| одине (од књиге VIII, 2 до књиге X, 5), а потом ју је допунио и прерадио за издање Српске књиже |
| га зову и саме удаваче <hi>„чича”</hi>, а ако још пусти и браду, њега сви зову <hi>„попе”</hi> |
| >прстенџије</hi> и <hi>дугменџије</hi>, а ти си златар, <hi>јувелир</hi> један, може да се вика |
| >, <hi>аџике</hi> или <hi>стринке</hi>, а њихову мезимицу Зону звали су просто <hi>Зоне</hi>.{S |
| е: — Чорбаџиске куће <hi>много су</hi>, а наш Мане — <hi>један си је</hi> помеђу момци и трговц |
| ми чиниш?</p> <p>— Кад ти мило за њег’, а ти се таг сама удадни за њег’: удовица си...{S} А што |
| и ћути и промине, те сал гледа на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резил |
| рекао: „други сокак, друга и девојка”, а што би рекао, то би и урадио, јер би <pb n="125" /> с |
| само каже: „Немате ништа; плаћено је”, а кад овај зачуђено гледа по кафани и погледом као пита |
| кономија, који се потписивао „овдешњи”, а називали га Јекономијом, јер то му је била некако стр |
| аа малко?</p> <p>— Па до „голем нишан”, а после кој да збори... и што има да збори? — вели Дока |
| са, можда од издавања усмених наредаба, а још више од силних (како се они лепо изражавају) „крк |
| т деца, па све здрава и цврста и убава, а једно... оно најмалецно што је, оно жуто, слабо и ник |
| речима: да се не брине, да не очајава, а нарочито нека му није ни најмање криво што је она так |
| војом.{S} А паша му се правда, обећава, а што обећа, то ће и испунити — зна то чорбаџи-Замфир.< |
| -гу, што си збори! — кара је Парашкева, а спустила мало глас од страха. — Еснафска жена, па как |
| а се тамо сад највише и најрадије пева, а почиње са: „На порту сеђаше”.{S} Зона је била — што л |
| и да запева ту песму.{S} Дудија запева, а остале ченгије прихватише; запеваше и Ђулсефа и Ајша, |
| о.{S} Тек се дигне до паше.{S} Јаве га, а паша га одмах пусти к себи.{S} Чорбаџи-Замфир уђе, по |
| Манча гледа онако као некада она њега, а Зона њега мало боље него он њу некада.{S} Али је и Ма |
| војке гледале и све се заљубиле у њега, а за њима, по том истом закону, пошла и мала Зона!...</ |
| S} Беше то кућица пуна свега и свачега, а највише топлине (оне топлине коју ћете узаман тражити |
| авати!...) Ништа не зна, само га гледа, а израз лица јој такав и уста јој стоје тако, да не зна |
| а где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само о |
| ему се то смеју тако силно.{S} Погледа, а све очи и руке упрте на коловођу: њему се смеју.{S} П |
| Кад прође поред ње, једаред је погледа, а пет пута прође мимо ње као да је и нема на свету; јед |
| едају, смеше се на њу очију пуних суза, а после је загледају и разгледају јој одело.{S} А она у |
| 14" /> <p>Иза куће је пространа авлија, а иза ове дубока башта с капиџиком у црквену порту, кро |
| дућан, да купе гривну — једна старија, а друга млађа.</p> <p>— Шта искате? — пита их Мане.</p> |
| ети папуча или налуна чак преко сокака, а лепи Перица само глади своје брчиће и пусти извештаче |
| апучом из собе у собу и преко басамака, а Зона се смеје кроз плач, па вели: — Ама ја ћу ти умре |
| оду.{S} Прође дућан за неколико корака, а после застаде, као да се сетио нечега, и врати се и у |
| вера, друга за кума, трећа за старојка, а он им одговара пелтечећи: „Не-не-не може!{S} И-и-ич-н |
| Таске, твоје зборење! — вели јој Дока, а пребацила ногу преко ноге, па бећарски пушта густе ди |
| учам, мајке... — уверава их тетка-Дока, а они се обоје љуте. — Бре, бре, бре! — наставља Дока. |
| аш... што сам била у Хаџиске измећарка, а доносила ти абери од Зону...</p> <p>— А, ти ли си, Ва |
| .</p> <p>— Здраво! — одговара му Васка, а гледа минђуше које јој је Мане поклонио.</p> <p>— Што |
| ли је, жива ли је? — пита тетка Таска, а не може још никако да се издува.</p> <p>— Етее, — оте |
| е искачала никуд? — запита тетка Таска, а упрла испитивачки поглед у Ташану и доњу усну истурил |
| а Манулаћа хвалила је Зони тетка Таска, а Мана кудила.{S} Али то све није јој ништа помогло код |
| официри, три фронтовна и два академска, а они опет нису баш ради да им дете иде у гурбетлук, не |
| бавио по неколико дана ради домазлука, а можда још — како је беспослена чаршија говорила — и р |
| ле...{S} И досад од дерта није спавала, а данас задуго није склопила ока од силне радости и зад |
| /p> <p>Зато је похитао ради материјала, а да ће га умети обрадити — то је већ његова брига, упр |
| због које је ова приповетка и постала, а то је: да се у њој једва једаред нађоше заједно Мане |
| опет, тврдили да је својевољно побегла, а то су поткрепили тиме што се није отимала, и што су с |
| н.{S} Тетка Дока га је најпре изгрдила, а после тешила утешним речима: да се не брине, да не оч |
| ненадила.{S} То не би никад ни слутила, а ни у сну јој не би дошло тако што!{S} Оно чега се она |
| и чувала и као последњи метак избацила, а та је: да исти Мане има брата (по оцу) међу Циганима! |
| то ме питујеш?{S} Може да се посмешила, а требала да рекне: „Поздравила ти се Калина”.</p> <p>— |
| ће бидне <pb n="130" /> поцврста посла, а за овај што ми казасте, — колај работа!...</p> <p>Уго |
| м.{S} Зона је из побочне собе све чула, а ону <pb n="105" /> сцену између Доке и Замфира и чула |
| камик!{S} Прође си јоште једна недеља, а ја веће не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре, |
| ћ; испрсио се, па силно заплеће ногама, а на ногама му празничне гајтанли-чакшире и око паса тр |
| диже и опет бежи.{S} И брани се рукама, а њих тешко диже: малаксале му; он пада и опет се диже |
| цошке плитке ципеле с високим штиклама, а у свакој штикли био је, још кад се ципела градила, ве |
| а проклетством, отац страшним претњама, а све тетке, стрине и ујне дугачким придикама и клевета |
| па му ландара; лева шапа му на леђима, а десном накривио фесић; испрсио се, па силно заплеће н |
| ограде, свраћао и поседео још у некима, а кад сунце већ на смирају свом беше, врати се и Мане, |
| а?</l> </quote> <p>Зона се љуби с њима, а оне је гледају, смеше се на њу очију пуних суза, а по |
| ицима.{S} Но он је задовољан међу њима, а они га, опет, пазе и чест му одају (зову га пањ-Бељац |
| озбиљније, па тек силно затрепће очима, а сузе му силно грунуше.{S} Силно се приљубило Зони, об |
| </l> </quote> <p>Престаде замало песма, а игра траје и развија се још лепше и још бујније; чује |
| се преварили сви.{S} Прође недеља дана, а од Мане ни трага ни гласа.{S} Чак му је по поузданом |
| што се десило за последњу недељу дана, а није ту ни Зујица, да им размеће карте, ни богата баб |
| ало неколико дана, тешких и црних дана, а затим, мало помало, <pb n="31" /> па се смирило и ути |
| — поче Зона, а сва бледа, сувих усана, а истурила изазивачки десну ногу...{S} Ти си сиротиња.. |
| тринама или теткама крај његова дућана, а он у дућану ради и опази је, а зна отприлике куда ће |
| нина, Васка, прошла крај Манина дућана, а он сам био у њему, добацила му је у пролазу: „Бата-Ма |
| први пут, кад прође Васка крај дућана, а он био сам, зовну је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли |
| то снева немиле снове.{S} Снева Ташана, а ко њена Зона учена, није више онако умиљата, али је у |
| у паклену досаду.{S} Јевда као убијена, а Мане зловољан.{S} Јевда никуд не излази, а Мане опет |
| з Русије, која је сва сребром опточена, а три кандила горе пред оком највећом иконом из Јерусал |
| ња Зониног, за које и стари Замфир зна, а још више због Зонине наклоности према Ману, о чему За |
| ако је том човеку тек осамнаест година, а дућан му мало већи од већег путничког сандука. — Така |
| p>— За голему, двокрилну, шест стотина, а за малу, за сваку по двеста и педесет.</p> <p>— Афери |
| тетка Таска, и она ту; смеје се и она, а прихватиле и оне друге две тетке, Калиопа и Уранија.{ |
| пи-тујеш за њума?!... — замуцкује Зона, а већ готова да се заплаче од муке.</p> <p>— Ех, детенц |
| p> <p>— Вика’ те... ете... — поче Зона, а сва бледа, сувих усана, а истурила изазивачки десну н |
| исао, поред свег трагања и распитивања, а по потпису се није знао ни могао управљати, јер је на |
| динац, једини наследник огромног имања, а, сем тога, пример послушности, скромности, <pb n="83" |
| ца брука... искочила реч, иде прикажња, а ја у зем да пропаднем оди тија речи!...</p> <p>— Какв |
| нала за то, па као свака ванредно лепа, а уз то још и богата, била је размажена, пуста, немилос |
| нак и кратак, мало дужи од мачјег репа, а после нестаде и њега.{S} Отсекла га Зона, ошишала се, |
| ћ за хлеб, штале за коње и велика шупа, а у шупи двоја обична кола, па чак и један „пајтон”, ис |
| илбер-Дудија донела амо чак из Мостара, а чучук-Ајша је најрадије и најлепше певала, јер се цел |
| и кад би отишао на друго место да игра, а ово оставио...{S} То је вређало њен женски понос.</p> |
| ки нахерени дирек од општинског фењера, а не витка и лепа Зона хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то |
| ене ексере; и увек му пуна шака ексера, а то добија већином приликом силних својих прошевина.{S |
| девојке на удају и даду му шаку ексера, а он прими, каже: хвала, и смеје се на ексер, а на дево |
| ла читава година од оног кобног вечера, а ствар још једнако стоји да не може бити горе.{S} Мање |
| а и чу се тресак капије и звек звекира, а затим сви скочише у кола и потераше...{S} Они што у т |
| новој лози.{S} Пред кућом пуно шимшира, а међу шимшировим дрвећем један велики стари шимшир, ко |
| грозници.{S} У грудима му беснела бура, а у глави ројиле се силне мисли и слике.{S} Претурају с |
| дрзак је, има пуно тих лудих авантура, а што је овде најглавније, ћосав је и има нежне женске |
| а плећима бундица од ружичастог атласа, а испод бунде либаде; либаде покрива јелек, јелек кошуљ |
| дуга танка кићанка од накривљена феса, а на лево раме исплазио језик, па му ландара; лева шапа |
| да је допрати до њених авлиских врата, а она га благодарно погледа, али га ипак одбија и моли |
| хладно, Замфир.</p> <p>— Не ли те пита, а ти си сал ћутиш!</p> <p>Замфир слеже раменима, пушта |
| да тако негде пође за податке и факта, а врати се са чворугама по глави и масницама по леђима; |
| си јоште аџамија, прајиш си кеф с уста, а други слуша, па мисли, истина је...{S} Слушају чираци |
| беше!...{S} У собу си никога не пушта, а кад си искочи, а он си тури катанац на врата — ем кол |
| она неће никако ни да чује за Манулаћа, а Мане опет каже: ил’ њега ил’ никога.{S} Чорбаџиски је |
| и саветује и теше Зону: хвали Манулаћа, а куди Мана.{S} Куди му сталеж, а још више владање и по |
| јпосле, ако јој се баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајда што ће се неко време уклонити |
| {S} И тамо има богатих трговачких кућа, а лепотицама се баш не може богзна како похвалити то ме |
| дубљени у игру играју њих двојица шаха, а трећи, лепи Перица, прави им цигаре и кибицује, иако |
| а.{S} И све се то тресе од силна смеха, а највише се смеју баш сами младенци, Зона и Манулаћ. { |
| ушима као звоно које оглашава мртваца, а речи последње Зонине, које јој је рекла праштајући се |
| екада била лепа, била омиљена играчица, а која се сада смирила, и зато сада нити иде у апс, нит |
| де, она се ломи у струку, ситно корача, а главу издиже и пружа је поносно мало напред, као воде |
| не убавиња, кад се узму!{S} Убав Манча, а убаво, ете, и Замфирче, оној Зоне, — та што ће деца д |
| енског чељадета, ни млађег ни старијег, а да за њим не погледа!{S} Млађе загледају, кришом испо |
| ве гледа у Манулаћа чорбаџи-Ранђеловог, а кад Мане дође у игрању према њој, а она га и не гледа |
| ватале се девојке испод руке у дуг ред, а иза њих други ред загрљене момчадије, и, идући тако к |
| он пада и опет се диже и граби напред, а за њим се једнако ори оно страховито: „Леле,<hi>куче |
| тка Рушка, коју су сви сматрали за род, а нико није знао да каже какав им је род.{S} Манина мај |
| у у оро играње по ма’але...</p> <p>— Е, а зашто па играше?</p> <p>— Па теб’-те видела... па не |
| не испалим!{S} Ништо не знајем за себе, а све заради тебе!...{S} Ја си идем, па... како оној го |
| таблице, узимају сви, ко једну, ко две, а неко и по четири!{S} Мане, и он ту, и он узима две та |
| Уранији рекоше да сумњају у Манулаћеве, а Калиопи опет одговорише да сумњају у Манине...</p> <m |
| цркве и села у трем, који је око цркве, а Зона је вребала и увребала.{S} Искрала се од својих, |
| ављала би врло често како се која зове, а и разговор би трајао врло кратко, тек у неколико речи |
| на грчком језику бацила анатему на све, а највише на Мана, који је, како је она уверена била, с |
| ике.{S} Претурају се једна преко друге, а глава да прсне.{S} Ни тумарање по улицама, ни покушај |
| има куће, дућане, чифлуке и винограде, а господин начелник, јопета, није с раскида за какав до |
| пантим веће!...{S} Од татка ми остаде, а он гу добија у дамно време оди владику Мелентија, оно |
| .{S} Он обично пре вечере отсвира овде, а после вечере где свира — ко би то знао!{S} Тако, наиз |
| па се од силна чапкунлука ломи кад иде, а накривио фес на једно око. — „Ех, црна Јевдо, што род |
| басамак или камен — једно да боље виде, а друго да изгледају веће.{S} Држе се за руку и једу ко |
| о измећарку.</p> <p>Зона се диже и оде, а Таска скиде шамију и раскомоти се, па седе, и тек сад |
| аре и меће их на гомилу.{S} Ујутру оде, а увече дође.{S} Нема више оне раскошно бујне косе, оно |
| а улегне у кућу?!{S} А си домаћин дође, а измећарка си тури чивију на порту — и свршена работа! |
| И Мане пољуби у руку, и таман да пође, а њега опет задрже, опет се рукују и веле: „Па поздрави |
| Лошо си зборе, Ташано.</p> <p>— Лелеее, а за ког си зборе?</p> <p>— За ког си зборе?{S} За хаџи |
| ешто, где ће се морати задржати подуже, а ствар им та, наравно, и не треба.{S} И они приметише |
| си зар спију?” веле иронично и одлазе, а то су били већином они од Шарене чесме, можда баш оче |
| о да говоре и да се као старији изразе, а они је пошљу по нешто, где ће се морати задржати поду |
| ка Дока се понуди сама.{S} Повисока је, а куражна је.</p> <p>— Што да тражим по ма’але, еве сам |
| дућана, а он у дућану ради и опази је, а зна отприлике куда ће и којим ће се улицама вратити, |
| дим створовима који не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чуј |
| ако леп почетак и напредак прекинут је, а узрок су томе, тако да се изразим, „месне околности”. |
| био је мајку у руку, казао да пристаје, а све остало, рече, њена је брига!{S} Сутра ће, рече, о |
| да папучу и полетела на њих да се бије, а Мане скочио и зауставља је и преклиње да се окане, да |
| Цигани и играју <pb n="106" /> ченгије, а он си пије како дервиш и арчи си ма’л сас оне несреће |
| ктор гимназије и управник препарандије, а сва та господа, — као што је свакоме познато, — не мо |
| ја.</hi> </p> <p>Неколико дана доцније, а код Јевде се опет скупљају на ново фамилијарно веће. |
| аци ми — они нека си раде за муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зоне, да <pb n="111" /> кујем срм |
| ису имали времена да прочитају лекције, а нису имали времена због неких непријатних вести које |
| д ње ту, живе! — привући погледе ичије, а нарочито Манине погледе!... {S}Не би играла, али кад |
| у ову приповетку, ако никако друкчије, а оно макар као епизода.{S} А што је Мане <pb n="54" /> |
| оте, даље: кућа хаџи-Замфира чорбаџије, а тко исто и слика јунакиње ове приповетке.</hi> </p> < |
| оне његове уске чакшире маслинове боје, а на груди танку жуту свилену памуклију, преко ње јелек |
| анулаћа него за Ману; пара пару вукује, а чорбаџиски син чорбаџиску керку, — тој си је, викам, |
| Е, како то?...{S} Ники ме ич не питује, а белким сам мајка!...</p> <p>— Е, — уздахну Таско — то |
| м момке с назначењем који су неприлике, а који би <hi>могли</hi> бити прилика за њу.{S} Код Ман |
| ка, чашу студене воде и чашицу мастике, а друга — леген и ибрик и танак пешкир.{S} Он би се уми |
| слио је о глупом смеху Васке измећарке, а у ушима му једнако звони оно страшно јасно смејање по |
| — није нико био, само оне, само женске, а оне не смеју од мушких ништа да кажу, а могу се смеја |
| аз; курјучићи израстоше у дуге курјуке, а џигљасто чупе Зоне разви се у витку девојку Зону, сам |
| Саг младожење, ете, спремају бошчалуке, а девојке јок!...{S} Каква је ово вера, викам? {S}Ела о |
| „Како си, Таске?” веће си збори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонче ваше?!” — Ћути си, кучко, зб |
| блеђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а с њима и спомен на Зону.{S} И да није био он чапкун-М |
| к, јелек кошуљу од жуте бурунџук-свиле, а кошуља беле груди. {S}Доле свилена сукња и шалваре од |
| опет размишљати, и већ га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} Излазе преда њ и приви |
| и у новцу и у времену: пиво је скупље, а вино јевтиније, и, што је главније, не дангуби — доби |
| их и сиротињских — прве да убију време, а ове друге да се наиграју.{S} Ове целе недеље као роб |
| сам!” А оне га питају коју ће да узме, а он каже: „Све по авлију и по сокак”.{S} Сви се смеју, |
| S} Млађи свет и не пева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају.</p> <p>И данас, |
| поделило, па једни тврдили да је Мане, а други да је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не ваља! |
| о је тој?</p> <p>— Хе, снебива се Мане, а утањио гласом још више. — Има си човек кеиф и на ништ |
| учка!...{S} Неје оно Мане; ја сам Мане, а оно је куче!{S} Овој су мађије!... {S}Куче куде је во |
| /p> <p>Њега се, дакле, сада сетио Мане, а сетио се још и тога да Митанча ужасно мрзи чорбаџи-За |
| ени од стране Замфирових на све стране, а највише око Мана, коме су у последње време акције поч |
| от!?...{S} Ја искашем моја да си бидне, а они ми гу не давају, та кад не може тој да бидне, е н |
| теде више, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив — батали!...{S} А шт |
| : превија се и заболеше га већ слабине, а вилице му осташе разјапљене, па не може да их састави |
| а је водила до његове дванаесте године, а престала је да га води тек кад све жене скочише у инт |
| Замолила их да оду — Уранија до Манине, а Калиопа до Манулаћеве куће, и да их запитају и затраж |
| ко гу резиле оне кучке, тетке и стрине, а највеће она грчка несрећа, Таска, тетка њојна, и како |
| алила га је и она и све тетке и стрине, а и мајка јој Ташана, чији је он најозбиљнији кандидат |
| а” и „Пирга” снесоше јајца у Тодорчине, а ја ги узедо’ и донесо’! — вели мали Манулаћ, олизну н |
| х... „Ја си учини’ тој, збори си, Зоне, а он саг нека си чини што си хоће и милује!...{S} Ако м |
| ? — пита је понова Мане.</p> <p>— Зоне, а кој ће други да прати? — одговара Васка. — Ако имаш Б |
| као се да се више неће хватати до Зоне, а није му то ни требало, јер Зона више није играла; ост |
| да да се волемо за удавање и венчавање, а за друго јок, зашто ће татко да ме утепа“.</p> <p>Одм |
| </quote> <p>Опет умукну песма и певање, а играње и даље траје уз свирку Цигана.{S} Мане стоји, |
| тарије на разговор, млађе на ашиковање, а дечурлију на јурење; када оживи испод дрвећа од оних |
| ледам, — тој си је <hi>моје</hi> знање, а да беше ти жена од чорбаџиски ред, — требаше <hi>твој |
| тесте мушљике, и све побоље и поскупе, а на овуја ми кеиф да пијем тутун, а оне си седе дом, п |
| S} Код мене мало који дан да нема супе, а они празилук и на први дан Божића...{S} С таквим свет |
| ице и папучице и шуште свилене шалваре, а мирис од ђулијака се пресуо по сокаку, па, као магла |
| еманета, пиште зурле, звецкају чампаре, а гоч потреса темеље старога хана и сасипа прашину и цр |
| у је игру јако волела Зона и због игре, а још више због песме, која је њој много казивала и сет |
| боко у ноћ још се таласало коло и игре, а „Јелке тамничарке” играло се неколико пута до „Шарен- |
| е с оцем ишао, био је обучен у плундре, а кад га је мајка изводила, плела му је курјучић и обла |
| пустила оне друге две тетке да говоре, а она задржала за себе као неку завршну реч, па сада по |
| ли и играли и вили се пред њим до зоре, а он их, расположен песмом, свирком и игром њиховом, ба |
| то он каже, поручују чокањчиће линцуре, а он опет наставља:</p> <p>— Па тако је и с овим сад.{S |
| и њега.{S} Отсекла га Зона, ошишала се, а на тршавој глави јој мушки шешир неки (па дошла иста |
| стаде пуштати димове.{S} Замислила се, а очевидно мисли о томе како би да онако што поиздаље и |
| ме, да си идем! рече Зона и измаче се, а Мане је задржава и вели јој:</p> <p>— Код мен’ нећеш |
| ску измећарку, па одоше обе смејући се, а оставише Мана, који, сав обливен по челу грашкама зно |
| о лепој Зони.{S} Али има што не знате, а што ћете тек из ове приповетке сазнати, а то што не з |
| Мен-ми сал оставите... бригу не берите, а ја ћу сама убаво да дуздишем целу работу!{S} Ја ћу да |
| аде и рекне: „Охо-хо!{S} Од тебе сефте, а од Бога берикет.” Сви су дућани већ давно отворени и |
| <p>А родитељи га гледају пуни милоште, а из погледа им се разговетно да прочитати како благода |
| хвати и да игра.{S} Он се отима и неће, а она га милује по образу, љуби и моли га и храбри га д |
| ажу му да бира <pb n="71" /> коју хоће, а он опет вели да их све воли и да ће их све узети за ж |
| Опет мењају чибуке и доносе друге кафе, а Замфир једнако ћути. {S}Паша већ узнемирен.</p> <p>— |
| ри, па може да носи путине с потковице, а ти не можеш!?{S} Море ће понесеш, па како селска неве |
| оче лимунаду, и они што продају кокице, а ту се нађе увек и по једна мирна и доброћудна будала, |
| и да хоће уз воду — тако тешко одмиче, а све полетело на њега, и виче: „Уа!” а он сваки час па |
| е и каже да га се то баш ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта каже, Бога ти?” — „Каже да јој |
| сироту Калину, једно комшијско девојче, а на Зону и не погледа више.{S} И како је ова била коке |
| нем.{S} Ти си уживај; накриви си капче, а за онај реч „<hi>куче у чашире</hi>” убаво ће ги се о |
| бог неког кријумчарења могао да повуче, а Ђорђија опет њега одбранио од неких пијаних аскера.{S |
| испод крова.{S} Па кад цвеће замирише, а гугутке загучу — оријенталац се сваки тада радо одаје |
| дође и нека му јави.{S} Тако уговорише, а затим се разиђоше.</p> <milestone unit="subSection" / |
| <p>И трећи чибуци и треће кафе дођоше, а чорбаџи-Замфир тек сад мало да се одобровољи и каже ш |
| омучнога играња.{S} Све лепша од лепше, а међу њима најлепша мала Ајша, најмлађи и најомиљенији |
| и маље.{S} Они даљи се раније кренуше, а ови ближи мало доцније.{S} И место на коме су малочас |
| нулаћа, а куди Мана.{S} Куди му сталеж, а још више владање и поведење његово.{S} Почела је чак |
| друштву се бурно провеселио.{S} Пио би, а чочеци би му певали и играли и вили се пред њим до зо |
| не није имао времена ни да дође к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати поздрав.</p> <p |
| ај свет. — „Чорбаџија душу дава и губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој па да ни је!!{S} |
| и до Манина дућана. {S}Мане му се јави, а он га отпоздрави онако у ходу.{S} Прође дућан за неко |
| последица испричанога у прошлој глави, а што ће опет исто тако (унеколико, наравно) бити узрок |
| му се увртела!{S} Он би да је заборави, а она му се једнако намеће као насртљива досадна мува, |
| Бата-Мане, ти ли си?” Мане се заустави, а из жбуња му се приближаваше једна женска прилика, и к |
| која је само једаред отпевана у цркви, а после је следовала оштра опомена његовог високопреосв |
| hi>куче у чашире!</hi>” смеју се други, а он игра, па и њему смешно, али ништа не говори.{S} См |
| , природно је да је желео и да је види, а још природније да ју је чак издалека опазило оштро ок |
| а, да му улије неке наде, да га залуди, а после да га одбаци.{S} Онако, као и за све велике и с |
| тила дугу косу низ плећа и преко груди, а низ дугу косу пушта се тел, блешти и трепери тел међу |
| ане зловољан.{S} Јевда никуд не излази, а Мане опет слабије прекодан долази кући; а и кад дође, |
| а.{S} Онај први је био мањи и празнији, а овај други већи и пунији.{S} Онај први није имао ни в |
| ог живота само изгледао интересантнији, а због сталежа његовог само милији и симпатичнији!...</ |
| студену воду, у близини певали славуји, а туда често пролазиле на рад босоноге девојчице с моти |
| кол’ку ми чес’ чине и давају девојчики, а све заради твојега Манчу!{S} Убаво си видим, демек, з |
| е тачно причала шта је она казала Доки, а Дока, опет, шта је све она казала и Таски и Замфиру.{ |
| , а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а?...</p> <p>— Море, ће ми одавају чес’, за тој бригу д |
| као убојица.{S} Зато су је избегавали, а кад је се нису могли отрести, него су је морали повес |
| неке „Беле Веле”, како су је сви звали, а која је по оном „да медвед најбољу крушку уграби” има |
| у амам.{S} Једним су је улицама одвели, а другим су се улицама после сви вратили.{S} Тако је св |
| аске и гнева његова!{S} Сви су повукли, а Ташана и Зона највише.{S} Да је то само пуст глас и л |
| оводила и дане и ноћи; дању црне мисли, а ноћу страшни снови низаху све црње и црње слике из бу |
| е и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само осећа.{S} Осећа да јој је нешт |
| p>Мане ућута и не хте више да се брани, а није му лако било ни да слуша карање, зато се диже и |
| у укућане пре свеће и вечере.{S} Једни, а њих је већина, иду право кући <pb n="131" /> — то су |
| {S} Како да гу просим?!{S} Који су они, а који па ми!{S} Чорбаџиска кућа — и наша кућа!...{S} П |
| b n="93" /> <p>— Што сам ти ја тебе-ти, а бре, магаре?!...</p> <p>— Де, море! — чуди се Мане.</ |
| ли су му зечеви преко пушке прескакати, а он их не би ни опазио, акамоли гађао!</p> <p>Већ је п |
| ти шах, да се око њих могу сви исклати, а они не би приметили! (Ономад су се чак и сликали тако |
| што ћете тек из ове приповетке сазнати, а то што не знате, то је то: на кога се односила та пес |
| ешто мило и тужно нешто; осећа да пати, а не зна још од чега пати.{S} А пријатна јој та самоћа, |
| да је Зона све то морала чути и видети, а још му страшнија беше помисао: шта је све морала прет |
| сви чекају кад ће се томбола отпочети, а она не може, баш и кад се сви скупе, док не дође неоп |
| о врло шаљиви и <pb n="68" /> духовити, а што је најлепше, људи снисходљиви, то јест, спуштају |
| ани!...{S} Седи си!...{S} Ти си работи, а ја ће си седнем малко.</p> <p>Мана покри главу — збун |
| је му груди...{S} Око њега се све врти, а земља чисто тоне под њим, — и он јекну силно: „Л’же, |
| м, решио да се сам, где треба, извести, а после да по светој <pb n="150" /> новинарској дужност |
| еде, и тек сада, кад се удобно намести, а она зајаука, ама онако женски, као на гробљу.</p> <pb |
| ствовало на све у хаџи-Замфировој кући, а на Зону највише.{S} Била је као убијена: тужна повазд |
| то ни крошто.{S} Остави дућан на калфи, а он се жури кући, као да му гори. <pb n="64" /> Мало п |
| ече, изеде!</p> <p>„Погледа на сандаци, а и на сандаци катанци!{S} Премисли’ се ја:{S} Е, што м |
| не седи, веће се крши врат по чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу му се тараф-тараф чини!” Тако |
| ре ти се поудаваше све за људи трговци, а ти што искаш?!...{S} Помисли се на кога си керка!{S} |
| м; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, рече, — нећу!...” Е, зашто нећеш? — „Не |
| ај као какав мердивен, — један се качи, а други па слази“, та и с вас чорбаџије такој си је.{S} |
| ло нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у устима му горко и суво. {S}Једва је чекао да преста |
| бу си никога не пушта, а кад си искочи, а он си тури катанац на врата — ем кол’ки катанац!{S} Г |
| дном, оном првом, онамо куд она потрчи, а и не знају ни куд трче ни зашто трче — по том истом з |
| тога дана била све и сва у Замфировој, а тетка Дока у Маниној кући.{S} Дубоко у ноћ још се тал |
| ак гледа.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна шта да ради, ни |
| ог, а кад Мане дође у игрању према њој, а она га и не гледа, него само пући уста...</p> <p>А Ма |
| — „Па, зборе си, аџија не беше га туј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с кочије и с к |
| овој Зоне Аџиско; па бела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, реч |
| есет и више година била на гласу чочек, а сада је као неки анђео хранитељ и казначеј у овој дру |
| рамена, напред на прса, и заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради, као што опет и не зна к |
| и погледом пресекао; истресао би чибук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих |
| ај Насрадин-’оџа што ујутру садеше лук, а увече га чупаше и меташе под душек: „Што је моје, збо |
| ај чес’ чине.{S} Некња си беја’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Ге |
| којим ће је све улицама одвести у амам, а којим ће је, другим улицама, вратити из амама.{S} Так |
| не пијем; песну искам, песну не слушам, а све заради тебе, Зоне!...{S} У лов идем, <pb n="110" |
| бела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, рече, како мерџан-атеш!. |
| патролу — ласно за тој!{S} Ће се бијем, а ти сал да сеириш.</p> <p>Умирује је Мане и вели да ни |
| д ти кажеш, верујем.{S} Ја ћу да пијем, а ти памти, па наплати!{S} Наплати, брате! — А затим се |
| сата готова, па ја ће си туј причекнем, а суд и господин приседник ми неће побегне...{S} Пошеја |
| во рађено је, ако не баш с одобравањем, а оно са знањем хаџи-Замфировим.{S} Ах, да је оно старо |
| ба да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а оно искача мање!{S} Један дан убаво запанти дек сам с |
| те...{S} Манча де... искам да га женим, а он се, ете, рита, како магаре кад си неће самарицу на |
| мах пало у очи првим комшијама Маниним, а после и великом делу чаршије.{S} И како је који час п |
| нити се љути.{S} Стоје табле пред њим, а он чак и не слуша нити ређа; мисли његове и нису сада |
| њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се не чури, кеиф немам!...{S} А имам си дом т |
| ита је благо и погледа благим погледом, а сузних очију, Калина.</p> <p>— Па... нећеш да ми буде |
| зме за руку са којом другарицом својом, а најрадије и најчешће се узму за руку она и Генче Крив |
| али Манино име није чула том приликом, а целој ствари није поклањала никакве вере.{S} Она је з |
| ита, види тек неког где одмахује руком, а то му значи: „Не питај!{S} То ми је мана да сам друже |
| n="22" /> Носио се лепо и радним даном, а утолико лепше недељом и празником.{S} Кад обуче оне њ |
| баџи-Петракија да онако уради са сином, а и сад га још једнако храбри и саветује да што дуже ис |
| и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребацили и дирали га, он би се бранио да м |
| еч, па сада поче достојанственим тоном, а и не гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — |
| {S} Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за домаћина смејаше ли кој да |
| ерџан, зубе као бисер, струк као фидан, а сва је била оно право „злато материно”.{S} Она је та |
| га дана у недељу био Мане врло суморан, а зато, опет, и није провео недељу као досада што је об |
| ква...{S} Мори, ти слизаш низ мердивен, а мој Манча се топрв качи...</p> <p>— Бре-бре-бре! „<hi |
| ван.{S} За пасом му револвер прикривен, а више њега свилен везен јаглук просипа пријатан мирис |
| а је само рањен; по једнима лако рањен, а по другима тешко — тек шта је жив; бори се с душом и |
| има, ете, ники што није чорбаџиски син, а њој гу па много мило за њег’... а њојни викају... неј |
| прајим? — вели уздржавајући се домаћин, а сав блед од љутине.</p> <p>— Мори, и насред чаршију, |
| ти је да држи и калфу.{S} Дућан му пун, а поруџбина сваки дан.{S} Некада у оном малом дућанчету |
| упе, а на овуја ми кеиф да пијем тутун, а оне си седе дом, па ако су поубаве и побоље оди овуја |
| тако и сада, док је викао цифре, викао, а сада поче онако.</p> <p>Викну Нацко:</p> <p>— Маџарск |
| оним комшијом преко сокака разговарао, а тај разговор био је за водоноше као она Скила и Харив |
| није било, али је испало изненада ово, а ово је за њу било нешто скоро још горе!{S} Знала је о |
| чак издалека опазило оштро око његово, а знао је и све хаљине њене <pb n="63" /> које су боје, |
| на време своје и чуђење и задовољство, а Мане се удубио у посао, па ради, али се крадом испод |
| ружични” наравно)!{S} И не прође много, а свет га види лепо избријана, с подбријаним вратом, ом |
| unit="subSection" /> <p>Не прође много, а ево чорбаџи-Тасе.{S} Био је подаљи рођак, падао јој к |
| џи-Петракија!{S} Јер није прошло много, а трећега дана од измирења рано ујутро читаше изненађен |
| сам последњи пут...{S} Ако ништа друго, а оно бар да скине са себе одговорност, да заглади онај |
| по чаршију и по ма’але.</p> <p>— Туго, а што си зборе?</p> <p>— Лошо си зборе, Ташано.</p> <p> |
| ма је пресео ручак; Замфир није ни сео, а други нико није онда ни смео.{S} Све је враћено натра |
| знала мајка Јевда, јер Мане није хтео, а други јој није смео казати то.{S} Јевда је чула, исти |
| о и нада се да ће опет бити што је био, а засад се теши тиме што је испекао овај свој садашњи з |
| {S} Од свију момака он је најлепши био, а у колу најбољи играч, а према свирачима најгалантнији |
| овај цери...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га задуго није опазио!{S} Каква брука!{S} Бар да н |
| из дућана.{S} У њему је пет дана радио, а шестог, у суботњи, пазарни дан, пазарио с околним сељ |
| ебрном ланцу, који је Мане сам израдио, а на главу кад накриви фес, шајкачу или астраганску шуб |
| и амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћали из амама - он се смешио.</p> <p>Са |
| а весела, блажена — румен је сву облио, а крупне црне очи светле јој се од суза, од силне среће |
| Отац Замфир је с њом врло мало говорио, а тетке и стрине боље и да нису, јер чим зину и отворе |
| аси: „Ја сам цуру молио и лепо говорио, а сада је дошло време - цура моли мене!“</hi> </p> <p>Ј |
| песму чуо, ни од кога је песму научио, а још мање је смео да се љути, јер је та песма и сувише |
| ихо искашља, па се крене и пође полако, а за њим пође и Васка, млада женица која се силно проле |
| рав као бик. — Легни си и поспиј малко, а ја ће ти веће пратим јутре „записи” оди дервиши из Ле |
| — по Мамут-агу (он си иде саг у Турско, а скоро ће се врне оданде), па да гу, рече, однесе у Пр |
| укали испод стрехе, кандило догоревало, а он још седи и размишља о страшној синоћној јави и још |
| два сиромашка, реци, погурају се мало, а по новинама се распричају надугачко и нашироко: „Јуче |
| иском био је отресит и пажљив на одело, а то је још више и притврдио служећи у војсци, и то, ка |
| све потанко исприча и оно што је било, а тако и оно што треба да буде, и наравно да ју је одма |
| акој вика, збори, када ништо неје било, а оно дођи к ноћи и украдни гу... ће те чека, па, вика, |
| гова распаљена будна машта, шта бунило, а шта варљиви санак створио!...{S} Све је то чудновато |
| м, све то избегавање њу је мало бунило, а онима је мало помогло.{S} Јер Дока је увек умела нека |
| ог самога тога што се то доиста десило, а још више због тога што се то, нађавола, десило у прис |
| тешио се што се само на речима свршило, а није добио, као што је могао, ниједну столицу у главу |
| , у недељу у свиленим фустанима у коло, а у понедељак завргну мотику преко рамена, па певајући |
| т, ама сал туј пуче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чорбаџиске куће што си кутају од свет.. |
| жао што се растајемо?</l> <l>Растајемо, а не састајемо!...</l> </quote> <p>страховито му тутње |
| свемоћан, да што он каже то је казано, а што заповеди да ће бити и послушано.{S} Па ипак није |
| радознала женска, могла и инстинктивно, а и из дугог искуства, сазнати о чему је реч била...</p |
| шко и досадно.{S} Све јој беше досадно, а најдосаднији јој се учини баш онај Манулаћ — кога је |
| ричати све то било би и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста је само споменути да их је било с |
| поменула нису биле згодне за ово чудно, а помало и опасно предузеће, јер или је била плашљива, |
| како да каже — да ли је лепо или ружно, а најмање би се смео кладити и тврдити да ће се из тог |
| је јасно било и оно расположење Манино, а сетила се и покојног Ђорђије, оца Манина, да је и она |
| .{S} Говори се двојако, и овако обично, а и у стиховима.{S} На оно прво могли су вешто и одгово |
| <hi>бећарско вече</hi>”.{S} Па све то, а и што је данас целога дана у свечаном руву — све је т |
| е пристати да је убију него да каже то, а заклела се и у очи Гмитраћа, грнчара, вереника свога! |
| иновно гутати оне мале поседе.{S} Зато, а и стога што је мислио да народу треба прво извојевати |
| вара: „За кога, море, газимо ово блато, а побратиме?!...” А бацао је око — није шала, толики тр |
| па раде.{S} Калфа Коте звиждуће нешто, а шегрт Поте се занео у посао, па се у један мах забора |
| ни!...{S} Ми си зборимо за друго ништо, а ова, погле гу, куд га искарује!...</p> <pb n="92" /> |
| јале две верзије: једна, да је погинуо, а друга, да је само рањен; по једнима лако рањен, а по |
| ересовао и прибележавао све што је чуо, а после — не могући се ни сам снаћи у том хаосу и лавир |
| а у чекмеџе два по пет динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, ја си нађо сал једно!{S} А |
| Седи си у дућан и гледај си твој пазар, а овој су наше женске работе...{S} Ти да видиш што ће т |
| . {S}Есапим и треба да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а оно искача мање!{S} Један дан убаво |
| из махале.{S} Мане дао Циганима динар, а Нацко баштованџија и они други дадоше мање — по стопа |
| е викаше, како се презиваше? — Коритар, а његов па татко, како га зваоше у чаршију?{S} Врти-ваг |
| подаљи рођак, падао јој као неки девер, а она њему као снаја.{S} На њега се Јевда обраћала увек |
| рими, каже: хвала, и смеје се на ексер, а на девојку одмах и заборави...{S} И он је сад ту, дош |
| оћу око које ври живот и чује се жагор, а они, скривени у тој самоћи, уживају, јер знају да их |
| арање нема!{S} У војску терају сас зор, а у женидбу — јок!</p> <p>— Ели је, зар, у Београд беге |
| е, вера што ни смиће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега Халила!... |
| у да истражују ко је протурио тај глас, а више их је занимало од куда да толики тако упорно твр |
| интереса, па он њима не тражи интерес, а они њему, опет, ни главно не враћају...{S} Тако је до |
| ”!...</p> <p>— Ти си имаш твој занајат, а ја си па мој...{S} Седи си у дућан и гледај си твој п |
| .{S} Татко ти имаше пријатељи сијасвет, а ти си жмијеш неженет и губиш си младос’ са селски зве |
| з Србије.{S} Изван куће је био поносит, а у кући нежан.{S} Оплакала га је и искрено ожалила Јез |
| ми жене убаво што је и кој је Манулаћ, а кој па Манасија Кујунџија, и што си може кад ’хоће... |
| аћ више.{S} Мајка каже: мој је Манулаћ, а <pb n="84" /> отац каже: није него мој; мајка каже: т |
| > — понавља мали Манулаћ олизнув носић, а турио прст у уста, па се стиди.</p> <p>— Аха, магарен |
| ну меку и тиху септембарску јесењу ноћ, а већ пре тога стигао јој је поздрав и вест да се то у |
| — викну Ташана, па се ухвати за главу, а после се умири мало, па поче: — Ете, како може да си |
| кад је Манча викне да понесе дади алву, а она се окрене и само исплази језик на њега, па продуж |
| и брзо чешљајући у ред дотерују браду, а затим се <pb n="137" /> журно крећу на свој посао; жу |
| а оне не смеју од мушких ништа да кажу, а могу се смејати до миле воље, — то толико...{S} Гледа |
| се продавају, а мустаћи се сал давају, а не продавају — и стаде очински мило гледати обе муште |
| же, тој има.{S} Белензуци се продавају, а мустаћи се сал давају, а не продавају — и стаде очинс |
| дни се овамо љуљају, а други им певају, а други онамо играју, а Цигани им свирају.</p> <p>Скупи |
| којом се обично деца смеју и забављају, а девојке се окупе око њега, па изјављују да су у њега |
| где се загрљени момак и девојка љуљају, а друштво им пева: „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!“ |
| иду па љуљају друге или се сами љуљају, а они са нишаљке иду и хватају се у коло.{S} Дође мало |
| лних љуљашки, па једни се овамо љуљају, а други им певају, а други онамо играју, а Цигани им св |
| није играла. {S}Гледала је како играју, а није испуштала из очију Ману и Калину; гледала је как |
| други им певају, а други онамо играју, а Цигани им свирају.</p> <p>Скупио се свет.{S} Кога ти |
| тише се међу играче.{S} Цигани свирају, а играчи играју и певају:</p> <quote> <l>Нане, кажи тај |
| и он на овај џумбус.{S} Сви га дирају, а он опет ником не остаје дужан.{S} Девојке га зову и п |
| гледима, којима је сретају и испраћају, а и по песмама, у којима се име њено спомиње или које с |
| ију, та да мућка!” Тако се једни смеју, а други љуте.{S} Само Мане нити се смеје нити се љути.{ |
| е су сви похватани и осуђени на робију, а међу њима и она, Хермина.{S} Тиме је та фатална брачн |
| дно много пропатила због тога од свију, а највише од оца, који дотле није ништа знао, и коме су |
| све је то појурило са сокака у авлију, а околни комшиски зидови пуни начичкани радознала света |
| и, и један дан одија сас њи по чаршију, а јутредан неће да ги обуче...{S} Ја си мислим: зар ће |
| ке, море! — зовну Зона измећарку своју, а ноздрве јој се силно шире на напрћеном носићу њеном.< |
| нила ни много полагала на лепоту своју, а ни на то што је чорбаџиска ћерка.{S} Али сада, као де |
| о их стегне <pb n="58" /> у своју шаку, а срце јој силно бије у грудима и страх је неки ухвати |
| !” па му дају ливених ексера пуну шаку, а он одлази задовољан и церека се на нове ексере.{S} Та |
| ти бидне убаво!{S} Зашто да узмем нику, а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а?...</p> <p>— Мо |
| оди на недељу-две дана тамо на чифлуку, а друго — време је да се, вели, и та деца мало ослободе |
| ћи, и она стоји ту држећи Гену за руку, а када Мане пође, одлазе и оне кући.</p> <milestone uni |
| ет љуби их у руку и извлачи своју руку, а оне опет: „Па поздрави се, ете, и на тетку Доку!” па |
| аслонила би се тада на белу своју руку, а другом би се играла са дугим и бујним курјуком својим |
| си је”, рече, „богат сас паре и бруку, а некој сас здравје”, рече, „и са севдах; па такој је”, |
| subSection" /> <p>Кад је свршила школу, а било јој је тада дванаест година, задржали је код кућ |
| о што је намислила за сутра, за недељу, а тога је дана гледала само да се никако не састане ни |
| е с неба, тихо вече се спушта на земљу, а из грла срећна и весела млада света разлеже се кроз т |
| ...</p> <p>Или опет тако ради у дућану, а посао навалио као никад; ради, удубио се у посао, мис |
| — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако исто...{S} Прекодан се сваки час тек |
| , свршио какву мало крупнију поруџбину, а таквих је, како који месец, све чешће и све крупнијих |
| м теткама и стринама, гега у прошевину, а уши му се црвене од тешка стида.</p> <p>Нешто тако мо |
| ама.</p> <p>Пустише ченгије да измакну, а после се и сами разиђоше...</p> </div> <pb n="193" /> |
| Мане, а други да је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не ваља!{S} Стога је породични савет решио |
| с њом, да је види!{S} А кад се сретну, а он се учини као да је и не види, па хита крај ње, као |
| ; једаред је погледа и загледа се у њу, а опет другом неком приликом пређе преко ње тако равнод |
| о Миланче; ухватио се за теткину сукњу, а девојке и момци напали га, па га резиле, веле му: „Их |
| у — ће гу украдну.{S} А ти си ћутиш ту, а имаш си такво убаво краљско име!...{S} Јазук, Миланче |
| невјенчано.{S} Живе на саблазан свету, а највише на саблазан оним честитим и мирним суседима.{ |
| у акшамско време; они чукнуше у порту, а она си искочи, та јала у кочије!...{S} Па ем што она |
| јом кад најрадије дели зрно на буњишту, а према којој је опет охладнео, па је тера од себе; даљ |
| чудно већ само то што је банула у кућу, а још чудније што је на тај начин затворила врата, јер |
| миндерлуцима унаоколо и све срчу кафу, а понеке и задиманиле као мушко.{S} Тетка Дока пије и к |
| Милисав, држећи на доњој усни цигарицу, а у исто време правећи нову, — па зато и лајем толико.{ |
| ” — како би они тамо рекли за шипарицу, а и она је њега познавала још из тих раних својих годин |
| у се тепам и карам заради нашега Манчу, а ви јок!!...</p> <p>— Ја-гу, што си збори! — кара је П |
| гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје далеко! |
| одговара Васка. — Ако имаш Бога и душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ко је |
| а.</p> <p>— ...{S}Оној му треба за кеф, а ово <hi>наше</hi> па за паре... и што иска да си улег |
| а није хтео ништа да одговора ни одмах, а кад је још разабрао да г. Ратомир хоће да га метне у |
| та што гу треба веће?!...</p> <p>— Ех, а ти па бајађим не знајеш, бата-Мане, зашто!</p> <p>— Ж |
| и стаде извлачити бројеве и викати их, а цела кафана слуша и меће зрно на таблу.{S} Тек мало п |
| ишљаше сећајући се њега и речи његових, а седећи усамљена, засипана јесењим лишћем, на доксату, |
| пушкарања; било је и мртвих и рањених, а међу последњима и сам стари несрећни отад лепе и нева |
| или се бар искашљао пролазећи крај њих, а сад их није ни приметио, иако су се кикотале гласно и |
| за сељанчицама, кад би прошао крај њих, а на Зону није више ни мислио, или, боље рећи, мислио ј |
| периоде пића: од пива је сачувао трбух, а од жупског вина стекао нос црвене, као бакар, боје.{S |
| су за паре и еспап, како један трговац, а не кута паре по авлију и по таван, како, ете, мачка ш |
| тој, брго дом.{S} На сопче му катанац, а њега га дом нема „Причекни си малко, рече ми жена, ће |
| риву дафину!... — викну и удари у плач, а за њом одмах удари у плач и Ташана, мајка Зонина, и с |
| е најлепши био, а у колу најбољи играч, а према свирачима најгалантнији.{S} Увек је стопарац да |
| ара полиза, па си не знадо’ за тај реч, а оно, пази колицно је, па веће знаје!{S} Бре, бре, бре |
| пише, просто једна жаока умочена у жуч, а и он сам се често с уздахом изражавао да „пише крвљу |
| то ги ти каза отоичке...{S} Коју искаш, а мен’ ће бидне право...{S} Све су си убаве...</p> <p>— |
| ри и он с други Цигани; стануја зурлаш, а она ченгија му жена!... (Даде си једну ногу на првога |
| је старији, кој млађи; кој је големаш, а кој си је па фукара!...{S} Млађи одаваше чес’ на стар |
| да имаш убаво унуче... шебека ћеш имаш, а унуче јок! — рече и љутито залупи врата за собом и ос |
| јој тихо Таска, ако у теј године нећеш, а ти када ћеш?!</p> <p>— <hi>Било је!</hi> — прошапта 3 |
| очи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, рече, како мерџан-атеш!...{S} Ех, рече, пуст |
| баво...{S} Јеси!...{S} Ти да се ожениш, а она да те куне!{S} Тој да си дочекам, црна мајка!</p> |
| де дахире Дудији, нек’ она купи бакшиш, а она се повуче, ућута, и гледаше кроз прозор у мрак, у |
| син, а њој гу па много мило за њег’... а њојни викају... неје, ете, прилика.</p> <p>— За мен’ |
| агент што је осигуравајућога друства... а може ласно да си останем и девојка...{S} А, једна ли |
| татка ми остаде кућа и лојзе и њиве... а ја си и сам јоште купи и спечали.{S} Знајем си; занај |
| пињама под мишком, и џавељају и галаме: а препарандисти с књигом под мишком, бритвицом о куку и |
| — Тражи си, дете, прилику спроти теб’; а наше старовремско — беше веће!...{S} Што да те турају |
| оној: „ни лук јео, ни на лук мирисао“; а то ће поштованим читаоцима јасније бити тек у идућој, |
| Ете, жална је што је чорбаџиска керка; а има, ете, ники што није чорбаџиски син, а њој гу па м |
| етрве и заове, тако да никад није сама; а и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој |
| него удари опет кроз неке друге сокаке; а накривио фес, па га кићанка све бије и куцка по плећи |
| о је увек или мајка или тетке и стрине; а кад се уда, онда опет свекрва, јетрве и заове, тако д |
| о батаљене муштикле и олупане табакере; а сада, у овом другом, израђује и боље и скупље ствари, |
| колико још има да прође док га закалфе; а чим постане калфа, искијаће први шегрт — мишљаше фата |
| ас наши <hi>стареји</hi> нас не питаше; а саг нас па наша <hi>деца</hi> не питују! {S}Тој ти је |
| Аџиски у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне |
| Мане опет слабије прекодан долази кући; а и кад дође, боље да не дође, јер је пргав и џандрљив. |
| ко до мрака, и тада се тек вратио кући; а да тога дана ништа није уловио, чак ни пуцао, није ва |
| је у трофејима као сваки добар војник; а такав један не мали трофеј била је и она песма о њему |
| им у сандаци!{S} Срам ме и да ти кажем; а њег’, рече, не било срам да збере и скута све тој!!{S |
| л, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје далеко!” Ама стра’ ме да не |
| него се и зауставе и разговарају с њим; а кад се праштају, не може човек да сачека краја.{S} По |
| е нимало пикантан, чак ни интересантан; а то је просто стога што је тамо, у том свету, срамота |
| у!...{S} Ударија баксуз у кућу и дућан; а пазар мисечни стаде кол’ко пре недељни пазар беше!... |
| ушку по лојзе — како пољак ели пударин; а по сву ноћ му свире Цигани и играју <pb n="106" /> че |
| акав већи посао, јело у дућан доносило; а кад је што боље зготовљено, ишао би Мане кући и ручао |
| мајка ни, не пита: оћемо ли ели нећемо; а саг, кад сами стадомо „татко” и „мајка”, — саг нас <h |
| жи обојега пола, који се скуп зове оро; а том ће приликом већ помало моћи и завирити у душу и с |
| ни!...{S} Па, молим те, ујдуриши ти то; а ја знам шта је право...</p> <p>— Не бригај ти! — река |
| е тиче, не скакуће више с ноге на ногу; а кад улази на капију, она се увек, пре но што уђе, окр |
| ма, као што се обично деца ословљавају; а затим би је редовно запитао за њену старију сестру Ко |
| мери и шије фустане — она је за удају; а дечак, чим почне да криви ноге и накривљује фес на је |
| !” Понекад се и папучама у шали гађају; а чим уђе мушко, оне ућуте и упреподобе се, као да ништ |
| трговачком удовицом и ушао у пуну кућу; а Мане је, вели, тек нешто више: растапа злато, окива и |
| још неје у теј године!... <pb n="51" /> А својега сина напудија!...{S} И чорбаџиски, бре брате, |
| а ни украдну тета-Зону!” <pb n="119" /> А Зона силно бризнула тада у плач. — „Свирите, ништо, в |
| >„Родитељи, пазите на своју децу!”</hi> а и мото, које је гласило: <hi>„Ћуд је женска смијешна |
| а тесни сокаци, буџаци, <hi>ћутеци</hi> а т’мнина је, — па може ласно без фенер да се соплетеш |
| Шта ће <hi>странци</hi> рећи на то?!{S} А наше будне полиције ниоткуда, да нас, веле, поштеди о |
| на смејаше ли кој да улегне у кућу?!{S} А си домаћин дође, а измећарка си тури чивију на порту |
| слубио је, кад прође Зона Замфирова!{S} А затим би баталио посао, примакао би своју табакеру, н |
| ећ официр, као да му је тесак сабља!{S} А због тога ваљада и није се упуштао у озбиљне, „поштен |
| а Халила!...” И истин’ збореше жена!{S} А ја гу теке тагај топрв погледа малко боље Зону.{S} Па |
| лун и Филибе нема га јоште по-такав!{S} А ти — их што си брљива!{S} Младо, лудо, аџамија — ти и |
| а попију — нико паре њихове не виде!{S} А ја сам светски човек: ја хоћу добро да поједем, па, б |
| . и да се кара сас селске мечке оне!{S} А прилега ли на чорбаџи—Замфирово дете да си седи у дућ |
| рту!...{S} Нема доцна кући долазење!{S} А саг?...{S} Пантим у оној време, у годину једанпут ели |
| ље како сам удадена...</p> <p>— Бре!{S} А за кога се удаде?...{S} Кој ти беше човек?...</p> <p> |
| само да се сретне с њом, да је види!{S} А кад се сретну, а он се учини као да је и не види, па |
| а Персо, што ти се оди дете напраји!{S} А Митанча — што напраји?</p> <p>— Ешек!{S} Што ће праји |
| и иде како измећар, белосвецки ники!{S} А зашто, море, ти не обукујеш нове путине, викам му ја, |
| те ни видите па што се збори и чини!{S} А по ма’але пуца брука... искочила реч, иде прикажња, а |
| ћан и тражи краћи пут и пречи сокак!{S} А међутим и не оде у дућан, него удари опет кроз неке д |
| оће да ни напраји нику муку и резил!{S} А лудо је, лудо — па сто оке је лудо!! — Дено, — викну |
| уди се Мане.</p> <p>— Ешеку ниједан!{S} А што ми не збориш?!...</p> <p>— Што да ти зборим? — пи |
| новаца, као да није чорбаџиски син!{S} А ако понесе, он колико понесе, толико и врати, — некад |
| атворим дућан, ја си нађо сал једно!{S} А код чекмеџе долазимо сал ја и он, ники други!{S} Е не |
| ућа, па ће му, вели, то чинити чест!{S} А сем тога, то му је и дужност, причаше јој Мане, јер с |
| ац!{S} Голем како катанац на магазу!{S} А кључ си тури у џеп, па си иде!{S} Куде си иде, што пр |
| .. <hi>Части</hi> ми моје, — не бих!{S} А није мало кад се човек у <hi>своју част</hi> закуне.. |
| абицу Кермину!{S} Тој ли је ред?!...{S} А татко што да праји?!{S} Узе си на брата дете, рече: „ |
| а ника!...{S} Па бива ли, мајке?!...{S} А убаво си рече наш, ете, Божин дунгерин: „<hi>Две</hi> |
| витка и лепа Зона хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то силно љутило, понос јој вређало.{S} Јер, док |
| чиниш ништо лошо, ама — неје ред!...{S} А да си имаш домакицу, е, тој веће на друго прилега!{S} |
| ће да му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} Много лошо, Бога ми ти казујем!...</p |
| е у новине, та како кучку резиле!...{S} А за оно па што те питујем, демек, за доцна кући идење. |
| кад видо’ што је брљив — батали!...{S} А што па има девојчики, што су пристасали за удавање, — |
| а и тагај то не бива пред чираци!...{S} А ти што радиш саг?...{S} Харчиш такој и губиш си младо |
| а си брез фенер идем преко сокак!...{S} А саг!...{S} Судија, бре брате, чиновник, ели приседник |
| а мен’-ми се не чури, кеиф немам!...{S} А имам си дом тесте бре, ем повеће и поубаве и поскупе. |
| .{S} А из очи ги, ете, тој четим!...{S} А ја си веће убаво знајем заради кога ми тај чес’ чине. |
| Ех, много данас мука па за дућан!...{S} А питујеш ли: <hi>што си има</hi> у дућан?...{S} Како о |
| у убава, све на татка и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш на крило!...</p> <p>— Их, цр |
| војке, сина немаш, — бригу немаш!...{S} А мен’ ме изеде оно моје пцетиште!”</p> <p>— А ти, вика |
| скочи!{S} Каква му је она тетка!?...{S} А кад буде ништо зорт, ја ћу се тепам и карам заради на |
| и!!...{S} Лудо, што да гу прајиш?...{S} А ја што да зборим и да се карам с будалу?{S} Покупи си |
| Е, тој ти је саг алис и сас мен’...{S} А саг ће убаво и видиш и разбереш зашто ти, демек, тој |
| {S} Купи му штифлетне а-ла-франга...{S} А домакица ми збори: „Море, Таче, ћути си, па рекни: {S |
| оже ласно да си останем и девојка...{S} А, једна ли ћу сам ја <hi>таква!?</hi>”...</p> <p>Никад |
| коју му је донела и предала Васка...{S} А од силна смеха разглавиле му се вилице и остале тако |
| ро, па да могу конкурисати с њима...{S} А мени отпадали нокти на Горици; то јест, није баш мени |
| ..{S} Много ми, ете, мило за њума...{S} А за њума ли, Зоне, купујеш ту алвицу?...</p> <p>— Јок! |
| навађа га отац да још једном каже...{S} А, што је саг за паре?{S} А... како га рече?</p> <p>— < |
| <p>— Доцна си се присетила, Доке...{S} А за Зону имамо си веће прилику! — вели Уранија. — Кој |
| обијем катанац и улезнем у сопче...{S} А у собу, што ће да видим: мој срам!...{S} По дувар, бр |
| силну лупу срца и да га не опази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, и блеђа но <pb n="118" /> и |
| г сама удадни за њег’: удовица си...{S} А што па ти тол’ко смићеш?</p> <p>— Е, ја сам си тетка |
| под мишку, — тој му ручак у дућан...{S} А и дућан па што му је!...{S} Какав му је?...{S} Дућан |
| срамују да за Манчу, ете, питују...{S} А из очи ги, ете, тој четим!...{S} А ја си веће убаво з |
| } Калина ће си дочека своју срећу...{S} А ја си па искам и тражим моју...{S} Неје писано за мен |
| је била подужа, пакосна и заједљива.{S} А потекла је од једног кујунџије дошљака, коме посао ни |
| к само уситне кад прођу испред њега.{S} А чине се као да га и не гледају, него гледају право пр |
| није нигда и никуда макла без њега.{S} А он је то и заслужио, јер је, и онако мали, већ био де |
| и ухвати од Мана, али га ипак гледа.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу уђе још већи страх, и |
| гиране ципеле, у које једнако гледа.{S} А Мане је гледа неданимице и нетренимице.{S} Притиснуо |
| о друкчије, а оно макар као епизода.{S} А што је Мане <pb n="54" /> напослетку изишао чак и као |
| последица бедног шегртског положаја.{S} А вукао је шамаре преко целе године.{S} Сем првога дана |
| е бањаше се ни па збореше сас овеја.{S} А ове — ама знаш како ми чес’ давају, како ми лацкају! |
| лски, за злато ласно нађе кујунџија.{S} А онај <hi>чапкун</hi> зар је прилика, он, кријумчарски |
| телом и душом био лепота од човека.{S} А и сам епитет, управо епитети, сведоче то.{S} У чаршиј |
| зе преко каквог брвна, преко потока.{S} А оне старије и познатије, оне матроне што носе лагиран |
| у гомилала, једна другу потискивала.{S} А причати све то било би и дуго и досадно, а и излишно. |
| и тиме друштво у неприлику доводила.{S} А имала је обичај да оно што каже упорно брани, па и да |
| излазила, или, боље рећи, силазила.{S} А и кад је долазила, владала се потпуно чорбаџиски.{S} |
| жуте сатинске сукњице са цветићима.{S} А никад сама није ишла: увек је око ње било бар пола ту |
| ако и кусајте.{S} Она сумња на Мана.{S} А Мане, опет, како су чули, не да се ни опепелити да је |
| је он чуо и научио од мајстор-Мана.{S} А после, баш да је све заборавио калфа Коте, није треба |
| дана Зону у госте којој од сестара.{S} А имала је три зета у околини.{S} Спреме је у П*, па та |
| чиме ће се увеличати кућевна вечера.{S} А други, који такође рано затварају дућан, али који не |
| на силна ћеманета, зурле и дахирета.{S} А Мане се све више склања и повлачи у крај, и све тужни |
| био; шта је он могао чути?{S} Ништа.{S} А Зона и Васка биле су ту, али оне неће смети никоме <p |
| одмах осећа да му треба и домаћица.{S} А и сви му повлађују, сви га хвале да је добра прилика |
| свако чудо за три дана”, вели народ.{S} А Мане је био син тога народа, у кога је постала за уте |
| и празник.{S} Зона у соби до њихове.{S} А оне седе и шапућу — чуде се што им нема никога.{S} Ни |
| пак није хтео ништа силом да добије.{S} А после, њега и није вређало то како су о њему мислили |
| хамама, па да све то изнесе напоље.{S} А то је сасвим умесно било, јер, ако и даље остане то т |
| еднако суче своје танке црне брчиће.{S} А још кад видеше да се Мане и не осврће чак ни на полиц |
| анаест година, задржали је код куће.{S} А и није свршила ни сву основну школу, него само три и |
| аде јој све, ама све од аз до ижице.{S} А Дока је не само заплашила, него и вешто питала: поста |
| доњој вилици, док му једва састави.{S} А он се дере: „Уа, уа!”</p> <p>А Мана облио мртвачки зн |
| био ни принети њеном челеби-Ђорђији.{S} А већ и сами им надимци казиваху то — беху то све нека |
| а, ништа му не вели, него иде школи.{S} А кад је Манча викне да понесе дади алву, а она се окре |
| нити су је водили, кад су куда ишли.{S} А ако су је баш кадгод и повели, то је увек било после |
| спустила и поређала доле по калдрми.{S} А тек по одајама!{S} Какав раскош и какво шаренило!{S} |
| је чуше, — сви су били као утучени.{S} А песма је гласила:</p> <quote> <l>На порту сеђаше то З |
| ка невеста ће ги обучеш и одиш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бре, научи да си тако збори? — |
| је собом у Л*, другој њеној сестри.{S} А боље да није ни долазила, јер и овде је она проклета |
| полако осећати и по томе се владати.{S} А и да није сама осетила то, имао би ко да јој то каже. |
| смети никоме <pb n="116" /> казати.{S} А сачувај Боже да је још ко ту био! {S}Пуцала би му сут |
| да пати, а не зна још од чега пати.{S} А пријатна јој та самоћа, која је заклања од погледа ук |
| ве то, није могао снаћи и разабрати.{S} А све је то било и дошло отуда што се хтело судити и за |
| ништа: морали су слушати и оћутати.{S} А мало које вече да им не прође поред куће гомила калфи |
| , уколико је желео да јој се освети.{S} А на освету је једнако мислио од онога вечера од растан |
| ра или прексутра ствар свршена бити.{S} А да је мајка ћерки поверила то, није, мислим, нужно ни |
| чи се то никад није могло приметити.{S} А чезнуо је за њом, те како чезнуо, — само је био јогун |
| бучеш нове путине?{S} Он си па ћути.{S} А домакица ми Персида, кад виде што ће искочи једно теп |
| ражи, чорбаџи-Петраки, да ти рекнем.{S} А, рече, твој ’леб једо’, ти ме изведе на селамет, — па |
| весели и проџумбуси мало с друштвом.{S} А то је било онда, кад би, на задовољство и своје и муш |
| еве, или нека помогне влашћу својом.{S} А паша му се правда, обећава, а што обећа, то ће и испу |
| падаху и одрицаху се сродства с њом.{S} А тек како је било Зони и онима што долажаху!{S} Шта је |
| <p>Тога дана је Мане био сав блажен.{S} А како и не би, кад му се целе недеље од тешког дерта н |
| ш и питају га где се толико задржао.{S} А он се извињава <pb n="133" /> — каже да се задржао зб |
| шта он мисли.</p> <p>Мане је ћутао.{S} А кад мати навали на њ, он јој рече да није то баш тако |
| кад потруди своје чудо и господство.{S} А за ситније ствари утолико му је лакше било.{S} Сваку |
| /> око, свуда види само господство.{S} А тек унутра, у кући, у претсобљу, шта све човек може д |
| увек послушан и особито пажљив био.{S} А Јевда ћути, трпи, и плаче кришом. {S}И то је тако тра |
| ет батаљивао рад, устајао и одлазио.{S} А чуло се и да је прошле вечери, по старом обичају, био |
| ико се он на то <pb n="32" /> љутио.{S} А кад пролази махалом, сав женски свет, и жене и бабе, |
| чка, као што је то одвајкада научио.{S} А чим је он прилегао, целом кућом је одмах овладао неки |
| знајеш моју муку, па си збориш тако.{S} А, истин’, рече, ја сам кабает, много сам, рече, кабает |
| и, држао је да још није све пропало.{S} А надао се успеху, јер је спремио терен.{S} О Мани се л |
| је загледају и разгледају јој одело.{S} А она у богатом и шареном венчаном оделу. {S}Пустила ду |
| нисала и да је суђено и писано било.{S} А кад се Манулаћ отимао и споменуо да сада нису пређашњ |
| неколико дана само о токе говорило.{S} А да је прича углавноме порасла у обиму и детаљи јој се |
| једну девојку, да с њом поведе коло.{S} А она се стиди, хоће од стида да прогута ону мараму кој |
| Што он напише, то је било написано.{S} А и то му је не један рекао да је његово перо, којим он |
| је из стенографских бележака вађено.{S} А које мишљење мислимо да неће бити на одмет, кад од је |
| ћива, али јој мајка никако не да то.{S} А Зона се растужи обично тада и говори о смрти.</p> <p> |
| може богзна како похвалити то место.{S} А најпосле, ако јој се баш и не јави срећа, а оно је и |
| допуштени односи — и све тако нешто.{S} А кад сиротиња, што не може да се формално узме због тр |
| ико бољи од њега да буде Мани девер.{S} А сем тога, тако ће се узети да је остао момак и да оно |
| рилика за њу, док не постане официр.{S} А дотле се трудио да јој бар падне у очи; зато је и про |
| бориш!? — рече прекидајући разговор.{S} А затим метну шубару на главу и оде љутито.</p> <pb n=" |
| рокљуви већ ко је протурао тај глас.{S} А затим зовну још Зону, да се опрости и с њом.</p> <p>— |
| ће бити јесенас, нека буде вечерас.{S} А ваљда је и суђено и писано да то тако буде.</p> <p>За |
| је испекао овај свој садашњи занат.{S} А шта му и треба више?{S} Млад је, здрав је, грлат је; |
| да се све отимају да до њега играју.{S} А Манча је био већ на гласу као момак и играч.{S} И мал |
| не, да не купи комшилук на ту бруку.{S} А она га и не слуша, него се обрецује на њ, вели му: „А |
| ђере, у свету Богородицу Габровачку.{S} А сем тога, — причала је Уранија — и то је имало нешто |
| како им је зар писано да се и узму.{S} А да то не би био први случај, нити какво чудо да се ор |
| о тамо где се оро игра.{S} Ту стану.{S} А обично и најрадије стану на какав басамак или камен — |
| да спијеш код тету — ће гу украдну.{S} А ти си ћутиш ту, а имаш си такво убаво краљско име!... |
| ила је тетка Таска и уверавала Зону.{S} А то се помало могло и веровати, јер Мане је доста чест |
| може да се сети где је изгубио капу.{S} А у могућности је да држи и калфу.{S} Дућан му пун, а п |
| н је у то доба већ обично у кревету.{S} А срећа што није био, јер и без тога доста је бруке и с |
| ед Ташаном како нерадо оставља кућу.{S} А тако исто му нису веровале ни за оно да ће продати чи |
| и рекли, свршио у једном окатренућу.{S} А пре тога би сам почистио метлом испред дућанчића, зад |
| о, тако кажу, кад је о сиротињи реч.{S} А кад се <hi>господа</hi> потуку с амбрелима, да све пр |
| ће не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре, ћопек-сене, што си не обучеш нове путине?{S} Он |
| Та што... ако сте, демек, чорбаџике?{S} А зашто има онај реч: девојачка су врата свакому отворе |
| ом каже...{S} А, што је саг за паре?{S} А... како га рече?</p> <p>— <hi>Оскудација!</hi> — пона |
| ци, што неће више код мајке да ноћи?{S} А њој очи пуне суза и готова је да заплаче.{S} Крај ње |
| се враћа кроз сокаке и буџаке кући?{S} А кад га је овај зачуђено запитао:{S} Нашто све то, и о |
| и да Манулаћ нема ни форму за девера! — А како је имао форме за младожењу?! дира је Мане и дово |
| памти, па наплати!{S} Наплати, брате! — А затим се окрене клијенту, па настави: — Не бригај ти, |
| ерке, па ниједна да му не рекне: јок! — а он си —- ешек ниједан! ожени сас белосветску и изгуби |
| к и трандафил и дафину да ми посадиш! — А мајка плаче, ударе јој сузе на очи, па је јури папучо |
| да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стануја пишман!...{S} Па да си разбереш да неје ни |
| посмешило се дете...</p> <p>— „Дете”, — а виде ли како уме да збори и што иска да пазари?{S} По |
| е за његове године?!{S} Деда се вика, — а погле шта праји!{S} Бела глава, бре, брате!” ипак је |
| а дор чу то, — настави плачући Таска, — а мене-ми се ноге отсекоше, па како да несу моје ноге!. |
| ва игра,, која се уз ту песму играла, — а та је песма:</p> <quote> <l>Игра оро код гробљиште,</ |
| ељанчицама, које се загледају у Мана, — а био је врло леп — па и не умеју одмах да кажу зашто с |
| е јелек и гуњче, опет маслинове боје, — а све у силном гајтану — па се притегне траболос-појасо |
| е нема, — ама ће да праћа на рисјане, — а брука и тој...</p> <p>— Зар чорбаџика?...</p> <p>— Ле |
| та када си виде што ништо неће бидне, — а она си уфати свет...{S} Кој гу знаје куде је саг!...{ |
| чи се да се дигне, али већ не могаше, — а у том се и пробуди...</p> <pb n="123" /> <p>Беше гола |
| о стра’ ме; рече ми да ће да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стануја пишман!...{S} Па |
| онај увек готов био на такве ствари, — а Мане је исти отац...</p> <p>Силно је оптуживала сина, |
| ој спреми нешто, да га добро запамти, — а за то је опет морало доћи ово што је дошло, и припове |
| Та један дан у недељу, рече ми један, — а беше код мен’ јоште у турцко време калфа, — ништо лош |
| хоћу си, Јевдо, — рече чорбаџи-Таско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам ту |
| к калфе почеле певати, и то тек соло, — а овде је већ и шегрти певаху, и то у хору: у дуету, те |
| вет кардаши и побратими; ће изгинемо, — а теб’-те неће давамо!...</p> <p>— Јок!</p> <p>— Зашто? |
| свој махали, ако не и у свему граду, — а главати и чупави шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти |
| p> <p>— Ама, имам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла!</p> <p>— Е, што си имаш? — пит |
| вели Јевда, само да је скине с врата. — А саг, иди си па легни; преспиј си малко, Доке...</p> < |
| па изгледао с њом на челу као инорог. — А какво је само сребрно кандило израдио за Светог Панте |
| Замфир, па не може никако да се сети. — А, мајка... како ти се зваше?</p> <p>— Бела! — одговори |
| врши хаџи-Замфир и пружи му цигарлук. — А ја ће пратим за њума — додаде, — кад буде готова...</ |
| — Туго-о-о! — викну Јевда преплашено. — А за што га турише?{S} Неје чиновник, та да се карају?! |
| цигару, сркну из филџана, па настави: — А мен’ ми дође ништо жал’, па си зборим у памет: „Ех, ц |
| грчка! — развика се Дока, па заврши: — А ти, Ташано, подај си дете за онога Манулаћа, берем ће |
| Кој ће те такву, без курјуци, узне?!” — А Зона јој одговара: „Мори, глај си посла, нане, — <hi> |
| та да прилега”, рече, „на младожењу?” — А што је па теб’-ти криво за Манулаћа и за мустаћи? збо |
| ља, па светак, па недеља, погледам ја — а он си јоште иде у поцепане путине!{S} Чорбаџи-Петраки |
| /hi> потуку с амбрелима, да све пршти — а они само укратко пишу: „Били смо”, веле, „очевици јед |
| има од ваши што си беоше први трговци — а саг, звонари и клисари, па пале прангије кад слави Па |
| ...{S} Онакву лепотињу веће у мој век — а ја сам си жена убавачко стара — јоште не видо’...{S} |
| резили, рече, твој Митка.{S} Чуја сам — а убаво разбра’, — рече, јучерке на ноћ, куде неке бело |
| ане, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, тво |
| p> <p>— Па ћути!</p> <pb n="80" /> <p>— А што мисли кад си ћути?</p> <p>— Е, кој гу знаје!...</ |
| аџиска ћерка!...</p> <pb n="55" /> <p>— А што је па теб’ ти за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу |
| је чиновник, та да се карају?!</p> <p>— А кој знаје!{S} Ама <hi>ништо</hi>, стринке, напрајише |
| .</p> <p>— И она си је здраво!</p> <p>— А ти што работиш?{S} Здраво ли си?</p> <p>— Здраво сам |
| од татка ми заради Митка?!...</p> <p>— А збори си нешто за мен’?</p> <p>— Па... ете... збори: |
| не каза, ни те па питује?!...</p> <p>— А што кој да ми казује, кад си сама све знајем, и све в |
| ?</p> <p>— Е, кој гу знаје!...</p> <p>— А може ли да поје?</p> <p>— Па и поје...</p> <p>— Е, шт |
| ми треба пазар и муштерије!...</p> <p>— А што ће да ручаш, кад си не пазариш?! — прекиде га зај |
| аво ли је?</p> <p>— Здраво!...</p> <p>— А чорбаџика, што работи она?...</p> <p>— И она си је зд |
| си прочетеја што је писано?...</p> <p>— А ја си... — вели збуњено Мане — ете... искам... ако је |
| што?</p> <p>— Несмо прилика...</p> <p>— А ти, имаш си прилику?</p> <p>— Имам си... — вели Зона |
| ..</p> <p>— Па... ће да има...</p> <p>— А шта је?{S} Од какав си је ред?{S} Е ли чиновник, офиц |
| а доносила ти абери од Зону...</p> <p>— А, ти ли си, Васке, девојке?...</p> <p>— Ба, несам више |
| алина. — Несам за вашу кућу...</p> <p>— А, за оро ли си?{S} Ах, што си па девојче за оро!... — |
| а да си има траву стискавац...</p> <p>— А саг јоште има, побратиме, да нађемо једнога кочијаша. |
| </p> <p>— Лелее! — хуче Јевда.</p> <p>— А татко му Петракија тури га у новине и рече: „Од данас |
| е испратила до авлиских врата.</p> <p>— А кој си је? — запита Зона радосно.</p> <p>— Е, ела сам |
| е! — рече Замфир и диже обрве.</p> <p>— А што па?{S} Ако не узне из вашу кућу — ће остане нежен |
| ком за ударено место на глави.</p> <p>— А, бре, ешеку ниједан — пита га калфа Коте, — какво пој |
| де сва малаксала на миндерлук.</p> <p>— А ја дор чу то, — настави плачући Таска, — а мене-ми се |
| мах из тих стопа Мани у дућан.</p> <p>— А, такој ли је? — викну му тетка-Дока још с врата улазе |
| сле дуже паузе, запитаће Мане:</p> <p>— А... ете...{S} Зоне... здраво ли је?{S} Што работи?</p> |
| ’ ме изеде оно моје пцетиште!”</p> <p>— А ти, викам, зашто га испусти? „Дрво се, викам, савија |
| о сас две криве гране, па једну за теб’ а другу за мен’, црну тетку, да се бесимо, зашто живот |
| море, да му прикачимо на реп тенџеру?!” а трећи прихватају <pb n="122" /> радосно и предлажу јо |
| де... у сукњи; из јучерашњег друштва!” А он се сећа, смеши се и каже да га се то баш ништа не |
| „Овим шором, Лазо, еј, девојака нема!” А побратим Пајица му одговара: „За кога, море, газимо о |
| , а све полетело на њега, и виче: „Уа!” а он сваки час пада, па се опет диже и опет бежи.{S} И |
| кне: „Еве, тој ти је за куче у чашире!” а он тада полете и викну на њу из свега гласа... {S}Трж |
| аво краљско име!...{S} Јазук, Миланче!” А дете их слуша, и гледа час у њих час у Зону, па се см |
| ик, пореска глава, плаћам, бре, порез!” а затим опет: „Ај си, келешу ниједан, теб’ ћу те гледам |
| -ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га питају коју ће да узме, а он каже: „Све по авл |
| њему: „Море, ’хоће, ете, да га женимо!” А он обори главу, гледа устрану, стиди се, али не порич |
| тугоо, куче у чашире фатило се у оро!” а други почели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледања и њего |
| ћи: „Лелее”, или пуштајући звуке „ццц!” а то све Зона, наравно, да и чује и види, па јој тешко, |
| ече ми жена, ће дође <hi>дете</hi>!...” А за тој па да ми је!” реко’ гу ја, та си узе једно сик |
| ре, газимо ово блато, а побратиме?!...” А бацао је око — није шала, толики триумфи! — и на Зону |
| <hi>тенџеру</hi> јоште, да понесе?!...” А Манулаћ све скаче од радости и смеха, држећи тенџеру |
| и јевропејски трговац, галантерис’!...” А ја си сал ћутим, — збори си Петракија — па викам:{S} |
| у, па се смеши усиљено и виче „јок!...” а после постаје озбиљније, па тек силно затрепће очима, |
| и саг бидне снајка у овеј покладе!?...” А лепе, па убаве што су — лелее, Јевдо, очи да си не ск |
| дом?”; трећа: „У лојзе ли гу уфатисте?” а четврта баш загрди питањем: „Ели гу <hi>сас џандари</ |
| ши за џеп и пита: „Шта имам да платим?” а келнер само каже: „Немате ништа; плаћено је”, а кад о |
| ко један рече: „Што се смејеш, будало?” А затим појурише кола као холуј брзо крај чесме, пуне с |
| ер тамо, на Истоку, раније се и сазрева а раније и стари.{S} Чим девојче почне да гризе доњу ус |
| же без ње; она је само за њега створена а он за њу!{S} И један дотицај коленима испод стола, и |
| офицерску прилику; еснаф спроти еснафа а трговац спроти трговца иска прилику, демек; <pb n="10 |
| ика, дете турцке путине; иска штифлетне а-ла-франга да му, ете, купиш!” — Што бре, ешеку?{S} За |
| ете, знаш како је!{S} Купи му штифлетне а-ла-франга...{S} А домакица ми збори: „Море, Таче, ћут |
| /> <p>Ручао би како кад, некад код куће а некад — и то чешће — би му се, нарочито кад има какав |
| дари га једном песницом одозго по глави а другом одоздо по доњој вилици, док му једва састави.{ |
| ај крај, као да смо у централној Африци а не у цивилизованој Јевропи...{S} Шта ће <hi>странци</ |
| и-ич-не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам |
| је пан-Франћишек почео с концертирањем а свршио са циганском дружином, у којој чини чудан конт |
| свима кућама где се целе недеље радило а недељни дан жељно очекивао.{S} Стари Замфир легао да |
| е га кући; под једним пазухом носе кесу а под другим нешто купљено успут, чиме ће се увеличати |
| нско и погледају, акамоли разговарају. (А и да није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер |
| ели: „Гено, мори, ја се нећу удам!...” (А и Гена њој вели да се и она неће удавати.{S} И обе мл |
| саху Замфирови, било би лако: дегенеци (а можда и сургун) му не би фалили, али је Србија, за фу |
| воје брчиће и пусти извештаченим басом (а говорио је обично са пола уста): „А јој, побратиме, п |
| Зоне нигде не беше, нико је није видео (а чудно би им било да су је и виделе!).{S} Опазили су с |
| је Манулаћ седео пред дућаном и пушио (а пушио је ретко: дваред или триред у години сетио би с |
| ико пута узимао преко крила неку пушку (а сви су веровали да њоме очекује некога и питали га је |
| рихватише и жене и стадоше клети Манчу (а зна се да је женска клетва страшнија и бржа и савршен |
| ама и романима.</hi> </p> <p>После овог,а ствар се брзо развијала и крају приводила, — брже нег |
| љиште,</l> <l>И у оро Катаринке,</l> <l>А до њума млад наредник,</l> <l>Леле, туго, млад наредн |
| ти и задовољства.</p> <pb n="190" /> <p>А Мане седи са кардашима и весели се.{S} И нико, сем Ми |
| њигу да си чети...</p> <pb n="94" /> <p>А Мани мило.{S} Брани се још неко време, пориче, спомињ |
| ми песну запој!...</p> <pb n="89" /> <p>А Васка запева:</p> <quote> <l>Излегох да се пошетам</l |
| l> <l>За наше комшијче!</l> </quote> <p>А Мане и Калина су комшије!...{S} То јој паде на памет, |
| ама ћу га пробудити!...</l> </quote> <p>А кад би устао, потрчале би одмах на доксат, да га посл |
| туго, млад наредник...</l> </quote> <p>А на таквим местима се увек десе и понеки странци, поне |
| авни јунак ове приповетке.</hi> </p> <p>А ако се Зона поносила што се свет за њом окретао, могл |
| а Коте, — какво појење у дућан?!</p> <p>А шегрт Поте га гледа блесасто, и пипа главу, и гледа д |
| му паша — и ствар је свршена!..,</p> <p>А и паша је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир |
| та и без алву слатка и блага!...</p> <p>А Зона само прћи уста и не одговара ништа; стоји као св |
| и да се ипак на земљи налазе!...</p> <p>А као што је био добар играч, тако је био добар и певач |
| !{S} Ела, испеци ни две кафе!...</p> <p>А газда Таче седе и поче:</p> <p>— Ете саг ми, Јевдо, д |
| време, — беше му, бата-Таско!...</p> <p>А бата-Таско уздахну и прихвати:</p> <p>— У старо време |
| ерка пада ли далеко од кладу?...</p> <p>А Мане му се куне у пушку, која га никад није слагала, |
| Нацко:</p> <p>— Маџарска буна...</p> <p>А сви мећу зрно кукуруза на број 48.</p> <p>— Фузија... |
| не гледа, него само пући уста...</p> <p>А Ману стегло нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у |
| ј си је његово петалско знање...</p> <p>А наша „Трша”, ете, и „Кундака” опуштиле жално главу... |
| све јасно, јасно као дан било...</p> <p>А тако је некако баш и било.{S} У кући Замфирово| доист |
| за два гроша од кетену алвицу...</p> <p>А Зона се креће љута, ништа му не вели, него иде школи. |
| њој даљини и висини од „фукаре”.</p> <p>А то је било једне недеље, баш Беле недеље, кад је по т |
| говора са својих ноћних подвига.</p> <p>А у исто време кад је кудила Ману, хвалила је оног Ману |
| остави рад, па га само погледа.</p> <p>А Поте се занео као тетреб, па продужи оним својим танк |
| р и протест посетитељака хамама.</p> <p>А то је било онда кад јој је Јунус-агина ханума једном |
| треба и да освета буде извршена.</p> <p>А Митанче још једнако живи одвојен од родитељске куће.{ |
| лећи силу и моћ чорбаџи-Замфира.</p> <p>А та сила долазила је од силног богатства његовог.{S} Њ |
| <p>Калфа Коте не доби одговора.</p> <p>А није требало да га пита ни где је песму чуо, ни од ко |
| ке!... — додаје и погледа у оца.</p> <p>А родитељи га гледају пуни милоште, а из погледа им се |
| тако издавали њено расположење.</p> <p>А затим се подигоше све с миндерлука, Дена им већ окрен |
| епота — теферич још пријатнијим.</p> <p>А Мане је волео да теферичи.{S} Простре ћилимче, које б |
| овова околних кућа негде далеко.</p> <p>А Васка би тада запевала ту песму, у којој је Зона виде |
| р и господин начелник живе лепо.</p> <p>А то је најлепше објаснио неки господин Милисав Јеконом |
| <p>Тако је говорио хаџи-Замфир.</p> <p>А имао је и право!{S} Није он то онако напамет говорио. |
| тави.{S} А он се дере: „Уа, уа!”</p> <p>А Мана облио мртвачки зној.{S} Стегло га нешто у грлу, |
| — Татко кој ти беше?...{S} Ђорђија! {S}А иверка пада ли далеко од кладу?...</p> <p>А Мане му с |
| !{S} Ја ги сал гледам, па си сеирим! {S}А туј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу, па, рече: „В |
| вник — сас двеста гроша мисечно!!... {S}А фрајла Кермина поседе си малко; чека, белким, да се и |
| ке!{S} Да се поломе служејећи ме!... {S}А ја си седим, па, како пашина мајка, примам си чес’ и |
| ло доцније, кад се сви играчи скупе. {S}А дотле проводе време како ко зна.{S} Неки играју <pb n |
| , увек, само на Зону хаџи-Замфирову. {S}А она је знала за то, па као свака ванредно лепа, а уз |
| и по тетке и по стринке на ноћување... „А да беше тагај туј, рече Петракија, — ћа с оно сикирче |
| ом (а говорио је обично са пола уста): „А јој, побратиме, пусти ме да умрем!...” па иде даље др |
| затворених врата, само зачуђено пита: „А... мајстор Манча — нема ли га?” или: „Манча, нема га |
| лешу ниједан, теб’ ћу те гледам”, или: „А ти си па нека девојка!” и томе подобни разговори.{S} |
| уј? или други питају мало потсмешљиво: „А, јоште ли га нема.?... <pb n="138" /> Јоште си зар сп |
| и од другу, ама си мислим у мој памет: „А, рипчики!{S} Да се истепате ви за тој, викам; ја, ако |
| рече, може ласно гуја да те изеде”. — „А ја си, рече Петракија, уфати’ таг ники стра’ и зорт; |
| е да га питује...</p> <pb n="49" /> <p>„А ја си — рече Петракија — кад ми рече човек тој, брго |
| о...{S} За малко време...</p> <p>— Како аа малко?</p> <p>— Па до „голем нишан”, а после кој да |
| ене по коју стару љубав своју.</p> <p>— Ааа, Мало, — рекао би, кад је сретне, — куде ти је убав |
| певуше је.{S} Чак и прозаични ћир-Моша Абеншаам певушио би је кад би што добро продао, или кад |
| итујеш, бата-Мане, од кога, си је, ете, абер и поздравље?</p> <p>— Па тој си је твоје знање.</p |
| ј да си дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па после сал тол’ко да поживејем кол’ко |
| ти муштулугџија, Ташано!{S} Сас црн ти абер дођо’!...</p> <p>— Ћути си, не збори! — викну Таша |
| ђе, па те чекам одамно...{S} Имам један абер за теб’, и поздравље...</p> <p>Мане се тихо искашљ |
| Васка... лагала ли је, кад ми је, ете, абере доносила, и зборила, ете... „Поздравила ти се Зон |
| ре праћала?...{S} Васка што је доносила абере од теб’ до мен’?...</p> <p>— Мори, — рече досадно |
| ме!</p> <p>— Е, што си ме таг лагала и абере праћала?...{S} Васка што је доносила абере од теб |
| била у Хаџиске измећарка, а доносила ти абери од Зону...</p> <p>— А, ти ли си, Васке, девојке?. |
| историчари и микроскопичари, биолози и абиолози, филолози и математичари, — ови последњи с грд |
| угуткине боје и понео скупоцени штап од абоноса давало му је свечан изглед, и укућани су однеку |
| уражан је, дрзак је, има пуно тих лудих авантура, а што је овде најглавније, ћосав је и има неж |
| т као човек који лако суделује у таквим авантурама, па зато је једнако на епитимији по манастир |
| азило преко многих широких басамака.{S} Авлија пространа.{S} Испред куће мања баштица, такозван |
| грао под њим, и то под толиким истим! — Авлија је сва била у цвећу.{S} Као и сви на Истоку, и М |
| рже силан смех, од којега се тресла сва авлија и висока трокатница богатога хаџи-Замфира.{S} Са |
| <pb n="14" /> <p>Иза куће је пространа авлија, а иза ове дубока башта с капиџиком у црквену по |
| се ноћни лавеж из мирне хаџи-Замфирове авлије бестрага далеко чује и распознаје.{S} Лепо се ух |
| ише високу капију, још се из чорбаџиске авлије чуо кикот и смех, и слушао га Мане, који је, као |
| ају налуне или папуче преко калдрмисане авлије, и једна по једна стрина или тетка долази, с рук |
| осите чорбаџиске кћери, које се чуло из авлије.{S} И страшна му беше и сама помисао на то како |
| на клупче, чувао веш, кад се суши преко авлије, хранио живину, и знао увек тачно колико има пет |
| Дена им већ окренула налуне и папуче ка авлији, и ове поново, онако стојећи, још једаред изређа |
| ибају, па се сија по чорбаџи-Замфировој авлији као да су се сунца спустила и поређала доле по к |
| и где је опет комшиска снела у њиховој авлији.{S} Све је он то знао и имена свима њиховим и мн |
| кока погреши, па снесе јаје у комшиској авлији, или обратно, кад је и где је опет комшиска снел |
| кву на јутрење и на краће молитве.{S} У авлији неколико кошева, пећ за хлеб, штале за коње и ве |
| ан повукао се неопажено у један ћошак у авлији и одатле, скривен од очију свију, гледа сав тај |
| фир показа Зони ону липу пред капијом у авлији.{S} Само дотле, рече јој, сме ићи; ни на авлиска |
| спремане за зимницу, кад се то сушило у авлији; он је држао конац, кад би га намотавала на клуп |
| гатства чорбаџи-Замфировог.</p> <p>Ту у авлији су чељадске собе и кујна.{S} Кујна је по правилу |
| купио, па прекрилио све одаје, доксате, авлију и сав сокак; на све стране само оро видиш — једн |
| од силна смеха који је све обухватио, и авлију, и комшилук, и сокак.{S} Сви се тресу од силна с |
| ају коју ће да узме, а он каже: „Све по авлију и по сокак”.{S} Сви се смеју, и веле: „Лелее, лу |
| , како један трговац, а не кута паре по авлију и по таван, како, ете, мачка што си кута...{S} С |
| ају; јер све је то појурило са сокака у авлију, а околни комшиски зидови пуни начичкани радозна |
| јемо, кој ће побоље да прерипи кочије у авлију там!” Али се никако не сложише. <pb n="127" /> М |
| бица низ високе камене степенице доле у авлију.{S} Води је Сотираћ, Манулаћев брат од тетке, ко |
| </p> <p>— Неје...{S} Неје искачала ни у авлију!{S} Трећи дан веће...{S} Мори, <hi>зашто</hi> ме |
| гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — Чиновник, ете, иска чиновничку, офицер офицер |
| на Бит-пазар, где игра оро; или у неку авлију или неки пошири ћорсокак, где се момци и девојке |
| веза.{S} Једино кроз капиџик у комшиску авлију или преко сокака што је умела и смела сама поћи. |
| еш како лете, да се посатру, девојке на авлиска врата; понека се забатрга, <pb n="67" /> па јој |
| S} Само дотле, рече јој, сме ићи; ни на авлиска врата не сме више сама, без неког од старијих, |
| а, извиривао кроз прозоре, истрчавао на авлиска врата и радознало их гледао, и кад су ишли тамо |
| у си! — прекиде га љутито Зона и залупи авлиска врата за собом, оставив Мана напољу.</p> <pb n= |
| ављују се и попови, застану за часак на авлиским вратима, ваде грдне чешљине и брзо чешљајући у |
| и бабе, одају му чест: устају с прагова авлиских врата и остају тако стојећи — с мало погнутом |
| вели Мане Зони, која га је испратила до авлиских врата.</p> <p>— А кој си је? — запита Зона рад |
| Мане нуди Калини да је допрати до њених авлиских врата, а она га благодарно погледа, али га ипа |
| игоше се да иду.</p> <p>Пробудише стару Аву, која је пре четрдесет и више година била на гласу |
| си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се волемо за удавање и венчавање, а за друго јо |
| е удам за онога ћелеш-ефендију Исидора, агент што је осигуравајућога друства... а може ласно да |
| дођу и понеки трговачки агенти, понеки агент осигуравајућег друштва или трговачки помоћници из |
| се увек десе и дођу и понеки трговачки агенти, понеки агент осигуравајућег друштва или трговач |
| сио само муштиклом коју је извезао Ибиш-аги, или табакером у газда-Гана, или сребрним прстеном |
| > <p>А то је било онда кад јој је Јунус-агина ханума једном приметила:</p> <p>— Па ти, чорбаџик |
| се што им нема никога.{S} Није дошла ни Аглајица, да им исприча и рапортира све што се десило з |
| S}А туј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу, па, рече: „Виде ли, Доке, што је, рече, убаво овој |
| збори ми господин начелник, — по Мамут-агу (он си иде саг у Турско, а скоро ће се врне оданде) |
| , утучен и несрећан као из раја изгнани Адам што је погружен стојао пред затвореним еденским вр |
| {S}Исправку му је написао баш онај исти адвокат буџаклија, који је и непријатељу његовом написа |
| во...</p> <p>— Не бригај ти! — рекао му адвокат пружајући келнеру чашу и питајући га која је. — |
| афански џепарац.{S} Зато је нашао неког адвоката буџаклију и замолио га да се заузме, рече, за |
| задржао због писања неке жалбе и давања адвокатског савета.</p> <p>Одмах настаде већа живост.{S |
| својој парници, о суду <pb n="96" /> и адвокату.{S} И баш кад су се оне тако чудиле што им нем |
| дају да живимо! — тужио се тај господин адвокату. — Они живе — будите Бог с нама!{S} Ништа не к |
| слободе, бацио се на правну струку.{S} Адвоцирао је, слао дописе, постављао по новинама питања |
| еб једо’, ти ме изведе на селамет, — па адет је да ти кажем; зашто, рече, може ласно гуја да те |
| боту оди тој твоје <hi>„дете”!</hi> Нов адет да видиш!{S} Саг младожење, ете, спремају бошчалук |
| нам.{S} Зашто саг искочија ники <hi>нов адет</hi>, па ники саг воде и <hi>после</hi>...</p> </d |
| и пантим...{S} У наш варош, — тај си је адет...</p> <p>— Питујем, — вели Ваче Шаторче, — зашто |
| чиште, ама ме не целива у руку, како је адет у њега.{S} Обуче ги, и један дан одија сас њи по ч |
| ође си други земан; заступи други ред и адет, — говорила би му Јевда. — Тражи си, дете, прилику |
| ршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо живување — све ни, бре брат |
| .{S} Ето, заб’равија сам зар онај стари адет, па искам да знам.{S} Зашто саг искочија ники <hi> |
| давало на науке?!...{S} Откуд ви па тај адет и тај памет?...{S} Што?{S} Што бре?... {S}Да си на |
| свога Манулаћа као најлепши и најмилији адиђар свој, и зато се није нигда и никуда макла без ње |
| трала за најлепши и најскупоценији свој адиђар, тако је исто и Персида сматрала свога Манулаћа |
| ишао из моде, — потрпа на себе све њене адиђаре, па се огледа на великом огледалу и хода по соб |
| ним и немилосрдним натписом: „Ретур!{S} Адресант се не налази у месту!...”</p> </div> <pb n="16 |
| названи — била је судбине једног рђаво адресованог писма, које лута из места у место, па се, ц |
| лаћају — и признаде јој све, ама све од аз до ижице.{S} А Дока је не само заплашила, него и веш |
| /l> <l>Синоћ сам ти долазија,</l> <l>По азбашче пошетаја,</l> <l>Алов јаглак изгубија.</l> <l>А |
| но вино, —</l> <l>Зашт’ га не пијем?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам чарне очи, —</l> <l>Еј, |
| ло лице, —</l> <l>Зашт’ га не љубим?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам русе косе, —</l> <l>Еј, |
| неће више бити онај негдашњи!... — Хе, ’ај’ иди си, — вели јој, — па се поздрави на мајку...{S} |
| чише све на њу. — Кој те је зваја?!... ’Ај’ си дом!...</p> <p>— Кој да си иде дом?!{S} Ја ли?! |
| ва, плаћам, бре, порез!” а затим опет: „Ај си, келешу ниједан, теб’ ћу те гледам”, или: „А ти с |
| слуша, него се обрецује на њ, вели му: „Ај си, келешу ниједан!{S} Овој си је наше женско знање! |
| {S} По неколико се пута рукују и вичу: „Ај’ са здравје!”, али не пуштају одмах руку: држе га ду |
| а у реч и повуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом да си идемо!...</p> <pb n="76" /> <p>Било је |
| татка му!...</p> <p>— Што ће начиним?! ’Ајде и ти, па, нане, како си тој па збориш!? — рече пре |
| едан, ама убав, мерџан-атеш у лулу ми! ’Ајде, па ће ти поиграм у свадбу! {S}Хахаха!” смеје се ч |
| /p> <p>— Мерак! — прекиде је Ташана. — ’Ајде, како збориш ти па то?!... <hi>Мерак</hi>!...{S} З |
| — тол’ко што је лепотиња!...</p> <p>— ’Ајде ћути си, несрећо! — обрецну се Јевда на њу. — Неје |
| а му зборешем, ама ме ич не слуша!... „’Ајде, вика ми он, ћути си, Доке!{S} Тебе ти ласно, рече |
| је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде да прерипујемо, кој ће побоље да прерипи кочије у |
| је ни до редакције и експедиције, ни до ајнлегерке, него до уредника, јер је — писало је у лист |
| пша од лепше, а међу њима најлепша мала Ајша, најмлађи и најомиљенији чочек, која болује од сев |
| у и гледаше у њу.{S} И тек кад му приђе Ајша с дахиретом, трже се из сањарија, заграби шаку сто |
| не мрсим?!...</l> </quote> <p>Узалуд је Ајша кокетовала!{S} На друге очи, друге косе и на друго |
| p> <p>Весеље се продужило ипак, иако је Ајша тужна била.{S} Још се певало, свирало и бесно и ст |
| енгије прихватише; запеваше и Ђулсефа и Ајша, пратећи песму ударањем У дахирета.{S} Запеваше он |
| паре?</p> <p>— Неје за паре реч! — вели Ајша стојећи и очекујући још, као и досад што је уз бак |
| >тол’ко</hi>... — рече јетко и зловољно Ајша.</p> <p>— Мало ли је? — запита је Мане. — Зар тол’ |
| ерас Мане није поручивао ништа.{S} Зато Ајша даде знак Дудији да запева ту песму.{S} Дудија зап |
| мињување...</p> <p>— Ее, — уздахну тихо Ајша, — видо’ веће ја...</p> <p>— Е, тол’ко! — рече Ман |
| дија донела амо чак из Мостара, а чучук-Ајша је најрадије и најлепше певала, јер се цела песма |
| су отпевали ту песму, добијала је чучук-Ајша лепа бакшиша и још лепших речи и погледа од Мане и |
| их не гледам?!...</l> </quote> <p>Чучук-Ајша га погледа сањиво својим страсним великим бадемаст |
| /> <p>— <hi>Било</hi>, Ајшо!...</p> <p>Ајша само превуче руком преко чела и остави га, даде да |
| </p> <pb n="192" /> <p>— <hi>Било</hi>, Ајшо!...</p> <p>Ајша само превуче руком преко чела и ос |
| изантема. — Тој ти је последње од мен’, Ајшо, за игре што ми играше, за песне што ми појеше... |
| Мане...</p> <p>Ни сада не погледа Мане Ајшу, ни њено бело лице, ни њене дуге косе, које беше п |
| хирета богато спуштао, али ниједну — ни Ајшу, ни Ђулсефу, ни Дудију Бошњакушу — није ни погледа |
| име казује.{S} Није му се дало да сврши академију, да му мач буде оружје, али, као што видите, |
| же је неки официри, три фронтовна и два академска, а они опет нису баш ради да им дете иде у гу |
| ше вреде и од правих <hi>сребрних</hi>, акамоли од лажних оловних дводинараца!{S} Џумбусио млад |
| не осврће чак ни на полициског писара, акамоли на жандара, и да их чак и не отпоздравља — онда |
| емља, спава, и не зна ништа ни за себе, акамоли за лист”.</p> <p>Зато је похитао ради материјал |
| од тешког дерта није милило ни да седи, акамоли да ради у дућану, јер му је једнако била у паме |
| днути са стазе врлина ни сам црни ђаво, акамоли једна чедна и безазлена девојчица у пупољку сво |
| ке прескакати, а он их не би ни опазио, акамоли гађао!</p> <p>Већ је пао мрак кад је стигао и п |
| амота да се мушко и женско и погледају, акамоли разговарају. (А и да није тако, опет би дијалог |
| ести за собом ни једну јуницу на улару, акамоли најлепшу девојку, као што је Зона!... .</p> <p> |
| има ли мустаћи? — пита Зона. — Нећу га, ако нема мустаћи...</p> <p>— Па... ће да има...</p> <p> |
| S} Да се истепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена проста, убаво си знајем дек неје заради |
| и и украдни гу... ће те чека, па, вика, ако се зове „побегуља” — берем да знаје зашто се такој |
| а, ете, дете си, — вели јој тихо Таска, ако у теј године нећеш, а ти када ћеш?!</p> <p>— <hi>Би |
| ’ко сарафско чифутско сандуче...{S} Па, ако што је сиротиња — ама, берем да је момак кротак!... |
| јој у реч заједљиво Зона.</p> <p>— Па, ако дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’...</p> |
| t="subSection" /> <p>Све ово рађено је, ако не баш с одобравањем, а оно са знањем хаџи-Замфиров |
| ну — да купи пропалу вересију, од које, ако што пара скупи, да после купује кудељу и кускуне... |
| се напрајило тој чудо, реци ми, Таске, ако знаш?</p> <p>— Е, не знам ни сама си, Ташано, веће |
| како похвалити то место.{S} А најпосле, ако јој се баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајд |
| ашик на „Гаћанку”!</p> <p>— Ако, сине, ако... — вели му мајка гледајући га мило. — Тој си је њ |
| баџиска?! цикну Дока. — Знајеш ли, бре, ако дофатим саг ове нал’не (и показа му силне налуне пр |
| је, рече им Ставре Јаре:</p> <p>— Море, ако искате, може да украднемо све тетке, стринке, куме |
| ама!...{S} Новине, новинари, бре брате, ако ко Бога зна, ко једни најчеститији и једни, заиста, |
| ...{S} Кому ће да кажеш муке и дертови, ако на тетку си нећеш да кажеш?!...</p> <p>— Ама, што д |
| ајвећи кицош и мераклија у свој махали, ако не и у свему граду, — а главати и чупави шегрт Поте |
| плашено Мане на њу. — змија ће те уапи, ако напрајиш как’в ешеклак!...</p> <p>— Де, мори, — уми |
| вити, и они по чаршији и они по штампи, ако их буде било.</hi> </p> <p>Наравно да хаџи-Замфир н |
| тва свештенству: да ће их све обријати, ако се само још једном запева таково „Иже херувими!...” |
| кше ће се запушити уста лажи и клевети, ако се девојка проведе, и свет је тако види у кругу њен |
| па ко ће га тако свесрдно моћи дворити, ако не жена, та верна другарица и сапутница човекова?{S |
| талима пролазила туда. — Ћу те питујем, ако, демек, знаш да ми кажеш ништо...{S} Ели се, Мичо, |
| , стари пас Замфиров!...{S} Шта је ово, ако ко Бога зна? помисли Мане, па се само прекрсти од ч |
| под чадар да идеш? —</l> <l>Ако, дадо, ако, миралај ме зове</l> <l>Миралај ме зове, на татли б |
| Јевда после дужег размишљања. — Тугоо, ако је бегенисуваја нику белосветску, — у Нишаву ћу, ет |
| — чује се Васкин глас.</p> <p>— Та што, ако спије!{S} Код њег’ и не искам, веће код хаџику...</ |
| ље.{S} А то је сасвим умесно било, јер, ако и даље остане то ту при руци тетка Доки, ко зна шта |
| ане названи морао ући у ову приповетку, ако никако друкчије, а оно макар као епизода.{S} А што |
| е Аџиско да видиш и ти да сеириш, па... ако што неси мушко...</p> </div> <pb n="41" /> <div typ |
| ш, ти таг не вечераш...{S} Та, викам... ако искаш... — и ту подиже Зона глас и настави јачим гл |
| . — вели збуњено Мане — ете... искам... ако је, демек, к’смет... из вашу кућу...</p> <p>— Хе-хе |
| еш?...</p> <pb n="99" /> <p>— Та што... ако сте, демек, чорбаџике?{S} А зашто има онај реч: дев |
| и изложене пропасти, Мане му је рекао: ако је <hi>само</hi> то, да је за то најлакше!{S} Обећа |
| ако је ко крив, — крив ће бити Манулаћ: ако је где одведена, то је, вели, одведена Манулаћевој |
| } И он сам каже да је то лаж и клевета; ако је ко крив, — крив ће бити Манулаћ: ако је где одве |
| ми очи!{S} Ако, што неће да ме питује; ако, бата-Таско!{S} Та што да ми је па за тој?{S} Друго |
| ао, нити пак изнео тај глас за девојку; ако је ко то урадио, то није нико други него Манулаћ.{S |
| и стра’ за тој!{S} Неје, две ми очи!{S} Ако, што неће да ме питује; ако, бата-Таско!{S} Та што |
| — вели му Дока, — ич да неси жалан!{S} Ако, што ти не дадоше девојче!...{S} Та што па да ти је |
| неје ника белосветска...{S} Тугооо!{S} Ако тој буде, — што да прајим?!...</p> <p>— ’хоћу, ’хоћ |
| си ти сал мене, па ич не бери бригу!{S} Ако треба да се тепамо с некога, — па ће се и тепамо.{S |
| } Србија!...{S} Србија слободија!...{S} Ако за тој!{S} Нек’ си не пита, нек’ си избере што си м |
| ека си чини што си хоће и милује!...{S} Ако ми, рече, не дође саг у јесен у кућу — на пролет ће |
| м ти, зашто си ми <hi>аманет</hi>...{S} Ако искаш да се жениш, мен’ ми сал кажи...{S} Разбра ли |
| рани Дока.{S} Што си лошо зборим?...{S} Ако си прајим кеф, белким сас <hi>уста</hi><pb n="39" / |
| сам ћу гу, викам, однесем до њег’...{S} Ако гу он не буде екимин и доктур и не опраји гу, хоћу |
| , да је упита он сам последњи пут...{S} Ако ништа друго, а оно бар да скине са себе одговорност |
| улаћа и за мустаћи? зборим гу па ја.{S} Ако је к’смет, па побоље за Манулаћа него за Ману; пара |
| ми може да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се не чури, ке |
| епамо с некога, — па ће се и тепамо.{S} Ако треба да се бијем с патролу — ласно за тој!{S} Ће с |
| — Па поздрави се на даду Костадинку.{S} Ако ли, да гу понесеш малко пешкеш од мен’?...{S} Амет! |
| опомене их и да им миг за прошевину.{S} Ако што мисле, нека се, — да им каже — и пожуре, јер Зо |
| ила ти се Зоне и рекла да ти рекнем:{S} Ако ти је јоште криво на њојни стареји, — ласно за тој. |
| фир и диже обрве.</p> <p>— А што па?{S} Ако не узне из вашу кућу — ће остане неженет?{S} Мори, |
| л’жем те...{S} Оваква да се напрајим, — ако те л’жем! — рече и сави кажипрст као куку.</p> <p>— |
| ата-Таче!... — вели Јевда, и нуди га. — Ако ли једно кафенце?...{S} Доне, мори, Доне!{S} Ела, и |
| ће други да прати? — одговара Васка. — Ако имаш Бога и душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш |
| опет једну чашицу мастике, па додаде: — Ако искаш, Јевдо, ете, све да ти ти зберем један дан на |
| те, мерак и ашик на „Гаћанку”!</p> <p>— Ако, сине, ако... — вели му мајка гледајући га мило. — |
| } На њега и дрвље и камење!...</p> <p>— Ако си не бегендишеш у наш варош, ете, никога, што ти, |
| зову и саме удаваче <hi>„чича”</hi>, а ако још пусти и браду, њега сви зову <hi>„попе”</hi> ил |
| оваца, као да није чорбаџиски син!{S} А ако понесе, он колико понесе, толико и врати, — некад ч |
| ти су је водили, кад су куда ишли.{S} А ако су је баш кадгод и повели, то је увек било после ду |
| ни јунак ове приповетке.</hi> </p> <p>А ако се Зона поносила што се свет за њом окретао, могла |
| сложно салетеле Зону; и које чудо онда ако је Зона подлегла, попустила и постала друга — поста |
| е и сувише разговетно казао шта га чека ако то учини, јер га је само запитао кратко и хладно:{S |
| ф да пијем тутун, а оне си седе дом, па ако су поубаве и побоље оди овуја!{S} Ти си еснаф човек |
| на, па наставља даље мирним тоном. — Та ако искате прилику за ваше Зоне, е, ја си имам једну пр |
| Што се не закунеш?!... {S}Закуни се, де ако смеш и можеш!...</p> <p>— Ама де, несам, нане... ет |
| лађи свет и не пева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају.</p> <p>И данас, још |
| , вели, одведена Манулаћевој кући, па и ако је лаж, али бар изгледа, вели, вероватнија, јер је |
| /p> <p>Зато нађу да ће још најбоље бити ако пошљу на месец дана Зону у госте којој од сестара.{ |
| ...{S} И ја ћу такој напрајим...{S} Сал ако ти искаш, — ласно за све!{S} Ја си имам голему родн |
| еме, није налазио да је то тако страшно ако његова мезимица, његово чупе Зоне, недељом оде са д |
| <p>— Ех, — одмахну Мане руком. — Та што ако су убаве!{S} Оне ли су сал убаве?{S} Има време!...< |
| ној време, у годину једанпут ели двапут ако си искочим поради, ете, некуј послу у чаршију.{S} П |
| !” Било је, — ама у сто године једанпут ако искочи брука и резилак — ама ово саг почесто!...</p |
| нчу?{S} Наше си је дете...{S} Сам ћу гу ако се, кад минем кроз чаршију, сетим — сам ћу гу, вика |
| че, „и сас Зону и Ману”:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi>, рече, немаме,</l> <l>Ока и пол <hi>с |
| се збори у онуја песну:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi> немаме,</l> <l>Ока и пол <hi>севдах</ |
| ја,</l> <l>Алов јаглак изгубија.</l> <l>Ако ми га, драга, нађеш,</l> <l>Опери га, прати ми га</ |
| Сике, зашто под чадар да идеш? —</l> <l>Ако, дадо, ако, миралај ме зове</l> <l>Миралај ме зове, |
| S} Ништа не упамти што јој кажу.</p> <p>Ако је Замфир пошље по чибук и дуванкесу, она му донесе |
| b n="121" /> видео да пас води коло. {S}Ако ико, он се баш свога века доста наиграо и био колов |
| оза мене и збори сал, да чује чаршија. „Ако неје истина за данашњи сокак-лаф, па ће бидне!” реч |
| њи сокак-лаф, па ће бидне!” рече Дока. „Ако данас неје, ће бидне јутре.{S} И јоште гори резилак |
| не пита много, веће рече на татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу |
| сити гледања и његовог играња питају: „Ако ли, море, да му прикачимо на реп тенџеру?!” а трећи |
| више око Мана, коме су у последње време акције почеле нагло скакати.</hi> </p> <p>Прошла читава |
| с кардаши, и она ги, рече, причекала у акшамско време; они чукнуше у порту, а она си искочи, т |
| Мане на ту страну.{S} Погледа боље, кад ал’ коловођа није као друге коловође, него стари Жућко, |
| {S} Ама се вукујем и теглим с њег’ како ала с берикет.{S} Да чујеш сал”.{S} И стаде да прича:</ |
| бегендисување?</p> <p>— Зна си цела ма’ала, и сав град, — та ја да не знајем! — одговара Дока. |
| а ти гу украднем и даднем, ем сас какав алал!...</p> <p>— Ех, — грува се у прса Мане, — сал тој |
| Ни татко ми Ђорђија неје се оженија сас алал, демек, оди нанини стареји, веће сас зор; уграбија |
| рече на татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, ви |
| кад је к’смет?{S} Да гу дадосте <hi>сас алал</hi>, не би било саг, ете, <hi>сас арам и сас брук |
| вао их да приме: јер је та пара, каже, „алал-пара!” Због свега тога он је био радо гледан од мл |
| ечкала двојица, и после краће амалске и аласке свађе и грдње, и потукли и узнемирили читав овај |
| , него стаде размештати испред себе оне алате и пушташе густе димове.{S} После дуже паузе, запи |
| уже.{S} Ја си узедо’ с астал ону књигу, албум, па си гледам, преврћем листови, гледам слике, па |
| ецује се Зона.</p> <p>— Е, што гу треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!.. |
| салтоморталски, ускакао — био је дућан алваџије Амета. {S}Ту би свако јутро, кад је ишла у шко |
| стала Зона и куповала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ симит, у који би метала алву.{S} |
| ет!{S} Деде сеци за два гроша од кетену алвицу...</p> <p>А Зона се креће љута, ништа му не вели |
| ма...{S} А за њума ли, Зоне, купујеш ту алвицу?...</p> <p>— Јок! — обрецује се Зона.</p> <p>— Е |
| за марјаш врућ симит, у који би метала алву.{S} Тада би обично Мане испружио шију из оног њего |
| треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!...</p> <p>А Зона само прћи уста и |
| {S} А кад је Манча викне да понесе дади алву, а она се окрене и само исплази језик на њега, па |
| што! — одговара љутито Зона и стеже ону алву симитом.</p> <p>— Како ништо?!{S} Теке, истин’, шт |
| ете, у чашире кроз сокаци и по друге ма’але?!...” И готови су већ да потраже тенџеру, и измећар |
| — Што ће ми веће свет, и чаршија, и ма’але?!...</p> <p>— Па, ете, дете си, — вели јој тихо Тас |
| дите па што се збори и чини!{S} А по ма’але пуца брука... искочила реч, иде прикажња, а ја у зе |
| то се збори.{S} Што има, што нема по ма’але, и по свет, за <hi>тој</hi> си мислим и зборим!... |
| видоше</hi> и причаше ни; та саг по ма’але за ништо друго сал за тој се збори”.{S} Па како гу |
| на чорбаџиску керку у оро играње по ма’але...</p> <p>— Е, а зашто па играше?</p> <p>— Па теб’- |
| /p> <p>— Мори, брука по чаршију и по ма’але! — поче шапћући тетка Таска. — Она луда Дока зар је |
| ем, ето, што се поје по чаршију и по ма’але!...</p> <p>— Их! — викну калфа Коте и диже руку да |
| зборе си...{S} Зборе по чаршију и по ма’але.</p> <p>— Туго, а што си зборе?</p> <p>— Лошо си зб |
| .</p> <p>— Не слушај душмани моји по ма’але...{S} Несам такав, Зоне, како казују...{S} Ћу те сл |
| уражна је.</p> <p>— Што да тражим по ма’але, еве сам ти ја! — вели Дока.</p> <p>— Море, тето, — |
| екам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па после сал тол’ко да поживејем кол’ко од зајца о |
| у сал искам...</p> <p>— Па пуно ги у ма’але...</p> <p>— Пуно, ама за мен’ сал једна што је...</ |
| у оној њеној зеленој атласној бундици и алевим шалварицама, које су за два-три прста вириле исп |
| лену пругу од бундице и жуту од сукње и алеву од шалвара лепе и поносите Зоне Замфирове.</p> </ |
| пута рукују и вичу: „Ај’ са здравје!”, али не пуштају одмах руку: држе га дуже за руку и све н |
| лантериска радња код Без конкуренције”, али због његове сувишне галантерије према разним „бубња |
| > жандара, неки домина, неки „шеш-беш”, али сви чекају кад ће се томбола отпочети, а она не мож |
| и слутила шта је то што се с њом збива, али је и она пошла за гомилом, за старијима њенога пола |
| ћана...{S} Ту би најволела и да ноћива, али јој мајка никако не да то.{S} А Зона се растужи оби |
| ких врата, а она га благодарно погледа, али га ипак одбија и моли га загушеним гласом:</p> <p>— |
| вога века доста наиграо и био коловођа, али да је <hi>пас</hi> кадгод водио коло, тога се не се |
| ода узета, она је, истина, мало подужа, али, узета као роман, она је ипак кратка; јер она и ниј |
| Поте, никаквих других момака и чирака, али то је сујета мајсторске мајке што је тако рекла!)</ |
| ?! — умеша <pb n="37" /> се тетка Дока, али не доби одговора ни од једне из већа.</p> <p>Спомен |
| Кућа му је била у Јени-махали.{S} Мала, али лепа бела кућица с повећом баштом, са доксатом обра |
| најпре ишчуђавала, снебивала и отимала, али тетка Дока — онако како је Бог дао — подвикну јој и |
| ито Манине погледе!... {S}Не би играла, али кад виде Калину како је срећна и како се заруменила |
| ифлук.) Та ноћ је, дакле, мирно прошла, али је Ташанина радост ипак краткога века била.{S} Јер |
| куће у другим, опет свечаним хаљинама, али не оним маслинове боје, него у оним чоханим гугутки |
| куку и бригом за вратом, иду у групама, али не џавељају и не галаме, него иду тихо и ћуте и изг |
| не.{S} Иако су мало грамзиви за парама, али они воле и рахатлук, и време им није новац: зато ра |
| с надалеко.{S} Лепо се здрави са свима, али је, изгледа, мало замишљен, но ипак то није од нево |
| ојим страсним великим бадемастим очима, али Мане и не примети то.{S} Искапи чашу вина, али је н |
| грудима и страх је неки ухвати од Мана, али га ипак гледа.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу |
| екан, слатким послужен и кафа поручена, али кад је отпочео једним подужим уводом — који укућани |
| ац не уме казати, јер то ни сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — |
| е и не примети то.{S} Искапи чашу вина, али је не погледа, како је досад увек чинио. {S}Мисли њ |
| } Отворио је дућан пре неколико година, али га је затворио, јер је морао у војску.{S} Кад је от |
| тац...</p> <p>Силно је оптуживала сина, али само зато што је био Крстовдан уздржала се и није м |
| умешала, па не да.{S} Смеје се, истина, али га ипак брани, зауставља их и вели им: „Мори, ћорав |
| две ти очи!...</p> <p>Гледала их Зона, али замало; заклонише их и захватише међу се гомиле вес |
| Постављао му <pb n="153" /> је питања, али се, на велико изненађење своје, ни овде није корист |
| <p>Јевда је била жена још млада и лепа, али старога кова, „старовремска”, како би тамо рекли, о |
| и прстен.{S} Мане је изненадио Замфира, али и Замфир Мана. {S}Било је говора и о миразу.{S} Хаџ |
| Хаџи-Замфир спомену пет стотина дуката, али их Мане не прими, него одговори да ће он за толико |
| на Зона учена, није више онако умиљата, али је учена — врло учена, све на свету зна, носи чак и |
| он је био радо гледан од млађег света, али многим родитељима није се допадао поред свег његово |
| је каму за појас и готов био на свашта, али никако није могао да дозна ко је то написао, поред |
| који скиде брзо фес и скочи са седишта, али га Замфир поврати, узев сам столицу.</p> <pb n="174 |
| према њој: тешила је да то није ништа, али је и она кришом погледала и тајом плакала.{S} Ужасн |
| е, пориче, спомиње разлику између кућа, али попушта, помало и признаје, и мило му било да чује |
| и сама искрено да није до њега кривица, али када Зона спомену Докино име, — да је и она ту умеш |
| ји се више ничим не може оборити!{S} Е, али је то чорбаџиска, богаташка ћерка, њен отац и начел |
| идова како стоје подаље једна од друге, али Манулаћа нема ту — он се не смеје, него оне.{S} Ах, |
| е, нека каже.</p> <p>Тетка Уранија оде, али се не врати.{S} Нема је ни у понедељак ни у уторак |
| tone unit="subSection" /> <p>Дока пође, али се успут сети да је данас субота; остави то што је |
| кришом шаље и новаца и иначе га помаже, али отац, стари Петракија, још никако да се одљути: ник |
| женске полетеше на зид да чују шта је, али кад разабраше да је чорбаџија силно нешто љут, разб |
| сврши академију, да му мач буде оружје, али, као што видите, постаде борац ипак: место мача иза |
| је, него у оним чоханим гугуткине боје, али исто тако богато ишараним гајтаном.{S} Пало му нешт |
| нека имена! — Добри људи, лепе прилике, али при свем том, ипак бедни изгледају према покојном Ђ |
| вљале су јој се прилике, добре прилике, али се она не хтеде удавати, јер ниједан од тих што је |
| Чивутке, које су се шетале испод руке, али с оба ока и тако невешто, да су Чивутке прснуле у с |
| не девовале и <pb n="170" /> ашиковале, али тога чуда није било; како ће ко никоја остати уседе |
| ово друго су му комшиске жене веровале, али за оно прво нису, него су тврдиле да се стари лисац |
| ио је нешто земљоделско-шумарске школе, али, како сам није имао земље да је рационално обрађује |
| је циганске.{S} Пре је свирао у ћемане, али сада више не може: дршћу му <pb n="70" /> мало руке |
| пет саплеће, пада, мучи се да се дигне, али већ не могаше, — а у том се и пробуди...</p> <pb n= |
| еле недеље као роб трпе псовке и грдње, али све то радо сносе при самој помисли на недељу после |
| дате кћери његове као жене осташе лепе, али је Зона ипак најлепша међу њима била.{S} Имала очи |
| н обори главу, гледа устрану, стиди се, али не пориче, нити се брани.{S} Уопште, код те средње |
| ћу, Дена није била ту.{S} Јевда полете, али не могаде стићи Доку, која је јурила као ветар.{S} |
| е, научија?! — опет га пита калфа Коте, али не добија одговора. — Ти ли ће за Зону песну да пој |
| удале и постале домаћице и мајсторице, али зато ипак и надаље су се сматрале и осећале као род |
| n="182" /> за њега, па тетке покварише, али да ипак није заслужила да тако прође, и да је Мане |
| дена Манулаћевој кући, па и ако је лаж, али бар изгледа, вели, вероватнија, јер је и прилика да |
| тво, а Мане се удубио у посао, па ради, али се крадом испод очију почешће погледају, заваравају |
| ију, одатле наређује и саветује и грди, али и кад се наљути и грди кога од млађих — ипак је тих |
| еци (а можда и сургун) му не би фалили, али је Србија, за фукару, слободија, па мука!...</p> <p |
| ају нису, наравно, били тако претерани, али се ипак доста штошта причало, тумачило, и китило и |
| те и диже руку да га још једаред удари, али га остави, кад уплашени Поте увуче врат и главу као |
| бити горе.{S} Мање се, истина, говори, али кад се већ говори о том, само се онако говори како |
| аво на тај прљав посао, нека га и носи, али што да у то умеша и невину децу?!” И једнако понављ |
| ојка била, и још није престао уздисати, али о тим уздисајима наравно да Јевда није смела ништа |
| ај Мане; неће и не може њен никад бити, али не трпи да може још која — код ње ту, живе! — приву |
| ели да никаква боја неће и не сме бити, али му треба женска виткија и лакша.{S} Тетка Дока се б |
| га, истина, нису могле и смеле љубити, али су га утолико чежњивије кришом гледале, нарочито не |
| а оно прво могли су вешто и одговорити, али на ово у песми ништа: морали су слушати и оћутати.{ |
| ирови су се тешили да ће то ипак проћи, али кад после кратког времена постаде и песма, и кад је |
| Зони, о неком бекству, о некој отмици, али Манино име није чула том приликом, а целој ствари н |
| одмах радо одазивао, као и сваки рођак, али канда је мало, онако потајно, и уздисао за Јевдом, |
| сукобише, јер се и она окренула за њим, али је Мани ипак врло криво било што се преварио и окре |
| ли му Замфир не верује.{S} Врти главом, али му ипак мило кад их погледа — гледа их дуго и вели |
| p>— Доке! — викну Мане и полете за њом, али она беше већ далеко...</p> <milestone unit="subSect |
| лазио сокаке, дваред се враћао у дућан, али се посла није лаћао, него је само правио цигаре, пу |
| руги, који такође рано затварају дућан, али који не носе увече пазар кући, не иду право кући, н |
| ао најбоље; или, управо, ишао је посао, али он није био задовољан зарадом.{S} Признавао је да м |
| Мане седео, у дахирета богато спуштао, али ниједну — ни Ајшу, ни Ђулсефу, ни Дудију Бошњакушу |
| паре!{S} Овој си ја делим сас друство, али оној што је салте моје!...</p> <p>— Ево ти овој! — |
| ао и изговарао цифре, него нешто друго, али свакидашњи и редовни посетиоци и играчи знали су шт |
| с осталим девојкама.{S} Све је залудео, али ниједној се није предао.{S} Уживао је у трофејима к |
| ла, од чега је стрепила — то није било, али је испало изненада ово, а ово је за њу било нешто с |
| о да је зависило, можда би тако и било, Али, срећом по Зону, <pb n="196" /> стиже и Замфировима |
| ај Манулаћ би још и могао повести коло, али пас — баш никако!... „Леле, пшешко играње — има ли |
| — одговара као мало услужно и понизно, али и хладно, Замфир.</p> <p>— Не ли те пита, а ти си с |
| се други, а он игра, па и њему смешно, али ништа не говори.{S} Смеје се и он, срећан што му се |
| би долазила и до места где се игра оро, али никад сама, већ увек с понеком другарицом и праћена |
| кућама, навијала разговор на ону ствар, али се покајала и ратосиљала, јер је увидела да је проп |
| аман баца ногама, стреса товар и самар, али му све то ништа не помаже, — тако и овоме само пуст |
| /p> <p>— Доста де! — прекиде је Замфир, али тетка-Таска ипак наставља.</p> <p>— ...{S}Оној му т |
| отворио дућан.{S} Био је добар мајстор, али сиромах; па ипак је било разлике између оног првог |
| Оплакала је дан, лила сузе, клела свет, али и себе, јер је у души осећала да је сама дала повод |
| ина.{S} Ту свраћа најразноврснији свет, али се ипак од старина назива трговачка, јер њих има ип |
| ш ништа не зна.{S} Био је, истина, љут, али он је обично увек љут и кад иде на чифлук и кад се |
| толики триумфи! — и на Зону Замфирову, али још није предузимао ништа.{S} Налазио је да није вр |
| евици синоћног призора, који све знају, али неће да кажу.</p> <p>И то је дало повода свакојаким |
| ислио, или, боље рећи, мислио је на њу, али само још утолико, уколико је желео да јој се освети |
| и да их пита из кога су села и чије су, али се уздржа, ваљда зато што је у Манином дућану.{S} Д |
| S} Ништа.{S} А Зона и Васка биле су ту, али оне неће смети никоме <pb n="116" /> казати.{S} А с |
| увек чинио. {S}Мисли његове не беху ту, али ипак ту близу, неколико кућа одатле, код Замфирових |
| ао најнесрећније девојче на овом свету, али зашто баш најнесрећнија — она још не зна!...{S} У т |
| оругама по глави и масницама по леђима; али се тешио да је такав журналистички хлебац и да служ |
| којима се могло познати о чему говоре; али све им то није помогло: тетка-Дока је, као и свака |
| на клевета била, није Замфир ни сумњао; али зашто и толико да се појави, — то га је бесомучним |
| ле онога фаталнога дана у Црвеном Мору; али тек кад вам кажем да је још само паша имао такав „п |
| ројни су, и ко би их могао изређати!{S} Али шта да се читаоци ломе прека поља и атара, кад је д |
| други буде девер.{S} Дакле, мора!...{S} Али Зона неће; вели да Манулаћ нема ни форму за девера! |
| циркулира дуго као нека пословица...{S} Али ипак, кад се махну шале, озбиљно признају да се див |
| е излетео одатле него што је ушао...{S} Али га то није много заплашило: тешио се што се само на |
| право и очекују заповести, дворе га.{S} Али већим делом дана то је место само за чељад и за жен |
| е сасвим и природно, поносита стога.{S} Али је ипак волела да понекад на један такав поглед и о |
| на њега мало боље него он њу некада.{S} Али је и Манча био и поносит и имао неки свој начин и т |
| ко је говорила задовољна тетка Дока.{S} Али је то, наравно, слаба утеха била за Манчу.{S} Целог |
| а ни на то што је чорбаџиска ћерка.{S} Али сада, као девојка, она то поче полако осећати и по |
| а се да иде, па свака опет остајала.{S} Али све скупа ипак сложне беху у томе да Манча треба ве |
| је Зони тетка Таска, а Мана кудила.{S} Али то све није јој ништа помогло код Зоне.{S} Јер, слу |
| и није му тога дана ништа споменула.{S} Али сутрадан нападе га свом жестином једне увређене чес |
| нешто важно да превали преко усана.{S} Али ипак не рече ништа, него стаде размештати испред се |
| не казујући, наравно, никоме ништа.{S} Али то што је обукао панталоне гугуткине боје и понео с |
| еда од Мане и свега друштва Маниног.{S} Али вечерас Мане није поручивао ништа.{S} Зато Ајша дад |
| ао је и дотерао до овога што је сад.{S} Али он се не љути на судбину: сноси је мирно и нада се |
| } Дође зет Гопе по Зону и одведе је.{S} Али је несрећа била то што је она песма о Зони стигла п |
| стекао нос црвене, као бакар, боје.{S} Али га тада издаде композиторска и стварачка моћ; то се |
| а другом неком јунакињом приповетке.{S} Али се Мане није тек онако звао чапкун-Мане, није забад |
| играју и зевала од времена на време.{S} Али би ипак кришом пратила очима Манчу, и није јој прав |
| /p> <p>Тако, ето, почесто ради Мане.{S} Али да призна да све то ради Зоне Замфирове ради — то н |
| фес на очи и наже кроз свет да бежи.{S} Али некако не може.{S} Тешко корача — смета му нешто; к |
| ка по плећима, па се ломи чапкунски.{S} Али једнако иде куд год га ноге носе, и тек кад натрапа |
| ?” мислили су и разговарали грађани.{S} Али, <pb n="139" /> кад су га мало боље посмотрили, учи |
| есно да знате ту песму о лепој Зони.{S} Али има што не знате, а што ћете тек из ове приповетке |
| ло соли, к’не и томе подобне ствари.{S} Али Зоне нигде не беше, нико је није видео (а чудно би |
| акар и отрпела резилук кад оде кући.{S} Али ипак замоли измећарку Васку да не каже ништа код ку |
| су боје, и издалека му падале у очи.{S} Али, иако ју је увек видео, није је увек и погледао. {S |
| и реч-две насамо разговорити с њом.{S} Али шта не може чврста воља и одлучна намера?!{S} И Ман |
| танка, кад јој је припретио осветом.{S} Али како, на који начин ће јој се осветити, то још није |
| и сад је Митанче опет био слободан.{S} Али му отац никако не прашта, јер му не верује; боји се |
| према њој необично нежан и послушан.{S} Али баш зато јој није много поверавао никада.{S} Па так |
| им, чим би га први пут срео и нашао.{S} Али овако није могао то, него се морао задовољити тим ш |
| не потпомаже, било би зло и наопако.{S} Али и овако, у овим тешким приликама, сачувао је стару |
| рва сила, — све би то друкчије било.{S} Али овако није остало хаџи-Замфиру ништа, него да дува |
| ћу.{S} И тако се понегде и тумачило.{S} Али тиме је само још већа забуна начињена и унета у јав |
| бојећи се да га оне можда не варају.{S} Али не, не вара се!{S} Баш главом он, стари Жућко, чији |
| од оних виших, богатијих и ученијих.{S} Али зато и нема ту оних силних маторих момака, који се |
| чекивали да се појави ко од Маниних.{S} Али су се преварили сви.{S} Прође недеља дана, а од Ман |
| гу да се врне, рекни гу на један реч. — Али, на несрећу, Дена није била ту.{S} Јевда полете, ал |
| кти на Горици; то јест, није баш мени — али исто ко да је и мени!...{S} Па, молим те, ујдуриши |
| та друго него један кратак сензациони — али за родитеље врло поучителан — роман, у коме су јуна |
| ивежу на реп и викну за њим једно „Уа!” али се ту сада Зона умешала, па не да.{S} Смеје се, ист |
| успавао се, одоцнео, — ето то је све!” Али, кад га видеше да се само мало задржао у дућану, из |
| побоље да прерипи кочије у авлију там!” Али се никако не сложише. <pb n="127" /> Мане остаде пр |
| ништа!{S} Има нешто!{S} Има неку муку!” Али шта је то нешто, и каква је то мука — то нико у тој |
| ра макар мало да гуцне), посвети тешком али светом журналистичком позиву — постаде борац за ист |
| би се умио, обрисао руке и лице, и мало али само обичаја ради — стењао би и јечао почешће. „Ој |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Али, иако је хаџи-Замфир имао тако строге и, такорећи, |
| ојду селски сејмени!...</l> </quote> <p>Али, док је он слушао на чифлуку омиљену песму, десило |
| ј, хој-хој, леле, Зо...</l> </quote> <p>али не доврши, јер пуче шамар, и Поте испусти ону зечју |
| не осећаје Зоне Замфирове.</hi> </p> <p>Али сада, у ово време кад се развија ова наша приповетк |
| тог Евстатија, патрона ловачког!</p> <p>Али му Замфир не верује.{S} Врти главом, али му ипак ми |
| нека се одбије на њену лудост...</p> <p>Али састати се и разговарати било је тешко у оно време |
| е новије књижевности, Вук, стао.</p> <p>Али, наравно, ту највише има момака и девојака; девојак |
| ас стога зове још и хаџи-Замфир.</p> <p>Али хаџи-Замфир имао је још једно богатство — имао је н |
| анулаћа била би давно свршена ствар. {S}Али, како се Замфир баш никако није одушевљавао том ком |
| досада што је обично проводио.</p> <p>„Али свако чудо за три дана”, вели народ.{S} А Мане је б |
| и муштиклу у футролу. — Ете, тој си је, алис што <hi>ти</hi> отоичке рече: „Има си човек кеиф и |
| — кој ће да зна!...{S} Е, тој ти је саг алис и сас мен’...{S} А саг ће убаво и видиш и разбереш |
| мајка помисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми алис та си је саг работа!{S} Може да и неће бидне баш т |
| селски реч.{S} Та и сас теб’ и Митка ти алис та си је работа! „Море, Таче, рече, не знајеш моју |
| вери... {S}И ја ти се с татка живувашем алис како с брата...{S} Ели си дошеја при мен’ и питаја |
| — Па, Манчо, како си?...{S} Како пазар, алиш-вериш како? — — — запита га Замфир после кратке па |
| ија,</l> <l>По азбашче пошетаја,</l> <l>Алов јаглак изгубија.</l> <l>Ако ми га, драга, нађеш,</ |
| о краја. „Несрећа дрта! грдиле су га ма’алске жене, „што си дом не седи, веће се крши врат по ч |
| <p>— Јок ја!...{S} Казаше ги ники из ма’алу.{S} Та сви скочише сас резилење...{S} Викају: не пр |
| врат по чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу му се тараф-тараф чини!” Тако су говориле, јер су с |
| Па млого ли си болна?{S} У чаршију и ма’алу неси искачала?</p> <p>— За какво искачање па збориш |
| тави мутвак, та се дигне и зареди по ма’алу на нико рђавство.{S} Бога ми ти казујем!...</p> <p> |
| уфеци — како Дебрелија...{S} У сваку ма’алу има си по једну, на коју је фрљија мерак...</p> <p> |
| е њено спомиње или које се ради ње, као алузија на њу, певају.{S} И Зона је била, што је сасвим |
| тол’ко голему керку има Бела?! {S}Знав’ам Белу Стојанчину...{S} Познавам ти мајку! — вели Замф |
| ну будалу, ону Доку. (Тетка ми се пада, ама је лудо!...) Не слушај гу што си је там при вас збо |
| , кад се удобно намести, а она зајаука, ама онако женски, као на гробљу.</p> <pb n="144" /> <p> |
| ?{S} Не ли?</p> <p>— Неје, ете, лагала, ама... ете, неје требала да збори!...</p> <p>— Е, што м |
| еће на друго прилега!{S} Тој си је ред, ама и тагај то не бива пред чираци!...{S} А ти што ради |
| х који је плаћају — и признаде јој све, ама све од аз до ижице.{S} А Дока је не само заплашила, |
| ој Сотираћ...</p> <p>— Ама, била си де, ама саг, ете, неси!</p> <p>— Море, узни си ти сал мене, |
| и женење његово ласно...</p> <p>— Може, ама спроти себ’ прилику.</p> <p>— Запамти, хаџијо: „Све |
| Сви се смеју, и веле: „Лелее, лудо је, ама па си знаје што си је поубаво!” па му дају ливених |
| ..</p> <p>— Ба!{S} Било је!{S} Било је, ама неје баш тако без ред било!{S} Пантиш ли, хеј-хеј, |
| ..{S} Па ем што она искочи — ђене-ђене, ама што си понесе, зборе си, јоште и јорган и јаст’ци, |
| ће и кој сме...</p> <p>— Ће да гу узне, ама треба да си има траву стискавац...</p> <p>— А саг ј |
| саг ми долази у памет — узе ги кучиште, ама ме не целива у руку, како је адет у њега.{S} Обуче |
| итујем ги па ја. „Не видосмо, зборе си, ама <hi>друзи видоше</hi> и причаше ни; та саг по ма’ал |
| ја да гу украднем?...{S} Кујунџија сам, ама... „носено злато”... бива ли?...</p> <p>— Мори, ћут |
| а да си самотује?!{S} И ја му зборешем, ама ме ич не слуша!... „’Ајде, вика ми он, ћути си, Док |
| вој дућан промину — ћа па да заб’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, курдишеш мушљик |
| си немам на другу...{S} Исти тај дуван, ама неје та иста мушљика!{S} Три-четири дима, па гу фрљ |
| бично: „Ела, керко Мадо, тури си један, ама убав, мерџан-атеш у лулу ми! ’Ајде, па ће ти поигра |
| и речца једна рекне, ипак није никако, ама баш никако могло то остати тајна, већ и због самога |
| hi>У њој се приповеда како се догодило, ама сасвим од речи до речи, по оној бачванској песми, к |
| — Па пуно ги у ма’але...</p> <p>— Пуно, ама за мен’ сал једна што је...</p> <p>— Пушти ме, да с |
| у лоши речи!...{S} Не чиниш ништо лошо, ама — неје ред!...{S} А да си имаш домакицу, е, тој већ |
| рста ширине. — Неје, ете, голема ствар, ама, и ту дигне обрве и прст увис и вели значајно — гол |
| кија што има муку?!{S} Има ги сијасвет, ама сал туј пуче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чо |
| > <p>— Еее, ласте се па врћу на пролет, ама твој младос’ и моја лепотија — никад...</p> <pb n=" |
| i> су цвеће!...{S} Несу руже од пролет, ама неје, рече, веће ни она што је била!{S} Било цвеће |
| , примам си чес’ и од једну и од другу, ама си мислим у мој памет: „А, рипчики!{S} Да се истепа |
| икам ја, господин начелниче, кујунџију, ама антику-кујунџију!{S} Побољи што ће ми, и куде да га |
| , пред ручак, и ја си сам чу у чаршију, ама викам „сокак-лаф” си је...{S} Што си неће залудњаци |
| — запита трећега дана Замфир зета Ману, ама ти га напраји сав онај џумбус?!{S} Ете, жив ти ја, |
| ми за мен’ што си ја немам нику сестру, ама спроти теб’ прилику, — па ја да ти гу украднем и да |
| да искочи из њег’!...{S} Ти си трговац, ама овој ће, рече, искочи јевропејски трговац, галантер |
| џиско.{S} Беше ту и оно Зоне Замфирова; ама оно си, како чорбаџиско, беше са своји; не бањаше с |
| </hi> дошеја при њума, па је ђене-ђене; ама скоре ће чујете и ће се збори и јоште полоше!{S} Ће |
| а ти кажем... ете... како да се бањају; ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, кад си фаћ |
| вда; искочила, рекни, голема работа!{S} Ама брго, рекни, да дођеш!...”</p> <milestone unit="sub |
| ’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги кучиште, ама м |
| да се карају?!</p> <p>— А кој знаје!{S} Ама <hi>ништо</hi>, стринке, напрајише оди момче!...{S} |
| песне си поје...</p> <p>— Ех, песне!{S} Ама, које песне?</p> <p>— Срамујем се да ти, ете, кажем |
| једну, веће кол’ко искаш девојчики!{S} Ама, жал да ти неје, криво да ти неје!...{S} Несам си < |
| Јок...</p> <p>— Ама ће бидне девер!{S} Ама антика девер... поубав оди гардиског поручика, ете. |
| >— Јеси!{S} За све си сал ти кабает!{S} Ама си инает и инћар, како и татко ти што беше. — Припр |
| и <pb n="104" /> остала постидна!...{S} Ама ги и <hi>ја</hi>, берем, убаво каза!...{S} Знајеш л |
| {S} Ете веће две године и повише!...{S} Ама се вукујем и теглим с њег’ како ала с берикет.{S} Д |
| пазар за нико време спрама есап!...{S} Ама, па ми дође ништо чудно!{S} Има си једно сопче њего |
| татка и па од татка на татка му!...{S} Ама да чујеш моју бруку!{S} Стиза недеља, па светак, па |
| запуши му уши, да не чује истину!...{S} Ама неће се офајдити тиме!{S} Остаде то — беше му!{S} Н |
| е, бре брате, рече, малко ли је!?...{S} Ама знајеш како бе’у цврсте и јаке путине, па ем сас по |
| р знало оно што је мука и невоља?...{S} Ама, саг, саг да гу видиш и чујеш што си твори и збори! |
| а гу питујем ништо, зашто је луда...{S} Ама она си мене питује: „Живо-здраво, Таске!” виче прек |
| Стареји твоји, ете, не давају те...{S} Ама, ласно за тој!{S} Ни татко ми Ђорђија неје се ожени |
| о као једна књига из антикварнице...{S} Ама, веле, нова књига, неисечена — јок, јок!{S} Је ли о |
| како кучка, кад гу полију с воду...{S} Ама <hi>она</hi> си неће да ћути, веће иде поза мене и |
| братиме, да нађемо једнога кочијаша.{S} Ама цврст да је, бата да је...</p> <p>— Ти ич бригу да |
| нати глас споља.</p> <p>— Дом си је.{S} Ама хаџија, ете, спије... — чује се Васкин глас.</p> <p |
| е; па си оћута’ и отрпе’ нико време.{S} Ама после ми дође ништо у памет за чекмеџе. {S}Есапим и |
| е и назове то правим његовим именом.{S} Ама, кресни му, брате, реци: попу <hi>поп</hi>, бобу <h |
| /hi>...</p> <p>— Што кесу леблебије?{S} Ама, има понеки па ће и паре да дава!{S} Питујем те, ет |
| моје знање, кој ми је, демек, казаја, — ама ја си убаво знајем...{S} Па за тој, ете, искочи’ са |
| ет!{S} Веру си, рече, несам баталија, — ама стадо’ ете, рече, Циганин!{S} Имам си, рече, и децу |
| следник!” ’хоће да га узне за ортака, — ама још неје у теј године!... <pb n="51" /> А својега с |
| Срето’ се ја и с њума, — вели Таска, — ама не смешем да гу питујем ништо, зашто је луда...{S} |
| башије и миралаје зашто ги веће нема, — ама ће да праћа на рисјане, — а брука и тој...</p> <p>— |
| јеш да неје: „да неје било!” Било је, — ама у сто године једанпут ако искочи брука и резилак — |
| лику, за Манулаћа тога, — плану Дока. — Ама послен да ви не бидне криво, кад, ете, стане да „пр |
| арам и сас бруку!</hi>...” зборе си. — Ама кој ви рече за тој?{S} Видосте ли с очи, <pb n="145 |
| , а Зона се смеје кроз плач, па вели: — Ама ја ћу ти умрем, нане!...</p> <milestone unit="subSe |
| сандуче...{S} Па, ако што је сиротиња — ама, берем да је момак кротак!...{S} Веће — џимпир, коц |
| се ни па збореше сас овеја.{S} А ове — ама знаш како ми чес’ давају, како ми лацкају! „Стринке |
| ани, подвезице, гакице женске, чорапе — ама знаш кол’ко су дуге!...{S} Дуге, како да ће около ш |
| е једанпут ако искочи брука и резилак — ама ово саг почесто!...</p> <p>— Ее, бата-Таско, за тој |
| ед сином Манчом.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама с мен’ у амам да искочиш, — салете је Дока, — да се |
| и чаршилије!...</p> <pb n="91" /> <p>— Ама неје то!... — љутну се Јевда. — Мори, и не знаваш з |
| — у <hi>Шам</hi>ће иде с теб’!</p> <p>— Ама, како да се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ет |
| и, бата-Мане, па несрећа ника!</p> <p>— Ама, ти ме па л’жеш, Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата- |
| р да бидне?!{S} Нећу сарафина!</p> <p>— Ама де, неје Чифут... наша си је вера!...{S} Ем, млад, |
| , — зар деца да си остану?!...</p> <p>— Ама, де! — прекида је Калиопа. — Неће да зборимо за тој |
| а тетку си нећеш да кажеш?!...</p> <p>— Ама, што да си зборим?{S} Што да казујем? — викну љутит |
| — па што ће таг да чиниш?!...</p> <p>— Ама, де, јаваш, нане! — смеје се Мане. — „Што ће да чин |
| е, мори, чује њојна клетва!...</p> <p>— Ама, несам, нане!</p> <p>— Јеси!{S} За све си сал ти ка |
| ђијина крв!...{S} Ашкољс’н!...</p> <p>— Ама неје ништо било! — одвраћа је Јевда. — За друго ниш |
| каза, отоичке, наш к’смет!...</p> <p>— Ама, бата-Таско, неје ми мен’ мука ни стра’ за тој!{S} |
| ни се, де ако смеш и можеш!...</p> <p>— Ама де, несам, нане... ете... ловачке ми среће, несам.< |
| Девојачку, срећу да убијеш!...</p> <p>— Ама, несам, нане... — брани се Мане.</p> <p>— Јеси, јес |
| ашана, — како да ти рекнем....</p> <p>— Ама <hi>дома ли је</hi>?{S} Није искачала никуд? — запи |
| ко зашто искочи до теб’-те?...</p> <p>— Ама не знајеш ти ништо! — брани се бата-Таске. — Вика м |
| , та што... саг га је време...</p> <p>— Ама, Доке, памет си бери!{S} Башка су Замфирови, башка |
| оди гардиског поручика, ете...</p> <p>— Ама, збори, де...</p> <p>— Манулаћ... — вели Мане.</p> |
| забравила за кога ти рекоше...</p> <p>— Ама, де! — смеје се женица.{S} Мори, какав Манулаћ?!{S} |
| бидну оди овија овогодишњи...</p> <p>— Ама, ја веће видо’ мој к’смет и срећу сас теб’!... вели |
| говац?</p> <p>— Неје ни тој...</p> <p>— Ама, де!...{S} Збори си, жива ти ја, што је!</p> <p>- С |
| да се сетиш?!</p> <p>— Јок...</p> <p>— Ама ће бидне девер!{S} Ама антика девер... поубав оди г |
| ме узеде, ете, мој Сотираћ...</p> <p>— Ама, била си де, ама саг, ете, неси!</p> <p>— Море, узн |
| неколико пута до „Шарен-ора”.</p> <p>— Ама саг право да ми кажеш што ћу те, ете, питујем, — за |
| рече јој с неке висине Ташана.</p> <p>— Ама, имам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла |
| Жива нана, не знам си, Васке.</p> <p>— Ама разбира се убаво на шта прилега таја песна! вели Ва |
| тајући у уши добивене минђуше.</p> <p>— Ама, какво срамување! — храбри је Мане. — У појење нема |
| ш мед кроз шише?...{S} Тој ли?</p> <p>— Ама јок!{S} За прошење ич не беше разговор.{S} Како да |
| мишка — <hi>не</hi> се носат!”</p> <p>— Ама како започе, — вели Замфир — неће ниједну понесе!{S |
| е ми дође там’ под Горицу!...”</p> <p>— Ама! — викну радосно Мане, и у оном одушевљењу испали п |
| м; а Србија, вика, и плот неје далеко!” Ама стра’ ме да не узне нику белосветску...</p> <p>— Е, |
| опет исти ти сумњиво главом и рекоше: „Ама, није без ништа!{S} Има нешто!{S} Има неку муку!” А |
| ’ ли зар искаш девојка да останеш?!” — „Ама, па може да се и удам”, одговара Зона, „теке неје з |
| а <pb n="33" /> ти?{S} То баш каже?” — „Ама, молим те, ни речи!” вели онај тајанствено. „Молила |
| су се споречкала двојица, и после краће амалске и аласке свађе и грдње, и потукли и узнемирили |
| па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да види |
| ина и кренула се, са Зоном у средини, у амам.{S} Једним су је улицама одвели, а другим су се ул |
| о, девојке воде <hi>преди свадбу</hi> у амам, — ели <hi>после свадбу?</hi>...</p> <p>- <hi>Пре |
| а ми тај чес’ чине.{S} Некња си беја’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарс |
| ом.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама с мен’ у амам да искочиш, — салете је Дока, — да сеириш и да вид |
| е да сутра пре подне цела родбина иде у амам, где и тако нису одавно били.{S} И Зона ће моћи, ј |
| ћи. — Ја ћу си разберем кад ће Аџиски у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за |
| и кад су се враћали амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћали из амама - он се |
| е.{S} Некња си беја’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена Кривокап |
| менце којим ће је све улицама одвести у амам, а којим ће је, другим улицама, вратити из амама.{ |
| све да ти ти зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега Ма |
| ам, он се чудио, а кад су се враћали из амама - он се смешио.</p> <p>Са ћепенака и лево и десно |
| којим ће је, другим улицама, вратити из амама.{S} Тако ће се, говораху, једаред за свагда запуш |
| прошле вечери, по старом обичају, био у амаму, одржао, по обичају, последње „<hi>момачко</hi> и |
| ницу...{S} Познава се са све ме’анџике, амамџике и старе буле, викају га и цигански конзул...</ |
| погледао на милион, него би’ рекао:{S} Аман, брате, шта ће ми милион?{S} Дај ти, брате слатки, |
| вели јој Дока, па се окрете осталима. — Аман, жене, тако ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона |
| кучине?!{S} Зашто да се крије?</p> <p>— Аман, Доке!... <hi>Реч</hi> да не искочи за девојку.</p |
| не.{S} Татко те Ђорђија <hi>мен’</hi> у аманет остави.{S} Тој си не знаје ники — знаје Бог и цр |
| ео кључеве од куће своје и да оставља у аманет <pb n="12" /> њему чељад и дворе своје; или нека |
| веш...{S} Татко сам ти, зашто си ми <hi>аманет</hi>...{S} Ако искаш да се жениш, мен’ ми сал ка |
| чаршију.{S} Ту седи и пуши, пије кафу и амберију, одатле наређује и саветује и грди, али и кад |
| причати, да виде читаоци пред каквим је амбисом врло лако могао бити и наш јунак Мане кујунџија |
| песму; сад мирно и савесно носи фењер и амбреле, и као казначеј је у некој чочечкој дружини.{S} |
| .{S} А кад се <hi>господа</hi> потуку с амбрелима, да све пршти — а они само укратко пишу: „Бил |
| бре брате, све слике, ем девојачке!{S} Аме, рече, не од наши девојчики, веће од ники из бели с |
| је, на жалост, изостао иза Швајцараца и Американаца (северних, наравно), па још никако неће да |
| гу понесеш малко пешкеш од мен’?...{S} Амет!{S} Деде сеци за два гроша од кетену алвицу...</p> |
| талски, ускакао — био је дућан алваџије Амета. {S}Ту би свако јутро, кад је ишла у школу, заста |
| hi>, песму коју је дилбер-Дудија донела амо чак из Мостара, а чучук-Ајша је најрадије и најлепш |
| и кад су ишли тамо и кад су се враћали амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћа |
| олезним, шетњу са студијом.{S} Њих гони амо чисто филолошко и фолклористичко интересовање, то ј |
| а си сеирим! {S}А туј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу, па, рече: „Виде ли, Доке, што је, ре |
| а нос: „Хм!{S} Ја-га, што је џимпир!{S} Анасана!” рекну, кад Манча прође крај њих, па се од сил |
| ла пред икону и на грчком језику бацила анатему на све, а највише на Мана, који је, како је она |
| енило!{S} Ћилими пиротски и ћипровачки, ангорски теписи и сандуци седефски стамболски, пуни сви |
| није избијала из главе слика мадмазељ Д’Ангулем, познате у месту учитељице (са особитом методом |
| неки (па дошла иста позната мадмазељ Д’Ангулем, што учи децу француски).{S} Крсти се Ташана, б |
| свет је тако види у кругу њених толиких анђела хранитеља, међу којима, доиста, не може поклизну |
| била на гласу чочек, а сада је као неки анђео хранитељ и казначеј у овој дружини младих ченгија |
| > <l>У свилена риза, леле Зоне, у чичек-антерија!</l> <l>Ој, хој-хој, леле Зоне, у чичек-антери |
| </l> <l>Ој, хој-хој, леле Зоне, у чичек-антерија...</l> </quote> <p>Па тек скочи, не знаш ни за |
| она, демек, пресвукује кошуљу, и чичек-антерију у башчу?!...{S} Хм, — хукну и духну љутито на |
| ...</p> <p>— Ама ће бидне девер!{S} Ама антика девер... поубав оди гардиског поручика, ете...</ |
| м си једнога, Ставре Јаре се вика... {S}Антика кочијаш!...{S} У свашто се разбира.{S} Тај што м |
| — она је сад просто као једна књига из антикварнице...{S} Ама, веле, нова књига, неисечена — ј |
| чена — јок, јок!{S} Је ли она доспела у антикварницу — она је стара!{S} Она је сад, иста Зона, |
| ја, господин начелниче, кујунџију, ама антику-кујунџију!{S} Побољи што ће ми, и куде да га тра |
| реко границу...{S} Познава се са све ме’анџике, амамџике и старе буле, викају га и цигански кон |
| то је понео.{S} Једном, кад је пошао у „Апеловац” на стрелиште, дао му отац седам гроша.{S} Ман |
| ђе сокаком са својим врсним побратимом, апотекарским или фармацајтским помоћником Пајицом, кад |
| : одмах је компоновао једну нову игру, „Апотекарско коло“, <pb n="69" /> које је посветио своме |
| је посветио своме земљаку пану Цицули, апотекару тога места.{S} Тако леп почетак и напредак пр |
| се сада смирила, и зато сада нити иде у апс, нити је мећу у песму; сад мирно и савесно носи фењ |
| а постоји, иако смо се ми крвавили и по апсанама трунули, и коске наше остављали — само да је д |
| ни најмање не изгледа као човек који из апсе долази.{S} Јер, на велико изненађење њихово, Манча |
| кад га какав белај снађе, па преноћи у апси, него је, баш напротив, изгледао као кита цвећа.{S |
| алал</hi>, не би било саг, ете, <hi>сас арам и сас бруку!</hi>...” зборе си. — Ама кој ви рече |
| ако да гу не познавам!...{S} Беше добра аргатка... работила ми је, у лојзе...{S} Беше ватра за |
