија никог потаквог човека, од ред човека...{S} Татко ти имаше пријатељи сијасвет, а т |
бе не нађу оне две заједно.</p> <p>Дође ред и на бирање и тражење часника.{S} За све се сложише |
фрајлицу Швабицу Кермину!{S} Тој ли је ред?!...{S} А татко што да праји?!{S} Узе си на брата д |
..</p> <p>— А шта је?{S} Од какав си је ред?{S} Е ли чиновник, офицер?... .</p> <p>— Неје!</p> |
тој веће на друго прилега!{S} Тој си је ред, ама и тагај то не бива пред чираци!...{S} А ти што |
лику, демек; <pb n="100" /> — тој си је ред у овај свет! — заврши отсечно и одлучно тетка Таска |
а сам, не стизам свуд; не прилега, неје ред...{S} Не знајем си што се работи и збори по чаршију |
!...{S} Не чиниш ништо лошо, ама — неје ред!...{S} А да си имаш домакицу, е, тој веће на друго |
на је...{S} Слушају чираци, па <hi>неје ред</hi> за еснаф-човека.{S} Искачају лоши речи!...{S} |
о је!{S} Било је, ама неје баш тако без ред било!{S} Пантиш ли, хеј-хеј, дамно, што учини онај |
<p>— Дође си други земан; заступи други ред и адет, — говорила би му Јевда. — Тражи си, дете, п |
е испод руке у дуг ред, а иза њих други ред загрљене момчадије, и, идући тако кућама својим, пе |
знање, а да беше ти жена од чорбаџиски ред, — требаше <hi>твоје</hi> знање да је!...{S} Питује |
сам, та да си не знајем што је чаршиски ред.{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу си све полако... па фино |
увек питају и моле да им се да штампан ред игара, питају где је гардероба за ствари, одакле се |
, ваде грдне чешљине и брзо чешљајући у ред дотерују браду, а затим се <pb n="137" /> журно кре |
и се поправио, и који је опет примљен у ред чорбаџиски, јер га, ето, и сам стари и поносити Зам |
и тако кућама својим, певају сложно оба реда...</p> <p>Дан на умору, издахнуо већ; звезде трепе |
о на пола табака.{S} Кривица није ни до редакције и експедиције, ни до ајнлегерке, него до уред |
е.{S} Капија велика, сва ишарана честим редовима ексера, с огромним звекиром, показује већ сама |
, жапци, као по некој команди, у густим редовима поскачу и главачки бућну у воду, — тек тада тр |
фре, него нешто друго, али свакидашњи и редовни посетиоци и играчи знали су шта му то значи, и |
ка је говорила и свака се <pb n="34" /> редовно бестрага далеко удаљила од саме ствари и отишла |
ништа, ни речи, не сме проговорити.{S} Редовно се тада морала заклети у своје очи и у живот св |
ници <hi>„Код препеченице”</hi>, где је редовно седео и говорио о берићету лањском и овогодишње |
обично деца ословљавају; а затим би је редовно запитао за њену старију сестру Костадинку, прву |
го долази ради томболе, коју сви радо и редовно овде играју, само мало доцније, кад се сви игра |
и града; ту претресају све, и обично и редовно никога не остављају на миру.{S} Све се ту сјури |
{S} Бела глава, бре, брате!” ипак је он редовно и радо одлазио тамо.{S} И несрећа је тако хтела |
њиховом Зоном, којој је она још једнако редовно доносила, кад год би им дошла, бадема и рокчића |
га по обичају полије водом, како је то редовно четрдесет година радио.{S} Помислио је да је св |
чки хлебац и да служиоци истине у свету редовно најгоре пролазе.</p> <pb n="152" /> <p>Отишао ј |
i>која</hi> је она.{S} И ређаху јој све редом момке с назначењем који су неприлике, а који би < |
нама да пали фењере, и патролџије лепим редом пролазе главним сокаком; и из гомиле се мало-мало |
” и „Заплањку”; и наизменце водише коло редом први момци из махале.{S} Мане дао Циганима динар, |
абле пред њим, а он чак и не слуша нити ређа; мисли његове и нису сада овде у кафани, зато се н |
дан сат.{S} Размишљали су, разговарали, ређали и присећали се коју би то могли замолити да им п |
ја</hi> је и <hi>која</hi> је она.{S} И ређаху јој све редом момке с назначењем који су неприли |
више и ближе примиче к њој, све мање и ређе вади кокице; не једе их, него их стегне <pb n="58" |
до за три дана”, само утолико се мање и ређе говорило — говорило се и тумачило само онако као у |
.{S} Он јој је чувао од живине тарану и резанце, спремане за зимницу, кад се то сушило у авлији |
еша се тетка Таска, која се досад доста резервисано држала и пустила оне друге две тетке да гов |
сузе и пита је: „Што се напраји, дете, резил? {S}Што искубе, мори, курјуци?{S} Кој ће те такву |
не може тој да бидне, е нек’ си остане резил... па нека гу таг узне кој хоће и кој сме...</p> |
и!{S} Лелее!{S} Што се напраји џумбус и резил’к!</p> <p>Толика ларма пробудила је, наравно, и с |
тисмо?! ’хоће да ни напраји нику муку и резил!{S} А лудо је, лудо — па сто оке је лудо!! — Дено |
о ће ми ћеф бидне, побратиме, да остану резил у чаршију и у свет, ете, те јагуриде чорбаџиске! |
ње, — изеде си резилак, ем знајеш как’в резилак!...</p> <p>— Па кој ги рече за оро?{S} Ти ли?</ |
>Манчину порту!</hi> Мори, ваша брука и резилак ће се у <hi>новине и у књиге</hi>”, рече, ”тури |
сто године једанпут ако искочи брука и резилак — ама ово саг почесто!...</p> <p>— Ее, бата-Тас |
ем што сам сал комшика, па иска срам и резилак да ме изеде!{S} Чети си свет, па се смеје!</p> |
, да не дава Господ никому такав срам и резилак!... — узвикну Јевда, када Таско заврши Петракиј |
моје?{S} У зем да пропаднем, оди срам и резилак!{S} Жива ти ја!{S} Узми си, доведи си дом невес |
ију, — тол’ко си бе ослабела оди зорт и резилак голем...</p> <p>— Па <hi>која</hi> си збори тој |
с неје, ће бидне јутре.{S} И јоште гори резилак ће дочекате!{S} Саг се берем збори да је <hi>Ма |
Ете за оно оро, и за играње, — изеде си резилак, ем знајеш как’в резилак!...</p> <p>— Па кој ги |
се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резилак и срамоту!...</p> <p>— Господ ги судија, — куне |
Стра’ ме, што ћеш сас мен’ да напрајиш резилак, како онај твој Митко чорбаџи-Петраћов што напр |
књу, а девојке и момци напали га, па га резиле, веле му: „Их, какав си па и ти!...{S} Тету Зону |
си песне поје, и што си шњева и како гу резиле оне кучке, тетке и стрине, а највеће она грчка н |
на, кад ме туре у новине, та како кучку резиле!...{S} А за оно па што те питујем, демек, за доц |
и ники из ма’алу.{S} Та сви скочише сас резилење...{S} Викају: не прилега на чорбаџиску керку у |
укујеш нове путине, викам му ја, што ме резилиш?!{S} Он си ћути; ћути <pb n="47" /> си, жена, к |
је чорбаџиска ћерка, па макар и отрпела резилук кад оде кући.{S} Али ипак замоли измећарку Васк |
а ствар; исприча им о новинама и о оном резилуку, и каже им да озбиљно хоће свога Мана да жени. |
и хита кућама по махалама.{S} На истоку резонују: ко није видео фајде од очију, неће ни од треп |
ле дане свога живота само жупском вину, резонујући да на тај начин добија и у новцу и у времену |
та је право...</p> <p>— Не бригај ти! — рекао му адвокат пружајући келнеру чашу и питајући га к |
тару љубав своју.</p> <p>— Ааа, Мало, — рекао би, кад је сретне, — куде ти је убавиња твоја?</p |
исав, — ни погледао на милион, него би’ рекао:{S} Аман, брате, шта ће ми милион?{S} Дај ти, бра |
би неки поборник еманципације женскиња рекао — застареле и назадњачке погледе.{S} Уз женско, д |
стурене и изложене пропасти, Мане му је рекао: ако је <hi>само</hi> то, да је за то најлакше!{S |
ели, — и прешао на ствар и разговетније рекао зашто је дошао, тражећи чак и Зону, да с њом прог |
нтименталност, него је одмахнуо руком и рекао: „успут дико, успут перунико”, и мало помало слик |
иако јој је име у наслову, јер Мане би рекао: „други сокак, друга и девојка”, а што би рекао, |
други сокак, друга и девојка”, а што би рекао, то би и урадио, јер би <pb n="125" /> свуд дочек |
те скочи и диже се да иде.{S} Рђаво сам рекао „да иде” — полетео би он, како му је мило било.{S |
било написано.{S} А и то му је не један рекао да је његово перо, којим он пише, просто једна жа |
рту сеђаше”.{S} Зона је била — што лепо рекао тада поштар и телеграфиста Пајица, Едисон названи |
е, запој ми ону жалну еврејску песну! — рекла би Зона Васки, седећи тако често тужна на доксату |
е све тако како јој је несрећна девојка рекла; веровала, као да је сама својим очима гледала и |
ца, а речи последње Зонине, које јој је рекла праштајући се и љубећи је у руку: „Стринке Јевдо, |
о се тетка Уранија грохотом насмејала и рекла: „Лелее, старо магаре, та му се саг топрв сетисте |
болело оно што је она о њему мислила и рекла, и иза његових леђа, и њему у очи.{S} И што би он |
ти рекнем...{S} Поздравила ти се Зоне и рекла да ти рекнем:{S} Ако ти је јоште криво на њојни с |
је сујета мајсторске мајке што је тако рекла!)</p> <p>— Па ће се женим, нане, ти ич бригу да н |
>, — да ће то бити оно штоно наши стари рекли: „Појео вук магарца”, чим се то тиче богаташке ку |
н, и све је то, што би наши стари писци рекли, свршио у једном окатренућу.{S} А пре тога би сам |
рога кова, „старовремска”, како би тамо рекли, озбиљна и достојанствена.{S} Син њен, Мане, јако |
„чупе” или „чупенце” — како би они тамо рекли за шипарицу, а и она је њега познавала још из тих |
такве ствари била увек готова као, што рекли, бос у бару.{S} Доки се дивно допало, тако јој се |
редељења полако и постепено, онако, што рекли, по чину и господству.{S} Најраније се кренуше на |
?{S} Може да се посмешила, а требала да рекне: „Поздравила ти се Калина”.</p> <p>— Е, што па Ка |
анио да се икоме ван куће и речца једна рекне, ипак није никако, ама баш никако могло то остати |
е чорбаџиске керке, па ниједна да му не рекне: јок! — а он си —- ешек ниједан! ожени сас белосв |
пазари, и да превуче пару преко браде и рекне: „Охо-хо!{S} Од тебе сефте, а од Бога берикет.” С |
остави рад и дућан на момку и шегрту и рекне им само: „Саг ћу сам туј!” па полети другим пречи |
Васке...</p> <p>— Е, што је знала да ти рекне, кад си и она сама, ништо се знаје?!</p> <p>— Иха |
и по чорбаџиским кућама.{S} У — тако да рекнем — „плебеје” ретко је излазила, или, боље рећи, с |
кад хоће да полети.</p> <p>— Е, што да рекнем? — запита Васка и потрча за њим.</p> <p>— Рекни |
максуз потражи, чорбаџи-Петраки, да ти рекнем.{S} А, рече, твој ’леб једо’, ти ме изведе на се |
{S} Поздравила ти се Зоне и рекла да ти рекнем:{S} Ако ти је јоште криво на њојни стареји, — ла |
луј га и ти саг!{S} Рече ми јоште да ти рекнем: да прочетиш из њег’... „Како је, рече, овој цве |
тила ме Зоне да те махсуз нађем и да ти рекнем да гу много мило за теб...{S} Без теб’, рече, жи |
...{S} Има јоште коџа ми ти много да ти рекнем...{S} Поздравила ти се Зоне и рекла да ти рекнем |
<p>— Етее, — отеже Ташана, — како да ти рекнем....</p> <p>— Ама <hi>дома ли је</hi>?{S} Није ис |
рош так’в човек?...</p> <p>— Како да ти рекнем, хаџијо?...{S} Искочио лош реч за мен’: та ловџи |
-Таско, имам си, ете, голему муку да ти рекнем...{S} Оно моје брљиво дете...{S} Манча де... иск |
о младенаца.</p> <pb n="194" /> <p>— Да рекнеш: драгичка!{S} Нашеја сам побратима! — вели Мане |
еш: остани си, ћу си останем, кад ми па рекнеш: иди си, ја ћу си идем...</p> <p>— Е па, ете, ка |
како казују...{S} Ћу те слушам; кад ми рекнеш: остани си, ћу си останем, кад ми па рекнеш: иди |
екни: „Вика те стринка Јевда; искочила, рекни, голема работа!{S} Ама брго, рекни, да дођеш!...” |
а, — брго по њума, викни гу да се врне, рекни гу на један реч. — Али, на несрећу, Дена није бил |
{S} Поздравија ви се Мане да га чекате, рекни, у прву недељу.</p> </div> <pb n="189" /> <div ty |
ила, рекни, голема работа!{S} Ама брго, рекни, да дођеш!...”</p> <milestone unit="subSection" / |
потрчи!{S} Па да гу поздравиш, дете!{S} Рекни: чорбаџи-Замфир... што имаше лојзе у Ћурлине...</ |
ли јој, — па се поздрави на мајку...{S} Рекни гу: поздравија ти се хаџи-Замфир...{S} Познавам г |
запита Васка и потрча за њим.</p> <p>— Рекни гу:{S} Поздравија ви се Мане да га чекате, рекни, |
кица ми збори: „Море, Таче, ћути си, па рекни: {S}Исполај на Господа кад си доживемо и тој!{S} |
како се вика... до онуја, ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зоне Замфирско!...</p> <p>— Туј са |
шала ни чула. — Иди си, дете, поскочи и рекни си по једно кафенце.{S} Иска тета и мајка ти да п |
> <p>— Поскочи, дете, до чорбаџи Тасу и рекни: „Вика те стринка Јевда; искочила, рекни, голема |
!{S} Ја-га, што је џимпир!{S} Анасана!” рекну, кад Манча прође крај њих, па се од силна чапкунл |
а да ме у руке целују, „живо-здраво” ми рекну... сал што се срамују да за Манчу, ете, питују... |
i>дете</hi>!...” А за тој па да ми је!” реко’ гу ја, та си узе једно сикирче. „Зар ће сам тргов |
ет, па уфати’ и присети се за много, та реко’:{S} Море, неје без ништо!...{S} Присети се ја: у |
и светак?!{S} Па ми дође ништо мило, та реко’ у себ’:{S} Бреее, овој ће куче искочи по-трговац |
ми да ће да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стануја пишман!...{S} Па да си разбереш д |
е продаје!</p> <p>И сад се, као што већ рекосмо, кренуо у нади да ће можда бити штофа чак и за |
којаких мисли. — Леле тугооо!{S} Истин’ рекоше који казаше: „Да не дава Господ на дете што му м |
се сетија, хаџијо!{S} Беше му работа!” рекоше тврдо уверене да што су виделе и чуле, да је то |
завртеше опет исти ти сумњиво главом и рекоше: „Ама, није без ништа!{S} Има нешто!{S} Има неку |
ише се с невеселим гласима, јер Уранији рекоше да сумњају у Манулаћеве, а Калиопи опет одговори |
и, — та може да си забравила за кога ти рекоше...</p> <p>— Ама, де! — смеје се женица.{S} Мори, |
Лелеее! — узвикну тетка Таска, кад јој рекоше како стоји с њиховом Зоном, којој је она још јед |
тају: „Ако ли, море, да му прикачимо на реп тенџеру?!” а трећи прихватају <pb n="122" /> радосн |
ка већ пошла по њу, да му је привежу на реп и викну за њим једно „Уа!” али се ту сада Зона умеш |
шао танак и кратак, мало дужи од мачјег репа, а после нестаде и њега.{S} Отсекла га Зона, ошиша |
онети ту сензациону вест. {S}Тако ће се рестаурирати у очима публике и јавнога мнења, које га ј |
S} Толико пута је слушала да су слабе и ретке за њу прилике овде у месту.{S} Зато се само и игр |
ћама.{S} У — тако да рекнем — „плебеје” ретко је излазила, или, боље рећи, силазила.{S} А и кад |
седео пред дућаном и пушио (а пушио је ретко: дваред или триред у години сетио би се да запали |
зетише и пуши, па опет свира.{S} Бакшиш ретко купи, јер он управо и не долази у Касину ради бак |
им, званичним и немилосрдним натписом: „Ретур!{S} Адресант се не налази у месту!...”</p> </div> |
ј Јевропи...{S} Шта ће <hi>странци</hi> рећи на то?!{S} А наше будне полиције ниоткуда, да нас, |
фајда, честити пашо, и да си зборим? — рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И кому да си збор |
љала на Ману, да је другим речима хтела рећи:{S} Како сте дробили, тако и кусајте.{S} Она сумња |
„плебеје” ретко је излазила, или, боље рећи, силазила.{S} А и кад је долазила, владала се потп |
пропала мисија тетка-Докина, или, боље рећи, „Пошљи лудо на војску, па седи те плачи“.</hi> </ |
на Зону није више ни мислио, или, боље рећи, мислио је на њу, али само још утолико, уколико је |
ка кад ће поручити ону његову (или боље рећи, њихову) песму <hi>„Кад ја имам“</hi>, песму коју |
е размажена, пуста, немилосрдна, готово рећи демонска.{S} Ко је није знао и ко се није за њом о |
звиждукао баш ту исту песму.{S} Укратко рећи, <pb n="10" /> та се песма најрадије певала у оно |
ену, о свакој рече што се доброга могло рећи, и запита га шта он мисли.</p> <p>Мане је ћутао.{S |
вљања добише и сами неки уморан и скоро рећи глуп израз на лицу.{S} Појављују се и попови, заст |
бучила глава не само од тетка Таскиних реферата, него и од свију других стрина, ујни и тетака, |
ђаке, које су јој непрестано долазиле и реферисале, и одлазиле, да се опет скорим, с новим глас |
то је сазнао, он јој је савесно и тачно реферисао. {S}Јевда се просто изненадила.{S} То не би н |
да пише у новинама:</p> <p>— „Таљигаш”, реци Прока, „и вешерка Соса живе на очиглед света и пол |
} Споречкају се двојица, два сиромашка, реци, погурају се мало, а по новинама се распричају над |
говим именом.{S} Ама, кресни му, брате, реци: попу <hi>поп</hi>, бобу <hi>боб!</hi>...{S} Него |
ју...{S} Па како се напрајило тој чудо, реци ми, Таске, ако знаш?</p> <p>— Е, не знам ни сама с |
опејци, да изведу жене, или сестре, или рецимо, свастике?!...{S} Или увече на концерте да дођу? |
дне. {S}Откуд га извади па <hi>тај</hi> реч, магаре Јорданско?! — кликну блажени Јордан. <pb n= |
неће га моћи појести!...</p> <p>И одржа реч!{S} Написа тако, да је све брујало по граду.{S} Чит |
!{S} А по ма’але пуца брука... искочила реч, иде прикажња, а ја у зем да пропаднем оди тија реч |
ри, оди туј несрећу може да је искочила реч и сокак-лафови тија, убија гу Господ!</p> <p>— Срет |
дубе”, вели стара, искуством освештана реч...{S} И тако се и овде збило.{S} Силни савети и опо |
гледе преда се.</p> <p>— Зоне, на једна реч...</p> <p>— Пушти ме! — вели му уплашено Зона и окр |
ор и главни уредник листа <hi>„Слободна реч”</hi>, најпре заинтересовао и прибележавао све што |
шне чорбаџиске кћери!</p> <p>Па тек она реч „куче у чашире” како му се увртела!{S} Он би да је |
народа, у кога је постала за утеху она реч: „Ко зна зашто је то добро?!”, — и он се наскоро пр |
е човек да отера — тако га заокупила та реч!...</p> <p>Дуго није могао склопити ока ни заспати, |
а и родбина.{S} Родбина тек само поведе реч пред њим о њему: „Море, ’хоће, ете, да га женимо!” |
-Замфир разгледајући цигарлук о коме је реч, — ништо саг батисала: спаде гу прстен, и срма се п |
и из дугог искуства, сазнати о чему је реч била...</p> <p>— Ласно, мори, за тој! — умеша се те |
...</p> <pb n="112" /> <p>За Васку неје реч...{S} Има јоште за удавање из туј кућу...{S} Зоне, |
Зар тол’ке паре?</p> <p>— Неје за паре реч! — вели Ајша стојећи и очекујући још, као и досад ш |
ремена док је могао срести и ословити и реч-две насамо разговорити с њом.{S} Али шта не може чв |
тета — да Манулаћ пред трговцима понови реч <hi>оскудација...</hi></p> <p>И сад тако паметно де |
викам, савија док је младо,” има селски реч.{S} Та и сас теб’ и Митка ти алис та си је работа! |
!...” Ето, тако кажу, кад је о сиротињи реч.{S} А кад се <hi>господа</hi> потуку с амбрелима, д |
рма; убаво да запантиш овај мој сагашњи реч, Персо!... <hi>Оскудација!...</hi> Кад гу научило, |
аво запанти и плати ми за онај татка ти реч „куче у чашире”!...</p> <p>— Ухухуху! — прсну у глу |
а ти, онога шебека за Манулаћа, за онај реч „куче у чашире”! — раздера се Дока и оде љутито, и |
си уживај; накриви си капче, а за онај реч „<hi>куче у чашире</hi>” убаво ће ги се осветиш!... |
, демек, чорбаџике?{S} А зашто има онај реч: девојачка су врата свакому отворена?!</p> <p>— Доц |
и товара полиза, па си не знадо’ за тај реч, а оно, пази колицно је, па веће знаје!{S} Бре, бре |
осветску...</p> <p>— Е, ашкољс’н за тај реч!{S} Тој ме и мен’ стра’ Јевдо! — одобрава чорбаџи-Т |
а! — одобрава Замфир. — Ашкољс’н за тај реч!...{S} Овуја мушљику имам си... знаш од које време |
ска. — Она луда Дока зар је пуштила тај реч!{S} Пипка гу изела, треска гу фатила, па гу не пушт |
”тури!{S} Да запантиш”, рече, „овај мој реч, и такој да се”, рече, „поздравиш од мен’ до ону”, |
. <pb n="86" /> — Како га каза <hi>онуј реч</hi>, ешеку ниједан?... — навађа га отац да још јед |
викни гу да се врне, рекни гу на један реч. — Али, на несрећу, Дена није била ту.{S} Јевда пол |
ачи“.</hi> </p> <p>Бата-Таско је одржао реч.{S} Распитивао је и прокљувио све, и сад дошао да ј |
о, што збори!{S} Иди си! — упаде Гена у реч и повуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом да си ид |
..</p> <p>— И при мужа... — упаде јој у реч заједљиво Зона.</p> <p>— Па, ако дадне Господ и к’с |
ав подигнутим гласом, лупајући на сваку реч шаком о сто, да су се све тресли и звечали они силн |
а она задржала за себе као неку завршну реч, па сада поче достојанственим тоном, а и не гледа н |
. — Саг је оскудација!...</p> <p>Кад чу реч „оскудација”, чорбаџи-Јордан се само лупи шаком по |
да ти рекнем, хаџијо?...{S} Искочио лош реч за мен’: та ловџија сам, мераклија сам џимпир, коцк |
дна подужа белешка о мајстору Манасији (реч: <hi>мајстор</hi> беше под наводницама), где се нап |
а се крије?</p> <p>— Аман, Доке!... <hi>Реч</hi> да не искочи за девојку.</p> <p>— Та што...{S} |
ва да биднеш, како, како ете, мајка ти! рече и тихо уздахну при помисли да ће све бити што је б |
то је...</p> <p>— Пушти ме, да си идем! рече Зона и измаче се, а Мане је задржава и вели јој:</ |
ану”:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi>, рече, немаме,</l> <l>Ока и пол <hi>севдах</hi> имаме.</ |
да гу много мило за теб...{S} Без теб’, рече, живот си нема...</p> <p>— Кол’ко ће пут па тија и |
даци!{S} Срам ме и да ти кажем; а њег’, рече, не било срам да збере и скута све тој!!{S} Два са |
саг ласно може да ожени, да ми је мен’, рече, ласно невесту да нађем, како теб’ што је ласно ши |
муку, па си збориш тако.{S} А, истин’, рече, ја сам кабает, много сам, рече, кабает!{S} Ете ве |
лак ће се у <hi>новине и у књиге</hi>”, рече, ”тури!{S} Да запантиш”, рече, „овај мој реч, и та |
џија душу дава и губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој па да ни је!!{S} Некој си је”, реч |
рече, „Манулаћ мустаћи, та да прилега”, рече, „на младожењу?” — А што је па теб’-ти криво за Ма |
к наочит, добар, „кротак како девојка”, рече, како је сем тога чула да су се некад Мане и Зона |
хвали је како је здрава — „како мечка”, рече Јевда — како лепо тка и води сав домазлук; Дику Гр |
ри и јоште полоше!{S} Ће да да Господ”, рече, „па <pb n="147" /> ће си <hi>она сама</hi> да дођ |
амо малко у сватове?{S} Пуштија ли је”, рече, „Манулаћ мустаћи, та да прилега”, рече, „на младо |
„За тој па да ни је!!{S} Некој си је”, рече, „богат сас паре и бруку, а некој сас здравје”, ре |
вје”, рече, „и са севдах; па такој је”, рече, „и сас Зону и Ману”:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре< |
сас паре и бруку, а некој сас здравје”, рече, „и са севдах; па такој је”, рече, „и сас Зону и М |
”, рече, „овај мој реч, и такој да се”, рече, „поздравиш од мен’ до ону”, рече, „брљиву чорбаџи |
!...{S} Бећарл’к џиби султанл’к олмаз”, рече, и толко!{S} Не ’теде више, куче, ни да си збори с |
ске!” виче преко сокак. „Што се, мори”, рече, „напрајило тој при вас?{S} Кој се тој удава, кој |
се”, рече, „поздравиш од мен’ до ону”, рече, „брљиву чорбаџику Ташану!” — заврши Таска, дижући |
ге</hi>”, рече, ”тури!{S} Да запантиш”, рече, „овај мој реч, и такој да се”, рече, „поздравиш о |
и, чорбаџи-Петраки, да ти рекнем.{S} А, рече, твој ’леб једо’, ти ме изведе на селамет, — па ад |
, како је оцрнела образ? — „Па станула, рече, побегуља за Манчу онога...{S} Е што гу не дадосте |
ри мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу, па, рече: „Виде ли, Доке, што је, рече, убаво овој Зоне Аџи |
ако мерџан-атеш!...{S} Ех, рече, пуста, рече, вера што ни смиће и на нас и на вас, а кеиф ми, р |
{S} Кад му казаше све шта је и како је, рече им Ставре Јаре:</p> <p>— Море, ако искате, може да |
екнем: да прочетиш из њег’... „Како је, рече, овој цвеће бледо и вене, такој, рече, бледи и вен |
-агу, па, рече: „Виде ли, Доке, што је, рече, убаво овој Зоне Аџиско; па бела како замбак, а оч |
да кад си доживемо и тој!{S} Кој знаје, рече, што му је писано, и што ће да искочи из њег’!...{ |
ошња, што рипаше кроз б’чву, ете, неје, рече, кроз б’чву, веће кроз обруч... што се, рече ми, п |
е!...{S} Несу руже од пролет, ама неје, рече, веће ни она што је била!{S} Било цвеће — било и З |
трбуха, и запита их шта су се скупиле, рече јој важним и озбиљним гласом стринка Парашкева:</p |
у пред капијом у авлији.{S} Само дотле, рече јој, сме ићи; ни на авлиска врата не сме више сама |
ћају мају, да прошћаваш!...{S} Срам ме, рече, изеде!</p> <p>„Погледа на сандаци, а и на сандаци |
брате, све слике, ем девојачке!{S} Аме, рече, не од наши девојчики, веће од ники из бели свет.. |
та буџаклију и замолио га да се заузме, рече, за праведну ствар и да му напише за новине.</p> < |
а, кад виде што ће искочи једно тепање, рече: „Неће си, вика, дете турцке путине; иска штифлетн |
што је писано и суђено, као што би се, рече, и он — Мане — покорио и пристао да буде Манулаћу |
кроз б’чву, веће кроз обруч... што се, рече ми, потепаше заради њума.{S} Ја гу, рече, испрати |
лат Митанча!...</l> </quote> <p>„та те, рече, максуз потражи, чорбаџи-Петраки, да ти рекнем.{S} |
осам динара — ем беле паре, бре брате, рече, малко ли је!?...{S} Ама знајеш како бе’у цврсте и |
ладо неженето,</l> <l>На Петрића — ете, рече — млат Митанча!...</l> </quote> <p>„та те, рече, м |
рече, несам баталија, — ама стадо’ ете, рече, Циганин!{S} Имам си, рече, и децу сас њума!...”</ |
што да праји?!{S} Узе си на брата дете, рече: „Сотирче ће ми је по саг’ син и наследник!” ’хоће |
ете-те... ете, за спијење, како да ће, рече, <hi>под чадар</hi> за аскера да се удадне...</p> |
тало, рече, њена је брига!{S} Сутра ће, рече, од Замфирових доћи к њој Калиопа, па нека њих две |
њег’!...{S} Ти си трговац, ама овој ће, рече, искочи јевропејски трговац, галантерис’!...” А ја |
на ноћ, куде неке белосветске фрајлице, рече, поју си песну за твојега Митанчу, поју си:</p> <q |
а ти алис та си је работа! „Море, Таче, рече, не знајеш моју муку, па си збориш тако.{S} А, ист |
ђе лепо с кочије и с кардаши, и она ги, рече, причекала у акшамско време; они чукнуше у порту, |
пусте потковице како стари мезулџиски, рече, коњ!” Е, куд се научило теја речи да збори?!{S} В |
се, газда Петракија, да те не орезили, рече, твој Митка.{S} Чуја сам — а убаво разбра’, — рече |
ини што си хоће и милује!...{S} Ако ми, рече, не дође саг у јесен у кућу — на пролет ће ми дође |
ни смиће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега Халила!...” И истин’ |
ћном сину Митанчи</hi> </p> <p>„Полани, рече, — отпоче бата-Таско Јевди Петракијеву причу — кад |
же ласно гуја да те изеде”. — „А ја си, рече Петракија, уфати’ таг ники стра’ и зорт; — зашто с |
стадо’ ете, рече, Циганин!{S} Имам си, рече, и децу сас њума!...”</p> <p>„Та тој ти исприча’, |
ће прајим!” рече. „К’смет!{S} Веру си, рече, несам баталија, — ама стадо’ ете, рече, Циганин!{ |
Божин дунгерин: „<hi>Две</hi> лубеници, рече, под <hi>една</hi> мишка — <hi>не</hi> се носат!”< |
, рече, овој цвеће бледо и вене, такој, рече, бледи и вене и њојно лице од карасевдах”... — реч |
ке на ноћување... „А да беше тагај туј, рече Петракија, — ћа с оно сикирче да га утепам!”</p> < |
што не можеш? — „Не могу, рече; трупам, рече, сас оне пусте потковице како стари мезулџиски, ре |
истин’, рече, ја сам кабает, много сам, рече, кабает!{S} Ете веће две године и повише!...{S} Ам |
ем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, рече, — нећу!...” Е, зашто нећеш? — „Не могу,” рече. {S |
дава паре, зашто не презнавам Митанчин, рече, арч...”</p> <p>— Ех, туго!{S} Неје требало баш то |
а њега га дом нема „Причекни си малко, рече ми жена, ће дође <hi>дете</hi>!...” А за тој па да |
руку, казао да пристаје, а све остало, рече, њена је брига!{S} Сутра ће, рече, од Замфирових д |
ми он, ћути си, Доке!{S} Тебе ти ласно, рече; ти си мислиш да се саг ласно може да ожени, да ми |
ламет, — па адет је да ти кажем; зашто, рече, може ласно гуја да те изеде”. — „А ја си, рече Пе |
, а скоро ће се врне оданде), па да гу, рече, однесе у Призрен, ели у Пећ; там’ су, рече, мајст |
ече ми, потепаше заради њума.{S} Ја гу, рече, испрати до железничку станицу!...” — Их, мајка му |
о бадем, а грло како филдиш, а уста гу, рече, како мерџан-атеш!...{S} Ех, рече, пуста, рече, ве |
Ете, тој ти се поздравила!{S} Води гу, рече, — у <hi>Шам</hi>ће иде с теб’!</p> <p>— Ама, како |
,” рече. {S}Зашто не можеш? — „Не могу, рече; трупам, рече, сас оне пусте потковице како стари |
и, јоште и јорган и јаст’ци, и колевку, рече, и све што треба ете-те... ете, за спијење, како д |
у тој сопче!{S} Та један дан у недељу, рече ми један, — а беше код мен’ јоште у турцко време к |
, однесе у Призрен, ели у Пећ; там’ су, рече, мајстори за такве работе!” — Море, што ће ми и Пе |
ники из бели свет... па... ете... несу, рече, обучене, веће, ете, како саг да ти кажем... ете.. |
а гу, рече, како мерџан-атеш!...{S} Ех, рече, пуста, рече, вера што ни смиће и на нас и на вас, |
ојченце, Ставријо? — „Зар гу не знаваш, рече ми.{S} Из циркус пеливанка, она летошња, што рипаш |
један!...{S} Све си ти тој направија! - рече смејући се, — па саг „Манулаћ”, викаш!{S} Их, мајк |
к, за Мана мојега...{S} Зашто стра’ ме; рече ми да ће да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а |
цко време калфа, — ништо лошо за Митку; рече: „Пази се, газда Петракија, да те не орезили, рече |
наше Зонче...</p> <p>— За <hi>кога</hi> рече?</p> <p>— За онога џимпира и несрећу Манчу...</p> |
даде за теб’, — поцелуј га и ти саг!{S} Рече ми јоште да ти рекнем: да прочетиш из њег’... „Как |
ко... па фино... с <hi>политику</hi>! — рече и оде.</p> <p>— Доке! — викну Мане и полете за њом |
умем си ја да пијем кафу и без теб’! — рече и извади табакеру, па стаде завијати цигару.{S} За |
кафанским Ставре Јаре.</p> <p>— Ела! — рече само толико.{S} Даде знак Ману, овај се диже и обо |
а за вечеру не знам...</p> <p>— Леле! — рече мало подругљиво Зова.</p> <p>— Ја вино точим, вино |
те, казујем ти саг: иди си, пушти ме! — рече Зона и измаче корак-два.</p> <p>— Остани јоште мал |
неш!</p> <p>— Бре-бре!</p> <p>— Зоне! — рече Мане молећивим гласом.</p> <p>— Остави ме!</p> <p> |
рбаџиски”!...</p> <p>— Е, доста веће! — рече Замфир и диже обрве.</p> <p>— А што па?{S} Ако не |
салте моје!...</p> <p>— Ево ти овој! — рече Мане. — Зима иде, сас зимске руже да се закитиш! — |
да ми будеш измећарка?</p> <p>— Јок! — рече поносито Калина. — Несам за вашу кућу...</p> <p>— |
нуче... шебека ћеш имаш, а унуче јок! — рече и љутито залупи врата за собом и остави их запрепа |
ваква да се напрајим, — ако те л’жем! — рече и сави кажипрст као куку.</p> <p>— И Зоне пратила? |
видо’ веће ја...</p> <p>— Е, тол’ко! — рече Мане и одмахну руком.</p> <p>— Било, Мане!...</p> |
рак-два.</p> <p>— Остани јоште малко! — рече и приђе један корак.</p> <p>— Е, што искаш? — запи |
>моје</hi> си је <hi>било</hi>, тето! — рече болно и оде спуштене главе полако, и као сенка тих |
p> <pb n="43" /> <p>— Неје без ништо! — рече Јевда после дужег размишљања. — Тугоо, ако је беге |
се нећу женим, нане.</p> <p>— Манчо! — рече Јевда подигнутим гласом. — Узми се, дете, у памет! |
а иде, сас зимске руже да се закитиш! — рече и даде јој ону киту хризантема. — Тој ти је послед |
Митка.{S} Чуја сам — а убаво разбра’, — рече, јучерке на ноћ, куде неке белосветске фрајлице, р |
дну ужасну дебљину. — „Ласно ти теб’, — рече ми некња Петракија — имаш девојке, сина немаш, — б |
удавање из туј кућу...{S} Зоне, море, — рече дршћућим гласом и испрекидано Мане. — Ја си знајем |
о!</p> <p>— Е, е!{S} Туј ми се уврте, — рече Јевда и показа чело — ете, тај Митка!...{S} Па што |
ре од теб’ до мен’?...</p> <p>— Мори, — рече досадно Зона, — Васка могла да си збори што си мил |
клијенту, па настави: — Не бригај ти, — рече скидајући шешир, јер му се глава чисто пушила <pb |
ће гу зар верујеш. „Однеси му и овој, — рече ми Зоне, — и питуј га: е ли је било јоште у свет д |
!...</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу си, Јевдо, — рече чорбаџи-Таско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За д |
сину свом.</p> <p>— Да збориш, Јевдо, — рече јој тетка Дока. — Да му збориш, ем повише да му зб |
бра ли, мори?...</p> <p>— Разбра’!... — рече оборених очију и дршћући Зона.</p> <pb n="107" /> |
ајим: ништо, ете, лошо не напраји!... — рече и испи опет једну чашицу мастике, па додаде: — Ако |
и убаво, како под инџилирски план!... — рече и оде као олуја.</p> <p>— Што, што! — викну запреп |
?{S} Ах, што си па девојче за оро!... — рече пакосно и погледа је презриво од главе до пете.</p |
— Погле га!{S} Сал <hi>тол’ко</hi>... — рече јетко и зловољно Ајша.</p> <p>— Мало ли је? — запи |
и вене и њојно лице од карасевдах”... — рече женица и предаде му киту белих хризантема. <pb n=" |
саг први пут купује, па се срамује... — рече старија и показа на млађу, која је стисла паре у ш |
— Тол’ко?</p> <p>— Тол’ко се збори... — рече хладно Зона и окрете му леђа.</p> <pb n="113" /> < |
а тој те не питујем, веће за друго... — рече Мане, па стаде. — Е...{S} Васка... лагала ли је, к |
</p> <p>— Дамно те не беше при нас... — рече јој с неке висине Ташана.</p> <p>— Ама, имам си, е |
ти, па, нане, како си тој па збориш!? — рече прекидајући разговор.{S} А затим метну шубару на г |
Стојанчина?{S} Па ти ли си гу керка? — рече зачуђено, и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Б |
е?!{S} Неје те ни срам оди овој чупе? — рече и показа на измећарку Дену, којој одмах затим даде |
кој га, бре, научи да си тако збори? — рече: „Нећу да ги носим; бос ћу си идем, ели у селски о |
јка на момка <hi>овој</hi> пратила?!” — рече и предаде му завијену свилену мараму.</p> <p>— Што |
ће неће да видиш!{S} Како она кумрија — рече и показа на једну што је у кафезу — веће бели свет |
.. што ми треба тој?...</p> <p>— Зоне — рече Мане и притеже пас око себе. — Ја сан немам...{S} |
тује...</p> <pb n="49" /> <p>„А ја си — рече Петракија — кад ми рече човек тој, брго дом.{S} На |
ина за данашњи сокак-лаф, па ће бидне!” рече Дока. „Ако данас неје, ће бидне јутре.{S} И јоште |
иче?” зборе му наши. — „Што ће прајим!” рече. „К’смет!{S} Веру си, рече, несам баталија, — ама |
ја!...{S} Не давам ви га!...{S} Тугоо!” рече, па се засмеја и једва говори од смеха. „Мало ли ј |
нећу!...” Е, зашто нећеш? — „Не могу,” рече. {S}Зашто не можеш? — „Не могу, рече; трупам, рече |
пшешко играње — има ли га у свет?!...” рече Мане.{S} Протрља очи, бојећи се да га оне можда не |
А, што је саг за паре?{S} А... како га рече?</p> <p>— <hi>Оскудација!</hi> — понавља мали Ману |
, одмери муштерију од главе до пете, па рече:</p> <p>— Море, неси муштерија!...{S} Немаш те пар |
тој си је, алис што <hi>ти</hi> отоичке рече: „Има си човек кеиф и на ништо полоше... научија с |
да превали преко усана.{S} Али ипак не рече ништа, него стаде размештати испред себе оне алате |
мој покојни Ђорђија не пита много, веће рече на татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевд |
сли Мане, па се само прекрсти од чуда и рече: „Господи Боже, и овој чудо у свет да видим!” Погл |
А татко му Петракија тури га у новине и рече: „Од данаске ми веће Митанче неје син, ни му ја па |
домазлук; Дику Грнчарску наговести му и рече за њу врло много лепих ствари: како је здрава, вит |
бруку!</hi>...” зборе си. — Ама кој ви рече за тој?{S} Видосте ли с очи, <pb n="145" /> та да |
еш как’в резилак!...</p> <p>— Па кој ги рече за оро?{S} Ти ли?</p> <p>— Јок ја!...{S} Казаше ги |
> <p>„А ја си — рече Петракија — кад ми рече човек тој, брго дом.{S} На сопче му катанац, а њег |
ле, ни па да ме л’жеш...{S} Све, све ми рече Васке...</p> <p>— Е, што је знала да ти рекне, кад |
S} Па бива ли, мајке?!...{S} А убаво си рече наш, ете, Божин дунгерин: „<hi>Две</hi> лубеници, |
а брљива! — вели Ташана Таски. — Кој ти рече за бегендисување?</p> <p>— Зна си цела ма’ала, и с |
Таска.</p> <p>Уђе Васка и домаћица јој рече да испече четири кафе.{S} Васка одмах усу кафу у ф |
у није читала и говорила.{S} И Мане јој рече да је то и његова давнашња жеља.{S} Обећа јој да ћ |
утао.{S} А кад мати навали на њ, он јој рече да није то баш тако хитно.</p> <p>— Море, Манчо, с |
ну Кривокапску све их спомену, о свакој рече што се доброга могло рећи, и запита га шта он мисл |
ебра видеше, и чуше само то, како један рече: „Што се смејеш, будало?” А затим појурише кола ка |
ко, шапатом. — Фукаро!...</p> <p>— Како рече?...{S} Не чу те добро!... — запита је благо и погл |
ју</hi>, ете, и зборим...</p> <p>— Како рече?{S} Што збориш? — прекиде је домаћица. — За кога з |
смехом све то узети.{S} И одмах одлучно рече да то никако није прилика и да од тога неће бити б |
гу <hi>сас џандари</hi> врнусте?{S} Што рече господин начелник?” и све таква нека, луђе од луђе |
.</p> <p>— Хехе! — смеје се Мане, — што рече: „Жмиј, да те л’жем”!...</p> <p>— Ти си имаш твој |
аћа шефтелије” по други...</p> <p>— Што рече, несрећо никаква? — плану Таска и оне друге две. — |
кад настане обавештавање, или, простије речено, кад се касапи споречкају због дама с ковачима и |
ужа Сотираћа — кога се она, узгред буди речено, врло мало бојала — да неће ни уста отворити!{S} |
р, — ништа му се све то није милило.{S} Речи тетка-Докине му једнако брује у ушима и распаљена |
пролет бидне Горица и зелена травица!” речи те никако јој не избијаху из главе.{S} И сада јој |
шима као звоно које оглашава мртваца, а речи последње Зонине, које јој је рекла праштајући се и |
ква се напраји!...{S} И ти пантиш онеја речи?!...{S} Чорбаџиско дете, пусто, лудо; расло у свак |
ски, рече, коњ!” Е, куд се научило теја речи да збори?!{S} Виде ли, море, како се кучиште научи |
днем оди тија речи!...</p> <p>— Каквија речи? — запита је Ташана.</p> <p>— Ех, па зборе си...{S |
њума? — одбија домаћица. — Остави тија речи!...</p> <p>— Што гу не давате оному на којега је, |
кажња, а ја у зем да пропаднем оди тија речи!...</p> <p>— Каквија речи? — запита је Ташана.</p> |
иповеда како се догодило, ама сасвим од речи до речи, по оној бачванској песми, која гласи: „Ја |
ом рођеном и властитом листу стојало од речи до речи: „Умољавају се поштовани читаоци за извиње |
ило што му чорбаџи-Замфир наводи његове речи.{S} Задубио се у оправку муштикле.{S} Сам ради, је |
а? </l> </quote> <p>и оне још страшније речи:</p> <quote> <l>Је л’ ти жао што се растајемо?</l> |
адовати и оживети и освежити ове слатке речи: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” које му једна |
у — није ни погледао, нити је чуо нежне речи кардаша Дудији и Ђулсефи.{S} Седео је, пио, и буда |
ко му у памети зујале и звониле Васкине речи: „Поздравила ти се Зоне!” И зато није ни чудо што |
ко приводили крају избегавајући све оне речи по којима се могло познати о чему говоре; али све |
адбе, само чује песму, чује страшне оне речи:</p> <quote> <l>Јеси л’ чуо да сам испрошена? </l> |
орђију, додајући: нека се Зона сети оне речи која вели да ивер не пада далеко од кладе, и: што |
у глупи смех измећарка на ове последње речи. — Леле, тугооо! „Куче у чашире”, какој му је па т |
о као шамари, после објашњење — чују се речи: „Ја сам, бре, војник, пореска глава, плаћам, бре, |
>— Фала, фала, чорбаџијо, за тај чес’ и речи тија! — вели снебивљиво Мане.</p> <p>— ...{S}Та ве |
и срећна! размишљаше сећајући се њега и речи његових, а седећи усамљена, засипана јесењим лишће |
пријатеља, то је врло често било чак и речи и свађе између Замфира и Ташане.{S} Зато неће бити |
n="36" /> под тим условом да ништа, ни речи, не сме проговорити.{S} Редовно се тада морала зак |
?{S} То баш каже?” — „Ама, молим те, ни речи!” вели онај тајанствено. „Молила ме да ти ништа о |
ето.{S} Иако стари Замфир не само да ни речи није никоме прословио о тој немилој сцени, што је |
{S} Не сме нико преко јавних гласила ни речи зуцнути о томе, иако штампа постоји, иако смо се м |
ио он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у овој приповетци, иако јој је име у наслову, јер |
...</p> <p>— Кол’ко ће пут па тија исти речи да ми кажеш и збориш?...</p> <p>— Што, не верујеш, |
</hi> за еснаф-човека.{S} Искачају лоши речи!...{S} Не чиниш ништо лошо, ама — неје ред!...{S} |
ли што слађе од ратлока?</p> <p>Једном речи, владао се потпуно господски, и било му у конацима |
научило, бре?! — чуди се једнако Јордан речи коју је доиста сад први пут чуо (иако се сваки дан |
како се догодило, ама сасвим од речи до речи, по оној бачванској песми, која гласи: „Ја сам цур |
ом и властитом листу стојало од речи до речи: „Умољавају се поштовани читаоци за извињење што ј |
ћарке како подаље стоји, и чује једнако речи њене и види Манулаћа како са спуштеним рукама стој |
р би трајао врло кратко, тек у неколико речи.{S} Понекад би долазила и до места где се игра оро |
<hi>Она је пуна бурних сцена и крупних речи.{S} У њој је испричана једна пропала мисија тетка- |
је чучук-Ајша лепа бакшиша и још лепших речи и погледа од Мане и свега друштва Маниног.{S} Али |
ного заплашило: тешио се што се само на речима свршило, а није добио, као што је могао, ниједну |
шчарника кроз летве, и ословљавао би је речима, као што се обично деца ословљавају; а затим би |
а.{S} Па не само да се задржао на хвали речима, него је и делом доказао да га цени: поручио је |
повода оним својим држањем и увредљивим речима, којима је увредила једну искрену и њој тако пре |
шала да ствар начисто изведе.{S} Другим речима, ту је изнета једна јалова мисија г. Ратомира, д |
ордановица циљала на Ману, да је другим речима хтела рећи:{S} Како сте дробили, тако и кусајте. |
најпре изгрдила, а после тешила утешним речима: да се не брине, да не очајава, а нарочито нека |
и Манчу, ете, турише у новине!... — тим речима је поздрави једно јутро комшика њена Таска.</p> |
.</p> <pb n="82" /> <p>Стара, искусна и речита тетка Таска узела је на себе ту тешку и части пу |
неће више да погледну заради онија моји речови — кол’ко ги убаво каза!...{S} Мори, твоје „живо- |
строго забранио да се икоме ван куће и речца једна рекне, ипак није никако, ама баш никако мог |
Сутрадан је позвала Уранију и Калиопу, решена да учини још једаред, последњи пут, кораке у обе |
ма његовим.{S} У свој Глави је, даље, и решење фамилијарног већа, које је било састављено из дв |
ш јунак Мане кујунџија.</hi> </p> <p>По решењу фамилијарног већа, Јевда узе преда се једнога да |
а, који су једва дочекали да га узму на решето.{S} Иако стари Замфир не само да ни речи није ни |
да претресе све, да се посаветује и да реши шта да се ради.{S} Престале су да истражују ко је |
а, састављена из тетака, стрина и ујни, решила односно пронесених гласова; како, то јест, да се |
ilestone unit="subSection" /> <p>Што су решиле, то су учиниле.{S} Сутрадан се искупила сва мног |
МНАЕСТА</head> <p> <hi>На шта су се све решили чорбаџи-Замфирови, само да би ућуткали гласове.< |
рснијих противречности — што се, велим, решио да се сам, где треба, извести, а после да по свет |
дан пикантан и сензациони подлистак.{S} Решио се да походи три места: да интервјуише Замфирове, |
ствар, — тада се тек још више уплашио и решио се да сам покуша још један, и то последњи, корак, |
но не ваља!{S} Стога је породични савет решио, на предлог тетка-Таске, да ће најбоље бити, и на |
S} Па се чорбаџи-Замфир сећа дахирета и решмета, и фереџа и бадемастих великих очију, и песме ј |
у, тако да је чак и за Свету Богородицу Ржанску израдио тежак крст од срме. ...{S}После сваке т |
па посланик, та да си ћутим како порена риба мрена, кад ме туре у новине, та како кучку резиле! |
да пре од свију стигну на касапницу или рибљу пијацу, да уграбе бољи део.{S} Пролазе ђаци и сит |
> <l>Где се премењуваш, Зоне, у свилена риза,</l> <l>У свилена риза, леле Зоне, у чичек-антериј |
Зоне, у свилена риза,</l> <l>У свилена риза, леле Зоне, у чичек-антерија!</l> <l>Ој, хој-хој, |
у. {S}Као оно што се прича за ону стару Римљанку, племениту Корнелију, мајку браће Граха, да је |
од сребра и срме; има и старих грчких, римских и српских новаца — бави се нумизматиком, и стог |
} Из циркус пеливанка, она летошња, што рипаше кроз б’чву, ете, неје, рече, кроз б’чву, веће кр |
ику белосветску, — у Нишаву ћу, ете, да рипим!...</p> <p>Дуго је седела тако на миндерлуку у је |
д другу, ама си мислим у мој памет: „А, рипчики!{S} Да се истепате ви за тој, викам; ја, ако са |
Замфир дошао из чаршије, био је љут као рис.{S} Чуо је све.{S} Како је грмио по кући, како се с |
ашто ги веће нема, — ама ће да праћа на рисјане, — а брука и тој...</p> <p>— Зар чорбаџика?...< |
у, кад неје Еврејка?! — пита је Мане. — Рисјанка је, та што гу треба веће?!...</p> <p>— Ех, а т |
ме роди Еврејка?</l> <l>Што ме не роди рисјанка?!...</l> </quote> <p>— Туго, Васке, што да пра |
кој ти тој не може!...{S} Из Турцко три рисјанке из арем украде си и претури ги овам преко гран |
/> кога се појеше у онуј песну, у онуј рисјанску срамоту нашу?{S} За кога се појеше: за еснафс |
} Пуцала би му брука све до Куршумлије, Ристовца и Сукова.{S} Умирио се мало и стао опет размиш |
де... искам да га женим, а он се, ете, рита, како магаре кад си неће самарицу на грбину...{S} |
аза Васка, измећарка њојна.{S} Ич да се риташ како пуле, ни па да ме л’жеш...{S} Све, све ми ре |
да се наиграју.{S} Ове целе недеље као роб трпе псовке и грдње, али све то радо сносе при само |
шави, где су сви похватани и осуђени на робију, а међу њима и она, Хермина.{S} Тиме је та фатал |
ли сам?!{S} Што си ћутиш како немак?{S} Род смо си...{S} Кому ће да кажеш муке и дертови, ако н |
и тетка Рушка, коју су сви сматрали за род, а нико није знао да каже какав им је род.{S} Манин |
д, а нико није знао да каже какав им је род.{S} Манина мајка им каже зашто их је звала. {S}Испр |
ам стари и поносити Замфир прима у свој род!</p> <p>И успео је чорбаџи-Замфир код чорбаџи-Петра |
ном Западу, — него као нешто своје, као род у кући чорбаџи-Замфира.{S} Оне га и не зову друкче |
к и надаље су се сматрале и осећале као род тој кући.{S} И кад су служиле и двориле чорбаџи-Зам |
комшилук и чаршија и кућа и родбина.{S} Родбина тек само поведе реч пред њим о њему: „Море, ’хо |
етила то, имао би ко да јој то каже.{S} Родбина Замфирова је велика.{S} Пуно неких тетака, стри |
година — век читав за Зону, на коју сва родбина попреко гледаше, чак и они даљи, који давно већ |
p> <p>Уговорише да сутра пре подне цела родбина иде у амам, где и тако нису одавно били.{S} И З |
S} Сутрадан се искупила сва многобројна родбина и кренула се, са Зоном у средини, у амам.{S} Је |
ве гони — и комшилук и чаршија и кућа и родбина.{S} Родбина тек само поведе реч пред њим о њему |
азвала једно веће - фамилијарно веће од родбине, веће постаријих жена.</p> <p>И оне се одазваше |
риумфу.</p> <p>Кретала се у кругу своје родбине, својих тетака, стрина и ујни, и по чорбаџиским |
о исто тетка Таска, најречитија у целој родбини.{S} Ете има у Лесковац, ем какви трговци, у Вра |
>У песну мајку колнеше:</l> <l>Зашто ме роди Еврејка?</l> <l>Што ме не роди рисјанка?!...</l> < |
Зашто ме роди Еврејка?</l> <l>Што ме не роди рисјанка?!...</l> </quote> <p>— Туго, Васке, што д |
ес на једно око. — „Ех, црна Јевдо, што роди сина чапкуна!...”</p> <pb n="23" /> <p>Млађе га, и |
то си чешља косу и клне мајку си што гу роди да је Еврејка...{S} Ете, на туја песну гу саг кеф; |
се још није та срећна, та твоја будућа, родила?{S} Или, вели, ваљда тражиш много пара!” — „Здра |
ни лепо утрвена — и било радост и утеха родитеља својих, као што се то могло казати за Манулаћа |
ије никуд била одведена, него да је код родитеља, и тако да ништа од свега онога што се којегде |
редмет и повод непријатних сцена између родитеља Зониних.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
анулаћ је био син чесних и богобојазних родитеља, Јордана и Персиде, и никада ваљда ни у Старом |
о него један кратак сензациони — али за родитеље врло поучителан — роман, у коме су јунаци, мла |
!... — додаје и погледа у оца.</p> <p>А родитељи га гледају пуни милоште, а из погледа им се ра |
то радо пристадоше сви — и младенци, и родитељи њихови.{S} Митанче већ може; из чорбаџиске је |
већ и готов наслов који је гласио: <hi>„Родитељи, пазите на своју децу!”</hi> а и мото, које је |
радо гледан од млађег света, али многим родитељима није се допадао поред свег његовог лепог зан |
p>А Митанче још једнако живи одвојен од родитељске куће.{S} Мајка му кришом шаље и новаца и ина |
ока, — ти ме знајеш убаво!{S} Не ли смо родљаци?{S} Несам говедо, селска несам, та да си не зна |
лему роднину...{S} Ћу те одведем у кућу роднинску; седи си тамо сас сваки чес’ до венчање...{S} |
ш, — ласно за све!{S} Ја си имам голему роднину...{S} Ћу те одведем у кућу роднинску; седи си т |
махну шале, озбиљно признају да се диве родољубљу тога света, који може да живи без толиких ств |
он се одмах радо одазивао, као и сваки рођак, али канда је мало, онако потајно, и уздисао за Ј |
о, а ево чорбаџи-Тасе.{S} Био је подаљи рођак, падао јој као неки девер, а она њему као снаја.{ |
ватнији, — тако су је извештавале силне рођаке, које су јој непрестано долазиле и реферисале, и |
Зона видела себе и свој зао удес што је рођена у чорбаџиској кући...{S} Запевала би песму коју |
ме што се није отимала, и што су својим рођеним очима видели на колима не само њу, него и понет |
нио, изашао на пола табака, и у његовом рођеном и властитом листу стојало од речи до речи: „Умо |
S} У грудима му беснела бура, а у глави ројиле се силне мисли и слике.{S} Претурају се једна пр |
р је морао у војску.{S} Кад је отслужио рок, вратио се, и тада је по други пут отворио дућан.{S |
доносила, кад год би им дошла, бадема и рокчића, сматрајући је још за дете. — Лелеее!{S} Што се |
они — али за родитеље врло поучителан — роман, у коме су јунаци, млади Митанче Петракијев и нек |
је, истина, мало подужа, али, узета као роман, она је ипак кратка; јер она и није управо ништа |
а, ноћник и весељак; причала јој читаве романе Ђорђијине с неком ченгијом Зумрутом, која је у с |
чно све последње главе у приповеткама и романима.</hi> </p> <p>После овог,а ствар се брзо разви |
си косе чешљеше,</l> <l>Дробне си солзи ронеше,</l> <l>И жалну песну појеше,</l> <l>У песну мај |
unit="subSection" /> <p>„Тија вода брег рони; кап камен дубе”, вели стара, искуством освештана |
е асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропску послушност.{S} Заиграше.{S} Калина весела, блаже |
та нема!...</p> <p>У лето зором, још за росе, одлазио би тамо, попио кафу, коју би сам тамо на |
г јутарњег ваздуха, умио би се јутарњом росом, па би се одатле, окрепљен и весео, враћао и отва |
’ и лепотију по мејане и кафане сас оне роспије, никакве вере!...{S} Та да те турају у новине и |
аја и скутаја на куп за онуја несрећу и роспију аустриску, Кермину!...{S} Капетал бре један!... |
а и што је данас целога дана у свечаном руву — све је то давало повода најчуднијим и најразновр |
м сузе, па му пружи киту зимских бледих ружа.</p> <p>— Ех! — уздахну Мане болно и додаде јетко, |
о и увидео да је то само сан, страшан и ружан сан био.{S} И тек тада одахну душом, прибра се ма |
девојачка башта, пуна свакојаког цвећа: руже, карамфила, замбака и каквог не цвећа!{S} Само је |
ој! — рече Мане. — Зима иде, сас зимске руже да се закитиш! — рече и даде јој ону киту хризанте |
дамно минуло, јесен дошла, — <hi>зимске руже</hi> су цвеће!...{S} Несу руже од пролет, ама неје |
на доксату, и кидајући митровске, зимње руже, запева тихо песму:</p> <quote> <l>У башчу ми зумб |
но и додаде јетко, примајући и миришући руже. — Добро си је што си „куче у чашире” носи и појас |
i>зимске руже</hi> су цвеће!...{S} Несу руже од пролет, ама неје, рече, веће ни она што је била |
заветна икона.{S} На плећима бундица од ружичастог атласа, а испод бунде либаде; либаде покрива |
илно њој, као најјачи конопци и ланци („ружични” наравно)!{S} И не прође много, а свет га види |
човек како да каже — да ли је лепо или ружно, а најмање би се смео кладити и тврдити да ће се |
ос запеваше:</p> <quote> <l>Кад ја имам рујно вино, —</l> <l>Зашт’ га не пијем?{S} Ај-хај-хај!< |
ио, јер је, и онако мали, већ био десна рука у домазлуку својој мајци.{S} Он јој је чувао од жи |
врсто држи, док јој се опет не исклизне рука из његове; гледа како се разговарају; чује како Ка |
Вело, запрегни,</l> <l>Запрегни скути, рукави;</l> <l>Измеси, Вело, измеси,</l> <l>Измеси чист |
улаћ се пустио из кола, па се само лупа рукама по колену: превија се и заболеше га већ слабине, |
се опет диже и опет бежи.{S} И брани се рукама, а њих тешко диже: малаксале му; он пада и опет |
тако стојећи — с мало погнутом главом и рукама под пасом — све док он не прође!...{S} Зато, хте |
њене и види Манулаћа како са спуштеним рукама стоји као ступац некакав и како се смеши, и чује |
една, четврта тетка, нека тетка Дока, с рукама преко трбуха, и запита их шта су се скупиле, реч |
дна по једна стрина или тетка долази, с рукама под пазувима.{S} Скупљају се, и ту су већ на оку |
јтеже му је било што није знао шта ће с рукама; срећом се тада сећао сахата, вадио га и навијао |
ој бундици, с једним мањим завежљајем у рукама и другим већим на колима (у коме беху душек, јас |
адић као и отац му; има <hi>златне</hi> руке, које више вреде и од правих <hi>сребрних</hi>, ак |
ладине...{S} Похватале се девојке испод руке у дуг ред, а иза њих други ред загрљене момчадије, |
младе Чивутке, које су се шетале испод руке, али с оба ока и тако невешто, да су Чивутке прсну |
си, Ташано, веће се и сама крстим с обе руке, и питујем: што је овој?!{S} И казују јоште и то: |
досетљивошћу побратима Мана и трљао је руке и смејао се задовољно, уверен већ унапред да ће им |
> <l>Опери га, драга моја!</l> <l>Твоје руке — ракли-сапун,</l> <l>Твоје очи два кладенца,</l> |
рле зид леђима, подавиле ноге и метнуле руке на трбух, па дремају, јер су научиле да се тако на |
едан голем...{S} Има си занајат, златне руке: при владику искаче у пол дан, у пол ноћ — тол’ко |
еју тако силно.{S} Погледа, а све очи и руке упрте на коловођу: њему се смеју.{S} Погледа и Ман |
рош, где их је Гмитраћ чекао, па завали руке иза потиљка и пође силно као орао кад хоће да поле |
забушио и преварио — и он би, трљајући руке, певао ту песму.{S} Па и ви, поштовани читатељи, б |
ћ имао идеју о освети и задовољно трљао руке при помисли да то неће бити сан који зором бледи и |
танак пешкир.{S} Он би се умио, обрисао руке и лице, и мало али само обичаја ради — стењао би и |
ше не може: дршћу му <pb n="70" /> мало руке, што је, уосталом, — како он тврди — фамилијарна б |
тој!{S} Преко чаршију трче, та да ме у руке целују, „живо-здраво” ми рекну... сал што се сраму |
а поздрави се на стринку Кеву!” па опет руковање и љубљење; и он опет љуби их у руку и извлачи |
ред да ће им све лепо и лако испасти за руком.</p> <p>— Побратиме, — узвикну Митанче, — у ватру |
ко је Калина снажно и грчевито ухватила руком његову руку, па од времена на време брише знојаву |
ло да га је у знак задовољства треснула руком и у мал’ му раме није одвалила. „Ашкољс’н, бре!” |
м као пита, види тек неког где одмахује руком, а то му значи: „Не питај!{S} То ми је мана да са |
си убаве...</p> <p>— Ех, — одмахну Мане руком. — Та што ако су убаве!{S} Оне ли су сал убаве?{S |
/hi>, Ајшо!...</p> <p>Ајша само превуче руком преко чела и остави га, даде дахире Дудији, нек’ |
/> тол’ку књигу! — вели Таско и одмери руком једну ужасну дебљину. — „Ласно ти теб’, — рече ми |
баџи-Замфира, који се само крстио левом руком и говорио: „О, Бог да чува!...{S} О, Господи Боже |
чесме, видећи у колима снажном Манином руком око паса стегнуту женску прилику у зеленој бундиц |
неданимице и нетренимице.{S} Притиснуо руком груди, јер му срце силно лупа, па се повлачи још |
ију и сентименталност, него је одмахнуо руком и рекао: „успут дико, успут перунико”, и мало пом |
ашто да плаче?</p> <p>— Мори, — одмахну руком Васка, — ти ништо не знајеш, бата-Мане!{S} Тараф- |
> <p>— Е, тол’ко! — рече Мане и одмахну руком.</p> <p>— Било, Мане!...</p> <pb n="192" /> <p>— |
је метнула на уста, и сва срећна пружа руку Ману, па игра с њим! {S}Не игра, него лети кад Ман |
не пуштају одмах руку: држе га дуже за руку и све нађу понекога да поздраве, „Па поздрави се н |
еком милом испуњавала...{S} Зона узе за руку Гену, приђоше и ухватише се међу играче.{S} Цигани |
у”, омиљену игру Манину.{S} Мане узе за руку и поведе на игру младу лепу Калину, комшиницу свој |
она је само гледала.{S} Тек се узме за руку са којом другарицом својом, а најрадије и најчешће |
друго да изгледају веће.{S} Држе се за руку и једу кокице из кецељица својих; стоје и смешећи |
изе доњу усну, и још силније стезаше за руку Гену, другарицу своју, на коју се од силна дерта и |
ојом, а најрадије и најчешће се узму за руку она и Генче Кривокапско, па отрче весело тамо где |
ође кући, и она стоји ту држећи Гену за руку, а када Мане пође, одлазе и оне кући.</p> <milesto |
упаде Гена у реч и повуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом да си идемо!...</p> <pb n="76" /> < |
свилену бундицу, седе и наслони чело на руку, одупрту у колено.</p> <p>— Да чујеш, демек, ништо |
</p> <p>— Их! — викну калфа Коте и диже руку да га још једаред удари, али га остави, кад уплаше |
ет — узе ги кучиште, ама ме не целива у руку, како је адет у њега.{S} Обуче ги, и један дан оди |
стане с њом.{S} Приђе јој и пољуби је у руку, па је одазва настрану, у башту црквену, тамо под |
ој је рекла праштајући се и љубећи је у руку: „Стринке Јевдо, ели ћеш ми <hi>ти</hi> саг овеј ј |
у чело или у образ.{S} И Мане пољуби у руку, и таман да пође, а њега опет задрже, опет се руку |
га, силно тронут, при поласку пољуби у руку...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Вративши |
о задовољан кући.{S} Пољубио је мајку у руку, казао да пристаје, а све остало, рече, њена је бр |
е болно, поклони и пољуби тетка Таску у руку, па се спусти и седе на миндерлук и гледаше уморно |
руковање и љубљење; и он опет љуби их у руку и извлачи своју руку, а оне опет: „Па поздрави се, |
у, па од времена на време брише знојаву руку јаглуком и брзо га опет хвата и чврсто држи, док ј |
симпатишу једно другом, те брак на леву руку, те морганатички, те дивљи, те неки недозвољени и |
снажно и грчевито ухватила руком његову руку, па од времена на време брише знојаву руку јаглуко |
{S} Врло је рано отпочео радњу на своју руку.{S} Отворио је дућан пре неколико година, али га ј |
он опет љуби их у руку и извлачи своју руку, а оне опет: „Па поздрави се, ете, и на тетку Доку |
ђеф, наслонила би се тада на белу своју руку, а другом би се играла са дугим и бујним курјуком |
„Ај’ са здравје!”, али не пуштају одмах руку: држе га дуже за руку и све нађу понекога да поздр |
сува, џигљаста и краката, танких дугих руку, дуга лица и великих уста, укратко: једно најобичн |
ред свег његовог лепог заната и златних руку његових: није им се допадао што је ловац, бињеџија |
да сачека краја.{S} По неколико се пута рукују и вичу: „Ај’ са здравје!”, али не пуштају одмах |
ан да пође, а њега опет задрже, опет се рукују и веле: „Па поздрави се на стринку Кеву!” па опе |
} Заиграше.{S} Калина весела, блажена — румен је сву облио, а крупне црне очи светле јој се од |
, па се дуго огледа у њему и прћи своје румене уснице и мали носић.{S} Или обуче мајкин венчани |
аџија, па је уштине за оне њене једре и румене образе, или је потапка по гојним плећима, од кој |
убим?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам русе косе, —</l> <l>Еј, зашт’ их не мрсим?!...</l> </qu |
</l> <l>На висок чардак стојеше,</l> <l>Русе си косе чешљеше,</l> <l>Дробне си солзи ронеше,</l |
и уочи недеље и празника пред иконом из Русије, која је сва сребром опточена, а три кандила гор |
било, јер, ако и даље остане то ту при руци тетка Доки, ко зна шта све може лупити и испричати |
ав задуван с по једним јајетом у свакој руци.</p> <p>— Нане, наша „Титинка” и „Пирга” снесоше ј |
амфирово дете да си седи у дућан, да си руча с момци и чираци на ћепенак, куде свет пролази, — |
д; ради, удубио се у посао, мислиш и на ручак ће заборавити при тако силном послу, па се забора |
И покућар Коце, шта ће, него задржи на ручак и пудара Провира, да буде тога дана његов гост.{S |
! — куне се Мане. — Теке сутрадан, пред ручак, и ја си сам чу у чаршију, ама викам „сокак-лаф” |
овеј моје године, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!... (Читаоци |
леда света.{S} Већ било венчање, прошао ручак и сад после подне грдно весеље у кући чорбаџи-Зам |
од старијих, изићи!{S} Свима је пресео ручак; Замфир није ни сео, а други нико није онда ни см |
тавицу и пол лепињу под мишку, — тој му ручак у дућан...{S} А и дућан па што му је!...{S} Какав |
.{S} Што бре!{S} Ја траву пасем, сол не ручам, — та несам чула за твоје работе!...</p> <p>— Е ш |
некосену ливаду</hi>, — знам де!{S} Сол ручам, мајке... — уверава их тетка-Дока, а они се обоје |
то боље зготовљено, ишао би Мане кући и ручао с мајком. — Јевда, мајка Манина, била је још лепа |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ручао би како кад, некад код куће а некад — и то чешће |
ар и муштерије!...</p> <p>— А што ће да ручаш, кад си не пазариш?! — прекиде га заједљиво Зона. |
сну ногу...{S} Ти си сиротиња...{S} Кад ручаш, ти таг не вечераш...{S} Та, викам... ако искаш.. |
не зна како силно стеже својом знојавом ручицом ручицу своје другарице Гене, или се наслони на |
ако силно стеже својом знојавом ручицом ручицу своје другарице Гене, или се наслони на њу, па ј |
израдио за Светог Пантелеја; па сребрну ручицу за икону Богородичину у Дивјанском манастиру!{S} |
м и буде и успављују. {S}Кад лети после ручка прилегне на доксат, да се одмори и придрема мало, |
ри Замфир легао да се одмори мало после ручка, као што је то одвајкада научио.{S} А чим је он п |
milestone unit="subSection" /> <p>После ручка поче се шаренити сокак од момака и од девојака, о |
све тетке и стринке, ту:{S} Дика, Кара, Рушка, Парашкева, и Николета, и Дока.{S} Све су оне дош |
Дока и скиде једну папучу и стеже је. — Рушка нек’ си искочи!{S} Каква му је она тетка!?...{S} |
ева, и друга стринка, Николета, и тетка Рушка, коју су сви сматрали за род, а нико није знао да |
зар она си је једна?! — прихвати тетка Рушка. — У Јордана Калтагџије дом што си процафте девој |
ковачима или шлосерима, и кад полиција, с чланом кварта на челу, стигне на лице места и викне: |
једна, четврта тетка, нека тетка Дока, с рукама преко трбуха, и запита их шта су се скупиле, р |
о домаћиново.{S} Кућа двокатна, висока, с многим високим оџацима, падала је издалека из поља св |
туј!” па полети другим пречим улицама, с другога краја, само да се сретне с њом, да је види!{S |
е много, а свет га види лепо избријана, с подбријаним вратом, омирисана берберском сапуњавицом, |
ка, сва ишарана честим редовима ексера, с огромним звекиром, показује већ сама она богатство до |
и што осташе оне исте — крупне и тамне, с дубоким као бездна погледом...</p> <p>Као дериште ниј |
једна по једна стрина или тетка долази, с рукама под пазувима.{S} Скупљају се, и ту су већ на о |
гнуту женску прилику у зеленој бундици, с једним мањим завежљајем у рукама и другим већим на ко |
вља одушевљено Јордан — кад буде голем, с чаршију — ем београдску — да дрма; убаво да запантиш |
ерисале, и одлазиле, да се опет скорим, с новим гласовима врате.{S} Тога другога дана увече ску |
којој је најрадије у кафани, за столом, с разумевањем разговарао.{S} Учио је нешто земљоделско- |
лед пада јако у очи један са трумбетом, с косом и брадом жућом и од саме трумбете.{S} То је пан |
е дигну и иду.{S} С кокошкама је легао, с петловима устајао.{S} Био је <pb n="88" /> штедљив.{S |
ала, без које није ниједно такво место, с којом се обично деца смеју и забављају, а девојке се |
ог казначеја, омиљену личност у округу, с којим су обично сви „пер-ту” и зато му никад не дају |
дошао са конзерваторије право у Србију, с врло лепим сведоџбама и мањим партитурама.{S} Кад је |
ј!{S} Ја ћу си све полако... па фино... с <hi>политику</hi>! — рече и оде.</p> <p>— Доке! — вик |
стите, у вољи петлу, „Гигану” названом; с којом кад најрадије дели зрно на буњишту, а према кој |
ни што у тај пар прођоше <pb n="135" /> с тестијама воде том улицом видеше при светлости општин |
они празилук и на први дан Божића...{S} С таквим светом не може да се издржи конкуренција.{S} П |
што се то могло казати за Манулаћа.{S} С њим је био задовољан и отац и мајка још од најранијег |
с фармацајтским помоћником Пајицом.{S} С њим игра.{S} И ти се људи тако страсно задубе у тај п |
ла је као була с јашмаком и фереџом.{S} С улице је био само бео прост и једноставан зид, тако д |
прво оца опомињао да се дигну и иду.{S} С кокошкама је легао, с петловима устајао.{S} Био је <p |
авлиских врата и остају тако стојећи — с мало погнутом главом и рукама под пасом — све док он |
и чекамо да не послуже.{S} Ја си узедо’ с астал ону књигу, албум, па си гледам, преврћем листов |
се упуштао у озбиљне, „поштене намере” с осталим девојкама.{S} Све је залудео, али ниједној се |
леђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а с њима и спомен на Зону.{S} И да није био он чапкун-Ман |
без Благоја танц-мајстора, без паркова с гарнизоном бандом и без Пашонине сале!...</p> <p>Свра |
они је нападаху и одрицаху се сродства с њом.{S} А тек како је било Зони и онима што долажаху! |
о ни да чује за Манулаћа, називајући га с багателисањем „Зевзек-Ибраимом”.{S} Кад је дошао, каз |
ло.{S} Само позове по једну девојку, да с њом поведе коло.{S} А она се стиди, хоће од стида да |
зашто је дошао, тражећи чак и Зону, да с њом проговори, укућани се просто згрануше, показаше м |
прихвати јој Ташана, па се тек погледа с Таском, Калиопом и Уранијом, јер им свима дође чудно |
је!{S} Што да си мућка?{S} Неје пљоска с ракију, та да мућка!” Тако се једни смеју, а други љу |
Ама се вукујем и теглим с њег’ како ала с берикет.{S} Да чујеш сал”.{S} И стаде да прича:</p> < |
озора с улице. {S}Изгледала је као була с јашмаком и фереџом.{S} С улице је био само бео прост |
ином Манчом.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама с мен’ у амам да искочиш, — салете је Дока, — да сеириш |
ено, кад се касапи споречкају због дама с ковачима или шлосерима, и кад полиција, с чланом квар |
љци”, да се љуљају. {S}Разлеже се песма с нишаљке, разговор на све стране, само се другарице ућ |
види и чује се како се нешто разговара с хаџи-Јордановим мачком, који се полако шеће по ћерами |
, и сва срећна пружа руку Ману, па игра с њим! {S}Не игра, него лети кад Мане поведе „Осампутку |
о гнезданце!{S} Кућа није имала прозора с улице. {S}Изгледала је као була с јашмаком и фереџом. |
х кућа, са доксатима и мноштвом прозора с капцима.{S} У кућу се улазило преко многих широких ба |
кога не пушта у сопче.{S} Сам га помета с метлу.{S} Хо, мајка му стара, и тој треба, викам, да |
ространа авлија, а иза ове дубока башта с капиџиком у црквену порту, кроз који капиџик пролазе |
да беше тагај туј, рече Петракија, — ћа с оно сикирче да га утепам!”</p> <p>— Ех, ех, аџамија, |
и-махали.{S} Мала, али лепа бела кућица с повећом баштом, са доксатом обраслим у ладолежу, хмељ |
и запрепашћење свију, сам главом Манча с Потом шегртом и отворио дућан. „Ваљда су га, на јемст |
ово дете да си седи у дућан, да си руча с момци и чираци на ћепенак, куде свет пролази, — и да |
ледаше у њу.{S} И тек кад му приђе Ајша с дахиретом, трже се из сањарија, заграби шаку стопарац |
као што би он хтео.{S} Сваки час сукоб с мајком, према којој је дотле увек послушан и особито |
де пргав, па сваки час долажаше у сукоб с мајком, коју је дотле увек најнежније ословљавао.</p> |
н, и био врло разговоран и предусретљив с муштеријама, које су већином биле младе и девојке сељ |
подин адвокату. — Они живе — будите Бог с нама!{S} Ништа не купују на пијаци!...{S} Кад си их в |
ху то — беху то све нека имена буди Бог с нама: <pb n="28" /> неки Тане „Домаћица”, неки Ване „ |
оложење.</p> <p>А затим се подигоше све с миндерлука, Дена им већ окренула налуне и папуче ка а |
да то мишеве лови, — па тако је и овде с Ђорђијом и сином му, Маном. {S}Причала јој је о покој |
казао да иде, да се нађе и мало проведе с друштвом.</p> <p>Те је вечери Мане отишао и проџумбус |
} Води гу, рече, — у <hi>Шам</hi>ће иде с теб’!</p> <p>— Ама, како да се женим, да си ’раним и |
тако да укућани нису имали никакве везе с улицом.{S} Прозори с улица им нису одвраћали пажњу по |
ли мушко или је женско!{S} Јер, кад је с оцем ишао, био је обучен у плундре, а кад га је мајка |
то је добио шамар.{S} Можда зато што је с тим начисто био да су шамари сасвим природна и немино |
улицу, која је нешто живља била, јер је с друге стране, мало подаље, на углу улице, била чесма, |
ну — то само она зна!{S} Отац Замфир је с њом врло мало говорио, а тетке и стрине боље и да нис |
раде, а господин начелник, јопета, није с раскида за какав добар крканлук, па још кад је и муфт |
сосуде, — јер он зараду ту упропашћује с <pb n="29" /> мухамеданцима, нашим највећим непријате |
је она.{S} И ређаху јој све редом момке с назначењем који су неприлике, а који би <hi>могли</hi |
би облачио једне кицошке плитке ципеле с високим штиклама, а у свакој штикли био је, још кад с |
азговор на све стране.{S} Долази и Миле с хармоником и седа обично у један ћошак.{S} Он обично |
ју и затраже да отворено кажу шта мисле с девојком — па куд пукло да пукло!{S} Ове одоше и врат |
скрала се од својих, само да се састане с њом.{S} Приђе јој и пољуби је у руку, па је одазва на |
ак; причала јој читаве романе Ђорђијине с неком ченгијом Зумрутом, која је у своје време и „у п |
еданпут! — вели Јевда, само да је скине с врата. — А саг, иди си па легни; преспиј си малко, До |
цири и инџилири, па може да носи путине с потковице, а ти не можеш!?{S} Море ће понесеш, па как |
стављао их и питао их како су задовољне с берићетом и кад ће бити берба у њиховом селу.</p> <p> |
ама, с другога краја, само да се сретне с њом, да је види!{S} А кад се сретну, а он се учини ка |
на умору, издахнуо већ; звезде трепере с неба, тихо вече се спушта на земљу, а из грла срећна |
скаш и ону њину дрту тетка-Таску, да се с њума ожениш, па и ту ти не би дали, — тол’ко стадосмо |
о увек љут и кад иде на чифлук и кад се с чифлука враћа. (За ово друго су му комшиске жене веро |
ћанчића, задиркивајући девојке, које се с чесме са стовнама враћале, или би с оним комшијом пре |
кло да пукло!{S} Ове одоше и вратише се с невеселим гласима, јер Уранији рекоше да сумњају у Ма |
другима тешко — тек шта је жив; бори се с душом и проклео је, веле, ћерку, која му је тако заго |
ладос’ са селски звери... {S}И ја ти се с татка живувашем алис како с брата...{S} Ели си дошеја |
ју даље исту игру, па приђе и ухвати се с леве стране до Зоне.</p> <p>Зона га само овлаш поглед |
ли? — заврши стари Замфир и опрости се с Маном, који га, силно тронут, при поласку пољуби у ру |
може лупити и испричати (па и потући се с неком!) тетка Дока, којој су фес и шамија дошли већ м |
како је љут био на њега — и потукао се с њим, чим би га први пут срео и нашао.{S} Али овако ни |
је то; није ни слутила шта је то што се с њом збива, али је и она пошла за гомилом, за старијим |
сручи кукуруз с табле на сто, па полете с таблом ка касиру тако силно, да је са столицом заједн |
Најтеже му је било што није знао шта ће с рукама; срећом се тада сећао сахата, вадио га и навиј |
ар”), па се диже у чаршију међу трговце с младим банћерчетом коме мајка увуче пешкирић и закопч |
енцетом мастике, збаци плитке кондурице с ногу, седне и узме тамбуру, па запева ону своју најми |
сто пролазиле на рад босоноге девојчице с мотиком на рамену, те је то Мана утолико чешће вукло |
купи филџане и ракиске чашице и шишенце с мастиком, којом се — чешће од свију — послуживала тет |
да је се ништа не тиче, не скакуће више с ноге на ногу; а кад улази на капију, она се увек, пре |
шегрти смеју гледајући их како спадоше с ногу!) тражећи Ману Кујунџију, да му исплате и дигну |
е као луд Ване Јагурида и сручи кукуруз с табле на сто, па полете с таблом ка касиру тако силно |
у сам мрак банула у кућу тетка Таска, и с врата, пре „живо здраво”, сва задувана и усплахирена, |
S} Почеше се разилазити и с „нишаљке” и с играња...{S} Све их је мање и маље.{S} Они даљи се ра |
бија гу Господ!</p> <p>— Срето’ се ја и с њума, — вели Таска, — ама не смешем да гу питујем ниш |
један се качи, а други па слази“, та и с вас чорбаџије такој си је.{S} Зар мало ли ги има од в |
во као пиће познавао, упознао се овде и с вином; потреба државна изискивала је те је дошао баш |
он опет наставља:</p> <p>— Па тако је и с овим сад.{S} Она је одбегла, или отета — то не мења м |
за тој, па Мане си дође лепо с кочије и с кардаши, и она ги, рече, причекала у акшамско време; |
од на дете што му мајка помисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми алис та си је саг работа!{S} Може да |
их грађана...{S} Почеше се разилазити и с „нишаљке” и с играња...{S} Све их је мање и маље.{S} |
о ће се то тамо чути, како пропратити и с каквим потсмехом све то узети.{S} И одмах одлучно реч |
А затим зовну још Зону, да се опрости и с њом.</p> <p>— Па иди си у кревет, — саветује је тетка |
, и насред чаршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека за Манулаћа, за онај |
ружио; зато је најрадије седео с оцем и с очевим друштвом и слушао њихове разговоре, пуне мудро |
нако чувао дућан и седео пред дућаном и с оцем се разговарао, Мане би га ма како изазвао — како |
је сваки други забленуто, изненађено и с неком тихом чежњом погледа — на Манчи се то никад ниј |
се с чесме са стовнама враћале, или би с оним комшијом преко сокака разговарао, а тај разговор |
другарица?</l> </quote> <p>Зона се љуби с њима, а оне је гледају, смеше се на њу очију пуних су |
с паше, фењерџија општински већ пролази с мердевинама да пали фењере, и патролџије лепим редом |
тетка Таска, кад јој рекоше како стоји с њиховом Зоном, којој је она још једнако редовно донос |
— Ама кој ви рече за тој?{S} Видосте ли с очи, <pb n="145" /> та да такој можете да зборите? пи |
утке, које су се шетале испод руке, али с оба ока и тако невешто, да су Чивутке прснуле у смех, |
то нису, како су му припретили, пустили с ланца чувеног њиховог зељова.</p> <p>Излазећи, мислио |
гледала само да се никако не састане ни с Маном ни с Јевдом.{S} Зато се крила по комшилуку.</p> |
о да се никако не састане ни с Маном ни с Јевдом.{S} Зато се крила по комшилуку.</p> <p>Недеља |
филолози и математичари, — ови последњи с грдним фасциклама поправљених ђачких задатака под миш |
{S} Не ’теде више, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив — батали!... |
ато Митанча још једнако натеже и тавори с оном малом платом и, да га мајка кришом не потпомаже, |
имали никакве везе с улицом.{S} Прозори с улица им нису одвраћали пажњу породице на свет што <p |
ве пита: бричи ли се владика?{S} Ја си с домаћицу зборим! — вели им Дока преко рамена, па наст |
м срму и сребро, па да могу конкурисати с њима...{S} А мени отпадали нокти на Горици; то јест, |
осле за живу главу не би смео продужити с њим разговор о тој теми...</p> <p>— Што, што?{S} Што |
и ословити и реч-две насамо разговорити с њом.{S} Али шта не може чврста воља и одлучна намера? |
м, и џавељају и галаме: а препарандисти с књигом под мишком, бритвицом о куку и бригом за врато |
ад, бар још за неко време, док се ућути с неком проклетом песмом, која се тамо сад највише и на |
Дамно те не беше при нас... — рече јој с неке висине Ташана.</p> <p>— Ама, имам си, ете, нику |
е се игра оро, али никад сама, већ увек с понеком другарицом и праћена измећарком. {S}Случајно |
...{S} А ја што да зборим и да се карам с будалу?{S} Покупи си скути, па брго кроз чаршију како |
е се и тепамо.{S} Ако треба да се бијем с патролу — ласно за тој!{S} Ће се бијем, а ти сал да с |
и повише!...{S} Ама се вукујем и теглим с њег’ како ала с берикет.{S} Да чујеш сал”.{S} И стаде |
сама си, Ташано, веће се и сама крстим с обе руке, и питујем: што је овој?!{S} И казују јоште |
ари ашик.{S} У многим песмама је спеван с многим, сад већ честитим и примерним матронама, стари |
други пут, опет тако, улети сав задуван с по једним јајетом у свакој руци.</p> <p>— Нане, наша |
еџија и џамбасин; скита се поваздан-дан с пушку по лојзе — како пољак ели пударин; а по сву ноћ |
а и осећа мирис, дах њен осећа, помешан с ђулијаком из Казанлика, — и не могаде да се уздржи ви |
ко, там’ на-куде Солун...{S} Свири и он с други Цигани; стануја зурлаш, а она ченгија му жена!. |
раће: како је тетка-Таскин план и рачун с оном корпоративном шетњом тотално пропао.</hi> </p> < |
n="11" /> Паша се врло често саветовао с њим.{S} Колико су само кафа и наргила посркали и чибу |
ог прстена чворугу на челу, па изгледао с њом на челу као инорог. — А какво је само сребрно кан |
е зготовљено, ишао би Мане кући и ручао с мајком. — Јевда, мајка Манина, била је још лепа и држ |
је један такав досетљивац сутрадан ишао с отеченим образом, и на питање: шта му је, тужио се да |
е вечерас весео, и побратимио се поново с њим. .</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Калоф |
анатлију и причао им како је лепо живео с оцем његовим, покојним Ђорђијем, како су један другом |
е слабо дружио; зато је најрадије седео с оцем и с очевим друштвом и слушао њихове разговоре, п |
} Мане је све оно у суботу већ био смео с ума, и није могао ништа ни слутити, и зато му је ово |
напред!...” Тако је пан-Франћишек почео с концертирањем а свршио са циганском дружином, у којој |
у нешто тихо с Маном, који је сишао био с кола.</p> <p>Затим приђоше капији.{S} Не прође неколи |
шестог, у суботњи, пазарни дан, пазарио с околним сељацима и ћуркастим сељанкама и сељанчицама, |
}И ја ти се с татка живувашем алис како с брата...{S} Ели си дошеја при мен’ и питаја <hi>мен’< |
ом завету ни за једно дете није се тако с правом могло казати и написати да је васпитано у стра |
ним цвећем, које се откидало и отпадало с играчица!...{S} И Зона пође зловољно кући.{S} Осврте |
пара да се провесели и проџумбуси мало с друштвом.{S} А то је било онда, кад би, на задовољств |
ио ратлока и разговарао се и шалио мало с њима, питао би их: има ли што слађе од ратлока?</p> < |
на земљу...{S} И она се ухватила у коло с читавим буљуком девојака, другарица својих.{S} Похват |
е бери бригу!{S} Ако треба да се тепамо с некога, — па ће се и тепамо.{S} Ако треба да се бијем |
ни удар, који је задесио Мана — заједно с последицама његовим.{S} У свој Глави је, даље, и реше |
таде празно и пусто и и изгледаше тужно с оним погаженим раним пролећним цвећем, које се откида |
алину гледају; сви их гледају задовољно с пријатељским осмехом на лицу, као кад се нешто мило, |
ки вредни професори, спајајућ’ пријатно с полезним, шетњу са студијом.{S} Њих гони амо чисто фи |
они знали за тој, па Мане си дође лепо с кочије и с кардаши, и она ги, рече, причекала у акшам |
ји не игра томболе, него само шах, и то с фармацајтским помоћником Пајицом.{S} С њим игра.{S} И |
аока умочена у жуч, а и он сам се често с уздахом изражавао да „пише крвљу срца својега и соком |
ош две прилике и разговараху нешто тихо с Маном, који је сишао био с кола.</p> <p>Затим приђоше |
ари Замфир је поверио домаћици разговор с Маном и није крио да се нада да га је Мане разумео, и |
ако ћу да га поткупим?!{S} Море, ни пас с маслом неће га моћи појести!...</p> <p>И одржа реч!{S |
м дружином, у којој чини чудан контраст с оним његовим белим трепавицама међу оним гаравим лици |
како да стане: одмах пребацује курјучић с леђа преко рамена, напред на прса, и заврће језик, а |
.{S} То га је довело у сукоб и у заваду с државом и друштвом.{S} И он се, напојен тако из пехар |
компонује, и то једнако компонује соду с вином, и да му је та композиција још понајбоља!...</p |
едају, него се и зауставе и разговарају с њим; а кад се праштају, не може човек да сачека краја |
т, и жене и бабе, одају му чест: устају с прагова авлиских врата и остају тако стојећи — с мало |
кроз чаршију како кучка, кад гу полију с воду...{S} Ама <hi>она</hi> си неће да ћути, веће иде |
Зоне како стоји умотана у бундицу своју с истуреном левом ногом и погледом настрану; сећа се из |
враћају и они крупни трговци што тргују с Бечом и Цариградом, и они ситни, што од тих крупних п |
ије, таг топрв запази’ што ће имам муку с њег’ повише него што татко ми имаше, ете, сас мене!{S |
еч.{S} А кад се <hi>господа</hi> потуку с амбрелима, да све пршти — а они само укратко пишу: „Б |
папуче, опет му се ти исти стихови отму с усана и он певуши ту песму: „Синоћке те, леле, видо’, |
„колеснице” из библиских слика, које су с њим заједно пропале онога фаталнога дана у Црвеном Мо |
ила као ветар.{S} Јевда се врати у кућу с тешком слутњом.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
је и време већ.{S} Краве се већ враћаху с паше, фењерџија општински већ пролази с мердевинама д |
црно од силних жигова, враћа пошиљаоцу с оним хладним, званичним и немилосрдним натписом: „Рет |
ашто ти си јоште аџамија, прајиш си кеф с уста, а други слуша, па мисли, истина је...{S} Слушај |
on" /> <p>Све ово рађено је, ако не баш с одобравањем, а оно са знањем хаџи-Замфировим.{S} Ах, |
такој ли је? — викну му тетка-Дока још с врата улазећи у дућан.</p> <p>— Што је? — пита је Ман |
ледао колико има сахата на њему.</p> <p>С вршњацима својим се слабо дружио; зато је најрадије с |
а и не одговара ништа; стоји као свећа, са састављеним ногама, и не може одмах да се крене.</p> |
и и распознавала се усред осталих кућа, са доксатима и мноштвом прозора с капцима.{S} У кућу се |
а сва многобројна родбина и кренула се, са Зоном у средини, у амам.{S} Једним су је улицама одв |
ротурање лажних <pb n="128" /> форинти, са седиштем у Оршави, где су сви похватани и осуђени на |
аишем око паса, на коме је висио тесак, са шиљастим ципелама и још шиљастијом шишком испод накр |
али лепа бела кућица с повећом баштом, са доксатом обраслим у ладолежу, хмељу и виновој лози.{ |
у испод десног брка.{S} Витак у струку, са лагираним каишем око паса, на коме је висио тесак, с |
и изађе из собе.{S} Умотана у бундицу, са повезаним челом и омотаним вратом, бледа и малаксала |
ракија, и да ће измирити оца са сином — са сином који се каје, који се поправио, и који је опет |
По неколико се пута рукују и вичу: „Ај’ са здравје!”, али не пуштају одмах руку: држе га дуже з |
ти си жмијеш неженет и губиш си младос’ са селски звери... {S}И ја ти се с татка живувашем алис |
ти му било да се жени, и навале на њега са свију страна да се жени!{S} Као несташна деца кад ме |
узети да је остао момак и да оног брака са Швабицом Хермином као да није ни било.{S} Тако треба |
белу своју руку, а другом би се играла са дугим и бујним курјуком својим, гледајући својим вел |
овде у месту.{S} Зато се само и играла са сваким, тек колико да ужива у триумфу.</p> <p>Кретал |
ио, и прича би се, вероватно, наставила са другом неком јунакињом приповетке.{S} Али се Мане ни |
никакво чудо што га је она свуд водила са собом, да се подичи њиме.{S} На славе, на патарице, |
углу улице, била чесма, надалеко чувена са своје добре воде; зато је око ње увек више света бил |
оветка почиње.{S} Била је чисто фатална са своје прилепчивости; и ко је само једаред чуо, није |
у се у коло.{S} Дође мало после, и Зона са другарицом својом, Геном Кривокапском, онако исто ка |
оста често јутром био предмет разговора са својих ноћних подвига.</p> <p>А у исто време кад је |
е ова била кокетна, поуздана и поносита са своје лепоте, било јој је ужасно криво!{S} Уједе се |
љда у памети сравњује црте кћерина лица са мајчиним. — Познавам гу, познавам! — понавља Замфир. |
унастог Петракија, и да ће измирити оца са сином — са сином који се каје, који се поправио, и к |
кује минђуше и белензуке, па и ово сад са Зоном, заврши Перса Јордановица, може да испадне по |
о, поклон од паша и бимбаша.{S} Уза зид са све четири стране ниски миндерлуци.{S} У свакој одај |
ико само пута, кад она прође тако некуд са својим стринама или теткама крај његова дућана, а он |
мезимица, његово чупе Зоне, недељом оде са другарицама на ћошак пред Калоферлиски хан или на Би |
ништа чути од свега тога и стога га је са зебњом очекивала Ташана кад се вратио од господина н |
те с таблом ка касиру тако силно, да је са столицом заједно оборио ситног Тасицу шнајдера.{S} П |
-Замфир је чуо и знао за ту песму; није са ни љутио на њу.{S} Можда зато што је био човек мерак |
који зором бледи и нестаје га као магле са Паша-чаира што се диже и нестаје је под зрацима сунч |
.</p> <p>— Кад умрем, нане, убаво да ме са’раниш...{S} На гроб да ми туриш шебој и замбак и тра |
задиркивајући девојке, које се с чесме са стовнама враћале, или би с оним комшијом преко сокак |
м хану џумбус и весеље...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чују се ћеманета, пиште зурле |
лафона на веселе госте...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чује се свирка на далеко!{S} |
, корак, да се, то јест, сам он састане са Зоном, да је заустави, ослови, да је упита он сам по |
кафе.{S} Васка одмах усу кафу у филџане са зарфовима и унесе и послужи их.</p> <p>Дока се искаш |
био срећан и задовољан после оне сцене са старим Замфиром; разумео га је добро, па ипак није н |
{S} Ако ништа друго, а оно бар да скине са себе одговорност, да заглади онај немили догађај, да |
сад највише и најрадије пева, а почиње са: „На порту сеђаше”.{S} Зона је била — што лепо рекао |
о носе лагиране папуче и свилене чарапе са црвеним петама, оне што кажу да га воле као своје де |
ги овам преко границу...{S} Познава се са све ме’анџике, амамџике и старе буле, викају га и ци |
ектно учење француског језика), која се са Лафонтеновим <hi>Баснама</hi> често виђала по главни |
чорбаџија силно нешто љут, разбегоше се са страхом у одаје своје. — Шесет и једне „меснице” пре |
где пође за податке и факта, а врати се са чворугама по глави и масницама по леђима; али се теш |
е брани.{S} Уопште, код те средње класе са женидбом иде много брже и лакше него код оних виших, |
и, и потужили му се како се одавна носе са Зоном.{S} И сад су сви сложно: тетка Таска слаткореч |
рста вириле испод жуте сатинске сукњице са цветићима.{S} А никад сама није ишла: увек је око ње |
рова; ама оно си, како чорбаџиско, беше са своји; не бањаше се ни па збореше сас овеја.{S} А ов |
} Замфир је био сила: могао је човека и са самих вешала скинути, само кад хоће и кад потруди св |
јих бивало.{S} Прочуо се мајстор Мане и са крупнијих радова!{S} Некада се поносио само муштикло |
и бруку, а некој сас здравје”, рече, „и са севдах; па такој је”, рече, „и сас Зону и Ману”:</p> |
јатан мирис надалеко.{S} Лепо се здрави са свима, али је, изгледа, мало замишљен, но ипак то ни |
екавао чорбаџи-Петракија да онако уради са сином, а и сад га још једнако храбри и саветује да ш |
ства.</p> <pb n="190" /> <p>А Мане седи са кардашима и весели се.{S} И нико, сем Митанче Петрак |
љуљају друге или се сами љуљају, а они са нишаљке иду и хватају се у коло.{S} Дође мало после, |
мо га је у хамам престала раније водити са собом.{S} Ту га је водила до његове дванаесте године |
а, доиста, не може поклизнути и врднути са стазе врлина ни сам црни ђаво, акамоли једна чедна и |
се улицама вратити, — колико пута скочи са седишта и остави рад и дућан на момку и шегрту и рек |
ење Манино, који скиде брзо фес и скочи са седишта, али га Замфир поврати, узев сам столицу.</p |
омпир-баловима.{S} Кад он прође сокаком са својим врсним побратимом, апотекарским или фармацајт |
ах на први поглед пада јако у очи један са трумбетом, с косом и брадом жућом и од саме трумбете |
кад је, истога дана после подне, стигао са чифлука, и виделе га како је отишао господину начелн |
Чех, који је пре неколико година дошао са конзерваторије право у Србију, с врло лепим сведоџба |
>Те је вечери Мане отишао и проџумбусио са својим друштвом.{S} Никоме није казао зашто и крошто |
ранћишек почео с концертирањем а свршио са циганском дружином, у којој чини чудан контраст с он |
једнако речи њене и види Манулаћа како са спуштеним рукама стоји као ступац некакав и како се |
етили! (Ономад су се чак и сликали тако са шахом, како задубљени у игру играју њих двојица шаха |
ријатно гледају; јер све је то појурило са сокака у авлију, а околни комшиски зидови пуни начич |
богатога хаџи-Замфира.{S} Само се чуло са свих страна силно пљескање длановима, и узвици: „Лел |
које би донео за њим Поте шегрт заједно са шишенцетом мастике, збаци плитке кондурице с ногу, с |
, та Докина посета и прошевина, удешено са Зониним знањем и пристанком, и зато је плануо на Зон |
ништа; чак не компонује ни то, ни вино са содом, него пије вино онако „клот”, како га је Бог с |
ено је, ако не баш с одобравањем, а оно са знањем хаџи-Замфировим.{S} Ах, да је оно старо турск |
извештаченим басом (а говорио је обично са пола уста): „А јој, побратиме, пусти ме да умрем!... |
чула тетка Таска, која је баш у тај пар са Зоном и осталима пролазила туда. — Ћу те питујем, ак |
но новим досеткама и заједањима.{S} Јер са свију страна је обасуше питањима, којима се — после |
Мани поздрав од Манулаћевих. {S}Манулаћ са извињава да не може, јер баш тих дана га трговачки п |
основци и препарандисти.{S} Основци иду са књигама и лепињама под мишком, и џавељају и галаме: |
је само гледала.{S} Тек се узме за руку са којом другарицом својом, а најрадије и најчешће се у |
рога хана и сасипа прашину и црвоточину са плафона на веселе госте...{S} То се Мане са друговим |
и, спајајућ’ пријатно с полезним, шетњу са студијом.{S} Њих гони амо чисто филолошко и фолклори |
па би увече засео у какву малу кафаницу са добрим вином, и у друштву се бурно провеселио.{S} Пи |
љ Д’Ангулем, познате у месту учитељице (са особитом методом за лако и перфектно учење француско |
враћали из амама - он се смешио.</p> <p>Са ћепенака и лево и десно чаршијом испружили мајстори |
нови, како чаршилије, ете, вруће мекике сабајле, — па што ће таг да чиниш?!...</p> <p>— Ама, де |
света и полиције невјенчано.{S} Живе на саблазан свету, а највише на саблазан оним честитим и м |
S} Живе на саблазан свету, а највише на саблазан оним честитим и мирним суседима.{S} Чудимо се, |
ао да је већ официр, као да му је тесак сабља!{S} А због тога ваљада и није се упуштао у озбиљн |
обе смејући се, а оставише Мана, који, сав обливен по челу грашкама зноја, једнако гледаше за |
32" /> љутио.{S} А кад пролази махалом, сав женски свет, и жене и бабе, одају му чест: устају с |
у оро</hi>” — вели јој чорбаџи-Замфир, сав зелен од љутине. — Та и твој Манча...</p> <p>— Кој |
ајим? — вели уздржавајући се домаћин, а сав блед од љутине.</p> <p>— Мори, и насред чаршију, и |
и одатле, скривен од очију свију, гледа сав тај шарени џумбус и весеље и тражи очима њу...{S} М |
није још и ту срамоту доживео да му се сав свет смеје!...</p> <p>Зора је већ забелела, гугутке |
исување?</p> <p>— Зна си цела ма’ала, и сав град, — та ја да не знајем! — одговара Дока. — Мори |
прекрилио све одаје, доксате, авлију и сав сокак; на све стране само оро видиш — једно, друго, |
чка”, рече Јевда — како лепо тка и води сав домазлук; Дику Грнчарску наговести му и рече за њу |
ана Замфир зета Ману, ама ти га напраји сав онај џумбус?!{S} Ете, жив ти ја, тој <hi>право</hi> |
</p> <p>Или други пут, опет тако, улети сав задуван с по једним јајетом у свакој руци.</p> <p>— |
себе ту дужност, обећа се да ће уложити сав свој ауторитет и утицај на јогунастог Петракија, и |
и поздрав.</p> <p>Тога дана је Мане био сав блажен.{S} А како и не би, кад му се целе недеље од |
, деде, збори си, поубава прилика?{S} У сав град има ли помомак од њег’?!{S} Има си дућан, ем к |
S} Зато тетка Таска и долази сваки дан, савесно и тачно као хирург ради операција, и саветује и |
мајци.{S} Све што је сазнао, он јој је савесно и тачно реферисао. {S}Јевда се просто изненадил |
апс, нити је мећу у песму; сад мирно и савесно носи фењер и амбреле, и као казначеј је у некој |
трговачког књиговодства!{S} Из дугог и савесног надгледања постао је прави — тако да га назове |
о и безбрижно спава, јер је легла мирне савести, иако га је синоћ онако љуто и немилосрдно увре |
ниједно не ваља!{S} Стога је породични савет решио, на предлог тетка-Таске, да ће најбоље бити |
е скупио се читаоцима познати породични савет, да претресе све, да се посаветује и да реши шта |
шта је у хаџи-Замфировој кући породични савет или камарила, састављена из тетака, стрина и ујни |
у невољи каквој била, и тражила паметна савета; њега би позивала, и он се одмах радо одазивао, |
писања неке жалбе и давања адвокатског савета.</p> <p>Одмах настаде већа живост.{S} Келнер раз |
ло Зони и онима што долажаху!{S} Шта је савета и карања прогутала за ту годину — то само она зн |
...{S} И тако се и овде збило.{S} Силни савети и опомене учинише напослетку своје.{S} И Зона ка |
све су је силније нападали и убедљивије саветовали: како треба да пази на себе и како треба да |
онаку. <pb n="11" /> Паша се врло често саветовао с њим.{S} Колико су само кафа и наргила посрк |
и с њом.</p> <p>— Па иди си у кревет, — саветује је тетка Таска, која је важила у тој кући као |
је ни било, брзо окрене разговор, па је саветује и као грди помало и вели: „Ће се удаш.{S} Дома |
но и тачно као хирург ради операција, и саветује и теше Зону: хвали Манулаћа, а куди Мана.{S} К |
пије кафу и амберију, одатле наређује и саветује и грди, али и кад се наљути и грди кога од мла |
сином, а и сад га још једнако храбри и саветује да што дуже истраје у својој одлуци.{S} Као кр |
де се узајамно чешће и разговарају се и саветују шта ће и како ће урадити да све то испадне што |
а се напрајим, — ако те л’жем! — рече и сави кажипрст као куку.</p> <p>— И Зоне пратила? — пита |
кам, зашто га испусти? „Дрво се, викам, савија док је младо,” има селски реч.{S} Та и сас теб’ |
— Збори.</p> <p>Мане опет ућута и стаде савијати другу цигару.{S} Опет настаде пауза, коју прек |
ан папир и дуван, у који хукну, па поче савијати цигару.{S} Кад је запали, засука бркове, па се |
луђега, питања, тако да је тетка Таска савила шипке и побегла чак у лојзе.{S} Тамо је припалил |
да је женска клетва страшнија и бржа и савршенија него и сам Теслин телеграф без жица, јер иде |
, од којих су две — Таска и Дока — биле савршеније и, по томе, и страшније за распростирање узн |
ло оно што је мука и невоља?...{S} Ама, саг, саг да гу видиш и чујеш што си твори и збори!...{S |
о што је мука и невоља?...{S} Ама, саг, саг да гу видиш и чујеш што си твори и збори!...{S} Слу |
наводаџисала си, ништо неје било, — е, саг се врћеш...{S} Сас зор не бива!...</p> <p>— Е, зашт |
задовољно тетка-Дока одлазећи. — Мори, саг да ги искаш и ону њину дрту тетка-Таску, да се с њу |
ме ласно преварите!</p> <p>— Јок, јок, саг је друго!{S} Призортило је...{S} Еве, пратила ти ов |
видим?{S} Замилуваше се деца, та што... саг га је време...</p> <p>— Ама, Доке, памет си бери!{S |
комшије...{S} Она иска да купи ништо... саг први пут купује, па се срамује... — рече старија и |
„Стринке Јевдо, ели ћеш ми <hi>ти</hi> саг овеј јесени да биднеш мајчица, — ели ће ми то на пр |
S} И јоште гори резилак ће дочекате!{S} Саг се берем збори да је <hi>Мане</hi> дошеја при њума, |
икну усхићена Дока, „куче Ђорђијино!{S} Саг те признавам дек си тетино тетинче! {S}Такој те иск |
ше!...{S} Саг татко и мајка — ништо!{S} Саг си чупенцета бегендисују <pb n="61" /> момци, па ни |
<hi>„дете”!</hi> Нов адет да видиш!{S} Саг младожење, ете, спремају бошчалуке, а девојке јок!. |
евојчики!...{S} Беше!...{S} Беше!...{S} Саг татко и мајка — ништо!{S} Саг си чупенцета бегендис |
— Да заб’равиш ти оној што је било.{S} Саг да гу видиш, бата-Мане, каква стаде: никаква се нап |
запитала:</p> <p>— Зоне куде ви је?{S} Саг си дођо’ из лојзе, пусто остало!{S} Филоксера га по |
, кад сами стадомо „татко” и „мајка”, — саг нас <hi>па</hi> не питују наша деца!...{S} Преди на |
?</p> <p>— Па, — поче заједљиво Дока, — саг неће да праћа на бимбашије и миралаје зашто ги веће |
у скупе паре! — понавља мали Манулаћ. — Саг је оскудација!...</p> <p>Кад чу реч „оскудација”, ч |
се просто топи од силне среће!</p> <p>— Саг су скупе паре! — понавља мали Манулаћ. — Саг је оск |
онако у чуду и забуни једнако.</p> <p>— Саг, види чудо? — отпоче хаџи-Замфир. — Има си човек си |
во знајем...{S} Па за тој, ете, искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање? |
ам једну прилику... па за тој и искочи’ саг до вас...{S} Момак си је кротак, убав, еснаф-човек, |
чне испрекидано:</p> <p>— Нане, „Гиган” саг стаде, ете, мерак и ашик на „Гаћанку”!</p> <p>— Ако |
наши <hi>стареји</hi> нас не питаше; а саг нас па наша <hi>деца</hi> не питују! {S}Тој ти је, |
јка ни, не пита: оћемо ли ели нећемо; а саг, кад сами стадомо „татко” и „мајка”, — саг нас <hi> |
у!...{S} Нема доцна кући долазење!{S} А саг?...{S} Пантим у оној време, у годину једанпут ели д |
си брез фенер идем преко сокак!...{S} А саг!...{S} Судија, бре брате, чиновник, ели приседник с |
, тој ти је саг алис и сас мен’...{S} А саг ће убаво и видиш и разбереш зашто ти, демек, тој то |
стра’ ме; рече ми да ће да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стануја пишман!...{S} Па д |
ли Јевда, само да је скине с врата. — А саг, иди си па легни; преспиј си малко, Доке...</p> <p> |
а од ваши што си беоше први трговци — а саг, звонари и клисари, па пале прангије кад слави Пант |
да си има траву стискавац...</p> <p>— А саг јоште има, побратиме, да нађемо једнога кочијаша.{S |
отираћ...</p> <p>— Ама, била си де, ама саг, ете, неси!</p> <p>— Море, узни си ти сал мене, па |
олико пута до „Шарен-ора”.</p> <p>— Ама саг право да ми кажеш што ћу те, ете, питујем, — запита |
а збори да гу је Манулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја да гу украднем?...{S} Кујунџија сам, ам |
тој направија! - рече смејући се, — па саг „Манулаћ”, викаш!{S} Их, мајка му остарела!...{S} М |
} Па ћу си узмем једну!{S} Што ми ти па саг тол’ко збориш, како да до годину неће па да искоче |
врзуј!...</p> <p>— Море, какој ће му па саг тој бидне?!{S} Чаршија збори да гу је Манулаћ уграб |
„Мало ли је зар муке и бруке његове, та саг да му врзујете та и <hi>тенџеру</hi> јоште, да поне |
ше у турцко време па сургунисувашем, та саг...</p> <p>— Е, тој да учиниш! — дражи га тетка-Таск |
<hi>друзи видоше</hi> и причаше ни; та саг по ма’але за ништо друго сал за тој се збори”.{S} П |
и у турцко време па не имаше деца, — та саг у српско, у чкоље, па ће деца да има!...{S} У сагаш |
ваоше у чаршију?{S} Врти-ваган... {S}Та саг: „Ми смо чорбаџиски”!...</p> <p>— Е, доста веће! — |
, потакву фамилију...</p> <p>— Е, доста саг, Таске!... — пресече је домаћин.</p> <p>— Е, бива л |
дин начелник, — по Мамут-агу (он си иде саг у Турско, а скоро ће се врне оданде), па да гу, реч |
е и милује!...{S} Ако ми, рече, не дође саг у јесен у кућу — на пролет ће ми дође там’ под Гори |
веће да се жениш...{S} Мајка ти не може саг ласно хизмет да ти чини...{S} На мајку треба да мис |
Има си дућан, ем как’в дућан, узеја је саг под ћирију и онај до њег’ што је дућан, па направиј |
и уфати свет...{S} Кој гу знаје куде је саг!...{S} У циркус ники зар...</p> <p>— Леле, да не да |
баџиски, бре брате, син отиде си, те је саг кантарџиски санким чиновник — сас двеста гроша мисе |
” Ете и с мен’ и Манчу ми алис та си је саг работа!{S} Може да и неће бидне баш тако лошо! {S}Д |
вет — кој ће да зна!...{S} Е, тој ти је саг алис и сас мен’...{S} А саг ће убаво и видиш и разб |
отац да још једном каже...{S} А, што је саг за паре?{S} А... како га рече?</p> <p>— <hi>Оскудац |
динац според три керке!...{S} Па што је саг сас Митанчу — некња га видо’!{S} Ништо се напраји о |
Тебе ти ласно, рече; ти си мислиш да се саг ласно може да ожени, да ми је мен’, рече, ласно нев |
и рекла: „Лелее, старо магаре, та му се саг топрв сетисте за самарицу!”) и све су такве неке ст |
дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги кучиште, ама ме не целив |
>А газда Таче седе и поче:</p> <p>— Ете саг ми, Јевдо, дође ништо у памет, и присети’ се да ти |
Хе-хе! — осмехну се Зона. — Така ко ће саг бидне тој!...{S} Васка ни се удава... {S}Бија гу ве |
фати пут сас Цигани у губертл’к...{S} И саг јоште је жив! — Причаше ми неки наши трговци, што о |
у носим, па све си заб’равим...{S} Та и саг, виде ли како прокај твој дућан промину — ћа па да |
илике за стареје сестре њојне, тај ће и саг ласно да нађе и за њума.</p> <p>— Од нашога Манчу и |
ес’, за тој бригу да немаш.{S} Ја већ и саг јоште видим што ме почитују...{S} Ете, избери си је |
скочија ники <hi>нов адет</hi>, па ники саг воде и <hi>после</hi>...</p> </div> <pb n="158" /> |
си зборим у памет: „Бож’ке, која ће ми саг бидне снајка у овеј покладе!?...” А лепе, па убаве |
>— Ама, имам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла!</p> <p>— Е, што си имаш? — пита је |
амфир, — и јоште ме нико ни у турцко ни саг у српско време такој не орезили, ни ме једно куче т |
и дали, — тол’ко стадосмо, ете, душмани саг!...</p> <p>Тако је говорила задовољна тетка Дока.{S |
то да ми је па за тој?{S} Друго заступи саг!{S} Србија!...{S} Србија слободија!...{S} Ако за то |
> гу све то напраји; ти си заврзаја, ти саг па и одврзуј!...</p> <p>— Море, какој ће му па саг |
д ми предаде за теб’, — поцелуј га и ти саг!{S} Рече ми јоште да ти рекнем: да прочетиш из њег’ |
идем...</p> <p>— Е па, ете, казујем ти саг: иди си, пушти ме! — рече Зона и измаче корак-два.< |
и га туј и човек ми...{S} Он ме и пушти саг при теб’...{S} Ја те видо’, када прође, па те чекам |
Замфир, што заћутасте?!{S} Што је овај саг?!{S} Је ли панаија, та да смо жални и да плачемо, — |
амарицу на грбину...{S} Е, какво је тој саг заступило, <pb n="44" /> Бог да чува!...{S} Ни се т |
оди сва друга деца!{S} Е, зашто је тој саг тако у свет — кој ће да зна!...{S} Е, тој ти је саг |
кну Дока. — Знајеш ли, бре, ако дофатим саг ове нал’не (и показа му силне налуне пред вратима), |
„Ја си учини’ тој, збори си, Зоне, а он саг нека си чини што си хоће и милује!...{S} Ако ми, ре |
ут ако искочи брука и резилак — ама ово саг почесто!...</p> <p>— Ее, бата-Таско, за тој те и по |
.. несу, рече, обучене, веће, ете, како саг да ти кажем... ете... како да се бањају; ама, брез |
ли, ни ме једно куче толко уапило, како саг ова ороспија...{S} Ти ли гу каза и прати гу овам пр |
у трговци и еснаф-човеци!...{S} Та како саг да тражим, кад убаво си знам да ми неће дадну девој |
у дадосте <hi>сас алал</hi>, не би било саг, ете, <hi>сас арам и сас бруку!</hi>...” зборе си. |
рицу земја, што ти татка покрива.{S} По саг да ме не зовеш <hi>чорбаџијо</hi> и <hi>хаџијо</hi> |
брата дете, рече: „Сотирче ће ми је по саг’ син и наследник!” ’хоће да га узне за ортака, — ам |
стари адет, па искам да знам.{S} Зашто саг искочија ники <hi>нов адет</hi>, па ники саг воде и |
едајући цигарлук о коме је реч, — ништо саг батисала: спаде гу прстен, и срма се покидала, па и |
је Еврејка...{S} Ете, на туја песну гу саг кеф; сал туј песну поје ели гони мене та гу ја поје |
нисуваја какву мазну Београђанку, та му саг ове наше несу прилика?! — умеша <pb n="37" /> се те |
е њихов мал по комшилуку, и дода: да су саг скупе паре, — отац се просто топи од силне среће!</ |
бива пред чираци!...{S} А ти што радиш саг?...{S} Харчиш такој и губиш си младос’ твој убав... |
прилика...</p> <p>— Што ми ти па збориш саг туј за Калину?!{S} Калина ће си дочека своју срећу. |
ућа ми пуна...</p> <p>— Е што ми збориш саг па тој?...</p> <p>— Несам сирома’... могу да си има |
ћан на момку и шегрту и рекне им само: „Саг ћу сам туј!” па полети другим пречим улицама, с дру |
, па се ич не разбирам и не знајем овој сагашње...{S} Стра’ ме, што ћеш сас мен’ да напрајиш ре |
ко, у чкоље, па ће деца да има!...{S} У сагашње време деца, — <pb n="98" /> беше му!{S} Зашто с |
да сам човек прос’, па се не разбирам у сагашње време; па си оћута’ и отрпе’ нико време.{S} Ама |
у — да дрма; убаво да запантиш овај мој сагашњи реч, Персо!... <hi>Оскудација!...</hi> Кад гу н |
напраји оди наш варош и оди девојачки у сагашњи земан!{S} Тугооо!{S} Нема више девојчики!...{S} |
це, које су већ давно биле заборављене, сад су оживеле, употребљавале се и почеле опет циркулир |
S} У многим песмама је спеван с многим, сад већ честитим и примерним матронама, старицама.{S} М |
у част</hi> закуне...{S} Она је, видиш, сад у мојим очима, — заврши Милисав подигнутим гласом, |
а нити иде у апс, нити је мећу у песму; сад мирно и савесно носи фењер и амбреле, и као казначе |
м очима гледала и својим ушима чула.{S} Сад јој је јасно било и оно расположење Манино, а сетил |
>И сада се изменише прилике и улоге.{S} Сад је Манча гледа онако као некада она њега, а Зона ње |
очима и све им је сада, веле, јасно.{S} Сад им је јасно откуд Мани толике ћилибарске муштикле и |
и се бар искашљао пролазећи крај њих, а сад их није ни приметио, иако су се кикотале гласно и г |
вих леђа, и њему у очи.{S} И што би она сад учинила, као послушна кћи, од страха очева, застраш |
погодио да изради полелеј од сребра, па сад хита у дућан и тражи краћи пут и пречи сокак!{S} А |
и се једнако Јордан речи коју је доиста сад први пут чуо (иако се сваки дан тужио како „нема ст |
уђено запитао:{S} Нашто све то, и откуд сад тај разговор, откуд фењери и сокаци, ћутеци и буџац |
јер су им одатле писали да је не доводе сад, бар још за неко време, док се ућути с неком прокле |
антикварницу — она је стара!{S} Она је сад, иста Зона, никако друкше, него као једна поништена |
и звечали они силни чокањчићи — она је сад просто као једна књига из антикварнице...{S} Ама, в |
девојку одмах и заборави...{S} И он је сад ту, дошао и он на овај џумбус.{S} Сви га дирају, а |
е осветити, то још није знао, и зато је сад мислио само о начину освете.{S} И, како је био досе |
анкротирао је и дотерао до овога што је сад.{S} Али он се не љути на судбину: сноси је мирно и |
мираза не бих је ја — ја, овако како ме сад видиш, који сем части и интелигенције ништа под ови |
порно тврде, да су све то видели што се сад прича.{S} Од куд готове приповетке, кад ни трунке и |
елу била већ свршена ствар, разговараше сад о њој онако у појединостима.{S} Јевда му спомену и |
а фатална брачна веза била раскинута, и сад је Митанче опет био слободан.{S} Али му отац никако |
еч.{S} Распитивао је и прокљувио све, и сад дошао да јави то Јевди, Маниној мајци.{S} Све што ј |
главни наш уредник сву ноћ лумповао, и сад, пијан као земља, спава, и не зна ништа ни за себе, |
ри ли имаш? — запита зачуђено Замфир, и сад тек спази и ону велику иза леђа.</p> <p>— За голему |
а брата (по оцу) међу Циганима!...{S} И сад, какав је био Ђорђија, такав му и син Мане, тврдила |
у се како се одавна носе са Зоном.{S} И сад су сви сложно: тетка Таска слаткоречивошћу, мајка п |
-Петракија да онако уради са сином, а и сад га још једнако храбри и саветује да што дуже истрај |
та.{S} Већ било венчање, прошао ручак и сад после подне грдно весеље у кући чорбаџи-Замфировој. |
е ни за које новце не продаје!</p> <p>И сад се, као што већ рекосмо, кренуо у нади да ће можда |
ови реч <hi>оскудација...</hi></p> <p>И сад тако паметно дете, које је тако много обећавало већ |
вели, на ум његова Јелисавета, која би сад исто толика и истих тих година била!...{S} Па би се |
треће кафе дођоше, а чорбаџи-Замфир тек сад мало да се одобровољи и каже шта га је нагнало да д |
наставља:</p> <p>— Па тако је и с овим сад.{S} Она је одбегла, или отета — то не мења много ст |
ук’о једног што га је запитао шта је он сад: момак, удовац, или шта ли?{S} Брани се да није ни |
ну многобројнија била него пре.{S} И он сад није имао нужде да ускаче на ћепенак, него је улази |
никад није слагала, па тако неће ни он сад њега слагати.{S} Заклиње му се напослетку чак и у с |
огао ништа ни слутити, и зато му је ово сад све ново и изненадно било.{S} Био је као громом пор |
оне, кује минђуше и белензуке, па и ово сад са Зоном, заврши Перса Јордановица, може да испадне |
с неком проклетом песмом, која се тамо сад највише и најрадије пева, а почиње са: „На порту се |
више за дете; то се види и по томе што сад много штошта и не говоре пред њом, него кад хоће та |
вораху људи. „Којешта!” брањаху га опет сад неки, „Мане је вредан и поштен младић као и отац му |
де печену бундеву и теши се и ужива већ сад.{S} Зато и није чуо кад га је још једном запитао ка |
ага свој лаковани каиш од тесака, па му сад треска о калдрму тесак, о који се и иначе врлој веш |
у и будалаштину.</p> <p>Њега се, дакле, сада сетио Мане, а сетио се још и тога да Митанча ужасн |
нако „клот”, како га је Бог створио.{S} Сада је веран и сталан члан те компаније циганске.{S} П |
ет и више година била на гласу чочек, а сада је као неки анђео хранитељ и казначеј у овој дружи |
ко и сада, док је викао цифре, викао, а сада поче онако.</p> <p>Викну Нацко:</p> <p>— Маџарска |
и: „Ја сам цуру молио и лепо говорио, а сада је дошло време - цура моли мене!“</hi> </p> <p>Јев |
батаљене муштикле и олупане табакере; а сада, у овом другом, израђује и боље и скупље ствари, к |
} А кад се Манулаћ отимао и споменуо да сада нису пређашње године, да је „оскудација”, да су им |
страшнијем сну ноћашњем, и о Зони, која сада мирно и безбрижно спава, јер је легла мирне савест |
вратила се оданде и вребала и увребала сада Ману при повратку кући. — После краће почивке, раз |
воју и испунио.{S} Упропастио је, и она сада остаде на потсмех као ниједна њезина друга, заврши |
држала за себе као неку завршну реч, па сада поче достојанственим тоном, а и не гледа на Доку, |
title>„Мојсеј”</title> на жици G, свира сада у неку олупану и изгужвану трумбету, какве се могу |
е и она.{S} Лице јој дође пуније и уста сада много мања, у пропорцији према лицу, које тиме доб |
мфирових.{S} Замишљао <pb n="191" /> је сада Зону, раздрагао се; зато сам продужи даље песму, к |
ослонити, па тек онда улази.{S} Мане је сада узео и једног шегрта, који већ пола године дана — |
е тек сада пукло пред очима и све им је сада, веле, јасно.{S} Сад им је јасно откуд Мани толике |
и, друге косе и на друго лице мислио је сада Мане...</p> <p>Ни сада не погледа Мане Ајшу, ни ње |
пред кућом, и за ђубре у кући — како је сада тако индиферентна и спора према овом, и то <hi>мор |
лепа, била омиљена играчица, а која се сада смирила, и зато сада нити иде у апс, нити је мећу |
то оној тишини и усамљености у којој се сада нађе после малопређашње тишме и вреве!{S} Дуго је |
него од оног глупог швапског пива.{S} И сада се лепо виде на њему обе те периоде пића: од пива |
е никако јој не избијаху из главе.{S} И сада јој је све јасно било.{S} Веровала је да је све та |
чорбаџи-Замфира и неку лепу Цвету, па и сада се још пева песма:</p> <quote> <l>Господар ми седи |
жем!!” — „Их, болан брате!” вели онај и сада само мисли о томе и ни о чему другом.{S} Налази да |
његов, пан-Цибулка: да, пан-Франћишек и сада компонује, и то једнако компонује соду с вином, и |
је много поверавао никада.{S} Па тако и сада.{S} Оно што је знала тетка Дока, није знала мајка |
етали на једну исту цифру.{S} Па тако и сада, док је викао цифре, викао, а сада поче онако.</p> |
то се у свету временом мења...</p> <p>И сада се изменише прилике и улоге.{S} Сад је Манча гледа |
у сну видео као њеног младожењу, па би сада рад био и на јави видети га и као девера!...</p> < |
иганске.{S} Пре је свирао у ћемане, али сада више не може: дршћу му <pb n="70" /> мало руке, шт |
и на то што је чорбаџиска ћерка.{S} Али сада, као девојка, она то поче полако осећати и по томе |
сећаје Зоне Замфирове.</hi> </p> <p>Али сада, у ово време кад се развија ова наша приповетка и |
о лице мислио је сада Мане...</p> <p>Ни сада не погледа Мане Ајшу, ни њено бело лице, ни њене д |
и њој тако предану душу човека који јој сада опет у машти изиђе пред њене умне очи и мио, дивни |
!”...{S} Многи приметише како им је тек сада пукло пред очима и све им је сада, веле, јасно.{S} |
е шамију и раскомоти се, па седе, и тек сада, кад се удобно намести, а она зајаука, ама онако ж |
ји дотле није ништа знао, и коме су тек сада све казали, и потужили му се како се одавна носе с |
орбаџи-Замфиров, Митанча је добро дошао сада Ману: да се сложе и слошки да нападну на заједничк |
њих, не би му се тако зачудиле као ово сада њој.</p> <p>— Здраво ли сте, живо ли сте? — запита |
грачица, а која се сада смирила, и зато сада нити иде у апс, нити је мећу у песму; сад мирно и |
године као деца долазиле, само што Зону сада прати измећарка њихова, Васка.{S} Стале једна до д |
не слуша нити ређа; мисли његове и нису сада овде у кафани, зато се не осмехну баш ниједном на |
еп и викну за њим једно „Уа!” али се ту сада Зона умешала, па не да.{S} Смеје се, истина, али г |
бично стала хвалити Ману Кујунџију, баш сада (е, <pb n="166" /> што то баш она и баш њега да хв |
е или дубоких џепова својих шалвара. {S}Сада иде поносито, држи на себе, јер зна надмоћност и с |
д се теши тиме што је испекао овај свој садашњи занат.{S} А шта му и треба више?{S} Млад је, зд |
.{S} Како онај Насрадин-’оџа што ујутру садеше лук, а увече га чупаше и меташе под душек: „Што |
д главе до пете, врте главом забринуто, сажаљевају у себи, шапћући: „Лелее”, или пуштајући звук |
ина мајка Јевдокија, па је напослетку и сазвала једно веће - фамилијарно веће од родбине, веће |
то Јевди, Маниној мајци.{S} Све што је сазнао, он јој је савесно и тачно реферисао. {S}Јевда с |
и и једва се разабрао, онако бунован, и сазнао у чему је ствар тек онда кад је испраћао Доку.</ |
и нашао измећарку Васку и распитао се и сазнао све шта је и како је после одласка Докина било.{ |
и инстинктивно, а и из дугог искуства, сазнати о чему је реч била...</p> <p>— Ласно, мори, за |
знате, а што ћете тек из ове приповетке сазнати, а то што не знате, то је то: на кога се односи |
траболос пас, — па ваљда ће од њега што сазнати моћи.{S} Њега ће бар моћи онако лепо интервјуис |
на то, јер тамо, на Истоку, раније се и сазрева а раније и стари.{S} Чим девојче почне да гризе |
презриво Таска: — „Гаки нема, — свирка сака!”</p> <p>— Е, дајте гу, подајте гу за неприлику, з |
та лажних дводинараца, па чак и калупе, сакривене под патосом, и ухапсила их све — и Манчу и ка |
о је могао, ниједну столицу у главу или саксију у леђа.</p> <p>Одатле је г. Ратомир кренуо Ману |
ће и паре да дава!{S} Питујем те, ете, сал тој: тражија ли си?</p> <p>— Несам тражија, теке... |
аваш зашто си зборимо...</p> <p>— Мори, сал дор ве видим — знајем си све убаво.{S} Од мен’ ли ћ |
а их Мане.</p> <p>— Ја нећу да пазарим, сал прајим друство... из једно смо село, и комшије...{S |
и искате?!... {S}Ба!...{S} У мој век... сал тој да бидне — <hi>неће!</hi>...</p> <p>Тако је гов |
руке целују, „живо-здраво” ми рекну... сал што се срамују да за Манчу, ете, питују...{S} А из |
ка...{S} Ете, на туја песну гу саг кеф; сал туј песну поје ели гони мене та гу ја појем...</p> |
ци јој на дахире.</p> <p>— Погле га!{S} Сал <hi>тол’ко</hi>... — рече јетко и зловољно Ајша.</p |
и брата... {S}Измећарка нећу сам!...{S} Сал при мајку хизмет ћу да чиним...</p> <p>— И при мужа |
ашиницу ћу те накитим и нађиздим!...{S} Сал за теб’ ћу радим кујунџилак...{S} Момци и чираци ми |
га Митку.{S} Причаше ми човек све...{S} Сал што не плаче, колко му жал дође, и тешко!</p> <p>— |
ваше...{S} И ја ћу такој напрајим...{S} Сал ако ти искаш, — ласно за све!{S} Ја си имам голему |
</p> <p>— Ех, — грува се у прса Мане, — сал тој да си дочекам да ги пукне брука и оде абер по м |
иш! — грмну хаџи-Замфир одлучно Зони. — Сал јоште једанпут да чујем нику лошотију за теб’, — из |
ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеириш, па... ако |
у ма’але...</p> <p>— Пуно, ама за мен’ сал једна што је...</p> <p>— Пушти ме, да си идем! рече |
што има муку?!{S} Има ги сијасвет, ама сал туј пуче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чорбаџ |
нулаћ?</p> <p>— Кој знаје...</p> <p>— Е сал Манулаћевица неће да биднеш!</p> <p>— Бре-бре!</p> |
не брука и оде абер по ма’але, па после сал тол’ко да поживејем кол’ко од зајца оп’нци да поцеп |
S} Белензуци се продавају, а мустаћи се сал давају, а не продавају — и стаде очински мило гледа |
е питује, ели кад си ћути и промине, те сал гледа на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, к |
, очи да си не скинеш сас њи’!{S} Ја ги сал гледам, па си сеирим! {S}А туј при мен’ си седи’ ан |
i>...{S} Ако искаш да се жениш, мен’ ми сал кажи...{S} Разбра ли? — заврши стари Замфир и опрос |
најем си ја!{S} Ласно за тој!{S} Мен-ми сал оставите... бригу не берите, а ја ћу сама убаво да |
еће да ћути, веће иде поза мене и збори сал, да чује чаршија. „Ако неје истина за данашњи сокак |
а да гледам чорбаџиске керке?!{S} Ја си сал појешем, ето, што се поје по чаршију и по ма’але!.. |
ејски трговац, галантерис’!...” А ја си сал ћутим, — збори си Петракија — па викам:{S} Може, ис |
есам, нане!</p> <p>— Јеси!{S} За све си сал ти кабает!{S} Ама си инает и инћар, како и татко ти |
Замфир.</p> <p>— Не ли те пита, а ти си сал ћутиш!</p> <p>Замфир слеже раменима, пушта густе ди |
Ласно за тој!{S} Ја ћу ти изработим; ти сал седи си, па жмиј!...</p> <p>— Хехе! — смеје се Мане |
лу — ласно за тој!{S} Ће се бијем, а ти сал да сеириш.</p> <p>Умирује је Мане и вели да никаква |
г, ете, неси!</p> <p>— Море, узни си ти сал мене, па ич не бери бригу!{S} Ако треба да се тепам |
еле-е!!{S} Срам да ме изеде; ем што сам сал комшика, па иска срам и резилак да ме изеде!{S} Чет |
аше ни; та саг по ма’але за ништо друго сал за тој се збори”.{S} Па како гу је уграбија? питује |
а кад ће да затворим дућан, ја си нађо сал једно!{S} А код чекмеџе долазимо сал ја и он, ники |
ђо сал једно!{S} А код чекмеџе долазимо сал ја и он, ники други!{S} Е неће, зборим си ја у себ’ |
t="subSection" /> <p>— Мори, Јевдо, зар сал Петракија што има муку?!{S} Има ги сијасвет, ама са |
/p> <p>— Да не да Господ... ја си једну сал искам...</p> <p>— Па пуно ги у ма’але...</p> <p>— П |
ом. — Та што ако су убаве!{S} Оне ли су сал убаве?{S} Има време!...</p> <p>— Мори, Манчо, побрг |
огородица Тројеручица!...{S} За теб’ ћу сал да радим од јутро до мрак — што ми треба пазар и му |
они нека си раде за муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зоне, да <pb n="111" /> кујем срму и среб |
с њег’ како ала с берикет.{S} Да чујеш сал”.{S} И стаде да прича:</p> <milestone unit="subSect |
„голем нишан”?...</p> <p>— Што, зар ћеш сал да гу гледаш?{S} Да лижеш мед кроз шише?...{S} Тој |
<p>— Ете, тој Зоне Чорбаџиско да видиш сал!... — вели јој Дока излазећи. — Ја ћу си разберем к |
е требало ни да иде сам главом тамо. — „Сал дор чукне у тел у Стамбол — и паша већ беше!” — гов |
кова с гарнизоном бандом и без Пашонине сале!...</p> <p>Сврате се ту понекад и застану и неки в |
/> <p>— Ама с мен’ у амам да искочиш, — салете је Дока, — да сеириш и да видиш једну убавињу и |
дугачким придикама и клеветама, сложно салетеле Зону; и које чудо онда ако је Зона подлегла, п |
и ја делим сас друство, али оној што је салте моје!...</p> <p>— Ево ти овој! — рече Мане. — Зим |
на, у који је мајстор-Мане онако вешто, салтоморталски, ускакао — био је дућан алваџије Амета. |
, и то последњи, корак, да се, то јест, сам он састане са Зоном, да је заустави, ослови, да је |
е, на велико чудо и запрепашћење свију, сам главом Манча с Потом шегртом и отворио дућан. „Ваљд |
нашога Манчу?{S} Наше си је дете...{S} Сам ћу гу ако се, кад минем кроз чаршију, сетим — сам ћ |
и.{S} Задубио се у оправку муштикле.{S} Сам ради, јер је малочас послао све млађе из дућана и о |
е његово, и никога не пушта у сопче.{S} Сам га помета с метлу.{S} Хо, мајка му стара, и тој тре |
ако се, кад минем кроз чаршију, сетим — сам ћу гу, викам, однесем до њег’...{S} Ако гу он не бу |
бре магаре, тетина, он да ти каже каква сам била т’нка и висока кад ме узеде, ете, мој Сотираћ. |
тракија — па викам:{S} Може, истин’, да сам човек прос’, па се не разбирам у сагашње време; па |
о збори.{S} Давију ми правија!...{S} Да сам учија нике чкоље, та да испишем, ете, <pb n="46" /> |
у значи: „Не питај!{S} То ми је мана да сам дружељубив!”</p> <p>У кафани пуно.{S} Жагор и разго |
мфиру ништа, него да дува на нос, па да сам потруди своје чудо и господство и да и сам тражи ле |
а се тек још више уплашио и решио се да сам покуша још један, и то последњи, корак, да се, то ј |
оне речи:</p> <quote> <l>Јеси л’ чуо да сам испрошена? </l> </quote> <p>и оне још страшније реч |
што па ти тол’ко смићеш?</p> <p>— Е, ја сам си тетка на Зону! — вели Таска.</p> <p>— Ја па тетк |
си збориш тако.{S} А, истин’, рече, ја сам кабает, много сам, рече, кабает!{S} Ете веће две го |
: „Л’же, кучка!...{S} Неје оно Мане; ја сам Мане, а оно је куче!{S} Овој су мађије!... {S}Куче |
јка ти не плакала!{S} Што мислиш?{S} Ја сам си проста жена, па се ич не разбирам и не знајем ов |
ар не познајеш? — смеје се женица. — Ја сам си Васка...{S} Васка Гмитраћева, зар ме не познаваш |
ију — нико паре њихове не виде!{S} А ја сам светски човек: ја хоћу добро да поједем, па, брате, |
} Онакву лепотињу веће у мој век — а ја сам си жена убавачко стара — јоште не видо’...{S} Фрузи |
ш ти тој, тол’ко ти зборим!{S} Зашто ја сам си еснаф човек, прос’, и несам писмен; несам чиновн |
оној бачванској песми, која гласи: „Ја сам цуру молио и лепо говорио, а сада је дошло време - |
ри, после објашњење — чују се речи: „Ја сам, бре, војник, пореска глава, плаћам, бре, порез!” а |
је. — Шесет и једне „меснице” прекараја сам у мој век, чу ли, куче ниједно, — грми стари Замфир |
/> <p>— Да рекнеш: драгичка!{S} Нашеја сам побратима! — вели Мане Зони, која га је испратила д |
приседник ми неће побегне...{S} Пошеја сам у суд... — вели Замфир правећи цигару и мећући је у |
рче, — зашто знаш...{S} Ето, заб’равија сам зар онај стари адет, па искам да знам.{S} Зашто саг |
реч за мен’: та ловџија сам, мераклија сам џимпир, коцкарин... — искочи’ <hi>никакав</hi> чове |
ете, јоште један потакав!...{S} Пратија сам човека да га питује...</p> <p>Зона издиже обрве и с |
{S} Искочио лош реч за мен’: та ловџија сам, мераклија сам џимпир, коцкарин... — искочи’ <hi>ни |
а ли ја да гу украднем?...{S} Кујунџија сам, ама... „носено злато”... бива ли?...</p> <p>— Мори |
е не орезили, рече, твој Митка.{S} Чуја сам — а убаво разбра’, — рече, јучерке на ноћ, куде нек |
..{S} Леле, — трже се мала, — посмешила сам се! — замуца застиђено девојче и покри шакама поцрв |
по соби, па најзад поче:</p> <p>— Дошла сам си, ете, на један еглен...{S} Заради неку послу...{ |
већ и јављати, — крене се једнога дана сам главом чорбаџи-Замфир, не казујући, наравно, никоме |
огнеш. {S}Знајеш какој си је...{S} Жена сам, удовица сам, не стизам свуд; не прилега, неје ред. |
/p> <p>- Ела, Васке, запој!...{S} Жална сам, — жалну ми песну запој!...</p> <pb n="89" /> <p>А |
p> <p>— Што ти је, мори?</p> <p>— Болна сам, тето, — одговара полако Зона.</p> <p>— Болна?</p> |
> <p>— Што, мори?...</p> <p>— Ете, црна сам ти муштулугџија, Ташано!{S} Сас црн ти абер дођо’!. |
два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!...</p> </div> <pb n="53" /> <div type="chapter |
јеш какој си је...{S} Жена сам, удовица сам, не стизам свуд; не прилега, неје ред...{S} Не знај |
са седишта, али га Замфир поврати, узев сам столицу.</p> <pb n="174" /> <p>— Остани си, остани! |
о да се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија, фукара?{S} Кад уловим ће вечечерамо, |
.</p> <p>— Што да тражим по ма’але, еве сам ти ја! — вели Дока.</p> <p>— Море, тето, — брани се |
три паше.{S} Па није требало ни да иде сам главом тамо. — „Сал дор чукне у тел у Стамбол — и п |
реме Мане није држао ни шегрта, него је сам самцит у њему радио; пазарио је и пазио да ко што з |
ни крив ни дужан, добио шамар, да није сам он, исти калфа Коте, звиждукао баш ту исту песму.{S |
о широком сребрном ланцу, који је Мане сам израдио, а на главу кад накриви фес, шајкачу или ас |
ивречности — што се, велим, решио да се сам, где треба, извести, а после да по светој <pb n="15 |
гу ја, та си узе једно сикирче. „Зар ће сам трговачки суд, та да не смем, па иска и треба два г |
у такву кућицу, он се осети некако више сам, свој; далеко од града и вреве и тишме градске, и о |
ка упаде у собу.{S} Да је други ко кроз сам сулундар упао међу њих, не би му се тако зачудиле к |
римљен у ред чорбаџиски, јер га, ето, и сам стари и поносити Замфир прима у свој род!</p> <p>И |
загонетно.</p> <pb n="156" /> <p>Ето, и сам Манча се одриче тога: каже да је у то време играо т |
не памти да је икад мањи и тањи био; и сам дед Манчин причао је да се још дететом играо под њи |
се у прса и уздахну, па шију даље.{S} И сам Манасија — „чапкун Мане” назван — кујунџија, колико |
се окрене и погледа на ону страну.{S} И сам стари пензионовани претседник суда, кога су млађи ч |
ом и душом био лепота од човека.{S} А и сам епитет, управо епитети, сведоче то.{S} У чаршији је |
потруди своје чудо и господство и да и сам тражи лека томе злу и <pb n="172" /> невољи.{S} Док |
и мртвих и рањених, а међу последњима и сам стари несрећни отад лепе и неваљале „побегуље” Зоне |
има чорбаџи-Замфировим.{S} Ту понекад и сам чорбаџија сврне, да попије кафу.{S} Тада обично сви |
велике — да није никакво чудо што се и сам господин Ратомир, директор и главни уредник листа < |
остаде кућа и лојзе и њиве... а ја си и сам јоште купи и спечали.{S} Знајем си; занајат, еснаф |
га Замфир после кратке паузе, правећи и сам цигару.</p> <p>— Тхе, спрама године! — вели Манча, |
ва страшнија и бржа и савршенија него и сам Теслин телеграф без жица, јер иде право чак у небо) |
о у једном окатренућу.{S} А пре тога би сам почистио метлом испред дућанчића, задиркивајући дев |
е, одлазио би тамо, попио кафу, коју би сам тамо на сухом грању пекао, наслушао би се песме пти |
ње?</p> <p>— Ја што сам ти?{S} Тетка ли сам ти, што ли сам?!{S} Што си ћутиш како немак?{S} Род |
што сам ти?{S} Тетка ли сам ти, што ли сам?!{S} Што си ћутиш како немак?{S} Род смо си...{S} К |
д је испраћао Доку.</p> <p>— Е, лошо ли сам зборила? — брани се Дока. — Што да неје прилика, ка |
поклизнути и врднути са стазе врлина ни сам црни ђаво, акамоли једна чедна и безазлена девојчиц |
е што је чуо, а после — не могући се ни сам снаћи у том хаосу и лавиринту од најразноврснијих п |
о вам ни писац не уме казати, јер то ни сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад |
е. — Теке сутрадан, пред ручак, и ја си сам чу у чаршију, ама викам „сокак-лаф” си је...{S} Што |
ели узнем по-за себ’ измећарче, ели си сам узнем фенер, окачим га на чибуче ели на пуле оди џу |
грађанства било је толико јако, догађај сам по себи тако интересантан и тајанствен, верзије так |
мерак на оно Зонче Замфирско, ете, тој сам чула!...</p> <p>— Ба! — пориче Мане.</p> <p>— Ти да |
Вика те Зоне Замфирско!...</p> <p>— Туј сам!{S} Што ти требам? — запита је Калина, кад дође.</p |
али.{S} Знајем си; занајат, еснаф човек сам...</p> <p>— Знајем...</p> <p>— Имам си дућан.</p> < |
ча мање!{S} Један дан убаво запанти дек сам спустија у чекмеџе два по пет динара од пазар, а ка |
о?...{S} Ники ме ич не питује, а белким сам мајка!...</p> <p>— Е, — уздахну Таско — тој си је, |
Васка, прошла крај Манина дућана, а он сам био у њему, добацила му је у пролазу: „Бата-Мане, п |
ди онај немили догађај, да докаже да он сам ништа томе није крив, него она тетка Дока, па нека |
да је заустави, ослови, да је упита он сам последњи пут...{S} Ако ништа друго, а оно бар да ск |
е на сведоке који су га видели.{S} И он сам каже да је то лаж и клевета; ако је ко крив, — крив |
росто једна жаока умочена у жуч, а и он сам се често с уздахом изражавао да „пише крвљу срца св |
ар што га је пре недељу дана добио и он сам од мајстор-Мана, кад је ту исту песму пред њим запе |
, и не пуштају га лако, баш и кад би он сам хтео: што је он једини конзерваторист међу њима, и |
ење целога града...</p> <p>— Море, знао сам ја то, — говорио је Милисав, опет у кругу својих, у |
како бедан морао изгледати кад је остао сам на сокаку онако гадно исмејан од једне глупе измећа |
очас послао све млађе из дућана и остао сам.</p> <p>Тишина.{S} Замфир разгледа по дућану и изја |
прошевина и прстен и кад брже је дошао сам дан свадбе, само чује песму, чује страшне оне речи: |
т Поте скочи и диже се да иде.{S} Рђаво сам рекао „да иде” — полетео би он, како му је мило бил |
ботиш?{S} Здраво ли си?</p> <p>— Здраво сам си! — одговара Васка.</p> <p>Ту Мана застаде.{S} Пр |
} А, истин’, рече, ја сам кабает, много сам, рече, кабает!{S} Ете веће две године и повише!...{ |
, кад прође Васка крај дућана, а он био сам, зовну је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли су ви? — |
а се истепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена проста, убаво си знајем дек неје заради мен |
о земљоделско-шумарске школе, али, како сам није имао земље да је рационално обрађује, није је |
љно и поносито, — веће шес’ недеље како сам удадена...</p> <p>— Бре!{S} А за кога се удаде?...{ |
/> <p>Мане је без ичијег питања, онако сам по својој памети, учинио тај корак.{S} Позвао је Ма |
<hi>татко</hi> да ме зовеш...{S} Татко сам ти, зашто си ми <hi>аманет</hi>...{S} Ако искаш да |
91" /> је сада Зону, раздрагао се; зато сам продужи даље песму, коју опет сви свирком и певањем |
а Гмитраћева, зар ме не познаваш... што сам била у Хаџиске измећарка, а доносила ти абери од Зо |
ита је Мане.</p> <pb n="93" /> <p>— Што сам ти ја тебе-ти, а бре, магаре?!...</p> <p>— Де, море |
, што си је за зборење?</p> <p>— Ја што сам ти?{S} Тетка ли сам ти, што ли сам?!{S} Што си ћути |
S} Леле-е!!{S} Срам да ме изеде; ем што сам сал комшика, па иска срам и резилак да ме изеде!{S} |
не може лако купити ни стећи, нешто што сам Бог дарује човеку, па зато то сваки чорбаџија и нем |
Што ми, драги, не долазиш?</l> <l>Синоћ сам ти долазија,</l> <l>По азбашче пошетаја,</l> <l>Ало |
тишина целога тога дана, све док није у сам мрак банула у кућу тетка Таска, и с врата, пре „жив |
момку и шегрту и рекне им само: „Саг ћу сам туј!” па полети другим пречим улицама, с другога кр |
останем и девојка...{S} А, једна ли ћу сам ја <hi>таква!?</hi>”...</p> <p>Никад тужнија и утуч |
р, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га питају коју ће да узме, а он каже: „Све |
м си мајку и брата... {S}Измећарка нећу сам!...{S} Сал при мајку хизмет ћу да чиним...</p> <p>— |
} И-и-ич-не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу |
је...{S} Еве, пратила ти овој цвеће!{S} Сама га је тргала у башчу, за теб’ га тргала!{S} Пољуби |
ане, две ти очи!...{S} Остави ме!...{S} Сама ћу си идем!...{S} Врни се!{S} Жива ти ја!{S} Ће ме |
и вас зборила!{S} Никој гу неје пратија сама си, брљива, оде при вас!...</p> <p>— Хе, лагала је |
куд се вода слива</l> <l>И девојци која сама дође!</l> </quote> <p>И тако прошла читава година |
— запита Зона радосно.</p> <p>— Е, ела сама да га погодиш!...</p> <p>— Какав је?{S} Је ли је т |
у или преко сокака што је умела и смела сама поћи.{S} Зато и није било лако Мани; и прошло је п |
ако да никад није сама; а и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се да слобода, и |
што је знала да ти рекне, кад си и она сама, ништо се знаје?!</p> <p>— Ихааа! — засмеја се тет |
рече, „па <pb n="147" /> ће си <hi>она сама</hi> да дође и чука на <hi>Манчину порту!</hi> Мор |
> <p>— Кад ти мило за њег’, а ти се таг сама удадни за њег’: удовица си...{S} А што па ти тол’к |
тинске сукњице са цветићима.{S} А никад сама није ишла: увек је око ње било бар пола туцета нек |
а и до места где се игра оро, али никад сама, већ увек с понеком другарицом и праћена измећарко |
али и себе, јер је у души осећала да је сама дала повода оним својим држањем и увредљивим речим |
ећна девојка рекла; веровала, као да је сама својим очима гледала и својим ушима чула.{S} Сад ј |
ти и по томе се владати.{S} А и да није сама осетила то, имао би ко да јој то каже.{S} Родбина |
рва, јетрве и заове, тако да никад није сама; а и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и д |
чудноватије и невероватније и опширније сама ствар приповедала.{S} У Бањи и на Мрамору причало |
ме ићи; ни на авлиска врата не сме више сама, без неког од старијих, изићи!{S} Свима је пресео |
етан догађај заинтересовала и заузела и сама месна штампа, и како је хтела и покушала да ствар |
е и Замфирових.{S} Страшна му је била и сама та помисао да је Зона све то морала чути и видети, |
кроз онолики свет и улице, и зато је и сама заредила по многим познатим кућама, навијала разго |
и крају приводила, — брже него што је и сама Зона желела и очекивала.</p> <p>Свршила се и проше |
, не знам ни сама си, Ташано, веће се и сама крстим с обе руке, и питујем: што је овој?!{S} И к |
чуло из авлије.{S} И страшна му беше и сама помисао на то како је смешан, како бедан морао изг |
искрено бранила свога сина, верујући и сама искрено да није до њега кривица, али када Зона спо |
у такву женску.{S} Тетка Дока се понуди сама.{S} Повисока је, а куражна је.</p> <p>— Што да тра |
ед на прса, и заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради, као што опет и не зна како силно ст |
тешке персиске свиле — који већ више ни сама Ташана не носи, јер је изишао из моде, — потрпа на |
Таске, ако знаш?</p> <p>— Е, не знам ни сама си, Ташано, веће се и сама крстим с обе руке, и пи |
/p> <p>— А што кој да ми казује, кад си сама све знајем, и све видим?{S} Замилуваше се деца, та |
мисли?!</p> <p>— Е, иди си, па ги питуј сама.{S} Они си такој зборе.{S} Џевап не могашем да си |
и и ослободи Манулаћеве старије и да им сама понуди и опомене их и да им миг за прошевину.{S} А |
адила кад јој на Крстовдан приђе главом сама Зона и поче о том истом да јој се јада.{S} Јевда и |
сера, с огромним звекиром, показује већ сама она богатство домаћиново.{S} Кућа двокатна, висока |
е сме да дође, зато се у четвртак крену сама Ташана до Ураније, да види шта је било.{S} Зла слу |
ал оставите... бригу не берите, а ја ћу сама убаво да дуздишем целу работу!{S} Ја ћу да заобико |
бану у Манин дућан нико други него баш сама главом тетка-Дока.{S} Дошла је да му каже све шта |
но,</l> <l>Не буди ми господара,</l> <l>Сама ћу га пробудити!...</l> </quote> <p>А кад би устао |
ник, узаман баца ногама, стреса товар и самар, али му све то ништа не помаже, — тако и овоме са |
S} Мори, за тој ласно. „Имаш си грбину, самарице доста”; та и за Ману и женење његово ласно...< |
о магаре, та му се саг топрв сетисте за самарицу!”) и све су такве неке ствари наводили, да је |
се, ете, рита, како магаре кад си неће самарицу на грбину...{S} Е, какво је тој саг заступило, |
, „док си имаш грбину, ће нађеш ласно и самарицу”!{S} Ласно ће нађеш, — ем не једну, веће кол’к |
" /> редовно бестрага далеко удаљила од саме ствари и отишла на десето; свака је била опоменута |
трумбетом, с косом и брадом жућом и од саме трумбете.{S} То је пан-Франћишек, брат Чех, који ј |
м после свадбе, па се трже уплашен и од саме помисли те.{S} Врати се опет мислима синоћњем дога |
дити да све то испадне што боље. {S}Оне саме све то свршавају — никога не питају; Таска и Дока, |
ма само мало веће бркове, већ га зову и саме удаваче <hi>„чича”</hi>, а ако још пусти и браду, |
ута да се не удаљује, него нека се држи саме ствари, и свака се нашла увређена и дизала се да и |
је бруке и срамоте.{S} Да, мисли Мане, сами су били.{S} Био је само ноћни стражар, па и он је |
е пита: оћемо ли ели нећемо; а саг, кад сами стадомо „татко” и „мајка”, — саг нас <hi>па</hi> н |
Они из кола иду па љуљају друге или се сами љуљају, а они са нишаљке иду и хватају се у коло.{ |
устише ченгије да измакну, а после се и сами разиђоше...</p> </div> <pb n="193" /> <div type="c |
од мишком, од којег поправљања добише и сами неки уморан и скоро рећи глуп израз на лицу.{S} По |
итни, што од тих крупних пазаре еспап и сами га у колицима у први мрак догурају у свој дућан; т |
ринети њеном челеби-Ђорђији.{S} А већ и сами им надимци казиваху то — беху то све нека имена бу |
арише, па и одоше.</p> <p>Остадоше опет сами.</p> <p>Опет мала почивка.</p> <p>— Бре! — поче ха |
од силна смеха, а највише се смеју баш сами младенци, Зона и Манулаћ. {S}Манулаћ се пустио из |
ко и татко ти што беше. — Припрети му и самим владиком. — Мори при деда-владику ћу искочим на д |
амфир је био сила: могао је човека и са самих вешала скинути, само кад хоће и кад потруди своје |
оре његове, који су и виши и лепши и од самих пашиних!{S} Кућа му је била у једној тесној и кри |
ко је код нас „свако чудо за три дана”, само утолико се мање и ређе говорило — говорило се и ту |
{S} Ће искочимо једанпут! — вели Јевда, само да је скине с врата. — А саг, иди си па легни; пре |
гледа на коловођу!{S} Или се то, можда, само очи навикле, па изгледа тако!...{S} На десно раме |
другим пречим улицама, с другога краја, само да се сретне с њом, да је види!{S} А кад се сретну |
о једна слика му је лебдела пред очима, само један поздрав му се једнако понављао у ушима, и он |
е никад неће удавати!...) Ништа не зна, само га гледа, а израз лица јој такав и уста јој стоје |
врдиле да се стари лисац само претвара, само да би се показао пред Ташаном како нерадо оставља |
ка, и, ко год дође до затворених врата, само зачуђено пита: „А... мајстор Манча — нема ли га?” |
> само он бедан; свима до шале и смеха, само он стоји и служи свима, па и оним најгорима, за по |
тен и кад брже је дошао сам дан свадбе, само чује песму, чује страшне оне речи:</p> <quote> <l> |
о ћепенцима и шију фустане и памуклије, само је погледају, махну главом и груну се у прса и узд |
ре три-четири године као деца долазиле, само што Зону сада прати измећарка њихова, Васка.{S} Ст |
рталисао једне тешке бриге и главобоље, само му није мило што се младенци много снебивају и сти |
есма с нишаљке, разговор на све стране, само се другарице ућутале.</p> <pb n="75" /> <p>— Васке |
кице од кукуруза, и, онако раскомоћене, само у јелечићима и шалварама, слушају новости из комши |
</p> <p>Тада се све разиђоше задовољне, само Зона остаде тужна и не могаше задуго ока склопити. |
шио се Мане, — није нико био, само оне, само женске, а оне не смеју од мушких ништа да кажу, а |
две муштерије које су дошле да пазаре, само да се не би прекидао разговор.{S} И кад се уверио |
су дућани већ давно отворени и пазаре, само Мана Кујунџије дућан — преко обичаја, као никад до |
весело, па игра, пева, пије и грли се, само он тужан повукао се неопажено у један ћошак у авли |
д кућа. {S}И никога по улицама не беше, само што ноћни стражар далеко тамо у мраку што се види |
тражење часника.{S} За све се сложише, само за девера никако, јер то је право било право младе |
шта су се све решили чорбаџи-Замфирови, само да би ућуткали гласове.</hi> </p> <p>Кроз уста ист |
а видео у тим сликама...{S} Сви весели, само он тужан; сви пусти и обесни, <pb n="117" /> само |
куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само осећа.{S} Осећа да јој је нешто мило и тужно нешто |
ао је човека и са самих вешала скинути, само кад хоће и кад потруди своје чудо и господство.{S} |
би тада запевали, мислили би сви, увек, само на Зону хаџи-Замфирову. {S}А она је знала за то, п |
, сасвим по оном: „Како играм да играм, само да се наиграм”.{S} Играју сви; кликћу и подврискуј |
а, говори, али кад се већ говори о том, само се онако говори како се првих дана говорило.{S} Го |
о обријан и ошишан, весео и расположен, само изгледа мало неиспаван.{S} За пасом му револвер пр |
а.{S} Све су оне дошле на позив Јевдин, само најмлађа, тетка Дока, дошла је, као и увек, незван |
, не, — тешио се Мане, — није нико био, само оне, само женске, а оне не смеју од мушких ништа д |
е друге жене!{S} Нико више није ту био, само њих две.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је све |
кавурима, он је лако, од шале, залечио, само кад се кренуо.{S} Тек се дигне до паше.{S} Јаве га |
при помисли да ће све бити што је било, само он неће више бити онај негдашњи!... — Хе, ’ај’ иди |
Богу што је све то само сан био.{S} Но, само би му то још требало да су оне биле синоћ ту!...{S |
о је глас и надаље и мишљење оно старо, само обогаћено и накићено новим досеткама и заједањима. |
попије кафу.{S} Тада обично сви изиђу, само по једно мушко и женско од млађих остану, стоје ту |
викач</hi>.{S} Њега, дакле, сви чекају, само га не чека скоро премештени из Београда практикант |
е, коју сви радо и редовно овде играју, само мало доцније, кад се сви играчи скупе. {S}А дотле |
упе Зоне разви се у витку девојку Зону, само очи што осташе оне исте — крупне и тамне, с дубоки |
ла и увребала.{S} Искрала се од својих, само да се састане с њом.{S} Приђе јој и пољуби је у ру |
ао док му се прво његов татко не дигне; само у кафани би он прво оца опомињао да се дигну и иду |
сркао кафу, и тада је врло мало мислио; само од времена на време издигне се на сиџадету, пружи |
жан; сви пусти и обесни, <pb n="117" /> само он бедан; свима до шале и смеха, само он стоји и с |
е. {S}Свуда га је водила, <pb n="87" /> само га је у хамам престала раније водити са собом.{S} |
арамфила, замбака и каквог не цвећа!{S} Само је лепа Зона знала каквога све цвећа није било у б |
е он приметио, нити га се то тицало!{S} Само једна слика му је лебдела пред очима, само један п |
друге две тетке, Калиопа и Уранија.{S} Само се тетка Дока не смеје, него се љути; планула, па |
ка трокатница богатога хаџи-Замфира.{S} Само се чуло са свих страна силно пљескање длановима, и |
а за собом и остави их запрепашћене.{S} СаМо су се крстиле и викале: — О, Боже, о, Господи!{S} |
” Тако се једни смеју, а други љуте.{S} Само Мане нити се смеје нити се љути.{S} Стоје табле пр |
Зони ону липу пред капијом у авлији.{S} Само дотле, рече јој, сме ићи; ни на авлиска врата не с |
људи нису га баш најрадије гледали.{S} Само духну на нос: „Хм!{S} Ја-га, што је џимпир!{S} Ана |
.</p> <pb n="72" /> <p>Зони неправо.{S} Само она не гледа на ту страну; почела је да зева...{S} |
ице.{S} Мане је најчешће водио коло.{S} Само позове по једну девојку, да с њом поведе коло.{S} |
вјуише Замфирове, Манулаћеве и Ману.{S} Само на та три места.{S} Наравно да и то није било лако |
Пајицом, кад овај има свој „аузганг”, — само чујеш како лете, да се посатру, девојке на авлиска |
} А чезнуо је за њом, те како чезнуо, — само је био јогуница и није никако дао да се то и опази |
анама трунули, и коске наше остављали — само да је добијемо.{S} И што ће нам онда све то?!...{S |
.{S} Никоме није казао зашто и крошто — само је Митку, оном Петракијевом, све поверио, испричао |
заврши Милисав, — мрзи ме и да причам-— само се наљутим, па онда не ваљам и нисам цео дан ни за |
е с леве стране до Зоне.</p> <p>Зона га само овлаш погледа, даде оком знак Васки, измећарки сво |
/quote> <p>Калфа Коте остави рад, па га само погледа.</p> <p>А Поте се занео као тетреб, па про |
p> <p>И да се само Мане питао и од њега само да је зависило, можда би тако и било, Али, срећом |
” — „Их, болан брате!” вели онај и сада само мисли о томе и ни о чему другом.{S} Налази да му ј |
пошље у Београд, хаџи-Замфир би их тада само погледао и погледом пресекао; истресао би чибук, а |
утра, за недељу, а тога је дана гледала само да се никако не састане ни с Маном ни с Јевдом.{S} |
кав је тамо обичај.{S} Јер чим неко има само мало веће бркове, већ га зову и саме удаваче <hi>„ |
о махалама и у чаршији се неколико дана само о токе говорило.{S} А да је прича углавноме порасл |
з алву слатка и блага!...</p> <p>А Зона само прћи уста и не одговара ништа; стоји као свећа, са |
и посветио све остале дане свога живота само жупском вину, резонујући да на тај начин добија и |
Зони је Мане због таквог његовог живота само изгледао интересантнији, а због сталежа његовог са |
налуна чак преко сокака, а лепи Перица само глади своје брчиће и пусти извештаченим басом (а г |
p>— <hi>Било</hi>, Ајшо!...</p> <p>Ајша само превуче руком преко чела и остави га, даде дахире |
интересантнији, а због сталежа његовог само милији и симпатичнији!...</p> <p>— Ела, Васке, зап |
држи и буди у њима нову освајачку глад само оно што је још непобеђено и неосвојено, што охола |
зао шта га чека ако то учини, јер га је само запитао кратко и хладно:{S} Задржава ли се он поду |
е: једна, да је погинуо, а друга, да је само рањен; по једнима лако рањен, а по другима тешко — |
једној компонованој „Херувици”, која је само једаред отпевана у цркви, а после је следовала ошт |
нужно ни да кажем!...{S} Целога дана је само на то мислио, и једнако му у памети зујале и звони |
нска и да просто не може без ње; она је само за њега створена а он за њу!{S} И један дотицај ко |
ору нити се љуљала на нишаљци — она је само гледала.{S} Тек се узме за руку са којом другарицо |
ма о Зони стигла пре ње у П*, и Зона је само интересантна била тамо, и ништа друго.{S} И место |
уго и досадно, а и излишно.{S} Доста је само споменути да их је било свакојаких.{S} Причало се |
се и почеле опет циркулирати.{S} Шта је само досетака на рачун Мана пало, наравно, већином у ње |
о се понегде и тумачило.{S} Али тиме је само још већа забуна начињена и унета у јавно мнење, ко |
оном малом дућанчету свом израђивао је само просто прстење, белензуке, звонца и меденице, и оп |
с њом на челу као инорог. — А какво је само сребрно кандило израдио за Светог Пантелеја; па ср |
дућан, али се посла није лаћао, него је само правио цигаре, пушио, пуштао колуте дима и задовољ |
Да, мисли Мане, сами су били.{S} Био је само ноћни стражар, па и он је далеко био; шта је он мо |
фатална са своје прилепчивости; и ко је само једаред чуо, није могао више да је избије из главе |
него су је морали повести, водили су је само <pb n="36" /> под тим условом да ништа, ни речи, н |
све то ништа не помаже, — тако и овоме само пусте у уши мисао о женидби и женици — и ви сутра |
ласове, од којих је њој бучила глава не само од тетка Таскиних реферата, него и од свију других |
жу да га воле као своје дете, оне га не само слободније гледају, него се и зауставе и разговара |
војим рођеним очима видели на колима не само њу, него и понете ствари, као: креветске хаљине, к |
о’, <pb n="18" /> Зоне”.{S} Море, па не само ту песму, него и ма коју другу песму, сваку песму, |
чује и даље, да допре до Мана.{S} Па не само да се задржао на хвали речима, него је и делом док |
ама све од аз до ижице.{S} А Дока је не само заплашила, него и вешто питала: постављала јој је |
еких тетака, стрина и ујни.{S} И оне не само да приметише како им је њихова Зона лепа, него при |
ричало се тога дана увече да је било не само отмице, него чак <pb n="149" /> и пушкарања; било |
узму на решето.{S} Иако стари Замфир не само да ни речи није никоме прословио о тој немилој сце |
сате, авлију и сав сокак; на све стране само оро видиш — једно, друго, треће оро, како се талас |
то то је све!” Али, кад га видеше да се само мало задржао у дућану, издао наредбе, па опет духн |
дети га и као девера!...</p> <p>И да се само Мане питао и од њега само да је зависило, можда би |
аћ. {S}Манулаћ се пустио из кола, па се само лупа рукама по колену: превија се и заболеше га ве |
о, ако ко Бога зна? помисли Мане, па се само прекрсти од чуда и рече: „Господи Боже, и овој чуд |
запрепашћеног чорбаџи-Замфира, који се само крстио левом руком и говорио: „О, Бог да чува!...{ |
ју другу песму, сваку песму, у којој се само спомиње девојка и љубав, кад би тада запевали, мис |
чу реч „оскудација”, чорбаџи-Јордан се само лупи шаком по колену од силна чуда, па се просто з |
штенству: да ће их све обријати, ако се само још једном запева таково „Иже херувими!...” После |
за њу прилике овде у месту.{S} Зато се само и играла са сваким, тек колико да ужива у триумфу. |
о није много заплашило: тешио се што се само на речима свршило, а није добио, као што је могао, |
ао други шамар, који очекиваше.{S} Коте само обрте главу, па се кришом насмеја; ваљда и њему см |
нским Ставре Јаре.</p> <p>— Ела! — рече само толико.{S} Даде знак Ману, овај се диже и обојице |
мом; неко мување у ребра видеше, и чуше само то, како један рече: „Што се смејеш, будало?” А за |
ало, и такорећи стереотиписало се.{S} И само утолико уколико је код нас „свако чудо за три дана |
поведе „Осампутку” или „Потресуљку!” И само они прапорци у Манчиним штиклама што казују да игр |
јер Зона више није играла; остала је и само гледала.</p> <pb n="74" /> <p>Кад засвираше „Нишев |
да понесе дади алву, а она се окрене и само исплази језик на њега, па продужи пут.</p> <milest |
ла сину и мисли његове погодити; чим би само помислио и у себи зажелео нешто, мајка би му погод |
е једно до другог како играју.{S} И сви само Ману и Калину гледају; сви их гледају задовољно с |
овек баци <pb n="17" /> око, свуда види само господство.{S} А тек унутра, у кући, у претсобљу, |
..</p> <p>Силно је оптуживала сина, али само зато што је био Крстовдан уздржала се и није му то |
о, или, боље рећи, мислио је на њу, али само још утолико, уколико је желео да јој се освети.{S} |
е умио, обрисао руке и лице, и мало али само обичаја ради — стењао би и јечао почешће. „Ој леле |
о ти је!{S} Ено, гледам само...{S} Узми само по нашим новинама!...{S} Новине, новинари, бре бра |
отуку с амбрелима, да све пршти — а они само укратко пишу: „Били смо”, веле, „очевици једне неп |
ле да се синоћни догађај могао догодити само због немара и те извесне лакомислености хаџи-Замфи |
е дошло, и приповетка се морала свршити само овако како ће се и свршити.</p> <p>После неколико |
су, јер чим зину и отворе уста, оне јој само позлеђују ране својим хукањем и кукањем: како су и |
аршија и кућа и родбина.{S} Родбина тек само поведе реч пред њим о њему: „Море, ’хоће, ете, да |
ађе загледају, кришом испод ока, па тек само уситне кад прођу испред њега.{S} А чине се као да |
ово ради — па то ти је!{S} Ено, гледам само...{S} Узми само по нашим новинама!...{S} Новине, н |
ад и дућан на момку и шегрту и рекне им само: „Саг ћу сам туј!” па полети другим пречим улицама |
кве се могу видети и наћи под билијаром само за сезоне такозваних „кромпир-балова”, кад настане |
ње што је лист задоцнио и што је изишао само на пола табака.{S} Кривица није ни до редакције и |
њу према њој, а она га и не гледа, него само пући уста...</p> <p>А Ману стегло нешто у грлу; за |
.{S} Онај први није имао ни врата, него само ћепенак, и мајстор Мане је преко ћепенка ускакао в |
тан шахиста, који не игра томболе, него само шах, и то с фармацајтским помоћником Пајицом.{S} С |
није свршила ни сву основну школу, него само три и тек почела четврти разред, кад је чорбаџи-За |
с јашмаком и фереџом.{S} С улице је био само бео прост и једноставан зид, тако да укућани нису |
то још није знао, и зато је сад мислио само о начину освете.{S} И, како је био досетљив, то му |
етке — запевао ту песму, увек је мислио само на једну Зону, на лепу Зону, Зону Замфирову.</p> < |
био крв њихова, — па се није задовољио само тиме да јој окрене леђа и да на другој страни потр |
крупнијих радова!{S} Некада се поносио само муштиклом коју је извезао Ибиш-аги, или табакером |
е никако дао да се то и опази! — Колико само пута, кад она прође тако некуд са својим стринама |
овог пакосног написа као потпис стајало само: „Један веран син наше свете православне цркве”. — |
ређе говорило — говорило се и тумачило само онако као у први мах.</p> <p>Замфирови су се тешил |
та и карања прогутала за ту годину — то само она зна!{S} Отац Замфир је с њом врло мало говорио |
рекрсти се и захвали Богу што је све то само сан био.{S} Но, само би му то још требало да су он |
и, а Ташана и Зона највише.{S} Да је то само пуст глас и лажна клевета била, није Замфир ни сум |
док се једва разабрао и увидео да је то само сан, страшан и ружан сан био.{S} И тек тада одахну |
S} Прекрсти се и захвали Богу што је то само сан био, и што тако, хвала Богу, није још и ту сра |
ила танка, висока и млада девојка, и то само за један сат.{S} Размишљали су, разговарали, ређал |
га.{S} Али већим делом дана то је место само за чељад и за женскадију.{S} Ту поседају на оне се |
пучом по оним женама, па уза сваки удар само викне: „Еве, тој ти је за куче у чашире!” а он тад |
и пита: „Шта имам да платим?” а келнер само каже: „Немате ништа; плаћено је”, а кад овај зачуђ |
S}Паша заподева разговор и пита, Замфир само кратко одговара; чини се љут, ћути, срче кафу и пу |
и Уранијом, јер им свима дође чудно већ само то што је банула у кућу, а још чудније што је на т |
ин затворила врата, јер је то у обичају само при прошевини. — Седа си, Доке! — нуди је домаћица |
-Франћишек, који је до доласка у Србију само пиво као пиће познавао, упознао се овде и с вином; |
а буде, то јест, јунак и борац, како му само име казује.{S} Није му се дало да сврши академију, |
било да су је и виделе!).{S} Опазили су само то да су домаћи сви некако сметени, расејани и заб |
рло често саветовао с њим.{S} Колико су само кафа и наргила посркали и чибука попушили и мастик |
нису, него су тврдиле да се стари лисац само претвара, само да би се показао пред Ташаном како |
м Мору; али тек кад вам кажем да је још само паша имао такав „пајтон”, и нико више у месту, онд |
ете, туре и у новине!” Остало му је још само да смисли о појединостима како ће да изведе своје |
пропасти, Мане му је рекао: ако је <hi>само</hi> то, да је за то најлакше!{S} Обећао је да ће |
онда не би он био „чапкун-Мане”!</p> <p>Само се једаред десило да је прошао крај Зоне, па га не |
икако могло то остати тајна, већ и због самога тога што се то доиста десило, а још више због то |
да и не осврће се за њом.{S} И већ због самога тога није никакво чудо што је и Мане Кујунџија — |
овке и грдње, али све то радо сносе при самој помисли на недељу после подне, при помисли на игр |
нких обрва и танких брчића.{S} Већ и по самој својој природи и по занату свом кујунџиском био ј |
његове старе, последње дане...</p> <p>У самој чаршији и по главнијим централним улицама гласови |
вљењу испали пушку, иако су били већ на самом улазу у варош, где их је Гмитраћ чекао, па завали |
се кренуо Мани у дућан.{S} Кренуо се к самом извору, такорећи, позорници догађаја, да својим о |
S} Дервиш ли је, калугер ли је та да си самотује?!{S} И ја му зборешем, ама ме ич не слуша!... |
још од чега пати.{S} А пријатна јој та самоћа, која је заклања од погледа укућана, који су јој |
и чује се жагор, а они, скривени у тој самоћи, уживају, јер знају да их нико не зна где су.{S} |
ас тек изгуби, нема је.{S} Повлачи се у самоћу, ону тако милу самоћу младим створовима који не |
.{S} Повлачи се у самоћу, ону тако милу самоћу младим створовима који не знају шта им је, а жељ |
нају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чује се жагор, а они, скрив |
глава, напослетку долази и натрапава на саму ствар, због које је ова приповетка и постала, а то |
Мане није држао ни шегрта, него је сам самцит у њему радио; пазарио је и пазио да ко што за вр |
рече Мане и притеже пас око себе. — Ја сан немам...{S} Ја за вечеру не знам...</p> <p>— Леле! |
ишљати, и већ га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} Излазе преда њ и привиђају му с |
трљао руке при помисли да то неће бити сан који зором бледи и нестаје га као магле са Паша-чаи |
идео да је то само сан, страшан и ружан сан био.{S} И тек тада одахну душом, прибра се мало и р |
ти се и захвали Богу што је све то само сан био.{S} Но, само би му то још требало да су оне бил |
е једва разабрао и увидео да је то само сан, страшан и ружан сан био.{S} И тек тада одахну душо |
екрсти се и захвали Богу што је то само сан био, и што тако, хвала Богу, није још и ту срамоту |
ћици, и те су слике прелазиле из јаве у сан и обратно, и најзад није више могао разабрати и раз |
будна машта, шта бунило, а шта варљиви санак створио!...{S} Све је то чудновато страшно и њему |
се; да ће му кућна ноћна тишина и благи санак бити мелем овим новим ранама његовим...</p> <p>Ба |
срам да збере и скута све тој!!{S} Два санд’ка пуна, бре брате, ете, да прошћаваш, све курвинс |
сма:</p> <quote> <l>Господар ми седи на сандалија,</l> <l>Господар ми пије љута раћија;</l> <l> |
рам ме, рече, изеде!</p> <p>„Погледа на сандаци, а и на сандаци катанци!{S} Премисли’ се ја:{S} |
еде!</p> <p>„Погледа на сандаци, а и на сандаци катанци!{S} Премисли’ се ја:{S} Е, што му треба |
S} Е, што му требају, мајке, катанци на сандаци, кад има — ем какав голем! — на врата?!...{S} Т |
оној сикирче, па и по катанци, па и по сандаци!{S} Кад си подиго’ капци, — леле мајке, што ће |
капци, — леле мајке, што ће да видим у сандаци!{S} Срам ме и да ти кажем; а њег’, рече, не бил |
а дућан му мало већи од већег путничког сандука. — Такав је тамо обичај.{S} Јер чим неко има са |
иротски и ћипровачки, ангорски теписи и сандуци седефски стамболски, пуни свиле и кадифе; по ду |
..{S} Дућан му кол’ко сарафско чифутско сандуче...{S} Па, ако што је сиротиња — ама, берем да ј |
те, син отиде си, те је саг кантарџиски санким чиновник — сас двеста гроша мисечно!!... {S}А фр |
ји и Ђулсефи.{S} Седео је, пио, и будан сањао, и тек га из сањарија тих трже глас споља, јер ба |
део је, пио, и будан сањао, и тек га из сањарија тих трже глас споља, јер баш поред прозора чу |
д му приђе Ајша с дахиретом, трже се из сањарија, заграби шаку стопараца и баци јој на дахире.< |
јенталац се сваки тада радо одаје тихим сањаријама!{S} Беше то кућица пуна свега и свачега, а н |
рјуком својим, гледајући својим великим сањивим очима преко ниских кровова околних кућа негде д |
купила, као да ће да се заплаче и гледа сањиво, уморно и тужно по другарицама, које се скупиле |
.</l> </quote> <p>Чучук-Ајша га погледа сањиво својим страсним великим бадемастим очима, али Ма |
певаше онако мало оријенталски — тихо и сањиво, мало кроз нос запеваше:</p> <quote> <l>Кад ја и |
е,<hi>куче у чашире!</hi>” И он се опет саплеће, пада, мучи се да се дигне, али већ не могаше, |
му тесак, о који се и иначе врлој вешто саплиће ногама, као да је већ официр, као да му је теса |
вика једна. „Узми си, стринке Доке, мој сапун, кирид-сапун је!” вика па друга.{S} Бож’ке!{S} Да |
„Стринке, стринке, мори!{S} Еве ти мој сапун!” вика једна. „Узми си, стринке Доке, мој сапун, |
Узми си, стринке Доке, мој сапун, кирид-сапун је!” вика па друга.{S} Бож’ке!{S} Да се поломе сл |
, драга моја!</l> <l>Твоје руке — ракли-сапун,</l> <l>Твоје очи два кладенца,</l> <l>Твоје лице |
<l>Опрала би, драго моје!</l> <l>Ракли-сапун нестањује,</l> <l>Бистра вода преса’њује,</l> <l> |
вели уплашено Јевда.</p> <p>— „Чешљеви, сапуни, ђулијаци неки, та нике женске штифлетне, колани |
одбријаним вратом, омирисана берберском сапуњавицом, где достојанствено, окружен неким теткама |
рити, ако не жена, та верна другарица и сапутница човекова?{S} И он осећа да не може више овако |
девојака, од којих једну треба себи за сапутницу у животу да изабере мајстор-Мане кујунџија.</ |
ију оди девојчики!...{S} Мори, у пашине сараје, па би искочиле и там’ помеђу три тесте Ђурђијан |
</p> <p>- Сараф и банкер...</p> <p>— Е, сараф!{S} Како може сараф девер да бидне?!{S} Нећу сара |
Збори си, жива ти ја, што је!</p> <p>- Сараф и банкер...</p> <p>— Е, сараф!{S} Како може сараф |
нкер...</p> <p>— Е, сараф!{S} Како може сараф девер да бидне?!{S} Нећу сарафина!</p> <p>— Ама д |
је кад би што добро продао, или кад би, сарафећи, кога забушио и преварио — и он би, трљајући р |
ако може сараф девер да бидне?!{S} Нећу сарафина!</p> <p>— Ама де, неје Чифут... наша си је вер |
.{S} Какав му је?...{S} Дућан му кол’ко сарафско чифутско сандуче...{S} Па, ако што је сиротиња |
га стаде љубити и шопати.</p> <p>— Ах, сарафче и банћерче ти татино!...{S} Овој ће куче, Персо |
је вера!...{S} Ем, млад, убав, богат... сарафче и банкерче... у наш варош нема га, ете, јоште ј |
— Ево ти овој! — рече Мане. — Зима иде, сас зимске руже да се закитиш! — рече и даде јој ону ки |
г’ повише него што татко ми имаше, ете, сас мене!{S} Плати за путине осам динара — ем беле паре |
можеш? — „Не могу, рече; трупам, рече, сас оне пусте потковице како стари мезулџиски, рече, ко |
лосветску и изгуби душу сас другу веру, сас туј, што ти гу кажем, фрајлицу Швабицу Кермину!{S} |
и цигару, син си већ чека <pb n="45" /> сас машице и жар; кад си татко збори, син си ћути, слуш |
е, црна сам ти муштулугџија, Ташано!{S} Сас црн ти абер дођо’!...</p> <p>— Ћути си, не збори! — |
у ватру — у ватру, у воду — у воду!{S} Сас теб’ ћу, побратиме!</p> <p>— Знам те, де! — вели му |
ишто неје било, — е, саг се врћеш...{S} Сас зор не бива!...</p> <p>— Е, зашто да неје Манча при |
те је саг кантарџиски санким чиновник — сас двеста гроша мисечно!!... {S}А фрајла Кермина посед |
у њега.{S} Обуче ги, и један дан одија сас њи по чаршију, а јутредан неће да ги обуче...{S} Ја |
{S} Ни татко ми Ђорђија неје се оженија сас алал, демек, оди нанини стареји, веће сас зор; угра |
у нику минђушу из дућан... и да се кара сас селске мечке оне!{S} А прилега ли на чорбаџи—Замфир |
енак, куде свет пролази, — и да се кара сас селске звери?!...{S} Па ти се, мори, у паре не разб |
Дућан!{S} Дућан да си отвори и сортира сас онуја силну стоку!...{S} Ела, Персо, <pb n="50" /> |
ц според три керке!...{S} Па што је саг сас Митанчу — некња га видо’!{S} Ништо се напраји оди м |
ш младос’ и лепотију по мејане и кафане сас оне роспије, никакве вере!...{S} Та да те турају у |
де си малко; чека, белким, да се измире сас татка Петракија, та када си виде што ништо неће бид |
еће рече на татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија |
с алал, демек, оди нанини стареји, веће сас зор; уграбија, демек, што си милуваше...{S} И ја ћу |
ше са своји; не бањаше се ни па збореше сас овеја.{S} А ове — ама знаш како ми чес’ давају, как |
ше ги ники из ма’алу.{S} Та сви скочише сас резилење...{S} Викају: не прилега на чорбаџиску кер |
д чаршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека за Манулаћа, за онај реч „куч |
док је младо,” има селски реч.{S} Та и сас теб’ и Митка ти алис та си је работа! „Море, Таче, |
i>, не би било саг, ете, <hi>сас арам и сас бруку!</hi>...” зборе си. — Ама кој ви рече за тој? |
е да зна!...{S} Е, тој ти је саг алис и сас мен’...{S} А саг ће убаво и видиш и разбереш зашто |
е, „и са севдах; па такој је”, рече, „и сас Зону и Ману”:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi>, реч |
к си је кротак, убав, еснаф-човек, ради сас први...</p> <p>— Имамо си, имамо, — прекидају је је |
Зоне се фаћа у оро... иска да се ороди сас луду Доку, Доку да вика: тетко!</p> <p>— Па берем д |
твој Митко чорбаџи-Петраћов што напраји сас мајку и татка му!...</p> <p>— Што ће начиним?! ’Ајд |
жене што си живују при мужије...{S} Ни сас цвет нећу те ударим!...</p> <p>— Хм!</p> <p>— ’хоћу |
: јок! — а он си —- ешек ниједан! ожени сас белосветску и изгуби душу сас другу веру, сас туј, |
уство! {S}Ба!{S} Не чекам си ја!” Па си сас оно сикирче обијем катанац и улезнем у сопче...{S} |
рече, „богат сас паре и бруку, а некој сас здравје”, рече, „и са севдах; па такој је”, рече, „ |
а он си пије како дервиш и арчи си ма’л сас оне несреће!...{S} Тури си нож у стол, ели фрља туф |
— па ја да ти гу украднем и даднем, ем сас какав алал!...</p> <p>— Ех, — грува се у прса Мане, |
ш како бе’у цврсте и јаке путине, па ем сас потковице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги |
зборим?...{S} Ако си прајим кеф, белким сас <hi>уста</hi><pb n="39" /> си прајим: ништо, ете, л |
Што ми је за паре!{S} Овој си ја делим сас друство, али оној што је салте моје!...</p> <p>— Ев |
-клета друшкеее!{S} Тражи си криво дрво сас две криве гране, па једну за теб’ а другу за мен’, |
одведем у кућу роднинску; седи си тамо сас сваки чес’ до венчање...{S} Од кога те стра’?{S} Ко |
да ти кажем...{S} Некња си зборим ништо сас онога мојега комшију, чорбаџи-Петракија.{S} Море, и |
...{S} И чочеци и ченгије турише на куп сас њега у новине.{S} Леле-е!!{S} Срам да ме изеде; ем |
а ни је!!{S} Некој си је”, рече, „богат сас паре и бруку, а некој сас здравје”, рече, „и са сев |
/> и дућан, и трговину, па си фати пут сас Цигани у губертл’к...{S} И саг јоште је жив! — Прич |
рам? {S}Карање нема!{S} У војску терају сас зор, а у женидбу — јок!</p> <p>— Ели је, зар, у Бео |
кија.{S} Море, има си човек голему муку сас онога његовога Митку.{S} Причаше ми човек све...{S} |
— Ама, ја веће видо’ мој к’смет и срећу сас теб’!... вели му мати љутито. — Мане, Мане, мајка т |
рече, Циганин!{S} Имам си, рече, и децу сас њума!...”</p> <p>„Та тој ти исприча’, — заврши бата |
ан! ожени сас белосветску и изгуби душу сас другу веру, сас туј, што ти гу кажем, фрајлицу Шваб |
бетер!...{S} Па што си берем не поведеш сас теб’ и чорбаџи-Јордана, те га не доведеш помеђу нас |
су — лелее, Јевдо, очи да си не скинеш сас њи’!{S} Ја ги сал гледам, па си сеирим! {S}А туј пр |
ем овој сагашње...{S} Стра’ ме, што ћеш сас мен’ да напрајиш резилак, како онај твој Митко чорб |
сас алал</hi>, не би било саг, ете, <hi>сас арам и сас бруку!</hi>...” зборе си. — Ама кој ви р |
г’, кад је к’смет?{S} Да гу дадосте <hi>сас алал</hi>, не би било саг, ете, <hi>сас арам и сас |
четврта баш загрди питањем: „Ели гу <hi>сас џандари</hi> врнусте?{S} Што рече господин начелник |
<hi>севдах</hi> имаме.</l> </quote> <p>Сас стикови збори!!...{S} Лудо, што да гу прајиш?...{S} |
а да игра.{S} И он се ухватио, па игра, сасвим по оном: „Како играм да играм, само да се наигра |
аташке куће.{S} Јер, ево, брате слатки, сасвим проста ствар!{S} Чорбаџи-Замфир има куће, дућане |
њој се приповеда како се догодило, ама сасвим од речи до речи, по оној бачванској песми, која |
и дрска и луда, то је Мане држао да је сасвим природно да је сме слободно <pb n="126" /> повер |
ДРУГА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Она је сасвим обична, као што су обично све последње главе у п |
па да све то изнесе напоље.{S} А то је сасвим умесно било, јер, ако и даље остане то ту при ру |
а њу, певају.{S} И Зона је била, што је сасвим и природно, поносита стога.{S} Али је ипак волел |
"129" /> омрзнуо на чорбаџиски сталеж и сасвим постао плебејац и демократа. — Е много ми ћеф да |
о што је с тим начисто био да су шамари сасвим природна и неминовна последица бедног шегртског |
златан ланац и сахат, Манулаћ се осетио сасвим мушко.{S} Чак је, пролазећи Лесковачком улицом, |
тити Мане Зони, тако вешто да је испало сасвим по оном народном: „и курјаци сити и овце на број |
е су све блеђе и блеђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а с њима и спомен на Зону.{S} И да није |
ре, а гоч потреса темеље старога хана и сасипа прашину и црвоточину са плафона на веселе госте. |
ом одоздо по доњој вилици, док му једва састави.{S} А он се дере: „Уа, уа!”</p> <p>А Мана облио |
тале тако разглављене, па не може да их састави, него му притече у помоћ мајка, удари га једном |
му осташе разјапљене, па не може да их састави од силна смеха који је све обухватио, и авлију, |
у Зона и Мане, мучно да би могао наћи и саставити...</p> <p>Мидо му све то, мило му што је дахн |
овој кући породични савет или камарила, састављена из тетака, стрина и ујни, решила односно про |
не одговара ништа; стоји као свећа, са састављеним ногама, и не може одмах да се крене.</p> <p |
момак.{S} Црномањаст, лепа велика ока, састављених танких обрва и танких брчића.{S} Већ и по с |
решење фамилијарног већа, које је било састављено из две стрине и четири тетке Манчине.</hi> < |
то се растајемо?</l> <l>Растајемо, а не састајемо!...</l> </quote> <p>страховито му тутње у уши |
га је дана гледала само да се никако не састане ни с Маном ни с Јевдом.{S} Зато се крила по ком |
ла.{S} Искрала се од својих, само да се састане с њом.{S} Приђе јој и пољуби је у руку, па је о |
последњи, корак, да се, то јест, сам он састане са Зоном, да је заустави, ослови, да је упита о |
у...{S} Мислио је о Зони и о вечерашњем састанку и разговору, о Манулаћу, о прошевини, о свадби |
на све те ствари где се млађи свет може састати и измењати погледе и мисли — имао своје нарочит |
се одбије на њену лудост...</p> <p>Али састати се и разговарати било је тешко у оно време код |
ока и млада девојка, и то само за један сат.{S} Размишљали су, разговарали, ређали и присећали |
ми пратиш?! — Кад викаш да је за черек сата готова, па ја ће си туј причекнем, а суд и господи |
е су за два-три прста вириле испод жуте сатинске сукњице са цветићима.{S} А никад сама није ишл |
же да види!{S} Ту силни легени, ибрици, сахани, сребрни шавдани, тепсије и синије по метар и по |
итегне траболос-појасом, за којим му је сахат о широком сребрном ланцу, који је Мане сам изради |
, кад је први пут обесио златан ланац и сахат, Манулаћ се осетио сасвим мушко.{S} Чак је, прола |
У осамнаестој години купио му је џепни сахат и златан ланац.{S} Тога дана, кад је први пут обе |
адио га и навијао или гледао колико има сахата на њему.</p> <p>С вршњацима својим се слабо друж |
али у се полако и натенане читав подруг сахата.{S} Нукали један другог, престајали, па се опет |
о шта ће с рукама; срећом се тада сећао сахата, вадио га и навијао или гледао колико има сахата |
и лако и брзо може поправити, за четврт сахата, и пита га где ће бити, да је пошље за њим.</p> |
е, зарфове, пафте, укоснице, ланчеве за сахате и муштикле и табакере од сребра и срме; има и ст |
им; а кад се праштају, не може човек да сачека краја.{S} По неколико се пута рукују и вичу: „Ај |
мети никоме <pb n="116" /> казати.{S} А сачувај Боже да је још ко ту био! {S}Пуцала би му сутра |
} Али и овако, у овим тешким приликама, сачувао је стару своју веселу ћуд и још је увек готов н |
на њему обе те периоде пића: од пива је сачувао трбух, а од жупског вина стекао нос црвене, као |
ка Таска, и с врата, пре „живо здраво”, сва задувана и усплахирена, запитала:</p> <p>— Зоне куд |
лици у близини цркве.{S} Капија велика, сва ишарана честим редовима ексера, с огромним звекиром |
све Ураније и Калиопе, Таске и Ташане, сва та женскадија, — па заџакаше на њ на сва три језика |
а, то је млада Зона, Зона Замфирова.{S} Сва су деца Замфирова била лепа, све удате кћери његове |
<p>— Вика’ те... ете... — поче Зона, а сва бледа, сувих усана, а истурила изазивачки десну ног |
ор гимназије и управник препарандије, а сва та господа, — као што је свакоме познато, — не мора |
џан, зубе као бисер, струк као фидан, а сва је била оно право „злато материно”.{S} Она је та на |
</p> <p>— Лелее, тугоо! — узвикну Јевда сва преплашена. — Црна Персо, што ти се оди дете напрај |
то су учиниле.{S} Сутрадан се искупила сва многобројна родбина и кренула се, са Зоном у средин |
не трже силан смех, од којега се тресла сва авлија и висока трокатница богатога хаџи-Замфира.{S |
ва та женскадија, — па заџакаше на њ на сва три језика, српском, грчком и циганском, г. Ратомир |
никако неће да зна за њега, па зато на сва наваљивања мајке његове није му допустио чак ни о с |
ле, Васке, пази си! — шану Зона и стаде сва уздрхтала и плашљиво се осврташе да је ко не види.{ |
— узвикну Ташана, па се заплака и седе сва малаксала на миндерлук.</p> <p>— А ја дор чу то, — |
свима по вољи и по хатару.{S} Јевда је сва срећна била кад је чула то, и није се љутила кад јо |
им, и то под толиким истим! — Авлија је сва била у цвећу.{S} Као и сви на Истоку, и Мане и мајк |
празника пред иконом из Русије, која је сва сребром опточена, а три кандила горе пред оком најв |
тако Јевда остаде удовица и посвети се сва неговању и васпитању сина свога, који је био сушта |
а ону мараму коју је метнула на уста, и сва срећна пружа руку Ману, па игра с њим! {S}Не игра, |
<pb n="197" /> је тога дана била све и сва у Замфировој, а тетка Дока у Маниној кући.{S} Дубок |
икакво, — и татко га па побоље воли оди сва друга деца!{S} Е, зашто је тој саг тако у свет — ко |
ава година — век читав за Зону, на коју сва родбина попреко гледаше, чак и они даљи, који давно |
кад издигне главу и броди водом.</p> <p>Сва чаршија гледа за њом, и мимопролазећи и они што сед |
ма.{S} Тако ће се, говораху, једаред за свагда запушити уста свакој лажи и клевети...</p> <p>Та |
ion" /> <p>Лицем на Свету Петку била је свадба.{S} Био је леп, ведар дан - ведар као и лица сре |
ја, та да смо жални и да плачемо, — ели свадба, та да смо весели и да трупамо?!...” Тада засвир |
<pb n="115" /> и о животу њиховом после свадбе, па се трже уплашен и од саме помисли те.{S} Вра |
{S}Чак је у услове ушло да се ни на дан свадбе не нађу оне две заједно.</p> <p>Дође ред и на би |
на и прстен и кад брже је дошао сам дан свадбе, само чује песму, чује страшне оне речи:</p> <qu |
и разговору, о Манулаћу, о прошевини, о свадби њиховој <pb n="115" /> и о животу њиховом после |
еди свадбу</hi> у амам, — ели <hi>после свадбу?</hi>...</p> <p>- <hi>Пре свадбу</hi>, — одговар |
>после свадбу?</hi>...</p> <p>- <hi>Пре свадбу</hi>, — одговара Миче Шебинче, - ја си тол’ко зн |
S} Ели се, Мичо, девојке воде <hi>преди свадбу</hi> у амам, — ели <hi>после свадбу?</hi>...</p> |
еш у лулу ми! ’Ајде, па ће ти поиграм у свадбу! {S}Хахаха!” смеје се чорбаџија, па је уштине за |
д и повели, то је увек било после дужег свађања и погађања око постављених услова, на које је у |
двојица, и после краће амалске и аласке свађе и грдње, и потукли и узнемирили читав овај крај, |
еља, то је врло често било чак и речи и свађе између Замфира и Ташане.{S} Зато неће бити згорег |
ује за њега, иако је већ нестало узрока свађи између оца и сина.{S} Јер Митанче је добио поузда |
забринути.</p> <p>Све то пролази и хита свак на свој посао, или седи у отвореном дућану и чека |
а свога оца.{S} Она је лебдела над њим; свака најмања потреба била је одмах испуњена.{S} Она је |
љила од саме ствари и отишла на десето; свака је била опоменута да се не удаљује, него нека се |
е нашла увређена и дизала се да иде, па свака опет остајала.{S} Али све скупа ипак сложне беху |
а их чак и не отпоздравља — онда отпаде свака, па и најмања сумња и вероватноћа за тај глас.{S} |
аљује, него нека се држи саме ствари, и свака се нашла увређена и дизала се да иде, па свака оп |
х шта оне мисле. {S}Свака је говорила и свака се <pb n="34" /> редовно бестрага далеко удаљила |
м то није помогло: тетка-Дока је, као и свака радознала женска, могла и инстинктивно, а и из ду |
Знала је то по огледалу, у које се, као свака млада девојка, радо и често огледала, и по поглед |
фирову. {S}А она је знала за то, па као свака ванредно лепа, а уз то још и богата, била је разм |
а да жени.{S} Пита их шта оне мисле. {S}Свака је говорила и свака се <pb n="34" /> редовно бест |
израдио тежак крст од срме. ...{S}После сваке такве на задовољство извршене наруџбине, осећао ј |
ако има у џепу оно своје мало огледало; сваки час плете курјучић и непрестано мења оне пантљичи |
донесе наочаре и тефтер дужника!...{S} Сваки час је <pb n="59" /> пред огледалом, и оним велик |
прана и упеглана као што би он хтео.{S} Сваки час сукоб с мајком, према којој је дотле увек пос |
напојен тако из пехара жучи (из којега сваки у животу мора макар мало да гуцне), посвети тешко |
ао искусан и паметан човек, држао је да сваки човек треба да се поучава туђом несрећом.{S} Јер |
аокупила папучом по оним женама, па уза сваки удар само викне: „Еве, тој ти је за куче у чашире |
— говорила би јој и такорећи понављала сваки дан надугачко и нашироко једно исто тетка Таска, |
и и калфу.{S} Дућан му пун, а поруџбина сваки дан.{S} Некада у оном малом дућанчету свом израђи |
и кад због тога Мане постаде пргав, па сваки час долажаше у сукоб с мајком, коју је дотле увек |
тило, понос јој вређало.{S} Јер, док је сваки други забленуто, изненађено и с неком тихом чежњо |
лато материно”.{S} Она је та на коју је сваки мислио кад је запевао ону песму Синоћке те, леле, |
нуло, па се светлост и тама потискивале сваки час по шареном ћилиму на поду...{S} Мислио је о З |