| е може!...{S} Из Турцко три рисјанке из арем украде си и претури ги овам преко границу...{S} По |
| ави се нумизматиком, и стога чак држи и археолошки лист „Старинар”.</p> <p>Па као што је био до |
| аре, зашто не презнавам Митанчин, рече, арч...”</p> <p>— Ех, туго!{S} Неје требало баш тол’ко д |
| , стане да грди „Титинку” и „Пиргу” што арче њихов мал по комшилуку, и дода: да су саг скупе па |
| о снесена и још врућа јаја. — Што да се арчи мал?!...{S} Паре су то!...{S} Несу крушке дивјаке! |
| /> ченгије, а он си пије како дервиш и арчи си ма’л сас оне несреће!...{S} Тури си нож у стол, |
| Потужи му се на неки зулум: на разуздан аскер, на неправедан суд, на насртање на образ и веру, |
| како да ће, рече, <hi>под чадар</hi> за аскера да се удадне...</p> <p>— Тугооо! — узвикну Ташан |
| ија опет њега одбранио од неких пијаних аскера.{S} Тако је говорио већ од дужег времена и пусти |
| уно господски, и било му у конацима све асли пашински. {S}Где год човек баци <pb n="17" /> око, |
| пристали једно за друго!...{S} Ја-ги!” „Асли како плави зумбул и зелена када!“... — оте се мног |
| чекамо да не послуже.{S} Ја си узедо’ с астал ону књигу, албум, па си гледам, преврћем листови, |
| а на главу кад накриви фес, шајкачу или астраганску шубару, — како већ кад време захтева — није |
| воме мужу донети ништа више до две нове асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропску послушност |
| Али шта да се читаоци ломе прека поља и атара, кад је доста да му погледају конак, дворе његове |
| о Мадо, тури си један, ама убав, мерџан-атеш у лулу ми! ’Ајде, па ће ти поиграм у свадбу! {S}Ха |
| ко филдиш, а уста гу, рече, како мерџан-атеш!...{S} Ех, рече, пуста, рече, вера што ни смиће и |
| на.{S} На плећима бундица од ружичастог атласа, а испод бунде либаде; либаде покрива јелек, јел |
| куд би прошла Зона у оној њеној зеленој атласној бундици и алевим шалварицама, које су за два-т |
| ад се умотана у бунду, пошивену зеленим атласом, враћала Зона преко сокака од сестре Костадинке |
| помоћником Пајицом, кад овај има свој „аузганг”, — само чујеш како лете, да се посатру, девојк |
| бре?... {S}Да си научи немацку јазију, аустриски буквар, па да праћа књиге, демек писма, на аџ |
| утаја на куп за онуја несрећу и роспију аустриску, Кермину!...{S} Капетал бре један!...{S} Дућа |
| ужност, обећа се да ће уложити сав свој ауторитет и утицај на јогунастог Петракија, и да ће изм |
| за сваку по двеста и педесет.</p> <p>— Аферим, — хвали га Замфир — када доживесмо и тој наше д |
| итав овај крај, као да смо у централној Африци а не у цивилизованој Јевропи...{S} Шта ће <hi>ст |
| астужило је ово тихо јесење време...{S} Ах, како је могла бити срећна! размишљаше сећајући се њ |
| нема ту — он се не смеје, него оне.{S} Ах, тај смех страшан је, иако га сутрадан нико неће чут |
| ем, а оно са знањем хаџи-Замфировим.{S} Ах, да је оно старо турско време, уздисаше стари Замфир |
| шу кућу...</p> <p>— А, за оро ли си?{S} Ах, што си па девојче за оро!... — рече пакосно и погле |
| , па га стаде љубити и шопати.</p> <p>— Ах, сарафче и банћерче ти татино!...{S} Овој ће куче, П |
| ахалама, па чак, можда, и по новинама. „Ах”, тресну се у груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу |
| ено да му је Зона посред срца.</p> <p>— Аха! — кликну тетка-Дока. — Такој те искам!{S} И татко |
| урио прст у уста, па се стиди.</p> <p>— Аха, магаренце татино! — заценио се од силна смеха задо |
| е једном погледи не сусретоше.</p> <p>— Ахаха! — зева Замфир и зевајући пита. — Кол’ко си плати |
| ти — их што си брљива!{S} Младо, лудо, аџамија — ти искаш да станеш еснафска жена!...{S} Ти да |
| 6" /> — Ешексене!{S} Куде се је женско, аџамија, ем девојченце, ете, давало на науке?!...{S} От |
| сикирче да га утепам!”</p> <p>— Ех, ех, аџамија, па лудо...</p> <p>— Виде ли, Јевдо, што ни се |
| повише: два гроша ели миланче!?{S} Ех, аџамија што је — па лудо!...{S} Ти миришеш на јоргански |
| > неће да ваља!... {S}Зашто ти си јоште аџамија, прајиш си кеф с уста, а други слуша, па мисли, |
| оне из кола багателишу и сматрају их за аџамије и да ништа не знају.{S} Варају се јако! „Добар |
| вар, па да праћа књиге, демек писма, на аџамије из бели свет, на официре, инџилире и писаре?!.. |
| ија? питујем ги па ја. — „Па, зборе си, аџија не беше га туј, а они знали за тој, па Мане си до |
| ову друкче него <hi>чорбаџијо</hi>, <hi>аџијо</hi> или <hi>чичо</hi>, жену његову Ташану — <hi> |
| његову Ташану — <hi>чорбаџике</hi>, <hi>аџике</hi> или <hi>стринке</hi>, а њихову мезимицу Зону |
| ка излазећи. — Ја ћу си разберем кад ће Аџиски у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим а |
| ли, Доке, што је, рече, убаво овој Зоне Аџиско; па бела како замбак, а очи гу како бадем, а грл |
| мам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеириш, па... ако што неси мушк |
| — Нане, „Гиган” саг стаде, ете, мерак и ашик на „Гаћанку”!</p> <p>— Ако, сине, ако... — вели му |
| их дана добре воље.</p> <p>Био је стари ашик.{S} У многим песмама је спеван с многим, сад већ ч |
| што учини онај Миче Вачин... када стану ашик на ону ченгију Ђулсефу... {S}Челебија се зваше?! — |
| ђија</hi>, <hi>дилбер-Ђорђија</hi>, <hi>ашик-Ђорђија</hi>. {S}Јахао је добра хата, носио лепо о |
| на последица још и карактера његовог, и ашиклиске, тако да кажем, тактике његове, — као што ће |
| како су и оне девовале и <pb n="170" /> ашиковале, али тога чуда није било; како ће ко никоја о |
| а улицу — старије на разговор, млађе на ашиковање, а дечурлију на јурење; када оживи испод дрве |
| поје си песне, онеја што су од љубав и ашиковање. {S}Поје си оно моме Еврејче, што си чешља ко |
| дељу после подне, при помисли на игру и ашиковање.</p> <p>Дођоше већ и Цигани.{S} Чувена дружин |
| лије, момака и девојака из махале, који ашикују очима.{S} Дошао је и неизоставни наредник Периц |
| не узне нику белосветску...</p> <p>— Е, ашкољс’н за тај реч!{S} Тој ме и мен’ стра’ Јевдо! — од |
| на Ђорђију!... {S}Ђорђијина крв!...{S} Ашкољс’н!...</p> <p>— Ама неје ништо било! — одвраћа је |
| се...</p> <p>— Ха! — одобрава Замфир. — Ашкољс’н за тај реч!...{S} Овуја мушљику имам си... зна |
| руком и у мал’ му раме није одвалила. „Ашкољс’н, бре!” подвикну усхићена Дока, „куче Ђорђијино |
| ипаше кроз б’чву, ете, неје, рече, кроз б’чву, веће кроз обруч... што се, рече ми, потепаше зар |
| пеливанка, она летошња, што рипаше кроз б’чву, ете, неје, рече, кроз б’чву, веће кроз обруч... |
| > ли ћу се <pb n="171" /> зар удам?!{S} Ба!{S} Мени ми стига и овакој!” — „Леле”, плаче Ташана, |
| мфирско, ете, тој сам чула!...</p> <p>— Ба! — пориче Мане.</p> <p>— Ти да си ћутиш!{S} Све разб |
| ило у пређашно време, неје!...</p> <p>— Ба!{S} Било је!{S} Било је, ама неје баш тако без ред б |
| , ти ли си, Васке, девојке?...</p> <p>— Ба, несам више девојка, — вели задовољно и поносито, — |
| > <p>— Манулаћ... — вели Мане.</p> <p>— Ба, нећу си! — прекиде га љутито Зона и залупи авлиска |
| на...</p> <p>— Она ти каза то?</p> <p>— Ба!{S} Не каза ми ништо.{S} Што треба да ми казује?... |
| еба два грађанина да су у присуство! {S}Ба!{S} Не чекам си ја!” Па си сас оно сикирче обијем ка |
| и писаре?!...{S} Тој ли искате?!... {S}Ба!...{S} У мој век... сал тој да бидне — <hi>неће!</hi |
| а, све на татка и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш на крило!...</p> <p>— Их, црна Док |
| Зујица, да им размеће карте, ни богата баба Хрисанта, да их гњави причајући им надугачко и наш |
| лази махалом, сав женски свет, и жене и бабе, одају му чест: устају с прагова авлиских врата и |
| арих грчких, римских и српских новаца — бави се нумизматиком, и стога чак држи и археолошки лис |
| лазио и Мане, или управо где се најдуже бави, јер он је имао обичај да за једно такво после под |
| не зна!...{S} У тој се собици најрадије бави; ту се чешља и пресвлачи по неколико пута преко да |
| се и чељад и укућани прекодан најрадије бавили.{S} Кујна је била најмилије и, такорећи, најтопл |
| је на свој чифлук, где се често и радо бавио по неколико дана ради домазлука, а можда још — ка |
| ни да чује за Манулаћа, називајући га с багателисањем „Зевзек-Ибраимом”.{S} Кад је дошао, казао |
| и остати неопажено, иако их оне из кола багателишу и сматрају их за аџамије и да ништа не знају |
| ско; па бела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, рече, како мерџан |
| редовно доносила, кад год би им дошла, бадема и рокчића, сматрајући је још за дете. — Лелеее!{ |
| погледа сањиво својим страсним великим бадемастим очима, али Мане и не примети то.{S} Искапи ч |
| фир сећа дахирета и решмета, и фереџа и бадемастих великих очију, и песме једне, која се негда |
| гу треба веће?!...</p> <p>— Ех, а ти па бајађим не знајеш, бата-Мане, зашто!</p> <p>— Жива нана |
| од жупског вина стекао нос црвене, као бакар, боје.{S} Али га тада издаде композиторска и ства |
| ти свега ту није, и све то сребрно или бакарно па калајисано. {S}Свакога дана имају доста посл |
| е зове</l> <l>Миралај ме зове, на татли баклаву.</l> </quote> <p>— О Господи! - крсте се тетка |
| је и шије, иска дућанску!...{S} Ударија баксуз у кућу и дућан; а пазар мисечни стаде кол’ко пре |
| ошто је била оглашена <pb n="165" /> за баксуза), да она покуша да раскрави и ослободи Манулаће |
| ије, мезетише и пуши, па опет свира.{S} Бакшиш ретко купи, јер он управо и не долази у Касину р |
| , зашто части све и зашто немилице баца бакшиш, и не да никоме да плаћа!...</p> <p>Према њему с |
| и очекујући још, као и досад што је уз бакшиш добијала. — Што ми је за паре!{S} Овој си ја дел |
| и га, даде дахире Дудији, нек’ она купи бакшиш, а она се повуче, ућута, и гледаше кроз прозор у |
| ћа!{S} И после, откуд би пас могао дати бакшиш свирачима?...{S} Онај Манулаћ би још и могао пов |
| и ту песму, добијала је чучук-Ајша лепа бакшиша и још лепших речи и погледа од Мане и свега дру |
| јер он управо и не долази у Касину ради бакшиша (јер он би по овом бакшишу умро од глади), него |
| Касину ради бакшиша (јер он би по овом бакшишу умро од глади), него долази ради томболе, коју |
| о на епитимији по манастирима, где лепи балегом кошнице или треби пасуљ од меуна).{S} И што је |
| аром само за сезоне такозваних „кромпир-балова”, кад настане обавештавање, или, простије речено |
| чито на онај који се проводи на кромпир-баловима.{S} Кад он прође сокаком са својим врсним побр |
| танц-мајстора, без паркова с гарнизоном бандом и без Пашонине сале!...</p> <p>Сврате се ту поне |
| но мало јелече њено. {S}Бива да понекад бане домаћица му Ташана (од које се чорбаџи-Замфир, иак |
| риликом силних својих прошевина.{S} Тек бане у кућу, па проси девојку.{S} Они га одбију, кажу м |
| и, жива ти ја, што је!</p> <p>- Сараф и банкер...</p> <p>— Е, сараф!{S} Како може сараф девер д |
| .{S} Ем, млад, убав, богат... сарафче и банкерче... у наш варош нема га, ете, јоште један потак |
| l>За наше комшијче,</l> <l>За младо <hi>банкерче!</hi></l> </quote> <p>Мало после ето ти и Ману |
| мфирче.</l> <l>Туд се спацирује Манулаћ банкирче.</l> <l>— „Здраво-живо, Зоне!{S} Што ти раде д |
| >Играчи мећу на број 58.</p> <p>— Бонту банкрот... — раздера се Нацко.</p> <p>Сви траже број 82 |
| „бубњарима” у разним женским оркестрима банкротирао је и дотерао до овога што је сад.{S} Али он |
| е ти татино!...{S} Овој ће куче, Персо, банћер да ми бидне. {S}Откуд га извади па <hi>тај</hi> |
| љубити и шопати.</p> <p>— Ах, сарафче и банћерче ти татино!...{S} Овој ће куче, Персо, банћер д |
| се диже у чаршију међу трговце с младим банћерчетом коме мајка увуче пешкирић и закопча тур.{S} |
| е на сефте и на сефтеџију много полаже, бану у Манин дућан нико други него баш сама главом тетк |
| осао, па да му траже прилику.{S} И када бану, и незвана, и дође још једна, четврта тетка, нека |
| им свима дође чудно већ само то што је банула у кућу, а још чудније што је на тај начин затвор |
| лога тога дана, све док није у сам мрак банула у кућу тетка Таска, и с врата, пре „живо здраво” |
| ко саг да ти кажем... ете... како да се бањају; ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, ка |
| си, како чорбаџиско, беше са своји; не бањаше се ни па збореше сас овеја.{S} А ове — ама знаш |
| опширније сама ствар приповедала.{S} У Бањи и на Мрамору причало се тога дана увече да је било |
| p> <p>Одиграше неколико игара, и „Криву бањку” и „Бербатовску” и „Тедену” и „Заплањку”; и наизм |
| у им одатле писали да је не доводе сад, бар још за неко време, док се ућути с неком проклетом п |
| задуго није опазио!{S} Каква брука!{S} Бар да није то пред њим било!{S} Љут, пође на њега, трж |
| њега.{S} Други пут би их задевао или се бар искашљао пролазећи крај њих, а сад их није ни приме |
| ће од њега што сазнати моћи.{S} Њега ће бар моћи онако лепо интервјуисати, мишљаше г. Ратомир. |
| ично суботом долази, јер се надао да ће бар ту, у старом и скровитом и мирном свом гнезданцу, м |
| Манулаћевој кући, па и ако је лаж, али бар изгледа, вели, вероватнија, јер је и прилика да чор |
| ане официр.{S} А дотле се трудио да јој бар падне у очи; зато је и продужио бестрага свој лаков |
| а влада и парламенат (<hi>доњи</hi> дом бар!), — морају и бити забринути.</p> <p>Све то пролази |
| кад сама није ишла: увек је око ње било бар пола туцета неких тетака и стрина.{S} Кад иде, она |
| следњи пут...{S} Ако ништа друго, а оно бар да скине са себе одговорност, да заглади онај немил |
| била увек готова као, што рекли, бос у бару.{S} Доки се дивно допало, тако јој се допало да га |
| ећан и дрзак кријумчар; преносио је со, барут, књиге и друге поверљиве ствари из Србије.{S} Изв |
| {S} А обично и најрадије стану на какав басамак или камен — једно да боље виде, а друго да изгл |
| је јури папучом из собе у собу и преко басамака, а Зона се смеје кроз плач, па вели: — Ама ја |
| У кућу се улазило преко многих широких басамака.{S} Авлија пространа.{S} Испред куће мања башт |
| {S}Доле свилена сукња и шалваре од јума-басме.{S} Све то разгледају другарице и питају је: је л |
| ог језика), која се са Лафонтеновим <hi>Баснама</hi> често виђала по главнијим улицама.{S} Сутр |
| глади своје брчиће и пусти извештаченим басом (а говорио је обично са пола уста): „А јој, побра |
| и има по-за себ’ измећара, ни фенер, ни бастун, веће пролази — да прошћаваш — како ники мачор к |
| си она топрв иде, ја се отутке враћам”, бата-Мане!{S} Зар малко поруча ћутеци од татка ми зарад |
| елчо ниједан.</p> <p>— Несам гу видеја, бата-Коте, — вели стидљиво, шапатом, шегрт Поте, — куде |
| , отоичке, наш к’смет!...</p> <p>— Ама, бата-Таско, неје ми мен’ мука ни стра’ за тој!{S} Неје, |
| ој?{S} Батиса ни се све; све се батиса, бата-Таче!...{S} Е, како то?...{S} Ники ме ич не питује |
| — ама ово саг почесто!...</p> <p>— Ее, бата-Таско, за тој те и позва’, да те молим, две ти очи |
| о једнога кочијаша.{S} Ама цврст да је, бата да је...</p> <p>— Ти ич бригу да си не береш за то |
| <p>— Хехе, — осмехну се Васка. — Леле, бата-Мане, како збориш па и ти!...</p> <p>— Што си збор |
| а. — Што ти требам?</p> <p>— Позва’ те, бата-Таско, имам си, ете, голему муку да ти рекнем...{S |
| па л’жеш, Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да |
| ме л’жеш, Васке?</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане...{S} Две ми очи!...{S} Како смем да те л’жем |
| ар дође?!</p> <p>— Какво време заступи, бата-Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако баш било у пређ |
| p> <p>— Лошо време заступи!{S} Седи си, бата-Таче!... — вели Јевда, и нуди га. — Ако ли једно к |
| о си може кад ’хоће...{S} Их што си ти, бата-Мане, па несрећа ника!</p> <p>— Ама, ти ме па л’же |
| чи!{S} Ако, што неће да ме питује; ако, бата-Таско!{S} Та што да ми је па за тој?{S} Друго заст |
| :</p> <p>— Мину старо време, — беше му, бата-Таско!...</p> <p>А бата-Таско уздахну и прихвати:< |
| </p> <pb n="8" /> <p>— Што ме па тепаш, бата-Коте? — пита га Поте питомо, машив се шаком за уда |
| /p> <p>— Ех, а ти па бајађим не знајеш, бата-Мане, зашто!</p> <p>— Жива нана, не знам си, Васке |
| ахну руком Васка, — ти ништо не знајеш, бата-Мане!{S} Тараф-тараф се напраји код нас дом...{S} |
| и збориш?...</p> <p>— Што, не верујеш, бата-Мане?</p> <p>— Да се неси посмешила, невесто?...{S |
| ца:</p> <p>— Мори, зашто ме не питујеш, бата-Мане, од кога, си је, ете, абер и поздравље?</p> < |
| и оној што је било.{S} Саг да гу видиш, бата-Мане, каква стаде: никаква се напраји!...{S} И ти |
| !...</p> <p>— Како да си не знајем?!{S} Бата-Таско зашто искочи до теб’-те?...</p> <p>— Ама не |
| еме, — беше му, бата-Таско!...</p> <p>А бата-Таско уздахну и прихвати:</p> <p>— У старо време с |
| <p>— Ама не знајеш ти ништо! — брани се бата-Таске. — Вика ме снајка, ете, заради нику тапију и |
| чи</hi> </p> <p>„Полани, рече, — отпоче бата-Таско Јевди Петракијеву причу — кад му купи једне |
| } Врни се!{S} Жива ти ја!{S} Ће ме види бата!{S} Срамота оди човеци!...{S} Врни се, Мане, две т |
| .”</p> <p>„Та тој ти исприча’, — заврши бата-Таско, — Јевдо, демек да знајеш да неје: „да неје |
| војску, па седи те плачи“.</hi> </p> <p>Бата-Таско је одржао реч.{S} Распитивао је и прокљувио |
| и оживети и освежити ове слатке речи: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” које му једнако бруј |
| роши.{S} Из мисли га трже женски глас: „Бата-Мане, ти ли си?” Мане се заустави, а из жбуња му с |
| био у њему, добацила му је у пролазу: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” тако брзо, да Мане н |
| е, а и ја га — кад видо’ што је брљив — батали!...{S} А што па има девојчики, што су пристасали |
| и поубаве и поскупе.{S} Да гу изгубим, баталија би и дуван и чурење!...</p> <pb n="175" /> <p> |
| рече. „К’смет!{S} Веру си, рече, несам баталија, — ама стадо’ ете, рече, Циганин!{S} Имам си, |
| мислили да је Манулаћево масло све то, баталили су ту помисао кад су га видели и боље загледал |
| екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си баталим и дуван, зашто цигара-пушење без овуј мушљику н |
| кад прође Зона Замфирова!{S} А затим би баталио посао, примакао би своју табакеру, направио циг |
| и мрачна лица:</p> <p>— За писување да баталиш ти тој, тол’ко ти зборим!{S} Зашто ја сам си ес |
| елензуке, звонца и меденице, и оправљао батаљене муштикле и олупане табакере; а сада, у овом др |
| јој срмом кундак, и неколико пута опет батаљивао рад, устајао и одлазио.{S} А чуло се и да је |
| и се па мајка слуша!{S} Што је овој?{S} Батиса ни се све; све се батиса, бата-Таче!...{S} Е, ка |
| тра’ Јевдо! — одобрава чорбаџи-Таско. — Батиса ни се све, снајке Јевдо!{S} Све ни батисаше: и в |
| то је овој?{S} Батиса ни се све; све се батиса, бата-Таче!...{S} Е, како то?...{S} Ники ме ич н |
| капче накривиш?!{S} Цркву побоље да си батисаја и огањ у њу фрљија и запалија гу, него што си |
| ући цигарлук о коме је реч, — ништо саг батисала: спаде гу прстен, и срма се покидала, па и не |
| , и старо живување — све ни, бре брате, батисаше јабанџије!...{S} Овој како ће да му бидне, кој |
| аџи-Замфир, — исквари се много свет!{S} Батисаше се и селскије!...{S} Ни има веће стид, ни чес’ |
| тиса ни се све, снајке Јевдо!{S} Све ни батисаше: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, |
| ништо неје било!{S} Девојачку срећу да батисују...{S} Па како се напрајило тој чудо, реци ми, |
| откад се почео у патицама од шест гроша батргати уз мајку преко калдрме, па све до осамнаесте с |
| весео, зашто части све и зашто немилице баца бакшиш, и не да никоме да плаћа!...</p> <p>Према њ |
| чисти зечјом ногом неке старе минђуше и баца их на гомилицу преда се.{S} Обојица се задубила у |
| е силно узнемире, те се, јадник, узаман баца ногама, стреса товар и самар, али му све то ништа |
| убило Зони, обгрлило јој колена, плаче, бацака се, грди Манулаћа, бије Сотираћа девера ногом и |
| оложен песмом, свирком и игром њиховом, бацао на крило тако силно, да би им папуче полетеле чак |
| , газимо ово блато, а побратиме?!...” А бацао је око — није шала, толики триумфи! — и на Зону З |
| муштиклу.{S} Повуче неколико димова, па баци цигару и врати муштиклу у футролу. — Ете, тој си ј |
| е из сањарија, заграби шаку стопараца и баци јој на дахире.</p> <p>— Погле га!{S} Сал <hi>тол’к |
| има све асли пашински. {S}Где год човек баци <pb n="17" /> око, свуда види само господство.{S} |
| и клекла пред икону и на грчком језику бацила анатему на све, а највише на Мана, који је, како |
| реба прво извојевати политичке слободе, бацио се на правну струку.{S} Адвоцирао је, слао дописе |
| лем овим новим ранама његовим...</p> <p>Бацио се онако обучен на дуги миндерлук, што се пружао |
| ло, ама сасвим од речи до речи, по оној бачванској песми, која гласи: „Ја сам цуру молио и лепо |
| је Зона отета на чесми, како је у кола бачена и у тој гужви како је троје колима прегажено.{S} |
| и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се да слобода, исто као ни канаринка кад б |
| ће се томбола отпочети, а она не може, баш и кад се сви скупе, док не дође неопходни и потребн |
| елај снађе, па преноћи у апси, него је, баш напротив, изгледао као кита цвећа.{S} На њему све с |
| о и научио од мајстор-Мана.{S} А после, баш да је све заборавио калфа Коте, није требало да заб |
| аре”.</p> <p>А то је било једне недеље, баш Беле недеље, кад је по тим местима најживље, кад ле |
| ност у односу на наш женски свет, ипак, баш у исто то време, није налазио да је то тако страшно |
| пео.</p> <p>Једнога дана у први сумрак, баш кад се умотана у бунду, пошивену зеленим атласом, в |
| брке, пили и наздрављали један другом, баш као да се ништа у тој кући није ни десило...</p> <m |
| ву га пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би он сам хтео: што је он једини конзерватори |
| необично стала хвалити Ману Кујунџију, баш сада (е, <pb n="166" /> што то баш она и баш њега д |
| да не варају.{S} Али не, не вара се!{S} Баш главом он, стари Жућко, чији се ноћни лавеж из мирн |
| би још и могао повести коло, али пас — баш никако!... „Леле, пшешко играње — има ли га у свет? |
| не; напротив многи старији људи нису га баш најрадије гледали.{S} Само духну на нос: „Хм!{S} Ја |
| били већином они од Шарене чесме, можда баш очевици синоћног призора, који све знају, али неће |
| ечца једна рекне, ипак није никако, ама баш никако могло то остати тајна, већ и због самога тог |
| поучава туђом несрећом.{S} Јер тих дана баш ухваћена је једна чорбаџиска ћерчица, која је пре д |
| ћа: „У лојзе ли гу уфатисте?” а четврта баш загрди питањем: „Ели гу <hi>сас џандари</hi> врнуст |
| лас, да би га чула тетка Таска, која је баш у тај пар са Зоном и осталима пролазила туда. — Ћу |
| одили, кад су куда ишли.{S} А ако су је баш кадгод и повели, то је увек било после дужег свађањ |
| >— Ба!{S} Било је!{S} Било је, ама неје баш тако без ред било!{S} Пантиш ли, хеј-хеј, дамно, шт |
| отпадали нокти на Горици; то јест, није баш мени — али исто ко да је и мени!...{S} Па, молим те |
| ection" /> <p>Све ово рађено је, ако не баш с одобравањем, а оно са знањем хаџи-Замфировим.{S} |
| је саг работа!{S} Може да и неће бидне баш тако лошо! {S}Доне!{S} Доне, мори!{S} Доне, несрећо |
| е познато, — не морају, па се и не журе баш богзна како да су први на послу у канцеларији.{S} Т |
| огатих трговачких кућа, а лепотицама се баш не може богзна како похвалити то место.{S} А најпос |
| ити то место.{S} А најпосле, ако јој се баш и не јави срећа, а оно је и то нека фајда што ће се |
| део да пас води коло. {S}Ако ико, он се баш свога века доста наиграо и био коловођа, али да је |
| раво у Замфиров крај.{S} На улици срете баш као поручену Васку измећарку, заустави је и стаде р |
| тове, и радовало се што се тако лепо, и баш онако као што је требало, свршило.{S} Тетка Таска < |
| летео би он, како му је мило било.{S} И баш у тај пар, кад је он наређивао нешто шегрту, уђе у |
| , о суду <pb n="96" /> и адвокату.{S} И баш кад су се оне тако чудиле што им нема никога, чуше |
| ада (е, <pb n="166" /> што то баш она и баш њега да хвали?) како је момак наочит, добар, „крота |
| а њој необично нежан и послушан.{S} Али баш зато јој није много поверавао никада.{S} Па тако и |
| ше досадно, а најдосаднији јој се учини баш онај Манулаћ — кога је малопре онолико гледала — ка |
| ако није прилика и да од тога неће бити баш ништа!{S} Дуго су се још живо разговарали, кад ујед |
| мркну и продужи посао и не размишљајући баш много зашто је добио шамар.{S} Можда зато што је с |
| ="27" /> што је то Бог оставио да човек баш мора радити и у зноју лица свога зарађивати хлеб, к |
| посмотрили, учинило им се да тај човек баш ни најмање не изгледа као човек који из апсе долази |
| није сам он, исти калфа Коте, звиждукао баш ту исту песму.{S} Укратко рећи, <pb n="10" /> та се |
| дну исправку. {S}Исправку му је написао баш онај исти адвокат буџаклија, који је и непријатељу |
| треба државна изискивала је те је дошао баш у онај крај где је црно жупско вино било мало скупљ |
| аже, бану у Манин дућан нико други него баш сама главом тетка-Дока.{S} Дошла је да му каже све |
| о, и води оро.{S} И, за чудо, па некако баш и изгледа на коловођу!{S} Или се то, можда, само оч |
| као дан било...</p> <p>А тако је некако баш и било.{S} У кући Замфирово| доиста је било нешто т |
| бата-Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако баш било у пређашно време, неје!...</p> <p>— Ба!{S} Бил |
| ...”</p> <p>— Ех, туго!{S} Неје требало баш тол’ко да је...{S} Син му је...{S} Леле, јединац сп |
| ра!” — „Здравља <pb n="33" /> ти?{S} То баш каже?” — „Ама, молим те, ни речи!” вели онај тајанс |
| ати навали на њ, он јој рече да није то баш тако хитно.</p> <p>— Море, Манчо, сине, докле ће си |
| он се сећа, смеши се и каже да га се то баш ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта каже, Бога |
| ију, баш сада (е, <pb n="166" /> што то баш она и баш њега да хвали?) како је момак наочит, доб |
| ећније девојче на овом свету, али зашто баш најнесрећнија — она још не зна!...{S} У тој се соби |
| га из сањарија тих трже глас споља, јер баш поред прозора чу се: „Врије, вријееее! {S}Паригушиц |
| {S}Манулаћ са извињава да не може, јер баш тих дана га трговачки послови одазивају на дужи пут |
| о свршена ствар. {S}Али, како се Замфир баш никако није одушевљавао том комбинацијом Ташанином, |
| мућнуо главом, сетио би се да је шегрт баш од њега истог чуо и научио ту песму, као што је он |
| разних војних слагалишта, и не запевају баш пред кућом:</p> <quote> <l>Тешко дољи куд се вода с |
| ресе од силна смеха, а највише се смеју баш сами младенци, Зона и Манулаћ. {S}Манулаћ се пустио |
| сада овде у кафани, зато се не осмехну баш ниједном на Нацково шале.{S} Јер Нацко је био радо |
| нтовна и два академска, а они опет нису баш ради да им дете иде у гурбетлук, него би волели да |
| кад уједаред упаде тетка-Дока међу њих баш кад су јој се најмање надали и најмање је желели.{S |
| , памет си бери!{S} Башка су Замфирови, башка па Ђорђијини!...{S} Ми си зборимо за друго ништо, |
| .</p> <p>— Ама, Доке, памет си бери!{S} Башка су Замфирови, башка па Ђорђијини!...{S} Ми си збо |
| е је пространа авлија, а иза ове дубока башта с капиџиком у црквену порту, кроз који капиџик пр |
| куће мања баштица, такозвана девојачка башта, пуна свакојаког цвећа: руже, карамфила, замбака |
| јелека и шалвара, па изгледа као цветна башта.{S} Ту дођоше и они што продају петлиће и свирајк |
| она знала каквога све цвећа није било у башти, јер она се старала о цвећу и залевала га.{S} Ско |
| } Авлија пространа.{S} Испред куће мања баштица, такозвана девојачка башта, пуна свакојаког цве |
| ле.{S} Мане дао Циганима динар, а Нацко баштованџија и они други дадоше мање — по стопарац.{S} |
| подству.{S} Најраније се кренуше на рад баштованџије и дунђери, за њима занатлије и трговци иду |
| S} Мала, али лепа бела кућица с повећом баштом, са доксатом обраслим у ладолежу, хмељу и виново |
| уби је у руку, па је одазва настрану, у башту црквену, тамо под османлуке.{S} И ту јој се изјад |
| би заиста вирио кроз плот у чорбаџиску башту и уживао у призору описаном у песми.</p> <p>Кад П |
| а ти овој цвеће!{S} Сама га је тргала у башчу, за теб’ га тргала!{S} Пољубила га, кад ми предад |
| , пресвукује кошуљу, и чичек-антерију у башчу?!...{S} Хм, — хукну и духну љутито на нос и заврт |
| же, запева тихо песму:</p> <quote> <l>У башчу ми зумбул раст’о, —</l> <l>Ја га не гледах;</l> < |
| бочне сокаке, да, поткрепљен, целе ноћи бди над имањем и чашћу уморних и заспалих грађана...{S} |
| седнем там’ насред чаршију, — тол’ко си бе ослабела оди зорт и резилак голем...</p> <p>— Па <hi |
| че, малко ли је!?...{S} Ама знајеш како бе’у цврсте и јаке путине, па ем сас потковице!{S} Доне |
| ! — вели Ташана Таски. — Кој ти рече за бегендисување?</p> <p>— Зна си цела ма’ала, и сав град, |
| сују <pb n="61" /> момци, па ни питују: бегендисује ли татко и мајка зета?...{S} Црна Ташано!{S |
| } Зашто гу не давате, кад се деца, ете, бегендисују?</p> <p>— Погле гу, што си збори жена брљив |
| ко и мајка — ништо!{S} Саг си чупенцета бегендисују <pb n="61" /> момци, па ни питују: бегендис |
| љиво Зона.</p> <p>— Татко и мајка ти не бегендисују ме — тој си знајем убаво.{S} За тој те не п |
| и дрвље и камење!...</p> <p>— Ако си не бегендишеш у наш варош, ете, никога, што ти, демек, ник |
| р, да је њега — Манулаћа то јест — Зона бегенисала и да је суђено и писано било.{S} А кад се Ма |
| — јок!</p> <p>— Ели је, зар, у Београд бегенисуваја какву мазну Београђанку, та му саг ове наш |
| после дужег размишљања. — Тугоо, ако је бегенисуваја нику белосветску, — у Нишаву ћу, ете, да р |
| ивење моје?!...” Тужио би се на тежак и бедан овај живот, па би се прихватио ратлока и разговар |
| пусти и обесни, <pb n="117" /> само он бедан; свима до шале и смеха, само он стоји и служи сви |
| сама помисао на то како је смешан, како бедан морао изгледати кад је остао сам на сокаку онако |
| умивен, ни необучен — укратко, није био бедна изгледа, како обично изгледа човек кад га какав б |
| и, лепе прилике, али при свем том, ипак бедни изгледају према покојном Ђорђији, оцу Манином.{S} |
| и сасвим природна и неминовна последица бедног шегртског положаја.{S} А вукао је шамаре преко ц |
| ве, мислећи једнако, дано-ноћно, о свом бедном учитељском стању, коме ваљда у свој Европи равна |
| р, па кад сврши посао, примаче преда се бедну своју вечеру, комад хлеба и повеће парче печене б |
| , тако да мора формално да се отме и да бежи.{S} Тако жене; напротив многи старији људи нису га |
| па наби фес на очи и наже кроз свет да бежи.{S} Али некако не може.{S} Тешко корача — смета му |
| а, јер је и прилика да чорбаџиска ћерка бежи у чорбаџиску кућу.{S} И тако се понегде и тумачило |
| се по грудима његовим, и он се склања и бежи испред потсмешљивих и пакосних погледа света.{S} В |
| сваки час пада, па се опет диже и опет бежи.{S} И брани се рукама, а њих тешко диже: малаксале |
| к и по једна мирна и доброћудна будала, без које није ниједно такво место, с којом се обично де |
| ; ни на авлиска врата не сме више сама, без неког од старијих, изићи!{S} Свима је пресео ручак; |
| иких ствари, без Благоја танц-мајстора, без паркова с гарнизоном бандом и без Пашонине сале!... |
| песму.{S} Па и ви, поштовани читатељи, без разлике пола и старости, звања и занимања, извесно |
| , који може да живи без толиких ствари, без Благоја танц-мајстора, без паркова с гарнизоном бан |
| ће коже и, као побратиму свом, наравно, без и једне паре ћара давати.</p> <p>Због тога се, ето, |
| вим ће вечечерамо, кад не уловим ништо, без вечеру ће легнемо.{S} За мен’ је сирота, спроти мен |
| убе, мори, курјуци?{S} Кој ће те такву, без курјуци, узне?!” — А Зона јој одговара: „Мори, глај |
| ти рекнем да гу много мило за теб...{S} Без теб’, рече, живот си нема...</p> <p>— Кол’ко ће пут |
| ој, и зато се није нигда и никуда макла без њега.{S} А он је то и заслужио, јер је, и онако мал |
| упи стоји фирма „Галантериска радња код Без конкуренције”, али због његове сувишне галантерије |
| од туђих, комшиских кокошака, и то све без икаквог дуплог трговачког књиговодства!{S} Из дугог |
| а — од последње славе Мачине — како иде без капе, чупав и гологлав, јер још никако не може да с |
| то најлепша женска и да просто не може без ње; она је само за њега створена а он за њу!{S} И ј |
| а напољу.</p> <pb n="195" /> <p>Мане је без ичијег питања, онако сам по својој памети, учинио т |
| ти се за много, та реко’:{S} Море, неје без ништо!...{S} Присети се ја: у дућан си не седи, тат |
| оде љутито.</p> <pb n="43" /> <p>— Неје без ништо! — рече Јевда после дужег размишљања. — Тугоо |
| ти сумњиво главом и рекоше: „Ама, није без ништа!{S} Има нешто!{S} Има неку муку!” Али шта је |
| си баталим и дуван, зашто цигара-пушење без овуј мушљику не бива!...{S} Лезет, тај <hi>слас’</h |
| еокрет у животу Макином.{S} Уосталом, и без тога не би се дуго чекало на то, јер тамо, на Исток |
| о гу треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!...</p> <p>А Зона само прћи уст |
| рануше, показаше му врата, и тако оде и без кафе, задовољан што нису, како су му припретили, пу |
| тора, без паркова с гарнизоном бандом и без Пашонине сале!...</p> <p>Сврате се ту понекад и зас |
| кревету.{S} А срећа што није био, јер и без тога доста је бруке и срамоте.{S} Да, мисли Мане, с |
| чи се, дете, умем си ја да пијем кафу и без теб’! — рече и извади табакеру, па стаде завијати ц |
| е да се осамне”, та и ти да се ожениш и без њину Зону!...{S} Мори, „док си имаш грбину, ће нађе |
| че!...{S} Та што па да ти је за тој? „И без петли може да се осамне”, та и ти да се ожениш и бе |
| родољубљу тога света, који може да живи без толиких ствари, без Благоја танц-мајстора, без парк |
| ди се како то и може и једног дана бити без „домаћице”! {S}Налази да је то најлепша женска и да |
| што им даје паре на чување или на зајам без интереса, па он њима не тражи интерес, а они њему, |
| } Чак му се и мајка љутила што иде тако без новаца, као да није чорбаџиски син!{S} А ако понесе |
| Било је!{S} Било је, ама неје баш тако без ред било!{S} Пантиш ли, хеј-хеј, дамно, што учини о |
| но да и то није било лако.{S} Није било без неких тешкоћа, нарочито код нашега света, који је, |
| теци</hi> а т’мнина је, — па може ласно без фенер да се соплетеш прико ники диреци што су покра |
| размишљао о томе, и учинила му се ствар без излаза.{S} Проклињао је и онај час кад је слудовао |
| и савршенија него и сам Теслин телеграф без жица, јер иде право чак у небо). „Кад је већ”, гово |
| о и даље хладан и повучен, и оставио их без одговора.</p> <p>Ово је силно дејствовало на све у |
| ни сам црни ђаво, акамоли једна чедна и безазлена девојчица у пупољку свога млађана жића!...</p |
| стаде дете друкчије.{S} Није више онако безбрижна, не иде сокаком па да је се ништа не тиче, не |
| у ноћашњем, и о Зони, која сада мирно и безбрижно спава, јер је легла мирне савести, иако га је |
| то и ведра чела.{S} Вратила му се стара безбрижност његова и весела ћуд, и он се опет шалио и з |
| не исте — крупне и тамне, с дубоким као бездна погледом...</p> <p>Као дериште није ценила ни мн |
| дне глупе измећарке и од једне хладне и бездушне чорбаџиске кћери!</p> <p>Па тек она реч „куче |
| као што је то обичај тамо на хладном и бездушном Западу, — него као нешто своје, као род у кућ |
| јно, и уздисао за Јевдом, и то годинама безнадежно уздисао.{S} Почео је док је још девојка била |
| ради кога ми тај чес’ чине.{S} Некња си беја’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика |
| тина, да се нешто прича о Зони, о неком бекству, о некој отмици, али Манино име није чула том п |
| иновник, ели приседник суда, дрт човек, бела глава, бре брате; има си зетови и унучики, па си п |
| } Деда се вика, — а погле шта праји!{S} Бела глава, бре, брате!” ипак је он редовно и радо одла |
| <p>— Бела! — одговори девојче.</p> <p>— Бела?{S} Не ли Бела Стојанчина?{S} Па ти ли си гу керка |
| А, мајка... како ти се зваше?</p> <p>— Бела! — одговори девојче.</p> <p>— Бела?{S} Не ли Бела |
| ре, бре!{S} Зар тол’ко голему керку има Бела?! {S}Знав’ам Белу Стојанчину...{S} Познавам ти мај |
| то је, рече, убаво овој Зоне Аџиско; па бела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како филд |
| е била у Јени-махали.{S} Мала, али лепа бела кућица с повећом баштом, са доксатом обраслим у ла |
| говори девојче.</p> <p>— Бела?{S} Не ли Бела Стојанчина?{S} Па ти ли си гу керка? — рече зачуђе |
| како обично изгледа човек кад га какав белај снађе, па преноћи у апси, него је, баш напротив, |
| кошуљу од жуте бурунџук-свиле, а кошуља беле груди. {S}Доле свилена сукња и шалваре од јума-бас |
| снагу, па оне њојне пусте косе, па оне беле цврсте груди, како два филџана, па оно њојно девој |
| не!{S} Плати за путине осам динара — ем беле паре, бре брате, рече, малко ли је!?...{S} Ама зна |
| ћорсокак, где се момци и девојке љуљају беле недеље на „нишаљкама”, и где се загрљени момак и д |
| .</p> <p>А то је било једне недеље, баш Беле недеље, кад је по тим местима најживље, кад леп да |
| рила — и ради неке чивчике своје, неке „Беле Веле”, како су је сви звали, а која је по оном „да |
| рно и тачно, као да је из стенографских бележака вађено.{S} А које мишљење мислимо да неће бити |
| погледаше на прозор.{S} Кроз завесе се белело, зора се прокрадала у одају, коју беше од тавана |
| свом израђивао је само просто прстење, белензуке, звонца и меденице, и оправљао батаљене мушти |
| тапа злато, окива иконе, кује минђуше и белензуке, па и ово сад са Зоном, заврши Перса Јорданов |
| латко насмејао. — Тој може, тој има.{S} Белензуци се продавају, а мустаћи се сал давају, а не п |
| образе. — Требе ми, ете, искам <hi>срма-белензуци</hi>...</p> <p>— Е, тој може, — умеша се стар |
| , непријатељима свију наших светиња!{S} Белешка је била подужа, пакосна и заједљива.{S} А потек |
| p> <p>И доиста беше изишла једна подужа белешка о мајстору Манасији (реч: <hi>мајстор</hi> беше |
| показа на једну што је у кафезу — веће бели свет неће да видиш!... ’хоће да те заб’рави и сока |
| праћа књиге, демек писма, на аџамије из бели свет, на официре, инџилире и писаре?!...{S} Тој ли |
| , не од наши девојчики, веће од ники из бели свет... па... ете... несу, рече, обучене, веће, ет |
| м...{S} Туј ћу те закопам! {S}Чаршију и бели свет веће неће да видиш!{S} Како она кумрија — реч |
| ојој чини чудан контраст с оним његовим белим трепавицама међу оним гаравим лицима.{S} Но он је |
| дах”... — рече женица и предаде му киту белих хризантема. <pb n="186" /> — Јоште те је поздрави |
| А фрајла Кермина поседе си малко; чека, белким, да се измире сас татка Петракија, та када си ви |
| Васка. — Ако имаш Бога и душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ко је болна од |
| и лошо зборим?...{S} Ако си прајим кеф, белким сас <hi>уста</hi><pb n="39" /> си прајим: ништо, |
| како то?...{S} Ники ме ич не питује, а белким сам мајка!...</p> <p>— Е, — уздахну Таско — тој |
| p>Пева Мане:</p> <quote> <l>Кад ја имам бело лице, —</l> <l>Зашт’ га не љубим?{S} Ај-хај-хај!</ |
| p>Ни сада не погледа Мане Ајшу, ни њено бело лице, ни њене дуге косе, које беше пребацила и укр |
| штабу, названи „лепи Перица” због оног белог лица и због она два младежа на образу испод десно |
| н!...{S} Па да си разбереш да неје ника белосветска...{S} Тугооо!{S} Ако тој буде, — што да пра |
| бра’, — рече, јучерке на ноћ, куде неке белосветске фрајлице, рече, поју си песну за твојега Ми |
| к! — а он си —- ешек ниједан! ожени сас белосветску и изгуби душу сас другу веру, сас туј, што |
| љања. — Тугоо, ако је бегенисуваја нику белосветску, — у Нишаву ћу, ете, да рипим!...</p> <p>Ду |
| е далеко!” Ама стра’ ме да не узне нику белосветску...</p> <p>— Е, ашкољс’н за тај реч!{S} Тој |
| -Петракија син, па си иде како измећар, белосвецки ники!{S} А зашто, море, ти не обукујеш нове |
| туривши ђерђеф, наслонила би се тада на белу своју руку, а другом би се играла са дугим и бујни |
| л’ко голему керку има Бела?! {S}Знав’ам Белу Стојанчину...{S} Познавам ти мајку! — вели Замфир |
| опет, пазе и чест му одају (зову га пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би он сам хтео: |
| маком и фереџом.{S} С улице је био само бео прост и једноставан зид, тако да укућани нису имали |
| о си кута...{S} Стаде први кујунџија од Београд до Пећ и до Приздрен!...{S} Мори, па и да си не |
| Манчу, откад се, ете, врну из војску из Београд!...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ чине и давају |
| женидбу — јок!</p> <p>— Ели је, зар, у Београд бегенисуваја какву мазну Београђанку, та му саг |
| је већ Бог дао свега доста - - пошље у Београд, хаџи-Замфир би их тада само погледао и погледо |
| СКИ ПИСЦИ</p> <p>КЊИГА</p> <p>II</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>1947</p> </div> <pb n="1" /> <div type=" |
| ју, само га не чека скоро премештени из Београда практикант Велибор, страстан шахиста, који не |
| ућег друштва или трговачки помоћници из Београда, који купе вересију по паланкама — људи обично |
| Јордан — кад буде голем, с чаршију — ем београдску — да дрма; убаво да запантиш овај мој сагашњ |
| рига било за то, јер његово је перо и у Београду цењено било.{S} Што он напише, то је било напи |
| зар, у Београд бегенисуваја какву мазну Београђанку, та му саг ове наше несу прилика?! — умеша |
| е.{S} Зар мало ли ги има од ваши што си беоше први трговци — а саг, звонари и клисари, па пале |
| и они стари спрама <hi>теб’?!</hi> Оној беоше <hi>прстенџије</hi> и <hi>дугменџије</hi>, а ти с |
| Некња си беја’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена Кривокапска < |
| су задовољне с берићетом и кад ће бити берба у њиховом селу.</p> <p>— Из које си село, дете — |
| раше неколико игара, и „Криву бањку” и „Бербатовску” и „Тедену” и „Заплањку”; и наизменце водиш |
| ријана, с подбријаним вратом, омирисана берберском сапуњавицом, где достојанствено, окружен нек |
| а постидна!...{S} Ама ги и <hi>ја</hi>, берем, убаво каза!...{S} Знајеш ли, Манчо, да те неће в |
| че...{S} Па, ако што је сиротиња — ама, берем да је момак кротак!...{S} Веће — џимпир, коцкарин |
| ашано, подај си дете за онога Манулаћа, берем ће да имаш убаво унуче... шебека ћеш имаш, а унуч |
| ека, па, вика, ако се зове „побегуља” — берем да знаје зашто се такој зове.{S} Ете, тој ти се п |
| Доку, Доку да вика: тетко!</p> <p>— Па берем да је трговац ники... — додаје тетка Таска и потп |
| ште гори резилак ће дочекате!{S} Саг се берем збори да је <hi>Мане</hi> дошеја при њума, па је |
| , како поче... дабетер!...{S} Па што си берем не поведеш сас теб’ и чорбаџи-Јордана, те га не д |
| Па ће се женим, нане, ти ич бригу да не береш! — умирује је Мане. — За мен’ ласно; теке за теб’ |
| да је...</p> <p>— Ти ич бригу да си не береш за тој!{S} Знам си једнога, Ставре Јаре се вика.. |
| p>— Море, узни си ти сал мене, па ич не бери бригу!{S} Ако треба да се тепамо с некога, — па ће |
| е време...</p> <p>— Ама, Доке, памет си бери!{S} Башка су Замфирови, башка па Ђорђијини!...{S} |
| иска кућа — и наша кућа!...{S} Памет си бери, Доке!...</p> <p>— Иха!{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу |
| е: „Охо-хо!{S} Од тебе сефте, а од Бога берикет.” Сви су дућани већ давно отворени и пазаре, са |
| а се вукујем и теглим с њег’ како ала с берикет.{S} Да чујеш сал”.{S} И стаде да прича:</p> <mi |
| тој!{S} Мен-ми сал оставите... бригу не берите, а ја ћу сама убаво да дуздишем целу работу!{S} |
| p>Тако је још неке зауставио и питао за берићет, па у том стиже и до Манина дућана. {S}Мане му |
| ављао их и питао их како су задовољне с берићетом и кад ће бити берба у њиховом селу.</p> <p>— |
| </hi>, где је редовно седео и говорио о берићету лањском и овогодишњем, о општинским кошевима, |
| као други, цивилизован свет!{S} Био је бесан.{S} Турио је каму за појас и готов био на свашта, |
| угарицу своју, па се изгубила. {S}Гледа бесвесно по оном шаренилу које промиче испред ње, слуша |
| ета?...{S} Црна Ташано!{S} Иди си па се беси о ону криву дафину!... — викну и удари у плач, а з |
| теб’ а другу за мен’, црну тетку, да се бесимо, зашто живот веће немамо!...</p> <p>— Што, мори? |
| p> <hi>У њој читатељ, после узалудног и бескорисног читања досадашњих пет глава, напослетку дол |
| е вече сетна песма, у којој се исказује бескрајна туга, стара туга, вечна као и човечанство:</p |
| тој си је, Јевдо, наш к’смет...{S} Кад бесмо деца, ники нас, ни татко ни мајка ни, не пита: оћ |
| ају од свет... {S}Ономад на славу једну бесмо, код чорбаџи-Гана.{S} И он си има сина...{S} Сврш |
| свирком и игром заглуши буру која му је беснела у грудима — све му то није помогло!{S} Зато је |
| је Мане као у грозници.{S} У грудима му беснела бура, а у глави ројиле се силне мисли и слике.{ |
| тужна била.{S} Још се певало, свирало и бесно и страсно чочешки играло, и Мане седео, у дахирет |
| зашто и толико да се појави, — то га је бесомучним правило!...{S} И Замфир показа Зони ону липу |
| одмарају се од малопређашњег бурнога и бесомучнога играња.{S} Све лепша од лепше, а међу њима |
| а ради домазлука, а можда још — како је беспослена чаршија говорила — и ради неке чивчике своје |
| сматрала и презирала као гадне сплетке беспослена света — сплетке које ја на једно ухо примила |
| је можда <pb n="16" /> то и дало повода беспосленом свету те је чак — како тамо веле — „турио у |
| ни лавеж из мирне хаџи-Замфирове авлије бестрага далеко чује и распознаје.{S} Лепо се ухватио и |
| стати, мишљаше Ташана.{S} Гласови су се бестрага раширили, захватали све веће размере и постаја |
| јој бар падне у очи; зато је и продужио бестрага свој лаковани каиш од тесака, па му сад треска |
| ворила и свака се <pb n="34" /> редовно бестрага далеко удаљила од саме ствари и отишла на десе |
| тор-Маниница!...{S} И она луда и брљива бећар-Дока да ти се пада тетка!...</p> <milestone unit= |
| оке, пусти твој к’смет!...{S} Што несам бећар, та да гу ели узнем ели отмем од татка гу”, — тол |
| сно шишенце ракијке да си пијнеш!...{S} Бећарл’к џиби султанл’к олмаз”, рече, и толко!{S} Не ’т |
| акво зборење!{S} Иди си дом!{S} Несрећо бећарска!...{S} Дом да си идеш! — повикаше и скочише св |
| ј Дока, а пребацила ногу преко ноге, па бећарски пушта густе димове, — Разбирам си, убаво разби |
| угоо!! — викну Дока, па се завали онако бећарски и распали цигару, сркну из филџана, па настави |
| ају, последње „<hi>момачко</hi> или <hi>бећарско вече</hi>”.{S} Па све то, а и што је данас цел |
| } А већ и сами им надимци казиваху то — беху то све нека имена буди Бог с нама: <pb n="28" /> н |
| рукама и другим већим на колима (у коме беху душек, јастуци и јорган) крај ње.{S} У колима још |
| је досад увек чинио. {S}Мисли његове не беху ту, али ипак ту близу, неколико кућа одатле, код З |
| остајала.{S} Али све скупа ипак сложне беху у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све |
| аћају и они крупни трговци што тргују с Бечом и Цариградом, и они ситни, што од тих крупних паз |
| ој команди, домине, карте, табле за шеш-беш и питају га где се толико задржао.{S} А он се извињ |
| 132" /> жандара, неки домина, неки „шеш-беш”, али сви чекају кад ће се томбола отпочети, а она |
| д нас); као и све куће У тим крајевима, беше она право топло, скровито и мирно гнезданце!{S} Ку |
| Замфирова; ама оно си, како чорбаџиско, беше са своји; не бањаше се ни па збореше сас овеја.{S} |
| } У сагашње време деца, — <pb n="98" /> беше му!{S} Зашто си уче чкољу, и јазију, — зар деца да |
| ајстору Манасији (реч: <hi>мајстор</hi> беше под наводницама), где се напада на њега: да није н |
| ки тада радо одаје тихим сањаријама!{S} Беше то кућица пуна свега и свачега, а највише топлине |
| елнику. „Доцне си се сетија, хаџијо!{S} Беше му работа!” рекоше тврдо уверене да што су виделе |
| Нема више девојчики!...{S} Беше!...{S} Беше!...{S} Саг татко и мајка — ништо!{S} Саг си чупенц |
| } Тугооо!{S} Нема више девојчики!...{S} Беше!...{S} Беше!...{S} Саг татко и мајка — ништо!{S} С |
| навам гу, како да гу не познавам!...{S} Беше добра аргатка... работила ми је, у лојзе...{S} Беш |
| каља, како у оној време што беше?...{S} Беше добра ткаља — и ти си таква да биднеш, како, како |
| ргатка... работила ми је, у лојзе...{S} Беше ватра за работу... вредна... ради и све поје...{S} |
| <pb n="38" /> и Ленче оно Кубеџиско.{S} Беше ту и оно Зоне Замфирова; ама оно си, како чорбаџис |
| па додаде:</p> <p>— Мину старо време, — беше му, бата-Таско!...</p> <p>А бата-Таско уздахну и п |
| лику спроти теб’; а наше старовремско — беше веће!...{S} Што да те турају у новине?!{S} Што да |
| а неће се офајдити тиме!{S} Остаде то — беше му!{S} Ни за милион мираза не бих је ја — ја, овак |
| један дан у недељу, рече ми један, — а беше код мен’ јоште у турцко време калфа, — ништо лошо |
| навао мисли.{S} Неки полусан и полујава беше то, па се једно у друго наизменце преливало.</p> < |
| , — тој си је <hi>моје</hi> знање, а да беше ти жена од чорбаџиски ред, — требаше <hi>твоје</hi |
| тетке и по стринке на ноћување... „А да беше тагај туј, рече Петракија, — ћа с оно сикирче да г |
| кол’ки човек стаде!{S} Татко ти Ђорђија беше у Котине године кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашт |
| орала чути и видети, а још му страшнија беше помисао: шта је све морала претрпети Зона после св |
| ! — викну Мане и полете за њом, али она беше већ далеко...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| и си свет, па се смеје!</p> <p>И доиста беше изишла једна подужа белешка о мајстору Манасији (р |
| м убаво! {S}Кротка жена, убава домакица беше!{S} Е ли јоште онаква добра ткаља, како у оној вре |
| . — Такој те искам!{S} И татко ти такав беше!</p> <p>— Теке... тетко, молим те... — вели јој Ма |
| њено бело лице, ни њене дуге косе, које беше пребацила и укрстила преко груди, покривених танко |
| јем ги па ја. — „Па, зборе си, аџија не беше га туј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с |
| су код кућа. {S}И никога по улицама не беше, само што ноћни стражар далеко тамо у мраку што се |
| ме подобне ствари.{S} Али Зоне нигде не беше, нико је није видео (а чудно би им било да су је и |
| смет! — вели Дока.</p> <p>— Дамно те не беше при нас... — рече јој с неке висине Ташана.</p> <p |
| ?</p> <p>— Ама јок!{S} За прошење ич не беше разговор.{S} Како да гу просим?!{S} Који су они, а |
| ре!{S} А за кога се удаде?...{S} Кој ти беше човек?...</p> <p>— За Гмитра грнчара...{S} Имамо с |
| p>— Из Вртиште.</p> <p>— Татко — кој ти беше?</p> <p>— Стојанча...{S} Топал-Стојанча...</p> <p> |
| и Замфир и не верује му. — Татко кој ти беше?...{S} Ђорђија! {S}А иверка пада ли далеко од клад |
| стаде нешто тешко и досадно.{S} Све јој беше досадно, а најдосаднији јој се учини баш онај Ману |
| ју полицају, што седеше до мен’:{S} Кој беше ово девојченце, Ставријо? — „Зар гу не знаваш, реч |
| некима, а кад сунце већ на смирају свом беше, врати се и Мане, не уловив ништа.{S} Од силних ми |
| пском.{S} Славан прстен, масиван прстен беше то, дуго се познавао на ћати Трајку!{S} Кад га је, |
| видном кошуљом од бурунџук-свиле.{S} Он беше развио ону свилену мараму и гледаше у њу.{S} И тек |
| а чорбаџиска кћи и прва лепотица.{S} То беше доста да је често — као и све које тако држе много |
| аква добра ткаља, како у оној време што беше?...{S} Беше добра ткаља — и ти си таква да биднеш, |
| а си инает и инћар, како и татко ти што беше. — Припрети му и самим владиком. — Мори при деда-в |
| мисечни стаде кол’ко пре недељни пазар беше!...{S} У собу си никога не пушта, а кад си искочи, |
| дор чукне у тел у Стамбол — и паша већ беше!” — говораху често мештани, хвалећи силу и моћ чор |
| ећом, нико не пролажаше улицом, јер већ беше време кад грађани спуштају по кућама чивију на пор |
| елело, зора се прокрадала у одају, коју беше од тавана до пода притиснуо дим као облак густ.</p |
| које се чуло из авлије.{S} И страшна му беше и сама помисао на то како је смешан, како бедан мо |
| м се и пробуди...</p> <pb n="123" /> <p>Беше гола вода...{S} Седе на миндерлук, ухвати се за че |
| , некад код куће а некад — и то чешће — би му се, нарочито кад има какав већи посао, јело у дућ |
| ој била, и тражила паметна савета; њега би позивала, и он се одмах радо одазивао, као и сваки р |
| ршио у једном окатренућу.{S} А пре тога би сам почистио метлом испред дућанчића, задиркивајући |
| Поте увуче врат и главу као корњача, да би избегао други шамар, који очекиваше.{S} Коте само об |
| же Зона глас и настави јачим гласом, да би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да се цениш у т |
| њиховом, бацао на крило тако силно, да би им папуче полетеле чак у штукатор, и лепио би им сто |
| питујем за ништо! - па подиже глас, да би га чула тетка Таска, која је баш у тај пар са Зоном |
| варају о удавачама, за које су нашле да би могле бити прилика за њиховог Манчу.</p> <p>Поче стр |
| Кад би му споменули „више школе”, и да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега доста |
| а се стари лисац само претвара, само да би се показао пред Ташаном како нерадо оставља кућу.{S} |
| е све решили чорбаџи-Замфирови, само да би ућуткали гласове.</hi> </p> <p>Кроз уста истога тога |
| рилику као што су Зона и Мане, мучно да би могао наћи и саставити...</p> <p>Мидо му све то, мил |
| че мајка поиздаље наговештавати Ману да би већ требало да јој нађе „одмену”, јер она је, вели, |
| има (и већ осталим) врата за собом. (Да би се, дабогда, тахо и уста душманима запушила!...)</p> |
| не потребу да се мало поодмори.{S} Тада би узео тамбуру и отишао у лојзе, или пушку, па отишао |
| ћ симит, у који би метала алву.{S} Тада би обично Мане испружио шију из оног његовог малог дућа |
| ао и од њега само да је зависило, можда би тако и било, Али, срећом по Зону, <pb n="196" /> сти |
| он коло.{S} Кад је у коло долазио, онда би облачио једне кицошке плитке ципеле с високим штикла |
| е и поскупе.{S} Да гу изгубим, баталија би и дуван и чурење!...</p> <pb n="175" /> <p>— Табијат |
| му, вели, на ум његова Јелисавета, која би сад исто толика и истих тих година била!...{S} Па би |
| помислио и у себи зажелео нешто, мајка би му погодила шта жели и мисли, и испунила му већ!</p> |
| олних кућа негде далеко.</p> <p>А Васка би тада запевала ту песму, у којој је Зона видела себе |
| ођена у чорбаџиској кући...{S} Запевала би песму коју је већ толико пута певала Зони, кад год б |
| е ишла у школу, застала Зона и куповала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ симит, у који б |
| а понеку сиромашну девојку, заборављала би врло често како се која зове, а и разговор би трајао |
| <l>По чирака Спиридона! —</l> <l>Опрала би, драго моје!</l> <l>Ракли-сапун нестањује,</l> <l>Би |
| дне промени по неколико места.{S} Стала би, па би гледала како играју и зевала од времена на вр |
| о да су оне биле синоћ ту!...{S} Пуцала би му брука све до Куршумлије, Ристовца и Сукова.{S} Ум |
| вај Боже да је још ко ту био! {S}Пуцала би му сутрадан брука по целом граду.{S} Не, не, — тешио |
| таква у сну била, размишљаше Мане, била би она таква, и још гора, и на јави.{S} Зато је тога це |
| ао отац, удадба Зонина за Манулаћа била би давно свршена ствар. {S}Али, како се Замфир баш ника |
| дала се потпуно чорбаџиски.{S} Долазила би обично праћена својом измећарком, Васком, и снисходљ |
| доксату, и, отуривши ђерђеф, наслонила би се тада на белу своју руку, а другом би се играла са |
| н; заступи други ред и адет, — говорила би му Јевда. — Тражи си, дете, прилику спроти теб’; а н |
| роти теб’ — ласно за тој!... — говорила би јој и такорећи понављала сваки дан надугачко и нашир |
| ој ми ону жалну еврејску песну! — рекла би Зона Васки, седећи тако често тужна на доксату, и, о |
| укао мало ногавице навише од колена, па би онда сео, и не би се дигао док му се прво његов татк |
| ојчики!...{S} Мори, у пашине сараје, па би искочиле и там’ помеђу три тесте Ђурђијанке и Стамбо |
| па отишао чак до Врања, до Коштане, па би увече засео у какву малу кафаницу са добрим вином, и |
| мени по неколико места.{S} Стала би, па би гледала како играју и зевала од времена на време.{S} |
| ваздуха, умио би се јутарњом росом, па би се одатле, окрепљен и весео, враћао и отварао дућан, |
| о би се на тежак и бедан овај живот, па би се прихватио ратлока и разговарао се и шалио мало с |
| је у сну видео као њеног младожењу, па би сада рад био и на јави видети га и као девера!...</p |
| олика и истих тих година била!...{S} Па би се опет окренуо и гледао на ону страну куд би прошла |
| н даље.{S} Да му, вели, неко каже: „Шта би волео, Милисаве, душе ти, право кажи: ил’ да ти дам |
| pb n="125" /> свуд дочекан био, и прича би се, вероватно, наставила са другом неком јунакињом п |
| да и њему смешно дође при помисли какав би смешан изгледао шегрт Поте кад би заиста вирио кроз |
| о с друштвом.{S} А то је било онда, кад би, на задовољство и своје и муштерије, свршио какву ма |
| старом свом обичају за сељанчицама, кад би прошао крај њих, а на Зону није више ни мислио, или, |
| ој се само спомиње девојка и љубав, кад би тада запевали, мислили би сви, увек, само на Зону ха |
| задевао младе лепушкасте муштерије, кад би му се свратиле у дућан, и искашљавао би се по старом |
| иначе увек био стидљив и неспретан, кад би се, случајем, нашао у близини женскога света.{S} Нај |
| сушило у авлији; он је држао конац, кад би га намотавала на клупче, чувао веш, кад се суши прек |
| оворе, пуне мудрости и искуства.{S} Кад би седео, увек би простр’о најпре своју мараму, повукао |
| фир није дао да се даље школује.{S} Кад би му споменули „више школе”, и да би добро било да је |
| би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребацили и дирали га, он би се бранио да му није |
| га пробудити!...</l> </quote> <p>А кад би устао, потрчале би одмах на доксат, да га послуже.{S |
| да запали цигару, и то обично онда кад би му татко добар пазар свршио).</p> <pb n="78" /> <p>И |
| е да слобода, исто као ни канаринка кад би је пустили из кавеза.{S} Једино кроз капиџик у комши |
| чни ћир-Моша Абеншаам певушио би је кад би што добро продао, или кад би, сарафећи, кога забушио |
| какав би смешан изгледао шегрт Поте кад би заиста вирио кроз плот у чорбаџиску башту и уживао у |
| Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би он сам хтео: што је он једини конзерваторист међу њи |
| би је кад би што добро продао, или кад би, сарафећи, кога забушио и преварио — и он би, трљају |
| било кад је овај не би опазио, или кад би отишао на друго место да игра, а ово оставио...{S} Т |
| кратко, тек у неколико речи.{S} Понекад би долазила и до места где се игра оро, али никад сама, |
| а још једнако редовно доносила, кад год би им дошла, бадема и рокчића, сматрајући је још за дет |
| је већ толико пута певала Зони, кад год би ову опхрвали слатки осећаји и тужне мисли и она пала |
| весељак и за друштво човек.{S} Кад год би свршио какав посао и зарадио добро, тада не би жалио |
| асно слунце!...</l> </quote> <p>Кад год би Мане запевао и испевао ту песму, увек би — иако је б |
| опет окренуо и гледао на ону страну куд би прошла Зона у оној њеној зеленој атласној бундици и |
| оло, тога се не сећа!{S} И после, откуд би пас могао дати бакшиш свирачима?...{S} Онај Манулаћ |
| сле паше и владике био прва сила, — све би то друкчије било.{S} Али овако није остало хаџи-Замф |
| .</p> <p>Стари Замфир је умирује, и све би се мирно свршило, да Дока није дирнула у сталеж.</p> |
| и волели да им је ту на очима, и радије би је дали у какву честиту овдашњу трговачку кућу, — та |
| о да теферичи.{S} Простре ћилимче, које би донео за њим Поте шегрт заједно са шишенцетом мастик |
| l> </quote> <p>А кад би устао, потрчале би одмах на доксат, да га послуже.{S} Једна му носи на |
| ђијанке и Стамболијке потакве; искочиле би и там’ најлепе и најубаве!...</p> <p>Де-де!{S} Ласно |
| {S} Да гу дадосте <hi>сас алал</hi>, не би било саг, ете, <hi>сас арам и сас бруку!</hi>...” зб |
| д овако пљушти овај Божји благослов, не би’ дао — вели, па прича расположен даље.{S} Да му, вел |
| ога благослова што пљушти, части ми, не би’, — вели Милисав, — ни погледао на милион, него би’ |
| ко кроз сам сулундар упао међу њих, не би му се тако зачудиле као ово сада њој.</p> <p>— Здрав |
| вим небом немам, — ја је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни за све оне куће, дућане, чифлуке, <pb n= |
| оту Макином.{S} Уосталом, и без тога не би се дуго чекало на то, јер тамо, на Истоку, раније се |
| обрађивати ни код великих газда, да не би припомогао још већем пропадању малих газда и постаја |
| е тетке, вешто су и фино удаљене, да не би шкодиле ствари која се тако лепо и глатко свршава. { |
| ио какав посао и зарадио добро, тада не би жалио ни времена ни пара да се провесели и проџумбус |
| аву, да већ више ни једна јота ваљда не би могла стати.{S} Посматрала га је и дахнула је душом, |
| — то ни за живу главу неће, јер онда не би он био „чапкун-Мане”!</p> <p>Само се једаред десило |
| а једне такве чорбаџиске куће, да се не би осећао задах од готовљених јела. {S}У тој кујни се и |
| које су дошле да пазаре, само да се не би прекидао разговор.{S} И кад се уверио да тетка Дока |
| навише од колена, па би онда сео, и не би се дигао док му се прво његов татко не дигне; само у |
| заове, тако да никад није сама; а и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се да с |
| Па и оно малочас, можда шегрт Поте и не би запевао, и, ни крив ни дужан, добио шамар, да није с |
| је Мане био сав блажен.{S} А како и не би, кад му се целе недеље од тешког дерта није милило н |
| ам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла!</p> <p>— Е, што си имаш? — пита је Ташана. — |
| а се око њих могу сви исклати, а они не би приметили! (Ономад су се чак и сликали тако са шахом |
| И да није био он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у овој приповетци, иако јој је име у на |
| ску, да се с њума ожениш, па и ту ти не би дали, — тол’ко стадосмо, ете, душмани саг!...</p> <p |
| у, и није јој право било кад је овај не би опазио, или кад би отишао на друго место да игра, а |
| боље загледали, јер су нашли да тај не би могао повести за собом ни једну јуницу на улару, ака |
| би никад ни слутила, а ни у сну јој не би дошло тако што!{S} Оно чега се она бојала, од чега ј |
| {S}Јевда се просто изненадила.{S} То не би никад ни слутила, а ни у сну јој не би дошло тако шт |
| зар писано да се и узму.{S} А да то не би био први случај, нити какво чудо да се ороде чорбаџи |
| ецнуо.{S} И нико после за живу главу не би смео продужити с њим разговор о тој теми...</p> <p>— |
| лако: дегенеци (а можда и сургун) му не би фалили, али је Србија, за фукару, слободија, па мука |
| чеви преко пушке прескакати, а он их не би ни опазио, акамоли гађао!</p> <p>Већ је пао мрак кад |
| је, а нарочито Манине погледе!... {S}Не би играла, али кад виде Калину како је срећна и како се |
| ед дућаном и с оцем се разговарао, Мане би га ма како изазвао — како је љут био на њега — и пот |
| ци, иако јој је име у наслову, јер Мане би рекао: „други сокак, друга и девојка”, а што би река |
| же — да ли је лепо или ружно, а најмање би се смео кладити и тврдити да ће се из тог чупета вре |
| с назначењем који су неприлике, а који би <hi>могли</hi> бити прилика за њу.{S} Код Мане Кујун |
| ене алве и за марјаш врућ симит, у који би метала алву.{S} Тада би обично Мане испружио шију из |
| ју и зевала од времена на време.{S} Али би ипак кришом пратила очима Манчу, и није јој право би |
| оје се с чесме са стовнама враћале, или би с оним комшијом преко сокака разговарао, а тај разго |
| или пушку, па отишао мало у лов.{S} Или би узјахао коња, па отишао чак до Врања, до Коштане, па |
| и љубав, кад би тада запевали, мислили би сви, увек, само на Зону хаџи-Замфирову. {S}А она је |
| рво његов татко не дигне; само у кафани би он прво оца опомињао да се дигну и иду.{S} С кокошка |
| е бурно провеселио.{S} Пио би, а чочеци би му певали и играли и вили се пред њим до зоре, а он |
| рости и искуства.{S} Кад би седео, увек би простр’о најпре своју мараму, повукао мало ногавице |
| и Мане запевао и испевао ту песму, увек би — иако је био жустар и вредан мајстор — увек би тада |
| S} Јер Дока је била врло незгодна: увек би понешто лупила, иако је нико питао није, и често би |
| о је био жустар и вредан мајстор — увек би тада зажалио на судбину своју и на уређење у свету: |
| што се обично деца ословљавају; а затим би је редовно запитао за њену старију сестру Костадинку |
| е, кад прође Зона Замфирова!{S} А затим би баталио посао, примакао би своју табакеру, направио |
| т био на њега — и потукао се с њим, чим би га први пут срео и нашао.{S} Али овако није могао то |
| умела сину и мисли његове погодити; чим би само помислио и у себи зажелео нешто, мајка би му по |
| би се тада на белу своју руку, а другом би се играла са дугим и бујним курјуком својим, гледају |
| , а кад би му пребацили и дирали га, он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства, него да |
| уче у чашире” како му се увртела!{S} Он би да је заборави, а она му се једнако намеће као насрт |
| а — леген и ибрик и танак пешкир.{S} Он би се умио, обрисао руке и лице, и мало али само обичај |
| иновници међу собом звали „мачор”, и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребацили |
| арафећи, кога забушио и преварио — и он би, трљајући руке, певао ту песму.{S} Па и ви, поштован |
| не долази у Касину ради бакшиша (јер он би по овом бакшишу умро од глади), него долази ради том |
| из гушчарника кроз летве, и ословљавао би је речима, као што се обично деца ословљавају; а зат |
| би му се свратиле у дућан, и искашљавао би се по старом свом обичају за сељанчицама, кад би про |
| мове и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чаршијом.{S} Бленуо за њом и чинило му се као |
| !{S} А затим би баталио посао, примакао би своју табакеру, направио цигару и пуштао густе димов |
| убав своју.</p> <p>— Ааа, Мало, — рекао би, кад је сретне, — куде ти је убавиња твоја?</p> <p>— |
| и.{S} А и да није сама осетила то, имао би ко да јој то каже.{S} Родбина Замфирова је велика.{S |
| , и мало али само обичаја ради — стењао би и јечао почешће. „Ој леле, — стење и мази се чорбаџи |
| погледао и погледом пресекао; истресао би чибук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би |
| азговарао се и шалио мало с њима, питао би их: има ли што слађе од ратлока?</p> <p>Једном речи, |
| ја је била пристигла на удају.{S} Питао би је:</p> <p>— Зоне, мори, што ти работи датке Костади |
| p> <p>— Што, што?{S} Што бре? — запитао би тада чорбаџи-Замфир дигавши своје густе обрве чак по |
| milestone unit="subSection" /> <p>Ручао би како кад, некад код куће а некад — и то чешће — би м |
| ило; а кад је што боље зготовљено, ишао би Мане кући и ручао с мајком. — Јевда, мајка Манина, б |
| сам тамо на сухом грању пекао, наслушао би се песме птичица и надисао свежег и мирисавог јутарњ |
| војом измећарком, Васком, и снисходљиво би ословила понеку сиромашну девојку, заборављала би вр |
| ш ради да им дете иде у гурбетлук, него би волели да им је ту на очима, и радије би је дали у к |
| Милисав, — ни погледао на милион, него би’ рекао:{S} Аман, брате, шта ће ми милион?{S} Дај ти, |
| .{S} Рђаво сам рекао „да иде” — полетео би он, како му је мило било.{S} И баш у тај пар, кад је |
| мучим... пшешко живење моје?!...” Тужио би се на тежак и бедан овај живот, па би се прихватио р |
| > <p>У лето зором, још за росе, одлазио би тамо, попио кафу, коју би сам тамо на сухом грању пе |
| ежег и мирисавог јутарњег ваздуха, умио би се јутарњом росом, па би се одатле, окрепљен и весео |
| и у друштву се бурно провеселио.{S} Пио би, а чочеци би му певали и играли и вили се пред њим д |
| папуче полетеле чак у штукатор, и лепио би им стопарце и динаре и уверавао их да приме: јер је |
| лфа Коте мало-мало мућнуо главом, сетио би се да је шегрт баш од њега истог чуо и научио ту пес |
| ретко: дваред или триред у години сетио би се да запали цигару, и то обично онда кад би му татк |
| к и прозаични ћир-Моша Абеншаам певушио би је кад би што добро продао, или кад би, сарафећи, ко |
| ира овде, а после вечере где свира — ко би то знао!{S} Тако, наизменце — мало посвира, па онда |
| иногради и чифлуци многобројни су, и ко би их могао изређати!{S} Али шта да се читаоци ломе пре |
| али старога кова, „старовремска”, како би тамо рекли, озбиљна и достојанствена.{S} Син њен, Ма |
| е, да га очи какогод не варају.{S} Како би то било да пас води коло?!...{S} Присећа се да ли је |
| ериште, као „чупе” или „чупенце” — како би они тамо рекли за шипарицу, а и она је њега познавал |
| оје нарочите и чудновате мисли и — како би неки поборник еманципације женскиња рекао — застарел |
| ислила се, а очевидно мисли о томе како би да онако што поиздаље и што финије отпочне.</p> <p>— |
| то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрецнуо.{S} И нико после за живу главу не |
| , да га мајка кришом не потпомаже, било би зло и наопако.{S} Али и овако, у овим тешким прилика |
| баџиско време, уздисаху Замфирови, било би лако: дегенеци (а можда и сургун) му не би фалили, а |
| у потискивала.{S} А причати све то било би и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста је само спом |
| што је све то само сан био.{S} Но, само би му то још требало да су оне биле синоћ ту!...{S} Пуц |
| де не беше, нико је није видео (а чудно би им било да су је и виделе!).{S} Опазили су само то д |
| к, друга и девојка”, а што би рекао, то би и урадио, јер би <pb n="125" /> свуд дочекан био, и |
| ледом пресекао; истресао би чибук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрец |
| упила, иако је нико питао није, и често би тиме друштво у неприлику доводила.{S} А имала је оби |
| тених ногу као Турчин, и све је то, што би наши стари писци рекли, свршио у једном окатренућу.{ |
| : „други сокак, друга и девојка”, а што би рекао, то би и урадио, јер би <pb n="125" /> свуд до |
| за његових леђа, и њему у очи.{S} И што би она сад учинила, као послушна кћи, од страха очева, |
| воју корист, или тако нешто учинити што би упропастило ову овако лепо замишљену ствар.</p> <mil |
| , ономе што је писано и суђено, као што би се, рече, и он — Мане — покорио и пристао да буде Ма |
| после којег је извештаја Мани — као што би то песници казали — сунце лепше сијало, цвеће пријат |
| ошуља му није опрана и упеглана као што би он хтео.{S} Сваки час сукоб с мајком, према којој је |
| је тиху песму, и оне су то знале и тихо би тада запевале:</p> <quote> <l>Славеј-пиле, не пој ра |
| а”, а што би рекао, то би и урадио, јер би <pb n="125" /> свуд дочекан био, и прича би се, веро |
| доста - - пошље у Београд, хаџи-Замфир би их тада само погледао и погледом пресекао; истресао |
| о често како се која зове, а и разговор би трајао врло кратко, тек у неколико речи.{S} Понекад |
| ли разговарају. (А и да није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер у таквим приликама заљу |
| о промичу путем крај њега.{S} Други пут би их задевао или се бар искашљао пролазећи крај њих, а |
| ти бакшиш свирачима?...{S} Онај Манулаћ би још и могао повести коло, али пас — баш никако!... „ |
| росе, одлазио би тамо, попио кафу, коју би сам тамо на сухом грању пекао, наслушао би се песме |
| разговарали, ређали и присећали се коју би то могли замолити да им помогне, па ниједна није под |
| да се искраде од очију укућана...{S} Ту би најволела и да ноћива, али јој мајка никако не да то |
| ао — био је дућан алваџије Амета. {S}Ту би свако јутро, кад је ишла у школу, застала Зона и куп |
| , налик на оне фараонове „колеснице” из библиских слика, које су с њим заједно пропале онога фа |
| н, жене, тако ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Манулаћа — прилика ли је?!</p> <p>— За |
| ри да гу је Манулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја да гу украднем?...{S} Кујунџија сам, ама... |
| е!... — пресече је домаћин.</p> <p>— Е, бива ли тој од еснаф-човека?{S} Ред ли је? — наставља т |
| Кујунџија сам, ама... „носено злато”... бива ли?...</p> <p>— Мори, ћути си, несрећо кујунџиска! |
| змем нику, а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а?...</p> <p>— Море, ће ми одавају чес’, за то |
| Зона, и Калина, и друга ника!...{S} Па бива ли, мајке?!...{S} А убаво си рече наш, ете, Божин |
| ! — вели Таска.</p> <p>— Е, зашто да не бива?</p> <p>— Хехе! — осмехну се презриво Таска: — „Га |
| а — прилика ли је?!</p> <p>— За Мана не бива! — вели Таска.</p> <p>— Е, зашто да не бива?</p> < |
| га!{S} Тој си је ред, ама и тагај то не бива пред чираци!...{S} А ти што радиш саг?...{S} Харчи |
| ило, — е, саг се врћеш...{S} Сас зор не бива!...</p> <p>— Е, зашто да неје Манча прилика?!...{S |
| зашто цигара-пушење без овуј мушљику не бива!...{S} Лезет, тај <hi>слас’</hi> нема!...</p> <p>— |
| хоће да прсне оно мало јелече њено. {S}Бива да понекад бане домаћица му Ташана (од које се чор |
| мало помало слике су све блеђе и блеђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а с њима и спомен на З |
| е улице, које су све празније и мирније бивале.{S} Седоше у једна кола и ударише опет другим сп |
| о који месец, све чешће и све крупнијих бивало.{S} Прочуо се мајстор Мане и са крупнијих радова |
| потписом „Небојша”; ишао у депутације, бивао претставник листе, примао пред судом на себе да ј |
| !...</p> <p>— Леле, Јевдо!{S} Што ће да бидне убавиња, кад се узму!{S} Убав Манча, а убаво, ете |
| ми гу не давају, та кад не може тој да бидне, е нек’ си остане резил... па нека гу таг узне ко |
| .. {S}Ба!...{S} У мој век... сал тој да бидне — <hi>неће!</hi>...</p> <p>Тако је говорио хаџи-З |
| . — За друго ништо зборисмо!{S} Како да бидне!...</p> <p>— Леле, Јевдо!{S} Што ће да бидне убав |
| — Е, сараф!{S} Како може сараф девер да бидне?!{S} Нећу сарафина!</p> <p>— Ама де, неје Чифут.. |
| хе! — осмехну се Зона. — Така ко ће саг бидне тој!...{S} Васка ни се удава... {S}Бија гу веће и |
| зборим у памет: „Бож’ке, која ће ми саг бидне снајка у овеј покладе!?...” А лепе, па убаве што |
| га, — плану Дока. — Ама послен да ви не бидне криво, кад, ете, стане да „праћа шефтелије” по др |
| бидне!” рече Дока. „Ако данас неје, ће бидне јутре.{S} И јоште гори резилак ће дочекате!{S} Са |
| аза отоичке...{S} Коју искаш, а мен’ ће бидне право...{S} Све су си убаве...</p> <p>— Ех, — одм |
| сетиш?!</p> <p>— Јок...</p> <p>— Ама ће бидне девер!{S} Ама антика девер... поубав оди гардиско |
| неје истина за данашњи сокак-лаф, па ће бидне!” рече Дока. „Ако данас неје, ће бидне јутре.{S} |
| куме и кумице.{S} Ја мислешем нешто ће бидне <pb n="130" /> поцврста посла, а за овај што ми к |
| та си је саг работа!{S} Може да и неће бидне баш тако лошо! {S}Доне!{S} Доне, мори!{S} Доне, н |
| тракија, та када си виде што ништо неће бидне, — а она си уфати свет...{S} Кој гу знаје куде је |
| ..{S} Овој ће куче, Персо, банћер да ми бидне. {S}Откуд га извади па <hi>тај</hi> реч, магаре Ј |
| Ах”, тресну се у груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у новине!” Остало му је јо |
| > <p>— Па, ако дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’...</p> <p>— Код Манчу ли? — прекиде |
| т и живот!?...{S} Ја искашем моја да си бидне, а они ми гу не давају, та кад не може тој да бид |
| За мен’ ласно; теке за теб’ искам да ти бидне убаво!{S} Зашто да узмем нику, а она да ти чес’ н |
| етена девојка када прокуне, тешко ће ти бидне, сине! <hi>До Бога</hi> се, мори, чује њојна клет |
| .</p> <p>— Море, какој ће му па саг тој бидне?!{S} Чаршија збори да гу је Манулаћ уграбија, — п |
| иднеш мајчица, — ели ће ми то на пролет бидне Горица и зелена травица!” речи те никако јој не и |
| аше јабанџије!...{S} Овој како ће да му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} Много л |
| довољно Мане.</p> <p>— Е, што ће ми ћеф бидне, побратиме, да остану резил у чаршију и у свет, е |
| {S} Беше добра ткаља — и ти си таква да биднеш, како, како ете, мајка ти! рече и тихо уздахну п |
| ...</p> <p>— Е сал Манулаћевица неће да биднеш!</p> <p>— Бре-бре!</p> <p>— Зоне! — рече Мане мо |
| и ћеш ми <hi>ти</hi> саг овеј јесени да биднеш мајчица, — ели ће ми то на пролет бидне Горица и |
| те може поубави и покротки девојчики да бидну оди овија овогодишњи...</p> <p>— Ама, ја веће вид |
| ирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидну убава, све на татка и на мајку!...{S} А ти, баба |
| идне тој!...{S} Васка ни се удава... {S}Бија гу веће и „голем нишан”...</p> <pb n="112" /> <p>З |
| олена, плаче, бацака се, грди Манулаћа, бије Сотираћа девера ногом и дере се — виче мајку Коста |
| каке; а накривио фес, па га кићанка све бије и куцка по плећима, па се ломи чапкунски.{S} Али ј |
| па скида папучу и полетела на њих да се бије, а Мане скочио и зауставља је и преклиње да се ока |
| ="58" /> у своју шаку, а срце јој силно бије у грудима и страх је неки ухвати од Мана, али га и |
| — па ће се и тепамо.{S} Ако треба да се бијем с патролу — ласно за тој!{S} Ће се бијем, а ти са |
| ијем с патролу — ласно за тој!{S} Ће се бијем, а ти сал да сеириш.</p> <p>Умирује је Мане и вел |
| узети лекове, па ма се осећао здрав као бик. — Легни си и поспиј малко, а ја ће ти веће пратим |
| зеде, ете, мој Сотираћ...</p> <p>— Ама, била си де, ама саг, ете, неси!</p> <p>— Море, узни си |
| ручао с мајком. — Јевда, мајка Манина, била је још лепа и држећа жена, још испод четрдесет год |
| туча ради ње; која је некада била лепа, била омиљена играчица, а која се сада смирила, и зато с |
| ка ванредно лепа, а уз то још и богата, била је размажена, пуста, немилосрдна, готово рећи демо |
| она таква у сну била, размишљаше Мане, била би она таква, и још гора, и на јави.{S} Зато је то |
| уге стране, мало подаље, на углу улице, била чесма, надалеко чувена са своје добре воде; зато ј |
| Дока, дошла је, као и увек, незвана.{S} Била је то још лепа и једра жена, мало чудних манира.{S |
| дну страну простране гостинске собе.{S} Била је субота.{S} Кандило је горело пред иконом Богоро |
| ћи кући, Јевда је размишљала о томе.{S} Била је тужна и замишљена.{S} Плач унесрећеног девојчет |
| кад се и ова наша приповетка почиње.{S} Била је чисто фатална са своје прилепчивости; и ко је с |
| -Замфировој кући, а на Зону највише.{S} Била је као убијена: тужна поваздан, суморна и лепа као |
| и телеграфиста Пајица, Едисон названи — била је судбине једног рђаво адресованог писма, које лу |
| лебдела над њим; свака најмања потреба била је одмах испуњена.{S} Она је чисто умела сину и ми |
| ону и не погледа више.{S} И како је ова била кокетна, поуздана и поносита са своје лепоте, било |
| она Замфирова.{S} Сва су деца Замфирова била лепа, све удате кћери његове као жене осташе лепе, |
| и то под толиким истим! — Авлија је сва била у цвећу.{S} Као и сви на Истоку, и Мане и мајка му |
| бог честих туча ради ње; која је некада била лепа, била омиљена играчица, а која се сада смирил |
| мина.{S} Тиме је та фатална брачна веза била раскинута, и сад је Митанче опет био слободан.{S} |
| атнијим.{S} Једна таква страшна верзија била је та да је полиција ухватила неке лажне дводинарц |
| муштерија је према дућану многобројнија била него пре.{S} И он сад није имао нужде да ускаче на |
| и је Ташанина радост ипак краткога века била.{S} Јер сутра на подне, кад је стари Замфир дошао |
| уздисао.{S} Почео је док је још девојка била, и још није престао уздисати, али о тим уздисајима |
| џи-Замфирову улицу, која је нешто живља била, јер је с друге стране, мало подаље, на углу улице |
| пе, али је Зона ипак најлепша међу њима била.{S} Имала очи као кадифа, косу као свила, усне као |
| Тетка Таска <pb n="197" /> је тога дана била све и сва у Замфировој, а тетка Дока у Маниној кућ |
| p>Никад тужнија и утученија није Ташана била него после тога сна.{S} Целога дана јој није избиј |
| ну Докино име, — да је и она ту умешана била, — Јевди је онда све јасно било, све је веровала д |
| Мане остаде при свом; њему је потребна била танка, висока и млада девојка, и то само за један |
| е на Мана, који је, како је она уверена била, све то ујдурисао!</p> <pb n="159" /> <p>Глас, јед |
| е се продужило ипак, иако је Ајша тужна била.{S} Још се певало, свирало и бесно и страсно чочеш |
| и непријатност, јер, није му то првина била да тако негде пође за податке и факта, а врати се |
| ву, која је пре четрдесет и више година била на гласу чочек, а сада је као неки анђео хранитељ |
| а би сад исто толика и истих тих година била!...{S} Па би се опет окренуо и гледао на ону стран |
| да му је његова фатална супруга Хермина била умешана у неку повећу интернационалну дружину за п |
| да им помогне, па ниједна није подесна била.{S} Све што их је Дока споменула нису биле згодне |
| ре ње у П*, и Зона је само интересантна била тамо, и ништа друго.{S} И место да остане тамо три |
| ољи и по хатару.{S} Јевда је сва срећна била кад је чула то, и није се љутила кад јој је Мане к |
| јер је та песма и сувише добро позната била.{S} Певала се по целом граду, и да је калфа Коте м |
| Да је то само пуст глас и лажна клевета била, није Замфир ни сумњао; али зашто и толико да се п |
| ир, као отац, удадба Зонина за Манулаћа била би давно свршена ствар. {S}Али, како се Замфир баш |
| по Зону и одведе је.{S} Али је несрећа била то што је она песма о Зони стигла пре ње у П*, и З |
| ока.{S} Али је то, наравно, слаба утеха била за Манчу.{S} Целога дана био је као убијен: ни пос |
| е свету јављено било да Зона није никуд била одведена, него да је код родитеља, и тако да ништа |
| бе као бисер, струк као фидан, а сва је била оно право „злато материно”.{S} Она је та на коју ј |
| цура моли мене!“</hi> </p> <p>Јевда је била жена још млада и лепа, али старога кова, „старовре |
| их снађе.</p> <p>— Што је била, која је била, ете, та Сика, у песну турена? — Збори си, несрећо |
| тадинку, прву лепотицу у граду, која је била пристигла на удају.{S} Питао би је:</p> <p>— Зоне, |
| аме ствари и отишла на десето; свака је била опоменута да се не удаљује, него нека се држи саме |
| е Дока тешко пристајала.{S} Јер Дока је била врло незгодна: увек би понешто лупила, иако је ник |
| љима свију наших светиња!{S} Белешка је била подужа, пакосна и заједљива.{S} А потекла је од је |
| прекодан најрадије бавили.{S} Кујна је била најмилије и, такорећи, најтоплије место у простран |
| очиње са: „На порту сеђаше”.{S} Зона је била — што лепо рекао тада поштар и телеграфиста Пајица |
| као алузија на њу, певају.{S} И Зона је била, што је сасвим и природно, поносита стога.{S} Али |
| lestone unit="subSection" /> <p>Зона је била кћи чувеног чорбаџи-Замфира, богатог и уваженог чо |
| а помало и опасно предузеће, јер или је била плашљива, или брбљива, или заљубљена у Ману, па ће |
| ку изишао чак и као главни јунак, то је била — поред већ познате карактерне црте Зонине — приро |
| — малко ли ги знајем?!...{S} Е, што је била она Сика, турена у песну?{S} За <pb n="101" /> ког |
| а од чуда што их снађе.</p> <p>— Што је била, која је била, ете, та Сика, у песну турена? — Збо |
| зловољнија и тужнија него икада што је била.</p> <pb n="168" /> <p>Трећем зету у Л* нису је ни |
| ан...</p> <p>Једина мајка Ташана што је била нежнија према њој: тешила је да то није ништа, али |
| лет, ама неје, рече, веће ни она што је била!{S} Било цвеће — било и Зоне!... — заврши дршћућим |
| ари, одузето свако пуномоћије, пошто је била оглашена <pb n="165" /> за баксуза), да она покуша |
| упорно брани, па и да се потуче, јер је била позната као убојица.{S} Зато су је избегавали, а к |
| еђу Доке и Замфирових.{S} Страшна му је била и сама та помисао да је Зона све то морала чути и |
| лепши и од самих пашиних!{S} Кућа му је била у једној тесној и кривој улици у близини цркве.{S} |
| ни кућа није била велика. — Кућа му је била у Јени-махали.{S} Мала, али лепа бела кућица с пов |
| а називали га Јекономијом, јер то му је била некако струка, најмилија тема за разговор, о којој |
| један реч. — Али, на несрећу, Дена није била ту.{S} Јевда полете, али не могаде стићи Доку, кој |
| био мали мајстор, тако му ни кућа није била велика. — Кућа му је била у Јени-махали.{S} Мала, |
| тих раних својих година.{S} Као дериште била је сува, џигљаста и краката, танких дугих руку, ду |
| о за ствар, јер Дока је на такве ствари била увек готова као, што рекли, бос у бару.{S} Доки се |
| ар војник; а такав један не мали трофеј била је и она песма о њему и лепој Катарини и она нова |
| да обраћала увек кад је у невољи каквој била, и тражила паметна савета; њега би позивала, и он |
| магаре, тетина, он да ти каже каква сам била т’нка и висока кад ме узеде, ете, мој Сотираћ...</ |
| итраћева, зар ме не познаваш... што сам била у Хаџиске измећарка, а доносила ти абери од Зону.. |
| оли да ради у дућану, јер му је једнако била у памети Зона и њено понашање, и онај туњави Манул |
| освете.</p> <p>Па како је цела та ствар била и дрска и луда, то је Мане држао да је сасвим прир |
| уд му познају глас) и веле да је жалост била слушати ту дерњаву и кукњаву Потину.{S} То прихват |
| "subSection" /> <p>Лицем на Свету Петку била је свадба.{S} Био је леп, ведар дан - ведар као и |
| а Манчу.{S} И пошто је женидба у начелу била већ свршена ствар, разговараше сад о њој онако у п |
| на и гадна.{S} И кад је она таква у сну била, размишљаше Мане, била би она таква, и још гора, и |
| з дугог искуства, сазнати о чему је реч била...</p> <p>— Ласно, мори, за тој! — умеша се тетка- |
| Доку), од којих су две — Таска и Дока — биле савршеније и, по томе, и страшније за распростирањ |
| могао чути?{S} Ништа.{S} А Зона и Васка биле су ту, али оне неће смети никоме <pb n="116" /> ка |
| двориле чорбаџи-Замфира, нису сматране биле за слушкиње, — као што је то обичај тамо на хладно |
| Но, само би му то још требало да су оне биле синоћ ту!...{S} Пуцала би му брука све до Куршумли |
| усретљив с муштеријама, које су већином биле младе и девојке сељанке, тако похлепне на минђуше, |
| и оне две пословице, које су већ давно биле заборављене, сад су оживеле, употребљавале се и по |
| , у њиву или у виноград...{S} Све су то биле лепе прилике за Манчу. {S}Признаје то Јевда, и каж |
| а.{S} Све што их је Дока споменула нису биле згодне за ово чудно, а помало и опасно предузеће, |
| а гласови о том догађају нису, наравно, били тако претерани, али се ипак доста штошта причало, |
| ли од осталих задатака другова његових: били су и дужи и једрији, <pb n="151" /> пуни смелих, о |
| Ђорђијем, како су један другом у помоћи били — он Ђорђији, кад је због неког кријумчарења могао |
| бина иде у амам, где и тако нису одавно били.{S} И Зона ће моћи, јер јој је данас већ много лак |
| /p> <p>— Ех — вели му Замфир, — куде су били они стари спрама <hi>теб’?!</hi> Оној беоше <hi>пр |
| остаде и песма, и кад је чуше, — сви су били као утучени.{S} А песма је гласила:</p> <quote> <l |
| е и срамоте.{S} Да, мисли Мане, сами су били.{S} Био је само ноћни стражар, па и он је далеко б |
| у оном одушевљењу испали пушку, иако су били већ на самом улазу у варош, где их је Гмитраћ чека |
| спију?” веле иронично и одлазе, а то су били већином они од Шарене чесме, можда баш очевици син |
| трашна и луда привиђења и снови, што су били природна последица испричанога у прошлој глави, а |
| а све пршти — а они само укратко пишу: „Били смо”, веле, „очевици једне непријатне сцене; жалит |
| умбету, какве се могу видети и наћи под билијаром само за сезоне такозваних „кромпир-балова”, к |
| том и, да га мајка кришом не потпомаже, било би зло и наопако.{S} Али и овако, у овим тешким пр |
| а, поуздана и поносита са своје лепоте, било јој је ужасно криво!{S} Уједе се за усну, јер јој |
| , чорбаџиско време, уздисаху Замфирови, било би лако: дегенеци (а можда и сургун) му не би фали |
| афе, или по звуку од цврчања на тавици, било напослетку по папучама и налунама, поређаним испре |
| рађи и прекрађи“ Зоне, које је, управо, било мишљење интелигентнијег и слободоумнијег дела публ |
| вешто да намирише где је добро друштво, било по каквом мирису од пржене кафе, или по звуку од ц |
| <p>Иако је пакосно и заједљиво то било, било је, на жалост, истина.{S} Пан-Франћишек не компону |
| е, него чак <pb n="149" /> и пушкарања; било је и мртвих и рањених, а међу последњима и сам ста |
| ређашно време, неје!...</p> <p>— Ба!{S} Било је!{S} Било је, ама неје баш тако без ред било!{S} |
| неје, рече, веће ни она што је била!{S} Било цвеће — било и Зоне!... — заврши дршћућим и загуше |
| е, неје!...</p> <p>— Ба!{S} Било је!{S} Било је, ама неје баш тако без ред било!{S} Пантиш ли, |
| ан такав поглед и одговори погледом.{S} Било јој је то особито задовољство да једним таквим пог |
| и тај Манасија био је красан младић.{S} Било му је тако двадесет две или три године.{S} Врло је |
| еће ни она што је била!{S} Било цвеће — било и Зоне!... — заврши дршћућим и загушеним гласом мл |
| ! — рече Мане и одмахну руком.</p> <p>— Било, Мане!...</p> <pb n="192" /> <p>— <hi>Било</hi>, А |
| емек да знајеш да неје: „да неје било!” Било је, — ама у сто године једанпут ако искочи брука и |
| bSection" /> <p>Кад је свршила школу, а било јој је тада дванаест година, задржали је код куће. |
| ађањима.</p> <p>Интересовање грађанства било је толико јако, догађај сам по себи тако интересан |
| његова брига, управо, није га ни брига било за то, јер његово је перо и у Београду цењено било |
| е шта је и како је после одласка Докина било.{S} Од Васке је дознао да је Зона грдно много проп |
| ре воде; зато је око ње увек више света било и мало дубље у ноћ него око других.{S} Кола Ставре |
| !{S} Било је, ама неје баш тако без ред било!{S} Пантиш ли, хеј-хеј, дамно, што учини онај Миче |
| по чаршији и они по штампи, ако их буде било.</hi> </p> <p>Наравно да хаџи-Замфир није смео ниш |
| рамору причало се тога дана увече да је било не само отмице, него чак <pb n="149" /> и пушкарањ |
| она проклета песма пре ње стигла, па је било као и у П*.{S} И још горе од онога.{S} Тамо су је |
| и било.{S} У кући Замфирово| доиста је било нешто тужно, нешто све расејано, неки умор и тишин |
| сама Ташана до Ураније, да види шта је било.{S} Зла слутња се обистинила.{S} Тетка Уранија јој |
| ље, и решење фамилијарног већа, које је било састављено из две стрине и четири тетке Манчине.</ |
| , — рече ми Зоне, — и питуј га: е ли је било јоште у свет да је девојка на момка <hi>овој</hi> |
| олели су и неговали цвеће.{S} У кући је било и голубова и гугутки у корпама, повешаним испод кр |
| добар мајстор, али сиромах; па ипак је било разлике између оног првог и овог другог, доцније о |
| ошла је да му каже све шта је и како је било, и пошто се све рђаво свршило, да га, наравно, и у |
| изјада.{S} Изнесе све шта је и како је било.{S} Плачним гласом причаше јој Зона да је она, ист |
| аху се сродства с њом.{S} А тек како је било Зони и онима што долажаху!{S} Шта је савета и кара |
| и начин извлаче и одбијају.{S} Јасно је било да неће, и да верују чаршиским гласовима, јер је У |
| ду цењено било.{S} Што он напише, то је било написано.{S} А и то му је не један рекао да је њег |
| проџумбуси мало с друштвом.{S} А то је било онда, кад би, на задовољство и своје и муштерије, |
| ни и висини од „фукаре”.</p> <p>А то је било једне недеље, баш Беле недеље, кад је по тим мести |
| ест посетитељака хамама.</p> <p>А то је било онда кад јој је Јунус-агина ханума једном приметил |
| си, не збори! — викну Ташана. — Што је било, збори!</p> <p>— Мори, брука по чаршију и по ма’ал |
| дахну при помисли да ће све бити што је било, само он неће више бити онај негдашњи!... — Хе, ’а |
| бацивање. — Да заб’равиш ти оној што је било.{S} Саг да гу видиш, бата-Мане, каква стаде: никак |
| то јој све потанко исприча и оно што је било, а тако и оно што треба да буде, и наравно да ју ј |
| ијевом, све поверио, испричао му што је било, зашто је вечерас весео, и побратимио се поново с |
| Ратомир кренуо Манулаћевој кући, јер је било једно, доста јако и прилично распрострто и подржав |
| лизини женскога света.{S} Најтеже му је било што није знао шта ће с рукама; срећом се тада сећа |
| но.{S} Доста је само споменути да их је било свакојаких.{S} Причало се како је Зона отета на че |
| евдо, демек да знајеш да неје: „да неје било!” Било је, — ама у сто године једанпут ако искочи |
| } Дошла си, наводаџисала си, ништо неје било, — е, саг се врћеш...{S} Сас зор не бива!...</p> < |
| када такој вика, збори, када ништо неје било, а оно дођи к ноћи и украдни гу... ће те чека, па, |
| е, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S} Девојачку срећу да батисују...{S} Па како се н |
| орове суботе (кад се причешћивао), није било дана да Поте није добио шамара, или у дућану, или |
| Наравно да и то није било лако.{S} Није било без неких тешкоћа, нарочито код нашега света, који |
| ру, — како већ кад време захтева — није било женског чељадета, ни млађег ни старијег, а да за њ |
| и и грдњама <pb n="141" /> на њега није било краја. „Несрећа дрта! грдиле су га ма’алске жене, |
| ="170" /> ашиковале, али тога чуда није било; како ће ко никоја остати уседелица на срамоту Зам |
| лепа Зона знала каквога све цвећа није било у башти, јер она се старала о цвећу и залевала га. |
| д свега онога што се којегде прича није било.{S} Свет се окретао и бленуо за њима, извиривао кр |
| умела и смела сама поћи.{S} Зато и није било лако Мани; и прошло је повише времена док је могао |
| а бојала, од чега је стрепила — то није било, али је испало изненада ово, а ово је за њу било н |
| а та три места.{S} Наравно да и то није било лако.{S} Није било без неких тешкоћа, нарочито код |
| ма је познато да у Манчином дућану није било, сем Коте и Поте, никаквих других момака и чирака, |
| ике био прва сила, — све би то друкчије било.{S} Али овако није остало хаџи-Замфиру ништа, него |
| треби пасуљ од меуна).{S} И што је даље било од чаршије, тамо по махалама и виноградима, све се |
| Срам ме и да ти кажем; а њег’, рече, не било срам да збере и скута све тој!!{S} Два санд’ка пун |
| А никад сама није ишла: увек је око ње било бар пола туцета неких тетака и стрина.{S} Кад иде, |
| А за ситније ствари утолико му је лакше било.{S} Сваку неправду учињену кавурима, он је лако, о |
| ом речи, владао се потпуно господски, и било му у конацима све асли пашински. {S}Где год човек |
| е никад примамљива, ни лепо утрвена — и било радост и утеха родитеља својих, као што се то могл |
| га само да је зависило, можда би тако и било, Али, срећом по Зону, <pb n="196" /> стиже и Замфи |
| а!? {S}То им никако није ишло у главу и било им је загонетно.</p> <pb n="156" /> <p>Ето, и сам |
| н било...</p> <p>А тако је некако баш и било.{S} У кући Замфирово| доиста је било нешто тужно, |
| Да гу дадосте <hi>сас алал</hi>, не би било саг, ете, <hi>сас арам и сас бруку!</hi>...” зборе |
| а није био он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у овој приповетци, иако јој је име у насло |
| ака са Швабицом Хермином као да није ни било.{S} Тако треба и оцу Петракију претставити и проту |
| е и упреподобе се, као да ништа није ни било <pb n="15" /> и као да ни две унакрст не знају!{S} |
| се озбиљан вид, па као да ништа није ни било, брзо окрене разговор, па је саветује и као грди п |
| ...</p> <p>Али састати се и разговарати било је тешко у оно време код тога света, који је на тр |
| ка дознала и одмах схватила и јасно јој било да ствар по Ману стоји врло повољно, и да је право |
| о су је баш кадгод и повели, то је увек било после дужег свађања и погађања око постављених усл |
| беше, нико је није видео (а чудно би им било да су је и виделе!).{S} Опазили су само то да су д |
| Каква брука!{S} Бар да није то пред њим било!{S} Љут, пође на њега, трже се и разабра се мало.{ |
| nit="subSection" /> <p>Јасно је као дан било да је Јордановица циљала на Ману, да је другим реч |
| — и тада им је све јасно, јасно као дан било...</p> <p>А тако је некако баш и било.{S} У кући З |
| само за девера никако, јер то је право било право младенаца.</p> <pb n="194" /> <p>— Да рекнеш |
| м пратила очима Манчу, и није јој право било кад је овај не би опазио, или кад би отишао на дру |
| ула за њим, али је Мани ипак врло криво било што се преварио и окренуо.{S} Но ипак је брзо попр |
| ас њен. — Сви су тумачили да је то лако било: ништа лакше од тога. {S}Управо, друкчије није мог |
| не хте више да се брани, а није му лако било ни да слуша карање, зато се диже и оде од куће.{S} |
| а иде” — полетео би он, како му је мило било.{S} И баш у тај пар, кад је он наређивао нешто шег |
| е је то чудновато страшно и њему немило било што је тада видео у тим сликама...{S} Сви весели, |
| Зона бегенисала и да је суђено и писано било.{S} А кад се Манулаћ отимао и споменуо да сада нис |
| зато му је ово сад све ново и изненадно било.{S} Био је као громом поражен чувши све до ситница |
| ла. {S}Ужасно јој тешко, дуго и досадно било, и она се вратила зловољнија и тужнија него икада |
| ве неке ствари наводили, да је очевидно било да се на фини начин извлаче и одбијају.{S} Јасно ј |
| е сви вратили.{S} Тако је свету јављено било да Зона није никуд била одведена, него да је код р |
| јер његово је перо и у Београду цењено било.{S} Што он напише, то је било написано.{S} А и то |
| баш у онај крај где је црно жупско вино било мало скупље од воде.{S} И какво чудо онда што је п |
| умешана била, — Јевди је онда све јасно било, све је веровала да је сушта истина.{S} И она обећ |
| ху из главе.{S} И сада јој је све јасно било.{S} Веровала је да је све тако како јој је несрећн |
| својим ушима чула.{S} Сад јој је јасно било и оно расположење Манино, а сетила се и покојног Ђ |
| памети слике те, и није му никако јасно било и дуго још лупао је главу о том: да ли је он оно б |
| изнесе напоље.{S} А то је сасвим умесно било, јер, ако и даље остане то ту при руци тетка Доки, |
| p> <p>За Мана је то стање врло несносно било.{S} Једнако је мислио и размишљао о томе, и учинил |
| у споменули „више школе”, и да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега доста - - пошљ |
| другу потискивала.{S} А причати све то било би и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста је само |
| могао снаћи и разабрати.{S} А све је то било и дошло отуда што се хтело судити и закључци извод |
| га очи какогод не варају.{S} Како би то било да пас води коло?!...{S} Присећа се да ли је икада |
| .</p> <p>Иако је пакосно и заједљиво то било, било је, на жалост, истина.{S} Пан-Франћишек не к |
| наче доброг пријатеља, то је врло често било чак и речи и свађе између Замфира и Ташане.{S} Зат |
| S} Ашкољс’н!...</p> <p>— Ама неје ништо било! — одвраћа је Јевда. — За друго ништо зборисмо!{S} |
| шљивих и пакосних погледа света.{S} Већ било венчање, прошао ручак и сад после подне грдно весе |
| ије ни у сну снио и ни накрај памети му било да се жени, и навале на њега са свију страна да се |
| ло му било да чује што више.{S} Тако му било мило, да је одбио две муштерије које су дошле да п |
| и попушта, помало и признаје, и мило му било да чује што више.{S} Тако му било мило, да је одби |
| одмах га није држало место: досадно му било у дућану, и чим се вратио шегрт Поте скочи и диже |
| је испало изненада ово, а ово је за њу било нешто скоро још горе!{S} Знала је она поноситост т |
| -Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако баш било у пређашно време, неје!...</p> <p>— Ба!{S} Било је |
| о, Мане!...</p> <pb n="192" /> <p>— <hi>Било</hi>, Ајшо!...</p> <p>Ајша само превуче руком прек |
| ине нећеш, а ти када ћеш?!</p> <p>— <hi>Било је!</hi> — прошапта 3она, па се завали и паде лице |
| главом Зона, — <hi>моје</hi> си је <hi>било</hi>, тето! — рече болно и оде спуштене главе пола |
| ом да си идемо!...</p> <pb n="76" /> <p>Било је и време већ.{S} Краве се већ враћаху с паше, фе |
| зненадио Замфира, али и Замфир Мана. {S}Било је говора и о миразу.{S} Хаџи-Замфир спомену пет с |
| рима оружје скупоцено, поклон од паша и бимбаша.{S} Уза зид са све четири стране ниски миндерлу |
| заједљиво Дока, — саг неће да праћа на бимбашије и миралаје зашто ги веће нема, — ама ће да пр |
| гових: није им се допадао што је ловац, бињеџија и весељак — и тако је мајстор Мане од њих и до |
| џимпир, коцкарин, комарџија, ловџија и бињеџија и џамбасин; скита се поваздан-дан с пушку по л |
| , кад је стари Замфир дошао из чаршије, био је љут као рис.{S} Чуо је све.{S} Како је грмио по |
| а Ђорђија и братанац још чувеније Доке, био крв њихова, — па се није задовољио само тиме да јој |
| лавама.</hi> </p> <p>Кад је дошао кући, био је Мане као у грозници.{S} У грудима му беснела бур |
| ћи да је све пропало, он је, као човек, био јачи и сталоженији и, као искуснији, држао је да јо |
| је женско!{S} Јер, кад је с оцем ишао, био је обучен у плундре, а кад га је мајка изводила, пл |
| да је прошле вечери, по старом обичају, био у амаму, одржао, по обичају, последње „<hi>момачко< |
| а Манулаћа, који је ушао у комбинацију, био љубимац свију стрина, ујни и тетака Зониних, и био |
| у ствар као други, цивилизован свет!{S} Био је бесан.{S} Турио је каму за појас и готов био на |
| Лицем на Свету Петку била је свадба.{S} Био је леп, ведар дан - ведар као и лица срећних младен |
| је ствар текла и како се развијала.{S} Био је утучен и неутешан.{S} Тетка Дока га је најпре из |
| ило да јој домаћин још ништа не зна.{S} Био је, истина, љут, али он је обично увек љут и кад ид |
| >Не прође много, а ево чорбаџи-Тасе.{S} Био је подаљи рођак, падао јој као неки девер, а она ње |
| те.{S} Да, мисли Мане, сами су били.{S} Био је само ноћни стражар, па и он је далеко био; шта ј |
| тада је по други пут отворио дућан.{S} Био је добар мајстор, али сиромах; па ипак је било разл |
| шкама је легао, с петловима устајао.{S} Био је <pb n="88" /> штедљив.{S} Новац му никад није по |
| е ово сад све ново и изненадно било.{S} Био је као громом поражен чувши све до ситница како је |
| онако вешто, салтоморталски, ускакао — био је дућан алваџије Амета. {S}Ту би свако јутро, кад |
| анчицама, које се загледају у Мана, — а био је врло леп — па и не умеју одмах да кажу зашто су |
| к онако звао чапкун-Мане, није забадава био син чувенога Ђорђија и братанац још чувеније Доке, |
| е кујунџија!{S} Јер и исти тај Манасија био је красан младић.{S} Било му је тако двадесет две и |
| е.{S} Дуго се још причало каква је сила био чорбаџи-Замфир; такве силе и таквог господства нема |
| аба утеха била за Манчу.{S} Целога дана био је као убијен: ни посао, ни пазар, ни разговор, — н |
| /hi> </p> <p>Стари Замфир није тих дана био дома.{S} По свом обичају, отишао је на свој чифлук, |
| ље него он њу некада.{S} Али је и Манча био и поносит и имао неки свој начин и тактику, тако да |
| је дотле увек послушан и особито пажљив био.{S} А Јевда ћути, трпи, и плаче кришом. {S}И то је |
| есан.{S} Турио је каму за појас и готов био на свашта, али никако није могао да дозна ко је то |
| је, оца Манина, да је и онај увек готов био на такве ствари, — а Мане је исти отац...</p> <p>Си |
| ају. (А и да није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер у таквим приликама заљубљени обичн |
| у је донео још некад отац Замфиров, кад био на хаџилуку, куд је повео и свог десетогодишњег син |
| део као њеног младожењу, па би сада рад био и на јави видети га и као девера!...</p> <p>И да се |
| одине — тако вешт, као да му је још дед био викач.{S} Нацко је био галантерист, још му у шупи с |
| тимају да до њега играју.{S} А Манча је био већ на гласу као момак и играч.{S} И мала Зона је ј |
| у) међу Циганима!...{S} И сад, какав је био Ђорђија, такав му и син Мане, тврдила је тетка Таск |
| уката мираза на дан прстена.{S} Мане је био срећан и задовољан после оне сцене са старим Замфир |
| вали и ширили даље тај глас.{S} Мане је био као луд неколико дана.{S} Није се он навикао на так |
| за три дана”, вели народ.{S} А Мане је био син тога народа, у кога је постала за утеху она реч |
| љиве ствари из Србије.{S} Изван куће је био поносит, а у кући нежан.{S} Оплакала га је и искрен |
| ула с јашмаком и фереџом.{S} С улице је био само бео прост и једноставан зид, тако да укућани н |
| цније отвореног дућана.{S} Онај први је био мањи и празнији, а овај други већи и пунији.{S} Она |
| еговању и васпитању сина свога, који је био сушта слика и прилика свога оца.{S} Она је лебдела |
| о могло казати за Манулаћа.{S} С њим је био задовољан и отац и мајка још од најранијег детињств |
| .{S} Допао му се тај начин и усхићен је био досетљивошћу побратима Мана и трљао је руке и смеја |
| аже, „алал-пара!” Због свега тога он је био радо гледан од млађег света, али многим родитељима |
| опште друштвеном злу и мани. {S}И он је био спреман на сваку евентуалност и непријатност, јер, |
| о и испевао ту песму, увек би — иако је био жустар и вредан мајстор — увек би тада зажалио на с |
| лио само о начину освете.{S} И, како је био досетљив, то му није требало дуго да лупа главу.{S} |
| ала јој је о покојном Ђорђији — како је био кријумчар, убојица, ноћник и весељак; причала јој ч |
| а као што је био добар мајстор, тако је био и леп момак.{S} Црномањаст, лепа велика ока, састав |
| p>А као што је био добар играч, тако је био добар и певач, ловац, јахач и весељак и за друштво |
| да му је још дед био викач.{S} Нацко је био галантерист, још му у шупи стоји фирма „Галантериск |
| једном на Нацково шале.{S} Јер Нацко је био радо слушан, што је имао и онако као неког хумора.{ |
| уо је за њом, те како чезнуо, — само је био јогуница и није никако дао да се то и опази! — Коли |
| та за девера лако се погодише.{S} То је био Митанча, чорбаџи-Петракијев син, и читатељима већ д |
| мирно и нада се да ће опет бити што је био, а засад се теши тиме што је испекао овај свој сада |
| на земљи налазе!...</p> <p>А као што је био добар играч, тако је био добар и певач, ловац, јаха |
| и лист „Старинар”.</p> <p>Па као што је био добар мајстор, тако је био и леп момак.{S} Црномања |
| са ни љутио на њу.{S} Можда зато што је био човек мераклија и волео песму.{S} Волео је да га пе |
| е оптуживала сина, али само зато што је био Крстовдан уздржала се и није му тога дана ништа спо |
| дошао, казао је „Помози, Боже!”, јер је био лепо дочекан, слатким послужен и кафа поручена, али |
| руги, много мањи, ради теферича, јер је био на ванредно лепом месту, имао хладну студену воду, |
| је он најозбиљнији кандидат био, јер је био јединац, једини наследник огромног имања, а, сем то |
| паша — него неколико њих!{S} Замфир је био сила: могао је човека и са самих вешала скинути, са |
| и нову златну минђушу у уво (Манулаћ је био првенац), и још сврх тога да ће му целога свога век |
| џи-Петракијевом</hi> </p> <p>Манулаћ је био син чесних и богобојазних родитеља, Јордана и Перси |
| ао голуб, где ће да стане.{S} Ход му је био као ход човека који се кренуо да се онако мало прош |
| ије се он навикао на такве ствари, није био чиновник, па да је огуглао и да може тако лако прог |
| и неумивен, ни необучен — укратко, није био бедна изгледа, како обично изгледа човек кад га как |
| а с њима и спомен на Зону.{S} И да није био он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у овој пр |
| или, управо, ишао је посао, али он није био задовољан зарадом.{S} Признавао је да му је Мане оп |
| ћ обично у кревету.{S} А срећа што није био, јер и без тога доста је бруке и срамоте.{S} Да, ми |
| овде није користио.{S} Мане нешто није био најбоље расположен па није хтео ништа да одговора н |
| лико гледала Зона.{S} И да Манулаћ није био онакав какав је, да није једнако чувао дућан и седе |
| јер ниједан од тих што је прошаху није био ни принети њеном челеби-Ђорђији.{S} А већ и сами им |
| Замфир, када је он после паше и владике био прва сила, — све би то друкчије било.{S} Али овако |
| врати поздрав.</p> <p>Тога дана је Мане био сав блажен.{S} А како и не би, кад му се целе недељ |
| е Манчине.</hi> </p> <p>Као што је Мане био мали мајстор, тако му ни кућа није била велика. — К |
| >„Мојсеј”</title> на <hi>жици G</hi>, и био бурно поздрављен.{S} Па се одмах показао и стварачк |
| д год је хтео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином конаку. <pb n="11" /> Па |
| пљен и весео, враћао и отварао дућан, и био врло разговоран и предусретљив с муштеријама, које |
| зато је плануо на Зону, силно плануо, и био љут као никад у животу.</p> <p>— Тој ли су твоје чк |
| свију стрина, ујни и тетака Зониних, и био предмет и повод непријатних сцена између родитеља З |
| S} Син њен, Мане, јако ју је поштовао и био према њој необично нежан и послушан.{S} Али баш зат |
| о, он се баш свога века доста наиграо и био коловођа, али да је <hi>пас</hi> кадгод водио коло, |
| р писано да се и узму.{S} А да то не би био први случај, нити какво чудо да се ороде чорбаџиска |
| ом пресекао; истресао би чибук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрецнуо |
| е с високим штиклама, а у свакој штикли био је, још кад се ципела градила, вешто намештен по је |
| а! — помисли Мане, — па Манулаћ није ни био ту.{S} Он је у то доба већ обично у кревету.{S} А с |
| S} Нико не памти да је икад мањи и тањи био; и сам дед Манчин причао је да се још дететом играо |
| кака.{S} Од свију момака он је најлепши био, а у колу најбољи играч, а према свирачима најгалан |
| објективан, правичан и несебичан човек био тај Милисав Јекономија, чије ћемо мишљење изнети оп |
| {S} Једини, велим, јер он је иначе увек био стидљив и неспретан, кад би се, случајем, нашао у б |
| испред неких врата, — што је за њу увек био најбољи и најнесумњивији знак и доказ да ту има дру |
| ка, прошла крај Манина дућана, а он сам био у њему, добацила му је у пролазу: „Бата-Мане, поздр |
| ој природи и по занату свом кујунџиском био је отресит и пажљив на одело, а то је још више и пр |
| еровати, јер Мане је доста често јутром био предмет разговора са својих ноћних подвига.</p> <p> |
| ела и обожавала, јер је и телом и душом био лепота од човека.{S} А и сам епитет, управо епитети |
| тедљив.{S} Новац му никад није потребан био, јер никад није имао прилике да га потроши.{S} Чак |
| p>Ишао је тако цело после подне.{S} Дан био леп, топал и ведар септембарски дан, суморан ипак м |
| дио, јер би <pb n="125" /> свуд дочекан био, и прича би се, вероватно, наставила са другом неко |
| да је то само сан, страшан и ружан сан био.{S} И тек тада одахну душом, прибра се мало и разми |
| е и захвали Богу што је све то само сан био.{S} Но, само би му то још требало да су оне биле си |
| ти се и захвали Богу што је то само сан био, и што тако, хвала Богу, није још и ту срамоту дожи |
| сплатио.</p> <p>И кад је тачно извештен био да је Мане све то чуо, и кад му се Мане почео већ и |
| пут, кад прође Васка крај дућана, а он био сам, зовну је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли су ви |
| и за живу главу неће, јер онда не би он био „чапкун-Мане”!</p> <p>Само се једаред десило да је |
| араху нешто тихо с Маном, који је сишао био с кола.</p> <p>Затим приђоше капији.{S} Не прође не |
| онаследник мој.{S} Зато је Манулаћ дуго био загонетка — у махали задуго нису знали је ли мушко |
| е само ноћни стражар, па и он је далеко био; шта је он могао чути?{S} Ништа.{S} А Зона и Васка |
| S} Не, не, — тешио се Мане, — није нико био, само оне, само женске, а оне не смеју од мушких ни |
| ш лупао је главу о том: да ли је он оно био што је у сну водио коло, или је то био Замфиров Жућ |
| био што је у сну водио коло, или је то био Замфиров Жућко, тако и смех онај Зонин не могаше ни |
| мар.{S} Можда зато што је с тим начисто био да су шамари сасвим природна и неминовна последица |
| преко сокака разговарао, а тај разговор био је за водоноше као она Скила и Харивда за старе пут |
| ашана, чији је он најозбиљнији кандидат био, јер је био јединац, једини наследник огромног имањ |
| вио ништа; јер, како је у мислима занет био, могли су му зечеви преко пушке прескакати, а он их |
| а била раскинута, и сад је Митанче опет био слободан.{S} Али му отац никако не прашта, јер му н |
| ане би га ма како изазвао — како је љут био на њега — и потукао се с њим, чим би га први пут ср |
| о и заслужио, јер је, и онако мали, већ био десна рука у домазлуку својој мајци.{S} Он јој је ч |
| утеши.{S} Мане је све оно у суботу већ био смео с ума, и није могао ништа ни слутити, и зато м |
| сли, тако да је већ и због тога немогућ био у школи.{S} Дотерао је до шестог разреда, и ту је з |
| и.{S} Зато је тога целога дана у недељу био Мане врло суморан, а зато, опет, и није провео неде |
| какве друге жене!{S} Нико више није ту био, само њих две.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је |
| о се овај цери...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га задуго није опазио!{S} Каква брука!{S} Бар |
| зати.{S} А сачувај Боже да је још ко ту био! {S}Пуцала би му сутрадан брука по целом граду.{S} |
| х — ипак је тих дана добре воље.</p> <p>Био је стари ашик.{S} У многим песмама је спеван с мног |
| има да чује и својим пером да опише. {S}Био је радостан унапред што ће на лицу места први он на |
| исциплина, историчари и микроскопичари, биолози и абиолози, филолози и математичари, — ови посл |
| ју да су у њега заљубљене, и кажу му да бира <pb n="71" /> коју хоће, а он опет вели да их све |
| аршијом, идући полако и достојанствено, бирајући, као голуб, где ће да стане.{S} Ход му је био |
| у оне две заједно.</p> <p>Дође ред и на бирање и тражење часника.{S} За све се сложише, само за |
| на куп у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега Манчу, па да ти, како и мен’, до |
| су као свила, усне као мерџан, зубе као бисер, струк као фидан, а сва је била оно право „злато |
| е!</l> <l>Ракли-сапун нестањује,</l> <l>Бистра вода преса’њује,</l> <l>Јасно слунце на западу! |
| а на ћошак пред Калоферлиски хан или на Бит-пазар, где игра оро; или у неку авлију или неки пош |
| ће опет исто тако (унеколико, наравно) бити узрок ономе што ће се испричати у идућим главама.< |
| ак и побратими.{S} Он ће, мишљаше Мане, бити таман за тај посао.{S} Куражан је, дрзак је, има п |
| су неприлике, а који би <hi>могли</hi> бити прилика за њу.{S} Код Мане Кујунџије се, наравно, |
| већ рекосмо, кренуо у нади да ће можда бити штофа чак и за један пикантан и сензациони подлист |
| хо јесење време...{S} Ах, како је могла бити срећна! размишљаше сећајући се њега и речи његових |
| .{S} Не зна, не сећа се кад је то могла бити прошевина и прстен и кад брже је дошао сам дан сва |
| о, чуди се како то и може и једног дана бити без „домаћице”! {S}Налази да је то најлепша женска |
| олико сутра или прексутра ствар свршена бити.{S} А да је мајка ћерки поверила то, није, мислим, |
| њој тај Мане; неће и не може њен никад бити, али не трпи да може још која — код ње ту, живе! — |
| че и тихо уздахну при помисли да ће све бити што је било, само он неће више бити онај негдашњи! |
| а, а ствар још једнако стоји да не може бити горе.{S} Мање се, истина, говори, али кад се већ г |
| “; а то ће поштованим читаоцима јасније бити тек у идућој, тринаестој глави.</hi> </p> <p>Страш |
| удавачама, за које су нашле да би могле бити прилика за њиховог Манчу.</p> <p>Поче стринка Пара |
| , на предлог тетка-Таске, да ће најбоље бити, и најлакше ће се запушити уста лажи и клевети, ак |
| !...</p> <p>Зато нађу да ће још најбоље бити ако пошљу на месец дана Зону у госте којој од сест |
| не и вели да никаква боја неће и не сме бити, али му треба женска виткија и лакша.{S} Тетка Док |
| мо појави и пробави.{S} И он нађе да ће бити најбоље да се уклони мало од куће. <pb n="198" /> |
| знак и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена.</p> <p>Четири тетке и две стрине М |
| каже то је казано, а што заповеди да ће бити и послушано.{S} Па ипак није хтео ништа силом да д |
| лек злу.{S} Зато су одмах и нашли да ће бити најбоље да брзо сврше ствар.{S} Што ће бити јесена |
| аж и клевета; ако је ко крив, — крив ће бити Манулаћ: ако је где одведена, то је, вели, одведен |
| како су задовољне с берићетом и кад ће бити берба у њиховом селу.</p> <p>— Из које си село, де |
| ити, за четврт сахата, и пита га где ће бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што да ми пратиш?! — |
| најбоље да брзо сврше ствар.{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас.{S} А ваљда је и суђено |
| о никако није прилика и да од тога неће бити баш ништа!{S} Дуго су се још живо разговарали, кад |
| ђено.{S} А које мишљење мислимо да неће бити на одмет, кад од једне такве особе долази.{S} И он |
| вољно трљао руке при помисли да то неће бити сан који зором бледи и нестаје га као магле са Паш |
| е између Замфира и Ташане.{S} Зато неће бити згорег — чак писац мисли да је то неопходно потреб |
| све бити што је било, само он неће више бити онај негдашњи!... — Хе, ’ај’ иди си, — вели јој, — |
| ат (<hi>доњи</hi> дом бар!), — морају и бити забринути.</p> <p>Све то пролази и хита свак на св |
| тога. {S}Управо, друкчије није могло ни бити, кад стари богати Замфир и господин начелник живе |
| ће му кућна ноћна тишина и благи санак бити мелем овим новим ранама његовим...</p> <p>Бацио се |
| пред каквим је амбисом врло лако могао бити и наш јунак Мане кујунџија.</hi> </p> <p>По решењу |
| лепог живота и слагања, како је морало бити Јевди, мајци Маниној, кад је чула да јој нападају |
| <hi>„Код препеченице”</hi>, — да ће то бити оно штоно наши стари рекли: „Појео вук магарца”, ч |
| > <p>И док се ове домишљаху ко ли ће то бити, отворише се врата и тетка Дока упаде у собу.{S} Д |
| аје је под зрацима сунчаним, него ће то бити јава, сушта јава; и брука ће пуцати по кафанама, п |
| ну: сноси је мирно и нада се да ће опет бити што је био, а засад се теши тиме што је испекао ов |
| гох да се пошетам</l> <l>Низ тоја пуста Битола,</l> <l>Низ Еврејското махало,</l> <l>Низ тија т |
| ограде!... <hi>Части</hi> ми моје, — не бих!{S} А није мало кад се човек у <hi>своју част</hi> |
| то — беше му!{S} Ни за милион мираза не бих је ја — ја, овако како ме сад видиш, који сем части |
| урцима и међу Србима, овде међу њима је благ, гледа на њих онако, како да кажем, као на децу.{S |
| је Мане сву окитио и покрио сребром, и блага полусветлост падаше на измучено лице Манино.{S} И |
| ад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!...</p> <p>А Зона само прћи уста и не одговара ни |
| ешити се; да ће му кућна ноћна тишина и благи санак бити мелем овим новим ранама његовим...</p> |
| е добро!... — запита је благо и погледа благим погледом, а сузних очију, Калина.</p> <p>— Па... |
| е?...{S} Не чу те добро!... — запита је благо и погледа благим погледом, а сузних очију, Калина |
| леда им се разговетно да прочитати како благодаре небу што их је обдарило таквим паметним и чув |
| прати до њених авлиских врата, а она га благодарно погледа, али га ипак одбија и моли га загуше |
| ји може да живи без толиких ствари, без Благоја танц-мајстора, без паркова с гарнизоном бандом |
| о ти данас, кад овако пљушти овај Божји благослов, не би’ дао — вели, па прича расположен даље. |
| ћу и ја.{S} Дај једну кишицу, дај Божји благослов оном веселом гејаку...</p> <p>Ето, тако је об |
| је вино, — него ове ми ракијице и овога благослова што пљушти, части ми, не би’, — вели Милисав |
| Нишавом протећи докле наш свет не осети благотворну моћ штампе, те осме светске силе!...{S} Ост |
| ало ослободе и изиђу међу свет, јер ено благочестиви тутори и одборници општине турековачке већ |
| здрав.</p> <p>Тога дана је Мане био сав блажен.{S} А како и не би, кад му се целе недеље од теш |
| лушност.{S} Заиграше.{S} Калина весела, блажена — румен је сву облио, а крупне црне очи светле |
| , и она погледа Калину како је срећна и блажена!{S} И Зони постаде нешто тешко и досадно.{S} Св |
| уче пешкирић и закопча тур.{S} Срећни и блажени отац поведе сина да види чаршија једно чудо од |
| ј</hi> реч, магаре Јорданско?! — кликну блажени Јордан. <pb n="86" /> — Како га каза <hi>онуј р |
| му одговара: „За кога, море, газимо ово блато, а побратиме?!...” А бацао је око — није шала, то |
| ципеле, да их и радним даном, по киши и блату, носи!...</p> <p>Но тај глас није могао дуго да к |
| ? — вели уздржавајући се домаћин, а сав блед од љутине.</p> <p>— Мори, и насред чаршију, и туј |
| , са повезаним челом и омотаним вратом, бледа и малаксала, изађе; осмехну се болно, поклони и п |
| — Вика’ те... ете... — поче Зона, а сва бледа, сувих усана, а истурила изазивачки десну ногу... |
| , овој цвеће бледо и вене, такој, рече, бледи и вене и њојно лице од карасевдах”... — рече жени |
| помисли да то неће бити сан који зором бледи и нестаје га као магле са Паша-чаира што се диже |
| а кришом сузе, па му пружи киту зимских бледих ружа.</p> <p>— Ех! — уздахну Мане болно и додаде |
| ш из њег’... „Како је, рече, овој цвеће бледо и вене, такој, рече, бледи и вене и њојно лице од |
| хо Зона, па зарони још јаче своју лепу, бледу главу у шаке и затресе је болно. — Што ће ми веће |
| ази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, и блеђа но <pb n="118" /> икада.{S} Уста скупила, као да |
| т перунико”, и мало помало слике су све блеђе и блеђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а с њима |
| ко”, и мало помало слике су све блеђе и блеђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а с њима и споме |
| укчија: није више оно џигљасто чупе што блене по сокацима једући кокице из кецеље или дубоких џ |
| т у мисли гледао би за њом чаршијом.{S} Бленуо за њом и чинило му се као да је остало трага од |
| е прича није било.{S} Свет се окретао и бленуо за њима, извиривао кроз прозоре, истрчавао на ав |
| у дућан?!</p> <p>А шегрт Поте га гледа блесасто, и пипа главу, и гледа да се није и крв пролил |
| ко груди, а низ дугу косу пушта се тел, блешти и трепери тел међу црном бујном косом, па му изг |
| ше једна женска прилика, и кад му приђе ближе, опет га ослови:</p> <p>— Познаваш ли ме, мори?</ |
| г колом.{S} И што се он у игрању више и ближе примиче к њој, све мање и ређе вади кокице; не је |
| е.{S} Они даљи се раније кренуше, а ови ближи мало доцније.{S} И место на коме су малочас играл |
| епом месту, имао хладну студену воду, у близини певали славуји, а туда често пролазиле на рад б |
| и дадоше мање — по стопарац.{S} Ту је у близини и нишаљка (љуљашка), и око ње пуно света.{S} Љу |
| е била у једној тесној и кривој улици у близини цркве.{S} Капија велика, сва ишарана честим ред |
| неспретан, кад би се, случајем, нашао у близини женскога света.{S} Најтеже му је било што није |
| , и обратно, где се пољак, што је чувао близу гробља, оженио неком трговачком удовицом и ушао у |
| {S}Мисли његове не беху ту, али ипак ту близу, неколико кућа одатле, код Замфирових.{S} Замишља |
| рате, реци: попу <hi>поп</hi>, бобу <hi>боб!</hi>...{S} Него умотавају то, крију у кучине, те: |
| сни му, брате, реци: попу <hi>поп</hi>, бобу <hi>боб!</hi>...{S} Него умотавају то, крију у куч |
| само крстио левом руком и говорио: „О, Бог да чува!...{S} О, Господи Боже!”</p> </div> <pb n=" |
| > <p>— Какво време заступи, бата-Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако баш било у пређашно време, |
| кво је тој саг заступило, <pb n="44" /> Бог да чува!...{S} Ни се татко ни се па мајка слуша!{S} |
| им гласом. — Узми се, дете, у памет!{S} Бог дужан ником не остањује!...{S} Скудена и оклеветена |
| е да му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} Много лошо, Бога ми ти казујем!...</p> |
| него пије вино онако „клот”, како га је Бог створио.{S} Сада је веран и сталан члан те компаниј |
| отимала, али тетка Дока — онако како је Бог дао — подвикну јој и развика се на њу тако, да се о |
| остави.{S} Тој си не знаје ники — знаје Бог и црна у Горицу земја, што ти татка покрива.{S} По |
| господин адвокату. — Они живе — будите Бог с нама!{S} Ништа не купују на пијаци!...{S} Кад си |
| зиваху то — беху то све нека имена буди Бог с нама: <pb n="28" /> неки Тане „Домаћица”, неки Ва |
| оже лако купити ни стећи, нешто што сам Бог дарује човеку, па зато то сваки чорбаџија и нема.{S |
| ређење у свету: <pb n="27" /> што је то Бог оставио да човек баш мора радити и у зноју лица сво |
| да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега доста - - пошље у Београд, хаџи-Замфир би |
| не тиче, а обично заврши: „Па шта каже, Бога ти?” — „Каже да јој се допадаш” — „Славе ти?” — „З |
| и нуди дуваном оне око стола: — Прави, Бога ти љубим!{S} Нема <pb n="160" /> што ти данас, кад |
| је!...{S} А Бог да чува!{S} Много лошо, Бога ми ти казујем!...</p> <p>Јевда уздахну и одобраваш |
| </p> <pb n="183" /> <p>— Ти душу немаш, Бога се не бојиш...{S} Девојачку, срећу да убијеш!...</ |
| и зареди по ма’алу на нико рђавство.{S} Бога ми ти казујем!...</p> <p>— Лошо време заступи!{S} |
| смеје се Васка.</p> <pb n="187" /> <p>— Бога ми ти казујем!</p> <p>— Вика: <hi>ти</hi> гу све т |
| им, што се туђим, што се понеки пут, па Бога ми, и нашљемам ове ракијчине!... (Уосталом, знаће |
| рекне: „Охо-хо!{S} Од тебе сефте, а од Бога берикет.” Сви су дућани већ давно отворени и пазар |
| рокуне, тешко ће ти бидне, сине! <hi>До Бога</hi> се, мори, чује њојна клетва!...</p> <p>— Ама, |
| {S} Новине, новинари, бре брате, ако ко Бога зна, ко једни најчеститији и једни, заиста, најсве |
| пас Замфиров!...{S} Шта је ово, ако ко Бога зна? помисли Мане, па се само прекрсти од чуда и р |
| да прати? — одговара Васка. — Ако имаш Бога и душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш видиш уба |
| наша си је вера!...{S} Ем, млад, убав, богат... сарафче и банкерче... у наш варош нема га, ете |
| ј па да ни је!!{S} Некој си је”, рече, „богат сас паре и бруку, а некој сас здравје”, рече, „и |
| као свака ванредно лепа, а уз то још и богата, била је размажена, пуста, немилосрдна, готово р |
| е ту ни Зујица, да им размеће карте, ни богата баба Хрисанта, да их гњави причајући им надугачк |
| же оборити!{S} Е, али је то чорбаџиска, богаташка ћерка, њен отац и начелник овако — и ту метну |
| ли: „Појео вук магарца”, чим се то тиче богаташке куће.{S} Јер, ево, брате слатки, сасвим прост |
| друкчије није могло ни бити, кад стари богати Замфир и господин начелник живе лепо.</p> <p>А т |
| много брже и лакше него код оних виших, богатијих и ученијих.{S} Али зато и нема ту оних силних |
| каква срећа јавити тамо.{S} И тамо има богатих трговачких кућа, а лепотицама се баш не може бо |
| очешки играло, и Мане седео, у дахирета богато спуштао, али ниједну — ни Ајшу, ни Ђулсефу, ни Д |
| а је Мане окује у сребро, — и поручио и богато му исплатио.</p> <p>И кад је тачно извештен био |
| м чоханим гугуткине боје, али исто тако богато ишараним гајтаном.{S} Пало му нешто тако одједар |
| на је била кћи чувеног чорбаџи-Замфира, богатог и уваженог чорбаџије, силног негда чорбаџије.{S |
| е тресла сва авлија и висока трокатница богатога хаџи-Замфира.{S} Само се чуло са свих страна с |
| дају и разгледају јој одело.{S} А она у богатом и шареном венчаном оделу. {S}Пустила дугу косу |
| добијете праву слику богатства, великог богатства чорбаџи-Замфировог.</p> <p>Ту у авлији су чељ |
| </p> <p>А та сила долазила је од силног богатства његовог.{S} Његови виногради и чифлуци многоб |
| у месту, онда тек добијете праву слику богатства, великог богатства чорбаџи-Замфировог.</p> <p |
| громним звекиром, показује већ сама она богатство домаћиново.{S} Кућа двокатна, висока, с многи |
| p> <p>Али хаџи-Замфир имао је још једно богатство — имао је нешто што се не може лако купити ни |
| S} Има си, море, и магаре!{S} Тол’ко му богатство!...{S} Он ће си узне спроти себ’ нику сиротиц |
| тога дана његов гост.{S} Присели су за богату софру, за оне многе господске ђаконије на оној в |
| ачких кућа, а лепотицама се баш не може богзна како похвалити то место.{S} А најпосле, ако јој |
| не види, па хита крај ње, као да му је богзна какав посао за вратом!...</p> <p>Или опет тако р |
| а та песма.{S} Та је песма из народа; и богзна ко ју је спевао, и на коју је Зону мислио тај пр |
| знато, — не морају, па се и не журе баш богзна како да су први на послу у канцеларији.{S} То је |
| hi> </p> <p>Манулаћ је био син чесних и богобојазних родитеља, Јордана и Персиде, и никада ваљд |
| се сјајеш и светлиш како у цркву света Богородица Тројеручица!...{S} За теб’ ћу сал да радим о |
| убота.{S} Кандило је горело пред иконом Богородице, коју је Мане сву окитио и покрио сребром, и |
| еко по свету, тако да је чак и за Свету Богородицу Ржанску израдио тежак крст од срме. ...{S}По |
| женио, макар отишао у калуђере, у свету Богородицу Габровачку.{S} А сем тога, — причала је Уран |
| ни: поручио је преко свога човека једну Богородичину икону да је Мане окује у сребро, — и поруч |
| г Пантелеја; па сребрну ручицу за икону Богородичину у Дивјанском манастиру!{S} И глас о вештом |
| то из њихове породице још досада, хвала Богу, нико није „скочидевојку” узео, па неће ни Манулаћ |
| о је то само сан био, и што тако, хвала Богу, није још и ту срамоту доживео да му се сав свет с |
| само њих две.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је све то само сан био.{S} Но, само би му то ј |
| љаше хладније.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је то само сан био, и што тако, хвала Богу, ни |
| те, врну из војску из Београд!...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ чине и давају девојчики, а све з |
| пун, кирид-сапун је!” вика па друга.{S} Бож’ке!{S} Да се поломе служејећи ме!... {S}А ја си сед |
| ди мен’ тој”.{S} Па си зборим у памет: „Бож’ке, која ће ми саг бидне снајка у овеј покладе!?... |
| ом”.{S} Кад је дошао, казао је „Помози, Боже!”, јер је био лепо дочекан, слатким послужен и каф |
| е.{S} СаМо су се крстиле и викале: — О, Боже, о, Господи!{S} Лелее!{S} Што се напраји џумбус и |
| — за све ове досад добивене шамаре.{S} Боже здравља! {S}Запамтиће први нови шегрт ко је калфа |
| .</p> <p>Излазећи, мислио је у себи:{S} Боже мој, много ли смо још иза срећних, цивилизованих н |
| орио: „О, Бог да чува!...{S} О, Господи Боже!”</p> </div> <pb n="103" /> <div type="chapter" xm |
| само прекрсти од чуда и рече: „Господи Боже, и овој чудо у свет да видим!” Погледа опет боље, |
| оме <pb n="116" /> казати.{S} А сачувај Боже да је још ко ту био! {S}Пуцала би му сутрадан брук |
| мајке?!...{S} А убаво си рече наш, ете, Божин дунгерин: „<hi>Две</hi> лубеници, рече, под <hi>е |
| е преко целе године.{S} Сем првога дана Божића и Ускрса, Славе и Тодорове суботе (кад се причеш |
| нема супе, а они празилук и на први дан Божића...{S} С таквим светом не може да се издржи конку |
| /> што ти данас, кад овако пљушти овај Божји благослов, не би’ дао — вели, па прича расположен |
| — имаћу и ја.{S} Дај једну кишицу, дај Божји благослов оном веселом гејаку...</p> <p>Ето, тако |
| p> <p>Умирује је Мане и вели да никаква боја неће и не сме бити, али му треба женска виткија и |
| е би дошло тако што!{S} Оно чега се она бојала, од чега је стрепила — то није било, али је испа |
| а се она, узгред буди речено, врло мало бојала — да неће ни уста отворити!{S} Но уосталом, све |
| е добра хата, носио лепо одело; није се бојао Турака, и важио је као срећан и дрзак кријумчар; |
| ског вина стекао нос црвене, као бакар, боје.{S} Али га тада издаде композиторска и стварачка м |
| обуче оне његове уске чакшире маслинове боје, а на груди танку жуту свилену памуклију, преко ње |
| вечаним хаљинама, али не оним маслинове боје, него у оним чоханим гугуткине боје, али исто тако |
| преко ње јелек и гуњче, опет маслинове боје, — а све у силном гајтану — па се притегне траболо |
| ли то што је обукао панталоне гугуткине боје и понео скупоцени штап од абоноса давало му је све |
| ове боје, него у оним чоханим гугуткине боје, али исто тако богато ишараним гајтаном.{S} Пало м |
| и све хаљине њене <pb n="63" /> које су боје, и издалека му падале у очи.{S} Али, иако ју је ув |
| у свет?!...” рече Мане.{S} Протрља очи, бојећи се да га оне можда не варају.{S} Али не, не вара |
| тац никако не прашта, јер му не верује; боји се лакомислености његове и још никако неће да зна |
| о лупа, па се повлачи још дубље, јер се боји да га срце не изда — да свет не чује ту силну лупу |
| "183" /> <p>— Ти душу немаш, Бога се не бојиш...{S} Девојачку, срећу да убијеш!...</p> <p>— Ама |
| е да ти ништа о томе не кажем!!” — „Их, болан брате!” вели онај и сада само мисли о томе и ни о |
| ли и ценили га старији њени, него га је болело оно што је она о њему мислила и рекла, и иза њег |
| ги на шију, па ће те мине и ће ти прође болес’... — вели јој љубећи је у чело и испраћајући је. |
| уосталом, — како он тврди — фамилијарна болест код његових у фамилији.{S} И он, који је некад н |
| довољно.{S} Помишља чак и на старост и болест, која може наићи: па ко ће га тако свесрдно моћи |
| књига”, јер кад она некога оцени да је болестан и пропише му неки лек, тај мора лећи у кревет |
| Зона.</p> <p>— Болна?</p> <p>— Глава гу боли, — вели Ташана. — Има си заушке, та никаква се нап |
| тето, — одговара полако Зона.</p> <p>— Болна?</p> <p>— Глава гу боли, — вели Ташана. — Има си |
| ану.</p> <p>— Што ти је, мори?</p> <p>— Болна сам, тето, — одговара полако Зона.</p> <p>— Болна |
| , прочети, па ћеш видиш убаво кол’ко је болна од карасевдах... „Ја си учини’ тој, збори си, Зон |
| е три дни, ете.</p> <p>— Па млого ли си болна?{S} У чаршију и ма’алу неси искачала?</p> <p>— За |
| у лепу, бледу главу у шаке и затресе је болно. — Што ће ми веће свет, и чаршија, и ма’але?!...< |
| ледих ружа.</p> <p>— Ех! — уздахну Мане болно и додаде јетко, примајући и миришући руже. — Добр |
| м, бледа и малаксала, изађе; осмехну се болно, поклони и пољуби тетка Таску у руку, па се спуст |
| </hi> си је <hi>било</hi>, тето! — рече болно и оде спуштене главе полако, и као сенка тихо, у |
| во искачање па збориш? — пита је тихо и болно Зоне.</p> <p>— Па, демек, за спацирување, ете, не |
| ноћ, све више омотаваху и притискиваху болну душу његову, докле га из тих мисли не трже силан |
| ша, најмлађи и најомиљенији чочек, која болује од севдаха.{S} Зато се и одвојила и повукла у ћо |
| ије прекодан долази кући; а и кад дође, боље да не дође, јер је пргав и џандрљив.{S} Свачему ма |
| нем — „плебеје” ретко је излазила, или, боље рећи, силазила.{S} А и кад је долазила, владала се |
| једна пропала мисија тетка-Докина, или, боље рећи, „Пошљи лудо на војску, па седи те плачи“.</h |
| их, а на Зону није више ни мислио, или, боље рећи, мислио је на њу, али само још утолико, уколи |
| е собом у Л*, другој њеној сестри.{S} А боље да није ни долазила, јер и овде је она проклета пе |
| у на какав басамак или камен — једно да боље виде, а друго да изгледају веће.{S} Држе се за рук |
| Погледа и Мане на ту страну.{S} Погледа боље, кад ал’ коловођа није као друге коловође, него ст |
| њом врло мало говорио, а тетке и стрине боље и да нису, јер чим зину и отворе уста, оне јој сам |
| кере; а сада, у овом другом, израђује и боље и скупље ствари, као: минђуше, зарфове, пафте, уко |
| талили су ту помисао кад су га видели и боље загледали, јер су нашли да тај не би могао повести |
| и чека кад ће поручити ону његову (или боље рећи, њихову) песму <hi>„Кад ја имам“</hi>, песму |
| говара: „Мућкам”.{S} Једни вичу: „Мућни боље!”, други опет: „Добро је, добро!”, понеки додаје: |
| А ја гу теке тагај топрв погледа малко боље Зону.{S} Па кад гу видо’ ону, њојну т’нку снагу, п |
| .{S} Али, <pb n="139" /> кад су га мало боље посмотрили, учинило им се да тај човек баш ни најм |
| о као некада она њега, а Зона њега мало боље него он њу некада.{S} Али је и Манча био и поносит |
| ао, јело у дућан доносило; а кад је што боље зготовљено, ишао би Мане кући и ручао с мајком. — |
| и како ће урадити да све то испадне што боље. {S}Оне саме све то свршавају — никога не питају; |
| мећу их на ивице тротоара, да се ћумур боље разгори.{S} Иза њих пролазе симиџије и пекари, слу |
| вој чудо у свет да видим!” Погледа опет боље, да га очи какогод не варају.{S} Како би то било д |
| курјаци сити и овце на броју“, или, још боље, по оној: „ни лук јео, ни на лук мирисао“; а то ће |
| е важила у тој кући као лекар, или, још боље, као нека „Златна домаћа књига”, јер кад она неког |
| ише нигда не понови”...</p> <p>Или, још боље, узми ово на прилику: живе невенчано господа, и ни |
| аче...{S} И доклегод оро траје, или још боље, доклегод Мане не пође кући, и она стоји ту држећи |
| иња, то јест девојака за удају, или још боље, девојака, од којих једну треба себи за сапутницу |
| а касапницу или рибљу пијацу, да уграбе бољи део.{S} Пролазе ђаци и ситни и крупни, мушки и жен |
| е срце и помисли у себи: „И у чем нисам бољи од овога зевзека Манулаћа, — и она опет волије њем |
| а науснице, друг је Манин — дакле, нико бољи од њега да буде Мани девер.{S} А сем тога, тако ће |
| и ги фрљим и обијем о главу...{S} Ћу те бомбардирам по ту главу како Срби Митад-пашину табију н |
| /p> <p>Играчи мећу на број 58.</p> <p>— Бонту банкрот... — раздера се Нацко.</p> <p>Сви траже б |
| де оружје, али, као што видите, постаде борац ипак: место мача изабра <hi>перо</hi>, да га оно |
| светом журналистичком позиву — постаде борац за истину, правду и слободу.{S} И тако се ипак у |
| Ратомир</hi>, да буде, то јест, јунак и борац, како му само име казује.{S} Није му се дало да с |
| н, а по другима тешко — тек шта је жив; бори се с душом и проклео је, веле, ћерку, која му је т |
| ствари била увек готова као, што рекли, бос у бару.{S} Доки се дивно допало, тако јој се допало |
| тако збори? — рече: „Нећу да ги носим; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, реч |
| славуји, а туда често пролазиле на рад босоноге девојчице с мотиком на рамену, те је то Мана у |
| иједну — ни Ајшу, ни Ђулсефу, ни Дудију Бошњакушу — није ни погледао, нити је чуо нежне речи ка |
| видиш!{S} Саг младожење, ете, спремају бошчалуке, а девојке јок!...{S} Каква је ово вера, вика |
| ила школу, како је, на листу од Писанке бр. 5, неком писару, у чијој је кондуит-листи стојало д |
| ану тетка Таска, — скутасте се туј како брабињци у зем, па ни чујете ни видите па што се збори |
| ију, да пазари, и да превуче пару преко браде и рекне: „Охо-хо!{S} Од тебе сефте, а од Бога бер |
| ако у очи један са трумбетом, с косом и брадом жућом и од саме трумбете.{S} То је пан-Франћишек |
| ваче <hi>„чича”</hi>, а ако још пусти и браду, њега сви зову <hi>„попе”</hi> или <hi>„дедо”</hi |
| чешљине и брзо чешљајући у ред дотерују браду, а затим се <pb n="137" /> журно крећу на свој по |
| јер тамо се побунили фабрички радници у Брадфорду против капиталиста.{S} И пошто не знају какав |
| кучине, те: симпатишу једно другом, те брак на леву руку, те морганатички, те дивљи, те неки н |
| ће се узети да је остао момак и да оног брака са Швабицом Хермином као да није ни било.{S} Тако |
| ..</p> <pb n="94" /> <p>А Мани мило.{S} Брани се још неко време, пориче, спомиње разлику између |
| е он сад: момак, удовац, или шта ли?{S} Брани се да није ни сневао оно што му се пришива: нит’ |
| ?...</p> <p>— Ама не знајеш ти ништо! — брани се бата-Таске. — Вика ме снајка, ете, заради нику |
| рђијо, Ђорђијо!</p> <p>— Несам, нане, — брани се и куне Мане, жива ми... ете-те...</p> <p>— Дед |
| ја! — вели Дока.</p> <p>— Море, тето, — брани се Мане од ове нове и неочекиване напасти, — неси |
| ијеш!...</p> <p>— Ама, несам, нане... — брани се Мане.</p> <p>— Јеси, јеси, несрећо, познавам ј |
| оку.</p> <p>— Е, лошо ли сам зборила? — брани се Дока. — Што да неје прилика, кад смо, ете, јед |
| ђених грађана, пустили да се из слободе брани?” мислили су и разговарали грађани.{S} Али, <pb n |
| .</p> <p>Мане ућута и не хте више да се брани, а није му лако било ни да слуша карање, зато се |
| честите мајке.{S} Мане се трудио да се брани и одбрани.</p> <p>Јевда тада плану:</p> <pb n="18 |
| енска виткија и лакша.{S} Тетка Дока се брани и вели да је она лака и зове га да се огледају: „ |
| трану, стиди се, али не пориче, нити се брани.{S} Уопште, код те средње класе са женидбом иде м |
| пада, па се опет диже и опет бежи.{S} И брани се рукама, а њих тешко диже: малаксале му; он пад |
| ?!...</p> <p>— Ете што?!... — чуди се и брани Дока.{S} Што си лошо зборим?...{S} Ако си прајим |
| изабра <hi>перо</hi>, да га оно храни и брани — перо, које ни за које новце не продаје!</p> <p> |
| не да.{S} Смеје се, истина, али га ипак брани, зауставља их и вели им: „Мори, ћорави ли сте, шт |
| имала је обичај да оно што каже упорно брани, па и да се потуче, јер је била позната као убоји |
| мислила.{S} Шта све није помислила.{S} Бранила се од тих многих и свакојаких мисли. — Леле туг |
| лач.</p> <p>Јевда је неко време искрено бранила свога сина, верујући и сама искрено да није до |
| д би му пребацили и дирали га, он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства, него да му се |
| дводинарцима, говораху људи. „Којешта!” брањаху га опет сад неки, „Мане је вредан и поштен млад |
| ј лојзенце, па искамо прекојутре гројзе-брање да прајимо...{S} Ете ми га туј и човек ми...{S} О |
| саме трумбете.{S} То је пан-Франћишек, брат Чех, који је пре неколико година дошао са конзерва |
| у авлију.{S} Води је Сотираћ, Манулаћев брат од тетке, који је девер уз девојку, храмајући мало |
| так избацила, а та је: да исти Мане има брата (по оцу) међу Циганима!...{S} И сад, какав је био |
| {S} А татко што да праји?!{S} Узе си на брата дете, рече: „Сотирче ће ми је по саг’ син и насле |
| одговори јој Калина. — Имам си мајку и брата... {S}Измећарка нећу сам!...{S} Сал при мајку хиз |
| ја ти се с татка живувашем алис како с брата...{S} Ели си дошеја при мен’ и питаја <hi>мен’</h |
| ије забадава био син чувенога Ђорђија и братанац још чувеније Доке, био крв њихова, — па се ниј |
| ки човек: ја хоћу добро да поједем, па, брате, и да попијем хоћу...{S} Код мене мало који дан д |
| а погле шта праји!{S} Бела глава, бре, брате!” ипак је он редовно и радо одлазио тамо.{S} И не |
| ан, брате, шта ће ми милион?{S} Дај ти, брате слатки, мени <hi>кишице</hi>; па кад има наш ‘ран |
| ем, а ти памти, па наплати!{S} Наплати, брате! — А затим се окрене клијенту, па настави: — Не б |
| увече на концерте да дођу?!...{S} Јок, брате. „Ми ће си у лојзе искочимо!” Па понесу и шта ће |
| дао на милион, него би’ рекао:{S} Аман, брате, шта ће ми милион?{S} Дај ти, брате слатки, мени |
| се то тиче богаташке куће.{S} Јер, ево, брате слатки, сасвим проста ствар!{S} Чорбаџи-Замфир им |
| то у своје време...) Од муке је све то, брате...{S} Не могу... <hi>не могу</hi> да гледам шта с |
| авим његовим именом.{S} Ама, кресни му, брате, реци: попу <hi>поп</hi>, бобу <hi>боб!</hi>...{S |
| седник суда, дрт човек, бела глава, бре брате; има си зетови и унучики, па си пролази, па ни им |
| о сокак!...{S} А саг!...{S} Судија, бре брате, чиновник, ели приседник суда, дрт човек, бела гл |
| кута све тој!!{S} Два санд’ка пуна, бре брате, ете, да прошћаваш, све курвинске ствари!...”</p> |
| путине осам динара — ем беле паре, бре брате, рече, малко ли је!?...{S} Ама знајеш како бе’у ц |
| сина напудија!...{S} И чорбаџиски, бре брате, син отиде си, те је саг кантарџиски санким чинов |
| ри чес’, и старо живување — све ни, бре брате, батисаше јабанџије!...{S} Овој како ће да му бид |
| м новинама!...{S} Новине, новинари, бре брате, ако ко Бога зна, ко једни најчеститији и једни, |
| покрај турцки каракол...{S} Несам, бре брате, џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез фене |
| а, не сме да збори!{S} Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за домаћин |
| и:</p> <p>— У старо време се знало, бре брате, кој је старији, кој млађи; кој је големаш, а кој |
| да видим: мој срам!...{S} По дувар, бре брате, све слике, ем девојачке!{S} Аме, рече, не од наш |
| и ништа о томе не кажем!!” — „Их, болан брате!” вели онај и сада само мисли о томе и ни о чему |
| i>нама</hi> — мени и теби, и ономе тамо брату — и показа на зајмодавца Љубисава — <hi>мука је п |
| ру Римљанку, племениту Корнелију, мајку браће Граха, да је децу своју сматрала за најлепши и на |
| а и она, Хермина.{S} Тиме је та фатална брачна веза била раскинута, и сад је Митанче опет био с |
| редузеће, јер или је била плашљива, или брбљива, или заљубљена у Ману, па ће радити за себе и с |
| и пажљиво, као да прелазе преко каквог брвна, преко потока.{S} А оне старије и познатије, оне |
| рече Петракија — кад ми рече човек тој, брго дом.{S} На сопче му катанац, а њега га дом нема „П |
| оке је лудо!! — Дено, — викну Јевда, — брго по њума, викни гу да се врне, рекни гу на један ре |
| искочила, рекни, голема работа!{S} Ама брго, рекни, да дођеш!...”</p> <milestone unit="subSect |
| карам с будалу?{S} Покупи си скути, па брго кроз чаршију како кучка, кад гу полију с воду...{S |
| не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре, ћопек-сене, што си не обучеш нове путине?{S} Он си |
| за ударено место на глави.</p> <p>— А, бре, ешеку ниједан — пита га калфа Коте, — какво појење |
| приседник суда, дрт човек, бела глава, бре брате; има си зетови и унучики, па си пролази, па н |
| ка, — а погле шта праји!{S} Бела глава, бре, брате!” ипак је он редовно и радо одлазио тамо.{S} |
| и одиш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бре, научи да си тако збори? — рече: „Нећу да ги носим; |
| преко сокак!...{S} А саг!...{S} Судија, бре брате, чиновник, ели приседник суда, дрт човек, бел |
| и скута све тој!!{S} Два санд’ка пуна, бре брате, ете, да прошћаваш, све курвинске ствари!...” |
| и за путине осам динара — ем беле паре, бре брате, рече, малко ли је!?...{S} Ама знајеш како бе |
| но је, па веће знаје!{S} Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан и једнако се шета уздуж и попреко |
| једнако пушта узвике:{S} Бре, бре, бре, бре!{S} Овој ће магаре, — наставља одушевљено Јордан — |
| колицно је, па веће знаје!{S} Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан и једнако се шета уздуж и по |
| ом и једнако пушта узвике:{S} Бре, бре, бре, бре!{S} Овој ће магаре, — наставља одушевљено Јорд |
| -Дока, а они се обоје љуте. — Бре, бре, бре! — наставља Дока. — Видосте ли, мори, нашога Манчу |
| пази колицно је, па веће знаје!{S} Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан и једнако се шета уздуж |
| главом и једнако пушта узвике:{S} Бре, бре, бре, бре!{S} Овој ће магаре, — наставља одушевљено |
| ши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голему керку има Бела?! {S}Знав’ам Б |
| тетка-Дока, а они се обоје љуте. — Бре, бре, бре! — наставља Дока. — Видосте ли, мори, нашога М |
| јега сина напудија!...{S} И чорбаџиски, бре брате, син отиде си, те је саг кантарџиски санким ч |
| ушила <pb n="30" /> од пива. — Знаш ли, бре, како ћу да га поткупим?!{S} Море, ни пас с маслом |
| о чорбаџиска?! цикну Дока. — Знајеш ли, бре, ако дофатим саг ове нал’не (и показа му силне налу |
| стари чес’, и старо живување — све ни, бре брате, батисаше јабанџије!...{S} Овој како ће да му |
| нашим новинама!...{S} Новине, новинари, бре брате, ако ко Бога зна, ко једни најчеститији и јед |
| ол’ко си има чес’ у варош... {S}Има си, бре, и касу за паре и еспап, како један трговац, а не к |
| је...</p> <p>— Што, што бре?{S} Питај, бре магаре, тетина, он да ти каже каква сам била т’нка |
| осле објашњење — чују се речи: „Ја сам, бре, војник, пореска глава, плаћам, бре, порез!” а зати |
| ирно покрај турцки каракол...{S} Несам, бре брате, џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез |
| ам, бре, војник, пореска глава, плаћам, бре, порез!” а затим опет: „Ај си, келешу ниједан, теб’ |
| мал’ му раме није одвалила. „Ашкољс’н, бре!” подвикну усхићена Дока, „куче Ђорђијино!{S} Саг т |
| слуша, не сме да збори!{S} Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за дом |
| хвати:</p> <p>— У старо време се знало, бре брате, кој је старији, кој млађи; кој је големаш, а |
| <hi>Оскудација!...</hi> Кад гу научило, бре?! — чуди се једнако Јордан речи коју је доиста сад |
| ће да видим: мој срам!...{S} По дувар, бре брате, све слике, ем девојачке!{S} Аме, рече, не од |
| оно, пази колицно је, па веће знаје!{S} Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан и једнако се шета |
| врти главом и једнако пушта узвике:{S} Бре, бре, бре, бре!{S} Овој ће магаре, — наставља одуше |
| и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голему керку има Бела?! {S}Знав |
| а их тетка-Дока, а они се обоје љуте. — Бре, бре, бре! — наставља Дока. — Видосте ли, мори, наш |
| л Манулаћевица неће да биднеш!</p> <p>— Бре-бре!</p> <p>— Зоне! — рече Мане молећивим гласом.</ |
| ес’ недеље како сам удадена...</p> <p>— Бре!{S} А за кога се удаде?...{S} Кој ти беше човек?... |
| , а мој Манча се топрв качи...</p> <p>— Бре-бре-бре! „<hi>Видело се куче у чашире, па се фатило |
| ами.</p> <p>Опет мала почивка.</p> <p>— Бре! — поче хаџи-Замфир, — исквари се много свет!{S} Ба |
| што има да збори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, како то збориш? — викну ужаснути Мане. — Какав „го |
| ј поголему, ели за овеја мале?</p> <p>— Бре!{S} Три ли имаш? — запита зачуђено Замфир, и сад те |
| n="93" /> <p>— Што сам ти ја тебе-ти, а бре, магаре?!...</p> <p>— Де, море! — чуди се Мане.</p> |
| љни Јордан... — <hi>Оскудација.</hi> Па бре, дете, ја сол три товара полиза, па си не знадо’ за |
| , кеиф немам!...{S} А имам си дом тесте бре, ем повеће и поубаве и поскупе.{S} Да гу изгубим, б |
| овољство.</p> <p>— Од кога си гу, збори бре, научија?! — опет га пита калфа Коте, али не добија |
| спију аустриску, Кермину!...{S} Капетал бре један!...{S} Дућан!{S} Дућан да си отвори и сортира |
| и т’нка ника да је...</p> <p>— Што, што бре?{S} Питај, бре магаре, тетина, он да ти каже каква |
| hi>чорбаџиске</hi> да казујеш...{S} Што бре!{S} Ја траву пасем, сол не ручам, — та несам чула з |
| о тој теми...</p> <p>— Што, што?{S} Што бре? — запитао би тада чорбаџи-Замфир дигавши своје гус |
| тај адет и тај памет?...{S} Што?{S} Што бре?... {S}Да си научи немацку јазију, аустриски буквар |
| е а-ла-франга да му, ете, купиш!” — Што бре, ешеку?{S} Зар татко ти чорбаџија први у чаршију и |
| </hi> имаме.</l> </quote> <p>Младиња су бре, лепотиња су, и он и она, — сто оке севдах ће имају |
| нулаћевица неће да биднеш!</p> <p>— Бре-бре!</p> <p>— Зоне! — рече Мане молећивим гласом.</p> < |
| мој Манча се топрв качи...</p> <p>— Бре-бре-бре! „<hi>Видело се куче у чашире, па се фатило у о |
| Манча се топрв качи...</p> <p>— Бре-бре-бре! „<hi>Видело се куче у чашире, па се фатило у оро</ |
| {S} Сећа се све убаво за наш варош!... „Бре, зар такој напраји, Миче?” зборе му наши. — „Што ће |
| tone unit="subSection" /> <p>„Тија вода брег рони; кап камен дубе”, вели стара, искуством освеш |
| ми дође ништо мило, та реко’ у себ’:{S} Бреее, овој ће куче искочи по-трговац и од татка и па о |
| стране као расплашене кокошке.</p> <p>— Бреее!...{S} Украдоше Замфирово девојче! — викнуше изне |
| кажем... ете... како да се бањају; ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, кад си фаћају м |
| џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез фенер идем преко сокак!...{S} А саг!...{S} Судија, |
| на пијаци, где сељанке продају грожђе и брескве.{S} Успут се задржавао мало крај група сељанчиц |
| зна се да је женска клетва страшнија и бржа и савршенија него и сам Теслин телеграф без жица, |
| се брзо развијала и крају приводила, — брже него што је и сама Зона желела и очекивала.</p> <p |
| то могла бити прошевина и прстен и кад брже је дошао сам дан свадбе, само чује песму, чује стр |
| д те средње класе са женидбом иде много брже и лакше него код оних виших, богатијих и ученијих. |
| редна полиција, која је тако ревносна и брза кад кога треба казнити за непочупану зубачу пред к |
| т хиљада примерака!... .</p> <p>Зато се брзином муње распрострла прича о том догађају.{S} И гла |
| ађаја и зато је, као посве невероватна, брзо и пропала.</hi> </p> <p>Освануло лепо јутро.{S} По |
| иљан вид, па као да ништа није ни било, брзо окрене разговор, па је саветује и као грди помало |
| су одмах и нашли да ће бити најбоље да брзо сврше ствар.{S} Што ће бити јесенас, нека буде веч |
| ипак прибојавао помало); тада чорбаџија брзо узме на се озбиљан вид, па као да ништа није ни би |
| велико запрепашћење Манино, који скиде брзо фес и скочи са седишта, али га Замфир поврати, узе |
| нутом муштерији поређане ствари и изиђе брзо из дућана.</p> <p>Заредио је по сокацима и мањим и |
| то се преварио и окренуо.{S} Но ипак је брзо поправио ту своју погрешку, доскочио је и томе: ос |
| има.</hi> </p> <p>После овог,а ствар се брзо развијала и крају приводила, — брже него што је и |
| авлиским вратима, ваде грдне чешљине и брзо чешљајући у ред дотерују браду, а затим се <pb n=" |
| на време брише знојаву руку јаглуком и брзо га опет хвата и чврсто држи, док јој се опет не ис |
| еда муштиклу.{S} Каже му да се и лако и брзо може поправити, за четврт сахата, и пита га где ће |
| његово субјективно мишљење и освојило и брзо постало објективно и опште мишљење целога града... |
| дућану, или на чесми.{S} Зато заборави брзо добивен шамар, па кад сврши посао, примаче преда с |
| удало?” А затим појурише кола као холуј брзо крај чесме, пуне света, вичући: „Варда!” свету, ко |
| Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” тако брзо, да Мане није имао времена ни да дође к себи, а јо |
| ће га умети обрадити — то је већ његова брига, управо, није га ни брига било за то, јер његово |
| а пристаје, а све остало, рече, њена је брига!{S} Сутра ће, рече, од Замфирових доћи к њој Кали |
| је већ његова брига, управо, није га ни брига било за то, јер његово је перо и у Београду цењен |
| де; иде, вели, једно да се после силних брига одмори и разоноди на недељу-две дана тамо на чифл |
| им се окрене клијенту, па настави: — Не бригај ти, — рече скидајући шешир, јер му се глава чист |
| ; а ја знам шта је право...</p> <p>— Не бригај ти! — рекао му адвокат пружајући келнеру чашу и |
| уо душом, што се курталисао једне тешке бриге и главобоље, само му није мило што се младенци мн |
| х чланака, и све такве крупније народне бриге и послове отаљавао. {S}Мрзио је неправду и неједн |
| с књигом под мишком, бритвицом о куку и бригом за вратом, иду у групама, али не џавељају и не г |
| Ласно за тој!{S} Мен-ми сал оставите... бригу не берите, а ја ћу сама убаво да дуздишем целу ра |
| Петракија — имаш девојке, сина немаш, — бригу немаш!...{S} А мен’ ме изеде оно моје пцетиште!”< |
| оре, узни си ти сал мене, па ич не бери бригу!{S} Ако треба да се тепамо с некога, — па ће се и |
| > <p>— Море, ће ми одавају чес’, за тој бригу да немаш.{S} Ја већ и саг јоште видим што ме почи |
| !)</p> <p>— Па ће се женим, нане, ти ич бригу да не береш! — умирује је Мане. — За мен’ ласно; |
| рст да је, бата да је...</p> <p>— Ти ич бригу да си не береш за тој!{S} Знам си једнога, Ставре |
| > <p>Поте ћути и чеше се по глави, која бриди, па му то чешање чини неко особито задовољство.</ |
| као ниједна њезина друга, заврши Зона и бризну силно у плач.</p> <p>Јевда је неко време искрено |
| тета-Зону!” <pb n="119" /> А Зона силно бризнула тада у плач. — „Свирите, ништо, виче стари Зам |
| а после тешила утешним речима: да се не брине, да не очајава, а нарочито нека му није ни најмањ |
| шила игра, повукао се до капије једне и брисао чело дуго.</p> <p>Зарекао се да се више неће хва |
| аде таблу ради контроле.{S} И док је он брисао чело, примао честитања и очекивао паре, појави с |
| е: а препарандисти с књигом под мишком, бритвицом о куку и бригом за вратом, иду у групама, али |
| ка Уранија.</p> <p>— Мори, кој ве пита: бричи ли се владика?{S} Ја си с домаћицу зборим! — вели |
| чи децу француски).{S} Крсти се Ташана, брише сузе и пита је: „Што се напраји, дете, резил? {S} |
| ком његову руку, па од времена на време брише знојаву руку јаглуком и брзо га опет хвата и чврс |
| и како се заруменила и ознојила, па се брише јаглуком, кад се пустила игра, дође и њој воља да |
| И кому да си зборим?! — Па скине фес и брише чело.</p> <p>И трећи чибуци и треће кафе дођоше, |
| она два младежа на образу испод десног брка.{S} Витак у струку, са лагираним каишем око паса, |
| наклапали, отирали своје дебеле сељачке брке, пили и наздрављали један другом, баш као да се ни |
| вијати цигару.{S} Кад је запали, засука бркове, па се искашља тихо, као кад човек хоће нешто ва |
| чај.{S} Јер чим неко има само мало веће бркове, већ га зову и саме удаваче <hi>„чича”</hi>, а а |
| да се, ете, напасе од травку зановет... брљив стадо’, Зоне!</p> <p>— Хе!...</p> <p>Мане ућута.{ |
| ри с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив — батали!...{S} А што па има девојчики, што су пр |
| рила!{S} Никој гу неје пратија сама си, брљива, оде при вас!...</p> <p>— Хе, лагала је што је з |
| у?</p> <p>— Погле гу, што си збори жена брљива! — вели Ташана Таски. — Кој ти рече за бегендису |
| е, мајстор-Маниница!...{S} И она луда и брљива бећар-Дока да ти се пада тетка!...</p> <mileston |
| га јоште по-такав!{S} А ти — их што си брљива!{S} Младо, лудо, аџамија — ти искаш да станеш ес |
| ши поносито тетка Калиопа.</p> <p>— Па, брљивке једне, што ви ја зборим?!{S} Па ја ви за <hi>ку |
| кутате ништо?!...</p> <p>— Их, какво је брљиво! — вели јој Јевда. — Мори, ништо ти не знајеш!.. |
| </p> <p>— Их, — гракнуше неке, — што је брљиво!{S} Неје те ни срам!{S} Пи, какво зборење!{S} Ид |
| голему муку да ти рекнем...{S} Оно моје брљиво дете...{S} Манча де... искам да га женим, а он с |
| ече, „поздравиш од мен’ до ону”, рече, „брљиву чорбаџику Ташану!” — заврши Таска, дижући се да |
| д, као водена змија кад издигне главу и броди водом.</p> <p>Сва чаршија гледа за њом, и мимопро |
| а...</p> <p>А сви мећу зрно кукуруза на број 48.</p> <p>— Фузија...</p> <p>Играчи мећу на број |
| .</p> <p>Сви се смеју и мећу озбиљно на број 11.</p> <p>— Доста!{S} Стига! — раздера се као луд |
| .</p> <p>— Чифути...</p> <p>Они мећу на број 77.</p> <p>— Женске ноге...</p> <p>Сви се смеју и |
| Дидић! — виче Нацко.</p> <p>Они мећу на број 83.</p> <p>— Светоандрејска скупштина...</p> <p>Иг |
| p> <p>— Фузија...</p> <p>Играчи мећу на број 87.</p> <pb n="134" /> <p>— Дидић! — виче Нацко.</ |
| јска скупштина...</p> <p>Играчи мећу на број 58.</p> <p>— Бонту банкрот... — раздера се Нацко.< |
| .. — раздера се Нацко.</p> <p>Сви траже број 82.</p> <p>— Чифути...</p> <p>Они мећу на број 77. |
| у кеси, има добре очи, разговетно чита бројеве и никад се није забунио да каже од 66 да су 99, |
| ну!” Мућну опет кесом и стаде извлачити бројеве и викати их, а цела кафана слуша и меће зрно на |
| им и треба да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а оно искача мање!{S} Један дан убаво запанти д |
| ном народном: „и курјаци сити и овце на броју“, или, још боље, по оној: „ни лук јео, ни на лук |
| >И одржа реч!{S} Написа тако, да је све брујало по граду.{S} Читали су и пријатељи и непријатељ |
| поздравила ти се Зоне!” које му једнако брујаху у ушима као најмилија песма мајског славуја!... |
| милило.{S} Речи тетка-Докине му једнако брује у ушима и распаљена машта му живо претставља ту с |
| а. — Што је било, збори!</p> <p>— Мори, брука по чаршију и по ма’але! — поче шапћући тетка Таск |
| нема, — ама ће да праћа на рисјане, — а брука и тој...</p> <p>— Зар чорбаџика?...</p> <p>— Леле |
| о, а он га задуго није опазио!{S} Каква брука!{S} Бар да није то пред њим било!{S} Љут, пође на |
| то се збори и чини!{S} А по ма’але пуца брука... искочила реч, иде прикажња, а ја у зем да проп |
| а на <hi>Манчину порту!</hi> Мори, ваша брука и резилак ће се у <hi>новине и у књиге</hi>”, реч |
| не, — сал тој да си дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па после сал тол’ко да пожи |
| ?!{S} Има ги сијасвет, ама сал туј пуче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чорбаџиске куће што |
| им, него ће то бити јава, сушта јава; и брука ће пуцати по кафанама, по чаршији, по махалама, п |
| — ама у сто године једанпут ако искочи брука и резилак — ама ово саг почесто!...</p> <p>— Ее, |
| још ко ту био! {S}Пуцала би му сутрадан брука по целом граду.{S} Не, не, — тешио се Мане, — ниј |
| у оне биле синоћ ту!...{S} Пуцала би му брука све до Куршумлије, Ристовца и Сукова.{S} Умирио с |
| а што није био, јер и без тога доста је бруке и срамоте.{S} Да, мисли Мане, сами су били.{S} Би |
| говори од смеха. „Мало ли је зар муке и бруке његове, та саг да му врзујете та и <hi>тенџеру</h |
| } Некој си је”, рече, „богат сас паре и бруку, а некој сас здравје”, рече, „и са севдах; па так |
| ј је кући, замажи очи свету, да не види бруку, и запуши му уши, да не чује истину!...{S} Ама не |
| не би било саг, ете, <hi>сас арам и сас бруку!</hi>...” зборе си. — Ама кој ви рече за тој?{S} |
| ка на татка му!...{S} Ама да чујеш моју бруку!{S} Стиза недеља, па светак, па недеља, погледам |
| да се окане, да не купи комшилук на ту бруку.{S} А она га и не слуша, него се обрецује на њ, в |
| шљаше он, оном својом прошевином сву ту бруку и невољу и натоварила на врат.{S} Зато јој све по |
| га жалили и замерали му и заташкавали „бруку”, ови ликовали и ширили даље тај глас.{S} Мане је |
| ока, састављених танких обрва и танких брчића.{S} Већ и по самој својој природи и по занату св |
| сокака, а лепи Перица само глади своје брчиће и пусти извештаченим басом (а говорио је обично |
| осмехне и једнако суче своје танке црне брчиће.{S} А још кад видеше да се Мане и не осврће чак |
| егове сувишне галантерије према разним „бубњарима” у разним женским оркестрима банкротирао је и |
| нађе увек и по једна мирна и доброћудна будала, без које није ниједно такво место, с којом се о |
| ов на сваку, па и најдрскију лудорију и будалаштину.</p> <p>Њега се, дакле, сада сетио Мане, а |
| мо то, како један рече: „Што се смејеш, будало?” А затим појурише кола као холуј брзо крај чесм |
| .{S} А ја што да зборим и да се карам с будалу?{S} Покупи си скути, па брго кроз чаршију како к |
| стране.</p> <p>— Ти не слушај, ете, ону будалу, ону Доку. (Тетка ми се пада, ама је лудо!...) Н |
| а Дудији и Ђулсефи.{S} Седео је, пио, и будан сањао, и тек га из сањарија тих трже глас споља, |
| а крштењу даде име <hi>Ратомир</hi>, да буде, то јест, јунак и борац, како му само име казује.{ |
| го задржи на ручак и пудара Провира, да буде тога дана његов гост.{S} Присели су за богату софр |
| што је било, а тако и оно што треба да буде, и наравно да ју је одмах придобио за ствар, јер Д |
| је Манин — дакле, нико бољи од њега да буде Мани девер.{S} А сем тога, тако ће се узети да је |
| у целом свету, зато је радо пристала да буде посредница између двоје несрећних.{S} Опазила је М |
| ече, и он — Мане — покорио и пристао да буде Манулаћу девер, да је њега — Манулаћа то јест — Зо |
| рше ствар.{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас.{S} А ваљда је и суђено и писано да то так |
| ствар испадне као што треба и да освета буде извршена.</p> <p>А Митанче још једнако живи одвоје |
| А ја ће пратим за њума — додаде, — кад буде готова...</p> <p>Мане разгледа муштиклу.{S} Каже м |
| аре, — наставља одушевљено Јордан — кад буде голем, с чаршију — ем београдску — да дрма; убаво |
| {S} Каква му је она тетка!?...{S} А кад буде ништо зорт, ја ћу се тепам и карам заради нашега М |
| кам, однесем до њег’...{S} Ако гу он не буде екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си баталим и |
| волео песму.{S} Волео је да га песмом и буде и успављују. {S}Кад лети после ручка прилегне на д |
| кли: ко се први ожени, да му онај други буде девер.{S} Дакле, мора!...{S} Али Зона неће; вели д |
| ка белосветска...{S} Тугооо!{S} Ако тој буде, — што да прајим?!...</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу си, Је |
| ојке га зову и питају га: хоће ли да им буде часник?{S} Једна га зове за девера, друга за кума, |
| А ваљда је и суђено и писано да то тако буде.</p> <p>Зато се прве недеље поподне крену тетка Ур |
| к.{S} Позвао је Манулаћа он лично да му буде девер уз девојку, додав: нека се покори судбини, о |
| они по чаршији и они по штампи, ако их буде било.</hi> </p> <p>Наравно да хаџи-Замфир није сме |
| у се дало да сврши академију, да му мач буде оружје, али, као што видите, постаде борац ипак: м |
| ију, Калина.</p> <p>— Па... нећеш да ми будеш измећарка?</p> <p>— Јок! — рече поносито Калина. |
| осу. {S}Мирис га тај заноси и опија.{S} Буди у њему давне успомене тај оријенталски харемски ми |
| ци казиваху то — беху то све нека имена буди Бог с нама: <pb n="28" /> неки Тане „Домаћица”, не |
| ога мужа Сотираћа — кога се она, узгред буди речено, врло мало бојала — да неће ни уста отворит |
| <l>Славеј-пиле, не пој рано,</l> <l>Не буди ми господара,</l> <l>Сама ћу га пробудити!...</l> |
| ећи, већ пред ногама, него да их држи и буди у њима нову освајачку глад само оно што је још неп |
| се тај господин адвокату. — Они живе — будите Бог с нама!{S} Ништа не купују на пијаци!...{S} |
| и разликовати: шта је његова распаљена будна машта, шта бунило, а шта варљиви санак створио!.. |
| <hi>странци</hi> рећи на то?!{S} А наше будне полиције ниоткуда, да нас, веле, поштеди од свега |
| } Ваљда се још није та срећна, та твоја будућа, родила?{S} Или, вели, ваљда тражиш много пара!” |
| обродушни пан-Франћишек обезбедио своју будућност: оставља за црне дане, и Цигани то чувају.</p |
| и снови низаху све црње и црње слике из будућности Зонине.</p> <p>Често ноћу мисли Ташана, и ду |
| а увече дође.{S} Нема више оне раскошно бујне косе, оног дугог лепог курјука — отрцао се и крза |
| игра траје и развија се још лепше и још бујније; чујеш како звецкају ђердани и дукати, и трупка |
| руку, а другом би се играла са дугим и бујним курјуком својим, гледајући својим великим сањиви |
| се тел, блешти и трепери тел међу црном бујном косом, па му изгледа Зона сјајна и свечана као з |
| из Манулаћеве младости, која се обично бујном и бурном зове.{S} Једини, велим, јер он је иначе |
| S}Да си научи немацку јазију, аустриски буквар, па да праћа књиге, демек писма, на аџамије из б |
| ла прозора с улице. {S}Изгледала је као була с јашмаком и фереџом.{S} С улице је био само бео п |
| <l>Ја га не гледах;</l> <l>На зумбул ми булбул пој’о, —</l> <l>Ја га не слушах!...</l> </quote> |
| ако има лепо грло, кад запева „Запевало булбул-пиле, мисли зора је!” Ленче Кубеџиско, Зоне Став |
| а се са све ме’анџике, амамџике и старе буле, викају га и цигански конзул...</p> <p>Одоше и нађ |
| то није ни чудо што није успут приметио буљуке сељанака и сељанчица у њиховом живописном оделу |
| .{S} И она се ухватила у коло с читавим буљуком девојака, другарица својих.{S} Похватале се до |
| .</p> <p>Викну Нацко:</p> <p>— Маџарска буна...</p> <p>А сви мећу зрно кукуруза на број 48.</p> |
| а бундица од ружичастог атласа, а испод бунде либаде; либаде покрива јелек, јелек кошуљу од жут |
| и срчу кафу, или једу печене семенке од бундеве или кокице од кукуруза, и, онако раскомоћене, с |
| черу, комад хлеба и повеће парче печене бундеве, прекрсти се и поче вечерати, размишљајући и хе |
| Поте!{S} Тако мисли Поте и једе печену бундеву и теши се и ужива већ сад.{S} Зато и није чуо к |
| вечана као заветна икона.{S} На плећима бундица од ружичастог атласа, а испод бунде либаде; либ |
| а види траг њен, — дугу зелену пругу од бундице и жуту од сукње и алеву од шалвара лепе и понос |
| паса стегнуту женску прилику у зеленој бундици, с једним мањим завежљајем у рукама и другим ве |
| ошла Зона у оној њеној зеленој атласној бундици и алевим шалварицама, које су за два-три прста |
| на позив и изађе из собе.{S} Умотана у бундицу, са повезаним челом и омотаним вратом, бледа и |
| ба, месеца, и Зоне како стоји умотана у бундицу своју с истуреном левом ногом и погледом настра |
| уви се још јаче у своју зелену свилену бундицу, седе и наслони чело на руку, одупрту у колено. |
| ана у први сумрак, баш кад се умотана у бунду, пошивену зеленим атласом, враћала Зона преко сок |
| та је његова распаљена будна машта, шта бунило, а шта варљиви санак створио!...{S} Све је то чу |
| уосталом, све то избегавање њу је мало бунило, а онима је мало помогло.{S} Јер Дока је увек ум |
| и он умешати и једва се разабрао, онако бунован, и сазнао у чему је ствар тек онда кад је испра |
| владику Мелентија, онога што га у грчку буну обеси пшешка вера туј на нишавску ћуприју...{S} Па |
| ном; с којом кад најрадије дели зрно на буњишту, а према којој је опет охладнео, па је тера од |
| као у грозници.{S} У грудима му беснела бура, а у глави ројиле се силне мисли и слике.{S} Прету |
| ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <p> <hi>Она је пуна бурних сцена и крупних речи.{S} У њој је испричана једн |
| афаницу са добрим вином, и у друштву се бурно провеселио.{S} Пио би, а чочеци би му певали и иг |
| јсеј”</title> на <hi>жици G</hi>, и био бурно поздрављен.{S} Па се одмах показао и стварачким д |
| е ченгије; одмарају се од малопређашњег бурнога и бесомучнога играња.{S} Све лепша од лепше, а |
| аћеве младости, која се обично бујном и бурном зове.{S} Једини, велим, јер он је иначе увек био |
| шњи догађај, да свирком и игром заглуши буру која му је беснела у грудима — све му то није помо |
| покривених танком провидном кошуљом од бурунџук-свиле.{S} Он беше развио ону свилену мараму и |
| аде покрива јелек, јелек кошуљу од жуте бурунџук-свиле, а кошуља беле груди. {S}Доле свилена су |
| и, у густим редовима поскачу и главачки бућну у воду, — тек тада трза се Мане и гледа око себе, |
| зна за све те гласове, од којих је њој бучила глава не само од тетка Таскиних реферата, него и |
| оси ли фењер кад се враћа кроз сокаке и буџаке кући?{S} А кад га је овај зачуђено запитао:{S} Н |
| вку му је написао баш онај исти адвокат буџаклија, који је и непријатељу његовом написао напад |
| епарац.{S} Зато је нашао неког адвоката буџаклију и замолио га да се заузме, рече, за праведну |
| кући идење... знајеш, има тесни сокаци, буџаци, <hi>ћутеци</hi> а т’мнина је, — па може ласно б |
| зговор, откуд фењери и сокаци, ћутеци и буџаци?{S} Мане му је одговорио хладно и мрачна лица:</ |
| момак од њег’?!{S} Има си дућан, ем как’в дућан, узеја је саг под ћирију и онај до њег’ што је |
| рање, — изеде си резилак, ем знајеш как’в резилак!...</p> <p>— Па кој ги рече за оро?{S} Ти ли? |
| у. — змија ће те уапи, ако напрајиш как’в ешеклак!...</p> <p>— Де, мори, — умирује га Дока, — т |
| не дава?{S} Имаше ли га у наш варош так’в човек?...</p> <p>— Како да ти рекнем, хаџијо?...{S} И |
| атко, како га зваоше у чаршију?{S} Врти-ваган... {S}Та саг: „Ми смо чорбаџиски”!...</p> <p>— Е, |
| , застану за часак на авлиским вратима, ваде грдне чешљине и брзо чешљајући у ред дотерују брад |
| и ближе примиче к њој, све мање и ређе вади кокице; не једе их, него их стегне <pb n="58" /> у |
| у се то некако...{S} Врана врани очи не вади...{S} Тешко сиротињи! <hi>Лако</hi> је њему, него |
| с рукама; срећом се тада сећао сахата, вадио га и навијао или гледао колико има сахата на њему |
| но, као да је из стенографских бележака вађено.{S} А које мишљење мислимо да неће бити на одмет |
| уд слутили да се домаћин кренуо на врло важан посао.</p> <p>Тако је хаџи-Замфир пошао чаршијом, |
| вет, — саветује је тетка Таска, која је важила у тој кући као лекар, или, још боље, као нека „З |
| сио лепо одело; није се бојао Турака, и важио је као срећан и дрзак кријумчар; преносио је со, |
| и запита их шта су се скупиле, рече јој важним и озбиљним гласом стринка Парашкева:</p> <p>— Зб |
| искашља тихо, као кад човек хоће нешто важно да превали преко усана.{S} Али ипак не рече ништа |
| сто нагвирују:</l> <l>Дома ли си, Зоне? ваздан ме питују!...”</l> </quote> <p>Више се није могл |
| а си четеше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, и које си песне поје, и што си шњева |
| ?</p> <p>— Ете, па овде си је!</p> <p>— Ваздандан? — пита Таска.</p> <p>— Ваздандан! — одговара |
| <p>— Ваздандан? — пита Таска.</p> <p>— Ваздандан! — одговара Ташана.</p> <p>— И сву ноћ?</p> < |
| а и надисао свежег и мирисавог јутарњег ваздуха, умио би се јутарњом росом, па би се одатле, ок |
| а што се свет за њом окретао, могла се, вала, поносити, и те још како, кад се за њом осврне Ман |
| е криво што је она тако прошла, јер им, вала, ни она није остала дужна.</p> <p>— Ич да се не љу |
| "178" /> си... за <hi>теб’</hi> неће да ваља!... {S}Зашто ти си јоште аџамија, прајиш си кеф с |
| заушке, та никаква се напраји; ништа не ваља, веће три дни, ете.</p> <p>— Па млого ли си болна? |
| је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не ваља!{S} Стога је породични савет решио, на предлог тет |
| и, нашога Манчу како си знаје убаво што ваља?!...{S} Е, што је човек <hi>кујунџија</hi>, па се |
| ао да му је тесак сабља!{S} А због тога ваљада и није се упуштао у озбиљне, „поштене намере” с |
| Манулаћ хтео да кине...</p> <p>И то је ваљада једини несташлук и ђаволство из Манулаћеве младо |
| и детаљи јој се умножили, — није нужно ваљада ни спомињати.{S} Чак и оне две пословице, које с |
| да причам-— само се наљутим, па онда не ваљам и нисам цео дан ни за какав посао...</p> <p>Сви м |
| кога су села и чије су, али се уздржа, ваљда зато што је у Манином дућану.{S} Девојке пазарише |
| та твоја будућа, родила?{S} Или, вели, ваљда тражиш много пара!” — „Здравља <pb n="33" /> ти?{ |
| — вели Замфир и гледа лице девојчетово, ваљда у памети сравњује црте кћерина лица са мајчиним. |
| само обрте главу, па се кришом насмеја; ваљда и њему смешно дође при помисли какав би смешан из |
| ло гледати и кришом уздисати за њим.{S} Ваљда по оном општем закону, по коме женски свет, онако |
| изгледаш горд, и вели:{S} Шта чекаш?{S} Ваљда се још није та срећна, та твоја будућа, родила?{S |
| е бити јесенас, нека буде вечерас.{S} А ваљда је и суђено и писано да то тако буде.</p> <p>Зато |
| х родитеља, Јордана и Персиде, и никада ваљда ни у Старом ни у Новом завету ни за једно дете ни |
| е може ока да склопи мислећи о Зони, па ваљда под утиском тих црних мисли и заспи, па често сне |
| мен, иако носи фес и траболос пас, — па ваљда ће од њега што сазнати моћи.{S} Њега ће бар моћи |
| ше јој главу, да већ више ни једна јота ваљда не би могла стати.{S} Посматрала га је и дахнула |
| а ништа није уловио, чак ни пуцао, није ваљда нужно ни да кажем!...{S} Целога дана је само на т |
| о, о свом бедном учитељском стању, коме ваљда у свој Европи равна нема; пролазе професори свију |
| ју и стиде и крију од света.{S} Зато се ваљда хаџи-Замфир, одмах после неколико дана, и сетио с |
| рче ни зашто трче — по том истом закону ваљда су и Манчу све девојке гледале и све се заљубиле |
| Манча с Потом шегртом и отворио дућан. „Ваљда су га, на јемство више виђених грађана, пустили д |
| алнога дана у Црвеном Мору; али тек кад вам кажем да је још само паша имао такав „пајтон”, и ни |
| ца и творца и предмет те песме! {S}И то вам ни писац не уме казати, јер то ни сам не зна, али о |
| Окни гу при нас. — Зоне, мори!{S} Ела ’вам-ке, при тету ти! — раздера се тетка Таска.</p> <p>З |
| што је чак строго забранио да се икоме ван куће и речца једна рекне, ипак није никако, ама баш |
| ву причу — кад му купи једне путине код Вана кондурџије, таг топрв запази’ што ће имам муку с њ |
| — Доста!{S} Стига! — раздера се као луд Ване Јагурида и сручи кукуруз с табле на сто, па полете |
| pb n="28" /> неки Тане „Домаћица”, неки Ване „Јагурида”, неки Гане „Мајкина душица” — и све так |
| . {S}А она је знала за то, па као свака ванредно лепа, а уз то још и богата, била је размажена, |
| ного мањи, ради теферича, јер је био на ванредно лепом месту, имао хладну студену воду, у близи |
| и мајстор Мане је преко ћепенка ускакао ванредно вешто.{S} Дугим ускакањем извештио се до невер |
| а га оне можда не варају.{S} Али не, не вара се!{S} Баш главом он, стари Жућко, чији се ноћни л |
| у их за аџамије и да ништа не знају.{S} Варају се јако! „Добар петао се измалена учи кукурикати |
| отрља очи, бојећи се да га оне можда не варају.{S} Али не, не вара се!{S} Баш главом он, стари |
| Погледа опет боље, да га очи какогод не варају.{S} Како би то било да пас води коло?!...{S} При |
| ј брзо крај чесме, пуне света, вичући: „Варда!” свету, који прсну на све стране као расплашене |
| ани јоште малко! — зауставља је Мане. — Вардај, Васке!...{S} Од татка ми остаде кућа и лојзе и |
| аспаљена будна машта, шта бунило, а шта варљиви санак створио!...{S} Све је то чудновато страшн |
| колима, која лете преко калдрме и крешу варнице, и која су већ далеко измакла и силно појурила |
| ве, снајке Јевдо!{S} Све ни батисаше: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет |
| л дан, у пол ноћ — тол’ко си има чес’ у варош... {S}Има си, бре, и касу за паре и еспап, како ј |
| ушку, иако су били већ на самом улазу у варош, где их је Гмитраћ чекао, па завали руке иза поти |
| е се ласно.{S} Сећа се све убаво за наш варош!... „Бре, зар такој напраји, Миче?” зборе му наши |
| де ли, Јевдо, што ни се напраји оди наш варош?!</p> <p>— Лелее! — хуче Јевда.</p> <p>— А татко |
| те. — Лелеее!{S} Што се напраји оди наш варош и оди девојачки у сагашњи земан!{S} Тугооо!{S} Не |
| в, богат... сарафче и банкерче... у наш варош нема га, ете, јоште један потакав!...{S} Пратија |
| ја си тол’ко знам и пантим...{S} У наш варош, — тај си је адет...</p> <p>— Питујем, — вели Вач |
| ја, да ти не дава?{S} Имаше ли га у наш варош так’в човек?...</p> <p>— Како да ти рекнем, хаџиј |
| ...</p> <p>— Ако си не бегендишеш у наш варош, ете, никога, што ти, демек, нико неје спроти теб |
| ај последњих винограда, што су најближи вароши.{S} Из мисли га трже женски глас: „Бата-Мане, ти |
| Но тај глас није могао дуго да кружи по вароши и да опстане, јер око једанаест часова дошао је, |
| н извештај скоро о свему ономе што се у вароши говорило, и како је та вест као гром поразила до |
| , данас је за пакост покуљала муштерија варошка, и, ко год дође до затворених врата, само зачуђ |
| и” имала цмољу мужа.{S} Иако су Замфира варошке жене немилосрдно критиковале због тога и говори |
| и притврдио служећи у војсци, и то, као варошки син, у кавалерији. <pb n="22" /> Носио се лепо |
| , рече, вера што ни смиће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега Халил |
| у неје пратија сама си, брљива, оде при вас!...</p> <p>— Хе, лагала је што је зборила?{S} Не ли |
| Што се, мори”, рече, „напрајило тој при вас?{S} Кој се тој удава, кој се па жени? ’хоће ли”, ви |
| удо!...) Не слушај гу што си је там при вас зборила!{S} Никој гу неје пратија сама си, брљива, |
| ем...{S} Па за тој, ете, искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> <p |
| у прилику... па за тој и искочи’ саг до вас...{S} Момак си је кротак, убав, еснаф-човек, ради с |
| едан се качи, а други па слази“, та и с вас чорбаџије такој си је.{S} Зар мало ли ги има од ваш |
| о што Зону сада прати измећарка њихова, Васка.{S} Стале једна до друге, па гледају како свет иг |
| прошлој глави, кад је измећарка Зонина, Васка, прошла крај Манина дућана, а он сам био у њему, |
| Зона. — Така ко ће саг бидне тој!...{S} Васка ни се удава... {S}Бија гу веће и „голем нишан”... |
| си ме таг лагала и абере праћала?...{S} Васка што је доносила абере од теб’ до мен’?...</p> <p> |
| меје се женица. — Ја сам си Васка...{S} Васка Гмитраћева, зар ме не познаваш... што сам била у |
| уго... — рече Мане, па стаде. — Е...{S} Васка... лагала ли је, кад ми је, ете, абере доносила, |
| ођеш, ете, да се цениш у татка ми...{S} Васка ни се удава... та... да се цениш, хизмет да ни чи |
| рку Васку да не каже ништа код куће.{S} Васка се обећа да ће пре пристати да је убију него да к |
| ћица јој рече да испече четири кафе.{S} Васка одмах усу кафу у филџане са зарфовима и унесе и п |
| крсну Мане из мрака и стаде пред њу.{S} Васка се измаче уплашено устрану.</p> <pb n="109" /> <p |
| .</p> <p>— Мори, — рече досадно Зона, — Васка могла да си збори што си милује, — Дој си је <hi> |
| песну запој!...</p> <pb n="89" /> <p>А Васка запева:</p> <quote> <l>Излегох да се пошетам</l> |
| ова околних кућа негде далеко.</p> <p>А Васка би тада запевала ту песму, у којој је Зона видела |
| !{S} Све си знајем.{S} Све ми веће каза Васка, измећарка њојна.{S} Ич да се риташ како пуле, ни |
| су већ да потраже тенџеру, и измећарка Васка већ пошла по њу, да му је привежу на реп и викну |
| ећи тенџеру коју му је донела и предала Васка...{S} А од силна смеха разглавиле му се вилице и |
| си?</p> <p>— Здраво сам си! — одговара Васка.</p> <p>Ту Мана застаде.{S} Привуче своју табакер |
| не, а кој ће други да прати? — одговара Васка. — Ако имаш Бога и душу, а ти си, белким, прочети |
| ти.</p> <p>— Е, што да рекнем? — запита Васка и потрча за њим.</p> <p>— Рекни гу:{S} Поздравија |
| рабрило Манчу.{S} И први пут, кад прође Васка крај дућана, а он био сам, зовну је.</p> <p>— На |
| а. — Васкеее! — викну Таска.</p> <p>Уђе Васка и домаћица јој рече да испече четири кафе.{S} Вас |
| ?!!</p> <p>— Ех, де па и ти! — смеје се Васка.</p> <pb n="187" /> <p>— Бога ми ти казујем!</p> |
| >— Де, па и ти!{S} Какав си! — љутну се Васка, јер је разумела пребацивање. — Да заб’равиш ти о |
| и да лежи.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Васка. — Леле, бата-Мане, како збориш па и ти!...</p> < |
| Што си поје?</p> <p>— Па, ете... — поче Васка, - поје си песне, онеја што су од љубав и ашикова |
| је он могао чути?{S} Ништа.{S} А Зона и Васка биле су ту, али оне неће смети никоме <pb n="116" |
| се крене и пође полако, а за њим пође и Васка, млада женица која се силно пролепшала откако се |
| неочекиване среће.</p> <p>— Ее! — тврди Васка.</p> <p>— И... <hi>Зоне</hi> ти, ете, даде овуј ш |
| е убаво на шта прилега таја песна! вели Васка. — Није, демек, Зоне жална што је Еврејка, веће т |
| — Срамујем се да ти, ете, кажем! — вели Васка намештајући у уши добивене минђуше.</p> <p>— Ама, |
| ознајеш? — смеје се женица. — Ја сам си Васка...{S} Васка Гмитраћева, зар ме не познаваш... што |
| искаш, Зоне? — одазва се и притрча јој Васка.</p> <p>— Отиди си до онуја... де... како се вика |
| а плаче?</p> <p>— Мори, — одмахну руком Васка, — ти ништо не знајеш, бата-Мане!{S} Тараф-тараф |
| какој му је па то? — смејаше се једнако Васка и смех тај пређе и на Зону.</p> <p>— Ихаха! — зас |
| треба да ми казује?... — вели поносито Васка. — Знам си ја убаво, зашто: „куде си она топрв ид |
| је Мане.</p> <p>— Здраво! — одговара му Васка, а гледа минђуше које јој је Мане поклонио.</p> < |
| а, хладна, чорбаџиска Зона!... .</p> <p>Васка је истину казала.</p> <p>По одласку тетка-Доке на |
| — прошапта Зона тихо и плашљиво.</p> <p>Васка је разумела.{S} Измаче се још мало и стаде стража |
| и стаде распитивати о овоме и ономе. {S}Васка се изнајпре ишчуђавала, снебивала и отимала, али |
| и она пала у меланхолију.</p> <p>- Ела, Васке, запој!...{S} Жална сам, — жалну ми песну запој!. |
| милији и симпатичнији!...</p> <p>— Ела, Васке, запој ми ону жалну еврејску песну! — рекла би Зо |
| устрану.</p> <pb n="109" /> <p>— Леле, Васке, пази си! — шану Зона и стаде сва уздрхтала и пла |
| абери од Зону...</p> <p>— А, ти ли си, Васке, девојке?...</p> <p>— Ба, несам више девојка, — в |
| зашто!</p> <p>— Жива нана, не знам си, Васке.</p> <p>— Ама разбира се убаво на шта прилега тај |
| е малко! — зауставља је Мане. — Вардај, Васке!...{S} Од татка ми остаде кућа и лојзе и њиве... |
| и рисјанка?!...</l> </quote> <p>— Туго, Васке, што да прајим?! — уздахне Зоне.</p> </div> <pb n |
| ећа ника!</p> <p>— Ама, ти ме па л’жеш, Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, две ми очи!...{ |
| екиде Мане.</p> <p>— Море, ти ме л’жеш, Васке?</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане...{S} Две ми очи |
| угарице ућутале.</p> <pb n="75" /> <p>— Васке, море! — зовну Зона измећарку своју, а ноздрве јо |
| за кафу, веће...</p> <pb n="97" /> <p>— Васке, мори! — прекиде је домаћица. — Васкеее! — викну |
| за Мана врло пријатан извештај из уста Васке измећарке, после којег је извештаја Мани — као шт |
| ако је после одласка Докина било.{S} Од Васке је дознао да је Зона грдно много пропатила због т |
| <p>Из даљег разговора дознао је Мане од Васке да је по чорбаџи-Замфировој кући прави лом због и |
| и па да ме л’жеш...{S} Све, све ми рече Васке...</p> <p>— Е, што је знала да ти рекне, кад си и |
| м догађају. {S}Мислио је о глупом смеху Васке измећарке, а у ушима му једнако звони оно страшно |
| — Васке, мори! — прекиде је домаћица. — Васкеее! — викну Таска.</p> <p>Уђе Васка и домаћица јој |
| у жалну еврејску песну! — рекла би Зона Васки, седећи тако често тужна на доксату, и, отуривши |
| а га само овлаш погледа, даде оком знак Васки, измећарки својој, и ова се одмах ухвати у коло и |
| {S} Ама хаџија, ете, спије... — чује се Васкин глас.</p> <p>— Та што, ако спије!{S} Код њег’ и |
| и једнако му у памети зујале и звониле Васкине речи: „Поздравила ти се Зоне!” И зато није ни ч |
| ла би обично праћена својом измећарком, Васком, и снисходљиво би ословила понеку сиромашну дево |
| олем нишан”...</p> <pb n="112" /> <p>За Васку неје реч...{S} Има јоште за удавање из туј кућу.. |
| оде кући.{S} Али ипак замоли измећарку Васку да не каже ништа код куће.{S} Васка се обећа да ћ |
| мах сутрадан потражио и нашао измећарку Васку и распитао се и сазнао све шта је и како је после |
| > <p>— Ихаха! — засмеја се Зова и зовну Васку измећарку, па одоше обе смејући се, а оставише Ма |
| рај.{S} На улици срете баш као поручену Васку измећарку, заустави је и стаде распитивати о овом |
| с правом могло казати и написати да је васпитано у страху Господњем и да је ишло стазом доброд |
| аде удовица и посвети се сва неговању и васпитању сина свога, који је био сушта слика и прилика |
| а... работила ми је, у лојзе...{S} Беше ватра за работу... вредна... ради и све поје...{S} Воле |
| <p>— Побратиме, — узвикну Митанче, — у ватру — у ватру, у воду — у воду!{S} Сас теб’ ћу, побра |
| атиме, — узвикну Митанче, — у ватру — у ватру, у воду — у воду!{S} Сас теб’ ћу, побратиме!</p> |
| асом, удевајући конац у иглу, терзијица Ваче Шаторче, и запита свога првог комшију, Миче Шебинч |
| си је адет...</p> <p>— Питујем, — вели Ваче Шаторче, — зашто знаш...{S} Ето, заб’равија сам за |
| ли, хеј-хеј, дамно, што учини онај Миче Вачин... када стану ашик на ону ченгију Ђулсефу... {S}Ч |
| и чука на <hi>Манчину порту!</hi> Мори, ваша брука и резилак ће се у <hi>новине и у књиге</hi>” |
| ирним тоном. — Та ако искате прилику за ваше Зоне, е, ја си имам једну прилику... па за тој и и |
| бори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонче ваше?!” — Ћути си, кучко, зборим си ја, како је оцрнела |
| ојке...</p> <pb n="102" /> <p>— Мори, и ваше се знаје! — плану Дока. — Деда како ти се викаше, |
| <p>— Што не удавате, мори, Ташано, оној ваше чупе?...</p> <p>— Које чупе?</p> <p>— Ете, оно ваш |
| .</p> <p>— Које чупе?</p> <p>— Ете, оно ваше Зоне?</p> <p>— Па ће гу удавамо.</p> <p>— Па што ч |
| е такој си је.{S} Зар мало ли ги има од ваши што си беоше први трговци — а саг, звонари и клиса |
| Јок! — рече поносито Калина. — Несам за вашу кућу...</p> <p>— А, за оро ли си?{S} Ах, што си па |
| .. искам... ако је, демек, к’смет... из вашу кућу...</p> <p>— Хе-хе! — осмехну се Зона. — Така |
| е.</p> <p>— А што па?{S} Ако не узне из вашу кућу — ће остане неженет?{S} Мори, за тој ласно. „ |
| „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје д |
| Па за тој, ете, искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> <p>— Неје |
| опа и тетка Уранија.</p> <p>— Мори, кој ве пита: бричи ли се владика?{S} Ја си с домаћицу збори |
| то си зборимо...</p> <p>— Мори, сал дор ве видим — знајем си све убаво.{S} Од мен’ ли ће скутат |
| ту Петку била је свадба.{S} Био је леп, ведар дан - ведар као и лица срећних младенаца.{S} Све |
| а је свадба.{S} Био је леп, ведар дан - ведар као и лица срећних младенаца.{S} Све се слегло у |
| ло после подне.{S} Дан био леп, топал и ведар септембарски дан, суморан ипак мало због оне тиши |
| олико дана Мане је ишао опет поносито и ведра чела.{S} Вратила му се стара безбрижност његова и |
| , Хермина.{S} Тиме је та фатална брачна веза била раскинута, и сад је Митанче опет био слободан |
| зид, тако да укућани нису имали никакве везе с улицом.{S} Прозори с улица им нису одвраћали паж |
| револвер прикривен, а више њега свилен везен јаглук просипа пријатан мирис надалеко.{S} Лепо с |
| quote> <p>И тако прошла читава година — век читав за Зону, на коју сва родбина попреко гледаше, |
| еде у кућу си!{S} Е зашто да ти пропада век?!...</p> <p>Тако је Јевда говорила сину.{S} Мало ко |
| } Што да си седи неженат, та да си губи век и године?!{S} Дервиш ли је, калугер ли је та да си |
| } Тој ли искате?!... {S}Ба!...{S} У мој век... сал тој да бидне — <hi>неће!</hi>...</p> <p>Тако |
| стала!...{S} Онакву лепотињу веће у мој век — а ја сам си жена убавачко стара — јоште не видо’. |
| т и једне „меснице” прекараја сам у мој век, чу ли, куче ниједно, — грми стари Замфир, — и јошт |
| , и још сврх тога да ће му целога свога века куповати за његов рачун овчије и јареће коже и, ка |
| води коло. {S}Ако ико, он се баш свога века доста наиграо и био коловођа, али да је <hi>пас</h |
| а, али је Ташанина радост ипак краткога века била.{S} Јер сутра на подне, кад је стари Замфир д |
| S} Е веће нема!{S} И чорбаџиско неје до века...</p> <p>— Е, доста де! - вели јој озбиљно чорбаџ |
| — а они само укратко пишу: „Били смо”, веле, „очевици једне непријатне сцене; жалити је и желе |
| сада пукло пред очима и све им је сада, веле, јасно.{S} Сад им је јасно откуд Мани толике ћилиб |
| е ноћас претресла дућан и кућу и нашла, веле, два пуна корита лажних дводинараца, па чак и калу |
| једна књига из антикварнице...{S} Ама, веле, нова књига, неисечена — јок, јок!{S} Је ли она до |
| а је жив; бори се с душом и проклео је, веле, ћерку, која му је тако загорчала његове старе, по |
| евојке и момци напали га, па га резиле, веле му: „Их, какав си па и ти!...{S} Тету Зону ти иска |
| А наше будне полиције ниоткуда, да нас, веле, поштеди од свега тога!...” Ето, тако кажу, кад је |
| акав посао...</p> <p>Сви му одобравају, веле да је све тако као што он каже, поручују чокањчиће |
| аболос појас... „Их, што је несрећник!” веле једни.. „Лелее, <hi>куче у чашире!</hi>” смеју се |
| титим и мирним суседима.{S} Чудимо се,” веле, „како наша вредна полиција, која је тако ревносна |
| ... <pb n="138" /> Јоште си зар спију?” веле иронично и одлазе, а то су били већином они од Шар |
| — и ради неке чивчике своје, неке „Беле Веле”, како су је сви звали, а која је по оном „да медв |
| уку у дућану, и отуд му познају глас) и веле да је жалост била слушати ту дерњаву и кукњаву Пот |
| авлију и по сокак”.{S} Сви се смеју, и веле: „Лелее, лудо је, ама па си знаје што си је поубав |
| ују, сви га хвале да је добра прилика и веле: „Море, па има си човек и дућан!” иако је том чове |
| е, а њега опет задрже, опет се рукују и веле: „Па поздрави се на стринку Кеву!” па опет руковањ |
| беспосленом свету те је чак — како тамо веле — „турио у песму” чорбаџи-Замфира и неку лепу Цвет |
| у израз и погоде право име, онда просто веле: спанђали се...{S} Онда пише у новинама:</p> <p>— |
| латифундија или великих газдинстава или велепоседа, који ће тада неминовно гутати оне мале посе |
| ира се убаво на шта прилега таја песна! вели Васка. — Није, демек, Зоне жална што је Еврејка, в |
| о.</p> <p>„Али свако чудо за три дана”, вели народ.{S} А Мане је био син тога народа, у кога је |
| >„Тија вода брег рони; кап камен дубе”, вели стара, искуством освештана реч...{S} И тако се и о |
| кући, па и ако је лаж, али бар изгледа, вели, вероватнија, јер је и прилика да чорбаџиска ћерка |
| адио.{S} Казао је домаћима да иде; иде, вели, једно да се после силних брига одмори и разоноди |
| ебало да јој нађе „одмену”, јер она је, вели, већ остарела.</p> <p>— Дође си други земан; засту |
| удовицом и ушао у пуну кућу; а Мане је, вели, тек нешто више: растапа злато, окива иконе, кује |
| ија јој је све испричала.{S} Кад им је, вели, она разговетније наговестила зашто је дошла, они, |
| ти Манулаћ: ако је где одведена, то је, вели, одведена Манулаћевој кући, па и ако је лаж, али б |
| о на чифлуку, а друго — време је да се, вели, и та деца мало ослободе и изиђу међу свет, јер ен |
| рећна, та твоја будућа, родила?{S} Или, вели, ваљда тражиш много пара!” — „Здравља <pb n="33" / |
| а га и не слуша, него се обрецује на њ, вели му: „Ај си, келешу ниједан!{S} Овој си је наше жен |
| ли, па прича расположен даље.{S} Да му, вели, неко каже: „Шта би волео, Милисаве, душе ти, прав |
| се увек нешто стегне око срца: пада му, вели, на ум његова Јелисавета, која би сад исто толика |
| орбаџиски је син, стара кућа, па ће му, вели, то чинити чест!{S} А сем тога, то му је и дужност |
| неје до века...</p> <p>— Е, доста де! - вели јој озбиљно чорбаџи-Замфир.{S} Дошла си, наводаџис |
| е видо’ мој к’смет и срећу сас теб’!... вели му мати љутито. — Мане, Мане, мајка ти не плакала! |
| р.{S} Дакле, мора!...{S} Али Зона неће; вели да Манулаћ нема ни форму за девера! — А како је им |
| оре, Манчо, сине, докле ће си момак?! — вели му мати. — Снају да ми доведеш у дом, да ми хизмет |
| , за њума?</p> <p>— Е, што да чиним?! — вели Манина мајка. — Зашто да му зборим?{S} Што да га к |
| Тодорчине, а ја ги узедо’ и донесо’! — вели мали Манулаћ, олизну нос и предаде мајци скоро сне |
| ика ли је?!</p> <p>— За Мана не бива! — вели Таска.</p> <p>— Е, зашто да не бива?</p> <p>— Хехе |
| — Погле гу, што си збори жена брљива! — вели Ташана Таски. — Кој ти рече за бегендисување?</p> |
| о да тражим по ма’але, еве сам ти ја! — вели Дока.</p> <p>— Море, тето, — брани се Мане од ове |
| , чорбаџијо, за тај чес’ и речи тија! — вели снебивљиво Мане.</p> <p>— ...{S}Та већ недеља дана |
| ш: драгичка!{S} Нашеја сам побратима! — вели Мане Зони, која га је испратила до авлиских врата. |
| ћу, побратиме!</p> <p>— Знам те, де! — вели му задовољно Мане.</p> <p>— Е, што ће ми ћеф бидне |
| е, на једна реч...</p> <p>— Пушти ме! — вели му уплашено Зона и окреће се на све стране.</p> <p |
| цигару.</p> <p>— Тхе, спрама године! — вели Манча, распремајући испред себе онако у чуду и заб |
| разбирам си ја, Таске, твоје зборење! — вели јој Дока, а пребацила ногу преко ноге, па бећарски |
| зборе?{S} За хаџи-Замфирови си зборе! — вели Таска и погледа кришом на Зону, која је непомично |
| > <p>— Срамујем се да ти, ете, кажем! — вели Васка намештајући у уши добивене минђуше.</p> <p>— |
| чорбаџи-Замфир, и тој ће ти напрајим! — вели му паша — и ствар је свршена!..,</p> <p>А и паша ј |
| владика?{S} Ја си с домаћицу зборим! — вели им Дока преко рамена, па наставља даље мирним тоно |
| то?!...</p> <p>— Их, какво је брљиво! — вели јој Јевда. — Мори, ништо ти не знајеш!...</p> <p>— |
| </p> <p>— Што ће си чиним?{S} К’смет! — вели Дока.</p> <p>— Дамно те не беше при нас... — рече |
| мори, Доке!{S} Ће искочимо једанпут! — вели Јевда, само да је скине с врата. — А саг, иди си п |
| шем, ете, <pb n="46" /> тол’ку књигу! — вели Таско и одмери руком једну ужасну дебљину. — „Ласн |
| .{S} А за Зону имамо си веће прилику! — вели Уранија. — Кој си је нашеја прилике за стареје сес |
| у Стојанчину...{S} Познавам ти мајку! — вели Замфир и гледа лице девојчетово, ваљда у памети ср |
| вели Таска.</p> <p>— Мен’ па за Ману! — вели јој Дока, па се окрете осталима. — Аман, жене, так |
| </p> <p>— Е, ја сам си тетка на Зону! — вели Таска.</p> <p>— Ја па тетка на Ману! — одговара До |
| л’ке паре?</p> <p>— Неје за паре реч! — вели Ајша стојећи и очекујући још, као и досад што је у |
| гослова што пљушти, части ми, не би’, — вели Милисав, — ни погледао на милион, него би’ рекао:{ |
| ?...</p> <p>— Ба, несам више девојка, — вели задовољно и поносито, — веће шес’ недеље како сам |
| спод!</p> <p>— Срето’ се ја и с њума, — вели Таска, — ама не смешем да гу питујем ништо, зашто |
| ка.</p> <p>— Мен’ ми кеф за Манулаћа, — вели Таска.</p> <p>— Мен’ па за Ману! — вели јој Дока, |
| > <p>— Коју?</p> <p>— Малко ли ги је, — вели кокетно и поносито Зона, — та да ги пантим...</p> |
| </p> <p>— Несам гу видеја, бата-Коте, — вели стидљиво, шапатом, шегрт Поте, — куде смем ја па д |
| а и мајка ти да попију по једно кафе, — вели Таска Зони, — па ти прати, ете, по измећарку.</p> |
| се носат!”</p> <p>— Ама како започе, — вели Замфир — неће ниједну понесе!{S} Ја паше у турцко |
| > <p>— Болна?</p> <p>— Глава гу боли, — вели Ташана. — Има си заушке, та никаква се напраји; ни |
| а’але?!...</p> <p>— Па, ете, дете си, — вели јој тихо Таска, ако у теј године нећеш, а ти када |
| онај негдашњи!... — Хе, ’ај’ иди си, — вели јој, — па се поздрави на мајку...{S} Рекни гу: поз |
| — тај си је адет...</p> <p>— Питујем, — вели Ваче Шаторче, — зашто знаш...{S} Ето, заб’равија с |
| ла дужна.</p> <p>— Ич да се не љутиш, — вели му Дока, — ич да неси жалан!{S} Ако, што ти не дад |
| ме заступи!{S} Седи си, бата-Таче!... — вели Јевда, и нуди га. — Ако ли једно кафенце?...{S} До |
| оје „живо-здраво” неће приме више!... — вели му задовољно тетка-Дока одлазећи. — Мори, саг да г |
| .”</p> <p>— Лелее!{S} Не збори си!... — вели уплашено Јевда.</p> <p>— „Чешљеви, сапуни, ђулијац |
| тој Зоне Чорбаџиско да видиш сал!... — вели јој Дока излазећи. — Ја ћу си разберем кад ће Аџис |
| а <hi>тој</hi> си мислим и зборим!... — вели Таска.</p> <p>— Јок, тето, — одговара тихо Зона, п |
| ништо.{S} Што треба да ми казује?... — вели поносито Васка. — Знам си ја убаво, зашто: „куде с |
| па ће те мине и ће ти прође болес’... — вели јој љубећи је у чело и испраћајући је.</p> <p>— Е, |
| еће побегне...{S} Пошеја сам у суд... — вели Замфир правећи цигару и мећући је у <pb n="176" /> |
| !</p> <p>— Теке... тетко, молим те... — вели јој Мане и диже прст, — зборење за тој ич да нема! |
| што је писано?...</p> <p>— А ја си... — вели збуњено Мане — ете... искам... ако је, демек, к’см |
| имаш си прилику?</p> <p>— Имам си... — вели Зона зловољно.</p> <p>— Коју?</p> <p>— Малко ли ги |
| „Гаћанку”!</p> <p>— Ако, сине, ако... — вели му мајка гледајући га мило. — Тој си је његово пет |
| Ама, збори, де...</p> <p>— Манулаћ... — вели Мане.</p> <p>— Ба, нећу си! — прекиде га љутито Зо |
| је работе!...</p> <p>— Е што си чула? — вели мало спуштеним гласом Мане.</p> <p>— Да си фрљија |
| нема од некња!...</p> <p>— Што, море? — вели запрепашћено Мане и остави цигару.</p> <p>— Ете за |
| е кој да збори... и што има да збори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, како то збориш? — викну ужасну |
| <p>— У кућу си ми, што да ти прајим? — вели уздржавајући се домаћин, а сав блед од љутине.</p> |
| че у чашире, па се фатило у оро</hi>” — вели јој чорбаџи-Замфир, сав зелен од љутине. — Та и тв |
| ушти овај Божји благослов, не би’ дао — вели, па прича расположен даље.{S} Да му, вели, неко ка |
| у старе кујунџије радиле.</p> <p>— Ех — вели му Замфир, — куде су били они стари спрама <hi>теб |
| о томе не кажем!!” — „Их, болан брате!” вели онај и сада само мисли о томе и ни о чему другом.{ |
| баш каже?” — „Ама, молим те, ни речи!” вели онај тајанствено. „Молила ме да ти ништа о томе не |
| дајући: нека се Зона сети оне речи која вели да ивер не пада далеко од кладе, и: што мачка омац |
| басамака, а Зона се смеје кроз плач, па вели: — Ама ја ћу ти умрем, нане!...</p> <milestone uni |
| p> <p>А Зона се креће љута, ништа му не вели, него иде школи.{S} А кад је Манча викне да понесе |
| е још?” — „Каже да јој изгледаш горд, и вели:{S} Шта чекаш?{S} Ваљда се још није та срећна, та |
| Зона и измаче се, а Мане је задржава и вели јој:</p> <p>— Код мен’ нећеш да живујеш како наше |
| сал да сеириш.</p> <p>Умирује је Мане и вели да никаква боја неће и не сме бити, али му треба ж |
| је кришом штипа и љуби, па јој шапће и вели: „Гено, мори, ја се нећу удам!...” (А и Гена њој в |
| ткија и лакша.{S} Тетка Дока се брани и вели да је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде да |
| к мило кад их погледа — гледа их дуго и вели и признаје у себи: да другог зета по свом ћефу, и |
| вор, па је саветује и као грди помало и вели: „Ће се удаш.{S} Домаћица ће станеш, образ да чува |
| ар, ама, и ту дигне обрве и прст увис и вели значајно — голем капетал!” И кад се која уда, он н |
| тина, али га ипак брани, зауставља их и вели им: „Мори, ћорави ли сте, што ли, ћорче ниједне?{S |
| сокаком, где опет тако нешто викне или вели: „Овим шором, Лазо, еј, девојака нема!” А побратим |
| ори, ја се нећу удам!...” (А и Гена њој вели да се и она неће удавати.{S} И обе младе другарице |
| бира <pb n="71" /> коју хоће, а он опет вели да их све воли и да ће их све узети за жене...</p> |
| скоро премештени из Београда практикант Велибор, страстан шахиста, који не игра томболе, него с |
| окрете осталима. — Аман, жене, тако ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Манулаћа — прили |
| ј жалосним врбама, пуно света.{S} Врева велика, смех и кикот, гурање и псовке; пукне шамар или |
| кривој улици у близини цркве.{S} Капија велика, сва ишарана честим редовима ексера, с огромним |
| мали мајстор, тако му ни кућа није била велика. — Кућа му је била у Јени-махали.{S} Мала, али л |
| је био и леп момак.{S} Црномањаст, лепа велика ока, састављених танких обрва и танких брчића.{S |
| да јој то каже.{S} Родбина Замфирова је велика.{S} Пуно неких тетака, стрина и ујни.{S} И оне н |
| ко кошева, пећ за хлеб, штале за коње и велика шупа, а у шупи двоја обична кола, па чак и један |
| ле да га одбаци.{S} Онако, као и за све велике и срећне освајаче што прича Историја да за њих н |
| ућама, курдисује клавире, свира из неке велике књиге и печали паре, и учи господску децу да гов |
| верзије тако многе, контраверзије тако велике — да није никакво чудо што се и сам господин Рат |
| имшира, а међу шимшировим дрвећем један велики стари шимшир, који чак и хлада даје.{S} Нико не |
| и како га меко и дубоко погледа својим великим и као јунска поноћ црним и топлим очима!...</p> |
| ујним курјуком својим, гледајући својим великим сањивим очима преко ниских кровова околних кућа |
| је <pb n="59" /> пред огледалом, и оним великим и оним другим мањима, иако има у џепу оно своје |
| -Ајша га погледа сањиво својим страсним великим бадемастим очима, али Мане и не примети то.{S} |
| брађује, није је хтео обрађивати ни код великих газда, да не би припомогао још већем пропадању |
| краката, танких дугих руку, дуга лица и великих уста, укратко: једно најобичније дечје лице, за |
| малих газда и постајању латифундија или великих газдинстава или велепоседа, који ће тада немино |
| хирета и решмета, и фереџа и бадемастих великих очију, и песме једне, која се негда тихо певуши |
| , јер око једанаест часова дошао је, на велико чудо и запрепашћење свију, сам главом Манча с По |
| му <pb n="153" /> је питања, али се, на велико изненађење своје, ни овде није користио.{S} Мане |
| о човек који из апсе долази.{S} Јер, на велико изненађење њихово, Манча није дошао ни чупав, ни |
| ри, за тој! — умеша се тетка-Дока, и на велико запрепашћење њихово додаде: — Чорбаџиске куће <h |
| тио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико запрепашћење Манино, који скиде брзо фес и скочи |
| прстеном који је направио Видену, кмету великовртопском.{S} Славан прстен, масиван прстен беше |
| нда тек добијете праву слику богатства, великог богатства чорбаџи-Замфировог.</p> <p>Ту у авлиј |
| за оне многе господске ђаконије на оној великој синији, и као давно што нису, јели су и слагали |
| себе све њене адиђаре, па се огледа на великом огледалу и хода по соби...{S} Једнако намешта т |
| очи првим комшијама Маниним, а после и великом делу чаршије.{S} И како је који час пролазио, с |
| зачуђено Замфир, и сад тек спази и ону велику иза леђа.</p> <p>— За голему, двокрилну, шест ст |
| јразноврснијих противречности — што се, велим, решио да се сам, где треба, извести, а после да |
| обично бујном и бурном зове.{S} Једини, велим, јер он је иначе увек био стидљив и неспретан, ка |
| слушао, песму:</p> <quote> <l>Запрегни, Вело, запрегни,</l> <l>Запрегни скути, рукави;</l> <l>И |
| >Запрегни скути, рукави;</l> <l>Измеси, Вело, измеси,</l> <l>Измеси чисту погачу!</l> <l>Ће дој |
| l>Измеси чисту погачу!</l> <l>Ће дојду, Вело, ће дојду,</l> <l>Ће дојду селски сејмени!...</l> |
| веће бледо и вене, такој, рече, бледи и вене и њојно лице од карасевдах”... — рече женица и пре |
| ’... „Како је, рече, овој цвеће бледо и вене, такој, рече, бледи и вене и њојно лице од карасев |
| волемо; агда да се волемо за удавање и венчавање, а за друго јок, зашто ће татко да ме утепа“. |
| снице и мали носић.{S} Или обуче мајкин венчани фустан од тешке персиске свиле — који већ више |
| јој одело.{S} А она у богатом и шареном венчаном оделу. {S}Пустила дугу косу низ плећа и преко |
| днинску; седи си тамо сас сваки чес’ до венчање...{S} Од кога те стра’?{S} Кој ти што може!?{S} |
| х и пакосних погледа света.{S} Већ било венчање, прошао ручак и сад после подне грдно весеље у |
| рџан-атеш!...{S} Ех, рече, пуста, рече, вера што ни смиће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, д |
| онога што га у грчку буну обеси пшешка вера туј на нишавску ћуприју...{S} Па зар за тој ми мож |
| то да неје прилика, кад смо, ете, једна вера...</p> <p>Стари Замфир је умирује, и све би се мир |
| > <p>— Ама де, неје Чифут... наша си је вера!...{S} Ем, млад, убав, богат... сарафче и банкерче |
| луке, а девојке јок!...{S} Каква је ово вера, викам? {S}Ела овамке, да видиш твојега јевропејск |
| от”, како га је Бог створио.{S} Сада је веран и сталан члан те компаније циганске.{S} Пре је св |
| написа као потпис стајало само: „Један веран син наше свете православне цркве”. — И морао је н |
| ејане и кафане сас оне роспије, никакве вере!...{S} Та да те турају у новине и да те чете по ма |
| , а целој ствари није поклањала никакве вере.{S} Она је знала да је Зона добро дете, и све ово |
| а заклела се и у очи Гмитраћа, грнчара, вереника свога!...</p> <p>Засвира се „Јелка тамничарка” |
| овачки помоћници из Београда, који купе вересију по паланкама — људи обично врло шаљиви и <pb n |
| у Лесковац и околину — да купи пропалу вересију, од које, ако што пара скупи, да после купује |
| о догађају, испричаном у прошлој глави, верзија која је поникла подаље од позорнице догађаја и |
| ТРИНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је прва верзија о догађају, испричаном у прошлој глави, верзија |
| јневероватнијим.{S} Једна таква страшна верзија била је та да је полиција ухватила неке лажне д |
| по себи тако интересантан и тајанствен, верзије тако многе, контраверзије тако велике — да није |
| Зоне, за којега су, опет, постојале две верзије: једна, да је погинуо, а друга, да је само рање |
| Манчо, како си?...{S} Како пазар, алиш-вериш како? — — — запита га Замфир после кратке паузе, |
| свесрдно моћи дворити, ако не жена, та верна другарица и сапутница човекова?{S} И он осећа да |
| ако како јој је несрећна девојка рекла; веровала, као да је сама својим очима гледала и својим |
| ве.{S} И сада јој је све јасно било.{S} Веровала је да је све тако како јој је несрећна девојка |
| — Јевди је онда све јасно било, све је веровала да је сушта истина.{S} И она обећа Зони да ће |
| раф чини!” Тако су говориле, јер су све веровале да се синоћни догађај могао догодити само због |
| раћа. (За ово друго су му комшиске жене веровале, али за оно прво нису, него су тврдиле да се с |
| до оставља кућу.{S} А тако исто му нису веровале ни за оно да ће продати чифлук.) Та ноћ је, да |
| узимао преко крила неку пушку (а сви су веровали да њоме очекује некога и питали га је ли пушка |
| еравала Зону.{S} А то се помало могло и веровати, јер Мане је доста често јутром био предмет ра |
| па и ако је лаж, али бар изгледа, вели, вероватнија, јер је и прилика да чорбаџиска ћерка бежи |
| ватали све веће размере и постајали све вероватнији, — тако су је извештавале силне рођаке, кој |
| 25" /> свуд дочекан био, и прича би се, вероватно, наставила са другом неком јунакињом приповет |
| онда отпаде свака, па и најмања сумња и вероватноћа за тај глас.{S} И онда нема више ни говора |
| шући, гледаше унезверено око себе, и не вероваше чисто оној тишини и усамљености у којој се сад |
| ита. — Кол’ко си платија, Мане, за овуј Вертхајмову, ете, касу?</p> <p>— За коју? — пита Мане, |
| и. — „Што ће прајим!” рече. „К’смет!{S} Веру си, рече, несам баталија, — ама стадо’ ете, рече, |
| очи, заради њума зулум да се напраји на веру ни!...{S} Е, што му, Јевдо, не збориш, ете, за њум |
| неправедан суд, на насртање на образ и веру, и каже да је донео кључеве од куће своје и да ост |
| сас белосветску и изгуби душу сас другу веру, сас туј, што ти гу кажем, фрајлицу Швабицу Кермин |
| p>— Хе! — врти главом стари Замфир и не верује му. — Татко кој ти беше?...{S} Ђорђија! {S}А иве |
| трона ловачког!</p> <p>Али му Замфир не верује.{S} Врти главом, али му ипак мило кад их погледа |
| Али му отац никако не прашта, јер му не верује; боји се лакомислености његове и још никако неће |
| л’ седма?{S} Добро...{S} Кад ти кажеш, верујем.{S} Ја ћу да пијем, а ти памти, па наплати!{S} |
| ми кажеш и збориш?...</p> <p>— Што, не верујеш, бата-Мане?</p> <p>— Да се неси посмешила, неве |
| колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар верујеш. „Однеси му и овој, — рече ми Зоне, — и питуј г |
| дбијају.{S} Јасно је било да неће, и да верују чаршиским гласовима, јер је Уранија одмах сутрад |
| неко време искрено бранила свога сина, верујући и сама искрено да није до њега кривица, али ка |
| пску послушност.{S} Заиграше.{S} Калина весела, блажена — румен је сву облио, а крупне црне очи |
| ратила му се стара безбрижност његова и весела ћуд, и он се опет шалио и задевао младе лепушкас |
| пролепшала откако се удала.{S} Срећна и весела у свом <pb n="185" /> новом животу, желела је ср |
| се спушта на земљу, а из грла срећна и весела млада света разлеже се кроз тихо пролетње вече с |
| сипа прашину и црвоточину са плафона на веселе госте...{S} То се Мане са друговима весели...{S} |
| заклонише их и захватише међу се гомиле веселе омладине...{S} Похватале се девојке испод руке у |
| поздрав и вест да се то у њено здравље веселе...{S} И досад од дерта није спавала, а данас зад |
| и весеље...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чују се ћеманета, пиште зурле, звецкају ча |
| еле госте...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чује се свирка на далеко!{S} Чује је и Зон |
| анче Петракијевог, не зна зашто се Мане весели, зашто је весео, зашто части све и зашто немилиц |
| ="190" /> <p>А Мане седи са кардашима и весели се.{S} И нико, сем Митанче Петракијевог, не зна |
| о је тада видео у тим сликама...{S} Сви весели, само он тужан; сви пусти и обесни, <pb n="117" |
| и и да плачемо, — ели свадба, та да смо весели и да трупамо?!...” Тада засвираше Цигани и све п |
| оро, како се таласа и шарени!...{S} Све весело, па игра, пева, пије и грли се, само он тужан по |
| руку она и Генче Кривокапско, па отрче весело тамо где се оро игра.{S} Ту стану.{S} А обично и |
| једну кишицу, дај Божји благослов оном веселом гејаку...</p> <p>Ето, тако је објективан, прави |
| по улицама, ни покушај да се разгали у веселом друштву и да заборави немио вечерашњи догађај, |
| ешким приликама, сачувао је стару своју веселу ћуд и још је увек готов на сваку, па и најдрскиј |
| им се допадао што је ловац, бињеџија и весељак — и тако је мајстор Мане од њих и добио онај на |
| ако је био кријумчар, убојица, ноћник и весељак; причала јој читаве романе Ђорђијине с неком че |
| ко је био добар и певач, ловац, јахач и весељак и за друштво човек.{S} Кад год би свршио какав |
| ју свију, гледа сав тај шарени џумбус и весеље и тражи очима њу...{S} Мало после, ето и ње, Зон |
| on" /> <p>У Калоферлиском хану џумбус и весеље...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чују |
| луди Гане Клинчар — и њега привукло ово весеље.{S} Свега две ствари у свету још воли: девојке и |
| > <hi>У њој је описано последње момачко весеље Манино.</hi> </p> <p>Мане је отишао задовољан ку |
| е, прошао ручак и сад после подне грдно весеље у кући чорбаџи-Замфировој.{S} Све се слегло ту.{ |
| аше кроз прозор у мрак, у ноћ...</p> <p>Весеље се продужило ипак, иако је Ајша тужна била.{S} Ј |
| као мало потсмешљиво по овом шаренилу и весељу; гледа, као да јој је дуго време.</p> <p>Цигани |
| све свечано.{S} Лепо обријан и ошишан, весео и расположен, само изгледа мало неиспаван.{S} За |
| , не зна зашто се Мане весели, зашто је весео, зашто части све и зашто немилице баца бакшиш, и |
| рњом росом, па би се одатле, окрепљен и весео, враћао и отварао дућан, и био врло разговоран и |
| причао му што је било, зашто је вечерас весео, и побратимио се поново с њим. .</p> <milestone u |
| што се у вароши говорило, и како је та вест као гром поразила домаћицу Ташану.</hi> </p> <p>Ст |
| а већ пре тога стигао јој је поздрав и вест да се то у њено здравље веселе...{S} И досад од де |
| ора листа „Виник”, донети ту сензациону вест. {S}Тако ће се рестаурирати у очима публике и јавн |
| сина.{S} Јер Митанче је добио поуздане вести да му је његова фатална супруга Хермина била умеш |
| су имали времена због неких непријатних вести које стигоше преко новина из Енглеске, јер тамо с |
| е могаде стићи Доку, која је јурила као ветар.{S} Јевда се врати у кућу с тешком слутњом.</p> < |
| ћану, издао наредбе, па опет духнуо као ветар, завртеше опет исти ти сумњиво главом и рекоше: „ |
| места где се игра оро, али никад сама, већ увек с понеком другарицом и праћена измећарком. {S} |
| , ама баш никако могло то остати тајна, већ и због самога тога што се то доиста десило, а још в |
| Јер чим неко има само мало веће бркове, већ га зову и саме удаваче <hi>„чича”</hi>, а ако још п |
| је то и заслужио, јер је, и онако мали, већ био десна рука у домазлуку својој мајци.{S} Он јој |
| да јој нађе „одмену”, јер она је, вели, већ остарела.</p> <p>— Дође си други земан; заступи дру |
| никакве дражи оно што им је, такорећи, већ пред ногама, него да их држи и буди у њима нову осв |
| у никад не дају да он плати што је пио, већ кад се казначеј маши за џеп и пита: „Шта имам да пл |
| јанственим тоном, а и не гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — Чиновник, ете, иска ч |
| тсмешљивих и пакосних погледа света.{S} Већ било венчање, прошао ручак и сад после подне грдно |
| вљених танких обрва и танких брчића.{S} Већ и по самој својој природи и по занату свом кујунџис |
| -тујеш за њума?!... — замуцкује Зона, а већ готова да се заплаче од муке.</p> <p>— Ех, детенце! |
| меку и тиху септембарску јесењу ноћ, а већ пре тога стигао јој је поздрав и вест да се то у ње |
| о ни принети њеном челеби-Ђорђији.{S} А већ и сами им надимци казиваху то — беху то све нека им |
| ипак сложне беху у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све сложно треба да легну на п |
| улаћ није ни био ту.{S} Он је у то доба већ обично у кревету.{S} А срећа што није био, јер и бе |
| и једе печену бундеву и теши се и ужива већ сад.{S} Зато и није чуо кад га је још једном запита |
| ама по колену: превија се и заболеше га већ слабине, а вилице му осташе разјапљене, па не може |
| оходе изређаше и напунише јој главу, да већ више ни једна јота ваљда не би могла стати.{S} Посм |
| вају чес’, за тој бригу да немаш.{S} Ја већ и саг јоште видим што ме почитују...{S} Ете, избери |
| ћ да потраже тенџеру, и измећарка Васка већ пошла по њу, да му је привежу на реп и викну за њим |
| те старе чорбаџиске куће, претстављала већ унапред себи како ће се то тамо чути, како пропрати |
| чу.{S} И пошто је женидба у начелу била већ свршена ствар, разговараше сад о њој онако у поједи |
| а, чорбаџи-Петракијев син, и читатељима већ добро познат из ранијих глава.{S} На то радо приста |
| Они га одбију, кажу му да је испрошена већ, или да немају девојке на удају и даду му шаку ексе |
| ак мало због оне тишине, која је обична већ раних јесењих дана, када нас већина птица селица ос |
| вели снебивљиво Мане.</p> <p>— ...{S}Та већ недеља дана како гу носим, па све си заб’равим...{S |
| „Сал дор чукне у тел у Стамбол — и паша већ беше!” — говораху често мештани, хвалећи силу и моћ |
| ге кафе, а Замфир једнако ћути. {S}Паша већ узнемирен.</p> <p>— Што си ћутиш, чорбаџи-Замфир?!. |
| не сети Митанча Петракијевог, познатог већ читаоцима из Главе пете.{S} То му је из детињства д |
| многим песмама је спеван с многим, сад већ честитим и примерним матронама, старицама.{S} Млађи |
| и као главни јунак, то је била — поред већ познате карактерне црте Зонине — природна и логична |
| е врлој вешто саплиће ногама, као да је већ официр, као да му је тесак сабља!{S} А због тога ва |
| иналних и слободумних мисли, тако да је већ и због тога немогућ био у школи.{S} Дотерао је до ш |
| му се сав свет смеје!...</p> <p>Зора је већ забелела, гугутке и голубови гукали испод стрехе, к |
| ица, јер иде право чак у небо). „Кад је већ”, говораху оне, „њега и калфе навукао ђаво на тај п |
| челе певати, и то тек соло, — а овде је већ и шегрти певаху, и то у хору: у дуету, терцету, ква |
| ана у неком селу код попа Зипе (који је већ познат као човек који лако суделује у таквим аванту |
| код Мана кујунџије.{S} О тој ствари је већ неколико дана мислила најозбиљније Манина мајка Јев |
| око и да гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу!...{S} Чим отвори дућан, одмах осећа да |
| да лупа главу.{S} После три дана он је већ имао идеју о освети и задовољно трљао руке при поми |
| и и своју читалачку публику.{S} Имао је већ и готов наслов који је гласио: <hi>„Родитељи, пазит |
| никако неће ни да чује за њега, иако је већ нестало узрока свађи између оца и сина.{S} Јер Мита |
| д — стоји још једнако затворен, иако је већ мало подоцне, јер је већ давно прошла многа сила и |
| јала, а да ће га умети обрадити — то је већ његова брига, управо, није га ни брига било за то, |
| а лепу Зону није имало дражи оно што је већ победила и залудила, него је интересовало и дражило |
| ворен, иако је већ мало подоцне, јер је већ давно прошла многа сила и господство; прошао и окру |
| ој кући...{S} Запевала би песму коју је већ толико пута певала Зони, кад год би ову опхрвали сл |
| ”, и да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега доста - - пошље у Београд, хаџи-Замфи |
| и посвадише Зоне и Мане.{S} И то траје већ неколико дана.{S} Зона неће никако ни да чује за Ма |
| а ексера, с огромним звекиром, показује већ сама она богатство домаћиново.{S} Кућа двокатна, ви |
| тутори и одборници општине турековачке већ трећи дан како се вуку све средином сокака (већ им |
| ..</p> <pb n="76" /> <p>Било је и време већ.{S} Краве се већ враћаху с паше, фењерџија општинск |
| ових, из чије су се куће у срећно време већ у петнаестој години удавале!{S} Или је кришом погле |
| {S} Мање се, истина, говори, али кад се већ говори о том, само се онако говори како се првих да |
| /> <p>Било је и време већ.{S} Краве се већ враћаху с паше, фењерџија општински већ пролази с м |
| две унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ досад пет девојака потсвојкиња удало.{S} Ту се загл |
| кажем, тактике његове, — као што ће се већ све то лепо, јасно и очигледно доцније из пажљивог |
| врло повољно, и да је право чудо што се већ и свршило није.{S} И љута на невештину и јавашлук М |
| ћао и поседео још у некима, а кад сунце већ на смирају свом беше, врати се и Мане, не уловив ни |
| младенци, и родитељи њихови.{S} Митанче већ може; из чорбаџиске је куће, млад је, леп је, има н |
| икну Мане и полете за њом, али она беше већ далеко...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>До |
| исли на игру и ашиковање.</p> <p>Дођоше већ и Цигани.{S} Чувена дружина, снабдевена разним музи |
| мирио се мало и стао опет размишљати, и већ га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} И |
| ајмилија песма мајског славуја!...{S} И већ одмах га није држало место: досадно му било у дућан |
| је не гледа и не осврће се за њом.{S} И већ због самога тога није никакво чудо што је и Мане Ку |
| дакле се поручује сладолед за даме, — и већ, увек нешто тако шаљиво избаце, што се после запамт |
| сте? — запита их затварајући леђима (и већ осталим) врата за собом. (Да би се, дабогда, тахо и |
| мајка поиздаље наговештавати Ману да би већ требало да јој нађе „одмену”, јер она је, вели, већ |
| иде и обећавајући да ће она да прокљуви већ ко је протурао тај глас.{S} А затим зовну још Зону, |
| Мане је сада узео и једног шегрта, који већ пола године дана — од последње славе Мачине — како |
| и фустан од тешке персиске свиле — који већ више ни сама Ташана не носи, јер је изишао из моде, |
| већ враћаху с паше, фењерџија општински већ пролази с мердевинама да пали фењере, и патролџије |
| саплеће, пада, мучи се да се дигне, али већ не могаше, — а у том се и пробуди...</p> <pb n="123 |
| м одушевљењу испали пушку, иако су били већ на самом улазу у варош, где их је Гмитраћ чекао, па |
| тетка Дока, којој су фес и шамија дошли већ мало више накриво, и тако издавали њено расположење |
| ефте, а од Бога берикет.” Сви су дућани већ давно отворени и пазаре, само Мана Кујунџије дућан |
| о кућама чивију на порту, и сви укућани већ давно су код кућа. {S}И никога по улицама не беше, |
| тоји; кад си татко праји цигару, син си већ чека <pb n="45" /> сас машице и жар; кад си татко з |
| е, и гледа кроз прозор устрану.{S} Паши већ помало досадно. — Опет мењају чибуке и доносе друге |
| м се подигоше све с миндерлука, Дена им већ окренула налуне и папуче ка авлији, и ове поново, о |
| оји се скуп зове оро; а том ће приликом већ помало моћи и завирити у душу и скривене осећаје Зо |
| о је руке и смејао се задовољно, уверен већ унапред да ће им све лепо и лако испасти за руком.< |
| искрено ожалила Језда и жали за њим ево већ петнаест година.{S} Јављале су јој се прилике, добр |
| Мане све то чуо, и кад му се Мане почео већ и јављати, — крене се једнога дана сам главом чорба |
| ју да до њега играју.{S} А Манча је био већ на гласу као момак и играч.{S} И мала Зона је још т |
| еких пијаних аскера.{S} Тако је говорио већ од дужег времена и пустио да се то чује и даље, да |
| шајкачу или астраганску шубару, — како већ кад време захтева — није било женског чељадета, ни |
| етно дете, које је тако много обећавало већ у најранијим годинама, када је оца усхићавало — как |
| еко гледаше, чак и они даљи, који давно већ ни приступа не имађаху у хаџи-Замфирову кућу, — и о |
| пом и Уранијом, јер им свима дође чудно већ само то што је банула у кућу, а још чудније што је |
| це не продаје!</p> <p>И сад се, као што већ рекосмо, кренуо у нади да ће можда бити штофа чак и |
| а реда...</p> <p>Дан на умору, издахнуо већ; звезде трепере с неба, тихо вече се спушта на земљ |
| } Срећом, нико не пролажаше улицом, јер већ беше време кад грађани спуштају по кућама чивију на |
| ли.{S} И Зона ће моћи, јер јој је данас већ много лакше.{S} Ту утврдише тачно и поименце којим |
| .{S} Уосталом, и укућани је не сматрају већ више за дете; то се види и по томе што сад много шт |
| огодила шта жели и мисли, и испунила му већ!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И код тако |
| реко калдрме и крешу варнице, и која су већ далеко измакла и силно појурила у Докин сокак. — Их |
| ти.{S} Чак и оне две пословице, које су већ давно биле заборављене, сад су оживеле, употребљава |
| аци и по друге ма’але?!...” И готови су већ да потраже тенџеру, и измећарка Васка већ пошла по |
| а под пазувима.{S} Скупљају се, и ту су већ на окупу све тетке и стринке, ту:{S} Дика, Кара, Ру |
| о, и утеши.{S} Мане је све оно у суботу већ био смео с ума, и није могао ништа ни слутити, и за |
| и дан како се вуку све средином сокака (већ им се и шегрти смеју гледајући их како спадоше с но |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Већ је вече.{S} На Шареној чесми, обраслој древном махо |
| не би ни опазио, акамоли гађао!</p> <p>Већ је пао мрак кад је стигао и пролазио крај последњих |
| ј Глави је, даље, и решење фамилијарног већа, које је било састављено из две стрине и четири те |
| ја.</hi> </p> <p>По решењу фамилијарног већа, Јевда узе преда се једнога дана сина Манчу.{S} И |
| двокатског савета.</p> <p>Одмах настаде већа живост.{S} Келнер разноси таблице, узимају сви, ко |
| ка, али не доби одговора ни од једне из већа.</p> <p>Споменуше још неколико њих.{S} Споменуше Д |
| где и тумачило.{S} Али тиме је само још већа забуна начињена и унета у јавно мнење, које се тим |
| ш <hi>чорбаџијо</hi> и <hi>хаџијо</hi>, веће <hi>татко</hi> да ме зовеш...{S} Татко сам ти, заш |
| Није, демек, Зоне жална што је Еврејка, веће то се за друго ништо разбира...</p> <p>— Е, што је |
| , та никаква се напраји; ништа не ваља, веће три дни, ете.</p> <p>— Па млого ли си болна?{S} У |
| ла... па не мога да си седи да не игра, веће се уфати у оро и она...</p> <p>— Она ти каза то?</ |
| ет... па... ете... несу, рече, обучене, веће, ете, како саг да ти кажем... ете... како да се ба |
| дно веће - фамилијарно веће од родбине, веће постаријих жена.</p> <p>И оне се одазваше и дођоше |
| S} Несу руже од пролет, ама неје, рече, веће ни она што је била!{S} Било цвеће — било и Зоне!.. |
| га ма’алске жене, „што си дом не седи, веће се крши врат по чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу |
| ја сас алал, демек, оди нанини стареји, веће сас зор; уграбија, демек, што си милуваше...{S} И |
| ке!{S} Аме, рече, не од наши девојчики, веће од ники из бели свет... па... ете... несу, рече, о |
| ..{S} Ама <hi>она</hi> си неће да ћути, веће иде поза мене и збори сал, да чује чаршија. „Ако н |
| што, ако спије!{S} Код њег’ и не искам, веће код хаџику...</p> <p>И док се ове домишљаху ко ли |
| знајем убаво.{S} За тој те не питујем, веће за друго... — рече Мане, па стаде. — Е...{S} Васка |
| недеља, а ја веће не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре, ћопек-сене, што си не обучеш нов |
| едељу дана не смејаше да си до’оди дом, веће зареди по тетке и по стринке на ноћување... „А да |
| -за себ’ измећара, ни фенер, ни бастун, веће пролази — да прошћаваш — како ники мачор кад си ос |
| е, и мој покојни Ђорђија не пита много, веће рече на татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, |
| /p> <p>— Е, не знам ни сама си, Ташано, веће се и сама крстим с обе руке, и питујем: што је ово |
| роз б’чву, ете, неје, рече, кроз б’чву, веће кроз обруч... што се, рече ми, потепаше заради њум |
| може да ти изработи, ете, никуј послу, веће никој ти тој не може!...{S} Из Турцко три рисјанке |
| ицу”!{S} Ласно ће нађеш, — ем не једну, веће кол’ко искаш девојчики!{S} Ама, жал да ти неје, кр |
| кафе.</p> <p>— Несам си дошла за кафу, веће...</p> <pb n="97" /> <p>— Васке, мори! — прекиде ј |
| ује гнев. — Предузимач, ели лиферант... веће коцкарин... фукара...{S} Метне си краставицу и пол |
| — ама, берем да је момак кротак!...{S} Веће — џимпир, коцкарин, комарџија, ловџија и бињеџија |
| девојка, — вели задовољно и поносито, — веће шес’ недеље како сам удадена...</p> <p>— Бре!{S} А |
| ече и показа на једну што је у кафезу — веће бели свет неће да видиш!... ’хоће да те заб’рави и |
| > <p>— Ее, — уздахну тихо Ајша, — видо’ веће ја...</p> <p>— Е, тол’ко! — рече Мане и одмахну ру |
| драво”, ни ме питује: „Како си, Таске?” веће си збори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонче ваше?! |
| убав...{S} Време промињује...{S} Треба веће да се жениш...{S} Мајка ти не може саг ласно хизме |
| је Мане. — Рисјанка је, та што гу треба веће?!...</p> <p>— Ех, а ти па бајађим не знајеш, бата- |
| ен, и срма се покидала, па и не прилега веће на мушљику. „Прати гу, — збори ми господин начелни |
| ди овија овогодишњи...</p> <p>— Ама, ја веће видо’ мој к’смет и срећу сас теб’!... вели му мати |
| к!{S} Прође си јоште једна недеља, а ја веће не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре, ћопек |
| ју на порту — и свршена работа!{S} Нема веће нико да улегне на порту!...{S} Нема доцна кући дол |
| S} Батисаше се и селскије!...{S} Ни има веће стид, ни чес’, ни па срамување оно старовремско!.. |
| за тај реч, а оно, пази колицно је, па веће знаје!{S} Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан и ј |
| и смо чорбаџиски”!...</p> <p>— Е, доста веће! — рече Замфир и диже обрве.</p> <p>— А што па?{S} |
| > кућа, <hi>чорбаџиска</hi> керка!{S} Е веће нема!{S} И чорбаџиско неје до века...</p> <p>— Е, |
| су се бестрага раширили, захватали све веће размере и постајали све вероватнији, — тако су је |
| Ешек... пуле чорбаџиско!</p> <p>— Ја се веће једанпут превари’...{S} Други пут неће ме ласно пр |
| м, да је ники угурсузл’к!...{S} И ја се веће заинати да видим што је, мајка му стара, у тој соп |
| а ће гу удавамо.</p> <p>— Па што чекате веће?!{S} Неје даскалица, та да си седи у те године.</p |
| кабает, много сам, рече, кабает!{S} Ете веће две године и повише!...{S} Ама се вукујем и теглим |
| спроти теб’; а наше старовремско — беше веће!...{S} Што да те турају у новине?!{S} Што да си гу |
| праћа на бимбашије и миралаје зашто ги веће нема, — ама ће да праћа на рисјане, — а брука и то |
| ве разбра’!{S} Све си знајем.{S} Све ми веће каза Васка, измећарка њојна.{S} Ич да се риташ как |
| тури га у новине и рече: „Од данаске ми веће Митанче неје син, ни му ја па татко; тој ви је, ви |
| у шаке и затресе је болно. — Што ће ми веће свет, и чаршија, и ма’але?!...</p> <p>— Па, ете, д |
| поцепам!{S} Тол’ко, побратиме, е што ми веће треба и свет и живот!?...{S} Ја искашем моја да си |
| такој зборе.{S} Џевап не могашем да си веће дајем, — тол’ки ме питуваше!{S} Кој ме сретне на п |
| з очи ги, ете, тој четим!...{S} А ја си веће убаво знајем заради кога ми тај чес’ чине.{S} Некњ |
| рисетила, Доке...{S} А за Зону имамо си веће прилику! — вели Уранија. — Кој си је нашеја прилик |
| . — Легни си и поспиј малко, а ја ће ти веће пратим јутре „записи” оди дервиши из Лесковачку те |
| е нове и неочекиване напасти, — неси ти веће за теј работе.{S} Искам висока и т’нка ника да је. |
| ед!...{S} А да си имаш домакицу, е, тој веће на друго прилега!{S} Тој си је ред, ама и тагај то |
| зборе, све ме питују.{S} Па си не знам веће ни што је полоше: ели кад ме питује, ели кад си ћу |
| је време гу имам?!{S} Море, и не пантим веће!...{S} Од татка ми остаде, а он гу добија у дамно |
| Неје искачала ни у авлију!{S} Трећи дан веће...{S} Мори, <hi>зашто</hi> ме питујеш?</p> <p>— Па |
| о обичај.{S} Јер чим неко има само мало веће бркове, већ га зову и саме удаваче <hi>„чича”</hi> |
| окија, па је напослетку и сазвала једно веће - фамилијарно веће од родбине, веће постаријих жен |
| етку и сазвала једно веће - фамилијарно веће од родбине, веће постаријих жена.</p> <p>И оне се |
| де се опет скупљају на ново фамилијарно веће. {S}Сваки час тек заклапарају налуне или папуче пр |
| hi>У њој је испричано једно фамилијарно веће, на коме је утврђен списак кандидаткиња, то јест д |
| ј ћу те закопам! {S}Чаршију и бели свет веће неће да видиш!{S} Како она кумрија — рече и показа |
| , црну тетку, да се бесимо, зашто живот веће немамо!...</p> <p>— Што, мори?...</p> <p>— Ете, цр |
| !...{S} Васка ни се удава... {S}Бија гу веће и „голем нишан”...</p> <pb n="112" /> <p>За Васку |
| едно да боље виде, а друго да изгледају веће.{S} Држе се за руку и једу кокице из кецељица свој |
| пуста не остала!...{S} Онакву лепотињу веће у мој век — а ја сам си жена убавачко стара — јошт |
| но Јевда, — кад ће памет да си спечалиш веће?...{S} Што си не ћутиш веће?!...{S} Што си не ћути |
| си спечалиш веће?...{S} Што си не ћутиш веће?!...{S} Што си не ћутиш, несрећо, кад ти никој ниш |
| амнаест година, а дућан му мало већи од већег путничког сандука. — Такав је тамо обичај.{S} Јер |
| великих газда, да не би припомогао још већем пропадању малих газда и постајању латифундија или |
| ешће — би му се, нарочито кад има какав већи посао, јело у дућан доносило; а кад је што боље зг |
| оз уста истога тога Милисава говорио је већи део грађанства, и то је остало, и такорећи стереот |
| ви је био мањи и празнији, а овај други већи и пунији.{S} Онај први није имао ни врата, него са |
| о и нешто земље: неколико њива, и један већи виноград ради грожђа и вина, и други, много мањи, |
| у тек осамнаест година, а дућан му мало већи од већег путничког сандука. — Такав је тамо обичај |
| кад Мане дође према њој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна шта да ради, ни како да стане: |
| /p> <p>Заредио је по сокацима и мањим и већим, па чак и по оним по којима ни ђаво не пролази, п |
| о и очекују заповести, дворе га.{S} Али већим делом дана то је место само за чељад и за женскад |
| дним мањим завежљајем у рукама и другим већим на колима (у коме беху душек, јастуци и јорган) к |
| пре свеће и вечере.{S} Једни, а њих је већина, иду право кући <pb n="131" /> — то су они што с |
| обична већ раних јесењих дана, када нас већина птица селица оставља.{S} Мане је обишао своје ви |
| о досетака на рачун Мана пало, наравно, већином у његовом отсуству, па чак и поиздаља наговешта |
| и увек му пуна шака ексера, а то добија већином приликом силних својих прошевина.{S} Тек бане у |
| ?” веле иронично и одлазе, а то су били већином они од Шарене чесме, можда баш очевици синоћног |
| н и предусретљив с муштеријама, које су већином биле младе и девојке сељанке, тако похлепне на |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Већ је вече.{S} На Шареној чесми, обраслој древном маховином и |
| ли су слушати и оћутати.{S} А мало које вече да им не прође поред куће гомила калфица, трговчић |
| ада света разлеже се кроз тихо пролетње вече сетна песма, у којој се исказује бескрајна туга, с |
| ћи <pb n="131" /> — то су они што свако вече сруче пазар у кесу и носе га кући; под једним пазу |
| којих има много, па не може да их свако вече односи и ујутро опет доноси у зеленим кесама, као |
| едње „<hi>момачко</hi> или <hi>бећарско вече</hi>”.{S} Па све то, а и што је данас целога дана |
| дахнуо већ; звезде трепере с неба, тихо вече се спушта на земљу, а из грла срећна и весела млад |
| А на освету је једнако мислио од онога вечера од растанка, кад јој је припретио осветом.{S} Ал |
| ено успут, чиме ће се увеличати кућевна вечера.{S} А други, који такође рано затварају дућан, а |
| <p>Прошла читава година од оног кобног вечера, а ствар још једнако стоји да не може бити горе. |
| твар.{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас.{S} А ваљда је и суђено и писано да то тако буд |
| ерио, испричао му што је било, зашто је вечерас весео, и побратимио се поново с њим. .</p> <mil |
| од Мане и свега друштва Маниног.{S} Али вечерас Мане није поручивао ништа.{S} Зато Ајша даде зн |
| арче печене бундеве, прекрсти се и поче вечерати, размишљајући и хесапећи у себи колико још има |
| си сиротиња...{S} Кад ручаш, ти таг не вечераш...{S} Та, викам... ако искаш... — и ту подиже З |
| лиму на поду...{S} Мислио је о Зони и о вечерашњем састанку и разговору, о Манулаћу, о прошевин |
| уго наизменце преливало.</p> <p>Мисли о вечерашњем.{S} Хуче и љути се.{S} Пред очима му жива сл |
| и у веселом друштву и да заборави немио вечерашњи догађај, да свирком и игром заглуши буру која |
| обично пре вечере отсвира овде, а после вечере где свира — ко би то знао!{S} Тако, наизменце — |
| обично у један ћошак.{S} Он обично пре вечере отсвира овде, а после вечере где свира — ко би т |
| покарају и помилују укућане пре свеће и вечере.{S} Једни, а њих је већина, иду право кући <pb n |
| и мало проведе с друштвом.</p> <p>Те је вечери Мане отишао и проџумбусио са својим друштвом.{S} |
| и одлазио.{S} А чуло се и да је прошле вечери, по старом обичају, био у амаму, одржао, по обич |
| ас око себе. — Ја сан немам...{S} Ја за вечеру не знам...</p> <p>— Леле! — рече мало подругљиво |
| ће вечечерамо, кад не уловим ништо, без вечеру ће легнемо.{S} За мен’ је сирота, спроти мен’... |
| рши посао, примаче преда се бедну своју вечеру, комад хлеба и повеће парче печене бундеве, прек |
| ете, ловџија, фукара?{S} Кад уловим ће вечечерамо, кад не уловим ништо, без вечеру ће легнемо. |
| се исказује бескрајна туга, стара туга, вечна као и човечанство:</p> <quote> <l>Да знајеш, моме |
| мамурни практиканти и полициски писари вечно промукла гласа, можда од издавања усмених наредаб |
| , кад би га намотавала на клупче, чувао веш, кад се суши преко авлије, хранио живину, и знао ув |
| је био сила: могао је човека и са самих вешала скинути, само кад хоће и кад потруди своје чудо |
| ама:</p> <p>— „Таљигаш”, реци Прока, „и вешерка Соса живе на очиглед света и полиције невјенчан |
| рло вешт викач од ово две године — тако вешт, као да му је још дед био викач.{S} Нацко је био г |
| изгледани Нацко.{S} Он је сталан и врло вешт викач од ово две године — тако вешт, као да му је |
| икли био је, још кад се ципела градила, вешто намештен по један прапорац.{S} Па кад Мане заигра |
| не питају; Таска и Дока, те две тетке, вешто су и фино удаљене, да не би шкодиле ствари која с |
| ead> <p> <hi>У њој је испричано како се вешто умео осветити Мане Зони, тако вешто да је испало |
| {S} А Дока је не само заплашила, него и вешто питала: постављала јој је тако вешто обична и уна |
| S} Јер Дока је увек умела некако лако и вешто да намирише где је добро друштво, било по каквом |
| калдрму тесак, о који се и иначе врлој вешто саплиће ногама, као да је већ официр, као да му ј |
| ог дућана, у који је мајстор-Мане онако вешто, салтоморталски, ускакао — био је дућан алваџије |
| се вешто умео осветити Мане Зони, тако вешто да је испало сасвим по оном народном: „и курјаци |
| и вешто питала: постављала јој је тако вешто обична и унакрсна питања, да је ова све казала, и |
| Мане је преко ћепенка ускакао ванредно вешто.{S} Дугим ускакањем извештио се до невероватне ла |
| и у стиховима.{S} На оно прво могли су вешто и одговорити, али на ово у песми ништа: морали су |
| ину у Дивјанском манастиру!{S} И глас о вештоме мајстору Ману кујунџији отишао је далеко по све |
| се тепам и карам заради нашега Манчу, а ви јок!!...</p> <p>— Ја-гу, што си збори! — кара је Пар |
| , почне <pb n="162" /> као господа — да ви’ш како онда нађу израз и погоде право име, онда прос |
| аћа тога, — плану Дока. — Ама послен да ви не бидне криво, кад, ете, стане да „праћа шефтелије” |
| ивке једне, што ви ја зборим?!{S} Па ја ви за <hi>кујунџију</hi>, ете, и зборим...</p> <p>— Как |
| а њим.</p> <p>— Рекни гу:{S} Поздравија ви се Мане да га чекате, рекни, у прву недељу.</p> </di |
| ма, имам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла!</p> <p>— Е, што си имаш? — пита је Таша |
| нце, ете, давало на науке?!...{S} Откуд ви па тај адет и тај памет?...{S} Што?{S} Што бре?... { |
| плахирена, запитала:</p> <p>— Зоне куде ви је?{S} Саг си дођо’ из лојзе, пусто остало!{S} Филок |
| ј памет: „А, рипчики!{S} Да се истепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена проста, убаво си |
| усте у уши мисао о женидби и женици — и ви сутра лепо не можете више да познате оног јучерашњег |
| трљајући руке, певао ту песму.{S} Па и ви, поштовани читатељи, без разлике пола и старости, зв |
| искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> <p>— Неје ни дете за давањ |
| сас бруку!</hi>...” зборе си. — Ама кој ви рече за тој?{S} Видосте ли с очи, <pb n="145" /> та |
| итанче неје син, ни му ја па татко; тој ви је, вика, на знање и, ете, управљање!{S} Ич да му ни |
| је Мане, Мане Кујунџија!...{S} Не давам ви га!...{S} Тугоо!” рече, па се засмеја и једва говори |
| се окрете осталима. — Аман, жене, тако ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Манулаћа — пр |
| алиопа.</p> <p>— Па, брљивке једне, што ви ја зборим?!{S} Па ја ви за <hi>кујунџију</hi>, ете, |
| си, Таске?” веће си збори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонче ваше?!” — Ћути си, кучко, зборим с |
| у је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли су ви? — запита је Мане.</p> <p>— Здраво! — одговара му Ва |
| тада чорбаџија брзо узме на се озбиљан вид, па као да ништа није ни било, брзо окрене разговор |
| је Мане опасан конкурент, кад се узме у вид његов кућевни трошак и кафански џепарац.{S} Зато је |
| им, па све си заб’равим...{S} Та и саг, виде ли како прокај твој дућан промину — ћа па да заб’р |
| куд се научило теја речи да збори?!{S} Виде ли, море, како се кучиште научило да збори јоште у |
| >— Ех, ех, аџамија, па лудо...</p> <p>— Виде ли, Јевдо, што ни се напраји оди наш варош?!</p> < |
| кеиф и на ништо полоше... научија се!” Виде ли?{S} Не чури ми се.{S} Кеиф си немам на другу... |
| смешило се дете...</p> <p>— „Дете”, — а виде ли како уме да збори и што иска да пазари?{S} Позн |
| ина. {S}Све ово морало се испричати, да виде читаоци пред каквим је амбисом врло лако могао бит |
| па ћути.{S} А домакица ми Персида, кад виде што ће искочи једно тепање, рече: „Неће си, вика, |
| не погледе!... {S}Не би играла, али кад виде Калину како је срећна и како се заруменила и озној |
| момци и девојке играју.{S} Гледе, и све виде, и ништа им се не може отети погледу и остати неоп |
| какав басамак или камен — једно да боље виде, а друго да изгледају веће.{S} Држе се за руку и ј |
| шта ће да попију — нико паре њихове не виде!{S} А ја сам светски човек: ја хоћу добро да појед |
| учи кукурикати”, па тако и оне; све оне виде и знају: ко кога погледа, ко кога гурне, ко се о к |
| овољно кући.{S} Осврте се још једном, и виде како Мане и Калина пођоше и упутише се заједно, и |
| измире сас татка Петракија, та када си виде што ништо неће бидне, — а она си уфати свет...{S} |
| глупог швапског пива.{S} И сада се лепо виде на њему обе те периоде пића: од пива је сачувао тр |
| си седи’ ан’ма на Имер-агу, па, рече: „Виде ли, Доке, што је, рече, убаво овој Зоне Аџиско; па |
| нос и заврте главом Коте. — Куде си гу видеја?{S} Збори, келчо ниједан.</p> <p>— Несам гу виде |
| .. — наставља калфа Коте, — ти ли си гу видеја кад си она, демек, пресвукује кошуљу, и чичек-ан |
| Збори, келчо ниједан.</p> <p>— Несам гу видеја, бата-Коте, — вели стидљиво, шапатом, шегрт Поте |
| павица; ко није пазарио и ћарио дању за видела, неће ни увече спрам свеће, — и зато мало раније |
| тада запевала ту песму, у којој је Зона видела себе и свој зао удес што је рођена у чорбаџиској |
| а зашто па играше?</p> <p>— Па теб’-те видела... па не мога да си седи да не игра, веће се уфа |
| а чула за Манчу да је најлепши момак, и видела да се све отимају да до њега играју.{S} А Манча |
| /> сцену између Доке и Замфира и чула и видела.{S} И чим је Дока отишла, стари Замфир плане, си |
| дана после подне, стигао са чифлука, и виделе га како је отишао господину начелнику. „Доцне си |
| је видео (а чудно би им било да су је и виделе!).{S} Опазили су само то да су домаћи сви некако |
| работа!” рекоше тврдо уверене да што су виделе и чуле, да је то виђено и чувено!{S} Јер цело пр |
| ве то, баталили су ту помисао кад су га видели и боље загледали, јер су нашли да тај не би мога |
| сини, и позива се на сведоке који су га видели.{S} И он сам каже да је то лаж и клевета; ако је |
| отимала, и што су својим рођеним очима видели на колима не само њу, него и понете ствари, као: |
| толики тако упорно тврде, да су све то видели што се сад прича.{S} Од куд готове приповетке, к |
| опрв качи...</p> <p>— Бре-бре-бре! „<hi>Видело се куче у чашире, па се фатило у оро</hi>” — вел |
| х размирица и неспоразума, зврцнуо кмет Виден, носио је ћата три недеље <pb n="24" /> од истог |
| или сребрним прстеном који је направио Видену, кмету великовртопском.{S} Славан прстен, масива |
| рисећа се да ли је икада <pb n="121" /> видео да пас води коло. {S}Ако ико, он се баш свога век |
| страшно и њему немило било што је тада видео у тим сликама...{S} Сви весели, само он тужан; св |
| S} Али Зоне нигде не беше, нико је није видео (а чудно би им било да су је и виделе!).{S} Опази |
| ахалама.{S} На истоку резонују: ко није видео фајде од очију, неће ни од трепавица; ко није паз |
| у падале у очи.{S} Али, иако ју је увек видео, није је увек и погледао. {S}Кад прође поред ње, |
| а кад плаче.{S} Каже јој да га је у сну видео као њеног младожењу, па би сада рад био и на јави |
| та не купују на пијаци!...{S} Кад си их видео у парку, да се шетају ко други људи Јевропејци, д |
| помисао да је Зона све то морала чути и видети, а још му страшнија беше помисао: шта је све мор |
| младожењу, па би сада рад био и на јави видети га и као девера!...</p> <p>И да се само Мане пит |
| ану и изгужвану трумбету, какве се могу видети и наћи под билијаром само за сезоне такозваних „ |
| ! — викнуше изненађени мушки око чесме, видећи у колима снажном Манином руком око паса стегнуту |
| при светлости општинског фењера све.{S} Видеше како Мане и она двојица придржавају у колима дев |
| одоцнео, — ето то је све!” Али, кад га видеше да се само мало задржао у дућану, издао наредбе, |
| вају неком марамом; неко мување у ребра видеше, и чуше само то, како један рече: „Што се смејеш |
| е своје танке црне брчиће.{S} А још кад видеше да се Мане и не осврће чак ни на полициског писа |
| n="135" /> с тестијама воде том улицом видеше при светлости општинског фењера све.{S} Видеше к |
| ада!“... — оте се многима узвик, кад их видеше једно до другог како играју.{S} И сви само Ману |
| но гледа по кафани и погледом као пита, види тек неког где одмахује руком, а то му значи: „Не п |
| у чуду и забуни једнако.</p> <p>— Саг, види чудо? — отпоче хаџи-Замфир. — Има си човек сијасве |
| не игра, гледа играче.{S} Гледа у Зону, види Зонине свилене шалваре и лагиране кондурице; чује |
| аравно)!{S} И не прође много, а свет га види лепо избријана, с подбријаним вратом, омирисана бе |
| таде зверати на све стране око себе, да види чему се то смеју тако силно.{S} Погледа, а све очи |
| твртак крену сама Ташана до Ураније, да види шта је било.{S} Зла слутња се обистинила.{S} Тетка |
| /p> <p>Сутрадан је тетка Таска хтела да види ефекат који је произвела она јучерашња шетња кроз |
| S} Срећни и блажени отац поведе сина да види чаршија једно чудо од детета — да Манулаћ пред трг |
| ући, у претсобљу, шта све човек може да види!{S} Ту силни легени, ибрици, сахани, сребрни шавда |
| се као да је остало трага од ње, као да види траг њен, — дугу зелену пругу од бундице и жуту од |
| год човек баци <pb n="17" /> око, свуда види само господство.{S} А тек унутра, у кући, у претсо |
| ћи, позорници догађаја, да својим очима види, својим ушима да чује и својим пером да опише. {S} |
| а краја, само да се сретне с њом, да је види!{S} А кад се сретну, а он се учини као да је и не |
| мислио, природно је да је желео и да је види, а још природније да ју је чак издалека опазило ош |
| ...{S} Врни се!{S} Жива ти ја!{S} Ће ме види бата!{S} Срамота оди човеци!...{S} Врни се, Мане, |
| враћај је кући, замажи очи свету, да не види бруку, и запуши му уши, да не чује истину!...{S} А |
| не седи, татка не слуша, мајку ич да не види; неће кондуре, кошуљу неће што му мајка ткаје и ши |
| се сретну, а он се учини као да је и не види, па хита крај ње, као да му је богзна какав посао |
| тала и плашљиво се осврташе да је ко не види.{S} Срећом, нико не пролажаше улицом, јер већ беше |
| је не сматрају већ више за дете; то се види и по томе што сад много штошта и не говоре пред њо |
| оћни стражар далеко тамо у мраку што се види и чује се како се нешто разговара с хаџи-Јорданови |
| оним најгорима, за потсмех.{S} Осећа и види да је све пропало за њ...{S} Не зна, не сећа се ка |
| ц!” а то све Зона, наравно, да и чује и види, па јој тешко, и плаче поваздан...</p> <p>Једина м |
| одаље стоји, и чује једнако речи њене и види Манулаћа како са спуштеним рукама стоји као ступац |
| ако се девојка проведе, и свет је тако види у кругу њених толиких анђела хранитеља, међу којим |
| подиго’ капци, — леле мајке, што ће да видим у сандаци!{S} Срам ме и да ти кажем; а њег’, рече |
| езнем у сопче...{S} А у собу, што ће да видим: мој срам!...{S} По дувар, бре брате, све слике, |
| урсузл’к!...{S} И ја се веће заинати да видим што је, мајка му стара, у тој сопче!{S} Та један |
| е: „Господи Боже, и овој чудо у свет да видим!” Погледа опет боље, да га очи какогод не варају. |
| си зборимо...</p> <p>— Мори, сал дор ве видим — знајем си све убаво.{S} Од мен’ ли ће скутате н |
| и казује, кад си сама све знајем, и све видим?{S} Замилуваше се деца, та што... саг га је време |
| ј бригу да немаш.{S} Ја већ и саг јоште видим што ме почитују...{S} Ете, избери си једну оди ти |
| а све заради твојега Манчу!{S} Убаво си видим, демек, зашто је тој!{S} Преко чаршију трче, та д |
| уј како брабињци у зем, па ни чујете ни видите па што се збори и чини!{S} А по ма’але пуца брук |
| ју, да му мач буде оружје, али, као што видите, постаде борац ипак: место мача изабра <hi>перо< |
| hi>своју част</hi> закуне...{S} Она је, видиш, сад у мојим очима, — заврши Милисав подигнутим г |
| ишта под овим небом немам, — ја је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни за све оне куће, дућане, чифлу |
| i>Никаква</hi> се напрајила!{S} Еве, да видиш, колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар верујеш. |
| а је ово вера, викам? {S}Ела овамке, да видиш твојега јевропејског „галантериста”!</p> <p>— Лел |
| чаршију...{S} Па ти да си распиташ, да видиш, демек, за Мана мојега...{S} Зашто стра’ ме; рече |
| ам! {S}Чаршију и бели свет веће неће да видиш!{S} Како она кумрија — рече и показа на једну што |
| то је у кафезу — веће бели свет неће да видиш!... ’хоће да те заб’рави и сокак, и махале, и гра |
| чиш, — салете је Дока, — да сеириш и да видиш једну убавињу и лепотију оди девојчики!...{S} Мор |
| овој су наше женске работе...{S} Ти да видиш што ће ти напрајим!...</p> <pb n="95" /> <p>— Док |
| ен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеириш, па... ако што неси мушко...</p> < |
| ..</p> <p>— Ете, тој Зоне Чорбаџиско да видиш сал!... — вели јој Дока излазећи. — Ја ћу си разб |
| тој твоје <hi>„дете”!</hi> Нов адет да видиш!{S} Саг младожење, ете, спремају бошчалуке, а дев |
| за не бих је ја — ја, овако како ме сад видиш, који сем части и интелигенције ништа под овим не |
| алис и сас мен’...{S} А саг ће убаво и видиш и разбереш зашто ти, демек, тој тол’ко дуго збори |
| си ја домакицу ми.{S} Ела овамке, да си видиш работу оди тој твоје <hi>„дете”!</hi> Нов адет да |
| ију и сав сокак; на све стране само оро видиш — једно, друго, треће оро, како се таласа и шарен |
| да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не познаш! <hi>Никаква</hi> |
| ука и невоља?...{S} Ама, саг, саг да гу видиш и чујеш што си твори и збори!...{S} Слушај што ти |
| равиш ти оној што је било.{S} Саг да гу видиш, бата-Мане, каква стаде: никаква се напраји!...{S |
| душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ко је болна од карасевдах... „Ја си учи |
| је запевао ону песму Синоћке те, леле, видо’, <pb n="18" /> Зоне”.{S} Море, па не само ту песм |
| себе:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне,</l> <l>Где се премењуваш... </l> </quote> |
| олако:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне, где се премењуваш,</l> <l>Где се премењува |
| он певуши ту песму: „Синоћке те, леле, видо’, Зоне...” </p> <p>Сваки ју је знао и певушио, и ж |
| ...</p> <p>— Ее, — уздахну тихо Ајша, — видо’ веће ја...</p> <p>— Е, тол’ко! — рече Мане и одма |
| S} Па што је саг сас Митанчу — некња га видо’!{S} Ништо се напраји оди момче...{S} Како земља с |
| ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив — батали!...{S} А што па има девојчи |
| а сам си жена убавачко стара — јоште не видо’...{S} Фрузина гу, ете, име...</p> <p>— Мори, зар |
| Он ме и пушти саг при теб’...{S} Ја те видо’, када прође, па те чекам одамно...{S} Имам један |
| ија овогодишњи...</p> <p>— Ама, ја веће видо’ мој к’смет и срећу сас теб’!... вели му мати љути |
| в погледа малко боље Зону.{S} Па кад гу видо’ ону, њојну т’нку снагу, па оне њојне пусте косе, |
| <l>Низ тија тесни сокаци. —</l> <l>Там видов моме Еврејче,</l> <l>На висок чардак стојеше,</l> |
| ожете да зборите? питујем ги па ја. „Не видосмо, зборе си, ама <hi>друзи видоше</hi> и причаше |
| зборе си. — Ама кој ви рече за тој?{S} Видосте ли с очи, <pb n="145" /> та да такој можете да |
| те. — Бре, бре, бре! — наставља Дока. — Видосте ли, мори, нашога Манчу како си знаје убаво што |
| а. „Не видосмо, зборе си, ама <hi>друзи видоше</hi> и причаше ни; та саг по ма’але за ништо дру |
| ду и слободу.{S} И тако се ипак у неком виду обистинише слутње и жеље капетан-Микајла, кума, ко |
| са Лафонтеновим <hi>Баснама</hi> често виђала по главнијим улицама.{S} Сутрадан је позвала Ура |
| д је хтео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином конаку. <pb n="11" /> Паша с |
| ио дућан. „Ваљда су га, на јемство више виђених грађана, пустили да се из слободе брани?” мисли |
| ерене да што су виделе и чуле, да је то виђено и чувено!{S} Јер цело пре подне тога дана врзмал |
| ори,</l> <l>Господар се смије, Цвета се вије!</l> </quote> <p>Чорбаџи-Замфир је чуо и знао за т |
| е тој удава, кој се па жени? ’хоће ли”, вика, „скоро да потрупамо малко у сватове?{S} Пуштија л |
| вду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје далеко!” Ама стра’ ме да не узне нику |
| к ноћи и украдни гу... ће те чека, па, вика, ако се зове „побегуља” — берем да знаје зашто се |
| м!...</p> <p>— Каква деца?!...{S} Деца, вика...{S} Мори, ни у турцко време па не имаше деца, — |
| борешем, ама ме ич не слуша!... „’Ајде, вика ми он, ћути си, Доке!{S} Тебе ти ласно, рече; ти с |
| неје син, ни му ја па татко; тој ви је, вика, на знање и, ете, управљање!{S} Ич да му никој не |
| ће искочи једно тепање, рече: „Неће си, вика, дете турцке путине; иска штифлетне а-ла-франга да |
| ајеш ти ништо! — брани се бата-Таске. — Вика ме снајка, ете, заради нику тапију и ливаду...</p> |
| 7" /> <p>— Бога ми ти казујем!</p> <p>— Вика: <hi>ти</hi> гу све то напраји; ти си заврзаја, ти |
| — запита је Калина, кад дође.</p> <p>— Вика’ те... ете... — поче Зона, а сва бледа, сувих усан |
| да Дока није дирнула у сталеж.</p> <p>— Вика, <hi>чорбаџиска</hi> кућа, <hi>чорбаџиска</hi> кер |
| ринке Доке, мој сапун, кирид-сапун је!” вика па друга.{S} Бож’ке!{S} Да се поломе служејећи ме! |
| е, стринке, мори!{S} Еве ти мој сапун!” вика једна. „Узми си, стринке Доке, мој сапун, кирид-са |
| иска да се ороди сас луду Доку, Доку да вика: тетко!</p> <p>— Па берем да је трговац ники... — |
| Тој ли је за његове године?!{S} Деда се вика, — а погле шта праји!{S} Бела глава, бре, брате!” |
| тој!{S} Знам си једнога, Ставре Јаре се вика... {S}Антика кочијаш!...{S} У свашто се разбира.{S |
| <p>— Отиди си до онуја... де... како се вика... до онуја, ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зо |
| да је <hi>побегуља</hi>, па када такој вика, збори, када ништо неје било, а оно дођи к ноћи и |
| .. до онуја, ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зоне Замфирско!...</p> <p>— Туј сам!{S} Што ти |
| оскочи, дете, до чорбаџи Тасу и рекни: „Вика те стринка Јевда; искочила, рекни, голема работа!{ |
| а све ме’анџике, амамџике и старе буле, викају га и цигански конзул...</p> <p>Одоше и нађоше Ст |
| у.{S} Та сви скочише сас резилење...{S} Викају: не прилега на чорбаџиску керку у оро играње по |
| њој гу па много мило за њег’... а њојни викају... неје, ете, прилика.</p> <p>— За мен’ збори ли |
| х запрепашћене.{S} СаМо су се крстиле и викале: — О, Боже, о, Господи!{S} Лелее!{S} Што се напр |
| у па ја.{S} Имамо си ми <hi>овден</hi>, викам ја, господин начелниче, кујунџију, ама антику-куј |
| лу.{S} Хо, мајка му стара, и тој треба, викам, да је ники угурсузл’к!...{S} И ја се веће заинат |
| а девојке јок!...{S} Каква је ово вера, викам? {S}Ела овамке, да видиш твојега јевропејског „га |
| Кад ручаш, ти таг не вечераш...{S} Та, викам... ако искаш... — и ту подиже Зона глас и настави |
| иски син чорбаџиску керку, — тој си је, викам, ред у овај свет. — „Чорбаџија душу дава и губи, |
| ашто, море, ти не обукујеш нове путине, викам му ја, што ме резилиш?!{S} Он си ћути; ћути <pb n |
| ти, викам, зашто га испусти? „Дрво се, викам, савија док је младо,” има селски реч.{S} Та и са |
| де да га тражимо... што ни треба други, викам ја, при, ете, нашога Манчу?{S} Наше си је дете... |
| зеде оно моје пцетиште!”</p> <p>— А ти, викам, зашто га испусти? „Дрво се, викам, савија док је |
| , рипчики!{S} Да се истепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена проста, убаво си знајем дек |
| минем кроз чаршију, сетим — сам ћу гу, викам, однесем до њег’...{S} Ако гу он не буде екимин и |
| астави јачим гласом, да би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да се цениш у татка ми...{S} Ва |
| ед ручак, и ја си сам чу у чаршију, ама викам „сокак-лаф” си је...{S} Што си неће залудњаци да |
| си сал ћутим, — збори си Петракија — па викам:{S} Може, истин’, да сам човек прос’, па се не ра |
| ре увек некако сувопарне, па је умео то викање цифара својим хумором и зачинити.{S} Ослањајући |
| а је владала ту у друштву, он често при викању није ни викао и изговарао цифре, него нешто друг |
| {S} Па тако и сада, док је викао цифре, викао, а сада поче онако.</p> <p>Викну Нацко:</p> <p>— |
| у исту цифру.{S} Па тако и сада, док је викао цифре, викао, а сада поче онако.</p> <p>Викну Нац |
| у друштву, он често при викању није ни викао и изговарао цифре, него нешто друго, али свакидаш |
| опет кесом и стаде извлачити бројеве и викати их, а цела кафана слуша и меће зрно на таблу.{S} |
| е — тако вешт, као да му је још дед био викач.{S} Нацко је био галантерист, још му у шупи стоји |
| дани Нацко.{S} Он је сталан и врло вешт викач од ово две године — тако вешт, као да му је још д |
| о, јер он је, такорећи, дипломирани <hi>викач</hi>.{S} Њега, дакле, сви чекају, само га не чека |
| - рече смејући се, — па саг „Манулаћ”, викаш!{S} Их, мајка му остарела!...{S} Мори, знавамо си |
| њим.</p> <p>— Што да ми пратиш?! — Кад викаш да је за черек сата готова, па ја ће си туј приче |
| тар, <hi>јувелир</hi> један, може да се викаш! — ласка му Замфир.</p> <pb n="177" /> <p>Дуго се |
| знаје! — плану Дока. — Деда како ти се викаше, како се презиваше? — Коритар, а његов па татко, |
| вели, него иде школи.{S} А кад је Манча викне да понесе дади алву, а она се окрене и само испла |
| кварта на челу, стигне на лице места и викне: „Фајерунт!{S} Даме назад, господа напред!...” Та |
| по оним женама, па уза сваки удар само викне: „Еве, тој ти је за куче у чашире!” а он тада пол |
| аље другим сокаком, где опет тако нешто викне или вели: „Овим шором, Лазо, еј, девојака нема!” |
| — Дено, — викну Јевда, — брго по њума, викни гу да се врне, рекни гу на један реч. — Али, на н |
| hi> ме питујеш?</p> <p>— Па куде је?{S} Викни гу!{S} Окни гу при нас. — Зоне, мори!{S} Ела ’вам |
| стоку!...{S} Ела, Персо, <pb n="50" /> викну си ја домакицу ми.{S} Ела овамке, да си видиш раб |
| евојачко срамување!!{S} Леле, тугоо!! — викну Дока, па се завали онако бећарски и распали цигар |
| Доне, мори!{S} Доне, несрећо селска! — викну Јевда и зовну измећарку.</p> <p>— Што искаш, стри |
| ђе там’ под Горицу!...”</p> <p>— Ама! — викну радосно Мане, и у оном одушевљењу испали пушку, и |
| ри! — прекиде је домаћица. — Васкеее! — викну Таска.</p> <p>Уђе Васка и домаћица јој рече да ис |
| ку</hi>! — рече и оде.</p> <p>— Доке! — викну Мане и полете за њом, али она беше већ далеко...< |
| нчу...</p> <p>— Тугооо, тој си зборе! — викну Ташана, па се ухвати за главу, а после се умири м |
| дођо’!...</p> <p>— Ћути си, не збори! — викну Ташана. — Што је било, збори!</p> <p>— Мори, брук |
| <p>— И сву ноћ?</p> <p>— Таске, мори! — викну Ташана, поплашена од њена погледа.</p> <p>— Неје |
| омшика њена Таска.</p> <p>— Туго-о-о! — викну Јевда преплашено. — А за што га турише?{S} Неје ч |
| на крило!...</p> <p>— Их, црна Доко! — викну очајно Јевда, — кад ће памет да си спечалиш веће? |
| е и оде као олуја.</p> <p>— Што, што! — викну запрепашћено Јевда и хукну: — Тугооо!{S} Што гу п |
| чаршију и по ма’але!...</p> <p>— Их! — викну калфа Коте и диже руку да га још једаред удари, а |
| ајим!...</p> <pb n="95" /> <p>— Доке, — викну уплашено Мане на њу. — змија ће те уапи, ако напр |
| , лудо — па сто оке је лудо!! — Дено, — викну Јевда, — брго по њума, викни гу да се врне, рекни |
| си па се беси о ону криву дафину!... — викну и удари у плач, а за њом одмах удари у плач и Таш |
| ани у дућан.</p> <p>— А, такој ли је? — викну му тетка-Дока још с врата улазећи у дућан.</p> <p |
| што да си зборим?{S} Што да казујем? — викну љутито Мане. — <hi>За кога</hi> да ти казујем?,.. |
| и Дока.</p> <p>— Бре, како то збориш? — викну ужаснути Мане. — Какав „голем нишан”?...</p> <p>— |
| а, а ја веће не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре, ћопек-сене, што си не обучеш нове пут |
| е за куче у чашире!” а он тада полете и викну на њу из свега гласа... {S}Трже се и разабра.{S} |
| а за један сто у средини, мућну кесом и викну: „Почиње; молим за тишину!” Мућну опет кесом и ст |
| пошла по њу, да му је привежу на реп и викну за њим једно „Уа!” али се ту сада Зона умешала, п |
| цифре, викао, а сада поче онако.</p> <p>Викну Нацко:</p> <p>— Маџарска буна...</p> <p>А сви мећ |
| ее!...{S} Украдоше Замфирово девојче! — викнуше изненађени мушки око чесме, видећи у колима сна |
| !{S} Црна Ташано, у зем да пропаднеш! — викнуше женске, гледајући за колима, која лете преко ка |
| ио би, а чочеци би му певали и играли и вили се пред њим до зоре, а он их, расположен песмом, с |
| превија се и заболеше га већ слабине, а вилице му осташе разјапљене, па не може да их састави о |
| ..{S} А од силна смеха разглавиле му се вилице и остале тако разглављене, па не може да их саст |
| дозго по глави а другом одоздо по доњој вилици, док му једва састави.{S} А он се дере: „Уа, уа! |
| а, у овеј моје године, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!... (Чит |
| од пива је сачувао трбух, а од жупског вина стекао нос црвене, као бакар, боје.{S} Али га тада |
| и — добива у времену, јер се од жупског вина много раније опије него од оног глупог швапског пи |
| ва, и један већи виноград ради грожђа и вина, и други, много мањи, ради теферича, јер је био на |
| ли Мане и не примети то.{S} Искапи чашу вина, али је не погледа, како је досад увек чинио. {S}М |
| главу како Срби Митад-пашину табију на Виник!{S} Несрећо вртиваганска и коритарска!...</p> <p> |
| е од свога противника, директора листа „Виник”, донети ту сензациону вест. {S}Тако ће се рестау |
| одругљиво Зова.</p> <p>— Ја вино точим, вино не пијем; песну искам, песну не слушам, а све зара |
| у новцу и у времену: пиво је скупље, а вино јевтиније, и, што је главније, не дангуби — добива |
| рече мало подругљиво Зова.</p> <p>— Ја вино точим, вино не пијем; песну искам, песну не слушам |
| ести, — то јест, куд ја одох — ово није вино, — него ове ми ракијице и овога благослова што пљу |
| нује ни то, ни вино са содом, него пије вино онако „клот”, како га је Бог створио.{S} Сада је в |
| више ништа; чак не компонује ни то, ни вино са содом, него пије вино онако „клот”, како га је |
| ошао баш у онај крај где је црно жупско вино било мало скупље од воде.{S} И какво чудо онда што |
| еваше:</p> <quote> <l>Кад ја имам рујно вино, —</l> <l>Зашт’ га не пијем?{S} Ај-хај-хај!</l> <l |
| а доксатом обраслим у ладолежу, хмељу и виновој лози.{S} Пред кућом пуно шимшира, а међу шимшир |
| ешто земље: неколико њива, и један већи виноград ради грожђа и вина, и други, много мањи, ради |
| , драго моје”, иду у поље, у њиву или у виноград...{S} Све су то биле лепе прилике за Манчу. {S |
| кад је стигао и пролазио крај последњих винограда, што су најближи вароши.{S} Из мисли га трже |
| селица оставља.{S} Мане је обишао своје винограде, свраћао и поседео још у некима, а кад сунце |
| баџи-Замфир има куће, дућане, чифлуке и винограде, а господин начелник, јопета, није с раскида |
| ане, чифлуке, <pb n="163" /> воденице и винограде!... <hi>Части</hi> ми моје, — не бих!{S} А ни |
| од силног богатства његовог.{S} Његови виногради и чифлуци многобројни су, и ко би их могао из |
| аље било од чаршије, тамо по махалама и виноградима, све се чудноватије и невероватније и опшир |
| ај полицију и жандаре, трчи по кућама и виноградима, враћај је кући, замажи очи свету, да не ви |
| е засео у какву малу кафаницу са добрим вином, и у друштву се бурно провеселио.{S} Пио би, а чо |
| као пиће познавао, упознао се овде и с вином; потреба државна изискивала је те је дошао баш у |
| омпонује, и то једнако компонује соду с вином, и да му је та композиција још понајбоља!...</p> |
| е остале дане свога живота само жупском вину, резонујући да на тај начин добија и у новцу и у в |
| х у фамилији.{S} И он, који је некад на виолини концертирао и изводио Паганинијеву фантазију <t |
| м шалварицама, које су за два-три прста вириле испод жуте сатинске сукњице са цветићима.{S} А н |
| мешан изгледао шегрт Поте кад би заиста вирио кроз плот у чорбаџиску башту и уживао у призору о |
| те не беше при нас... — рече јој с неке висине Ташана.</p> <p>— Ама, имам си, ете, нику муку, — |
| е могла да одржи на дојакошњој даљини и висини од „фукаре”.</p> <p>А то је било једне недеље, б |
| а лагираним каишем око паса, на коме је висио тесак, са шиљастим ципелама и још шиљастијом шишк |
| .</p> <p>— Какав је?{S} Је ли је танак, висок; има ли мустаћи? — пита Зона. — Нећу га, ако нема |
| l> <l>Там видов моме Еврејче,</l> <l>На висок чардак стојеше,</l> <l>Русе си косе чешљеше,</l> |
| ад се преруши у женско одело, изгледаће висок и витак у том оделу.{S} И Доки се допала та мисао |
| при свом; њему је потребна била танка, висока и млада девојка, и то само за један сат.{S} Разм |
| богатство домаћиново.{S} Кућа двокатна, висока, с многим високим оџацима, падала је издалека из |
| смех, од којега се тресла сва авлија и висока трокатница богатога хаџи-Замфира.{S} Само се чул |
| а, он да ти каже каква сам била т’нка и висока кад ме узеде, ете, мој Сотираћ...</p> <p>— Ама, |
| — неси ти веће за теј работе.{S} Искам висока и т’нка ника да је...</p> <p>— Што, што бре?{S} |
| ушта се достојанствено као голубица низ високе камене степенице доле у авлију.{S} Води је Сотир |
| ово.{S} Кућа двокатна, висока, с многим високим оџацима, падала је издалека из поља свакоме пут |
| и облачио једне кицошке плитке ципеле с високим штиклама, а у свакој штикли био је, још кад се |
| ...{S} Гледа оне женске прилике у сенци високих зидова како стоје подаље једна од друге, али Ма |
| чком, који се полако шеће по ћерамидама високога зида.</p> <p>— Што ти требам! — прошапта Зона |
| осле је следовала оштра опомена његовог високопреосвештенства свештенству: да ће их све обријат |
| ше за њом. {S}И кад уђоше и замандалише високу капију, још се из чорбаџиске авлије чуо кикот и |
| рло много лепих ствари: како је здрава, вита стаса, „како се, кад иде чаршијом, срамује, како и |
| младежа на образу испод десног брка.{S} Витак у струку, са лагираним каишем око паса, на коме ј |
| еруши у женско одело, изгледаће висок и витак у том оделу.{S} И Доки се допала та мисао, и она |
| ебала је Ману као помагач једна женска, витка и повиша, и он запита Доку да ли зна она коју так |
| херени дирек од општинског фењера, а не витка и лепа Зона хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то силн |
| неће и не сме бити, али му треба женска виткија и лакша.{S} Тетка Дока се брани и вели да је он |
| урјуке, а џигљасто чупе Зоне разви се у витку девојку Зону, само очи што осташе оне исте — круп |
| ризнула тада у плач. — „Свирите, ништо, виче стари Замфир, што заћутасте?!{S} Што је овај саг?! |
| се мешкољи, загледа у комшиску таблицу, виче: „Мућни!” Нацко одговара: „Мућкам”.{S} Једни вичу: |
| ој 87.</p> <pb n="134" /> <p>— Дидић! — виче Нацко.</p> <p>Они мећу на број 83.</p> <p>— Светоа |
| бије Сотираћа девера ногом и дере се — виче мајку Костадинку! „Нане, поскоро ће да ни украдну |
| а си мене питује: „Живо-здраво, Таске!” виче преко сокак. „Што се, мори”, рече, „напрајило тој |
| еком Мицку, који сем тога и шушљета кад виче, па зато га и не маре играчи томболе.</p> <p>Зато |
| тешко одмиче, а све полетело на њега, и виче: „Уа!” а он сваки час пада, па се опет диже и опет |
| у њих час у Зону, па се смеши усиљено и виче „јок!...” а после постаје озбиљније, па тек силно |
| ире фатило се у оро!” а други почели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледања и његовог играња питају: |
| краја.{S} По неколико се пута рукују и вичу: „Ај’ са здравје!”, али не пуштају одмах руку: држ |
| ни!” Нацко одговара: „Мућкам”.{S} Једни вичу: „Мућни боље!”, други опет: „Добро је, добро!”, по |
| } Сви се тресу од силна смеха.{S} Једни вичу: „Леле, тугоо, куче у чашире фатило се у оро!” а д |
| као холуј брзо крај чесме, пуне света, вичући: „Варда!” свету, који прсну на све стране као ра |
| н.{S} За пасом му револвер прикривен, а више њега свилен везен јаглук просипа пријатан мирис на |
| да истражују ко је протурио тај глас, а више их је занимало од куда да толики тако упорно тврде |
| свој садашњи занат.{S} А шта му и треба више?{S} Млад је, здрав је, грлат је; има јасан глас, д |
| с, једаред раширен, остао је, и нико га више није могао демантовати и повратити натраг у уста к |
| ке.{S} Пре је свирао у ћемане, али сада више не може: дршћу му <pb n="70" /> мало руке, што је, |
| мшијско девојче, а на Зону и не погледа више.{S} И како је ова била кокетна, поуздана и поносит |
| чки у сагашњи земан!{S} Тугооо!{S} Нема више девојчики!...{S} Беше!...{S} Беше!...{S} Саг татко |
| у.{S} Ујутру оде, а увече дође.{S} Нема више оне раскошно бујне косе, оног дугог лепог курјука |
| ир; такве силе и таквог господства нема више!{S} Пред пашу је у турско време излазио кад год је |
| вероватноћа за тај глас.{S} И онда нема више ни говора о калупима и лажним дводинарцима, говора |
| ајаче што прича Историја да за њих нема више никакве дражи оно што им је, такорећи, већ пред но |
| да ће га можда послати горе у Грац, на више трговачке науке (на што се тетка Уранија грохотом |
| ила га у фустанчић.{S} И како га је она више изводила него отац, то су по другим махалама многи |
| нило, не избише из главе.{S} Што се она више и лепше развијала, све су је силније нападали и уб |
| ку”, Манча се ухвати до Калине.{S} Зона више није играла. {S}Гледала је како играју, а није исп |
| у коло и растави Манчу од Зоне.{S} Зона више и не погледа на Ману, игра и даље и све гледа у Ма |
| Зоне, а није му то ни требало, јер Зона више није играла; остала је и само гледала.</p> <pb n=" |
| тицу, која неће своме мужу донети ништа више до две нове асуре, и два јастука, и чисту душу, и |
| ода за девет, — и тако донесе два гроша више него што је понео!...</p> <milestone unit="subSect |
| црне мисли све више, као црна ноћ, све више омотаваху и притискиваху болну душу његову, докле |
| ета, зурле и дахирета.{S} А Мане се све више склања и повлачи у крај, и све тужније му око срца |
| е њему него мени?!...” И црне мисли све више, као црна ноћ, све више омотаваху и притискиваху б |
| се просто заблену у сина.{S} Не могаде више да одоли свом очинском срцу него га дочепа оберучк |
| нл’к олмаз”, рече, и толко!{S} Не ’теде више, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо |
| ница човекова?{S} И он осећа да не може више овако остати!{S} Укратко, чуди се како то и може и |
| о за мушко.{S} Од тога доба водио га је више и отац.{S} У осамнаестој години купио му је џепни |
| исту песму пред њим запевао.{S} Зато је више није певао пред мајстором. {S}Па и оно малочас, мо |
| нева Ташана, а ко њена Зона учена, није више онако умиљата, али је учена — врло учена, све на с |
| ј својој години, Зона је друкчија: није више оно џигљасто чупе што блене по сокацима једући кок |
| се Зона; постаде дете друкчије.{S} Није више онако безбрижна, не иде сокаком па да је се ништа |
| у нас у хамам?... — Отада га мајка није више водила собом, и тако је Манулаћ проглашен дефинити |
| из јаве у сан и обратно, и најзад није више могао разабрати и разликовати: шта је његова распа |
| кад би прошао крај њих, а на Зону није више ни мислио, или, боље рећи, мислио је на њу, али са |
| отац му; има <hi>златне</hi> руке, које више вреде и од правих <hi>сребрних</hi>, акамоли од ла |
| , истина.{S} Пан-Франћишек не компонује више ништа; чак не компонује ни то, ни вино са содом, н |
| S} Мори, твоје „живо-здраво” неће приме више!... — вели му задовољно тетка-Дока одлазећи. — Мор |
| ој, сме ићи; ни на авлиска врата не сме више сама, без неког од старијих, изићи!{S} Свима је пр |
| исао чело дуго.</p> <p>Зарекао се да се више неће хватати до Зоне, а није му то ни требало, јер |
| акат, <hi>непобитан факат</hi>, који се више ничим не може оборити!{S} Е, али је то чорбаџиска, |
| ке севдах ће имају!...{S} Е, што искате више?!...</p> <p>Неје спроти трговачку и чорбаџиску кућ |
| би и женици — и ви сутра лепо не можете више да познате оног јучерашњег сређеног, мирног и задо |
| а девојку...</p> <p>Мане ућута и не хте више да се брани, а није му лако било ни да слуша карањ |
| аза!...{S} Знајеш ли, Манчо, да те неће више да погледну заради онија моји речови — кол’ко ги у |
| а ће све бити што је било, само он неће више бити онај негдашњи!... — Хе, ’ај’ иди си, — вели ј |
| а иде у туђу кућу туђој мајци, што неће више код мајке да ноћи?{S} А њој очи пуне суза и готова |
| м па да је се ништа не тиче, не скакуће више с ноге на ногу; а кад улази на капију, она се увек |
| е, толико и врати, — некад чак донесе и више него што је понео.{S} Једном, кад је пошао у „Апел |
| дише стару Аву, која је пре четрдесет и више година била на гласу чочек, а сада је као неки анђ |
| з Казанлика, — и не могаде да се уздржи више!{S} И кад Цигани хтедоше да престану, даде им Мане |
| а своје добре воде; зато је око ње увек више света било и мало дубље у ноћ него око других.{S} |
| , Васке, девојке?...</p> <p>— Ба, несам више девојка, — вели задовољно и поносито, — веће шес’ |
| и; и ко је само једаред чуо, није могао више да је избије из главе и заборави.{S} Кад увече леж |
| отворио дућан. „Ваљда су га, на јемство више виђених грађана, пустили да се из слободе брани?” |
| уђе у такву кућицу, он се осети некако више сам, свој; далеко од града и вреве и тишме градске |
| , каква Дока, какве друге жене!{S} Нико више није ту био, само њих две.{S} Прекрсти се и захвал |
| ш само паша имао такав „пајтон”, и нико више у месту, онда тек добијете праву слику богатства, |
| ривда за старе путнике.{S} У дућан нико више није могао стати, <pb n="21" /> зато у прво време |
| а, којој су фес и шамија дошли већ мало више накриво, и тако издавали њено расположење.</p> <p> |
| t="subSection" /> <p>Тако се није смело више трпети, нити је могло остати, мишљаше Ташана.{S} Г |
| и признаје, и мило му било да чује што више.{S} Тако му било мило, да је одбио две муштерије к |
| маће и тишине и разговора, они неће што више времена да проведу на послу, него откидају од тога |
| жалити је и желети је да се таково што више нигда не понови”...</p> <p>Или, још боље, узми ово |
| ="subSection" /> <p>Прођоше три и нешто више година.{S} И као све што је подложно промени, изме |
| у пуну кућу; а Мане је, вели, тек нешто више: растапа злато, окива иконе, кује минђуше и беленз |
| али међу собом око тога чији је Манулаћ више.{S} Мајка каже: мој је Манулаћ, а <pb n="84" /> от |
| е изређаше и напунише јој главу, да већ више ни једна јота ваљда не би могла стати.{S} Посматра |
| стан од тешке персиске свиле — који већ више ни сама Ташана не носи, јер је изишао из моде, — п |
| Уосталом, и укућани је не сматрају већ више за дете; то се види и по томе што сад много штошта |
| унаокруг колом.{S} И што се он у игрању више и ближе примиче к њој, све мање и ређе вади кокице |
| ну ти искају да гу украдну!...{S} Нећеш више да спијеш код тету — ће гу украдну.{S} А ти си ћут |
| жда од издавања усмених наредаба, а још више од силних (како се они лепо изражавају) „крканлука |
| иног, за које и стари Замфир зна, а још више због Зонине наклоности према Ману, о чему Замфир и |
| гру јако волела Зона и због игре, а још више због песме, која је њој много казивала и сетом је |
| , а куди Мана.{S} Куди му сталеж, а још више владање и поведење његово.{S} Почела је чак од оца |
| ога тога што се то доиста десило, а још више због тога што се то, нађавола, десило у присуству |
| од жута дафинова цвета и шакама га још више граби и притерује своме носу. {S}Мирис га тај зано |
| отресит и пажљив на одело, а то је још више и притврдио служећи у војсци, и то, као варошки си |
| и одлучно тетка Таска, па се окрете још више од тетка Доке.</p> <p>— Мори, разбирам си ја, Таск |
| а поправи целу ствар, — тада се тек још више уплашио и решио се да сам покуша још један, и то п |
| е, снебива се Мане, а утањио гласом још више. — Има си човек кеиф и на ништо што је полоше... н |
| ? ваздан ме питују!...”</l> </quote> <p>Више се није могло трпети.{S} Морао се тражити неки нач |
| е даље школује.{S} Кад би му споменули „више школе”, и да би добро било да је — кад му је већ Б |
| огледају конак, дворе његове, који су и виши и лепши и од самих пашиних!{S} Кућа му је била у ј |
| ом иде много брже и лакше него код оних виших, богатијих и ученијих.{S} Али зато и нема ту оних |
| арање, него и онда разбира како се која влада и обилази их понекад; па је можда <pb n="16" /> т |
| ложај према свему томе заузети енглеска влада и парламенат (<hi>доњи</hi> дом бар!), — морају и |
| рећи, силазила.{S} А и кад је долазила, владала се потпуно чорбаџиски.{S} Долазила би обично пр |
| Ослањајући се на фамилијарност која је владала ту у друштву, он често при викању није ни викао |
| уди Мана.{S} Куди му сталеж, а још више владање и поведење његово.{S} Почела је чак од оца Мани |
| о слађе од ратлока?</p> <p>Једном речи, владао се потпуно господски, и било му у конацима све а |
| она то поче полако осећати и по томе се владати.{S} А и да није сама осетила то, имао би ко да |
| /p> <p>— Мори, кој ве пита: бричи ли се владика?{S} Ја си с домаћицу зборим! — вели им Дока пре |
| е стари Замфир, када је он после паше и владике био прва сила, — све би то друкчије било.{S} Ал |
| атко ти што беше. — Припрети му и самим владиком. — Мори при деда-владику ћу искочим на давију. |
| стаде, а он гу добија у дамно време оди владику Мелентија, онога што га у грчку буну обеси пшеш |
| ...{S} Има си занајат, златне руке: при владику искаче у пол дан, у пол ноћ — тол’ко си има чес |
| ти му и самим владиком. — Мори при деда-владику ћу искочим на давију. {S}Како ти то мислиш?!{S} |
| силних маторих момака, који се туже на влажно време и на рђаву кујну, нити оних силних зловољн |
| татко ти чорбаџија први у чаршију и код влас’ и при официри и инџилири, па може да носи путине |
| о на пола табака, и у његовом рођеном и властитом листу стојало од речи до речи: „Умољавају се |
| ли нека прима кључеве, или нека помогне влашћу својом.{S} А паша му се правда, обећава, а што о |
| milestone unit="subSection" /> <p>„Тија вода брег рони; кап камен дубе”, вели стара, искуством |
| буди...</p> <pb n="123" /> <p>Беше гола вода...{S} Седе на миндерлук, ухвати се за чело и, тешк |
| <l>Ракли-сапун нестањује,</l> <l>Бистра вода преса’њује,</l> <l>Јасно слунце на западу! —</l> < |
| кућом:</p> <quote> <l>Тешко дољи куд се вода слива</l> <l>И девојци која сама дође!</l> </quote |
| пар прођоше <pb n="135" /> с тестијама воде том улицом видеше при светлости општинског фењера |
| ија ники <hi>нов адет</hi>, па ники саг воде и <hi>после</hi>...</p> </div> <pb n="158" /> <div |
| је црно жупско вино било мало скупље од воде.{S} И какво чудо онда што је пан-Франћишек оставио |
| кажеш ништо...{S} Ели се, Мичо, девојке воде <hi>преди свадбу</hi> у амам, — ели <hi>после свад |
| парче стамболског ратлока, чашу студене воде и чашицу мастике, а друга — леген и ибрик и танак |
| а чесма, надалеко чувена са своје добре воде; зато је око ње увек више света било и мало дубље |
| ивилизованих народа!{S} Много ли ће још воде Нишавом протећи докле наш свет не осети благотворн |
| иже и пружа је поносно мало напред, као водена змија кад издигне главу и броди водом.</p> <p>Св |
| е куће, дућане, чифлуке, <pb n="163" /> воденице и винограде!... <hi>Части</hi> ми моје, — не б |
| quote> <p>Мало после ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} |
| зове.{S} Ете, тој ти се поздравила!{S} Води гу, рече, — у <hi>Шам</hi>ће иде с теб’!</p> <p>— |
| соке камене степенице доле у авлију.{S} Води је Сотираћ, Манулаћев брат од тетке, који је девер |
| е дванаесте године, а престала је да га води тек кад све жене скочише у интересу јавнога морала |
| знаје.{S} Лепо се ухватио и он у оро, и води оро.{S} И, за чудо, па некако баш и изгледа на кол |
| ко мечка”, рече Јевда — како лепо тка и води сав домазлук; Дику Грнчарску наговести му и рече з |
| ли је икада <pb n="121" /> видео да пас води коло. {S}Ако ико, он се баш свога века доста наигр |
| од не варају.{S} Како би то било да пас води коло?!...{S} Присећа се да ли је икада <pb n="121" |
| то није никакво чудо што га је она свуд водила са собом, да се подичи њиме.{S} На славе, на пат |
| онице, на женске празнике — свуда га је водила од најранијег детињства његовог, откад се почео |
| а и потковицама кондуре. {S}Свуда га је водила, <pb n="87" /> само га је у хамам престала раниј |
| ала раније водити са собом.{S} Ту га је водила до његове дванаесте године, а престала је да га |
| у хамам?... — Отада га мајка није више водила собом, и тако је Манулаћ проглашен дефинитивно з |