ци међу собом звали „мачор”, и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребацили и дир |
после подне тако исто...{S} Прекодан се сваки час тек изгуби, нема је.{S} Повлачи се у самоћу, |
оју је доиста сад први пут чуо (иако се сваки дан тужио како „нема старе године и стари пазар”) |
рише, а гугутке загучу — оријенталац се сваки тада радо одаје тихим сањаријама!{S} Беше то кући |
ала, и он се одмах радо одазивао, као и сваки рођак, али канда је мало, онако потајно, и уздиса |
шћући Зона.</p> <pb n="107" /> <p>Као и сваки човек, и Мана је имао непријатеља, који су једва |
Кујунџију.{S} Зато тетка Таска и долази сваки дан, савесно и тачно као хирург ради операција, и |
ве полетело на њега, и виче: „Уа!” а он сваки час пада, па се опет диже и опет бежи.{S} И брани |
је предао.{S} Уживао је у трофејима као сваки добар војник; а такав један не мали трофеј била ј |
о што сам Бог дарује човеку, па зато то сваки чорбаџија и нема.{S} То је лепа ћерка његова, њег |
едем у кућу роднинску; седи си тамо сас сваки чес’ до венчање...{S} Од кога те стра’?{S} Кој ти |
} Чорбаџиско дете, пусто, лудо; расло у сваки довлет; зар знало оно што је мука и невоља?...{S} |
ноћке те, леле, видо’, Зоне...” </p> <p>Сваки ју је знао и певушио, и жењени и нежењени, и млад |
т скупљају на ново фамилијарно веће. {S}Сваки час тек заклапарају налуне или папуче преко калдр |
изговарао цифре, него нешто друго, али свакидашњи и редовни посетиоци и играчи знали су шта му |
де у месту.{S} Зато се само и играла са сваким, тек колико да ужива у триумфу.</p> <p>Кретала с |
— био је дућан алваџије Амета. {S}Ту би свако јутро, кад је ишла у школу, застала Зона и купова |
ада што је обично проводио.</p> <p>„Али свако чудо за три дана”, вели народ.{S} А Мане је био с |
старала о цвећу и залевала га.{S} Скоро свако доба године имало је своје цвеће, и кућа Замфиров |
е иначе свршавала такве ствари, одузето свако пуномоћије, пошто је била оглашена <pb n="165" /> |
аво кући <pb n="131" /> — то су они што свако вече сруче пазар у кесу и носе га кући; под једни |
ности којих има много, па не може да их свако вече односи и ујутро опет доноси у зеленим кесама |
.{S} И само утолико уколико је код нас „свако чудо за три дана”, само утолико се мање и ређе го |
аблице да игра.</p> <p>Келнер меће пред свакога шаку кукуруза, Нацко седа за један сто у средин |
и казивати.</p> <p>И сви су се надали и свакога дана очекивали да се појави ко од Маниних.{S} А |
о сребрно или бакарно па калајисано. {S}Свакога дана имају доста посла девојке док све то изриб |
вораху, једаред за свагда запушити уста свакој лажи и клевети...</p> <p>Тада се све разиђоше за |
но и Гену Кривокапску све их спомену, о свакој рече што се доброга могло рећи, и запита га шта |
ве четири стране ниски миндерлуци.{S} У свакој одаји по једно скупоцено сребрно кандило гори уо |
е плитке ципеле с високим штиклама, а у свакој штикли био је, још кад се ципела градила, вешто |
улети сав задуван с по једним јајетом у свакој руци.</p> <p>— Нане, наша „Титинка” и „Пирга” сн |
еће да кажу.</p> <p>И то је дало повода свакојаким нагађањима, тумачењима и причама најчуднијим |
омислила.{S} Бранила се од тих многих и свакојаких мисли. — Леле тугооо!{S} Истин’ рекоше који |
} Доста је само споменути да их је било свакојаких.{S} Причало се како је Зона отета на чесми, |
аштица, такозвана девојачка башта, пуна свакојаког цвећа: руже, карамфила, замбака и каквог не |
ика једини најбољи и најрадикалнији лек сваком уопште друштвеном злу и мани. {S}И он је био спр |
ким оџацима, падала је издалека из поља свакоме путнику у очи и распознавала се усред осталих к |
таљно знало се врло добро, јер Таска је свакоме тачно причала шта је она казала Доки, а Дока, о |
рандије, а сва та господа, — као што је свакоме познато, — не морају, па се и не журе баш богзн |
зашто има онај реч: девојачка су врата свакому отворена?!</p> <p>— Доцна си се присетила, Доке |
о ту песму, него и ма коју другу песму, сваку песму, у којој се само спомиње девојка и љубав, к |
ије ствари утолико му је лакше било.{S} Сваку неправду учињену кавурима, он је лако, од шале, з |
двокрилну, шест стотина, а за малу, за сваку по двеста и педесет.</p> <p>— Аферим, — хвали га |
своју веселу ћуд и још је увек готов на сваку, па и најдрскију лудорију и будалаштину.</p> <p>Њ |
Милисав подигнутим гласом, лупајући на сваку реч шаком о сто, да су се све тресли и звечали он |
м злу и мани. {S}И он је био спреман на сваку евентуалност и непријатност, јер, није му то први |
ли фрља туфеци — како Дебрелија...{S} У сваку ма’алу има си по једну, на коју је фрљија мерак.. |
огуглао и да може тако лако прогутати и сварити ту ствар као други, цивилизован свет!{S} Био је |
да изведу жене, или сестре, или рецимо, свастике?!...{S} Или увече на концерте да дођу?!...{S} |
ли”, вика, „скоро да потрупамо малко у сватове?{S} Пуштија ли је”, рече, „Манулаћ мустаћи, та |
а срећних младенаца.{S} Све се слегло у сватове, и радовало се што се тако лепо, и баш онако ка |
аријама!{S} Беше то кућица пуна свега и свачега, а највише топлине (оне топлине коју ћете узама |
да не дође, јер је пргав и џандрљив.{S} Свачему махнише, ништа му се не допада као пре: ни јело |
} Турио је каму за појас и готов био на свашта, али никако није могао да дозна ко је то написао |
е се вика... {S}Антика кочијаш!...{S} У свашто се разбира.{S} Тај што може да ти изработи, ете, |
и показа му силне налуне пред вратима), све ћу ти ги фрљим и обијем о главу...{S} Ћу те бомбард |
не, — та што ће деца да ги бидну убава, све на татка и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држ |
.{S} Што се она више и лепше развијала, све су је силније нападали и убедљивије саветовали: как |
ана, који је, како је она уверена била, све то ујдурисао!</p> <pb n="159" /> <p>Глас, једаред р |
аршије, тамо по махалама и виноградима, све се чудноватије и невероватније и опширније сама ств |
о, неки умор и тишина целога тога дана, све док није у сам мрак банула у кућу тетка Таска, и с |
ако умиљата, али је учена — врло учена, све на свету зна, носи чак и наочаре.{S} Чуди се Ташана |
ва.{S} Сва су деца Замфирова била лепа, све удате кћери његове као жене осташе лепе, али је Зон |
вог практиканта, од мајстора до шегрта, све је то радо гледало и увек нашло тек нешто да се окр |
како пуле, ни па да ме л’жеш...{S} Све, све ми рече Васке...</p> <p>— Е, што је знала да ти рек |
>једна</hi> ли збори?!{S} Све си зборе, све ме питују.{S} Па си не знам веће ни што је полоше: |
м: мој срам!...{S} По дувар, бре брате, све слике, ем девојачке!{S} Аме, рече, не од наши девој |
ке, па додаде: — Ако искаш, Јевдо, ете, све да ти ти зберем један дан на куп у амам, та да глед |
ми каза, — како из књигу да си четеше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, и које си |
он у игрању више и ближе примиче к њој, све мање и ређе вади кокице; не једе их, него их стегне |
што — само је Митку, оном Петракијевом, све поверио, испричао му што је било, зашто је вечерас |
неће ни уста отворити!{S} Но уосталом, све то избегавање њу је мало бунило, а онима је мало по |
аршије.{S} И како је који час пролазио, све им је чудноватије изгледало то, јер, као никад, дан |
а била, — Јевди је онда све јасно било, све је веровала да је сушта истина.{S} И она обећа Зони |
.” И црне мисли све више, као црна ноћ, све више омотаваху и притискиваху болну душу његову, до |
оруџбину, а таквих је, како који месец, све чешће и све крупнијих бивало.{S} Прочуо се мајстор |
’ка пуна, бре брате, ете, да прошћаваш, све курвинске ствари!...”</p> <p>— Лелее!{S} Не збори с |
а!{S} Што је овој?{S} Батиса ни се све; све се батиса, бата-Таче!...{S} Е, како то?...{S} Ники |
— одговара Дока. — Мори, знајем си све; све ми казаше, мори, како на кадију ми казаше све!...</ |
змалена учи кукурикати”, па тако и оне; све оне виде и знају: ко кога погледа, ко кога гурне, к |
<p>— Мори, <hi>једна</hi> ли збори?!{S} Све си зборе, све ме питују.{S} Па си не знам веће ни ш |
<p>— Ти да си ћутиш!{S} Све разбра’!{S} Све си знајем.{S} Све ми веће каза Васка, измећарка њој |
о. — Батиса ни се све, снајке Јевдо!{S} Све ни батисаше: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и |
ориче Мане.</p> <p>— Ти да си ћутиш!{S} Све разбра’!{S} Све си знајем.{S} Све ми веће каза Васк |
еће оро, како се таласа и шарени!...{S} Све весело, па игра, пева, пије и грли се, само он тужа |
S} Зашто инћариш, инћару ниједан!...{S} Све си ти тој направија! - рече смејући се, — па саг „М |
ило, а шта варљиви санак створио!...{S} Све је то чудновато страшно и њему немило било што је т |
зилазити и с „нишаљке” и с играња...{S} Све их је мање и маље.{S} Они даљи се раније кренуше, а |
иду у поље, у њиву или у виноград...{S} Све су то биле лепе прилике за Манчу. {S}Признаје то Је |
Коју искаш, а мен’ ће бидне право...{S} Све су си убаве...</p> <p>— Ех, — одмахну Мане руком. — |
јна, и како гу фатија кара-севдах...{S} Све ми каза, како поп из књигу да си чети...</p> <pb n= |
иташ како пуле, ни па да ме л’жеш...{S} Све, све ми рече Васке...</p> <p>— Е, што је знала да т |
ушка, Парашкева, и Николета, и Дока.{S} Све су оне дошле на позив Јевдин, само најмлађа, тетка |
могне, па ниједна није подесна била.{S} Све што их је Дока споменула нису биле згодне за ово чу |
поштене намере” с осталим девојкама.{S} Све је залудео, али ниједној се није предао.{S} Уживао |
ђашњег бурнога и бесомучнога играња.{S} Све лепша од лепше, а међу њима најлепша мала Ајша, нај |
ведар као и лица срећних младенаца.{S} Све се слегло у сватове, и радовало се што се тако лепо |
илена сукња и шалваре од јума-басме.{S} Све то разгледају другарице и питају је: је ли јој жао |
пет комшиска снела у њиховој авлији.{S} Све је он то знао и имена свима њиховим и многим комшис |
шао да јави то Јевди, Маниној мајци.{S} Све што је сазнао, он јој је савесно и тачно реферисао. |
но весеље у кући чорбаџи-Замфировој.{S} Све се слегло ту.{S} Силан свет се окупио, па прекрилио |
ш!{S} Све разбра’!{S} Све си знајем.{S} Све ми веће каза Васка, измећарка њојна.{S} Ич да се ри |
сео, а други нико није онда ни смео.{S} Све је враћено натраг у кујну, недирнуто, онако као што |
Зони постаде нешто тешко и досадно.{S} Све јој беше досадно, а најдосаднији јој се учини баш о |
џиско и Зоне Ставрино и Јоне Мамино.{S} Све су то и лепе и поштене девојке и радене девојке.{S} |
редовно никога не остављају на миру.{S} Све се ту сјури, и домаћи и из комшилука, па настане је |
н после паше и владике био прва сила, — све би то друкчије било.{S} Али овако није остало хаџи- |
уши буру која му је беснела у грудима — све му то није помогло!{S} Зато је и дошао кући раније |
скочише на њ све тетке, ујне и стрине — све Ураније и Калиопе, Таске и Ташане, сва та женскадиј |
адет, и стари чес’, и старо живување — све ни, бре брате, батисаше јабанџије!...{S} Овој како |
ло погнутом главом и рукама под пасом — све док он не прође!...{S} Зато, хтео не хтео, мора да |
је данас целога дана у свечаном руву — све је то давало повода најчуднијим и најразноврснијим |
у се то смеју тако силно.{S} Погледа, а све очи и руке упрте на коловођу: њему се смеју.{S} Пог |
проклетством, отац страшним претњама, а све тетке, стрине и ујне дугачким придикама и клеветама |
испалим!{S} Ништо не знајем за себе, а све заради тебе!...{S} Ја си идем, па... како оној гове |
о је мајку у руку, казао да пристаје, а све остало, рече, њена је брига!{S} Сутра ће, рече, од |
да хоће уз воду — тако тешко одмиче, а све полетело на њега, и виче: „Уа!” а он сваки час пада |
л’ку ми чес’ чине и давају девојчики, а све заради твојега Манчу!{S} Убаво си видим, демек, заш |
пијем; песну искам, песну не слушам, а све заради тебе, Зоне!...{S} У лов идем, <pb n="110" /> |
то, није могао снаћи и разабрати.{S} А све је то било и дошло отуда што се хтело судити и закљ |
јелек и гуњче, опет маслинове боје, — а све у силном гајтану — па се притегне траболос-појасом, |
што обична и унакрсна питања, да је ова све казала, и не знајући шта је све изблејала.{S} И так |
, хтео не хтео, мора да се жени, јер га све гони — и комшилук и чаршија и кућа и родбина.{S} Ро |
ећа!{S} Само је лепа Зона знала каквога све цвећа није било у башти, јер она се старала о цвећу |
<hi>господа</hi> потуку с амбрелима, да све пршти — а они само укратко пишу: „Били смо”, веле, |
почесто ради Мане.{S} Али да призна да све то ради Зоне Замфирове ради — то ни за живу главу н |
, док је причала слике из хамама, па да све то изнесе напоље.{S} А то је сасвим умесно било, је |
и саветују шта ће и како ће урадити да све то испадне што боље. {S}Оне саме све то свршавају — |
тле није ништа знао, и коме су тек сада све казали, и потужили му се како се одавна носе са Зон |
и она ту умешана била, — Јевди је онда све јасно било, све је веровала да је сушта истина.{S} |
мо да је добијемо.{S} И што ће нам онда све то?!...{S} И пошто је она чорбаџи-Замфирова, — онда |
Ама, несам, нане!</p> <p>— Јеси!{S} За све си сал ти кабает!{S} Ама си инает и инћар, како и т |
ед и на бирање и тражење часника.{S} За све се сложише, само за девера никако, јер то је право |
рви шегрт — мишљаше фаталиста Поте — за све ове досад добивене шамаре.{S} Боже здравља! {S}Запа |
о на лицу његовом: зна ли или не зна за све те гласове, од којих је њој бучила глава не само од |
после да га одбаци.{S} Онако, као и за све велике и срећне освајаче што прича Историја да за њ |
ја је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни за све оне куће, дућане, чифлуке, <pb n="163" /> воденице |
ајим...{S} Сал ако ти искаш, — ласно за све!{S} Ја си имам голему роднину...{S} Ћу те одведем у |
.</p> <pb n="161" /> <p>— Море, знам ја све то, — наставља Милисав, држећи на доњој усни цигари |
е сокаке; а накривио фес, па га кићанка све бије и куцка по плећима, па се ломи чапкунски.{S} А |
говор.{S} И кад се уверио да тетка Дока све зна, он јој се исповеди и призна јој искрено да му |
биле синоћ ту!...{S} Пуцала би му брука све до Куршумлије, Ристовца и Сукова.{S} Умирио се мало |
Таска <pb n="197" /> је тога дана била све и сва у Замфировој, а тетка Дока у Маниној кући.{S} |
ји је плаћају — и признаде јој све, ама све од аз до ижице.{S} А Дока је не само заплашила, нег |
p>— А што кој да ми казује, кад си сама све знајем, и све видим?{S} Замилуваше се деца, та што. |
потпуно господски, и било му у конацима све асли пашински. {S}Где год човек баци <pb n="17" /> |
одаје, доксате, авлију и сав сокак; на све стране само оро видиш — једно, друго, треће оро, ка |
штва и школе играња, -— уопште дакле на све те ствари где се млађи свет може састати и измењати |
— вели му уплашено Зона и окреће се на све стране.</p> <p>— Ти не слушај, ете, ону будалу, ону |
</p> <p>Трже се Мане и стаде зверати на све стране око себе, да види чему се то смеју тако силн |
ора.</p> <p>Ово је силно дејствовало на све у хаџи-Замфировој кући, а на Зону највише.{S} Била |
Разлеже се песма с нишаљке, разговор на све стране, само се другарице ућутале.</p> <pb n="75" / |
p>У кафани пуно.{S} Жагор и разговор на све стране.{S} Долази и Миле с хармоником и седа обично |
ну и на грчком језику бацила анатему на све, а највише на Мана, који је, како је она уверена би |
, вичући: „Варда!” свету, који прсну на све стране као расплашене кокошке.</p> <p>— Бреее!...{S |
кораци учињени од стране Замфирових на све стране, а највише око Мана, коме су у последње врем |
откуд све то зна, и где је научила Зона све то?!{S} Говори француски, немачки, грчки зна.{S} Ид |
му је била и сама та помисао да је Зона све то морала чути и видети, а још му страшнија беше по |
амфир. — Има си човек сијасвет деца, па све здрава и цврста и убава, а једно... оно најмалецно |
оша батргати уз мајку преко калдрме, па све до осамнаесте своје године, кад му је отац плаћао ч |
{S}Та већ недеља дана како гу носим, па све си заб’равим...{S} Та и саг, виде ли како прокај тв |
/hi> или <hi>бећарско вече</hi>”.{S} Па све то, а и што је данас целога дана у свечаном руву — |
фатила, па гу не пуштила оди Митров па све до Ђурђовдан, ете!.., По чаршију се, ете, збори да |
видеше при светлости општинског фењера све.{S} Видеше како Мане и она двојица придржавају у ко |
ни Аглајица, да им исприча и рапортира све што се десило за последњу недељу дана, а није ту ни |
поклон од паша и бимбаша.{S} Уза зид са све четири стране ниски миндерлуци.{S} У свакој одаји п |
овам преко границу...{S} Познава се са све ме’анџике, амамџике и старе буле, викају га и циган |
г’, рече, не било срам да збере и скута све тој!!{S} Два санд’ка пуна, бре брате, ете, да прошћ |
А тек унутра, у кући, у претсобљу, шта све човек може да види!{S} Ту силни легени, ибрици, сах |
једном ћошку од собе, и мислила.{S} Шта све није помислила.{S} Бранила се од тих многих и свако |
е то ту при руци тетка Доки, ко зна шта све може лупити и испричати (па и потући се с неком!) т |
одине, а престала је да га води тек кад све жене скочише у интересу јавнога морала, и кад је на |
ништа ни слутити, и зато му је ово сад све ново и изненадно било.{S} Био је као громом поражен |
чак и наочаре.{S} Чуди се Ташана откуд све то зна, и где је научила Зона све то?!{S} Говори фр |
јер је изишао из моде, — потрпа на себе све њене адиђаре, па се огледа на великом огледалу и хо |
х прави лом.{S} Зона је из побочне собе све чула, а ону <pb n="105" /> сцену између Доке и Замф |
авом тетка-Дока.{S} Дошла је да му каже све шта је и како је било, и пошто се све рђаво свршило |
> <p>И одржа реч!{S} Написа тако, да је све брујало по граду.{S} Читали су и пријатељи и неприј |
— после онако еклатантног доказа да је све лаж и клевета — ни најмање није надала.{S} Једна је |
је све јасно било.{S} Веровала је да је све тако како јој је несрећна девојка рекла; веровала, |
есет година радио.{S} Помислио је да је све то, та Докина посета и прошевина, удешено са Зонини |
..</p> <p>Сви му одобравају, веле да је све тако као што он каже, поручују чокањчиће линцуре, а |
рима, за потсмех.{S} Осећа и види да је све пропало за њ...{S} Не зна, не сећа се кад је то мог |
шна женскадија очајавала, мислећи да је све пропало, он је, као човек, био јачи и сталоженији и |
од мајстор-Мана.{S} А после, баш да је све заборавио калфа Коте, није требало да заборави онај |
е она казала Доки, а Дока, опет, шта је све она казала и Таски и Замфиру.{S} И по махалама и у |
а још му страшнија беше помисао: шта је све морала претрпети Зона после свега тога од својих у |
је ова све казала, и не знајући шта је све изблејала.{S} И тако је Дока дознала и одмах схвати |
ће се и то у своје време...) Од муке је све то, брате...{S} Не могу... <hi>не могу</hi> да глед |
ло, да га, наравно, и утеши.{S} Мане је све оно у суботу већ био смео с ума, и није могао ништа |
у утврдише тачно и поименце којим ће је све улицама одвести у амам, а којим ће је, другим улица |
же да их састави од силна смеха који је све обухватио, и авлију, и комшилук, и сокак.{S} Сви се |
не избијаху из главе.{S} И сада јој је све јасно било.{S} Веровала је да је све тако како јој |
се обистинила.{S} Тетка Уранија јој је све испричала.{S} Кад им је, вели, она разговетније наг |
ни, расејани и забринутИ — и тада им је све јасно, јасно као дан било...</p> <p>А тако је некак |
ноћас, успавао се, одоцнео, — ето то је све!” Али, кад га видеше да се само мало задржао у дућа |
е.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је све то само сан био.{S} Но, само би му то још требало д |
чаршије, био је љут као рис.{S} Чуо је све.{S} Како је грмио по кући, како се све разбегло <pb |
и, као искуснији, држао је да још није све пропало.{S} А надао се успеху, јер је спремио терен |
да све то испадне што боље. {S}Оне саме све то свршавају — никога не питају; Таска и Дока, те д |
>И кад је тачно извештен био да је Мане све то чуо, и кад му се Мане почео већ и јављати, — кре |
да Манча треба већ да се жени, и да оне све сложно треба да легну на посао, па да му траже прил |
другарица својих.{S} Похватале се до ње све њене вршњакиње:{S} Тимка Калтагџиска и Дика Грнчарс |
, притискује му груди...{S} Око њега се све врти, а земља чисто тоне под њим, — и он јекну силн |
чу да је најлепши момак, и видела да се све отимају да до њега играју.{S} А Манча је био већ на |
свакој лажи и клевети...</p> <p>Тада се све разиђоше задовољне, само Зона остаде тужна и не мог |
ве тужније му око срца гледајући шта се све догађа.{S} И гледајући непрестано играње оне суклат |
хаџи-Замфирових није ни слутило шта се све тамо по граду прича — кружиле су по чаршији и по мн |
за Мичу.) Познаше се ласно.{S} Сећа се све убаво за наш варош!... „Бре, зар такој напраји, Мич |
еманета, зурле и дахирета.{S} А Мане се све више склања и повлачи у крај, и све тужније му око |
слуша!{S} Што је овој?{S} Батиса ни се све; све се батиса, бата-Таче!...{S} Е, како то?...{S} |
одобрава чорбаџи-Таско. — Батиса ни се све, снајке Јевдо!{S} Све ни батисаше: и варош, и чарши |
све.{S} Како је грмио по кући, како се све разбегло <pb n="155" /> од праске и гнева његова!{S |
е све шта је и како је било, и пошто се све рђаво свршило, да га, наравно, и утеши.{S} Мане је |
о, ни пазар, ни разговор, — ништа му се све то није милило.{S} Речи тетка-Докине му једнако бру |
ђе.{S} Излазе преда њ и привиђају му се све неке чудновате слике као човеку у врућици, и те су |
јући на сваку реч шаком о сто, да су се све тресли и звечали они силни чокањчићи — она је сад п |
ОСАМНАЕСТА</head> <p> <hi>На шта су се све решили чорбаџи-Замфирови, само да би ућуткали гласо |
нлуке.{S} И ту јој се изјада.{S} Изнесе све шта је и како је било.{S} Плачним гласом причаше јо |
ма познати породични савет, да претресе све, да се посаветује и да реши шта да се ради.{S} Прес |
! рече и тихо уздахну при помисли да ће све бити што је било, само он неће више бити онај негда |
ни пусти прапорци и силно дирају у срце све играчице.{S} Мане је најчешће водио коло.{S} Само п |
ко исто као и овце или гуске што потрче све за једном, оном првом, онамо куд она потрчи, а и не |
ви зетови?... {S}Сестре ти се поудаваше све за људи трговци, а ти што искаш?!...{S} Помисли се |
казаше, мори, како на кадију ми казаше све!...</p> <p>— Кој ти каза? — пита је тетка Калиопа.< |
} Пристаде и он одмах.{S} Кад му казаше све шта је и како је, рече им Ставре Јаре:</p> <p>— Мор |
те, — колај работа!...</p> <p>Уговорише све шта ће и како ће, где ће ко набавити оно што треба |
S} Дом да си идеш! — повикаше и скочише све на њу. — Кој те је зваја?!... ’Ај’ си дом!...</p> < |
расположење.</p> <p>А затим се подигоше све с миндерлука, Дена им већ окренула налуне и папуче |
у се саг топрв сетисте за самарицу!”) и све су такве неке ствари наводили, да је очевидно било |
је он писац оштријих уводних чланака, и све такве крупније народне бриге и послове отаљавао. {S |
удари у плач и Ташана, мајка Зонина, и све остале тетке, ујне и стрине, које се десиле ка окуп |
очеше, ко се до кога најрадије хвата, и све те и такве ствари.</p> <p>Ту је још Зона чула за Ма |
ако момци и девојке играју.{S} Гледе, и све виде, и ништа им се не може отети погледу и остати |
се, мангали, и чега ти свега ту није, и све то сребрно или бакарно па калајисано. {S}Свакога да |
ра...</p> <p>Стари Замфир је умирује, и све би се мирно свршило, да Дока није дирнула у сталеж. |
зборим!{S} Имам си дом тесте мушљике, и све побоље и поскупе, а на овуја ми кеиф да пијем тутун |
} Она је знала да је Зона добро дете, и све ово је сматрала и презирала као гадне сплетке беспо |
и јорган и јаст’ци, и колевку, рече, и све што треба ете-те... ете, за спијење, како да ће, ре |
се све више склања и повлачи у крај, и све тужније му око срца гледајући шта се све догађа.{S} |
да ми казује, кад си сама све знајем, и све видим?{S} Замилуваше се деца, та што... саг га је в |
посадити прекрштених ногу као Турчин, и све је то, што би наши стари писци рекли, свршио у једн |
да ће около шију да ги врзује!...{S} И све си то збраја и скутаја на куп за онуја несрећу и ро |
ви пуни начичкани радознала света.{S} И све се то тресе од силна смеха, а највише се смеју баш |
гурида”, неки Гане „Мајкина душица” — и све тако нека имена! — Добри људи, лепе прилике, али пр |
ки недозвољени и недопуштени односи — и све тако нешто.{S} А кад сиротиња, што не може да се фо |
усте?{S} Што рече господин начелник?” и све таква нека, луђе од луђега, питања, тако да је тетк |
како им је тек сада пукло пред очима и све им је сада, веле, јасно.{S} Сад им је јасно откуд М |
а чорбаџиског.{S} Хвалила га је и она и све тетке и стрине, а и мајка јој Ташана, чији је он на |
а опазило оштро око његово, а знао је и све хаљине њене <pb n="63" /> које су боје, и издалека |
ваљда су и Манчу све девојке гледале и све се заљубиле у њега, а за њима, по том истом закону, |
ише и не погледа на Ману, игра и даље и све гледа у Манулаћа чорбаџи-Ранђеловог, а кад Мане дођ |
таквих је, како који месец, све чешће и све крупнијих бивало.{S} Прочуо се мајстор Мане и са кр |
еше ватра за работу... вредна... ради и све поје...{S} Волешем гу, кад потрчи!{S} Па да гу позд |
а трупамо?!...” Тада засвираше Цигани и све полете и поче се хватати у коло.{S} Ту однекуд и лу |
изрен и Стамбол — овден си је Стамбол и све! зборим гу па ја.{S} Имамо си ми <hi>овден</hi>, ви |
ледала врло глупа!{S} Промени се, као и све што се у свету временом мења...</p> <p>И сада се из |
оју ћете узаман тражити код нас); као и све куће У тим крајевима, беше она право топло, скровит |
а.{S} То беше доста да је често — као и све које тако држе много на себе и на лепоту своју — иа |
ине поседале по миндерлуцима унаоколо и све срчу кафу, а понеке и задиманиле као мушко.{S} Тетк |
тају одмах руку: држе га дуже за руку и све нађу понекога да поздраве, „Па поздрави се на мајку |
, које је и онда тако исто мирило. {S}И све док цвета дафина, оно неколико дана, чорбаџи-Замфир |
ожда баш очевици синоћног призора, који све знају, али неће да кажу.</p> <p>И то је дало повода |
недеље као роб трпе псовке и грдње, али све то радо сносе при самој помисли на недељу после под |
има се могло познати о чему говоре; али све им то није помогло: тетка-Дока је, као и свака радо |
да иде, па свака опет остајала.{S} Али све скупа ипак сложне беху у томе да Манча треба већ да |
захватали све веће размере и постајали све вероватнији, — тако су је извештавале силне рођаке, |
сови су се бестрага раширили, захватали све веће размере и постајали све вероватнији, — тако су |
олије њему него мени?!...” И црне мисли све више, као црна ноћ, све више омотаваху и притискива |
им местима најживље, кад леп дан измами све живо на улицу — старије на разговор, млађе на ашико |
у Трговачкој касини; кад Ставре спреми све, нека дође и нека му јави.{S} Тако уговорише, а зат |
јем! — одговара Дока. — Мори, знајем си све; све ми казаше, мори, како на кадију ми казаше све! |
<p>— Мори, сал дор ве видим — знајем си све убаво.{S} Од мен’ ли ће скутате ништо?!...</p> <p>— |
шиски ред.{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу си све полако... па фино... с <hi>политику</hi>! — рече и |
рају.</p> <p>Скупио се свет.{S} Кога ти све нема ту: дечурлије, момака и девојака из махале, ко |
, једна другу потискивала.{S} А причати све то било би и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста |
тина.{S} И она обећа Зони да ће учинити све код сина, и да се нада да ће је Мане послушати и да |
ане весели, зашто је весео, зашто части све и зашто немилице баца бакшиш, и не да никоме да пла |
МА</head> <p> <hi>У њој ће читатељ наћи све раскошно шаренило и лепоту једног скупа младежи обо |
га полако приводили крају избегавајући све оне речи по којима се могло познати о чему говоре; |
и дометало, тако да се човек, слушајући све то, није могао снаћи и разабрати.{S} А све је то би |
ило.{S} Био је као громом поражен чувши све до ситница како је ствар текла и како се развијала. |
прошао у лов, отрчала Зони и казала јој све, вратила се оданде и вребала и увребала сада Ману п |
д оних који је плаћају — и признаде јој све, ама све од аз до ижице.{S} А Дока је не само запла |
евољу и натоварила на врат.{S} Зато јој све потанко исприча и оно што је било, а тако и оно што |
и <hi>која</hi> је она.{S} И ређаху јој све редом момке с назначењем који су неприлике, а који |
ога његовога Митку.{S} Причаше ми човек све...{S} Сал што не плаче, колко му жал дође, и тешко! |
кога дана имају доста посла девојке док све то изрибају, па се сија по чорбаџи-Замфировој авлиј |
асом и испрекидано Мане. — Ја си знајем све...{S} Теб’-те стра’ од татка...{S} Стареји твоји, е |
задовољно, уверен већ унапред да ће им све лепо и лако испасти за руком.</p> <p>— Побратиме, — |
и, како пропратити и с каквим потсмехом све то узети.{S} И одмах одлучно рече да то никако није |
најпре Замфировима.{S} Кад скочише на њ све тетке, ујне и стрине — све Ураније и Калиопе, Таске |
i>, најпре заинтересовао и прибележавао све што је чуо, а после — не могући се ни сам снаћи у т |
ођоше три и нешто више година.{S} И као све што је подложно промени, изменила се и она.{S} Лице |
кле.{S} Сам ради, јер је малочас послао све млађе из дућана и остао сам.</p> <p>Тишина.{S} Замф |
измећарку Васку и распитао се и сазнао све шта је и како је после одласка Докина било.{S} Од В |
држао реч.{S} Распитивао је и прокљувио све, и сад дошао да јави то Јевди, Маниној мајци.{S} Св |
.{S} Силан свет се окупио, па прекрилио све одаје, доксате, авлију и сав сокак; на све стране с |
е пан-Франћишек оставио пиво и посветио све остале дане свога живота само жупском вину, резонуј |
оји су и мислили да је Манулаћево масло све то, баталили су ту помисао кад су га видели и боље |
p>— Море, ако искате, може да украднемо све тетке, стринке, куме и кумице.{S} Ја мислешем нешто |
Она је сасвим обична, као што су обично све последње главе у приповеткама и романима.</hi> </p> |
Лелее”, или пуштајући звуке „ццц!” а то све Зона, наравно, да и чује и види, па јој тешко, и пл |
их и од туђих, комшиских кокошака, и то све без икаквог дуплог трговачког књиговодства!{S} Из д |
и тетка Таска, а Мана кудила.{S} Али то све није јој ништа помогло код Зоне.{S} Јер, слушајући |
и сами им надимци казиваху то — беху то све нека имена буди Бог с нама: <pb n="28" /> неки Тане |
д га је овај зачуђено запитао:{S} Нашто све то, и откуд сад тај разговор, откуд фењери и сокаци |
рово| доиста је било нешто тужно, нешто све расејано, неки умор и тишина целога тога дана, све |
осте и што га сви пријатно гледају; јер све је то појурило са сокака у авлију, а околни комшиск |
у</hi> јоште, да понесе?!...” А Манулаћ све скаче од радости и смеха, држећи тенџеру коју му је |
ем, тактике његове, — као што ће се већ све то лепо, јасно и очигледно доцније из пажљивог чита |
казујем!</p> <p>— Вика: <hi>ти</hi> гу све то напраји; ти си заврзаја, ти саг па и одврзуј!... |
омшилука, махале и града; ту претресају све, и обично и редовно никога не остављају на миру.{S} |
таврино, Јоне Мамино и Гену Кривокапску све их спомену, о свакој рече што се доброга могло рећи |
турековачке већ трећи дан како се вуку све средином сокака (већ им се и шегрти смеју гледајући |
ца ногама, стреса товар и самар, али му све то ништа не помаже, — тако и овоме само пусте у уши |
огао наћи и саставити...</p> <p>Мидо му све то, мило му што је дахнуо душом, што се курталисао |
ив, изгледао као кита цвећа.{S} На њему све свечано.{S} Лепо обријан и ошишан, весео и располож |
купу...</p> <p>И одмах навалише на Зону све сложно, и не оставише је никако на миру док јој га, |
а.{S} Скупљају се, и ту су већ на окупу све тетке и стринке, ту:{S} Дика, Кара, Рушка, Парашкев |
куда да толики тако упорно тврде, да су све то видели што се сад прича.{S} Од куд готове припов |
утише се журно кроз неке улице, које су све празније и мирније бивале.{S} Седоше у једна кола и |
успут перунико”, и мало помало слике су све блеђе и блеђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а с |
ф-тараф чини!” Тако су говориле, јер су све веровале да се синоћни догађај могао догодити само |
црне мисли, а ноћу страшни снови низаху све црње и црње слике из будућности Зонине.</p> <p>Чест |
— по том истом закону ваљда су и Манчу све девојке гледале и све се заљубиле у њега, а за њима |
"71" /> коју хоће, а он опет вели да их све воли и да ће их све узети за жене...</p> <p>Отпоче |
е, сакривене под патосом, и ухапсила их све — и Манчу и калфе и шегрта Поту.{S} Неки су га чак |
копреосвештенства свештенству: да ће их све обријати, ако се само још једном запева таково „Иже |
он опет вели да их све воли и да ће их све узети за жене...</p> <p>Отпоче оро.</p> <p>Одиграше |
шта је чула и доживела, — и шта ће још све чути и доживети!”...{S} Многи приметише како им је |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Све ово рађено је, ако не баш с одобравањем, а оно са з |
ар!), — морају и бити забринути.</p> <p>Све то пролази и хита свак на свој посао, или седи у от |
е Петракијев и нека Швабица Хермина. {S}Све ово морало се испричати, да виде читаоци пред какви |
га питају коју ће да узме, а он каже: „Све по авлију и по сокак”.{S} Сви се смеју, и веле: „Ле |
могао да дозна ко је то написао, поред свег трагања и распитивања, а по потпису се није знао н |
многим родитељима није се допадао поред свег његовог лепог заната и златних руку његових: није |
линчар — и њега привукло ово весеље.{S} Свега две ствари у свету још воли: девојке и ливене екс |
ихим сањаријама!{S} Беше то кућица пуна свега и свачега, а највише топлине (оне топлине коју ће |
јер је та пара, каже, „алал-пара!” Због свега тога он је био радо гледан од млађег света, али м |
да је код родитеља, и тако да ништа од свега онога што се којегде прича није било.{S} Свет се |
о заноси она човека!...</p> <p>Ништа од свега тога није он приметио, нити га се то тицало!{S} С |
ције ниоткуда, да нас, веле, поштеди од свега тога!...” Ето, тако кажу, кад је о сиротињи реч.{ |
да хаџи-Замфир није смео ништа чути од свега тога и стога га је са зебњом очекивала Ташана кад |
шта је све морала претрпети Зона после свега тога од својих у кући!... {S}Зато није имао мира, |
ире!” а он тада полете и викну на њу из свега гласа... {S}Трже се и разабра.{S} Шта је ово? пом |
а и још лепших речи и погледа од Мане и свега друштва Маниног.{S} Али вечерас Мане није поручив |
ечнику, па оне ћасе, мангали, и чега ти свега ту није, и све то сребрно или бакарно па калајиса |
обро било да је — кад му је већ Бог дао свега доста - - пошље у Београд, хаџи-Замфир би их тада |
ула у Трговачкој касини, и позива се на сведоке који су га видели.{S} И он сам каже да је то ла |
ека.{S} А и сам епитет, управо епитети, сведоче то.{S} У чаршији је имао неколико епитета: <hi> |
ерваторије право у Србију, с врло лепим сведоџбама и мањим партитурама.{S} Кад је дошао у Србиј |
наслушао би се песме птичица и надисао свежег и мирисавог јутарњег ваздуха, умио би се јутарњо |
тетке и стрине; а кад се уда, онда опет свекрва, јетрве и заове, тако да никад није сама; а и н |
на! — Добри људи, лепе прилике, али при свем том, ипак бедни изгледају према покојном Ђорђији, |
старога господара; знао је да је у кући свемоћан, да што он каже то је казано, а што заповеди д |
И пошто не знају какав ће положај према свему томе заузети енглеска влада и парламенат (<hi>доњ |
ћу први глас и опширан извештај скоро о свему ономе што се у вароши говорило, и како је та вест |
ш и мераклија у свој махали, ако не и у свему граду, — а главати и чупави шегрт Поте, и он шмрч |
лест, која може наићи: па ко ће га тако свесрдно моћи дворити, ако не жена, та верна другарица |
неко време уклонити испред очију света; свет ће је заборавити, па ће и гласа оног тако полако н |
тој... {S}Има си она чаре и за тој!{S} Свет си збори да је <hi>побегуља</hi>, па када такој ви |
ко се спушта мрак, ноћ септембарска.{S} Свет из чаршије пролази и хита кућама по махалама.{S} Н |
нога што се којегде прича није било.{S} Свет се окретао и бленуо за њима, извиривао кроз прозор |
жични” наравно)!{S} И не прође много, а свет га види лепо избријана, с подбријаним вратом, омир |
ље, јер се боји да га срце не изда — да свет не чује ту силну лупу срца и да га не опази...{S} |
и.{S} Оплакала је дан, лила сузе, клела свет, али и себе, јер је у души осећала да је сама дала |
ица им нису одвраћали пажњу породице на свет што <pb n="26" /> пролази.{S} И кад човек уђе у та |
е још и ту срамоту доживео да му се сав свет смеје!...</p> <p>Зора је већ забелела, гугутке и г |
ги има чорбаџиске куће што си кутају од свет... {S}Ономад на славу једну бесмо, код чорбаџи-Ган |
руча с момци и чираци на ћепенак, куде свет пролази, — и да се кара сас селске звери?!...{S} П |
вљавати и чаршија и махале.{S} Креће се свет на своја опредељења полако и постепено, онако, што |
, а Цигани им свирају.</p> <p>Скупио се свет.{S} Кога ти све нема ту: дечурлије, момака и девој |
> </p> <p>А ако се Зона поносила што се свет за њом окретао, могла се, вала, поносити, и те још |
ке и затресе је болно. — Што ће ми веће свет, и чаршија, и ма’але?!...</p> <p>— Па, ете, дете с |
о оро?!” па наби фес на очи и наже кроз свет да бежи.{S} Али некако не може.{S} Тешко корача — |
жи и клевети, ако се девојка проведе, и свет је тако види у кругу њених толиких анђела хранитељ |
ол’ко, побратиме, е што ми веће треба и свет и живот!?...{S} Ја искашем моја да си бидне, а они |
римерним матронама, старицама.{S} Млађи свет и не пева данас те песме, а и ако их пева, не зна |
ште дакле на све те ствари где се млађи свет може састати и измењати погледе и мисли — имао сво |
ка касина.{S} Ту свраћа најразноврснији свет, али се ипак од старина назива трговачка, јер њих |
извела она јучерашња шетња кроз онолики свет и улице, и зато је и сама заредила по многим позна |
и достојанствено чиновнички и господски свет.</p> <p>Пролазе мамурни практиканти и полициски пи |
чинио је врло пријатан утисак на женски свет, нарочито на онај који се проводи на кромпир-балов |
о.{S} А кад пролази махалом, сав женски свет, и жене и бабе, одају му чест: устају с прагова ав |
а по оном општем закону, по коме женски свет, онако исто као и овце или гуске што потрче све за |
колу и писменост у односу на наш женски свет, ипак, баш у исто то време, није налазио да је то |
за на једну што је у кафезу — веће бели свет неће да видиш!... ’хоће да те заб’рави и сокак, и |
књиге, демек писма, на аџамије из бели свет, на официре, инџилире и писаре?!...{S} Тој ли иска |
од наши девојчики, веће од ники из бели свет... па... ете... несу, рече, обучене, веће, ете, ка |
S} Туј ћу те закопам! {S}Чаршију и бели свет веће неће да видиш!{S} Како она кумрија — рече и п |
срам и резилак да ме изеде!{S} Чети си свет, па се смеје!</p> <p>И доиста беше изишла једна по |
што ништо неће бидне, — а она си уфати свет...{S} Кој гу знаје куде је саг!...{S} У циркус ник |
у керку, — тој си је, викам, ред у овај свет. — „Чорбаџија душу дава и губи, а паре не дава”, р |
; <pb n="100" /> — тој си је ред у овај свет! — заврши отсечно и одлучно тетка Таска, па се окр |
сварити ту ствар као други, цивилизован свет!{S} Био је бесан.{S} Турио је каму за појас и гото |
мфировој.{S} Све се слегло ту.{S} Силан свет се окупио, па прекрилио све одаје, доксате, авлију |
— поче хаџи-Замфир, — исквари се много свет!{S} Батисаше се и селскије!...{S} Ни има веће стид |
} Стале једна до друге, па гледају како свет игра.{S} Зона гледа равнодушно, уморно и као мало |
и.{S} Што има, што нема по ма’але, и по свет, за <hi>тој</hi> си мислим и зборим!... — вели Тас |
!... „Леле, пшешко играње — има ли га у свет?!...” рече Мане.{S} Протрља очи, бојећи се да га о |
оне, — и питуј га: е ли је било јоште у свет да је девојка на момка <hi>овој</hi> пратила?!” — |
ота!...{S} Црна, црна Ташана, како ће у свет да искочи, — девојче гу станула <hi>побегуља</hi>! |
обратиме, да остану резил у чаршију и у свет, ете, те јагуриде чорбаџиске! — грди Митанче, који |
да и рече: „Господи Боже, и овој чудо у свет да видим!” Погледа опет боље, да га очи какогод не |
уга деца!{S} Е, зашто је тој саг тако у свет — кој ће да зна!...{S} Е, тој ти је саг алис и сас |
и, и та деца мало ослободе и изиђу међу свет, јер ено благочестиви тутори и одборници општине т |
и ће још воде Нишавом протећи докле наш свет не осети благотворну моћ штампе, те осме светске с |
еб’ прилику.</p> <p>— Запамти, хаџијо: „Свет је овај као какав мердивен, — један се качи, а дру |
без неких тешкоћа, нарочито код нашега света, који је, на жалост, изостао иза Швајцараца и Аме |
се, случајем, нашао у близини женскога света.{S} Најтеже му је било што није знао шта ће с рук |
рати било је тешко у оно време код тога света, који је на тротоарске шетње, паркове, концерте, |
иљно признају да се диве родољубљу тога света, који може да живи без толиких ствари, без Благој |
земљу, а из грла срећна и весела млада света разлеже се кроз тихо пролетње вече сетна песма, у |
испред потсмешљивих и пакосних погледа света.{S} Већ било венчање, прошао ручак и сад после по |
омшиски зидови пуни начичкани радознала света.{S} И све се то тресе од силна смеха, а највише с |
презирала као гадне сплетке беспослена света — сплетке које ја на једно ухо примила, на друго |
га тога он је био радо гледан од млађег света, али многим родитељима није се допадао поред свег |
Прока, „и вешерка Соса живе на очиглед света и полиције невјенчано.{S} Живе на саблазан свету, |
.{S} Зар је мене мило да се повлачим од света?!...{S} Чудите се што ћутим, што се туђим, што се |
енци много снебивају и стиде и крију од света.{S} Зато се ваљда хаџи-Замфир, одмах после неколи |
ше кола као холуј брзо крај чесме, пуне света, вичући: „Варда!” свету, који прсну на све стране |
је добре воде; зато је око ње увек више света било и мало дубље у ноћ него око других.{S} Кола |
вином и окруженој жалосним врбама, пуно света.{S} Врева велика, смех и кикот, гурање и псовке; |
зини и нишаљка (љуљашка), и око ње пуно света.{S} Љуљају се и певају „Чије перо на нишаљку, гај |
та да се сјајеш и светлиш како у цркву света Богородица Тројеручица!...{S} За теб’ ћу сал да р |
ће се неко време уклонити испред очију света; свет ће је заборавити, па ће и гласа оног тако п |
а чујеш моју бруку!{S} Стиза недеља, па светак, па недеља, погледам ја — а он си јоште иде у по |
мислим: зар ће ги чува па за недељу ели светак?!{S} Па ми дође ништо мило, та реко’ у себ’:{S} |
: да није никакав мајстор и да не треба свете цркве да поручују код њега црквене утвари и сосуд |
пис стајало само: „Један веран син наше свете православне цркве”. — И морао је најзад и Мане пр |
епријатељима, непријатељима свију наших светиња!{S} Белешка је била подужа, пакосна и заједљива |
— румен је сву облио, а крупне црне очи светле јој се од суза, од силне среће данашње...</p> <p |
м!{S} Да те нагиздим, та да се сјајеш и светлиш како у цркву света Богородица Тројеручица!...{S |
на махове час тињало час плануло, па се светлост и тама потискивале сваки час по шареном ћилиму |
ноћна тишина суботске ноћи и полутама и светлост од кандила, које је на махове час тињало час п |
с тестијама воде том улицом видеше при светлости општинског фењера све.{S} Видеше како Мане и |
о.</p> <p>Они мећу на број 83.</p> <p>— Светоандрејска скупштина...</p> <p>Играчи мећу на број |
акво је само сребрно кандило израдио за Светог Пантелеја; па сребрну ручицу за икону Богородичи |
ти.{S} Заклиње му се напослетку чак и у светог Евстатија, патрона ловачког!</p> <p>Али му Замфи |
сам, где треба, извести, а после да по светој <pb n="150" /> новинарској дужности — као прави |
акар мало да гуцне), посвети тешком али светом журналистичком позиву — постаде борац за истину, |
лук и на први дан Божића...{S} С таквим светом не може да се издржи конкуренција.{S} Па ја онда |
е осети благотворну моћ штампе, те осме светске силе!...{S} Остаде му још Мане.{S} Он је човек |
таде му још Мане.{S} Он је човек млађи, светски, сувремен, иако носи фес и траболос пас, — па в |
— нико паре њихове не виде!{S} А ја сам светски човек: ја хоћу добро да поједем, па, брате, и д |
рај чесме, пуне света, вичући: „Варда!” свету, који прсну на све стране као расплашене кокошке. |
је далеко по свету, тако да је чак и за Свету Богородицу Ржанску израдио тежак крст од срме. .. |
пута прође мимо ње као да је и нема на свету; једаред је погледа и загледа се у њу, а опет дру |
љата, али је учена — врло учена, све на свету зна, носи чак и наочаре.{S} Чуди се Ташана откуд |
estone unit="subSection" /> <p>Лицем на Свету Петку била је свадба.{S} Био је леп, ведар дан - |
е улицама после сви вратили.{S} Тако је свету јављено било да Зона није никуд била одведена, не |
виноградима, враћај је кући, замажи очи свету, да не види бруку, и запуши му уши, да не чује ис |
сећа, као најнесрећније девојче на овом свету, али зашто баш најнесрећнија — она још не зна!... |
/> новом животу, желела је срећу целом свету, зато је радо пристала да буде посредница између |
n="16" /> то и дало повода беспосленом свету те је чак — како тамо веле — „турио у песму” чорб |
а то је просто стога што је тамо, у том свету, срамота да се мушко и женско и погледају, акамол |
олиције невјенчано.{S} Живе на саблазан свету, а највише на саблазан оним честитим и мирним сус |
тору Ману кујунџији отишао је далеко по свету, тако да је чак и за Свету Богородицу Ржанску изр |
а не оженио, макар отишао у калуђере, у свету Богородицу Габровачку.{S} А сем тога, — причала ј |
алистички хлебац и да служиоци истине у свету редовно најгоре пролазе.</p> <pb n="152" /> <p>От |
зажалио на судбину своју и на уређење у свету: <pb n="27" /> што је то Бог оставио да човек баш |
лупа!{S} Промени се, као и све што се у свету временом мења...</p> <p>И сада се изменише прилик |
вукло ово весеље.{S} Свега две ствари у свету још воли: девојке и ливене ексере; и увек му пуна |
рћи уста и не одговара ништа; стоји као свећа, са састављеним ногама, и не може одмах да се кре |
и женско од млађих остану, стоје ту као свећа право и очекују заповести, дворе га.{S} Али већим |
ледају, покарају и помилују укућане пре свеће и вечере.{S} Једни, а њих је већина, иду право ку |
/> је, зборе си, ноћила; сву ноћ гореше свеће у кућу, — тој казују... -</p> <p>— За Доку збореш |
рио дању за видела, неће ни увече спрам свеће, — и зато мало раније затварају дућане.{S} Иако с |
скупоцени штап од абоноса давало му је свечан изглед, и укућани су однекуд слутили да се домаћ |
овладао неки дремеж и царствовала нека свечана недељна тишина, јер, кад хаџија спава, не смеју |
измучено лице Манино.{S} И годила му та свечана и побожна ноћна тишина суботске ноћи и полутама |
јном косом, па му изгледа Зона сјајна и свечана као заветна икона.{S} На плећима бундица од руж |
ало после излети из куће у другим, опет свечаним хаљинама, али не оним маслинове боје, него у о |
изгледао као кита цвећа.{S} На њему све свечано.{S} Лепо обријан и ошишан, весео и расположен, |
све то, а и што је данас целога дана у свечаном руву — све је то давало повода најчуднијим и н |
а опомена његовог високопреосвештенства свештенству: да ће их све обријати, ако се само још јед |
омирани <hi>викач</hi>.{S} Њега, дакле, сви чекају, само га не чека скоро премештени из Београд |
ба и домаћица.{S} А и сви му повлађују, сви га хвале да је добра прилика и веле: „Море, па има |
ликама...{S} Сви весели, само он тужан; сви пусти и обесни, <pb n="117" /> само он бедан; свима |
у.{S} И сви само Ману и Калину гледају; сви их гледају задовољно с пријатељским осмехом на лицу |
n="155" /> од праске и гнева његова!{S} Сви су повукли, а Ташана и Зона највише.{S} Да је то са |
о што је тада видео у тим сликама...{S} Сви весели, само он тужан; сви пусти и обесни, <pb n="1 |
он каже: „Све по авлију и по сокак”.{S} Сви се смеју, и веле: „Лелее, лудо је, ама па си знаје |
гракнула кад се појавио на вратима.{S} Сви отурују од себе, као по некој команди, домине, карт |
атио, и авлију, и комшилук, и сокак.{S} Сви се тресу од силна смеха.{S} Једни вичу: „Леле, туго |
е сад ту, дошао и он на овај џумбус.{S} Сви га дирају, а он опет ником не остаје дужан.{S} Дево |
емена постаде и песма, и кад је чуше, — сви су били као утучени.{S} А песма је гласила:</p> <qu |
ј је повраћен и стари добар глас њен. — Сви су тумачили да је то лако било: ништа лакше од тога |
!{S} Од тебе сефте, а од Бога берикет.” Сви су дућани већ давно отворени и пазаре, само Мана Ку |
о пута узимао преко крила неку пушку (а сви су веровали да њоме очекује некога и питали га је л |
цко:</p> <p>— Маџарска буна...</p> <p>А сви мећу зрно кукуруза на број 48.</p> <p>— Фузија...</ |
дала прилика да забавља госте и што га сви пријатно гледају; јер све је то појурило са сокака |
ча”</hi>, а ако још пусти и браду, њега сви зову <hi>„попе”</hi> или <hi>„дедо”</hi>, па ма кол |
!...{S} Казаше ги ники из ма’алу.{S} Та сви скочише сас резилење...{S} Викају: не прилега на чо |
ике своје, неке „Беле Веле”, како су је сви звали, а која је по оном „да медвед најбољу крушку |
ма одвели, а другим су се улицама после сви вратили.{S} Тако је свету јављено било да Зона није |
овде играју, само мало доцније, кад се сви играчи скупе. {S}А дотле проводе време како ко зна. |
а отпочети, а она не може, баш и кад се сви скупе, док не дође неопходни и потребни Нацко, јер |
ранијих глава.{S} На то радо пристадоше сви — и младенци, и родитељи њихови.{S} Митанче већ мож |
ци и играчи знали су шта му то значи, и сви су погађали и метали на једну исту цифру.{S} Па так |
и спуштају по кућама чивију на порту, и сви укућани већ давно су код кућа. {S}И никога по улица |
идеше једно до другог како играју.{S} И сви само Ману и Калину гледају; сви их гледају задовољн |
ах осећа да му треба и домаћица.{S} А и сви му повлађују, сви га хвале да је добра прилика и ве |
— Авлија је сва била у цвећу.{S} Као и сви на Истоку, и Мане и мајка му Јевдокија волели су и |
је, мислим, нужно ни казивати.</p> <p>И сви су се надали и свакога дана очекивали да се појави |
љубав, кад би тада запевали, мислили би сви, увек, само на Зону хаџи-Замфирову. {S}А она је зна |
ндара, неки домина, неки „шеш-беш”, али сви чекају кад ће се томбола отпочети, а она не може, б |
и ко од Маниних.{S} Али су се преварили сви.{S} Прође недеља дана, а од Мане ни трага ни гласа. |
е!).{S} Опазили су само то да су домаћи сви некако сметени, расејани и забринутИ — и тада им је |
е тресак капије и звек звекира, а затим сви скочише у кола и потераше...{S} Они што у тај пар п |
а сврне, да попије кафу.{S} Тада обично сви изиђу, само по једно мушко и женско од млађих остан |
ену личност у округу, с којим су обично сви „пер-ту” и зато му никад не дају да он плати што је |
ема Ману, о чему Замфир и не слути, јер сви крију то од њега.</p> <pb n="82" /> <p>Стара, искус |
зато сам продужи даље песму, коју опет сви свирком и певањем прихватише.</p> <p>Пева Мане:</p> |
у тај проклети шах, да се око њих могу сви исклати, а они не би приметили! (Ономад су се чак и |
ост.{S} Келнер разноси таблице, узимају сви, ко једну, ко две, а неко и по четири!{S} Мане, и о |
а играм, само да се наиграм”.{S} Играју сви; кликћу и подврискују уз она силна ћеманета, зурле |
глади), него долази ради томболе, коју сви радо и редовно овде играју, само мало доцније, кад |
о, то јест, да се најзгодније демантују сви ти лажни гласови, који су се појавили или ће се пој |
ко се одавна носе са Зоном.{S} И сад су сви сложно: тетка Таска слаткоречивошћу, мајка проклетс |
> форинти, са седиштем у Оршави, где су сви похватани и осуђени на робију, а међу њима и она, Х |
ринка, Николета, и тетка Рушка, коју су сви сматрали за род, а нико није знао да каже какав им |
број 77.</p> <p>— Женске ноге...</p> <p>Сви се смеју и мећу озбиљно на број 11.</p> <p>— Доста! |
сам цео дан ни за какав посао...</p> <p>Сви му одобравају, веле да је све тако као што он каже, |
у банкрот... — раздера се Нацко.</p> <p>Сви траже број 82.</p> <p>— Чифути...</p> <p>Они мећу н |
Врије, вријееее! {S}Паригушица!”</p> <p>Сви се тргоше, погледаше на прозор.{S} Кроз завесе се б |
м највећим непријатељима, непријатељима свију наших светиња!{S} Белешка је била подужа, пакосна |
има.{S} Јевда му спомену и изређа имена свију девојака.{S} Спомену му Фрузину Мадину, како је в |
му било да се жени, и навале на њега са свију страна да се жени!{S} Као несташна деца кад метну |
новим досеткама и заједањима.{S} Јер са свију страна је обасуше питањима, којима се — после она |
оро</hi> на ћошку Шефтели-сокака.{S} Од свију момака он је најлепши био, а у колу најбољи играч |
нега свраћају обично у кафанице.{S} Од свију кафаница и кафана најзнатнија је и најинтересантн |
Зона грдно много пропатила због тога од свију, а највише од оца, који дотле није ништа знао, и |
крећу на свој посао; журе се да пре од свију стигну на касапницу или рибљу пијацу, да уграбе б |
шишенце с мастиком, којом се — чешће од свију — послуживала тетка Дока, док је причала слике из |
о од тетка Таскиних реферата, него и од свију других стрина, ујни и тетака, које се после Таски |
дошао је, на велико чудо и запрепашћење свију, сам главом Манча с Потом шегртом и отворио дућан |
ој Европи равна нема; пролазе професори свију професија и дисциплина, историчари и микроскопича |
шак у авлији и одатле, скривен од очију свију, гледа сав тај шарени џумбус и весеље и тражи очи |
који је ушао у комбинацију, био љубимац свију стрина, ујни и тетака Зониних, и био предмет и по |
била.{S} Имала очи као кадифа, косу као свила, усне као мерџан, зубе као бисер, струк као фидан |
мајкин венчани фустан од тешке персиске свиле — који већ више ни сама Ташана не носи, јер је из |
иси и сандуци седефски стамболски, пуни свиле и кадифе; по дуварима оружје скупоцено, поклон од |
их танком провидном кошуљом од бурунџук-свиле.{S} Он беше развио ону свилену мараму и гледаше у |
ва јелек, јелек кошуљу од жуте бурунџук-свиле, а кошуља беле груди. {S}Доле свилена сукња и шал |
асом му револвер прикривен, а више њега свилен везен јаглук просипа пријатан мирис надалеко.{S} |
џук-свиле, а кошуља беле груди. {S}Доле свилена сукња и шалваре од јума-басме.{S} Све то разгле |
дина;</l> <l>Где се премењуваш, Зоне, у свилена риза,</l> <l>У свилена риза, леле Зоне, у чичек |
мењуваш, Зоне, у свилена риза,</l> <l>У свилена риза, леле Зоне, у чичек-антерија!</l> <l>Ој, х |
да играче.{S} Гледа у Зону, види Зонине свилене шалваре и лагиране кондурице; чује шуштање свил |
и трупкају кондурице и папучице и шуште свилене шалваре, а мирис од ђулијака се пресуо по сокак |
оне матроне што носе лагиране папуче и свилене чарапе са црвеним петама, оне што кажу да га во |
{S} Целе недеље раде у кући, у недељу у свиленим фустанима у коло, а у понедељак завргну мотику |
варе и лагиране кондурице; чује шуштање свилених шалвара и осећа мирис, дах њен осећа, помешан |
пратила?!” — рече и предаде му завијену свилену мараму.</p> <p>— Што је овој?! — кликну Мане за |
уморно и уви се још јаче у своју зелену свилену бундицу, седе и наслони чело на руку, одупрту у |
д бурунџук-свиле.{S} Он беше развио ону свилену мараму и гледаше у њу.{S} И тек кад му приђе Ај |
е маслинове боје, а на груди танку жуту свилену памуклију, преко ње јелек и гуњче, опет маслино |
и обесни, <pb n="117" /> само он бедан; свима до шале и смеха, само он стоји и служи свима, па |
сама, без неког од старијих, изићи!{S} Свима је пресео ручак; Замфир није ни сео, а други нико |
ој авлији.{S} Све је он то знао и имена свима њиховим и многим комшиским кокошкама.</p> <pb n=" |
ан мирис надалеко.{S} Лепо се здрави са свима, али је, изгледа, мало замишљен, но ипак то није |
, па нека њих две удесе тако да испадне свима по вољи и по хатару.{S} Јевда је сва срећна била |
до шале и смеха, само он стоји и служи свима, па и оним најгорима, за потсмех.{S} Осећа и види |
а с Таском, Калиопом и Уранијом, јер им свима дође чудно већ само то што је банула у кућу, а јо |
хаџи-Замфира после подне тишина као и у свима кућама где се целе недеље радило а недељни дан же |
о господским кућама, курдисује клавире, свира из неке велике књиге и печали паре, и учи господс |
зију <title>„Мојсеј”</title> на жици G, свира сада у неку олупану и изгужвану трумбету, какве с |
вечере отсвира овде, а после вечере где свира — ко би то знао!{S} Тако, наизменце — мало посвир |
па онда пије, мезетише и пуши, па опет свира.{S} Бакшиш ретко купи, јер он управо и не долази |
} Ту дођоше и они што продају петлиће и свирајке од шећера, и они што точе лимунаду, и они што |
едоше да престану, даде им Мане знак да свирају даље исту игру, па приђе и ухвати се с леве стр |
ше и ухватише се међу играче.{S} Цигани свирају, а играчи играју и певају:</p> <quote> <l>Нане, |
вају, а други онамо играју, а Цигани им свирају.</p> <p>Скупио се свет.{S} Кога ти све нема ту: |
о је Ајша тужна била.{S} Још се певало, свирало и бесно и страсно чочешки играло, и Мане седео, |
дошао у Србију, он је прво концертирао: свирао је Паганинијеву фантазију <title>„Мојсеј”</title |
н члан те компаније циганске.{S} Пре је свирао у ћемане, али сада више не може: дршћу му <pb n= |
ши био, а у колу најбољи играч, а према свирачима најгалантнији.{S} Увек је стопарац давао, кад |
И после, откуд би пас могао дати бакшиш свирачима?...{S} Онај Манулаћ би још и могао повести ко |
како пољак ели пударин; а по сву ноћ му свире Цигани и играју <pb n="106" /> ченгије, а он си п |
ј-хеј, далеко, там’ на-куде Солун...{S} Свири и он с други Цигани; стануја зурлаш, а она ченгиј |
> А Зона силно бризнула тада у плач. — „Свирите, ништо, виче стари Замфир, што заћутасте?!{S} Ш |
ехну се презриво Таска: — „Гаки нема, — свирка сака!”</p> <p>— Е, дајте гу, подајте гу за непри |
Мане са друговима весели...{S} Чује се свирка на далеко!{S} Чује је и Зоне кроз ону меку и тих |
им до зоре, а он их, расположен песмом, свирком и игром њиховом, бацао на крило тако силно, да |
да заборави немио вечерашњи догађај, да свирком и игром заглуши буру која му је беснела у груди |
о сам продужи даље песму, коју опет сви свирком и певањем прихватише.</p> <p>Пева Мане:</p> <qu |
шаренилу које промиче испред ње, слуша свирку, трупкање кондурица по калдрми и слуша песму, чу |
есма и певање, а играње и даље траје уз свирку Цигана.{S} Мане стоји, не игра, гледа играче.{S} |
гатога хаџи-Замфира.{S} Само се чуло са свих страна силно пљескање длановима, и узвици: „Лелее. |
ов, кад био на хаџилуку, куд је повео и свог десетогодишњег сина Замфира, који се данас стога з |
венац), и још сврх тога да ће му целога свога века куповати за његов рачун овчије и јареће коже |
е шета уздуж и попреко по соби, погледа свога синчића, врти главом и једнако пушта узвике:{S} Б |
вога, који је био сушта слика и прилика свога оца.{S} Она је лебдела над њим; свака најмања пот |
се и у очи Гмитраћа, грнчара, вереника свога!...</p> <p>Засвира се „Јелка тамничарка”, лепа иг |
адиђар, тако је исто и Персида сматрала свога Манулаћа као најлепши и најмилији адиђар свој, и |
<p>Јевда је неко време искрено бранила свога сина, верујући и сама искрено да није до њега кри |
освети се сва неговању и васпитању сина свога, који је био сушта слика и прилика свога оца.{S} |
иглу, терзијица Ваче Шаторче, и запита свога првог комшију, Миче Шебинче, кубеџију - ћу те, ет |
да човек баш мора радити и у зноју лица свога зарађивати хлеб, кад, ето, од левентовања лепшег |
он наићи на обилан материјал, и пре од свога противника, директора листа „Виник”, донети ту се |
оставио пиво и посветио све остале дане свога живота само жупском вину, резонујући да на тај на |
ном резилуку, и каже им да озбиљно хоће свога Мана да жени.{S} Пита их шта оне мисле. {S}Свака |
фир, одмах после неколико дана, и сетио свога чифлука и јесењих радова, који му императивно нал |
ом доказао да га цени: поручио је преко свога човека једну Богородичину икону да је Мане окује |
да морала заклети у своје очи и у живот свога мужа Сотираћа — кога се она, узгред буди речено, |
а чедна и безазлена девојчица у пупољку свога млађана жића!...</p> <p>Уговорише да сутра пре по |
да пас води коло. {S}Ако ико, он се баш свога века доста наиграо и био коловођа, али да је <hi> |
ву кућицу, он се осети некако више сам, свој; далеко од града и вреве и тишме градске, и он ужи |
адне у очи; зато је и продужио бестрага свој лаковани каиш од тесака, па му сад треска о калдрм |
јтским помоћником Пајицом, кад овај има свој „аузганг”, — само чујеш како лете, да се посатру, |
дома.{S} По свом обичају, отишао је на свој чифлук, где се често и радо бавио по неколико дана |
и.</p> <p>Све то пролази и хита свак на свој посао, или седи у отвореном дућану и чека сефте и |
затим се <pb n="137" /> журно крећу на свој посао; журе се да пре од свију стигну на касапницу |
ту дужност, обећа се да ће уложити сав свој ауторитет и утицај на јогунастог Петракија, и да ћ |
ту песму, у којој је Зона видела себе и свој зао удес што је рођена у чорбаџиској кући...{S} За |
у сматрала за најлепши и најскупоценији свој адиђар, тако је исто и Персида сматрала свога Ману |
ли је и Манча био и поносит и имао неки свој начин и тактику, тако да је назовем.{S} Кад је на |
засад се теши тиме што је испекао овај свој садашњи занат.{S} А шта му и треба више?{S} Млад ј |
анулаћа као најлепши и најмилији адиђар свој, и зато се није нигда и никуда макла без њега.{S} |
а — заједно с последицама његовим.{S} У свој Глави је, даље, и решење фамилијарног већа, које ј |
м бедном учитељском стању, коме ваљда у свој Европи равна нема; пролазе професори свију професи |
зван Мазни, највећи кицош и мераклија у свој махали, ако не и у свему граду, — а главати и чупа |
, и сам стари и поносити Замфир прима у свој род!</p> <p>И успео је чорбаџи-Замфир код чорбаџи- |
ми га у колицима у први мрак догурају у свој дућан; ту свраћају и танки практиканти и дебели ли |
и чаршија и махале.{S} Креће се свет на своја опредељења полако и постепено, онако, што рекли, |
осмехом на лицу, као кад се нешто мило, своје гледа...</p> <pb n="72" /> <p>Зони неправо.{S} Са |
кад се која уда, он ни онда не прекида своје старање, него и онда разбира како се која влада и |
ају се и у масу, јер не полажу много на своје престоничко порекло. {S}Па хоће и да се пошале.{S |
у улице, била чесма, надалеко чувена са своје добре воде; зато је око ње увек више света било и |
тка почиње.{S} Била је чисто фатална са своје прилепчивости; и ко је само једаред чуо, није мог |
ва била кокетна, поуздана и поносита са своје лепоте, било јој је ужасно криво!{S} Уједе се за |
pb n="108" /> и признао тетка-Доки јаде своје.{S} И тек кад му је она опет дошла и понудила му |
мисли о појединостима како ће да изведе своје дело освете.</p> <p>Па како је цела та ствар била |
га.{S} Скоро свако доба године имало је своје цвеће, и кућа Замфирова мирисала је преко целе го |
то љут, разбегоше се са страхом у одаје своје. — Шесет и једне „меснице” прекараја сам у мој ве |
чаршија говорила — и ради неке чивчике своје, неке „Беле Веле”, како су је сви звали, а која ј |
дућану и изјављује од времена на време своје и чуђење и задовољство, а Мане се удубио у посао, |
је питања, али се, на велико изненађење своје, ни овде није користио.{S} Мане нешто није био на |
аманет <pb n="12" /> њему чељад и дворе своје; или нека прима кључеве, или нека помогне влашћу |
јку преко калдрме, па све до осамнаесте своје године, кад му је отац плаћао четрдесет гроша за |
еру, и каже да је донео кључеве од куће своје и да оставља у аманет <pb n="12" /> њему чељад и |
јер се понекад и осмехне и једнако суче своје танке црне брчиће.{S} А још кад видеше да се Мане |
је било онда, кад би, на задовољство и своје и муштерије, свршио какву мало крупнију поруџбину |
и на себе, јер зна надмоћност и своју и своје куће над осталим другарицама и њиховим кућама...{ |
по неколико пута преко дана, или извади своје џепно огледалце (које је на поклопцу једне седефл |
преко сокака, а лепи Перица само глади своје брчиће и пусти извештаченим басом (а говорио је о |
ла скинути, само кад хоће и кад потруди своје чудо и господство.{S} А за ситније ствари утолико |
него да дува на нос, па да сам потруди своје чудо и господство и да и сам тражи лека томе злу |
естајали, па се опет наклапали, отирали своје дебеле сељачке брке, пили и наздрављали један дру |
каса”), па се дуго огледа у њему и прћи своје румене уснице и мали носић.{S} Или обуче мајкин в |
запитао би тада чорбаџи-Замфир дигавши своје густе обрве чак под фес. <pb n="56" /> — Ешексене |
ним петама, оне што кажу да га воле као своје дете, оне га не само слободније гледају, него се |
стати и измењати погледе и мисли — имао своје нарочите и чудновате мисли и — како би неки побор |
птица селица оставља.{S} Мане је обишао своје винограде, свраћао и поседео још у некима, а кад |
оним другим мањима, иако има у џепу оно своје мало огледало; сваки час плете курјучић и непрест |
ом и бездушном Западу, — него као нешто своје, као род у кући чорбаџи-Замфира.{S} Оне га и не з |
не с неком ченгијом Зумрутом, која је у своје време и „у песму турена” због лепоте, и протерива |
ти.{S} Редовно се тада морала заклети у своје очи и у живот свога мужа Сотираћа — кога се она, |
акијчине!... (Уосталом, знаће се и то у своје време...) Од муке је све то, брате...{S} Не могу. |
ва у триумфу.</p> <p>Кретала се у кругу своје родбине, својих тетака, стрина и ујни, и по чорба |
лни савети и опомене учинише напослетку своје.{S} И Зона као да подлеже.{S} Силно јој се уврте |
но стеже својом знојавом ручицом ручицу своје другарице Гене, или се наслони на њу, па је кришо |
ажено.{S} Други су, опет, тврдили да је својевољно побегла, а то су поткрепили тиме што се није |
ш неје у теј године!... <pb n="51" /> А својега сина напудија!...{S} И чорбаџиски, бре брате, с |
с уздахом изражавао да „пише крвљу срца својега и соком живаца својих”.{S} И то није да кажете |
а; ама оно си, како чорбаџиско, беше са своји; не бањаше се ни па збореше сас овеја.{S} А ове — |
ра!...{S} Млађи одаваше чес’ на стареји своји.{S} Кад си татко седи, син му стоји; кад си татко |
зорници догађаја, да својим очима види, својим ушима да чује и својим пером да опише. {S}Био је |
звору, такорећи, позорници догађаја, да својим очима види, својим ушима да чује и својим пером |
е глас, и како га меко и дубоко погледа својим великим и као јунска поноћ црним и топлим очима! |
девојка рекла; веровала, као да је сама својим очима гледала и својим ушима чула.{S} Сад јој је |
агрљене момчадије, и, идући тако кућама својим, певају сложно оба реда...</p> <p>Дан на умору, |
има сахата на њему.</p> <p>С вршњацима својим се слабо дружио; зато је најрадије седео с оцем |
сувопарне, па је умео то викање цифара својим хумором и зачинити.{S} Ослањајући се на фамилија |
само пута, кад она прође тако некуд са својим стринама или теткама крај његова дућана, а он у |
ир-баловима.{S} Кад он прође сокаком са својим врсним побратимом, апотекарским или фармацајтски |
је вечери Мане отишао и проџумбусио са својим друштвом.{S} Никоме није казао зашто и крошто — |
за њима.</p> <p>— Мичо, мори, — запишта својим танким гласом, удевајући конац у иглу, терзијица |
творе уста, оне јој само позлеђују ране својим хукањем и кукањем: како су и оне девовале и <pb |
, као да је сама својим очима гледала и својим ушима чула.{S} Сад јој је јасно било и оно распо |
ојим очима види, својим ушима да чује и својим пером да опише. {S}Био је радостан унапред што ћ |
гим и бујним курјуком својим, гледајући својим великим сањивим очима преко ниских кровова околн |
уши осећала да је сама дала повода оним својим држањем и увредљивим речима, којима је увредила |
те се занео као тетреб, па продужи оним својим танким сребрним гласом:</p> <quote> <l>Где се пр |
би се играла са дугим и бујним курјуком својим, гледајући својим великим сањивим очима преко ни |
Па се одмах показао и стварачким даром својим: одмах је компоновао једну нову игру, „Апотекарс |
/quote> <p>Чучук-Ајша га погледа сањиво својим страсним великим бадемастим очима, али Мане и не |
пили тиме што се није отимала, и што су својим рођеним очима видели на колима не само њу, него |
p> <p>Кретала се у кругу своје родбине, својих тетака, стрина и ујни, и по чорбаџиским кућама.{ |
ући кокице из кецеље или дубоких џепова својих шалвара. {S}Сада иде поносито, држи на себе, јер |
трвена — и било радост и утеха родитеља својих, као што се то могло казати за Манулаћа.{S} С њи |
а често јутром био предмет разговора са својих ноћних подвига.</p> <p>А у исто време кад је куд |
„пише крвљу срца својега и соком живаца својих”.{S} И то није да кажете отскора — одвајкада је |
же се за руку и једу кокице из кецељица својих; стоје и смешећи се гледају како момци и девојке |
о с читавим буљуком девојака, другарица својих.{S} Похватале се до ње све њене вршњакиње:{S} Ти |
рала претрпети Зона после свега тога од својих у кући!... {S}Зато није имао мира, него је одмах |
боравила да је грдну лекцију извукла од својих стрина и тетака, и није могла довољно да се нака |
је вребала и увребала.{S} Искрала се од својих, само да се састане с њом.{S} Приђе јој и пољуби |
ка, пилића, па чак и снесених јаја и од својих и од туђих, комшиских кокошака, и то све без ика |
тиме, стари Замфир поклони им једну од својих кућа, најлепшу после оне у којој је становао.</p |
то, — говорио је Милисав, опет у кругу својих, у кафаници <hi>„Код препеченице”</hi>, — да ће |
она је њега познавала још из тих раних својих година.{S} Као дериште била је сува, џигљаста и |
ра, а то добија већином приликом силних својих прошевина.{S} Тек бане у кућу, па проси девојку. |
одговори да ће он за толико дати накита својој невести.{S} Усхићен тиме, стари Замфир поклони и |
огледа, даде оком знак Васки, измећарки својој, и ова се одмах ухвати у коло и растави Манчу од |
брва и танких брчића.{S} Већ и по самој својој природи и по занату свом кујунџиском био је отре |
а приповетка и кад је Зона у шеснаестој својој години, Зона је друкчија: није више оно џигљасто |
ави причајући им надугачко и нашироко о својој парници, о суду <pb n="96" /> и адвокату.{S} И б |
Мане је без ичијег питања, онако сам по својој памети, учинио тај корак.{S} Позвао је Манулаћа |
соби...{S} Једнако намешта ту собицу по својој вољи и седи у њој кад год уграби <pb n="60" /> п |
храбри и саветује да што дуже истраје у својој одлуци.{S} Као крвни непријатељ чорбаџи-Замфиров |
ко мали, већ био десна рука у домазлуку својој мајци.{S} Он јој је чувао од живине тарану и рез |
рбаџиски.{S} Долазила би обично праћена својом измећарком, Васком, и снисходљиво би ословила по |
као што опет и не зна како силно стеже својом знојавом ручицом ручицу своје другарице Гене, ил |
омогне, јер она му је, мишљаше он, оном својом прошевином сву ту бруку и невољу и натоварила на |
} Дође мало после, и Зона са другарицом својом, Геном Кривокапском, онако исто као што су пре т |
Тек се узме за руку са којом другарицом својом, а најрадије и најчешће се узму за руку она и Ге |
прима кључеве, или нека помогне влашћу својом.{S} А паша му се правда, обећава, а што обећа, т |
стари Замфир тада тихо жали за младошћу својом под цветним дафиновим дрветом, које је и онда та |
туј за Калину?!{S} Калина ће си дочека своју срећу...{S} А ја си па искам и тражим моју...{S} |
оји је гласио: <hi>„Родитељи, пазите на своју децу!”</hi> а и мото, које је гласило: <hi>„Ћуд ј |
ане, силно плане господарским гневом на своју мезимицу Зону, као никад дотле у животу.{S} Онај |
одине.{S} Врло је рано отпочео радњу на своју руку.{S} Отворио је дућан пре неколико година, ал |
џи-Замфир да задене по коју стару љубав своју.</p> <p>— Ааа, Мало, — рекао би, кад је сретне, — |
} Кад би седео, увек би простр’о најпре своју мараму, повукао мало ногавице навише од колена, п |
одговара тихо Зона, па зарони још јаче своју лепу, бледу главу у шаке и затресе је болно. — Шт |
ска.</p> <p>Ту Мана застаде.{S} Привуче своју табакеру, отвори је, лизну десни палац и извади ј |
аљубљена у Ману, па ће радити за себе и своју корист: обесиће му се о врат и употребити догађај |
истине, правде и поштења, — обавести и своју читалачку публику.{S} Имао је већ и готов наслов |
де и даље у тој завери, имајући у њој и своју одређену улогу, којом ће припомоћи да ствар испад |
ито, држи на себе, јер зна надмоћност и своју и своје куће над осталим другарицама и њиховим ку |
} А затим би баталио посао, примакао би своју табакеру, направио цигару и пуштао густе димове и |
ење; и он опет љуби их у руку и извлачи своју руку, а оне опет: „Па поздрави се, ете, и на тетк |
о је добродушни пан-Франћишек обезбедио своју будућност: оставља за црне дане, и Цигани то чува |
ах после тога извадио је чорбаџи-Замфир своју Зону из школе.</p> <milestone unit="subSection" / |
штене главе полако, и као сенка тихо, у своју собу...</p> </div> <pb n="148" /> <div type="chap |
једе их, него их стегне <pb n="58" /> у своју шаку, а срце јој силно бије у грудима и страх је |
дговара Зона уморно и уви се још јаче у своју зелену свилену бундицу, седе и наслони чело на ру |
иће му се о врат и употребити догађај у своју корист, или тако нешто учинити што би упропастило |
дни постали.{S} И она наваљује на мајку своју и моли је да јој уступе ту малу собицу, ћилер, у |
p>— Васке, море! — зовну Зона измећарку своју, а ноздрве јој се силно шире на напрћеном носићу |
ши ђерђеф, наслонила би се тада на белу своју руку, а другом би се играла са дугим и бујним кур |
кад сврши посао, примаче преда се бедну своју вечеру, комад хлеба и повеће парче печене бундеве |
јстор — увек би тада зажалио на судбину своју и на уређење у свету: <pb n="27" /> што је то Бог |
гу, седне и узме тамбуру, па запева ону своју најмилију песму:</p> <quote> <l>Зелен зекир, драг |
други, он, који јој је претио и претњу своју и испунио.{S} Упропастио је, и она сада остаде на |
овим тешким приликама, сачувао је стару своју веселу ћуд и још је увек готов на сваку, па и нај |
окренуо.{S} Но ипак је брзо поправио ту своју погрешку, доскочио је и томе: ословио је сироту К |
није ценила ни много полагала на лепоту своју, а ни на то што је чорбаџиска ћерка.{S} Али сада, |
оје тако држе много на себе и на лепоту своју — иако лепа, изгледала врло глупа!{S} Промени се, |
орнелију, мајку браће Граха, да је децу своју сматрала за најлепши и најскупоценији свој адиђар |
ца, и Зоне како стоји умотана у бундицу своју с истуреном левом ногом и погледом настрану; сећа |
а у чкољу?! — загрме Замфир на мезимицу своју тако громогласно, да из комшилука радознале женск |
де на игру младу лепу Калину, комшиницу своју, једну пуку сиротицу, која неће своме мужу донети |
шко.{S} Наслонила се на Гену, другарицу своју, па се изгубила. {S}Гледа бесвесно по оном шарени |
силније стезаше за руку Гену, другарицу своју, на коју се од силна дерта и карасевдаха наслонил |
бих!{S} А није мало кад се човек у <hi>своју част</hi> закуне...{S} Она је, видиш, сад у мојим |
та споменула.{S} Али сутрадан нападе га свом жестином једне увређене честите мајке.{S} Мане се |
лену у сина.{S} Не могаде више да одоли свом очинском срцу него га дочепа оберучке, па га стаде |
сложише. <pb n="127" /> Мане остаде при свом; њему је потребна била танка, висока и млада девој |
е бар ту, у старом и скровитом и мирном свом гнезданцу, моћи одахнути мало и утешити се; да ће |
е у дућан, и искашљавао би се по старом свом обичају за сељанчицама, кад би прошао крај њих, а |
е главе, мислећи једнако, дано-ноћно, о свом бедном учитељском стању, коме ваљда у свој Европи |
> <hi>Причање несрећног оца Петракија о свом несрећном сину Митанчи</hi> </p> <p>„Полани, рече, |
ри Замфир није тих дана био дома.{S} По свом обичају, отишао је на свој чифлук, где се често и |
ли и признаје у себи: да другог зета по свом ћефу, и таку слику и прилику као што су Зона и Ман |
а откако се удала.{S} Срећна и весела у свом <pb n="185" /> новом животу, желела је срећу целом |
социјалну, и смело се изражавао у кругу свом, у кафаници <hi>„Код препеченице”</hi>, где је ред |
ош у некима, а кад сунце већ на смирају свом беше, врати се и Мане, не уловив ништа.{S} Од силн |
н овчије и јареће коже и, као побратиму свом, наравно, без и једне паре ћара давати.</p> <p>Збо |
евда, и каже да ће говорити Манчи, сину свом.</p> <p>— Да збориш, Јевдо, — рече јој тетка Дока. |
ћ и по самој својој природи и по занату свом кујунџиском био је отресит и пажљив на одело, а то |
и дан.{S} Некада у оном малом дућанчету свом израђивао је само просто прстење, белензуке, звонц |
и шакама га још више граби и притерује своме носу. {S}Мирис га тај заноси и опија.{S} Буди у њ |
у своју, једну пуку сиротицу, која неће своме мужу донети ништа више до две нове асуре, и два ј |
о коло“, <pb n="69" /> које је посветио своме земљаку пану Цицули, апотекару тога места.{S} Так |
м бандом и без Пашонине сале!...</p> <p>Сврате се ту понекад и застану и неки вредни професори, |
ладе лепушкасте муштерије, кад би му се свратиле у дућан, и искашљавао би се по старом свом оби |
и најпосећенија Трговачка касина.{S} Ту свраћа најразноврснији свет, али се ипак од старина наз |
ече пазар кући, не иду право кући, нега свраћају обично у кафанице.{S} Од свију кафаница и кафа |
а у први мрак догурају у свој дућан; ту свраћају и танки практиканти и дебели лиферанти, који о |
овачка, јер њих има ипак највише.{S} Ту свраћају и они крупни трговци што тргују с Бечом и Цари |
вља.{S} Мане је обишао своје винограде, свраћао и поседео још у некима, а кад сунце већ на смир |
мфировим.{S} Ту понекад и сам чорбаџија сврне, да попије кафу.{S} Тада обично сви изиђу, само п |
у у уво (Манулаћ је био првенац), и још сврх тога да ће му целога свога века куповати за његов |
одиле ствари која се тако лепо и глатко свршава. {S}Чак је у услове ушло да се ни на дан свадбе |
то испадне што боље. {S}Оне саме све то свршавају — никога не питају; Таска и Дока, те две тетк |
е (јер је од тетка-Таске, која је иначе свршавала такве ствари, одузето свако пуномоћије, пошто |
дмах и нашли да ће бити најбоље да брзо сврше ствар.{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас. |
и напрајим! — вели му паша — и ствар је свршена!..,</p> <p>А и паша је знао увек шта ради; знао |
а измећарка си тури чивију на порту — и свршена работа!{S} Нема веће нико да улегне на порту!.. |
удадба Зонина за Манулаћа била би давно свршена ствар. {S}Али, како се Замфир баш никако није о |
да ће колико сутра или прексутра ствар свршена бити.{S} А да је мајка ћерки поверила то, није, |
S} И пошто је женидба у начелу била већ свршена ствар, разговараше сад о њој онако у појединост |
није знао ни могао управљати, јер је на свршетку овог пакосног написа као потпис стајало само: |
само име казује.{S} Није му се дало да сврши академију, да му мач буде оружје, али, као што ви |
ато заборави брзо добивен шамар, па кад сврши посао, примаче преда се бедну своју вечеру, комад |
чорбаџи-Гана.{S} И он си има сина...{S} Свршија у Грац трговачку чкољу.{S} Седимо си и чекамо д |
ilestone unit="subSection" /> <p>Кад је свршила школу, а било јој је тада дванаест година, задр |
дина, задржали је код куће.{S} А и није свршила ни сву основну школу, него само три и тек почел |
баџиска ћерчица, која је пре две године свршила школу, како је, на листу од Писанке бр. 5, неко |
је чекао да престану Цигани.{S} Кад се свршила игра, повукао се до капије једне и брисао чело |
Слушај што ти зборим...{S} Несам јоште свршила работу...{S} Има јоште коџа ми ти много да ти р |
дерта и карасевдаха наслонила...</p> <p>Свршила се и ова игра.{S} Одмарају се и играчи — неки и |
и сама Зона желела и очекивала.</p> <p>Свршила се и прошевина и прстен.{S} Мане је изненадио З |
о лепо, и баш онако као што је требало, свршило.{S} Тетка Таска <pb n="197" /> је тога дана бил |
плашило: тешио се што се само на речима свршило, а није добио, као што је могао, ниједну столиц |
овољно, и да је право чудо што се већ и свршило није.{S} И љута на невештину и јавашлук Манин, |
је и како је било, и пошто се све рђаво свршило, да га, наравно, и утеши.{S} Мане је све оно у |
ри Замфир је умирује, и све би се мирно свршило, да Дока није дирнула у сталеж.</p> <p>— Вика, |
би, на задовољство и своје и муштерије, свршио какву мало крупнију поруџбину, а таквих је, како |
е је то, што би наши стари писци рекли, свршио у једном окатренућу.{S} А пре тога би сам почист |
е пан-Франћишек почео с концертирањем а свршио са циганском дружином, у којој чини чудан контра |
сељак и за друштво човек.{S} Кад год би свршио какав посао и зарадио добро, тада не би жалио ни |
обично онда кад би му татко добар пазар свршио).</p> <pb n="78" /> <p>И после неколико таквих т |
во што је дошло, и приповетка се морала свршити само овако како ће се и свршити.</p> <p>После н |
морала свршити само овако како ће се и свршити.</p> <p>После неколико дана Мане је ишао опет п |
ам <pb n="146" /> је, зборе си, ноћила; сву ноћ гореше свеће у кућу, — тој казују... -</p> <p>— |
тање: шта му је, тужио се да од кутњака сву ноћ није могао ока склопити.</p> <p>За Мана је то с |
е.{S} Калина весела, блажена — румен је сву облио, а крупне црне очи светле јој се од суза, од |
ло пред иконом Богородице, коју је Мане сву окитио и покрио сребром, и блага полусветлост падаш |
аздандан! — одговара Ташана.</p> <p>— И сву ноћ?</p> <p>— Таске, мори! — викну Ташана, поплашен |
али је код куће.{S} А и није свршила ни сву основну школу, него само три и тек почела четврти р |
у листу — директор и главни наш уредник сву ноћ лумповао, и сад, пијан као земља, спава, и не з |
је, мишљаше он, оном својом прошевином сву ту бруку и невољу и натоварила на врат.{S} Зато јој |
по лојзе — како пољак ели пударин; а по сву ноћ му свире Цигани и играју <pb n="106" /> ченгије |
, то би и урадио, јер би <pb n="125" /> свуд дочекан био, и прича би се, вероватно, наставила с |
И зато није никакво чудо што га је она свуд водила са собом, да се подичи њиме.{S} На славе, н |
...{S} Жена сам, удовица сам, не стизам свуд; не прилега, неје ред...{S} Не знајем си што се ра |
S}Где год човек баци <pb n="17" /> око, свуда види само господство.{S} А тек унутра, у кући, у |
ице, поступаонице, на женске празнике — свуда га је водила од најранијег детињства његовог, отк |
ване ексерима и потковицама кондуре. {S}Свуда га је водила, <pb n="87" /> само га је у хамам пр |
ше несу прилика?! — умеша <pb n="37" /> се тетка Дока, али не доби одговора ни од једне из већа |
е, па да гу не познаш! <hi>Никаква</hi> се напрајила!{S} Еве, да видиш, колико гу мило за теб’ |
шко ће ти бидне, сине! <hi>До Бога</hi> се, мори, чује њојна клетва!...</p> <p>— Ама, несам, на |
, под <hi>една</hi> мишка — <hi>не</hi> се носат!”</p> <p>— Ама како започе, — вели Замфир — не |
и, а и на сандаци катанци!{S} Премисли’ се ја:{S} Е, што му требају, мајке, катанци на сандаци, |
, Јевдо, дође ништо у памет, и присети’ се да ти кажем...{S} Некња си зборим ништо сас онога мо |
тија, убија гу Господ!</p> <p>— Срето’ се ја и с њума, — вели Таска, — ама не смешем да гу пит |
ури ги овам преко границу...{S} Познава се са све ме’анџике, амамџике и старе буле, викају га и |
мфира.{S} Морао се и он умешати и једва се разабрао, онако бунован, и сазнао у чему је ствар те |
ном.</p> <p>— Што искаш, Зоне? — одазва се и притрча јој Васка.</p> <p>— Отиди си до онуја... д |
ми, зашто је тој?</p> <p>— Хе, снебива се Мане, а утањио гласом још више. — Има си човек кеиф |
> да ми кажеш!</p> <p>— Хехе! — снебива се Мане. — Несам, несам, ловачке ми среће, несам!{S} Ку |
о томбула у Трговачкој касини, и позива се на сведоке који су га видели.{S} И он сам каже да је |
видиш, бата-Мане, каква стаде: никаква се напраји!...{S} И ти пантиш онеја речи?!...{S} Чорбаџ |
ели Ташана. — Има си заушке, та никаква се напраји; ништа не ваља, веће три дни, ете.</p> <p>— |
ком знак Васки, измећарки својој, и ова се одмах ухвати у коло и растави Манчу од Зоне.{S} Зона |
сас какав алал!...</p> <p>— Ех, — грува се у прса Мане, — сал тој да си дочекам да ги пукне бру |
а!” А он се сећа, смеши се и каже да га се то баш ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта каже, |
од свега тога није он приметио, нити га се то тицало!{S} Само једна слика му је лебдела пред оч |
тих мисли не трже силан смех, од којега се тресла сва авлија и висока трокатница богатога хаџи- |
девер, а она њему као снаја.{S} На њега се Јевда обраћала увек кад је у невољи каквој била, и т |
га, притискује му груди...{S} Око њега се све врти, а земља чисто тоне под њим, — и он јекну с |
ију лудорију и будалаштину.</p> <p>Њега се, дакле, сада сетио Мане, а сетио се још и тога да Ми |
у јој не би дошло тако што!{S} Оно чега се она бојала, од чега је стрепила — то није било, али |
<pb n="183" /> <p>— Ти душу немаш, Бога се не бојиш...{S} Девојачку, срећу да убијеш!...</p> <p |
рена у песну?{S} За <pb n="101" /> кога се појеше у онуј песну, у онуј рисјанску срамоту нашу?{ |
чи и у живот свога мужа Сотираћа — кога се она, узгред буди речено, врло мало бојала — да неће |
онуј рисјанску срамоту нашу?{S} За кога се појеше: за еснафску, ели за чорбаџиску Сику:</p> <qu |
м удадена...</p> <p>— Бре!{S} А за кога се удаде?...{S} Кој ти беше човек?...</p> <p>— За Гмитр |
и, а то што не знате, то је то: на кога се односила та песма.{S} Та је песма из народа; и богзн |
не заљубљено, па пронађоше чак и у кога се загледала.</p> <p>— Лелеее! — узвикну тетка Таска, к |
је <hi>пас</hi> кадгод водио коло, тога се не сећа!{S} И после, откуд би пас могао дати бакшиш |
едне паре ћара давати.</p> <p>Због тога се, ето, сукобише и посвадише Зоне и Мане.{S} И то трај |
ју се и играчи — неки иду „нишаљци”, да се љуљају. {S}Разлеже се песма с нишаљке, разговор на с |
ета једног лепог септембарског дана, да се нагледа лепоте и шаренила на пијаци, где сељанке про |
казати то.{S} Јевда је чула, истина, да се нешто прича о Зони, о неком бекству, о некој отмици, |
мангале и мећу их на ивице тротоара, да се ћумур боље разгори.{S} Иза њих пролазе симиџије и пе |
ти породични савет, да претресе све, да се посаветује и да реши шта да се ради.{S} Престале су |
љутила кад јој је Мане казао да иде, да се нађе и мало проведе с друштвом.</p> <p>Те је вечери |
о долазиле и реферисале, и одлазиле, да се опет скорим, с новим гласовима врате.{S} Тога другог |
посао — зато узе пушку и оде у поље, да се разоноди мало.</p> <pb n="184" /> <milestone unit="s |
и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да се цениш у татка ми...{S} Васка ни се удава... та... да |
ј „аузганг”, — само чујеш како лете, да се посатру, девојке на авлиска врата; понека се забатрг |
д одаја једне такве чорбаџиске куће, да се не би осећао задах од готовљених јела. {S}У тој кујн |
уша још један, и то последњи, корак, да се, то јест, сам он састане са Зоном, да је заустави, о |
рмина поседе си малко; чека, белким, да се измире сас татка Петракија, та када си виде што ништ |
што га је она свуд водила са собом, да се подичи њиме.{S} На славе, на патарице, поступаонице, |
одвикну јој и развика се на њу тако, да се ова уплаши горе него што се икада уплашила од оних к |
лети после ручка прилегне на доксат, да се одмори и придрема мало, волео је да чује тиху песму, |
о пронесених гласова; како, то јест, да се најзгодније демантују сви ти лажни гласови, који су |
јаци!...{S} Кад си их видео у парку, да се шетају ко други људи Јевропејци, да изведу жене, или |
и искаш и ону њину дрту тетка-Таску, да се с њума ожениш, па и ту ти не би дали, — тол’ко стадо |
за теб’ а другу за мен’, црну тетку, да се бесимо, зашто живот веће немамо!...</p> <p>— Што, мо |
тај глас.{S} А затим зовну још Зону, да се опрости и с њом.</p> <p>— Па иди си у кревет, — саве |
де је тај смрт, да ме узме у Горицу, да се не мучим... пшешко живење моје?!...” Тужио би се на |
о страсно задубе у тај проклети шах, да се око њих могу сви исклати, а они не би приметили! (Он |
S} Па може и да се удам за никога... да се удам за онога ћелеш-ефендију Исидора, агент што је о |
ми...{S} Васка ни се удава... та... да се цениш, хизмет да ни чиниш у кућу!...</p> <p>— Ете, ш |
дила, а после тешила утешним речима: да се не брине, да не очајава, а нарочито нека му није ни |
е ова приповетка и постала, а то је: да се у њој једва једаред нађоше заједно Мане кујунџија и |
в, Митанча је добро дошао сада Ману: да се сложе и слошки да нападну на заједничког им непријат |
к, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да се зовеш, ете, мајстор-Маниница!...{S} И она луда и брљ |
ун је!” вика па друга.{S} Бож’ке!{S} Да се поломе служејећи ме!... {S}А ја си седим, па, како п |
мислим у мој памет: „А, рипчики!{S} Да се истепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена прост |
, — зборење за тој ич да нема!...{S} Да се не чује ништо...</p> <p>— Ех, што да се не чује?{S} |
сутрадан чула — достављено јој је — да се Перса, Манулаћева мајка, јасно и разговетно изразила |
Што, не верујеш, бата-Мане?</p> <p>— Да се неси посмешила, невесто?...{S} Знаш:{S} Манулаћ и Ма |
човек, држао је да сваки човек треба да се поучава туђом несрећом.{S} Јер тих дана баш ухваћена |
е, па ич не бери бригу!{S} Ако треба да се тепамо с некога, — па ће се и тепамо.{S} Ако треба д |
а, — па ће се и тепамо.{S} Ако треба да се бијем с патролу — ласно за тој!{S} Ће се бијем, а ти |
две ми очи, не л’жем те...{S} Оваква да се напрајим, — ако те л’жем! — рече и сави кажипрст као |
?!... — замуцкује Зона, а већ готова да се заплаче од муке.</p> <p>— Ех, детенце!...{S} Много м |
и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и неће, а она |
рани и вели да је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде да прерипујемо, кој ће побоље да пр |
еког адвоката буџаклију и замолио га да се заузме, рече, за праведну ствар и да му напише за но |
и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се волемо за удавање и венчавање, а за друго јок, зашто |
леда блесасто, и пипа главу, и гледа да се није и крв пролила.</p> <p>— Куде си ту чуја и научи |
Замфирска Зоне се фаћа у оро... иска да се ороди сас луду Доку, Доку да вика: тетко!</p> <p>— П |
Манчу да је најлепши момак, и видела да се све отимају да до њега играју.{S} А Манча је био већ |
зио тамо.{S} И несрећа је тако хтела да се и ових дана тамо нађе и да севдалише и слуша како му |
ни, и навале на њега са свију страна да се жени!{S} Као несташна деца кад метну коњску муву маг |
што да се не чује?{S} Лошо ли је, па да се кута у кучине?!{S} Зашто да се крије?</p> <p>— Аман, |
иниш у кућу!...</p> <p>— Ете, што па да се ценим?... — одговори јој Калина. — Имам си мајку и б |
тада не би жалио ни времена ни пара да се провесели и проџумбуси мало с друштвом.{S} А то је б |
, рече, <hi>под чадар</hi> за аскера да се удадне...</p> <p>— Тугооо! — узвикну Ташана, па се з |
рође!...{S} Зато, хтео не хтео, мора да се жени, јер га све гони — и комшилук и чаршија и кућа |
ко ники диреци што су покрај зид, та да се строшиш!...</p> </div> <pb n="154" /> <div type="cha |
да ми хизмет <pb n="42" /> чини, та да се и ја малко одморим...{S} Ласно ли је мен’, да ја, у |
што га турише?{S} Неје чиновник, та да се карају?!</p> <p>— А кој знаје!{S} Ама <hi>ништо</hi> |
б’ да накитим!{S} Да те нагиздим, та да се сјајеш и светлиш како у цркву света Богородица Троје |
<p>— Е де!{S} Дебарско неје ово, та да се отимају девојке...</p> <pb n="102" /> <p>— Мори, и в |
га што је тамо, у том свету, срамота да се мушко и женско и погледају, акамоли разговарају. (А |
а на десето; свака је била опоменута да се не удаљује, него нека се држи саме ствари, и свака с |
ко би их могао изређати!{S} Али шта да се читаоци ломе прека поља и атара, кад је доста да му |
све, да се посаветује и да реши шта да се ради.{S} Престале су да истражују ко је протурио тај |
х — прве да убију време, а ове друге да се наиграју.{S} Ове целе недеље као роб трпе псовке и г |
улијаком из Казанлика, — и не могаде да се уздржи више!{S} И кад Цигани хтедоше да престану, да |
он се извињава <pb n="133" /> — каже да се задржао због писања неке жалбе и давања адвокатског |
слегну раменима, као да хоће да каже да се не може сетити.</p> <p>— Што, јоште не може да се се |
златар, <hi>јувелир</hi> један, може да се викаш! — ласка му Замфир.</p> <pb n="177" /> <p>Дуго |
знање...{S} Што ме питујеш?{S} Може да се посмешила, а требала да рекне: „Поздравила ти се Кал |
евојка да останеш?!” — „Ама, па може да се и удам”, одговара Зона, „теке неје зорт!{S} Има врем |
сетити.</p> <p>— Што, јоште не може да се сетиш?!</p> <p>— Јок...</p> <p>— Ама ће бидне девер! |
Божића...{S} С таквим светом не може да се издржи конкуренција.{S} Па ја онда треба да крадем с |
в и гологлав, јер још никако не може да се сети где је изгубио капу.{S} А у могућности је да др |
ешто.{S} А кад сиротиња, што не може да се формално узме због трошка, почне <pb n="162" /> као |
а да ти је за тој? „И без петли може да се осамне”, та и ти да се ожениш и без њину Зону!...{S} |
че Мане. — Зима иде, сас зимске руже да се закитиш! — рече и даде јој ону киту хризантема. — То |
тамо на чифлуку, а друго — време је да се, вели, и та деца мало ослободе и изиђу међу свет, је |
ријатне сцене; жалити је и желети је да се таково што више нигда не понови”...</p> <p>Или, још |
тањи био; и сам дед Манчин причао је да се још дететом играо под њим, и то под толиким истим! — |
ако су говориле, јер су све веровале да се синоћни догађај могао догодити само због немара и те |
ли за оно прво нису, него су тврдиле да се стари лисац само претвара, само да би се показао пре |
на трбух, па дремају, јер су научиле да се тако најприличније проводи празник.{S} Зона у соби д |
ави.{S} И он нађе да ће бити најбоље да се уклони мало од куће. <pb n="198" /> Па тако је и ура |
а.{S} А Мане, опет, како су чули, не да се ни опепелити да је он штогод у то умешан. — Ено, оно |
ане скочио и зауставља је и преклиње да се окане, да не купи комшилук на ту бруку.{S} А она га |
И он се опет саплеће, пада, мучи се да се дигне, али већ не могаше, — а у том се и пробуди...< |
брисао чело дуго.</p> <p>Зарекао се да се више неће хватати до Зоне, а није му то ни требало, |
о изнесе тражене ствари; учини му се да се и сувише отегао пазар, одмери муштерију од главе до |
...{S} Зашто стра’ ме; рече ми да ће да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стануја пишма |
/> икада.{S} Уста скупила, као да ће да се заплаче и гледа сањиво, уморно и тужно по другарицам |
{S} Време промињује...{S} Треба веће да се жениш...{S} Мајка ти не може саг ласно хизмет да ти |
— ето то је све!” Али, кад га видеше да се само мало задржао у дућану, издао наредбе, па опет д |
нке црне брчиће.{S} А још кад видеше да се Мане и не осврће чак ни на полициског писара, акамол |
у...</p> <p>Мане ућута и не хте више да се брани, а није му лако било ни да слуша карање, зато |
а Зони да ће учинити све код сина, и да се нада да ће је Мане послушати и да она неће дуго плак |
е украдну нику минђушу из дућан... и да се кара сас селске мечке оне!{S} А прилега ли на чорбаџ |
д ранијих глава ове приповетке.{S} И да се ту није питао и хаџи-Замфир, као отац, удадба Зонина |
и на ћепенак, куде свет пролази, — и да се кара сас селске звери?!...{S} Па ти се, мори, у паре |
ј да оно што каже упорно брани, па и да се потуче, јер је била позната као убојица.{S} Зато су |
сама; а и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се да слобода, исто као ни канари |
аре?{S} За мираз, нане!{S} Па може и да се удам за никога... да се удам за онога ћелеш-ефендију |
него кад хоће тако нешто да говоре и да се као старији изразе, а они је пошљу по нешто, где ће |
је престоничко порекло. {S}Па хоће и да се пошале.{S} Кад год ту тако стану, увек питају и моле |
очило из кућу!...{S} Како може тој и да се помисли?!</p> <p>— Е, иди си, па ги питуј сама.{S} О |
у прајиш?...{S} А ја што да зборим и да се карам с будалу?{S} Покупи си скути, па брго кроз чар |
то казују да играчи додирују земљу и да се ипак на земљи налазе!...</p> <p>А као што је био доб |
видети га и као девера!...</p> <p>И да се само Мане питао и од њега само да је зависило, можда |
у се надали и свакога дана очекивали да се појави ко од Маниних.{S} Али су се преварили сви.{S} |
се нећу удам!...” (А и Гена њој вели да се и она неће удавати.{S} И обе младе другарице се зари |
емство више виђених грађана, пустили да се из слободе брани?” мислили су и разговарали грађани. |
изглед, и укућани су однекуд слутили да се домаћин кренуо на врло важан посао.</p> <p>Тако је х |
за волење, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се волемо за удавање и венчава |
е ја тебе убаво...{S} Јеси!...{S} Ти да се ожениш, а она да те куне!{S} Тој да си дочекам, црна |
ез петли може да се осамне”, та и ти да се ожениш и без њину Зону!...{S} Мори, „док си имаш грб |
и да ће Мане још моћи лако помислити да се она за њим окренула и њега да је гледала!...</p> </d |
} Ни тумарање по улицама, ни покушај да се разгали у веселом друштву и да заборави немио вечера |
антиш”, рече, „овај мој реч, и такој да се”, рече, „поздравиш од мен’ до ону”, рече, „брљиву чо |
ћаше, две ми очи, заради њума зулум да се напраји на веру ни!...{S} Е, што му, Јевдо, не збори |
ељно очекивао.{S} Стари Замфир легао да се одмори мало после ручка, као што је то одвајкада нау |
ди из школе.{S} Хаџи-Замфир није дао да се даље школује.{S} Кад би му споменули „више школе”, и |
мо је био јогуница и није никако дао да се то и опази! — Колико само пута, кад она прође тако н |
а трза се Мане и гледа око себе, као да се пита: откуд он чак ту?! — и враћа се натраг!...</p> |
еколико корака, а после застаде, као да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико зап |
и наздрављали један другом, баш као да се ништа у тој кући није ни десило...</p> <milestone un |
амо у кафани би он прво оца опомињао да се дигну и иду.{S} С кокошкама је легао, с петловима ус |
би био први случај, нити какво чудо да се ороде чорбаџиска и занатлиска кућа, споменула је нек |
је песму научио, а још мање је смео да се љути, јер је та песма и сувише добро позната била.{S |
ене честите мајке.{S} Мане се трудио да се брани и одбрани.</p> <p>Јевда тада плану:</p> <pb n= |
ој сцени, што је чак строго забранио да се икоме ван куће и речца једна рекне, ипак није никако |
омаћици разговор с Маном и није крио да се нада да га је Мане разумео, и да ће колико сутра или |
оворио већ од дужег времена и пустио да се то чује и даље, да допре до Мана.{S} Па не само да с |
ротивречности — што се, велим, решио да се сам, где треба, извести, а после да по светој <pb n= |
hi>ће иде с теб’!</p> <p>— Ама, како да се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија, ф |
како саг да ти кажем... ете... како да се бањају; ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, |
ћа се хаџи-Замфир, па не може никако да се сети. — А, мајка... како ти се зваше?</p> <p>— Бела! |
ли отац, стари Петракија, још никако да се одљути: никако неће ни да чује за њега, иако је већ |
та тетка Таска, а не може још никако да се издува.</p> <p>— Етее, — отеже Ташана, — како да ти |
к прекинут је, а узрок су томе, тако да се изразим, „месне околности”.{S} Пан-Франћишек, који ј |
тумачило, и китило и дометало, тако да се човек, слушајући све то, није могао снаћи и разабрат |
Замфир ни сумњао; али зашто и толико да се појави, — то га је бесомучним правило!...{S} И Замфи |
ођоше, а чорбаџи-Замфир тек сад мало да се одобровољи и каже шта га је нагнало да дође паши, ис |
ствари наводили, да је очевидно било да се на фини начин извлаче и одбијају.{S} Јасно је било д |
сну снио и ни накрај памети му било да се жени, и навале на њега са свију страна да се жени!{S |
и лајем толико.{S} Зар је мене мило да се повлачим од света?!...{S} Чудите се што ћутим, што с |
гим не манише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило за нашега Ма |
тко свршава. {S}Чак је у услове ушло да се ни на дан свадбе не нађу оне две заједно.</p> <p>Дођ |
речим улицама, с другога краја, само да се сретне с њом, да је види!{S} А кад се сретну, а он с |
терије које су дошле да пазаре, само да се не би прекидао разговор.{S} И кад се уверио да тетка |
по оном: „Како играм да играм, само да се наиграм”.{S} Играју сви; кликћу и подврискују уз она |
ебала.{S} Искрала се од својих, само да се састане с њом.{S} Приђе јој и пољуби је у руку, па ј |
недељу, а тога је дана гледала само да се никако не састане ни с Маном ни с Јевдом.{S} Зато се |
аље, да допре до Мана.{S} Па не само да се задржао на хвали речима, него је и делом доказао да |
и севдисали, и како им је зар писано да се и узму.{S} А да то не би био први случај, нити какво |
је домаћима да иде; иде, вели, једно да се после силних брига одмори и разоноди на недељу-две д |
љубе у образ, тако да мора формално да се отме и да бежи.{S} Тако жене; напротив многи старији |
трина и тетака, и није могла довољно да се накаје што се није могла да одржи на дојакошњој даљи |
се не чује ништо...</p> <p>— Ех, што да се не чује?{S} Лошо ли је, па да се кута у кучине?!{S} |
коро снесена и још врућа јаја. — Што да се арчи мал?!...{S} Паре су то!...{S} Несу крушке дивја |
е, па да се кута у кучине?!{S} Зашто да се крије?</p> <p>— Аман, Доке!... <hi>Реч</hi> да не ис |
радо гледало и увек нашло тек нешто да се окрене и погледа на ону страну.{S} И сам стари пензи |
је био као ход човека који се кренуо да се онако мало прошета једног лепог септембарског дана, |
’мнина је, — па може ласно без фенер да се соплетеш прико ники диреци што су покрај зид, та да |
ало му нешто тако одједаред на памет да се пресвуче; и он се нагиздио као да је први дан Ускрса |
ре тога стигао јој је поздрав и вест да се то у њено здравље веселе...{S} И досад од дерта није |
ложне беху у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све сложно треба да легну на посао, п |
бине, осећао је мајстор Мане потребу да се мало поодмори.{S} Тада би узео тамбуру и отишао у ло |
икну Јевда, — брго по њума, викни гу да се врне, рекни гу на један реч. — Али, на несрећу, Дена |
ји му императивно налажу и захтевају да се ових дана неизоставно тамо појави и пробави.{S} И он |
кад се махну шале, озбиљно признају да се диве родољубљу тога света, који може да живи без тол |
кад год уграби <pb n="60" /> прилику да се искраде од очију укућана...{S} Ту би најволела и да |
p>Мане разгледа муштиклу.{S} Каже му да се и лако и брзо може поправити, за четврт сахата, и пи |
ј испад у новинама имао за последицу да се учинио тај преокрет у животу Макином.{S} Уосталом, и |
.{S} И обе младе другарице се заричу да се никад неће удавати!...) Ништа не зна, само га гледа, |
састављеним ногама, и не може одмах да се крене.</p> <p>— Па поздрави се на даду Костадинку.{S |
а, па скида папучу и полетела на њих да се бије, а Мане скочио и зауставља је и преклиње да се |
Васка запева:</p> <quote> <l>Излегох да се пошетам</l> <l>Низ тоја пуста Битола,</l> <l>Низ Евр |
е каза Васка, измећарка њојна.{S} Ич да се риташ како пуле, ни па да ме л’жеш...{S} Све, све ми |
и она није остала дужна.</p> <p>— Ич да се не љутиш, — вели му Дока, — ич да неси жалан!{S} Ако |
и ми <hi>аманет</hi>...{S} Ако искаш да се жениш, мен’ ми сал кажи...{S} Разбра ли? — заврши ст |
S} Тебе ти ласно, рече; ти си мислиш да се саг ласно може да ожени, да ми је мен’, рече, ласно |
Ја си идем, па... како оној говедо када се, ете, напасе од травку зановет... брљив стадо’, Зоне |
р Мане и са крупнијих радова!{S} Некада се поносио само муштиклом коју је извезао Ибиш-аги, или |
љути на судбину: сноси је мирно и нада се да ће опет бити што је био, а засад се теши тиме што |
од оног глупог швапског пива.{S} И сада се лепо виде на њему обе те периоде пића: од пива је са |
џи-Замфира и неку лепу Цвету, па и сада се још пева песма:</p> <quote> <l>Господар ми седи на с |
у свету временом мења...</p> <p>И сада се изменише прилике и улоге.{S} Сад је Манча гледа онак |
љан и церека се на нове ексере.{S} Тада се и Зона насмеја онако кроза сузе.{S} Гледа је Мане, п |
ила му се да поправи целу ствар, — тада се тек још више уплашио и решио се да сам покуша још је |
о се поља и лутао тако до мрака, и тада се тек вратио кући; а да тога дана ништа није уловио, ч |
купује кудељу и кускуне...</p> <p>Тада се једва једном разведри и сину лице Зонино.</p> <p>За |
та свакој лажи и клевети...</p> <p>Тада се све разиђоше задовољне, само Зона остаде тужна и не |
оку, која је јурила као ветар.{S} Јевда се врати у кућу с тешком слутњом.</p> <milestone unit=" |
је савесно и тачно реферисао. {S}Јевда се просто изненадила.{S} То не би никад ни слутила, а н |
: „Тој ли је за његове године?!{S} Деда се вика, — а погле шта праји!{S} Бела глава, бре, брате |
на свету; једаред је погледа и загледа се у њу, а опет другом неком приликом пређе преко ње та |
угог; обоје оборили главе и гледе преда се.</p> <p>— Зоне, на једна реч...</p> <p>— Пушти ме! — |
шењу фамилијарног већа, Јевда узе преда се једнога дана сина Манчу.{S} И пошто је женидба у нач |
амар, па кад сврши посао, примаче преда се бедну своју вечеру, комад хлеба и повеће парче печен |
и не гледају, него гледају право преда се и иду ситно, право и пажљиво, као да прелазе преко к |
аре минђуше и баца их на гомилицу преда се.{S} Обојица се задубила у посао, па раде.{S} Калфа К |
аш горд, и вели:{S} Шта чекаш?{S} Ваљда се још није та срећна, та твоја будућа, родила?{S} Или, |
главачки бућну у воду, — тек тада трза се Мане и гледа око себе, као да се пита: откуд он чак |
баво, зашто: „куде си она топрв иде, ја се отутке враћам”, бата-Мане!{S} Зар малко поруча ћутец |
и, па јој шапће и вели: „Гено, мори, ја се нећу удам!...” (А и Гена њој вели да се и она неће у |
да си дочекам, црна мајка!</p> <p>— Ја се нећу женим, нане.</p> <p>— Манчо! — рече Јевда подиг |
S} Ешек... пуле чорбаџиско!</p> <p>— Ја се веће једанпут превари’...{S} Други пут неће ме ласно |
икам, да је ники угурсузл’к!...{S} И ја се веће заинати да видим што је, мајка му стара, у тој |
то се знаје?!</p> <p>— Ихааа! — засмеја се тетка-Дока. — За тој па да ми је!{S} Знајеш ли, мори |
ђе и на Зону.</p> <p>— Ихаха! — засмеја се Зова и зовну Васку измећарку, па одоше обе смејући с |
к на ону ченгију Ђулсефу... {S}Челебија се зваше?! — Остави си човек и татка, и мајку, <pb n="5 |
се само лупа рукама по колену: превија се и заболеше га већ слабине, а вилице му осташе разјап |
де замало песма, а игра траје и развија се још лепше и још бујније; чујеш како звецкају ђердани |
еиф и на ништо што је полоше... научија се...</p> <p>— Ха! — одобрава Замфир. — Ашкољс’н за тај |
човек кеиф и на ништо полоше... научија се!” Виде ли?{S} Не чури ми се.{S} Кеиф си немам на дру |
ерфектно учење француског језика), која се са Лафонтеновим <hi>Баснама</hi> често виђала по гла |
и лепој Катарини и она нова игра,, која се уз ту песму играла, — а та је песма:</p> <quote> <l> |
ку кућу... — умеша се тетка Таска, која се досад доста резервисано држала и пустила оне друге д |
стих великих очију, и песме једне, која се негда тихо певушила по српској махали — тихо, да Тур |
ђаволство из Манулаћеве младости, која се обично бујном и бурном зове.{S} Једини, велим, јер о |
се ућути с неком проклетом песмом, која се тамо сад највише и најрадије пева, а почиње са: „На |
ила лепа, била омиљена играчица, а која се сада смирила, и зато сада нити иде у апс, нити је ме |
за њим пође и Васка, млада женица која се силно пролепшала откако се удала.{S} Срећна и весела |
о удаљене, да не би шкодиле ствари која се тако лепо и глатко свршава. {S}Чак је у услове ушло |
него нека се држи саме ствари, и свака се нашла увређена и дизала се да иде, па свака опет ост |
оне мисле. {S}Свака је говорила и свака се <pb n="34" /> редовно бестрага далеко удаљила од сам |
те свилене шалваре, а мирис од ђулијака се пресуо по сокаку, па, као магла земљу, притисну мири |
они, обгрлило јој колена, плаче, бацака се, грди Манулаћа, бије Сотираћа девера ногом и дере се |
иг за прошевину.{S} Ако што мисле, нека се, — да им каже — и пожуре, јер Зони се јављају многе |
а му буде девер уз девојку, додав: нека се покори судбини, ономе што је писано и суђено, као шт |
сала Ману, него Ђорђију, додајући: нека се Зона сети оне речи која вели да ивер не пада далеко |
није крив, него она тетка Дока, па нека се одбије на њену лудост...</p> <p>Али састати се и раз |
а опоменута да се не удаљује, него нека се држи саме ствари, и свака се нашла увређена и дизала |
сатру, девојке на авлиска врата; понека се забатрга, <pb n="67" /> па јој излети папуча или нал |
ну шаку, а он одлази задовољан и церека се на нове ексере.{S} Тада се и Зона насмеја онако кроз |
а? — Збори си, несрећо грчка! — развика се Дока, па заврши: — А ти, Ташано, подај си дете за он |
ако је Бог дао — подвикну јој и развика се на њу тако, да се ова уплаши горе него што се икада |
а женска виткија и лакша.{S} Тетка Дока се брани и вели да је она лака и зове га да се огледају |
на она коју такву женску.{S} Тетка Дока се понуди сама.{S} Повисока је, а куражна је.</p> <p>— |
овима и унесе и послужи их.</p> <p>Дока се искашљује и спрема да отпочне, срче кафу, разгледа п |
ску да не каже ништа код куће.{S} Васка се обећа да ће пре пристати да је убију него да каже то |
Мане из мрака и стаде пред њу.{S} Васка се измаче уплашено устрану.</p> <pb n="109" /> <p>— Лел |
е распитивати о овоме и ономе. {S}Васка се изнајпре ишчуђавала, снебивала и отимала, али тетка |
ало доћи ово што је дошло, и приповетка се морала свршити само овако како ће се и свршити.</p> |
ља свакоме путнику у очи и распознавала се усред осталих кућа, са доксатима и мноштвом прозора |
и сувише добро позната била.{S} Певала се по целом граду, и да је калфа Коте мало-мало мућнуо |
лазила.{S} А и кад је долазила, владала се потпуно чорбаџиски.{S} Долазила би обично праћена св |
само зато што је био Крстовдан уздржала се и није му тога дана ништа споменула.{S} Али сутрадан |
ари, и свака се нашла увређена и дизала се да иде, па свака опет остајала.{S} Али све скупа ипа |
Зона је вребала и увребала.{S} Искрала се од својих, само да се састане с њом.{S} Приђе јој и |
лико да ужива у триумфу.</p> <p>Кретала се у кругу своје родбине, својих тетака, стрина и ујни, |
аде и њега.{S} Отсекла га Зона, ошишала се, а на тршавој глави јој мушки шешир неки (па дошла и |
осила што се свет за њом окретао, могла се, вала, поносити, и те још како, кад се за њом осврне |
да је убију него да каже то, а заклела се и у очи Гмитраћа, грнчара, вереника свога!...</p> <p |
еднога дана је чак планула и заборавила се, тако се заборавила да је грдну лекцију извукла од с |
је, стаде пуштати димове.{S} Замислила се, а очевидно мисли о томе како би да онако што поизда |
.{S} Шта све није помислила.{S} Бранила се од тих многих и свакојаких мисли. — Леле тугооо!{S} |
о све што је подложно промени, изменила се и она.{S} Лице јој дође пуније и уста сада много мањ |
stone unit="subSection" /> <p>Променила се Зона; постаде дете друкчије.{S} Није више онако безб |
p>И Зони дође нешто тешко.{S} Наслонила се на Гену, другарицу своју, па се изгубила. {S}Гледа б |
отрчала Зони и казала јој све, вратила се оданде и вребала и увребала сада Ману при повратку к |
ред дуже него што су мислили, — вратила се оданде после шест недеља, тужна и зловољна, тужећи с |
било и оно расположење Манино, а сетила се и покојног Ђорђије, оца Манина, да је и онај увек го |
карасевдаха наслонила...</p> <p>Свршила се и ова игра.{S} Одмарају се и играчи — неки иду „ниша |
Зона желела и очекивала.</p> <p>Свршила се и прошевина и прстен.{S} Мане је изненадио Замфира, |
упила сва многобројна родбина и кренула се, са Зоном у средини, у амам.{S} Једним су је улицама |
Шефтелија?!... — прошапта Мане и заљуља се од неочекиване среће.</p> <p>— Ее! — тврди Васка.</p |
> <p>— Зоне! — ослови је Мане и искашља се тихо.</p> <p>— Што искаш? — шану Зона, па се и она т |
ора лећи у кревет и узети лекове, па ма се осећао здрав као бик. — Легни си и поспиј малко, а ј |
дућан промину — ћа па да заб’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, курдишеш мушљику... |
Ете веће две године и повише!...{S} Ама се вукујем и теглим с њег’ како ала с берикет.{S} Да чу |
, реци, погурају се мало, а по новинама се распричају надугачко и нашироко: „Јуче су се споречк |
а богатих трговачких кућа, а лепотицама се баш не може богзна како похвалити то место.{S} А нај |
вију страна је обасуше питањима, којима се — после онако еклатантног доказа да је све лаж и кле |
ају избегавајући све оне речи по којима се могло познати о чему говоре; али све им то није помо |
у и испраћају, а и по песмама, у којима се име њено спомиње или које се ради ње, као алузија на |
вити цигару.</p> <p>— Пушти ме! — отима се Зона.</p> <p>— Остани јоште малко! — зауставља је Ма |
...</l> </quote> <p>А на таквим местима се увек десе и понеки странци, понеки из престонице.{S} |
о саг батисала: спаде гу прстен, и срма се покидала, па и не прилега веће на мушљику. „Прати гу |
ао помало); тада чорбаџија брзо узме на се озбиљан вид, па као да ништа није ни било, брзо окре |
ма силне приче, најчудноватије, и једна се на другу гомилала, једна другу потискивала.{S} А при |
ише и жене и стадоше клети Манчу (а зна се да је женска клетва страшнија и бржа и савршенија не |
неких тетака и стрина.{S} Кад иде, она се ломи у струку, ситно корача, а главу издиже и пружа |
оге на ногу; а кад улази на капију, она се увек, пре но што уђе, окрене и лево и десно у сокак |
Манча викне да понесе дади алву, а она се окрене и само исплази језик на њега, па продужи пут. |
ире Дудији, нек’ она купи бакшиш, а она се повуче, ућута, и гледаше кроз прозор у мрак, у ноћ.. |
девојку, да с њом поведе коло.{S} А она се стиди, хоће од стида да прогута ону мараму коју је м |
е обузме нека слатка туга и сета, и она се ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и ту се осећа, ка |
о јој тешко, дуго и досадно било, и она се вратила зловољнија и тужнија него икада што је била. |
и сунце се осмехне на земљу...{S} И она се ухватила у коло с читавим буљуком девојака, другариц |
га све цвећа није било у башти, јер она се старала о цвећу и залевала га.{S} Скоро свако доба г |
из собе у собу и преко басамака, а Зона се смеје кроз плач, па вели: — Ама ја ћу ти умрем, нане |
ли јој мајка никако не да то.{S} А Зона се растужи обично тада и говори о смрти.</p> <p>— Кад у |
гроша од кетену алвицу...</p> <p>А Зона се креће љута, ништа му не вели, него иде школи.{S} А к |
азица и другарица?</l> </quote> <p>Зона се љуби с њима, а оне је гледају, смеше се на њу очију |
и прати, ете, по измећарку.</p> <p>Зона се диже и оде, а Таска скиде шамију и раскомоти се, па |
ије, да види шта је било.{S} Зла слутња се обистинила.{S} Тетка Уранија јој је све испричала.{S |
ужи још и као нека мала „шпаркаса”), па се дуго огледа у њему и прћи своје румене уснице и мали |
„нема старе године и стари пазар”), па се диже у чаршију међу трговце с младим банћерчетом ком |
Е, што је човек <hi>кујунџија</hi>, па се разбира у <hi>злато</hi>!...{S} Знаје што је злато, |
S} Може, истин’, да сам човек прос’, па се не разбирам у сагашње време; па си оћута’ и отрпе’ н |
, и виче: „Уа!” а он сваки час пада, па се опет диже и опет бежи.{S} И брани се рукама, а њих т |
лупи шаком по колену од силна чуда, па се просто заблену у сина.{S} Не могаде више да одоли св |
>— Мен’ па за Ману! — вели јој Дока, па се окрете осталима. — Аман, жене, тако ви Велик-дан не |
ање!!{S} Леле, тугоо!! — викну Дока, па се завали онако бећарски и распали цигару, сркну из фил |
аврши отсечно и одлучно тетка Таска, па се окрете још више од тетка Доке.</p> <p>— Мори, разбир |
ћна и како се заруменила и ознојила, па се брише јаглуком, кад се пустила игра, дође и њој воља |
нулаћ. {S}Манулаћ се пустио из кола, па се само лупа рукама по колену: превија се и заболеше га |
авље...</p> <p>Мане се тихо искашља, па се крене и пође полако, а за њим пође и Васка, млада же |
кићанка све бије и куцка по плећима, па се ломи чапкунски.{S} Али једнако иде куд год га ноге н |
ако си, Доке? — прихвати јој Ташана, па се тек погледа с Таском, Калиопом и Уранијом, јер им св |
угооо, тој си зборе! — викну Ташана, па се ухвати за главу, а после се умири мало, па поче: — Е |
.</p> <p>— Тугооо! — узвикну Ташана, па се заплака и седе сва малаксала на миндерлук.</p> <p>— |
то мислиш?{S} Ја сам си проста жена, па се ич не разбирам и не знајем овој сагашње...{S} Стра’ |
једну ногу на првога мужа Циганина, па се удаде за Мичу.) Познаше се ласно.{S} Сећа се све уба |
— <hi>Било је!</hi> — прошапта 3она, па се завали и паде лицем на шиљте од миндерлука.</p> <p>— |
хо.</p> <p>— Што искаш? — шану Зона, па се и она тихо искашља.</p> <p>Обоје стали тако, па стој |
на врата која су између два долапа, па се тако једва и распознају од долапских врата.{S} У ту |
руком груди, јер му срце силно лупа, па се повлачи још дубље, јер се боји да га срце не изда — |
олизнув носић, а турио прст у уста, па се стиди.</p> <p>— Аха, магаренце татино! — заценио се |
/> и о животу њиховом после свадбе, па се трже уплашен и од саме помисли те.{S} Врати се опет |
ру.{S} Кад је запали, засука бркове, па се искашља тихо, као кад човек хоће нешто важно да прев |
а купи ништо... саг први пут купује, па се срамује... — рече старија и показа на млађу, која је |
ово, ако ко Бога зна? помисли Мане, па се само прекрсти од чуда и рече: „Господи Боже, и овој |
, — потрпа на себе све њене адиђаре, па се огледа на великом огледалу и хода по соби...{S} Једн |
е-бре! „<hi>Видело се куче у чашире, па се фатило у оро</hi>” — вели јој чорбаџи-Замфир, сав зе |
Не давам ви га!...{S} Тугоо!” рече, па се засмеја и једва говори од смеха. „Мало ли је зар мук |
{S} Нукали један другог, престајали, па се опет наклапали, отирали своје дебеле сељачке брке, п |
ш да појеш?!</p> <p>Поте оборио очи, па се стиди.</p> <p>— Паа... — наставља калфа Коте, — ти л |
ешто, а шегрт Поте се занео у посао, па се у један мах заборави па запева, онако као за себе:</ |
је на махове час тињало час плануло, па се светлост и тама потискивале сваки час по шареном ћил |
{S} Неки полусан и полујава беше то, па се једно у друго наизменце преливало.</p> <p>Мисли о ве |
г писма, које лута из места у место, па се, црно од силних жигова, враћа пошиљаоцу с оним хладн |
езилак да ме изеде!{S} Чети си свет, па се смеје!</p> <p>И доиста беше изишла једна подужа беле |
очекиваше.{S} Коте само обрте главу, па се кришом насмеја; ваљда и њему смешно дође при помисли |
а посла девојке док све то изрибају, па се сија по чорбаџи-Замфировој авлији као да су се сунца |
што је свакоме познато, — не морају, па се и не журе баш богзна како да су први на послу у канц |
слонила се на Гену, другарицу своју, па се изгубила. {S}Гледа бесвесно по оном шаренилу које пр |
а млађу, која је стисла паре у шаку, па се забленула у Ману и застала одмах на улазу у дућан.</ |
поклони и пољуби тетка Таску у руку, па се спусти и седе на миндерлук и гледаше уморно и тужно |
ће заборавити при тако силном послу, па се заборави тек и запева тихо и полако:</p> <quote> <l> |
слуша, и гледа час у њих час у Зону, па се смеши усиљено и виче „јок!...” а после постаје озбиљ |
а!” рекну, кад Манча прође крај њих, па се од силна чапкунлука ломи кад иде, а накривио фес на |
а затим, мало помало, <pb n="31" /> па се смирило и утишало.{S} Тек онда поче мајка поиздаље н |
си ћути, слуша, не сме да збори!{S} Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} |
мски мирис жутог дафиновог цвета.{S} Па се чорбаџи-Замфир сећа дахирета и решмета, и фереџа и б |
и G</hi>, и био бурно поздрављен.{S} Па се одмах показао и стварачким даром својим: одмах је ко |
још чувеније Доке, био крв њихова, — па се није задовољио само тиме да јој окрене леђа и да на |
... — Хе, ’ај’ иди си, — вели јој, — па се поздрави на мајку...{S} Рекни гу: поздравија ти се х |
рканлук, па још кад је и муфталук, — па се то некако сложи, ујдурише му се то некако...{S} Вран |
ове боје, — а све у силном гајтану — па се притегне траболос-појасом, за којим му је сахат о ши |
а зета?...{S} Црна Ташано!{S} Иди си па се беси о ону криву дафину!... — викну и удари у плач, |
оне можда не варају.{S} Али не, не вара се!{S} Баш главом он, стари Жућко, чији се ноћни лавеж |
S} Љут, пође на њега, трже се и разабра се мало.{S} Којешта! — помисли Мане, — па Манулаћ није |
био.{S} И тек тада одахну душом, прибра се мало и размишљаше хладније.{S} Прекрсти се и захвали |
за онај реч „куче у чашире”! — раздера се Дока и оде љутито, и остави запрепашћеног чорбаџи-За |
11.</p> <p>— Доста!{S} Стига! — раздера се као луд Ване Јагурида и сручи кукуруз с табле на сто |
{S} Ела ’вам-ке, при тету ти! — раздера се тетка Таска.</p> <p>Зоне се одазва на позив и изађе |
58.</p> <p>— Бонту банкрот... — раздера се Нацко.</p> <p>Сви траже број 82.</p> <p>— Чифути...< |
не знам си, Васке.</p> <p>— Ама разбира се убаво на шта прилега таја песна! вели Васка. — Није, |
чара, вереника свога!...</p> <p>Засвира се „Јелка тамничарка”, лепа игра, уз коју се и пева, уп |
прозор.{S} Кроз завесе се белело, зора се прокрадала у одају, коју беше од тавана до пода прит |
ако ники мачор кад си остави мутвак, та се дигне и зареди по ма’алу на нико рђавство.{S} Бога м |
есму.{S} Укратко рећи, <pb n="10" /> та се песма најрадије певала у оно доба кад се и ова наша |
двори,</l> <l>Господар се смије, Цвета се вије!</l> </quote> <p>Чорбаџи-Замфир је чуо и знао з |
а, ловџија и бињеџија и џамбасин; скита се поваздан-дан с пушку по лојзе — како пољак ели пудар |
и све тужније му око срца гледајући шта се све догађа.{S} И гледајући непрестано играње оне сук |
могу... <hi>не могу</hi> да гледам шта се ово ради — па то ти је!{S} Ено, гледам само...{S} Уз |
код хаџи-Замфирових није ни слутило шта се све тамо по граду прича — кружиле су по чаршији и по |
ћа и преко груди, а низ дугу косу пушта се тел, блешти и трепери тел међу црном бујном косом, п |
о и ње, Зоне.{S} Излази из куће, спушта се достојанствено као голубица низ високе камене степен |
да се пита: откуд он чак ту?! — и враћа се натраг!...</p> <p>Тако, ето, почесто ради Мане.{S} А |
ри Замфир узе на себе ту дужност, обећа се да ће уложити сав свој ауторитет и утицај на јогунас |
м левом ногом и погледом настрану; сећа се измећарке како подаље стоји, и чује једнако речи њен |
аде за Мичу.) Познаше се ласно.{S} Сећа се све убаво за наш варош!... „Бре, зар такој напраји, |
све пропало за њ...{S} Не зна, не сећа се кад је то могла бити прошевина и прстен и кад брже ј |
о било да пас води коло?!...{S} Присећа се да ли је икада <pb n="121" /> видео да пас води коло |
<p>— Стојанча...{S} Стојанча? — присећа се хаџи-Замфир, па не може никако да се сети. — А, мајк |
аца их на гомилицу преда се.{S} Обојица се задубила у посао, па раде.{S} Калфа Коте звиждуће не |
/> <p>Кад засвираше „Нишевљанку”, Манча се ухвати до Калине.{S} Зона више није играла. {S}Гледа |
ри, ти слизаш низ мердивен, а мој Манча се топрв качи...</p> <p>— Бре-бре-бре! „<hi>Видело се к |
</p> <pb n="156" /> <p>Ето, и сам Манча се одриче тога: каже да је у то време играо томбула у Т |
ст у пашином конаку. <pb n="11" /> Паша се врло често саветовао с њим.{S} Колико су само кафа и |
.</p> <p>— Ласно, мори, за тој! — умеша се тетка-Дока, и на велико запрепашћење њихово додаде: |
и</hi>...</p> <p>— Е, тој може, — умеша се стари Замфир, који се слатко насмејао. — Тој може, т |
трговачку и чорбаџиску кућу... — умеша се тетка Таска, која се досад доста резервисано држала |
бата-Коте? — пита га Поте питомо, машив се шаком за ударено место на глави.</p> <p>— А, бре, еш |
одаџисала си, ништо неје било, — е, саг се врћеш...{S} Сас зор не бива!...</p> <p>— Е, зашто да |
јоште гори резилак ће дочекате!{S} Саг се берем збори да је <hi>Мане</hi> дошеја при њума, па |
раскомоти се, па седе, и тек сада, кад се удобно намести, а она зајаука, ама онако женски, као |
Јевдо!{S} Што ће да бидне убавиња, кад се узму!{S} Убав Манча, а убаво, ете, и Замфирче, оној |
вно овде играју, само мало доцније, кад се сви играчи скупе. {S}А дотле проводе време како ко з |
анчу нашога!{S} Зашто гу не давате, кад се деца, ете, бегендисују?</p> <p>— Погле гу, што си зб |
си иде!{S} Куде си иде, што праји, кад се врће дом — никој не знаје и не смеје да га питује... |
као нека пословица...{S} Али ипак, кад се махну шале, озбиљно признају да се диве родољубљу то |
hi> </p> <p>Сутрадан, у понедеоник, кад се на сефте и на сефтеџију много полаже, бану у Манин д |
а и ознојила, па се брише јаглуком, кад се пустила игра, дође и њој воља да поигра, па иако је |
се, вала, поносити, и те још како, кад се за њом осврне Мане кујунџија!{S} Јер и исти тај Мана |
обавештавање, или, простије речено, кад се касапи споречкају због дама с ковачима или шлосерима |
је да му је Мане опасан конкурент, кад се узме у вид његов кућевни трошак и кафански џепарац.{ |
ану и резанце, спремане за зимницу, кад се то сушило у авлији; он је држао конац, кад би га нам |
га намотавала на клупче, чувао веш, кад се суши преко авлије, хранио живину, и знао увек тачно |
два је чекао да престану Цигани.{S} Кад се свршила игра, повукао се до капије једне и брисао че |
век или мајка или тетке и стрине; а кад се уда, онда опет свекрва, јетрве и заове, тако да ника |
е и зауставе и разговарају с њим; а кад се праштају, не може човек да сачека краја.{S} По некол |
а се сретне с њом, да је види!{S} А кад се сретну, а он се учини као да је и не види, па хита к |
и да је суђено и писано било.{S} А кад се Манулаћ отимао и споменуо да сада нису пређашње годи |
о кажу, кад је о сиротињи реч.{S} А кад се <hi>господа</hi> потуку с амбрелима, да све пршти — |
е песма најрадије певала у оно доба кад се и ова наша приповетка почиње.{S} Била је чисто фатал |
је чудо што је цела кафана гракнула кад се појавио на вратима.{S} Сви отурују од себе, као по н |
га га је са зебњом очекивала Ташана кад се вратио од господина начелника, и кришом га посматрал |
</hi> </p> <p>Али сада, у ово време кад се развија ова наша приповетка и кад је Зона у шеснаест |
је и има нежне женске црте лица; и кад се преруши у женско одело, изгледаће висок и витак у то |
да се не би прекидао разговор.{S} И кад се уверио да тетка Дока све зна, он јој се исповеди и п |
и и суши, и желео сељаку кишу.{S} И кад се спусти тако давно жељена и очекивана киша, он је онд |
и вели значајно — голем капетал!” И кад се која уда, он ни онда не прекида своје старање, него |
е наређује и саветује и грди, али и кад се наљути и грди кога од млађих — ипак је тих дана добр |
ично увек љут и кад иде на чифлук и кад се с чифлука враћа. (За ово друго су му комшиске жене в |
бола отпочети, а она не може, баш и кад се сви скупе, док не дође неопходни и потребни Нацко, ј |
ре.{S} Мање се, истина, говори, али кад се већ говори о том, само се онако говори како се првих |
не досад увек на њу мислио и гледао кад се та песма певала.{S} И кад год су отпевали ту песму, |
с пријатељским осмехом на лицу, као кад се нешто мило, своје гледа...</p> <pb n="72" /> <p>Зони |
> ми моје, — не бих!{S} А није мало кад се човек у <hi>своју част</hi> закуне...{S} Она је, вид |
он је лако, од шале, залечио, само кад се кренуо.{S} Тек се дигне до паше.{S} Јаве га, а паша |
и шта су то ћутеци, и носи ли фењер кад се враћа кроз сокаке и буџаке кући?{S} А кад га је овај |
не дају да он плати што је пио, већ кад се казначеј маши за џеп и пита: „Шта имам да платим?” а |
<p>Једнога дана у први сумрак, баш кад се умотана у бунду, пошивену зеленим атласом, враћала З |
лама, а у свакој штикли био је, још кад се ципела градила, вешто намештен по један прапорац.{S} |
и Ускрса, Славе и Тодорове суботе (кад се причешћивао), није било дана да Поте није добио шама |
си нема паре, што је па за тој?! {S}Кад се деца милују — што ти требају паре?!{S} Знајеш што се |
ичање, узвици: „Мука те изела!” Понекад се и папучама у шали гађају; а чим уђе мушко, оне ућуте |
ре очи, разговетно чита бројеве и никад се није забунио да каже од 66 да су 99, или обратно, ка |
од најранијег детињства његовог, откад се почео у патицама од шест гроша батргати уз мајку пре |
те двапут помило за нашега Манчу, откад се, ете, врну из војску из Београд!...{S} О, Бож’ке, ко |
за које новце не продаје!</p> <p>И сад се, као што већ рекосмо, кренуо у нади да ће можда бити |
се да ће опет бити што је био, а засад се теши тиме што је испекао овај свој садашњи занат.{S} |
тако тога дана пролазио сокаке, дваред се враћао у дућан, али се посла није лаћао, него је сам |
ко стари мезулџиски, рече, коњ!” Е, куд се научило теја речи да збори?!{S} Виде ли, море, како |
ед кућом:</p> <quote> <l>Тешко дољи куд се вода слива</l> <l>И девојци која сама дође!</l> </qu |
рту сеђаше то Зоне Замфирче.</l> <l>Туд се спацирује Манулаћ банкирче.</l> <l>— „Здраво-живо, З |
а чим уђе мушко, оне ућуте и упреподобе се, као да ништа није ни било <pb n="15" /> и као да ни |
76" /> <p>Било је и време већ.{S} Краве се већ враћаху с паше, фењерџија општински већ пролази |
еку олупану и изгужвану трумбету, какве се могу видети и наћи под билијаром само за сезоне тако |
је, тамо по махалама и виноградима, све се чудноватије и невероватније и опширније сама ствар п |
} Што је овој?{S} Батиса ни се све; све се батиса, бата-Таче!...{S} Е, како то?...{S} Ники ме и |
ар као и лица срећних младенаца.{S} Све се слегло у сватове, и радовало се што се тако лепо, и |
есеље у кући чорбаџи-Замфировој.{S} Све се слегло ту.{S} Силан свет се окупио, па прекрилио све |
вно никога не остављају на миру.{S} Све се ту сјури, и домаћи и из комшилука, па настане један |
на бирање и тражење часника.{S} За све се сложише, само за девера никако, јер то је право било |
уни начичкани радознала света.{S} И све се то тресе од силна смеха, а највише се смеју баш сами |
да су и Манчу све девојке гледале и све се заљубиле у њега, а за њима, по том истом закону, пош |
> <p>Неколико дана доцније, а код Јевде се опет скупљају на ново фамилијарно веће. {S}Сваки час |
мајстор</hi> беше под наводницама), где се напада на њега: да није никакав мајстор и да не треб |
јеве, које је још као дете слушала, где се чорбаџиски син оженио пударском ћерком, и обратно, г |
> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне, где се премењуваш,</l> <l>Где се премењуваш, леле Зоне, у т |
ку авлију или неки пошири ћорсокак, где се момци и девојке љуљају беле недеље на „нишаљкама”, и |
обичају, отишао је на свој чифлук, где се често и радо бавио по неколико дана ради домазлука, |
оженио пударском ћерком, и обратно, где се пољак, што је чувао близу гробља, оженио неком тргов |
карте, табле за шеш-беш и питају га где се толико задржао.{S} А он се извињава <pb n="133" /> — |
е подне тишина као и у свима кућама где се целе недеље радило а недељни дан жељно очекивао.{S} |
.{S} Понекад би долазила и до места где се игра оро, али никад сама, већ увек с понеком другари |
уљају беле недеље на „нишаљкама”, и где се загрљени момак и девојка љуљају, а друштво им пева: |
а, -— уопште дакле на све те ствари где се млађи свет може састати и измењати погледе и мисли — |
у где је долазио и Мане, или управо где се најдуже бави, јер он је имао обичај да за једно такв |
е Кривокапско, па отрче весело тамо где се оро игра.{S} Ту стану.{S} А обично и најрадије стану |
ким сребрним гласом:</p> <quote> <l>Где се премењуваш, леле, Зоне,</l> <l>У нова градина.</l> < |
ноћке те, леле, видо’, Зоне,</l> <l>Где се премењуваш... </l> </quote> <p>Калфа Коте остави рад |
о’, Зоне, где се премењуваш,</l> <l>Где се премењуваш, леле Зоне, у твоја градина;</l> <l>Где с |
леле Зоне, у твоја градина;</l> <l>Где се премењуваш, Зоне, у свилена риза,</l> <l>У свилена р |
оте, било јој је ужасно криво!{S} Уједе се за усну, јер јој се учини да ће Мане још моћи лако п |
кућама.{S} Прије Ташана и Јевда походе се узајамно чешће и разговарају се и саветују шта ће и |
је сирота, спроти мен’...{S} Море, куде се је женила фукара из чорбаџиску кућу?!!</p> <p>— Ех, |
фес. <pb n="56" /> — Ешексене!{S} Куде се је женско, аџамија, ем девојченце, ете, давало на на |
о њихове.{S} А оне седе и шапућу — чуде се што им нема никога.{S} Није дошла ни Аглајица, да им |
рла срећна и весела млада света разлеже се кроз тихо пролетње вече сетна песма, у којој се иска |
иду „нишаљци”, да се љуљају. {S}Разлеже се песма с нишаљке, разговор на све стране, само се дру |
и чим се вратио шегрт Поте скочи и диже се да иде.{S} Рђаво сам рекао „да иде” — полетео би он, |
иде, а друго да изгледају веће.{S} Држе се за руку и једу кокице из кецељица својих; стоје и см |
ед њим било!{S} Љут, пође на њега, трже се и разабра се мало.{S} Којешта! — помисли Мане, — па |
тек кад му приђе Ајша с дахиретом, трже се из сањарија, заграби шаку стопараца и баци јој на да |
ребе ми срма-мустаћи...{S} Леле, — трже се мала, — посмешила сам се! — замуца застиђено девојче |
пет страшан смех одасвуд...</p> <p>Трже се Мане и стаде зверати на све стране око себе, да види |
и викну на њу из свега гласа... {S}Трже се и разабра.{S} Шта је ово? помисли Мане, каква Дока, |
нако безбрижна, не иде сокаком па да је се ништа не тиче, не скакуће више с ноге на ногу; а кад |
ица.{S} Зато су је избегавали, а кад је се нису могли отрести, него су је морали повести, водил |
она матора тетка Таска, и она ту; смеје се и она, а прихватиле и оне друге две тетке, Калиопа и |
у сада Зона умешала, па не да.{S} Смеје се, истина, али га ипак брани, зауставља их и вели им: |
у смешно, али ништа не говори.{S} Смеје се и он, срећан што му се дала прилика да забавља госте |
ти рекоше...</p> <p>— Ама, де! — смеје се женица.{S} Мори, какав Манулаћ?!{S} Ешек... пуле чор |
</p> <p>— Ама, де, јаваш, нане! — смеје се Мане. — „Што ће да чиним?”...{S} Па ћу си узмем једн |
си, па жмиј!...</p> <p>— Хехе! — смеје се Мане, — што рече: „Жмиј, да те л’жем”!...</p> <p>— Т |
ућу?!!</p> <p>— Ех, де па и ти! — смеје се Васка.</p> <pb n="187" /> <p>— Бога ми ти казујем!</ |
о, јоште ли ме зар не познајеш? — смеје се женица. — Ја сам си Васка...{S} Васка Гмитраћева, за |
ти поиграм у свадбу! {S}Хахаха!” смеје се чорбаџија, па је уштине за оне њене једре и румене о |
ксера, а он прими, каже: хвала, и смеје се на ексер, а на девојку одмах и заборави...{S} И он ј |
сно за тој!{S} Ни татко ми Ђорђија неје се оженија сас алал, демек, оди нанини стареји, веће са |
огло: глас, који је једаред пукао, није се могао задржати, и створен једаред суд и мишљење није |
о је добра хата, носио лепо одело; није се бојао Турака, и важио је као срећан и дрзак кријумча |
е је био као луд неколико дана.{S} Није се он навикао на такве ствари, није био чиновник, па да |
лађег света, али многим родитељима није се допадао поред свег његовог лепог заната и златних ру |
и, и створен једаред суд и мишљење није се могло потрти.{S} Остао је глас и надаље и мишљење он |
ни у Новом завету ни за једно дете није се тако с правом могло казати и написати да је васпитан |
сва срећна била кад је чула то, и није се љутила кад јој је Мане казао да иде, да се нађе и ма |
сак сабља!{S} А због тога ваљада и није се упуштао у озбиљне, „поштене намере” с осталим девојк |
а је тера од себе; даље, тако исто није се могло измаћи његовом паметном оку ни то, кад која њи |
кало на то, јер тамо, на Истоку, раније се и сазрева а раније и стари.{S} Чим девојче почне да |
кли, по чину и господству.{S} Најраније се кренуше на рад баштованџије и дунђери, за њима занат |
ти прилика за њу.{S} Код Мане Кујунџије се, наравно, најдуже задржаше.{S} На њега и дрвље и кам |
вију других стрина, ујни и тетака, које се после Таскине походе изређаше и напунише јој главу, |
во, уморно и тужно по другарицама, које се скупиле око ње.{S} Певају другарице:</p> <quote> <l> |
ћуркастим сељанкама и сељанчицама, које се загледају у Мана, — а био је врло леп — па и не умеј |
дућанчића, задиркивајући девојке, које се с чесме са стовнама враћале, или би с оним комшијом |
и све остале тетке, ујне и стрине, које се десиле ка окупу...</p> <p>И одмах навалише на Зону с |
на начињена и унета у јавно мнење, које се тиме поделило, па једни тврдили да је Мане, а други |
смејање поносите чорбаџиске кћери, које се чуло из авлије.{S} И страшна му беше и сама помисао |
погаженим раним пролећним цвећем, које се откидало и отпадало с играчица!...{S} И Зона пође зл |
онекад бане домаћица му Ташана (од које се чорбаџи-Замфир, иако је три паше сургунисао — ипак п |
, у којима се име њено спомиње или које се ради ње, као алузија на њу, певају.{S} И Зона је бил |
ица.{S} Знала је то по огледалу, у које се, као свака млада девојка, радо и често огледала, и п |
Мана покри главу — збунио се, искашљује се и маша за табакеру.</p> <p>— Па, Манчо, како си?...{ |
ту алвицу?...</p> <p>— Јок! — обрецује се Зона.</p> <p>— Е, што гу треба алва, кад су гу, ете, |
ја, затим се чује звецкање тесака, чује се жандарево: <hi>назад</hi>! па опет нешто као шамари, |
а настане један слободан разговор, чује се кикот, цичање, узвици: „Мука те изела!” Понекад се и |
се Мане са друговима весели...{S} Чује се свирка на далеко!{S} Чује је и Зоне кроз ону меку и |
је.{S} Ама хаџија, ете, спије... — чује се Васкин глас.</p> <p>— Та што, ако спије!{S} Код њег’ |
далеко тамо у мраку што се види и чује се како се нешто разговара с хаџи-Јордановим мачком, ко |
е; ону самоћу око које ври живот и чује се жагор, а они, скривени у тој самоћи, уживају, јер зн |
бично деца смеју и забављају, а девојке се окупе око њега, па изјављују да су у њега заљубљене, |
орављене, сад су оживеле, употребљавале се и почеле опет циркулирати.{S} Шта је само досетака н |
соби, одмах до собе Замфирове, поређале се на миндерлуцима: домаћица Ташана, Таска и тетке, Кал |
о, иако су се кикотале гласно и гуркале се пролазећи <pb n="79" /> крај њега и задевајући оне њ |
гомиле веселе омладине...{S} Похватале се девојке испод руке у дуг ред, а иза њих други ред за |
евојака, другарица својих.{S} Похватале се до ње све њене вршњакиње:{S} Тимка Калтагџиска и Дик |
удима му беснела бура, а у глави ројиле се силне мисли и слике.{S} Претурају се једна преко дру |
ом пролазе главним сокаком; и из гомиле се мало-мало одваја један по један у побочне сокаке, да |
тају где је гардероба за ствари, одакле се поручује сладолед за даме, — и већ, увек нешто тако |
Ташана, па се ухвати за главу, а после се умири мало, па поче: — Ете, како може да си стане „п |
<p>Пустише ченгије да измакну, а после се и сами разиђоше...</p> </div> <pb n="193" /> <div ty |
а њу, док не постане официр.{S} А дотле се трудио да јој бар падне у очи; зато је и продужио бе |
з прозор у мрак, у ноћ...</p> <p>Весеље се продужило ипак, иако је Ајша тужна била.{S} Још се п |
ахну и прихвати:</p> <p>— У старо време се знало, бре брате, кој је старији, кој млађи; кој је |
а, она то поче полако осећати и по томе се владати.{S} А и да није сама осетила то, имао би ко |
е ућута.{S} Настаде мала пауза.{S} Мане се маши табакере и стаде правити цигару.</p> <p>— Пушти |
м једне увређене честите мајке.{S} Мане се трудио да се брани и одбрани.</p> <p>Јевда тада план |
енски глас: „Бата-Мане, ти ли си?” Мане се заустави, а из жбуња му се приближаваше једна женска |
ме своје и чуђење и задовољство, а Мане се удубио у посао, па ради, али се крадом испод очију п |
а ћеманета, зурле и дахирета.{S} А Мане се све више склања и повлачи у крај, и све тужније му о |
бер за теб’, и поздравље...</p> <p>Мане се тихо искашља, па се крене и пође полако, а за њим по |
ислио; само од времена на време издигне се на сиџадету, пружи нос — као хрт кад хвата траг — и |
та на невештину и јавашлук Манин, крене се одмах из тих стопа Мани у дућан.</p> <p>— А, такој л |
му се Мане почео већ и јављати, — крене се једнога дана сам главом чорбаџи-Замфир, не казујући, |
уситне кад прођу испред њега.{S} А чине се као да га и не гледају, него гледају право преда се |
ни две унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ досад пет девојака потсвојкиња удало.{S} Ту се з |
ине, веће постаријих жена.</p> <p>И оне се одазваше и дођоше.{S} Дође и тетка Дика и тетка Кара |
ми обеле образ!{S} Хаџи-Замфирска Зоне се фаћа у оро... иска да се ороди сас луду Доку, Доку д |
! — раздера се тетка Таска.</p> <p>Зоне се одазва на позив и изађе из собе.{S} Умотана у бундиц |
нашег сељака?”... — Части ми моје, куне се Милисав (стара земљоделско-шумарска крв!), части ми |
Куд па смем ја тој да напрајим?! — куне се Мане. — Теке сутрадан, пред ручак, и ја си сам чу у |
ме, мори!</p> <p>— Не л’жем те, — куне се женица, — две ми очи, не л’жем те...{S} Оваква да се |
ако стоји да не може бити горе.{S} Мање се, истина, говори, али кад се већ говори о том, само с |
за тој!{S} Знам си једнога, Ставре Јаре се вика... {S}Антика кочијаш!...{S} У свашто се разбира |
лаћа, бије Сотираћа девера ногом и дере се — виче мајку Костадинку! „Нане, поскоро ће да ни укр |
137" /> журно крећу на свој посао; журе се да пре од свију стигну на касапницу или рибљу пијацу |
ше, погледаше на прозор.{S} Кроз завесе се белело, зора се прокрадала у одају, коју беше од тав |
цу у уво, па га тиме силно узнемире, те се, јадник, узаман баца ногама, стреса товар и самар, а |
м и без Пашонине сале!...</p> <p>Сврате се ту понекад и застану и неки вредни професори, спајај |
да се повлачим од света?!...{S} Чудите се што ћутим, што се туђим, што се понеки пут, па Бога |
о плави зумбул и зелена када!“... — оте се многима узвик, кад их видеше једно до другог како иг |
рад, па га само погледа.</p> <p>А Поте се занео као тетреб, па продужи оним својим танким среб |
ства, и познали Поту по гласу (јер Поте се чешће дерао кад га туку у дућану, и отуд му познају |
Калфа Коте звиждуће нешто, а шегрт Поте се занео у посао, па се у један мах заборави па запева, |
S} И Зона пође зловољно кући.{S} Осврте се још једном, и виде како Мане и Калина пођоше и упути |
ставице у јесен!...</p> <p>— Еее, ласте се па врћу на пролет, ама твој младос’ и моја лепотија |
иједне, — плану тетка Таска, — скутасте се туј како брабињци у зем, па ни чујете ни видите па ш |
у.</l> </quote> <p>— О Господи! - крсте се тетка Уранија и тетка Калиопа од чуда што их снађе.< |
е бијем с патролу — ласно за тој!{S} Ће се бијем, а ти сал да сеириш.</p> <p>Умирује је Мане и |
мање би се смео кладити и тврдити да ће се из тог чупета временом развити прва лепотица.</p> <p |
вци, у Врање, ем какве чорбаџије, па ће се, што зборе селски, за злато ласно нађе кујунџија.{S} |
ко треба да се тепамо с некога, — па ће се и тепамо.{S} Ако треба да се бијем с патролу — ласно |
у треба да мислиш, дете!</p> <p>— Па ће се женим...</p> <p>— Е, што чекаш?...{S} Искаш паре, <h |
ајке што је тако рекла!)</p> <p>— Па ће се женим, нане, ти ич бригу да не береш! — умирује је М |
, неки „шеш-беш”, али сви чекају кад ће се томбола отпочети, а она не може, баш и кад се сви ск |
изразе, а они је пошљу по нешто, где ће се морати задржати подуже, а ствар им та, наравно, и не |
е ће ко набавити оно што треба и где ће се наћи на уречено време.{S} Мане ће чекати Ставру у Тр |
под другим нешто купљено успут, чиме ће се увеличати кућевна вечера.{S} А други, који такође ра |
аске, да ће најбоље бити, и најлакше ће се запушити уста лажи и клевети, ако се девојка проведе |
је ђене-ђене; ама скоре ће чујете и ће се збори и јоште полоше!{S} Ће да да Господ”, рече, „па |
жни гласови, који су се појавили или ће се појавити, и они по чаршији и они по штампи, ако их б |
рту!</hi> Мори, ваша брука и резилак ће се у <hi>новине и у књиге</hi>”, рече, ”тури!{S} Да зап |
је, а зна отприлике куда ће и којим ће се улицама вратити, — колико пута скочи са седишта и ос |
, претстављала већ унапред себи како ће се то тамо чути, како пропратити и с каквим потсмехом с |
ка се морала свршити само овако како ће се и свршити.</p> <p>После неколико дана Мане је ишао о |
буде Мани девер.{S} А сем тога, тако ће се узети да је остао момак и да оног брака са Швабицом |
м улицама, вратити из амама.{S} Тако ће се, говораху, једаред за свагда запушити уста свакој ла |
, донети ту сензациону вест. {S}Тако ће се рестаурирати у очима публике и јавнога мнења, које г |
агу (он си иде саг у Турско, а скоро ће се врне оданде), па да гу, рече, однесе у Призрен, ели |
срећа, а оно је и то нека фајда што ће се неко време уклонити испред очију света; свет ће је з |
олико, наравно) бити узрок ономе што ће се испричати у идућим главама.</hi> </p> <p>Кад је доша |
да кажем, тактике његове, — као што ће се већ све то лепо, јасно и очигледно доцније из пажљив |
ласно за тој...{S} Што казаше: злату ће се кујунџија нађе! — заврши поносито тетка Калиопа.</p> |
да испадне по оном народном: „Злату ће се кујунџија наћи”...</p> <milestone unit="subSection" |
саветује и као грди помало и вели: „Ће се удаш.{S} Домаћица ће станеш, образ да чуваш; зашто о |
емам ове ракијчине!... (Уосталом, знаће се и то у своје време...) Од муке је све то, брате...{S |
па не мога да си седи да не игра, веће се уфати у оро и она...</p> <p>— Она ти каза то?</p> <p |
а’алске жене, „што си дом не седи, веће се крши врат по чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу му с |
p>— Е, не знам ни сама си, Ташано, веће се и сама крстим с обе руке, и питујем: што је овој?!{S |
уши, да не чује истину!...{S} Ама неће се офајдити тиме!{S} Остаде то — беше му!{S} Ни за мили |
оживљавати и чаршија и махале.{S} Креће се свет на своја опредељења полако и постепено, онако, |
ти ме! — вели му уплашено Зона и окреће се на све стране.</p> <p>— Ти не слушај, ете, ону будал |
ње пролази, што је не гледа и не осврће се за њом.{S} И већ због самога тога није никакво чудо |
угарицом својом, а најрадије и најчешће се узму за руку она и Генче Кривокапско, па отрче весел |
неће удавати.{S} И обе младе другарице се заричу да се никад неће удавати!...) Ништа не зна, с |
не кад продру кроз кишне облаке и сунце се осмехне на земљу...{S} И она се ухватила у коло с чи |
во.</p> <p>Васка је разумела.{S} Измаче се још мало и стаде стражарити и пазити.</p> <p>— Зоне! |
ушти ме, да си идем! рече Зона и измаче се, а Мане је задржава и вели јој:</p> <p>— Код мен’ не |
о већ; звезде трепере с неба, тихо вече се спушта на земљу, а из грла срећна и весела млада све |
nit="subSection" /> <p>После ручка поче се шаренити сокак од момака и од девојака, од минтана и |
да засвираше Цигани и све полете и поче се хватати у коло.{S} Ту однекуд и луди Гане Клинчар — |
..</p> <pb n="102" /> <p>— Мори, и ваше се знаје! — плану Дока. — Деда како ти се викаше, како |
све знајем, и све видим?{S} Замилуваше се деца, та што... саг га је време...</p> <p>— Ама, Док |
у чашире”, какој му је па то? — смејаше се једнако Васка и смех тај пређе и на Зону.</p> <p>— И |
Циганина, па се удаде за Мичу.) Познаше се ласно.{S} Сећа се све убаво за наш варош!... „Бре, з |
ко чорбаџиско, беше са своји; не бањаше се ни па збореше сас овеја.{S} А ове — ама знаш како ми |
р, — исквари се много свет!{S} Батисаше се и селскије!...{S} Ни има веће стид, ни чес’, ни па с |
се љуби с њима, а оне је гледају, смеше се на њу очију пуних суза, а после је загледају и разгл |
палилулски?!...</p> <p>Поте ћути и чеше се по глави, која бриди, па му то чешање чини неко особ |
уморних и заспалих грађана...{S} Почеше се разилазити и с „нишаљке” и с играња...{S} Све их је |
дан ме питују!...”</l> </quote> <p>Више се није могло трпети.{S} Морао се тражити неки начин и |
е се то тресе од силна смеха, а највише се смеју баш сами младенци, Зона и Манулаћ. {S}Манулаћ |
ве домишљаху ко ли ће то бити, отворише се врата и тетка Дока упаде у собу.{S} Да је други ко к |
на узе за руку Гену, приђоше и ухватише се међу играче.{S} Цигани свирају, а играчи играју и пе |
пукло да пукло!{S} Ове одоше и вратише се с невеселим гласима, јер Уранији рекоше да сумњају у |
subSection" /> <p>Ставре и Мане упутише се журно кроз неке улице, које су све празније и мирниј |
опет другим споредним улицама и упутише се у чорбаџи-Замфирову улицу, која је нешто живља била, |
иде како Мане и Калина пођоше и упутише се заједно, и чу како се Мане нуди Калини да је допрати |
је чорбаџија силно нешто љут, разбегоше се са страхом у одаје своје. — Шесет и једне „меснице” |
иснуо дим као облак густ.</p> <p>Дигоше се да иду.</p> <p>Пробудише стару Аву, која је пре четр |
е стари лисац само претвара, само да би се показао пред Ташаном како нерадо оставља кућу.{S} А |
(и већ осталим) врата за собом. (Да би се, дабогда, тахо и уста душманима запушила!...)</p> <p |
ксату, и, отуривши ђерђеф, наслонила би се тада на белу своју руку, а другом би се играла са ду |
здуха, умио би се јутарњом росом, па би се одатле, окрепљен и весео, враћао и отварао дућан, и |
и се на тежак и бедан овај живот, па би се прихватио ратлока и разговарао се и шалио мало с њим |
ка и истих тих година била!...{S} Па би се опет окренуо и гледао на ону страну куд би прошла Зо |
n="125" /> свуд дочекан био, и прича би се, вероватно, наставила са другом неком јунакињом прип |
че увек био стидљив и неспретан, кад би се, случајем, нашао у близини женскога света.{S} Најтеж |
p> <p>Стари Замфир је умирује, и све би се мирно свршило, да Дока није дирнула у сталеж.</p> <p |
Макином.{S} Уосталом, и без тога не би се дуго чекало на то, јер тамо, на Истоку, раније се и |
више од колена, па би онда сео, и не би се дигао док му се прво његов татко не дигне; само у ка |
— да ли је лепо или ружно, а најмање би се смео кладити и тврдити да ће се из тог чупета времен |
се тада на белу своју руку, а другом би се играла са дугим и бујним курјуком својим, гледајући |
кад би му пребацили и дирали га, он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства, него да му |
леген и ибрик и танак пешкир.{S} Он би се умио, обрисао руке и лице, и мало али само обичаја р |
вници међу собом звали „мачор”, и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребацили и |
му се свратиле у дућан, и искашљавао би се по старом свом обичају за сељанчицама, кад би прошао |
тамо на сухом грању пекао, наслушао би се песме птичица и надисао свежег и мирисавог јутарњег |
им... пшешко живење моје?!...” Тужио би се на тежак и бедан овај живот, па би се прихватио ратл |
г и мирисавог јутарњег ваздуха, умио би се јутарњом росом, па би се одатле, окрепљен и весео, в |
Коте мало-мало мућнуо главом, сетио би се да је шегрт баш од њега истог чуо и научио ту песму, |
ко: дваред или триред у години сетио би се да запали цигару, и то обично онда кад би му татко д |
би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрецнуо.{S} И нико после за живу главу не би |
номе што је писано и суђено, као што би се, рече, и он — Мане — покорио и пристао да буде Манул |
им.</p> <p>— Рекни гу:{S} Поздравија ви се Мане да га чекате, рекни, у прву недељу.</p> </div> |
грчких, римских и српских новаца — бави се нумизматиком, и стога чак држи и археолошки лист „Ст |
римао честитања и очекивао паре, појави се на вратима кафанским Ставре Јаре.</p> <p>— Ела! — ре |
одмах да се крене.</p> <p>— Па поздрави се на даду Костадинку.{S} Ако ли, да гу понесеш малко п |
нађу понекога да поздраве, „Па поздрави се на мајку ти Језду!” па га пољубе у чело или у образ. |
же, опет се рукују и веле: „Па поздрави се на стринку Кеву!” па опет руковање и љубљење; и он о |
чи своју руку, а оне опет: „Па поздрави се, ете, и на тетку Доку!” па га опет љубе у образ, так |
уге курјуке, а џигљасто чупе Зоне разви се у витку девојку Зону, само очи што осташе оне исте — |
аже: „Све по авлију и по сокак”.{S} Сви се смеју, и веле: „Лелее, лудо је, ама па си знаје што |
, и авлију, и комшилук, и сокак.{S} Сви се тресу од силна смеха.{S} Једни вичу: „Леле, тугоо, к |
77.</p> <p>— Женске ноге...</p> <p>Сви се смеју и мећу озбиљно на број 11.</p> <p>— Доста!{S} |
е, вријееее! {S}Паригушица!”</p> <p>Сви се тргоше, погледаше на прозор.{S} Кроз завесе се белел |
<p>— Јок! — одговара Зона уморно и уви се још јаче у своју зелену свилену бундицу, седе и насл |
еч „<hi>куче у чашире</hi>” убаво ће ги се осветиш!...{S} Е, што да ти не давају девојче?!{S} К |
А он обори главу, гледа устрану, стиди се, али не пориче, нити се брани.{S} Уопште, код те сре |
оже више овако остати!{S} Укратко, чуди се како то и може и једног дана бити без „домаћице”! {S |
свету зна, носи чак и наочаре.{S} Чуди се Ташана откуд све то зна, и где је научила Зона све т |
а!...</hi> Кад гу научило, бре?! — чуди се једнако Јордан речи коју је доиста сад први пут чуо |
ће знаје!{S} Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан и једнако се шета уздуж и попреко по соби, по |
, магаре?!...</p> <p>— Де, море! — чуди се Мане.</p> <p>— Ешеку ниједан!{S} А што ми не збориш? |
иш то?!...</p> <p>— Ете што?!... — чуди се и брани Дока.{S} Што си лошо зборим?...{S} Ако си пр |
јечао почешће. „Ој леле, — стење и мази се чорбаџи-Замфир, куде је тај смрт, да ме узме у Гориц |
лфа, — ништо лошо за Митку; рече: „Пази се, газда Петракија, да те не орезили, рече, твој Митка |
се!{S} Баш главом он, стари Жућко, чији се ноћни лавеж из мирне хаџи-Замфирове авлије бестрага |
и Замфиру.{S} И по махалама и у чаршији се неколико дана само о токе говорило.{S} А да је прича |
икако не прашта, јер му не верује; боји се лакомислености његове и још никако неће да зна за ње |
о факат, <hi>непобитан факат</hi>, који се више ничим не може оборити!{S} Е, али је то чорбаџис |
неки господин Милисав Јекономија, који се потписивао „овдешњи”, а називали га Јекономијом, јер |
ема ту оних силних маторих момака, који се туже на влажно време и на рђаву кујну, нити оних сил |
једног скупа младежи обојега пола, који се скуп зове оро; а том ће приликом већ помало моћи и з |
свог десетогодишњег сина Замфира, који се данас стога зове још и хаџи-Замфир.</p> <p>Али хаџи- |
ави запрепашћеног чорбаџи-Замфира, који се само крстио левом руком и говорио: „О, Бог да чува!. |
са сином — са сином који се каје, који се поправио, и који је опет примљен у ред чорбаџиски, ј |
азговара с хаџи-Јордановим мачком, који се полако шеће по ћерамидама високога зида.</p> <p>— Шт |
тој може, — умеша се стари Замфир, који се слатко насмејао. — Тој може, тој има.{S} Белензуци с |
е.{S} Ход му је био као ход човека који се кренуо да се онако мало прошета једног лепог септемб |
к на женски свет, нарочито на онај који се проводи на кромпир-баловима.{S} Кад он прође сокаком |
е измирити оца са сином — са сином који се каје, који се поправио, и који је опет примљен у ред |
а му сад треска о калдрму тесак, о који се и иначе врлој вешто саплиће ногама, као да је већ оф |
х и лажних) гласова него неки лист који се растура у десет хиљада примерака!... .</p> <p>Зато с |
ова као, што рекли, бос у бару.{S} Доки се дивно допало, тако јој се допало да га је у знак зад |
ће висок и витак у том оделу.{S} И Доки се допала та мисао, и она остаде и даље у тој завери, и |
запитао кратко и хладно:{S} Задржава ли се он подуже увече, зна ли шта су то ћутеци, и носи ли |
а.</p> <p>— Мори, кој ве пита: бричи ли се владика?{S} Ја си с домаћицу зборим! — вели им Дока |
тављао му <pb n="153" /> је питања, али се, на велико изненађење своје, ни овде није користио.{ |
ека каже.</p> <p>Тетка Уранија оде, али се не врати.{S} Нема је ни у понедељак ни у уторак цело |
unit="subSection" /> <p>Дока пође, али се успут сети да је данас субота; остави то што је нами |
е су јој се прилике, добре прилике, али се она не хтеде удавати, јер ниједан од тих што је прош |
а Мане се удубио у посао, па ради, али се крадом испод очију почешће погледају, заваравају јед |
нису, наравно, били тако претерани, али се ипак доста штошта причало, тумачило, и китило и доме |
о сокаке, дваред се враћао у дућан, али се посла није лаћао, него је само правио цигаре, пушио, |
ма, навијала разговор на ону ствар, али се покајала и ратосиљала, јер је увидела да је пропала |
{S} Ту свраћа најразноврснији свет, али се ипак од старина назива трговачка, јер њих има ипак н |
их пита из кога су села и чије су, али се уздржа, ваљда зато што је у Манином дућану.{S} Девој |
ама по глави и масницама по леђима; али се тешио да је такав журналистички хлебац и да служиоци |
угом неком јунакињом приповетке.{S} Али се Мане није тек онако звао чапкун-Мане, није забадава |
у на реп и викну за њим једно „Уа!” али се ту сада Зона умешала, па не да.{S} Смеје се, истина, |
ље да прерипи кочије у авлију там!” Али се никако не сложише. <pb n="127" /> Мане остаде при св |
е право име, онда просто веле: спанђали се...{S} Онда пише у новинама:</p> <p>— „Таљигаш”, реци |
али су, разговарали, ређали и присећали се коју би то могли замолити да им помогне, па ниједна |
демек, знаш да ми кажеш ништо...{S} Ели се, Мичо, девојке воде <hi>преди свадбу</hi> у амам, — |
/> <p>А Мане седи са кардашима и весели се.{S} И нико, сем Митанче Петракијевог, не зна зашто с |
учицом ручицу своје другарице Гене, или се наслони на њу, па је кришом штипа и љуби, па јој шап |
екако баш и изгледа на коловођу!{S} Или се то, можда, само очи навикле, па изгледа тако!...{S} |
ј!” Они из кола иду па љуљају друге или се сами љуљају, а они са нишаљке иду и хватају се у кол |
ај њега.{S} Други пут би их задевао или се бар искашљао пролазећи крај њих, а сад их није ни пр |
в и уста јој стоје тако, да не знаш или се смеши или ће да заплаче...{S} И доклегод оро траје, |
а Коте и шегрт Поте и раде.{S} Задубили се у посао.{S} Калфа Кота довршује неку срмали-муштиклу |
, а чочеци би му певали и играли и вили се пред њим до зоре, а он их, расположен песмом, свирко |
Све весело, па игра, пева, пије и грли се, само он тужан повукао се неопажено у један ћошак у |
трговци, а ти што искаш?!...{S} Помисли се на кога си керка!{S} Један си је чорбаџи-Замфир у гр |
.{S} Све их је мање и маље.{S} Они даљи се раније кренуше, а ови ближи мало доцније.{S} И место |
ј, ете, ону будалу, ону Доку. (Тетка ми се пада, ама је лудо!...) Не слушај гу што си је там пр |
такав, хаџијо!</p> <p>— ...{S}Па ете ми се — наставља хаџи-Замфир разгледајући цигарлук о коме |
... научија се!” Виде ли?{S} Не чури ми се.{S} Кеиф си немам на другу...{S} Исти тај дуван, ама |
дође, и тешко!</p> <p>— Е, е!{S} Туј ми се уврте, — рече Јевда и показа чело — ете, тај Митка!. |
ко гу неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се не чури, кеиф немам!...{S} А имам си дом тесте бре, |
о, — настави плачући Таска, — а мене-ми се ноге отсекоше, па како да несу моје ноге!...{S} Ћа д |
— рече Јевда подигнутим гласом. — Узми се, дете, у памет!{S} Бог дужан ником не остањује!...{S |
ло, <pb n="44" /> Бог да чува!...{S} Ни се татко ни се па мајка слуша!{S} Што је овој?{S} Батис |
ака ко ће саг бидне тој!...{S} Васка ни се удава... {S}Бија гу веће и „голем нишан”...</p> <pb |
, да се цениш у татка ми...{S} Васка ни се удава... та... да се цениш, хизмет да ни чиниш у кућ |
јка слуша!{S} Што је овој?{S} Батиса ни се све; све се батиса, бата-Таче!...{S} Е, како то?...{ |
! — одобрава чорбаџи-Таско. — Батиса ни се све, снајке Јевдо!{S} Све ни батисаше: и варош, и ча |
4" /> Бог да чува!...{S} Ни се татко ни се па мајка слуша!{S} Што је овој?{S} Батиса ни се све; |
лудо...</p> <p>— Виде ли, Јевдо, што ни се напраји оди наш варош?!</p> <p>— Лелее! — хуче Јевда |
успеху, јер је спремио терен.{S} О Мани се лепо изражавао.{S} У једном друштву хвалио је Ману к |
<pb n="94" /> <p>А Мани мило.{S} Брани се још неко време, пориче, спомиње разлику између кућа, |
ад: момак, удовац, или шта ли?{S} Брани се да није ни сневао оно што му се пришива: нит’ је одв |
p> <p>— Ама не знајеш ти ништо! — брани се бата-Таске. — Вика ме снајка, ете, заради нику тапиј |
Ђорђијо!</p> <p>— Несам, нане, — брани се и куне Мане, жива ми... ете-те...</p> <p>— Деде, дед |
вели Дока.</p> <p>— Море, тето, — брани се Мане од ове нове и неочекиване напасти, — неси ти ве |
..</p> <p>— Ама, несам, нане... — брани се Мане.</p> <p>— Јеси, јеси, несрећо, познавам ја Ђорђ |
p> <p>— Е, лошо ли сам зборила? — брани се Дока. — Што да неје прилика, кад смо, ете, једна вер |
па се опет диже и опет бежи.{S} И брани се рукама, а њих тешко диже: малаксале му; он пада и оп |
чак и Зону, да с њом проговори, укућани се просто згрануше, показаше му врата, и тако оде и без |
дрвећа од оних силних љуљашки, па једни се овамо љуљају, а други им певају, а други онамо играј |
лепа, изгледала врло глупа!{S} Промени се, као и све што се у свету временом мења...</p> <p>И |
пита, Замфир само кратко одговара; чини се љут, ћути, срче кафу и пушта димове, густе димове, и |
адах од готовљених јела. {S}У тој кујни се и чељад и укућани прекодан најрадије бавили.{S} Кујн |
мајке... — уверава их тетка-Дока, а они се обоје љуте. — Бре, бре, бре! — наставља Дока. — Видо |
а се, — да им каже — и пожуре, јер Зони се јављају многе прилике — траже је неки официри, три ф |
к себи.{S} Чорбаџи-Замфир уђе, поклони се паши, паша му да знак да седне.{S} Доносе кафе и чиб |
бата!{S} Срамота оди човеци!...{S} Врни се, Мане, две ти очи!...</p> <p>Гледала их Зона, али за |
и ме!...{S} Сама ћу си идем!...{S} Врни се!{S} Жива ти ја!{S} Ће ме види бата!{S} Срамота оди ч |
</p> <p>— Деде, деде, мори...{S} Закуни се!{S} Што поче, па застаде...{S} Што се не закунеш?!.. |
...{S} Што се не закунеш?!... {S}Закуни се, де ако смеш и можеш!...</p> <p>— Ама де, несам, нан |
<p>— Бре! — поче хаџи-Замфир, — исквари се много свет!{S} Батисаше се и селскије!...{S} Ни има |
по другима тешко — тек шта је жив; бори се с душом и проклео је, веле, ћерку, која му је тако з |
како се првих дана говорило.{S} Говори се двојако, и овако обично, а и у стиховима.{S} На оно |
ћа.{S} Она лепа идилска тишина претвори се у паклену досаду.{S} Јевда као убијена, а Мане злово |
им сокаком.{S} Пролази и звиждуће, жури се, као да је погодио да изради полелеј од сребра, па с |
та свакому отворена?!</p> <p>— Доцна си се присетила, Доке...{S} А за Зону имамо си веће прилик |
е отишао господину начелнику. „Доцне си се сетија, хаџијо!{S} Беше му работа!” рекоше тврдо уве |
ниш?</p> <p>— Кад ти мило за њег’, а ти се таг сама удадни за њег’: удовица си...{S} А што па т |
S} И она луда и брљива бећар-Дока да ти се пада тетка!...</p> <milestone unit="subSection" /> < |
и младос’ са селски звери... {S}И ја ти се с татка живувашем алис како с брата...{S} Ели си дош |
на мајку...{S} Рекни гу: поздравија ти се хаџи-Замфир...{S} Познавам гу, како да гу не познава |
слатке речи: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” које му једнако брујаху у ушима као најмилија |
је у пролазу: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” тако брзо, да Мане није имао времена ни да до |
много да ти рекнем...{S} Поздравила ти се Зоне и рекла да ти рекнем:{S} Ако ти је јоште криво |
<p>— Па од кога?</p> <p>— Поздравила ти се Зоне...</p> <p>Мане ћути и ништа не одговара.</p> <p |
осила, и зборила, ете... „Поздравила ти се Зоне”?...</p> <p>— Тој си је њојно знање...{S} Што м |
ила, а требала да рекне: „Поздравила ти се Калина”.</p> <p>— Е, што па Калина?</p> <p>— Зашто т |
и звониле Васкине речи: „Поздравила ти се Зоне!” И зато није ни чудо што није успут приметио б |
се кара сас селске звери?!...{S} Па ти се, мори, у паре не разбираш; не знаваш што је повише: |
други Замфирови зетови?... {S}Сестре ти се поудаваше све за људи трговци, а ти што искаш?!...{S |
оћником Пајицом.{S} С њим игра.{S} И ти се људи тако страсно задубе у тај проклети шах, да се о |
аје зашто се такој зове.{S} Ете, тој ти се поздравила!{S} Води гу, рече, — у <hi>Шам</hi>ће иде |
икако да се сети. — А, мајка... како ти се зваше?</p> <p>— Бела! — одговори девојче.</p> <p>— Б |
се знаје! — плану Дока. — Деда како ти се викаше, како се презиваше? — Коритар, а његов па тат |
да сва преплашена. — Црна Персо, што ти се оди дете напраји!{S} А Митанча — што напраји?</p> <p |
ла вода...{S} Седе на миндерлук, ухвати се за чело и, тешко дишући, гледаше унезверено око себе |
ирају даље исту игру, па приђе и ухвати се с леве стране до Зоне.</p> <p>Зона га само овлаш пог |
д сунце већ на смирају свом беше, врати се и Мане, не уловив ништа.{S} Од силних мисли и осећањ |
уплашен и од саме помисли те.{S} Врати се опет мислима синоћњем догађају. {S}Мислио је о глупо |
негде пође за податке и факта, а врати се са чворугама по глави и масницама по леђима; али се |
астаде, као да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико запрепашћење Манино, који ск |
је на њену лудост...</p> <p>Али састати се и разговарати било је тешко у оно време код тога све |
} И тако Јевда остаде удовица и посвети се сва неговању и васпитању сина свога, који је био суш |
{S} Море, неје без ништо!...{S} Присети се ја: у дућан си не седи, татка не слуша, мајку ич да |
мећем по мој памет, па уфати’ и присети се за много, та реко’:{S} Море, неје без ништо!...{S} П |
устрану, стиди се, али не пориче, нити се брани.{S} Уопште, код те средње класе са женидбом ид |
и љуте.{S} Само Мане нити се смеје нити се љути.{S} Стоје табле пред њим, а он чак и не слуша н |
смеју, а други љуте.{S} Само Мане нити се смеје нити се љути.{S} Стоје табле пред њим, а он ча |
" /> <p>Зона још није играла у ору нити се љуљала на нишаљци — она је само гледала.{S} Тек се у |
гнезданцу, моћи одахнути мало и утешити се; да ће му кућна ноћна тишина и благи санак бити меле |
и оде, а Таска скиде шамију и раскомоти се, па седе, и тек сада, кад се удобно намести, а она з |
бра ли? — заврши стари Замфир и опрости се с Маном, који га, силно тронут, при поласку пољуби у |
улем, што учи децу француски).{S} Крсти се Ташана, брише сузе и пита је: „Што се напраји, дете, |
и повеће парче печене бундеве, прекрсти се и поче вечерати, размишљајући и хесапећи у себи коли |
није ту био, само њих две.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је све то само сан био.{S} Но, са |
мало и размишљаше хладније.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је то само сан био, и што тако, х |
> <p>Мисли о вечерашњем.{S} Хуче и љути се.{S} Пред очима му жива слика звезданог неба, месеца, |
а.{S} Белензуци се продавају, а мустаћи се сал давају, а не продавају — и стаде очински мило гл |
е шест недеља, тужна и зловољна, тужећи се на дуго време, проведено тамо.</p> <p>После две-три |
!...” рече Мане.{S} Протрља очи, бојећи се да га оне можда не варају.{S} Али не, не вара се!{S} |
ице из кецељица својих; стоје и смешећи се гледају како момци и девојке играју.{S} Гледе, и све |
вао све што је чуо, а после — не могући се ни сам снаћи у том хаосу и лавиринту од најразноврсн |
рбаџику Ташану!” — заврши Таска, дижући се да иде и обећавајући да ће она да прокљуви већ ко је |
, што да ти прајим? — вели уздржавајући се домаћин, а сав блед од љутине.</p> <p>— Мори, и наср |
војим хумором и зачинити.{S} Ослањајући се на фамилијарност која је владала ту у друштву, он че |
ње Зонине, које јој је рекла праштајући се и љубећи је у руку: „Стринке Јевдо, ели ћеш ми <hi>т |
могла бити срећна! размишљаше сећајући се њега и речи његових, а седећи усамљена, засипана јес |
у Васку измећарку, па одоше обе смејући се, а оставише Мана, који, сав обливен по челу грашкама |
Све си ти тој направија! - рече смејући се, — па саг „Манулаћ”, викаш!{S} Их, мајка му остарела |
ве може лупити и испричати (па и потући се с неком!) тетка Дока, којој су фес и шамија дошли ве |
ејао. — Тој може, тој има.{S} Белензуци се продавају, а мустаћи се сал давају, а не продавају — |
аки час тек изгуби, нема је.{S} Повлачи се у самоћу, ону тако милу самоћу младим створовима кој |
с неком тихом чежњом погледа — на Манчи се то никад није могло приметити.{S} А чезнуо је за њом |
е одједаред Дока на измећарку. — Искочи се, дете, умем си ја да пијем кафу и без теб’! — рече и |
</hi>” И он се опет саплеће, пада, мучи се да се дигне, али већ не могаше, — а у том се и пробу |
ли си гу керка? — рече зачуђено, и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко |
estone unit="subSection" /> <p>Вративши се кући, стари Замфир је поверио домаћици разговор с Ма |
учерашњег друштва!” А он се сећа, смеши се и каже да га се то баш ништа не тиче, а обично заврш |
мисли Поте и једе печену бундеву и теши се и ужива већ сад.{S} Зато и није чуо кад га је још је |
че само толико.{S} Даде знак Ману, овај се диже и обојице нестаде из кафане...</p> <milestone u |
„Па шта каже, Бога ти?” — „Каже да јој се допадаш” — „Славе ти?” — „Здравља ми!” - „Па шта каж |
сама да иде и да се нађе, баш и да јој се да слобода, исто као ни канаринка кад би је пустили |
вом сама Зона и поче о том истом да јој се јада.{S} Јевда изишла мало из цркве и села у трем, к |
мо још утолико, уколико је желео да јој се освети.{S} А на освету је једнако мислио од онога ве |
вну Зона измећарку своју, а ноздрве јој се силно шире на напрћеном носићу њеном.</p> <p>— Што и |
тамо нека поседи код сестре — може јој се каква срећа јавити тамо.{S} И тамо има богатих тргов |
сву облио, а крупне црне очи светле јој се од суза, од силне среће данашње...</p> <p>— „Леле, ш |
етом.{S} Али како, на који начин ће јој се осветити, то још није знао, и зато је сад мислио сам |
ве јој беше досадно, а најдосаднији јој се учини баш онај Манулаћ — кога је малопре онолико гле |
углавноме порасла у обиму и детаљи јој се умножили, — није нужно ваљада ни спомињати.{S} Чак и |
зо га опет хвата и чврсто држи, док јој се опет не исклизне рука из његове; гледа како се разго |
се уверио да тетка Дока све зна, он јој се исповеди и призна јој искрено да му је Зона посред с |
валити то место.{S} А најпосле, ако јој се баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајда што ће |
бару.{S} Доки се дивно допало, тако јој се допало да га је у знак задовољства треснула руком и |
{S} И Зона као да подлеже.{S} Силно јој се уврте у главу и силно је усправи и подиже помисао да |
трала га је и дахнула је душом, јер јој се учинило да јој домаћин још ништа не зна.{S} Био је, |
сно криво!{S} Уједе се за усну, јер јој се учини да ће Мане још моћи лако помислити да се она з |
паде тетка-Дока међу њих баш кад су јој се најмање надали и најмање је желели.{S} Кад је она уш |
већ петнаест година.{S} Јављале су јој се прилике, добре прилике, али се она не хтеде удавати, |
рквену, тамо под османлуке.{S} И ту јој се изјада.{S} Изнесе све шта је и како је било.{S} Плач |
тихо пролетње вече сетна песма, у којој се исказује бескрајна туга, стара туга, вечна као и чов |
коју другу песму, сваку песму, у којој се само спомиње девојка и љубав, кад би тада запевали, |
чисто оној тишини и усамљености у којој се сада нађе после малопређашње тишме и вреве!{S} Дуго |
о тој при вас?{S} Кој се тој удава, кој се па жени? ’хоће ли”, вика, „скоро да потрупамо малко |
”, рече, „напрајило тој при вас?{S} Кој се тој удава, кој се па жени? ’хоће ли”, вика, „скоро д |
ојкама.{S} Све је залудео, али ниједној се није предао.{S} Уживао је у трофејима као сваки доба |
а је наставак главе тринаесте.{S} У њој се приповеда како се за тај чудан и многима необјашњив |
ad>ГЛАВА ДВАДЕСЕТА</head> <p> <hi>У њој се приповеда како се догодило, ама сасвим од речи до ре |
саг по ма’але за ништо друго сал за тој се збори”.{S} Па како гу је уграбија? питујем ги па ја. |
есрећнија — она још не зна!...{S} У тој се собици најрадије бави; ту се чешља и пресвлачи по не |
а нишаљци — она је само гледала.{S} Тек се узме за руку са којом другарицом својом, а најрадије |
ле, залечио, само кад се кренуо.{S} Тек се дигне до паше.{S} Јаве га, а паша га одмах пусти к с |
доводе сад, бар још за неко време, док се ућути с неком проклетом песмом, која се тамо сад нај |
ection" /> <p>Мислио и мислио Мане, док се напослетку не сети Митанча Петракијевог, познатог ве |
је тако ћутао погружен и несрећан, док се једва разабрао и увидео да је то само сан, страшан и |
на.</hi> </p> <p>Целога тога дана — док се још код хаџи-Замфирових није ни слутило шта се све т |
искам, веће код хаџику...</p> <p>И док се ове домишљаху ко ли ће то бити, отворише се врата и |
} Леле, — трже се мала, — посмешила сам се! — замуца застиђено девојче и покри шакама поцрвенел |
о једна жаока умочена у жуч, а и он сам се често с уздахом изражавао да „пише крвљу срца својег |
!{S} Ама, које песне?</p> <p>— Срамујем се да ти, ете, кажем! — вели Васка намештајући у уши до |
вао дућан и седео пред дућаном и с оцем се разговарао, Мане би га ма како изазвао — како је љут |
ту тако стану, увек питају и моле да им се да штампан ред игара, питају где је гардероба за ств |
а гледају пуни милоште, а из погледа им се разговетно да прочитати како благодаре небу што их ј |
грају.{S} Гледе, и све виде, и ништа им се не може отети погледу и остати неопажено, иако их он |
заната и златних руку његових: није им се допадао што је ловац, бињеџија и весељак — и тако је |
— и он се окренуо за њом.{S} Погледи им се сукобише, јер се и она окренула за њим, али је Мани |
едају, заваравају један другога, док им се једном погледи не сусретоше.</p> <p>— Ахаха! — зева |
е је никако на миру док јој га, како им се учинило, не избише из главе.{S} Што се она више и ле |
су га мало боље посмотрили, учинило им се да тај човек баш ни најмање не изгледа као човек кој |
о, да су Чивутке прснуле у смех, јер им се учинило да је Манулаћ хтео да кине...</p> <p>И то је |
ако се вуку све средином сокака (већ им се и шегрти смеју гледајући их како спадоше с ногу!) тр |
хата на њему.</p> <p>С вршњацима својим се слабо дружио; зато је најрадије седео с оцем и с оче |
и опет се диже и граби напред, а за њим се једнако ори оно страховито: „Леле,<hi>куче у чашире! |
кне шамар или прсне која тестија, затим се чује звецкање тесака, чује се жандарево: <hi>назад</ |
ека му јави.{S} Тако уговорише, а затим се разиђоше.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Већ |
чешљајући у ред дотерују браду, а затим се <pb n="137" /> журно крећу на свој посао; журе се да |
а наплати!{S} Наплати, брате! — А затим се окрене клијенту, па настави: — Не бригај ти, — рече |
давали њено расположење.</p> <p>А затим се подигоше све с миндерлука, Дена им већ окренула налу |
и стари рекли: „Појео вук магарца”, чим се то тиче богаташке куће.{S} Јер, ево, брате слатки, с |
место: досадно му било у дућану, и чим се вратио шегрт Поте скочи и диже се да иде.{S} Рђаво с |
иске чашице и шишенце с мастиком, којом се — чешће од свију — послуживала тетка Дока, док је пр |
које није ниједно такво место, с којом се обично деца смеју и забављају, а девојке се окупе ок |
се дигне, али већ не могаше, — а у том се и пробуди...</p> <pb n="123" /> <p>Беше гола вода... |
о што није знао шта ће с рукама; срећом се тада сећао сахата, вадио га и навијао или гледао кол |