| гли отрести, него су је морали повести, водили су је само <pb n="36" /> под тим условом да ништ |
| у је позивали к себи у кућу, нити су је водили, кад су куда ишли.{S} А ако су је баш кадгод и п |
| !{S} Овој су мађије!... {S}Куче куде је водило оро?!” па наби фес на очи и наже кроз свет да бе |
| н дефинитивно за мушко.{S} Од тога доба водио га је више и отац.{S} У осамнаестој години купио |
| коловођа, али да је <hi>пас</hi> кадгод водио коло, тога се не сећа!{S} И после, откуд би пас м |
| нији.{S} Увек је стопарац давао, кад је водио он коло.{S} Кад је у коло долазио, онда би облачи |
| срце све играчице.{S} Мане је најчешће водио коло.{S} Само позове по једну девојку, да с њом п |
| о том: да ли је он оно био што је у сну водио коло, или је то био Замфиров Жућко, тако и смех о |
| " /> само га је у хамам престала раније водити са собом.{S} Ту га је водила до његове дванаесте |
| у” и „Тедену” и „Заплањку”; и наизменце водише коло редом први момци из махале.{S} Мане дао Циг |
| ажио измећарку, да га по обичају полије водом, како је то редовно четрдесет година радио.{S} По |
| водена змија кад издигне главу и броди водом.</p> <p>Сва чаршија гледа за њом, и мимопролазећи |
| ка разговарао, а тај разговор био је за водоноше као она Скила и Харивда за старе путнике.{S} У |
| о да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко одмиче, а све полетело на њега, и вич |
| роз чаршију како кучка, кад гу полију с воду...{S} Ама <hi>она</hi> си неће да ћути, веће иде п |
| узвикну Митанче, — у ватру — у ватру, у воду — у воду!{S} Сас теб’ ћу, побратиме!</p> <p>— Знам |
| итанче, — у ватру — у ватру, у воду — у воду!{S} Сас теб’ ћу, побратиме!</p> <p>— Знам те, де! |
| тим редовима поскачу и главачки бућну у воду, — тек тада трза се Мане и гледа око себе, као да |
| смета му нешто; као да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко одмиче, а све полет |
| нредно лепом месту, имао хладну студену воду, у близини певали славуји, а туда често пролазиле |
| објашњење — чују се речи: „Ја сам, бре, војник, пореска глава, плаћам, бре, порез!” а затим опе |
| } Уживао је у трофејима као сваки добар војник; а такав један не мали трофеј била је и она песм |
| чића или писара из дивизије и из разних војних слагалишта, и не запевају баш пред кућом:</p> <q |
| .</p> <p>Кад је ово по други пут, после војске, отворио дућан, и муштерија је према дућану мног |
| -Докина, или, боље рећи, „Пошљи лудо на војску, па седи те плачи“.</hi> </p> <p>Бата-Таско је о |
| за нашега Манчу, откад се, ете, врну из војску из Београд!...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ чине |
| није још за женидбу, да није отслужило војску, да ће га можда послати горе у Грац, на више трг |
| } Што да га карам? {S}Карање нема!{S} У војску терају сас зор, а у женидбу — јок!</p> <p>— Ели |
| ина, али га је затворио, јер је морао у војску.{S} Кад је отслужио рок, вратио се, и тада је по |
| а то је још више и притврдио служећи у војсци, и то, као варошки син, у кавалерији. <pb n="22" |
| е са црвеним петама, оне што кажу да га воле као своје дете, оне га не само слободније гледају, |
| ако су мало грамзиви за парама, али они воле и рахатлук, и време им није новац: зато рано затва |
| она да је она, истина, крива, јер га је волела и хтела <pb n="182" /> за њега, па тетке поквари |
| ано удовица.{S} Имала је мужа којега је волела и обожавала, јер је и телом и душом био лепота о |
| риродно, поносита стога.{S} Али је ипак волела да понекад на један такав поглед и одговори погл |
| коју се песму игра.{S} Ту је игру јако волела Зона и због игре, а још више због песме, која је |
| на Истоку, и Мане и мајка му Јевдокија волели су и неговали цвеће.{S} У кући је било и голубов |
| ади да им дете иде у гурбетлук, него би волели да им је ту на очима, и радије би је дали у какв |
| е, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се волемо за удавање и венчавање, а за |
| ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се волемо за удавање и венчавање, а за друго јок, зашто ће |
| смо које је гласило: „Што ми писујеш за волење, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; аг |
| а доксат, да се одмори и придрема мало, волео је да чује тиху песму, и оне су то знале и тихо б |
| е био човек мераклија и волео песму.{S} Волео је да га песмом и буде и успављују. {S}Кад лети п |
| ферич још пријатнијим.</p> <p>А Мане је волео да теферичи.{S} Простре ћилимче, које би донео за |
| Можда зато што је био човек мераклија и волео песму.{S} Волео је да га песмом и буде и успављуј |
| аље.{S} Да му, вели, неко каже: „Шта би волео, Милисаве, душе ти, право кажи: ил’ да ти дам јед |
| боту... вредна... ради и све поје...{S} Волешем гу, кад потрчи!{S} Па да гу поздравиш, дете!{S} |
| певају.</p> <p>И данас, још овако стар, воли хаџи-Замфир да задене по коју стару љубав своју.</ |
| /> коју хоће, а он опет вели да их све воли и да ће их све узети за жене...</p> <p>Отпоче оро. |
| слабо и никакво, — и татко га па побоље воли оди сва друга деца!{S} Е, зашто је тој саг тако у |
| весеље.{S} Свега две ствари у свету још воли: девојке и ливене ексере; и увек му пуна шака ексе |
| од овога зевзека Манулаћа, — и она опет волије њему него мени?!...” И црне мисли све више, као |
| ворити с њом.{S} Али шта не може чврста воља и одлучна намера?!{S} И Мане је вребао и најпосле |
| глуком, кад се пустила игра, дође и њој воља да поигра, па иако је чорбаџиска ћерка, па макар и |
| ишта да кажу, а могу се смејати до миле воље, — то толико...{S} Гледа оне женске прилике у сенц |
| кога од млађих — ипак је тих дана добре воље.</p> <p>Био је стари ашик.{S} У многим песмама је |
| {S} Једнако намешта ту собицу по својој вољи и седи у њој кад год уграби <pb n="60" /> прилику |
| њих две удесе тако да испадне свима по вољи и по хатару.{S} Јевда је сва срећна била кад је чу |
| треба, ни постеља му није намештена по вољи, ни кошуља му није опрана и упеглана као што би он |
| ази кад је која кокошка, да простите, у вољи петлу, „Гигану” названом; с којом кад најрадије де |
| о сложи, ујдурише му се то некако...{S} Врана врани очи не вади...{S} Тешко сиротињи! <hi>Лако< |
| и, ујдурише му се то некако...{S} Врана врани очи не вади...{S} Тешко сиротињи! <hi>Лако</hi> ј |
| } Или би узјахао коња, па отишао чак до Врања, до Коштане, па би увече засео у какву малу кафан |
| Ете има у Лесковац, ем какви трговци, у Врање, ем какве чорбаџије, па ће се, што зборе селски, |
| ина, јер, кад хаџија спава, не смеју ни врапци испод крова џивџакати. — У другој соби, одмах до |
| м сву ту бруку и невољу и натоварила на врат.{S} Зато јој све потанко исприча и оно што је било |
| али га остави, кад уплашени Поте увуче врат и главу као корњача, да би избегао други шамар, ко |
| жене, „што си дом не седи, веће се крши врат по чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу му се тараф- |
| за себе и своју корист: обесиће му се о врат и употребити догађај у своју корист, или тако нешт |
| а их затварајући леђима (и већ осталим) врата за собом. (Да би се, дабогда, тахо и уста душмани |
| лете, да се посатру, девојке на авлиска врата; понека се забатрга, <pb n="67" /> па јој излети |
| дотле, рече јој, сме ићи; ни на авлиска врата не сме више сама, без неког од старијих, изићи!{S |
| ивао кроз прозоре, истрчавао на авлиска врата и радознало их гледао, и кад су ишли тамо и кад с |
| прекиде га љутито Зона и залупи авлиска врата за собом, оставив Мана напољу.</p> <pb n="195" /> |
| ш чудније што је на тај начин затворила врата, јер је то у обичају само при прошевини. — Седа с |
| сандаци, кад има — ем какав голем! — на врата?!...{S} Та си узмем оној сикирче, па и по катанци |
| малу собицу, ћилер, у коју се улази на врата која су између два долапа, па се тако једва и рас |
| да ускаче на ћепенак, него је улазио на врата достојанствено; застане увек мало на вратима и гр |
| кад си искочи, а он си тури катанац на врата — ем кол’ки катанац!{S} Голем како катанац на маг |
| домишљаху ко ли ће то бити, отворише се врата и тетка Дока упаде у собу.{S} Да је други ко кроз |
| ећи и пунији.{S} Онај први није имао ни врата, него само ћепенак, и мајстор Мане је преко ћепен |
| аш, а унуче јок! — рече и љутито залупи врата за собом и остави их запрепашћене.{S} СаМо су се |
| анпут! — вели Јевда, само да је скине с врата. — А саг, иди си па легни; преспиј си малко, Доке |
| сам мрак банула у кућу тетка Таска, и с врата, пре „живо здраво”, сва задувана и усплахирена, з |
| акој ли је? — викну му тетка-Дока још с врата улазећи у дућан.</p> <p>— Што је? — пита је Мане. |
| укућани се просто згрануше, показаше му врата, и тако оде и без кафе, задовољан што нису, како |
| ?{S} А зашто има онај реч: девојачка су врата свакому отворена?!</p> <p>— Доцна си се присетила |
| чама и налунама, поређаним испред неких врата, — што је за њу увек био најбољи и најнесумњивији |
| дају му чест: устају с прагова авлиских врата и остају тако стојећи — с мало погнутом главом и |
| Зони, која га је испратила до авлиских врата.</p> <p>— А кој си је? — запита Зона радосно.</p> |
| Калини да је допрати до њених авлиских врата, а она га благодарно погледа, али га ипак одбија |
| се тако једва и распознају од долапских врата.{S} У ту собицу се често и најрадије склања.{S} Т |
| а варошка, и, ко год дође до затворених врата, само зачуђено пита: „А... мајстор Манча — нема л |
| е, да се опет скорим, с новим гласовима врате.{S} Тога другога дана увече скупио се читаоцима п |
| , а кад сунце већ на смирају свом беше, врати се и Мане, не уловив ништа.{S} Од силних мисли и |
| е трже уплашен и од саме помисли те.{S} Врати се опет мислима синоћњем догађају. {S}Мислио је о |
| а тако негде пође за податке и факта, а врати се са чворугама по глави и масницама по леђима; а |
| себи, а још мање да јој каже хвала и да врати поздрав.</p> <p>Тога дана је Мане био сав блажен. |
| же.</p> <p>Тетка Уранија оде, али се не врати.{S} Нема је ни у понедељак ни у уторак целога дан |
| , која је јурила као ветар.{S} Јевда се врати у кућу с тешком слутњом.</p> <milestone unit="sub |
| осле застаде, као да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико запрепашћење Манино, к |
| ако понесе, он колико понесе, толико и врати, — некад чак донесе и више него што је понео.{S} |
| овуче неколико димова, па баци цигару и врати муштиклу у футролу. — Ете, тој си је, алис што <h |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Вративши се кући, стари Замфир је поверио домаћици разг |
| о у лов, отрчала Зони и казала јој све, вратила се оданде и вребала и увребала сада Ману при по |
| је ишао опет поносито и ведра чела.{S} Вратила му се стара безбрижност његова и весела ћуд, и |
| или дваред дуже него што су мислили, — вратила се оданде после шест недеља, тужна и зловољна, |
| ој тешко, дуго и досадно било, и она се вратила зловољнија и тужнија него икада што је била.</p |
| двели, а другим су се улицама после сви вратили.{S} Тако је свету јављено било да Зона није ник |
| честитања и очекивао паре, појави се на вратима кафанским Ставре Јаре.</p> <p>— Ела! — рече сам |
| цела кафана гракнула кад се појавио на вратима.{S} Сви отурују од себе, као по некој команди, |
| та достојанствено; застане увек мало на вратима и грди млађе, каже како се данас не може на мла |
| аше изненађене чаршилије нову фирму над вратима Петракијева дућана, која је гласила: <hi>„Тргов |
| е нал’не (и показа му силне налуне пред вратима), све ћу ти ги фрљим и обијем о главу...{S} Ћу |
| и попови, застану за часак на авлиским вратима, ваде грдне чешљине и брзо чешљајући у ред доте |
| огружен стојао пред затвореним еденским вратима...</p> </div> <pb n="114" /> <div type="chapter |
| морао у војску.{S} Кад је отслужио рок, вратио се, и тада је по други пут отворио дућан.{S} Био |
| га је са зебњом очекивала Ташана кад се вратио од господина начелника, и кришом га посматрала н |
| сто: досадно му било у дућану, и чим се вратио шегрт Поте скочи и диже се да иде.{S} Рђаво сам |
| ља и лутао тако до мрака, и тада се тек вратио кући; а да тога дана ништа није уловио, чак ни п |
| у амам, а којим ће је, другим улицама, вратити из амама.{S} Тако ће се, говораху, једаред за с |
| отприлике куда ће и којим ће се улицама вратити, — колико пута скочи са седишта и остави рад и |
| — па куд пукло да пукло!{S} Ове одоше и вратише се с невеселим гласима, јер Уранији рекоше да с |
| од мишком, бритвицом о куку и бригом за вратом, иду у групама, али не џавељају и не галаме, нег |
| ње, као да му је богзна какав посао за вратом!...</p> <p>Или опет тако ради у дућану, а посао |
| т га види лепо избријана, с подбријаним вратом, омирисана берберском сапуњавицом, где достојанс |
| бундицу, са повезаним челом и омотаним вратом, бледа и малаксала, изађе; осмехну се болно, пок |
| у место, па се, црно од силних жигова, враћа пошиљаоцу с оним хладним, званичним и немилосрдни |
| и кад иде на чифлук и кад се с чифлука враћа. (За ово друго су му комшиске жене веровале, али |
| та су то ћутеци, и носи ли фењер кад се враћа кроз сокаке и буџаке кући?{S} А кад га је овај за |
| , као да се пита: откуд он чак ту?! — и враћа се натраг!...</p> <p>Тако, ето, почесто ради Мане |
| жандаре, трчи по кућама и виноградима, враћај је кући, замажи очи свету, да не види бруку, и з |
| интерес, а они њему, опет, ни главно не враћају...{S} Тако је добродушни пан-Франћишек обезбеди |
| тана у бунду, пошивену зеленим атласом, враћала Зона преко сокака од сестре Костадинке, која је |
| ћи девојке, које се с чесме са стовнама враћале, или би с оним комшијом преко сокака разговарао |
| у ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћали из амама - он се смешио.</p> <p>Са ћепенака и л |
| гледао, и кад су ишли тамо и кад су се враћали амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а кад су |
| о: „куде си она топрв иде, ја се отутке враћам”, бата-Мане!{S} Зар малко поруча ћутеци од татка |
| сом, па би се одатле, окрепљен и весео, враћао и отварао дућан, и био врло разговоран и предуср |
| ко тога дана пролазио сокаке, дваред се враћао у дућан, али се посла није лаћао, него је само п |
| <p>Било је и време већ.{S} Краве се већ враћаху с паше, фењерџија општински већ пролази с мерде |
| остаде име <hi>„побегуља”</hi>, иако је враћена; јер то што је враћена није још значило да јој |
| а”</hi>, иако је враћена; јер то што је враћена није још значило да јој је повраћен и стари доб |
| други нико није онда ни смео.{S} Све је враћено натраг у кујну, недирнуто, онако као што је и д |
| древном маховином и окруженој жалосним врбама, пуно света.{S} Врева велика, смех и кикот, гура |
| ђу којима, доиста, не може поклизнути и врднути са стазе врлина ни сам црни ђаво, акамоли једна |
| ла у трем, који је око цркве, а Зона је вребала и увребала.{S} Искрала се од својих, само да се |
| и и казала јој све, вратила се оданде и вребала и увребала сада Ману при повратку кући. — После |
| та воља и одлучна намера?!{S} И Мане је вребао и најпосле успео.</p> <p>Једнога дана у први сум |
| руженој жалосним врбама, пуно света.{S} Врева велика, смех и кикот, гурање и псовке; пукне шама |
| екако више сам, свој; далеко од града и вреве и тишме градске, и он ужива у оној пријатној тиши |
| се сада нађе после малопређашње тишме и вреве!{S} Дуго је тако ћутао погружен и несрећан, док с |
| та!” брањаху га опет сад неки, „Мане је вредан и поштен младић као и отац му; има <hi>златне</h |
| у песму, увек би — иако је био жустар и вредан мајстор — увек би тада зажалио на судбину своју |
| му; има <hi>златне</hi> руке, које више вреде и од правих <hi>сребрних</hi>, акамоли од лажних |
| , у лојзе...{S} Беше ватра за работу... вредна... ради и све поје...{S} Волешем гу, кад потрчи! |
| седима.{S} Чудимо се,” веле, „како наша вредна полиција, која је тако ревносна и брза кад кога |
| .{S} Спомену му Фрузину Мадину, како је вредна, кротка и лепа, и додаде да није ни чудо, кад јо |
| p>Сврате се ту понекад и застану и неки вредни професори, спајајућ’ пријатно с полезним, шетњу |
| есто да игра, а ово оставио...{S} То је вређало њен женски понос.</p> <p>Једнога дана је чак пл |
| илом да добије.{S} А после, њега и није вређало то како су о њему мислили и ценили га старији њ |
| .{S} А њу је то силно љутило, понос јој вређало.{S} Јер, док је сваки други забленуто, изненађе |
| акој и губиш си младос’ твој убав...{S} Време промињује...{S} Треба веће да се жениш...{S} Мајк |
| ељу-две дана тамо на чифлуку, а друго — време је да се, вели, и та деца мало ослободе и изиђу м |
| радио; пазарио је и пазио да ко што за време пазара не придигне из дућана.{S} У њему је пет да |
| одговара Зона, „теке неје зорт!{S} Има време, нане!{S} Зашто си ја печалим и збирам онол’ке па |
| у убаве!{S} Оне ли су сал убаве?{S} Има време!...</p> <p>— Мори, Манчо, побрго работи!{S} Зашто |
| дала како играју и зевала од времена на време.{S} Али би ипак кришом пратила очима Манчу, и ниј |
| ила руком његову руку, па од времена на време брише знојаву руку јаглуком и брзо га опет хвата |
| еда по дућану и изјављује од времена на време своје и чуђење и задовољство, а Мане се удубио у |
| је врло мало мислио; само од времена на време издигне се на сиџадету, пружи нос — као хрт кад х |
| или астраганску шубару, — како већ кад време захтева — није било женског чељадета, ни млађег н |
| се сви играчи скупе. {S}А дотле проводе време како ко зна.{S} Неки играју <pb n="132" /> жандар |
| Замилуваше се деца, та што... саг га је време...</p> <p>— Ама, Доке, памет си бери!{S} Башка су |
| предузимао ништа.{S} Налазио је да није време још.{S} Осећао је да још није прилика за њу, док |
| еком ченгијом Зумрутом, која је у своје време и „у песму турена” због лепоте, и протеривана и х |
| не!... (Уосталом, знаће се и то у своје време...) Од муке је све то, брате...{S} Не могу... <hi |
| } Овуја мушљику имам си... знаш од које време гу имам?!{S} Море, и не пантим веће!...{S} Од тат |
| а највише око Мана, коме су у последње време акције почеле нагло скакати.</hi> </p> <p>Прошла |
| кајање.{S} Растужило је ово тихо јесење време...{S} Ах, како је могла бити срећна! размишљаше с |
| оље, па ће деца да има!...{S} У сагашње време деца, — <pb n="98" /> беше му!{S} Зашто си уче чк |
| овек прос’, па се не разбирам у сагашње време; па си оћута’ и отрпе’ нико време.{S} Ама после м |
| нико не пролажаше улицом, јер већ беше време кад грађани спуштају по кућама чивију на порту, и |
| и за парама, али они воле и рахатлук, и време им није новац: зато рано затварају дућане и мајст |
| демо!...</p> <pb n="76" /> <p>Било је и време већ.{S} Краве се већ враћаху с паше, фењерџија оп |
| долазење!{S} А саг?...{S} Пантим у оној време, у годину једанпут ели двапут ако си искочим пора |
| и јоште онаква добра ткаља, како у оној време што беше?...{S} Беше добра ткаља — и ти си таква |
| ара, дотле ли зар дође?!</p> <p>— Какво време заступи, бата-Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако |
| Замфирове.</hi> </p> <p>Али сада, у ово време кад се развија ова наша приповетка и кад је Зона |
| могао стати, <pb n="21" /> зато у прво време Мане није држао ни шегрта, него је сам самцит у њ |
| ља, тужна и зловољна, тужећи се на дуго време, проведено тамо.</p> <p>После две-три недеље, дођ |
| илу и весељу; гледа, као да јој је дуго време.</p> <p>Цигани засвираше „Потресуљку”, омиљену иг |
| ли да је не доводе сад, бар још за неко време, док се ућути с неком проклетом песмом, која се т |
| изну силно у плач.</p> <p>Јевда је неко време искрено бранила свога сина, верујући и сама искре |
| а оно је и то нека фајда што ће се неко време уклонити испред очију света; свет ће је заборавит |
| , да у пријатном рахатлуку проведу неко време; да нареде, прегледају, покарају и помилују укућа |
| /> <p>А Мани мило.{S} Брани се још неко време, пориче, спомиње разлику између кућа, али попушта |
| гашње време; па си оћута’ и отрпе’ нико време.{S} Ама после ми дође ништо у памет за чекмеџе. { |
| "48" /> И по таг искачаше пазар за нико време спрама есап!...{S} Ама, па ми дође ништо чудно!{S |
| девојку.</p> <p>— Та што...{S} За малко време...</p> <p>— Како аа малко?</p> <p>— Па до „голем |
| S} Да је старо турско време, чорбаџиско време, уздисаху Замфирови, било би лако: дегенеци (а мо |
| и, и она ги, рече, причекала у акшамско време; они чукнуше у порту, а она си искочи, та јала у |
| ште ме нико ни у турцко ни саг у српско време такој не орезили, ни ме једно куче толко уапило, |
| ма не да спавати.{S} Да је старо турско време, чорбаџиско време, уздисаху Замфирови, било би ла |
| мфировим.{S} Ах, да је оно старо турско време, уздисаше стари Замфир, када је он после паше и в |
| тва нема више!{S} Пред пашу је у турско време излазио кад год је хтео — у по дана, у по ноћи, и |
| један, — а беше код мен’ јоште у турцко време калфа, — ништо лошо за Митку; рече: „Пази се, газ |
| еће ниједну понесе!{S} Ја паше у турцко време па сургунисувашем, та саг...</p> <p>— Е, тој да у |
| .{S} Деца, вика...{S} Мори, ни у турцко време па не имаше деца, — та саг у српско, у чкоље, па |
| у молио и лепо говорио, а сада је дошло време - цура моли мене!“</hi> </p> <p>Јевда је била жен |
| о што треба и где ће се наћи на уречено време.{S} Мане ће чекати Ставру у Трговачкој касини; ка |
| маторих момака, који се туже на влажно време и на рђаву кујну, нити оних силних зловољних мато |
| татка ми остаде, а он гу добија у дамно време оди владику Мелентија, онога што га у грчку буну |
| ти се и разговарати било је тешко у оно време код тога света, који је на тротоарске шетње, парк |
| Замфирових, из чије су се куће у срећно време већ у петнаестој години удавале!{S} Или је кришом |
| ува!{S} Е неје тако баш било у пређашно време, неје!...</p> <p>— Ба!{S} Било је!{S} Било је, ам |
| ко уздахну и прихвати:</p> <p>— У старо време се знало, бре брате, кој је старији, кој млађи; к |
| главом, па додаде:</p> <p>— Мину старо време, — беше му, бата-Таско!...</p> <p>А бата-Таско уз |
| на наш женски свет, ипак, баш у исто то време, није налазио да је то тако страшно ако његова ме |
| м Манча се одриче тога: каже да је у то време играо томбула у Трговачкој касини, и позива се на |
| држећи на доњој усни цигарицу, а у исто време правећи нову, — па зато и лајем толико.{S} Зар је |
| својих ноћних подвига.</p> <p>А у исто време кад је кудила Ману, хвалила је оног Манулаћа чорб |
| S} Бога ми ти казујем!...</p> <p>— Лошо време заступи!{S} Седи си, бата-Таче!... — вели Јевда, |
| то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове наше приповетке — запевао ту песму, увек је м |
| рбаџиских и сиротињских — прве да убију време, а ове друге да се наиграју.{S} Ове целе недеље к |
| проведу на послу, него откидају од тога времена и хитају кућама, да у пријатном рахатлуку прове |
| аскера.{S} Тако је говорио већ од дужег времена и пустио да се то чује и даље, да допре до Мана |
| ће то ипак проћи, али кад после кратког времена постаде и песма, и кад је чуше, — сви су били к |
| , па би гледала како играју и зевала од времена на време.{S} Али би ипак кришом пратила очима М |
| евито ухватила руком његову руку, па од времена на време брише знојаву руку јаглуком и брзо га |
| амфир разгледа по дућану и изјављује од времена на време своје и чуђење и задовољство, а Мане с |
| фу, и тада је врло мало мислио; само од времена на време издигне се на сиџадету, пружи нос — ка |
| и тишине и разговора, они неће што више времена да проведу на послу, него откидају од тога врем |
| није било лако Мани; и прошло је повише времена док је могао срести и ословити и реч-две насамо |
| мена да прочитају лекције, а нису имали времена због неких непријатних вести које стигоше преко |
| абринути.{S} Зловољни су што нису имали времена да прочитају лекције, а нису имали времена због |
| ао и зарадио добро, тада не би жалио ни времена ни пара да се провесели и проџумбуси мало с дру |
| се Зоне!” тако брзо, да Мане није имао времена ни да дође к себи, а још мање да јој каже хвала |
| ладити и тврдити да ће се из тог чупета временом развити прва лепотица.</p> <p>До дућана Мана К |
| S} Промени се, као и све што се у свету временом мења...</p> <p>И сада се изменише прилике и ул |
| што је главније, не дангуби — добива у времену, јер се од жупског вина много раније опије него |
| ћи да на тај начин добија и у новцу и у времену: пиво је скупље, а вино јевтиније, и, што је гл |
| се утиснуле у душу Манину.{S} Дуго још врзле му се по памети слике те, и није му никако јасно |
| чувено!{S} Јер цело пре подне тога дана врзмале су се испред и око куће хаџи-Замфирове; привири |
| ..{S} Дуге, како да ће около шију да ги врзује!...{S} И све си то збраја и скутаја на куп за он |
| е зар муке и бруке његове, та саг да му врзујете та и <hi>тенџеру</hi> јоште, да понесе?!...” А |
| а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чује се жагор, а они, скривени у тој самоћи |
| ас споља, јер баш поред прозора чу се: „Врије, вријееее! {S}Паригушица!”</p> <p>Сви се тргоше, |
| а, јер баш поред прозора чу се: „Врије, вријееее! {S}Паригушица!”</p> <p>Сви се тргоше, погледа |
| , не може поклизнути и врднути са стазе врлина ни сам црни ђаво, акамоли једна чедна и безазлен |
| целомудрености, — дакле, такорећи, скуп врлина и права противност оном Митки чорбаџи-Петракијев |
| раћа — кога се она, узгред буди речено, врло мало бојала — да неће ни уста отворити!{S} Но уост |
| је тако двадесет две или три године.{S} Врло је рано отпочео радњу на своју руку.{S} Отворио је |
| није више онако умиљата, али је учена — врло учена, све на свету зна, носи чак и наочаре.{S} Чу |
| на лепоту своју — иако лепа, изгледала врло глупа!{S} Промени се, као и све што се у свету вре |
| а тешко пристајала.{S} Јер Дока је била врло незгодна: увек би понешто лупила, иако је нико пит |
| однекуд слутили да се домаћин кренуо на врло важан посао.</p> <p>Тако је хаџи-Замфир пошао чарш |
| </head> <p> <hi>У њој је један, за Мана врло пријатан извештај из уста Васке измећарке, после к |
| издавао наредбе, сркао кафу, и тада је врло мало мислио; само од времена на време издигне се н |
| а, које се загледају у Мана, — а био је врло леп — па и не умеју одмах да кажу зашто су дошле и |
| накривљене француске качкете, чинио је врло пријатан утисак на женски свет, нарочито на онај к |
| к његовог иначе доброг пријатеља, то је врло често било чак и речи и свађе између Замфира и Таш |
| дан кратак сензациони — али за родитеље врло поучителан — роман, у коме су јунаци, млади Митанч |
| о је тога целога дана у недељу био Мане врло суморан, а зато, опет, и није провео недељу као до |
| ка склопити.</p> <p>За Мана је то стање врло несносно било.{S} Једнако је мислио и размишљао о |
| у пашином конаку. <pb n="11" /> Паша се врло често саветовао с њим.{S} Колико су само кафа и на |
| огађају.{S} И главно и детаљно знало се врло добро, јер Таска је свакоме тачно причала шта је о |
| авно изгледани Нацко.{S} Он је сталан и врло вешт викач од ово две године — тако вешт, као да м |
| онеку сиромашну девојку, заборављала би врло често како се која зове, а и разговор би трајао вр |
| и јасно јој било да ствар по Ману стоји врло повољно, и да је право чудо што се већ и свршило н |
| и она окренула за њим, али је Мани ипак врло криво било што се преварио и окренуо.{S} Но ипак ј |
| о само она зна!{S} Отац Замфир је с њом врло мало говорио, а тетке и стрине боље и да нису, јер |
| да виде читаоци пред каквим је амбисом врло лако могао бити и наш јунак Мане кујунџија.</hi> < |
| ко се која зове, а и разговор би трајао врло кратко, тек у неколико речи.{S} Понекад би долазил |
| (А и да није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер у таквим приликама заљубљени обично не |
| и весео, враћао и отварао дућан, и био врло разговоран и предусретљив с муштеријама, које су в |
| упе вересију по паланкама — људи обично врло шаљиви и <pb n="68" /> духовити, а што је најлепше |
| шао са конзерваторије право у Србију, с врло лепим сведоџбама и мањим партитурама.{S} Кад је до |
| ику Грнчарску наговести му и рече за њу врло много лепих ствари: како је здрава, вита стаса, „к |
| еска о калдрму тесак, о који се и иначе врлој вешто саплиће ногама, као да је већ официр, као д |
| у Јевда, — брго по њума, викни гу да се врне, рекни гу на један реч. — Али, на несрећу, Дена ни |
| (он си иде саг у Турско, а скоро ће се врне оданде), па да гу, рече, однесе у Призрен, ели у П |
| види бата!{S} Срамота оди човеци!...{S} Врни се, Мане, две ти очи!...</p> <p>Гледала их Зона, а |
| Остави ме!...{S} Сама ћу си идем!...{S} Врни се!{S} Жива ти ја!{S} Ће ме види бата!{S} Срамота |
| помило за нашега Манчу, откад се, ете, врну из војску из Београд!...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми ч |
| ину — ћа па да заб’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, курдишеш мушљику... заврши ха |
| и питањем: „Ели гу <hi>сас џандари</hi> врнусте?{S} Што рече господин начелник?” и све таква не |
| нулаћа, ели код Манчу?”; друга: „Кад гу врнусте дом?”; трећа: „У лојзе ли гу уфатисте?” а четвр |
| вима.{S} Кад он прође сокаком са својим врсним побратимом, апотекарским или фармацајтским помоћ |
| ледају, мере је очима од главе до пете, врте главом забринуто, сажаљевају у себи, шапћући: „Лел |
| попреко по соби, погледа свога синчића, врти главом и једнако пушта узвике:{S} Бре, бре, бре, б |
| ког!</p> <p>Али му Замфир не верује.{S} Врти главом, али му ипак мило кад их погледа — гледа их |
| па татко, како га зваоше у чаршију?{S} Врти-ваган... {S}Та саг: „Ми смо чорбаџиски”!...</p> <p |
| еће залудњаци да зборе?!</p> <p>— Хе! — врти главом стари Замфир и не верује му. — Татко кој ти |
| итискује му груди...{S} Око њега се све врти, а земља чисто тоне под њим, — и он јекну силно: „ |
| итад-пашину табију на Виник!{S} Несрећо вртиваганска и коритарска!...</p> <p>— У кућу си ми, шт |
| у сељанчицу.</p> <pb n="173" /> <p>— Из Вртиште.</p> <p>— Татко — кој ти беше?</p> <p>— Стојанч |
| иде!{S} Куде си иде, што праји, кад се врће дом — никој не знаје и не смеје да га питује...</p |
| џисала си, ништо неје било, — е, саг се врћеш...{S} Сас зор не бива!...</p> <p>— Е, зашто да не |
| е у јесен!...</p> <p>— Еее, ласте се па врћу на пролет, ама твој младос’ и моја лепотија — ника |
| вала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ симит, у који би метала алву.{S} Тада би обично Ма |
| нос и предаде мајци скоро снесена и још врућа јаја. — Што да се арчи мал?!...{S} Паре су то!... |
| чорбаџиски синови, како чаршилије, ете, вруће мекике сабајле, — па што ће таг да чиниш?!...</p> |
| е све неке чудновате слике као човеку у врућици, и те су слике прелазиле из јаве у сан и обратн |
| накривљује фес на једно око и да гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу!...{S} Чим отво |
| својих.{S} Похватале се до ње све њене вршњакиње:{S} Тимка Калтагџиска и Дика Грнчарска, Ленче |
| дао колико има сахата на њему.</p> <p>С вршњацима својим се слабо дружио; зато је најрадије сед |
| де где је отац наше новије књижевности, Вук, стао.</p> <p>Али, наравно, ту највише има момака и |
| бити оно штоно наши стари рекли: „Појео вук магарца”, чим се то тиче богаташке куће.{S} Јер, ев |
| следица бедног шегртског положаја.{S} А вукао је шамаре преко целе године.{S} Сем првога дана Б |
| на рамену, те је то Мана утолико чешће вукло у поље и зеленило, и правило му — крај оних приро |
| штине турековачке већ трећи дан како се вуку све средином сокака (већ им се и шегрти смеју глед |
| оље за Манулаћа него за Ману; пара пару вукује, а чорбаџиски син чорбаџиску керку, — тој си је, |
| веће две године и повише!...{S} Ама се вукујем и теглим с њег’ како ала с берикет.{S} Да чујеш |
| ри језика, српском, грчком и циганском, г. Ратомир је, такорећи, пре излетео одатле него што је |
| вора ни одмах, а кад је још разабрао да г. Ратомир хоће да га метне у новине, онда му је и суви |
| ечима, ту је изнета једна јалова мисија г. Ратомира, директора новина.</hi> </p> <p>Целога тога |
| ву или саксију у леђа.</p> <p>Одатле је г. Ратомир кренуо Манулаћевој кући, јер је било једно, |
| моћи онако лепо интервјуисати, мишљаше г. Ратомир. {S}Срећом, затекне у дућану Ману.{S} Одмах |
| !{S} Сама га је тргала у башчу, за теб’ га тргала!{S} Пољубила га, кад ми предаде за теб’, — по |
| l>Кад ја имам бело лице, —</l> <l>Зашт’ га не љубим?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам русе кос |
| >Кад ја имам рујно вино, —</l> <l>Зашт’ га не пијем?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам чарне оч |
| рго дом.{S} На сопче му катанац, а њега га дом нема „Причекни си малко, рече ми жена, ће дође < |
| е смео ништа чути од свега тога и стога га је са зебњом очекивала Ташана кад се вратио од госпо |
| ак: место мача изабра <hi>перо</hi>, да га оно храни и брани — перо, које ни за које новце не п |
| охрабри кога, да му улије неке наде, да га залуди, а после да га одбаци.{S} Онако, као и за све |
| у свет да видим!” Погледа опет боље, да га очи какогод не варају.{S} Како би то било да пас вод |
| пред њим о њему: „Море, ’хоће, ете, да га женимо!” А он обори главу, гледа устрану, стиди се, |
| теже и тавори с оном малом платом и, да га мајка кришом не потпомаже, било би зло и наопако.{S} |
| било, и пошто се све рђаво свршило, да га, наравно, и утеши.{S} Мане је све оно у суботу већ б |
| е пре тога хтео да јој спреми нешто, да га добро запамти, — а за то је опет морало доћи ово што |
| устао, потрчале би одмах на доксат, да га послуже.{S} Једна му носи на послужавнику парче стам |
| павања, да није ни тражио измећарку, да га по обичају полије водом, како је то редовно четрдесе |
| е, које си је овој девојченце, треба да га знам и познавам?{S} Та запита Ставрију полицају, што |
| говор с Маном и није крио да се нада да га је Мане разумео, и да ће колико сутра или прексутра |
| ан потакав!...{S} Пратија сам човека да га питује...</p> <p>Зона издиже обрве и слегну раменима |
| а Зона радосно.</p> <p>— Е, ела сама да га погодиш!...</p> <p>— Какав је?{S} Је ли је танак, ви |
| "122" /> радосно и предлажу још: „Па да га напудимо, да јури, ете, у чашире кроз сокаци и по др |
| јунџију!{S} Побољи што ће ми, и куде да га тражимо... што ни треба други, викам ја, при, ете, н |
| у чашире” носи и појас, та имам куде да га заденем, ете, овој пратено цвеће...</p> <p>— Де, па |
| штва!” А он се сећа, смеши се и каже да га се то баш ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта ка |
| гове дванаесте године, а престала је да га води тек кад све жене скочише у интересу јавнога мор |
| мераклија и волео песму.{S} Волео је да га песмом и буде и успављују. {S}Кад лети после ручка п |
| врће дом — никој не знаје и не смеје да га питује...</p> <pb n="49" /> <p>„А ја си — рече Петра |
| бан био, јер никад није имао прилике да га потроши.{S} Чак му се и мајка љутила што иде тако бе |
| ије неке наде, да га залуди, а после да га одбаци.{S} Онако, као и за све велике и срећне освај |
| — Рекни гу:{S} Поздравија ви се Мане да га чекате, рекни, у прву недељу.</p> </div> <pb n="189" |
| рече Мане.{S} Протрља очи, бојећи се да га оне можда не варају.{S} Али не, не вара се!{S} Баш г |
| други, одвео девојку.{S} Причало се да га је у том, сем његове, чак и девојачка мајка, Ташана, |
| д је још разабрао да г. Ратомир хоће да га метне у новине, онда му је и сувише разговетно казао |
| и је по саг’ син и наследник!” ’хоће да га узне за ортака, — ама још неје у теј године!... <pb |
| , рече Петракија, — ћа с оно сикирче да га утепам!”</p> <p>— Ех, ех, аџамија, па лудо...</p> <p |
| да свет не чује ту силну лупу срца и да га не опази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, и блеђа н |
| па се повлачи још дубље, јер се боји да га срце не изда — да свет не чује ту силну лупу срца и |
| непријатеља, који су једва дочекали да га узму на решето.{S} Иако стари Замфир не само да ни р |
| аш да станеш еснафска жена!...{S} Ти да га заб’равиш!...{S} Он си је човек сирома’... фукара!{S |
| у да је гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у сну видео као њеног младожењу, па би сада рад б |
| брљиво дете...{S} Манча де... искам да га женим, а он се, ете, рита, како магаре кад си неће с |
| вали речима, него је и делом доказао да га цени: поручио је преко свога човека једну Богородичи |
| прођу испред њега.{S} А чине се као да га и не гледају, него гледају право преда се и иду ситн |
| кадионицу и петохљебницу, па никако да га нађу: нема га, као да је у земљу пропао...</p> <p>КР |
| ог надгледања постао је прави — тако да га назовем — психолог, па је чак умео да опази кад је к |
| доби одговора.</p> <p>А није требало да га пита ни где је песму чуо, ни од кога је песму научио |
| се дивно допало, тако јој се допало да га је у знак задовољства треснула руком и у мал’ му рам |
| мајка. — Зашто да му зборим?{S} Што да га карам? {S}Карање нема!{S} У војску терају сас зор, а |
| рапе са црвеним петама, оне што кажу да га воле као своје дете, оне га не само слободније гледа |
| — Их! — викну калфа Коте и диже руку да га још једаред удари, али га остави, кад уплашени Поте |
| /> од пива. — Знаш ли, бре, како ћу да га поткупим?!{S} Море, ни пас с маслом неће га моћи пој |
| младом кавуру и о Зејни некој!{S} Тада га обузима слатка сета, и стари Замфир тада тихо жали з |
| доведеш помеђу нас у хамам?... — Отада га мајка није више водила собом, и тако је Манулаћ прог |
| оступаонице, на женске празнике — свуда га је водила од најранијег детињства његовог, откад се |
| ксерима и потковицама кондуре. {S}Свуда га је водила, <pb n="87" /> само га је у хамам престала |
| уј реч</hi>, ешеку ниједан?... — навађа га отац да још једном каже...{S} А, што је саг за паре? |
| ше, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив — батали!...{S} А што па им |
| >На зумбул ми булбул пој’о, —</l> <l>Ја га не слушах!...</l> </quote> </div> <pb n="181" /> <di |
| l>У башчу ми зумбул раст’о, —</l> <l>Ја га не гледах;</l> <l>На зумбул ми булбул пој’о, —</l> < |
| а сам побратима! — вели Мане Зони, која га је испратила до авлиских врата.</p> <p>— А кој си је |
| </p> <p>А Мане му се куне у пушку, која га никад није слагала, па тако неће ни он сад њега слаг |
| е навукао ђаво на тај прљав посао, нека га и носи, али што да у то умеша и невину децу?!” И јед |
| Био је утучен и неутешан.{S} Тетка Дока га је најпре изгрдила, а после тешила утешним речима: д |
| , јер она се старала о цвећу и залевала га.{S} Скоро свако доба године имало је своје цвеће, и |
| ио поносит, а у кући нежан.{S} Оплакала га је и искрено ожалила Језда и жали за њим ево већ пет |
| ваљда не би могла стати.{S} Посматрала га је и дахнула је душом, јер јој се учинило да јој дом |
| у башчу, за теб’ га тргала!{S} Пољубила га, кад ми предаде за теб’, — поцелуј га и ти саг!{S} Р |
| е оног Манулаћа чорбаџиског.{S} Хвалила га је и она и све тетке и стрине, а и мајка јој Ташана, |
| она је највише у Манчу гледала, пратила га очима унаокруг колом.{S} И што се он у игрању више и |
| водила, плела му је курјучић и облачила га у фустанчић.{S} И како га је она више изводила него |
| епа, а после нестаде и њега.{S} Отсекла га Зона, ошишала се, а на тршавој глави јој мушки шешир |
| и мирис од жута дафинова цвета и шакама га још више граби и притерује своме носу. {S}Мирис га т |
| {S} Еве, пратила ти овој цвеће!{S} Сама га је тргала у башчу, за теб’ га тргала!{S} Пољубила га |
| Манча — нема ли га?” или: „Манча, нема га туј? или други питају мало потсмешљиво: „А, јоште ли |
| етохљебницу, па никако да га нађу: нема га, као да је у земљу пропао...</p> <p>КРАЈ</p> </div> |
| ир у град; море, до Солун и Филибе нема га јоште по-такав!{S} А ти — их што си брљива!{S} Младо |
| сарафче и банкерче... у наш варош нема га, ете, јоште један потакав!...{S} Пратија сам човека |
| а извињава да не може, јер баш тих дана га трговачки послови одазивају на дужи пут у Лесковац и |
| га: хоће ли да им буде часник?{S} Једна га зове за девера, друга за кума, трећа за старојка, а |
| допрати до њених авлиских врата, а она га благодарно погледа, али га ипак одбија и моли га заг |
| и да игра.{S} Он се отима и неће, а она га милује по образу, љуби и моли га и храбри га да игра |
| кад Мане дође у игрању према њој, а она га и не гледа, него само пући уста...</p> <p>А Ману сте |
| не купи комшилук на ту бруку.{S} А она га и не слуша, него се обрецује на њ, вели му: „Ај си, |
| и се с леве стране до Зоне.</p> <p>Зона га само овлаш погледа, даде оком знак Васки, измећарки |
| ..{S} Па што је саг сас Митанчу — некња га видо’!{S} Ништо се напраји оди момче...{S} Како земљ |
| сукњу, а девојке и момци напали га, па га резиле, веле му: „Их, какав си па и ти!...{S} Тету З |
| > </quote> <p>Калфа Коте остави рад, па га само погледа.</p> <p>А Поте се занео као тетреб, па |
| инском срцу него га дочепа оберучке, па га стаде љубити и шопати.</p> <p>— Ах, сарафче и банћер |
| даред десило да је прошао крај Зоне, па га неки ђаво натентао — и он се окренуо за њом.{S} Погл |
| кад метну коњску муву магарцу у уво, па га тиме силно узнемире, те се, јадник, узаман баца нога |
| з неке друге сокаке; а накривио фес, па га кићанка све бије и куцка по плећима, па се ломи чапк |
| „Па поздрави се на мајку ти Језду!” па га пољубе у чело или у образ.{S} И Мане пољуби у руку, |
| поздрави се, ете, и на тетку Доку!” па га опет љубе у образ, тако да мора формално да се отме |
| о’ из лојзе, пусто остало!{S} Филоксера га поручала!... {S}Зоне <hi>туј</hi> ли је?</p> <p>— Ту |
| да не познава селски девојчики! — дира га Замфир. — Неје ништо лошо...{S} Теке... зборим <pb n |
| ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и неће, |
| раћија;</l> <l>Господар ми збори, Цвета га двори,</l> <l>Господар се смије, Цвета се вије!</l> |
| <p>— Што ме па тепаш, бата-Коте? — пита га Поте питомо, машив се шаком за ударено место на глав |
| .</p> <p>— А, бре, ешеку ниједан — пита га калфа Коте, — какво појење у дућан?!</p> <p>А шегрт |
| оже поправити, за четврт сахата, и пита га где ће бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што да ми |
| е у чкољу!” — Ти што му напраји? запита га па ја. — „Та што да му чиним?{S} Једно ми је дете, з |
| корак.</p> <p>— Е, што искаш? — запита га зловољно и нестрпљиво Зона.</p> <p>— Татко и мајка т |
| ко пазар, алиш-вериш како? — — — запита га Замфир после кратке паузе, правећи и сам цигару.</p> |
| ече што се доброга могло рећи, и запита га шта он мисли.</p> <p>Мане је ћутао.{S} А кад мати на |
| ек сад мало да се одобровољи и каже шта га је нагнало да дође паши, исприча му неку сиротињску |
| нда му је и сувише разговетно казао шта га чека ако то учини, јер га је само запитао кратко и х |
| ек се дигне до паше.{S} Јаве га, а паша га одмах пусти к себи.{S} Чорбаџи-Замфир уђе, поклони с |
| гледам?!...</l> </quote> <p>Чучук-Ајша га погледа сањиво својим страсним великим бадемастим оч |
| м?{S} Замилуваше се деца, та што... саг га је време...</p> <p>— Ама, Доке, памет си бери!{S} Ба |
| се, одоцнео, — ето то је све!” Али, кад га видеше да се само мало задржао у дућану, издао наред |
| дуго се познавао на ћати Трајку!{S} Кад га је, приликом неких партиских размирица и неспоразума |
| ем ишао, био је обучен у плундре, а кад га је мајка изводила, плела му је курјучић и облачила г |
| аћа кроз сокаке и буџаке кући?{S} А кад га је овај зачуђено запитао:{S} Нашто све то, и откуд с |
| изгледа, како обично изгледа човек кад га какав белај снађе, па преноћи у апси, него је, баш н |
| у по гласу (јер Поте се чешће дерао кад га туку у дућану, и отуд му познају глас) и веле да је |
| и ужива већ сад.{S} Зато и није чуо кад га је још једном запитао калфа Коте где је чуо ту песму |
| ракија да онако уради са сином, а и сад га још једнако храбри и саветује да што дуже истраје у |
| и чапкунски.{S} Али једнако иде куд год га ноге носе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и кад је |
| мо за друго ништо, а ова, погле гу, куд га искарује!...</p> <pb n="92" /> <p>— Мори, знајем си |
| че, Персо, банћер да ми бидне. {S}Откуд га извади па <hi>тај</hi> реч, магаре Јорданско?! — кли |
| ренуо.{S} Тек се дигне до паше.{S} Јаве га, а паша га одмах пусти к себи.{S} Чорбаџи-Замфир уђе |
| а се брани и вели да је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде да прерипујемо, кој ће побоље |
| ништа споменула.{S} Али сутрадан нападе га свом жестином једне увређене честите мајке.{S} Мане |
| да ручаш, кад си не пазариш?! — прекиде га заједљиво Зона.</p> <p>— Не слушај душмани моји по м |
| ћути си, несрећо кујунџиска! — прекиде га женица и пљесну по рамену. — Како па то збориш!...{S |
| и Мане.</p> <p>— Ба, нећу си! — прекиде га љутито Зона и залупи авлиска врата за собом, оставив |
| чапкуна!...”</p> <pb n="23" /> <p>Млађе га, истина, нису могле и смеле љубити, али су га утолик |
| авје!”, али не пуштају одмах руку: држе га дуже за руку и све нађу понекога да поздраве, „Па по |
| еће бити сан који зором бледи и нестаје га као магле са Паша-чаира што се диже и нестаје је под |
| — то је већ његова брига, управо, није га ни брига било за то, јер његово је перо и у Београду |
| и у очима публике и јавнога мнења, које га је држало за ленштину од оног фаталног случаја кад м |
| шеклак!...</p> <p>— Де, мори, — умирује га Дока, — ти ме знајеш убаво!{S} Не ли смо родљаци?{S} |
| опет ником не остаје дужан.{S} Девојке га зову и питају га: хоће ли да им буде часник?{S} Једн |
| ца и баци јој на дахире.</p> <p>— Погле га!{S} Сал <hi>тол’ко</hi>... — рече јетко и зловољно А |
| осле подне, стигао са чифлука, и виделе га како је отишао господину начелнику. „Доцне си се сет |
| <p>А Ману стегло нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у устима му горко и суво. {S}Једва је ч |
| и притискиваху болну душу његову, докле га из тих мисли не трже силан смех, од којега се тресла |
| што кажу да га воле као своје дете, оне га не само слободније гледају, него се и зауставе и раз |
| као род у кући чорбаџи-Замфира.{S} Оне га и не зову друкче него <hi>чорбаџијо</hi>, <hi>аџијо< |
| и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га питају коју ће да узме, а он каже: „Све по авлију и |
| свећа право и очекују заповести, дворе га.{S} Али већим делом дана то је место само за чељад и |
| то свако вече сруче пазар у кесу и носе га кући; под једним пазухом носе кесу а под другим нешт |
| поведеш сас теб’ и чорбаџи-Јордана, те га не доведеш помеђу нас у хамам?... — Отада га мајка н |
| во појење у дућан?!</p> <p>А шегрт Поте га гледа блесасто, и пипа главу, и гледа да се није и к |
| енидбу, да није отслужило војску, да ће га можда послати горе у Грац, на више трговачке науке ( |
| ато је похитао ради материјала, а да ће га умети обрадити — то је већ његова брига, управо, ниј |
| ост и болест, која може наићи: па ко ће га тако свесрдно моћи дворити, ако не жена, та верна др |
| откупим?!{S} Море, ни пас с маслом неће га моћи појести!...</p> <p>И одржа реч!{S} Написа тако, |
| } Мајка му кришом шаље и новаца и иначе га помаже, али отац, стари Петракија, још никако да се |
| дин-’оџа што ујутру садеше лук, а увече га чупаше и меташе под душек: „Што је моје, збореше <pb |
| и па ја. — „Па, зборе си, аџија не беше га туј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с кочи |
| рукама по колену: превија се и заболеше га већ слабине, а вилице му осташе разјапљене, па не мо |
| вци, што одише там’ по трговине; нађоше га, хеј-хеј, далеко, там’ на-куде Солун...{S} Свири и о |
| тујем за ништо! - па подиже глас, да би га чула тетка Таска, која је баш у тај пар са Зоном и о |
| ило у авлији; он је држао конац, кад би га намотавала на клупче, чувао веш, кад се суши преко а |
| дућаном и с оцем се разговарао, Мане би га ма како изазвао — како је љут био на њега — и потука |
| ио на њега — и потукао се с њим, чим би га први пут срео и нашао.{S} Али овако није могао то, н |
| Мане, Мане Кујунџија!...{S} Не давам ви га!...{S} Тугоо!” рече, па се засмеја и једва говори од |
| и зној.{S} Стегло га нешто у грлу, дави га, притискује му груди...{S} Око њега се све врти, а з |
| само превуче руком преко чела и остави га, даде дахире Дудији, нек’ она купи бакшиш, а она се |
| домаћица.{S} А и сви му повлађују, сви га хвале да је добра прилика и веле: „Море, па има си ч |
| д ту, дошао и он на овај џумбус.{S} Сви га дирају, а он опет ником не остаје дужан.{S} Девојке |
| > <p>Мало после ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он с |
| си, бата-Таче!... — вели Јевда, и нуди га. — Ако ли једно кафенце?...{S} Доне, мори, Доне!{S} |
| г...</p> <p>— Е, тој да учиниш! — дражи га тетка-Таска. — У сургунл’к!...{S} Нек’ знаје и запан |
| стари Замфир и опрости се с Маном, који га, силно тронут, при поласку пољуби у руку...</p> <mil |
| ено пита: „А... мајстор Манча — нема ли га?” или: „Манча, нема га туј? или други питају мало по |
| икако!... „Леле, пшешко играње — има ли га у свет?!...” рече Мане.{S} Протрља очи, бојећи се да |
| и питају мало потсмешљиво: „А, јоште ли га нема.?... <pb n="138" /> Јоште си зар спију?” веле и |
| си тражија, да ти не дава?{S} Имаше ли га у наш варош так’в човек?...</p> <p>— Како да ти рекн |
| врата, а она га благодарно погледа, али га ипак одбија и моли га загушеним гласом:</p> <p>— Нем |
| има и страх је неки ухвати од Мана, али га ипак гледа.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу уђе |
| ворио је дућан пре неколико година, али га је затворио, јер је морао у војску.{S} Кад је отслуж |
| ала, па не да.{S} Смеје се, истина, али га ипак брани, зауставља их и вели им: „Мори, ћорави ли |
| скиде брзо фес и скочи са седишта, али га Замфир поврати, узев сам столицу.</p> <pb n="174" /> |
| диже руку да га још једаред удари, али га остави, кад уплашени Поте увуче врат и главу као кор |
| летео одатле него што је ушао...{S} Али га то није много заплашило: тешио се што се само на реч |
| као нос црвене, као бакар, боје.{S} Али га тада издаде композиторска и стварачка моћ; то се одм |
| оји се потписивао „овдешњи”, а називали га Јекономијом, јер то му је била некако струка, најмил |
| ста и педесет.</p> <p>— Аферим, — хвали га Замфир — када доживесмо и тој наше дете има си три к |
| теткину сукњу, а девојке и момци напали га, па га резиле, веле му: „Их, какав си па и ти!...{S} |
| а Зоном, а кад би му пребацили и дирали га, он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства, |
| еровали да њоме очекује некога и питали га је ли пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, и неколи |
| ом у неком друштву у разговору запитали га: компонује ли што? приметио је, и непитан, заједљиви |
| ђало то како су о њему мислили и ценили га старији њени, него га је болело оно што је она о њем |
| арно погледа, али га ипак одбија и моли га загушеним гласом:</p> <p>— Немој, Мане, две ти очи!. |
| а она га милује по образу, љуби и моли га и храбри га да игра.{S} И он се ухватио, па игра, са |
| да, што су најближи вароши.{S} Из мисли га трже женски глас: „Бата-Мане, ти ли си?” Мане се зау |
| даје и погледа у оца.</p> <p>А родитељи га гледају пуни милоште, а из погледа им се разговетно |
| ре гројзе-брање да прајимо...{S} Ете ми га туј и човек ми...{S} Он ме и пушти саг при теб’...{S |
| Кој ти купи кондурице? —</l> <l>Купи ми га лудо-младо,</l> <l>Лудо-младо неженето,</l> <l>На Пе |
| драга, нађеш,</l> <l>Опери га, прати ми га</l> <l>По чирака Спиридона! —</l> <l>Опрала би, драг |
| <l>Алов јаглак изгубија.</l> <l>Ако ми га, драга, нађеш,</l> <l>Опери га, прати ми га</l> <l>П |
| што од тих крупних пазаре еспап и сами га у колицима у први мрак догурају у свој дућан; ту свр |
| у и пријатељи и непријатељи Манини; они га жалили и замерали му и заташкавали „бруку”, ови лико |
| к бане у кућу, па проси девојку.{S} Они га одбију, кажу му да је испрошена већ, или да немају д |
| {S} Но он је задовољан међу њима, а они га, опет, пазе и чест му одају (зову га пањ-Бељац), и н |
| и, него му притече у помоћ мајка, удари га једном песницом одозго по глави а другом одоздо по д |
| лује по образу, љуби и моли га и храбри га да игра.{S} И он се ухватио, па игра, сасвим по оном |
| l>Ако ми га, драга, нађеш,</l> <l>Опери га, прати ми га</l> <l>По чирака Спиридона! —</l> <l>Оп |
| >Јасно слунце на западу! —</l> <l>Опери га, драга моја!</l> <l>Твоје руке — ракли-сапун,</l> <l |
| вда.</p> <p>— А татко му Петракија тури га у новине и рече: „Од данаске ми веће Митанче неје си |
| а трећега дана Замфир зета Ману, ама ти га напраји сав онај џумбус?!{S} Ете, жив ти ја, тој <hi |
| њу, па би сада рад био и на јави видети га и као девера!...</p> <p>И да се само Мане питао и од |
| та од свега тога није он приметио, нити га се то тицало!{S} Само једна слика му је лебдела пред |
| хтео ни да чује за Манулаћа, називајући га с багателисањем „Зевзек-Ибраимом”.{S} Кад је дошао, |
| сине, ако... — вели му мајка гледајући га мило. — Тој си је његово петалско знање...</p> <p>А |
| вокат пружајући келнеру чашу и питајући га која је. — Ти памти...{S} Је л’ седма?{S} Добро...{S |
| и не оставише је никако на миру док јој га, како им се учинило, не избише из главе.{S} Што се о |
| чеш и одиш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бре, научи да си тако збори? — рече: „Нећу да ги но |
| а га, кад ми предаде за теб’, — поцелуј га и ти саг!{S} Рече ми јоште да ти рекнем: да прочетиш |
| си му и овој, — рече ми Зоне, — и питуј га: е ли је било јоште у свет да је девојка на момка <h |
| {S} Седео је, пио, и будан сањао, и тек га из сањарија тих трже глас споља, јер баш поред прозо |
| пећи у себи колико још има да прође док га закалфе; а чим постане калфа, искијаће први шегрт — |
| Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не познаш! |
| и Уранија. {S}Што ни треба ти па да нам га казујеш?...</p> <pb n="99" /> <p>— Та што... ако сте |
| гово, и никога не пушта у сопче.{S} Сам га помета с метлу.{S} Хо, мајка му стара, и тој треба, |
| мећарче, ели си сам узнем фенер, окачим га на чибуче ели на пуле оди џубе, па си пролазим мирно |
| вратио од господина начелника, и кришом га посматрала неће ли прочитати што на лицу његовом: зн |
| Манина дућана. {S}Мане му се јави, а он га отпоздрави онако у ходу.{S} Прође дућан за неколико |
| цери...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га задуго није опазио!{S} Каква брука!{S} Бар да није т |
| ав му се једнако понављао у ушима, и он га једнако шапатом изговарао...</p> <p>И то је охрабрил |
| џиске авлије чуо кикот и смех, и слушао га Мане, који је, као скамењен, још једнако стојао на и |
| мислили и ценили га старији њени, него га је болело оно што је она о њему мислила и рекла, и и |
| е више да одоли свом очинском срцу него га дочепа оберучке, па га стаде љубити и шопати.</p> <p |
| е оне сцене са старим Замфиром; разумео га је добро, па ипак није ни корака пришао на сусрет же |
| реме брише знојаву руку јаглуком и брзо га опет хвата и чврсто држи, док јој се опет не исклизн |
| ама; срећом се тада сећао сахата, вадио га и навијао или гледао колико има сахата на њему.</p> |
| нитивно за мушко.{S} Од тога доба водио га је више и отац.{S} У осамнаестој години купио му је |
| ашао неког адвоката буџаклију и замолио га да се заузме, рече, за праведну ствар и да му напише |
| о оне.{S} Ах, тај смех страшан је, иако га сутрадан нико неће чути!{S} Па и она матора тетка Та |
| спава, јер је легла мирне савести, иако га је синоћ онако љуто и немилосрдно увредила...</p> </ |
| одом, него пије вино онако „клот”, како га је Бог створио.{S} Сада је веран и сталан члан те ко |
| ваше? — Коритар, а његов па татко, како га зваоше у чаршију?{S} Врти-ваган... {S}Та саг: „Ми см |
| {S} А, што је саг за паре?{S} А... како га рече?</p> <p>— <hi>Оскудација!</hi> — понавља мали М |
| ну блажени Јордан. <pb n="86" /> — Како га каза <hi>онуј реч</hi>, ешеку ниједан?... — навађа г |
| ју; чује како Калини дршће глас, и како га меко и дубоко погледа својим великим и као јунска по |
| ић и облачила га у фустанчић.{S} И како га је она више изводила него отац, то су по другим маха |
| ува, коју не може човек да отера — тако га заокупила та реч!...</p> <p>Дуго није могао склопити |
| грдњи што је Дока сручила на њега тако га је раздремао и расанио после спавања, да није ни тра |
| Глас, једаред раширен, остао је, и нико га више није могао демантовати и повратити натраг у уст |
| е, оно жуто, слабо и никакво, — и татко га па побоље воли оди сва друга деца!{S} Е, зашто је то |
| p>А Мана облио мртвачки зној.{S} Стегло га нешто у грлу, дави га, притискује му груди...{S} Око |
| ад неће удавати!...) Ништа не зна, само га гледа, а израз лица јој такав и уста јој стоје тако, |
| </hi>.{S} Њега, дакле, сви чекају, само га не чека скоро премештени из Београда практикант Вели |
| }Свуда га је водила, <pb n="87" /> само га је у хамам престала раније водити са собом.{S} Ту га |
| изгубио право на даље школовање.{S} То га је довело у сукоб и у заваду с државом и друштвом.{S |
| ; али зашто и толико да се појави, — то га је бесомучним правило!...{S} И Замфир показа Зони он |
| ји сем тога и шушљета кад виче, па зато га и не маре играчи томболе.</p> <p>Зато није чудо што |
| време оди владику Мелентија, онога што га у грчку буну обеси пшешка вера туј на нишавску ћупри |
| о! — викну Јевда преплашено. — А за што га турише?{S} Неје чиновник, та да се карају?!</p> <p>— |
| ан. — Ено, ономад је истук’о једног што га је запитао шта је он сад: момак, удовац, или шта ли? |
| се дала прилика да забавља госте и што га сви пријатно гледају; јер све је то појурило са сока |
| чинило!{S} И зато није никакво чудо што га је она свуд водила са собом, да се подичи њиме.{S} Н |
| није требало да заборави онај шамар што га је пре недељу дана добио и он сам од мајстор-Мана, к |
| пцетиште!”</p> <p>— А ти, викам, зашто га испусти? „Дрво се, викам, савија док је младо,” има |
| јој Зона да је она, истина, крива, јер га је волела и хтела <pb n="182" /> за њега, па тетке п |
| и је опет примљен у ред чорбаџиски, јер га, ето, и сам стари и поносити Замфир прима у свој род |
| ато, хтео не хтео, мора да се жени, јер га све гони — и комшилук и чаршија и кућа и родбина.{S} |
| тно казао шта га чека ако то учини, јер га је само запитао кратко и хладно:{S} Задржава ли се о |
| е девер уз девојку, храмајући мало, јер га убијају нове лагиране ципеле, у које једнако гледа.{ |
| граби и притерује своме носу. {S}Мирис га тај заноси и опија.{S} Буди у њему давне успомене та |
| ” наравно)!{S} И не прође много, а свет га види лепо избријана, с подбријаним вратом, омирисана |
| ска прилика, и кад му приђе ближе, опет га ослови:</p> <p>— Познаваш ли ме, мори?</p> <p>— Кој |
| кога си гу, збори бре, научија?! — опет га пита калфа Коте, али не добија одговора. — Ти ли ће |
| чим неко има само мало веће бркове, већ га зову и саме удаваче <hi>„чича”</hi>, а ако још пусти |
| о се мало и стао опет размишљати, и већ га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} Излаз |
| ни га, опет, пазе и чест му одају (зову га пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би он са |
| е’анџике, амамџике и старе буле, викају га и цигански конзул...</p> <p>Одоше и нађоше Ставре Ја |
| таје дужан.{S} Девојке га зову и питају га: хоће ли да им буде часник?{S} Једна га зове за деве |
| омине, карте, табле за шеш-беш и питају га где се толико задржао.{S} А он се извињава <pb n="13 |
| одају (зову га пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би он сам хтео: што је он једини кон |
| , које му она први пут изрекне, привуку га и притегну силно њој, као најјачи конопци и ланци („ |
| отом шегртом и отворио дућан. „Ваљда су га, на јемство више виђених грађана, пустили да се из с |
| грађани.{S} Али, <pb n="139" /> кад су га мало боље посмотрили, учинило им се да тај човек баш |
| о све то, баталили су ту помисао кад су га видели и боље загледали, јер су нашли да тај не би м |
| је било краја. „Несрећа дрта! грдиле су га ма’алске жене, „што си дом не седи, веће се крши вра |
| касини, и позива се на сведоке који су га видели.{S} И он сам каже да је то лаж и клевета; ако |
| Манчу и калфе и шегрта Поту.{S} Неки су га чак чули, кад су пролазили крај начелства, и познали |
| тина, нису могле и смеле љубити, али су га утолико чежњивије кришом гледале, нарочито недељом, |
| , нису одмах пресекли разговор, него су га полако приводили крају избегавајући све оне речи по |
| дана и такве душевне утучености како су га морале обрадовати и оживети и освежити ове слатке ре |
| жене; напротив многи старији људи нису га баш најрадије гледали.{S} Само духну на нос: „Хм!{S} |
| престала раније водити са собом.{S} Ту га је водила до његове дванаесте године, а престала је |
| <l>Не буди ми господара,</l> <l>Сама ћу га пробудити!...</l> </quote> <p>А кад би устао, потрча |
| ок; има ли мустаћи? — пита Зона. — Нећу га, ако нема мустаћи...</p> <p>— Па... ће да има...</p> |
| цима, говораху људи. „Којешта!” брањаху га опет сад неки, „Мане је вредан и поштен младић као и |
| есма мајског славуја!...{S} И већ одмах га није држало место: досадно му било у дућану, и чим с |
| едали.{S} Само духну на нос: „Хм!{S} Ја-га, што је џимпир!{S} Анасана!” рекну, кад Манча прође |
| р отишао у калуђере, у свету Богородицу Габровачку.{S} А сем тога, — причала је Уранија — и то |
| .{S} И она му дође ужасно немилосрдна и гадна.{S} И кад је она таква у сну била, размишљаше Ман |
| , и све ово је сматрала и презирала као гадне сплетке беспослена света — сплетке које ја на јед |
| ледати кад је остао сам на сокаку онако гадно исмејан од једне глупе измећарке и од једне хладн |
| те изела!” Понекад се и папучама у шали гађају; а чим уђе мушко, оне ућуте и упреподобе се, као |
| акати, а он их не би ни опазио, акамоли гађао!</p> <p>Већ је пао мрак кад је стигао и пролазио |
| — ништо лошо за Митку; рече: „Пази се, газда Петракија, да те не орезили, рече, твој Митка.{S} |
| S} Ела, испеци ни две кафе!...</p> <p>А газда Таче седе и поче:</p> <p>— Ете саг ми, Јевдо, дођ |
| ју је извезао Ибиш-аги, или табакером у газда-Гана, или сребрним прстеном који је направио Виде |
| није је хтео обрађивати ни код великих газда, да не би припомогао још већем пропадању малих га |
| би припомогао још већем пропадању малих газда и постајању латифундија или великих газдинстава и |
| зда и постајању латифундија или великих газдинстава или велепоседа, који ће тада неминовно гута |
| тим Пајица му одговара: „За кога, море, газимо ово блато, а побратиме?!...” А бацао је око — ни |
| друштво им пева: „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!“</p> <pb n="57" /> <p>Зона још није играла |
| љају се и певају „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!” Они из кола иду па љуљају друге или се са |
| аплеће ногама, а на ногама му празничне гајтанли-чакшире и око паса траболос појас... „Их, што |
| ине боје, али исто тако богато ишараним гајтаном.{S} Пало му нешто тако одједаред на памет да с |
| , опет маслинове боје, — а све у силном гајтану — па се притегне траболос-појасом, за којим му |
| — Хехе! — осмехну се презриво Таска: — „Гаки нема, — свирка сака!”</p> <p>— Е, дајте гу, подајт |
| ке женске штифлетне, колани, подвезице, гакице женске, чорапе — ама знаш кол’ко су дуге!...{S} |
| ом, иду у групама, али не џавељају и не галаме, него иду тихо и ћуте и изгледају зловољни и заб |
| ама и лепињама под мишком, и џавељају и галаме: а препарандисти с књигом под мишком, бритвицом |
| конкуренције”, али због његове сувишне галантерије према разним „бубњарима” у разним женским о |
| ј ће, рече, искочи јевропејски трговац, галантерис’!...” А ја си сал ћутим, — збори си Петракиј |
| галантерист, још му у шупи стоји фирма „Галантериска радња код Без конкуренције”, али због њего |
| у је још дед био викач.{S} Нацко је био галантерист, још му у шупи стоји фирма „Галантериска ра |
| овамке, да видиш твојега јевропејског „галантериста”!</p> <p>— Лелее, тугоо! — узвикну Јевда с |
| извезао Ибиш-аги, или табакером у газда-Гана, или сребрним прстеном који је направио Видену, км |
| номад на славу једну бесмо, код чорбаџи-Гана.{S} И он си има сина...{S} Свршија у Грац трговачк |
| се хватати у коло.{S} Ту однекуд и луди Гане Клинчар — и њега привукло ово весеље.{S} Свега две |
| „Домаћица”, неки Ване „Јагурида”, неки Гане „Мајкина душица” — и све тако нека имена! — Добри |
| ним његовим белим трепавицама међу оним гаравим лицима.{S} Но он је задовољан међу њима, а они |
| се да штампан ред игара, питају где је гардероба за ствари, одакле се поручује сладолед за дам |
| евер!{S} Ама антика девер... поубав оди гардиског поручика, ете...</p> <p>— Ама, збори, де...</ |
| ез Благоја танц-мајстора, без паркова с гарнизоном бандом и без Пашонине сале!...</p> <p>Сврате |
| Гиган” саг стаде, ете, мерак и ашик на „Гаћанку”!</p> <p>— Ако, сине, ако... — вели му мајка гл |
| } Тешко корача — смета му нешто; као да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко од |
| <hi>мајстор</hi> беше под наводницама), где се напада на њега: да није никакав мајстор и да не |
| у кафаници <hi>„Код препеченице”</hi>, где је редовно седео и говорио о берићету лањском и ово |
| лучајеве, које је још као дете слушала, где се чорбаџиски син оженио пударском ћерком, и обратн |
| је једнако на епитимији по манастирима, где лепи балегом кошнице или треби пасуљ од меуна).{S} |
| и достојанствено, бирајући, као голуб, где ће да стане.{S} Ход му је био као ход човека који с |
| uote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне, где се премењуваш,</l> <l>Где се премењуваш, леле Зоне, |
| </p> <p>Уговорише све шта ће и како ће, где ће ко набавити оно што треба и где ће се наћи на ур |
| "128" /> форинти, са седиштем у Оршави, где су сви похватани и осуђени на робију, а међу њима и |
| се нагледа лепоте и шаренила на пијаци, где сељанке продају грожђе и брескве.{S} Успут се задрж |
| у неку авлију или неки пошири ћорсокак, где се момци и девојке љуљају беле недеље на „нишаљкама |
| свом обичају, отишао је на свој чифлук, где се често и радо бавио по неколико дана ради домазлу |
| утра пре подне цела родбина иде у амам, где и тако нису одавно били.{S} И Зона ће моћи, јер јој |
| ности — што се, велим, решио да се сам, где треба, извести, а после да по светој <pb n="150" /> |
| умрем!...” па иде даље другим сокаком, где опет тако нешто викне или вели: „Овим шором, Лазо, |
| атом, омирисана берберском сапуњавицом, где достојанствено, окружен неким теткама и стринама, г |
| у, чује сребрни девојачки глас Калинин, где пева:</p> <quote> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наш |
| син оженио пударском ћерком, и обратно, где се пољак, што је чувао близу гробља, оженио неком т |
| тарији изразе, а они је пошљу по нешто, где ће се морати задржати подуже, а ствар им та, наравн |
| пред Калоферлиски хан или на Бит-пазар, где игра оро; или у неку авлију или неки пошири ћорсока |
| ако су били већ на самом улазу у варош, где их је Гмитраћ чекао, па завали руке иза потиљка и п |
| поправити, за четврт сахата, и пита га где ће бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што да ми пра |
| не, карте, табле за шеш-беш и питају га где се толико задржао.{S} А он се извињава <pb n="133" |
| после подне тишина као и у свима кућама где се целе недеље радило а недељни дан жељно очекивао. |
| и, уживају, јер знају да их нико не зна где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд глед |
| речи.{S} Понекад би долазила и до места где се игра оро, али никад сама, већ увек с понеком дру |
| ани и погледом као пита, види тек неког где одмахује руком, а то му значи: „Не питај!{S} То ми |
| ересовање, то јест хоће да наставе онде где је отац наше новије књижевности, Вук, стао.</p> <p> |
| ко крив, — крив ће бити Манулаћ: ако је где одведена, то је, вели, одведена Манулаћевој кући, п |
| пре вечере отсвира овде, а после вечере где свира — ко би то знао!{S} Тако, наизменце — мало по |
| кад га је још једном запитао калфа Коте где је чуо ту песму.</p> <p>Калфа Коте не доби одговора |
| к умела некако лако и вешто да намирише где је добро друштво, било по каквом мирису од пржене к |
| ке љуљају беле недеље на „нишаљкама”, и где се загрљени момак и девојка љуљају, а друштво им пе |
| .{S} Чуди се Ташана откуд све то зна, и где је научила Зона све то?!{S} Говори француски, немач |
| ће, где ће ко набавити оно што треба и где ће се наћи на уречено време.{S} Мане ће чекати Став |
| комшиској авлији, или обратно, кад је и где је опет комшиска снела у њиховој авлији.{S} Све је |
| ра.</p> <p>А није требало да га пита ни где је песму чуо, ни од кога је песму научио, а још мањ |
| грања, -— уопште дакле на све те ствари где се млађи свет може састати и измењати погледе и мис |
| глав, јер још никако не може да се сети где је изгубио капу.{S} А у могућности је да држи и кал |
| искивала је те је дошао баш у онај крај где је црно жупско вино било мало скупље од воде.{S} И |
| /> ту где је долазио и Мане, или управо где се најдуже бави, јер он је имао обичај да за једно |
| Генче Кривокапско, па отрче весело тамо где се оро игра.{S} Ту стану.{S} А обично и најрадије с |
| е да им се да штампан ред игара, питају где је гардероба за ствари, одакле се поручује сладолед |
| но највише је долазила <pb n="66" /> ту где је долазио и Мане, или управо где се најдуже бави, |
| танким сребрним гласом:</p> <quote> <l>Где се премењуваш, леле, Зоне,</l> <l>У нова градина.</ |
| l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне,</l> <l>Где се премењуваш... </l> </quote> <p>Калфа Коте остави |
| видо’, Зоне, где се премењуваш,</l> <l>Где се премењуваш, леле Зоне, у твоја градина;</l> <l>Г |
| ваш, леле Зоне, у твоја градина;</l> <l>Где се премењуваш, Зоне, у свилена риза,</l> <l>У свиле |
| ило му у конацима све асли пашински. {S}Где год човек баци <pb n="17" /> око, свуда види само г |
| вено, окружен неким теткама и стринама, гега у прошевину, а уши му се црвене од тешка стида.</p |
| ишицу, дај Божји благослов оном веселом гејаку...</p> <p>Ето, тако је објективан, правичан и не |
| ам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена Кривокапска <pb n="38" /> и Ленче оно Кубеџиско.{S |
| , Калино, што збори!{S} Иди си! — упаде Гена у реч и повуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом д |
| „Гено, мори, ја се нећу удам!...” (А и Гена њој вели да се и она неће удавати.{S} И обе младе |
| знојавом ручицом ручицу своје другарице Гене, или се наслони на њу, па је кришом штипа и љуби, |
| шом штипа и љуби, па јој шапће и вели: „Гено, мори, ја се нећу удам!...” (А и Гена њој вели да |
| ало после, и Зона са другарицом својом, Геном Кривокапском, онако исто као што су пре три-четир |
| ни дође нешто тешко.{S} Наслонила се на Гену, другарицу своју, па се изгубила. {S}Гледа бесвесн |
| Кубеџиско, Зоне Ставрино, Јоне Мамино и Гену Кривокапску све их спомену, о свакој рече што се д |
| ане не пође кући, и она стоји ту држећи Гену за руку, а када Мане пође, одлазе и оне кући.</p> |
| милом испуњавала...{S} Зона узе за руку Гену, приђоше и ухватише се међу играче.{S} Цигани свир |
| оњу усну, и још силније стезаше за руку Гену, другарицу своју, на коју се од силна дерта и кара |
| радије и најчешће се узму за руку она и Генче Кривокапско, па отрче весело тамо где се оро игра |
| ска и Дика Грнчарска, Ленче Кубеџиско и Генче Кривокапско, Зоне Ставрино и Јоне Мамино, па игра |
| шице</hi>; па кад има наш ‘ранитељ, наш геџо, — имаћу и ја.{S} Дај једну кишицу, дај Божји благ |
| путине, па ем сас потковице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми |
| е на татка и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш на крило!...</p> <p>— Их, црна Доко! — |
| с ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, рече, — нећу!...” Е, зашто нећеш? — „Не могу, |
| — вели кокетно и поносито Зона, — та да ги пантим...</p> <p>— И Манулаћ?</p> <p>— Кој знаје...< |
| амфирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидну убава, све на татка и на мајку!...{S} А ти, ба |
| љно тетка-Дока одлазећи. — Мори, саг да ги искаш и ону њину дрту тетка-Таску, да се с њума ожен |
| а сас њи по чаршију, а јутредан неће да ги обуче...{S} Ја си мислим: зар ће ги чува па за недељ |
| у прса Мане, — сал тој да си дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па после сал тол’к |
| е!...{S} Дуге, како да ће около шију да ги врзује!...{S} И све си то збраја и скутаја на куп за |
| аучи да си тако збори? — рече: „Нећу да ги носим; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги |
| вдо, очи да си не скинеш сас њи’!{S} Ја ги сал гледам, па си сеирим! {S}А туј при мен’ си седи’ |
| „Пирга” снесоше јајца у Тодорчине, а ја ги узедо’ и донесо’! — вели мали Манулаћ, олизну нос и |
| b n="104" /> остала постидна!...{S} Ама ги и <hi>ја</hi>, берем, убаво каза!...{S} Знајеш ли, М |
| зар сал Петракија што има муку?!{S} Има ги сијасвет, ама сал туј пуче брука, па си знамо, а кол |
| и дође лепо с кочије и с кардаши, и она ги, рече, причекала у акшамско време; они чукнуше у пор |
| тка и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш на крило!...</p> <p>— Их, црна Доко! — викну о |
| да се помисли?!</p> <p>— Е, иди си, па ги питуј сама.{S} Они си такој зборе.{S} Џевап не могаш |
| ш резилак и срамоту!...</p> <p>— Господ ги судија, — куне Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и |
| } Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги кучиште, ама ме не целива у руку, како је адет у њег |
| е ће понесеш, па како селска невеста ће ги обучеш и одиш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бре, |
| ј реч „<hi>куче у чашире</hi>” убаво ће ги се осветиш!...{S} Е, што да ти не давају девојче?!{S |
| да ги обуче...{S} Ја си мислим: зар ће ги чува па за недељу ели светак?!{S} Па ми дође ништо м |
| а у руку, како је адет у њега.{S} Обуче ги, и један дан одија сас њи по чаршију, а јутредан нећ |
| S} Ти ли?</p> <p>— Јок ја!...{S} Казаше ги ники из ма’алу.{S} Та сви скочише сас резилење...{S} |
| — они помагају.{S} Прилепи ги и обложи ги на шију, па ће те мине и ће ти прође болес’... — вел |
| >— Лелее, — осмехну се Дока, — малко ли ги знајем?!...{S} Е, што је била она Сика, турена у пес |
| вољно.</p> <p>— Коју?</p> <p>— Малко ли ги је, — вели кокетно и поносито Зона, — та да ги панти |
| с чорбаџије такој си је.{S} Зар мало ли ги има од ваши што си беоше први трговци — а саг, звона |
| вачку текију — они помагају.{S} Прилепи ги и обложи ги на шију, па ће те мине и ће ти прође бол |
| ри рисјанке из арем украде си и претури ги овам преко границу...{S} Познава се са све ме’анџике |
| у силне налуне пред вратима), све ћу ти ги фрљим и обијем о главу...{S} Ћу те бомбардирам по ту |
| да за Манчу, ете, питују...{S} А из очи ги, ете, тој четим!...{S} А ја си веће убаво знајем зар |
| најеш как’в резилак!...</p> <p>— Па кој ги рече за оро?{S} Ти ли?</p> <p>— Јок ја!...{S} Казаше |
| ри”.{S} Па како гу је уграбија? питујем ги па ја. — „Па, зборе си, аџија не беше га туј, а они |
| та да такој можете да зборите? питујем ги па ја. „Не видосмо, зборе си, ама <hi>друзи видоше</ |
| !{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги куч |
| ледну заради онија моји речови — кол’ко ги убаво каза!...{S} Мори, твоје „живо-здраво” неће при |
| л туј пуче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чорбаџиске куће што си кутају од свет... {S}Оном |
| паша, па да гим не манише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило з |
| м кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило за нашега Манчу, откад се, ете, |
| си једну сал искам...</p> <p>— Па пуно ги у ма’але...</p> <p>— Пуно, ама за мен’ сал једна што |
| ..{S} Ете, избери си једну оди тија што ги ти каза отоичке...{S} Коју искаш, а мен’ ће бидне пр |
| оспод ги судија, — куне Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S} Де |
| да праћа на бимбашије и миралаје зашто ги веће нема, — ама ће да праћа на рисјане, — а брука и |
| потковице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у памет — у |
| то су пристали једно за друго!...{S} Ја-ги!” „Асли како плави зумбул и зелена када!“... — оте с |
| и <hi>гу?</hi></p> <p>— Не познавам <hi>ги</hi>, хаџијо...</p> <p>— Ех, кујунџија па да не позн |
| ку и почне испрекидано:</p> <p>— Нане, „Гиган” саг стаде, ете, мерак и ашик на „Гаћанку”!</p> < |
| ја кокошка, да простите, у вољи петлу, „Гигану” названом; с којом кад најрадије дели зрно на бу |
| су пристасали за удавање, — паша, па да гим не манише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол |
| и начелник и претседник суда и директор гимназије и управник препарандије, а сва та господа, — |
| а полако Зона.</p> <p>— Болна?</p> <p>— Глава гу боли, — вели Ташана. — Има си заушке, та никак |
| е.{S} Претурају се једна преко друге, а глава да прсне.{S} Ни тумарање по улицама, ни покушај д |
| е мало и стао опет размишљати, и већ га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} Излазе п |
| се речи: „Ја сам, бре, војник, пореска глава, плаћам, бре, порез!” а затим опет: „Ај си, келеш |
| ик, ели приседник суда, дрт човек, бела глава, бре брате; има си зетови и унучики, па си пролаз |
| а се вика, — а погле шта праји!{S} Бела глава, бре, брате!” ипак је он редовно и радо одлазио т |
| све те гласове, од којих је њој бучила глава не само од тетка Таскиних реферата, него и од сви |
| ј ти, — рече скидајући шешир, јер му се глава чисто пушила <pb n="30" /> од пива. — Знаш ли, бр |
| ног и бескорисног читања досадашњих пет глава, напослетку долази и натрапава на саму ствар, збо |
| ракијевом, описаном у једној од ранијих глава ове приповетке.{S} И да се ту није питао и хаџи-З |
| читатељима већ добро познат из ранијих глава.{S} На то радо пристадоше сви — и младенци, и род |
| ="chapter" xml:id="SRP19071_C10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <p> <hi>У овој приповетци ово је пр |
| ="chapter" xml:id="SRP19071_C20"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТА</head> <p> <hi>У њој се приповеда како |
| ="chapter" xml:id="SRP19071_C11"> <head>ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој су нека страшна и |
| ="chapter" xml:id="SRP19071_C21"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <p> <hi>У њој је описано пос |
| e="chapter" xml:id="SRP19071_C1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <p> <hi>У којој је описана једна дирљ |
| ="chapter" xml:id="SRP19071_C12"> <head>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је испричано како |
| ="chapter" xml:id="SRP19071_C22"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Она је с |
| e="chapter" xml:id="SRP19071_C2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <p> <hi>у њој је опис Манасије кујун |
| ="chapter" xml:id="SRP19071_C13"> <head>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је прва верзија о |
| e="chapter" xml:id="SRP19071_C3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <p> <hi>Она је помало и наставак Гла |
| ="chapter" xml:id="SRP19071_C14"> <head>ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <p> <hi>Ту је описано како је т |
| e="chapter" xml:id="SRP19071_C4"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <p> <hi>У њој је испричано једно ф |
| ="chapter" xml:id="SRP19071_C15"> <head>ГЛАВА ПЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Она је наставак главе тр |
| e="chapter" xml:id="SRP19071_C5"> <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <p> <hi>Она је управо као нека епизод |
| ="chapter" xml:id="SRP19071_C16"> <head>ГЛАВА ШЕСНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је изнето шта је у |
| e="chapter" xml:id="SRP19071_C6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <p> <hi>У њој читатељ, после узалудн |
| ="chapter" xml:id="SRP19071_C17"> <head>ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА</head> <p> <hi>Мишљење неког Милисава |
| e="chapter" xml:id="SRP19071_C7"> <head>ГЛАВА СЕДМА</head> <p> <hi>У њој ће читатељ наћи све ра |
| ="chapter" xml:id="SRP19071_C18"> <head>ГЛАВА ОСАМНАЕСТА</head> <p> <hi>На шта су се све решили |
| e="chapter" xml:id="SRP19071_C8"> <head>ГЛАВА ОСМА</head> <p> <hi>У њој је један, за Мана врло |
| ="chapter" xml:id="SRP19071_C19"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој су описани очајн |
| e="chapter" xml:id="SRP19071_C9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <p> <hi>Она је пуна бурних сцена и |
| зрок ономе што ће се испричати у идућим главама.</hi> </p> <p>Кад је дошао кући, био је Мане ка |
| вој махали, ако не и у свему граду, — а главати и чупави шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти з |
| ој команди, у густим редовима поскачу и главачки бућну у воду, — тек тада трза се Мане и гледа |
| и је кришом погледају, мере је очима од главе до пете, врте главом забринуто, сажаљевају у себи |
| — рече пакосно и погледа је презриво од главе до пете.</p> <p>— Зоне, мори!...{S} Не слушај гу, |
| увише отегао пазар, одмери муштерију од главе до пете, па рече:</p> <p>— Море, неси муштерија!. |
| /hi>, тето! — рече болно и оде спуштене главе полако, и као сенка тихо, у своју собу...</p> </d |
| и пуну дужност да опет избије из Зонине главе Ману Кујунџију.{S} Зато тетка Таска и долази свак |
| обична, као што су обично све последње главе у приповеткама и романима.</hi> </p> <p>После ово |
| пролазе учитељи, кисела лица и погнуте главе, мислећи једнако, дано-ноћно, о свом бедном учите |
| на.{S} Целога дана јој није избијала из главе слика мадмазељ Д’Ангулем, познате у месту учитељи |
| Петракијевог, познатог већ читаоцима из Главе пете.{S} То му је из детињства добар друг, иако н |
| нај Зонин не могаше никако да избије из главе.{S} И она му дође ужасно немилосрдна и гадна.{S} |
| ед чуо, није могао више да је избије из главе и заборави.{S} Кад увече леже у кревет, шапуће те |
| ој га, како им се учинило, не избише из главе.{S} Што се она више и лепше развијала, све су је |
| ица!” речи те никако јој не избијаху из главе.{S} И сада јој је све јасно било.{S} Веровала је |
| а далеко једно од другог; обоје оборили главе и гледе преда се.</p> <p>— Зоне, на једна реч...< |
| ЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>Она је наставак главе тринаесте.{S} У њој се приповеда како се за тај ч |
| /head> <p> <hi>Она је помало и наставак Главе Друге.{S} У њој је даље испричан један морални уд |
| год.), проширивши том приликом нарочито главе прву, четврту, шесту, осму и дванаесту.{S} У том |
| омо, машив се шаком за ударено место на глави.</p> <p>— А, бре, ешеку ниједан — пита га калфа К |
| секла га Зона, ошишала се, а на тршавој глави јој мушки шешир неки (па дошла иста позната мадма |
| ана Мана Кујунџије — оног првог у Првој глави описаног дућана, у који је мајстор-Мане онако веш |
| аједно с последицама његовим.{S} У свој Глави је, даље, и решење фамилијарног већа, које је бил |
| дана после овога испричанога у прошлој глави, кад је измећарка Зонина, Васка, прошла крај Мани |
| риродна последица испричанога у прошлој глави, а што ће опет исто тако (унеколико, наравно) бит |
| ерзија о догађају, испричаном у прошлој глави, верзија која је поникла подаље од позорнице дога |
| а јасније бити тек у идућој, тринаестој глави.</hi> </p> <p>Страшне оне слике сна дубоко су се |
| тке и факта, а врати се са чворугама по глави и масницама по леђима; али се тешио да је такав ж |
| лски?!...</p> <p>Поте ћути и чеше се по глави, која бриди, па му то чешање чини неко особито за |
| јка, удари га једном песницом одозго по глави а другом одоздо по доњој вилици, док му једва сас |
| ници.{S} У грудима му беснела бура, а у глави ројиле се силне мисли и слике.{S} Претурају се је |
| о се и сам господин Ратомир, директор и главни уредник листа <hi>„Слободна реч”</hi>, најпре за |
| јер је — писало је у листу — директор и главни наш уредник сву ноћ лумповао, и сад, пијан као з |
| b n="54" /> напослетку изишао чак и као главни јунак, то је била — поред већ познате карактерне |
| си његово име као наслов, — ипак некако главни јунак ове приповетке.</hi> </p> <p>А ако се Зона |
| је скупље, а вино јевтиније, и, што је главније, не дангуби — добива у времену, јер се од жупс |
| еновим <hi>Баснама</hi> често виђала по главнијим улицама.{S} Сутрадан је позвала Уранију и Кал |
| дње дане...</p> <p>У самој чаршији и по главнијим централним улицама гласови о том догађају нис |
| ењере, и патролџије лепим редом пролазе главним сокаком; и из гомиле се мало-мало одваја један |
| ла, или отета — то не мења много ствар; главно је да је то факат, <hi>непобитан факат</hi>, кој |
| распрострла прича о том догађају.{S} И главно и детаљно знало се врло добро, јер Таска је свак |
| не тражи интерес, а они њему, опет, ни главно не враћају...{S} Тако је добродушни пан-Франћише |
| , што се курталисао једне тешке бриге и главобоље, само му није мило што се младенци много снеб |
| у Манин дућан нико други него баш сама главом тетка-Дока.{S} Дошла је да му каже све шта је и |
| о изненадила кад јој на Крстовдан приђе главом сама Зона и поче о том истом да јој се јада.{S} |
| у, мере је очима од главе до пете, врте главом забринуто, сажаљевају у себи, шапћући: „Лелее”, |
| — хукну и духну љутито на нос и заврте главом Коте. — Куде си гу видеја?{S} Збори, келчо нијед |
| м!...</p> <p>Јевда уздахну и одобраваше главом, па додаде:</p> <p>— Мину старо време, — беше му |
| ко по соби, погледа свога синчића, врти главом и једнако пушта узвике:{S} Бре, бре, бре, бре!{S |
| /p> <p>Али му Замфир не верује.{S} Врти главом, али му ипак мило кад их погледа — гледа их дуго |
| алудњаци да зборе?!</p> <p>— Хе! — врти главом стари Замфир и не верује му. — Татко кој ти беше |
| а велико чудо и запрепашћење свију, сам главом Манча с Потом шегртом и отворио дућан. „Ваљда су |
| и јављати, — крене се једнога дана сам главом чорбаџи-Замфир, не казујући, наравно, никоме ниш |
| паше.{S} Па није требало ни да иде сам главом тамо. — „Сал дор чукне у тел у Стамбол — и паша |
| и остају тако стојећи — с мало погнутом главом и рукама под пасом — све док он не прође!...{S} |
| ао ветар, завртеше опет исти ти сумњиво главом и рекоше: „Ама, није без ништа!{S} Има нешто!{S} |
| раћајући је.</p> <p>— Е, — заврте тужно главом Зона, — <hi>моје</hi> си је <hi>било</hi>, тето! |
| ду, и да је калфа Коте мало-мало мућнуо главом, сетио би се да је шегрт баш од њега истог чуо и |
| е и памуклије, само је погледају, махну главом и груну се у прса и уздахну, па шију даље.{S} И |
| е варају.{S} Али не, не вара се!{S} Баш главом он, стари Жућко, чији се ноћни лавеж из мирне ха |
| , она се ломи у струку, ситно корача, а главу издиже и пружа је поносно мало напред, као водена |
| зборе! — викну Ташана, па се ухвати за главу, а после се умири мало, па поче: — Ете, како може |
| м ланцу, који је Мане сам израдио, а на главу кад накриви фес, шајкачу или астраганску шубару, |
| ћи разговор.{S} А затим метну шубару на главу и оде љутито.</p> <pb n="43" /> <p>— Неје без ниш |
| >А шегрт Поте га гледа блесасто, и пипа главу, и гледа да се није и крв пролила.</p> <p>— Куде |
| сетљив, то му није требало дуго да лупа главу.{S} После три дана он је већ имао идеју о освети |
| у никако јасно било и дуго још лупао је главу о том: да ли је он оно био што је у сну водио кол |
| ло напред, као водена змија кад издигне главу и броди водом.</p> <p>Сва чаршија гледа за њом, и |
| мар, који очекиваше.{S} Коте само обрте главу, па се кришом насмеја; ваљда и њему смешно дође п |
| остави, кад уплашени Поте увуче врат и главу као корњача, да би избегао други шамар, који очек |
| и други шамар, он полако испружи шију и главу, погледа плашљиво око себе, <pb n="9" /> узе ону |
| а ће си седнем малко.</p> <p>Мана покри главу — збунио се, искашљује се и маша за табакеру.</p> |
| , ’хоће, ете, да га женимо!” А он обори главу, гледа устрану, стиди се, али не пориче, нити се |
| Таскине походе изређаше и напунише јој главу, да већ више ни једна јота ваљда не би могла стат |
| вратима), све ћу ти ги фрљим и обијем о главу...{S} Ћу те бомбардирам по ту главу како Срби Мит |
| „Трша”, ете, и „Кундака” опуштиле жално главу...</p> <p>— Туго, — смеје му се мајка, — осташе с |
| као да подлеже.{S} Силно јој се уврте у главу и силно је усправи и подиже помисао да је она чор |
| тине нема!? {S}То им никако није ишло у главу и било им је загонетно.</p> <pb n="156" /> <p>Ето |
| ио, као што је могао, ниједну столицу у главу или саксију у леђа.</p> <p>Одатле је г. Ратомир к |
| а њих обрецнуо.{S} И нико после за живу главу не би смео продужити с њим разговор о тој теми... |
| ади Зоне Замфирове ради — то ни за живу главу неће, јер онда не би он био „чапкун-Мане”!</p> <p |
| а, па зарони још јаче своју лепу, бледу главу у шаке и затресе је болно. — Што ће ми веће свет, |
| м о главу...{S} Ћу те бомбардирам по ту главу како Срби Митад-пашину табију на Виник!{S} Несрећ |
| да их држи и буди у њима нову освајачку глад само оно што је још непобеђено и неосвојено, што о |
| шиша (јер он би по овом бакшишу умро од глади), него долази ради томболе, коју сви радо и редов |
| на чак преко сокака, а лепи Перица само глади своје брчиће и пусти извештаченим басом (а говори |
| , узне?!” — А Зона јој одговара: „Мори, глај си посла, нане, — <hi>ја</hi> ли ћу се <pb n="171" |
| као никад дотле.{S} Није ништа помогло: глас, који је једаред пукао, није се могао задржати, и |
| је Мане још кривљи, јер је он изнео на глас — он и нико други, он, који јој је претио и претњу |
| икам... ако искаш... — и ту подиже Зона глас и настави јачим гласом, да би и Мане чуо — викам.. |
| те, ете, питујем за ништо! - па подиже глас, да би га чула тетка Таска, која је баш у тај пар |
| ан сањао, и тек га из сањарија тих трже глас споља, јер баш поред прозора чу се: „Врије, вријее |
| шљење није се могло потрти.{S} Остао је глас и надаље и мишљење оно старо, само обогаћено и нак |
| се разговарају; чује како Калини дршће глас, и како га меко и дубоко погледа својим великим и |
| городичину у Дивјанском манастиру!{S} И глас о вештоме мајстору Ману кујунџији отишао је далеко |
| етка Таска донела у Замфирову кућу први глас и опширан извештај скоро о свему ономе што се у ва |
| иле што им нема никога, чуше споља неки глас.</p> <p>— Хаџика, ете, дом ли је? — пита непознати |
| лижи вароши.{S} Из мисли га трже женски глас: „Бата-Мане, ти ли си?” Мане се заустави, а из жбу |
| и и слуша песму, чује сребрни девојачки глас Калинин, где пева:</p> <quote> <l>Да ме младу дава |
| аџика, ете, дом ли је? — пита непознати глас споља.</p> <p>— Дом си је.{S} Ама хаџија, ете, спи |
| pb n="167" /> други пустио тај проклети глас, који Замфировима не да спавати.{S} Да је старо ту |
| па и најмања сумња и вероватноћа за тај глас.{S} И онда нема више ни говора о калупима и лажним |
| „бруку”, ови ликовали и ширили даље тај глас.{S} Мане је био као луд неколико дана.{S} Није се |
| она да прокљуви већ ко је протурао тај глас.{S} А затим зовну још Зону, да се опрости и с њом. |
| , нити је покушавао, нити пак изнео тај глас за девојку; ако је ко то урадио, то није нико друг |
| тале су да истражују ко је протурио тај глас, а више их је занимало од куда да толики тако упор |
| по киши и блату, носи!...</p> <p>Но тај глас није могао дуго да кружи по вароши и да опстане, ј |
| Млад је, здрав је, грлат је; има јасан глас, добро мућка нумере у кеси, има добре очи, разгове |
| хаџија, ете, спије... — чује се Васкин глас.</p> <p>— Та што, ако спије!{S} Код њег’ и не иска |
| и! — кара је Парашкева, а спустила мало глас од страха. — Еснафска жена, па каква си је!...{S} |
| начило да јој је повраћен и стари добар глас њен. — Сви су тумачили да је то лако било: ништа л |
| а и Зона највише.{S} Да је то само пуст глас и лажна клевета била, није Замфир ни сумњао; али з |
| кад га туку у дућану, и отуд му познају глас) и веле да је жалост била слушати ту дерњаву и кук |
| све то ујдурисао!</p> <pb n="159" /> <p>Глас, једаред раширен, остао је, и нико га више није мо |
| а он тада полете и викну на њу из свега гласа... {S}Трже се и разабра.{S} Шта је ово? помисли М |
| канти и полициски писари вечно промукла гласа, можда од издавања усмених наредаба, а још више о |
| у света; свет ће је заборавити, па ће и гласа оног тако полако нестати.</p> <p>Тако и ураде.{S} |
| рође недеља дана, а од Мане ни трага ни гласа.{S} Чак му је по поузданом човеку поручено да Зам |
| до речи, по оној бачванској песми, која гласи: „Ја сам цуру молио и лепо говорио, а сада је дош |
| над вратима Петракијева дућана, која је гласила: <hi>„Трговина Петракија Н* и Сина”</hi>.</p> < |
| сви су били као утучени.{S} А песма је гласила:</p> <quote> <l>На порту сеђаше то Зоне Замфирч |
| ако остати!{S} Не сме нико преко јавних гласила ни речи зуцнути о томе, иако штампа постоји, иа |
| на своју децу!”</hi> а и мото, које је гласило: <hi>„Ћуд је женска смијешна работа!”</hi> Знао |
| љив за концепат, написала писмо које је гласило: „Што ми писујеш за волење, и ја си искам и ’хо |
| !{S} Ове одоше и вратише се с невеселим гласима, јер Уранији рекоше да сумњају у Манулаћеве, а |
| .{S} Имао је већ и готов наслов који је гласио: <hi>„Родитељи, пазите на своју децу!”</hi> а и |
| <hi>Зону Замфирову у Српском књижевном гласнику</hi>, {S}1903 године (од књиге VIII, 2 до књиг |
| х није ни приметио, иако су се кикотале гласно и гуркале се пролазећи <pb n="79" /> крај њега и |
| ње узнемирујућих (и истинитих и лажних) гласова него неки лист који се растура у десет хиљада п |
| трина и ујни, решила односно пронесених гласова; како, то јест, да се најзгодније демантују сви |
| цу његовом: зна ли или не зна за све те гласове, од којих је њој бучила глава не само од тетка |
| чорбаџи-Замфирови, само да би ућуткали гласове.</hi> </p> <p>Кроз уста истога тога Милисава го |
| ити је могло остати, мишљаше Ташана.{S} Гласови су се бестрага раширили, захватали све веће раз |
| ршији и по главнијим централним улицама гласови о том догађају нису, наравно, били тако претера |
| а се најзгодније демантују сви ти лажни гласови, који су се појавили или ће се појавити, и они |
| и одлазиле, да се опет скорим, с новим гласовима врате.{S} Тога другога дана увече скупио се ч |
| је било да неће, и да верују чаршиским гласовима, јер је Уранија одмах сутрадан чула — достављ |
| е!</p> <p>— Зоне! — рече Мане молећивим гласом.</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Е, што си ме таг л |
| p>— Мичо, мори, — запишта својим танким гласом, удевајући конац у иглу, терзијица Ваче Шаторче, |
| >— Е што си чула? — вели мало спуштеним гласом Мане.</p> <p>— Да си фрљија и стануја мерак на о |
| али га ипак одбија и моли га загушеним гласом:</p> <p>— Немој, Мане, две ти очи!...{S} Остави |
| Зоне!... — заврши дршћућим и загушеним гласом млада женица и обриса кришом сузе, па му пружи к |
| се скупиле, рече јој важним и озбиљним гласом стринка Парашкева:</p> <p>— Збрасмо се, стринка |
| па продужи оним својим танким сребрним гласом:</p> <quote> <l>Где се премењуваш, леле, Зоне,</ |
| е све шта је и како је било.{S} Плачним гласом причаше јој Зона да је она, истина, крива, јер г |
| /p> <p>— Манчо! — рече Јевда подигнутим гласом. — Узми се, дете, у памет!{S} Бог дужан ником не |
| ојим очима, — заврши Милисав подигнутим гласом, лупајући на сваку реч шаком о сто, да су се све |
| кућу...{S} Зоне, море, — рече дршћућим гласом и испрекидано Мане. — Ја си знајем све...{S} Теб |
| — и ту подиже Зона глас и настави јачим гласом, да би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да с |
| </p> <p>— Хе, снебива се Мане, а утањио гласом још више. — Има си човек кеиф и на ништо што је |
| је пре четрдесет и више година била на гласу чочек, а сада је као неки анђео хранитељ и казнач |
| о њега играју.{S} А Манча је био већ на гласу као момак и играч.{S} И мала Зона је још тад прим |
| азили крај начелства, и познали Поту по гласу (јер Поте се чешће дерао кад га туку у дућану, и |
| е би шкодиле ствари која се тако лепо и глатко свршава. {S}Чак је у услове ушло да се ни на дан |
| свирку Цигана.{S} Мане стоји, не игра, гледа играче.{S} Гледа у Зону, види Зонине свилене шалв |
| и међу Србима, овде међу њима је благ, гледа на њих онако, како да кажем, као на децу.{S} Кад |
| , ете, да га женимо!” А он обори главу, гледа устрану, стиди се, али не пориче, нити се брани.{ |
| влији и одатле, скривен од очију свију, гледа сав тај шарени џумбус и весеље и тражи очима њу.. |
| јој се опет не исклизне рука из његове; гледа како се разговарају; чује како Калини дршће глас, |
| потсмешљиво по овом шаренилу и весељу; гледа, као да јој је дуго време.</p> <p>Цигани засвираш |
| смејати до миле воље, — то толико...{S} Гледа оне женске прилике у сенци високих зидова како ст |
| се и Зона насмеја онако кроза сузе.{S} Гледа је Мане, па му се учини тај њен осмех кроза сузе |
| } Мане стоји, не игра, гледа играче.{S} Гледа у Зону, види Зонине свилене шалваре и лагиране ко |
| авом, али му ипак мило кад их погледа — гледа их дуго и вели и признаје у себи: да другог зета |
| /p> <p>— Здраво! — одговара му Васка, а гледа минђуше које јој је Мане поклонио.</p> <p>— Што р |
| појење у дућан?!</p> <p>А шегрт Поте га гледа блесасто, и пипа главу, и гледа да се није и крв |
| неће удавати!...) Ништа не зна, само га гледа, а израз лица јој такав и уста јој стоје тако, да |
| ноге и накривљује фес на једно око и да гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу!...{S} Чи |
| главу и броди водом.</p> <p>Сва чаршија гледа за њом, и мимопролазећи и они што седе по ћепенци |
| уге, па гледају како свет игра.{S} Зона гледа равнодушно, уморно и као мало потсмешљиво по овом |
| менише прилике и улоге.{S} Сад је Манча гледа онако као некада она њега, а Зона њега мало боље |
| Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само осећа.{S} Осећ |
| и не погледа на Ману, игра и даље и све гледа у Манулаћа чорбаџи-Ранђеловог, а кад Мане дође у |
| ко је лепа и кад плаче, и мило му да је гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у сну видео као њ |
| еле, у које једнако гледа.{S} А Мане је гледа неданимице и нетренимице.{S} Притиснуо руком груд |
| м на лицу, као кад се нешто мило, своје гледа...</p> <pb n="72" /> <p>Зони неправо.{S} Само она |
| "72" /> <p>Зони неправо.{S} Само она не гледа на ту страну; почела је да зева...{S} Криво јој.. |
| о равнодушно крај ње пролази, што је не гледа и не осврће се за њом.{S} И већ због самога тога |
| сада поче достојанственим тоном, а и не гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — Чиновн |
| дође у игрању према њој, а она га и не гледа, него само пући уста...</p> <p>А Ману стегло нешт |
| је Мане и доводи је до плача.{S} И Мане гледа како је лепа и кад плаче, и мило му да је гледа к |
| {S} Јазук, Миланче!” А дете их слуша, и гледа час у њих час у Зону, па се смеши усиљено и виче |
| че кафу и пушта димове, густе димове, и гледа кроз прозор устрану.{S} Паши већ помало досадно. |
| р слеже раменима, пушта густе димове, и гледа устрану кроз пенџер.</p> <p>— Која ми фајда, чест |
| Поте га гледа блесасто, и пипа главу, и гледа да се није и крв пролила.</p> <p>— Куде си ту чуј |
| бућну у воду, — тек тада трза се Мане и гледа око себе, као да се пита: откуд он чак ту?! — и в |
| Уста скупила, као да ће да се заплаче и гледа сањиво, уморно и тужно по другарицама, које се ск |
| о не зна где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, |
| то уђе, окрене и лево и десно у сокак и гледа...</p> <p>Па и укућани приметише на дериштету нек |
| .{S} Познавам ти мајку! — вели Замфир и гледа лице девојчетово, ваљда у памети сравњује црте кћ |
| рах је неки ухвати од Мана, али га ипак гледа.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу уђе још већ |
| тује, ели кад си ћути и промине, те сал гледа на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф з |
| ила и повукла у ћошак, и оданде једнако гледа нетремице у Ману и чека кад ће поручити ону његов |
| ју нове лагиране ципеле, у које једнако гледа.{S} А Мане је гледа неданимице и нетренимице.{S} |
| ништа; плаћено је”, а кад овај зачуђено гледа по кафани и погледом као пита, види тек неког где |
| твеним тоном, а и не гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — Чиновник, ете, иска чинов |
| ну, другарицу своју, па се изгубила. {S}Гледа бесвесно по оном шаренилу које промиче испред ње, |
| а ја си па мој...{S} Седи си у дућан и гледај си твој пазар, а овој су наше женске работе...{S |
| е и погледа у оца.</p> <p>А родитељи га гледају пуни милоште, а из погледа им се разговетно да |
| приметила да највише махалских девојака гледају и уздишу за Манчом, па је и она почела помало г |
| ова, Васка.{S} Стале једна до друге, па гледају како свет игра.{S} Зона гледа равнодушно, уморн |
| м испружили мајстори и трговци шије, па гледају за њима.</p> <p>— Мичо, мори, — запишта својим |
| quote> <p>Зона се љуби с њима, а оне је гледају, смеше се на њу очију пуних суза, а после је за |
| о своје дете, оне га не само слободније гледају, него се и зауставе и разговарају с њим; а кад |
| спред њега.{S} А чине се као да га и не гледају, него гледају право преда се и иду ситно, право |
| из кецељица својих; стоје и смешећи се гледају како момци и девојке играју.{S} Гледе, и све ви |
| А чине се као да га и не гледају, него гледају право преда се и иду ситно, право и пажљиво, ка |
| да забавља госте и што га сви пријатно гледају; јер све је то појурило са сокака у авлију, а о |
| ако играју.{S} И сви само Ману и Калину гледају; сви их гледају задовољно с пријатељским осмехо |
| сви само Ману и Калину гледају; сви их гледају задовољно с пријатељским осмехом на лицу, као к |
| , у зем да пропаднеш! — викнуше женске, гледајући за колима, која лете преко калдрме и крешу ва |
| рала са дугим и бујним курјуком својим, гледајући својим великим сањивим очима преко ниских кро |
| <p>— Ако, сине, ако... — вели му мајка гледајући га мило. — Тој си је његово петалско знање... |
| влачи у крај, и све тужније му око срца гледајући шта се све догађа.{S} И гледајући непрестано |
| срца гледајући шта се све догађа.{S} И гледајући непрестано играње оне суклате Манулаћа, паде |
| едином сокака (већ им се и шегрти смеју гледајући их како спадоше с ногу!) тражећи Ману Кујунџи |
| није испуштала из очију Ману и Калину; гледала је како играју, како је Калина снажно и грчевит |
| ; веровала, као да је сама својим очима гледала и својим ушима чула.{S} Сад јој је јасно било и |
| ила за сутра, за недељу, а тога је дана гледала само да се никако не састане ни с Маном ни с Је |
| да се она за њим окренула и њега да је гледала!...</p> </div> <pb n="65" /> <div type="chapter |
| и по неколико места.{S} Стала би, па би гледала како играју и зевала од времена на време.{S} Ал |
| онај Манулаћ — кога је малопре онолико гледала — кад јој приђе и понуди је шаком кокица!...{S} |
| и онај туњави Манулаћ, којега је толико гледала Зона.{S} И да Манулаћ није био онакав какав је, |
| нити се љуљала на нишаљци — она је само гледала.{S} Тек се узме за руку са којом другарицом сво |
| Зона више није играла; остала је и само гледала.</p> <pb n="74" /> <p>Кад засвираше „Нишевљанку |
| енога пола.{S} И она је највише у Манчу гледала, пратила га очима унаокруг колом.{S} И што се о |
| S} Врни се, Мане, две ти очи!...</p> <p>Гледала их Зона, али замало; заклонише их и захватише м |
| до Калине.{S} Зона више није играла. {S}Гледала је како играју, а није испуштала из очију Ману |
| том закону ваљда су и Манчу све девојке гледале и све се заљубиле у њега, а за њима, по том ист |
| ити, али су га утолико чежњивије кришом гледале, нарочито недељом, кад игра <hi>оро</hi> на ћош |
| ноги старији људи нису га баш најрадије гледали.{S} Само духну на нос: „Хм!{S} Ја-га, што је џи |
| , од мајстора до шегрта, све је то радо гледало и увек нашло тек нешто да се окрене и погледа н |
| албум, па си гледам, преврћем листови, гледам слике, па си запази’ једно девојче.{S} Море, кој |
| шта се ово ради — па то ти је!{S} Ено, гледам само...{S} Узми само по нашим новинама!...{S} Но |
| те...{S} Не могу... <hi>не могу</hi> да гледам шта се ово ради — па то ти је!{S} Ено, гледам са |
| патом, шегрт Поте, — куде смем ја па да гледам чорбаџиске керке?!{S} Ја си сал појешем, ето, шт |
| мам чарне очи, —</l> <l>Еј, зашт’ их не гледам?!...</l> </quote> <p>Чучук-Ајша га погледа сањив |
| ита је зачуђено Ташана.</p> <p>— Што те гледам, — тој си је <hi>моје</hi> знање, а да беше ти ж |
| пет: „Ај си, келешу ниједан, теб’ ћу те гледам”, или: „А ти си па нека девојка!” и томе подобни |
| узедо’ с астал ону књигу, албум, па си гледам, преврћем листови, гледам слике, па си запази’ ј |
| и да си не скинеш сас њи’!{S} Ја ги сал гледам, па си сеирим! {S}А туј при мен’ си седи’ ан’ма |
| л-пара!” Због свега тога он је био радо гледан од млађег света, али многим родитељима није се д |
| други почели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледања и његовог играња питају: „Ако ли, море, да му п |
| осила, и Мане досад увек на њу мислио и гледао кад се та песма певала.{S} И кад год су отпевали |
| ина била!...{S} Па би се опет окренуо и гледао на ону страну куд би прошла Зона у оној њеној зе |
| да сећао сахата, вадио га и навијао или гледао колико има сахата на њему.</p> <p>С вршњацима св |
| усте димове и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чаршијом.{S} Бленуо за њом и чинило му |
| , пушио, пуштао колуте дима и задовољно гледао у њих.{S} Напослетку је дохватио пушку, ухватио |
| трчавао на авлиска врата и радознало их гледао, и кад су ишли тамо и кад су се враћали амо; кад |
| ку, па, као магла земљу, притисну мирис гледаоце.</p> <pb n="73" /> <p>Па опет поче песма уз иг |
| шу за Манчом, па је и она почела помало гледати и кришом уздисати за њим.{S} Ваљда по оном општ |
| , а не продавају — и стаде очински мило гледати обе муштерије.{S} Заусти да их пита из кога су |
| шчу ми зумбул раст’о, —</l> <l>Ја га не гледах;</l> <l>На зумбул ми булбул пој’о, —</l> <l>Ја г |
| и зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега Манчу, па да т |
| ак.</p> <pb n="142" /> <p>— Зашто ме па гледаш тол’ко? — пита је зачуђено Ташана.</p> <p>— Што |
| ан”?...</p> <p>— Што, зар ћеш сал да гу гледаш?{S} Да лижеш мед кроз шише?...{S} Тој ли?</p> <p |
| лук, ухвати се за чело и, тешко дишући, гледаше унезверено око себе, и не вероваше чисто оној т |
| купи бакшиш, а она се повуче, ућута, и гледаше кроз прозор у мрак, у ноћ...</p> <p>Весеље се п |
| уку, па се спусти и седе на миндерлук и гледаше уморно и тужно доле устрану.</p> <p>— Што ти је |
| {S} Он беше развио ону свилену мараму и гледаше у њу.{S} И тек кад му приђе Ајша с дахиретом, т |
| обливен по челу грашкама зноја, једнако гледаше за њом. {S}И кад уђоше и замандалише високу кап |
| ав за Зону, на коју сва родбина попреко гледаше, чак и они даљи, који давно већ ни приступа не |
| гледају како момци и девојке играју.{S} Гледе, и све виде, и ништа им се не може отети погледу |
| једно од другог; обоје оборили главе и гледе преда се.</p> <p>— Зоне, на једна реч...</p> <p>— |
| добише и сами неки уморан и скоро рећи глуп израз на лицу.{S} Појављују се и попови, застану з |
| епоту своју — иако лепа, изгледала врло глупа!{S} Промени се, као и све што се у свету временом |
| на сокаку онако гадно исмејан од једне глупе измећарке и од једне хладне и бездушне чорбаџиске |
| чашире”!...</p> <p>— Ухухуху! — прсну у глупи смех измећарка на ове последње речи. — Леле, туго |
| ог вина много раније опије него од оног глупог швапског пива.{S} И сада се лепо виде на њему об |
| слима синоћњем догађају. {S}Мислио је о глупом смеху Васке измећарке, а у ушима му једнако звон |
| ..{S} Кој ти беше човек?...</p> <p>— За Гмитра грнчара...{S} Имамо си туј лојзенце, па искамо п |
| и већ на самом улазу у варош, где их је Гмитраћ чекао, па завали руке иза потиљка и пође силно |
| те, бата-Мане, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу |
| у него да каже то, а заклела се и у очи Гмитраћа, грнчара, вереника свога!...</p> <p>Засвира се |
| е женица. — Ја сам си Васка...{S} Васка Гмитраћева, зар ме не познаваш... што сам била у Хаџиск |
| ики... — додаје тетка Таска и потпирује гнев. — Предузимач, ели лиферант... веће коцкарин... фу |
| све разбегло <pb n="155" /> од праске и гнева његова!{S} Сви су повукли, а Ташана и Зона највиш |
| Замфир плане, силно плане господарским гневом на своју мезимицу Зону, као никад дотле у животу |
| беше она право топло, скровито и мирно гнезданце!{S} Кућа није имала прозора с улице. {S}Изгле |
| ту, у старом и скровитом и мирном свом гнезданцу, моћи одахнути мало и утешити се; да ће му ку |
| е карте, ни богата баба Хрисанта, да их гњави причајући им надугачко и нашироко о својој парниц |
| тебе!...{S} Ја си идем, па... како оној говедо када се, ете, напасе од травку зановет... брљив |
| ш убаво!{S} Не ли смо родљаци?{S} Несам говедо, селска несам, та да си не знајем што је чаршиск |
| Замфира, али и Замфир Мана. {S}Било је говора и о миразу.{S} Хаџи-Замфир спомену пет стотина д |
| оћа за тај глас.{S} И онда нема више ни говора о калупима и лажним дводинарцима, говораху људи. |
| ер иде право чак у небо). „Кад је већ”, говораху оне, „њега и калфе навукао ђаво на тај прљав п |
| овора о калупима и лажним дводинарцима, говораху људи. „Којешта!” брањаху га опет сад неки, „Ма |
| ицама, вратити из амама.{S} Тако ће се, говораху, једаред за свагда запушити уста свакој лажи и |
| е у тел у Стамбол — и паша већ беше!” — говораху често мештани, хвалећи силу и моћ чорбаџи-Замф |
| држала и пустила оне друге две тетке да говоре, а она задржала за себе као неку завршну реч, па |
| е пред њом, него кад хоће тако нешто да говоре и да се као старији изразе, а они је пошљу по не |
| и печали паре, и учи господску децу да говоре француски и одасвуд доноси силне паре и меће их |
| иди и по томе што сад много штошта и не говоре пред њом, него кад хоће тако нешто да говоре и д |
| речи по којима се могло познати о чему говоре; али све им то није помогло: тетка-Дока је, као |
| не може бити горе.{S} Мање се, истина, говори, али кад се већ говори о том, само се онако гово |
| зна, и где је научила Зона све то?!{S} Говори француски, немачки, грчки зна.{S} Иде по господс |
| говори како се првих дана говорило.{S} Говори се двојако, и овако обично, а и у стиховима.{S} |
| {S} Тугоо!” рече, па се засмеја и једва говори од смеха. „Мало ли је зар муке и бруке његове, т |
| он игра, па и њему смешно, али ништа не говори.{S} Смеје се и он, срећан што му се дала прилика |
| то.{S} А Зона се растужи обично тада и говори о смрти.</p> <p>— Кад умрем, нане, убаво да ме с |
| кад се већ говори о том, само се онако говори како се првих дана говорило.{S} Говори се двојак |
| Мање се, истина, говори, али кад се већ говори о том, само се онако говори како се првих дана г |
| руги земан; заступи други ред и адет, — говорила би му Јевда. — Тражи си, дете, прилику спроти |
| о неје спроти теб’ — ласно за тој!... — говорила би јој и такорећи понављала сваки дан надугачк |
| и пропада век?!...</p> <p>Тако је Јевда говорила сину.{S} Мало који дан да му није читала и гов |
| можда још — како је беспослена чаршија говорила — и ради неке чивчике своје, неке „Беле Веле”, |
| .{S} Пита их шта оне мисле. {S}Свака је говорила и свака се <pb n="34" /> редовно бестрага дале |
| мо, ете, душмани саг!...</p> <p>Тако је говорила задовољна тетка Дока.{S} Али је то, наравно, с |
| у.{S} Мало који дан да му није читала и говорила.{S} И Мане јој рече да је то и његова давнашња |
| ене немилосрдно критиковале због тога и говориле: „Тој ли је за његове године?!{S} Деда се вика |
| ма’алу му се тараф-тараф чини!” Тако су говориле, јер су све веровале да се синоћни догађај мог |
| само утолико се мање и ређе говорило — говорило се и тумачило само онако као у први мах.</p> < |
| само се онако говори како се првих дана говорило.{S} Говори се двојако, и овако обично, а и у с |
| три дана”, само утолико се мање и ређе говорило — говорило се и тумачило само онако као у први |
| у чаршији се неколико дана само о токе говорило.{S} А да је прича углавноме порасла у обиму и |
| тај скоро о свему ономе што се у вароши говорило, и како је та вест као гром поразила домаћицу |
| ада...</p> <p>— Море, знао сам ја то, — говорио је Милисав, опет у кругу својих, у кафаници <hi |
| је брчиће и пусти извештаченим басом (а говорио је обично са пола уста): „А јој, побратиме, пус |
| </p> <p>Кроз уста истога тога Милисава говорио је већи део грађанства, и то је остало, и такор |
| нио од неких пијаних аскера.{S} Тако је говорио већ од дужег времена и пустио да се то чује и д |
| идне — <hi>неће!</hi>...</p> <p>Тако је говорио хаџи-Замфир.</p> <p>А имао је и право!{S} Није |
| фира, који се само крстио левом руком и говорио: „О, Бог да чува!...{S} О, Господи Боже!”</p> < |
| епеченице”</hi>, где је редовно седео и говорио о берићету лањском и овогодишњем, о општинским |
| зна!{S} Отац Замфир је с њом врло мало говорио, а тетке и стрине боље и да нису, јер чим зину |
| , која гласи: „Ја сам цуру молио и лепо говорио, а сада је дошло време - цура моли мене!“</hi> |
| је и право!{S} Није он то онако напамет говорио...{S} Као искусан и паметан човек, држао је да |
| нчу. {S}Признаје то Јевда, и каже да ће говорити Манчи, сину свом.</p> <p>— Да збориш, Јевдо, — |
| за издање Српске књижевне задруге (1907 год.), проширивши том приликом нарочито главе прву, чет |
| е она још једнако редовно доносила, кад год би им дошла, бадема и рокчића, сматрајући је још за |
| оју је већ толико пута певала Зони, кад год би ову опхрвали слатки осећаји и тужне мисли и она |
| екло. {S}Па хоће и да се пошале.{S} Кад год ту тако стану, увек питају и моле да им се да штамп |
| ач и весељак и за друштво човек.{S} Кад год би свршио какав посао и зарадио добро, тада не би ж |
| гледао кад се та песма певала.{S} И кад год су отпевали ту песму, добијала је чучук-Ајша лепа б |
| оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове наше приповетке — запевао ту пе |
| собицу по својој вољи и седи у њој кад год уграби <pb n="60" /> прилику да се искраде од очију |
| Пред пашу је у турско време излазио кад год је хтео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио г |
| — јасно слунце!...</l> </quote> <p>Кад год би Мане запевао и испевао ту песму, увек би — иако |
| ломи чапкунски.{S} Али једнако иде куд год га ноге носе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и ка |
| му у конацима све асли пашински. {S}Где год човек баци <pb n="17" /> око, свуда види само госпо |
| е зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове наше приповетке — зап |
| акост покуљала муштерија варошка, и, ко год дође до затворених врата, само зачуђено пита: „А... |
| ст падаше на измучено лице Манино.{S} И годила му та свечана и побожна ноћна тишина суботске но |
| е!</l> </quote> <p>И тако прошла читава година — век читав за Зону, на коју сва родбина попреко |
| гло скакати.</hi> </p> <p>Прошла читава година од оног кобног вечера, а ствар још једнако стоји |
| стару Аву, која је пре четрдесет и више година била на гласу чочек, а сада је као неки анђео хр |
| Section" /> <p>Прођоше три и нешто више година.{S} И као све што је подложно промени, изменила |
| анћишек, брат Чех, који је пре неколико година дошао са конзерваторије право у Србију, с врло л |
| руку.{S} Отворио је дућан пре неколико година, али га је затворио, јер је морао у војску.{S} К |
| лепа и држећа жена, још испод четрдесет година.{S} Остала је рано удовица.{S} Имала је мужа кој |
| ије водом, како је то редовно четрдесет година радио.{S} Помислио је да је све то, та Докина по |
| шила школу, а било јој је тада дванаест година, задржали је код куће.{S} А и није свршила ни св |
| ућан!” иако је том човеку тек осамнаест година, а дућан му мало већи од већег путничког сандука |
| ла Језда и жали за њим ево већ петнаест година.{S} Јављале су јој се прилике, добре прилике, ал |
| њега познавала још из тих раних својих година.{S} Као дериште била је сува, џигљаста и краката |
| та, која би сад исто толика и истих тих година била!...{S} Па би се опет окренуо и гледао на он |
| е тако много обећавало већ у најранијим годинама, када је оца усхићавало — како је онда тек мај |
| нако потајно, и уздисао за Јевдом, и то годинама безнадежно уздисао.{S} Почео је док је још дев |
| рпском књижевном гласнику</hi>, {S}1903 године (од књиге VIII, 2 до књиге X, 5), а потом ју је |
| већу и залевала га.{S} Скоро свако доба године имало је своје цвеће, и кућа Замфирова мирисала |
| ада узео и једног шегрта, који већ пола године дана — од последње славе Мачине — како иде без к |
| већи и сам цигару.</p> <p>— Тхе, спрама године! — вели Манча, распремајући испред себе онако у |
| дна чорбаџиска ћерчица, која је пре две године свршила школу, како је, на листу од Писанке бр. |
| ного сам, рече, кабает!{S} Ете веће две године и повише!...{S} Ама се вукујем и теглим с њег’ к |
| је сталан и врло вешт викач од ово две године — тако вешт, као да му је још дед био викач.{S} |
| г тога и говориле: „Тој ли је за његове године?!{S} Деда се вика, — а погле шта праји!{S} Бела |
| еко калдрме, па све до осамнаесте своје године, кад му је отац плаћао четрдесет гроша за потков |
| S} Ласно ли је мен’, да ја, у овеј моје године, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци |
| и кућа Замфирова мирисала је преко целе године.{S} Пред кућом су још и два стара, граната и лис |
| ложаја.{S} А вукао је шамаре преко целе године.{S} Сем првога дана Божића и Ускрса, Славе и Тод |
| таде!{S} Татко ти Ђорђија беше у Котине године кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашто да ти пропад |
| отимао и споменуо да сада нису пређашње године, да је „оскудација”, да су им силне непокупљене |
| ако се сваки дан тужио како „нема старе године и стари пазар”), па се диже у чаршију међу тргов |
| !{S} Неје даскалица, та да си седи у те године.</p> <p>— Што је па тебе-ти за њума? — одбија до |
| {S} Ту га је водила до његове дванаесте године, а престала је да га води тек кад све жене скочи |
| да си седи неженат, та да си губи век и године?!{S} Дервиш ли је, калугер ли је та да си самоту |
| м, онако исто као што су пре три-четири године као деца долазиле, само што Зону сада прати изме |
| S} Било му је тако двадесет две или три године.{S} Врло је рано отпочео радњу на своју руку.{S} |
| га узне за ортака, — ама још неје у теј године!... <pb n="51" /> А својега сина напудија!...{S} |
| да зборимо за тој.{S} Кад стигне у теј године, демек да је за давање и удавање, — ласно за тој |
| те си, — вели јој тихо Таска, ако у теј године нећеш, а ти када ћеш?!</p> <p>— <hi>Било је!</hi |
| е: „да неје било!” Било је, — ама у сто године једанпут ако искочи брука и резилак — ама ово са |
| ветка и кад је Зона у шеснаестој својој години, Зона је друкчија: није више оно џигљасто чупе ш |
| дио га је више и отац.{S} У осамнаестој години купио му је џепни сахат и златан ланац.{S} Тога |
| се куће у срећно време већ у петнаестој години удавале!{S} Или је кришом погледају, мере је очи |
| (а пушио је ретко: дваред или триред у години сетио би се да запали цигару, и то обично онда к |
| ми ти па саг тол’ко збориш, како да до годину неће па да искоче нови девојчики, и јоште може п |
| {S} А саг?...{S} Пантим у оној време, у годину једанпут ели двапут ако си искочим поради, ете, |
| Шта је савета и карања прогутала за ту годину — то само она зна!{S} Отац Замфир је с њом врло |
| едре и румене образе, или је потапка по гојним плећима, од којих чисто хоће да прсне оно мало ј |
| и пробуди...</p> <pb n="123" /> <p>Беше гола вода...{S} Седе на миндерлук, ухвати се за чело и, |
| атанац на врата — ем кол’ки катанац!{S} Голем како катанац на магазу!{S} А кључ си тури у џеп, |
| гне обрве и прст увис и вели значајно — голем капетал!” И кад се која уда, он ни онда не прекид |
| катанци на сандаци, кад има — ем какав голем! — на врата?!...{S} Та си узмем оној сикирче, па |
| — наставља одушевљено Јордан — кад буде голем, с чаршију — ем београдску — да дрма; убаво да за |
| ол’ко си бе ослабела оди зорт и резилак голем...</p> <p>— Па <hi>која</hi> си збори тој?...</p> |
| то је дућан, па направија оди два један голем...{S} Има си занајат, златне руке: при владику ис |
| збориш? — викну ужаснути Мане. — Какав „голем нишан”?...</p> <p>— Што, зар ћеш сал да гу гледаш |
| Васка ни се удава... {S}Бија гу веће и „голем нишан”...</p> <pb n="112" /> <p>За Васку неје реч |
| /p> <p>— Како аа малко?</p> <p>— Па до „голем нишан”, а после кој да збори... и што има да збор |
| и покаже два прста ширине. — Неје, ете, голема ствар, ама, и ту дигне обрве и прст увис и вели |
| Вика те стринка Јевда; искочила, рекни, голема работа!{S} Ама брго, рекни, да дођеш!...”</p> <m |
| рате, кој је старији, кој млађи; кој је големаш, а кој си је па фукара!...{S} Млађи одаваше чес |
| >— Позва’ те, бата-Таско, имам си, ете, голему муку да ти рекнем...{S} Оно моје брљиво дете...{ |
| пази и ону велику иза леђа.</p> <p>— За голему, двокрилну, шест стотина, а за малу, за сваку по |
| орбаџи-Петракија.{S} Море, има си човек голему муку сас онога његовога Митку.{S} Причаше ми чов |
| ти искаш, — ласно за све!{S} Ја си имам голему роднину...{S} Ћу те одведем у кућу роднинску; се |
| пну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голему керку има Бела?! {S}Знав’ам Белу Стојанчину...{S |
| аве Мачине — како иде без капе, чупав и гологлав, јер још никако не може да се сети где је изгу |
| полако и достојанствено, бирајући, као голуб, где ће да стане.{S} Ход му је био као ход човека |
| и из куће, спушта се достојанствено као голубица низ високе камене степенице доле у авлију.{S} |
| у и неговали цвеће.{S} У кући је било и голубова и гугутки у корпама, повешаним испод крова.{S} |
| </p> <p>Зора је већ забелела, гугутке и голубови гукали испод стрехе, кандило догоревало, а он |
| ало које вече да им не прође поред куће гомила калфица, трговчића или писара из дивизије и из р |
| че, најчудноватије, и једна се на другу гомилала, једна другу потискивала.{S} А причати све то |
| амало; заклонише их и захватише међу се гомиле веселе омладине...{S} Похватале се девојке испод |
| пим редом пролазе главним сокаком; и из гомиле се мало-мало одваја један по један у побочне сок |
| што, и каква је то мука — то нико у тој гомили не знаде да каже...</p> </div> <pb n="140" /> <d |
| м ногом неке старе минђуше и баца их на гомилицу преда се.{S} Обојица се задубила у посао, па р |
| о се с њом збива, али је и она пошла за гомилом, за старијима њенога пола.{S} И она је највише |
| одасвуд доноси силне паре и меће их на гомилу.{S} Ујутру оде, а увече дође.{S} Нема више оне р |
| ео не хтео, мора да се жени, јер га све гони — и комшилук и чаршија и кућа и родбина.{S} Родбин |
| есну гу саг кеф; сал туј песну поје ели гони мене та гу ја појем...</p> <p>— Е, зашто да клне м |
| о с полезним, шетњу са студијом.{S} Њих гони амо чисто филолошко и фолклористичко интересовање, |
| стати.</p> <p>Тако и ураде.{S} Дође зет Гопе по Зону и одведе је.{S} Али је несрећа била то што |
| змишљаше Мане, била би она таква, и још гора, и на јави.{S} Зато је тога целога дана у недељу б |
| шта каже још?” — „Каже да јој изгледаш горд, и вели:{S} Шта чекаш?{S} Ваљда се још није та сре |
| је сва сребром опточена, а три кандила горе пред оком највећом иконом из Јерусалима што ју је |
| тслужило војску, да ће га можда послати горе у Грац, на више трговачке науке (на што се тетка У |
| ствар још једнако стоји да не може бити горе.{S} Мање се, истина, говори, али кад се већ говори |
| развика се на њу тако, да се ова уплаши горе него што се икада уплашила од оних који је плаћају |
| стигла, па је било као и у П*.{S} И још горе од онога.{S} Тамо су је тек калфе почеле певати, и |
| во, а ово је за њу било нешто скоро још горе!{S} Знала је она поноситост те старе чорбаџиске ку |
| собе.{S} Била је субота.{S} Кандило је горело пред иконом Богородице, коју је Мане сву окитио |
| ="146" /> је, зборе си, ноћила; сву ноћ гореше свеће у кућу, — тој казују... -</p> <p>— За Доку |
| данас неје, ће бидне јутре.{S} И јоште гори резилак ће дочекате!{S} Саг се берем збори да је < |
| даји по једно скупоцено сребрно кандило гори уочи недеље и празника пред иконом из Русије, која |
| на калфи, а он се жури кући, као да му гори. <pb n="64" /> Мало после излети из куће у другим, |
| мајчица, — ели ће ми то на пролет бидне Горица и зелена травица!” речи те никако јој не избијах |
| и с њима...{S} А мени отпадали нокти на Горици; то јест, није баш мени — али исто ко да је и ме |
| у кућу — на пролет ће ми дође там’ под Горицу!...”</p> <p>— Ама! — викну радосно Мане, и у оно |
| ј си не знаје ники — знаје Бог и црна у Горицу земја, што ти татка покрива.{S} По саг да ме не |
| -Замфир, куде је тај смрт, да ме узме у Горицу, да се не мучим... пшешко живење моје?!...” Тужи |
| о једна.{S} Обузе је и притиште тешко и горко кајање.{S} Растужило је ово тихо јесење време...{ |
| у; заболеле га слепе очи, а у устима му горко и суво. {S}Једва је чекао да престану Цигани.{S} |
| ради наш резилак и срамоту!...</p> <p>— Господ ги судија, — куне Ташана. — Е што ги је, мило да |
| с ники зар...</p> <p>— Леле, да не дава Господ никому такав срам и резилак!... — узвикну Јевда, |
| Истин’ рекоше који казаше: „Да не дава Господ на дете што му мајка помисли!” Ете и с мен’ и Ма |
| ће се збори и јоште полоше!{S} Ће да да Господ”, рече, „па <pb n="147" /> ће си <hi>она сама</h |
| узни и цело тесте...</p> <p>— Да не да Господ... ја си једну сал искам...</p> <p>— Па пуно ги |
| заједљиво Зона.</p> <p>— Па, ако дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’...</p> <p>— Код |
| очила реч и сокак-лафови тија, убија гу Господ!</p> <p>— Срето’ се ја и с њума, — вели Таска, — |
| еста и викне: „Фајерунт!{S} Даме назад, господа напред!...” Тако је пан-Франћишек почео с конце |
| Таче, ћути си, па рекни: {S}Исполај на Господа кад си доживемо и тој!{S} Кој знаје, рече, што |
| азије и управник препарандије, а сва та господа, — као што је свакоме познато, — не морају, па |
| е због трошка, почне <pb n="162" /> као господа — да ви’ш како онда нађу израз и погоде право и |
| ље, узми ово на прилику: живе невенчано господа, и нико неће да каже и назове то правим његовим |
| кад је о сиротињи реч.{S} А кад се <hi>господа</hi> потуку с амбрелима, да све пршти — а они с |
| сада се још пева песма:</p> <quote> <l>Господар ми седи на сандалија,</l> <l>Господар ми пије |
| l>Господар ми седи на сандалија,</l> <l>Господар ми пије љута раћија;</l> <l>Господар ми збори, |
| сподар ми збори, Цвета га двори,</l> <l>Господар се смије, Цвета се вије!</l> </quote> <p>Чорба |
| <l>Господар ми пије љута раћија;</l> <l>Господар ми збори, Цвета га двори,</l> <l>Господар се с |
| Замфировим.{S} Знао је он добро старога господара; знао је да је у кући свемоћан, да што он каж |
| еј-пиле, не пој рано,</l> <l>Не буди ми господара,</l> <l>Сама ћу га пробудити!...</l> </quote> |
| отишла, стари Замфир плане, силно плане господарским гневом на своју мезимицу Зону, као никад д |
| о су се крстиле и викале: — О, Боже, о, Господи!{S} Лелее!{S} Што се напраји џумбус и резил’к!< |
| ом и говорио: „О, Бог да чува!...{S} О, Господи Боже!”</p> </div> <pb n="103" /> <div type="cha |
| , на татли баклаву.</l> </quote> <p>— О Господи! - крсте се тетка Уранија и тетка Калиопа од чу |
| е, па се само прекрсти од чуда и рече: „Господи Боже, и овој чудо у свет да видим!” Погледа опе |
| } Имамо си ми <hi>овден</hi>, викам ја, господин начелниче, кујунџију, ама антику-кујунџију!{S} |
| ма куће, дућане, чифлуке и винограде, а господин начелник, јопета, није с раскида за какав доба |
| i>сас џандари</hi> врнусте?{S} Што рече господин начелник?” и све таква нека, луђе од луђега, п |
| ова, па ја ће си туј причекнем, а суд и господин приседник ми неће побегне...{S} Пошеја сам у с |
| огло ни бити, кад стари богати Замфир и господин начелник живе лепо.</p> <p>А то је најлепше об |
| .</p> <p>А то је најлепше објаснио неки господин Милисав Јекономија, који се потписивао „овдешњ |
| веће на мушљику. „Прати гу, — збори ми господин начелник, — по Мамут-агу (он си иде саг у Турс |
| росто не дају да живимо! — тужио се тај господин адвокату. — Они живе — будите Бог с нама!{S} Н |
| ике — да није никакво чудо што се и сам господин Ратомир, директор и главни уредник листа <hi>„ |
| ебњом очекивала Ташана кад се вратио од господина начелника, и кришом га посматрала неће ли про |
| са чифлука, и виделе га како је отишао господину начелнику. „Доцне си се сетија, хаџијо!{S} Бе |
| ати и написати да је васпитано у страху Господњем и да је ишло стазом добродетељи — која, као ш |
| рисели су за богату софру, за оне многе господске ђаконије на оној великој синији, и као давно |
| ће полако и достојанствено чиновнички и господски свет.</p> <p>Пролазе мамурни практиканти и по |
| ?</p> <p>Једном речи, владао се потпуно господски, и било му у конацима све асли пашински. {S}Г |
| ранцуски, немачки, грчки зна.{S} Иде по господским кућама, курдисује клавире, свира из неке вел |
| ир у пашином конаку и паша у Замфировој господској кући!{S} И не један паша — него неколико њих |
| неке велике књиге и печали паре, и учи господску децу да говоре француски и одасвуд доноси сил |
| био чорбаџи-Замфир; такве силе и таквог господства нема више!{S} Пред пашу је у турско време из |
| е, јер је већ давно прошла многа сила и господство; прошао и окружни начелник и претседник суда |
| амо кад хоће и кад потруди своје чудо и господство.{S} А за ситније ствари утолико му је лакше |
| на нос, па да сам потруди своје чудо и господство и да и сам тражи лека томе злу и <pb n="172" |
| баци <pb n="17" /> око, свуда види само господство.{S} А тек унутра, у кући, у претсобљу, шта с |
| постепено, онако, што рекли, по чину и господству.{S} Најраније се кренуше на рад баштованџије |
| пудара Провира, да буде тога дана његов гост.{S} Присели су за богату софру, за оне многе госпо |
| у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином конаку. <pb n="11" /> Паша се врло често |
| рећан што му се дала прилика да забавља госте и што га сви пријатно гледају; јер све је то поју |
| ашину и црвоточину са плафона на веселе госте...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чује с |
| оље бити ако пошљу на месец дана Зону у госте којој од сестара.{S} А имала је три зета у околин |
| пружао уз читаву једну страну простране гостинске собе.{S} Била је субота.{S} Кандило је горело |
| да ја, у овеј моје године, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!... |
| о је бесан.{S} Турио је каму за појас и готов био на свашта, али никако није могао да дозна ко |
| оју читалачку публику.{S} Имао је већ и готов наслов који је гласио: <hi>„Родитељи, пазите на с |
| је стару своју веселу ћуд и још је увек готов на сваку, па и најдрскију лудорију и будалаштину. |
| Ђорђије, оца Манина, да је и онај увек готов био на такве ствари, — а Мане је исти отац...</p> |
| ратиш?! — Кад викаш да је за черек сата готова, па ја ће си туј причекнем, а суд и господин при |
| ће пратим за њума — додаде, — кад буде готова...</p> <p>Мане разгледа муштиклу.{S} Каже му да |
| мајке да ноћи?{S} А њој очи пуне суза и готова је да заплаче.{S} Крај ње стоји мали сестрић њен |
| , јер Дока је на такве ствари била увек готова као, што рекли, бос у бару.{S} Доки се дивно доп |
| еш за њума?!... — замуцкује Зона, а већ готова да се заплаче од муке.</p> <p>— Ех, детенце!...{ |
| е то видели што се сад прича.{S} Од куд готове приповетке, кад ни трунке истине нема!? {S}То им |
| е кроз сокаци и по друге ма’але?!...” И готови су већ да потраже тенџеру, и измећарка Васка већ |
| џиске куће, да се не би осећао задах од готовљених јела. {S}У тој кујни се и чељад и укућани пр |
| била је размажена, пуста, немилосрдна, готово рећи демонска.{S} Ко је није знао и ко се није з |
| анета, пиште зурле, звецкају чампаре, а гоч потреса темеље старога хана и сасипа прашину и црво |
| атварају дућане и мајстори и трговци, и грабе кућама.{S} Жељни домаћег круга, оне домаће и тиши |
| ута дафинова цвета и шакама га још више граби и притерује своме носу. {S}Мирис га тај заноси и |
| малаксале му; он пада и опет се диже и граби напред, а за њим се једнако ори оно страховито: „ |
| ање?</p> <p>— Зна си цела ма’ала, и сав град, — та ја да не знајем! — одговара Дока. — Мори, зн |
| де, збори си, поубава прилика?{S} У сав град има ли помомак од њег’?!{S} Има си дућан, ем как’в |
| оће да те заб’рави и сокак, и махале, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир има |
| керка!{S} Један си је чорбаџи-Замфир у град; море, до Солун и Филибе нема га јоште по-такав!{S |
| стало објективно и опште мишљење целога града...</p> <p>— Море, знао сам ја то, — говорио је Ми |
| осети некако више сам, свој; далеко од града и вреве и тишме градске, и он ужива у оној пријат |
| слушају новости из комшилука, махале и града; ту претресају све, и обично и редовно никога не |
| свакој штикли био је, још кад се ципела градила, вешто намештен по један прапорац.{S} Па кад Ма |
| е премењуваш, леле, Зоне,</l> <l>У нова градина.</l> <l>Ој, хој-хој, леле, Зо...</l> </quote> < |
| l>Где се премењуваш, леле Зоне, у твоја градина;</l> <l>Где се премењуваш, Зоне, у свилена риза |
| , свој; далеко од града и вреве и тишме градске, и он ужива у оној пријатној тишини кућевној. — |
| {S}Пуцала би му сутрадан брука по целом граду.{S} Не, не, — тешио се Мане, — није нико био, сам |
| бро позната била.{S} Певала се по целом граду, и да је калфа Коте мало-мало мућнуо главом, сети |
| ч!{S} Написа тако, да је све брујало по граду.{S} Читали су и пријатељи и непријатељи Манини; о |
| ових није ни слутило шта се све тамо по граду прича — кружиле су по чаршији и по многим махалам |
| рију сестру Костадинку, прву лепотицу у граду, која је била пристигла на удају.{S} Питао би је: |
| раклија у свој махали, ако не и у свему граду, — а главати и чупави шегрт Поте, и он шмрче и ра |
| и над имањем и чашћу уморних и заспалих грађана...{S} Почеше се разилазити и с „нишаљке” и с иг |
| . „Ваљда су га, на јемство више виђених грађана, пустили да се из слободе брани?” мислили су и |
| ролажаше улицом, јер већ беше време кад грађани спуштају по кућама чивију на порту, и сви укућа |
| лободе брани?” мислили су и разговарали грађани.{S} Али, <pb n="139" /> кад су га мало боље пос |
| суд, та да не смем, па иска и треба два грађанина да су у присуство! {S}Ба!{S} Не чекам си ја!” |
| рснијим нагађањима.</p> <p>Интересовање грађанства било је толико јако, догађај сам по себи так |
| стога тога Милисава говорио је већи део грађанства, и то је остало, и такорећи стереотиписало с |
| p> <p>Зато није чудо што је цела кафана гракнула кад се појавио на вратима.{S} Сви отурују од с |
| неси <hi>ти</hi> Манча!</p> <p>— Их, — гракнуше неке, — што је брљиво!{S} Неје те ни срам!{S} |
| аније затварају дућане.{S} Иако су мало грамзиви за парама, али они воле и рахатлук, и време им |
| дине.{S} Пред кућом су још и два стара, граната и лисната шам-дуда, неколико дуња и два дафинов |
| е!{S} Тражи си криво дрво сас две криве гране, па једну за теб’ а другу за мен’, црну тетку, да |
| арем украде си и претури ги овам преко границу...{S} Познава се са све ме’анџике, амамџике и с |
| , попио кафу, коју би сам тамо на сухом грању пекао, наслушао би се песме птичица и надисао све |
| љанку, племениту Корнелију, мајку браће Граха, да је децу своју сматрала за најлепши и најскупо |
| на.{S} И он си има сина...{S} Свршија у Грац трговачку чкољу.{S} Седимо си и чекамо да не послу |
| о војску, да ће га можда послати горе у Грац, на више трговачке науке (на што се тетка Уранија |
| ставише Мана, који, сав обливен по челу грашкама зноја, једнако гледаше за њом. {S}И кад уђоше |
| та, како магаре кад си неће самарицу на грбину...{S} Е, какво је тој саг заступило, <pb n="44" |
| еженет?{S} Мори, за тој ласно. „Имаш си грбину, самарице доста”; та и за Ману и женење његово л |
| без њину Зону!...{S} Мори, „док си имаш грбину, ће нађеш ласно и самарицу”!{S} Ласно ће нађеш, |
| обгрлило јој колена, плаче, бацака се, грди Манулаћа, бије Сотираћа девера ногом и дере се — в |
| у свет, ете, те јагуриде чорбаџиске! — грди Митанче, који је од искључења из наследства <pb n= |
| још када им он, онако задуван, стане да грди „Титинку” и „Пиргу” што арче њихов мал по комшилук |
| нствено; застане увек мало на вратима и грди млађе, каже како се данас не може на млађе ослонит |
| амберију, одатле наређује и саветује и грди, али и кад се наљути и грди кога од млађих — ипак |
| саветује и грди, али и кад се наљути и грди кога од млађих — ипак је тих дана добре воље.</p> |
| о окрене разговор, па је саветује и као грди помало и вели: „Ће се удаш.{S} Домаћица ће станеш, |
| на њега није било краја. „Несрећа дрта! грдиле су га ма’алске жене, „што си дом не седи, веће с |
| тану за часак на авлиским вратима, ваде грдне чешљине и брзо чешљајући у ред дотерују браду, а |
| лолози и математичари, — ови последњи с грдним фасциклама поправљених ђачких задатака под мишко |
| било.{S} Од Васке је дознао да је Зона грдно много пропатила због тога од свију, а највише од |
| венчање, прошао ручак и сад после подне грдно весеље у кући чорбаџи-Замфировој.{S} Све се слегл |
| заборавила се, тако се заборавила да је грдну лекцију извукла од својих стрина и тетака, и није |
| о се оно око његове куће, — и критици и грдњама <pb n="141" /> на њега није било краја. „Несрећ |
| и после краће амалске и аласке свађе и грдње, и потукли и узнемирили читав овај крај, као да с |
| } Ове целе недеље као роб трпе псовке и грдње, али све то радо сносе при самој помисли на недељ |
| никад дотле у животу.{S} Онај пљусак од грдњи што је Дока сручила на њега тако га је раздремао |
| ад уђоше две сељанчице у дућан, да купе гривну — једна старија, а друга млађа.</p> <p>— Шта иск |
| раније и стари.{S} Чим девојче почне да гризе доњу усну и терзија јој почне да мери и шије фуст |
| одаде да није ни чудо, кад јој је татко Грк из Филибе; затим му спомену Тимку Јордана Калтагџиј |
| еба, тихо вече се спушта на земљу, а из грла срећна и весела млада света разлеже се кроз тихо п |
| му и треба више?{S} Млад је, здрав је, грлат је; има јасан глас, добро мућка нумере у кеси, им |
| ..{S} Све весело, па игра, пева, пије и грли се, само он тужан повукао се неопажено у један ћош |
| ела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, рече, како мерџан-атеш!... |
| ојче”, како је послушна и како има лепо грло, кад запева „Запевало булбул-пиле, мисли зора је!” |
| лио мртвачки зној.{S} Стегло га нешто у грлу, дави га, притискује му груди...{S} Око њега се св |
| ћи уста...</p> <p>А Ману стегло нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у устима му горко и суво |
| а сам у мој век, чу ли, куче ниједно, — грми стари Замфир, — и јоште ме нико ни у турцко ни саг |
| љут као рис.{S} Чуо је све.{S} Како је грмио по кући, како се све разбегло <pb n="155" /> од п |
| ка кућа...</p> <p>— Овој да запантиш! — грмну хаџи-Замфир одлучно Зони. — Сал јоште једанпут да |
| каже то, а заклела се и у очи Гмитраћа, грнчара, вереника свога!...</p> <p>Засвира се „Јелка та |
| ој ти беше човек?...</p> <p>— За Гмитра грнчара...{S} Имамо си туј лојзенце, па искамо прекојут |
| туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена Кривокапска <pb n="38" /> и Ленче оно К |
| вршњакиње:{S} Тимка Калтагџиска и Дика Грнчарска, Ленче Кубеџиско и Генче Кривокапско, Зоне Ст |
| како лепо тка и води сав домазлук; Дику Грнчарску наговести му и рече за њу врло много лепих ст |
| уше још неколико њих.{S} Споменуше Дику Грнчарску, Ленче Кубеџиско, Доне Чешменџиско и Зоне Ста |
| ем, нане, убаво да ме са’раниш...{S} На гроб да ми туриш шебој и замбак и трандафил и дафину да |
| ратно, где се пољак, што је чувао близу гробља, оженио неком трговачком удовицом и ушао у пуну |
| а је песма:</p> <quote> <l>Игра оро код гробљиште,</l> <l>И у оро Катаринке,</l> <l>А до њума м |
| а она зајаука, ама онако женски, као на гробљу.</p> <pb n="144" /> <p>— Црна Ташанооо, — закука |
| колико њива, и један већи виноград ради грожђа и вина, и други, много мањи, ради теферича, јер |
| шаренила на пијаци, где сељанке продају грожђе и брескве.{S} Успут се задржавао мало крај група |
| гу керка? — рече зачуђено, и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голем |
| <p>Кад је дошао кући, био је Мане као у грозници.{S} У грудима му беснела бура, а у глави ројил |
| о си туј лојзенце, па искамо прекојутре гројзе-брање да прајимо...{S} Ете ми га туј и човек ми. |