о су решиле, то су учиниле.{S} Сутрадан се искупила сва многобројна родбина и кренула се, са Зо |
вет је овај као какав мердивен, — један се качи, а други па слази“, та и с вас чорбаџије такој |
а после подне тако исто...{S} Прекодан се сваки час тек изгуби, нема је.{S} Повлачи се у самоћ |
Кад чу реч „оскудација”, чорбаџи-Јордан се само лупи шаком по колену од силна чуда, па се прост |
се враћали амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћали из амама - он се смешио.< |
видео да пас води коло. {S}Ако ико, он се баш свога века доста наиграо и био коловођа, али да |
.{S} И кад човек уђе у такву кућицу, он се осети некако више сам, свој; далеко од града и вреве |
удио, а кад су се враћали из амама - он се смешио.</p> <p>Са ћепенака и лево и десно чаршијом и |
а га да се и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и неће, а она га милује по образу, љуби и моли |
дна од друге, али Манулаћа нема ту — он се не смеје, него оне.{S} Ах, тај смех страшан је, иако |
крошто.{S} Остави дућан на калфи, а он се жури кући, као да му гори. <pb n="64" /> Мало после |
{S} Манча де... искам да га женим, а он се, ете, рита, како магаре кад си неће самарицу на грби |
м, да је види!{S} А кад се сретну, а он се учини као да је и не види, па хита крај ње, као да м |
ј вилици, док му једва састави.{S} А он се дере: „Уа, уа!”</p> <p>А Мана облио мртвачки зној.{S |
итају га где се толико задржао.{S} А он се извињава <pb n="133" /> — каже да се задржао због пи |
. у сукњи; из јучерашњег друштва!” А он се сећа, смеши се и каже да га се то баш ништа не тиче, |
паметна савета; њега би позивала, и он се одмах радо одазивао, као и сваки рођак, али канда је |
а безбрижност његова и весела ћуд, и он се опет шалио и задевао младе лепушкасте муштерије, кад |
а и разлежу се по грудима његовим, и он се склања и бежи испред потсмешљивих и пакосних погледа |
одједаред на памет да се пресвуче; и он се нагиздио као да је први дан Ускрса, и нагиздан тако |
и моли га и храбри га да игра.{S} И он се ухватио, па игра, сасвим по оном: „Како играм да игр |
у заваду с државом и друштвом.{S} И он се, напојен тако из пехара жучи (из којега сваки у живо |
ч: „Ко зна зашто је то добро?!”, — и он се наскоро прибрао и исправио.{S} Није падао у меланхол |
ј Зоне, па га неки ђаво натентао — и он се окренуо за њом.{S} Погледи им се сукобише, јер се и |
то: „Леле,<hi>куче у чашире!</hi>” И он се опет саплеће, пада, мучи се да се дигне, али већ не |
дотерао до овога што је сад.{S} Али он се не љути на судбину: сноси је мирно и нада се да ће о |
} Дугом практиком на томболама извежбао се и знао је из искуства да су цифре увек некако сувопа |
раца!{S} Џумбусио младић ноћас, успавао се, одоцнео, — ето то је све!” Али, кад га видеше да се |
<pb n="191" /> је сада Зону, раздрагао се; зато сам продужи даље песму, коју опет сви свирком |
од ратлока?</p> <p>Једном речи, владао се потпуно господски, и било му у конацима све асли паш |
је да још није све пропало.{S} А надао се успеху, јер је спремио терен.{S} О Мани се лепо изра |
побратима Мана и трљао је руке и смејао се задовољно, уверен већ унапред да ће им све лепо и ла |
едне и брисао чело дуго.</p> <p>Зарекао се да се више неће хватати до Зоне, а није му то ни тре |
Цигани.{S} Кад се свршила игра, повукао се до капије једне и брисао чело дуго.</p> <p>Зарекао с |
, пије и грли се, само он тужан повукао се неопажено у један ћошак у авлији и одатле, скривен о |
о — како је љут био на њега — и потукао се с њим, чим би га први пут срео и нашао.{S} Али овако |
ју само пиво као пиће познавао, упознао се овде и с вином; потреба државна изискивала је те је |
па би се прихватио ратлока и разговарао се и шалио мало с њима, питао би их: има ли што слађе о |
равно, и старога хаџи-Замфира.{S} Морао се и он умешати и једва се разабрао, онако бунован, и с |
<p>Више се није могло трпети.{S} Морао се тражити неки начин и лек злу.{S} Зато су одмах и наш |
знају.{S} Варају се јако! „Добар петао се измалена учи кукурикати”, па тако и оне; све оне вид |
ажио и нашао измећарку Васку и распитао се и сазнао све шта је и како је после одласка Докина б |
, зато се диже и оде од куће.{S} Осећао се да није ни за какав посао — зато узе пушку и оде у п |
косе, оног дугог лепог курјука — отрцао се и крзао једнако, док није дошао танак и кратак, мало |
у Зона и стаде сва уздрхтала и плашљиво се осврташе да је ко не види.{S} Срећом, нико не пролаж |
>— А ти, викам, зашто га испусти? „Дрво се, викам, савија док је младо,” има селски реч.{S} Та |
ту бруку.{S} А она га и не слуша, него се обрецује на њ, вели му: „Ај си, келешу ниједан!{S} О |
а.{S} Само се тетка Дока не смеје, него се љути; планула, па скида папучу и полетела на њих да |
нашао.{S} Али овако није могао то, него се морао задовољити тим што му је у пролазу, онако као |
оне га не само слободније гледају, него се и зауставе и разговарају с њим; а кад се праштају, н |
кажу: „Море онај <hi>„човек”</hi> много се нешто распитује за тебе!” — „Који човек?” — „Па, она |
ан прстен, масиван прстен беше то, дуго се познавао на ћати Трајку!{S} Кад га је, приликом неки |
баџије, силног негда чорбаџије.{S} Дуго се још причало каква је сила био чорбаџи-Замфир; такве |
а му Замфир.</p> <pb n="177" /> <p>Дуго се још разговараху о момцима и чирацима и о пазару, кад |
и-Замфир наводи његове речи.{S} Задубио се у оправку муштикле.{S} Сам ради, јер је малочас посл |
а посао навалио као никад; ради, удубио се у посао, мислиш и на ручак ће заборавити при тако си |
образом, и на питање: шта му је, тужио се да од кутњака сву ноћ није могао ока склопити.</p> < |
нама просто не дају да живимо! — тужио се тај господин адвокату. — Они живе — будите Бог с нам |
о, зашто је вечерас весео, и побратимио се поново с њим. .</p> <milestone unit="subSection" /> |
> <p>— Аха, магаренце татино! — заценио се од силна смеха задовољни Јордан... — <hi>Оскудација. |
малко.</p> <p>Мана покри главу — збунио се, искашљује се и маша за табакеру.</p> <p>— Па, Манчо |
рате.{S} Тога другога дана увече скупио се читаоцима познати породични савет, да претресе све, |
ају, а Цигани им свирају.</p> <p>Скупио се свет.{S} Кога ти све нема ту: дечурлије, момака и де |
уршумлије, Ристовца и Сукова.{S} Умирио се мало и стао опет размишљати, и већ га глава заболе, |
син, у кавалерији. <pb n="22" /> Носио се лепо и радним даном, а утолико лепше недељом и празн |
еђима, а десном накривио фесић; испрсио се, па силно заплеће ногама, а на ногама му празничне г |
} Напослетку је дохватио пушку, ухватио се поља и лутао тако до мрака, и тада се тек вратио кућ |
трић њен, Костадинкино Миланче; ухватио се за теткину сукњу, а девојке и момци напали га, па га |
војску.{S} Кад је отслужио рок, вратио се, и тада је по други пут отворио дућан.{S} Био је доб |
ега се, дакле, сада сетио Мане, а сетио се још и тога да Митанча ужасно мрзи чорбаџи-Замфира, ј |
едно вешто.{S} Дугим ускакањем извештио се до невероватне лакоће, тако да је могао још онако у |
рво извојевати политичке слободе, бацио се на правну струку.{S} Адвоцирао је, слао дописе, пост |
им новим ранама његовим...</p> <p>Бацио се онако обучен на дуги миндерлук, што се пружао уз чит |
кантан и сензациони подлистак.{S} Решио се да походи три места: да интервјуише Замфирове, Манул |
— тада се тек још више уплашио и решио се да сам покуша још један, и то последњи, корак, да се |
} Али га то није много заплашило: тешио се што се само на речима свршило, а није добио, као што |
рука по целом граду.{S} Не, не, — тешио се Мане, — није нико био, само оне, само женске, а оне |
ају: ко кога погледа, ко кога гурне, ко се о кога очеше, ко се до кога најрадије хвата, и све т |
, ко кога гурне, ко се о кога очеше, ко се до кога најрадије хвата, и све те и такве ствари.</p |
он и Манулаћ побратимили и зарекли: ко се први ожени, да му онај други буде девер.{S} Дакле, м |
рећи демонска.{S} Ко је није знао и ко се није за њом окренуо, кад, поносито као паун, промине |
ање...</p> <p>— Тол’ко?</p> <p>— Тол’ко се збори... — рече хладно Зона и окрете му леђа.</p> <p |
украдни гу... ће те чека, па, вика, ако се зове „побегуља” — берем да знаје зашто се такој зове |
свештенству: да ће их све обријати, ако се само још једном запева таково „Иже херувими!...” Пос |
ће се запушити уста лажи и клевети, ако се девојка проведе, и свет је тако види у кругу њених т |
унак ове приповетке.</hi> </p> <p>А ако се Зона поносила што се свет за њом окретао, могла се, |
{S} Наше си је дете...{S} Сам ћу гу ако се, кад минем кроз чаршију, сетим — сам ћу гу, викам, о |
ерица, прави им цигаре и кибицује, иако се он и не разуме у шаху.</p> <p>Долази најзад и давно |
и коју је доиста сад први пут чуо (иако се сваки дан тужио како „нема старе године и стари паза |
речи да збори?!{S} Виде ли, море, како се кучиште научило да збори јоште у чкољу!” — Ти што му |
ну Дока. — Деда како ти се викаше, како се презиваше? — Коритар, а његов па татко, како га звао |
ла би давно свршена ствар. {S}Али, како се Замфир баш никако није одушевљавао том комбинацијом |
је све.{S} Како је грмио по кући, како се све разбегло <pb n="155" /> од праске и гнева његова |
о видиш — једно, друго, треће оро, како се таласа и шарени!...{S} Све весело, па игра, пева, пи |
p> <p>— Отиди си до онуја... де... како се вика... до онуја, ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те |
е тринаесте.{S} У њој се приповеда како се за тај чудан и многима необјашњив и загонетан догађа |
</head> <p> <hi>У њој се приповеда како се догодило, ама сасвим од речи до речи, по оној бачван |
не исклизне рука из његове; гледа како се разговарају; чује како Калини дршће глас, и како га |
војачку срећу да батисују...{S} Па како се напрајило тој чудо, реци ми, Таске, ако знаш?</p> <p |
своје старање, него и онда разбира како се која влада и обилази их понекад; па је можда <pb n=" |
мало на вратима и грди млађе, каже како се данас не може на млађе ослонити, па тек онда улази.{ |
н кажипрст крај другога, да покаже како се Замфир и начелник слажу — и онда то не сме тако оста |
ац некакав и како се смеши, и чује како се овај цери...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га заду |
тамо у мраку што се види и чује се како се нешто разговара с хаџи-Јордановим мачком, који се по |
сада све казали, и потужили му се како се одавна носе са Зоном.{S} И сад су сви сложно: тетка |
</hi>!...{S} Знаје што је злато, и како се, ете, злато топи!...{S} Машалах, Манчо, — неси забад |
е до ситница како је ствар текла и како се развијала.{S} Био је утучен и неутешан.{S} Тетка Док |
и кад виде Калину како је срећна и како се заруменила и ознојила, па се брише јаглуком, кад се |
рукама стоји као ступац некакав и како се смеши, и чује како се овај цери...{S} Ху, зар је и о |
говори о том, само се онако говори како се првих дана говорило.{S} Говори се двојако, и овако о |
општине турековачке већ трећи дан како се вуку све средином сокака (већ им се и шегрти смеју г |
</head> <p> <hi>У њој је испричано како се вешто умео осветити Мане Зони, тако вешто да је испа |
девојку, заборављала би врло често како се која зове, а и разговор би трајао врло кратко, тек у |
пођоше и упутише се заједно, и чу како се Мане нуди Калини да је допрати до њених авлиских вра |
их наредаба, а још више од силних (како се они лепо изражавају) „крканлука”; пролазе учитељи, к |
вари: како је здрава, вита стаса, „како се, кад иде чаршијом, срамује, како и прилега на девојч |
женица која се силно пролепшала откако се удала.{S} Срећна и весела у свом <pb n="185" /> ново |
> <p>За другог кандидата за девера лако се погодише.{S} То је био Митанча, чорбаџи-Петракијев с |
зе, и око чесме једнако пуно.{S} Полако се спушта мрак, ноћ септембарска.{S} Свет из чаршије пр |
е, бре, бре! — чуди се Јордан и једнако се шета уздуж и попреко по соби, погледа свога синчића, |
на је чак планула и заборавила се, тако се заборавила да је грдну лекцију извукла од својих стр |
еје пљоска с ракију, та да мућка!” Тако се једни смеју, а други љуте.{S} Само Мане нити се смеј |
а, искуством освештана реч...{S} И тако се и овде збило.{S} Силни савети и опомене учинише напо |
за истину, правду и слободу.{S} И тако се ипак у неком виду обистинише слутње и жеље капетан-М |
ћерка бежи у чорбаџиску кућу.{S} И тако се понегде и тумачило.{S} Али тиме је само још већа заб |
<milestone unit="subSection" /> <p>Тако се није смело више трпети, нити је могло остати, мишљаш |
е зрно на таблу.{S} Тек мало после неко се мешкољи, загледа у комшиску таблицу, виче: „Мућни!” |
</hi> или <hi>„дедо”</hi>, па ма колико се он на то <pb n="32" /> љутио.{S} А кад пролази махал |
е човек да сачека краја.{S} По неколико се пута рукују и вичу: „Ај’ са здравје!”, али не пуштај |
„свако чудо за три дана”, само утолико се мање и ређе говорило — говорило се и тумачило само о |
{S} Све се слегло у сватове, и радовало се што се тако лепо, и баш онако као што је требало, св |
м догађају.{S} И главно и детаљно знало се врло добро, јер Таска је свакоме тачно причала шта ј |
оло и игре, а „Јелке тамничарке” играло се неколико пута до „Шарен-ора”.</p> <p>— Ама саг право |
нека Швабица Хермина. {S}Све ово морало се испричати, да виде читаоци пред каквим је амбисом вр |
то је остало, и такорећи стереотиписало се.{S} И само утолико уколико је код нас „свако чудо за |
и нико други, одвео девојку.{S} Причало се да га је у том, сем његове, чак и девојачка мајка, Т |
ти да их је било свакојаких.{S} Причало се како је Зона отета на чесми, како је у кола бачена и |
оведала.{S} У Бањи и на Мрамору причало се тога дана увече да је било не само отмице, него чак |
од тешка стида.</p> <p>Нешто тако могло се очекивати и у овој прилици код Мана кујунџије.{S} О |
чи...</p> <p>— Бре-бре-бре! „<hi>Видело се куче у чашире, па се фатило у оро</hi>” — вели јој ч |
номску и политичку и социјалну, и смело се изражавао у кругу свом, у кафаници <hi>„Код препечен |
лико се мање и ређе говорило — говорило се и тумачило само онако као у први мах.</p> <p>Замфиро |
слушао на чифлуку омиљену песму, десило се оно око његове куће, — и критици и грдњама <pb n="14 |
ичу: „Леле, тугоо, куче у чашире фатило се у оро!” а други почели да вичу: „Уа, уа!” и сити гле |
старовремско!...</p> <p>— Па, посмешило се дете...</p> <p>— „Дете”, — а виде ли како уме да збо |
љивао рад, устајао и одлазио.{S} А чуло се и да је прошле вечери, по старом обичају, био у амам |
с нишаљке, разговор на све стране, само се другарице ућутале.</p> <pb n="75" /> <p>— Васке, мор |
вори, али кад се већ говори о том, само се онако говори како се првих дана говорило.{S} Говори |
е две тетке, Калиопа и Уранија.{S} Само се тетка Дока не смеје, него се љути; планула, па скида |
окатница богатога хаџи-Замфира.{S} Само се чуло са свих страна силно пљескање длановима, и узви |
и Милисав, — мрзи ме и да причам-— само се наљутим, па онда не ваљам и нисам цео дан ни за кака |
не би он био „чапкун-Мане”!</p> <p>Само се једаред десило да је прошао крај Зоне, па га неки ђа |
гоше преко новина из Енглеске, јер тамо се побунили фабрички радници у Брадфорду против капитал |
м честитим и мирним суседима.{S} Чудимо се,” веле, „како наша вредна полиција, која је тако рев |
и о томе, иако штампа постоји, иако смо се ми крвавили и по апсанама трунули, и коске наше оста |
сом стринка Парашкева:</p> <p>— Збрасмо се, стринка Доке, ’оћемо, ете, да женимо оној наше мага |
ни речи, не сме проговорити.{S} Редовно се тада морала заклети у своје очи и у живот свога мужа |
чима, а сузе му силно грунуше.{S} Силно се приљубило Зони, обгрлило јој колена, плаче, бацака с |
е оне у којој је становао.</p> <p>Журно се спрема у обема кућама.{S} Прије Ташана и Јевда поход |
трага далеко чује и распознаје.{S} Лепо се ухватио и он у оро, и води оро.{S} И, за чудо, па не |
росипа пријатан мирис надалеко.{S} Лепо се здрави са свима, али је, изгледа, мало замишљен, но |
ани је не сматрају већ више за дете; то се види и по томе што сад много штошта и не говоре пред |
здаде композиторска и стварачка моћ; то се одмах опазило на једној компонованој „Херувици”, кој |
ферлиском хану џумбус и весеље...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чују се ћеманета, пиш |
ину са плафона на веселе госте...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чује се свирка на дал |
е тетка Таска и уверавала Зону.{S} А то се помало могло и веровати, јер Мане је доста често јут |
мек, Зоне жална што је Еврејка, веће то се за друго ништо разбира...</p> <p>— Е, што је па то д |
да није добро, кад не сме да дође, зато се у четвртак крену сама Ташана до Ураније, да види шта |
е му лако било ни да слуша карање, зато се диже и оде од куће.{S} Осећао се да није ни за какав |
његове и нису сада овде у кафани, зато се не осмехну баш ниједном на Нацково шале.{S} Јер Нацк |
ивају и стиде и крију од света.{S} Зато се ваљда хаџи-Замфир, одмах после неколико дана, и сети |
чочек, која болује од севдаха.{S} Зато се и одвојила и повукла у ћошак, и оданде једнако гледа |
састане ни с Маном ни с Јевдом.{S} Зато се крила по комшилуку.</p> <p>Недеља је.{S} Код хаџи-За |
тке за њу прилике овде у месту.{S} Зато се само и играла са сваким, тек колико да ужива у триум |
Знао је много и није знао ништа, — зато се кренуо Мани у дућан.{S} Кренуо се к самом извору, та |
ајлепши и најмилији адиђар свој, и зато се није нигда и никуда макла без њега.{S} А он је то и |
есет хиљада примерака!... .</p> <p>Зато се брзином муње распрострла прича о том догађају.{S} И |
ила, чула, па и заборавила.</p> <p>Зато се силно изненадила кад јој на Крстовдан приђе главом с |
о и писано да то тако буде.</p> <p>Зато се прве недеље поподне крену тетка Ураније (јер је од т |
едра жена, мало чудних манира.{S} Често се заборави, па звижди сокаком.{S} Њу су обично увек из |
већ, увек нешто тако шаљиво избаце, што се после запамти, остане ту и циркулира дуго као нека п |
се онако обучен на дуги миндерлук, што се пружао уз читаву једну страну простране гостинске со |
Чудите се што ћутим, што се туђим, што се понеки пут, па Бога ми, и нашљемам ове ракијчине!... |
света?!...{S} Чудите се што ћутим, што се туђим, што се понеки пут, па Бога ми, и нашљемам ове |
ве то, мило му што је дахнуо душом, што се курталисао једне тешке бриге и главобоље, само му ни |
керке?!{S} Ја си сал појешем, ето, што се поје по чаршију и по ма’але!...</p> <p>— Их! — викну |
</p> <p>— Да чујеш, демек, ништо... што се збори.{S} Што има, што нема по ма’але, и по свет, за |
ече, кроз б’чву, веће кроз обруч... што се, рече ми, потепаше заради њума.{S} Ја гу, рече, испр |
рајући је још за дете. — Лелеее!{S} Што се напраји оди наш варош и оди девојачки у сагашњи зема |
— О, Боже, о, Господи!{S} Лелее!{S} Што се напраји џумбус и резил’к!</p> <p>Толика ларма пробуд |
и се!{S} Што поче, па застаде...{S} Што се не закунеш?!... {S}Закуни се, де ако смеш и можеш!.. |
се учинило, не избише из главе.{S} Што се она више и лепше развијала, све су је силније напада |
д најразноврснијих противречности — што се, велим, решио да се сам, где треба, извести, а после |
еља, и тако да ништа од свега онога што се којегде прича није било.{S} Свет се окретао и бленуо |
стати тајна, већ и због самога тога што се то доиста десило, а још више због тога што се то, на |
доиста десило, а још више због тога што се то, нађавола, десило у присуству пет жена (рачунајућ |
.{S} А све је то било и дошло отуда што се хтело судити и закључци изводити из Маниног понашања |
/hi> </p> <p>А ако се Зона поносила што се свет за њом окретао, могла се, вала, поносити, и те |
у Грац, на више трговачке науке (на што се тетка Уранија грохотом насмејала и рекла: „Лелее, ст |
ци у зем, па ни чујете ни видите па што се збори и чини!{S} А по ма’але пуца брука... искочила |
нестаје га као магле са Паша-чаира што се диже и нестаје је под зрацима сунчаним, него ће то б |
јица, да им исприча и рапортира све што се десило за последњу недељу дана, а није ту ни Зујица, |
рло глупа!{S} Промени се, као и све што се у свету временом мења...</p> <p>И сада се изменише п |
, и није могла довољно да се накаје што се није могла да одржи на дојакошњој даљини и висини од |
но побегла, а то су поткрепили тиме што се није отимала, и што су својим рођеним очима видели н |
пширан извештај скоро о свему ономе што се у вароши говорило, и како је та вест као гром порази |
а то није много заплашило: тешио се што се само на речима свршило, а није добио, као што је мог |
се слегло у сватове, и радовало се што се тако лепо, и баш онако као што је требало, свршило.{ |
ја настајаше.{S} Као пожутело лишће што се кидало и опадало, тако и наде њене кидаху се и опада |
апску све их спомену, о свакој рече што се доброга могло рећи, и запита га шта он мисли.</p> <p |
атила га очима унаокруг колом.{S} И што се он у игрању више и ближе примиче к њој, све мање и р |
о упорно тврде, да су све то видели што се сад прича.{S} Од куд готове приповетке, кад ни трунк |
рилега, неје ред...{S} Не знајем си што се работи и збори по чаршију...{S} Па ти да си распиташ |
лују, „живо-здраво” ми рекну... сал што се срамују да за Манчу, ете, питују...{S} А из очи ги, |
е речи:</p> <quote> <l>Је л’ ти жао што се растајемо?</l> <l>Растајемо, а не састајемо!...</l> |
ишло стазом добродетељи — која, као што се зна, није никад примамљива, ни лепо утрвена — и било |
тве, и ословљавао би је речима, као што се обично деца ословљавају; а затим би је редовно запит |
же од 66 да су 99, или обратно, као што се то дешава оном другом, неком Мицку, који сем тога и |
радост и утеха родитеља својих, као што се то могло казати за Манулаћа.{S} С њим је био задовољ |
њу тако, да се ова уплаши горе него што се икада уплашила од оних који је плаћају — и признаде |
ји врло повољно, и да је право чудо што се већ и свршило није.{S} И љута на невештину и јавашлу |
тако велике — да није никакво чудо што се и сам господин Ратомир, директор и главни уредник ли |
м, али је Мани ипак врло криво било што се преварио и окренуо.{S} Но ипак је брзо поправио ту с |
риге и главобоље, само му није мило што се младенци много снебивају и стиде и крију од света.{S |
орбаџи-Јордан има ћерку. {S}Као оно што се прича за ону стару Римљанку, племениту Корнелију, ма |
та је то; није ни слутила шта је то што се с њом збива, али је и она пошла за гомилом, за стари |
још једно богатство — имао је нешто што се не може лако купити ни стећи, нешто што сам Бог дару |
о ноћни стражар далеко тамо у мраку што се види и чује се како се нешто разговара с хаџи-Јордан |
у — што ти требају паре?!{S} Знајеш што се збори у онуја песну:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi |
-здраво, Таске!” виче преко сокак. „Што се, мори”, рече, „напрајило тој при вас?{S} Кој се тој |
и се Ташана, брише сузе и пита је: „Што се напраји, дете, резил? {S}Што искубе, мори, курјуци?{ |
, и чуше само то, како један рече: „Што се смејеш, будало?” А затим појурише кола као холуј брз |
ка... {S}Антика кочијаш!...{S} У свашто се разбира.{S} Тај што може да ти изработи, ете, никуј |
сем Митанче Петракијевог, не зна зашто се Мане весели, зашто је весео, зашто части све и зашто |
зове „побегуља” — берем да знаје зашто се такој зове.{S} Ете, тој ти се поздравила!{S} Води гу |
а да ти рекне, кад си и она сама, ништо се знаје?!</p> <p>— Ихааа! — засмеја се тетка-Дока. — З |
сас Митанчу — некња га видо’!{S} Ништо се напраји оди момче...{S} Како земља си дође...</p> <p |
каже све шта је и како је било, и пошто се све рђаво свршило, да га, наравно, и утеши.{S} Мане |
зато се кренуо Мани у дућан.{S} Кренуо се к самом извору, такорећи, позорници догађаја, да сво |
чешће и све крупнијих бивало.{S} Прочуо се мајстор Мане и са крупнијих радова!{S} Некада се пон |
манима.</hi> </p> <p>После овог,а ствар се брзо развијала и крају приводила, — брже него што је |
збори, Цвета га двори,</l> <l>Господар се смије, Цвета се вије!</l> </quote> <p>Чорбаџи-Замфир |
евојку” узео, па неће ни Манулаћ, макар се никада не оженио, макар отишао у калуђере, у свету Б |
јша је најрадије и најлепше певала, јер се цела песма на њу односила, и Мане досад увек на њу м |
илно лупа, па се повлачи још дубље, јер се боји да га срце не изда — да свет не чује ту силну л |
амишљен, но ипак то није од невоље, јер се понекад и осмехне и једнако суче своје танке црне бр |
за њом.{S} Погледи им се сукобише, јер се и она окренула за њим, али је Мани ипак врло криво б |
ије него што обично суботом долази, јер се надао да ће бар ту, у старом и скровитом и мирном св |
ије, не дангуби — добива у времену, јер се од жупског вина много раније опије него од оног глуп |
што се којегде прича није било.{S} Свет се окретао и бленуо за њима, извиривао кроз прозоре, ис |
вој.{S} Све се слегло ту.{S} Силан свет се окупио, па прекрилио све одаје, доксате, авлију и са |
таман да пође, а њега опет задрже, опет се рукују и веле: „Па поздрави се на стринку Кеву!” па |
ешко диже: малаксале му; он пада и опет се диже и граби напред, а за њим се једнако ори оно стр |
илосрдним натписом: „Ретур!{S} Адресант се не налази у месту!...”</p> </div> <pb n="169" /> <di |
анке продају грожђе и брескве.{S} Успут се задржавао мало крај група сељанчица, заустављао их и |
ут обесио златан ланац и сахат, Манулаћ се осетио сасвим мушко.{S} Чак је, пролазећи Лесковачко |
ми младенци, Зона и Манулаћ. {S}Манулаћ се пустио из кола, па се само лупа рукама по колену: пр |
као давно што нису, јели су и слагали у се полако и натенане читав подруг сахата.{S} Нукали јед |
у кафаницу са добрим вином, и у друштву се бурно провеселио.{S} Пио би, а чочеци би му певали и |
ромине, те сал гледа на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резилак и срамо |
е смеју од мушких ништа да кажу, а могу се смејати до миле воље, — то толико...{S} Гледа оне же |
и замало; заклонише их и захватише међу се гомиле веселе омладине...{S} Похватале се девојке ис |
p>страховито му тутње у ушима и разлежу се по грудима његовим, и он се склања и бежи испред пот |
сту стојало од речи до речи: „Умољавају се поштовани читаоци за извињење што је лист задоцнио и |
S} Ено, узми по новинама!{S} Споречкају се двојица, два сиромашка, реци, погурају се мало, а по |
ази, с рукама под пазувима.{S} Скупљају се, и ту су већ на окупу све тетке и стринке, ту:{S} Ди |
уљашка), и око ње пуно света.{S} Љуљају се и певају „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!” Они из |
аџамије и да ништа не знају.{S} Варају се јако! „Добар петао се измалена учи кукурикати”, па т |
стике, мезетишући маслинке, разговарају се о том.{S} Каже му Мане у чему је ствар, и Митанче, н |
походе се узајамно чешће и разговарају се и саветују шта ће и како ће урадити да све то испадн |
p> <p>Према њему седе ченгије; одмарају се од малопређашњег бурнога и бесомучнога играња.{S} Св |
> <p>Свршила се и ова игра.{S} Одмарају се и играчи — неки иду „нишаљци”, да се љуљају. {S}Разл |
двојица, два сиромашка, реци, погурају се мало, а по новинама се распричају надугачко и наширо |
ле се силне мисли и слике.{S} Претурају се једна преко друге, а глава да прсне.{S} Ни тумарање |
љуљају, а они са нишаљке иду и хватају се у коло.{S} Дође мало после, и Зона са другарицом сво |
ше, људи снисходљиви, то јест, спуштају се и у масу, јер не полажу много на своје престоничко п |
„Лелее, <hi>куче у чашире!</hi>” смеју се други, а он игра, па и њему смешно, али ништа не гов |
па све до Ђурђовдан, ете!.., По чаршију се, ете, збори да је Зоне станула <hi>побегуља</hi>, по |
за руку Гену, другарицу своју, на коју се од силна дерта и карасевдаха наслонила...</p> <p>Свр |
„Јелка тамничарка”, лепа игра, уз коју се и пева, управо уз коју се песму игра.{S} Ту је игру |
игра, уз коју се и пева, управо уз коју се песму игра.{S} Ту је игру јако волела Зона и због иг |
ој уступе ту малу собицу, ћилер, у коју се улази на врата која су између два долапа, па се тако |
о рећи глуп израз на лицу.{S} Појављују се и попови, застану за часак на авлиским вратима, ваде |
се Мане са друговима весели...{S} Чују се ћеманета, пиште зурле, звецкају чампаре, а гоч потре |
ешто као шамари, после објашњење — чују се речи: „Ја сам, бре, војник, пореска глава, плаћам, б |
пекари, слуге и слушкиње, и напослетку се креће полако и достојанствено чиновнички и господски |
није ни до каквог ђаволства, него да му се увек нешто стегне око срца: пада му, вели, на ум њег |
гу, није још и ту срамоту доживео да му се сав свет смеје!...</p> <p>Зора је већ забелела, гугу |
кад му је она опет дошла и понудила му се да поправи целу ствар, — тада се тек још више уплаши |
мислио и размишљао о томе, и учинила му се ствар без излаза.{S} Проклињао је и онај час кад је |
ет поносито и ведра чела.{S} Вратила му се стара безбрижност његова и весела ћуд, и он се опет |
тела!{S} Он би да је заборави, а она му се једнако намеће као насртљива досадна мува, коју не м |
ли си?” Мане се заустави, а из жбуња му се приближаваше једна женска прилика, и кад му приђе бл |
ако кроза сузе.{S} Гледа је Мане, па му се учини тај њен осмех кроза сузе као зраке сунчане кад |
ла и рекла: „Лелее, старо магаре, та му се саг топрв сетисте за самарицу!”) и све су такве неке |
џандрљив.{S} Свачему махнише, ништа му се не допада као пре: ни јело му није зготовљено као шт |
осао, ни пазар, ни разговор, — ништа му се све то није милило.{S} Речи тетка-Докине му једнако |
ека помогне влашћу својом.{S} А паша му се правда, обећава, а што обећа, то ће и испунити — зна |
бдела пред очима, само један поздрав му се једнако понављао у ушима, и он га једнако шапатом из |
о сав блажен.{S} А како и не би, кад му се целе недеље од тешког дерта није милило ни да седи, |
тен био да је Мане све то чуо, и кад му се Мане почео већ и јављати, — крене се једнога дана са |
клате Манулаћа, паде му тешко; стеже му се срце и помисли у себи: „И у чем нисам бољи од овога |
ално главу...</p> <p>— Туго, — смеје му се мајка, — осташе си удовице и сиротице...{S} Та што д |
ац, како му само име казује.{S} Није му се дало да сврши академију, да му мач буде оружје, али, |
уле у душу Манину.{S} Дуго још врзле му се по памети слике те, и није му никако јасно било и ду |
ка...{S} А од силна смеха разглавиле му се вилице и остале тако разглављене, па не може да их с |
ли далеко од кладу?...</p> <p>А Мане му се куне у пушку, која га никад није слагала, па тако не |
ом стиже и до Манина дућана. {S}Мане му се јави, а он га отпоздрави онако у ходу.{S} Прође дућа |
е ни он сад њега слагати.{S} Заклиње му се напослетку чак и у светог Евстатија, патрона ловачко |
дити за себе и своју корист: обесиће му се о врат и употребити догађај у своју корист, или тако |
к, — па се то некако сложи, ујдурише му се то некако...{S} Врана врани очи не вади...{S} Тешко |
д код куће а некад — и то чешће — би му се, нарочито кад има какав већи посао, јело у дућан дон |
о младе лепушкасте муштерије, кад би му се свратиле у дућан, и искашљавао би се по старом свом |
оз сам сулундар упао међу њих, не би му се тако зачудиле као ово сада њој.</p> <p>— Здраво ли с |
му неку сиротињску невољу.{S} Потужи му се на неки зулум: на разуздан аскер, на неправедан суд, |
е су тек сада све казали, и потужили му се како се одавна носе са Зоном.{S} И сад су сви сложно |
ервозно изнесе тражене ствари; учини му се да се и сувише отегао пазар, одмери муштерију од гла |
и стринама, гега у прошевину, а уши му се црвене од тешка стида.</p> <p>Нешто тако могло се оч |
е имао прилике да га потроши.{S} Чак му се и мајка љутила што иде тако без новаца, као да није |
па би онда сео, и не би се дигао док му се прво његов татко не дигне; само у кафани би он прво |
е, наравно, одмах пристане.{S} Допао му се тај начин и усхићен је био досетљивошћу побратима Ма |
>Па тек она реч „куче у чашире” како му се увртела!{S} Он би да је заборави, а она му се једнак |
чаршијом.{S} Бленуо за њом и чинило му се као да је остало трага од ње, као да види траг њен, |
говори.{S} Смеје се и он, срећан што му се дала прилика да забавља госте и што га сви пријатно |
} Брани се да није ни сневао оно што му се пришива: нит’ је одвео, нити је покушавао, нити пак |
авао том комбинацијом Ташанином, јер му се никако није Манулаћ допадао, иако је син и јединац и |
игај ти, — рече скидајући шешир, јер му се глава чисто пушила <pb n="30" /> од пива. — Знаш ли, |
ујутру устане и потражи папуче, опет му се ти исти стихови отму с усана и он певуши ту песму: „ |
наиђе.{S} Излазе преда њ и привиђају му се све неке чудновате слике као човеку у врућици, и те |
о чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу му се тараф-тараф чини!” Тако су говориле, јер су све веро |
све очи и руке упрте на коловођу: њему се смеју.{S} Погледа и Мане на ту страну.{S} Погледа бо |
ти на све стране око себе, да види чему се то смеју тако силно.{S} Погледа, а све очи и руке уп |
чак, можда, и по новинама. „Ах”, тресну се у груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре |
<p>— Де, па и ти!{S} Какав си! — љутну се Васка, јер је разумела пребацивање. — Да заб’равиш т |
n="91" /> <p>— Ама неје то!... — љутну се Јевда. — Мори, и не знаваш зашто си зборимо...</p> < |
само је погледају, махну главом и груну се у прса и уздахну, па шију даље.{S} И сам Манасија — |
атом, бледа и малаксала, изађе; осмехну се болно, поклони и пољуби тетка Таску у руку, па се сп |
вашу кућу...</p> <p>— Хе-хе! — осмехну се Зона. — Така ко ће саг бидне тој!...{S} Васка ни се |
то да не бива?</p> <p>— Хехе! — осмехну се презриво Таска: — „Гаки нема, — свирка сака!”</p> <p |
чорбаџика?...</p> <p>— Лелее, — осмехну се Дока, — малко ли ги знајем?!...{S} Е, што је била он |
оже и да лежи.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Васка. — Леле, бата-Мане, како збориш па и ти!...</p |
ј при мен’ како шиљбок ники?! — обрецну се одједаред Дока на измећарку. — Искочи се, дете, умем |
<p>— ’Ајде ћути си, несрећо! — обрецну се Јевда на њу. — Неје те ни срам?!...{S} Како збориш т |
тила зашто је дошла, они, Јорданови, су се учтиво извињавали: да им дете није још за женидбу, д |
упајући на сваку реч шаком о сто, да су се све тресли и звечали они силни чокањчићи — она је са |
јка”, рече, како је сем тога чула да су се некад Мане и Зона пазили и севдисали, и како им је з |
по чорбаџи-Замфировој авлији као да су се сунца спустила и поређала доле по калдрми.{S} А тек |
АВА ОСАМНАЕСТА</head> <p> <hi>На шта су се све решили чорбаџи-Замфирови, само да би ућуткали гл |
рукама преко трбуха, и запита их шта су се скупиле, рече јој важним и озбиљним гласом стринка П |
д су ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћали из амама - он се смешио.</p> <p>Са ћепенака |
их гледао, и кад су ишли тамо и кад су се враћали амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а кад |
b n="96" /> и адвокату.{S} И баш кад су се оне тако чудиле што им нема никога, чуше споља неки |
лати, а они не би приметили! (Ономад су се чак и сликали тако са шахом, како задубљени у игру и |
елица на срамоту Замфирових, из чије су се куће у срећно време већ у петнаестој години удавале! |
намигнуо на три младе Чивутке, које су се шетале испод руке, али с оба ока и тако невешто, да |
Јер цело пре подне тога дана врзмале су се испред и око куће хаџи-Замфирове; привиривале и улаз |
и мајсторице, али зато ипак и надаље су се сматрале и осећале као род тој кући.{S} И кад су слу |
спричају надугачко и нашироко: „Јуче су се споречкала двојица, и после краће амалске и аласке с |
ако као у први мах.</p> <p>Замфирови су се тешили да ће то ипак проћи, али кад после кратког вр |
о остати, мишљаше Ташана.{S} Гласови су се бестрага раширили, захватали све веће размере и пост |
лим, нужно ни казивати.</p> <p>И сви су се надали и свакога дана очекивали да се појави ко од М |
демантују сви ти лажни гласови, који су се појавили или ће се појавити, и они по чаршији и они |
и да се појави ко од Маниних.{S} Али су се преварили сви.{S} Прође недеља дана, а од Мане ни тр |
анијег детињства његовог.{S} Отимали су се и кошкали међу собом око тога чији је Манулаћ више.{ |
едним су је улицама одвели, а другим су се улицама после сви вратили.{S} Тако је свету јављено |
од тога неће бити баш ништа!{S} Дуго су се још живо разговарали, кад уједаред упаде тетка-Дока |
њих, а сад их није ни приметио, иако су се кикотале гласно и гуркале се пролазећи <pb n="79" /> |
</p> <p>Страшне оне слике сна дубоко су се утиснуле у душу Манину.{S} Дуго још врзле му се по п |
ом и остави их запрепашћене.{S} СаМо су се крстиле и викале: — О, Боже, о, Господи!{S} Лелее!{S |
ош његови ђачки школски задаци силно су се одвајали од осталих задатака другова његових: били с |
је и дужност, причаше јој Мане, јер су се он и Манулаћ побратимили и зарекли: ко се први ожени |
вег трагања и распитивања, а по потпису се није знао ни могао управљати, јер је на свршетку ово |
.{S} У тој се собици најрадије бави; ту се чешља и пресвлачи по неколико пута преко дана, или и |
ки странци, понеки из престонице.{S} Ту се увек десе и дођу и понеки трговачки агенти, понеки а |
д пет девојака потсвојкиња удало.{S} Ту се загледале и заљубиле у момке чорбаџи-Замфирове, за њ |
р знају да их нико не зна где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а |
S} Певали је и шегрти и тамбураши! — Ту се још мање скрасила него у П*.{S} Овде ни три недеље н |
имунаду, и они што продају кокице, а ту се нађе увек и по једна мирна и доброћудна будала, без |
ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и ту се осећа, као најнесрећније девојче на овом свету, али |
ка!?...{S} А кад буде ништо зорт, ја ћу се тепам и карам заради нашега Манчу, а ви јок!!...</p> |
лај си посла, нане, — <hi>ја</hi> ли ћу се <pb n="171" /> зар удам?!{S} Ба!{S} Мени ми стига и |
> <p>— Мори, и насред чаршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека за Манула |
и мноштвом прозора с капцима.{S} У кућу се улазило преко многих широких басамака.{S} Авлија про |
дало и опадало, тако и наде њене кидаху се и опадаху једна по једна.{S} Обузе је и притиште теш |
ву кућу, — и они је нападаху и одрицаху се сродства с њом.{S} А тек како је било Зони и онима ш |
нају од долапских врата.{S} У ту собицу се често и најрадије склања.{S} Ту је обузме нека слатк |
же глас споља, јер баш поред прозора чу се: „Врије, вријееее! {S}Паригушица!”</p> <p>Сви се трг |
ји.{S} Не прође неколико тренутака и чу се тресак капије и звек звекира, а затим сви скочише у |
то не знајеш, бата-Мане!{S} Тараф-тараф се напраји код нас дом...{S} Живот си нема од некња!... |
у лету, у скоку, скрстити ноге и одмах се и посадити прекрштених ногу као Турчин, и све је то, |
убиле у момке чорбаџи-Замфирове, за њих се удале и постале домаћице и мајсторице, али зато ипак |
амирише, а гугутке загучу — оријенталац се сваки тада радо одаје тихим сањаријама!{S} Беше то к |
у, и дода: да су саг скупе паре, — отац се просто топи од силне среће!</p> <p>— Саг су скупе па |
ф човек, мајстор на мушљике... разбираш се у теј ствари...{S} Е, кажи ми, зашто је тој?</p> <p> |
уђоше и замандалише високу капију, још се из чорбаџиске авлије чуо кикот и смех, и слушао га М |
о ипак, иако је Ајша тужна била.{S} Још се певало, свирало и бесно и страсно чочешки играло, и |
ока у Маниној кући.{S} Дубоко у ноћ још се таласало коло и игре, а „Јелке тамничарке” играло се |
унучики, па си пролази, па ни има по-за себ’ измећара, ни фенер, ни бастун, веће пролази — да п |
послу у чаршију.{S} Па ели узнем по-за себ’ измећарче, ели си сам узнем фенер, окачим га на чи |
гово ласно...</p> <p>— Може, ама спроти себ’ прилику.</p> <p>— Запамти, хаџијо: „Свет је овај к |
у богатство!...{S} Он ће си узне спроти себ’ нику сиротицу измећарку, што ће да си седи у пазар |
?!{S} Па ми дође ништо мило, та реко’ у себ’:{S} Бреее, овој ће куче искочи по-трговац и од тат |
, ники други!{S} Е неће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе да дођеш! <pb n="48" /> И по таг искач |
две тетке да говоре, а она задржала за себе као неку завршну реч, па сада поче достојанственим |
као земља, спава, и не зна ништа ни за себе, акамоли за лист”.</p> <p>Зато је похитао ради мат |
, или заљубљена у Ману, па ће радити за себе и своју корист: обесиће му се о врат и употребити |
пушку не испалим!{S} Ништо не знајем за себе, а све заради тебе!...{S} Ја си идем, па... како о |
ан мах заборави па запева, онако као за себе:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне,</l> |
певала ту песму, у којој је Зона видела себе и свој зао удес што је рођена у чорбаџиској кући.. |
оси, јер је изишао из моде, — потрпа на себе све њене адиђаре, па се огледа на великом огледалу |
и протумачити.{S} И стари Замфир узе на себе ту дужност, обећа се да ће уложити сав свој аутори |
скусна и речита тетка Таска узела је на себе ту тешку и части пуну дужност да опет избије из Зо |
шалвара. {S}Сада иде поносито, држи на себе, јер зна надмоћност и своју и своје куће над остал |
ивије саветовали: како треба да пази на себе и како треба да јој је увек на уму <hi>чија</hi> ј |
претставник листе, примао пред судом на себе да је он писац оштријих уводних чланака, и све так |
сто — као и све које тако држе много на себе и на лепоту своју — иако лепа, изгледала врло глуп |
Ако ништа друго, а оно бар да скине са себе одговорност, да заглади онај немили догађај, да до |
ече ништа, него стаде размештати испред себе оне алате и пушташе густе димове.{S} После дуже па |
дине! — вели Манча, распремајући испред себе онако у чуду и забуни једнако.</p> <p>— Саг, види |
а којој је опет охладнео, па је тера од себе; даље, тако исто није се могло измаћи његовом паме |
е појавио на вратима.{S} Сви отурују од себе, као по некој команди, домине, карте, табле за шеш |
ла је дан, лила сузе, клела свет, али и себе, јер је у души осећала да је сама дала повода оним |
ду, — тек тада трза се Мане и гледа око себе, као да се пита: откуд он чак ту?! — и враћа се на |
Мане и стаде зверати на све стране око себе, да види чему се то смеју тако силно.{S} Погледа, |
ружи шију и главу, погледа плашљиво око себе, <pb n="9" /> узе ону зечју ногу и минђуше, шмркну |
и, тешко дишући, гледаше унезверено око себе, и не вероваше чисто оној тишини и усамљености у к |
<p>— Зоне — рече Мане и притеже пас око себе. — Ја сан немам...{S} Ја за вечеру не знам...</p> |
ош боље, девојака, од којих једну треба себи за сапутницу у животу да изабере мајстор-Мане кују |
рбаџиске куће, претстављала већ унапред себи како ће се то тамо чути, како пропратити и с какви |
да Мане није имао времена ни да дође к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати поздрав.< |
увек избегавали — нити су је позивали к себи у кућу, нити су је водили, кад су куда ишли.{S} А |
ше.{S} Јаве га, а паша га одмах пусти к себи.{S} Чорбаџи-Замфир уђе, поклони се паши, паша му д |
, и она се ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и ту се осећа, као најнесрећније девојче на овом |
тва било је толико јако, догађај сам по себи тако интересантан и тајанствен, верзије тако многе |
ог зељова.</p> <p>Излазећи, мислио је у себи:{S} Боже мој, много ли смо још иза срећних, цивили |
еда — гледа их дуго и вели и признаје у себи: да другог зета по свом ћефу, и таку слику и прили |
гове погодити; чим би само помислио и у себи зажелео нешто, мајка би му погодила шта жели и мис |
му тешко; стеже му се срце и помисли у себи: „И у чем нисам бољи од овога зевзека Манулаћа, — |
оче вечерати, размишљајући и хесапећи у себи колико још има да прође док га закалфе; а чим пост |
те, врте главом забринуто, сажаљевају у себи, шапћући: „Лелее”, или пуштајући звуке „ццц!” а то |
хтела да се и ових дана тамо нађе и да севдалише и слуша како му сељанке певају песму коју је |
ти! — колико је пута, кад она прође, од севдалука треснуо по дивно израђеној табакери од чисте |
руку, а некој сас здравје”, рече, „и са севдах; па такој је”, рече, „и сас Зону и Ману”:</p> <q |
бре, лепотиња су, и он и она, — сто оке севдах ће имају!...{S} Е, што искате више?!...</p> <p>Н |
ска, тетка њојна, и како гу фатија кара-севдах...{S} Све ми каза, како поп из књигу да си чети. |
hi>, рече, немаме,</l> <l>Ока и пол <hi>севдах</hi> имаме.</l> </quote> <p>Сас стикови збори!!. |
>паре</hi> немаме,</l> <l>Ока и пол <hi>севдах</hi> имаме.</l> </quote> <p>Младиња су бре, лепо |
ђи и најомиљенији чочек, која болује од севдаха.{S} Зато се и одвојила и повукла у ћошак, и ода |
ула да су се некад Мане и Зона пазили и севдисали, и како им је зар писано да се и узму.{S} А д |
, изостао иза Швајцараца и Американаца (северних, наравно), па још никако неће да увиди и да пр |
р је то у обичају само при прошевини. — Седа си, Доке! — нуди је домаћица.</p> <p>— Што прајите |
стране.{S} Долази и Миле с хармоником и седа обично у један ћошак.{S} Он обично пре вечере отсв |
меће пред свакога шаку кукуруза, Нацко седа за један сто у средини, мућну кесом и викну: „Почи |
.</p> <p>— Што прајите? — пита их Дока, седајући на миндерлук према њима.</p> <p>— Седимо си! — |
у „Апеловац” на стрелиште, дао му отац седам гроша.{S} Манулаћ попије пиво за грош, при поврат |
ter" xml:id="SRP19071_C17"> <head>ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА</head> <p> <hi>Мишљење неког Милисава Јекон |
ко пута је после подне долазио у дућан, седао и почео да ради; неколико пута узимао преко крила |
ош јаче у своју зелену свилену бундицу, седе и наслони чело на руку, одупрту у колено.</p> <p>— |
<pb n="123" /> <p>Беше гола вода...{S} Седе на миндерлук, ухвати се за чело и, тешко дишући, г |
а Таска скиде шамију и раскомоти се, па седе, и тек сада, кад се удобно намести, а она зајаука, |
i> </p> <p>У кујунџиници Мана кујунџије седе калфа Коте и шегрт Поте и раде.{S} Задубили се у п |
ник.{S} Зона у соби до њихове.{S} А оне седе и шапућу — чуде се што им нема никога.{S} Није дош |
еци ни две кафе!...</p> <p>А газда Таче седе и поче:</p> <p>— Ете саг ми, Јевдо, дође ништо у п |
гооо! — узвикну Ташана, па се заплака и седе сва малаксала на миндерлук.</p> <p>— А ја дор чу т |
љуби тетка Таску у руку, па се спусти и седе на миндерлук и гледаше уморно и тужно доле устрану |
овуја ми кеиф да пијем тутун, а оне си седе дом, па ако су поубаве и побоље оди овуја!{S} Ти с |
гледа за њом, и мимопролазећи и они што седе по ћепенцима и шију фустане и памуклије, само је п |
а никоме да плаћа!...</p> <p>Према њему седе ченгије; одмарају се од малопређашњег бурнога и бе |
ву ћу, ете, да рипим!...</p> <p>Дуго је седела тако на миндерлуку у једном ћошку од собе, и мис |
нежне речи кардаша Дудији и Ђулсефи.{S} Седео је, пио, и будан сањао, и тек га из сањарија тих |
мају, кад цветају дафине, најрадије је седео на простртом сиџадету под њима; пушио, издавао на |
ојим се слабо дружио; зато је најрадије седео с оцем и с очевим друштвом и слушао њихове разгов |
бесно и страсно чочешки играло, и Мане седео, у дахирета богато спуштао, али ниједну — ни Ајшу |
какав је, да није једнако чувао дућан и седео пред дућаном и с оцем се разговарао, Мане би га м |
ре, пуне мудрости и искуства.{S} Кад би седео, увек би простр’о најпре своју мараму, повукао ма |
>„Код препеченице”</hi>, где је редовно седео и говорио о берићету лањском и овогодишњем, о опш |
ктом цигару из муштикле, кад је Манулаћ седео пред дућаном и пушио (а пушио је ретко: дваред ил |
еврејску песну! — рекла би Зона Васки, седећи тако често тужна на доксату, и, отуривши ђерђеф, |
љаше сећајући се њега и речи његових, а седећи усамљена, засипана јесењим лишћем, на доксату, и |
но огледалце (које је на поклопцу једне седефли кутије, која јој служи још и као нека мала „шпа |
и ћипровачки, ангорски теписи и сандуци седефски стамболски, пуни свиле и кадифе; по дуварима о |
ам?{S} Та запита Ставрију полицају, што седеше до мен’:{S} Кој беше ово девојченце, Ставријо? — |
раво ли је?{S} Што работи?</p> <p>— Па, седи си...</p> <p>— Знам де...{S} Може и да лежи.</p> < |
у...{S} Ћу те одведем у кућу роднинску; седи си тамо сас сваки чес’ до венчање...{S} Од кога те |
јем!...</p> <p>— Лошо време заступи!{S} Седи си, бата-Таче!... — вели Јевда, и нуди га. — Ако л |
="174" /> <p>— Остани си, остани!...{S} Седи си!...{S} Ти си работи, а ја ће си седнем малко.</ |
имаш твој занајат, а ја си па мој...{S} Седи си у дућан и гледај си твој пазар, а овој су наше |
p>— Е, што си имаш? — пита је Ташана. — Седи си на једно кафе.</p> <p>— Несам си дошла за кафу, |
едеље од тешког дерта није милило ни да седи, акамоли да ради у дућану, јер му је једнако била |
и, боље рећи, „Пошљи лудо на војску, па седи те плачи“.</hi> </p> <p>Бата-Таско је одржао реч.{ |
што!...{S} Присети се ја: у дућан си не седи, татка не слуша, мајку ич да не види; неће кондуре |
иле су га ма’алске жене, „што си дом не седи, веће се крши врат по чифлаци, а по кућу, сокак и |
довољства.</p> <pb n="190" /> <p>А Мане седи са кардашима и весели се.{S} И нико, сем Митанче П |
нако намешта ту собицу по својој вољи и седи у њој кад год уграби <pb n="60" /> прилику да се и |
пролази и хита свак на свој посао, или седи у отвореном дућану и чека сефте и муштерију, да па |
пева песма:</p> <quote> <l>Господар ми седи на сандалија,</l> <l>Господар ми пије љута раћија; |
дам, па си сеирим! {S}А туј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу, па, рече: „Виде ли, Доке, што |
— Па теб’-те видела... па не мога да си седи да не игра, веће се уфати у оро и она...</p> <p>— |
кате веће?!{S} Неје даскалица, та да си седи у те године.</p> <p>— Што је па тебе-ти за њума? — |
лега ли на чорбаџи—Замфирово дете да си седи у дућан, да си руча с момци и чираци на ћепенак, к |
’ нику сиротицу измећарку, што ће да си седи у пазарни дан, у суботу, у дућану те да си збира п |
збориш за тија девојчики!{S} Што да си седи неженат, та да си губи век и године?!{S} Дервиш ли |
побегуља”, кад си је, ете, дом; дома си седи дете; три дни неје искочило из кућу!...{S} Како мо |
о за тој!{S} Ја ћу ти изработим; ти сал седи си, па жмиј!...</p> <p>— Хехе! — смеје се Мане, — |
чес’ на стареји своји.{S} Кад си татко седи, син му стоји; кад си татко праји цигару, син си в |
ља кућу и слабо излази у чаршију.{S} Ту седи и пуши, пије кафу и амберију, одатле наређује и са |
од стрехе, кандило догоревало, а он још седи и размишља о страшној синоћној јави и још страшниј |
а се поломе служејећи ме!... {S}А ја си седим, па, како пашина мајка, примам си чес’ и од једну |
.{S} Свршија у Грац трговачку чкољу.{S} Седимо си и чекамо да не послуже.{S} Ја си узедо’ с аст |
ајући на миндерлук према њима.</p> <p>— Седимо си! — одговарају оне кроза зубе.</p> <p>— Жмијет |
улицама вратити, — колико пута скочи са седишта и остави рад и дућан на момку и шегрту и рекне |
Манино, који скиде брзо фес и скочи са седишта, али га Замфир поврати, узев сам столицу.</p> < |
урање лажних <pb n="128" /> форинти, са седиштем у Оршави, где су сви похватани и осуђени на ро |
јући га која је. — Ти памти...{S} Је л’ седма?{S} Добро...{S} Кад ти кажеш, верујем.{S} Ја ћу д |
pter" xml:id="SRP19071_C7"> <head>ГЛАВА СЕДМА</head> <p> <hi>У њој ће читатељ наћи све раскошно |
мастике, збаци плитке кондурице с ногу, седне и узме тамбуру, па запева ону своју најмилију пес |
ђе, поклони се паши, паша му да знак да седне.{S} Доносе кафе и чибуке, пију и срчу. {S}Паша за |
па како да несу моје ноге!...{S} Ћа да седнем там’ насред чаршију, — тол’ко си бе ослабела оди |
Седи си!...{S} Ти си работи, а ја ће си седнем малко.</p> <p>Мана покри главу — збунио се, иска |
је су све празније и мирније бивале.{S} Седоше у једна кола и ударише опет другим споредним ули |
сма је гласила:</p> <quote> <l>На порту сеђаше то Зоне Замфирче.</l> <l>Туд се спацирује Манула |
најрадије пева, а почиње са: „На порту сеђаше”.{S} Зона је била — што лепо рекао тада поштар и |
огу видети и наћи под билијаром само за сезоне такозваних „кромпир-балова”, кад настане обавешт |
неш сас њи’!{S} Ја ги сал гледам, па си сеирим! {S}А туј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу, п |
амам да искочиш, — салете је Дока, — да сеириш и да видиш једну убавињу и лепотију оди девојчик |
— сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеириш, па... ако што неси мушко...</p> </div> <pb n="4 |
сно за тој!{S} Ће се бијем, а ти сал да сеириш.</p> <p>Умирује је Мане и вели да никаква боја н |
један дан на куп у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега Манчу, па да ти, како и |
Вело, ће дојду,</l> <l>Ће дојду селски сејмени!...</l> </quote> <p>Али, док је он слушао на чи |
е јада.{S} Јевда изишла мало из цркве и села у трем, који је око цркве, а Зона је вребала и увр |
терије.{S} Заусти да их пита из кога су села и чије су, али се уздржа, ваљда зато што је у Мани |
рече, твој ’леб једо’, ти ме изведе на селамет, — па адет је да ти кажем; зашто, рече, може ла |
них јесењих дана, када нас већина птица селица оставља.{S} Мане је обишао своје винограде, свра |
Све ни батисаше: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и ст |
рба у њиховом селу.</p> <p>— Из које си село, дете — застаде Замфир и запита једну сељанчицу.</ |
рим, сал прајим друство... из једно смо село, и комшије...{S} Она иска да купи ништо... саг прв |
{S} Не ли смо родљаци?{S} Несам говедо, селска несам, та да си не знајем што је чаршиски ред.{S |
не можеш!?{S} Море ће понесеш, па како селска невеста ће ги обучеш и одиш у њи.{S} А он, куче, |
S}Доне!{S} Доне, мори!{S} Доне, несрећо селска! — викну Јевда и зовну измећарку.</p> <p>— Што и |
ну те да си збира пазар и да пази да си селске невесте не украдну нику минђушу из дућан... и да |
ку минђушу из дућан... и да се кара сас селске мечке оне!{S} А прилега ли на чорбаџи—Замфирово |
, куде свет пролази, — и да се кара сас селске звери?!...{S} Па ти се, мори, у паре не разбираш |
/p> <p>— Ех, кујунџија па да не познава селски девојчики! — дира га Замфир. — Неје ништо лошо.. |
во се, викам, савија док је младо,” има селски реч.{S} Та и сас теб’ и Митка ти алис та си је р |
си жмијеш неженет и губиш си младос’ са селски звери... {S}И ја ти се с татка живувашем алис ка |
ем какве чорбаџије, па ће се, што зборе селски, за злато ласно нађе кујунџија.{S} А онај <hi>ча |
Нећу да ги носим; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, рече, — нећу!...” Е, зашт |
дојду, Вело, ће дојду,</l> <l>Ће дојду селски сејмени!...</l> </quote> <p>Али, док је он слуша |
исквари се много свет!{S} Батисаше се и селскије!...{S} Ни има веће стид, ни чес’, ни па срамув |
берићетом и кад ће бити берба у њиховом селу.</p> <p>— Из које си село, дете — застаде Замфир и |
ко је одмах одведена и испитана у неком селу код попа Зипе (који је већ познат као човек који л |
или једну добру <hi>кишу</hi> за нашег сељака?”... — Части ми моје, куне се Милисав (стара зем |
инским кошевима, о киши и суши, и желео сељаку кишу.{S} И кад се спусти тако давно жељена и оче |
ни чудо што није успут приметио буљуке сељанака и сељанчица у њиховом живописном оделу како пр |
пазарио с околним сељацима и ћуркастим сељанкама и сељанчицама, које се загледају у Мана, — а |
агледа лепоте и шаренила на пијаци, где сељанке продају грожђе и брескве.{S} Успут се задржавао |
а, које су већином биле младе и девојке сељанке, тако похлепне на минђуше, прстење и манистре.< |
амо нађе и да севдалише и слуша како му сељанке певају песму коју је на чифлуку радо слушао, пе |
te> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За младо чобанч |
/l> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наше сељанче!</l> <l>Јелке, тамничарке!</l> <l>Јелке, зулумћ |
</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За младо чобанче!</l> <l>Јелке тамничар |
.{S} Успут се задржавао мало крај група сељанчица, заустављао их и питао их како су задовољне с |
о није успут приметио буљуке сељанака и сељанчица у њиховом живописном оделу како промичу путем |
ашљавао би се по старом свом обичају за сељанчицама, кад би прошао крај њих, а на Зону није виш |
колним сељацима и ћуркастим сељанкама и сељанчицама, које се загледају у Мана, — а био је врло |
ма и чирацима и о пазару, кад уђоше две сељанчице у дућан, да купе гривну — једна старија, а др |
о, дете — застаде Замфир и запита једну сељанчицу.</p> <pb n="173" /> <p>— Из Вртиште.</p> <p>— |
суботњи, пазарни дан, пазарио с околним сељацима и ћуркастим сељанкама и сељанчицама, које се з |
се опет наклапали, отирали своје дебеле сељачке брке, пили и наздрављали један другом, баш као |
и за женскадију.{S} Ту поседају на оне сељачке, грубо одељане и склепане троножне столичице, н |
ац, једини наследник огромног имања, а, сем тога, пример послушности, скромности, <pb n="83" /> |
девојку.{S} Причало се да га је у том, сем његове, чак и девојачка мајка, Ташана, помагала, по |
ди са кардашима и весели се.{S} И нико, сем Митанче Петракијевог, не зна зашто се Мане весели, |
познато да у Манчином дућану није било, сем Коте и Поте, никаквих других момака и чирака, али т |
А вукао је шамаре преко целе године.{S} Сем првога дана Божића и Ускрса, Славе и Тодорове субот |
а, па ће му, вели, то чинити чест!{S} А сем тога, то му је и дужност, причаше јој Мане, јер су |
о бољи од њега да буде Мани девер.{S} А сем тога, тако ће се узети да је остао момак и да оног |
ре, у свету Богородицу Габровачку.{S} А сем тога, — причала је Уранија — и то је имало нешто да |
р, „кротак како девојка”, рече, како је сем тога чула да су се некад Мане и Зона пазили и севди |
о дешава оном другом, неком Мицку, који сем тога и шушљета кад виче, па зато га и не маре играч |
ја — ја, овако како ме сад видиш, који сем части и интелигенције ништа под овим небом немам, — |
аздан пеку и срчу кафу, или једу печене семенке од бундеве или кокице од кукуруза, и, онако рас |
си ћутим, веће викну:{S} А, бре, ћопек-сене, што си не обучеш нове путине?{S} Он си па ћути.{S |
да бити штофа чак и за један пикантан и сензациони подлистак.{S} Решио се да походи три места: |
је управо ништа друго него један кратак сензациони — али за родитеље врло поучителан — роман, у |
ика, директора листа „Виник”, донети ту сензациону вест. {S}Тако ће се рестаурирати у очима пуб |
олно и оде спуштене главе полако, и као сенка тихо, у своју собу...</p> </div> <pb n="148" /> < |
исправио.{S} Није падао у меланхолију и сентименталност, него је одмахнуо руком и рекао: „успут |
толико...{S} Гледа оне женске прилике у сенци високих зидова како стоје подаље једна од друге, |
о ногавице навише од колена, па би онда сео, и не би се дигао док му се прво његов татко не диг |
} Свима је пресео ручак; Замфир није ни сео, а други нико није онда ни смео.{S} Све је враћено |
ако пуно.{S} Полако се спушта мрак, ноћ септембарска.{S} Свет из чаршије пролази и хита кућама |
ле подне.{S} Дан био леп, топал и ведар септембарски дан, суморан ипак мало због оне тишине, ко |
о да се онако мало прошета једног лепог септембарског дана, да се нагледа лепоте и шаренила на |
{S} Чује је и Зоне кроз ону меку и тиху септембарску јесењу ноћ, а већ пре тога стигао јој је п |
аде дома?”</l> <l>— „Здраво су ми дома, сербез си живују,</l> <l>Сербез к ноћи лежу, спију, ура |
во су ми дома, сербез си живују,</l> <l>Сербез к ноћи лежу, спију, урањују,</l> <l>Теке у собу |
шљу на месец дана Зону у госте којој од сестара.{S} А имала је три зета у околини.{S} Спреме је |
м атласом, враћала Зона преко сокака од сестре Костадинке, која је у другом сокаку становала, и |
Спреме је у П*, па тамо нека поседи код сестре — може јој се каква срећа јавити тамо.{S} И тамо |
. — Кој си је нашеја прилике за стареје сестре њојне, тај ће и саг ласно да нађе и за њума.</p> |
ги људи Јевропејци, да изведу жене, или сестре, или рецимо, свастике?!...{S} Или увече на конце |
и спроти други Замфирови зетови?... {S}Сестре ти се поудаваше све за људи трговци, а ти што ис |
е, и одведе је собом у Л*, другој њеној сестри.{S} А боље да није ни долазила, јер и овде је он |
ва је да заплаче.{S} Крај ње стоји мали сестрић њен, Костадинкино Миланче; ухватио се за теткин |
м би је редовно запитао за њену старију сестру Костадинку, прву лепотицу у граду, која је била |
а и жал ми за мен’ што си ја немам нику сестру, ама спроти теб’ прилику, — па ја да ти гу украд |
Зејни некој!{S} Тада га обузима слатка сета, и стари Замфир тада тихо жали за младошћу својом |
ања.{S} Ту је обузме нека слатка туга и сета, и она се ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и ту |
у, него Ђорђију, додајући: нека се Зона сети оне речи која вели да ивер не пада далеко од кладе |
лио и мислио Мане, док се напослетку не сети Митанча Петракијевог, познатог већ читаоцима из Гл |
гологлав, јер још никако не може да се сети где је изгубио капу.{S} А у могућности је да држи |
се хаџи-Замфир, па не може никако да се сети. — А, мајка... како ти се зваше?</p> <p>— Бела! — |
ан промину — ћа па да заб’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, курдишеш мушљику... за |
bSection" /> <p>Дока пође, али се успут сети да је данас субота; остави то што је намислила за |
тишао господину начелнику. „Доцне си се сетија, хаџијо!{S} Беше му работа!” рекоше тврдо уверен |
јасно било и оно расположење Манино, а сетила се и покојног Ђорђије, оца Манина, да је и онај |
м ћу гу ако се, кад минем кроз чаршију, сетим — сам ћу гу, викам, однесем до њег’...{S} Ако гу |
је калфа Коте мало-мало мућнуо главом, сетио би се да је шегрт баш од њега истог чуо и научио |
> <p>Њега се, дакле, сада сетио Мане, а сетио се још и тога да Митанча ужасно мрзи чорбаџи-Замф |
удалаштину.</p> <p>Њега се, дакле, сада сетио Мане, а сетио се још и тога да Митанча ужасно мрз |
лико корака, а после застаде, као да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико запреп |
џи-Замфир, одмах после неколико дана, и сетио свога чифлука и јесењих радова, који му императив |
ио је ретко: дваред или триред у години сетио би се да запали цигару, и то обично онда кад би м |
Лелее, старо магаре, та му се саг топрв сетисте за самарицу!”) и све су такве неке ствари навод |
нима, као да хоће да каже да се не може сетити.</p> <p>— Што, јоште не може да се сетиш?!</p> < |
тити.</p> <p>— Што, јоште не може да се сетиш?!</p> <p>— Јок...</p> <p>— Ама ће бидне девер!{S} |
вета разлеже се кроз тихо пролетње вече сетна песма, у којој се исказује бескрајна туга, стара |
бог песме, која је њој много казивала и сетом је неком милом испуњавала...{S} Зона узе за руку |
уреном левом ногом и погледом настрану; сећа се измећарке како подаље стоји, и чује једнако реч |
се удаде за Мичу.) Познаше се ласно.{S} Сећа се све убаво за наш варош!... „Бре, зар такој напр |
да је све пропало за њ...{S} Не зна, не сећа се кад је то могла бити прошевина и прстен и кад б |
>пас</hi> кадгод водио коло, тога се не сећа!{S} И после, откуд би пас могао дати бакшиш свирач |
сукњи; из јучерашњег друштва!” А он се сећа, смеши се и каже да га се то баш ништа не тиче, а |
афиновог цвета.{S} Па се чорбаџи-Замфир сећа дахирета и решмета, и фереџа и бадемастих великих |
, како је могла бити срећна! размишљаше сећајући се њега и речи његових, а седећи усамљена, зас |
је знао шта ће с рукама; срећом се тада сећао сахата, вадио га и навијао или гледао колико има |
сао, или седи у отвореном дућану и чека сефте и муштерију, да пазари, и да превуче пару преко б |
p> <p>Сутрадан, у понедеоник, кад се на сефте и на сефтеџију много полаже, бану у Манин дућан н |
реко браде и рекне: „Охо-хо!{S} Од тебе сефте, а од Бога берикет.” Сви су дућани већ давно отво |
дан, у понедеоник, кад се на сефте и на сефтеџију много полаже, бану у Манин дућан нико други н |
лко пешкеш од мен’?...{S} Амет!{S} Деде сеци за два гроша од кетену алвицу...</p> <p>А Зона се |
ашто ме не питујеш, бата-Мане, од кога, си је, ете, абер и поздравље?</p> <p>— Па тој си је тво |
ек: „Што је моје, збореше <pb n="62" /> си, нек’ си је код мене!...” Ете тој и Мане работи!{S} |
лиш?!{S} Он си ћути; ћути <pb n="47" /> си, жена, како камик!{S} Прође си јоште једна недеља, а |
ошо...{S} Теке... зборим <pb n="178" /> си... за <hi>теб’</hi> неће да ваља!... {S}Зашто ти си |
, белким сас <hi>уста</hi><pb n="39" /> си прајим: ништо, ете, лошо не напраји!... — рече и исп |
илак голем...</p> <p>— Па <hi>која</hi> си збори тој?...</p> <p>— Мори, <hi>једна</hi> ли збори |
гу полију с воду...{S} Ама <hi>она</hi> си неће да ћути, веће иде поза мене и збори сал, да чуј |
врте тужно главом Зона, — <hi>моје</hi> си је <hi>било</hi>, тето! — рече болно и оде спуштене |
а по ма’але, и по свет, за <hi>тој</hi> си мислим и зборим!... — вели Таска.</p> <p>— Јок, тето |
> <p>— Јок, чорбаџијо, <hi>девојку</hi> си искам!... „Мираз”... нишлиски мираз!{S} Што ће ми да |
све на њу. — Кој те је зваја?!... ’Ај’ си дом!...</p> <p>— Кој да си иде дом?!{S} Ја ли?! — пл |
S} Ако за тој!{S} Нек’ си не пита, нек’ си избере што си милује.{S} Ете, и мој покојни Ђорђија |
је моје, збореше <pb n="62" /> си, нек’ си је код мене!...” Ете тој и Мане работи!{S} Ујутру по |
ја слободија!...{S} Ако за тој!{S} Нек’ си не пита, нек’ си избере што си милује.{S} Ете, и мој |
е једну папучу и стеже је. — Рушка нек’ си искочи!{S} Каква му је она тетка!?...{S} А кад буде |
ју, та кад не може тој да бидне, е нек’ си остане резил... па нека гу таг узне кој хоће и кој с |
гледам, па си сеирим! {S}А туј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу, па, рече: „Виде ли, Доке, ш |
сам чу у чаршију, ама викам „сокак-лаф” си је...{S} Што си неће залудњаци да зборе?!</p> <p>— Х |
смејаше ли кој да улегне у кућу?!{S} А си домаћин дође, а измећарка си тури чивију на порту — |
ас од страха. — Еснафска жена, па каква си је!...{S} Кад ћеш си, мори, Доке, црна Доке, ете, па |
ти што искаш?!...{S} Помисли се на кога си керка!{S} Један си је чорбаџи-Замфир у град; море, д |
о особито задовољство.</p> <p>— Од кога си гу, збори бре, научија?! — опет га пита калфа Коте, |
Несам тражија, теке...</p> <p>— У кога си тражија, да ти не дава?{S} Имаше ли га у наш варош т |
ну си ја домакицу ми.{S} Ела овамке, да си видиш работу оди тој твоје <hi>„дете”!</hi> Нов адет |
л једна што је...</p> <p>— Пушти ме, да си идем! рече Зона и измаче се, а Мане је задржава и ве |
еб’!</p> <p>— Ама, како да се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија, фукара?{S} Кад |
и—Замфирово дете да си седи у дућан, да си руча с момци и чираци на ћепенак, куде свет пролази, |
мало спуштеним гласом Мане.</p> <p>— Да си фрљија и стануја мерак на оно Зонче Замфирско, ете, |
ште једна недеља, а ја веће не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре, ћопек-сене, што си не |
ништо лошо, ама — неје ред!...{S} А да си имаш домакицу, е, тој веће на друго прилега!{S} Тој |
..</p> <p>— Ће да гу узне, ама треба да си има траву стискавац...</p> <p>— А саг јоште има, поб |
ишто?!{S} Теке, истин’, што гу треба да си работи, кад си је чорбаџиска ћерка!...</p> <pb n="55 |
<p>— Па теб’-те видела... па не мога да си седи да не игра, веће се уфати у оро и она...</p> <p |
свет и живот!?...{S} Ја искашем моја да си бидне, а они ми гу не давају, та кад не може тој да |
i>наше</hi> па за паре... и што иска да си улегне у чорбаџиску, потакву фамилију...</p> <p>— Е, |
, — рече досадно Зона, — Васка могла да си збори што си милује, — Дој си је <hi>њојно</hi> знањ |
си разберем кад ће Аџиски у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за те |
ислиш?!{S} Зар да скудиш девојку, па да си капче накривиш?!{S} Цркву побоље да си батисаја и ог |
ко’, — а он стануја пишман!...{S} Па да си разбереш да неје ника белосветска...{S} Тугооо!{S} А |
ш на јоргански памук, — зар ти ће па да си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да се |
те, џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез фенер идем преко сокак!...{S} А саг!...{S} Суди |
чекате веће?!{S} Неје даскалица, та да си седи у те године.</p> <p>— Што је па тебе-ти за њума |
а?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — замуцкује Зон |
њак, ни приседник ни па посланик, та да си ћутим како порена риба мрена, кад ме туре у новине, |
и?{S} Несам говедо, селска несам, та да си не знајем што је чаршиски ред.{S} Ласно за тој!{S} Ј |
јчики!{S} Што да си седи неженат, та да си губи век и године?!{S} Дервиш ли је, калугер ли је т |
?!{S} Дервиш ли је, калугер ли је та да си самотује?!{S} И ја му зборешем, ама ме ич не слуша!. |
о си уче чкољу, и јазију, — зар деца да си остану?!...</p> <p>— Ама, де! — прекида је Калиопа. |
и Манча слично му долази, — та може да си забравила за кога ти рекоше...</p> <p>— Ама, де! — с |
мири мало, па поче: — Ете, како може да си стане „побегуља”, кад си је, ете, дом; дома си седи |
, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир има на дом девојку!...{S} Разабра ли, мо |
ко теб’ што је ласно шишенце ракијке да си пијнеш!...{S} Бећарл’к џиби султанл’к олмаз”, рече, |
си капче накривиш?!{S} Цркву побоље да си батисаја и огањ у њу фрљија и запалија гу, него што |
у пазарни дан, у суботу, у дућану те да си збира пазар и да пази да си селске невесте не украдн |
прилега ли на чорбаџи—Замфирово дете да си седи у дућан, да си руча с момци и чираци на ћепенак |
и за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да се зовеш, ете, мајстор-Маниница!...{S} И она |
себ’ нику сиротицу измећарку, што ће да си седи у пазарни дан, у суботу, у дућану те да си збир |
ће праји?{S} Недељу дана не смејаше да си до’оди дом, веће зареди по тетке и по стринке на ноћ |
<p>— Која ми фајда, честити пашо, и да си зборим? — рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И ко |
Пећ и до Приздрен!...{S} Мори, па и да си нема паре, што је па за тој?! {S}Кад се деца милују |
ућану те да си збира пазар и да пази да си селске невесте не украдну нику минђушу из дућан... и |
и толко!{S} Не ’теде више, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив — б |
<p>— Ба! — пориче Мане.</p> <p>— Ти да си ћутиш!{S} Све разбра’!{S} Све си знајем.{S} Све ми в |
аботи и збори по чаршију...{S} Па ти да си распиташ, да видиш, демек, за Мана мојега...{S} Зашт |
па убаве што су — лелее, Јевдо, очи да си не скинеш сас њи’!{S} Ја ги сал гледам, па си сеирим |
} А он, куче, — и кој га, бре, научи да си тако збори? — рече: „Нећу да ги носим; бос ћу си иде |
ја?!... ’Ај’ си дом!...</p> <p>— Кој да си иде дом?!{S} Ја ли?! — плану Дока и скиде једну папу |
се ожениш, а она да те куне!{S} Тој да си дочекам, црна мајка!</p> <p>— Ја се нећу женим, нане |
х, — грува се у прса Мане, — сал тој да си дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па п |
си такој зборе.{S} Џевап не могашем да си веће дајем, — тол’ки ме питуваше!{S} Кој ме сретне н |
дом!{S} Несрећо бећарска!...{S} Дом да си идеш! — повикаше и скочише све на њу. — Кој те је зв |
че силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом да си идемо!...</p> <pb n="76" /> <p>Било је и време већ.{ |
тал бре један!...{S} Дућан!{S} Дућан да си отвори и сортира сас онуја силну стоку!...{S} Ела, П |
ништо ти не знајеш!...</p> <p>— Како да си не знајем?!{S} Бата-Таско зашто искочи до теб’-те?.. |
гуравајућога друства... а може ласно да си останем и девојка...{S} А, једна ли ћу сам ја <hi>та |
ећеш да кажеш?!...</p> <p>— Ама, што да си зборим?{S} Што да казујем? — викну љутито Мане. — <h |
} Што да те турају у новине?!{S} Што да си губиш младос’ и лепотију по мејане и кафане сас оне |
!”, понеки додаје: „Добро је!{S} Што да си мућка?{S} Неје пљоска с ракију, та да мућка!” Тако с |
му збориш за тија девојчики!{S} Што да си седи неженат, та да си губи век и године?!{S} Дервиш |
— викну очајно Јевда, — кад ће памет да си спечалиш веће?...{S} Што си не ћутиш веће?!...{S} Шт |
несрећо, да ми каза, — како из књигу да си четеше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, |
..{S} Све ми каза, како поп из књигу да си чети...</p> <pb n="94" /> <p>А Мани мило.{S} Брани с |
, бата да је...</p> <p>— Ти ич бригу да си не береш за тој!{S} Знам си једнога, Ставре Јаре се |
ј?...</p> <p>— Несам сирома’... могу да си имам жену... могу да си ’раним пол тесте жене — тол’ |
ома’... могу да си имам жену... могу да си ’раним пол тесте жене — тол’ко си убав пазар имам!.. |
у неко доба чорбаџи-Замфир. — И кому да си зборим?! — Па скине фес и брише чело.</p> <p>И трећи |
памет?...{S} Што?{S} Што бре?... {S}Да си научи немацку јазију, аустриски буквар, па да праћа |
се измире сас татка Петракија, та када си виде што ништо неће бидне, — а она си уфати свет...{ |
то у обичају само при прошевини. — Седа си, Доке! — нуди је домаћица.</p> <p>— Што прајите? — п |
ако искате прилику за ваше Зоне, е, ја си имам једну прилику... па за тој и искочи’ саг до вас |
д пазар, а кад ће да затворим дућан, ја си нађо сал једно!{S} А код чекмеџе долазимо сал ја и о |
дбу</hi>, — одговара Миче Шебинче, - ја си тол’ко знам и пантим...{S} У наш варош, — тај си је |
тесте...</p> <p>— Да не да Господ... ја си једну сал искам...</p> <p>— Па пуно ги у ма’але...</ |
а па да гледам чорбаџиске керке?!{S} Ја си сал појешем, ето, што се поје по чаршију и по ма’але |
Сал ако ти искаш, — ласно за све!{S} Ја си имам голему роднину...{S} Ћу те одведем у кућу родни |
ем за себе, а све заради тебе!...{S} Ја си идем, па... како оној говедо када се, ете, напасе од |
у, а јутредан неће да ги обуче...{S} Ја си мислим: зар ће ги чува па за недељу ели светак?!{S} |
Седимо си и чекамо да не послуже.{S} Ја си узедо’ с астал ону књигу, албум, па си гледам, превр |
га те стра’?{S} Кој ти што може!?{S} Ја си имам сијасвет кардаши и побратими; ће изгинемо, — а |
кој ве пита: бричи ли се владика?{S} Ја си с домаћицу зборим! — вели им Дока преко рамена, па н |
ршћућим гласом и испрекидано Мане. — Ја си знајем све...{S} Теб’-те стра’ од татка...{S} Стареј |
је оправио.</p> <pb n="179" /> <p>— Ја си сина немам, Мане.{S} Татко те Ђорђија <hi>мен’</hi> |
</p> <p>— Ти си имаш твој занајат, а ја си па мој...{S} Седи си у дућан и гледај си твој пазар, |
а ми остаде кућа и лојзе и њиве... а ја си и сам јоште купи и спечали.{S} Знајем си; занајат, е |
А из очи ги, ете, тој четим!...{S} А ја си веће убаво знајем заради кога ми тај чес’ чине.{S} Н |
ина ће си дочека своју срећу...{S} А ја си па искам и тражим моју...{S} Неје писано за мен’ и з |
очетеја што је писано?...</p> <p>— А ја си... — вели збуњено Мане — ете... искам... ако је, дем |
ропејски трговац, галантерис’!...” А ја си сал ћутим, — збори си Петракија — па викам:{S} Може, |
} Да се поломе служејећи ме!... {S}А ја си седим, па, како пашина мајка, примам си чес’ и од је |
, може ласно гуја да те изеде”. — „А ја си, рече Петракија, уфати’ таг ники стра’ и зорт; — заш |
га питује...</p> <pb n="49" /> <p>„А ја си — рече Петракија — кад ми рече човек тој, брго дом.{ |
ање, кој ми је, демек, казаја, — ама ја си убаво знајем...{S} Па за тој, ете, искочи’ саг до ва |
ласило: „Што ми писујеш за волење, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се воле |
Мане. — Теке сутрадан, пред ручак, и ја си сам чу у чаршију, ама викам „сокак-лаф” си је...{S} |
во кол’ко је болна од карасевдах... „Ја си учини’ тој, збори си, Зоне, а он саг нека си чини шт |
рам. {S}Теб’-ти кеф и мило и наводаџија си за онога зевзека чорбаџи-Јордановог, оног Манулаћа.. |
ини’ тој, збори си, Зоне, а он саг нека си чини што си хоће и милује!...{S} Ако ми, рече, не до |
илак...{S} Момци и чираци ми — они нека си раде за муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зоне, да <p |
ућу?!{S} А си домаћин дође, а измећарка си тури чивију на порту — и свршена работа!{S} Нема већ |
рбаџи-Замфир.{S} Дошла си, наводаџисала си, ништо неје било, — е, саг се врћеш...{S} Сас зор не |
ете, мој Сотираћ...</p> <p>— Ама, била си де, ама саг, ете, неси!</p> <p>— Море, узни си ти са |
ли јој озбиљно чорбаџи-Замфир.{S} Дошла си, наводаџисала си, ништо неје било, — е, саг се врћеш |
о се напраји оди момче...{S} Како земља си дође...</p> <p>— Што напраји?!{S} Ешекл’к напраји.{S |
имам си чес’ и од једну и од другу, ама си мислим у мој памет: „А, рипчики!{S} Да се истепате в |
еси!{S} За све си сал ти кабает!{S} Ама си инает и инћар, како и татко ти што беше. — Припрети |
зборила!{S} Никој гу неје пратија сама си, брљива, оде при вас!...</p> <p>— Хе, лагала је што |
, ако знаш?</p> <p>— Е, не знам ни сама си, Ташано, веће се и сама крстим с обе руке, и питујем |
омшију, чорбаџи-Петракија.{S} Море, има си човек голему муку сас онога његовога Митку.{S} Прича |
, дрт човек, бела глава, бре брате; има си зетови и унучики, па си пролази, па ни има по-за себ |
ав град има ли помомак од њег’?!{S} Има си дућан, ем как’в дућан, узеја је саг под ћирију и она |
{S} Ама, па ми дође ништо чудно!{S} Има си једно сопче његово, и никога не пушта у сопче.{S} Са |
и, увече па под мишку односи!...{S} Има си, море, и магаре!{S} Тол’ко му богатство!...{S} Он ће |
направија оди два један голем...{S} Има си занајат, златне руке: при владику искаче у пол дан, |
p>— Глава гу боли, — вели Ташана. — Има си заушке, та никаква се напраји; ништа не ваља, веће т |
е Мане, а утањио гласом још више. — Има си човек кеиф и на ништо што је полоше... научија се... |
види чудо? — отпоче хаџи-Замфир. — Има си човек сијасвет деца, па све здрава и цврста и убава, |
је добра прилика и веле: „Море, па има си човек и дућан!” иако је том човеку тек осамнаест год |
ир — када доживесмо и тој наше дете има си три касе.</p> <p>Мане му каже да су му обе потребне |
како Дебрелија...{S} У сваку ма’алу има си по једну, на коју је фрљија мерак...</p> <p>— Доста |
њојни стареји, — ласно за тој... {S}Има си она чаре и за тој!{S} Свет си збори да је <hi>побегу |
— тол’ко си има чес’ у варош... {S}Има си, бре, и касу за паре и еспап, како један трговац, а |
алис што <hi>ти</hi> отоичке рече: „Има си човек кеиф и на ништо полоше... научија се!” Виде ли |
де су му чаири, чифлаци и чивчије? „Има си дућан!” Ех, много данас мука па за дућан!...{S} А пи |
е „побегуља”, кад си је, ете, дом; дома си седи дете; три дни неје искочило из кућу!...{S} Како |
ти рече за бегендисување?</p> <p>— Зна си цела ма’ала, и сав град, — та ја да не знајем! — одг |
амско време; они чукнуше у порту, а она си искочи, та јала у кочије!...{S} Па ем што она искочи |
а си виде што ништо неће бидне, — а она си уфати свет...{S} Кој гу знаје куде је саг!...{S} У ц |
ујем ништо, зашто је луда...{S} Ама она си мене питује: „Живо-здраво, Таске!” виче преко сокак. |
џика, што работи она?...</p> <p>— И она си је здраво!</p> <p>— А ти што работиш?{S} Здраво ли с |
гу, ете, име...</p> <p>— Мори, зар она си је једна?! — прихвати тетка Рушка. — У Јордана Калта |
врата свакому отворена?!</p> <p>— Доцна си се присетила, Доке...{S} А за Зону имамо си веће при |
, и присети’ се да ти кажем...{S} Некња си зборим ништо сас онога мојега комшију, чорбаџи-Петра |
заради кога ми тај чес’ чине.{S} Некња си беја’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Д |
астави: — А мен’ ми дође ништо жал’, па си зборим у памет: „Ех, црна Доке, пусти твој к’смет!.. |
бре, дете, ја сол три товара полиза, па си не знадо’ за тај реч, а оно, пази колицно је, па већ |
ги сијасвет, ама сал туј пуче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чорбаџиске куће што си кутају |
м га на чибуче ели на пуле оди џубе, па си пролазим мирно покрај турцки каракол...{S} Несам, бр |
дам, преврћем листови, гледам слике, па си запази’ једно девојче.{S} Море, које си је овој дево |
бре брате; има си зетови и унучики, па си пролази, па ни има по-за себ’ измећара, ни фенер, ни |
ар имам!...</p> <p>— Стани потурњак, па си узни и цело тесте...</p> <p>— Да не да Господ... ја |
скинеш сас њи’!{S} Ја ги сал гледам, па си сеирим! {S}А туј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу |
си узедо’ с астал ону књигу, албум, па си гледам, преврћем листови, гледам слике, па си запази |
не путине!{S} Чорбаџи-Петракија син, па си иде како измећар, белосвецки ники!{S} А зашто, море, |
на магазу!{S} А кључ си тури у џеп, па си иде!{S} Куде си иде, што праји, кад се врће дом — ни |
ре, Таче, рече, не знајеш моју муку, па си збориш тако.{S} А, истин’, рече, ја сам кабает, мног |
, <pb n="52" /> и дућан, и трговину, па си фати пут сас Цигани у губертл’к...{S} И саг јоште је |
, па се не разбирам у сагашње време; па си оћута’ и отрпе’ нико време.{S} Ама после ми дође ниш |
знајем дек неје заради мен’ тој”.{S} Па си зборим у памет: „Бож’ке, која ће ми саг бидне снајка |
!{S} Све си зборе, све ме питују.{S} Па си не знам веће ни што је полоше: ели кад ме питује, ел |
сано за мен’ и за Калину...</p> <p>— Па си прочетеја што је писано?...</p> <p>— А ја си... — ве |
рисуство! {S}Ба!{S} Не чекам си ја!” Па си сас оно сикирче обијем катанац и улезнем у сопче...{ |
смеју, и веле: „Лелее, лудо је, ама па си знаје што си је поубаво!” па му дају ливених ексера |
А за тој па да ми је!” реко’ гу ја, та си узе једно сикирче. „Зар ће сам трговачки суд, та да |
— ем какав голем! — на врата?!...{S} Та си узмем оној сикирче, па и по катанци, па и по сандаци |
мисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми алис та си је саг работа!{S} Може да и неће бидне баш тако лошо |
еч.{S} Та и сас теб’ и Митка ти алис та си је работа! „Море, Таче, рече, не знајеш моју муку, п |
ти се таг сама удадни за њег’: удовица си...{S} А што па ти тол’ко смићеш?</p> <p>— Е, ја сам |
на!</p> <p>— Ама де, неје Чифут... наша си је вера!...{S} Ем, млад, убав, богат... сарафче и ба |
и га, па га резиле, веле му: „Их, какав си па и ти!...{S} Тету Зону ти искају да гу украдну!... |
цвеће...</p> <p>— Де, па и ти!{S} Какав си! — љутну се Васка, јер је разумела пребацивање. — Да |
а има...</p> <p>— А шта је?{S} Од какав си је ред?{S} Е ли чиновник, офицер?... .</p> <p>— Неје |
..{S} Саг татко и мајка — ништо!{S} Саг си чупенцета бегендисују <pb n="61" /> момци, па ни пит |
итала:</p> <p>— Зоне куде ви је?{S} Саг си дођо’ из лојзе, пусто остало!{S} Филоксера га поруча |
еее, а за ког си зборе?</p> <p>— За ког си зборе?{S} За хаџи-Замфирови си зборе! — вели Таска и |
боре, Ташано.</p> <p>— Лелеее, а за ког си зборе?</p> <p>— За ког си зборе?{S} За хаџи-Замфиров |
, како може да си стане „побегуља”, кад си је, ете, дом; дома си седи дете; три дни неје искочи |
..</p> <p>— А што кој да ми казује, кад си сама све знајем, и све видим?{S} Замилуваше се деца, |
> <p>— Е, што је знала да ти рекне, кад си и она сама, ништо се знаје?!</p> <p>— Ихааа! — засме |
истин’, што гу треба да си работи, кад си је чорбаџиска ћерка!...</p> <pb n="55" /> <p>— А што |
пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, кад си фаћају мају, да прошћаваш!...{S} Срам ме, рече, изед |
ије!...</p> <p>— А што ће да ручаш, кад си не пазариш?! — прекиде га заједљиво Зона.</p> <p>— Н |
S} Кад си татко седи, син му стоји; кад си татко праји цигару, син си већ чека <pb n="45" /> са |
ека <pb n="45" /> сас машице и жар; кад си татко збори, син си ћути, слуша, не сме да збори!{S} |
а и по катанци, па и по сандаци!{S} Кад си подиго’ капци, — леле мајке, што ће да видим у санда |
S} Ништа не купују на пијаци!...{S} Кад си их видео у парку, да се шетају ко други људи Јевропе |
и одаваше чес’ на стареји своји.{S} Кад си татко седи, син му стоји; кад си татко праји цигару, |
...{S} У собу си никога не пушта, а кад си искочи, а он си тури катанац на врата — ем кол’ки ка |
се знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за домаћина смејаше ли кој да улегн |
сапим и треба да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а оно искача мање!{S} Један дан убаво запант |
си, па рекни: {S}Исполај на Господа кад си доживемо и тој!{S} Кој знаје, рече, што му је писано |
ља калфа Коте, — ти ли си гу видеја кад си она, демек, пресвукује кошуљу, и чичек-антерију у ба |
им, а он се, ете, рита, како магаре кад си неће самарицу на грбину...{S} Е, какво је тој саг за |
о је полоше: ели кад ме питује, ели кад си ћути и промине, те сал гледа на мен’, а душа гу се с |
</p> <pb n="80" /> <p>— А што мисли кад си ћути?</p> <p>— Е, кој гу знаје!...</p> <p>— А може л |
зи — да прошћаваш — како ники мачор кад си остави мутвак, та се дигне и зареди по ма’алу на ник |
Мори, <hi>једна</hi> ли збори?!{S} Све си зборе, све ме питују.{S} Па си не знам веће ни што ј |
Ти да си ћутиш!{S} Све разбра’!{S} Све си знајем.{S} Све ми веће каза Васка, измећарка њојна.{ |
ашто инћариш, инћару ниједан!...{S} Све си ти тој направија! - рече смејући се, — па саг „Манул |
, несам, нане!</p> <p>— Јеси!{S} За све си сал ти кабает!{S} Ама си инает и инћар, како и татко |
а већ недеља дана како гу носим, па све си заб’равим...{S} Та и саг, виде ли како прокај твој д |
ће около шију да ги врзује!...{S} И све си то збраја и скутаја на куп за онуја несрећу и роспиј |
зурлаш, а она ченгија му жена!... (Даде си једну ногу на првога мужа Циганина, па се удаде за М |
} Из Турцко три рисјанке из арем украде си и претури ги овам преко границу...{S} Познава се са |
куде ти је Зоне?</p> <p>— Ете, па овде си је!</p> <p>— Ваздандан? — пита Таска.</p> <p>— Вазда |
>— Ете за оно оро, и за играње, — изеде си резилак, ем знајеш как’в резилак!...</p> <p>— Па кој |
мисечно!!... {S}А фрајла Кермина поседе си малко; чека, белким, да се измире сас татка Петракиј |
.{S} И чорбаџиски, бре брате, син отиде си, те је саг кантарџиски санким чиновник — сас двеста |
кључ си тури у џеп, па си иде!{S} Куде си иде, што праји, кад се врће дом — никој не знаје и н |
ито на нос и заврте главом Коте. — Куде си гу видеја?{S} Збори, келчо ниједан.</p> <p>— Несам г |
да се није и крв пролила.</p> <p>— Куде си ту чуја и научија, ете, туј песму, ешеку ниједан пал |
Васка. — Знам си ја убаво, зашто: „куде си она топрв иде, ја се отутке враћам”, бата-Мане!{S} З |
а је, вели, већ остарела.</p> <p>— Дође си други земан; заступи други ред и адет, — говорила би |
="47" /> си, жена, како камик!{S} Прође си јоште једна недеља, а ја веће не мога’ да си ћутим, |
— Е, хаџијо, — одговара му она, — прође си наше!...</p> <p>— Прође, Мадо!{S} Отоше си и младос’ |
д?!...{S} А татко што да праји?!{S} Узе си на брата дете, рече: „Сотирче ће ми је по саг’ син и |
си запази’ једно девојче.{S} Море, које си је овој девојченце, треба да га знам и познавам?{S} |
берба у њиховом селу.</p> <p>— Из које си село, дете — застаде Замфир и запита једну сељанчицу |
и што си Зоне ваздан-дан збори, и које си песне поје, и што си шњева и како гу резиле оне кучк |
p> <p>— Па, ете... — поче Васка, - поје си песне, онеја што су од љубав и ашиковање. {S}Поје си |
ја што су од љубав и ашиковање. {S}Поје си оно моме Еврејче, што си чешља косу и клне мајку си |
еше га туј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с кочије и с кардаши, и она ги, рече, прич |
<l>Русе си косе чешљеше,</l> <l>Дробне си солзи ронеше,</l> <l>И жалну песну појеше,</l> <l>У |
на овуја ми кеиф да пијем тутун, а оне си седе дом, па ако су поубаве и побоље оди овуја!{S} Т |
<p>— Е, што си поје?</p> <p>— Па песне си поје...</p> <p>— Ех, песне!{S} Ама, које песне?</p> |
... веће коцкарин... фукара...{S} Метне си краставицу и пол лепињу под мишку, — тој му ручак у |
о је отишао господину начелнику. „Доцне си се сетија, хаџијо!{S} Беше му работа!” рекоше тврдо |
грабија? питујем ги па ја. — „Па, зборе си, аџија не беше га туј, а они знали за тој, па Мане с |
у Докине; там <pb n="146" /> је, зборе си, ноћила; сву ноћ гореше свеће у кућу, — тој казују.. |
и — ђене-ђене, ама што си понесе, зборе си, јоште и јорган и јаст’ци, и колевку, рече, и све шт |
е? питујем ги па ја. „Не видосмо, зборе си, ама <hi>друзи видоше</hi> и причаше ни; та саг по м |
hi>сас арам и сас бруку!</hi>...” зборе си. — Ама кој ви рече за тој?{S} Видосте ли с очи, <pb |
запита је Ташана.</p> <p>— Ех, па зборе си...{S} Зборе по чаршију и по ма’але.</p> <p>— Туго, а |
<l>На висок чардак стојеше,</l> <l>Русе си косе чешљеше,</l> <l>Дробне си солзи ронеше,</l> <l> |
а, и ма’але?!...</p> <p>— Па, ете, дете си, — вели јој тихо Таска, ако у теј године нећеш, а ти |
те ли га нема.?... <pb n="138" /> Јоште си зар спију?” веле иронично и одлазе, а то су били већ |
да Господ”, рече, „па <pb n="147" /> ће си <hi>она сама</hi> да дође и чука на <hi>Манчину порт |
S} Седи си!...{S} Ти си работи, а ја ће си седнем малко.</p> <p>Мана покри главу — збунио се, и |
аш да је за черек сата готова, па ја ће си туј причекнем, а суд и господин приседник ми неће по |
збориш саг туј за Калину?!{S} Калина ће си дочека своју срећу...{S} А ја си па искам и тражим м |
..</p> <p>— Па... питуј ме, пашо, па ће си зборим! — одговара као мало услужно и понизно, али и |
о.</p> <p>— Море, Манчо, сине, докле ће си момак?! — вели му мати. — Снају да ми доведеш у дом, |
ерте да дођу?!...{S} Јок, брате. „Ми ће си у лојзе искочимо!” Па понесу и шта ће да поједу и шт |
ре!{S} Тол’ко му богатство!...{S} Он ће си узне спроти себ’ нику сиротицу измећарку, што ће да |
си остаде јоште па она!</p> <p>— Што ће си чиним?{S} К’смет! — вели Дока.</p> <p>— Дамно те не |
”, ни ме питује: „Како си, Таске?” веће си збори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонче ваше?!” — Ћ |
што ће искочи једно тепање, рече: „Неће си, вика, дете турцке путине; иска штифлетне а-ла-франг |
збори?</p> <p>— Збори си...{S} И плаче си.</p> <p>— Плаче?{S} Зашто да плаче?</p> <p>— Мори, — |
кам ја, при, ете, нашога Манчу?{S} Наше си је дете...{S} Сам ћу гу ако се, кад минем кроз чарши |
p>— Туго, — смеје му се мајка, — осташе си удовице и сиротице...{S} Та што да чине!...</p> <p>И |
наше!...</p> <p>— Прође, Мадо!{S} Отоше си и младос’ и лепотија, како ластавице у јесен!...</p> |
а?”</l> <l>— „Здраво су ми дома, сербез си живују,</l> <l>Сербез к ноћи лежу, спију, урањују,</ |
напраји?!{S} Ешекл’к напраји.{S} Изгуби си р’з и трговачки чес’!...{S} Чорбаџиски син!...{S} До |
сефу... {S}Челебија се зваше?! — Остави си човек и татка, и мајку, <pb n="52" /> и дућан, и трг |
а ти помогнем.{S} Ти си уживај; накриви си капче, а за онај реч „<hi>куче у чашире</hi>” убаво |
— За ког си зборе?{S} За хаџи-Замфирови си зборе! — вели Таска и погледа кришом на Зону, која ј |
илак!{S} Жива ти ја!{S} Узми си, доведи си дом невесту!{S} Погле кол’ки човек стаде!{S} Татко т |
ли је?{S} Што работи?</p> <p>— Па, седи си...</p> <p>— Знам де...{S} Може и да лежи.</p> <p>— Х |
S} Ћу те одведем у кућу роднинску; седи си тамо сас сваки чес’ до венчање...{S} Од кога те стра |
..</p> <p>— Лошо време заступи!{S} Седи си, бата-Таче!... — вели Јевда, и нуди га. — Ако ли јед |
" /> <p>— Остани си, остани!...{S} Седи си!...{S} Ти си работи, а ја ће си седнем малко.</p> <p |
твој занајат, а ја си па мој...{S} Седи си у дућан и гледај си твој пазар, а овој су наше женск |
, што си имаш? — пита је Ташана. — Седи си на једно кафе.</p> <p>— Несам си дошла за кафу, веће |
тој!{S} Ја ћу ти изработим; ти сал седи си, па жмиј!...</p> <p>— Хехе! — смеје се Мане, — што р |
само да је скине с врата. — А саг, иди си па легни; преспиј си малко, Доке...</p> <p>— Ете, то |
е тој и да се помисли?!</p> <p>— Е, иди си, па ги питуј сама.{S} Они си такој зборе.{S} Џевап н |
/p> <p>— Е па, ете, казујем ти саг: иди си, пушти ме! — рече Зона и измаче корак-два.</p> <p>— |
и, ћу си останем, кад ми па рекнеш: иди си, ја ћу си идем...</p> <p>— Е па, ете, казујем ти саг |
е ни срам!{S} Пи, какво зборење!{S} Иди си дом!{S} Несрећо бећарска!...{S} Дом да си идеш! — по |
Не слушај гу, Калино, што збори!{S} Иди си! — упаде Гена у реч и повуче силно Зону за руку. — ’ |
и мајка зета?...{S} Црна Ташано!{S} Иди си па се беси о ону криву дафину!... — викну и удари у |
да ништа није ни слушала ни чула. — Иди си, дете, поскочи и рекни си по једно кафенце.{S} Иска |
е бити онај негдашњи!... — Хе, ’ај’ иди си, — вели јој, — па се поздрави на мајку...{S} Рекни г |
да се опрости и с њом.</p> <p>— Па иди си у кревет, — саветује је тетка Таска, која је важила |
се и притрча јој Васка.</p> <p>— Отиди си до онуја... де... како се вика... до онуја, ете Кали |
, — црна и три-клета друшкеее!{S} Тражи си криво дрво сас две криве гране, па једну за теб’ а д |
и адет, — говорила би му Јевда. — Тражи си, дете, прилику спроти теб’; а наше старовремско — бе |
> <pb n="109" /> <p>— Леле, Васке, пази си! — шану Зона и стаде сва уздрхтала и плашљиво се осв |
S} Питујем те, ете, сал тој: тражија ли си?</p> <p>— Несам тражија, теке...</p> <p>— У кога си |
собу ми често нагвирују:</l> <l>Дома ли си, Зоне? ваздан ме питују!...”</l> </quote> <p>Више се |
а ти абери од Зону...</p> <p>— А, ти ли си, Васке, девојке?...</p> <p>— Ба, несам више девојка, |
га трже женски глас: „Бата-Мане, ти ли си?” Мане се заустави, а из жбуња му се приближаваше је |
— Паа... — наставља калфа Коте, — ти ли си гу видеја кад си она, демек, пресвукује кошуљу, и чи |
?{S} Не ли Бела Стојанчина?{S} Па ти ли си гу керка? — рече зачуђено, и маши се за грозд и пипн |
/p> <p>— А ти што работиш?{S} Здраво ли си?</p> <p>— Здраво сам си! — одговара Васка.</p> <p>Ту |
веће три дни, ете.</p> <p>— Па млого ли си болна?{S} У чаршију и ма’алу неси искачала?</p> <p>— |
м за вашу кућу...</p> <p>— А, за оро ли си?{S} Ах, што си па девојче за оро!... — рече пакосно |
Па ели узнем по-за себ’ измећарче, ели си сам узнем фенер, окачим га на чибуче ели на пуле оди |
а живувашем алис како с брата...{S} Ели си дошеја при мен’ и питаја <hi>мен’</hi>, да ти, демек |
Замфирови, башка па Ђорђијини!...{S} Ми си зборимо за друго ништо, а ова, погле гу, куд га иска |
срам и резилак!{S} Жива ти ја!{S} Узми си, доведи си дом невесту!{S} Погле кол’ки човек стаде! |
S} Еве ти мој сапун!” вика једна. „Узми си, стринке Доке, мој сапун, кирид-сапун је!” вика па д |
{S} Ћу те слушам; кад ми рекнеш: остани си, ћу си останем, кад ми па рекнеш: иди си, ја ћу си и |
столицу.</p> <pb n="174" /> <p>— Остани си, остани!...{S} Седи си!...{S} Ти си работи, а ја ће |
па ма се осећао здрав као бик. — Легни си и поспиј малко, а ја ће ти веће пратим јутре „записи |
ама саг, ете, неси!</p> <p>— Море, узни си ти сал мене, па ич не бери бригу!{S} Ако треба да се |
и чула. — Иди си, дете, поскочи и рекни си по једно кафенце.{S} Иска тета и мајка ти да попију |
у катанац, а њега га дом нема „Причекни си малко, рече ми жена, ће дође <hi>дете</hi>!...” А за |
p>— Е, иди си, па ги питуј сама.{S} Они си такој зборе.{S} Џевап не могашем да си веће дајем, — |
борим и да се карам с будалу?{S} Покупи си скути, па брго кроз чаршију како кучка, кад гу полиј |
видим што ме почитују...{S} Ете, избери си једну оди тија што ги ти каза отоичке...{S} Коју иск |
p>— Од нашога Манчу има ли, деде, збори си, поубава прилика?{S} У сав град има ли помомак од ње |
карасевдах... „Ја си учини’ тој, збори си, Зоне, а он саг нека си чини што си хоће и милује!.. |
ни тој...</p> <p>— Ама, де!...{S} Збори си, жива ти ја, што је!</p> <p>- Сараф и банкер...</p> |
нтерис’!...” А ја си сал ћутим, — збори си Петракија — па викам:{S} Може, истин’, да сам човек |
, ете, та Сика, у песну турена? — Збори си, несрећо грчка! — развика се Дока, па заврши: — А ти |
ен’?...{S} Што си збори?</p> <p>— Збори си...{S} И плаче си.</p> <p>— Плаче?{S} Зашто да плаче? |
а ми заради Митка?!...</p> <p>— А збори си нешто за мен’?</p> <p>— Па... ете... збори: демек, м |
ствари!...”</p> <p>— Лелее!{S} Не збори си!... — вели уплашено Јевда.</p> <p>— „Чешљеви, сапуни |
> <pb n="81" /> <p>— Па истин’ ли збори си за мен’?...{S} Што си збори?</p> <p>— Збори си...{S} |
слови их обично: „Ела, керко Мадо, тури си један, ама убав, мерџан-атеш у лулу ми! ’Ајде, па ће |
рчи си ма’л сас оне несреће!...{S} Тури си нож у стол, ели фрља туфеци — како Дебрелија...{S} У |
ено кубе...</p> <p>— Еј, Доке, Доке, ти си остаде јоште па она!</p> <p>— Што ће си чиним?{S} К’ |
ти си, Доке!{S} Тебе ти ласно, рече; ти си мислиш да се саг ласно може да ожени, да ми је мен’, |
Вика: <hi>ти</hi> гу све то напраји; ти си заврзаја, ти саг па и одврзуј!...</p> <p>— Море, как |
ко су поубаве и побоље оди овуја!{S} Ти си еснаф човек, мајстор на мушљике... разбираш се у теј |
о, и што ће да искочи из њег’!...{S} Ти си трговац, ама овој ће, рече, искочи јевропејски тргов |
ани си, остани!...{S} Седи си!...{S} Ти си работи, а ја ће си седнем малко.</p> <p>Мана покри г |
истурила изазивачки десну ногу...{S} Ти си сиротиња...{S} Кад ручаш, ти таг не вечераш...{S} Та |
— Е много ми ћеф да ти помогнем.{S} Ти си уживај; накриви си капче, а за онај реч „<hi>куче у |
че: „Жмиј, да те л’жем”!...</p> <p>— Ти си имаш твој занајат, а ја си па мој...{S} Седи си у ду |
енџије</hi> и <hi>дугменџије</hi>, а ти си златар, <hi>јувелир</hi> један, може да се викаш! — |
о, Замфир.</p> <p>— Не ли те пита, а ти си сал ћутиш!</p> <p>Замфир слеже раменима, пушта густе |
Татко ти имаше пријатељи сијасвет, а ти си жмијеш неженет и губиш си младос’ са селски звери... |
ара Васка. — Ако имаш Бога и душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ко је болна |
пијеш код тету — ће гу украдну.{S} А ти си ћутиш ту, а имаш си такво убаво краљско име!...{S} Ј |
ниједан, теб’ ћу те гледам”, или: „А ти си па нека девојка!” и томе подобни разговори.{S} Једни |
што беше?...{S} Беше добра ткаља — и ти си таква да биднеш, како, како ете, мајка ти! рече и ти |
>теб’</hi> неће да ваља!... {S}Зашто ти си јоште аџамија, прајиш си кеф с уста, а други слуша, |
ска срам и резилак да ме изеде!{S} Чети си свет, па се смеје!</p> <p>И доиста беше изишла једна |
А домакица ми збори: „Море, Таче, ћути си, па рекни: {S}Исполај на Господа кад си доживемо и т |
ато”... бива ли?...</p> <p>— Мори, ћути си, несрећо кујунџиска! — прекиде га женица и пљесну по |
ч не слуша!... „’Ајде, вика ми он, ћути си, Доке!{S} Тебе ти ласно, рече; ти си мислиш да се са |
што ви оцрни образ Зонче ваше?!” — Ћути си, кучко, зборим си ја, како је оцрнела образ? — „Па с |
Сас црн ти абер дођо’!...</p> <p>— Ћути си, не збори! — викну Ташана. — Што је било, збори!</p> |
— Збори, кад гу питују...</p> <p>— Ћути си?...</p> <p>— Па ћути!</p> <pb n="80" /> <p>— А што м |
што је лепотиња!...</p> <p>— ’Ајде ћути си, несрећо! — обрецну се Јевда на њу. — Неје те ни сра |
енгије, а он си пије како дервиш и арчи си ма’л сас оне несреће!...{S} Тури си нож у стол, ели |
плаћам, бре, порез!” а затим опет: „Ај си, келешу ниједан, теб’ ћу те гледам”, или: „А ти си п |
ша, него се обрецује на њ, вели му: „Ај си, келешу ниједан!{S} Овој си је наше женско знање!” п |
и па мој...{S} Седи си у дућан и гледај си твој пазар, а овој су наше женске работе...{S} Ти да |
Дока, па заврши: — А ти, Ташано, подај си дете за онога Манулаћа, берем ће да имаш убаво унуче |
е?!” — А Зона јој одговара: „Мори, глај си посла, нане, — <hi>ја</hi> ли ћу се <pb n="171" /> з |
знам и пантим...{S} У наш варош, — тај си је адет...</p> <p>— Питујем, — вели Ваче Шаторче, — |
рата. — А саг, иди си па легни; преспиј си малко, Доке...</p> <p>— Ете, тој Зоне Чорбаџиско да |
добијала. — Што ми је за паре!{S} Овој си ја делим сас друство, али оној што је салте моје!... |
ели му: „Ај си, келешу ниједан!{S} Овој си је наше женско знање!” па заокупила папучом по оним |
могла да си збори што си милује, — Дој си је <hi>њојно</hi> знање...</p> <p>— Тол’ко?</p> <p>— |
си веће прилику! — вели Уранија. — Кој си је нашеја прилике за стареје сестре њојне, тај ће и |
ете</hi> ће да има мерак?!</p> <p>— Кој си је дете?</p> <p>— Па наше Зоне...{S} Деца, мори, неј |
<p>— Познаваш ли ме, мори?</p> <p>— Кој си ти? — загледа је Мане.</p> <p>— Де, несам кумита!... |
арији, кој млађи; кој је големаш, а кој си је па фукара!...{S} Млађи одаваше чес’ на стареји св |
атила до авлиских врата.</p> <p>— А кој си је? — запита Зона радосно.</p> <p>— Е, ела сама да г |
ти очи, да ми помогнеш. {S}Знајеш какој си је...{S} Жена сам, удовица сам, не стизам свуд; не п |
и па слази“, та и с вас чорбаџије такој си је.{S} Зар мало ли ги има од ваши што си беоше први |
па она. „За тој па да ни је!!{S} Некој си је”, рече, „богат сас паре и бруку, а некој сас здра |
и врати муштиклу у футролу. — Ете, тој си је, алис што <hi>ти</hi> отоичке рече: „Има си човек |
и несрећу Манчу...</p> <p>— Тугооо, тој си зборе! — викну Ташана, па се ухвати за главу, а посл |
у, е, тој веће на друго прилега!{S} Тој си је ред, ама и тагај то не бива пред чираци!...{S} А |
а <hi>мен’</hi> у аманет остави.{S} Тој си не знаје ники — знаје Бог и црна у Горицу земја, што |
о Ташана.</p> <p>— Што те гледам, — тој си је <hi>моје</hi> знање, а да беше ти жена од чорбаџи |
чорбаџиски син чорбаџиску керку, — тој си је, викам, ред у овај свет. — „Чорбаџија душу дава и |
вели му мајка гледајући га мило. — Тој си је његово петалско знање...</p> <p>А наша „Трша”, ет |
ка прилику, демек; <pb n="100" /> — тој си је ред у овај свет! — заврши отсечно и одлучно тетка |
атко и мајка ти не бегендисују ме — тој си знајем убаво.{S} За тој те не питујем, веће за друго |
а!...</p> <p>— Е, — уздахну Таско — тој си је, Јевдо, наш к’смет...{S} Кад бесмо деца, ники нас |
Поздравила ти се Зоне”?...</p> <p>— Тој си је њојно знање...{S} Што ме питујеш?{S} Може да се п |
? — пита је тетка Калиопа.</p> <p>— Тој си је моје знање, кој ми је, демек, казаја, — ама ја си |
ете, абер и поздравље?</p> <p>— Па тој си је твоје знање.</p> <p>— Па питуј ме, де!</p> <p>— П |
’ чине.{S} Некња си беја’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена Кри |
за тој и искочи’ саг до вас...{S} Момак си је кротак, убав, еснаф-човек, ради сас први...</p> < |
куче Ђорђијино!{S} Саг те признавам дек си тетино тетинче! {S}Такој те искам, ешеку ниједан!”</ |
жениш и без њину Зону!...{S} Мори, „док си имаш грбину, ће нађеш ласно и самарицу”!{S} Ласно ће |
а да су у присуство! {S}Ба!{S} Не чекам си ја!” Па си сас оно сикирче обијем катанац и улезнем |
неке висине Ташана.</p> <p>— Ама, имам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла!</p> <p>— |
м?</p> <p>— Позва’ те, бата-Таско, имам си, ете, голему муку да ти рекнем...{S} Оно моје брљиво |
демек, тој тол’ко дуго зборим!{S} Имам си дом тесте мушљике, и све побоље и поскупе, а на овуј |
ама стадо’ ете, рече, Циганин!{S} Имам си, рече, и децу сас њума!...”</p> <p>„Та тој ти исприч |
ценим?... — одговори јој Калина. — Имам си мајку и брата... {S}Измећарка нећу сам!...{S} Сал пр |
сам...</p> <p>— Знајем...</p> <p>— Имам си дућан.</p> <p>— Знајем, де.</p> <p>— И муштерије има |
>— А ти, имаш си прилику?</p> <p>— Имам си... — вели Зона зловољно.</p> <p>— Коју?</p> <p>— Мал |
ми се не чури, кеиф немам!...{S} А имам си дом тесте бре, ем повеће и поубаве и поскупе.{S} Да |
’н за тај реч!...{S} Овуја мушљику имам си... знаш од које време гу имам?!{S} Море, и не пантим |
си седим, па, како пашина мајка, примам си чес’ и од једну и од другу, ама си мислим у мој паме |
ич бригу да си не береш за тој!{S} Знам си једнога, Ставре Јаре се вика... {S}Антика кочијаш!.. |
азује?... — вели поносито Васка. — Знам си ја убаво, зашто: „куде си она топрв иде, ја се отутк |
ане, зашто!</p> <p>— Жива нана, не знам си, Васке.</p> <p>— Ама разбира се убаво на шта прилега |
од тетка Доке.</p> <p>— Мори, разбирам си ја, Таске, твоје зборење! — вели јој Дока, а пребаци |
бећарски пушта густе димове, — Разбирам си, убаво разбирам. {S}Теб’-ти кеф и мило и наводаџија |
па ти тол’ко смићеш?</p> <p>— Е, ја сам си тетка на Зону! — вели Таска.</p> <p>— Ја па тетка на |
ти не плакала!{S} Што мислиш?{S} Ја сам си проста жена, па се ич не разбирам и не знајем овој с |
е познајеш? — смеје се женица. — Ја сам си Васка...{S} Васка Гмитраћева, зар ме не познаваш... |
акву лепотињу веће у мој век — а ја сам си жена убавачко стара — јоште не видо’...{S} Фрузина г |
тој, тол’ко ти зборим!{S} Зашто ја сам си еснаф човек, прос’, и несам писмен; несам чиновник н |
оби, па најзад поче:</p> <p>— Дошла сам си, ете, на један еглен...{S} Заради неку послу...{S} Е |
ш?{S} Здраво ли си?</p> <p>— Здраво сам си! — одговара Васка.</p> <p>Ту Мана застаде.{S} Привуч |
истепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена проста, убаво си знајем дек неје заради мен’ то |
ти неје, криво да ти неје!...{S} Несам си <pb n="104" /> остала постидна!...{S} Ама ги и <hi>ј |
— Седи си на једно кафе.</p> <p>— Несам си дошла за кафу, веће...</p> <pb n="97" /> <p>— Васке, |
знајем! — одговара Дока. — Мори, знајем си све; све ми казаше, мори, како на кадију ми казаше с |
...</p> <pb n="92" /> <p>— Мори, знајем си ја!{S} Ласно за тој!{S} Мен-ми сал оставите... бригу |
и и сам јоште купи и спечали.{S} Знајем си; занајат, еснаф човек сам...</p> <p>— Знајем...</p> |
p> <p>— Мори, сал дор ве видим — знајем си све убаво.{S} Од мен’ ли ће скутате ништо?!...</p> < |
д; не прилега, неје ред...{S} Не знајем си што се работи и збори по чаршију...{S} Па ти да си р |
а на измећарку. — Искочи се, дете, умем си ја да пијем кафу и без теб’! — рече и извади табакер |
ја и он, ники други!{S} Е неће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе да дођеш! <pb n="48" /> И по т |
Зонче ваше?!” — Ћути си, кучко, зборим си ја, како је оцрнела образ? — „Па станула, рече, побе |
пита непознати глас споља.</p> <p>— Дом си је.{S} Ама хаџија, ете, спије... — чује се Васкин гл |
} Помисли се на кога си керка!{S} Један си је чорбаџи-Замфир у град; море, до Солун и Филибе не |
i>много су</hi>, а наш Мане — <hi>један си је</hi> помеђу момци и трговци и чаршилије!...</p> < |
без ништо!...{S} Присети се ја: у дућан си не седи, татка не слуша, мајку ич да не види; неће к |
ће ми и Пећ и Призрен и Стамбол — овден си је Стамбол и све! зборим гу па ја.{S} Имамо си ми <h |
с машице и жар; кад си татко збори, син си ћути, слуша, не сме да збори!{S} Па се знало, бре бр |
у стоји; кад си татко праји цигару, син си већ чека <pb n="45" /> сас машице и жар; кад си татк |
не, викам му ја, што ме резилиш?!{S} Он си ћути; ћути <pb n="47" /> си, жена, како камик!{S} Пр |
ена!...{S} Ти да га заб’равиш!...{S} Он си је човек сирома’... фукара!{S} Куд су његове куће, д |
не, што си не обучеш нове путине?{S} Он си па ћути.{S} А домакица ми Персида, кад виде што ће и |
и и играју <pb n="106" /> ченгије, а он си пије како дервиш и арчи си ма’л сас оне несреће!...{ |
никога не пушта, а кад си искочи, а он си тури катанац на врата — ем кол’ки катанац!{S} Голем |
па ниједна да му не рекне: јок! — а он си —- ешек ниједан! ожени сас белосветску и изгуби душу |
а светак, па недеља, погледам ја — а он си јоште иде у поцепане путине!{S} Чорбаџи-Петракија си |
једну бесмо, код чорбаџи-Гана.{S} И он си има сина...{S} Свршија у Грац трговачку чкољу.{S} Се |
и господин начелник, — по Мамут-агу (он си иде саг у Турско, а скоро ће се врне оданде), па да |
икам; ја, ако сам си жена проста, убаво си знајем дек неје заради мен’ тој”.{S} Па си зборим у |
и, а све заради твојега Манчу!{S} Убаво си видим, демек, зашто је тој!{S} Преко чаршију трче, т |
..{S} Па бива ли, мајке?!...{S} А убаво си рече наш, ете, Божин дунгерин: „<hi>Две</hi> лубениц |
...{S} Та како саг да тражим, кад убаво си знам да ми неће дадну девојку?</p> <p>— Та што неси |
— зева Замфир и зевајући пита. — Кол’ко си платија, Мане, за овуј Вертхајмову, ете, касу?</p> < |
да седнем там’ насред чаршију, — тол’ко си бе ослабела оди зорт и резилак голем...</p> <p>— Па |
гу да си ’раним пол тесте жене — тол’ко си убав пазар имам!...</p> <p>— Стани потурњак, па си у |
ку искаче у пол дан, у пол ноћ — тол’ко си има чес’ у варош... {S}Има си, бре, и касу за паре и |
Дока.{S} Што си лошо зборим?...{S} Ако си прајим кеф, белким сас <hi>уста</hi><pb n="39" /> си |
њега и дрвље и камење!...</p> <p>— Ако си не бегендишеш у наш варош, ете, никога, што ти, деме |
време, у годину једанпут ели двапут ако си искочим поради, ете, некуј послу у чаршију.{S} Па ел |
ће начиним?! ’Ајде и ти, па, нане, како си тој па збориш!? — рече прекидајући разговор.{S} А за |
а за табакеру.</p> <p>— Па, Манчо, како си?...{S} Како пазар, алиш-вериш како? — — — запита га |
е ни срам: еснафска жена, па погле како си збори!{S} Кој да праћа шевтелије — зар чорбаџиска ке |
запушила!...)</p> <p>— Здраво, ти како си, Доке? — прихвати јој Ташана, па се тек погледа с Та |
. — Видосте ли, мори, нашога Манчу како си знаје убаво што ваља?!...{S} Е, што је човек <hi>куј |
ми: „Живо-здраво”, ни ме питује: „Како си, Таске?” веће си збори: „Леле, а што ви оцрни образ |
мајка му остарела!...{S} Мори, знавамо си ми жене убаво што је и кој је Манулаћ, а кој па Мана |
</p> <p>— За Гмитра грнчара...{S} Имамо си туј лојзенце, па искамо прекојутре гројзе-брање да п |
тамбол и све! зборим гу па ја.{S} Имамо си ми <hi>овден</hi>, викам ја, господин начелниче, куј |
-човек, ради сас први...</p> <p>— Имамо си, имамо, — прекидају је једногласно и сложно тетке Ка |
е присетила, Доке...{S} А за Зону имамо си веће прилику! — вели Уранија. — Кој си је нашеја при |
ршија у Грац трговачку чкољу.{S} Седимо си и чекамо да не послуже.{S} Ја си узедо’ с астал ону |
а миндерлук према њима.</p> <p>— Седимо си! — одговарају оне кроза зубе.</p> <p>— Жмијете, како |
{S} Што си ћутиш како немак?{S} Род смо си...{S} Кому ће да кажеш муке и дертови, ако на тетку |
} Беше ту и оно Зоне Замфирова; ама оно си, како чорбаџиско, беше са своји; не бањаше се ни па |
тко, примајући и миришући руже. — Добро си је што си „куче у чашире” носи и појас, та имам куде |
једне?{S} Мори, неје то Жућко!...{S} То си је Мане, Мане Кујунџија!...{S} Не давам ви га!...{S} |
ни саг ви не би дошла!</p> <p>— Е, што си имаш? — пита је Ташана. — Седи си на једно кафе.</p> |
ом.</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Е, што си ме таг лагала и абере праћала?...{S} Васка што је до |
ш што си је за зборење!</p> <p>— Е, што си је за зборење?</p> <p>— Ја што сам ти?{S} Тетка ли с |
?</p> <p>— Па и поје...</p> <p>— Е, што си поје?</p> <p>— Па песне си поје...</p> <p>— Ех, песн |
веће викну:{S} А, бре, ћопек-сене, што си не обучеш нове путине?{S} Он си па ћути.{S} А домаки |
овање. {S}Поје си оно моме Еврејче, што си чешља косу и клне мајку си што гу роди да је Еврејка |
па теб’ ти за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!.. |
еји, веће сас зор; уграбија, демек, што си милуваше...{S} И ја ћу такој напрајим...{S} Сал ако |
те, бегендисују?</p> <p>— Погле гу, што си збори жена брљива! — вели Ташана Таски. — Кој ти реч |
анчу, а ви јок!!...</p> <p>— Ја-гу, што си збори! — кара је Парашкева, а спустила мало глас од |
..</p> <p>— А, за оро ли си?{S} Ах, што си па девојче за оро!... — рече пакосно и погледа је пр |
S} Тетка ли сам ти, што ли сам?!{S} Што си ћутиш како немак?{S} Род смо си...{S} Кому ће да каж |
...{S} Што си не ћутиш веће?!...{S} Што си не ћутиш, несрећо, кад ти никој ништо не каза, ни те |
и ће за Зону песну да појеш?!...{S} Што си гу ти, па да можеш да појеш?!</p> <p>Поте оборио очи |
а истин’ ли збори си за мен’?...{S} Што си збори?</p> <p>— Збори си...{S} И плаче си.</p> <p>— |
ће памет да си спечалиш веће?...{S} Што си не ћутиш веће?!...{S} Што си не ћутиш, несрећо, кад |
, ама викам „сокак-лаф” си је...{S} Што си неће залудњаци да зборе?!</p> <p>— Хе! — врти главом |
што?!... — чуди се и брани Дока.{S} Што си лошо зборим?...{S} Ако си прајим кеф, белким сас <hi |
е, како збориш па и ти!...</p> <p>— Што си збори?{S} Збори ли?</p> <p>— Збори, кад гу питују... |
ти. {S}Паша већ узнемирен.</p> <p>— Што си ћутиш, чорбаџи-Замфир?!...</p> <p>— Па... питуј ме, |
Море, мен’ ми мука и жал ми за мен’ што си ја немам нику сестру, ама спроти теб’ прилику, — па |
ршију и по ма’але.</p> <p>— Туго, а што си зборе?</p> <p>— Лошо си зборе, Ташано.</p> <p>— Леле |
авлију и по таван, како, ете, мачка што си кута...{S} Стаде први кујунџија од Београд до Пећ и |
ем што она искочи — ђене-ђене, ама што си понесе, зборе си, јоште и јорган и јаст’ци, и колевк |
ике, како поче... дабетер!...{S} Па што си берем не поведеш сас теб’ и чорбаџи-Јордана, те га н |
лен...{S} Заради неку послу...{S} Е што си стала туј при мен’ како шиљбок ники?! — обрецну се о |
чула за твоје работе!...</p> <p>— Е што си чула? — вели мало спуштеним гласом Мане.</p> <p>— Да |
јући и миришући руже. — Добро си је што си „куче у чашире” носи и појас, та имам куде да га зад |
е: „Лелее, лудо је, ама па си знаје што си је поубаво!” па му дају ливених ексера пуну шаку, а |
ен’ нећеш да живујеш како наше жене што си живују при мужије...{S} Ни сас цвет нећу те ударим!. |
{S} Нек’ си не пита, нек’ си избере што си милује.{S} Ете, и мој покојни Ђорђија не пита много, |
мо, а кол’ко ги има чорбаџиске куће што си кутају од свет... {S}Ономад на славу једну бесмо, ко |
лаћ, а кој па Манасија Кујунџија, и што си може кад ’хоће...{S} Их што си ти, бата-Мане, па нес |
-дан збори, и које си песне поје, и што си шњева и како гу резиле оне кучке, тетке и стрине, а |
књигу да си четеше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, и које си песне поје, и што с |
ори си, Зоне, а он саг нека си чини што си хоће и милује!...{S} Ако ми, рече, не дође саг у јес |
дно Зона, — Васка могла да си збори што си милује, — Дој си је <hi>њојно</hi> знање...</p> <p>— |
и је.{S} Зар мало ли ги има од ваши што си беоше први трговци — а саг, звонари и клисари, па па |
а Рушка. — У Јордана Калтагџије дом што си процафте девојченце, ете, оно Тимче...{S} Како замба |
гањ у њу фрљија и запалија гу, него што си скудија девојку...</p> <p>Мане ућута и не хте више д |
пада, ама је лудо!...) Не слушај гу што си је там при вас зборила!{S} Никој гу неје пратија сам |
а, и што си може кад ’хоће...{S} Их што си ти, бата-Мане, па несрећа ника!</p> <p>— Ама, ти ме |
ема га јоште по-такав!{S} А ти — их што си брљива!{S} Младо, лудо, аџамија — ти искаш да станеш |
} Ама, саг, саг да гу видиш и чујеш што си твори и збори!...{S} Слушај што ти зборим...{S} Неса |
је Мане.</p> <p>— Оно да ми збориш што си је за зборење!</p> <p>— Е, што си је за зборење?</p> |
а за дућан!...{S} А питујеш ли: <hi>што си има</hi> у дућан?...{S} Како онај Насрадин-’оџа што |
ење нема срам ни па срамување... {S}Што си поје?</p> <p>— Па, ете... — поче Васка, - поје си пе |
дрта! грдиле су га ма’алске жене, „што си дом не седи, веће се крши врат по чифлаци, а по кућу |
> да ме зовеш...{S} Татко сам ти, зашто си ми <hi>аманет</hi>...{S} Ако искаш да се жениш, мен’ |
неје зорт!{S} Има време, нане!{S} Зашто си ја печалим и збирам онол’ке паре?{S} За мираз, нане! |
деца, — <pb n="98" /> беше му!{S} Зашто си уче чкољу, и јазију, — зар деца да си остану?!...</p |
, уфати’ таг ники стра’ и зорт; — зашто си премећем по мој памет, па уфати’ и присети се за мно |
тну се Јевда. — Мори, и не знаваш зашто си зборимо...</p> <p>— Мори, сал дор ве видим — знајем |
p>— Туго, а што си зборе?</p> <p>— Лошо си зборе, Ташано.</p> <p>— Лелеее, а за ког си зборе?</ |
.. {S}Има си она чаре и за тој!{S} Свет си збори да је <hi>побегуља</hi>, па када такој вика, з |
а је време...</p> <p>— Ама, Доке, памет си бери!{S} Башка су Замфирови, башка па Ђорђијини!...{ |
баџиска кућа — и наша кућа!...{S} Памет си бери, Доке!...</p> <p>— Иха!{S} Ласно за тој!{S} Ја |
мило за теб...{S} Без теб’, рече, живот си нема...</p> <p>— Кол’ко ће пут па тија исти речи да |
араф се напраји код нас дом...{S} Живот си нема од некња!...</p> <p>— Што, море? — вели запрепа |
ко пре недељни пазар беше!...{S} У собу си никога не пушта, а кад си искочи, а он си тури катан |
е неке белосветске фрајлице, рече, поју си песну за твојега Митанчу, поју си:</p> <quote> <l>Ко |
поју си песну за твојега Митанчу, поју си:</p> <quote> <l>Кој ти купи кондурице? —</l> <l>Купи |
Еврејче, што си чешља косу и клне мајку си што гу роди да је Еврејка...{S} Ете, на туја песну г |
е да кажеш муке и дертови, ако на тетку си нећеш да кажеш?!...</p> <p>— Ама, што да си зборим?{ |
тој и Мане работи!{S} Ујутру под мишку си доноси, увече па под мишку односи!...{S} Има си, мор |
!...{S} Ела, Персо, <pb n="50" /> викну си ја домакицу ми.{S} Ела овамке, да си видиш работу од |
„Што ће прајим!” рече. „К’смет!{S} Веру си, рече, несам баталија, — ама стадо’ ете, рече, Циган |
каш, а мен’ ће бидне право...{S} Све су си убаве...</p> <p>— Ех, — одмахну Мане руком. — Та што |
те слушам; кад ми рекнеш: остани си, ћу си останем, кад ми па рекнеш: иди си, ја ћу си идем...< |
станем, кад ми па рекнеш: иди си, ја ћу си идем...</p> <p>— Е па, ете, казујем ти саг: иди си, |
чаршиски ред.{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу си све полако... па фино... с <hi>политику</hi>! — рече |
л!... — вели јој Дока излазећи. — Ја ћу си разберем кад ће Аџиски у амам, па да си одемо ја и т |
ти очи!...{S} Остави ме!...{S} Сама ћу си идем!...{S} Врни се!{S} Жива ти ја!{S} Ће ме види ба |
Мане. — „Што ће да чиним?”...{S} Па ћу си узмем једну!{S} Што ми ти па саг тол’ко збориш, како |
бори? — рече: „Нећу да ги носим; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, рече, — не |
нулаћ... — вели Мане.</p> <p>— Ба, нећу си! — прекиде га љутито Зона и залупи авлиска врата за |
де екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си баталим и дуван, зашто цигара-пушење без овуј мушљик |
то да прајим?!...</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу си, Јевдо, — рече чорбаџи-Таско, — а за дан-два да дође |
исујеш за волење, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се волемо за удавање и в |
ганска и коритарска!...</p> <p>— У кућу си ми, што да ти прајим? — вели уздржавајући се домаћин |
ше у Котине године кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашто да ти пропада век?!...</p> <p>Тако је Је |
се!” Виде ли?{S} Не чури ми се.{S} Кеиф си немам на другу...{S} Исти тај дуван, ама неје та ист |
Голем како катанац на магазу!{S} А кључ си тури у џеп, па си иде!{S} Куде си иде, што праји, ка |
>— Несмо прилика...</p> <p>— А ти, имаш си прилику?</p> <p>— Имам си... — вели Зона зловољно.</ |
гу украдну.{S} А ти си ћутиш ту, а имаш си такво убаво краљско име!...{S} Јазук, Миланче!” А де |
е неженет?{S} Мори, за тој ласно. „Имаш си грбину, самарице доста”; та и за Ману и женење његов |
ска жена, па каква си је!...{S} Кад ћеш си, мори, Доке, црна Доке, ете, памет да спечалиш?!{S} |
о радиш саг?...{S} Харчиш такој и губиш си младос’ твој убав...{S} Време промињује...{S} Треба |
ијасвет, а ти си жмијеш неженет и губиш си младос’ са селски звери... {S}И ја ти се с татка жив |
.. {S}Зашто ти си јоште аџамија, прајиш си кеф с уста, а други слуша, па мисли, истина је...{S} |
осла девојке док све то изрибају, па се сија по чорбаџи-Замфировој авлији као да су се сунца сп |
што би то песници казали — сунце лепше сијало, цвеће пријатније мирисало и птичице лепше певал |
сал Петракија што има муку?!{S} Има ги сијасвет, ама сал туј пуче брука, па си знамо, а кол’ко |
д човека...{S} Татко ти имаше пријатељи сијасвет, а ти си жмијеш неженет и губиш си младос’ са |
о? — отпоче хаџи-Замфир. — Има си човек сијасвет деца, па све здрава и цврста и убава, а једно. |
— Знајем, де.</p> <p>— И муштерије имам сијасвет...</p> <p>— Добро, де!</p> <p>— Кућа ми пуна.. |
ра’?{S} Кој ти што може!?{S} Ја си имам сијасвет кардаши и побратими; ће изгинемо, — а теб’-те |
ли ги знајем?!...{S} Е, што је била она Сика, турена у песну?{S} За <pb n="101" /> кога се поје |
<p>— Што је била, која је била, ете, та Сика, у песну турена? — Збори си, несрећо грчка! — разв |
чорбаџиску Сику:</p> <quote> <l>Зашто, Сике, зашто под чадар да идеш? —</l> <l>Ако, дадо, ако, |
ем! — на врата?!...{S} Та си узмем оној сикирче, па и по катанци, па и по сандаци!{S} Кад си по |
да ми је!” реко’ гу ја, та си узе једно сикирче. „Зар ће сам трговачки суд, та да не смем, па и |
е тагај туј, рече Петракија, — ћа с оно сикирче да га утепам!”</p> <p>— Ех, ех, аџамија, па луд |
S}Ба!{S} Не чекам си ја!” Па си сас оно сикирче обијем катанац и улезнем у сопче...{S} А у собу |
појеше: за еснафску, ели за чорбаџиску Сику:</p> <quote> <l>Зашто, Сике, зашто под чадар да ид |
ада је он после паше и владике био прва сила, — све би то друкчије било.{S} Али овако није оста |
подоцне, јер је већ давно прошла многа сила и господство; прошао и окружни начелник и претседн |
силу и моћ чорбаџи-Замфира.</p> <p>А та сила долазила је од силног богатства његовог.{S} Његови |
баџије.{S} Дуго се још причало каква је сила био чорбаџи-Замфир; такве силе и таквог господства |
а — него неколико њих!{S} Замфир је био сила: могао је човека и са самих вешала скинути, само к |
увек шта ради; знао је он да је Замфир сила и у Стамболу.{S} Сменио је он, или, како тамо кажу |
еје” ретко је излазила, или, боље рећи, силазила.{S} А и кад је долазила, владала се потпуно чо |
аџи-Замфировој.{S} Све се слегло ту.{S} Силан свет се окупио, па прекрилио све одаје, доксате, |
у његову, докле га из тих мисли не трже силан смех, од којега се тресла сва авлија и висока тро |
н. {S}Чорбаџи-Замфир, иако је поносит и силан у чаршији и међу Турцима и међу Србима, овде међу |
каква је сила био чорбаџи-Замфир; такве силе и таквог господства нема више!{S} Пред пашу је у т |
благотворну моћ штампе, те осме светске силе!...{S} Остаде му још Мане.{S} Он је човек млађи, с |
Играју сви; кликћу и подврискују уз она силна ћеманета, зурле и дахирета.{S} А Мане се све више |
му је донела и предала Васка...{S} А од силна смеха разглавиле му се вилице и остале тако разгл |
кну, кад Манча прође крај њих, па се од силна чапкунлука ломи кад иде, а накривио фес на једно |
Аха, магаренце татино! — заценио се од силна смеха задовољни Јордан... — <hi>Оскудација.</hi> |
ку Гену, другарицу своју, на коју се од силна дерта и карасевдаха наслонила...</p> <p>Свршила с |
адознала света.{S} И све се то тресе од силна смеха, а највише се смеју баш сами младенци, Зона |
разјапљене, па не може да их састави од силна смеха који је све обухватио, и авлију, и комшилук |
-Јордан се само лупи шаком по колену од силна чуда, па се просто заблену у сина.{S} Не могаде в |
и комшилук, и сокак.{S} Сви се тресу од силна смеха.{S} Једни вичу: „Леле, тугоо, куче у чашире |
њега и задевајући оне њега.{S} Тако је силна љубав и тако силно заноси она човека!...</p> <p>Н |
жиле су по чаршији и по многим махалама силне приче, најчудноватије, и једна се на другу гомила |
упне црне очи светле јој се од суза, од силне среће данашње...</p> <p>— „Леле, што су пристали |
ла, а данас задуго није склопила ока од силне радости и задовољства.</p> <pb n="190" /> <p>А Ма |
аг скупе паре, — отац се просто топи од силне среће!</p> <p>— Саг су скупе паре! — понавља мали |
е вероватнији, — тако су је извештавале силне рођаке, које су јој непрестано долазиле и реферис |
ма му беснела бура, а у глави ројиле се силне мисли и слике.{S} Претурају се једна преко друге, |
цу да говоре француски и одасвуд доноси силне паре и меће их на гомилу.{S} Ујутру оде, а увече |
ње године, да је „оскудација”, да су им силне непокупљене паре по народу растурене и изложене п |
ако дофатим саг ове нал’не (и показа му силне налуне пред вратима), све ћу ти ги фрљим и обијем |
на реч...{S} И тако се и овде збило.{S} Силни савети и опомене учинише напослетку своје.{S} И З |
сто, да су се све тресли и звечали они силни чокањчићи — она је сад просто као једна књига из |
обљу, шта све човек може да види!{S} Ту силни легени, ибрици, сахани, сребрни шавдани, тепсије |
е она више и лепше развијала, све су је силније нападали и убедљивије саветовали: како треба да |
на!...{S} Силно угризе доњу усну, и још силније стезаше за руку Гену, другарицу своју, на коју |
врати се и Мане, не уловив ништа.{S} Од силних мисли и осећања није ни ловио ништа; јер, како ј |
здавања усмених наредаба, а још више од силних (како се они лепо изражавају) „крканлука”; прола |
е лута из места у место, па се, црно од силних жигова, враћа пошиљаоцу с оним хладним, званични |
ма да иде; иде, вели, једно да се после силних брига одмори и разоноди на недељу-две дана тамо |
ка ексера, а то добија већином приликом силних својих прошевина.{S} Тек бане у кућу, па проси д |
јурење; када оживи испод дрвећа од оних силних љуљашки, па једни се овамо љуљају, а други им пе |
лажно време и на рђаву кујну, нити оних силних зловољних маторих девојака, што миришу на камфор |
и ученијих.{S} Али зато и нема ту оних силних маторих момака, који се туже на влажно време и н |
и Замфир и опрости се с Маном, који га, силно тронут, при поласку пољуби у руку...</p> <milesto |
чим је Дока отишла, стари Замфир плане, силно плане господарским гневом на своју мезимицу Зону, |
и пристанком, и зато је плануо на Зону, силно плануо, и био љут као никад у животу.</p> <p>— То |
— Манулаћ, или она фукара Калина!...{S} Силно угризе доњу усну, и још силније стезаше за руку Г |
тку своје.{S} И Зона као да подлеже.{S} Силно јој се уврте у главу и силно је усправи и подиже |
епће очима, а сузе му силно грунуше.{S} Силно се приљубило Зони, обгрлило јој колена, плаче, ба |
а је, али кад разабраше да је чорбаџија силно нешто љут, разбегоше се са страхом у одаје своје. |
Замфира.{S} Само се чуло са свих страна силно пљескање длановима, и узвици: „Лелее...” и опет с |
радну тета-Зону!” <pb n="119" /> А Зона силно бризнула тада у плач. — „Свирите, ништо, виче ста |
а десном накривио фесић; испрсио се, па силно заплеће ногама, а на ногама му празничне гајтанли |
екао, па завали руке иза потиљка и пође силно као орао кад хоће да полети.</p> <p>— Е, што да р |
оставио их без одговора.</p> <p>Ово је силно дејствовало на све у хаџи-Замфировој кући, а на З |
у коњску муву магарцу у уво, па га тиме силно узнемире, те се, јадник, узаман баца ногама, стре |
њим пође и Васка, млада женица која се силно пролепшала откако се удала.{S} Срећна и весела у |
Зона измећарку своју, а ноздрве јој се силно шире на напрћеном носићу њеном.</p> <p>— Што иска |
, чула, па и заборавила.</p> <p>Зато се силно изненадила кад јој на Крстовдан приђе главом сама |
.{S} Притиснуо руком груди, јер му срце силно лупа, па се повлачи још дубље, јер се боји да га |
{S} Иди си! — упаде Гена у реч и повуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом да си идемо!...</p> < |
варнице, и која су већ далеко измакла и силно појурила у Докин сокак. — Их, их, их, леле!{S} Ка |
лупа ногама, звече они пусти прапорци и силно дирају у срце све играчице.{S} Мане је најчешће в |
одлеже.{S} Силно јој се уврте у главу и силно је усправи и подиже помисао да је она чорбаџиска |
то.{S} Још његови ђачки школски задаци силно су се одвајали од осталих задатака другова његови |
<pb n="58" /> у своју шаку, а срце јој силно бије у грудима и страх је неки ухвати од Мана, ал |
!...” а после постаје озбиљније, па тек силно затрепће очима, а сузе му силно грунуше.{S} Силно |
што то ради, као што опет и не зна како силно стеже својом знојавом ручицом ручицу своје другар |
оне њега.{S} Тако је силна љубав и тако силно заноси она човека!...</p> <p>Ништа од свега тога |
ом и игром њиховом, бацао на крило тако силно, да би им папуче полетеле чак у штукатор, и лепио |
око себе, да види чему се то смеју тако силно.{S} Погледа, а све очи и руке упрте на коловођу: |
сто, па полете с таблом ка касиру тако силно, да је са столицом заједно оборио ситног Тасицу ш |
а Зона хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то силно љутило, понос јој вређало.{S} Јер, док је сваки д |
па тек силно затрепће очима, а сузе му силно грунуше.{S} Силно се приљубило Зони, обгрлило јој |
први пут изрекне, привуку га и притегну силно њој, као најјачи конопци и ланци („ружични” нарав |
една њезина друга, заврши Зона и бризну силно у плач.</p> <p>Јевда је неко време искрено бранил |
земља чисто тоне под њим, — и он јекну силно: „Л’же, кучка!...{S} Неје оно Мане; ја сам Мане, |
ствари, — а Мане је исти отац...</p> <p>Силно је оптуживала сина, али само зато што је био Крст |
-Замфира, богатог и уваженог чорбаџије, силног негда чорбаџије.{S} Дуго се још причало каква је |
амфира.</p> <p>А та сила долазила је од силног богатства његовог.{S} Његови виногради и чифлуци |
ислиш и на ручак ће заборавити при тако силном послу, па се заборави тек и запева тихо и полако |
и гуњче, опет маслинове боје, — а све у силном гајтану — па се притегне траболос-појасом, за ко |
Дућан да си отвори и сортира сас онуја силну стоку!...{S} Ела, Персо, <pb n="50" /> викну си ј |
да га срце не изда — да свет не чује ту силну лупу срца и да га не опази...{S} А Зона лепа, леп |
и послушано.{S} Па ипак није хтео ништа силом да добије.{S} А после, њега и није вређало то как |
еше!” — говораху често мештани, хвалећи силу и моћ чорбаџи-Замфира.</p> <p>А та сила долазила ј |
би за грош ћетене алве и за марјаш врућ симит, у који би метала алву.{S} Тада би обично Мане ис |
— одговара љутито Зона и стеже ону алву симитом.</p> <p>— Како ништо?!{S} Теке, истин’, што гу |
ћумур боље разгори.{S} Иза њих пролазе симиџије и пекари, слуге и слушкиње, и напослетку се кр |
и, а због сталежа његовог само милији и симпатичнији!...</p> <p>— Ела, Васке, запој ми ону жалн |
Него умотавају то, крију у кучине, те: симпатишу једно другом, те брак на леву руку, те морган |
апудија!...{S} И чорбаџиски, бре брате, син отиде си, те је саг кантарџиски санким чиновник — с |
на стареји своји.{S} Кад си татко седи, син му стоји; кад си татко праји цигару, син си већ чек |
> сас машице и жар; кад си татко збори, син си ћути, слуша, не сме да збори!{S} Па се знало, бр |
ин му стоји; кад си татко праји цигару, син си већ чека <pb n="45" /> сас машице и жар; кад си |
{S} Неје требало баш тол’ко да је...{S} Син му је...{S} Леле, јединац според три керке!...{S} П |
амо рекли, озбиљна и достојанствена.{S} Син њен, Мане, јако ју је поштовао и био према њој необ |
а дете, рече: „Сотирче ће ми је по саг’ син и наследник!” ’хоће да га узне за ортака, — ама још |
!...{S} Машалах, Манчо, — неси забадава син на Ђорђију!... {S}Ђорђијина крв!...{S} Ашкољс’н!... |
у поцепане путине!{S} Чорбаџи-Петракија син, па си иде како измећар, белосвецки ники!{S} А зашт |
} То је био Митанча, чорбаџи-Петракијев син, и читатељима већ добро познат из ранијих глава.{S} |
: ил’ њега ил’ никога.{S} Чорбаџиски је син, стара кућа, па ће му, вели, то чинити чест!{S} А с |
се никако није Манулаћ допадао, иако је син и јединац и једини наследник његовог иначе доброг п |
рече: „Од данаске ми веће Митанче неје син, ни му ја па татко; тој ви је, вика, на знање и, ет |
И сад, какав је био Ђорђија, такав му и син Мане, тврдила је тетка Таска и уверавала Зону.{S} А |
р’з и трговачки чес’!...{S} Чорбаџиски син!...{S} До Филибе и Солун да просеше чорбаџиске керк |
за Ману; пара пару вукује, а чорбаџиски син чорбаџиску керку, — тој си је, викам, ред у овај св |
тако без новаца, као да није чорбаџиски син!{S} А ако понесе, он колико понесе, толико и врати, |
а; а има, ете, ники што није чорбаџиски син, а њој гу па много мило за њег’... а њојни викају.. |
још као дете слушала, где се чорбаџиски син оженио пударском ћерком, и обратно, где се пољак, ш |
н</hi> зар је прилика, он, кријумчарски син, спроти теб’ и спроти други Замфирови зетови?... {S |
дио служећи у војсци, и то, као варошки син, у кавалерији. <pb n="22" /> Носио се лепо и радним |
то је моја ћерка, отац каже: то је мој син, наследник и престолонаследник мој.{S} Зато је Ману |
а као потпис стајало само: „Један веран син наше свете православне цркве”. — И морао је најзад |
за тако нешто.{S} Чапкун-Мане, Ђорђијин син, кријумчарска стара крв, — он је и нико <pb n="167" |
ако звао чапкун-Мане, није забадава био син чувенога Ђорђија и братанац још чувеније Доке, био |
три дана”, вели народ.{S} А Мане је био син тога народа, у кога је постала за утеху она реч: „К |
етракијевом</hi> </p> <p>Манулаћ је био син чесних и богобојазних родитеља, Јордана и Персиде, |
рече ми некња Петракија — имаш девојке, сина немаш, — бригу немаш!...{S} А мен’ ме изеде оно мо |
теј године!... <pb n="51" /> А својега сина напудија!...{S} И чорбаџиски, бре брате, син отиде |
вда је неко време искрено бранила свога сина, верујући и сама искрено да није до њега кривица, |
ном месту код жена да зато неће Зону за сина што из њихове породице још досада, хвала Богу, ник |
исти отац...</p> <p>Силно је оптуживала сина, али само зато што је био Крстовдан уздржала се и |
бесмо, код чорбаџи-Гана.{S} И он си има сина...{S} Свршија у Грац трговачку чкољу.{S} Седимо си |
г већа, Јевда узе преда се једнога дана сина Манчу.{S} И пошто је женидба у начелу била већ свр |
уку, куд је повео и свог десетогодишњег сина Замфира, који се данас стога зове још и хаџи-Замфи |
И она обећа Зони да ће учинити све код сина, и да се нада да ће је Мане послушати и да она нећ |
ча тур.{S} Срећни и блажени отац поведе сина да види чаршија једно чудо од детета — да Манулаћ |
е гласила: <hi>„Трговина Петракија Н* и Сина”</hi>.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Лице |
е већ нестало узрока свађи између оца и сина.{S} Јер Митанче је добио поуздане вести да му је њ |
једно око. — „Ех, црна Јевдо, што роди сина чапкуна!...”</p> <pb n="23" /> <p>Млађе га, истина |
оправио.</p> <pb n="179" /> <p>— Ја си сина немам, Мане.{S} Татко те Ђорђија <hi>мен’</hi> у а |
у од силна чуда, па се просто заблену у сина.{S} Не могаде више да одоли свом очинском срцу нег |
ци Маниној, кад је чула да јој нападају сина у једним новинама, и кад због тога Мане постаде пр |
а и посвети се сва неговању и васпитању сина свога, који је био сушта слика и прилика свога оца |
евојка када прокуне, тешко ће ти бидне, сине! <hi>До Бога</hi> се, мори, чује њојна клетва!...< |
ерак и ашик на „Гаћанку”!</p> <p>— Ако, сине, ако... — вели му мајка гледајући га мило. — Тој с |
о баш тако хитно.</p> <p>— Море, Манчо, сине, докле ће си момак?! — вели му мати. — Снају да ми |
ици, сахани, сребрни шавдани, тепсије и синије по метар и по у пречнику, па оне ћасе, мангали, |
ноге господске ђаконије на оној великој синији, и као давно што нису, јели су и слагали у се по |
јчеститији и једни, заиста, најсвеснији синови ове земље, па, ено, и <hi>они</hi> профанисани.. |
боти!{S} Зашто ће ти пограбе чорбаџиски синови, како чаршилије, ете, вруће мекике сабајле, — па |
ија, и да ће измирити оца са сином — са сином који се каје, који се поправио, и који је опет пр |
стог Петракија, и да ће измирити оца са сином — са сином који се каје, који се поправио, и који |
вао чорбаџи-Петракија да онако уради са сином, а и сад га још једнако храбри и саветује да што |
а Јевда да спомене и да их похвали пред сином Манчом.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама с мен’ у амам |
лови, — па тако је и овде с Ђорђијом и сином му, Маном. {S}Причала јој је о покојном Ђорђији — |
јер је легла мирне савести, иако га је синоћ онако љуто и немилосрдно увредила...</p> </div> < |
амо би му то још требало да су оне биле синоћ ту!...{S} Пуцала би му брука све до Куршумлије, Р |
l> <l>Што ми, драги, не долазиш?</l> <l>Синоћ сам ти долазија,</l> <l>По азбашче пошетаја,</l> |
е сваки мислио кад је запевао ону песму Синоћке те, леле, видо’, <pb n="18" /> Зоне”.{S} Море, |
пева, онако као за себе:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне,</l> <l>Где се премењуваш |
и запева тихо и полако:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне, где се премењуваш,</l> < |
ови отму с усана и он певуши ту песму: „Синоћке те, леле, видо’, Зоне...” </p> <p>Сваки ју је з |
су говориле, јер су све веровале да се синоћни догађај могао догодити само због немара и те из |
они од Шарене чесме, можда баш очевици синоћног призора, који све знају, али неће да кажу.</p> |
ло, а он још седи и размишља о страшној синоћној јави и још страшнијем сну ноћашњем, и о Зони, |
ме помисли те.{S} Врати се опет мислима синоћњем догађају. {S}Мислио је о глупом смеху Васке из |
то Јевда, и каже да ће говорити Манчи, сину свом.</p> <p>— Да збориш, Јевдо, — рече јој тетка |
е одмах испуњена.{S} Она је чисто умела сину и мисли његове погодити; чим би само помислио и у |
век?!...</p> <p>Тако је Јевда говорила сину.{S} Мало који дан да му није читала и говорила.{S} |
</p> <p>Тада се једва једном разведри и сину лице Зонино.</p> <p>За другог кандидата за девера |
есрећног оца Петракија о свом несрећном сину Митанчи</hi> </p> <p>„Полани, рече, — отпоче бата- |
уздуж и попреко по соби, погледа свога синчића, врти главом и једнако пушта узвике:{S} Бре, бр |
и да га заб’равиш!...{S} Он си је човек сирома’... фукара!{S} Куд су његове куће, дућани; куде |
ми збориш саг па тој?...</p> <p>— Несам сирома’... могу да си имам жену... могу да си ’раним по |
рио дућан.{S} Био је добар мајстор, али сиромах; па ипак је било разлике између оног првог и ов |
новинама!{S} Споречкају се двојица, два сиромашка, реци, погурају се мало, а по новинама се рас |
аском, и снисходљиво би ословила понеку сиромашну девојку, заборављала би врло често како се ко |
о, без вечеру ће легнемо.{S} За мен’ је сирота, спроти мен’...{S} Море, куде се је женила фукар |
ени односи — и све тако нешто.{S} А кад сиротиња, што не може да се формално узме због трошка, |
о чифутско сандуче...{S} Па, ако што је сиротиња — ама, берем да је момак кротак!...{S} Веће — |
урила изазивачки десну ногу...{S} Ти си сиротиња...{S} Кад ручаш, ти таг не вечераш...{S} Та, в |
вега тога!...” Ето, тако кажу, кад је о сиротињи реч.{S} А кад се <hi>господа</hi> потуку с амб |
{S} Врана врани очи не вади...{S} Тешко сиротињи! <hi>Лако</hi> је њему, него мука је <hi>нама< |
ка и девојака; девојака и чорбаџиских и сиротињских — прве да убију време, а ове друге да се на |
е нагнало да дође паши, исприча му неку сиротињску невољу.{S} Потужи му се на неки зулум: на ра |
меје му се мајка, — осташе си удовице и сиротице...{S} Та што да чине!...</p> <p>Или други пут, |
о!...{S} Он ће си узне спроти себ’ нику сиротицу измећарку, што ће да си седи у пазарни дан, у |
епу Калину, комшиницу своју, једну пуку сиротицу, која неће своме мужу донети ништа више до две |
огрешку, доскочио је и томе: ословио је сироту Калину, једно комшијско девојче, а на Зону и не |
о!” а други почели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледања и његовог играња питају: „Ако ли, море, да |
ало сасвим по оном народном: „и курјаци сити и овце на броју“, или, још боље, по оној: „ни лук |
, да уграбе бољи део.{S} Пролазе ђаци и ситни и крупни, мушки и женски, основци и препарандисти |
што тргују с Бечом и Цариградом, и они ситни, што од тих крупних пазаре еспап и сами га у коли |
отруди своје чудо и господство.{S} А за ситније ствари утолико му је лакше било.{S} Сваку непра |
Био је као громом поражен чувши све до ситница како је ствар текла и како се развијала.{S} Био |
рина.{S} Кад иде, она се ломи у струку, ситно корача, а главу издиже и пружа је поносно мало на |
дају, него гледају право преда се и иду ситно, право и пажљиво, као да прелазе преко каквог брв |
силно, да је са столицом заједно оборио ситног Тасицу шнајдера.{S} Предаде таблу ради контроле. |
само од времена на време издигне се на сиџадету, пружи нос — као хрт кад хвата траг — и увлачи |
дафине, најрадије је седео на простртом сиџадету под њима; пушио, издавао наредбе, сркао кафу, |
разговараху нешто тихо с Маном, који је сишао био с кола.</p> <p>Затим приђоше капији.{S} Не пр |
да накитим!{S} Да те нагиздим, та да се сјајеш и светлиш како у цркву света Богородица Тројеруч |
црном бујном косом, па му изгледа Зона сјајна и свечана као заветна икона.{S} На плећима бунди |
кога не остављају на миру.{S} Све се ту сјури, и домаћи и из комшилука, па настане један слобод |
су у последње време акције почеле нагло скакати.</hi> </p> <p>Прошла читава година од оног кобн |
е сокаком па да је се ништа не тиче, не скакуће више с ноге на ногу; а кад улази на капију, она |
и смех, и слушао га Мане, који је, као скамењен, још једнако стојао на истом месту, утучен и н |
i> јоште, да понесе?!...” А Манулаћ све скаче од радости и смеха, држећи тенџеру коју му је дон |
ока не смеје, него се љути; планула, па скида папучу и полетела на њих да се бије, а Мане скочи |
нту, па настави: — Не бригај ти, — рече скидајући шешир, јер му се глава чисто пушила <pb n="30 |
рку.</p> <p>Зона се диже и оде, а Таска скиде шамију и раскомоти се, па седе, и тек сада, кад с |
си иде дом?!{S} Ја ли?! — плану Дока и скиде једну папучу и стеже је. — Рушка нек’ си искочи!{ |
ћан на велико запрепашћење Манино, који скиде брзо фес и скочи са седишта, али га Замфир поврат |
тај разговор био је за водоноше као она Скила и Харивда за старе путнике.{S} У дућан нико више |
пут...{S} Ако ништа друго, а оно бар да скине са себе одговорност, да заглади онај немили догађ |
џи-Замфир. — И кому да си зборим?! — Па скине фес и брише чело.</p> <p>И трећи чибуци и треће к |
чимо једанпут! — вели Јевда, само да је скине с врата. — А саг, иди си па легни; преспиј си мал |
аве што су — лелее, Јевдо, очи да си не скинеш сас њи’!{S} Ја ги сал гледам, па си сеирим! {S}А |
сила: могао је човека и са самих вешала скинути, само кад хоће и кад потруди своје чудо и госпо |
марџија, ловџија и бињеџија и џамбасин; скита се поваздан-дан с пушку по лојзе — како пољак ели |
та.{S} У ту собицу се често и најрадије склања.{S} Ту је обузме нека слатка туга и сета, и она |
разлежу се по грудима његовим, и он се склања и бежи испред потсмешљивих и пакосних погледа св |
зурле и дахирета.{S} А Мане се све више склања и повлачи у крај, и све тужније му око срца глед |
оседају на оне сељачке, грубо одељане и склепане троножне столичице, налик на папуџиске, па пов |
оћу мисли Ташана, и дуго не може ока да склопи мислећи о Зони, па ваљда под утиском тих црних м |
дерта није спавала, а данас задуго није склопила ока од силне радости и задовољства.</p> <pb n= |
се да од кутњака сву ноћ није могао ока склопити.</p> <p>За Мана је то стање врло несносно било |
она остаде тужна и не могаше задуго ока склопити.{S} Оплакала је дан, лила сузе, клела свет, ал |
упила та реч!...</p> <p>Дуго није могао склопити ока ни заспати, иако је то желео и одагнавао м |
е, тако да је могао још онако у лету, у скоку, скрстити ноге и одмах се и посадити прекрштених |
> дошеја при њума, па је ђене-ђене; ама скоре ће чујете и ће се збори и јоште полоше!{S} Ће да |
— јекну од срца увређен Мане, — таг ће скоре да чујеш и за <hi>моје знање</hi>!...{S} Ће ме не |
ле и реферисале, и одлазиле, да се опет скорим, с новим гласовима врате.{S} Тога другога дана у |
на се старала о цвећу и залевала га.{S} Скоро свако доба године имало је своје цвеће, и кућа За |
по Мамут-агу (он си иде саг у Турско, а скоро ће се врне оданде), па да гу, рече, однесе у Приз |
ега, дакле, сви чекају, само га не чека скоро премештени из Београда практикант Велибор, страст |
поправљања добише и сами неки уморан и скоро рећи глуп израз на лицу.{S} Појављују се и попови |
али Манулаћ, олизну нос и предаде мајци скоро снесена и још врућа јаја. — Што да се арчи мал?!. |
ирову кућу први глас и опширан извештај скоро о свему ономе што се у вароши говорило, и како је |
изненада ово, а ово је за њу било нешто скоро још горе!{S} Знала је она поноситост те старе чор |
дава, кој се па жени? ’хоће ли”, вика, „скоро да потрупамо малко у сватове?{S} Пуштија ли је”, |
им ће се улицама вратити, — колико пута скочи са седишта и остави рад и дућан на момку и шегрту |
ло у дућану, и чим се вратио шегрт Поте скочи и диже се да иде.{S} Рђаво сам рекао „да иде” — п |
репашћење Манино, који скиде брзо фес и скочи са седишта, али га Замфир поврати, узев сам столи |
ичек-антерија...</l> </quote> <p>Па тек скочи, не знаш ни зашто ни крошто.{S} Остави дућан на к |
дице још досада, хвала Богу, нико није „скочидевојку” узео, па неће ни Манулаћ, макар се никада |
чу и полетела на њих да се бије, а Мане скочио и зауставља је и преклиње да се окане, да не куп |
<p>Отишао је најпре Замфировима.{S} Кад скочише на њ све тетке, ујне и стрине — све Ураније и К |
престала је да га води тек кад све жене скочише у интересу јавнога морала, и кад је наишла на с |
ска!...{S} Дом да си идеш! — повикаше и скочише све на њу. — Кој те је зваја?!... ’Ај’ си дом!. |
{S} Казаше ги ники из ма’алу.{S} Та сви скочише сас резилење...{S} Викају: не прилега на чорбаџ |
есак капије и звек звекира, а затим сви скочише у кола и потераше...{S} Они што у тај пар прођо |
и шегрти и тамбураши! — Ту се још мање скрасила него у П*.{S} Овде ни три недеље није остала. |
пажено у један ћошак у авлији и одатле, скривен од очију свију, гледа сав тај шарени џумбус и в |
ком већ помало моћи и завирити у душу и скривене осећаје Зоне Замфирове.</hi> </p> <p>Али сада, |
које ври живот и чује се жагор, а они, скривени у тој самоћи, уживају, јер знају да их нико не |
У тим крајевима, беше она право топло, скровито и мирно гнезданце!{S} Кућа није имала прозора |
, јер се надао да ће бар ту, у старом и скровитом и мирном свом гнезданцу, моћи одахнути мало и |
имања, а, сем тога, пример послушности, скромности, <pb n="83" /> стидљивости, целомудрености, |
да је могао још онако у лету, у скоку, скрстити ноге и одмах се и посадити прекрштених ногу ка |
!{S} Бог дужан ником не остањује!...{S} Скудена и оклеветена девојка када прокуне, тешко ће ти |
у њу фрљија и запалија гу, него што си скудија девојку...</p> <p>Мане ућута и не хте више да с |
авију. {S}Како ти то мислиш?!{S} Зар да скудиш девојку, па да си капче накривиш?!{S} Цркву побо |
сти, целомудрености, — дакле, такорећи, скуп врлина и права противност оном Митки чорбаџи-Петра |
ног скупа младежи обојега пола, који се скуп зове оро; а том ће приликом већ помало моћи и зави |
и све раскошно шаренило и лепоту једног скупа младежи обојега пола, који се скуп зове оро; а то |
иде, па свака опет остајала.{S} Али све скупа ипак сложне беху у томе да Манча треба већ да се |
хов мал по комшилуку, и дода: да су саг скупе паре, — отац се просто топи од силне среће!</p> < |
почети, а она не може, баш и кад се сви скупе, док не дође неопходни и потребни Нацко, јер он ј |
у, само мало доцније, кад се сви играчи скупе. {S}А дотле проводе време како ко зна.{S} Неки иг |
то топи од силне среће!</p> <p>— Саг су скупе паре! — понавља мали Манулаћ. — Саг је оскудација |
пропалу вересију, од које, ако што пара скупи, да после купује кудељу и кускуне...</p> <p>Тада |
блеђа но <pb n="118" /> икада.{S} Уста скупила, као да ће да се заплаче и гледа сањиво, уморно |
уморно и тужно по другарицама, које се скупиле око ње.{S} Певају другарице:</p> <quote> <l>Је |
ама преко трбуха, и запита их шта су се скупиле, рече јој важним и озбиљним гласом стринка Пара |
овима врате.{S} Тога другога дана увече скупио се читаоцима познати породични савет, да претрес |
амо играју, а Цигани им свирају.</p> <p>Скупио се свет.{S} Кога ти све нема ту: дечурлије, мома |
тетка долази, с рукама под пазувима.{S} Скупљају се, и ту су већ на окупу све тетке и стринке, |
олико дана доцније, а код Јевде се опет скупљају на ново фамилијарно веће. {S}Сваки час тек зак |
н добија и у новцу и у времену: пиво је скупље, а вино јевтиније, и, што је главније, не дангуб |
сада, у овом другом, израђује и боље и скупље ствари, као: минђуше, зарфове, пафте, укоснице, |
крај где је црно жупско вино било мало скупље од воде.{S} И какво чудо онда што је пан-Франћиш |
обукао панталоне гугуткине боје и понео скупоцени штап од абоноса давало му је свечан изглед, и |
пуни свиле и кадифе; по дуварима оружје скупоцено, поклон од паша и бимбаша.{S} Уза зид са све |
миндерлуци.{S} У свакој одаји по једно скупоцено сребрно кандило гори уочи недеље и празника п |
ећу на број 83.</p> <p>— Светоандрејска скупштина...</p> <p>Играчи мећу на број 58.</p> <p>— Бо |
; а њег’, рече, не било срам да збере и скута све тој!!{S} Два санд’ка пуна, бре брате, ете, да |
а ги врзује!...{S} И све си то збраја и скутаја на куп за онуја несрећу и роспију аустриску, Ке |
слепче ниједне, — плану тетка Таска, — скутасте се туј како брабињци у зем, па ни чујете ни ви |
— знајем си све убаво.{S} Од мен’ ли ће скутате ништо?!...</p> <p>— Их, какво је брљиво! — вели |
прегни, Вело, запрегни,</l> <l>Запрегни скути, рукави;</l> <l>Измеси, Вело, измеси,</l> <l>Изме |
им и да се карам с будалу?{S} Покупи си скути, па брго кроз чаршију како кучка, кад гу полију с |
ољна тетка Дока.{S} Али је то, наравно, слаба утеха била за Манчу.{S} Целога дана био је као уб |
ћама...{S} Толико пута је слушала да су слабе и ретке за њу прилике овде у месту.{S} Зато се са |
.{S} Јевда никуд не излази, а Мане опет слабије прекодан долази кући; а и кад дође, боље да не |
по колену: превија се и заболеше га већ слабине, а вилице му осташе разјапљене, па не може да и |
дно... оно најмалецно што је, оно жуто, слабо и никакво, — и татко га па побоље воли оди сва др |
а на њему.</p> <p>С вршњацима својим се слабо дружио; зато је најрадије седео с оцем и с очевим |
а, чорбаџи-Замфир нерадо оставља кућу и слабо излази у чаршију.{S} Ту седи и пуши, пије кафу и |
равио Видену, кмету великовртопском.{S} Славан прстен, масиван прстен беше то, дуго се познавао |
не.{S} Сем првога дана Божића и Ускрса, Славе и Тодорове суботе (кад се причешћивао), није било |
дила са собом, да се подичи њиме.{S} На славе, на патарице, поступаонице, на женске празнике — |
који већ пола године дана — од последње славе Мачине — како иде без капе, чупав и гологлав, јер |
Бога ти?” — „Каже да јој се допадаш” — „Славе ти?” — „Здравља ми!” - „Па шта каже још?” — „Каже |
и тихо би тада запевале:</p> <quote> <l>Славеј-пиле, не пој рано,</l> <l>Не буди ми господара,< |
звонари и клисари, па пале прангије кад слави Пантелејска црква...{S} Мори, ти слизаш низ мерди |
мајке његове није му допустио чак ни о слави да му дође у кућу.{S} Зато Митанча још једнако на |
е што си кутају од свет... {S}Ономад на славу једну бесмо, код чорбаџи-Гана.{S} И он си има син |
аху у ушима као најмилија песма мајског славуја!...{S} И већ одмах га није држало место: досадн |
о хладну студену воду, у близини певали славуји, а туда често пролазиле на рад босоноге девојчи |
му се куне у пушку, која га никад није слагала, па тако неће ни он сад њега слагати.{S} Заклињ |
синији, и као давно што нису, јели су и слагали у се полако и натенане читав подруг сахата.{S} |
и писара из дивизије и из разних војних слагалишта, и не запевају баш пред кућом:</p> <quote> < |
ection" /> <p>И код тако лепог живота и слагања, како је морало бити Јевди, мајци Маниној, кад |
је слагала, па тако неће ни он сад њега слагати.{S} Заклиње му се напослетку чак и у светог Евс |
гардероба за ствари, одакле се поручује сладолед за даме, — и већ, увек нешто тако шаљиво избац |
ио мало с њима, питао би их: има ли што слађе од ратлока?</p> <p>Једном речи, владао се потпуно |
га, да покаже како се Замфир и начелник слажу — и онда то не сме тако остати!{S} Не сме нико пр |
в мердивен, — један се качи, а други па слази“, та и с вас чорбаџије такој си је.{S} Зар мало л |
"168" /> <p>Трећем зету у Л* нису је ни слали, јер су им одатле писали да је не доводе сад, бар |
о се на правну струку.{S} Адвоцирао је, слао дописе, постављао по новинама питања овоме или оно |
ј мушљику не бива!...{S} Лезет, тај <hi>слас’</hi> нема!...</p> <p>— Фала, фала, чорбаџијо, за |
најрадије склања.{S} Ту је обузме нека слатка туга и сета, и она се ту одаје тихој тузи, мисли |
уру и о Зејни некој!{S} Тада га обузима слатка сета, и стари Замфир тада тихо жали за младошћу |
а алва, кад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!...</p> <p>А Зона само прћи уста и не од |
але обрадовати и оживети и освежити ове слатке речи: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” које м |
ате, шта ће ми милион?{S} Дај ти, брате слатки, мени <hi>кишице</hi>; па кад има наш ‘ранитељ, |
тиче богаташке куће.{S} Јер, ево, брате слатки, сасвим проста ствар!{S} Чорбаџи-Замфир има куће |
та певала Зони, кад год би ову опхрвали слатки осећаји и тужне мисли и она пала у меланхолију.< |
омози, Боже!”, јер је био лепо дочекан, слатким послужен и кафа поручена, али кад је отпочео је |
може, — умеша се стари Замфир, који се слатко насмејао. — Тој може, тој има.{S} Белензуци се п |
ом.{S} И сад су сви сложно: тетка Таска слаткоречивошћу, мајка проклетством, отац страшним прет |
као и лица срећних младенаца.{S} Све се слегло у сватове, и радовало се што се тако лепо, и баш |
ље у кући чорбаџи-Замфировој.{S} Све се слегло ту.{S} Силан свет се окупио, па прекрилио све од |
га питује...</p> <p>Зона издиже обрве и слегну раменима, као да хоће да каже да се не може сети |
мо једаред отпевана у цркви, а после је следовала оштра опомена његовог високопреосвештенства с |
пита, а ти си сал ћутиш!</p> <p>Замфир слеже раменима, пушта густе димове, и гледа устрану кро |
А Ману стегло нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у устима му горко и суво. {S}Једва је чека |
иљте од миндерлука.</p> <p>— Па ћорче и слепче ниједне, — плану тетка Таска, — скутасте се туј |
:</p> <quote> <l>Тешко дољи куд се вода слива</l> <l>И девојци која сама дође!</l> </quote> <p> |
слави Пантелејска црква...{S} Мори, ти слизаш низ мердивен, а мој Манча се топрв качи...</p> < |
} Хуче и љути се.{S} Пред очима му жива слика звезданог неба, месеца, и Зоне како стоји умотана |
ио, нити га се то тицало!{S} Само једна слика му је лебдела пред очима, само један поздрав му с |
васпитању сина свога, који је био сушта слика и прилика свога оца.{S} Она је лебдела над њим; с |
Целога дана јој није избијала из главе слика мадмазељ Д’Ангулем, познате у месту учитељице (са |
ћа хаџи-Замфира чорбаџије, а тко исто и слика јунакиње ове приповетке.</hi> </p> <p>У кујунџини |
оне фараонове „колеснице” из библиских слика, које су с њим заједно пропале онога фаталнога да |
ни не би приметили! (Ономад су се чак и сликали тако са шахом, како задубљени у игру играју њих |
ему немило било што је тада видео у тим сликама...{S} Сви весели, само он тужан; сви пусти и об |
послуживала тетка Дока, док је причала слике из хамама, па да све то изнесе напоље.{S} А то је |
ој срам!...{S} По дувар, бре брате, све слике, ем девојачке!{S} Аме, рече, не од наши девојчики |
наестој глави.</hi> </p> <p>Страшне оне слике сна дубоко су се утиснуле у душу Манину.{S} Дуго |
ћу страшни снови низаху све црње и црње слике из будућности Зонине.</p> <p>Често ноћу мисли Таш |
њ и привиђају му се све неке чудновате слике као човеку у врућици, и те су слике прелазиле из |
бура, а у глави ројиле се силне мисли и слике.{S} Претурају се једна преко друге, а глава да пр |
нину.{S} Дуго још врзле му се по памети слике те, и није му никако јасно било и дуго још лупао |
па си гледам, преврћем листови, гледам слике, па си запази’ једно девојче.{S} Море, које си је |
ут дико, успут перунико”, и мало помало слике су све блеђе и блеђе бивале, док нису сасвим ишче |
ате слике као човеку у врућици, и те су слике прелазиле из јаве у сан и обратно, и најзад није |
о више у месту, онда тек добијете праву слику богатства, великог богатства чорбаџи-Замфировог.< |
би: да другог зета по свом ћефу, и таку слику и прилику као што су Зона и Мане, мучно да би мог |
невесто?...{S} Знаш:{S} Манулаћ и Манча слично му долази, — та може да си забравила за кога ти |
да иде и да се нађе, баш и да јој се да слобода, исто као ни канаринка кад би је пустили из кав |
домаћи и из комшилука, па настане један слободан разговор, чује се кикот, цичање, узвици: „Мука |
ла раскинута, и сад је Митанче опет био слободан.{S} Али му отац никако не прашта, јер му не ве |
народу треба прво извојевати политичке слободе, бацио се на правну струку.{S} Адвоцирао је, сл |
више виђених грађана, пустили да се из слободе брани?” мислили су и разговарали грађани.{S} Ал |
не би фалили, али је Србија, за фукару, слободија, па мука!...</p> <p>Зато нађу да ће још најбо |
го заступи саг!{S} Србија!...{S} Србија слободија!...{S} Ако за тој!{S} Нек’ си не пита, нек’ с |
р, директор и главни уредник листа <hi>„Слободна реч”</hi>, најпре заинтересовао и прибележавао |
га воле као своје дете, оне га не само слободније гледају, него се и зауставе и разговарају с |
е држао да је сасвим природно да је сме слободно <pb n="126" /> поверити тетка-Доки, која је, у |
управо, било мишљење интелигентнијег и слободоумнијег дела публике; или краће: како је тетка-Т |
иву — постаде борац за истину, правду и слободу.{S} И тако се ипак у неком виду обистинише слут |
b n="151" /> пуни смелих, оригиналних и слободумних мисли, тако да је већ и због тога немогућ б |
ресу јавнога морала, и кад је наишла на сложан и једнодушан отпор и протест посетитељака хамама |
Митанча је добро дошао сада Ману: да се сложе и слошки да нападну на заједничког им непријатеља |
ош кад је и муфталук, — па се то некако сложи, ујдурише му се то некако...{S} Врана врани очи н |
кочије у авлију там!” Али се никако не сложише. <pb n="127" /> Мане остаде при свом; њему је п |
бирање и тражење часника.{S} За све се сложише, само за девера никако, јер то је право било пр |
ка опет остајала.{S} Али све скупа ипак сложне беху у томе да Манча треба већ да се жени, и да |
и ујне дугачким придикама и клеветама, сложно салетеле Зону; и које чудо онда ако је Зона подл |
анча треба већ да се жени, и да оне све сложно треба да легну на посао, па да му траже прилику. |
...</p> <p>И одмах навалише на Зону све сложно, и не оставише је никако на миру док јој га, как |
си, имамо, — прекидају је једногласно и сложно тетке Калиопа и Уранија. {S}Што ни треба ти па д |
е одавна носе са Зоном.{S} И сад су сви сложно: тетка Таска слаткоречивошћу, мајка проклетством |
је, и, идући тако кућама својим, певају сложно оба реда...</p> <p>Дан на умору, издахнуо већ; з |
је добро дошао сада Ману: да се сложе и слошки да нападну на заједничког им непријатеља.</p> <p |
ивно израђеној табакери од чисте срме и слубио је, кад прође Зона Замфирова!{S} А затим би бата |
.{S} Иза њих пролазе симиџије и пекари, слуге и слушкиње, и напослетку се креће полако и достој |
лаза.{S} Проклињао је и онај час кад је слудовао <pb n="108" /> и признао тетка-Доки јаде своје |
ка па друга.{S} Бож’ке!{S} Да се поломе служејећи ме!... {S}А ја си седим, па, како пашина мајк |
на одело, а то је још више и притврдио служећи у војсци, и то, као варошки син, у кавалерији. |
свима до шале и смеха, само он стоји и служи свима, па и оним најгорима, за потсмех.{S} Осећа |
поклопцу једне седефли кутије, која јој служи још и као нека мала „шпаркаса”), па се дуго оглед |
50" /> новинарској дужности — као прави служилац истине, правде и поштења, — обавести и своју ч |
и осећале као род тој кући.{S} И кад су служиле и двориле чорбаџи-Замфира, нису сматране биле з |
о да је такав журналистички хлебац и да служиоци истине у свету редовно најгоре пролазе.</p> <p |
два кладенца,</l> <l>Твоје лице — јасно слунце!...</l> </quote> <p>Кад год би Мане запевао и ис |
<l>Бистра вода преса’њује,</l> <l>Јасно слунце на западу! —</l> <l>Опери га, драга моја!</l> <l |
клоности према Ману, о чему Замфир и не слути, јер сви крију то од њега.</p> <pb n="82" /> <p>С |
просто изненадила.{S} То не би никад ни слутила, а ни у сну јој не би дошло тако што!{S} Оно че |
мала Зона није знала шта је то; није ни слутила шта је то што се с њом збива, али је и она пошл |
је свечан изглед, и укућани су однекуд слутили да се домаћин кренуо на врло важан посао.</p> < |
док се још код хаџи-Замфирових није ни слутило шта се све тамо по граду прича — кружиле су по |
ћ био смео с ума, и није могао ништа ни слутити, и зато му је ово сад све ново и изненадно било |
до Ураније, да види шта је било.{S} Зла слутња се обистинила.{S} Тетка Уранија јој је све испри |
И тако се ипак у неком виду обистинише слутње и жеље капетан-Микајла, кума, који му на крштењу |
етар.{S} Јевда се врати у кућу с тешком слутњом.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И наслу |
да се и узму.{S} А да то не би био први случај, нити какво чудо да се ороде чорбаџиска и занатл |
је држало за ленштину од оног фаталног случаја кад му је једнога дана лист задоцнио, изашао на |
тлиска кућа, споменула је неке давнашње случајеве, које је још као дете слушала, где се чорбаџи |
век био стидљив и неспретан, кад би се, случајем, нашао у близини женскога света.{S} Најтеже му |
љити тим што му је у пролазу, онако као случајно, избио лактом цигару из муштикле, кад је Манул |
ком другарицом и праћена измећарком. {S}Случајно највише је долазила <pb n="66" /> ту где је до |
о оном шаренилу које промиче испред ње, слуша свирку, трупкање кондурица по калдрми и слуша пес |
и жар; кад си татко збори, син си ћути, слуша, не сме да збори!{S} Па се знало, бре брате, кад |
да се брани, а није му лако било ни да слуша карање, зато се диже и оде од куће.{S} Осећао се |
чува!...{S} Ни се татко ни се па мајка слуша!{S} Што је овој?{S} Батиса ни се све; све се бати |
чити бројеве и викати их, а цела кафана слуша и меће зрно на таблу.{S} Тек мало после неко се м |
ети се ја: у дућан си не седи, татка не слуша, мајку ич да не види; неће кондуре, кошуљу неће ш |
комшилук на ту бруку.{S} А она га и не слуша, него се обрецује на њ, вели му: „Ај си, келешу н |
{S} Стоје табле пред њим, а он чак и не слуша нити ређа; мисли његове и нису сада овде у кафани |
ује?!{S} И ја му зборешем, ама ме ич не слуша!... „’Ајде, вика ми он, ћути си, Доке!{S} Тебе ти |
и ових дана тамо нађе и да севдалише и слуша како му сељанке певају песму коју је на чифлуку р |
свирку, трупкање кондурица по калдрми и слуша песму, чује сребрни девојачки глас Калинин, где п |
аџамија, прајиш си кеф с уста, а други слуша, па мисли, истина је...{S} Слушају чираци, па <hi |
о име!...{S} Јазук, Миланче!” А дете их слуша, и гледа час у њих час у Зону, па се смеши усиљен |
диш и чујеш што си твори и збори!...{S} Слушај што ти зборим...{S} Несам јоште свршила работу.. |
(Тетка ми се пада, ама је лудо!...) Не слушај гу што си је там при вас зборила!{S} Никој гу не |
до пете.</p> <p>— Зоне, мори!...{S} Не слушај гу, Калино, што збори!{S} Иди си! — упаде Гена у |
прекиде га заједљиво Зона.</p> <p>— Не слушај душмани моји по ма’але...{S} Несам такав, Зоне, |
окреће се на све стране.</p> <p>— Ти не слушај, ете, ону будалу, ону Доку. (Тетка ми се пада, а |
омоћене, само у јелечићима и шалварама, слушају новости из комшилука, махале и града; ту претре |
други слуша, па мисли, истина је...{S} Слушају чираци, па <hi>неје ред</hi> за еснаф-човека.{S |
и китило и дометало, тако да се човек, слушајући све то, није могао снаћи и разабрати.{S} А св |
ије јој ништа помогло код Зоне.{S} Јер, слушајући тетку, Зони је Мане због таквог његовог живот |
а и њиховим кућама...{S} Толико пута је слушала да су слабе и ретке за њу прилике овде у месту. |
авнашње случајеве, које је још као дете слушала, где се чорбаџиски син оженио пударском ћерком, |
ла на миндерлуку и као да ништа није ни слушала ни чула. — Иди си, дете, поскочи и рекни си по |
м, вино не пијем; песну искам, песну не слушам, а све заради тебе, Зоне!...{S} У лов идем, <pb |
ћу да те пазим... да ти лацкам... да те слушам...{S} Као пашиницу ћу те накитим и нађиздим!...{ |
ам такав, Зоне, како казују...{S} Ћу те слушам; кад ми рекнеш: остани си, ћу си останем, кад ми |
Нацково шале.{S} Јер Нацко је био радо слушан, што је имао и онако као неког хумора.{S} Дугом |
з чорбаџиске авлије чуо кикот и смех, и слушао га Мане, који је, као скамењен, још једнако стој |
дије седео с оцем и с очевим друштвом и слушао њихове разговоре, пуне мудрости и искуства.{S} К |
мени!...</l> </quote> <p>Али, док је он слушао на чифлуку омиљену песму, десило се оно око њего |
ке певају песму коју је на чифлуку радо слушао, песму:</p> <quote> <l>Запрегни, Вело, запрегни, |
познају глас) и веле да је жалост била слушати ту дерњаву и кукњаву Потину.{S} То прихватише и |
ти, али на ово у песми ништа: морали су слушати и оћутати.{S} А мало које вече да им не прође п |
мбул ми булбул пој’о, —</l> <l>Ја га не слушах!...</l> </quote> </div> <pb n="181" /> <div type |
чорбаџи-Замфира, нису сматране биле за слушкиње, — као што је то обичај тамо на хладном и безд |
њих пролазе симиџије и пекари, слуге и слушкиње, и напослетку се креће полако и достојанствено |
у промену.{S} Уосталом, и укућани је не сматрају већ више за дете; то се види и по томе што сад |
ажено, иако их оне из кола багателишу и сматрају их за аџамије и да ништа не знају.{S} Варају с |
кад год би им дошла, бадема и рокчића, сматрајући је још за дете. — Лелеее!{S} Што се напраји |
ији свој адиђар, тако је исто и Персида сматрала свога Манулаћа као најлепши и најмилији адиђар |
ала да је Зона добро дете, и све ово је сматрала и презирала као гадне сплетке беспослена света |
ју, мајку браће Граха, да је децу своју сматрала за најлепши и најскупоценији свој адиђар, тако |
ајсторице, али зато ипак и надаље су се сматрале и осећале као род тој кући.{S} И кад су служил |
а, Николета, и тетка Рушка, коју су сви сматрали за род, а нико није знао да каже какав им је р |
служиле и двориле чорбаџи-Замфира, нису сматране биле за слушкиње, — као што је то обичај тамо |
ијом у авлији.{S} Само дотле, рече јој, сме ићи; ни на авлиска врата не сме више сама, без неко |
Мане држао да је сасвим природно да је сме слободно <pb n="126" /> поверити тетка-Доки, која ј |
си татко збори, син си ћути, слуша, не сме да збори!{S} Па се знало, бре брате, кад је дан, а |
> под тим условом да ништа, ни речи, не сме проговорити.{S} Редовно се тада морала заклети у св |
у — и онда то не сме тако остати!{S} Не сме нико преко јавних гласила ни речи зуцнути о томе, и |
че јој, сме ићи; ни на авлиска врата не сме више сама, без неког од старијих, изићи!{S} Свима ј |
вих одмах осетише да није добро, кад не сме да дође, зато се у четвртак крену сама Ташана до Ур |
мук у ушима.{S} Не, овде никад дотле не сме, и не може, да дође!...</p> <p>Тек спопадну човека |
е Мане и вели да никаква боја неће и не сме бити, али му треба женска виткија и лакша.{S} Тетка |
Замфир и начелник слажу — и онда то не сме тако остати!{S} Не сме нико преко јавних гласила ни |
л... па нека гу таг узне кој хоће и кој сме...</p> <p>— Ће да гу узне, ама треба да си има трав |
шима му једнако звони оно страшно јасно смејање поносите чорбаџиске кћери, које се чуло из авли |
ивошћу побратима Мана и трљао је руке и смејао се задовољно, уверен већ унапред да ће им све ле |
меју од мушких ништа да кажу, а могу се смејати до миле воље, — то толико...{S} Гледа оне женск |
! „Куче у чашире”, какој му је па то? — смејаше се једнако Васка и смех тај пређе и на Зону.</p |
, а кад си је па ноћ!{S} По-за домаћина смејаше ли кој да улегне у кућу?!{S} А си домаћин дође, |
шек!{S} Што ће праји?{S} Недељу дана не смејаше да си до’оди дом, веће зареди по тетке и по стр |
Па и она матора тетка Таска, и она ту; смеје се и она, а прихватиле и оне друге две тетке, Кал |
и се ту сада Зона умешала, па не да.{S} Смеје се, истина, али га ипак брани, зауставља их и вел |
и њему смешно, али ништа не говори.{S} Смеје се и он, срећан што му се дала прилика да забавља |
а кога ти рекоше...</p> <p>— Ама, де! — смеје се женица.{S} Мори, какав Манулаћ?!{S} Ешек... пу |
ш?!...</p> <p>— Ама, де, јаваш, нане! — смеје се Мане. — „Што ће да чиним?”...{S} Па ћу си узме |
л седи си, па жмиј!...</p> <p>— Хехе! — смеје се Мане, — што рече: „Жмиј, да те л’жем”!...</p> |
иску кућу?!!</p> <p>— Ех, де па и ти! — смеје се Васка.</p> <pb n="187" /> <p>— Бога ми ти казу |
пуштиле жално главу...</p> <p>— Туго, — смеје му се мајка, — осташе си удовице и сиротице...{S} |
{S} Што, јоште ли ме зар не познајеш? — смеје се женица. — Ја сам си Васка...{S} Васка Гмитраће |
па ће ти поиграм у свадбу! {S}Хахаха!” смеје се чорбаџија, па је уштине за оне њене једре и ру |
опа и Уранија.{S} Само се тетка Дока не смеје, него се љути; планула, па скида папучу и полетел |
друге, али Манулаћа нема ту — он се не смеје, него оне.{S} Ах, тај смех страшан је, иако га су |
, кад се врће дом — никој не знаје и не смеје да га питује...</p> <pb n="49" /> <p>„А ја си — р |
собе у собу и преко басамака, а Зона се смеје кроз плач, па вели: — Ама ја ћу ти умрем, нане!.. |
лак да ме изеде!{S} Чети си свет, па се смеје!</p> <p>И доиста беше изишла једна подужа белешка |
еју, а други љуте.{S} Само Мане нити се смеје нити се љути.{S} Стоје табле пред њим, а он чак и |
ине, те сал гледа на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резилак и срамоту! |
шаку ексера, а он прими, каже: хвала, и смеје се на ексер, а на девојку одмах и заборави...{S} |
и ту срамоту доживео да му се сав свет смеје!...</p> <p>Зора је већ забелела, гугутке и голубо |
чуше само то, како један рече: „Што се смејеш, будало?” А затим појурише кола као холуј брзо к |
едни.. „Лелее, <hi>куче у чашире!</hi>” смеју се други, а он игра, па и њему смешно, али ништа |
дно такво место, с којом се обично деца смеју и забављају, а девојке се окупе око њега, па изја |
дељна тишина, јер, кад хаџија спава, не смеју ни врапци испод крова џивџакати. — У другој соби, |
ко био, само оне, само женске, а оне не смеју од мушких ништа да кажу, а могу се смејати до мил |
е то тресе од силна смеха, а највише се смеју баш сами младенци, Зона и Манулаћ. {S}Манулаћ се |
: „Све по авлију и по сокак”.{S} Сви се смеју, и веле: „Лелее, лудо је, ама па си знаје што си |
.</p> <p>— Женске ноге...</p> <p>Сви се смеју и мећу озбиљно на број 11.</p> <p>— Доста!{S} Сти |
е очи и руке упрте на коловођу: њему се смеју.{S} Погледа и Мане на ту страну.{S} Погледа боље, |
а с ракију, та да мућка!” Тако се једни смеју, а други љуте.{S} Само Мане нити се смеје нити се |
све средином сокака (већ им се и шегрти смеју гледајући их како спадоше с ногу!) тражећи Ману К |
све стране око себе, да види чему се то смеју тако силно.{S} Погледа, а све очи и руке упрте на |
а и зовну Васку измећарку, па одоше обе смејући се, а оставише Мана, који, сав обливен по челу |
!...{S} Све си ти тој направија! - рече смејући се, — па саг „Манулаћ”, викаш!{S} Их, мајка му |
о тим уздисајима наравно да Јевда није смела ништа знати...</p> <p>— Што искаш, снајке-Јевдо? |
авлију или преко сокака што је умела и смела сама поћи.{S} Зато и није било лако Мани; и прошл |
3" /> <p>Млађе га, истина, нису могле и смеле љубити, али су га утолико чежњивије кришом гледал |
у и дужи и једрији, <pb n="151" /> пуни смелих, оригиналних и слободумних мисли, тако да је већ |
ne unit="subSection" /> <p>Тако се није смело више трпети, нити је могло остати, мишљаше Ташана |
и економску и политичку и социјалну, и смело се изражавао у кругу свом, у кафаници <hi>„Код пр |
сам, ловачке ми среће, несам!{S} Куд па смем ја тој да напрајим?! — куне се Мане. — Теке сутрад |
и стидљиво, шапатом, шегрт Поте, — куде смем ја па да гледам чорбаџиске керке?!{S} Ја си сал по |
че. „Зар ће сам трговачки суд, та да не смем, па иска и треба два грађанина да су у присуство! |
бата-Мане...{S} Две ми очи!...{S} Како смем да те л’жем?!...</p> <pb n="81" /> <p>— Па истин’ |
е он да је Замфир сила и у Стамболу.{S} Сменио је он, или, како тамо кажу, „сургунисао је” три |
од кога је песму научио, а још мање је смео да се љути, јер је та песма и сувише добро позната |
а, јер Мане није хтео, а други јој није смео казати то.{S} Јевда је чула, истина, да се нешто п |
hi> </p> <p>Наравно да хаџи-Замфир није смео ништа чути од свега тога и стога га је са зебњом о |
а ли је лепо или ружно, а најмање би се смео кладити и тврдити да ће се из тог чупета временом |
уо.{S} И нико после за живу главу не би смео продужити с њим разговор о тој теми...</p> <p>— Шт |
није ни сео, а други нико није онда ни смео.{S} Све је враћено натраг у кујну, недирнуто, онак |
ши.{S} Мане је све оно у суботу већ био смео с ума, и није могао ништа ни слутити, и зато му је |
Мане — ете... искам... ако је, демек, к’смет... из вашу кућу...</p> <p>— Хе-хе! — осмехну се Зо |
па она!</p> <p>— Што ће си чиним?{S} К’смет! — вели Дока.</p> <p>— Дамно те не беше при нас... |
} Е што гу не дадосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу дадосте <hi>сас алал</hi>, не би било са |
а мустаћи? зборим гу па ја.{S} Ако је к’смет, па побоље за Манулаћа него за Ману; пара пару вук |
Зона.</p> <p>— Па, ако дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’...</p> <p>— Код Манчу ли? — |
м у памет: „Ех, црна Доке, пусти твој к’смет!...{S} Што несам бећар, та да гу ели узнем ели отм |
њи...</p> <p>— Ама, ја веће видо’ мој к’смет и срећу сас теб’!... вели му мати љутито. — Мане, |
ти је, Јевдо, што каза, отоичке, наш к’смет!...</p> <p>— Ама, бата-Таско, неје ми мен’ мука ни |
уздахну Таско — тој си је, Јевдо, наш к’смет...{S} Кад бесмо деца, ники нас, ни татко ни мајка |
ре му наши. — „Што ће прајим!” рече. „К’смет!{S} Веру си, рече, несам баталија, — ама стадо’ ет |
} Али некако не може.{S} Тешко корача — смета му нешто; као да гаца кроз дубоку воду и да хоће |
зили су само то да су домаћи сви некако сметени, расејани и забринутИ — и тада им је све јасно, |
А Зона и Васка биле су ту, али оне неће смети никоме <pb n="116" /> казати.{S} А сачувај Боже д |
им врбама, пуно света.{S} Врева велика, смех и кикот, гурање и псовке; пукне шамар или прсне ко |
је па то? — смејаше се једнако Васка и смех тај пређе и на Зону.</p> <p>— Ихаха! — засмеја се |
о, или је то био Замфиров Жућко, тако и смех онај Зонин не могаше никако да избије из главе.{S} |
још се из чорбаџиске авлије чуо кикот и смех, и слушао га Мане, који је, као скамењен, још једн |
”!...</p> <p>— Ухухуху! — прсну у глупи смех измећарка на ове последње речи. — Леле, тугооо! „К |
— он се не смеје, него оне.{S} Ах, тај смех страшан је, иако га сутрадан нико неће чути!{S} Па |
ву, докле га из тих мисли не трже силан смех, од којега се тресла сва авлија и висока трокатниц |
ма, и узвици: „Лелее...” и опет страшан смех одасвуд...</p> <p>Трже се Мане и стаде зверати на |
и тако невешто, да су Чивутке прснуле у смех, јер им се учинило да је Манулаћ хтео да кине...</ |
донела и предала Васка...{S} А од силна смеха разглавиле му се вилице и остале тако разглављене |
магаренце татино! — заценио се од силна смеха задовољни Јордан... — <hi>Оскудација.</hi> Па бре |
ла света.{S} И све се то тресе од силна смеха, а највише се смеју баш сами младенци, Зона и Ман |
љене, па не може да их састави од силна смеха који је све обухватио, и авлију, и комшилук, и со |
илук, и сокак.{S} Сви се тресу од силна смеха.{S} Једни вичу: „Леле, тугоо, куче у чашире фатил |
” рече, па се засмеја и једва говори од смеха. „Мало ли је зар муке и бруке његове, та саг да м |
"117" /> само он бедан; свима до шале и смеха, само он стоји и служи свима, па и оним најгорима |
?!...” А Манулаћ све скаче од радости и смеха, држећи тенџеру коју му је донела и предала Васка |
иноћњем догађају. {S}Мислио је о глупом смеху Васке измећарке, а у ушима му једнако звони оно с |
се не закунеш?!... {S}Закуни се, де ако смеш и можеш!...</p> <p>— Ама де, несам, нане... ете... |