| вароши говорило, и како је та вест као гром поразила домаћицу Ташану.</hi> </p> <p>Стари Замфи |
| — загрме Замфир на мезимицу своју тако громогласно, да из комшилука радознале женске полетеше |
| ве ново и изненадно било.{S} Био је као громом поражен чувши све до ситница како је ствар текла |
| рговачке науке (на што се тетка Уранија грохотом насмејала и рекла: „Лелее, старо магаре, та му |
| у школу, застала Зона и куповала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ симит, у који би мета |
| седам гроша.{S} Манулаћ попије пиво за грош, при повратку купи јагњећу кожу за шест гроша и од |
| разбираш; не знаваш што је повише: два гроша ели миланче!?{S} Ех, аџамија што је — па лудо!... |
| д мен’?...{S} Амет!{S} Деде сеци за два гроша од кетену алвицу...</p> <p>А Зона се креће љута, |
| је прода за девет, — и тако донесе два гроша више него што је понео!...</p> <milestone unit="s |
| антарџиски санким чиновник — сас двеста гроша мисечно!!... {S}А фрајла Кермина поседе си малко; |
| еловац” на стрелиште, дао му отац седам гроша.{S} Манулаћ попије пиво за грош, при повратку куп |
| године, кад му је отац плаћао четрдесет гроша за потковане ексерима и потковицама кондуре. {S}С |
| при повратку купи јагњећу кожу за шест гроша и одмах успут је прода за девет, — и тако донесе |
| овог, откад се почео у патицама од шест гроша батргати уз мајку преко калдрме, па све до осамна |
| скадију.{S} Ту поседају на оне сељачке, грубо одељане и склепане троножне столичице, налик на п |
| м, ем сас какав алал!...</p> <p>— Ех, — грува се у прса Мане, — сал тој да си дочекам да ги пук |
| егове уске чакшире маслинове боје, а на груди танку жуту свилену памуклију, преко ње јелек и гу |
| у од жуте бурунџук-свиле, а кошуља беле груди. {S}Доле свилена сукња и шалваре од јума-басме.{S |
| не њојне пусте косе, па оне беле цврсте груди, како два филџана, па оно њојно девојачко срамува |
| имице и нетренимице.{S} Притиснуо руком груди, јер му срце силно лупа, па се повлачи још дубље, |
| е, које беше пребацила и укрстила преко груди, покривених танком провидном кошуљом од бурунџук- |
| {S}Пустила дугу косу низ плећа и преко груди, а низ дугу косу пушта се тел, блешти и трепери т |
| можда, и по новинама. „Ах”, тресну се у груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у н |
| га нешто у грлу, дави га, притискује му груди...{S} Око њега се све врти, а земља чисто тоне по |
| ховито му тутње у ушима и разлежу се по грудима његовим, и он се склања и бежи испред потсмешљи |
| кући, био је Мане као у грозници.{S} У грудима му беснела бура, а у глави ројиле се силне мисл |
| игром заглуши буру која му је беснела у грудима — све му то није помогло!{S} Зато је и дошао ку |
| > у своју шаку, а срце јој силно бије у грудима и страх је неки ухвати од Мана, али га ипак гле |
| лије, само је погледају, махну главом и груну се у прса и уздахну, па шију даље.{S} И сам Манас |
| к силно затрепће очима, а сузе му силно грунуше.{S} Силно се приљубило Зони, обгрлило јој колен |
| рескве.{S} Успут се задржавао мало крај група сељанчица, заустављао их и питао их како су задов |
| твицом о куку и бригом за вратом, иду у групама, али не џавељају и не галаме, него иду тихо и ћ |
| је како играју, како је Калина снажно и грчевито ухватила руком његову руку, па од времена на в |
| не кучке, тетке и стрине, а највеће она грчка несрећа, Таска, тетка њојна, и како гу фатија кар |
| ка, у песну турена? — Збори си, несрећо грчка! — развика се Дока, па заврши: — А ти, Ташано, по |
| све то?!{S} Говори француски, немачки, грчки зна.{S} Иде по господским кућама, курдисује клави |
| табакере од сребра и срме; има и старих грчких, римских и српских новаца — бави се нумизматиком |
| џакаше на њ на сва три језика, српском, грчком и циганском, г. Ратомир је, такорећи, пре излете |
| окадила одају, и клекла пред икону и на грчком језику бацила анатему на све, а највише на Мана, |
| е оди владику Мелентија, онога што га у грчку буну обеси пшешка вера туј на нишавску ћуприју... |
| ти казујем!</p> <p>— Вика: <hi>ти</hi> гу све то напраји; ти си заврзаја, ти саг па и одврзуј! |
| </hi>!...” А за тој па да ми је!” реко’ гу ја, та си узе једно сикирче. „Зар ће сам трговачки с |
| ко Зона.</p> <p>— Болна?</p> <p>— Глава гу боли, — вели Ташана. — Има си заушке, та никаква се |
| надала.{S} Једна је запитала: „Код кога гу нађосте; код Манулаћа, ели код Манчу?”; друга: „Кад |
| и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега Халила!...” И истин’ збореше ж |
| ви се на даду Костадинку.{S} Ако ли, да гу понесеш малко пешкеш од мен’?...{S} Амет!{S} Деде се |
| Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не познаш! <hi>Никаква</ |
| е, ем повеће и поубаве и поскупе.{S} Да гу изгубим, баталија би и дуван и чурење!...</p> <pb n= |
| е дадосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу дадосте <hi>сас алал</hi>, не би било саг, ете, <hi> |
| нулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја да гу украднем?...{S} Кујунџија сам, ама... „носено злато” |
| n="186" /> — Јоште те је поздравила да гу прошћаваш, зашто је пролет дамно минуло, јесен дошла |
| рско, а скоро ће се врне оданде), па да гу, рече, однесе у Призрен, ели у Пећ; там’ су, рече, м |
| а!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не познаш! <hi>Никаква</hi> се напрајила!{S} Еве, да |
| ...{S} Волешем гу, кад потрчи!{S} Па да гу поздравиш, дете!{S} Рекни: чорбаџи-Замфир... што има |
| ој к’смет!...{S} Што несам бећар, та да гу ели узнем ели отмем од татка гу”, — тол’ко што је ле |
| е мука и невоља?...{S} Ама, саг, саг да гу видиш и чујеш што си твори и збори!...{S} Слушај што |
| аб’равиш ти оној што је било.{S} Саг да гу видиш, бата-Мане, каква стаде: никаква се напраји!.. |
| не кој хоће и кој сме...</p> <p>— Ће да гу узне, ама треба да си има траву стискавац...</p> <p> |
| па саг тој бидне?!{S} Чаршија збори да гу је Манулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја да гу укра |
| нишан”?...</p> <p>— Што, зар ћеш сал да гу гледаш?{S} Да лижеш мед кроз шише?...{S} Тој ли?</p> |
| не да те махсуз нађем и да ти рекнем да гу много мило за теб...{S} Без теб’, рече, живот си нем |
| њума, — вели Таска, — ама не смешем да гу питујем ништо, зашто је луда...{S} Ама она си мене п |
| хаџи-Замфир...{S} Познавам гу, како да гу не познавам!...{S} Беше добра аргатка... работила ми |
| прошење ич не беше разговор.{S} Како да гу просим?!{S} Који су они, а који па ми!{S} Чорбаџиска |
| >Сас стикови збори!!...{S} Лудо, што да гу прајиш?...{S} А ја што да зборим и да се карам с буд |
| и па и ти!...{S} Тету Зону ти искају да гу украдну!...{S} Нећеш више да спијеш код тету — ће гу |
| е у груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у новине!” Остало му је још само да сми |
| е, рече ми, потепаше заради њума.{S} Ја гу, рече, испрати до железничку станицу!...” — Их, мајк |
| ила!...” И истин’ збореше жена!{S} А ја гу теке тагај топрв погледа малко боље Зону.{S} Па кад |
| тој!...{S} Васка ни се удава... {S}Бија гу веће и „голем нишан”...</p> <pb n="112" /> <p>За Вас |
| искочила реч и сокак-лафови тија, убија гу Господ!</p> <p>— Срето’ се ја и с њума, — вели Таска |
| батисаја и огањ у њу фрљија и запалија гу, него што си скудија девојку...</p> <p>Мане ућута и |
| идне, е нек’ си остане резил... па нека гу таг узне кој хоће и кој сме...</p> <p>— Ће да гу узн |
| а Дока зар је пуштила тај реч!{S} Пипка гу изела, треска гу фатила, па гу не пуштила оди Митров |
| тила тај реч!{S} Пипка гу изела, треска гу фатила, па гу не пуштила оди Митров па све до Ђурђов |
| , та да гу ели узнем ели отмем од татка гу”, — тол’ко што је лепотиња!...</p> <p>— ’Ајде ћути с |
| ко стара — јоште не видо’...{S} Фрузина гу, ете, име...</p> <p>— Мори, зар она си је једна?! — |
| S} Пипка гу изела, треска гу фатила, па гу не пуштила оди Митров па све до Ђурђовдан, ете!.., П |
| та иста мушљика!{S} Три-четири дима, па гу фрљи’!...</p> <p>Мани мило што му чорбаџи-Замфир нав |
| еф; сал туј песну поје ели гони мене та гу ја појем...</p> <p>— Е, зашто да клне мајку, кад неј |
| како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, рече, како мерџан-атеш!...{S} Ех, рече, пуста, рече |
| и промине, те сал гледа на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резилак и ср |
| и, па брго кроз чаршију како кучка, кад гу полију с воду...{S} Ама <hi>она</hi> си неће да ћути |
| збори?{S} Збори ли?</p> <p>— Збори, кад гу питују...</p> <p>— Ћути си?...</p> <p>— Па ћути!</p> |
| , Персо!... <hi>Оскудација!...</hi> Кад гу научило, бре?! — чуди се једнако Јордан речи коју је |
| опрв погледа малко боље Зону.{S} Па кад гу видо’ ону, њојну т’нку снагу, па оне њојне пусте кос |
| Манулаћа, ели код Манчу?”; друга: „Кад гу врнусте дом?”; трећа: „У лојзе ли гу уфатисте?” а че |
| оме је реч, — ништо саг батисала: спаде гу прстен, и срма се покидала, па и не прилега веће на |
| си зборимо за друго ништо, а ова, погле гу, куд га искарује!...</p> <pb n="92" /> <p>— Мори, зн |
| деца, ете, бегендисују?</p> <p>— Погле гу, што си збори жена брљива! — вели Ташана Таски. — Ко |
| а мушљику имам си... знаш од које време гу имам?!{S} Море, и не пантим веће!...{S} Од татка ми |
| нема, — свирка сака!”</p> <p>— Е, дајте гу, подајте гу за неприлику, за Манулаћа тога, — плану |
| ка сака!”</p> <p>— Е, дајте гу, подајте гу за неприлику, за Манулаћа тога, — плану Дока. — Ама |
| .{S} Нећеш више да спијеш код тету — ће гу украдну.{S} А ти си ћутиш ту, а имаш си такво убаво |
| <p>— Ете, оно ваше Зоне?</p> <p>— Па ће гу удавамо.</p> <p>— Па што чекате веће?!{S} Неје даска |
| видиш, колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар верујеш. „Однеси му и овој, — рече ми Зоне, — и |
| на, како ће у свет да искочи, — девојче гу станула <hi>побегуља</hi>!...</p> </div> <pb n="136" |
| .{S} Ете, тој ти се поздравила!{S} Води гу, рече, — у <hi>Шам</hi>ће иде с теб’!</p> <p>— Ама, |
| он не буде екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си баталим и дуван, зашто цигара-пушење без ов |
| ад гу врнусте дом?”; трећа: „У лојзе ли гу уфатисте?” а четврта баш загрди питањем: „Ели гу <hi |
| пило, како саг ова ороспија...{S} Ти ли гу каза и прати гу овам при нас, у дом ми?!{S} Убаво ми |
| те?” а четврта баш загрди питањем: „Ели гу <hi>сас џандари</hi> врнусте?{S} Што рече господин н |
| } Ја искашем моја да си бидне, а они ми гу не давају, та кад не може тој да бидне, е нек’ си ос |
| неје било, а оно дођи к ноћи и украдни гу... ће те чека, па, вика, ако се зове „побегуља” — бе |
| рго по њума, викни гу да се врне, рекни гу на један реч. — Али, на несрећу, Дена није била ту.{ |
| , — па се поздрави на мајку...{S} Рекни гу: поздравија ти се хаџи-Замфир...{S} Познавам гу, как |
| а Васка и потрча за њим.</p> <p>— Рекни гу:{S} Поздравија ви се Мане да га чекате, рекни, у прв |
| е вика... до онуја, ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зоне Замфирско!...</p> <p>— Туј сам!{S} |
| о, — викну Јевда, — брго по њума, викни гу да се врне, рекни гу на један реч. — Али, на несрећу |
| питујеш?</p> <p>— Па куде је?{S} Викни гу!{S} Окни гу при нас. — Зоне, мори!{S} Ела ’вам-ке, п |
| > <p>— Па куде је?{S} Викни гу!{S} Окни гу при нас. — Зоне, мори!{S} Ела ’вам-ке, при тету ти! |
| собито задовољство.</p> <p>— Од кога си гу, збори бре, научија?! — опет га пита калфа Коте, али |
| на нос и заврте главом Коте. — Куде си гу видеја?{S} Збори, келчо ниједан.</p> <p>— Несам гу в |
| аа... — наставља калфа Коте, — ти ли си гу видеја кад си она, демек, пресвукује кошуљу, и чичек |
| } Не ли Бела Стојанчина?{S} Па ти ли си гу керка? — рече зачуђено, и маши се за грозд и пипну з |
| теб’ ти за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — |
| е за Зону песну да појеш?!...{S} Што си гу ти, па да можеш да појеш?!</p> <p>Поте оборио очи, п |
| ама спроти теб’ прилику, — па ја да ти гу украднем и даднем, ем сас какав алал!...</p> <p>— Ех |
| би душу сас другу веру, сас туј, што ти гу кажем, фрајлицу Швабицу Кермину!{S} Тој ли је ред?!. |
| ва ороспија...{S} Ти ли гу каза и прати гу овам при нас, у дом ми?!{S} Убаво ми обеле образ!{S} |
| па и не прилега веће на мушљику. „Прати гу, — збори ми господин начелник, — по Мамут-агу (он си |
| Зоне Аџиско; па бела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, рече, как |
| ми се пада, ама је лудо!...) Не слушај гу што си је там при вас зборила!{S} Никој гу неје прат |
| е.</p> <p>— Зоне, мори!...{S} Не слушај гу, Калино, што збори!{S} Иди си! — упаде Гена у реч и |
| што мисли кад си ћути?</p> <p>— Е, кој гу знаје!...</p> <p>— А може ли да поје?</p> <p>— Па и |
| бидне, — а она си уфати свет...{S} Кој гу знаје куде је саг!...{S} У циркус ники зар...</p> <p |
| што си је там при вас зборила!{S} Никој гу неје пратија сама си, брљива, оде при вас!...</p> <p |
| те, ники што није чорбаџиски син, а њој гу па много мило за њег’... а њојни викају... неје, ете |
| равија ти се хаџи-Замфир...{S} Познавам гу, како да гу не познавам!...{S} Беше добра аргатка... |
| те кћерина лица са мајчиним. — Познавам гу, познавам! — понавља Замфир. — И Топал-Стојанчу, тат |
| S} Збори, келчо ниједан.</p> <p>— Несам гу видеја, бата-Коте, — вели стидљиво, шапатом, шегрт П |
| вредна... ради и све поје...{S} Волешем гу, кад потрчи!{S} Па да гу поздравиш, дете!{S} Рекни: |
| бол — овден си је Стамбол и све! зборим гу па ја.{S} Имамо си ми <hi>овден</hi>, викам ја, госп |
| криво за Манулаћа и за мустаћи? зборим гу па ја.{S} Ако је к’смет, па побоље за Манулаћа него |
| им веће!...{S} Од татка ми остаде, а он гу добија у дамно време оди владику Мелентија, онога шт |
| > <p>— Па... ете... збори: демек, много гу мило за теб’...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ћу гу, викам, однесем до њег’...{S} Ако гу он не буде екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си б |
| оже да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се не чури, кеиф н |
| пита много, веће рече на татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу угра |
| је овој?!{S} И казују јоште и то: како гу на кочије одвезоше у Докине; там <pb n="146" /> је, |
| </p> <p>— ...{S}Та већ недеља дана како гу носим, па све си заб’равим...{S} Та и саг, виде ли к |
| друго сал за тој се збори”.{S} Па како гу је уграбија? питујем ги па ја. — „Па, зборе си, аџиј |
| чка несрећа, Таска, тетка њојна, и како гу фатија кара-севдах...{S} Све ми каза, како поп из књ |
| је си песне поје, и што си шњева и како гу резиле оне кучке, тетке и стрине, а највеће она грчк |
| се напрајила!{S} Еве, да видиш, колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар верујеш. „Однеси му и о |
| <p>— Како ништо?!{S} Теке, истин’, што гу треба да си работи, кад си је чорбаџиска ћерка!...</ |
| ок! — обрецује се Зона.</p> <p>— Е, што гу треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву слатка и |
| пашћено Јевда и хукну: — Тугооо!{S} Што гу пуштисмо?! ’хоће да ни напраји нику муку и резил!{S} |
| ца. — Остави тија речи!...</p> <p>— Што гу не давате оному на којега је, ете, мерак?...</p> <p> |
| ! — пита је Мане. — Рисјанка је, та што гу треба веће?!...</p> <p>— Ех, а ти па бајађим не знај |
| че, побегуља за Манчу онога...{S} Е што гу не дадосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу дадосте |
| л гледа на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резилак и срамоту!...</p> <p |
| , што си чешља косу и клне мајку си што гу роди да је Еврејка...{S} Ете, на туја песну гу саг к |
| риш?</p> <p>— За Манчу нашога!{S} Зашто гу не давате, кад се деца, ете, бегендисују?</p> <p>— П |
| ј беше ово девојченце, Ставријо? — „Зар гу не знаваш, рече ми.{S} Из циркус пеливанка, она лето |
| да је Еврејка...{S} Ете, на туја песну гу саг кеф; сал туј песну поје ели гони мене та гу ја п |
| .</p> <p>— Е, што гу треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!...</p> <p>А Зо |
| вате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје далеко!” Ама ст |
| Манчу?{S} Наше си је дете...{S} Сам ћу гу ако се, кад минем кроз чаршију, сетим — сам ћу гу, в |
| кад минем кроз чаршију, сетим — сам ћу гу, викам, однесем до њег’...{S} Ако гу он не буде еким |
| нашега Манчу, а ви јок!!...</p> <p>— Ја-гу, што си збори! — кара је Парашкева, а спустила мало |
| што иска да пазари?{S} Познаваш ли <hi>гу?</hi></p> <p>— Не познавам <hi>ги</hi>, хаџијо...</p |
| и трговину, па си фати пут сас Цигани у губертл’к...{S} И саг јоште је жив! — Причаше ми неки н |
| д у овај свет. — „Чорбаџија душу дава и губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој па да ни је |
| ки!{S} Што да си седи неженат, та да си губи век и године?!{S} Дервиш ли је, калугер ли је та д |
| ти што радиш саг?...{S} Харчиш такој и губиш си младос’ твој убав...{S} Време промињује...{S} |
| тељи сијасвет, а ти си жмијеш неженет и губиш си младос’ са селски звери... {S}И ја ти се с тат |
| то да те турају у новине?!{S} Што да си губиш младос’ и лепотију по мејане и кафане сас оне рос |
| смеје!...</p> <p>Зора је већ забелела, гугутке и голубови гукали испод стрехе, кандило догорев |
| спод крова.{S} Па кад цвеће замирише, а гугутке загучу — оријенталац се сваки тада радо одаје т |
| и цвеће.{S} У кући је било и голубова и гугутки у корпама, повешаним испод крова.{S} Па кад цве |
| ишта.{S} Али то што је обукао панталоне гугуткине боје и понео скупоцени штап од абоноса давало |
| ним маслинове боје, него у оним чоханим гугуткине боје, али исто тако богато ишараним гајтаном. |
| на чесми, како је у кола бачена и у тој гужви како је троје колима прегажено.{S} Други су, опет |
| је да ти кажем; зашто, рече, може ласно гуја да те изеде”. — „А ја си, рече Петракија, уфати’ т |
| ора је већ забелела, гугутке и голубови гукали испод стрехе, кандило догоревало, а он још седи |
| уту свилену памуклију, преко ње јелек и гуњче, опет маслинове боје, — а све у силном гајтану — |
| осле ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и н |
| о света.{S} Врева велика, смех и кикот, гурање и псовке; пукне шамар или прсне која тестија, за |
| они опет нису баш ради да им дете иде у гурбетлук, него би волели да им је ту на очима, и радиј |
| приметио, иако су се кикотале гласно и гуркале се пролазећи <pb n="79" /> крај њега и задевају |
| виде и знају: ко кога погледа, ко кога гурне, ко се о кога очеше, ко се до кога најрадије хват |
| ју из оног његовог малог дућанчета, као гусак из гушчарника кроз летве, и ословљавао би је речи |
| женски свет, онако исто као и овце или гуске што потрче све за једном, оном првом, онамо куд о |
| тавана до пода притиснуо дим као облак густ.</p> <p>Дигоше се да иду.</p> <p>Пробудише стару А |
| се љут, ћути, срче кафу и пушта димове, густе димове, и гледа кроз прозор устрану.{S} Паши већ |
| иш!</p> <p>Замфир слеже раменима, пушта густе димове, и гледа устрану кроз пенџер.</p> <p>— Кој |
| цила ногу преко ноге, па бећарски пушта густе димове, — Разбирам си, убаво разбирам. {S}Теб’-ти |
| ао би тада чорбаџи-Замфир дигавши своје густе обрве чак под фес. <pb n="56" /> — Ешексене!{S} К |
| мештати испред себе оне алате и пушташе густе димове.{S} После дуже паузе, запитаће Мане:</p> < |
| воју табакеру, направио цигару и пуштао густе димове и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њ |
| тишине, жапци, као по некој команди, у густим редовима поскачу и главачки бућну у воду, — тек |
| или велепоседа, који ће тада неминовно гутати оне мале поседе.{S} Зато, а и стога што је мисли |
| ојега сваки у животу мора макар мало да гуцне), посвети тешком али светом журналистичком позиву |
| г његовог малог дућанчета, као гусак из гушчарника кроз летве, и ословљавао би је речима, као ш |
| ј није избијала из главе слика мадмазељ Д’Ангулем, познате у месту учитељице (са особитом метод |
| ир неки (па дошла иста позната мадмазељ Д’Ангулем, што учи децу француски).{S} Крсти се Ташана, |
| ла оглашена <pb n="165" /> за баксуза), да она покуша да раскрави и ослободи Манулаћеве старије |
| дошеја при мен’ и питаја <hi>мен’</hi>, да ти, демек, наводаџишем за нику трговачку керку?... { |
| ипак: место мача изабра <hi>перо</hi>, да га оно храни и брани — перо, које ни за које новце н |
| у на крштењу даде име <hi>Ратомир</hi>, да буде, то јест, јунак и борац, како му само име казуј |
| p>— Ее, бата-Таско, за тој те и позва’, да те молим, две ти очи, да ми помогнеш. {S}Знајеш како |
| заб’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, курдишеш мушљику... заврши хаџи-Замфир и пр |
| а малко одморим...{S} Ласно ли је мен’, да ја, у овеј моје године, месим ’леб и гот’вим ручак и |
| Петракија — па викам:{S} Може, истин’, да сам човек прос’, па се не разбирам у сагашње време; |
| су пређашње године, да је „оскудација”, да су им силне непокупљене паре по народу растурене и и |
| арају се и играчи — неки иду „нишаљци”, да се љуљају. {S}Разлеже се песма с нишаљке, разговор н |
| и ту метну један кажипрст крај другога, да покаже како се Замфир и начелник слажу — и онда то н |
| да једним таквим погледом охрабри кога, да му улије неке наде, да га залуди, а после да га одба |
| верзије: једна, да је погинуо, а друга, да је само рањен; по једнима лако рањен, а по другима т |
| е хтео обрађивати ни код великих газда, да не би припомогао још већем пропадању малих газда и п |
| то?!{S} А наше будне полиције ниоткуда, да нас, веле, поштеди од свега тога!...” Ето, тако кажу |
| м извору, такорећи, позорници догађаја, да својим очима види, својим ушима да чује и својим пер |
| ја, теке...</p> <p>— У кога си тражија, да ти не дава?{S} Имаше ли га у наш варош так’в човек?. |
| Митку; рече: „Пази се, газда Петракија, да те не орезили, рече, твој Митка.{S} Чуја сам — а уба |
| чак умео да опази кад је која кокошка, да простите, у вољи петлу, „Гигану” названом; с којом к |
| кидају од тога времена и хитају кућама, да у пријатном рахатлуку проведу неко време; да нареде, |
| се <hi>господа</hi> потуку с амбрелима, да све пршти — а они само укратко пишу: „Били смо”, вел |
| рошета једног лепог септембарског дана, да се нагледа лепоте и шаренила на пијаци, где сељанке |
| су, опет, постојале две верзије: једна, да је погинуо, а друга, да је само рањен; по једнима ла |
| тила се и покојног Ђорђије, оца Манина, да је и онај увек готов био на такве ствари, — а Мане ј |
| ео казати то.{S} Јевда је чула, истина, да се нешто прича о Зони, о неком бекству, о некој отми |
| а је раздремао и расанио после спавања, да није ни тражио измећарку, да га по обичају полије во |
| је тако вешто обична и унакрсна питања, да је ова све казала, и не знајући шта је све изблејала |
| се мангале и мећу их на ивице тротоара, да се ћумур боље разгори.{S} Иза њих пролазе симиџије и |
| него задржи на ручак и пудара Провира, да буде тога дана његов гост.{S} Присели су за богату с |
| размеће карте, ни богата баба Хрисанта, да их гњави причајући им надугачко и нашироко о својој |
| племениту Корнелију, мајку браће Граха, да је децу своју сматрала за најлепши и најскупоценији |
| нема никога.{S} Није дошла ни Аглајица, да им исприча и рапортира све што се десило за последњу |
| ледњу недељу дана, а није ту ни Зујица, да им размеће карте, ни богата баба Хрисанта, да их гња |
| ни Поте увуче врат и главу као корњача, да би избегао други шамар, који очекиваше.{S} Коте само |
| и стаде зверати на све стране око себе, да види чему се то смеју тако силно.{S} Погледа, а све |
| <hi>Никаква</hi> се напрајила!{S} Еве, да видиш, колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар верује |
| знати породични савет, да претресе све, да се посаветује и да реши шта да се ради.{S} Престале |
| ом охрабри кога, да му улије неке наде, да га залуди, а после да га одбаци.{S} Онако, као и за |
| се љутила кад јој је Мане казао да иде, да се нађе и мало проведе с друштвом.</p> <p>Те је вече |
| ло од куда да толики тако упорно тврде, да су све то видели што се сад прича.{S} Од куд готове |
| Не, овде никад дотле не сме, и не може, да дође!...</p> <p>Тек спопадну човека који није ни у с |
| И да Манулаћ није био онакав какав је, да није једнако чувао дућан и седео пред дућаном и с оц |
| четвртак крену сама Ташана до Ураније, да види шта је било.{S} Зла слутња се обистинила.{S} Те |
| одваја један по један у побочне сокаке, да, поткрепљен, целе ноћи бди над имањем и чашћу уморни |
| викну си ја домакицу ми.{S} Ела овамке, да си видиш работу оди тој твоје <hi>„дете”!</hi> Нов а |
| аква је ово вера, викам? {S}Ела овамке, да видиш твојега јевропејског „галантериста”!</p> <p>— |
| ни савет решио, на предлог тетка-Таске, да ће најбоље бити, и најлакше ће се запушити уста лажи |
| {S} У циркус ники зар...</p> <p>— Леле, да не дава Господ никому такав срам и резилак!... — узв |
| штикле и толике лаковане плитке ципеле, да их и радним даном, по киши и блату, носи!...</p> <p> |
| тано долазиле и реферисале, и одлазиле, да се опет скорим, с новим гласовима врате.{S} Тога дру |
| тврдо уверене да што су виделе и чуле, да је то виђено и чувено!{S} Јер цело пре подне тога да |
| времена и пустио да се то чује и даље, да допре до Мана.{S} Па не само да се задржао на хвали |
| до у свет да видим!” Погледа опет боље, да га очи какогод не варају.{S} Како би то било да пас |
| ав посао — зато узе пушку и оде у поље, да се разоноди мало.</p> <pb n="184" /> <milestone unit |
| сал једна што је...</p> <p>— Пушти ме, да си идем! рече Зона и измаче се, а Мане је задржава и |
| ..</p> <p>— А саг јоште има, побратиме, да нађемо једнога кочијаша.{S} Ама цврст да је, бата да |
| <p>— Е, што ће ми ћеф бидне, побратиме, да остану резил у чаршију и у свет, ете, те јагуриде чо |
| и зауставља је и преклиње да се окане, да не купи комшилук на ту бруку.{S} А она га и не слуша |
| те две тетке, вешто су и фино удаљене, да не би шкодиле ствари која се тако лепо и глатко сврш |
| споменуо да сада нису пређашње године, да је „оскудација”, да су им силне непокупљене паре по |
| тешила утешним речима: да се не брине, да не очајава, а нарочито нека му није ни најмање криво |
| муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зоне, да <pb n="111" /> кујем срму и сребро и злато, — теб’ д |
| м.{S} Ту понекад и сам чорбаџија сврне, да попије кафу.{S} Тада обично сви изиђу, само по једно |
| и његовог играња питају: „Ако ли, море, да му прикачимо на реп тенџеру?!” а трећи прихватају <p |
| !!{S} Два санд’ка пуна, бре брате, ете, да прошћаваш, све курвинске ствари!...”</p> <p>— Лелее! |
| реч пред њим о њему: „Море, ’хоће, ете, да га женимо!” А он обори главу, гледа устрану, стиди с |
| Збрасмо се, стринка Доке, ’оћемо, ете, да женимо оној наше магаре!...</p> </div> <pb n="35" /> |
| а нику белосветску, — у Нишаву ћу, ете, да рипим!...</p> <p>Дуго је седела тако на миндерлуку у |
| би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да се цениш у татка ми...{S} Васка ни се удава... та... |
| свој „аузганг”, — само чујеш како лете, да се посатру, девојке на авлиска врата; понека се заба |
| у врзујете та и <hi>тенџеру</hi> јоште, да понесе?!...” А Манулаћ све скаче од радости и смеха, |
| е од одаја једне такве чорбаџиске куће, да се не би осећао задах од готовљених јела. {S}У тој к |
| иће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега Халила!...” И истин’ збореш |
| натеже и тавори с оном малом платом и, да га мајка кришом не потпомаже, било би зло и наопако. |
| стане са Зоном, да је заустави, ослови, да је упита он сам последњи пут...{S} Ако ништа друго, |
| рече, максуз потражи, чорбаџи-Петраки, да ти рекнем.{S} А, рече, твој ’леб једо’, ти ме изведе |
| драви се на даду Костадинку.{S} Ако ли, да гу понесеш малко пешкеш од мен’?...{S} Амет!{S} Деде |
| лађи од њега.{S} Толико су лепо живели, да су чак и побратими.{S} Он ће, мишљаше Мане, бити там |
| ”) и све су такве неке ствари наводили, да је очевидно било да се на фини начин извлаче и одбиј |
| и мислиш да се саг ласно може да ожени, да ми је мен’, рече, ласно невесту да нађем, како теб’ |
| обратимили и зарекли: ко се први ожени, да му онај други буде девер.{S} Дакле, мора!...{S} Али |
| кни, голема работа!{S} Ама брго, рекни, да дођеш!...”</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не |
| вересију, од које, ако што пара скупи, да после купује кудељу и кускуне...</p> <p>Тада се једв |
| о:</p> <quote> <l>Да знајеш, моме мори, да знајеш,</l> <l>Каква је, туго мори, жалба за младос’ |
| ермина. {S}Све ово морало се испричати, да виде читаоци пред каквим је амбисом врло лако могао |
| а четврт сахата, и пита га где ће бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што да ми пратиш?! — Кад в |
| да далеко од кладе, и: што мачка омаци, да то мишеве лови, — па тако је и овде с Ђорђијом и син |
| да се шетају ко други људи Јевропејци, да изведу жене, или сестре, или рецимо, свастике?!...{S |
| ј те и позва’, да те молим, две ти очи, да ми помогнеш. {S}Знајеш какој си је...{S} Жена сам, у |
| ету, да не види бруку, и запуши му уши, да не чује истину!...{S} Ама неће се офајдити тиме!{S} |
| орност, да заглади онај немили догађај, да докаже да он сам ништа томе није крив, него она тетк |
| и да заборави немио вечерашњи догађај, да свирком и игром заглуши буру која му је беснела у гр |
| хе! — смеје се Мане, — што рече: „Жмиј, да те л’жем”!...</p> <p>— Ти си имаш твој занајат, а ја |
| покуша још један, и то последњи, корак, да се, то јест, сам он састане са Зоном, да је заустави |
| — он, чапкун <pb n="19" /> и несрећник, да му је требало пара тражити! — колико је пута, кад он |
| а ћути, веће иде поза мене и збори сал, да чује чаршија. „Ако неје истина за данашњи сокак-лаф, |
| Хо, мајка му стара, и тој треба, викам, да је ники угурсузл’к!...{S} И ја се веће заинати да ви |
| Кермина поседе си малко; чека, белким, да се измире сас татка Петракија, та када си виде што н |
| с теб’!</p> <p>— Ама, како да се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија, фукара?{S} |
| удо што га је она свуд водила са собом, да се подичи њиме.{S} На славе, на патарице, поступаони |
| и му мати. — Снају да ми доведеш у дом, да ми хизмет <pb n="42" /> чини, та да се и ја малко од |
| а се, то јест, сам он састане са Зоном, да је заустави, ослови, да је упита он сам последњи пут |
| другога краја, само да се сретне с њом, да је види!{S} А кад се сретну, а он се учини као да је |
| одиже Зона глас и настави јачим гласом, да би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да се цениш |
| сподара; знао је да је у кући свемоћан, да што он каже то је казано, а што заповеди да ће бити |
| азару, кад уђоше две сељанчице у дућан, да купе гривну — једна старија, а друга млађа.</p> <p>— |
| баџи—Замфирово дете да си седи у дућан, да си руча с момци и чираци на ћепенак, куде свет прола |
| ане, поздравила ти се Зоне!” тако брзо, да Мане није имао времена ни да дође к себи, а још мање |
| ...</p> <p>И одржа реч!{S} Написа тако, да је све брујало по граду.{S} Читали су и пријатељи и |
| з лица јој такав и уста јој стоје тако, да не знаш или се смеши или ће да заплаче...{S} И докле |
| — подвикну јој и развика се на њу тако, да се ова уплаши горе него што се икада уплашила од они |
| да чује што више.{S} Тако му било мило, да је одбио две муштерије које су дошле да пазаре, само |
| је било, и пошто се све рђаво свршило, да га, наравно, и утеши.{S} Мане је све оно у суботу ве |
| је умирује, и све би се мирно свршило, да Дока није дирнула у сталеж.</p> <p>— Вика, <hi>чорба |
| сно и предлажу још: „Па да га напудимо, да јури, ете, у чашире кроз сокаци и по друге ма’але?!. |
| ћи звуке „ццц!” а то све Зона, наравно, да и чује и види, па јој тешко, и плаче поваздан...</p> |
| ром њиховом, бацао на крило тако силно, да би им папуче полетеле чак у штукатор, и лепио би им |
| а полете с таблом ка касиру тако силно, да је са столицом заједно оборио ситног Тасицу шнајдера |
| фир на мезимицу своју тако громогласно, да из комшилука радознале женске полетеше на зид да чуј |
| е му је рекао: ако је <hi>само</hi> то, да је за то најлакше!{S} Обећао је да ће му он купити л |
| сом, лупајући на сваку реч шаком о сто, да су се све тресли и звечали они силни чокањчићи — она |
| под руке, али с оба ока и тако невешто, да су Чивутке прснуле у смех, јер им се учинило да је М |
| о је пре тога хтео да јој спреми нешто, да га добро запамти, — а за то је опет морало доћи ово |
| да ми је!{S} Знајеш ли, мори, несрећо, да ми каза, — како из књигу да си четеше, све ми каза: |
| тихо певушила по српској махали — тихо, да Турци не чују, — песме о младом кавуру и о Зејни нек |
| ем, убаво каза!...{S} Знајеш ли, Манчо, да те неће више да погледну заради онија моји речови — |
| евао, и, ни крив ни дужан, добио шамар, да није сам он, исти калфа Коте, звиждукао баш ту исту |
| корио и пристао да буде Манулаћу девер, да је њега — Манулаћа то јест — Зона бегенисала и да је |
| {S} Па за тој, ете, искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> <p>— Не |
| те, питујем за ништо! - па подиже глас, да би га чула тетка Таска, која је баш у тај пар са Зон |
| ад лети после ручка прилегне на доксат, да се одмори и придрема мало, волео је да чује тиху пес |
| би устао, потрчале би одмах на доксат, да га послуже.{S} Једна му носи на послужавнику парче с |
| о се читаоцима познати породични савет, да претресе све, да се посаветује и да реши шта да се р |
| зи се чорбаџи-Замфир, куде је тај смрт, да ме узме у Горицу, да се не мучим... пшешко живење мо |
| осно пронесених гласова; како, то јест, да се најзгодније демантују сви ти лажни гласови, који |
| а оно бар да скине са себе одговорност, да заглади онај немили догађај, да докаже да он сам ниш |
| другом.{S} Налази да му је живот пуст, да нема неге довољно.{S} Помишља чак и на старост и бол |
| њавали: да им дете није још за женидбу, да није отслужило војску, да ће га можда послати горе у |
| е походе изређаше и напунише јој главу, да већ више ни једна јота ваљда не би могла стати.{S} П |
| а Ђурђовдан у зору, кад си фаћају мају, да прошћаваш!...{S} Срам ме, рече, изеде!</p> <p>„Погле |
| {S} Није му се дало да сврши академију, да му мач буде оружје, али, као што видите, постаде бор |
| ореном дућану и чека сефте и муштерију, да пазари, и да превуче пару преко браде и рекне: „Охо- |
| падоше с ногу!) тражећи Ману Кујунџију, да му исплате и дигну поручена кандила, кадионицу и пет |
| коло.{S} Само позове по једну девојку, да с њом поведе коло.{S} А она се стиди, хоће од стида |
| пијаци!...{S} Кад си их видео у парку, да се шетају ко други људи Јевропејци, да изведу жене, |
| е спавања, да није ни тражио измећарку, да га по обичају полије водом, како је то редовно четрд |
| а ги искаш и ону њину дрту тетка-Таску, да се с њума ожениш, па и ту ти не би дали, — тол’ко ст |
| ш за женидбу, да није отслужило војску, да ће га можда послати горе у Грац, на више трговачке н |
| ну за теб’ а другу за мен’, црну тетку, да се бесимо, зашто живот веће немамо!...</p> <p>— Што, |
| било да је Јордановица циљала на Ману, да је другим речима хтела рећи:{S} Како сте дробили, та |
| као зашто је дошао, тражећи чак и Зону, да с њом проговори, укућани се просто згрануше, показаш |
| ао тај глас.{S} А затим зовну још Зону, да се опрости и с њом.</p> <p>— Па иди си у кревет, — с |
| еру, и измећарка Васка већ пошла по њу, да му је привежу на реп и викну за њим једно „Уа!” али |
| дима, враћај је кући, замажи очи свету, да не види бруку, и запуши му уши, да не чује истину!.. |
| у стигну на касапницу или рибљу пијацу, да уграбе бољи део.{S} Пролазе ђаци и ситни и крупни, м |
| куде је тај смрт, да ме узме у Горицу, да се не мучим... пшешко живење моје?!...” Тужио би се |
| а оно са знањем хаџи-Замфировим.{S} Ах, да је оно старо турско време, уздисаше стари Замфир, ка |
| тако страсно задубе у тај проклети шах, да се око њих могу сви исклати, а они не би приметили! |
| по чаршију...{S} Па ти да си распиташ, да видиш, демек, за Мана мојега...{S} Зашто стра’ ме; р |
| е!{S} Па може и да се удам за никога... да се удам за онога ћелеш-ефендију Исидора, агент што ј |
| тка ми...{S} Васка ни се удава... та... да се цениш, хизмет да ни чиниш у кућу!...</p> <p>— Ете |
| чим гласом, да би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да се цениш у татка ми...{S} Васка ни се |
| >— ’хоћу да те пазим... да ти лацкам... да те слушам...{S} Као пашиницу ћу те накитим и нађизди |
| <p>— Хм!</p> <p>— ’хоћу да те пазим... да ти лацкам... да те слушам...{S} Као пашиницу ћу те н |
| е и никад се није забунио да каже од 66 да су 99, или обратно, као што се то дешава оном другом |
| од наводницама), где се напада на њега: да није никакав мајстор и да не треба свете цркве да по |
| то арче њихов мал по комшилуку, и дода: да су саг скупе паре, — отац се просто топи од силне ср |
| иви колега и земљак његов, пан-Цибулка: да, пан-Франћишек и сада компонује, и то једнако компон |
| згрдила, а после тешила утешним речима: да се не брине, да не очајава, а нарочито нека му није |
| истак.{S} Решио се да походи три места: да интервјуише Замфирове, Манулаћеве и Ману.{S} Само на |
| и као последњи метак избацила, а та је: да исти Мане има брата (по оцу) међу Циганима!...{S} И |
| ни сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове наше припове |
| е је ова приповетка и постала, а то је: да се у њој једва једаред нађоше заједно Мане кујунџија |
| гледа их дуго и вели и признаје у себи: да другог зета по свом ћефу, и таку слику и прилику као |
| ни, Јорданови, су се учтиво извињавали: да им дете није још за женидбу, да није отслужило војск |
| ти саг!{S} Рече ми јоште да ти рекнем: да прочетиш из њег’... „Како је, рече, овој цвеће бледо |
| о било и дуго још лупао је главу о том: да ли је он оно био што је у сну водио коло, или је то |
| овог високопреосвештенства свештенству: да ће их све обријати, ако се само још једном запева та |
| иров, Митанча је добро дошао сада Ману: да се сложе и слошки да нападну на заједничког им непри |
| пријатном рахатлуку проведу неко време; да нареде, прегледају, покарају и помилују укућане пре |
| данцу, моћи одахнути мало и утешити се; да ће му кућна ноћна тишина и благи санак бити мелем ов |
| — викну љутито Мане. — <hi>За кога</hi> да ти казујем?,..</p> <p>— Ете, за <hi>чорбаџиске</hi> |
| <pb n="147" /> ће си <hi>она сама</hi> да дође и чука на <hi>Манчину порту!</hi> Мори, ваша бр |
| ..</p> <p>— Ете, за <hi>чорбаџиске</hi> да казујеш...{S} Што бре!{S} Ја траву пасем, сол не руч |
| !{S} Ете, жив ти ја, тој <hi>право</hi> да ми кажеш!</p> <p>— Хехе! — снебива се Мане. — Несам, |
| и <hi>хаџијо</hi>, веће <hi>татко</hi> да ме зовеш...{S} Татко сам ти, зашто си ми <hi>аманет< |
| брате...{S} Не могу... <hi>не могу</hi> да гледам шта се ово ради — па то ти је!{S} Ено, гледам |
| е?</p> <p>— Аман, Доке!... <hi>Реч</hi> да не искочи за девојку.</p> <p>— Та што...{S} За малко |
| енак, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да се зовеш, ете, мајстор-Маниница!...{S} И она луда и |
| , оно Тимче...{S} Како замбак т’нка!{S} Да остаде јоште турцко, ћаше, две ми очи, заради њума з |
| сапун је!” вика па друга.{S} Бож’ке!{S} Да се поломе служејећи ме!... {S}А ја си седим, па, как |
| си мислим у мој памет: „А, рипчики!{S} Да се истепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена пр |
| новине и у књиге</hi>”, рече, ”тури!{S} Да запантиш”, рече, „овај мој реч, и такој да се”, рече |
| и сребро и злато, — теб’ да накитим!{S} Да те нагиздим, та да се сјајеш и светлиш како у цркву |
| а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не познаш! <hi>Никакв |
| лошо збори.{S} Давију ми правија!...{S} Да сам учија нике чкоље, та да испишем, ете, <pb n="46" |
| рст, — зборење за тој ич да нема!...{S} Да се не чује ништо...</p> <p>— Ех, што да се не чује?{ |
| ао — вели, па прича расположен даље.{S} Да му, вели, неко каже: „Шта би волео, Милисаве, душе т |
| бре, ем повеће и поубаве и поскупе.{S} Да гу изгубим, баталија би и дуван и чурење!...</p> <pb |
| и без тога доста је бруке и срамоте.{S} Да, мисли Мане, сами су били.{S} Био је само ноћни стра |
| су повукли, а Ташана и Зона највише.{S} Да је то само пуст глас и лажна клевета била, није Замф |
| лас, који Замфировима не да спавати.{S} Да је старо турско време, чорбаџиско време, уздисаху За |
| и теглим с њег’ како ала с берикет.{S} Да чујеш сал”.{S} И стаде да прича:</p> <milestone unit |
| се врата и тетка Дока упаде у собу.{S} Да је други ко кроз сам сулундар упао међу њих, не би м |
| у не дадосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу дадосте <hi>сас алал</hi>, не би било саг, ете, < |
| <p>— Што, зар ћеш сал да гу гледаш?{S} Да лижеш мед кроз шише?...{S} Тој ли?</p> <p>— Ама јок! |
| кафаници <hi>„Код препеченице”</hi>, — да ће то бити оно штоно наши стари рекли: „Појео вук ма |
| у амам да искочиш, — салете је Дока, — да сеириш и да видиш једну убавињу и лепотију оди девој |
| ца, али када Зона спомену Докино име, — да је и она ту умешана била, — Јевди је онда све јасно |
| прошевину.{S} Ако што мисле, нека се, — да им каже — и пожуре, јер Зони се јављају многе прилик |
| збориш, Јевдо, — рече јој тетка Дока. — Да му збориш, ем повише да му збориш за тија девојчики! |
| е Васка, јер је разумела пребацивање. — Да заб’равиш ти оној што је било.{S} Саг да гу видиш, б |
| дубље, јер се боји да га срце не изда — да свет не чује ту силну лупу срца и да га не опази...{ |
| шка, почне <pb n="162" /> као господа — да ви’ш како онда нађу израз и погоде право име, онда п |
| узгред буди речено, врло мало бојала — да неће ни уста отворити!{S} Но уосталом, све то избега |
| да види чаршија једно чудо од детета — да Манулаћ пред трговцима понови реч <hi>оскудација...< |
| це, за које не зна човек како да каже — да ли је лепо или ружно, а најмање би се смео кладити и |
| мах сутрадан чула — достављено јој је — да се Перса, Манулаћева мајка, јасно и разговетно израз |
| тако многе, контраверзије тако велике — да није никакво чудо што се и сам господин Ратомир, дир |
| ра, ни фенер, ни бастун, веће пролази — да прошћаваш — како ники мачор кад си остави мутвак, та |
| сац мисли да је то неопходно потребно — да у неколико потеза оцрта тога Манулаћа, који је ушао |
| буде голем, с чаршију — ем београдску — да дрма; убаво да запантиш овај мој сагашњи реч, Персо! |
| вају на дужи пут у Лесковац и околину — да купи пропалу вересију, од које, ако што пара скупи, |
| раво младенаца.</p> <pb n="194" /> <p>— Да рекнеш: драгичка!{S} Нашеја сам побратима! — вели Ма |
| ак, па си узни и цело тесте...</p> <p>— Да не да Господ... ја си једну сал искам...</p> <p>— Па |
| ли мало спуштеним гласом Мане.</p> <p>— Да си фрљија и стануја мерак на оно Зонче Замфирско, ет |
| ће говорити Манчи, сину свом.</p> <p>— Да збориш, Јевдо, — рече јој тетка Дока. — Да му збориш |
| ело на руку, одупрту у колено.</p> <p>— Да чујеш, демек, ништо... што се збори.{S} Што има, што |
| >— Што, не верујеш, бата-Мане?</p> <p>— Да се неси посмешила, невесто?...{S} Знаш:{S} Манулаћ и |
| јоште једна недеља, а ја веће не мога’ да си ћутим, веће викну:{S} А, бре, ћопек-сене, што си |
| /> кујем срму и сребро и злато, — теб’ да накитим!{S} Да те нагиздим, та да се сјајеш и светли |
| лео, Милисаве, душе ти, право кажи: ил’ да ти дам један <hi>милион</hi>, или једну добру <hi>ки |
| агашње...{S} Стра’ ме, што ћеш сас мен’ да напрајиш резилак, како онај твој Митко чорбаџи-Петра |
| > <p>Зато је похитао ради материјала, а да ће га умети обрадити — то је већ његова брига, управ |
| ског чељадета, ни млађег ни старијег, а да за њим не погледа!{S} Млађе загледају, кришом испод |
| дам, — тој си је <hi>моје</hi> знање, а да беше ти жена од чорбаџиски ред, — требаше <hi>твоје< |
| бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, рече, — нећу!...” Е, зашто нећеш? — „Не мо |
| до мрака, и тада се тек вратио кући; а да тога дана ништа није уловио, чак ни пуцао, није ваљд |
| ниш ништо лошо, ама — неје ред!...{S} А да си имаш домакицу, е, тој веће на друго прилега!{S} Т |
| или прексутра ствар свршена бити.{S} А да је мајка ћерки поверила то, није, мислим, нужно ни к |
| еколико дана само о токе говорило.{S} А да је прича углавноме порасла у обиму и детаљи јој се у |
| ако им је зар писано да се и узму.{S} А да то не би био први случај, нити какво чудо да се ород |
| по тетке и по стринке на ноћување... „А да беше тагај туј, рече Петракија, — ћа с оно сикирче д |
| Море, које си је овој девојченце, треба да га знам и познавам?{S} Та запита Ставрију полицају, |
| здржи конкуренција.{S} Па ја онда треба да крадем срму и сребро, па да могу конкурисати с њима. |
| ме...</p> <p>— Ће да гу узне, ама треба да си има траву стискавац...</p> <p>— А саг јоште има, |
| о у памет за чекмеџе. {S}Есапим и треба да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а оно искача мање! |
| ан човек, држао је да сваки човек треба да се поучава туђом несрећом.{S} Јер тих дана баш ухваћ |
| мене, па ич не бери бригу!{S} Ако треба да се тепамо с некога, — па ће се и тепамо.{S} Ако треб |
| кога, — па ће се и тепамо.{S} Ако треба да се бијем с патролу — ласно за тој!{S} Ће се бијем, а |
| али и убедљивије саветовали: како треба да пази на себе и како треба да јој је увек на уму <hi> |
| како треба да пази на себе и како треба да јој је увек на уму <hi>чија</hi> је и <hi>која</hi> |
| ћ да се жени, и да оне све сложно треба да легну на посао, па да му траже прилику.{S} И када ба |
| — Ба!{S} Не каза ми ништо.{S} Што треба да ми казује?... — вели поносито Васка. — Знам си ја уб |
| оно што је било, а тако и оно што треба да буде, и наравно да ју је одмах придобио за ствар, је |
| о ништо?!{S} Теке, истин’, што гу треба да си работи, кад си је чорбаџиска ћерка!...</p> <pb n= |
| хизмет да ти чини...{S} На мајку треба да мислиш, дете!</p> <p>— Па ће се женим...</p> <p>— Е, |
| Претурају се једна преко друге, а глава да прсне.{S} Ни тумарање по улицама, ни покушај да се р |
| од Манулаћевих. {S}Манулаћ са извињава да не може, јер баш тих дана га трговачки послови одази |
| о, — рече чорбаџи-Таско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!...</p> </d |
| да прсне оно мало јелече њено. {S}Бива да понекад бане домаћица му Ташана (од које се чорбаџи- |
| — две ми очи, не л’жем те...{S} Оваква да се напрајим, — ако те л’жем! — рече и сави кажипрст |
| ...{S} Беше добра ткаља — и ти си таква да биднеш, како, како ете, мајка ти! рече и тихо уздахн |
| ума?!... — замуцкује Зона, а већ готова да се заплаче од муке.</p> <p>— Ех, детенце!...{S} Мног |
| олама извежбао се и знао је из искуства да су цифре увек некако сувопарне, па је умео то викање |
| ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и неће, а о |
| е брани и вели да је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде да прерипујемо, кој ће побоље да |
| е по образу, љуби и моли га и храбри га да игра.{S} И он се ухватио, па игра, сасвим по оном: „ |
| о неког адвоката буџаклију и замолио га да се заузме, рече, за праведну ствар и да му напише за |
| руг је Манин — дакле, нико бољи од њега да буде Мани девер.{S} А сем тога, тако ће се узети да |
| ислити да се она за њим окренула и њега да је гледала!...</p> </div> <pb n="65" /> <div type="c |
| pb n="166" /> што то баш она и баш њега да хвали?) како је момак наочит, добар, „кротак како де |
| рцке путине; иска штифлетне а-ла-франга да му, ете, купиш!” — Што бре, ешеку?{S} Зар татко ти ч |
| ије — зар чорбаџиска керка?!{S} На кога да праћа?</p> <p>— Па, — поче заједљиво Дока, — саг нећ |
| рже га дуже за руку и све нађу понекога да поздраве, „Па поздрави се на мајку ти Језду!” па га |
| p> <p>— Па теб’-те видела... па не мога да си седи да не игра, веће се уфати у оро и она...</p> |
| сада сетио Мане, а сетио се још и тога да Митанча ужасно мрзи чорбаџи-Замфира, јер је овај пот |
| анулаћ је био првенац), и још сврх тога да ће му целога свога века куповати за његов рачун овчи |
| и ће се збори и јоште полоше!{S} Ће да да Господ”, рече, „па <pb n="147" /> ће си <hi>она сама |
| а ће учинити све код сина, и да се нада да ће је Мане послушати и да она неће дуго плакати...</ |
| разговор с Маном и није крио да се нада да га је Мане разумео, и да ће колико сутра или прексут |
| зређаше имена девојака које треба Јевда да спомене и да их похвали пред сином Манчом.</p> <pb n |
| кам и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се волемо за удавање и венчавање, а за друго јок, за |
| а гледа блесасто, и пипа главу, и гледа да се није и крв пролила.</p> <p>— Куде си ту чуја и на |
| коло.{S} А она се стиди, хоће од стида да прогута ону мараму коју је метнула на уста, и сва ср |
| тај глас, а више их је занимало од куда да толики тако упорно тврде, да су све то видели што се |
| има се — после онако еклатантног доказа да је све лаж и клевета — ни најмање није надала.{S} Је |
| естру, ама спроти теб’ прилику, — па ја да ти гу украднем и даднем, ем сас какав алал!...</p> < |
| Зна си цела ма’ала, и сав град, — та ја да не знајем! — одговара Дока. — Мори, знајем си све; с |
| Манулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја да гу украднем?...{S} Кујунџија сам, ама... „носено зла |
| змећарку. — Искочи се, дете, умем си ја да пијем кафу и без теб’! — рече и извади табакеру, па |
| је овај потстрекавао чорбаџи-Петракија да онако уради са сином, а и сад га још једнако храбри |
| ке и срећне освајаче што прича Историја да за њих нема више никакве дражи оно што им је, такоре |
| и свет и живот!?...{S} Ја искашем моја да си бидне, а они ми гу не давају, та кад не може тој |
| ти кажем; зашто, рече, може ласно гуја да те изеде”. — „А ја си, рече Петракија, уфати’ таг ни |
| један потакав!...{S} Пратија сам човека да га питује...</p> <p>Зона издиже обрве и слегну рамен |
| се и он, срећан што му се дала прилика да забавља госте и што га сви пријатно гледају; јер све |
| да, вели, вероватнија, јер је и прилика да чорбаџиска ћерка бежи у чорбаџиску кућу.{S} И тако с |
| еј работе.{S} Искам висока и т’нка ника да је...</p> <p>— Што, што бре?{S} Питај, бре магаре, т |
| че Ташана, „истин’ ли зар искаш девојка да останеш?!” — „Ама, па може да се и удам”, одговара З |
| о ноћу мисли Ташана, и дуго не може ока да склопи мислећи о Зони, па ваљда под утиском тих црни |
| а!...{S} И она луда и брљива бећар-Дока да ти се пада тетка!...</p> <milestone unit="subSection |
| џи-Замфирска Зоне се фаћа у оро... иска да се ороди сас луду Доку, Доку да вика: тетко!</p> <p> |
| едно смо село, и комшије...{S} Она иска да купи ништо... саг први пут купује, па се срамује... |
| <hi>наше</hi> па за паре... и што иска да си улегне у чорбаџиску, потакву фамилију...</p> <p>— |
| а виде ли како уме да збори и што иска да пазари?{S} Познаваш ли <hi>гу?</hi></p> <p>— Не позн |
| јеш?{S} Може да се посмешила, а требала да рекне: „Поздравила ти се Калина”.</p> <p>— Е, што па |
| , ете, лагала, ама... ете, неје требала да збори!...</p> <p>— Е, што ми казујеш... што ми треба |
| је онда све јасно било, све је веровала да је сушта истина.{S} И она обећа Зони да ће учинити с |
| поклањала никакве вере.{S} Она је знала да је Зона добро дете, и све ово је сматрала и презирал |
| е Замфирово.</hi> </p> <p>Зона је знала да је лепа, и да је чак лепотица.{S} Знала је то по огл |
| рече Васке...</p> <p>— Е, што је знала да ти рекне, кад си и она сама, ништо се знаје?!</p> <p |
| рећу целом свету, зато је радо пристала да буде посредница између двоје несрећних.{S} Опазила ј |
| свет, али и себе, јер је у души осећала да је сама дала повода оним својим држањем и увредљивим |
| есна штампа, и како је хтела и покушала да ствар начисто изведе.{S} Другим речима, ту је изнета |
| вим кућама...{S} Толико пута је слушала да су слабе и ретке за њу прилике овде у месту.{S} Зато |
| ори, — рече досадно Зона, — Васка могла да си збори што си милује, — Дој си је <hi>њојно</hi> з |
| довољно да се накаје што се није могла да одржи на дојакошњој даљини и висини од „фукаре”.</p> |
| е!</l> <l>Јелке, зулумћарке!</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Прест |
| ћарке!</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Престаде замало песма, а иг |
| ке!...</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Опет умукну песма и певање, |
| </l> <l>Јелке зулумћарке!...</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Опет |
| за Манчу да је најлепши момак, и видела да се све отимају да до њега играју.{S} А Манча је био |
| е покајала и ратосиљала, јер је увидела да је пропала као никад дотле.{S} Није ништа помогло: г |
| , поносита стога.{S} Али је ипак волела да понекад на један такав поглед и одговори погледом.{S |
| > </p> <p>Сутрадан је тетка Таска хтела да види ефекат који је произвела она јучерашња шетња кр |
| длазио тамо.{S} И несрећа је тако хтела да се и ових дана тамо нађе и да севдалише и слуша како |
| пријатност, јер, није му то првина била да тако негде пође за податке и факта, а врати се са чв |
| <pb n="186" /> — Јоште те је поздравила да гу прошћаваш, зашто је пролет дамно минуло, јесен до |
| ула и заборавила се, тако се заборавила да је грдну лекцију извукла од својих стрина и тетака, |
| е покварише, али да ипак није заслужила да тако прође, и да је Мане још кривљи, јер је он изнео |
| ач.{S} И мала Зона је још тад приметила да највише махалских девојака гледају и уздишу за Манчо |
| нем...{S} Поздравила ти се Зоне и рекла да ти рекнем:{S} Ако ти је јоште криво на њојни стареји |
| о девојка”, рече, како је сем тога чула да су се некад Мане и Зона пазили и севдисали, и како и |
| бити Јевди, мајци Маниној, кад је чула да јој нападају сина у једним новинама, и кад због тога |
| м, кад се пустила игра, дође и њој воља да поигра, па иако је чорбаџиска ћерка, па макар и отрп |
| ка и па од татка на татка му!...{S} Ама да чујеш моју бруку!{S} Стиза недеља, па светак, па нед |
| ија општински већ пролази с мердевинама да пали фењере, и патролџије лепим редом пролазе главни |
| пита Зона радосно.</p> <p>— Е, ела сама да га погодиш!...</p> <p>— Какав је?{S} Је ли је танак, |
| а никад није сама; а и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се да слобода, исто к |
| и их.</p> <p>Дока се искашљује и спрема да отпочне, срче кафу, разгледа по соби, па најзад поче |
| шан”, а после кој да збори... и што има да збори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, како то збориш? — |
| љајући и хесапећи у себи колико још има да прође док га закалфе; а чим постане калфа, искијаће |
| тако је и урадио.{S} Казао је домаћима да иде; иде, вели, једно да се после силних брига одмор |
| аја, да својим очима види, својим ушима да чује и својим пером да опише. {S}Био је радостан уна |
| те (кад се причешћивао), није било дана да Поте није добио шамара, или у дућану, или на чесми.{ |
| у, и каже им да озбиљно хоће свога Мана да жени.{S} Пита их шта оне мисле. {S}Свака је говорила |
| о му значи: „Не питај!{S} То ми је мана да сам дружељубив!”</p> <p>У кафани пуно.{S} Жагор и ра |
| жени, и навале на њега са свију страна да се жени!{S} Као несташна деца кад метну коњску муву |
| да просеше чорбаџиске керке, па ниједна да му не рекне: јок! — а он си —- ешек ниједан! ожени с |
| ветно изразила на једном месту код жена да зато неће Зону за сина што из њихове породице још до |
| и разговора, они неће што више времена да проведу на послу, него откидају од тога времена и хи |
| .{S} Зловољни су што нису имали времена да прочитају лекције, а нису имали времена због неких н |
| ан је позвала Уранију и Калиопу, решена да учини још једаред, последњи пут, кораке у обе куће — |
| тетка-Доки, која је, уосталом, и дужна да му помогне, јер она му је, мишљаше он, оном својом п |
| па још никако неће да увиди и да призна да је ипак јавност и журналистика и јавна критика једин |
| то, почесто ради Мане.{S} Али да призна да све то ради Зоне Замфирове ради — то ни за живу глав |
| не смем, па иска и треба два грађанина да су у присуство! {S}Ба!{S} Не чекам си ја!” Па си сас |
| р.{S} Срећни и блажени отац поведе сина да види чаршија једно чудо од детета — да Манулаћ пред |
| не убаво!{S} Зашто да узмем нику, а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а?...</p> <p>— Море, ће |
| .{S} Јеси!...{S} Ти да се ожениш, а она да те куне!{S} Тој да си дочекам, црна мајка!</p> <p>— |
| ижући се да иде и обећавајући да ће она да прокљуви већ ко је протурао тај глас.{S} А затим зов |
| ило.{S} Плачним гласом причаше јој Зона да је она, истина, крива, јер га је волела и хтела <pb |
| Турско, а скоро ће се врне оданде), па да гу, рече, однесе у Призрен, ели у Пећ; там’ су, рече |
| ока, док је причала слике из хамама, па да све то изнесе напоље.{S} А то је сасвим умесно било, |
| то су пристасали за удавање, — паша, па да гим не манише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и |
| х, што да се не чује?{S} Лошо ли је, па да се кута у кучине?!{S} Зашто да се крије?</p> <p>— Ам |
| м га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не познаш! <hi>Никаква</hi> се напрајила!{S} Еве, |
| песну да појеш?!...{S} Што си гу ти, па да можеш да појеш?!</p> <p>Поте оборио очи, па се стиди |
| на такве ствари, није био чиновник, па да је огуглао и да може тако лако прогутати и сварити т |
| ћу си разберем кад ће Аџиски у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за |
| све сложно треба да легну на посао, па да му траже прилику.{S} И када бану, и незвана, и дође |
| онда треба да крадем срму и сребро, па да могу конкурисати с њима...{S} А мени отпадали нокти |
| чи немацку јазију, аустриски буквар, па да праћа књиге, демек писма, на аџамије из бели свет, н |
| -Замфиру ништа, него да дува на нос, па да сам потруди своје чудо и господство и да и сам тражи |
| о мислиш?!{S} Зар да скудиш девојку, па да си капче накривиш?!{S} Цркву побоље да си батисаја и |
| ириш и бираш, ете, за твојега Манчу, па да ти, како и мен’, дође жал и криво што неси <hi>ти</h |
| оје...{S} Волешем гу, кад потрчи!{S} Па да гу поздравиш, дете!{S} Рекни: чорбаџи-Замфир... што |
| реко’, — а он стануја пишман!...{S} Па да си разбереш да неје ника белосветска...{S} Тугооо!{S |
| шапатом, шегрт Поте, — куде смем ја па да гледам чорбаџиске керке?!{S} Ја си сал појешем, ето, |
| i>, хаџијо...</p> <p>— Ех, кујунџија па да не познава селски девојчики! — дира га Замфир. — Неј |
| како прокај твој дућан промину — ћа па да заб’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, к |
| ишеш на јоргански памук, — зар ти ће па да си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да |
| ол’ко збориш, како да до годину неће па да искоче нови девојчики, и јоште може поубави и покрот |
| јна.{S} Ич да се риташ како пуле, ни па да ме л’жеш...{S} Све, све ми рече Васке...</p> <p>— Е, |
| алиопа и Уранија. {S}Што ни треба ти па да нам га казујеш?...</p> <pb n="99" /> <p>— Та што... |
| а! — засмеја се тетка-Дока. — За тој па да ми је!{S} Знајеш ли, мори, несрећо, да ми каза, — ка |
| ће дође <hi>дете</hi>!...” А за тој па да ми је!” реко’ гу ја, та си узе једно сикирче. „Зар ћ |
| паре не дава”, рече па она. „За тој па да ни је!!{S} Некој си је”, рече, „богат сас паре и бру |
| више онако безбрижна, не иде сокаком па да је се ништа не тиче, не скакуће више с ноге на ногу; |
| и чиниш у кућу!...</p> <p>— Ете, што па да се ценим?... — одговори јој Калина. — Имам си мајку |
| о ти не дадоше девојче!...{S} Та што па да ти је за тој? „И без петли може да се осамне”, та и |
| n="122" /> радосно и предлажу још: „Па да га напудимо, да јури, ете, у чашире кроз сокаци и по |
| ро, тада не би жалио ни времена ни пара да се провесели и проџумбуси мало с друштвом.{S} А то ј |
| ће, рече, <hi>под чадар</hi> за аскера да се удадне...</p> <p>— Тугооо! — узвикну Ташана, па с |
| е прође!...{S} Зато, хтео не хтео, мора да се жени, јер га све гони — и комшилук и чаршија и ку |
| мо жални и да плачемо, — ели свадба, та да смо весели и да трупамо?!...” Тада засвираше Цигани |
| Што је овај саг?!{S} Је ли панаија, та да смо жални и да плачемо, — ели свадба, та да смо весе |
| брате, џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез фенер идем преко сокак!...{S} А саг!...{S} С |
| што чекате веће?!{S} Неје даскалица, та да си седи у те године.</p> <p>— Што је па тебе-ти за њ |
| прико ники диреци што су покрај зид, та да се строшиш!...</p> </div> <pb n="154" /> <div type=" |
| сикирче. „Зар ће сам трговачки суд, та да не смем, па иска и треба два грађанина да су у прису |
| вија!...{S} Да сам учија нике чкоље, та да испишем, ете, <pb n="46" /> тол’ку књигу! — вели Тас |
| зашто је тој!{S} Преко чаршију трче, та да ме у руке целују, „живо-здраво” ми рекну... сал што |
| ом, да ми хизмет <pb n="42" /> чини, та да се и ја малко одморим...{S} Ласно ли је мен’, да ја, |
| тија ли је”, рече, „Манулаћ мустаћи, та да прилега”, рече, „на младожењу?” — А што је па теб’-т |
| њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — замуцкује |
| човњак, ни приседник ни па посланик, та да си ћутим како порена риба мрена, кад ме туре у новин |
| за што га турише?{S} Неје чиновник, та да се карају?!</p> <p>— А кој знаје!{S} Ама <hi>ништо</ |
| и ти зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега Манчу, па д |
| љаци?{S} Несам говедо, селска несам, та да си не знајем што је чаршиски ред.{S} Ласно за тој!{S |
| теб’ да накитим!{S} Да те нагиздим, та да се сјајеш и светлиш како у цркву света Богородица Тр |
| /p> <p>— Е де!{S} Дебарско неје ово, та да се отимају девојке...</p> <pb n="102" /> <p>— Мори, |
| твој к’смет!...{S} Што несам бећар, та да гу ели узнем ели отмем од татка гу”, — тол’ко што је |
| евојчики!{S} Што да си седи неженат, та да си губи век и године?!{S} Дервиш ли је, калугер ли ј |
| а си мућка?{S} Неје пљоска с ракију, та да мућка!” Тако се једни смеју, а други љуте.{S} Само М |
| {S} Видосте ли с очи, <pb n="145" /> та да такој можете да зборите? питујем ги па ја. „Не видос |
| сас оне роспије, никакве вере!...{S} Та да те турају у новине и да те чете по махале и по чарши |
| е, — вели кокетно и поносито Зона, — та да ги пантим...</p> <p>— И Манулаћ?</p> <p>— Кој знаје. |
| Једна таква страшна верзија била је та да је полиција ухватила неке лажне дводинарце и, природ |
| ине?!{S} Дервиш ли је, калугер ли је та да си самотује?!{S} И ја му зборешем, ама ме ич не слуш |
| нога кочијаша.{S} Ама цврст да је, бата да је...</p> <p>— Ти ич бригу да си не береш за тој!{S} |
| стога што је тамо, у том свету, срамота да се мушко и женско и погледају, акамоли разговарају. |
| и ломе прека поља и атара, кад је доста да му погледају конак, дворе његове, који су и виши и л |
| а кћи и прва лепотица.{S} То беше доста да је често — као и све које тако држе много на себе и |
| ишла на десето; свака је била опоменута да се не удаљује, него нека се држи саме ствари, и свак |
| њу уђе још већи страх, и она не зна шта да ради, ни како да стане: одмах пребацује курјучић с л |
| , и ко би их могао изређати!{S} Али шта да се читаоци ломе прека поља и атара, кад је доста да |
| есе све, да се посаветује и да реши шта да се ради.{S} Престале су да истражују ко је протурио |
| приликама заљубљени обично не знају шта да разговарају, или разговарају којешта).</hi> </p> <p> |
| о најбоље расположен па није хтео ништа да одговора ни одмах, а кад је још разабрао да г. Ратом |
| женске, а оне не смеју од мушких ништа да кажу, а могу се смејати до миле воље, — то толико... |
| ше, па како да несу моје ноге!...{S} Ћа да седнем там’ насред чаршију, — тол’ко си бе ослабела |
| каже ништа код куће.{S} Васка се обећа да ће пре пристати да је убију него да каже то, а закле |
| јој је нешто мило и тужно нешто; осећа да пати, а не зна још од чега пати.{S} А пријатна јој т |
| не зна шта мисли, само осећа.{S} Осећа да јој је нешто мило и тужно нешто; осећа да пати, а не |
| ица и сапутница човекова?{S} И он осећа да не може више овако остати!{S} Укратко, чуди се како |
| бу!...{S} Чим отвори дућан, одмах осећа да му треба и домаћица.{S} А и сви му повлађују, сви га |
| — та саг у српско, у чкоље, па ће деца да има!...{S} У сагашње време деца, — <pb n="98" /> беш |
| и Замфирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидну убава, све на татка и на мајку!...{S} А ти, |
| ашто си уче чкољу, и јазију, — зар деца да си остану?!...</p> <p>— Ама, де! — прекида је Калиоп |
| b n="165" /> за баксуза), да она покуша да раскрави и ослободи Манулаћеве старије и да им сама |
| ане, убаво да ме са’раниш...{S} На гроб да ми туриш шебој и замбак и трандафил и дафину да ми п |
| о је мука и невоља?...{S} Ама, саг, саг да гу видиш и чујеш што си твори и збори!...{S} Слушај |
| овољно тетка-Дока одлазећи. — Мори, саг да ги искаш и ону њину дрту тетка-Таску, да се с њума о |
| а заб’равиш ти оној што је било.{S} Саг да гу видиш, бата-Мане, каква стаде: никаква се напраји |
| о ли је зар муке и бруке његове, та саг да му врзујете та и <hi>тенџеру</hi> јоште, да понесе?! |
| есу, рече, обучене, веће, ете, како саг да ти кажем... ете... како да се бањају; ама, брез пешт |
| говци и еснаф-човеци!...{S} Та како саг да тражим, кад убаво си знам да ми неће дадну девојку?< |
| земја, што ти татка покрива.{S} По саг да ме не зовеш <hi>чорбаџијо</hi> и <hi>хаџијо</hi>, ве |
| , вруће мекике сабајле, — па што ће таг да чиниш?!...</p> <p>— Ама, де, јаваш, нане! — смеје се |
| о крстио левом руком и говорио: „О, Бог да чува!...{S} О, Господи Боже!”</p> </div> <pb n="103" |
| >— Какво време заступи, бата-Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако баш било у пређашно време, неје |
| је тој саг заступило, <pb n="44" /> Бог да чува!...{S} Ни се татко ни се па мајка слуша!{S} Што |
| му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} Много лошо, Бога ми ти казујем!...</p> <p>Ј |
| смејао се задовољно, уверен већ унапред да ће им све лепо и лако испасти за руком.</p> <p>— Поб |
| шилука радознале женске полетеше на зид да чују шта је, али кад разабраше да је чорбаџија силно |
| тавник листе, примао пред судом на себе да је он писац оштријих уводних чланака, и све такве кр |
| какав мајстор и да не треба свете цркве да поручују код њега црквене утвари и сосуде, — јер он |
| јака и чорбаџиских и сиротињских — прве да убију време, а ове друге да се наиграју.{S} Ове целе |
| па додаде: — Ако искаш, Јевдо, ете, све да ти ти зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и |
| ских — прве да убију време, а ове друге да се наиграју.{S} Ове целе недеље као роб трпе псовке |
| с ђулијаком из Казанлика, — и не могаде да се уздржи више!{S} И кад Цигани хтедоше да престану, |
| како је вредна, кротка и лепа, и додаде да није ни чудо, кад јој је татко Грк из Филибе; затим |
| то мука — то нико у тој гомили не знаде да каже...</p> </div> <pb n="140" /> <div type="chapter |
| с берикет.{S} Да чујеш сал”.{S} И стаде да прича:</p> <milestone unit="subSection" /> <p> <hi>П |
| а него пре.{S} И он сад није имао нужде да ускаче на ћепенак, него је улазио на врата достојанс |
| а лака и зове га да се огледају: „’Ајде да прерипујемо, кој ће побоље да прерипи кочије у авлиј |
| -кујунџију!{S} Побољи што ће ми, и куде да га тражимо... што ни треба други, викам ја, при, ете |
| че у чашире” носи и појас, та имам куде да га заденем, ете, овој пратено цвеће...</p> <p>— Де, |
| вно тамо појави и пробави.{S} И он нађе да ће бити најбоље да се уклони мало од куће. <pb n="19 |
| p>Ето, и сам Манча се одриче тога: каже да је у то време играо томбула у Трговачкој касини, и п |
| А он се извињава <pb n="133" /> — каже да се задржао због писања неке жалбе и давања адвокатск |
| и слегну раменима, као да хоће да каже да се не може сетити.</p> <p>— Што, јоште не може да се |
| за Манчу. {S}Признаје то Јевда, и каже да ће говорити Манчи, сину свом.</p> <p>— Да збориш, Је |
| уд, на насртање на образ и веру, и каже да је донео кључеве од куће своје и да оставља у аманет |
| друштва!” А он се сећа, смеши се и каже да га се то баш ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта |
| оке који су га видели.{S} И он сам каже да је то лаж и клевета; ако је ко крив, — крив ће бити |
| те има си три касе.</p> <p>Мане му каже да су му обе потребне због драгоцености којих има много |
| заврши: „Па шта каже, Бога ти?” — „Каже да јој се допадаш” — „Славе ти?” — „Здравља ми!” - „Па |
| равља ми!” - „Па шта каже још?” — „Каже да јој изгледаш горд, и вели:{S} Шта чекаш?{S} Ваљда се |
| заглади онај немили догађај, да докаже да он сам ништа томе није крив, него она тетка Дока, па |
| лаћеве куће, и да их запитају и затраже да отворено кажу шта мисле с девојком — па куд пукло да |
| pb n="116" /> казати.{S} А сачувај Боже да је још ко ту био! {S}Пуцала би му сутрадан брука по |
| а Зоном, заврши Перса Јордановица, може да испадне по оном народном: „Злату ће се кујунџија наћ |
| е Јаре:</p> <p>— Море, ако искате, може да украднемо све тетке, стринке, куме и кумице.{S} Ја м |
| си златар, <hi>јувелир</hi> један, може да се викаш! — ласка му Замфир.</p> <pb n="177" /> <p>Д |
| чу ми алис та си је саг работа!{S} Може да и неће бидне баш тако лошо! {S}Доне!{S} Доне, мори!{ |
| јно знање...{S} Што ме питујеш?{S} Може да се посмешила, а требала да рекне: „Поздравила ти се |
| ш девојка да останеш?!” — „Ама, па може да се и удам”, одговара Зона, „теке неје зорт!{S} Има в |
| влас’ и при официри и инџилири, па може да носи путине с потковице, а ти не можеш!?{S} Море ће |
| лаћ и Манча слично му долази, — та може да си забравила за кога ти рекоше...</p> <p>— Ама, де! |
| е и остале тако разглављене, па не може да их састави, него му притече у помоћ мајка, удари га |
| вилице му осташе разјапљене, па не може да их састави од силна смеха који је све обухватио, и а |
| рагоцености којих има много, па не може да их свако вече односи и ујутро опет доноси у зеленим |
| оже сетити.</p> <p>— Што, јоште не може да се сетиш?!</p> <p>— Јок...</p> <p>— Ама ће бидне дев |
| ан Божића...{S} С таквим светом не може да се издржи конкуренција.{S} Па ја онда треба да краде |
| упав и гологлав, јер још никако не може да се сети где је изгубио капу.{S} А у могућности је да |
| о нешто.{S} А кад сиротиња, што не може да се формално узме због трошка, почне <pb n="162" /> к |
| се диве родољубљу тога света, који може да живи без толиких ствари, без Благоја танц-мајстора, |
| о па да ти је за тој? „И без петли може да се осамне”, та и ти да се ожениш и без њину Зону!... |
| ску ћуприју...{S} Па зар за тој ми може да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу неки пут заб’рав |
| у кући, у претсобљу, шта све човек може да види!{S} Ту силни легени, ибрици, сахани, сребрни ша |
| е умири мало, па поче: — Ете, како може да си стане „побегуља”, кад си је, ете, дом; дома си се |
| рече; ти си мислиш да се саг ласно може да ожени, да ми је мен’, рече, ласно невесту да нађем, |
| S} У свашто се разбира.{S} Тај што може да ти изработи, ете, никуј послу, веће никој ти тој не |
| збореше?!{S} Мори, оди туј несрећу може да је искочила реч и сокак-лафови тија, убија гу Господ |
| рече Мане. — Зима иде, сас зимске руже да се закитиш! — рече и даде јој ону киту хризантема. — |
| оћи?{S} А њој очи пуне суза и готова је да заплаче.{S} Крај ње стоји мали сестрић њен, Костадин |
| а јој је све јасно било.{S} Веровала је да је све тако како јој је несрећна девојка рекла; веро |
| његове дванаесте године, а престала је да га води тек кад све жене скочише у интересу јавнога |
| мо она не гледа на ту страну; почела је да зева...{S} Криво јој... {S}Не треба њој тај Мане; не |
| то је била нежнија према њој: тешила је да то није ништа, али је и она кришом погледала и тајом |
| баш сама главом тетка-Дока.{S} Дошла је да му каже све шта је и како је било, и пошто се све рђ |
| ана тамо на чифлуку, а друго — време је да се, вели, и та деца мало ослободе и изиђу међу свет, |
| И она наваљује на мајку своју и моли је да јој уступе ту малу собицу, ћилер, у коју се улази на |
| непријатне сцене; жалити је и желети је да се таково што више нигда не понови”...</p> <p>Или, ј |
| е је изгубио капу.{S} А у могућности је да држи и калфу.{S} Дућан му пун, а поруџбина сваки дан |
| био задовољан зарадом.{S} Признавао је да му је Мане опасан конкурент, кад се узме у вид његов |
| сталоженији и, као искуснији, држао је да још није све пропало.{S} А надао се успеху, јер је с |
| } Као искусан и паметан човек, држао је да сваки човек треба да се поучава туђом несрећом.{S} Ј |
| је он добро старога господара; знао је да је у кући свемоћан, да што он каже то је казано, а ш |
| то, да је за то најлакше!{S} Обећао је да ће му он купити лаковане деверске ципеле и нову злат |
| азио је да није време још.{S} Осећао је да још није прилика за њу, док не постане официр.{S} А |
| и тањи био; и сам дед Манчин причао је да се још дететом играо под њим, и то под толиким истим |
| да се одмори и придрема мало, волео је да чује тиху песму, и оне су то знале и тихо би тада за |
| ек мераклија и волео песму.{S} Волео је да га песмом и буде и успављују. {S}Кад лети после ручк |
| ош није предузимао ништа.{S} Налазио је да није време још.{S} Осећао је да још није прилика за |
| четрдесет година радио.{S} Помислио је да је све то, та Докина посета и прошевина, удешено са |
| ета — то не мења много ствар; главно је да је то факат, <hi>непобитан факат</hi>, који се више |
| је на њу непрестано мислио, природно је да је желео и да је види, а још природније да ју је чак |
| , ти ме изведе на селамет, — па адет је да ти кажем; зашто, рече, може ласно гуја да те изеде”. |
| але, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир има на дом девојку!...{S} Разабра ли, |
| се врће дом — никој не знаје и не смеје да га питује...</p> <pb n="49" /> <p>„А ја си — рече Пе |
| ви у успоменама.</p> <p>Пустише ченгије да измакну, а после се и сами разиђоше...</p> </div> <p |
| га и соком живаца својих”.{S} И то није да кажете отскора — одвајкада је то.{S} Још његови ђачк |
| је желео и да је види, а још природније да ју је чак издалека опазило оштро око његово, а знао |
| и сад га још једнако храбри и саветује да што дуже истраје у својој одлуци.{S} Као крвни непри |
| требан био, јер никад није имао прилике да га потроши.{S} Чак му се и мајка љутила што иде тако |
| ћу туђој мајци, што неће више код мајке да ноћи?{S} А њој очи пуне суза и готова је да заплаче. |
| како теб’ што је ласно шишенце ракијке да си пијнеш!...{S} Бећарл’к џиби султанл’к олмаз”, реч |
| даљег разговора дознао је Мане од Васке да је по чорбаџи-Замфировој кући прави лом због играња |
| но држала и пустила оне друге две тетке да говоре, а она задржала за себе као неку завршну реч, |
| ” Тако су говориле, јер су све веровале да се синоћни догађај могао догодити само због немара и |
| .{S} А и сви му повлађују, сви га хвале да је добра прилика и веле: „Море, па има си човек и ду |
| посао...</p> <p>Сви му одобравају, веле да је све тако као што он каже, поручују чокањчиће линц |
| дућану, и отуд му познају глас) и веле да је жалост била слушати ту дерњаву и кукњаву Потину.{ |
| , али за оно прво нису, него су тврдиле да се стари лисац само претвара, само да би се показао |
| ке на трбух, па дремају, јер су научиле да се тако најприличније проводи празник.{S} Зона у соб |
| д год ту тако стану, увек питају и моле да им се да штампан ред игара, питају где је гардероба |
| улије неке наде, да га залуди, а после да га одбаци.{S} Онако, као и за све велике и срећне ос |
| да се сам, где треба, извести, а после да по светој <pb n="150" /> новинарској дужности — као |
| зговарају о удавачама, за које су нашле да би могле бити прилика за њиховог Манчу.</p> <p>Поче |
| да је одбио две муштерије које су дошле да пазаре, само да се не би прекидао разговор.{S} И кад |
| ке школе, али, како сам није имао земље да је рационално обрађује, није је хтео обрађивати ни к |
| рекодан долази кући; а и кад дође, боље да не дође, јер је пргав и џандрљив.{S} Свачему махнише |
| ом у Л*, другој њеној сестри.{S} А боље да није ни долазила, јер и овде је она проклета песма п |
| робави.{S} И он нађе да ће бити најбоље да се уклони мало од куће. <pb n="198" /> Па тако је и |
| ато су одмах и нашли да ће бити најбоље да брзо сврше ствар.{S} Што ће бити јесенас, нека буде |
| у: „’Ајде да прерипујемо, кој ће побоље да прерипи кочије у авлију там!” Али се никако не сложи |
| да си капче накривиш?!{S} Цркву побоље да си батисаја и огањ у њу фрљија и запалија гу, него ш |
| вика, и плот неје далеко!” Ама стра’ ме да не узне нику белосветску...</p> <p>— Е, ашкољс’н за |
| ечи!” вели онај тајанствено. „Молила ме да ти ништа о томе не кажем!!” — „Их, болан брате!” вел |
| пола уста): „А јој, побратиме, пусти ме да умрем!...” па иде даље другим сокаком, где опет тако |
| ихова, — па се није задовољио само тиме да јој окрене леђа и да на другој страни потражи утехе, |
| то немилице баца бакшиш, и не да никоме да плаћа!...</p> <p>Према њему седе ченгије; одмарају с |
| } Али све скупа ипак сложне беху у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све сложно треб |
| татко збори, син си ћути, слуша, не сме да збори!{S} Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад |
| одмах осетише да није добро, кад не сме да дође, зато се у четвртак крену сама Ташана до Ураниј |
| .</p> <p>— „Дете”, — а виде ли како уме да збори и што иска да пазари?{S} Познаваш ли <hi>гу?</ |
| Мана.{S} А Мане, опет, како су чули, не да се ни опепелити да је он штогод у то умешан. — Ено, |
| си узни и цело тесте...</p> <p>— Да не да Господ... ја си једну сал искам...</p> <p>— Па пуно |
| тај проклети глас, који Замфировима не да спавати.{S} Да је старо турско време, чорбаџиско вре |
| Уа!” али се ту сада Зона умешала, па не да.{S} Смеје се, истина, али га ипак брани, зауставља и |
| све и зашто немилице баца бакшиш, и не да никоме да плаћа!...</p> <p>Према њему седе ченгије; |
| ла и да ноћива, али јој мајка никако не да то.{S} А Зона се растужи обично тада и говори о смрт |
| <p>— Рекни гу:{S} Поздравија ви се Мане да га чекате, рекни, у прву недељу.</p> </div> <pb n="1 |
| н да ви не бидне криво, кад, ете, стане да „праћа шефтелије” по други...</p> <p>— Што рече, нес |
| Па још када им он, онако задуван, стане да грди „Титинку” и „Пиргу” што арче њихов мал по комши |
| } Беше му работа!” рекоше тврдо уверене да што су виделе и чуле, да је то виђено и чувено!{S} Ј |
| него иде школи.{S} А кад је Манча викне да понесе дади алву, а она се окрене и само исплази јез |
| .</p> <p>— Чу ли, мори, пратила ме Зоне да те махсуз нађем и да ти рекнем да гу много мило за т |
| а раније и стари.{S} Чим девојче почне да гризе доњу усну и терзија јој почне да мери и шије ф |
| да гризе доњу усну и терзија јој почне да мери и шије фустане — она је за удају; а дечак, чим |
| е — она је за удају; а дечак, чим почне да криви ноге и накривљује фес на једно око и да гледа |
| дно и мрачна лица:</p> <p>— За писување да баталиш ти тој, тол’ко ти зборим!{S} Зашто ја сам си |
| о времена ни да дође к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати поздрав.</p> <p>Тога дана |
| ски ред, — требаше <hi>твоје</hi> знање да је!...{S} Питујем те: куде ти је Зоне?</p> <p>— Ете, |
| енце, па искамо прекојутре гројзе-брање да прајимо...{S} Ете ми га туј и човек ми...{S} Он ме и |
| илично распрострто и подржавано мишљење да је Манулаћ, и нико други, одвео девојку.{S} Причало |
| а Мане скочио и зауставља је и преклиње да се окане, да не купи комшилук на ту бруку.{S} А она |
| лебије?{S} Ама, има понеки па ће и паре да дава!{S} Питујем те, ете, сал тој: тражија ли си?</p |
| ну од срца увређен Мане, — таг ће скоре да чујеш и за <hi>моје знање</hi>!...{S} Ће ме неки уба |
| евдо, дође ништо у памет, и присети’ се да ти кажем...{S} Некња си зборим ништо сас онога мојег |
| ти на судбину: сноси је мирно и нада се да ће опет бити што је био, а засад се теши тиме што је |
| , и свака се нашла увређена и дизала се да иде, па свака опет остајала.{S} Али све скупа ипак с |
| и жене и стадоше клети Манчу (а зна се да је женска клетва страшнија и бржа и савршенија него |
| Замфир узе на себе ту дужност, обећа се да ће уложити сав свој ауторитет и утицај на јогунастог |
| ило да пас води коло?!...{S} Присећа се да ли је икада <pb n="121" /> видео да пас води коло. { |
| им се вратио шегрт Поте скочи и диже се да иде.{S} Рђаво сам рекао „да иде” — полетео би он, ка |
| " /> журно крећу на свој посао; журе се да пре од свију стигну на касапницу или рибљу пијацу, д |
| уо дим као облак густ.</p> <p>Дигоше се да иду.</p> <p>Пробудише стару Аву, која је пре четрдес |
| те мало-мало мућнуо главом, сетио би се да је шегрт баш од њега истог чуо и научио ту песму, ка |
| дваред или триред у години сетио би се да запали цигару, и то обично онда кад би му татко доба |
| момак, удовац, или шта ли?{S} Брани се да није ни сневао оно што му се пришива: нит’ је одвео, |
| .” рече Мане.{S} Протрља очи, бојећи се да га оне можда не варају.{S} Али не, не вара се!{S} Ба |
| џику Ташану!” — заврши Таска, дижући се да иде и обећавајући да ће она да прокљуви већ ко је пр |
| i>” И он се опет саплеће, пада, мучи се да се дигне, али већ не могаше, — а у том се и пробуди. |
| ма да иде и да се нађе, баш и да јој се да слобода, исто као ни канаринка кад би је пустили из |
| } Ама, које песне?</p> <p>— Срамујем се да ти, ете, кажем! — вели Васка намештајући у уши добив |
| тако стану, увек питају и моле да им се да штампан ред игара, питају где је гардероба за ствари |
| га мало боље посмотрили, учинило им се да тај човек баш ни најмање не изгледа као човек који и |
| е и брисао чело дуго.</p> <p>Зарекао се да се више неће хватати до Зоне, а није му то ни требал |
| ато се диже и оде од куће.{S} Осећао се да није ни за какав посао — зато узе пушку и оде у поље |
| разом, и на питање: шта му је, тужио се да од кутњака сву ноћ није могао ока склопити.</p> <p>З |
| тан и сензациони подлистак.{S} Решио се да походи три места: да интервјуише Замфирове, Манулаће |
| тада се тек још више уплашио и решио се да сам покуша још један, и то последњи, корак, да се, т |
| ико други, одвео девојку.{S} Причало се да га је у том, сем његове, чак и девојачка мајка, Таша |
| д му је она опет дошла и понудила му се да поправи целу ствар, — тада се тек још више уплашио и |
| озно изнесе тражене ствари; учини му се да се и сувише отегао пазар, одмери муштерију од главе |
| ди у пазарни дан, у суботу, у дућану те да си збира пазар и да пази да си селске невесте не укр |
| А прилега ли на чорбаџи—Замфирово дете да си седи у дућан, да си руча с момци и чираци на ћепе |
| очи, <pb n="145" /> та да такој можете да зборите? питујем ги па ја. „Не видосмо, зборе си, ам |
| свастике?!...{S} Или увече на концерте да дођу?!...{S} Јок, брате. „Ми ће си у лојзе искочимо! |
| — поцелуј га и ти саг!{S} Рече ми јоште да ти рекнем: да прочетиш из њег’... „Како је, рече, ов |
| , ако нема мустаћи...</p> <p>— Па... ће да има...</p> <p>— А шта је?{S} Од какав си је ред?{S} |
| >Мерак</hi>!...{S} Зар <hi>дете</hi> ће да има мерак?!</p> <p>— Кој си је дете?</p> <p>— Па наш |
| ете и ће се збори и јоште полоше!{S} Ће да да Господ”, рече, „па <pb n="147" /> ће си <hi>она с |
| узне кој хоће и кој сме...</p> <p>— Ће да гу узне, ама треба да си има траву стискавац...</p> |
| ега...{S} Зашто стра’ ме; рече ми да ће да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стануја пи |
| 8" /> икада.{S} Уста скупила, као да ће да се заплаче и гледа сањиво, уморно и тужно по другари |
| и миралаје зашто ги веће нема, — ама ће да праћа на рисјане, — а брука и тој...</p> <p>— Зар чо |
| ту!{S} Ја ћу да заобиколим малко, па ће да искочи убаво, како под инџилирски план!... — рече и |
| ” Па понесу и шта ће да поједу и шта ће да попију — нико паре њихове не виде!{S} А ја сам светс |
| и у лојзе искочимо!” Па понесу и шта ће да поједу и шта ће да попију — нико паре њихове не виде |
| џе два по пет динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, ја си нађо сал једно!{S} А код чекме |
| ојанствено, бирајући, као голуб, где ће да стане.{S} Ход му је био као ход човека који се крену |
| а си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да се зовеш, ете, мајстор-Маниница!...{S} И |
| је тако, да не знаш или се смеши или ће да заплаче...{S} И доклегод оро траје, или још боље, до |
| ...{S} Овој како ће да му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} Много лошо, Бога ми т |
| , зашто је тој саг тако у свет — кој ће да зна!...{S} Е, тој ти је саг алис и сас мен’...{S} А |
| дај си дете за онога Манулаћа, берем ће да имаш убаво унуче... шебека ћеш имаш, а унуче јок! — |
| само да смисли о појединостима како ће да изведе своје дело освете.</p> <p>Па како је цела та |
| батисаше јабанџије!...{S} Овој како ће да му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} М |
| иче мајку Костадинку! „Нане, поскоро ће да ни украдну тета-Зону!” <pb n="119" /> А Зона силно б |
| си подиго’ капци, — леле мајке, што ће да видим у сандаци!{S} Срам ме и да ти кажем; а њег’, р |
| улезнем у сопче...{S} А у собу, што ће да видим: мој срам!...{S} По дувар, бре брате, све слик |
| ти себ’ нику сиротицу измећарку, што ће да си седи у пазарни дан, у суботу, у дућану те да си з |
| дне!...</p> <p>— Леле, Јевдо!{S} Што ће да бидне убавиња, кад се узму!{S} Убав Манча, а убаво, |
| пазар и муштерије!...</p> <p>— А што ће да ручаш, кад си не пазариш?! — прекиде га заједљиво Зо |
| знаје, рече, што му је писано, и што ће да искочи из њег’!...{S} Ти си трговац, ама овој ће, ре |
| жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђу кућу туђој мајци, што неће више код мајке |
| јаваш, нане! — смеје се Мане. — „Што ће да чиним?”...{S} Па ћу си узмем једну!{S} Што ми ти па |
| -те, нећу сам!” А оне га питају коју ће да узме, а он каже: „Све по авлију и по сокак”.{S} Сви |
| како немак?{S} Род смо си...{S} Кому ће да кажеш муке и дертови, ако на тетку си нећеш да кажеш |
| ...{S} Време промињује...{S} Треба веће да се жениш...{S} Мајка ти не може саг ласно хизмет да |
| n="178" /> си... за <hi>теб’</hi> неће да ваља!... {S}Зашто ти си јоште аџамија, прајиш си кеф |
| — Ама, де! — прекида је Калиопа. — Неће да зборимо за тој.{S} Кад стигне у теј године, демек да |
| аје...</p> <p>— Е сал Манулаћевица неће да биднеш!</p> <p>— Бре-бре!</p> <p>— Зоне! — рече Мане |
| — Па, — поче заједљиво Дока, — саг неће да праћа на бимбашије и миралаје зашто ги веће нема, — |
| копам! {S}Чаршију и бели свет веће неће да видиш!{S} Како она кумрија — рече и показа на једну |
| оћног призора, који све знају, али неће да кажу.</p> <p>И то је дало повода свакојаким нагађањи |
| у с воду...{S} Ама <hi>она</hi> си неће да ћути, веће иде поза мене и збори сал, да чује чаршиј |
| дија сас њи по чаршију, а јутредан неће да ги обуче...{S} Ја си мислим: зар ће ги чува па за не |
| (северних, наравно), па још никако неће да увиди и да призна да је ипак јавност и журналистика |
| лакомислености његове и још никако неће да зна за њега, па зато на сва наваљивања мајке његове |
| ку: живе невенчано господа, и нико неће да каже и назове то правим његовим именом.{S} Ама, крес |
| !{S} Неје, две ми очи!{S} Ако, што неће да ме питује; ако, бата-Таско!{S} Та што да ми је па за |
| у што је у кафезу — веће бели свет неће да видиш!... ’хоће да те заб’рави и сокак, и махале, и |
| же обрве и слегну раменима, као да хоће да каже да се не може сетити.</p> <p>— Што, јоште не мо |
| потиљка и пође силно као орао кад хоће да полети.</p> <p>— Е, што да рекнем? — запита Васка и |
| по гојним плећима, од којих чисто хоће да прсне оно мало јелече њено. {S}Бива да понекад бане |
| кад је још разабрао да г. Ратомир хоће да га метне у новине, онда му је и сувише разговетно ка |
| лклористичко интересовање, то јест хоће да наставе онде где је отац наше новије књижевности, Ву |
| у: — Тугооо!{S} Што гу пуштисмо?! ’хоће да ни напраји нику муку и резил!{S} А лудо је, лудо — п |
| веће бели свет неће да видиш!... ’хоће да те заб’рави и сокак, и махале, и град; — и никој нећ |
| е ми је по саг’ син и наследник!” ’хоће да га узне за ортака, — ама још неје у теј године!... < |
| } Мане, и он ту, и он узима две таблице да игра.</p> <p>Келнер меће пред свакога шаку кукуруза, |
| слушати и оћутати.{S} А мало које вече да им не прође поред куће гомила калфица, трговчића или |
| и на Мрамору причало се тога дана увече да је било не само отмице, него чак <pb n="149" /> и пу |
| а.</p> <p>Уђе Васка и домаћица јој рече да испече четири кафе.{S} Васка одмах усу кафу у филџан |
| е читала и говорила.{S} И Мане јој рече да је то и његова давнашња жеља.{S} Обећа јој да ће ура |
| {S} А кад мати навали на њ, он јој рече да није то баш тако хитно.</p> <p>— Море, Манчо, сине, |
| м све то узети.{S} И одмах одлучно рече да то никако није прилика и да од тога неће бити баш ни |
| туј, рече Петракија, — ћа с оно сикирче да га утепам!”</p> <p>— Ех, ех, аџамија, па лудо...</p> |
| Е неће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе да дођеш! <pb n="48" /> И по таг искачаше пазар за нико |
| Што ће праји?{S} Недељу дана не смејаше да си до’оди дом, веће зареди по тетке и по стринке на |
| а зид да чују шта је, али кад разабраше да је чорбаџија силно нешто љут, разбегоше се са страхо |
| де сва уздрхтала и плашљиво се осврташе да је ко не види.{S} Срећом, нико не пролажаше улицом, |
| о, — ето то је све!” Али, кад га видеше да се само мало задржао у дућану, издао наредбе, па опе |
| танке црне брчиће.{S} А још кад видеше да се Мане и не осврће чак ни на полициског писара, ака |
| росто заблену у сина.{S} Не могаде више да одоли свом очинском срцу него га дочепа оберучке, па |
| женици — и ви сутра лепо не можете више да познате оног јучерашњег сређеног, мирног и задовољно |
| ојку...</p> <p>Мане ућута и не хте више да се брани, а није му лако било ни да слуша карање, за |
| ..{S} Знајеш ли, Манчо, да те неће више да погледну заради онија моји речови — кол’ко ги убаво |
| ко је само једаред чуо, није могао више да је избије из главе и заборави.{S} Кад увече леже у к |
| искају да гу украдну!...{S} Нећеш више да спијеш код тету — ће гу украдну.{S} А ти си ћутиш ту |
| ј тетка Дока. — Да му збориш, ем повише да му збориш за тија девојчики!{S} Што да си седи нежен |
| у Манулаћеве, а Калиопи опет одговорише да сумњају у Манине...</p> <milestone unit="subSection" |
| свога млађана жића!...</p> <p>Уговорише да сутра пре подне цела родбина иде у амам, где и тако |
| наравно, и не треба.{S} И они приметише да је Зона расејана и замишљена.{S} Ништа не упамти што |
| а дана.{S} Код Замфирових одмах осетише да није добро, кад не сме да дође, зато се у четвртак к |
| се уздржи више!{S} И кад Цигани хтедоше да престану, даде им Мане знак да свирају даље исту игр |
| с невеселим гласима, јер Уранији рекоше да сумњају у Манулаћеве, а Калиопи опет одговорише да с |
| о најбољи и најнесумњивији знак и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена.</p> <p> |
| е се удаш.{S} Домаћица ће станеш, образ да чуваш; зашто образ — толко! — и покаже два прста шир |
| {S} Кад би му споменули „више школе”, и да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега до |
| ивији знак и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена.</p> <p>Четири тетке и две ст |
| тет и утицај на јогунастог Петракија, и да ће измирити оца са сином — са сином који се каје, ко |
| бећа Зони да ће учинити све код сина, и да се нада да ће је Мане послушати и да она неће дуго п |
| hi> </p> <p>Зона је знала да је лепа, и да је чак лепотица.{S} Знала је то по огледалу, у које |
| олициског писара, акамоли на жандара, и да их чак и не отпоздравља — онда отпаде свака, па и на |
| да ипак није заслужила да тако прође, и да је Мане још кривљи, јер је он изнео на глас — он и н |
| ја хоћу добро да поједем, па, брате, и да попијем хоћу...{S} Код мене мало који дан да нема су |
| и одбијају.{S} Јасно је било да неће, и да верују чаршиским гласовима, јер је Уранија одмах сут |
| Манине, а Калиопа до Манулаћеве куће, и да их запитају и затраже да отворено кажу шта мисле с д |
| у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све сложно треба да легну на посао, па да му тра |
| и чека сефте и муштерију, да пазари, и да превуче пару преко браде и рекне: „Охо-хо!{S} Од теб |
| и то једнако компонује соду с вином, и да му је та композиција још понајбоља!...</p> <p>Иако ј |
| рио да се нада да га је Мане разумео, и да ће колико сутра или прексутра ствар свршена бити.{S} |
| да ствар по Ману стоји врло повољно, и да је право чудо што се већ и свршило није.{S} И љута н |
| /p> <p>— Која ми фајда, честити пашо, и да си зборим? — рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И |
| та била.{S} Певала се по целом граду, и да је калфа Коте мало-мало мућнуо главом, сетио би се д |
| е не украдну нику минђушу из дућан... и да се кара сас селске мечке оне!{S} А прилега ли на чор |
| аћ, којега је толико гледала Зона.{S} И да Манулаћ није био онакав какав је, да није једнако чу |
| ј од ранијих глава ове приповетке.{S} И да се ту није питао и хаџи-Замфир, као отац, удадба Зон |
| шчезле, а с њима и спомен на Зону.{S} И да није био он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у |
| раци на ћепенак, куде свет пролази, — и да се кара сас селске звери?!...{S} Па ти се, мори, у п |
| ко осећати и по томе се владати.{S} А и да није сама осетила то, имао би ко да јој то каже.{S} |
| и погледају, акамоли разговарају. (А и да није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер у та |
| помоћи да ствар испадне као што треба и да освета буде извршена.</p> <p>А Митанче још једнако ж |
| адовољио само тиме да јој окрене леђа и да на другој страни потражи утехе, него је пре тога хте |
| длучно рече да то никако није прилика и да од тога неће бити баш ништа!{S} Дуго су се још живо |
| ”! {S}Налази да је то најлепша женска и да просто не може без ње; она је само за њега створена |
| к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати поздрав.</p> <p>Тога дана је Мане био сав блаж |
| — Манулаћа то јест — Зона бегенисала и да је суђено и писано било.{S} А кад се Манулаћ отимао |
| д очију укућана...{S} Ту би најволела и да ноћива, али јој мајка никако не да то.{S} А Зона се |
| ичај да оно што каже упорно брани, па и да се потуче, јер је била позната као убојица.{S} Зато |
| до Пећ и до Приздрен!...{S} Мори, па и да си нема паре, што је па за тој?! {S}Кад се деца милу |
| — да свет не чује ту силну лупу срца и да га не опази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, и блеђ |
| ије сама; а и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се да слобода, исто као ни кан |
| ако хтела да се и ових дана тамо нађе и да севдалише и слуша како му сељанке певају песму коју |
| еди си...</p> <p>— Знам де...{S} Може и да лежи.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Васка. — Леле, бат |
| е паре?{S} За мираз, нане!{S} Па може и да се удам за никога... да се удам за онога ћелеш-ефенд |
| а багателишу и сматрају их за аџамије и да ништа не знају.{S} Варају се јако! „Добар петао се и |
| аскрави и ослободи Манулаћеве старије и да им сама понуди и опомене их и да им миг за прошевину |
| аже да је донео кључеве од куће своје и да оставља у аманет <pb n="12" /> њему чељад и дворе св |
| ет, да претресе све, да се посаветује и да реши шта да се ради.{S} Престале су да истражују ко |
| о мало говорио, а тетке и стрине боље и да нису, јер чим зину и отворе уста, оне јој само позле |
| ” — Море, — заврши Милисав, — мрзи ме и да причам-— само се наљутим, па онда не ваљам и нисам ц |
| што ће да видим у сандаци!{S} Срам ме и да ти кажем; а њег’, рече, не било срам да збере и скут |
| раз, тако да мора формално да се отме и да бежи.{S} Тако жене; напротив многи старији људи нису |
| девојака које треба Јевда да спомене и да их похвали пред сином Манчом.</p> <pb n="40" /> <p>— |
| вере!...{S} Та да те турају у новине и да те чете по махале и по чаршије?!{S} Зашто, Мане, дет |
| м, него кад хоће тако нешто да говоре и да се као старији изразе, а они је пошљу по нешто, где |
| рад, устајао и одлазио.{S} А чуло се и да је прошле вечери, по старом обичају, био у амаму, од |
| своје престоничко порекло. {S}Па хоће и да се пошале.{S} Кад год ту тако стану, увек питају и м |
| наравно), па још никако неће да увиди и да призна да је ипак јавност и журналистика и јавна кри |
| ачемо, — ели свадба, та да смо весели и да трупамо?!...” Тада засвираше Цигани и све полете и п |
| у хоће, а он опет вели да их све воли и да ће их све узети за жене...</p> <p>Отпоче оро.</p> <p |
| г?!{S} Је ли панаија, та да смо жални и да плачемо, — ели свадба, та да смо весели и да трупамо |
| га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и неће, а она га милује по обра |
| и да се нада да ће је Мане послушати и да она неће дуго плакати...</p> <p>Идући кући, Јевда је |
| ас није могао дуго да кружи по вароши и да опстане, јер око једанаест часова дошао је, на велик |
| искочило из кућу!...{S} Како може тој и да се помисли?!</p> <p>— Е, иди си, па ги питуј сама.{S |
| а, тако ће се узети да је остао момак и да оног брака са Швабицом Хермином као да није ни било. |
| и, пратила ме Зоне да те махсуз нађем и да ти рекнем да гу много мило за теб...{S} Без теб’, ре |
| ти да је васпитано у страху Господњем и да је ишло стазом добродетељи — која, као што се зна, н |
| а гу прајиш?...{S} А ја што да зборим и да се карам с будалу?{S} Покупи си скути, па брго кроз |
| , није био чиновник, па да је огуглао и да може тако лако прогутати и сварити ту ствар као друг |
| а сам потруди своје чудо и господство и да и сам тражи лека томе злу и <pb n="172" /> невољи.{S |
| стано мислио, природно је да је желео и да је види, а још природније да ју је чак издалека опаз |
| ви ноге и накривљује фес на једно око и да гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу!...{S} |
| да се заузме, рече, за праведну ствар и да му напише за новине.</p> <p>— Они нама просто не дај |
| суботу, у дућану те да си збира пазар и да пази да си селске невесте не украдну нику минђушу из |
| пада на њега: да није никакав мајстор и да не треба свете цркве да поручују код њега црквене ут |
| кушај да се разгали у веселом друштву и да заборави немио вечерашњи догађај, да свирком и игром |
| у нешто; као да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко одмиче, а све полетело на |
| а што казују да играчи додирују земљу и да се ипак на земљи налазе!...</p> <p>А као што је био |
| рије и да им сама понуди и опомене их и да им миг за прошевину.{S} Ако што мисле, нека се, — да |
| ешио да је такав журналистички хлебац и да служиоци истине у свету редовно најгоре пролазе.</p> |
| и умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се да слобода, исто као ни канаринка кад би је п |
| скочиш, — салете је Дока, — да сеириш и да видиш једну убавињу и лепотију оди девојчики!...{S} |
| ави видети га и као девера!...</p> <p>И да се само Мане питао и од њега само да је зависило, мо |
| у чашире” како му се увртела!{S} Он би да је заборави, а она му се једнако намеће као насртљив |
| ила се, а очевидно мисли о томе како би да онако што поиздаље и што финије отпочне.</p> <p>— Шт |
| његове није му допустио чак ни о слави да му дође у кућу.{S} Зато Митанча још једнако натеже и |
| о, па једни тврдили да је Мане, а други да је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не ваља!{S} Стог |
| ова Мане.</p> <p>— Зоне, а кој ће други да прати? — одговара Васка. — Ако имаш Бога и душу, а т |
| се, као што већ рекосмо, кренуо у нади да ће можда бити штофа чак и за један пикантан и сензац |
| два академска, а они опет нису баш ради да им дете иде у гурбетлук, него би волели да им је ту |
| то он каже то је казано, а што заповеди да ће бити и послушано.{S} Па ипак није хтео ништа сило |
| теб’-те видела... па не мога да си седи да не игра, веће се уфати у оро и она...</p> <p>— Она т |
| најгорима, за потсмех.{S} Осећа и види да је све пропало за њ...{S} Не зна, не сећа се кад је |
| чешља косу и клне мајку си што гу роди да је Еврејка...{S} Ете, на туја песну гу саг кеф; сал |
| ли о томе и ни о чему другом.{S} Налази да му је живот пуст, да нема неге довољно.{S} Помишља ч |
| ног дана бити без „домаћице”! {S}Налази да је то најлепша женска и да просто не може без ње; он |
| у дућану те да си збира пазар и да пази да си селске невесте не украдну нику минђушу из дућан.. |
| ао ништа.{S} Зато Ајша даде знак Дудији да запева ту песму.{S} Дудија запева, а остале ченгије |
| а, па се повлачи још дубље, јер се боји да га срце не изда — да свет не чује ту силну лупу срца |
| обног вечера, а ствар још једнако стоји да не може бити горе.{S} Мање се, истина, говори, али к |
| јоште може поубави и покротки девојчики да бидну оди овија овогодишњи...</p> <p>— Ама, ја веће |
| о дошао сада Ману: да се сложе и слошки да нападну на заједничког им непријатеља.</p> <p>Увече |
| Е, кој гу знаје!...</p> <p>— А може ли да поје?</p> <p>— Па и поје...</p> <p>— Е, што си поје? |
| S} Девојке га зову и питају га: хоће ли да им буде часник?{S} Једна га зове за девера, друга за |
| века доста наиграо и био коловођа, али да је <hi>пас</hi> кадгод водио коло, тога се не сећа!{ |
| 82" /> за њега, па тетке покварише, али да ипак није заслужила да тако прође, и да је Мане још |
| <p>Тако, ето, почесто ради Мане.{S} Али да призна да све то ради Зоне Замфирове ради — то ни за |
| и су се надали и свакога дана очекивали да се појави ко од Маниних.{S} Али су се преварили сви. |
| еко крила неку пушку (а сви су веровали да њоме очекује некога и питали га је ли пушка пуна) и |
| мао непријатеља, који су једва дочекали да га узму на решето.{S} Иако стари Замфир не само да н |
| су је ни слали, јер су им одатле писали да је не доводе сад, бар још за неко време, док се ућут |
| Дакле, мора!...{S} Али Зона неће; вели да Манулаћ нема ни форму за девера! — А како је имао фо |
| и: нека се Зона сети оне речи која вели да ивер не пада далеко од кладе, и: што мачка омаци, да |
| а сеириш.</p> <p>Умирује је Мане и вели да никаква боја неће и не сме бити, али му треба женска |
| и лакша.{S} Тетка Дока се брани и вели да је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде да прер |
| ја се нећу удам!...” (А и Гена њој вели да се и она неће удавати.{S} И обе младе другарице се з |
| <pb n="71" /> коју хоће, а он опет вели да их све воли и да ће их све узети за жене...</p> <p>О |
| им дете иде у гурбетлук, него би волели да им је ту на очима, и радије би је дали у какву чести |
| чашире фатило се у оро!” а други почели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледања и његовог играња пита |
| дбију, кажу му да је испрошена већ, или да немају девојке на удају и даду му шаку ексера, а он |
| а прегажено.{S} Други су, опет, тврдили да је својевољно побегла, а то су поткрепили тиме што с |
| које се тиме поделило, па једни тврдили да је Мане, а други да је Манулаћ одвео Зону, а то није |
| аћ.{S} Међутим, и они који су и мислили да је Манулаћево масло све то, баталили су ту помисао к |
| по другим махалама многи задуго мислили да чорбаџи-Јордан има ћерку. {S}Као оно што се прича за |
| а јемство више виђених грађана, пустили да се из слободе брани?” мислили су и разговарали грађа |
| ан изглед, и укућани су однекуд слутили да се домаћин кренуо на врло важан посао.</p> <p>Тако ј |
| стари добар глас њен. — Сви су тумачили да је то лако било: ништа лакше од тога. {S}Управо, дру |
| први мах.</p> <p>Замфирови су се тешили да ће то ипак проћи, али кад после кратког времена пост |
| г дерта није милило ни да седи, акамоли да ради у дућану, јер му је једнако била у памети Зона |
| Зато неће бити згорег — чак писац мисли да је то неопходно потребно — да у неколико потеза оцрт |
| вети и задовољно трљао руке при помисли да то неће бити сан који зором бледи и нестаје га као м |
| јка ти! рече и тихо уздахну при помисли да ће све бити што је било, само он неће више бити онај |
| чин и лек злу.{S} Зато су одмах и нашли да ће бити најбоље да брзо сврше ствар.{S} Што ће бити |
| а видели и боље загледали, јер су нашли да тај не би могао повести за собом ни једну јуницу на |
| на мојега...{S} Зашто стра’ ме; рече ми да ће да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стан |
| че, и толко!{S} Не ’теде више, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив |
| тако брзо, да Мане није имао времена ни да дође к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати |
| ак, и махале, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир има на дом девојку!...{S} Ра |
| још никако да се одљути: никако неће ни да чује за њега, иако је већ нестало узрока свађи измеђ |
| на, помагала, пошто Замфир није хтео ни да чује за Манулаћа, називајући га с багателисањем „Зев |
| ћ неколико дана.{S} Зона неће никако ни да чује за Манулаћа, а Мане опет каже: ил’ њега ил’ ник |
| сао је” три паше.{S} Па није требало ни да иде сам главом тамо. — „Сал дор чукне у тел у Стамбо |
| ише да се брани, а није му лако било ни да слуша карање, зато се диже и оде од куће.{S} Осећао |
| е недеље од тешког дерта није милило ни да седи, акамоли да ради у дућану, јер му је једнако би |
| овио, чак ни пуцао, није ваљда нужно ни да кажем!...{S} Целога дана је само на то мислио, и јед |
| ели ћеш ми <hi>ти</hi> саг овеј јесени да биднеш мајчица, — ели ће ми то на пролет бидне Гориц |
| домаћа књига”, јер кад она некога оцени да је болестан и пропише му неки лек, тај мора лећи у к |
| заједно, и чу како се Мане нуди Калини да је допрати до њених авлиских врата, а она га благода |
| !{S} Уједе се за усну, јер јој се учини да ће Мане још моћи лако помислити да се она за њим окр |
| да је сушта истина.{S} И она обећа Зони да ће учинити све код сина, и да се нада да ће је Мане |
| е и не може њен никад бити, али не трпи да може још која — код ње ту, живе! — привући погледе и |
| вдан, ете!.., По чаршију се, ете, збори да је Зоне станула <hi>побегуља</hi>, побегуља за онога |
| му па саг тој бидне?!{S} Чаршија збори да гу је Манулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја да гу у |
| си она чаре и за тој!{S} Свет си збори да је <hi>побегуља</hi>, па када такој вика, збори, кад |
| илак ће дочекате!{S} Саг се берем збори да је <hi>Мане</hi> дошеја при њума, па је ђене-ђене; а |
| та, али их Мане не прими, него одговори да ће он за толико дати накита својој невести.{S} Усхић |
| јеш за волење, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се волемо за удавање и венч |
| искаш да станеш еснафска жена!...{S} Ти да га заб’равиш!...{S} Он си је човек сирома’... фукара |
| м те ја тебе убаво...{S} Јеси!...{S} Ти да се ожениш, а она да те куне!{S} Тој да си дочекам, ц |
| , а овој су наше женске работе...{S} Ти да видиш што ће ти напрајим!...</p> <pb n="95" /> <p>— |
| /p> <p>— Ба! — пориче Мане.</p> <p>— Ти да си ћутиш!{S} Све разбра’!{S} Све си знајем.{S} Све м |
| једно кафенце.{S} Иска тета и мајка ти да попију по једно кафе, — вели Таска Зони, — па ти пра |
| е работи и збори по чаршију...{S} Па ти да си распиташ, да видиш, демек, за Мана мојега...{S} З |
| И без петли може да се осамне”, та и ти да се ожениш и без њину Зону!...{S} Мори, „док си имаш |
| б’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеириш, па... ако што неси мушко...</p> </div> <pb n |
| угурсузл’к!...{S} И ја се веће заинати да видим што је, мајка му стара, у тој сопче!{S} Та јед |
| е тако с правом могло казати и написати да је васпитано у страху Господњем и да је ишло стазом |
| е.{S} Васка се обећа да ће пре пристати да је убију него да каже то, а заклела се и у очи Гмитр |
| девер.{S} А сем тога, тако ће се узети да је остао момак и да оног брака са Швабицом Хермином |
| ion" /> <p>Дока пође, али се успут сети да је данас субота; остави то што је намислила за сутра |
| се и саветују шта ће и како ће урадити да све то испадне што боље. {S}Оне саме све то свршавај |
| а најмање би се смео кладити и тврдити да ће се из тог чупета временом развити прва лепотица.< |
| ет, како су чули, не да се ни опепелити да је он штогод у то умешан. — Ено, ономад је истук’о ј |
| присећали се коју би то могли замолити да им помогне, па ниједна није подесна била.{S} Све што |
| чини да ће Мане још моћи лако помислити да се она за њим окренула и њега да је гледала!...</p> |
| који чак и хлада даје.{S} Нико не памти да је икад мањи и тањи био; и сам дед Манчин причао је |
| {S} Јер Митанче је добио поуздане вести да му је његова фатална супруга Хермина била умешана у |
| и мило гледати обе муштерије.{S} Заусти да их пита из кога су села и чије су, али се уздржа, ва |
| а и излишно.{S} Доста је само споменути да их је било свакојаких.{S} Причало се како је Зона от |
| малодушна женскадија очајавала, мислећи да је све пропало, он је, као човек, био јачи и сталоже |
| воју одређену улогу, којом ће припомоћи да ствар испадне као што треба и да освета буде извршен |
| и Таска, дижући се да иде и обећавајући да ће она да прокљуви већ ко је протурао тај глас.{S} А |
| га живота само жупском вину, резонујући да на тај начин добија и у новцу и у времену: пиво је с |
| -лаф” си је...{S} Што си неће залудњаци да зборе?!</p> <p>— Хе! — врти главом стари Замфир и не |
| ’ко да поживејем кол’ко од зајца оп’нци да поцепам!{S} Тол’ко, побратиме, е што ми веће треба и |
| рече, коњ!” Е, куд се научило теја речи да збори?!{S} Виде ли, море, како се кучиште научило да |
| p> <p>— Кол’ко ће пут па тија исти речи да ми кажеш и збориш?...</p> <p>— Што, не верујеш, бата |
| пе, па убаве што су — лелее, Јевдо, очи да си не скинеш сас њи’!{S} Ја ги сал гледам, па си сеи |
| .{S} А он, куче, — и кој га, бре, научи да си тако збори? — рече: „Нећу да ги носим; бос ћу си |
| еприлику доводила.{S} А имала је обичај да оно што каже упорно брани, па и да се потуче, јер је |
| се најдуже бави, јер он је имао обичај да за једно такво после подне промени по неколико места |
| .{S} Ни тумарање по улицама, ни покушај да се разгали у веселом друштву и да заборави немио веч |
| то је чорбаџинска кућа...</p> <p>— Овој да запантиш! — грмну хаџи-Замфир одлучно Зони. — Сал јо |
| то и његова давнашња жеља.{S} Обећа јој да ће урадити онако како она жели.</p> <p>И тако је тај |
| о му да је гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у сну видео као њеног младожењу, па би сада ра |
| ка жена, па погле како си збори!{S} Кој да праћа шевтелије — зар чорбаџиска керка?!{S} На кога |
| зваја?!... ’Ај’ си дом!...</p> <p>— Кој да си иде дом?!{S} Ја ли?! — плану Дока и скиде једну п |
| > <p>— Па до „голем нишан”, а после кој да збори... и што има да збори? — вели Дока.</p> <p>— Б |
| а ноћ!{S} По-за домаћина смејаше ли кој да улегне у кућу?!{S} А си домаћин дође, а измећарка си |
| ни те па питује?!...</p> <p>— А што кој да ми казује, кад си сама све знајем, и све видим?{S} З |
| запантиш”, рече, „овај мој реч, и такој да се”, рече, „поздравиш од мен’ до ону”, рече, „брљиву |
| ргунисувашем, та саг...</p> <p>— Е, тој да учиниш! — дражи га тетка-Таска. — У сургунл’к!...{S} |
| да се ожениш, а она да те куне!{S} Тој да си дочекам, црна мајка!</p> <p>— Ја се нећу женим, н |
| ми среће, несам!{S} Куд па смем ја тој да напрајим?! — куне се Мане. — Теке сутрадан, пред руч |
| они ми гу не давају, та кад не може тој да бидне, е нек’ си остане резил... па нека гу таг узне |
| ?!... {S}Ба!...{S} У мој век... сал тој да бидне — <hi>неће!</hi>...</p> <p>Тако је говорио хаџ |
| — Ех, — грува се у прса Мане, — сал тој да си дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, п |
| сам сал комшика, па иска срам и резилак да ме изеде!{S} Чети си свет, па се смеје!</p> <p>И дои |
| р уђе, поклони се паши, паша му да знак да седне.{S} Доносе кафе и чибуке, пију и срчу. {S}Паша |
| Дену, којој одмах затим даде очима знак да покупи филџане и ракиске чашице и шишенце с мастиком |
| хтедоше да престану, даде им Мане знак да свирају даље исту игру, па приђе и ухвати се с леве |
| ао; истресао би чибук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрецнуо.{S} И ни |
| с њим; а кад се праштају, не може човек да сачека краја.{S} По неколико се пута рукују и вичу: |
| ртљива досадна мува, коју не може човек да отера — тако га заокупила та реч!...</p> <p>Дуго ниј |
| тој.{S} Кад стигне у теј године, демек да је за давање и удавање, — ласно за тој...{S} Што каз |
| а’, — заврши бата-Таско, — Јевдо, демек да знајеш да неје: „да неје било!” Било је, — ама у сто |
| еће кол’ко искаш девојчики!{S} Ама, жал да ти неје, криво да ти неје!...{S} Несам си <pb n="104 |
| ласно за тој!{S} Ће се бијем, а ти сал да сеириш.</p> <p>Умирује је Мане и вели да никаква бој |
| одица Тројеручица!...{S} За теб’ ћу сал да радим од јутро до мрак — што ми треба пазар и муштер |
| ем нишан”?...</p> <p>— Што, зар ћеш сал да гу гледаш?{S} Да лижеш мед кроз шише?...{S} Тој ли?< |
| се у прса Мане, — сал тој да си дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па после сал то |
| оје брљиво дете...{S} Манча де... искам да га женим, а он се, ете, рита, како магаре кад си нећ |
| не. — За мен’ ласно; теке за теб’ искам да ти бидне убаво!{S} Зашто да узмем нику, а она да ти |
| авија сам зар онај стари адет, па искам да знам.{S} Зашто саг искочија ники <hi>нов адет</hi>, |
| p> <pb n="40" /> <p>— Ама с мен’ у амам да искочиш, — салете је Дока, — да сеириш и да видиш је |
| казначеј маши за џеп и пита: „Шта имам да платим?” а келнер само каже: „Немате ништа; плаћено |
| а како саг да тражим, кад убаво си знам да ми неће дадну девојку?</p> <p>— Та што неси тражија |
| о, па игра, сасвим по оном: „Како играм да играм, само да се наиграм”.{S} Играју сви; кликћу и |
| сас њега у новине.{S} Леле-е!!{S} Срам да ме изеде; ем што сам сал комшика, па иска срам и рез |
| да ти кажем; а њег’, рече, не било срам да збере и скута све тој!!{S} Два санд’ка пуна, бре бра |
| а у Црвеном Мору; али тек кад вам кажем да је још само паша имао такав „пајтон”, и нико више у |
| </p> <p>— Лелеее!{S} Црна Ташано, у зем да пропаднеш! — викнуше женске, гледајући за колима, ко |
| е?!{S} Зашто, Мане, дете моје?{S} У зем да пропаднем, оди срам и резилак!{S} Жива ти ја!{S} Узм |
| искочила реч, иде прикажња, а ја у зем да пропаднем оди тија речи!...</p> <p>— Каквија речи? — |
| -Мане...{S} Две ми очи!...{S} Како смем да те л’жем?!...</p> <pb n="81" /> <p>— Па истин’ ли зб |
| Зоне да те махсуз нађем и да ти рекнем да гу много мило за теб...{S} Без теб’, рече, живот си |
| S} Па, ако што је сиротиња — ама, берем да је момак кротак!...{S} Веће — џимпир, коцкарин, кома |
| а, вика, ако се зове „побегуља” — берем да знаје зашто се такој зове.{S} Ете, тој ти се поздрав |
| Доку да вика: тетко!</p> <p>— Па берем да је трговац ники... — додаје тетка Таска и потпирује |
| Они си такој зборе.{S} Џевап не могашем да си веће дајем, — тол’ки ме питуваше!{S} Кој ме сретн |
| и с њума, — вели Таска, — ама не смешем да гу питујем ништо, зашто је луда...{S} Ама она си мен |
| о новинама и о оном резилуку, и каже им да озбиљно хоће свога Мана да жени.{S} Пита их шта оне |
| у је само <pb n="36" /> под тим условом да ништа, ни речи, не сме проговорити.{S} Редовно се та |
| си дом!{S} Несрећо бећарска!...{S} Дом да си идеш! — повикаше и скочише све на њу. — Кој те је |
| овуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом да си идемо!...</p> <pb n="76" /> <p>Било је и време ве |
| ушано.{S} Па ипак није хтео ништа силом да добије.{S} А после, њега и није вређало то како су о |
| ди, својим ушима да чује и својим пером да опише. {S}Био је радостан унапред што ће на лицу мес |
| иђе главом сама Зона и поче о том истом да јој се јада.{S} Јевда изишла мало из цркве и села у |
| ко, ћаше, две ми очи, заради њума зулум да се напраји на веру ни!...{S} Е, што му, Јевдо, не зб |
| е Јевда говорила сину.{S} Мало који дан да му није читала и говорила.{S} И Мане јој рече да је |
| пијем хоћу...{S} Код мене мало који дан да нема супе, а они празилук и на први дан Божића...{S} |
| образ.{S} И Мане пољуби у руку, и таман да пође, а њега опет задрже, опет се рукују и веле: „Па |
| апетал бре један!...{S} Дућан!{S} Дућан да си отвори и сортира сас онуја силну стоку!...{S} Ела |
| нулаћа тога, — плану Дока. — Ама послен да ви не бидне криво, кад, ете, стане да „праћа шефтели |
| о бре?{S} Питај, бре магаре, тетина, он да ти каже каква сам била т’нка и висока кад ме узеде, |
| паша је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир сила и у Стамболу.{S} Сменио је он, или, к |
| Чорбаџиски син!...{S} До Филибе и Солун да просеше чорбаџиске керке, па ниједна да му не рекне: |
| а и он сам се често с уздахом изражавао да „пише крвљу срца својега и соком живаца својих”.{S} |
| н жељно очекивао.{S} Стари Замфир легао да се одмори мало после ручка, као што је то одвајкада |
| и, кад је због неког кријумчарења могао да повуче, а Ђорђија опет њега одбранио од неких пијани |
| ов био на свашта, али никако није могао да дозна ко је то написао, поред свег трагања и распити |
| звади из школе.{S} Хаџи-Замфир није дао да се даље школује.{S} Кад би му споменули „више школе” |
| само је био јогуница и није никако дао да се то и опази! — Колико само пута, кад она прође так |
| што обично суботом долази, јер се надао да ће бар ту, у старом и скровитом и мирном свом гнезда |
| р била и дрска и луда, то је Мане држао да је сасвим природно да је сме слободно <pb n="126" /> |
| кући.{S} Пољубио је мајку у руку, казао да пристаје, а све остало, рече, њена је брига!{S} Сутр |
| и није се љутила кад јој је Мане казао да иде, да се нађе и мало проведе с друштвом.</p> <p>Те |
| а хвали речима, него је и делом доказао да га цени: поручио је преко свога човека једну Богород |
| ицу, па никако да га нађу: нема га, као да је у земљу пропао...</p> <p>КРАЈ</p> </div> </body> |
| о по овом шаренилу и весељу; гледа, као да јој је дуго време.</p> <p>Цигани засвираше „Потресуљ |
| е несрећна девојка рекла; веровала, као да је сама својим очима гледала и својим ушима чула.{S} |
| n="118" /> икада.{S} Уста скупила, као да ће да се заплаче и гледа сањиво, уморно и тужно по д |
| и иначе врлој вешто саплиће ногама, као да је већ официр, као да му је тесак сабља!{S} А због т |
| она издиже обрве и слегну раменима, као да хоће да каже да се не може сетити.</p> <p>— Што, још |
| јка љутила што иде тако без новаца, као да није чорбаџиски син!{S} А ако понесе, он колико поне |
| тада трза се Мане и гледа око себе, као да се пита: откуд он чак ту?! — и враћа се натраг!...</ |
| а неколико корака, а после застаде, као да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико |
| му се као да је остало трага од ње, као да види траг њен, — дугу зелену пругу од бундице и жуту |
| о да је и не види, па хита крај ње, као да му је богзна какав посао за вратом!...</p> <p>Или оп |
| е мушко, оне ућуте и упреподобе се, као да ништа није ни било <pb n="15" /> и као да ни две уна |
| ом.{S} Пролази и звиждуће, жури се, као да је погодио да изради полелеј од сребра, па сад хита |
| дућан на калфи, а он се жури кући, као да му гори. <pb n="64" /> Мало после излети из куће у д |
| тукли и узнемирили читав овај крај, као да смо у централној Африци а не у цивилизованој Јевропи |
| ако равнодушним и уморним погледом, као да је то неки нахерени дирек од општинског фењера, а не |
| да се и иду ситно, право и пажљиво, као да прелазе преко каквог брвна, преко потока.{S} А оне с |
| емо мишљење изнети опширно и тачно, као да је из стенографских бележака вађено.{S} А које мишље |
| плиће ногама, као да је већ официр, као да му је тесак сабља!{S} А због тога ваљада и није се у |
| икач од ово две године — тако вешт, као да му је још дед био викач.{S} Нацко је био галантерист |
| .{S} Тешко корача — смета му нешто; као да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко |
| учинише напослетку своје.{S} И Зона као да подлеже.{S} Силно јој се уврте у главу и силно је ус |
| ија брзо узме на се озбиљан вид, па као да ништа није ни било, брзо окрене разговор, па је саве |
| е погледа, а пет пута прође мимо ње као да је и нема на свету; једаред је погледа и загледа се |
| кад прођу испред њега.{S} А чине се као да га и не гледају, него гледају право преда се и иду с |
| ом.{S} Бленуо за њом и чинило му се као да је остало трага од ње, као да види траг њен, — дугу |
| ништа није ни било <pb n="15" /> и као да ни две унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ досад |
| је непомично лежала на миндерлуку и као да ништа није ни слушала ни чула. — Иди си, дете, поско |
| е сија по чорбаџи-Замфировој авлији као да су се сунца спустила и поређала доле по калдрми.{S} |
| !{S} А кад се сретну, а он се учини као да је и не види, па хита крај ње, као да му је богзна к |
| да оног брака са Швабицом Хермином као да није ни било.{S} Тако треба и оцу Петракију претстав |
| ет да се пресвуче; и он се нагиздио као да је први дан Ускрса, и нагиздан тако удари сокацима, |
| или и наздрављали један другом, баш као да се ништа у тој кући није ни десило...</p> <milestone |
| аписано.{S} А и то му је не један рекао да је његово перо, којим он пише, просто једна жаока ум |
| тима му горко и суво. {S}Једва је чекао да престану Цигани.{S} Кад се свршила игра, повукао се |
| у сви сматрали за род, а нико није знао да каже какав им је род.{S} Манина мајка им каже зашто |
| аска Докина било.{S} Од Васке је дознао да је Зона грдно много пропатила због тога од свију, а |
| ; само у кафани би он прво оца опомињао да се дигну и иду.{S} С кокошкама је легао, с петловима |
| дговора ни одмах, а кад је још разабрао да г. Ратомир хоће да га метне у новине, онда му је и с |
| S} Страшна му је била и сама та помисао да је Зона све то морала чути и видети, а још му страшн |
| аву и силно је усправи и подиже помисао да је она чорбаџиска кћи и прва лепотица.{S} То беше до |
| , рече, и он — Мане — покорио и пристао да буде Манулаћу девер, да је њега — Манулаћа то јест — |
| питивао је и прокљувио све, и сад дошао да јави то Јевди, Маниној мајци.{S} Све што је сазнао, |
| смрти.</p> <p>— Кад умрем, нане, убаво да ме са’раниш...{S} На гроб да ми туриш шебој и замбак |
| аршију — ем београдску — да дрма; убаво да запантиш овај мој сагашњи реч, Персо!... <hi>Оскудац |
| ... бригу не берите, а ја ћу сама убаво да дуздишем целу работу!{S} Ја ћу да заобиколим малко, |
| до „Шарен-ора”.</p> <p>— Ама саг право да ми кажеш што ћу те, ете, питујем, — запита трећега д |
| евојчики!{S} Ама, жал да ти неје, криво да ти неје!...{S} Несам си <pb n="104" /> остала постид |
| .{S} Било јој је то особито задовољство да једним таквим погледом охрабри кога, да му улије нек |
| да му није ни до каквог ђаволства, него да му се увек нешто стегне око срца: пада му, вели, на |
| им је, такорећи, већ пред ногама, него да их држи и буди у њима нову освајачку глад само оно ш |
| да Зона није никуд била одведена, него да је код родитеља, и тако да ништа од свега онога што |
| ко није остало хаџи-Замфиру ништа, него да дува на нос, па да сам потруди своје чудо и господст |
| ећа да ће пре пристати да је убију него да каже то, а заклела се и у очи Гмитраћа, грнчара, вер |
| работу...{S} Има јоште коџа ми ти много да ти рекнем...{S} Поздравила ти се Зоне и рекла да ти |
| !...</p> <p>Но тај глас није могао дуго да кружи по вароши и да опстане, јер око једанаест часо |
| е био досетљив, то му није требало дуго да лупа главу.{S} После три дана он је већ имао идеју о |
| или камен — једно да боље виде, а друго да изгледају веће.{S} Држе се за руку и једу кокице из |
| не би био први случај, нити какво чудо да се ороде чорбаџиска и занатлиска кућа, споменула је |
| ала Богу, није још и ту срамоту доживео да му се сав свет смеје!...</p> <p>Зора је већ забелела |
| се да ли је икада <pb n="121" /> видео да пас води коло. {S}Ако ико, он се баш свога века дост |
| есрећан, док се једва разабрао и увидео да је то само сан, страшан и ружан сан био.{S} И тек та |
| али само још утолико, уколико је желео да јој се освети.{S} А на освету је једнако мислио од о |
| још пријатнијим.</p> <p>А Мане је волео да теферичи.{S} Простре ћилимче, које би донео за њим П |
| ога је песму научио, а још мање је смео да се љути, јер је та песма и сувише добро позната била |
| а га назовем — психолог, па је чак умео да опази кад је која кокошка, да простите, у вољи петлу |
| ни потражи утехе, него је пре тога хтео да јој спреми нешто, да га добро запамти, — а за то је |
| х, јер им се учинило да је Манулаћ хтео да кине...</p> <p>И то је ваљада једини несташлук и ђав |
| ле подне долазио у дућан, седао и почео да ради; неколико пута узимао преко крила неку пушку (а |
| тио.</p> <p>И кад је тачно извештен био да је Мане све то чуо, и кад му се Мане почео већ и јав |
| {S} Можда зато што је с тим начисто био да су шамари сасвим природна и неминовна последица бедн |
| ту: <pb n="27" /> што је то Бог оставио да човек баш мора радити и у зноју лица свога зарађиват |
| и звиждуће, жури се, као да је погодио да изради полелеј од сребра, па сад хита у дућан и траж |
| не постане официр.{S} А дотле се трудио да јој бар падне у очи; зато је и продужио бестрага сво |
| ређене честите мајке.{S} Мане се трудио да се брани и одбрани.</p> <p>Јевда тада плану:</p> <pb |
| ипак, баш у исто то време, није налазио да је то тако страшно ако његова мезимица, његово чупе |
| самцит у њему радио; пазарио је и пазио да ко што за време пазара не придигне из дућана.{S} У њ |
| оседе.{S} Зато, а и стога што је мислио да народу треба прво извојевати политичке слободе, баци |
| пребацили и дирали га, он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства, него да му се увек н |
| милој сцени, што је чак строго забранио да се икоме ван куће и речца једна рекне, ипак није ник |
| но чита бројеве и никад се није забунио да каже од 66 да су 99, или обратно, као што се то деша |
| и прекидао разговор.{S} И кад се уверио да тетка Дока све зна, он јој се исповеди и призна јој |
| о домаћици разговор с Маном и није крио да се нада да га је Мане разумео, и да ће колико сутра |
| е говорио већ од дужег времена и пустио да се то чује и даље, да допре до Мана.{S} Па не само д |
| х противречности — што се, велим, решио да се сам, где треба, извести, а после да по светој <pb |
| ави и масницама по леђима; али се тешио да је такав журналистички хлебац и да служиоци истине у |
| А и да није сама осетила то, имао би ко да јој то каже.{S} Родбина Замфирова је велика.{S} Пуно |
| и; то јест, није баш мени — али исто ко да је и мени!...{S} Па, молим те, ујдуриши ти то; а ја |
| оде абер по ма’але, па после сал тол’ко да поживејем кол’ко од зајца оп’нци да поцепам!{S} Тол’ |
| >— Ех, туго!{S} Неје требало баш тол’ко да је...{S} Син му је...{S} Леле, јединац според три ке |
| м</hi>ће иде с теб’!</p> <p>— Ама, како да се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија |
| а знаш кол’ко су дуге!...{S} Дуге, како да ће около шију да ги врзује!...{S} И све си то збраја |
| о треба ете-те... ете, за спијење, како да ће, рече, <hi>под чадар</hi> за аскера да се удадне. |
| њима је благ, гледа на њих онако, како да кажем, као на децу.{S} Кад понекад уђе у кујну да за |
| се хаџи-Замфир...{S} Познавам гу, како да гу не познавам!...{S} Беше добра аргатка... работила |
| S} Што ми ти па саг тол’ко збориш, како да до годину неће па да искоче нови девојчики, и јоште |
| те, како саг да ти кажем... ете... како да се бањају; ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зо |
| вда. — За друго ништо зборисмо!{S} Како да бидне!...</p> <p>— Леле, Јевдо!{S} Што ће да бидне у |
| За прошење ич не беше разговор.{S} Како да гу просим?!{S} Који су они, а који па ми!{S} Чорбаџи |
| .</p> <p>— Етее, — отеже Ташана, — како да ти рекнем....</p> <p>— Ама <hi>дома ли је</hi>?{S} Н |
| и, ништо ти не знајеш!...</p> <p>— Како да си не знајем?!{S} Бата-Таско зашто искочи до теб’-те |
| наш варош так’в човек?...</p> <p>— Како да ти рекнем, хаџијо?...{S} Искочио лош реч за мен’: та |
| морају, па се и не журе баш богзна како да су први на послу у канцеларији.{S} То је одмах пало |
| , — а мене-ми се ноге отсекоше, па како да несу моје ноге!...{S} Ћа да седнем там’ насред чарши |
| трах, и она не зна шта да ради, ни како да стане: одмах пребацује курјучић с леђа преко рамена, |
| После краће почивке, размишљајући како да отпочне, проговори женица:</p> <p>— Мори, зашто ме н |
| е дечје лице, за које не зна човек како да каже — да ли је лепо или ружно, а најмање би се смео |
| ла, кадионицу и петохљебницу, па никако да га нађу: нема га, као да је у земљу пропао...</p> <p |
| исећа се хаџи-Замфир, па не може никако да се сети. — А, мајка... како ти се зваше?</p> <p>— Бе |
| тако и смех онај Зонин не могаше никако да избије из главе.{S} И она му дође ужасно немилосрдна |
| ећ га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} Излазе преда њ и привиђају му се све неке |
| , али отац, стари Петракија, још никако да се одљути: никако неће ни да чује за њега, иако је в |
| пита тетка Таска, а не може још никако да се издува.</p> <p>— Етее, — отеже Ташана, — како да |
| аква нека, луђе од луђега, питања, тако да је тетка Таска савила шипке и побегла чак у лојзе.{S |
| само бео прост и једноставан зид, тако да укућани нису имали никакве везе с улицом.{S} Прозори |
| онда опет свекрва, јетрве и заове, тако да никад није сама; а и не би умела сама да иде и да се |
| и карактера његовог, и ашиклиске, тако да кажем, тактике његове, — као што ће се већ све то ле |
| едак прекинут је, а узрок су томе, тако да се изразим, „месне околности”.{S} Пан-Франћишек, кој |
| извештио се до невероватне лакоће, тако да је могао још онако у лету, у скоку, скрстити ноге и |
| ку Доку!” па га опет љубе у образ, тако да мора формално да се отме и да бежи.{S} Тако жене; на |
| , оригиналних и слободумних мисли, тако да је већ и због тога немогућ био у школи.{S} Дотерао ј |
| е неког Милисава Јекономије о тој, тако да кажем, „крађи и прекрађи“ Зоне, које је, управо, бил |
| ло, тумачило, и китило и дометало, тако да се човек, слушајући све то, није могао снаћи и разаб |
| и имао неки свој начин и тактику, тако да је назовем.{S} Кад је на њу непрестано мислио, приро |
| јунџији отишао је далеко по свету, тако да је чак и за Свету Богородицу Ржанску израдио тежак к |
| наговештавања у његовом присуству; тако да је један такав досетљивац сутрадан ишао с отеченим о |
| есног надгледања постао је прави — тако да га назовем — психолог, па је чак умео да опази кад ј |
| и, и по чорбаџиским кућама.{S} У — тако да рекнем — „плебеје” ретко је излазила, или, боље рећи |
| њој Калиопа, па нека њих две удесе тако да испадне свима по вољи и по хатару.{S} Јевда је сва с |
| ведена, него да је код родитеља, и тако да ништа од свега онога што се којегде прича није било. |
| се само и играла са сваким, тек колико да ужива у триумфу.</p> <p>Кретала се у кругу своје род |
| је Замфир ни сумњао; али зашто и толико да се појави, — то га је бесомучним правило!...{S} И За |
| у — и свршена работа!{S} Нема веће нико да улегне на порту!...{S} Нема доцна кући долазење!{S} |
| а мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеириш, па... ако што неси мушко...</p |
| ке...</p> <p>— Ете, тој Зоне Чорбаџиско да видиш сал!... — вели јој Дока излазећи. — Ја ћу си р |
| нчавање, а за друго јок, зашто ће татко да ме утепа“.</p> <p>Одмах после тога извадио је чорбаџ |
| све заборавио калфа Коте, није требало да заборави онај шамар што га је пре недељу дана добио |
| не доби одговора.</p> <p>А није требало да га пита ни где је песму чуо, ни од кога је песму нау |
| ље наговештавати Ману да би већ требало да јој нађе „одмену”, јер она је, вели, већ остарела.</ |
| н био.{S} Но, само би му то још требало да су оне биле синоћ ту!...{S} Пуцала би му брука све д |
| му само име казује.{S} Није му се дало да сврши академију, да му мач буде оружје, али, као што |
| исару, у чијој је кондуит-листи стојало да је расејан и неупотребљив за концепат, написала писм |
| е дођоше, а чорбаџи-Замфир тек сад мало да се одобровољи и каже шта га је нагнало да дође паши, |
| з којега сваки у животу мора макар мало да гуцне), посвети тешком али светом журналистичком поз |
| се одобровољи и каже шта га је нагнало да дође паши, исприча му неку сиротињску невољу.{S} Пот |
| звала. {S}Исприча им шта ју је нагнало да убрза ствар; исприча им о новинама и о оном резилуку |
| оки се дивно допало, тако јој се допало да га је у знак задовољства треснула руком и у мал’ му |
| ин извлаче и одбијају.{S} Јасно је било да неће, и да верују чаршиским гласовима, јер је Ураниј |
| знала и одмах схватила и јасно јој било да ствар по Ману стоји врло повољно, и да је право чудо |
| нико је није видео (а чудно би им било да су је и виделе!).{S} Опазили су само то да су домаћи |
| subSection" /> <p>Јасно је као дан било да је Јордановица циљала на Ману, да је другим речима х |
| ке ствари наводили, да је очевидно било да се на фини начин извлаче и одбијају.{S} Јасно је бил |
| вратили.{S} Тако је свету јављено било да Зона није никуд била одведена, него да је код родите |
| менули „више школе”, и да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега доста - - пошље у Б |
| и какогод не варају.{S} Како би то било да пас води коло?!...{S} Присећа се да ли је икада <pb |
| и у сну снио и ни накрај памети му било да се жени, и навале на њега са свију страна да се жени |
| ушта, помало и признаје, и мило му било да чује што више.{S} Тако му било мило, да је одбио две |
| ија, — куне Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S} Девојачку срећ |
| ато и лајем толико.{S} Зар је мене мило да се повлачим од света?!...{S} Чудите се што ћутим, шт |
| да гим не манише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило за нашега |
| и дахнула је душом, јер јој се учинило да јој домаћин још ништа не зна.{S} Био је, истина, љут |
| вутке прснуле у смех, јер им се учинило да је Манулаћ хтео да кине...</p> <p>И то је ваљада јед |
| ун-Мане”!</p> <p>Само се једаред десило да је прошао крај Зоне, па га неки ђаво натентао — и он |
| јер то што је враћена није још значило да јој је повраћен и стари добар глас њен. — Сви су тум |
| Виде ли, море, како се кучиште научило да збори јоште у чкољу!” — Ти што му напраји? запита га |
| ажу шта мисле с девојком — па куд пукло да пукло!{S} Ове одоше и вратише се с невеселим гласима |
| глатко свршава. {S}Чак је у услове ушло да се ни на дан свадбе не нађу оне две заједно.</p> <p> |
| трговачку чкољу.{S} Седимо си и чекамо да не послуже.{S} Ја си узедо’ с астал ону књигу, албум |
| е искочимо једанпут! — вели Јевда, само да је скине с врата. — А саг, иди си па легни; преспиј |
| м пречим улицама, с другога краја, само да се сретне с њом, да је види!{S} А кад се сретну, а о |
| е да се стари лисац само претвара, само да би се показао пред Ташаном како нерадо оставља кућу. |
| муштерије које су дошле да пазаре, само да се не би прекидао разговор.{S} И кад се уверио да те |
| у се све решили чорбаџи-Замфирови, само да би ућуткали гласове.</hi> </p> <p>Кроз уста истога т |
| вим по оном: „Како играм да играм, само да се наиграм”.{S} Играју сви; кликћу и подврискују уз |
| увребала.{S} Искрала се од својих, само да се састане с њом.{S} Приђе јој и пољуби је у руку, п |
| трунули, и коске наше остављали — само да је добијемо.{S} И што ће нам онда све то?!...{S} И п |
| >И да се само Мане питао и од њега само да је зависило, можда би тако и било, Али, срећом по Зо |
| за недељу, а тога је дана гледала само да се никако не састане ни с Маном ни с Јевдом.{S} Зато |
| и даље, да допре до Мана.{S} Па не само да се задржао на хвали речима, него је и делом доказао |
| тетака, стрина и ујни.{S} И оне не само да приметише како им је њихова Зона лепа, него приметиш |
| на решето.{S} Иако стари Замфир не само да ни речи није никоме прословио о тој немилој сцени, ш |
| туре и у новине!” Остало му је још само да смисли о појединостима како ће да изведе своје дело |
| ежака вађено.{S} А које мишљење мислимо да неће бити на одмет, кад од једне такве особе долази. |
| ечерас.{S} А ваљда је и суђено и писано да то тако буде.</p> <p>Зато се прве недеље поподне кре |
| ли и севдисали, и како им је зар писано да се и узму.{S} А да то не би био први случај, нити ка |
| ну.{S} Само на та три места.{S} Наравно да и то није било лако.{S} Није било без неких тешкоћа, |
| уздисати, али о тим уздисајима наравно да Јевда није смела ништа знати...</p> <p>— Што искаш, |
| тако и оно што треба да буде, и наравно да ју је одмах придобио за ствар, јер Дока је на такве |
| ако их буде било.</hi> </p> <p>Наравно да хаџи-Замфир није смео ништа чути од свега тога и сто |
| ао је домаћима да иде; иде, вели, једно да се после силних брига одмори и разоноди на недељу-дв |
| тану на какав басамак или камен — једно да боље виде, а друго да изгледају веће.{S} Држе се за |
| то је Мане држао да је сасвим природно да је сме слободно <pb n="126" /> поверити тетка-Доки, |
| ила свога сина, верујући и сама искрено да није до њега кривица, али када Зона спомену Докино и |
| он јој се исповеди и призна јој искрено да му је Зона посред срца.</p> <p>— Аха! — кликну тетка |
| Чак му је по поузданом човеку поручено да Замфир даје уза Зону пет стотина дуката мираза на да |
| ља тихо, као кад човек хоће нешто важно да превали преко усана.{S} Али ипак не рече ништа, него |
| пет љубе у образ, тако да мора формално да се отме и да бежи.{S} Тако жене; напротив многи стар |
| х стрина и тетака, и није могла довољно да се накаје што се није могла да одржи на дојакошњој д |
| ти зборим? — пита је Мане.</p> <p>— Оно да ми збориш што си је за зборење!</p> <p>— Е, што си ј |
| А тако исто му нису веровале ни за оно да ће продати чифлук.) Та ноћ је, дакле, мирно прошла, |
| тареје сестре њојне, тај ће и саг ласно да нађе и за њума.</p> <p>— Од нашога Манчу има ли, дед |
| осигуравајућога друства... а може ласно да си останем и девојка...{S} А, једна ли ћу сам ја <hi |
| а и старости, звања и занимања, извесно да знате ту песму о лепој Зони.{S} Али има што не знате |
| милоште, а из погледа им се разговетно да прочитати како благодаре небу што их је обдарило так |
| ј корак.{S} Позвао је Манулаћа он лично да му буде девер уз девојку, додав: нека се покори судб |
| и прилику као што су Зона и Мане, мучно да би могао наћи и саставити...</p> <p>Мидо му све то, |
| } А ја сам светски човек: ја хоћу добро да поједем, па, брате, и да попијем хоћу...{S} Код мене |
| кој се па жени? ’хоће ли”, вика, „скоро да потрупамо малко у сватове?{S} Пуштија ли је”, рече, |
| су је и виделе!).{S} Опазили су само то да су домаћи сви некако сметени, расејани и забринутИ — |
| чираци твоји?!... (Читаоцима је познато да у Манчином дућану није било, сем Коте и Поте, никакв |
| на била тамо, и ништа друго.{S} И место да остане тамо три-четири месеца, или дваред дуже него |
| пазио, или кад би отишао на друго место да игра, а ово оставио...{S} То је вређало њен женски п |
| и нећеш да кажеш?!...</p> <p>— Ама, што да си зборим?{S} Што да казујем? — викну љутито Мане. — |
| >” убаво ће ги се осветиш!...{S} Е, што да ти не давају девојче?!{S} Кој су они, што су па они |
| рао кад хоће да полети.</p> <p>— Е, што да рекнем? — запита Васка и потрча за њим.</p> <p>— Рек |
| е збориш, ете, за њума?</p> <p>— Е, што да чиним?! — вели Манина мајка. — Зашто да му зборим?{S |
| !...</l> </quote> <p>— Туго, Васке, што да прајим?! — уздахне Зоне.</p> </div> <pb n="90" /> <d |
| ритарска!...</p> <p>— У кућу си ми, што да ти прајим? — вели уздржавајући се домаћин, а сав бле |
| <p>Сас стикови збори!!...{S} Лудо, што да гу прајиш?...{S} А ја што да зборим и да се карам с |
| Да се не чује ништо...</p> <p>— Ех, што да се не чује?{S} Лошо ли је, па да се кута у кучине?!{ |
| .{S} Што да те турају у новине?!{S} Што да си губиш младос’ и лепотију по мејане и кафане сас о |
| бро!”, понеки додаје: „Добро је!{S} Што да си мућка?{S} Неје пљоска с ракију, та да мућка!” Так |
| да му збориш за тија девојчики!{S} Што да си седи неженат, та да си губи век и године?!{S} Дер |
| аше старовремско — беше веће!...{S} Што да те турају у новине?!{S} Што да си губиш младос’ и ле |
| </p> <p>— Ама, што да си зборим?{S} Што да казујем? — викну љутито Мане. — <hi>За кога</hi> да |
| ина мајка. — Зашто да му зборим?{S} Што да га карам? {S}Карање нема!{S} У војску терају сас зор |
| ка...{S} Тугооо!{S} Ако тој буде, — што да прајим?!...</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу си, Јевдо, — рече |
| и скоро снесена и још врућа јаја. — Што да се арчи мал?!...{S} Паре су то!...{S} Несу крушке ди |
| ли сам зборила? — брани се Дока. — Што да неје прилика, кад смо, ете, једна вера...</p> <p>Ста |
| S} А што ми не збориш?!...</p> <p>— Што да ти зборим? — пита је Мане.</p> <p>— Оно да ми збориш |
| Повисока је, а куражна је.</p> <p>— Што да тражим по ма’але, еве сам ти ја! — вели Дока.</p> <p |
| бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што да ми пратиш?! — Кад викаш да је за черек сата готова, |
| Лудо, што да гу прајиш?...{S} А ја што да зборим и да се карам с будалу?{S} Покупи си скути, п |
| а ме питује; ако, бата-Таско!{S} Та што да ми је па за тој?{S} Друго заступи саг!{S} Србија!... |
| таше си удовице и сиротице...{S} Та што да чине!...</p> <p>Или други пут, опет тако, улети сав |
| му напраји? запита га па ја. — „Та што да му чиним?{S} Једно ми је дете, знаш како је!{S} Купи |
| ај прљав посао, нека га и носи, али што да у то умеша и невину децу?!” И једнако понављаху: „Цр |
| у!{S} Тој ли је ред?!...{S} А татко што да праји?!{S} Узе си на брата дете, рече: „Сотирче ће м |
| } Сас зор не бива!...</p> <p>— Е, зашто да неје Манча прилика?!...{S} Зар што су чорбаџиски?</p |
| ене та гу ја појем...</p> <p>— Е, зашто да клне мајку, кад неје Еврејка?! — пита је Мане. — Рис |
| е бива! — вели Таска.</p> <p>— Е, зашто да не бива?</p> <p>— Хехе! — осмехну се презриво Таска: |
| и је, па да се кута у кучине?!{S} Зашто да се крије?</p> <p>— Аман, Доке!... <hi>Реч</hi> да не |
| теб’ искам да ти бидне убаво!{S} Зашто да узмем нику, а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а? |
| S} И плаче си.</p> <p>— Плаче?{S} Зашто да плаче?</p> <p>— Мори, — одмахну руком Васка, — ти ни |
| да чиним?! — вели Манина мајка. — Зашто да му зборим?{S} Што да га карам? {S}Карање нема!{S} У |
| ине кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашто да ти пропада век?!...</p> <p>Тако је Јевда говорила си |
| Дока је увек умела некако лако и вешто да намирише где је добро друштво, било по каквом мирису |
| што умео осветити Мане Зони, тако вешто да је испало сасвим по оном народном: „и курјаци сити и |
| то радо гледало и увек нашло тек нешто да се окрене и погледа на ону страну.{S} И сам стари пе |
| воре пред њом, него кад хоће тако нешто да говоре и да се као старији изразе, а они је пошљу по |
| ричала је Уранија — и то је имало нешто да значи, и није тек онако што је Јордановица необично |
| .{S} А кад се Манулаћ отимао и споменуо да сада нису пређашње године, да је „оскудација”, да су |
| му је био као ход човека који се кренуо да се онако мало прошета једног лепог септембарског дан |
| не оне речи:</p> <quote> <l>Јеси л’ чуо да сам испрошена? </l> </quote> <p>и оне још страшније |
| уго није опазио!{S} Каква брука!{S} Бар да није то пред њим било!{S} Љут, пође на њега, трже се |
| њи пут...{S} Ако ништа друго, а оно бар да скине са себе одговорност, да заглади онај немили до |
| <quote> <l>Зашто, Сике, зашто под чадар да идеш? —</l> <l>Ако, дадо, ако, миралај ме зове</l> < |
| а давију. {S}Како ти то мислиш?!{S} Зар да скудиш девојку, па да си капче накривиш?!{S} Цркву п |
| <p>— Е, сараф!{S} Како може сараф девер да бидне?!{S} Нећу сарафина!</p> <p>— Ама де, неје Чифу |
| а т’мнина је, — па може ласно без фенер да се соплетеш прико ники диреци што су покрај зид, та |
| тино!...{S} Овој ће куче, Персо, банћер да ми бидне. {S}Откуд га извади па <hi>тај</hi> реч, ма |
| данас, још овако стар, воли хаџи-Замфир да задене по коју стару љубав своју.</p> <p>— Ааа, Мало |
| ?!” па наби фес на очи и наже кроз свет да бежи.{S} Али некако не може.{S} Тешко корача — смета |
| — и питуј га: е ли је било јоште у свет да је девојка на момка <hi>овој</hi> пратила?!” — рече |
| ..{S} Црна, црна Ташана, како ће у свет да искочи, — девојче гу станула <hi>побегуља</hi>!...</ |
| рече: „Господи Боже, и овој чудо у свет да видим!” Погледа опет боље, да га очи какогод не вара |
| оди тој твоје <hi>„дете”!</hi> Нов адет да видиш!{S} Саг младожење, ете, спремају бошчалуке, а |
| ш си, мори, Доке, црна Доке, ете, памет да спечалиш?!{S} Тој ли је зборење?!{S} Неје те ни срам |
| } Пало му нешто тако одједаред на памет да се пресвуче; и он се нагиздио као да је први дан Уск |
| о! — викну очајно Јевда, — кад ће памет да си спечалиш веће?...{S} Што си не ћутиш веће?!...{S} |
| је чорбаџи-Замфиру дошло нешто у памет да је извади из школе.{S} Хаџи-Замфир није дао да се да |
| и се удава... та... да се цениш, хизмет да ни чиниш у кућу!...</p> <p>— Ете, што па да се ценим |
| ..{S} Мајка ти не може саг ласно хизмет да ти чини...{S} На мајку треба да мислиш, дете!</p> <p |
| ћ пре тога стигао јој је поздрав и вест да се то у њено здравље веселе...{S} И досад од дерта н |
| е на себе ту тешку и части пуну дужност да опет избије из Зонине главе Ману Кујунџију.{S} Зато |
| а нађемо једнога кочијаша.{S} Ама цврст да је, бата да је...</p> <p>— Ти ич бригу да си не бере |
| мфир одлучно Зони. — Сал јоште једанпут да чујем нику лошотију за теб’, — из кућу те не пуштам. |
| к сложне беху у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све сложно треба да легну на посао |
| и по друге ма’але?!...” И готови су већ да потраже тенџеру, и измећарка Васка већ пошла по њу, |
| руџбине, осећао је мајстор Мане потребу да се мало поодмори.{S} Тада би узео тамбуру и отишао у |
| — викну Јевда, — брго по њума, викни гу да се врне, рекни гу на један реч. — Али, на несрећу, Д |
| и, несрећо, да ми каза, — како из књигу да си четеше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збо |
| ах...{S} Све ми каза, како поп из књигу да си чети...</p> <pb n="94" /> <p>А Мани мило.{S} Бран |
| Море, ће ми одавају чес’, за тој бригу да немаш.{S} Ја већ и саг јоште видим што ме почитују.. |
| <p>— Па ће се женим, нане, ти ич бригу да не береш! — умирује је Мане. — За мен’ ласно; теке з |
| је, бата да је...</p> <p>— Ти ич бригу да си не береш за тој!{S} Знам си једнога, Ставре Јаре |
| тој?...</p> <p>— Несам сирома’... могу да си имам жену... могу да си ’раним пол тесте жене — т |
| сирома’... могу да си имам жену... могу да си ’раним пол тесте жене — тол’ко си убав пазар имам |
| слободија, па мука!...</p> <p>Зато нађу да ће још најбоље бити ако пошљу на месец дана Зону у г |
| чарапе са црвеним петама, оне што кажу да га воле као своје дете, оне га не само слободније гл |
| који му императивно налажу и захтевају да се ових дана неизоставно тамо појави и пробави.{S} И |
| но сви „пер-ту” и зато му никад не дају да он плати што је пио, већ кад се казначеј маши за џеп |
| овине.</p> <p>— Они нама просто не дају да живимо! — тужио се тај господин адвокату. — Они живе |
| в си па и ти!...{S} Тету Зону ти искају да гу украдну!...{S} Нећеш више да спијеш код тету — ће |
| лепши момак, и видела да се све отимају да до њега играју.{S} А Манча је био већ на гласу као м |
| ривени у тој самоћи, уживају, јер знају да их нико не зна где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, |
| ак, кад се махну шале, озбиљно признају да се диве родољубљу тога света, који може да живи без |
| е ће си момак?! — вели му мати. — Снају да ми доведеш у дом, да ми хизмет <pb n="42" /> чини, т |
| дуге!...{S} Дуге, како да ће около шију да ги врзује!...{S} И све си то збраја и скутаја на куп |
| прапорци у Манчиним штиклама што казују да играчи додирују земљу и да се ипак на земљи налазе!. |
| девојке се окупе око њега, па изјављују да су у њега заљубљене, и кажу му да бира <pb n="71" /> |
| -здраво” ми рекну... сал што се срамују да за Манчу, ете, питују...{S} А из очи ги, ете, тој че |
| ој кад год уграби <pb n="60" /> прилику да се искраде од очију укућана...{S} Ту би најволела и |
| .. иска да се ороди сас луду Доку, Доку да вика: тетко!</p> <p>— Па берем да је трговац ники... |
| енска, витка и повиша, и он запита Доку да ли зна она коју такву женску.{S} Тетка Дока се понуд |
| ући.{S} Али ипак замоли измећарку Васку да не каже ништа код куће.{S} Васка се обећа да ће пре |
| , бата-Таско, имам си, ете, голему муку да ти рекнем...{S} Оно моје брљиво дете...{S} Манча де. |
| <p>— Их! — викну калфа Коте и диже руку да га још једаред удари, али га остави, кад уплашени По |
| џи-Замфир уђе, поклони се паши, паша му да знак да седне.{S} Доносе кафе и чибуке, пију и срчу. |
| > <p>Мане разгледа муштиклу.{S} Каже му да се и лако и брзо може поправити, за четврт сахата, и |
| еда како је лепа и кад плаче, и мило му да је гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у сну видео |
| роси девојку.{S} Они га одбију, кажу му да је испрошена већ, или да немају девојке на удају и д |
| вљују да су у њега заљубљене, и кажу му да бира <pb n="71" /> коју хоће, а он опет вели да их с |
| ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И кому да си зборим?! — Па скине фес и брише чело.</p> <p>И тр |
| поче мајка поиздаље наговештавати Ману да би већ требало да јој нађе „одмену”, јер она је, вел |
| риш шебој и замбак и трандафил и дафину да ми посадиш! — А мајка плаче, ударе јој сузе на очи, |
| као на децу.{S} Кад понекад уђе у кујну да запали чибук, ослови их обично: „Ела, керко Мадо, ту |
| о свога човека једну Богородичину икону да је Мане окује у сребро, — и поручио и богато му испл |
| бија одговора. — Ти ли ће за Зону песну да појеш?!...{S} Што си гу ти, па да можеш да појеш?!</ |
| да реши шта да се ради.{S} Престале су да истражују ко је протурио тај глас, а више их је зани |
| има који не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чује се жагор, |
| једну треба себи за сапутницу у животу да изабере мајстор-Мане кујунџија.</hi> </p> <p>Неколик |
| ени, да ми је мен’, рече, ласно невесту да нађем, како теб’ што је ласно шишенце ракијке да си |
| убаво да дуздишем целу работу!{S} Ја ћу да заобиколим малко, па ће да искочи убаво, како под ин |
| о...{S} Кад ти кажеш, верујем.{S} Ја ћу да пијем, а ти памти, па наплати!{S} Наплати, брате! — |
| 30" /> од пива. — Знаш ли, бре, како ћу да га поткупим?!{S} Море, ни пас с маслом неће га моћи |
| нећу сам!...{S} Сал при мајку хизмет ћу да чиним...</p> <p>— И при мужа... — упаде јој у реч за |
| скате? — пита их Мане.</p> <p>— Ја нећу да пазарим, сал прајим друство... из једно смо село, и |
| , научи да си тако збори? — рече: „Нећу да ги носим; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да |
| Бога се не бојиш...{S} Девојачку, срећу да убијеш!...</p> <p>— Ама, несам, нане... — брани се М |
| кад ништо неје било!{S} Девојачку срећу да батисују...{S} Па како се напрајило тој чудо, реци м |
| ударим!...</p> <p>— Хм!</p> <p>— ’хоћу да те пазим... да ти лацкам... да те слушам...{S} Као п |
| иге и печали паре, и учи господску децу да говоре француски и одасвуд доноси силне паре и меће |
| тај испад у новинама имао за последицу да се учинио тај преокрет у животу Макином.{S} Уосталом |
| ати.{S} И обе младе другарице се заричу да се никад неће удавати!...) Ништа не зна, само га гле |
| ри.</p> <p>Ту је још Зона чула за Манчу да је најлепши момак, и видела да се све отимају да до |
| у се у груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у новине!” Остало му је још само да |
| плебејац и демократа. — Е много ми ћеф да ти помогнем.{S} Ти си уживај; накриви си капче, а за |
| ...{S} Па зар за тој ми може да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом, а м |
| ве побоље и поскупе, а на овуја ми кеиф да пијем тутун, а оне си седе дом, па ако су поубаве и |
| са састављеним ногама, и не може одмах да се крене.</p> <p>— Па поздрави се на даду Костадинку |
| а био је врло леп — па и не умеју одмах да кажу зашто су дошле и шта хоће!...</p> <p>Кад је ово |
| — у Манину и Манулаћеву.{S} Замолила их да оду — Уранија до Манине, а Калиопа до Манулаћеве кућ |
| о би им стопарце и динаре и уверавао их да приме: јер је та пара, каже, „алал-пара!” Због свега |
| нула, па скида папучу и полетела на њих да се бије, а Мане скочио и зауставља је и преклиње да |
| >А Васка запева:</p> <quote> <l>Излегох да се пошетам</l> <l>Низ тоја пуста Битола,</l> <l>Низ |
| hi>, ешеку ниједан?... — навађа га отац да још једном каже...{S} А, што је саг за паре?{S} А... |
| вика, на знање и, ете, управљање!{S} Ич да му никој не дава паре, зашто не презнавам Митанчин, |
| веће каза Васка, измећарка њојна.{S} Ич да се риташ како пуле, ни па да ме л’жеш...{S} Све, све |
| Ич да се не љутиш, — вели му Дока, — ич да неси жалан!{S} Ако, што ти не дадоше девојче!...{S} |
| , ни она није остала дужна.</p> <p>— Ич да се не љутиш, — вели му Дока, — ич да неси жалан!{S} |
| ј Мане и диже прст, — зборење за тој ич да нема!...{S} Да се не чује ништо...</p> <p>— Ех, што |
| ан си не седи, татка не слуша, мајку ич да не види; неће кондуре, кошуљу неће што му мајка ткај |
| научио од мајстор-Мана.{S} А после, баш да је све заборавио калфа Коте, није требало да заборав |
| /p> <p>— Што да ми пратиш?! — Кад викаш да је за черек сата готова, па ја ће си туј причекнем, |
| ива!{S} Младо, лудо, аџамија — ти искаш да станеш еснафска жена!...{S} Ти да га заб’равиш!...{S |
| о си ми <hi>аманет</hi>...{S} Ако искаш да се жениш, мен’ ми сал кажи...{S} Разбра ли? — заврши |
| туда. — Ћу те питујем, ако, демек, знаш да ми кажеш ништо...{S} Ели се, Мичо, девојке воде <hi> |
| појеш?!...{S} Што си гу ти, па да можеш да појеш?!</p> <p>Поте оборио очи, па се стиди.</p> <p> |
| ши бата-Таско, — Јевдо, демек да знајеш да неје: „да неје било!” Било је, — ама у сто године је |
| стануја пишман!...{S} Па да си разбереш да неје ника белосветска...{S} Тугооо!{S} Ако тој буде, |
| них очију, Калина.</p> <p>— Па... нећеш да ми будеш измећарка?</p> <p>— Јок! — рече поносито Ка |
| ава и вели јој:</p> <p>— Код мен’ нећеш да живујеш како наше жене што си живују при мужије...{S |
| ш муке и дертови, ако на тетку си нећеш да кажеш?!...</p> <p>— Ама, што да си зборим?{S} Што да |
| е!{S} Тебе ти ласно, рече; ти си мислиш да се саг ласно може да ожени, да ми је мен’, рече, лас |
| ве ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зон |
| леђима (и већ осталим) врата за собом. (Да би се, дабогда, тахо и уста душманима запушила!...)< |
| глас Калинин, где пева:</p> <quote> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче!</l> </quote> |
| вечна као и човечанство:</p> <quote> <l>Да знајеш, моме мори, да знајеш,</l> <l>Каква је, туго |
| /p> <quote> <l>Нане, кажи тајку,</l> <l>Да ме младу дава </l> <l>За Раде комшијче!...</l> <l>За |
| " /> <quote> <l>Нане, кажи тајку</l> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче,</l> <l>За мла |
| тај памет?...{S} Што?{S} Што бре?... {S}Да си научи немацку јазију, аустриски буквар, па да пра |
| ско, — Јевдо, демек да знајеш да неје: „да неје било!” Било је, — ама у сто године једанпут ако |
| тугооо!{S} Истин’ рекоше који казаше: „Да не дава Господ на дете што му мајка помисли!” Ете и |
| ако су је сви звали, а која је по оном „да медвед најбољу крушку уграби” имала цмољу мужа.{S} И |
| и и диже се да иде.{S} Рђаво сам рекао „да иде” — полетео би он, како му је мило било.{S} И баш |
| /p> <p>— Па ти, чорбаџике, како поче... дабетер!...{S} Па што си берем не поведеш сас теб’ и чо |
| већ осталим) врата за собом. (Да би се, дабогда, тахо и уста душманима запушила!...)</p> <p>— З |
| ије?{S} Ама, има понеки па ће и паре да дава!{S} Питујем те, ете, сал тој: тражија ли си?</p> < |
| циркус ники зар...</p> <p>— Леле, да не дава Господ никому такав срам и резилак!... — узвикну Ј |
| о!{S} Истин’ рекоше који казаше: „Да не дава Господ на дете што му мајка помисли!” Ете и с мен’ |
| „Чорбаџија душу дава и губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој па да ни је!!{S} Некој си ј |
| ..</p> <p>— У кога си тражија, да ти не дава?{S} Имаше ли га у наш варош так’в човек?...</p> <p |
| и, ете, управљање!{S} Ич да му никој не дава паре, зашто не презнавам Митанчин, рече, арч...”</ |
| н, где пева:</p> <quote> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче!</l> </quote> <p>А Мане и |
| <l>Нане, кажи тајку,</l> <l>Да ме младу дава </l> <l>За Раде комшијче!...</l> <l>За Раде комшиј |
| <l>Нане, кажи тајку</l> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче,</l> <l>За младо <hi>банке |
| кам, ред у овај свет. — „Чорбаџија душу дава и губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој па д |
| овеја.{S} А ове — ама знаш како ми чес’ давају, како ми лацкају! „Стринке, стринке, мори!{S} Ев |
| ’ од татка...{S} Стареји твоји, ете, не давају те...{S} Ама, ласно за тој!{S} Ни татко ми Ђорђи |
| ће ги се осветиш!...{S} Е, што да ти не давају девојче?!{S} Кој су они, што су па они побољи од |
| скашем моја да си бидне, а они ми гу не давају, та кад не може тој да бидне, е нек’ си остане р |
| ...{S} О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ чине и давају девојчики, а све заради твојега Манчу!{S} Убаво |
| „Мираз”... нишлиски мираз!{S} Што ће ми давају у мираз?{S} Једну кесу <hi>леблебије</hi>...</p> |
| елензуци се продавају, а мустаћи се сал давају, а не продавају — и стаде очински мило гледати о |
| је женско, аџамија, ем девојченце, ете, давало на науке?!...{S} Откуд ви па тај адет и тај паме |
| боје и понео скупоцени штап од абоноса давало му је свечан изглед, и укућани су однекуд слутил |
| целога дана у свечаном руву — све је то давало повода најчуднијим и најразноврснијим нагађањима |
| То си је Мане, Мане Кујунџија!...{S} Не давам ви га!...{S} Тугоо!” рече, па се засмеја и једва |
| Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не по |
| обратими; ће изгинемо, — а теб’-те неће давамо!...</p> <p>— Јок!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Несмо |
| да се задржао због писања неке жалбе и давања адвокатског савета.</p> <p>Одмах настаде већа жи |
| Кад стигне у теј године, демек да је за давање и удавање, — ласно за тој...{S} Што казаше: злат |
| јче за давање?</p> <p>— Неје ни дете за давање! — одговарају обе тетке, и тетка Калиопа и тетка |
| ас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> <p>— Неје ни дете за давање! — одговарају о |
| чима најгалантнији.{S} Увек је стопарац давао, кад је водио он коло.{S} Кад је у коло долазио, |
| ного, веће рече на татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а |
| Остави тија речи!...</p> <p>— Што гу не давате оному на којега је, ете, мерак?...</p> <p>— Мера |
| p> <p>— За Манчу нашога!{S} Зашто гу не давате, кад се деца, ете, бегендисују?</p> <p>— Погле г |
| му свом, наравно, без и једне паре ћара давати.</p> <p>Због тога се, ето, сукобише и посвадише |
| очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па |
| твачки зној.{S} Стегло га нешто у грлу, дави га, притискује му груди...{S} Око њега се све врти |
| > <p>— Лошо збори, много лошо збори.{S} Давију ми правија!...{S} Да сам учија нике чкоље, та да |
| . — Мори при деда-владику ћу искочим на давију. {S}Како ти то мислиш?!{S} Зар да скудиш девојку |
| а.{S} И Мане јој рече да је то и његова давнашња жеља.{S} Обећа јој да ће урадити онако како он |
| ка и занатлиска кућа, споменула је неке давнашње случајеве, које је још као дете слушала, где с |
| с га тај заноси и опија.{S} Буди у њему давне успомене тај оријенталски харемски мирис жутог да |
| е разуме у шаху.</p> <p>Долази најзад и давно изгледани Нацко.{S} Он је сталан и врло вешт вика |
| отац, удадба Зонина за Манулаћа била би давно свршена ствар. {S}Али, како се Замфир баш никако |
| а попреко гледаше, чак и они даљи, који давно већ ни приступа не имађаху у хаџи-Замфирову кућу, |
| ђаконије на оној великој синији, и као давно што нису, јели су и слагали у се полако и натенан |
| ео сељаку кишу.{S} И кад се спусти тако давно жељена и очекивана киша, он је онда задовољан и н |
| н, иако је већ мало подоцне, јер је већ давно прошла многа сила и господство; прошао и окружни |
| , а од Бога берикет.” Сви су дућани већ давно отворени и пазаре, само Мана Кујунџије дућан — пр |
| ћама чивију на порту, и сви укућани већ давно су код кућа. {S}И никога по улицама не беше, само |
| S} Чак и оне две пословице, које су већ давно биле заборављене, сад су оживеле, употребљавале с |
| о превуче руком преко чела и остави га, даде дахире Дудији, нек’ она купи бакшиш, а она се пову |
| оне.</p> <p>Зона га само овлаш погледа, даде оком знак Васки, измећарки својој, и ова се одмах |
| а.</p> <p>— И... <hi>Зоне</hi> ти, ете, даде овуј шефтелију? <hi>За мен’</hi> ти даде?!...</p> |
| е!{S} И кад Цигани хтедоше да престану, даде им Мане знак да свирају даље исту игру, па приђе и |
| е.</p> <p>— Ела! — рече само толико.{S} Даде знак Ману, овај се диже и обојице нестаде из кафан |
| Мане није поручивао ништа.{S} Зато Ајша даде знак Дудији да запева ту песму.{S} Дудија запева, |
| сас зимске руже да се закитиш! — рече и даде јој ону киту хризантема. — Тој ти је последње од м |
| аде овуј шефтелију? <hi>За мен’</hi> ти даде?!...</p> <p>— Зоне...</p> <pb n="188" /> <p>— Л’же |
| за на измећарку Дену, којој одмах затим даде очима знак да покупи филџане и ракиске чашице и ши |
| петан-Микајла, кума, који му на крштењу даде име <hi>Ратомир</hi>, да буде, то јест, јунак и бо |
| нуја зурлаш, а она ченгија му жена!... (Даде си једну ногу на првога мужа Циганина, па се удаде |
| коли.{S} А кад је Манча викне да понесе дади алву, а она се окрене и само исплази језик на њега |
| у реч заједљиво Зона.</p> <p>— Па, ако дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’...</p> <p> |
| б’ прилику, — па ја да ти гу украднем и даднем, ем сас какав алал!...</p> <p>— Ех, — грува се у |
| да тражим, кад убаво си знам да ми неће дадну девојку?</p> <p>— Та што неси тражија никог потак |
| зашто под чадар да идеш? —</l> <l>Ако, дадо, ако, миралај ме зове</l> <l>Миралај ме зове, на т |
| а ем сас потковице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у |
| бегуља за Манчу онога...{S} Е што гу не дадосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу дадосте <hi>са |
| адосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу дадосте <hi>сас алал</hi>, не би било саг, ете, <hi>сас |
| , — ич да неси жалан!{S} Ако, што ти не дадоше девојче!...{S} Та што па да ти је за тој? „И без |
| динар, а Нацко баштованџија и они други дадоше мање — по стопарац.{S} Ту је у близини и нишаљка |
| да се крене.</p> <p>— Па поздрави се на даду Костадинку.{S} Ако ли, да гу понесеш малко пешкеш |
| а већ, или да немају девојке на удају и даду му шаку ексера, а он прими, каже: хвала, и смеје с |
| еџо, — имаћу и ја.{S} Дај једну кишицу, дај Божји благослов оном веселом гејаку...</p> <p>Ето, |
| аш ‘ранитељ, наш геџо, — имаћу и ја.{S} Дај једну кишицу, дај Божји благослов оном веселом геја |
| о:{S} Аман, брате, шта ће ми милион?{S} Дај ти, брате слатки, мени <hi>кишице</hi>; па кад има |
| пошто је она чорбаџи-Замфирова, — онда дај полицију и жандаре, трчи по кућама и виноградима, в |
| н велики стари шимшир, који чак и хлада даје.{S} Нико не памти да је икад мањи и тањи био; и са |
| нзерваторист међу њима, и друго: што им даје паре на чување или на зајам без интереса, па он њи |
| по поузданом човеку поручено да Замфир даје уза Зону пет стотина дуката мираза на дан прстена. |
| ј зборе.{S} Џевап не могашем да си веће дајем, — тол’ки ме питуваше!{S} Кој ме сретне на пут, н |
| дванаесту.{S} У том дефинитивном облику дајемо је и у овом издању.</p> </div> </back> </text> < |
| „Гаки нема, — свирка сака!”</p> <p>— Е, дајте гу, подајте гу за неприлику, за Манулаћа тога, — |
| обично сви „пер-ту” и зато му никад не дају да он плати што је пио, већ кад се казначеј маши з |
| за новине.</p> <p>— Они нама просто не дају да живимо! — тужио се тај господин адвокату. — Они |
| а па си знаје што си је поубаво!” па му дају ливених ексера пуну шаку, а он одлази задовољан и |
| и, дипломирани <hi>викач</hi>.{S} Њега, дакле, сви чекају, само га не чека скоро премештени из |
| а оно да ће продати чифлук.) Та ноћ је, дакле, мирно прошла, али је Ташанина радост ипак кратко |
| лудорију и будалаштину.</p> <p>Њега се, дакле, сада сетио Мане, а сетио се још и тога да Митанч |
| ожени, да му онај други буде девер.{S} Дакле, мора!...{S} Али Зона неће; вели да Манулаћ нема |
| ="83" /> стидљивости, целомудрености, — дакле, такорећи, скуп врлина и права противност оном Ми |
| , леп је, има науснице, друг је Манин — дакле, нико бољи од њега да буде Мани девер.{S} А сем т |
| вачка друштва и школе играња, -— уопште дакле на све те ствари где се млађи свет може састати и |
| себе, јер је у души осећала да је сама дала повода оним својим држањем и увредљивим речима, ко |
| ори.{S} Смеје се и он, срећан што му се дала прилика да забавља госте и што га сви пријатно гле |
| е там’ по трговине; нађоше га, хеј-хеј, далеко, там’ на-куде Солун...{S} Свири и он с други Циг |
| ицу, он се осети некако више сам, свој; далеко од града и вреве и тишме градске, и он ужива у о |
| из мирне хаџи-Замфирове авлије бестрага далеко чује и распознаје.{S} Лепо се ухватио и он у оро |
| свака се <pb n="34" /> редовно бестрага далеко удаљила од саме ствари и отишла на десето; свака |
| сети оне речи која вели да ивер не пада далеко од кладе, и: што мачка омаци, да то мишеве лови, |
| p>Обоје стали тако, па стоје три корака далеко једно од другог; обоје оборили главе и гледе пре |
| руговима весели...{S} Чује се свирка на далеко!{S} Чује је и Зоне кроз ону меку и тиху септемба |
| преко ниских кровова околних кућа негде далеко.</p> <p>А Васка би тада запевала ту песму, у кој |
| } Био је само ноћни стражар, па и он је далеко био; шта је он могао чути?{S} Ништа.{S} А Зона и |
| штоме мајстору Ману кујунџији отишао је далеко по свету, тако да је чак и за Свету Богородицу Р |
| гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје далеко!” Ама стра’ ме да не узне нику белосветску...</p |
| еше?...{S} Ђорђија! {S}А иверка пада ли далеко од кладу?...</p> <p>А Мане му се куне у пушку, к |
| улицама не беше, само што ноћни стражар далеко тамо у мраку што се види и чује се како се нешто |
| Мане и полете за њом, али она беше већ далеко...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дока п |
| калдрме и крешу варнице, и која су већ далеко измакла и силно појурила у Докин сокак. — Их, их |
| сму спевао!!{S} И ко зна откад и на ком далеком крају Србије покрива црна земљица и зелена трав |
| ли да им је ту на очима, и радије би је дали у какву честиту овдашњу трговачку кућу, — тако, от |
| , да се с њума ожениш, па и ту ти не би дали, — тол’ко стадосмо, ете, душмани саг!...</p> <p>Та |
| знају, али неће да кажу.</p> <p>И то је дало повода свакојаким нагађањима, тумачењима и причама |
| како му само име казује.{S} Није му се дало да сврши академију, да му мач буде оружје, али, ка |
| понекад; па је можда <pb n="16" /> то и дало повода беспосленом свету те је чак — како тамо вел |
| оследицама његовим.{S} У свој Глави је, даље, и решење фамилијарног већа, које је било саставље |
| сцена између калфа-Коте и шегрта Поте, даље: кућа хаџи-Замфира чорбаџије, а тко исто и слика ј |
| ј је опет охладнео, па је тера од себе; даље, тако исто није се могло измаћи његовом паметном о |
| вели им Дока преко рамена, па наставља даље мирним тоном. — Та ако искате прилику за ваше Зоне |
| и ту је запео, јер је изгубио право на даље школовање.{S} То га је довело у сукоб и у заваду с |
| обратиме, пусти ме да умрем!...” па иде даље другим сокаком, где опет тако нешто викне или вели |
| ало и наставак Главе Друге.{S} У њој је даље испричан један морални удар, који је задесио Мана |
| или треби пасуљ од меуна).{S} И што је даље било од чаршије, тамо по махалама и виноградима, с |
| из школе.{S} Хаџи-Замфир није дао да се даље школује.{S} Кад би му споменули „више школе”, и да |
| Зона више и не погледа на Ману, игра и даље и све гледа у Манулаћа чорбаџи-Ранђеловог, а кад М |
| Доки се допала та мисао, и она остаде и даље у тој завери, имајући у њој и своју одређену улогу |
| дужег времена и пустио да се то чује и даље, да допре до Мана.{S} Па не само да се задржао на |
| >Опет умукну песма и певање, а играње и даље траје уз свирку Цигана.{S} Мане стоји, не игра, гл |
| {S}Зато <pb n="180" /> је Мане остао и даље хладан и повучен, и оставио их без одговора.</p> < |
| А то је сасвим умесно било, јер, ако и даље остане то ту при руци тетка Доки, ко зна шта све м |
| да Зону, раздрагао се; зато сам продужи даље песму, коју опет сви свирком и певањем прихватише. |
| ашкавали „бруку”, ови ликовали и ширили даље тај глас.{S} Мане је био као луд неколико дана.{S} |
| не би’ дао — вели, па прича расположен даље.{S} Да му, вели, неко каже: „Шта би волео, Милисав |
| ету, терцету, квартету, квинтету и тако даље.{S} Певали је и шегрти и тамбураши! — Ту се још ма |
| престану, даде им Мане знак да свирају даље исту игру, па приђе и ухвати се с леве стране до З |
| ом и груну се у прса и уздахну, па шију даље.{S} И сам Манасија — „чапкун Мане” назван — кујунџ |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>Из даљег разговора дознао је Мане од Васке да је по чорбаџ |
| ања...{S} Све их је мање и маље.{S} Они даљи се раније кренуше, а ови ближи мало доцније.{S} И |
| сва родбина попреко гледаше, чак и они даљи, који давно већ ни приступа не имађаху у хаџи-Замф |
| то се није могла да одржи на дојакошњој даљини и висини од „фукаре”.</p> <p>А то је било једне |
| илисаве, душе ти, право кажи: ил’ да ти дам један <hi>милион</hi>, или једну добру <hi>кишу</hi |
| е речено, кад се касапи споречкају због дама с ковачима или шлосерима, и кад полиција, с чланом |
| не на лице места и викне: „Фајерунт!{S} Даме назад, господа напред!...” Тако је пан-Франћишек п |
| ствари, одакле се поручује сладолед за даме, — и већ, увек нешто тако шаљиво избаце, што се по |
| ко без ред било!{S} Пантиш ли, хеј-хеј, дамно, што учини онај Миче Вачин... када стану ашик на |
| чиним?{S} К’смет! — вели Дока.</p> <p>— Дамно те не беше при нас... — рече јој с неке висине Та |
| равила да гу прошћаваш, зашто је пролет дамно минуло, јесен дошла, — <hi>зимске руже</hi> су цв |
| S} Од татка ми остаде, а он гу добија у дамно време оди владику Мелентија, онога што га у грчку |
| /> <p>Ишао је тако цело после подне.{S} Дан био леп, топал и ведар септембарски дан, суморан ип |
| аско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!...</p> </div> <pb n="53" /> < |
| си, Јевдо, — рече чорбаџи-Таско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!... |
| е уза Зону пет стотина дуката мираза на дан прстена.{S} Мане је био срећан и задовољан после он |
| ва. {S}Чак је у услове ушло да се ни на дан свадбе не нађу оне две заједно.</p> <p>Дође ред и н |
| аше задуго ока склопити.{S} Оплакала је дан, лила сузе, клела свет, али и себе, јер је у души о |
| бори!{S} Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за домаћина смејаше ли к |
| да нема супе, а они празилук и на први дан Божића...{S} С таквим светом не може да се издржи к |
| есвуче; и он се нагиздио као да је први дан Ускрса, и нагиздан тако удари сокацима, па, наравно |
| ко је Јевда говорила сину.{S} Мало који дан да му није читала и говорила.{S} И Мане јој рече да |
| а попијем хоћу...{S} Код мене мало који дан да нема супе, а они празилук и на први дан Божића.. |
| орила би јој и такорећи понављала сваки дан надугачко и нашироко једно исто тетка Таска, најреч |
| лфу.{S} Дућан му пун, а поруџбина сваки дан.{S} Некада у оном малом дућанчету свом израђивао је |
| доиста сад први пут чуо (иако се сваки дан тужио како „нема старе године и стари пазар”), па с |
| ију.{S} Зато тетка Таска и долази сваки дан, савесно и тачно као хирург ради операција, и савет |
| Дан био леп, топал и ведар септембарски дан, суморан ипак мало због оне тишине, која је обична |
| ама где се целе недеље радило а недељни дан жељно очекивао.{S} Стари Замфир легао да се одмори |
| ана радио, а шестог, у суботњи, пазарни дан, пазарио с околним сељацима и ћуркастим сељанкама и |
| измећарку, што ће да си седи у пазарни дан, у суботу, у дућану те да си збира пазар и да пази |
| {S} Неје искачала ни у авлију!{S} Трећи дан веће...{S} Мори, <hi>зашто</hi> ме питујеш?</p> <p> |
| одборници општине турековачке већ трећи дан како се вуку све средином сокака (већ им се и шегрт |
| , златне руке: при владику искаче у пол дан, у пол ноћ — тол’ко си има чес’ у варош... {S}Има с |
| шевина и прстен и кад брже је дошао сам дан свадбе, само чује песму, чује страшне оне речи:</p> |
| си бројим, а оно искача мање!{S} Један дан убаво запанти дек сам спустија у чекмеџе два по пет |
| ајка му стара, у тој сопче!{S} Та један дан у недељу, рече ми један, — а беше код мен’ јоште у |
| ко је адет у њега.{S} Обуче ги, и један дан одија сас њи по чаршију, а јутредан неће да ги обуч |
| , Јевдо, ете, све да ти ти зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, |
| ne unit="subSection" /> <p>Јасно је као дан било да је Јордановица циљала на Ману, да је другим |
| утИ — и тада им је све јасно, јасно као дан било...</p> <p>А тако је некако баш и било.{S} У ку |
| е наљутим, па онда не ваљам и нисам цео дан ни за какав посао...</p> <p>Сви му одобравају, веле |
| кад је по тим местима најживље, кад леп дан измами све живо на улицу — старије на разговор, мла |
| ку била је свадба.{S} Био је леп, ведар дан - ведар као и лица срећних младенаца.{S} Све се сле |
| е осталима. — Аман, жене, тако ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Манулаћа — прилика ли |
| теше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, и које си песне поје, и што си шњева и како |
| бињеџија и џамбасин; скита се поваздан-дан с пушку по лојзе — како пољак ели пударин; а по сву |
| војим, певају сложно оба реда...</p> <p>Дан на умору, издахнуо већ; звезде трепере с неба, тихо |
| ја!{S} Јер није прошло много, а трећега дана од измирења рано ујутро читаше изненађене чаршилиј |
| о ћу те, ете, питујем, — запита трећега дана Замфир зета Ману, ама ти га напраји сав онај џумбу |
| шамаре преко целе године.{S} Сем првога дана Божића и Ускрса, Славе и Тодорове суботе (кад се п |
| новим гласовима врате.{S} Тога другога дана увече скупио се читаоцима познати породични савет, |
| ти.</p> <p>И сви су се надали и свакога дана очекивали да се појави ко од Маниних.{S} Али су се |
| о или бакарно па калајисано. {S}Свакога дана имају доста посла девојке док све то изрибају, па |
| е ваљда нужно ни да кажем!...{S} Целога дана је само на то мислио, и једнако му у памети зујале |
| ана била него после тога сна.{S} Целога дана јој није избијала из главе слика мадмазељ Д’Ангуле |
| о, слаба утеха била за Манчу.{S} Целога дана био је као убијен: ни посао, ни пазар, ни разговор |
| гора, и на јави.{S} Зато је тога целога дана у недељу био Мане врло суморан, а зато, опет, и ни |
| ма је ни у понедељак ни у уторак целога дана.{S} Код Замфирових одмах осетише да није добро, ка |
| .{S} Па све то, а и што је данас целога дана у свечаном руву — све је то давало повода најчудни |
| оног фаталног случаја кад му је једнога дана лист задоцнио, изашао на пола табака, и у његовом |
| јарног већа, Јевда узе преда се једнога дана сина Манчу.{S} И пошто је женидба у начелу била ве |
| почео већ и јављати, — крене се једнога дана сам главом чорбаџи-Замфир, не казујући, наравно, н |
| вребао и најпосле успео.</p> <p>Једнога дана у први сумрак, баш кад се умотана у бунду, пошивен |
| ређало њен женски понос.</p> <p>Једнога дана је чак планула и заборавила се, тако се заборавила |
| у с њим заједно пропале онога фаталнога дана у Црвеном Мору; али тек кад вам кажем да је још са |
| је џепни сахат и златан ланац.{S} Тога дана, кад је први пут обесио златан ланац и сахат, Ману |
| асејано, неки умор и тишина целога тога дана, све док није у сам мрак банула у кућу тетка Таска |
| ектора новина.</hi> </p> <p>Целога тога дана — док се још код хаџи-Замфирових није ни слутило ш |
| а, и тада се тек вратио кући; а да тога дана ништа није уловио, чак ни пуцао, није ваљда нужно |
| на ручак и пудара Провира, да буде тога дана његов гост.{S} Присели су за богату софру, за оне |
| .{S} Тетка Таска <pb n="197" /> је тога дана била све и сва у Замфировој, а тетка Дока у Манино |
| но и чувено!{S} Јер цело пре подне тога дана врзмале су се испред и око куће хаџи-Замфирове; пр |
| {S} У Бањи и на Мрамору причало се тога дана увече да је било не само отмице, него чак <pb n="1 |
| ужности не пролази, Дваред је тако тога дана пролазио сокаке, дваред се враћао у дућан, али се |
| ио Крстовдан уздржала се и није му тога дана ништа споменула.{S} Али сутрадан нападе га свом же |
| водити из Маниног понашања. — Ману тога дана није држало место.{S} Неколико пута је после подне |
| е хвала и да врати поздрав.</p> <p>Тога дана је Мане био сав блажен.{S} А како и не би, кад му |
| } И нису му опростиле ни кад је, истога дана после подне, стигао са чифлука, и виделе га како ј |
| ли су се преварили сви.{S} Прође недеља дана, а од Мане ни трага ни гласа.{S} Чак му је по поуз |
| љиво Мане.</p> <p>— ...{S}Та већ недеља дана како гу носим, па све си заб’равим...{S} Та и саг, |
| мало прошета једног лепог септембарског дана, да се нагледа лепоте и шаренила на пијаци, где се |
| кратко, чуди се како то и може и једног дана бити без „домаћице”! {S}Налази да је то најлепша ж |
| х брига одмори и разоноди на недељу-две дана тамо на чифлуку, а друго — време је да се, вели, и |
| амислила за сутра, за недељу, а тога је дана гледала само да се никако не састане ни с Маном ни |
| о и једног шегрта, који већ пола године дана — од последње славе Мачине — како иде без капе, чу |
| проводио.</p> <p>„Али свако чудо за три дана”, вели народ.{S} А Мане је био син тога народа, у |
| о уколико је код нас „свако чудо за три дана”, само утолико се мање и ређе говорило — говорило |
| ребало дуго да лупа главу.{S} После три дана он је већ имао идеју о освети и задовољно трљао ру |
| заповести, дворе га.{S} Али већим делом дана то је место само за чељад и за женскадију.{S} Ту п |
| ешља и пресвлачи по неколико пута преко дана, или извади своје џепно огледалце (које је на покл |
| ј глас.{S} Мане је био као луд неколико дана.{S} Није се он навикао на такве ствари, није био ч |
| ваљда хаџи-Замфир, одмах после неколико дана, и сетио свога чифлука и јесењих радова, који му и |
| ће се и свршити.</p> <p>После неколико дана Мане је ишао опет поносито и ведра чела.{S} Вратил |
| } И по махалама и у чаршији се неколико дана само о токе говорило.{S} А да је прича углавноме п |
| ришом. {S}И то је тако трајало неколико дана, тешких и црних дана, а затим, мало помало, <pb n= |
| {S}И све док цвета дафина, оно неколико дана, чорбаџи-Замфир нерадо оставља кућу и слабо излази |
| , где се често и радо бавио по неколико дана ради домазлука, а можда још — како је беспослена ч |
| унџије.{S} О тој ствари је већ неколико дана мислила најозбиљније Манина мајка Јевдокија, па је |
| Зоне и Мане.{S} И то траје већ неколико дана.{S} Зона неће никако ни да чује за Манулаћа, а Ман |
| р-Мане кујунџија.</hi> </p> <p>Неколико дана доцније, а код Јевде се опет скупљају на ново фами |
| суботе (кад се причешћивао), није било дана да Поте није добио шамара, или у дућану, или на че |
| ко време излазио кад год је хтео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином конак |
| не придигне из дућана.{S} У њему је пет дана радио, а шестог, у суботњи, пазарни дан, пазарио с |
| > <p>— Ешек!{S} Што ће праји?{S} Недељу дана не смејаше да си до’оди дом, веће зареди по тетке |
| аборави онај шамар што га је пре недељу дана добио и он сам од мајстор-Мана, кад је ту исту пес |
| ра све што се десило за последњу недељу дана, а није ту ни Зујица, да им размеће карте, ни бога |
| ичице лепше певале.</hi> </p> <p>Недељу дана после овога испричанога у прошлој глави, кад је из |
| перативно налажу и захтевају да се ових дана неизоставно тамо појави и пробави.{S} И он нађе да |
| S} И несрећа је тако хтела да се и ових дана тамо нађе и да севдалише и слуша како му сељанке п |
| том, само се онако говори како се првих дана говорило.{S} Говори се двојако, и овако обично, а |
| 8" /> <p>И после неколико таквих тешких дана и такве душевне утучености како су га морале обрад |
| о трајало неколико дана, тешких и црних дана, а затим, мало помало, <pb n="31" /> па се смирило |
| ишине, која је обична већ раних јесењих дана, када нас већина птица селица оставља.{S} Мане је |
| ути и грди кога од млађих — ипак је тих дана добре воље.</p> <p>Био је стари ашик.{S} У многим |
| ану.</hi> </p> <p>Стари Замфир није тих дана био дома.{S} По свом обичају, отишао је на свој чи |
| а се поучава туђом несрећом.{S} Јер тих дана баш ухваћена је једна чорбаџиска ћерчица, која је |
| лаћ са извињава да не може, јер баш тих дана га трговачки послови одазивају на дужи пут у Леско |
| ће још најбоље бити ако пошљу на месец дана Зону у госте којој од сестара.{S} А имала је три з |
| дноватије изгледало то, јер, као никад, данас је за пакост покуљала муштерија варошка, и, ко го |
| ...{S} И досад од дерта није спавала, а данас задуго није склопила ока од силне радости и задов |
| ама, старицама.{S} Млађи свет и не пева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају.< |
| > <p>Дока пође, али се успут сети да је данас субота; остави то што је намислила за сутра, за н |
| вно били.{S} И Зона ће моћи, јер јој је данас већ много лакше.{S} Ту утврдише тачно и поименце |
| ко вече</hi>”.{S} Па све то, а и што је данас целога дана у свечаном руву — све је то давало по |
| ог десетогодишњег сина Замфира, који се данас стога зове још и хаџи-Замфир.</p> <p>Али хаџи-Зам |
| о на вратима и грди млађе, каже како се данас не може на млађе ослонити, па тек онда улази.{S} |
| их пева, не зна о коме певају.</p> <p>И данас, још овако стар, воли хаџи-Замфир да задене по ко |
| ти љубим!{S} Нема <pb n="160" /> што ти данас, кад овако пљушти овај Божји благослов, не би’ да |
| ци и чивчије? „Има си дућан!” Ех, много данас мука па за дућан!...{S} А питујеш ли: <hi>што си |
| окак-лаф, па ће бидне!” рече Дока. „Ако данас неје, ће бидне јутре.{S} И јоште гори резилак ће |
| Петракија тури га у новине и рече: „Од данаске ми веће Митанче неје син, ни му ја па татко; то |
| и светле јој се од суза, од силне среће данашње...</p> <p>— „Леле, што су пристали једно за дру |
| л, да чује чаршија. „Ако неје истина за данашњи сокак-лаф, па ће бидне!” рече Дока. „Ако данас |
| вино јевтиније, и, што је главније, не дангуби — добива у времену, јер се од жупског вина мног |
| ишек оставио пиво и посветио све остале дане свога живота само жупском вину, резонујући да на т |
| збедио своју будућност: оставља за црне дане, и Цигани то чувају.</p> <milestone unit="subSecti |
| е тако загорчала његове старе, последње дане...</p> <p>У самој чаршији и по главнијим централни |
| тајом плакала.{S} Ужасно је проводила и дане и ноћи; дању црне мисли, а ноћу страшни снови низа |
| лица и погнуте главе, мислећи једнако, дано-ноћно, о свом бедном учитељском стању, коме ваљда |
| и. <pb n="22" /> Носио се лепо и радним даном, а утолико лепше недељом и празником.{S} Кад обуч |
| лаковане плитке ципеле, да их и радним даном, по киши и блату, носи!...</p> <p>Но тај глас ниј |
| .{S} Ужасно је проводила и дане и ноћи; дању црне мисли, а ноћу страшни снови низаху све црње и |
| и од трепавица; ко није пазарио и ћарио дању за видела, неће ни увече спрам свеће, — и зато мал |
| кад је пошао у „Апеловац” на стрелиште, дао му отац седам гроша.{S} Манулаћ попије пиво за грош |
| ако пљушти овај Божји благослов, не би’ дао — вели, па прича расположен даље.{S} Да му, вели, н |
| ала, али тетка Дока — онако како је Бог дао — подвикну јој и развика се на њу тако, да се ова у |
| би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега доста - - пошље у Београд, хаџи-Замфир би их |
| је извади из школе.{S} Хаџи-Замфир није дао да се даље школује.{S} Кад би му споменули „више шк |
| оло редом први момци из махале.{S} Мане дао Циганима динар, а Нацко баштованџија и они други да |
| о, — само је био јогуница и није никако дао да се то и опази! — Колико само пута, кад она прође |
| ен.{S} Па се одмах показао и стварачким даром својим: одмах је компоновао једну нову игру, „Апо |
| лако купити ни стећи, нешто што сам Бог дарује човеку, па зато то сваки чорбаџија и нема.{S} То |
| е и твоје знање?!...{S} Тој ли те учила даскалица у чкољу?! — загрме Замфир на мезимицу своју т |
| .</p> <p>— Па што чекате веће?!{S} Неје даскалица, та да си седи у те године.</p> <p>— Што је п |
| не сећа!{S} И после, откуд би пас могао дати бакшиш свирачима?...{S} Онај Манулаћ би још и мога |
| прими, него одговори да ће он за толико дати накита својој невести.{S} Усхићен тиме, стари Замф |
| је:</p> <p>— Зоне, мори, што ти работи датке Костадинке?</p> <p>— Ништо! — одговара љутито Зон |
| да тако исто мирило. {S}И све док цвета дафина, оно неколико дана, чорбаџи-Замфир нерадо остављ |
| ир. <pb n="13" /> И у мају, кад цветају дафине, најрадије је седео на простртом сиџадету под њи |
| и лисната шам-дуда, неколико дуња и два дафинова дрвета, која је јако пазио стари чорбаџи Замфи |
| кад хвата траг — и увлачи мирис од жута дафинова цвета и шакама га још више граби и притерује с |
| ихо жали за младошћу својом под цветним дафиновим дрветом, које је и онда тако исто мирило. {S} |
| е тај оријенталски харемски мирис жутог дафиновог цвета.{S} Па се чорбаџи-Замфир сећа дахирета |
| а ми туриш шебој и замбак и трандафил и дафину да ми посадиш! — А мајка плаче, ударе јој сузе н |
| ашано!{S} Иди си па се беси о ону криву дафину!... — викну и удари у плач, а за њом одмах удари |
| шуштање свилених шалвара и осећа мирис, дах њен осећа, помешан с ђулијаком из Казанлика, — и не |
| а, заграби шаку стопараца и баци јој на дахире.</p> <p>— Погле га!{S} Сал <hi>тол’ко</hi>... — |
| вуче руком преко чела и остави га, даде дахире Дудији, нек’ она купи бакшиш, а она се повуче, у |
| вог цвета.{S} Па се чорбаџи-Замфир сећа дахирета и решмета, и фереџа и бадемастих великих очију |
| врискују уз она силна ћеманета, зурле и дахирета.{S} А Мане се све више склања и повлачи у крај |
| страсно чочешки играло, и Мане седео, у дахирета богато спуштао, али ниједну — ни Ајшу, ни Ђулс |
| улсефа и Ајша, пратећи песму ударањем У дахирета.{S} Запеваше онако мало оријенталски — тихо и |
| даше у њу.{S} И тек кад му приђе Ајша с дахиретом, трже се из сањарија, заграби шаку стопараца |
| е би могла стати.{S} Посматрала га је и дахнула је душом, јер јој се учинило да јој домаћин још |
| .</p> <p>Мидо му све то, мило му што је дахнуо душом, што се курталисао једне тешке бриге и гла |
| по новинама!{S} Споречкају се двојица, два сиромашка, реци, погурају се мало, а по новинама се |
| с претресла дућан и кућу и нашла, веле, два пуна корита лажних дводинараца, па чак и калупе, са |
| е не разбираш; не знаваш што је повише: два гроша ели миланче!?{S} Ех, аџамија што је — па лудо |
| било срам да збере и скута све тој!!{S} Два санд’ка пуна, бре брате, ете, да прошћаваш, све кур |
| чки суд, та да не смем, па иска и треба два грађанина да су у присуство! {S}Ба!{S} Не чекам си |
| еш од мен’?...{S} Амет!{S} Деде сеци за два гроша од кетену алвицу...</p> <p>А Зона се креће љу |
| ундици и алевим шалварицама, које су за два-три прста вириле испод жуте сатинске сукњице са цве |
| Перица” због оног белог лица и због она два младежа на образу испод десног брка.{S} Витак у стр |
| чуваш; зашто образ — толко! — и покаже два прста ширине. — Неје, ете, голема ствар, ама, и ту |
| спут је прода за девет, — и тако донесе два гроша више него што је понео!...</p> <milestone uni |
| баво запанти дек сам спустија у чекмеџе два по пет динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, |
| донети ништа више до две нове асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропску послушност.{S} Заиг |
| траже је неки официри, три фронтовна и два академска, а они опет нису баш ради да им дете иде |
| ата и лисната шам-дуда, неколико дуња и два дафинова дрвета, која је јако пазио стари чорбаџи З |
| еко целе године.{S} Пред кућом су још и два стара, граната и лисната шам-дуда, неколико дуња и |
| до њег’ што је дућан, па направија оди два један голем...{S} Има си занајат, златне руке: при |
| је руке — ракли-сапун,</l> <l>Твоје очи два кладенца,</l> <l>Твоје лице — јасно слунце!...</l> |
| те косе, па оне беле цврсте груди, како два филџана, па оно њојно девојачко срамување!!{S} Леле |
| ! — прошапта женица и устукну поплашено два-три корака устрану.</p> <p>— Шефтелија?!... — проша |
| у коју се улази на врата која су између два долапа, па се тако једва и распознају од долапских |
| и, пушти ме! — рече Зона и измаче корак-два.</p> <p>— Остани јоште малко! — рече и приђе један |
| , — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!...</p> </div> <pb n="53" /> <div |
| Јевдо, — рече чорбаџи-Таско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!...</p> |
| чуђено, и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голему керку има Бела?! |
| ter" xml:id="SRP19071_C21"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <p> <hi>У њој је описано последње |
| ter" xml:id="SRP19071_C22"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Она је сасвим |
| ио је красан младић.{S} Било му је тако двадесет две или три године.{S} Врло је рано отпочео ра |
| ter" xml:id="SRP19071_C20"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТА</head> <p> <hi>У њој се приповеда како се дог |
| ад је свршила школу, а било јој је тада дванаест година, задржали је код куће.{S} А и није сврш |
| ter" xml:id="SRP19071_C12"> <head>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој је испричано како се веш |
| са собом.{S} Ту га је водила до његове дванаесте године, а престала је да га води тек кад све |
| чито главе прву, четврту, шесту, осму и дванаесту.{S} У том дефинитивном облику дајемо је и у о |
| ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило за нашега Манчу, откад се, ете, врну из в |
| тим у оној време, у годину једанпут ели двапут ако си искочим поради, ете, некуј послу у чаршиј |
| аред је тако тога дана пролазио сокаке, дваред се враћао у дућан, али се посла није лаћао, него |
| штински инжењер по дужности не пролази, Дваред је тако тога дана пролазио сокаке, дваред се вра |
| пред дућаном и пушио (а пушио је ретко: дваред или триред у години сетио би се да запали цигару |
| о да остане тамо три-четири месеца, или дваред дуже него што су мислили, — вратила се оданде по |
| ај Митка!...{S} Па што збори Петракија, две ти очи?!...</p> <p>— Лошо збори, много лошо збори.{ |
| ми мен’ мука ни стра’ за тој!{S} Неје, две ми очи!{S} Ако, што неће да ме питује; ако, бата-Та |
| рамота оди човеци!...{S} Врни се, Мане, две ти очи!...</p> <p>Гледала их Зона, али замало; закл |
| загушеним гласом:</p> <p>— Немој, Мане, две ти очи!...{S} Остави ме!...{S} Сама ћу си идем!...{ |
| Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — |
| т’нка!{S} Да остаде јоште турцко, ћаше, две ми очи, заради њума зулум да се напраји на веру ни! |
| Таско, за тој те и позва’, да те молим, две ти очи, да ми помогнеш. {S}Знајеш какој си је...{S} |
| ?</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане...{S} Две ми очи!...{S} Како смем да те л’жем?!...</p> <pb n= |
| > <p>— Не л’жем те, — куне се женица, — две ми очи, не л’жем те...{S} Оваква да се напрајим, — |
| — и њега привукло ово весеље.{S} Свега две ствари у свету још воли: девојке и ливене ексере; и |
| по четири!{S} Мане, и он ту, и он узима две таблице да игра.</p> <p>Келнер меће пред свакога ша |
| резервисано држала и пустила оне друге две тетке да говоре, а она задржала за себе као неку за |
| рећо никаква? — плану Таска и оне друге две. — Неје те ни срам: еснафска жена, па погле како си |
| меје се и она, а прихватиле и оне друге две тетке, Калиопа и Уранија.{S} Само се тетка Дока не |
| ље” Зоне, за којега су, опет, постојале две верзије: једна, да је погинуо, а друга, да је само |
| уго време, проведено тамо.</p> <p>После две-три недеље, дође по њу други зет, зет Тошке, и одве |
| нужно ваљада ни спомињати.{S} Чак и оне две пословице, које су већ давно биле заборављене, сад |
| ушло да се ни на дан свадбе не нађу оне две заједно.</p> <p>Дође ред и на бирање и тражење часн |
| е једна чорбаџиска ћерчица, која је пре две године свршила школу, како је, на листу од Писанке |
| ју — никога не питају; Таска и Дока, те две тетке, вешто су и фино удаљене, да не би шкодиле ст |
| т, много сам, рече, кабает!{S} Ете веће две године и повише!...{S} Ама се вукујем и теглим с ње |
| омцима и чирацима и о пазару, кад уђоше две сељанчице у дућан, да купе гривну — једна старија, |
| јарног већа, које је било састављено из две стрине и четири тетке Манчине.</hi> </p> <p>Као што |
| и кафе и јеглена.</p> <p>Четири тетке и две стрине Манине поседале по миндерлуцима унаоколо и с |
| није ни било <pb n="15" /> и као да ни две унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ досад пет д |
| {S} Доне, мори, Доне!{S} Ела, испеци ни две кафе!...</p> <p>А газда Таче седе и поче:</p> <p>— |
| } Он је сталан и врло вешт викач од ово две године — тако вешт, као да му је још дед био викач. |
| ја неће своме мужу донети ништа више до две нове асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропску п |
| више.{S} Тако му било мило, да је одбио две муштерије које су дошле да пазаре, само да се не би |
| носи таблице, узимају сви, ко једну, ко две, а неко и по четири!{S} Мане, и он ту, и он узима д |
| та друшкеее!{S} Тражи си криво дрво сас две криве гране, па једну за теб’ а другу за мен’, црну |
| сан младић.{S} Било му је тако двадесет две или три године.{S} Врло је рано отпочео радњу на св |
| ена (рачунајући ту и Доку), од којих су две — Таска и Дока — биле савршеније и, по томе, и стра |
| фирових доћи к њој Калиопа, па нека њих две удесе тако да испадне свима по вољи и по хатару.{S} |
| ене!{S} Нико више није ту био, само њих две.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је све то само с |
| стадоше.{S} Из мрака приђоше колима још две прилике и разговараху нешто тихо с Маном, који је с |
| илних брига одмори и разоноди на недељу-две дана тамо на чифлуку, а друго — време је да се, вел |
| на док је могао срести и ословити и реч-две насамо разговорити с њом.{S} Али шта не може чврста |
| си рече наш, ете, Божин дунгерин: „<hi>Две</hi> лубеници, рече, под <hi>една</hi> мишка — <hi> |
| у, шест стотина, а за малу, за сваку по двеста и педесет.</p> <p>— Аферим, — хвали га Замфир — |
| е саг кантарџиски санким чиновник — сас двеста гроша мисечно!!... {S}А фрајла Кермина поседе си |
| ребрних</hi>, акамоли од лажних оловних дводинараца!{S} Џумбусио младић ноћас, успавао се, одоц |
| у и нашла, веле, два пуна корита лажних дводинараца, па чак и калупе, сакривене под патосом, и |
| е та да је полиција ухватила неке лажне дводинарце и, природно, посумњала одмах на Манчу.{S} За |
| нема више ни говора о калупима и лажним дводинарцима, говораху људи. „Којешта!” брањаху га опет |
| , штале за коње и велика шупа, а у шупи двоја обична кола, па чак и један „пајтон”, истина стар |
| ко се првих дана говорило.{S} Говори се двојако, и овако обично, а и у стиховима.{S} На оно прв |
| приповетци ово је први и једини дијалог двоје заљубљених.{S} Дијалог није нимало пикантан, чак |
| радо пристала да буде посредница између двоје несрећних.{S} Опазила је Ману кад је прошао у лов |
| ачко и нашироко: „Јуче су се споречкала двојица, и после краће амалске и аласке свађе и грдње, |
| г фењера све.{S} Видеше како Мане и она двојица придржавају у колима девојку, како је умирују, |
| Ено, узми по новинама!{S} Споречкају се двојица, два сиромашка, реци, погурају се мало, а по но |
| шахом, како задубљени у игру играју њих двојица шаха, а трећи, лепи Перица, прави им цигаре и к |
| сама она богатство домаћиново.{S} Кућа двокатна, висока, с многим високим оџацима, падала је и |
| ну велику иза леђа.</p> <p>— За голему, двокрилну, шест стотина, а за малу, за сваку по двеста |
| ту као свећа право и очекују заповести, дворе га.{S} Али већим делом дана то је место само за ч |
| ра, кад је доста да му погледају конак, дворе његове, који су и виши и лепши и од самих пашиних |
| вља у аманет <pb n="12" /> њему чељад и дворе своје; или нека прима кључеве, или нека помогне в |
| ија;</l> <l>Господар ми збори, Цвета га двори,</l> <l>Господар се смије, Цвета се вије!</l> </q |
| као род тој кући.{S} И кад су служиле и двориле чорбаџи-Замфира, нису сматране биле за слушкиње |
| е наићи: па ко ће га тако свесрдно моћи дворити, ако не жена, та верна другарица и сапутница чо |
| ар деца да си остану?!...</p> <p>— Ама, де! — прекида је Калиопа. — Неће да зборимо за тој.{S} |
| што ће таг да чиниш?!...</p> <p>— Ама, де, јаваш, нане! — смеје се Мане. — „Што ће да чиним?”. |
| вила за кога ти рекоше...</p> <p>— Ама, де! — смеје се женица.{S} Мори, какав Манулаћ?!{S} Ешек |
| ?</p> <p>— Неје ни тој...</p> <p>— Ама, де!...{S} Збори си, жива ти ја, што је!</p> <p>- Сараф |
| и је твоје знање.</p> <p>— Па питуј ме, де!</p> <p>— Па од кога?</p> <p>— Поздравила ти се Зоне |
| S} Што се не закунеш?!... {S}Закуни се, де ако смеш и можеш!...</p> <p>— Ама де, несам, нане... |
| с теб’ ћу, побратиме!</p> <p>— Знам те, де! — вели му задовољно Мане.</p> <p>— Е, што ће ми ћеф |
| за њег’ ти мило...</p> <p>— Е мило ми, де!{S} Што ке ми чиниш?</p> <p>— Кад ти мило за њег’, а |
| г поручика, ете...</p> <p>— Ама, збори, де...</p> <p>— Манулаћ... — вели Мане.</p> <p>— Ба, нећ |
| за тебе!” — „Који човек?” — „Па, онај, де... у сукњи; из јучерашњег друштва!” А он се сећа, см |
| p> <p>— Имам си дућан.</p> <p>— Знајем, де.</p> <p>— И муштерије имам сијасвет...</p> <p>— Добр |
| терије имам сијасвет...</p> <p>— Добро, де!</p> <p>— Кућа ми пуна...</p> <p>— Е што ми збориш с |
| кара из чорбаџиску кућу?!!</p> <p>— Ех, де па и ти! — смеје се Васка.</p> <pb n="187" /> <p>— Б |
| ој Васка.</p> <p>— Отиди си до онуја... де... како се вика... до онуја, ете Калину, и рекни гу: |
| ја тебе-ти, а бре, магаре?!...</p> <p>— Де, море! — чуди се Мане.</p> <p>— Ешеку ниједан!{S} А |
| ако напрајиш как’в ешеклак!...</p> <p>— Де, мори, — умирује га Дока, — ти ме знајеш убаво!{S} Н |
| ем, ете, овој пратено цвеће...</p> <p>— Де, па и ти!{S} Какав си! — љутну се Васка, јер је разу |
| Кој си ти? — загледа је Мане.</p> <p>— Де, несам кумита!...{S} Што, јоште ли ме зар не познаје |
| ич-не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” |
| бидне?!{S} Нећу сарафина!</p> <p>— Ама де, неје Чифут... наша си је вера!...{S} Ем, млад, убав |
| е, де ако смеш и можеш!...</p> <p>— Ама де, несам, нане... ете... ловачке ми среће, несам.</p> |
| џиско неје до века...</p> <p>— Е, доста де! - вели јој озбиљно чорбаџи-Замфир.{S} Дошла си, нав |
| коју је фрљија мерак...</p> <p>— Доста де! — прекиде је Замфир, али тетка-Таска ипак наставља. |
| ...{S} Оно моје брљиво дете...{S} Манча де... искам да га женим, а он се, ете, рита, како магар |
| ..{S} Зар што су чорбаџиски?</p> <p>— Е де!{S} Дебарско неје ово, та да се отимају девојке...</ |
| е, мој Сотираћ...</p> <p>— Ама, била си де, ама саг, ете, неси!</p> <p>— Море, узни си ти сал м |
| Заради <hi>некосену ливаду</hi>, — знам де!{S} Сол ручам, мајке... — уверава их тетка-Дока, а о |
| ?</p> <p>— Па, седи си...</p> <p>— Знам де...{S} Може и да лежи.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Ва |
| не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А |
| и там’ најлепе и најубаве!...</p> <p>Де-де!{S} Ласно за тој, мори, Доке!{S} Ће искочимо једанпу |
| би и там’ најлепе и најубаве!...</p> <p>Де-де!{S} Ласно за тој, мори, Доке!{S} Ће искочимо једа |
| ар што су чорбаџиски?</p> <p>— Е де!{S} Дебарско неје ово, та да се отимају девојке...</p> <pb |
| ли, па се опет наклапали, отирали своје дебеле сељачке брке, пили и наздрављали један другом, б |
| ућан; ту свраћају и танки практиканти и дебели лиферанти, који обично прате дебелог казначеја, |
| и и дебели лиферанти, који обично прате дебелог казначеја, омиљену личност у округу, с којим су |
| вели Таско и одмери руком једну ужасну дебљину. — „Ласно ти теб’, — рече ми некња Петракија — |
| и си нож у стол, ели фрља туфеци — како Дебрелија...{S} У сваку ма’алу има си по једну, на коју |
| <p>— Ама ће бидне девер!{S} Ама антика девер... поубав оди гардиског поручика, ете...</p> <p>— |
| ко се први ожени, да му онај други буде девер.{S} Дакле, мора!...{S} Али Зона неће; вели да Ман |
| Позвао је Манулаћа он лично да му буде девер уз девојку, додав: нека се покори судбини, ономе |
| тираћ, Манулаћев брат од тетке, који је девер уз девојку, храмајући мало, јер га убијају нове л |
| !</p> <p>— Јок...</p> <p>— Ама ће бидне девер!{S} Ама антика девер... поубав оди гардиског пору |
| Био је подаљи рођак, падао јој као неки девер, а она њему као снаја.{S} На њега се Јевда обраћа |
| — дакле, нико бољи од њега да буде Мани девер.{S} А сем тога, тако ће се узети да је остао мома |
| не — покорио и пристао да буде Манулаћу девер, да је њега — Манулаћа то јест — Зона бегенисала |
| .</p> <p>— Е, сараф!{S} Како може сараф девер да бидне?!{S} Нећу сарафина!</p> <p>— Ама де, неј |
| може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне |
| е Зонино.</p> <p>За другог кандидата за девера лако се погодише.{S} То је био Митанча, чорбаџи- |
| да им буде часник?{S} Једна га зове за девера, друга за кума, трећа за старојка, а он им одгов |
| часника.{S} За све се сложише, само за девера никако, јер то је право било право младенаца.</p |
| неће; вели да Манулаћ нема ни форму за девера! — А како је имао форме за младожењу?! дира је М |
| бацака се, грди Манулаћа, бије Сотираћа девера ногом и дере се — виче мајку Костадинку! „Нане, |
| сада рад био и на јави видети га и као девера!...</p> <p>И да се само Мане питао и од њега сам |
| } Обећао је да ће му он купити лаковане деверске ципеле и нову златну минђушу у уво (Манулаћ је |
| за шест гроша и одмах успут је прода за девет, — и тако донесе два гроша више него што је понео |
| pter" xml:id="SRP19071_C9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <p> <hi>Она је пуна бурних сцена и крупни |
| ter" xml:id="SRP19071_C19"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА</head> <p> <hi>У њој су описани очајни кора |
| својим хукањем и кукањем: како су и оне девовале и <pb n="170" /> ашиковале, али тога чуда није |
| о јест девојака за удају, или још боље, девојака, од којих једну треба себи за сапутницу у живо |
| викне или вели: „Овим шором, Лазо, еј, девојака нема!” А побратим Пајица му одговара: „За кога |
| авно, ту највише има момака и девојака; девојака и чорбаџиских и сиротињских — прве да убију вр |
| ако стојећи, још једаред изређаше имена девојака које треба Јевда да спомене и да их похвали пр |
| а поче се шаренити сокак од момака и од девојака, од минтана и фустана, од јелека и шалвара, па |
| ога ти све нема ту: дечурлије, момака и девојака из махале, који ашикују очима.{S} Дошао је и н |
| p>Али, наравно, ту највише има момака и девојака; девојака и чорбаџиских и сиротињских — прве д |
| на се ухватила у коло с читавим буљуком девојака, другарица својих.{S} Похватале се до ње све њ |
| знају!{S} Из те кујне се већ досад пет девојака потсвојкиња удало.{S} Ту се загледале и заљуби |
| је утврђен списак кандидаткиња, то јест девојака за удају, или још боље, девојака, од којих јед |
| } Јевда му спомену и изређа имена свију девојака.{S} Спомену му Фрузину Мадину, како је вредна, |
| још тад приметила да највише махалских девојака гледају и уздишу за Манчом, па је и она почела |
| јну, нити оних силних зловољних маторих девојака, што миришу на камфор и носе памук у ушима.{S} |
| ек, чорбаџике?{S} А зашто има онај реч: девојачка су врата свакому отворена?!</p> <p>— Доцна си |
| {S} Испред куће мања баштица, такозвана девојачка башта, пуна свакојаког цвећа: руже, карамфила |
| ло се да га је у том, сем његове, чак и девојачка мајка, Ташана, помагала, пошто Замфир није хт |
| .{S} По дувар, бре брате, све слике, ем девојачке!{S} Аме, рече, не од наши девојчики, веће од |
| !{S} Што се напраји оди наш варош и оди девојачки у сагашњи земан!{S} Тугооо!{S} Нема више дево |
| по калдрми и слуша песму, чује сребрни девојачки глас Калинин, где пева:</p> <quote> <l>Да ме |
| е груди, како два филџана, па оно њојно девојачко срамување!!{S} Леле, тугоо!! — викну Дока, па |
| а л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S} Девојачку срећу да батисују...{S} Па како се напрајило |
| — Ти душу немаш, Бога се не бојиш...{S} Девојачку, срећу да убијеш!...</p> <p>— Ама, несам, нан |
| по огледалу, у које се, као свака млада девојка, радо и често огледала, и по погледима, којима |
| је потребна била танка, висока и млада девојка, и то само за један сат.{S} Размишљали су, разг |
| б’ ћу те гледам”, или: „А ти си па нека девојка!” и томе подобни разговори.{S} Једни одлазе, др |
| не остањује!...{S} Скудена и оклеветена девојка када прокуне, тешко ће ти бидне, сине! <hi>До Б |
| је да је све тако како јој је несрећна девојка рекла; веровала, као да је сама својим очима гл |
| туј га: е ли је било јоште у свет да је девојка на момка <hi>овој</hi> пратила?!” — рече и пред |
| азадњачке погледе.{S} Уз женско, док је девојка, обично је увек или мајка или тетке и стрине; а |
| у, сваку песму, у којој се само спомиње девојка и љубав, кад би тада запевали, мислили би сви, |
| се запушити уста лажи и клевети, ако се девојка проведе, и свет је тако види у кругу њених толи |
| ке, девојке?...</p> <p>— Ба, несам више девојка, — вели задовољно и поносито, — веће шес’ недељ |
| ер Мане би рекао: „други сокак, друга и девојка”, а што би рекао, то би и урадио, јер би <pb n= |
| „нишаљкама”, и где се загрљени момак и девојка љуљају, а друштво им пева: „Чије перо на нишаљк |
| друства... а може ласно да си останем и девојка...{S} А, једна ли ћу сам ја <hi>таква!?</hi>”.. |
| о је чорбаџиска ћерка.{S} Али сада, као девојка, она то поче полако осећати и по томе се владат |
| ко је момак наочит, добар, „кротак како девојка”, рече, како је сем тога чула да су се некад Ма |
| ле”, плаче Ташана, „истин’ ли зар искаш девојка да останеш?!” — „Ама, па може да се и удам”, од |
| надежно уздисао.{S} Почео је док је још девојка била, и још није престао уздисати, али о тим уз |
| о у озбиљне, „поштене намере” с осталим девојкама.{S} Све је залудео, али ниједној се није пред |
| од Зону...</p> <p>— А, ти ли си, Васке, девојке?...</p> <p>— Ба, несам више девојка, — вели зад |
| ш да ми кажеш ништо...{S} Ели се, Мичо, девојке воде <hi>преди свадбу</hi> у амам, — ели <hi>по |
| — само чујеш како лете, да се посатру, девојке на авлиска врата; понека се забатрга, <pb n="67 |
| .{S} Свега две ствари у свету још воли: девојке и ливене ексере; и увек му пуна шака ексера, а |
| ју, а он опет ником не остаје дужан.{S} Девојке га зову и питају га: хоће ли да им буде часник? |
| ваљда зато што је у Манином дућану.{S} Девојке пазарише, па и одоше.</p> <p>Остадоше опет сами |
| г младожење, ете, спремају бошчалуке, а девојке јок!...{S} Каква је ово вера, викам? {S}Ела ова |
| јом се обично деца смеју и забављају, а девојке се окупе око њега, па изјављују да су у њега за |
| Миланче; ухватио се за теткину сукњу, а девојке и момци напали га, па га резиле, веле му: „Их, |
| сано. {S}Свакога дана имају доста посла девојке док све то изрибају, па се сија по чорбаџи-Замф |
| о том истом закону ваљда су и Манчу све девојке гледале и све се заљубиле у њега, а за њима, по |
| су то и лепе и поштене девојке и радене девојке.{S} Целе недеље раде у кући, у недељу у свилени |
| е Мамино.{S} Све су то и лепе и поштене девојке и радене девојке.{S} Целе недеље раде у кући, у |
| миле веселе омладине...{S} Похватале се девојке испод руке у дуг ред, а иза њих други ред загрљ |
| штеријама, које су већином биле младе и девојке сељанке, тако похлепне на минђуше, прстење и ма |
| ли неки пошири ћорсокак, где се момци и девојке љуљају беле недеље на „нишаљкама”, и где се заг |
| стоје и смешећи се гледају како момци и девојке играју.{S} Гледе, и све виде, и ништа им се не |
| метлом испред дућанчића, задиркивајући девојке, које се с чесме са стовнама враћале, или би с |
| у му да је испрошена већ, или да немају девојке на удају и даду му шаку ексера, а он прими, каж |
| {S} Дебарско неје ово, та да се отимају девојке...</p> <pb n="102" /> <p>— Мори, и ваше се знај |
| теб’, — рече ми некња Петракија — имаш девојке, сина немаш, — бригу немаш!...{S} А мен’ ме изе |
| и затраже да отворено кажу шта мисле с девојком — па куд пукло да пукло!{S} Ове одоше и вратиш |
| , Доке!... <hi>Реч</hi> да не искочи за девојку.</p> <p>— Та што...{S} За малко време...</p> <p |
| е покушавао, нити пак изнео тај глас за девојку; ако је ко то урадио, то није нико други него М |
| љија и запалија гу, него што си скудија девојку...</p> <p>Мане ућута и не хте више да се брани, |
| Мане и она двојица придржавају у колима девојку, како је умирују, како је покривају неком марам |
| каже: хвала, и смеје се на ексер, а на девојку одмах и заборави...{S} И он је сад ту, дошао и |
| е Манулаћа он лично да му буде девер уз девојку, додав: нека се покори судбини, ономе што је пи |
| нулаћев брат од тетке, који је девер уз девојку, храмајући мало, јер га убијају нове лагиране ц |
| прошевина.{S} Тек бане у кућу, па проси девојку.{S} Они га одбију, кажу му да је испрошена већ, |
| и да знаје да си хаџи-Замфир има на дом девојку!...{S} Разабра ли, мори?...</p> <p>— Разбра’!.. |
| љење да је Манулаћ, и нико други, одвео девојку.{S} Причало се да га је у том, сем његове, чак |
| , а џигљасто чупе Зоне разви се у витку девојку Зону, само очи што осташе оне исте — крупне и т |
| жим, кад убаво си знам да ми неће дадну девојку?</p> <p>— Та што неси тражија никог потаквог чо |
| шће водио коло.{S} Само позове по једну девојку, да с њом поведе коло.{S} А она се стиди, хоће |
| нисходљиво би ословила понеку сиромашну девојку, заборављала би врло често како се која зове, а |
| једну јуницу на улару, акамоли најлепшу девојку, као што је Зона!... .</p> <p>Мане, Мане је мај |
| {S}Како ти то мислиш?!{S} Зар да скудиш девојку, па да си капче накривиш?!{S} Цркву побоље да с |
| ?!</hi>...</p> <p>— Јок, чорбаџијо, <hi>девојку</hi> си искам!... „Мираз”... нишлиски мираз!{S} |
| l>Тешко дољи куд се вода слива</l> <l>И девојци која сама дође!</l> </quote> <p>И тако прошла ч |
| рна Ташана, како ће у свет да искочи, — девојче гу станула <hi>побегуља</hi>!...</p> </div> <pb |
| де чаршијом, срамује, како и прилега на девојче”, како је послушна и како има лепо грло, кад за |
| <p>— А, за оро ли си?{S} Ах, што си па девојче за оро!... — рече пакосно и погледа је презриво |
| и’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> <p>— Неје ни дете за давање! — о |
| себи, и ту се осећа, као најнесрећније девојче на овом свету, али зашто баш најнесрећнија — он |
| да неси жалан!{S} Ако, што ти не дадоше девојче!...{S} Та што па да ти је за тој? „И без петли |
| ти се зваше?</p> <p>— Бела! — одговори девојче.</p> <p>— Бела?{S} Не ли Бела Стојанчина?{S} Па |
| е се и сазрева а раније и стари.{S} Чим девојче почне да гризе доњу усну и терзија јој почне да |
| е, ете, там’ спроти Зелену чешму, какво девојче искочи — пуста не остала!...{S} Онакву лепотињу |
| p> <p>— Бреее!...{S} Украдоше Замфирово девојче! — викнуше изненађени мушки око чесме, видећи у |
| ловио је сироту Калину, једно комшијско девојче, а на Зону и не погледа више.{S} И како је ова |
| тови, гледам слике, па си запази’ једно девојче.{S} Море, које си је овој девојченце, треба да |
| — посмешила сам се! — замуца застиђено девојче и покри шакама поцрвенеле образе. — Требе ми, е |
| е осветиш!...{S} Е, што да ти не давају девојче?!{S} Кој су они, што су па они побољи од теб’?! |
| Јордана Калтагџије дом што си процафте девојченце, ете, оно Тимче...{S} Како замбак т’нка!{S} |
| једно девојче.{S} Море, које си је овој девојченце, треба да га знам и познавам?{S} Та запита С |
| сене!{S} Куде се је женско, аџамија, ем девојченце, ете, давало на науке?!...{S} Откуд ви па та |
| ју, што седеше до мен’:{S} Кој беше ово девојченце, Ставријо? — „Зар гу не знаваш, рече ми.{S} |
| тужна и замишљена.{S} Плач унесрећеног девојчета звонио јој је једнако у ушима као звоно које |
| ам ти мајку! — вели Замфир и гледа лице девојчетово, ваљда у памети сравњује црте кћерина лица |
| збориш, ем повише да му збориш за тија девојчики!{S} Што да си седи неженат, та да си губи век |
| о је брљив — батали!...{S} А што па има девојчики, што су пристасали за удавање, — паша, па да |
| сагашњи земан!{S} Тугооо!{S} Нема више девојчики!...{S} Беше!...{S} Беше!...{S} Саг татко и ма |
| ако да до годину неће па да искоче нови девојчики, и јоште може поубави и покротки девојчики да |
| и да видиш једну убавињу и лепотију оди девојчики!...{S} Мори, у пашине сараје, па би искочиле |
| — Ех, кујунџија па да не познава селски девојчики! — дира га Замфир. — Неје ништо лошо...{S} Те |
| ојчики, и јоште може поубави и покротки девојчики да бидну оди овија овогодишњи...</p> <p>— Ама |
| ем девојачке!{S} Аме, рече, не од наши девојчики, веће од ники из бели свет... па... ете... не |
| О, Бож’ке, кол’ку ми чес’ чине и давају девојчики, а све заради твојега Манчу!{S} Убаво си види |
| нађеш, — ем не једну, веће кол’ко искаш девојчики!{S} Ама, жал да ти неје, криво да ти неје!... |
| и ђаво, акамоли једна чедна и безазлена девојчица у пупољку свога млађана жића!...</p> <p>Угово |
| а туда често пролазиле на рад босоноге девојчице с мотиком на рамену, те је то Мана утолико че |
| реме, уздисаху Замфирови, било би лако: дегенеци (а можда и сургун) му не би фалили, али је Срб |
| памти да је икад мањи и тањи био; и сам дед Манчин причао је да се још дететом играо под њим, и |
| ве године — тако вешт, као да му је још дед био викач.{S} Нацко је био галантерист, још му у шу |
| ориле: „Тој ли је за његове године?!{S} Деда се вика, — а погле шта праји!{S} Бела глава, бре, |
| Мори, и ваше се знаје! — плану Дока. — Деда како ти се викаше, како се презиваше? — Коритар, а |
| рипрети му и самим владиком. — Мори при деда-владику ћу искочим на давију. {S}Како ти то мислиш |
| не, жива ми... ете-те...</p> <p>— Деде, деде, мори...{S} Закуни се!{S} Што поче, па застаде...{ |
| њума.</p> <p>— Од нашога Манчу има ли, деде, збори си, поубава прилика?{S} У сав град има ли п |
| еш малко пешкеш од мен’?...{S} Амет!{S} Деде сеци за два гроша од кетену алвицу...</p> <p>А Зон |
| уне Мане, жива ми... ете-те...</p> <p>— Деде, деде, мори...{S} Закуни се!{S} Што поче, па заста |
| њега сви зову <hi>„попе”</hi> или <hi>„дедо”</hi>, па ма колико се он на то <pb n="32" /> љути |
| ио их без одговора.</p> <p>Ово је силно дејствовало на све у хаџи-Замфировој кући, а на Зону на |
| искача мање!{S} Један дан убаво запанти дек сам спустија у чекмеџе два по пет динара од пазар, |
| а, „куче Ђорђијино!{S} Саг те признавам дек си тетино тетинче! {S}Такој те искам, ешеку ниједан |
| ако сам си жена проста, убаво си знајем дек неје заради мен’ тој”.{S} Па си зборим у памет: „Бо |
| ишљење интелигентнијег и слободоумнијег дела публике; или краће: како је тетка-Таскин план и ра |
| Гигану” названом; с којом кад најрадије дели зрно на буњишту, а према којој је опет охладнео, п |
| ала. — Што ми је за паре!{S} Овој си ја делим сас друство, али оној што је салте моје!...</p> < |
| о појединостима како ће да изведе своје дело освете.</p> <p>Па како је цела та ствар била и дрс |
| а се задржао на хвали речима, него је и делом доказао да га цени: поручио је преко свога човека |
| екују заповести, дворе га.{S} Али већим делом дана то је место само за чељад и за женскадију.{S |
| им комшијама Маниним, а после и великом делу чаршије.{S} И како је који час пролазио, све им је |
| ен, остао је, и нико га више није могао демантовати и повратити натраг у уста клеветницима.{S} |
| асова; како, то јест, да се најзгодније демантују сви ти лажни гласови, који су се појавили или |
| нанини стареји, веће сас зор; уграбија, демек, што си милуваше...{S} И ја ћу такој напрајим...{ |
| Коте, — ти ли си гу видеја кад си она, демек, пресвукује кошуљу, и чичек-антерију у башчу?!... |
| пита је тихо и болно Зоне.</p> <p>— Па, демек, за спацирување, ете, неси искачала?</p> <pb n="1 |
| у, аустриски буквар, па да праћа књиге, демек писма, на аџамије из бели свет, на официре, инџил |
| > <p>— Тој си је моје знање, кој ми је, демек, казаја, — ама ја си убаво знајем...{S} Па за тој |
| збуњено Мане — ете... искам... ако је, демек, к’смет... из вашу кућу...</p> <p>— Хе-хе! — осме |
| прилега таја песна! вели Васка. — Није, демек, Зоне жална што је Еврејка, веће то се за друго н |
| имо за тој.{S} Кад стигне у теј године, демек да је за давање и удавање, — ласно за тој...{S} Ш |
| > <pb n="99" /> <p>— Та што... ако сте, демек, чорбаџике?{S} А зашто има онај реч: девојачка су |
| при мен’ и питаја <hi>мен’</hi>, да ти, демек, наводаџишем за нику трговачку керку?... {S}Неси! |
| дишеш у наш варош, ете, никога, што ти, демек, нико неје спроти теб’ — ласно за тој!... — говор |
| г ће убаво и видиш и разбереш зашто ти, демек, тој тол’ко дуго зборим!{S} Имам си дом тесте муш |
| ко ми Ђорђија неје се оженија сас алал, демек, оди нанини стареји, веће сас зор; уграбија, деме |
| зиле!...{S} А за оно па што те питујем, демек, за доцна кући идење... знајеш, има тесни сокаци, |
| аради твојега Манчу!{S} Убаво си видим, демек, зашто је тој!{S} Преко чаршију трче, та да ме у |
| исприча’, — заврши бата-Таско, — Јевдо, демек да знајеш да неје: „да неје било!” Било је, — ама |
| а пролазила туда. — Ћу те питујем, ако, демек, знаш да ми кажеш ништо...{S} Ели се, Мичо, девој |
| а трговац спроти трговца иска прилику, демек; <pb n="100" /> — тој си је ред у овај свет! — за |
| у, одупрту у колено.</p> <p>— Да чујеш, демек, ништо... што се збори.{S} Што има, што нема по м |
| у...{S} Па ти да си распиташ, да видиш, демек, за Мана мојега...{S} Зашто стра’ ме; рече ми да |
| о за мен’?</p> <p>— Па... ете... збори: демек, много гу мило за теб’...</p> <milestone unit="su |
| џиски сталеж и сасвим постао плебејац и демократа. — Е много ми ћеф да ти помогнем.{S} Ти си уж |
| мажена, пуста, немилосрдна, готово рећи демонска.{S} Ко је није знао и ко се није за њом окрену |
| p>А затим се подигоше све с миндерлука, Дена им већ окренула налуне и папуче ка авлији, и ове п |
| кни гу на један реч. — Али, на несрећу, Дена није била ту.{S} Јевда полете, али не могаде стићи |
| лудо је, лудо — па сто оке је лудо!! — Дено, — викну Јевда, — брго по њума, викни гу да се врн |
| овој чупе? — рече и показа на измећарку Дену, којој одмах затим даде очима знак да покупи филџа |
| апницу или рибљу пијацу, да уграбе бољи део.{S} Пролазе ђаци и ситни и крупни, мушки и женски, |
| та истога тога Милисава говорио је већи део грађанства, и то је остало, и такорећи стереотиписа |
| министру под потписом „Небојша”; ишао у депутације, бивао претставник листе, примао пред судом |
| ознали Поту по гласу (јер Поте се чешће дерао кад га туку у дућану, и отуд му познају глас) и в |
| еженат, та да си губи век и године?!{S} Дервиш ли је, калугер ли је та да си самотује?!{S} И ја |
| b n="106" /> ченгије, а он си пије како дервиш и арчи си ма’л сас оне несреће!...{S} Тури си но |
| ја ће ти веће пратим јутре „записи” оди дервиши из Лесковачку текију — они помагају.{S} Прилепи |
| илици, док му једва састави.{S} А он се дере: „Уа, уа!”</p> <p>А Мана облио мртвачки зној.{S} С |
| Манулаћа, бије Сотираћа девера ногом и дере се — виче мајку Костадинку! „Нане, поскоро ће да н |
| још из тих раних својих година.{S} Као дериште била је сува, џигљаста и краката, танких дугих |
| идети.</p> <p>Мане је Зону знао још као дериште, као „чупе” или „чупенце” — како би они тамо ре |
| боким као бездна погледом...</p> <p>Као дериште није ценила ни много полагала на лепоту своју, |
| еда...</p> <p>Па и укућани приметише на дериштету неку промену.{S} Уосталом, и укућани је не см |
| ас) и веле да је жалост била слушати ту дерњаву и кукњаву Потину.{S} То прихватише и жене и ста |
| у, другарицу своју, на коју се од силна дерта и карасевдаха наслонила...</p> <p>Свршила се и ов |
| не би, кад му се целе недеље од тешког дерта није милило ни да седи, акамоли да ради у дућану, |
| у њено здравље веселе...{S} И досад од дерта није спавала, а данас задуго није склопила ока од |
| од смо си...{S} Кому ће да кажеш муке и дертови, ако на тетку си нећеш да кажеш?!...</p> <p>— А |
| </quote> <p>А на таквим местима се увек десе и понеки странци, понеки из престонице.{S} Ту се у |
| ци, понеки из престонице.{S} Ту се увек десе и дођу и понеки трговачки агенти, понеки агент оси |
| ласова него неки лист који се растура у десет хиљада примерака!... .</p> <p>Зато се брзином муњ |
| ter" xml:id="SRP19071_C10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <p> <hi>У овој приповетци ово је први и ј |
| леко удаљила од саме ствари и отишла на десето; свака је била опоменута да се не удаљује, него |
| ад био на хаџилуку, куд је повео и свог десетогодишњег сина Замфира, који се данас стога зове ј |
| ве остале тетке, ујне и стрине, које се десиле ка окупу...</p> <p>И одмах навалише на Зону све |
| још више због тога што се то, нађавола, десило у присуству пет жена (рачунајући ту и Доку), од |
| је он слушао на чифлуку омиљену песму, десило се оно око његове куће, — и критици и грдњама <p |
| већ и због самога тога што се то доиста десило, а још више због тога што се то, нађавола, десил |
| о „чапкун-Мане”!</p> <p>Само се једаред десило да је прошао крај Зоне, па га неки ђаво натентао |
| а, да им исприча и рапортира све што се десило за последњу недељу дана, а није ту ни Зујица, да |
| баш као да се ништа у тој кући није ни десило...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тако с |
| заслужио, јер је, и онако мали, већ био десна рука у домазлуку својој мајци.{S} Он јој је чувао |
| ривуче своју табакеру, отвори је, лизну десни палац и извади један папир и дуван, у који хукну, |
| очи навикле, па изгледа тако!...{S} На десно раме пала му дуга танка кићанка од накривљена фес |
| се смешио.</p> <p>Са ћепенака и лево и десно чаршијом испружили мајстори и трговци шије, па гл |
| е увек, пре но што уђе, окрене и лево и десно у сокак и гледа...</p> <p>Па и укућани приметише |
| и због она два младежа на образу испод десног брка.{S} Витак у струку, са лагираним каишем око |
| а му ландара; лева шапа му на леђима, а десном накривио фесић; испрсио се, па силно заплеће ног |
| еда, сувих усана, а истурила изазивачки десну ногу...{S} Ти си сиротиња...{S} Кад ручаш, ти таг |
| да је прича углавноме порасла у обиму и детаљи јој се умножили, — није нужно ваљада ни спомињат |
| рла прича о том догађају.{S} И главно и детаљно знало се врло добро, јер Таска је свакоме тачно |
| очи једно тепање, рече: „Неће си, вика, дете турцке путине; иска штифлетне а-ла-франга да му, е |
| о махале и по чаршије?!{S} Зашто, Мане, дете моје?{S} У зем да пропаднем, оди срам и резилак!{S |
| ордан... — <hi>Оскудација.</hi> Па бре, дете, ја сол три товара полиза, па си не знадо’ за тај |
| ече Јевда подигнутим гласом. — Узми се, дете, у памет!{S} Бог дужан ником не остањује!...{S} Ск |
| једаред Дока на измећарку. — Искочи се, дете, умем си ја да пијем кафу и без теб’! — рече и изв |
| аршија, и ма’але?!...</p> <p>— Па, ете, дете си, — вели јој тихо Таска, ако у теј године нећеш, |
| брише сузе и пита је: „Што се напраји, дете, резил? {S}Што искубе, мори, курјуци?{S} Кој ће те |
| ишта није ни слушала ни чула. — Иди си, дете, поскочи и рекни си по једно кафенце.{S} Иска тета |
| ет, — говорила би му Јевда. — Тражи си, дете, прилику спроти теб’; а наше старовремско — беше в |
| — Што искаш, стринке?</p> <p>— Поскочи, дете, до чорбаџи Тасу и рекни: „Вика те стринка Јевда; |
| њиховом селу.</p> <p>— Из које си село, дете — застаде Замфир и запита једну сељанчицу.</p> <pb |
| гу, кад потрчи!{S} Па да гу поздравиш, дете!{S} Рекни: чорбаџи-Замфир... што имаше лојзе у Ћур |
| ти чини...{S} На мајку треба да мислиш, дете!</p> <p>— Па ће се женим...</p> <p>— Е, што чекаш? |
| о краљско име!...{S} Јазук, Миланче!” А дете их слуша, и гледа час у њих час у Зону, па се смеш |
| м, и укућани је не сматрају већ више за дете; то се види и по томе што сад много штошта и не го |
| бадема и рокчића, сматрајући је још за дете. — Лелеее!{S} Што се напраји оди наш варош и оди д |
| коше који казаше: „Да не дава Господ на дете што му мајка помисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми али |
| татко што да праји?!{S} Узе си на брата дете, рече: „Сотирче ће ми је по саг’ син и наследник!” |
| ction" /> <p>Променила се Зона; постаде дете друкчије.{S} Није више онако безбрижна, не иде сок |
| . — „Та што да му чиним?{S} Једно ми је дете, знаш како је!{S} Купи му штифлетне а-ла-франга... |
| , при, ете, нашога Манчу?{S} Наше си је дете...{S} Сам ћу гу ако се, кад минем кроз чаршију, се |
| i> ће да има мерак?!</p> <p>— Кој си је дете?</p> <p>— Па наше Зоне...{S} Деца, мори, неје ти н |
| тама, оне што кажу да га воле као своје дете, оне га не само слободније гледају, него се и заус |
| ровремско!...</p> <p>— Па, посмешило се дете...</p> <p>— „Дете”, — а виде ли како уме да збори |
| и га Замфир — када доживесмо и тој наше дете има си три касе.</p> <p>Мане му каже да су му обе |
| уља”, кад си је, ете, дом; дома си седи дете; три дни неје искочило из кућу!...{S} Како може то |
| преплашена. — Црна Персо, што ти се оди дете напраји!{S} А Митанча — што напраји?</p> <p>— Ешек |
| је девојче за давање?</p> <p>— Неје ни дете за давање! — одговарају обе тетке, и тетка Калиопа |
| ка, па заврши: — А ти, Ташано, подај си дете за онога Манулаћа, берем ће да имаш убаво унуче... |
| рданови, су се учтиво извињавали: да им дете није још за женидбу, да није отслужило војску, да |
| адемска, а они опет нису баш ради да им дете иде у гурбетлук, него би волели да им је ту на очи |
| еке давнашње случајеве, које је још као дете слушала, где се чорбаџиски син оженио пударском ће |
| муку да ти рекнем...{S} Оно моје брљиво дете...{S} Манча де... искам да га женим, а он се, ете, |
| е!{S} А прилега ли на чорбаџи—Замфирово дете да си седи у дућан, да си руча с момци и чираци на |
| ти пантиш онеја речи?!...{S} Чорбаџиско дете, пусто, лудо; расло у сваки довлет; зар знало оно |
| у Старом ни у Новом завету ни за једно дете није се тако с правом могло казати и написати да ј |
| ација...</hi></p> <p>И сад тако паметно дете, које је тако много обећавало већ у најранијим год |
| вере.{S} Она је знала да је Зона добро дете, и све ово је сматрала и презирала као гадне сплет |
| кни си малко, рече ми жена, ће дође <hi>дете</hi>!...” А за тој па да ми је!” реко’ гу ја, та с |
| а то?!... <hi>Мерак</hi>!...{S} Зар <hi>дете</hi> ће да има мерак?!</p> <p>— Кој си је дете?</p |
| <p>— Па, посмешило се дете...</p> <p>— „Дете”, — а виде ли како уме да збори и што иска да паза |
| , да си видиш работу оди тој твоје <hi>„дете”!</hi> Нов адет да видиш!{S} Саг младожење, ете, с |
| ова да се заплаче од муке.</p> <p>— Ех, детенце!...{S} Много ми, ете, мило за њума...{S} А за њ |
| веде сина да види чаршија једно чудо од детета — да Манулаћ пред трговцима понови реч <hi>оскуд |
| је обдарило таквим паметним и чуварним дететом.{S} Па још када им он, онако задуван, стане да |
| о; и сам дед Манчин причао је да се још дететом играо под њим, и то под толиким истим! — Авлија |
| ="subSection" /> <p> <hi>Прича о добром детету Манулаћу, која је прича права супротност оној ра |
| нике — свуда га је водила од најранијег детињства његовог, откад се почео у патицама од шест гр |
| овољан и отац и мајка још од најранијег детињства његовог.{S} Отимали су се и кошкали међу собо |
| читаоцима из Главе пете.{S} То му је из детињства добар друг, иако нешто млађи од њега.{S} Толи |
| дила собом, и тако је Манулаћ проглашен дефинитивно за мушко.{S} Од тога доба водио га је више |
| врту, шесту, осму и дванаесту.{S} У том дефинитивном облику дајемо је и у овом издању.</p> </di |
| ни срам!...</p> <p>— Каква деца?!...{S} Деца, вика...{S} Мори, ни у турцко време па не имаше де |
| си је дете?</p> <p>— Па наше Зоне...{S} Деца, мори, неје ти ни срам!...</p> <p>— Каква деца?!.. |
| ори, неје ти ни срам!...</p> <p>— Каква деца?!...{S} Деца, вика...{S} Мори, ни у турцко време п |
| и татко га па побоље воли оди сва друга деца!{S} Е, зашто је тој саг тако у свет — кој ће да зн |
| вију страна да се жени!{S} Као несташна деца кад метну коњску муву магарцу у уво, па га тиме си |
| у, а друго — време је да се, вели, и та деца мало ослободе и изиђу међу свет, јер ено благочест |
| ”, — саг нас <hi>па</hi> не питују наша деца!...{S} Преди нас наши <hi>стареји</hi> нас не пита |
| а ће деца да има!...{S} У сагашње време деца, — <pb n="98" /> беше му!{S} Зашто си уче чкољу, и |
| у нашога!{S} Зашто гу не давате, кад се деца, ете, бегендисују?</p> <p>— Погле гу, што си збори |
| нема паре, што је па за тој?! {S}Кад се деца милују — што ти требају паре?!{S} Знајеш што се зб |
| е знајем, и све видим?{S} Замилуваше се деца, та што... саг га је време...</p> <p>— Ама, Доке, |
| деца, — та саг у српско, у чкоље, па ће деца да има!...{S} У сагашње време деца, — <pb n="98" / |
| ете, и Замфирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидну убава, све на татка и на мајку!...{S} |
| {S} Мори, ни у турцко време па не имаше деца, — та саг у српско, у чкоље, па ће деца да има!... |
| то као што су пре три-четири године као деца долазиле, само што Зону сада прати измећарка њихов |
| и је, Јевдо, наш к’смет...{S} Кад бесмо деца, ники нас, ни татко ни мајка ни, не пита: оћемо ли |
| ниједно такво место, с којом се обично деца смеју и забављају, а девојке се окупе око њега, па |
| овљавао би је речима, као што се обично деца ословљавају; а затим би је редовно запитао за њену |
| {S} Зашто си уче чкољу, и јазију, — зар деца да си остану?!...</p> <p>— Ама, де! — прекида је К |
| че хаџи-Замфир. — Има си човек сијасвет деца, па све здрава и цврста и убава, а једно... оно на |
| е млада Зона, Зона Замфирова.{S} Сва су деца Замфирова била лепа, све удате кћери његове као же |
| i> нас не питаше; а саг нас па наша <hi>деца</hi> не питују! {S}Тој ти је, Јевдо, што каза, ото |
| еда на њих онако, како да кажем, као на децу.{S} Кад понекад уђе у кујну да запали чибук, ослов |
| иту Корнелију, мајку браће Граха, да је децу своју сматрала за најлепши и најскупоценији свој а |
| ете, рече, Циганин!{S} Имам си, рече, и децу сас њума!...”</p> <p>„Та тој ти исприча’, — заврши |
| ста позната мадмазељ Д’Ангулем, што учи децу француски).{S} Крсти се Ташана, брише сузе и пита |
| гласио: <hi>„Родитељи, пазите на своју децу!”</hi> а и мото, које је гласило: <hi>„Ћуд је женс |
| ке књиге и печали паре, и учи господску децу да говоре француски и одасвуд доноси силне паре и |
| и носи, али што да у то умеша и невину децу?!” И једнако понављаху: „Црна мајка — мислећи на П |
| ери и шије фустане — она је за удају; а дечак, чим почне да криви ноге и накривљује фес на једн |
| еликих уста, укратко: једно најобичније дечје лице, за које не зна човек како да каже — да ли ј |
| Скупио се свет.{S} Кога ти све нема ту: дечурлије, момака и девојака из махале, који ашикују оч |
| рије на разговор, млађе на ашиковање, а дечурлију на јурење; када оживи испод дрвећа од оних си |
| 66 да су 99, или обратно, као што се то дешава оном другом, неком Мицку, који сем тога и шушљет |
| д се махну шале, озбиљно признају да се диве родољубљу тога света, који може да живи без толики |
| гомила калфица, трговчића или писара из дивизије и из разних војних слагалишта, и не запевају б |
| л?!...{S} Паре су то!...{S} Несу крушке дивјаке!... — додаје и погледа у оца.</p> <p>А родитељи |
| сребрну ручицу за икону Богородичину у Дивјанском манастиру!{S} И глас о вештоме мајстору Ману |
| брак на леву руку, те морганатички, те дивљи, те неки недозвољени и недопуштени односи — и све |
| у машти изиђе пред њене умне очи и мио, дивнији и милији него икада дотле...</p> <pb n="157" /> |
| као, што рекли, бос у бару.{S} Доки се дивно допало, тако јој се допало да га је у знак задово |
| кад она прође, од севдалука треснуо по дивно израђеној табакери од чисте срме и слубио је, кад |
| о бре? — запитао би тада чорбаџи-Замфир дигавши своје густе обрве чак под фес. <pb n="56" /> — |
| е од колена, па би онда сео, и не би се дигао док му се прво његов татко не дигне; само у кафан |
| се дигао док му се прво његов татко не дигне; само у кафани би он прво оца опомињао да се дигн |
| он се опет саплеће, пада, мучи се да се дигне, али већ не могаше, — а у том се и пробуди...</p> |
| ники мачор кад си остави мутвак, та се дигне и зареди по ма’алу на нико рђавство.{S} Бога ми т |
| залечио, само кад се кренуо.{S} Тек се дигне до паше.{S} Јаве га, а паша га одмах пусти к себи |
| е. — Неје, ете, голема ствар, ама, и ту дигне обрве и прст увис и вели значајно — голем капетал |
| у кафани би он прво оца опомињао да се дигну и иду.{S} С кокошкама је легао, с петловима устај |
| тражећи Ману Кујунџију, да му исплате и дигну поручена кандила, кадионицу и петохљебницу, па ни |
| да притиснуо дим као облак густ.</p> <p>Дигоше се да иду.</p> <p>Пробудише стару Аву, која је п |
| ећу на број 87.</p> <pb n="134" /> <p>— Дидић! — виче Нацко.</p> <p>Они мећу на број 83.</p> <p |
| рати, ете, по измећарку.</p> <p>Зона се диже и оде, а Таска скиде шамију и раскомоти се, па сед |
| ема старе године и стари пазар”), па се диже у чаршију међу трговце с младим банћерчетом коме м |
| само толико.{S} Даде знак Ману, овај се диже и обојице нестаде из кафане...</p> <milestone unit |
| у лако било ни да слуша карање, зато се диже и оде од куће.{S} Осећао се да није ни за какав по |
| стаје га као магле са Паша-чаира што се диже и нестаје је под зрацима сунчаним, него ће то бити |
| о диже: малаксале му; он пада и опет се диже и граби напред, а за њим се једнако ори оно страхо |
| .. тетко, молим те... — вели јој Мане и диже прст, — зборење за тој ич да нема!...{S} Да се не |
| е!...</p> <p>— Их! — викну калфа Коте и диже руку да га још једаред удари, али га остави, кад у |
| ану, и чим се вратио шегрт Поте скочи и диже се да иде.{S} Рђаво сам рекао „да иде” — полетео б |
| /p> <p>— Е, доста веће! — рече Замфир и диже обрве.</p> <p>— А што па?{S} Ако не узне из вашу к |
| бежи.{S} И брани се рукама, а њих тешко диже: малаксале му; он пада и опет се диже и граби напр |
| : „Уа!” а он сваки час пада, па се опет диже и опет бежи.{S} И брани се рукама, а њих тешко диж |
| љиву чорбаџику Ташану!” — заврши Таска, дижући се да иде и обећавајући да ће она да прокљуви ве |
| аме ствари, и свака се нашла увређена и дизала се да иде, па свака опет остајала.{S} Али све ск |
| и и једини дијалог двоје заљубљених.{S} Дијалог није нимало пикантан, чак ни интересантан; а то |
| разговарају. (А и да није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер у таквим приликама заљубље |
| >У овој приповетци ово је први и једини дијалог двоје заљубљених.{S} Дијалог није нимало пикант |
| ећ на окупу све тетке и стринке, ту:{S} Дика, Кара, Рушка, Парашкева, и Николета, и Дока.{S} Св |
| е се одазваше и дођоше.{S} Дође и тетка Дика и тетка Кара, и стринка Парашкева, и друга стринка |
| м, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена Кривокапска <pb n="38" /> и Ленче |
| њене вршњакиње:{S} Тимка Калтагџиска и Дика Грнчарска, Ленче Кубеџиско и Генче Кривокапско, Зо |
| него је одмахнуо руком и рекао: „успут дико, успут перунико”, и мало помало слике су све блеђе |
| да — како лепо тка и води сав домазлук; Дику Грнчарску наговести му и рече за њу врло много леп |
| поменуше још неколико њих.{S} Споменуше Дику Грнчарску, Ленче Кубеџиско, Доне Чешменџиско и Зон |
| у <hi>„Кад ја имам“</hi>, песму коју је дилбер-Дудија донела амо чак из Мостара, а чучук-Ајша ј |
| о епитета: <hi>челеби-Ђорђија</hi>, <hi>дилбер-Ђорђија</hi>, <hi>ашик-Ђорђија</hi>. {S}Јахао је |
| ени и нежењени, и млади чапкуни и стари дилбери певуше је.{S} Чак и прозаични ћир-Моша Абеншаам |
| , коју беше од тавана до пода притиснуо дим као облак густ.</p> <p>Дигоше се да иду.</p> <p>Про |
| амо правио цигаре, пушио, пуштао колуте дима и задовољно гледао у њих.{S} Напослетку је дохвати |
| ама неје та иста мушљика!{S} Три-четири дима, па гу фрљи’!...</p> <p>Мани мило што му чорбаџи-З |
| " /> једну муштиклу.{S} Повуче неколико димова, па баци цигару и врати муштиклу у футролу. — Ет |
| а; чини се љут, ћути, срче кафу и пушта димове, густе димове, и гледа кроз прозор устрану.{S} П |
| , ћути, срче кафу и пушта димове, густе димове, и гледа кроз прозор устрану.{S} Паши већ помало |
| > <p>Замфир слеже раменима, пушта густе димове, и гледа устрану кроз пенџер.</p> <p>— Која ми ф |
| огу преко ноге, па бећарски пушта густе димове, — Разбирам си, убаво разбирам. {S}Теб’-ти кеф и |
| и испред себе оне алате и пушташе густе димове.{S} После дуже паузе, запитаће Мане:</p> <p>— А. |
| абакеру, направио цигару и пуштао густе димове и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чар |
| ати цигару.{S} Запали је, стаде пуштати димове.{S} Замислила се, а очевидно мисли о томе како б |
| и момци из махале.{S} Мане дао Циганима динар, а Нацко баштованџија и они други дадоше мање — п |
| ете, сас мене!{S} Плати за путине осам динара — ем беле паре, бре брате, рече, малко ли је!?.. |
| и дек сам спустија у чекмеџе два по пет динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, ја си нађо |
| ак у штукатор, и лепио би им стопарце и динаре и уверавао их да приме: јер је та пара, каже, „а |
| и потребни Нацко, јер он је, такорећи, дипломирани <hi>викач</hi>.{S} Њега, дакле, сви чекају, |
| ! — А како је имао форме за младожењу?! дира је Мане и доводи је до плача.{S} И Мане гледа како |
| ја па да не познава селски девојчики! — дира га Замфир. — Неје ништо лошо...{S} Теке... зборим |
| у, дошао и он на овај џумбус.{S} Сви га дирају, а он опет ником не остаје дужан.{S} Девојке га |
| огама, звече они пусти прапорци и силно дирају у срце све играчице.{S} Мане је најчешће водио к |
| ренуо за Зоном, а кад би му пребацили и дирали га, он би се бранио да му није ни до каквог ђаво |
| им погледом, као да је то неки нахерени дирек од општинског фењера, а не витка и лепа Зона хаџи |
| кво чудо што се и сам господин Ратомир, директор и главни уредник листа <hi>„Слободна реч”</hi> |
| уредника, јер је — писало је у листу — директор и главни наш уредник сву ноћ лумповао, и сад, |
| и окружни начелник и претседник суда и директор гимназије и управник препарандије, а сва та го |
| н материјал, и пре од свога противника, директора листа „Виник”, донети ту сензациону вест. {S} |
| изнета једна јалова мисија г. Ратомира, директора новина.</hi> </p> <p>Целога тога дана — док с |
| сно без фенер да се соплетеш прико ники диреци што су покрај зид, та да се строшиш!...</p> </di |
| /head> <p> <hi>У којој је описана једна дирљива сцена између калфа-Коте и шегрта Поте, даље: ку |
| и све би се мирно свршило, да Дока није дирнула у сталеж.</p> <p>— Вика, <hi>чорбаџиска</hi> ку |
| ма; пролазе професори свију професија и дисциплина, историчари и микроскопичари, биолози и абио |
| а миндерлук, ухвати се за чело и, тешко дишући, гледаше унезверено око себе, и не вероваше чист |
| о се чуло са свих страна силно пљескање длановима, и узвици: „Лелее...” и опет страшан смех ода |
| си је, ете, дом; дома си седи дете; три дни неје искочило из кућу!...{S} Како може тој и да се |
| ква се напраји; ништа не ваља, веће три дни, ете.</p> <p>— Па млого ли си болна?{S} У чаршију и |
| други!{S} Е неће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе да дођеш! <pb n="48" /> И по таг искачаше па |
| и узјахао коња, па отишао чак до Врања, до Коштане, па би увече засео у какву малу кафаницу са |
| едан си је чорбаџи-Замфир у град; море, до Солун и Филибе нема га јоште по-такав!{S} А ти — их |
| искаш, стринке?</p> <p>— Поскочи, дете, до чорбаџи Тасу и рекни: „Вика те стринка Јевда; искочи |
| ди си до онуја... де... како се вика... до онуја, ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зоне Замфи |
| </hi>, {S}1903 године (од књиге VIII, 2 до књиге X, 5), а потом ју је допунио и прерадио за изд |
| мења оне пантљичице на крају курјучића; до подне измења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту |
| вачки чес’!...{S} Чорбаџиски син!...{S} До Филибе и Солун да просеше чорбаџиске керке, па нијед |
| {S} Васка што је доносила абере од теб’ до мен’?...</p> <p>— Мори, — рече досадно Зона, — Васка |
| такој да се”, рече, „поздравиш од мен’ до ону”, рече, „брљиву чорбаџику Ташану!” — заврши Таск |
| роднинску; седи си тамо сас сваки чес’ до венчање...{S} Од кога те стра’?{S} Кој ти што може!? |
| ште,</l> <l>И у оро Катаринке,</l> <l>А до њума млад наредник,</l> <l>Леле, туго, млад наредник |
| Што ми ти па саг тол’ко збориш, како да до годину неће па да искоче нови девојчики, и јоште мож |
| ши момак, и видела да се све отимају да до њега играју.{S} А Манча је био већ на гласу као мома |
| лаћеву.{S} Замолила их да оду — Уранија до Манине, а Калиопа до Манулаћеве куће, и да их запита |
| ије водити са собом.{S} Ту га је водила до његове дванаесте године, а престала је да га води те |
| — вели Мане Зони, која га је испратила до авлиских врата.</p> <p>— А кој си је? — запита Зона |
| ни, <pb n="117" /> само он бедан; свима до шале и смеха, само он стоји и служи свима, па и оним |
| прокрадала у одају, коју беше од тавана до пода притиснуо дим као облак густ.</p> <p>Дигоше се |
| е, зато се у четвртак крену сама Ташана до Ураније, да види шта је било.{S} Зла слутња се обист |
| измећарка њихова, Васка.{S} Стале једна до друге, па гледају како свет игра.{S} Зона гледа равн |
| ...</p> <p>— Како аа малко?</p> <p>— Па до „голем нишан”, а после кој да збори... и што има да |
| , промине чаршијом?!{S} Од пуковника па до наредника, од старог начелника па до ћосавог практик |
| па до наредника, од старог начелника па до ћосавог практиканта, од мајстора до шегрта, све је т |
| х да оду — Уранија до Манине, а Калиопа до Манулаћеве куће, и да их запитају и затраже да отвор |
| па до ћосавог практиканта, од мајстора до шегрта, све је то радо гледало и увек нашло тек нешт |
| лке тамничарке” играло се неколико пута до „Шарен-ора”.</p> <p>— Ама саг право да ми кажеш што |
| најем...{S} Па за тој, ете, искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> |
| едну прилику... па за тој и искочи’ саг до вас...{S} Момак си је кротак, убав, еснаф-човек, рад |
| а...{S} Стаде први кујунџија од Београд до Пећ и до Приздрен!...{S} Мори, па и да си нема паре, |
| ришом погледају, мере је очима од главе до пете, врте главом забринуто, сажаљевају у себи, шапћ |
| пакосно и погледа је презриво од главе до пете.</p> <p>— Зоне, мори!...{S} Не слушај гу, Калин |
| отегао пазар, одмери муштерију од главе до пете, па рече:</p> <p>— Море, неси муштерија!...{S} |
| синоћ ту!...{S} Пуцала би му брука све до Куршумлије, Ристовца и Сукова.{S} Умирио се мало и с |
| батргати уз мајку преко калдрме, па све до осамнаесте своје године, кад му је отац плаћао четрд |
| ила, па гу не пуштила оди Митров па све до Ђурђовдан, ете!.., По чаршију се, ете, збори да је З |
| {S} Био је као громом поражен чувши све до ситница како је ствар текла и како се развијала.{S} |
| уљала муштерија варошка, и, ко год дође до затворених врата, само зачуђено пита: „А... мајстор |
| за младожењу?! дира је Мане и доводи је до плача.{S} И Мане гледа како је лепа и кад плаче, и м |
| е околности”.{S} Пан-Франћишек, који је до доласка у Србију само пиво као пиће познавао, упозна |
| тога немогућ био у школи.{S} Дотерао је до шестог разреда, и ту је запео, јер је изгубио право |
| а!{S} Е веће нема!{S} И чорбаџиско неје до века...</p> <p>— Е, доста де! - вели јој озбиљно чор |
| а сина, верујући и сама искрено да није до њега кривица, али када Зона спомену Докино име, — да |
| гру, па приђе и ухвати се с леве стране до Зоне.</p> <p>Зона га само овлаш погледа, даде оком з |
| ио, само кад се кренуо.{S} Тек се дигне до паше.{S} Јаве га, а паша га одмах пусти к себи.{S} Ч |
| и пустио да се то чује и даље, да допре до Мана.{S} Па не само да се задржао на хвали речима, н |
| јака, другарица својих.{S} Похватале се до ње све њене вршњакиње:{S} Тимка Калтагџиска и Дика Г |
| ани.{S} Кад се свршила игра, повукао се до капије једне и брисао чело дуго.</p> <p>Зарекао се д |
| о вешто.{S} Дугим ускакањем извештио се до невероватне лакоће, тако да је могао још онако у лет |
| о кога гурне, ко се о кога очеше, ко се до кога најрадије хвата, и све те и такве ствари.</p> < |
| Та запита Ставрију полицају, што седеше до мен’:{S} Кој беше ово девојченце, Ставријо? — „Зар г |
| која неће своме мужу донети ништа више до две нове асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропск |
| ају — и признаде јој све, ама све од аз до ижице.{S} А Дока је не само заплашила, него и вешто |
| неколико речи.{S} Понекад би долазила и до места где се игра оро, али никад сама, већ увек с по |
| ио и питао за берићет, па у том стиже и до Манина дућана. {S}Мане му се јави, а он га отпоздрав |
| таде први кујунџија од Београд до Пећ и до Приздрен!...{S} Мори, па и да си нема паре, што је п |
| личније проводи празник.{S} Зона у соби до њихове.{S} А оне седе и шапућу — чуде се што им нема |
| није ни до редакције и експедиције, ни до ајнлегерке, него до уредника, јер је — писало је у л |
| само на пола табака.{S} Кривица није ни до редакције и експедиције, ни до ајнлегерке, него до у |
| ирали га, он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства, него да му се увек нешто стегне ок |
| праји?{S} Недељу дана не смејаше да си до’оди дом, веће зареди по тетке и по стринке на ноћува |
| и притрча јој Васка.</p> <p>— Отиди си до онуја... де... како се вика... до онуја, ете Калину, |
| засвираше „Нишевљанку”, Манча се ухвати до Калине.{S} Зона више није играла. {S}Гледала је како |
| мушких ништа да кажу, а могу се смејати до миле воље, — то толико...{S} Гледа оне женске прилик |
| како се Мане нуди Калини да је допрати до њених авлиских врата, а она га благодарно погледа, а |
| ше заради њума.{S} Ја гу, рече, испрати до железничку станицу!...” — Их, мајка му стара, дотле |
| > <p>Зарекао се да се више неће хватати до Зоне, а није му то ни требало, јер Зона више није иг |
| да како се догодило, ама сасвим од речи до речи, по оној бачванској песми, која гласи: „Ја сам |
| ђеном и властитом листу стојало од речи до речи: „Умољавају се поштовани читаоци за извињење шт |
| не знајем?!{S} Бата-Таско зашто искочи до теб’-те?...</p> <p>— Ама не знајеш ти ништо! — брани |
| в дућан, узеја је саг под ћирију и онај до њег’ што је дућан, па направија оди два један голем. |
| .{S} Или би узјахао коња, па отишао чак до Врања, до Коштане, па би увече засео у какву малу ка |
| шију, сетим — сам ћу гу, викам, однесем до њег’...{S} Ако гу он не буде екимин и доктур и не оп |
| и му певали и играли и вили се пред њим до зоре, а он их, расположен песмом, свирком и игром њи |
| ким оркестрима банкротирао је и дотерао до овога што је сад.{S} Али он се не љути на судбину: с |
| е и експедиције, ни до ајнлегерке, него до уредника, јер је — писало је у листу — директор и гл |
| тио пушку, ухватио се поља и лутао тако до мрака, и тада се тек вратио кући; а да тога дана ниш |
| т, „Јелку тамничарку”, играли су, једно до другог, Калина и Мане.</p> <p>И Зони дође нешто тешк |
| е се многима узвик, кад их видеше једно до другог како играју.{S} И сви само Ману и Калину глед |
| ...{S} За теб’ ћу сал да радим од јутро до мрак — што ми треба пазар и муштерије!...</p> <p>— А |
| ћа па да заб’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, курдишеш мушљику... заврши хаџи-За |
| крова џивџакати. — У другој соби, одмах до собе Замфирове, поређале се на миндерлуцима: домаћиц |
| а прокуне, тешко ће ти бидне, сине! <hi>До Бога</hi> се, мори, чује њојна клетва!...</p> <p>— А |
| временом развити прва лепотица.</p> <p>До дућана Мана Кујунџије — оног првог у Првој глави опи |
| глашен дефинитивно за мушко.{S} Од тога доба водио га је више и отац.{S} У осамнаестој години к |
| а о цвећу и залевала га.{S} Скоро свако доба године имало је своје цвеће, и кућа Замфирова мири |
| да укућана, који су јој погледи од неко доба ужасно досадни постали.{S} И она наваљује на мајку |
| пашо, и да си зборим? — рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И кому да си зборим?! — Па скине |
| " /> та се песма најрадије певала у оно доба кад се и ова наша приповетка почиње.{S} Била је чи |
| а Манулаћ није ни био ту.{S} Он је у то доба већ обично у кревету.{S} А срећа што није био, јер |
| ш њега да хвали?) како је момак наочит, добар, „кротак како девојка”, рече, како је сем тога чу |
| из Главе пете.{S} То му је из детињства добар друг, иако нешто млађи од њега.{S} Толико су лепо |
| челник, јопета, није с раскида за какав добар крканлук, па још кад је и муфталук, — па се то не |
| е по други пут отворио дућан.{S} Био је добар мајстор, али сиромах; па ипак је било разлике изм |
| дао.{S} Уживао је у трофејима као сваки добар војник; а такав један не мали трофеј била је и он |
| још значило да јој је повраћен и стари добар глас њен. — Сви су тумачили да је то лако било: н |
| као што је био добар играч, тако је био добар и певач, ловац, јахач и весељак и за друштво чове |
| емљи налазе!...</p> <p>А као што је био добар играч, тако је био добар и певач, ловац, јахач и |
| ст „Старинар”.</p> <p>Па као што је био добар мајстор, тако је био и леп момак.{S} Црномањаст, |
| игару, и то обично онда кад би му татко добар пазар свршио).</p> <pb n="78" /> <p>И после некол |
| да ништа не знају.{S} Варају се јако! „Добар петао се измалена учи кукурикати”, па тако и оне; |
| рај Манина дућана, а он сам био у њему, добацила му је у пролазу: „Бата-Мане, поздравила ти се |
| ања, у пропорцији према лицу, које тиме доби лепше црте и израз; курјучићи израстоше у дуге кур |
| е је чуо ту песму.</p> <p>Калфа Коте не доби одговора.</p> <p>А није требало да га пита ни где |
| ру описаном у песми.</p> <p>Кад Поте не доби очекивани други шамар, он полако испружи шију и гл |
| еша <pb n="37" /> се тетка Дока, али не доби одговора ни од једне из већа.</p> <p>Споменуше још |
| иније, и, што је главније, не дангуби — добива у времену, јер се од жупског вина много раније о |
| ну, или на чесми.{S} Зато заборави брзо добивен шамар, па кад сврши посао, примаче преда се бед |
| шљаше фаталиста Поте — за све ове досад добивене шамаре.{S} Боже здравља! {S}Запамтиће први нов |
| , кажем! — вели Васка намештајући у уши добивене минђуше.</p> <p>— Ама, какво срамување! — храб |
| ија?! — опет га пита калфа Коте, али не добија одговора. — Ти ли ће за Зону песну да појеш?!... |
| упском вину, резонујући да на тај начин добија и у новцу и у времену: пиво је скупље, а вино је |
| ксере; и увек му пуна шака ексера, а то добија већином приликом силних својих прошевина.{S} Тек |
| веће!...{S} Од татка ми остаде, а он гу добија у дамно време оди владику Мелентија, онога што г |
| ала.{S} И кад год су отпевали ту песму, добијала је чучук-Ајша лепа бакшиша и још лепших речи и |
| ујући још, као и досад што је уз бакшиш добијала. — Што ми је за паре!{S} Овој си ја делим сас |
| но.{S} Па ипак није хтео ништа силом да добије.{S} А после, њега и није вређало то како су о ње |
| ли, и коске наше остављали — само да је добијемо.{S} И што ће нам онда све то?!...{S} И пошто ј |
| „пајтон”, и нико више у месту, онда тек добијете праву слику богатства, великог богатства чорба |
| е и не би запевао, и, ни крив ни дужан, добио шамар, да није сам он, исти калфа Коте, звиждукао |
| ви онај шамар што га је пре недељу дана добио и он сам од мајстор-Мана, кад је ту исту песму пр |
| ђи између оца и сина.{S} Јер Митанче је добио поуздане вести да му је његова фатална супруга Хе |
| ао и не размишљајући баш много зашто је добио шамар.{S} Можда зато што је с тим начисто био да |
| е што се само на речима свршило, а није добио, као што је могао, ниједну столицу у главу или са |
| ичешћивао), није било дана да Поте није добио шамара, или у дућану, или на чесми.{S} Зато забор |
| сељак — и тако је мајстор Мане од њих и добио онај надимак: чапкун-Мане...</p> </div> <pb n="25 |
| адатака под мишком, од којег поправљања добише и сами неки уморан и скоро рећи глуп израз на ли |
| ава домакица беше!{S} Е ли јоште онаква добра ткаља, како у оној време што беше?...{S} Беше доб |
| и сви му повлађују, сви га хвале да је добра прилика и веле: „Море, па има си човек и дућан!” |
| hi>, <hi>ашик-Ђорђија</hi>. {S}Јахао је добра хата, носио лепо одело; није се бојао Турака, и в |
| гу, како да гу не познавам!...{S} Беше добра аргатка... работила ми је, у лојзе...{S} Беше ват |
| како у оној време што беше?...{S} Беше добра ткаља — и ти си таква да биднеш, како, како ете, |
| т година.{S} Јављале су јој се прилике, добре прилике, али се она не хтеде удавати, јер ниједан |
| ан глас, добро мућка нумере у кеси, има добре очи, разговетно чита бројеве и никад се није забу |
| грди кога од млађих — ипак је тих дана добре воље.</p> <p>Био је стари ашик.{S} У многим песма |
| е, била чесма, надалеко чувена са своје добре воде; зато је око ње увек више света било и мало |
| кина душица” — и све тако нека имена! — Добри људи, лепе прилике, али при свем том, ипак бедни |
| би увече засео у какву малу кафаницу са добрим вином, и у друштву се бурно провеселио.{S} Пио б |
| : „Мућни боље!”, други опет: „Добро је, добро!”, понеки додаје: „Добро је!{S} Што да си мућка?{ |
| је, здрав је, грлат је; има јасан глас, добро мућка нумере у кеси, има добре очи, разговетно чи |
| ја је. — Ти памти...{S} Је л’ седма?{S} Добро...{S} Кад ти кажеш, верујем.{S} Ја ћу да пијем, а |
| аде јетко, примајући и миришући руже. — Добро си је што си „куче у чашире” носи и појас, та има |
| — И муштерије имам сијасвет...</p> <p>— Добро, де!</p> <p>— Кућа ми пуна...</p> <p>— Е што ми з |
| ре тога хтео да јој спреми нешто, да га добро запамти, — а за то је опет морало доћи ово што је |
| икакве вере.{S} Она је знала да је Зона добро дете, и све ово је сматрала и презирала као гадне |
| сцене са старим Замфиром; разумео га је добро, па ипак није ни корака пришао на сусрет жељама х |
| непријатељ чорбаџи-Замфиров, Митанча је добро дошао сада Ману: да се сложе и слошки да нападну |
| некако лако и вешто да намирише где је добро друштво, било по каквом мирису од пржене кафе, ил |
| S} Код Замфирових одмах осетише да није добро, кад не сме да дође, зато се у четвртак крену сам |
| !...</p> <p>— Како рече?...{S} Не чу те добро!... — запита је благо и погледа благим погледом, |
| ео да се љути, јер је та песма и сувише добро позната била.{S} Певала се по целом граду, и да ј |
| д би му споменули „више школе”, и да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега доста - |
| т жељама хаџи-Замфировим.{S} Знао је он добро старога господара; знао је да је у кући свемоћан, |
| Кад год би свршио какав посао и зарадио добро, тада не би жалио ни времена ни пара да се провес |
| ју.{S} И главно и детаљно знало се врло добро, јер Таска је свакоме тачно причала шта је она ка |
| а за утеху она реч: „Ко зна зашто је то добро?!”, — и он се наскоро прибрао и исправио.{S} Није |
| -Моша Абеншаам певушио би је кад би што добро продао, или кад би, сарафећи, кога забушио и прев |
| орбаџи-Петракијев син, и читатељима већ добро познат из ранијих глава.{S} На то радо пристадоше |
| иде!{S} А ја сам светски човек: ја хоћу добро да поједем, па, брате, и да попијем хоћу...{S} Ко |
| ет: „Добро је, добро!”, понеки додаје: „Добро је!{S} Што да си мућка?{S} Неје пљоска с ракију, |
| Једни вичу: „Мућни боље!”, други опет: „Добро је, добро!”, понеки додаје: „Добро је!{S} Што да |
| едном друштву хвалио је Ману као једног доброг занатлију и причао им како је лепо живео с оцем |
| единац и једини наследник његовог иначе доброг пријатеља, то је врло често било чак и речи и св |
| ку све их спомену, о свакој рече што се доброга могло рећи, и запита га шта он мисли.</p> <p>Ма |
| у страху Господњем и да је ишло стазом добродетељи — која, као што се зна, није никад примамљи |
| пет, ни главно не враћају...{S} Тако је добродушни пан-Франћишек обезбедио своју будућност: ост |
| ne unit="subSection" /> <p> <hi>Прича о добром детету Манулаћу, која је прича права супротност |
| е, а ту се нађе увек и по једна мирна и доброћудна будала, без које није ниједно такво место, с |
| ти дам један <hi>милион</hi>, или једну добру <hi>кишу</hi> за нашег сељака?”... — Части ми мој |
| ти Ђорђија беше у Котине године кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашто да ти пропада век?!...</p> |
| еш сас теб’ и чорбаџи-Јордана, те га не доведеш помеђу нас у хамам?... — Отада га мајка није ви |
| и момак?! — вели му мати. — Снају да ми доведеш у дом, да ми хизмет <pb n="42" /> чини, та да с |
| м и резилак!{S} Жива ти ја!{S} Узми си, доведи си дом невесту!{S} Погле кол’ки човек стаде!{S} |
| ио право на даље школовање.{S} То га је довело у сукоб и у заваду с државом и друштвом.{S} И он |
| аџиско дете, пусто, лудо; расло у сваки довлет; зар знало оно што је мука и невоља?...{S} Ама, |
| слали, јер су им одатле писали да је не доводе сад, бар још за неко време, док се ућути с неком |
| мао форме за младожењу?! дира је Мане и доводи је до плача.{S} И Мане гледа како је лепа и кад |
| је, и често би тиме друштво у неприлику доводила.{S} А имала је обичај да оно што каже упорно б |
| од својих стрина и тетака, и није могла довољно да се накаје што се није могла да одржи на доја |
| алази да му је живот пуст, да нема неге довољно.{S} Помишља чак и на старост и болест, која мож |
| хој, леле, Зо...</l> </quote> <p>али не доврши, јер пуче шамар, и Поте испусти ону зечју ногу и |
| .{S} Задубили се у посао.{S} Калфа Кота довршује неку срмали-муштиклу, — коју је поручио код њи |
| ужније му око срца гледајући шта се све догађа.{S} И гледајући непрестано играње оне суклате Ма |
| есовање грађанства било је толико јако, догађај сам по себи тако интересантан и тајанствен, вер |
| ебе одговорност, да заглади онај немили догађај, да докаже да он сам ништа томе није крив, него |
| риле, јер су све веровале да се синоћни догађај могао догодити само због немара и те извесне ла |
| м друштву и да заборави немио вечерашњи догађај, да свирком и игром заглуши буру која му је бес |
| рист: обесиће му се о врат и употребити догађај у своју корист, или тако нешто учинити што би у |
| чудан и многима необјашњив и загонетан догађај заинтересовала и заузела и сама месна штампа, и |
| ија која је поникла подаље од позорнице догађаја и зато је, као посве невероватна, брзо и пропа |
| се к самом извору, такорећи, позорници догађаја, да својим очима види, својим ушима да чује и |
| и те.{S} Врати се опет мислима синоћњем догађају. {S}Мислио је о глупом смеху Васке измећарке, |
| се брзином муње распрострла прича о том догађају.{S} И главно и детаљно знало се врло добро, је |
| внијим централним улицама гласови о том догађају нису, наравно, били тако претерани, али се ипа |
| </head> <p> <hi>У њој је прва верзија о догађају, испричаном у прошлој глави, верзија која је п |
| ead> <p> <hi>У њој се приповеда како се догодило, ама сасвим од речи до речи, по оној бачванско |
| ве веровале да се синоћни догађај могао догодити само због немара и те извесне лакомислености х |
| и голубови гукали испод стрехе, кандило догоревало, а он још седи и размишља о страшној синоћно |
| еспап и сами га у колицима у први мрак догурају у свој дућан; ту свраћају и танки практиканти |
| ргу” што арче њихов мал по комшилуку, и дода: да су саг скупе паре, — отац се просто топи од си |
| а он лично да му буде девер уз девојку, додав: нека се покори судбини, ономе што је писано и су |
| му цигарлук. — А ја ће пратим за њума — додаде, — кад буде готова...</p> <p>Мане разгледа мушти |
| че и испи опет једну чашицу мастике, па додаде: — Ако искаш, Јевдо, ете, све да ти ти зберем је |
| p>Јевда уздахну и одобраваше главом, па додаде:</p> <p>— Мину старо време, — беше му, бата-Таск |
| адину, како је вредна, кротка и лепа, и додаде да није ни чудо, кад јој је татко Грк из Филибе; |
| жа.</p> <p>— Ех! — уздахну Мане болно и додаде јетко, примајући и миришући руже. — Добро си је |
| а-Дока, и на велико запрепашћење њихово додаде: — Чорбаџиске куће <hi>много су</hi>, а наш Мане |
| су то!...{S} Несу крушке дивјаке!... — додаје и погледа у оца.</p> <p>А родитељи га гледају пу |
| > <p>— Па берем да је трговац ники... — додаје тетка Таска и потпирује гнев. — Предузимач, ели |
| други опет: „Добро је, добро!”, понеки додаје: „Добро је!{S} Што да си мућка?{S} Неје пљоска с |
| ињала ни претресала Ману, него Ђорђију, додајући: нека се Зона сети оне речи која вели да ивер |
| Манчиним штиклама што казују да играчи додирују земљу и да се ипак на земљи налазе!...</p> <p> |
| а твојега Манчу, па да ти, како и мен’, дође жал и криво што неси <hi>ти</hi> Манча!</p> <p>— И |
| се брише јаглуком, кад се пустила игра, дође и њој воља да поигра, па иако је чорбаџиска ћерка, |
| дено тамо.</p> <p>После две-три недеље, дође по њу други зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л* |
| еде и поче:</p> <p>— Ете саг ми, Јевдо, дође ништо у памет, и присети’ се да ти кажем...{S} Нек |
| полако нестати.</p> <p>Тако и ураде.{S} Дође зет Гопе по Зону и одведе је.{S} Али је несрећа би |
| .</p> <p>И оне се одазваше и дођоше.{S} Дође и тетка Дика и тетка Кара, и стринка Парашкева, и |
| са нишаљке иду и хватају се у коло.{S} Дође мало после, и Зона са другарицом својом, Геном Кри |
| ер она је, вели, већ остарела.</p> <p>— Дође си други земан; заступи други ред и адет, — говори |
| овде никад дотле не сме, и не може, да дође!...</p> <p>Тек спопадну човека који није ни у сну |
| b n="147" /> ће си <hi>она сама</hi> да дође и чука на <hi>Манчину порту!</hi> Мори, ваша брука |
| ах осетише да није добро, кад не сме да дође, зато се у четвртак крену сама Ташана до Ураније, |
| о брзо, да Мане није имао времена ни да дође к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати по |
| одобровољи и каже шта га је нагнало да дође паши, исприча му неку сиротињску невољу.{S} Потужи |
| кој касини; кад Ставре спреми све, нека дође и нека му јави.{S} Тако уговорише, а затим се рази |
| е вода слива</l> <l>И девојци која сама дође!</l> </quote> <p>И тако прошла читава година — век |
| ском, Калиопом и Уранијом, јер им свима дође чудно већ само то што је банула у кућу, а још чудн |
| Што ти требам? — запита је Калина, кад дође.</p> <p>— Вика’ те... ете... — поче Зона, а сва бл |
| т слабије прекодан долази кући; а и кад дође, боље да не дође, јер је пргав и џандрљив.{S} Свач |
| т покуљала муштерија варошка, и, ко год дође до затворених врата, само зачуђено пита: „А... мај |
| и хоће и милује!...{S} Ако ми, рече, не дође саг у јесен у кућу — на пролет ће ми дође там’ под |
| н долази кући; а и кад дође, боље да не дође, јер је пргав и џандрљив.{S} Свачему махнише, ништ |
| не може, баш и кад се сви скупе, док не дође неопходни и потребни Нацко, јер он је, такорећи, д |
| Манулаћа чорбаџи-Ранђеловог, а кад Мане дође у игрању према њој, а она га и не гледа, него само |
| Мана, али га ипак гледа.{S} А кад Мане дође према њој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна |
| ма „Причекни си малко, рече ми жена, ће дође <hi>дете</hi>!...” А за тој па да ми је!” реко’ гу |
| ће их на гомилу.{S} Ујутру оде, а увече дође.{S} Нема више оне раскошно бујне косе, оног дугог |
| е прилику.{S} И када бану, и незвана, и дође још једна, четврта тетка, нека тетка Дока, с рукам |
| кну из филџана, па настави: — А мен’ ми дође ништо жал’, па си зборим у памет: „Ех, црна Доке, |
| ико време спрама есап!...{S} Ама, па ми дође ништо чудно!{S} Има си једно сопче његово, и никог |
| чува па за недељу ели светак?!{S} Па ми дође ништо мило, та реко’ у себ’:{S} Бреее, овој ће куч |
| а’ и отрпе’ нико време.{S} Ама после ми дође ништо у памет за чекмеџе. {S}Есапим и треба да је |
| ђе саг у јесен у кућу — на пролет ће ми дође там’ под Горицу!...”</p> <p>— Ама! — викну радосно |
| до другог, Калина и Мане.</p> <p>И Зони дође нешто тешко.{S} Наслонила се на Гену, другарицу св |
| е напраји оди момче...{S} Како земља си дође...</p> <p>— Што напраји?!{S} Ешекл’к напраји.{S} И |
| га туј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с кочије и с кардаши, и она ги, рече, причека |
| промени, изменила се и она.{S} Лице јој дође пуније и уста сада много мања, у пропорцији према |
| ве...{S} Сал што не плаче, колко му жал дође, и тешко!</p> <p>— Е, е!{S} Туј ми се уврте, — реч |
| кој да улегне у кућу?!{S} А си домаћин дође, а измећарка си тури чивију на порту — и свршена р |
| се кришом насмеја; ваљда и њему смешно дође при помисли какав би смешан изгледао шегрт Поте ка |
| ...” — Их, мајка му стара, дотле ли зар дође?!</p> <p>— Какво време заступи, бата-Таско, Бог да |
| е није му допустио чак ни о слави да му дође у кућу.{S} Зато Митанча још једнако натеже и тавор |
| никако да избије из главе.{S} И она му дође ужасно немилосрдна и гадна.{S} И кад је она таква |
| свадбе не нађу оне две заједно.</p> <p>Дође ред и на бирање и тражење часника.{S} За све се сл |
| — рече чорбаџи-Таско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!...</p> </div> |
| , голема работа!{S} Ама брго, рекни, да дођеш!...”</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не пр |
| гласом, да би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да се цениш у татка ми...{S} Васка ни се уд |
| еће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе да дођеш! <pb n="48" /> И по таг искачаше пазар за нико вр |
| ика, збори, када ништо неје било, а оно дођи к ноћи и украдни гу... ће те чека, па, вика, ако с |
| ла:</p> <p>— Зоне куде ви је?{S} Саг си дођо’ из лојзе, пусто остало!{S} Филоксера га поручала! |
| уштулугџија, Ташано!{S} Сас црн ти абер дођо’!...</p> <p>— Ћути си, не збори! — викну Ташана. — |
| ело.</p> <p>И трећи чибуци и треће кафе дођоше, а чорбаџи-Замфир тек сад мало да се одобровољи |
| аријих жена.</p> <p>И оне се одазваше и дођоше.{S} Дође и тетка Дика и тетка Кара, и стринка Па |
| ара, па изгледа као цветна башта.{S} Ту дођоше и они што продају петлиће и свирајке од шећера, |
| при помисли на игру и ашиковање.</p> <p>Дођоше већ и Цигани.{S} Чувена дружина, снабдевена разн |
| астике?!...{S} Или увече на концерте да дођу?!...{S} Јок, брате. „Ми ће си у лојзе искочимо!” П |
| еки из престонице.{S} Ту се увек десе и дођу и понеки трговачки агенти, понеки агент осигуравај |
| мислећи на Потину мајку — шта је чула и доживела, — и шта ће још све чути и доживети!”...{S} Мн |
| па рекни: {S}Исполај на Господа кад си доживемо и тој!{S} Кој знаје, рече, што му је писано, и |
| тако, хвала Богу, није још и ту срамоту доживео да му се сав свет смеје!...</p> <p>Зора је већ |
| > <p>— Аферим, — хвали га Замфир — када доживесмо и тој наше дете има си три касе.</p> <p>Мане |
| а и доживела, — и шта ће још све чути и доживети!”...{S} Многи приметише како им је тек сада пу |
| био на свашта, али никако није могао да дозна ко је то написао, поред свег трагања и распитивањ |
| шта је све изблејала.{S} И тако је Дока дознала и одмах схватила и јасно јој било да ствар по М |
| t="subSection" /> <p>Из даљег разговора дознао је Мане од Васке да је по чорбаџи-Замфировој кућ |
| сле одласка Докина било.{S} Од Васке је дознао да је Зона грдно много пропатила због тога од св |
| толиких анђела хранитеља, међу којима, доиста, не може поклизнути и врднути са стазе врлина ни |
| некако баш и било.{S} У кући Замфирово| доиста је било нешто тужно, нешто све расејано, неки ум |
| ! — чуди се једнако Јордан речи коју је доиста сад први пут чуо (иако се сваки дан тужио како „ |
| {S} Чети си свет, па се смеје!</p> <p>И доиста беше изишла једна подужа белешка о мајстору Мана |
| тајна, већ и због самога тога што се то доиста десило, а још више због тога што се то, нађавола |
| аска могла да си збори што си милује, — Дој си је <hi>њојно</hi> знање...</p> <p>— Тол’ко?</p> |
| се накаје што се није могла да одржи на дојакошњој даљини и висини од „фукаре”.</p> <p>А то је |
| чисту погачу!</l> <l>Ће дојду, Вело, ће дојду,</l> <l>Ће дојду селски сејмени!...</l> </quote> |
| ,</l> <l>Измеси чисту погачу!</l> <l>Ће дојду, Вело, ће дојду,</l> <l>Ће дојду селски сејмени!. |
| <l>Ће дојду, Вело, ће дојду,</l> <l>Ће дојду селски сејмени!...</l> </quote> <p>Али, док је он |
| ће погледају, заваравају један другога, док им се једном погледи не сусретоше.</p> <p>— Ахаха! |
| на једну исту цифру.{S} Па тако и сада, док је викао цифре, викао, а сада поче онако.</p> <p>Ви |
| ешће од свију — послуживала тетка Дока, док је причала слике из хамама, па да све то изнесе нап |
| мало слике су све блеђе и блеђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а с њима и спомен на Зону.{S} |
| е не доводе сад, бар још за неко време, док се ућути с неком проклетом песмом, која се тамо сад |
| subSection" /> <p>Мислио и мислио Мане, док се напослетку не сети Митанча Петракијевог, познато |
| а она не може, баш и кад се сви скупе, док не дође неопходни и потребни Нацко, јер он је, тако |
| ком и брзо га опет хвата и чврсто држи, док јој се опет не исклизне рука из његове; гледа како |
| селски сејмени!...</l> </quote> <p>Али, док је он слушао на чифлуку омиљену песму, десило се он |
| глави а другом одоздо по доњој вилици, док му једва састави.{S} А он се дере: „Уа, уа!”</p> <p |
| Дуго је тако ћутао погружен и несрећан, док се једва разабрао и увидео да је то само сан, страш |
| ог курјука — отрцао се и крзао једнако, док није дошао танак и кратак, мало дужи од мачјег репа |
| еле и назадњачке погледе.{S} Уз женско, док је девојка, обично је увек или мајка или тетке и ст |
| илно љутило, понос јој вређало.{S} Јер, док је сваки други забленуто, изненађено и с неком тихо |
| S} Осећао је да још није прилика за њу, док не постане официр.{S} А дотле се трудио да јој бар |
| ка томе злу и <pb n="172" /> невољи.{S} Док је малодушна женскадија очајавала, мислећи да је св |
| новина.</hi> </p> <p>Целога тога дана — док се још код хаџи-Замфирових није ни слутило шта се с |
| што га испусти? „Дрво се, викам, савија док је младо,” има селски реч.{S} Та и сас теб’ и Митка |
| о лако Мани; и прошло је повише времена док је могао срести и ословити и реч-две насамо разгово |
| еки умор и тишина целога тога дана, све док није у сам мрак банула у кућу тетка Таска, и с врат |
| огнутом главом и рукама под пасом — све док он не прође!...{S} Зато, хтео не хтео, мора да се ж |
| је је и онда тако исто мирило. {S}И све док цвета дафина, оно неколико дана, чорбаџи-Замфир нер |
| хесапећи у себи колико још има да прође док га закалфе; а чим постане калфа, искијаће први шегр |
| одинама безнадежно уздисао.{S} Почео је док је још девојка била, и још није престао уздисати, а |
| }Свакога дана имају доста посла девојке док све то изрибају, па се сија по чорбаџи-Замфировој а |
| а.{S} Предаде таблу ради контроле.{S} И док је он брисао чело, примао честитања и очекивао паре |
| и не искам, веће код хаџику...</p> <p>И док се ове домишљаху ко ли ће то бити, отворише се врат |
| олена, па би онда сео, и не би се дигао док му се прво његов татко не дигне; само у кафани би о |
| сложно, и не оставише је никако на миру док јој га, како им се учинило, не избише из главе.{S} |
| се ожениш и без њину Зону!...{S} Мори, „док си имаш грбину, ће нађеш ласно и самарицу”!{S} Ласн |
| тачно причала шта је она казала Доки, а Дока, опет, шта је све она казала и Таски и Замфиру.{S} |
| е јој све, ама све од аз до ижице.{S} А Дока је не само заплашила, него и вешто питала: постављ |
| бра.{S} Шта је ово? помисли Мане, каква Дока, какве друге жене!{S} Нико више није ту био, само |
| лак!...</p> <p>— Де, мори, — умирује га Дока, — ти ме знајеш убаво!{S} Не ли смо родљаци?{S} Не |
| умирује, и све би се мирно свршило, да Дока није дирнула у сталеж.</p> <p>— Вика, <hi>чорбаџис |
| — поче шапћући тетка Таска. — Она луда Дока зар је пуштила тај реч!{S} Пипка гу изела, треска |
| причати (па и потући се с неком!) тетка Дока, којој су фес и шамија дошли већ мало више накриво |
| е на позив Јевдин, само најмлађа, тетка Дока, дошла је, као и увек, незвана.{S} Била је то још |
| треба женска виткија и лакша.{S} Тетка Дока се брани и вели да је она лака и зове га да се огл |
| Section" /> <p>И наслутила је.{S} Тетка Дока полете одмах право у Замфиров крај.{S} На улици ср |
| .{S} Био је утучен и неутешан.{S} Тетка Дока га је најпре изгрдила, а после тешила утешним речи |
| понеке и задиманиле као мушко.{S} Тетка Дока пије и кафу и мастику и уз то пуши као Турчин.</p> |
| ли зна она коју такву женску.{S} Тетка Дока се понуди сама.{S} Повисока је, а куражна је.</p> |
| на била све и сва у Замфировој, а тетка Дока у Маниној кући.{S} Дубоко у ноћ још се таласало ко |
| о разговор.{S} И кад се уверио да тетка Дока све зна, он јој се исповеди и призна јој искрено д |
| ђе још једна, четврта тетка, нека тетка Дока, с рукама преко трбуха, и запита их шта су се скуп |
| се — чешће од свију — послуживала тетка Дока, док је причала слике из хамама, па да све то изне |
| тако и сада.{S} Оно што је знала тетка Дока, није знала мајка Јевда, јер Мане није хтео, а дру |
| /p> <p>Тако је говорила задовољна тетка Дока.{S} Али је то, наравно, слаба утеха била за Манчу. |
| ам ништа томе није крив, него она тетка Дока, па нека се одбије на њену лудост...</p> <p>Али са |
| рилика?! — умеша <pb n="37" /> се тетка Дока, али не доби одговора ни од једне из већа.</p> <p> |
| ке, Калиопа и Уранија.{S} Само се тетка Дока не смеје, него се љути; планула, па скида папучу и |
| и ће то бити, отворише се врата и тетка Дока упаде у собу.{S} Да је други ко кроз сам сулундар |
| уђавала, снебивала и отимала, али тетка Дока — онако како је Бог дао — подвикну јој и развика с |
| <p>— Да збориш, Јевдо, — рече јој тетка Дока. — Да му збориш, ем повише да му збориш за тија де |
| обоје љуте. — Бре, бре, бре! — наставља Дока. — Видосте ли, мори, нашога Манчу како си знаје уб |
| ила. „Ашкољс’н, бре!” подвикну усхићена Дока, „куче Ђорђијино!{S} Саг те признавам дек си тетин |
| град, — та ја да не знајем! — одговара Дока. — Мори, знајем си све; све ми казаше, мори, како |
| p> <p>— Ја па тетка на Ману! — одговара Дока.</p> <p>— Мен’ ми кеф за Манулаћа, — вели Таска.</ |
| ко шиљбок ники?! — обрецну се одједаред Дока на измећарку. — Искочи се, дете, умем си ја да пиј |
| о постављених услова, на које је услове Дока тешко пристајала.{S} Јер Дока је била врло незгодн |
| а с мен’ у амам да искочиш, — салете је Дока, — да сеириш и да видиш једну убавињу и лепотију о |
| и Замфира и чула и видела.{S} И чим је Дока отишла, стари Замфир плане, силно плане господарск |
| јући шта је све изблејала.{S} И тако је Дока дознала и одмах схватила и јасно јој било да ствар |
| животу.{S} Онај пљусак од грдњи што је Дока сручила на њега тако га је раздремао и расанио пос |
| дна није подесна била.{S} Све што их је Дока споменула нису биле згодне за ово чудно, а помало |
| — Збори си, несрећо грчка! — развика се Дока, па заврши: — А ти, Ташано, подај си дете за онога |
| онај реч „куче у чашире”! — раздера се Дока и оде љутито, и остави запрепашћеног чорбаџи-Замфи |
| <p>— Е, лошо ли сам зборила? — брани се Дока. — Што да неје прилика, кад смо, ете, једна вера.. |
| баџика?...</p> <p>— Лелее, — осмехну се Дока, — малко ли ги знајем?!...{S} Е, што је била она С |
| а данашњи сокак-лаф, па ће бидне!” рече Дока. „Ако данас неје, ће бидне јутре.{S} И јоште гори |
| , Кара, Рушка, Парашкева, и Николета, и Дока.{S} Све су оне дошле на позив Јевдин, само најмлађ |
| о свршавају — никога не питају; Таска и Дока, те две тетке, вешто су и фино удаљене, да не би ш |
| и ту и Доку), од којих су две — Таска и Дока — биле савршеније и, по томе, и страшније за распр |
| тражим по ма’але, еве сам ти ја! — вели Дока.</p> <p>— Море, тето, — брани се Мане од ове нове |
| <p>— Што ће си чиним?{S} К’смет! — вели Дока.</p> <p>— Дамно те не беше при нас... — рече јој с |
| да збори... и што има да збори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, како то збориш? — викну ужаснути Ма |
| /p> <p>— Ете што?!... — чуди се и брани Дока.{S} Што си лошо зборим?...{S} Ако си прајим кеф, б |
| си ја, Таске, твоје зборење! — вели јој Дока, а пребацила ногу преко ноге, па бећарски пушта гу |
| а.</p> <p>— Мен’ па за Ману! — вели јој Дока, па се окрете осталима. — Аман, жене, тако ви Вели |
| Чорбаџиско да видиш сал!... — вели јој Дока излазећи. — Ја ћу си разберем кад ће Аџиски у амам |
| ?{S} Ја си с домаћицу зборим! — вели им Дока преко рамена, па наставља даље мирним тоном. — Та |
| да праћа?</p> <p>— Па, — поче заједљиво Дока, — саг неће да праћа на бимбашије и миралаје зашто |
| о да ју је одмах придобио за ствар, јер Дока је на такве ствари била увек готова као, што рекли |
| је услове Дока тешко пристајала.{S} Јер Дока је била врло незгодна: увек би понешто лупила, иак |
| бунило, а онима је мало помогло.{S} Јер Дока је увек умела некако лако и вешто да намирише где |
| .</p> <p>— Ич да се не љутиш, — вели му Дока, — ич да неси жалан!{S} Ако, што ти не дадоше дево |
| Кој да си иде дом?!{S} Ја ли?! — плану Дока и скиде једну папучу и стеже је. — Рушка нек’ си и |
| /> <p>— Мори, и ваше се знаје! — плану Дока. — Деда како ти се викаше, како се презиваше? — Ко |
| за неприлику, за Манулаћа тога, — плану Дока. — Ама послен да ви не бидне криво, кад, ете, стан |
| ко срамување!!{S} Леле, тугоо!! — викну Дока, па се завали онако бећарски и распали цигару, срк |
| ј је „куче”, несрећо чорбаџиска?! цикну Дока. — Знајеш ли, бре, ако дофатим саг ове нал’не (и п |
| маћица.</p> <p>— Што прајите? — пита их Дока, седајући на миндерлук према њима.</p> <p>— Седимо |
| воре; али све им то није помогло: тетка-Дока је, као и свака радознала женска, могла и инстинкт |
| о разговарали, кад уједаред упаде тетка-Дока међу њих баш кад су јој се најмање надали и најмањ |
| је?!</p> <p>— Ихааа! — засмеја се тетка-Дока. — За тој па да ми је!{S} Знајеш ли, мори, несрећо |
| — Ласно, мори, за тој! — умеша се тетка-Дока, и на велико запрепашћење њихово додаде: — Чорбаџи |
| н нико други него баш сама главом тетка-Дока.{S} Дошла је да му каже све шта је и како је било, |
| риме више!... — вели му задовољно тетка-Дока одлазећи. — Мори, саг да ги искаш и ону њину дрту |
| > <p>— А, такој ли је? — викну му тетка-Дока још с врата улазећи у дућан.</p> <p>— Што је? — пи |
| сред срца.</p> <p>— Аха! — кликну тетка-Дока. — Такој те искам!{S} И татко ти такав беше!</p> < |
| Сол ручам, мајке... — уверава их тетка-Дока, а они се обоје љуте. — Бре, бре, бре! — наставља |
| ниница!...{S} И она луда и брљива бећар-Дока да ти се пада тетка!...</p> <milestone unit="subSe |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дока пође, али се успут сети да је данас субота; остави |
| зарфовима и унесе и послужи их.</p> <p>Дока се искашљује и спрема да отпочне, срче кафу, разгл |
| ост, да заглади онај немили догађај, да докаже да он сам ништа томе није крив, него она тетка Д |
| век био најбољи и најнесумњивији знак и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена.</ |
| ма, којима се — после онако еклатантног доказа да је све лаж и клевета — ни најмање није надала |
| адржао на хвали речима, него је и делом доказао да га цени: поручио је преко свога човека једну |
| орена?!</p> <p>— Доцна си се присетила, Доке...{S} А за Зону имамо си веће прилику! — вели Уран |
| што... саг га је време...</p> <p>— Ама, Доке, памет си бери!{S} Башка су Замфирови, башка па Ђо |
| од накладено кубе...</p> <p>— Еј, Доке, Доке, ти си остаде јоште па она!</p> <p>— Што ће си чин |
| ан’ма на Имер-агу, па, рече: „Виде ли, Доке, што је, рече, убаво овој Зоне Аџиско; па бела как |
| ућа — и наша кућа!...{S} Памет си бери, Доке!...</p> <p>— Иха!{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу ти изр |
| па каква си је!...{S} Кад ћеш си, мори, Доке, црна Доке, ете, памет да спечалиш?!{S} Тој ли је |
| ..</p> <p>Де-де!{S} Ласно за тој, мори, Доке!{S} Ће искочимо једанпут! — вели Јевда, само да је |
| обичају само при прошевини. — Седа си, Доке! — нуди је домаћица.</p> <p>— Што прајите? — пита |
| слуша!... „’Ајде, вика ми он, ћути си, Доке!{S} Тебе ти ласно, рече; ти си мислиш да се саг ла |
| ушила!...)</p> <p>— Здраво, ти како си, Доке? — прихвати јој Ташана, па се тек погледа с Таском |
| ке испод накладено кубе...</p> <p>— Еј, Доке, Доке, ти си остаде јоште па она!</p> <p>— Што ће |
| ?!{S} Зашто да се крије?</p> <p>— Аман, Доке!... <hi>Реч</hi> да не искочи за девојку.</p> <p>— |