на му беше и сама помисао на то како је смешан, како бедан морао изгледати кад је остао сам на |
и њему смешно дође при помисли какав би смешан изгледао шегрт Поте кад би заиста вирио кроз пло |
>Зона се љуби с њима, а оне је гледају, смеше се на њу очију пуних суза, а после је загледају и |
се ја и с њума, — вели Таска, — ама не смешем да гу питујем ништо, зашто је луда...{S} Ама она |
једу кокице из кецељица својих; стоје и смешећи се гледају како момци и девојке играју.{S} Глед |
; из јучерашњег друштва!” А он се сећа, смеши се и каже да га се то баш ништа не тиче, а обично |
ша, и гледа час у њих час у Зону, па се смеши усиљено и виче „јок!...” а после постаје озбиљниј |
уста јој стоје тако, да не знаш или се смеши или ће да заплаче...{S} И доклегод оро траје, или |
кама стоји као ступац некакав и како се смеши, и чује како се овај цери...{S} Ху, зар је и он т |
о, а кад су се враћали из амама - он се смешио.</p> <p>Са ћепенака и лево и десно чаршијом испр |
аву, па се кришом насмеја; ваљда и њему смешно дође при помисли какав би смешан изгледао шегрт |
>” смеју се други, а он игра, па и њему смешно, али ништа не говори.{S} Смеје се и он, срећан ш |
ори, Цвета га двори,</l> <l>Господар се смије, Цвета се вије!</l> </quote> <p>Чорбаџи-Замфир је |
то, које је гласило: <hi>„Ћуд је женска смијешна работа!”</hi> Знао је много и није знао ништа, |
оседео још у некима, а кад сунце већ на смирају свом беше, врати се и Мане, не уловив ништа.{S} |
, била омиљена играчица, а која се сада смирила, и зато сада нити иде у апс, нити је мећу у пес |
затим, мало помало, <pb n="31" /> па се смирило и утишало.{S} Тек онда поче мајка поиздаље наго |
е и у новине!” Остало му је још само да смисли о појединостима како ће да изведе своје дело осв |
.{S} Ех, рече, пуста, рече, вера што ни смиће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, |
г’: удовица си...{S} А што па ти тол’ко смићеш?</p> <p>— Е, ја сам си тетка на Зону! — вели Тас |
жални и да плачемо, — ели свадба, та да смо весели и да трупамо?!...” Тада засвираше Цигани и с |
о је овај саг?!{S} Је ли панаија, та да смо жални и да плачемо, — ели свадба, та да смо весели |
ли и узнемирили читав овај крај, као да смо у централној Африци а не у цивилизованој Јевропи... |
ани се Дока. — Што да неје прилика, кад смо, ете, једна вера...</p> <p>Стари Замфир је умирује, |
ам?!{S} Што си ћутиш како немак?{S} Род смо си...{S} Кому ће да кажеш муке и дертови, ако на те |
га Дока, — ти ме знајеш убаво!{S} Не ли смо родљаци?{S} Несам говедо, селска несам, та да си не |
мислио је у себи:{S} Боже мој, много ли смо још иза срећних, цивилизованих народа!{S} Много ли |
пршти — а они само укратко пишу: „Били смо”, веле, „очевици једне непријатне сцене; жалити је |
аршију?{S} Врти-ваган... {S}Та саг: „Ми смо чорбаџиски”!...</p> <p>— Е, доста веће! — рече Замф |
цнути о томе, иако штампа постоји, иако смо се ми крвавили и по апсанама трунули, и коске наше |
пазарим, сал прајим друство... из једно смо село, и комшије...{S} Она иска да купи ништо... саг |
е и мази се чорбаџи-Замфир, куде је тај смрт, да ме узме у Горицу, да се не мучим... пшешко жив |
Зона се растужи обично тада и говори о смрти.</p> <p>— Кад умрем, нане, убаво да ме са’раниш.. |
ченија није Ташана била него после тога сна.{S} Целога дана јој није избијала из главе слика ма |
ј глави.</hi> </p> <p>Страшне оне слике сна дубоко су се утиснуле у душу Манину.{S} Дуго још вр |
Дођоше већ и Цигани.{S} Чувена дружина, снабдевена разним музикалним инструментима. {S}Међу Циг |
ну.{S} Па кад гу видо’ ону, њојну т’нку снагу, па оне њојне пусте косе, па оне беле цврсте груд |
обично изгледа човек кад га какав белај снађе, па преноћи у апси, него је, баш напротив, изглед |
Уранија и тетка Калиопа од чуда што их снађе.</p> <p>— Што је била, која је била, ете, та Сика |
гледала је како играју, како је Калина снажно и грчевито ухватила руком његову руку, па од вре |
нађени мушки око чесме, видећи у колима снажном Манином руком око паса стегнуту женску прилику |
адао јој као неки девер, а она њему као снаја.{S} На њега се Јевда обраћала увек кад је у невољ |
ништо! — брани се бата-Таске. — Вика ме снајка, ете, заради нику тапију и ливаду...</p> <p>— За |
у памет: „Бож’ке, која ће ми саг бидне снајка у овеј покладе!?...” А лепе, па убаве што су — л |
рава чорбаџи-Таско. — Батиса ни се све, снајке Јевдо!{S} Све ни батисаше: и варош, и чаршију, и |
мела ништа знати...</p> <p>— Што искаш, снајке-Јевдо? — запита је Таса. — Што ти требам?</p> <p |
, докле ће си момак?! — вели му мати. — Снају да ми доведеш у дом, да ми хизмет <pb n="42" /> ч |
о је чуо, а после — не могући се ни сам снаћи у том хаосу и лавиринту од најразноврснијих проти |
се човек, слушајући све то, није могао снаћи и разабрати.{S} А све је то било и дошло отуда шт |
Е, кажи ми, зашто је тој?</p> <p>— Хе, снебива се Мане, а утањио гласом још више. — Има си чов |
раво</hi> да ми кажеш!</p> <p>— Хехе! — снебива се Мане. — Несам, несам, ловачке ми среће, неса |
само му није мило што се младенци много снебивају и стиде и крију од света.{S} Зато се ваљда ха |
ономе. {S}Васка се изнајпре ишчуђавала, снебивала и отимала, али тетка Дока — онако како је Бог |
баџијо, за тај чес’ и речи тија! — вели снебивљиво Мане.</p> <p>— ...{S}Та већ недеља дана како |
заспи, па често снева немиле снове.{S} Снева Ташана, а ко њена Зона учена, није више онако уми |
иском тих црних мисли и заспи, па често снева немиле снове.{S} Снева Ташана, а ко њена Зона уче |
вац, или шта ли?{S} Брани се да није ни сневао оно што му се пришива: нит’ је одвео, нити је по |
обратно, кад је и где је опет комшиска снела у њиховој авлији.{S} Све је он то знао и имена св |
ни то, кад која њихова кока погреши, па снесе јаје у комшиској авлији, или обратно, кад је и гд |
нулаћ, олизну нос и предаде мајци скоро снесена и још врућа јаја. — Што да се арчи мал?!...{S} |
има петлова, кокошака, пилића, па чак и снесених јаја и од својих и од туђих, комшиских кокошак |
/p> <p>— Нане, наша „Титинка” и „Пирга” снесоше јајца у Тодорчине, а ја ги узедо’ и донесо’! — |
>Тек спопадну човека који није ни у сну снио и ни накрај памети му било да се жени, и навале на |
8" /> духовити, а што је најлепше, људи снисходљиви, то јест, спуштају се и у масу, јер не пола |
но праћена својом измећарком, Васком, и снисходљиво би ословила понеку сиромашну девојку, забор |
их мисли и заспи, па често снева немиле снове.{S} Снева Ташана, а ко њена Зона учена, није више |
њој су нека страшна и луда привиђења и снови, што су били природна последица испричанога у про |
и ноћи; дању црне мисли, а ноћу страшни снови низаху све црње и црње слике из будућности Зонине |
об трпе псовке и грдње, али све то радо сносе при самој помисли на недељу после подне, при поми |
е сад.{S} Али он се не љути на судбину: сноси је мирно и нада се да ће опет бити што је био, а |
страшној синоћној јави и још страшнијем сну ноћашњем, и о Зони, која сада мирно и безбрижно спа |
осрдна и гадна.{S} И кад је она таква у сну била, размишљаше Мане, била би она таква, и још гор |
гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у сну видео као њеног младожењу, па би сада рад био и на |
аву о том: да ли је он оно био што је у сну водио коло, или је то био Замфиров Жућко, тако и см |
а.{S} То не би никад ни слутила, а ни у сну јој не би дошло тако што!{S} Оно чега се она бојала |
> <p>Тек спопадну човека који није ни у сну снио и ни накрај памети му било да се жени, и навал |
о срећан и дрзак кријумчар; преносио је со, барут, књиге и друге поверљиве ствари из Србије.{S} |
ла тако на миндерлуку у једном ћошку од собе, и мислила.{S} Шта све није помислила.{S} Бранила |
фировог.</p> <p>Ту у авлији су чељадске собе и кујна.{S} Кујна је по правилу увек мало подаље о |
читаву једну страну простране гостинске собе.{S} Била је субота.{S} Кандило је горело пред икон |
ирових прави лом.{S} Зона је из побочне собе све чула, а ону <pb n="105" /> сцену између Доке и |
> <p>Зоне се одазва на позив и изађе из собе.{S} Умотана у бундицу, са повезаним челом и омотан |
јој сузе на очи, па је јури папучом из собе у собу и преко басамака, а Зона се смеје кроз плач |
ва џивџакати. — У другој соби, одмах до собе Замфирове, поређале се на миндерлуцима: домаћица Т |
рапци испод крова џивџакати. — У другој соби, одмах до собе Замфирове, поређале се на миндерлуц |
рема да отпочне, срче кафу, разгледа по соби, па најзад поче:</p> <p>— Дошла сам си, ете, на је |
се огледа на великом огледалу и хода по соби...{S} Једнако намешта ту собицу по својој вољи и с |
ан и једнако се шета уздуж и попреко по соби, погледа свога синчића, врти главом и једнако пушт |
ајприличније проводи празник.{S} Зона у соби до њихове.{S} А оне седе и шапућу — чуде се што им |
ећнија — она још не зна!...{S} У тој се собици најрадије бави; ту се чешља и пресвлачи по некол |
у своју и моли је да јој уступе ту малу собицу, ћилер, у коју се улази на врата која су између |
и хода по соби...{S} Једнако намешта ту собицу по својој вољи и седи у њој кад год уграби <pb n |
распознају од долапских врата.{S} У ту собицу се често и најрадије склања.{S} Ту је обузме нек |
арајући леђима (и већ осталим) врата за собом. (Да би се, дабогда, тахо и уста душманима запуши |
а љутито Зона и залупи авлиска врата за собом, оставив Мана напољу.</p> <pb n="195" /> <p>Мане |
че јок! — рече и љутито залупи врата за собом и остави их запрепашћене.{S} СаМо су се крстиле и |
су нашли да тај не би могао повести за собом ни једну јуницу на улару, акамоли најлепшу девојк |
м?... — Отада га мајка није више водила собом, и тако је Манулаћ проглашен дефинитивно за мушко |
какво чудо што га је она свуд водила са собом, да се подичи њиме.{S} На славе, на патарице, пос |
га је у хамам престала раније водити са собом.{S} Ту га је водила до његове дванаесте године, а |
по њу други зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л*, другој њеној сестри.{S} А боље да није ни д |
еговог.{S} Отимали су се и кошкали међу собом око тога чији је Манулаћ више.{S} Мајка каже: мој |
дник суда, кога су млађи чиновници међу собом звали „мачор”, и он би се сваки пут окренуо за Зо |
кол’ко пре недељни пазар беше!...{S} У собу си никога не пушта, а кад си искочи, а он си тури |
јем катанац и улезнем у сопче...{S} А у собу, што ће да видим: мој срам!...{S} По дувар, бре бр |
зе на очи, па је јури папучом из собе у собу и преко басамака, а Зона се смеје кроз плач, па ве |
отворише се врата и тетка Дока упаде у собу.{S} Да је други ко кроз сам сулундар упао међу њих |
оћи лежу, спију, урањују,</l> <l>Теке у собу ми често нагвирују:</l> <l>Дома ли си, Зоне? вазда |
главе полако, и као сенка тихо, у своју собу...</p> </div> <pb n="148" /> <div type="chapter" x |
шта; чак не компонује ни то, ни вино са содом, него пије вино онако „клот”, како га је Бог ство |
сада компонује, и то једнако компонује соду с вином, и да му је та композиција још понајбоља!. |
еће се крши врат по чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу му се тараф-тараф чини!” Тако су говорил |
крилио све одаје, доксате, авлију и сав сокак; на све стране само оро видиш — једно, друго, тре |
све обухватио, и авлију, и комшилук, и сокак.{S} Сви се тресу од силна смеха.{S} Једни вичу: „ |
еће да видиш!... ’хоће да те заб’рави и сокак, и махале, и град; — и никој неће ни да знаје да |
и туј несрећу може да је искочила реч и сокак-лафови тија, убија гу Господ!</p> <p>— Срето’ се |
ме у наслову, јер Мане би рекао: „други сокак, друга и девојка”, а што би рекао, то би и урадио |
је чаршија. „Ако неје истина за данашњи сокак-лаф, па ће бидне!” рече Дока. „Ако данас неје, ће |
ion" /> <p>После ручка поче се шаренити сокак од момака и од девојака, од минтана и фустана, од |
хита у дућан и тражи краћи пут и пречи сокак!{S} А међутим и не оде у дућан, него удари опет к |
далеко измакла и силно појурила у Докин сокак. — Их, их, их, леле!{S} Каква срамота!...{S} Црна |
итује: „Живо-здраво, Таске!” виче преко сокак. „Што се, мори”, рече, „напрајило тој при вас?{S} |
кумита, та да си брез фенер идем преко сокак!...{S} А саг!...{S} Судија, бре брате, чиновник, |
да узме, а он каже: „Све по авлију и по сокак”.{S} Сви се смеју, и веле: „Лелее, лудо је, ама п |
пре но што уђе, окрене и лево и десно у сокак и гледа...</p> <p>Па и укућани приметише на дериш |
к, и ја си сам чу у чаршију, ама викам „сокак-лаф” си је...{S} Што си неће залудњаци да зборе?! |
атно гледају; јер све је то појурило са сокака у авлију, а околни комшиски зидови пуни начичкан |
већ трећи дан како се вуку све средином сокака (већ им се и шегрти смеју гледајући их како спад |
ену зеленим атласом, враћала Зона преко сокака од сестре Костадинке, која је у другом сокаку ст |
роз капиџик у комшиску авлију или преко сокака што је умела и смела сама поћи.{S} Зато и није б |
јој излети папуча или налуна чак преко сокака, а лепи Перица само глади своје брчиће и пусти и |
а враћале, или би с оним комшијом преко сокака разговарао, а тај разговор био је за водоноше ка |
кад игра <hi>оро</hi> на ћошку Шефтели-сокака.{S} Од свију момака он је најлепши био, а у колу |
дућан, него удари опет кроз неке друге сокаке; а накривио фес, па га кићанка све бије и куцка |
ло-мало одваја један по један у побочне сокаке, да, поткрепљен, целе ноћи бди над имањем и чашћ |
теци, и носи ли фењер кад се враћа кроз сокаке и буџаке кући?{S} А кад га је овај зачуђено запи |
лази, Дваред је тако тога дана пролазио сокаке, дваред се враћао у дућан, али се посла није лаћ |
е.{S} Није више онако безбрижна, не иде сокаком па да је се ништа не тиче, не скакуће више с но |
ди на кромпир-баловима.{S} Кад он прође сокаком са својим врсним побратимом, апотекарским или ф |
манира.{S} Често се заборави, па звижди сокаком.{S} Њу су обично увек избегавали — нити су је п |
сти ме да умрем!...” па иде даље другим сокаком, где опет тако нешто викне или вели: „Овим шоро |
патролџије лепим редом пролазе главним сокаком; и из гомиле се мало-мало одваја један по један |
удари сокацима, па, наравно, и Зониним сокаком.{S} Пролази и звиждуће, жури се, као да је пого |
дан морао изгледати кад је остао сам на сокаку онако гадно исмејан од једне глупе измећарке и о |
од сестре Костадинке, која је у другом сокаку становала, искрсну Мане из мрака и стаде пред њу |
лваре, а мирис од ђулијака се пресуо по сокаку, па, као магла земљу, притисну мирис гледаоце.</ |
а напудимо, да јури, ете, у чашире кроз сокаци и по друге ма’але?!...” И готови су већ да потра |
откуд сад тај разговор, откуд фењери и сокаци, ћутеци и буџаци?{S} Мане му је одговорио хладно |
врејското махало,</l> <l>Низ тија тесни сокаци. —</l> <l>Там видов моме Еврејче,</l> <l>На висо |
а доцна кући идење... знајеш, има тесни сокаци, буџаци, <hi>ћутеци</hi> а т’мнина је, — па може |
први дан Ускрса, и нагиздан тако удари сокацима, па, наравно, и Зониним сокаком.{S} Пролази и |
ђе брзо из дућана.</p> <p>Заредио је по сокацима и мањим и већим, па чак и по оним по којима ни |
ије више оно џигљасто чупе што блене по сокацима једући кокице из кецеље или дубоких џепова сво |
изражавао да „пише крвљу срца својега и соком живаца својих”.{S} И то није да кажете отскора — |
зујеш...{S} Што бре!{S} Ја траву пасем, сол не ручам, — та несам чула за твоје работе!...</p> < |
<hi>некосену ливаду</hi>, — знам де!{S} Сол ручам, мајке... — уверава их тетка-Дока, а они се о |
— <hi>Оскудација.</hi> Па бре, дете, ја сол три товара полиза, па си не знадо’ за тај реч, а он |
>Русе си косе чешљеше,</l> <l>Дробне си солзи ронеше,</l> <l>И жалну песну појеше,</l> <l>У пес |
за разбоје, једне тражиле на зајам мало соли, к’не и томе подобне ствари.{S} Али Зоне нигде не |
су је тек калфе почеле певати, и то тек соло, — а овде је већ и шегрти певаху, и то у хору: у д |
ађоше га, хеј-хеј, далеко, там’ на-куде Солун...{S} Свири и он с други Цигани; стануја зурлаш, |
..{S} Чорбаџиски син!...{S} До Филибе и Солун да просеше чорбаџиске керке, па ниједна да му не |
н си је чорбаџи-Замфир у град; море, до Солун и Филибе нема га јоште по-такав!{S} А ти — их што |
ина је, — па може ласно без фенер да се соплетеш прико ники диреци што су покрај зид, та да се |
кад ми рече човек тој, брго дом.{S} На сопче му катанац, а њега га дом нема „Причекни си малко |
да видим што је, мајка му стара, у тој сопче!{S} Та један дан у недељу, рече ми један, — а беш |
па ми дође ништо чудно!{S} Има си једно сопче његово, и никога не пушта у сопче.{S} Сам га поме |
једно сопче његово, и никога не пушта у сопче.{S} Сам га помета с метлу.{S} Хо, мајка му стара, |
оно сикирче обијем катанац и улезнем у сопче...{S} А у собу, што ће да видим: мој срам!...{S} |
н!...{S} Дућан!{S} Дућан да си отвори и сортира сас онуја силну стоку!...{S} Ела, Персо, <pb n= |
<p>— „Таљигаш”, реци Прока, „и вешерка Соса живе на очиглед света и полиције невјенчано.{S} Жи |
е да поручују код њега црквене утвари и сосуде, — јер он зараду ту упропашћује с <pb n="29" /> |
ене степенице доле у авлију.{S} Води је Сотираћ, Манулаћев брат од тетке, који је девер уз дево |
а т’нка и висока кад ме узеде, ете, мој Сотираћ...</p> <p>— Ама, била си де, ама саг, ете, неси |
аклети у своје очи и у живот свога мужа Сотираћа — кога се она, узгред буди речено, врло мало б |
, плаче, бацака се, грди Манулаћа, бије Сотираћа девера ногом и дере се — виче мајку Костадинку |
праји?!{S} Узе си на брата дете, рече: „Сотирче ће ми је по саг’ син и наследник!” ’хоће да га |
ана његов гост.{S} Присели су за богату софру, за оне многе господске ђаконије на оној великој |
неједнакост, и економску и политичку и социјалну, и смело се изражавао у кругу свом, у кафаниц |
у ноћ лумповао, и сад, пијан као земља, спава, и не зна ништа ни за себе, акамоли за лист”.</p> |
свечана недељна тишина, јер, кад хаџија спава, не смеју ни врапци испод крова џивџакати. — У др |
, и о Зони, која сада мирно и безбрижно спава, јер је легла мирне савести, иако га је синоћ она |
авље веселе...{S} И досад од дерта није спавала, а данас задуго није склопила ока од силне радо |
га тако га је раздремао и расанио после спавања, да није ни тражио измећарку, да га по обичају |
ј проклети глас, који Замфировима не да спавати.{S} Да је старо турско време, чорбаџиско време, |
ук о коме је реч, — ништо саг батисала: спаде гу прстен, и срма се покидала, па и не прилега ве |
им се и шегрти смеју гледајући их како спадоше с ногу!) тражећи Ману Кујунџију, да му исплате |
аш? — запита зачуђено Замфир, и сад тек спази и ону велику иза леђа.</p> <p>— За голему, двокри |
екад и застану и неки вредни професори, спајајућ’ пријатно с полезним, шетњу са студијом.{S} Њи |
з и погоде право име, онда просто веле: спанђали се...{S} Онда пише у новинама:</p> <p>— „Таљиг |
хо и болно Зоне.</p> <p>— Па, демек, за спацирување, ете, неси искачала?</p> <pb n="143" /> <p> |
сеђаше то Зоне Замфирче.</l> <l>Туд се спацирује Манулаћ банкирче.</l> <l>— „Здраво-живо, Зоне |
о је стари ашик.{S} У многим песмама је спеван с многим, сад већ честитим и примерним матронама |
а је песма из народа; и богзна ко ју је спевао, и на коју је Зону мислио тај први кад је ту пес |
је Зону мислио тај први кад је ту песму спевао!!{S} И ко зна откад и на ком далеком крају Србиј |
зе и њиве... а ја си и сам јоште купи и спечали.{S} Знајем си; занајат, еснаф човек сам...</p> |
и, мори, Доке, црна Доке, ете, памет да спечалиш?!{S} Тој ли је зборење?!{S} Неје те ни срам од |
икну очајно Јевда, — кад ће памет да си спечалиш веће?...{S} Што си не ћутиш веће?!...{S} Што с |
/p> <p>— Дом си је.{S} Ама хаџија, ете, спије... — чује се Васкин глас.</p> <p>— Та што, ако сп |
је се Васкин глас.</p> <p>— Та што, ако спије!{S} Код њег’ и не искам, веће код хаџику...</p> < |
рече, и све што треба ете-те... ете, за спијење, како да ће, рече, <hi>под чадар</hi> за аскера |
кају да гу украдну!...{S} Нећеш више да спијеш код тету — ће гу украдну.{S} А ти си ћутиш ту, а |
з си живују,</l> <l>Сербез к ноћи лежу, спију, урањују,</l> <l>Теке у собу ми често нагвирују:< |
а нема.?... <pb n="138" /> Јоште си зар спију?” веле иронично и одлазе, а то су били већином он |
>Опери га, прати ми га</l> <l>По чирака Спиридона! —</l> <l>Опрала би, драго моје!</l> <l>Ракли |
но фамилијарно веће, на коме је утврђен списак кандидаткиња, то јест девојака за удају, или још |
ла као гадне сплетке беспослена света — сплетке које ја на једно ухо примила, на друго пустила, |
е ово је сматрала и презирала као гадне сплетке беспослена света — сплетке које ја на једно ухо |
не тако чудиле што им нема никога, чуше споља неки глас.</p> <p>— Хаџика, ете, дом ли је? — пит |
њао, и тек га из сањарија тих трже глас споља, јер баш поред прозора чу се: „Врије, вријееее! { |
, ете, дом ли је? — пита непознати глас споља.</p> <p>— Дом си је.{S} Ама хаџија, ете, спије... |
ле, док нису сасвим ишчезле, а с њима и спомен на Зону.{S} И да није био он чапкун-Мане, о Зони |
ђаше имена девојака које треба Јевда да спомене и да их похвали пред сином Манчом.</p> <pb n="4 |
омену и изређа имена свију девојака.{S} Спомену му Фрузину Мадину, како је вредна, кротка и леп |
да није до њега кривица, али када Зона спомену Докино име, — да је и она ту умешана била, — Је |
ло је говора и о миразу.{S} Хаџи-Замфир спомену пет стотина дуката, али их Мане не прими, него |
њој онако у појединостима.{S} Јевда му спомену и изређа имена свију девојака.{S} Спомену му Фр |
ад јој је татко Грк из Филибе; затим му спомену Тимку Јордана Калтагџије, похвали је како је зд |
, Јоне Мамино и Гену Кривокапску све их спомену, о свакој рече што се доброга могло рећи, и зап |
се ороде чорбаџиска и занатлиска кућа, споменула је неке давнашње случајеве, које је још као д |
ије подесна била.{S} Све што их је Дока споменула нису биле згодне за ово чудно, а помало и опа |
н уздржала се и није му тога дана ништа споменула.{S} Али сутрадан нападе га свом жестином једн |
је дао да се даље школује.{S} Кад би му споменули „више школе”, и да би добро било да је — кад |
сано било.{S} А кад се Манулаћ отимао и споменуо да сада нису пређашње године, да је „оскудациј |
досадно, а и излишно.{S} Доста је само споменути да их је било свакојаких.{S} Причало се како |
.</p> <p>Споменуше још неколико њих.{S} Споменуше Дику Грнчарску, Ленче Кубеџиско, Доне Чешменџ |
би одговора ни од једне из већа.</p> <p>Споменуше још неколико њих.{S} Споменуше Дику Грнчарску |
је оставила на миру. {S}Управо, није ни спомињала ни претресала Ману, него Ђорђију, додајући: н |
јој се умножили, — није нужно ваљада ни спомињати.{S} Чак и оне две пословице, које су већ давн |
ло.{S} Брани се још неко време, пориче, спомиње разлику између кућа, али попушта, помало и приз |
угу песму, сваку песму, у којој се само спомиње девојка и љубав, кад би тада запевали, мислили |
у, а и по песмама, у којима се име њено спомиње или које се ради ње, као алузија на њу, певају. |
ми играше, за песне што ми појеше... за спомињување...</p> <p>— Ее, — уздахну тихо Ајша, — видо |
сме, и не може, да дође!...</p> <p>Тек спопадну човека који није ни у сну снио и ни накрај пам |
кући — како је сада тако индиферентна и спора према овом, и то <hi>моралном</hi>, ђубрету!...” |
је...{S} Син му је...{S} Леле, јединац според три керке!...{S} Па што је саг сас Митанчу — нек |
доше у једна кола и ударише опет другим споредним улицама и упутише се у чорбаџи-Замфирову улиц |
анисани...{S} Ено, узми по новинама!{S} Споречкају се двојица, два сиромашка, реци, погурају се |
ње, или, простије речено, кад се касапи споречкају због дама с ковачима или шлосерима, и кад по |
ичају надугачко и нашироко: „Јуче су се споречкала двојица, и после краће амалске и аласке свађ |
о и ћарио дању за видела, неће ни увече спрам свеће, — и зато мало раније затварају дућане.{S} |
зе, правећи и сам цигару.</p> <p>— Тхе, спрама године! — вели Манча, распремајући испред себе о |
> И по таг искачаше пазар за нико време спрама есап!...{S} Ама, па ми дође ништо чудно!{S} Има |
ели му Замфир, — куде су били они стари спрама <hi>теб’?!</hi> Оној беоше <hi>прстенџије</hi> и |
не у којој је становао.</p> <p>Журно се спрема у обема кућама.{S} Прије Ташана и Јевда походе с |
послужи их.</p> <p>Дока се искашљује и спрема да отпочне, срче кафу, разгледа по соби, па најз |
в адет да видиш!{S} Саг младожење, ете, спремају бошчалуке, а девојке јок!...{S} Каква је ово в |
е друштвеном злу и мани. {S}И он је био спреман на сваку евентуалност и непријатност, јер, није |
ој је чувао од живине тарану и резанце, спремане за зимницу, кад се то сушило у авлији; он је д |
а.{S} А имала је три зета у околини.{S} Спреме је у П*, па тамо нека поседи код сестре — може ј |
Ставру у Трговачкој касини; кад Ставре спреми све, нека дође и нека му јави.{S} Тако уговорише |
ажи утехе, него је пре тога хтео да јој спреми нешто, да га добро запамти, — а за то је опет мо |
е пропало.{S} А надао се успеху, јер је спремио терен.{S} О Мани се лепо изражавао.{S} У једном |
ечеру ће легнемо.{S} За мен’ је сирота, спроти мен’...{S} Море, куде се је женила фукара из чор |
> зар је прилика, он, кријумчарски син, спроти теб’ и спроти други Замфирови зетови?... {S}Сест |
Парашкева:</p> <p>— У Мадине, ете, там’ спроти Зелену чешму, какво девојче искочи — пуста не ос |
нење његово ласно...</p> <p>— Може, ама спроти себ’ прилику.</p> <p>— Запамти, хаџијо: „Свет је |
а мен’ што си ја немам нику сестру, ама спроти теб’ прилику, — па ја да ти гу украднем и даднем |
, ете, никога, што ти, демек, нико неје спроти теб’ — ласно за тој!... — говорила би јој и тако |
{S} Е, што искате више?!...</p> <p>Неје спроти трговачку и чорбаџиску кућу... — умеша се тетка |
ол’ко му богатство!...{S} Он ће си узне спроти себ’ нику сиротицу измећарку, што ће да си седи |
ка, он, кријумчарски син, спроти теб’ и спроти други Замфирови зетови?... {S}Сестре ти се поуда |
би му Јевда. — Тражи си, дете, прилику спроти теб’; а наше старовремско — беше веће!...{S} Што |
вничку, офицер офицерску прилику; еснаф спроти еснафа а трговац спроти трговца иска прилику, де |
прилику; еснаф спроти еснафа а трговац спроти трговца иска прилику, демек; <pb n="100" /> — то |
лони и пољуби тетка Таску у руку, па се спусти и седе на миндерлук и гледаше уморно и тужно дол |
суши, и желео сељаку кишу.{S} И кад се спусти тако давно жељена и очекивана киша, он је онда з |
ање!{S} Један дан убаво запанти дек сам спустија у чекмеџе два по пет динара од пазар, а кад ће |
у, што си збори! — кара је Парашкева, а спустила мало глас од страха. — Еснафска жена, па каква |
џи-Замфировој авлији као да су се сунца спустила и поређала доле по калдрми.{S} А тек по одајам |
сле, ето и ње, Зоне.{S} Излази из куће, спушта се достојанствено као голубица низ високе камене |
ећ; звезде трепере с неба, тихо вече се спушта на земљу, а из грла срећна и весела млада света |
и око чесме једнако пуно.{S} Полако се спушта мрак, ноћ септембарска.{S} Свет из чаршије прола |
је најлепше, људи снисходљиви, то јест, спуштају се и у масу, јер не полажу много на своје прес |
улицом, јер већ беше време кад грађани спуштају по кућама чивију на порту, и сви укућани већ д |
играло, и Мане седео, у дахирета богато спуштао, али ниједну — ни Ајшу, ни Ђулсефу, ни Дудију Б |
<hi>било</hi>, тето! — рече болно и оде спуштене главе полако, и као сенка тихо, у своју собу.. |
днако речи њене и види Манулаћа како са спуштеним рукама стоји као ступац некакав и како се сме |
...</p> <p>— Е што си чула? — вели мало спуштеним гласом Мане.</p> <p>— Да си фрљија и стануја |
гледа лице девојчетово, ваљда у памети сравњује црте кћерина лица са мајчиним. — Познавам гу, |
а куп сас њега у новине.{S} Леле-е!!{S} Срам да ме изеде; ем што сам сал комшика, па иска срам |
ле мајке, што ће да видим у сандаци!{S} Срам ме и да ти кажем; а њег’, рече, не било срам да зб |
кад си фаћају мају, да прошћаваш!...{S} Срам ме, рече, изеде!</p> <p>„Погледа на сандаци, а и н |
изеде; ем што сам сал комшика, па иска срам и резилак да ме изеде!{S} Чети си свет, па се смеј |
вање! — храбри је Мане. — У појење нема срам ни па срамување... {S}Што си поје?</p> <p>— Па, ет |
>— Леле, да не дава Господ никому такав срам и резилак!... — узвикну Јевда, када Таско заврши П |
, дете моје?{S} У зем да пропаднем, оди срам и резилак!{S} Жива ти ја!{S} Узми си, доведи си до |
?!{S} Тој ли је зборење?!{S} Неје те ни срам оди овој чупе? — рече и показа на измећарку Дену, |
ше неке, — што је брљиво!{S} Неје те ни срам!{S} Пи, какво зборење!{S} Иди си дом!{S} Несрећо б |
ану Таска и оне друге две. — Неје те ни срам: еснафска жена, па погле како си збори!{S} Кој да |
— обрецну се Јевда на њу. — Неје те ни срам?!...{S} Како збориш то?!...</p> <p>— Ете што?!... |
наше Зоне...{S} Деца, мори, неје ти ни срам!...</p> <p>— Каква деца?!...{S} Деца, вика...{S} М |
че...{S} А у собу, што ће да видим: мој срам!...{S} По дувар, бре брате, све слике, ем девојачк |
ме и да ти кажем; а њег’, рече, не било срам да збере и скута све тој!!{S} Два санд’ка пуна, бр |
просто стога што је тамо, у том свету, срамота да се мушко и женско и погледају, акамоли разго |
!{S} Жива ти ја!{S} Ће ме види бата!{S} Срамота оди човеци!...{S} Врни се, Мане, две ти очи!... |
кин сокак. — Их, их, их, леле!{S} Каква срамота!...{S} Црна, црна Ташана, како ће у свет да иск |
је био, јер и без тога доста је бруке и срамоте.{S} Да, мисли Мане, сами су били.{S} Био је сам |
; како ће ко никоја остати уседелица на срамоту Замфирових, из чије су се куће у срећно време в |
то гу је, ете, кеф заради наш резилак и срамоту!...</p> <p>— Господ ги судија, — куне Ташана. — |
е појеше у онуј песну, у онуј рисјанску срамоту нашу?{S} За кога се појеше: за еснафску, ели за |
, и што тако, хвала Богу, није још и ту срамоту доживео да му се сав свет смеје!...</p> <p>Зора |
...{S} Ни има веће стид, ни чес’, ни па срамување оно старовремско!...</p> <p>— Па, посмешило с |
бри је Мане. — У појење нема срам ни па срамување... {S}Што си поје?</p> <p>— Па, ете... — поче |
и добивене минђуше.</p> <p>— Ама, какво срамување! — храбри је Мане. — У појење нема срам ни па |
ако два филџана, па оно њојно девојачко срамување!!{S} Леле, тугоо!! — викну Дока, па се завали |
вита стаса, „како се, кад иде чаршијом, срамује, како и прилега на девојче”, како је послушна и |
упи ништо... саг први пут купује, па се срамује... — рече старија и показа на млађу, која је ст |
Ех, песне!{S} Ама, које песне?</p> <p>— Срамујем се да ти, ете, кажем! — вели Васка намештајући |
у, „живо-здраво” ми рекну... сал што се срамују да за Манчу, ете, питују...{S} А из очи ги, ете |
.{S} Ћу те бомбардирам по ту главу како Срби Митад-пашину табију на Виник!{S} Несрећо вртиваган |
је па за тој?{S} Друго заступи саг!{S} Србија!...{S} Србија слободија!...{S} Ако за тој!{S} Не |
{S} Друго заступи саг!{S} Србија!...{S} Србија слободија!...{S} Ако за тој!{S} Нек’ си не пита, |
ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје далеко!” Ама стра’ ме да не у |
можда и сургун) му не би фалили, али је Србија, за фукару, слободија, па мука!...</p> <p>Зато н |
<p>ПРОСВЕТА</p> <p>ИЗДАВАЧКО ПРЕДУЗЕЋЕ СРБИЈЕ</p> </div> <pb n="2" /> <pb n="3" /> <div type=" |
арут, књиге и друге поверљиве ствари из Србије.{S} Изван куће је био поносит, а у кући нежан.{S |
} И ко зна откад и на ком далеком крају Србије покрива црна земљица и зелена травица и творца и |
{S} Пан-Франћишек, који је до доласка у Србију само пиво као пиће познавао, упознао се овде и с |
и мањим партитурама.{S} Кад је дошао у Србију, он је прво концертирао: свирао је Паганинијеву |
година дошао са конзерваторије право у Србију, с врло лепим сведоџбама и мањим партитурама.{S} |
и силан у чаршији и међу Турцима и међу Србима, овде међу њима је благ, гледа на њих онако, как |
.{S} Уопште, одношај је патријархалан и срдачан. {S}Чорбаџи-Замфир, иако је поносит и силан у ч |
чеве за сахате и муштикле и табакере од сребра и срме; има и старих грчких, римских и српских н |
као да је погодио да изради полелеј од сребра, па сад хита у дућан и тражи краћи пут и пречи с |
ди!{S} Ту силни легени, ибрици, сахани, сребрни шавдани, тепсије и синије по метар и по у пречн |
ондурица по калдрми и слуша песму, чује сребрни девојачки глас Калинин, где пева:</p> <quote> < |
иш-аги, или табакером у газда-Гана, или сребрним прстеном који је направио Видену, кмету велико |
о тетреб, па продужи оним својим танким сребрним гласом:</p> <quote> <l>Где се премењуваш, леле |
> руке, које више вреде и од правих <hi>сребрних</hi>, акамоли од лажних оловних дводинараца!{S |
м на челу као инорог. — А какво је само сребрно кандило израдио за Светог Пантелеја; па сребрну |
и.{S} У свакој одаји по једно скупоцено сребрно кандило гори уочи недеље и празника пред иконом |
гали, и чега ти свега ту није, и све то сребрно или бакарно па калајисано. {S}Свакога дана имај |
појасом, за којим му је сахат о широком сребрном ланцу, који је Мане сам израдио, а на главу ка |
кандило израдио за Светог Пантелеја; па сребрну ручицу за икону Богородичину у Дивјанском манас |
а.{S} Па ја онда треба да крадем срму и сребро, па да могу конкурисати с њима...{S} А мени отпа |
’, Зоне, да <pb n="111" /> кујем срму и сребро и злато, — теб’ да накитим!{S} Да те нагиздим, т |
у Богородичину икону да је Мане окује у сребро, — и поручио и богато му исплатио.</p> <p>И кад |
ника пред иконом из Русије, која је сва сребром опточена, а три кандила горе пред оком највећом |
одице, коју је Мане сву окитио и покрио сребром, и блага полусветлост падаше на измучено лице М |
бројна родбина и кренула се, са Зоном у средини, у амам.{S} Једним су је улицама одвели, а друг |
аку кукуруза, Нацко седа за један сто у средини, мућну кесом и викну: „Почиње; молим за тишину! |
ековачке већ трећи дан како се вуку све средином сокака (већ им се и шегрти смеју гледајући их |
ориче, нити се брани.{S} Уопште, код те средње класе са женидбом иде много брже и лакше него ко |
можете више да познате оног јучерашњег сређеног, мирног и задовољног човека!{S} Тек му кажу: „ |
"1" /> <div type="titlepage"> <p>СТЕВАН СРЕМАЦ</p> <p>ЗОНА ЗАМФИРОВА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>П |
l"> <head> <hi>НАПОМЕНА</hi> </head> <p>Сремац је први пут штампао <hi>Зону Замфирову у Српском |
и потукао се с њим, чим би га први пут срео и нашао.{S} Али овако није могао то, него се морао |
и прошло је повише времена док је могао срести и ословити и реч-две насамо разговорити с њом.{S |
сто огледала, и по погледима, којима је сретају и испраћају, а и по песмама, у којима се име ње |
дмах право у Замфиров крај.{S} На улици срете баш као поручену Васку измећарку, заустави је и с |
</p> <p>— Ааа, Мало, — рекао би, кад је сретне, — куде ти је убавиња твоја?</p> <p>— Е, хаџијо, |
дајем, — тол’ки ме питуваше!{S} Кој ме сретне на пут, не збори ми: „Живо-здраво”, ни ме питује |
им улицама, с другога краја, само да се сретне с њом, да је види!{S} А кад се сретну, а он се у |
е сретне с њом, да је види!{S} А кад се сретну, а он се учини као да је и не види, па хита крај |
-лафови тија, убија гу Господ!</p> <p>— Срето’ се ја и с њума, — вели Таска, — ама не смешем да |
је у то доба већ обично у кревету.{S} А срећа што није био, јер и без тога доста је бруке и сра |
а поседи код сестре — може јој се каква срећа јавити тамо.{S} И тамо има богатих трговачких кућ |
S} А најпосле, ако јој се баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајда што ће се неко време ук |
али ништа не говори.{S} Смеје се и он, срећан што му се дала прилика да забавља госте и што га |
о; није се бојао Турака, и важио је као срећан и дрзак кријумчар; преносио је со, барут, књиге |
а мираза на дан прстена.{S} Мане је био срећан и задовољан после оне сцене са старим Замфиром; |
рошапта Мане и заљуља се од неочекиване среће.</p> <p>— Ее! — тврди Васка.</p> <p>— И... <hi>Зо |
рне очи светле јој се од суза, од силне среће данашње...</p> <p>— „Леле, што су пристали једно |
пе паре, — отац се просто топи од силне среће!</p> <p>— Саг су скупе паре! — понавља мали Манул |
ива се Мане. — Несам, несам, ловачке ми среће, несам!{S} Куд па смем ја тој да напрајим?! — кун |
ма де, несам, нане... ете... ловачке ми среће, несам.</p> <p>— Јеси, јеси, Мане.{S} Знам те ја |
се силно пролепшала откако се удала.{S} Срећна и весела у свом <pb n="185" /> новом животу, жел |
ма по вољи и по хатару.{S} Јевда је сва срећна била кад је чула то, и није се љутила кад јој је |
у мараму коју је метнула на уста, и сва срећна пружа руку Ману, па игра с њим! {S}Не игра, него |
тихо вече се спушта на земљу, а из грла срећна и весела млада света разлеже се кроз тихо пролет |
:{S} Шта чекаш?{S} Ваљда се још није та срећна, та твоја будућа, родила?{S} Или, вели, ваљда тр |
на памет, и она погледа Калину како је срећна и блажена!{S} И Зони постаде нешто тешко и досад |
би играла, али кад виде Калину како је срећна и како се заруменила и ознојила, па се брише јаг |
сење време...{S} Ах, како је могла бити срећна! размишљаше сећајући се њега и речи његових, а с |
одбаци.{S} Онако, као и за све велике и срећне освајаче што прича Историја да за њих нема више |
мајка увуче пешкирић и закопча тур.{S} Срећни и блажени отац поведе сина да види чаршија једно |
себи:{S} Боже мој, много ли смо још иза срећних, цивилизованих народа!{S} Много ли ће још воде |
ио је леп, ведар дан - ведар као и лица срећних младенаца.{S} Све се слегло у сватове, и радова |
рамоту Замфирових, из чије су се куће у срећно време већ у петнаестој години удавале!{S} Или је |
ћавало — како је онда тек мајку Персиду срећном и поноситом чинило!{S} И зато није никакво чудо |
је зависило, можда би тако и било, Али, срећом по Зону, <pb n="196" /> стиже и Замфировима и Ма |
је било што није знао шта ће с рукама; срећом се тада сећао сахата, вадио га и навијао или гле |
ашљиво се осврташе да је ко не види.{S} Срећом, нико не пролажаше улицом, јер већ беше време ка |
о интервјуисати, мишљаше г. Ратомир. {S}Срећом, затекне у дућану Ману.{S} Одмах пређе на ствар. |
емаш, Бога се не бојиш...{S} Девојачку, срећу да убијеш!...</p> <p>— Ама, несам, нане... — бран |
<pb n="185" /> новом животу, желела је срећу целом свету, зато је радо пристала да буде посред |
p> <p>— Ама, ја веће видо’ мој к’смет и срећу сас теб’!... вели му мати љутито. — Мане, Мане, м |
а Калину?!{S} Калина ће си дочека своју срећу...{S} А ја си па искам и тражим моју...{S} Неје п |
боре, кад ништо неје било!{S} Девојачку срећу да батисују...{S} Па како се напрајило тој чудо, |
адету под њима; пушио, издавао наредбе, сркао кафу, и тада је врло мало мислио; само од времена |
завали онако бећарски и распали цигару, сркну из филџана, па настави: — А мен’ ми дође ништо жа |
ништо саг батисала: спаде гу прстен, и срма се покидала, па и не прилега веће на мушљику. „Пра |
што ти треба?</p> <p>— Искам, требе ми срма-мустаћи...{S} Леле, — трже се мала, — посмешила са |
неле образе. — Требе ми, ете, искам <hi>срма-белензуци</hi>...</p> <p>— Е, тој може, — умеша се |
се у посао.{S} Калфа Кота довршује неку срмали-муштиклу, — коју је поручио код њих у радњи неки |
огородицу Ржанску израдио тежак крст од срме. ...{S}После сваке такве на задовољство извршене н |
уо по дивно израђеној табакери од чисте срме и слубио је, кад прође Зона Замфирова!{S} А затим |
ахате и муштикле и табакере од сребра и срме; има и старих грчких, римских и српских новаца — б |
питали га је ли пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, и неколико пута опет батаљивао рад, устај |
уренција.{S} Па ја онда треба да крадем срму и сребро, па да могу конкурисати с њима...{S} А ме |
за теб’, Зоне, да <pb n="111" /> кујем срму и сребро и злато, — теб’ да накитим!{S} Да те наги |
кућу, — и они је нападаху и одрицаху се сродства с њом.{S} А тек како је било Зони и онима што |
отом ју је допунио и прерадио за издање Српске књижевне задруге (1907 год.), проширивши том при |
<pb n="0" /> <div type="titlepage"> <p>СРПСКИ ПИСЦИ</p> <p>КЊИГА</p> <p>II</p> <p>БЕОГРАД</p> |
и срме; има и старих грчких, римских и српских новаца — бави се нумизматиком, и стога чак држи |
рцко време па не имаше деца, — та саг у српско, у чкоље, па ће деца да има!...{S} У сагашње вре |
— и јоште ме нико ни у турцко ни саг у српско време такој не орезили, ни ме једно куче толко у |
е једне, која се негда тихо певушила по српској махали — тихо, да Турци не чују, — песме о млад |
, — па заџакаше на њ на сва три језика, српском, грчком и циганском, г. Ратомир је, такорећи, п |
е први пут штампао <hi>Зону Замфирову у Српском књижевном гласнику</hi>, {S}1903 године (од књи |
b n="131" /> — то су они што свако вече сруче пазар у кесу и носе га кући; под једним пазухом н |
а! — раздера се као луд Ване Јагурида и сручи кукуруз с табле на сто, па полете с таблом ка кас |
ту.{S} Онај пљусак од грдњи што је Дока сручила на њега тако га је раздремао и расанио после сп |
призна јој искрено да му је Зона посред срца.</p> <p>— Аха! — кликну тетка-Дока. — Такој те иск |
/> <p>— Е, кучко чорбаџиска — јекну од срца увређен Мане, — таг ће скоре да чујеш и за <hi>мој |
ва, него да му се увек нешто стегне око срца: пада му, вели, на ум његова Јелисавета, која би с |
и повлачи у крај, и све тужније му око срца гледајући шта се све догађа.{S} И гледајући непрес |
есто с уздахом изражавао да „пише крвљу срца својега и соком живаца својих”.{S} И то није да ка |
не изда — да свет не чује ту силну лупу срца и да га не опази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, |
их стегне <pb n="58" /> у своју шаку, а срце јој силно бије у грудима и страх је неки ухвати од |
се повлачи још дубље, јер се боји да га срце не изда — да свет не чује ту силну лупу срца и да |
те Манулаћа, паде му тешко; стеже му се срце и помисли у себи: „И у чем нисам бољи од овога зев |
ече они пусти прапорци и силно дирају у срце све играчице.{S} Мане је најчешће водио коло.{S} С |
имице.{S} Притиснуо руком груди, јер му срце силно лупа, па се повлачи још дубље, јер се боји д |
} Не могаде више да одоли свом очинском срцу него га дочепа оберучке, па га стаде љубити и шопа |
>Дока се искашљује и спрема да отпочне, срче кафу, разгледа по соби, па најзад поче:</p> <p>— Д |
амо кратко одговара; чини се љут, ћути, срче кафу и пушта димове, густе димове, и гледа кроз пр |
поседале по миндерлуцима унаоколо и све срчу кафу, а понеке и задиманиле као мушко.{S} Тетка До |
седне.{S} Доносе кафе и чибуке, пију и срчу. {S}Паша заподева разговор и пита, Замфир само кра |
налик на папуџиске, па поваздан пеку и срчу кафу, или једу печене семенке од бундеве или кокиц |
мастику и уз то пуши као Турчин.</p> <p>Срчу кафу и разговарају о удавачама, за које су нашле д |
си не береш за тој!{S} Знам си једнога, Ставре Јаре се вика... {S}Антика кочијаш!...{S} У свашт |
ло дубље у ноћ него око других.{S} Кола Ставре Јарета уђоше у хаџи-Замфирову улицу мало дубље, |
чекати Ставру у Трговачкој касини; кад Ставре спреми све, нека дође и нека му јави.{S} Тако уг |
игански конзул...</p> <p>Одоше и нађоше Ставре Јаре.{S} Пристаде и он одмах.{S} Кад му казаше с |
му казаше све шта је и како је, рече им Ставре Јаре:</p> <p>— Море, ако искате, може да украдне |
ао паре, појави се на вратима кафанским Ставре Јаре.</p> <p>— Ела! — рече само толико.{S} Даде |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ставре и Мане упутише се журно кроз неке улице, које су |
ше до мен’:{S} Кој беше ово девојченце, Ставријо? — „Зар гу не знаваш, рече ми.{S} Из циркус пе |
еба да га знам и познавам?{S} Та запита Ставрију полицају, што седеше до мен’:{S} Кој беше ово |
, мисли зора је!” Ленче Кубеџиско, Зоне Ставрино, Јоне Мамино и Гену Кривокапску све их спомену |
нче Кубеџиско и Генче Кривокапско, Зоне Ставрино и Јоне Мамино, па играју и певају ону, омиљену |
енче Кубеџиско, Доне Чешменџиско и Зоне Ставрино и Јоне Мамино.{S} Све су то и лепе и поштене д |
аћи на уречено време.{S} Мане ће чекати Ставру у Трговачкој касини; кад Ставре спреми све, нека |
па стаде завијати цигару.{S} Запали је, стаде пуштати димове.{S} Замислила се, а очевидно мисли |
ван, како, ете, мачка што си кута...{S} Стаде први кујунџија од Београд до Пећ и до Приздрен!.. |
о.{S} Саг да гу видиш, бата-Мане, каква стаде: никаква се напраји!...{S} И ти пантиш онеја речи |
ком срцу него га дочепа оберучке, па га стаде љубити и шопати.</p> <p>— Ах, сарафче и банћерче |
тујем, веће за друго... — рече Мане, па стаде. — Е...{S} Васка... лагала ли је, кад ми је, ете, |
без теб’! — рече и извади табакеру, па стаде завијати цигару.{S} Запали је, стаде пуштати димо |
испрекидано:</p> <p>— Нане, „Гиган” саг стаде, ете, мерак и ашик на „Гаћанку”!</p> <p>— Ако, си |
о ала с берикет.{S} Да чујеш сал”.{S} И стаде да прича:</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
стаћи се сал давају, а не продавају — и стаде очински мило гледати обе муштерије.{S} Заусти да |
каку становала, искрсну Мане из мрака и стаде пред њу.{S} Васка се измаче уплашено устрану.</p> |
p>— Леле, Васке, пази си! — шану Зона и стаде сва уздрхтала и плашљиво се осврташе да је ко не |
p> <p>— Збори.</p> <p>Мане опет ућута и стаде савијати другу цигару.{S} Опет настаде пауза, кој |
поручену Васку измећарку, заустави је и стаде распитивати о овоме и ономе. {S}Васка се изнајпре |
н смех одасвуд...</p> <p>Трже се Мане и стаде зверати на све стране око себе, да види чему се т |
мала пауза.{S} Мане се маши табакере и стаде правити цигару.</p> <p>— Пушти ме! — отима се Зон |
е; молим за тишину!” Мућну опет кесом и стаде извлачити бројеве и викати их, а цела кафана слуш |
ка је разумела.{S} Измаче се још мало и стаде стражарити и пазити.</p> <p>— Зоне! — ослови је М |
баксуз у кућу и дућан; а пазар мисечни стаде кол’ко пре недељни пазар беше!...{S} У собу си ни |
и си дом невесту!{S} Погле кол’ки човек стаде!{S} Татко ти Ђорђија беше у Котине године кад ме |
усана.{S} Али ипак не рече ништа, него стаде размештати испред себе оне алате и пушташе густе |
S} Веру си, рече, несам баталија, — ама стадо’ ете, рече, Циганин!{S} Имам си, рече, и децу сас |
ете, напасе од травку зановет... брљив стадо’, Зоне!</p> <p>— Хе!...</p> <p>Мане ућута.{S} Нас |
а: оћемо ли ели нећемо; а саг, кад сами стадомо „татко” и „мајка”, — саг нас <hi>па</hi> не пит |
ожениш, па и ту ти не би дали, — тол’ко стадосмо, ете, душмани саг!...</p> <p>Тако је говорила |
е у хаџи-Замфирову улицу мало дубље, па стадоше.{S} Из мрака приђоше колима још две прилике и р |
књаву Потину.{S} То прихватише и жене и стадоше клети Манчу (а зна се да је женска клетва страш |
доиста, не може поклизнути и врднути са стазе врлина ни сам црни ђаво, акамоли једна чедна и бе |
ице:</p> <quote> <l>Је ли ти жао старих стазица,</l> <l>Старих стазица и другарица?</l> </quote |
ли ти жао старих стазица,</l> <l>Старих стазица и другарица?</l> </quote> <p>Зона се љуби с њим |
спитано у страху Господњем и да је ишло стазом добродетељи — која, као што се зна, није никад п |
вршетку овог пакосног написа као потпис стајало само: „Један веран син наше свете православне ц |
сле подне промени по неколико места.{S} Стала би, па би гледала како играју и зевала од времена |
...{S} Заради неку послу...{S} Е што си стала туј при мен’ како шиљбок ники?! — обрецну се одје |
е тек онако што је Јордановица необично стала хвалити Ману Кујунџију, баш сада (е, <pb n="166" |
ајзад и давно изгледани Нацко.{S} Он је сталан и врло вешт викач од ово две године — тако вешт, |
о га је Бог створио.{S} Сада је веран и сталан члан те компаније циганске.{S} Пре је свирао у ћ |
сада прати измећарка њихова, Васка.{S} Стале једна до друге, па гледају како свет игра.{S} Зон |
ва <pb n="129" /> омрзнуо на чорбаџиски сталеж и сасвим постао плебејац и демократа. — Е много |
е мирно свршило, да Дока није дирнула у сталеж.</p> <p>— Вика, <hi>чорбаџиска</hi> кућа, <hi>чо |
хвали Манулаћа, а куди Мана.{S} Куди му сталеж, а још више владање и поведење његово.{S} Почела |
та само изгледао интересантнији, а због сталежа његовог само милији и симпатичнији!...</p> <p>— |
па се и она тихо искашља.</p> <p>Обоје стали тако, па стоје три корака далеко једно од другог; |
е пропало, он је, као човек, био јачи и сталоженији и, као искуснији, држао је да још није све |
и Пећ и Призрен и Стамбол — овден си је Стамбол и све! зборим гу па ја.{S} Имамо си ми <hi>овде |
е!” — Море, што ће ми и Пећ и Призрен и Стамбол — овден си је Стамбол и све! зборим гу па ја.{S |
м главом тамо. — „Сал дор чукне у тел у Стамбол — и паша већ беше!” — говораху често мештани, х |
ле и там’ помеђу три тесте Ђурђијанке и Стамболијке потакве; искочиле би и там’ најлепе и најуб |
чки, ангорски теписи и сандуци седефски стамболски, пуни свиле и кадифе; по дуварима оружје ску |
{S} Једна му носи на послужавнику парче стамболског ратлока, чашу студене воде и чашицу мастике |
ради; знао је он да је Замфир сила и у Стамболу.{S} Сменио је он, или, како тамо кажу, „сургун |
послен да ви не бидне криво, кад, ете, стане да „праћа шефтелије” по други...</p> <p>— Што реч |
м.{S} Па још када им он, онако задуван, стане да грди „Титинку” и „Пиргу” што арче њихов мал по |
нствено, бирајући, као голуб, где ће да стане.{S} Ход му је био као ход човека који се кренуо д |
х, и она не зна шта да ради, ни како да стане: одмах пребацује курјучић с леђа преко рамена, на |
и мало, па поче: — Ете, како може да си стане „побегуља”, кад си је, ете, дом; дома си седи дет |
!{S} Младо, лудо, аџамија — ти искаш да станеш еснафска жена!...{S} Ти да га заб’равиш!...{S} О |
ало и вели: „Ће се удаш.{S} Домаћица ће станеш, образ да чуваш; зашто образ — толко! — и покаже |
тол’ко си убав пазар имам!...</p> <p>— Стани потурњак, па си узни и цело тесте...</p> <p>— Да |
.{S} Ја гу, рече, испрати до железничку станицу!...” — Их, мајка му стара, дотле ли зар дође?!< |
тре Костадинке, која је у другом сокаку становала, искрсну Мане из мрака и стаде пред њу.{S} Ва |
јих кућа, најлепшу после оне у којој је становао.</p> <p>Журно се спрема у обема кућама.{S} При |
амно, што учини онај Миче Вачин... када стану ашик на ону ченгију Ђулсефу... {S}Челебија се зва |
а.{S} Ту стану.{S} А обично и најрадије стану на какав басамак или камен — једно да боље виде, |
хоће и да се пошале.{S} Кад год ту тако стану, увек питају и моле да им се да штампан ред игара |
трче весело тамо где се оро игра.{S} Ту стану.{S} А обично и најрадије стану на какав басамак и |
Солун...{S} Свири и он с други Цигани; стануја зурлаш, а она ченгија му жена!... (Даде си једн |
им гласом Мане.</p> <p>— Да си фрљија и стануја мерак на оно Зонче Замфирско, ете, тој сам чула |
жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стануја пишман!...{S} Па да си разбереш да неје ника бе |
рим си ја, како је оцрнела образ? — „Па станула, рече, побегуља за Манчу онога...{S} Е што гу н |
., По чаршију се, ете, збори да је Зоне станула <hi>побегуља</hi>, побегуља за онога — онога ко |
како ће у свет да искочи, — девојче гу станула <hi>побегуља</hi>!...</p> </div> <pb n="136" /> |
огао ока склопити.</p> <p>За Мана је то стање врло несносно било.{S} Једнако је мислио и размиш |
о, дано-ноћно, о свом бедном учитељском стању, коме ваљда у свој Европи равна нема; пролазе про |
е је отац наше новије књижевности, Вук, стао.</p> <p>Али, наравно, ту највише има момака и дево |
Ристовца и Сукова.{S} Умирио се мало и стао опет размишљати, и већ га глава заболе, а жељени с |
коме певају.</p> <p>И данас, још овако стар, воли хаџи-Замфир да задене по коју стару љубав св |
ма, у којој се исказује бескрајна туга, стара туга, вечна као и човечанство:</p> <quote> <l>Да |
њега ил’ никога.{S} Чорбаџиски је син, стара кућа, па ће му, вели, то чинити чест!{S} А сем то |
целе године.{S} Пред кућом су још и два стара, граната и лисната шам-дуда, неколико дуња и два |
Чапкун-Мане, Ђорђијин син, кријумчарска стара крв, — он је и нико <pb n="167" /> други пустио т |
тила и постала друга — постала опет она стара, поносита, уображена, хладна, чорбаџиска Зона!... |
ли она доспела у антикварницу — она је стара!{S} Она је сад, иста Зона, никако друкше, него ка |
поносито и ведра чела.{S} Вратила му се стара безбрижност његова и весела ћуд, и он се опет шал |
а вода брег рони; кап камен дубе”, вели стара, искуством освештана реч...{S} И тако се и овде з |
е у мој век — а ја сам си жена убавачко стара — јоште не видо’...{S} Фрузина гу, ете, име...</p |
веће заинати да видим што је, мајка му стара, у тој сопче!{S} Та један дан у недељу, рече ми ј |
Сам га помета с метлу.{S} Хо, мајка му стара, и тој треба, викам, да је ники угурсузл’к!...{S} |
железничку станицу!...” — Их, мајка му стара, дотле ли зар дође?!</p> <p>— Какво време заступи |
?”... — Части ми моје, куне се Милисав (стара земљоделско-шумарска крв!), части ми моје и ове м |
крију то од њега.</p> <pb n="82" /> <p>Стара, искусна и речита тетка Таска узела је на себе ту |
све цвећа није било у башти, јер она се старала о цвећу и залевала га.{S} Скоро свако доба годи |
е која уда, он ни онда не прекида своје старање, него и онда разбира како се која влада и обила |
за водоноше као она Скила и Харивда за старе путнике.{S} У дућан нико више није могао стати, < |
чуо (иако се сваки дан тужио како „нема старе године и стари пазар”), па се диже у чаршију међу |
ћерку, која му је тако загорчала његове старе, последње дане...</p> <p>У самој чаршији и по гла |
н шмрче и ради; чисти зечјом ногом неке старе минђуше и баца их на гомилицу преда се.{S} Обојиц |
још горе!{S} Знала је она поноситост те старе чорбаџиске куће, претстављала већ унапред себи ка |
Познава се са све ме’анџике, амамџике и старе буле, викају га и цигански конзул...</p> <p>Одоше |
носи у зеленим кесама, као некад што су старе кујунџије радиле.</p> <p>— Ех — вели му Замфир, — |
Уранија. — Кој си је нашеја прилике за стареје сестре њојне, тај ће и саг ласно да нађе и за њ |
све...{S} Теб’-те стра’ од татка...{S} Стареји твоји, ете, не давају те...{S} Ама, ласно за то |
па фукара!...{S} Млађи одаваше чес’ на стареји своји.{S} Кад си татко седи, син му стоји; кад |
се оженија сас алал, демек, оди нанини стареји, веће сас зор; уграбија, демек, што си милуваше |
кнем:{S} Ако ти је јоште криво на њојни стареји, — ласно за тој... {S}Има си она чаре и за тој! |
ују наша деца!...{S} Преди нас наши <hi>стареји</hi> нас не питаше; а саг нас па наша <hi>деца< |
чула и видела.{S} И чим је Дока отишла, стари Замфир плане, силно плане господарским гневом на |
накита својој невести.{S} Усхићен тиме, стари Замфир поклони им једну од својих кућа, најлепшу |
it="subSection" /> <p>Вративши се кући, стари Замфир је поверио домаћици разговор с Маном и ниј |
} Али не, не вара се!{S} Баш главом он, стари Жућко, чији се ноћни лавеж из мирне хаџи-Замфиров |
е као друге коловође, него стари Жућко, стари пас Замфиров!...{S} Шта је ово, ако ко Бога зна? |
е и новаца и иначе га помаже, али отац, стари Петракија, још никако да се одљути: никако неће н |
радило а недељни дан жељно очекивао.{S} Стари Замфир легао да се одмори мало после ручка, као ш |
право, друкчије није могло ни бити, кад стари богати Замфир и господин начелник живе лепо.</p> |
ека била.{S} Јер сутра на подне, кад је стари Замфир дошао из чаршије, био је љут као рис.{S} Ч |
к је тих дана добре воље.</p> <p>Био је стари ашик.{S} У многим песмама је спеван с многим, сад |
за оно прво нису, него су тврдиле да се стари лисац само претвара, само да би се показао пред Т |
hi>...</p> <p>— Е, тој може, — умеша се стари Замфир, који се слатко насмејао. — Тој може, тој |
ла тада у плач. — „Свирите, ништо, виче стари Замфир, што заћутасте?!{S} Што је овај саг?!{S} Ј |
да је оно старо турско време, уздисаше стари Замфир, када је он после паше и владике био прва |
екој!{S} Тада га обузима слатка сета, и стари Замфир тада тихо жали за младошћу својом под цвет |
село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо живување — све ни, бре брате, батис |
, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо живување — све ни, бр |
тракију претставити и протумачити.{S} И стари Замфир узе на себе ту дужност, обећа се да ће уло |
Истоку, раније се и сазрева а раније и стари.{S} Чим девојче почне да гризе доњу усну и терзиј |
рави лом због играња Зониног, за које и стари Замфир зна, а још више због Зонине наклоности пре |
аки дан тужио како „нема старе године и стари пазар”), па се диже у чаршију међу трговце с млад |
и жењени и нежењени, и млади чапкуни и стари дилбери певуше је.{S} Чак и прозаични ћир-Моша Аб |
а није још значило да јој је повраћен и стари добар глас њен. — Сви су тумачили да је то лако б |
а међу шимшировим дрвећем један велики стари шимшир, који чак и хлада даје.{S} Нико не памти д |
у мој век, чу ли, куче ниједно, — грми стари Замфир, — и јоште ме нико ни у турцко ни саг у ср |
Ех — вели му Замфир, — куде су били они стари спрама <hi>теб’?!</hi> Оној беоше <hi>прстенџије< |
гу као Турчин, и све је то, што би наши стари писци рекли, свршио у једном окатренућу.{S} А пре |
е”</hi>, — да ће то бити оно штоно наши стари рекли: „Појео вук магарца”, чим се то тиче богата |
’ ми сал кажи...{S} Разбра ли? — заврши стари Замфир и опрости се с Маном, који га, силно трону |
знаш...{S} Ето, заб’равија сам зар онај стари адет, па искам да знам.{S} Зашто саг искочија ник |
ен у ред чорбаџиски, јер га, ето, и сам стари и поносити Замфир прима у свој род!</p> <p>И успе |
крене и погледа на ону страну.{S} И сам стари пензионовани претседник суда, кога су млађи чинов |
твих и рањених, а међу последњима и сам стари несрећни отад лепе и неваљале „побегуље” Зоне, за |
и да зборе?!</p> <p>— Хе! — врти главом стари Замфир и не верује му. — Татко кој ти беше?...{S} |
коловођа није као друге коловође, него стари Жућко, стари пас Замфиров!...{S} Шта је ово, ако |
два дафинова дрвета, која је јако пазио стари чорбаџи Замфир. <pb n="13" /> И у мају, кад цвета |
дочекали да га узму на решето.{S} Иако стари Замфир не само да ни речи није никоме прословио о |
пам, рече, сас оне пусте потковице како стари мезулџиски, рече, коњ!” Е, куд се научило теја ре |
поразила домаћицу Ташану.</hi> </p> <p>Стари Замфир није тих дана био дома.{S} По свом обичају |
ика, кад смо, ете, једна вера...</p> <p>Стари Замфир је умирује, и све би се мирно свршило, да |
љанчице у дућан, да купе гривну — једна старија, а друга млађа.</p> <p>— Шта искате? — пита их |
рви пут купује, па се срамује... — рече старија и показа на млађу, која је стисла паре у шаку, |
кад леп дан измами све живо на улицу — старије на разговор, млађе на ашиковање, а дечурлију на |
окуша да раскрави и ослободи Манулаћеве старије и да им сама понуди и опомене их и да им миг за |
ко каквог брвна, преко потока.{S} А оне старије и познатије, оне матроне што носе лагиране папу |
ије било женског чељадета, ни млађег ни старијег, а да за њим не погледа!{S} Млађе загледају, к |
о то како су о њему мислили и ценили га старији њени, него га је болело оно што је она о њему м |
старо време се знало, бре брате, кој је старији, кој млађи; кој је големаш, а кој си је па фука |
и да бежи.{S} Тако жене; напротив многи старији људи нису га баш најрадије гледали.{S} Само дух |
д хоће тако нешто да говоре и да се као старији изразе, а они је пошљу по нешто, где ће се мора |
бива, али је и она пошла за гомилом, за старијима њенога пола.{S} И она је највише у Манчу глед |
ка врата не сме више сама, без неког од старијих, изићи!{S} Свима је пресео ручак; Замфир није |
; а затим би је редовно запитао за њену старију сестру Костадинку, прву лепотицу у граду, која |
о срећан и задовољан после оне сцене са старим Замфиром; разумео га је добро, па ипак није ни к |
ћа најразноврснији свет, али се ипак од старина назива трговачка, јер њих има ипак највише.{S} |
ом, и стога чак држи и археолошки лист „Старинар”.</p> <p>Па као што је био добар мајстор, тако |
икле и табакере од сребра и срме; има и старих грчких, римских и српских новаца — бави се нумиз |
другарице:</p> <quote> <l>Је ли ти жао старих стазица,</l> <l>Старих стазица и другарица?</l> |
<l>Је ли ти жао старих стазица,</l> <l>Старих стазица и другарица?</l> </quote> <p>Зона се љуб |
сад већ честитим и примерним матронама, старицама.{S} Млађи свет и не пева данас те песме, а и |
ија грохотом насмејала и рекла: „Лелее, старо магаре, та му се саг топрв сетисте за самарицу!”) |
оји Замфировима не да спавати.{S} Да је старо турско време, чорбаџиско време, уздисаху Замфиров |
, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо живување — све ни, бре брате, батисаше јабанџије! |
нањем хаџи-Замфировим.{S} Ах, да је оно старо турско време, уздисаше стари Замфир, када је он п |
S} Остао је глас и надаље и мишљење оно старо, само обогаћено и накићено новим досеткама и заје |
та-Таско уздахну и прихвати:</p> <p>— У старо време се знало, бре брате, кој је старији, кој мл |
раваше главом, па додаде:</p> <p>— Мину старо време, — беше му, бата-Таско!...</p> <p>А бата-Та |
на још млада и лепа, али старога кова, „старовремска”, како би тамо рекли, озбиљна и достојанст |
и си, дете, прилику спроти теб’; а наше старовремско — беше веће!...{S} Што да те турају у нови |
веће стид, ни чес’, ни па срамување оно старовремско!...</p> <p>— Па, посмешило се дете...</p> |
м?!{S} Од пуковника па до наредника, од старог начелника па до ћосавог практиканта, од мајстора |
а кола, па чак и један „пајтон”, истина старога фазона, налик на оне фараонове „колеснице” из б |
звецкају чампаре, а гоч потреса темеље старога хана и сасипа прашину и црвоточину са плафона н |
p>Толика ларма пробудила је, наравно, и старога хаџи-Замфира.{S} Морао се и он умешати и једва |
евда је била жена још млада и лепа, али старога кова, „старовремска”, како би тамо рекли, озбиљ |
ма хаџи-Замфировим.{S} Знао је он добро старога господара; знао је да је у кући свемоћан, да шт |
зове за девера, друга за кума, трећа за старојка, а он им одговара пелтечећи: „Не-не-не може!{S |
{S} А чуло се и да је прошле вечери, по старом обичају, био у амаму, одржао, по обичају, послед |
свратиле у дућан, и искашљавао би се по старом свом обичају за сељанчицама, кад би прошао крај |
ом долази, јер се надао да ће бар ту, у старом и скровитом и мирном свом гнезданцу, моћи одахну |
Јордана и Персиде, и никада ваљда ни у Старом ни у Новом завету ни за једно дете није се тако |
нема неге довољно.{S} Помишља чак и на старост и болест, која може наићи: па ко ће га тако све |
поштовани читатељи, без разлике пола и старости, звања и занимања, извесно да знате ту песму о |
ко, у овим тешким приликама, сачувао је стару своју веселу ћуд и још је увек готов на сваку, па |
> <p>Дигоше се да иду.</p> <p>Пробудише стару Аву, која је пре четрдесет и више година била на |
тар, воли хаџи-Замфир да задене по коју стару љубав своју.</p> <p>— Ааа, Мало, — рекао би, кад |
а ћерку. {S}Као оно што се прича за ону стару Римљанку, племениту Корнелију, мајку браће Граха, |
ного лепих ствари: како је здрава, вита стаса, „како се, кад иде чаршијом, срамује, како и прил |
ећ више ни једна јота ваљда не би могла стати.{S} Посматрала га је и дахнула је душом, јер јој |
утнике.{S} У дућан нико више није могао стати, <pb n="21" /> зато у прво време Мане није држао |
читава година од оног кобног вечера, а ствар још једнако стоји да не може бити горе.{S} Мање с |
то, где ће се морати задржати подуже, а ствар им та, наравно, и не треба.{S} И они приметише да |
а и романима.</hi> </p> <p>После овог,а ствар се брзо развијала и крају приводила, — брже него |
а штампа, и како је хтела и покушала да ствар начисто изведе.{S} Другим речима, ту је изнета је |
у одређену улогу, којом ће припомоћи да ствар испадне као што треба и да освета буде извршена.< |
ла и одмах схватила и јасно јој било да ствар по Ману стоји врло повољно, и да је право чудо шт |
е, и наравно да ју је одмах придобио за ствар, јер Дока је на такве ствари била увек готова као |
S}Исприча им шта ју је нагнало да убрза ствар; исприча им о новинама и о оном резилуку, и каже |
ватије и невероватније и опширније сама ствар приповедала.{S} У Бањи и на Мрамору причало се то |
е два прста ширине. — Неје, ете, голема ствар, ама, и ту дигне обрве и прст увис и вели значајн |
атекне у дућану Ману.{S} Одмах пређе на ствар.{S} Постављао му <pb n="153" /> је питања, али се |
ћани ништа нису разумели, — и прешао на ствар и разговетније рекао зашто је дошао, тражећи чак |
онина за Манулаћа била би давно свршена ствар. {S}Али, како се Замфир баш никако није одушевљав |
то је женидба у начелу била већ свршена ствар, разговараше сад о њој онако у појединостима.{S} |
мео, и да ће колико сутра или прексутра ствар свршена бити.{S} А да је мајка ћерки поверила то, |
дело освете.</p> <p>Па како је цела та ствар била и дрска и луда, то је Мане држао да је сасви |
} Јер, ево, брате слатки, сасвим проста ствар!{S} Чорбаџи-Замфир има куће, дућане, чифлуке и ви |
ом поражен чувши све до ситница како је ствар текла и како се развијала.{S} Био је утучен и неу |
ају се о том.{S} Каже му Мане у чему је ствар, и Митанче, наравно, одмах пристане.{S} Допао му |
брао, онако бунован, и сазнао у чему је ствар тек онда кад је испраћао Доку.</p> <p>— Е, лошо л |
лио и размишљао о томе, и учинила му се ствар без излаза.{S} Проклињао је и онај час кад је слу |
нашли да ће бити најбоље да брзо сврше ствар.{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас.{S} А |
тој ће ти напрајим! — вели му паша — и ствар је свршена!..,</p> <p>А и паша је знао увек шта р |
е одбегла, или отета — то не мења много ствар; главно је да је то факат, <hi>непобитан факат</h |
дошла и понудила му се да поправи целу ствар, — тада се тек још више уплашио и решио се да сам |
, напослетку долази и натрапава на саму ствар, због које је ова приповетка и постала, а то је: |
олио га да се заузме, рече, за праведну ствар и да му напише за новине.</p> <p>— Они нама прост |
би упропастило ову овако лепо замишљену ствар.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мислио и |
знатим кућама, навијала разговор на ону ствар, али се покајала и ратосиљала, јер је увидела да |
Таска шанула Зони на ухо једну страшну ствар, коју је дуго крила и чувала и као последњи метак |
те искам, ешеку ниједан!”</p> <p>За ту ствар требала је Ману као помагач једна женска, витка и |
а може тако лако прогутати и сварити ту ствар као други, цивилизован свет!{S} Био је бесан.{S} |
.{S} Али га тада издаде композиторска и стварачка моћ; то се одмах опазило на једној компонован |
но поздрављен.{S} Па се одмах показао и стварачким даром својим: одмах је компоновао једну нову |
н ред игара, питају где је гардероба за ствари, одакле се поручује сладолед за даме, — и већ, у |
њега привукло ово весеље.{S} Свега две ствари у свету још воли: девојке и ливене ексере; и уве |
о је со, барут, књиге и друге поверљиве ствари из Србије.{S} Изван куће је био поносит, а у кућ |
ка-Таске, која је иначе свршавала такве ствари, одузето свако пуномоћије, пошто је била оглашен |
придобио за ствар, јер Дока је на такве ствари била увек готова као, што рекли, бос у бару.{S} |
ко дана.{S} Није се он навикао на такве ствари, није био чиновник, па да је огуглао и да може т |
а, да је и онај увек готов био на такве ствари, — а Мане је исти отац...</p> <p>Силно је оптужи |
кога најрадије хвата, и све те и такве ствари.</p> <p>Ту је још Зона чула за Манчу да је најле |
воје чудо и господство.{S} А за ситније ствари утолико му је лакше било.{S} Сваку неправду учињ |
исте за самарицу!”) и све су такве неке ствари наводили, да је очевидно било да се на фини начи |
брате, ете, да прошћаваш, све курвинске ствари!...”</p> <p>— Лелее!{S} Не збори си!... — вели у |
што су и фино удаљене, да не би шкодиле ствари која се тако лепо и глатко свршава. {S}Чак је у |
у овом другом, израђује и боље и скупље ствари, као: минђуше, зарфове, пафте, укоснице, ланчеве |
редовно бестрага далеко удаљила од саме ствари и отишла на десето; свака је била опоменута да с |
а се не удаљује, него нека се држи саме ствари, и свака се нашла увређена и дизала се да иде, п |
ед носа забезекнутом муштерији поређане ствари и изиђе брзо из дућана.</p> <p>Заредио је по сок |
на зајам мало соли, к’не и томе подобне ствари.{S} Али Зоне нигде не беше, нико је није видео ( |
што.{S} Мане му нервозно изнесе тражене ствари; учини му се да се и сувише отегао пазар, одмери |
школе играња, -— уопште дакле на све те ствари где се млађи свет може састати и измењати поглед |
ели на колима не само њу, него и понете ствари, као: креветске хаљине, колевку, коританце и дуб |
мајстор на мушљике... разбираш се у теј ствари...{S} Е, кажи ми, зашто је тој?</p> <p>— Хе, сне |
ино име није чула том приликом, а целој ствари није поклањала никакве вере.{S} Она је знала да |
ој прилици код Мана кујунџије.{S} О тој ствари је већ неколико дана мислила најозбиљније Манина |
га света, који може да живи без толиких ствари, без Благоја танц-мајстора, без паркова с гарниз |
овести му и рече за њу врло много лепих ствари: како је здрава, вита стаса, „како се, кад иде ч |
едаред пукао, није се могао задржати, и створен једаред суд и мишљење није се могло потрти.{S} |
сто не може без ње; она је само за њега створена а он за њу!{S} И један дотицај коленима испод |
пије вино онако „клот”, како га је Бог створио.{S} Сада је веран и сталан члан те компаније ци |
машта, шта бунило, а шта варљиви санак створио!...{S} Све је то чудновато страшно и њему немил |
е у самоћу, ону тако милу самоћу младим створовима који не знају шта им је, а жељни су да пате; |
ауставља их и вели им: „Мори, ћорави ли сте, што ли, ћорче ниједне?{S} Мори, неје то Жућко!...{ |
ле као ово сада њој.</p> <p>— Здраво ли сте, живо ли сте? — запита их затварајући леђима (и већ |
да њој.</p> <p>— Здраво ли сте, живо ли сте? — запита их затварајући леђима (и већ осталим) вра |
..</p> <pb n="99" /> <p>— Та што... ако сте, демек, чорбаџике?{S} А зашто има онај реч: девојач |
да је другим речима хтела рећи:{S} Како сте дробили, тако и кусајте.{S} Она сумња на Мана.{S} А |
<pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>СТЕВАН СРЕМАЦ</p> <p>ЗОНА ЗАМФИРОВА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</ |
”</p> <p>А Мана облио мртвачки зној.{S} Стегло га нешто у грлу, дави га, притискује му груди... |
а, него само пући уста...</p> <p>А Ману стегло нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у устима |
вог ђаволства, него да му се увек нешто стегне око срца: пада му, вели, на ум његова Јелисавета |
и ређе вади кокице; не једе их, него их стегне <pb n="58" /> у своју шаку, а срце јој силно биј |
у колима снажном Манином руком око паса стегнуту женску прилику у зеленој бундици, с једним мањ |
ње оне суклате Манулаћа, паде му тешко; стеже му се срце и помисли у себи: „И у чем нисам бољи |
p> <p>— Ништо! — одговара љутито Зона и стеже ону алву симитом.</p> <p>— Како ништо?!{S} Теке, |
и?! — плану Дока и скиде једну папучу и стеже је. — Рушка нек’ си искочи!{S} Каква му је она те |
ради, као што опет и не зна како силно стеже својом знојавом ручицом ручицу своје другарице Ге |
} Силно угризе доњу усну, и још силније стезаше за руку Гену, другарицу своју, на коју се од си |
ива је сачувао трбух, а од жупског вина стекао нос црвене, као бакар, боје.{S} Али га тада изда |
ње изнети опширно и тачно, као да је из стенографских бележака вађено.{S} А које мишљење мислим |
и лице, и мало али само обичаја ради — стењао би и јечао почешће. „Ој леле, — стење и мази се |
стењао би и јечао почешће. „Ој леле, — стење и мази се чорбаџи-Замфир, куде је тај смрт, да ме |
анствено као голубица низ високе камене степенице доле у авлију.{S} Води је Сотираћ, Манулаћев |
грађанства, и то је остало, и такорећи стереотиписало се.{S} И само утолико уколико је код нас |
је нешто што се не може лако купити ни стећи, нешто што сам Бог дарује човеку, па зато то свак |
озбиљно на број 11.</p> <p>— Доста!{S} Стига! — раздера се као луд Ване Јагурида и сручи кукур |
n="171" /> зар удам?!{S} Ба!{S} Мени ми стига и овакој!” — „Леле”, плаче Ташана, „истин’ ли зар |
иле ни кад је, истога дана после подне, стигао са чифлука, и виделе га како је отишао господину |
септембарску јесењу ноћ, а већ пре тога стигао јој је поздрав и вест да се то у њено здравље ве |
ли гађао!</p> <p>Већ је пао мрак кад је стигао и пролазио крај последњих винограда, што су најб |
јер и овде је она проклета песма пре ње стигла, па је било као и у П*.{S} И још горе од онога.{ |
несрећа била то што је она песма о Зони стигла пре ње у П*, и Зона је само интересантна била та |
кад полиција, с чланом кварта на челу, стигне на лице места и викне: „Фајерунт!{S} Даме назад, |
лиопа. — Неће да зборимо за тој.{S} Кад стигне у теј године, демек да је за давање и удавање, — |
на свој посао; журе се да пре од свију стигну на касапницу или рибљу пијацу, да уграбе бољи де |
емена због неких непријатних вести које стигоше преко новина из Енглеске, јер тамо се побунили |
тисаше се и селскије!...{S} Ни има веће стид, ни чес’, ни па срамување оно старовремско!...</p> |
прошевину, а уши му се црвене од тешка стида.</p> <p>Нешто тако могло се очекивати и у овој пр |
поведе коло.{S} А она се стиди, хоће од стида да прогута ону мараму коју је метнула на уста, и |
мило што се младенци много снебивају и стиде и крију од света.{S} Зато се ваљда хаџи-Замфир, о |
нимо!” А он обори главу, гледа устрану, стиди се, али не пориче, нити се брани.{S} Уопште, код |
ојку, да с њом поведе коло.{S} А она се стиди, хоће од стида да прогута ону мараму коју је метн |
изнув носић, а турио прст у уста, па се стиди.</p> <p>— Аха, магаренце татино! — заценио се од |
а појеш?!</p> <p>Поте оборио очи, па се стиди.</p> <p>— Паа... — наставља калфа Коте, — ти ли с |
Једини, велим, јер он је иначе увек био стидљив и неспретан, кад би се, случајем, нашао у близи |
<p>— Несам гу видеја, бата-Коте, — вели стидљиво, шапатом, шегрт Поте, — куде смем ја па да гле |
послушности, скромности, <pb n="83" /> стидљивости, целомудрености, — дакле, такорећи, скуп вр |
ло, Али, срећом по Зону, <pb n="196" /> стиже и Замфировима и Мани поздрав од Манулаћевих. {S}М |
зауставио и питао за берићет, па у том стиже и до Манина дућана. {S}Мане му се јави, а он га о |
а му!...{S} Ама да чујеш моју бруку!{S} Стиза недеља, па светак, па недеља, погледам ја — а он |
ј си је...{S} Жена сам, удовица сам, не стизам свуд; не прилега, неје ред...{S} Не знајем си шт |
>севдах</hi> имаме.</l> </quote> <p>Сас стикови збори!!...{S} Лудо, што да гу прајиш?...{S} А ј |
е да гу узне, ама треба да си има траву стискавац...</p> <p>— А саг јоште има, побратиме, да на |
рече старија и показа на млађу, која је стисла паре у шаку, па се забленула у Ману и застала од |
била ту.{S} Јевда полете, али не могаде стићи Доку, која је јурила као ветар.{S} Јевда се врати |
.{S} Кад увече леже у кревет, шапуће те стихове; кад ујутру устане и потражи папуче, опет му се |
не и потражи папуче, опет му се ти исти стихови отму с усана и он певуши ту песму: „Синоћке те, |
овори се двојако, и овако обично, а и у стиховима.{S} На оно прво могли су вешто и одговорити, |
диња су бре, лепотиња су, и он и она, — сто оке севдах ће имају!...{S} Е, што искате више?!...< |
ане Јагурида и сручи кукуруз с табле на сто, па полете с таблом ка касиру тако силно, да је са |
у муку и резил!{S} А лудо је, лудо — па сто оке је лудо!! — Дено, — викну Јевда, — брго по њума |
кога шаку кукуруза, Нацко седа за један сто у средини, мућну кесом и викну: „Почиње; молим за т |
м гласом, лупајући на сваку реч шаком о сто, да су се све тресли и звечали они силни чокањчићи |
неје: „да неје било!” Било је, — ама у сто године једанпут ако искочи брука и резилак — ама ов |
диркивајући девојке, које се с чесме са стовнама враћале, или би с оним комшијом преко сокака р |
аћ одвео Зону, а то ниједно не ваља!{S} Стога је породични савет решио, на предлог тетка-Таске, |
ила, што је сасвим и природно, поносита стога.{S} Али је ипак волела да понекад на један такав |
рпских новаца — бави се нумизматиком, и стога чак држи и археолошки лист „Старинар”.</p> <p>Па |
но гутати оне мале поседе.{S} Зато, а и стога што је мислио да народу треба прво извојевати пол |
ир није смео ништа чути од свега тога и стога га је са зебњом очекивала Ташана кад се вратио од |
ан, чак ни интересантан; а то је просто стога што је тамо, у том свету, срамота да се мушко и ж |
етогодишњег сина Замфира, који се данас стога зове још и хаџи-Замфир.</p> <p>Али хаџи-Замфир им |
неком писару, у чијој је кондуит-листи стојало да је расејан и неупотребљив за концепат, напис |
, и у његовом рођеном и властитом листу стојало од речи до речи: „Умољавају се поштовани читаоц |
пал-Стојанча...</p> <p>— Стојанча...{S} Стојанча? — присећа се хаџи-Замфир, па не може никако д |
ојанча...{S} Топал-Стојанча...</p> <p>— Стојанча...{S} Стојанча? — присећа се хаџи-Замфир, па н |
</p> <p>— Татко — кој ти беше?</p> <p>— Стојанча...{S} Топал-Стојанча...</p> <p>— Стојанча...{S |
ти беше?</p> <p>— Стојанча...{S} Топал-Стојанча...</p> <p>— Стојанча...{S} Стојанча? — присећа |
и девојче.</p> <p>— Бела?{S} Не ли Бела Стојанчина?{S} Па ти ли си гу керка? — рече зачуђено, и |
голему керку има Бела?! {S}Знав’ам Белу Стојанчину...{S} Познавам ти мајку! — вели Замфир и гле |
, познавам! — понавља Замфир. — И Топал-Стојанчу, татка ти, познавам убаво! {S}Кротка жена, уба |
ао из раја изгнани Адам што је погружен стојао пред затвореним еденским вратима...</p> </div> < |
ане, који је, као скамењен, још једнако стојао на истом месту, утучен и несрећан као из раја из |
једно мушко и женско од млађих остану, стоје ту као свећа право и очекују заповести, дворе га. |
руку и једу кокице из кецељица својих; стоје и смешећи се гледају како момци и девојке играју. |
амо Мане нити се смеје нити се љути.{S} Стоје табле пред њим, а он чак и не слуша нити ређа; ми |
хо искашља.</p> <p>Обоје стали тако, па стоје три корака далеко једно од другог; обоје оборили |
леда, а израз лица јој такав и уста јој стоје тако, да не знаш или се смеши или ће да заплаче.. |
ске прилике у сенци високих зидова како стоје подаље једна од друге, али Манулаћа нема ту — он |
</p> <p>— Неје за паре реч! — вели Ајша стојећи и очекујући још, као и досад што је уз бакшиш д |
и папуче ка авлији, и ове поново, онако стојећи, још једаред изређаше имена девојака које треба |
с прагова авлиских врата и остају тако стојећи — с мало погнутом главом и рукама под пасом — с |
ов моме Еврејче,</l> <l>На висок чардак стојеше,</l> <l>Русе си косе чешљеше,</l> <l>Дробне си |
она само прћи уста и не одговара ништа; стоји као свећа, са састављеним ногама, и не може одмах |
ућан — преко обичаја, као никад досад — стоји још једнако затворен, иако је већ мало подоцне, ј |
види Манулаћа како са спуштеним рукама стоји као ступац некакав и како се смеши, и чује како с |
боље, доклегод Мане не пође кући, и она стоји ту држећи Гену за руку, а када Мане пође, одлазе |
настрану; сећа се измећарке како подаље стоји, и чује једнако речи њене и види Манулаћа како са |
и даље траје уз свирку Цигана.{S} Мане стоји, не игра, гледа играче.{S} Гледа у Зону, види Зон |
суза и готова је да заплаче.{S} Крај ње стоји мали сестрић њен, Костадинкино Миланче; ухватио с |
Нацко је био галантерист, још му у шупи стоји фирма „Галантериска радња код Без конкуренције”, |
н бедан; свима до шале и смеха, само он стоји и служи свима, па и оним најгорима, за потсмех.{S |
ика звезданог неба, месеца, и Зоне како стоји умотана у бундицу своју с истуреном левом ногом и |
звикну тетка Таска, кад јој рекоше како стоји с њиховом Зоном, којој је она још једнако редовно |
оног кобног вечера, а ствар још једнако стоји да не може бити горе.{S} Мање се, истина, говори, |
еји своји.{S} Кад си татко седи, син му стоји; кад си татко праји цигару, син си већ чека <pb n |
атила и јасно јој било да ствар по Ману стоји врло повољно, и да је право чудо што се већ и свр |
да си отвори и сортира сас онуја силну стоку!...{S} Ела, Персо, <pb n="50" /> викну си ја дома |
’л сас оне несреће!...{S} Тури си нож у стол, ели фрља туфеци — како Дебрелија...{S} У сваку ма |
а њу!{S} И један дотицај коленима испод стола, и једно <hi>„ти”</hi>, које му она први пут изре |
е онда задовољан и нуди дуваном оне око стола: — Прави, Бога ти љубим!{S} Нема <pb n="160" /> ш |
с таблом ка касиру тако силно, да је са столицом заједно оборио ситног Тасицу шнајдера.{S} Пред |
едишта, али га Замфир поврати, узев сам столицу.</p> <pb n="174" /> <p>— Остани си, остани!...{ |
а није добио, као што је могао, ниједну столицу у главу или саксију у леђа.</p> <p>Одатле је г. |
ачке, грубо одељане и склепане троножне столичице, налик на папуџиске, па поваздан пеку и срчу |
овор, о којој је најрадије у кафани, за столом, с разумевањем разговарао.{S} Учио је нешто земљ |
и јавашлук Манин, крене се одмах из тих стопа Мани у дућан.</p> <p>— А, такој ли је? — викну му |
ема свирачима најгалантнији.{S} Увек је стопарац давао, кад је водио он коло.{S} Кад је у коло |
штованџија и они други дадоше мање — по стопарац.{S} Ту је у близини и нишаљка (љуљашка), и око |
етом, трже се из сањарија, заграби шаку стопараца и баци јој на дахире.</p> <p>— Погле га!{S} С |
полетеле чак у штукатор, и лепио би им стопарце и динаре и уверавао их да приме: јер је та пар |
и о миразу.{S} Хаџи-Замфир спомену пет стотина дуката, али их Мане не прими, него одговори да |
ку поручено да Замфир даје уза Зону пет стотина дуката мираза на дан прстена.{S} Мане је био ср |
ђа.</p> <p>— За голему, двокрилну, шест стотина, а за малу, за сваку по двеста и педесет.</p> < |
разбирам и не знајем овој сагашње...{S} Стра’ ме, што ћеш сас мен’ да напрајиш резилак, како он |
, ашкољс’н за тај реч!{S} Тој ме и мен’ стра’ Јевдо! — одобрава чорбаџи-Таско. — Батиса ни се с |
Србија, вика, и плот неје далеко!” Ама стра’ ме да не узне нику белосветску...</p> <p>— Е, ашк |
сваки чес’ до венчање...{S} Од кога те стра’?{S} Кој ти што може!?{S} Ја си имам сијасвет кард |
Мане. — Ја си знајем све...{S} Теб’-те стра’ од татка...{S} Стареји твоји, ете, не давају те.. |
ја си, рече Петракија, уфати’ таг ники стра’ и зорт; — зашто си премећем по мој памет, па уфат |
— Ама, бата-Таско, неје ми мен’ мука ни стра’ за тој!{S} Неје, две ми очи!{S} Ако, што неће да |
идиш, демек, за Мана мојега...{S} Зашто стра’ ме; рече ми да ће да се жени, — а саг па, кад му |
ане, сами су били.{S} Био је само ноћни стражар, па и он је далеко био; шта је он могао чути?{S |
кога по улицама не беше, само што ноћни стражар далеко тамо у мраку што се види и чује се како |
разумела.{S} Измаче се још мало и стаде стражарити и пазити.</p> <p>— Зоне! — ослови је Мане и |
о да се жени, и навале на њега са свију страна да се жени!{S} Као несташна деца кад метну коњск |
досеткама и заједањима.{S} Јер са свију страна је обасуше питањима, којима се — после онако екл |
а хаџи-Замфира.{S} Само се чуло са свих страна силно пљескање длановима, и узвици: „Лелее...” и |
њој су описани очајни кораци учињени од стране Замфирових на све стране, а највише око Мана, ко |
исту игру, па приђе и ухвати се с леве стране до Зоне.</p> <p>Зона га само овлаш погледа, даде |
је, доксате, авлију и сав сокак; на све стране само оро видиш — једно, друго, треће оро, како с |
ели му уплашено Зона и окреће се на све стране.</p> <p>— Ти не слушај, ете, ону будалу, ону Док |
<p>Трже се Мане и стаде зверати на све стране око себе, да види чему се то смеју тако силно.{S |
еже се песма с нишаљке, разговор на све стране, само се другарице ућутале.</p> <pb n="75" /> <p |
кафани пуно.{S} Жагор и разговор на све стране.{S} Долази и Миле с хармоником и седа обично у ј |
чући: „Варда!” свету, који прсну на све стране као расплашене кокошке.</p> <p>— Бреее!...{S} Ук |
аци учињени од стране Замфирових на све стране, а највише око Мана, коме су у последње време ак |
оја је нешто живља била, јер је с друге стране, мало подаље, на углу улице, била чесма, надалек |
аша и бимбаша.{S} Уза зид са све четири стране ниски миндерлуци.{S} У свакој одаји по једно ску |
тиме да јој окрене леђа и да на другој страни потражи утехе, него је пре тога хтео да јој спре |
индерлук, што се пружао уз читаву једну страну простране гостинске собе.{S} Била је субота.{S} |
тек нешто да се окрене и погледа на ону страну.{S} И сам стари пензионовани претседник суда, ко |
} Па би се опет окренуо и гледао на ону страну куд би прошла Зона у оној њеној зеленој атласној |
они неправо.{S} Само она не гледа на ту страну; почела је да зева...{S} Криво јој... {S}Не треб |
њему се смеју.{S} Погледа и Мане на ту страну.{S} Погледа боље, кад ал’ коловођа није као друг |
на таквим местима се увек десе и понеки странци, понеки из престонице.{S} Ту се увек десе и дођ |
цивилизованој Јевропи...{S} Шта ће <hi>странци</hi> рећи на то?!{S} А наше будне полиције ниот |
<p>Чучук-Ајша га погледа сањиво својим страсним великим бадемастим очима, али Мане и не примет |
ла.{S} Још се певало, свирало и бесно и страсно чочешки играло, и Мане седео, у дахирета богато |
ом.{S} С њим игра.{S} И ти се људи тако страсно задубе у тај проклети шах, да се око њих могу с |
мештени из Београда практикант Велибор, страстан шахиста, који не игра томболе, него само шах, |
шаку, а срце јој силно бије у грудима и страх је неки ухвати од Мана, али га ипак гледа.{S} А к |
ане дође према њој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна шта да ради, ни како да стане: одма |
и она сад учинила, као послушна кћи, од страха очева, застрашена и присиљена, — то му није треб |
а је Парашкева, а спустила мало глас од страха. — Еснафска жена, па каква си је!...{S} Кад ћеш |
аби напред, а за њим се једнако ори оно страховито: „Леле,<hi>куче у чашире!</hi>” И он се опет |
емо, а не састајемо!...</l> </quote> <p>страховито му тутње у ушима и разлежу се по грудима њег |
баџија силно нешто љут, разбегоше се са страхом у одаје своје. — Шесет и једне „меснице” прекар |
гло казати и написати да је васпитано у страху Господњем и да је ишло стазом добродетељи — која |
ва разабрао и увидео да је то само сан, страшан и ружан сан био.{S} И тек тада одахну душом, пр |
длановима, и узвици: „Лелее...” и опет страшан смех одасвуд...</p> <p>Трже се Мане и стаде зве |
се не смеје, него оне.{S} Ах, тај смех страшан је, иако га сутрадан нико неће чути!{S} Па и он |
а ту сцену између Доке и Замфирових.{S} Страшна му је била и сама та помисао да је Зона све то |
јим и најневероватнијим.{S} Једна таква страшна верзија била је та да је полиција ухватила неке |
ЈЕДАНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој су нека страшна и луда привиђења и снови, што су били природна |
ске кћери, које се чуло из авлије.{S} И страшна му беше и сама помисао на то како је смешан, ка |
о сам дан свадбе, само чује песму, чује страшне оне речи:</p> <quote> <l>Јеси л’ чуо да сам исп |
идућој, тринаестој глави.</hi> </p> <p>Страшне оне слике сна дубоко су се утиснуле у душу Мани |
и дане и ноћи; дању црне мисли, а ноћу страшни снови низаху све црње и црње слике из будућност |
ети Манчу (а зна се да је женска клетва страшнија и бржа и савршенија него и сам Теслин телегра |
а све то морала чути и видети, а још му страшнија беше помисао: шта је све морала претрпети Зон |
и Дока — биле савршеније и, по томе, и страшније за распростирање узнемирујућих (и истинитих и |
м испрошена? </l> </quote> <p>и оне још страшније речи:</p> <quote> <l>Је л’ ти жао што се раст |
размишља о страшној синоћној јави и још страшнијем сну ноћашњем, и о Зони, која сада мирно и бе |
аткоречивошћу, мајка проклетством, отац страшним претњама, а све тетке, стрине и ујне дугачким |
то то време, није налазио да је то тако страшно ако његова мезимица, његово чупе Зоне, недељом |
мећарке, а у ушима му једнако звони оно страшно јасно смејање поносите чорбаџиске кћери, које с |
анак створио!...{S} Све је то чудновато страшно и њему немило било што је тада видео у тим слик |
догоревало, а он још седи и размишља о страшној синоћној јави и још страшнијем сну ноћашњем, и |
је тетка Таска шанула Зони на ухо једну страшну ствар, коју је дуго крила и чувала и као послед |
S} Једном, кад је пошао у „Апеловац” на стрелиште, дао му отац седам гроша.{S} Манулаћ попије п |
!{S} Оно чега се она бојала, од чега је стрепила — то није било, али је испало изненада ово, а |
ире, те се, јадник, узаман баца ногама, стреса товар и самар, али му све то ништа не помаже, — |
белела, гугутке и голубови гукали испод стрехе, кандило догоревало, а он још седи и размишља о |
вет или камарила, састављена из тетака, стрина и ујни, решила односно пронесених гласова; како, |
е у кругу своје родбине, својих тетака, стрина и ујни, и по чорбаџиским кућама.{S} У — тако да |
фирова је велика.{S} Пуно неких тетака, стрина и ујни.{S} И оне не само да приметише како им је |
ко калдрмисане авлије, и једна по једна стрина или тетка долази, с рукама под пазувима.{S} Скуп |
ње било бар пола туцета неких тетака и стрина.{S} Кад иде, она се ломи у струку, ситно корача, |
е ушао у комбинацију, био љубимац свију стрина, ујни и тетака Зониних, и био предмет и повод не |
скиних реферата, него и од свију других стрина, ујни и тетака, које се после Таскине походе изр |
а да је грдну лекцију извукла од својих стрина и тетака, и није могла довољно да се накаје што |
достојанствено, окружен неким теткама и стринама, гега у прошевину, а уши му се црвене од тешка |
ута, кад она прође тако некуд са својим стринама или теткама крај његова дућана, а он у дућану |
м, отац страшним претњама, а све тетке, стрине и ујне дугачким придикама и клеветама, сложно са |
ог већа, које је било састављено из две стрине и четири тетке Манчине.</hi> </p> <p>Као што је |
фе и јеглена.</p> <p>Четири тетке и две стрине Манине поседале по миндерлуцима унаоколо и све с |
ева и како гу резиле оне кучке, тетке и стрине, а највеће она грчка несрећа, Таска, тетка њојна |
р је с њом врло мало говорио, а тетке и стрине боље и да нису, јер чим зину и отворе уста, оне |
г.{S} Хвалила га је и она и све тетке и стрине, а и мајка јој Ташана, чији је он најозбиљнији к |
а, обично је увек или мајка или тетке и стрине; а кад се уда, онда опет свекрва, јетрве и заове |
.{S} Кад скочише на њ све тетке, ујне и стрине — све Ураније и Калиопе, Таске и Ташане, сва та |
ајка Зонина, и све остале тетке, ујне и стрине, које се десиле ка окупу...</p> <p>И одмах навал |
стринка Парашкева:</p> <p>— Збрасмо се, стринка Доке, ’оћемо, ете, да женимо оној наше магаре!. |
етка Кара, и стринка Парашкева, и друга стринка, Николета, и тетка Рушка, коју су сви сматрали |
дете, до чорбаџи Тасу и рекни: „Вика те стринка Јевда; искочила, рекни, голема работа!{S} Ама б |
и прилика за њиховог Манчу.</p> <p>Поче стринка Парашкева:</p> <p>— У Мадине, ете, там’ спроти |
е.{S} Дође и тетка Дика и тетка Кара, и стринка Парашкева, и друга стринка, Николета, и тетка Р |
пиле, рече јој важним и озбиљним гласом стринка Парашкева:</p> <p>— Збрасмо се, стринка Доке, ’ |
p>— А кој знаје!{S} Ама <hi>ништо</hi>, стринке, напрајише оди момче!...{S} И чочеци и ченгије |
чес’ давају, како ми лацкају! „Стринке, стринке, мори!{S} Еве ти мој сапун!” вика једна. „Узми |
ко искате, може да украднемо све тетке, стринке, куме и кумице.{S} Ја мислешем нешто ће бидне < |
ве ти мој сапун!” вика једна. „Узми си, стринке Доке, мој сапун, кирид-сапун је!” вика па друга |
и зовну измећарку.</p> <p>— Што искаш, стринке?</p> <p>— Поскочи, дете, до чорбаџи Тасу и рекн |
ју се, и ту су већ на окупу све тетке и стринке, ту:{S} Дика, Кара, Рушка, Парашкева, и Николет |
и до’оди дом, веће зареди по тетке и по стринке на ноћување... „А да беше тагај туј, рече Петра |
>чорбаџике</hi>, <hi>аџике</hi> или <hi>стринке</hi>, а њихову мезимицу Зону звали су просто <h |
како ми чес’ давају, како ми лацкају! „Стринке, стринке, мори!{S} Еве ти мој сапун!” вика једн |
екла праштајући се и љубећи је у руку: „Стринке Јевдо, ели ћеш ми <hi>ти</hi> саг овеј јесени д |
ет се рукују и веле: „Па поздрави се на стринку Кеву!” па опет руковање и љубљење; и он опет љу |
> <p>Али, иако је хаџи-Замфир имао тако строге и, такорећи, несувремене погледе на школу и писм |
ословио о тој немилој сцени, што је чак строго забранио да се икоме ван куће и речца једна рекн |
ники диреци што су покрај зид, та да се строшиш!...</p> </div> <pb n="154" /> <div type="chapte |
свила, усне као мерџан, зубе као бисер, струк као фидан, а сва је била оно право „злато материн |
а Јекономијом, јер то му је била некако струка, најмилија тема за разговор, о којој је најрадиј |
ака и стрина.{S} Кад иде, она се ломи у струку, ситно корача, а главу издиже и пружа је поносно |
на образу испод десног брка.{S} Витак у струку, са лагираним каишем око паса, на коме је висио |
и политичке слободе, бацио се на правну струку.{S} Адвоцирао је, слао дописе, постављао по нови |
жавнику парче стамболског ратлока, чашу студене воде и чашицу мастике, а друга — леген и ибрик |
ио на ванредно лепом месту, имао хладну студену воду, у близини певали славуји, а туда често пр |
спајајућ’ пријатно с полезним, шетњу са студијом.{S} Њих гони амо чисто филолошко и фолклористи |
лаћа како са спуштеним рукама стоји као ступац некакав и како се смеши, и чује како се овај цер |
вестила зашто је дошла, они, Јорданови, су се учтиво извињавали: да им дете није још за женидбу |
ло, јесен дошла, — <hi>зимске руже</hi> су цвеће!...{S} Несу руже од пролет, ама неје, рече, ве |
рече, однесе у Призрен, ели у Пећ; там’ су, рече, мајстори за такве работе!” — Море, што ће ми |
о је млада Зона, Зона Замфирова.{S} Сва су деца Замфирова била лепа, све удате кћери његове као |
е и неваљале „побегуље” Зоне, за којега су, опет, постојале две верзије: једна, да је погинуо, |
тари пензионовани претседник суда, кога су млађи чиновници међу собом звали „мачор”, и он би се |
муштерије.{S} Заусти да их пита из кога су села и чије су, али се уздржа, ваљда зато што је у М |
пређашње године, да је „оскудација”, да су им силне непокупљене паре по народу растурене и изло |
од куда да толики тако упорно тврде, да су све то видели што се сад прича.{S} Од куд готове при |
и од њега.{S} Толико су лепо живели, да су чак и побратими.{S} Он ће, мишљаше Мане, бити таман |
, лупајући на сваку реч шаком о сто, да су се све тресли и звечали они силни чокањчићи — она је |
руке, али с оба ока и тако невешто, да су Чивутке прснуле у смех, јер им се учинило да је Ману |
никад се није забунио да каже од 66 да су 99, или обратно, као што се то дешава оном другом, н |
арче њихов мал по комшилуку, и дода: да су саг скупе паре, — отац се просто топи од силне среће |
ма извежбао се и знао је из искуства да су цифре увек некако сувопарне, па је умео то викање ци |
кућама...{S} Толико пута је слушала да су слабе и ретке за њу прилике овде у месту.{S} Зато се |
евојка”, рече, како је сем тога чула да су се некад Мане и Зона пазили и севдисали, и како им ј |
смем, па иска и треба два грађанина да су у присуство! {S}Ба!{S} Не чекам си ја!” Па си сас он |
има си три касе.</p> <p>Мане му каже да су му обе потребне због драгоцености којих има много, п |
ија по чорбаџи-Замфировој авлији као да су се сунца спустила и поређала доле по калдрми.{S} А т |
Можда зато што је с тим начисто био да су шамари сасвим природна и неминовна последица бедног |
ају, па се и не журе баш богзна како да су први на послу у канцеларији.{S} То је одмах пало у о |
ио.{S} Но, само би му то још требало да су оне биле синоћ ту!...{S} Пуцала би му брука све до К |
ко је није видео (а чудно би им било да су је и виделе!).{S} Опазили су само то да су домаћи св |
је и виделе!).{S} Опазили су само то да су домаћи сви некако сметени, расејани и забринутИ — и |
ојке се окупе око њега, па изјављују да су у њега заљубљене, и кажу му да бира <pb n="71" /> ко |
зашто трче — по том истом закону ваљда су и Манчу све девојке гледале и све се заљубиле у њега |
с Потом шегртом и отворио дућан. „Ваљда су га, на јемство више виђених грађана, пустили да се и |
у, ћилер, у коју се улази на врата која су између два долапа, па се тако једва и распознају од |
е преко калдрме и крешу варнице, и која су већ далеко измакла и силно појурила у Докин сокак. — |
ике?{S} А зашто има онај реч: девојачка су врата свакому отворена?!</p> <p>— Доцна си се присет |
<p>— Ама, Доке, памет си бери!{S} Башка су Замфирови, башка па Ђорђијини!...{S} Ми си зборимо з |
мшијче!</l> </quote> <p>А Мане и Калина су комшије!...{S} То јој паде на памет, и она погледа К |
дах</hi> имаме.</l> </quote> <p>Младиња су бре, лепотиња су, и он и она, — сто оке севдах ће им |
l> </quote> <p>Младиња су бре, лепотиња су, и он и она, — сто оке севдах ће имају!...{S} Е, што |
>ГЛАВА ОСАМНАЕСТА</head> <p> <hi>На шта су се све решили чорбаџи-Замфирови, само да би ућуткали |
ржава ли се он подуже увече, зна ли шта су то ћутеци, и носи ли фењер кад се враћа кроз сокаке |
с рукама преко трбуха, и запита их шта су се скупиле, рече јој важним и озбиљним гласом стринк |
росто топи од силне среће!</p> <p>— Саг су скупе паре! — понавља мали Манулаћ. — Саг је оскудац |
она.</p> <p>— Е, што гу треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!...</p> <p>А |
и к себи у кућу, нити су је водили, кад су куда ишли.{S} А ако су је баш кадгод и повели, то је |
егрта Поту.{S} Неки су га чак чули, кад су пролазили крај начелства, и познали Поту по гласу (ј |
ишли тамо и кад су се враћали амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћали из ама |
али грађани.{S} Али, <pb n="139" /> кад су га мало боље посмотрили, учинило им се да тај човек |
кад су ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћали из амама - он се смешио.</p> <p>Са ћепена |
иска врата и радознало их гледао, и кад су ишли тамо и кад су се враћали амо; кад су ишли у ама |
ле и осећале као род тој кући.{S} И кад су служиле и двориле чорбаџи-Замфира, нису сматране бил |
ан-Франћишек ништа компоновао.{S} И кад су једном у неком друштву у разговору запитали га: комп |
ало их гледао, и кад су ишли тамо и кад су се враћали амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а к |
асло све то, баталили су ту помисао кад су га видели и боље загледали, јер су нашли да тај не б |
<pb n="96" /> и адвокату.{S} И баш кад су се оне тако чудиле што им нема никога, чуше споља не |
даред упаде тетка-Дока међу њих баш кад су јој се најмање надали и најмање је желели.{S} Кад је |
исклати, а они не би приметили! (Ономад су се чак и сликали тако са шахом, како задубљени у игр |
које су већ давно биле заборављене, сад су оживеле, употребљавале се и почеле опет циркулирати. |
како се одавна носе са Зоном.{S} И сад су сви сложно: тетка Таска слаткоречивошћу, мајка прокл |
ао кад се та песма певала.{S} И кад год су отпевали ту песму, добијала је чучук-Ајша лепа бакши |
н си је човек сирома’... фукара!{S} Куд су његове куће, дућани; куде су му чаири, чифлаци и чив |
Што се она више и лепше развијала, све су је силније нападали и убедљивије саветовали: како тр |
у поље, у њиву или у виноград...{S} Све су то биле лепе прилике за Манчу. {S}Признаје то Јевда, |
искаш, а мен’ ће бидне право...{S} Све су си убаве...</p> <p>— Ех, — одмахну Мане руком. — Та |
, Парашкева, и Николета, и Дока.{S} Све су оне дошле на позив Јевдин, само најмлађа, тетка Дока |
о и Зоне Ставрино и Јоне Мамино.{S} Све су то и лепе и поштене девојке и радене девојке.{S} Цел |
саг топрв сетисте за самарицу!”) и све су такве неке ствари наводили, да је очевидно било да с |
" /> форинти, са седиштем у Оршави, где су сви похватани и осуђени на робију, а међу њима и она |
живају, јер знају да их нико не зна где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и |
ра!{S} Куд су његове куће, дућани; куде су му чаири, чифлаци и чивчије? „Има си дућан!” Ех, мно |
е.</p> <p>— Ех — вели му Замфир, — куде су били они стари спрама <hi>теб’?!</hi> Оној беоше <hi |
седелица на срамоту Замфирових, из чије су се куће у срећно време већ у петнаестој години удава |
аусти да их пита из кога су села и чије су, али се уздржа, ваљда зато што је у Манином дућану.{ |
ве „колеснице” из библиских слика, које су с њим заједно пропале онога фаталнога дана у Црвеном |
оран и предусретљив с муштеријама, које су већином биле младе и девојке сељанке, тако похлепне |
сној бундици и алевим шалварицама, које су за два-три прста вириле испод жуте сатинске сукњице |
ко су је извештавале силне рођаке, које су јој непрестано долазиле и реферисале, и одлазиле, да |
ом, намигнуо на три младе Чивутке, које су се шетале испод руке, али с оба ока и тако невешто, |
ињати.{S} Чак и оне две пословице, које су већ давно биле заборављене, сад су оживеле, употребљ |
упутише се журно кроз неке улице, које су све празније и мирније бивале.{S} Седоше у једна кол |
је и све хаљине њене <pb n="63" /> које су боје, и издалека му падале у очи.{S} Али, иако ју је |
кафу и разговарају о удавачама, за које су нашле да би могле бити прилика за њиховог Манчу.</p> |
ло мило, да је одбио две муштерије које су дошле да пазаре, само да се не би прекидао разговор. |
о, успут перунико”, и мало помало слике су све блеђе и блеђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а |
њим ево већ петнаест година.{S} Јављале су јој се прилике, добре прилике, али се она не хтеде у |
S} Јер цело пре подне тога дана врзмале су се испред и око куће хаџи-Замфирове; привиривале и у |
е и да реши шта да се ради.{S} Престале су да истражују ко је протурио тај глас, а више их је з |
чути?{S} Ништа.{S} А Зона и Васка биле су ту, али оне неће смети никоме <pb n="116" /> казати. |
није било краја. „Несрећа дрта! грдиле су га ма’алске жене, „што си дом не седи, веће се крши |
та се све тамо по граду прича — кружиле су по чаршији и по многим махалама силне приче, најчудн |
це и мајсторице, али зато ипак и надаље су се сматрале и осећале као род тој кући.{S} И кад су |
на све стране, а највише око Мана, коме су у последње време акције почеле нагло скакати.</hi> < |
ближи мало доцније.{S} И место на коме су малочас играли и кикотали и подврискивали остаде пра |
оца, који дотле није ништа знао, и коме су тек сада све казали, и потужили му се како се одавна |
одитеље врло поучителан — роман, у коме су јунаци, млади Митанче Петракијев и нека Швабица Херм |
ало, волео је да чује тиху песму, и оне су то знале и тихо би тада запевале:</p> <quote> <l>Сла |
јаја. — Што да се арчи мал?!...{S} Паре су то!...{S} Несу крушке дивјаке!... — додаје и погледа |
новате слике као човеку у врућици, и те су слике прелазиле из јаве у сан и обратно, и најзад ни |
распричају надугачко и нашироко: „Јуче су се споречкала двојица, и после краће амалске и аласк |
онако као у први мах.</p> <p>Замфирови су се тешили да ће то ипак проћи, али кад после кратког |
огло остати, мишљаше Ташана.{S} Гласови су се бестрага раширили, захватали све веће размере и п |
сокаци и по друге ма’але?!...” И готови су већ да потраже тенџеру, и измећарка Васка већ пошла |
55" /> од праске и гнева његова!{S} Сви су повукли, а Ташана и Зона највише.{S} Да је то само п |
а постаде и песма, и кад је чуше, — сви су били као утучени.{S} А песма је гласила:</p> <quote> |
повраћен и стари добар глас њен. — Сви су тумачили да је то лако било: ништа лакше од тога. {S |
Од тебе сефте, а од Бога берикет.” Сви су дућани већ давно отворени и пазаре, само Мана Кујунџ |
та узимао преко крила неку пушку (а сви су веровали да њоме очекује некога и питали га је ли пу |
играчи знали су шта му то значи, и сви су погађали и метали на једну исту цифру.{S} Па тако и |
мислим, нужно ни казивати.</p> <p>И сви су се надали и свакога дана очекивали да се појави ко о |
ако је троје колима прегажено.{S} Други су, опет, тврдили да је својевољно побегла, а то су пот |
чорбаџи-Замфировог.</p> <p>Ту у авлији су чељадске собе и кујна.{S} Кујна је по правилу увек м |
човек, и Мана је имао непријатеља, који су једва дочекали да га узму на решето.{S} Иако стари З |
оја је заклања од погледа укућана, који су јој погледи од неко доба ужасно досадни постали.{S} |
му погледају конак, дворе његове, који су и виши и лепши и од самих пашиних!{S} Кућа му је бил |
је демантују сви ти лажни гласови, који су се појавили или ће се појавити, и они по чаршији и о |
азговор.{S} Како да гу просим?!{S} Који су они, а који па ми!{S} Чорбаџиска кућа — и наша кућа! |
кој касини, и позива се на сведоке који су га видели.{S} И он сам каже да је то лаж и клевета; |
ги него Манулаћ.{S} Међутим, и они који су и мислили да је Манулаћево масло све то, баталили су |
у јој све редом момке с назначењем који су неприлике, а који би <hi>могли</hi> бити прилика за |
и Манчу и калфе и шегрта Поту.{S} Неки су га чак чули, кад су пролазили крај начелства, и позн |
руком. — Та што ако су убаве!{S} Оне ли су сал убаве?{S} Има време!...</p> <p>— Мори, Манчо, по |
љут као никад у животу.</p> <p>— Тој ли су твоје чкоље и твоје знање?!...{S} Тој ли те учила да |
овну је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли су ви? — запита је Мане.</p> <p>— Здраво! — одговара му |
истина, нису могле и смеле љубити, али су га утолико чежњивије кришом гледале, нарочито недељо |
вали да се појави ко од Маниних.{S} Али су се преварили сви.{S} Прође недеља дана, а од Мане ни |
инке</hi>, а њихову мезимицу Зону звали су просто <hi>Зоне</hi>.{S} Уопште, одношај је патријар |
, и то само за један сат.{S} Размишљали су, разговарали, ређали и присећали се коју би то могли |
ајранијег детињства његовог.{S} Отимали су се и кошкали међу собом око тога чији је Манулаћ виш |
ашњи и редовни посетиоци и играчи знали су шта му то значи, и сви су погађали и метали на једну |
игру, опет, „Јелку тамничарку”, играли су, једно до другог, Калина и Мане.</p> <p>И Зони дође |
орити, али на ово у песми ништа: морали су слушати и оћутати.{S} А мало које вече да им не прођ |
, да је све брујало по граду.{S} Читали су и пријатељи и непријатељи Манини; они га жалили и за |
јер, како је у мислима занет био, могли су му зечеви преко пушке прескакати, а он их не би ни о |
, а и у стиховима.{S} На оно прво могли су вешто и одговорити, али на ово у песми ништа: морали |
икој синији, и као давно што нису, јели су и слагали у се полако и натенане читав подруг сахата |
оку, и Мане и мајка му Јевдокија волели су и неговали цвеће.{S} У кући је било и голубова и гуг |
а буде тога дана његов гост.{S} Присели су за богату софру, за оне многе господске ђаконије на |
осталих задатака другова његових: били су и дужи и једрији, <pb n="151" /> пуни смелих, оригин |
ести, него су је морали повести, водили су је само <pb n="36" /> под тим условом да ништа, ни р |
им било да су је и виделе!).{S} Опазили су само то да су домаћи сви некако сметени, расејани и |
да је Манулаћево масло све то, баталили су ту помисао кад су га видели и боље загледали, јер су |
устили да се из слободе брани?” мислили су и разговарали грађани.{S} Али, <pb n="139" /> кад су |
руке и срамоте.{S} Да, мисли Мане, сами су били.{S} Био је само ноћни стражар, па и он је далек |
а давало му је свечан изглед, и укућани су однекуд слутили да се домаћин кренуо на врло важан п |
Његови виногради и чифлуци многобројни су, и ко би их могао изређати!{S} Али шта да се читаоци |
ровима који не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чује се жаг |
едају зловољни и забринути.{S} Зловољни су што нису имали времена да прочитају лекције, а нису |
нити су је позивали к себи у кућу, нити су је водили, кад су куда ишли.{S} А ако су је баш кадг |
{S} Њу су обично увек избегавали — нити су је позивали к себи у кућу, нити су је водили, кад су |
не; ја сам Мане, а оно је куче!{S} Овој су мађије!... {S}Куче куде је водило оро?!” па наби фес |
у дућан и гледај си твој пазар, а овој су наше женске работе...{S} Ти да видиш што ће ти напра |
и потући се с неком!) тетка Дока, којој су фес и шамија дошли већ мало више накриво, и тако изд |
Е, што да ти не давају девојче?!{S} Кој су они, што су па они побољи од теб’?!...{S} Море, мен’ |
d>ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој су нека страшна и луда привиђења и снови, што су били п |
>ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој су описани очајни кораци учињени од стране Замфирових н |
почетак и напредак прекинут је, а узрок су томе, тако да се изразим, „месне околности”.{S} Пан- |
} Једним су је улицама одвели, а другим су се улицама после сви вратили.{S} Тако је свету јавље |
чеја, омиљену личност у округу, с којим су обично сви „пер-ту” и зато му никад не дају да он пл |
, са Зоном у средини, у амам.{S} Једним су је улицама одвели, а другим су се улицама после сви |
ала је преко целе године.{S} Пред кућом су још и два стара, граната и лисната шам-дуда, неколик |
{S} Што ти раде дома?”</l> <l>— „Здраво су ми дома, сербез си живују,</l> <l>Сербез к ноћи лежу |
и, а кад је се нису могли отрести, него су је морали повести, водили су је само <pb n="36" /> п |
шла, нису одмах пресекли разговор, него су га полако приводили крају избегавајући све оне речи |
не веровале, али за оно прво нису, него су тврдиле да се стари лисац само претвара, само да би |
ово додаде: — Чорбаџиске куће <hi>много су</hi>, а наш Мане — <hi>један си је</hi> помеђу момци |
да од тога неће бити баш ништа!{S} Дуго су се још живо разговарали, кад уједаред упаде тетка-До |
и кад се с чифлука враћа. (За ово друго су му комшиске жене веровале, али за оно прво нису, нег |
гакице женске, чорапе — ама знаш кол’ко су дуге!...{S} Дуге, како да ће около шију да ги врзује |
у је водили, кад су куда ишли.{S} А ако су је баш кадгод и повели, то је увек било после дужег |
пијем тутун, а оне си седе дом, па ако су поубаве и побоље оди овуја!{S} Ти си еснаф човек, ма |
Ех, — одмахну Мане руком. — Та што ако су убаве!{S} Оне ли су сал убаве?{S} Има време!...</p> |
ај њих, а сад их није ни приметио, иако су се кикотале гласно и гуркале се пролазећи <pb n="79" |
и у оном одушевљењу испали пушку, иако су били већ на самом улазу у варош, где их је Гмитраћ ч |
рушку уграби” имала цмољу мужа.{S} Иако су Замфира варошке жене немилосрдно критиковале због то |
о мало раније затварају дућане.{S} Иако су мало грамзиви за парама, али они воле и рахатлук, и |
е чивчике своје, неке „Беле Веле”, како су је сви звали, а која је по оном „да медвед најбољу к |
с оцем његовим, покојним Ђорђијем, како су један другом у помоћи били — он Ђорђији, кад је због |
на сумња на Мана.{S} А Мане, опет, како су чули, не да се ни опепелити да је он штогод у то уме |
де и без кафе, задовољан што нису, како су му припретили, пустили с ланца чувеног њиховог зељов |
ују ране својим хукањем и кукањем: како су и оне девовале и <pb n="170" /> ашиковале, али тога |
их дана и такве душевне утучености како су га морале обрадовати и оживети и освежити ове слатке |
S} А после, њега и није вређало то како су о њему мислили и ценили га старији њени, него га је |
ељанчица, заустављао их и питао их како су задовољне с берићетом и кад ће бити берба у њиховом |
ере и постајали све вероватнији, — тако су је извештавале силне рођаке, које су јој непрестано |
и ма’алу му се тараф-тараф чини!” Тако су говориле, јер су све веровале да се синоћни догађај |
е врло често саветовао с њим.{S} Колико су само кафа и наргила посркали и чибука попушили и мас |
уг, иако нешто млађи од њега.{S} Толико су лепо живели, да су чак и побратими.{S} Он ће, мишљаш |
i> </p> <p>Страшне оне слике сна дубоко су се утиснуле у душу Манину.{S} Дуго још врзле му се п |
собом и остави их запрепашћене.{S} СаМо су се крстиле и викале: — О, Боже, о, Господи!{S} Лелее |
и у П*.{S} И још горе од онога.{S} Тамо су је тек калфе почеле певати, и то тек соло, — а овде |
ивију на порту, и сви укућани већ давно су код кућа. {S}И никога по улицама не беше, само што н |
} Још његови ђачки школски задаци силно су се одвајали од осталих задатака другова његових: бил |
it="subSection" /> <p>Што су решиле, то су учиниле.{S} Сутрадан се искупила сва многобројна род |
о га је она више изводила него отац, то су по другим махалама многи задуго мислили да чорбаџи-Ј |
ина, иду право кући <pb n="131" /> — то су они што свако вече сруче пазар у кесу и носе га кући |
тврдили да је својевољно побегла, а то су поткрепили тиме што се није отимала, и што су својим |
ар спију?” веле иронично и одлазе, а то су били већином они од Шарене чесме, можда баш очевици |
ер је била позната као убојица.{S} Зато су је избегавали, а кад је се нису могли отрести, него |
е тражити неки начин и лек злу.{S} Зато су одмах и нашли да ће бити најбоље да брзо сврше ствар |
пролазио крај последњих винограда, што су најближи вароши.{S} Из мисли га трже женски глас: „Б |
не среће данашње...</p> <p>— „Леле, што су пристали једно за друго!...{S} Ја-ги!” „Асли како пл |
а страшна и луда привиђења и снови, што су били природна последица испричанога у прошлој глави, |
тали!...{S} А што па има девојчики, што су пристасали за удавање, — паша, па да гим не манише!{ |
не давају девојче?!{S} Кој су они, што су па они побољи од теб’?!...{S} Море, мен’ ми мука и ж |
му работа!” рекоше тврдо уверене да што су виделе и чуле, да је то виђено и чувено!{S} Јер цело |
поче Васка, - поје си песне, онеја што су од љубав и ашиковање. {S}Поје си оно моме Еврејче, ш |
доноси у зеленим кесама, као некад што су старе кујунџије радиле.</p> <p>— Ех — вели му Замфир |
овеј покладе!?...” А лепе, па убаве што су — лелее, Јевдо, очи да си не скинеш сас њи’!{S} Ја г |
крепили тиме што се није отимала, и што су својим рођеним очима видели на колима не само њу, не |
ер да се соплетеш прико ники диреци што су покрај зид, та да се строшиш!...</p> </div> <pb n="1 |
> <p> <hi>Она је сасвим обична, као што су обично све последње главе у приповеткама и романима. |
Геном Кривокапском, онако исто као што су пре три-четири године као деца долазиле, само што Зо |
ом ћефу, и таку слику и прилику као што су Зона и Мане, мучно да би могао наћи и саставити...</ |
четири месеца, или дваред дуже него што су мислили, — вратила се оданде после шест недеља, тужн |
о да неје Манча прилика?!...{S} Зар што су чорбаџиски?</p> <p>— Е де!{S} Дебарско неје ово, та |
<milestone unit="subSection" /> <p>Што су решиле, то су учиниле.{S} Сутрадан се искупила сва м |
леп — па и не умеју одмах да кажу зашто су дошле и шта хоће!...</p> <p>Кад је ово по други пут, |
тају; Таска и Дока, те две тетке, вешто су и фино удаљене, да не би шкодиле ствари која се тако |
араф-тараф чини!” Тако су говориле, јер су све веровале да се синоћни догађај могао догодити са |
му је и дужност, причаше јој Мане, јер су се он и Манулаћ побратимили и зарекли: ко се први ож |
кад су га видели и боље загледали, јер су нашли да тај не би могао повести за собом ни једну ј |
>Трећем зету у Л* нису је ни слали, јер су им одатле писали да је не доводе сад, бар још за нек |
метнуле руке на трбух, па дремају, јер су научиле да се тако најприличније проводи празник.{S} |
стринка, Николета, и тетка Рушка, коју су сви сматрали за род, а нико није знао да каже какав |
о се заборави, па звижди сокаком.{S} Њу су обично увек избегавали — нити су је позивали к себи |
кама под пазувима.{S} Скупљају се, и ту су већ на окупу све тетке и стринке, ту:{S} Дика, Кара, |
т жена (рачунајући ту и Доку), од којих су две — Таска и Дока — биле савршеније и, по томе, и с |
И онда, није никакво чудо што је његово субјективно мишљење и освојило и брзо постало објективн |
ну простране гостинске собе.{S} Била је субота.{S} Кандило је горело пред иконом Богородице, ко |
ока пође, али се успут сети да је данас субота; остави то што је намислила за сутра, за недељу, |
дана Божића и Ускрса, Славе и Тодорове суботе (кад се причешћивао), није било дана да Поте ниј |
} У њему је пет дана радио, а шестог, у суботњи, пазарни дан, пазарио с околним сељацима и ћурк |
је и дошао кући раније него што обично суботом долази, јер се надао да ће бар ту, у старом и с |
ла му та свечана и побожна ноћна тишина суботске ноћи и полутама и светлост од кандила, које је |
рку, што ће да си седи у пазарни дан, у суботу, у дућану те да си збира пазар и да пази да си с |
наравно, и утеши.{S} Мане је све оно у суботу већ био смео с ума, и није могао ништа ни слутит |
х својих година.{S} Као дериште била је сува, џигљаста и краката, танких дугих руку, дуга лица |
те... ете... — поче Зона, а сва бледа, сувих усана, а истурила изазивачки десну ногу...{S} Ти |
е је смео да се љути, јер је та песма и сувише добро позната била.{S} Певала се по целом граду, |
хоће да га метне у новине, онда му је и сувише разговетно казао шта га чека ако то учини, јер г |
есе тражене ствари; учини му се да се и сувише отегао пазар, одмери муштерију од главе до пете, |
код Без конкуренције”, али због његове сувишне галантерије према разним „бубњарима” у разним ж |
еле га слепе очи, а у устима му горко и суво. {S}Једва је чекао да престану Цигани.{S} Кад се с |
је из искуства да су цифре увек некако сувопарне, па је умео то викање цифара својим хумором и |
ош Мане.{S} Он је човек млађи, светски, сувремен, иако носи фес и траболос пас, — па ваљда ће о |
та готова, па ја ће си туј причекнем, а суд и господин приседник ми неће побегне...{S} Пошеја с |
је се могао задржати, и створен једаред суд и мишљење није се могло потрти.{S} Остао је глас и |
зе једно сикирче. „Зар ће сам трговачки суд, та да не смем, па иска и треба два грађанина да су |
зулум: на разуздан аскер, на неправедан суд, на насртање на образ и веру, и каже да је донео кљ |
дник ми неће побегне...{S} Пошеја сам у суд... — вели Замфир правећи цигару и мећући је у <pb n |
ија, бре брате, чиновник, ели приседник суда, дрт човек, бела глава, бре брате; има си зетови и |
прошао и окружни начелник и претседник суда и директор гимназије и управник препарандије, а св |
{S} И сам стари пензионовани претседник суда, кога су млађи чиновници међу собом звали „мачор”, |
афиста Пајица, Едисон названи — била је судбине једног рђаво адресованог писма, које лута из ме |
девер уз девојку, додав: нека се покори судбини, ономе што је писано и суђено, као што би се, р |
ога што је сад.{S} Али он се не љути на судбину: сноси је мирно и нада се да ће опет бити што ј |
редан мајстор — увек би тада зажалио на судбину своју и на уређење у свету: <pb n="27" /> што ј |
(који је већ познат као човек који лако суделује у таквим авантурама, па зато је једнако на епи |
ер идем преко сокак!...{S} А саг!...{S} Судија, бре брате, чиновник, ели приседник суда, дрт чо |
езилак и срамоту!...</p> <p>— Господ ги судија, — куне Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и зб |
е је то било и дошло отуда што се хтело судити и закључци изводити из Маниног понашања. — Ману |
е, бивао претставник листе, примао пред судом на себе да је он писац оштријих уводних чланака, |
адугачко и нашироко о својој парници, о суду <pb n="96" /> и адвокату.{S} И баш кад су се оне т |
улаћа то јест — Зона бегенисала и да је суђено и писано било.{S} А кад се Манулаћ отимао и спом |
нас, нека буде вечерас.{S} А ваљда је и суђено и писано да то тако буде.</p> <p>Зато се прве не |
е покори судбини, ономе што је писано и суђено, као што би се, рече, и он — Мане — покорио и пр |
лио, а крупне црне очи светле јој се од суза, од силне среће данашње...</p> <p>— „Леле, што су |
ше код мајке да ноћи?{S} А њој очи пуне суза и готова је да заплаче.{S} Крај ње стоји мали сест |
је гледају, смеше се на њу очију пуних суза, а после је загледају и разгледају јој одело.{S} А |
биљније, па тек силно затрепће очима, а сузе му силно грунуше.{S} Силно се приљубило Зони, обгр |
.{S} Тада се и Зона насмеја онако кроза сузе.{S} Гледа је Мане, па му се учини тај њен осмех кр |
ане, па му се учини тај њен осмех кроза сузе као зраке сунчане кад продру кроз кишне облаке и с |
ока склопити.{S} Оплакала је дан, лила сузе, клела свет, али и себе, јер је у души осећала да |
у француски).{S} Крсти се Ташана, брише сузе и пита је: „Што се напраји, дете, резил? {S}Што ис |
ми посадиш! — А мајка плаче, ударе јој сузе на очи, па је јури папучом из собе у собу и преко |
ним гласом млада женица и обриса кришом сузе, па му пружи киту зимских бледих ружа.</p> <p>— Ех |
а је благо и погледа благим погледом, а сузних очију, Калина.</p> <p>— Па... нећеш да ми будеш |
аквих других момака и чирака, али то је сујета мајсторске мајке што је тако рекла!)</p> <p>— Па |
а.{S} И гледајући непрестано играње оне суклате Манулаћа, паде му тешко; стеже му се срце и пом |
е, а кошуља беле груди. {S}Доле свилена сукња и шалваре од јума-басме.{S} Све то разгледају дру |
дугу зелену пругу од бундице и жуту од сукње и алеву од шалвара лепе и поносите Зоне Замфирове |
!” — „Који човек?” — „Па, онај, де... у сукњи; из јучерашњег друштва!” А он се сећа, смеши се и |
ва-три прста вириле испод жуте сатинске сукњице са цветићима.{S} А никад сама није ишла: увек ј |
адинкино Миланче; ухватио се за теткину сукњу, а девојке и момци напали га, па га резиле, веле |
еглана као што би он хтео.{S} Сваки час сукоб с мајком, према којој је дотле увек послушан и ос |
постаде пргав, па сваки час долажаше у сукоб с мајком, коју је дотле увек најнежније ословљава |
на даље школовање.{S} То га је довело у сукоб и у заваду с државом и друштвом.{S} И он се, напо |
ћара давати.</p> <p>Због тога се, ето, сукобише и посвадише Зоне и Мане.{S} И то траје већ нек |
он се окренуо за њом.{S} Погледи им се сукобише, јер се и она окренула за њим, али је Мани ипа |
му брука све до Куршумлије, Ристовца и Сукова.{S} Умирио се мало и стао опет размишљати, и већ |
кијке да си пијнеш!...{S} Бећарл’к џиби султанл’к олмаз”, рече, и толко!{S} Не ’теде више, куче |
паде у собу.{S} Да је други ко кроз сам сулундар упао међу њих, не би му се тако зачудиле као о |
ако сте дробили, тако и кусајте.{S} Она сумња на Мана.{S} А Мане, опет, како су чули, не да се |
равља — онда отпаде свака, па и најмања сумња и вероватноћа за тај глас.{S} И онда нема више ни |
анулаћеве, а Калиопи опет одговорише да сумњају у Манине...</p> <milestone unit="subSection" /> |
евеселим гласима, јер Уранији рекоше да сумњају у Манулаћеве, а Калиопи опет одговорише да сумњ |
ас и лажна клевета била, није Замфир ни сумњао; али зашто и толико да се појави, — то га је бес |
духнуо као ветар, завртеше опет исти ти сумњиво главом и рекоше: „Ама, није без ништа!{S} Има н |
ио леп, топал и ведар септембарски дан, суморан ипак мало због оне тишине, која је обична већ р |
тога целога дана у недељу био Мане врло суморан, а зато, опет, и није провео недељу као досада |
S} Била је као убијена: тужна поваздан, суморна и лепа као јесен која настајаше.{S} Као пожутел |
после успео.</p> <p>Једнога дана у први сумрак, баш кад се умотана у бунду, пошивену зеленим ат |
чорбаџи-Замфировој авлији као да су се сунца спустила и поређала доле по калдрми.{S} А тек по |
а Мани — као што би то песници казали — сунце лепше сијало, цвеће пријатније мирисало и птичице |
, свраћао и поседео још у некима, а кад сунце већ на смирају свом беше, врати се и Мане, не уло |
сунчане кад продру кроз кишне облаке и сунце се осмехне на земљу...{S} И она се ухватила у кол |
чини тај њен осмех кроза сузе као зраке сунчане кад продру кроз кишне облаке и сунце се осмехне |
ра што се диже и нестаје је под зрацима сунчаним, него ће то бити јава, сушта јава; и брука ће |
ћу...{S} Код мене мало који дан да нема супе, а они празилук и на први дан Божића...{S} С такви |
ом детету Манулаћу, која је прича права супротност оној ранијој причи о Митки чорбаџи-Петракије |
поуздане вести да му је његова фатална супруга Хермина била умешана у неку повећу интернациона |
рови, било би лако: дегенеци (а можда и сургун) му не би фалили, али је Србија, за фукару, слоб |
оје се чорбаџи-Замфир, иако је три паше сургунисао — ипак прибојавао помало); тада чорбаџија бр |
{S} Сменио је он, или, како тамо кажу, „сургунисао је” три паше.{S} Па није требало ни да иде с |
ну понесе!{S} Ја паше у турцко време па сургунисувашем, та саг...</p> <p>— Е, тој да учиниш! — |
да учиниш! — дражи га тетка-Таска. — У сургунл’к!...{S} Нек’ знаје и запанти, куче, што је чор |
више на саблазан оним честитим и мирним суседима.{S} Чудимо се,” веле, „како наша вредна полици |
добро, па ипак није ни корака пришао на сусрет жељама хаџи-Замфировим.{S} Знао је он добро стар |
ан другога, док им се једном погледи не сусретоше.</p> <p>— Ахаха! — зева Замфир и зевајући пит |
, а све остало, рече, њена је брига!{S} Сутра ће, рече, од Замфирових доћи к њој Калиопа, па не |
га млађана жића!...</p> <p>Уговорише да сутра пре подне цела родбина иде у амам, где и тако нис |
с субота; остави то што је намислила за сутра, за недељу, а тога је дана гледала само да се ник |
е у уши мисао о женидби и женици — и ви сутра лепо не можете више да познате оног јучерашњег ср |
а да га је Мане разумео, и да ће колико сутра или прексутра ствар свршена бити.{S} А да је мајк |
радост ипак краткога века била.{S} Јер сутра на подне, кад је стари Замфир дошао из чаршије, б |
> често виђала по главнијим улицама.{S} Сутрадан је позвала Уранију и Калиопу, решена да учини |
/> <p>Што су решиле, то су учиниле.{S} Сутрадан се искупила сва многобројна родбина и кренула |
не.{S} Ах, тај смех страшан је, иако га сутрадан нико неће чути!{S} Па и она матора тетка Таска |
ој да напрајим?! — куне се Мане. — Теке сутрадан, пред ручак, и ја си сам чу у чаршију, ама вик |
је му тога дана ништа споменула.{S} Али сутрадан нападе га свом жестином једне увређене честите |
же да је још ко ту био! {S}Пуцала би му сутрадан брука по целом граду.{S} Не, не, — тешио се Ма |
ршиским гласовима, јер је Уранија одмах сутрадан чула — достављено јој је — да се Перса, Манула |
. {S}Зато није имао мира, него је одмах сутрадан потражио и нашао измећарку Васку и распитао се |
ству; тако да је један такав досетљивац сутрадан ишао с отеченим образом, и на питање: шта му ј |
или разговарају којешта).</hi> </p> <p>Сутрадан, у понедеоник, кад се на сефте и на сефтеџију |
ном шетњом тотално пропао.</hi> </p> <p>Сутрадан је тетка Таска хтела да види ефекат који је пр |
и тамо, попио кафу, коју би сам тамо на сухом грању пекао, наслушао би се песме птичица и надис |
оље, јер се понекад и осмехне и једнако суче своје танке црне брчиће.{S} А још кад видеше да се |
намотавала на клупче, чувао веш, кад се суши преко авлије, хранио живину, и знао увек тачно кол |
дишњем, о општинским кошевима, о киши и суши, и желео сељаку кишу.{S} И кад се спусти тако давн |
резанце, спремане за зимницу, кад се то сушило у авлији; он је држао конац, кад би га намотавал |
зрацима сунчаним, него ће то бити јава, сушта јава; и брука ће пуцати по кафанама, по чаршији, |
а све јасно било, све је веровала да је сушта истина.{S} И она обећа Зони да ће учинити све код |
ању и васпитању сина свога, који је био сушта слика и прилика свога оца.{S} Она је лебдела над |
јала.{S} И тако је Дока дознала и одмах схватила и јасно јој било да ствар по Ману стоји врло п |
p> <hi>У којој је описана једна дирљива сцена између калфа-Коте и шегрта Поте, даље: кућа хаџи- |
ЕВЕТА</head> <p> <hi>Она је пуна бурних сцена и крупних речи.{S} У њој је испричана једна пропа |
иних, и био предмет и повод непријатних сцена између родитеља Зониних.</p> <milestone unit="sub |
ане је био срећан и задовољан после оне сцене са старим Замфиром; разумео га је добро, па ипак |
и смо”, веле, „очевици једне непријатне сцене; жалити је и желети је да се таково што више нигд |
ечи није никоме прословио о тој немилој сцени, што је чак строго забранио да се икоме ван куће |
чне собе све чула, а ону <pb n="105" /> сцену између Доке и Замфира и чула и видела.{S} И чим ј |
и распаљена машта му живо претставља ту сцену између Доке и Замфирових.{S} Страшна му је била и |
тесни сокаци, буџаци, <hi>ћутеци</hi> а т’мнина је, — па може ласно без фенер да се соплетеш пр |
е, тетина, он да ти каже каква сам била т’нка и висока кад ме узеде, ете, мој Сотираћ...</p> <p |
и веће за теј работе.{S} Искам висока и т’нка ника да је...</p> <p>— Што, што бре?{S} Питај, бр |
ченце, ете, оно Тимче...{S} Како замбак т’нка!{S} Да остаде јоште турцко, ћаше, две ми очи, зар |
оље Зону.{S} Па кад гу видо’ ону, њојну т’нку снагу, па оне њојне пусте косе, па оне беле цврст |
ровале ни за оно да ће продати чифлук.) Та ноћ је, дакле, мирно прошла, али је Ташанина радост |
ен, — један се качи, а други па слази“, та и с вас чорбаџије такој си је.{S} Зар мало ли ги има |
а тој? „И без петли може да се осамне”, та и ти да се ожениш и без њину Зону!...{S} Мори, „док |
а смо жални и да плачемо, — ели свадба, та да смо весели и да трупамо?!...” Тада засвираше Цига |
..” А за тој па да ми је!” реко’ гу ја, та си узе једно сикирче. „Зар ће сам трговачки суд, та |
{S} Што је овај саг?!{S} Је ли панаија, та да смо жални и да плачемо, — ели свадба, та да смо в |
лким, да се измире сас татка Петракија, та када си виде што ништо неће бидне, — а она си уфати |
ако свесрдно моћи дворити, ако не жена, та верна другарица и сапутница човекова?{S} И он осећа |
чекаш?{S} Ваљда се још није та срећна, та твоја будућа, родила?{S} Или, вели, ваљда тражиш мно |
ре брате, џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез фенер идем преко сокак!...{S} А саг!...{S |
ем, и све видим?{S} Замилуваше се деца, та што... саг га је време...</p> <p>— Ама, Доке, памет |
Па што чекате веће?!{S} Неје даскалица, та да си седи у те године.</p> <p>— Што је па тебе-ти з |
еш прико ники диреци што су покрај зид, та да се строшиш!...</p> </div> <pb n="154" /> <div typ |
дно сикирче. „Зар ће сам трговачки суд, та да не смем, па иска и треба два грађанина да су у пр |
а. „Мало ли је зар муке и бруке његове, та саг да му врзујете та и <hi>тенџеру</hi> јоште, да п |
врејка?! — пита је Мане. — Рисјанка је, та што гу треба веће?!...</p> <p>— Ех, а ти па бајађим |
у боли, — вели Ташана. — Има си заушке, та никаква се напраји; ништа не ваља, веће три дни, ете |
правија!...{S} Да сам учија нике чкоље, та да испишем, ете, <pb n="46" /> тол’ку књигу! — вели |
орена риба мрена, кад ме туре у новине, та како кучку резиле!...{S} А за оно па што те питујем, |
асмејала и рекла: „Лелее, старо магаре, та му се саг топрв сетисте за самарицу!”) и све су такв |
p> <p>— Што је била, која је била, ете, та Сика, у песну турена? — Збори си, несрећо грчка! — р |
амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена Кривокапска <pb n="38" /> и Лен |
к, зашто је тој!{S} Преко чаршију трче, та да ме у руке целују, „живо-здраво” ми рекну... сал ш |
> <p>— „Чешљеви, сапуни, ђулијаци неки, та нике женске штифлетне, колани, подвезице, гакице жен |
у дом, да ми хизмет <pb n="42" /> чини, та да се и ја малко одморим...{S} Ласно ли је мен’, да |
Пуштија ли је”, рече, „Манулаћ мустаћи, та да прилега”, рече, „на младожењу?” — А што је па теб |
; они чукнуше у порту, а она си искочи, та јала у кочије!...{S} Па ем што она искочи — ђене-ђен |
за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — замуцку |
}Зоне <hi>туј</hi> ли је?</p> <p>— Туј, та што? — одговара јој зачуђено Ташана.</p> <p>— Здрава |
— како ники мачор кад си остави мутвак, та се дигне и зареди по ма’алу на нико рђавство.{S} Бог |
и учовњак, ни приседник ни па посланик, та да си ћутим како порена риба мрена, кад ме туре у но |
— А за што га турише?{S} Неје чиновник, та да се карају?!</p> <p>— А кој знаје!{S} Ама <hi>ништ |
а ти ти зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега Манчу, п |
родљаци?{S} Несам говедо, селска несам, та да си не знајем што је чаршиски ред.{S} Ласно за тој |
паше у турцко време па сургунисувашем, та саг...</p> <p>— Е, тој да учиниш! — дражи га тетка-Т |
, — теб’ да накитим!{S} Да те нагиздим, та да се сјајеш и светлиш како у цркву света Богородица |
и?</p> <p>— Е де!{S} Дебарско неје ово, та да се отимају девојке...</p> <pb n="102" /> <p>— Мор |
памет, па уфати’ и присети се за много, та реко’:{S} Море, неје без ништо!...{S} Присети се ја: |
ели светак?!{S} Па ми дође ништо мило, та реко’ у себ’:{S} Бреее, овој ће куче искочи по-тргов |
ина радио.{S} Помислио је да је све то, та Докина посета и прошевина, удешено са Зониним знањем |
сти твој к’смет!...{S} Што несам бећар, та да гу ели узнем ели отмем од татка гу”, — тол’ко што |
је што си „куче у чашире” носи и појас, та имам куде да га заденем, ете, овој пратено цвеће...< |
а девојчики!{S} Што да си седи неженат, та да си губи век и године?!{S} Дервиш ли је, калугер л |
оја да си бидне, а они ми гу не давају, та кад не може тој да бидне, е нек’ си остане резил... |
о да си мућка?{S} Неје пљоска с ракију, та да мућка!” Тако се једни смеју, а други љуте.{S} Сам |
д бегенисуваја какву мазну Београђанку, та му саг ове наше несу прилика?! — умеша <pb n="37" /> |
ш у татка ми...{S} Васка ни се удава... та... да се цениш, хизмет да ни чиниш у кућу!...</p> <p |
хаџијо?...{S} Искочио лош реч за мен’: та ловџија сам, мераклија сам џимпир, коцкарин... — иск |
асно. „Имаш си грбину, самарице доста”; та и за Ману и женење његово ласно...</p> <p>— Може, ам |
ама <hi>друзи видоше</hi> и причаше ни; та саг по ма’але за ништо друго сал за тој се збори”.{S |
у песму.{S} Укратко рећи, <pb n="10" /> та се песма најрадије певала у оно доба кад се и ова на |
ој?{S} Видосте ли с очи, <pb n="145" /> та да такој можете да зборите? питујем ги па ја. „Не ви |
што је, мајка му стара, у тој сопче!{S} Та један дан у недељу, рече ми један, — а беше код мен’ |
неће да ме питује; ако, бата-Таско!{S} Та што да ми је па за тој?{S} Друго заступи саг!{S} Срб |
ма — ем какав голем! — на врата?!...{S} Та си узмем оној сикирче, па и по катанци, па и по санд |
не сас оне роспије, никакве вере!...{S} Та да те турају у новине и да те чете по махале и по ча |
S} Ако, што ти не дадоше девојче!...{S} Та што па да ти је за тој? „И без петли може да се осам |
ју помеђу трговци и еснаф-човеци!...{S} Та како саг да тражим, кад убаво си знам да ми неће дад |
а, — осташе си удовице и сиротице...{S} Та што да чине!...</p> <p>Или други пут, опет тако, уле |
ако гу носим, па све си заб’равим...{S} Та и саг, виде ли како прокај твој дућан промину — ћа п |
.{S} Кад ручаш, ти таг не вечераш...{S} Та, викам... ако искаш... — и ту подиже Зона глас и нас |
је то: на кога се односила та песма.{S} Та је песма из народа; и богзна ко ју је спевао, и на к |
ја!...{S} Казаше ги ники из ма’алу.{S} Та сви скочише сас резилење...{S} Викају: не прилега на |
авија док је младо,” има селски реч.{S} Та и сас теб’ и Митка ти алис та си је работа! „Море, Т |
јченце, треба да га знам и познавам?{S} Та запита Ставрију полицају, што седеше до мен’:{S} Кој |
и је, — вели кокетно и поносито Зона, — та да ги пантим...</p> <p>— И Манулаћ?</p> <p>— Кој зна |
, ни у турцко време па не имаше деца, — та саг у српско, у чкоље, па ће деца да има!...{S} У са |
<p>— Зна си цела ма’ала, и сав град, — та ја да не знајем! — одговара Дока. — Мори, знајем си |
а убаво, ете, и Замфирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидну убава, све на татка и на мај |
{S} Манулаћ и Манча слично му долази, — та може да си забравила за кога ти рекоше...</p> <p>— А |
бре!{S} Ја траву пасем, сол не ручам, — та несам чула за твоје работе!...</p> <p>— Е што си чул |
чорбаџи-Замфир, сав зелен од љутине. — Та и твој Манча...</p> <p>— Кој је „куче”, несрећо чорб |
..</p> <p>— Ех, — одмахну Мане руком. — Та што ако су убаве!{S} Оне ли су сал убаве?{S} Има вре |
амена, па наставља даље мирним тоном. — Та ако искате прилику за ваше Зоне, е, ја си имам једну |
м га казујеш?...</p> <pb n="99" /> <p>— Та што... ако сте, демек, чорбаџике?{S} А зашто има она |
пије... — чује се Васкин глас.</p> <p>— Та што, ако спије!{S} Код њег’ и не искам, веће код хаџ |
</hi> да не искочи за девојку.</p> <p>— Та што...{S} За малко време...</p> <p>— Како аа малко?< |
знам да ми неће дадну девојку?</p> <p>— Та што неси тражија никог потаквог човека, од ред човек |
чувала и као последњи метак избацила, а та је: да исти Мане има брата (по оцу) међу Циганима!.. |
игра,, која се уз ту песму играла, — а та је песма:</p> <quote> <l>Игра оро код гробљиште,</l> |
ћи силу и моћ чорбаџи-Замфира.</p> <p>А та сила долазила је од силног богатства његовог.{S} Њег |
Ураније и Калиопе, Таске и Ташане, сва та женскадија, — па заџакаше на њ на сва три језика, ср |
имназије и управник препарандије, а сва та господа, — као што је свакоме познато, — не морају, |
витак у том оделу.{S} И Доки се допала та мисао, и она остаде и даље у тој завери, имајући у њ |
оје дело освете.</p> <p>Па како је цела та ствар била и дрска и луда, то је Мане држао да је са |
може човек да отера — тако га заокупила та реч!...</p> <p>Дуго није могао склопити ока ни заспа |
не знате, то је то: на кога се односила та песма.{S} Та је песма из народа; и богзна ко ју је с |
амфирових.{S} Страшна му је била и сама та помисао да је Зона све то морала чути и видети, а јо |
амфирове, Манулаћеве и Ману.{S} Само на та три места.{S} Наравно да и то није било лако.{S} Ниј |
{S} Једна таква страшна верзија била је та да је полиција ухватила неке лажне дводинарце и, при |
а оно право „злато материно”.{S} Она је та на коју је сваки мислио кад је запевао ону песму Син |
а међу њима и она, Хермина.{S} Тиме је та фатална брачна веза била раскинута, и сад је Митанче |
године?!{S} Дервиш ли је, калугер ли је та да си самотује?!{S} И ја му зборешем, ама ме ич не с |
оме што се у вароши говорило, и како је та вест као гром поразила домаћицу Ташану.</hi> </p> <p |
, а још мање је смео да се љути, јер је та песма и сувише добро позната била.{S} Певала се по ц |
и динаре и уверавао их да приме: јер је та пара, каже, „алал-пара!” Због свега тога он је био р |
нако компонује соду с вином, и да му је та композиција још понајбоља!...</p> <p>Иако је пакосно |
на другу...{S} Исти тај дуван, ама неје та иста мушљика!{S} Три-четири дима, па гу фрљи’!...</p |
ели:{S} Шта чекаш?{S} Ваљда се још није та срећна, та твоја будућа, родила?{S} Или, вели, ваљда |
г кеф; сал туј песну поје ели гони мене та гу ја појем...</p> <p>— Е, зашто да клне мајку, кад |
досад увек на њу мислио и гледао кад се та песма певала.{S} И кад год су отпевали ту песму, доб |
е и бруке његове, та саг да му врзујете та и <hi>тенџеру</hi> јоште, да понесе?!...” А Манулаћ |
луку, а друго — време је да се, вели, и та деца мало ослободе и изиђу међу свет, јер ено благоч |
зна још од чега пати.{S} А пријатна јој та самоћа, која је заклања од погледа укућана, који су |
е се морати задржати подуже, а ствар им та, наравно, и не треба.{S} И они приметише да је Зона |
помисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми алис та си је саг работа!{S} Може да и неће бидне баш тако л |
и реч.{S} Та и сас теб’ и Митка ти алис та си је работа! „Море, Таче, рече, не знајеш моју муку |
на измучено лице Манино.{S} И годила му та свечана и побожна ноћна тишина суботске ноћи и полут |
а зваоше у чаршију?{S} Врти-ваган... {S}Та саг: „Ми смо чорбаџиски”!...</p> <p>— Е, доста веће! |
— вели снебивљиво Мане.</p> <p>— ...{S}Та већ недеља дана како гу носим, па све си заб’равим.. |
Ти што му напраји? запита га па ја. — „Та што да му чиним?{S} Једно ми је дете, знаш како је!{ |
ече — млат Митанча!...</l> </quote> <p>„та те, рече, максуз потражи, чорбаџи-Петраки, да ти рек |
си, рече, и децу сас њума!...”</p> <p>„Та тој ти исприча’, — заврши бата-Таско, — Јевдо, демек |
нога дана лист задоцнио, изашао на пола табака, и у његовом рођеном и властитом листу стојало о |
т задоцнио и што је изишао само на пола табака.{S} Кривица није ни до редакције и експедиције, |
и оправљао батаљене муштикле и олупане табакере; а сада, у овом другом, израђује и боље и скуп |
коснице, ланчеве за сахате и муштикле и табакере од сребра и срме; има и старих грчких, римских |
{S} Настаде мала пауза.{S} Мане се маши табакере и стаде правити цигару.</p> <p>— Пушти ме! — о |
од севдалука треснуо по дивно израђеној табакери од чисте срме и слубио је, кад прође Зона Замф |
муштиклом коју је извезао Ибиш-аги, или табакером у газда-Гана, или сребрним прстеном који је н |
аву — збунио се, искашљује се и маша за табакеру.</p> <p>— Па, Манчо, како си?...{S} Како пазар |
пијем кафу и без теб’! — рече и извади табакеру, па стаде завијати цигару.{S} Запали је, стаде |
p> <p>Ту Мана застаде.{S} Привуче своју табакеру, отвори је, лизну десни палац и извади један п |
тим би баталио посао, примакао би своју табакеру, направио цигару и пуштао густе димове и дуго |
ан и чурење!...</p> <pb n="175" /> <p>— Табијат ти такав, хаџијо!</p> <p>— ...{S}Па ете ми се — |
ирам по ту главу како Срби Митад-пашину табију на Виник!{S} Несрећо вртиваганска и коритарска!. |
е, као по некој команди, домине, карте, табле за шеш-беш и питају га где се толико задржао.{S} |
не нити се смеје нити се љути.{S} Стоје табле пред њим, а он чак и не слуша нити ређа; мисли ње |
као луд Ване Јагурида и сручи кукуруз с табле на сто, па полете с таблом ка касиру тако силно, |
етири!{S} Мане, и он ту, и он узима две таблице да игра.</p> <p>Келнер меће пред свакога шаку к |
настаде већа живост.{S} Келнер разноси таблице, узимају сви, ко једну, ко две, а неко и по чет |
сле неко се мешкољи, загледа у комшиску таблицу, виче: „Мућни!” Нацко одговара: „Мућкам”.{S} Је |
учи кукуруз с табле на сто, па полете с таблом ка касиру тако силно, да је са столицом заједно |
их, а цела кафана слуша и меће зрно на таблу.{S} Тек мало после неко се мешкољи, загледа у ком |
орио ситног Тасицу шнајдера.{S} Предаде таблу ради контроле.{S} И док је он брисао чело, примао |
трговац, а не кута паре по авлију и по таван, како, ете, мачка што си кута...{S} Стаде први ку |
ора се прокрадала у одају, коју беше од тавана до пода притиснуо дим као облак густ.</p> <p>Диг |
пржене кафе, или по звуку од цврчања на тавици, било напослетку по папучама и налунама, поређан |
у.{S} Зато Митанча још једнако натеже и тавори с оном малом платом и, да га мајка кришом не пот |
купи једне путине код Вана кондурџије, таг топрв запази’ што ће имам муку с њег’ повише него ш |
баџиска — јекну од срца увређен Мане, — таг ће скоре да чујеш и за <hi>моје знање</hi>!...{S} Ћ |
Еве, да видиш, колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар верујеш. „Однеси му и овој, — рече ми Зон |
де”. — „А ја си, рече Петракија, уфати’ таг ники стра’ и зорт; — зашто си премећем по мој памет |
> <p>— Остави ме!</p> <p>— Е, што си ме таг лагала и абере праћала?...{S} Васка што је доносила |
?</p> <p>— Кад ти мило за њег’, а ти се таг сама удадни за њег’: удовица си...{S} А што па ти т |
ете, вруће мекике сабајле, — па што ће таг да чиниш?!...</p> <p>— Ама, де, јаваш, нане! — смеј |
.{S} Ти си сиротиња...{S} Кад ручаш, ти таг не вечераш...{S} Та, викам... ако искаш... — и ту п |
до чекмеџе да дођеш! <pb n="48" /> И по таг искачаше пазар за нико време спрама есап!...{S} Ама |
е, е нек’ си остане резил... па нека гу таг узне кој хоће и кој сме...</p> <p>— Ће да гу узне, |
И истин’ збореше жена!{S} А ја гу теке тагај топрв погледа малко боље Зону.{S} Па кад гу видо’ |
и по стринке на ноћување... „А да беше тагај туј, рече Петракија, — ћа с оно сикирче да га уте |
друго прилега!{S} Тој си је ред, ама и тагај то не бива пред чираци!...{S} А ти што радиш саг? |
ао момак и играч.{S} И мала Зона је још тад приметила да највише махалских девојака гледају и у |
би свршио какав посао и зарадио добро, тада не би жалио ни времена ни пара да се провесели и п |
е сургунисао — ипак прибојавао помало); тада чорбаџија брзо узме на се озбиљан вид, па као да н |
сме о младом кавуру и о Зејни некој!{S} Тада га обузима слатка сета, и стари Замфир тада тихо ж |
адовољан и церека се на нове ексере.{S} Тада се и Зона насмеја онако кроза сузе.{S} Гледа је Ма |
ор Мане потребу да се мало поодмори.{S} Тада би узео тамбуру и отишао у лојзе, или пушку, па от |
ш врућ симит, у који би метала алву.{S} Тада би обично Мане испружио шију из оног његовог малог |
сам чорбаџија сврне, да попије кафу.{S} Тада обично сви изиђу, само по једно мушко и женско од |
понудила му се да поправи целу ствар, — тада се тек још више уплашио и решио се да сам покуша ј |
ба, та да смо весели и да трупамо?!...” Тада засвираше Цигани и све полете и поче се хватати у |
нос црвене, као бакар, боје.{S} Али га тада издаде композиторска и стварачка моћ; то се одмах |
дио да се брани и одбрани.</p> <p>Јевда тада плану:</p> <pb n="183" /> <p>— Ти душу немаш, Бога |
!” <pb n="119" /> А Зона силно бризнула тада у плач. — „Свирите, ништо, виче стари Замфир, што |
<p>Кад је свршила школу, а било јој је тада дванаест година, задржали је код куће.{S} А и није |
овато страшно и њему немило било што је тада видео у тим сликама...{S} Сви весели, само он тужа |
ту, и, отуривши ђерђеф, наслонила би се тада на белу своју руку, а другом би се играла са дугим |
то није знао шта ће с рукама; срећом се тада сећао сахата, вадио га и навијао или гледао колико |
речи, не сме проговорити.{S} Редовно се тада морала заклети у своје очи и у живот свога мужа Со |
ких газдинстава или велепоседа, који ће тада неминовно гутати оне мале поседе.{S} Зато, а и сто |
хватио се поља и лутао тако до мрака, и тада се тек вратио кући; а да тога дана ништа није улов |
у.{S} Кад је отслужио рок, вратио се, и тада је по други пут отворио дућан.{S} Био је добар мај |
; пушио, издавао наредбе, сркао кафу, и тада је врло мало мислио; само од времена на време изди |
екако сметени, расејани и забринутИ — и тада им је све јасно, јасно као дан било...</p> <p>А та |
их кућа негде далеко.</p> <p>А Васка би тада запевала ту песму, у којој је Зона видела себе и с |
се само спомиње девојка и љубав, кад би тада запевали, мислили би сви, увек, само на Зону хаџи- |
е био жустар и вредан мајстор — увек би тада зажалио на судбину своју и на уређење у свету: <pb |
<p>— Што, што?{S} Што бре? — запитао би тада чорбаџи-Замфир дигавши своје густе обрве чак под ф |
тиху песму, и оне су то знале и тихо би тада запевале:</p> <quote> <l>Славеј-пиле, не пој рано, |
а гугутке загучу — оријенталац се сваки тада радо одаје тихим сањаријама!{S} Беше то кућица пун |
поскачу и главачки бућну у воду, — тек тада трза се Мане и гледа око себе, као да се пита: отк |
сан, страшан и ружан сан био.{S} И тек тада одахну душом, прибра се мало и размишљаше хладније |
„Еве, тој ти је за куче у чашире!” а он тада полете и викну на њу из свега гласа... {S}Трже се |
ђаше”.{S} Зона је била — што лепо рекао тада поштар и телеграфиста Пајица, Едисон названи — бил |
о не да то.{S} А Зона се растужи обично тада и говори о смрти.</p> <p>— Кад умрем, нане, убаво |
га обузима слатка сета, и стари Замфир тада тихо жали за младошћу својом под цветним дафиновим |
ао би чибук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрецнуо.{S} И нико после з |
- - пошље у Београд, хаџи-Замфир би их тада само погледао и погледом пресекао; истресао би чиб |
после купује кудељу и кускуне...</p> <p>Тада се једва једном разведри и сину лице Зонино.</p> < |
ти уста свакој лажи и клевети...</p> <p>Тада се све разиђоше задовољне, само Зона остаде тужна |
нашеја прилике за стареје сестре њојне, тај ће и саг ласно да нађе и за њума.</p> <p>— Од нашог |
врте, — рече Јевда и показа чело — ете, тај Митка!...{S} Па што збори Петракија, две ти очи?!.. |
и да је болестан и пропише му неки лек, тај мора лећи у кревет и узети лекове, па ма се осећао |
без овуј мушљику не бива!...{S} Лезет, тај <hi>слас’</hi> нема!...</p> <p>— Фала, фала, чорбаџ |
а ту — он се не смеје, него оне.{S} Ах, тај смех страшан је, иако га сутрадан нико неће чути!{S |
кочијаш!...{S} У свашто се разбира.{S} Тај што може да ти изработи, ете, никуј послу, веће ник |
л’ко знам и пантим...{S} У наш варош, — тај си је адет...</p> <p>— Питујем, — вели Ваче Шаторче |
ним комшијом преко сокака разговарао, а тај разговор био је за водоноше као она Скила и Харивда |
аби и притерује своме носу. {S}Мирис га тај заноси и опија.{S} Буди у њему давне успомене тај о |
мало боље посмотрили, учинило им се да тај човек баш ни најмање не изгледа као човек који из а |
идели и боље загледали, јер су нашли да тај не би могао повести за собом ни једну јуницу на ула |
!...</p> <p>— Фала, фала, чорбаџијо, за тај чес’ и речи тија! — вели снебивљиво Мане.</p> <p>— |
л три товара полиза, па си не знадо’ за тај реч, а оно, пази колицно је, па веће знаје!{S} Бре, |
ка, па и најмања сумња и вероватноћа за тај глас.{S} И онда нема више ни говора о калупима и ла |
аесте.{S} У њој се приповеда како се за тај чудан и многима необјашњив и загонетан догађај заин |
белосветску...</p> <p>— Е, ашкољс’н за тај реч!{S} Тој ме и мен’ стра’ Јевдо! — одобрава чорба |
>— Ха! — одобрава Замфир. — Ашкољс’н за тај реч!...{S} Овуја мушљику имам си... знаш од које вр |
.{S} Он ће, мишљаше Мане, бити таман за тај посао.{S} Куражан је, дрзак је, има пуно тих лудих |
а Таска. — Она луда Дока зар је пуштила тај реч!{S} Пипка гу изела, треска гу фатила, па гу не |
ота само жупском вину, резонујући да на тај начин добија и у новцу и у времену: пиво је скупље, |
банула у кућу, а још чудније што је на тај начин затворила врата, јер је то у обичају само при |
раху оне, „њега и калфе навукао ђаво на тај прљав посао, нека га и носи, али што да у то умеша |
те, давало на науке?!...{S} Откуд ви па тај адет и тај памет?...{S} Што?{S} Што бре?... {S}Да с |
атле, скривен од очију свију, гледа сав тај шарени џумбус и весеље и тражи очима њу...{S} Мало |
о запитао:{S} Нашто све то, и откуд сад тај разговор, откуд фењери и сокаци, ћутеци и буџаци?{S |
стење и мази се чорбаџи-Замфир, куде је тај смрт, да ме узме у Горицу, да се не мучим... пшешко |
и онако како она жели.</p> <p>И тако је тај испад у новинама имао за последицу да се учинио тај |
али „бруку”, ови ликовали и ширили даље тај глас.{S} Мане је био као луд неколико дана.{S} Није |
и опија.{S} Буди у њему давне успомене тај оријенталски харемски мирис жутог дафиновог цвета.{ |
ма просто не дају да живимо! — тужио се тај господин адвокату. — Они живе — будите Бог с нама!{ |
наравно, одмах пристане.{S} Допао му се тај начин и усхићен је био досетљивошћу побратима Мана |
на науке?!...{S} Откуд ви па тај адет и тај памет?...{S} Што?{S} Што бре?... {S}Да си научи нем |
ја си веће убаво знајем заради кога ми тај чес’ чине.{S} Некња си беја’ у амам, а туј си у ама |
сузе.{S} Гледа је Мане, па му се учини тај њен осмех кроза сузе као зраке сунчане кад продру к |
е.{S} Кеиф си немам на другу...{S} Исти тај дуван, ама неје та иста мушљика!{S} Три-четири дима |
ом осврне Мане кујунџија!{S} Јер и исти тај Манасија био је красан младић.{S} Било му је тако д |
зева...{S} Криво јој... {S}Не треба њој тај Мане; неће и не може њен никад бити, али не трпи да |
а ће она да прокљуви већ ко је протурао тај глас.{S} А затим зовну још Зону, да се опрости и с |
двео, нити је покушавао, нити пак изнео тај глас за девојку; ако је ко то урадио, то није нико |
ективан, правичан и несебичан човек био тај Милисав Јекономија, чије ћемо мишљење изнети опширн |
ју је спевао, и на коју је Зону мислио тај први кад је ту песму спевао!!{S} И ко зна откад и н |
ања, онако сам по својој памети, учинио тај корак.{S} Позвао је Манулаћа он лично да му буде де |
новинама имао за последицу да се учинио тај преокрет у животу Макином.{S} Уосталом, и без тога |
Престале су да истражују ко је протурио тај глас, а више их је занимало од куда да толики тако |
н је и нико <pb n="167" /> други пустио тај проклети глас, који Замфировима не да спавати.{S} Д |
ом, по киши и блату, носи!...</p> <p>Но тај глас није могао дуго да кружи по вароши и да опстан |
.{S} И ти се људи тако страсно задубе у тај проклети шах, да се око њих могу сви исклати, а они |
ом кокица!...{S} Није знала ко јој је у тај пар црњи — Манулаћ, или она фукара Калина!...{S} Си |
очише у кола и потераше...{S} Они што у тај пар прођоше <pb n="135" /> с тестијама воде том ули |
а би га чула тетка Таска, која је баш у тај пар са Зоном и осталима пролазила туда. — Ћу те пит |
би он, како му је мило било.{S} И баш у тај пар, кад је он наређивао нешто шегрту, уђе у дућан |
а то? — смејаше се једнако Васка и смех тај пређе и на Зону.</p> <p>— Ихаха! — засмеја се Зова |
да ми бидне. {S}Откуд га извади па <hi>тај</hi> реч, магаре Јорданско?! — кликну блажени Јорда |
p>— Ама разбира се убаво на шта прилега таја песна! вели Васка. — Није, демек, Зоне жална што ј |
догађај сам по себи тако интересантан и тајанствен, верзије тако многе, контраверзије тако вели |
” — „Ама, молим те, ни речи!” вели онај тајанствено. „Молила ме да ти ништа о томе не кажем!!” |
p> <pb n="120" /> <quote> <l>Нане, кажи тајку</l> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче,< |
ају и певају:</p> <quote> <l>Нане, кажи тајку,</l> <l>Да ме младу дава </l> <l>За Раде комшијче |
никако, ама баш никако могло то остати тајна, већ и због самога тога што се то доиста десило, |
ништа, али је и она кришом погледала и тајом плакала.{S} Ужасно је проводила и дане и ноћи; да |
ти не дава?{S} Имаше ли га у наш варош так’в човек?...</p> <p>— Како да ти рекнем, хаџијо?...{ |
..</p> <p>— Хе-хе! — осмехну се Зона. — Така ко ће саг бидне тој!...{S} Васка ни се удава... {S |
има!...{S} И сад, какав је био Ђорђија, такав му и син Мане, тврдила је тетка Таска и уверавала |
мало већи од већег путничког сандука. — Такав је тамо обичај.{S} Јер чим неко има само мало већ |
е у трофејима као сваки добар војник; а такав један не мали трофеј била је и она песма о њему и |
масницама по леђима; али се тешио да је такав журналистички хлебац и да служиоци истине у свету |
а-Дока. — Такој те искам!{S} И татко ти такав беше!</p> <p>— Теке... тетко, молим те... — вели |
!...</p> <pb n="175" /> <p>— Табијат ти такав, хаџијо!</p> <p>— ...{S}Па ете ми се — наставља х |
не зна, само га гледа, а израз лица јој такав и уста јој стоје тако, да не знаш или се смеши ил |
ушај душмани моји по ма’але...{S} Несам такав, Зоне, како казују...{S} Ћу те слушам; кад ми рек |
Али је ипак волела да понекад на један такав поглед и одговори погледом.{S} Било јој је то осо |
а у његовом присуству; тако да је један такав досетљивац сутрадан ишао с отеченим образом, и на |
кад вам кажем да је још само паша имао такав „пајтон”, и нико више у месту, онда тек добијете |
/p> <p>— Леле, да не дава Господ никому такав срам и резилак!... — узвикну Јевда, када Таско за |
оре, до Солун и Филибе нема га јоште по-такав!{S} А ти — их што си брљива!{S} Младо, лудо, аџам |
јчуднијим и најневероватнијим.{S} Једна таква страшна верзија била је та да је полиција ухватил |
но немилосрдна и гадна.{S} И кад је она таква у сну била, размишљаше Мане, била би она таква, и |
сну била, размишљаше Мане, била би она таква, и још гора, и на јави.{S} Зато је тога целога да |
?{S} Што рече господин начелник?” и све таква нека, луђе од луђега, питања, тако да је тетка Та |
беше?...{S} Беше добра ткаља — и ти си таква да биднеш, како, како ете, мајка ти! рече и тихо |
девојка...{S} А, једна ли ћу сам ја <hi>таква!?</hi>”...</p> <p>Никад тужнија и утученија није |
ичало каква је сила био чорбаџи-Замфир; такве силе и таквог господства нема више!{S} Пред пашу |
, ели у Пећ; там’ су, рече, мајстори за такве работе!” — Море, што ће ми и Пећ и Призрен и Стам |
од тетка-Таске, која је иначе свршавала такве ствари, одузето свако пуномоћије, пошто је била о |
одмах придобио за ствар, јер Дока је на такве ствари била увек готова као, што рекли, бос у бар |
неколико дана.{S} Није се он навикао на такве ствари, није био чиновник, па да је огуглао и да |
Манина, да је и онај увек готов био на такве ствари, — а Мане је исти отац...</p> <p>Силно је |
н писац оштријих уводних чланака, и све такве крупније народне бриге и послове отаљавао. {S}Мрз |
о тежак крст од срме. ...{S}После сваке такве на задовољство извршене наруџбине, осећао је мајс |
правилу увек мало подаље од одаја једне такве чорбаџиске куће, да се не би осећао задах од гото |
имо да неће бити на одмет, кад од једне такве особе долази.{S} И онда, није никакво чудо што је |
p>И после неколико таквих тешких дана и такве душевне утучености како су га морале обрадовати и |
се до кога најрадије хвата, и све те и такве ствари.</p> <p>Ту је још Зона чула за Манчу да је |
г топрв сетисте за самарицу!”) и све су такве неке ствари наводили, да је очевидно било да се н |
, млад наредник...</l> </quote> <p>А на таквим местима се увек десе и понеки странци, понеки из |
јој је то особито задовољство да једним таквим погледом охрабри кога, да му улије неке наде, да |
како благодаре небу што их је обдарило таквим паметним и чуварним дететом.{S} Па још када им о |
и празилук и на први дан Божића...{S} С таквим светом не може да се издржи конкуренција.{S} Па |
ћ познат као човек који лако суделује у таквим авантурама, па зато је једнако на епитимији по м |
опет би дијалог био врло обичан, јер у таквим приликама заљубљени обично не знају шта да разго |
свршио какву мало крупнију поруџбину, а таквих је, како који месец, све чешће и све крупнијих б |
.</p> <pb n="78" /> <p>И после неколико таквих тешких дана и такве душевне утучености како су г |
украдну.{S} А ти си ћутиш ту, а имаш си такво убаво краљско име!...{S} Јазук, Миланче!” А дете |
бави, јер он је имао обичај да за једно такво после подне промени по неколико места.{S} Стала б |
оброћудна будала, без које није ниједно такво место, с којом се обично деца смеју и забављају, |
Јер, слушајући тетку, Зони је Мане због таквог његовог живота само изгледао интересантнији, а з |
е сила био чорбаџи-Замфир; такве силе и таквог господства нема више!{S} Пред пашу је у турско в |
one unit="subSection" /> <p>Ето, тога и таквога Манулаћа хвалила је Зони тетка Таска, а Мана ку |
Што искубе, мори, курјуци?{S} Кој ће те такву, без курјуци, узне?!” — А Зона јој одговара: „Мор |
n="26" /> пролази.{S} И кад човек уђе у такву кућицу, он се осети некако више сам, свој; далеко |
ша, и он запита Доку да ли зна она коју такву женску.{S} Тетка Дока се понуди сама.{S} Повисока |
њега да буде Мани девер.{S} А сем тога, тако ће се узети да је остао момак и да оног брака са Ш |
све таква нека, луђе од луђега, питања, тако да је тетка Таска савила шипке и побегла чак у лој |
е био само бео прост и једноставан зид, тако да укућани нису имали никакве везе с улицом.{S} Пр |
уда, онда опет свекрва, јетрве и заове, тако да никад није сама; а и не би умела сама да иде и |
у већином биле младе и девојке сељанке, тако похлепне на минђуше, прстење и манистре.</p> <mile |
а још и карактера његовог, и ашиклиске, тако да кажем, тактике његове, — као што ће се већ све |
пет охладнео, па је тера од себе; даље, тако исто није се могло измаћи његовом паметном оку ни |
напредак прекинут је, а узрок су томе, тако да се изразим, „месне околности”.{S} Пан-Франћишек |
а, па се окрете осталима. — Аман, жене, тако ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Манулаћа |
га дана је чак планула и заборавила се, тако се заборавила да је грдну лекцију извукла од своји |
ањем извештио се до невероватне лакоће, тако да је могао још онако у лету, у скоку, скрстити но |
а тетку Доку!” па га опет љубе у образ, тако да мора формално да се отме и да бежи.{S} Тако жен |
речима хтела рећи:{S} Како сте дробили, тако и кусајте.{S} Она сумња на Мана.{S} А Мане, опет, |
мелих, оригиналних и слободумних мисли, тако да је већ и због тога немогућ био у школи.{S} Доте |
како се вешто умео осветити Мане Зони, тако вешто да је испало сасвим по оном народном: „и кур |
ишљење неког Милисава Јекономије о тој, тако да кажем, „крађи и прекрађи“ Зоне, које је, управо |
дио коло, или је то био Замфиров Жућко, тако и смех онај Зонин не могаше никако да избије из гл |
пожутело лишће што се кидало и опадало, тако и наде њене кидаху се и опадаху једна по једна.{S} |
и, бос у бару.{S} Доки се дивно допало, тако јој се допало да га је у знак задовољства треснула |
причало, тумачило, и китило и дометало, тако да се човек, слушајући све то, није могао снаћи и |
, веле, поштеди од свега тога!...” Ето, тако кажу, кад је о сиротињи реч.{S} А кад се <hi>госпо |
слов оном веселом гејаку...</p> <p>Ето, тако је објективан, правичан и несебичан човек био тај |
најлепши и најскупоценији свој адиђар, тако је исто и Персида сматрала свога Манулаћа као најл |
p> <p>Као што је Мане био мали мајстор, тако му ни кућа није била велика. — Кућа му је била у Ј |
/p> <p>Па као што је био добар мајстор, тако је био и леп момак.{S} Црномањаст, лепа велика ока |
носит и имао неки свој начин и тактику, тако да је назовем.{S} Кад је на њу непрестано мислио, |
ну кујунџији отишао је далеко по свету, тако да је чак и за Свету Богородицу Ржанску израдио те |
..</p> <p>А као што је био добар играч, тако је био добар и певач, ловац, јахач и весељак и за |
даља наговештавања у његовом присуству; тако да је један такав досетљивац сутрадан ишао с отече |
ће први нови шегрт ко је калфа Поте!{S} Тако мисли Поте и једе печену бундеву и теши се и ужива |
ле вечере где свира — ко би то знао!{S} Тако, наизменце — мало посвира, па онда пије, мезетише |
њему, опет, ни главно не враћају...{S} Тако је добродушни пан-Франћишек обезбедио своју будућн |
/> крај њега и задевајући оне њега.{S} Тако је силна љубав и тако силно заноси она човека!...< |
е, другим улицама, вратити из амама.{S} Тако ће се, говораху, једаред за свагда запушити уста с |
га одбранио од неких пијаних аскера.{S} Тако је говорио већ од дужег времена и пустио да се то |
у пану Цицули, апотекару тога места.{S} Тако леп почетак и напредак прекинут је, а узрок су том |
је, и мило му било да чује што више.{S} Тако му било мило, да је одбио две муштерије које су до |
преми све, нека дође и нека му јави.{S} Тако уговорише, а затим се разиђоше.</p> <milestone uni |
мора формално да се отме и да бежи.{S} Тако жене; напротив многи старији људи нису га баш најр |
гим су се улицама после сви вратили.{S} Тако је свету јављено било да Зона није никуд била одве |
абицом Хермином као да није ни било.{S} Тако треба и оцу Петракију претставити и протумачити.{S |
самар, али му све то ништа не помаже, — тако и овоме само пусте у уши мисао о женидби и женици |
размере и постајали све вероватнији, — тако су је извештавале силне рођаке, које су јој непрес |
и неосвојено, што охола чела пркоси, — тако и за лепу Зону није имало дражи оно што је већ поб |
какву честиту овдашњу трговачку кућу, — тако, отприлике, нека каже.</p> <p>Тетка Уранија оде, а |
дна мува, коју не може човек да отера — тако га заокупила та реч!...</p> <p>Дуго није могао скл |
н и врло вешт викач од ово две године — тако вешт, као да му је још дед био викач.{S} Нацко је |
и савесног надгледања постао је прави — тако да га назовем — психолог, па је чак умео да опази |
и ујни, и по чорбаџиским кућама.{S} У — тако да рекнем — „плебеје” ретко је излазила, или, боље |
ца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко одмиче, а све полетело на њега, и виче: „Уа! |
{S} Неје пљоска с ракију, та да мућка!” Тако се једни смеју, а други љуте.{S} Само Мане нити се |
зу: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” тако брзо, да Мане није имао времена ни да дође к себи, |
сокак и ма’алу му се тараф-тараф чини!” Тако су говориле, јер су све веровале да се синоћни дог |
унт!{S} Даме назад, господа напред!...” Тако је пан-Франћишек почео с концертирањем а свршио са |
ве потанко исприча и оно што је било, а тако и оно што треба да буде, и наравно да ју је одмах |
Ташаном како нерадо оставља кућу.{S} А тако исто му нису веровале ни за оно да ће продати чифл |
е јасно, јасно као дан било...</p> <p>А тако је некако баш и било.{S} У кући Замфирово| доиста |
и болест, која може наићи: па ко ће га тако свесрдно моћи дворити, ако не жена, та верна друга |
ак од грдњи што је Дока сручила на њега тако га је раздремао и расанио после спавања, да није н |
јатност, јер, није му то првина била да тако негде пође за податке и факта, а врати се са чвору |
окварише, али да ипак није заслужила да тако прође, и да је Мане још кривљи, јер је он изнео на |
кућом, и за ђубре у кући — како је сада тако индиферентна и спора према овом, и то <hi>моралном |
то, можда, само очи навикле, па изгледа тако!...{S} На десно раме пала му дуга танка кићанка од |
етним дафиновим дрветом, које је и онда тако исто мирило. {S}И све док цвета дафина, оно неколи |
а!... .</p> <p>Мане, Мане је мајстор за тако нешто.{S} Чапкун-Мане, Ђорђијин син, кријумчарска |
ете, да рипим!...</p> <p>Дуго је седела тако на миндерлуку у једном ћошку од собе, и мислила.{S |
ека му није ни најмање криво што је она тако прошла, јер им, вала, ни она није остала дужна.</p |
р петао се измалена учи кукурикати”, па тако и оне; све оне виде и знају: ко кога погледа, ко к |
у пушку, која га никад није слагала, па тако неће ни он сад њега слагати.{S} Заклиње му се напо |
уклони мало од куће. <pb n="198" /> Па тако је и урадио.{S} Казао је домаћима да иде; иде, вел |
јој није много поверавао никада.{S} Па тако и сада.{S} Оно што је знала тетка Дока, није знала |
али и метали на једну исту цифру.{S} Па тако и сада, док је викао цифре, викао, а сада поче она |
то мачка омаци, да то мишеве лови, — па тако је и овде с Ђорђијом и сином му, Маном. {S}Причала |
инцуре, а он опет наставља:</p> <p>— Па тако је и с овим сад.{S} Она је одбегла, или отета — то |
јести!...</p> <p>И одржа реч!{S} Написа тако, да је све брујало по граду.{S} Читали су и пријат |
сва друга деца!{S} Е, зашто је тој саг тако у свет — кој ће да зна!...{S} Е, тој ти је саг али |
ет ће је заборавити, па ће и гласа оног тако полако нестати.</p> <p>Тако и ураде.{S} Дође зет Г |
реч <hi>оскудација...</hi></p> <p>И сад тако паметно дете, које је тако много обећавало већ у н |
milestone unit="subSection" /> <p>И код тако лепог живота и слагања, како је морало бити Јевди, |
ве јасно било.{S} Веровала је да је све тако како јој је несрећна девојка рекла; веровала, као |
p> <p>Сви му одобравају, веле да је све тако као што он каже, поручују чокањчиће линцуре, а он |
да”, неки Гане „Мајкина душица” — и све тако нека имена! — Добри људи, лепе прилике, али при св |
едозвољени и недопуштени односи — и све тако нешто.{S} А кад сиротиња, што не може да се формал |
ши.{S} Чак му се и мајка љутила што иде тако без новаца, као да није чорбаџиски син!{S} А ако п |
пази! — Колико само пута, кад она прође тако некуд са својим стринама или теткама крај његова д |
ио чиновник, па да је огуглао и да може тако лако прогутати и сварити ту ствар као други, цивил |
ле, „како наша вредна полиција, која је тако ревносна и брза кад кога треба казнити за непочупа |
но и радо одлазио тамо.{S} И несрећа је тако хтела да се и ових дана тамо нађе и да севдалише и |
жењер по дужности не пролази, Дваред је тако тога дана пролазио сокаке, дваред се враћао у дућа |
/p> <p>И сад тако паметно дете, које је тако много обећавало већ у најранијим годинама, када је |
него и вешто питала: постављала јој је тако вешто обична и унакрсна питања, да је ова све каза |
lestone unit="subSection" /> <p>Ишао је тако цело после подне.{S} Дан био леп, топал и ведар се |
малопређашње тишме и вреве!{S} Дуго је тако ћутао погружен и несрећан, док се једва разабрао и |
ћути, трпи, и плаче кришом. {S}И то је тако трајало неколико дана, тешких и црних дана, а зати |
ли то је сујета мајсторске мајке што је тако рекла!)</p> <p>— Па ће се женим, нане, ти ич бригу |
вети, ако се девојка проведе, и свет је тако види у кругу њених толиких анђела хранитеља, међу |
м и проклео је, веле, ћерку, која му је тако загорчала његове старе, последње дане...</p> <p>У |
ија био је красан младић.{S} Било му је тако двадесет две или три године.{S} Врло је рано отпоч |
упи, бата-Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако баш било у пређашно време, неје!...</p> <p>— Ба!{S |
тако интересантан и тајанствен, верзије тако многе, контраверзије тако велике — да није никакво |
твен, верзије тако многе, контраверзије тако велике — да није никакво чудо што се и сам господи |
дају, акамоли разговарају. (А и да није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер у таквим при |
беше доста да је често — као и све које тако држе много на себе и на лепоту своју — иако лепа, |
а израз лица јој такав и уста јој стоје тако, да не знаш или се смеши или ће да заплаче...{S} И |
смеха разглавиле му се вилице и остале тако разглављене, па не може да их састави, него му при |
фир и начелник слажу — и онда то не сме тако остати!{S} Не сме нико преко јавних гласила ни реч |
плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако исто...{S} Прекодан се сваки час тек изгуби, нема |
" /> и адвокату.{S} И баш кад су се оне тако чудиле што им нема никога, чуше споља неки глас.</ |
ет другом неком приликом пређе преко ње тако равнодушним и уморним погледом, као да је то неки |
трбух, па дремају, јер су научиле да се тако најприличније проводи празник.{S} Зона у соби до њ |
даљене, да не би шкодиле ствари која се тако лепо и глатко свршава. {S}Чак је у услове ушло да |
врата која су између два долапа, па се тако једва и распознају од долапских врата.{S} У ту соб |
у Новом завету ни за једно дете није се тако с правом могло казати и написати да је васпитано у |
слегло у сватове, и радовало се што се тако лепо, и баш онако као што је требало, свршило.{S} |
сам сулундар упао међу њих, не би му се тако зачудиле као ово сада њој.</p> <p>— Здраво ли сте, |
нају да их нико не зна где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не |
ћи к њој Калиопа, па нека њих две удесе тако да испадне свима по вољи и по хатару.{S} Јевда је |
шта и не говоре пред њом, него кад хоће тако нешто да говоре и да се као старији изразе, а они |
ла одведена, него да је код родитеља, и тако да ништа од свега онога што се којегде прича није |
е просто згрануше, показаше му врата, и тако оде и без кафе, задовољан што нису, како су му при |
тада га мајка није више водила собом, и тако је Манулаћ проглашен дефинитивно за мушко.{S} Од т |
и шамија дошли већ мало више накриво, и тако издавали њено расположење.</p> <p>А затим се подиг |
стара, искуством освештана реч...{S} И тако се и овде збило.{S} Силни савети и опомене учинише |
и не знајући шта је све изблејала.{S} И тако је Дока дознала и одмах схватила и јасно јој било |
ема покојном Ђорђији, оцу Манином.{S} И тако Јевда остаде удовица и посвети се сва неговању и в |
борац за истину, правду и слободу.{S} И тако се ипак у неком виду обистинише слутње и жеље капе |
иска ћерка бежи у чорбаџиску кућу.{S} И тако се понегде и тумачило.{S} Али тиме је само још већ |
ша и одмах успут је прода за девет, — и тако донесе два гроша више него што је понео!...</p> <m |
ао што је ловац, бињеџија и весељак — и тако је мајстор Мане од њих и добио онај надимак: чапку |
у се шетале испод руке, али с оба ока и тако невешто, да су Чивутке прснуле у смех, јер им се у |
јући оне њега.{S} Тако је силна љубав и тако силно заноси она човека!...</p> <p>Ништа од свега |
ре подне цела родбина иде у амам, где и тако нису одавно били.{S} И Зона ће моћи, јер јој је да |
у дуету, терцету, квартету, квинтету и тако даље.{S} Певали је и шегрти и тамбураши! — Ту се ј |
војци која сама дође!</l> </quote> <p>И тако прошла читава година — век читав за Зону, на коју |
е урадити онако како она жели.</p> <p>И тако је тај испад у новинама имао за последицу да се уч |
и од њега само да је зависило, можда би тако и било, Али, срећом по Зону, <pb n="196" /> стиже |
ило је толико јако, догађај сам по себи тако интересантан и тајанствен, верзије тако многе, кон |
Пајицом.{S} С њим игра.{S} И ти се људи тако страсно задубе у тај проклети шах, да се око њих м |
а више их је занимало од куда да толики тако упорно тврде, да су све то видели што се сад прича |
приметили! (Ономад су се чак и сликали тако са шахом, како задубљени у игру играју њих двојица |
и она тихо искашља.</p> <p>Обоје стали тако, па стоје три корака далеко једно од другог; обоје |
употребити догађај у своју корист, или тако нешто учинити што би упропастило ову овако лепо за |
сови о том догађају нису, наравно, били тако претерани, али се ипак доста штошта причало, тумач |
ао, мислиш и на ручак ће заборавити при тако силном послу, па се заборави тек и запева тихо и п |
он, куче, — и кој га, бре, научи да си тако збори? — рече: „Нећу да ги носим; бос ћу си идем, |
и желео сељаку кишу.{S} И кад се спусти тако давно жељена и очекивана киша, он је онда задовоља |
ку песну! — рекла би Зона Васки, седећи тако често тужна на доксату, и, отуривши ђерђеф, наслон |
други ред загрљене момчадије, и, идући тако кућама својим, певају сложно оба реда...</p> <p>Да |
којима је увредила једну искрену и њој тако предану душу човека који јој сада опет у машти изи |
о као да је први дан Ускрса, и нагиздан тако удари сокацима, па, наравно, и Зониним сокаком.{S} |
државом и друштвом.{S} И он се, напојен тако из пехара жучи (из којега сваки у животу мора мака |
on" /> <p>Али, иако је хаџи-Замфир имао тако строге и, такорећи, несувремене погледе на школу и |
дохватио пушку, ухватио се поља и лутао тако до мрака, и тада се тек вратио кући; а да тога дан |
свирком и игром њиховом, бацао на крило тако силно, да би им папуче полетеле чак у штукатор, и |
ни слутила, а ни у сну јој не би дошло тако што!{S} Оно чега се она бојала, од чега је стрепил |
.{S} А ваљда је и суђено и писано да то тако буде.</p> <p>Зато се прве недеље поподне крену тет |
у исто то време, није налазио да је то тако страшно ако његова мезимица, његово чупе Зоне, нед |
у оним чоханим гугуткине боје, али исто тако богато ишараним гајтаном.{S} Пало му нешто тако од |
ога у прошлој глави, а што ће опет исто тако (унеколико, наравно) бити узрок ономе што ће се ис |
вали Богу што је то само сан био, и што тако, хвала Богу, није још и ту срамоту доживео да му с |
е сладолед за даме, — и већ, увек нешто тако шаљиво избаце, што се после запамти, остане ту и ц |
ато ишараним гајтаном.{S} Пало му нешто тако одједаред на памет да се пресвуче; и он се нагизди |
се црвене од тешка стида.</p> <p>Нешто тако могло се очекивати и у овој прилици код Мана кујун |
да чине!...</p> <p>Или други пут, опет тако, улети сав задуван с по једним јајетом у свакој ру |
.” па иде даље другим сокаком, где опет тако нешто викне или вели: „Овим шором, Лазо, еј, девој |
кав посао за вратом!...</p> <p>Или опет тако ради у дућану, а посао навалио као никад; ради, уд |
стају с прагова авлиских врата и остају тако стојећи — с мало погнутом главом и рукама под пасо |