| саг, иди си па легни; преспиј си малко, Доке...</p> <p>— Ете, тој Зоне Чорбаџиско да видиш сал! |
| ти напрајим!...</p> <pb n="95" /> <p>— Доке, — викну уплашено Мане на њу. — змија ће те уапи, |
| i>политику</hi>! — рече и оде.</p> <p>— Доке! — викну Мане и полете за њом, али она беше већ да |
| Парашкева:</p> <p>— Збрасмо се, стринка Доке, ’оћемо, ете, да женимо оној наше магаре!...</p> < |
| а Таска, па се окрете још више од тетка Доке.</p> <p>— Мори, разбирам си ја, Таске, твоје зборе |
| је!...{S} Кад ћеш си, мори, Доке, црна Доке, ете, памет да спечалиш?!{S} Тој ли је зборење?!{S |
| о жал’, па си зборим у памет: „Ех, црна Доке, пусти твој к’смет!...{S} Што несам бећар, та да г |
| увенога Ђорђија и братанац још чувеније Доке, био крв њихова, — па се није задовољио само тиме |
| ј сапун!” вика једна. „Узми си, стринке Доке, мој сапун, кирид-сапун је!” вика па друга.{S} Бож |
| чула, а ону <pb n="105" /> сцену између Доке и Замфира и чула и видела.{S} И чим је Дока отишла |
| ашта му живо претставља ту сцену између Доке и Замфирових.{S} Страшна му је била и сама та поми |
| истину казала.</p> <p>По одласку тетка-Доке настао је код Замфирових прави лом.{S} Зона је из |
| к готова као, што рекли, бос у бару.{S} Доки се дивно допало, тако јој се допало да га је у зна |
| ако и даље остане то ту при руци тетка Доки, ко зна шта све може лупити и испричати (па и поту |
| свакоме тачно причала шта је она казала Доки, а Дока, опет, шта је све она казала и Таски и Зам |
| гледаће висок и витак у том оделу.{S} И Доки се допала та мисао, и она остаде и даље у тој заве |
| слободно <pb n="126" /> поверити тетка-Доки, која је, уосталом, и дужна да му помогне, јер она |
| слудовао <pb n="108" /> и признао тетка-Доки јаде своје.{S} И тек кад му је она опет дошла и по |
| у већ далеко измакла и силно појурила у Докин сокак. — Их, их, их, леле!{S} Каква срамота!...{S |
| знао све шта је и како је после одласка Докина било.{S} Од Васке је дознао да је Зона грдно мно |
| радио.{S} Помислио је да је све то, та Докина посета и прошевина, удешено са Зониним знањем и |
| је испричана једна пропала мисија тетка-Докина, или, боље рећи, „Пошљи лудо на војску, па седи |
| оште и то: како гу на кочије одвезоше у Докине; там <pb n="146" /> је, зборе си, ноћила; сву но |
| му се све то није милило.{S} Речи тетка-Докине му једнако брује у ушима и распаљена машта му жи |
| до њега кривица, али када Зона спомену Докино име, — да је и она ту умешана била, — Јевди је о |
| тако хитно.</p> <p>— Море, Манчо, сине, докле ће си момак?! — вели му мати. — Снају да ми довед |
| аваху и притискиваху болну душу његову, докле га из тих мисли не трже силан смех, од којега се |
| S} Много ли ће још воде Нишавом протећи докле наш свет не осети благотворну моћ штампе, те осме |
| {S} И доклегод оро траје, или још боље, доклегод Мане не пође кући, и она стоји ту држећи Гену |
| или се смеши или ће да заплаче...{S} И доклегод оро траје, или још боље, доклегод Мане не пође |
| ги држиш на крило!...</p> <p>— Их, црна Доко! — викну очајно Јевда, — кад ће памет да си спечал |
| ју. {S}Кад лети после ручка прилегне на доксат, да се одмори и придрема мало, волео је да чује |
| <p>А кад би устао, потрчале би одмах на доксат, да га послуже.{S} Једна му носи на послужавнику |
| свет се окупио, па прекрилио све одаје, доксате, авлију и сав сокак; на све стране само оро вид |
| распознавала се усред осталих кућа, са доксатима и мноштвом прозора с капцима.{S} У кућу се ул |
| и лепа бела кућица с повећом баштом, са доксатом обраслим у ладолежу, хмељу и виновој лози.{S} |
| и усамљена, засипана јесењим лишћем, на доксату, и кидајући митровске, зимње руже, запева тихо |
| Зона Васки, седећи тако често тужна на доксату, и, отуривши ђерђеф, наслонила би се тада на бе |
| о њег’...{S} Ако гу он не буде екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си баталим и дуван, зашто ц |
| оро... иска да се ороди сас луду Доку, Доку да вика: тетко!</p> <p>— Па берем да је трговац ни |
| е у кућу, — тој казују... -</p> <p>— За Доку збореше?!{S} Мори, оди туј несрећу може да је иско |
| достојанственим тоном, а и не гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — Чиновник, ете, |
| дна женска, витка и повиша, и он запита Доку да ли зна она коју такву женску.{S} Тетка Дока се |
| о у присуству пет жена (рачунајући ту и Доку), од којих су две — Таска и Дока — биле савршеније |
| у.{S} Јевда полете, али не могаде стићи Доку, која је јурила као ветар.{S} Јевда се врати у кућ |
| чему је ствар тек онда кад је испраћао Доку.</p> <p>— Е, лошо ли сам зборила? — брани се Дока. |
| фаћа у оро... иска да се ороди сас луду Доку, Доку да вика: тетко!</p> <p>— Па берем да је трго |
| опет: „Па поздрави се, ете, и на тетку Доку!” па га опет љубе у образ, тако да мора формално д |
| <p>— Ти не слушај, ете, ону будалу, ону Доку. (Тетка ми се пада, ама је лудо!...) Не слушај гу |
| {S} А тек како је било Зони и онима што долажаху!{S} Шта је савета и карања прогутала за ту год |
| г тога Мане постаде пргав, па сваки час долажаше у сукоб с мајком, коју је дотле увек најнежниј |
| добни разговори.{S} Једни одлазе, други долазе, и око чесме једнако пуно.{S} Полако се спушта м |
| улегне на порту!...{S} Нема доцна кући долазење!{S} А саг?...{S} Пантим у оној време, у годину |
| .{S} Жагор и разговор на све стране.{S} Долази и Миле с хармоником и седа обично у један ћошак. |
| лије, и једна по једна стрина или тетка долази, с рукама под пазувима.{S} Скупљају се, и ту су |
| бити на одмет, кад од једне такве особе долази.{S} И онда, није никакво чудо што је његово субј |
| } Бакшиш ретко купи, јер он управо и не долази у Касину ради бакшиша (јер он би по овом бакшишу |
| јмање не изгледа као човек који из апсе долази.{S} Јер, на велико изненађење њихово, Манча није |
| е Ману Кујунџију.{S} Зато тетка Таска и долази сваки дан, савесно и тачно као хирург ради опера |
| му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги кучиште, ама ме не целива у рук |
| шао кући раније него што обично суботом долази, јер се надао да ће бар ту, у старом и скровитом |
| не излази, а Мане опет слабије прекодан долази кући; а и кад дође, боље да не дође, јер је прга |
| би по овом бакшишу умро од глади), него долази ради томболе, коју сви радо и редовно овде играј |
| читања досадашњих пет глава, напослетку долази и натрапава на саму ствар, због које је ова прип |
| .{S} Знаш:{S} Манулаћ и Манча слично му долази, — та може да си забравила за кога ти рекоше...< |
| , иако се он и не разуме у шаху.</p> <p>Долази најзад и давно изгледани Нацко.{S} Он је сталан |
| драги, не долазиш?</l> <l>Синоћ сам ти долазија,</l> <l>По азбашче пошетаја,</l> <l>Алов јагла |
| зила, владала се потпуно чорбаџиски.{S} Долазила би обично праћена својом измећарком, Васком, и |
| и моћ чорбаџи-Замфира.</p> <p>А та сила долазила је од силног богатства његовог.{S} Његови вино |
| или, боље рећи, силазила.{S} А и кад је долазила, владала се потпуно чорбаџиски.{S} Долазила би |
| ћена измећарком. {S}Случајно највише је долазила <pb n="66" /> ту где је долазио и Мане, или уп |
| тко, тек у неколико речи.{S} Понекад би долазила и до места где се игра оро, али никад сама, ве |
| угој њеној сестри.{S} А боље да није ни долазила, јер и овде је она проклета песма пре ње стигл |
| о што су пре три-четири године као деца долазиле, само што Зону сада прати измећарка њихова, Ва |
| ле силне рођаке, које су јој непрестано долазиле и реферисале, и одлазиле, да се опет скорим, с |
| ја си нађо сал једно!{S} А код чекмеџе долазимо сал ја и он, ники други!{S} Е неће, зборим си |
| ише је долазила <pb n="66" /> ту где је долазио и Мане, или управо где се најдуже бави, јер он |
| место.{S} Неколико пута је после подне долазио у дућан, седао и почео да ради; неколико пута у |
| кад је водио он коло.{S} Кад је у коло долазио, онда би облачио једне кицошке плитке ципеле с |
| р, драго моје!</l> <l>Што ми, драги, не долазиш?</l> <l>Синоћ сам ти долазија,</l> <l>По азбашч |
| ју се улази на врата која су између два долапа, па се тако једва и распознају од долапских врат |
| олапа, па се тако једва и распознају од долапских врата.{S} У ту собицу се често и најрадије ск |
| колности”.{S} Пан-Франћишек, који је до доласка у Србију само пиво као пиће познавао, упознао с |
| као да су се сунца спустила и поређала доле по калдрми.{S} А тек по одајама!{S} Какав раскош и |
| ао голубица низ високе камене степенице доле у авлију.{S} Води је Сотираћ, Манулаћев брат од те |
| е на миндерлук и гледаше уморно и тужно доле устрану.</p> <p>— Што ти је, мори?</p> <p>— Болна |
| бурунџук-свиле, а кошуља беле груди. {S}Доле свилена сукња и шалваре од јума-басме.{S} Све то р |
| ју баш пред кућом:</p> <quote> <l>Тешко дољи куд се вода слива</l> <l>И девојци која сама дође! |
| споља неки глас.</p> <p>— Хаџика, ете, дом ли је? — пита непознати глас споља.</p> <p>— Дом си |
| да си стане „побегуља”, кад си је, ете, дом; дома си седи дете; три дни неје искочило из кућу!. |
| леска влада и парламенат (<hi>доњи</hi> дом бар!), — морају и бити забринути.</p> <p>Све то про |
| Иди си дом!{S} Несрећо бећарска!...{S} Дом да си идеш! — повикаше и скочише све на њу. — Кој т |
| и повуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом да си идемо!...</p> <pb n="76" /> <p>Било је и врем |
| ? — пита непознати глас споља.</p> <p>— Дом си је.{S} Ама хаџија, ете, спије... — чује се Васки |
| дом.{S} На сопче му катанац, а њега га дом нема „Причекни си малко, рече ми жена, ће дође <hi> |
| на, а он био сам, зовну је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли су ви? — запита је Мане.</p> <p>— Зд |
| ће ни да знаје да си хаџи-Замфир има на дом девојку!...{S} Разабра ли, мори?...</p> <p>— Разбра |
| а ми кеиф да пијем тутун, а оне си седе дом, па ако су поубаве и побоље оди овуја!{S} Ти си есн |
| ’Ај’ си дом!...</p> <p>— Кој да си иде дом?!{S} Ја ли?! — плану Дока и скиде једну папучу и ст |
| ати тетка Рушка. — У Јордана Калтагџије дом што си процафте девојченце, ете, оно Тимче...{S} Ка |
| ели код Манчу?”; друга: „Кад гу врнусте дом?”; трећа: „У лојзе ли гу уфатисте?” а четврта баш з |
| {S} Куде си иде, што праји, кад се врће дом — никој не знаје и не смеје да га питује...</p> <pb |
| ине, па ем сас потковице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми дол |
| {S} Недељу дана не смејаше да си до’оди дом, веће зареди по тетке и по стринке на ноћување... „ |
| е на њу. — Кој те је зваја?!... ’Ај’ си дом!...</p> <p>— Кој да си иде дом?!{S} Ја ли?! — плану |
| к!{S} Жива ти ја!{S} Узми си, доведи си дом невесту!{S} Погле кол’ки човек стаде!{S} Татко ти Ђ |
| и срам!{S} Пи, какво зборење!{S} Иди си дом!{S} Несрећо бећарска!...{S} Дом да си идеш! — повик |
| мек, тој тол’ко дуго зборим!{S} Имам си дом тесте мушљике, и све побоље и поскупе, а на овуја м |
| се не чури, кеиф немам!...{S} А имам си дом тесте бре, ем повеће и поубаве и поскупе.{S} Да гу |
| та! грдиле су га ма’алске жене, „што си дом не седи, веће се крши врат по чифлаци, а по кућу, с |
| м на њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се не чури, кеиф немам!...{S} А имам си |
| Петракија — кад ми рече човек тој, брго дом.{S} На сопче му катанац, а њега га дом нема „Причек |
| Мане!{S} Тараф-тараф се напраји код нас дом...{S} Живот си нема од некња!...</p> <p>— Што, море |
| и ли гу каза и прати гу овам при нас, у дом ми?!{S} Убаво ми обеле образ!{S} Хаџи-Замфирска Зон |
| — вели му мати. — Снају да ми доведеш у дом, да ми хизмет <pb n="42" /> чини, та да се и ја мал |
| стане „побегуља”, кад си је, ете, дом; дома си седи дете; три дни неје искочило из кућу!...{S} |
| <l>— „Здраво-живо, Зоне!{S} Што ти раде дома?”</l> <l>— „Здраво су ми дома, сербез си живују,</ |
| о ти раде дома?”</l> <l>— „Здраво су ми дома, сербез си живују,</l> <l>Сербез к ноћи лежу, спиј |
| </p> <p>Стари Замфир није тих дана био дома.{S} По свом обичају, отишао је на свој чифлук, где |
| како да ти рекнем....</p> <p>— Ама <hi>дома ли је</hi>?{S} Није искачала никуд? — запита тетка |
| >Теке у собу ми често нагвирују:</l> <l>Дома ли си, Зоне? ваздан ме питују!...”</l> </quote> <p |
| , рече Јевда — како лепо тка и води сав домазлук; Дику Грнчарску наговести му и рече за њу врло |
| есто и радо бавио по неколико дана ради домазлука, а можда још — како је беспослена чаршија гов |
| је, и онако мали, већ био десна рука у домазлуку својој мајци.{S} Он јој је чувао од живине та |
| } Купи му штифлетне а-ла-франга...{S} А домакица ми збори: „Море, Таче, ћути си, па рекни: {S}И |
| чеш нове путине?{S} Он си па ћути.{S} А домакица ми Персида, кад виде што ће искочи једно тепањ |
| , познавам убаво! {S}Кротка жена, убава домакица беше!{S} Е ли јоште онаква добра ткаља, како у |
| } Ела, Персо, <pb n="50" /> викну си ја домакицу ми.{S} Ела овамке, да си видиш работу оди тој |
| ошо, ама — неје ред!...{S} А да си имаш домакицу, е, тој веће на друго прилега!{S} Тој си је ре |
| лекар, или, још боље, као нека „Златна домаћа књига”, јер кад она некога оцени да је болестан |
| абе кућама.{S} Жељни домаћег круга, оне домаће и тишине и разговора, они неће што више времена |
| ори и трговци, и грабе кућама.{S} Жељни домаћег круга, оне домаће и тишине и разговора, они нећ |
| стављају на миру.{S} Све се ту сјури, и домаћи и из комшилука, па настане један слободан разгов |
| и виделе!).{S} Опазили су само то да су домаћи сви некако сметени, расејани и забринутИ — и тад |
| 98" /> Па тако је и урадио.{S} Казао је домаћима да иде; иде, вели, једно да се после силних бр |
| >— Е, доста саг, Таске!... — пресече је домаћин.</p> <p>— Е, бива ли тој од еснаф-човека?{S} Ре |
| лед, и укућани су однекуд слутили да се домаћин кренуо на врло важан посао.</p> <p>Тако је хаџи |
| то да ти прајим? — вели уздржавајући се домаћин, а сав блед од љутине.</p> <p>— Мори, и насред |
| ејаше ли кој да улегне у кућу?!{S} А си домаћин дође, а измећарка си тури чивију на порту — и с |
| ула је душом, јер јој се учинило да јој домаћин још ништа не зна.{S} Био је, истина, љут, али о |
| ад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за домаћина смејаше ли кој да улегне у кућу?!{S} А си дома |
| екиром, показује већ сама она богатство домаћиново.{S} Кућа двокатна, висока, с многим високим |
| Замфирове, поређале се на миндерлуцима: домаћица Ташана, Таска и тетке, Калиопа и Уранија.{S} П |
| као грди помало и вели: „Ће се удаш.{S} Домаћица ће станеш, образ да чуваш; зашто образ — толко |
| p>— Што је па тебе-ти за њума? — одбија домаћица. — Остави тија речи!...</p> <p>— Што гу не дав |
| ="97" /> <p>— Васке, мори! — прекиде је домаћица. — Васкеее! — викну Таска.</p> <p>Уђе Васка и |
| Како рече?{S} Што збориш? — прекиде је домаћица. — За кога збориш?</p> <p>— За Манчу нашога!{S |
| и прошевини. — Седа си, Доке! — нуди је домаћица.</p> <p>— Што прајите? — пита их Дока, седајућ |
| ло јелече њено. {S}Бива да понекад бане домаћица му Ташана (од које се чорбаџи-Замфир, иако је |
| отвори дућан, одмах осећа да му треба и домаћица.{S} А и сви му повлађују, сви га хвале да је д |
| кеее! — викну Таска.</p> <p>Уђе Васка и домаћица јој рече да испече четири кафе.{S} Васка одмах |
| ди Бог с нама: <pb n="28" /> неки Тане „Домаћица”, неки Ване „Јагурида”, неки Гане „Мајкина душ |
| џи-Замфирове, за њих се удале и постале домаћице и мајсторице, али зато ипак и надаље су се сма |
| како то и може и једног дана бити без „домаћице”! {S}Налази да је то најлепша женска и да прос |
| ативши се кући, стари Замфир је поверио домаћици разговор с Маном и није крио да се нада да га |
| ло, и како је та вест као гром поразила домаћицу Ташану.</hi> </p> <p>Стари Замфир није тих дан |
| е пита: бричи ли се владика?{S} Ја си с домаћицу зборим! — вели им Дока преко рамена, па настав |
| та штошта причало, тумачило, и китило и дометало, тако да се човек, слушајући све то, није мога |
| еки играју <pb n="132" /> жандара, неки домина, неки „шеш-беш”, али сви чекају кад ће се томбол |
| отурују од себе, као по некој команди, домине, карте, табле за шеш-беш и питају га где се толи |
| веће код хаџику...</p> <p>И док се ове домишљаху ко ли ће то бити, отворише се врата и тетка Д |
| Ако ли једно кафенце?...{S} Доне, мори, Доне!{S} Ела, испеци ни две кафе!...</p> <p>А газда Тач |
| менуше Дику Грнчарску, Ленче Кубеџиско, Доне Чешменџиско и Зоне Ставрино и Јоне Мамино.{S} Све |
| и неће бидне баш тако лошо! {S}Доне!{S} Доне, мори!{S} Доне, несрећо селска! — викну Јевда и зо |
| ш тако лошо! {S}Доне!{S} Доне, мори!{S} Доне, несрећо селска! — викну Јевда и зовну измећарку.< |
| нуди га. — Ако ли једно кафенце?...{S} Доне, мори, Доне!{S} Ела, испеци ни две кафе!...</p> <p |
| Може да и неће бидне баш тако лошо! {S}Доне!{S} Доне, мори!{S} Доне, несрећо селска! — викну Ј |
| имам“</hi>, песму коју је дилбер-Дудија донела амо чак из Мостара, а чучук-Ајша је најрадије и |
| > <hi>Ту је описано како је тетка Таска донела у Замфирову кућу први глас и опширан извештај ск |
| ости и смеха, држећи тенџеру коју му је донела и предала Васка...{S} А од силна смеха разглавил |
| насртање на образ и веру, и каже да је донео кључеве од куће своје и да оставља у аманет <pb n |
| највећом иконом из Јерусалима што ју је донео још некад отац Замфиров, кад био на хаџилуку, куд |
| а теферичи.{S} Простре ћилимче, које би донео за њим Поте шегрт заједно са шишенцетом мастике, |
| ико понесе, толико и врати, — некад чак донесе и више него што је понео.{S} Једном, кад је поша |
| одмах успут је прода за девет, — и тако донесе два гроша више него што је понео!...</p> <milest |
| мфир пошље по чибук и дуванкесу, она му донесе наочаре и тефтер дужника!...{S} Сваки час је <pb |
| у кујну, недирнуто, онако као што је и донесено.{S} И покућар Коце, шта ће, него задржи на руч |
| и јаке путине, па ем сас потковице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете |
| оше јајца у Тодорчине, а ја ги узедо’ и донесо’! — вели мали Манулаћ, олизну нос и предаде мајц |
| га противника, директора листа „Виник”, донети ту сензациону вест. {S}Тако ће се рестаурирати у |
| дну пуку сиротицу, која неће своме мужу донети ништа више до две нове асуре, и два јастука, и ч |
| и се паши, паша му да знак да седне.{S} Доносе кафе и чибуке, пију и срчу. {S}Паша заподева раз |
| помало досадно. — Опет мењају чибуке и доносе друге кафе, а Замфир једнако ћути. {S}Паша већ у |
| дску децу да говоре француски и одасвуд доноси силне паре и меће их на гомилу.{S} Ујутру оде, а |
| ј и Мане работи!{S} Ујутру под мишку си доноси, увече па под мишку односи!...{S} Има си, море, |
| е да их свако вече односи и ујутро опет доноси у зеленим кесама, као некад што су старе кујунџи |
| ... што сам била у Хаџиске измећарка, а доносила ти абери од Зону...</p> <p>— А, ти ли си, Васк |
| ала и абере праћала?...{S} Васка што је доносила абере од теб’ до мен’?...</p> <p>— Мори, — реч |
| ... лагала ли је, кад ми је, ете, абере доносила, и зборила, ете... „Поздравила ти се Зоне”?... |
| Зоном, којој је она још једнако редовно доносила, кад год би им дошла, бадема и рокчића, сматра |
| кад има какав већи посао, јело у дућан доносило; а кад је што боље зготовљено, ишао би Мане ку |
| аузети енглеска влада и парламенат (<hi>доњи</hi> дом бар!), — морају и бити забринути.</p> <p> |
| а све то, — наставља Милисав, држећи на доњој усни цигарицу, а у исто време правећи нову, — па |
| ицом одозго по глави а другом одоздо по доњој вилици, док му једва састави.{S} А он се дере: „У |
| и стари.{S} Чим девојче почне да гризе доњу усну и терзија јој почне да мери и шије фустане — |
| и она фукара Калина!...{S} Силно угризе доњу усну, и још силније стезаше за руку Гену, другариц |
| , а упрла испитивачки поглед у Ташану и доњу усну истурила као ћепенак.</p> <pb n="142" /> <p>— |
| љив.{S} Свачему махнише, ништа му се не допада као пре: ни јело му није зготовљено као што треб |
| ег света, али многим родитељима није се допадао поред свег његовог лепог заната и златних руку |
| ната и златних руку његових: није им се допадао што је ловац, бињеџија и весељак — и тако је ма |
| ашанином, јер му се никако није Манулаћ допадао, иако је син и јединац и једини наследник његов |
| а шта каже, Бога ти?” — „Каже да јој се допадаш” — „Славе ти?” — „Здравља ми!” - „Па шта каже ј |
| висок и витак у том оделу.{S} И Доки се допала та мисао, и она остаде и даље у тој завери, имај |
| у.{S} Доки се дивно допало, тако јој се допало да га је у знак задовољства треснула руком и у м |
| што рекли, бос у бару.{S} Доки се дивно допало, тако јој се допало да га је у знак задовољства |
| и Митанче, наравно, одмах пристане.{S} Допао му се тај начин и усхићен је био досетљивошћу поб |
| на правну струку.{S} Адвоцирао је, слао дописе, постављао по новинама питања овоме или ономе ми |
| но, и чу како се Мане нуди Калини да је допрати до њених авлиских врата, а она га благодарно по |
| емена и пустио да се то чује и даље, да допре до Мана.{S} Па не само да се задржао на хвали реч |
| е VIII, 2 до књиге X, 5), а потом ју је допунио и прерадио за издање Српске књижевне задруге (1 |
| на сва наваљивања мајке његове није му допустио чак ни о слави да му дође у кућу.{S} Зато Мита |
| а малаксала на миндерлук.</p> <p>— А ја дор чу то, — настави плачући Таска, — а мене-ми се ноге |
| зашто си зборимо...</p> <p>— Мори, сал дор ве видим — знајем си све убаво.{S} Од мен’ ли ће ск |
| ебало ни да иде сам главом тамо. — „Сал дор чукне у тел у Стамбол — и паша већ беше!” — говорах |
| унџије дућан — преко обичаја, као никад досад — стоји још једнако затворен, иако је већ мало по |
| т — мишљаше фаталиста Поте — за све ове досад добивене шамаре.{S} Боже здравља! {S}Запамтиће пр |
| и чашу вина, али је не погледа, како је досад увек чинио. {S}Мисли његове не беху ту, али ипак |
| ер се цела песма на њу односила, и Мане досад увек на њу мислио и гледао кад се та песма певала |
| кућу... — умеша се тетка Таска, која се досад доста резервисано држала и пустила оне друге две |
| да се то у њено здравље веселе...{S} И досад од дерта није спавала, а данас задуго није склопи |
| ели Ајша стојећи и очекујући још, као и досад што је уз бакшиш добијала. — Што ми је за паре!{S |
| унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ досад пет девојака потсвојкиња удало.{S} Ту се загледал |
| а зато, опет, и није провео недељу као досада што је обично проводио.</p> <p>„Али свако чудо з |
| Зону за сина што из њихове породице још досада, хвала Богу, нико није „скочидевојку” узео, па н |
| љ, после узалудног и бескорисног читања досадашњих пет глава, напослетку долази и натрапава на |
| она му се једнако намеће као насртљива досадна мува, коју не може човек да отера — тако га зао |
| који су јој погледи од неко доба ужасно досадни постали.{S} И она наваљује на мајку своју и мол |
| ..{S} И већ одмах га није држало место: досадно му било у дућану, и чим се вратио шегрт Поте ск |
| теб’ до мен’?...</p> <p>— Мори, — рече досадно Зона, — Васка могла да си збори што си милује, |
| нешто тешко и досадно.{S} Све јој беше досадно, а најдосаднији јој се учини баш онај Манулаћ — |
| ије остала. {S}Ужасно јој тешко, дуго и досадно било, и она се вратила зловољнија и тужнија нег |
| а.{S} А причати све то било би и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста је само споменути да их |
| лажена!{S} И Зони постаде нешто тешко и досадно.{S} Све јој беше досадно, а најдосаднији јој се |
| кроз прозор устрану.{S} Паши већ помало досадно. — Опет мењају чибуке и доносе друге кафе, а За |
| па идилска тишина претвори се у паклену досаду.{S} Јевда као убијена, а Мане зловољан.{S} Јевда |
| почеле опет циркулирати.{S} Шта је само досетака на рачун Мана пало, наравно, већином у његовом |
| старо, само обогаћено и накићено новим досеткама и заједањима.{S} Јер са свију страна је обасу |
| само о начину освете.{S} И, како је био досетљив, то му није требало дуго да лупа главу.{S} Пос |
| говом присуству; тако да је један такав досетљивац сутрадан ишао с отеченим образом, и на питањ |
| Допао му се тај начин и усхићен је био досетљивошћу побратима Мана и трљао је руке и смејао се |
| пак је брзо поправио ту своју погрешку, доскочио је и томе: ословио је сироту Калину, једно ком |
| ига, неисечена — јок, јок!{S} Је ли она доспела у антикварницу — она је стара!{S} Она је сад, и |
| аг: „Ми смо чорбаџиски”!...</p> <p>— Е, доста веће! — рече Замфир и диже обрве.</p> <p>— А што |
| чорбаџиско неје до века...</p> <p>— Е, доста де! - вели јој озбиљно чорбаџи-Замфир.{S} Дошла с |
| аџиску, потакву фамилију...</p> <p>— Е, доста саг, Таске!... — пресече је домаћин.</p> <p>— Е, |
| уо Манулаћевој кући, јер је било једно, доста јако и прилично распрострто и подржавано мишљење |
| ло би и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста је само споменути да их је било свакојаких.{S} Пр |
| ну, на коју је фрљија мерак...</p> <p>— Доста де! — прекиде је Замфир, али тетка-Таска ипак нас |
| еју и мећу озбиљно на број 11.</p> <p>— Доста!{S} Стига! — раздера се као луд Ване Јагурида и с |
| ило да је — кад му је већ Бог дао свега доста - - пошље у Београд, хаџи-Замфир би их тада само |
| S} А срећа што није био, јер и без тога доста је бруке и срамоте.{S} Да, мисли Мане, сами су би |
| коло. {S}Ако ико, он се баш свога века доста наиграо и био коловођа, али да је <hi>пас</hi> ка |
| . — умеша се тетка Таска, која се досад доста резервисано држала и пустила оне друге две тетке |
| читаоци ломе прека поља и атара, кад је доста да му погледају конак, дворе његове, који су и ви |
| се помало могло и веровати, јер Мане је доста често јутром био предмет разговора са својих ноћн |
| за тој ласно. „Имаш си грбину, самарице доста”; та и за Ману и женење његово ласно...</p> <p>— |
| баџиска кћи и прва лепотица.{S} То беше доста да је често — као и све које тако држе много на с |
| равно, били тако претерани, али се ипак доста штошта причало, тумачило, и китило и дометало, та |
| но па калајисано. {S}Свакога дана имају доста посла девојке док све то изрибају, па се сија по |
| а, јер је Уранија одмах сутрадан чула — достављено јој је — да се Перса, Манулаћева мајка, јасн |
| времска”, како би тамо рекли, озбиљна и достојанствена.{S} Син њен, Мане, јако ју је поштовао и |
| себе као неку завршну реч, па сада поче достојанственим тоном, а и не гледа на Доку, већ гледа |
| аче на ћепенак, него је улазио на врата достојанствено; застане увек мало на вратима и грди мла |
| , омирисана берберском сапуњавицом, где достојанствено, окружен неким теткама и стринама, гега |
| ње, Зоне.{S} Излази из куће, спушта се достојанствено као голубица низ високе камене степенице |
| лушкиње, и напослетку се креће полако и достојанствено чиновнички и господски свет.</p> <p>Прол |
| и-Замфир пошао чаршијом, идући полако и достојанствено, бирајући, као голуб, где ће да стане.{S |
| већ и због тога немогућ био у школи.{S} Дотерао је до шестог разреда, и ту је запео, јер је изг |
| ним женским оркестрима банкротирао је и дотерао до овога што је сад.{S} Али он се не љути на су |
| де грдне чешљине и брзо чешљајући у ред дотерују браду, а затим се <pb n="137" /> журно крећу н |
| за њега створена а он за њу!{S} И један дотицај коленима испод стола, и једно <hi>„ти”</hi>, ко |
| ичку станицу!...” — Их, мајка му стара, дотле ли зар дође?!</p> <p>— Какво време заступи, бата- |
| лика за њу, док не постане официр.{S} А дотле се трудио да јој бар падне у очи; зато је и проду |
| доцније, кад се сви играчи скупе. {S}А дотле проводе време како ко зна.{S} Неки играју <pb n=" |
| очи и мио, дивнији и милији него икада дотле...</p> <pb n="157" /> <milestone unit="subSection |
| и носе памук у ушима.{S} Не, овде никад дотле не сме, и не може, да дође!...</p> <p>Тек спопадн |
| невом на своју мезимицу Зону, као никад дотле у животу.{S} Онај пљусак од грдњи што је Дока сру |
| јер је увидела да је пропала као никад дотле.{S} Није ништа помогло: глас, који је једаред пук |
| ваки час сукоб с мајком, према којој је дотле увек послушан и особито пажљив био.{S} А Јевда ћу |
| час долажаше у сукоб с мајком, коју је дотле увек најнежније ословљавао.</p> <p>— Јевдокијо, ц |
| г тога од свију, а највише од оца, који дотле није ништа знао, и коме су тек сада све казали, и |
| ону липу пред капијом у авлији.{S} Само дотле, рече јој, сме ићи; ни на авлиска врата не сме ви |
| добро запамти, — а за то је опет морало доћи ово што је дошло, и приповетка се морала свршити с |
| брига!{S} Сутра ће, рече, од Замфирових доћи к њој Калиопа, па нека њих две удесе тако да испад |
| ска?! цикну Дока. — Знајеш ли, бре, ако дофатим саг ове нал’не (и показа му силне налуне пред в |
| адовољно гледао у њих.{S} Напослетку је дохватио пушку, ухватио се поља и лутао тако до мрака, |
| ка су врата свакому отворена?!</p> <p>— Доцна си се присетила, Доке...{S} А за Зону имамо си ве |
| } А за оно па што те питујем, демек, за доцна кући идење... знајеш, има тесни сокаци, буџаци, < |
| еће нико да улегне на порту!...{S} Нема доцна кући долазење!{S} А саг?...{S} Пантим у оној врем |
| га како је отишао господину начелнику. „Доцне си се сетија, хаџијо!{S} Беше му работа!” рекоше |
| азлике између оног првог и овог другог, доцније отвореног дућана.{S} Онај први је био мањи и пр |
| е кујунџија.</hi> </p> <p>Неколико дана доцније, а код Јевде се опет скупљају на ново фамилијар |
| аљи се раније кренуше, а ови ближи мало доцније.{S} И место на коме су малочас играли и кикотал |
| и радо и редовно овде играју, само мало доцније, кад се сви играчи скупе. {S}А дотле проводе вр |
| е се већ све то лепо, јасно и очигледно доцније из пажљивог читања увидети.</p> <p>Мане је Зону |
| риш саг туј за Калину?!{S} Калина ће си дочека своју срећу...{S} А ја си па искам и тражим моју |
| Мана је имао непријатеља, који су једва дочекали да га узму на решето.{S} Иако стари Замфир не |
| ожениш, а она да те куне!{S} Тој да си дочекам, црна мајка!</p> <p>— Ја се нећу женим, нане.</ |
| — грува се у прса Мане, — сал тој да си дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па посл |
| би и урадио, јер би <pb n="125" /> свуд дочекан био, и прича би се, вероватно, наставила са дру |
| зао је „Помози, Боже!”, јер је био лепо дочекан, слатким послужен и кафа поручена, али кад је о |
| бидне јутре.{S} И јоште гори резилак ће дочекате!{S} Саг се берем збори да је <hi>Мане</hi> дош |
| ише да одоли свом очинском срцу него га дочепа оберучке, па га стаде љубити и шопати.</p> <p>— |
| одмах и заборави...{S} И он је сад ту, дошао и он на овај џумбус.{S} Сви га дирају, а он опет |
| ојака из махале, који ашикују очима.{S} Дошао је и неизоставни наредник Перица, наредник и писа |
| и да опстане, јер око једанаест часова дошао је, на велико чудо и запрепашћење свију, сам глав |
| , брат Чех, који је пре неколико година дошао са конзерваторије право у Србију, с врло лепим св |
| S} Распитивао је и прокљувио све, и сад дошао да јави то Јевди, Маниној мајци.{S} Све што је са |
| ателисањем „Зевзек-Ибраимом”.{S} Кад је дошао, казао је „Помози, Боже!”, јер је био лепо дочека |
| едоџбама и мањим партитурама.{S} Кад је дошао у Србију, он је прво концертирао: свирао је Паган |
| и у идућим главама.</hi> </p> <p>Кад је дошао кући, био је Мане као у грозници.{S} У грудима му |
| а бити прошевина и прстен и кад брже је дошао сам дан свадбе, само чује песму, чује страшне оне |
| ом; потреба државна изискивала је те је дошао баш у онај крај где је црно жупско вино било мало |
| на ствар и разговетније рекао зашто је дошао, тражећи чак и Зону, да с њом проговори, укућани |
| на велико изненађење њихово, Манча није дошао ни чупав, ни неумивен, ни необучен — укратко, ниј |
| а — отрцао се и крзао једнако, док није дошао танак и кратак, мало дужи од мачјег репа, а после |
| — све му то није помогло!{S} Зато је и дошао кући раније него што обично суботом долази, јер с |
| атељ чорбаџи-Замфиров, Митанча је добро дошао сада Ману: да се сложе и слошки да нападну на зај |
| Јер сутра на подне, кад је стари Замфир дошао из чаршије, био је љут као рис.{S} Чуо је све.{S} |
| Саг се берем збори да је <hi>Мане</hi> дошеја при њума, па је ђене-ђене; ама скоре ће чујете и |
| ивувашем алис како с брата...{S} Ели си дошеја при мен’ и питаја <hi>мен’</hi>, да ти, демек, н |
| озив Јевдин, само најмлађа, тетка Дока, дошла је, као и увек, незвана.{S} Била је то још лепа и |
| уги него баш сама главом тетка-Дока.{S} Дошла је да му каже све шта је и како је било, и пошто |
| ! - вели јој озбиљно чорбаџи-Замфир.{S} Дошла си, наводаџисала си, ништо неје било, — е, саг се |
| гледа по соби, па најзад поче:</p> <p>— Дошла сам си, ете, на један еглен...{S} Заради неку пос |
| тршавој глави јој мушки шешир неки (па дошла иста позната мадмазељ Д’Ангулем, што учи децу фра |
| , она разговетније наговестила зашто је дошла, они, Јорданови, су се учтиво извињавали: да им д |
| у — чуде се што им нема никога.{S} Није дошла ни Аглајица, да им исприча и рапортира све што се |
| си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла!</p> <p>— Е, што си имаш? — пита је Ташана. — Сед |
| еди си на једно кафе.</p> <p>— Несам си дошла за кафу, веће...</p> <pb n="97" /> <p>— Васке, мо |
| једнако редовно доносила, кад год би им дошла, бадема и рокчића, сматрајући је још за дете. — Л |
| аш, зашто је пролет дамно минуло, јесен дошла, — <hi>зимске руже</hi> су цвеће!...{S} Несу руже |
| јаде своје.{S} И тек кад му је она опет дошла и понудила му се да поправи целу ствар, — тада се |
| кева, и Николета, и Дока.{S} Све су оне дошле на позив Јевдин, само најмлађа, тетка Дока, дошла |
| мило, да је одбио две муштерије које су дошле да пазаре, само да се не би прекидао разговор.{S} |
| — па и не умеју одмах да кажу зашто су дошле и шта хоће!...</p> <p>Кад је ово по други пут, по |
| ком!) тетка Дока, којој су фес и шамија дошли већ мало више накриво, и тако издавали њено распо |
| ам цуру молио и лепо говорио, а сада је дошло време - цура моли мене!“</hi> </p> <p>Јевда је би |
| а за то је опет морало доћи ово што је дошло, и приповетка се морала свршити само овако како ћ |
| наћи и разабрати.{S} А све је то било и дошло отуда што се хтело судити и закључци изводити из |
| никад ни слутила, а ни у сну јој не би дошло тако што!{S} Оно чега се она бојала, од чега је с |
| четврти разред, кад је чорбаџи-Замфиру дошло нешто у памет да је извади из школе.{S} Хаџи-Замф |
| ва.{S} А потекла је од једног кујунџије дошљака, коме посао није ишао најбоље; или, управо, иша |
| Алов јаглак изгубија.</l> <l>Ако ми га, драга, нађеш,</l> <l>Опери га, прати ми га</l> <l>По чи |
| но слунце на западу! —</l> <l>Опери га, драга моја!</l> <l>Твоје руке — ракли-сапун,</l> <l>Тво |
| Зелен зекир, драго моје!</l> <l>Што ми, драги, не долазиш?</l> <l>Синоћ сам ти долазија,</l> <l |
| аца.</p> <pb n="194" /> <p>— Да рекнеш: драгичка!{S} Нашеја сам побратима! — вели Мане Зони, ко |
| о чирака Спиридона! —</l> <l>Опрала би, драго моје!</l> <l>Ракли-сапун нестањује,</l> <l>Бистра |
| лију песму:</p> <quote> <l>Зелен зекир, драго моје!</l> <l>Што ми, драги, не долазиш?</l> <l>Си |
| преко рамена, па певајући „Зелен зекир, драго моје”, иду у поље, у њиву или у виноград...{S} Св |
| Мане му каже да су му обе потребне због драгоцености којих има много, па не може да их свако ве |
| та саг...</p> <p>— Е, тој да учиниш! — дражи га тетка-Таска. — У сургунл’к!...{S} Нек’ знаје и |
| ча Историја да за њих нема више никакве дражи оно што им је, такорећи, већ пред ногама, него да |
| ркоси, — тако и за лепу Зону није имало дражи оно што је већ победила и залудила, него је интер |
| дила и залудила, него је интересовало и дражило оно што равнодушно крај ње пролази, што је не г |
| шам-дуда, неколико дуња и два дафинова дрвета, која је јако пазио стари чорбаџи Замфир. <pb n= |
| а младошћу својом под цветним дафиновим дрветом, које је и онда тако исто мирило. {S}И све док |
| а дечурлију на јурење; када оживи испод дрвећа од оних силних љуљашки, па једни се овамо љуљају |
| д кућом пуно шимшира, а међу шимшировим дрвећем један велики стари шимшир, који чак и хлада дај |
| наравно, најдуже задржаше.{S} На њега и дрвље и камење!...</p> <p>— Ако си не бегендишеш у наш |
| и три-клета друшкеее!{S} Тражи си криво дрво сас две криве гране, па једну за теб’ а другу за м |
| p> <p>— А ти, викам, зашто га испусти? „Дрво се, викам, савија док је младо,” има селски реч.{S |
| је вече.{S} На Шареној чесми, обраслој древном маховином и окруженој жалосним врбама, пуно све |
| давиле ноге и метнуле руке на трбух, па дремају, јер су научиле да се тако најприличније провод |
| егао, целом кућом је одмах овладао неки дремеж и царствовала нека свечана недељна тишина, јер, |
| вао, упознао се овде и с вином; потреба државна изискивала је те је дошао баш у онај крај где ј |
| S} То га је довело у сукоб и у заваду с државом и друштвом.{S} И он се, напојен тако из пехара |
| Таска, која се досад доста резервисано држала и пустила оне друге две тетке да говоре, а она з |
| има публике и јавнога мнења, које га је држало за ленштину од оног фаталног случаја кад му је ј |
| ског славуја!...{S} И већ одмах га није држало место: досадно му било у дућану, и чим се вратио |
| Маниног понашања. — Ману тога дана није држало место.{S} Неколико пута је после подне долазио у |
| ћала да је сама дала повода оним својим држањем и увредљивим речима, којима је увредила једну и |
| ио јачи и сталоженији и, као искуснији, држао је да још није све пропало.{S} А надао се успеху, |
| орио...{S} Као искусан и паметан човек, држао је да сваки човек треба да се поучава туђом несре |
| мницу, кад се то сушило у авлији; он је држао конац, кад би га намотавала на клупче, чувао веш, |
| b n="21" /> зато у прво време Мане није држао ни шегрта, него је сам самцит у њему радио; пазар |
| а ствар била и дрска и луда, то је Мане држао да је сасвим природно да је сме слободно <pb n="1 |
| а здравје!”, али не пуштају одмах руку: држе га дуже за руку и све нађу понекога да поздраве, „ |
| оље виде, а друго да изгледају веће.{S} Држе се за руку и једу кокице из кецељица својих; стоје |
| доста да је често — као и све које тако држе много на себе и на лепоту своју — иако лепа, изгле |
| Јевда, мајка Манина, била је још лепа и држећа жена, још испод четрдесет година.{S} Остала је р |
| А Манулаћ све скаче од радости и смеха, држећи тенџеру коју му је донела и предала Васка...{S} |
| ре, знам ја све то, — наставља Милисав, држећи на доњој усни цигарицу, а у исто време правећи н |
| легод Мане не пође кући, и она стоји ту држећи Гену за руку, а када Мане пође, одлазе и оне кућ |
| а својих шалвара. {S}Сада иде поносито, држи на себе, јер зна надмоћност и своју и своје куће н |
| е изгубио капу.{S} А у могућности је да држи и калфу.{S} Дућан му пун, а поруџбина сваки дан.{S |
| поменута да се не удаљује, него нека се држи саме ствари, и свака се нашла увређена и дизала се |
| аца — бави се нумизматиком, и стога чак држи и археолошки лист „Старинар”.</p> <p>Па као што је |
| јаглуком и брзо га опет хвата и чврсто држи, док јој се опет не исклизне рука из његове; гледа |
| , такорећи, већ пред ногама, него да их држи и буди у њима нову освајачку глад само оно што је |
| и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш на крило!...</p> <p>— Их, црна Доко! — викну очај |
| бити таман за тај посао.{S} Куражан је, дрзак је, има пуно тих лудих авантура, а што је овде на |
| е бојао Турака, и важио је као срећан и дрзак кријумчар; преносио је со, барут, књиге и друге п |
| е голем, с чаршију — ем београдску — да дрма; убаво да запантиш овај мој сагашњи реч, Персо!... |
| е другим речима хтела рећи:{S} Како сте дробили, тако и кусајте.{S} Она сумња на Мана.{S} А Ман |
| ше,</l> <l>Русе си косе чешљеше,</l> <l>Дробне си солзи ронеше,</l> <l>И жалну песну појеше,</l |
| </p> <p>Па како је цела та ствар била и дрска и луда, то је Мане држао да је сасвим природно да |
| ре брате, чиновник, ели приседник суда, дрт човек, бела глава, бре брате; има си зетови и унучи |
| 1" /> на њега није било краја. „Несрећа дрта! грдиле су га ма’алске жене, „што си дом не седи, |
| ећи. — Мори, саг да ги искаш и ону њину дрту тетка-Таску, да се с њума ожениш, па и ту ти не би |
| је куће, млад је, леп је, има науснице, друг је Манин — дакле, нико бољи од њега да буде Мани д |
| ве пете.{S} То му је из детињства добар друг, иако нешто млађи од њега.{S} Толико су лепо живел |
| уде часник?{S} Једна га зове за девера, друга за кума, трећа за старојка, а он им одговара пелт |
| слову, јер Мане би рекао: „други сокак, друга и девојка”, а што би рекао, то би и урадио, јер б |
| нађосте; код Манулаћа, ели код Манчу?”; друга: „Кад гу врнусте дом?”; трећа: „У лојзе ли гу уфа |
| ућан, да купе гривну — једна старија, а друга млађа.</p> <p>— Шта искате? — пита их Мане.</p> < |
| , чашу студене воде и чашицу мастике, а друга — леген и ибрик и танак пешкир.{S} Он би се умио, |
| ле две верзије: једна, да је погинуо, а друга, да је само рањен; по једнима лако рањен, а по др |
| pter" xml:id="SRP19071_C2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <p> <hi>у њој је опис Манасије кујунџије, |
| во, — и татко га па побоље воли оди сва друга деца!{S} Е, зашто је тој саг тако у свет — кој ће |
| о је Зона подлегла, попустила и постала друга — постала опет она стара, поносита, уображена, хл |
| да остаде на потсмех као ниједна њезина друга, заврши Зона и бризну силно у плач.</p> <p>Јевда |
| ке, мој сапун, кирид-сапун је!” вика па друга.{S} Бож’ке!{S} Да се поломе служејећи ме!... {S}А |
| ка и тетка Кара, и стринка Парашкева, и друга стринка, Николета, и тетка Рушка, коју су сви сма |
| авља тетка-Таска. — И Зона, и Калина, и друга ника!...{S} Па бива ли, мајке?!...{S} А убаво си |
| id="SRP19071_C22"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Она је сасвим обична, к |
| тила у коло с читавим буљуком девојака, другарица својих.{S} Похватале се до ње све њене вршњак |
| дно моћи дворити, ако не жена, та верна другарица и сапутница човекова?{S} И он осећа да не мож |
| старих стазица,</l> <l>Старих стазица и другарица?</l> </quote> <p>Зона се љуби с њима, а оне ј |
| имица, његово чупе Зоне, недељом оде са другарицама на ћошак пред Калоферлиски хан или на Бит-п |
| оћност и своју и своје куће над осталим другарицама и њиховим кућама...{S} Толико пута је слуша |
| плаче и гледа сањиво, уморно и тужно по другарицама, које се скупиле око ње.{S} Певају другариц |
| а се и она неће удавати.{S} И обе младе другарице се заричу да се никад неће удавати!...) Ништа |
| же својом знојавом ручицом ручицу своје другарице Гене, или се наслони на њу, па је кришом штип |
| ишаљке, разговор на све стране, само се другарице ућутале.</p> <pb n="75" /> <p>— Васке, море! |
| цама, које се скупиле око ње.{S} Певају другарице:</p> <quote> <l>Је ли ти жао старих стазица,< |
| аре од јума-басме.{S} Све то разгледају другарице и питају је: је ли јој жао куће и мајке, је л |
| е у коло.{S} Дође мало после, и Зона са другарицом својом, Геном Кривокапском, онако исто као ш |
| ледала.{S} Тек се узме за руку са којом другарицом својом, а најрадије и најчешће се узму за ру |
| оро, али никад сама, већ увек с понеком другарицом и праћена измећарком. {S}Случајно највише је |
| е нешто тешко.{S} Наслонила се на Гену, другарицу своју, па се изгубила. {S}Гледа бесвесно по о |
| ну, и још силније стезаше за руку Гену, другарицу своју, на коју се од силна дерта и карасевдах |
| уд је Ајша кокетовала!{S} На друге очи, друге косе и на друго лице мислио је сада Мане...</p> < |
| разним изговором: једне тражиле хаџију, друге позајмљивале чунке за разбоје, једне тражиле на з |
| te> <p>Узалуд је Ајша кокетовала!{S} На друге очи, друге косе и на друго лице мислио је сада Ма |
| соких зидова како стоје подаље једна од друге, али Манулаћа нема ту — он се не смеје, него оне. |
| <p> <hi>Она је помало и наставак Главе Друге.{S} У њој је даље испричан један морални удар, ко |
| је ово? помисли Мане, каква Дока, какве друге жене!{S} Нико више није ту био, само њих две.{S} |
| иротињских — прве да убију време, а ове друге да се наиграју.{S} Ове целе недеље као роб трпе п |
| оде у дућан, него удари опет кроз неке друге сокаке; а накривио фес, па га кићанка све бије и |
| доста резервисано држала и пустила оне друге две тетке да говоре, а она задржала за себе као н |
| е, несрећо никаква? — плану Таска и оне друге две. — Неје те ни срам: еснафска жена, па погле к |
| ту; смеје се и она, а прихватиле и оне друге две тетке, Калиопа и Уранија.{S} Само се тетка До |
| досадно. — Опет мењају чибуке и доносе друге кафе, а Замфир једнако ћути. {S}Паша већ узнемире |
| ијумчар; преносио је со, барут, књиге и друге поверљиве ствари из Србије.{S} Изван куће је био |
| Погледа боље, кад ал’ коловођа није као друге коловође, него стари Жућко, стари пас Замфиров!.. |
| ећарка њихова, Васка.{S} Стале једна до друге, па гледају како свет игра.{S} Зона гледа равноду |
| ли и слике.{S} Претурају се једна преко друге, а глава да прсне.{S} Ни тумарање по улицама, ни |
| да јури, ете, у чашире кроз сокаци и по друге ма’але?!...” И готови су већ да потраже тенџеру, |
| ицу, која је нешто живља била, јер је с друге стране, мало подаље, на углу улице, била чесма, н |
| гајтане мој!” Они из кола иду па љуљају друге или се сами љуљају, а они са нишаљке иду и хватај |
| „Мућкам”.{S} Једни вичу: „Мућни боље!”, други опет: „Добро је, добро!”, понеки додаје: „Добро ј |
| оме подобни разговори.{S} Једни одлазе, други долазе, и око чесме једнако пуно.{S} Полако се сп |
| тара крв, — он је и нико <pb n="167" /> други пустио тај проклети глас, који Замфировима не да |
| <p>— Ја се веће једанпут превари’...{S} Други пут неће ме ласно преварите!</p> <p>— Јок, јок, с |
| оделу како промичу путем крај њега.{S} Други пут би их задевао или се бар искашљао пролазећи к |
| ужви како је троје колима прегажено.{S} Други су, опет, тврдили да је својевољно побегла, а то |
| јоште аџамија, прајиш си кеф с уста, а други слуша, па мисли, истина је...{S} Слушају чираци, |
| оделило, па једни тврдили да је Мане, а други да је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не ваља!{S |
| као какав мердивен, — један се качи, а други па слази“, та и с вас чорбаџије такој си је.{S} З |
| је пресео ручак; Замфир није ни сео, а други нико није онда ни смео.{S} Све је враћено натраг |
| нала мајка Јевда, јер Мане није хтео, а други јој није смео казати то.{S} Јевда је чула, истина |
| и се овамо љуљају, а други им певају, а други онамо играју, а Цигани им свирају.</p> <p>Скупио |
| их љуљашки, па једни се овамо љуљају, а други им певају, а други онамо играју, а Цигани им свир |
| у, та да мућка!” Тако се једни смеју, а други љуте.{S} Само Мане нити се смеје нити се љути.{S} |
| ме ће се увеличати кућевна вечера.{S} А други, који такође рано затварају дућан, али који не но |
| угоо, куче у чашире фатило се у оро!” а други почели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледања и његово |
| и, и куде да га тражимо... што ни треба други, викам ја, при, ете, нашога Манчу?{S} Наше си је |
| ата и тетка Дока упаде у собу.{S} Да је други ко кроз сам сулундар упао међу њих, не би му се т |
| елее, <hi>куче у чашире!</hi>” смеју се други, а он игра, па и њему смешно, али ништа не говори |
| је понова Мане.</p> <p>— Зоне, а кој ће други да прати? — одговара Васка. — Ако имаш Бога и душ |
| дан већи виноград ради грожђа и вина, и други, много мањи, ради теферича, јер је био на ванредн |
| понос јој вређало.{S} Јер, док је сваки други забленуто, изненађено и с неком тихом чежњом погл |
| код чекмеџе долазимо сал ја и он, ники други!{S} Е неће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе да до |
| а ли га?” или: „Манча, нема га туј? или други питају мало потсмешљиво: „А, јоште ли га нема.?.. |
| ице...{S} Та што да чине!...</p> <p>Или други пут, опет тако, улети сав задуван с по једним јај |
| есми.</p> <p>Кад Поте не доби очекивани други шамар, он полако испружи шију и главу, погледа пл |
| анима динар, а Нацко баштованџија и они други дадоше мање — по стопарац.{S} Ту је у близини и н |
| .</p> <p>— Дође си други земан; заступи други ред и адет, — говорила би му Јевда. — Тражи си, д |
| е, вели, већ остарела.</p> <p>— Дође си други земан; заступи други ред и адет, — говорила би му |
| кријумчарски син, спроти теб’ и спроти други Замфирови зетови?... {S}Сестре ти се поудаваше св |
| нај први је био мањи и празнији, а овај други већи и пунији.{S} Онај први није имао ни врата, н |
| и зарекли: ко се први ожени, да му онај други буде девер.{S} Дакле, мора!...{S} Али Зона неће; |
| врат и главу као корњача, да би избегао други шамар, који очекиваше.{S} Коте само обрте главу, |
| о лако прогутати и сварити ту ствар као други, цивилизован свет!{S} Био је бесан.{S} Турио је к |
| ад си их видео у парку, да се шетају ко други људи Јевропејци, да изведу жене, или сестре, или |
| ојку; ако је ко то урадио, то није нико други него Манулаћ.{S} Међутим, и они који су и мислили |
| одржавано мишљење да је Манулаћ, и нико други, одвео девојку.{S} Причало се да га је у том, сем |
| љи, јер је он изнео на глас — он и нико други, он, који јој је претио и претњу своју и испунио. |
| у много полаже, бану у Манин дућан нико други него баш сама главом тетка-Дока.{S} Дошла је да м |
| кад, ете, стане да „праћа шефтелије” по други...</p> <p>— Што рече, несрећо никаква? — плану Та |
| е отслужио рок, вратио се, и тада је по други пут отворио дућан.{S} Био је добар мајстор, али с |
| шле и шта хоће!...</p> <p>Кад је ово по други пут, после војске, отворио дућан, и муштерија је |
| , там’ на-куде Солун...{S} Свири и он с други Цигани; стануја зурлаш, а она ченгија му жена!... |
| /p> <p>После две-три недеље, дође по њу други зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л*, другој ње |
| девојке испод руке у дуг ред, а иза њих други ред загрљене момчадије, и, идући тако кућама свој |
| ј је име у наслову, јер Мане би рекао: „други сокак, друга и девојка”, а што би рекао, то би и |
| улицама одвести у амам, а којим ће је, другим улицама, вратити из амама.{S} Тако ће се, говора |
| и покушала да ствар начисто изведе.{S} Другим речима, ту је изнета једна јалова мисија г. Рато |
| амам.{S} Једним су је улицама одвели, а другим су се улицама после сви вратили.{S} Тако је свет |
| ући; под једним пазухом носе кесу а под другим нешто купљено успут, чиме ће се увеличати кућевн |
| да је Јордановица циљала на Ману, да је другим речима хтела рећи:{S} Како сте дробили, тако и к |
| име, пусти ме да умрем!...” па иде даље другим сокаком, где опет тако нешто викне или вели: „Ов |
| и, с једним мањим завежљајем у рукама и другим већим на колима (у коме беху душек, јастуци и јо |
| не им само: „Саг ћу сам туј!” па полети другим пречим улицама, с другога краја, само да се срет |
| > пред огледалом, и оним великим и оним другим мањима, иако има у џепу оно своје мало огледало; |
| е она више изводила него отац, то су по другим махалама многи задуго мислили да чорбаџи-Јордан |
| .{S} Седоше у једна кола и ударише опет другим споредним улицама и упутише се у чорбаџи-Замфиро |
| b n="64" /> Мало после излети из куће у другим, опет свечаним хаљинама, али не оним маслинове б |
| само рањен; по једнима лако рањен, а по другима тешко — тек шта је жив; бори се с душом и прокл |
| света било и мало дубље у ноћ него око других.{S} Кола Ставре Јарета уђоше у хаџи-Замфирову ул |
| етка Таскиних реферата, него и од свију других стрина, ујни и тетака, које се после Таскине пох |
| ну није било, сем Коте и Поте, никаквих других момака и чирака, али то је сујета мајсторске мај |
| ; на све стране само оро видиш — једно, друго, треће оро, како се таласа и шарени!...{S} Све ве |
| Таско!{S} Та што да ми је па за тој?{S} Друго заступи саг!{S} Србија!...{S} Србија слободија!.. |
| самак или камен — једно да боље виде, а друго да изгледају веће.{S} Држе се за руку и једу коки |
| и на недељу-две дана тамо на чифлуку, а друго — време је да се, вели, и та деца мало ослободе и |
| је ништо било! — одвраћа је Јевда. — За друго ништо зборисмо!{S} Како да бидне!...</p> <p>— Лел |
| се волемо за удавање и венчавање, а за друго јок, зашто ће татко да ме утепа“.</p> <p>Одмах по |
| оне жална што је Еврејка, веће то се за друго ништо разбира...</p> <p>— Е, што је па то друго?< |
| убаво.{S} За тој те не питујем, веће за друго... — рече Мане, па стаде. — Е...{S} Васка... лага |
| ка па Ђорђијини!...{S} Ми си зборимо за друго ништо, а ова, погле гу, куд га искарује!...</p> < |
| p> <p>— „Леле, што су пристали једно за друго!...{S} Ја-ги!” „Асли како плави зумбул и зелена к |
| плетке које ја на једно ухо примила, на друго пустила, чула, па и заборавила.</p> <p>Зато се си |
| } А да си имаш домакицу, е, тој веће на друго прилега!{S} Тој си је ред, ама и тагај то не бива |
| овала!{S} На друге очи, друге косе и на друго лице мислио је сада Мане...</p> <p>Ни сада не пог |
| овај не би опазио, или кад би отишао на друго место да игра, а ово оставио...{S} То је вређало |
| је само интересантна била тамо, и ништа друго.{S} И место да остане тамо три-четири месеца, или |
| пак кратка; јер она и није управо ништа друго него један кратак сензациони — али за родитеље вр |
| ита он сам последњи пут...{S} Ако ништа друго, а оно бар да скине са себе одговорност, да загла |
| но преварите!</p> <p>— Јок, јок, саг је друго!{S} Призортило је...{S} Еве, пратила ти овој цвећ |
| е он једини конзерваторист међу њима, и друго: што им даје паре на чување или на зајам без инте |
| ифлук и кад се с чифлука враћа. (За ово друго су му комшиске жене веровале, али за оно прво нис |
| што разбира...</p> <p>— Е, што је па то друго?</p> <p>— Ете, жална је што је чорбаџиска керка; |
| ни викао и изговарао цифре, него нешто друго, али свакидашњи и редовни посетиоци и играчи знал |
| и причаше ни; та саг по ма’але за ништо друго сал за тој се збори”.{S} Па како гу је уграбија? |
| лусан и полујава беше то, па се једно у друго наизменце преливало.</p> <p>Мисли о вечерашњем.{S |
| илно су се одвајали од осталих задатака другова његових: били су и дужи и једрији, <pb n="151" |
| ану џумбус и весеље...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чују се ћеманета, пиште зурле, з |
| она на веселе госте...{S} То се Мане са друговима весели...{S} Чује се свирка на далеко!{S} Чуј |
| да их дуго и вели и признаје у себи: да другог зета по свом ћефу, и таку слику и прилику као шт |
| разведри и сину лице Зонино.</p> <p>За другог кандидата за девера лако се погодише.{S} То је б |
| е било разлике између оног првог и овог другог, доцније отвореног дућана.{S} Онај први је био м |
| ко, па стоје три корака далеко једно од другог; обоје оборили главе и гледе преда се.</p> <p>— |
| не читав подруг сахата.{S} Нукали један другог, престајали, па се опет наклапали, отирали своје |
| „Јелку тамничарку”, играли су, једно до другог, Калина и Мане.</p> <p>И Зони дође нешто тешко.{ |
| е многима узвик, кад их видеше једно до другог како играју.{S} И сви само Ману и Калину гледају |
| корим, с новим гласовима врате.{S} Тога другога дана увече скупио се читаоцима познати породичн |
| овако — и ту метну један кажипрст крај другога, да покаже како се Замфир и начелник слажу — и |
| ију почешће погледају, заваравају један другога, док им се једном погледи не сусретоше.</p> <p> |
| уј!” па полети другим пречим улицама, с другога краја, само да се сретне с њом, да је види!{S} |
| зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л*, другој њеној сестри.{S} А боље да није ни долазила, јер |
| ио само тиме да јој окрене леђа и да на другој страни потражи утехе, него је пре тога хтео да ј |
| ју ни врапци испод крова џивџакати. — У другој соби, одмах до собе Замфирове, поређале се на ми |
| лонила би се тада на белу своју руку, а другом би се играла са дугим и бујним курјуком својим, |
| ри га једном песницом одозго по глави а другом одоздо по доњој вилици, док му једва састави.{S} |
| и прича би се, вероватно, наставила са другом неком јунакињом приповетке.{S} Али се Мане није |
| икле и олупане табакере; а сада, у овом другом, израђује и боље и скупље ствари, као: минђуше, |
| или обратно, као што се то дешава оном другом, неком Мицку, који сем тога и шушљета кад виче, |
| сељачке брке, пили и наздрављали један другом, баш као да се ништа у тој кући није ни десило.. |
| говим, покојним Ђорђијем, како су један другом у помоћи били — он Ђорђији, кад је због неког кр |
| то, крију у кучине, те: симпатишу једно другом, те брак на леву руку, те морганатички, те дивљи |
| ед је погледа и загледа се у њу, а опет другом неком приликом пређе преко ње тако равнодушним и |
| сокака од сестре Костадинке, која је у другом сокаку становала, искрсну Мане из мрака и стаде |
| ај и сада само мисли о томе и ни о чему другом.{S} Налази да му је живот пуст, да нема неге дов |
| сас две криве гране, па једну за теб’ а другу за мен’, црну тетку, да се бесимо, зашто живот ве |
| не приче, најчудноватије, и једна се на другу гомилала, једна другу потискивала.{S} А причати с |
| ?{S} Не чури ми се.{S} Кеиф си немам на другу...{S} Исти тај дуван, ама неје та иста мушљика!{S |
| је, и једна се на другу гомилала, једна другу потискивала.{S} А причати све то било би и дуго и |
| а мајка, примам си чес’ и од једну и од другу, ама си мислим у мој памет: „А, рипчики!{S} Да се |
| поноћ црним и топлим очима!...</p> <p>И другу игру, опет, „Јелку тамничарку”, играли су, једно |
| /p> <p>Мане опет ућута и стаде савијати другу цигару.{S} Опет настаде пауза, коју прекиде Мане. |
| ожени сас белосветску и изгуби душу сас другу веру, сас туј, што ти гу кажем, фрајлицу Швабицу |
| ре, па не само ту песму, него и ма коју другу песму, сваку песму, у којој се само спомиње девој |
| ачи: „Не питај!{S} То ми је мана да сам дружељубив!”</p> <p>У кафани пуно.{S} Жагор и разговор |
| .</p> <p>Дођоше већ и Цигани.{S} Чувена дружина, снабдевена разним музикалним инструментима. {S |
| о неки анђео хранитељ и казначеј у овој дружини младих ченгија: носи фењер и кишобране и живи у |
| еле, и као казначеј је у некој чочечкој дружини.{S} Чак је тетка Таска шанула Зони на ухо једну |
| о с концертирањем а свршио са циганском дружином, у којој чини чудан контраст с оним његовим бе |
| а умешана у неку повећу интернационалну дружину за прављење и протурање лажних <pb n="128" /> ф |
| ему.</p> <p>С вршњацима својим се слабо дружио; зато је најрадије седео с оцем и с очевим друшт |
| и па ја. „Не видосмо, зборе си, ама <hi>друзи видоше</hi> и причаше ни; та саг по ма’але за ниш |
| ћи чорбаџи-Замфира.{S} Оне га и не зову друкче него <hi>чорбаџијо</hi>, <hi>аџијо</hi> или <hi> |
| она у шеснаестој својој години, Зона је друкчија: није више оно џигљасто чупе што блене по сока |
| о било: ништа лакше од тога. {S}Управо, друкчије није могло ни бити, кад стари богати Замфир и |
| " /> <p>Променила се Зона; постаде дете друкчије.{S} Није више онако безбрижна, не иде сокаком |
| морао ући у ову приповетку, ако никако друкчије, а оно макар као епизода.{S} А што је Мане <pb |
| ше и владике био прва сила, — све би то друкчије било.{S} Али овако није остало хаџи-Замфиру ни |
| стара!{S} Она је сад, иста Зона, никако друкше, него као једна поништена таксена марка!...</p> |
| у Исидора, агент што је осигуравајућога друства... а може ласно да си останем и девојка...{S} А |
| /p> <p>— Ја нећу да пазарим, сал прајим друство... из једно смо село, и комшије...{S} Она иска |
| ми је за паре!{S} Овој си ја делим сас друство, али оној што је салте моје!...</p> <p>— Ево ти |
| је ословљавао.</p> <p>— Јевдокијо, црна друшке Јевдо, твојега ти Манчу, ете, турише у новине!.. |
| ооо, — закука Таска, — црна и три-клета друшкеее!{S} Тражи си криво дрво сас две криве гране, п |
| ш лепших речи и погледа од Мане и свега друштва Маниног.{S} Али вечерас Мане није поручивао ниш |
| арске шетње, паркове, концерте, певачка друштва и школе играња, -— уопште дакле на све те ствар |
| и најнесумњивији знак и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена.</p> <p>Четири тет |
| „Па, онај, де... у сукњи; из јучерашњег друштва!” А он се сећа, смеши се и каже да га се то баш |
| чки агенти, понеки агент осигуравајућег друштва или трговачки помоћници из Београда, који купе |
| бољи и најрадикалнији лек сваком уопште друштвеном злу и мани. {S}И он је био спреман на сваку |
| е се загрљени момак и девојка љуљају, а друштво им пева: „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!“</ |
| ар и певач, ловац, јахач и весељак и за друштво човек.{S} Кад год би свршио какав посао и зарад |
| ако је нико питао није, и често би тиме друштво у неприлику доводила.{S} А имала је обичај да о |
| о лако и вешто да намирише где је добро друштво, било по каквом мирису од пржене кафе, или по з |
| е довело у сукоб и у заваду с државом и друштвом.{S} И он се, напојен тако из пехара жучи (из к |
| то је најрадије седео с оцем и с очевим друштвом и слушао њихове разговоре, пуне мудрости и иск |
| ери Мане отишао и проџумбусио са својим друштвом.{S} Никоме није казао зашто и крошто — само је |
| зао да иде, да се нађе и мало проведе с друштвом.</p> <p>Те је вечери Мане отишао и проџумбусио |
| ара да се провесели и проџумбуси мало с друштвом.{S} А то је било онда, кад би, на задовољство |
| компоновао.{S} И кад су једном у неком друштву у разговору запитали га: компонује ли што? прим |
| ама, ни покушај да се разгали у веселом друштву и да заборави немио вечерашњи догађај, да свирк |
| } О Мани се лепо изражавао.{S} У једном друштву хвалио је Ману као једног доброг занатлију и пр |
| акву малу кафаницу са добрим вином, и у друштву се бурно провеселио.{S} Пио би, а чочеци би му |
| е на фамилијарност која је владала ту у друштву, он често при викању није ни викао и изговарао |
| а како се разговарају; чује како Калини дршће глас, и како га меко и дубоко погледа својим вели |
| свирао у ћемане, али сада више не може: дршћу му <pb n="70" /> мало руке, што је, уосталом, — к |
| p>— Разбра’!... — рече оборених очију и дршћући Зона.</p> <pb n="107" /> <p>Као и сваки човек, |
| ње из туј кућу...{S} Зоне, море, — рече дршћућим гласом и испрекидано Мане. — Ја си знајем све. |
| } Било цвеће — било и Зоне!... — заврши дршћућим и загушеним гласом млада женица и обриса кришо |
| е.{S} У колима још колевка, коританце и дубак...</p> <p>— Лелеее!{S} Црна Ташано, у зем да проп |
| креветске хаљине, колевку, коританце и дубак!...{S} Затим, како је одмах одведена и испитана у |
| " /> <p>„Тија вода брег рони; кап камен дубе”, вели стара, искуством освештана реч...{S} И тако |
| о је око ње увек више света било и мало дубље у ноћ него око других.{S} Кола Ставре Јарета уђош |
| арета уђоше у хаџи-Замфирову улицу мало дубље, па стадоше.{S} Из мрака приђоше колима још две п |
| р му срце силно лупа, па се повлачи још дубље, јер се боји да га срце не изда — да свет не чује |
| Иза куће је пространа авлија, а иза ове дубока башта с капиџиком у црквену порту, кроз који кап |
| што осташе оне исте — крупне и тамне, с дубоким као бездна погледом...</p> <p>Као дериште није |
| по сокацима једући кокице из кецеље или дубоких џепова својих шалвара. {S}Сада иде поносито, др |
| ировој, а тетка Дока у Маниној кући.{S} Дубоко у ноћ још се таласало коло и игре, а „Јелке тамн |
| ави.</hi> </p> <p>Страшне оне слике сна дубоко су се утиснуле у душу Манину.{S} Дуго још врзле |
| ако Калини дршће глас, и како га меко и дубоко погледа својим великим и као јунска поноћ црним |
| рача — смета му нешто; као да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко одмиче, а св |
| није остало хаџи-Замфиру ништа, него да дува на нос, па да сам потруди своје чудо и господство |
| оскупе.{S} Да гу изгубим, баталија би и дуван и чурење!...</p> <pb n="175" /> <p>— Табијат ти т |
| октур и не опраји гу, хоћу си баталим и дуван, зашто цигара-пушење без овуј мушљику не бива!... |
| изну десни палац и извади један папир и дуван, у који хукну, па поче савијати цигару.{S} Кад је |
| } Кеиф си немам на другу...{S} Исти тај дуван, ама неје та иста мушљика!{S} Три-четири дима, па |
| .</p> <p>Ако је Замфир пошље по чибук и дуванкесу, она му донесе наочаре и тефтер дужника!...{S |
| ивана киша, он је онда задовољан и нуди дуваном оне око стола: — Прави, Бога ти љубим!{S} Нема |
| бу, што ће да видим: мој срам!...{S} По дувар, бре брате, све слике, ем девојачке!{S} Аме, рече |
| ски стамболски, пуни свиле и кадифе; по дуварима оружје скупоцено, поклон од паша и бимбаша.{S} |
| ..{S} Похватале се девојке испод руке у дуг ред, а иза њих други ред загрљене момчадије, и, иду |
| џигљаста и краката, танких дугих руку, дуга лица и великих уста, укратко: једно најобичније де |
| гледа тако!...{S} На десно раме пала му дуга танка кићанка од накривљена феса, а на лево раме и |
| им претњама, а све тетке, стрине и ујне дугачким придикама и клеветама, сложно салетеле Зону; и |
| чорапе — ама знаш кол’ко су дуге!...{S} Дуге, како да ће около шију да ги врзује!...{S} И све с |
| а Мане Ајшу, ни њено бело лице, ни њене дуге косе, које беше пребацила и укрстила преко груди, |
| пше црте и израз; курјучићи израстоше у дуге курјуке, а џигљасто чупе Зоне разви се у витку дев |
| ице женске, чорапе — ама знаш кол’ко су дуге!...{S} Дуге, како да ће около шију да ги врзује!.. |
| овим...</p> <p>Бацио се онако обучен на дуги миндерлук, што се пружао уз читаву једну страну пр |
| реко ћепенка ускакао ванредно вешто.{S} Дугим ускакањем извештио се до невероватне лакоће, тако |
| лу своју руку, а другом би се играла са дугим и бујним курјуком својим, гледајући својим велики |
| ила је сува, џигљаста и краката, танких дугих руку, дуга лица и великих уста, укратко: једно на |
| i> Оној беоше <hi>прстенџије</hi> и <hi>дугменџије</hi>, а ти си златар, <hi>јувелир</hi> један |
| едеље није остала. {S}Ужасно јој тешко, дуго и досадно било, и она се вратила зловољнија и тужн |
| Славан прстен, масиван прстен беше то, дуго се познавао на ћати Трајку!{S} Кад га је, приликом |
| ка и да од тога неће бити баш ништа!{S} Дуго су се још живо разговарали, кад уједаред упаде тет |
| ђе после малопређашње тишме и вреве!{S} Дуго је тако ћутао погружен и несрећан, док се једва ра |
| г чорбаџије, силног негда чорбаџије.{S} Дуго се још причало каква је сила био чорбаџи-Замфир; т |
| дубоко су се утиснуле у душу Манину.{S} Дуго још врзле му се по памети слике те, и није му ника |
| недеља, тужна и зловољна, тужећи се на дуго време, проведено тамо.</p> <p>После две-три недеље |
| се после запамти, остане ту и циркулира дуго као нека пословица...{S} Али ипак, кад се махну ша |
| шаренилу и весељу; гледа, као да јој је дуго време.</p> <p>Цигани засвираше „Потресуљку”, омиље |
| они на ухо једну страшну ствар, коју је дуго крила и чувала и као последњи метак избацила, а та |
| још и као нека мала „шпаркаса”), па се дуго огледа у њему и прћи своје румене уснице и мали но |
| кином.{S} Уосталом, и без тога не би се дуго чекало на то, јер тамо, на Истоку, раније се и саз |
| а да ће је Мане послушати и да она неће дуго плакати...</p> <p>Идући кући, Јевда је размишљала |
| нине.</p> <p>Често ноћу мисли Ташана, и дуго не може ока да склопи мислећи о Зони, па ваљда под |
| направио цигару и пуштао густе димове и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чаршијом.{S} |
| искивала.{S} А причати све то било би и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста је само споменути |
| о цигару и пуштао густе димове и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чаршијом.{S} Бленуо |
| слике те, и није му никако јасно било и дуго још лупао је главу о том: да ли је он оно био што |
| носи!...</p> <p>Но тај глас није могао дуго да кружи по вароши и да опстане, јер око једанаест |
| и разбереш зашто ти, демек, тој тол’ко дуго зборим!{S} Имам си дом тесте мушљике, и све побоље |
| ако је био досетљив, то му није требало дуго да лупа главу.{S} После три дана он је већ имао ид |
| овукао се до капије једне и брисао чело дуго.</p> <p>Зарекао се да се више неће хватати до Зоне |
| естолонаследник мој.{S} Зато је Манулаћ дуго био загонетка — у махали задуго нису знали је ли м |
| му ипак мило кад их погледа — гледа их дуго и вели и признаје у себи: да другог зета по свом ћ |
| ласка му Замфир.</p> <pb n="177" /> <p>Дуго се још разговараху о момцима и чирацима и о пазару |
| — у Нишаву ћу, ете, да рипим!...</p> <p>Дуго је седела тако на миндерлуку у једном ћошку од соб |
| а — тако га заокупила та реч!...</p> <p>Дуго није могао склопити ока ни заспати, иако је то жел |
| Нема више оне раскошно бујне косе, оног дугог лепог курјука — отрцао се и крзао једнако, док ни |
| г дуплог трговачког књиговодства!{S} Из дугог и савесног надгледања постао је прави — тако да г |
| ла женска, могла и инстинктивно, а и из дугог искуства, сазнати о чему је реч била...</p> <p>— |
| то је имао и онако као неког хумора.{S} Дугом практиком на томболама извежбао се и знао је из и |
| ло трага од ње, као да види траг њен, — дугу зелену пругу од бундице и жуту од сукње и алеву од |
| ом и шареном венчаном оделу. {S}Пустила дугу косу низ плећа и преко груди, а низ дугу косу пушт |
| угу косу низ плећа и преко груди, а низ дугу косу пушта се тел, блешти и трепери тел међу црном |
| још и два стара, граната и лисната шам-дуда, неколико дуња и два дафинова дрвета, која је јако |
| даде знак Дудији да запева ту песму.{S} Дудија запева, а остале ченгије прихватише; запеваше и |
| Кад ја имам“</hi>, песму коју је дилбер-Дудија донела амо чак из Мостара, а чучук-Ајша је најра |
| огледао, нити је чуо нежне речи кардаша Дудији и Ђулсефи.{S} Седео је, пио, и будан сањао, и те |
| ком преко чела и остави га, даде дахире Дудији, нек’ она купи бакшиш, а она се повуче, ућута, и |
| поручивао ништа.{S} Зато Ајша даде знак Дудији да запева ту песму.{S} Дудија запева, а остале ч |
| , али ниједну — ни Ајшу, ни Ђулсефу, ни Дудију Бошњакушу — није ни погледао, нити је чуо нежне |
| је већ и шегрти певаху, и то у хору: у дуету, терцету, квартету, квинтету и тако даље.{S} Пева |
| ласом. — Узми се, дете, у памет!{S} Бог дужан ником не остањује!...{S} Скудена и оклеветена дев |
| ви га дирају, а он опет ником не остаје дужан.{S} Девојке га зову и питају га: хоће ли да им бу |
| грт Поте и не би запевао, и, ни крив ни дужан, добио шамар, да није сам он, исти калфа Коте, зв |
| е!”, али не пуштају одмах руку: држе га дуже за руку и све нађу понекога да поздраве, „Па поздр |
| тане тамо три-четири месеца, или дваред дуже него што су мислили, — вратила се оданде после шес |
| алате и пушташе густе димове.{S} После дуже паузе, запитаће Мане:</p> <p>— А... ете...{S} Зоне |
| га још једнако храбри и саветује да што дуже истраје у својој одлуци.{S} Као крвни непријатељ ч |
| јаних аскера.{S} Тако је говорио већ од дужег времена и пустио да се то чује и даље, да допре д |
| <p>— Неје без ништо! — рече Јевда после дужег размишљања. — Тугоо, ако је бегенисуваја нику бел |
| кадгод и повели, то је увек било после дужег свађања и погађања око постављених услова, на кој |
| дана га трговачки послови одазивају на дужи пут у Лесковац и околину — да купи пропалу вересиј |
| лих задатака другова његових: били су и дужи и једрији, <pb n="151" /> пуни смелих, оригиналних |
| ко, док није дошао танак и кратак, мало дужи од мачјег репа, а после нестаде и њега.{S} Отсекла |
| рошла, јер им, вала, ни она није остала дужна.</p> <p>— Ич да се не љутиш, — вели му Дока, — ич |
| верити тетка-Доки, која је, уосталом, и дужна да му помогне, јер она му је, мишљаше он, оном св |
| ванкесу, она му донесе наочаре и тефтер дужника!...{S} Сваки час је <pb n="59" /> пред огледало |
| чинити чест!{S} А сем тога, то му је и дужност, причаше јој Мане, јер су се он и Манулаћ побра |
| узела је на себе ту тешку и части пуну дужност да опет избије из Зонине главе Ману Кујунџију.{ |
| ачити.{S} И стари Замфир узе на себе ту дужност, обећа се да ће уложити сав свој ауторитет и ут |
| да по светој <pb n="150" /> новинарској дужности — као прави служилац истине, правде и поштења, |
| , по којима чак ни општински инжењер по дужности не пролази, Дваред је тако тога дана пролазио |
| бригу не берите, а ја ћу сама убаво да дуздишем целу работу!{S} Ја ћу да заобиколим малко, па |
| азу.{S} Хаџи-Замфир спомену пет стотина дуката, али их Мане не прими, него одговори да ће он за |
| ено да Замфир даје уза Зону пет стотина дуката мираза на дан прстена.{S} Мане је био срећан и з |
| бујније; чујеш како звецкају ђердани и дукати, и трупкају кондурице и папучице и шуште свилене |
| !...{S} А убаво си рече наш, ете, Божин дунгерин: „<hi>Две</hi> лубеници, рече, под <hi>една</h |
| раније се кренуше на рад баштованџије и дунђери, за њима занатлије и трговци иду и отварају дућ |
| а, граната и лисната шам-дуда, неколико дуња и два дафинова дрвета, која је јако пазио стари чо |
| омшиских кокошака, и то све без икаквог дуплог трговачког књиговодства!{S} Из дугог и савесног |
| .{S} Капетал бре један!...{S} Дућан!{S} Дућан да си отвори и сортира сас онуја силну стоку!...{ |
| Кермину!...{S} Капетал бре један!...{S} Дућан!{S} Дућан да си отвори и сортира сас онуја силну |
| па што му је!...{S} Какав му је?...{S} Дућан му кол’ко сарафско чифутско сандуче...{S} Па, ако |
| } А у могућности је да држи и калфу.{S} Дућан му пун, а поруџбина сваки дан.{S} Некада у оном м |
| о је том човеку тек осамнаест година, а дућан му мало већи од већег путничког сандука. — Такав |
| а си дућан!” Ех, много данас мука па за дућан!...{S} А питујеш ли: <hi>што си има</hi> у дућан? |
| на Манчу.{S} Зато му је ноћас претресла дућан и кућу и нашла, веле, два пуна корита лажних двод |
| мак од њег’?!{S} Има си дућан, ем как’в дућан, узеја је саг под ћирију и онај до њег’ што је ду |
| он га отпоздрави онако у ходу.{S} Прође дућан за неколико корака, а после застаде, као да се се |
| вешто, салтоморталски, ускакао — био је дућан алваџије Амета. {S}Ту би свако јутро, кад је ишла |
| очео радњу на своју руку.{S} Отворио је дућан пре неколико година, али га је затворио, јер је м |
| је саг под ћирију и онај до њег’ што је дућан, па направија оди два један голем...{S} Има си за |
| отворени и пазаре, само Мана Кујунџије дућан — преко обичаја, као никад досад — стоји још једн |
| лске невесте не украдну нику минђушу из дућан... и да се кара сас селске мечке оне!{S} А прилег |
| човек и татка, и мајку, <pb n="52" /> и дућан, и трговину, па си фати пут сас Цигани у губертл’ |
| мишку, — тој му ручак у дућан...{S} А и дућан па што му је!...{S} Какав му је?...{S} Дућан му к |
| ко пута скочи са седишта и остави рад и дућан на момку и шегрту и рекне им само: „Саг ћу сам ту |
| рилика и веле: „Море, па има си човек и дућан!” иако је том човеку тек осамнаест година, а дућа |
| дућанску!...{S} Ударија баксуз у кућу и дућан; а пазар мисечни стаде кол’ко пре недељни пазар б |
| , не знаш ни зашто ни крошто.{S} Остави дућан на калфи, а он се жури кући, као да му гори. <pb |
| он је већ за женидбу!...{S} Чим отвори дућан, одмах осећа да му треба и домаћица.{S} А и сви м |
| град има ли помомак од њег’?!{S} Има си дућан, ем как’в дућан, узеја је саг под ћирију и онај д |
| су му чаири, чифлаци и чивчије? „Има си дућан!” Ех, много данас мука па за дућан!...{S} А питуј |
| ...</p> <p>— Знајем...</p> <p>— Имам си дућан.</p> <p>— Знајем, де.</p> <p>— И муштерије имам с |
| у колицима у први мрак догурају у свој дућан; ту свраћају и танки практиканти и дебели лиферан |
| .{S} Та и саг, виде ли како прокај твој дућан промину — ћа па да заб’равим, ама се сети и врну |
| т динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, ја си нађо сал једно!{S} А код чекмеџе долазимо |
| на сефтеџију много полаже, бану у Манин дућан нико други него баш сама главом тетка-Дока.{S} До |
| онакав какав је, да није једнако чувао дућан и седео пред дућаном и с оцем се разговарао, Мане |
| тле, окрепљен и весео, враћао и отварао дућан, и био врло разговоран и предусретљив с муштерија |
| ово по други пут, после војске, отворио дућан, и муштерија је према дућану многобројнија била н |
| главом Манча с Потом шегртом и отворио дућан. „Ваљда су га, на јемство више виђених грађана, п |
| атио се, и тада је по други пут отворио дућан.{S} Био је добар мајстор, али сиромах; па ипак је |
| неје без ништо!...{S} Присети се ја: у дућан си не седи, татка не слуша, мајку ич да не види; |
| {S} А питујеш ли: <hi>што си има</hi> у дућан?...{S} Како онај Насрадин-’оџа што ујутру садеше |
| Скила и Харивда за старе путнике.{S} У дућан нико више није могао стати, <pb n="21" /> зато у |
| изради полелеј од сребра, па сад хита у дућан и тражи краћи пут и пречи сокак!{S} А међутим и н |
| и пречи сокак!{S} А међутим и не оде у дућан, него удари опет кроз неке друге сокаке; а накрив |
| кад је он наређивао нешто шегрту, уђе у дућан једна муштерија и затражи нешто.{S} Мане му нерво |
| да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико запрепашћење Манино, који скиде брзо фе |
| асте муштерије, кад би му се свратиле у дућан, и искашљавао би се по старом свом обичају за сељ |
| — пита га калфа Коте, — какво појење у дућан?!</p> <p>А шегрт Поте га гледа блесасто, и пипа г |
| а и о пазару, кад уђоше две сељанчице у дућан, да купе гривну — једна старија, а друга млађа.</ |
| на чорбаџи—Замфирово дете да си седи у дућан, да си руча с момци и чираци на ћепенак, куде све |
| нин, крене се одмах из тих стопа Мани у дућан.</p> <p>— А, такој ли је? — викну му тетка-Дока ј |
| ије знао ништа, — зато се кренуо Мани у дућан.{S} Кренуо се к самом извору, такорећи, позорници |
| занајат, а ја си па мој...{S} Седи си у дућан и гледај си твој пазар, а овој су наше женске раб |
| кну му тетка-Дока још с врата улазећи у дућан.</p> <p>— Што је? — пита је Мане.</p> <pb n="93" |
| пол лепињу под мишку, — тој му ручак у дућан...{S} А и дућан па што му је!...{S} Какав му је?. |
| ана пролазио сокаке, дваред се враћао у дућан, али се посла није лаћао, него је само правио циг |
| Неколико пута је после подне долазио у дућан, седао и почео да ради; неколико пута узимао прек |
| рочито кад има какав већи посао, јело у дућан доносило; а кад је што боље зготовљено, ишао би М |
| енула у Ману и застала одмах на улазу у дућан.</p> <p>— Што искаш, што ти треба?</p> <p>— Искам |
| {S} А други, који такође рано затварају дућан, али који не носе увече пазар кући, не иду право |
| лије нову фирму над вратима Петракијева дућана, која је гласила: <hi>„Трговина Петракија Н* и С |
| својим стринама или теткама крај његова дућана, а он у дућану ради и опази је, а зна отприлике |
| ћарка Зонина, Васка, прошла крај Манина дућана, а он сам био у њему, добацила му је у пролазу: |
| за берићет, па у том стиже и до Манина дућана. {S}Мане му се јави, а он га отпоздрави онако у |
| ије — оног првог у Првој глави описаног дућана, у који је мајстор-Мане онако вешто, салтомортал |
| првог и овог другог, доцније отвореног дућана.{S} Онај први је био мањи и празнији, а овај дру |
| ади, јер је малочас послао све млађе из дућана и остао сам.</p> <p>Тишина.{S} Замфир разгледа п |
| а ко што за време пазара не придигне из дућана.{S} У њему је пет дана радио, а шестог, у суботњ |
| штерији поређане ствари и изиђе брзо из дућана.</p> <p>Заредио је по сокацима и мањим и већим, |
| чу.{S} И први пут, кад прође Васка крај дућана, а он био сам, зовну је.</p> <p>— На дом ете, зд |
| еменом развити прва лепотица.</p> <p>До дућана Мана Кујунџије — оног првог у Првој глави описан |
| оста ствар!{S} Чорбаџи-Замфир има куће, дућане, чифлуке и винограде, а господин начелник, јопет |
| диш, не би уз’о, па ни за све оне куће, дућане, чифлуке, <pb n="163" /> воденице и винограде!.. |
| м свеће, — и зато мало раније затварају дућане.{S} Иако су мало грамзиви за парама, али они вол |
| реме им није новац: зато рано затварају дућане и мајстори и трговци, и грабе кућама.{S} Жељни д |
| њима занатлије и трговци иду и отварају дућане и износе мангале и мећу их на ивице тротоара, да |
| рома’... фукара!{S} Куд су његове куће, дућани; куде су му чаири, чифлаци и чивчије? „Има си ду |
| тебе сефте, а од Бога берикет.” Сви су дућани већ давно отворени и пазаре, само Мана Кујунџије |
| а није једнако чувао дућан и седео пред дућаном и с оцем се разговарао, Мане би га ма како изаз |
| из муштикле, кад је Манулаћ седео пред дућаном и пушио (а пушио је ретко: дваред или триред у |
| љу неће што му мајка ткаје и шије, иска дућанску!...{S} Ударија баксуз у кућу и дућан; а пазар |
| ке, отворио дућан, и муштерија је према дућану многобројнија била него пре.{S} И он сад није им |
| вак на свој посао, или седи у отвореном дућану и чека сефте и муштерију, да пазари, и да превуч |
| се уздржа, ваљда зато што је у Манином дућану.{S} Девојке пазарише, па и одоше.</p> <p>Остадош |
| ... (Читаоцима је познато да у Манчином дућану није било, сем Коте и Поте, никаквих других мома |
| м.</p> <p>Тишина.{S} Замфир разгледа по дућану и изјављује од времена на време своје и чуђење и |
| е да си седи у пазарни дан, у суботу, у дућану те да си збира пазар и да пази да си селске неве |
| ишљаше г. Ратомир. {S}Срећом, затекне у дућану Ману.{S} Одмах пређе на ствар.{S} Постављао му < |
| је милило ни да седи, акамоли да ради у дућану, јер му је једнако била у памети Зона и њено пон |
| вратом!...</p> <p>Или опет тако ради у дућану, а посао навалио као никад; ради, удубио се у по |
| о дана да Поте није добио шамара, или у дућану, или на чесми.{S} Зато заборави брзо добивен шам |
| или теткама крај његова дућана, а он у дућану ради и опази је, а зна отприлике куда ће и којим |
| кад га видеше да се само мало задржао у дућану, издао наредбе, па опет духнуо као ветар, заврте |
| га није држало место: досадно му било у дућану, и чим се вратио шегрт Поте скочи и диже се да и |
| (јер Поте се чешће дерао кад га туку у дућану, и отуд му познају глас) и веле да је жалост бил |
| ане испружио шију из оног његовог малог дућанчета, као гусак из гушчарника кроз летве, и ословљ |
| џбина сваки дан.{S} Некада у оном малом дућанчету свом израђивао је само просто прстење, беленз |
| пре тога би сам почистио метлом испред дућанчића, задиркивајући девојке, које се с чесме са ст |
| -антерију у башчу?!...{S} Хм, — хукну и духну љутито на нос и заврте главом Коте. — Куде си гу |
| нису га баш најрадије гледали.{S} Само духну на нос: „Хм!{S} Ја-га, што је џимпир!{S} Анасана! |
| адржао у дућану, издао наредбе, па опет духнуо као ветар, завртеше опет исти ти сумњиво главом |
| људи обично врло шаљиви и <pb n="68" /> духовити, а што је најлепше, људи снисходљиви, то јест, |
| ћути и промине, те сал гледа на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резилак |
| ли, неко каже: „Шта би волео, Милисаве, душе ти, право кажи: ил’ да ти дам један <hi>милион</hi |
| сле неколико таквих тешких дана и такве душевне утучености како су га морале обрадовати и оживе |
| еше лук, а увече га чупаше и меташе под душек: „Што је моје, збореше <pb n="62" /> си, нек’ си |
| а и другим већим на колима (у коме беху душек, јастуци и јорган) крај ње.{S} У колима још колев |
| сузе, клела свет, али и себе, јер је у души осећала да је сама дала повода оним својим држањем |
| еки Ване „Јагурида”, неки Гане „Мајкина душица” — и све тако нека имена! — Добри људи, лепе при |
| ти не би дали, — тол’ко стадосмо, ете, душмани саг!...</p> <p>Тако је говорила задовољна тетка |
| е га заједљиво Зона.</p> <p>— Не слушај душмани моји по ма’але...{S} Несам такав, Зоне, како ка |
| собом. (Да би се, дабогда, тахо и уста душманима запушила!...)</p> <p>— Здраво, ти како си, До |
| стати.{S} Посматрала га је и дахнула је душом, јер јој се учинило да јој домаћин још ништа не з |
| је волела и обожавала, јер је и телом и душом био лепота од човека.{S} А и сам епитет, управо е |
| p>Мидо му све то, мило му што је дахнуо душом, што се курталисао једне тешке бриге и главобоље, |
| угима тешко — тек шта је жив; бори се с душом и проклео је, веле, ћерку, која му је тако загорч |
| н и ружан сан био.{S} И тек тада одахну душом, прибра се мало и размишљаше хладније.{S} Прекрст |
| е, викам, ред у овај свет. — „Чорбаџија душу дава и губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој |
| ти? — одговара Васка. — Ако имаш Бога и душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш видиш убаво кол’ |
| ниједан! ожени сас белосветску и изгуби душу сас другу веру, сас туј, што ти гу кажем, фрајлицу |
| тада плану:</p> <pb n="183" /> <p>— Ти душу немаш, Бога се не бојиш...{S} Девојачку, срећу да |
| е оне слике сна дубоко су се утиснуле у душу Манину.{S} Дуго још врзле му се по памети слике те |
| е приликом већ помало моћи и завирити у душу и скривене осећаје Зоне Замфирове.</hi> </p> <p>Ал |
| редила једну искрену и њој тако предану душу човека који јој сада опет у машти изиђе пред њене |
| све више омотаваху и притискиваху болну душу његову, докле га из тих мисли не трже силан смех, |
| две нове асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропску послушност.{S} Заиграше.{S} Калина весел |
| сило да је прошао крај Зоне, па га неки ђаво натентао — и он се окренуо за њом.{S} Погледи им с |
| и већим, па чак и по оним по којима ни ђаво не пролази, по којима чак ни општински инжењер по |
| и и врднути са стазе врлина ни сам црни ђаво, акамоли једна чедна и безазлена девојчица у пупољ |
| ћ”, говораху оне, „њега и калфе навукао ђаво на тај прљав посао, нека га и носи, али што да у т |
| он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства, него да му се увек нешто стегне око срца: па |
| p> <p>И то је ваљада једини несташлук и ђаволство из Манулаћеве младости, која се обично бујном |
| за богату софру, за оне многе господске ђаконије на оној великој синији, и као давно што нису, |
| пијацу, да уграбе бољи део.{S} Пролазе ђаци и ситни и крупни, мушки и женски, основци и препар |
| тскора — одвајкада је то.{S} Још његови ђачки школски задаци силно су се одвајали од осталих за |
| оследњи с грдним фасциклама поправљених ђачких задатака под мишком, од којег поправљања добише |
| у кочије!...{S} Па ем што она искочи — ђене-ђене, ама што си понесе, зборе си, јоште и јорган |
| је <hi>Мане</hi> дошеја при њума, па је ђене-ђене; ама скоре ће чујете и ће се збори и јоште по |
| чије!...{S} Па ем што она искочи — ђене-ђене, ама што си понесе, зборе си, јоште и јорган и јас |
| i>Мане</hi> дошеја при њума, па је ђене-ђене; ама скоре ће чујете и ће се збори и јоште полоше! |
| епше и још бујније; чујеш како звецкају ђердани и дукати, и трупкају кондурице и папучице и шуш |
| ако често тужна на доксату, и, отуривши ђерђеф, наслонила би се тада на белу своју руку, а друг |
| е верује му. — Татко кој ти беше?...{S} Ђорђија! {S}А иверка пада ли далеко од кладу?...</p> <p |
| г неког кријумчарења могао да повуче, а Ђорђија опет њега одбранио од неких пијаних аскера.{S} |
| ун-Мане, није забадава био син чувенога Ђорђија и братанац још чувеније Доке, био крв њихова, — |
| p>— Ја си сина немам, Мане.{S} Татко те Ђорђија <hi>мен’</hi> у аманет остави.{S} Тој си не зна |
| ..{S} Ама, ласно за тој!{S} Ни татко ми Ђорђија неје се оженија сас алал, демек, оди нанини ста |
| ре што си милује.{S} Ете, и мој покојни Ђорђија не пита много, веће рече на татка ми: „Ако гу н |
| } Погле кол’ки човек стаде!{S} Татко ти Ђорђија беше у Котине године кад ме доведе у кућу си!{S |
| еђу Циганима!...{S} И сад, какав је био Ђорђија, такав му и син Мане, тврдила је тетка Таска и |
| ји је имао неколико епитета: <hi>челеби-Ђорђија</hi>, <hi>дилбер-Ђорђија</hi>, <hi>ашик-Ђорђија |
| /hi>, <hi>дилбер-Ђорђија</hi>, <hi>ашик-Ђорђија</hi>. {S}Јахао је добра хата, носио лепо одело; |
| та: <hi>челеби-Ђорђија</hi>, <hi>дилбер-Ђорђија</hi>, <hi>ашик-Ђорђија</hi>. {S}Јахао је добра |
| његово.{S} Почела је чак од оца Манина, Ђорђије; ни њега није оставила на миру. {S}Управо, није |
| положење Манино, а сетила се и покојног Ђорђије, оца Манина, да је и онај увек готов био на так |
| је лепо живео с оцем његовим, покојним Ђорђијем, како су један другом у помоћи били — он Ђорђи |
| ом, ипак бедни изгледају према покојном Ђорђији, оцу Манином.{S} И тако Јевда остаде удовица и |
| му, Маном. {S}Причала јој је о покојном Ђорђији — како је био кријумчар, убојица, ноћник и весе |
| како су један другом у помоћи били — он Ђорђији, кад је због неког кријумчарења могао да повуче |
| рошаху није био ни принети њеном челеби-Ђорђији.{S} А већ и сами им надимци казиваху то — беху |
| мајстор за тако нешто.{S} Чапкун-Мане, Ђорђијин син, кријумчарска стара крв, — он је и нико <p |
| , — неси забадава син на Ђорђију!... {S}Ђорђијина крв!...{S} Ашкољс’н!...</p> <p>— Ама неје ниш |
| ик и весељак; причала јој читаве романе Ђорђијине с неком ченгијом Зумрутом, која је у своје вр |
| и бери!{S} Башка су Замфирови, башка па Ђорђијини!...{S} Ми си зборимо за друго ништо, а ова, п |
| ’н, бре!” подвикну усхићена Дока, „куче Ђорђијино!{S} Саг те признавам дек си тетино тетинче! { |
| > <p>— Јеси, јеси, несрећо, познавам ја Ђорђијину крв!...{S} Ђорђијо, Ђорђијо!</p> <p>— Несам, |
| знавам ја Ђорђијину крв!...{S} Ђорђијо, Ђорђијо!</p> <p>— Несам, нане, — брани се и куне Мане, |
| срећо, познавам ја Ђорђијину крв!...{S} Ђорђијо, Ђорђијо!</p> <p>— Несам, нане, — брани се и ку |
| а то мишеве лови, — па тако је и овде с Ђорђијом и сином му, Маном. {S}Причала јој је о покојно |
| Машалах, Манчо, — неси забадава син на Ђорђију!... {S}Ђорђијина крв!...{S} Ашкољс’н!...</p> <p |
| е ни спомињала ни претресала Ману, него Ђорђију, додајући: нека се Зона сети оне речи која вели |
| и за непочупану зубачу пред кућом, и за ђубре у кући — како је сада тако индиферентна и спора п |
| ора према овом, и то <hi>моралном</hi>, ђубрету!...” — Море, — заврши Милисав, — мрзи ме и да п |
| ице и шуште свилене шалваре, а мирис од ђулијака се пресуо по сокаку, па, као магла земљу, прит |
| и осећа мирис, дах њен осећа, помешан с ђулијаком из Казанлика, — и не могаде да се уздржи више |
| ашено Јевда.</p> <p>— „Чешљеви, сапуни, ђулијаци неки, та нике женске штифлетне, колани, подвез |
| а остале ченгије прихватише; запеваше и Ђулсефа и Ајша, пратећи песму ударањем У дахирета.{S} З |
| нити је чуо нежне речи кардаша Дудији и Ђулсефи.{S} Седео је, пио, и будан сањао, и тек га из с |
| гато спуштао, али ниједну — ни Ајшу, ни Ђулсефу, ни Дудију Бошњакушу — није ни погледао, нити ј |
| Вачин... када стану ашик на ону ченгију Ђулсефу... {S}Челебија се зваше?! — Остави си човек и т |
| па би искочиле и там’ помеђу три тесте Ђурђијанке и Стамболијке потакве; искочиле би и там’ на |
| а се бањају; ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, кад си фаћају мају, да прошћаваш!...{ |
| , па гу не пуштила оди Митров па све до Ђурђовдан, ете!.., По чаршију се, ете, збори да је Зоне |
| колко му жал дође, и тешко!</p> <p>— Е, е!{S} Туј ми се уврте, — рече Јевда и показа чело — ете |
| п’нци да поцепам!{S} Тол’ко, побратиме, е што ми веће треба и свет и живот!?...{S} Ја искашем м |
| не давају, та кад не може тој да бидне, е нек’ си остане резил... па нека гу таг узне кој хоће |
| . — Та ако искате прилику за ваше Зоне, е, ја си имам једну прилику... па за тој и искочи’ саг |
| неје ред!...{S} А да си имаш домакицу, е, тој веће на друго прилега!{S} Тој си је ред, ама и т |
| у и овој, — рече ми Зоне, — и питуј га: е ли је било јоште у свет да је девојка на момка <hi>ов |
| ме заступи, бата-Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако баш било у пређашно време, неје!...</p> <p> |
| hi> кућа, <hi>чорбаџиска</hi> керка!{S} Е веће нема!{S} И чорбаџиско неје до века...</p> <p>— Е |
| а па побоље воли оди сва друга деца!{S} Е, зашто је тој саг тако у свет — кој ће да зна!...{S} |
| {S}Кротка жена, убава домакица беше!{S} Е ли јоште онаква добра ткаља, како у оној време што бе |
| џе долазимо сал ја и он, ники други!{S} Е неће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе да дођеш! <pb n |
| тине године кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашто да ти пропада век?!...</p> <p>Тако је Јевда гов |
| који се више ничим не може оборити!{S} Е, али је то чорбаџиска, богаташка ћерка, њен отац и на |
| чу како си знаје убаво што ваља?!...{S} Е, што је човек <hi>кујунџија</hi>, па се разбира у <hi |
| у се Дока, — малко ли ги знајем?!...{S} Е, што је била она Сика, турена у песну?{S} За <pb n="1 |
| саг тако у свет — кој ће да зна!...{S} Е, тој ти је саг алис и сас мен’...{S} А саг ће убаво и |
| се све; све се батиса, бата-Таче!...{S} Е, како то?...{S} Ники ме ич не питује, а белким сам ма |
| а зулум да се напраји на веру ни!...{S} Е, што му, Јевдо, не збориш, ете, за њума?</p> <p>— Е, |
| и она, — сто оке севдах ће имају!...{S} Е, што искате више?!...</p> <p>Неје спроти трговачку и |
| ире</hi>” убаво ће ги се осветиш!...{S} Е, што да ти не давају девојче?!{S} Кој су они, што су |
| ла, рече, побегуља за Манчу онога...{S} Е што гу не дадосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу да |
| шљике... разбираш се у теј ствари...{S} Е, кажи ми, зашто је тој?</p> <p>— Хе, снебива се Мане, |
| дан еглен...{S} Заради неку послу...{S} Е што си стала туј при мен’ како шиљбок ники?! — обрецн |
| ре кад си неће самарицу на грбину...{S} Е, какво је тој саг заступило, <pb n="44" /> Бог да чув |
| сандаци катанци!{S} Премисли’ се ја:{S} Е, што му требају, мајке, катанци на сандаци, кад има — |
| p>— А шта је?{S} Од какав си је ред?{S} Е ли чиновник, офицер?... .</p> <p>— Неје!</p> <p>— Есн |
| си, наводаџисала си, ништо неје било, — е, саг се врћеш...{S} Сас зор не бива!...</p> <p>— Е, з |
| <p>— Господ ги судија, — куне Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било! |
| и сасвим постао плебејац и демократа. — Е много ми ћеф да ти помогнем.{S} Ти си уживај; накриви |
| ће за друго... — рече Мане, па стаде. — Е...{S} Васка... лагала ли је, кад ми је, ете, абере до |
| окрете му леђа.</p> <pb n="113" /> <p>— Е, кучко чорбаџиска — јекну од срца увређен Мане, — таг |
| ако може тој и да се помисли?!</p> <p>— Е, иди си, па ги питуј сама.{S} Они си такој зборе.{S} |
| ку, — а ни саг ви не би дошла!</p> <p>— Е, што си имаш? — пита је Ташана. — Седи си на једно ка |
| им гласом.</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Е, што си ме таг лагала и абере праћала?...{S} Васка шт |
| и збориш што си је за зборење!</p> <p>— Е, што си је за зборење?</p> <p>— Ја што сам ти?{S} Тет |
| е, колко му жал дође, и тешко!</p> <p>— Е, е!{S} Туј ми се уврте, — рече Јевда и показа чело — |
| а саг: „Ми смо чорбаџиски”!...</p> <p>— Е, доста веће! — рече Замфир и диже обрве.</p> <p>— А ш |
| рћеш...{S} Сас зор не бива!...</p> <p>— Е, зашто да неје Манча прилика?!...{S} Зар што су чорба |
| питује, а белким сам мајка!...</p> <p>— Е, — уздахну Таско — тој си је, Јевдо, наш к’смет...{S} |
| несам чула за твоје работе!...</p> <p>— Е што си чула? — вели мало спуштеним гласом Мане.</p> < |
| ете, неје требала да збори!...</p> <p>— Е, што ми казујеш... што ми треба тој?...</p> <p>— Зоне |
| кам <hi>срма-белензуци</hi>...</p> <p>— Е, тој може, — умеша се стари Замфир, који се слатко на |
| тихо Ајша, — видо’ веће ја...</p> <p>— Е, тол’ко! — рече Мане и одмахну руком.</p> <p>— Било, |
| } И чорбаџиско неје до века...</p> <p>— Е, доста де! - вели јој озбиљно чорбаџи-Замфир.{S} Дошл |
| , де!</p> <p>— Кућа ми пуна...</p> <p>— Е што ми збориш саг па тој?...</p> <p>— Несам сирома’.. |
| о се за друго ништо разбира...</p> <p>— Е, што је па то друго?</p> <p>— Ете, жална је што је чо |
| е па сургунисувашем, та саг...</p> <p>— Е, тој да учиниш! — дражи га тетка-Таска. — У сургунл’к |
| Манулаћ?</p> <p>— Кој знаје...</p> <p>— Е сал Манулаћевица неће да биднеш!</p> <p>— Бре-бре!</p |
| да поје?</p> <p>— Па и поје...</p> <p>— Е, што си поје?</p> <p>— Па песне си поје...</p> <p>— Е |
| .{S} Све, све ми рече Васке...</p> <p>— Е, што је знала да ти рекне, кад си и она сама, ништо с |
| ерку у оро играње по ма’але...</p> <p>— Е, а зашто па играше?</p> <p>— Па теб’-те видела... па |
| кнеш: иди си, ја ћу си идем...</p> <p>— Е па, ете, казујем ти саг: иди си, пушти ме! — рече Зон |
| ли гони мене та гу ја појем...</p> <p>— Е, зашто да клне мајку, кад неје Еврејка?! — пита је Ма |
| те!</p> <p>— Па ће се женим...</p> <p>— Е, што чекаш?...{S} Искаш паре, <hi>мираз?!</hi>...</p> |
| Манулаћа... за њег’ ти мило...</p> <p>— Е мило ми, де!{S} Што ке ми чиниш?</p> <p>— Кад ти мило |
| је!</p> <p>- Сараф и банкер...</p> <p>— Е, сараф!{S} Како може сараф девер да бидне?!{S} Нећу с |
| орбаџиску, потакву фамилију...</p> <p>— Е, доста саг, Таске!... — пресече је домаћин.</p> <p>— |
| да не узне нику белосветску...</p> <p>— Е, ашкољс’н за тај реч!{S} Тој ме и мен’ стра’ Јевдо! — |
| не: „Поздравила ти се Калина”.</p> <p>— Е, што па Калина?</p> <p>— Зашто ти је прилика...</p> < |
| За Мана не бива! — вели Таска.</p> <p>— Е, зашто да не бива?</p> <p>— Хехе! — осмехну се презри |
| <p>— Јок! — обрецује се Зона.</p> <p>— Е, што гу треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву с |
| ћи је у чело и испраћајући је.</p> <p>— Е, — заврте тужно главом Зона, — <hi>моје</hi> си је <h |
| де! — вели му задовољно Мане.</p> <p>— Е, што ће ми ћеф бидне, побратиме, да остану резил у ча |
| о као орао кад хоће да полети.</p> <p>— Е, што да рекнем? — запита Васка и потрча за њим.</p> < |
| о! — рече и приђе један корак.</p> <p>— Е, што искаш? — запита га зловољно и нестрпљиво Зона.</ |
| аске!... — пресече је домаћин.</p> <p>— Е, бива ли тој од еснаф-човека?{S} Ред ли је? — настављ |
| си је? — запита Зона радосно.</p> <p>— Е, ела сама да га погодиш!...</p> <p>— Какав је?{S} Је |
| тек онда кад је испраћао Доку.</p> <p>— Е, лошо ли сам зборила? — брани се Дока. — Што да неје |
| е, — куде ти је убавиња твоја?</p> <p>— Е, хаџијо, — одговара му она, — прође си наше!...</p> < |
| евдо, не збориш, ете, за њума?</p> <p>— Е, што да чиним?! — вели Манина мајка. — Зашто да му зб |
| !...{S} Зар што су чорбаџиски?</p> <p>— Е де!{S} Дебарско неје ово, та да се отимају девојке... |
| <p>— А што мисли кад си ћути?</p> <p>— Е, кој гу знаје!...</p> <p>— А може ли да поје?</p> <p> |
| удо, реци ми, Таске, ако знаш?</p> <p>— Е, не знам ни сама си, Ташано, веће се и сама крстим с |
| {S} А што па ти тол’ко смићеш?</p> <p>— Е, ја сам си тетка на Зону! — вели Таска.</p> <p>— Ја п |
| — „Гаки нема, — свирка сака!”</p> <p>— Е, дајте гу, подајте гу за неприлику, за Манулаћа тога, |
| вице како стари мезулџиски, рече, коњ!” Е, куд се научило теја речи да збори?!{S} Виде ли, море |
| п’нци, а да ги носим, рече, — нећу!...” Е, зашто нећеш? — „Не могу,” рече. {S}Зашто не можеш? — |
| стала хвалити Ману Кујунџију, баш сада (е, <pb n="166" /> што то баш она и баш њега да хвали?) |
| урише на куп сас њега у новине.{S} Леле-е!!{S} Срам да ме изеде; ем што сам сал комшика, па иск |
| је ништа под овим небом немам, — ја је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни за све оне куће, дућане, ч |
| а је.</p> <p>— Што да тражим по ма’але, еве сам ти ја! — вели Дока.</p> <p>— Море, тето, — бран |
| знаш! <hi>Никаква</hi> се напрајила!{S} Еве, да видиш, колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар в |
| ми лацкају! „Стринке, стринке, мори!{S} Еве ти мој сапун!” вика једна. „Узми си, стринке Доке, |
| к, саг је друго!{S} Призортило је...{S} Еве, пратила ти овој цвеће!{S} Сама га је тргала у башч |
| женама, па уза сваки удар само викне: „Еве, тој ти је за куче у чашире!” а он тада полете и ви |
| и мани. {S}И он је био спреман на сваку евентуалност и непријатност, јер, није му то првина бил |
| чим се то тиче богаташке куће.{S} Јер, ево, брате слатки, сасвим проста ствар!{S} Чорбаџи-Замф |
| али оној што је салте моје!...</p> <p>— Ево ти овој! — рече Мане. — Зима иде, сас зимске руже д |
| it="subSection" /> <p>Не прође много, а ево чорбаџи-Тасе.{S} Био је подаљи рођак, падао јој као |
| е и искрено ожалила Језда и жали за њим ево већ петнаест година.{S} Јављале су јој се прилике, |
| косу и клне мајку си што гу роди да је Еврејка...{S} Ете, на туја песну гу саг кеф; сал туј пе |
| Васка. — Није, демек, Зоне жална што је Еврејка, веће то се за друго ништо разбира...</p> <p>— |
| > <p>— Е, зашто да клне мајку, кад неје Еврејка?! — пита је Мане. — Рисјанка је, та што гу треб |
| сну мајку колнеше:</l> <l>Зашто ме роди Еврејка?</l> <l>Што ме не роди рисјанка?!...</l> </quot |
| l> <l>Низ тоја пуста Битола,</l> <l>Низ Еврејското махало,</l> <l>Низ тија тесни сокаци. —</l> |
| /p> <p>— Ела, Васке, запој ми ону жалну еврејску песну! — рекла би Зона Васки, седећи тако чест |
| а тесни сокаци. —</l> <l>Там видов моме Еврејче,</l> <l>На висок чардак стојеше,</l> <l>Русе си |
| љубав и ашиковање. {S}Поје си оно моме Еврејче, што си чешља косу и клне мајку си што гу роди |
| ном учитељском стању, коме ваљда у свој Европи равна нема; пролазе професори свију професија и |
| Заклиње му се напослетку чак и у светог Евстатија, патрона ловачког!</p> <p>Али му Замфир не ве |
| е:</p> <p>— Дошла сам си, ете, на један еглен...{S} Заради неку послу...{S} Е што си стала туј |
| што је погружен стојао пред затвореним еденским вратима...</p> </div> <pb n="114" /> <div type |
| екао тада поштар и телеграфиста Пајица, Едисон названи — била је судбине једног рђаво адресован |
| : „<hi>Две</hi> лубеници, рече, под <hi>една</hi> мишка — <hi>не</hi> се носат!”</p> <p>— Ама к |
| илак — ама ово саг почесто!...</p> <p>— Ее, бата-Таско, за тој те и позва’, да те молим, две ти |
| ми појеше... за спомињување...</p> <p>— Ее, — уздахну тихо Ајша, — видо’ веће ја...</p> <p>— Е, |
| аљуља се од неочекиване среће.</p> <p>— Ее! — тврди Васка.</p> <p>— И... <hi>Зоне</hi> ти, ете, |
| ја, како ластавице у јесен!...</p> <p>— Еее, ласте се па врћу на пролет, ама твој младос’ и мој |
| ешто викне или вели: „Овим шором, Лазо, еј, девојака нема!” А побратим Пајица му одговара: „За |
| мачке испод накладено кубе...</p> <p>— Еј, Доке, Доке, ти си остаде јоште па она!</p> <p>— Што |
| </l> <l>Кад ја имам русе косе, —</l> <l>Еј, зашт’ их не мрсим?!...</l> </quote> <p>Узалуд је Ај |
| </l> <l>Кад ја имам чарне очи, —</l> <l>Еј, зашт’ их не гледам?!...</l> </quote> <p>Чучук-Ајша |
| однесем до њег’...{S} Ако гу он не буде екимин и доктур и не опраји гу, хоћу си баталим и дуван |
| асуше питањима, којима се — после онако еклатантног доказа да је све лаж и клевета — ни најмање |
| . {S}Мрзио је неправду и неједнакост, и економску и политичку и социјалну, и смело се изражавао |
| а он прими, каже: хвала, и смеје се на ексер, а на девојку одмах и заборави...{S} И он је сад |
| ке и ливене ексере; и увек му пуна шака ексера, а то добија већином приликом силних својих прош |
| ија велика, сва ишарана честим редовима ексера, с огромним звекиром, показује већ сама она бога |
| немају девојке на удају и даду му шаку ексера, а он прими, каже: хвала, и смеје се на ексер, а |
| што си је поубаво!” па му дају ливених ексера пуну шаку, а он одлази задовољан и церека се на |
| он одлази задовољан и церека се на нове ексере.{S} Тада се и Зона насмеја онако кроза сузе.{S} |
| вари у свету још воли: девојке и ливене ексере; и увек му пуна шака ексера, а то добија већином |
| тац плаћао четрдесет гроша за потковане ексерима и потковицама кондуре. {S}Свуда га је водила, |
| бака.{S} Кривица није ни до редакције и експедиције, ни до ајнлегерке, него до уредника, јер је |
| је? — запита Зона радосно.</p> <p>— Е, ела сама да га погодиш!...</p> <p>— Какав је?{S} Је ли |
| исли и она пала у меланхолију.</p> <p>- Ела, Васке, запој!...{S} Жална сам, — жалну ми песну за |
| дно кафенце?...{S} Доне, мори, Доне!{S} Ела, испеци ни две кафе!...</p> <p>А газда Таче седе и |
| у!{S} Окни гу при нас. — Зоне, мори!{S} Ела ’вам-ке, при тету ти! — раздера се тетка Таска.</p> |
| и сортира сас онуја силну стоку!...{S} Ела, Персо, <pb n="50" /> викну си ја домакицу ми.{S} Е |
| b n="50" /> викну си ја домакицу ми.{S} Ела овамке, да си видиш работу оди тој твоје <hi>„дете” |
| само милији и симпатичнији!...</p> <p>— Ела, Васке, запој ми ону жалну еврејску песну! — рекла |
| вратима кафанским Ставре Јаре.</p> <p>— Ела! — рече само толико.{S} Даде знак Ману, овај се диж |
| чарке!</l> <l>Јелке, зулумћарке!</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>П |
| улумћарке!</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Престаде замало песма, |
| мћарке!...</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>Опет умукну песма и пев |
| рке!</l> <l>Јелке зулумћарке!...</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо!</l> </quote> <p>О |
| јок!...{S} Каква је ово вера, викам? {S}Ела овамке, да видиш твојега јевропејског „галантериста |
| јну да запали чибук, ослови их обично: „Ела, керко Мадо, тури си један, ама убав, мерџан-атеш у |
| ла: „Код кога гу нађосте; код Манулаћа, ели код Манчу?”; друга: „Кад гу врнусте дом?”; трећа: „ |
| ће ни што је полоше: ели кад ме питује, ели кад си ћути и промине, те сал гледа на мен’, а душа |
| .{S} Па ели узнем по-за себ’ измећарче, ели си сам узнем фенер, окачим га на чибуче ели на пуле |
| {S} Несам, бре брате, џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез фенер идем преко сокак!...{S} |
| саг!...{S} Судија, бре брате, чиновник, ели приседник суда, дрт човек, бела глава, бре брате; и |
| оне несреће!...{S} Тури си нож у стол, ели фрља туфеци — како Дебрелија...{S} У сваку ма’алу и |
| како да се бањају; ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, кад си фаћају мају, да прошћав |
| ече: „Нећу да ги носим; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, рече, — нећу!...” Е |
| нде), па да гу, рече, однесе у Призрен, ели у Пећ; там’ су, рече, мајстори за такве работе!” — |
| се и љубећи је у руку: „Стринке Јевдо, ели ћеш ми <hi>ти</hi> саг овеј јесени да биднеш мајчиц |
| ашу?{S} За кога се појеше: за еснафску, ели за чорбаџиску Сику:</p> <quote> <l>Зашто, Сике, заш |
| коју? — пита Мане, — за онуј поголему, ели за овеја мале?</p> <p>— Бре!{S} Три ли имаш? — запи |
| а Таска и потпирује гнев. — Предузимач, ели лиферант... веће коцкарин... фукара...{S} Метне си |
| S} Па си не знам веће ни што је полоше: ели кад ме питује, ели кад си ћути и промине, те сал гл |
| ете, искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> <p>— Неје ни дете за д |
| татка живувашем алис како с брата...{S} Ели си дошеја при мен’ и питаја <hi>мен’</hi>, да ти, д |
| ко, демек, знаш да ми кажеш ништо...{S} Ели се, Мичо, девојке воде <hi>преди свадбу</hi> у амам |
| i> саг овеј јесени да биднеш мајчица, — ели ће ми то на пролет бидне Горица и зелена травица!” |
| ке воде <hi>преди свадбу</hi> у амам, — ели <hi>после свадбу?</hi>...</p> <p>- <hi>Пре свадбу</ |
| анаија, та да смо жални и да плачемо, — ели свадба, та да смо весели и да трупамо?!...” Тада за |
| ју сас зор, а у женидбу — јок!</p> <p>— Ели је, зар, у Београд бегенисуваја какву мазну Београђ |
| ради, ете, некуј послу у чаршију.{S} Па ели узнем по-за себ’ измећарче, ели си сам узнем фенер, |
| раш; не знаваш што је повише: два гроша ели миланче!?{S} Ех, аџамија што је — па лудо!...{S} Ти |
| ја песну гу саг кеф; сал туј песну поје ели гони мене та гу ја појем...</p> <p>— Е, зашто да кл |
| си сам узнем фенер, окачим га на чибуче ели на пуле оди џубе, па си пролазим мирно покрај турцк |
| ни татко ни мајка ни, не пита: оћемо ли ели нећемо; а саг, кад сами стадомо „татко” и „мајка”, |
| аздан-дан с пушку по лојзе — како пољак ели пударин; а по сву ноћ му свире Цигани и играју <pb |
| {S} Што несам бећар, та да гу ели узнем ели отмем од татка гу”, — тол’ко што је лепотиња!...</p |
| каракол...{S} Несам, бре брате, џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез фенер идем преко с |
| Пантим у оној време, у годину једанпут ели двапут ако си искочим поради, ете, некуј послу у ча |
| к’смет!...{S} Што несам бећар, та да гу ели узнем ели отмем од татка гу”, — тол’ко што је лепот |
| си мислим: зар ће ги чува па за недељу ели светак?!{S} Па ми дође ништо мило, та реко’ у себ’: |
| атисте?” а четврта баш загрди питањем: „Ели гу <hi>сас џандари</hi> врнусте?{S} Што рече господ |
| шексене!{S} Куде се је женско, аџамија, ем девојченце, ете, давало на науке?!...{S} Откуд ви па |
| !...{S} По дувар, бре брате, све слике, ем девојачке!{S} Аме, рече, не од наши девојчики, веће |
| у Лесковац, ем какви трговци, у Врање, ем какве чорбаџије, па ће се, што зборе селски, за злат |
| ф немам!...{S} А имам си дом тесте бре, ем повеће и поубаве и поскупе.{S} Да гу изгубим, батали |
| о оро, и за играње, — изеде си резилак, ем знајеш как’в резилак!...</p> <p>— Па кој ги рече за |
| ку, — па ја да ти гу украднем и даднем, ем сас какав алал!...</p> <p>— Ех, — грува се у прса Ма |
| а ли помомак од њег’?!{S} Има си дућан, ем как’в дућан, узеја је саг под ћирију и онај до њег’ |
| у целој родбини.{S} Ете има у Лесковац, ем какви трговци, у Врање, ем какве чорбаџије, па ће се |
| — рече јој тетка Дока. — Да му збориш, ем повише да му збориш за тија девојчики!{S} Што да си |
| овине.{S} Леле-е!!{S} Срам да ме изеде; ем што сам сал комшика, па иска срам и резилак да ме из |
| давање, — паша, па да гим не манише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапу |
| е, неје Чифут... наша си је вера!...{S} Ем, млад, убав, богат... сарафче и банкерче... у наш ва |
| ласно и самарицу”!{S} Ласно ће нађеш, — ем не једну, веће кол’ко искаш девојчики!{S} Ама, жал д |
| у, мајке, катанци на сандаци, кад има — ем какав голем! — на врата?!...{S} Та си узмем оној сик |
| мене!{S} Плати за путине осам динара — ем беле паре, бре брате, рече, малко ли је!?...{S} Ама |
| искочи, а он си тури катанац на врата — ем кол’ки катанац!{S} Голем како катанац на магазу!{S} |
| но Јордан — кад буде голем, с чаршију — ем београдску — да дрма; убаво да запантиш овај мој саг |
| ајеш како бе’у цврсте и јаке путине, па ем сас потковице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он |
| а си искочи, та јала у кочије!...{S} Па ем што она искочи — ђене-ђене, ама што си понесе, зборе |
| дновате мисли и — како би неки поборник еманципације женскиња рекао — застареле и назадњачке по |
| кав ће положај према свему томе заузети енглеска влада и парламенат (<hi>доњи</hi> дом бар!), — |
| тних вести које стигоше преко новина из Енглеске, јер тамо се побунили фабрички радници у Брадф |
| иста, најсвеснији синови ове земље, па, ено, и <hi>они</hi> профанисани...{S} Ено, узми по нови |
| ледам шта се ово ради — па то ти је!{S} Ено, гледам само...{S} Узми само по нашим новинама!...{ |
| , ено, и <hi>они</hi> профанисани...{S} Ено, узми по новинама!{S} Споречкају се двојица, два си |
| пепелити да је он штогод у то умешан. — Ено, ономад је истук’о једног што га је запитао шта је |
| ца мало ослободе и изиђу међу свет, јер ено благочестиви тутори и одборници општине турековачке |
| А</head> <p> <hi>Она је управо као нека епизода.{S} Као епизода узета, она је, истина, мало под |
| >Она је управо као нека епизода.{S} Као епизода узета, она је, истина, мало подужа, али, узета |
| у, ако никако друкчије, а оно макар као епизода.{S} А што је Мане <pb n="54" /> напослетку изиш |
| душом био лепота од човека.{S} А и сам епитет, управо епитети, сведоче то.{S} У чаршији је има |
| едоче то.{S} У чаршији је имао неколико епитета: <hi>челеби-Ђорђија</hi>, <hi>дилбер-Ђорђија</h |
| та од човека.{S} А и сам епитет, управо епитети, сведоче то.{S} У чаршији је имао неколико епит |
| аквим авантурама, па зато је једнако на епитимији по манастирима, где лепи балегом кошнице или |
| таг искачаше пазар за нико време спрама есап!...{S} Ама, па ми дође ништо чудно!{S} Има си једн |
| ле ми дође ништо у памет за чекмеџе. {S}Есапим и треба да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а о |
| до вас...{S} Момак си је кротак, убав, еснаф-човек, ради сас први...</p> <p>— Имамо си, имамо, |
| купи и спечали.{S} Знајем си; занајат, еснаф човек сам...</p> <p>— Знајем...</p> <p>— Имам си |
| а чиновничку, офицер офицерску прилику; еснаф спроти еснафа а трговац спроти трговца иска прили |
| к, офицер?... .</p> <p>— Неје!</p> <p>— Еснаф човек?</p> <p>— Неје.</p> <p>— Трговац?</p> <p>— |
| Слушају чираци, па <hi>неје ред</hi> за еснаф-човека.{S} Искачају лоши речи!...{S} Не чиниш ниш |
| је домаћин.</p> <p>— Е, бива ли тој од еснаф-човека?{S} Ред ли је? — наставља тетка-Таска. — И |
| век, хаџијо, у чаршију помеђу трговци и еснаф-човеци!...{S} Та како саг да тражим, кад убаво си |
| су поубаве и побоље оди овуја!{S} Ти си еснаф човек, мајстор на мушљике... разбираш се у теј ст |
| ј, тол’ко ти зборим!{S} Зашто ја сам си еснаф човек, прос’, и несам писмен; несам чиновник ни у |
| офицер офицерску прилику; еснаф спроти еснафа а трговац спроти трговца иска прилику, демек; <p |
| памук, — зар ти ће па да си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да се зовеш, ете, мај |
| ска и оне друге две. — Неје те ни срам: еснафска жена, па погле како си збори!{S} Кој да праћа |
| кева, а спустила мало глас од страха. — Еснафска жена, па каква си је!...{S} Кад ћеш си, мори, |
| адо, лудо, аџамија — ти искаш да станеш еснафска жена!...{S} Ти да га заб’равиш!...{S} Он си је |
| срамоту нашу?{S} За кога се појеше: за еснафску, ели за чорбаџиску Сику:</p> <quote> <l>Зашто, |
| и они ситни, што од тих крупних пазаре еспап и сами га у колицима у први мрак догурају у свој |
| рош... {S}Има си, бре, и касу за паре и еспап, како један трговац, а не кута паре по авлију и п |
| им?!{S} Па ја ви за <hi>кујунџију</hi>, ете, и зборим...</p> <p>— Како рече?{S} Што збориш? — п |
| петалско знање...</p> <p>А наша „Трша”, ете, и „Кундака” опуштиле жално главу...</p> <p>— Туго, |
| за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!...</p> </div> <pb n="53" /> <div type= |
| афче и банкерче... у наш варош нема га, ете, јоште један потакав!...{S} Пратија сам човека да г |
| ла.</p> <p>— Куде си ту чуја и научија, ете, туј песму, ешеку ниједан палилулски?!...</p> <p>По |
| оља.</p> <p>— Дом си је.{S} Ама хаџија, ете, спије... — чује се Васкин глас.</p> <p>— Та што, а |
| нуја... де... како се вика... до онуја, ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зоне Замфирско!...</ |
| девер... поубав оди гардиског поручика, ете...</p> <p>— Ама, збори, де...</p> <p>— Манулаћ... — |
| чуше споља неки глас.</p> <p>— Хаџика, ете, дом ли је? — пита непознати глас споља.</p> <p>— Д |
| брани се бата-Таске. — Вика ме снајка, ете, заради нику тапију и ливаду...</p> <p>— Заради <hi |
| ђе.</p> <p>— Што је била, која је била, ете, та Сика, у песну турена? — Збори си, несрећо грчка |
| ми је, ете, абере доносила, и зборила, ете... „Поздравила ти се Зоне”?...</p> <p>— Тој си је њ |
| ална је што је чорбаџиска керка; а има, ете, ники што није чорбаџиски син, а њој гу па много ми |
| , и чаршија, и ма’але?!...</p> <p>— Па, ете, дете си, — вели јој тихо Таска, ако у теј године н |
| амување... {S}Што си поје?</p> <p>— Па, ете... — поче Васка, - поје си песне, онеја што су од љ |
| иди си, ја ћу си идем...</p> <p>— Е па, ете, казујем ти саг: иди си, пушти ме! — рече Зона и из |
| га!{S} Зашто гу не давате, кад се деца, ете, бегендисују?</p> <p>— Погле гу, што си збори жена |
| ћ...</p> <p>— Ама, била си де, ама саг, ете, неси!</p> <p>— Море, узни си ти сал мене, па ич не |
| осте <hi>сас алал</hi>, не би било саг, ете, <hi>сас арам и сас бруку!</hi>...” зборе си. — Ама |
| — Ама послен да ви не бидне криво, кад, ете, стане да „праћа шефтелије” по други...</p> <p>— Шт |
| дано:</p> <p>— Нане, „Гиган” саг стаде, ете, мерак и ашик на „Гаћанку”!</p> <p>— Ако, сине, ако |
| а сам била т’нка и висока кад ме узеде, ете, мој Сотираћ...</p> <p>— Ама, била си де, ама саг, |
| >— Што гу не давате оному на којега је, ете, мерак?...</p> <p>— Мерак! — прекиде је Ташана. — ’ |
| ..{S} Васка... лагала ли је, кад ми је, ете, абере доносила, и зборила, ете... „Поздравила ти с |
| не питујеш, бата-Мане, од кога, си је, ете, абер и поздравље?</p> <p>— Па тој си је твоје знањ |
| може да си стане „побегуља”, кад си је, ете, дом; дома си седи дете; три дни неје искочило из к |
| на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резилак и срамоту!...</p> <p>— Госп |
| мило за њег’... а њојни викају... неје, ете, прилика.</p> <p>— За мен’ збори ли што?</p> <p>— З |
| о! — и покаже два прста ширине. — Неје, ете, голема ствар, ама, и ту дигне обрве и прст увис и |
| то је зборила?{S} Не ли?</p> <p>— Неје, ете, лагала, ама... ете, неје требала да збори!...</p> |
| рабе чорбаџиски синови, како чаршилије, ете, вруће мекике сабајле, — па што ће таг да чиниш?!.. |
| .{S} Кад ћеш си, мори, Доке, црна Доке, ете, памет да спечалиш?!{S} Тој ли је зборење?!{S} Неје |
| е стринка Парашкева:</p> <p>— У Мадине, ете, там’ спроти Зелену чешму, какво девојче искочи — п |
| а’ у амам, а туј си у амам беоше и оне, ете, та Дика Грнчарска, Гена Кривокапска <pb n="38" /> |
| не.</p> <p>— Па, демек, за спацирување, ете, неси искачала?</p> <pb n="143" /> <p>— Јок! — одго |
| i> Нов адет да видиш!{S} Саг младожење, ете, спремају бошчалуке, а девојке јок!...{S} Каква је |
| волење, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се волемо за удавање и венчавање, |
| и идем, па... како оној говедо када се, ете, напасе од травку зановет... брљив стадо’, Зоне!</p |
| вапут помило за нашега Манчу, откад се, ете, врну из војску из Београд!...{S} О, Бож’ке, кол’ку |
| воју руку, а оне опет: „Па поздрави се, ете, и на тетку Доку!” па га опет љубе у образ, тако да |
| Манча де... искам да га женим, а он се, ете, рита, како магаре кад си неће самарицу на грбину.. |
| >!...{S} Знаје што је злато, и како се, ете, злато топи!...{S} Машалах, Манчо, — неси забадава |
| ве до Ђурђовдан, ете!.., По чаршију се, ете, збори да је Зоне станула <hi>побегуља</hi>, побегу |
| ки па ће и паре да дава!{S} Питујем те, ете, сал тој: тражија ли си?</p> <p>— Несам тражија, те |
| омшију, Миче Шебинче, кубеџију - ћу те, ете, питујем за ништо! - па подиже глас, да би га чула |
| >— Ама саг право да ми кажеш што ћу те, ете, питујем, — запита трећега дана Замфир зета Ману, а |
| е тој!!{S} Два санд’ка пуна, бре брате, ете, да прошћаваш, све курвинске ствари!...”</p> <p>— Л |
| па... ете... несу, рече, обучене, веће, ете, како саг да ти кажем... ете... како да се бањају; |
| веде реч пред њим о њему: „Море, ’хоће, ете, да га женимо!” А он обори главу, гледа устрану, ст |
| тагџије дом што си процафте девојченце, ете, оно Тимче...{S} Како замбак т’нка!{S} Да остаде јо |
| е се је женско, аџамија, ем девојченце, ете, давало на науке?!...{S} Откуд ви па тај адет и тај |
| с њег’ повише него што татко ми имаше, ете, сас мене!{S} Плати за путине осам динара — ем беле |
| па татко; тој ви је, вика, на знање и, ете, управљање!{S} Ич да му никој не дава паре, зашто н |
| а Манчу, ете, питују...{S} А из очи ги, ете, тој четим!...{S} А ја си веће убаво знајем заради |
| анпут ели двапут ако си искочим поради, ете, некуј послу у чаршију.{S} Па ели узнем по-за себ’ |
| -те стра’ од татка...{S} Стареји твоји, ете, не давају те...{S} Ама, ласно за тој!{S} Ни татко |
| вим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, курдишеш мушљику... заврши хаџи-Замфир и пружи му |
| и шакама поцрвенеле образе. — Требе ми, ете, искам <hi>срма-белензуци</hi>...</p> <p>— Е, тој м |
| .</p> <p>— Ех, детенце!...{S} Много ми, ете, мило за њума...{S} А за њума ли, Зоне, купујеш ту |
| е напраји; ништа не ваља, веће три дни, ете.</p> <p>— Па млого ли си болна?{S} У чаршију и ма’а |
| о... што ни треба други, викам ја, при, ете, нашога Манчу?{S} Наше си је дете...{S} Сам ћу гу а |
| длажу још: „Па да га напудимо, да јури, ете, у чашире кроз сокаци и по друге ма’але?!...” И гот |
| } Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — замуцкује Зона, а |
| е висине Ташана.</p> <p>— Ама, имам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла!</p> <p>— Е, |
| p> <p>— Позва’ те, бата-Таско, имам си, ете, голему муку да ти рекнем...{S} Оно моје брљиво дет |
| па најзад поче:</p> <p>— Дошла сам си, ете, на један еглен...{S} Заради неку послу...{S} Е што |
| Васка.</p> <p>— И... <hi>Зоне</hi> ти, ете, даде овуј шефтелију? <hi>За мен’</hi> ти даде?!... |
| које песне?</p> <p>— Срамујем се да ти, ете, кажем! — вели Васка намештајући у уши добивене мин |
| кафе, — вели Таска Зони, — па ти прати, ете, по измећарку.</p> <p>Зона се диже и оде, а Таска с |
| азбира.{S} Тај што може да ти изработи, ете, никуј послу, веће никој ти тој не може!...{S} Из Т |
| е на све стране.</p> <p>— Ти не слушај, ете, ону будалу, ону Доку. (Тетка ми се пада, ама је лу |
| ама ја си убаво знајем...{S} Па за тој, ете, искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви је девој |
| гледа кроз прозор у авлију. — Чиновник, ете, иска чиновничку, офицер офицерску прилику; еснаф с |
| а татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и |
| се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија, фукара?{S} Кад уловим ће вечечерамо, кад |
| и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега Халила!...” И истин’ збореше жена!{S} А |
| си и појас, та имам куде да га заденем, ете, овој пратено цвеће...</p> <p>— Де, па и ти!{S} Как |
| Да сам учија нике чкоље, та да испишем, ете, <pb n="46" /> тол’ку књигу! — вели Таско и одмери |
| пуштила оди Митров па све до Ђурђовдан, ете!.., По чаршију се, ете, збори да је Зоне станула <h |
| а, кад се узму!{S} Убав Манча, а убаво, ете, и Замфирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидн |
| мастике, па додаде: — Ако искаш, Јевдо, ете, све да ти ти зберем један дан на куп у амам, та да |
| е кута паре по авлију и по таван, како, ете, мачка што си кута...{S} Стаде први кујунџија од Бе |
| и стануја мерак на оно Зонче Замфирско, ете, тој сам чула!...</p> <p>— Ба! — пориче Мане.</p> < |
| <p>— Збрасмо се, стринка Доке, ’оћемо, ете, да женимо оној наше магаре!...</p> </div> <pb n="3 |
| е Дока. — Што да неје прилика, кад смо, ете, једна вера...</p> <p>Стари Замфир је умирује, и св |
| и ту ти не би дали, — тол’ко стадосмо, ете, душмани саг!...</p> <p>Тако је говорила задовољна |
| ста</hi><pb n="39" /> си прајим: ништо, ете, лошо не напраји!... — рече и испи опет једну чашиц |
| } М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га пит |
| ме, да остану резил у чаршију и у свет, ете, те јагуриде чорбаџиске! — грди Митанче, који је од |
| си платија, Мане, за овуј Вертхајмову, ете, касу?</p> <p>— За коју? — пита Мане, — за онуј пог |
| ка, она летошња, што рипаше кроз б’чву, ете, неје, рече, кроз б’чву, веће кроз обруч... што се, |
| груди Мане, „што ће ми бидне ћеф да гу, ете, туре и у новине!” Остало му је још само да смисли |
| тара — јоште не видо’...{S} Фрузина гу, ете, име...</p> <p>— Мори, зар она си је једна?! — прих |
| > <p>— Е, што гу треба алва, кад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!...</p> <p>А Зона с |
| тине; иска штифлетне а-ла-франга да му, ете, купиш!” — Што бре, ешеку?{S} Зар татко ти чорбаџиј |
| суваја нику белосветску, — у Нишаву ћу, ете, да рипим!...</p> <p>Дуго је седела тако на миндерл |
| екну... сал што се срамују да за Манчу, ете, питују...{S} А из очи ги, ете, тој четим!...{S} А |
| о, црна друшке Јевдо, твојега ти Манчу, ете, турише у новине!... — тим речима је поздрави једно |
| ли, мајке?!...{S} А убаво си рече наш, ете, Божин дунгерин: „<hi>Две</hi> лубеници, рече, под |
| у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега Манчу, па да ти, како и мен’, дође жал |
| а жена ти ли ће да си?!{S} Да се зовеш, ете, мајстор-Маниница!...{S} И она луда и брљива бећар- |
| , да би и Мане чуо — викам... да дођеш, ете, да се цениш у татка ми...{S} Васка ни се удава... |
| ни!...{S} Е, што му, Јевдо, не збориш, ете, за њума?</p> <p>— Е, што да чиним?! — вели Манина |
| <p>— Ако си не бегендишеш у наш варош, ете, никога, што ти, демек, нико неје спроти теб’ — лас |
| уже паузе, запитаће Мане:</p> <p>— А... ете...{S} Зоне... здраво ли је?{S} Што работи?</p> <p>— |
| ли?</p> <p>— Неје, ете, лагала, ама... ете, неје требала да збори!...</p> <p>— Е, што ми казуј |
| ики, веће од ники из бели свет... па... ете... несу, рече, обучене, веће, ете, како саг да ти к |
| збори си нешто за мен’?</p> <p>— Па... ете... збори: демек, много гу мило за теб’...</p> <mile |
| жеш!...</p> <p>— Ама де, несам, нане... ете... ловачке ми среће, несам.</p> <p>— Јеси, јеси, Ма |
| Калина, кад дође.</p> <p>— Вика’ те... ете... — поче Зона, а сва бледа, сувих усана, а истурил |
| олевку, рече, и све што треба ете-те... ете, за спијење, како да ће, рече, <hi>под чадар</hi> з |
| ане, — брани се и куне Мане, жива ми... ете-те...</p> <p>— Деде, деде, мори...{S} Закуни се!{S} |
| ене, веће, ете, како саг да ти кажем... ете... како да се бањају; ама, брез пештимаљ, ели на Ђу |
| ама ти га напраји сав онај џумбус?!{S} Ете, жив ти ја, тој <hi>право</hi> да ми кажеш!</p> <p> |
| сам кабает, много сам, рече, кабает!{S} Ете веће две године и повише!...{S} Ама се вукујем и те |
| ајку си што гу роди да је Еврејка...{S} Ете, на туја песну гу саг кеф; сал туј песну поје ели г |
| рекојутре гројзе-брање да прајимо...{S} Ете ми га туј и човек ми...{S} Он ме и пушти саг при те |
| и саг јоште видим што ме почитују...{S} Ете, избери си једну оди тија што ги ти каза отоичке... |
| берем да знаје зашто се такој зове.{S} Ете, тој ти се поздравила!{S} Води гу, рече, — у <hi>Ша |
| пита, нек’ си избере што си милује.{S} Ете, и мој покојни Ђорђија не пита много, веће рече на |
| Таска, најречитија у целој родбини.{S} Ете има у Лесковац, ем какви трговци, у Врање, ем какве |
| а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га питају коју ће да узме, а о |
| ци цигару и врати муштиклу у футролу. — Ете, тој си је, алис што <hi>ти</hi> отоичке рече: „Има |
| лаву, а после се умири мало, па поче: — Ете, како може да си стане „побегуља”, кад си је, ете, |
| ом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги кучиште, ама ме не ц |
| удо-младо неженето,</l> <l>На Петрића — ете, рече — млат Митанча!...</l> </quote> <p>„та те, ре |
| > <p>— А ја си... — вели збуњено Мане — ете... искам... ако је, демек, к’смет... из вашу кућу.. |
| се уврте, — рече Јевда и показа чело — ете, тај Митка!...{S} Па што збори Петракија, две ти оч |
| За кога</hi> да ти казујем?,..</p> <p>— Ете, за <hi>чорбаџиске</hi> да казујеш...{S} Што бре!{S |
| ам?!...{S} Како збориш то?!...</p> <p>— Ете што?!... — чуди се и брани Дока.{S} Што си лошо збо |
| хизмет да ни чиниш у кућу!...</p> <p>— Ете, што па да се ценим?... — одговори јој Калина. — Им |
| амо!...</p> <p>— Што, мори?...</p> <p>— Ете, црна сам ти муштулугџија, Ташано!{S} Сас црн ти аб |
| гни; преспиј си малко, Доке...</p> <p>— Ете, тој Зоне Чорбаџиско да видиш сал!... — вели јој До |
| унити — зна то чорбаџи-Замфир.</p> <p>— Ете за твој кеиф, чорбаџи-Замфир, и тој ће ти напрајим! |
| епашћено Мане и остави цигару.</p> <p>— Ете за оно оро, и за играње, — изеде си резилак, ем зна |
| > <p>А газда Таче седе и поче:</p> <p>— Ете саг ми, Јевдо, дође ништо у памет, и присети’ се да |
| } Питујем те: куде ти је Зоне?</p> <p>— Ете, па овде си је!</p> <p>— Ваздандан? — пита Таска.</ |
| е чупе?...</p> <p>— Које чупе?</p> <p>— Ете, оно ваше Зоне?</p> <p>— Па ће гу удавамо.</p> <p>— |
| p> <p>— Е, што је па то друго?</p> <p>— Ете, жална је што је чорбаџиска керка; а има, ете, ники |
| си, рече, несам баталија, — ама стадо’ ете, рече, Циганин!{S} Имам си, рече, и децу сас њума!. |
| а Господ на дете што му мајка помисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми алис та си је саг работа!{S} Мо |
| n="62" /> си, нек’ си је код мене!...” Ете тој и Мане работи!{S} Ујутру под мишку си доноси, у |
| ст’ци, и колевку, рече, и све што треба ете-те... ете, за спијење, како да ће, рече, <hi>под ча |
| јат ти такав, хаџијо!</p> <p>— ...{S}Па ете ми се — наставља хаџи-Замфир разгледајући цигарлук |
| а он био сам, зовну је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли су ви? — запита је Мане.</p> <p>— Здраво |
| а — и ти си таква да биднеш, како, како ете, мајка ти! рече и тихо уздахну при помисли да ће св |
| м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га питају |
| може још никако да се издува.</p> <p>— Етее, — отеже Ташана, — како да ти рекнем....</p> <p>— |
| опет примљен у ред чорбаџиски, јер га, ето, и сам стари и поносити Замфир прима у свој род!</p |
| зноју лица свога зарађивати хлеб, кад, ето, од левентовања лепшег и лакшег заната нема!...</p> |
| сеље и тражи очима њу...{S} Мало после, ето и ње, Зоне.{S} Излази из куће, спушта се достојанст |
| паре ћара давати.</p> <p>Због тога се, ето, сукобише и посвадише Зоне и Мане.{S} И то траје ве |
| орбаџиске керке?!{S} Ја си сал појешем, ето, што се поје по чаршију и по ма’але!...</p> <p>— Их |
| ?! — и враћа се натраг!...</p> <p>Тако, ето, почесто ради Мане.{S} Али да призна да све то ради |
| — вели Ваче Шаторче, — зашто знаш...{S} Ето, заб’равија сам зар онај стари адет, па искам да зн |
| ио младић ноћас, успавао се, одоцнео, — ето то је све!” Али, кад га видеше да се само мало задр |
| а нас, веле, поштеди од свега тога!...” Ето, тако кажу, кад је о сиротињи реч.{S} А кад се <hi> |
| нкерче!</hi></l> </quote> <p>Мало после ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он у |
| им је загонетно.</p> <pb n="156" /> <p>Ето, и сам Манча се одриче тога: каже да је у то време |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ето, тога и таквога Манулаћа хвалила је Зони тетка Таск |
| благослов оном веселом гејаку...</p> <p>Ето, тако је објективан, правичан и несебичан човек био |
| p>Сутрадан је тетка Таска хтела да види ефекат који је произвела она јучерашња шетња кроз оноли |
| за никога... да се удам за онога ћелеш-ефендију Исидора, агент што је осигуравајућога друства. |
| оно сикирче да га утепам!”</p> <p>— Ех, ех, аџамија, па лудо...</p> <p>— Виде ли, Јевдо, што ни |
| уста гу, рече, како мерџан-атеш!...{S} Ех, рече, пуста, рече, вера што ни смиће и на нас и на |
| о је повише: два гроша ели миланче!?{S} Ех, аџамија што је — па лудо!...{S} Ти миришеш на јорга |
| а фукара из чорбаџиску кућу?!!</p> <p>— Ех, де па и ти! — смеје се Васка.</p> <pb n="187" /> <p |
| је, та што гу треба веће?!...</p> <p>— Ех, а ти па бајађим не знајеш, бата-Мане, зашто!</p> <p |
| даднем, ем сас какав алал!...</p> <p>— Ех, — грува се у прса Мане, — сал тој да си дочекам да |
| право...{S} Све су си убаве...</p> <p>— Ех, — одмахну Мане руком. — Та што ако су убаве!{S} Оне |
| ?</p> <p>— Па песне си поје...</p> <p>— Ех, песне!{S} Ама, које песне?</p> <p>— Срамујем се да |
| ознавам <hi>ги</hi>, хаџијо...</p> <p>— Ех, кујунџија па да не познава селски девојчики! — дира |
| !...{S} Да се не чује ништо...</p> <p>— Ех, што да се не чује?{S} Лошо ли је, па да се кута у к |
| ружи киту зимских бледих ружа.</p> <p>— Ех! — уздахну Мане болно и додаде јетко, примајући и ми |
| вија речи? — запита је Ташана.</p> <p>— Ех, па зборе си...{S} Зборе по чаршију и по ма’але.</p> |
| готова да се заплаче од муке.</p> <p>— Ех, детенце!...{S} Много ми, ете, мило за њума...{S} А |
| што су старе кујунџије радиле.</p> <p>— Ех — вели му Замфир, — куде су били они стари спрама <h |
| а с оно сикирче да га утепам!”</p> <p>— Ех, ех, аџамија, па лудо...</p> <p>— Виде ли, Јевдо, шт |
| знавам Митанчин, рече, арч...”</p> <p>— Ех, туго!{S} Неје требало баш тол’ко да је...{S} Син му |
| ири, чифлаци и чивчије? „Има си дућан!” Ех, много данас мука па за дућан!...{S} А питујеш ли: < |
| дође ништо жал’, па си зборим у памет: „Ех, црна Доке, пусти твој к’смет!...{S} Што несам бећар |
| ад иде, а накривио фес на једно око. — „Ех, црна Јевдо, што роди сина чапкуна!...”</p> <pb n="2 |
| једна да му не рекне: јок! — а он си —- ешек ниједан! ожени сас белосветску и изгуби душу сас д |
| се женица.{S} Мори, какав Манулаћ?!{S} Ешек... пуле чорбаџиско!</p> <p>— Ја се веће једанпут п |
| и!{S} А Митанча — што напраји?</p> <p>— Ешек!{S} Што ће праји?{S} Недељу дана не смејаше да си |
| ља си дође...</p> <p>— Што напраји?!{S} Ешекл’к напраји.{S} Изгуби си р’з и трговачки чес’!...{ |
| — змија ће те уапи, ако напрајиш как’в ешеклак!...</p> <p>— Де, мори, — умирује га Дока, — ти |
| усте обрве чак под фес. <pb n="56" /> — Ешексене!{S} Куде се је женско, аџамија, ем девојченце, |
| 6" /> — Како га каза <hi>онуј реч</hi>, ешеку ниједан?... — навађа га отац да још једном каже.. |
| дарено место на глави.</p> <p>— А, бре, ешеку ниједан — пита га калфа Коте, — какво појење у ду |
| а-франга да му, ете, купиш!” — Што бре, ешеку?{S} Зар татко ти чорбаџија први у чаршију и код в |
| к си тетино тетинче! {S}Такој те искам, ешеку ниједан!”</p> <p>За ту ствар требала је Ману као |
| е си ту чуја и научија, ете, туј песму, ешеку ниједан палилулски?!...</p> <p>Поте ћути и чеше с |
| <p>— Де, море! — чуди се Мане.</p> <p>— Ешеку ниједан!{S} А што ми не збориш?!...</p> <p>— Што |
| м дружељубив!”</p> <p>У кафани пуно.{S} Жагор и разговор на све стране.{S} Долази и Миле с харм |
| ону самоћу око које ври живот и чује се жагор, а они, скривени у тој самоћи, уживају, јер знају |
| у, веће кол’ко искаш девојчики!{S} Ама, жал да ти неје, криво да ти неје!...{S} Несам си <pb n= |
| јега Манчу, па да ти, како и мен’, дође жал и криво што неси <hi>ти</hi> Манча!</p> <p>— Их, — |
| љи од теб’?!...{S} Море, мен’ ми мука и жал ми за мен’ што си ја немам нику сестру, ама спроти |
| ана, па настави: — А мен’ ми дође ништо жал’, па си зборим у памет: „Ех, црна Доке, пусти твој |
| ек све...{S} Сал што не плаче, колко му жал дође, и тешко!</p> <p>— Е, е!{S} Туј ми се уврте, — |
| не љутиш, — вели му Дока, — ич да неси жалан!{S} Ако, што ти не дадоше девојче!...{S} Та што п |
| да знајеш,</l> <l>Каква је, туго мори, жалба за младос’!...</l> </quote> </div> <pb n="77" /> |
| > — каже да се задржао због писања неке жалбе и давања адвокатског савета.</p> <p>Одмах настаде |
| плакала га је и искрено ожалила Језда и жали за њим ево већ петнаест година.{S} Јављале су јој |
| а слатка сета, и стари Замфир тада тихо жали за младошћу својом под цветним дафиновим дрветом, |
| пријатељи и непријатељи Манини; они га жалили и замерали му и заташкавали „бруку”, ови ликовал |
| какав посао и зарадио добро, тада не би жалио ни времена ни пара да се провесели и проџумбуси м |
| веле, „очевици једне непријатне сцене; жалити је и желети је да се таково што више нигда не по |
| >— Е, што је па то друго?</p> <p>— Ете, жална је што је чорбаџиска керка; а има, ете, ники што |
| лију.</p> <p>- Ела, Васке, запој!...{S} Жална сам, — жалну ми песну запој!...</p> <pb n="89" /> |
| песна! вели Васка. — Није, демек, Зоне жална што је Еврејка, веће то се за друго ништо разбира |
| овај саг?!{S} Је ли панаија, та да смо жални и да плачемо, — ели свадба, та да смо весели и да |
| наша „Трша”, ете, и „Кундака” опуштиле жално главу...</p> <p>— Туго, — смеје му се мајка, — ос |
| - Ела, Васке, запој!...{S} Жална сам, — жалну ми песну запој!...</p> <pb n="89" /> <p>А Васка з |
| /l> <l>Дробне си солзи ронеше,</l> <l>И жалну песну појеше,</l> <l>У песну мајку колнеше:</l> < |
| и!...</p> <p>— Ела, Васке, запој ми ону жалну еврејску песну! — рекла би Зона Васки, седећи так |
| обраслој древном маховином и окруженој жалосним врбама, пуно света.{S} Врева велика, смех и ки |
| нарочито код нашега света, који је, на жалост, изостао иза Швајцараца и Американаца (северних, |
| акосно и заједљиво то било, било је, на жалост, истина.{S} Пан-Франћишек не компонује више ништ |
| у, и отуд му познају глас) и веле да је жалост била слушати ту дерњаву и кукњаву Потину.{S} То |
| о ко зна.{S} Неки играју <pb n="132" /> жандара, неки домина, неки „шеш-беш”, али сви чекају ка |
| чак ни на полициског писара, акамоли на жандара, и да их чак и не отпоздравља — онда отпаде сва |
| орбаџи-Замфирова, — онда дај полицију и жандаре, трчи по кућама и виноградима, враћај је кући, |
| затим се чује звецкање тесака, чује се жандарево: <hi>назад</hi>! па опет нешто као шамари, по |
| страшније речи:</p> <quote> <l>Је л’ ти жао што се растајемо?</l> <l>Растајемо, а не састајемо! |
| вају другарице:</p> <quote> <l>Је ли ти жао старих стазица,</l> <l>Старих стазица и другарица?< |
| : је ли јој жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђу кућу туђој мајци, што неће виш |
| ледају другарице и питају је: је ли јој жао куће и мајке, је ли јој жао што ће да иде у туђу ку |
| егово перо, којим он пише, просто једна жаока умочена у жуч, а и он сам се често с уздахом изра |
| лашени од нарушитеља ове њихове тишине, жапци, као по некој команди, у густим редовима поскачу |
| си већ чека <pb n="45" /> сас машице и жар; кад си татко збори, син си ћути, слуша, не сме да |
| Мане, ти ли си?” Мане се заустави, а из жбуња му се приближаваше једна женска прилика, и кад му |
| то тоне под њим, — и он јекну силно: „Л’же, кучка!...{S} Неје оно Мане; ја сам Мане, а оно је к |
| заради њума.{S} Ја гу, рече, испрати до железничку станицу!...” — Их, мајка му стара, дотле ли |
| ела у свом <pb n="185" /> новом животу, желела је срећу целом свету, зато је радо пристала да б |
| иводила, — брже него што је и сама Зона желела и очекивала.</p> <p>Свршила се и прошевина и прс |
| д су јој се најмање надали и најмање је желели.{S} Кад је она ушла, нису одмах пресекли разгово |
| њу непрестано мислио, природно је да је желео и да је види, а још природније да ју је чак издал |
| на њу, али само још утолико, уколико је желео да јој се освети.{S} А на освету је једнако мисли |
| о општинским кошевима, о киши и суши, и желео сељаку кишу.{S} И кад се спусти тако давно жељена |
| гао склопити ока ни заспати, иако је то желео и одагнавао мисли.{S} Неки полусан и полујава беш |
| ици једне непријатне сцене; жалити је и желети је да се таково што више нигда не понови”...</p> |
| Обећа јој да ће урадити онако како она жели.</p> <p>И тако је тај испад у новинама имао за пос |
| зажелео нешто, мајка би му погодила шта жели и мисли, и испунила му већ!</p> <milestone unit="s |
| ане јој рече да је то и његова давнашња жеља.{S} Обећа јој да ће урадити онако како она жели.</ |
| па ипак није ни корака пришао на сусрет жељама хаџи-Замфировим.{S} Знао је он добро старога гос |
| е ипак у неком виду обистинише слутње и жеље капетан-Микајла, кума, који му на крштењу даде име |
| аку кишу.{S} И кад се спусти тако давно жељена и очекивана киша, он је онда задовољан и нуди ду |
| ет размишљати, и већ га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} Излазе преда њ и привиђа |
| мајстори и трговци, и грабе кућама.{S} Жељни домаћег круга, оне домаће и тишине и разговора, о |
| м створовима који не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чује |
| где се целе недеље радило а недељни дан жељно очекивао.{S} Стари Замфир легао да се одмори мало |
| е, — куне се женица, — две ми очи, не л’жем те...{S} Оваква да се напрајим, — ако те л’жем! — р |
| а, ти ме па л’жеш, Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а |
| " /> <p>— Л’жеш ме, мори!</p> <p>— Не л’жем те, — куне се женица, — две ми очи, не л’жем те...{ |
| Море, ти ме л’жеш, Васке?</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане...{S} Две ми очи!...{S} Како смем да |
| еје се Мане, — што рече: „Жмиј, да те л’жем”!...</p> <p>— Ти си имаш твој занајат, а ја си па м |
| {S} Две ми очи!...{S} Како смем да те л’жем?!...</p> <pb n="81" /> <p>— Па истин’ ли збори си з |
| ..{S} Оваква да се напрајим, — ако те л’жем! — рече и сави кажипрст као куку.</p> <p>— И Зоне п |
| !{S} Он си ћути; ћути <pb n="47" /> си, жена, како камик!{S} Прође си јоште једна недеља, а ја |
| и помогнеш. {S}Знајеш какој си је...{S} Жена сам, удовица сам, не стизам свуд; не прилега, неје |
| зар ти ће па да си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да се зовеш, ете, мајстор-Мани |
| друге две. — Неје те ни срам: еснафска жена, па погле како си збори!{S} Кој да праћа шевтелије |
| пустила мало глас од страха. — Еснафска жена, па каква си је!...{S} Кад ћеш си, мори, Доке, црн |
| , аџамија — ти искаш да станеш еснафска жена!...{S} Ти да га заб’равиш!...{S} Он си је човек си |
| чу, татка ти, познавам убаво! {S}Кротка жена, убава домакица беше!{S} Е ли јоште онаква добра т |
| моли мене!“</hi> </p> <p>Јевда је била жена још млада и лепа, али старога кова, „старовремска” |
| незвана.{S} Била је то још лепа и једра жена, мало чудних манира.{S} Често се заборави, па звиж |
| ала!{S} Што мислиш?{S} Ја сам си проста жена, па се ич не разбирам и не знајем овој сагашње...{ |
| мајка Манина, била је још лепа и држећа жена, још испод четрдесет година.{S} Остала је рано удо |