ране око себе, да види чему се то смеју тако силно.{S} Погледа, а све очи и руке упрте на колов |
ољу?! — загрме Замфир на мезимицу своју тако громогласно, да из комшилука радознале женске поле |
и, нема је.{S} Повлачи се у самоћу, ону тако милу самоћу младим створовима који не знају шта им |
г дао — подвикну јој и развика се на њу тако, да се ова уплаши горе него што се икада уплашила |
ле на сто, па полете с таблом ка касиру тако силно, да је са столицом заједно оборио ситног Тас |
S}Па хоће и да се пошале.{S} Кад год ту тако стану, увек питају и моле да им се да штампан ред |
а!{S} Било је!{S} Било је, ама неје баш тако без ред било!{S} Пантиш ли, хеј-хеј, дамно, што уч |
саг работа!{S} Може да и неће бидне баш тако лошо! {S}Доне!{S} Доне, мори!{S} Доне, несрећо сел |
навали на њ, он јој рече да није то баш тако хитно.</p> <p>— Море, Манчо, сине, докле ће си мом |
рече, не знајеш моју муку, па си збориш тако.{S} А, истин’, рече, ја сам кабает, много сам, реч |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тако се није смело више трпети, нити је могло остати, м |
} Е зашто да ти пропада век?!...</p> <p>Тако је Јевда говорила сину.{S} Мало који дан да му ниј |
чак ту?! — и враћа се натраг!...</p> <p>Тако, ето, почесто ради Мане.{S} Али да призна да све т |
о стадосмо, ете, душмани саг!...</p> <p>Тако је говорила задовољна тетка Дока.{S} Али је то, на |
тој да бидне — <hi>неће!</hi>...</p> <p>Тако је говорио хаџи-Замфир.</p> <p>А имао је и право!{ |
... што имаше лојзе у Ћурлине...</p> <p>Тако је још неке зауставио и питао за берићет, па у том |
гласа оног тако полако нестати.</p> <p>Тако и ураде.{S} Дође зет Гопе по Зону и одведе је.{S} |
аћин кренуо на врло важан посао.</p> <p>Тако је хаџи-Замфир пошао чаршијом, идући полако и дост |
„Виник”, донети ту сензациону вест. {S}Тако ће се рестаурирати у очима публике и јавнога мнења |
обријати, ако се само још једном запева таково „Иже херувими!...” После тога није пан-Франћишек |
атне сцене; жалити је и желети је да се таково што више нигда не понови”...</p> <p>Или, још бољ |
личати кућевна вечера.{S} А други, који такође рано затварају дућан, али који не носе увече паз |
пространа.{S} Испред куће мања баштица, такозвана девојачка башта, пуна свакојаког цвећа: руже, |
ети и наћи под билијаром само за сезоне такозваних „кромпир-балова”, кад настане обавештавање, |
из тих стопа Мани у дућан.</p> <p>— А, такој ли је? — викну му тетка-Дока још с врата улазећи |
Како је, рече, овој цвеће бледо и вене, такој, рече, бледи и вене и њојно лице од карасевдах”.. |
а.</p> <p>— Аха! — кликну тетка-Дока. — Такој те искам!{S} И татко ти такав беше!</p> <p>— Теке |
Видосте ли с очи, <pb n="145" /> та да такој можете да зборите? питујем ги па ја. „Не видосмо, |
збори да је <hi>побегуља</hi>, па када такој вика, збори, када ништо неје било, а оно дођи к н |
ој сас здравје”, рече, „и са севдах; па такој је”, рече, „и сас Зону и Ману”:</p> <quote> <l>Ак |
а други па слази“, та и с вас чорбаџије такој си је.{S} Зар мало ли ги има од ваши што си беоше |
нико ни у турцко ни саг у српско време такој не орезили, ни ме једно куче толко уапило, како с |
ве „побегуља” — берем да знаје зашто се такој зове.{S} Ете, тој ти се поздравила!{S} Води гу, р |
S} Да запантиш”, рече, „овај мој реч, и такој да се”, рече, „поздравиш од мен’ до ону”, рече, „ |
Е, иди си, па ги питуј сама.{S} Они си такој зборе.{S} Џевап не могашем да си веће дајем, — то |
се све убаво за наш варош!... „Бре, зар такој напраји, Миче?” зборе му наши. — „Што ће прајим!” |
а, демек, што си милуваше...{S} И ја ћу такој напрајим...{S} Сал ако ти искаш, — ласно за све!{ |
...{S} А ти што радиш саг?...{S} Харчиш такој и губиш си младос’ твој убав...{S} Време промињуј |
те признавам дек си тетино тетинче! {S}Такој те искам, ешеку ниједан!”</p> <p>За ту ствар треб |
нема више никакве дражи оно што им је, такорећи, већ пред ногама, него да их држи и буди у њим |
неопходни и потребни Нацко, јер он је, такорећи, дипломирани <hi>викач</hi>.{S} Њега, дакле, с |
ком, грчком и циганском, г. Ратомир је, такорећи, пре излетео одатле него што је ушао...{S} Али |
> стидљивости, целомудрености, — дакле, такорећи, скуп врлина и права противност оном Митки чор |
иако је хаџи-Замфир имао тако строге и, такорећи, несувремене погледе на школу и писменост у од |
е бавили.{S} Кујна је била најмилије и, такорећи, најтоплије место у пространим конацима чорбаџ |
и у дућан.{S} Кренуо се к самом извору, такорећи, позорници догађаја, да својим очима види, сво |
већи део грађанства, и то је остало, и такорећи стереотиписало се.{S} И само утолико уколико ј |
— ласно за тој!... — говорила би јој и такорећи понављала сваки дан надугачко и нашироко једно |
никако друкше, него као једна поништена таксена марка!...</p> </div> <pb n="164" /> <div type=" |
ра његовог, и ашиклиске, тако да кажем, тактике његове, — као што ће се већ све то лепо, јасно |
био и поносит и имао неки свој начин и тактику, тако да је назовем.{S} Кад је на њу непрестано |
у себи: да другог зета по свом ћефу, и таку слику и прилику као што су Зона и Мане, мучно да б |
идиш — једно, друго, треће оро, како се таласа и шарени!...{S} Све весело, па игра, пева, пије |
у Маниној кући.{S} Дубоко у ноћ још се таласало коло и игре, а „Јелке тамничарке” играло се не |
е...{S} Онда пише у новинама:</p> <p>— „Таљигаш”, реци Прока, „и вешерка Соса живе на очиглед с |
инка Парашкева:</p> <p>— У Мадине, ете, там’ спроти Зелену чешму, какво девојче искочи — пуста |
о трговине; нађоше га, хеј-хеј, далеко, там’ на-куде Солун...{S} Свири и он с други Цигани; ста |
о: како гу на кочије одвезоше у Докине; там <pb n="146" /> је, зборе си, ноћила; сву ноћ гореше |
гу, рече, однесе у Призрен, ели у Пећ; там’ су, рече, мајстори за такве работе!” — Море, што ћ |
г у јесен у кућу — на пролет ће ми дође там’ под Горицу!...”</p> <p>— Ама! — викну радосно Мане |
ама је лудо!...) Не слушај гу што си је там при вас зборила!{S} Никој гу неје пратија сама си, |
Причаше ми неки наши трговци, што одише там’ по трговине; нађоше га, хеј-хеј, далеко, там’ на-к |
Мори, у пашине сараје, па би искочиле и там’ помеђу три тесте Ђурђијанке и Стамболијке потакве; |
ке и Стамболијке потакве; искочиле би и там’ најлепе и најубаве!...</p> <p>Де-де!{S} Ласно за т |
о да несу моје ноге!...{S} Ћа да седнем там’ насред чаршију, — тол’ко си бе ослабела оди зорт и |
ој ће побоље да прерипи кочије у авлију там!” Али се никако не сложише. <pb n="127" /> Мане ост |
</l> <l>Низ тија тесни сокаци. —</l> <l>Там видов моме Еврејче,</l> <l>На висок чардак стојеше, |
ас тињало час плануло, па се светлост и тама потискивале сваки час по шареном ћилиму на поду... |
или у образ.{S} И Мане пољуби у руку, и таман да пође, а њега опет задрже, опет се рукују и вел |
побратими.{S} Он ће, мишљаше Мане, бити таман за тај посао.{S} Куражан је, дрзак је, има пуно т |
ту и тако даље.{S} Певали је и шегрти и тамбураши! — Ту се још мање скрасила него у П*.{S} Овде |
и плитке кондурице с ногу, седне и узме тамбуру, па запева ону своју најмилију песму:</p> <quot |
бу да се мало поодмори.{S} Тада би узео тамбуру и отишао у лојзе, или пушку, па отишао мало у л |
у лојзе.{S} Тамо је припалила кандило, тамјаном окадила одају, и клекла пред икону и на грчком |
само очи што осташе оне исте — крупне и тамне, с дубоким као бездна погледом...</p> <p>Као дери |
ника свога!...</p> <p>Засвира се „Јелка тамничарка”, лепа игра, уз коју се и пева, управо уз ко |
,</l> <l>За наше сељанче!</l> <l>Јелке, тамничарке!</l> <l>Јелке, зулумћарке!</l> <l>Ела да игр |
,</l> <l>За младо чобанче!</l> <l>Јелке тамничарке!</l> <l>Јелке зулумћарке!...</l> <l>Ела да и |
ћ још се таласало коло и игре, а „Јелке тамничарке” играло се неколико пута до „Шарен-ора”.</p> |
а!...</p> <p>И другу игру, опет, „Јелку тамничарку”, играли су, једно до другог, Калина и Мане. |
певају ону, омиљену Зонину игру „Јелку тамничарку”...{S} Играју и певају:</p> <pb n="120" /> < |
уна).{S} И што је даље било од чаршије, тамо по махалама и виноградима, све се чудноватије и не |
па је одазва настрану, у башту црквену, тамо под османлуке.{S} И ту јој се изјада.{S} Изнесе св |
као и у П*.{S} И још горе од онога.{S} Тамо су је тек калфе почеле певати, и то тек соло, — а |
савила шипке и побегла чак у лојзе.{S} Тамо је припалила кандило, тамјаном окадила одају, и кл |
у П*, и Зона је само интересантна била тамо, и ништа друго.{S} И место да остане тамо три-чети |
га одмори и разоноди на недељу-две дана тамо на чифлуку, а друго — време је да се, вели, и та д |
несрећа је тако хтела да се и ових дана тамо нађе и да севдалише и слуша како му сељанке певају |
и зета у околини.{S} Спреме је у П*, па тамо нека поседи код сестре — може јој се каква срећа ј |
и-Замфирових није ни слутило шта се све тамо по граду прича — кружиле су по чаршији и по многим |
од већег путничког сандука. — Такав је тамо обичај.{S} Јер чим неко има само мало веће бркове, |
тересантан; а то је просто стога што је тамо, у том свету, срамота да се мушко и женско и погле |
је <hi>нама</hi> — мени и теби, и ономе тамо брату — и показа на зајмодавца Љубисава — <hi>мука |
мо, и ништа друго.{S} И место да остане тамо три-четири месеца, или дваред дуже него што су мис |
ућути с неком проклетом песмом, која се тамо сад највише и најрадије пева, а почиње са: „На пор |
же јој се каква срећа јавити тамо.{S} И тамо има богатих трговачких кућа, а лепотицама се баш н |
p>У лето зором, још за росе, одлазио би тамо, попио кафу, коју би сам тамо на сухом грању пекао |
и старога кова, „старовремска”, како би тамо рекли, озбиљна и достојанствена.{S} Син њен, Мане, |
та и радознало их гледао, и кад су ишли тамо и кад су се враћали амо; кад су ишли у амам, он се |
као „чупе” или „чупенце” — како би они тамо рекли за шипарицу, а и она је њега познавала још и |
Ћу те одведем у кућу роднинску; седи си тамо сас сваки чес’ до венчање...{S} Од кога те стра’?{ |
сестре — може јој се каква срећа јавити тамо.{S} И тамо има богатих трговачких кућа, а лепотица |
иле за слушкиње, — као што је то обичај тамо на хладном и бездушном Западу, — него као нешто св |
длазио би тамо, попио кафу, коју би сам тамо на сухом грању пекао, наслушао би се песме птичица |
S} Па није требало ни да иде сам главом тамо. — „Сал дор чукне у тел у Стамбол — и паша већ беш |
ате!” ипак је он редовно и радо одлазио тамо.{S} И несрећа је тако хтела да се и ових дана тамо |
у Стамболу.{S} Сменио је он, или, како тамо кажу, „сургунисао је” три паше.{S} Па није требало |
вода беспосленом свету те је чак — како тамо веле — „турио у песму” чорбаџи-Замфира и неку лепу |
не беше, само што ноћни стражар далеко тамо у мраку што се види и чује се како се нешто разгов |
на и Генче Кривокапско, па отрче весело тамо где се оро игра.{S} Ту стану.{S} А обично и најрад |
и захтевају да се ових дана неизоставно тамо појави и пробави.{S} И он нађе да ће бити најбоље |
љна, тужећи се на дуго време, проведено тамо.</p> <p>После две-три недеље, дође по њу други зет |
стављала већ унапред себи како ће се то тамо чути, како пропратити и с каквим потсмехом све то |
е стигоше преко новина из Енглеске, јер тамо се побунили фабрички радници у Брадфорду против ка |
ез тога не би се дуго чекало на то, јер тамо, на Истоку, раније се и сазрева а раније и стари.{ |
одиш!...</p> <p>— Какав је?{S} Је ли је танак, висок; има ли мустаћи? — пита Зона. — Нећу га, а |
шицу мастике, а друга — леген и ибрик и танак пешкир.{S} Он би се умио, обрисао руке и лице, и |
рцао се и крзао једнако, док није дошао танак и кратак, мало дужи од мачјег репа, а после неста |
ена буди Бог с нама: <pb n="28" /> неки Тане „Домаћица”, неки Ване „Јагурида”, неки Гане „Мајки |
тако!...{S} На десно раме пала му дуга танка кићанка од накривљена феса, а на лево раме исплаз |
остаде при свом; њему је потребна била танка, висока и млада девојка, и то само за један сат.{ |
понекад и осмехне и једнако суче своје танке црне брчиће.{S} А још кад видеше да се Мане и не |
ак догурају у свој дућан; ту свраћају и танки практиканти и дебели лиферанти, који обично прате |
.</p> <p>— Мичо, мори, — запишта својим танким гласом, удевајући конац у иглу, терзијица Ваче Ш |
анео као тетреб, па продужи оним својим танким сребрним гласом:</p> <quote> <l>Где се премењува |
риште била је сува, џигљаста и краката, танких дугих руку, дуга лица и великих уста, укратко: ј |
велика ока, састављених танких обрва и танких брчића.{S} Већ и по самој својој природи и по за |
рномањаст, лепа велика ока, састављених танких обрва и танких брчића.{S} Већ и по самој својој |
цила и укрстила преко груди, покривених танком провидном кошуљом од бурунџук-свиле.{S} Он беше |
уске чакшире маслинове боје, а на груди танку жуту свилену памуклију, преко ње јелек и гуњче, о |
да живи без толиких ствари, без Благоја танц-мајстора, без паркова с гарнизоном бандом и без Па |
аје.{S} Нико не памти да је икад мањи и тањи био; и сам дед Манчин причао је да се још дететом |
ске. — Вика ме снајка, ете, заради нику тапију и ливаду...</p> <p>— Заради <hi>некосену ливаду< |
јој мајци.{S} Он јој је чувао од живине тарану и резанце, спремане за зимницу, кад се то сушило |
ка, — ти ништо не знајеш, бата-Мане!{S} Тараф-тараф се напраји код нас дом...{S} Живот си нема |
ифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу му се тараф-тараф чини!” Тако су говориле, јер су све веровал |
ти ништо не знајеш, бата-Мане!{S} Тараф-тараф се напраји код нас дом...{S} Живот си нема од нек |
, а по кућу, сокак и ма’алу му се тараф-тараф чини!” Тако су говориле, јер су све веровале да с |
>— Што искаш, снајке-Јевдо? — запита је Таса. — Што ти требам?</p> <p>— Позва’ те, бата-Таско, |
on" /> <p>Не прође много, а ево чорбаџи-Тасе.{S} Био је подаљи рођак, падао јој као неки девер, |
да је са столицом заједно оборио ситног Тасицу шнајдера.{S} Предаде таблу ради контроле.{S} И д |
ле се на миндерлуцима: домаћица Ташана, Таска и тетке, Калиопа и Уранија.{S} Подупрле зид леђим |
и стрине, а највеће она грчка несрећа, Таска, тетка њојна, и како гу фатија кара-севдах...{S} |
ме све то свршавају — никога не питају; Таска и Дока, те две тетке, вешто су и фино удаљене, да |
ачунајући ту и Доку), од којих су две — Таска и Дока — биле савршеније и, по томе, и страшније |
измећарку.</p> <p>Зона се диже и оде, а Таска скиде шамију и раскомоти се, па седе, и тек сада, |
са Зоном.{S} И сад су сви сложно: тетка Таска слаткоречивошћу, мајка проклетством, отац страшни |
о као што је требало, свршило.{S} Тетка Таска <pb n="197" /> је тога дана била све и сва у Замф |
! - па подиже глас, да би га чула тетка Таска, која је баш у тај пар са Зоном и осталима пролаз |
ико неће чути!{S} Па и она матора тетка Таска, и она ту; смеје се и она, а прихватиле и оне дру |
Здрава ли је, жива ли је? — пита тетка Таска, а не може још никако да се издува.</p> <p>— Етее |
{S} Није искачала никуд? — запита тетка Таска, а упрла испитивачки поглед у Ташану и доњу усну |
82" /> <p>Стара, искусна и речита тетка Таска узела је на себе ту тешку и части пуну дужност да |
уђе од луђега, питања, тако да је тетка Таска савила шипке и побегла чак у лојзе.{S} Тамо је пр |
, такав му и син Мане, тврдила је тетка Таска и уверавала Зону.{S} А то се помало могло и веров |
Па иди си у кревет, — саветује је тетка Таска, која је важила у тој кући као лекар, или, још бо |
некој чочечкој дружини.{S} Чак је тетка Таска шанула Зони на ухо једну страшну ствар, коју је д |
пропао.</hi> </p> <p>Сутрадан је тетка Таска хтела да види ефекат који је произвела она јучера |
ad> <p> <hi>Ту је описано како је тетка Таска донела у Замфирову кућу први глас и опширан извеш |
ем да је трговац ники... — додаје тетка Таска и потпирује гнев. — Предузимач, ели лиферант... в |
вам-ке, при тету ти! — раздера се тетка Таска.</p> <p>Зоне се одазва на позив и изађе из собе.{ |
у и чорбаџиску кућу... — умеша се тетка Таска, која се досад доста резервисано држала и пустила |
таквога Манулаћа хвалила је Зони тетка Таска, а Мана кудила.{S} Али то све није јој ништа помо |
ршију и по ма’але! — поче шапћући тетка Таска. — Она луда Дока зар је пуштила тај реч!{S} Пипка |
свет! — заврши отсечно и одлучно тетка Таска, па се окрете још више од тетка Доке.</p> <p>— Мо |
ине главе Ману Кујунџију.{S} Зато тетка Таска и долази сваки дан, савесно и тачно као хирург ра |
н надугачко и нашироко једно исто тетка Таска, најречитија у целој родбини.{S} Ете има у Лесков |
а ћорче и слепче ниједне, — плану тетка Таска, — скутасте се туј како брабињци у зем, па ни чуј |
едала.</p> <p>— Лелеее! — узвикну тетка Таска, кад јој рекоше како стоји с њиховом Зоном, којој |
док није у сам мрак банула у кућу тетка Таска, и с врата, пре „живо здраво”, сва задувана и усп |
n="144" /> <p>— Црна Ташанооо, — закука Таска, — црна и три-клета друшкеее!{S} Тражи си криво д |
ма је поздрави једно јутро комшика њена Таска.</p> <p>— Туго-о-о! — викну Јевда преплашено. — А |
овде си је!</p> <p>— Ваздандан? — пита Таска.</p> <p>— Ваздандан! — одговара Ташана.</p> <p>— |
и је?!</p> <p>— За Мана не бива! — вели Таска.</p> <p>— Е, зашто да не бива?</p> <p>— Хехе! — о |
?{S} За хаџи-Замфирови си зборе! — вели Таска и погледа кришом на Зону, која је непомично лежал |
<p>— Е, ја сам си тетка на Зону! — вели Таска.</p> <p>— Ја па тетка на Ману! — одговара Дока.</ |
</p> <p>— Срето’ се ја и с њума, — вели Таска, — ама не смешем да гу питујем ништо, зашто је лу |
p> <p>— Мен’ ми кеф за Манулаћа, — вели Таска.</p> <p>— Мен’ па за Ману! — вели јој Дока, па се |
ајка ти да попију по једно кафе, — вели Таска Зони, — па ти прати, ете, по измећарку.</p> <p>Зо |
>тој</hi> си мислим и зборим!... — вели Таска.</p> <p>— Јок, тето, — одговара тихо Зона, па зар |
<p>— А ја дор чу то, — настави плачући Таска, — а мене-ми се ноге отсекоше, па како да несу мо |
че, „брљиву чорбаџику Ташану!” — заврши Таска, дижући се да иде и обећавајући да ће она да прок |
а?</p> <p>— Хехе! — осмехну се презриво Таска: — „Гаки нема, — свирка сака!”</p> <p>— Е, дајте |
<p>— Па, ете, дете си, — вели јој тихо Таска, ако у теј године нећеш, а ти када ћеш?!</p> <p>— |
авно и детаљно знало се врло добро, јер Таска је свакоме тачно причала шта је она казала Доки, |
<p>— Што рече, несрећо никаква? — плану Таска и оне друге две. — Неје те ни срам: еснафска жена |
прекиде је домаћица. — Васкеее! — викну Таска.</p> <p>Уђе Васка и домаћица јој рече да испече ч |
<p>— Е, тој да учиниш! — дражи га тетка-Таска. — У сургунл’к!...{S} Нек’ знаје и запанти, куче, |
-човека?{S} Ред ли је? — наставља тетка-Таска. — И Зона, и Калина, и друга ника!...{S} Па бива |
оста де! — прекиде је Замфир, али тетка-Таска ипак наставља.</p> <p>— ...{S}Оној му треба за ке |
ка Доке.</p> <p>— Мори, разбирам си ја, Таске, твоје зборење! — вели јој Дока, а пребацила ногу |
акву фамилију...</p> <p>— Е, доста саг, Таске!... — пресече је домаћин.</p> <p>— Е, бива ли тој |
ујне и стрине — све Ураније и Калиопе, Таске и Ташане, сва та женскадија, — па заџакаше на њ н |
Па како се напрајило тој чудо, реци ми, Таске, ако знаш?</p> <p>— Е, не знам ни сама си, Ташано |
„Живо-здраво”, ни ме питује: „Како си, Таске?” веће си збори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонч |
} Ама она си мене питује: „Живо-здраво, Таске!” виче преко сокак. „Што се, мори”, рече, „напрај |
ра Ташана.</p> <p>— И сву ноћ?</p> <p>— Таске, мори! — викну Ташана, поплашена од њена погледа. |
породични савет решио, на предлог тетка-Таске, да ће најбоље бити, и најлакше ће се запушити ус |
не крену тетка Ураније (јер је од тетка-Таске, која је иначе свршавала такве ствари, одузето св |
Ама не знајеш ти ништо! — брани се бата-Таске. — Вика ме снајка, ете, заради нику тапију и лива |
што си збори жена брљива! — вели Ташана Таски. — Кој ти рече за бегендисување?</p> <p>— Зна си |
, а Дока, опет, шта је све она казала и Таски и Замфиру.{S} И по махалама и у чаршији се неколи |
дела публике; или краће: како је тетка-Таскин план и рачун с оном корпоративном шетњом тотално |
их стрина, ујни и тетака, које се после Таскине походе изређаше и напунише јој главу, да већ ви |
их је њој бучила глава не само од тетка Таскиних реферата, него и од свију других стрина, ујни |
рам и резилак!... — узвикну Јевда, када Таско заврши Петракијеву причу.</p> <milestone unit="su |
ете, <pb n="46" /> тол’ку књигу! — вели Таско и одмери руком једну ужасну дебљину. — „Ласно ти |
ким сам мајка!...</p> <p>— Е, — уздахну Таско — тој си је, Јевдо, наш к’смет...{S} Кад бесмо де |
ичке, наш к’смет!...</p> <p>— Ама, бата-Таско, неје ми мен’ мука ни стра’ за тој!{S} Неје, две |
а ово саг почесто!...</p> <p>— Ее, бата-Таско, за тој те и позва’, да те молим, две ти очи, да |
Што ти требам?</p> <p>— Позва’ те, бата-Таско, имам си, ете, голему муку да ти рекнем...{S} Оно |
ђе?!</p> <p>— Какво време заступи, бата-Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако баш било у пређашно |
} Ако, што неће да ме питује; ако, бата-Таско!{S} Та што да ми је па за тој?{S} Друго заступи с |
<p>— Мину старо време, — беше му, бата-Таско!...</p> <p>А бата-Таско уздахну и прихвати:</p> < |
/p> <p>— Како да си не знајем?!{S} Бата-Таско зашто искочи до теб’-те?...</p> <p>— Ама не знаје |
— беше му, бата-Таско!...</p> <p>А бата-Таско уздахну и прихвати:</p> <p>— У старо време се зна |
i> </p> <p>„Полани, рече, — отпоче бата-Таско Јевди Петракијеву причу — кад му купи једне путин |
> <p>„Та тој ти исприча’, — заврши бата-Таско, — Јевдо, демек да знајеш да неје: „да неје било! |
у, па седи те плачи“.</hi> </p> <p>Бата-Таско је одржао реч.{S} Распитивао је и прокљувио све, |
и мен’ стра’ Јевдо! — одобрава чорбаџи-Таско. — Батиса ни се све, снајке Јевдо!{S} Све ни бати |
’хоћу, ’хоћу си, Јевдо, — рече чорбаџи-Таско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, |
рихвати јој Ташана, па се тек погледа с Таском, Калиопом и Уранијом, јер им свима дође чудно ве |
смехну се болно, поклони и пољуби тетка Таску у руку, па се спусти и седе на миндерлук и гледаш |
, саг да ги искаш и ону њину дрту тетка-Таску, да се с њума ожениш, па и ту ти не би дали, — то |
нке?</p> <p>— Поскочи, дете, до чорбаџи Тасу и рекни: „Вика те стринка Јевда; искочила, рекни, |
а, па се стиди.</p> <p>— Аха, магаренце татино! — заценио се од силна смеха задовољни Јордан... |
ати.</p> <p>— Ах, сарафче и банћерче ти татино!...{S} Овој ће куче, Персо, банћер да ми бидне. |
.{S} Присети се ја: у дућан си не седи, татка не слуша, мајку ич да не види; неће кондуре, кошу |
! — понавља Замфир. — И Топал-Стојанчу, татка ти, познавам убаво! {S}Кротка жена, убава домакиц |
по-трговац и од татка и па од татка на татка му!...{S} Ама да чујеш моју бруку!{S} Стиза недељ |
а што ће деца да ги бидну убава, све на татка и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш на к |
јни Ђорђија не пита много, веће рече на татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, |
авља је Мане. — Вардај, Васке!...{S} Од татка ми остаде кућа и лојзе и њиве... а ја си и сам јо |
м?!{S} Море, и не пантим веће!...{S} Од татка ми остаде, а он гу добија у дамно време оди влади |
Ја си знајем све...{S} Теб’-те стра’ од татка...{S} Стареји твоји, ете, не давају те...{S} Ама, |
че искочи по-трговац и од татка и па од татка на татка му!...{S} Ама да чујеш моју бруку!{S} Ст |
ее, овој ће куче искочи по-трговац и од татка и па од татка на татка му!...{S} Ама да чујеш мој |
ата-Мане!{S} Зар малко поруча ћутеци од татка ми заради Митка?!...</p> <p>— А збори си нешто за |
бећар, та да гу ели узнем ели отмем од татка гу”, — тол’ко што је лепотиња!...</p> <p>— ’Ајде |
Челебија се зваше?! — Остави си човек и татка, и мајку, <pb n="52" /> и дућан, и трговину, па с |
орбаџи-Петраћов што напраји сас мајку и татка му!...</p> <p>— Што ће начиним?! ’Ајде и ти, па, |
знаје Бог и црна у Горицу земја, што ти татка покрива.{S} По саг да ме не зовеш <hi>чорбаџијо</ |
е неки убаво запанти и плати ми за онај татка ти реч „куче у чашире”!...</p> <p>— Ухухуху! — пр |
дос’ са селски звери... {S}И ја ти се с татка живувашем алис како с брата...{S} Ели си дошеја п |
и малко; чека, белким, да се измире сас татка Петракија, та када си виде што ништо неће бидне, |
— викам... да дођеш, ете, да се цениш у татка ми...{S} Васка ни се удава... та... да се цениш, |
евесту!{S} Погле кол’ки човек стаде!{S} Татко ти Ђорђија беше у Котине године кад ме доведе у к |
ог потаквог човека, од ред човека...{S} Татко ти имаше пријатељи сијасвет, а ти си жмијеш нежен |
, веће <hi>татко</hi> да ме зовеш...{S} Татко сам ти, зашто си ми <hi>аманет</hi>...{S} Ако иск |
179" /> <p>— Ја си сина немам, Мане.{S} Татко те Ђорђија <hi>мен’</hi> у аманет остави.{S} Тој |
и главом стари Замфир и не верује му. — Татко кој ти беше?...{S} Ђорђија! {S}А иверка пада ли д |
га зловољно и нестрпљиво Зона.</p> <p>— Татко и мајка ти не бегендисују ме — тој си знајем убав |
pb n="173" /> <p>— Из Вртиште.</p> <p>— Татко — кој ти беше?</p> <p>— Стојанча...{S} Топал-Стој |
ицу Кермину!{S} Тој ли је ред?!...{S} А татко што да праји?!{S} Узе си на брата дете, рече: „Со |
p> <p>— Лелее! — хуче Јевда.</p> <p>— А татко му Петракија тури га у новине и рече: „Од данаске |
е ми веће Митанче неје син, ни му ја па татко; тој ви је, вика, на знање и, ете, управљање!{S} |
ако се презиваше? — Коритар, а његов па татко, како га зваоше у чаршију?{S} Врти-ваган... {S}Та |
, и не би се дигао док му се прво његов татко не дигне; само у кафани би он прво оца опомињао д |
чики!...{S} Беше!...{S} Беше!...{S} Саг татко и мајка — ништо!{S} Саг си чупенцета бегендисују |
а, и додаде да није ни чудо, кад јој је татко Грк из Филибе; затим му спомену Тимку Јордана Кал |
<pb n="44" /> Бог да чува!...{S} Ни се татко ни се па мајка слуша!{S} Што је овој?{S} Батиса н |
е и венчавање, а за друго јок, зашто ће татко да ме утепа“.</p> <p>Одмах после тога извадио је |
икну тетка-Дока. — Такој те искам!{S} И татко ти такав беше!</p> <p>— Теке... тетко, молим те.. |
што је, оно жуто, слабо и никакво, — и татко га па побоље воли оди сва друга деца!{S} Е, зашто |
кабает!{S} Ама си инает и инћар, како и татко ти што беше. — Припрети му и самим владиком. — Мо |
/> момци, па ни питују: бегендисује ли татко и мајка зета?...{S} Црна Ташано!{S} Иди си па се |
смет...{S} Кад бесмо деца, ники нас, ни татко ни мајка ни, не пита: оћемо ли ели нећемо; а саг, |
авају те...{S} Ама, ласно за тој!{S} Ни татко ми Ђорђија неје се оженија сас алал, демек, оди н |
Кад си татко седи, син му стоји; кад си татко праји цигару, син си већ чека <pb n="45" /> сас м |
<pb n="45" /> сас машице и жар; кад си татко збори, син си ћути, слуша, не сме да збори!{S} Па |
даваше чес’ на стареји своји.{S} Кад си татко седи, син му стоји; кад си татко праји цигару, си |
што ће имам муку с њег’ повише него што татко ми имаше, ете, сас мене!{S} Плати за путине осам |
, ете, купиш!” — Што бре, ешеку?{S} Зар татко ти чорбаџија први у чаршију и код влас’ и при офи |
пали цигару, и то обично онда кад би му татко добар пазар свршио).</p> <pb n="78" /> <p>И после |
баџијо</hi> и <hi>хаџијо</hi>, веће <hi>татко</hi> да ме зовеш...{S} Татко сам ти, зашто си ми |
ли ели нећемо; а саг, кад сами стадомо „татко” и „мајка”, — саг нас <hi>па</hi> не питују наша |
алај ме зове</l> <l>Миралај ме зове, на татли баклаву.</l> </quote> <p>— О Господи! - крсте се |
им) врата за собом. (Да би се, дабогда, тахо и уста душманима запушила!...)</p> <p>— Здраво, ти |
и Митка ти алис та си је работа! „Море, Таче, рече, не знајеш моју муку, па си збориш тако.{S} |
ранга...{S} А домакица ми збори: „Море, Таче, ћути си, па рекни: {S}Исполај на Господа кад си д |
, испеци ни две кафе!...</p> <p>А газда Таче седе и поче:</p> <p>— Ете саг ми, Јевдо, дође ништ |
} Батиса ни се све; све се батиса, бата-Таче!...{S} Е, како то?...{S} Ники ме ич не питује, а б |
>— Лошо време заступи!{S} Седи си, бата-Таче!... — вели Јевда, и нуди га. — Ако ли једно кафенц |
о и богато му исплатио.</p> <p>И кад је тачно извештен био да је Мане све то чуо, и кад му се М |
ало се врло добро, јер Таска је свакоме тачно причала шта је она казала Доки, а Дока, опет, шта |
е данас већ много лакше.{S} Ту утврдише тачно и поименце којим ће је све улицама одвести у амам |
ија, чије ћемо мишљење изнети опширно и тачно, као да је из стенографских бележака вађено.{S} А |
тка Таска и долази сваки дан, савесно и тачно као хирург ради операција, и саветује и теше Зону |
Све што је сазнао, он јој је савесно и тачно реферисао. {S}Јевда се просто изненадила.{S} То н |
реко авлије, хранио живину, и знао увек тачно колико има петлова, кокошака, пилића, па чак и сн |
том, сем његове, чак и девојачка мајка, Ташана, помагала, пошто Замфир није хтео ни да чује за |
ке и гнева његова!{S} Сви су повукли, а Ташана и Зона највише.{S} Да је то само пуст глас и лаж |
, па често снева немиле снове.{S} Снева Ташана, а ко њена Зона учена, није више онако умиљата, |
и плаче поваздан...</p> <p>Једина мајка Ташана што је била нежнија према њој: тешила је да то н |
тога и стога га је са зебњом очекивала Ташана кад се вратио од господина начелника, и кришом г |
персиске свиле — који већ више ни сама Ташана не носи, јер је изишао из моде, — потрпа на себе |
да дође, зато се у четвртак крену сама Ташана до Ураније, да види шта је било.{S} Зла слутња с |
еле!{S} Каква срамота!...{S} Црна, црна Ташана, како ће у свет да искочи, — девојче гу станула |
а Таска.</p> <p>— Ваздандан! — одговара Ташана.</p> <p>— И сву ноћ?</p> <p>— Таске, мори! — вик |
, поређале се на миндерлуцима: домаћица Ташана, Таска и тетке, Калиопа и Уранија.{S} Подупрле з |
ко да се издува.</p> <p>— Етее, — отеже Ташана, — како да ти рекнем....</p> <p>— Ама <hi>дома л |
шла!</p> <p>— Е, што си имаш? — пита је Ташана. — Седи си на једно кафе.</p> <p>— Несам си дошл |
!...</p> <p>— Каквија речи? — запита је Ташана.</p> <p>— Ех, па зборе си...{S} Зборе по чаршију |
мерак?...</p> <p>— Мерак! — прекиде је Ташана. — ’Ајде, како збориш ти па то?!... <hi>Мерак</h |
.</p> <p>Никад тужнија и утученија није Ташана била него после тога сна.{S} Целога дана јој ниј |
урно се спрема у обема кућама.{S} Прије Ташана и Јевда походе се узајамно чешће и разговарају с |
еше при нас... — рече јој с неке висине Ташана.</p> <p>— Ама, имам си, ете, нику муку, — а ни с |
у!...</p> <p>— Господ ги судија, — куне Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и зборе, кад ништо |
ету зна, носи чак и наочаре.{S} Чуди се Ташана откуд све то зна, и где је научила Зона све то?! |
м, што учи децу француски).{S} Крсти се Ташана, брише сузе и пита је: „Што се напраји, дете, ре |
ени ми стига и овакој!” — „Леле”, плаче Ташана, „истин’ ли зар искаш девојка да останеш?!” — „А |
е трпети, нити је могло остати, мишљаше Ташана.{S} Гласови су се бестрага раширили, захватали с |
и у плач, а за њом одмах удари у плач и Ташана, мајка Зонина, и све остале тетке, ујне и стрине |
ле гу, што си збори жена брљива! — вели Ташана Таски. — Кој ти рече за бегендисување?</p> <p>— |
— Болна?</p> <p>— Глава гу боли, — вели Ташана. — Има си заушке, та никаква се напраји; ништа н |
ућности Зонине.</p> <p>Често ноћу мисли Ташана, и дуго не може ока да склопи мислећи о Зони, па |
она и све тетке и стрине, а и мајка јој Ташана, чији је он најозбиљнији кандидат био, јер је би |
драво, ти како си, Доке? — прихвати јој Ташана, па се тек погледа с Таском, Калиопом и Уранијом |
ме па гледаш тол’ко? — пита је зачуђено Ташана.</p> <p>— Што те гледам, — тој си је <hi>моје</h |
>— Туј, та што? — одговара јој зачуђено Ташана.</p> <p>— Здрава ли је, жива ли је? — пита тетка |
но. {S}Бива да понекад бане домаћица му Ташана (од које се чорбаџи-Замфир, иако је три паше сур |
</p> <p>— Тугооо, тој си зборе! — викну Ташана, па се ухвати за главу, а после се умири мало, п |
...</p> <p>— Ћути си, не збори! — викну Ташана. — Што је било, збори!</p> <p>— Мори, брука по ч |
сву ноћ?</p> <p>— Таске, мори! — викну Ташана, поплашена од њена погледа.</p> <p>— Неје никуд |
се удадне...</p> <p>— Тугооо! — узвикну Ташана, па се заплака и седе сва малаксала на миндерлук |
ило чак и речи и свађе између Замфира и Ташане.{S} Зато неће бити згорег — чак писац мисли да ј |
стрине — све Ураније и Калиопе, Таске и Ташане, сва та женскадија, — па заџакаше на њ на сва тр |
Та ноћ је, дакле, мирно прошла, али је Ташанина радост ипак краткога века била.{S} Јер сутра н |
икако није одушевљавао том комбинацијом Ташанином, јер му се никако није Манулаћ допадао, иако |
/p> <p>— Ете, црна сам ти муштулугџија, Ташано!{S} Сас црн ти абер дођо’!...</p> <p>— Ћути си, |
а што си зборе?</p> <p>— Лошо си зборе, Ташано.</p> <p>— Лелеее, а за ког си зборе?</p> <p>— За |
отпочне.</p> <p>— Што не удавате, мори, Ташано, оној ваше чупе?...</p> <p>— Које чупе?</p> <p>— |
о знаш?</p> <p>— Е, не знам ни сама си, Ташано, веће се и сама крстим с обе руке, и питујем: шт |
! — развика се Дока, па заврши: — А ти, Ташано, подај си дете за онога Манулаћа, берем ће да им |
нце и дубак...</p> <p>— Лелеее!{S} Црна Ташано, у зем да пропаднеш! — викнуше женске, гледајући |
исује ли татко и мајка зета?...{S} Црна Ташано!{S} Иди си па се беси о ону криву дафину!... — в |
мо претвара, само да би се показао пред Ташаном како нерадо оставља кућу.{S} А тако исто му нис |
на гробљу.</p> <pb n="144" /> <p>— Црна Ташанооо, — закука Таска, — црна и три-клета друшкеее!{ |
тка Таска, а упрла испитивачки поглед у Ташану и доњу усну истурила као ћепенак.</p> <pb n="142 |
ијо</hi> или <hi>чичо</hi>, жену његову Ташану — <hi>чорбаџике</hi>, <hi>аџике</hi> или <hi>стр |
д мен’ до ону”, рече, „брљиву чорбаџику Ташану!” — заврши Таска, дижући се да иде и обећавајући |
о је та вест као гром поразила домаћицу Ташану.</hi> </p> <p>Стари Замфир није тих дана био дом |
баџи-Петраки, да ти рекнем.{S} А, рече, твој ’леб једо’, ти ме изведе на селамет, — па адет је |
азда Петракија, да те не орезили, рече, твој Митка.{S} Чуја сам — а убаво разбра’, — рече, јуче |
?...{S} Харчиш такој и губиш си младос’ твој убав...{S} Време промињује...{S} Треба веће да се |
зна то чорбаџи-Замфир.</p> <p>— Ете за твој кеиф, чорбаџи-Замфир, и тој ће ти напрајим! — вели |
>— Еее, ласте се па врћу на пролет, ама твој младос’ и моја лепотија — никад...</p> <pb n="14" |
аџи-Замфир, сав зелен од љутине. — Та и твој Манча...</p> <p>— Кој је „куче”, несрећо чорбаџиск |
а мој...{S} Седи си у дућан и гледај си твој пазар, а овој су наше женске работе...{S} Ти да ви |
и зборим у памет: „Ех, црна Доке, пусти твој к’смет!...{S} Што несам бећар, та да гу ели узнем |
вим...{S} Та и саг, виде ли како прокај твој дућан промину — ћа па да заб’равим, ама се сети и |
сас мен’ да напрајиш резилак, како онај твој Митко чорбаџи-Петраћов што напраји сас мајку и тат |
ј, да те л’жем”!...</p> <p>— Ти си имаш твој занајат, а ја си па мој...{S} Седи си у дућан и гл |
би, кад је сретне, — куде ти је убавиња твоја?</p> <p>— Е, хаџијо, — одговара му она, — прође с |
каш?{S} Ваљда се још није та срећна, та твоја будућа, родила?{S} Или, вели, ваљда тражиш много |
</l> <l>Где се премењуваш, леле Зоне, у твоја градина;</l> <l>Где се премењуваш, Зоне, у свилен |
.</p> <p>— Мори, разбирам си ја, Таске, твоје зборење! — вели јој Дока, а пребацила ногу преко |
ови — кол’ко ги убаво каза!...{S} Мори, твоје „живо-здраво” неће приме више!... — вели му задов |
даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не познаш! <hi>Никаква</hi> се нап |
пасем, сол не ручам, — та несам чула за твоје работе!...</p> <p>— Е што си чула? — вели мало сп |
абер и поздравље?</p> <p>— Па тој си је твоје знање.</p> <p>— Па питуј ме, де!</p> <p>— Па од к |
ивоту.</p> <p>— Тој ли су твоје чкоље и твоје знање?!...{S} Тој ли те учила даскалица у чкољу?! |
Ела овамке, да си видиш работу оди тој твоје <hi>„дете”!</hi> Нов адет да видиш!{S} Саг младож |
као никад у животу.</p> <p>— Тој ли су твоје чкоље и твоје знање?!...{S} Тој ли те учила даска |
и жена од чорбаџиски ред, — требаше <hi>твоје</hi> знање да је!...{S} Питујем те: куде ти је Зо |
! —</l> <l>Опери га, драга моја!</l> <l>Твоје руке — ракли-сапун,</l> <l>Твоје очи два кладенца |
,</l> <l>Твоје очи два кладенца,</l> <l>Твоје лице — јасно слунце!...</l> </quote> <p>Кад год б |
/l> <l>Твоје руке — ракли-сапун,</l> <l>Твоје очи два кладенца,</l> <l>Твоје лице — јасно слунц |
</p> <p>— Јевдокијо, црна друшке Јевдо, твојега ти Манчу, ете, турише у новине!... — тим речима |
та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега Манчу, па да ти, како и мен’, дође жал и криво |
ветске фрајлице, рече, поју си песну за твојега Митанчу, поју си:</p> <quote> <l>Кој ти купи ко |
’ чине и давају девојчики, а све заради твојега Манчу!{S} Убаво си видим, демек, зашто је тој!{ |
во вера, викам? {S}Ела овамке, да видиш твојега јевропејског „галантериста”!</p> <p>— Лелее, ту |
S} Теб’-те стра’ од татка...{S} Стареји твоји, ете, не давају те...{S} Ама, ласно за тој!{S} Ни |
вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!... (Читаоцима је познато да у Манчином дућану н |
ма, саг, саг да гу видиш и чујеш што си твори и збори!...{S} Слушај што ти зборим...{S} Несам ј |
покрива црна земљица и зелена травица и творца и предмет те песме! {S}И то вам ни писац не уме |
занимало од куда да толики тако упорно тврде, да су све то видели што се сад прича.{S} Од куд |
се од неочекиване среће.</p> <p>— Ее! — тврди Васка.</p> <p>— И... <hi>Зоне</hi> ти, ете, даде |
мало руке, што је, уосталом, — како он тврди — фамилијарна болест код његових у фамилији.{S} И |
ав је био Ђорђија, такав му и син Мане, тврдила је тетка Таска и уверавала Зону.{S} А то се пом |
веровале, али за оно прво нису, него су тврдиле да се стари лисац само претвара, само да би се |
је колима прегажено.{S} Други су, опет, тврдили да је својевољно побегла, а то су поткрепили ти |
мнење, које се тиме поделило, па једни тврдили да је Мане, а други да је Манулаћ одвео Зону, а |
и ружно, а најмање би се смео кладити и тврдити да ће се из тог чупета временом развити прва ле |
ија, хаџијо!{S} Беше му работа!” рекоше тврдо уверене да што су виделе и чуле, да је то виђено |
авају — никога не питају; Таска и Дока, те две тетке, вешто су и фино удаљене, да не би шкодиле |
не поведеш сас теб’ и чорбаџи-Јордана, те га не доведеш помеђу нас у хамам?... — Отада га мајк |
д ме питује, ели кад си ћути и промине, те сал гледа на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете |
.{S} Него умотавају то, крију у кучине, те: симпатишу једно другом, те брак на леву руку, те мо |
ш свет не осети благотворну моћ штампе, те осме светске силе!...{S} Остаде му још Мане.{S} Он ј |
гарцу у уво, па га тиме силно узнемире, те се, јадник, узаман баца ногама, стреса товар и самар |
а остану резил у чаршију и у свет, ете, те јагуриде чорбаџиске! — грди Митанче, који је од искљ |
те брак на леву руку, те морганатички, те дивљи, те неки недозвољени и недопуштени односи — и |
а леву руку, те морганатички, те дивљи, те неки недозвољени и недопуштени односи — и све тако н |
И чорбаџиски, бре брате, син отиде си, те је саг кантарџиски санким чиновник — сас двеста грош |
у у кучине, те: симпатишу једно другом, те брак на леву руку, те морганатички, те дивљи, те нек |
могло приметити.{S} А чезнуо је за њом, те како чезнуо, — само је био јогуница и није никако да |
ишу једно другом, те брак на леву руку, те морганатички, те дивљи, те неки недозвољени и недопу |
босоноге девојчице с мотиком на рамену, те је то Мана утолико чешће вукло у поље и зеленило, и |
Таса. — Што ти требам?</p> <p>— Позва’ те, бата-Таско, имам си, ете, голему муку да ти рекнем. |
ита је Калина, кад дође.</p> <p>— Вика’ те... ете... — поче Зона, а сва бледа, сувих усана, а и |
сас сваки чес’ до венчање...{S} Од кога те стра’?{S} Кој ти што може!?{S} Ја си имам сијасвет к |
Ее, бата-Таско, за тој те и позва’, да те молим, две ти очи, да ми помогнеш. {S}Знајеш какој с |
ку; рече: „Пази се, газда Петракија, да те не орезили, рече, твој Митка.{S} Чуја сам — а убаво |
— смеје се Мане, — што рече: „Жмиј, да те л’жем”!...</p> <p>— Ти си имаш твој занајат, а ја си |
убаво каза!...{S} Знајеш ли, Манчо, да те неће више да погледну заради онија моји речови — кол |
’хоћу да те пазим... да ти лацкам... да те слушам...{S} Као пашиницу ћу те накитим и нађиздим!. |
ребро и злато, — теб’ да накитим!{S} Да те нагиздим, та да се сјајеш и светлиш како у цркву све |
кажем; зашто, рече, може ласно гуја да те изеде”. — „А ја си, рече Петракија, уфати’ таг ники |
} Јеси!...{S} Ти да се ожениш, а она да те куне!{S} Тој да си дочекам, црна мајка!</p> <p>— Ја |
оне роспије, никакве вере!...{S} Та да те турају у новине и да те чете по махале и по чаршије? |
p> <p>— Чу ли, мори, пратила ме Зоне да те махсуз нађем и да ти рекнем да гу много мило за теб. |
ће бели свет неће да видиш!... ’хоће да те заб’рави и сокак, и махале, и град; — и никој неће н |
ре!...{S} Та да те турају у новине и да те чете по махале и по чаршије?!{S} Зашто, Мане, дете м |
не...{S} Две ми очи!...{S} Како смем да те л’жем?!...</p> <pb n="81" /> <p>— Па истин’ ли збори |
старовремско — беше веће!...{S} Што да те турају у новине?!{S} Што да си губиш младос’ и лепот |
арим!...</p> <p>— Хм!</p> <p>— ’хоћу да те пазим... да ти лацкам... да те слушам...{S} Као паши |
{S} Он ме и пушти саг при теб’...{S} Ја те видо’, када прође, па те чекам одамно...{S} Имам јед |
онуја, ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зоне Замфирско!...</p> <p>— Туј сам!{S} Што ти треба |
и, дете, до чорбаџи Тасу и рекни: „Вика те стринка Јевда; искочила, рекни, голема работа!{S} Ам |
р, чује се кикот, цичање, узвици: „Мука те изела!” Понекад се и папучама у шали гађају; а чим у |
теб’...{S} Ја те видо’, када прође, па те чекам одамно...{S} Имам један абер за теб’, и поздра |
— млат Митанча!...</l> </quote> <p>„та те, рече, максуз потражи, чорбаџи-Петраки, да ти рекнем |
усхићена Дока, „куче Ђорђијино!{S} Саг те признавам дек си тетино тетинче! {S}Такој те искам, |
е пориче, нити се брани.{S} Уопште, код те средње класе са женидбом иде много брже и лакше него |
ива.{S} И сада се лепо виде на њему обе те периоде пића: од пива је сачувао трбух, а од жупског |
лицу његовом: зна ли или не зна за све те гласове, од којих је њој бучила глава не само од тет |
и школе играња, -— уопште дакле на све те ствари где се млађи свет може састати и измењати пог |
е, ко се до кога најрадије хвата, и све те и такве ствари.</p> <p>Ту је још Зона чула за Манчу |
с вином; потреба државна изискивала је те је дошао баш у онај крај где је црно жупско вино бил |
ечалиш?!{S} Тој ли је зборење?!{S} Неје те ни срам оди овој чупе? — рече и показа на измећарку |
гракнуше неке, — што је брљиво!{S} Неје те ни срам!{S} Пи, какво зборење!{S} Иди си дом!{S} Нес |
? — плану Таска и оне друге две. — Неје те ни срам: еснафска жена, па погле како си збори!{S} К |
срећо! — обрецну се Јевда на њу. — Неје те ни срам?!...{S} Како збориш то?!...</p> <p>— Ете што |
S} Дуго још врзле му се по памети слике те, и није му никако јасно било и дуго још лупао је гла |
мислио кад је запевао ону песму Синоћке те, леле, видо’, <pb n="18" /> Зоне”.{S} Море, па не са |
ако као за себе:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне,</l> <l>Где се премењуваш... </l> |
а тихо и полако:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне, где се премењуваш,</l> <l>Где се |
с усана и он певуши ту песму: „Синоћке те, леле, видо’, Зоне...” </p> <p>Сваки ју је знао и пе |
елих хризантема. <pb n="186" /> — Јоште те је поздравила да гу прошћаваш, зашто је пролет дамно |
о, а оно дођи к ноћи и украдни гу... ће те чека, па, вика, ако се зове „побегуља” — берем да зн |
— викну уплашено Мане на њу. — змија ће те уапи, ако напрајиш как’в ешеклак!...</p> <p>— Де, мо |
} Прилепи ги и обложи ги на шију, па ће те мине и ће ти прође болес’... — вели јој љубећи је у |
{S}Што искубе, мори, курјуци?{S} Кој ће те такву, без курјуци, узне?!” — А Зона јој одговара: „ |
ави.{S} Кад увече леже у кревет, шапуће те стихове; кад ујутру устане и потражи папуче, опет му |
и као да ни две унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ досад пет девојака потсвојкиња удало.{S |
ом окретао, могла се, вала, поносити, и те још како, кад се за њом осврне Мане кујунџија!{S} Је |
чудновате слике као човеку у врућици, и те су слике прелазиле из јаве у сан и обратно, и најзад |
гађај могао догодити само због немара и те извесне лакомислености хаџи-Замфирове.{S} И нису му |
ље рећи, „Пошљи лудо на војску, па седи те плачи“.</hi> </p> <p>Бата-Таско је одржао реч.{S} Ра |
о, али и хладно, Замфир.</p> <p>— Не ли те пита, а ти си сал ћутиш!</p> <p>Замфир слеже раменим |
воје чкоље и твоје знање?!...{S} Тој ли те учила даскалица у чкољу?! — загрме Замфир на мезимиц |
е, па се трже уплашен и од саме помисли те.{S} Врати се опет мислима синоћњем догађају. {S}Мисл |
несрећо, кад ти никој ништо не каза, ни те па питује?!...</p> <p>— А што кој да ми казује, кад |
ет бидне Горица и зелена травица!” речи те никако јој не избијаху из главе.{S} И сада јој је св |
! — повикаше и скочише све на њу. — Кој те је зваја?!... ’Ај’ си дом!...</p> <p>— Кој да си иде |
<p>— Аха! — кликну тетка-Дока. — Такој те искам!{S} И татко ти такав беше!</p> <p>— Теке... те |
изнавам дек си тетино тетинче! {S}Такој те искам, ешеку ниједан!”</p> <p>За ту ствар требала је |
сто!...</p> <p>— Ее, бата-Таско, за тој те и позва’, да те молим, две ти очи, да ми помогнеш. { |
ују ме — тој си знајем убаво.{S} За тој те не питујем, веће за друго... — рече Мане, па стаде. |
сам.</p> <p>— Јеси, јеси, Мане.{S} Знам те ја тебе убаво...{S} Јеси!...{S} Ти да се ожениш, а о |
} Сас теб’ ћу, побратиме!</p> <p>— Знам те, де! — вели му задовољно Мане.</p> <p>— Е, што ће ми |
куне се женица, — две ми очи, не л’жем те...{S} Оваква да се напрајим, — ако те л’жем! — рече |
и ме па л’жеш, Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш |
<p>— Л’жеш ме, мори!</p> <p>— Не л’жем те, — куне се женица, — две ми очи, не л’жем те...{S} О |
, ти ме л’жеш, Васке?</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане...{S} Две ми очи!...{S} Како смем да те л |
понеки па ће и паре да дава!{S} Питујем те, ете, сал тој: тражија ли си?</p> <p>— Несам тражија |
i>твоје</hi> знање да је!...{S} Питујем те: куде ти је Зоне?</p> <p>— Ете, па овде си је!</p> < |
" /> ти?{S} То баш каже?” — „Ама, молим те, ни речи!” вели онај тајанствено. „Молила ме да ти н |
и исто ко да је и мени!...{S} Па, молим те, ујдуриши ти то; а ја знам шта је право...</p> <p>— |
кав беше!</p> <p>— Теке... тетко, молим те... — вели јој Мане и диже прст, — зборење за тој ич |
створио.{S} Сада је веран и сталан члан те компаније циганске.{S} Пре је свирао у ћемане, али с |
м те...{S} Оваква да се напрајим, — ако те л’жем! — рече и сави кажипрст као куку.</p> <p>— И З |
> <p>— Ја си сина немам, Мане.{S} Татко те Ђорђија <hi>мен’</hi> у аманет остави.{S} Тој си не |
{S} К’смет! — вели Дока.</p> <p>— Дамно те не беше при нас... — рече јој с неке висине Ташана.< |
— пита је зачуђено Ташана.</p> <p>— Што те гледам, — тој си је <hi>моје</hi> знање, а да беше т |
ако кучку резиле!...{S} А за оно па што те питујем, демек, за доцна кући идење... знајеш, има т |
тарицама.{S} Млађи свет и не пева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају.</p> <p |
ица и зелена травица и творца и предмет те песме! {S}И то вам ни писац не уме казати, јер то ни |
ро још горе!{S} Знала је она поноситост те старе чорбаџиске куће, претстављала већ унапред себи |
ће?!{S} Неје даскалица, та да си седи у те године.</p> <p>— Што је па тебе-ти за њума? — одбија |
тка...{S} Стареји твоји, ете, не давају те...{S} Ама, ласно за тој!{S} Ни татко ми Ђорђија неје |
седи у пазарни дан, у суботу, у дућану те да си збира пазар и да пази да си селске невесте не |
" /> то и дало повода беспосленом свету те је чак — како тамо веле — „турио у песму” чорбаџи-За |
ог комшију, Миче Шебинче, кубеџију - ћу те, ете, питујем за ништо! - па подиже глас, да би га ч |
у ти ги фрљим и обијем о главу...{S} Ћу те бомбардирам по ту главу како Срби Митад-пашину табиј |
Несам такав, Зоне, како казују...{S} Ћу те слушам; кад ми рекнеш: остани си, ћу си останем, кад |
!{S} Ја си имам голему роднину...{S} Ћу те одведем у кућу роднинску; седи си тамо сас сваки чес |
а Зоном и осталима пролазила туда. — Ћу те питујем, ако, демек, знаш да ми кажеш ништо...{S} Ел |
м опет: „Ај си, келешу ниједан, теб’ ћу те гледам”, или: „А ти си па нека девојка!” и томе подо |
б’, — из кућу те не пуштам...{S} Туј ћу те закопам! {S}Чаршију и бели свет веће неће да видиш!{ |
> <p>— Ама саг право да ми кажеш што ћу те, ете, питујем, — запита трећега дана Замфир зета Ман |
м... да те слушам...{S} Као пашиницу ћу те накитим и нађиздим!...{S} Сал за теб’ ћу радим кујун |
ивују при мужије...{S} Ни сас цвет нећу те ударим!...</p> <p>— Хм!</p> <p>— ’хоћу да те пазим.. |
чујем нику лошотију за теб’, — из кућу те не пуштам...{S} Туј ћу те закопам! {S}Чаршију и бели |
аро!...</p> <p>— Како рече?...{S} Не чу те добро!... — запита је благо и погледа благим погледо |
<p>— Море, неси муштерија!...{S} Немаш те паре!... — па узе испред носа забезекнутом муштерији |
ано Мане. — Ја си знајем све...{S} Теб’-те стра’ од татка...{S} Стареји твоји, ете, не давају т |
даши и побратими; ће изгинемо, — а теб’-те неће давамо!...</p> <p>— Јок!</p> <p>— Зашто?</p> <p |
Е, а зашто па играше?</p> <p>— Па теб’-те видела... па не мога да си седи да не игра, веће се |
ем?!{S} Бата-Таско зашто искочи до теб’-те?...</p> <p>— Ама не знајеш ти ништо! — брани се бата |
-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — замуцкује Зона, а већ |
— брани се и куне Мане, жива ми... ете-те...</p> <p>— Деде, деде, мори...{S} Закуни се!{S} Што |
е-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га питају коју ће да узме, а он ка |
и, и колевку, рече, и све што треба ете-те... ете, за спијење, како да ће, рече, <hi>под чадар< |
нађе и мало проведе с друштвом.</p> <p>Те је вечери Мане отишао и проџумбусио са својим друштв |
” а затим опет: „Ај си, келешу ниједан, теб’ ћу те гледам”, или: „А ти си па нека девојка!” и т |
рекидано Мане. — Ја си знајем све...{S} Теб’-те стра’ од татка...{S} Стареји твоји, ете, не дав |
"111" /> кујем срму и сребро и злато, — теб’ да накитим!{S} Да те нагиздим, та да се сјајеш и с |
т кардаши и побратими; ће изгинемо, — а теб’-те неће давамо!...</p> <p>— Јок!</p> <p>— Зашто?</ |
цвеће!{S} Сама га је тргала у башчу, за теб’ га тргала!{S} Пољубила га, кад ми предаде за теб’, |
света Богородица Тројеручица!...{S} За теб’ ћу сал да радим од јутро до мрак — што ми треба па |
а си раде за муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зоне, да <pb n="111" /> кујем срму и сребро и зла |
гала!{S} Пољубила га, кад ми предаде за теб’, — поцелуј га и ти саг!{S} Рече ми јоште да ти рек |
ирује је Мане. — За мен’ ласно; теке за теб’ искам да ти бидне убаво!{S} Зашто да узмем нику, а |
ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеириш, па |
године, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!... (Читаоцима је позна |
ћу те накитим и нађиздим!...{S} Сал за теб’ ћу радим кујунџилак...{S} Момци и чираци ми — они |
ађем и да ти рекнем да гу много мило за теб...{S} Без теб’, рече, живот си нема...</p> <p>— Кол |
. ете... збори: демек, много гу мило за теб’...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Из даљег |
ла!{S} Еве, да видиш, колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар верујеш. „Однеси му и овој, — рече |
е чекам одамно...{S} Имам један абер за теб’, и поздравље...</p> <p>Мане се тихо искашља, па се |
оште једанпут да чујем нику лошотију за теб’, — из кућу те не пуштам...{S} Туј ћу те закопам! { |
о дрво сас две криве гране, па једну за теб’ а другу за мен’, црну тетку, да се бесимо, зашто ж |
<p>— Е, а зашто па играше?</p> <p>— Па теб’-те видела... па не мога да си седи да не игра, већ |
а”, рече, „на младожењу?” — А што је па теб’-ти криво за Манулаћа и за мустаћи? зборим гу па ја |
!...</p> <pb n="55" /> <p>— А што је па теб’ ти за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да с |
а?...{S} Васка што је доносила абере од теб’ до мен’?...</p> <p>— Мори, — рече досадно Зона, — |
{S} Кој су они, што су па они побољи од теб’?!...{S} Море, мен’ ми мука и жал ми за мен’ што си |
екнем да гу много мило за теб...{S} Без теб’, рече, живот си нема...</p> <p>— Кол’ко ће пут па |
е, дете, умем си ја да пијем кафу и без теб’! — рече и извади табакеру, па стаде завијати цигар |
и човек ми...{S} Он ме и пушти саг при теб’...{S} Ја те видо’, када прође, па те чекам одамно. |
руком једну ужасну дебљину. — „Ласно ти теб’, — рече ми некња Петракија — имаш девојке, сина не |
е прилика, он, кријумчарски син, спроти теб’ и спроти други Замфирови зетови?... {S}Сестре ти с |
што си ја немам нику сестру, ама спроти теб’ прилику, — па ја да ти гу украднем и даднем, ем са |
никога, што ти, демек, нико неје спроти теб’ — ласно за тој!... — говорила би јој и такорећи по |
Јевда. — Тражи си, дете, прилику спроти теб’; а наше старовремско — беше веће!...{S} Што да те |
знајем?!{S} Бата-Таско зашто искочи до теб’-те?...</p> <p>— Ама не знајеш ти ништо! — брани се |
па да заб’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, курдишеш мушљику... заврши хаџи-Замфи |
ен’, рече, ласно невесту да нађем, како теб’ што је ласно шишенце ракијке да си пијнеш!...{S} Б |
Води гу, рече, — у <hi>Шам</hi>ће иде с теб’!</p> <p>— Ама, како да се женим, да си ’раним и же |
и насред чаршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека за Манулаћа, за онај р |
атру — у ватру, у воду — у воду!{S} Сас теб’ ћу, побратиме!</p> <p>— Знам те, де! — вели му зад |
је младо,” има селски реч.{S} Та и сас теб’ и Митка ти алис та си је работа! „Море, Таче, рече |
а, ја веће видо’ мој к’смет и срећу сас теб’!... вели му мати љутито. — Мане, Мане, мајка ти не |
р!...{S} Па што си берем не поведеш сас теб’ и чорбаџи-Јордана, те га не доведеш помеђу нас у х |
е... зборим <pb n="178" /> си... за <hi>теб’</hi> неће да ваља!... {S}Зашто ти си јоште аџамија |
ир, — куде су били они стари спрама <hi>теб’?!</hi> Оној беоше <hi>прстенџије</hi> и <hi>дугмен |
мове, — Разбирам си, убаво разбирам. {S}Теб’-ти кеф и мило и наводаџија си за онога зевзека чор |
. „’Ајде, вика ми он, ћути си, Доке!{S} Тебе ти ласно, рече; ти си мислиш да се саг ласно може |
човек”</hi> много се нешто распитује за тебе!” — „Који човек?” — „Па, онај, де... у сукњи; из ј |
p> <p>— Јеси, јеси, Мане.{S} Знам те ја тебе убаво...{S} Јеси!...{S} Ти да се ожениш, а она да |
е.</p> <pb n="93" /> <p>— Што сам ти ја тебе-ти, а бре, магаре?!...</p> <p>— Де, море! — чуди с |
си седи у те године.</p> <p>— Што је па тебе-ти за њума? — одбија домаћица. — Остави тија речи! |
ару преко браде и рекне: „Охо-хо!{S} Од тебе сефте, а од Бога берикет.” Сви су дућани већ давно |
} Ништо не знајем за себе, а све заради тебе!...{S} Ја си идем, па... како оној говедо када се, |
ну искам, песну не слушам, а све заради тебе, Зоне!...{S} У лов идем, <pb n="110" /> пушку не и |
му, него мука је <hi>нама</hi> — мени и теби, и ономе тамо брату — и показа на зајмодавца Љубис |
године и повише!...{S} Ама се вукујем и теглим с њег’ како ала с берикет.{S} Да чујеш сал”.{S} |
султанл’к олмаз”, рече, и толко!{S} Не ’теде више, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад |
ара, и „Криву бањку” и „Бербатовску” и „Тедену” и „Заплањку”; и наизменце водише коло редом прв |
пшешко живење моје?!...” Тужио би се на тежак и бедан овај живот, па би се прихватио ратлока и |
к и за Свету Богородицу Ржанску израдио тежак крст од срме. ...{S}После сваке такве на задовољс |
неочекиване напасти, — неси ти веће за теј работе.{S} Искам висока и т’нка ника да је...</p> < |
да га узне за ортака, — ама још неје у теј године!... <pb n="51" /> А својега сина напудија!.. |
Неће да зборимо за тој.{S} Кад стигне у теј године, демек да је за давање и удавање, — ласно за |
ек, мајстор на мушљике... разбираш се у теј ствари...{S} Е, кажи ми, зашто је тој?</p> <p>— Хе, |
, дете си, — вели јој тихо Таска, ако у теј године нећеш, а ти када ћеш?!</p> <p>— <hi>Било је! |
зулџиски, рече, коњ!” Е, куд се научило теја речи да збори?!{S} Виде ли, море, како се кучиште |
ом и ушао у пуну кућу; а Мане је, вели, тек нешто више: растапа злато, окива иконе, кује минђуш |
ту.{S} Зато се само и играла са сваким, тек колико да ужива у триумфу.</p> <p>Кретала се у круг |
ве, а и разговор би трајао врло кратко, тек у неколико речи.{S} Понекад би долазила и до места |
ређеног, мирног и задовољног човека!{S} Тек му кажу: „Море онај <hi>„човек”</hi> много се нешто |
ла на нишаљци — она је само гледала.{S} Тек се узме за руку са којом другарицом својом, а најра |
ом приликом силних својих прошевина.{S} Тек бане у кућу, па проси девојку.{S} Они га одбију, ка |
b n="31" /> па се смирило и утишало.{S} Тек онда поче мајка поиздаље наговештавати Ману да би в |
д шале, залечио, само кад се кренуо.{S} Тек се дигне до паше.{S} Јаве га, а паша га одмах пусти |
а кафана слуша и меће зрно на таблу.{S} Тек мало после неко се мешкољи, загледа у комшиску табл |
вима поскачу и главачки бућну у воду, — тек тада трза се Мане и гледа око себе, као да се пита: |
еднима лако рањен, а по другима тешко — тек шта је жив; бори се с душом и проклео је, веле, ћер |
устила и поређала доле по калдрми.{S} А тек по одајама!{S} Какав раскош и какво шаренило!{S} Ћи |
даху и одрицаху се сродства с њом.{S} А тек како је било Зони и онима што долажаху!{S} Шта је с |
> око, свуда види само господство.{S} А тек унутра, у кући, у претсобљу, шта све човек може да |
кав „пајтон”, и нико више у месту, онда тек добијете праву слику богатства, великог богатства ч |
, када је оца усхићавало — како је онда тек мајку Персиду срећном и поноситом чинило!{S} И зато |
и чаршија и кућа и родбина.{S} Родбина тек само поведе реч пред њим о њему: „Море, ’хоће, ете, |
} Млађе загледају, кришом испод ока, па тек само уситне кад прођу испред њега.{S} А чине се као |
„јок!...” а после постаје озбиљније, па тек силно затрепће очима, а сузе му силно грунуше.{S} С |
се данас не може на млађе ослонити, па тек онда улази.{S} Мане је сада узео и једног шегрта, к |
у чичек-антерија...</l> </quote> <p>Па тек скочи, не знаш ни зашто ни крошто.{S} Остави дућан |
и бездушне чорбаџиске кћери!</p> <p>Па тек она реч „куче у чашире” како му се увртела!{S} Он б |
и имаш? — запита зачуђено Замфир, и сад тек спази и ону велику иза леђа.</p> <p>— За голему, дв |
вети!”...{S} Многи приметише како им је тек сада пукло пред очима и све им је сада, веле, јасно |
.{S} И још горе од онога.{S} Тамо су је тек калфе почеле певати, и то тек соло, — а овде је већ |
накињом приповетке.{S} Али се Мане није тек онако звао чапкун-Мане, није забадава био син чувен |
— и то је имало нешто да значи, и није тек онако што је Јордановица необично стала хвалити Ман |
му се да поправи целу ствар, — тада се тек још више уплашио и решио се да сам покуша још један |
е поља и лутао тако до мрака, и тада се тек вратио кући; а да тога дана ништа није уловио, чак |
си, Доке? — прихвати јој Ташана, па се тек погледа с Таском, Калиопом и Уранијом, јер им свима |
ни.{S} Али има што не знате, а што ћете тек из ове приповетке сазнати, а то што не знате, то је |
скиде шамију и раскомоти се, па седе, и тек сада, кад се удобно намести, а она зајаука, ама она |
Али једнако иде куд год га ноге носе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и кад једини обитници па |
ефи.{S} Седео је, пио, и будан сањао, и тек га из сањарија тих трже глас споља, јер баш поред п |
> и признао тетка-Доки јаде своје.{S} И тек кад му је она опет дошла и понудила му се да поправ |
само сан, страшан и ружан сан био.{S} И тек тада одахну душом, прибра се мало и размишљаше хлад |
ону свилену мараму и гледаше у њу.{S} И тек кад му приђе Ајша с дахиретом, трже се из сањарија, |
а ни сву основну школу, него само три и тек почела четврти разред, кад је чорбаџи-Замфиру дошло |
и при тако силном послу, па се заборави тек и запева тихо и полако:</p> <quote> <l>Синоћке те, |
еда по кафани и погледом као пита, види тек неког где одмахује руком, а то му значи: „Не питај! |
наесте године, а престала је да га води тек кад све жене скочише у интересу јавнога морала, и к |
нога фаталнога дана у Црвеном Мору; али тек кад вам кажем да је још само паша имао такав „пајто |
то ће поштованим читаоцима јасније бити тек у идућој, тринаестој глави.</hi> </p> <p>Страшне он |
та, све је то радо гледало и увек нашло тек нешто да се окрене и погледа на ону страну.{S} И са |
амо су је тек калфе почеле певати, и то тек соло, — а овде је већ и шегрти певаху, и то у хору: |
онако бунован, и сазнао у чему је ствар тек онда кад је испраћао Доку.</p> <p>— Е, лошо ли сам |
и и треће кафе дођоше, а чорбаџи-Замфир тек сад мало да се одобровољи и каже шта га је нагнало |
е тако исто...{S} Прекодан се сваки час тек изгуби, нема је.{S} Повлачи се у самоћу, ону тако м |
на ново фамилијарно веће. {S}Сваки час тек заклапарају налуне или папуче преко калдрмисане авл |
а си човек и дућан!” иако је том човеку тек осамнаест година, а дућан му мало већи од већег пут |
, који дотле није ништа знао, и коме су тек сада све казали, и потужили му се како се одавна но |
мшиским кокошкама.</p> <pb n="85" /> <p>Тек улети усплахирен пред мајку и почне испрекидано:</p |
е не сме, и не може, да дође!...</p> <p>Тек спопадну човека који није ни у сну снио и ни накрај |
тражија ли си?</p> <p>— Несам тражија, теке...</p> <p>— У кога си тражија, да ти не дава?{S} И |
еш! — умирује је Мане. — За мен’ ласно; теке за теб’ искам да ти бидне убаво!{S} Зашто да узмем |
алву симитом.</p> <p>— Како ништо?!{S} Теке, истин’, што гу треба да си работи, кад си је чорб |
дира га Замфир. — Неје ништо лошо...{S} Теке... зборим <pb n="178" /> си... за <hi>теб’</hi> не |
ја тој да напрајим?! — куне се Мане. — Теке сутрадан, пред ручак, и ја си сам чу у чаршију, ам |
кам!{S} И татко ти такав беше!</p> <p>— Теке... тетко, молим те... — вели јој Мане и диже прст, |
!...” И истин’ збореше жена!{S} А ја гу теке тагај топрв погледа малко боље Зону.{S} Па кад гу |
без к ноћи лежу, спију, урањују,</l> <l>Теке у собу ми често нагвирују:</l> <l>Дома ли си, Зоне |
па може да се и удам”, одговара Зона, „теке неје зорт!{S} Има време, нане!{S} Зашто си ја печа |
утре „записи” оди дервиши из Лесковачку текију — они помагају.{S} Прилепи ги и обложи ги на шиј |
ажен чувши све до ситница како је ствар текла и како се развијала.{S} Био је утучен и неутешан. |
и преко груди, а низ дугу косу пушта се тел, блешти и трепери тел међу црном бујном косом, па м |
угу косу пушта се тел, блешти и трепери тел међу црном бујном косом, па му изгледа Зона сјајна |
иде сам главом тамо. — „Сал дор чукне у тел у Стамбол — и паша већ беше!” — говораху често мешт |
а и бржа и савршенија него и сам Теслин телеграф без жица, јер иде право чак у небо). „Кад је в |
је била — што лепо рекао тада поштар и телеграфиста Пајица, Едисон названи — била је судбине ј |
којега је волела и обожавала, јер је и телом и душом био лепота од човека.{S} А и сам епитет, |
то му је била некако струка, најмилија тема за разговор, о којој је најрадије у кафани, за сто |
зурле, звецкају чампаре, а гоч потреса темеље старога хана и сасипа прашину и црвоточину са пл |
би смео продужити с њим разговор о тој теми...</p> <p>— Што, што?{S} Што бре? — запитао би тад |
ма’але?!...” И готови су већ да потраже тенџеру, и измећарка Васка већ пошла по њу, да му је пр |
аћ све скаче од радости и смеха, држећи тенџеру коју му је донела и предала Васка...{S} А од си |
: „Ако ли, море, да му прикачимо на реп тенџеру?!” а трећи прихватају <pb n="122" /> радосно и |
његове, та саг да му врзујете та и <hi>тенџеру</hi> јоште, да понесе?!...” А Манулаћ све скаче |
?...{S} А кад буде ништо зорт, ја ћу се тепам и карам заради нашега Манчу, а ви јок!!...</p> <p |
p>— Мори, и насред чаршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека за Манулаћа, |
па ич не бери бригу!{S} Ако треба да се тепамо с некога, — па ће се и тепамо.{S} Ако треба да с |
еба да се тепамо с некога, — па ће се и тепамо.{S} Ако треба да се бијем с патролу — ласно за т |
и Персида, кад виде што ће искочи једно тепање, рече: „Неће си, вика, дете турцке путине; иска |
а-Коту.</p> <pb n="8" /> <p>— Што ме па тепаш, бата-Коте? — пита га Поте питомо, машив се шаком |
Ћилими пиротски и ћипровачки, ангорски теписи и сандуци седефски стамболски, пуни свиле и кади |
егени, ибрици, сахани, сребрни шавдани, тепсије и синије по метар и по у пречнику, па оне ћасе, |
, а према којој је опет охладнео, па је тера од себе; даље, тако исто није се могло измаћи њего |
а га карам? {S}Карање нема!{S} У војску терају сас зор, а у женидбу — јок!</p> <p>— Ели је, зар |
о.{S} А надао се успеху, јер је спремио терен.{S} О Мани се лепо изражавао.{S} У једном друштву |
Чим девојче почне да гризе доњу усну и терзија јој почне да мери и шије фустане — она је за уд |
танким гласом, удевајући конац у иглу, терзијица Ваче Шаторче, и запита свога првог комшију, М |
и шегрти певаху, и то у хору: у дуету, терцету, квартету, квинтету и тако даље.{S} Певали је и |
ама, као да је већ официр, као да му је тесак сабља!{S} А због тога ваљада и није се упуштао у |
раним каишем око паса, на коме је висио тесак, са шиљастим ципелама и још шиљастијом шишком исп |
ш од тесака, па му сад треска о калдрму тесак, о који се и иначе врлој вешто саплиће ногама, ка |
продужио бестрага свој лаковани каиш од тесака, па му сад треска о калдрму тесак, о који се и и |
не која тестија, затим се чује звецкање тесака, чује се жандарево: <hi>назад</hi>! па опет нешт |
трашнија и бржа и савршенија него и сам Теслин телеграф без жица, јер иде право чак у небо). „К |
>Низ Еврејското махало,</l> <l>Низ тија тесни сокаци. —</l> <l>Там видов моме Еврејче,</l> <l>Н |
мек, за доцна кући идење... знајеш, има тесни сокаци, буџаци, <hi>ћутеци</hi> а т’мнина је, — п |
их пашиних!{S} Кућа му је била у једној тесној и кривој улици у близини цркве.{S} Капија велика |
араје, па би искочиле и там’ помеђу три тесте Ђурђијанке и Стамболијке потакве; искочиле би и т |
а си имам жену... могу да си ’раним пол тесте жене — тол’ко си убав пазар имам!...</p> <p>— Ста |
тој тол’ко дуго зборим!{S} Имам си дом тесте мушљике, и све побоље и поскупе, а на овуја ми ке |
е чури, кеиф немам!...{S} А имам си дом тесте бре, ем повеће и поубаве и поскупе.{S} Да гу изгу |
<p>— Стани потурњак, па си узни и цело тесте...</p> <p>— Да не да Господ... ја си једну сал ис |
ње и псовке; пукне шамар или прсне која тестија, затим се чује звецкање тесака, чује се жандаре |
што у тај пар прођоше <pb n="135" /> с тестијама воде том улицом видеше при светлости општинск |
чи и рекни си по једно кафенце.{S} Иска тета и мајка ти да попију по једно кафе, — вели Таска З |
адинку! „Нане, поскоро ће да ни украдну тета-Зону!” <pb n="119" /> А Зона силно бризнула тада у |
дични савет или камарила, састављена из тетака, стрина и ујни, решила односно пронесених гласов |
рдну лекцију извукла од својих стрина и тетака, и није могла довољно да се накаје што се није м |
ацију, био љубимац свију стрина, ујни и тетака Зониних, и био предмет и повод непријатних сцена |
, него и од свију других стрина, ујни и тетака, које се после Таскине походе изређаше и напуниш |
ретала се у кругу своје родбине, својих тетака, стрина и ујни, и по чорбаџиским кућама.{S} У — |
ек је око ње било бар пола туцета неких тетака и стрина.{S} Кад иде, она се ломи у струку, ситн |
бина Замфирова је велика.{S} Пуно неких тетака, стрина и ујни.{S} И оне не само да приметише ка |
p>— Што, што бре?{S} Питај, бре магаре, тетина, он да ти каже каква сам била т’нка и висока кад |
е Ђорђијино!{S} Саг те признавам дек си тетино тетинче! {S}Такој те искам, ешеку ниједан!”</p> |
јино!{S} Саг те признавам дек си тетино тетинче! {S}Такој те искам, ешеку ниједан!”</p> <p>За т |
и и испричати (па и потући се с неком!) тетка Дока, којој су фес и шамија дошли већ мало више н |
е дошле на позив Јевдин, само најмлађа, тетка Дока, дошла је, као и увек, незвана.{S} Била је т |
не, а највеће она грчка несрећа, Таска, тетка њојна, и како гу фатија кара-севдах...{S} Све ми |
ему говоре; али све им то није помогло: тетка-Дока је, као и свака радознала женска, могла и ин |
носе са Зоном.{S} И сад су сви сложно: тетка Таска слаткоречивошћу, мајка проклетством, отац с |
е било.{S} Зла слутња се обистинила.{S} Тетка Уранија јој је све испричала.{S} Кад им је, вели, |
али му треба женска виткија и лакша.{S} Тетка Дока се брани и вели да је она лака и зове га да |
t="subSection" /> <p>И наслутила је.{S} Тетка Дока полете одмах право у Замфиров крај.{S} На ул |
вијала.{S} Био је утучен и неутешан.{S} Тетка Дока га је најпре изгрдила, а после тешила утешни |
фу, а понеке и задиманиле као мушко.{S} Тетка Дока пије и кафу и мастику и уз то пуши као Турчи |
ш онако као што је требало, свршило.{S} Тетка Таска <pb n="197" /> је тога дана била све и сва |
оку да ли зна она коју такву женску.{S} Тетка Дока се понуди сама.{S} Повисока је, а куражна је |
за зборење?</p> <p>— Ја што сам ти?{S} Тетка ли сам ти, што ли сам?!{S} Што си ћутиш како нема |
ога дана била све и сва у Замфировој, а тетка Дока у Маниној кући.{S} Дубоко у ноћ још се талас |
.</p> <p>— Е, тој да учиниш! — дражи га тетка-Таска. — У сургунл’к!...{S} Нек’ знаје и запанти, |
рекидао разговор.{S} И кад се уверио да тетка Дока све зна, он јој се исповеди и призна јој иск |
луда и брљива бећар-Дока да ти се пада тетка!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>„Тија |
У њој је испричана једна пропала мисија тетка-Докина, или, боље рећи, „Пошљи лудо на војску, па |
, и дође још једна, четврта тетка, нека тетка Дока, с рукама преко трбуха, и запита их шта су с |
којом се — чешће од свију — послуживала тетка Дока, док је причала слике из хамама, па да све т |
{S} Па тако и сада.{S} Оно што је знала тетка Дока, није знала мајка Јевда, јер Мане није хтео, |
ништо! - па подиже глас, да би га чула тетка Таска, која је баш у тај пар са Зоном и осталима |
еснаф-човека?{S} Ред ли је? — наставља тетка-Таска. — И Зона, и Калина, и друга ника!...{S} Па |
г!...</p> <p>Тако је говорила задовољна тетка Дока.{S} Али је то, наравно, слаба утеха била за |
ушка нек’ си искочи!{S} Каква му је она тетка!?...{S} А кад буде ништо зорт, ја ћу се тепам и к |
а он сам ништа томе није крив, него она тетка Дока, па нека се одбије на њену лудост...</p> <p> |
а на Зону! — вели Таска.</p> <p>— Ја па тетка на Ману! — одговара Дока.</p> <p>— Мен’ ми кеф за |
адан нико неће чути!{S} Па и она матора тетка Таска, и она ту; смеје се и она, а прихватиле и о |
> <p>— Здрава ли је, жива ли је? — пита тетка Таска, а не може још никако да се издува.</p> <p> |
</hi>?{S} Није искачала никуд? — запита тетка Таска, а упрла испитивачки поглед у Ташану и доњу |
pb n="82" /> <p>Стара, искусна и речита тетка Таска узела је на себе ту тешку и части пуну дужн |
у, и незвана, и дође још једна, четврта тетка, нека тетка Дока, с рукама преко трбуха, и запита |
га је породични савет решио, на предлог тетка-Таске, да ће најбоље бити, и најлакше ће се запуш |
поподне крену тетка Ураније (јер је од тетка-Таске, која је иначе свршавала такве ствари, одуз |
о тетка Таска, па се окрете још више од тетка Доке.</p> <p>— Мори, разбирам си ја, Таске, твоје |
од којих је њој бучила глава не само од тетка Таскиних реферата, него и од свију других стрина, |
ош живо разговарали, кад уједаред упаде тетка-Дока међу њих баш кад су јој се најмање надали и |
ека, луђе од луђега, питања, тако да је тетка Таска савила шипке и побегла чак у лојзе.{S} Тамо |
орђија, такав му и син Мане, тврдила је тетка Таска и уверавала Зону.{S} А то се помало могло и |
све!...</p> <p>— Кој ти каза? — пита је тетка Калиопа.</p> <p>— Тој си је моје знање, кој ми је |
<p>— Па иди си у кревет, — саветује је тетка Таска, која је важила у тој кући као лекар, или, |
је у некој чочечкој дружини.{S} Чак је тетка Таска шанула Зони на ухо једну страшну ствар, кој |
отално пропао.</hi> </p> <p>Сутрадан је тетка Таска хтела да види ефекат који је произвела она |
мнијег дела публике; или краће: како је тетка-Таскин план и рачун с оном корпоративном шетњом т |
ТА</head> <p> <hi>Ту је описано како је тетка Таска донела у Замфирову кућу први глас и опширан |
Па берем да је трговац ники... — додаје тетка Таска и потпирује гнев. — Предузимач, ели лиферан |
несу прилика?! — умеша <pb n="37" /> се тетка Дока, али не доби одговора ни од једне из већа.</ |
се знаје?!</p> <p>— Ихааа! — засмеја се тетка-Дока. — За тој па да ми је!{S} Знајеш ли, мори, н |
Ела ’вам-ке, при тету ти! — раздера се тетка Таска.</p> <p>Зоне се одазва на позив и изађе из |
p> <p>— Ласно, мори, за тој! — умеша се тетка-Дока, и на велико запрепашћење њихово додаде: — Ч |
говачку и чорбаџиску кућу... — умеша се тетка Таска, која се досад доста резервисано држала и п |
/l> </quote> <p>— О Господи! - крсте се тетка Уранија и тетка Калиопа од чуда што их снађе.</p> |
ве тетке, Калиопа и Уранија.{S} Само се тетка Дока не смеје, него се љути; планула, па скида па |
рац, на више трговачке науке (на што се тетка Уранија грохотом насмејала и рекла: „Лелее, старо |
Парашкева, и друга стринка, Николета, и тетка Рушка, коју су сви сматрали за род, а нико није з |
те за давање! — одговарају обе тетке, и тетка Калиопа и тетка Уранија.</p> <p>— Мори, кој ве пи |
— О Господи! - крсте се тетка Уранија и тетка Калиопа од чуда што их снађе.</p> <p>— Што је бил |
азваше и дођоше.{S} Дође и тетка Дика и тетка Кара, и стринка Парашкева, и друга стринка, Никол |
одговарају обе тетке, и тетка Калиопа и тетка Уранија.</p> <p>— Мори, кој ве пита: бричи ли се |
у ко ли ће то бити, отворише се врата и тетка Дока упаде у собу.{S} Да је други ко кроз сам сул |
p>И оне се одазваше и дођоше.{S} Дође и тетка Дика и тетка Кара, и стринка Парашкева, и друга с |
ађе; осмехну се болно, поклони и пољуби тетка Таску у руку, па се спусти и седе на миндерлук и |
ре ишчуђавала, снебивала и отимала, али тетка Дока — онако како је Бог дао — подвикну јој и раз |
<p>— Доста де! — прекиде је Замфир, али тетка-Таска ипак наставља.</p> <p>— ...{S}Оној му треба |
ане авлије, и једна по једна стрина или тетка долази, с рукама под пазувима.{S} Скупљају се, и |
тога и таквога Манулаћа хвалила је Зони тетка Таска, а Мана кудила.{S} Али то све није јој ништ |
ти тол’ко смићеш?</p> <p>— Е, ја сам си тетка на Зону! — вели Таска.</p> <p>— Ја па тетка на Ма |
Мори, зар она си је једна?! — прихвати тетка Рушка. — У Јордана Калтагџије дом што си процафте |
је сме слободно <pb n="126" /> поверити тетка-Доки, која је, уосталом, и дужна да му помогне, ј |
по чаршију и по ма’але! — поче шапћући тетка Таска. — Она луда Дока зар је пуштила тај реч!{S} |
, јер, ако и даље остане то ту при руци тетка Доки, ко зна шта све може лупити и испричати (па |
ништа му се све то није милило.{S} Речи тетка-Докине му једнако брује у ушима и распаљена машта |
.</p> <p>— Да збориш, Јевдо, — рече јој тетка Дока. — Да му збориш, ем повише да му збориш за т |
н дућан нико други него баш сама главом тетка-Дока.{S} Дошла је да му каже све шта је и како је |
ад је слудовао <pb n="108" /> и признао тетка-Доки јаде своје.{S} И тек кад му је она опет дошл |
неће приме више!... — вели му задовољно тетка-Дока одлазећи. — Мори, саг да ги искаш и ону њину |
у овај свет! — заврши отсечно и одлучно тетка Таска, па се окрете још више од тетка Доке.</p> < |
из Зонине главе Ману Кујунџију.{S} Зато тетка Таска и долази сваки дан, савесно и тачно као хир |
ће се кујунџија нађе! — заврши поносито тетка Калиопа.</p> <p>— Па, брљивке једне, што ви ја зб |
аки дан надугачко и нашироко једно исто тетка Таска, најречитија у целој родбини.{S} Ете има у |
ска је истину казала.</p> <p>По одласку тетка-Доке настао је код Замфирових прави лом.{S} Зона |
ан.</p> <p>— А, такој ли је? — викну му тетка-Дока још с врата улазећи у дућан.</p> <p>— Што је |
<p>— Па ћорче и слепче ниједне, — плану тетка Таска, — скутасте се туј како брабињци у зем, па |
p> <p>Зато се прве недеље поподне крену тетка Ураније (јер је од тетка-Таске, која је иначе свр |
е загледала.</p> <p>— Лелеее! — узвикну тетка Таска, кад јој рекоше како стоји с њиховом Зоном, |
она посред срца.</p> <p>— Аха! — кликну тетка-Дока. — Такој те искам!{S} И татко ти такав беше! |
— Мори, саг да ги искаш и ону њину дрту тетка-Таску, да се с њума ожениш, па и ту ти не би дали |
, све док није у сам мрак банула у кућу тетка Таска, и с врата, пре „живо здраво”, сва задувана |
де!{S} Сол ручам, мајке... — уверава их тетка-Дока, а они се обоје љуте. — Бре, бре, бре! — нас |
не слушај, ете, ону будалу, ону Доку. (Тетка ми се пада, ама је лудо!...) Не слушај гу што си |
у, — тако, отприлике, нека каже.</p> <p>Тетка Уранија оде, али се не врати.{S} Нема је ни у пон |
прође тако некуд са својим стринама или теткама крај његова дућана, а он у дућану ради и опази |
ицом, где достојанствено, окружен неким теткама и стринама, гега у прошевину, а уши му се црвен |
то си шњева и како гу резиле оне кучке, тетке и стрине, а највеће она грчка несрећа, Таска, тет |
ац Замфир је с њом врло мало говорио, а тетке и стрине боље и да нису, јер чим зину и отворе ус |
лела и хтела <pb n="182" /> за њега, па тетке покварише, али да ипак није заслужила да тако про |
.{S} Води је Сотираћ, Манулаћев брат од тетке, који је девер уз девојку, храмајући мало, јер га |
еје ни дете за давање! — одговарају обе тетке, и тетка Калиопа и тетка Уранија.</p> <p>— Мори, |
ервисано држала и пустила оне друге две тетке да говоре, а она задржала за себе као неку завршн |
се и она, а прихватиле и оне друге две тетке, Калиопа и Уранија.{S} Само се тетка Дока не смеј |
никога не питају; Таска и Дока, те две тетке, вешто су и фино удаљене, да не би шкодиле ствари |
летством, отац страшним претњама, а све тетке, стрине и ујне дугачким придикама и клеветама, сл |
рбаџиског.{S} Хвалила га је и она и све тетке и стрине, а и мајка јој Ташана, чији је он најозб |
ре Замфировима.{S} Кад скочише на њ све тетке, ујне и стрине — све Ураније и Калиопе, Таске и Т |
Море, ако искате, може да украднемо све тетке, стринке, куме и кумице.{S} Ја мислешем нешто ће |
} Скупљају се, и ту су већ на окупу све тетке и стринке, ту:{S} Дика, Кара, Рушка, Парашкева, и |
ач и Ташана, мајка Зонина, и све остале тетке, ујне и стрине, које се десиле ка окупу...</p> <p |
миндерлуцима: домаћица Ташана, Таска и тетке, Калиопа и Уранија.{S} Подупрле зид леђима, подав |
е девојка, обично је увек или мајка или тетке и стрине; а кад се уда, онда опет свекрва, јетрве |
било састављено из две стрине и четири тетке Манчине.</hi> </p> <p>Као што је Мане био мали ма |
а ће бити кафе и јеглена.</p> <p>Четири тетке и две стрине Манине поседале по миндерлуцима унао |
мо, — прекидају је једногласно и сложно тетке Калиопа и Уранија. {S}Што ни треба ти па да нам г |
мејаше да си до’оди дом, веће зареди по тетке и по стринке на ноћување... „А да беше тагај туј, |
ен, Костадинкино Миланче; ухватио се за теткину сукњу, а девојке и момци напали га, па га резил |
И татко ти такав беше!</p> <p>— Теке... тетко, молим те... — вели јој Мане и диже прст, — зборе |
а се ороди сас луду Доку, Доку да вика: тетко!</p> <p>— Па берем да је трговац ники... — додаје |
а оне опет: „Па поздрави се, ете, и на тетку Доку!” па га опет љубе у образ, тако да мора форм |
Кому ће да кажеш муке и дертови, ако на тетку си нећеш да кажеш?!...</p> <p>— Ама, што да си зб |
шта помогло код Зоне.{S} Јер, слушајући тетку, Зони је Мане због таквог његовог живота само изг |
па једну за теб’ а другу за мен’, црну тетку, да се бесимо, зашто живот веће немамо!...</p> <p |
а, — <hi>моје</hi> си је <hi>било</hi>, тето! — рече болно и оде спуштене главе полако, и као с |
сам ти ја! — вели Дока.</p> <p>— Море, тето, — брани се Мане од ове нове и неочекиване напасти |
зборим!... — вели Таска.</p> <p>— Јок, тето, — одговара тихо Зона, па зарони још јаче своју ле |
>— Што ти је, мори?</p> <p>— Болна сам, тето, — одговара полако Зона.</p> <p>— Болна?</p> <p>— |
амо погледа.</p> <p>А Поте се занео као тетреб, па продужи оним својим танким сребрним гласом:< |
, веле му: „Их, какав си па и ти!...{S} Тету Зону ти искају да гу украдну!...{S} Нећеш више да |
украдну!...{S} Нећеш више да спијеш код тету — ће гу украдну.{S} А ти си ћутиш ту, а имаш си та |
нас. — Зоне, мори!{S} Ела ’вам-ке, при тету ти! — раздера се тетка Таска.</p> <p>Зоне се одазв |
авило му — крај оних природних лепота — теферич још пријатнијим.</p> <p>А Мане је волео да тефе |
рожђа и вина, и други, много мањи, ради теферича, јер је био на ванредно лепом месту, имао хлад |
пријатнијим.</p> <p>А Мане је волео да теферичи.{S} Простре ћилимче, које би донео за њим Поте |
ук и дуванкесу, она му донесе наочаре и тефтер дужника!...{S} Сваки час је <pb n="59" /> пред о |
као хирург ради операција, и саветује и теше Зону: хвали Манулаћа, а куди Мана.{S} Куди му стал |
да ће опет бити што је био, а засад се теши тиме што је испекао овај свој садашњи занат.{S} А |
Тако мисли Поте и једе печену бундеву и теши се и ужива већ сад.{S} Зато и није чуо кад га је ј |
а Ташана што је била нежнија према њој: тешила је да то није ништа, али је и она кришом погледа |
тка Дока га је најпре изгрдила, а после тешила утешним речима: да се не брине, да не очајава, а |
као у први мах.</p> <p>Замфирови су се тешили да ће то ипак проћи, али кад после кратког време |
о...{S} Али га то није много заплашило: тешио се што се само на речима свршило, а није добио, к |
адан брука по целом граду.{S} Не, не, — тешио се Мане, — није нико био, само оне, само женске, |
по глави и масницама по леђима; али се тешио да је такав журналистички хлебац и да служиоци ис |
гега у прошевину, а уши му се црвене од тешка стида.</p> <p>Нешто тако могло се очекивати и у о |
.{S} Или обуче мајкин венчани фустан од тешке персиске свиле — који већ више ни сама Ташана не |
е дахнуо душом, што се курталисао једне тешке бриге и главобоље, само му није мило што се младе |
и зло и наопако.{S} Али и овако, у овим тешким приликама, сачувао је стару своју веселу ћуд и ј |
{S}И то је тако трајало неколико дана, тешких и црних дана, а затим, мало помало, <pb n="31" / |
pb n="78" /> <p>И после неколико таквих тешких дана и такве душевне утучености како су га морал |
дена и оклеветена девојка када прокуне, тешко ће ти бидне, сине! <hi>До Бога</hi> се, мори, чуј |
Седе на миндерлук, ухвати се за чело и, тешко дишући, гледаше унезверено око себе, и не вероваш |
ако...{S} Врана врани очи не вади...{S} Тешко сиротињи! <hi>Лако</hi> је њему, него мука је <hi |
свет да бежи.{S} Али некако не може.{S} Тешко корача — смета му нешто; као да гаца кроз дубоку |
тављених услова, на које је услове Дока тешко пристајала.{S} Јер Дока је била врло незгодна: ув |
ен; по једнима лако рањен, а по другима тешко — тек шта је жив; бори се с душом и проклео је, в |
<p>Али састати се и разговарати било је тешко у оно време код тога света, који је на тротоарске |
једна по једна.{S} Обузе је и притиште тешко и горко кајање.{S} Растужило је ово тихо јесење в |
Сал што не плаче, колко му жал дође, и тешко!</p> <p>— Е, е!{S} Туј ми се уврте, — рече Јевда |
Зона, наравно, да и чује и види, па јој тешко, и плаче поваздан...</p> <p>Једина мајка Ташана ш |
и три недеље није остала. {S}Ужасно јој тешко, дуго и досадно било, и она се вратила зловољнија |
оз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко одмиче, а све полетело на њега, и виче: „Уа!” а о |
ећна и блажена!{S} И Зони постаде нешто тешко и досадно.{S} Све јој беше досадно, а најдосадниј |
Калина и Мане.</p> <p>И Зони дође нешто тешко.{S} Наслонила се на Гену, другарицу своју, па се |
но играње оне суклате Манулаћа, паде му тешко; стеже му се срце и помисли у себи: „И у чем ниса |
опет бежи.{S} И брани се рукама, а њих тешко диже: малаксале му; он пада и опет се диже и граб |
запевају баш пред кућом:</p> <quote> <l>Тешко дољи куд се вода слива</l> <l>И девојци која сама |
како и не би, кад му се целе недеље од тешког дерта није милило ни да седи, акамоли да ради у |
воту мора макар мало да гуцне), посвети тешком али светом журналистичком позиву — постаде борац |
а као ветар.{S} Јевда се врати у кућу с тешком слутњом.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
није било лако.{S} Није било без неких тешкоћа, нарочито код нашега света, који је, на жалост, |
речита тетка Таска узела је на себе ту тешку и части пуну дужност да опет избије из Зонине гла |
ти рекнем.{S} А, рече, твој ’леб једо’, ти ме изведе на селамет, — па адет је да ти кажем; зашт |
оносила ти абери од Зону...</p> <p>— А, ти ли си, Васке, девојке?...</p> <p>— Ба, несам више де |
/hi> гу све то напраји; ти си заврзаја, ти саг па и одврзуј!...</p> <p>— Море, какој ће му па с |
та-Мане, па несрећа ника!</p> <p>— Ама, ти ме па л’жеш, Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, |
ладено кубе...</p> <p>— Еј, Доке, Доке, ти си остаде јоште па она!</p> <p>— Што ће си чиним?{S} |
мисли га трже женски глас: „Бата-Мане, ти ли си?” Мане се заустави, а из жбуња му се приближав |
рекла!)</p> <p>— Па ће се женим, нане, ти ич бригу да не береш! — умирује је Мане. — За мен’ л |
ћар, белосвецки ники!{S} А зашто, море, ти не обукујеш нове путине, викам му ја, што ме резилиш |
ауза, коју прекиде Мане.</p> <p>— Море, ти ме л’жеш, Васке?</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане...{ |
кад слави Пантелејска црква...{S} Мори, ти слизаш низ мердивен, а мој Манча се топрв качи...</p |
ушманима запушила!...)</p> <p>— Здраво, ти како си, Доке? — прихвати јој Ташана, па се тек погл |
у...{S} Ти си сиротиња...{S} Кад ручаш, ти таг не вечераш...{S} Та, викам... ако искаш... — и т |
ћути си, Доке!{S} Тебе ти ласно, рече; ти си мислиш да се саг ласно може да ожени, да ми је ме |
>— Вика: <hi>ти</hi> гу све то напраји; ти си заврзаја, ти саг па и одврзуј!...</p> <p>— Море, |
S} Ласно за тој!{S} Ја ћу ти изработим; ти сал седи си, па жмиј!...</p> <p>— Хехе! — смеје се М |
ш много пара!” — „Здравља <pb n="33" /> ти?{S} То баш каже?” — „Ама, молим те, ни речи!” вели о |
, даде овуј шефтелију? <hi>За мен’</hi> ти даде?!...</p> <p>— Зоне...</p> <pb n="188" /> <p>— Л |
врди Васка.</p> <p>— И... <hi>Зоне</hi> ти, ете, даде овуј шефтелију? <hi>За мен’</hi> ти даде? |
а ако су поубаве и побоље оди овуја!{S} Ти си еснаф човек, мајстор на мушљике... разбираш се у |
сано, и што ће да искочи из њег’!...{S} Ти си трговац, ама овој ће, рече, искочи јевропејски тр |
ти искаш да станеш еснафска жена!...{S} Ти да га заб’равиш!...{S} Он си је човек сирома’... фук |
Остани си, остани!...{S} Седи си!...{S} Ти си работи, а ја ће си седнем малко.</p> <p>Мана покр |
Знам те ја тебе убаво...{S} Јеси!...{S} Ти да се ожениш, а она да те куне!{S} Тој да си дочекам |
{S} Ех, аџамија што је — па лудо!...{S} Ти миришеш на јоргански памук, — зар ти ће па да си за |
лко уапило, како саг ова ороспија...{S} Ти ли гу каза и прати гу овам при нас, у дом ми?!{S} Уб |
зар, а овој су наше женске работе...{S} Ти да видиш што ће ти напрајим!...</p> <pb n="95" /> <p |
а истурила изазивачки десну ногу...{S} Ти си сиротиња...{S} Кад ручаш, ти таг не вечераш...{S} |
та. — Е много ми ћеф да ти помогнем.{S} Ти си уживај; накриви си капче, а за онај реч „<hi>куче |
/> <p>— А што је па теб’ ти за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи- |
!...</p> <p>— Па кој ги рече за оро?{S} Ти ли?</p> <p>— Јок ја!...{S} Казаше ги ники из ма’алу. |
/p> <p>— Де, мори, — умирује га Дока, — ти ме знајеш убаво!{S} Не ли смо родљаци?{S} Несам гове |
/p> <p>— Мори, — одмахну руком Васка, — ти ништо не знајеш, бата-Мане!{S} Тараф-тараф се напрај |
p> <p>— Паа... — наставља калфа Коте, — ти ли си гу видеја кад си она, демек, пресвукује кошуљу |
а калфа Коте, али не добија одговора. — Ти ли ће за Зону песну да појеш?!...{S} Што си гу ти, п |
и келнеру чашу и питајући га која је. — Ти памти...{S} Је л’ седма?{S} Добро...{S} Кад ти кажеш |
иште научило да збори јоште у чкољу!” — Ти што му напраји? запита га па ја. — „Та што да му чин |
то си брљива!{S} Младо, лудо, аџамија — ти искаш да станеш еснафска жена!...{S} Ти да га заб’ра |
вда тада плану:</p> <pb n="183" /> <p>— Ти душу немаш, Бога се не бојиш...{S} Девојачку, срећу |
рече: „Жмиј, да те л’жем”!...</p> <p>— Ти си имаш твој занајат, а ја си па мој...{S} Седи си у |
Ама цврст да је, бата да је...</p> <p>— Ти ич бригу да си не береш за тој!{S} Знам си једнога, |
..</p> <p>— Ба! — пориче Мане.</p> <p>— Ти да си ћутиш!{S} Све разбра’!{S} Све си знајем.{S} Св |
она и окреће се на све стране.</p> <p>— Ти не слушај, ете, ону будалу, ону Доку. (Тетка ми се п |
/p> <pb n="55" /> <p>— А што је па теб’ ти за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ет |
џи-Јордановог, оног Манулаћа... за њег’ ти мило...</p> <p>— Е мило ми, де!{S} Што ке ми чиниш?< |
ош страшније речи:</p> <quote> <l>Је л’ ти жао што се растајемо?</l> <l>Растајемо, а не састаје |
рстенџије</hi> и <hi>дугменџије</hi>, а ти си златар, <hi>јувелир</hi> један, може да се викаш! |
чиниш?</p> <p>— Кад ти мило за њег’, а ти се таг сама удадни за њег’: удовица си...{S} А што п |
адно, Замфир.</p> <p>— Не ли те пита, а ти си сал ћутиш!</p> <p>Замфир слеже раменима, пушта гу |
, па може да носи путине с потковице, а ти не можеш!?{S} Море ће понесеш, па како селска невест |
ти се поудаваше све за људи трговци, а ти што искаш?!...{S} Помисли се на кога си керка!{S} Је |
тролу — ласно за тој!{S} Ће се бијем, а ти сал да сеириш.</p> <p>Умирује је Мане и вели да ника |
ти кажеш, верујем.{S} Ја ћу да пијем, а ти памти, па наплати!{S} Наплати, брате! — А затим се о |
S} Татко ти имаше пријатељи сијасвет, а ти си жмијеш неженет и губиш си младос’ са селски звери |
говара Васка. — Ако имаш Бога и душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ко је бо |
а што гу треба веће?!...</p> <p>— Ех, а ти па бајађим не знајеш, бата-Мане, зашто!</p> <p>— Жив |
ј тихо Таска, ако у теј године нећеш, а ти када ћеш?!</p> <p>— <hi>Било је!</hi> — прошапта 3он |
н и Филибе нема га јоште по-такав!{S} А ти — их што си брљива!{S} Младо, лудо, аџамија — ти иск |
и тагај то не бива пред чираци!...{S} А ти што радиш саг?...{S} Харчиш такој и губиш си младос’ |
убава, све на татка и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш на крило!...</p> <p>— Их, црна |
а спијеш код тету — ће гу украдну.{S} А ти си ћутиш ту, а имаш си такво убаво краљско име!...{S |
рчка! — развика се Дока, па заврши: — А ти, Ташано, подај си дете за онога Манулаћа, берем ће д |
/p> <p>— И она си је здраво!</p> <p>— А ти што работиш?{S} Здраво ли си?</p> <p>— Здраво сам си |
о?</p> <p>— Несмо прилика...</p> <p>— А ти, имаш си прилику?</p> <p>— Имам си... — вели Зона зл |
ме изеде оно моје пцетиште!”</p> <p>— А ти, викам, зашто га испусти? „Дрво се, викам, савија до |
шу ниједан, теб’ ћу те гледам”, или: „А ти си па нека девојка!” и томе подобни разговори.{S} Је |
етке Калиопа и Уранија. {S}Што ни треба ти па да нам га казујеш?...</p> <pb n="99" /> <p>— Та ш |
</p> <p>— Ама, де!...{S} Збори си, жива ти ја, што је!</p> <p>- Сараф и банкер...</p> <p>— Е, с |
Сама ћу си идем!...{S} Врни се!{S} Жива ти ја!{S} Ће ме види бата!{S} Срамота оди човеци!...{S} |
пропаднем, оди срам и резилак!{S} Жива ти ја!{S} Узми си, доведи си дом невесту!{S} Погле кол’ |
— Јевдокијо, црна друшке Јевдо, твојега ти Манчу, ете, турише у новине!... — тим речима је позд |
пречнику, па оне ћасе, мангали, и чега ти свега ту није, и све то сребрно или бакарно па калај |
че, а обично заврши: „Па шта каже, Бога ти?” — „Каже да јој се допадаш” — „Славе ти?” — „Здрављ |
ди дуваном оне око стола: — Прави, Бога ти љубим!{S} Нема <pb n="160" /> што ти данас, кад овак |
свирају.</p> <p>Скупио се свет.{S} Кога ти све нема ту: дечурлије, момака и девојака из махале, |
лази, — та може да си забравила за кога ти рекоше...</p> <p>— Ама, де! — смеје се женица.{S} Мо |
еја при мен’ и питаја <hi>мен’</hi>, да ти, демек, наводаџишем за нику трговачку керку?... {S}Н |
теке...</p> <p>— У кога си тражија, да ти не дава?{S} Имаше ли га у наш варош так’в човек?...< |
че, максуз потражи, чорбаџи-Петраки, да ти рекнем.{S} А, рече, твој ’леб једо’, ти ме изведе на |
>— Хм!</p> <p>— ’хоћу да те пазим... да ти лацкам... да те слушам...{S} Као пашиницу ћу те наки |
икну љутито Мане. — <hi>За кога</hi> да ти казујем?,..</p> <p>— Ете, за <hi>чорбаџиске</hi> да |
, Милисаве, душе ти, право кажи: ил’ да ти дам један <hi>милион</hi>, или једну добру <hi>кишу< |
ру, ама спроти теб’ прилику, — па ја да ти гу украднем и даднем, ем сас какав алал!...</p> <p>— |
..{S} И она луда и брљива бећар-Дока да ти се пада тетка!...</p> <milestone unit="subSection" / |
че Васке...</p> <p>— Е, што је знала да ти рекне, кад си и она сама, ништо се знаје?!</p> <p>— |
...{S} Поздравила ти се Зоне и рекла да ти рекнем:{S} Ако ти је јоште криво на њојни стареји, — |
убаво!{S} Зашто да узмем нику, а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а?...</p> <p>— Море, ће ми |
ш и бираш, ете, за твојега Манчу, па да ти, како и мен’, дође жал и криво што неси <hi>ти</hi> |
и не дадоше девојче!...{S} Та што па да ти је за тој? „И без петли може да се осамне”, та и ти |
, рече, обучене, веће, ете, како саг да ти кажем... ете... како да се бањају; ама, брез пештима |
додаде: — Ако искаш, Јевдо, ете, све да ти ти зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и се |
У свашто се разбира.{S} Тај што може да ти изработи, ете, никуј послу, веће никој ти тој не мож |
и ме изведе на селамет, — па адет је да ти кажем; зашто, рече, може ласно гуја да те изеде”. — |
!” вели онај тајанствено. „Молила ме да ти ништа о томе не кажем!!” — „Их, болан брате!” вели о |
о, дође ништо у памет, и присети’ се да ти кажем...{S} Некња си зборим ништо сас онога мојега к |
ма, које песне?</p> <p>— Срамујем се да ти, ете, кажем! — вели Васка намештајући у уши добивене |
оцелуј га и ти саг!{S} Рече ми јоште да ти рекнем: да прочетиш из њег’... „Како је, рече, овој |
ће да видим у сандаци!{S} Срам ме и да ти кажем; а њег’, рече, не било срам да збере и скута с |
пратила ме Зоне да те махсуз нађем и да ти рекнем да гу много мило за теб...{S} Без теб’, рече, |
кол’ко искаш девојчики!{S} Ама, жал да ти неје, криво да ти неје!...{S} Несам си <pb n="104" / |
— За мен’ ласно; теке за теб’ искам да ти бидне убаво!{S} Зашто да узмем нику, а она да ти чес |
ре?{S} Питај, бре магаре, тетина, он да ти каже каква сам била т’нка и висока кад ме узеде, ете |
јчики!{S} Ама, жал да ти неје, криво да ти неје!...{S} Несам си <pb n="104" /> остала постидна! |
оту...{S} Има јоште коџа ми ти много да ти рекнем...{S} Поздравила ти се Зоне и рекла да ти рек |
p> <p>— Етее, — отеже Ташана, — како да ти рекнем....</p> <p>— Ама <hi>дома ли је</hi>?{S} Није |
варош так’в човек?...</p> <p>— Како да ти рекнем, хаџијо?...{S} Искочио лош реч за мен’: та ло |
убаво ће ги се осветиш!...{S} Е, што да ти не давају девојче?!{S} Кој су они, што су па они поб |
арска!...</p> <p>— У кућу си ми, што да ти прајим? — вели уздржавајући се домаћин, а сав блед о |
А што ми не збориш?!...</p> <p>— Што да ти зборим? — пита је Мане.</p> <p>— Оно да ми збориш шт |
кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашто да ти пропада век?!...</p> <p>Тако је Јевда говорила сину. |
S} Мајка ти не може саг ласно хизмет да ти чини...{S} На мајку треба да мислиш, дете!</p> <p>— |
ата-Таско, имам си, ете, голему муку да ти рекнем...{S} Оно моје брљиво дете...{S} Манча де... |
ебејац и демократа. — Е много ми ћеф да ти помогнем.{S} Ти си уживај; накриви си капче, а за он |
ш си младос’ са селски звери... {S}И ја ти се с татка живувашем алис како с брата...{S} Ели си |
ави на мајку...{S} Рекни гу: поздравија ти се хаџи-Замфир...{S} Познавам гу, како да гу не позн |
ели му мати љутито. — Мане, Мане, мајка ти не плакала!{S} Што мислиш?{S} Ја сам си проста жена, |
таква да биднеш, како, како ете, мајка ти! рече и тихо уздахну при помисли да ће све бити што |
.{S} Треба веће да се жениш...{S} Мајка ти не може саг ласно хизмет да ти чини...{S} На мајку т |
по једно кафенце.{S} Иска тета и мајка ти да попију по једно кафе, — вели Таска Зони, — па ти |
нестрпљиво Зона.</p> <p>— Татко и мајка ти не бегендисују ме — тој си знајем убаво.{S} За тој т |
навља Замфир. — И Топал-Стојанчу, татка ти, познавам убаво! {S}Кротка жена, убава домакица беше |
убаво запанти и плати ми за онај татка ти реч „куче у чашире”!...</p> <p>— Ухухуху! — прсну у |
ма селски реч.{S} Та и сас теб’ и Митка ти алис та си је работа! „Море, Таче, рече, не знајеш м |
ове слатке речи: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” које му једнако брујаху у ушима као најмил |
му је у пролазу: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” тако брзо, да Мане није имао времена ни да |
ти много да ти рекнем...{S} Поздравила ти се Зоне и рекла да ти рекнем:{S} Ако ти је јоште кри |
p> <p>— Па од кога?</p> <p>— Поздравила ти се Зоне...</p> <p>Мане ћути и ништа не одговара.</p> |
доносила, и зборила, ете... „Поздравила ти се Зоне”?...</p> <p>— Тој си је њојно знање...{S} Шт |
мешила, а требала да рекне: „Поздравила ти се Калина”.</p> <p>— Е, што па Калина?</p> <p>— Зашт |
але и звониле Васкине речи: „Поздравила ти се Зоне!” И зато није ни чудо што није успут примети |
ам била у Хаџиске измећарка, а доносила ти абери од Зону...</p> <p>— А, ти ли си, Васке, девојк |
го!{S} Призортило је...{S} Еве, пратила ти овој цвеће!{S} Сама га је тргала у башчу, за теб’ га |
пита трећега дана Замфир зета Ману, ама ти га напраји сав онај џумбус?!{S} Ете, жив ти ја, тој |
и ће па да си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да се зовеш, ете, мајстор-Маниница! |
ће се уфати у оро и она...</p> <p>— Она ти каза то?</p> <p>— Ба!{S} Не каза ми ништо.{S} Што тр |
да се кара сас селске звери?!...{S} Па ти се, мори, у паре не разбираш; не знаваш што је повиш |
о се работи и збори по чаршију...{S} Па ти да си распиташ, да видиш, демек, за Мана мојега...{S |
— Бела?{S} Не ли Бела Стојанчина?{S} Па ти ли си гу керка? — рече зачуђено, и маши се за грозд |
по једно кафе, — вели Таска Зони, — па ти прати, ете, по измећарку.</p> <p>Зона се диже и оде, |
на ханума једном приметила:</p> <p>— Па ти, чорбаџике, како поче... дабетер!...{S} Па што си бе |
адни за њег’: удовица си...{S} А што па ти тол’ко смићеш?</p> <p>— Е, ја сам си тетка на Зону! |
, и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека за Манулаћа, за онај реч „куче у чашир |
а напраји сав онај џумбус?!{S} Ете, жив ти ја, тој <hi>право</hi> да ми кажеш!</p> <p>— Хехе! — |
е?!...{S} Што си не ћутиш, несрећо, кад ти никој ништо не каза, ни те па питује?!...</p> <p>— А |
и...{S} Је л’ седма?{S} Добро...{S} Кад ти кажеш, верујем.{S} Ја ћу да пијем, а ти памти, па на |
и, де!{S} Што ке ми чиниш?</p> <p>— Кад ти мило за њег’, а ти се таг сама удадни за њег’: удови |
јде, вика ми он, ћути си, Доке!{S} Тебе ти ласно, рече; ти си мислиш да се саг ласно може да ож |
и?” — „Каже да јој се допадаш” — „Славе ти?” — „Здравља ми!” - „Па шта каже још?” — „Каже да јо |
итка!...{S} Па што збори Петракија, две ти очи?!...</p> <p>— Лошо збори, много лошо збори.{S} Д |
та оди човеци!...{S} Врни се, Мане, две ти очи!...</p> <p>Гледала их Зона, али замало; заклониш |
шеним гласом:</p> <p>— Немој, Мане, две ти очи!...{S} Остави ме!...{S} Сама ћу си идем!...{S} В |
о, за тој те и позва’, да те молим, две ти очи, да ми помогнеш. {S}Знајеш какој си је...{S} Жен |
ацкају! „Стринке, стринке, мори!{S} Еве ти мој сапун!” вика једна. „Узми си, стринке Доке, мој |
hi> знање да је!...{S} Питујем те: куде ти је Зоне?</p> <p>— Ете, па овде си је!</p> <p>— Вазда |
Мало, — рекао би, кад је сретне, — куде ти је убавиња твоја?</p> <p>— Е, хаџијо, — одговара му |
p>— Па наше Зоне...{S} Деца, мори, неје ти ни срам!...</p> <p>— Каква деца?!...{S} Деца, вика.. |
ти други Замфирови зетови?... {S}Сестре ти се поудаваше све за људи трговци, а ти што искаш?!.. |
тру устане и потражи папуче, опет му се ти исти стихови отму с усана и он певуши ту песму: „Син |
бик. — Легни си и поспиј малко, а ја ће ти веће пратим јутре „записи” оди дервиши из Лесковачку |
ав, мерџан-атеш у лулу ми! ’Ајде, па ће ти поиграм у свадбу! {S}Хахаха!” смеје се чорбаџија, па |
и обложи ги на шију, па ће те мине и ће ти прође болес’... — вели јој љубећи је у чело и испраћ |
за твој кеиф, чорбаџи-Замфир, и тој ће ти напрајим! — вели му паша — и ствар је свршена!..,</p |
леветена девојка када прокуне, тешко ће ти бидне, сине! <hi>До Бога</hi> се, мори, чује њојна к |
женске работе...{S} Ти да видиш што ће ти напрајим!...</p> <pb n="95" /> <p>— Доке, — викну уп |
Мори, Манчо, побрго работи!{S} Зашто ће ти пограбе чорбаџиски синови, како чаршилије, ете, врућ |
шопати.</p> <p>— Ах, сарафче и банћерче ти татино!...{S} Овој ће куче, Персо, банћер да ми бидн |
ој си је <hi>моје</hi> знање, а да беше ти жена од чорбаџиски ред, — требаше <hi>твоје</hi> зна |
еко каже: „Шта би волео, Милисаве, душе ти, право кажи: ил’ да ти дам један <hi>милион</hi>, ил |
аква стаде: никаква се напраји!...{S} И ти пантиш онеја речи?!...{S} Чорбаџиско дете, пусто, лу |
помоћником Пајицом.{S} С њим игра.{S} И ти се људи тако страсно задубе у тај проклети шах, да с |
ме што беше?...{S} Беше добра ткаља — и ти си таква да биднеш, како, како ете, мајка ти! рече и |
кад ми предаде за теб’, — поцелуј га и ти саг!{S} Рече ми јоште да ти рекнем: да прочетиш из њ |
д ће Аџиски у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној |
овој пратено цвеће...</p> <p>— Де, па и ти!{S} Какав си! — љутну се Васка, јер је разумела преб |
чорбаџиску кућу?!!</p> <p>— Ех, де па и ти! — смеје се Васка.</p> <pb n="187" /> <p>— Бога ми т |
га резиле, веле му: „Их, какав си па и ти!...{S} Тету Зону ти искају да гу украдну!...{S} Неће |
ка. — Леле, бата-Мане, како збориш па и ти!...</p> <p>— Што си збори?{S} Збори ли?</p> <p>— Збо |
? „И без петли може да се осамне”, та и ти да се ожениш и без њину Зону!...{S} Мори, „док си им |
у!...</p> <p>— Што ће начиним?! ’Ајде и ти, па, нане, како си тој па збориш!? — рече прекидајућ |
теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеириш, па... ако што неси мушко...</p> </div> <p |
о јест, да се најзгодније демантују сви ти лажни гласови, који су се појавили или ће се појавит |
S} Ете, избери си једну оди тија што ги ти каза отоичке...{S} Коју искаш, а мен’ ће бидне право |
Певају другарице:</p> <quote> <l>Је ли ти жао старих стазица,</l> <l>Старих стазица и другариц |
} А Бог да чува!{S} Много лошо, Бога ми ти казујем!...</p> <p>Јевда уздахну и одобраваше главом |
по ма’алу на нико рђавство.{S} Бога ми ти казујем!...</p> <p>— Лошо време заступи!{S} Седи си, |
Васка.</p> <pb n="187" /> <p>— Бога ми ти казујем!</p> <p>— Вика: <hi>ти</hi> гу све то напрај |
свршила работу...{S} Има јоште коџа ми ти много да ти рекнем...{S} Поздравила ти се Зоне и рек |
”...{S} Па ћу си узмем једну!{S} Што ми ти па саг тол’ко збориш, како да до годину неће па да и |
Зашто ти је прилика...</p> <p>— Што ми ти па збориш саг туј за Калину?!{S} Калина ће си дочека |
о инћариш, инћару ниједан!...{S} Све си ти тој направија! - рече смејући се, — па саг „Манулаћ” |
саг, ете, неси!</p> <p>— Море, узни си ти сал мене, па ич не бери бригу!{S} Ако треба да се те |
— Познаваш ли ме, мори?</p> <p>— Кој си ти? — загледа је Мане.</p> <p>— Де, несам кумита!...{S} |
и што си може кад ’хоће...{S} Их што си ти, бата-Мане, па несрећа ника!</p> <p>— Ама, ти ме па |
ове нове и неочекиване напасти, — неси ти веће за теј работе.{S} Искам висока и т’нка ника да |
аде: — Ако искаш, Јевдо, ете, све да ти ти зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и сеири |
ет духнуо као ветар, завртеше опет исти ти сумњиво главом и рекоше: „Ама, није без ништа!{S} Им |
је и мени!...{S} Па, молим те, ујдуриши ти то; а ја знам шта је право...</p> <p>— Не бригај ти! |
крене клијенту, па настави: — Не бригај ти, — рече скидајући шешир, јер му се глава чисто пушил |
знам шта је право...</p> <p>— Не бригај ти! — рекао му адвокат пружајући келнеру чашу и питајућ |
} Аман, брате, шта ће ми милион?{S} Дај ти, брате слатки, мени <hi>кишице</hi>; па кад има наш |
— Бре!{S} А за кога се удаде?...{S} Кој ти беше човек?...</p> <p>— За Гмитра грнчара...{S} Имам |
венчање...{S} Од кога те стра’?{S} Кој ти што може!?{S} Ја си имам сијасвет кардаши и побратим |
жена брљива! — вели Ташана Таски. — Кој ти рече за бегендисување?</p> <p>— Зна си цела ма’ала, |
> <p>— Из Вртиште.</p> <p>— Татко — кој ти беше?</p> <p>— Стојанча...{S} Топал-Стојанча...</p> |
а кадију ми казаше све!...</p> <p>— Кој ти каза? — пита је тетка Калиопа.</p> <p>— Тој си је мо |
тари Замфир и не верује му. — Татко кој ти беше?...{S} Ђорђија! {S}А иверка пада ли далеко од к |
га Митанчу, поју си:</p> <quote> <l>Кој ти купи кондурице? —</l> <l>Купи ми га лудо-младо,</l> |
изработи, ете, никуј послу, веће никој ти тој не може!...{S} Из Турцко три рисјанке из арем ук |
ко у свет — кој ће да зна!...{S} Е, тој ти је саг алис и сас мен’...{S} А саг ће убаво и видиш |
па уза сваки удар само викне: „Еве, тој ти је за куче у чашире!” а он тада полете и викну на њу |
знаје зашто се такој зове.{S} Ете, тој ти се поздравила!{S} Води гу, рече, — у <hi>Шам</hi>ће |
е и даде јој ону киту хризантема. — Тој ти је последње од мен’, Ајшо, за игре што ми играше, за |
че, и децу сас њума!...”</p> <p>„Та тој ти исприча’, — заврши бата-Таско, — Јевдо, демек да зна |
па наша <hi>деца</hi> не питују! {S}Тој ти је, Јевдо, што каза, отоичке, наш к’смет!...</p> <p> |
, нане!</p> <p>— Јеси!{S} За све си сал ти кабает!{S} Ама си инает и инћар, како и татко ти што |
}Знав’ам Белу Стојанчину...{S} Познавам ти мајку! — вели Замфир и гледа лице девојчетово, ваљда |
>— Што, мори?...</p> <p>— Ете, црна сам ти муштулугџија, Ташано!{S} Сас црн ти абер дођо’!...</ |
> <p>— Што да тражим по ма’але, еве сам ти ја! — вели Дока.</p> <p>— Море, тето, — брани се Ман |
/p> <p>— Ја што сам ти?{S} Тетка ли сам ти, што ли сам?!{S} Што си ћутиш како немак?{S} Род смо |
>татко</hi> да ме зовеш...{S} Татко сам ти, зашто си ми <hi>аманет</hi>...{S} Ако искаш да се ж |
је Мане.</p> <pb n="93" /> <p>— Што сам ти ја тебе-ти, а бре, магаре?!...</p> <p>— Де, море! — |
о си је за зборење?</p> <p>— Ја што сам ти?{S} Тетка ли сам ти, што ли сам?!{S} Што си ћутиш ка |
ми, драги, не долазиш?</l> <l>Синоћ сам ти долазија,</l> <l>По азбашче пошетаја,</l> <l>Алов ја |
си идем...</p> <p>— Е па, ете, казујем ти саг: иди си, пушти ме! — рече Зона и измаче корак-дв |
сам ти муштулугџија, Ташано!{S} Сас црн ти абер дођо’!...</p> <p>— Ћути си, не збори! — викну Т |
оној што је салте моје!...</p> <p>— Ево ти овој! — рече Мане. — Зима иде, сас зимске руже да се |
— За писување да баталиш ти тој, тол’ко ти зборим!{S} Зашто ја сам си еснаф човек, прос’, и нес |
ти се Зоне и рекла да ти рекнем:{S} Ако ти је јоште криво на њојни стареји, — ласно за тој... { |
S} И ја ћу такој напрајим...{S} Сал ако ти искаш, — ласно за све!{S} Ја си имам голему роднину. |
е никако да се сети. — А, мајка... како ти се зваше?</p> <p>— Бела! — одговори девојче.</p> <p> |
аше се знаје! — плану Дока. — Деда како ти се викаше, како се презиваше? — Коритар, а његов па |
а-владику ћу искочим на давију. {S}Како ти то мислиш?!{S} Зар да скудиш девојку, па да си капче |
!{S} Погле кол’ки човек стаде!{S} Татко ти Ђорђија беше у Котине године кад ме доведе у кућу си |
аквог човека, од ред човека...{S} Татко ти имаше пријатељи сијасвет, а ти си жмијеш неженет и г |
етка-Дока. — Такој те искам!{S} И татко ти такав беше!</p> <p>— Теке... тетко, молим те... — ве |
!{S} Ама си инает и инћар, како и татко ти што беше. — Припрети му и самим владиком. — Мори при |
купиш!” — Што бре, ешеку?{S} Зар татко ти чорбаџија први у чаршију и код влас’ и при официри и |
ри руком једну ужасну дебљину. — „Ласно ти теб’, — рече ми некња Петракија — имаш девојке, сина |
</hi> да гледам шта се ово ради — па то ти је!{S} Ено, гледам само...{S} Узми само по нашим нов |
че!</hi></l> </quote> <p>Мало после ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухват |
егендишеш у наш варош, ете, никога, што ти, демек, нико неје спроти теб’ — ласно за тој!... — г |
— знаје Бог и црна у Горицу земја, што ти татка покрива.{S} По саг да ме не зовеш <hi>чорбаџиј |
} Питао би је:</p> <p>— Зоне, мори, што ти работи датке Костадинке?</p> <p>— Ништо! — одговара |
згуби душу сас другу веру, сас туј, што ти гу кажем, фрајлицу Швабицу Кермину!{S} Тој ли је ред |
у Дока, — ич да неси жалан!{S} Ако, што ти не дадоше девојче!...{S} Та што па да ти је за тој? |
Јевда сва преплашена. — Црна Персо, што ти се оди дете напраји!{S} А Митанча — што напраји?</p> |
улазу у дућан.</p> <p>— Што искаш, што ти треба?</p> <p>— Искам, требе ми срма-мустаћи...{S} Л |
га ти љубим!{S} Нема <pb n="160" /> што ти данас, кад овако пљушти овај Божји благослов, не би’ |
че.</l> <l>— „Здраво-живо, Зоне!{S} Што ти раде дома?”</l> <l>— „Здраво су ми дома, сербез си ж |
Замфирско!...</p> <p>— Туј сам!{S} Што ти требам? — запита је Калина, кад дође.</p> <p>— Вика’ |
, снајке-Јевдо? — запита је Таса. — Што ти требам?</p> <p>— Позва’ те, бата-Таско, имам си, ете |
па за тој?! {S}Кад се деца милују — што ти требају паре?!{S} Знајеш што се збори у онуја песну: |
ћерамидама високога зида.</p> <p>— Што ти требам! — прошапта Зона тихо и плашљиво.</p> <p>Васк |
орно и тужно доле устрану.</p> <p>— Што ти је, мори?</p> <p>— Болна сам, тето, — одговара полак |
што си твори и збори!...{S} Слушај што ти зборим...{S} Несам јоште свршила работу...{S} Има јо |
> <p>— Е, што па Калина?</p> <p>— Зашто ти је прилика...</p> <p>— Што ми ти па збориш саг туј з |
А саг ће убаво и видиш и разбереш зашто ти, демек, тој тол’ко дуго зборим!{S} Имам си дом тесте |
<hi>теб’</hi> неће да ваља!... {S}Зашто ти си јоште аџамија, прајиш си кеф с уста, а други слуш |
брљиво! — вели јој Јевда. — Мори, ништо ти не знајеш!...</p> <p>— Како да си не знајем?!{S} Бат |
S} Ти миришеш на јоргански памук, — зар ти ће па да си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си |
ење!...</p> <pb n="175" /> <p>— Табијат ти такав, хаџијо!</p> <p>— ...{S}Па ете ми се — настављ |
а Зону песну да појеш?!...{S} Што си гу ти, па да можеш да појеш?!</p> <p>Поте оборио очи, па с |
а да поздраве, „Па поздрави се на мајку ти Језду!” па га пољубе у чело или у образ.{S} И Мане п |
„Их, какав си па и ти!...{S} Тету Зону ти искају да гу украдну!...{S} Нећеш више да спијеш код |
тка-Таску, да се с њума ожениш, па и ту ти не би дали, — тол’ко стадосмо, ете, душмани саг!...< |
— Зоне, мори!{S} Ела ’вам-ке, при тету ти! — раздера се тетка Таска.</p> <p>Зоне се одазва на |
/p> <p>— Иха!{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу ти изработим; ти сал седи си, па жмиј!...</p> <p>— Хехе |
е смеје кроз плач, па вели: — Ама ја ћу ти умрем, нане!...</p> <milestone unit="subSection" /> |
а му силне налуне пред вратима), све ћу ти ги фрљим и обијем о главу...{S} Ћу те бомбардирам по |
и до теб’-те?...</p> <p>— Ама не знајеш ти ништо! — брани се бата-Таске. — Вика ме снајка, ете, |
је разумела пребацивање. — Да заб’равиш ти оној што је било.{S} Саг да гу видиш, бата-Мане, как |
а лица:</p> <p>— За писување да баталиш ти тој, тол’ко ти зборим!{S} Зашто ја сам си еснаф чове |
прекиде је Ташана. — ’Ајде, како збориш ти па то?!... <hi>Мерак</hi>!...{S} Зар <hi>дете</hi> ћ |
ече, „на младожењу?” — А што је па теб’-ти криво за Манулаћа и за мустаћи? зборим гу па ја.{S} |
— Разбирам си, убаво разбирам. {S}Теб’-ти кеф и мило и наводаџија си за онога зевзека чорбаџи- |
> <pb n="93" /> <p>— Што сам ти ја тебе-ти, а бре, магаре?!...</p> <p>— Де, море! — чуди се Ман |
ди у те године.</p> <p>— Што је па тебе-ти за њума? — одбија домаћица. — Остави тија речи!...</ |
<p>— А што је па теб’ ти за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-туј |
— А што је па теб’ ти за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш |
што је па теб’ ти за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за |
Бога ми ти казујем!</p> <p>— Вика: <hi>ти</hi> гу све то напраји; ти си заврзаја, ти саг па и |
у руку: „Стринке Јевдо, ели ћеш ми <hi>ти</hi> саг овеј јесени да биднеш мајчица, — ели ће ми |
о и мен’, дође жал и криво што неси <hi>ти</hi> Манча!</p> <p>— Их, — гракнуше неке, — што је б |
футролу. — Ете, тој си је, алис што <hi>ти</hi> отоичке рече: „Има си човек кеиф и на ништо пол |
ицај коленима испод стола, и једно <hi>„ти”</hi>, које му она први пут изрекне, привуку га и пр |
Да му збориш, ем повише да му збориш за тија девојчики!{S} Што да си седи неженат, та да си губ |
от си нема...</p> <p>— Кол’ко ће пут па тија исти речи да ми кажеш и збориш?...</p> <p>— Што, н |
l> <l>Низ Еврејското махало,</l> <l>Низ тија тесни сокаци. —</l> <l>Там видов моме Еврејче,</l> |
ти за њума? — одбија домаћица. — Остави тија речи!...</p> <p>— Што гу не давате оному на којега |
може да је искочила реч и сокак-лафови тија, убија гу Господ!</p> <p>— Срето’ се ја и с њума, |
е прикажња, а ја у зем да пропаднем оди тија речи!...</p> <p>— Каквија речи? — запита је Ташана |
почитују...{S} Ете, избери си једну оди тија што ги ти каза отоичке...{S} Коју искаш, а мен’ ће |
ла, фала, чорбаџијо, за тај чес’ и речи тија! — вели снебивљиво Мане.</p> <p>— ...{S}Та већ нед |
/p> <milestone unit="subSection" /> <p>„Тија вода брег рони; кап камен дубе”, вели стара, искус |
га ти Манчу, ете, турише у новине!... — тим речима је поздрави једно јутро комшика њена Таска.< |
ти, водили су је само <pb n="36" /> под тим условом да ништа, ни речи, не сме проговорити.{S} Р |
није могао то, него се морао задовољити тим што му је у пролазу, онако као случајно, избио лакт |
ила, и још није престао уздисати, али о тим уздисајима наравно да Јевда није смела ништа знати. |
едне недеље, баш Беле недеље, кад је по тим местима најживље, кад леп дан измами све живо на ул |
је добио шамар.{S} Можда зато што је с тим начисто био да су шамари сасвим природна и неминовн |
аман тражити код нас); као и све куће У тим крајевима, беше она право топло, скровито и мирно г |
и њему немило било што је тада видео у тим сликама...{S} Сви весели, само он тужан; сви пусти |
робију, а међу њима и она, Хермина.{S} Тиме је та фатална брачна веза била раскинута, и сад је |
метну коњску муву магарцу у уво, па га тиме силно узнемире, те се, јадник, узаман баца ногама, |
ого мања, у пропорцији према лицу, које тиме доби лепше црте и израз; курјучићи израстоше у дуг |
начињена и унета у јавно мнење, које се тиме поделило, па једни тврдили да је Мане, а други да |
ла, иако је нико питао није, и често би тиме друштво у неприлику доводила.{S} А имала је обичај |
S} И тако се понегде и тумачило.{S} Али тиме је само још већа забуна начињена и унета у јавно м |
својевољно побегла, а то су поткрепили тиме што се није отимала, и што су својим рођеним очима |
чује истину!...{S} Ама неће се офајдити тиме!{S} Остаде то — беше му!{S} Ни за милион мираза не |
е опет бити што је био, а засад се теши тиме што је испекао овај свој садашњи занат.{S} А шта м |
дати накита својој невести.{S} Усхићен тиме, стари Замфир поклони им једну од својих кућа, нај |
крв њихова, — па се није задовољио само тиме да јој окрене леђа и да на другој страни потражи у |
хватале се до ње све њене вршњакиње:{S} Тимка Калтагџиска и Дика Грнчарска, Ленче Кубеџиско и Г |
е татко Грк из Филибе; затим му спомену Тимку Јордана Калтагџије, похвали је како је здрава — „ |
ом што си процафте девојченце, ете, оно Тимче...{S} Како замбак т’нка!{S} Да остаде јоште турцк |
тлост од кандила, које је на махове час тињало час плануло, па се светлост и тама потискивале с |
том у свакој руци.</p> <p>— Нане, наша „Титинка” и „Пирга” снесоше јајца у Тодорчине, а ја ги у |
да им он, онако задуван, стане да грди „Титинку” и „Пиргу” што арче њихов мал по комшилуку, и д |
ио, и будан сањао, и тек га из сањарија тих трже глас споља, јер баш поред прозора чу се: „Вриј |
та све није помислила.{S} Бранила се од тих многих и свакојаких мисли. — Леле тугооо!{S} Истин’ |
се она не хтеде удавати, јер ниједан од тих што је прошаху није био ни принети њеном челеби-Ђор |
Бечом и Цариградом, и они ситни, што од тих крупних пазаре еспап и сами га у колицима у први мр |
наљути и грди кога од млађих — ипак је тих дана добре воље.</p> <p>Био је стари ашик.{S} У мно |
Ташану.</hi> </p> <p>Стари Замфир није тих дана био дома.{S} По свом обичају, отишао је на сво |
искиваху болну душу његову, докле га из тих мисли не трже силан смех, од којега се тресла сва а |
ину и јавашлук Манин, крене се одмах из тих стопа Мани у дућан.</p> <p>— А, такој ли је? — викн |
арицу, а и она је њега познавала још из тих раних својих година.{S} Као дериште била је сува, џ |
пи мислећи о Зони, па ваљда под утиском тих црних мисли и заспи, па често снева немиле снове.{S |
осао.{S} Куражан је, дрзак је, има пуно тих лудих авантура, а што је овде најглавније, ћосав је |
ба да се поучава туђом несрећом.{S} Јер тих дана баш ухваћена је једна чорбаџиска ћерчица, која |
савета, која би сад исто толика и истих тих година била!...{S} Па би се опет окренуо и гледао н |
Манулаћ са извињава да не може, јер баш тих дана га трговачки послови одазивају на дужи пут у Л |
— оријенталац се сваки тада радо одаје тихим сањаријама!{S} Беше то кућица пуна свега и свачег |
у, издахнуо већ; звезде трепере с неба, тихо вече се спушта на земљу, а из грла срећна и весела |
.{S} Запеваше онако мало оријенталски — тихо и сањиво, мало кроз нос запеваше:</p> <quote> <l>К |
негда тихо певушила по српској махали — тихо, да Турци не чују, — песме о младом кавуру и о Зеј |
кидајући митровске, зимње руже, запева тихо песму:</p> <quote> <l>У башчу ми зумбул раст’о, —< |
лном послу, па се заборави тек и запева тихо и полако:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, |
бузима слатка сета, и стари Замфир тада тихо жали за младошћу својом под цветним дафиновим дрве |
ких очију, и песме једне, која се негда тихо певушила по српској махали — тихо, да Турци не чуј |
оде спуштене главе полако, и као сенка тихо, у своју собу...</p> </div> <pb n="148" /> <div ty |
је запали, засука бркове, па се искашља тихо, као кад човек хоће нешто важно да превали преко у |
p>— Што искаш? — шану Зона, па се и она тихо искашља.</p> <p>Обоје стали тако, па стоје три кор |
/p> <p>— Што ти требам! — прошапта Зона тихо и плашљиво.</p> <p>Васка је разумела.{S} Измаче се |
и Таска.</p> <p>— Јок, тето, — одговара тихо Зона, па зарони још јаче своју лепу, бледу главу у |
За какво искачање па збориш? — пита је тихо и болно Зоне.</p> <p>— Па, демек, за спацирување, |
p>— Зоне! — ослови је Мане и искашља се тихо.</p> <p>— Што искаш? — шану Зона, па се и она тихо |
за теб’, и поздравље...</p> <p>Мане се тихо искашља, па се крене и пође полако, а за њим пође |
на и весела млада света разлеже се кроз тихо пролетње вече сетна песма, у којој се исказује бес |
да чује тиху песму, и оне су то знале и тихо би тада запевале:</p> <quote> <l>Славеј-пиле, не п |
иднеш, како, како ете, мајка ти! рече и тихо уздахну при помисли да ће све бити што је било, са |
.</p> <p>— Па, ете, дете си, — вели јој тихо Таска, ако у теј године нећеш, а ти када ћеш?!</p> |
шко и горко кајање.{S} Растужило је ово тихо јесење време...{S} Ах, како је могла бити срећна! |
има још две прилике и разговараху нешто тихо с Маном, који је сишао био с кола.</p> <p>Затим пр |
, али не џавељају и не галаме, него иду тихо и ћуте и изгледају зловољни и забринути.{S} Зловољ |
а спомињување...</p> <p>— Ее, — уздахну тихо Ајша, — видо’ веће ја...</p> <p>— Е, тол’ко! — реч |
а слатка туга и сета, и она се ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и ту се осећа, као најнесрећн |
и други забленуто, изненађено и с неком тихом чежњом погледа — на Манчи се то никад није могло |
дмори и придрема мало, волео је да чује тиху песму, и оне су то знале и тихо би тада запевале:< |
леко!{S} Чује је и Зоне кроз ону меку и тиху септембарску јесењу ноћ, а већ пре тога стигао јој |
га тога није он приметио, нити га се то тицало!{S} Само једна слика му је лебдела пред очима, с |
на, не иде сокаком па да је се ништа не тиче, не скакуће више с ноге на ногу; а кад улази на ка |
меши се и каже да га се то баш ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта каже, Бога ти?” — „Каже |
и рекли: „Појео вук магарца”, чим се то тиче богаташке куће.{S} Јер, ево, брате слатки, сасвим |
кујунџије несрећа.{S} Она лепа идилска тишина претвори се у паклену досаду.{S} Јевда као убије |
емеж и царствовала нека свечана недељна тишина, јер, кад хаџија спава, не смеју ни врапци испод |
И годила му та свечана и побожна ноћна тишина суботске ноћи и полутама и светлост од кандила, |
мало и утешити се; да ће му кућна ноћна тишина и благи санак бити мелем овим новим ранама његов |
еља је.{S} Код хаџи-Замфира после подне тишина као и у свима кућама где се целе недеље радило а |
тужно, нешто све расејано, неки умор и тишина целога тога дана, све док није у сам мрак банула |
све млађе из дућана и остао сам.</p> <p>Тишина.{S} Замфир разгледа по дућану и изјављује од вре |
ки, преплашени од нарушитеља ове њихове тишине, жапци, као по некој команди, у густим редовима |
мбарски дан, суморан ипак мало због оне тишине, која је обична већ раних јесењих дана, када нас |
а.{S} Жељни домаћег круга, оне домаће и тишине и разговора, они неће што више времена да провед |
рено око себе, и не вероваше чисто оној тишини и усамљености у којој се сада нађе после малопре |
ме градске, и он ужива у оној пријатној тишини кућевној. — Осем кућице, Мане је имао и нешто зе |
мућну кесом и викну: „Почиње; молим за тишину!” Мућну опет кесом и стаде извлачити бројеве и в |
у којој се сада нађе после малопређашње тишме и вреве!{S} Дуго је тако ћутао погружен и несрећа |
ше сам, свој; далеко од града и вреве и тишме градске, и он ужива у оној пријатној тишини кућев |
— „како мечка”, рече Јевда — како лепо тка и води сав домазлук; Дику Грнчарску наговести му и |
неће кондуре, кошуљу неће што му мајка ткаје и шије, иска дућанску!...{S} Ударија баксуз у кућ |
макица беше!{S} Е ли јоште онаква добра ткаља, како у оној време што беше?...{S} Беше добра тка |
у оној време што беше?...{S} Беше добра ткаља — и ти си таква да биднеш, како, како ете, мајка |
е, даље: кућа хаџи-Замфира чорбаџије, а тко исто и слика јунакиње ове приповетке.</hi> </p> <p> |
у, вели, то чинити чест!{S} А сем тога, то му је и дужност, причаше јој Мане, јер су се он и Ма |
о је цела та ствар била и дрска и луда, то је Мане држао да је сасвим природно да је сме слобод |
следник његовог иначе доброг пријатеља, то је врло често било чак и речи и свађе између Замфира |
в ће бити Манулаћ: ако је где одведена, то је, вели, одведена Манулаћевој кући, па и ако је лаж |
јер то ни сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове наше |
на коме је утврђен списак кандидаткиња, то јест девојака за удају, или још боље, девојака, од к |
аша му се правда, обећава, а што обећа, то ће и испунити — зна то чорбаџи-Замфир.</p> <p>— Ете |
је лепа ћерка његова, његова мезимица, то је млада Зона, Зона Замфирова.{S} Сва су деца Замфир |
ину освете.{S} И, како је био досетљив, то му није требало дуго да лупа главу.{S} После три дан |
ењу даде име <hi>Ратомир</hi>, да буде, то јест, јунак и борац, како му само име казује.{S} Ниј |
unit="subSection" /> <p>Што су решиле, то су учиниле.{S} Сутрадан се искупила сва многобројна |
илолошко и фолклористичко интересовање, то јест хоће да наставе онде где је отац наше новије књ |
још један, и то последњи, корак, да се, то јест, сам он састане са Зоном, да је заустави, ослов |
приповетке сазнати, а то што не знате, то је то: на кога се односила та песма.{S} Та је песма |
Београду цењено било.{S} Што он напише, то је било написано.{S} А и то му је не један рекао да |
и, а што је најлепше, људи снисходљиви, то јест, спуштају се и у масу, јер не полажу много на с |
ски је син, стара кућа, па ће му, вели, то чинити чест!{S} А сем тога, то му је и дужност, прич |
ли.{S} А ако су је баш кадгод и повели, то је увек било после дужег свађања и погађања око пост |
како, на који начин ће јој се осветити, то још није знао, и зато је сад мислио само о начину ос |
послетку изишао чак и као главни јунак, то је била — поред већ познате карактерне црте Зонине — |
окак, друга и девојка”, а што би рекао, то би и урадио, јер би <pb n="125" /> свуд дочекан био, |
ј глас за девојку; ако је ко то урадио, то није нико други него Манулаћ.{S} Међутим, и они који |
ешила односно пронесених гласова; како, то јест, да се најзгодније демантују сви ти лажни гласо |
како га је она више изводила него отац, то су по другим махалама многи задуго мислили да чорбаџ |
> отац каже: није него мој; мајка каже: то је моја ћерка, отац каже: то је мој син, наследник и |
ајка каже: то је моја ћерка, отац каже: то је мој син, наследник и престолонаследник мој.{S} За |
кућани је не сматрају већ више за дете; то се види и по томе што сад много штошта и не говоре п |
...{S} А мени отпадали нокти на Горици; то јест, није баш мени — али исто ко да је и мени!...{S |
а издаде композиторска и стварачка моћ; то се одмах опазило на једној компонованој „Херувици”, |
и их понекад; па је можда <pb n="16" /> то и дало повода беспосленом свету те је чак — како там |
Мане му је рекао: ако је <hi>само</hi> то, да је за то најлакше!{S} Обећао је да ће му он купи |
ује руком, а то му значи: „Не питај!{S} То ми је мана да сам дружељубив!”</p> <p>У кафани пуно. |
e> <p>А Мане и Калина су комшије!...{S} То јој паде на памет, и она погледа Калину како је срећ |
ниједне?{S} Мори, неје то Жућко!...{S} То си је Мане, Мане Кујунџија!...{S} Не давам ви га!... |
алоферлиском хану џумбус и весеље...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чују се ћеманета, |
точину са плафона на веселе госте...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чује се свирка на |
руго место да игра, а ово оставио...{S} То је вређало њен женски понос.</p> <p>Једнога дана је |
исао. {S}Јевда се просто изненадила.{S} То не би никад ни слутила, а ни у сну јој не би дошло т |
, па зато то сваки чорбаџија и нема.{S} То је лепа ћерка његова, његова мезимица, то је млада З |
она чорбаџиска кћи и прва лепотица.{S} То беше доста да је често — као и све које тако држе мн |
је изгубио право на даље школовање.{S} То га је довело у сукоб и у заваду с државом и друштвом |
м и брадом жућом и од саме трумбете.{S} То је пан-Франћишек, брат Чех, који је пре неколико год |
ознатог већ читаоцима из Главе пете.{S} То му је из детињства добар друг, иако нешто млађи од њ |
андидата за девера лако се погодише.{S} То је био Митанча, чорбаџи-Петракијев син, и читатељима |
о да су први на послу у канцеларији.{S} То је одмах пало у очи првим комшијама Маниним, а после |
слушати ту дерњаву и кукњаву Потину.{S} То прихватише и жене и стадоше клети Манчу (а зна се да |
пара!” — „Здравља <pb n="33" /> ти?{S} То баш каже?” — „Ама, молим те, ни речи!” вели онај тај |
страха очева, застрашена и присиљена, — то му није требало. {S}Зато <pb n="180" /> је Мане оста |
кажу, а могу се смејати до миле воље, — то толико...{S} Гледа оне женске прилике у сенци високи |
њао; али зашто и толико да се појави, — то га је бесомучним правило!...{S} И Замфир показа Зони |
в!), части ми моје и ове ми причести, — то јест, куд ја одох — ово није вино, — него ове ми рак |
већина, иду право кући <pb n="131" /> — то су они што свако вече сруче пазар у кесу и носе га к |
и шта је то нешто, и каква је то мука — то нико у тој гомили не знаде да каже...</p> </div> <pb |
га се она бојала, од чега је стрепила — то није било, али је испало изненада ово, а ово је за њ |
вим сад.{S} Она је одбегла, или отета — то не мења много ствар; главно је да је то факат, <hi>н |
на да све то ради Зоне Замфирове ради — то ни за живу главу неће, јер онда не би он био „чапкун |
материјала, а да ће га умети обрадити — то је већ његова брига, управо, није га ни брига било з |
авета и карања прогутала за ту годину — то само она зна!{S} Отац Замфир је с њом врло мало гово |
бог које је ова приповетка и постала, а то је: да се у њој једва једаред нађоше заједно Мане ку |
ет, тврдили да је својевољно побегла, а то су поткрепили тиме што се није отимала, и што су сво |
е ексере; и увек му пуна шака ексера, а то добија већином приликом силних својих прошевина.{S} |
и зар спију?” веле иронично и одлазе, а то су били већином они од Шарене чесме, можда баш очеви |
о ћете тек из ове приповетке сазнати, а то што не знате, то је то: на кога се односила та песма |
погледом пресекао; истресао би чибук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих об |
а, види тек неког где одмахује руком, а то му значи: „Не питај!{S} То ми је мана да сам дружељу |
ком био је отресит и пажљив на одело, а то је још више и притврдио служећи у војсци, и то, као |
не, а други да је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не ваља!{S} Стога је породични савет решио, |
ној: „ни лук јео, ни на лук мирисао“; а то ће поштованим читаоцима јасније бити тек у идућој, т |
нимало пикантан, чак ни интересантан; а то је просто стога што је тамо, у том свету, срамота да |
амама, па да све то изнесе напоље.{S} А то је сасвим умесно било, јер, ако и даље остане то ту |
сели и проџумбуси мало с друштвом.{S} А то је било онда, кад би, на задовољство и своје и муште |
а је тетка Таска и уверавала Зону.{S} А то се помало могло и веровати, јер Мане је доста често |
: „Лелее”, или пуштајући звуке „ццц!” а то све Зона, наравно, да и чује и види, па јој тешко, и |
ј даљини и висини од „фукаре”.</p> <p>А то је било једне недеље, баш Беле недеље, кад је по тим |
и протест посетитељака хамама.</p> <p>А то је било онда кад јој је Јунус-агина ханума једном пр |
и господин начелник живе лепо.</p> <p>А то је најлепше објаснио неки господин Милисав Јекономиј |
ео одатле него што је ушао...{S} Али га то није много заплашило: тешио се што се само на речима |
далеко од кладе, и: што мачка омаци, да то мишеве лови, — па тако је и овде с Ђорђијом и сином |
им је зар писано да се и узму.{S} А да то не би био први случај, нити какво чудо да се ороде ч |
је била нежнија према њој: тешила је да то није ништа, али је и она кришом погледала и тајом пл |
и да ноћива, али јој мајка никако не да то.{S} А Зона се растужи обично тада и говори о смрти.< |
ве то узети.{S} И одмах одлучно рече да то никако није прилика и да од тога неће бити баш ништа |
и и задовољно трљао руке при помисли да то неће бити сан који зором бледи и нестаје га као магл |
рас.{S} А ваљда је и суђено и писано да то тако буде.</p> <p>Зато се прве недеље поподне крену |
ако се Замфир и начелник слажу — и онда то не сме тако остати!{S} Не сме нико преко јавних глас |
реми нешто, да га добро запамти, — а за то је опет морало доћи ово што је дошло, и приповетка с |
ну хаџи-Замфирову. {S}А она је знала за то, па као свака ванредно лепа, а уз то још и богата, б |
екао: ако је <hi>само</hi> то, да је за то најлакше!{S} Обећао је да ће му он купити лаковане д |
брига, управо, није га ни брига било за то, јер његово је перо и у Београду цењено било.{S} Што |
ати у оро и она...</p> <p>— Она ти каза то?</p> <p>— Ба!{S} Не каза ми ништо.{S} Што треба да м |
ога града...</p> <p>— Море, знао сам ја то, — говорио је Милисав, опет у кругу својих, у кафани |
ону и одведе је.{S} Али је несрећа била то што је она песма о Зони стигла пре ње у П*, и Зона ј |
а бити.{S} А да је мајка ћерки поверила то, није, мислим, нужно ни казивати.</p> <p>И сви су се |
се владати.{S} А и да није сама осетила то, имао би ко да јој то каже.{S} Родбина Замфирова је |
S} Јевда је сва срећна била кад је чула то, и није се љутила кад јој је Мане казао да иде, да с |
ећ добро познат из ранијих глава.{S} На то радо пристадоше сви — и младенци, и родитељи њихови. |
много полагала на лепоту своју, а ни на то што је чорбаџиска ћерка.{S} Али сада, као девојка, о |
и...{S} Шта ће <hi>странци</hi> рећи на то?!{S} А наше будне полиције ниоткуда, да нас, веле, п |
<hi>„дедо”</hi>, па ма колико се он на то <pb n="32" /> љутио.{S} А кад пролази махалом, сав ж |
{S} И страшна му беше и сама помисао на то како је смешан, како бедан морао изгледати кад је ос |
лом, и без тога не би се дуго чекало на то, јер тамо, на Истоку, раније се и сазрева а раније и |
да кажем!...{S} Целога дана је само на то мислио, и једнако му у памети зујале и звониле Васки |
ести, дворе га.{S} Али већим делом дана то је место само за чељад и за женскадију.{S} Ту поседа |
ва, а што обећа, то ће и испунити — зна то чорбаџи-Замфир.</p> <p>— Ете за твој кеиф, чорбаџи-З |
ка ћерка.{S} Али сада, као девојка, она то поче полако осећати и по томе се владати.{S} А и да |
огу</hi> да гледам шта се ово ради — па то ти је!{S} Ено, гледам само...{S} Узми само по нашим |
ништо разбира...</p> <p>— Е, што је па то друго?</p> <p>— Ете, жална је што је чорбаџиска керк |
тугооо! „Куче у чашире”, какој му је па то? — смејаше се једнако Васка и смех тај пређе и на Зо |
е је Ташана. — ’Ајде, како збориш ти па то?!... <hi>Мерак</hi>!...{S} Зар <hi>дете</hi> ће да и |
га женица и пљесну по рамену. — Како па то збориш!...{S} Зашто инћариш, инћару ниједан!...{S} С |
е Манулаћу девер, да је њега — Манулаћа то јест — Зона бегенисала и да је суђено и писано било. |
о господа, и нико неће да каже и назове то правим његовим именом.{S} Ама, кресни му, брате, рец |
који је, како је она уверена била, све то ујдурисао!</p> <pb n="159" /> <p>Глас, једаред рашир |
е ни уста отворити!{S} Но уосталом, све то избегавање њу је мало бунило, а онима је мало помогл |
а сукња и шалваре од јума-басме.{S} Све то разгледају другарице и питају је: је ли јој жао куће |
есто ради Мане.{S} Али да призна да све то ради Зоне Замфирове ради — то ни за живу главу неће, |
к је причала слике из хамама, па да све то изнесе напоље.{S} А то је сасвим умесно било, јер, а |
аветују шта ће и како ће урадити да све то испадне што боље. {S}Оне саме све то свршавају — ник |
а је добијемо.{S} И што ће нам онда све то?!...{S} И пошто је она чорбаџи-Замфирова, — онда дај |
> <pb n="161" /> <p>— Море, знам ја све то, — наставља Милисав, држећи на доњој усни цигарицу, |
д све то зна, и где је научила Зона све то?!{S} Говори француски, немачки, грчки зна.{S} Иде по |
е била и сама та помисао да је Зона све то морала чути и видети, а још му страшнија беше помиса |
или <hi>бећарско вече</hi>”.{S} Па све то, а и што је данас целога дана у свечаном руву — све |
и наочаре.{S} Чуди се Ташана откуд све то зна, и где је научила Зона све то?!{S} Говори францу |
година радио.{S} Помислио је да је све то, та Докина посета и прошевина, удешено са Зониним зн |
е и то у своје време...) Од муке је све то, брате...{S} Не могу... <hi>не могу</hi> да гледам ш |
} Прекрсти се и захвали Богу што је све то само сан био.{S} Но, само би му то још требало да су |
ве то испадне што боље. {S}Оне саме све то свршавају — никога не питају; Таска и Дока, те две т |
ад је тачно извештен био да је Мане све то чуо, и кад му се Мане почео већ и јављати, — крене с |
и пазар, ни разговор, — ништа му се све то није милило.{S} Речи тетка-Докине му једнако брује у |
мангали, и чега ти свега ту није, и све то сребрно или бакарно па калајисано. {S}Свакога дана и |
ље као роб трпе псовке и грдње, али све то радо сносе при самој помисли на недељу после подне, |
дна другу потискивала.{S} А причати све то било би и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста је с |
метало, тако да се човек, слушајући све то, није могао снаћи и разабрати.{S} А све је то било и |
дана имају доста посла девојке док све то изрибају, па се сија по чорбаџи-Замфировој авлији ка |
ако пропратити и с каквим потсмехом све то узети.{S} И одмах одлучно рече да то никако није при |
су и мислили да је Манулаћево масло све то, баталили су ту помисао кад су га видели и боље загл |
је овај зачуђено запитао:{S} Нашто све то, и откуд сад тај разговор, откуд фењери и сокаци, ћу |
тактике његове, — као што ће се већ све то лепо, јасно и очигледно доцније из пажљивог читања у |
ујем!</p> <p>— Вика: <hi>ти</hi> гу све то напраји; ти си заврзаја, ти саг па и одврзуј!...</p> |
огама, стреса товар и самар, али му све то ништа не помаже, — тако и овоме само пусте у уши мис |
наћи и саставити...</p> <p>Мидо му све то, мило му што је дахнуо душом, што се курталисао једн |
да толики тако упорно тврде, да су све то видели што се сад прича.{S} Од куд готове приповетке |
, — морају и бити забринути.</p> <p>Све то пролази и хита свак на свој посао, или седи у отворе |
S} Ама неће се офајдити тиме!{S} Остаде то — беше му!{S} Ни за милион мираза не бих је ја — ја, |
е пре пристати да је убију него да каже то, а заклела се и у очи Гмитраћа, грнчара, вереника св |
е да је у кући свемоћан, да што он каже то је казано, а што заповеди да ће бити и послушано.{S} |
муку!” Али шта је то нешто, и каква је то мука — то нико у тој гомили не знаде да каже...</p> |
уверене да што су виделе и чуле, да је то виђено и чувено!{S} Јер цело пре подне тога дана врз |
укли, а Ташана и Зона највише.{S} Да је то само пуст глас и лажна клевета била, није Замфир ни |
ји су га видели.{S} И он сам каже да је то лаж и клевета; ако је ко крив, — крив ће бити Манула |
то не мења много ствар; главно је да је то факат, <hi>непобитан факат</hi>, који се више ничим |
ла и говорила.{S} И Мане јој рече да је то и његова давнашња жеља.{S} Обећа јој да ће урадити о |
на бити без „домаћице”! {S}Налази да је то најлепша женска и да просто не може без ње; она је с |
добар глас њен. — Сви су тумачили да је то лако било: ништа лакше од тога. {S}Управо, друкчије |
еће бити згорег — чак писац мисли да је то неопходно потребно — да у неколико потеза оцрта тога |
внодушним и уморним погледом, као да је то неки нахерени дирек од општинског фењера, а не витка |
н, док се једва разабрао и увидео да је то само сан, страшан и ружан сан био.{S} И тек тада ода |
баш у исто то време, није налазио да је то тако страшно ако његова мезимица, његово чупе Зоне, |
о није да кажете отскора — одвајкада је то.{S} Још његови ђачки школски задаци силно су се одва |
лепа, и да је чак лепотица.{S} Знала је то по огледалу, у које се, као свака млада девојка, рад |
шла је, као и увек, незвана.{S} Била је то још лепа и једра жена, мало чудних манира.{S} Често |
е могао ока склопити.</p> <p>За Мана је то стање врло несносно било.{S} Једнако је мислио и раз |
..</p> <p>И мала Зона није знала шта је то; није ни слутила шта је то што се с њом збива, али ј |
знала шта је то; није ни слутила шта је то што се с њом збива, али је и она пошла за гомилом, з |
ма нешто!{S} Има неку муку!” Али шта је то нешто, и каква је то мука — то нико у тој гомили не |
ло за њ...{S} Не зна, не сећа се кад је то могла бити прошевина и прстен и кад брже је дошао са |
ктиканта, од мајстора до шегрта, све је то радо гледало и увек нашло тек нешто да се окрене и п |
шта варљиви санак створио!...{S} Све је то чудновато страшно и њему немило било што је тада вид |
ас целога дана у свечаном руву — све је то давало повода најчуднијим и најразноврснијим нагађањ |
је могао снаћи и разабрати.{S} А све је то било и дошло отуда што се хтело судити и закључци из |
и прекрштених ногу као Турчин, и све је то, што би наши стари писци рекли, свршио у једном окат |
што га сви пријатно гледају; јер све је то појурило са сокака у авлију, а околни комшиски зидов |
ге девојчице с мотиком на рамену, те је то Мана утолико чешће вукло у поље и зеленило, и правил |
ише ничим не може оборити!{S} Е, али је то чорбаџиска, богаташка ћерка, њен отац и начелник ова |
оворила задовољна тетка Дока.{S} Али је то, наравно, слаба утеха била за Манчу.{S} Целога дана |
оно био што је у сну водио коло, или је то био Замфиров Жућко, тако и смех онај Зонин не могаше |
лед и одговори погледом.{S} Било јој је то особито задовољство да једним таквим погледом охрабр |
гда и никуда макла без њега.{S} А он је то и заслужио, јер је, и онако мали, већ био десна рука |
а, али никако није могао да дозна ко је то написао, поред свег трагања и распитивања, а по потп |
могао склопити ока ни заспати, иако је то желео и одагнавао мисли.{S} Неки полусан и полујава |
да га по обичају полије водом, како је то редовно четрдесет година радио.{S} Помислио је да је |
ветке сазнати, а то што не знате, то је то: на кога се односила та песма.{S} Та је песма из нар |
а уређење у свету: <pb n="27" /> што је то Бог оставио да човек баш мора радити и у зноју лица |
се одмори мало после ручка, као што је то одвајкада научио.{S} А чим је он прилегао, целом кућ |
сматране биле за слушкиње, — као што је то обичај тамо на хладном и бездушном Западу, — него ка |
е.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је то само сан био, и што тако, хвала Богу, није још и ту |
тала за утеху она реч: „Ко зна зашто је то добро?!”, — и он се наскоро прибрао и исправио.{S} Н |
је на тај начин затворила врата, јер је то у обичају само при прошевини. — Седа си, Доке! — нуд |
лепа Зона хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то силно љутило, понос јој вређало.{S} Јер, док је свак |
биле лепе прилике за Манчу. {S}Признаје то Јевда, и каже да ће говорити Манчи, сину свом.</p> < |
е, што ли, ћорче ниједне?{S} Мори, неје то Жућко!...{S} То си је Мане, Мане Кујунџија!...{S} Не |
ије!...</p> <pb n="91" /> <p>— Ама неје то!... — љутну се Јевда. — Мори, и не знаваш зашто си з |
д мати навали на њ, он јој рече да није то баш тако хитно.</p> <p>— Море, Манчо, сине, докле ће |
опазио!{S} Каква брука!{S} Бар да није то пред њим било!{S} Љут, пође на њега, трже се и разаб |
вим умесно било, јер, ако и даље остане то ту при руци тетка Доки, ко зна шта све може лупити и |
А он се сећа, смеши се и каже да га се то баш ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта каже, Бо |
свега тога није он приметио, нити га се то тицало!{S} Само једна слика му је лебдела пред очима |
је био јогуница и није никако дао да се то и опази! — Колико само пута, кад она прође тако неку |
рио већ од дужег времена и пустио да се то чује и даље, да допре до Мана.{S} Па не само да се з |
тога стигао јој је поздрав и вест да се то у њено здравље веселе...{S} И досад од дерта није сп |
нлук, па још кад је и муфталук, — па се то некако сложи, ујдурише му се то некако...{S} Врана в |
и резанце, спремане за зимницу, кад се то сушило у авлији; он је држао конац, кад би га намота |
начичкани радознала света.{S} И све се то тресе од силна смеха, а највише се смеју баш сами мл |
ретстављала већ унапред себи како ће се то тамо чути, како пропратити и с каквим потсмехом све |
ко баш и изгледа на коловођу!{S} Или се то, можда, само очи навикле, па изгледа тако!...{S} На |
еком тихом чежњом погледа — на Манчи се то никад није могло приметити.{S} А чезнуо је за њом, т |
тари рекли: „Појео вук магарца”, чим се то тиче богаташке куће.{S} Јер, ево, брате слатки, сасв |
ти тајна, већ и због самога тога што се то доиста десило, а још више због тога што се то, нађав |
ста десило, а још више због тога што се то, нађавола, десило у присуству пет жена (рачунајући т |
од 66 да су 99, или обратно, као што се то дешава оном другом, неком Мицку, који сем тога и шуш |
ост и утеха родитеља својих, као што се то могло казати за Манулаћа.{S} С њим је био задовољан |
— па се то некако сложи, ујдурише му се то некако...{S} Врана врани очи не вади...{S} Тешко сир |
на све стране око себе, да види чему се то смеју тако силно.{S} Погледа, а све очи и руке упрте |
ици <hi>„Код препеченице”</hi>, — да ће то бити оно штоно наши стари рекли: „Појео вук магарца” |
ах.</p> <p>Замфирови су се тешили да ће то ипак проћи, али кад после кратког времена постаде и |
</p> <p>И док се ове домишљаху ко ли ће то бити, отворише се врата и тетка Дока упаде у собу.{S |
естаје је под зрацима сунчаним, него ће то бити јава, сушта јава; и брука ће пуцати по кафанама |
демек, Зоне жална што је Еврејка, веће то се за друго ништо разбира...</p> <p>— Е, што је па т |
А и сам епитет, управо епитети, сведоче то.{S} У чаршији је имао неколико епитета: <hi>челеби-Ђ |
гласила:</p> <quote> <l>На порту сеђаше то Зоне Замфирче.</l> <l>Туд се спацирује Манулаћ банки |
да радо одаје тихим сањаријама!{S} Беше то кућица пуна свега и свачега, а највише топлине (оне |
мисли.{S} Неки полусан и полујава беше то, па се једно у друго наизменце преливало.</p> <p>Мис |
.{S} Славан прстен, масиван прстен беше то, дуго се познавао на ћати Трајку!{S} Кад га је, прил |
за то, па као свака ванредно лепа, а уз то још и богата, била је размажена, пуста, немилосрдна, |
} Тетка Дока пије и кафу и мастику и уз то пуши као Турчин.</p> <p>Срчу кафу и разговарају о уд |
исава говорио је већи део грађанства, и то је остало, и такорећи стереотиписало се.{S} И само у |
војих и од туђих, комшиских кокошака, и то све без икаквог дуплог трговачког књиговодства!{S} И |
а била танка, висока и млада девојка, и то само за један сат.{S} Размишљали су, разговарали, ре |
: да, пан-Франћишек и сада компонује, и то једнако компонује соду с вином, и да му је та композ |
} Тамо су је тек калфе почеле певати, и то тек соло, — а овде је већ и шегрти певаху, и то у хо |
ош више и притврдио служећи у војсци, и то, као варошки син, у кавалерији. <pb n="22" /> Носио |
о је да се још дететом играо под њим, и то под толиким истим! — Авлија је сва била у цвећу.{S} |
тако индиферентна и спора према овом, и то <hi>моралном</hi>, ђубрету!...” — Море, — заврши Мил |
, онако потајно, и уздисао за Јевдом, и то годинама безнадежно уздисао.{S} Почео је док је још |
о и решио се да сам покуша још један, и то последњи, корак, да се, то јест, сам он састане са З |
години сетио би се да запали цигару, и то обично онда кад би му татко добар пазар свршио).</p> |
оло, — а овде је већ и шегрти певаху, и то у хору: у дуету, терцету, квартету, квинтету и тако |
који не игра томболе, него само шах, и то с фармацајтским помоћником Пајицом.{S} С њим игра.{S |
ца својега и соком живаца својих”.{S} И то није да кажете отскора — одвајкада је то.{S} Још њег |
сукобише и посвадише Зоне и Мане.{S} И то траје већ неколико дана.{S} Зона неће никако ни да ч |
S} А сем тога, — причала је Уранија — и то је имало нешто да значи, и није тек онако што је Јор |
би како кад, некад код куће а некад — и то чешће — би му се, нарочито кад има какав већи посао, |
он напише, то је било написано.{S} А и то му је не један рекао да је његово перо, којим он пиш |
} Само на та три места.{S} Наравно да и то није било лако.{S} Није било без неких тешкоћа, наро |
јој се баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајда што ће се неко време уклонити испред очиј |
ове ракијчине!... (Уосталом, знаће се и то у своје време...) Од муке је све то, брате...{S} Не |
ујем: што је овој?!{S} И казују јоште и то: како гу на кочије одвезоше у Докине; там <pb n="146 |
њихова Зона лепа, него приметише чак и то како је чупе Зоне заљубљено, па пронађоше чак и у ко |
да је Манулаћ хтео да кине...</p> <p>И то је ваљада једини несташлук и ђаволство из Манулаћеве |
а једнако шапатом изговарао...</p> <p>И то је охрабрило Манчу.{S} И први пут, кад прође Васка к |
и све знају, али неће да кажу.</p> <p>И то је дало повода свакојаким нагађањима, тумачењима и п |
авица и творца и предмет те песме! {S}И то вам ни писац не уме казати, јер то ни сам не зна, ал |
Јевда ћути, трпи, и плаче кришом. {S}И то је тако трајало неколико дана, тешких и црних дана, |
паше и владике био прва сила, — све би то друкчије било.{S} Али овако није остало хаџи-Замфиру |
овде, а после вечере где свира — ко би то знао!{S} Тако, наизменце — мало посвира, па онда пиј |
да га очи какогод не варају.{S} Како би то било да пас води коло?!...{S} Присећа се да ли је ик |
ле којег је извештаја Мани — као што би то песници казали — сунце лепше сијало, цвеће пријатниј |
говарали, ређали и присећали се коју би то могли замолити да им помогне, па ниједна није подесн |
је и прокљувио све, и сад дошао да јави то Јевди, Маниној мајци.{S} Све што је сазнао, он јој ј |
е успут сети да је данас субота; остави то што је намислила за сутра, за недељу, а тога је дана |
е, никаквих других момака и чирака, али то је сујета мајсторске мајке што је тако рекла!)</p> < |
Зони тетка Таска, а Мана кудила.{S} Али то све није јој ништа помогло код Зоне.{S} Јер, слушају |
казујући, наравно, никоме ништа.{S} Али то што је обукао панталоне гугуткине боје и понео скупо |
ј јесени да биднеш мајчица, — ели ће ми то на пролет бидне Горица и зелена травица!” речи те ни |
мпонује више ништа; чак не компонује ни то, ни вино са содом, него пије вино онако „клот”, како |
се могло измаћи његовом паметном оку ни то, кад која њихова кока погреши, па снесе јаје у комши |
дућност: оставља за црне дане, и Цигани то чувају.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После |
около шију да ги врзује!...{S} И све си то збраја и скутаја на куп за онуја несрећу и роспију а |
и мени!...{S} Па, молим те, ујдуриши ти то; а ја знам шта је право...</p> <p>— Не бригај ти! — |
ладику ћу искочим на давију. {S}Како ти то мислиш?!{S} Зар да скудиш девојку, па да си капче на |
није хтео, а други јој није смео казати то.{S} Јевда је чула, истина, да се нешто прича о Зони, |
бадемастим очима, али Мане и не примети то.{S} Искапи чашу вина, али је не погледа, како је дос |
ма се баш не може богзна како похвалити то место.{S} А најпосле, ако јој се баш и не јави срећа |
прилега!{S} Тој си је ред, ама и тагај то не бива пред чираци!...{S} А ти што радиш саг?...{S} |
није сама осетила то, имао би ко да јој то каже.{S} Родбина Замфирова је велика.{S} Пуно неких |
али је, изгледа, мало замишљен, но ипак то није од невоље, јер се понекад и осмехне и једнако с |
могло познати о чему говоре; али све им то није помогло: тетка-Дока је, као и свака радознала ж |
ка снела у њиховој авлији.{S} Све је он то знао и имена свима њиховим и многим комшиским кокошк |
р.</p> <p>А имао је и право!{S} Није он то онако напамет говорио...{S} Као искусан и паметан чо |
т срео и нашао.{S} Али овако није могао то, него се морао задовољити тим што му је у пролазу, о |
!...</p> <p>Иако је пакосно и заједљиво то било, било је, на жалост, истина.{S} Пан-Франћишек н |
цифре увек некако сувопарне, па је умео то викање цифара својим хумором и зачинити.{S} Ослањају |
ак изнео тај глас за девојку; ако је ко то урадио, то није нико други него Манулаћ.{S} Међутим, |
сувише разговетно казао шта га чека ако то учини, јер га је само запитао кратко и хладно:{S} За |
све се батиса, бата-Таче!...{S} Е, како то?...{S} Ники ме ич не питује, а белким сам мајка!...< |
збори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, како то збориш? — викну ужаснути Мане. — Какав „голем нишан” |
овако остати!{S} Укратко, чуди се како то и може и једног дана бити без „домаћице”! {S}Налази |
олазио, све им је чудноватије изгледало то, јер, као никад, данас је за пакост покуљала муштери |
добије.{S} А после, њега и није вређало то како су о њему мислили и ценили га старији њени, нег |
ипак није никако, ама баш никако могло то остати тајна, већ и због самога тога што се то доист |
неко мување у ребра видеше, и чуше само то, како један рече: „Што се смејеш, будало?” А затим п |
нијом, јер им свима дође чудно већ само то што је банула у кућу, а још чудније што је на тај на |
да су је и виделе!).{S} Опазили су само то да су домаћи сви некако сметени, расејани и забринут |
ешто што сам Бог дарује човеку, па зато то сваки чорбаџија и нема.{S} То је лепа ћерка његова, |
ладић ноћас, успавао се, одоцнео, — ето то је све!” Али, кад га видеше да се само мало задржао |
су на наш женски свет, ипак, баш у исто то време, није налазио да је то тако страшно ако његова |
унџију, баш сада (е, <pb n="166" /> што то баш она и баш њега да хвали?) како је момак наочит, |
и заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради, као што опет и не зна како силно стеже својом |
{S}И то вам ни писац не уме казати, јер то ни сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је год |
вдешњи”, а називали га Јекономијом, јер то му је била некако струка, најмилија тема за разговор |
се сложише, само за девера никако, јер то је право било право младенаца.</p> <pb n="194" /> <p |
i>„побегуља”</hi>, иако је враћена; јер то што је враћена није још значило да јој је повраћен и |
љав посао, нека га и носи, али што да у то умеша и невину децу?!” И једнако понављаху: „Црна ма |
не да се ни опепелити да је он штогод у то умешан. — Ено, ономад је истук’о једног што га је за |
сам Манча се одриче тога: каже да је у то време играо томбула у Трговачкој касини, и позива се |
— па Манулаћ није ни био ту.{S} Он је у то доба већ обично у кревету.{S} А срећа што није био, |
бобу <hi>боб!</hi>...{S} Него умотавају то, крију у кучине, те: симпатишу једно другом, те брак |
о чему Замфир и не слути, јер сви крију то од њега.</p> <pb n="82" /> <p>Стара, искусна и речит |
и и чеше се по глави, која бриди, па му то чешање чини неко особито задовољство.</p> <p>— Од ко |
овни посетиоци и играчи знали су шта му то значи, и сви су погађали и метали на једну исту цифр |
у која му је беснела у грудима — све му то није помогло!{S} Зато је и дошао кући раније него шт |
ентуалност и непријатност, јер, није му то првина била да тако негде пође за податке и факта, а |
се више неће хватати до Зоне, а није му то ни требало, јер Зона више није играла; остала је и с |
све то само сан био.{S} Но, само би му то још требало да су оне биле синоћ ту!...{S} Пуцала би |
ва ли се он подуже увече, зна ли шта су то ћутеци, и носи ли фењер кад се враћа кроз сокаке и б |
оље, у њиву или у виноград...{S} Све су то биле лепе прилике за Манчу. {S}Признаје то Јевда, и |
Зоне Ставрино и Јоне Мамино.{S} Све су то и лепе и поштене девојке и радене девојке.{S} Целе н |
, волео је да чује тиху песму, и оне су то знале и тихо би тада запевале:</p> <quote> <l>Славеј |
а. — Што да се арчи мал?!...{S} Паре су то!...{S} Несу крушке дивјаке!... — додаје и погледа у |
ји.{S} А већ и сами им надимци казиваху то — беху то све нека имена буди Бог с нама: <pb n="28" |
ећ и сами им надимци казиваху то — беху то све нека имена буди Бог с нама: <pb n="28" /> неки Т |
сала на миндерлук.</p> <p>— А ја дор чу то, — настави плачући Таска, — а мене-ми се ноге отсеко |
. — Неје те ни срам?!...{S} Како збориш то?!...</p> <p>— Ете што?!... — чуди се и брани Дока.{S |
поветке, кад ни трунке истине нема!? {S}То им никако није ишло у главу и било им је загонетно.< |
се, јадник, узаман баца ногама, стреса товар и самар, али му све то ништа не помаже, — тако и |
кудација.</hi> Па бре, дете, ја сол три товара полиза, па си не знадо’ за тај реч, а оно, пази |
и се смео кладити и тврдити да ће се из тог чупета временом развити прва лепотица.</p> <p>До ду |
и да је <hi>пас</hi> кадгод водио коло, тога се не сећа!{S} И после, откуд би пас могао дати ба |
<milestone unit="subSection" /> <p>Ето, тога и таквога Манулаћа хвалила је Зони тетка Таска, а |
пет скорим, с новим гласовима врате.{S} Тога другога дана увече скупио се читаоцима познати пор |
ио му је џепни сахат и златан ланац.{S} Тога дана, кад је први пут обесио златан ланац и сахат, |
што је намислила за сутра, за недељу, а тога је дана гледала само да се никако не састане ни с |
та пара, каже, „алал-пара!” Због свега тога он је био радо гледан од млађег света, али многим |
си она човека!...</p> <p>Ништа од свега тога није он приметио, нити га се то тицало!{S} Само је |
иоткуда, да нас, веле, поштеди од свега тога!...” Ето, тако кажу, кад је о сиротињи реч.{S} А к |
џи-Замфир није смео ништа чути од свега тога и стога га је са зебњом очекивала Ташана кад се вр |
е све морала претрпети Зона после свега тога од својих у кући!... {S}Зато није имао мира, него |
све расејано, неки умор и тишина целога тога дана, све док није у сам мрак банула у кућу тетка |
, директора новина.</hi> </p> <p>Целога тога дана — док се још код хаџи-Замфирових није ни слут |
огло то остати тајна, већ и због самога тога што се то доиста десило, а још више због тога што |
осврће се за њом.{S} И већ због самога тога није никакво чудо што је и Мане Кујунџија — чапкун |
гласове.</hi> </p> <p>Кроз уста истога тога Милисава говорио је већи део грађанства, и то је о |
мрака, и тада се тек вратио кући; а да тога дана ништа није уловио, чак ни пуцао, није ваљда н |
о потребно — да у неколико потеза оцрта тога Манулаћа, који је ушао у комбинацију, био љубимац |
у, подајте гу за неприлику, за Манулаћа тога, — плану Дока. — Ама послен да ви не бидне криво, |
ир, као да му је тесак сабља!{S} А због тога ваљада и није се упуштао у озбиљне, „поштене намер |
о да је Зона грдно много пропатила због тога од свију, а највише од оца, који дотле није ништа |
дају сина у једним новинама, и кад због тога Мане постаде пргав, па сваки час долажаше у сукоб |
рошке жене немилосрдно критиковале због тога и говориле: „Тој ли је за његове године?!{S} Деда |
то се то доиста десило, а још више због тога што се то, нађавола, десило у присуству пет жена ( |
лободумних мисли, тако да је већ и због тога немогућ био у школи.{S} Дотерао је до шестог разре |
з и једне паре ћара давати.</p> <p>Због тога се, ето, сукобише и посвадише Зоне и Мане.{S} И то |
ћ проглашен дефинитивно за мушко.{S} Од тога доба водио га је више и отац.{S} У осамнаестој год |
рече да то никако није прилика и да од тога неће бити баш ништа!{S} Дуго су се још живо разгов |
чили да је то лако било: ништа лакше од тога. {S}Управо, друкчије није могло ни бити, кад стари |
а да проведу на послу, него откидају од тога времена и хитају кућама, да у пријатном рахатлуку |
зговарати било је тешко у оно време код тога света, који је на тротоарске шетње, паркове, конце |
држи на ручак и пудара Провира, да буде тога дана његов гост.{S} Присели су за богату софру, за |
ршило.{S} Тетка Таска <pb n="197" /> је тога дана била све и сва у Замфировој, а тетка Дока у М |
аква, и још гора, и на јави.{S} Зато је тога целога дана у недељу био Мане врло суморан, а зато |
запева таково „Иже херувими!...” После тога није пан-Франћишек ништа компоновао.{S} И кад су ј |
и утученија није Ташана била него после тога сна.{S} Целога дана јој није избијала из главе сли |
татко да ме утепа“.</p> <p>Одмах после тога извадио је чорбаџи-Замфир своју Зону из школе.</p> |
виђено и чувено!{S} Јер цело пре подне тога дана врзмале су се испред и око куће хаџи-Замфиров |
и, свршио у једном окатренућу.{S} А пре тога би сам почистио метлом испред дућанчића, задиркива |
ругој страни потражи утехе, него је пре тога хтео да јој спреми нешто, да га добро запамти, — а |
тиху септембарску јесењу ноћ, а већ пре тога стигао јој је поздрав и вест да се то у њено здрав |
дала.{S} У Бањи и на Мрамору причало се тога дана увече да је било не само отмице, него чак <pb |
="156" /> <p>Ето, и сам Манча се одриче тога: каже да је у то време играо томбула у Трговачкој |
ет у животу Макином.{S} Уосталом, и без тога не би се дуго чекало на то, јер тамо, на Истоку, р |
ету.{S} А срећа што није био, јер и без тога доста је бруке и срамоте.{S} Да, мисли Мане, сами |
акле, сада сетио Мане, а сетио се још и тога да Митанча ужасно мрзи чорбаџи-Замфира, јер је ова |
евовале и <pb n="170" /> ашиковале, али тога чуда није било; како ће ко никоја остати уседелица |
једини наследник огромног имања, а, сем тога, пример послушности, скромности, <pb n="83" /> сти |
а ће му, вели, то чинити чест!{S} А сем тога, то му је и дужност, причаше јој Мане, јер су се о |
љи од њега да буде Мани девер.{S} А сем тога, тако ће се узети да је остао момак и да оног брак |
у свету Богородицу Габровачку.{S} А сем тога, — причала је Уранија — и то је имало нешто да зна |
кротак како девојка”, рече, како је сем тога чула да су се некад Мане и Зона пазили и севдисали |
шава оном другом, неком Мицку, који сем тога и шушљета кад виче, па зато га и не маре играчи то |
дана”, вели народ.{S} А Мане је био син тога народа, у кога је постала за утеху она реч: „Ко зн |
по дужности не пролази, Дваред је тако тога дана пролазио сокаке, дваред се враћао у дућан, ал |
Отимали су се и кошкали међу собом око тога чији је Манулаћ више.{S} Мајка каже: мој је Манула |
, озбиљно признају да се диве родољубљу тога света, који може да живи без толиких ствари, без Б |
је био Крстовдан уздржала се и није му тога дана ништа споменула.{S} Али сутрадан нападе га св |
ци изводити из Маниног понашања. — Ману тога дана није држало место.{S} Неколико пута је после |
ио своме земљаку пану Цицули, апотекару тога места.{S} Тако леп почетак и напредак прекинут је, |
во (Манулаћ је био првенац), и још сврх тога да ће му целога свога века куповати за његов рачун |
ј каже хвала и да врати поздрав.</p> <p>Тога дана је Мане био сав блажен.{S} А како и не би, ка |
ем првога дана Божића и Ускрса, Славе и Тодорове суботе (кад се причешћивао), није било дана да |
аша „Титинка” и „Пирга” снесоше јајца у Тодорчине, а ја ги узедо’ и донесо’! — вели мали Манула |
ји сав онај џумбус?!{S} Ете, жив ти ја, тој <hi>право</hi> да ми кажеш!</p> <p>— Хехе! — снебив |
је ред!...{S} А да си имаш домакицу, е, тој веће на друго прилега!{S} Тој си је ред, ама и тага |
г тако у свет — кој ће да зна!...{S} Е, тој ти је саг алис и сас мен’...{S} А саг ће убаво и ви |
<hi>срма-белензуци</hi>...</p> <p>— Е, тој може, — умеша се стари Замфир, који се слатко насме |
а сургунисувашем, та саг...</p> <p>— Е, тој да учиниш! — дражи га тетка-Таска. — У сургунл’к!.. |
ма, па уза сваки удар само викне: „Еве, тој ти је за куче у чашире!” а он тада полете и викну н |
р, који се слатко насмејао. — Тој може, тој има.{S} Белензуци се продавају, а мустаћи се сал да |
чу, ете, питују...{S} А из очи ги, ете, тој четим!...{S} А ја си веће убаво знајем заради кога |
нуја мерак на оно Зонче Замфирско, ете, тој сам чула!...</p> <p>— Ба! — пориче Мане.</p> <p>— Т |
м да знаје зашто се такој зове.{S} Ете, тој ти се поздравила!{S} Води гу, рече, — у <hi>Шам</hi |
гару и врати муштиклу у футролу. — Ете, тој си је, алис што <hi>ти</hi> отоичке рече: „Има си ч |
преспиј си малко, Доке...</p> <p>— Ете, тој Зоне Чорбаџиско да видиш сал!... — вели јој Дока из |
аво и видиш и разбереш зашто ти, демек, тој тол’ко дуго зборим!{S} Имам си дом тесте мушљике, и |
ира и несрећу Манчу...</p> <p>— Тугооо, тој си зборе! — викну Ташана, па се ухвати за главу, а |
ће Митанче неје син, ни му ја па татко; тој ви је, вика, на знање и, ете, управљање!{S} Ич да м |
црна Доке, ете, памет да спечалиш?!{S} Тој ли је зборење?!{S} Неје те ни срам оди овој чупе? — |
акицу, е, тој веће на друго прилега!{S} Тој си је ред, ама и тагај то не бива пред чираци!...{S |
} Ти да се ожениш, а она да те куне!{S} Тој да си дочекам, црна мајка!</p> <p>— Ја се нећу жени |
гу кажем, фрајлицу Швабицу Кермину!{S} Тој ли је ред?!...{S} А татко што да праји?!{S} Узе си |
...</p> <p>— Е, ашкољс’н за тај реч!{S} Тој ме и мен’ стра’ Јевдо! — одобрава чорбаџи-Таско. — |
ли су твоје чкоље и твоје знање?!...{S} Тој ли те учила даскалица у чкољу?! — загрме Замфир на |
, на официре, инџилире и писаре?!...{S} Тој ли искате?!... {S}Ба!...{S} У мој век... сал тој да |
ледаш?{S} Да лижеш мед кроз шише?...{S} Тој ли?</p> <p>— Ама јок!{S} За прошење ич не беше разг |
рђија <hi>мен’</hi> у аманет остави.{S} Тој си не знаје ники — знаје Бог и црна у Горицу земја, |
уђено Ташана.</p> <p>— Што те гледам, — тој си је <hi>моје</hi> знање, а да беше ти жена од чор |
е, а чорбаџиски син чорбаџиску керку, — тој си је, викам, ред у овај свет. — „Чорбаџија душу да |
си краставицу и пол лепињу под мишку, — тој му ручак у дућан...{S} А и дућан па што му је!...{S |
ноћила; сву ноћ гореше свеће у кућу, — тој казују... -</p> <p>— За Доку збореше?!{S} Мори, оди |
рече и даде јој ону киту хризантема. — Тој ти је последње од мен’, Ајшо, за игре што ми играше |
тари Замфир, који се слатко насмејао. — Тој може, тој има.{S} Белензуци се продавају, а мустаћи |
.. — вели му мајка гледајући га мило. — Тој си је његово петалско знање...</p> <p>А наша „Трша” |
а иска прилику, демек; <pb n="100" /> — тој си је ред у овај свет! — заврши отсечно и одлучно т |
>— Татко и мајка ти не бегендисују ме — тој си знајем убаво.{S} За тој те не питујем, веће за д |
мајка!...</p> <p>— Е, — уздахну Таско — тој си је, Јевдо, наш к’смет...{S} Кад бесмо деца, ники |
.. „Поздравила ти се Зоне”?...</p> <p>— Тој си је њојно знање...{S} Што ме питујеш?{S} Може да |
каза? — пита је тетка Калиопа.</p> <p>— Тој си је моје знање, кој ми је, демек, казаја, — ама ј |
и био љут као никад у животу.</p> <p>— Тој ли су твоје чкоље и твоје знање?!...{S} Тој ли те у |
је болна од карасевдах... „Ја си учини’ тој, збори си, Зоне, а он саг нека си чини што си хоће |
а, убаво си знајем дек неје заради мен’ тој”.{S} Па си зборим у памет: „Бож’ке, која ће ми саг |
<p>— Е, што ми казујеш... што ми треба тој?...</p> <p>— Зоне — рече Мане и притеже пас око себ |
.</p> <p>— Море, ће ми одавају чес’, за тој бригу да немаш.{S} Ја већ и саг јоште видим што ме |
је реч била...</p> <p>— Ласно, мори, за тој! — умеша се тетка-Дока, и на велико запрепашћење њи |
у кућу — ће остане неженет?{S} Мори, за тој ласно. „Имаш си грбину, самарице доста”; та и за Ма |
почесто!...</p> <p>— Ее, бата-Таско, за тој те и позва’, да те молим, две ти очи, да ми помогне |
ндисују ме — тој си знајем убаво.{S} За тој те не питујем, веће за друго... — рече Мане, па ста |
>— Ихааа! — засмеја се тетка-Дока. — За тој па да ми је!{S} Знајеш ли, мори, несрећо, да ми каз |
та-Таско, неје ми мен’ мука ни стра’ за тој!{S} Неје, две ми очи!{S} Ако, што неће да ме питује |
и жена, ће дође <hi>дете</hi>!...” А за тој па да ми је!” реко’ гу ја, та си узе једно сикирче. |
е, е, ја си имам једну прилику... па за тој и искочи’ саг до вас...{S} Момак си је кротак, убав |
а, — ама ја си убаво знајем...{S} Па за тој, ете, искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је |
о, бата-Таско!{S} Та што да ми је па за тој?{S} Друго заступи саг!{S} Србија!...{S} Србија слоб |
ори, па и да си нема паре, што је па за тој?! {S}Кад се деца милују — што ти требају паре?!{S} |
ше девојче!...{S} Та што па да ти је за тој? „И без петли може да се осамне”, та и ти да се оже |
вели јој Мане и диже прст, — зборење за тој ич да нема!...{S} Да се не чује ништо...</p> <p>— Е |
/hi>...” зборе си. — Ама кој ви рече за тој?{S} Видосте ли с очи, <pb n="145" /> та да такој мо |
ласно за тој... {S}Има си она чаре и за тој!{S} Свет си збори да је <hi>побегуља</hi>, па када |
т: „А, рипчики!{S} Да се истепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена проста, убаво си знајем |
и, аџија не беше га туј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с кочије и с кардаши, и она г |
та саг по ма’але за ништо друго сал за тој се збори”.{S} Па како гу је уграбија? питујем ги па |
а!...{S} Србија слободија!...{S} Ако за тој!{S} Нек’ си не пита, нек’ си избере што си милује.{ |
рекида је Калиопа. — Неће да зборимо за тој.{S} Кад стигне у теј године, демек да је за давање |
, ете, не давају те...{S} Ама, ласно за тој!{S} Ни татко ми Ђорђија неје се оженија сас алал, д |
/> <p>— Мори, знајем си ја!{S} Ласно за тој!{S} Мен-ми сал оставите... бригу не берите, а ја ћу |
ери, Доке!...</p> <p>— Иха!{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу ти изработим; ти сал седи си, па жмиј!... |
најубаве!...</p> <p>Де-де!{S} Ласно за тој, мори, Доке!{S} Ће искочимо једанпут! — вели Јевда, |
знајем што је чаршиски ред.{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу си све полако... па фино... с <hi>политик |
к да је за давање и удавање, — ласно за тој...{S} Што казаше: злату ће се кујунџија нађе! — зав |
оште криво на њојни стареји, — ласно за тој... {S}Има си она чаре и за тој!{S} Свет си збори да |
демек, нико неје спроти теб’ — ласно за тој!... — говорила би јој и такорећи понављала сваки да |
треба да се бијем с патролу — ласно за тој!{S} Ће се бијем, а ти сал да сеириш.</p> <p>Умирује |
туј на нишавску ћуприју...{S} Па зар за тој ми може да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу неки |
</p> <p>— Ти ич бригу да си не береш за тој!{S} Знам си једнога, Ставре Јаре се вика... {S}Анти |
губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој па да ни је!!{S} Некој си је”, рече, „богат сас пар |
ачке ми среће, несам!{S} Куд па смем ја тој да напрајим?! — куне се Мане. — Теке сутрадан, пред |
је, ете, абер и поздравље?</p> <p>— Па тој си је твоје знање.</p> <p>— Па питуј ме, де!</p> <p |
пуна...</p> <p>— Е што ми збориш саг па тој?...</p> <p>— Несам сирома’... могу да си имам жену. |
, рече, и децу сас њума!...”</p> <p>„Та тој ти исприча’, — заврши бата-Таско, — Јевдо, демек да |
ј!...</p> <p>— Море, какој ће му па саг тој бидне?!{S} Чаршија збори да гу је Манулаћ уграбија, |
надаље су се сматрале и осећале као род тој кући.{S} И кад су служиле и двориле чорбаџи-Замфира |
рече, не било срам да збере и скута све тој!!{S} Два санд’ка пуна, бре брате, ете, да прошћаваш |
, а они ми гу не давају, та кад не може тој да бидне, е нек’ си остане резил... па нека гу таг |
неје искочило из кућу!...{S} Како може тој и да се помисли?!</p> <p>— Е, иди си, па ги питуј с |
ће самарицу на грбину...{S} Е, какво је тој саг заступило, <pb n="44" /> Бог да чува!...{S} Ни |
воли оди сва друга деца!{S} Е, зашто је тој саг тако у свет — кој ће да зна!...{S} Е, тој ти је |
у теј ствари...{S} Е, кажи ми, зашто је тој?</p> <p>— Хе, снебива се Мане, а утањио гласом још |
нчу!{S} Убаво си видим, демек, зашто је тој!{S} Преко чаршију трче, та да ме у руке целују, „жи |
осмехну се Зона. — Така ко ће саг бидне тој!...{S} Васка ни се удава... {S}Бија гу веће и „голе |
рече, „напрајило тој при вас?{S} Кој се тој удава, кој се па жени? ’хоће ли”, вика, „скоро да п |
62" /> си, нек’ си је код мене!...” Ете тој и Мане работи!{S} Ујутру под мишку си доноси, увече |
омета с метлу.{S} Хо, мајка му стара, и тој треба, викам, да је ники угурсузл’к!...{S} И ја се |
p>— Ете за твој кеиф, чорбаџи-Замфир, и тој ће ти напрајим! — вели му паша — и ствар је свршена |
ама ће да праћа на рисјане, — а брука и тој...</p> <p>— Зар чорбаџика?...</p> <p>— Лелее, — осм |
{S}Исполај на Господа кад си доживемо и тој!{S} Кој знаје, рече, што му је писано, и што ће да |
м, — хвали га Замфир — када доживесмо и тој наше дете има си три касе.</p> <p>Мане му каже да с |
.{S} Ела овамке, да си видиш работу оди тој твоје <hi>„дете”!</hi> Нов адет да видиш!{S} Саг мл |
пресече је домаћин.</p> <p>— Е, бива ли тој од еснаф-човека?{S} Ред ли је? — наставља тетка-Тас |
еје.</p> <p>— Трговац?</p> <p>— Неје ни тој...</p> <p>— Ама, де!...{S} Збори си, жива ти ја, шт |
м...</p> <p>— Па <hi>која</hi> си збори тој?...</p> <p>— Мори, <hi>једна</hi> ли збори?!{S} Све |
начиним?! ’Ајде и ти, па, нане, како си тој па збориш!? — рече прекидајући разговор.{S} А затим |
нћариш, инћару ниједан!...{S} Све си ти тој направија! - рече смејући се, — па саг „Манулаћ”, в |
работи, ете, никуј послу, веће никој ти тој не може!...{S} Из Турцко три рисјанке из арем украд |
ица:</p> <p>— За писување да баталиш ти тој, тол’ко ти зборим!{S} Зашто ја сам си еснаф човек, |
си — рече Петракија — кад ми рече човек тој, брго дом.{S} На сопче му катанац, а њега га дом не |
и паре да дава!{S} Питујем те, ете, сал тој: тражија ли си?</p> <p>— Несам тражија, теке...</p> |
кате?!... {S}Ба!...{S} У мој век... сал тој да бидне — <hi>неће!</hi>...</p> <p>Тако је говорио |
<p>— Ех, — грува се у прса Мане, — сал тој да си дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’ал |
у овој прилици код Мана кујунџије.{S} О тој ствари је већ неколико дана мислила најозбиљније Ма |
<hi>Мишљење неког Милисава Јекономије о тој, тако да кажем, „крађи и прекрађи“ Зоне, које је, у |
само да ни речи није никоме прословио о тој немилој сцени, што је чак строго забранио да се ико |
у не би смео продужити с њим разговор о тој теми...</p> <p>— Што, што?{S} Што бре? — запитао би |
е ника белосветска...{S} Тугооо!{S} Ако тој буде, — што да прајим?!...</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу си |
да батисују...{S} Па како се напрајило тој чудо, реци ми, Таске, ако знаш?</p> <p>— Е, не знам |
сокак. „Што се, мори”, рече, „напрајило тој при вас?{S} Кој се тој удава, кој се па жени? ’хоће |
нати да видим што је, мајка му стара, у тој сопче!{S} Та један дан у недељу, рече ми један, — а |
најнесрећнија — она још не зна!...{S} У тој се собици најрадије бави; ту се чешља и пресвлачи п |
ветује је тетка Таска, која је важила у тој кући као лекар, или, још боље, као нека „Златна дом |
али један другом, баш као да се ништа у тој кући није ни десило...</p> <milestone unit="subSect |
допала та мисао, и она остаде и даље у тој завери, имајући у њој и своју одређену улогу, којом |
ета на чесми, како је у кола бачена и у тој гужви како је троје колима прегажено.{S} Други су, |
ивот и чује се жагор, а они, скривени у тој самоћи, уживају, јер знају да их нико не зна где су |
о нешто, и каква је то мука — то нико у тој гомили не знаде да каже...</p> </div> <pb n="140" / |
и осећао задах од готовљених јела. {S}У тој кујни се и чељад и укућани прекодан најрадије бавил |
, што нема по ма’але, и по свет, за <hi>тој</hi> си мислим и зборим!... — вели Таска.</p> <p>— |
нас па наша <hi>деца</hi> не питују! {S}Тој ти је, Јевдо, што каза, отоичке, наш к’смет!...</p> |
рдно критиковале због тога и говориле: „Тој ли је за његове године?!{S} Деда се вика, — а погле |
te> <l>Излегох да се пошетам</l> <l>Низ тоја пуста Битола,</l> <l>Низ Еврејското махало,</l> <l |
ама и у чаршији се неколико дана само о токе говорило.{S} А да је прича углавноме порасла у оби |
хо Ајша, — видо’ веће ја...</p> <p>— Е, тол’ко! — рече Мане и одмахну руком.</p> <p>— Било, Ман |
/p> <p>— За писување да баталиш ти тој, тол’ко ти зборим!{S} Зашто ја сам си еснаф човек, прос’ |
коље, та да испишем, ете, <pb n="46" /> тол’ку књигу! — вели Таско и одмери руком једну ужасну |
дноси!...{S} Има си, море, и магаре!{S} Тол’ко му богатство!...{S} Он ће си узне спроти себ’ ни |
м кол’ко од зајца оп’нци да поцепам!{S} Тол’ко, побратиме, е што ми веће треба и свет и живот!? |
гу ели узнем ели отмем од татка гу”, — тол’ко што је лепотиња!...</p> <p>— ’Ајде ћути си, неср |
с њума ожениш, па и ту ти не би дали, — тол’ко стадосмо, ете, душмани саг!...</p> <p>Тако је го |
S} Џевап не могашем да си веће дајем, — тол’ки ме питуваше!{S} Кој ме сретне на пут, не збори м |
{S} Ћа да седнем там’ насред чаршију, — тол’ко си бе ослабела оди зорт и резилак голем...</p> < |
у... могу да си ’раним пол тесте жене — тол’ко си убав пазар имам!...</p> <p>— Стани потурњак, |
и владику искаче у пол дан, у пол ноћ — тол’ко си има чес’ у варош... {S}Има си, бре, и касу за |
си је <hi>њојно</hi> знање...</p> <p>— Тол’ко?</p> <p>— Тол’ко се збори... — рече хладно Зона |
/hi> знање...</p> <p>— Тол’ко?</p> <p>— Тол’ко се збори... — рече хладно Зона и окрете му леђа. |
ћу си узмем једну!{S} Што ми ти па саг тол’ко збориш, како да до годину неће па да искоче нови |
мет за чекмеџе. {S}Есапим и треба да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а оно искача мање!{S} Је |
е!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило за нашега Манчу, откад се |
</hi>, — одговара Миче Шебинче, - ја си тол’ко знам и пантим...{S} У наш варош, — тај си је аде |
и за њег’: удовица си...{S} А што па ти тол’ко смићеш?</p> <p>— Е, ја сам си тетка на Зону! — в |
и видиш и разбереш зашто ти, демек, тој тол’ко дуго зборим!{S} Имам си дом тесте мушљике, и све |
рука и оде абер по ма’але, па после сал тол’ко да поживејем кол’ко од зајца оп’нци да поцепам!{ |
зд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голему керку има Бела?! {S}Знав’ам Белу Стојанчи |
p>— Мало ли је? — запита је Мане. — Зар тол’ке паре?</p> <p>— Неје за паре реч! — вели Ајша сто |
</p> <p>— Ех, туго!{S} Неје требало баш тол’ко да је...{S} Син му је...{S} Леле, јединац според |
<pb n="142" /> <p>— Зашто ме па гледаш тол’ко? — пита је зачуђено Ташана.</p> <p>— Што те глед |
а дахире.</p> <p>— Погле га!{S} Сал <hi>тол’ко</hi>... — рече јетко и зловољно Ајша.</p> <p>— М |
ум његова Јелисавета, која би сад исто толика и истих тих година била!...{S} Па би се опет окр |
Што се напраји џумбус и резил’к!</p> <p>Толика ларма пробудила је, наравно, и старога хаџи-Замф |
откуд Мани толике ћилибарске муштикле и толике лаковане плитке ципеле, да их и радним даном, по |
е, јасно.{S} Сад им је јасно откуд Мани толике ћилибарске муштикле и толике лаковане плитке цип |
атиме?!...” А бацао је око — није шала, толики триумфи! — и на Зону Замфирову, али још није пре |
глас, а више их је занимало од куда да толики тако упорно тврде, да су све то видели што се са |
се још дететом играо под њим, и то под толиким истим! — Авлија је сва била у цвећу.{S} Као и с |
љубљу тога света, који може да живи без толиких ствари, без Благоја танц-мајстора, без паркова |
веде, и свет је тако види у кругу њених толиких анђела хранитеља, међу којима, доиста, не може |
син!{S} А ако понесе, он колико понесе, толико и врати, — некад чак донесе и више него што је п |
алим другарицама и њиховим кућама...{S} Толико пута је слушала да су слабе и ретке за њу прилик |
обар друг, иако нешто млађи од њега.{S} Толико су лепо живели, да су чак и побратими.{S} Он ће, |
ане не прими, него одговори да ће он за толико дати накита својој невести.{S} Усхићен тиме, ста |
ашање, и онај туњави Манулаћ, којега је толико гледала Зона.{S} И да Манулаћ није био онакав ка |
</p> <p>Интересовање грађанства било је толико јако, догађај сам по себи тако интересантан и та |
те, табле за шеш-беш и питају га где се толико задржао.{S} А он се извињава <pb n="133" /> — ка |
ила, није Замфир ни сумњао; али зашто и толико да се појави, — то га је бесомучним правило!...{ |
о време правећи нову, — па зато и лајем толико.{S} Зар је мене мило да се повлачим од света?!.. |
Ставре Јаре.</p> <p>— Ела! — рече само толико.{S} Даде знак Ману, овај се диже и обојице неста |
у, а могу се смејати до миле воље, — то толико...{S} Гледа оне женске прилике у сенци високих з |
ући...{S} Запевала би песму коју је већ толико пута певала Зони, кад год би ову опхрвали слатки |
е станеш, образ да чуваш; зашто образ — толко! — и покаже два прста ширине. — Неје, ете, голема |
реме такој не орезили, ни ме једно куче толко уапило, како саг ова ороспија...{S} Ти ли гу каза |
Бећарл’к џиби султанл’к олмаз”, рече, и толко!{S} Не ’теде више, куче, ни да си збори с мене, а |
је најзад и Мане прибећи перу и писању, том новом оружју, како кажу, и написати једну исправку. |
обојега пола, који се скуп зове оро; а том ће приликом већ помало моћи и завирити у душу и скр |
некој отмици, али Манино име није чула том приликом, а целој ствари није поклањала никакве вер |
прођоше <pb n="135" /> с тестијама воде том улицом видеше при светлости општинског фењера све.{ |
Море, па има си човек и дућан!” иако је том човеку тек осамнаест година, а дућан му мало већи о |
њижевне задруге (1907 год.), проширивши том приликом нарочито главе прву, четврту, шесту, осму |
Добри људи, лепе прилике, али при свем том, ипак бедни изгледају према покојном Ђорђији, оцу М |
ато се брзином муње распрострла прича о том догађају.{S} И главно и детаљно знало се врло добро |
, мезетишући маслинке, разговарају се о том.{S} Каже му Мане у чему је ствар, и Митанче, наравн |
стовдан приђе главом сама Зона и поче о том истом да јој се јада.{S} Јевда изишла мало из цркве |
главнијим централним улицама гласови о том догађају нису, наравно, били тако претерани, али се |
истина, говори, али кад се већ говори о том, само се онако говори како се првих дана говорило.{ |
јасно било и дуго још лупао је главу о том: да ли је он оно био што је у сну водио коло, или ј |
о се Замфир баш никако није одушевљавао том комбинацијом Ташанином, јер му се никако није Манул |
и све се заљубиле у њега, а за њима, по том истом закону, пошла и мала Зона!...</p> <p>И мала З |
не знају ни куд трче ни зашто трче — по том истом закону ваљда су и Манчу све девојке гледале и |
ан; а то је просто стога што је тамо, у том свету, срамота да се мушко и женско и погледају, ак |
четврту, шесту, осму и дванаесту.{S} У том дефинитивном облику дајемо је и у овом издању.</p> |
е да се дигне, али већ не могаше, — а у том се и пробуди...</p> <pb n="123" /> <p>Беше гола вод |
неке зауставио и питао за берићет, па у том стиже и до Манина дућана. {S}Мане му се јави, а он |
одвео девојку.{S} Причало се да га је у том, сем његове, чак и девојачка мајка, Ташана, помагал |
, а после — не могући се ни сам снаћи у том хаосу и лавиринту од најразноврснијих противречност |
женско одело, изгледаће висок и витак у том оделу.{S} И Доки се допала та мисао, и она остаде и |
еки „шеш-беш”, али сви чекају кад ће се томбола отпочети, а она не може, баш и кад се сви скупе |
као неког хумора.{S} Дугом практиком на томболама извежбао се и знао је из искуства да су цифре |
Велибор, страстан шахиста, који не игра томболе, него само шах, и то с фармацајтским помоћником |
акшишу умро од глади), него долази ради томболе, коју сви радо и редовно овде играју, само мало |
а кад виче, па зато га и не маре играчи томболе.</p> <p>Зато није чудо што је цела кафана гракн |
дриче тога: каже да је у то време играо томбула у Трговачкој касини, и позива се на сведоке кој |
чудо и господство и да и сам тражи лека томе злу и <pb n="172" /> невољи.{S} Док је малодушна ж |
мили догађај, да докаже да он сам ништа томе није крив, него она тетка Дока, па нека се одбије |
дам”, или: „А ти си па нека девојка!” и томе подобни разговори.{S} Једни одлазе, други долазе, |
правио ту своју погрешку, доскочио је и томе: ословио је сироту Калину, једно комшијско девојче |
едне тражиле на зајам мало соли, к’не и томе подобне ствари.{S} Али Зоне нигде не беше, нико је |
p> <p>Идући кући, Јевда је размишљала о томе.{S} Била је тужна и замишљена.{S} Плач унесрећеног |
ј тајанствено. „Молила ме да ти ништа о томе не кажем!!” — „Их, болан брате!” вели онај и сада |
н брате!” вели онај и сада само мисли о томе и ни о чему другом.{S} Налази да му је живот пуст, |
ве.{S} Замислила се, а очевидно мисли о томе како би да онако што поиздаље и што финије отпочне |
преко јавних гласила ни речи зуцнути о томе, иако штампа постоји, иако смо се ми крвавили и по |
ило.{S} Једнако је мислио и размишљао о томе, и учинила му се ствар без излаза.{S} Проклињао је |
— Таска и Дока — биле савршеније и, по томе, и страшније за распростирање узнемирујућих (и ист |
трају већ више за дете; то се види и по томе што сад много штошта и не говоре пред њом, него ка |
евојка, она то поче полако осећати и по томе се владати.{S} А и да није сама осетила то, имао б |
ла.{S} Али све скупа ипак сложне беху у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све сложно |
о не знају какав ће положај према свему томе заузети енглеска влада и парламенат (<hi>доњи</hi> |
етак и напредак прекинут је, а узрок су томе, тако да се изразим, „месне околности”.{S} Пан-Фра |
{S} Око њега се све врти, а земља чисто тоне под њим, — и он јекну силно: „Л’же, кучка!...{S} Н |
вршну реч, па сада поче достојанственим тоном, а и не гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у ав |
а преко рамена, па наставља даље мирним тоном. — Та ако искате прилику за ваше Зоне, е, ја си и |
тако цело после подне.{S} Дан био леп, топал и ведар септембарски дан, суморан ипак мало због |
— кој ти беше?</p> <p>— Стојанча...{S} Топал-Стојанча...</p> <p>— Стојанча...{S} Стојанча? — п |
вам гу, познавам! — понавља Замфир. — И Топал-Стојанчу, татка ти, познавам убаво! {S}Кротка жен |
аје што је злато, и како се, ете, злато топи!...{S} Машалах, Манчо, — неси забадава син на Ђорђ |
да су саг скупе паре, — отац се просто топи од силне среће!</p> <p>— Саг су скупе паре! — пона |
ојим великим и као јунска поноћ црним и топлим очима!...</p> <p>И другу игру, опет, „Јелку тамн |
свега и свачега, а највише топлине (оне топлине коју ћете узаман тражити код нас); као и све ку |
кућица пуна свега и свачега, а највише топлине (оне топлине коју ћете узаман тражити код нас); |
ве куће У тим крајевима, беше она право топло, скровито и мирно гнезданце!{S} Кућа није имала п |
— Знам си ја убаво, зашто: „куде си она топрв иде, ја се отутке враћам”, бата-Мане!{S} Зар малк |
кла: „Лелее, старо магаре, та му се саг топрв сетисте за самарицу!”) и све су такве неке ствари |
и једне путине код Вана кондурџије, таг топрв запази’ што ће имам муку с њег’ повише него што т |
ти слизаш низ мердивен, а мој Манча се топрв качи...</p> <p>— Бре-бре-бре! „<hi>Видело се куче |
ин’ збореше жена!{S} А ја гу теке тагај топрв погледа малко боље Зону.{S} Па кад гу видо’ ону, |
лан и рачун с оном корпоративном шетњом тотално пропао.</hi> </p> <p>Сутрадан је тетка Таска хт |
петлиће и свирајке од шећера, и они што точе лимунаду, и они што продају кокице, а ту се нађе у |
мало подругљиво Зова.</p> <p>— Ја вино точим, вино не пијем; песну искам, песну не слушам, а с |
е-три недеље, дође по њу други зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л*, другој њеној сестри.{S} |
у празничне гајтанли-чакшире и око паса траболос појас... „Их, што је несрећник!” веле једни.. |
а све у силном гајтану — па се притегне траболос-појасом, за којим му је сахат о широком сребрн |
ађи, светски, сувремен, иако носи фес и траболос пас, — па ваљда ће од њега што сазнати моћи.{S |
ју Србије покрива црна земљица и зелена травица и творца и предмет те песме! {S}И то вам ни пис |
е ми то на пролет бидне Горица и зелена травица!” речи те никако јој не избијаху из главе.{S} И |
ако оној говедо када се, ете, напасе од травку зановет... брљив стадо’, Зоне!</p> <p>— Хе!...</ |
ке</hi> да казујеш...{S} Што бре!{S} Ја траву пасем, сол не ручам, — та несам чула за твоје раб |
<p>— Ће да гу узне, ама треба да си има траву стискавац...</p> <p>— А саг јоште има, побратиме, |
сиџадету, пружи нос — као хрт кад хвата траг — и увлачи мирис од жута дафинова цвета и шакама г |
о да је остало трага од ње, као да види траг њен, — дугу зелену пругу од бундице и жуту од сукњ |
сви.{S} Прође недеља дана, а од Мане ни трага ни гласа.{S} Чак му је по поузданом човеку поруче |
за њом и чинило му се као да је остало трага од ње, као да види траг њен, — дугу зелену пругу |
о да дозна ко је то написао, поред свег трагања и распитивања, а по потпису се није знао ни мог |
ре, јер Зони се јављају многе прилике — траже је неки официри, три фронтовна и два академска, а |
нкрот... — раздера се Нацко.</p> <p>Сви траже број 82.</p> <p>— Чифути...</p> <p>Они мећу на бр |
ложно треба да легну на посао, па да му траже прилику.{S} И када бану, и незвана, и дође још је |
тражи нешто.{S} Мане му нервозно изнесе тражене ствари; учини му се да се и сувише отегао пазар |
заједно.</p> <p>Дође ред и на бирање и тражење часника.{S} За све се сложише, само за девера н |
меју гледајући их како спадоше с ногу!) тражећи Ману Кујунџију, да му исплате и дигну поручена |
ар и разговетније рекао зашто је дошао, тражећи чак и Зону, да с њом проговори, укућани се прос |
Таска, — црна и три-клета друшкеее!{S} Тражи си криво дрво сас две криве гране, па једну за те |
и ред и адет, — говорила би му Јевда. — Тражи си, дете, прилику спроти теб’; а наше старовремск |
ли на зајам без интереса, па он њима не тражи интерес, а они њему, опет, ни главно не враћају.. |
гледа сав тај шарени џумбус и весеље и тражи очима њу...{S} Мало после, ето и ње, Зоне.{S} Изл |
олелеј од сребра, па сад хита у дућан и тражи краћи пут и пречи сокак!{S} А међутим и не оде у |
руди своје чудо и господство и да и сам тражи лека томе злу и <pb n="172" /> невољи.{S} Док је |
е да дава!{S} Питујем те, ете, сал тој: тражија ли си?</p> <p>— Несам тражија, теке...</p> <p>— |
сам тражија, теке...</p> <p>— У кога си тражија, да ти не дава?{S} Имаше ли га у наш варош так’ |
еће дадну девојку?</p> <p>— Та што неси тражија никог потаквог човека, од ред човека...{S} Татк |
сал тој: тражија ли си?</p> <p>— Несам тражија, теке...</p> <p>— У кога си тражија, да ти не д |
ала увек кад је у невољи каквој била, и тражила паметна савета; њега би позивала, и он се одмах |
ге позајмљивале чунке за разбоје, једне тражиле на зајам мало соли, к’не и томе подобне ствари. |
зиле унутра под разним изговором: једне тражиле хаџију, друге позајмљивале чунке за разбоје, је |
ци и еснаф-човеци!...{S} Та како саг да тражим, кад убаво си знам да ми неће дадну девојку?</p> |
исока је, а куражна је.</p> <p>— Што да тражим по ма’але, еве сам ти ја! — вели Дока.</p> <p>— |
ка своју срећу...{S} А ја си па искам и тражим моју...{S} Неје писано за мен’ и за Калину...</p |
џију!{S} Побољи што ће ми, и куде да га тражимо... што ни треба други, викам ја, при, ете, нашо |
мао и расанио после спавања, да није ни тражио измећарку, да га по обичају полије водом, како ј |
" /> и несрећник, да му је требало пара тражити! — колико је пута, кад она прође, од севдалука |
>Више се није могло трпети.{S} Морао се тражити неки начин и лек злу.{S} Зато су одмах и нашли |
е топлине (оне топлине коју ћете узаман тражити код нас); као и све куће У тим крајевима, беше |
оја будућа, родила?{S} Или, вели, ваљда тражиш много пара!” — „Здравља <pb n="33" /> ти?{S} То |
, трпи, и плаче кришом. {S}И то је тако трајало неколико дана, тешких и црних дана, а затим, ма |
есто како се која зове, а и разговор би трајао врло кратко, тек у неколико речи.{S} Понекад би |
quote> <p>Престаде замало песма, а игра траје и развија се још лепше и још бујније; чујеш како |
умукну песма и певање, а играње и даље траје уз свирку Цигана.{S} Мане стоји, не игра, гледа и |
или ће да заплаче...{S} И доклегод оро траје, или још боље, доклегод Мане не пође кући, и она |
кобише и посвадише Зоне и Мане.{S} И то траје већ неколико дана.{S} Зона неће никако ни да чује |
рстен беше то, дуго се познавао на ћати Трајку!{S} Кад га је, приликом неких партиских размириц |
S} На гроб да ми туриш шебој и замбак и трандафил и дафину да ми посадиш! — А мајка плаче, удар |
леђима, подавиле ноге и метнуле руке на трбух, па дремају, јер су научиле да се тако најприличн |
обе те периоде пића: од пива је сачувао трбух, а од жупског вина стекао нос црвене, као бакар, |
тетка, нека тетка Дока, с рукама преко трбуха, и запита их шта су се скупиле, рече јој важним |
} Сама га је тргала у башчу, за теб’ га тргала!{S} Пољубила га, кад ми предаде за теб’, — поцел |
е, пратила ти овој цвеће!{S} Сама га је тргала у башчу, за теб’ га тргала!{S} Пољубила га, кад |
>— Еснаф човек?</p> <p>— Неје.</p> <p>— Трговац?</p> <p>— Неје ни тој...</p> <p>— Ама, де!...{S |
фицерску прилику; еснаф спроти еснафа а трговац спроти трговца иска прилику, демек; <pb n="100" |
да вика: тетко!</p> <p>— Па берем да је трговац ники... — додаје тетка Таска и потпирује гнев. |
, ама овој ће, рече, искочи јевропејски трговац, галантерис’!...” А ја си сал ћутим, — збори си |
и што ће да искочи из њег’!...{S} Ти си трговац, ама овој ће, рече, искочи јевропејски трговац, |
бре, и касу за паре и еспап, како један трговац, а не кута паре по авлију и по таван, како, ете |
себ’:{S} Бреее, овој ће куче искочи по-трговац и од татка и па од татка на татка му!...{S} Ама |
ији свет, али се ипак од старина назива трговачка, јер њих има ипак највише.{S} Ту свраћају и о |
је и најинтересантнија и најпосећенија Трговачка касина.{S} Ту свраћа најразноврснији свет, ал |
е га можда послати горе у Грац, на више трговачке науке (на што се тетка Уранија грохотом насме |
звињава да не може, јер баш тих дана га трговачки послови одазивају на дужи пут у Лесковац и ок |
{S} Ешекл’к напраји.{S} Изгуби си р’з и трговачки чес’!...{S} Чорбаџиски син!...{S} До Филибе и |
ице.{S} Ту се увек десе и дођу и понеки трговачки агенти, понеки агент осигуравајућег друштва и |
понеки агент осигуравајућег друштва или трговачки помоћници из Београда, који купе вересију по |
а, та си узе једно сикирче. „Зар ће сам трговачки суд, та да не смем, па иска и треба два грађа |
рећа јавити тамо.{S} И тамо има богатих трговачких кућа, а лепотицама се баш не може богзна как |
х кокошака, и то све без икаквог дуплог трговачког књиговодства!{S} Из дугог и савесног надглед |
: каже да је у то време играо томбула у Трговачкој касини, и позива се на сведоке који су га ви |
ечено време.{S} Мане ће чекати Ставру у Трговачкој касини; кад Ставре спреми све, нека дође и н |
атеља.</p> <p>Увече нађе Мане Митанчу у Трговачкој касини.{S} Уз чашицу мастике, мезетишући мас |
што је чувао близу гробља, оженио неком трговачком удовицом и ушао у пуну кућу; а Мане је, вели |
што искате више?!...</p> <p>Неје спроти трговачку и чорбаџиску кућу... — умеша се тетка Таска, |
/hi>, да ти, демек, наводаџишем за нику трговачку керку?... {S}Неси!...</p> <p>— Несам... — одг |
дије би је дали у какву честиту овдашњу трговачку кућу, — тако, отприлике, нека каже.</p> <p>Те |
} И он си има сина...{S} Свршија у Грац трговачку чкољу.{S} Седимо си и чекамо да не послуже.{S |
тракијева дућана, која је гласила: <hi>„Трговина Петракија Н* и Сина”</hi>.</p> <milestone unit |
ми неки наши трговци, што одише там’ по трговине; нађоше га, хеј-хеј, далеко, там’ на-куде Солу |
атка, и мајку, <pb n="52" /> и дућан, и трговину, па си фати пут сас Цигани у губертл’к...{S} И |
у; еснаф спроти еснафа а трговац спроти трговца иска прилику, демек; <pb n="100" /> — тој си је |
тари пазар”), па се диже у чаршију међу трговце с младим банћерчетом коме мајка увуче пешкирић |
ованџије и дунђери, за њима занатлије и трговци иду и отварају дућане и износе мангале и мећу и |
зато рано затварају дућане и мајстори и трговци, и грабе кућама.{S} Жељни домаћег круга, оне до |
о и десно чаршијом испружили мајстори и трговци шије, па гледају за њима.</p> <p>— Мичо, мори, |
е — <hi>један си је</hi> помеђу момци и трговци и чаршилије!...</p> <pb n="91" /> <p>— Ама неје |
одбини.{S} Ете има у Лесковац, ем какви трговци, у Врање, ем какве чорбаџије, па ће се, што збо |
ало ли ги има од ваши што си беоше први трговци — а саг, звонари и клисари, па пале прангије ка |
. {S}Сестре ти се поудаваше све за људи трговци, а ти што искаш?!...{S} Помисли се на кога си к |
ак највише.{S} Ту свраћају и они крупни трговци што тргују с Бечом и Цариградом, и они ситни, ш |
аг јоште је жив! — Причаше ми неки наши трговци, што одише там’ по трговине; нађоше га, хеј-хеј |
ав</hi> човек, хаџијо, у чаршију помеђу трговци и еснаф-човеци!...{S} Та како саг да тражим, ка |
једно чудо од детета — да Манулаћ пред трговцима понови реч <hi>оскудација...</hi></p> <p>И са |
им не прође поред куће гомила калфица, трговчића или писара из дивизије и из разних војних сла |
вријееее! {S}Паригушица!”</p> <p>Сви се тргоше, погледаше на прозор.{S} Кроз завесе се белело, |
S} Ту свраћају и они крупни трговци што тргују с Бечом и Цариградом, и они ситни, што од тих кр |
е.{S} Море, које си је овој девојченце, треба да га знам и познавам?{S} Та запита Ставрију поли |
’ твој убав...{S} Време промињује...{S} Треба веће да се жениш...{S} Мајка ти не може саг ласно |
, која је тако ревносна и брза кад кога треба казнити за непочупану зубачу пред кућом, и за ђуб |
а се издржи конкуренција.{S} Па ја онда треба да крадем срму и сребро, па да могу конкурисати с |
кој сме...</p> <p>— Ће да гу узне, ама треба да си има траву стискавац...</p> <p>— А саг јоште |
скупа ипак сложне беху у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све сложно треба да легн |
и — што се, велим, решио да се сам, где треба, извести, а после да по светој <pb n="150" /> нов |
ош једаред изређаше имена девојака које треба Јевда да спомене и да их похвали пред сином Манчо |
а њега: да није никакав мајстор и да не треба свете цркве да поручују код њега црквене утвари и |
ти подуже, а ствар им та, наравно, и не треба.{S} И они приметише да је Зона расејана и замишље |
ела је да зева...{S} Криво јој... {S}Не треба њој тај Мане; неће и не може њен никад бити, али |
ам!{S} Тол’ко, побратиме, е што ми веће треба и свет и живот!?...{S} Ја искашем моја да си бидн |
трговачки суд, та да не смем, па иска и треба два грађанина да су у присуство! {S}Ба!{S} Не чек |
е ништо у памет за чекмеџе. {S}Есапим и треба да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а оно искача |
овај свој садашњи занат.{S} А шта му и треба више?{S} Млад је, здрав је, грлат је; има јасан г |
..</p> <p>— Е, што ми казујеш... што ми треба тој?...</p> <p>— Зоне — рече Мане и притеже пас о |
сал да радим од јутро до мрак — што ми треба пазар и муштерије!...</p> <p>— А што ће да ручаш, |
о ће ми, и куде да га тражимо... што ни треба други, викам ја, при, ете, нашога Манчу?{S} Наше |
ожно тетке Калиопа и Уранија. {S}Што ни треба ти па да нам га казујеш?...</p> <pb n="99" /> <p> |
азу у дућан.</p> <p>— Што искаш, што ти треба?</p> <p>— Искам, требе ми срма-мустаћи...{S} Леле |
а с метлу.{S} Хо, мајка му стара, и тој треба, викам, да је ники угурсузл’к!...{S} И ја се веће |
паметан човек, држао је да сваки човек треба да се поучава туђом несрећом.{S} Јер тих дана баш |
и сал мене, па ич не бери бригу!{S} Ако треба да се тепамо с некога, — па ће се и тепамо.{S} Ак |
о с некога, — па ће се и тепамо.{S} Ако треба да се бијем с патролу — ласно за тој!{S} Ће се би |
нападали и убедљивије саветовали: како треба да пази на себе и како треба да јој је увек на ум |
вали: како треба да пази на себе и како треба да јој је увек на уму <hi>чија</hi> је и <hi>која |
м Хермином као да није ни било.{S} Тако треба и оцу Петракију претставити и протумачити.{S} И с |
еба већ да се жени, и да оне све сложно треба да легну на посао, па да му траже прилику.{S} И к |
p> <p>— Ба!{S} Не каза ми ништо.{S} Што треба да ми казује?... — вели поносито Васка. — Знам си |
н и јаст’ци, и колевку, рече, и све што треба ете-те... ете, за спијење, како да ће, рече, <hi> |
м ће припомоћи да ствар испадне као што треба и да освета буде извршена.</p> <p>А Митанче још ј |
пре: ни јело му није зготовљено као што треба, ни постеља му није намештена по вољи, ни кошуља |
ича и оно што је било, а тако и оно што треба да буде, и наравно да ју је одмах придобио за ств |
е и како ће, где ће ко набавити оно што треба и где ће се наћи на уречено време.{S} Мане ће чек |
>— Како ништо?!{S} Теке, истин’, што гу треба да си работи, кад си је чорбаџиска ћерка!...</p> |
— обрецује се Зона.</p> <p>— Е, што гу треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву слатка и бл |
пита је Мане. — Рисјанка је, та што гу треба веће?!...</p> <p>— Ех, а ти па бајађим не знајеш, |
Зато, а и стога што је мислио да народу треба прво извојевати политичке слободе, бацио се на пр |
ласно хизмет да ти чини...{S} На мајку треба да мислиш, дете!</p> <p>— Па ће се женим...</p> < |
{S} Чим отвори дућан, одмах осећа да му треба и домаћица.{S} А и сви му повлађују, сви га хвале |
никаква боја неће и не сме бити, али му треба женска виткија и лакша.{S} Тетка Дока се брани и |
а ипак наставља.</p> <p>— ...{S}Оној му треба за кеф, а ово <hi>наше</hi> па за паре... и што и |
или још боље, девојака, од којих једну треба себи за сапутницу у животу да изабере мајстор-Ман |
за тој?! {S}Кад се деца милују — што ти требају паре?!{S} Знајеш што се збори у онуја песну:</p |
танци!{S} Премисли’ се ја:{S} Е, што му требају, мајке, катанци на сандаци, кад има — ем какав |
ме питујеш?{S} Може да се посмешила, а требала да рекне: „Поздравила ти се Калина”.</p> <p>— Е |
p>— Неје, ете, лагала, ама... ете, неје требала да збори!...</p> <p>— Е, што ми казујеш... што |
кам, ешеку ниједан!”</p> <p>За ту ствар требала је Ману као помагач једна женска, витка и повиш |
то се тако лепо, и баш онако као што је требало, свршило.{S} Тетка Таска <pb n="197" /> је тога |
кун <pb n="19" /> и несрећник, да му је требало пара тражити! — колико је пута, кад она прође, |
ече, арч...”</p> <p>— Ех, туго!{S} Неје требало баш тол’ко да је...{S} Син му је...{S} Леле, је |
аш да је све заборавио калфа Коте, није требало да заборави онај шамар што га је пре недељу дан |
фа Коте не доби одговора.</p> <p>А није требало да га пита ни где је песму чуо, ни од кога је п |
у, „сургунисао је” три паше.{S} Па није требало ни да иде сам главом тамо. — „Сал дор чукне у т |
{S} И, како је био досетљив, то му није требало дуго да лупа главу.{S} После три дана он је већ |
а, застрашена и присиљена, — то му није требало. {S}Зато <pb n="180" /> је Мане остао и даље хл |
е неће хватати до Зоне, а није му то ни требало, јер Зона више није играла; остала је и само гл |
а поиздаље наговештавати Ману да би већ требало да јој нађе „одмену”, јер она је, вели, већ ост |
само сан био.{S} Но, само би му то још требало да су оне биле синоћ ту!...{S} Пуцала би му бру |
мфирско!...</p> <p>— Туј сам!{S} Што ти требам? — запита је Калина, кад дође.</p> <p>— Вика’ те |
најке-Јевдо? — запита је Таса. — Што ти требам?</p> <p>— Позва’ те, бата-Таско, имам си, ете, г |
рамидама високога зида.</p> <p>— Што ти требам! — прошапта Зона тихо и плашљиво.</p> <p>Васка ј |
а да беше ти жена од чорбаџиски ред, — требаше <hi>твоје</hi> знање да је!...{S} Питујем те: к |
то искаш, што ти треба?</p> <p>— Искам, требе ми срма-мустаћи...{S} Леле, — трже се мала, — пос |
јче и покри шакама поцрвенеле образе. — Требе ми, ете, искам <hi>срма-белензуци</hi>...</p> <p> |
настирима, где лепи балегом кошнице или треби пасуљ од меуна).{S} И што је даље било од чаршије |
{S} Јевда изишла мало из цркве и села у трем, који је око цркве, а Зона је вребала и увребала.{ |
им приђоше капији.{S} Не прође неколико тренутака и чу се тресак капије и звек звекира, а затим |
о није видео фајде од очију, неће ни од трепавица; ко није пазарио и ћарио дању за видела, неће |
ини чудан контраст с оним његовим белим трепавицама међу оним гаравим лицима.{S} Но он је задов |
> <p>Дан на умору, издахнуо већ; звезде трепере с неба, тихо вече се спушта на земљу, а из грла |
а низ дугу косу пушта се тел, блешти и трепери тел међу црном бујном косом, па му изгледа Зона |
{S} Не прође неколико тренутака и чу се тресак капије и звек звекира, а затим сви скочише у кол |
чичкани радознала света.{S} И све се то тресе од силна смеха, а највише се смеју баш сами младе |
је пуштила тај реч!{S} Пипка гу изела, треска гу фатила, па гу не пуштила оди Митров па све до |
свој лаковани каиш од тесака, па му сад треска о калдрму тесак, о који се и иначе врлој вешто с |
мисли не трже силан смех, од којега се тресла сва авлија и висока трокатница богатога хаџи-Зам |
на сваку реч шаком о сто, да су се све тресли и звечали они силни чокањчићи — она је сад прост |
ма, па чак, можда, и по новинама. „Ах”, тресну се у груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете |
ј се допало да га је у знак задовољства треснула руком и у мал’ му раме није одвалила. „Ашкољс’ |
ко је пута, кад она прође, од севдалука треснуо по дивно израђеној табакери од чисте срме и слу |
авлију, и комшилук, и сокак.{S} Сви се тресу од силна смеха.{S} Једни вичу: „Леле, тугоо, куче |
Једна га зове за девера, друга за кума, трећа за старојка, а он им одговара пелтечећи: „Не-не-н |
Манчу?”; друга: „Кад гу врнусте дом?”; трећа: „У лојзе ли гу уфатисте?” а четврта баш загрди п |
pter" xml:id="SRP19071_C3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <p> <hi>Она је помало и наставак Главе Дру |
е стране само оро видиш — једно, друго, треће оро, како се таласа и шарени!...{S} Све весело, п |
с и брише чело.</p> <p>И трећи чибуци и треће кафе дођоше, а чорбаџи-Замфир тек сад мало да се |
-Петракија!{S} Јер није прошло много, а трећега дана од измирења рано ујутро читаше изненађене |
кажеш што ћу те, ете, питујем, — запита трећега дана Замфир зета Ману, ама ти га напраји сав он |
када што је била.</p> <pb n="168" /> <p>Трећем зету у Л* нису је ни слали, јер су им одатле пис |
еје...{S} Неје искачала ни у авлију!{S} Трећи дан веће...{S} Мори, <hi>зашто</hi> ме питујеш?</ |
бљени у игру играју њих двојица шаха, а трећи, лепи Перица, прави им цигаре и кибицује, иако се |
ре, да му прикачимо на реп тенџеру?!” а трећи прихватају <pb n="122" /> радосно и предлажу још: |
! — Па скине фес и брише чело.</p> <p>И трећи чибуци и треће кафе дођоше, а чорбаџи-Замфир тек |
ори и одборници општине турековачке већ трећи дан како се вуку све средином сокака (већ им се и |
то пред њим било!{S} Љут, пође на њега, трже се и разабра се мало.{S} Којешта! — помисли Мане, |
S} И тек кад му приђе Ајша с дахиретом, трже се из сањарија, заграби шаку стопараца и баци јој |
ам, требе ми срма-мустаћи...{S} Леле, — трже се мала, — посмешила сам се! — замуца застиђено де |
што су најближи вароши.{S} Из мисли га трже женски глас: „Бата-Мане, ти ли си?” Мане се зауста |
у душу његову, докле га из тих мисли не трже силан смех, од којега се тресла сва авлија и висок |
и о животу њиховом после свадбе, па се трже уплашен и од саме помисли те.{S} Врати се опет мис |
и будан сањао, и тек га из сањарија тих трже глас споља, јер баш поред прозора чу се: „Врије, в |
” и опет страшан смех одасвуд...</p> <p>Трже се Мане и стаде зверати на све стране око себе, да |
лете и викну на њу из свега гласа... {S}Трже се и разабра.{S} Шта је ово? помисли Мане, каква Д |
ачу и главачки бућну у воду, — тек тада трза се Мане и гледа око себе, као да се пита: откуд он |
многе прилике — траже је неки официри, три фронтовна и два академска, а они опет нису баш ради |
кад си је, ете, дом; дома си седи дете; три дни неје искочило из кућу!...{S} Како може тој и да |
тај дуван, ама неје та иста мушљика!{S} Три-четири дима, па гу фрљи’!...</p> <p>Мани мило што м |
му, ели за овеја мале?</p> <p>— Бре!{S} Три ли имаш? — запита зачуђено Замфир, и сад тек спази |
н, или, како тамо кажу, „сургунисао је” три паше.{S} Па није требало ни да иде сам главом тамо. |
Русије, која је сва сребром опточена, а три кандила горе пред оком највећом иконом из Јерусалим |
а женскадија, — па заџакаше на њ на сва три језика, српском, грчком и циганском, г. Ратомир је, |
чно проводио.</p> <p>„Али свако чудо за три дана”, вели народ.{S} А Мане је био син тога народа |
олико уколико је код нас „свако чудо за три дана”, само утолико се мање и ређе говорило — говор |
олазећи Лесковачком улицом, намигнуо на три младе Чивутке, које су се шетале испод руке, али с |
ирове, Манулаћеве и Ману.{S} Само на та три места.{S} Наравно да и то није било лако.{S} Није б |
зума, зврцнуо кмет Виден, носио је ћата три недеље <pb n="24" /> од истог прстена чворугу на че |
S} Син му је...{S} Леле, јединац според три керке!...{S} Па што је саг сас Митанчу — некња га в |
у госте којој од сестара.{S} А имала је три зета у околини.{S} Спреме је у П*, па тамо нека пос |
ана (од које се чорбаџи-Замфир, иако је три паше сургунисао — ипак прибојавао помало); тада чор |
ашља.</p> <p>Обоје стали тако, па стоје три корака далеко једно од другог; обоје оборили главе |
је требало дуго да лупа главу.{S} После три дана он је већ имао идеју о освети и задовољно трља |
Кривокапском, онако исто као што су пре три-четири године као деца долазиле, само што Зону сада |
никаква се напраји; ништа не ваља, веће три дни, ете.</p> <p>— Па млого ли си болна?{S} У чарши |
lestone unit="subSection" /> <p>Прођоше три и нешто више година.{S} И као све што је подложно п |
Црна Ташанооо, — закука Таска, — црна и три-клета друшкеее!{S} Тражи си криво дрво сас две крив |
ациони подлистак.{S} Решио се да походи три места: да интервјуише Замфирове, Манулаћеве и Ману. |
ић.{S} Било му је тако двадесет две или три године.{S} Врло је рано отпочео радњу на своју руку |
још мање скрасила него у П*.{S} Овде ни три недеље није остала. {S}Ужасно јој тешко, дуго и дос |
— када доживесмо и тој наше дете има си три касе.</p> <p>Мане му каже да су му обе потребне збо |
i>Оскудација.</hi> Па бре, дете, ја сол три товара полиза, па си не знадо’ за тај реч, а оно, п |
е никој ти тој не може!...{S} Из Турцко три рисјанке из арем украде си и претури ги овам преко |
свршила ни сву основну школу, него само три и тек почела четврти разред, кад је чорбаџи-Замфиру |
ништа друго.{S} И место да остане тамо три-четири месеца, или дваред дуже него што су мислили, |
не сараје, па би искочиле и там’ помеђу три тесте Ђурђијанке и Стамболијке потакве; искочиле би |
ци и алевим шалварицама, које су за два-три прста вириле испод жуте сатинске сукњице са цветићи |
прошапта женица и устукну поплашено два-три корака устрану.</p> <p>— Шефтелија?!... — прошапта |
време, проведено тамо.</p> <p>После две-три недеље, дође по њу други зет, зет Тошке, и одведе ј |
ter" xml:id="SRP19071_C13"> <head>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је прва верзија о догађа |
ТА</head> <p> <hi>Она је наставак главе тринаесте.{S} У њој се приповеда како се за тај чудан и |
им читаоцима јасније бити тек у идућој, тринаестој глави.</hi> </p> <p>Страшне оне слике сна ду |
м и пушио (а пушио је ретко: дваред или триред у години сетио би се да запали цигару, и то обич |
...” А бацао је око — није шала, толики триумфи! — и на Зону Замфирову, али још није предузимао |
играла са сваким, тек колико да ужива у триумфу.</p> <p>Кретала се у кругу своје родбине, своји |
ећи, кога забушио и преварио — и он би, трљајући руке, певао ту песму.{S} Па и ви, поштовани чи |
ен је био досетљивошћу побратима Мана и трљао је руке и смејао се задовољно, уверен већ унапред |
је већ имао идеју о освети и задовољно трљао руке при помисли да то неће бити сан који зором б |
је у кола бачена и у тој гужви како је троје колима прегажено.{S} Други су, опет, тврдили да ј |
и светлиш како у цркву света Богородица Тројеручица!...{S} За теб’ ћу сал да радим од јутро до |
од којега се тресла сва авлија и висока трокатница богатога хаџи-Замфира.{S} Само се чуло са св |
а оне сељачке, грубо одељане и склепане троножне столичице, налик на папуџиске, па поваздан пек |
ир и опрости се с Маном, који га, силно тронут, при поласку пољуби у руку...</p> <milestone uni |
ане и износе мангале и мећу их на ивице тротоара, да се ћумур боље разгори.{S} Иза њих пролазе |
у оно време код тога света, који је на тротоарске шетње, паркове, концерте, певачка друштва и |
аки добар војник; а такав један не мали трофеј била је и она песма о њему и лепој Катарини и он |
ниједној се није предао.{S} Уживао је у трофејима као сваки добар војник; а такав један не мали |
курент, кад се узме у вид његов кућевни трошак и кафански џепарац.{S} Зато је нашао неког адвок |
а, што не може да се формално узме због трошка, почне <pb n="162" /> као господа — да ви’ш како |
се наиграју.{S} Ове целе недеље као роб трпе псовке и грдње, али све то радо сносе при самој по |
bSection" /> <p>Тако се није смело више трпети, нити је могло остати, мишљаше Ташана.{S} Гласов |
...”</l> </quote> <p>Више се није могло трпети.{S} Морао се тражити неки начин и лек злу.{S} За |
и особито пажљив био.{S} А Јевда ћути, трпи, и плаче кришом. {S}И то је тако трајало неколико |
; неће и не може њен никад бити, али не трпи да може још која — код ње ту, живе! — привући погл |
у, док не постане официр.{S} А дотле се трудио да јој бар падне у очи; зато је и продужио бестр |
едне увређене честите мајке.{S} Мане се трудио да се брани и одбрани.</p> <p>Јевда тада плану:< |
бетом, с косом и брадом жућом и од саме трумбете.{S} То је пан-Франћишек, брат Чех, који је пре |
на први поглед пада јако у очи један са трумбетом, с косом и брадом жућом и од саме трумбете.{S |
, свира сада у неку олупану и изгужвану трумбету, какве се могу видети и наћи под билијаром сам |
ча.{S} Од куд готове приповетке, кад ни трунке истине нема!? {S}То им никако није ишло у главу |
, иако смо се ми крвавили и по апсанама трунули, и коске наше остављали — само да је добијемо.{ |
е. {S}Зашто не можеш? — „Не могу, рече; трупам, рече, сас оне пусте потковице како стари мезулџ |
ке!</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Престаде замало песма, а игра |
...</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Опет умукну песма и певање, а |
мо, — ели свадба, та да смо весели и да трупамо?!...” Тада засвираше Цигани и све полете и поче |
чујеш како звецкају ђердани и дукати, и трупкају кондурице и папучице и шуште свилене шалваре, |
у које промиче испред ње, слуша свирку, трупкање кондурица по калдрми и слуша песму, чује сребр |
амо куд она потрчи, а и не знају ни куд трче ни зашто трче — по том истом закону ваљда су и Ман |
трчи, а и не знају ни куд трче ни зашто трче — по том истом закону ваљда су и Манчу све девојке |
, демек, зашто је тој!{S} Преко чаршију трче, та да ме у руке целују, „живо-здраво” ми рекну... |
мфирова, — онда дај полицију и жандаре, трчи по кућама и виноградима, враћај је кући, замажи оч |
његово петалско знање...</p> <p>А наша „Трша”, ете, и „Кундака” опуштиле жално главу...</p> <p> |
а.{S} Отсекла га Зона, ошишала се, а на тршавој глави јој мушки шешир неки (па дошла иста позна |
ствар начисто изведе.{S} Другим речима, ту је изнета једна јалова мисија г. Ратомира, директора |
ту су већ на окупу све тетке и стринке, ту:{S} Дика, Кара, Рушка, Парашкева, и Николета, и Дока |
вности, Вук, стао.</p> <p>Али, наравно, ту највише има момака и девојака; девојака и чорбаџиски |
у новости из комшилука, махале и града; ту претресају све, и обично и редовно никога не оставља |
!...{S} У тој се собици најрадије бави; ту се чешља и пресвлачи по неколико пута преко дана, ил |
цима у први мрак догурају у свој дућан; ту свраћају и танки практиканти и дебели лиферанти, кој |
чајно највише је долазила <pb n="66" /> ту где је долазио и Мане, или управо где се најдуже бав |
етсобљу, шта све човек може да види!{S} Ту силни легени, ибрици, сахани, сребрни шавдани, тепси |
ку да се искраде од очију укућана...{S} Ту би најволела и да ноћива, али јој мајка никако не да |
ја и најпосећенија Трговачка касина.{S} Ту свраћа најразноврснији свет, али се ипак од старина |
собицу се често и најрадије склања.{S} Ту је обузме нека слатка туга и сета, и она се ту одаје |
а отрче весело тамо где се оро игра.{S} Ту стану.{S} А обично и најрадије стану на какав басама |
пева, управо уз коју се песму игра.{S} Ту је игру јако волела Зона и због игре, а још више збо |
алвара, па изгледа као цветна башта.{S} Ту дођоше и они што продају петлиће и свирајке од шећер |
онеки странци, понеки из престонице.{S} Ту се увек десе и дођу и понеки трговачки агенти, понек |
трговачка, јер њих има ипак највише.{S} Ту свраћају и они крупни трговци што тргују с Бечом и Ц |
и, јер јој је данас већ много лакше.{S} Ту утврдише тачно и поименце којим ће је све улицама од |
страним конацима чорбаџи-Замфировим.{S} Ту понекад и сам чорбаџија сврне, да попије кафу.{S} Та |
мам престала раније водити са собом.{S} Ту га је водила до његове дванаесте године, а престала |
осад пет девојака потсвојкиња удало.{S} Ту се загледале и заљубиле у момке чорбаџи-Замфирове, з |
све полете и поче се хватати у коло.{S} Ту однекуд и луди Гане Клинчар — и њега привукло ово ве |
место само за чељад и за женскадију.{S} Ту поседају на оне сељачке, грубо одељане и склепане тр |
тавља кућу и слабо излази у чаршију.{S} Ту седи и пуши, пије кафу и амберију, одатле наређује и |
јер знају да их нико не зна где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, |
они други дадоше мање — по стопарац.{S} Ту је у близини и нишаљка (љуљашка), и око ње пуно свет |
е.{S} Певали је и шегрти и тамбураши! — Ту се још мање скрасила него у П*.{S} Овде ни три недељ |
е лимунаду, и они што продају кокице, а ту се нађе увек и по једна мирна и доброћудна будала, б |
S} Зато Ајша даде знак Дудији да запева ту песму.{S} Дудија запева, а остале ченгије прихватише |
, па оне ћасе, мангали, и чега ти свега ту није, и све то сребрно или бакарно па калајисано. {S |
ајбољи и најнесумњивији знак и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена.</p> <p>Чет |
{S} Шта је савета и карања прогутала за ту годину — то само она зна!{S} Отац Замфир је с њом вр |
ote> <p>Чорбаџи-Замфир је чуо и знао за ту песму; није са ни љутио на њу.{S} Можда зато што је |
кој те искам, ешеку ниједан!”</p> <p>За ту ствар требала је Ману као помагач једна женска, витк |
далеко.</p> <p>А Васка би тада запевала ту песму, у којој је Зона видела себе и свој зао удес ш |
ући се на фамилијарност која је владала ту у друштву, он често при викању није ни викао и изгов |
реч. — Али, на несрећу, Дена није била ту.{S} Јевда полете, али не могаде стићи Доку, која је |
ма и распаљена машта му живо претставља ту сцену између Доке и Замфирових.{S} Страшна му је бил |
одаље једна од друге, али Манулаћа нема ту — он се не смеје, него оне.{S} Ах, тај смех страшан |
<p>Скупио се свет.{S} Кога ти све нема ту: дечурлије, момака и девојака из махале, који ашикуј |
огатијих и ученијих.{S} Али зато и нема ту оних силних маторих момака, који се туже на влажно в |
p>Зони неправо.{S} Само она не гледа на ту страну; почела је да зева...{S} Криво јој... {S}Не т |
ђу: њему се смеју.{S} Погледа и Мане на ту страну.{S} Погледа боље, кад ал’ коловођа није као д |
иње да се окане, да не купи комшилук на ту бруку.{S} А она га и не слуша, него се обрецује на њ |
!{S} Па и она матора тетка Таска, и она ту; смеје се и она, а прихватиле и оне друге две тетке, |
Зона спомену Докино име, — да је и она ту умешана била, — Јевди је онда све јасно било, све је |
лу и хода по соби...{S} Једнако намешта ту собицу по својој вољи и седи у њој кад год уграби <p |
ојку одмах и заборави...{S} И он је сад ту, дошао и он на овај џумбус.{S} Сви га дирају, а он о |
. {S}Па хоће и да се пошале.{S} Кад год ту тако стану, увек питају и моле да им се да штампан р |
тумачити.{S} И стари Замфир узе на себе ту дужност, обећа се да ће уложити сав свој ауторитет и |
а и речита тетка Таска узела је на себе ту тешку и части пуну дужност да опет избије из Зонине |
добио и он сам од мајстор-Мана, кад је ту исту песму пред њим запевао.{S} Зато је више није пе |
на коју је Зону мислио тај први кад је ту песму спевао!!{S} И ко зна откад и на ком далеком кр |
де у гурбетлук, него би волели да им је ту на очима, и радије би је дали у какву честиту овдашњ |
десило за последњу недељу дана, а није ту ни Зујица, да им размеће карте, ни богата баба Хриса |
ка, какве друге жене!{S} Нико више није ту био, само њих две.{S} Прекрсти се и захвали Богу што |
мушко и женско од млађих остану, стоје ту као свећа право и очекују заповести, дворе га.{S} Ал |
ји да га срце не изда — да свет не чује ту силну лупу срца и да га не опази...{S} А Зона лепа, |
во избаце, што се после запамти, остане ту и циркулира дуго као нека пословица...{S} Али ипак, |
, али не трпи да може још која — код ње ту, живе! — привући погледе ичије, а нарочито Манине по |
на мајку своју и моли је да јој уступе ту малу собицу, ћилер, у коју се улази на врата која су |
анијих глава ове приповетке.{S} И да се ту није питао и хаџи-Замфир, као отац, удадба Зонина за |
бузме нека слатка туга и сета, и она се ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и ту се осећа, као н |
никога не остављају на миру.{S} Све се ту сјури, и домаћи и из комшилука, па настане један сло |
без Пашонине сале!...</p> <p>Сврате се ту понекад и застану и неки вредни професори, спајајућ’ |
а реп и викну за њим једно „Уа!” али се ту сада Зона умешала, па не да.{S} Смеје се, истина, ал |
сти, звања и занимања, извесно да знате ту песму о лепој Зони.{S} Али има што не знате, а што ћ |
="38" /> и Ленче оно Кубеџиско.{S} Беше ту и оно Зоне Замфирова; ама оно си, како чорбаџиско, б |
ј Катарини и она нова игра,, која се уз ту песму играла, — а та је песма:</p> <quote> <l>Игра о |
оли.{S} Дотерао је до шестог разреда, и ту је запео, јер је изгубио право на даље школовање.{S} |
рине. — Неје, ете, голема ствар, ама, и ту дигне обрве и прст увис и вели значајно — голем капе |
рукама под пазувима.{S} Скупљају се, и ту су већ на окупу све тетке и стринке, ту:{S} Дика, Ка |
се ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и ту се осећа, као најнесрећније девојче на овом свету, а |
башту црквену, тамо под османлуке.{S} И ту јој се изјада.{S} Изнесе све шта је и како је било.{ |
раш...{S} Та, викам... ако искаш... — и ту подиже Зона глас и настави јачим гласом, да би и Ман |
ка ћерка, њен отац и начелник овако — и ту метну један кажипрст крај другога, да покаже како се |
тетка-Таску, да се с њума ожениш, па и ту ти не би дали, — тол’ко стадосмо, ете, душмани саг!. |
био, и што тако, хвала Богу, није још и ту срамоту доживео да му се сав свет смеје!...</p> <p>З |
доклегод Мане не пође кући, и она стоји ту држећи Гену за руку, а када Мане пође, одлазе и оне |
песма певала.{S} И кад год су отпевали ту песму, добијала је чучук-Ајша лепа бакшиша и још леп |
се није и крв пролила.</p> <p>— Куде си ту чуја и научија, ете, туј песму, ешеку ниједан палилу |
глас) и веле да је жалост била слушати ту дерњаву и кукњаву Потину.{S} То прихватише и жене и |
ивника, директора листа „Виник”, донети ту сензациону вест. {S}Тако ће се рестаурирати у очима |
и да може тако лако прогутати и сварити ту ствар као други, цивилизован свет!{S} Био је бесан.{ |
десило у присуству пет жена (рачунајући ту и Доку), од којих су две — Таска и Дока — биле саврш |
и исти стихови отму с усана и он певуши ту песму: „Синоћке те, леле, видо’, Зоне...” </p> <p>Св |
о. {S}Мисли његове не беху ту, али ипак ту близу, неколико кућа одатле, код Замфирових.{S} Зами |
око себе, као да се пита: откуд он чак ту?! — и враћа се натраг!...</p> <p>Тако, ето, почесто |
две, а неко и по четири!{S} Мане, и он ту, и он узима две таблице да игра.</p> <p>Келнер меће |
како се овај цери...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га задуго није опазио!{S} Каква брука!{S} |
реварио — и он би, трљајући руке, певао ту песму.{S} Па и ви, поштовани читатељи, без разлике п |
— у време ове наше приповетке — запевао ту песму, увек је мислио само на једну Зону, на лепу Зо |
e> <p>Кад год би Мане запевао и испевао ту песму, увек би — иако је био жустар и вредан мајстор |
помисли Мане, — па Манулаћ није ни био ту.{S} Он је у то доба већ обично у кревету.{S} А срећа |
и окренуо.{S} Но ипак је брзо поправио ту своју погрешку, доскочио је и томе: ословио је сирот |
је шегрт баш од њега истог чуо и научио ту песму, као што је он чуо и научио од мајстор-Мана.{S |
казати.{S} А сачувај Боже да је још ко ту био! {S}Пуцала би му сутрадан брука по целом граду.{ |
ћи чорбаџи-Замфировој.{S} Све се слегло ту.{S} Силан свет се окупио, па прекрилио све одаје, до |
pb n="18" /> Зоне”.{S} Море, па не само ту песму, него и ма коју другу песму, сваку песму, у ко |
ијем о главу...{S} Ћу те бомбардирам по ту главу како Срби Митад-пашину табију на Виник!{S} Нес |
умесно било, јер, ако и даље остане то ту при руци тетка Доки, ко зна шта све може лупити и ис |
ош једном запитао калфа Коте где је чуо ту песму.</p> <p>Калфа Коте не доби одговора.</p> <p>А |
суботом долази, јер се надао да ће бар ту, у старом и скровитом и мирном свом гнезданцу, моћи |
му то још требало да су оне биле синоћ ту!...{S} Пуцала би му брука све до Куршумлије, Ристовц |
а и распознају од долапских врата.{S} У ту собицу се често и најрадије склања.{S} Ту је обузме |
мишљаше он, оном својом прошевином сву ту бруку и невољу и натоварила на врат.{S} Зато јој све |
рквене утвари и сосуде, — јер он зараду ту упропашћује с <pb n="29" /> мухамеданцима, нашим нај |
ти?{S} Ништа.{S} А Зона и Васка биле су ту, али оне неће смети никоме <pb n="116" /> казати.{S} |
је Манулаћево масло све то, баталили су ту помисао кад су га видели и боље загледали, јер су на |
сад увек чинио. {S}Мисли његове не беху ту, али ипак ту близу, неколико кућа одатле, код Замфир |
сам он, исти калфа Коте, звиждукао баш ту исту песму.{S} Укратко рећи, <pb n="10" /> та се пес |
њума...{S} А за њума ли, Зоне, купујеш ту алвицу?...</p> <p>— Јок! — обрецује се Зона.</p> <p> |
тету — ће гу украдну.{S} А ти си ћутиш ту, а имаш си такво убаво краљско име!...{S} Јазук, Мил |
ст у округу, с којим су обично сви „пер-ту” и зато му никад не дају да он плати што је пио, већ |
> <head>ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <p> <hi>Ту је описано како је тетка Таска донела у Замфирову ку |
Здраво сам си! — одговара Васка.</p> <p>Ту Мана застаде.{S} Привуче своју табакеру, отвори је, |
ог богатства чорбаџи-Замфировог.</p> <p>Ту у авлији су чељадске собе и кујна.{S} Кујна је по пр |
хвата, и све те и такве ствари.</p> <p>Ту је још Зона чула за Манчу да је најлепши момак, и ви |
какао — био је дућан алваџије Амета. {S}Ту би свако јутро, кад је ишла у школу, застала Зона и |
ије склања.{S} Ту је обузме нека слатка туга и сета, и она се ту одаје тихој тузи, мисли о себи |
на песма, у којој се исказује бескрајна туга, стара туга, вечна као и човечанство:</p> <quote> |
којој се исказује бескрајна туга, стара туга, вечна као и човечанство:</p> <quote> <l>Да знајеш |
моме мори, да знајеш,</l> <l>Каква је, туго мори, жалба за младос’!...</l> </quote> </div> <pb |
l>А до њума млад наредник,</l> <l>Леле, туго, млад наредник...</l> </quote> <p>А на таквим мест |
ам Митанчин, рече, арч...”</p> <p>— Ех, туго!{S} Неје требало баш тол’ко да је...{S} Син му је. |
не роди рисјанка?!...</l> </quote> <p>— Туго, Васке, што да прајим?! — уздахне Зоне.</p> </div> |
ндака” опуштиле жално главу...</p> <p>— Туго, — смеје му се мајка, — осташе си удовице и сироти |
едно јутро комшика њена Таска.</p> <p>— Туго-о-о! — викну Јевда преплашено. — А за што га туриш |
Зборе по чаршију и по ма’але.</p> <p>— Туго, а што си зборе?</p> <p>— Лошо си зборе, Ташано.</ |
пејског „галантериста”!</p> <p>— Лелее, тугоо! — узвикну Јевда сва преплашена. — Црна Персо, шт |
но њојно девојачко срамување!!{S} Леле, тугоо!! — викну Дока, па се завали онако бећарски и рас |
у од силна смеха.{S} Једни вичу: „Леле, тугоо, куче у чашире фатило се у оро!” а други почели д |
Кујунџија!...{S} Не давам ви га!...{S} Тугоо!” рече, па се засмеја и једва говори од смеха. „М |
— рече Јевда после дужег размишљања. — Тугоо, ако је бегенисуваја нику белосветску, — у Нишаву |
измећарка на ове последње речи. — Леле, тугооо! „Куче у чашире”, какој му је па то? — смејаше с |
рош и оди девојачки у сагашњи земан!{S} Тугооо!{S} Нема више девојчики!...{S} Беше!...{S} Беше! |
разбереш да неје ника белосветска...{S} Тугооо!{S} Ако тој буде, — што да прајим?!...</p> <p>— |
! — викну запрепашћено Јевда и хукну: — Тугооо!{S} Што гу пуштисмо?! ’хоће да ни напраји нику м |
/hi> за аскера да се удадне...</p> <p>— Тугооо! — узвикну Ташана, па се заплака и седе сва мала |
ога џимпира и несрећу Манчу...</p> <p>— Тугооо, тој си зборе! — викну Ташана, па се ухвати за г |
д тих многих и свакојаких мисли. — Леле тугооо!{S} Истин’ рекоше који казаше: „Да не дава Госпо |
а порту сеђаше то Зоне Замфирче.</l> <l>Туд се спацирује Манулаћ банкирче.</l> <l>— „Здраво-жив |
удену воду, у близини певали славуји, а туда често пролазиле на рад босоноге девојчице с мотико |
у тај пар са Зоном и осталима пролазила туда. — Ћу те питујем, ако, демек, знаш да ми кажеш ниш |
ета?!...{S} Чудите се што ћутим, што се туђим, што се понеки пут, па Бога ми, и нашљемам ове ра |
па чак и снесених јаја и од својих и од туђих, комшиских кокошака, и то све без икаквог дуплог |
је ли јој жао што ће да иде у туђу кућу туђој мајци, што неће више код мајке да ноћи?{S} А њој |
о је да сваки човек треба да се поучава туђом несрећом.{S} Јер тих дана баш ухваћена је једна ч |
и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђу кућу туђој мајци, што неће више код мајке да ноћи? |
па игра, пева, пије и грли се, само он тужан повукао се неопажено у један ћошак у авлији и ода |
у тим сликама...{S} Сви весели, само он тужан; сви пусти и обесни, <pb n="117" /> само он бедан |
ту оних силних маторих момака, који се туже на влажно време и на рђаву кујну, нити оних силних |
де после шест недеља, тужна и зловољна, тужећи се на дуго време, проведено тамо.</p> <p>После д |
еченим образом, и на питање: шта му је, тужио се да од кутњака сву ноћ није могао ока склопити. |
>— Они нама просто не дају да живимо! — тужио се тај господин адвокату. — Они живе — будите Бог |
се не мучим... пшешко живење моје?!...” Тужио би се на тежак и бедан овај живот, па би се прихв |
ста сад први пут чуо (иако се сваки дан тужио како „нема старе године и стари пазар”), па се ди |
— вратила се оданде после шест недеља, тужна и зловољна, тужећи се на дуго време, проведено та |
а Зону највише.{S} Била је као убијена: тужна поваздан, суморна и лепа као јесен која настајаше |
>Весеље се продужило ипак, иако је Ајша тужна била.{S} Још се певало, свирало и бесно и страсно |
ве разиђоше задовољне, само Зона остаде тужна и не могаше задуго ока склопити.{S} Оплакала је д |
Јевда је размишљала о томе.{S} Била је тужна и замишљена.{S} Плач унесрећеног девојчета звонио |
рекла би Зона Васки, седећи тако често тужна на доксату, и, отуривши ђерђеф, наслонила би се т |
ад год би ову опхрвали слатки осећаји и тужне мисли и она пала у меланхолију.</p> <p>- Ела, Вас |
ам ја <hi>таква!?</hi>”...</p> <p>Никад тужнија и утученија није Ташана била него после тога сн |
дно било, и она се вратила зловољнија и тужнија него икада што је била.</p> <pb n="168" /> <p>Т |
све више склања и повлачи у крај, и све тужније му око срца гледајући шта се све догађа.{S} И г |
и испраћајући је.</p> <p>— Е, — заврте тужно главом Зона, — <hi>моје</hi> си је <hi>било</hi>, |
али остаде празно и пусто и и изгледаше тужно с оним погаженим раним пролећним цвећем, које се |
осећа.{S} Осећа да јој је нешто мило и тужно нешто; осећа да пати, а не зна још од чега пати.{ |
да се заплаче и гледа сањиво, уморно и тужно по другарицама, које се скупиле око ње.{S} Певају |
и седе на миндерлук и гледаше уморно и тужно доле устрану.</p> <p>— Што ти је, мори?</p> <p>— |
У кући Замфирово| доиста је било нешто тужно, нешто све расејано, неки умор и тишина целога то |
ка туга и сета, и она се ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и ту се осећа, као најнесрећније де |
p> <p>— Куде си ту чуја и научија, ете, туј песму, ешеку ниједан палилулски?!...</p> <p>Поте ћу |
му жал дође, и тешко!</p> <p>— Е, е!{S} Туј ми се уврте, — рече Јевда и показа чело — ете, тај |
у за теб’, — из кућу те не пуштам...{S} Туј ћу те закопам! {S}Чаршију и бели свет веће неће да |
{S}Вика те Зоне Замфирско!...</p> <p>— Туј сам!{S} Што ти требам? — запита је Калина, кад дође |
.. {S}Зоне <hi>туј</hi> ли је?</p> <p>— Туј, та што? — одговара јој зачуђено Ташана.</p> <p>— З |
чес’ чине.{S} Некња си беја’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена |
S} Ја ги сал гледам, па си сеирим! {S}А туј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу, па, рече: „Вид |
нча — нема ли га?” или: „Манча, нема га туј? или други питају мало потсмешљиво: „А, јоште ли га |
а ја. — „Па, зборе си, аџија не беше га туј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с кочије |
гројзе-брање да прајимо...{S} Ете ми га туј и човек ми...{S} Он ме и пушти саг при теб’...{S} Ј |
Заради неку послу...{S} Е што си стала туј при мен’ како шиљбок ники?! — обрецну се одједаред |
а што га у грчку буну обеси пшешка вера туј на нишавску ћуприју...{S} Па зар за тој ми може да |
ика...</p> <p>— Што ми ти па збориш саг туј за Калину?!{S} Калина ће си дочека своју срећу...{S |
дне, — плану тетка Таска, — скутасте се туј како брабињци у зем, па ни чујете ни видите па што |
неје реч...{S} Има јоште за удавање из туј кућу...{S} Зоне, море, — рече дршћућим гласом и исп |
ине.</p> <p>— Мори, и насред чаршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека за |
/p> <p>— За Доку збореше?!{S} Мори, оди туј несрећу може да је искочила реч и сокак-лафови тија |
да је за черек сата готова, па ја ће си туј причекнем, а суд и господин приседник ми неће побег |
> <p>— За Гмитра грнчара...{S} Имамо си туј лојзенце, па искамо прекојутре гројзе-брање да прај |
стринке на ноћување... „А да беше тагај туј, рече Петракија, — ћа с оно сикирче да га утепам!”< |
.{S} Ете, на туја песну гу саг кеф; сал туј песну поје ели гони мене та гу ја појем...</p> <p>— |
има муку?!{S} Има ги сијасвет, ама сал туј пуче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чорбаџиске |
да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!...</p> </div> <pb n="53" /> <div type="chapter" xm |
у и шегрту и рекне им само: „Саг ћу сам туј!” па полети другим пречим улицама, с другога краја, |
етску и изгуби душу сас другу веру, сас туј, што ти гу кажем, фрајлицу Швабицу Кермину!{S} Тој |
} Филоксера га поручала!... {S}Зоне <hi>туј</hi> ли је?</p> <p>— Туј, та што? — одговара јој за |
што гу роди да је Еврејка...{S} Ете, на туја песну гу саг кеф; сал туј песну поје ели гони мене |
о си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — замуцкује Зона, а већ готова да се |
о гласу (јер Поте се чешће дерао кад га туку у дућану, и отуд му познају глас) и веле да је жал |
на преко друге, а глава да прсне.{S} Ни тумарање по улицама, ни покушај да се разгали у веселом |
о је дало повода свакојаким нагађањима, тумачењима и причама најчуднијим и најневероватнијим.{S |
враћен и стари добар глас њен. — Сви су тумачили да је то лако било: ништа лакше од тога. {S}Уп |
рани, али се ипак доста штошта причало, тумачило, и китило и дометало, тако да се човек, слушај |
чорбаџиску кућу.{S} И тако се понегде и тумачило.{S} Али тиме је само још већа забуна начињена |
се мање и ређе говорило — говорило се и тумачило само онако као у први мах.</p> <p>Замфирови су |
а у памети Зона и њено понашање, и онај туњави Манулаћ, којега је толико гледала Зона.{S} И да |
том коме мајка увуче пешкирић и закопча тур.{S} Срећни и блажени отац поведе сина да види чарши |
е роспије, никакве вере!...{S} Та да те турају у новине и да те чете по махале и по чаршије?!{S |
аровремско — беше веће!...{S} Што да те турају у новине?!{S} Што да си губиш младос’ и лепотију |
а хата, носио лепо одело; није се бојао Турака, и важио је као срећан и дрзак кријумчар; пренос |
Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у новине!” Остало му је још само да смисли о пој |
си ћутим како порена риба мрена, кад ме туре у новине, та како кучку резиле!...{S} А за оно па |
благочестиви тутори и одборници општине турековачке већ трећи дан како се вуку све средином сок |
знајем?!...{S} Е, што је била она Сика, турена у песну?{S} За <pb n="101" /> кога се појеше у о |
рутом, која је у своје време и „у песму турена” због лепоте, и протеривана и хапшена због чести |
ла, која је била, ете, та Сика, у песну турена? — Збори си, несрећо грчка! — развика се Дока, п |
ук, ослови их обично: „Ела, керко Мадо, тури си један, ама убав, мерџан-атеш у лулу ми! ’Ајде, |
ш и арчи си ма’л сас оне несреће!...{S} Тури си нож у стол, ели фрља туфеци — како Дебрелија... |
че Јевда.</p> <p>— А татко му Петракија тури га у новине и рече: „Од данаске ми веће Митанче не |
?!{S} А си домаћин дође, а измећарка си тури чивију на порту — и свршена работа!{S} Нема веће н |
кога не пушта, а кад си искочи, а он си тури катанац на врата — ем кол’ки катанац!{S} Голем как |
ем како катанац на магазу!{S} А кључ си тури у џеп, па си иде!{S} Куде си иде, што праји, кад с |
се у <hi>новине и у књиге</hi>”, рече, ”тури!{S} Да запантиш”, рече, „овај мој реч, и такој да |
, цивилизован свет!{S} Био је бесан.{S} Турио је каму за појас и готов био на свашта, али никак |
— понавља мали Манулаћ олизнув носић, а турио прст у уста, па се стиди.</p> <p>— Аха, магаренце |
ном свету те је чак — како тамо веле — „турио у песму” чорбаџи-Замфира и неку лепу Цвету, па и |
баво да ме са’раниш...{S} На гроб да ми туриш шебој и замбак и трандафил и дафину да ми посадиш |
на друшке Јевдо, твојега ти Манчу, ете, турише у новине!... — тим речима је поздрави једно јутр |
— викну Јевда преплашено. — А за што га турише?{S} Неје чиновник, та да се карају?!</p> <p>— А |
ише оди момче!...{S} И чочеци и ченгије турише на куп сас њега у новине.{S} Леле-е!!{S} Срам да |
мфировима не да спавати.{S} Да је старо турско време, чорбаџиско време, уздисаху Замфирови, бил |
хаџи-Замфировим.{S} Ах, да је оно старо турско време, уздисаше стари Замфир, када је он после п |
челник, — по Мамут-агу (он си иде саг у Турско, а скоро ће се врне оданде), па да гу, рече, одн |
господства нема више!{S} Пред пашу је у турско време излазио кад год је хтео — у по дана, у по |
о певушила по српској махали — тихо, да Турци не чују, — песме о младом кавуру и о Зејни некој! |
ако је поносит и силан у чаршији и међу Турцима и међу Србима, овде међу њима је благ, гледа на |
едно тепање, рече: „Неће си, вика, дете турцке путине; иска штифлетне а-ла-франга да му, ете, к |
е оди џубе, па си пролазим мирно покрај турцки каракол...{S} Несам, бре брате, џимпир ели качак |
} Како замбак т’нка!{S} Да остаде јоште турцко, ћаше, две ми очи, заради њума зулум да се напра |
лу, веће никој ти тој не може!...{S} Из Турцко три рисјанке из арем украде си и претури ги овам |
ече ми један, — а беше код мен’ јоште у турцко време калфа, — ништо лошо за Митку; рече: „Пази |
фир — неће ниједну понесе!{S} Ја паше у турцко време па сургунисувашем, та саг...</p> <p>— Е, т |
еца?!...{S} Деца, вика...{S} Мори, ни у турцко време па не имаше деца, — та саг у српско, у чко |
ми стари Замфир, — и јоште ме нико ни у турцко ни саг у српско време такој не орезили, ни ме је |
пије и кафу и мастику и уз то пуши као Турчин.</p> <p>Срчу кафу и разговарају о удавачама, за |
дмах се и посадити прекрштених ногу као Турчин, и све је то, што би наши стари писци рекли, свр |
ајемо!...</l> </quote> <p>страховито му тутње у ушима и разлежу се по грудима његовим, и он се |
и изиђу међу свет, јер ено благочестиви тутори и одборници општине турековачке већ трећи дан ка |
и поскупе, а на овуја ми кеиф да пијем тутун, а оне си седе дом, па ако су поубаве и побоље од |
еће!...{S} Тури си нож у стол, ели фрља туфеци — како Дебрелија...{S} У сваку ма’алу има си по |
није ишла: увек је око ње било бар пола туцета неких тетака и стрина.{S} Кад иде, она се ломи у |
те, и протеривана и хапшена због честих туча ради ње; која је некада била лепа, била омиљена иг |
е паузе, правећи и сам цигару.</p> <p>— Тхе, спрама године! — вели Манча, распремајући испред с |
екоше, па како да несу моје ноге!...{S} Ћа да седнем там’ насред чаршију, — тол’ко си бе ослабе |
„А да беше тагај туј, рече Петракија, — ћа с оно сикирче да га утепам!”</p> <p>— Ех, ех, аџамиј |
иде ли како прокај твој дућан промину — ћа па да заб’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, |
братиму свом, наравно, без и једне паре ћара давати.</p> <p>Због тога се, ето, сукобише и посва |
неће ни од трепавица; ко није пазарио и ћарио дању за видела, неће ни увече спрам свеће, — и за |
синије по метар и по у пречнику, па оне ћасе, мангали, и чега ти свега ту није, и све то сребрн |
споразума, зврцнуо кмет Виден, носио је ћата три недеље <pb n="24" /> од истог прстена чворугу |
ван прстен беше то, дуго се познавао на ћати Трајку!{S} Кад га је, приликом неких партиских раз |
амбак т’нка!{S} Да остаде јоште турцко, ћаше, две ми очи, заради њума зулум да се напраји на ве |
нема „Причекни си малко, рече ми жена, ће дође <hi>дете</hi>!...” А за тој па да ми је!” реко’ |
ће бидне!” рече Дока. „Ако данас неје, ће бидне јутре.{S} И јоште гори резилак ће дочекате!{S} |
одава, — бива ли, а?...</p> <p>— Море, ће ми одавају чес’, за тој бригу да немаш.{S} Ја већ и |
си чисту погачу!</l> <l>Ће дојду, Вело, ће дојду,</l> <l>Ће дојду селски сејмени!...</l> </quot |
Зону!...{S} Мори, „док си имаш грбину, ће нађеш ласно и самарицу”!{S} Ласно ће нађеш, — ем не |
га, ако нема мустаћи...</p> <p>— Па... ће да има...</p> <p>— А шта је?{S} Од какав си је ред?{ |
било, а оно дођи к ноћи и украдни гу... ће те чека, па, вика, ако се зове „побегуља” — берем да |
а си имам сијасвет кардаши и побратими; ће изгинемо, — а теб’-те неће давамо!...</p> <p>— Јок!< |
да да Господ”, рече, „па <pb n="147" /> ће си <hi>она сама</hi> да дође и чука на <hi>Манчину п |
<hi>Мерак</hi>!...{S} Зар <hi>дете</hi> ће да има мерак?!</p> <p>— Кој си је дете?</p> <p>— Па |
идем!...{S} Врни се!{S} Жива ти ја!{S} Ће ме види бата!{S} Срамота оди човеци!...{S} Врни се, |
>Де-де!{S} Ласно за тој, мори, Доке!{S} Ће искочимо једанпут! — вели Јевда, само да је скине с |
чујете и ће се збори и јоште полоше!{S} Ће да да Господ”, рече, „па <pb n="147" /> ће си <hi>он |
а се бијем с патролу — ласно за тој!{S} Ће се бијем, а ти сал да сеириш.</p> <p>Умирује је Мане |
а чујеш и за <hi>моје знање</hi>!...{S} Ће ме неки убаво запанти и плати ми за онај татка ти ре |
!...{S} Нећеш више да спијеш код тету — ће гу украдну.{S} А ти си ћутиш ту, а имаш си такво уба |
А што па?{S} Ако не узне из вашу кућу — ће остане неженет?{S} Мори, за тој ласно. „Имаш си грби |
таг узне кој хоће и кој сме...</p> <p>— Ће да гу узне, ама треба да си има траву стискавац...</ |
и каза отоичке...{S} Коју искаш, а мен’ ће бидне право...{S} Све су си убаве...</p> <p>— Ех, — |
да ће од њега што сазнати моћи.{S} Њега ће бар моћи онако лепо интервјуисати, мишљаше г. Ратоми |
савет решио, на предлог тетка-Таске, да ће најбоље бити, и најлакше ће се запушити уста лажи и |
а женидбу, да није отслужило војску, да ће га можда послати горе у Грац, на више трговачке наук |
г високопреосвештенства свештенству: да ће их све обријати, ако се само још једном запева таков |
цу, моћи одахнути мало и утешити се; да ће му кућна ноћна тишина и благи санак бити мелем овим |
фаници <hi>„Код препеченице”</hi>, — да ће то бити оно штоно наши стари рекли: „Појео вук магар |
p>Зато је похитао ради материјала, а да ће га умети обрадити — то је већ његова брига, управо, |
лаћ је био првенац), и још сврх тога да ће му целога свога века куповати за његов рачун овчије |
е учинити све код сина, и да се нада да ће је Мане послушати и да она неће дуго плакати...</p> |
же ништа код куће.{S} Васка се обећа да ће пре пристати да је убију него да каже то, а заклела |
јао се задовољно, уверен већ унапред да ће им све лепо и лако испасти за руком.</p> <p>— Побрат |
тамо појави и пробави.{S} И он нађе да ће бити најбоље да се уклони мало од куће. <pb n="198" |
Манчу. {S}Признаје то Јевда, и каже да ће говорити Манчи, сину свом.</p> <p>— Да збориш, Јевдо |
, да је за то најлакше!{S} Обећао је да ће му он купити лаковане деверске ципеле и нову златну |
на судбину: сноси је мирно и нада се да ће опет бити што је био, а засад се теши тиме што је ис |
фир узе на себе ту дужност, обећа се да ће уложити сав свој ауторитет и утицај на јогунастог Пе |
ји знак и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена.</p> <p>Четири тетке и две стрин |
и утицај на јогунастог Петракија, и да ће измирити оца са сином — са сином који се каје, који |
да се нада да га је Мане разумео, и да ће колико сутра или прексутра ствар свршена бити.{S} А |
оће, а он опет вели да их све воли и да ће их све узети за жене...</p> <p>Отпоче оро.</p> <p>Од |
, као што већ рекосмо, кренуо у нади да ће можда бити штофа чак и за један пикантан и сензацион |
он каже то је казано, а што заповеди да ће бити и послушано.{S} Па ипак није хтео ништа силом д |
и мах.</p> <p>Замфирови су се тешили да ће то ипак проћи, али кад после кратког времена постаде |
ти! рече и тихо уздахну при помисли да ће све бити што је било, само он неће више бити онај не |
и лек злу.{S} Зато су одмах и нашли да ће бити најбоље да брзо сврше ствар.{S} Што ће бити јес |
мојега...{S} Зашто стра’ ме; рече ми да ће да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стануја |
} Уједе се за усну, јер јој се учини да ће Мане још моћи лако помислити да се она за њим окрену |
је сушта истина.{S} И она обећа Зони да ће учинити све код сина, и да се нада да ће је Мане пос |
али их Мане не прими, него одговори да ће он за толико дати накита својој невести.{S} Усхићен |
најмање би се смео кладити и тврдити да ће се из тог чупета временом развити прва лепотица.</p> |
аска, дижући се да иде и обећавајући да ће она да прокљуви већ ко је протурао тај глас.{S} А за |
и његова давнашња жеља.{S} Обећа јој да ће урадити онако како она жели.</p> <p>И тако је тај ис |
обично суботом долази, јер се надао да ће бар ту, у старом и скровитом и мирном свом гнезданцу |
"118" /> икада.{S} Уста скупила, као да ће да се заплаче и гледа сањиво, уморно и тужно по друг |
наш кол’ко су дуге!...{S} Дуге, како да ће около шију да ги врзује!...{S} И све си то збраја и |
реба ете-те... ете, за спијење, како да ће, рече, <hi>под чадар</hi> за аскера да се удадне...< |
тако исто му нису веровале ни за оно да ће продати чифлук.) Та ноћ је, дакле, мирно прошла, али |
бодија, па мука!...</p> <p>Зато нађу да ће још најбоље бити ако пошљу на месец дана Зону у гост |
ако носи фес и траболос пас, — па ваљда ће од њега што сазнати моћи.{S} Њега ће бар моћи онако |
у ради и опази је, а зна отприлике куда ће и којим ће се улицама вратити, — колико пута скочи с |
..{S} Седи си!...{S} Ти си работи, а ја ће си седнем малко.</p> <p>Мана покри главу — збунио се |
ао бик. — Легни си и поспиј малко, а ја ће ти веће пратим јутре „записи” оди дервиши из Лескова |
хаџи-Замфир и пружи му цигарлук. — А ја ће пратим за њума — додаде, — кад буде готова...</p> <p |
викаш да је за черек сата готова, па ја ће си туј причекнем, а суд и господин приседник ми неће |
е, — викну уплашено Мане на њу. — змија ће те уапи, ако напрајиш как’в ешеклак!...</p> <p>— Де, |
{S} Па си зборим у памет: „Бож’ке, која ће ми саг бидне снајка у овеј покладе!?...” А лепе, па |
го ће то бити јава, сушта јава; и брука ће пуцати по кафанама, по чаршији, по махалама, па чак, |
је и миралаје зашто ги веће нема, — ама ће да праћа на рисјане, — а брука и тој...</p> <p>— Зар |
се сетиш?!</p> <p>— Јок...</p> <p>— Ама ће бидне девер!{S} Ама антика девер... поубав оди гарди |
па збориш саг туј за Калину?!{S} Калина ће си дочека своју срећу...{S} А ја си па искам и тражи |
где и тако нису одавно били.{S} И Зона ће моћи, јер јој је данас већ много лакше.{S} Ту утврди |
а.{S} Чорбаџиски је син, стара кућа, па ће му, вели, то чинити чест!{S} А сем тога, то му је и |
убав, мерџан-атеш у лулу ми! ’Ајде, па ће ти поиграм у свадбу! {S}Хахаха!” смеје се чорбаџија, |
рговци, у Врање, ем какве чорбаџије, па ће се, што зборе селски, за злато ласно нађе кујунџија. |
ше деца, — та саг у српско, у чкоље, па ће деца да има!...{S} У сагашње време деца, — <pb n="98 |
очију света; свет ће је заборавити, па ће и гласа оног тако полако нестати.</p> <p>Тако и урад |
аботу!{S} Ја ћу да заобиколим малко, па ће да искочи убаво, како под инџилирски план!... — рече |
?!...</p> <p>— Па... питуј ме, пашо, па ће си зборим! — одговара као мало услужно и понизно, ал |
.{S} Прилепи ги и обложи ги на шију, па ће те мине и ће ти прође болес’... — вели јој љубећи је |
, или брбљива, или заљубљена у Ману, па ће радити за себе и своју корист: обесиће му се о врат |
ко неје истина за данашњи сокак-лаф, па ће бидне!” рече Дока. „Ако данас неје, ће бидне јутре.{ |
} Ако треба да се тепамо с некога, — па ће се и тепамо.{S} Ако треба да се бијем с патролу — ла |
ајку треба да мислиш, дете!</p> <p>— Па ће се женим...</p> <p>— Е, што чекаш?...{S} Искаш паре, |
е мајке што је тако рекла!)</p> <p>— Па ће се женим, нане, ти ич бригу да не береш! — умирује ј |
p> <p>— Ете, оно ваше Зоне?</p> <p>— Па ће гу удавамо.</p> <p>— Па што чекате веће?!{S} Неје да |
о кесу леблебије?{S} Ама, има понеки па ће и паре да дава!{S} Питујем те, ете, сал тој: тражија |
е остало, рече, њена је брига!{S} Сутра ће, рече, од Замфирових доћи к њој Калиопа, па нека њих |
Море ће понесеш, па како селска невеста ће ги обучеш и одиш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бр |
он, него би’ рекао:{S} Аман, брате, шта ће ми милион?{S} Дај ти, брате слатки, мени <hi>кишице< |
о је и донесено.{S} И покућар Коце, шта ће, него задржи на ручак и пудара Провира, да буде тога |
а не у цивилизованој Јевропи...{S} Шта ће <hi>странци</hi> рећи на то?!{S} А наше будне полици |
лај работа!...</p> <p>Уговорише све шта ће и како ће, где ће ко набавити оно што треба и где ће |
мајку — шта је чула и доживела, — и шта ће још све чути и доживети!”...{S} Многи приметише како |
мо!” Па понесу и шта ће да поједу и шта ће да попију — нико паре њихове не виде!{S} А ја сам св |
е си у лојзе искочимо!” Па понесу и шта ће да поједу и шта ће да попију — нико паре њихове не в |
S} Најтеже му је било што није знао шта ће с рукама; срећом се тада сећао сахата, вадио га и на |
о чешће и разговарају се и саветују шта ће и како ће урадити да све то испадне што боље. {S}Оне |
помало и вели: „Ће се удаш.{S} Домаћица ће станеш, образ да чуваш; зашто образ — толко! — и пок |
капиталиста.{S} И пошто не знају какав ће положај према свему томе заузети енглеска влада и па |
о лаж и клевета; ако је ко крив, — крив ће бити Манулаћ: ако је где одведена, то је, вели, одве |
ј ти је саг алис и сас мен’...{S} А саг ће убаво и видиш и разбереш зашто ти, демек, тој тол’ко |
ска — јекну од срца увређен Мане, — таг ће скоре да чујеш и за <hi>моје знање</hi>!...{S} Ће ме |
да видиш, колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар верујеш. „Однеси му и овој, — рече ми Зоне, — |
црна Доко! — викну очајно Јевда, — кад ће памет да си спечалиш веће?...{S} Што си не ћутиш већ |
кмеџе два по пет динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, ја си нађо сал једно!{S} А код че |
днако гледа нетремице у Ману и чека кад ће поручити ону његову (или боље рећи, њихову) песму <h |
их како су задовољне с берићетом и кад ће бити берба у њиховом селу.</p> <p>— Из које си село, |
Дока излазећи. — Ја ћу си разберем кад ће Аџиски у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу плати |
ина, неки „шеш-беш”, али сви чекају кад ће се томбола отпочети, а она не може, баш и кад се сви |
остојанствено, бирајући, као голуб, где ће да стане.{S} Ход му је био као ход човека који се кр |
<p>Уговорише све шта ће и како ће, где ће ко набавити оно што треба и где ће се наћи на уречен |
ји изразе, а они је пошљу по нешто, где ће се морати задржати подуже, а ствар им та, наравно, и |
равити, за четврт сахата, и пита га где ће бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што да ми пратиш? |
где ће ко набавити оно што треба и где ће се наћи на уречено време.{S} Мане ће чекати Ставру у |
итно.</p> <p>— Море, Манчо, сине, докле ће си момак?! — вели му мати. — Снају да ми доведеш у д |
а под другим нешто купљено успут, чиме ће се увеличати кућевна вечера.{S} А други, који такође |
де ће се наћи на уречено време.{S} Мане ће чекати Ставру у Трговачкој касини; кад Ставре спреми |
ја при њума, па је ђене-ђене; ама скоре ће чујете и ће се збори и јоште полоше!{S} Ће да да Гос |
не с потковице, а ти не можеш!?{S} Море ће понесеш, па како селска невеста ће ги обучеш и одиш |
S} Узе си на брата дете, рече: „Сотирче ће ми је по саг’ син и наследник!” ’хоће да га узне за |
а-Таске, да ће најбоље бити, и најлакше ће се запушити уста лажи и клевети, ако се девојка пров |
ги и обложи ги на шију, па ће те мине и ће ти прође болес’... — вели јој љубећи је у чело и исп |
па је ђене-ђене; ама скоре ће чујете и ће се збори и јоште полоше!{S} Ће да да Господ”, рече, |
еликих газдинстава или велепоседа, који ће тада неминовно гутати оне мале поседе.{S} Зато, а и |
им — знајем си све убаво.{S} Од мен’ ли ће скутате ништо?!...</p> <p>— Их, какво је брљиво! — в |
а Коте, али не добија одговора. — Ти ли ће за Зону песну да појеш?!...{S} Што си гу ти, па да м |
а да си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да се зовеш, ете, мајстор-Маниница!...{S} |
ћних, цивилизованих народа!{S} Много ли ће још воде Нишавом протећи докле наш свет не осети бла |
...</p> <p>И док се ове домишљаху ко ли ће то бити, отворише се врата и тетка Дока упаде у собу |
аг овеј јесени да биднеш мајчица, — ели ће ми то на пролет бидне Горица и зелена травица!” речи |
лажни гласови, који су се појавили или ће се појавити, и они по чаршији и они по штампи, ако и |
стоје тако, да не знаш или се смеши или ће да заплаче...{S} И доклегод оро траје, или још боље, |
онцерте да дођу?!...{S} Јок, брате. „Ми ће си у лојзе искочимо!” Па понесу и шта ће да поједу и |
Ти миришеш на јоргански памук, — зар ти ће па да си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си?!{ |
а, честити пашо, и да си зборим? — рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И кому да си зборим?! |
ја прилике за стареје сестре њојне, тај ће и саг ласно да нађе и за њума.</p> <p>— Од нашога Ма |
о мило, та реко’ у себ’:{S} Бреее, овој ће куче искочи по-трговац и од татка и па од татка на т |
узвике:{S} Бре, бре, бре, бре!{S} Овој ће магаре, — наставља одушевљено Јордан — кад буде голе |
арафче и банћерче ти татино!...{S} Овој ће куче, Персо, банћер да ми бидне. {S}Откуд га извади |
из њег’!...{S} Ти си трговац, ама овој ће, рече, искочи јевропејски трговац, галантерис’!...” |
је!...{S} Овој како ће да му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} Много лошо, Бога м |
се огледају: „’Ајде да прерипујемо, кој ће побоље да прерипи кочије у авлију там!” Али се никак |
л? {S}Што искубе, мори, курјуци?{S} Кој ће те такву, без курјуци, узне?!” — А Зона јој одговара |
} Е, зашто је тој саг тако у свет — кој ће да зна!...{S} Е, тој ти је саг алис и сас мен’...{S} |
та је понова Мане.</p> <p>— Зоне, а кој ће други да прати? — одговара Васка. — Ако имаш Бога и |
г па и одврзуј!...</p> <p>— Море, какој ће му па саг тој бидне?!{S} Чаршија збори да гу је Ману |
<head>ГЛАВА СЕДМА</head> <p> <hi>У њој ће читатељ наћи све раскошно шаренило и лепоту једног с |
Ете за твој кеиф, чорбаџи-Замфир, и тој ће ти напрајим! — вели му паша — и ствар је свршена!.., |
порту!</hi> Мори, ваша брука и резилак ће се у <hi>новине и у књиге</hi>”, рече, ”тури!{S} Да |
ће бидне јутре.{S} И јоште гори резилак ће дочекате!{S} Саг се берем збори да је <hi>Мане</hi> |
и, удубио се у посао, мислиш и на ручак ће заборавити при тако силном послу, па се заборави тек |
подај си дете за онога Манулаћа, берем ће да имаш убаво унуче... шебека ћеш имаш, а унуче јок! |
ам, ете, ловџија, фукара?{S} Кад уловим ће вечечерамо, кад не уловим ништо, без вечеру ће легне |
је све улицама одвести у амам, а којим ће је, другим улицама, вратити из амама.{S} Тако ће се, |
.{S} Ту утврдише тачно и поименце којим ће је све улицама одвести у амам, а којим ће је, другим |
ази је, а зна отприлике куда ће и којим ће се улицама вратити, — колико пута скочи са седишта и |
ући у њој и своју одређену улогу, којом ће припомоћи да ствар испадне као што треба и да освета |
јега пола, који се скуп зове оро; а том ће приликом већ помало моћи и завирити у душу и скривен |
тио осветом.{S} Али како, на који начин ће јој се осветити, то још није знао, и зато је сад мис |
агаре!{S} Тол’ко му богатство!...{S} Он ће си узне спроти себ’ нику сиротицу измећарку, што ће |
по живели, да су чак и побратими.{S} Он ће, мишљаше Мане, бити таман за тај посао.{S} Куражан ј |
онај реч „<hi>куче у чашире</hi>” убаво ће ги се осветиш!...{S} Е, што да ти не давају девојче? |
и нестаје је под зрацима сунчаним, него ће то бити јава, сушта јава; и брука ће пуцати по кафан |
p>— Хе-хе! — осмехну се Зона. — Така ко ће саг бидне тој!...{S} Васка ни се удава... {S}Бија гу |
тарост и болест, која може наићи: па ко ће га тако свесрдно моћи дворити, ако не жена, та верна |
рече, живот си нема...</p> <p>— Кол’ко ће пут па тија исти речи да ми кажеш и збориш?...</p> < |
срамота!...{S} Црна, црна Ташана, како ће у свет да искочи, — девојче гу станула <hi>побегуља< |
шиковале, али тога чуда није било; како ће ко никоја остати уседелица на срамоту Замфирових, из |
још само да смисли о појединостима како ће да изведе своје дело освете.</p> <p>Па како је цела |
!...</p> <p>Уговорише све шта ће и како ће, где ће ко набавити оно што треба и где ће се наћи н |
разговарају се и саветују шта ће и како ће урадити да све то испадне што боље. {S}Оне саме све |
уће, претстављала већ унапред себи како ће се то тамо чути, како пропратити и с каквим потсмехо |
те, батисаше јабанџије!...{S} Овој како ће да му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S |
ветка се морала свршити само овако како ће се и свршити.</p> <p>После неколико дана Мане је иша |
да буде Мани девер.{S} А сем тога, тако ће се узети да је остао момак и да оног брака са Швабиц |
угим улицама, вратити из амама.{S} Тако ће се, говораху, једаред за свагда запушити уста свакој |
ик”, донети ту сензациону вест. {S}Тако ће се рестаурирати у очима публике и јавнога мнења, кој |
оклеветена девојка када прокуне, тешко ће ти бидне, сине! <hi>До Бога</hi> се, мори, чује њојн |
у, ће нађеш ласно и самарицу”!{S} Ласно ће нађеш, — ем не једну, веће кол’ко искаш девојчики!{S |
ут-агу (он си иде саг у Турско, а скоро ће се врне оданде), па да гу, рече, однесе у Призрен, е |
— виче мајку Костадинку! „Нане, поскоро ће да ни украдну тета-Зону!” <pb n="119" /> А Зона силн |
му се правда, обећава, а што обећа, то ће и испунити — зна то чорбаџи-Замфир.</p> <p>— Ете за |
: „ни лук јео, ни на лук мирисао“; а то ће поштованим читаоцима јасније бити тек у идућој, трин |
вели му задовољно Мане.</p> <p>— Е, што ће ми ћеф бидне, побратиме, да остану резил у чаршију и |
Кад си подиго’ капци, — леле мајке, што ће да видим у сандаци!{S} Срам ме и да ти кажем; а њег’ |
мајстори за такве работе!” — Море, што ће ми и Пећ и Призрен и Стамбол — овден си је Стамбол и |
ц и улезнем у сопче...{S} А у собу, што ће да видим: мој срам!...{S} По дувар, бре брате, све с |
проти себ’ нику сиротицу измећарку, што ће да си седи у пазарни дан, у суботу, у дућану те да с |
м!... „Мираз”... нишлиски мираз!{S} Што ће ми давају у мираз?{S} Једну кесу <hi>леблебије</hi>. |
ча — што напраји?</p> <p>— Ешек!{S} Што ће праји?{S} Недељу дана не смејаше да си до’оди дом, в |
бидне!...</p> <p>— Леле, Јевдо!{S} Што ће да бидне убавиња, кад се узму!{S} Убав Манча, а убав |
ити најбоље да брзо сврше ствар.{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас.{S} А ваљда је и суђ |
главу у шаке и затресе је болно. — Што ће ми веће свет, и чаршија, и ма’але?!...</p> <p>— Па, |
ти си остаде јоште па она!</p> <p>— Што ће си чиним?{S} К’смет! — вели Дока.</p> <p>— Дамно те |
и сас мајку и татка му!...</p> <p>— Што ће начиним?! ’Ајде и ти, па, нане, како си тој па збори |
Вана кондурџије, таг топрв запази’ што ће имам муку с њег’ повише него што татко ми имаше, ете |
дица испричанога у прошлој глави, а што ће опет исто тако (унеколико, наравно) бити узрок ономе |
ба пазар и муштерије!...</p> <p>— А што ће да ручаш, кад си не пазариш?! — прекиде га заједљиво |
ави срећа, а оно је и то нека фајда што ће се неко време уклонити испред очију света; свет ће ј |
је, ете, вруће мекике сабајле, — па што ће таг да чиниш?!...</p> <p>— Ама, де, јаваш, нане! — с |
о, ете, и Замфирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидну убава, све на татка и на мајку!...{ |
а опише. {S}Био је радостан унапред што ће на лицу места први он наићи на обилан материјал, и п |
{S} А домакица ми Персида, кад виде што ће искочи једно тепање, рече: „Неће си, вика, дете турц |
неколико, наравно) бити узрок ономе што ће се испричати у идућим главама.</hi> </p> <p>Кад је д |
ој знаје, рече, што му је писано, и што ће да искочи из њег’!...{S} Ти си трговац, ама овој ће, |
тављали — само да је добијемо.{S} И што ће нам онда све то?!...{S} И пошто је она чорбаџи-Замфи |
ју, ама антику-кујунџију!{S} Побољи што ће ми, и куде да га тражимо... што ни треба други, вика |
јој жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђу кућу туђој мајци, што неће више код ма |
ако да кажем, тактике његове, — као што ће се већ све то лепо, јасно и очигледно доцније из паж |
аше женске работе...{S} Ти да видиш што ће ти напрајим!...</p> <pb n="95" /> <p>— Доке, — викну |
ама. „Ах”, тресну се у груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у новине!” Остало му |
е, јаваш, нане! — смеје се Мане. — „Што ће да чиним?”...{S} Па ћу си узмем једну!{S} Што ми ти |
ј напраји, Миче?” зборе му наши. — „Што ће прајим!” рече. „К’смет!{S} Веру си, рече, несам бата |
вање и венчавање, а за друго јок, зашто ће татко да ме утепа“.</p> <p>Одмах после тога извадио |
>— Мори, Манчо, побрго работи!{S} Зашто ће ти пограбе чорбаџиски синови, како чаршилије, ете, в |
ке, куме и кумице.{S} Ја мислешем нешто ће бидне <pb n="130" /> поцврста посла, а за овај што м |
еће да ги обуче...{S} Ја си мислим: зар ће ги чува па за недељу ели светак?!{S} Па ми дође ништ |
о’ гу ја, та си узе једно сикирче. „Зар ће сам трговачки суд, та да не смем, па иска и треба дв |
време уклонити испред очију света; свет ће је заборавити, па ће и гласа оног тако полако нестат |
не дође саг у јесен у кућу — на пролет ће ми дође там’ под Горицу!...”</p> <p>— Ама! — викну р |
ете-те, нећу сам!” А оне га питају коју ће да узме, а он каже: „Све по авлију и по сокак”.{S} С |
иш како немак?{S} Род смо си...{S} Кому ће да кажеш муке и дертови, ако на тетку си нећеш да ка |
черамо, кад не уловим ништо, без вечеру ће легнемо.{S} За мен’ је сирота, спроти мен’...{S} Мор |
— ласно за тој...{S} Што казаше: злату ће се кујунџија нађе! — заврши поносито тетка Калиопа.< |
оже да испадне по оном народном: „Злату ће се кујунџија наћи”...</p> <milestone unit="subSectio |
потиња су, и он и она, — сто оке севдах ће имају!...{S} Е, што искате више?!...</p> <p>Неје спр |
вила!{S} Води гу, рече, — у <hi>Шам</hi>ће иде с теб’!</p> <p>— Ама, како да се женим, да си ’р |
еси,</l> <l>Измеси чисту погачу!</l> <l>Ће дојду, Вело, ће дојду,</l> <l>Ће дојду селски сејмен |
/l> <l>Ће дојду, Вело, ће дојду,</l> <l>Ће дојду селски сејмени!...</l> </quote> <p>Али, док је |
је саветује и као грди помало и вели: „Ће се удаш.{S} Домаћица ће станеш, образ да чуваш; зашт |
е удам за никога... да се удам за онога ћелеш-ефендију Исидора, агент што је осигуравајућога др |
компаније циганске.{S} Пре је свирао у ћемане, али сада више не може: дршћу му <pb n="70" /> м |
сви; кликћу и подврискују уз она силна ћеманета, зурле и дахирета.{S} А Мане се све више склањ |
Мане са друговима весели...{S} Чују се ћеманета, пиште зурле, звецкају чампаре, а гоч потреса |
човек био тај Милисав Јекономија, чије ћемо мишљење изнети опширно и тачно, као да је из стено |
органски памук, — зар ти ће па да си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да се зовеш, |
} И он сад није имао нужде да ускаче на ћепенак, него је улазио на врата достојанствено; застан |
у дућан, да си руча с момци и чираци на ћепенак, куде свет пролази, — и да се кара сас селске з |
оглед у Ташану и доњу усну истурила као ћепенак.</p> <pb n="142" /> <p>— Зашто ме па гледаш тол |
Онај први није имао ни врата, него само ћепенак, и мајстор Мане је преко ћепенка ускакао ванред |
ћали из амама - он се смешио.</p> <p>Са ћепенака и лево и десно чаршијом испружили мајстори и т |
о само ћепенак, и мајстор Мане је преко ћепенка ускакао ванредно вешто.{S} Дугим ускакањем изве |
њом, и мимопролазећи и они што седе по ћепенцима и шију фустане и памуклије, само је погледају |
рдановим мачком, који се полако шеће по ћерамидама високога зида.</p> <p>— Што ти требам! — про |
: није него мој; мајка каже: то је моја ћерка, отац каже: то је мој син, наследник и престолона |
ватнија, јер је и прилика да чорбаџиска ћерка бежи у чорбаџиску кућу.{S} И тако се понегде и ту |
реба да си работи, кад си је чорбаџиска ћерка!...</p> <pb n="55" /> <p>— А што је па теб’ ти за |
ј воља да поигра, па иако је чорбаџиска ћерка, па макар и отрпела резилук кад оде кући.{S} Али |
оту своју, а ни на то што је чорбаџиска ћерка.{S} Али сада, као девојка, она то поче полако осе |
!{S} Е, али је то чорбаџиска, богаташка ћерка, њен отац и начелник овако — и ту метну један каж |
о сваки чорбаџија и нема.{S} То је лепа ћерка његова, његова мезимица, то је млада Зона, Зона З |
ра ствар свршена бити.{S} А да је мајка ћерки поверила то, није, мислим, нужно ни казивати.</p> |
где се чорбаџиски син оженио пударском ћерком, и обратно, где се пољак, што је чувао близу гро |
ив; бори се с душом и проклео је, веле, ћерку, која му је тако загорчала његове старе, последње |
ги задуго мислили да чорбаџи-Јордан има ћерку. {S}Као оно што се прича за ону стару Римљанку, п |
х дана баш ухваћена је једна чорбаџиска ћерчица, која је пре две године свршила школу, како је, |
ој Зони.{S} Али има што не знате, а што ћете тек из ове приповетке сазнати, а то што не знате, |
га, а највише топлине (оне топлине коју ћете узаман тражити код нас); као и све куће У тим крај |
олу, застала Зона и куповала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ симит, у који би метала ал |
ресну се у груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у новине!” Остало му је још само |
у задовољно Мане.</p> <p>— Е, што ће ми ћеф бидне, побратиме, да остану резил у чаршију и у све |
стао плебејац и демократа. — Е много ми ћеф да ти помогнем.{S} Ти си уживај; накриви си капче, |
признаје у себи: да другог зета по свом ћефу, и таку слику и прилику као што су Зона и Мане, му |
аска, ако у теј године нећеш, а ти када ћеш?!</p> <p>— <hi>Било је!</hi> — прошапта 3она, па се |
берем ће да имаш убаво унуче... шебека ћеш имаш, а унуче јок! — рече и љутито залупи врата за |
га и душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ко је болна од карасевдах... „Ја си |
снафска жена, па каква си је!...{S} Кад ћеш си, мори, Доке, црна Доке, ете, памет да спечалиш?! |
и љубећи је у руку: „Стринке Јевдо, ели ћеш ми <hi>ти</hi> саг овеј јесени да биднеш мајчица, — |
знајем овој сагашње...{S} Стра’ ме, што ћеш сас мен’ да напрајиш резилак, како онај твој Митко |
кав „голем нишан”?...</p> <p>— Што, зар ћеш сал да гу гледаш?{S} Да лижеш мед кроз шише?...{S} |
и моли је да јој уступе ту малу собицу, ћилер, у коју се улази на врата која су између два дола |
о.{S} Сад им је јасно откуд Мани толике ћилибарске муштикле и толике лаковане плитке ципеле, да |
а!{S} Какав раскош и какво шаренило!{S} Ћилими пиротски и ћипровачки, ангорски теписи и сандуци |
и тама потискивале сваки час по шареном ћилиму на поду...{S} Мислио је о Зони и о вечерашњем са |
А Мане је волео да теферичи.{S} Простре ћилимче, које би донео за њим Поте шегрт заједно са шиш |
и какво шаренило!{S} Ћилими пиротски и ћипровачки, ангорски теписи и сандуци седефски стамболс |
и дилбери певуше је.{S} Чак и прозаични ћир-Моша Абеншаам певушио би је кад би што добро продао |
дућан, ем как’в дућан, узеја је саг под ћирију и онај до њег’ што је дућан, па направија оди дв |
га’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре, ћопек-сене, што си не обучеш нове путине?{S} Он си па ћ |
к брани, зауставља их и вели им: „Мори, ћорави ли сте, што ли, ћорче ниједне?{S} Мори, неје то |
оро; или у неку авлију или неки пошири ћорсокак, где се момци и девојке љуљају беле недеље на |
вели им: „Мори, ћорави ли сте, што ли, ћорче ниједне?{S} Мори, неје то Жућко!...{S} То си је М |
цем на шиљте од миндерлука.</p> <p>— Па ћорче и слепче ниједне, — плану тетка Таска, — скутасте |
их авантура, а што је овде најглавније, ћосав је и има нежне женске црте лица; и кад се преруши |
до наредника, од старог начелника па до ћосавог практиканта, од мајстора до шегрта, све је то р |
упе Зоне, недељом оде са другарицама на ћошак пред Калоферлиски хан или на Бит-пазар, где игра |
о он тужан повукао се неопажено у један ћошак у авлији и одатле, скривен од очију свију, гледа |
Миле с хармоником и седа обично у један ћошак.{S} Он обично пре вечере отсвира овде, а после ве |
даха.{S} Зато се и одвојила и повукла у ћошак, и оданде једнако гледа нетремице у Ману и чека к |
очито недељом, кад игра <hi>оро</hi> на ћошку Шефтели-сокака.{S} Од свију момака он је најлепши |
о је седела тако на миндерлуку у једном ћошку од собе, и мислила.{S} Шта све није помислила.{S} |
Ћу те слушам; кад ми рекнеш: остани си, ћу си останем, кад ми па рекнеш: иди си, ја ћу си идем. |
првог комшију, Миче Шебинче, кубеџију - ћу те, ете, питујем за ништо! - па подиже глас, да би г |
е ћу ти ги фрљим и обијем о главу...{S} Ћу те бомбардирам по ту главу како Срби Митад-пашину та |
S} Несам такав, Зоне, како казују...{S} Ћу те слушам; кад ми рекнеш: остани си, ћу си останем, |
све!{S} Ја си имам голему роднину...{S} Ћу те одведем у кућу роднинску; седи си тамо сас сваки |
р са Зоном и осталима пролазила туда. — Ћу те питујем, ако, демек, знаш да ми кажеш ништо...{S} |
атим опет: „Ај си, келешу ниједан, теб’ ћу те гледам”, или: „А ти си па нека девојка!” и томе п |
а Богородица Тројеручица!...{S} За теб’ ћу сал да радим од јутро до мрак — што ми треба пазар и |
е накитим и нађиздим!...{S} Сал за теб’ ћу радим кујунџилак...{S} Момци и чираци ми — они нека |
— у ватру, у воду — у воду!{S} Сас теб’ ћу, побратиме!</p> <p>— Знам те, де! — вели му задовољн |
и останем, кад ми па рекнеш: иди си, ја ћу си идем...</p> <p>— Е па, ете, казујем ти саг: иди с |
тетка!?...{S} А кад буде ништо зорт, ја ћу се тепам и карам заради нашега Манчу, а ви јок!!...< |
..</p> <p>— Иха!{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу ти изработим; ти сал седи си, па жмиј!...</p> <p>— Х |
је чаршиски ред.{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу си све полако... па фино... с <hi>политику</hi>! — р |
ма убаво да дуздишем целу работу!{S} Ја ћу да заобиколим малко, па ће да искочи убаво, како под |
обро...{S} Кад ти кажеш, верујем.{S} Ја ћу да пијем, а ти памти, па наплати!{S} Наплати, брате! |
сал!... — вели јој Дока излазећи. — Ја ћу си разберем кад ће Аџиски у амам, па да си одемо ја |
и — они нека си раде за муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зоне, да <pb n="111" /> кујем срму и с |
и сал оставите... бригу не берите, а ја ћу сама убаво да дуздишем целу работу!{S} Ја ћу да заоб |
давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје далеко!” Ама |
ки у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџис |
а се смеје кроз плач, па вели: — Ама ја ћу ти умрем, нане!...</p> <milestone unit="subSection" |
бија, демек, што си милуваше...{S} И ја ћу такој напрајим...{S} Сал ако ти искаш, — ласно за св |
две ти очи!...{S} Остави ме!...{S} Сама ћу си идем!...{S} Врни се!{S} Жива ти ја!{S} Ће ме види |
l> <l>Не буди ми господара,</l> <l>Сама ћу га пробудити!...</l> </quote> <p>А кад би устао, пот |
се Мане. — „Што ће да чиним?”...{S} Па ћу си узмем једну!{S} Што ми ти па саг тол’ко збориш, к |
на момку и шегрту и рекне им само: „Саг ћу сам туј!” па полети другим пречим улицама, с другога |
каза му силне налуне пред вратима), све ћу ти ги фрљим и обијем о главу...{S} Ћу те бомбардирам |
, глај си посла, нане, — <hi>ја</hi> ли ћу се <pb n="171" /> зар удам?!{S} Ба!{S} Мени ми стига |
си останем и девојка...{S} А, једна ли ћу сам ја <hi>таква!?</hi>”...</p> <p>Никад тужнија и у |
теб’, — из кућу те не пуштам...{S} Туј ћу те закопам! {S}Чаршију и бели свет веће неће да види |
</p> <p>— Мори, и насред чаршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека за Ман |
ога Манчу?{S} Наше си је дете...{S} Сам ћу гу ако се, кад минем кроз чаршију, сетим — сам ћу гу |
се, кад минем кроз чаршију, сетим — сам ћу гу, викам, однесем до њег’...{S} Ако гу он не буде е |
чорбаџи-Таско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!...</p> </div> <pb n |
n="30" /> од пива. — Знаш ли, бре, како ћу да га поткупим?!{S} Море, ни пас с маслом неће га мо |
</p> <p>— Ама саг право да ми кажеш што ћу те, ете, питујем, — запита трећега дана Замфир зета |
о збори? — рече: „Нећу да ги носим; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, рече, — |
ка нећу сам!...{S} Сал при мајку хизмет ћу да чиним...</p> <p>— И при мужа... — упаде јој у реч |
генисуваја нику белосветску, — у Нишаву ћу, ете, да рипим!...</p> <p>Дуго је седела тако на мин |
самим владиком. — Мори при деда-владику ћу искочим на давију. {S}Како ти то мислиш?!{S} Зар да |
цкам... да те слушам...{S} Као пашиницу ћу те накитим и нађиздим!...{S} Сал за теб’ ћу радим ку |
му се стара безбрижност његова и весела ћуд, и он се опет шалио и задевао младе лепушкасте мушт |
риликама, сачувао је стару своју веселу ћуд и још је увек готов на сваку, па и најдрскију лудор |
!”</hi> а и мото, које је гласило: <hi>„Ћуд је женска смијешна работа!”</hi> Знао је много и ни |
гале и мећу их на ивице тротоара, да се ћумур боље разгори.{S} Иза њих пролазе симиџије и пекар |
буну обеси пшешка вера туј на нишавску ћуприју...{S} Па зар за тој ми може да је кеиф да чурим |
зарни дан, пазарио с околним сељацима и ћуркастим сељанкама и сељанчицама, које се загледају у |
ни: чорбаџи-Замфир... што имаше лојзе у Ћурлине...</p> <p>Тако је још неке зауставио и питао за |
запита га шта он мисли.</p> <p>Мане је ћутао.{S} А кад мати навали на њ, он јој рече да није т |
пређашње тишме и вреве!{S} Дуго је тако ћутао погружен и несрећан, док се једва разабрао и увид |
е џавељају и не галаме, него иду тихо и ћуте и изгледају зловољни и забринути.{S} Зловољни су ш |
ад тај разговор, откуд фењери и сокаци, ћутеци и буџаци?{S} Мане му је одговорио хладно и мрачн |
враћам”, бата-Мане!{S} Зар малко поруча ћутеци од татка ми заради Митка?!...</p> <p>— А збори с |
ли се он подуже увече, зна ли шта су то ћутеци, и носи ли фењер кад се враћа кроз сокаке и буџа |
. знајеш, има тесни сокаци, буџаци, <hi>ћутеци</hi> а т’мнина је, — па може ласно без фенер да |
..{S} А домакица ми збори: „Море, Таче, ћути си, па рекни: {S}Исполај на Господа кад си доживем |
но злато”... бива ли?...</p> <p>— Мори, ћути си, несрећо кујунџиска! — прекиде га женица и пљес |
ме ич не слуша!... „’Ајде, вика ми он, ћути си, Доке!{S} Тебе ти ласно, рече; ти си мислиш да |
мфир само кратко одговара; чини се љут, ћути, срче кафу и пушта димове, густе димове, и гледа к |
му ја, што ме резилиш?!{S} Он си ћути; ћути <pb n="47" /> си, жена, како камик!{S} Прође си јо |
е, а што ви оцрни образ Зонче ваше?!” — Ћути си, кучко, зборим си ја, како је оцрнела образ? — |
!{S} Сас црн ти абер дођо’!...</p> <p>— Ћути си, не збори! — викну Ташана. — Што је било, збори |
> <p>— Збори, кад гу питују...</p> <p>— Ћути си?...</p> <p>— Па ћути!</p> <pb n="80" /> <p>— А |
воду...{S} Ама <hi>она</hi> си неће да ћути, веће иде поза мене и збори сал, да чује чаршија. |
слушан и особито пажљив био.{S} А Јевда ћути, трпи, и плаче кришом. {S}И то је тако трајало нек |
ују...</p> <p>— Ћути си?...</p> <p>— Па ћути!</p> <pb n="80" /> <p>— А што мисли кад си ћути?</ |
о си не обучеш нове путине?{S} Он си па ћути.{S} А домакица ми Персида, кад виде што ће искочи |
л’ко што је лепотиња!...</p> <p>— ’Ајде ћути си, несрећо! — обрецну се Јевда на њу. — Неје те н |
>— Поздравила ти се Зоне...</p> <p>Мане ћути и ништа не одговара.</p> <p>— Чу ли, мори, пратила |
еку ниједан палилулски?!...</p> <p>Поте ћути и чеше се по глави, која бриди, па му то чешање чи |
е полоше: ели кад ме питује, ели кад си ћути и промине, те сал гледа на мен’, а душа гу се смеј |
> <pb n="80" /> <p>— А што мисли кад си ћути?</p> <p>— Е, кој гу знаје!...</p> <p>— А може ли д |
ашице и жар; кад си татко збори, син си ћути, слуша, не сме да збори!{S} Па се знало, бре брате |
викам му ја, што ме резилиш?!{S} Он си ћути; ћути <pb n="47" /> си, жена, како камик!{S} Прође |
е и доносе друге кафе, а Замфир једнако ћути. {S}Паша већ узнемирен.</p> <p>— Што си ћутиш, чор |
једна недеља, а ја веће не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре, ћопек-сене, што си не обу |
, ни приседник ни па посланик, та да си ћутим како порена риба мрена, кад ме туре у новине, та |
и трговац, галантерис’!...” А ја си сал ћутим, — збори си Петракија — па викам:{S} Може, истин’ |
повлачим од света?!...{S} Чудите се што ћутим, што се туђим, што се понеки пут, па Бога ми, и н |
Што си не ћутиш веће?!...{S} Што си не ћутиш, несрећо, кад ти никој ништо не каза, ни те па пи |
ет да си спечалиш веће?...{S} Што си не ћутиш веће?!...{S} Што си не ћутиш, несрећо, кад ти ник |
>— Ба! — пориче Мане.</p> <p>— Ти да си ћутиш!{S} Све разбра’!{S} Све си знајем.{S} Све ми веће |
еш код тету — ће гу украдну.{S} А ти си ћутиш ту, а имаш си такво убаво краљско име!...{S} Јазу |
Тетка ли сам ти, што ли сам?!{S} Што си ћутиш како немак?{S} Род смо си...{S} Кому ће да кажеш |
{S}Паша већ узнемирен.</p> <p>— Што си ћутиш, чорбаџи-Замфир?!...</p> <p>— Па... питуј ме, паш |
ир.</p> <p>— Не ли те пита, а ти си сал ћутиш!</p> <p>Замфир слеже раменима, пушта густе димове |
не муштикле и олупане табакере; а сада, у овом другом, израђује и боље и скупље ствари, као: ми |
Зоне Замфирове.</hi> </p> <p>Али сада, у ово време кад се развија ова наша приповетка и кад је |
арод.{S} А Мане је био син тога народа, у кога је постала за утеху она реч: „Ко зна зашто је то |
одморим...{S} Ласно ли је мен’, да ја, у овеј моје године, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб |
то је била, која је била, ете, та Сика, у песну турена? — Збори си, несрећо грчка! — развика се |
је сретају и испраћају, а и по песмама, у којима се име њено спомиње или које се ради ње, као а |
се кроз тихо пролетње вече сетна песма, у којој се исказује бескрајна туга, стара туга, вечна к |
ме излазио кад год је хтео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином конаку. <pb |
ог првог у Првој глави описаног дућана, у који је мајстор-Мане онако вешто, салтоморталски, уск |
јој дође пуније и уста сада много мања, у пропорцији према лицу, које тиме доби лепше црте и из |
аинати да видим што је, мајка му стара, у тој сопче!{S} Та један дан у недељу, рече ми један, — |
види само господство.{S} А тек унутра, у кући, у претсобљу, шта све човек може да види!{S} Ту |
{S} У њему је пет дана радио, а шестог, у суботњи, пазарни дан, пазарио с околним сељацима и ћу |
} Беше добра аргатка... работила ми је, у лојзе...{S} Беше ватра за работу... вредна... ради и |
о, јер га убијају нове лагиране ципеле, у које једнако гледа.{S} А Мане је гледа неданимице и н |
„Зелен зекир, драго моје”, иду у поље, у њиву или у виноград...{S} Све су то биле лепе прилике |
е!{S} А саг?...{S} Пантим у оној време, у годину једанпут ели двапут ако си искочим поради, ете |
радина;</l> <l>Где се премењуваш, Зоне, у свилена риза,</l> <l>У свилена риза, леле Зоне, у чич |
риза,</l> <l>У свилена риза, леле Зоне, у чичек-антерија!</l> <l>Ој, хој-хој, леле Зоне, у чиче |
нтерија!</l> <l>Ој, хој-хој, леле Зоне, у чичек-антерија...</l> </quote> <p>Па тек скочи, не зн |
ш,</l> <l>Где се премењуваш, леле Зоне, у твоја градина;</l> <l>Где се премењуваш, Зоне, у свил |
ада не оженио, макар отишао у калуђере, у свету Богородицу Габровачку.{S} А сем тога, — причала |
још: „Па да га напудимо, да јури, ете, у чашире кроз сокаци и по друге ма’але?!...” И готови с |
вда подигнутим гласом. — Узми се, дете, у памет!{S} Бог дужан ником не остањује!...{S} Скудена |
опази кад је која кокошка, да простите, у вољи петлу, „Гигану” названом; с којом кад најрадије |
ве тишине, жапци, као по некој команди, у густим редовима поскачу и главачки бућну у воду, — те |
дбина и кренула се, са Зоном у средини, у амам.{S} Једним су је улицама одвели, а другим су се |
дравија ви се Мане да га чекате, рекни, у прву недељу.</p> </div> <pb n="189" /> <div type="cha |
ас селске звери?!...{S} Па ти се, мори, у паре не разбираш; не знаваш што је повише: два гроша |
у и лепотију оди девојчики!...{S} Мори, у пашине сараје, па би искочиле и там’ помеђу три тесте |
мо господство.{S} А тек унутра, у кући, у претсобљу, шта све човек може да види!{S} Ту силни ле |
не девојке.{S} Целе недеље раде у кући, у недељу у свиленим фустанима у коло, а у понедељак зав |
} Ете има у Лесковац, ем какви трговци, у Врање, ем какве чорбаџије, па ће се, што зборе селски |
е, ућута, и гледаше кроз прозор у мрак, у ноћ...</p> <p>Весеље се продужило ипак, иако је Ајша |
лну, и смело се изражавао у кругу свом, у кафаници <hi>„Код препеченице”</hi>, где је редовно с |
тирањем а свршио са циганском дружином, у којој чини чудан контраст с оним његовим белим трепав |
сни палац и извади један папир и дуван, у који хукну, па поче савијати цигару.{S} Кад је запали |
ћарку, што ће да си седи у пазарни дан, у суботу, у дућану те да си збира пазар и да пази да си |
тне руке: при владику искаче у пол дан, у пол ноћ — тол’ко си има чес’ у варош... {S}Има си, бр |
варају којешта).</hi> </p> <p>Сутрадан, у понедеоник, кад се на сефте и на сефтеџију много пола |
ли за родитеље врло поучителан — роман, у коме су јунаци, млади Митанче Петракијев и нека Шваби |
лужећи у војсци, и то, као варошки син, у кавалерији. <pb n="22" /> Носио се лепо и радним дано |
и страсно чочешки играло, и Мане седео, у дахирета богато спуштао, али ниједну — ни Ајшу, ни Ђу |
искочи’ <hi>никакав</hi> човек, хаџијо, у чаршију помеђу трговци и еснаф-човеци!...{S} Та како |
било би зло и наопако.{S} Али и овако, у овим тешким приликама, сачувао је стару своју веселу |
ме па не имаше деца, — та саг у српско, у чкоље, па ће деца да има!...{S} У сагашње време деца, |
нтан; а то је просто стога што је тамо, у том свету, срамота да се мушко и женско и погледају, |
бак...</p> <p>— Лелеее!{S} Црна Ташано, у зем да пропаднеш! — викнуше женске, гледајући за коли |
пуштене главе полако, и као сенка тихо, у своју собу...</p> </div> <pb n="148" /> <div type="ch |
у женидбу — јок!</p> <p>— Ели је, зар, у Београд бегенисуваја какву мазну Београђанку, та му с |
је да јој уступе ту малу собицу, ћилер, у коју се улази на врата која су између два долапа, па |
Ти ли гу каза и прати гу овам при нас, у дом ми?!{S} Убаво ми обеле образ!{S} Хаџи-Замфирска З |
рош ћетене алве и за марјаш врућ симит, у који би метала алву.{S} Тада би обично Мане испружио |
лепом месту, имао хладну студену воду, у близини певали славуји, а туда често пролазиле на рад |
к лепотица.{S} Знала је то по огледалу, у које се, као свака млада девојка, радо и често огледа |
его и ма коју другу песму, сваку песму, у којој се само спомиње девојка и љубав, кад би тада за |
> <p>А Васка би тада запевала ту песму, у којој је Зона видела себе и свој зао удес што је рође |
ољуби је у руку, па је одазва настрану, у башту црквену, тамо под османлуке.{S} И ту јој се изј |
n="101" /> кога се појеше у онуј песну, у онуј рисјанску срамоту нашу?{S} За кога се појеше: за |
а листу од Писанке бр. 5, неком писару, у чијој је кондуит-листи стојало да је расејан и неупот |
— узвикну Митанче, — у ватру — у ватру, у воду — у воду!{S} Сас теб’ ћу, побратиме!</p> <p>— Зн |
отом долази, јер се надао да ће бар ту, у старом и скровитом и мирном свом гнезданцу, моћи одах |
оће, тако да је могао још онако у лету, у скоку, скрстити ноге и одмах се и посадити прекрштени |
ће да си седи у пазарни дан, у суботу, у дућану те да си збира пазар и да пази да си селске не |
оворио је Милисав, опет у кругу својих, у кафаници <hi>„Код препеченице”</hi>, — да ће то бити |
бе!” — „Који човек?” — „Па, онај, де... у сукњи; из јучерашњег друштва!” А он се сећа, смеши се |
д, убав, богат... сарафче и банкерче... у наш варош нема га, ете, јоште један потакав!...{S} Пр |
е, неје без ништо!...{S} Присети се ја: у дућан си не седи, татка не слуша, мајку ич да не види |
де је већ и шегрти певаху, и то у хору: у дуету, терцету, квартету, квинтету и тако даље.{S} Пе |
е једе их, него их стегне <pb n="58" /> у своју шаку, а срце јој силно бије у грудима и страх ј |
Мане.{S} Татко те Ђорђија <hi>мен’</hi> у аманет остави.{S} Тој си не знаје ники — знаје Бог и |
..{S} А питујеш ли: <hi>што си има</hi> у дућан?...{S} Како онај Насрадин-’оџа што ујутру садеш |
ичо, девојке воде <hi>преди свадбу</hi> у амам, — ели <hi>после свадбу?</hi>...</p> <p>- <hi>Пр |
{S} Што да га карам? {S}Карање нема!{S} У војску терају сас зор, а у женидбу — јок!</p> <p>— Ел |
!...{S} Тој ли искате?!... {S}Ба!...{S} У мој век... сал тој да бидне — <hi>неће!</hi>...</p> < |
пско, у чкоље, па ће деца да има!...{S} У сагашње време деца, — <pb n="98" /> беше му!{S} Зашто |
ш најнесрећнија — она још не зна!...{S} У тој се собици најрадије бави; ту се чешља и пресвлачи |
т...{S} Кој гу знаје куде је саг!...{S} У циркус ники зар...</p> <p>— Леле, да не дава Господ н |
слушам, а све заради тебе, Зоне!...{S} У лов идем, <pb n="110" /> пушку не испалим!{S} Ништо н |
де кол’ко пре недељни пазар беше!...{S} У собу си никога не пушта, а кад си искочи, а он си тур |
аре се вика... {S}Антика кочијаш!...{S} У свашто се разбира.{S} Тај што може да ти изработи, ет |
ели фрља туфеци — како Дебрелија...{S} У сваку ма’алу има си по једну, на коју је фрљија мерак |
нче, - ја си тол’ко знам и пантим...{S} У наш варош, — тај си је адет...</p> <p>— Питујем, — ве |
и опширније сама ствар приповедала.{S} У Бањи и на Мрамору причало се тога дана увече да је би |
ина и ујни, и по чорбаџиским кућама.{S} У — тако да рекнем — „плебеје” ретко је излазила, или, |
сатима и мноштвом прозора с капцима.{S} У кућу се улазило преко многих широких басамака.{S} Авл |
време пазара не придигне из дућана.{S} У њему је пет дана радио, а шестог, у суботњи, пазарни |
два и распознају од долапских врата.{S} У ту собицу се често и најрадије склања.{S} Ту је обузм |
цркву на јутрење и на краће молитве.{S} У авлији неколико кошева, пећ за хлеб, штале за коње и |
на је помало и наставак Главе Друге.{S} У њој је даље испричан један морални удар, који је заде |
на Скила и Харивда за старе путнике.{S} У дућан нико више није могао стати, <pb n="21" /> зато |
ху душек, јастуци и јорган) крај ње.{S} У колима још колевка, коританце и дубак...</p> <p>— Лел |
<hi>Она је наставак главе тринаесте.{S} У њој се приповеда како се за тај чудан и многима необј |
евдокија волели су и неговали цвеће.{S} У кући је било и голубова и гугутки у корпама, повешани |
ао кући, био је Мане као у грозници.{S} У грудима му беснела бура, а у глави ројиле се силне ми |
све четири стране ниски миндерлуци.{S} У свакој одаји по једно скупоцено сребрно кандило гори |
је пуна бурних сцена и крупних речи.{S} У њој је испричана једна пропала мисија тетка-Докина, и |
обре воље.</p> <p>Био је стари ашик.{S} У многим песмама је спеван с многим, сад већ честитим и |
ана — заједно с последицама његовим.{S} У свој Глави је, даље, и решење фамилијарног већа, које |
терен.{S} О Мани се лепо изражавао.{S} У једном друштву хвалио је Ману као једног доброг занат |
</p> <p>А тако је некако баш и било.{S} У кући Замфирово| доиста је било нешто тужно, нешто све |
епитет, управо епитети, сведоче то.{S} У чаршији је имао неколико епитета: <hi>челеби-Ђорђија< |
у, четврту, шесту, осму и дванаесту.{S} У том дефинитивном облику дајемо је и у овом издању.</p |
д тога доба водио га је више и отац.{S} У осамнаестој години купио му је џепни сахат и златан л |
ли, деде, збори си, поубава прилика?{S} У сав град има ли помомак од њег’?!{S} Има си дућан, ем |
ете.</p> <p>— Па млого ли си болна?{S} У чаршију и ма’алу неси искачала?</p> <p>— За какво иск |
чаршије?!{S} Зашто, Мане, дете моје?{S} У зем да пропаднем, оди срам и резилак!{S} Жива ти ја!{ |
ј ти се поздравила!{S} Води гу, рече, — у <hi>Шам</hi>ће иде с теб’!</p> <p>— Ама, како да се ж |
p> <p>— Побратиме, — узвикну Митанче, — у ватру — у ватру, у воду — у воду!{S} Сас теб’ ћу, поб |
ако је бегенисуваја нику белосветску, — у Нишаву ћу, ете, да рипим!...</p> <p>Дуго је седела та |
ој да учиниш! — дражи га тетка-Таска. — У сургунл’к!...{S} Нек’ знаје и запанти, куче, што је ч |
си је једна?! — прихвати тетка Рушка. — У Јордана Калтагџије дом што си процафте девојченце, ет |
а, какво срамување! — храбри је Мане. — У појење нема срам ни па срамување... {S}Што си поје?</ |
меју ни врапци испод крова џивџакати. — У другој соби, одмах до собе Замфирове, поређале се на |
S} Зато је Манулаћ дуго био загонетка — у махали задуго нису знали је ли мушко или је женско!{S |
аред, последњи пут, кораке у обе куће — у Манину и Манулаћеву.{S} Замолила их да оду — Уранија |
турско време излазио кад год је хтео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином |
, то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове наше приповетке — запевао ту песму, увек је |
Митанче, — у ватру — у ватру, у воду — у воду!{S} Сас теб’ ћу, побратиме!</p> <p>— Знам те, де |
братиме, — узвикну Митанче, — у ватру — у ватру, у воду — у воду!{S} Сас теб’ ћу, побратиме!</p |
вртиваганска и коритарска!...</p> <p>— У кућу си ми, што да ти прајим? — вели уздржавајући се |
p> <p>— Несам тражија, теке...</p> <p>— У кога си тражија, да ти не дава?{S} Имаше ли га у наш |
/p> <p>Поче стринка Парашкева:</p> <p>— У Мадине, ете, там’ спроти Зелену чешму, какво девојче |
бата-Таско уздахну и прихвати:</p> <p>— У старо време се знало, бре брате, кој је старији, кој |
ога ми тај чес’ чине.{S} Некња си беја’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнча |
нчом.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама с мен’ у амам да искочиш, — салете је Дока, — да сеириш и да в |
ак?!{S} Па ми дође ништо мило, та реко’ у себ’:{S} Бреее, овој ће куче искочи по-трговац и од т |
пол дан, у пол ноћ — тол’ко си има чес’ у варош... {S}Има си, бре, и касу за паре и еспап, како |
не галантерије према разним „бубњарима” у разним женским оркестрима банкротирао је и дотерао до |
шке плитке ципеле с високим штиклама, а у свакој штикли био је, још кад се ципела градила, вешт |
за хлеб, штале за коње и велика шупа, а у шупи двоја обична кола, па чак и један „пајтон”, исти |
озници.{S} У грудима му беснела бура, а у глави ројиле се силне мисли и слике.{S} Претурају се |
ио је о глупом смеху Васке измећарке, а у ушима му једнако звони оно страшно јасно смејање поно |
нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у устима му горко и суво. {S}Једва је чекао да престану |
гледа.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна шта да ради, ни к |
} Од свију момака он је најлепши био, а у колу најбољи играч, а према свирачима најгалантнији.{ |
у недељу у свиленим фустанима у коло, а у понедељак завргну мотику преко рамена, па певајући „З |
ање нема!{S} У војску терају сас зор, а у женидбу — јок!</p> <p>— Ели је, зар, у Београд бегени |
Србије.{S} Изван куће је био поносит, а у кући нежан.{S} Оплакала га је и искрено ожалила Језда |
лисав, држећи на доњој усни цигарицу, а у исто време правећи нову, — па зато и лајем толико.{S} |
бијем катанац и улезнем у сопче...{S} А у собу, што ће да видим: мој срам!...{S} По дувар, бре |
же да се сети где је изгубио капу.{S} А у могућности је да држи и калфу.{S} Дућан му пун, а пор |
се да се дигне, али већ не могаше, — а у том се и пробуди...</p> <pb n="123" /> <p>Беше гола в |
вора са својих ноћних подвига.</p> <p>А у исто време кад је кудила Ману, хвалила је оног Манула |
дана сина Манчу.{S} И пошто је женидба у начелу била већ свршена ствар, разговараше сад о њој |
довољне с берићетом и кад ће бити берба у њиховом селу.</p> <p>— Из које си село, дете — застад |
и, што је главније, не дангуби — добива у времену, јер се од жупског вина много раније опије не |
и играла са сваким, тек колико да ужива у триумфу.</p> <p>Кретала се у кругу своје родбине, сво |
ада и вреве и тишме градске, и он ужива у оној пријатној тишини кућевној. — Осем кућице, Мане ј |
амет — узе ги кучиште, ама ме не целива у руку, како је адет у њега.{S} Обуче ги, и један дан о |
илосрдна и гадна.{S} И кад је она таква у сну била, размишљаше Мане, била би она таква, и још г |
n="197" /> је тога дана била све и сва у Замфировој, а тетка Дока у Маниној кући.{S} Дубоко у |
ила, плела му је курјучић и облачила га у фустанчић.{S} И како га је она више изводила него ота |
ко!... „Леле, пшешко играње — има ли га у свет?!...” рече Мане.{S} Протрља очи, бојећи се да га |
тражија, да ти не дава?{S} Имаше ли га у наш варош так’в човек?...</p> <p>— Како да ти рекнем, |
о од тих крупних пазаре еспап и сами га у колицима у први мрак догурају у свој дућан; ту свраћа |
.</p> <p>— А татко му Петракија тури га у новине и рече: „Од данаске ми веће Митанче неје син, |
еме оди владику Мелентија, онога што га у грчку буну обеси пшешка вера туј на нишавску ћуприју. |
окружен неким теткама и стринама, гега у прошевину, а уши му се црвене од тешка стида.</p> <p> |
чочеци и ченгије турише на куп сас њега у новине.{S} Леле-е!!{S} Срам да ме изеде; ем што сам с |
<p>Недељу дана после овога испричанога у прошлој глави, кад је измећарка Зонина, Васка, прошла |
су били природна последица испричанога у прошлој глави, а што ће опет исто тако (унеколико, на |
ају од тога времена и хитају кућама, да у пријатном рахатлуку проведу неко време; да нареде, пр |
мисли да је то неопходно потребно — да у неколико потеза оцрта тога Манулаћа, који је ушао у к |
аци твоји?!... (Читаоцима је познато да у Манчином дућану није било, сем Коте и Поте, никаквих |
прљав посао, нека га и носи, али што да у то умеша и невину децу?!” И једнако понављаху: „Црна |
у пун, а поруџбина сваки дан.{S} Некада у оном малом дућанчету свом израђивао је само просто пр |
>„Мојсеј”</title> на жици G, свира сада у неку олупану и изгужвану трумбету, какве се могу виде |
b n="119" /> А Зона силно бризнула тада у плач. — „Свирите, ништо, виче стари Замфир, што заћут |
стоји, не игра, гледа играче.{S} Гледа у Зону, види Зонине свилене шалваре и лагиране кондуриц |
огледа на Ману, игра и даље и све гледа у Манулаћа чорбаџи-Ранђеловог, а кад Мане дође у игрању |
Тек мало после неко се мешкољи, загледа у комшиску таблицу, виче: „Мућни!” Нацко одговара: „Мућ |
ека мала „шпаркаса”), па се дуго огледа у њему и прћи своје румене уснице и мали носић.{S} Или |
у крушке дивјаке!... — додаје и погледа у оца.</p> <p>А родитељи га гледају пуни милоште, а из |
Замфир и гледа лице девојчетово, ваљда у памети сравњује црте кћерина лица са мајчиним. — Позн |
вом бедном учитељском стању, коме ваљда у свој Европи равна нема; пролазе професори свију профе |
ука... искочила реч, иде прикажња, а ја у зем да пропаднем оди тија речи!...</p> <p>— Каквија р |
он, ники други!{S} Е неће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе да дођеш! <pb n="48" /> И по таг иск |
.{S} Од татка ми остаде, а он гу добија у дамно време оди владику Мелентија, онога што га у грч |
назван Мазни, највећи кицош и мераклија у свој махали, ако не и у свему граду, — а главати и чу |
око једно исто тетка Таска, најречитија у целој родбини.{S} Ете има у Лесковац, ем какви трговц |
едан дан убаво запанти дек сам спустија у чекмеџе два по пет динара од пазар, а кад ће да затво |
Гана.{S} И он си има сина...{S} Свршија у Грац трговачку чкољу.{S} Седимо си и чекамо да не пос |
едају; јер све је то појурило са сокака у авлију, а околни комшиски зидови пуни начичкани радоз |
т: „Бож’ке, која ће ми саг бидне снајка у овеј покладе!?...” А лепе, па убаве што су — лелее, Ј |
ла све и сва у Замфировој, а тетка Дока у Маниној кући.{S} Дубоко у ноћ још се таласало коло и |
”.{S} Пан-Франћишек, који је до доласка у Србију само пиво као пиће познавао, упознао се овде и |
ер је, и онако мали, већ био десна рука у домазлуку својој мајци.{S} Он јој је чувао од живине |
n="10" /> та се песма најрадије певала у оно доба кад се и ова наша приповетка почиње.{S} Била |
ила ти овој цвеће!{S} Сама га је тргала у башчу, за теб’ га тргала!{S} Пољубила га, кад ми пред |
оз завесе се белело, зора се прокрадала у одају, коју беше од тавана до пода притиснуо дим као |
кнуше у порту, а она си искочи, та јала у кочије!...{S} Па ем што она искочи — ђене-ђене, ама ш |
и с кардаши, и она ги, рече, причекала у акшамско време; они чукнуше у порту, а она си искочи, |
слатки осећаји и тужне мисли и она пала у меланхолију.</p> <p>- Ела, Васке, запој!...{S} Жална |
> <pb n="57" /> <p>Зона још није играла у ору нити се љуљала на нишаљци — она је само гледала.{ |
у је описано како је тетка Таска донела у Замфирову кућу први глас и опширан извештај скоро о с |
но, кад је и где је опет комшиска снела у њиховој авлији.{S} Све је он то знао и имена свима њи |
и игром заглуши буру која му је беснела у грудима — све му то није помогло!{S} Зато је и дошао |
сечена — јок, јок!{S} Је ли она доспела у антикварницу — она је стара!{S} Она је сад, иста Зона |
а.{S} Јевда изишла мало из цркве и села у трем, који је око цркве, а Зона је вребала и увребала |
ала откако се удала.{S} Срећна и весела у свом <pb n="185" /> новом животу, желела је срећу цел |
под толиким истим! — Авлија је сва била у цвећу.{S} Као и сви на Истоку, и Мане и мајка му Јевд |
и од самих пашиних!{S} Кућа му је била у једној тесној и кривој улици у близини цркве.{S} Капи |
ућа није била велика. — Кућа му је била у Јени-махали.{S} Мала, али лепа бела кућица с повећом |
ева, зар ме не познаваш... што сам била у Хаџиске измећарка, а доносила ти абери од Зону...</p> |
а ради у дућану, јер му је једнако била у памети Зона и њено понашање, и онај туњави Манулаћ, к |
милицу преда се.{S} Обојица се задубила у посао, па раде.{S} Калфа Коте звиждуће нешто, а шегрт |
саветује је тетка Таска, која је важила у тој кући као лекар, или, још боље, као нека „Златна д |
су већ далеко измакла и силно појурила у Докин сокак. — Их, их, их, леле!{S} Каква срамота!... |
смехне на земљу...{S} И она се ухватила у коло с читавим буљуком девојака, другарица својих.{S} |
евдаха.{S} Зато се и одвојила и повукла у ћошак, и оданде једнако гледа нетремице у Ману и чека |
ило.{S} А да је прича углавноме порасла у обиму и детаљи јој се умножили, — није нужно ваљада н |
га: каже да је у то време играо томбула у Трговачкој касини, и позива се на сведоке који су га |
ма дође чудно већ само то што је банула у кућу, а још чудније што је на тај начин затворила вра |
га дана, све док није у сам мрак банула у кућу тетка Таска, и с врата, пре „живо здраво”, сва з |
је стисла паре у шаку, па се забленула у Ману и застала одмах на улазу у дућан.</p> <p>— Што и |
се мирно свршило, да Дока није дирнула у сталеж.</p> <p>— Вика, <hi>чорбаџиска</hi> кућа, <hi> |
мета. {S}Ту би свако јутро, кад је ишла у школу, застала Зона и куповала би за грош ћетене алве |
онео кључеве од куће своје и да оставља у аманет <pb n="12" /> њему чељад и дворе своје; или не |
да неје: „да неје било!” Било је, — ама у сто године једанпут ако искочи брука и резилак — ама |
„Мука те изела!” Понекад се и папучама у шали гађају; а чим уђе мушко, оне ућуте и упреподобе |
јој је становао.</p> <p>Журно се спрема у обема кућама.{S} Прије Ташана и Јевда походе се узаја |
најречитија у целој родбини.{S} Ете има у Лесковац, ем какви трговци, у Врање, ем какве чорбаџи |
великим и оним другим мањима, иако има у џепу оно своје мало огледало; сваки час плете курјучи |
е у кући, у недељу у свиленим фустанима у коло, а у понедељак завргну мотику преко рамена, па п |
то, и сам стари и поносити Замфир прима у свој род!</p> <p>И успео је чорбаџи-Замфир код чорбаџ |
упних пазаре еспап и сами га у колицима у први мрак догурају у свој дућан; ту свраћају и танки |
ерувици”, која је само једаред отпевана у цркви, а после је следовала оштра опомена његовог вис |
и на јави.{S} Зато је тога целога дана у недељу био Мане врло суморан, а зато, опет, и није пр |
Па све то, а и што је данас целога дана у свечаном руву — све је то давало повода најчуднијим и |
о и најпосле успео.</p> <p>Једнога дана у први сумрак, баш кад се умотана у бунду, пошивену зел |
им заједно пропале онога фаталнога дана у Црвеном Мору; али тек кад вам кажем да је још само па |
атим, како је одмах одведена и испитана у неком селу код попа Зипе (који је већ познат као чове |
ва на позив и изађе из собе.{S} Умотана у бундицу, са повезаним челом и омотаним вратом, бледа |
дана у први сумрак, баш кад се умотана у бунду, пошивену зеленим атласом, враћала Зона преко с |
неба, месеца, и Зоне како стоји умотана у бундицу своју с истуреном левом ногом и погледом наст |
ва фатална супруга Хермина била умешана у неку повећу интернационалну дружину за прављење и про |
ино, што збори!{S} Иди си! — упаде Гена у реч и повуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом да си |
дела себе и свој зао удес што је рођена у чорбаџиској кући...{S} Запевала би песму коју је већ |
ла плашљива, или брбљива, или заљубљена у Ману, па ће радити за себе и своју корист: обесиће му |
!...{S} Е, што је била она Сика, турена у песну?{S} За <pb n="101" /> кога се појеше у онуј пес |
јим он пише, просто једна жаока умочена у жуч, а и он сам се често с уздахом изражавао да „пише |
ниној, кад је чула да јој нападају сина у једним новинама, и кад због тога Мане постаде пргав, |
ледају и разгледају јој одело.{S} А она у богатом и шареном венчаном оделу. {S}Пустила дугу кос |
најприличније проводи празник.{S} Зона у соби до њихове.{S} А оне седе и шапућу — чуде се што |
гледао на ону страну куд би прошла Зона у оној њеној зеленој атласној бундици и алевим шалвариц |
звија ова наша приповетка и кад је Зона у шеснаестој својој години, Зона је друкчија: није више |
Тој си не знаје ники — знаје Бог и црна у Горицу земја, што ти татка покрива.{S} По саг да ме н |
суству, па чак и поиздаља наговештавања у његовом присуству; тако да је један такав досетљивац |
ш неке зауставио и питао за берићет, па у том стиже и до Манина дућана. {S}Мане му се јави, а о |
човек <hi>кујунџија</hi>, па се разбира у <hi>злато</hi>!...{S} Знаје што је злато, и како се, |
гласова него неки лист који се растура у десет хиљада примерака!... .</p> <p>Зато се брзином м |
ојој од сестара.{S} А имала је три зета у околини.{S} Спреме је у П*, па тамо нека поседи код с |
е само још већа забуна начињена и унета у јавно мнење, које се тиме поделило, па једни тврдили |
а изради полелеј од сребра, па сад хита у дућан и тражи краћи пут и пречи сокак!{S} А међутим и |
о адресованог писма, које лута из места у место, па се, црно од силних жигова, враћа пошиљаоцу |
е не чује?{S} Лошо ли је, па да се кута у кучине?!{S} Зашто да се крије?</p> <p>— Аман, Доке!.. |
вљали један другом, баш као да се ништа у тој кући није ни десило...</p> <milestone unit="subSe |
и једно сопче његово, и никога не пушта у сопче.{S} Сам га помета с метлу.{S} Хо, мајка му стар |
е образ!{S} Хаџи-Замфирска Зоне се фаћа у оро... иска да се ороди сас луду Доку, Доку да вика: |
знање?!...{S} Тој ли те учила даскалица у чкољу?! — загрме Замфир на мезимицу своју тако громог |
амоли једна чедна и безазлена девојчица у пупољку свога млађана жића!...</p> <p>Уговорише да су |
ут приметио буљуке сељанака и сељанчица у њиховом живописном оделу како промичу путем крај њега |
наша „Титинка” и „Пирга” снесоше јајца у Тодорчине, а ја ги узедо’ и донесо’! — вели мали Ману |
опили, и Замфир у пашином конаку и паша у Замфировој господској кући!{S} И не један паша — него |
је могао демантовати и повратити натраг у уста клеветницима.{S} Зони остаде име <hi>„побегуља”< |
онда ни смео.{S} Све је враћено натраг у кујну, недирнуто, онако као што је и донесено.{S} И п |
турцко време па не имаше деца, — та саг у српско, у чкоље, па ће деца да има!...{S} У сагашње в |
начелник, — по Мамут-агу (он си иде саг у Турско, а скоро ће се врне оданде), па да гу, рече, о |
милује!...{S} Ако ми, рече, не дође саг у јесен у кућу — на пролет ће ми дође там’ под Горицу!. |
р, — и јоште ме нико ни у турцко ни саг у српско време такој не орезили, ни ме једно куче толко |
p>До дућана Мана Кујунџије — оног првог у Првој глави описаног дућана, у који је мајстор-Мане о |
Зону, силно плануо, и био љут као никад у животу.</p> <p>— Тој ли су твоје чкоље и твоје знање? |
ко она жели.</p> <p>И тако је тај испад у новинама имао за последицу да се учинио тај преокрет |
ст</hi> закуне...{S} Она је, видиш, сад у мојим очима, — заврши Милисав подигнутим гласом, лупа |
тетка Таска, а упрла испитивачки поглед у Ташану и доњу усну истурила као ћепенак.</p> <pb n="1 |
рбаџиску керку, — тој си је, викам, ред у овај свет. — „Чорбаџија душу дава и губи, а паре не д |
, демек; <pb n="100" /> — тој си је ред у овај свет! — заврши отсечно и одлучно тетка Таска, па |
ио (а пушио је ретко: дваред или триред у години сетио би се да запали цигару, и то обично онда |
, не да се ни опепелити да је он штогод у то умешан. — Ено, ономад је истук’о једног што га је |
Западу, — него као нешто своје, као род у кући чорбаџи-Замфира.{S} Оне га и не зову друкче него |
сузе на очи, па је јури папучом из собе у собу и преко басамака, а Зона се смеје кроз плач, па |
ра.{S} И ти се људи тако страсно задубе у тај проклети шах, да се око њих могу сви исклати, а о |
ете, и на тетку Доку!” па га опет љубе у образ, тако да мора формално да се отме и да бежи.{S} |
ави се на мајку ти Језду!” па га пољубе у чело или у образ.{S} И Мане пољуби у руку, и таман да |
рућици, и те су слике прелазиле из јаве у сан и обратно, и најзад није више могао разабрати и р |
а, као што су обично све последње главе у приповеткама и романима.</hi> </p> <p>После овог,а ст |
к и гуњче, опет маслинове боје, — а све у силном гајтану — па се притегне траболос-појасом, за |
</p> <p>Ово је силно дејствовало на све у хаџи-Замфировој кући, а на Зону највише.{S} Била је к |
и, отворише се врата и тетка Дока упаде у собу.{S} Да је други ко кроз сам сулундар упао међу њ |
е и радене девојке.{S} Целе недеље раде у кући, у недељу у свиленим фустанима у коло, а у понед |
ити ређа; мисли његове и нису сада овде у кафани, зато се не осмехну баш ниједном на Нацково ша |
да су слабе и ретке за њу прилике овде у месту.{S} Зато се само и играла са сваким, тек колико |
ђија беше у Котине године кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашто да ти пропада век?!...</p> <p>Так |
ће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђу кућу туђој мајци, што неће више код мајке да ноћ |
ише да сутра пре подне цела родбина иде у амам, где и тако нису одавно били.{S} И Зона ће моћи, |
а они опет нису баш ради да им дете иде у гурбетлук, него би волели да им је ту на очима, и рад |
недеља, погледам ја — а он си јоште иде у поцепане путине!{S} Чорбаџи-Петракија син, па си иде |
а се сада смирила, и зато сада нити иде у апс, нити је мећу у песму; сад мирно и савесно носи ф |
ут и пречи сокак!{S} А међутим и не оде у дућан, него удари опет кроз неке друге сокаке; а накр |
и за какав посао — зато узе пушку и оде у поље, да се разоноди мало.</p> <pb n="184" /> <milest |
аћа чорбаџи-Ранђеловог, а кад Мане дође у игрању према њој, а она га и не гледа, него само пући |
е му допустио чак ни о слави да му дође у кућу.{S} Зато Митанча још једнако натеже и тавори с о |
, кад је он наређивао нешто шегрту, уђе у дућан једна муштерија и затражи нешто.{S} Мане му нер |
кажем, као на децу.{S} Кад понекад уђе у кујну да запали чибук, ослови их обично: „Ела, керко |
ао да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико запрепашћење Манино, који скиде брзо |
b n="26" /> пролази.{S} И кад човек уђе у такву кућицу, он се осети некако више сам, свој; дале |
из главе и заборави.{S} Кад увече леже у кревет, шапуће те стихове; кад ујутру устане и потраж |
таре године и стари пазар”), па се диже у чаршију међу трговце с младим банћерчетом коме мајка |
екни: чорбаџи-Замфир... што имаше лојзе у Ћурлине...</p> <p>Тако је још неке зауставио и питао |
, одвео девојку.{S} Причало се да га је у том, сем његове, чак и девојачка мајка, Ташана, помаг |
е гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у сну видео као њеног младожењу, па би сада рад био и н |
вно допало, тако јој се допало да га је у знак задовољства треснула руком и у мал’ му раме није |
га је водила, <pb n="87" /> само га је у хамам престала раније водити са собом.{S} Ту га је во |
и сам Манча се одриче тога: каже да је у то време играо томбула у Трговачкој касини, и позива |
добро старога господара; знао је да је у кући свемоћан, да што он каже то је казано, а што зап |
а никако да га нађу: нема га, као да је у земљу пропао...</p> <p>КРАЈ</p> </div> </body> <back> |
ко сокака од сестре Костадинке, која је у другом сокаку становала, искрсну Мане из мрака и стад |
јине с неком ченгијом Зумрутом, која је у своје време и „у песму турена” због лепоте, и протери |
А</head> <p> <hi>У њој је изнето шта је у хаџи-Замфировој кући породични савет или камарила, са |
давао, кад је водио он коло.{S} Кад је у коло долазио, онда би облачио једне кицошке плитке ци |
} На њега се Јевда обраћала увек кад је у невољи каквој била, и тражила паметна савета; њега би |
ала је три зета у околини.{S} Спреме је у П*, па тамо нека поседи код сестре — може јој се какв |
састане с њом.{S} Приђе јој и пољуби је у руку, па је одазва настрану, у башту црквену, тамо по |
јој је рекла праштајући се и љубећи је у руку: „Стринке Јевдо, ели ћеш ми <hi>ти</hi> саг овеј |
ти прође болес’... — вели јој љубећи је у чело и испраћајући је.</p> <p>— Е, — заврте тужно гла |
вели Замфир правећи цигару и мећући је у <pb n="176" /> једну муштиклу.{S} Повуче неколико дим |
носи фењер и амбреле, и као казначеј је у некој чочечкој дружини.{S} Чак је тетка Таска шанула |
аком кокица!...{S} Није знала ко јој је у тај пар црњи — Манулаћ, или она фукара Калина!...{S} |
е тако лепо и глатко свршава. {S}Чак је у услове ушло да се ни на дан свадбе не нађу оне две за |
, — па Манулаћ није ни био ту.{S} Он је у то доба већ обично у кревету.{S} А срећа што није био |
и ниједној се није предао.{S} Уживао је у трофејима као сваки добар војник; а такав један не ма |
овог зељова.</p> <p>Излазећи, мислио је у себи:{S} Боже мој, много ли смо још иза срећних, циви |
се како је Зона отета на чесми, како је у кола бачена и у тој гужви како је троје колима прегаж |
ећања није ни ловио ништа; јер, како је у мислима занет био, могли су му зечеви преко пушке пре |
е, него до уредника, јер је — писало је у листу — директор и главни наш уредник сву ноћ лумпова |
главу о том: да ли је он оно био што је у сну водио коло, или је то био Замфиров Жућко, тако и |
је су, али се уздржа, ваљда зато што је у Манином дућану.{S} Девојке пазарише, па и одоше.</p> |
кумрија — рече и показа на једну што је у кафезу — веће бели свет неће да видиш!... ’хоће да те |
ла сузе, клела свет, али и себе, јер је у души осећала да је сама дала повода оним својим држањ |
на, а он сам био у њему, добацила му је у пролазу: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” тако брз |
него се морао задовољити тим што му је у пролазу, онако као случајно, избио лактом цигару из м |
уги дадоше мање — по стопарац.{S} Ту је у близини и нишаљка (љуљашка), и око ње пуно света.{S} |
г господства нема више!{S} Пред пашу је у турско време излазио кад год је хтео — у по дана, у п |
која њихова кока погреши, па снесе јаје у комшиској авлији, или обратно, кад је и где је опет к |
гледа — гледа их дуго и вели и признаје у себи: да другог зета по свом ћефу, и таку слику и при |
о храбри и саветује да што дуже истраје у својој одлуци.{S} Као крвни непријатељ чорбаџи-Замфир |
ће да га узне за ортака, — ама још неје у теј године!... <pb n="51" /> А својега сина напудија! |
/> у своју шаку, а срце јој силно бије у грудима и страх је неки ухвати од Мана, али га ипак г |
тема за разговор, о којој је најрадије у кафани, за столом, с разумевањем разговарао.{S} Учио |
и тишина целога тога дана, све док није у сам мрак банула у кућу тетка Таска, и с врата, пре „ж |
пујемо, кој ће побоље да прерипи кочије у авлију там!” Али се никако не сложише. <pb n="127" /> |
дну Богородичину икону да је Мане окује у сребро, — и поручио и богато му исплатио.</p> <p>И ка |
већ познат као човек који лако суделује у таквим авантурама, па зато је једнако на епитимији по |
.{S} Речи тетка-Докине му једнако брује у ушима и распаљена машта му живо претставља ту сцену и |
учини још једаред, последњи пут, кораке у обе куће — у Манину и Манулаћеву.{S} Замолила их да о |
ноћи лежу, спију, урањују,</l> <l>Теке у собу ми често нагвирују:</l> <l>Дома ли си, Зоне? ваз |
о толико...{S} Гледа оне женске прилике у сенци високих зидова како стоје подаље једна од друге |
е...{S} Похватале се девојке испод руке у дуг ред, а иза њих други ред загрљене момчадије, и, и |
" /> које су боје, и издалека му падале у очи.{S} Али, иако ју је увек видео, није је увек и по |
у све девојке гледале и све се заљубиле у њега, а за њима, по том истом закону, пошла и мала Зо |
ња удало.{S} Ту се загледале и заљубиле у момке чорбаџи-Замфирове, за њих се удале и постале до |
шкасте муштерије, кад би му се свратиле у дућан, и искашљавао би се по старом свом обичају за с |
лубица низ високе камене степенице доле у авлију.{S} Води је Сотираћ, Манулаћев брат од тетке, |
на своју мезимицу Зону, као никад дотле у животу.{S} Онај пљусак од грдњи што је Дока сручила н |
шне оне слике сна дубоко су се утиснуле у душу Манину.{S} Дуго још врзле му се по памети слике |
а и тако невешто, да су Чивутке прснуле у смех, јер им се учинило да је Манулаћ хтео да кине... |
се допала та мисао, и она остаде и даље у тој завери, имајући у њој и своју одређену улогу, кој |
ко ње увек више света било и мало дубље у ноћ него око других.{S} Кола Ставре Јарета уђоше у ха |
ао ручак и сад после подне грдно весеље у кући чорбаџи-Замфировој.{S} Све се слегло ту.{S} Сила |
му је већ Бог дао свега доста - - пошље у Београд, хаџи-Замфир би их тада само погледао и погле |
је тој!{S} Преко чаршију трче, та да ме у руке целују, „живо-здраво” ми рекну... сал што се сра |
џи-Замфир, куде је тај смрт, да ме узме у Горицу, да се не мучим... пшешко живење моје?!...” Ту |
у је Мане опасан конкурент, кад се узме у вид његов кућевни трошак и кафански џепарац.{S} Зато |
речи у овој приповетци, иако јој је име у наслову, јер Мане би рекао: „други сокак, друга и дев |
гаре и кибицује, иако се он и не разуме у шаху.</p> <p>Долази најзад и давно изгледани Нацко.{S |
ај, као да смо у централној Африци а не у цивилизованој Јевропи...{S} Шта ће <hi>странци</hi> р |
ом силних својих прошевина.{S} Тек бане у кућу, па проси девојку.{S} Они га одбију, кажу му да |
, разговарају се о том.{S} Каже му Мане у чему је ствар, и Митанче, наравно, одмах пристане.{S} |
По-за домаћина смејаше ли кој да улегне у кућу?!{S} А си домаћин дође, а измећарка си тури чиви |
> па за паре... и што иска да си улегне у чорбаџиску, потакву фамилију...</p> <p>— Е, доста саг |
— Неће да зборимо за тој.{S} Кад стигне у теј године, демек да је за давање и удавање, — ласно |
.{S} А дотле се трудио да јој бар падне у очи; зато је и продужио бестрага свој лаковани каиш о |
рналистички хлебац и да служиоци истине у свету редовно најгоре пролазе.</p> <pb n="152" /> <p> |
мишљаше г. Ратомир. {S}Срећом, затекне у дућану Ману.{S} Одмах пређе на ствар.{S} Постављао му |
а иде сам главом тамо. — „Сал дор чукне у тел у Стамбол — и паша већ беше!” — говораху често ме |
едну од својих кућа, најлепшу после оне у којој је становао.</p> <p>Журно се спрема у обема кућ |
разабрао да г. Ратомир хоће да га метне у новине, онда му је и сувише разговетно казао шта га ч |
о од кладу?...</p> <p>А Мане му се куне у пушку, која га никад није слагала, па тако неће ни он |
о што је она песма о Зони стигла пре ње у П*, и Зона је само интересантна била тамо, и ништа др |
је покривају неком марамом; неко мување у ребра видеше, и чуше само то, како један рече: „Што с |
а зажалио на судбину своју и на уређење у свету: <pb n="27" /> што је то Бог оставио да човек б |
ан — пита га калфа Коте, — какво појење у дућан?!</p> <p>А шегрт Поте га гледа блесасто, и пипа |
...</l> </quote> <p>страховито му тутње у ушима и разлежу се по грудима његовим, и он се склања |
и показа на млађу, која је стисла паре у шаку, па се забленула у Ману и застала одмах на улазу |
епочупану зубачу пред кућом, и за ђубре у кући — како је сада тако индиферентна и спора према о |
је; има јасан глас, добро мућка нумере у кеси, има добре очи, разговетно чита бројеве и никад |
ило војску, да ће га можда послати горе у Грац, на више трговачке науке (на што се тетка Ураниј |
тим како порена риба мрена, кад ме туре у новине, та како кучку резиле!...{S} А за оно па што т |
какав алал!...</p> <p>— Ех, — грува се у прса Мане, — сал тој да си дочекам да ги пукне брука |
ва приповетка и постала, а то је: да се у њој једва једаред нађоше заједно Мане кујунџија и Зон |
свету; једаред је погледа и загледа се у њу, а опет другом неком приликом пређе преко ње тако |
о да ужива у триумфу.</p> <p>Кретала се у кругу своје родбине, својих тетака, стрина и ујни, и |
о, а шегрт Поте се занео у посао, па се у један мах заборави па запева, онако као за себе:</p> |
!</hi> Мори, ваша брука и резилак ће се у <hi>новине и у књиге</hi>”, рече, ”тури!{S} Да запант |
т другим споредним улицама и упутише се у чорбаџи-Замфирову улицу, која је нешто живља била, је |
курјуке, а џигљасто чупе Зоне разви се у витку девојку Зону, само очи што осташе оне исте — кр |
оте и шегрт Поте и раде.{S} Задубили се у посао.{S} Калфа Кота довршује неку срмали-муштиклу, — |
{S} Она лепа идилска тишина претвори се у паклену досаду.{S} Јевда као убијена, а Мане зловољан |
час тек изгуби, нема је.{S} Повлачи се у самоћу, ону тако милу самоћу младим створовима који н |
амфир наводи његове речи.{S} Задубио се у оправку муштикле.{S} Сам ради, јер је малочас послао |
осао навалио као никад; ради, удубио се у посао, мислиш и на ручак ће заборавити при тако силно |
: „Леле, тугоо, куче у чашире фатило се у оро!” а други почели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледањ |
није добро, кад не сме да дође, зато се у четвртак крену сама Ташана до Ураније, да види шта је |
глупа!{S} Промени се, као и све што се у свету временом мења...</p> <p>И сада се изменише прил |
ран извештај скоро о свему ономе што се у вароши говорило, и како је та вест као гром поразила |
љају, а они са нишаљке иду и хватају се у коло.{S} Дође мало после, и Зона са другарицом својом |
, можда, и по новинама. „Ах”, тресну се у груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у |
о је погледају, махну главом и груну се у прса и уздахну, па шију даље.{S} И сам Манасија — „ча |
овек, мајстор на мушљике... разбираш се у теј ствари...{S} Е, кажи ми, зашто је тој?</p> <p>— Х |
се врне оданде), па да гу, рече, однесе у Призрен, ели у Пећ; там’ су, рече, мајстори за такве |
главе слика мадмазељ Д’Ангулем, познате у месту учитељице (са особитом методом за лако и перфек |
а као да подлеже.{S} Силно јој се уврте у главу и силно је усправи и подиже помисао да је она ч |
та не помаже, — тако и овоме само пусте у уши мисао о женидби и женици — и ви сутра лепо не мож |
рече ми један, — а беше код мен’ јоште у турцко време калфа, — ништо лошо за Митку; рече: „Паз |
како се кучиште научило да збори јоште у чкољу!” — Ти што му напраји? запита га па ја. — „Та ш |
Зоне, — и питуј га: е ли је било јоште у свет да је девојка на момка <hi>овој</hi> пратила?!” |
честити пашо, и да си зборим? — рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И кому да си зборим?! — П |
амота!...{S} Црна, црна Ташана, како ће у свет да искочи, — девојче гу станула <hi>побегуља</hi |
а не остала!...{S} Онакву лепотињу веће у мој век — а ја сам си жена убавачко стара — јоште не |
зборе си, ноћила; сву ноћ гореше свеће у кућу, — тој казују... -</p> <p>— За Доку збореше?!{S} |
узаман тражити код нас); као и све куће У тим крајевима, беше она право топло, скровито и мирно |
срамоту Замфирових, из чије су се куће у срећно време већ у петнаестој години удавале!{S} Или |
<pb n="64" /> Мало после излети из куће у другим, опет свечаним хаљинама, али не оним маслинове |
си и младос’ и лепотија, како ластавице у јесен!...</p> <p>— Еее, ласте се па врћу на пролет, а |
ћошак, и оданде једнако гледа нетремице у Ману и чека кад ће поручити ону његову (или боље рећи |
има и о пазару, кад уђоше две сељанчице у дућан, да купе гривну — једна старија, а друга млађа. |
одговара Зона уморно и уви се још јаче у своју зелену свилену бундицу, седе и наслони чело на |
анајат, златне руке: при владику искаче у пол дан, у пол ноћ — тол’ко си има чес’ у варош... {S |
не може да их састави, него му притече у помоћ мајка, удари га једном песницом одозго по глави |
меха.{S} Једни вичу: „Леле, тугоо, куче у чашире фатило се у оро!” а други почели да вичу: „Уа, |
дар само викне: „Еве, тој ти је за куче у чашире!” а он тада полете и викну на њу из свега глас |
> <p>— Бре-бре-бре! „<hi>Видело се куче у чашире, па се фатило у оро</hi>” — вели јој чорбаџи-З |
срећник!” веле једни.. „Лелее, <hi>куче у чашире!</hi>” смеју се други, а он игра, па и њему см |
нако ори оно страховито: „Леле,<hi>куче у чашире!</hi>” И он се опет саплеће, пада, мучи се да |
криви си капче, а за онај реч „<hi>куче у чашире</hi>” убаво ће ги се осветиш!...{S} Е, што да |
ве последње речи. — Леле, тугооо! „Куче у чашире”, какој му је па то? — смејаше се једнако Васк |
ришући руже. — Добро си је што си „куче у чашире” носи и појас, та имам куде да га заденем, ете |
иске кћери!</p> <p>Па тек она реч „куче у чашире” како му се увртела!{S} Он би да је заборави, |
и и плати ми за онај татка ти реч „куче у чашире”!...</p> <p>— Ухухуху! — прсну у глупи смех из |
а шебека за Манулаћа, за онај реч „куче у чашире”! — раздера се Дока и оде љутито, и остави зап |
еше развио ону свилену мараму и гледаше у њу.{S} И тек кад му приђе Ајша с дахиретом, трже се и |
не постаде пргав, па сваки час долажаше у сукоб с мајком, коју је дотле увек најнежније ословља |
амфир — неће ниједну понесе!{S} Ја паше у турцко време па сургунисувашем, та саг...</p> <p>— Е, |
и човек стаде!{S} Татко ти Ђорђија беше у Котине године кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашто да |
ну?{S} За <pb n="101" /> кога се појеше у онуј песну, у онуј рисјанску срамоту нашу?{S} За кога |
о паша имао такав „пајтон”, и нико више у месту, онда тек добијете праву слику богатства, велик |
ријима њенога пола.{S} И она је највише у Манчу гледала, пратила га очима унаокруг колом.{S} И |
росто веле: спанђали се...{S} Онда пише у новинама:</p> <p>— „Таљигаш”, реци Прока, „и вешерка |
ке Јевдо, твојега ти Манчу, ете, турише у новине!... — тим речима је поздрави једно јутро комши |
је да га води тек кад све жене скочише у интересу јавнога морала, и кад је наишла на сложан и |
ије и звек звекира, а затим сви скочише у кола и потераше...{S} Они што у тај пар прођоше <pb n |
ритар, а његов па татко, како га зваоше у чаршију?{S} Врти-ваган... {S}Та саг: „Ми смо чорбаџис |
ве празније и мирније бивале.{S} Седоше у једна кола и ударише опет другим споредним улицама и |
око других.{S} Кола Ставре Јарета уђоше у хаџи-Замфирову улицу мало дубље, па стадоше.{S} Из мр |
јоште и то: како гу на кочије одвезоше у Докине; там <pb n="146" /> је, зборе си, ноћила; сву |
лепше црте и израз; курјучићи израстоше у дуге курјуке, а џигљасто чупе Зоне разви се у витку д |
причекала у акшамско време; они чукнуше у порту, а она си искочи, та јала у кочије!...{S} Па ем |
ма’л сас оне несреће!...{S} Тури си нож у стол, ели фрља туфеци — како Дебрелија...{S} У сваку |
је, иска дућанску!...{S} Ударија баксуз у кућу и дућан; а пазар мисечни стаде кол’ко пре недељн |
лист задоцнио, изашао на пола табака, и у његовом рођеном и властитом листу стојало од речи до |
”</p> <p>— Ама! — викну радосно Мане, и у оном одушевљењу испали пушку, иако су били већ на сам |
какву малу кафаницу са добрим вином, и у друштву се бурно провеселио.{S} Пио би, а чочеци би м |
о стари чорбаџи Замфир. <pb n="13" /> И у мају, кад цветају дафине, најрадије је седео на прост |
Говори се двојако, и овако обично, а и у стиховима.{S} На оно прво могли су вешто и одговорити |
ну, резонујући да на тај начин добија и у новцу и у времену: пиво је скупље, а вино јевтиније, |
та ради; знао је он да је Замфир сила и у Стамболу.{S} Сменио је он, или, како тамо кажу, „сург |
а и Таски и Замфиру.{S} И по махалама и у чаршији се неколико дана само о токе говорило.{S} А д |
отета на чесми, како је у кола бачена и у тој гужви како је троје колима прегажено.{S} Други су |
школовање.{S} То га је довело у сукоб и у заваду с државом и друштвом.{S} И он се, напојен тако |
} У том дефинитивном облику дајемо је и у овом издању.</p> </div> </back> </text> </TEI> |
цош и мераклија у свој махали, ако не и у свему граду, — а главати и чупави шегрт Поте, и он шм |
ша брука и резилак ће се у <hi>новине и у књиге</hi>”, рече, ”тури!{S} Да запантиш”, рече, „ова |
„што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у новине!” Остало му је још само да смисли о појединост |
е убију него да каже то, а заклела се и у очи Гмитраћа, грнчара, вереника свога!...</p> <p>Засв |
уди снисходљиви, то јест, спуштају се и у масу, јер не полажу много на своје престоничко порекл |
</p> <p>Нешто тако могло се очекивати и у овој прилици код Мана кујунџије.{S} О тој ствари је в |
Бог оставио да човек баш мора радити и у зноју лица свога зарађивати хлеб, кад, ето, од левент |
но се тада морала заклети у своје очи и у живот свога мужа Сотираћа — кога се она, узгред буди |
чупе Зоне заљубљено, па пронађоше чак и у кога се загледала.</p> <p>— Лелеее! — узвикну тетка Т |
гати.{S} Заклиње му се напослетку чак и у светог Евстатија, патрона ловачког!</p> <p>Али му Зам |
је у знак задовољства треснула руком и у мал’ му раме није одвалила. „Ашкољс’н, бре!” подвикну |
д хаџи-Замфира после подне тишина као и у свима кућама где се целе недеље радило а недељни дан |
а песма пре ње стигла, па је било као и у П*.{S} И још горе од онога.{S} Тамо су је тек калфе п |
његове погодити; чим би само помислио и у себи зажелео нешто, мајка би му погодила шта жели и м |
брига било за то, јер његово је перо и у Београду цењено било.{S} Што он напише, то је било на |
побратиме, да остану резил у чаршију и у свет, ете, те јагуриде чорбаџиске! — грди Митанче, ко |
јући да на тај начин добија и у новцу и у времену: пиво је скупље, а вино јевтиније, и, што је |
te> <l>Игра оро код гробљиште,</l> <l>И у оро Катаринке,</l> <l>А до њума млад наредник,</l> <l |
; стеже му се срце и помисли у себи: „И у чем нисам бољи од овога зевзека Манулаћа, — и она опе |
избегавали — нити су је позивали к себи у кућу, нити су је водили, кад су куда ишли.{S} А ако с |
бе у чело или у образ.{S} И Мане пољуби у руку, и таман да пође, а њега опет задрже, опет се ру |
ји га, силно тронут, при поласку пољуби у руку...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Вратив |
ченгија: носи фењер и кишобране и живи у успоменама.</p> <p>Пустише ченгије да измакну, а посл |
који капиџик пролазе чорбаџи-Замфирови у цркву на јутрење и на краће молитве.{S} У авлији неко |
, ешеку?{S} Зар татко ти чорбаџија први у чаршију и код влас’ и при официри и инџилири, па може |
једну сал искам...</p> <p>— Па пуно ги у ма’але...</p> <p>— Пуно, ама за мен’ сал једна што је |
није милило ни да седи, акамоли да ради у дућану, јер му је једнако била у памети Зона и њено п |
за вратом!...</p> <p>Или опет тако ради у дућану, а посао навалио као никад; ради, удубио се у |
намешта ту собицу по својој вољи и седи у њој кад год уграби <pb n="60" /> прилику да се искрад |
ази и хита свак на свој посао, или седи у отвореном дућану и чека сефте и муштерију, да пазари, |
веће?!{S} Неје даскалица, та да си седи у те године.</p> <p>— Што је па тебе-ти за њума? — одби |
ли на чорбаџи—Замфирово дете да си седи у дућан, да си руча с момци и чираци на ћепенак, куде с |
у сиротицу измећарку, што ће да си седи у пазарни дан, у суботу, у дућану те да си збира пазар |
се девојка проведе, и свет је тако види у кругу њених толиких анђела хранитеља, међу којима, до |
{S}Мирис га тај заноси и опија.{S} Буди у њему давне успомене тај оријенталски харемски мирис ж |
већ пред ногама, него да их држи и буди у њима нову освајачку глад само оно што је још непобеђе |
р је и прилика да чорбаџиска ћерка бежи у чорбаџиску кућу.{S} И тако се понегде и тумачило.{S} |
писом: „Ретур!{S} Адресант се не налази у месту!...”</p> </div> <pb n="169" /> <div type="chapt |
мфир нерадо оставља кућу и слабо излази у чаршију.{S} Ту седи и пуши, пије кафу и амберију, ода |
ш ретко купи, јер он управо и не долази у Касину ради бакшиша (јер он би по овом бакшишу умро о |
и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги кучиште, ама ме не целива у руку, како |
ен тако из пехара жучи (из којега сваки у животу мора макар мало да гуцне), посвети тешком али |
зећи. — Ја ћу си разберем кад ће Аџиски у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и з |
{S} У кући је било и голубова и гугутки у корпама, повешаним испод крова.{S} Па кад цвеће замир |
е напраји оди наш варош и оди девојачки у сагашњи земан!{S} Тугооо!{S} Нема више девојчики!...{ |
и као давно што нису, јели су и слагали у се полако и натенане читав подруг сахата.{S} Нукали ј |
ње по улицама, ни покушај да се разгали у веселом друштву и да заборави немио вечерашњи догађај |
им је ту на очима, и радије би је дали у какву честиту овдашњу трговачку кућу, — тако, отприли |
„Нећу да ги носим; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, рече, — нећу!...” Е, за |
, па да гу, рече, однесе у Призрен, ели у Пећ; там’ су, рече, мајстори за такве работе!” — Море |
ило дана да Поте није добио шамара, или у дућану, или на чесми.{S} Зато заборави брзо добивен ш |
хан или на Бит-пазар, где игра оро; или у неку авлију или неки пошири ћорсокак, где се момци и |
ајку ти Језду!” па га пољубе у чело или у образ.{S} И Мане пољуби у руку, и таман да пође, а ње |
ир, драго моје”, иду у поље, у њиву или у виноград...{S} Све су то биле лепе прилике за Манчу. |
де му тешко; стеже му се срце и помисли у себи: „И у чем нисам бољи од овога зевзека Манулаћа, |
мо и кад су се враћали амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћали из амама - он |
етака и стрина.{S} Кад иде, она се ломи у струку, ситно корача, а главу издиже и пружа је понос |
деца?!...{S} Деца, вика...{S} Мори, ни у турцко време па не имаше деца, — та саг у српско, у ч |
ила.{S} То не би никад ни слутила, а ни у сну јој не би дошло тако што!{S} Оно чега се она боја |
а, Јордана и Персиде, и никада ваљда ни у Старом ни у Новом завету ни за једно дете није се так |
а?</p> <p>— Неје...{S} Неје искачала ни у авлију!{S} Трећи дан веће...{S} Мори, <hi>зашто</hi> |
ија оде, али се не врати.{S} Нема је ни у понедељак ни у уторак целога дана.{S} Код Замфирових |
/p> <p>Тек спопадну човека који није ни у сну снио и ни накрај памети му било да се жени, и нав |
не врати.{S} Нема је ни у понедељак ни у уторак целога дана.{S} Код Замфирових одмах осетише д |
Персиде, и никада ваљда ни у Старом ни у Новом завету ни за једно дете није се тако с правом м |
грми стари Замфир, — и јоште ме нико ни у турцко ни саг у српско време такој не орезили, ни ме |
, и трговину, па си фати пут сас Цигани у губертл’к...{S} И саг јоште је жив! — Причаше ми неки |
Манин, крене се одмах из тих стопа Мани у дућан.</p> <p>— А, такој ли је? — викну му тетка-Дока |
није знао ништа, — зато се кренуо Мани у дућан.{S} Кренуо се к самом извору, такорећи, позорни |
живот и чује се жагор, а они, скривени у тој самоћи, уживају, јер знају да их нико не зна где |
и сликали тако са шахом, како задубљени у игру играју њих двојица шаха, а трећи, лепи Перица, п |
ривукло ово весеље.{S} Свега две ствари у свету још воли: девојке и ливене ексере; и увек му пу |
о ону криву дафину!... — викну и удари у плач, а за њом одмах удари у плач и Ташана, мајка Зон |
ну и удари у плач, а за њом одмах удари у плач и Ташана, мајка Зонина, и све остале тетке, ујне |
и требају паре?!{S} Знајеш што се збори у онуја песну:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi> немаме, |
ко катанац на магазу!{S} А кључ си тури у џеп, па си иде!{S} Куде си иде, што праји, кад се врћ |
е да дођу?!...{S} Јок, брате. „Ми ће си у лојзе искочимо!” Па понесу и шта ће да поједу и шта ћ |
ј занајат, а ја си па мој...{S} Седи си у дућан и гледај си твој пазар, а овој су наше женске р |
се опрости и с њом.</p> <p>— Па иди си у кревет, — саветује је тетка Таска, која је важила у т |
ине.{S} Некња си беја’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена Кривок |
свако вече односи и ујутро опет доноси у зеленим кесама, као некад што су старе кујунџије ради |
измећарки својој, и ова се одмах ухвати у коло и растави Манчу од Зоне.{S} Зона више и не погле |
је јурила као ветар.{S} Јевда се врати у кућу с тешком слутњом.</p> <milestone unit="subSectio |
ациону вест. {S}Тако ће се рестаурирати у очима публике и јавнога мнења, које га је држало за л |
е Цигани и све полете и поче се хватати у коло.{S} Ту однекуд и луди Гане Клинчар — и њега прив |
га да си седи да не игра, веће се уфати у оро и она...</p> <p>— Она ти каза то?</p> <p>— Ба!{S} |
о) бити узрок ономе што ће се испричати у идућим главама.</hi> </p> <p>Кад је дошао кући, био ј |
рити.{S} Редовно се тада морала заклети у своје очи и у живот свога мужа Сотираћа — кога се она |
ће приликом већ помало моћи и завирити у душу и скривене осећаје Зоне Замфирове.</hi> </p> <p> |
оименце којим ће је све улицама одвести у амам, а којим ће је, другим улицама, вратити из амама |
ероваше чисто оној тишини и усамљености у којој се сада нађе после малопређашње тишме и вреве!{ |
уо, а после — не могући се ни сам снаћи у том хаосу и лавиринту од најразноврснијих противречно |
нуше изненађени мушки око чесме, видећи у колима снажном Манином руком око паса стегнуту женску |
о, а то је још више и притврдио служећи у војсци, и то, као варошки син, у кавалерији. <pb n="2 |
викну му тетка-Дока још с врата улазећи у дућан.</p> <p>— Што је? — пита је Мане.</p> <pb n="93 |
ан и пропише му неки лек, тај мора лећи у кревет и узети лекове, па ма се осећао здрав као бик. |
поче вечерати, размишљајући и хесапећи у себи колико још има да прође док га закалфе; а чим по |
ек кад га какав белај снађе, па преноћи у апси, него је, баш напротив, изгледао као кита цвећа. |
јунџија — чапкун-Мане названи морао ући у ову приповетку, ако никако друкчије, а оно макар као |
ма, ваде грдне чешљине и брзо чешљајући у ред дотерују браду, а затим се <pb n="137" /> журно к |
она остаде и даље у тој завери, имајући у њој и своју одређену улогу, којом ће припомоћи да ств |
и, ете, кажем! — вели Васка намештајући у уши добивене минђуше.</p> <p>— Ама, какво срамување! |
је била у једној тесној и кривој улици у близини цркве.{S} Капија велика, сва ишарана честим р |
, јер тамо се побунили фабрички радници у Брадфорду против капиталиста.{S} И пошто не знају как |
Таска, — скутасте се туј како брабињци у зем, па ни чујете ни видите па што се збори и чини!{S |
” или „Потресуљку!” И само они прапорци у Манчиним штиклама што казују да играчи додирују земљу |
{S} А Мане се све више склања и повлачи у крај, и све тужније му око срца гледајући шта се све |
чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у овој приповетци, иако јој је име у наслову, јер Мане |
ежне женске црте лица; и кад се преруши у женско одело, изгледаће висок и витак у том оделу.{S} |
есиће му се о врат и употребити догађај у своју корист, или тако нешто учинити што би упропасти |
а је као неки анђео хранитељ и казначеј у овој дружини младих ченгија: носи фењер и кишобране и |
м...</p> <p>— И при мужа... — упаде јој у реч заједљиво Зона.</p> <p>— Па, ако дадне Господ и к |
ну, правду и слободу.{S} И тако се ипак у неком виду обистинише слутње и жеље капетан-Микајла, |
а на образу испод десног брка.{S} Витак у струку, са лагираним каишем око паса, на коме је виси |
у женско одело, изгледаће висок и витак у том оделу.{S} И Доки се допала та мисао, и она остаде |
тетка Таска савила шипке и побегла чак у лојзе.{S} Тамо је припалила кандило, тамјаном окадила |
ако силно, да би им папуче полетеле чак у штукатор, и лепио би им стопарце и динаре и уверавао |
ин телеграф без жица, јер иде право чак у небо). „Кад је већ”, говораху оне, „њега и калфе наву |
и пол лепињу под мишку, — тој му ручак у дућан...{S} А и дућан па што му је!...{S} Какав му је |
ужан повукао се неопажено у један ћошак у авлији и одатле, скривен од очију свију, гледа сав та |
, — не бих!{S} А није мало кад се човек у <hi>своју част</hi> закуне...{S} Она је, видиш, сад у |
а и разговор би трајао врло кратко, тек у неколико речи.{S} Понекад би долазила и до места где |
е поштованим читаоцима јасније бити тек у идућој, тринаестој глави.</hi> </p> <p>Страшне оне сл |
стили из кавеза.{S} Једино кроз капиџик у комшиску авлију или преко сокака што је умела и смела |
јака, што миришу на камфор и носе памук у ушима.{S} Не, овде никад дотле не сме, и не може, да |
сам главом тамо. — „Сал дор чукне у тел у Стамбол — и паша већ беше!” — говораху често мештани, |
и ћеф бидне, побратиме, да остану резил у чаршију и у свет, ете, те јагуриде чорбаџиске! — грди |
атеш у лулу ми! ’Ајде, па ће ти поиграм у свадбу! {S}Хахаха!” смеје се чорбаџија, па је уштине |
, да сам човек прос’, па се не разбирам у сагашње време; па си оћута’ и отрпе’ нико време.{S} А |
— Шесет и једне „меснице” прекараја сам у мој век, чу ли, куче ниједно, — грми стари Замфир, — |
седник ми неће побегне...{S} Пошеја сам у суд... — вели Замфир правећи цигару и мећући је у <pb |
имам голему роднину...{S} Ћу те одведем у кућу роднинску; седи си тамо сас сваки чес’ до венчањ |
еној бундици, с једним мањим завежљајем у рукама и другим већим на колима (у коме беху душек, ј |
ас оно сикирче обијем катанац и улезнем у сопче...{S} А у собу, што ће да видим: мој срам!...{S |
Ђулсефа и Ајша, пратећи песму ударањем У дахирета.{S} Запеваше онако мало оријенталски — тихо |
них <pb n="128" /> форинти, са седиштем у Оршави, где су сви похватани и осуђени на робију, а м |
о’ капци, — леле мајке, што ће да видим у сандаци!{S} Срам ме и да ти кажем; а њег’, рече, не б |
с повећом баштом, са доксатом обраслим у ладолежу, хмељу и виновој лози.{S} Пред кућом пуно ши |
с’ и од једну и од другу, ама си мислим у мој памет: „А, рипчики!{S} Да се истепате ви за тој, |
А мен’ ми дође ништо жал’, па си зборим у памет: „Ех, црна Доке, пусти твој к’смет!...{S} Што н |
неје заради мен’ тој”.{S} Па си зборим у памет: „Бож’ке, која ће ми саг бидне снајка у овеј по |
а кући долазење!{S} А саг?...{S} Пантим у оној време, у годину једанпут ели двапут ако си искоч |
други зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л*, другој њеној сестри.{S} А боље да није ни долазил |
покојним Ђорђијем, како су један другом у помоћи били — он Ђорђији, кад је због неког кријумчар |
амфир показа Зони ону липу пред капијом у авлији.{S} Само дотле, рече јој, сме ићи; ни на авлис |
ија, а иза ове дубока башта с капиџиком у црквену порту, кроз који капиџик пролазе чорбаџи-Замф |
ом Митки чорбаџи-Петракијевом, описаном у једној од ранијих глава ове приповетке.{S} И да се ту |
џиску башту и уживао у призору описаном у песми.</p> <p>Кад Поте не доби очекивани други шамар, |
је прва верзија о догађају, испричаном у прошлој глави, верзија која је поникла подаље од позо |
ек ништа компоновао.{S} И кад су једном у неком друштву у разговору запитали га: компонује ли ш |
ка на рачун Мана пало, наравно, већином у његовом отсуству, па чак и поиздаља наговештавања у њ |
гобројна родбина и кренула се, са Зоном у средини, у амам.{S} Једним су је улицама одвели, а др |
коју је извезао Ибиш-аги, или табакером у газда-Гана, или сребрним прстеном који је направио Ви |
, улети сав задуван с по једним јајетом у свакој руци.</p> <p>— Нане, наша „Титинка” и „Пирга” |
илно нешто љут, разбегоше се са страхом у одаје своје. — Шесет и једне „меснице” прекараја сам |
му стара, у тој сопче!{S} Та један дан у недељу, рече ми један, — а беше код мен’ јоште у турц |
у; ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, кад си фаћају мају, да прошћаваш!...{S} Срам ме |
миле се мало-мало одваја један по један у побочне сокаке, да, поткрепљен, целе ноћи бди над има |
Чорбаџи-Замфир, иако је поносит и силан у чаршији и међу Турцима и међу Србима, овде међу њима |
оји се поправио, и који је опет примљен у ред чорбаџиски, јер га, ето, и сам стари и поносити З |
..{S} Ако ми, рече, не дође саг у јесен у кућу — на пролет ће ми дође там’ под Горицу!...”</p> |
Јер, кад је с оцем ишао, био је обучен у плундре, а кад га је мајка изводила, плела му је курј |
ма или теткама крај његова дућана, а он у дућану ради и опази је, а зна отприлике куда ће и кој |
га очима унаокруг колом.{S} И што се он у игрању више и ближе примиче к њој, све мање и ређе ва |
е и распознаје.{S} Лепо се ухватио и он у оро, и води оро.{S} И, за чудо, па некако баш и изгле |
!{S} Цркву побоље да си батисаја и огањ у њу фрљија и запалија гу, него што си скудија девојку. |
тичку и социјалну, и смело се изражавао у кругу свом, у кафаници <hi>„Код препеченице”</hi>, гд |
о кроз плот у чорбаџиску башту и уживао у призору описаном у песми.</p> <p>Кад Поте не доби оче |
скоро прибрао и исправио.{S} Није падао у меланхолију и сентименталност, него је одмахнуо руком |
, пуштао колуте дима и задовољно гледао у њих.{S} Напослетку је дохватио пушку, ухватио се поља |
, кад га видеше да се само мало задржао у дућану, издао наредбе, па опет духнуо као ветар, завр |
> <p>Кад је дошао кући, био је Мане као у грозници.{S} У грудима му беснела бура, а у глави рој |
— говорило се и тумачило само онако као у први мах.</p> <p>Замфирови су се тешили да ће то ипак |
мо један поздрав му се једнако понављао у ушима, и он га једнако шапатом изговарао...</p> <p>И |
ва се разабрао, онако бунован, и сазнао у чему је ствар тек онда кад је испраћао Доку.</p> <p>— |
те компаније циганске.{S} Пре је свирао у ћемане, али сада више не може: дршћу му <pb n="70" /> |
одина, али га је затворио, јер је морао у војску.{S} Кад је отслужио рок, вратио се, и тада је |
S} А због тога ваљада и није се упуштао у озбиљне, „поштене намере” с осталим девојкама.{S} Све |
дана пролазио сокаке, дваред се враћао у дућан, али се посла није лаћао, него је само правио ц |
и неспретан, кад би се, случајем, нашао у близини женскога света.{S} Најтеже му је било што ниј |
е министру под потписом „Небојша”; ишао у депутације, бивао претставник листе, примао пред судо |
дмори.{S} Тада би узео тамбуру и отишао у лојзе, или пушку, па отишао мало у лов.{S} Или би узј |
макар се никада не оженио, макар отишао у калуђере, у свету Богородицу Габровачку.{S} А сем тог |
ма и мањим партитурама.{S} Кад је дошао у Србију, он је прво концертирао: свирао је Паганинијев |
о што је понео.{S} Једном, кад је пошао у „Апеловац” на стрелиште, дао му отац седам гроша.{S} |
ећних.{S} Опазила је Ману кад је прошао у лов, отрчала Зони и казала јој све, вратила се оданде |
отеза оцрта тога Манулаћа, који је ушао у комбинацију, био љубимац свију стрина, ујни и тетака |
оженио неком трговачком удовицом и ушао у пуну кућу; а Мане је, вели, тек нешто више: растапа з |
ко година дошао са конзерваторије право у Србију, с врло лепим сведоџбама и мањим партитурама.{ |
ла је.{S} Тетка Дока полете одмах право у Замфиров крај.{S} На улици срете баш као поручену Вас |
могли су вешто и одговорити, али на ово у песми ништа: морали су слушати и оћутати.{S} А мало к |
ико питао није, и често би тиме друштво у неприлику доводила.{S} А имала је обичај да оно што к |
инама, али не оним маслинове боје, него у оним чоханим гугуткине боје, али исто тако богато иша |
мбураши! — Ту се још мање скрасила него у П*.{S} Овде ни три недеље није остала. {S}Ужасно јој |
чуда и рече: „Господи Боже, и овој чудо у свет да видим!” Погледа опет боље, да га очи какогод |
но и њему немило било што је тада видео у тим сликама...{S} Сви весели, само он тужан; сви пуст |
купују на пијаци!...{S} Кад си их видео у парку, да се шетају ко други људи Јевропејци, да изве |
е звиждуће нешто, а шегрт Поте се занео у посао, па се у један мах заборави па запева, онако ка |
до Врања, до Коштане, па би увече засео у какву малу кафаницу са добрим вином, и у друштву се б |
нијег детињства његовог, откад се почео у патицама од шест гроша батргати уз мајку преко калдрм |
е прошле вечери, по старом обичају, био у амаму, одржао, по обичају, последње „<hi>момачко</hi> |
прошла крај Манина дућана, а он сам био у њему, добацила му је у пролазу: „Бата-Мане, поздравил |
тако да је већ и због тога немогућ био у школи.{S} Дотерао је до шестог разреда, и ту је запео |
чуђење и задовољство, а Мане се удубио у посао, па ради, али се крадом испод очију почешће пог |
S} Неколико пута је после подне долазио у дућан, седао и почео да ради; неколико пута узимао пр |
ету те је чак — како тамо веле — „турио у песму” чорбаџи-Замфира и неку лепу Цвету, па и сада с |
, што би наши стари писци рекли, свршио у једном окатренућу.{S} А пре тога би сам почистио метл |
те, дете си, — вели јој тихо Таска, ако у теј године нећеш, а ти када ћеш?!</p> <p>— <hi>Било ј |
Циганима одмах на први поглед пада јако у очи један са трумбетом, с косом и брадом жућом и од с |
{S} Е ли јоште онаква добра ткаља, како у оној време што беше?...{S} Беше добра ткаља — и ти си |
агиздим, та да се сјајеш и светлиш како у цркву света Богородица Тројеручица!...{S} За теб’ ћу |
рећеног девојчета звонио јој је једнако у ушима као звоно које оглашава мртваца, а речи последњ |
и Манча, распремајући испред себе онако у чуду и забуни једнако.</p> <p>— Саг, види чудо? — отп |
не му се јави, а он га отпоздрави онако у ходу.{S} Прође дућан за неколико корака, а после заст |
шена ствар, разговараше сад о њој онако у појединостима.{S} Јевда му спомену и изређа имена сви |
атне лакоће, тако да је могао још онако у лету, у скоку, скрстити ноге и одмах се и посадити пр |
друга деца!{S} Е, зашто је тој саг тако у свет — кој ће да зна!...{S} Е, тој ти је саг алис и с |
то нешто, и каква је то мука — то нико у тој гомили не знаде да каже...</p> </div> <pb n="140" |
ће ли”, вика, „скоро да потрупамо малко у сватове?{S} Пуштија ли је”, рече, „Манулаћ мустаћи, т |
а тетка Дока у Маниној кући.{S} Дубоко у ноћ још се таласало коло и игре, а „Јелке тамничарке” |
састати се и разговарати било је тешко у оно време код тога света, који је на тротоарске шетње |
ишао у лојзе, или пушку, па отишао мало у лов.{S} Или би узјахао коња, па отишао чак до Врања, |
ослу у канцеларији.{S} То је одмах пало у очи првим комшијама Маниним, а после и великом делу ч |
ица срећних младенаца.{S} Све се слегло у сватове, и радовало се што се тако лепо, и баш онако |
о на даље школовање.{S} То га је довело у сукоб и у заваду с државом и друштвом.{S} И он се, на |
нарочито кад има какав већи посао, јело у дућан доносило; а кад је што боље зготовљено, ишао би |
Зона знала каквога све цвећа није било у башти, јер она се старала о цвећу и залевала га.{S} С |
х га није држало место: досадно му било у дућану, и чим се вратио шегрт Поте скочи и диже се да |
о, Бог да чува!{S} Е неје тако баш било у пређашно време, неје!...</p> <p>— Ба!{S} Било је!{S} |
е због тога што се то, нађавола, десило у присуству пет жена (рачунајући ту и Доку), од којих с |
i>Видело се куче у чашире, па се фатило у оро</hi>” — вели јој чорбаџи-Замфир, сав зелен од љут |
, спремане за зимницу, кад се то сушило у авлији; он је држао конац, кад би га намотавала на кл |
мену, те је то Мана утолико чешће вукло у поље и зеленило, и правило му — крај оних природних л |
{S} Чорбаџиско дете, пусто, лудо; расло у сваки довлет; зар знало оно што је мука и невоља?...{ |
истине нема!? {S}То им никако није ишло у главу и било им је загонетно.</p> <pb n="156" /> <p>Е |
од кукуруза, и, онако раскомоћене, само у јелечићима и шалварама, слушају новости из комшилука, |
к му се прво његов татко не дигне; само у кафани би он прво оца опомињао да се дигну и иду.{S} |
еше, само што ноћни стражар далеко тамо у мраку што се види и чује се како се нешто разговара с |
узнемирили читав овај крај, као да смо у централној Африци а не у цивилизованој Јевропи...{S} |
могло казати и написати да је васпитано у страху Господњем и да је ишло стазом добродетељи — ко |
полусан и полујава беше то, па се једно у друго наизменце преливало.</p> <p>Мисли о вечерашњем. |
ечју ногу и минђуше, и погледа зачуђено у калфа-Коту.</p> <pb n="8" /> <p>— Што ме па тепаш, ба |
се, само он тужан повукао се неопажено у један ћошак у авлији и одатле, скривен од очију свију |
езина друга, заврши Зона и бризну силно у плач.</p> <p>Јевда је неко време искрено бранила свог |
а, наравно, и утеши.{S} Мане је све оно у суботу већ био смео с ума, и није могао ништа ни слут |
, пре но што уђе, окрене и лево и десно у сокак и гледа...</p> <p>Па и укућани приметише на дер |
олази и Миле с хармоником и седа обично у један ћошак.{S} Он обично пре вечере отсвира овде, а |
и био ту.{S} Он је у то доба већ обично у кревету.{S} А срећа што није био, јер и без тога дост |
не иду право кући, нега свраћају обично у кафанице.{S} Од свију кафаница и кафана најзнатнија ј |
шавдани, тепсије и синије по метар и по у пречнику, па оне ћасе, мангали, и чега ти свега ту ни |
на тај начин затворила врата, јер је то у обичају само при прошевини. — Седа си, Доке! — нуди ј |
а стигао јој је поздрав и вест да се то у њено здравље веселе...{S} И досад од дерта није спава |
, — а овде је већ и шегрти певаху, и то у хору: у дуету, терцету, квартету, квинтету и тако даљ |
ракијчине!... (Уосталом, знаће се и то у своје време...) Од муке је све то, брате...{S} Не мог |
ше није могао стати, <pb n="21" /> зато у прво време Мане није држао ни шегрта, него је сам сам |
шаку кукуруза, Нацко седа за један сто у средини, мућну кесом и викну: „Почиње; молим за тишин |
најмилије и, такорећи, најтоплије место у пространим конацима чорбаџи-Замфировим.{S} Ту понекад |
скочише у кола и потераше...{S} Они што у тај пар прођоше <pb n="135" /> с тестијама воде том у |
облио мртвачки зној.{S} Стегло га нешто у грлу, дави га, притискује му груди...{S} Око њега се |
пући уста...</p> <p>А Ману стегло нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у устима му горко и су |
ред, кад је чорбаџи-Замфиру дошло нешто у памет да је извади из школе.{S} Хаџи-Замфир није дао |
</p> <p>— Ете саг ми, Јевдо, дође ништо у памет, и присети’ се да ти кажем...{S} Некња си збори |
нико време.{S} Ама после ми дође ништо у памет за чекмеџе. {S}Есапим и треба да је тол’ко паза |
p>И сад се, као што већ рекосмо, кренуо у нади да ће можда бити штофа чак и за један пикантан и |
е, све да ти ти зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега |
— то су они што свако вече сруче пазар у кесу и носе га кући; под једним пазухом носе кесу а п |
тавни наредник Перица, наредник и писар у штабу, названи „лепи Перица” због оног белог лица и з |
о, опет би дијалог био врло обичан, јер у таквим приликама заљубљени обично не знају шта да раз |
ука попушили и мастика попили, и Замфир у пашином конаку и паша у Замфировој господској кући!{S |
си керка!{S} Један си је чорбаџи-Замфир у град; море, до Солун и Филибе нема га јоште по-такав! |
не гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — Чиновник, ете, иска чиновничку, офицер офиц |
се повуче, ућута, и гледаше кроз прозор у мрак, у ноћ...</p> <p>Весеље се продужило ипак, иако |
џи-Јордана, те га не доведеш помеђу нас у хамам?... — Отада га мајка није више водила собом, и |
Миланче!” А дете их слуша, и гледа час у њих час у Зону, па се смеши усиљено и виче „јок!...” |
А дете их слуша, и гледа час у њих час у Зону, па се смеши усиљено и виче „јок!...” а после по |
ри била увек готова као, што рекли, бос у бару.{S} Доки се дивно допало, тако јој се допало да |
, ама ме не целива у руку, како је адет у њега.{S} Обуче ги, и један дан одија сас њи по чаршиј |
пуштао густе димове и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чаршијом.{S} Бленуо за њом и ч |
о сам ја то, — говорио је Милисав, опет у кругу својих, у кафаници <hi>„Код препеченице”</hi>, |
предану душу човека који јој сада опет у машти изиђе пред њене умне очи и мио, дивнији и милиј |
за последицу да се учинио тај преокрет у животу Макином.{S} Уосталом, и без тога не би се дуго |
ије држао ни шегрта, него је сам самцит у њему радио; пазарио је и пазио да ко што за време паз |
егрт Поте кад би заиста вирио кроз плот у чорбаџиску башту и уживао у призору описаном у песми. |
дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином конаку. <pb n="11" /> Паша се врло често саве |
есувремене погледе на школу и писменост у односу на наш женски свет, ипак, баш у исто то време, |
рате дебелог казначеја, омиљену личност у округу, с којим су обично сви „пер-ту” и зато му ника |
али Манулаћ олизнув носић, а турио прст у уста, па се стиди.</p> <p>— Аха, магаренце татино! — |
трговачки послови одазивају на дужи пут у Лесковац и околину — да купи пропалу вересију, од кој |
, из чије су се куће у срећно време већ у петнаестој години удавале!{S} Или је кришом погледају |
дете, које је тако много обећавало већ у најранијим годинама, када је оца усхићавало — како је |
зарони још јаче своју лепу, бледу главу у шаке и затресе је болно. — Што ће ми веће свет, и чар |
је први пут штампао <hi>Зону Замфирову у Српском књижевном гласнику</hi>, {S}1903 године (од к |
вао.{S} И кад су једном у неком друштву у разговору запитали га: компонује ли што? приметио је, |
певајући „Зелен зекир, драго моје”, иду у поље, у њиву или у виноград...{S} Све су то биле лепе |
ритвицом о куку и бригом за вратом, иду у групама, али не џавељају и не галаме, него иду тихо и |
бленула у Ману и застала одмах на улазу у дућан.</p> <p>— Што искаш, што ти треба?</p> <p>— Иск |
пушку, иако су били већ на самом улазу у варош, где их је Гмитраћ чекао, па завали руке иза по |
... нишлиски мираз!{S} Што ће ми давају у мираз?{S} Једну кесу <hi>леблебије</hi>...</p> <p>— Ш |
еше како Мане и она двојица придржавају у колима девојку, како је умирују, како је покривају не |
пете, врте главом забринуто, сажаљевају у себи, шапћући: „Лелее”, или пуштајући звуке „ццц!” а |
анкама и сељанчицама, које се загледају у Мана, — а био је врло леп — па и не умеју одмах да ка |
е, а Калиопи опет одговорише да сумњају у Манине...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Све |
гласима, јер Уранији рекоше да сумњају у Манулаћеве, а Калиопи опет одговорише да сумњају у Ма |
звече они пусти прапорци и силно дирају у срце све играчице.{S} Мане је најчешће водио коло.{S} |
сами га у колицима у први мрак догурају у свој дућан; ту свраћају и танки практиканти и дебели |
је, никакве вере!...{S} Та да те турају у новине и да те чете по махале и по чаршије?!{S} Зашто |
ско — беше веће!...{S} Што да те турају у новине?!{S} Што да си губиш младос’ и лепотију по меј |
ек, пресвукује кошуљу, и чичек-антерију у башчу?!...{S} Хм, — хукну и духну љутито на нос и зав |
об!</hi>...{S} Него умотавају то, крију у кучине, те: симпатишу једно другом, те брак на леву р |
ао, ниједну столицу у главу или саксију у леђа.</p> <p>Одатле је г. Ратомир кренуо Манулаћевој |
се све неке чудновате слике као човеку у врућици, и те су слике прелазиле из јаве у сан и обра |
руком око паса стегнуту женску прилику у зеленој бундици, с једним мањим завежљајем у рукама и |
ала је издалека из поља свакоме путнику у очи и распознавала се усред осталих кућа, са доксатим |
шао задовољан кући.{S} Пољубио је мајку у руку, казао да пристаје, а све остало, рече, њена је |
Викају: не прилега на чорбаџиску керку у оро играње по ма’але...</p> <p>— Е, а зашто па играше |
се болно, поклони и пољуби тетка Таску у руку, па се спусти и седе на миндерлук и гледаше умор |
p> <p>Дуго је седела тако на миндерлуку у једном ћошку од собе, и мислила.{S} Шта све није поми |
су (јер Поте се чешће дерао кад га туку у дућану, и отуд му познају глас) и веле да је жалост б |
димова, па баци цигару и врати муштиклу у футролу. — Ете, тој си је, алис што <hi>ти</hi> отоич |
уре баш богзна како да су први на послу у канцеларији.{S} То је одмах пало у очи првим комшијам |
ако си искочим поради, ете, некуј послу у чаршију.{S} Па ели узнем по-за себ’ измећарче, ели си |
е.{S} Целе недеље раде у кући, у недељу у свиленим фустанима у коло, а у понедељак завргну моти |
дана је само на то мислио, и једнако му у памети зујале и звониле Васкине речи: „Поздравила ти |
владао се потпуно господски, и било му у конацима све асли пашински. {S}Где год човек баци <pb |
ач.{S} Нацко је био галантерист, још му у шупи стоји фирма „Галантериска радња код Без конкурен |
ила и рекла, и иза његових леђа, и њему у очи.{S} И што би она сад учинила, као послушна кћи, о |
сефте и на сефтеџију много полаже, бану у Манин дућан нико други него баш сама главом тетка-Док |
ену од силна чуда, па се просто заблену у сина.{S} Не могаде више да одоли свом очинском срцу н |
па сребрну ручицу за икону Богородичину у Дивјанском манастиру!{S} И глас о вештоме мајстору Ма |
јбоље бити ако пошљу на месец дана Зону у госте којој од сестара.{S} А имала је три зета у окол |
у чашире”!...</p> <p>— Ухухуху! — прсну у глупи смех измећарка на ове последње речи. — Леле, ту |
устим редовима поскачу и главачки бућну у воду, — тек тада трза се Мане и гледа око себе, као д |
уречено време.{S} Мане ће чекати Ставру у Трговачкој касини; кад Ставре спреми све, нека дође и |
ем, па иска и треба два грађанина да су у присуство! {S}Ба!{S} Не чекам си ја!” Па си сас оно с |
е се окупе око њега, па изјављују да су у њега заљубљене, и кажу му да бира <pb n="71" /> коју |
све стране, а највише око Мана, коме су у последње време акције почеле нагло скакати.</hi> </p> |
се на фамилијарност која је владала ту у друштву, он често при викању није ни викао и изговара |
богатства чорбаџи-Замфировог.</p> <p>Ту у авлији су чељадске собе и кујна.{S} Кујна је по прави |
била.</p> <pb n="168" /> <p>Трећем зету у Л* нису је ни слали, јер су им одатле писали да је не |
у, седе и наслони чело на руку, одупрту у колено.</p> <p>— Да чујеш, демек, ништо... што се збо |
зато сада нити иде у апс, нити је мећу у песму; сад мирно и савесно носи фењер и амбреле, и ка |
че четири кафе.{S} Васка одмах усу кафу у филџане са зарфовима и унесе и послужи их.</p> <p>Док |
, који давно већ ни приступа не имађаху у хаџи-Замфирову кућу, — и они је нападаху и одрицаху с |
ла ти се Зоне!” које му једнако брујаху у ушима као најмилија песма мајског славуја!...{S} И ве |
јала.{S} Али све скупа ипак сложне беху у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све слож |
обио, као што је могао, ниједну столицу у главу или саксију у леђа.</p> <p>Одатле је г. Ратомир |
од којих једну треба себи за сапутницу у животу да изабере мајстор-Мане кујунџија.</hi> </p> < |
тарију сестру Костадинку, прву лепотицу у граду, која је била пристигла на удају.{S} Питао би ј |
ашна деца кад метну коњску муву магарцу у уво, па га тиме силно узнемире, те се, јадник, узаман |
ке сутрадан, пред ручак, и ја си сам чу у чаршију, ама викам „сокак-лаф” си је...{S} Што си нећ |
ијатеља.</p> <p>Увече нађе Мане Митанчу у Трговачкој касини.{S} Уз чашицу мастике, мезетишући м |
е деверске ципеле и нову златну минђушу у уво (Манулаћ је био првенац), и још сврх тога да ће м |
т руковање и љубљење; и он опет љуби их у руку и извлачи своју руку, а оне опет: „Па поздрави с |
тврди — фамилијарна болест код његових у фамилији.{S} И он, који је некад на виолини концертир |
етрпети Зона после свега тога од својих у кући!... {S}Зато није имао мира, него је одмах сутрад |
али-муштиклу, — коју је поручио код њих у радњи неки Миле, назван Мазни, највећи кицош и меракл |
а својим танким гласом, удевајући конац у иглу, терзијица Ваче Шаторче, и запита свога првог ко |
у односу на наш женски свет, ипак, баш у исто то време, није налазио да је то тако страшно ако |
да би га чула тетка Таска, која је баш у тај пар са Зоном и осталима пролазила туда. — Ћу те п |
о би он, како му је мило било.{S} И баш у тај пар, кад је он наређивао нешто шегрту, уђе у дућа |
а државна изискивала је те је дошао баш у онај крај где је црно жупско вино било мало скупље од |
! — вели му мати. — Снају да ми доведеш у дом, да ми хизмет <pb n="42" /> чини, та да се и ја м |
о, тури си један, ама убав, мерџан-атеш у лулу ми! ’Ајде, па ће ти поиграм у свадбу! {S}Хахаха! |
амење!...</p> <p>— Ако си не бегендишеш у наш варош, ете, никога, што ти, демек, нико неје спро |
како селска невеста ће ги обучеш и одиш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бре, научи да си тако |
о — викам... да дођеш, ете, да се цениш у татка ми...{S} Васка ни се удава... та... да се цениш |
. та... да се цениш, хизмет да ни чиниш у кућу!...</p> <p>— Ете, што па да се ценим?... — одгов |
своје винограде, свраћао и поседео још у некима, а кад сунце већ на смирају свом беше, врати с |
ајем у рукама и другим већим на колима (у коме беху душек, јастуци и јорган) крај ње.{S} У коли |
71_C1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <p> <hi>У којој је описана једна дирљива сцена између калфа-Кот |
head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <p> <hi>У њој је описано последње момачко весеље Манино.</hi> < |
1_C2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <p> <hi>у њој је опис Манасије кујунџије, познатог и под именом |
1_C7"> <head>ГЛАВА СЕДМА</head> <p> <hi>У њој ће читатељ наћи све раскошно шаренило и лепоту је |
71_C8"> <head>ГЛАВА ОСМА</head> <p> <hi>У њој је један, за Мана врло пријатан извештај из уста |
C10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <p> <hi>У овој приповетци ово је први и једини дијалог двоје за |
"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТА</head> <p> <hi>У њој се приповеда како се догодило, ама сасвим од речи |
C4"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>У њој је испричано једно фамилијарно веће, на коме је у |
"> <head>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је испричано како се вешто умео осветити Мане Зон |
> <head>ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој су нека страшна и луда привиђења и снови, што су |
"> <head>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је прва верзија о догађају, испричаном у прошлој |
"> <head>ГЛАВА ШЕСНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је изнето шта је у хаџи-Замфировој кући породични |
<head>ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој су описани очајни кораци учињени од стране Замфир |
1_C6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <p> <hi>У њој читатељ, после узалудног и бескорисног читања дос |
руже, запева тихо песму:</p> <quote> <l>У башчу ми зумбул раст’о, —</l> <l>Ја га не гледах;</l> |
ремењуваш, Зоне, у свилена риза,</l> <l>У свилена риза, леле Зоне, у чичек-антерија!</l> <l>Ој, |
l>Где се премењуваш, леле, Зоне,</l> <l>У нова градина.</l> <l>Ој, хој-хој, леле, Зо...</l> </q |
ше,</l> <l>И жалну песну појеше,</l> <l>У песну мајку колнеше:</l> <l>Зашто ме роди Еврејка?</l |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Калоферлиском хану џумбус и весеље...{S} То се Мане с |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У кући Мана кујунџије несрећа.{S} Она лепа идилска тиши |
а јунакиње ове приповетке.</hi> </p> <p>У кујунџиници Мана кујунџије седе калфа Коте и шегрт По |
лепшег и лакшег заната нема!...</p> <p>У лето зором, још за росе, одлазио би тамо, попио кафу, |
а његове старе, последње дане...</p> <p>У самој чаршији и по главнијим централним улицама гласо |
о ми је мана да сам дружељубив!”</p> <p>У кафани пуно.{S} Жагор и разговор на све стране.{S} До |
би осећао задах од готовљених јела. {S}У тој кујни се и чељад и укућани прекодан најрадије бав |
малко ли је!?...{S} Ама знајеш како бе’у цврсте и јаке путине, па ем сас потковице!{S} Донесо’ |
; друга: „Кад гу врнусте дом?”; трећа: „У лојзе ли гу уфатисте?” а четврта баш загрди питањем: |
ијом Зумрутом, која је у своје време и „у песму турена” због лепоте, и протеривана и хапшена зб |
му једва састави.{S} А он се дере: „Уа, уа!”</p> <p>А Мана облио мртвачки зној.{S} Стегло га не |
се у оро!” а други почели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледања и његовог играња питају: „Ако ли, м |
док му једва састави.{S} А он се дере: „Уа, уа!”</p> <p>А Мана облио мртвачки зној.{S} Стегло г |
дмиче, а све полетело на њега, и виче: „Уа!” а он сваки час пада, па се опет диже и опет бежи.{ |
ило се у оро!” а други почели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледања и његовог играња питају: „Ако л |
је привежу на реп и викну за њим једно „Уа!” али се ту сада Зона умешала, па не да.{S} Смеје се |
икну уплашено Мане на њу. — змија ће те уапи, ако напрајиш как’в ешеклак!...</p> <p>— Де, мори, |
акој не орезили, ни ме једно куче толко уапило, како саг ова ороспија...{S} Ти ли гу каза и пра |
фут... наша си је вера!...{S} Ем, млад, убав, богат... сарафче и банкерче... у наш варош нема г |
и’ саг до вас...{S} Момак си је кротак, убав, еснаф-човек, ради сас први...</p> <p>— Имамо си, |
то ће да бидне убавиња, кад се узму!{S} Убав Манча, а убаво, ете, и Замфирче, оној Зоне, — та ш |
о: „Ела, керко Мадо, тури си један, ама убав, мерџан-атеш у лулу ми! ’Ајде, па ће ти поиграм у |
да си ’раним пол тесте жене — тол’ко си убав пазар имам!...</p> <p>— Стани потурњак, па си узни |
S} Харчиш такој и губиш си младос’ твој убав...{S} Време промињује...{S} Треба веће да се жениш |
тка ти, познавам убаво! {S}Кротка жена, убава домакица беше!{S} Е ли јоште онаква добра ткаља, |
сијасвет деца, па све здрава и цврста и убава, а једно... оно најмалецно што је, оно жуто, слаб |
оној Зоне, — та што ће деца да ги бидну убава, све на татка и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па |
отињу веће у мој век — а ја сам си жена убавачко стара — јоште не видо’...{S} Фрузина гу, ете, |
снајка у овеј покладе!?...” А лепе, па убаве што су — лелее, Јевдо, очи да си не скинеш сас њи |
, а мен’ ће бидне право...{S} Све су си убаве...</p> <p>— Ех, — одмахну Мане руком. — Та што ак |
— Та што ако су убаве!{S} Оне ли су сал убаве?{S} Има време!...</p> <p>— Мори, Манчо, побрго ра |
, — одмахну Мане руком. — Та што ако су убаве!{S} Оне ли су сал убаве?{S} Има време!...</p> <p> |
— рекао би, кад је сретне, — куде ти је убавиња твоја?</p> <p>— Е, хаџијо, — одговара му она, — |
p> <p>— Леле, Јевдо!{S} Што ће да бидне убавиња, кад се узму!{S} Убав Манча, а убаво, ете, и За |
е је Дока, — да сеириш и да видиш једну убавињу и лепотију оди девојчики!...{S} Мори, у пашине |
тој, викам; ја, ако сам си жена проста, убаво си знајем дек неје заради мен’ тој”.{S} Па си збо |
вори о смрти.</p> <p>— Кад умрем, нане, убаво да ме са’раниш...{S} На гроб да ми туриш шебој и |
па, рече: „Виде ли, Доке, што је, рече, убаво овој Зоне Аџиско; па бела како замбак, а очи гу к |
рски пушта густе димове, — Разбирам си, убаво разбирам. {S}Теб’-ти кеф и мило и наводаџија си з |
дна!...{S} Ама ги и <hi>ја</hi>, берем, убаво каза!...{S} Знајеш ли, Манчо, да те неће више да |
м, с чаршију — ем београдску — да дрма; убаво да запантиш овај мој сагашњи реч, Персо!... <hi>О |
и прати гу овам при нас, у дом ми?!{S} Убаво ми обеле образ!{S} Хаџи-Замфирска Зоне се фаћа у |
војчики, а све заради твојега Манчу!{S} Убаво си видим, демек, зашто је тој!{S} Преко чаршију т |
а за онај реч „<hi>куче у чашире</hi>” убаво ће ги се осветиш!...{S} Е, што да ти не давају де |
убавиња, кад се узму!{S} Убав Манча, а убаво, ете, и Замфирче, оној Зоне, — та што ће деца да |
ника!...{S} Па бива ли, мајке?!...{S} А убаво си рече наш, ете, Божин дунгерин: „<hi>Две</hi> л |
зили, рече, твој Митка.{S} Чуја сам — а убаво разбра’, — рече, јучерке на ноћ, куде неке белосв |
... — вели поносито Васка. — Знам си ја убаво, зашто: „куде си она топрв иде, ја се отутке враћ |
тавите... бригу не берите, а ја ћу сама убаво да дуздишем целу работу!{S} Ја ћу да заобиколим м |
овеци!...{S} Та како саг да тражим, кад убаво си знам да ми неће дадну девојку?</p> <p>— Та што |
>— Јеси, јеси, Мане.{S} Знам те ја тебе убаво...{S} Јеси!...{S} Ти да се ожениш, а она да те ку |
Мичу.) Познаше се ласно.{S} Сећа се све убаво за наш варош!... „Бре, зар такој напраји, Миче?” |
Мори, сал дор ве видим — знајем си све убаво.{S} Од мен’ ли ће скутате ништо?!...</p> <p>— Их, |
те ли, мори, нашога Манчу како си знаје убаво што ваља?!...{S} Е, што је човек <hi>кујунџија</h |
’ ласно; теке за теб’ искам да ти бидне убаво!{S} Зашто да узмем нику, а она да ти чес’ не одав |
старела!...{S} Мори, знавамо си ми жене убаво што је и кој је Манулаћ, а кој па Манасија Кујунџ |
знам си, Васке.</p> <p>— Ама разбира се убаво на шта прилега таја песна! вели Васка. — Није, де |
и је саг алис и сас мен’...{S} А саг ће убаво и видиш и разбереш зашто ти, демек, тој тол’ко ду |
ги, ете, тој четим!...{S} А ја си веће убаво знајем заради кога ми тај чес’ чине.{S} Некња си |
ну заради онија моји речови — кол’ко ги убаво каза!...{S} Мори, твоје „живо-здраво” неће приме |
а <hi>моје знање</hi>!...{S} Ће ме неки убаво запанти и плати ми за онај татка ти реч „куче у ч |
, кој ми је, демек, казаја, — ама ја си убаво знајем...{S} Па за тој, ете, искочи’ саг до вас, |
ћу да заобиколим малко, па ће да искочи убаво, како под инџилирски план!... — рече и оде као ол |
— И Топал-Стојанчу, татка ти, познавам убаво! {S}Кротка жена, убава домакица беше!{S} Е ли још |
ка ти не бегендисују ме — тој си знајем убаво.{S} За тој те не питујем, веће за друго... — рече |
бројим, а оно искача мање!{S} Један дан убаво запанти дек сам спустија у чекмеџе два по пет дин |
у.{S} А ти си ћутиш ту, а имаш си такво убаво краљско име!...{S} Јазук, Миланче!” А дете их слу |
ете за онога Манулаћа, берем ће да имаш убаво унуче... шебека ћеш имаш, а унуче јок! — рече и љ |
мори, — умирује га Дока, — ти ме знајеш убаво!{S} Не ли смо родљаци?{S} Несам говедо, селска не |
а ти си, белким, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ко је болна од карасевдах... „Ја си учини’ то |
развијала, све су је силније нападали и убедљивије саветовали: како треба да пази на себе и как |
да је искочила реч и сокак-лафови тија, убија гу Господ!</p> <p>— Срето’ се ја и с њума, — вели |
евер уз девојку, храмајући мало, јер га убијају нове лагиране ципеле, у које једнако гледа.{S} |
ила за Манчу.{S} Целога дана био је као убијен: ни посао, ни пазар, ни разговор, — ништа му се |
твори се у паклену досаду.{S} Јевда као убијена, а Мане зловољан.{S} Јевда никуд не излази, а М |
кући, а на Зону највише.{S} Била је као убијена: тужна поваздан, суморна и лепа као јесен која |
а се не бојиш...{S} Девојачку, срећу да убијеш!...</p> <p>— Ама, несам, нане... — брани се Мане |
а и чорбаџиских и сиротињских — прве да убију време, а ове друге да се наиграју.{S} Ове целе не |
Васка се обећа да ће пре пристати да је убију него да каже то, а заклела се и у очи Гмитраћа, г |
којном Ђорђији — како је био кријумчар, убојица, ноћник и весељак; причала јој читаве романе Ђо |
и да се потуче, јер је била позната као убојица.{S} Зато су је избегавали, а кад је се нису мог |
ала. {S}Исприча им шта ју је нагнало да убрза ствар; исприча им о новинама и о оном резилуку, и |
кћи чувеног чорбаџи-Замфира, богатог и уваженог чорбаџије, силног негда чорбаџије.{S} Дуго се |
, кад би тада запевали, мислили би сви, увек, само на Зону хаџи-Замфирову. {S}А она је знала за |
е мудрости и искуства.{S} Кад би седео, увек би простр’о најпре своју мараму, повукао мало нога |
се поручује сладолед за даме, — и већ, увек нешто тако шаљиво избаце, што се после запамти, ос |
ове наше приповетке — запевао ту песму, увек је мислио само на једну Зону, на лепу Зону, Зону З |
год би Мане запевао и испевао ту песму, увек би — иако је био жустар и вредан мајстор — увек би |
да се пошале.{S} Кад год ту тако стану, увек питају и моле да им се да штампан ред игара, питај |
а цветићима.{S} А никад сама није ишла: увек је око ње било бар пола туцета неких тетака и стри |
ала.{S} Јер Дока је била врло незгодна: увек би понешто лупила, иако је нико питао није, и чест |
ач, а према свирачима најгалантнији.{S} Увек је стопарац давао, кад је водио он коло.{S} Кад је |
— иако је био жустар и вредан мајстор — увек би тада зажалио на судбину своју и на уређење у св |
као снаја.{S} На њега се Јевда обраћала увек кад је у невољи каквој била, и тражила паметна сав |
ствар, јер Дока је на такве ствари била увек готова као, што рекли, бос у бару.{S} Доки се дивн |
вина, али је не погледа, како је досад увек чинио. {S}Мисли његове не беху ту, али ипак ту бли |
цела песма на њу односила, и Мане досад увек на њу мислио и гледао кад се та песма певала.{S} И |
и они што продају кокице, а ту се нађе увек и по једна мирна и доброћудна будала, без које ниј |
а онима је мало помогло.{S} Јер Дока је увек умела некако лако и вешто да намирише где је добро |
{S} Али, иако ју је увек видео, није је увек и погледао. {S}Кад прође поред ње, једаред је погл |
да пази на себе и како треба да јој је увек на уму <hi>чија</hi> је и <hi>која</hi> је она.{S} |
S} Уз женско, док је девојка, обично је увек или мајка или тетке и стрине; а кад се уда, онда о |
А ако су је баш кадгод и повели, то је увек било после дужег свађања и погађања око постављени |
ека му падале у очи.{S} Али, иако ју је увек видео, није је увек и погледао. {S}Кад прође поред |
увао је стару своју веселу ћуд и још је увек готов на сваку, па и најдрскију лудорију и будалаш |
ас сукоб с мајком, према којој је дотле увек послушан и особито пажљив био.{S} А Јевда ћути, тр |
олажаше у сукоб с мајком, коју је дотле увек најнежније ословљавао.</p> <p>— Јевдокијо, црна др |
улазио на врата достојанствено; застане увек мало на вратима и грди млађе, каже како се данас н |
ена са своје добре воде; зато је око ње увек више света било и мало дубље у ноћ него око других |
ао се и знао је из искуства да су цифре увек некако сувопарне, па је умео то викање цифара свој |
</l> </quote> <p>А на таквим местима се увек десе и понеки странци, понеки из престонице.{S} Ту |
на ногу; а кад улази на капију, она се увек, пре но што уђе, окрене и лево и десно у сокак и г |
е ни до каквог ђаволства, него да му се увек нешто стегне око срца: пада му, вели, на ум његова |
странци, понеки из престонице.{S} Ту се увек десе и дођу и понеки трговачки агенти, понеки аген |
зове.{S} Једини, велим, јер он је иначе увек био стидљив и неспретан, кад би се, случајем, наша |
ту још воли: девојке и ливене ексере; и увек му пуна шака ексера, а то добија већином приликом |
о најмлађа, тетка Дока, дошла је, као и увек, незвана.{S} Била је то још лепа и једра жена, мал |
ора до шегрта, све је то радо гледало и увек нашло тек нешто да се окрене и погледа на ону стра |
ојног Ђорђије, оца Манина, да је и онај увек готов био на такве ствари, — а Мане је исти отац.. |
је свршена!..,</p> <p>А и паша је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир сила и у Стамбол |
уши преко авлије, хранио живину, и знао увек тачно колико има петлова, кокошака, пилића, па чак |
} Био је, истина, љут, али он је обично увек љут и кад иде на чифлук и кад се с чифлука враћа. |
ави, па звижди сокаком.{S} Њу су обично увек избегавали — нити су је позивали к себи у кућу, ни |
та где се игра оро, али никад сама, већ увек с понеком другарицом и праћена измећарком. {S}Случ |
ке собе и кујна.{S} Кујна је по правилу увек мало подаље од одаја једне такве чорбаџиске куће, |
аним испред неких врата, — што је за њу увек био најбољи и најнесумњивији знак и доказ да ту им |
другим нешто купљено успут, чиме ће се увеличати кућевна вечера.{S} А други, који такође рано |
i>, — знам де!{S} Сол ручам, мајке... — уверава их тетка-Дока, а они се обоје љуте. — Бре, бре, |
му и син Мане, тврдила је тетка Таска и уверавала Зону.{S} А то се помало могло и веровати, јер |
атор, и лепио би им стопарце и динаре и уверавао их да приме: јер је та пара, каже, „алал-пара! |
и трљао је руке и смејао се задовољно, уверен већ унапред да ће им све лепо и лако испасти за |
а највише на Мана, који је, како је она уверена била, све то ујдурисао!</p> <pb n="159" /> <p>Г |
аџијо!{S} Беше му работа!” рекоше тврдо уверене да што су виделе и чуле, да је то виђено и чуве |
се не би прекидао разговор.{S} И кад се уверио да тетка Дока све зна, он јој се исповеди и приз |
работи!{S} Ујутру под мишку си доноси, увече па под мишку односи!...{S} Има си, море, и магаре |
е и меће их на гомилу.{S} Ујутру оде, а увече дође.{S} Нема више оне раскошно бујне косе, оног |
Насрадин-’оџа што ујутру садеше лук, а увече га чупаше и меташе под душек: „Што је моје, зборе |
м гласовима врате.{S} Тога другога дана увече скупио се читаоцима познати породични савет, да п |
Бањи и на Мрамору причало се тога дана увече да је било не само отмице, него чак <pb n="149" / |
а је избије из главе и заборави.{S} Кад увече леже у кревет, шапуће те стихове; кад ујутру уста |
о и хладно:{S} Задржава ли се он подуже увече, зна ли шта су то ћутеци, и носи ли фењер кад се |
рано затварају дућан, али који не носе увече пазар кући, не иду право кући, нега свраћају обич |
отишао чак до Врања, до Коштане, па би увече засео у какву малу кафаницу са добрим вином, и у |
естре, или рецимо, свастике?!...{S} Или увече на концерте да дођу?!...{S} Јок, брате. „Ми ће си |
пазарио и ћарио дању за видела, неће ни увече спрам свеће, — и зато мало раније затварају дућан |
у на заједничког им непријатеља.</p> <p>Увече нађе Мане Митанчу у Трговачкој касини.{S} Уз чаши |
" /> <p>— Јок! — одговара Зона уморно и уви се још јаче у своју зелену свилену бундицу, седе и |
р, али се покајала и ратосиљала, јер је увидела да је пропала као никад дотле.{S} Није ништа по |
жен и несрећан, док се једва разабрао и увидео да је то само сан, страшан и ружан сан био.{S} И |
и очигледно доцније из пажљивог читања увидети.</p> <p>Мане је Зону знао још као дериште, као |
верних, наравно), па још никако неће да увиди и да призна да је ипак јавност и журналистика и ј |
ема ствар, ама, и ту дигне обрве и прст увис и вели значајно — голем капетал!” И кад се која уд |
пружи нос — као хрт кад хвата траг — и увлачи мирис од жута дафинова цвета и шакама га још виш |
на деца кад метну коњску муву магарцу у уво, па га тиме силно узнемире, те се, јадник, узаман б |
деверске ципеле и нову златну минђушу у уво (Манулаћ је био првенац), и још сврх тога да ће му |
д судом на себе да је он писац оштријих уводних чланака, и све такве крупније народне бриге и п |
чена, али кад је отпочео једним подужим уводом — који укућани ништа нису разумели, — и прешао н |
који је око цркве, а Зона је вребала и увребала.{S} Искрала се од својих, само да се састане с |
јој све, вратила се оданде и вребала и увребала сада Ману при повратку кући. — После краће поч |
држањем и увредљивим речима, којима је увредила једну искрену и њој тако предану душу човека к |
ко га је синоћ онако љуто и немилосрдно увредила...</p> </div> <pb n="124" /> <div type="chapte |
сама дала повода оним својим држањем и увредљивим речима, којима је увредила једну искрену и њ |
p>— Е, кучко чорбаџиска — јекну од срца увређен Мане, — таг ће скоре да чујеш и за <hi>моје зна |
а се држи саме ствари, и свака се нашла увређена и дизала се да иде, па свака опет остајала.{S} |
сутрадан нападе га свом жестином једне увређене честите мајке.{S} Мане се трудио да се брани и |
е, и тешко!</p> <p>— Е, е!{S} Туј ми се уврте, — рече Јевда и показа чело — ете, тај Митка!...{ |
И Зона као да подлеже.{S} Силно јој се уврте у главу и силно је усправи и подиже помисао да је |
тек она реч „куче у чашире” како му се увртела!{S} Он би да је заборави, а она му се једнако н |
трговце с младим банћерчетом коме мајка увуче пешкирић и закопча тур.{S} Срећни и блажени отац |
удари, али га остави, кад уплашени Поте увуче врат и главу као корњача, да би избегао други шам |
само о токе говорило.{S} А да је прича углавноме порасла у обиму и детаљи јој се умножили, — н |
јер је с друге стране, мало подаље, на углу улице, била чесма, надалеко чувена са своје добре |
све, нека дође и нека му јави.{S} Тако уговорише, а затим се разиђоше.</p> <milestone unit="su |
о ми казасте, — колај работа!...</p> <p>Уговорише све шта ће и како ће, где ће ко набавити оно |
у пупољку свога млађана жића!...</p> <p>Уговорише да сутра пре подне цела родбина иде у амам, г |
тигну на касапницу или рибљу пијацу, да уграбе бољи део.{S} Пролазе ђаци и ситни и крупни, мушк |
ицу по својој вољи и седи у њој кад год уграби <pb n="60" /> прилику да се искраде од очију уку |
ја је по оном „да медвед најбољу крушку уграби” имала цмољу мужа.{S} Иако су Замфира варошке же |
емек, оди нанини стареји, веће сас зор; уграбија, демек, што си милуваше...{S} И ја ћу такој на |
сал за тој се збори”.{S} Па како гу је уграбија? питујем ги па ја. — „Па, зборе си, аџија не б |
дне?!{S} Чаршија збори да гу је Манулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја да гу украднем?...{S} Ку |
е сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје далеко!” Ама стра’ |
лаћ, или она фукара Калина!...{S} Силно угризе доњу усну, и још силније стезаше за руку Гену, д |
у стара, и тој треба, викам, да је ники угурсузл’к!...{S} И ја се веће заинати да видим што је, |
начајно — голем капетал!” И кад се која уда, он ни онда не прекида своје старање, него и онда р |
или мајка или тетке и стрине; а кад се уда, онда опет свекрва, јетрве и заове, тако да никад н |
ко ће саг бидне тој!...{S} Васка ни се удава... {S}Бија гу веће и „голем нишан”...</p> <pb n=" |
а се цениш у татка ми...{S} Васка ни се удава... та... да се цениш, хизмет да ни чиниш у кућу!. |
, „напрајило тој при вас?{S} Кој се тој удава, кој се па жени? ’хоће ли”, вика, „скоро да потру |
у срећно време већ у петнаестој години удавале!{S} Или је кришом погледају, мере је очима од г |
— Ете, оно ваше Зоне?</p> <p>— Па ће гу удавамо.</p> <p>— Па што чекате веће?!{S} Неје даскалиц |
<p>За Васку неје реч...{S} Има јоште за удавање из туј кућу...{S} Зоне, море, — рече дршћућим г |
па има девојчики, што су пристасали за удавање, — паша, па да гим не манише!{S} Ем кол’ко ги м |
а се, ете, волемо; агда да се волемо за удавање и венчавање, а за друго јок, зашто ће татко да |
е у теј године, демек да је за давање и удавање, — ласно за тој...{S} Што казаше: злату ће се к |
е и што финије отпочне.</p> <p>— Што не удавате, мори, Ташано, оној ваше чупе?...</p> <p>— Које |
ике, добре прилике, али се она не хтеде удавати, јер ниједан од тих што је прошаху није био ни |
..” (А и Гена њој вели да се и она неће удавати.{S} И обе младе другарице се заричу да се никад |
де другарице се заричу да се никад неће удавати!...) Ништа не зна, само га гледа, а израз лица |
урчин.</p> <p>Срчу кафу и разговарају о удавачама, за које су нашле да би могле бити прилика за |
мо мало веће бркове, већ га зову и саме удаваче <hi>„чича”</hi>, а ако још пусти и браду, њега |
ту није питао и хаџи-Замфир, као отац, удадба Зонина за Манулаћа била би давно свршена ствар. |
дадена...</p> <p>— Бре!{S} А за кога се удаде?...{S} Кој ти беше човек?...</p> <p>— За Гмитра г |
дну ногу на првога мужа Циганина, па се удаде за Мичу.) Познаше се ласно.{S} Сећа се све убаво |
и поносито, — веће шес’ недеље како сам удадена...</p> <p>— Бре!{S} А за кога се удаде?...{S} К |
ече, <hi>под чадар</hi> за аскера да се удадне...</p> <p>— Тугооо! — узвикну Ташана, па се запл |
— Кад ти мило за њег’, а ти се таг сама удадни за њег’: удовица си...{S} А што па ти тол’ко сми |
м не манише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило за нашега Манчу |
писак кандидаткиња, то јест девојака за удају, или још боље, девојака, од којих једну треба себ |
очне да мери и шије фустане — она је за удају; а дечак, чим почне да криви ноге и накривљује фе |
тицу у граду, која је била пристигла на удају.{S} Питао би је:</p> <p>— Зоне, мори, што ти рабо |
испрошена већ, или да немају девојке на удају и даду му шаку ексера, а он прими, каже: хвала, и |
ница која се силно пролепшала откако се удала.{S} Срећна и весела у свом <pb n="185" /> новом ж |
ле у момке чорбаџи-Замфирове, за њих се удале и постале домаћице и мајсторице, али зато ипак и |
е се већ досад пет девојака потсвојкиња удало.{S} Ту се загледале и заљубиле у момке чорбаџи-За |
а и Дока, те две тетке, вешто су и фино удаљене, да не би шкодиле ствари која се тако лепо и гл |
е <pb n="34" /> редовно бестрага далеко удаљила од саме ствари и отишла на десето; свака је бил |
есето; свака је била опоменута да се не удаљује, него нека се држи саме ствари, и свака се нашл |
Па може и да се удам за никога... да се удам за онога ћелеш-ефендију Исидора, агент што је осиг |
?{S} За мираз, нане!{S} Па може и да се удам за никога... да се удам за онога ћелеш-ефендију Ис |
а да останеш?!” — „Ама, па може да се и удам”, одговара Зона, „теке неје зорт!{S} Има време, на |
<hi>ја</hi> ли ћу се <pb n="171" /> зар удам?!{S} Ба!{S} Мени ми стига и овакој!” — „Леле”, пла |
ј шапће и вели: „Гено, мори, ја се нећу удам!...” (А и Гена њој вели да се и она неће удавати.{ |
ла папучом по оним женама, па уза сваки удар само викне: „Еве, тој ти је за куче у чашире!” а о |
S} У њој је даље испричан један морални удар, који је задесио Мана — заједно с последицама њего |
апеваше и Ђулсефа и Ајша, пратећи песму ударањем У дахирета.{S} Запеваше онако мало оријенталск |
дафину да ми посадиш! — А мајка плаче, ударе јој сузе на очи, па је јури папучом из собе у соб |
пита га Поте питомо, машив се шаком за ударено место на глави.</p> <p>— А, бре, ешеку ниједан |
састави, него му притече у помоћ мајка, удари га једном песницом одозго по глави а другом одозд |
алфа Коте и диже руку да га још једаред удари, али га остави, кад уплашени Поте увуче врат и гл |
е беси о ону криву дафину!... — викну и удари у плач, а за њом одмах удари у плач и Ташана, мај |
ак!{S} А међутим и не оде у дућан, него удари опет кроз неке друге сокаке; а накривио фес, па г |
да је први дан Ускрса, и нагиздан тако удари сокацима, па, наравно, и Зониним сокаком.{S} Прол |
— викну и удари у плач, а за њом одмах удари у плач и Ташана, мајка Зонина, и све остале тетке |
ајка ткаје и шије, иска дућанску!...{S} Ударија баксуз у кућу и дућан; а пазар мисечни стаде ко |
ју при мужије...{S} Ни сас цвет нећу те ударим!...</p> <p>— Хм!</p> <p>— ’хоћу да те пазим... д |
ирније бивале.{S} Седоше у једна кола и ударише опет другим споредним улицама и упутише се у чо |
S} Сва су деца Замфирова била лепа, све удате кћери његове као жене осташе лепе, али је Зона ип |
ветује и као грди помало и вели: „Ће се удаш.{S} Домаћица ће станеш, образ да чуваш; зашто обра |
, мори, — запишта својим танким гласом, удевајући конац у иглу, терзијица Ваче Шаторче, и запит |
у којој је Зона видела себе и свој зао удес што је рођена у чорбаџиској кући...{S} Запевала би |
вих доћи к њој Калиопа, па нека њих две удесе тако да испадне свима по вољи и по хатару.{S} Јев |
е све то, та Докина посета и прошевина, удешено са Зониним знањем и пристанком, и зато је плану |
скомоти се, па седе, и тек сада, кад се удобно намести, а она зајаука, ама онако женски, као на |
што га је запитао шта је он сад: момак, удовац, или шта ли?{S} Брани се да није ни сневао оно ш |
. {S}Знајеш какој си је...{S} Жена сам, удовица сам, не стизам свуд; не прилега, неје ред...{S} |
њег’, а ти се таг сама удадни за њег’: удовица си...{S} А што па ти тол’ко смићеш?</p> <p>— Е, |
ји, оцу Манином.{S} И тако Јевда остаде удовица и посвети се сва неговању и васпитању сина свог |
под четрдесет година.{S} Остала је рано удовица.{S} Имала је мужа којега је волела и обожавала, |
Туго, — смеје му се мајка, — осташе си удовице и сиротице...{S} Та што да чине!...</p> <p>Или |
о близу гробља, оженио неком трговачком удовицом и ушао у пуну кућу; а Мане је, вели, тек нешто |
ућану, а посао навалио као никад; ради, удубио се у посао, мислиш и на ручак ће заборавити при |
своје и чуђење и задовољство, а Мане се удубио у посао, па ради, али се крадом испод очију поче |
пар, кад је он наређивао нешто шегрту, уђе у дућан једна муштерија и затражи нешто.{S} Мане му |
о да кажем, као на децу.{S} Кад понекад уђе у кујну да запали чибук, ослови их обично: „Ела, ке |
е, као да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико запрепашћење Манино, који скиде б |
о <pb n="26" /> пролази.{S} И кад човек уђе у такву кућицу, он се осети некако више сам, свој; |
екад се и папучама у шали гађају; а чим уђе мушко, оне ућуте и упреподобе се, као да ништа није |
лази на капију, она се увек, пре но што уђе, окрене и лево и десно у сокак и гледа...</p> <p>Па |
а одмах пусти к себи.{S} Чорбаџи-Замфир уђе, поклони се паши, паша му да знак да седне.{S} Доно |
а.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна шта да ради, ни како д |
аћица. — Васкеее! — викну Таска.</p> <p>Уђе Васка и домаћица јој рече да испече четири кафе.{S} |
него око других.{S} Кола Ставре Јарета уђоше у хаџи-Замфирову улицу мало дубље, па стадоше.{S} |
ху о момцима и чирацима и о пазару, кад уђоше две сељанчице у дућан, да купе гривну — једна ста |
зноја, једнако гледаше за њом. {S}И кад уђоше и замандалише високу капију, још се из чорбаџиске |
на кришом погледала и тајом плакала.{S} Ужасно је проводила и дане и ноћи; дању црне мисли, а н |
ућана, који су јој погледи од неко доба ужасно досадни постали.{S} И она наваљује на мајку свој |
Мане, а сетио се још и тога да Митанча ужасно мрзи чорбаџи-Замфира, јер је овај потстрекавао ч |
ко да избије из главе.{S} И она му дође ужасно немилосрдна и гадна.{S} И кад је она таква у сну |
и поносита са своје лепоте, било јој је ужасно криво!{S} Уједе се за усну, јер јој се учини да |
.{S} Овде ни три недеље није остала. {S}Ужасно јој тешко, дуго и досадно било, и она се вратила |
њигу! — вели Таско и одмери руком једну ужасну дебљину. — „Ласно ти теб’, — рече ми некња Петра |
.</p> <p>— Бре, како то збориш? — викну ужаснути Мане. — Какав „голем нишан”?...</p> <p>— Што, |
само и играла са сваким, тек колико да ужива у триумфу.</p> <p>Кретала се у кругу своје родбин |
Поте и једе печену бундеву и теши се и ужива већ сад.{S} Зато и није чуо кад га је још једном |
од града и вреве и тишме градске, и он ужива у оној пријатној тишини кућевној. — Осем кућице, |
Е много ми ћеф да ти помогнем.{S} Ти си уживај; накриви си капче, а за онај реч „<hi>куче у чаш |
се жагор, а они, скривени у тој самоћи, уживају, јер знају да их нико не зна где су.{S} Ту се т |
алудео, али ниједној се није предао.{S} Уживао је у трофејима као сваки добар војник; а такав ј |
та вирио кроз плот у чорбаџиску башту и уживао у призору описаном у песми.</p> <p>Кад Поте не д |
свира се „Јелка тамничарка”, лепа игра, уз коју се и пева, управо уз коју се песму игра.{S} Ту |
ао — застареле и назадњачке погледе.{S} Уз женско, док је девојка, обично је увек или мајка или |
ђе Мане Митанчу у Трговачкој касини.{S} Уз чашицу мастике, мезетишући маслинке, разговарају се |
ла за то, па као свака ванредно лепа, а уз то још и богата, била је размажена, пуста, немилосрд |
/p> <pb n="73" /> <p>Па опет поче песма уз игру:</p> <quote> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наш |
ећи и очекујући још, као и досад што је уз бакшиш добијала. — Што ми је за паре!{S} Овој си ја |
у песма и певање, а играње и даље траје уз свирку Цигана.{S} Мане стоји, не игра, гледа играче. |
епој Катарини и она нова игра,, која се уз ту песму играла, — а та је песма:</p> <quote> <l>Игр |
као да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко одмиче, а све полетело на њега, и |
.{S} Тетка Дока пије и кафу и мастику и уз то пуши као Турчин.</p> <p>Срчу кафу и разговарају о |
небом немам, — ја је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни за све оне куће, дућане, чифлуке, <pb n="16 |
почео у патицама од шест гроша батргати уз мајку преко калдрме, па све до осамнаесте своје годи |
обучен на дуги миндерлук, што се пружао уз читаву једну страну простране гостинске собе.{S} Бил |
”, лепа игра, уз коју се и пева, управо уз коју се песму игра.{S} Ту је игру јако волела Зона и |
о је Манулаћа он лично да му буде девер уз девојку, додав: нека се покори судбини, ономе што је |
Манулаћев брат од тетке, који је девер уз девојку, храмајући мало, јер га убијају нове лагиран |
м”.{S} Играју сви; кликћу и подврискују уз она силна ћеманета, зурле и дахирета.{S} А Мане се с |
скупоцено, поклон од паша и бимбаша.{S} Уза зид са све четири стране ниски миндерлуци.{S} У сва |
па заокупила папучом по оним женама, па уза сваки удар само викне: „Еве, тој ти је за куче у ча |
оузданом човеку поручено да Замфир даје уза Зону пет стотина дуката мираза на дан прстена.{S} М |
ћама.{S} Прије Ташана и Јевда походе се узајамно чешће и разговарају се и саветују шта ће и как |
зашт’ их не мрсим?!...</l> </quote> <p>Узалуд је Ајша кокетовала!{S} На друге очи, друге косе |
СТА</head> <p> <hi>У њој читатељ, после узалудног и бескорисног читања досадашњих пет глава, на |
га тиме силно узнемире, те се, јадник, узаман баца ногама, стреса товар и самар, али му све то |
највише топлине (оне топлине коју ћете узаман тражити код нас); као и све куће У тим крајевима |
бул и зелена када!“... — оте се многима узвик, кад их видеше једно до другог како играју.{S} И |
га синчића, врти главом и једнако пушта узвике:{S} Бре, бре, бре, бре!{S} Овој ће магаре, — нас |
у кога се загледала.</p> <p>— Лелеее! — узвикну тетка Таска, кад јој рекоше како стоји с њихово |
галантериста”!</p> <p>— Лелее, тугоо! — узвикну Јевда сва преплашена. — Црна Персо, што ти се о |
кера да се удадне...</p> <p>— Тугооо! — узвикну Ташана, па се заплака и седе сва малаксала на м |
испасти за руком.</p> <p>— Побратиме, — узвикну Митанче, — у ватру — у ватру, у воду — у воду!{ |
оспод никому такав срам и резилак!... — узвикну Јевда, када Таско заврши Петракијеву причу.</p> |
ободан разговор, чује се кикот, цичање, узвици: „Мука те изела!” Понекад се и папучама у шали г |
свих страна силно пљескање длановима, и узвици: „Лелее...” и опет страшан смех одасвуд...</p> < |
ивот свога мужа Сотираћа — кога се она, узгред буди речено, врло мало бојала — да неће ни уста |
te> <p>— Туго, Васке, што да прајим?! — уздахне Зоне.</p> </div> <pb n="90" /> <div type="chapt |
иту зимских бледих ружа.</p> <p>— Ех! — уздахну Мане болно и додаде јетко, примајући и миришући |
е, а белким сам мајка!...</p> <p>— Е, — уздахну Таско — тој си је, Јевдо, наш к’смет...{S} Кад |
еше... за спомињување...</p> <p>— Ее, — уздахну тихо Ајша, — видо’ веће ја...</p> <p>— Е, тол’к |
шо, Бога ми ти казујем!...</p> <p>Јевда уздахну и одобраваше главом, па додаде:</p> <p>— Мину с |
едају, махну главом и груну се у прса и уздахну, па шију даље.{S} И сам Манасија — „чапкун Мане |
му, бата-Таско!...</p> <p>А бата-Таско уздахну и прихвати:</p> <p>— У старо време се знало, бр |
, како, како ете, мајка ти! рече и тихо уздахну при помисли да ће све бити што је било, само он |
ка умочена у жуч, а и он сам се често с уздахом изражавао да „пише крвљу срца својега и соком ж |
и још није престао уздисати, али о тим уздисајима наравно да Јевда није смела ништа знати...</ |
ак, али канда је мало, онако потајно, и уздисао за Јевдом, и то годинама безнадежно уздисао.{S} |
сао за Јевдом, и то годинама безнадежно уздисао.{S} Почео је док је још девојка била, и још ниј |
је и она почела помало гледати и кришом уздисати за њим.{S} Ваљда по оном општем закону, по ком |
је још девојка била, и још није престао уздисати, али о тим уздисајима наравно да Јевда није см |
е старо турско време, чорбаџиско време, уздисаху Замфирови, било би лако: дегенеци (а можда и с |
м.{S} Ах, да је оно старо турско време, уздисаше стари Замфир, када је он после паше и владике |
да највише махалских девојака гледају и уздишу за Манчом, па је и она почела помало гледати и к |
пита из кога су села и чије су, али се уздржа, ваљда зато што је у Манином дућану.{S} Девојке |
У кућу си ми, што да ти прајим? — вели уздржавајући се домаћин, а сав блед од љутине.</p> <p>— |
ина, али само зато што је био Крстовдан уздржала се и није му тога дана ништа споменула.{S} Али |
јаком из Казанлика, — и не могаде да се уздржи више!{S} И кад Цигани хтедоше да престану, даде |
Васке, пази си! — шану Зона и стаде сва уздрхтала и плашљиво се осврташе да је ко не види.{S} С |
бре! — чуди се Јордан и једнако се шета уздуж и попреко по соби, погледа свога синчића, врти гл |
погледа плашљиво око себе, <pb n="9" /> узе ону зечју ногу и минђуше, шмркну и продужи посао и |
е ред?!...{S} А татко што да праји?!{S} Узе си на брата дете, рече: „Сотирче ће ми је по саг’ с |
е!{S} Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги кучиште, ама ме не целива у руку, како је адет у |
> <p>По решењу фамилијарног већа, Јевда узе преда се једнога дана сина Манчу.{S} И пошто је жен |
ом је неком милом испуњавала...{S} Зона узе за руку Гену, приђоше и ухватише се међу играче.{S} |
муштерија!...{S} Немаш те паре!... — па узе испред носа забезекнутом муштерији поређане ствари |
тресуљку”, омиљену игру Манину.{S} Мане узе за руку и поведе на игру младу лепу Калину, комшини |
} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги кучишт |
за тој па да ми је!” реко’ гу ја, та си узе једно сикирче. „Зар ће сам трговачки суд, та да не |
ћао се да није ни за какав посао — зато узе пушку и оде у поље, да се разоноди мало.</p> <pb n= |
тавити и протумачити.{S} И стари Замфир узе на себе ту дужност, обећа се да ће уложити сав свој |
кочи са седишта, али га Замфир поврати, узев сам столицу.</p> <pb n="174" /> <p>— Остани си, ос |
же каква сам била т’нка и висока кад ме узеде, ете, мој Сотираћ...</p> <p>— Ама, била си де, ам |
рга” снесоше јајца у Тодорчине, а ја ги узедо’ и донесо’! — вели мали Манулаћ, олизну нос и пре |
имо си и чекамо да не послуже.{S} Ја си узедо’ с астал ону књигу, албум, па си гледам, преврћем |
њег’?!{S} Има си дућан, ем как’в дућан, узеја је саг под ћирију и онај до њег’ што је дућан, па |
<p>Стара, искусна и речита тетка Таска узела је на себе ту тешку и части пуну дужност да опет |
а, хвала Богу, нико није „скочидевојку” узео, па неће ни Манулаћ, макар се никада не оженио, ма |
ити, па тек онда улази.{S} Мане је сада узео и једног шегрта, који већ пола године дана — од по |
потребу да се мало поодмори.{S} Тада би узео тамбуру и отишао у лојзе, или пушку, па отишао мал |
зета, она је, истина, мало подужа, али, узета као роман, она је ипак кратка; јер она и није упр |
управо као нека епизода.{S} Као епизода узета, она је, истина, мало подужа, али, узета као рома |
опет вели да их све воли и да ће их све узети за жене...</p> <p>Отпоче оро.</p> <p>Одиграше нек |
е Мани девер.{S} А сем тога, тако ће се узети да је остао момак и да оног брака са Швабицом Хер |
е му неки лек, тај мора лећи у кревет и узети лекове, па ма се осећао здрав као бик. — Легни си |
пропратити и с каквим потсмехом све то узети.{S} И одмах одлучно рече да то никако није прилик |
еко и по четири!{S} Мане, и он ту, и он узима две таблице да игра.</p> <p>Келнер меће пред свак |
већа живост.{S} Келнер разноси таблице, узимају сви, ко једну, ко две, а неко и по четири!{S} М |
н, седао и почео да ради; неколико пута узимао преко крила неку пушку (а сви су веровали да њом |
пушку, па отишао мало у лов.{S} Или би узјахао коња, па отишао чак до Врања, до Коштане, па би |
, нећу сам!” А оне га питају коју ће да узме, а он каже: „Све по авлију и по сокак”.{S} Сви се |
чорбаџи-Замфир, куде је тај смрт, да ме узме у Горицу, да се не мучим... пшешко живење моје?!.. |
да му је Мане опасан конкурент, кад се узме у вид његов кућевни трошак и кафански џепарац.{S} |
ишаљци — она је само гледала.{S} Тек се узме за руку са којом другарицом својом, а најрадије и |
збаци плитке кондурице с ногу, седне и узме тамбуру, па запева ону своју најмилију песму:</p> |
прибојавао помало); тада чорбаџија брзо узме на се озбиљан вид, па као да ништа није ни било, б |
ад сиротиња, што не може да се формално узме због трошка, почне <pb n="162" /> као господа — да |
б’ искам да ти бидне убаво!{S} Зашто да узмем нику, а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а?... |
м какав голем! — на врата?!...{S} Та си узмем оној сикирче, па и по катанци, па и по сандаци!{S |
не. — „Што ће да чиним?”...{S} Па ћу си узмем једну!{S} Што ми ти па саг тол’ко збориш, како да |
на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега Халила!...” И истин’ збореше жена |
гда не понови”...</p> <p>Или, још боље, узми ово на прилику: живе невенчано господа, и нико нећ |
, и <hi>они</hi> профанисани...{S} Ено, узми по новинама!{S} Споречкају се двојица, два сиромаш |
, оди срам и резилак!{S} Жива ти ја!{S} Узми си, доведи си дом невесту!{S} Погле кол’ки човек с |
па то ти је!{S} Ено, гледам само...{S} Узми само по нашим новинама!...{S} Новине, новинари, бр |
анчо! — рече Јевда подигнутим гласом. — Узми се, дете, у памет!{S} Бог дужан ником не остањује! |
ори!{S} Еве ти мој сапун!” вика једна. „Узми си, стринке Доке, мој сапун, кирид-сапун је!” вика |
пријатеља, који су једва дочекали да га узму на решето.{S} Иако стари Замфир не само да ни речи |
вдо!{S} Што ће да бидне убавиња, кад се узму!{S} Убав Манча, а убаво, ете, и Замфирче, оној Зон |
рицом својом, а најрадије и најчешће се узму за руку она и Генче Кривокапско, па отрче весело т |
дисали, и како им је зар писано да се и узму.{S} А да то не би био први случај, нити какво чудо |
рјуци?{S} Кој ће те такву, без курјуци, узне?!” — А Зона јој одговара: „Мори, глај си посла, на |
е по саг’ син и наследник!” ’хоће да га узне за ортака, — ама још неје у теј године!... <pb n=" |
нек’ си остане резил... па нека гу таг узне кој хоће и кој сме...</p> <p>— Ће да гу узне, ама |
и плот неје далеко!” Ама стра’ ме да не узне нику белосветску...</p> <p>— Е, ашкољс’н за тај ре |
иже обрве.</p> <p>— А што па?{S} Ако не узне из вашу кућу — ће остане неженет?{S} Мори, за тој |
{S} Тол’ко му богатство!...{S} Он ће си узне спроти себ’ нику сиротицу измећарку, што ће да си |
кој хоће и кој сме...</p> <p>— Ће да гу узне, ама треба да си има траву стискавац...</p> <p>— А |
, ете, некуј послу у чаршију.{S} Па ели узнем по-за себ’ измећарче, ели си сам узнем фенер, ока |
ет!...{S} Што несам бећар, та да гу ели узнем ели отмем од татка гу”, — тол’ко што је лепотиња! |
узнем по-за себ’ измећарче, ели си сам узнем фенер, окачим га на чибуче ели на пуле оди џубе, |
ку муву магарцу у уво, па га тиме силно узнемире, те се, јадник, узаман баца ногама, стреса тов |
афе, а Замфир једнако ћути. {S}Паша већ узнемирен.</p> <p>— Што си ћутиш, чорбаџи-Замфир?!...</ |
ске и аласке свађе и грдње, и потукли и узнемирили читав овај крај, као да смо у централној Афр |
, по томе, и страшније за распростирање узнемирујућих (и истинитих и лажних) гласова него неки |
де, ама саг, ете, неси!</p> <p>— Море, узни си ти сал мене, па ич не бери бригу!{S} Ако треба |
имам!...</p> <p>— Стани потурњак, па си узни и цело тесте...</p> <p>— Да не да Господ... ја си |
о леп почетак и напредак прекинут је, а узрок су томе, тако да се изразим, „месне околности”.{S |
пет исто тако (унеколико, наравно) бити узрок ономе што ће се испричати у идућим главама.</hi> |
ни да чује за њега, иако је већ нестало узрока свађи између оца и сина.{S} Јер Митанче је добио |
ји је, како је она уверена била, све то ујдурисао!</p> <pb n="159" /> <p>Глас, једаред раширен, |
је и муфталук, — па се то некако сложи, ујдурише му се то некако...{S} Врана врани очи не вади. |
то ко да је и мени!...{S} Па, молим те, ујдуриши ти то; а ја знам шта је право...</p> <p>— Не б |
S} Дуго су се још живо разговарали, кад уједаред упаде тетка-Дока међу њих баш кад су јој се на |
је лепоте, било јој је ужасно криво!{S} Уједе се за усну, јер јој се учини да ће Мане још моћи |
ировима.{S} Кад скочише на њ све тетке, ујне и стрине — све Ураније и Калиопе, Таске и Ташане, |
шана, мајка Зонина, и све остале тетке, ујне и стрине, које се десиле ка окупу...</p> <p>И одма |
трашним претњама, а све тетке, стрине и ујне дугачким придикама и клеветама, сложно салетеле Зо |
комбинацију, био љубимац свију стрина, ујни и тетака Зониних, и био предмет и повод непријатни |
еферата, него и од свију других стрина, ујни и тетака, које се после Таскине походе изређаше и |
амарила, састављена из тетака, стрина и ујни, решила односно пронесених гласова; како, то јест, |
своје родбине, својих тетака, стрина и ујни, и по чорбаџиским кућама.{S} У — тако да рекнем — |
велика.{S} Пуно неких тетака, стрина и ујни.{S} И оне не само да приметише како им је њихова З |
о, па не може да их свако вече односи и ујутро опет доноси у зеленим кесама, као некад што су с |
много, а трећега дана од измирења рано ујутро читаше изненађене чаршилије нову фирму над врати |
код мене!...” Ете тој и Мане работи!{S} Ујутру под мишку си доноси, увече па под мишку односи!. |
носи силне паре и меће их на гомилу.{S} Ујутру оде, а увече дође.{S} Нема више оне раскошно буј |
е леже у кревет, шапуће те стихове; кад ујутру устане и потражи папуче, опет му се ти исти стих |
ућан?...{S} Како онај Насрадин-’оџа што ујутру садеше лук, а увече га чупаше и меташе под душек |
.{S} И он нађе да ће бити најбоље да се уклони мало од куће. <pb n="198" /> Па тако је и урадио |
је и то нека фајда што ће се неко време уклонити испред очију света; свет ће је заборавити, па |
мислио је на њу, али само још утолико, уколико је желео да јој се освети.{S} А на освету је је |
ћи стереотиписало се.{S} И само утолико уколико је код нас „свако чудо за три дана”, само утоли |
е ствари, као: минђуше, зарфове, пафте, укоснице, ланчеве за сахате и муштикле и табакере од ср |
е!...{S} Из Турцко три рисјанке из арем украде си и претури ги овам преко границу...{S} Познава |
аћ уграбија, — па саг, бива ли ја да гу украднем?...{S} Кујунџија сам, ама... „носено злато”... |
а спроти теб’ прилику, — па ја да ти гу украднем и даднем, ем сас какав алал!...</p> <p>— Ех, — |
аре:</p> <p>— Море, ако искате, може да украднемо све тетке, стринке, куме и кумице.{S} Ја мисл |
да ништо неје било, а оно дођи к ноћи и украдни гу... ће те чека, па, вика, ако се зове „побегу |
пазар и да пази да си селске невесте не украдну нику минђушу из дућан... и да се кара сас селск |
јку Костадинку! „Нане, поскоро ће да ни украдну тета-Зону!” <pb n="119" /> А Зона силно бризнул |
а и ти!...{S} Тету Зону ти искају да гу украдну!...{S} Нећеш више да спијеш код тету — ће гу ук |
} Нећеш више да спијеш код тету — ће гу украдну.{S} А ти си ћутиш ту, а имаш си такво убаво кра |
сплашене кокошке.</p> <p>— Бреее!...{S} Украдоше Замфирово девојче! — викнуше изненађени мушки |
х дугих руку, дуга лица и великих уста, укратко: једно најобичније дечје лице, за које не зна ч |
осећа да не може више овако остати!{S} Укратко, чуди се како то и може и једног дана бити без |
а Коте, звиждукао баш ту исту песму.{S} Укратко рећи, <pb n="10" /> та се песма најрадије певал |
ао ни чупав, ни неумивен, ни необучен — укратко, није био бедна изгледа, како обично изгледа чо |
с амбрелима, да све пршти — а они само укратко пишу: „Били смо”, веле, „очевици једне непријат |
и њене дуге косе, које беше пребацила и укрстила преко груди, покривених танком провидном кошуљ |
ј та самоћа, која је заклања од погледа укућана, који су јој погледи од неко доба ужасно досадн |
="60" /> прилику да се искраде од очију укућана...{S} Ту би најволела и да ноћива, али јој мајк |
нареде, прегледају, покарају и помилују укућане пре свеће и вечере.{S} Једни, а њих је већина, |
тражећи чак и Зону, да с њом проговори, укућани се просто згрануше, показаше му врата, и тако о |
мо бео прост и једноставан зид, тако да укућани нису имали никакве везе с улицом.{S} Прозори с |
д абоноса давало му је свечан изглед, и укућани су однекуд слутили да се домаћин кренуо на врло |
дериштету неку промену.{S} Уосталом, и укућани је не сматрају већ више за дете; то се види и п |
и десно у сокак и гледа...</p> <p>Па и укућани приметише на дериштету неку промену.{S} Уостало |
љених јела. {S}У тој кујни се и чељад и укућани прекодан најрадије бавили.{S} Кујна је била нај |
уштају по кућама чивију на порту, и сви укућани већ давно су код кућа. {S}И никога по улицама н |
је отпочео једним подужим уводом — који укућани ништа нису разумели, — и прешао на ствар и разг |
и је? — викну му тетка-Дока још с врата улазећи у дућан.</p> <p>— Што је? — пита је Мане.</p> < |
не може на млађе ослонити, па тек онда улази.{S} Мане је сада узео и једног шегрта, који већ п |
, не скакуће више с ноге на ногу; а кад улази на капију, она се увек, пре но што уђе, окрене и |
уступе ту малу собицу, ћилер, у коју се улази на врата која су између два долапа, па се тако је |
око куће хаџи-Замфирове; привиривале и улазиле унутра под разним изговором: једне тражиле хаџи |
ноштвом прозора с капцима.{S} У кућу се улазило преко многих широких басамака.{S} Авлија простр |
мао нужде да ускаче на ћепенак, него је улазио на врата достојанствено; застане увек мало на вр |
се забленула у Ману и застала одмах на улазу у дућан.</p> <p>— Што искаш, што ти треба?</p> <p |
испали пушку, иако су били већ на самом улазу у варош, где их је Гмитраћ чекао, па завали руке |
гао повести за собом ни једну јуницу на улару, акамоли најлепшу девојку, као што је Зона!... .< |
оћ!{S} По-за домаћина смејаше ли кој да улегне у кућу?!{S} А си домаћин дође, а измећарка си ту |
и свршена работа!{S} Нема веће нико да улегне на порту!...{S} Нема доцна кући долазење!{S} А с |
аше</hi> па за паре... и што иска да си улегне у чорбаџиску, потакву фамилију...</p> <p>— Е, до |
Па си сас оно сикирче обијем катанац и улезнем у сопче...{S} А у собу, што ће да видим: мој ср |
не!...</p> <p>Или други пут, опет тако, улети сав задуван с по једним јајетом у свакој руци.</p |
ким кокошкама.</p> <pb n="85" /> <p>Тек улети усплахирен пред мајку и почне испрекидано:</p> <p |
ним таквим погледом охрабри кога, да му улије неке наде, да га залуди, а после да га одбаци.{S} |
али никакве везе с улицом.{S} Прозори с улица им нису одвраћали пажњу породице на свет што <pb |
врдише тачно и поименце којим ће је све улицама одвести у амам, а којим ће је, другим улицама, |
оном у средини, у амам.{S} Једним су је улицама одвели, а другим су се улицама после сви вратил |
, а зна отприлике куда ће и којим ће се улицама вратити, — колико пута скочи са седишта и остав |
им су је улицама одвели, а другим су се улицама после сви вратили.{S} Тако је свету јављено бил |
а одвести у амам, а којим ће је, другим улицама, вратити из амама.{S} Тако ће се, говораху, јед |
>Баснама</hi> често виђала по главнијим улицама.{S} Сутрадан је позвала Уранију и Калиопу, реше |
на кола и ударише опет другим споредним улицама и упутише се у чорбаџи-Замфирову улицу, која је |
самој чаршији и по главнијим централним улицама гласови о том догађају нису, наравно, били тако |
аг ћу сам туј!” па полети другим пречим улицама, с другога краја, само да се сретне с њом, да ј |
и већ давно су код кућа. {S}И никога по улицама не беше, само што ноћни стражар далеко тамо у м |
ге, а глава да прсне.{S} Ни тумарање по улицама, ни покушај да се разгали у веселом друштву и д |
тавре и Мане упутише се журно кроз неке улице, које су све празније и мирније бивале.{S} Седоше |
она јучерашња шетња кроз онолики свет и улице, и зато је и сама заредила по многим познатим кућ |
је као була с јашмаком и фереџом.{S} С улице је био само бео прост и једноставан зид, тако да |
гнезданце!{S} Кућа није имала прозора с улице. {S}Изгледала је као була с јашмаком и фереџом.{S |
је с друге стране, мало подаље, на углу улице, била чесма, надалеко чувена са своје добре воде; |
лете одмах право у Замфиров крај.{S} На улици срете баш као поручену Васку измећарку, заустави |
ућа му је била у једној тесној и кривој улици у близини цркве.{S} Капија велика, сва ишарана че |
о не види.{S} Срећом, нико не пролажаше улицом, јер већ беше време кад грађани спуштају по кућа |
мушко.{S} Чак је, пролазећи Лесковачком улицом, намигнуо на три младе Чивутке, које су се шетал |
оше <pb n="135" /> с тестијама воде том улицом видеше при светлости општинског фењера све.{S} В |
ко да укућани нису имали никакве везе с улицом.{S} Прозори с улица им нису одвраћали пажњу поро |
ајживље, кад леп дан измами све живо на улицу — старије на разговор, млађе на ашиковање, а дечу |
лицама и упутише се у чорбаџи-Замфирову улицу, која је нешто живља била, јер је с друге стране, |
ла Ставре Јарета уђоше у хаџи-Замфирову улицу мало дубље, па стадоше.{S} Из мрака приђоше колим |
смирају свом беше, врати се и Мане, не уловив ништа.{S} Од силних мисли и осећања није ни лови |
, кад сам, ете, ловџија, фукара?{S} Кад уловим ће вечечерамо, кад не уловим ништо, без вечеру ћ |
ра?{S} Кад уловим ће вечечерамо, кад не уловим ништо, без вечеру ће легнемо.{S} За мен’ је сиро |
вратио кући; а да тога дана ништа није уловио, чак ни пуцао, није ваљда нужно ни да кажем!...{ |
...</p> <p>И сада се изменише прилике и улоге.{S} Сад је Манча гледа онако као некада она њега, |
завери, имајући у њој и своју одређену улогу, којом ће припомоћи да ствар испадне као што треб |
узе на себе ту дужност, обећа се да ће уложити сав свој ауторитет и утицај на јогунастог Петра |
ешто стегне око срца: пада му, вели, на ум његова Јелисавета, која би сад исто толика и истих т |
Мане је све оно у суботу већ био смео с ума, и није могао ништа ни слутити, и зато му је ово са |
едмет те песме! {S}И то вам ни писац не уме казати, јер то ни сам не зна, али оно што зна, то ј |
те...</p> <p>— „Дете”, — а виде ли како уме да збори и што иска да пазари?{S} Познаваш ли <hi>г |
у у Мана, — а био је врло леп — па и не умеју одмах да кажу зашто су дошле и шта хоће!...</p> < |
комшиску авлију или преко сокака што је умела и смела сама поћи.{S} Зато и није било лако Мани; |
ове, тако да никад није сама; а и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се да слоб |
ма је мало помогло.{S} Јер Дока је увек умела некако лако и вешто да намирише где је добро друш |
била је одмах испуњена.{S} Она је чисто умела сину и мисли његове погодити; чим би само помисли |
д Дока на измећарку. — Искочи се, дете, умем си ја да пијем кафу и без теб’! — рече и извади та |
а су цифре увек некако сувопарне, па је умео то викање цифара својим хумором и зачинити.{S} Осл |
ако да га назовем — психолог, па је чак умео да опази кад је која кокошка, да простите, у вољи |
p> <hi>У њој је испричано како се вешто умео осветити Мане Зони, тако вешто да је испало сасвим |
све то изнесе напоље.{S} А то је сасвим умесно било, јер, ако и даље остане то ту при руци тетк |
је похитао ради материјала, а да ће га умети обрадити — то је већ његова брига, управо, није г |
ку, та му саг ове наше несу прилика?! — умеша <pb n="37" /> се тетка Дока, али не доби одговора |
била...</p> <p>— Ласно, мори, за тој! — умеша се тетка-Дока, и на велико запрепашћење њихово до |
лензуци</hi>...</p> <p>— Е, тој може, — умеша се стари Замфир, који се слатко насмејао. — Тој м |
спроти трговачку и чорбаџиску кућу... — умеша се тетка Таска, која се досад доста резервисано д |
посао, нека га и носи, али што да у то умеша и невину децу?!” И једнако понављаху: „Црна мајка |
за њим једно „Уа!” али се ту сада Зона умешала, па не да.{S} Смеје се, истина, али га ипак бра |
да се ни опепелити да је он штогод у то умешан. — Ено, ономад је истук’о једног што га је запит |
је његова фатална супруга Хермина била умешана у неку повећу интернационалну дружину за правље |
на спомену Докино име, — да је и она ту умешана била, — Јевди је онда све јасно било, све је ве |
старога хаџи-Замфира.{S} Морао се и он умешати и једва се разабрао, онако бунован, и сазнао у |
, а ко њена Зона учена, није више онако умиљата, али је учена — врло учена, све на свету зна, н |
ао свежег и мирисавог јутарњег ваздуха, умио би се јутарњом росом, па би се одатле, окрепљен и |
ген и ибрик и танак пешкир.{S} Он би се умио, обрисао руке и лице, и мало али само обичаја ради |
шана, па се ухвати за главу, а после се умири мало, па поче: — Ете, како може да си стане „побе |
ве до Куршумлије, Ристовца и Сукова.{S} Умирио се мало и стао опет размишљати, и већ га глава з |
женим, нане, ти ич бригу да не береш! — умирује је Мане. — За мен’ ласно; теке за теб’ искам да |
как’в ешеклак!...</p> <p>— Де, мори, — умирује га Дока, — ти ме знајеш убаво!{S} Не ли смо род |
е, једна вера...</p> <p>Стари Замфир је умирује, и све би се мирно свршило, да Дока није дирнул |
Ће се бијем, а ти сал да сеириш.</p> <p>Умирује је Мане и вели да никаква боја неће и не сме би |
а придржавају у колима девојку, како је умирују, како је покривају неком марамом; неко мување у |
и јој сада опет у машти изиђе пред њене умне очи и мио, дивнији и милији него икада дотле...</p |
лавноме порасла у обиму и детаљи јој се умножили, — није нужно ваљада ни спомињати.{S} Чак и он |
аститом листу стојало од речи до речи: „Умољавају се поштовани читаоци за извињење што је лист |
о нешто тужно, нешто све расејано, неки умор и тишина целога тога дана, све док није у сам мрак |
од којег поправљања добише и сами неки уморан и скоро рећи глуп израз на лицу.{S} Појављују се |
ликом пређе преко ње тако равнодушним и уморним погледом, као да је то неки нахерени дирек од о |
епљен, целе ноћи бди над имањем и чашћу уморних и заспалих грађана...{S} Почеше се разилазити и |
као да ће да се заплаче и гледа сањиво, уморно и тужно по другарицама, које се скупиле око ње.{ |
ко свет игра.{S} Зона гледа равнодушно, уморно и као мало потсмешљиво по овом шаренилу и весељу |
pb n="143" /> <p>— Јок! — одговара Зона уморно и уви се још јаче у своју зелену свилену бундицу |
се спусти и седе на миндерлук и гледаше уморно и тужно доле устрану.</p> <p>— Што ти је, мори?< |
певају сложно оба реда...</p> <p>Дан на умору, издахнуо већ; звезде трепере с неба, тихо вече с |
поп</hi>, бобу <hi>боб!</hi>...{S} Него умотавају то, крију у кучине, те: симпатишу једно друго |
се одазва на позив и изађе из собе.{S} Умотана у бундицу, са повезаним челом и омотаним вратом |
>Једнога дана у први сумрак, баш кад се умотана у бунду, пошивену зеленим атласом, враћала Зона |
езданог неба, месеца, и Зоне како стоји умотана у бундицу своју с истуреном левом ногом и погле |
перо, којим он пише, просто једна жаока умочена у жуч, а и он сам се често с уздахом изражавао |
а уста): „А јој, побратиме, пусти ме да умрем!...” па иде даље другим сокаком, где опет тако не |
чно тада и говори о смрти.</p> <p>— Кад умрем, нане, убаво да ме са’раниш...{S} На гроб да ми т |
меје кроз плач, па вели: — Ама ја ћу ти умрем, нане!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
ради бакшиша (јер он би по овом бакшишу умро од глади), него долази ради томболе, коју сви радо |
на себе и како треба да јој је увек на уму <hi>чија</hi> је и <hi>која</hi> је она.{S} И ређах |
<l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Опет умукну песма и певање, а играње и даље траје уз свирку |
: постављала јој је тако вешто обична и унакрсна питања, да је ова све казала, и не знајући шта |
е ни било <pb n="15" /> и као да ни две унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ досад пет девој |
стрине Манине поседале по миндерлуцима унаоколо и све срчу кафу, а понеке и задиманиле као муш |
јвише у Манчу гледала, пратила га очима унаокруг колом.{S} И што се он у игрању више и ближе пр |
ојим пером да опише. {S}Био је радостан унапред што ће на лицу места први он наићи на обилан ма |
старе чорбаџиске куће, претстављала већ унапред себи како ће се то тамо чути, како пропратити и |
руке и смејао се задовољно, уверен већ унапред да ће им све лепо и лако испасти за руком.</p> |
ати се за чело и, тешко дишући, гледаше унезверено око себе, и не вероваше чисто оној тишини и |
прошлој глави, а што ће опет исто тако (унеколико, наравно) бити узрок ономе што ће се испричат |
одмах усу кафу у филџане са зарфовима и унесе и послужи их.</p> <p>Дока се искашљује и спрема д |
.{S} Била је тужна и замишљена.{S} Плач унесрећеног девојчета звонио јој је једнако у ушима као |
тиме је само још већа забуна начињена и унета у јавно мнење, које се тиме поделило, па једни тв |
е хаџи-Замфирове; привиривале и улазиле унутра под разним изговором: једне тражиле хаџију, друг |
о, свуда види само господство.{S} А тек унутра, у кући, у претсобљу, шта све човек може да види |
имаш убаво унуче... шебека ћеш имаш, а унуче јок! — рече и љутито залупи врата за собом и оста |
онога Манулаћа, берем ће да имаш убаво унуче... шебека ћеш имаш, а унуче јок! — рече и љутито |
бела глава, бре брате; има си зетови и унучики, па си пролази, па ни има по-за себ’ измећара, |
уга — постала опет она стара, поносита, уображена, хладна, чорбаџиска Зона!... .</p> <p>Васка ј |
Зону звали су просто <hi>Зоне</hi>.{S} Уопште, одношај је патријархалан и срдачан. {S}Чорбаџи- |
ди се, али не пориче, нити се брани.{S} Уопште, код те средње класе са женидбом иде много брже |
рте, певачка друштва и школе играња, -— уопште дакле на све те ствари где се млађи свет може са |
ини најбољи и најрадикалнији лек сваком уопште друштвеном злу и мани. {S}И он је био спреман на |
="126" /> поверити тетка-Доки, која је, уосталом, и дужна да му помогне, јер она му је, мишљаше |
шћу му <pb n="70" /> мало руке, што је, уосталом, — како он тврди — фамилијарна болест код њего |
чинио тај преокрет у животу Макином.{S} Уосталом, и без тога не би се дуго чекало на то, јер та |
приметише на дериштету неку промену.{S} Уосталом, и укућани је не сматрају већ више за дете; то |
ојала — да неће ни уста отворити!{S} Но уосталом, све то избегавање њу је мало бунило, а онима |
Бога ми, и нашљемам ове ракијчине!... (Уосталом, знаће се и то у своје време...) Од муке је св |
по једно скупоцено сребрно кандило гори уочи недеље и празника пред иконом из Русије, која је с |
шај гу, Калино, што збори!{S} Иди си! — упаде Гена у реч и повуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — |
ћу да чиним...</p> <p>— И при мужа... — упаде јој у реч заједљиво Зона.</p> <p>— Па, ако дадне |
то бити, отворише се врата и тетка Дока упаде у собу.{S} Да је други ко кроз сам сулундар упао |
у се још живо разговарали, кад уједаред упаде тетка-Дока међу њих баш кад су јој се најмање над |
Зона расејана и замишљена.{S} Ништа не упамти што јој кажу.</p> <p>Ако је Замфир пошље по чибу |
бу.{S} Да је други ко кроз сам сулундар упао међу њих, не би му се тако зачудиле као ово сада њ |
ена по вољи, ни кошуља му није опрана и упеглана као што би он хтео.{S} Сваки час сукоб с мајко |
са Зоном, да је заустави, ослови, да је упита он сам последњи пут...{S} Ако ништа друго, а оно |
животу њиховом после свадбе, па се трже уплашен и од саме помисли те.{S} Врати се опет мислима |
а још једаред удари, али га остави, кад уплашени Поте увуче врат и главу као корњача, да би изб |
ака и стаде пред њу.{S} Васка се измаче уплашено устрану.</p> <pb n="109" /> <p>— Леле, Васке, |
> <p>— Лелее!{S} Не збори си!... — вели уплашено Јевда.</p> <p>— „Чешљеви, сапуни, ђулијаци нек |
дна реч...</p> <p>— Пушти ме! — вели му уплашено Зона и окреће се на све стране.</p> <p>— Ти не |
..</p> <pb n="95" /> <p>— Доке, — викну уплашено Мане на њу. — змија ће те уапи, ако напрајиш к |
јој и развика се на њу тако, да се ова уплаши горе него што се икада уплашила од оних који је |
да се ова уплаши горе него што се икада уплашила од оних који је плаћају — и признаде јој све, |
рави целу ствар, — тада се тек још више уплашио и решио се да сам покуша још један, и то послед |
а у Србију само пиво као пиће познавао, упознао се овде и с вином; потреба државна изискивала ј |
а.{S} А имала је обичај да оно што каже упорно брани, па и да се потуче, јер је била позната ка |
е их је занимало од куда да толики тако упорно тврде, да су све то видели што се сад прича.{S} |
и своју корист: обесиће му се о врат и употребити догађај у своју корист, или тако нешто учини |
давно биле заборављене, сад су оживеле, употребљавале се и почеле опет циркулирати.{S} Шта је с |
атко; тој ви је, вика, на знање и, ете, управљање!{S} Ич да му никој не дава паре, зашто не пре |
ања, а по потпису се није знао ни могао управљати, јер је на свршетку овог пакосног написа као |
претседник суда и директор гимназије и управник препарандије, а сва та господа, — као што је с |
ничарка”, лепа игра, уз коју се и пева, управо уз коју се песму игра.{S} Ту је игру јако волела |
мети обрадити — то је већ његова брига, управо, није га ни брига било за то, јер његово је перо |
ажем, „крађи и прекрађи“ Зоне, које је, управо, било мишљење интелигентнијег и слободоумнијег д |
ака, коме посао није ишао најбоље; или, управо, ишао је посао, али он није био задовољан зарадо |
ио лепота од човека.{S} А и сам епитет, управо епитети, сведоче то.{S} У чаршији је имао неколи |
<head>ГЛАВА ПЕТА</head> <p> <hi>Она је управо као нека епизода.{S} Као епизода узета, она је, |
ман, она је ипак кратка; јер она и није управо ништа друго него један кратак сензациони — али з |
n="66" /> ту где је долазио и Мане, или управо где се најдуже бави, јер он је имао обичај да за |
пет свира.{S} Бакшиш ретко купи, јер он управо и не долази у Касину ради бакшиша (јер он би по |
е то лако било: ништа лакше од тога. {S}Управо, друкчије није могло ни бити, кад стари богати З |
ђије; ни њега није оставила на миру. {S}Управо, није ни спомињала ни претресала Ману, него Ђорђ |
ли гађају; а чим уђе мушко, оне ућуте и упреподобе се, као да ништа није ни било <pb n="15" /> |
искачала никуд? — запита тетка Таска, а упрла испитивачки поглед у Ташану и доњу усну истурила |
у корист, или тако нешто учинити што би упропастило ову овако лепо замишљену ствар.</p> <milest |
је претио и претњу своју и испунио.{S} Упропастио је, и она сада остаде на потсмех као ниједна |
ене утвари и сосуде, — јер он зараду ту упропашћује с <pb n="29" /> мухамеданцима, нашим највећ |
ако силно.{S} Погледа, а све очи и руке упрте на коловођу: њему се смеју.{S} Погледа и Мане на |
e unit="subSection" /> <p>Ставре и Мане упутише се журно кроз неке улице, које су све празније |
ударише опет другим споредним улицама и упутише се у чорбаџи-Замфирову улицу, која је нешто жив |
ном, и виде како Мане и Калина пођоше и упутише се заједно, и чу како се Мане нуди Калини да је |
сабља!{S} А због тога ваљада и није се упуштао у озбиљне, „поштене намере” с осталим девојкама |
оног тако полако нестати.</p> <p>Тако и ураде.{S} Дође зет Гопе по Зону и одведе је.{S} Али је |
потстрекавао чорбаџи-Петракија да онако уради са сином, а и сад га још једнако храбри и саветуј |
ло од куће. <pb n="198" /> Па тако је и урадио.{S} Казао је домаћима да иде; иде, вели, једно д |
уга и девојка”, а што би рекао, то би и урадио, јер би <pb n="125" /> свуд дочекан био, и прича |
изнео тај глас за девојку; ако је ко то урадио, то није нико други него Манулаћ.{S} Међутим, и |
егова давнашња жеља.{S} Обећа јој да ће урадити онако како она жели.</p> <p>И тако је тај испад |
говарају се и саветују шта ће и како ће урадити да све то испадне што боље. {S}Оне саме све то |
у и Манулаћеву.{S} Замолила их да оду — Уранија до Манине, а Калиопа до Манулаћеве куће, и да и |
.{S} Зла слутња се обистинила.{S} Тетка Уранија јој је све испричала.{S} Кад им је, вели, она р |
quote> <p>— О Господи! - крсте се тетка Уранија и тетка Калиопа од чуда што их снађе.</p> <p>— |
а више трговачке науке (на што се тетка Уранија грохотом насмејала и рекла: „Лелее, старо магар |
рају обе тетке, и тетка Калиопа и тетка Уранија.</p> <p>— Мори, кој ве пита: бричи ли се владик |
ако, отприлике, нека каже.</p> <p>Тетка Уранија оде, али се не врати.{S} Нема је ни у понедељак |
Габровачку.{S} А сем тога, — причала је Уранија — и то је имало нешто да значи, и није тек онак |
и да верују чаршиским гласовима, јер је Уранија одмах сутрадан чула — достављено јој је — да се |
ватиле и оне друге две тетке, Калиопа и Уранија.{S} Само се тетка Дока не смеје, него се љути; |
маћица Ташана, Таска и тетке, Калиопа и Уранија.{S} Подупрле зид леђима, подавиле ноге и метнул |
је једногласно и сложно тетке Калиопа и Уранија. {S}Што ни треба ти па да нам га казујеш?...</p |
А за Зону имамо си веће прилику! — вели Уранија. — Кој си је нашеја прилике за стареје сестре њ |
Зато се прве недеље поподне крену тетка Ураније (јер је од тетка-Таске, која је иначе свршавала |
ише на њ све тетке, ујне и стрине — све Ураније и Калиопе, Таске и Ташане, сва та женскадија, — |
зато се у четвртак крену сама Ташана до Ураније, да види шта је било.{S} Зла слутња се обистини |
е и вратише се с невеселим гласима, јер Уранији рекоше да сумњају у Манулаћеве, а Калиопи опет |
па се тек погледа с Таском, Калиопом и Уранијом, јер им свима дође чудно већ само то што је ба |
авнијим улицама.{S} Сутрадан је позвала Уранију и Калиопу, решена да учини још једаред, последњ |
вују,</l> <l>Сербез к ноћи лежу, спију, урањују,</l> <l>Теке у собу ми често нагвирују:</l> <l> |
сам господин Ратомир, директор и главни уредник листа <hi>„Слободна реч”</hi>, најпре заинтерес |
сало је у листу — директор и главни наш уредник сву ноћ лумповао, и сад, пијан као земља, спава |
експедиције, ни до ајнлегерке, него до уредника, јер је — писало је у листу — директор и главн |
к би тада зажалио на судбину своју и на уређење у свету: <pb n="27" /> што је то Бог оставио да |
авити оно што треба и где ће се наћи на уречено време.{S} Мане ће чекати Ставру у Трговачкој ка |
ћајући се њега и речи његових, а седећи усамљена, засипана јесењим лишћем, на доксату, и кидају |
себе, и не вероваше чисто оној тишини и усамљености у којој се сада нађе после малопређашње тиш |
човек хоће нешто важно да превали преко усана.{S} Али ипак не рече ништа, него стаде размештати |
пуче, опет му се ти исти стихови отму с усана и он певуши ту песму: „Синоћке те, леле, видо’, З |
ете... — поче Зона, а сва бледа, сувих усана, а истурила изазивачки десну ногу...{S} Ти си сир |
уда није било; како ће ко никоја остати уседелица на срамоту Замфирових, из чије су се куће у с |
гледа час у њих час у Зону, па се смеши усиљено и виче „јок!...” а после постаје озбиљније, па |
агледају, кришом испод ока, па тек само уситне кад прођу испред њега.{S} А чине се као да га и |
епенка ускакао ванредно вешто.{S} Дугим ускакањем извештио се до невероватне лакоће, тако да је |
јстор-Мане онако вешто, салтоморталски, ускакао — био је дућан алваџије Амета. {S}Ту би свако ј |
епенак, и мајстор Мане је преко ћепенка ускакао ванредно вешто.{S} Дугим ускакањем извештио се |
его пре.{S} И он сад није имао нужде да ускаче на ћепенак, него је улазио на врата достојанстве |
ом и празником.{S} Кад обуче оне његове уске чакшире маслинове боје, а на груди танку жуту свил |
еле године.{S} Сем првога дана Божића и Ускрса, Славе и Тодорове суботе (кад се причешћивао), н |
че; и он се нагиздио као да је први дан Ускрса, и нагиздан тако удари сокацима, па, наравно, и |
ужег свађања и погађања око постављених услова, на које је услове Дока тешко пристајала.{S} Јер |
ђања око постављених услова, на које је услове Дока тешко пристајала.{S} Јер Дока је била врло |
тако лепо и глатко свршава. {S}Чак је у услове ушло да се ни на дан свадбе не нађу оне две заје |
водили су је само <pb n="36" /> под тим условом да ништа, ни речи, не сме проговорити.{S} Редов |
о, па ће си зборим! — одговара као мало услужно и понизно, али и хладно, Замфир.</p> <p>— Не ли |
вечно промукла гласа, можда од издавања усмених наредаба, а још више од силних (како се они леп |
} Имала очи као кадифа, косу као свила, усне као мерџан, зубе као бисер, струк као фидан, а сва |
то, — наставља Милисав, држећи на доњој усни цигарицу, а у исто време правећи нову, — па зато и |
дуго огледа у њему и прћи своје румене уснице и мали носић.{S} Или обуче мајкин венчани фустан |
ило јој је ужасно криво!{S} Уједе се за усну, јер јој се учини да ће Мане још моћи лако помисли |
ари.{S} Чим девојче почне да гризе доњу усну и терзија јој почне да мери и шије фустане — она ј |
фукара Калина!...{S} Силно угризе доњу усну, и још силније стезаше за руку Гену, другарицу сво |
прла испитивачки поглед у Ташану и доњу усну истурила као ћепенак.</p> <pb n="142" /> <p>— Зашт |
дводинараца!{S} Џумбусио младић ноћас, успавао се, одоцнео, — ето то је све!” Али, кад га виде |
есму.{S} Волео је да га песмом и буде и успављују. {S}Кад лети после ручка прилегне на доксат, |
намера?!{S} И Мане је вребао и најпосле успео.</p> <p>Једнога дана у први сумрак, баш кад се ум |
осити Замфир прима у свој род!</p> <p>И успео је чорбаџи-Замфир код чорбаџи-Петракија!{S} Јер н |
да још није све пропало.{S} А надао се успеху, јер је спремио терен.{S} О Мани се лепо изражав |
кошкама.</p> <pb n="85" /> <p>Тек улети усплахирен пред мајку и почне испрекидано:</p> <p>— Нан |
рата, пре „живо здраво”, сва задувана и усплахирена, запитала:</p> <p>— Зоне куде ви је?{S} Саг |
енгија: носи фењер и кишобране и живи у успоменама.</p> <p>Пустише ченгије да измакну, а после |
ај заноси и опија.{S} Буди у њему давне успомене тај оријенталски харемски мирис жутог дафиново |
} Силно јој се уврте у главу и силно је усправи и подиже помисао да је она чорбаџиска кћи и прв |
је одмахнуо руком и рекао: „успут дико, успут перунико”, и мало помало слике су све блеђе и бле |
де сељанке продају грожђе и брескве.{S} Успут се задржавао мало крај група сељанчица, зауставља |
се Зоне!” И зато није ни чудо што није успут приметио буљуке сељанака и сељанчица у њиховом жи |
it="subSection" /> <p>Дока пође, али се успут сети да је данас субота; остави то што је намисли |
ом носе кесу а под другим нешто купљено успут, чиме ће се увеличати кућевна вечера.{S} А други, |
купи јагњећу кожу за шест гроша и одмах успут је прода за девет, — и тако донесе два гроша више |
лност, него је одмахнуо руком и рекао: „успут дико, успут перунико”, и мало помало слике су све |
свакоме путнику у очи и распознавала се усред осталих кућа, са доксатима и мноштвом прозора с к |
— Е, што гу треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!...</p> <p>А Зона само п |
да, и блеђа но <pb n="118" /> икада.{S} Уста скупила, као да ће да се заплаче и гледа сањиво, у |
чи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, рече, како мерџан-атеш!...{S} Ех, рече, пуста, |
еним басом (а говорио је обично са пола уста): „А јој, побратиме, пусти ме да умрем!...” па иде |
а прогута ону мараму коју је метнула на уста, и сва срећна пружа руку Ману, па игра с њим! {S}Н |
е боље и да нису, јер чим зину и отворе уста, оне јој само позлеђују ране својим хукањем и кука |
едан, за Мана врло пријатан извештај из уста Васке измећарке, после којег је извештаја Мани — к |
би ућуткали гласове.</hi> </p> <p>Кроз уста истога тога Милисава говорио је већи део грађанств |
само га гледа, а израз лица јој такав и уста јој стоје тако, да не знаш или се смеши или ће да |
ила се и она.{S} Лице јој дође пуније и уста сада много мања, у пропорцији према лицу, које тим |
та за собом. (Да би се, дабогда, тахо и уста душманима запушила!...)</p> <p>— Здраво, ти како с |
и речено, врло мало бојала — да неће ни уста отворити!{S} Но уосталом, све то избегавање њу је |
е, говораху, једаред за свагда запушити уста свакој лажи и клевети...</p> <p>Тада се све разиђо |
најбоље бити, и најлакше ће се запушити уста лажи и клевети, ако се девојка проведе, и свет је |
тка и блага!...</p> <p>А Зона само прћи уста и не одговара ништа; стоји као свећа, са састављен |
ој, а она га и не гледа, него само пући уста...</p> <p>А Ману стегло нешто у грлу; заболеле га |
то ти си јоште аџамија, прајиш си кеф с уста, а други слуша, па мисли, истина је...{S} Слушају |
могао демантовати и повратити натраг у уста клеветницима.{S} Зони остаде име <hi>„побегуља”</h |
и Манулаћ олизнув носић, а турио прст у уста, па се стиди.</p> <p>— Аха, магаренце татино! — за |
танких дугих руку, дуга лица и великих уста, укратко: једно најобичније дечје лице, за које не |
..{S} Ако си прајим кеф, белким сас <hi>уста</hi><pb n="39" /> си прајим: ништо, ете, лошо не н |
ак, и неколико пута опет батаљивао рад, устајао и одлазио.{S} А чуло се и да је прошле вечери, |
у.{S} С кокошкама је легао, с петловима устајао.{S} Био је <pb n="88" /> штедљив.{S} Новац му н |
ски свет, и жене и бабе, одају му чест: устају с прагова авлиских врата и остају тако стојећи — |
у кревет, шапуће те стихове; кад ујутру устане и потражи папуче, опет му се ти исти стихови отм |
пробудити!...</l> </quote> <p>А кад би устао, потрчале би одмах на доксат, да га послуже.{S} Ј |
ешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у устима му горко и суво. {S}Једва је чекао да престану Ц |
да га женимо!” А он обори главу, гледа устрану, стиди се, али не пориче, нити се брани.{S} Уоп |
е раменима, пушта густе димове, и гледа устрану кроз пенџер.</p> <p>— Која ми фајда, честити па |
ница и устукну поплашено два-три корака устрану.</p> <p>— Шефтелија?!... — прошапта Мане и заљу |
миндерлук и гледаше уморно и тужно доле устрану.</p> <p>— Што ти је, мори?</p> <p>— Болна сам, |
де пред њу.{S} Васка се измаче уплашено устрану.</p> <pb n="109" /> <p>— Леле, Васке, пази си! |
мове, густе димове, и гледа кроз прозор устрану.{S} Паши већ помало досадно. — Опет мењају чибу |
/p> <p>— Шефтелија! — прошапта женица и устукну поплашено два-три корака устрану.</p> <p>— Шефт |
аваљује на мајку своју и моли је да јој уступе ту малу собицу, ћилер, у коју се улази на врата |
е да испече четири кафе.{S} Васка одмах усу кафу у филџане са зарфовима и унесе и послужи их.</ |
већ у најранијим годинама, када је оца усхићавало — како је онда тек мајку Персиду срећном и п |
а толико дати накита својој невести.{S} Усхићен тиме, стари Замфир поклони им једну од својих к |
ах пристане.{S} Допао му се тај начин и усхићен је био досетљивошћу побратима Мана и трљао је р |
ије одвалила. „Ашкољс’н, бре!” подвикну усхићена Дока, „куче Ђорђијино!{S} Саг те признавам дек |
је тој?</p> <p>— Хе, снебива се Мане, а утањио гласом још више. — Има си човек кеиф и на ништо |
вете цркве да поручују код њега црквене утвари и сосуде, — јер он зараду ту упропашћује с <pb n |
јер јој је данас већ много лакше.{S} Ту утврдише тачно и поименце којим ће је све улицама одвес |
чано једно фамилијарно веће, на коме је утврђен списак кандидаткиња, то јест девојака за удају, |
е, а за друго јок, зашто ће татко да ме утепа“.</p> <p>Одмах после тога извадио је чорбаџи-Замф |
ече Петракија, — ћа с оно сикирче да га утепам!”</p> <p>— Ех, ех, аџамија, па лудо...</p> <p>— |
етка Дока.{S} Али је то, наравно, слаба утеха била за Манчу.{S} Целога дана био је као убијен: |
љива, ни лепо утрвена — и било радост и утеха родитеља својих, као што се то могло казати за Ма |
рене леђа и да на другој страни потражи утехе, него је пре тога хтео да јој спреми нешто, да га |
о син тога народа, у кога је постала за утеху она реч: „Ко зна зашто је то добро?!”, — и он се |
се све рђаво свршило, да га, наравно, и утеши.{S} Мане је све оно у суботу већ био смео с ума, |
ом свом гнезданцу, моћи одахнути мало и утешити се; да ће му кућна ноћна тишина и благи санак б |
а га је најпре изгрдила, а после тешила утешним речима: да се не брине, да не очајава, а нарочи |
анцуске качкете, чинио је врло пријатан утисак на женски свет, нарочито на онај који се проводи |
да склопи мислећи о Зони, па ваљда под утиском тих црних мисли и заспи, па често снева немиле |
> <p>Страшне оне слике сна дубоко су се утиснуле у душу Манину.{S} Дуго још врзле му се по паме |
а се да ће уложити сав свој ауторитет и утицај на јогунастог Петракија, и да ће измирити оца са |
о помало, <pb n="31" /> па се смирило и утишало.{S} Тек онда поче мајка поиздаље наговештавати |
"22" /> Носио се лепо и радним даном, а утолико лепше недељом и празником.{S} Кад обуче оне њег |
а, нису могле и смеле љубити, али су га утолико чежњивије кришом гледале, нарочито недељом, кад |
чице с мотиком на рамену, те је то Мана утолико чешће вукло у поље и зеленило, и правило му — к |
до и господство.{S} А за ситније ствари утолико му је лакше било.{S} Сваку неправду учињену кав |
код нас „свако чудо за три дана”, само утолико се мање и ређе говорило — говорило се и тумачил |
и такорећи стереотиписало се.{S} И само утолико уколико је код нас „свако чудо за три дана”, са |
оље рећи, мислио је на њу, али само још утолико, уколико је желео да јој се освети.{S} А на осв |
е врати.{S} Нема је ни у понедељак ни у уторак целога дана.{S} Код Замфирових одмах осетише да |
се зна, није никад примамљива, ни лепо утрвена — и било радост и утеха родитеља својих, као шт |
њен, још једнако стојао на истом месту, утучен и несрећан као из раја изгнани Адам што је погру |
ар текла и како се развијала.{S} Био је утучен и неутешан.{S} Тетка Дока га је најпре изгрдила, |
песма, и кад је чуше, — сви су били као утучени.{S} А песма је гласила:</p> <quote> <l>На порту |
таква!?</hi>”...</p> <p>Никад тужнија и утученија није Ташана била него после тога сна.{S} Цело |
лико таквих тешких дана и такве душевне утучености како су га морале обрадовати и оживети и осв |
е Кујунџија — чапкун-Мане названи морао ући у ову приповетку, ако никако друкчије, а оно макар |
нек’ она купи бакшиш, а она се повуче, ућута, и гледаше кроз прозор у мрак, у ноћ...</p> <p>Ве |
адо’, Зоне!</p> <p>— Хе!...</p> <p>Мане ућута.{S} Настаде мала пауза.{S} Мане се маши табакере |
о што си скудија девојку...</p> <p>Мане ућута и не хте више да се брани, а није му лако било ни |
и што?</p> <p>— Збори.</p> <p>Мане опет ућута и стаде савијати другу цигару.{S} Опет настаде па |
зговор на све стране, само се другарице ућутале.</p> <pb n="75" /> <p>— Васке, море! — зовну Зо |
ама у шали гађају; а чим уђе мушко, оне ућуте и упреподобе се, као да ништа није ни било <pb n= |
воде сад, бар још за неко време, док се ућути с неком проклетом песмом, која се тамо сад највиш |
ве решили чорбаџи-Замфирови, само да би ућуткали гласове.</hi> </p> <p>Кроз уста истога тога Ми |
те изеде”. — „А ја си, рече Петракија, уфати’ таг ники стра’ и зорт; — зашто си премећем по мо |
т; — зашто си премећем по мој памет, па уфати’ и присети се за много, та реко’:{S} Море, неје б |
не мога да си седи да не игра, веће се уфати у оро и она...</p> <p>— Она ти каза то?</p> <p>— |
и виде што ништо неће бидне, — а она си уфати свет...{S} Кој гу знаје куде је саг!...{S} У цирк |
гу врнусте дом?”; трећа: „У лојзе ли гу уфатисте?” а четврта баш загрди питањем: „Ели гу <hi>са |
чак и калупе, сакривене под патосом, и ухапсила их све — и Манчу и калфе и шегрта Поту.{S} Нек |
Беше гола вода...{S} Седе на миндерлук, ухвати се за чело и, тешко дишући, гледаше унезверено о |
оо, тој си зборе! — викну Ташана, па се ухвати за главу, а после се умири мало, па поче: — Ете, |
<p>Кад засвираше „Нишевљанку”, Манча се ухвати до Калине.{S} Зона више није играла. {S}Гледала |
к да свирају даље исту игру, па приђе и ухвати се с леве стране до Зоне.</p> <p>Зона га само ов |
ој силно бије у грудима и страх је неки ухвати од Мана, али га ипак гледа.{S} А кад Мане дође п |
аћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и неће, а она га милуј |
Васки, измећарки својој, и ова се одмах ухвати у коло и растави Манчу од Зоне.{S} Зона више и н |
рашна верзија била је та да је полиција ухватила неке лажне дводинарце и, природно, посумњала о |
унце се осмехне на земљу...{S} И она се ухватила у коло с читавим буљуком девојака, другарица с |
грају, како је Калина снажно и грчевито ухватила руком његову руку, па од времена на време бриш |
у њих.{S} Напослетку је дохватио пушку, ухватио се поља и лутао тако до мрака, и тада се тек вр |
мали сестрић њен, Костадинкино Миланче; ухватио се за теткину сукњу, а девојке и момци напали г |
моли га и храбри га да игра.{S} И он се ухватио, па игра, сасвим по оном: „Како играм да играм, |
га далеко чује и распознаје.{S} Лепо се ухватио и он у оро, и води оро.{S} И, за чудо, па некак |
...{S} Зона узе за руку Гену, приђоше и ухватише се међу играче.{S} Цигани свирају, а играчи иг |
ава туђом несрећом.{S} Јер тих дана баш ухваћена је једна чорбаџиска ћерчица, која је пре две г |
и.{S} Чак је тетка Таска шанула Зони на ухо једну страшну ствар, коју је дуго крила и чувала и |
ослена света — сплетке које ја на једно ухо примила, на друго пустила, чула, па и заборавила.</ |
тка ти реч „куче у чашире”!...</p> <p>— Ухухуху! — прсну у глупи смех измећарка на ове последње |
а, — <pb n="98" /> беше му!{S} Зашто си уче чкољу, и јазију, — зар деца да си остану?!...</p> < |
снове.{S} Снева Ташана, а ко њена Зона учена, није више онако умиљата, али је учена — врло уче |
учена, није више онако умиљата, али је учена — врло учена, све на свету зна, носи чак и наочар |
више онако умиљата, али је учена — врло учена, све на свету зна, носи чак и наочаре.{S} Чуди се |
лакше него код оних виших, богатијих и ученијих.{S} Али зато и нема ту оних силних маторих мом |
са особитом методом за лако и перфектно учење француског језика), која се са Лафонтеновим <hi>Б |
арају се јако! „Добар петао се измалена учи кукурикати”, па тако и оне; све оне виде и знају: к |
а из неке велике књиге и печали паре, и учи господску децу да говоре француски и одасвуд доноси |
ла иста позната мадмазељ Д’Ангулем, што учи децу француски).{S} Крсти се Ташана, брише сузе и п |
ори.{S} Давију ми правија!...{S} Да сам учија нике чкоље, та да испишем, ете, <pb n="46" /> тол |
е чкоље и твоје знање?!...{S} Тој ли те учила даскалица у чкољу?! — загрме Замфир на мезимицу с |
Мане му нервозно изнесе тражене ствари; учини му се да се и сувише отегао пазар, одмери муштери |
је позвала Уранију и Калиопу, решена да учини још једаред, последњи пут, кораке у обе куће — у |
јој беше досадно, а најдосаднији јој се учини баш онај Манулаћ — кога је малопре онолико гледал |
криво!{S} Уједе се за усну, јер јој се учини да ће Мане још моћи лако помислити да се она за њ |
да је види!{S} А кад се сретну, а он се учини као да је и не види, па хита крај ње, као да му ј |
кроза сузе.{S} Гледа је Мане, па му се учини тај њен осмех кроза сузе као зраке сунчане кад пр |
кол’ко је болна од карасевдах... „Ја си учини’ тој, збори си, Зоне, а он саг нека си чини што с |
ише разговетно казао шта га чека ако то учини, јер га је само запитао кратко и хладно:{S} Задрж |
било!{S} Пантиш ли, хеј-хеј, дамно, што учини онај Миче Вачин... када стану ашик на ону ченгију |
леђа, и њему у очи.{S} И што би она сад учинила, као послушна кћи, од страха очева, застрашена |
Једнако је мислио и размишљао о томе, и учинила му се ствар без излаза.{S} Проклињао је и онај |
"subSection" /> <p>Што су решиле, то су учиниле.{S} Сутрадан се искупила сва многобројна родбин |
139" /> кад су га мало боље посмотрили, учинило им се да тај човек баш ни најмање не изгледа ка |
ла га је и дахнула је душом, јер јој се учинило да јој домаћин још ништа не зна.{S} Био је, ист |
е никако на миру док јој га, како им се учинило, не избише из главе.{S} Што се она више и лепше |
да су Чивутке прснуле у смех, јер им се учинило да је Манулаћ хтео да кине...</p> <p>И то је ва |
јег питања, онако сам по својој памети, учинио тај корак.{S} Позвао је Манулаћа он лично да му |
спад у новинама имао за последицу да се учинио тај преокрет у животу Макином.{S} Уосталом, и бе |
сушта истина.{S} И она обећа Зони да ће учинити све код сина, и да се нада да ће је Мане послуш |
догађај у своју корист, или тако нешто учинити што би упропастило ову овако лепо замишљену ств |
нисувашем, та саг...</p> <p>— Е, тој да учиниш! — дражи га тетка-Таска. — У сургунл’к!...{S} Не |
и овде збило.{S} Силни савети и опомене учинише напослетку своје.{S} И Зона као да подлеже.{S} |
<p> <hi>У њој су описани очајни кораци учињени од стране Замфирових на све стране, а највише о |
ико му је лакше било.{S} Сваку неправду учињену кавурима, он је лако, од шале, залечио, само ка |
за столом, с разумевањем разговарао.{S} Учио је нешто земљоделско-шумарске школе, али, како сам |
и лепо изражавају) „крканлука”; пролазе учитељи, кисела лица и погнуте главе, мислећи једнако, |
ика мадмазељ Д’Ангулем, познате у месту учитељице (са особитом методом за лако и перфектно учењ |
лећи једнако, дано-ноћно, о свом бедном учитељском стању, коме ваљда у свој Европи равна нема; |
рос’, и несам писмен; несам чиновник ни учовњак, ни приседник ни па посланик, та да си ћутим ка |
а зашто је дошла, они, Јорданови, су се учтиво извињавали: да им дете није још за женидбу, да н |
ико потеза оцрта тога Манулаћа, који је ушао у комбинацију, био љубимац свију стрина, ујни и те |
акорећи, пре излетео одатле него што је ушао...{S} Али га то није много заплашило: тешио се што |
бља, оженио неком трговачком удовицом и ушао у пуну кућу; а Мане је, вели, тек нешто више: раст |
теткама и стринама, гега у прошевину, а уши му се црвене од тешка стида.</p> <p>Нешто тако могл |
не помаже, — тако и овоме само пусте у уши мисао о женидби и женици — и ви сутра лепо не может |
ете, кажем! — вели Васка намештајући у уши добивене минђуше.</p> <p>— Ама, какво срамување! — |
чи свету, да не види бруку, и запуши му уши, да не чује истину!...{S} Ама неће се офајдити тиме |
догађаја, да својим очима види, својим ушима да чује и својим пером да опише. {S}Био је радост |
а је сама својим очима гледала и својим ушима чула.{S} Сад јој је јасно било и оно расположење |
је о глупом смеху Васке измећарке, а у ушима му једнако звони оно страшно јасно смејање поноси |
S} Речи тетка-Докине му једнако брује у ушима и распаљена машта му живо претставља ту сцену изм |
.</l> </quote> <p>страховито му тутње у ушима и разлежу се по грудима његовим, и он се склања и |
ка, што миришу на камфор и носе памук у ушима.{S} Не, овде никад дотле не сме, и не може, да до |
један поздрав му се једнако понављао у ушима, и он га једнако шапатом изговарао...</p> <p>И то |
ћеног девојчета звонио јој је једнако у ушима као звоно које оглашава мртваца, а речи последње |
ти се Зоне!” које му једнако брујаху у ушима као најмилија песма мајског славуја!...{S} И већ |
дали и најмање је желели.{S} Кад је она ушла, нису одмах пресекли разговор, него су га полако п |
по и глатко свршава. {S}Чак је у услове ушло да се ни на дан свадбе не нађу оне две заједно.</p |
! {S}Хахаха!” смеје се чорбаџија, па је уштине за оне њене једре и румене образе, или је потапк |
овина из Енглеске, јер тамо се побунили фабрички радници у Брадфорду против капиталиста.{S} И п |
па чак и један „пајтон”, истина старога фазона, налик на оне фараонове „колеснице” из библиских |
баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајда што ће се неко време уклонити испред очију света; |
а устрану кроз пенџер.</p> <p>— Која ми фајда, честити пашо, и да си зборим? — рећи ће у неко д |
а.{S} На истоку резонују: ко није видео фајде од очију, неће ни од трепавица; ко није пазарио и |
на челу, стигне на лице места и викне: „Фајерунт!{S} Даме назад, господа напред!...” Тако је па |
главно је да је то факат, <hi>непобитан факат</hi>, који се више ничим не може оборити!{S} Е, а |
не мења много ствар; главно је да је то факат, <hi>непобитан факат</hi>, који се више ничим не |
на била да тако негде пође за податке и факта, а врати се са чворугама по глави и масницама по |
<hi>слас’</hi> нема!...</p> <p>— Фала, фала, чорбаџијо, за тај чес’ и речи тија! — вели снебив |
т, тај <hi>слас’</hi> нема!...</p> <p>— Фала, фала, чорбаџијо, за тај чес’ и речи тија! — вели |
о: дегенеци (а можда и сургун) му не би фалили, али је Србија, за фукару, слободија, па мука!.. |
ке, што је, уосталом, — како он тврди — фамилијарна болест код његових у фамилији.{S} И он, кој |
па је напослетку и сазвала једно веће - фамилијарно веће од родбине, веће постаријих жена.</p> |
е, а код Јевде се опет скупљају на ново фамилијарно веће. {S}Сваки час тек заклапарају налуне и |
/head> <p> <hi>У њој је испричано једно фамилијарно веће, на коме је утврђен списак кандидаткињ |
вим.{S} У свој Глави је, даље, и решење фамилијарног већа, које је било састављено из две стрин |
Мане кујунџија.</hi> </p> <p>По решењу фамилијарног већа, Јевда узе преда се једнога дана сина |
хумором и зачинити.{S} Ослањајући се на фамилијарност која је владала ту у друштву, он често пр |
врди — фамилијарна болест код његових у фамилији.{S} И он, који је некад на виолини концертирао |
иска да си улегне у чорбаџиску, потакву фамилију...</p> <p>— Е, доста саг, Таске!... — пресече |
рво концертирао: свирао је Паганинијеву фантазију <title>„Мојсеј”</title> на <hi>жици G</hi>, и |
лини концертирао и изводио Паганинијеву фантазију <title>„Мојсеј”</title> на жици G, свира сада |
н”, истина старога фазона, налик на оне фараонове „колеснице” из библиских слика, које су с њим |
јим врсним побратимом, апотекарским или фармацајтским помоћником Пајицом, кад овај има свој „ау |
не игра томболе, него само шах, и то с фармацајтским помоћником Пајицом.{S} С њим игра.{S} И т |
и математичари, — ови последњи с грдним фасциклама поправљених ђачких задатака под мишком, од к |
не калфа, искијаће први шегрт — мишљаше фаталиста Поте — за све ове досад добивене шамаре.{S} Б |
је добио поуздане вести да му је његова фатална супруга Хермина била умешана у неку повећу инте |
међу њима и она, Хермина.{S} Тиме је та фатална брачна веза била раскинута, и сад је Митанче оп |
аша приповетка почиње.{S} Била је чисто фатална са своје прилепчивости; и ко је само једаред чу |
, које га је држало за ленштину од оног фаталног случаја кад му је једнога дана лист задоцнио, |
ка, које су с њим заједно пропале онога фаталнога дана у Црвеном Мору; али тек кад вам кажем да |
pb n="52" /> и дућан, и трговину, па си фати пут сас Цигани у губертл’к...{S} И саг јоште је жи |
несрећа, Таска, тетка њојна, и како гу фатија кара-севдах...{S} Све ми каза, како поп из књигу |
а тај реч!{S} Пипка гу изела, треска гу фатила, па гу не пуштила оди Митров па све до Ђурђовдан |
Једни вичу: „Леле, тугоо, куче у чашире фатило се у оро!” а други почели да вичу: „Уа, уа!” и с |
ре! „<hi>Видело се куче у чашире, па се фатило у оро</hi>” — вели јој чорбаџи-Замфир, сав зелен |
обеле образ!{S} Хаџи-Замфирска Зоне се фаћа у оро... иска да се ороди сас луду Доку, Доку да в |
штимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, кад си фаћају мају, да прошћаваш!...{S} Срам ме, рече, изеде!< |
</hi> а т’мнина је, — па може ласно без фенер да се соплетеш прико ники диреци што су покрај зи |
ир ели качак, ели кумита, та да си брез фенер идем преко сокак!...{S} А саг!...{S} Судија, бре |
лази, па ни има по-за себ’ измећара, ни фенер, ни бастун, веће пролази — да прошћаваш — како ни |
по-за себ’ измећарче, ели си сам узнем фенер, окачим га на чибуче ели на пуле оди џубе, па си |
ече, зна ли шта су то ћутеци, и носи ли фењер кад се враћа кроз сокаке и буџаке кући?{S} А кад |
чеј у овој дружини младих ченгија: носи фењер и кишобране и живи у успоменама.</p> <p>Пустише ч |
мећу у песму; сад мирно и савесно носи фењер и амбреле, и као казначеј је у некој чочечкој дру |
је то неки нахерени дирек од општинског фењера, а не витка и лепа Зона хаџи-Замфирова!...{S} А |
улицом видеше при светлости општинског фењера све.{S} Видеше како Мане и она двојица придржава |
ински већ пролази с мердевинама да пали фењере, и патролџије лепим редом пролазе главним сокако |
све то, и откуд сад тај разговор, откуд фењери и сокаци, ћутеци и буџаци?{S} Мане му је одговор |
ме већ.{S} Краве се већ враћаху с паше, фењерџија општински већ пролази с мердевинама да пали ф |
рбаџи-Замфир сећа дахирета и решмета, и фереџа и бадемастих великих очију, и песме једне, која |
. {S}Изгледала је као була с јашмаком и фереџом.{S} С улице је био само бео прост и једноставан |
амфир дигавши своје густе обрве чак под фес. <pb n="56" /> — Ешексене!{S} Куде се је женско, аџ |
к, чим почне да криви ноге и накривљује фес на једно око и да гледа врхове од ципела — он је ве |
фир. — И кому да си зборим?! — Па скине фес и брише чело.</p> <p>И трећи чибуци и треће кафе до |
. {S}Куче куде је водило оро?!” па наби фес на очи и наже кроз свет да бежи.{S} Али некако не м |
ане сам израдио, а на главу кад накриви фес, шајкачу или астраганску шубару, — како већ кад вре |
век млађи, светски, сувремен, иако носи фес и траболос пас, — па ваљда ће од њега што сазнати м |
ко запрепашћење Манино, који скиде брзо фес и скочи са седишта, али га Замфир поврати, узев сам |
лна чапкунлука ломи кад иде, а накривио фес на једно око. — „Ех, црна Јевдо, што роди сина чапк |
опет кроз неке друге сокаке; а накривио фес, па га кићанка све бије и куцка по плећима, па се л |
отући се с неком!) тетка Дока, којој су фес и шамија дошли већ мало више накриво, и тако издава |
ала му дуга танка кићанка од накривљена феса, а на лево раме исплазио језик, па му ландара; лев |
ва шапа му на леђима, а десном накривио фесић; испрсио се, па силно заплеће ногама, а на ногама |
е као мерџан, зубе као бисер, струк као фидан, а сва је била оно право „злато материно”.{S} Она |
амбак, а очи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, рече, како мерџан-атеш!...{S} Ех, ре |
а није ни чудо, кад јој је татко Грк из Филибе; затим му спомену Тимку Јордана Калтагџије, похв |
чорбаџи-Замфир у град; море, до Солун и Филибе нема га јоште по-такав!{S} А ти — их што си брљи |
ки чес’!...{S} Чорбаџиски син!...{S} До Филибе и Солун да просеше чорбаџиске керке, па ниједна |
Саг си дођо’ из лојзе, пусто остало!{S} Филоксера га поручала!... {S}Зоне <hi>туј</hi> ли је?</ |
и и микроскопичари, биолози и абиолози, филолози и математичари, — ови последњи с грдним фасцик |
етњу са студијом.{S} Њих гони амо чисто филолошко и фолклористичко интересовање, то јест хоће д |
осе, па оне беле цврсте груди, како два филџана, па оно њојно девојачко срамување!!{S} Леле, ту |
ако бећарски и распали цигару, сркну из филџана, па настави: — А мен’ ми дође ништо жал’, па си |
ј одмах затим даде очима знак да покупи филџане и ракиске чашице и шишенце с мастиком, којом се |
четири кафе.{S} Васка одмах усу кафу у филџане са зарфовима и унесе и послужи их.</p> <p>Дока |
наводили, да је очевидно било да се на фини начин извлаче и одбијају.{S} Јасно је било да неће |
оме како би да онако што поиздаље и што финије отпочне.</p> <p>— Што не удавате, мори, Ташано, |
но за тој!{S} Ја ћу си све полако... па фино... с <hi>политику</hi>! — рече и оде.</p> <p>— Док |
Таска и Дока, те две тетке, вешто су и фино удаљене, да не би шкодиле ствари која се тако лепо |
је био галантерист, још му у шупи стоји фирма „Галантериска радња код Без конкуренције”, али зб |
ујутро читаше изненађене чаршилије нову фирму над вратима Петракијева дућана, која је гласила: |
ијом.{S} Њих гони амо чисто филолошко и фолклористичко интересовање, то јест хоће да наставе он |
вљење и протурање лажних <pb n="128" /> форинти, са седиштем у Оршави, где су сви похватани и о |
” па га опет љубе у образ, тако да мора формално да се отме и да бежи.{S} Тако жене; напротив м |
о.{S} А кад сиротиња, што не може да се формално узме због трошка, почне <pb n="162" /> као гос |
ма ни форму за девера! — А како је имао форме за младожењу?! дира је Мане и доводи је до плача. |
Али Зона неће; вели да Манулаћ нема ни форму за девера! — А како је имао форме за младожењу?! |
ик — сас двеста гроша мисечно!!... {S}А фрајла Кермина поседе си малко; чека, белким, да се изм |
, јучерке на ноћ, куде неке белосветске фрајлице, рече, поју си песну за твојега Митанчу, поју |
с другу веру, сас туј, што ти гу кажем, фрајлицу Швабицу Кермину!{S} Тој ли је ред?!...{S} А та |
дете турцке путине; иска штифлетне а-ла-франга да му, ете, купиш!” — Што бре, ешеку?{S} Зар тат |
знаш како је!{S} Купи му штифлетне а-ла-франга...{S} А домакица ми збори: „Море, Таче, ћути си, |
га и земљак његов, пан-Цибулка: да, пан-Франћишек и сада компонује, и то једнако компонује соду |
а се изразим, „месне околности”.{S} Пан-Франћишек, који је до доласка у Србију само пиво као пи |
ило, било је, на жалост, истина.{S} Пан-Франћишек не компонује више ништа; чак не компонује ни |
назад, господа напред!...” Тако је пан-Франћишек почео с концертирањем а свршио са циганском д |
жућом и од саме трумбете.{S} То је пан-Франћишек, брат Чех, који је пре неколико година дошао |
д воде.{S} И какво чудо онда што је пан-Франћишек оставио пиво и посветио све остале дане свога |
„Иже херувими!...” После тога није пан-Франћишек ништа компоновао.{S} И кад су једном у неком |
не враћају...{S} Тако је добродушни пан-Франћишек обезбедио своју будућност: оставља за црне да |
још шиљастијом шишком испод накривљене француске качкете, чинио је врло пријатан утисак на жен |
ли паре, и учи господску децу да говоре француски и одасвуд доноси силне паре и меће их на гоми |
где је научила Зона све то?!{S} Говори француски, немачки, грчки зна.{S} Иде по господским кућ |
озната мадмазељ Д’Ангулем, што учи децу француски).{S} Крсти се Ташана, брише сузе и пита је: „ |
битом методом за лако и перфектно учење француског језика), која се са Лафонтеновим <hi>Баснама |
несреће!...{S} Тури си нож у стол, ели фрља туфеци — како Дебрелија...{S} У сваку ма’алу има с |
иста мушљика!{S} Три-четири дима, па гу фрљи’!...</p> <p>Мани мило што му чорбаџи-Замфир наводи |
ваку ма’алу има си по једну, на коју је фрљија мерак...</p> <p>— Доста де! — прекиде је Замфир, |
о спуштеним гласом Мане.</p> <p>— Да си фрљија и стануја мерак на оно Зонче Замфирско, ете, тој |
Цркву побоље да си батисаја и огањ у њу фрљија и запалија гу, него што си скудија девојку...</p |
илне налуне пред вратима), све ћу ти ги фрљим и обијем о главу...{S} Ћу те бомбардирам по ту гл |
ге прилике — траже је неки официри, три фронтовна и два академска, а они опет нису баш ради да |
а убавачко стара — јоште не видо’...{S} Фрузина гу, ете, име...</p> <p>— Мори, зар она си је је |
еђа имена свију девојака.{S} Спомену му Фрузину Мадину, како је вредна, кротка и лепа, и додаде |
мећу зрно кукуруза на број 48.</p> <p>— Фузија...</p> <p>Играчи мећу на број 87.</p> <pb n="134 |
и ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија, фукара?{S} Кад уловим ће вечечерамо, кад не уловим ништ |
’равиш!...{S} Он си је човек сирома’... фукара!{S} Куд су његове куће, дућани; куде су му чаири |
зимач, ели лиферант... веће коцкарин... фукара...{S} Метне си краставицу и пол лепињу под мишку |
роти мен’...{S} Море, куде се је женила фукара из чорбаџиску кућу?!!</p> <p>— Ех, де па и ти! — |
ој је у тај пар црњи — Манулаћ, или она фукара Калина!...{S} Силно угризе доњу усну, и још силн |
ј млађи; кој је големаш, а кој си је па фукара!...{S} Млађи одаваше чес’ на стареји своји.{S} К |
одржи на дојакошњој даљини и висини од „фукаре”.</p> <p>А то је било једне недеље, баш Беле нед |
ли? — прекиде је Зона јетко, шапатом. — Фукаро!...</p> <p>— Како рече?...{S} Не чу те добро!... |
гун) му не би фалили, али је Србија, за фукару, слободија, па мука!...</p> <p>Зато нађу да ће ј |
мали носић.{S} Или обуче мајкин венчани фустан од тешке персиске свиле — који већ више ни сама |
к од момака и од девојака, од минтана и фустана, од јелека и шалвара, па изгледа као цветна баш |
усну и терзија јој почне да мери и шије фустане — она је за удају; а дечак, чим почне да криви |
зећи и они што седе по ћепенцима и шију фустане и памуклије, само је погледају, махну главом и |
недеље раде у кући, у недељу у свиленим фустанима у коло, а у понедељак завргну мотику преко ра |
а, плела му је курјучић и облачила га у фустанчић.{S} И како га је она више изводила него отац, |
мова, па баци цигару и врати муштиклу у футролу. — Ете, тој си је, алис што <hi>ти</hi> отоичке |
што је полоше... научија се...</p> <p>— Ха! — одобрава Замфир. — Ашкољс’н за тај реч!...{S} Ову |
вино, —</l> <l>Зашт’ га не пијем?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам чарне очи, —</l> <l>Еј, заш |
лице, —</l> <l>Зашт’ га не љубим?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам русе косе, —</l> <l>Еј, заш |
, —</l> <l>Зашт’ га не пијем?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам чарне очи, —</l> <l>Еј, зашт’ и |
, —</l> <l>Зашт’ га не љубим?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам русе косе, —</l> <l>Еј, зашт’ и |
ф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега Халила!...” И истин’ збореше жена!{S} А ја гу теке тага |
излети из куће у другим, опет свечаним хаљинама, али не оним маслинове боје, него у оним чохан |
азило оштро око његово, а знао је и све хаљине њене <pb n="63" /> које су боје, и издалека му п |
у, него и понете ствари, као: креветске хаљине, колевку, коританце и дубак!...{S} Затим, како ј |
а је водила, <pb n="87" /> само га је у хамам престала раније водити са собом.{S} Ту га је води |
-Јордана, те га не доведеш помеђу нас у хамам?... — Отада га мајка није више водила собом, и та |
једнодушан отпор и протест посетитељака хамама.</p> <p>А то је било онда кад јој је Јунус-агина |
ала тетка Дока, док је причала слике из хамама, па да све то изнесе напоље.{S} А то је сасвим у |
другарицама на ћошак пред Калоферлиски хан или на Бит-пазар, где игра оро; или у неку авлију и |
у чампаре, а гоч потреса темеље старога хана и сасипа прашину и црвоточину са плафона на веселе |
unit="subSection" /> <p>У Калоферлиском хану џумбус и весеље...{S} То се Мане са друговима весе |
то је било онда кад јој је Јунус-агина ханума једном приметила:</p> <p>— Па ти, чорбаџике, как |
после — не могући се ни сам снаћи у том хаосу и лавиринту од најразноврснијих противречности — |
му турена” због лепоте, и протеривана и хапшена због честих туча ради ње; која је некада била л |
у њему давне успомене тај оријенталски харемски мирис жутог дафиновог цвета.{S} Па се чорбаџи- |
овор био је за водоноше као она Скила и Харивда за старе путнике.{S} У дућан нико више није мог |
говор на све стране.{S} Долази и Миле с хармоником и седа обично у један ћошак.{S} Он обично пр |
чираци!...{S} А ти што радиш саг?...{S} Харчиш такој и губиш си младос’ твој убав...{S} Време п |
hi>ашик-Ђорђија</hi>. {S}Јахао је добра хата, носио лепо одело; није се бојао Турака, и важио ј |
десе тако да испадне свима по вољи и по хатару.{S} Јевда је сва срећна била кад је чула то, и н |
и! ’Ајде, па ће ти поиграм у свадбу! {S}Хахаха!” смеје се чорбаџија, па је уштине за оне њене ј |
ог дао свега доста - - пошље у Београд, хаџи-Замфир би их тада само погледао и погледом пресека |
у дом ми?!{S} Убаво ми обеле образ!{S} Хаџи-Замфирска Зоне се фаћа у оро... иска да се ороди с |
нешто у памет да је извади из школе.{S} Хаџи-Замфир није дао да се даље школује.{S} Кад би му с |
Мана. {S}Било је говора и о миразу.{S} Хаџи-Замфир спомену пет стотина дуката, али их Мане не |
ларма пробудила је, наравно, и старога хаџи-Замфира.{S} Морао се и он умешати и једва се разаб |
сва авлија и висока трокатница богатога хаџи-Замфира.{S} Само се чуло са свих страна силно пљес |
о их буде било.</hi> </p> <p>Наравно да хаџи-Замфир није смео ништа чути од свега тога и стога |
тиде и крију од света.{S} Зато се ваљда хаџи-Замфир, одмах после неколико дана, и сетио свога ч |
зборе?</p> <p>— За ког си зборе?{S} За хаџи-Замфирови си зборе! — вели Таска и погледа кришом |
</p> <p>— ...{S}Па ете ми се — наставља хаџи-Замфир разгледајући цигарлук о коме је реч, — ништ |
није ни корака пришао на сусрет жељама хаџи-Замфировим.{S} Знао је он добро старога господара; |
штинског фењера, а не витка и лепа Зона хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то силно љутило, понос јо |
ђу калфа-Коте и шегрта Поте, даље: кућа хаџи-Замфира чорбаџије, а тко исто и слика јунакиње ове |
по комшилуку.</p> <p>Недеља је.{S} Код хаџи-Замфира после подне тишина као и у свима кућама гд |
p> <p>Целога тога дана — док се још код хаџи-Замфирових није ни слутило шта се све тамо по град |
ne unit="subSection" /> <p>Али, иако је хаџи-Замфир имао тако строге и, такорећи, несувремене п |
нуо на врло важан посао.</p> <p>Тако је хаџи-Замфир пошао чаршијом, идући полако и достојанстве |
ари Жућко, чији се ноћни лавеж из мирне хаџи-Замфирове авлије бестрага далеко чује и распознаје |
— Стојанча...{S} Стојанча? — присећа се хаџи-Замфир, па не може никако да се сети. — А, мајка.. |
мајку...{S} Рекни гу: поздравија ти се хаџи-Замфир...{S} Познавам гу, како да гу не познавам!. |
га дана врзмале су се испред и око куће хаџи-Замфирове; привиривале и улазиле унутра под разним |
Опет мала почивка.</p> <p>— Бре! — поче хаџи-Замфир, — исквари се много свет!{S} Батисаше се и |
нако.</p> <p>— Саг, види чудо? — отпоче хаџи-Замфир. — Има си човек сијасвет деца, па све здрав |
приповетке.{S} И да се ту није питао и хаџи-Замфир, као отац, удадба Зонина за Манулаћа била б |
Замфира, који се данас стога зове још и хаџи-Замфир.</p> <p>Али хаџи-Замфир имао је још једно б |
тога зове још и хаџи-Замфир.</p> <p>Али хаџи-Замфир имао је још једно богатство — имао је нешто |
у.</p> <p>И данас, још овако стар, воли хаџи-Замфир да задене по коју стару љубав своју.</p> <p |
град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир има на дом девојку!...{S} Разабра ли, мори? |
због немара и те извесне лакомислености хаџи-Замфирове.{S} И нису му опростиле ни кад је, истог |
да ми, ете, курдишеш мушљику... заврши хаџи-Замфир и пружи му цигарлук. — А ја ће пратим за њу |
о не баш с одобравањем, а оно са знањем хаџи-Замфировим.{S} Ах, да је оно старо турско време, у |
hi>неће!</hi>...</p> <p>Тако је говорио хаџи-Замфир.</p> <p>А имао је и право!{S} Није он то он |
друкчије било.{S} Али овако није остало хаџи-Замфиру ништа, него да дува на нос, па да сам потр |
иди и чује се како се нешто разговара с хаџи-Јордановим мачком, који се полако шеће по ћерамида |
p> <p>Ово је силно дејствовало на све у хаџи-Замфировој кући, а на Зону највише.{S} Била је као |
/head> <p> <hi>У њој је изнето шта је у хаџи-Замфировој кући породични савет или камарила, саст |
о других.{S} Кола Ставре Јарета уђоше у хаџи-Замфирову улицу мало дубље, па стадоше.{S} Из мрак |
који давно већ ни приступа не имађаху у хаџи-Замфирову кућу, — и они је нападаху и одрицаху се |
а...</p> <p>— Овој да запантиш! — грмну хаџи-Замфир одлучно Зони. — Сал јоште једанпут да чујем |
али, мислили би сви, увек, само на Зону хаџи-Замфирову. {S}А она је знала за то, па као свака в |
глас споља.</p> <p>— Дом си је.{S} Ама хаџија, ете, спије... — чује се Васкин глас.</p> <p>— Т |
а нека свечана недељна тишина, јер, кад хаџија спава, не смеју ни врапци испод крова џивџакати. |
</hi></p> <p>— Не познавам <hi>ги</hi>, хаџијо...</p> <p>— Ех, кујунџија па да не познава селск |
сподину начелнику. „Доцне си се сетија, хаџијо!{S} Беше му работа!” рекоше тврдо уверене да што |
> <pb n="175" /> <p>— Табијат ти такав, хаџијо!</p> <p>— ...{S}Па ете ми се — наставља хаџи-Зам |
— куде ти је убавиња твоја?</p> <p>— Е, хаџијо, — одговара му она, — прође си наше!...</p> <p>— |
спроти себ’ прилику.</p> <p>— Запамти, хаџијо: „Свет је овај као какав мердивен, — један се ка |
ин... — искочи’ <hi>никакав</hi> човек, хаџијо, у чаршију помеђу трговци и еснаф-човеци!...{S} |
в човек?...</p> <p>— Како да ти рекнем, хаџијо?...{S} Искочио лош реч за мен’: та ловџија сам, |
да ме не зовеш <hi>чорбаџијо</hi> и <hi>хаџијо</hi>, веће <hi>татко</hi> да ме зовеш...{S} Татк |
тра под разним изговором: једне тражиле хаџију, друге позајмљивале чунке за разбоје, једне траж |
никога, чуше споља неки глас.</p> <p>— Хаџика, ете, дом ли је? — пита непознати глас споља.</p |
спије!{S} Код њег’ и не искам, веће код хаџику...</p> <p>И док се ове домишљаху ко ли ће то бит |
нео још некад отац Замфиров, кад био на хаџилуку, куд је повео и свог десетогодишњег сина Замфи |
а, зар ме не познаваш... што сам била у Хаџиске измећарка, а доносила ти абери од Зону...</p> < |
сина што из њихове породице још досада, хвала Богу, нико није „скочидевојку” узео, па неће ни М |
огу што је то само сан био, и што тако, хвала Богу, није још и ту срамоту доживео да му се сав |
даду му шаку ексера, а он прими, каже: хвала, и смеје се на ексер, а на девојку одмах и забора |
да дође к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати поздрав.</p> <p>Тога дана је Мане био |
маћица.{S} А и сви му повлађују, сви га хвале да је добра прилика и веле: „Море, па има си чове |
ша већ беше!” — говораху често мештани, хвалећи силу и моћ чорбаџи-Замфира.</p> <p>А та сила до |
ради операција, и саветује и теше Зону: хвали Манулаћа, а куди Мана.{S} Куди му сталеж, а још в |
по двеста и педесет.</p> <p>— Аферим, — хвали га Замфир — када доживесмо и тој наше дете има си |
n="166" /> што то баш она и баш њега да хвали?) како је момак наочит, добар, „кротак како девој |
до Мана.{S} Па не само да се задржао на хвали речима, него је и делом доказао да га цени: поруч |
> <p>А у исто време кад је кудила Ману, хвалила је оног Манулаћа чорбаџиског.{S} Хвалила га је |
валила је оног Манулаћа чорбаџиског.{S} Хвалила га је и она и све тетке и стрине, а и мајка јој |
ion" /> <p>Ето, тога и таквога Манулаћа хвалила је Зони тетка Таска, а Мана кудила.{S} Али то с |
се лепо изражавао.{S} У једном друштву хвалио је Ману као једног доброг занатлију и причао им |
онако што је Јордановица необично стала хвалити Ману Кујунџију, баш сада (е, <pb n="166" /> што |
се на сиџадету, пружи нос — као хрт кад хвата траг — и увлачи мирис од жута дафинова цвета и ша |
е о кога очеше, ко се до кога најрадије хвата, и све те и такве ствари.</p> <p>Ту је још Зона ч |
ше знојаву руку јаглуком и брзо га опет хвата и чврсто држи, док јој се опет не исклизне рука и |
се сами љуљају, а они са нишаљке иду и хватају се у коло.{S} Дође мало после, и Зона са другар |
засвираше Цигани и све полете и поче се хватати у коло.{S} Ту однекуд и луди Гане Клинчар — и њ |
дуго.</p> <p>Зарекао се да се више неће хватати до Зоне, а није му то ни требало, јер Зона више |
о он неће више бити онај негдашњи!... — Хе, ’ај’ иди си, — вели јој, — па се поздрави на мајку. |
о си неће залудњаци да зборе?!</p> <p>— Хе! — врти главом стари Замфир и не верује му. — Татко |
зановет... брљив стадо’, Зоне!</p> <p>— Хе!...</p> <p>Мане ућута.{S} Настаде мала пауза.{S} Ман |
ма си, брљива, оде при вас!...</p> <p>— Хе, лагала је што је зборила?{S} Не ли?</p> <p>— Неје, |
мек, к’смет... из вашу кућу...</p> <p>— Хе-хе! — осмехну се Зона. — Така ко ће саг бидне тој!.. |
.{S} Е, кажи ми, зашто је тој?</p> <p>— Хе, снебива се Мане, а утањио гласом још више. — Има си |
, к’смет... из вашу кућу...</p> <p>— Хе-хе! — осмехну се Зона. — Така ко ће саг бидне тој!...{S |
што одише там’ по трговине; нађоше га, хеј-хеј, далеко, там’ на-куде Солун...{S} Свири и он с |
је баш тако без ред било!{S} Пантиш ли, хеј-хеј, дамно, што учини онај Миче Вачин... када стану |
одише там’ по трговине; нађоше га, хеј-хеј, далеко, там’ на-куде Солун...{S} Свири и он с друг |
аш тако без ред било!{S} Пантиш ли, хеј-хеј, дамно, што учини онај Миче Вачин... када стану аши |
и осуђени на робију, а међу њима и она, Хермина.{S} Тиме је та фатална брачна веза била раскину |
е вести да му је његова фатална супруга Хермина била умешана у неку повећу интернационалну друж |
млади Митанче Петракијев и нека Швабица Хермина. {S}Све ово морало се испричати, да виде читаоц |
остао момак и да оног брака са Швабицом Хермином као да није ни било.{S} Тако треба и оцу Петра |
о се само још једном запева таково „Иже херувими!...” После тога није пан-Франћишек ништа компо |
е одмах опазило на једној компонованој „Херувици”, која је само једаред отпевана у цркви, а пос |
рсти се и поче вечерати, размишљајући и хесапећи у себи колико још има да прође док га закалфе; |
ој <hi>право</hi> да ми кажеш!</p> <p>— Хехе! — снебива се Мане. — Несам, несам, ловачке ми сре |
м; ти сал седи си, па жмиј!...</p> <p>— Хехе! — смеје се Мане, — што рече: „Жмиј, да те л’жем”! |
Знам де...{S} Може и да лежи.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Васка. — Леле, бата-Мане, како збори |
</p> <p>— Е, зашто да не бива?</p> <p>— Хехе! — осмехну се презриво Таска: — „Гаки нема, — свир |
Васка ни се удава... та... да се цениш, хизмет да ни чиниш у кућу!...</p> <p>— Ете, што па да с |
ати. — Снају да ми доведеш у дом, да ми хизмет <pb n="42" /> чини, та да се и ја малко одморим. |
жениш...{S} Мајка ти не може саг ласно хизмет да ти чини...{S} На мајку треба да мислиш, дете! |
Измећарка нећу сам!...{S} Сал при мајку хизмет ћу да чиним...</p> <p>— И при мужа... — упаде јо |
него неки лист који се растура у десет хиљада примерака!... .</p> <p>Зато се брзином муње расп |
и долази сваки дан, савесно и тачно као хирург ради операција, и саветује и теше Зону: хвали Ма |
, а он се учини као да је и не види, па хита крај ње, као да му је богзна какав посао за вратом |
дио да изради полелеј од сребра, па сад хита у дућан и тражи краћи пут и пречи сокак!{S} А међу |
тембарска.{S} Свет из чаршије пролази и хита кућама по махалама.{S} На истоку резонују: ко није |
бити забринути.</p> <p>Све то пролази и хита свак на свој посао, или седи у отвореном дућану и |
послу, него откидају од тога времена и хитају кућама, да у пријатном рахатлуку проведу неко вр |
и на њ, он јој рече да није то баш тако хитно.</p> <p>— Море, Манчо, сине, докле ће си момак?! |
м један велики стари шимшир, који чак и хлада даје.{S} Нико не памти да је икад мањи и тањи био |
ато <pb n="180" /> је Мане остао и даље хладан и повучен, и оставио их без одговора.</p> <p>Ово |
ла опет она стара, поносита, уображена, хладна, чорбаџиска Зона!... .</p> <p>Васка је истину ка |
јан од једне глупе измећарке и од једне хладне и бездушне чорбаџиске кћери!</p> <p>Па тек она р |
ахну душом, прибра се мало и размишљаше хладније.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је то само |
д силних жигова, враћа пошиљаоцу с оним хладним, званичним и немилосрдним натписом: „Ретур!{S} |
’ко?</p> <p>— Тол’ко се збори... — рече хладно Зона и окрете му леђа.</p> <pb n="113" /> <p>— Е |
овара као мало услужно и понизно, али и хладно, Замфир.</p> <p>— Не ли те пита, а ти си сал ћут |
учини, јер га је само запитао кратко и хладно:{S} Задржава ли се он подуже увече, зна ли шта с |
утеци и буџаци?{S} Мане му је одговорио хладно и мрачна лица:</p> <p>— За писување да баталиш т |
лушкиње, — као што је то обичај тамо на хладном и бездушном Западу, — него као нешто своје, као |
ер је био на ванредно лепом месту, имао хладну студену воду, у близини певали славуји, а туда ч |
ве.{S} У авлији неколико кошева, пећ за хлеб, штале за коње и велика шупа, а у шупи двоја обичн |
радити и у зноју лица свога зарађивати хлеб, кад, ето, од левентовања лепшег и лакшег заната н |
маче преда се бедну своју вечеру, комад хлеба и повеће парче печене бундеве, прекрсти се и поче |
али се тешио да је такав журналистички хлебац и да служиоци истине у свету редовно најгоре про |
ошуљу, и чичек-антерију у башчу?!...{S} Хм, — хукну и духну љутито на нос и заврте главом Коте. |
Ни сас цвет нећу те ударим!...</p> <p>— Хм!</p> <p>— ’хоћу да те пазим... да ти лацкам... да те |
јрадије гледали.{S} Само духну на нос: „Хм!{S} Ја-га, што је џимпир!{S} Анасана!” рекну, кад Ма |
аштом, са доксатом обраслим у ладолежу, хмељу и виновој лози.{S} Пред кућом пуно шимшира, а међ |
а у сопче.{S} Сам га помета с метлу.{S} Хо, мајка му стара, и тој треба, викам, да је ники угур |
превуче пару преко браде и рекне: „Охо-хо!{S} Од тебе сефте, а од Бога берикет.” Сви су дућани |
ирајући, као голуб, где ће да стане.{S} Ход му је био као ход човека који се кренуо да се онако |
, где ће да стане.{S} Ход му је био као ход човека који се кренуо да се онако мало прошета једн |
аре, па се огледа на великом огледалу и хода по соби...{S} Једнако намешта ту собицу по својој |
му се јави, а он га отпоздрави онако у ходу.{S} Прође дућан за неколико корака, а после застад |
леле Зоне, у чичек-антерија!</l> <l>Ој, хој-хој, леле Зоне, у чичек-антерија...</l> </quote> <p |
Зоне,</l> <l>У нова градина.</l> <l>Ој, хој-хој, леле, Зо...</l> </quote> <p>али не доврши, јер |
Зоне, у чичек-антерија!</l> <l>Ој, хој-хој, леле Зоне, у чичек-антерија...</l> </quote> <p>Па |
,</l> <l>У нова градина.</l> <l>Ој, хој-хој, леле, Зо...</l> </quote> <p>али не доврши, јер пуч |
јеш, будало?” А затим појурише кола као холуј брзо крај чесме, пуне света, вичући: „Варда!” све |
— а овде је већ и шегрти певаху, и то у хору: у дуету, терцету, квартету, квинтету и тако даље. |
а с њом поведе коло.{S} А она се стиди, хоће од стида да прогута ону мараму коју је метнула на |
дужан.{S} Девојке га зову и питају га: хоће ли да им буде часник?{S} Једна га зове за девера, |
ешто; као да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко одмиче, а све полетело на њег |
издиже обрве и слегну раменима, као да хоће да каже да се не може сетити.</p> <p>— Што, јоште |
ого на своје престоничко порекло. {S}Па хоће и да се пошале.{S} Кад год ту тако стану, увек пит |
меју одмах да кажу зашто су дошле и шта хоће!...</p> <p>Кад је ово по други пут, после војске, |
е иза потиљка и пође силно као орао кад хоће да полети.</p> <p>— Е, што да рекнем? — запита Вас |
о штошта и не говоре пред њом, него кад хоће тако нешто да говоре и да се као старији изразе, а |
ека и са самих вешала скинути, само кад хоће и кад потруди своје чудо и господство.{S} А за сит |
си, Зоне, а он саг нека си чини што си хоће и милује!...{S} Ако ми, рече, не дође саг у јесен |
остане резил... па нека гу таг узне кој хоће и кој сме...</p> <p>— Ће да гу узне, ама треба да |
кове, па се искашља тихо, као кад човек хоће нешто важно да превали преко усана.{S} Али ипак не |
и о оном резилуку, и каже им да озбиљно хоће свога Мана да жени.{S} Пита их шта оне мисле. {S}С |
тапка по гојним плећима, од којих чисто хоће да прсне оно мало јелече њено. {S}Бива да понекад |
ах, а кад је још разабрао да г. Ратомир хоће да га метне у новине, онда му је и сувише разговет |
и фолклористичко интересовање, то јест хоће да наставе онде где је отац наше новије књижевност |
е, и кажу му да бира <pb n="71" /> коју хоће, а он опет вели да их све воли и да ће их све узет |
хукну: — Тугооо!{S} Што гу пуштисмо?! ’хоће да ни напраји нику муку и резил!{S} А лудо је, луд |
амо поведе реч пред њим о њему: „Море, ’хоће, ете, да га женимо!” А он обори главу, гледа устра |
езу — веће бели свет неће да видиш!... ’хоће да те заб’рави и сокак, и махале, и град; — и нико |
?{S} Кој се тој удава, кој се па жени? ’хоће ли”, вика, „скоро да потрупамо малко у сватове?{S} |
рче ће ми је по саг’ син и наследник!” ’хоће да га узне за ортака, — ама још неје у теј године! |
Манасија Кујунџија, и што си може кад ’хоће...{S} Их што си ти, бата-Мане, па несрећа ника!</p |
не буде екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си баталим и дуван, зашто цигара-пушење без овуј м |
не виде!{S} А ја сам светски човек: ја хоћу добро да поједем, па, брате, и да попијем хоћу...{ |
бро да поједем, па, брате, и да попијем хоћу...{S} Код мене мало који дан да нема супе, а они п |
, — што да прајим?!...</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу си, Јевдо, — рече чорбаџи-Таско, — а за дан-два да |
ћу те ударим!...</p> <p>— Хм!</p> <p>— ’хоћу да те пазим... да ти лацкам... да те слушам...{S} |
ој буде, — што да прајим?!...</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу си, Јевдо, — рече чорбаџи-Таско, — а за дан |
же!{S} И-и-ич-не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, |
ми писујеш за волење, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се волемо за удавањ |
нђуше.</p> <p>— Ама, какво срамување! — храбри је Мане. — У појење нема срам ни па срамување... |
а га милује по образу, љуби и моли га и храбри га да игра.{S} И он се ухватио, па игра, сасвим |
уради са сином, а и сад га још једнако храбри и саветује да што дуже истраје у својој одлуци.{ |
рат од тетке, који је девер уз девојку, храмајући мало, јер га убијају нове лагиране ципеле, у |
то мача изабра <hi>перо</hi>, да га оно храни и брани — перо, које ни за које новце не продаје! |
е, чувао веш, кад се суши преко авлије, хранио живину, и знао увек тачно колико има петлова, ко |
а гласу чочек, а сада је као неки анђео хранитељ и казначеј у овој дружини младих ченгија: носи |
тако види у кругу њених толиких анђела хранитеља, међу којима, доиста, не може поклизнути и вр |
се закитиш! — рече и даде јој ону киту хризантема. — Тој ти је последње од мен’, Ајшо, за игре |
. — рече женица и предаде му киту белих хризантема. <pb n="186" /> — Јоште те је поздравила да |
ца, да им размеће карте, ни богата баба Хрисанта, да их гњави причајући им надугачко и нашироко |
издигне се на сиџадету, пружи нос — као хрт кад хвата траг — и увлачи мирис од жута дафинова цв |
удија девојку...</p> <p>Мане ућута и не хте више да се брани, а није му лако било ни да слуша к |
е прилике, добре прилике, али се она не хтеде удавати, јер ниједан од тих што је прошаху није б |
гаде да се уздржи више!{S} И кад Цигани хтедоше да престану, даде им Мане знак да свирају даље |
о.</hi> </p> <p>Сутрадан је тетка Таска хтела да види ефекат који је произвела она јучерашња ше |
ица циљала на Ману, да је другим речима хтела рећи:{S} Како сте дробили, тако и кусајте.{S} Она |
заузела и сама месна штампа, и како је хтела и покушала да ствар начисто изведе.{S} Другим реч |
она, истина, крива, јер га је волела и хтела <pb n="182" /> за њега, па тетке покварише, али д |
радо одлазио тамо.{S} И несрећа је тако хтела да се и ових дана тамо нађе и да севдалише и слуш |
} А све је то било и дошло отуда што се хтело судити и закључци изводити из Маниног понашања. — |
асом — све док он не прође!...{S} Зато, хтео не хтео, мора да се жени, јер га све гони — и комш |
страни потражи утехе, него је пре тога хтео да јој спреми нешто, да га добро запамти, — а за т |
шу је у турско време излазио кад год је хтео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у п |
емље да је рационално обрађује, није је хтео обрађивати ни код великих газда, да не би припомог |
што није био најбоље расположен па није хтео ништа да одговора ни одмах, а кад је још разабрао |
, није знала мајка Јевда, јер Мане није хтео, а други јој није смео казати то.{S} Јевда је чула |
да ће бити и послушано.{S} Па ипак није хтео ништа силом да добије.{S} А после, њега и није вре |
ка, Ташана, помагала, пошто Замфир није хтео ни да чује за Манулаћа, називајући га с багателиса |
ве док он не прође!...{S} Зато, хтео не хтео, мора да се жени, јер га све гони — и комшилук и ч |
не пуштају га лако, баш и кад би он сам хтео: што је он једини конзерваторист међу њима, и друг |
му није опрана и упеглана као што би он хтео.{S} Сваки час сукоб с мајком, према којој је дотле |
у смех, јер им се учинило да је Манулаћ хтео да кине...</p> <p>И то је ваљада једини несташлук |
е смеши, и чује како се овај цери...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га задуго није опазио!{S} |
ста, оне јој само позлеђују ране својим хукањем и кукањем: како су и оне девовале и <pb n="170" |
и чичек-антерију у башчу?!...{S} Хм, — хукну и духну љутито на нос и заврте главом Коте. — Куд |
Што, што! — викну запрепашћено Јевда и хукну: — Тугооо!{S} Што гу пуштисмо?! ’хоће да ни напра |
ац и извади један папир и дуван, у који хукну, па поче савијати цигару.{S} Кад је запали, засук |
о слушан, што је имао и онако као неког хумора.{S} Дугом практиком на томболама извежбао се и з |
рне, па је умео то викање цифара својим хумором и зачинити.{S} Ослањајући се на фамилијарност к |
реливало.</p> <p>Мисли о вечерашњем.{S} Хуче и љути се.{S} Пред очима му жива слика звезданог н |
праји оди наш варош?!</p> <p>— Лелее! — хуче Јевда.</p> <p>— А татко му Петракија тури га у нов |
они крупни трговци што тргују с Бечом и Цариградом, и они ситни, што од тих крупних пазаре еспа |
ом кућом је одмах овладао неки дремеж и царствовала нека свечана недељна тишина, јер, кад хаџиј |
е што си живују при мужије...{S} Ни сас цвет нећу те ударим!...</p> <p>— Хм!</p> <p>— ’хоћу да |
ета га двори,</l> <l>Господар се смије, Цвета се вије!</l> </quote> <p>Чорбаџи-Замфир је чуо и |
љута раћија;</l> <l>Господар ми збори, Цвета га двори,</l> <l>Господар се смије, Цвета се вије |
траг — и увлачи мирис од жута дафинова цвета и шакама га још више граби и притерује своме носу |
енталски харемски мирис жутог дафиновог цвета.{S} Па се чорбаџи-Замфир сећа дахирета и решмета, |
е и онда тако исто мирило. {S}И све док цвета дафина, оно неколико дана, чорбаџи-Замфир нерадо |
аџи Замфир. <pb n="13" /> И у мају, кад цветају дафине, најрадије је седео на простртом сиџадет |
а вириле испод жуте сатинске сукњице са цветићима.{S} А никад сама није ишла: увек је око ње би |
на, од јелека и шалвара, па изгледа као цветна башта.{S} Ту дођоше и они што продају петлиће и |
р тада тихо жали за младошћу својом под цветним дафиновим дрветом, које је и онда тако исто мир |
ио у песму” чорбаџи-Замфира и неку лепу Цвету, па и сада се још пева песма:</p> <quote> <l>Госп |
его је, баш напротив, изгледао као кита цвећа.{S} На њему све свечано.{S} Лепо обријан и ошишан |
озвана девојачка башта, пуна свакојаког цвећа: руже, карамфила, замбака и каквог не цвећа!{S} С |
{S} Само је лепа Зона знала каквога све цвећа није било у башти, јер она се старала о цвећу и з |
а: руже, карамфила, замбака и каквог не цвећа!{S} Само је лепа Зона знала каквога све цвећа ниј |
то песници казали — сунце лепше сијало, цвеће пријатније мирисало и птичице лепше певале.</hi> |
рпама, повешаним испод крова.{S} Па кад цвеће замирише, а гугутке загучу — оријенталац се сваки |
Скоро свако доба године имало је своје цвеће, и кућа Замфирова мирисала је преко целе године.{ |
мајка му Јевдокија волели су и неговали цвеће.{S} У кући је било и голубова и гугутки у корпама |
рочетиш из њег’... „Како је, рече, овој цвеће бледо и вене, такој, рече, бледи и вене и њојно л |
ризортило је...{S} Еве, пратила ти овој цвеће!{S} Сама га је тргала у башчу, за теб’ га тргала! |
рече, веће ни она што је била!{S} Било цвеће — било и Зоне!... — заврши дршћућим и загушеним г |
м куде да га заденем, ете, овој пратено цвеће...</p> <p>— Де, па и ти!{S} Какав си! — љутну се |
јесен дошла, — <hi>зимске руже</hi> су цвеће!...{S} Несу руже од пролет, ама неје, рече, веће |
тужно с оним погаженим раним пролећним цвећем, које се откидало и отпадало с играчица!...{S} И |
није било у башти, јер она се старала о цвећу и залевала га.{S} Скоро свако доба године имало ј |
д толиким истим! — Авлија је сва била у цвећу.{S} Као и сви на Истоку, и Мане и мајка му Јевдок |
име, да нађемо једнога кочијаша.{S} Ама цврст да је, бата да је...</p> <p>— Ти ич бригу да си н |
си човек сијасвет деца, па све здрава и цврста и убава, а једно... оно најмалецно што је, оно ж |
у, па оне њојне пусте косе, па оне беле цврсте груди, како два филџана, па оно њојно девојачко |
алко ли је!?...{S} Ама знајеш како бе’у цврсте и јаке путине, па ем сас потковице!{S} Донесо’ г |
мирису од пржене кафе, или по звуку од цврчања на тавици, било напослетку по папучама и налуна |
стаде извлачити бројеве и викати их, а цела кафана слуша и меће зрно на таблу.{S} Тек мало пос |
де своје дело освете.</p> <p>Па како је цела та ствар била и дрска и луда, то је Мане држао да |
и томболе.</p> <p>Зато није чудо што је цела кафана гракнула кад се појавио на вратима.{S} Сви |
...</p> <p>Уговорише да сутра пре подне цела родбина иде у амам, где и тако нису одавно били.{S |
је најрадије и најлепше певала, јер се цела песма на њу односила, и Мане досад увек на њу мисл |
рече за бегендисување?</p> <p>— Зна си цела ма’ала, и сав град, — та ја да не знајем! — одгова |
један у побочне сокаке, да, поткрепљен, целе ноћи бди над имањем и чашћу уморних и заспалих гра |
и поштене девојке и радене девојке.{S} Целе недеље раде у кући, у недељу у свиленим фустанима |
еме, а ове друге да се наиграју.{S} Ове целе недеље као роб трпе псовке и грдње, али све то рад |
одне тишина као и у свима кућама где се целе недеље радило а недељни дан жељно очекивао.{S} Ста |
ав блажен.{S} А како и не би, кад му се целе недеље од тешког дерта није милило ни да седи, ака |
еће, и кућа Замфирова мирисала је преко целе године.{S} Пред кућом су још и два стара, граната |
ог положаја.{S} А вукао је шамаре преко целе године.{S} Сем првога дана Божића и Ускрса, Славе |
ази у памет — узе ги кучиште, ама ме не целива у руку, како је адет у њега.{S} Обуче ги, и једа |
.</p> <p>— Стани потурњак, па си узни и цело тесте...</p> <p>— Да не да Господ... ја си једну с |
ne unit="subSection" /> <p>Ишао је тако цело после подне.{S} Дан био леп, топал и ведар септемб |
чуле, да је то виђено и чувено!{S} Јер цело пре подне тога дана врзмале су се испред и око кућ |
ао, није ваљда нужно ни да кажем!...{S} Целога дана је само на то мислио, и једнако му у памети |
ије Ташана била него после тога сна.{S} Целога дана јој није избијала из главе слика мадмазељ Д |
наравно, слаба утеха била за Манчу.{S} Целога дана био је као убијен: ни посао, ни пазар, ни р |
и још гора, и на јави.{S} Зато је тога целога дана у недељу био Мане врло суморан, а зато, опе |
нешто све расејано, неки умор и тишина целога тога дана, све док није у сам мрак банула у кућу |
брзо постало објективно и опште мишљење целога града...</p> <p>— Море, знао сам ја то, — говори |
.{S} Нема је ни у понедељак ни у уторак целога дана.{S} Код Замфирових одмах осетише да није до |
е</hi>”.{S} Па све то, а и што је данас целога дана у свечаном руву — све је то давало повода н |
био првенац), и још сврх тога да ће му целога свога века куповати за његов рачун овчије и јаре |
атомира, директора новина.</hi> </p> <p>Целога тога дана — док се још код хаџи-Замфирових није |
ли Манино име није чула том приликом, а целој ствари није поклањала никакве вере.{S} Она је зна |
о једно исто тетка Таска, најречитија у целој родбини.{S} Ете има у Лесковац, ем какви трговци, |
ајкада научио.{S} А чим је он прилегао, целом кућом је одмах овладао неки дремеж и царствовала |
био! {S}Пуцала би му сутрадан брука по целом граду.{S} Не, не, — тешио се Мане, — није нико би |
ише добро позната била.{S} Певала се по целом граду, и да је калфа Коте мало-мало мућнуо главом |
="185" /> новом животу, желела је срећу целом свету, зато је радо пристала да буде посредница и |
скромности, <pb n="83" /> стидљивости, целомудрености, — дакле, такорећи, скуп врлина и права |
опет дошла и понудила му се да поправи целу ствар, — тада се тек још више уплашио и решио се д |
берите, а ја ћу сама убаво да дуздишем целу работу!{S} Ја ћу да заобиколим малко, па ће да иск |
{S} Преко чаршију трче, та да ме у руке целују, „живо-здраво” ми рекну... сал што се срамују да |
и речима, него је и делом доказао да га цени: поручио је преко свога човека једну Богородичину |
дна погледом...</p> <p>Као дериште није ценила ни много полагала на лепоту своју, а ни на то шт |
ије вређало то како су о њему мислили и ценили га старији њени, него га је болело оно што је он |
ш у кућу!...</p> <p>— Ете, што па да се ценим?... — одговори јој Калина. — Имам си мајку и брат |
ане чуо — викам... да дођеш, ете, да се цениш у татка ми...{S} Васка ни се удава... та... да се |
...{S} Васка ни се удава... та... да се цениш, хизмет да ни чиниш у кућу!...</p> <p>— Ете, што |
.</p> <p>У самој чаршији и по главнијим централним улицама гласови о том догађају нису, наравно |
знемирили читав овај крај, као да смо у централној Африци а не у цивилизованој Јевропи...{S} Шт |
за то, јер његово је перо и у Београду цењено било.{S} Што он напише, то је било написано.{S} |
мо се наљутим, па онда не ваљам и нисам цео дан ни за какав посао...</p> <p>Сви му одобравају, |
сера пуну шаку, а он одлази задовољан и церека се на нове ексере.{S} Тада се и Зона насмеја она |
ав и како се смеши, и чује како се овај цери...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га задуго није |
понесе, зборе си, јоште и јорган и јаст’ци, и колевку, рече, и све што треба ете-те... ете, за |
н, заједљиви колега и земљак његов, пан-Цибулка: да, пан-Франћишек и сада компонује, и то једна |
прогутати и сварити ту ствар као други, цивилизован свет!{S} Био је бесан.{S} Турио је каму за |
Боже мој, много ли смо још иза срећних, цивилизованих народа!{S} Много ли ће још воде Нишавом п |
, као да смо у централној Африци а не у цивилизованој Јевропи...{S} Шта ће <hi>странци</hi> рећ |
певање, а играње и даље траје уз свирку Цигана.{S} Мане стоји, не игра, гледа играче.{S} Гледа |
, приђоше и ухватише се међу играче.{S} Цигани свирају, а играчи играју и певају:</p> <quote> < |
руги им певају, а други онамо играју, а Цигани им свирају.</p> <p>Скупио се свет.{S} Кога ти св |
и не могаде да се уздржи више!{S} И кад Цигани хтедоше да престану, даде им Мане знак да свирај |
ољак ели пударин; а по сву ноћ му свире Цигани и играју <pb n="106" /> ченгије, а он си пије ка |
есели и да трупамо?!...” Тада засвираше Цигани и све полете и поче се хватати у коло.{S} Ту одн |
воју будућност: оставља за црне дане, и Цигани то чувају.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
а игру и ашиковање.</p> <p>Дођоше већ и Цигани.{S} Чувена дружина, снабдевена разним музикалним |
на-куде Солун...{S} Свири и он с други Цигани; стануја зурлаш, а она ченгија му жена!... (Даде |
и дућан, и трговину, па си фати пут сас Цигани у губертл’к...{S} И саг јоште је жив! — Причаше |
о и суво. {S}Једва је чекао да престану Цигани.{S} Кад се свршила игра, повукао се до капије је |
гледа, као да јој је дуго време.</p> <p>Цигани засвираше „Потресуљку”, омиљену игру Манину.{S} |
редом први момци из махале.{S} Мане дао Циганима динар, а Нацко баштованџија и они други дадоше |
е: да исти Мане има брата (по оцу) међу Циганима!...{S} И сад, какав је био Ђорђија, такав му и |
азним музикалним инструментима. {S}Међу Циганима одмах на први поглед пада јако у очи један са |
несам баталија, — ама стадо’ ете, рече, Циганин!{S} Имам си, рече, и децу сас њума!...”</p> <p> |
!... (Даде си једну ногу на првога мужа Циганина, па се удаде за Мичу.) Познаше се ласно.{S} Се |
ада је веран и сталан члан те компаније циганске.{S} Пре је свирао у ћемане, али сада више не м |
ике, амамџике и старе буле, викају га и цигански конзул...</p> <p>Одоше и нађоше Ставре Јаре.{S |
ћишек почео с концертирањем а свршио са циганском дружином, у којој чини чудан контраст с оним |
њ на сва три језика, српском, грчком и циганском, г. Ратомир је, такорећи, пре излетео одатле |
раји гу, хоћу си баталим и дуван, зашто цигара-пушење без овуј мушљику не бива!...{S} Лезет, та |
ца шаха, а трећи, лепи Перица, прави им цигаре и кибицује, иако се он и не разуме у шаху.</p> < |
е посла није лаћао, него је само правио цигаре, пушио, пуштао колуте дима и задовољно гледао у |
наставља Милисав, држећи на доњој усни цигарицу, а у исто време правећи нову, — па зато и лаје |
се — наставља хаџи-Замфир разгледајући цигарлук о коме је реч, — ништо саг батисала: спаде гу |
ушљику... заврши хаџи-Замфир и пружи му цигарлук. — А ја ће пратим за њума — додаде, — кад буде |
море? — вели запрепашћено Мане и остави цигару.</p> <p>— Ете за оно оро, и за играње, — изеде с |
седи, син му стоји; кад си татко праји цигару, син си већ чека <pb n="45" /> сас машице и жар; |
и триред у години сетио би се да запали цигару, и то обично онда кад би му татко добар пазар св |
, па се завали онако бећарски и распали цигару, сркну из филџана, па настави: — А мен’ ми дође |
че и извади табакеру, па стаде завијати цигару.{S} Запали је, стаде пуштати димове.{S} Замислил |
и дуван, у који хукну, па поче савијати цигару.{S} Кад је запали, засука бркове, па се искашља |
} Мане се маши табакере и стаде правити цигару.</p> <p>— Пушти ме! — отима се Зона.</p> <p>— Ос |
шеја сам у суд... — вели Замфир правећи цигару и мећући је у <pb n="176" /> једну муштиклу.{S} |
клу.{S} Повуче неколико димова, па баци цигару и врати муштиклу у футролу. — Ете, тој си је, ал |
амфир после кратке паузе, правећи и сам цигару.</p> <p>— Тхе, спрама године! — вели Манча, расп |
олазу, онако као случајно, избио лактом цигару из муштикле, кад је Манулаћ седео пред дућаном и |
о, примакао би своју табакеру, направио цигару и пуштао густе димове и дуго и дуго занет у мисл |
>Мане опет ућута и стаде савијати другу цигару.{S} Опет настаде пауза, коју прекиде Мане.</p> < |
p>— Кој је „куче”, несрећо чорбаџиска?! цикну Дока. — Знајеш ли, бре, ако дофатим саг ове нал’н |
Јасно је као дан било да је Јордановица циљала на Ману, да је другим речима хтела рећи:{S} Како |
е фес на једно око и да гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу!...{S} Чим отвори дућан, |
а, а у свакој штикли био је, још кад се ципела градила, вешто намештен по један прапорац.{S} Па |
са, на коме је висио тесак, са шиљастим ципелама и још шиљастијом шишком испод накривљене франц |
је да ће му он купити лаковане деверске ципеле и нову златну минђушу у уво (Манулаћ је био прве |
о, онда би облачио једне кицошке плитке ципеле с високим штиклама, а у свакој штикли био је, јо |
арске муштикле и толике лаковане плитке ципеле, да их и радним даном, по киши и блату, носи!... |
јући мало, јер га убијају нове лагиране ципеле, у које једнако гледа.{S} А Мане је гледа недани |
баце, што се после запамти, остане ту и циркулира дуго као нека пословица...{S} Али ипак, кад с |
оживеле, употребљавале се и почеле опет циркулирати.{S} Шта је само досетака на рачун Мана пало |
јо? — „Зар гу не знаваш, рече ми.{S} Из циркус пеливанка, она летошња, што рипаше кроз б’чву, е |
..{S} Кој гу знаје куде је саг!...{S} У циркус ники зар...</p> <p>— Леле, да не дава Господ ник |
некако сувопарне, па је умео то викање цифара својим хумором и зачинити.{S} Ослањајући се на ф |
цифру.{S} Па тако и сада, док је викао цифре, викао, а сада поче онако.</p> <p>Викну Нацко:</p |
то при викању није ни викао и изговарао цифре, него нешто друго, али свакидашњи и редовни посет |
извежбао се и знао је из искуства да су цифре увек некако сувопарне, па је умео то викање цифар |
сви су погађали и метали на једну исту цифру.{S} Па тако и сада, док је викао цифре, викао, а |
/> које је посветио своме земљаку пану Цицули, апотекару тога места.{S} Тако леп почетак и нап |
један слободан разговор, чује се кикот, цичање, узвици: „Мука те изела!” Понекад се и папучама |
„да медвед најбољу крушку уграби” имала цмољу мужа.{S} Иако су Замфира варошке жене немилосрдно |
стринама, гега у прошевину, а уши му се црвене од тешка стида.</p> <p>Нешто тако могло се очеки |
вао трбух, а од жупског вина стекао нос црвене, као бакар, боје.{S} Али га тада издаде композит |
осе лагиране папуче и свилене чарапе са црвеним петама, оне што кажу да га воле као своје дете, |
заједно пропале онога фаталнога дана у Црвеном Мору; али тек кад вам кажем да је још само паша |
неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако исто...{S} Прекодан се сваки |
темеље старога хана и сасипа прашину и црвоточину са плафона на веселе госте...{S} То се Мане |
па пале прангије кад слави Пантелејска црква...{S} Мори, ти слизаш низ мердивен, а мој Манча с |
„Један веран син наше свете православне цркве”. — И морао је најзад и Мане прибећи перу и писањ |
ије никакав мајстор и да не треба свете цркве да поручују код њега црквене утвари и сосуде, — ј |
да јој се јада.{S} Јевда изишла мало из цркве и села у трем, који је око цркве, а Зона је вреба |
једној тесној и кривој улици у близини цркве.{S} Капија велика, сва ишарана честим редовима ек |
ало из цркве и села у трем, који је око цркве, а Зона је вребала и увребала.{S} Искрала се од с |
треба свете цркве да поручују код њега црквене утвари и сосуде, — јер он зараду ту упропашћује |
а, а иза ове дубока башта с капиџиком у црквену порту, кроз који капиџик пролазе чорбаџи-Замфир |
у руку, па је одазва настрану, у башту црквену, тамо под османлуке.{S} И ту јој се изјада.{S} |
увици”, која је само једаред отпевана у цркви, а после је следовала оштра опомена његовог висок |
ш девојку, па да си капче накривиш?!{S} Цркву побоље да си батисаја и огањ у њу фрљија и запали |
батисаше: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо живу |
оји капиџик пролазе чорбаџи-Замфирови у цркву на јутрење и на краће молитве.{S} У авлији неколи |
издим, та да се сјајеш и светлиш како у цркву света Богородица Тројеручица!...{S} За теб’ ћу са |
рна сам ти муштулугџија, Ташано!{S} Сас црн ти абер дођо’!...</p> <p>— Ћути си, не збори! — вик |
их, леле!{S} Каква срамота!...{S} Црна, црна Ташана, како ће у свет да искочи, — девојче гу ста |
ва си је!...{S} Кад ћеш си, мори, Доке, црна Доке, ете, памет да спечалиш?!{S} Тој ли је зборењ |
..</p> <p>— Што, мори?...</p> <p>— Ете, црна сам ти муштулугџија, Ташано!{S} Сас црн ти абер до |
а она да те куне!{S} Тој да си дочекам, црна мајка!</p> <p>— Ја се нећу женим, нане.</p> <p>— М |
нежније ословљавао.</p> <p>— Јевдокијо, црна друшке Јевдо, твојега ти Манчу, ете, турише у нови |
ништо жал’, па си зборим у памет: „Ех, црна Доке, пусти твој к’смет!...{S} Што несам бећар, та |
де, а накривио фес на једно око. — „Ех, црна Јевдо, што роди сина чапкуна!...”</p> <pb n="23" / |
, па ги држиш на крило!...</p> <p>— Их, црна Доко! — викну очајно Јевда, — кад ће памет да си с |
оританце и дубак...</p> <p>— Лелеее!{S} Црна Ташано, у зем да пропаднеш! — викнуше женске, глед |
, их, их, леле!{S} Каква срамота!...{S} Црна, црна Ташана, како ће у свет да искочи, — девојче |
егендисује ли татко и мајка зета?...{S} Црна Ташано!{S} Иди си па се беси о ону криву дафину!.. |
> <p>— Црна Ташанооо, — закука Таска, — црна и три-клета друшкеее!{S} Тражи си криво дрво сас д |
угоо! — узвикну Јевда сва преплашена. — Црна Персо, што ти се оди дете напраји!{S} А Митанча — |
као на гробљу.</p> <pb n="144" /> <p>— Црна Ташанооо, — закука Таска, — црна и три-клета друшк |
д и на ком далеком крају Србије покрива црна земљица и зелена травица и творца и предмет те пес |
.{S} Тој си не знаје ники — знаје Бог и црна у Горицу земја, што ти татка покрива.{S} По саг да |
о мени?!...” И црне мисли све више, као црна ноћ, све више омотаваху и притискиваху болну душу |
и невину децу?!” И једнако понављаху: „Црна мајка — мислећи на Потину мајку — шта је чула и до |
к обезбедио своју будућност: оставља за црне дане, и Цигани то чувају.</p> <milestone unit="sub |
ад и осмехне и једнако суче своје танке црне брчиће.{S} А још кад видеше да се Мане и не осврће |
блажена — румен је сву облио, а крупне црне очи светле јој се од суза, од силне среће данашње. |
она опет волије њему него мени?!...” И црне мисли све више, као црна ноћ, све више омотаваху и |
Ужасно је проводила и дане и ноћи; дању црне мисли, а ноћу страшни снови низаху све црње и црње |
изнути и врднути са стазе врлина ни сам црни ђаво, акамоли једна чедна и безазлена девојчица у |
гледа својим великим и као јунска поноћ црним и топлим очима!...</p> <p>И другу игру, опет, „Је |
је тако трајало неколико дана, тешких и црних дана, а затим, мало помало, <pb n="31" /> па се с |
ислећи о Зони, па ваљда под утиском тих црних мисли и заспи, па често снева немиле снове.{S} Сн |
сма, које лута из места у место, па се, црно од силних жигова, враћа пошиљаоцу с оним хладним, |
а је те је дошао баш у онај крај где је црно жупско вино било мало скупље од воде.{S} И какво ч |
пушта се тел, блешти и трепери тел међу црном бујном косом, па му изгледа Зона сјајна и свечана |
ар мајстор, тако је био и леп момак.{S} Црномањаст, лепа велика ока, састављених танких обрва и |
ране, па једну за теб’ а другу за мен’, црну тетку, да се бесимо, зашто живот веће немамо!...</ |
мисли, а ноћу страшни снови низаху све црње и црње слике из будућности Зонине.</p> <p>Често но |
а ноћу страшни снови низаху све црње и црње слике из будућности Зонине.</p> <p>Често ноћу мисл |
а!...{S} Није знала ко јој је у тај пар црњи — Манулаћ, или она фукара Калина!...{S} Силно угри |
це девојчетово, ваљда у памети сравњује црте кћерина лица са мајчиним. — Познавам гу, познавам! |
ајглавније, ћосав је и има нежне женске црте лица; и кад се преруши у женско одело, изгледаће в |
је била — поред већ познате карактерне црте Зонине — природна и логична последица још и каракт |
орцији према лицу, које тиме доби лепше црте и израз; курјучићи израстоше у дуге курјуке, а џиг |
и лепо говорио, а сада је дошло време - цура моли мене!“</hi> </p> <p>Јевда је била жена још мл |
ј бачванској песми, која гласи: „Ја сам цуру молио и лепо говорио, а сада је дошло време - цура |
шапћући: „Лелее”, или пуштајући звуке „ццц!” а то све Зона, наравно, да и чује и види, па јој |
:</p> <quote> <l>Зашто, Сике, зашто под чадар да идеш? —</l> <l>Ако, дадо, ако, миралај ме зове |
, за спијење, како да ће, рече, <hi>под чадар</hi> за аскера да се удадне...</p> <p>— Тугооо! — |
а ноге носе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и кад једини обитници паша-чаирски, преплашени од |
ом бледи и нестаје га као магле са Паша-чаира што се диже и нестаје је под зрацима сунчаним, не |
Куд су његове куће, дућани; куде су му чаири, чифлаци и чивчије? „Има си дућан!” Ех, много дан |
Пашин Чаир, и кад једини обитници паша-чаирски, преплашени од нарушитеља ове њихове тишине, жа |
Причало се да га је у том, сем његове, чак и девојачка мајка, Ташана, помагала, пошто Замфир н |
у, на коју сва родбина попреко гледаше, чак и они даљи, који давно већ ни приступа не имађаху у |
љених.{S} Дијалог није нимало пикантан, чак ни интересантан; а то је просто стога што је тамо, |
кући; а да тога дана ништа није уловио, чак ни пуцао, није ваљда нужно ни да кажем!...{S} Целог |
Пан-Франћишек не компонује више ништа; чак не компонује ни то, ни вино са содом, него пије вин |
а дана, а од Мане ни трага ни гласа.{S} Чак му је по поузданом човеку поручено да Замфир даје у |
и чапкуни и стари дилбери певуше је.{S} Чак и прозаични ћир-Моша Абеншаам певушио би је кад би |
азначеј је у некој чочечкој дружини.{S} Чак је тетка Таска шанула Зони на ухо једну страшну ств |
и, — није нужно ваљада ни спомињати.{S} Чак и оне две пословице, које су већ давно биле заборав |
кад није имао прилике да га потроши.{S} Чак му се и мајка љутила што иде тако без новаца, као д |
хат, Манулаћ се осетио сасвим мушко.{S} Чак је, пролазећи Лесковачком улицом, намигнуо на три м |
ра и Ташане.{S} Зато неће бити згорег — чак писац мисли да је то неопходно потребно — да у неко |
чу и калфе и шегрта Поту.{S} Неки су га чак чули, кад су пролазили крај начелства, и познали По |
новаца — бави се нумизматиком, и стога чак држи и археолошки лист „Старинар”.</p> <p>Па као шт |
а је тетка Таска савила шипке и побегла чак у лојзе.{S} Тамо је припалила кандило, тамјаном ока |
пуст, да нема неге довољно.{S} Помишља чак и на старост и болест, која може наићи: па ко ће га |
по којима ни ђаво не пролази, по којима чак ни општински инжењер по дужности не пролази, Дваред |
"67" /> па јој излети папуча или налуна чак преко сокака, а лепи Перица само глади своје брчиће |
ка шупа, а у шупи двоја обична кола, па чак и један „пајтон”, истина старога фазона, налик на о |
о кафанама, по чаршији, по махалама, па чак, можда, и по новинама. „Ах”, тресну се у груди Мане |
олико има петлова, кокошака, пилића, па чак и снесених јаја и од својих и од туђих, комшиских к |
два пуна корита лажних дводинараца, па чак и калупе, сакривене под патосом, и ухапсила их све |
едио је по сокацима и мањим и већим, па чак и по оним по којима ни ђаво не пролази, по којима ч |
наравно, већином у његовом отсуству, па чак и поиздаља наговештавања у његовом присуству; тако |
о, кренуо у нади да ће можда бити штофа чак и за један пикантан и сензациони подлистак.{S} Реши |
колико понесе, толико и врати, — некад чак донесе и више него што је понео.{S} Једном, кад је |
орбаџи-Замфир дигавши своје густе обрве чак под фес. <pb n="56" /> — Ешексене!{S} Куде се је же |
p> <p>Зона је знала да је лепа, и да је чак лепотица.{S} Знала је то по огледалу, у које се, ка |
и отишао је далеко по свету, тако да је чак и за Свету Богородицу Ржанску израдио тежак крст од |
владање и поведење његово.{S} Почела је чак од оца Манина, Ђорђије; ни њега није оставила на ми |
ен женски понос.</p> <p>Једнога дана је чак планула и заборавила се, тако се заборавила да је г |
— тако да га назовем — психолог, па је чак умео да опази кад је која кокошка, да простите, у в |
о и дало повода беспосленом свету те је чак — како тамо веле — „турио у песму” чорбаџи-Замфира |
е прословио о тој немилој сцени, што је чак строго забранио да се икоме ван куће и речца једна |
и да је види, а још природније да ју је чак издалека опазило оштро око његово, а знао је и све |
ло тако силно, да би им папуче полетеле чак у штукатор, и лепио би им стопарце и динаре и увера |
и, а они не би приметили! (Ономад су се чак и сликали тако са шахом, како задубљени у игру игра |
А још кад видеше да се Мане и не осврће чак ни на полициског писара, акамоли на жандара, и да и |
им је њихова Зона лепа, него приметише чак и то како је чупе Зоне заљубљено, па пронађоше чак |
ко је чупе Зоне заљубљено, па пронађоше чак и у кога се загледала.</p> <p>— Лелеее! — узвикну т |
дрвећем један велики стари шимшир, који чак и хлада даје.{S} Нико не памти да је икад мањи и та |
на — врло учена, све на свету зна, носи чак и наочаре.{S} Чуди се Ташана откуд све то зна, и гд |
говетније рекао зашто је дошао, тражећи чак и Зону, да с њом проговори, укућани се просто згран |
се љути.{S} Стоје табле пред њим, а он чак и не слуша нити ређа; мисли његове и нису сада овде |
леда око себе, као да се пита: откуд он чак ту?! — и враћа се натраг!...</p> <p>Тако, ето, поче |
је Мане <pb n="54" /> напослетку изишао чак и као главни јунак, то је била — поред већ познате |
лов.{S} Или би узјахао коња, па отишао чак до Врања, до Коштане, па би увече засео у какву мал |
Теслин телеграф без жица, јер иде право чак у небо). „Кад је већ”, говораху оне, „њега и калфе |
а увече да је било не само отмице, него чак <pb n="149" /> и пушкарања; било је и мртвих и рање |
аваљивања мајке његове није му допустио чак ни о слави да му дође у кућу.{S} Зато Митанча још ј |
доброг пријатеља, то је врло често било чак и речи и свађе између Замфира и Ташане.{S} Зато нећ |
песму коју је дилбер-Дудија донела амо чак из Мостара, а чучук-Ајша је најрадије и најлепше пе |
га слагати.{S} Заклиње му се напослетку чак и у светог Евстатија, патрона ловачког!</p> <p>Али |
д њега.{S} Толико су лепо живели, да су чак и побратими.{S} Он ће, мишљаше Мане, бити таман за |
ког писара, акамоли на жандара, и да их чак и не отпоздравља — онда отпаде свака, па и најмања |
која се тако лепо и глатко свршава. {S}Чак је у услове ушло да се ни на дан свадбе не нађу оне |
празником.{S} Кад обуче оне његове уске чакшире маслинове боје, а на груди танку жуту свилену п |
гама, а на ногама му празничне гајтанли-чакшире и око паса траболос појас... „Их, што је несрећ |
Чују се ћеманета, пиште зурле, звецкају чампаре, а гоч потреса темеље старога хана и сасипа пра |
азван — кујунџија, колико је пута — он, чапкун <pb n="19" /> и несрећник, да му је требало пара |
јстор Мане од њих и добио онај надимак: чапкун-Мане...</p> </div> <pb n="25" /> <div type="chap |
Мане, Мане је мајстор за тако нешто.{S} Чапкун-Мане, Ђорђијин син, кријумчарска стара крв, — он |
никакво чудо што је и Мане Кујунџија — чапкун-Мане названи морао ући у ову приповетку, ако ник |
насије кујунџије, познатог и под именом чапкун-Мане или Манча, који је, — иако ова приповетка н |
а и спомен на Зону.{S} И да није био он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у овој приповетц |
тке.{S} Али се Мане није тек онако звао чапкун-Мане, није забадава био син чувенога Ђорђија и б |
ато ласно нађе кујунџија.{S} А онај <hi>чапкун</hi> зар је прилика, он, кријумчарски син, спрот |
хну, па шију даље.{S} И сам Манасија — „чапкун Мане” назван — кујунџија, колико је пута — он, ч |
живу главу неће, јер онда не би он био „чапкун-Мане”!</p> <p>Само се једаред десило да је проша |
о око. — „Ех, црна Јевдо, што роди сина чапкуна!...”</p> <pb n="23" /> <p>Млађе га, истина, нис |
и певушио, и жењени и нежењени, и млади чапкуни и стари дилбери певуше је.{S} Чак и прозаични ћ |
ад Манча прође крај њих, па се од силна чапкунлука ломи кад иде, а накривио фес на једно око. — |
све бије и куцка по плећима, па се ломи чапкунски.{S} Али једнако иде куд год га ноге носе, и т |
роне што носе лагиране папуче и свилене чарапе са црвеним петама, оне што кажу да га воле као с |
Там видов моме Еврејче,</l> <l>На висок чардак стојеше,</l> <l>Русе си косе чешљеше,</l> <l>Дро |
тареји, — ласно за тој... {S}Има си она чаре и за тој!{S} Свет си збори да је <hi>побегуља</hi> |
ијем?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам чарне очи, —</l> <l>Еј, зашт’ их не гледам?!...</l> </q |
Море, какој ће му па саг тој бидне?!{S} Чаршија збори да гу је Манулаћ уграбија, — па саг, бива |
издигне главу и броди водом.</p> <p>Сва чаршија гледа за њом, и мимопролазећи и они што седе по |
злука, а можда још — како је беспослена чаршија говорила — и ради неке чивчике своје, неке „Бел |
веће иде поза мене и збори сал, да чује чаршија. „Ако неје истина за данашњи сокак-лаф, па ће б |
ресе је болно. — Што ће ми веће свет, и чаршија, и ма’але?!...</p> <p>— Па, ете, дете си, — вел |
нуло лепо јутро.{S} Почињу оживљавати и чаршија и махале.{S} Креће се свет на своја опредељења |
се жени, јер га све гони — и комшилук и чаршија и кућа и родбина.{S} Родбина тек само поведе ре |
ећни и блажени отац поведе сина да види чаршија једно чудо од детета — да Манулаћ пред трговцим |
суљ од меуна).{S} И што је даље било од чаршије, тамо по махалама и виноградима, све се чуднова |
на подне, кад је стари Замфир дошао из чаршије, био је љут као рис.{S} Чуо је све.{S} Како је |
ушта мрак, ноћ септембарска.{S} Свет из чаршије пролази и хита кућама по махалама.{S} На истоку |
ју у новине и да те чете по махале и по чаршије?!{S} Зашто, Мане, дете моје?{S} У зем да пропад |
мшијама Маниним, а после и великом делу чаршије.{S} И како је који час пролазио, све им је чудн |
старе, последње дане...</p> <p>У самој чаршији и по главнијим централним улицама гласови о том |
јава; и брука ће пуцати по кафанама, по чаршији, по махалама, па чак, можда, и по новинама. „Ах |
е појавили или ће се појавити, и они по чаршији и они по штампи, ако их буде било.</hi> </p> <p |
све тамо по граду прича — кружиле су по чаршији и по многим махалама силне приче, најчудноватиј |
питет, управо епитети, сведоче то.{S} У чаршији је имао неколико епитета: <hi>челеби-Ђорђија</h |
и Таски и Замфиру.{S} И по махалама и у чаршији се неколико дана само о токе говорило.{S} А да |
рбаџи-Замфир, иако је поносит и силан у чаршији и међу Турцима и међу Србима, овде међу њима је |
е здрава, вита стаса, „како се, кад иде чаршијом, срамује, како и прилега на девојче”, како је |
кренуо, кад, поносито као паун, промине чаршијом?!{S} Од пуковника па до наредника, од старог н |
о и дуго занет у мисли гледао би за њом чаршијом.{S} Бленуо за њом и чинило му се као да је ост |
посао.</p> <p>Тако је хаџи-Замфир пошао чаршијом, идући полако и достојанствено, бирајући, као |
ешио.</p> <p>Са ћепенака и лево и десно чаршијом испружили мајстори и трговци шије, па гледају |
је ноге!...{S} Ћа да седнем там’ насред чаршију, — тол’ко си бе ослабела оди зорт и резилак гол |
блед од љутине.</p> <p>— Мори, и насред чаршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета ти, оног |
...{S} Сам ћу гу ако се, кад минем кроз чаршију, сетим — сам ћу гу, викам, однесем до њег’...{S |
удалу?{S} Покупи си скути, па брго кроз чаршију како кучка, кад гу полију с воду...{S} Ама <hi> |
е Јевдо!{S} Све ни батисаше: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари |
си видим, демек, зашто је тој!{S} Преко чаршију трче, та да ме у руке целују, „живо-здраво” ми |
Митров па све до Ђурђовдан, ете!.., По чаршију се, ете, збори да је Зоне станула <hi>побегуља< |
је било, збори!</p> <p>— Мори, брука по чаршију и по ма’але! — поче шапћући тетка Таска. — Она |
Ја си сал појешем, ето, што се поје по чаршију и по ма’але!...</p> <p>— Их! — викну калфа Коте |
/p> <p>— Ех, па зборе си...{S} Зборе по чаршију и по ма’але.</p> <p>— Туго, а што си зборе?</p> |
} Обуче ги, и један дан одија сас њи по чаршију, а јутредан неће да ги обуче...{S} Ја си мислим |
} Не знајем си што се работи и збори по чаршију...{S} Па ти да си распиташ, да видиш, демек, за |
а одушевљено Јордан — кад буде голем, с чаршију — ем београдску — да дрма; убаво да запантиш ов |
кочи’ <hi>никакав</hi> човек, хаџијо, у чаршију помеђу трговци и еснаф-човеци!...{S} Та како са |
те.</p> <p>— Па млого ли си болна?{S} У чаршију и ма’алу неси искачала?</p> <p>— За какво искач |
ре године и стари пазар”), па се диже у чаршију међу трговце с младим банћерчетом коме мајка ув |
тар, а његов па татко, како га зваоше у чаршију?{S} Врти-ваган... {S}Та саг: „Ми смо чорбаџиски |
ешеку?{S} Зар татко ти чорбаџија први у чаршију и код влас’ и при официри и инџилири, па може д |
ир нерадо оставља кућу и слабо излази у чаршију.{S} Ту седи и пуши, пије кафу и амберију, одатл |
ћеф бидне, побратиме, да остану резил у чаршију и у свет, ете, те јагуриде чорбаџиске! — грди М |
о си искочим поради, ете, некуј послу у чаршију.{S} Па ели узнем по-за себ’ измећарче, ели си с |
сутрадан, пред ручак, и ја си сам чу у чаршију, ама викам „сокак-лаф” си је...{S} Што си неће |
е не пуштам...{S} Туј ћу те закопам! {S}Чаршију и бели свет веће неће да видиш!{S} Како она кум |
измирења рано ујутро читаше изненађене чаршилије нову фирму над вратима Петракијева дућана, ко |
дан си је</hi> помеђу момци и трговци и чаршилије!...</p> <pb n="91" /> <p>— Ама неје то!... — |
о ће ти пограбе чорбаџиски синови, како чаршилије, ете, вруће мекике сабајле, — па што ће таг д |
селска несам, та да си не знајем што је чаршиски ред.{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу си све полако.. |
.{S} Јасно је било да неће, и да верују чаршиским гласовима, јер је Уранија одмах сутрадан чула |
зук, Миланче!” А дете их слуша, и гледа час у њих час у Зону, па се смеши усиљено и виче „јок!. |
светлост од кандила, које је на махове час тињало час плануло, па се светлост и тама потискива |
великом делу чаршије.{S} И како је који час пролазио, све им је чудноватије изгледало то, јер, |
а у џепу оно своје мало огледало; сваки час плете курјучић и непрестано мења оне пантљичице на |
е наочаре и тефтер дужника!...{S} Сваки час је <pb n="59" /> пред огледалом, и оним великим и о |
и упеглана као што би он хтео.{S} Сваки час сукоб с мајком, према којој је дотле увек послушан |
због тога Мане постаде пргав, па сваки час долажаше у сукоб с мајком, коју је дотле увек најне |
па се светлост и тама потискивале сваки час по шареном ћилиму на поду...{S} Мислио је о Зони и |
подне тако исто...{S} Прекодан се сваки час тек изгуби, нема је.{S} Повлачи се у самоћу, ону та |
етело на њега, и виче: „Уа!” а он сваки час пада, па се опет диже и опет бежи.{S} И брани се ру |
љају на ново фамилијарно веће. {S}Сваки час тек заклапарају налуне или папуче преко калдрмисане |
твар без излаза.{S} Проклињао је и онај час кад је слудовао <pb n="108" /> и признао тетка-Доки |
д кандила, које је на махове час тињало час плануло, па се светлост и тама потискивале сваки ча |
че!” А дете их слуша, и гледа час у њих час у Зону, па се смеши усиљено и виче „јок!...” а посл |
у.{S} Појављују се и попови, застану за часак на авлиским вратима, ваде грдне чешљине и брзо че |
га зову и питају га: хоће ли да им буде часник?{S} Једна га зове за девера, друга за кума, трећ |
.</p> <p>Дође ред и на бирање и тражење часника.{S} За све се сложише, само за девера никако, ј |
вароши и да опстане, јер око једанаест часова дошао је, на велико чудо и запрепашћење свију, с |
S} А није мало кад се човек у <hi>своју част</hi> закуне...{S} Она је, видиш, сад у мојим очима |
исав (стара земљоделско-шумарска крв!), части ми моје и ове ми причести, — то јест, куд ја одох |
ракијице и овога благослова што пљушти, части ми, не би’, — вели Милисав, — ни погледао на мили |
ру <hi>кишу</hi> за нашег сељака?”... — Части ми моје, куне се Милисав (стара земљоделско-шумар |
тетка Таска узела је на себе ту тешку и части пуну дужност да опет избије из Зонине главе Ману |
— ја, овако како ме сад видиш, који сем части и интелигенције ништа под овим небом немам, — ја |
о се Мане весели, зашто је весео, зашто части све и зашто немилице баца бакшиш, и не да никоме |
n="163" /> воденице и винограде!... <hi>Части</hi> ми моје, — не бих!{S} А није мало кад се чов |
ош: „Па да га напудимо, да јури, ете, у чашире кроз сокаци и по друге ма’але?!...” И готови су |
ха.{S} Једни вичу: „Леле, тугоо, куче у чашире фатило се у оро!” а други почели да вичу: „Уа, у |
р само викне: „Еве, тој ти је за куче у чашире!” а он тада полете и викну на њу из свега гласа. |
<p>— Бре-бре-бре! „<hi>Видело се куче у чашире, па се фатило у оро</hi>” — вели јој чорбаџи-Зам |
ећник!” веле једни.. „Лелее, <hi>куче у чашире!</hi>” смеју се други, а он игра, па и њему смеш |
ко ори оно страховито: „Леле,<hi>куче у чашире!</hi>” И он се опет саплеће, пада, мучи се да се |
иви си капче, а за онај реч „<hi>куче у чашире</hi>” убаво ће ги се осветиш!...{S} Е, што да ти |
последње речи. — Леле, тугооо! „Куче у чашире”, какој му је па то? — смејаше се једнако Васка |
шући руже. — Добро си је што си „куче у чашире” носи и појас, та имам куде да га заденем, ете, |
ке кћери!</p> <p>Па тек она реч „куче у чашире” како му се увртела!{S} Он би да је заборави, а |
и плати ми за онај татка ти реч „куче у чашире”!...</p> <p>— Ухухуху! — прсну у глупи смех изме |
шебека за Манулаћа, за онај реч „куче у чашире”! — раздера се Дока и оде љутито, и остави запре |
очима знак да покупи филџане и ракиске чашице и шишенце с мастиком, којом се — чешће од свију |
Мане Митанчу у Трговачкој касини.{S} Уз чашицу мастике, мезетишући маслинке, разговарају се о т |
тамболског ратлока, чашу студене воде и чашицу мастике, а друга — леген и ибрик и танак пешкир. |
не напраји!... — рече и испи опет једну чашицу мастике, па додаде: — Ако искаш, Јевдо, ете, све |
поткрепљен, целе ноћи бди над имањем и чашћу уморних и заспалих грађана...{S} Почеше се разила |
послужавнику парче стамболског ратлока, чашу студене воде и чашицу мастике, а друга — леген и и |
ма, али Мане и не примети то.{S} Искапи чашу вина, али је не погледа, како је досад увек чинио. |
и! — рекао му адвокат пружајући келнеру чашу и питајући га која је. — Ти памти...{S} Је л’ седм |
пође за податке и факта, а врати се са чворугама по глави и масницама по леђима; али се тешио |
и недеље <pb n="24" /> од истог прстена чворугу на челу, па изгледао с њом на челу као инорог. |
о разговорити с њом.{S} Али шта не може чврста воља и одлучна намера?!{S} И Мане је вребао и на |
ву руку јаглуком и брзо га опет хвата и чврсто држи, док јој се опет не исклизне рука из његове |
аше кроз б’чву, ете, неје, рече, кроз б’чву, веће кроз обруч... што се, рече ми, потепаше зарад |
ливанка, она летошња, што рипаше кроз б’чву, ете, неје, рече, кроз б’чву, веће кроз обруч... шт |
тако што!{S} Оно чега се она бојала, од чега је стрепила — то није било, али је испало изненада |
о нешто; осећа да пати, а не зна још од чега пати.{S} А пријатна јој та самоћа, која је заклања |
по у пречнику, па оне ћасе, мангали, и чега ти свега ту није, и све то сребрно или бакарно па |
у сну јој не би дошло тако што!{S} Оно чега се она бојала, од чега је стрепила — то није било, |
врлина ни сам црни ђаво, акамоли једна чедна и безазлена девојчица у пупољку свога млађана жић |
могле и смеле љубити, али су га утолико чежњивије кришом гледале, нарочито недељом, кад игра <h |
и забленуто, изненађено и с неком тихом чежњом погледа — на Манчи се то никад није могло примет |
се то никад није могло приметити.{S} А чезнуо је за њом, те како чезнуо, — само је био јогуниц |
иметити.{S} А чезнуо је за њом, те како чезнуо, — само је био јогуница и није никако дао да се |
.. {S}А фрајла Кермина поседе си малко; чека, белким, да се измире сас татка Петракија, та када |
му је и сувише разговетно казао шта га чека ако то учини, јер га је само запитао кратко и хлад |
{S} Њега, дакле, сви чекају, само га не чека скоро премештени из Београда практикант Велибор, с |
а оно дођи к ноћи и украдни гу... ће те чека, па, вика, ако се зове „побегуља” — берем да знаје |
оданде једнако гледа нетремице у Ману и чека кад ће поручити ону његову (или боље рећи, њихову) |
ој посао, или седи у отвореном дућану и чека сефте и муштерију, да пазари, и да превуче пару пр |
; кад си татко праји цигару, син си већ чека <pb n="45" /> сас машице и жар; кад си татко збори |
ани <hi>викач</hi>.{S} Њега, дакле, сви чекају, само га не чека скоро премештени из Београда пр |
а, неки домина, неки „шеш-беш”, али сви чекају кад ће се томбола отпочети, а она не може, баш и |
.{S} Уосталом, и без тога не би се дуго чекало на то, јер тамо, на Истоку, раније се и сазрева |
ађанина да су у присуство! {S}Ба!{S} Не чекам си ја!” Па си сас оно сикирче обијем катанац и ул |
б’...{S} Ја те видо’, када прође, па те чекам одамно...{S} Имам један абер за теб’, и поздравље |
у Грац трговачку чкољу.{S} Седимо си и чекамо да не послуже.{S} Ја си узедо’ с астал ону књигу |
а у устима му горко и суво. {S}Једва је чекао да престану Цигани.{S} Кад се свршила игра, повук |
самом улазу у варош, где их је Гмитраћ чекао, па завали руке иза потиљка и пође силно као орао |
екни гу:{S} Поздравија ви се Мане да га чекате, рекни, у прву недељу.</p> </div> <pb n="189" /> |
<p>— Па ће гу удавамо.</p> <p>— Па што чекате веће?!{S} Неје даскалица, та да си седи у те год |
ће се наћи на уречено време.{S} Мане ће чекати Ставру у Трговачкој касини; кад Ставре спреми св |
же да јој изгледаш горд, и вели:{S} Шта чекаш?{S} Ваљда се још није та срећна, та твоја будућа, |
<p>— Па ће се женим...</p> <p>— Е, што чекаш?...{S} Искаш паре, <hi>мираз?!</hi>...</p> <p>— Ј |
.{S} Ама после ми дође ништо у памет за чекмеџе. {S}Есапим и треба да је тол’ко пазар, а кад си |
м дућан, ја си нађо сал једно!{S} А код чекмеџе долазимо сал ја и он, ники други!{S} Е неће, зб |
уги!{S} Е неће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе да дођеш! <pb n="48" /> И по таг искачаше пазар |
ан дан убаво запанти дек сам спустија у чекмеџе два по пет динара од пазар, а кад ће да затвори |
још непобеђено и неосвојено, што охола чела пркоси, — тако и за лепу Зону није имало дражи оно |
дана Мане је ишао опет поносито и ведра чела.{S} Вратила му се стара безбрижност његова и весел |
..</p> <p>Ајша само превуче руком преко чела и остави га, даде дахире Дудији, нек’ она купи бак |
то је прошаху није био ни принети њеном челеби-Ђорђији.{S} А већ и сами им надимци казиваху то |
У чаршији је имао неколико епитета: <hi>челеби-Ђорђија</hi>, <hi>дилбер-Ђорђија</hi>, <hi>ашик- |
стану ашик на ону ченгију Ђулсефу... {S}Челебија се зваше?! — Остави си човек и татка, и мајку, |
а...{S} Седе на миндерлук, ухвати се за чело и, тешко дишући, гледаше унезверено око себе, и не |
Туј ми се уврте, — рече Јевда и показа чело — ете, тај Митка!...{S} Па што збори Петракија, дв |
у да си зборим?! — Па скине фес и брише чело.</p> <p>И трећи чибуци и треће кафе дођоше, а чорб |
зелену свилену бундицу, седе и наслони чело на руку, одупрту у колено.</p> <p>— Да чујеш, деме |
ра, повукао се до капије једне и брисао чело дуго.</p> <p>Зарекао се да се више неће хватати до |
лу ради контроле.{S} И док је он брисао чело, примао честитања и очекивао паре, појави се на вр |
и се на мајку ти Језду!” па га пољубе у чело или у образ.{S} И Мане пољуби у руку, и таман да п |
прође болес’... — вели јој љубећи је у чело и испраћајући је.</p> <p>— Е, — заврте тужно главо |
обе.{S} Умотана у бундицу, са повезаним челом и омотаним вратом, бледа и малаксала, изађе; осме |
има, и кад полиција, с чланом кварта на челу, стигне на лице места и викне: „Фајерунт!{S} Даме |
а чворугу на челу, па изгледао с њом на челу као инорог. — А какво је само сребрно кандило изра |
b n="24" /> од истог прстена чворугу на челу, па изгледао с њом на челу као инорог. — А какво ј |
, а оставише Мана, који, сав обливен по челу грашкама зноја, једнако гледаше за њом. {S}И кад у |
ли већим делом дана то је место само за чељад и за женскадију.{S} Ту поседају на оне сељачке, г |
од готовљених јела. {S}У тој кујни се и чељад и укућани прекодан најрадије бавили.{S} Кујна је |
да оставља у аманет <pb n="12" /> њему чељад и дворе своје; или нека прима кључеве, или нека п |
ћ кад време захтева — није било женског чељадета, ни млађег ни старијег, а да за њим не погледа |
рбаџи-Замфировог.</p> <p>Ту у авлији су чељадске собе и кујна.{S} Кујна је по правилу увек мало |
стеже му се срце и помисли у себи: „И у чем нисам бољи од овога зевзека Манулаћа, — и она опет |
зверати на све стране око себе, да види чему се то смеју тако силно.{S} Погледа, а све очи и ру |
ше због Зонине наклоности према Ману, о чему Замфир и не слути, јер сви крију то од њега.</p> < |
ли онај и сада само мисли о томе и ни о чему другом.{S} Налази да му је живот пуст, да нема нег |
тивно, а и из дугог искуства, сазнати о чему је реч била...</p> <p>— Ласно, мори, за тој! — уме |
е оне речи по којима се могло познати о чему говоре; али све им то није помогло: тетка-Дока је, |
разговарају се о том.{S} Каже му Мане у чему је ствар, и Митанче, наравно, одмах пристане.{S} Д |
се разабрао, онако бунован, и сазнао у чему је ствар тек онда кад је испраћао Доку.</p> <p>— Е |
н с други Цигани; стануја зурлаш, а она ченгија му жена!... (Даде си једну ногу на првога мужа |
анитељ и казначеј у овој дружини младих ченгија: носи фењер и кишобране и живи у успоменама.</p |
му свире Цигани и играју <pb n="106" /> ченгије, а он си пије како дервиш и арчи си ма’л сас он |
оме да плаћа!...</p> <p>Према њему седе ченгије; одмарају се од малопређашњег бурнога и бесомуч |
ва ту песму.{S} Дудија запева, а остале ченгије прихватише; запеваше и Ђулсефа и Ајша, пратећи |
ане и живи у успоменама.</p> <p>Пустише ченгије да измакну, а после се и сами разиђоше...</p> < |
, напрајише оди момче!...{S} И чочеци и ченгије турише на куп сас њега у новине.{S} Леле-е!!{S} |
ала јој читаве романе Ђорђијине с неком ченгијом Зумрутом, која је у своје време и „у песму тур |
ај Миче Вачин... када стану ашик на ону ченгију Ђулсефу... {S}Челебија се зваше?! — Остави си ч |
Што да ми пратиш?! — Кад викаш да је за черек сата готова, па ја ће си туј причекнем, а суд и г |
че у пол дан, у пол ноћ — тол’ко си има чес’ у варош... {S}Има си, бре, и касу за паре и еспап, |
ој си је па фукара!...{S} Млађи одаваше чес’ на стареји своји.{S} Кад си татко седи, син му сто |
кућу роднинску; седи си тамо сас сваки чес’ до венчање...{S} Од кога те стра’?{S} Кој ти што м |
к напраји.{S} Изгуби си р’з и трговачки чес’!...{S} Чорбаџиски син!...{S} До Филибе и Солун да |
сас овеја.{S} А ове — ама знаш како ми чес’ давају, како ми лацкају! „Стринке, стринке, мори!{ |
из Београд!...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ чине и давају девојчики, а све заради твојега Манч |
и селскије!...{S} Ни има веће стид, ни чес’, ни па срамување оно старовремско!...</p> <p>— Па, |
и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо живување — све ни, бре брате, батисаше ја |
седим, па, како пашина мајка, примам си чес’ и од једну и од другу, ама си мислим у мој памет: |
во!{S} Зашто да узмем нику, а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а?...</p> <p>— Море, ће ми од |
</p> <p>— Фала, фала, чорбаџијо, за тај чес’ и речи тија! — вели снебивљиво Мане.</p> <p>— ...{ |
си веће убаво знајем заради кога ми тај чес’ чине.{S} Некња си беја’ у амам, а туј си у амам бе |
ли, а?...</p> <p>— Море, ће ми одавају чес’, за тој бригу да немаш.{S} Ја већ и саг јоште види |
тране, мало подаље, на углу улице, била чесма, надалеко чувена са своје добре воде; зато је око |
азе, а то су били већином они од Шарене чесме, можда баш очевици синоћног призора, који све зна |
затим појурише кола као холуј брзо крај чесме, пуне света, вичући: „Варда!” свету, који прсну н |
и.{S} Једни одлазе, други долазе, и око чесме једнако пуно.{S} Полако се спушта мрак, ноћ септе |
девојче! — викнуше изненађени мушки око чесме, видећи у колима снажном Манином руком око паса с |
нчића, задиркивајући девојке, које се с чесме са стовнама враћале, или би с оним комшијом преко |
их.{S} Причало се како је Зона отета на чесми, како је у кола бачена и у тој гужви како је трој |
није добио шамара, или у дућану, или на чесми.{S} Зато заборави брзо добивен шамар, па кад сврш |
ction" /> <p>Већ је вече.{S} На Шареној чесми, обраслој древном маховином и окруженој жалосним |
кијевом</hi> </p> <p>Манулаћ је био син чесних и богобојазних родитеља, Јордана и Персиде, и ни |
вољан међу њима, а они га, опет, пазе и чест му одају (зову га пањ-Бељац), и не пуштају га лако |
, стара кућа, па ће му, вели, то чинити чест!{S} А сем тога, то му је и дужност, причаше јој Ма |
ав женски свет, и жене и бабе, одају му чест: устају с прагова авлиских врата и остају тако сто |
ни цркве.{S} Капија велика, сва ишарана честим редовима ексера, с огромним звекиром, показује в |
оле.{S} И док је он брисао чело, примао честитања и очекивао паре, појави се на вратима кафанск |
нападе га свом жестином једне увређене честите мајке.{S} Мане се трудио да се брани и одбрани. |
ну кроз пенџер.</p> <p>— Која ми фајда, честити пашо, и да си зборим? — рећи ће у неко доба чор |
лазан свету, а највише на саблазан оним честитим и мирним суседима.{S} Чудимо се,” веле, „како |
гим песмама је спеван с многим, сад већ честитим и примерним матронама, старицама.{S} Млађи све |
у на очима, и радије би је дали у какву честиту овдашњу трговачку кућу, — тако, отприлике, нека |
ог лепоте, и протеривана и хапшена због честих туча ради ње; која је некада била лепа, била оми |
оја се са Лафонтеновим <hi>Баснама</hi> често виђала по главнијим улицама.{S} Сутрадан је позва |
па и једра жена, мало чудних манира.{S} Често се заборави, па звижди сокаком.{S} Њу су обично у |
воду, у близини певали славуји, а туда често пролазиле на рад босоноге девојчице с мотиком на |
под утиском тих црних мисли и заспи, па често снева немиле снове.{S} Снева Ташана, а ко њена Зо |
ало могло и веровати, јер Мане је доста често јутром био предмет разговора са својих ноћних под |
и прва лепотица.{S} То беше доста да је често — као и све које тако држе много на себе и на леп |
ичају, отишао је на свој чифлук, где се често и радо бавио по неколико дана ради домазлука, а м |
една жаока умочена у жуч, а и он сам се често с уздахом изражавао да „пише крвљу срца својега и |
у од долапских врата.{S} У ту собицу се често и најрадије склања.{S} Ту је обузме нека слатка т |
ешто лупила, иако је нико питао није, и често би тиме друштво у неприлику доводила.{S} А имала |
оје се, као свака млада девојка, радо и често огледала, и по погледима, којима је сретају и исп |
, спију, урањују,</l> <l>Теке у собу ми често нагвирују:</l> <l>Дома ли си, Зоне? ваздан ме пит |
арност која је владала ту у друштву, он често при викању није ни викао и изговарао цифре, него |
сну! — рекла би Зона Васки, седећи тако често тужна на доксату, и, отуривши ђерђеф, наслонила б |
овог иначе доброг пријатеља, то је врло често било чак и речи и свађе између Замфира и Ташане.{ |
ином конаку. <pb n="11" /> Паша се врло често саветовао с њим.{S} Колико су само кафа и наргила |
сиромашну девојку, заборављала би врло често како се која зове, а и разговор би трајао врло кр |
Стамбол — и паша већ беше!” — говораху често мештани, хвалећи силу и моћ чорбаџи-Замфира.</p> |
црње слике из будућности Зонине.</p> <p>Често ноћу мисли Ташана, и дуго не може ока да склопи м |
да се и лако и брзо може поправити, за четврт сахата, и пита га где ће бити, да је пошље за њи |
када бану, и незвана, и дође још једна, четврта тетка, нека тетка Дока, с рукама преко трбуха, |
м?”; трећа: „У лојзе ли гу уфатисте?” а четврта баш загрди питањем: „Ели гу <hi>сас џандари</hi |
pter" xml:id="SRP19071_C4"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>У њој је испричано једно фамилиј |
је добро, кад не сме да дође, зато се у четвртак крену сама Ташана до Ураније, да види шта је б |
новну школу, него само три и тек почела четврти разред, кад је чорбаџи-Замфиру дошло нешто у па |
ривши том приликом нарочито главе прву, четврту, шесту, осму и дванаесту.{S} У том дефинитивном |
...{S} Та да те турају у новине и да те чете по махале и по чаршије?!{S} Зашто, Мане, дете моје |
рећо, да ми каза, — како из књигу да си четеше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, и |
па иска срам и резилак да ме изеде!{S} Чети си свет, па се смеје!</p> <p>И доиста беше изишла |
S} Све ми каза, како поп из књигу да си чети...</p> <pb n="94" /> <p>А Мани мило.{S} Брани се ј |
ете, питују...{S} А из очи ги, ете, тој четим!...{S} А ја си веће убаво знајем заради кога ми т |
он од паша и бимбаша.{S} Уза зид са све четири стране ниски миндерлуци.{S} У свакој одаји по је |
Уђе Васка и домаћица јој рече да испече четири кафе.{S} Васка одмах усу кафу у филџане са зарфо |
које је било састављено из две стрине и четири тетке Манчине.</hi> </p> <p>Као што је Мане био |
мају сви, ко једну, ко две, а неко и по четири!{S} Мане, и он ту, и он узима две таблице да игр |
дуван, ама неје та иста мушљика!{S} Три-четири дима, па гу фрљи’!...</p> <p>Мани мило што му чо |
окапском, онако исто као што су пре три-четири године као деца долазиле, само што Зону сада пра |
та друго.{S} И место да остане тамо три-четири месеца, или дваред дуже него што су мислили, — в |
ва, и да ће бити кафе и јеглена.</p> <p>Четири тетке и две стрине Манине поседале по миндерлуци |
ла је још лепа и држећа жена, још испод четрдесет година.{S} Остала је рано удовица.{S} Имала ј |
/p> <p>Пробудише стару Аву, која је пре четрдесет и више година била на гласу чочек, а сада је |
сте своје године, кад му је отац плаћао четрдесет гроша за потковане ексерима и потковицама кон |
бичају полије водом, како је то редовно четрдесет година радио.{S} Помислио је да је све то, та |
ter" xml:id="SRP19071_C14"> <head>ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <p> <hi>Ту је описано како је тетка Т |
трумбете.{S} То је пан-Франћишек, брат Чех, који је пре неколико година дошао са конзерваториј |
чеше се по глави, која бриди, па му то чешање чини неко особито задовољство.</p> <p>— Од кога |
едан палилулски?!...</p> <p>Поте ћути и чеше се по глави, која бриди, па му то чешање чини неко |
} У тој се собици најрадије бави; ту се чешља и пресвлачи по неколико пута преко дана, или изва |
ње. {S}Поје си оно моме Еврејче, што си чешља косу и клне мајку си што гу роди да је Еврејка... |
ским вратима, ваде грдне чешљине и брзо чешљајући у ред дотерују браду, а затим се <pb n="137" |
си!... — вели уплашено Јевда.</p> <p>— „Чешљеви, сапуни, ђулијаци неки, та нике женске штифлетн |
сок чардак стојеше,</l> <l>Русе си косе чешљеше,</l> <l>Дробне си солзи ронеше,</l> <l>И жалну |
а часак на авлиским вратима, ваде грдне чешљине и брзо чешљајући у ред дотерују браду, а затим |
е Дику Грнчарску, Ленче Кубеџиско, Доне Чешменџиско и Зоне Ставрино и Јоне Мамино.{S} Све су то |
<p>— У Мадине, ете, там’ спроти Зелену чешму, какво девојче искочи — пуста не остала!...{S} Он |
чашице и шишенце с мастиком, којом се — чешће од свију — послуживала тетка Дока, док је причала |
бину, а таквих је, како који месец, све чешће и све крупнијих бивало.{S} Прочуо се мајстор Мане |
а, и познали Поту по гласу (јер Поте се чешће дерао кад га туку у дућану, и отуд му познају гла |
отиком на рамену, те је то Мана утолико чешће вукло у поље и зеленило, и правило му — крај оних |
Прије Ташана и Јевда походе се узајамно чешће и разговарају се и саветују шта ће и како ће урад |
како кад, некад код куће а некад — и то чешће — би му се, нарочито кад има какав већи посао, је |
гледао и погледом пресекао; истресао би чибук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би се |
у.{S} Кад понекад уђе у кујну да запали чибук, ослови их обично: „Ела, керко Мадо, тури си једа |
јој кажу.</p> <p>Ако је Замфир пошље по чибук и дуванкесу, она му донесе наочаре и тефтер дужни |
олико су само кафа и наргила посркали и чибука попушили и мастика попили, и Замфир у пашином ко |
а му да знак да седне.{S} Доносе кафе и чибуке, пију и срчу. {S}Паша заподева разговор и пита, |
Паши већ помало досадно. — Опет мењају чибуке и доносе друге кафе, а Замфир једнако ћути. {S}П |
скине фес и брише чело.</p> <p>И трећи чибуци и треће кафе дођоше, а чорбаџи-Замфир тек сад ма |
е, ели си сам узнем фенер, окачим га на чибуче ели на пуле оди џубе, па си пролазим мирно покра |
ше време кад грађани спуштају по кућама чивију на порту, и сви укућани већ давно су код кућа. { |
А си домаћин дође, а измећарка си тури чивију на порту — и свршена работа!{S} Нема веће нико д |
сковачком улицом, намигнуо на три младе Чивутке, које су се шетале испод руке, али с оба ока и |
ке, али с оба ока и тако невешто, да су Чивутке прснуле у смех, јер им се учинило да је Манулаћ |
ће, дућани; куде су му чаири, чифлаци и чивчије? „Има си дућан!” Ех, много данас мука па за дућ |
спослена чаршија говорила — и ради неке чивчике своје, неке „Беле Веле”, како су је сви звали, |
и како треба да јој је увек на уму <hi>чија</hi> је и <hi>која</hi> је она.{S} И ређаху јој св |
бичан човек био тај Милисав Јекономија, чије ћемо мишљење изнети опширно и тачно, као да је из |
ати уседелица на срамоту Замфирових, из чије су се куће у срећно време већ у петнаестој години |
{S} Заусти да их пита из кога су села и чије су, али се уздржа, ваљда зато што је у Манином дућ |
к и девојка љуљају, а друштво им пева: „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!“</p> <pb n="57" /> < |
о ње пуно света.{S} Љуљају се и певају „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!” Они из кола иду па |
е тетке и стрине, а и мајка јој Ташана, чији је он најозбиљнији кандидат био, јер је био једина |
вара се!{S} Баш главом он, стари Жућко, чији се ноћни лавеж из мирне хаџи-Замфирове авлије бест |
али су се и кошкали међу собом око тога чији је Манулаћ више.{S} Мајка каже: мој је Манулаћ, а |
листу од Писанке бр. 5, неком писару, у чијој је кондуит-листи стојало да је расејан и неупотре |
наши стари рекли: „Појео вук магарца”, чим се то тиче богаташке куће.{S} Јер, ево, брате слатк |
ије фустане — она је за удају; а дечак, чим почне да криви ноге и накривљује фес на једно око и |
е љут био на њега — и потукао се с њим, чим би га први пут срео и нашао.{S} Али овако није мога |
сто умела сину и мисли његове погодити; чим би само помислио и у себи зажелео нешто, мајка би м |
од ципела — он је већ за женидбу!...{S} Чим отвори дућан, одмах осећа да му треба и домаћица.{S |
аније се и сазрева а раније и стари.{S} Чим девојче почне да гризе доњу усну и терзија јој почн |
лико још има да прође док га закалфе; а чим постане калфа, искијаће први шегрт — мишљаше фатали |
Понекад се и папучама у шали гађају; а чим уђе мушко, оне ућуте и упреподобе се, као да ништа |
а, као што је то одвајкада научио.{S} А чим је он прилегао, целом кућом је одмах овладао неки д |
жало место: досадно му било у дућану, и чим се вратио шегрт Поте скочи и диже се да иде.{S} Рђа |
ђу Доке и Замфира и чула и видела.{S} И чим је Дока отишла, стари Замфир плане, силно плане гос |
о, а тетке и стрине боље и да нису, јер чим зину и отворе уста, оне јој само позлеђују ране сво |
сандука. — Такав је тамо обичај.{S} Јер чим неко има само мало веће бркове, већ га зову и саме |
кесу а под другим нешто купљено успут, чиме ће се увеличати кућевна вечера.{S} А други, који т |
еоград!...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ чине и давају девојчики, а све заради твојега Манчу!{S} |
ће убаво знајем заради кога ми тај чес’ чине.{S} Некња си беја’ у амам, а туј си у амам беоше и |
само уситне кад прођу испред њега.{S} А чине се као да га и не гледају, него гледају право пред |
е си удовице и сиротице...{S} Та што да чине!...</p> <p>Или други пут, опет тако, улети сав зад |
ор и пита, Замфир само кратко одговара; чини се љут, ћути, срче кафу и пушта димове, густе димо |
ведеш у дом, да ми хизмет <pb n="42" /> чини, та да се и ја малко одморим...{S} Ласно ли је мен |
е по глави, која бриди, па му то чешање чини неко особито задовољство.</p> <p>— Од кога си гу, |
а ни чујете ни видите па што се збори и чини!{S} А по ма’але пуца брука... искочила реч, иде пр |
’ тој, збори си, Зоне, а он саг нека си чини што си хоће и милује!...{S} Ако ми, рече, не дође |
Мајка ти не може саг ласно хизмет да ти чини...{S} На мајку треба да мислиш, дете!</p> <p>— Па |
а свршио са циганском дружином, у којој чини чудан контраст с оним његовим белим трепавицама ме |
кућу, сокак и ма’алу му се тараф-тараф чини!” Тако су говориле, јер су све веровале да се сино |
би за њом чаршијом.{S} Бленуо за њом и чинило му се као да је остало трага од ње, као да види |
а тек мајку Персиду срећном и поноситом чинило!{S} И зато није никакво чудо што га је она свуд |
аш, нане! — смеје се Мане. — „Што ће да чиним?”...{S} Па ћу си узмем једну!{S} Што ми ти па саг |
бориш, ете, за њума?</p> <p>— Е, што да чиним?! — вели Манина мајка. — Зашто да му зборим?{S} Ш |
у сам!...{S} Сал при мајку хизмет ћу да чиним...</p> <p>— И при мужа... — упаде јој у реч зајед |
остаде јоште па она!</p> <p>— Што ће си чиним?{S} К’смет! — вели Дока.</p> <p>— Дамно те не беш |
праји? запита га па ја. — „Та што да му чиним?{S} Једно ми је дете, знаш како је!{S} Купи му шт |
ком испод накривљене француске качкете, чинио је врло пријатан утисак на женски свет, нарочито |
, али је не погледа, како је досад увек чинио. {S}Мисли његове не беху ту, али ипак ту близу, н |
је син, стара кућа, па ће му, вели, то чинити чест!{S} А сем тога, то му је и дужност, причаше |
руће мекике сабајле, — па што ће таг да чиниш?!...</p> <p>— Ама, де, јаваш, нане! — смеје се Ма |
човека.{S} Искачају лоши речи!...{S} Не чиниш ништо лошо, ама — неје ред!...{S} А да си имаш до |
..</p> <p>— Е мило ми, де!{S} Што ке ми чиниш?</p> <p>— Кад ти мило за њег’, а ти се таг сама у |
дава... та... да се цениш, хизмет да ни чиниш у кућу!...</p> <p>— Ете, што па да се ценим?... — |
!...{S} А саг!...{S} Судија, бре брате, чиновник, ели приседник суда, дрт човек, бела глава, бр |
Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — Чиновник, ете, иска чиновничку, офицер офицерску прилик |
еплашено. — А за што га турише?{S} Неје чиновник, та да се карају?!</p> <p>— А кој знаје!{S} Ам |
шта је?{S} Од какав си је ред?{S} Е ли чиновник, офицер?... .</p> <p>— Неје!</p> <p>— Еснаф чо |
наф човек, прос’, и несам писмен; несам чиновник ни учовњак, ни приседник ни па посланик, та да |
отиде си, те је саг кантарџиски санким чиновник — сас двеста гроша мисечно!!... {S}А фрајла Ке |
се он навикао на такве ствари, није био чиновник, па да је огуглао и да може тако лако прогутат |
ионовани претседник суда, кога су млађи чиновници међу собом звали „мачор”, и он би се сваки пу |
слетку се креће полако и достојанствено чиновнички и господски свет.</p> <p>Пролазе мамурни пра |
прозор у авлију. — Чиновник, ете, иска чиновничку, офицер офицерску прилику; еснаф спроти есна |
олако и постепено, онако, што рекли, по чину и господству.{S} Најраније се кренуше на рад башто |
м Коте и Поте, никаквих других момака и чирака, али то је сујета мајсторске мајке што је тако р |
</l> <l>Опери га, прати ми га</l> <l>По чирака Спиридона! —</l> <l>Опрала би, драго моје!</l> < |
си је ред, ама и тагај то не бива пред чираци!...{S} А ти што радиш саг?...{S} Харчиш такој и |
теб’ ћу радим кујунџилак...{S} Момци и чираци ми — они нека си раде за муштерије, а ја ћу сал’ |
и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!... (Читаоцима је познато да у Манчином д |
а си седи у дућан, да си руча с момци и чираци на ћепенак, куде свет пролази, — и да се кара са |
луша, па мисли, истина је...{S} Слушају чираци, па <hi>неје ред</hi> за еснаф-човека.{S} Искача |
<p>Дуго се још разговараху о момцима и чирацима и о пазару, кад уђоше две сељанчице у дућан, д |
треснуо по дивно израђеној табакери од чисте срме и слубио је, кад прође Зона Замфирова!{S} А |
и чупави шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти зечјом ногом неке старе минђуше и баца их на гоми |
— рече скидајући шешир, јер му се глава чисто пушила <pb n="30" /> од пива. — Знаш ли, бре, как |
уди...{S} Око њега се све врти, а земља чисто тоне под њим, — и он јекну силно: „Л’же, кучка!.. |
ова наша приповетка почиње.{S} Била је чисто фатална са своје прилепчивости; и ко је само једа |
треба била је одмах испуњена.{S} Она је чисто умела сину и мисли његове погодити; чим би само п |
даше унезверено око себе, и не вероваше чисто оној тишини и усамљености у којој се сада нађе по |
ним, шетњу са студијом.{S} Њих гони амо чисто филолошко и фолклористичко интересовање, то јест |
је потапка по гојним плећима, од којих чисто хоће да прсне оно мало јелече њено. {S}Бива да по |
ише до две нове асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропску послушност.{S} Заиграше.{S} Калина |
<l>Измеси, Вело, измеси,</l> <l>Измеси чисту погачу!</l> <l>Ће дојду, Вело, ће дојду,</l> <l>Ћ |
умере у кеси, има добре очи, разговетно чита бројеве и никад се није забунио да каже од 66 да с |
ели су и слагали у се полако и натенане читав подруг сахата.{S} Нукали један другог, престајали |
е свађе и грдње, и потукли и узнемирили читав овај крај, као да смо у централној Африци а не у |
e> <p>И тако прошла читава година — век читав за Зону, на коју сва родбина попреко гледаше, чак |
ама дође!</l> </quote> <p>И тако прошла читава година — век читав за Зону, на коју сва родбина |
челе нагло скакати.</hi> </p> <p>Прошла читава година од оног кобног вечера, а ствар још једнак |
убојица, ноћник и весељак; причала јој читаве романе Ђорђијине с неком ченгијом Зумрутом, која |
земљу...{S} И она се ухватила у коло с читавим буљуком девојака, другарица својих.{S} Похватал |
чен на дуги миндерлук, што се пружао уз читаву једну страну простране гостинске собе.{S} Била ј |
орила сину.{S} Мало који дан да му није читала и говорила.{S} И Мане јој рече да је то и његова |
е, правде и поштења, — обавести и своју читалачку публику.{S} Имао је већ и готов наслов који ј |
са тако, да је све брујало по граду.{S} Читали су и пријатељи и непријатељи Манини; они га жали |
, јасно и очигледно доцније из пажљивог читања увидети.</p> <p>Мане је Зону знао још као деришт |
читатељ, после узалудног и бескорисног читања досадашњих пет глава, напослетку долази и натрап |
{S}Све ово морало се испричати, да виде читаоци пред каквим је амбисом врло лако могао бити и н |
би их могао изређати!{S} Али шта да се читаоци ломе прека поља и атара, кад је доста да му пог |
д речи до речи: „Умољавају се поштовани читаоци за извињење што је лист задоцнио и што је изиша |
е.{S} Тога другога дана увече скупио се читаоцима познати породични савет, да претресе све, да |
ни на лук мирисао“; а то ће поштованим читаоцима јасније бити тек у идућој, тринаестој глави.< |
сети Митанча Петракијевог, познатог већ читаоцима из Главе пете.{S} То му је из детињства добар |
за теб’ и за момци и чираци твоји?!... (Читаоцима је познато да у Манчином дућану није било, се |
ead>ГЛАВА СЕДМА</head> <p> <hi>У њој ће читатељ наћи све раскошно шаренило и лепоту једног скуп |
<head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <p> <hi>У њој читатељ, после узалудног и бескорисног читања досадашњи |
, певао ту песму.{S} Па и ви, поштовани читатељи, без разлике пола и старости, звања и занимања |
био Митанча, чорбаџи-Петракијев син, и читатељима већ добро познат из ранијих глава.{S} На то |
а трећега дана од измирења рано ујутро читаше изненађене чаршилије нову фирму над вратима Петр |
његове куће, дућани; куде су му чаири, чифлаци и чивчије? „Има си дућан!” Ех, много данас мука |
то си дом не седи, веће се крши врат по чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу му се тараф-тараф чи |
али он је обично увек љут и кад иде на чифлук и кад се с чифлука враћа. (За ово друго су му ко |
у нису веровале ни за оно да ће продати чифлук.) Та ноћ је, дакле, мирно прошла, али је Ташанин |
.{S} По свом обичају, отишао је на свој чифлук, где се често и радо бавио по неколико дана ради |
дмах после неколико дана, и сетио свога чифлука и јесењих радова, који му императивно налажу и |
је, истога дана после подне, стигао са чифлука, и виделе га како је отишао господину начелнику |
увек љут и кад иде на чифлук и кад се с чифлука враћа. (За ово друго су му комшиске жене верова |
ар!{S} Чорбаџи-Замфир има куће, дућане, чифлуке и винограде, а господин начелник, јопета, није |
би уз’о, па ни за све оне куће, дућане, чифлуке, <pb n="163" /> воденице и винограде!... <hi>Ча |
како му сељанке певају песму коју је на чифлуку радо слушао, песму:</p> <quote> <l>Запрегни, Ве |
l> </quote> <p>Али, док је он слушао на чифлуку омиљену песму, десило се оно око његове куће, — |
и и разоноди на недељу-две дана тамо на чифлуку, а друго — време је да се, вели, и та деца мало |
огатства његовог.{S} Његови виногради и чифлуци многобројни су, и ко би их могао изређати!{S} А |
S} Нећу сарафина!</p> <p>— Ама де, неје Чифут... наша си је вера!...{S} Ем, млад, убав, богат.. |
цко.</p> <p>Сви траже број 82.</p> <p>— Чифути...</p> <p>Они мећу на број 77.</p> <p>— Женске н |
в му је?...{S} Дућан му кол’ко сарафско чифутско сандуче...{S} Па, ако што је сиротиња — ама, б |
бркове, већ га зову и саме удаваче <hi>„чича”</hi>, а ако још пусти и браду, њега сви зову <hi> |
кад си она, демек, пресвукује кошуљу, и чичек-антерију у башчу?!...{S} Хм, — хукну и духну љути |
за,</l> <l>У свилена риза, леле Зоне, у чичек-антерија!</l> <l>Ој, хој-хој, леле Зоне, у чичек- |
ерија!</l> <l>Ој, хој-хој, леле Зоне, у чичек-антерија...</l> </quote> <p>Па тек скочи, не знаш |
>чорбаџијо</hi>, <hi>аџијо</hi> или <hi>чичо</hi>, жену његову Ташану — <hi>чорбаџике</hi>, <hi |
икад у животу.</p> <p>— Тој ли су твоје чкоље и твоје знање?!...{S} Тој ли те учила даскалица у |
ију ми правија!...{S} Да сам учија нике чкоље, та да испишем, ете, <pb n="46" /> тол’ку књигу! |
па не имаше деца, — та саг у српско, у чкоље, па ће деца да има!...{S} У сагашње време деца, — |
<pb n="98" /> беше му!{S} Зашто си уче чкољу, и јазију, — зар деца да си остану?!...</p> <p>— |
ање?!...{S} Тој ли те учила даскалица у чкољу?! — загрме Замфир на мезимицу своју тако громогла |
ако се кучиште научило да збори јоште у чкољу!” — Ти што му напраји? запита га па ја. — „Та што |
има сина...{S} Свршија у Грац трговачку чкољу.{S} Седимо си и чекамо да не послуже.{S} Ја си уз |
Бог створио.{S} Сада је веран и сталан члан те компаније циганске.{S} Пре је свирао у ћемане, |
на себе да је он писац оштријих уводних чланака, и све такве крупније народне бриге и послове о |
вачима или шлосерима, и кад полиција, с чланом кварта на челу, стигне на лице места и викне: „Ф |
/l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За младо чобанче!</l> <l>Јелке тамничарке!</l> <l>Јелке зулумћар |
коцкарин... — искочи’ <hi>никакав</hi> човек, хаџијо, у чаршију помеђу трговци и еснаф-човеци! |
<pb n="27" /> што је то Бог оставио да човек баш мора радити и у зноју лица свога зарађивати х |
био бедна изгледа, како обично изгледа човек кад га какав белај снађе, па преноћи у апси, него |
најобичније дечје лице, за које не зна човек како да каже — да ли је лепо или ружно, а најмање |
дава?{S} Имаше ли га у наш варош так’в човек?...</p> <p>— Како да ти рекнем, хаџијо?...{S} Иск |
вет што <pb n="26" /> пролази.{S} И кад човек уђе у такву кућицу, он се осети некако више сам, |
ука бркове, па се искашља тихо, као кад човек хоће нешто важно да превали преко усана.{S} Али и |
конацима све асли пашински. {S}Где год човек баци <pb n="17" /> око, свуда види само господств |
ек унутра, у кући, у претсобљу, шта све човек може да види!{S} Ту силни легени, ибрици, сахани, |
арају с њим; а кад се праштају, не може човек да сачека краја.{S} По неколико се пута рукују и |
ао насртљива досадна мува, коју не може човек да отера — тако га заокупила та реч!...</p> <p>Ду |
.{S} Ти да га заб’равиш!...{S} Он си је човек сирома’... фукара!{S} Куд су његове куће, дућани; |
иле!...{S} Остаде му још Мане.{S} Он је човек млађи, светски, сувремен, иако носи фес и траболо |
знаје убаво што ваља?!...{S} Е, што је човек <hi>кујунџија</hi>, па се разбира у <hi>злато</hi |
мачило, и китило и дометало, тако да се човек, слушајући све то, није могао снаћи и разабрати.{ |
и моје, — не бих!{S} А није мало кад се човек у <hi>своју част</hi> закуне...{S} Она је, видиш, |
„А ја си — рече Петракија — кад ми рече човек тој, брго дом.{S} На сопче му катанац, а њега га |
} А за кога се удаде?...{S} Кој ти беше човек?...</p> <p>— За Гмитра грнчара...{S} Имамо си туј |
-брање да прајимо...{S} Ете ми га туј и човек ми...{S} Он ме и пушти саг при теб’...{S} Ја те в |
го се нешто распитује за тебе!” — „Који човек?” — „Па, онај, де... у сукњи; из јучерашњег друшт |
доведи си дом невесту!{S} Погле кол’ки човек стаде!{S} Татко ти Ђорђија беше у Котине године к |
усан и паметан човек, држао је да сваки човек треба да се поучава туђом несрећом.{S} Јер тих да |
Зона.</p> <pb n="107" /> <p>Као и сваки човек, и Мана је имао непријатеља, који су једва дочека |
аре њихове не виде!{S} А ја сам светски човек: ја хоћу добро да поједем, па, брате, и да попије |
сас онога његовога Митку.{S} Причаше ми човек све...{S} Сал што не плаче, колко му жал дође, и |
ију, чорбаџи-Петракија.{S} Море, има си човек голему муку сас онога његовога Митку.{S} Причаше |
ане, а утањио гласом још више. — Има си човек кеиф и на ништо што је полоше... научија се...</p |
ди чудо? — отпоче хаџи-Замфир. — Има си човек сијасвет деца, па све здрава и цврста и убава, а |
добра прилика и веле: „Море, па има си човек и дућан!” иако је том човеку тек осамнаест година |
с што <hi>ти</hi> отоичке рече: „Има си човек кеиф и на ништо полоше... научија се!” Виде ли?{S |
у... {S}Челебија се зваше?! — Остави си човек и татка, и мајку, <pb n="52" /> и дућан, и тргови |
о боље посмотрили, учинило им се да тај човек баш ни најмање не изгледа као човек који из апсе |
ија — па викам:{S} Може, истин’, да сам човек прос’, па се не разбирам у сагашње време; па си о |
мет говорио...{S} Као искусан и паметан човек, држао је да сваки човек треба да се поучава туђо |
ако је објективан, правичан и несебичан човек био тај Милисав Јекономија, чије ћемо мишљење изн |
, мислећи да је све пропало, он је, као човек, био јачи и сталоженији и, као искуснији, држао ј |
тај човек баш ни најмање не изгледа као човек који из апсе долази.{S} Јер, на велико изненађење |
у код попа Зипе (који је већ познат као човек који лако суделује у таквим авантурама, па зато ј |
ач, ловац, јахач и весељак и за друштво човек.{S} Кад год би свршио какав посао и зарадио добро |
и љутио на њу.{S} Можда зато што је био човек мераклија и волео песму.{S} Волео је да га песмом |
рате, чиновник, ели приседник суда, дрт човек, бела глава, бре брате; има си зетови и унучики, |
и спечали.{S} Знајем си; занајат, еснаф човек сам...</p> <p>— Знајем...</p> <p>— Имам си дућан. |
цер?... .</p> <p>— Неје!</p> <p>— Еснаф човек?</p> <p>— Неје.</p> <p>— Трговац?</p> <p>— Неје н |
баве и побоље оди овуја!{S} Ти си еснаф човек, мајстор на мушљике... разбираш се у теј ствари.. |
’ко ти зборим!{S} Зашто ја сам си еснаф човек, прос’, и несам писмен; несам чиновник ни учовњак |
с...{S} Момак си је кротак, убав, еснаф-човек, ради сас први...</p> <p>— Имамо си, имамо, — пре |
човека!{S} Тек му кажу: „Море онај <hi>„човек”</hi> много се нешто распитује за тебе!” — „Који |
азао да га цени: поручио је преко свога човека једну Богородичину икону да је Мане окује у среб |
је силна љубав и тако силно заноси она човека!...</p> <p>Ништа од свега тога није он приметио, |
<p>— Та што неси тражија никог потаквог човека, од ред човека...{S} Татко ти имаше пријатељи си |
учерашњег сређеног, мирног и задовољног човека!{S} Тек му кажу: „Море онај <hi>„човек”</hi> мно |
и тражија никог потаквог човека, од ред човека...{S} Татко ти имаше пријатељи сијасвет, а ти си |
а, јер је и телом и душом био лепота од човека.{S} А и сам епитет, управо епитети, сведоче то.{ |
е ће да стане.{S} Ход му је био као ход човека који се кренуо да се онако мало прошета једног л |
ко њих!{S} Замфир је био сила: могао је човека и са самих вешала скинути, само кад хоће и кад п |
јоште један потакав!...{S} Пратија сам човека да га питује...</p> <p>Зона издиже обрве и слегн |
е може, да дође!...</p> <p>Тек спопадну човека који није ни у сну снио и ни накрај памети му би |
а једну искрену и њој тако предану душу човека који јој сада опет у машти изиђе пред њене умне |
у чираци, па <hi>неје ред</hi> за еснаф-човека.{S} Искачају лоши речи!...{S} Не чиниш ништо лош |
маћин.</p> <p>— Е, бива ли тој од еснаф-човека?{S} Ред ли је? — наставља тетка-Таска. — И Зона, |
не жена, та верна другарица и сапутница човекова?{S} И он осећа да не може више овако остати!{S |
пити ни стећи, нешто што сам Бог дарује човеку, па зато то сваки чорбаџија и нема.{S} То је леп |
ага ни гласа.{S} Чак му је по поузданом човеку поручено да Замфир даје уза Зону пет стотина дук |
, па има си човек и дућан!” иако је том човеку тек осамнаест година, а дућан му мало већи од ве |
ђају му се све неке чудновате слике као човеку у врућици, и те су слике прелазиле из јаве у сан |
ја!{S} Ће ме види бата!{S} Срамота оди човеци!...{S} Врни се, Мане, две ти очи!...</p> <p>Глед |
аџијо, у чаршију помеђу трговци и еснаф-човеци!...{S} Та како саг да тражим, кад убаво си знам |
бескрајна туга, стара туга, вечна као и човечанство:</p> <quote> <l>Да знајеш, моме мори, да зн |
а је све тако као што он каже, поручују чокањчиће линцуре, а он опет наставља:</p> <p>— Па тако |
да су се све тресли и звечали они силни чокањчићи — она је сад просто као једна књига из антикв |
етне, колани, подвезице, гакице женске, чорапе — ама знаш кол’ко су дуге!...{S} Дуге, како да ћ |
ија!...</p> <p>Кад чу реч „оскудација”, чорбаџи-Јордан се само лупи шаком по колену од силна чу |
ве док цвета дафина, оно неколико дана, чорбаџи-Замфир нерадо оставља кућу и слабо излази у чар |
лако се погодише.{S} То је био Митанча, чорбаџи-Петракијев син, и читатељима већ добро познат и |
quote> <p>„та те, рече, максуз потражи, чорбаџи-Петраки, да ти рекнем.{S} А, рече, твој ’леб је |
зборим ништо сас онога мојега комшију, чорбаџи-Петракија.{S} Море, има си човек голему муку са |
баџи-Замфир.</p> <p>— Ете за твој кеиф, чорбаџи-Замфир, и тој ће ти напрајим! — вели му паша — |
а већ узнемирен.</p> <p>— Што си ћутиш, чорбаџи-Замфир?!...</p> <p>— Па... питуј ме, пашо, па ћ |
{S} Па да гу поздравиш, дете!{S} Рекни: чорбаџи-Замфир... што имаше лојзе у Ћурлине...</p> <p>Т |
а он си јоште иде у поцепане путине!{S} Чорбаџи-Петракија син, па си иде како измећар, белосвец |
, брате слатки, сасвим проста ствар!{S} Чорбаџи-Замфир има куће, дућане, чифлуке и винограде, а |
ве га, а паша га одмах пусти к себи.{S} Чорбаџи-Замфир уђе, поклони се паши, паша му да знак да |
чак — како тамо веле — „турио у песму” чорбаџи-Замфира и неку лепу Цвету, па и сада се још пев |
p>И трећи чибуци и треће кафе дођоше, а чорбаџи-Замфир тек сад мало да се одобровољи и каже шта |
, и да си зборим? — рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И кому да си зборим?! — Па скине фес |
} Тој ме и мен’ стра’ Јевдо! — одобрава чорбаџи-Таско. — Батиса ни се све, снајке Јевдо!{S} Све |
раву слику богатства, великог богатства чорбаџи-Замфировог.</p> <p>Ту у авлији су чељадске собе |
другим махалама многи задуго мислили да чорбаџи-Јордан има ћерку. {S}Као оно што се прича за он |
Што, што?{S} Што бре? — запитао би тада чорбаџи-Замфир дигавши своје густе обрве чак под фес. < |
и мило и наводаџија си за онога зевзека чорбаџи-Јордановог, оног Манулаћа... за њег’ ти мило... |
најтоплије место у пространим конацима чорбаџи-Замфировим.{S} Ту понекад и сам чорбаџија сврне |
ас селске мечке оне!{S} А прилега ли на чорбаџи—Замфирово дете да си седи у дућан, да си руча с |
нам онда све то?!...{S} И пошто је она чорбаџи-Замфирова, — онда дај полицију и жандаре, трчи |
ану, игра и даље и све гледа у Манулаћа чорбаџи-Ранђеловог, а кад Мане дође у игрању према њој, |
Section" /> <p>Зона је била кћи чувеног чорбаџи-Замфира, богатог и уваженог чорбаџије, силног н |
ка и оде љутито, и остави запрепашћеног чорбаџи-Замфира, који се само крстио левом руком и гово |
... {S}Ономад на славу једну бесмо, код чорбаџи-Гана.{S} И он си има сина...{S} Свршија у Грац |
д!</p> <p>И успео је чорбаџи-Замфир код чорбаџи-Петракија!{S} Јер није прошло много, а трећега |
рквену порту, кроз који капиџик пролазе чорбаџи-Замфирови у цркву на јутрење и на краће молитве |
три и тек почела четврти разред, кад је чорбаџи-Замфиру дошло нешто у памет да је извади из шко |
сли се на кога си керка!{S} Један си је чорбаџи-Замфир у град; море, до Солун и Филибе нема га |
фир прима у свој род!</p> <p>И успео је чорбаџи-Замфир код чорбаџи-Петракија!{S} Јер није прошл |
па“.</p> <p>Одмах после тога извадио је чорбаџи-Замфир своју Зону из школе.</p> <milestone unit |
.{S} Ту се загледале и заљубиле у момке чорбаџи-Замфирове, за њих се удале и постале домаћице и |
тој кући.{S} И кад су служиле и двориле чорбаџи-Замфира, нису сматране биле за слушкиње, — као |
и мирис жутог дафиновог цвета.{S} Па се чорбаџи-Замфир сећа дахирета и решмета, и фереџа и баде |
кад бане домаћица му Ташана (од које се чорбаџи-Замфир, иако је три паше сургунисао — ипак приб |
ао почешће. „Ој леле, — стење и мази се чорбаџи-Замфир, куде је тај смрт, да ме узме у Горицу, |
/p> <p>— ’хоћу, ’хоћу си, Јевдо, — рече чорбаџи-Таско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-дв |
} Па што си берем не поведеш сас теб’ и чорбаџи-Јордана, те га не доведеш помеђу нас у хамам?.. |
ио се још и тога да Митанча ужасно мрзи чорбаџи-Замфира, јер је овај потстрекавао чорбаџи-Петра |
уп врлина и права противност оном Митки чорбаџи-Петракијевом, описаном у једној од ранијих глав |
а супротност оној ранијој причи о Митки чорбаџи-Петракијевом</hi> </p> <p>Манулаћ је био син че |
</head> <p> <hi>На шта су се све решили чорбаџи-Замфирови, само да би ућуткали гласове.</hi> </ |
финова дрвета, која је јако пазио стари чорбаџи Замфир. <pb n="13" /> И у мају, кад цветају даф |
— него као нешто своје, као род у кући чорбаџи-Замфира.{S} Оне га и не зову друкче него <hi>чо |
к и сад после подне грдно весеље у кући чорбаџи-Замфировој.{S} Све се слегло ту.{S} Силан свет |
ре, па се фатило у оро</hi>” — вели јој чорбаџи-Замфир, сав зелен од љутине. — Та и твој Манча. |
својој одлуци.{S} Као крвни непријатељ чорбаџи-Замфиров, Митанча је добро дошао сада Ману: да |
ати, — крене се једнога дана сам главом чорбаџи-Замфир, не казујући, наравно, никоме ништа.{S} |
рбаџи-Замфира, јер је овај потстрекавао чорбаџи-Петракија да онако уради са сином, а и сад га ј |
subSection" /> <p>Не прође много, а ево чорбаџи-Тасе.{S} Био је подаљи рођак, падао јој као нек |
аш, стринке?</p> <p>— Поскочи, дете, до чорбаџи Тасу и рекни: „Вика те стринка Јевда; искочила, |
} Дуго се још причало каква је сила био чорбаџи-Замфир; такве силе и таквог господства нема виш |
напрајиш резилак, како онај твој Митко чорбаџи-Петраћов што напраји сас мајку и татка му!...</ |
p> <p>— Е, доста де! - вели јој озбиљно чорбаџи-Замфир.{S} Дошла си, наводаџисала си, ништо неј |
ојке док све то изрибају, па се сија по чорбаџи-Замфировој авлији као да су се сунца спустила и |
говора дознао је Мане од Васке да је по чорбаџи-Замфировој кући прави лом због играња Зониног, |
а што обећа, то ће и испунити — зна то чорбаџи-Замфир.</p> <p>— Ете за твој кеиф, чорбаџи-Замф |
ораху често мештани, хвалећи силу и моћ чорбаџи-Замфира.</p> <p>А та сила долазила је од силног |
другим споредним улицама и упутише се у чорбаџи-Замфирову улицу, која је нешто живља била, јер |
па гу фрљи’!...</p> <p>Мани мило што му чорбаџи-Замфир наводи његове речи.{S} Задубио се у опра |
е смије, Цвета се вије!</l> </quote> <p>Чорбаџи-Замфир је чуо и знао за ту песму; није са ни љу |
одношај је патријархалан и срдачан. {S}Чорбаџи-Замфир, иако је поносит и силан у чаршији и међ |
гунисао — ипак прибојавао помало); тада чорбаџија брзо узме на се озбиљан вид, па као да ништа |
да чују шта је, али кад разабраше да је чорбаџија силно нешто љут, разбегоше се са страхом у од |
поиграм у свадбу! {S}Хахаха!” смеје се чорбаџија, па је уштине за оне њене једре и румене обра |
сам Бог дарује човеку, па зато то сваки чорбаџија и нема.{S} То је лепа ћерка његова, његова ме |
пиш!” — Што бре, ешеку?{S} Зар татко ти чорбаџија први у чаршију и код влас’ и при официри и ин |
ј је Мане поклонио.</p> <p>— Што работи чорбаџија... здраво ли је?</p> <p>— Здраво!...</p> <p>— |
чорбаџи-Замфировим.{S} Ту понекад и сам чорбаџија сврне, да попије кафу.{S} Тада обично сви изи |
— тој си је, викам, ред у овај свет. — „Чорбаџија душу дава и губи, а паре не дава”, рече па он |
атог и уваженог чорбаџије, силног негда чорбаџије.{S} Дуго се још причало каква је сила био чор |
и шегрта Поте, даље: кућа хаџи-Замфира чорбаџије, а тко исто и слика јунакиње ове приповетке.< |
ног чорбаџи-Замфира, богатог и уваженог чорбаџије, силног негда чорбаџије.{S} Дуго се још прича |
ац, ем какви трговци, у Врање, ем какве чорбаџије, па ће се, што зборе селски, за злато ласно н |
се качи, а други па слази“, та и с вас чорбаџије такој си је.{S} Зар мало ли ги има од ваши шт |
лас’</hi> нема!...</p> <p>— Фала, фала, чорбаџијо, за тај чес’ и речи тија! — вели снебивљиво М |
паре, <hi>мираз?!</hi>...</p> <p>— Јок, чорбаџијо, <hi>девојку</hi> си искам!... „Мираз”... ниш |
ра.{S} Оне га и не зову друкче него <hi>чорбаџијо</hi>, <hi>аџијо</hi> или <hi>чичо</hi>, жену |
а покрива.{S} По саг да ме не зовеш <hi>чорбаџијо</hi> и <hi>хаџијо</hi>, веће <hi>татко</hi> д |
о ли је?</p> <p>— Здраво!...</p> <p>— А чорбаџика, што работи она?...</p> <p>— И она си је здра |
исјане, — а брука и тој...</p> <p>— Зар чорбаџика?...</p> <p>— Лелее, — осмехну се Дока, — малк |
анума једном приметила:</p> <p>— Па ти, чорбаџике, како поче... дабетер!...{S} Па што си берем |
="99" /> <p>— Та што... ако сте, демек, чорбаџике?{S} А зашто има онај реч: девојачка су врата |
<hi>чичо</hi>, жену његову Ташану — <hi>чорбаџике</hi>, <hi>аџике</hi> или <hi>стринке</hi>, а |
оздравиш од мен’ до ону”, рече, „брљиву чорбаџику Ташану!” — заврши Таска, дижући се да иде и о |
.{S} Нек’ знаје и запанти, куче, што је чорбаџинска кућа...</p> <p>— Овој да запантиш! — грмну |
она стара, поносита, уображена, хладна, чорбаџиска Зона!... .</p> <p>Васка је истину казала.</p |
осим?!{S} Који су они, а који па ми!{S} Чорбаџиска кућа — и наша кућа!...{S} Памет си бери, Док |
вели, вероватнија, јер је и прилика да чорбаџиска ћерка бежи у чорбаџиску кућу.{S} И тако се п |
.{S} Јер тих дана баш ухваћена је једна чорбаџиска ћерчица, која је пре две године свршила школ |
о је усправи и подиже помисао да је она чорбаџиска кћи и прва лепотица.{S} То беше доста да је |
рви случај, нити какво чудо да се ороде чорбаџиска и занатлиска кућа, споменула је неке давнашњ |
’, што гу треба да си работи, кад си је чорбаџиска ћерка!...</p> <pb n="55" /> <p>— А што је па |
, дође и њој воља да поигра, па иако је чорбаџиска ћерка, па макар и отрпела резилук кад оде ку |
то друго?</p> <p>— Ете, жална је што је чорбаџиска керка; а има, ете, ники што није чорбаџиски |
гала на лепоту своју, а ни на то што је чорбаџиска ћерка.{S} Али сада, као девојка, она то поче |
леђа.</p> <pb n="113" /> <p>— Е, кучко чорбаџиска — јекну од срца увређен Мане, — таг ће скоре |
ничим не може оборити!{S} Е, али је то чорбаџиска, богаташка ћерка, њен отац и начелник овако |
анча...</p> <p>— Кој је „куче”, несрећо чорбаџиска?! цикну Дока. — Знајеш ли, бре, ако дофатим |
збори!{S} Кој да праћа шевтелије — зар чорбаџиска керка?!{S} На кога да праћа?</p> <p>— Па, — |
је дирнула у сталеж.</p> <p>— Вика, <hi>чорбаџиска</hi> кућа, <hi>чорбаџиска</hi> керка!{S} Е в |
p>— Вика, <hi>чорбаџиска</hi> кућа, <hi>чорбаџиска</hi> керка!{S} Е веће нема!{S} И чорбаџиско |
на велико запрепашћење њихово додаде: — Чорбаџиске куће <hi>много су</hi>, а наш Мане — <hi>јед |
уче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чорбаџиске куће што си кутају од свет... {S}Ономад на с |
у увек мало подаље од одаја једне такве чорбаџиске куће, да се не би осећао задах од готовљених |
ил у чаршију и у свет, ете, те јагуриде чорбаџиске! — грди Митанче, који је од искључења из нас |
измећарке и од једне хладне и бездушне чорбаџиске кћери!</p> <p>Па тек она реч „куче у чашире” |
ре!{S} Знала је она поноситост те старе чорбаџиске куће, претстављала већ унапред себи како ће |
вони оно страшно јасно смејање поносите чорбаџиске кћери, које се чуло из авлије.{S} И страшна |
син!...{S} До Филибе и Солун да просеше чорбаџиске керке, па ниједна да му не рекне: јок! — а о |
одитељи њихови.{S} Митанче већ може; из чорбаџиске је куће, млад је, леп је, има науснице, друг |
и замандалише високу капију, још се из чорбаџиске авлије чуо кикот и смех, и слушао га Мане, к |
шегрт Поте, — куде смем ја па да гледам чорбаџиске керке?!{S} Ја си сал појешем, ето, што се по |
да ти казујем?,..</p> <p>— Ете, за <hi>чорбаџиске</hi> да казујеш...{S} Што бре!{S} Ја траву п |
} Изгуби си р’з и трговачки чес’!...{S} Чорбаџиски син!...{S} До Филибе и Солун да просеше чорб |
Мане опет каже: ил’ њега ил’ никога.{S} Чорбаџиски је син, стара кућа, па ће му, вели, то чинит |
улаћа него за Ману; пара пару вукује, а чорбаџиски син чорбаџиску керку, — тој си је, викам, ре |
из наследства <pb n="129" /> омрзнуо на чорбаџиски сталеж и сасвим постао плебејац и демократа. |
поправио, и који је опет примљен у ред чорбаџиски, јер га, ето, и сам стари и поносити Замфир |
i>моје</hi> знање, а да беше ти жена од чорбаџиски ред, — требаше <hi>твоје</hi> знање да је!.. |
, побрго работи!{S} Зашто ће ти пограбе чорбаџиски синови, како чаршилије, ете, вруће мекике са |
ла што иде тако без новаца, као да није чорбаџиски син!{S} А ако понесе, он колико понесе, толи |
аџиска керка; а има, ете, ники што није чорбаџиски син, а њој гу па много мило за њег’... а њој |
е, које је још као дете слушала, где се чорбаџиски син оженио пударском ћерком, и обратно, где |
51" /> А својега сина напудија!...{S} И чорбаџиски, бре брате, син отиде си, те је саг кантарџи |
ју?{S} Врти-ваган... {S}Та саг: „Ми смо чорбаџиски”!...</p> <p>— Е, доста веће! — рече Замфир и |
А и кад је долазила, владала се потпуно чорбаџиски.{S} Долазила би обично праћена својом измећа |
а неје Манча прилика?!...{S} Зар што су чорбаџиски?</p> <p>— Е де!{S} Дебарско неје ово, та да |
ине, својих тетака, стрина и ујни, и по чорбаџиским кућама.{S} У — тако да рекнем — „плебеје” р |
јвише има момака и девојака; девојака и чорбаџиских и сиротињских — прве да убију време, а ове |
а спавати.{S} Да је старо турско време, чорбаџиско време, уздисаху Замфирови, било би лако: дег |
и!...{S} И ти пантиш онеја речи?!...{S} Чорбаџиско дете, пусто, лудо; расло у сваки довлет; зар |
} Мори, какав Манулаћ?!{S} Ешек... пуле чорбаџиско!</p> <p>— Ја се веће једанпут превари’...{S} |
и малко, Доке...</p> <p>— Ете, тој Зоне Чорбаџиско да видиш сал!... — вели јој Дока излазећи. — |
аџиска</hi> керка!{S} Е веће нема!{S} И чорбаџиско неје до века...</p> <p>— Е, доста де! - вели |
и оно Зоне Замфирова; ама оно си, како чорбаџиско, беше са своји; не бањаше се ни па збореше с |
е кудила Ману, хвалила је оног Манулаћа чорбаџиског.{S} Хвалила га је и она и све тетке и стрин |
ла себе и свој зао удес што је рођена у чорбаџиској кући...{S} Запевала би песму коју је већ то |
За кога се појеше: за еснафску, ели за чорбаџиску Сику:</p> <quote> <l>Зашто, Сике, зашто под |
ас резилење...{S} Викају: не прилега на чорбаџиску керку у оро играње по ма’але...</p> <p>— Е, |
..{S} Море, куде се је женила фукара из чорбаџиску кућу?!!</p> <p>— Ех, де па и ти! — смеје се |
ише?!...</p> <p>Неје спроти трговачку и чорбаџиску кућу... — умеша се тетка Таска, која се доса |
ану; пара пару вукује, а чорбаџиски син чорбаџиску керку, — тој си је, викам, ред у овај свет. |
па за паре... и што иска да си улегне у чорбаџиску, потакву фамилију...</p> <p>— Е, доста саг, |
је и прилика да чорбаџиска ћерка бежи у чорбаџиску кућу.{S} И тако се понегде и тумачило.{S} Ал |
рт Поте кад би заиста вирио кроз плот у чорбаџиску башту и уживао у призору описаном у песми.</ |
али не оним маслинове боје, него у оним чоханим гугуткине боје, али исто тако богато ишараним г |
епша мала Ајша, најмлађи и најомиљенији чочек, која болује од севдаха.{S} Зато се и одвојила и |
е четрдесет и више година била на гласу чочек, а сада је као неки анђео хранитељ и казначеј у о |
уштву се бурно провеселио.{S} Пио би, а чочеци би му певали и играли и вили се пред њим до зоре |
, стринке, напрајише оди момче!...{S} И чочеци и ченгије турише на куп сас њега у новине.{S} Ле |
ер и амбреле, и као казначеј је у некој чочечкој дружини.{S} Чак је тетка Таска шанула Зони на |
ош се певало, свирало и бесно и страсно чочешки играло, и Мане седео, у дахирета богато спуштао |
едне „меснице” прекараја сам у мој век, чу ли, куче ниједно, — грми стари Замфир, — и јоште ме |
Мане ћути и ништа не одговара.</p> <p>— Чу ли, мори, пратила ме Зоне да те махсуз нађем и да ти |
трже глас споља, јер баш поред прозора чу се: „Врије, вријееее! {S}Паригушица!”</p> <p>Сви се |
лаћ. — Саг је оскудација!...</p> <p>Кад чу реч „оскудација”, чорбаџи-Јордан се само лупи шаком |
Фукаро!...</p> <p>— Како рече?...{S} Не чу те добро!... — запита је благо и погледа благим погл |
и Калина пођоше и упутише се заједно, и чу како се Мане нуди Калини да је допрати до њених авли |
апији.{S} Не прође неколико тренутака и чу се тресак капије и звек звекира, а затим сви скочише |
Теке сутрадан, пред ручак, и ја си сам чу у чаршију, ама викам „сокак-лаф” си је...{S} Што си |
лаксала на миндерлук.</p> <p>— А ја дор чу то, — настави плачући Таска, — а мене-ми се ноге отс |
рстио левом руком и говорио: „О, Бог да чува!...{S} О, Господи Боже!”</p> </div> <pb n="103" /> |
Какво време заступи, бата-Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако баш било у пређашно време, неје!.. |
тој саг заступило, <pb n="44" /> Бог да чува!...{S} Ни се татко ни се па мајка слуша!{S} Што је |
бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} Много лошо, Бога ми ти казујем!...</p> <p>Јевд |
ги обуче...{S} Ја си мислим: зар ће ги чува па за недељу ели светак?!{S} Па ми дође ништо мило |
ност: оставља за црне дане, и Цигани то чувају.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После ру |
дну страшну ствар, коју је дуго крила и чувала и као последњи метак избацила, а та је: да исти |
међу њима, и друго: што им даје паре на чување или на зајам без интереса, па он њима не тражи и |
конац, кад би га намотавала на клупче, чувао веш, кад се суши преко авлије, хранио живину, и з |
у домазлуку својој мајци.{S} Он јој је чувао од живине тарану и резанце, спремане за зимницу, |
ћерком, и обратно, где се пољак, што је чувао близу гробља, оженио неком трговачком удовицом и |
је био онакав какав је, да није једнако чувао дућан и седео пред дућаном и с оцем се разговарао |
бу што их је обдарило таквим паметним и чуварним дететом.{S} Па још када им он, онако задуван, |
е удаш.{S} Домаћица ће станеш, образ да чуваш; зашто образ — толко! — и покаже два прста ширине |
иковање.</p> <p>Дођоше већ и Цигани.{S} Чувена дружина, снабдевена разним музикалним инструмент |
ље, на углу улице, била чесма, надалеко чувена са своје добре воде; зато је око ње увек више св |
био син чувенога Ђорђија и братанац још чувеније Доке, био крв њихова, — па се није задовољио с |
што су виделе и чуле, да је то виђено и чувено!{S} Јер цело пре подне тога дана врзмале су се и |
како су му припретили, пустили с ланца чувеног њиховог зељова.</p> <p>Излазећи, мислио је у се |
nit="subSection" /> <p>Зона је била кћи чувеног чорбаџи-Замфира, богатог и уваженог чорбаџије, |
звао чапкун-Мане, није забадава био син чувенога Ђорђија и братанац још чувеније Доке, био крв |
адно било.{S} Био је као громом поражен чувши све до ситница како је ствар текла и како се разв |
ле и <pb n="170" /> ашиковале, али тога чуда није било; како ће ко никоја остати уседелица на с |
н се само лупи шаком по колену од силна чуда, па се просто заблену у сина.{S} Не могаде више да |
сте се тетка Уранија и тетка Калиопа од чуда што их снађе.</p> <p>— Што је била, која је била, |
а? помисли Мане, па се само прекрсти од чуда и рече: „Господи Боже, и овој чудо у свет да видим |
шио са циганском дружином, у којој чини чудан контраст с оним његовим белим трепавицама међу он |
е.{S} У њој се приповеда како се за тај чудан и многима необјашњив и загонетан догађај заинтере |
оби до њихове.{S} А оне седе и шапућу — чуде се што им нема никога.{S} Није дошла ни Аглајица, |
не може више овако остати!{S} Укратко, чуди се како то и може и једног дана бити без „домаћице |
ве на свету зна, носи чак и наочаре.{S} Чуди се Ташана откуд све то зна, и где је научила Зона |
дација!...</hi> Кад гу научило, бре?! — чуди се једнако Јордан речи коју је доиста сад први пут |
па веће знаје!{S} Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан и једнако се шета уздуж и попреко по соб |
а бре, магаре?!...</p> <p>— Де, море! — чуди се Мане.</p> <p>— Ешеку ниједан!{S} А што ми не зб |
збориш то?!...</p> <p>— Ете што?!... — чуди се и брани Дока.{S} Што си лошо зборим?...{S} Ако |
и адвокату.{S} И баш кад су се оне тако чудиле што им нема никога, чуше споља неки глас.</p> <p |
зан оним честитим и мирним суседима.{S} Чудимо се,” веле, „како наша вредна полиција, која је т |
враћали амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћали из амама - он се смешио.</p> |
не мило да се повлачим од света?!...{S} Чудите се што ћутим, што се туђим, што се понеки пут, п |
већ само то што је банула у кућу, а још чудније што је на тај начин затворила врата, јер је то |
Била је то још лепа и једра жена, мало чудних манира.{S} Често се заборави, па звижди сокаком. |
не нигде не беше, нико је није видео (а чудно би им било да су је и виделе!).{S} Опазили су сам |
Калиопом и Уранијом, јер им свима дође чудно већ само то што је банула у кућу, а још чудније ш |
Дока споменула нису биле згодне за ово чудно, а помало и опасно предузеће, јер или је била пла |
прама есап!...{S} Ама, па ми дође ништо чудно!{S} Има си једно сопче његово, и никога не пушта |
лазе преда њ и привиђају му се све неке чудновате слике као човеку у врућици, и те су слике пре |
погледе и мисли — имао своје нарочите и чудновате мисли и — како би неки поборник еманципације |
И како је који час пролазио, све им је чудноватије изгледало то, јер, као никад, данас је за п |
тамо по махалама и виноградима, све се чудноватије и невероватније и опширније сама ствар прип |
варљиви санак створио!...{S} Све је то чудновато страшно и њему немило било што је тада видео |
хватио и он у оро, и води оро.{S} И, за чудо, па некако баш и изгледа на коловођу!{S} Или се то |
е маре играчи томболе.</p> <p>Зато није чудо што је цела кафана гракнула кад се појавио на врат |
нути, само кад хоће и кад потруди своје чудо и господство.{S} А за ситније ствари утолико му је |
да дува на нос, па да сам потруди своје чудо и господство и да и сам тражи лека томе злу и <pb |
клеветама, сложно салетеле Зону; и које чудо онда ако је Зона подлегла, попустила и постала дру |
ду и забуни једнако.</p> <p>— Саг, види чудо? — отпоче хаџи-Замфир. — Има си човек сијасвет дец |
дна, кротка и лепа, и додаде да није ни чудо, кад јој је татко Грк из Филибе; затим му спомену |
„Поздравила ти се Зоне!” И зато није ни чудо што није успут приметио буљуке сељанака и сељанчиц |
и од чуда и рече: „Господи Боже, и овој чудо у свет да видим!” Погледа опет боље, да га очи как |
батисују...{S} Па како се напрајило тој чудо, реци ми, Таске, ако знаш?</p> <p>— Е, не знам ни |
Ману стоји врло повољно, и да је право чудо што се већ и свршило није.{S} И љута на невештину |
но било мало скупље од воде.{S} И какво чудо онда што је пан-Франћишек оставио пиво и посветио |
да то не би био први случај, нити какво чудо да се ороде чорбаџиска и занатлиска кућа, споменул |
е особе долази.{S} И онда, није никакво чудо што је његово субјективно мишљење и освојило и брз |
{S} И већ због самога тога није никакво чудо што је и Мане Кујунџија — чапкун-Мане названи мора |
раверзије тако велике — да није никакво чудо што се и сам господин Ратомир, директор и главни у |
оноситом чинило!{S} И зато није никакво чудо што га је она свуд водила са собом, да се подичи њ |
о је обично проводио.</p> <p>„Али свако чудо за три дана”, вели народ.{S} А Мане је био син тог |
само утолико уколико је код нас „свако чудо за три дана”, само утолико се мање и ређе говорило |
ко једанаест часова дошао је, на велико чудо и запрепашћење свију, сам главом Манча с Потом шег |
отац поведе сина да види чаршија једно чудо од детета — да Манулаћ пред трговцима понови реч < |
Манча, распремајући испред себе онако у чуду и забуни једнако.</p> <p>— Саг, види чудо? — отпоч |
и изјављује од времена на време своје и чуђење и задовољство, а Мане се удубио у посао, па ради |
да те не орезили, рече, твој Митка.{S} Чуја сам — а убаво разбра’, — рече, јучерке на ноћ, куд |
није и крв пролила.</p> <p>— Куде си ту чуја и научија, ете, туј песму, ешеку ниједан палилулск |
тестија, затим се чује звецкање тесака, чује се жандарево: <hi>назад</hi>! па опет нешто као ша |
бидне, сине! <hi>До Бога</hi> се, мори, чује њојна клетва!...</p> <p>— Ама, несам, нане!</p> <p |
ка, па настане један слободан разговор, чује се кикот, цичање, узвици: „Мука те изела!” Понекад |
ање кондурица по калдрми и слуша песму, чује сребрни девојачки глас Калинин, где пева:</p> <quo |
дошао сам дан свадбе, само чује песму, чује страшне оне речи:</p> <quote> <l>Јеси л’ чуо да са |
е свилене шалваре и лагиране кондурице; чује шуштање свилених шалвара и осећа мирис, дах њен ос |
а из његове; гледа како се разговарају; чује како Калини дршће глас, и како га меко и дубоко по |
сели...{S} Чује се свирка на далеко!{S} Чује је и Зоне кроз ону меку и тиху септембарску јесењу |
S} То се Мане са друговима весели...{S} Чује се свирка на далеко!{S} Чује је и Зоне кроз ону ме |
м си је.{S} Ама хаџија, ете, спије... — чује се Васкин глас.</p> <p>— Та што, ако спије!{S} Код |
ути, веће иде поза мене и збори сал, да чује чаршија. „Ако неје истина за данашњи сокак-лаф, па |
, да својим очима види, својим ушима да чује и својим пером да опише. {S}Био је радостан унапре |
се одмори и придрема мало, волео је да чује тиху песму, и оне су то знале и тихо би тада запев |
никако да се одљути: никако неће ни да чује за њега, иако је већ нестало узрока свађи између о |
помагала, пошто Замфир није хтео ни да чује за Манулаћа, називајући га с багателисањем „Зевзек |
еколико дана.{S} Зона неће никако ни да чује за Манулаћа, а Мане опет каже: ил’ њега ил’ никога |
а, помало и признаје, и мило му било да чује што више.{S} Тако му било мило, да је одбио две му |
а не види бруку, и запуши му уши, да не чује истину!...{S} Ама неће се офајдити тиме!{S} Остаде |
орење за тој ич да нема!...{S} Да се не чује ништо...</p> <p>— Ех, што да се не чује?{S} Лошо л |
чује ништо...</p> <p>— Ех, што да се не чује?{S} Лошо ли је, па да се кута у кучине?!{S} Зашто |
се боји да га срце не изда — да свет не чује ту силну лупу срца и да га не опази...{S} А Зона л |
шамар или прсне која тестија, затим се чује звецкање тесака, чује се жандарево: <hi>назад</hi> |
сећа се измећарке како подаље стоји, и чује једнако речи њене и види Манулаћа како са спуштени |
и као ступац некакав и како се смеши, и чује како се овај цери...{S} Ху, зар је и он ту био, а |
уке „ццц!” а то све Зона, наравно, да и чује и види, па јој тешко, и плаче поваздан...</p> <p>Ј |
ражар далеко тамо у мраку што се види и чује се како се нешто разговара с хаџи-Јордановим мачко |
а пате; ону самоћу око које ври живот и чује се жагор, а они, скривени у тој самоћи, уживају, ј |
е хаџи-Замфирове авлије бестрага далеко чује и распознаје.{S} Лепо се ухватио и он у оро, и вод |
кад брже је дошао сам дан свадбе, само чује песму, чује страшне оне речи:</p> <quote> <l>Јеси |
већ од дужег времена и пустио да се то чује и даље, да допре до Мана.{S} Па не само да се задр |
р одлучно Зони. — Сал јоште једанпут да чујем нику лошотију за теб’, — из кућу те не пуштам...{ |
при њума, па је ђене-ђене; ама скоре ће чујете и ће се збори и јоште полоше!{S} Ће да да Господ |
тасте се туј како брабињци у зем, па ни чујете ни видите па што се збори и чини!{S} А по ма’але |
е и развија се још лепше и још бујније; чујеш како звецкају ђердани и дукати, и трупкају кондур |
теглим с њег’ како ала с берикет.{S} Да чујеш сал”.{S} И стаде да прича:</p> <milestone unit="s |
на руку, одупрту у колено.</p> <p>— Да чујеш, демек, ништо... што се збори.{S} Што има, што не |
и па од татка на татка му!...{S} Ама да чујеш моју бруку!{S} Стиза недеља, па светак, па недеља |
од срца увређен Мане, — таг ће скоре да чујеш и за <hi>моје знање</hi>!...{S} Ће ме неки убаво |
воља?...{S} Ама, саг, саг да гу видиш и чујеш што си твори и збори!...{S} Слушај што ти зборим. |
ом, кад овај има свој „аузганг”, — само чујеш како лете, да се посатру, девојке на авлиска врат |
S} То се Мане са друговима весели...{S} Чују се ћеманета, пиште зурле, звецкају чампаре, а гоч |
пет нешто као шамари, после објашњење — чују се речи: „Ја сам, бре, војник, пореска глава, плаћ |
ука радознале женске полетеше на зид да чују шта је, али кад разабраше да је чорбаџија силно не |
а по српској махали — тихо, да Турци не чују, — песме о младом кавуру и о Зејни некој!{S} Тада |
7" /> ће си <hi>она сама</hi> да дође и чука на <hi>Манчину порту!</hi> Мори, ваша брука и рези |
о ни да иде сам главом тамо. — „Сал дор чукне у тел у Стамбол — и паша већ беше!” — говораху че |
, рече, причекала у акшамско време; они чукнуше у порту, а она си искочи, та јала у кочије!...{ |
на једно ухо примила, на друго пустила, чула, па и заборавила.</p> <p>Зато се силно изненадила |
ем за ништо! - па подиже глас, да би га чула тетка Таска, која је баш у тај пар са Зоном и оста |
к како девојка”, рече, како је сем тога чула да су се некад Мане и Зона пазили и севдисали, и к |
ама својим очима гледала и својим ушима чула.{S} Сад јој је јасно било и оно расположење Манино |
е и такве ствари.</p> <p>Ту је још Зона чула за Манчу да је најлепши момак, и видела да се све |
ави лом.{S} Зона је из побочне собе све чула, а ону <pb n="105" /> сцену између Доке и Замфира |
ги јој није смео казати то.{S} Јевда је чула, истина, да се нешто прича о Зони, о неком бекству |
ајка — мислећи на Потину мајку — шта је чула и доживела, — и шта ће још све чути и доживети!”.. |
орало бити Јевди, мајци Маниној, кад је чула да јој нападају сина у једним новинама, и кад због |
ару.{S} Јевда је сва срећна била кад је чула то, и није се љутила кад јој је Мане казао да иде, |
ву, о некој отмици, али Манино име није чула том приликом, а целој ствари није поклањала никакв |
="105" /> сцену између Доке и Замфира и чула и видела.{S} И чим је Дока отишла, стари Замфир пл |
рлуку и као да ништа није ни слушала ни чула. — Иди си, дете, поскочи и рекни си по једно кафен |
а за твоје работе!...</p> <p>— Е што си чула? — вели мало спуштеним гласом Мане.</p> <p>— Да си |
ак на оно Зонче Замфирско, ете, тој сам чула!...</p> <p>— Ба! — пориче Мане.</p> <p>— Ти да си |
а траву пасем, сол не ручам, — та несам чула за твоје работе!...</p> <p>— Е што си чула? — вели |
ласовима, јер је Уранија одмах сутрадан чула — достављено јој је — да се Перса, Манулаћева мајк |
рекоше тврдо уверене да што су виделе и чуле, да је то виђено и чувено!{S} Јер цело пре подне т |
калфе и шегрта Поту.{S} Неки су га чак чули, кад су пролазили крај начелства, и познали Поту п |
сумња на Мана.{S} А Мане, опет, како су чули, не да се ни опепелити да је он штогод у то умешан |
батаљивао рад, устајао и одлазио.{S} А чуло се и да је прошле вечери, по старом обичају, био у |
јање поносите чорбаџиске кћери, које се чуло из авлије.{S} И страшна му беше и сама помисао на |
тница богатога хаџи-Замфира.{S} Само се чуло са свих страна силно пљескање длановима, и узвици: |
едне тражиле хаџију, друге позајмљивале чунке за разбоје, једне тражиле на зајам мало соли, к’н |
ошао из чаршије, био је љут као рис.{S} Чуо је све.{S} Како је грмио по кући, како се све разбе |
трашне оне речи:</p> <quote> <l>Јеси л’ чуо да сам испрошена? </l> </quote> <p>и оне још страшн |
тио би се да је шегрт баш од њега истог чуо и научио ту песму, као што је он чуо и научио од ма |
оје прилепчивости; и ко је само једаред чуо, није могао више да је избије из главе и заборави.{ |
је још једном запитао калфа Коте где је чуо ту песму.</p> <p>Калфа Коте не доби одговора.</p> < |
у Бошњакушу — није ни погледао, нити је чуо нежне речи кардаша Дудији и Ђулсефи.{S} Седео је, п |
заинтересовао и прибележавао све што је чуо, а после — не могући се ни сам снаћи у том хаосу и |
вије!</l> </quote> <p>Чорбаџи-Замфир је чуо и знао за ту песму; није са ни љутио на њу.{S} Можд |
оку капију, још се из чорбаџиске авлије чуо кикот и смех, и слушао га Мане, који је, као скамењ |
теши се и ужива већ сад.{S} Зато и није чуо кад га је још једном запитао калфа Коте где је чуо |
ас и настави јачим гласом, да би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да се цениш у татка ми... |
ог чуо и научио ту песму, као што је он чуо и научио од мајстор-Мана.{S} А после, баш да је све |
је тачно извештен био да је Мане све то чуо, и кад му се Мане почео већ и јављати, — крене се ј |
Јордан речи коју је доиста сад први пут чуо (иако се сваки дан тужио како „нема старе године и |
није требало да га пита ни где је песму чуо, ни од кога је песму научио, а још мање је смео да |
ледње славе Мачине — како иде без капе, чупав и гологлав, јер још никако не може да се сети где |
изненађење њихово, Манча није дошао ни чупав, ни неумивен, ни необучен — укратко, није био бед |
, ако не и у свему граду, — а главати и чупави шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти зечјом ного |
-’оџа што ујутру садеше лук, а увече га чупаше и меташе под душек: „Што је моје, збореше <pb n= |
а лепа, него приметише чак и то како је чупе Зоне заљубљено, па пронађоше чак и у кога се загле |
ашано, оној ваше чупе?...</p> <p>— Које чупе?</p> <p>— Ете, оно ваше Зоне?</p> <p>— Па ће гу уд |
Што не удавате, мори, Ташано, оној ваше чупе?...</p> <p>— Које чупе?</p> <p>— Ете, оно ваше Зон |
е зборење?!{S} Неје те ни срам оди овој чупе? — рече и показа на измећарку Дену, којој одмах за |
ако страшно ако његова мезимица, његово чупе Зоне, недељом оде са другарицама на ћошак пред Кал |
ћи израстоше у дуге курјуке, а џигљасто чупе Зоне разви се у витку девојку Зону, само очи што о |
она је друкчија: није више оно џигљасто чупе што блене по сокацима једући кокице из кецеље или |
Мане је Зону знао још као дериште, као „чупе” или „чупенце” — како би они тамо рекли за шипариц |
у знао још као дериште, као „чупе” или „чупенце” — како би они тамо рекли за шипарицу, а и она |
S} Саг татко и мајка — ништо!{S} Саг си чупенцета бегендисују <pb n="61" /> момци, па ни питују |
смео кладити и тврдити да ће се из тог чупета временом развити прва лепотица.</p> <p>До дућана |
S} Да гу изгубим, баталија би и дуван и чурење!...</p> <pb n="175" /> <p>— Табијат ти такав, ха |
о полоше... научија се!” Виде ли?{S} Не чури ми се.{S} Кеиф си немам на другу...{S} Исти тај ду |
неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се не чури, кеиф немам!...{S} А имам си дом тесте бре, ем пов |
{S} Па зар за тој ми може да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом, а мен’ |
ама та помисао да је Зона све то морала чути и видети, а још му страшнија беше помисао: шта је |
>Наравно да хаџи-Замфир није смео ништа чути од свега тога и стога га је са зебњом очекивала Та |
је чула и доживела, — и шта ће још све чути и доживети!”...{S} Многи приметише како им је тек |
страшан је, иако га сутрадан нико неће чути!{S} Па и она матора тетка Таска, и она ту; смеје с |
па и он је далеко био; шта је он могао чути?{S} Ништа.{S} А Зона и Васка биле су ту, али оне н |
ала већ унапред себи како ће се то тамо чути, како пропратити и с каквим потсмехом све то узети |
бер-Дудија донела амо чак из Мостара, а чучук-Ајша је најрадије и најлепше певала, јер се цела |
д год су отпевали ту песму, добијала је чучук-Ајша лепа бакшиша и још лепших речи и погледа од |
зашт’ их не гледам?!...</l> </quote> <p>Чучук-Ајша га погледа сањиво својим страсним великим ба |
се оне тако чудиле што им нема никога, чуше споља неки глас.</p> <p>— Хаџика, ете, дом ли је? |
атког времена постаде и песма, и кад је чуше, — сви су били као утучени.{S} А песма је гласила: |
марамом; неко мување у ребра видеше, и чуше само то, како један рече: „Што се смејеш, будало?” |
бригом за вратом, иду у групама, али не џавељају и не галаме, него иду тихо и ћуте и изгледају |
иду са књигама и лепињама под мишком, и џавељају и галаме: а препарандисти с књигом под мишком, |
цкарин, комарџија, ловџија и бињеџија и џамбасин; скита се поваздан-дан с пушку по лојзе — како |
рта баш загрди питањем: „Ели гу <hi>сас џандари</hi> врнусте?{S} Што рече господин начелник?” и |
д дође, боље да не дође, јер је пргав и џандрљив.{S} Свачему махнише, ништа му се не допада као |
и питуј сама.{S} Они си такој зборе.{S} Џевап не могашем да си веће дајем, — тол’ки ме питуваше |
што је пио, већ кад се казначеј маши за џеп и пита: „Шта имам да платим?” а келнер само каже: „ |
катанац на магазу!{S} А кључ си тури у џеп, па си иде!{S} Куде си иде, што праји, кад се врће |
е у вид његов кућевни трошак и кафански џепарац.{S} Зато је нашао неког адвоката буџаклију и за |
ац.{S} У осамнаестој години купио му је џепни сахат и златан ланац.{S} Тога дана, кад је први п |
олико пута преко дана, или извади своје џепно огледалце (које је на поклопцу једне седефли кути |
има једући кокице из кецеље или дубоких џепова својих шалвара. {S}Сада иде поносито, држи на се |
еликим и оним другим мањима, иако има у џепу оно своје мало огледало; сваки час плете курјучић |
це ракијке да си пијнеш!...{S} Бећарл’к џиби султанл’к олмаз”, рече, и толко!{S} Не ’теде више, |
а спава, не смеју ни врапци испод крова џивџакати. — У другој соби, одмах до собе Замфирове, по |
их година.{S} Као дериште била је сува, џигљаста и краката, танких дугих руку, дуга лица и вели |
; курјучићи израстоше у дуге курјуке, а џигљасто чупе Зоне разви се у витку девојку Зону, само |
години, Зона је друкчија: није више оно џигљасто чупе што блене по сокацима једући кокице из ке |
турцки каракол...{S} Несам, бре брате, џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез фенер идем |
берем да је момак кротак!...{S} Веће — џимпир, коцкарин, комарџија, ловџија и бињеџија и џамба |
амо духну на нос: „Хм!{S} Ја-га, што је џимпир!{S} Анасана!” рекну, кад Манча прође крај њих, п |
за мен’: та ловџија сам, мераклија сам џимпир, коцкарин... — искочи’ <hi>никакав</hi> човек, х |
а <hi>кога</hi> рече?</p> <p>— За онога џимпира и несрећу Манчу...</p> <p>— Тугооо, тој си збор |
ер, окачим га на чибуче ели на пуле оди џубе, па си пролазим мирно покрај турцки каракол...{S} |
о, Господи!{S} Лелее!{S} Што се напраји џумбус и резил’к!</p> <p>Толика ларма пробудила је, нар |
ен од очију свију, гледа сав тај шарени џумбус и весеље и тражи очима њу...{S} Мало после, ето |
.{S} И он је сад ту, дошао и он на овај џумбус.{S} Сви га дирају, а он опет ником не остаје дуж |
р зета Ману, ама ти га напраји сав онај џумбус?!{S} Ете, жив ти ја, тој <hi>право</hi> да ми ка |
"subSection" /> <p>У Калоферлиском хану џумбус и весеље...{S} То се Мане са друговима весели... |
амоли од лажних оловних дводинараца!{S} Џумбусио младић ноћас, успавао се, одоцнео, — ето то је |
очне <pb n="162" /> као господа — да ви’ш како онда нађу израз и погоде право име, онда просто |
у силни легени, ибрици, сахани, сребрни шавдани, тепсије и синије по метар и по у пречнику, па |
ам израдио, а на главу кад накриви фес, шајкачу или астраганску шубару, — како већ кад време за |
девојке и ливене ексере; и увек му пуна шака ексера, а то добија већином приликом силних својих |
и увлачи мирис од жута дафинова цвета и шакама га још више граби и притерује своме носу. {S}Мир |
се! — замуца застиђено девојче и покри шакама поцрвенеле образе. — Требе ми, ете, искам <hi>ср |
рони још јаче своју лепу, бледу главу у шаке и затресе је болно. — Што ће ми веће свет, и чарши |
ико гледала — кад јој приђе и понуди је шаком кокица!...{S} Није знала ко јој је у тај пар црњи |
а-Коте? — пита га Поте питомо, машив се шаком за ударено место на глави.</p> <p>— А, бре, ешеку |
скудација”, чорбаџи-Јордан се само лупи шаком по колену од силна чуда, па се просто заблену у с |
одигнутим гласом, лупајући на сваку реч шаком о сто, да су се све тресли и звечали они силни чо |
а игра.</p> <p>Келнер меће пред свакога шаку кукуруза, Нацко седа за један сто у средини, мућну |
дахиретом, трже се из сањарија, заграби шаку стопараца и баци јој на дахире.</p> <p>— Погле га! |
показа на млађу, која је стисла паре у шаку, па се забленула у Ману и застала одмах на улазу у |
х, него их стегне <pb n="58" /> у своју шаку, а срце јој силно бије у грудима и страх је неки у |
ли да немају девојке на удају и даду му шаку ексера, а он прими, каже: хвала, и смеје се на екс |
оубаво!” па му дају ливених ексера пуну шаку, а он одлази задовољан и церека се на нове ексере. |
а побратиме?!...” А бацао је око — није шала, толики триумфи! — и на Зону Замфирову, али још ни |
у од бундице и жуту од сукње и алеву од шалвара лепе и поносите Зоне Замфирове.</p> </div> <pb |
јака, од минтана и фустана, од јелека и шалвара, па изгледа као цветна башта.{S} Ту дођоше и он |
ице из кецеље или дубоких џепова својих шалвара. {S}Сада иде поносито, држи на себе, јер зна на |
гиране кондурице; чује шуштање свилених шалвара и осећа мирис, дах њен осећа, помешан с ђулијак |
онако раскомоћене, само у јелечићима и шалварама, слушају новости из комшилука, махале и града |
е.{S} Гледа у Зону, види Зонине свилене шалваре и лагиране кондурице; чује шуштање свилених шал |
ју кондурице и папучице и шуште свилене шалваре, а мирис од ђулијака се пресуо по сокаку, па, к |
уља беле груди. {S}Доле свилена сукња и шалваре од јума-басме.{S} Све то разгледају другарице и |
њеној зеленој атласној бундици и алевим шалварицама, које су за два-три прста вириле испод жуте |
правду учињену кавурима, он је лако, од шале, залечио, само кад се кренуо.{S} Тек се дигне до п |
о се не осмехну баш ниједном на Нацково шале.{S} Јер Нацко је био радо слушан, што је имао и он |
<pb n="117" /> само он бедан; свима до шале и смеха, само он стоји и служи свима, па и оним на |
пословица...{S} Али ипак, кад се махну шале, озбиљно признају да се диве родољубљу тога света, |
Мука те изела!” Понекад се и папучама у шали гађају; а чим уђе мушко, оне ућуте и упреподобе се |
се прихватио ратлока и разговарао се и шалио мало с њима, питао би их: има ли што слађе од рат |
жност његова и весела ћуд, и он се опет шалио и задевао младе лепушкасте муштерије, кад би му с |
од родитељске куће.{S} Мајка му кришом шаље и новаца и иначе га помаже, али отац, стари Петрак |
ересију по паланкама — људи обично врло шаљиви и <pb n="68" /> духовити, а што је најлепше, људ |
долед за даме, — и већ, увек нешто тако шаљиво избаце, што се после запамти, остане ту и циркул |
м су још и два стара, граната и лисната шам-дуда, неколико дуња и два дафинова дрвета, која је |
е поздравила!{S} Води гу, рече, — у <hi>Шам</hi>ће иде с теб’!</p> <p>— Ама, како да се женим, |
а, смех и кикот, гурање и псовке; пукне шамар или прсне која тестија, затим се чује звецкање те |
/l> </quote> <p>али не доврши, јер пуче шамар, и Поте испусти ону зечју ногу и минђуше, и погле |
/p> <p>Кад Поте не доби очекивани други шамар, он полако испружи шију и главу, погледа плашљиво |
главу као корњача, да би избегао други шамар, који очекиваше.{S} Коте само обрте главу, па се |
лфа Коте, није требало да заборави онај шамар што га је пре недељу дана добио и он сам од мајст |
на чесми.{S} Зато заборави брзо добивен шамар, па кад сврши посао, примаче преда се бедну своју |
би запевао, и, ни крив ни дужан, добио шамар, да није сам он, исти калфа Коте, звиждукао баш т |
е размишљајући баш много зашто је добио шамар.{S} Можда зато што је с тим начисто био да су шам |
вао), није било дана да Поте није добио шамара, или у дућану, или на чесми.{S} Зато заборави бр |
едног шегртског положаја.{S} А вукао је шамаре преко целе године.{S} Сем првога дана Божића и У |
алиста Поте — за све ове досад добивене шамаре.{S} Боже здравља! {S}Запамтиће први нови шегрт к |
рево: <hi>назад</hi>! па опет нешто као шамари, после објашњење — чују се речи: „Ја сам, бре, в |
жда зато што је с тим начисто био да су шамари сасвим природна и неминовна последица бедног шег |
се с неком!) тетка Дока, којој су фес и шамија дошли већ мало више накриво, и тако издавали њен |
p> <p>Зона се диже и оде, а Таска скиде шамију и раскомоти се, па седе, и тек сада, кад се удоб |
n="109" /> <p>— Леле, Васке, пази си! — шану Зона и стаде сва уздрхтала и плашљиво се осврташе |
искашља се тихо.</p> <p>— Што искаш? — шану Зона, па се и она тихо искашља.</p> <p>Обоје стали |
чочечкој дружини.{S} Чак је тетка Таска шанула Зони на ухо једну страшну ствар, коју је дуго кр |
аме исплазио језик, па му ландара; лева шапа му на леђима, а десном накривио фесић; испрсио се, |
гу видеја, бата-Коте, — вели стидљиво, шапатом, шегрт Поте, — куде смем ја па да гледам чорбаџ |
Код Манчу ли? — прекиде је Зона јетко, шапатом. — Фукаро!...</p> <p>— Како рече?...{S} Не чу т |
днако понављао у ушима, и он га једнако шапатом изговарао...</p> <p>И то је охрабрило Манчу.{S} |
а њу, па је кришом штипа и љуби, па јој шапће и вели: „Гено, мори, ја се нећу удам!...” (А и Ге |
те главом забринуто, сажаљевају у себи, шапћући: „Лелее”, или пуштајући звуке „ццц!” а то све З |
и, брука по чаршију и по ма’але! — поче шапћући тетка Таска. — Она луда Дока зар је пуштила тај |
и заборави.{S} Кад увече леже у кревет, шапуће те стихове; кад ујутру устане и потражи папуче, |
Зона у соби до њихове.{S} А оне седе и шапућу — чуде се што им нема никога.{S} Није дошла ни А |
некога и питали га је ли пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, и неколико пута опет батаљивао |
тамничарке” играло се неколико пута до „Шарен-ора”.</p> <p>— Ама саг право да ми кажеш што ћу т |
о и одлазе, а то су били већином они од Шарене чесме, можда баш очевици синоћног призора, који |
дно, друго, треће оро, како се таласа и шарени!...{S} Све весело, па игра, пева, пије и грли се |
, скривен од очију свију, гледа сав тај шарени џумбус и весеље и тражи очима њу...{S} Мало посл |
тембарског дана, да се нагледа лепоте и шаренила на пијаци, где сељанке продају грожђе и брескв |
тек по одајама!{S} Какав раскош и какво шаренило!{S} Ћилими пиротски и ћипровачки, ангорски теп |
<hi>У њој ће читатељ наћи све раскошно шаренило и лепоту једног скупа младежи обојега пола, ко |
, уморно и као мало потсмешљиво по овом шаренилу и весељу; гледа, као да јој је дуго време.</p> |
се изгубила. {S}Гледа бесвесно по оном шаренилу које промиче испред ње, слуша свирку, трупкање |
="subSection" /> <p>После ручка поче се шаренити сокак од момака и од девојака, од минтана и фу |
t="subSection" /> <p>Већ је вече.{S} На Шареној чесми, обраслој древном маховином и окруженој ж |
гледају јој одело.{S} А она у богатом и шареном венчаном оделу. {S}Пустила дугу косу низ плећа |
ветлост и тама потискивале сваки час по шареном ћилиму на поду...{S} Мислио је о Зони и о вечер |
удевајући конац у иглу, терзијица Ваче Шаторче, и запита свога првог комшију, Миче Шебинче, ку |
е адет...</p> <p>— Питујем, — вели Ваче Шаторче, — зашто знаш...{S} Ето, заб’равија сам зар она |
људи тако страсно задубе у тај проклети шах, да се око њих могу сви исклати, а они не би примет |
ахиста, који не игра томболе, него само шах, и то с фармацајтским помоћником Пајицом.{S} С њим |
ако задубљени у игру играју њих двојица шаха, а трећи, лепи Перица, прави им цигаре и кибицује, |
з Београда практикант Велибор, страстан шахиста, који не игра томболе, него само шах, и то с фа |
ли! (Ономад су се чак и сликали тако са шахом, како задубљени у игру играју њих двојица шаха, а |
ре и кибицује, иако се он и не разуме у шаху.</p> <p>Долази најзад и давно изгледани Нацко.{S} |
јунаци, млади Митанче Петракијев и нека Швабица Хермина. {S}Све ово морало се испричати, да вид |
ти да је остао момак и да оног брака са Швабицом Хермином као да није ни било.{S} Тако треба и |
еру, сас туј, што ти гу кажем, фрајлицу Швабицу Кермину!{S} Тој ли је ред?!...{S} А татко што д |
света, који је, на жалост, изостао иза Швајцараца и Американаца (северних, наравно), па још ни |
много раније опије него од оног глупог швапског пива.{S} И сада се лепо виде на њему обе те пе |
нулаћа, берем ће да имаш убаво унуче... шебека ћеш имаш, а унуче јок! — рече и љутито залупи вр |
се тепам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека за Манулаћа, за онај реч „куче у чашире”! — разд |
рче, и запита свога првог комшију, Миче Шебинче, кубеџију - ћу те, ете, питујем за ништо! - па |
>- <hi>Пре свадбу</hi>, — одговара Миче Шебинче, - ја си тол’ко знам и пантим...{S} У наш варош |
а ме са’раниш...{S} На гроб да ми туриш шебој и замбак и трандафил и дафину да ми посадиш! — А |
па погле како си збори!{S} Кој да праћа шевтелије — зар чорбаџиска керка?!{S} На кога да праћа? |
а, бата-Коте, — вели стидљиво, шапатом, шегрт Поте, — куде смем ја па да гледам чорбаџиске керк |
а раде.{S} Калфа Коте звиждуће нешто, а шегрт Поте се занео у посао, па се у један мах заборави |
Коте, — какво појење у дућан?!</p> <p>А шегрт Поте га гледа блесасто, и пипа главу, и гледа да |
д мајстором. {S}Па и оно малочас, можда шегрт Поте и не би запевао, и, ни крив ни дужан, добио |
о-мало мућнуо главом, сетио би се да је шегрт баш од њега истог чуо и научио ту песму, као што |
стре ћилимче, које би донео за њим Поте шегрт заједно са шишенцетом мастике, збаци плитке конду |
џиници Мана кујунџије седе калфа Коте и шегрт Поте и раде.{S} Задубили се у посао.{S} Калфа Кот |
е и у свему граду, — а главати и чупави шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти зечјом ногом неке |
S} Боже здравља! {S}Запамтиће први нови шегрт ко је калфа Поте!{S} Тако мисли Поте и једе печен |
лфе; а чим постане калфа, искијаће први шегрт — мишљаше фаталиста Поте — за све ове досад добив |
ђе при помисли какав би смешан изгледао шегрт Поте кад би заиста вирио кроз плот у чорбаџиску б |
садно му било у дућану, и чим се вратио шегрт Поте скочи и диже се да иде.{S} Рђаво сам рекао „ |
да улази.{S} Мане је сада узео и једног шегрта, који већ пола године дана — од последње славе М |
једна дирљива сцена између калфа-Коте и шегрта Поте, даље: кућа хаџи-Замфира чорбаџије, а тко и |
, и ухапсила их све — и Манчу и калфе и шегрта Поту.{S} Неки су га чак чули, кад су пролазили к |
/> зато у прво време Мане није држао ни шегрта, него је сам самцит у њему радио; пазарио је и п |
до ћосавог практиканта, од мајстора до шегрта, све је то радо гледало и увек нашло тек нешто д |
у, квинтету и тако даље.{S} Певали је и шегрти и тамбураши! — Ту се још мање скрасила него у П* |
е вуку све средином сокака (већ им се и шегрти смеју гледајући их како спадоше с ногу!) тражећи |
евати, и то тек соло, — а овде је већ и шегрти певаху, и то у хору: у дуету, терцету, квартету, |
пашћење свију, сам главом Манча с Потом шегртом и отворио дућан. „Ваљда су га, на јемство више |
м природна и неминовна последица бедног шегртског положаја.{S} А вукао је шамаре преко целе год |
седишта и остави рад и дућан на момку и шегрту и рекне им само: „Саг ћу сам туј!” па полети дру |
аш у тај пар, кад је он наређивао нешто шегрту, уђе у дућан једна муштерија и затражи нешто.{S} |
ка, — вели задовољно и поносито, — веће шес’ недеље како сам удадена...</p> <p>— Бре!{S} А за к |
азбегоше се са страхом у одаје своје. — Шесет и једне „меснице” прекараја сам у мој век, чу ли, |
ter" xml:id="SRP19071_C16"> <head>ГЛАВА ШЕСНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је изнето шта је у хаџи- |
ија ова наша приповетка и кад је Зона у шеснаестој својој години, Зона је друкчија: није више о |
за леђа.</p> <p>— За голему, двокрилну, шест стотина, а за малу, за сваку по двеста и педесет.< |
грош, при повратку купи јагњећу кожу за шест гроша и одмах успут је прода за девет, — и тако до |
а његовог, откад се почео у патицама од шест гроша батргати уз мајку преко калдрме, па све до о |
о су мислили, — вратила се оданде после шест недеља, тужна и зловољна, тужећи се на дуго време, |
pter" xml:id="SRP19071_C6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <p> <hi>У њој читатељ, после узалудног и б |
дућана.{S} У њему је пет дана радио, а шестог, у суботњи, пазарни дан, пазарио с околним сељац |
а немогућ био у школи.{S} Дотерао је до шестог разреда, и ту је запео, јер је изгубио право на |
приликом нарочито главе прву, четврту, шесту, осму и дванаесту.{S} У том дефинитивном облику д |
бре, бре! — чуди се Јордан и једнако се шета уздуж и попреко по соби, погледа свога синчића, вр |
и!...{S} Кад си их видео у парку, да се шетају ко други људи Јевропејци, да изведу жене, или се |
мигнуо на три младе Чивутке, које су се шетале испод руке, али с оба ока и тако невешто, да су |
ефекат који је произвела она јучерашња шетња кроз онолики свет и улице, и зато је и сама заред |
е код тога света, који је на тротоарске шетње, паркове, концерте, певачка друштва и школе играњ |
аскин план и рачун с оном корпоративном шетњом тотално пропао.</hi> </p> <p>Сутрадан је тетка Т |
офесори, спајајућ’ пријатно с полезним, шетњу са студијом.{S} Њих гони амо чисто филолошко и фо |
хаџи-Јордановим мачком, који се полако шеће по ћерамидама високога зида.</p> <p>— Што ти треба |
и они што продају петлиће и свирајке од шећера, и они што точе лимунаду, и они што продају коки |
недељом, кад игра <hi>оро</hi> на ћошку Шефтели-сокака.{S} Од свију момака он је најлепши био, |
аму. — <hi>Шефтелија?!</hi>...</p> <p>— Шефтелија! — прошапта женица и устукну поплашено два-тр |
лашено два-три корака устрану.</p> <p>— Шефтелија?!... — прошапта Мане и заљуља се од неочекива |
Мане зачуђено, кад разви мараму. — <hi>Шефтелија?!</hi>...</p> <p>— Шефтелија! — прошапта жени |
бидне криво, кад, ете, стане да „праћа шефтелије” по други...</p> <p>— Што рече, несрећо никак |
— И... <hi>Зоне</hi> ти, ете, даде овуј шефтелију? <hi>За мен’</hi> ти даде?!...</p> <p>— Зоне. |
некој команди, домине, карте, табле за шеш-беш и питају га где се толико задржао.{S} А он се и |
n="132" /> жандара, неки домина, неки „шеш-беш”, али сви чекају кад ће се томбола отпочети, а |
шишала се, а на тршавој глави јој мушки шешир неки (па дошла иста позната мадмазељ Д’Ангулем, ш |
стави: — Не бригај ти, — рече скидајући шешир, јер му се глава чисто пушила <pb n="30" /> од пи |
ндуре, кошуљу неће што му мајка ткаје и шије, иска дућанску!...{S} Ударија баксуз у кућу и дућа |
доњу усну и терзија јој почне да мери и шије фустане — она је за удају; а дечак, чим почне да к |
о чаршијом испружили мајстори и трговци шије, па гледају за њима.</p> <p>— Мичо, мори, — запишт |
помагају.{S} Прилепи ги и обложи ги на шију, па ће те мине и ће ти прође болес’... — вели јој |
главом и груну се у прса и уздахну, па шију даље.{S} И сам Манасија — „чапкун Мане” назван — к |
пролазећи и они што седе по ћепенцима и шију фустане и памуклије, само је погледају, махну глав |
чекивани други шамар, он полако испружи шију и главу, погледа плашљиво око себе, <pb n="9" /> у |
а алву.{S} Тада би обично Мане испружио шију из оног његовог малог дућанчета, као гусак из гушч |
о су дуге!...{S} Дуге, како да ће около шију да ги врзује!...{S} И све си то збраја и скутаја н |
висио тесак, са шиљастим ципелама и још шиљастијом шишком испод накривљене француске качкете, ч |
ем око паса, на коме је висио тесак, са шиљастим ципелама и још шиљастијом шишком испод накривљ |
...{S} Е што си стала туј при мен’ како шиљбок ники?! — обрецну се одједаред Дока на измећарку. |
апта 3она, па се завали и паде лицем на шиљте од миндерлука.</p> <p>— Па ћорче и слепче ниједне |
у шимшировим дрвећем један велики стари шимшир, који чак и хлада даје.{S} Нико не памти да је и |
мељу и виновој лози.{S} Пред кућом пуно шимшира, а међу шимшировим дрвећем један велики стари ш |
ози.{S} Пред кућом пуно шимшира, а међу шимшировим дрвећем један велики стари шимшир, који чак |
и „чупенце” — како би они тамо рекли за шипарицу, а и она је њега познавала још из тих раних св |
, питања, тако да је тетка Таска савила шипке и побегла чак у лојзе.{S} Тамо је припалила канди |
измећарку своју, а ноздрве јој се силно шире на напрћеном носићу њеном.</p> <p>— Што искаш, Зон |
у и заташкавали „бруку”, ови ликовали и ширили даље тај глас.{S} Мане је био као луд неколико д |
што образ — толко! — и покаже два прста ширине. — Неје, ете, голема ствар, ама, и ту дигне обрв |
цима.{S} У кућу се улазило преко многих широких басамака.{S} Авлија пространа.{S} Испред куће м |
раболос-појасом, за којим му је сахат о широком сребрном ланцу, који је Мане сам израдио, а на |
сал да гу гледаш?{S} Да лижеш мед кроз шише?...{S} Тој ли?</p> <p>— Ама јок!{S} За прошење ич |
ак да покупи филџане и ракиске чашице и шишенце с мастиком, којом се — чешће од свију — послужи |
евесту да нађем, како теб’ што је ласно шишенце ракијке да си пијнеш!...{S} Бећарл’к џиби султа |
е би донео за њим Поте шегрт заједно са шишенцетом мастике, збаци плитке кондурице с ногу, седн |
, са шиљастим ципелама и још шиљастијом шишком испод накривљене француске качкете, чинио је врл |
етке, вешто су и фино удаљене, да не би шкодиле ствари која се тако лепо и глатко свршава. {S}Ч |
.{S} Учио је нешто земљоделско-шумарске школе, али, како сам није имао земље да је рационално о |
е школује.{S} Кад би му споменули „више школе”, и да би добро било да је — кад му је већ Бог да |
иру дошло нешто у памет да је извади из школе.{S} Хаџи-Замфир није дао да се даље школује.{S} К |
извадио је чорбаџи-Замфир своју Зону из школе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Али, иако |
е, паркове, концерте, певачка друштва и школе играња, -— уопште дакле на све те ствари где се м |
креће љута, ништа му не вели, него иде школи.{S} А кад је Манча викне да понесе дади алву, а о |
ако да је већ и због тога немогућ био у школи.{S} Дотерао је до шестог разреда, и ту је запео, |
је запео, јер је изгубио право на даље школовање.{S} То га је довело у сукоб и у заваду с држа |
— одвајкада је то.{S} Још његови ђачки школски задаци силно су се одвајали од осталих задатака |
unit="subSection" /> <p>Кад је свршила школу, а било јој је тада дванаест година, задржали је |
ћерчица, која је пре две године свршила школу, како је, на листу од Писанке бр. 5, неком писару |
оге и, такорећи, несувремене погледе на школу и писменост у односу на наш женски свет, ипак, ба |
та. {S}Ту би свако јутро, кад је ишла у школу, застала Зона и куповала би за грош ћетене алве и |
уће.{S} А и није свршила ни сву основну школу, него само три и тек почела четврти разред, кад ј |
оле.{S} Хаџи-Замфир није дао да се даље школује.{S} Кад би му споменули „више школе”, и да би д |
апи споречкају због дама с ковачима или шлосерима, и кад полиција, с чланом кварта на челу, сти |
n="9" /> узе ону зечју ногу и минђуше, шмркну и продужи посао и не размишљајући баш много зашт |
, — а главати и чупави шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти зечјом ногом неке старе минђуше и б |
а столицом заједно оборио ситног Тасицу шнајдера.{S} Предаде таблу ради контроле.{S} И док је о |
н збори, и које си песне поје, и што си шњева и како гу резиле оне кучке, тетке и стрине, а нај |
а дочепа оберучке, па га стаде љубити и шопати.</p> <p>— Ах, сарафче и банћерче ти татино!...{S |
е опет тако нешто викне или вели: „Овим шором, Лазо, еј, девојака нема!” А побратим Пајица му о |
је, која јој служи још и као нека мала „шпаркаса”), па се дуго огледа у њему и прћи своје румен |
и: шта је његова распаљена будна машта, шта бунило, а шта варљиви санак створио!...{S} Све је т |
милион, него би’ рекао:{S} Аман, брате, шта ће ми милион?{S} Дај ти, брате слатки, мени <hi>киш |
о што је и донесено.{S} И покућар Коце, шта ће, него задржи на ручак и пудара Провира, да буде |
а шта је она казала Доки, а Дока, опет, шта је све она казала и Таски и Замфиру.{S} И по махала |
.{S} А тек унутра, у кући, у претсобљу, шта све човек може да види!{S} Ту силни легени, ибрици, |
н ишао с отеченим образом, и на питање: шта му је, тужио се да од кутњака сву ноћ није могао ок |
ије више могао разабрати и разликовати: шта је његова распаљена будна машта, шта бунило, а шта |
идети, а још му страшнија беше помисао: шта је све морала претрпети Зона после свега тога од св |
о ноћни стражар, па и он је далеко био; шта је он могао чути?{S} Ништа.{S} А Зона и Васка биле |
о је било Зони и онима што долажаху!{S} Шта је савета и карања прогутала за ту годину — то само |
стари Жућко, стари пас Замфиров!...{S} Шта је ово, ако ко Бога зна? помисли Мане, па се само п |
рици а не у цивилизованој Јевропи...{S} Шта ће <hi>странци</hi> рећи на то?!{S} А наше будне по |
у у једном ћошку од собе, и мислила.{S} Шта све није помислила.{S} Бранила се од тих многих и с |
свега гласа... {S}Трже се и разабра.{S} Шта је ово? помисли Мане, каква Дока, какве друге жене! |
љавале се и почеле опет циркулирати.{S} Шта је само досетака на рачун Мана пало, наравно, већин |
„Каже да јој изгледаш горд, и вели:{S} Шта чекаш?{S} Ваљда се још није та срећна, та твоја буд |
„Црна мајка — мислећи на Потину мајку — шта је чула и доживела, — и шта ће још све чути и дожив |
једна старија, а друга млађа.</p> <p>— Шта искате? — пита их Мане.</p> <p>— Ја нећу да пазарим |
ва распаљена будна машта, шта бунило, а шта варљиви санак створио!...{S} Све је то чудновато ст |
е испекао овај свој садашњи занат.{S} А шта му и треба више?{S} Млад је, здрав је, грлат је; им |
</p> <p>— Па... ће да има...</p> <p>— А шта је?{S} Од какав си је ред?{S} Е ли чиновник, офицер |
што се доброга могло рећи, и запита га шта он мисли.</p> <p>Мане је ћутао.{S} А кад мати навал |
Зона!...</p> <p>И мала Зона није знала шта је то; није ни слутила шта је то што се с њом збива |
бро, јер Таска је свакоме тачно причала шта је она казала Доки, а Дока, опет, шта је све она ка |
еби зажелео нешто, мајка би му погодила шта жели и мисли, и испунила му већ!</p> <milestone uni |
а није знала шта је то; није ни слутила шта је то што се с њом збива, али је и она пошла за гом |
Васке.</p> <p>— Ама разбира се убаво на шта прилега таја песна! вели Васка. — Није, демек, Зоне |
head>ГЛАВА ОСАМНАЕСТА</head> <p> <hi>На шта су се све решили чорбаџи-Замфирови, само да би ућут |
, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само осећа.{S} Осећа да јој је нешто мило и |
а у њу уђе још већи страх, и она не зна шта да ради, ни како да стане: одмах пребацује курјучић |
стане то ту при руци тетка Доки, ко зна шта све може лупити и испричати (па и потући се с неком |
аш” — „Славе ти?” — „Здравља ми!” - „Па шта каже још?” — „Каже да јој изгледаш горд, и вели:{S} |
баш ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта каже, Бога ти?” — „Каже да јој се допадаш” — „Славе |
тетка-Дока.{S} Дошла је да му каже све шта је и како је било, и пошто се све рђаво свршило, да |
е.{S} И ту јој се изјада.{S} Изнесе све шта је и како је било.{S} Плачним гласом причаше јој Зо |
истаде и он одмах.{S} Кад му казаше све шта је и како је, рече им Ставре Јаре:</p> <p>— Море, а |
— колај работа!...</p> <p>Уговорише све шта ће и како ће, где ће ко набавити оно што треба и гд |
ећарку Васку и распитао се и сазнао све шта је и како је после одласка Докина било.{S} Од Васке |
ир тек сад мало да се одобровољи и каже шта га је нагнало да дође паши, исприча му неку сиротињ |
ове године?!{S} Деда се вика, — а погле шта праји!{S} Бела глава, бре, брате!” ипак је он редов |
ину мајку — шта је чула и доживела, — и шта ће још све чути и доживети!”...{S} Многи приметише |
не умеју одмах да кажу зашто су дошле и шта хоће!...</p> <p>Кад је ово по други пут, после војс |
кочимо!” Па понесу и шта ће да поједу и шта ће да попију — нико паре њихове не виде!{S} А ја са |
Ми ће си у лојзе искочимо!” Па понесу и шта ће да поједу и шта ће да попију — нико паре њихове |
к крену сама Ташана до Ураније, да види шта је било.{S} Зла слутња се обистинила.{S} Тетка Уран |
Задржава ли се он подуже увече, зна ли шта су то ћутеци, и носи ли фењер кад се враћа кроз сок |
и су, и ко би их могао изређати!{S} Али шта да се читаоци ломе прека поља и атара, кад је доста |
еч-две насамо разговорити с њом.{S} Али шта не може чврста воља и одлучна намера?!{S} И Мане је |
а!{S} Има нешто!{S} Има неку муку!” Али шта је то нешто, и каква је то мука — то нико у тој гом |
питао шта је он сад: момак, удовац, или шта ли?{S} Брани се да није ни сневао оно што му се при |
ај, и све тужније му око срца гледајући шта се све догађа.{S} И гледајући непрестано играње оне |
ања, да је ова све казала, и не знајући шта је све изблејала.{S} И тако је Дока дознала и одмах |
ретресе све, да се посаветује и да реши шта да се ради.{S} Престале су да истражују ко је проту |
вршена!..,</p> <p>А и паша је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир сила и у Стамболу.{S} |
ма лако рањен, а по другима тешко — тек шта је жив; бори се с душом и проклео је, веле, ћерку, |
} Не могу... <hi>не могу</hi> да гледам шта се ово ради — па то ти је!{S} Ено, гледам само...{S |
Па, молим те, ујдуриши ти то; а ја знам шта је право...</p> <p>— Не бригај ти! — рекао му адвок |
м каже зашто их је звала. {S}Исприча им шта ју је нагнало да убрза ствар; исприча им о новинама |
е, онда му је и сувише разговетно казао шта га чека ако то учини, јер га је само запитао кратко |
та.{S} Најтеже му је било што није знао шта ће с рукама; срећом се тада сећао сахата, вадио га |
мад је истук’о једног што га је запитао шта је он сад: момак, удовац, или шта ли?{S} Брани се д |
још код хаџи-Замфирових није ни слутило шта се све тамо по граду прича — кружиле су по чаршији |
ЕСНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је изнето шта је у хаџи-Замфировој кући породични савет или камар |
их запитају и затраже да отворено кажу шта мисле с девојком — па куд пукло да пукло!{S} Ове од |
самоћу младим створовима који не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око које ври |
вим приликама заљубљени обично не знају шта да разговарају, или разговарају којешта).</hi> </p> |
јамно чешће и разговарају се и саветују шта ће и како ће урадити да све то испадне што боље. {S |
адознале женске полетеше на зид да чују шта је, али кад разабраше да је чорбаџија силно нешто љ |
и и редовни посетиоци и играчи знали су шта му то значи, и сви су погађали и метали на једну ис |
љно хоће свога Мана да жени.{S} Пита их шта оне мисле. {S}Свака је говорила и свака се <pb n="3 |
ока, с рукама преко трбуха, и запита их шта су се скупиле, рече јој важним и озбиљним гласом ст |
ећ кад се казначеј маши за џеп и пита: „Шта имам да платим?” а келнер само каже: „Немате ништа; |
ложен даље.{S} Да му, вели, неко каже: „Шта би волео, Милисаве, душе ти, право кажи: ил’ да ти |
вни наредник Перица, наредник и писар у штабу, названи „лепи Перица” због оног белог лица и збо |
У авлији неколико кошева, пећ за хлеб, штале за коње и велика шупа, а у шупи двоја обична кола |
ј заинтересовала и заузела и сама месна штампа, и како је хтела и покушала да ствар начисто изв |
их гласила ни речи зуцнути о томе, иако штампа постоји, иако смо се ми крвавили и по апсанама т |
о стану, увек питају и моле да им се да штампан ред игара, питају где је гардероба за ствари, о |
МЕНА</hi> </head> <p>Сремац је први пут штампао <hi>Зону Замфирову у Српском књижевном гласнику |
докле наш свет не осети благотворну моћ штампе, те осме светске силе!...{S} Остаде му још Мане. |
се појавити, и они по чаршији и они по штампи, ако их буде било.</hi> </p> <p>Наравно да хаџи- |
талоне гугуткине боје и понео скупоцени штап од абоноса давало му је свечан изглед, и укућани с |
ловима устајао.{S} Био је <pb n="88" /> штедљив.{S} Новац му никад није потребан био, јер никад |
о једне кицошке плитке ципеле с високим штиклама, а у свакој штикли био је, још кад се ципела г |
есуљку!” И само они прапорци у Манчиним штиклама што казују да играчи додирују земљу и да се ип |
е ципеле с високим штиклама, а у свакој штикли био је, још кад се ципела градила, вешто намеште |
ене, или се наслони на њу, па је кришом штипа и љуби, па јој шапће и вели: „Гено, мори, ја се н |
Неће си, вика, дете турцке путине; иска штифлетне а-ла-франга да му, ете, купиш!” — Што бре, еш |
, сапуни, ђулијаци неки, та нике женске штифлетне, колани, подвезице, гакице женске, чорапе — а |
но ми је дете, знаш како је!{S} Купи му штифлетне а-ла-франга...{S} А домакица ми збори: „Море, |
</p> <p>— Како ништо?!{S} Теке, истин’, што гу треба да си работи, кад си је чорбаџиска ћерка!. |
ађа га отац да још једном каже...{S} А, што је саг за паре?{S} А... како га рече?</p> <p>— <hi> |
и.{S} Само духну на нос: „Хм!{S} Ја-га, што је џимпир!{S} Анасана!” рекну, кад Манча прође крај |
не бегендишеш у наш варош, ете, никога, што ти, демек, нико неје спроти теб’ — ласно за тој!... |
ао и пролазио крај последњих винограда, што су најближи вароши.{S} Из мисли га трже женски глас |
>— Ама, де!...{S} Збори си, жива ти ја, што је!</p> <p>- Сараф и банкер...</p> <p>— Е, сараф!{S |
и не обукујеш нове путине, викам му ја, што ме резилиш?!{S} Он си ћути; ћути <pb n="47" /> си, |
ники — знаје Бог и црна у Горицу земја, што ти татка покрива.{S} По саг да ме не зовеш <hi>чорб |
оних силних зловољних маторих девојака, што миришу на камфор и носе памук у ушима.{S} Не, овде |
> <p>— Здраво!...</p> <p>— А чорбаџика, што работи она?...</p> <p>— И она си је здраво!</p> <p> |
узија на њу, певају.{S} И Зона је била, што је сасвим и природно, поносита стога.{S} Али је ипа |
ку си нећеш да кажеш?!...</p> <p>— Ама, што да си зборим?{S} Што да казујем? — викну љутито Ман |
мек, ништо... што се збори.{S} Што има, што нема по ма’але, и по свет, за <hi>тој</hi> си мисли |
— и све тако нешто.{S} А кад сиротиња, што не може да се формално узме због трошка, почне <pb |
и.{S} Из циркус пеливанка, она летошња, што рипаше кроз б’чву, ете, неје, рече, кроз б’чву, већ |
како си знаје убаво што ваља?!...{S} Е, што је човек <hi>кујунџија</hi>, па се разбира у <hi>зл |
е Дока, — малко ли ги знајем?!...{S} Е, што је била она Сика, турена у песну?{S} За <pb n="101" |
улум да се напраји на веру ни!...{S} Е, што му, Јевдо, не збориш, ете, за њума?</p> <p>— Е, што |
на, — сто оке севдах ће имају!...{S} Е, што искате више?!...</p> <p>Неје спроти трговачку и чор |
</hi>” убаво ће ги се осветиш!...{S} Е, што да ти не давају девојче?!{S} Кој су они, што су па |
даци катанци!{S} Премисли’ се ја:{S} Е, што му требају, мајке, катанци на сандаци, кад има — ем |
— а ни саг ви не би дошла!</p> <p>— Е, што си имаш? — пита је Ташана. — Седи си на једно кафе. |
гласом.</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Е, што си ме таг лагала и абере праћала?...{S} Васка што ј |
бориш што си је за зборење!</p> <p>— Е, што си је за зборење?</p> <p>— Ја што сам ти?{S} Тетка |
, неје требала да збори!...</p> <p>— Е, што ми казујеш... што ми треба тој?...</p> <p>— Зоне — |
е за друго ништо разбира...</p> <p>— Е, што је па то друго?</p> <p>— Ете, жална је што је чорба |
поје?</p> <p>— Па и поје...</p> <p>— Е, што си поје?</p> <p>— Па песне си поје...</p> <p>— Ех, |
} Све, све ми рече Васке...</p> <p>— Е, што је знала да ти рекне, кад си и она сама, ништо се з |
</p> <p>— Па ће се женим...</p> <p>— Е, што чекаш?...{S} Искаш паре, <hi>мираз?!</hi>...</p> <p |
„Поздравила ти се Калина”.</p> <p>— Е, што па Калина?</p> <p>— Зашто ти је прилика...</p> <p>— |
>— Јок! — обрецује се Зона.</p> <p>— Е, што гу треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву слат |
! — вели му задовољно Мане.</p> <p>— Е, што ће ми ћеф бидне, побратиме, да остану резил у чарши |
ао орао кад хоће да полети.</p> <p>— Е, што да рекнем? — запита Васка и потрча за њим.</p> <p>— |
— рече и приђе један корак.</p> <p>— Е, што искаш? — запита га зловољно и нестрпљиво Зона.</p> |
о, не збориш, ете, за њума?</p> <p>— Е, што да чиним?! — вели Манина мајка. — Зашто да му збори |
тури у џеп, па си иде!{S} Куде си иде, што праји, кад се врће дом — никој не знаје и не смеје |
{S} Кад си подиго’ капци, — леле мајке, што ће да видим у сандаци!{S} Срам ме и да ти кажем; а |
на Имер-агу, па, рече: „Виде ли, Доке, што је, рече, убаво овој Зоне Аџиско; па бела како замб |
нка?!...</l> </quote> <p>— Туго, Васке, што да прајим?! — уздахне Зоне.</p> </div> <pb n="90" / |
може: дршћу му <pb n="70" /> мало руке, што је, уосталом, — како он тврди — фамилијарна болест |
силне среће данашње...</p> <p>— „Леле, што су пристали једно за друго!...{S} Ја-ги!” „Асли как |
не знајем овој сагашње...{S} Стра’ ме, што ћеш сас мен’ да напрајиш резилак, како онај твој Ми |
ка Калиопа.</p> <p>— Па, брљивке једне, што ви ја зборим?!{S} Па ја ви за <hi>кујунџију</hi>, е |
тим, веће викну:{S} А, бре, ћопек-сене, што си не обучеш нове путине?{S} Он си па ћути.{S} А до |
дрен!...{S} Мори, па и да си нема паре, што је па за тој?! {S}Кад се деца милују — што ти треба |
ече, мајстори за такве работе!” — Море, што ће ми и Пећ и Призрен и Стамбол — овден си је Стамб |
у Врање, ем какве чорбаџије, па ће се, што зборе селски, за злато ласно нађе кујунџија.{S} А о |
ет да ни чиниш у кућу!...</p> <p>— Ете, што па да се ценим?... — одговори јој Калина. — Имам си |
вља их и вели им: „Мори, ћорави ли сте, што ли, ћорче ниједне?{S} Мори, неје то Жућко!...{S} То |
— и већ, увек нешто тако шаљиво избаце, што се после запамти, остане ту и циркулира дуго као не |
си доживемо и тој!{S} Кој знаје, рече, што му је писано, и што ће да искочи из њег’!...{S} Ти |
ашиковање. {S}Поје си оно моме Еврејче, што си чешља косу и клне мајку си што гу роди да је Евр |
нл’к!...{S} Нек’ знаје и запанти, куче, што је чорбаџинска кућа...</p> <p>— Овој да запантиш! — |
у: пиво је скупље, а вино јевтиније, и, што је главније, не дангуби — добива у времену, јер се |
нека страшна и луда привиђења и снови, што су били природна последица испричанога у прошлој гл |
ило оно што равнодушно крај ње пролази, што је не гледа и не осврће се за њом.{S} И већ због са |
— батали!...{S} А што па има девојчики, што су пристасали за удавање, — паша, па да гим не мани |
и коритарска!...</p> <p>— У кућу си ми, што да ти прајим? — вели уздржавајући се домаћин, а сав |
е никоме прословио о тој немилој сцени, што је чак строго забранио да се икоме ван куће и речца |
а ти не давају девојче?!{S} Кој су они, што су па они побољи од теб’?!...{S} Море, мен’ ми мука |
гују с Бечом и Цариградом, и они ситни, што од тих крупних пазаре еспап и сами га у колицима у |
у.{S} Питао би је:</p> <p>— Зоне, мори, што ти работи датке Костадинке?</p> <p>— Ништо! — одгов |
<p>— Ја што сам ти?{S} Тетка ли сам ти, што ли сам?!{S} Што си ћутиш како немак?{S} Род смо си. |
је па теб’ ти за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума |
је жив! — Причаше ми неки наши трговци, што одише там’ по трговине; нађоше га, хеј-хеј, далеко, |
што ће да иде у туђу кућу туђој мајци, што неће више код мајке да ноћи?{S} А њој очи пуне суза |
и изгуби душу сас другу веру, сас туј, што ти гу кажем, фрајлицу Швабицу Кермину!{S} Тој ли је |
арском ћерком, и обратно, где се пољак, што је чувао близу гробља, оженио неком трговачком удов |
стареји, веће сас зор; уграбија, демек, што си милуваше...{S} И ја ћу такој напрајим...{S} Сал |
ацио се онако обучен на дуги миндерлук, што се пружао уз читаву једну страну простране гостинск |
дошла иста позната мадмазељ Д’Ангулем, што учи децу француски).{S} Крсти се Ташана, брише сузе |
.{S} Чудите се што ћутим, што се туђим, што се понеки пут, па Бога ми, и нашљемам ове ракијчине |
м од света?!...{S} Чудите се што ћутим, што се туђим, што се понеки пут, па Бога ми, и нашљемам |
му све то, мило му што је дахнуо душом, што се курталисао једне тешке бриге и главобоље, само м |
шале.{S} Јер Нацко је био радо слушан, што је имао и онако као неког хумора.{S} Дугом практико |
е на такве ствари била увек готова као, што рекли, бос у бару.{S} Доки се дивно допало, тако јо |
ца</hi> не питују! {S}Тој ти је, Јевдо, што каза, отоичке, наш к’смет!...</p> <p>— Ама, бата-Та |
ја, па лудо...</p> <p>— Виде ли, Јевдо, што ни се напраји оди наш варош?!</p> <p>— Лелее! — хуч |
ио фес на једно око. — „Ех, црна Јевдо, што роди сина чапкуна!...”</p> <pb n="23" /> <p>Млађе г |
ote> <p>Сас стикови збори!!...{S} Лудо, што да гу прајиш?...{S} А ја што да зборим и да се кара |
а’ за тој!{S} Неје, две ми очи!{S} Ако, што неће да ме питује; ако, бата-Таско!{S} Та што да ми |
ли му Дока, — ич да неси жалан!{S} Ако, што ти не дадоше девојче!...{S} Та што па да ти је за т |
а опредељења полако и постепено, онако, што рекли, по чину и господству.{S} Најраније се кренуш |
оно што је још непобеђено и неосвојено, што охола чела пркоси, — тако и за лепу Зону није имало |
Зоне, мори!...{S} Не слушај гу, Калино, што збори!{S} Иди си! — упаде Гена у реч и повуче силно |
ред било!{S} Пантиш ли, хеј-хеј, дамно, што учини онај Миче Вачин... када стану ашик на ону чен |
кну Јевда сва преплашена. — Црна Персо, што ти се оди дете напраји!{S} А Митанча — што напраји? |
екрштених ногу као Турчин, и све је то, што би наши стари писци рекли, свршио у једном окатрену |
иске керке?!{S} Ја си сал појешем, ето, што се поје по чаршију и по ма’але!...</p> <p>— Их! — в |
ока и т’нка ника да је...</p> <p>— Што, што бре?{S} Питај, бре магаре, тетина, он да ти каже ка |
им разговор о тој теми...</p> <p>— Што, што?{S} Што бре? — запитао би тада чорбаџи-Замфир дигав |
. — рече и оде као олуја.</p> <p>— Што, што! — викну запрепашћено Јевда и хукну: — Тугооо!{S} Ш |
. — „Свирите, ништо, виче стари Замфир, што заћутасте?!{S} Што је овај саг?!{S} Је ли панаија, |
танац и улезнем у сопче...{S} А у собу, што ће да видим: мој срам!...{S} По дувар, бре брате, с |
а, ете, бегендисују?</p> <p>— Погле гу, што си збори жена брљива! — вели Ташана Таски. — Кој ти |
га Манчу, а ви јок!!...</p> <p>— Ја-гу, што си збори! — кара је Парашкева, а спустила мало глас |
знавам?{S} Та запита Ставрију полицају, што седеше до мен’:{S} Кој беше ово девојченце, Ставриј |
не спроти себ’ нику сиротицу измећарку, што ће да си седи у пазарни дан, у суботу, у дућану те |
ућу...</p> <p>— А, за оро ли си?{S} Ах, што си па девојче за оро!... — рече пакосно и погледа ј |
{S} Да се не чује ништо...</p> <p>— Ех, што да се не чује?{S} Лошо ли је, па да се кута у кучин |
кшире и око паса траболос појас... „Их, што је несрећник!” веле једни.. „Лелее, <hi>куче у чаши |
х на улазу у дућан.</p> <p>— Што искаш, што ти треба?</p> <p>— Искам, требе ми срма-мустаћи...{ |
бољи што ће ми, и куде да га тражимо... што ни треба други, викам ја, при, ете, нашога Манчу?{S |
ено.</p> <p>— Да чујеш, демек, ништо... што се збори.{S} Што има, што нема по ма’але, и по свет |
авиш, дете!{S} Рекни: чорбаџи-Замфир... што имаше лојзе у Ћурлине...</p> <p>Тако је још неке за |
е, рече, кроз б’чву, веће кроз обруч... што се, рече ми, потепаше заради њума.{S} Ја гу, рече, |
Васка Гмитраћева, зар ме не познаваш... што сам била у Хаџиске измећарка, а доносила ти абери о |
збори!...</p> <p>— Е, што ми казујеш... што ми треба тој?...</p> <p>— Зоне — рече Мане и притеж |
ели да ивер не пада далеко од кладе, и: што мачка омаци, да то мишеве лови, — па тако је и овде |
се и сама крстим с обе руке, и питујем: што је овој?!{S} И казују јоште и то: како гу на кочије |
дини конзерваторист међу њима, и друго: што им даје паре на чување или на зајам без интереса, п |
тају га лако, баш и кад би он сам хтео: што је он једини конзерваторист међу њима, и друго: што |
, Бога ти љубим!{S} Нема <pb n="160" /> што ти данас, кад овако пљушти овај Божји благослов, не |
Кујунџију, баш сада (е, <pb n="166" /> што то баш она и баш њега да хвали?) како је момак наоч |
оју и на уређење у свету: <pb n="27" /> што је то Бог оставио да човек баш мора радити и у зној |
е!...{S} Што да те турају у новине?!{S} Што да си губиш младос’ и лепотију по мејане и кафане с |
, виче стари Замфир, што заћутасте?!{S} Што је овај саг?!{S} Је ли панаија, та да смо жални и д |
ти?{S} Тетка ли сам ти, што ли сам?!{S} Што си ћутиш како немак?{S} Род смо си...{S} Кому ће да |
. — Мане, Мане, мајка ти не плакала!{S} Што мислиш?{S} Ја сам си проста жена, па се ич не разби |
S} Ни се татко ни се па мајка слуша!{S} Што је овој?{S} Батиса ни се све; све се батиса, бата-Т |
’ ти мило...</p> <p>— Е мило ми, де!{S} Што ке ми чиниш?</p> <p>— Кад ти мило за њег’, а ти се |
сматрајући је још за дете. — Лелеее!{S} Што се напраји оди наш варош и оди девојачки у сагашњи |
ле: — О, Боже, о, Господи!{S} Лелее!{S} Што се напраји џумбус и резил’к!</p> <p>Толика ларма пр |
, добро!”, понеки додаје: „Добро је!{S} Што да си мућка?{S} Неје пљоска с ракију, та да мућка!” |
нкирче.</l> <l>— „Здраво-живо, Зоне!{S} Што ти раде дома?”</l> <l>— „Здраво су ми дома, сербез |
>— Деде, деде, мори...{S} Закуни се!{S} Што поче, па застаде...{S} Што се не закунеш?!... {S}За |
искам!... „Мираз”... нишлиски мираз!{S} Што ће ми давају у мираз?{S} Једну кесу <hi>леблебије</ |
више да му збориш за тија девојчики!{S} Што да си седи неженат, та да си губи век и године?!{S} |
итанча — што напраји?</p> <p>— Ешек!{S} Што ће праји?{S} Недељу дана не смејаше да си до’оди до |
Зоне Замфирско!...</p> <p>— Туј сам!{S} Што ти требам? — запита је Калина, кад дође.</p> <p>— В |
о да бидне!...</p> <p>— Леле, Јевдо!{S} Што ће да бидне убавиња, кад се узму!{S} Убав Манча, а |
апрепашћено Јевда и хукну: — Тугооо!{S} Што гу пуштисмо?! ’хоће да ни напраји нику муку и резил |
чиним?”...{S} Па ћу си узмем једну!{S} Што ми ти па саг тол’ко збориш, како да до годину неће |
еће?...{S} Што си не ћутиш веће?!...{S} Што си не ћутиш, несрећо, кад ти никој ништо не каза, н |
Ти ли ће за Зону песну да појеш?!...{S} Што си гу ти, па да можеш да појеш?!</p> <p>Поте оборио |
Мане.</p> <p>— Де, несам кумита!...{S} Што, јоште ли ме зар не познајеш? — смеје се женица. — |
а наше старовремско — беше веће!...{S} Што да те турају у новине?!{S} Што да си губиш младос’ |
Ех, црна Доке, пусти твој к’смет!...{S} Што несам бећар, та да гу ели узнем ели отмем од татка |
>— Па истин’ ли збори си за мен’?...{S} Што си збори?</p> <p>— Збори си...{S} И плаче си.</p> < |
кад ће памет да си спечалиш веће?...{S} Што си не ћутиш веће?!...{S} Што си не ћутиш, несрећо, |
Откуд ви па тај адет и тај памет?...{S} Што?{S} Што бре?... {S}Да си научи немацку јазију, ауст |
акуни се!{S} Што поче, па застаде...{S} Што се не закунеш?!... {S}Закуни се, де ако смеш и може |
шију, ама викам „сокак-лаф” си је...{S} Што си неће залудњаци да зборе?!</p> <p>— Хе! — врти гл |
..</p> <p>— Тој си је њојно знање...{S} Што ме питујеш?{S} Може да се посмешила, а требала да р |
давање и удавање, — ласно за тој...{S} Што казаше: злату ће се кујунџија нађе! — заврши поноси |
за <hi>чорбаџиске</hi> да казујеш...{S} Што бре!{S} Ја траву пасем, сол не ручам, — та несам чу |
Ете што?!... — чуди се и брани Дока.{S} Што си лошо зборим?...{S} Ако си прајим кеф, белким сас |
о им се учинило, не избише из главе.{S} Што се она више и лепше развијала, све су је силније на |
чујеш, демек, ништо... што се збори.{S} Што има, што нема по ма’але, и по свет, за <hi>тој</hi> |
во је перо и у Београду цењено било.{S} Што он напише, то је било написано.{S} А и то му је не |
о?</p> <p>— Ба!{S} Не каза ми ништо.{S} Што треба да ми казује?... — вели поносито Васка. — Зна |
ће бити најбоље да брзо сврше ствар.{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас.{S} А ваљда је и |
А... ете...{S} Зоне... здраво ли је?{S} Што работи?</p> <p>— Па, седи си...</p> <p>— Знам де... |
Ели гу <hi>сас џандари</hi> врнусте?{S} Што рече господин начелник?” и све таква нека, луђе од |
ете, и зборим...</p> <p>— Како рече?{S} Што збориш? — прекиде је домаћица. — За кога збориш?</p |
!...</p> <p>— Ама, што да си зборим?{S} Што да казујем? — викну љутито Мане. — <hi>За кога</hi> |
Манина мајка. — Зашто да му зборим?{S} Што да га карам? {S}Карање нема!{S} У војску терају сас |
вор о тој теми...</p> <p>— Што, што?{S} Што бре? — запитао би тада чорбаџи-Замфир дигавши своје |
па тај адет и тај памет?...{S} Што?{S} Што бре?... {S}Да си научи немацку јазију, аустриски бу |
лунама, поређаним испред неких врата, — што је за њу увек био најбољи и најнесумњивији знак и д |
ветска...{S} Тугооо!{S} Ако тој буде, — што да прајим?!...</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу си, Јевдо, — р |
Манча!</p> <p>— Их, — гракнуше неке, — што је брљиво!{S} Неје те ни срам!{S} Пи, какво зборење |
ј!...</p> <p>— Хехе! — смеје се Мане, — што рече: „Жмиј, да те л’жем”!...</p> <p>— Ти си имаш т |
мајци скоро снесена и још врућа јаја. — Што да се арчи мал?!...{S} Паре су то!...{S} Несу крушк |
лошо ли сам зборила? — брани се Дока. — Што да неје прилика, кад смо, ете, једна вера...</p> <p |
ао и досад што је уз бакшиш добијала. — Што ми је за паре!{S} Овој си ја делим сас друство, али |
>— Ћути си, не збори! — викну Ташана. — Што је било, збори!</p> <p>— Мори, брука по чаршију и п |
скаш, снајке-Јевдо? — запита је Таса. — Што ти требам?</p> <p>— Позва’ те, бата-Таско, имам си, |
леду главу у шаке и затресе је болно. — Што ће ми веће свет, и чаршија, и ма’але?!...</p> <p>— |
летне а-ла-франга да му, ете, купиш!” — Што бре, ешеку?{S} Зар татко ти чорбаџија први у чаршиј |
а: „На порту сеђаше”.{S} Зона је била — што лепо рекао тада поштар и телеграфиста Пајица, Едисо |
ти се оди дете напраји!{S} А Митанча — што напраји?</p> <p>— Ешек!{S} Што ће праји?{S} Недељу |
ту од најразноврснијих противречности — што се, велим, решио да се сам, где треба, извести, а п |
теб’ ћу сал да радим од јутро до мрак — што ми треба пазар и муштерије!...</p> <p>— А што ће да |
је па за тој?! {S}Кад се деца милују — што ти требају паре?!{S} Знајеш што се збори у онуја пе |
— пита је Мане.</p> <pb n="93" /> <p>— Што сам ти ја тебе-ти, а бре, магаре?!...</p> <p>— Де, |
ено у калфа-Коту.</p> <pb n="8" /> <p>— Што ме па тепаш, бата-Коте? — пита га Поте питомо, маши |
ке, ти си остаде јоште па она!</p> <p>— Што ће си чиним?{S} К’смет! — вели Дока.</p> <p>— Дамно |
ан!{S} А што ми не збориш?!...</p> <p>— Што да ти зборим? — пита је Мане.</p> <p>— Оно да ми зб |
{S} Живот си нема од некња!...</p> <p>— Што, море? — вели запрепашћено Мане и остави цигару.</p |
-Мане, како збориш па и ти!...</p> <p>— Што си збори?{S} Збори ли?</p> <p>— Збори, кад гу питуј |
маћица. — Остави тија речи!...</p> <p>— Што гу не давате оному на којега је, ете, мерак?...</p> |
о, зашто живот веће немамо!...</p> <p>— Што, мори?...</p> <p>— Ете, црна сам ти муштулугџија, Т |
праји сас мајку и татка му!...</p> <p>— Што ће начиним?! ’Ајде и ти, па, нане, како си тој па з |
дну кесу <hi>леблебије</hi>...</p> <p>— Што кесу леблебије?{S} Ама, има понеки па ће и паре да |
ане. — Какав „голем нишан”?...</p> <p>— Што, зар ћеш сал да гу гледаш?{S} Да лижеш мед кроз шиш |
речи да ми кажеш и збориш?...</p> <p>— Што, не верујеш, бата-Мане?</p> <p>— Да се неси посмеши |
p> <p>— Зашто ти је прилика...</p> <p>— Што ми ти па збориш саг туј за Калину?!{S} Калина ће си |
че...{S} Како земља си дође...</p> <p>— Што напраји?!{S} Ешекл’к напраји.{S} Изгуби си р’з и тр |
м висока и т’нка ника да је...</p> <p>— Што, што бре?{S} Питај, бре магаре, тетина, он да ти ка |
„праћа шефтелије” по други...</p> <p>— Што рече, несрећо никаква? — плану Таска и оне друге дв |
и с њим разговор о тој теми...</p> <p>— Што, што?{S} Што бре? — запитао би тада чорбаџи-Замфир |
евда није смела ништа знати...</p> <p>— Што искаш, снајке-Јевдо? — запита је Таса. — Што ти тре |
е по ћерамидама високога зида.</p> <p>— Што ти требам! — прошапта Зона тихо и плашљиво.</p> <p> |
ан!... — рече и оде као олуја.</p> <p>— Што, што! — викну запрепашћено Јевда и хукну: — Тугооо! |
ко? — пита је зачуђено Ташана.</p> <p>— Што те гледам, — тој си је <hi>моје</hi> знање, а да бе |
си, Доке! — нуди је домаћица.</p> <p>— Што прајите? — пита их Дока, седајући на миндерлук прем |
Калиопа од чуда што их снађе.</p> <p>— Што је била, која је била, ете, та Сика, у песну турена |
{S} Повисока је, а куражна је.</p> <p>— Што да тражим по ма’але, еве сам ти ја! — вели Дока.</p |
ца, та да си седи у те године.</p> <p>— Што је па тебе-ти за њума? — одбија домаћица. — Остави |
поиздаље и што финије отпочне.</p> <p>— Што не удавате, мори, Ташано, оној ваше чупе?...</p> <p |
да каже да се не може сетити.</p> <p>— Што, јоште не може да се сетиш?!</p> <p>— Јок...</p> <p |
е ће бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што да ми пратиш?! — Кад викаш да је за черек сата гото |
ире на напрћеном носићу њеном.</p> <p>— Што искаш, Зоне? — одазва се и притрча јој Васка.</p> < |
а још с врата улазећи у дућан.</p> <p>— Што је? — пита је Мане.</p> <pb n="93" /> <p>— Што сам |
астала одмах на улазу у дућан.</p> <p>— Што искаш, што ти треба?</p> <p>— Искам, требе ми срма- |
о ћути. {S}Паша већ узнемирен.</p> <p>— Што си ћутиш, чорбаџи-Замфир?!...</p> <p>— Па... питуј |
уше које јој је Мане поклонио.</p> <p>— Што работи чорбаџија... здраво ли је?</p> <p>— Здраво!. |
ови је Мане и искашља се тихо.</p> <p>— Што искаш? — шану Зона, па се и она тихо искашља.</p> < |
викну Јевда и зовну измећарку.</p> <p>— Што искаш, стринке?</p> <p>— Поскочи, дете, до чорбаџи |
де му завијену свилену мараму.</p> <p>— Што је овој?! — кликну Мане зачуђено, кад разви мараму. |
е уморно и тужно доле устрану.</p> <p>— Што ти је, мори?</p> <p>— Болна сам, тето, — одговара п |
рече, ласно невесту да нађем, како теб’ што је ласно шишенце ракијке да си пијнеш!...{S} Бећарл |
узеја је саг под ћирију и онај до њег’ што је дућан, па направија оди два један голем...{S} Им |
код Вана кондурџије, таг топрв запази’ што ће имам муку с њег’ повише него што татко ми имаше, |
{S} Море, мен’ ми мука и жал ми за мен’ што си ја немам нику сестру, ама спроти теб’ прилику, — |
си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив — батали!...{S} А што па има девојчики, шт |
уван, стане да грди „Титинку” и „Пиргу” што арче њихов мал по комшилуку, и дода: да су саг скуп |
екао: „други сокак, друга и девојка”, а што би рекао, то би и урадио, јер би <pb n="125" /> сву |
јом.{S} А паша му се правда, обећава, а што обећа, то ће и испунити — зна то чорбаџи-Замфир.</p |
рзак је, има пуно тих лудих авантура, а што је овде најглавније, ћосав је и има нежне женске цр |
ако си, Таске?” веће си збори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонче ваше?!” — Ћути си, кучко, збор |
лепој Зони.{S} Али има што не знате, а што ћете тек из ове приповетке сазнати, а то што не зна |
оследица испричанога у прошлој глави, а што ће опет исто тако (унеколико, наравно) бити узрок о |
врло шаљиви и <pb n="68" /> духовити, а што је најлепше, људи снисходљиви, то јест, спуштају се |
о чаршију и по ма’але.</p> <p>— Туго, а што си зборе?</p> <p>— Лошо си зборе, Ташано.</p> <p>— |
вемоћан, да што он каже то је казано, а што заповеди да ће бити и послушано.{S} Па ипак није хт |
и се Мане.</p> <p>— Ешеку ниједан!{S} А што ми не збориш?!...</p> <p>— Што да ти зборим? — пита |
ад видо’ што је брљив — батали!...{S} А што па има девојчики, што су пристасали за удавање, — п |
сама удадни за њег’: удовица си...{S} А што па ти тол’ко смићеш?</p> <p>— Е, ја сам си тетка на |
друкчије, а оно макар као епизода.{S} А што је Мане <pb n="54" /> напослетку изишао чак и као г |
да прилега”, рече, „на младожењу?” — А што је па теб’-ти криво за Манулаћа и за мустаћи? збори |
<p>— Па ћути!</p> <pb n="80" /> <p>— А што мисли кад си ћути?</p> <p>— Е, кој гу знаје!...</p> |
иска ћерка!...</p> <pb n="55" /> <p>— А што је па теб’ ти за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њо |
е каза, ни те па питује?!...</p> <p>— А што кој да ми казује, кад си сама све знајем, и све вид |
треба пазар и муштерије!...</p> <p>— А што ће да ручаш, кад си не пазариш?! — прекиде га зајед |
— рече Замфир и диже обрве.</p> <p>— А што па?{S} Ако не узне из вашу кућу — ће остане неженет |
него ове ми ракијице и овога благослова што пљушти, части ми, не би’, — вели Милисав, — ни погл |
с и траболос пас, — па ваљда ће од њега што сазнати моћи.{S} Њега ће бар моћи онако лепо интерв |
трима банкротирао је и дотерао до овога што је сад.{S} Али он се не љути на судбину: сноси је м |
амно време оди владику Мелентија, онога што га у грчку буну обеси пшешка вера туј на нишавску ћ |
одитеља, и тако да ништа од свега онога што се којегде прича није било.{S} Свет се окретао и бл |
то остати тајна, већ и због самога тога што се то доиста десило, а још више због тога што се то |
то доиста десило, а још више због тога што се то, нађавола, десило у присуству пет жена (рачун |
ати оне мале поседе.{S} Зато, а и стога што је мислио да народу треба прво извојевати политичке |
к ни интересантан; а то је просто стога што је тамо, у том свету, срамота да се мушко и женско |
дара; знао је да је у кући свемоћан, да што он каже то је казано, а што заповеди да ће бити и п |
сад га још једнако храбри и саветује да што дуже истраје у својој одлуци.{S} Као крвни непријат |
еше му работа!” рекоше тврдо уверене да што су виделе и чуле, да је то виђено и чувено!{S} Јер |
вратила зловољнија и тужнија него икада што је била.</p> <pb n="168" /> <p>Трећем зету у Л* нис |
, опет, и није провео недељу као досада што је обично проводио.</p> <p>„Али свако чудо за три д |
не јави срећа, а оно је и то нека фајда што ће се неко време уклонити испред очију света; свет |
ло скупље од воде.{S} И какво чудо онда што је пан-Франћишек оставио пиво и посветио све остале |
рати.{S} А све је то било и дошло отуда што се хтело судити и закључци изводити из Маниног пона |
е тетка Уранија и тетка Калиопа од чуда што их снађе.</p> <p>— Што је била, која је била, ете, |
о-о-о! — викну Јевда преплашено. — А за што га турише?{S} Неје чиновник, та да се карају?!</p> |
>— Е, што си је за зборење?</p> <p>— Ја што сам ти?{S} Тетка ли сам ти, што ли сам?!{S} Што си |
.{S} Лудо, што да гу прајиш?...{S} А ја што да зборим и да се карам с будалу?{S} Покупи си скут |
.. — поче Васка, - поје си песне, онеја што су од љубав и ашиковање. {S}Поје си оно моме Еврејч |
и за Калину...</p> <p>— Па си прочетеја што је писано?...</p> <p>— А ја си... — вели збуњено Ма |
/> <p>— Мори, Јевдо, зар сал Петракија што има муку?!{S} Има ги сијасвет, ама сал туј пуче бру |
два гроша ели миланче!?{S} Ех, аџамија што је — па лудо!...{S} Ти миришеш на јоргански памук, |
ују...{S} Ете, избери си једну оди тија што ги ти каза отоичке...{S} Коју искаш, а мен’ ће бидн |
иџик у комшиску авлију или преко сокака што је умела и смела сама поћи.{S} Зато и није било лак |
таг лагала и абере праћала?...{S} Васка што је доносила абере од теб’ до мен’?...</p> <p>— Мори |
по авлију и по таван, како, ете, мачка што си кута...{S} Стаде први кујунџија од Београд до Пе |
ке.</hi> </p> <p>А ако се Зона поносила што се свет за њом окретао, могла се, вала, поносити, и |
га потроши.{S} Чак му се и мајка љутила што иде тако без новаца, као да није чорбаџиски син!{S} |
} Па ем што она искочи — ђене-ђене, ама што си понесе, зборе си, јоште и јорган и јаст’ци, и ко |
И само они прапорци у Манчиним штиклама што казују да играчи додирују земљу и да се ипак на зем |
знате ту песму о лепој Зони.{S} Али има што не знате, а што ћете тек из ове приповетке сазнати, |
пред оком највећом иконом из Јерусалима што ју је донео још некад отац Замфиров, кад био на хаџ |
њом.{S} А тек како је било Зони и онима што долажаху!{S} Шта је савета и карања прогутала за ту |
оре у Грац, на више трговачке науке (на што се тетка Уранија грохотом насмејала и рекла: „Лелее |
поваздан...</p> <p>Једина мајка Ташана што је била нежнија према њој: тешила је да то није ниш |
..</p> <p>— Пуно, ама за мен’ сал једна што је...</p> <p>— Пушти ме, да си идем! рече Зона и из |
есту код жена да зато неће Зону за сина што из њихове породице још досада, хвала Богу, нико ниј |
! вели Васка. — Није, демек, Зоне жална што је Еврејка, веће то се за друго ништо разбира...</p |
од пролет, ама неје, рече, веће ни она што је била!{S} Било цвеће — било и Зоне!... — заврши д |
показа чело — ете, тај Митка!...{S} Па што збори Петракија, две ти очи?!...</p> <p>— Лошо збор |
еле, јединац според три керке!...{S} Па што је саг сас Митанчу — некња га видо’!{S} Ништо се на |
рбаџике, како поче... дабетер!...{S} Па што си берем не поведеш сас теб’ и чорбаџи-Јордана, те |
шилије, ете, вруће мекике сабајле, — па што ће таг да чиниш?!...</p> <p>— Ама, де, јаваш, нане! |
</p> <p>— Па ће гу удавамо.</p> <p>— Па што чекате веће?!{S} Неје даскалица, та да си седи у те |
абињци у зем, па ни чујете ни видите па што се збори и чини!{S} А по ма’але пуца брука... искоч |
тој му ручак у дућан...{S} А и дућан па што му је!...{S} Какав му је?...{S} Дућан му кол’ко сар |
та како кучку резиле!...{S} А за оно па што те питујем, демек, за доцна кући идење... знајеш, и |
атеш!...{S} Ех, рече, пуста, рече, вера што ни смиће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу |
ди и нестаје га као магле са Паша-чаира што се диже и нестаје је под зрацима сунчаним, него ће |
и све видим?{S} Замилуваше се деца, та што... саг га је време...</p> <p>— Ама, Доке, памет си |
јка?! — пита је Мане. — Рисјанка је, та што гу треба веће?!...</p> <p>— Ех, а ти па бајађим не |
не <hi>туј</hi> ли је?</p> <p>— Туј, та што? — одговара јој зачуђено Ташана.</p> <p>— Здрава ли |
ће да ме питује; ако, бата-Таско!{S} Та што да ми је па за тој?{S} Друго заступи саг!{S} Србија |
Ако, што ти не дадоше девојче!...{S} Та што па да ти је за тој? „И без петли може да се осамне” |
— осташе си удовице и сиротице...{S} Та што да чине!...</p> <p>Или други пут, опет тако, улети |
убаво, ете, и Замфирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидну убава, све на татка и на мајку! |
/p> <p>— Ех, — одмахну Мане руком. — Та што ако су убаве!{S} Оне ли су сал убаве?{S} Има време! |
а казујеш?...</p> <pb n="99" /> <p>— Та што... ако сте, демек, чорбаџике?{S} А зашто има онај р |
е... — чује се Васкин глас.</p> <p>— Та што, ако спије!{S} Код њег’ и не искам, веће код хаџику |
i> да не искочи за девојку.</p> <p>— Та што...{S} За малко време...</p> <p>— Како аа малко?</p> |
м да ми неће дадну девојку?</p> <p>— Та што неси тражија никог потаквог човека, од ред човека.. |
што му напраји? запита га па ја. — „Та што да му чиним?{S} Једно ми је дете, знаш како је!{S} |
о доба већ обично у кревету.{S} А срећа што није био, јер и без тога доста је бруке и срамоте.{ |
у дућан?...{S} Како онај Насрадин-’оџа што ујутру садеше лук, а увече га чупаше и меташе под д |
, како онај твој Митко чорбаџи-Петраћов што напраји сас мајку и татка му!...</p> <p>— Што ће на |
умешан. — Ено, ономад је истук’о једног што га је запитао шта је он сад: момак, удовац, или шта |
опет доноси у зеленим кесама, као некад што су старе кујунџије радиле.</p> <p>— Ех — вели му За |
ша стојећи и очекујући још, као и досад што је уз бакшиш добијала. — Што ми је за паре!{S} Овој |
ом да опише. {S}Био је радостан унапред што ће на лицу места први он наићи на обилан материјал, |
нци да поцепам!{S} Тол’ко, побратиме, е што ми веће треба и свет и живот!?...{S} Ја искашем мој |
, рече, побегуља за Манчу онога...{S} Е што гу не дадосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу дадо |
н еглен...{S} Заради неку послу...{S} Е што си стала туј при мен’ како шиљбок ники?! — обрецну |
>— Господ ги судија, — куне Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S |
сам чула за твоје работе!...</p> <p>— Е што си чула? — вели мало спуштеним гласом Мане.</p> <p> |
де!</p> <p>— Кућа ми пуна...</p> <p>— Е што ми збориш саг па тој?...</p> <p>— Несам сирома’... |
а у овеј покладе!?...” А лепе, па убаве што су — лелее, Јевдо, очи да си не скинеш сас њи’!{S} |
е, па ниједна није подесна била.{S} Све што их је Дока споменула нису биле згодне за ово чудно, |
да јави то Јевди, Маниној мајци.{S} Све што је сазнао, он јој је савесно и тачно реферисао. {S} |
Аглајица, да им исприча и рапортира све што се десило за последњу недељу дана, а није ту ни Зуј |
орган и јаст’ци, и колевку, рече, и све што треба ете-те... ете, за спијење, како да ће, рече, |
ла врло глупа!{S} Промени се, као и све што се у свету временом мења...</p> <p>И сада се измени |
најпре заинтересовао и прибележавао све што је чуо, а после — не могући се ни сам снаћи у том х |
е три и нешто више година.{S} И као све што је подложно промени, изменила се и она.{S} Лице јој |
ути.{S} А домакица ми Персида, кад виде што ће искочи једно тепање, рече: „Неће си, вика, дете |
ре сас татка Петракија, та када си виде што ништо неће бидне, — а она си уфати свет...{S} Кој г |
оде при вас!...</p> <p>— Хе, лагала је што је зборила?{S} Не ли?</p> <p>— Неје, ете, лагала, а |
је па то друго?</p> <p>— Ете, жална је што је чорбаџиска керка; а има, ете, ники што није чорб |
посао, јело у дућан доносило; а кад је што боље зготовљено, ишао би Мане кући и ручао с мајком |
римајући и миришући руже. — Добро си је што си „куче у чашире” носи и појас, та имам куде да га |
така, и није могла довољно да се накаје што се није могла да одржи на дојакошњој даљини и висин |
е разбира у <hi>злато</hi>!...{S} Знаје што је злато, и како се, ете, злато топи!...{S} Машалах |
веле: „Лелее, лудо је, ама па си знаје што си је поубаво!” па му дају ливених ексера пуну шаку |
е сал гледа на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резилак и срамоту!...</p |
то што је банула у кућу, а још чудније што је на тај начин затворила врата, јер је то у обичај |
мало и признаје, и мило му било да чује што више.{S} Тако му било мило, да је одбио две муштери |
рака, али то је сујета мајсторске мајке што је тако рекла!)</p> <p>— Па ће се женим, нане, ти и |
и свет, онако исто као и овце или гуске што потрче све за једном, оном првом, онамо куд она пот |
ату.{S} И баш кад су се оне тако чудиле што им нема никога, чуше споља неки глас.</p> <p>— Хаџи |
е онаква добра ткаља, како у оној време што беше?...{S} Беше добра ткаља — и ти си таква да бид |
евољно побегла, а то су поткрепили тиме што се није отимала, и што су својим рођеним очима виде |
т бити што је био, а засад се теши тиме што је испекао овај свој садашњи занат.{S} А шта му и т |
у, додав: нека се покори судбини, ономе што је писано и суђено, као што би се, рече, и он — Ман |
о (унеколико, наравно) бити узрок ономе што ће се испричати у идућим главама.</hi> </p> <p>Кад |
и опширан извештај скоро о свему ономе што се у вароши говорило, и како је та вест као гром по |
већ више за дете; то се види и по томе што сад много штошта и не говоре пред њом, него кад хоћ |
ће и како ће урадити да све то испадне што боље. {S}Оне саме све то свршавају — никога не пита |
од мен’ нећеш да живујеш како наше жене што си живују при мужије...{S} Ни сас цвет нећу те удар |
и свилене чарапе са црвеним петама, оне што кажу да га воле као своје дете, оне га не само слоб |
А оне старије и познатије, оне матроне што носе лагиране папуче и свилене чарапе са црвеним пе |
, Ајшо, за игре што ми играше, за песне што ми појеше... за спомињување...</p> <p>— Ее, — уздах |
љавају се поштовани читаоци за извињење што је лист задоцнио и што је изишао само на пола табак |
е друкчија: није више оно џигљасто чупе што блене по сокацима једући кокице из кецеље или дубок |
ј ти је последње од мен’, Ајшо, за игре што ми играше, за песне што ми појеше... за спомињување |
тој!{S} Нек’ си не пита, нек’ си избере што си милује.{S} Ете, и мој покојни Ђорђија не пита мн |
ихове.{S} А оне седе и шапућу — чуде се што им нема никога.{S} Није дошла ни Аглајица, да им ис |
се повлачим од света?!...{S} Чудите се што ћутим, што се туђим, што се понеки пут, па Бога ми, |
ли га то није много заплашило: тешио се што се само на речима свршило, а није добио, као што је |
Све се слегло у сватове, и радовало се што се тако лепо, и баш онако као што је требало, сврши |
...{S} Како збориш то?!...</p> <p>— Ете што?!... — чуди се и брани Дока.{S} Што си лошо зборим? |
који казаше: „Да не дава Господ на дете што му мајка помисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми алис та |
е домаће и тишине и разговора, они неће што више времена да проведу на послу, него откидају од |
ч да не види; неће кондуре, кошуљу неће што му мајка ткаје и шије, иска дућанску!...{S} Ударија |
знамо, а кол’ко ги има чорбаџиске куће што си кутају од свет... {S}Ономад на славу једну бесмо |
н која настајаше.{S} Као пожутело лишће што се кидало и опадало, тако и наде њене кидаху се и о |
, као и за све велике и срећне освајаче што прича Историја да за њих нема више никакве дражи он |
ивокапску све их спомену, о свакој рече што се доброга могло рећи, и запита га шта он мисли.</p |
Манулаћ, а кој па Манасија Кујунџија, и што си може кад ’хоће...{S} Их што си ти, бата-Мане, па |
поткрепили тиме што се није отимала, и што су својим рођеним очима видели на колима не само њу |
здан-дан збори, и које си песне поје, и што си шњева и како гу резиле оне кучке, тетке и стрине |
захвали Богу што је то само сан био, и што тако, хвала Богу, није још и ту срамоту доживео да |
S} Кој знаје, рече, што му је писано, и што ће да искочи из њег’!...{S} Ти си трговац, ама овој |
еф, а ово <hi>наше</hi> па за паре... и што иска да си улегне у чорбаџиску, потакву фамилију... |
голем нишан”, а после кој да збори... и што има да збори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, како то зб |
о из књигу да си четеше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, и које си песне поје, и ш |
кошнице или треби пасуљ од меуна).{S} И што је даље било од чаршије, тамо по махалама и виногра |
и иза његових леђа, и њему у очи.{S} И што би она сад учинила, као послушна кћи, од страха оче |
, пратила га очима унаокруг колом.{S} И што се он у игрању више и ближе примиче к њој, све мање |
е остављали — само да је добијемо.{S} И што ће нам онда све то?!...{S} И пошто је она чорбаџи-З |
>бећарско вече</hi>”.{S} Па све то, а и што је данас целога дана у свечаном руву — све је то да |
о томе како би да онако што поиздаље и што финије отпочне.</p> <p>— Што не удавате, мори, Таша |
о му се дала прилика да забавља госте и што га сви пријатно гледају; јер све је то појурило са |
„Дете”, — а виде ли како уме да збори и што иска да пазари?{S} Познаваш ли <hi>гу?</hi></p> <p> |
аоци за извињење што је лист задоцнио и што је изишао само на пола табака.{S} Кривица није ни д |
ћир-Моша Абеншаам певушио би је кад би што добро продао, или кад би, сарафећи, кога забушио и |
о је чорбаџиска керка; а има, ете, ники што није чорбаџиски син, а њој гу па много мило за њег’ |
шалио мало с њима, питао би их: има ли што слађе од ратлока?</p> <p>Једном речи, владао се пот |
у у разговору запитали га: компонује ли што? приметио је, и непитан, заједљиви колега и земљак |
ете, прилика.</p> <p>— За мен’ збори ли што?</p> <p>— Збори.</p> <p>Мане опет ућута и стаде сав |
на тај прљав посао, нека га и носи, али што да у то умеша и невину децу?!” И једнако понављаху: |
тако упорно тврде, да су све то видели што се сад прича.{S} Од куд готове приповетке, кад ни т |
унџију, ама антику-кујунџију!{S} Побољи што ће ми, и куде да га тражимо... што ни треба други, |
све ме питују.{S} Па си не знам веће ни што је полоше: ели кад ме питује, ели кад си ћути и про |
, збори си, Зоне, а он саг нека си чини што си хоће и милује!...{S} Ако ми, рече, не дође саг у |
сви скочише у кола и потераше...{S} Они што у тај пар прођоше <pb n="135" /> с тестијама воде т |
ају петлиће и свирајке од шећера, и они што точе лимунаду, и они што продају кокице, а ту се на |
шећера, и они што точе лимунаду, и они што продају кокице, а ту се нађе увек и по једна мирна |
да као цветна башта.{S} Ту дођоше и они што продају петлиће и свирајке од шећера, и они што точ |
ија гледа за њом, и мимопролазећи и они што седе по ћепенцима и шију фустане и памуклије, само |
у право кући <pb n="131" /> — то су они што свако вече сруче пазар у кесу и носе га кући; под ј |
дотле у животу.{S} Онај пљусак од грдњи што је Дока сручила на њега тако га је раздремао и раса |
досадно Зона, — Васка могла да си збори што си милује, — Дој си је <hi>њојно</hi> знање...</p> |
не прилега, неје ред...{S} Не знајем си што се работи и збори по чаршију...{S} Па ти да си расп |
ејче, што си чешља косу и клне мајку си што гу роди да је Еврејка...{S} Ете, на туја песну гу с |
е научило да збори јоште у чкољу!” — Ти што му напраји? запита га па ја. — „Та што да му чиним? |
се поудаваше све за људи трговци, а ти што искаш?!...{S} Помисли се на кога си керка!{S} Један |
агај то не бива пред чираци!...{S} А ти што радиш саг?...{S} Харчиш такој и губиш си младос’ тв |
<p>— И она си је здраво!</p> <p>— А ти што работиш?{S} Здраво ли си?</p> <p>— Здраво сам си! — |
нчање...{S} Од кога те стра’?{S} Кој ти што може!?{S} Ја си имам сијасвет кардаши и побратими; |
} Ама си инает и инћар, како и татко ти што беше. — Припрети му и самим владиком. — Мори при де |
ту” и зато му никад не дају да он плати што је пио, већ кад се казначеј маши за џеп и пита: „Шт |
кришом га посматрала неће ли прочитати што на лицу његовом: зна ли или не зна за све те гласов |
тихо уздахну при помисли да ће све бити што је било, само он неће више бити онај негдашњи!... — |
носи је мирно и нада се да ће опет бити што је био, а засад се теши тиме што је испекао овај св |
у своју корист, или тако нешто учинити што би упропастило ову овако лепо замишљену ствар.</p> |
асејана и замишљена.{S} Ништа не упамти што јој кажу.</p> <p>Ако је Замфир пошље по чибук и дув |
ше.{S} Ту свраћају и они крупни трговци што тргују с Бечом и Цариградом, и они ситни, што од ти |
фенер да се соплетеш прико ники диреци што су покрај зид, та да се строшиш!...</p> </div> <pb |
разви се у витку девојку Зону, само очи што осташе оне исте — крупне и тамне, с дубоким као без |
ој си је.{S} Зар мало ли ги има од ваши што си беоше први трговци — а саг, звонари и клисари, п |
pb n="130" /> поцврста посла, а за овај што ми казасте, — колај работа!...</p> <p>Уговорише све |
ијаш!...{S} У свашто се разбира.{S} Тај што може да ти изработи, ете, никуј послу, веће никој т |
ујеш што си твори и збори!...{S} Слушај што ти зборим...{S} Несам јоште свршила работу...{S} Им |
Овој си ја делим сас друство, али оној што је салте моје!...</p> <p>— Ево ти овој! — рече Мане |
ела пребацивање. — Да заб’равиш ти оној што је било.{S} Саг да гу видиш, бата-Мане, каква стаде |
е целују, „живо-здраво” ми рекну... сал што се срамују да за Манчу, ете, питују...{S} А из очи |
итку.{S} Причаше ми човек све...{S} Сал што не плаче, колко му жал дође, и тешко!</p> <p>— Е, е |
чен и несрећан као из раја изгнани Адам што је погружен стојао пред затвореним еденским вратима |
не.{S} Леле-е!!{S} Срам да ме изеде; ем што сам сал комшика, па иска срам и резилак да ме изеде |
и искочи, та јала у кочије!...{S} Па ем што она искочи — ђене-ђене, ама што си понесе, зборе си |
оведо, селска несам, та да си не знајем што је чаршиски ред.{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу си све п |
’к!...{S} И ја се веће заинати да видим што је, мајка му стара, у тој сопче!{S} Та један дан у |
у да немаш.{S} Ја већ и саг јоште видим што ме почитују...{S} Ете, избери си једну оди тија што |
могао то, него се морао задовољити тим што му је у пролазу, онако као случајно, избио лактом ц |
тетка Рушка. — У Јордана Калтагџије дом што си процафте девојченце, ете, оно Тимче...{S} Како з |
врата, и тако оде и без кафе, задовољан што нису, како су му припретили, пустили с ланца чувено |
шта не говори.{S} Смеје се и он, срећан што му се дала прилика да забавља госте и што га сви пр |
латних руку његових: није им се допадао што је ловац, бињеџија и весељак — и тако је мајстор Ма |
шније речи:</p> <quote> <l>Је л’ ти жао што се растајемо?</l> <l>Растајемо, а не састајемо!...< |
ли јој жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђу кућу туђој мајци, што неће више ко |
је ишло стазом добродетељи — која, као што се зна, није никад примамљива, ни лепо утрвена — и |
егао да се одмори мало после ручка, као што је то одвајкада научио.{S} А чим је он прилегао, це |
з летве, и ословљавао би је речима, као што се обично деца ословљавају; а затим би је редовно з |
head> <p> <hi>Она је сасвим обична, као што су обично све последње главе у приповеткама и роман |
новце не продаје!</p> <p>И сад се, као што већ рекосмо, кренуо у нади да ће можда бити штофа ч |
ик, а не зна ни сама зашто то ради, као што опет и не зна како силно стеже својом знојавом ручи |
демију, да му мач буде оружје, али, као што видите, постаде борац ипак: место мача изабра <hi>п |
мо на речима свршило, а није добио, као што је могао, ниједну столицу у главу или саксију у леђ |
бини, ономе што је писано и суђено, као што би се, рече, и он — Мане — покорио и пристао да буд |
а каже од 66 да су 99, или обратно, као што се то дешава оном другом, неком Мицку, који сем тог |
на улару, акамоли најлепшу девојку, као што је Зона!... .</p> <p>Мане, Мане је мајстор за тако |
д њега истог чуо и научио ту песму, као што је он чуо и научио од мајстор-Мана.{S} А после, баш |
ило радост и утеха родитеља својих, као што се то могло казати за Манулаћа.{S} С њим је био зад |
к препарандије, а сва та господа, — као што је свакоме познато, — не морају, па се и не журе ба |
е, тако да кажем, тактике његове, — као што ће се већ све то лепо, јасно и очигледно доцније из |
, нису сматране биле за слушкиње, — као што је то обичај тамо на хладном и бездушном Западу, — |
ке, после којег је извештаја Мани — као што би то песници казали — сунце лепше сијало, цвеће пр |
е ипак на земљи налазе!...</p> <p>А као што је био добар играч, тако је био добар и певач, лова |
ни кошуља му није опрана и упеглана као што би он хтео.{S} Сваки час сукоб с мајком, према којо |
хеолошки лист „Старинар”.</p> <p>Па као што је био добар мајстор, тако је био и леп момак.{S} Ц |
којом ће припомоћи да ствар испадне као што треба и да освета буде извршена.</p> <p>А Митанче ј |
но натраг у кујну, недирнуто, онако као што је и донесено.{S} И покућар Коце, шта ће, него задр |
ло се што се тако лепо, и баш онако као што је требало, свршило.{S} Тетка Таска <pb n="197" /> |
му одобравају, веле да је све тако као што он каже, поручују чокањчиће линцуре, а он опет наст |
као пре: ни јело му није зготовљено као што треба, ни постеља му није намештена по вољи, ни кош |
јом, Геном Кривокапском, онако исто као што су пре три-четири године као деца долазиле, само шт |
о свом ћефу, и таку слику и прилику као што су Зона и Мане, мучно да би могао наћи и саставити. |
четири тетке Манчине.</hi> </p> <p>Као што је Мане био мали мајстор, тако му ни кућа није била |
мори, нашога Манчу како си знаје убаво што ваља?!...{S} Е, што је човек <hi>кујунџија</hi>, па |
а!...{S} Мори, знавамо си ми жене убаво што је и кој је Манулаћ, а кој па Манасија Кујунџија, и |
нарочито нека му није ни најмање криво што је она тако прошла, јер им, вала, ни она није остал |
па да ти, како и мен’, дође жал и криво што неси <hi>ти</hi> Манча!</p> <p>— Их, — гракнуше нек |
амти, — а за то је опет морало доћи ово што је дошло, и приповетка се морала свршити само овако |
ене; жалити је и желети је да се таково што више нигда не понови”...</p> <p>Или, још боље, узми |
и огањ у њу фрљија и запалија гу, него што си скудија девојку...</p> <p>Мане ућута и не хте ви |
азвијала и крају приводила, — брже него што је и сама Зона желела и очекивала.</p> <p>Свршила с |
три-четири месеца, или дваред дуже него што су мислили, — вратила се оданде после шест недеља, |
ло!{S} Зато је и дошао кући раније него што обично суботом долази, јер се надао да ће бар ту, у |
р је, такорећи, пре излетео одатле него што је ушао...{S} Али га то није много заплашило: тешио |
на њу тако, да се ова уплаши горе него што се икада уплашила од оних који је плаћају — и призн |
ет, — и тако донесе два гроша више него што је понео!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
и врати, — некад чак донесе и више него што је понео.{S} Једном, кад је пошао у „Апеловац” на с |
зи’ што ће имам муку с њег’ повише него што татко ми имаше, ете, сас мене!{S} Плати за путине о |
е играчи томболе.</p> <p>Зато није чудо што је цела кафана гракнула кад се појавио на вратима.{ |
равила ти се Зоне!” И зато није ни чудо што није успут приметио буљуке сељанака и сељанчица у њ |
стоји врло повољно, и да је право чудо што се већ и свршило није.{S} И љута на невештину и јав |
бе долази.{S} И онда, није никакво чудо што је његово субјективно мишљење и освојило и брзо пос |
већ због самога тога није никакво чудо што је и Мане Кујунџија — чапкун-Мане названи морао ући |
зије тако велике — да није никакво чудо што се и сам господин Ратомир, директор и главни уредни |
том чинило!{S} И зато није никакво чудо што га је она свуд водила са собом, да се подичи њиме.{ |
пао је главу о том: да ли је он оно био што је у сну водио коло, или је то био Замфиров Жућко, |
у њему радио; пазарио је и пазио да ко што за време пазара не придигне из дућана.{S} У њему је |
узнем ели отмем од татка гу”, — тол’ко што је лепотиња!...</p> <p>— ’Ајде ћути си, несрећо! — |
сарафско чифутско сандуче...{S} Па, ако што је сиротиња — ама, берем да је момак кротак!...{S} |
да купи пропалу вересију, од које, ако што пара скупи, да после купује кудељу и кускуне...</p> |
иско да видиш и ти да сеириш, па... ако што неси мушко...</p> </div> <pb n="41" /> <div type="c |
ене их и да им миг за прошевину.{S} Ако што мисле, нека се, — да им каже — и пожуре, јер Зони с |
очевидно мисли о томе како би да онако што поиздаље и што финије отпочне.</p> <p>— Што не удав |
имало нешто да значи, и није тек онако што је Јордановица необично стала хвалити Ману Кујунџиј |
лутила, а ни у сну јој не би дошло тако што!{S} Оно чега се она бојала, од чега је стрепила — т |
рмину!{S} Тој ли је ред?!...{S} А татко што да праји?!{S} Узе си на брата дете, рече: „Сотирче |
и женскога света.{S} Најтеже му је било што није знао шта ће с рукама; срећом се тада сећао сах |
а њим, али је Мани ипак врло криво било што се преварио и окренуо.{S} Но ипак је брзо поправио |
то чудновато страшно и њему немило било што је тада видео у тим сликама...{S} Сви весели, само |
ке бриге и главобоље, само му није мило што се младенци много снебивају и стиде и крију од свет |
дима, па гу фрљи’!...</p> <p>Мани мило што му чорбаџи-Замфир наводи његове речи.{S} Задубио се |
и-четири године као деца долазиле, само што Зону сада прати измећарка њихова, Васка.{S} Стале ј |
а. {S}И никога по улицама не беше, само што ноћни стражар далеко тамо у мраку што се види и чуј |
ад улази на капију, она се увек, пре но што уђе, окрене и лево и десно у сокак и гледа...</p> < |
ије на оној великој синији, и као давно што нису, јели су и слагали у се полако и натенане чита |
равао никада.{S} Па тако и сада.{S} Оно што је знала тетка Дока, није знала мајка Јевда, јер Ма |
у доводила.{S} А имала је обичај да оно што каже упорно брани, па и да се потуче, јер је била п |
.{S} Зато јој све потанко исприча и оно што је било, а тако и оно што треба да буде, и наравно |
исприча и оно што је било, а тако и оно што треба да буде, и наравно да ју је одмах придобио за |
а да за њих нема више никакве дражи оно што им је, такорећи, већ пред ногама, него да их држи и |
ако и за лепу Зону није имало дражи оно што је већ победила и залудила, него је интересовало и |
е казати, јер то ни сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у време |
та ће и како ће, где ће ко набавити оно што треба и где ће се наћи на уречено време.{S} Мане ће |
а ли?{S} Брани се да није ни сневао оно што му се пришива: нит’ је одвео, нити је покушавао, ни |
да чорбаџи-Јордан има ћерку. {S}Као оно што се прича за ону стару Римљанку, племениту Корнелију |
до; расло у сваки довлет; зар знало оно што је мука и невоља?...{S} Ама, саг, саг да гу видиш и |
га старији њени, него га је болело оно што је она о њему мислила и рекла, и иза његових леђа, |
ила, него је интересовало и дражило оно што равнодушно крај ње пролази, што је не гледа и не ос |
уди у њима нову освајачку глад само оно што је још непобеђено и неосвојено, што охола чела прко |
рста и убава, а једно... оно најмалецно што је, оно жуто, слабо и никакво, — и татко га па побо |
ете тек из ове приповетке сазнати, а то што не знате, то је то: на кога се односила та песма.{S |
и одведе је.{S} Али је несрећа била то што је она песма о Зони стигла пре ње у П*, и Зона је с |
го полагала на лепоту своју, а ни на то што је чорбаџиска ћерка.{S} Али сада, као девојка, она |
ла шта је то; није ни слутила шта је то што се с њом збива, али је и она пошла за гомилом, за с |
спут сети да је данас субота; остави то што је намислила за сутра, за недељу, а тога је дана гл |
ујући, наравно, никоме ништа.{S} Али то што је обукао панталоне гугуткине боје и понео скупоцен |
ом, јер им свима дође чудно већ само то што је банула у кућу, а још чудније што је на тај начин |
побегуља”</hi>, иако је враћена; јер то што је враћена није још значило да јој је повраћен и ст |
ого зашто је добио шамар.{S} Можда зато што је с тим начисто био да су шамари сасвим природна и |
; није са ни љутио на њу.{S} Можда зато што је био човек мераклија и волео песму.{S} Волео је д |
ла и чије су, али се уздржа, ваљда зато што је у Манином дућану.{S} Девојке пазарише, па и одош |
Силно је оптуживала сина, али само зато што је био Крстовдан уздржала се и није му тога дана ни |
се не може лако купити ни стећи, нешто што сам Бог дарује човеку, па зато то сваки чорбаџија и |
је још једно богатство — имао је нешто што се не може лако купити ни стећи, нешто што сам Бог |
ош више. — Има си човек кеиф и на ништо што је полоше... научија се...</p> <p>— Ха! — одобрава |
зашто да неје Манча прилика?!...{S} Зар што су чорбаџиски?</p> <p>— Е де!{S} Дебарско неје ово, |
те, није требало да заборави онај шамар што га је пре недељу дана добио и он сам од мајстор-Ман |
јој је Зона видела себе и свој зао удес што је рођена у чорбаџиској кући...{S} Запевала би песм |
тиклу у футролу. — Ете, тој си је, алис што <hi>ти</hi> отоичке рече: „Има си човек кеиф и на н |
м нису одвраћали пажњу породице на свет што <pb n="26" /> пролази.{S} И кад човек уђе у такву к |
за онога ћелеш-ефендију Исидора, агент што је осигуравајућога друства... а може ласно да си ос |
оветно да прочитати како благодаре небу што их је обдарило таквим паметним и чуварним дететом.{ |
се пада, ама је лудо!...) Не слушај гу што си је там при вас зборила!{S} Никој гу неје пратија |
њих две.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је све то само сан био.{S} Но, само би му то још тр |
хладније.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је то само сан био, и што тако, хвала Богу, није јо |
о што ноћни стражар далеко тамо у мраку што се види и чује се како се нешто разговара с хаџи-Јо |
Петракијевом, све поверио, испричао му што је било, зашто је вечерас весео, и побратимио се по |
авити...</p> <p>Мидо му све то, мило му што је дахнуо душом, што се курталисао једне тешке бриг |
ко она кумрија — рече и показа на једну што је у кафезу — веће бели свет неће да видиш!... ’хоћ |
ју зловољни и забринути.{S} Зловољни су што нису имали времена да прочитају лекције, а нису има |
нџија, и што си може кад ’хоће...{S} Их што си ти, бата-Мане, па несрећа ника!</p> <p>— Ама, ти |
бе нема га јоште по-такав!{S} А ти — их што си брљива!{S} Младо, лудо, аџамија — ти искаш да ст |
на не хтеде удавати, јер ниједан од тих што је прошаху није био ни принети њеном челеби-Ђорђији |
се, мори, у паре не разбираш; не знаваш што је повише: два гроша ели миланче!?{S} Ех, аџамија ш |
ра”.</p> <p>— Ама саг право да ми кажеш што ћу те, ете, питујем, — запита трећега дана Замфир з |
илују — што ти требају паре?!{S} Знајеш што се збори у онуја песну:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре |
..{S} Ама, саг, саг да гу видиш и чујеш што си твори и збори!...{S} Слушај што ти зборим...{S} |
су наше женске работе...{S} Ти да видиш што ће ти напрајим!...</p> <pb n="95" /> <p>— Доке, — в |
пита је Мане.</p> <p>— Оно да ми збориш што си је за зборење!</p> <p>— Е, што си је за зборење? |
ка па за дућан!...{S} А питујеш ли: <hi>што си има</hi> у дућан?...{S} Како онај Насрадин-’оџа |
ote> <l>Зелен зекир, драго моје!</l> <l>Што ми, драги, не долазиш?</l> <l>Синоћ сам ти долазија |
е:</l> <l>Зашто ме роди Еврејка?</l> <l>Што ме не роди рисјанка?!...</l> </quote> <p>— Туго, Ва |
" /> <milestone unit="subSection" /> <p>Што су решиле, то су учиниле.{S} Сутрадан се искупила с |
појење нема срам ни па срамување... {S}Што си поје?</p> <p>— Па, ете... — поче Васка, - поје с |
но и сложно тетке Калиопа и Уранија. {S}Што ни треба ти па да нам га казујеш?...</p> <pb n="99" |
та је: „Што се напраји, дете, резил? {S}Што искубе, мори, курјуци?{S} Кој ће те такву, без курј |
овинама. „Ах”, тресну се у груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у новине!” Остал |
рећа дрта! грдиле су га ма’алске жене, „што си дом не седи, веће се крши врат по чифлаци, а по |
Живо-здраво, Таске!” виче преко сокак. „Што се, мори”, рече, „напрајило тој при вас?{S} Кој се |
Крсти се Ташана, брише сузе и пита је: „Што се напраји, дете, резил? {S}Што искубе, мори, курју |
деше, и чуше само то, како један рече: „Што се смејеш, будало?” А затим појурише кола као холуј |
а увече га чупаше и меташе под душек: „Што је моје, збореше <pb n="62" /> си, нек’ си је код м |
цепат, написала писмо које је гласило: „Што ми писујеш за волење, и ја си искам и ’хоћу си да с |
а, де, јаваш, нане! — смеје се Мане. — „Што ће да чиним?”...{S} Па ћу си узмем једну!{S} Што ми |
такој напраји, Миче?” зборе му наши. — „Што ће прајим!” рече. „К’смет!{S} Веру си, рече, несам |
су чули, не да се ни опепелити да је он штогод у то умешан. — Ено, ономад је истук’о једног што |
препеченице”</hi>, — да ће то бити оно штоно наши стари рекли: „Појео вук магарца”, чим се то |
рекосмо, кренуо у нади да ће можда бити штофа чак и за један пикантан и сензациони подлистак.{S |
били тако претерани, али се ипак доста штошта причало, тумачило, и китило и дометало, тако да |
ете; то се види и по томе што сад много штошта и не говоре пред њом, него кад хоће тако нешто д |
о силно, да би им папуче полетеле чак у штукатор, и лепио би им стопарце и динаре и уверавао их |
ад накриви фес, шајкачу или астраганску шубару, — како већ кад време захтева — није било женско |
прекидајући разговор.{S} А затим метну шубару на главу и оде љутито.</p> <pb n="43" /> <p>— Не |
оје, куне се Милисав (стара земљоделско-шумарска крв!), части ми моје и ове ми причести, — то ј |
азговарао.{S} Учио је нешто земљоделско-шумарске школе, али, како сам није имао земље да је рац |
ва, пећ за хлеб, штале за коње и велика шупа, а у шупи двоја обична кола, па чак и један „пајто |
хлеб, штале за коње и велика шупа, а у шупи двоја обична кола, па чак и један „пајтон”, истина |
.{S} Нацко је био галантерист, још му у шупи стоји фирма „Галантериска радња код Без конкуренци |
ом другом, неком Мицку, који сем тога и шушљета кад виче, па зато га и не маре играчи томболе.< |
лене шалваре и лагиране кондурице; чује шуштање свилених шалвара и осећа мирис, дах њен осећа, |
кати, и трупкају кондурице и папучице и шуште свилене шалваре, а мирис од ђулијака се пресуо по |
оне,</l> <l>Где се премењуваш... </l> </quote> <p>Калфа Коте остави рад, па га само погледа.</p |
<l>Јеси л’ чуо да сам испрошена? </l> </quote> <p>и оне још страшније речи:</p> <quote> <l>Је л |
</l> <l>И девојци која сама дође!</l> </quote> <p>И тако прошла читава година — век читав за Зо |
Господар се смије, Цвета се вије!</l> </quote> <p>Чорбаџи-Замфир је чуо и знао за ту песму; ниј |
аду дава</l> <l>За наше комшијче!</l> </quote> <p>А Мане и Калина су комшије!...{S} То јој паде |
да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Опет умукну песма и певање, а играње и даље т |
да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Престаде замало песма, а игра траје и развија |
> <l>Што ме не роди рисјанка?!...</l> </quote> <p>— Туго, Васке, што да прајим?! — уздахне Зоне |
l> <l>Еј, зашт’ их не гледам?!...</l> </quote> <p>Чучук-Ајша га погледа сањиво својим страсним |
/l> <l>Еј, зашт’ их не мрсим?!...</l> </quote> <p>Узалуд је Ајша кокетовала!{S} На друге очи, д |
, туго мори, жалба за младос’!...</l> </quote> </div> <pb n="77" /> <div type="chapter" xml:id= |
ћа — ете, рече — млат Митанча!...</l> </quote> <p>„та те, рече, максуз потражи, чорбаџи-Петраки |
<l>Твоје лице — јасно слунце!...</l> </quote> <p>Кад год би Мане запевао и испевао ту песму, у |
l> <l>Ће дојду селски сејмени!...</l> </quote> <p>Али, док је он слушао на чифлуку омиљену песм |
,</l> <l>Сама ћу га пробудити!...</l> </quote> <p>А кад би устао, потрчале би одмах на доксат, |
<l>Растајемо, а не састајемо!...</l> </quote> <p>страховито му тутње у ушима и разлежу се по г |
ј’о, —</l> <l>Ја га не слушах!...</l> </quote> </div> <pb n="181" /> <div type="chapter" xml:id |
ј, леле Зоне, у чичек-антерија...</l> </quote> <p>Па тек скочи, не знаш ни зашто ни крошто.{S} |
> <l>Леле, туго, млад наредник...</l> </quote> <p>А на таквим местима се увек десе и понеки стр |
.</l> <l>Ој, хој-хој, леле, Зо...</l> </quote> <p>али не доврши, јер пуче шамар, и Поте испусти |
>Ока и пол <hi>севдах</hi> имаме.</l> </quote> <p>Младиња су бре, лепотиња су, и он и она, — ст |
>Ока и пол <hi>севдах</hi> имаме.</l> </quote> <p>Сас стикови збори!!...{S} Лудо, што да гу пра |
иралај ме зове, на татли баклаву.</l> </quote> <p>— О Господи! - крсте се тетка Уранија и тетка |
l> <l>За младо <hi>банкерче!</hi></l> </quote> <p>Мало после ето ти и Манулаћа: води га мајка и |
l> <l>Старих стазица и другарица?</l> </quote> <p>Зона се љуби с њима, а оне је гледају, смеше |
и си, Зоне? ваздан ме питују!...”</l> </quote> <p>Више се није могло трпети.{S} Морао се тражит |
S} Играју и певају:</p> <pb n="120" /> <quote> <l>Нане, кажи тајку</l> <l>Да ме младу дава</l> |
ој је”, рече, „и сас Зону и Ману”:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi>, рече, немаме,</l> <l>Ока и |
девојачки глас Калинин, где пева:</p> <quote> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче!</l> |
> <pb n="89" /> <p>А Васка запева:</p> <quote> <l>Излегох да се пошетам</l> <l>Низ тоја пуста Б |
ао утучени.{S} А песма је гласила:</p> <quote> <l>На порту сеђаше то Зоне Замфирче.</l> <l>Туд |
вету, па и сада се још пева песма:</p> <quote> <l>Господар ми седи на сандалија,</l> <l>Господа |
ту песму играла, — а та је песма:</p> <quote> <l>Игра оро код гробљиште,</l> <l>И у оро Катари |
рави па запева, онако као за себе:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне,</l> <l>Где се |
то знале и тихо би тада запевале:</p> <quote> <l>Славеј-пиле, не пој рано,</l> <l>Не буди ми г |
ањем прихватише.</p> <p>Пева Мане:</p> <quote> <l>Кад ја имам бело лице, —</l> <l>Зашт’ га не љ |
упиле око ње.{S} Певају другарице:</p> <quote> <l>Је ли ти жао старих стазица,</l> <l>Старих ст |
и сањиво, мало кроз нос запеваше:</p> <quote> <l>Кад ја имам рујно вино, —</l> <l>Зашт’ га не |
песну за твојега Митанчу, поју си:</p> <quote> <l>Кој ти купи кондурице? —</l> <l>Купи ми га лу |
uote> <p>и оне још страшније речи:</p> <quote> <l>Је л’ ти жао што се растајемо?</l> <l>Растаје |
чује песму, чује страшне оне речи:</p> <quote> <l>Јеси л’ чуо да сам испрошена? </l> </quote> < |
ним својим танким сребрним гласом:</p> <quote> <l>Где се премењуваш, леле, Зоне,</l> <l>У нова |
шта, и не запевају баш пред кућом:</p> <quote> <l>Тешко дољи куд се вода слива</l> <l>И девојци |
ара туга, вечна као и човечанство:</p> <quote> <l>Да знајеш, моме мори, да знајеш,</l> <l>Каква |
борави тек и запева тихо и полако:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне, где се премењу |
свирају, а играчи играју и певају:</p> <quote> <l>Нане, кажи тајку,</l> <l>Да ме младу дава </l |
еснафску, ели за чорбаџиску Сику:</p> <quote> <l>Зашто, Сике, зашто под чадар да идеш? —</l> < |
је на чифлуку радо слушао, песму:</p> <quote> <l>Запрегни, Вело, запрегни,</l> <l>Запрегни ску |
ке, зимње руже, запева тихо песму:</p> <quote> <l>У башчу ми зумбул раст’о, —</l> <l>Ја га не г |
запева ону своју најмилију песму:</p> <quote> <l>Зелен зекир, драго моје!</l> <l>Што ми, драги |
Знајеш што се збори у онуја песну:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi> немаме,</l> <l>Ока и пол <h |
/> <p>Па опет поче песма уз игру:</p> <quote> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наше сељанче,</l> |