| разговетно изразила на једном месту код жена да зато неће Зону за сина што из њихове породице ј |
| е га тако свесрдно моћи дворити, ако не жена, та верна другарица и сапутница човекова?{S} И он |
| за мојега Халила!...” И истин’ збореше жена!{S} А ја гу теке тагај топрв погледа малко боље Зо |
| га дом нема „Причекни си малко, рече ми жена, ће дође <hi>дете</hi>!...” А за тој па да ми је!” |
| дисују?</p> <p>— Погле гу, што си збори жена брљива! — вели Ташана Таски. — Кој ти рече за беге |
| у лепотињу веће у мој век — а ја сам си жена убавачко стара — јоште не видо’...{S} Фрузина гу, |
| тепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена проста, убаво си знајем дек неје заради мен’ тој”. |
| си је <hi>моје</hi> знање, а да беше ти жена од чорбаџиски ред, — требаше <hi>твоје</hi> знање |
| се то, нађавола, десило у присуству пет жена (рачунајући ту и Доку), од којих су две — Таска и |
| игани; стануја зурлаш, а она ченгија му жена!... (Даде си једну ногу на првога мужа Циганина, п |
| ијарно веће од родбине, веће постаријих жена.</p> <p>И оне се одазваше и дођоше.{S} Дође и тетк |
| ко знање!” па заокупила папучом по оним женама, па уза сваки удар само викне: „Еве, тој ти је з |
| ој Дока, па се окрете осталима. — Аман, жене, тако ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Ма |
| да их све воли и да ће их све узети за жене...</p> <p>Отпоче оро.</p> <p>Одиграше неколико ига |
| е, а престала је да га води тек кад све жене скочише у интересу јавнога морала, и кад је наишла |
| ? помисли Мане, каква Дока, какве друге жене!{S} Нико више није ту био, само њих две.{S} Прекрс |
| ука враћа. (За ово друго су му комшиске жене веровале, али за оно прво нису, него су тврдиле да |
| а. „Несрећа дрта! грдиле су га ма’алске жене, „што си дом не седи, веће се крши врат по чифлаци |
| цмољу мужа.{S} Иако су Замфира варошке жене немилосрдно критиковале због тога и говориле: „Тој |
| мам жену... могу да си ’раним пол тесте жене — тол’ко си убав пазар имам!...</p> <p>— Стани пот |
| p>— Код мен’ нећеш да живујеш како наше жене што си живују при мужије...{S} Ни сас цвет нећу те |
| кад пролази махалом, сав женски свет, и жене и бабе, одају му чест: устају с прагова авлиских в |
| ву и кукњаву Потину.{S} То прихватише и жене и стадоше клети Манчу (а зна се да је женска клетв |
| му остарела!...{S} Мори, знавамо си ми жене убаво што је и кој је Манулаћ, а кој па Манасија К |
| а била лепа, све удате кћери његове као жене осташе лепе, али је Зона ипак најлепша међу њима б |
| формално да се отме и да бежи.{S} Тако жене; напротив многи старији људи нису га баш најрадије |
| ају ко други људи Јевропејци, да изведу жене, или сестре, или рецимо, свастике?!...{S} Или увеч |
| грбину, самарице доста”; та и за Ману и женење његово ласно...</p> <p>— Може, ама спроти себ’ п |
| и каже им да озбиљно хоће свога Мана да жени.{S} Пита их шта оне мисле. {S}Свака је говорила и |
| при вас?{S} Кој се тој удава, кој се па жени? ’хоће ли”, вика, „скоро да потрупамо малко у сват |
| и навале на њега са свију страна да се жени!{S} Као несташна деца кад метну коњску муву магарц |
| е!...{S} Зато, хтео не хтео, мора да се жени, јер га све гони — и комшилук и чаршија и кућа и р |
| {S} Зашто стра’ ме; рече ми да ће да се жени, — а саг па, кад му реко’, — а он стануја пишман!. |
| у снио и ни накрај памети му било да се жени, и навале на њега са свију страна да се жени!{S} К |
| не беху у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све сложно треба да легну на посао, па д |
| једнога дана сина Манчу.{S} И пошто је женидба у начелу била већ свршена ствар, разговараше са |
| — тако и овоме само пусте у уши мисао о женидби и женици — и ви сутра лепо не можете више да по |
| рани.{S} Уопште, код те средње класе са женидбом иде много брже и лакше него код оних виших, бо |
| а гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу!...{S} Чим отвори дућан, одмах осећа да му треб |
| тиво извињавали: да им дете није још за женидбу, да није отслужило војску, да ће га можда посла |
| е нема!{S} У војску терају сас зор, а у женидбу — јок!</p> <p>— Ели је, зар, у Београд бегенису |
| ота, спроти мен’...{S} Море, куде се је женила фукара из чорбаџиску кућу?!!</p> <p>— Ех, де па |
| љиво дете...{S} Манча де... искам да га женим, а он се, ете, рита, како магаре кад си неће сама |
| ће иде с теб’!</p> <p>— Ама, како да се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија, фука |
| реба да мислиш, дете!</p> <p>— Па ће се женим...</p> <p>— Е, што чекаш?...{S} Искаш паре, <hi>м |
| е што је тако рекла!)</p> <p>— Па ће се женим, нане, ти ич бригу да не береш! — умирује је Мане |
| очекам, црна мајка!</p> <p>— Ја се нећу женим, нане.</p> <p>— Манчо! — рече Јевда подигнутим гл |
| ед њим о њему: „Море, ’хоће, ете, да га женимо!” А он обори главу, гледа устрану, стиди се, али |
| расмо се, стринка Доке, ’оћемо, ете, да женимо оној наше магаре!...</p> </div> <pb n="35" /> <d |
| ти си, несрећо кујунџиска! — прекиде га женица и пљесну по рамену. — Како па то збориш!...{S} З |
| ђе полако, а за њим пође и Васка, млада женица која се силно пролепшала откако се удала.{S} Сре |
| аврши дршћућим и загушеним гласом млада женица и обриса кришом сузе, па му пружи киту зимских б |
| </hi>...</p> <p>— Шефтелија! — прошапта женица и устукну поплашено два-три корака устрану.</p> |
| рекоше...</p> <p>— Ама, де! — смеје се женица.{S} Мори, какав Манулаћ?!{S} Ешек... пуле чорбаџ |
| јоште ли ме зар не познајеш? — смеје се женица. — Ја сам си Васка...{S} Васка Гмитраћева, зар м |
| , мори!</p> <p>— Не л’жем те, — куне се женица, — две ми очи, не л’жем те...{S} Оваква да се на |
| е и њојно лице од карасевдах”... — рече женица и предаде му киту белих хризантема. <pb n="186" |
| размишљајући како да отпочне, проговори женица:</p> <p>— Мори, зашто ме не питујеш, бата-Мане, |
| воме само пусте у уши мисао о женидби и женици — и ви сутра лепо не можете више да познате оног |
| Време промињује...{S} Треба веће да се жениш...{S} Мајка ти не може саг ласно хизмет да ти чин |
| и <hi>аманет</hi>...{S} Ако искаш да се жениш, мен’ ми сал кажи...{S} Разбра ли? — заврши стари |
| а боја неће и не сме бити, али му треба женска виткија и лакша.{S} Тетка Дока се брани и вели д |
| о: тетка-Дока је, као и свака радознала женска, могла и инстинктивно, а и из дугог искуства, са |
| ви, а из жбуња му се приближаваше једна женска прилика, и кад му приђе ближе, опет га ослови:</ |
| ствар требала је Ману као помагач једна женска, витка и повиша, и он запита Доку да ли зна она |
| „домаћице”! {S}Налази да је то најлепша женска и да просто не може без ње; она је само за њега |
| е и стадоше клети Манчу (а зна се да је женска клетва страшнија и бржа и савршенија него и сам |
| а и мото, које је гласило: <hi>„Ћуд је женска смијешна работа!”</hi> Знао је много и није знао |
| n="172" /> невољи.{S} Док је малодушна женскадија очајавала, мислећи да је све пропало, он је, |
| аније и Калиопе, Таске и Ташане, сва та женскадија, — па заџакаше на њ на сва три језика, српск |
| лом дана то је место само за чељад и за женскадију.{S} Ту поседају на оне сељачке, грубо одељан |
| ..</p> <p>Они мећу на број 77.</p> <p>— Женске ноге...</p> <p>Сви се смеју и мећу озбиљно на бр |
| На славе, на патарице, поступаонице, на женске празнике — свуда га је водила од најранијег дети |
| Чешљеви, сапуни, ђулијаци неки, та нике женске штифлетне, колани, подвезице, гакице женске, чор |
| громогласно, да из комшилука радознале женске полетеше на зид да чују шта је, али кад разабраш |
| овде најглавније, ћосав је и има нежне женске црте лица; и кад се преруши у женско одело, изгл |
| миле воље, — то толико...{S} Гледа оне женске прилике у сенци високих зидова како стоје подаље |
| ке штифлетне, колани, подвезице, гакице женске, чорапе — ама знаш кол’ко су дуге!...{S} Дуге, к |
| и гледај си твој пазар, а овој су наше женске работе...{S} Ти да видиш што ће ти напрајим!...< |
| а Ташано, у зем да пропаднеш! — викнуше женске, гледајући за колима, која лете преко калдрме и |
| е Мане, — није нико био, само оне, само женске, а оне не смеју од мушких ништа да кажу, а могу |
| чкете, чинио је врло пријатан утисак на женски свет, нарочито на онај који се проводи на кромпи |
| /> љутио.{S} А кад пролази махалом, сав женски свет, и жене и бабе, одају му чест: устају с пра |
| су најближи вароши.{S} Из мисли га трже женски глас: „Бата-Мане, ти ли си?” Мане се заустави, а |
| S} Ваљда по оном општем закону, по коме женски свет, онако исто као и овце или гуске што потрче |
| Пролазе ђаци и ситни и крупни, мушки и женски, основци и препарандисти.{S} Основци иду са књиг |
| , а ово оставио...{S} То је вређало њен женски понос.</p> <p>Једнога дана је чак планула и забо |
| добно намести, а она зајаука, ама онако женски, као на гробљу.</p> <pb n="144" /> <p>— Црна Таш |
| де на школу и писменост у односу на наш женски свет, ипак, баш у исто то време, није налазио да |
| ерије према разним „бубњарима” у разним женским оркестрима банкротирао је и дотерао до овога шт |
| и — како би неки поборник еманципације женскиња рекао — застареле и назадњачке погледе.{S} Уз |
| <pb n="56" /> — Ешексене!{S} Куде се је женско, аџамија, ем девојченце, ете, давало на науке?!. |
| ли задуго нису знали је ли мушко или је женско!{S} Јер, кад је с оцем ишао, био је обучен у плу |
| си, келешу ниједан!{S} Овој си је наше женско знање!” па заокупила папучом по оним женама, па |
| — застареле и назадњачке погледе.{S} Уз женско, док је девојка, обично је увек или мајка или те |
| амо, у том свету, срамота да се мушко и женско и погледају, акамоли разговарају. (А и да није т |
| обично сви изиђу, само по једно мушко и женско од млађих остану, стоје ту као свећа право и оче |
| не женске црте лица; и кад се преруши у женско одело, изгледаће висок и витак у том оделу.{S} И |
| како већ кад време захтева — није било женског чељадета, ни млађег ни старијег, а да за њим не |
| н, кад би се, случајем, нашао у близини женскога света.{S} Најтеже му је било што није знао шта |
| он запита Доку да ли зна она коју такву женску.{S} Тетка Дока се понуди сама.{S} Повисока је, а |
| снажном Манином руком око паса стегнуту женску прилику у зеленој бундици, с једним мањим завежљ |
| /hi>, <hi>аџијо</hi> или <hi>чичо</hi>, жену његову Ташану — <hi>чорбаџике</hi>, <hi>аџике</hi> |
| — Ама, како да се женим, да си ’раним и жену, кад сам, ете, ловџија, фукара?{S} Кад уловим ће в |
| > <p>— Несам сирома’... могу да си имам жену... могу да си ’раним пол тесте жене — тол’ко си уб |
| ” </p> <p>Сваки ју је знао и певушио, и жењени и нежењени, и млади чапкуни и стари дилбери певу |
| оменула.{S} Али сутрадан нападе га свом жестином једне увређене честите мајке.{S} Мане се труди |
| <p>— Зоне...</p> <pb n="188" /> <p>— Л’жеш ме, мори!</p> <p>— Не л’жем те, — куне се женица, — |
| несрећа ника!</p> <p>— Ама, ти ме па л’жеш, Васке!</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане, две ми очи |
| Ич да се риташ како пуле, ни па да ме л’жеш...{S} Све, све ми рече Васке...</p> <p>— Е, што је |
| ју прекиде Мане.</p> <p>— Море, ти ме л’жеш, Васке?</p> <p>— Не л’жем те, бата-Мане...{S} Две м |
| ти га напраји сав онај џумбус?!{S} Ете, жив ти ја, тој <hi>право</hi> да ми кажеш!</p> <p>— Хех |
| л’жем те, бата-Мане, две ми очи!...{S} Жив ми Гмитраћ — а Ниш да ми даваш — не давам га!...{S} |
| рањен, а по другима тешко — тек шта је жив; бори се с душом и проклео је, веле, ћерку, која му |
| Цигани у губертл’к...{S} И саг јоште је жив! — Причаше ми неки наши трговци, што одише там’ по |
| зачуђено Ташана.</p> <p>— Здрава ли је, жива ли је? — пита тетка Таска, а не може још никако да |
| >— Несам, нане, — брани се и куне Мане, жива ми... ете-те...</p> <p>— Деде, деде, мори...{S} За |
| ој...</p> <p>— Ама, де!...{S} Збори си, жива ти ја, што је!</p> <p>- Сараф и банкер...</p> <p>— |
| .{S} Сама ћу си идем!...{S} Врни се!{S} Жива ти ја!{S} Ће ме види бата!{S} Срамота оди човеци!. |
| ем да пропаднем, оди срам и резилак!{S} Жива ти ја!{S} Узми си, доведи си дом невесту!{S} Погле |
| м не знајеш, бата-Мане, зашто!</p> <p>— Жива нана, не знам си, Васке.</p> <p>— Ама разбира се у |
| ем.{S} Хуче и љути се.{S} Пред очима му жива слика звезданог неба, месеца, и Зоне како стоји ум |
| вао да „пише крвљу срца својега и соком живаца својих”.{S} И то није да кажете отскора — одвајк |
| и не трпи да може још која — код ње ту, живе! — привући погледе ичије, а нарочито Манине поглед |
| <p>Или, још боље, узми ово на прилику: живе невенчано господа, и нико неће да каже и назове то |
| очиглед света и полиције невјенчано.{S} Живе на саблазан свету, а највише на саблазан оним чест |
| „Таљигаш”, реци Прока, „и вешерка Соса живе на очиглед света и полиције невјенчано.{S} Живе на |
| — тужио се тај господин адвокату. — Они живе — будите Бог с нама!{S} Ништа не купују на пијаци! |
| стари богати Замфир и господин начелник живе лепо.</p> <p>А то је најлепше објаснио неки господ |
| нешто млађи од њега.{S} Толико су лепо живели, да су чак и побратими.{S} Он ће, мишљаше Мане, |
| узме у Горицу, да се не мучим... пшешко живење моје?!...” Тужио би се на тежак и бедан овај жив |
| брог занатлију и причао им како је лепо живео с оцем његовим, покојним Ђорђијем, како су један |
| диве родољубљу тога света, који може да живи без толиких ствари, без Благоја танц-мајстора, без |
| ладих ченгија: носи фењер и кишобране и живи у успоменама.</p> <p>Пустише ченгије да измакну, а |
| извршена.</p> <p>А Митанче још једнако живи одвојен од родитељске куће.{S} Мајка му кришом шаљ |
| не.</p> <p>— Они нама просто не дају да живимо! — тужио се тај господин адвокату. — Они живе — |
| уку својој мајци.{S} Он јој је чувао од живине тарану и резанце, спремане за зимницу, кад се то |
| о веш, кад се суши преко авлије, хранио живину, и знао увек тачно колико има петлова, кокошака, |
| чорбаџи-Замфирову улицу, која је нешто живља била, јер је с друге стране, мало подаље, на углу |
| о ово сада њој.</p> <p>— Здраво ли сте, живо ли сте? — запита их затварајући леђима (и већ оста |
| естима најживље, кад леп дан измами све живо на улицу — старије на разговор, млађе на ашиковање |
| нако брује у ушима и распаљена машта му живо претставља ту сцену између Доке и Замфирових.{S} С |
| неће бити баш ништа!{S} Дуго су се још живо разговарали, кад уједаред упаде тетка-Дока међу њи |
| рује Манулаћ банкирче.</l> <l>— „Здраво-живо, Зоне!{S} Што ти раде дома?”</l> <l>— „Здраво су м |
| чаршију трче, та да ме у руке целују, „живо-здраво” ми рекну... сал што се срамују да за Манчу |
| је луда...{S} Ама она си мене питује: „Живо-здраво, Таске!” виче преко сокак. „Што се, мори”, |
| {S} Кој ме сретне на пут, не збори ми: „Живо-здраво”, ни ме питује: „Како си, Таске?” веће си з |
| ол’ко ги убаво каза!...{S} Мори, твоје „живо-здраво” неће приме више!... — вели му задовољно те |
| ула у кућу тетка Таска, и с врата, пре „живо здраво”, сва задувана и усплахирена, запитала:</p> |
| о буљуке сељанака и сељанчица у њиховом живописном оделу како промичу путем крај њега.{S} Други |
| тског савета.</p> <p>Одмах настаде већа живост.{S} Келнер разноси таблице, узимају сви, ко једн |
| много мило за теб...{S} Без теб’, рече, живот си нема...</p> <p>— Кол’ко ће пут па тија исти ре |
| араф-тараф се напраји код нас дом...{S} Живот си нема од некња!...</p> <p>— Што, море? — вели з |
| и ни о чему другом.{S} Налази да му је живот пуст, да нема неге довољно.{S} Помишља чак и на с |
| побратиме, е што ми веће треба и свет и живот!?...{S} Ја искашем моја да си бидне, а они ми гу |
| љни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чује се жагор, а они, скривени у тој самоћи, уж |
| !...” Тужио би се на тежак и бедан овај живот, па би се прихватио ратлока и разговарао се и шал |
| а мен’, црну тетку, да се бесимо, зашто живот веће немамо!...</p> <p>— Што, мори?...</p> <p>— Е |
| се тада морала заклети у своје очи и у живот свога мужа Сотираћа — кога се она, узгред буди ре |
| о пиво и посветио све остале дане свога живота само жупском вину, резонујући да на тај начин до |
| тетку, Зони је Мане због таквог његовог живота само изгледао интересантнији, а због сталежа њег |
| nit="subSection" /> <p>И код тако лепог живота и слагања, како је морало бити Јевди, мајци Мани |
| на и весела у свом <pb n="185" /> новом животу, желела је срећу целом свету, зато је радо прист |
| ни, о свадби њиховој <pb n="115" /> и о животу њиховом после свадбе, па се трже уплашен и од са |
| ну, силно плануо, и био љут као никад у животу.</p> <p>— Тој ли су твоје чкоље и твоје знање?!. |
| своју мезимицу Зону, као никад дотле у животу.{S} Онај пљусак од грдњи што је Дока сручила на |
| тако из пехара жучи (из којега сваки у животу мора макар мало да гуцне), посвети тешком али св |
| а последицу да се учинио тај преокрет у животу Макином.{S} Уосталом, и без тога не би се дуго ч |
| д којих једну треба себи за сапутницу у животу да изабере мајстор-Мане кујунџија.</hi> </p> <p> |
| се на њих обрецнуо.{S} И нико после за живу главу не би смео продужити с њим разговор о тој те |
| то ради Зоне Замфирове ради — то ни за живу главу неће, јер онда не би он био „чапкун-Мане”!</ |
| ћу, и стари адет, и стари чес’, и старо живување — све ни, бре брате, батисаше јабанџије!...{S} |
| а селски звери... {S}И ја ти се с татка живувашем алис како с брата...{S} Ели си дошеја при мен |
| и вели јој:</p> <p>— Код мен’ нећеш да живујеш како наше жене што си живују при мужије...{S} Н |
| </l> <l>— „Здраво су ми дома, сербез си живују,</l> <l>Сербез к ноћи лежу, спију, урањују,</l> |
| нећеш да живујеш како наше жене што си живују при мужије...{S} Ни сас цвет нећу те ударим!...< |
| из места у место, па се, црно од силних жигова, враћа пошиљаоцу с оним хладним, званичним и нем |
| злена девојчица у пупољку свога млађана жића!...</p> <p>Уговорише да сутра пре подне цела родби |
| вршенија него и сам Теслин телеграф без жица, јер иде право чак у небо). „Кад је већ”, говораху |
| ву фантазију <title>„Мојсеј”</title> на жици G, свира сада у неку олупану и изгужвану трумбету, |
| антазију <title>„Мојсеј”</title> на <hi>жици G</hi>, и био бурно поздрављен.{S} Па се одмах пок |
| Ја ћу ти изработим; ти сал седи си, па жмиј!...</p> <p>— Хехе! — смеје се Мане, — што рече: „Ж |
| p>— Хехе! — смеје се Мане, — што рече: „Жмиј, да те л’жем”!...</p> <p>— Ти си имаш твој занајат |
| ! — одговарају оне кроза зубе.</p> <p>— Жмијете, како мачке испод накладено кубе...</p> <p>— Еј |
| ко ти имаше пријатељи сијасвет, а ти си жмијеш неженет и губиш си младос’ са селски звери... {S |
| — куне Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S} Девојачку срећу да |
| те је дошао баш у онај крај где је црно жупско вино било мало скупље од воде.{S} И какво чудо о |
| де пића: од пива је сачувао трбух, а од жупског вина стекао нос црвене, као бакар, боје.{S} Али |
| е дангуби — добива у времену, јер се од жупског вина много раније опије него од оног глупог шва |
| ветио све остале дане свога живота само жупском вину, резонујући да на тај начин добија и у нов |
| b n="137" /> журно крећу на свој посао; журе се да пре од свију стигну на касапницу или рибљу п |
| вакоме познато, — не морају, па се и не журе баш богзна како да су први на послу у канцеларији. |
| Зониним сокаком.{S} Пролази и звиждуће, жури се, као да је погодио да изради полелеј од сребра, |
| ошто.{S} Остави дућан на калфи, а он се жури кући, као да му гори. <pb n="64" /> Мало после изл |
| увиди и да призна да је ипак јавност и журналистика и јавна критика једини најбољи и најрадика |
| ама по леђима; али се тешио да је такав журналистички хлебац и да служиоци истине у свету редов |
| ло да гуцне), посвети тешком али светом журналистичком позиву — постаде борац за истину, правду |
| терују браду, а затим се <pb n="137" /> журно крећу на свој посао; журе се да пре од свију стиг |
| Section" /> <p>Ставре и Мане упутише се журно кроз неке улице, које су све празније и мирније б |
| у после оне у којој је становао.</p> <p>Журно се спрема у обема кућама.{S} Прије Ташана и Јевда |
| испевао ту песму, увек би — иако је био жустар и вредан мајстор — увек би тада зажалио на судби |
| хрт кад хвата траг — и увлачи мирис од жута дафинова цвета и шакама га још више граби и притер |
| ; либаде покрива јелек, јелек кошуљу од жуте бурунџук-свиле, а кошуља беле груди. {S}Доле свиле |
| , које су за два-три прста вириле испод жуте сатинске сукњице са цветићима.{S} А никад сама ниј |
| , а једно... оно најмалецно што је, оно жуто, слабо и никакво, — и татко га па побоље воли оди |
| спомене тај оријенталски харемски мирис жутог дафиновог цвета.{S} Па се чорбаџи-Замфир сећа дах |
| мења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако исто...{S} Прекодан |
| г њен, — дугу зелену пругу од бундице и жуту од сукње и алеву од шалвара лепе и поносите Зоне З |
| акшире маслинове боје, а на груди танку жуту свилену памуклију, преко ње јелек и гуњче, опет ма |
| сну водио коло, или је то био Замфиров Жућко, тако и смех онај Зонин не могаше никако да избиј |
| не, не вара се!{S} Баш главом он, стари Жућко, чији се ноћни лавеж из мирне хаџи-Замфирове авли |
| ођа није као друге коловође, него стари Жућко, стари пас Замфиров!...{S} Шта је ово, ако ко Бог |
| што ли, ћорче ниједне?{S} Мори, неје то Жућко!...{S} То си је Мане, Мане Кујунџија!...{S} Не да |
| чи један са трумбетом, с косом и брадом жућом и од саме трумбете.{S} То је пан-Франћишек, брат |
| м он пише, просто једна жаока умочена у жуч, а и он сам се често с уздахом изражавао да „пише к |
| вом.{S} И он се, напојен тако из пехара жучи (из којега сваки у животу мора макар мало да гуцне |
| ји?!{S} Ешекл’к напраји.{S} Изгуби си р’з и трговачки чес’!...{S} Чорбаџиски син!...{S} До Фили |
| ?...</p> <p>— Море, ће ми одавају чес’, за тој бригу да немаш.{S} Ја већ и саг јоште видим што |
| на. — Несам за вашу кућу...</p> <p>— А, за оро ли си?{S} Ах, што си па девојче за оро!... — реч |
| сургун) му не би фалили, али је Србија, за фукару, слободија, па мука!...</p> <p>Зато нађу да ћ |
| <p>Срчу кафу и разговарају о удавачама, за које су нашле да би могле бити прилика за њиховог Ма |
| оји и служи свима, па и оним најгорима, за потсмех.{S} Осећа и види да је све пропало за њ...{S |
| а; остави то што је намислила за сутра, за недељу, а тога је дана гледала само да се никако не |
| сас зета ти, онога шебека за Манулаћа, за онај реч „куче у чашире”! — раздера се Дока и оде љу |
| вој кући прави лом због играња Зониног, за које и стари Замфир зна, а још више због Зонине накл |
| е и заљубиле у момке чорбаџи-Замфирове, за њих се удале и постале домаћице и мајсторице, али за |
| вајући пита. — Кол’ко си платија, Мане, за овуј Вертхајмову, ете, касу?</p> <p>— За коју? — пит |
| и отад лепе и неваљале „побегуље” Зоне, за којега су, опет, постојале две верзије: једна, да је |
| вас, а кеиф ми, рече, да гу узмем, ете, за мојега Халила!...” И истин’ збореше жена!{S} А ја гу |
| ам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега Манчу, па да ти, како и мен’, дође жал и кри |
| ..{S} Е, што му, Јевдо, не збориш, ете, за њума?</p> <p>— Е, што да чиним?! — вели Манина мајка |
| у, рече, и све што треба ете-те... ете, за спијење, како да ће, рече, <hi>под чадар</hi> за аск |
| га</hi> да ти казујем?,..</p> <p>— Ете, за <hi>чорбаџиске</hi> да казујеш...{S} Што бре!{S} Ја |
| укратко: једно најобичније дечје лице, за које не зна човек како да каже — да ли је лепо или р |
| аклију и замолио га да се заузме, рече, за праведну ствар и да му напише за новине.</p> <p>— Он |
| е од мен’, Ајшо, за игре што ми играше, за песне што ми појеше... за спомињување...</p> <p>— Ее |
| е ухватио и он у оро, и води оро.{S} И, за чудо, па некако баш и изгледа на коловођу!{S} Или се |
| чорбаџије, па ће се, што зборе селски, за злато ласно нађе кујунџија.{S} А онај <hi>чапкун</hi |
| азговор, о којој је најрадије у кафани, за столом, с разумевањем разговарао.{S} Учио је нешто з |
| кренуше на рад баштованџије и дунђери, за њима занатлије и трговци иду и отварају дућане и изн |
| му је реч била...</p> <p>— Ласно, мори, за тој! — умеша се тетка-Дока, и на велико запрепашћење |
| вашу кућу — ће остане неженет?{S} Мори, за тој ласно. „Имаш си грбину, самарице доста”; та и за |
| му да се и лако и брзо може поправити, за четврт сахата, и пита га где ће бити, да је пошље за |
| тихо и болно Зоне.</p> <p>— Па, демек, за спацирување, ете, неси искачала?</p> <pb n="143" /> |
| .{S} А за оно па што те питујем, демек, за доцна кући идење... знајеш, има тесни сокаци, буџаци |
| Па ти да си распиташ, да видиш, демек, за Мана мојега...{S} Зашто стра’ ме; рече ми да ће да с |
| м збива, али је и она пошла за гомилом, за старијима њенога пола.{S} И она је највише у Манчу г |
| тану — па се притегне траболос-појасом, за којим му је сахат о широком сребрном ланцу, који је |
| АВА ОСМА</head> <p> <hi>У њој је један, за Мана врло пријатан извештај из уста Васке измећарке, |
| ема!...</p> <p>— Фала, фала, чорбаџијо, за тај чес’ и речи тија! — вели снебивљиво Мане.</p> <p |
| аг почесто!...</p> <p>— Ее, бата-Таско, за тој те и позва’, да те молим, две ти очи, да ми помо |
| ма. — Тој ти је последње од мен’, Ајшо, за игре што ми играше, за песне што ми појеше... за спо |
| Што има, што нема по ма’але, и по свет, за <hi>тој</hi> си мислим и зборим!... — вели Таска.</p |
| — Е, дајте гу, подајте гу за неприлику, за Манулаћа тога, — плану Дока. — Ама послен да ви не б |
| му, двокрилну, шест стотина, а за малу, за сваку по двеста и педесет.</p> <p>— Аферим, — хвали |
| ов гост.{S} Присели су за богату софру, за оне многе господске ђаконије на оној великој синији, |
| ој цвеће!{S} Сама га је тргала у башчу, за теб’ га тргала!{S} Пољубила га, кад ми предаде за те |
| ка чорбаџи-Јордановог, оног Манулаћа... за њег’ ти мило...</p> <p>— Е мило ми, де!{S} Што ке ми |
| то ми играше, за песне што ми појеше... за спомињување...</p> <p>— Ее, — уздахну тихо Ајша, — в |
| {S} Теке... зборим <pb n="178" /> си... за <hi>теб’</hi> неће да ваља!... {S}Зашто ти си јоште |
| ску срамоту нашу?{S} За кога се појеше: за еснафску, ели за чорбаџиску Сику:</p> <quote> <l>Заш |
| јер га је волела и хтела <pb n="182" /> за њега, па тетке покварише, али да ипак није заслужила |
| , пошто је била оглашена <pb n="165" /> за баксуза), да она покуша да раскрави и ослободи Манул |
| S} Слушају чираци, па <hi>неје ред</hi> за еснаф-човека.{S} Искачају лоши речи!...{S} Не чиниш |
| е, како да ће, рече, <hi>под чадар</hi> за аскера да се удадне...</p> <p>— Тугооо! — узвикну Та |
| ион</hi>, или једну добру <hi>кишу</hi> за нашег сељака?”... — Части ми моје, куне се Милисав ( |
| p>— Ама, несам, нане!</p> <p>— Јеси!{S} За све си сал ти кабает!{S} Ама си инает и инћар, како |
| ише?...{S} Тој ли?</p> <p>— Ама јок!{S} За прошење ич не беше разговор.{S} Како да гу просим?!{ |
| и-Таско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј!...</p> </div> <pb n="53" / |
| кву света Богородица Тројеручица!...{S} За теб’ ћу сал да радим од јутро до мрак — што ми треба |
| скочи за девојку.</p> <p>— Та што...{S} За малко време...</p> <p>— Како аа малко?</p> <p>— Па д |
| е ред и на бирање и тражење часника.{S} За све се сложише, само за девера никако, јер то је пра |
| оложен, само изгледа мало неиспаван.{S} За пасом му револвер прикривен, а више њега свилен везе |
| егендисују ме — тој си знајем убаво.{S} За тој те не питујем, веће за друго... — рече Мане, па |
| уловим ништо, без вечеру ће легнемо.{S} За мен’ је сирота, спроти мен’...{S} Море, куде се је ж |
| си ја печалим и збирам онол’ке паре?{S} За мираз, нане!{S} Па може и да се удам за никога... да |
| си зборе?</p> <p>— За ког си зборе?{S} За хаџи-Замфирови си зборе! — вели Таска и погледа криш |
| то је била она Сика, турена у песну?{S} За <pb n="101" /> кога се појеше у онуј песну, у онуј р |
| есну, у онуј рисјанску срамоту нашу?{S} За кога се појеше: за еснафску, ели за чорбаџиску Сику: |
| касу?</p> <p>— За коју? — пита Мане, — за онуј поголему, ели за овеја мале?</p> <p>— Бре!{S} Т |
| неје ништо било! — одвраћа је Јевда. — За друго ништо зборисмо!{S} Како да бидне!...</p> <p>— |
| <p>— Ихааа! — засмеја се тетка-Дока. — За тој па да ми је!{S} Знајеш ли, мори, несрећо, да ми |
| S} Што збориш? — прекиде је домаћица. — За кога збориш?</p> <p>— За Манчу нашога!{S} Зашто гу н |
| бригу да не береш! — умирује је Мане. — За мен’ ласно; теке за теб’ искам да ти бидне убаво!{S} |
| е први шегрт — мишљаше фаталиста Поте — за све ове досад добивене шамаре.{S} Боже здравља! {S}З |
| за Манулаћа — прилика ли је?!</p> <p>— За Мана не бива! — вели Таска.</p> <p>— Е, зашто да не |
| веће у кућу, — тој казују... -</p> <p>— За Доку збореше?!{S} Мори, оди туј несрећу може да је и |
| е?...{S} Кој ти беше човек?...</p> <p>— За Гмитра грнчара...{S} Имамо си туј лојзенце, па искам |
| >— Зоне, мори... наше Зонче...</p> <p>— За <hi>кога</hi> рече?</p> <p>— За онога џимпира и неср |
| к спази и ону велику иза леђа.</p> <p>— За голему, двокрилну, шест стотина, а за малу, за сваку |
| викају... неје, ете, прилика.</p> <p>— За мен’ збори ли што?</p> <p>— Збори.</p> <p>Мане опет |
| дговорио хладно и мрачна лица:</p> <p>— За писување да баталиш ти тој, тол’ко ти зборим!{S} Заш |
| аршију и ма’алу неси искачала?</p> <p>— За какво искачање па збориш? — пита је тихо и болно Зон |
| p>— Лелеее, а за ког си зборе?</p> <p>— За ког си зборе?{S} За хаџи-Замфирови си зборе! — вели |
| p> <p>— За <hi>кога</hi> рече?</p> <p>— За онога џимпира и несрећу Манчу...</p> <p>— Тугооо, то |
| а овуј Вертхајмову, ете, касу?</p> <p>— За коју? — пита Мане, — за онуј поголему, ели за овеја |
| је домаћица. — За кога збориш?</p> <p>— За Манчу нашога!{S} Зашто гу не давате, кад се деца, ет |
| бата-Таско, неје ми мен’ мука ни стра’ за тој!{S} Неје, две ми очи!{S} Ако, што неће да ме пит |
| нека си раде за муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зоне, да <pb n="111" /> кујем срму и сребро и |
| сол три товара полиза, па си не знадо’ за тај реч, а оно, пази колицно је, па веће знаје!{S} Б |
| јке гледале и све се заљубиле у њега, а за њима, по том истом закону, пошла и мала Зона!...</p> |
| бидне <pb n="130" /> поцврста посла, а за овај што ми казасте, — колај работа!...</p> <p>Угово |
| — За голему, двокрилну, шест стотина, а за малу, за сваку по двеста и педесет.</p> <p>— Аферим, |
| н пада и опет се диже и граби напред, а за њим се једнако ори оно страховито: „Леле,<hi>куче у |
| шо си зборе, Ташано.</p> <p>— Лелеее, а за ког си зборе?</p> <p>— За ког си зборе?{S} За хаџи-З |
| да се волемо за удавање и венчавање, а за друго јок, зашто ће татко да ме утепа“.</p> <p>Одмах |
| м.{S} Ти си уживај; накриви си капче, а за онај реч „<hi>куче у чашире</hi>” убаво ће ги се осв |
| о искашља, па се крене и пође полако, а за њим пође и Васка, млада женица која се силно пролепш |
| ву дафину!... — викну и удари у плач, а за њом одмах удари у плач и Ташана, мајка Зонина, и све |
| како сам удадена...</p> <p>— Бре!{S} А за кога се удаде?...{S} Кој ти беше човек?...</p> <p>— |
| у новине, та како кучку резиле!...{S} А за оно па што те питујем, демек, за доцна кући идење... |
| {S} Много ми, ете, мило за њума...{S} А за њума ли, Зоне, купујеш ту алвицу?...</p> <p>— Јок! — |
| p>— Доцна си се присетила, Доке...{S} А за Зону имамо си веће прилику! — вели Уранија. — Кој си |
| д потруди своје чудо и господство.{S} А за ситније ствари утолико му је лакше било.{S} Сваку не |
| спреми нешто, да га добро запамти, — а за то је опет морало доћи ово што је дошло, и приповетк |
| ћу си, Јевдо, — рече чорбаџи-Таско, — а за дан-два да дођем ћу!{S} За дан-два, ете, па сам туј! |
| Туго-о-о! — викну Јевда преплашено. — А за што га турише?{S} Неје чиновник, та да се карају?!</ |
| е ми жена, ће дође <hi>дете</hi>!...” А за тој па да ми је!” реко’ гу ја, та си узе једно сикир |
| наставља.</p> <p>— ...{S}Оној му треба за кеф, а ово <hi>наше</hi> па за паре... и што иска да |
| ајеш,</l> <l>Каква је, туго мори, жалба за младос’!...</l> </quote> </div> <pb n="77" /> <div t |
| мпан ред игара, питају где је гардероба за ствари, одакле се поручује сладолед за даме, — и већ |
| сник?{S} Једна га зове за девера, друга за кума, трећа за старојка, а он им одговара пелтечећи: |
| г чељадета, ни млађег ни старијег, а да за њим не погледа!{S} Млађе загледају, кришом испод ока |
| и срећне освајаче што прича Историја да за њих нема више никакве дражи оно што им је, такорећи, |
| најдуже бави, јер он је имао обичај да за једно такво после подне промени по неколико места.{S |
| раво” ми рекну... сал што се срамују да за Манчу, ете, питују...{S} А из очи ги, ете, тој четим |
| је за водоноше као она Скила и Харивда за старе путнике.{S} У дућан нико више није могао стати |
| и броди водом.</p> <p>Сва чаршија гледа за њом, и мимопролазећи и они што седе по ћепенцима и ш |
| пред свакога шаку кукуруза, Нацко седа за један сто у средини, мућну кесом и викну: „Почиње; м |
| сподин начелник, јопета, није с раскида за какав добар крканлук, па још кад је и муфталук, — па |
| жу за шест гроша и одмах успут је прода за девет, — и тако донесе два гроша више него што је по |
| е пас око себе. — Ја сан немам...{S} Ја за вечеру не знам...</p> <p>— Леле! — рече мало подругљ |
| н списак кандидаткиња, то јест девојака за удају, или још боље, девојака, од којих једну треба |
| ам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека за Манулаћа, за онај реч „куче у чашире”! — раздера се |
| е још.{S} Осећао је да још није прилика за њу, док не постане официр.{S} А дотле се трудио да ј |
| , а који би <hi>могли</hi> бити прилика за њу.{S} Код Мане Кујунџије се, наравно, најдуже задрж |
| које су нашле да би могле бити прилика за њиховог Манчу.</p> <p>Поче стринка Парашкева:</p> <p |
| уге две тетке да говоре, а она задржала за себе као неку завршну реч, па сада поче достојанстве |
| Зону хаџи-Замфирову. {S}А она је знала за то, па као свака ванредно лепа, а уз то још и богата |
| браће Граха, да је децу своју сматрала за најлепши и најскупоценији свој адиђар, тако је исто |
| био син тога народа, у кога је постала за утеху она реч: „Ко зна зашто је то добро?!”, — и он |
| ху!{S} Шта је савета и карања прогутала за ту годину — то само она зна!{S} Отац Замфир је с њом |
| S} Али је то, наравно, слаба утеха била за Манчу.{S} Целога дана био је као убијен: ни посао, н |
| но му долази, — та може да си забравила за кога ти рекоше...</p> <p>— Ама, де! — смеје се жениц |
| анас субота; остави то што је намислила за сутра, за недељу, а тога је дана гледала само да се |
| и им се сукобише, јер се и она окренула за њим, али је Мани ипак врло криво било што се превари |
| акве ствари.</p> <p>Ту је још Зона чула за Манчу да је најлепши момак, и видела да се све отима |
| ву пасем, сол не ручам, — та несам чула за твоје работе!...</p> <p>— Е што си чула? — вели мало |
| на једно кафе.</p> <p>— Несам си дошла за кафу, веће...</p> <pb n="97" /> <p>— Васке, мори! — |
| што се с њом збива, али је и она пошла за гомилом, за старијима њенога пола.{S} И она је најви |
| ишек обезбедио своју будућност: оставља за црне дане, и Цигани то чувају.</p> <milestone unit=" |
| оне станула <hi>побегуља</hi>, побегуља за онога — онога коцкарина...</p> <p>— Кој, мори?</p> < |
| ла образ? — „Па станула, рече, побегуља за Манчу онога...{S} Е што гу не дадосте за њег’, кад ј |
| пуно ги у ма’але...</p> <p>— Пуно, ама за мен’ сал једна што је...</p> <p>— Пушти ме, да си ид |
| у је била некако струка, најмилија тема за разговор, о којој је најрадије у кафани, за столом, |
| лености његове и још никако неће да зна за њега, па зато на сва наваљивања мајке његове није му |
| што на лицу његовом: зна ли или не зна за све те гласове, од којих је њој бучила глава не само |
| и хаџи-Замфир, као отац, удадба Зонина за Манулаћа била би давно свршена ствар. {S}Али, како с |
| сал, да чује чаршија. „Ако неје истина за данашњи сокак-лаф, па ће бидне!” рече Дока. „Ако дан |
| Мане још моћи лако помислити да се она за њим окренула и њега да је гледала!...</p> </div> <pb |
| ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Манулаћа — прилика ли је?!</p> <p>— За Мана не бива! |
| Зоне, е, ја си имам једну прилику... па за тој и искочи’ саг до вас...{S} Момак си је кротак, у |
| му треба за кеф, а ово <hi>наше</hi> па за паре... и што иска да си улегне у чорбаџиску, потакв |
| заја, — ама ја си убаво знајем...{S} Па за тој, ете, искочи’ саг до вас, да ве питујем: ели ви |
| анулаћа, — вели Таска.</p> <p>— Мен’ па за Ману! — вели јој Дока, па се окрете осталима. — Аман |
| е...{S} Ја си мислим: зар ће ги чува па за недељу ели светак?!{S} Па ми дође ништо мило, та рек |
| „Има си дућан!” Ех, много данас мука па за дућан!...{S} А питујеш ли: <hi>што си има</hi> у дућ |
| ако, бата-Таско!{S} Та што да ми је па за тој?{S} Друго заступи саг!{S} Србија!...{S} Србија с |
| } Мори, па и да си нема паре, што је па за тој?! {S}Кад се деца милују — што ти требају паре?!{ |
| аботила ми је, у лојзе...{S} Беше ватра за работу... вредна... ради и све поје...{S} Волешем гу |
| лице Зонино.</p> <p>За другог кандидата за девера лако се погодише.{S} То је био Митанча, чорба |
| атварајући леђима (и већ осталим) врата за собом. (Да би се, дабогда, тахо и уста душманима зап |
| е га љутито Зона и залупи авлиска врата за собом, оставив Мана напољу.</p> <pb n="195" /> <p>Ма |
| унуче јок! — рече и љутито залупи врата за собом и остави их запрепашћене.{S} СаМо су се крстил |
| га зове за девера, друга за кума, трећа за старојка, а он им одговара пелтечећи: „Не-не-не може |
| свака, па и најмања сумња и вероватноћа за тај глас.{S} И онда нема више ни говора о калупима и |
| рдан има ћерку. {S}Као оно што се прича за ону стару Римљанку, племениту Корнелију, мајку браће |
| што да рекнем? — запита Васка и потрча за њим.</p> <p>— Рекни гу:{S} Поздравија ви се Мане да |
| главу — збунио се, искашљује се и маша за табакеру.</p> <p>— Па, Манчо, како си?...{S} Како па |
| , кад му је отац плаћао четрдесет гроша за потковане ексерима и потковицама кондуре. {S}Свуда г |
| И тако прошла читава година — век читав за Зону, на коју сва родбина попреко гледаше, чак и они |
| ти стојало да је расејан и неупотребљив за концепат, написала писмо које је гласило: „Што ми пи |
| да још једном каже...{S} А, што је саг за паре?{S} А... како га рече?</p> <p>— <hi>Оскудација! |
| им сама понуди и опомене их и да им миг за прошевину.{S} Ако што мисле, нека се, — да им каже — |
| за ствари, одакле се поручује сладолед за даме, — и већ, увек нешто тако шаљиво избаце, што се |
| амама.{S} Тако ће се, говораху, једаред за свагда запушити уста свакој лажи и клевети...</p> <p |
| ђуше, зарфове, пафте, укоснице, ланчеве за сахате и муштикле и табакере од сребра и срме; има и |
| ли да им буде часник?{S} Једна га зове за девера, друга за кума, трећа за старојка, а он им од |
| сто као и овце или гуске што потрче све за једном, оном првом, онамо куд она потрчи, а и не зна |
| етови?... {S}Сестре ти се поудаваше све за људи трговци, а ти што искаш?!...{S} Помисли се на к |
| тргала!{S} Пољубила га, кад ми предаде за теб’, — поцелуј га и ти саг!{S} Рече ми јоште да ти |
| гу на првога мужа Циганина, па се удаде за Мичу.) Познаше се ласно.{S} Сећа се све убаво за наш |
| S} Момци и чираци ми — они нека си раде за муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зоне, да <pb n="111 |
| је му то првина била да тако негде пође за податке и факта, а врати се са чворугама по глави и |
| али не пуштају одмах руку: држе га дуже за руку и све нађу понекога да поздраве, „Па поздрави с |
| е неком милом испуњавала...{S} Зона узе за руку Гену, приђоше и ухватише се међу играче.{S} Циг |
| уљку”, омиљену игру Манину.{S} Мане узе за руку и поведе на игру младу лепу Калину, комшиницу с |
| е рекао: ако је <hi>само</hi> то, да је за то најлакше!{S} Обећао је да ће му он купити лакован |
| S} Кад стигне у теј године, демек да је за давање и удавање, — ласно за тој...{S} Што казаше: з |
| >— Што да ми пратиш?! — Кад викаш да је за черек сата готова, па ја ће си туј причекнем, а суд |
| ј почне да мери и шије фустане — она је за удају; а дечак, чим почне да криви ноге и накривљује |
| ковале због тога и говориле: „Тој ли је за његове године?!{S} Деда се вика, — а погле шта праји |
| што је уз бакшиш добијала. — Што ми је за паре!{S} Овој си ја делим сас друство, али оној што |
| си је за зборење!</p> <p>— Е, што си је за зборење?</p> <p>— Ја што сам ти?{S} Тетка ли сам ти, |
| не.</p> <p>— Оно да ми збориш што си је за зборење!</p> <p>— Е, што си је за зборење?</p> <p>— |
| адоше девојче!...{S} Та што па да ти је за тој? „И без петли може да се осамне”, та и ти да се |
| сваки удар само викне: „Еве, тој ти је за куче у чашире!” а он тада полете и викну на њу из св |
| о, али је испало изненада ово, а ово је за њу било нешто скоро још горе!{S} Знала је она поноси |
| окака разговарао, а тај разговор био је за водоноше као она Скила и Харивда за старе путнике.{S |
| поређаним испред неких врата, — што је за њу увек био најбољи и најнесумњивији знак и доказ да |
| ад није могло приметити.{S} А чезнуо је за њом, те како чезнуо, — само је био јогуница и није н |
| изгледало то, јер, као никад, данас је за пакост покуљала муштерија варошка, и, ко год дође до |
| Мане. — Зар тол’ке паре?</p> <p>— Неје за паре реч! — вели Ајша стојећи и очекујући још, као и |
| монска.{S} Ко је није знао и ко се није за њом окренуо, кад, поносито као паун, промине чаршијо |
| биле савршеније и, по томе, и страшније за распростирање узнемирујућих (и истинитих и лажних) г |
| i>„човек”</hi> много се нешто распитује за тебе!” — „Који човек?” — „Па, онај, де... у сукњи; и |
| ко да се одљути: никако неће ни да чује за њега, иако је већ нестало узрока свађи између оца и |
| гала, пошто Замфир није хтео ни да чује за Манулаћа, називајући га с багателисањем „Зевзек-Ибра |
| ко дана.{S} Зона неће никако ни да чује за Манулаћа, а Мане опет каже: ил’ њега ил’ никога.{S} |
| умирује је Мане. — За мен’ ласно; теке за теб’ искам да ти бидне убаво!{S} Зашто да узмем нику |
| ели Уранија. — Кој си је нашеја прилике за стареје сестре њојне, тај ће и саг ласно да нађе и з |
| оград...{S} Све су то биле лепе прилике за Манчу. {S}Признаје то Јевда, и каже да ће говорити М |
| ражиле хаџију, друге позајмљивале чунке за разбоје, једне тражиле на зајам мало соли, к’не и то |
| ико пута је слушала да су слабе и ретке за њу прилике овде у месту.{S} Зато се само и играла са |
| оше</hi> и причаше ни; та саг по ма’але за ништо друго сал за тој се збори”.{S} Па како гу је у |
| ији неколико кошева, пећ за хлеб, штале за коње и велика шупа, а у шупи двоја обична кола, па ч |
| по некој команди, домине, карте, табле за шеш-беш и питају га где се толико задржао.{S} А он с |
| иле чорбаџи-Замфира, нису сматране биле за слушкиње, — као што је то обичај тамо на хладном и б |
| би се на њих обрецнуо.{S} И нико после за живу главу не би смео продужити с њим разговор о тој |
| м гу па ја.{S} Ако је к’смет, па побоље за Манулаћа него за Ману; пара пару вукује, а чорбаџиск |
| ата, и пита га где ће бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што да ми пратиш?! — Кад викаш да је з |
| и — она је само гледала.{S} Тек се узме за руку са којом другарицом својом, а најрадије и најче |
| форму за девера! — А како је имао форме за младожењу?! дира је Мане и доводи је до плача.{S} И |
| ао од живине тарану и резанце, спремане за зимницу, кад се то сушило у авлији; он је држао кона |
| о их је Дока споменула нису биле згодне за ово чудно, а помало и опасно предузеће, јер или је б |
| саг’ син и наследник!” ’хоће да га узне за ортака, — ама још неје у теј године!... <pb n="51" / |
| хаха!” смеје се чорбаџија, па је уштине за оне њене једре и румене образе, или је потапка по го |
| — вели јој Мане и диже прст, — зборење за тој ич да нема!...{S} Да се не чује ништо...</p> <p> |
| , вала, поносити, и те још како, кад се за њом осврне Мане кујунџија!{S} Јер и исти тај Манасиј |
| , било јој је ужасно криво!{S} Уједе се за усну, јер јој се учини да ће Мане још моћи лако поми |
| , а друго да изгледају веће.{S} Држе се за руку и једу кокице из кецељица својих; стоје и смеше |
| пролази, што је не гледа и не осврће се за њом.{S} И већ због самога тога није никакво чудо што |
| вода...{S} Седе на миндерлук, ухвати се за чело и, тешко дишући, гледаше унезверено око себе, и |
| ем по мој памет, па уфати’ и присети се за много, та реко’:{S} Море, неје без ништо!...{S} Прис |
| си гу керка? — рече зачуђено, и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко го |
| ћ њен, Костадинкино Миланче; ухватио се за теткину сукњу, а девојке и момци напали га, па га ре |
| ринаесте.{S} У њој се приповеда како се за тај чудан и многима необјашњив и загонетан догађај з |
| , Зоне жална што је Еврејка, веће то се за друго ништо разбира...</p> <p>— Е, што је па то друг |
| и — зна то чорбаџи-Замфир.</p> <p>— Ете за твој кеиф, чорбаџи-Замфир, и тој ће ти напрајим! — в |
| ћено Мане и остави цигару.</p> <p>— Ете за оно оро, и за играње, — изеде си резилак, ем знајеш |
| евојче за давање?</p> <p>— Неје ни дете за давање! — одговарају обе тетке, и тетка Калиопа и те |
| а заврши: — А ти, Ташано, подај си дете за онога Манулаћа, берем ће да имаш убаво унуче... шебе |
| е.</p> <p>— Доке! — викну Мане и полете за њом, али она беше већ далеко...</p> <milestone unit= |
| таро магаре, та му се саг топрв сетисте за самарицу!”) и све су такве неке ствари наводили, да |
| а Манчу онога...{S} Е што гу не дадосте за њег’, кад је к’смет?{S} Да гу дадосте <hi>сас алал</ |
| /> <p>За Васку неје реч...{S} Има јоште за удавање из туј кућу...{S} Зоне, море, — рече дршћући |
| оте, али не добија одговора. — Ти ли ће за Зону песну да појеш?!...{S} Што си гу ти, па да може |
| ем убаво.{S} За тој те не питујем, веће за друго... — рече Мане, па стаде. — Е...{S} Васка... л |
| е и неочекиване напасти, — неси ти веће за теј работе.{S} Искам висока и т’нка ника да је...</p |
| лук; Дику Грнчарску наговести му и рече за њу врло много лепих ствари: како је здрава, вита ста |
| у!</hi>...” зборе си. — Ама кој ви рече за тој?{S} Видосте ли с очи, <pb n="145" /> та да такој |
| к’в резилак!...</p> <p>— Па кој ги рече за оро?{S} Ти ли?</p> <p>— Јок ја!...{S} Казаше ги ники |
| ива! — вели Ташана Таски. — Кој ти рече за бегендисување?</p> <p>— Зна си цела ма’ала, и сав гр |
| за оро ли си?{S} Ах, што си па девојче за оро!... — рече пакосно и погледа је презриво од глав |
| о вас, да ве питујем: ели ви је девојче за давање?</p> <p>— Неје ни дете за давање! — одговарај |
| по челу грашкама зноја, једнако гледаше за њом. {S}И кад уђоше и замандалише високу капију, још |
| угризе доњу усну, и још силније стезаше за руку Гену, другарицу своју, на коју се од силна дерт |
| алом, и укућани је не сматрају већ више за дете; то се види и по томе што сад много штошта и не |
| рече, за праведну ствар и да му напише за новине.</p> <p>— Они нама просто не дају да живимо! |
| нити за непочупану зубачу пред кућом, и за ђубре у кући — како је сада тако индиферентна и спор |
| тави цигару.</p> <p>— Ете за оно оро, и за играње, — изеде си резилак, ем знајеш как’в резилак! |
| месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!... (Читаоцима је познато да у |
| а и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеириш, |
| тражим моју...{S} Неје писано за мен’ и за Калину...</p> <p>— Па си прочетеја што је писано?... |
| „Имаш си грбину, самарице доста”; та и за Ману и женење његово ласно...</p> <p>— Може, ама спр |
| А што је па теб’-ти криво за Манулаћа и за мустаћи? зборим гу па ја.{S} Ако је к’смет, па побољ |
| делом дана то је место само за чељад и за женскадију.{S} Ту поседају на оне сељачке, грубо оде |
| она и куповала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ симит, у који би метала алву.{S} Тада би |
| тре њојне, тај ће и саг ласно да нађе и за њума.</p> <p>— Од нашога Манчу има ли, деде, збори с |
| — ласно за тој... {S}Има си она чаре и за тој!{S} Свет си збори да је <hi>побегуља</hi>, па ка |
| добар и певач, ловац, јахач и весељак и за друштво човек.{S} Кад год би свршио какав посао и за |
| нуо у нади да ће можда бити штофа чак и за један пикантан и сензациони подлистак.{S} Решио се д |
| ао је далеко по свету, тако да је чак и за Свету Богородицу Ржанску израдио тежак крст од срме. |
| је године, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!... (Читаоцима је по |
| си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти |
| , а после да га одбаци.{S} Онако, као и за све велике и срећне освајаче што прича Историја да з |
| војено, што охола чела пркоси, — тако и за лепу Зону није имало дражи оно што је већ победила и |
| увређен Мане, — таг ће скоре да чујеш и за <hi>моје знање</hi>!...{S} Ће ме неки убаво запанти |
| шла у школу, застала Зона и куповала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ симит, у који би м |
| е и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чаршијом.{S} Бленуо за њом и чинило му се као да |
| ље, девојака, од којих једну треба себи за сапутницу у животу да изабере мајстор-Мане кујунџија |
| е једне, што ви ја зборим?!{S} Па ја ви за <hi>кујунџију</hi>, ете, и зборим...</p> <p>— Како р |
| амет: „А, рипчики!{S} Да се истепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена проста, убаво си зна |
| варају дућане.{S} Иако су мало грамзиви за парама, али они воле и рахатлук, и време им није нов |
| друго су му комшиске жене веровале, али за оно прво нису, него су тврдиле да се стари лисац сам |
| руго него један кратак сензациони — али за родитеље врло поучителан — роман, у коме су јунаци, |
| ла га је и искрено ожалила Језда и жали за њим ево већ петнаест година.{S} Јављале су јој се пр |
| тка сета, и стари Замфир тада тихо жали за младошћу својом под цветним дафиновим дрветом, које |
| е си, аџија не беше га туј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с кочије и с кардаши, и он |
| та, и тетка Рушка, коју су сви сматрали за род, а нико није знао да каже какав им је род.{S} Ма |
| што па има девојчики, што су пристасали за удавање, — паша, па да гим не манише!{S} Ем кол’ко г |
| {S} За кога се појеше: за еснафску, ели за чорбаџиску Сику:</p> <quote> <l>Зашто, Сике, зашто п |
| у? — пита Мане, — за онуј поголему, ели за овеја мале?</p> <p>— Бре!{S} Три ли имаш? — запита з |
| или „чупенце” — како би они тамо рекли за шипарицу, а и она је њега познавала још из тих раних |
| ава, и не зна ништа ни за себе, акамоли за лист”.</p> <p>Зато је похитао ради материјала, а да |
| {S} Ће ме неки убаво запанти и плати ми за онај татка ти реч „куче у чашире”!...</p> <p>— Ухуху |
| еб’?!...{S} Море, мен’ ми мука и жал ми за мен’ што си ја немам нику сестру, ама спроти теб’ пр |
| ити тиме!{S} Остаде то — беше му!{S} Ни за милион мираза не бих је ја — ја, овако како ме сад в |
| , — ја је, ев’ видиш, не би уз’о, па ни за све оне куће, дућане, чифлуке, <pb n="163" /> водени |
| јан као земља, спава, и не зна ништа ни за себе, акамоли за лист”.</p> <p>Зато је похитао ради |
| и оде од куће.{S} Осећао се да није ни за какав посао — зато узе пушку и оде у поље, да се раз |
| да га оно храни и брани — перо, које ни за које новце не продаје!</p> <p>И сад се, као што већ |
| ућу.{S} А тако исто му нису веровале ни за оно да ће продати чифлук.) Та ноћ је, дакле, мирно п |
| им, па онда не ваљам и нисам цео дан ни за какав посао...</p> <p>Сви му одобравају, веле да је |
| све то ради Зоне Замфирове ради — то ни за живу главу неће, јер онда не би он био „чапкун-Мане” |
| ваљда ни у Старом ни у Новом завету ни за једно дете није се тако с правом могло казати и напи |
| и мило за њег’, а ти се таг сама удадни за њег’: удовица си...{S} А што па ти тол’ко смићеш?</p |
| рен, ели у Пећ; там’ су, рече, мајстори за такве работе!” — Море, што ће ми и Пећ и Призрен и С |
| а јоргански памук, — зар ти ће па да си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да се зов |
| . {S}Теб’-ти кеф и мило и наводаџија си за онога зевзека чорбаџи-Јордановог, оног Манулаћа... з |
| pb n="81" /> <p>— Па истин’ ли збори си за мен’?...{S} Што си збори?</p> <p>— Збори си...{S} И |
| <pb n="55" /> <p>— А што је па теб’ ти за њума?{S} Ти-ти-ти-ти, што си гу њој, та да си, ете-т |
| у те године.</p> <p>— Што је па тебе-ти за њума? — одбија домаћица. — Остави тија речи!...</p> |
| ога да ће му целога свога века куповати за његов рачун овчије и јареће коже и, као побратиму св |
| си зборе! — викну Ташана, па се ухвати за главу, а после се умири мало, па поче: — Ете, како м |
| теља својих, као што се то могло казати за Манулаћа.{S} С њим је био задовољан и отац и мајка ј |
| татко ми имаше, ете, сас мене!{S} Плати за путине осам динара — ем беле паре, бре брате, рече, |
| почела помало гледати и кришом уздисати за њим.{S} Ваљда по оном општем закону, по коме женски |
| ели да их све воли и да ће их све узети за жене...</p> <p>Отпоче оро.</p> <p>Одиграше неколико |
| ива, или заљубљена у Ману, па ће радити за себе и своју корист: обесиће му се о врат и употреби |
| ревносна и брза кад кога треба казнити за непочупану зубачу пред кућом, и за ђубре у кући — ка |
| напред да ће им све лепо и лако испасти за руком.</p> <p>— Побратиме, — узвикну Митанче, — у ва |
| јер су нашли да тај не би могао повести за собом ни једну јуницу на улару, акамоли најлепшу дев |
| пропаднеш! — викнуше женске, гледајући за колима, која лете преко калдрме и крешу варнице, и к |
| ешкеш од мен’?...{S} Амет!{S} Деде сеци за два гроша од кетену алвицу...</p> <p>А Зона се креће |
| о речи: „Умољавају се поштовани читаоци за извињење што је лист задоцнио и што је изишао само н |
| ман, Доке!... <hi>Реч</hi> да не искочи за девојку.</p> <p>— Та што...{S} За малко време...</p> |
| ти што је пио, већ кад се казначеј маши за џеп и пита: „Шта имам да платим?” а келнер само каже |
| ..</p> <p>— Што ми ти па збориш саг туј за Калину?!{S} Калина ће си дочека своју срећу...{S} А |
| ицу ћу те накитим и нађиздим!...{S} Сал за теб’ ћу радим кујунџилак...{S} Момци и чираци ми — о |
| ни; та саг по ма’але за ништо друго сал за тој се збори”.{S} Па како гу је уграбија? питујем ги |
| же и да се удам за никога... да се удам за онога ћелеш-ефендију Исидора, агент што је осигурава |
| За мираз, нане!{S} Па може и да се удам за никога... да се удам за онога ћелеш-ефендију Исидора |
| >— Јок! — рече поносито Калина. — Несам за вашу кућу...</p> <p>— А, за оро ли си?{S} Ах, што си |
| /> пушку не испалим!{S} Ништо не знајем за себе, а све заради тебе!...{S} Ја си идем, па... как |
| Шебинче, кубеџију - ћу те, ете, питујем за ништо! - па подиже глас, да би га чула тетка Таска, |
| hi>мен’</hi>, да ти, демек, наводаџишем за нику трговачку керку?... {S}Неси!...</p> <p>— Несам. |
| ни, мућну кесом и викну: „Почиње; молим за тишину!” Мућну опет кесом и стаде извлачити бројеве |
| р и пружи му цигарлук. — А ја ће пратим за њума — додаде, — кад буде готова...</p> <p>Мане разг |
| м под мишком, бритвицом о куку и бригом за вратом, иду у групама, али не џавељају и не галаме, |
| у месту учитељице (са особитом методом за лако и перфектно учење француског језика), која се с |
| ? — пита га Поте питомо, машив се шаком за ударено место на глави.</p> <p>— А, бре, ешеку нијед |
| ику белосветску...</p> <p>— Е, ашкољс’н за тај реч!{S} Тој ме и мен’ стра’ Јевдо! — одобрава чо |
| <p>— Ха! — одобрава Замфир. — Ашкољс’н за тај реч!...{S} Овуја мушљику имам си... знаш од које |
| ими.{S} Он ће, мишљаше Мане, бити таман за тај посао.{S} Куражан је, дрзак је, има пуно тих луд |
| отпоздрави онако у ходу.{S} Прође дућан за неколико корака, а после застаде, као да се сетио не |
| з ње; она је само за њега створена а он за њу!{S} И један дотицај коленима испод стола, и једно |
| х Мане не прими, него одговори да ће он за толико дати накита својој невести.{S} Усхићен тиме, |
| један мах заборави па запева, онако као за себе:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне,< |
| <p>И тако је тај испад у новинама имао за последицу да се учинио тај преокрет у животу Макином |
| /quote> <p>Чорбаџи-Замфир је чуо и знао за ту песму; није са ни љутио на њу.{S} Можда зато што |
| канда је мало, онако потајно, и уздисао за Јевдом, и то годинама безнадежно уздисао.{S} Почео ј |
| рај ње, као да му је богзна какав посао за вратом!...</p> <p>Или опет тако ради у дућану, а пос |
| > <p>Тако је још неке зауставио и питао за берићет, па у том стиже и до Манина дућана. {S}Мане |
| овљавају; а затим би је редовно запитао за њену старију сестру Костадинку, прву лепотицу у град |
| Познаше се ласно.{S} Сећа се све убаво за наш варош!... „Бре, зар такој напраји, Миче?” зборе |
| тац седам гроша.{S} Манулаћ попије пиво за грош, при повратку купи јагњећу кожу за шест гроша и |
| младожењу?” — А што је па теб’-ти криво за Манулаћа и за мустаћи? зборим гу па ја.{S} Ако је к’ |
| о је к’смет, па побоље за Манулаћа него за Ману; пара пару вукује, а чорбаџиски син чорбаџиску |
| обично проводио.</p> <p>„Али свако чудо за три дана”, вели народ.{S} А Мане је био син тога нар |
| утолико уколико је код нас „свако чудо за три дана”, само утолико се мање и ређе говорило — го |
| ричи.{S} Простре ћилимче, које би донео за њим Поте шегрт заједно са шишенцетом мастике, збаци |
| буде, и наравно да ју је одмах придобио за ствар, јер Дока је на такве ствари била увек готова |
| X, 5), а потом ју је допунио и прерадио за издање Српске књижевне задруге (1907 год.), проширив |
| А какво је само сребрно кандило израдио за Светог Пантелеја; па сребрну ручицу за икону Богород |
| бија!...{S} Србија слободија!...{S} Ако за тој!{S} Нек’ си не пита, нек’ си избере што си милуј |
| лике и јавнога мнења, које га је држало за ленштину од оног фаталног случаја кад му је једнога |
| смех.{S} Осећа и види да је све пропало за њ...{S} Не зна, не сећа се кад је то могла бити прош |
| ва брига, управо, није га ни брига било за то, јер његово је перо и у Београду цењено било.{S} |
| Ех, детенце!...{S} Много ми, ете, мило за њума...{S} А за њума ли, Зоне, купујеш ту алвицу?... |
| } Што ке ми чиниш?</p> <p>— Кад ти мило за њег’, а ти се таг сама удадни за њег’: удовица си... |
| чорбаџиски син, а њој гу па много мило за њег’... а њојни викају... неје, ете, прилика.</p> <p |
| з нађем и да ти рекнем да гу много мило за теб...{S} Без теб’, рече, живот си нема...</p> <p>— |
| а... ете... збори: демек, много гу мило за теб’...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Из да |
| ајила!{S} Еве, да видиш, колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар верујеш. „Однеси му и овој, — р |
| удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило за нашега Манчу, откад се, ете, врну из војску из Беогр |
| м исприча и рапортира све што се десило за последњу недељу дана, а није ту ни Зујица, да им раз |
| ење часника.{S} За све се сложише, само за девера никако, јер то је право било право младенаца. |
| и да просто не може без ње; она је само за њега створена а он за њу!{S} И један дотицај коленим |
| е могу видети и наћи под билијаром само за сезоне такозваних „кромпир-балова”, кад настане обав |
| анка, висока и млада девојка, и то само за један сат.{S} Размишљали су, разговарали, ређали и п |
| } Али већим делом дана то је место само за чељад и за женскадију.{S} Ту поседају на оне сељачке |
| и да се, ете, волемо; агда да се волемо за удавање и венчавање, а за друго јок, зашто ће татко |
| — прекида је Калиопа. — Неће да зборимо за тој.{S} Кад стигне у теј године, демек да је за дава |
| башка па Ђорђијини!...{S} Ми си зборимо за друго ништо, а ова, погле гу, куд га искарује!...</p |
| а искам и тражим моју...{S} Неје писано за мен’ и за Калину...</p> <p>— Па си прочетеја што је |
| и тако је Манулаћ проглашен дефинитивно за мушко.{S} Од тога доба водио га је више и отац.{S} У |
| .</p> <p>— „Леле, што су пристали једно за друго!...{S} Ја-ги!” „Асли како плави зумбул и зелен |
| оји, ете, не давају те...{S} Ама, ласно за тој!{S} Ни татко ми Ђорђија неје се оженија сас алал |
| 2" /> <p>— Мори, знајем си ја!{S} Ласно за тој!{S} Мен-ми сал оставите... бригу не берите, а ја |
| и бери, Доке!...</p> <p>— Иха!{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу ти изработим; ти сал седи си, па жмиј! |
| е и најубаве!...</p> <p>Де-де!{S} Ласно за тој, мори, Доке!{S} Ће искочимо једанпут! — вели Јев |
| не знајем што је чаршиски ред.{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу си све полако... па фино... с <hi>поли |
| емек да је за давање и удавање, — ласно за тој...{S} Што казаше: злату ће се кујунџија нађе! — |
| е јоште криво на њојни стареји, — ласно за тој... {S}Има си она чаре и за тој!{S} Свет си збори |
| апрајим...{S} Сал ако ти искаш, — ласно за све!{S} Ја си имам голему роднину...{S} Ћу те одведе |
| и, демек, нико неје спроти теб’ — ласно за тој!... — говорила би јој и такорећи понављала сваки |
| Ако треба да се бијем с патролу — ласно за тој!{S} Ће се бијем, а ти сал да сеириш.</p> <p>Умир |
| ему радио; пазарио је и пазио да ко што за време пазара не придигне из дућана.{S} У њему је пет |
| ди Митка?!...</p> <p>— А збори си нешто за мен’?</p> <p>— Па... ете... збори: демек, много гу м |
| ли гледао би за њом чаршијом.{S} Бленуо за њом и чинило му се као да је остало трага од ње, као |
| није било.{S} Свет се окретао и бленуо за њима, извиривао кроз прозоре, истрчавао на авлиска в |
| га неки ђаво натентао — и он се окренуо за њом.{S} Погледи им се сукобише, јер се и она окренул |
| и „мачор”, и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребацили и дирали га, он би се б |
| оште у турцко време калфа, — ништо лошо за Митку; рече: „Пази се, газда Петракија, да те не оре |
| {S} И све си то збраја и скутаја на куп за онуја несрећу и роспију аустриску, Кермину!...{S} Ка |
| ра туј на нишавску ћуприју...{S} Па зар за тој ми може да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако гу н |
| ! <pb n="48" /> И по таг искачаше пазар за нико време спрама есап!...{S} Ама, па ми дође ништо |
| а те чекам одамно...{S} Имам један абер за теб’, и поздравље...</p> <p>Мане се тихо искашља, па |
| Зона!... .</p> <p>Мане, Мане је мајстор за тако нешто.{S} Чапкун-Мане, Ђорђијин син, кријумчарс |
| и је покушавао, нити пак изнео тај глас за девојку; ако је ко то урадио, то није нико други нег |
| > <p>А ако се Зона поносила што се свет за њом окретао, могла се, вала, поносити, и те још како |
| еме.{S} Ама после ми дође ништо у памет за чекмеџе. {S}Есапим и треба да је тол’ко пазар, а кад |
| и да гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу!...{S} Чим отвори дућан, одмах осећа да му т |
| литве.{S} У авлији неколико кошева, пећ за хлеб, штале за коње и велика шупа, а у шупи двоја об |
| сака!”</p> <p>— Е, дајте гу, подајте гу за неприлику, за Манулаћа тога, — плану Дока. — Ама пос |
| е криве гране, па једну за теб’ а другу за мен’, црну тетку, да се бесимо, зашто живот веће нем |
| за грош, при повратку купи јагњећу кожу за шест гроша и одмах успут је прода за девет, — и тако |
| или мајстори и трговци шије, па гледају за њима.</p> <p>— Мичо, мори, — запишта својим танким г |
| искашљавао би се по старом свом обичају за сељанчицама, кад би прошао крај њих, а на Зону није |
| л јоште једанпут да чујем нику лошотију за теб’, — из кућу те не пуштам...{S} Туј ћу те закопам |
| е мирним тоном. — Та ако искате прилику за ваше Зоне, е, ја си имам једну прилику... па за тој |
| свет!{S} Био је бесан.{S} Турио је каму за појас и готов био на свашта, али никако није могао д |
| својом, а најрадије и најчешће се узму за руку она и Генче Кривокапско, па отрче весело тамо г |
| она неће; вели да Манулаћ нема ни форму за девера! — А како је имао форме за младожењу?! дира ј |
| лицу.{S} Појављују се и попови, застану за часак на авлиским вратима, ваде грдне чешљине и брзо |
| риво дрво сас две криве гране, па једну за теб’ а другу за мен’, црну тетку, да се бесимо, зашт |
| е пође кући, и она стоји ту држећи Гену за руку, а када Мане пође, одлазе и оне кући.</p> <mile |
| а у неку повећу интернационалну дружину за прављење и протурање лажних <pb n="128" /> форинти, |
| по њу, да му је привежу на реп и викну за њим једно „Уа!” али се ту сада Зона умешала, па не д |
| једном месту код жена да зато неће Зону за сина што из њихове породице још досада, хвала Богу, |
| — упаде Гена у реч и повуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом да си идемо!...</p> <pb n="76" / |
| лосветске фрајлице, рече, поју си песну за твојега Митанчу, поју си:</p> <quote> <l>Кој ти купи |
| трепавица; ко није пазарио и ћарио дању за видела, неће ни увече спрам свеће, — и зато мало ран |
| ј бундици и алевим шалварицама, које су за два-три прста вириле испод жуте сатинске сукњице са |
| уде тога дана његов гост.{S} Присели су за богату софру, за оне многе господске ђаконије на оно |
| чес’ у варош... {S}Има си, бре, и касу за паре и еспап, како један трговац, а не кута паре по |
| за Светог Пантелеја; па сребрну ручицу за икону Богородичину у Дивјанском манастиру!{S} И глас |
| ише махалских девојака гледају и уздишу за Манчом, па је и она почела помало гледати и кришом у |
| ! — одговара Дока.</p> <p>— Мен’ ми кеф за Манулаћа, — вели Таска.</p> <p>— Мен’ па за Ману! — |
| их оне из кола багателишу и сматрају их за аџамије и да ништа не знају.{S} Варају се јако! „Доб |
| м журналистичком позиву — постаде борац за истину, правду и слободу.{S} И тако се ипак у неком |
| и рекнем, хаџијо?...{S} Искочио лош реч за мен’: та ловџија сам, мераклија сам џимпир, коцкарин |
| писмо које је гласило: „Што ми писујеш за волење, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; |
| у њој, та да си, ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — замуцкује Зона, а већ готова да се запла |
| ...</p> <p>— Ти ич бригу да си не береш за тој!{S} Знам си једнога, Ставре Јаре се вика... {S}А |
| — Да му збориш, ем повише да му збориш за тија девојчики!{S} Што да си седи неженат, та да си |
| аната нема!...</p> <p>У лето зором, још за росе, одлазио би тамо, попио кафу, коју би сам тамо |
| ла, бадема и рокчића, сматрајући је још за дете. — Лелеее!{S} Што се напраји оди наш варош и од |
| учтиво извињавали: да им дете није још за женидбу, да није отслужило војску, да ће га можда по |
| тле писали да је не доводе сад, бар још за неко време, док се ућути с неком проклетом песмом, к |
| де на чифлук и кад се с чифлука враћа. (За ово друго су му комшиске жене веровале, али за оно п |
| , кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По-за домаћина смејаше ли кој да улегне у кућу?!{S} А си д |
| и унучики, па си пролази, па ни има по-за себ’ измећара, ни фенер, ни бастун, веће пролази — д |
| куј послу у чаршију.{S} Па ели узнем по-за себ’ измећарче, ели си сам узнем фенер, окачим га на |
| </hi> ти, ете, даде овуј шефтелију? <hi>За мен’</hi> ти даде?!...</p> <p>— Зоне...</p> <pb n="1 |
| да казујем? — викну љутито Мане. — <hi>За кога</hi> да ти казујем?,..</p> <p>— Ете, за <hi>чор |
| опет поче песма уз игру:</p> <quote> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За наш |
| тајку,</l> <l>Да ме младу дава </l> <l>За Раде комшијче!...</l> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За |
| /p> <quote> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За млад |
| јче!...</l> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наше сељанче!</l> <l>Јелке, тамничарке!</l> <l>Јелке |
| ду дава</l> <l>За наше комшијче,</l> <l>За младо <hi>банкерче!</hi></l> </quote> <p>Мало после |
| омшијче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За младо чобанче!</l> <l>Јелке |
| сељанче,</l> <l>За наше сељанче,</l> <l>За младо чобанче!</l> <l>Јелке тамничарке!</l> <l>Јелке |
| ава </l> <l>За Раде комшијче!...</l> <l>За Раде комшијче,</l> <l>За наше сељанче!</l> <l>Јелке, |
| </p> <quote> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче!</l> </quote> <p>А Мане и Калина су ко |
| жи тајку</l> <l>Да ме младу дава</l> <l>За наше комшијче,</l> <l>За младо <hi>банкерче!</hi></l |
| „голем нишан”...</p> <pb n="112" /> <p>За Васку неје реч...{S} Има јоште за удавање из туј кућ |
| сву ноћ није могао ока склопити.</p> <p>За Мана је то стање врло несносно било.{S} Једнако је м |
| ном разведри и сину лице Зонино.</p> <p>За другог кандидата за девера лако се погодише.{S} То ј |
| }Такој те искам, ешеку ниједан!”</p> <p>За ту ствар требала је Ману као помагач једна женска, в |
| и губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој па да ни је!!{S} Некој си је”, рече, „богат сас |
| нема!” А побратим Пајица му одговара: „За кога, море, газимо ово блато, а побратиме?!...” А ба |
| и Ваче Шаторче, — зашто знаш...{S} Ето, заб’равија сам зар онај стари адет, па искам да знам.{S |
| да станеш еснафска жена!...{S} Ти да га заб’равиш!...{S} Он си је човек сирома’... фукара!{S} К |
| аска, јер је разумела пребацивање. — Да заб’равиш ти оној што је било.{S} Саг да гу видиш, бата |
| ко прокај твој дућан промину — ћа па да заб’равим, ама се сети и врну до теб’, да ми, ете, курд |
| бели свет неће да видиш!... ’хоће да те заб’рави и сокак, и махале, и град; — и никој неће ни д |
| ећ недеља дана како гу носим, па све си заб’равим...{S} Та и саг, виде ли како прокај твој дућа |
| иф да чурим на њума.{S} Ако гу неки пут заб’равим дом, а мен’-ми се не чури, кеиф немам!...{S} |
| и он, срећан што му се дала прилика да забавља госте и што га сви пријатно гледају; јер све је |
| о место, с којом се обично деца смеју и забављају, а девојке се окупе око њега, па изјављују да |
| е није тек онако звао чапкун-Мане, није забадава био син чувенога Ђорђија и братанац још чувени |
| лато топи!...{S} Машалах, Манчо, — неси забадава син на Ђорђију!... {S}Ђорђијина крв!...{S} Ашк |
| ру, девојке на авлиска врата; понека се забатрга, <pb n="67" /> па јој излети папуча или налуна |
| Немаш те паре!... — па узе испред носа забезекнутом муштерији поређане ствари и изиђе брзо из |
| е сав свет смеје!...</p> <p>Зора је већ забелела, гугутке и голубови гукали испод стрехе, канди |
| м по колену од силна чуда, па се просто заблену у сина.{S} Не могаде више да одоли свом очинско |
| лађу, која је стисла паре у шаку, па се забленула у Ману и застала одмах на улазу у дућан.</p> |
| јој вређало.{S} Јер, док је сваки други забленуто, изненађено и с неком тихом чежњом погледа — |
| и стао опет размишљати, и већ га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} Излазе преда њ |
| а...</p> <p>А Ману стегло нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у устима му горко и суво. {S}Ј |
| амо лупа рукама по колену: превија се и заболеше га већ слабине, а вилице му осташе разјапљене, |
| ај да се разгали у веселом друштву и да заборави немио вечерашњи догађај, да свирком и игром за |
| е заборавио калфа Коте, није требало да заборави онај шамар што га је пре недељу дана добио и о |
| ире” како му се увртела!{S} Он би да је заборави, а она му се једнако намеће као насртљива доса |
| заборавити при тако силном послу, па се заборави тек и запева тихо и полако:</p> <quote> <l>Син |
| а жена, мало чудних манира.{S} Често се заборави, па звижди сокаком.{S} Њу су обично увек избег |
| није могао више да је избије из главе и заборави.{S} Кад увече леже у кревет, шапуће те стихове |
| смеје се на ексер, а на девојку одмах и заборави...{S} И он је сад ту, дошао и он на овај џумбу |
| ра, или у дућану, или на чесми.{S} Зато заборави брзо добивен шамар, па кад сврши посао, примач |
| оте се занео у посао, па се у један мах заборави па запева, онако као за себе:</p> <quote> <l>С |
| је чак планула и заборавила се, тако се заборавила да је грдну лекцију извукла од својих стрина |
| с.</p> <p>Једнога дана је чак планула и заборавила се, тако се заборавила да је грдну лекцију и |
| о примила, на друго пустила, чула, па и заборавила.</p> <p>Зато се силно изненадила кад јој на |
| мајстор-Мана.{S} А после, баш да је све заборавио калфа Коте, није требало да заборави онај шам |
| уклонити испред очију света; свет ће је заборавити, па ће и гласа оног тако полако нестати.</p> |
| удубио се у посао, мислиш и на ручак ће заборавити при тако силном послу, па се заборави тек и |
| о би ословила понеку сиромашну девојку, заборављала би врло често како се која зове, а и разгов |
| е две пословице, које су већ давно биле заборављене, сад су оживеле, употребљавале се и почеле |
| Манча слично му долази, — та може да си забравила за кога ти рекоше...</p> <p>— Ама, де! — смеј |
| о тој немилој сцени, што је чак строго забранио да се икоме ван куће и речца једна рекне, ипак |
| у домаћи сви некако сметени, расејани и забринутИ — и тада им је све јасно, јасно као дан било. |
| иду тихо и ћуте и изгледају зловољни и забринути.{S} Зловољни су што нису имали времена да про |
| hi>доњи</hi> дом бар!), — морају и бити забринути.</p> <p>Све то пролази и хита свак на свој по |
| је очима од главе до пете, врте главом забринуто, сажаљевају у себи, шапћући: „Лелее”, или пуш |
| тумачило.{S} Али тиме је само још већа забуна начињена и унета у јавно мнење, које се тиме под |
| распремајући испред себе онако у чуду и забуни једнако.</p> <p>— Саг, види чудо? — отпоче хаџи- |
| разговетно чита бројеве и никад се није забунио да каже од 66 да су 99, или обратно, као што се |
| обро продао, или кад би, сарафећи, кога забушио и преварио — и он би, трљајући руке, певао ту п |
| оловање.{S} То га је довело у сукоб и у заваду с државом и друштвом.{S} И он се, напојен тако и |
| зу у варош, где их је Гмитраћ чекао, па завали руке иза потиљка и пође силно као орао кад хоће |
| !!{S} Леле, тугоо!! — викну Дока, па се завали онако бећарски и распали цигару, сркну из филџан |
| hi>Било је!</hi> — прошапта 3она, па се завали и паде лицем на шиљте од миндерлука.</p> <p>— Па |
| е крадом испод очију почешће погледају, заваравају један другога, док им се једном погледи не с |
| илику у зеленој бундици, с једним мањим завежљајем у рукама и другим већим на колима (у коме бе |
| ала та мисао, и она остаде и даље у тој завери, имајући у њој и своју одређену улогу, којом ће |
| се тргоше, погледаше на прозор.{S} Кроз завесе се белело, зора се прокрадала у одају, коју беше |
| па му изгледа Зона сјајна и свечана као заветна икона.{S} На плећима бундица од ружичастог атла |
| , и никада ваљда ни у Старом ни у Новом завету ни за једно дете није се тако с правом могло каз |
| еб’! — рече и извади табакеру, па стаде завијати цигару.{S} Запали је, стаде пуштати димове.{S} |
| вој</hi> пратила?!” — рече и предаде му завијену свилену мараму.</p> <p>— Што је овој?! — кликн |
| ро; а том ће приликом већ помало моћи и завирити у душу и скривене осећаје Зоне Замфирове.</hi> |
| се само Мане питао и од њега само да је зависило, можда би тако и било, Али, срећом по Зону, <p |
| виленим фустанима у коло, а у понедељак завргну мотику преко рамена, па певајући „Зелен зекир, |
| а: <hi>ти</hi> гу све то напраји; ти си заврзаја, ти саг па и одврзуј!...</p> <p>— Море, какој |
| у чело и испраћајући је.</p> <p>— Е, — заврте тужно главом Зона, — <hi>моје</hi> си је <hi>бил |
| {S} Хм, — хукну и духну љутито на нос и заврте главом Коте. — Куде си гу видеја?{S} Збори, келч |
| здао наредбе, па опет духнуо као ветар, завртеше опет исти ти сумњиво главом и рекоше: „Ама, ни |
| с леђа преко рамена, напред на прса, и заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради, као што о |
| де на потсмех као ниједна њезина друга, заврши Зона и бризну силно у плач.</p> <p>Јевда је неко |
| уше и белензуке, па и ово сад са Зоном, заврши Перса Јордановица, може да испадне по оном народ |
| о теб’, да ми, ете, курдишеш мушљику... заврши хаџи-Замфир и пружи му цигарлук. — А ја ће прати |
| о казаше: злату ће се кујунџија нађе! — заврши поносито тетка Калиопа.</p> <p>— Па, брљивке јед |
| "100" /> — тој си је ред у овај свет! — заврши отсечно и одлучно тетка Таска, па се окрете још |
| њума!...”</p> <p>„Та тој ти исприча’, — заврши бата-Таско, — Јевдо, демек да знајеш да неје: „д |
| {S} Она је, видиш, сад у мојим очима, — заврши Милисав подигнутим гласом, лупајући на сваку реч |
| i>моралном</hi>, ђубрету!...” — Море, — заврши Милисав, — мрзи ме и да причам-— само се наљутим |
| била!{S} Било цвеће — било и Зоне!... — заврши дршћућим и загушеним гласом млада женица и обрис |
| иш, мен’ ми сал кажи...{S} Разбра ли? — заврши стари Замфир и опрости се с Маном, који га, силн |
| ну”, рече, „брљиву чорбаџику Ташану!” — заврши Таска, дижући се да иде и обећавајући да ће она |
| и, несрећо грчка! — развика се Дока, па заврши: — А ти, Ташано, подај си дете за онога Манулаћа |
| резилак!... — узвикну Јевда, када Таско заврши Петракијеву причу.</p> <milestone unit="subSecti |
| да га се то баш ништа не тиче, а обично заврши: „Па шта каже, Бога ти?” — „Каже да јој се допад |
| говоре, а она задржала за себе као неку завршну реч, па сада поче достојанственим тоном, а и не |
| но бар да скине са себе одговорност, да заглади онај немили догађај, да докаже да он сам ништа |
| блу.{S} Тек мало после неко се мешкољи, загледа у комшиску таблицу, виче: „Мућни!” Нацко одгова |
| аваш ли ме, мори?</p> <p>— Кој си ти? — загледа је Мане.</p> <p>— Де, несам кумита!...{S} Што, |
| е и нема на свету; једаред је погледа и загледа се у њу, а опет другом неком приликом пређе пре |
| ријег, а да за њим не погледа!{S} Млађе загледају, кришом испод ока, па тек само уситне кад про |
| е се на њу очију пуних суза, а после је загледају и разгледају јој одело.{S} А она у богатом и |
| кастим сељанкама и сељанчицама, које се загледају у Мана, — а био је врло леп — па и не умеју о |
| заљубљено, па пронађоше чак и у кога се загледала.</p> <p>— Лелеее! — узвикну тетка Таска, кад |
| ет девојака потсвојкиња удало.{S} Ту се загледале и заљубиле у момке чорбаџи-Замфирове, за њих |
| и су ту помисао кад су га видели и боље загледали, јер су нашли да тај не би могао повести за с |
| о вечерашњи догађај, да свирком и игром заглуши буру која му је беснела у грудима — све му то н |
| се за тај чудан и многима необјашњив и загонетан догађај заинтересовала и заузела и сама месна |
| ледник мој.{S} Зато је Манулаћ дуго био загонетка — у махали задуго нису знали је ли мушко или |
| м никако није ишло у главу и било им је загонетно.</p> <pb n="156" /> <p>Ето, и сам Манча се од |
| роклео је, веле, ћерку, која му је тако загорчала његове старе, последње дане...</p> <p>У самој |
| Ајша с дахиретом, трже се из сањарија, заграби шаку стопараца и баци јој на дахире.</p> <p>— П |
| „У лојзе ли гу уфатисте?” а четврта баш загрди питањем: „Ели гу <hi>сас џандари</hi> врнусте?{S |
| под руке у дуг ред, а иза њих други ред загрљене момчадије, и, идући тако кућама својим, певају |
| ју беле недеље на „нишаљкама”, и где се загрљени момак и девојка љуљају, а друштво им пева: „Чи |
| } Тој ли те учила даскалица у чкољу?! — загрме Замфир на мезимицу своју тако громогласно, да из |
| ва.{S} Па кад цвеће замирише, а гугутке загучу — оријенталац се сваки тада радо одаје тихим сањ |
| о погледа, али га ипак одбија и моли га загушеним гласом:</p> <p>— Немој, Мане, две ти очи!...{ |
| е — било и Зоне!... — заврши дршћућим и загушеним гласом млада женица и обриса кришом сузе, па |
| с грдним фасциклама поправљених ђачких задатака под мишком, од којег поправљања добише и сами |
| задаци силно су се одвајали од осталих задатака другова његових: били су и дужи и једрији, <pb |
| кве чорбаџиске куће, да се не би осећао задах од готовљених јела. {S}У тој кујни се и чељад и у |
| када је то.{S} Још његови ђачки школски задаци силно су се одвајали од осталих задатака другова |
| се пролазећи <pb n="79" /> крај њега и задевајући оне њега.{S} Тако је силна љубав и тако силн |
| гова и весела ћуд, и он се опет шалио и задевао младе лепушкасте муштерије, кад би му се сврати |
| ичу путем крај њега.{S} Други пут би их задевао или се бар искашљао пролазећи крај њих, а сад и |
| ас, још овако стар, воли хаџи-Замфир да задене по коју стару љубав своју.</p> <p>— Ааа, Мало, — |
| ашире” носи и појас, та имам куде да га заденем, ете, овој пратено цвеће...</p> <p>— Де, па и т |
| ље испричан један морални удар, који је задесио Мана — заједно с последицама његовим.{S} У свој |
| ма унаоколо и све срчу кафу, а понеке и задиманиле као мушко.{S} Тетка Дока пије и кафу и масти |
| и сам почистио метлом испред дућанчића, задиркивајући девојке, које се с чесме са стовнама враћ |
| казаше му врата, и тако оде и без кафе, задовољан што нису, како су му припретили, пустили с ла |
| вно жељена и очекивана киша, он је онда задовољан и нуди дуваном оне око стола: — Прави, Бога т |
| а међу оним гаравим лицима.{S} Но он је задовољан међу њима, а они га, опет, пазе и чест му ода |
| на дан прстена.{S} Мане је био срећан и задовољан после оне сцене са старим Замфиром; разумео г |
| у ливених ексера пуну шаку, а он одлази задовољан и церека се на нове ексере.{S} Тада се и Зона |
| еље Манино.</hi> </p> <p>Мане је отишао задовољан кући.{S} Пољубио је мајку у руку, казао да пр |
| гло казати за Манулаћа.{S} С њим је био задовољан и отац и мајка још од најранијег детињства ње |
| управо, ишао је посао, али он није био задовољан зарадом.{S} Признавао је да му је Мане опасан |
| није Доке, био крв њихова, — па се није задовољио само тиме да јој окрене леђа и да на другој с |
| Али овако није могао то, него се морао задовољити тим што му је у пролазу, онако као случајно, |
| душмани саг!...</p> <p>Тако је говорила задовољна тетка Дока.{S} Али је то, наравно, слаба утех |
| клевети...</p> <p>Тада се све разиђоше задовољне, само Зона остаде тужна и не могаше задуго ок |
| нчица, заустављао их и питао их како су задовољне с берићетом и кад ће бити берба у њиховом сел |
| нце татино! — заценио се од силна смеха задовољни Јордан... — <hi>Оскудација.</hi> Па бре, дете |
| ратима Мана и трљао је руке и смејао се задовољно, уверен већ унапред да ће им све лепо и лако |
| вио цигаре, пушио, пуштао колуте дима и задовољно гледао у њих.{S} Напослетку је дохватио пушку |
| ри дана он је већ имао идеју о освети и задовољно трљао руке при помисли да то неће бити сан ко |
| /p> <p>— Ба, несам више девојка, — вели задовољно и поносито, — веће шес’ недеље како сам удаде |
| о Ману и Калину гледају; сви их гледају задовољно с пријатељским осмехом на лицу, као кад се не |
| ратиме!</p> <p>— Знам те, де! — вели му задовољно Мане.</p> <p>— Е, што ће ми ћеф бидне, побрат |
| о-здраво” неће приме више!... — вели му задовољно тетка-Дока одлазећи. — Мори, саг да ги искаш |
| нате оног јучерашњег сређеног, мирног и задовољног човека!{S} Тек му кажу: „Море онај <hi>„чове |
| го није склопила ока од силне радости и задовољства.</p> <pb n="190" /> <p>А Мане седи са карда |
| ало, тако јој се допало да га је у знак задовољства треснула руком и у мал’ му раме није одвали |
| штвом.{S} А то је било онда, кад би, на задовољство и своје и муштерије, свршио какву мало круп |
| рст од срме. ...{S}После сваке такве на задовољство извршене наруџбине, осећао је мајстор Мане |
| је од времена на време своје и чуђење и задовољство, а Мане се удубио у посао, па ради, али се |
| риди, па му то чешање чини неко особито задовољство.</p> <p>— Од кога си гу, збори бре, научија |
| ори погледом.{S} Било јој је то особито задовољство да једним таквим погледом охрабри кога, да |
| ног случаја кад му је једнога дана лист задоцнио, изашао на пола табака, и у његовом рођеном и |
| штовани читаоци за извињење што је лист задоцнио и што је изишао само на пола табака.{S} Кривиц |
| га је само запитао кратко и хладно:{S} Задржава ли се он подуже увече, зна ли шта су то ћутеци |
| идем! рече Зона и измаче се, а Мане је задржава и вели јој:</p> <p>— Код мен’ нећеш да живујеш |
| е продају грожђе и брескве.{S} Успут се задржавао мало крај група сељанчица, заустављао их и пи |
| ла оне друге две тетке да говоре, а она задржала за себе као неку завршну реч, па сада поче дос |
| лу, а било јој је тада дванаест година, задржали је код куће.{S} А и није свршила ни сву основн |
| се извињава <pb n="133" /> — каже да се задржао због писања неке жалбе и давања адвокатског сав |
| , да допре до Мана.{S} Па не само да се задржао на хвали речима, него је и делом доказао да га |
| ле за шеш-беш и питају га где се толико задржао.{S} А он се извињава <pb n="133" /> — каже да с |
| ве!” Али, кад га видеше да се само мало задржао у дућану, издао наредбе, па опет духнуо као вет |
| они је пошљу по нешто, где ће се морати задржати подуже, а ствар им та, наравно, и не треба.{S} |
| с, који је једаред пукао, није се могао задржати, и створен једаред суд и мишљење није се могло |
| Код Мане Кујунџије се, наравно, најдуже задржаше.{S} На њега и дрвље и камење!...</p> <p>— Ако |
| би у руку, и таман да пође, а њега опет задрже, опет се рукују и веле: „Па поздрави се на стрин |
| несено.{S} И покућар Коце, шта ће, него задржи на ручак и пудара Провира, да буде тога дана њег |
| ио и прерадио за издање Српске књижевне задруге (1907 год.), проширивши том приликом нарочито г |
| њим игра.{S} И ти се људи тако страсно задубе у тај проклети шах, да се око њих могу сви искла |
| их на гомилицу преда се.{S} Обојица се задубила у посао, па раде.{S} Калфа Коте звиждуће нешто |
| седе калфа Коте и шегрт Поте и раде.{S} Задубили се у посао.{S} Калфа Кота довршује неку срмали |
| у чорбаџи-Замфир наводи његове речи.{S} Задубио се у оправку муштикле.{S} Сам ради, јер је мало |
| су се чак и сликали тако са шахом, како задубљени у игру играју њих двојица шаха, а трећи, лепи |
| <p>Или други пут, опет тако, улети сав задуван с по једним јајетом у свакој руци.</p> <p>— Нан |
| им дететом.{S} Па још када им он, онако задуван, стане да грди „Титинку” и „Пиргу” што арче њих |
| аска, и с врата, пре „живо здраво”, сва задувана и усплахирена, запитала:</p> <p>— Зоне куде ви |
| и...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га задуго није опазио!{S} Каква брука!{S} Бар да није то п |
| љне, само Зона остаде тужна и не могаше задуго ока склопити.{S} Оплакала је дан, лила сузе, кле |
| го отац, то су по другим махалама многи задуго мислили да чорбаџи-Јордан има ћерку. {S}Као оно |
| е Манулаћ дуго био загонетка — у махали задуго нису знали је ли мушко или је женско!{S} Јер, ка |
| И досад од дерта није спавала, а данас задуго није склопила ока од силне радости и задовољства |
| жустар и вредан мајстор — увек би тада зажалио на судбину своју и на уређење у свету: <pb n="2 |
| погодити; чим би само помислио и у себи зажелео нешто, мајка би му погодила шта жели и мисли, и |
| ештен по један прапорац.{S} Па кад Мане заигра и заплете и залупа ногама, звече они пусти прапо |
| , и чисту душу, и ропску послушност.{S} Заиграше.{S} Калина весела, блажена — румен је сву обли |
| је ники угурсузл’к!...{S} И ја се веће заинати да видим што је, мајка му стара, у тој сопче!{S |
| многима необјашњив и загонетан догађај заинтересовала и заузела и сама месна штампа, и како је |
| к листа <hi>„Слободна реч”</hi>, најпре заинтересовао и прибележавао све што је чуо, а после — |
| ога зна, ко једни најчеститији и једни, заиста, најсвеснији синови ове земље, па, ено, и <hi>он |
| ав би смешан изгледао шегрт Поте кад би заиста вирио кроз плот у чорбаџиску башту и уживао у пр |
| вале чунке за разбоје, једне тражиле на зајам мало соли, к’не и томе подобне ствари.{S} Али Зон |
| руго: што им даје паре на чување или на зајам без интереса, па он њима не тражи интерес, а они |
| тек сада, кад се удобно намести, а она зајаука, ама онако женски, као на гробљу.</p> <pb n="14 |
| обогаћено и накићено новим досеткама и заједањима.{S} Јер са свију страна је обасуше питањима, |
| а!{S} Белешка је била подужа, пакосна и заједљива.{S} А потекла је од једног кујунџије дошљака, |
| мпонује ли што? приметио је, и непитан, заједљиви колега и земљак његов, пан-Цибулка: да, пан-Ф |
| ручаш, кад си не пазариш?! — прекиде га заједљиво Зона.</p> <p>— Не слушај душмани моји по ма’а |
| } На кога да праћа?</p> <p>— Па, — поче заједљиво Дока, — саг неће да праћа на бимбашије и мира |
| понајбоља!...</p> <p>Иако је пакосно и заједљиво то било, било је, на жалост, истина.{S} Пан-Ф |
| p> <p>— И при мужа... — упаде јој у реч заједљиво Зона.</p> <p>— Па, ако дадне Господ и к’смет |
| ану: да се сложе и слошки да нападну на заједничког им непријатеља.</p> <p>Увече нађе Мане Мита |
| ан морални удар, који је задесио Мана — заједно с последицама његовим.{S} У свој Глави је, даље |
| да се ни на дан свадбе не нађу оне две заједно.</p> <p>Дође ред и на бирање и тражење часника. |
| како Мане и Калина пођоше и упутише се заједно, и чу како се Мане нуди Калини да је допрати до |
| то је: да се у њој једва једаред нађоше заједно Мане кујунџија и Зоне Замфирово.</hi> </p> <p>З |
| нице” из библиских слика, које су с њим заједно пропале онога фаталнога дана у Црвеном Мору; ал |
| ка касиру тако силно, да је са столицом заједно оборио ситног Тасицу шнајдера.{S} Предаде таблу |
| илимче, које би донео за њим Поте шегрт заједно са шишенцетом мастике, збаци плитке кондурице с |
| теби, и ономе тамо брату — и показа на зајмодавца Љубисава — <hi>мука је поштеним</hi> људима! |
| после сал тол’ко да поживејем кол’ко од зајца оп’нци да поцепам!{S} Тол’ко, побратиме, е што ми |
| и у себи колико још има да прође док га закалфе; а чим постане калфа, искијаће први шегрт — миш |
| Мане. — Зима иде, сас зимске руже да се закитиш! — рече и даде јој ону киту хризантема. — Тој т |
| и.{S} А пријатна јој та самоћа, која је заклања од погледа укућана, који су јој погледи од неко |
| ново фамилијарно веће. {S}Сваки час тек заклапарају налуне или папуче преко калдрмисане авлије, |
| пристати да је убију него да каже то, а заклела се и у очи Гмитраћа, грнчара, вереника свога!.. |
| проговорити.{S} Редовно се тада морала заклети у своје очи и у живот свога мужа Сотираћа — ког |
| па тако неће ни он сад њега слагати.{S} Заклиње му се напослетку чак и у светог Евстатија, патр |
| ...</p> <p>Гледала их Зона, али замало; заклонише их и захватише међу се гомиле веселе омладине |
| ило и дошло отуда што се хтело судити и закључци изводити из Маниног понашања. — Ману тога дана |
| здисати за њим.{S} Ваљда по оном општем закону, по коме женски свет, онако исто као и овце или |
| аљубиле у њега, а за њима, по том истом закону, пошла и мала Зона!...</p> <p>И мала Зона није з |
| и куд трче ни зашто трче — по том истом закону ваљда су и Манчу све девојке гледале и све се за |
| — из кућу те не пуштам...{S} Туј ћу те закопам! {S}Чаршију и бели свет веће неће да видиш!{S} |
| банћерчетом коме мајка увуче пешкирић и закопча тур.{S} Срећни и блажени отац поведе сина да ви |
| p> <pb n="144" /> <p>— Црна Ташанооо, — закука Таска, — црна и три-клета друшкеее!{S} Тражи си |
| мало кад се човек у <hi>своју част</hi> закуне...{S} Она је, видиш, сад у мојим очима, — заврши |
| S} Што поче, па застаде...{S} Што се не закунеш?!... {S}Закуни се, де ако смеш и можеш!...</p> |
| е-те...</p> <p>— Деде, деде, мори...{S} Закуни се!{S} Што поче, па застаде...{S} Што се не заку |
| застаде...{S} Што се не закунеш?!... {S}Закуни се, де ако смеш и можеш!...</p> <p>— Ама де, нес |
| о у башти, јер она се старала о цвећу и залевала га.{S} Скоро свако доба године имало је своје |
| учињену кавурима, он је лако, од шале, залечио, само кад се кренуо.{S} Тек се дигне до паше.{S |
| намере” с осталим девојкама.{S} Све је залудео, али ниједној се није предао.{S} Уживао је у тр |
| абри кога, да му улије неке наде, да га залуди, а после да га одбаци.{S} Онако, као и за све ве |
| е имало дражи оно што је већ победила и залудила, него је интересовало и дражило оно што равнод |
| кам „сокак-лаф” си је...{S} Што си неће залудњаци да зборе?!</p> <p>— Хе! — врти главом стари З |
| орац.{S} Па кад Мане заигра и заплете и залупа ногама, звече они пусти прапорци и силно дирају |
| Ба, нећу си! — прекиде га љутито Зона и залупи авлиска врата за собом, оставив Мана напољу.</p> |
| ћеш имаш, а унуче јок! — рече и љутито залупи врата за собом и остави их запрепашћене.{S} СаМо |
| су и Манчу све девојке гледале и све се заљубиле у њега, а за њима, по том истом закону, пошла |
| потсвојкиња удало.{S} Ту се загледале и заљубиле у момке чорбаџи-Замфирове, за њих се удале и п |
| или је била плашљива, или брбљива, или заљубљена у Ману, па ће радити за себе и своју корист: |
| упе око њега, па изјављују да су у њега заљубљене, и кажу му да бира <pb n="71" /> коју хоће, а |
| био врло обичан, јер у таквим приликама заљубљени обично не знају шта да разговарају, или разго |
| етци ово је први и једини дијалог двоје заљубљених.{S} Дијалог није нимало пикантан, чак ни инт |
| го приметише чак и то како је чупе Зоне заљубљено, па пронађоше чак и у кога се загледала.</p> |
| > <p>— Шефтелија?!... — прошапта Мане и заљуља се од неочекиване среће.</p> <p>— Ее! — тврди Ва |
| о кућама и виноградима, враћај је кући, замажи очи свету, да не види бруку, и запуши му уши, да |
| ла да трупамо!</l> </quote> <p>Престаде замало песма, а игра траје и развија се још лепше и још |
| ти очи!...</p> <p>Гледала их Зона, али замало; заклонише их и захватише међу се гомиле веселе |
| еднако гледаше за њом. {S}И кад уђоше и замандалише високу капију, још се из чорбаџиске авлије |
| раниш...{S} На гроб да ми туриш шебој и замбак и трандафил и дафину да ми посадиш! — А мајка пл |
| е девојченце, ете, оно Тимче...{S} Како замбак т’нка!{S} Да остаде јоште турцко, ћаше, две ми о |
| е, убаво овој Зоне Аџиско; па бела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста |
| пуна свакојаког цвећа: руже, карамфила, замбака и каквог не цвећа!{S} Само је лепа Зона знала к |
| и и непријатељи Манини; они га жалили и замерали му и заташкавали „бруку”, ови ликовали и ширил |
| кад си сама све знајем, и све видим?{S} Замилуваше се деца, та што... саг га је време...</p> <p |
| повешаним испод крова.{S} Па кад цвеће замирише, а гугутке загучу — оријенталац се сваки тада |
| {S} Запали је, стаде пуштати димове.{S} Замислила се, а очевидно мисли о томе како би да онако |
| еколико кућа одатле, код Замфирових.{S} Замишљао <pb n="191" /> је сада Зону, раздрагао се; зат |
| здрави са свима, али је, изгледа, мало замишљен, но ипак то није од невоље, јер се понекад и о |
| } И они приметише да је Зона расејана и замишљена.{S} Ништа не упамти што јој кажу.</p> <p>Ако |
| е размишљала о томе.{S} Била је тужна и замишљена.{S} Плач унесрећеног девојчета звонио јој је |
| инити што би упропастило ову овако лепо замишљену ствар.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| рпела резилук кад оде кући.{S} Али ипак замоли измећарку Васку да не каже ништа код куће.{S} Ва |
| у обе куће — у Манину и Манулаћеву.{S} Замолила их да оду — Уранија до Манине, а Калиопа до Ма |
| ато је нашао неког адвоката буџаклију и замолио га да се заузме, рече, за праведну ствар и да м |
| ређали и присећали се коју би то могли замолити да им помогне, па ниједна није подесна била.{S |
| , — трже се мала, — посмешила сам се! — замуца застиђено девојче и покри шакама поцрвенеле обра |
| , ете-те, пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — замуцкује Зона, а већ готова да се заплаче од муке.</p> |
| срчу. {S}Паша заподева разговор и пита, Замфир само кратко одговара; чини се љут, ћути, срче ка |
| о мало услужно и понизно, али и хладно, Замфир.</p> <p>— Не ли те пита, а ти си сал ћутиш!</p> |
| ријих, изићи!{S} Свима је пресео ручак; Замфир није ни сео, а други нико није онда ни смео.{S} |
| И не један паша — него неколико њих!{S} Замфир је био сила: могао је човека и са самих вешала с |
| з дућана и остао сам.</p> <p>Тишина.{S} Замфир разгледа по дућану и изјављује од времена на вре |
| ет мењају чибуке и доносе друге кафе, а Замфир једнако ћути. {S}Паша већ узнемирен.</p> <p>— Шт |
| . научија се...</p> <p>— Ха! — одобрава Замфир. — Ашкољс’н за тај реч!...{S} Овуја мушљику имам |
| ди не сусретоше.</p> <p>— Ахаха! — зева Замфир и зевајући пита. — Кол’ко си платија, Мане, за о |
| не познава селски девојчики! — дира га Замфир. — Неје ништо лошо...{S} Теке... зборим <pb n="1 |
| пазар, алиш-вериш како? — — — запита га Замфир после кратке паузе, правећи и сам цигару.</p> <p |
| иде брзо фес и скочи са седишта, али га Замфир поврати, узев сам столицу.</p> <pb n="174" /> <p |
| и педесет.</p> <p>— Аферим, — хвали га Замфир — када доживесмо и тој наше дете има си три касе |
| к му је по поузданом човеку поручено да Замфир даје уза Зону пет стотина дуката мираза на дан п |
| ним. — Познавам гу, познавам! — понавља Замфир. — И Топал-Стојанчу, татка ти, познавам убаво! { |
| те, ете, питујем, — запита трећега дана Замфир зета Ману, ама ти га напраји сав онај џумбус?!{S |
| p> <p>— Из које си село, дете — застаде Замфир и запита једну сељанчицу.</p> <pb n="173" /> <p> |
| је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир сила и у Стамболу.{S} Сменио је он, или, како та |
| ерак...</p> <p>— Доста де! — прекиде је Замфир, али тетка-Таска ипак наставља.</p> <p>— ...{S}О |
| а не упамти што јој кажу.</p> <p>Ако је Замфир пошље по чибук и дуванкесу, она му донесе наочар |
| мо пуст глас и лажна клевета била, није Замфир ни сумњао; али зашто и толико да се појави, — то |
| и те учила даскалица у чкољу?! — загрме Замфир на мезимицу своју тако громогласно, да из комшил |
| би давно свршена ствар. {S}Али, како се Замфир баш никако није одушевљавао том комбинацијом Таш |
| ажипрст крај другога, да покаже како се Замфир и начелник слажу — и онда то не сме тако остати! |
| ски”!...</p> <p>— Е, доста веће! — рече Замфир и диже обрве.</p> <p>— А што па?{S} Ако не узне |
| и и чибука попушили и мастика попили, и Замфир у пашином конаку и паша у Замфировој господској |
| — то га је бесомучним правило!...{S} И Замфир показа Зони ону липу пред капијом у авлији.{S} С |
| ен.{S} Мане је изненадио Замфира, али и Замфир Мана. {S}Било је говора и о миразу.{S} Хаџи-Замф |
| јанчину...{S} Познавам ти мајку! — вели Замфир и гледа лице девојчетово, ваљда у памети сравњуј |
| осат!”</p> <p>— Ама како започе, — вели Замфир — неће ниједну понесе!{S} Ја паше у турцко време |
| обегне...{S} Пошеја сам у суд... — вели Замфир правећи цигару и мећући је у <pb n="176" /> једн |
| видела.{S} И чим је Дока отишла, стари Замфир плане, силно плане господарским гневом на своју |
| својој невести.{S} Усхићен тиме, стари Замфир поклони им једну од својих кућа, најлепшу после |
| bSection" /> <p>Вративши се кући, стари Замфир је поверио домаћици разговор с Маном и није крио |
| а недељни дан жељно очекивао.{S} Стари Замфир легао да се одмори мало после ручка, као што је |
| ла.{S} Јер сутра на подне, кад је стари Замфир дошао из чаршије, био је љут као рис.{S} Чуо је |
| </p> <p>— Е, тој може, — умеша се стари Замфир, који се слатко насмејао. — Тој може, тој има.{S |
| а у плач. — „Свирите, ништо, виче стари Замфир, што заћутасте?!{S} Што је овај саг?!{S} Је ли п |
| оно старо турско време, уздисаше стари Замфир, када је он после паше и владике био прва сила, |
| S} Тада га обузима слатка сета, и стари Замфир тада тихо жали за младошћу својом под цветним да |
| у претставити и протумачити.{S} И стари Замфир узе на себе ту дужност, обећа се да ће уложити с |
| ом због играња Зониног, за које и стари Замфир зна, а још више због Зонине наклоности према Ман |
| век, чу ли, куче ниједно, — грми стари Замфир, — и јоште ме нико ни у турцко ни саг у српско в |
| ал кажи...{S} Разбра ли? — заврши стари Замфир и опрости се с Маном, који га, силно тронут, при |
| боре?!</p> <p>— Хе! — врти главом стари Замфир и не верује му. — Татко кој ти беше?...{S} Ђорђи |
| али да га узму на решето.{S} Иако стари Замфир не само да ни речи није никоме прословио о тој н |
| ила домаћицу Ташану.</hi> </p> <p>Стари Замфир није тих дана био дома.{S} По свом обичају, отиш |
| ад смо, ете, једна вера...</p> <p>Стари Замфир је умирује, и све би се мирно свршило, да Дока н |
| је није могло ни бити, кад стари богати Замфир и господин начелник живе лепо.</p> <p>А то је на |
| ки, јер га, ето, и сам стари и поносити Замфир прима у свој род!</p> <p>И успео је чорбаџи-Замф |
| рвета, која је јако пазио стари чорбаџи Замфир. <pb n="13" /> И у мају, кад цветају дафине, нај |
| Бре!{S} Три ли имаш? — запита зачуђено Замфир, и сад тек спази и ону велику иза леђа.</p> <p>— |
| евојачка мајка, Ташана, помагала, пошто Замфир није хтео ни да чује за Манулаћа, називајући га |
| hi> један, може да се викаш! — ласка му Замфир.</p> <pb n="177" /> <p>Дуго се још разговараху о |
| татија, патрона ловачког!</p> <p>Али му Замфир не верује.{S} Врти главом, али му ипак мило кад |
| кујунџије радиле.</p> <p>— Ех — вели му Замфир, — куде су били они стари спрама <hi>теб’?!</hi> |
| ог Зонине наклоности према Ману, о чему Замфир и не слути, јер сви крију то од њега.</p> <pb n= |
| за ту годину — то само она зна!{S} Отац Замфир је с њом врло мало говорио, а тетке и стрине бољ |
| вета дафина, оно неколико дана, чорбаџи-Замфир нерадо оставља кућу и слабо излази у чаршију.{S} |
| фир.</p> <p>— Ете за твој кеиф, чорбаџи-Замфир, и тој ће ти напрајим! — вели му паша — и ствар |
| немирен.</p> <p>— Што си ћутиш, чорбаџи-Замфир?!...</p> <p>— Па... питуј ме, пашо, па ће си збо |
| а гу поздравиш, дете!{S} Рекни: чорбаџи-Замфир... што имаше лојзе у Ћурлине...</p> <p>Тако је ј |
| слатки, сасвим проста ствар!{S} Чорбаџи-Замфир има куће, дућане, чифлуке и винограде, а господи |
| паша га одмах пусти к себи.{S} Чорбаџи-Замфир уђе, поклони се паши, паша му да знак да седне.{ |
| и чибуци и треће кафе дођоше, а чорбаџи-Замфир тек сад мало да се одобровољи и каже шта га је н |
| и зборим? — рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И кому да си зборим?! — Па скине фес и брише |
| ?{S} Што бре? — запитао би тада чорбаџи-Замфир дигавши своје густе обрве чак под фес. <pb n="56 |
| а кога си керка!{S} Један си је чорбаџи-Замфир у град; море, до Солун и Филибе нема га јоште по |
| а у свој род!</p> <p>И успео је чорбаџи-Замфир код чорбаџи-Петракија!{S} Јер није прошло много, |
| <p>Одмах после тога извадио је чорбаџи-Замфир своју Зону из школе.</p> <milestone unit="subSec |
| жутог дафиновог цвета.{S} Па се чорбаџи-Замфир сећа дахирета и решмета, и фереџа и бадемастих в |
| домаћица му Ташана (од које се чорбаџи-Замфир, иако је три паше сургунисао — ипак прибојавао п |
| ће. „Ој леле, — стење и мази се чорбаџи-Замфир, куде је тај смрт, да ме узме у Горицу, да се не |
| е фатило у оро</hi>” — вели јој чорбаџи-Замфир, сав зелен од љутине. — Та и твој Манча...</p> < |
| рене се једнога дана сам главом чорбаџи-Замфир, не казујући, наравно, никоме ништа.{S} Али то ш |
| е још причало каква је сила био чорбаџи-Замфир; такве силе и таквог господства нема више!{S} Пр |
| Е, доста де! - вели јој озбиљно чорбаџи-Замфир.{S} Дошла си, наводаџисала си, ништо неје било, |
| бећа, то ће и испунити — зна то чорбаџи-Замфир.</p> <p>— Ете за твој кеиф, чорбаџи-Замфир, и то |
| љи’!...</p> <p>Мани мило што му чорбаџи-Замфир наводи његове речи.{S} Задубио се у оправку мушт |
| Цвета се вије!</l> </quote> <p>Чорбаџи-Замфир је чуо и знао за ту песму; није са ни љутио на њ |
| је патријархалан и срдачан. {S}Чорбаџи-Замфир, иако је поносит и силан у чаршији и међу Турцим |
| о свега доста - - пошље у Београд, хаџи-Замфир би их тада само погледао и погледом пресекао; ис |
| у памет да је извади из школе.{S} Хаџи-Замфир није дао да се даље школује.{S} Кад би му спомен |
| . {S}Било је говора и о миразу.{S} Хаџи-Замфир спомену пет стотина дуката, али их Мане не прими |
| буде било.</hi> </p> <p>Наравно да хаџи-Замфир није смео ништа чути од свега тога и стога га је |
| и крију од света.{S} Зато се ваљда хаџи-Замфир, одмах после неколико дана, и сетио свога чифлук |
| <p>— ...{S}Па ете ми се — наставља хаџи-Замфир разгледајући цигарлук о коме је реч, — ништо саг |
| it="subSection" /> <p>Али, иако је хаџи-Замфир имао тако строге и, такорећи, несувремене поглед |
| а врло важан посао.</p> <p>Тако је хаџи-Замфир пошао чаршијом, идући полако и достојанствено, б |
| јанча...{S} Стојанча? — присећа се хаџи-Замфир, па не може никако да се сети. — А, мајка... как |
| у...{S} Рекни гу: поздравија ти се хаџи-Замфир...{S} Познавам гу, како да гу не познавам!...{S} |
| мала почивка.</p> <p>— Бре! — поче хаџи-Замфир, — исквари се много свет!{S} Батисаше се и селск |
| </p> <p>— Саг, види чудо? — отпоче хаџи-Замфир. — Има си човек сијасвет деца, па све здрава и ц |
| оветке.{S} И да се ту није питао и хаџи-Замфир, као отац, удадба Зонина за Манулаћа била би дав |
| ра, који се данас стога зове још и хаџи-Замфир.</p> <p>Али хаџи-Замфир имао је још једно богатс |
| зове још и хаџи-Замфир.</p> <p>Али хаџи-Замфир имао је још једно богатство — имао је нешто што |
| > <p>И данас, још овако стар, воли хаџи-Замфир да задене по коју стару љубав своју.</p> <p>— Аа |
| ; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир има на дом девојку!...{S} Разабра ли, мори?...</ |
| и, ете, курдишеш мушљику... заврши хаџи-Замфир и пружи му цигарлук. — А ја ће пратим за њума — |
| ће!</hi>...</p> <p>Тако је говорио хаџи-Замфир.</p> <p>А имао је и право!{S} Није он то онако н |
| /p> <p>— Овој да запантиш! — грмну хаџи-Замфир одлучно Зони. — Сал јоште једанпут да чујем нику |
| е ли те пита, а ти си сал ћутиш!</p> <p>Замфир слеже раменима, пушта густе димове, и гледа устр |
| куд је повео и свог десетогодишњег сина Замфира, који се данас стога зове још и хаџи-Замфир.</p |
| ону <pb n="105" /> сцену између Доке и Замфира и чула и видела.{S} И чим је Дока отишла, стари |
| рошевина и прстен.{S} Мане је изненадио Замфира, али и Замфир Мана. {S}Било је говора и о мираз |
| ло често било чак и речи и свађе између Замфира и Ташане.{S} Зато неће бити згорег — чак писац |
| ку уграби” имала цмољу мужа.{S} Иако су Замфира варошке жене немилосрдно критиковале због тога |
| ако тамо веле — „турио у песму” чорбаџи-Замфира и неку лепу Цвету, па и сада се још пева песма: |
| /> <p>Зона је била кћи чувеног чорбаџи-Замфира, богатог и уваженог чорбаџије, силног негда чор |
| љутито, и остави запрепашћеног чорбаџи-Замфира, који се само крстио левом руком и говорио: „О, |
| .{S} И кад су служиле и двориле чорбаџи-Замфира, нису сматране биле за слушкиње, — као што је т |
| ш и тога да Митанча ужасно мрзи чорбаџи-Замфира, јер је овај потстрекавао чорбаџи-Петракија да |
| као нешто своје, као род у кући чорбаџи-Замфира.{S} Оне га и не зову друкче него <hi>чорбаџијо< |
| сто мештани, хвалећи силу и моћ чорбаџи-Замфира.</p> <p>А та сила долазила је од силног богатст |
| а пробудила је, наравно, и старога хаџи-Замфира.{S} Морао се и он умешати и једва се разабрао, |
| влија и висока трокатница богатога хаџи-Замфира.{S} Само се чуло са свих страна силно пљескање |
| лфа-Коте и шегрта Поте, даље: кућа хаџи-Замфира чорбаџије, а тко исто и слика јунакиње ове прип |
| омшилуку.</p> <p>Недеља је.{S} Код хаџи-Замфира после подне тишина као и у свима кућама где се |
| што је у сну водио коло, или је то био Замфиров Жућко, тако и смех онај Зонин не могаше никако |
| е коловође, него стари Жућко, стари пас Замфиров!...{S} Шта је ово, ако ко Бога зна? помисли Ма |
| је.{S} Тетка Дока полете одмах право у Замфиров крај.{S} На улици срете баш као поручену Васку |
| русалима што ју је донео још некад отац Замфиров, кад био на хаџилуку, куд је повео и свог десе |
| одлуци.{S} Као крвни непријатељ чорбаџи-Замфиров, Митанча је добро дошао сада Ману: да се сложе |
| , имао би ко да јој то каже.{S} Родбина Замфирова је велика.{S} Пуно неких тетака, стрина и ујн |
| његова мезимица, то је млада Зона, Зона Замфирова.{S} Сва су деца Замфирова била лепа, све удат |
| чисте срме и слубио је, кад прође Зона Замфирова!{S} А затим би баталио посао, примакао би сво |
| n="5" /> <div type="titlepage"> <p>ЗОНА ЗАМФИРОВА</p> </div> <pb n="6" /> </front> <body> <pb n |
| itlepage"> <p>СТЕВАН СРЕМАЦ</p> <p>ЗОНА ЗАМФИРОВА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ПРОСВЕТА</p> <p>ИЗДА |
| оба године имало је своје цвеће, и кућа Замфирова мирисала је преко целе године.{S} Пред кућом |
| да Зона, Зона Замфирова.{S} Сва су деца Замфирова била лепа, све удате кћери његове као жене ос |
| че оно Кубеџиско.{S} Беше ту и оно Зоне Замфирова; ама оно си, како чорбаџиско, беше са своји; |
| а све то?!...{S} И пошто је она чорбаџи-Замфирова, — онда дај полицију и жандаре, трчи по кућам |
| ког фењера, а не витка и лепа Зона хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то силно љутило, понос јој вре |
| вџакати. — У другој соби, одмах до собе Замфирове, поређале се на миндерлуцима: домаћица Ташана |
| завирити у душу и скривене осећаје Зоне Замфирове.</hi> </p> <p>Али сада, у ово време кад се ра |
| и алеву од шалвара лепе и поносите Зоне Замфирове.</p> </div> <pb n="20" /> <div type="chapter" |
| е.{S} Али да призна да све то ради Зоне Замфирове ради — то ни за живу главу неће, јер онда не |
| се да походи три места: да интервјуише Замфирове, Манулаћеве и Ману.{S} Само на та три места.{ |
| се загледале и заљубиле у момке чорбаџи-Замфирове, за њих се удале и постале домаћице и мајстор |
| ућко, чији се ноћни лавеж из мирне хаџи-Замфирове авлије бестрага далеко чује и распознаје.{S} |
| на врзмале су се испред и око куће хаџи-Замфирове; привиривале и улазиле унутра под разним изго |
| немара и те извесне лакомислености хаџи-Замфирове.{S} И нису му опростиле ни кад је, истога дан |
| мчарски син, спроти теб’ и спроти други Замфирови зетови?... {S}Сестре ти се поудаваше све за љ |
| — Ама, Доке, памет си бери!{S} Башка су Замфирови, башка па Ђорђијини!...{S} Ми си зборимо за д |
| урско време, чорбаџиско време, уздисаху Замфирови, било би лако: дегенеци (а можда и сургун) му |
| орту, кроз који капиџик пролазе чорбаџи-Замфирови у цркву на јутрење и на краће молитве.{S} У а |
| <p> <hi>На шта су се све решили чорбаџи-Замфирови, само да би ућуткали гласове.</hi> </p> <p>Кр |
| е?</p> <p>— За ког си зборе?{S} За хаџи-Замфирови си зборе! — вели Таска и погледа кришом на Зо |
| ачило само онако као у први мах.</p> <p>Замфирови су се тешили да ће то ипак проћи, али кад пос |
| ије место у пространим конацима чорбаџи-Замфировим.{S} Ту понекад и сам чорбаџија сврне, да поп |
| ни корака пришао на сусрет жељама хаџи-Замфировим.{S} Знао је он добро старога господара; знао |
| баш с одобравањем, а оно са знањем хаџи-Замфировим.{S} Ах, да је оно старо турско време, уздиса |
| </p> <pb n="152" /> <p>Отишао је најпре Замфировима.{S} Кад скочише на њ све тетке, ујне и стри |
| срећом по Зону, <pb n="196" /> стиже и Замфировима и Мани поздрав од Манулаћевих. {S}Манулаћ с |
| /> други пустио тај проклети глас, који Замфировима не да спавати.{S} Да је старо турско време, |
| е, њена је брига!{S} Сутра ће, рече, од Замфирових доћи к њој Калиопа, па нека њих две удесе та |
| пак ту близу, неколико кућа одатле, код Замфирових.{S} Замишљао <pb n="191" /> је сада Зону, ра |
| недељак ни у уторак целога дана.{S} Код Замфирових одмах осетише да није добро, кад не сме да д |
| <p>По одласку тетка-Доке настао је код Замфирових прави лом.{S} Зона је из побочне собе све чу |
| описани очајни кораци учињени од стране Замфирових на све стране, а највише око Мана, коме су у |
| живо претставља ту сцену између Доке и Замфирових.{S} Страшна му је била и сама та помисао да |
| е ко никоја остати уседелица на срамоту Замфирових, из чије су се куће у срећно време већ у пет |
| >Целога тога дана — док се још код хаџи-Замфирових није ни слутило шта се све тамо по граду при |
| ед нађоше заједно Мане кујунџија и Зоне Замфирово.</hi> </p> <p>Зона је знала да је лепа, и да |
| кокошке.</p> <p>— Бреее!...{S} Украдоше Замфирово девојче! — викнуше изненађени мушки око чесме |
| >А тако је некако баш и било.{S} У кући Замфирово| доиста је било нешто тужно, нешто све расеја |
| е мечке оне!{S} А прилега ли на чорбаџи—Замфирово дете да си седи у дућан, да си руча с момци и |
| ку богатства, великог богатства чорбаџи-Замфировог.</p> <p>Ту у авлији су чељадске собе и кујна |
| ="197" /> је тога дана била све и сва у Замфировој, а тетка Дока у Маниној кући.{S} Дубоко у но |
| или, и Замфир у пашином конаку и паша у Замфировој господској кући!{S} И не један паша — него н |
| после подне грдно весеље у кући чорбаџи-Замфировој.{S} Све се слегло ту.{S} Силан свет се окупи |
| све то изрибају, па се сија по чорбаџи-Замфировој авлији као да су се сунца спустила и поређал |
| ознао је Мане од Васке да је по чорбаџи-Замфировој кући прави лом због играња Зониног, за које |
| >Ово је силно дејствовало на све у хаџи-Замфировој кући, а на Зону највише.{S} Била је као убиј |
| > <p> <hi>У њој је изнето шта је у хаџи-Замфировој кући породични савет или камарила, састављен |
| је описано како је тетка Таска донела у Замфирову кућу први глас и опширан извештај скоро о све |
| само на једну Зону, на лепу Зону, Зону Замфирову.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Зона |
| није шала, толики триумфи! — и на Зону Замфирову, али још није предузимао ништа.{S} Налазио је |
| <p>Сремац је први пут штампао <hi>Зону Замфирову у Српском књижевном гласнику</hi>, {S}1903 го |
| поредним улицама и упутише се у чорбаџи-Замфирову улицу, која је нешто живља била, јер је с дру |
| гих.{S} Кола Ставре Јарета уђоше у хаџи-Замфирову улицу мало дубље, па стадоше.{S} Из мрака при |
| давно већ ни приступа не имађаху у хаџи-Замфирову кућу, — и они је нападаху и одрицаху се сродс |
| мислили би сви, увек, само на Зону хаџи-Замфирову. {S}А она је знала за то, па као свака ванред |
| н и задовољан после оне сцене са старим Замфиром; разумео га је добро, па ипак није ни корака п |
| м ми?!{S} Убаво ми обеле образ!{S} Хаџи-Замфирска Зоне се фаћа у оро... иска да се ороди сас лу |
| ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зоне Замфирско!...</p> <p>— Туј сам!{S} Што ти требам? — зап |
| си фрљија и стануја мерак на оно Зонче Замфирско, ете, тој сам чула!...</p> <p>— Ба! — пориче |
| , опет, шта је све она казала и Таски и Замфиру.{S} И по махалама и у чаршији се неколико дана |
| <p>— Несам... — одговара Мане, и пружи Замфиру муштиклу, коју је оправио.</p> <pb n="179" /> < |
| к почела четврти разред, кад је чорбаџи-Замфиру дошло нешто у памет да је извади из школе.{S} Х |
| ије било.{S} Али овако није остало хаџи-Замфиру ништа, него да дува на нос, па да сам потруди с |
| </p> <quote> <l>На порту сеђаше то Зоне Замфирче.</l> <l>Туд се спацирује Манулаћ банкирче.</l> |
| се узму!{S} Убав Манча, а убаво, ете, и Замфирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидну убава |
| сам јоште купи и спечали.{S} Знајем си; занајат, еснаф човек сам...</p> <p>— Знајем...</p> <p>— |
| равија оди два један голем...{S} Има си занајат, златне руке: при владику искаче у пол дан, у п |
| те л’жем”!...</p> <p>— Ти си имаш твој занајат, а ја си па мој...{S} Седи си у дућан и гледај |
| и тиме што је испекао овај свој садашњи занат.{S} А шта му и треба више?{S} Млад је, здрав је, |
| ад, ето, од левентовања лепшег и лакшег заната нема!...</p> <p>У лето зором, још за росе, одлаз |
| ије се допадао поред свег његовог лепог заната и златних руку његових: није им се допадао што ј |
| на рад баштованџије и дунђери, за њима занатлије и трговци иду и отварају дућане и износе манг |
| руштву хвалио је Ману као једног доброг занатлију и причао им како је лепо живео с оцем његовим |
| ити какво чудо да се ороде чорбаџиска и занатлиска кућа, споменула је неке давнашње случајеве, |
| .{S} Већ и по самој својој природи и по занату свом кујунџиском био је отресит и пажљив на одел |
| д, па га само погледа.</p> <p>А Поте се занео као тетреб, па продужи оним својим танким сребрни |
| фа Коте звиждуће нешто, а шегрт Поте се занео у посао, па се у један мах заборави па запева, он |
| ни ловио ништа; јер, како је у мислима занет био, могли су му зечеви преко пушке прескакати, а |
| ару и пуштао густе димове и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чаршијом.{S} Бленуо за њ |
| у ко је протурио тај глас, а више их је занимало од куда да толики тако упорно тврде, да су све |
| и, без разлике пола и старости, звања и занимања, извесно да знате ту песму о лепој Зони.{S} Ал |
| ј говедо када се, ете, напасе од травку зановет... брљив стадо’, Зоне!</p> <p>— Хе!...</p> <p>М |
| и притерује своме носу. {S}Мирис га тај заноси и опија.{S} Буди у њему давне успомене тај орије |
| га.{S} Тако је силна љубав и тако силно заноси она човека!...</p> <p>Ништа од свега тога није о |
| сму, у којој је Зона видела себе и свој зао удес што је рођена у чорбаџиској кући...{S} Запевал |
| во да дуздишем целу работу!{S} Ја ћу да заобиколим малко, па ће да искочи убаво, како под инџил |
| кад се уда, онда опет свекрва, јетрве и заове, тако да никад није сама; а и не би умела сама да |
| , коју не може човек да отера — тако га заокупила та реч!...</p> <p>Дуго није могао склопити ок |
| н!{S} Овој си је наше женско знање!” па заокупила папучом по оним женама, па уза сваки удар сам |
| вода преса’њује,</l> <l>Јасно слунце на западу! —</l> <l>Опери га, драга моја!</l> <l>Твоје рук |
| е то обичај тамо на хладном и бездушном Западу, — него као нешто своје, као род у кући чорбаџи- |
| е путине код Вана кондурџије, таг топрв запази’ што ће имам муку с њег’ повише него што татко м |
| , преврћем листови, гледам слике, па си запази’ једно девојче.{S} Море, које си је овој девојче |
| табакеру, па стаде завијати цигару.{S} Запали је, стаде пуштати димове.{S} Замислила се, а оче |
| аред или триред у години сетио би се да запали цигару, и то обично онда кад би му татко добар п |
| на децу.{S} Кад понекад уђе у кујну да запали чибук, ослови их обично: „Ела, керко Мадо, тури |
| кну, па поче савијати цигару.{S} Кад је запали, засука бркове, па се искашља тихо, као кад чове |
| оље да си батисаја и огањ у њу фрљија и запалија гу, него што си скудија девојку...</p> <p>Мане |
| Може, ама спроти себ’ прилику.</p> <p>— Запамти, хаџијо: „Свет је овај као какав мердивен, — је |
| нешто тако шаљиво избаце, што се после запамти, остане ту и циркулира дуго као нека пословица. |
| а хтео да јој спреми нешто, да га добро запамти, — а за то је опет морало доћи ово што је дошло |
| ад добивене шамаре.{S} Боже здравља! {S}Запамтиће први нови шегрт ко је калфа Поте!{S} Тако мис |
| аска. — У сургунл’к!...{S} Нек’ знаје и запанти, куче, што је чорбаџинска кућа...</p> <p>— Овој |
| моје знање</hi>!...{S} Ће ме неки убаво запанти и плати ми за онај татка ти реч „куче у чашире” |
| , а оно искача мање!{S} Један дан убаво запанти дек сам спустија у чекмеџе два по пет динара од |
| ине и у књиге</hi>”, рече, ”тури!{S} Да запантиш”, рече, „овај мој реч, и такој да се”, рече, „ |
| је чорбаџинска кућа...</p> <p>— Овој да запантиш! — грмну хаџи-Замфир одлучно Зони. — Сал јоште |
| ију — ем београдску — да дрма; убаво да запантиш овај мој сагашњи реч, Персо!... <hi>Оскудација |
| сату, и кидајући митровске, зимње руже, запева тихо песму:</p> <quote> <l>У башчу ми зумбул рас |
| ништа.{S} Зато Ајша даде знак Дудији да запева ту песму.{S} Дудија запева, а остале ченгије при |
| ак Дудији да запева ту песму.{S} Дудија запева, а остале ченгије прихватише; запеваше и Ђулсефа |
| запој!...</p> <pb n="89" /> <p>А Васка запева:</p> <quote> <l>Излегох да се пошетам</l> <l>Низ |
| дурице с ногу, седне и узме тамбуру, па запева ону своју најмилију песму:</p> <quote> <l>Зелен |
| у посао, па се у један мах заборави па запева, онако као за себе:</p> <quote> <l>Синоћке те, л |
| о је послушна и како има лепо грло, кад запева „Запевало булбул-пиле, мисли зора је!” Ленче Куб |
| тако силном послу, па се заборави тек и запева тихо и полако:</p> <quote> <l>Синоћке те, леле, |
| их све обријати, ако се само још једном запева таково „Иже херувими!...” После тога није пан-Фр |
| ије и из разних војних слагалишта, и не запевају баш пред кућом:</p> <quote> <l>Тешко дољи куд |
| што је рођена у чорбаџиској кући...{S} Запевала би песму коју је већ толико пута певала Зони, |
| ћа негде далеко.</p> <p>А Васка би тада запевала ту песму, у којој је Зона видела себе и свој з |
| песму, и оне су то знале и тихо би тада запевале:</p> <quote> <l>Славеј-пиле, не пој рано,</l> |
| мо спомиње девојка и љубав, кад би тада запевали, мислили би сви, увек, само на Зону хаџи-Замфи |
| лушна и како има лепо грло, кад запева „Запевало булбул-пиле, мисли зора је!” Ленче Кубеџиско, |
| д је ко — у време ове наше приповетке — запевао ту песму, увек је мислио само на једну Зону, на |
| на је та на коју је сваки мислио кад је запевао ону песму Синоћке те, леле, видо’, <pb n="18" / |
| нце!...</l> </quote> <p>Кад год би Мане запевао и испевао ту песму, увек би — иако је био жуста |
| и оно малочас, можда шегрт Поте и не би запевао, и, ни крив ни дужан, добио шамар, да није сам |
| тор-Мана, кад је ту исту песму пред њим запевао.{S} Зато је више није певао пред мајстором. {S} |
| ја запева, а остале ченгије прихватише; запеваше и Ђулсефа и Ајша, пратећи песму ударањем У дах |
| , пратећи песму ударањем У дахирета.{S} Запеваше онако мало оријенталски — тихо и сањиво, мало |
| енталски — тихо и сањиво, мало кроз нос запеваше:</p> <quote> <l>Кад ја имам рујно вино, —</l> |
| } Дотерао је до шестог разреда, и ту је запео, јер је изгубио право на даље школовање.{S} То га |
| иј малко, а ја ће ти веће пратим јутре „записи” оди дервиши из Лесковачку текију — они помагају |
| ри јоште у чкољу!” — Ти што му напраји? запита га па ја. — „Та што да му чиним?{S} Једно ми је |
| да ми кажеш што ћу те, ете, питујем, — запита трећега дана Замфир зета Ману, ама ти га напраји |
| — Како рече?...{S} Не чу те добро!... — запита је благо и погледа благим погледом, а сузних очи |
| а ли је</hi>?{S} Није искачала никуд? — запита тетка Таска, а упрла испитивачки поглед у Ташану |
| и зловољно Ајша.</p> <p>— Мало ли је? — запита је Мане. — Зар тол’ке паре?</p> <p>— Неје за пар |
| авлиских врата.</p> <p>— А кој си је? — запита Зона радосно.</p> <p>— Е, ела сама да га погодиш |
| </p> <p>— Здраво ли сте, живо ли сте? — запита их затварајући леђима (и већ осталим) врата за с |
| /p> <p>— На дом ете, здраво ли су ви? — запита је Мане.</p> <p>— Здраво! — одговара му Васка, а |
| тија речи!...</p> <p>— Каквија речи? — запита је Ташана.</p> <p>— Ех, па зборе си...{S} Зборе |
| .</p> <p>— Туј сам!{S} Што ти требам? — запита је Калина, кад дође.</p> <p>— Вика’ те... ете... |
| да полети.</p> <p>— Е, што да рекнем? — запита Васка и потрча за њим.</p> <p>— Рекни гу:{S} Поз |
| ...</p> <p>— Што искаш, снајке-Јевдо? — запита је Таса. — Што ти требам?</p> <p>— Позва’ те, ба |
| е један корак.</p> <p>— Е, што искаш? — запита га зловољно и нестрпљиво Зона.</p> <p>— Татко и |
| а мале?</p> <p>— Бре!{S} Три ли имаш? — запита зачуђено Замфир, и сад тек спази и ону велику из |
| .{S} Како пазар, алиш-вериш како? — — — запита га Замфир после кратке паузе, правећи и сам цига |
| нце, треба да га знам и познавам?{S} Та запита Ставрију полицају, што седеше до мен’:{S} Кој бе |
| ка тетка Дока, с рукама преко трбуха, и запита их шта су се скупиле, рече јој важним и озбиљним |
| конац у иглу, терзијица Ваче Шаторче, и запита свога првог комшију, Миче Шебинче, кубеџију - ћу |
| вакој рече што се доброга могло рећи, и запита га шта он мисли.</p> <p>Мане је ћутао.{S} А кад |
| з које си село, дете — застаде Замфир и запита једну сељанчицу.</p> <pb n="173" /> <p>— Из Врти |
| агач једна женска, витка и повиша, и он запита Доку да ли зна она коју такву женску.{S} Тетка Д |
| , а Калиопа до Манулаћеве куће, и да их запитају и затраже да отворено кажу шта мисле с девојко |
| во здраво”, сва задувана и усплахирена, запитала:</p> <p>— Зоне куде ви је?{S} Саг си дођо’ из |
| а — ни најмање није надала.{S} Једна је запитала: „Код кога гу нађосте; код Манулаћа, ели код М |
| д су једном у неком друштву у разговору запитали га: компонује ли што? приметио је, и непитан, |
| еми...</p> <p>— Што, што?{S} Што бре? — запитао би тада чорбаџи-Замфир дигавши своје густе обрв |
| Ено, ономад је истук’о једног што га је запитао шта је он сад: момак, удовац, или шта ли?{S} Бр |
| S} Зато и није чуо кад га је још једном запитао калфа Коте где је чуо ту песму.</p> <p>Калфа Ко |
| та га чека ако то учини, јер га је само запитао кратко и хладно:{S} Задржава ли се он подуже ув |
| деца ословљавају; а затим би је редовно запитао за њену старију сестру Костадинку, прву лепотиц |
| џаке кући?{S} А кад га је овај зачуђено запитао:{S} Нашто све то, и откуд сад тај разговор, отк |
| таше густе димове.{S} После дуже паузе, запитаће Мане:</p> <p>— А... ете...{S} Зоне... здраво л |
| гледају за њима.</p> <p>— Мичо, мори, — запишта својим танким гласом, удевајући конац у иглу, т |
| p> <p>— Тугооо! — узвикну Ташана, па се заплака и седе сва малаксала на миндерлук.</p> <p>— А ј |
| ву бањку” и „Бербатовску” и „Тедену” и „Заплањку”; и наизменце водише коло редом први момци из |
| ?{S} А њој очи пуне суза и готова је да заплаче.{S} Крај ње стоји мали сестрић њен, Костадинкин |
| тако, да не знаш или се смеши или ће да заплаче...{S} И доклегод оро траје, или још боље, докле |
| .. — замуцкује Зона, а већ готова да се заплаче од муке.</p> <p>— Ех, детенце!...{S} Много ми, |
| икада.{S} Уста скупила, као да ће да се заплаче и гледа сањиво, уморно и тужно по другарицама, |
| ве од аз до ижице.{S} А Дока је не само заплашила, него и вешто питала: постављала јој је тако |
| што је ушао...{S} Али га то није много заплашило: тешио се што се само на речима свршило, а ни |
| један прапорац.{S} Па кад Мане заигра и заплете и залупа ногама, звече они пусти прапорци и сил |
| ом накривио фесић; испрсио се, па силно заплеће ногама, а на ногама му празничне гајтанли-чакши |
| ћан, да што он каже то је казано, а што заповеди да ће бити и послушано.{S} Па ипак није хтео н |
| ану, стоје ту као свећа право и очекују заповести, дворе га.{S} Али већим делом дана то је мест |
| осе кафе и чибуке, пију и срчу. {S}Паша заподева разговор и пита, Замфир само кратко одговара; |
| ала у меланхолију.</p> <p>- Ела, Васке, запој!...{S} Жална сам, — жалну ми песну запој!...</p> |
| и симпатичнији!...</p> <p>— Ела, Васке, запој ми ону жалну еврејску песну! — рекла би Зона Васк |
| апој!...{S} Жална сам, — жалну ми песну запој!...</p> <pb n="89" /> <p>А Васка запева:</p> <quo |
| hi>не</hi> се носат!”</p> <p>— Ама како започе, — вели Замфир — неће ниједну понесе!{S} Ја паше |
| , песму:</p> <quote> <l>Запрегни, Вело, запрегни,</l> <l>Запрегни скути, рукави;</l> <l>Измеси, |
| луку радо слушао, песму:</p> <quote> <l>Запрегни, Вело, запрегни,</l> <l>Запрегни скути, рукави |
| te> <l>Запрегни, Вело, запрегни,</l> <l>Запрегни скути, рукави;</l> <l>Измеси, Вело, измеси,</l |
| утито залупи врата за собом и остави их запрепашћене.{S} СаМо су се крстиле и викале: — О, Боже |
| од некња!...</p> <p>— Што, море? — вели запрепашћено Мане и остави цигару.</p> <p>— Ете за оно |
| е као олуја.</p> <p>— Што, што! — викну запрепашћено Јевда и хукну: — Тугооо!{S} Што гу пуштисм |
| раздера се Дока и оде љутито, и остави запрепашћеног чорбаџи-Замфира, који се само крстио лево |
| наест часова дошао је, на велико чудо и запрепашћење свију, сам главом Манча с Потом шегртом и |
| тој! — умеша се тетка-Дока, и на велико запрепашћење њихово додаде: — Чорбаџиске куће <hi>много |
| ега, и врати се и уђе у дућан на велико запрепашћење Манино, који скиде брзо фес и скочи са сед |
| , замажи очи свету, да не види бруку, и запуши му уши, да не чује истину!...{S} Ама неће се офа |
| а би се, дабогда, тахо и уста душманима запушила!...)</p> <p>— Здраво, ти како си, Доке? — прих |
| Тако ће се, говораху, једаред за свагда запушити уста свакој лажи и клевети...</p> <p>Тада се с |
| е, да ће најбоље бити, и најлакше ће се запушити уста лажи и клевети, ако се девојка проведе, и |
| Ја сам си Васка...{S} Васка Гмитраћева, зар ме не познаваш... што сам била у Хаџиске измећарка, |
| ор, а у женидбу — јок!</p> <p>— Ели је, зар, у Београд бегенисуваја какву мазну Београђанку, та |
| ећа се све убаво за наш варош!... „Бре, зар такој напраји, Миче?” зборе му наши. — „Што ће прај |
| Фрузина гу, ете, име...</p> <p>— Мори, зар она си је једна?! — прихвати тетка Рушка. — У Јорда |
| unit="subSection" /> <p>— Мори, Јевдо, зар сал Петракија што има муку?!{S} Има ги сијасвет, ам |
| — Какав „голем нишан”?...</p> <p>— Што, зар ћеш сал да гу гледаш?{S} Да лижеш мед кроз шише?... |
| еши, и чује како се овај цери...{S} Ху, зар је и он ту био, а он га задуго није опазио!{S} Какв |
| ан неће да ги обуче...{S} Ја си мислим: зар ће ги чува па за недељу ели светак?!{S} Па ми дође |
| ете, пусто, лудо; расло у сваки довлет; зар знало оно што је мука и невоља?...{S} Ама, саг, саг |
| , — <hi>ја</hi> ли ћу се <pb n="171" /> зар удам?!{S} Ба!{S} Мени ми стига и овакој!” — „Леле”, |
| ђе кујунџија.{S} А онај <hi>чапкун</hi> зар је прилика, он, кријумчарски син, спроти теб’ и спр |
| им на давију. {S}Како ти то мислиш?!{S} Зар да скудиш девојку, па да си капче накривиш?!{S} Црк |
| де, ја се отутке враћам”, бата-Мане!{S} Зар малко поруча ћутеци од татка ми заради Митка?!...</ |
| грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голему керку има Бела?! {S}Знав’ам Белу Стој |
| риш ти па то?!... <hi>Мерак</hi>!...{S} Зар <hi>дете</hi> ће да има мерак?!</p> <p>— Кој си је |
| Е, зашто да неје Манча прилика?!...{S} Зар што су чорбаџиски?</p> <p>— Е де!{S} Дебарско неје |
| “, та и с вас чорбаџије такој си је.{S} Зар мало ли ги има од ваши што си беоше први трговци — |
| већи нову, — па зато и лајем толико.{S} Зар је мене мило да се повлачим од света?!...{S} Чудите |
| а му, ете, купиш!” — Што бре, ешеку?{S} Зар татко ти чорбаџија први у чаршију и код влас’ и при |
| ...{S} Ти миришеш на јоргански памук, — зар ти ће па да си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће д |
| му!{S} Зашто си уче чкољу, и јазију, — зар деца да си остану?!...</p> <p>— Ама, де! — прекида |
| p> <p>— Мало ли је? — запита је Мане. — Зар тол’ке паре?</p> <p>— Неје за паре реч! — вели Ајша |
| о си збори!{S} Кој да праћа шевтелије — зар чорбаџиска керка?!{S} На кога да праћа?</p> <p>— Па |
| на рисјане, — а брука и тој...</p> <p>— Зар чорбаџика?...</p> <p>— Лелее, — осмехну се Дока, — |
| че шапћући тетка Таска. — Она луда Дока зар је пуштила тај реч!{S} Пипка гу изела, треска гу фа |
| а вера туј на нишавску ћуприју...{S} Па зар за тој ми може да је кеиф да чурим на њума.{S} Ако |
| ја и једва говори од смеха. „Мало ли је зар муке и бруке његове, та саг да му врзујете та и <hi |
| и Зона пазили и севдисали, и како им је зар писано да се и узму.{S} А да то не би био први случ |
| е, несам кумита!...{S} Што, јоште ли ме зар не познајеш? — смеје се женица. — Ја сам си Васка.. |
| знаје куде је саг!...{S} У циркус ники зар...</p> <p>— Леле, да не дава Господ никому такав ср |
| ој!” — „Леле”, плаче Ташана, „истин’ ли зар искаш девојка да останеш?!” — „Ама, па може да се и |
| ицу!...” — Их, мајка му стара, дотле ли зар дође?!</p> <p>— Какво време заступи, бата-Таско, Бо |
| ли га нема.?... <pb n="138" /> Јоште си зар спију?” веле иронично и одлазе, а то су били већино |
| — зашто знаш...{S} Ето, заб’равија сам зар онај стари адет, па искам да знам.{S} Зашто саг иск |
| диш, колико гу мило за теб’ — таг ће гу зар верујеш. „Однеси му и овој, — рече ми Зоне, — и пит |
| реко’ гу ја, та си узе једно сикирче. „Зар ће сам трговачки суд, та да не смем, па иска и треб |
| } Кој беше ово девојченце, Ставријо? — „Зар гу не знаваш, рече ми.{S} Из циркус пеливанка, она |
| и се бата-Таске. — Вика ме снајка, ете, заради нику тапију и ливаду...</p> <p>— Заради <hi>неко |
| остаде јоште турцко, ћаше, две ми очи, заради њума зулум да се напраји на веру ни!...{S} Е, шт |
| Дошла сам си, ете, на један еглен...{S} Заради неку послу...{S} Е што си стала туј при мен’ как |
| заради нику тапију и ливаду...</p> <p>— Заради <hi>некосену ливаду</hi>, — знам де!{S} Сол руча |
| алим!{S} Ништо не знајем за себе, а све заради тебе!...{S} Ја си идем, па... како оној говедо к |
| ми чес’ чине и давају девојчики, а све заради твојега Манчу!{S} Убаво си видим, демек, зашто ј |
| ем; песну искам, песну не слушам, а све заради тебе, Зоне!...{S} У лов идем, <pb n="110" /> пуш |
| и жена проста, убаво си знајем дек неје заради мен’ тој”.{S} Па си зборим у памет: „Бож’ке, кој |
| кроз обруч... што се, рече ми, потепаше заради њума.{S} Ја гу, рече, испрати до железничку стан |
| {S} Зар малко поруча ћутеци од татка ми заради Митка?!...</p> <p>— А збори си нешто за мен’?</p |
| буде ништо зорт, ја ћу се тепам и карам заради нашега Манчу, а ви јок!!...</p> <p>— Ја-гу, што |
| четим!...{S} А ја си веће убаво знајем заради кога ми тај чес’ чине.{S} Некња си беја’ у амам, |
| ли, Манчо, да те неће више да погледну заради онија моји речови — кол’ко ги убаво каза!...{S} |
| а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резилак и срамоту!...</p> <p>— Господ ги суд |
| век.{S} Кад год би свршио какав посао и зарадио добро, тада не би жалио ни времена ни пара да с |
| шао је посао, али он није био задовољан зарадом.{S} Признавао је да му је Мане опасан конкурент |
| њега црквене утвари и сосуде, — јер он зараду ту упропашћује с <pb n="29" /> мухамеданцима, на |
| ек баш мора радити и у зноју лица свога зарађивати хлеб, кад, ето, од левентовања лепшег и лакш |
| дана не смејаше да си до’оди дом, веће зареди по тетке и по стринке на ноћување... „А да беше |
| чор кад си остави мутвак, та се дигне и зареди по ма’алу на нико рђавство.{S} Бога ми ти казује |
| онолики свет и улице, и зато је и сама заредила по многим познатим кућама, навијала разговор н |
| е ствари и изиђе брзо из дућана.</p> <p>Заредио је по сокацима и мањим и већим, па чак и по они |
| капије једне и брисао чело дуго.</p> <p>Зарекао се да се више неће хватати до Зоне, а није му т |
| е, јер су се он и Манулаћ побратимили и зарекли: ко се први ожени, да му онај други буде девер. |
| ће удавати.{S} И обе младе другарице се заричу да се никад неће удавати!...) Ништа не зна, само |
| p>— Јок, тето, — одговара тихо Зона, па зарони још јаче своју лепу, бледу главу у шаке и затрес |
| ад виде Калину како је срећна и како се заруменила и ознојила, па се брише јаглуком, кад се пус |
| е и боље и скупље ствари, као: минђуше, зарфове, пафте, укоснице, ланчеве за сахате и муштикле |
| е.{S} Васка одмах усу кафу у филџане са зарфовима и унесе и послужи их.</p> <p>Дока се искашљуј |
| и нада се да ће опет бити што је био, а засад се теши тиме што је испекао овај свој садашњи зан |
| аћа, грнчара, вереника свога!...</p> <p>Засвира се „Јелка тамничарка”, лепа игра, уз коју се и |
| а да смо весели и да трупамо?!...” Тада засвираше Цигани и све полете и поче се хватати у коло. |
| само гледала.</p> <pb n="74" /> <p>Кад засвираше „Нишевљанку”, Манча се ухвати до Калине.{S} З |
| као да јој је дуго време.</p> <p>Цигани засвираше „Потресуљку”, омиљену игру Манину.{S} Мане уз |
| о чак до Врања, до Коштане, па би увече засео у какву малу кафаницу са добрим вином, и у друштв |
| њега и речи његових, а седећи усамљена, засипана јесењим лишћем, на доксату, и кидајући митровс |
| а, па тетке покварише, али да ипак није заслужила да тако прође, и да је Мане још кривљи, јер ј |
| никуда макла без њега.{S} А он је то и заслужио, јер је, и онако мали, већ био десна рука у до |
| ама, ништо се знаје?!</p> <p>— Ихааа! — засмеја се тетка-Дока. — За тој па да ми је!{S} Знајеш |
| тај пређе и на Зону.</p> <p>— Ихаха! — засмеја се Зова и зовну Васку измећарку, па одоше обе с |
| давам ви га!...{S} Тугоо!” рече, па се засмеја и једва говори од смеха. „Мало ли је зар муке и |
| е ноћи бди над имањем и чашћу уморних и заспалих грађана...{S} Почеше се разилазити и с „нишаљк |
| </p> <p>Дуго није могао склопити ока ни заспати, иако је то желео и одагнавао мисли.{S} Неки по |
| па ваљда под утиском тих црних мисли и заспи, па често снева немиле снове.{S} Снева Ташана, а |
| селу.</p> <p>— Из које си село, дете — застаде Замфир и запита једну сељанчицу.</p> <pb n="173 |
| ам си! — одговара Васка.</p> <p>Ту Мана застаде.{S} Привуче своју табакеру, отвори је, лизну де |
| , мори...{S} Закуни се!{S} Што поче, па застаде...{S} Што се не закунеш?!... {S}Закуни се, де а |
| Прође дућан за неколико корака, а после застаде, као да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућ |
| Ту би свако јутро, кад је ишла у школу, застала Зона и куповала би за грош ћетене алве и за мар |
| а паре у шаку, па се забленула у Ману и застала одмах на улазу у дућан.</p> <p>— Што искаш, што |
| него је улазио на врата достојанствено; застане увек мало на вратима и грди млађе, каже како се |
| зраз на лицу.{S} Појављују се и попови, застану за часак на авлиским вратима, ваде грдне чешљин |
| сале!...</p> <p>Сврате се ту понекад и застану и неки вредни професори, спајајућ’ пријатно с п |
| поборник еманципације женскиња рекао — застареле и назадњачке погледе.{S} Уз женско, док је де |
| е се мала, — посмешила сам се! — замуца застиђено девојче и покри шакама поцрвенеле образе. — Т |
| ила, као послушна кћи, од страха очева, застрашена и присиљена, — то му није требало. {S}Зато < |
| остарела.</p> <p>— Дође си други земан; заступи други ред и адет, — говорила би му Јевда. — Тра |
| отле ли зар дође?!</p> <p>— Какво време заступи, бата-Таско, Бог да чува!{S} Е неје тако баш би |
| а ми ти казујем!...</p> <p>— Лошо време заступи!{S} Седи си, бата-Таче!... — вели Јевда, и нуди |
| {S} Та што да ми је па за тој?{S} Друго заступи саг!{S} Србија!...{S} Србија слободија!...{S} А |
| ицу на грбину...{S} Е, какво је тој саг заступило, <pb n="44" /> Бог да чува!...{S} Ни се татко |
| поче савијати цигару.{S} Кад је запали, засука бркове, па се искашља тихо, као кад човек хоће н |
| и Манини; они га жалили и замерали му и заташкавали „бруку”, ови ликовали и ширили даље тај гла |
| увече спрам свеће, — и зато мало раније затварају дућане.{S} Иако су мало грамзиви за парама, а |
| на вечера.{S} А други, који такође рано затварају дућан, али који не носе увече пазар кући, не |
| атлук, и време им није новац: зато рано затварају дућане и мајстори и трговци, и грабе кућама.{ |
| Здраво ли сте, живо ли сте? — запита их затварајући леђима (и већ осталим) врата за собом. (Да |
| ја, као никад досад — стоји још једнако затворен, иако је већ мало подоцне, јер је већ давно пр |
| згнани Адам што је погружен стојао пред затвореним еденским вратима...</p> </div> <pb n="114" / |
| ла муштерија варошка, и, ко год дође до затворених врата, само зачуђено пита: „А... мајстор Ман |
| кућу, а још чудније што је на тај начин затворила врата, јер је то у обичају само при прошевини |
| два по пет динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, ја си нађо сал једно!{S} А код чекмеџе |
| је дућан пре неколико година, али га је затворио, јер је морао у војску.{S} Кад је отслужио рок |
| јуисати, мишљаше г. Ратомир. {S}Срећом, затекне у дућану Ману.{S} Одмах пређе на ствар.{S} Пост |
| ке; пукне шамар или прсне која тестија, затим се чује звецкање тесака, чује се жандарево: <hi>н |
| и чудо, кад јој је татко Грк из Филибе; затим му спомену Тимку Јордана Калтагџије, похвали је к |
| љине, колевку, коританце и дубак!...{S} Затим, како је одмах одведена и испитана у неком селу к |
| о неколико дана, тешких и црних дана, а затим, мало помало, <pb n="31" /> па се смирило и утиша |
| и чу се тресак капије и звек звекира, а затим сви скочише у кола и потераше...{S} Они што у тај |
| ђе и нека му јави.{S} Тако уговорише, а затим се разиђоше.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| брзо чешљајући у ред дотерују браду, а затим се <pb n="137" /> журно крећу на свој посао; журе |
| , као што се обично деца ословљавају; а затим би је редовно запитао за њену старију сестру Кост |
| убио је, кад прође Зона Замфирова!{S} А затим би баталио посао, примакао би своју табакеру, нап |
| риш!? — рече прекидајући разговор.{S} А затим метну шубару на главу и оде љутито.</p> <pb n="43 |
| кљуви већ ко је протурао тај глас.{S} А затим зовну још Зону, да се опрости и с њом.</p> <p>— П |
| мти, па наплати!{S} Наплати, брате! — А затим се окрене клијенту, па настави: — Не бригај ти, — |
| , пореска глава, плаћам, бре, порез!” а затим опет: „Ај си, келешу ниједан, теб’ ћу те гледам”, |
| један рече: „Што се смејеш, будало?” А затим појурише кола као холуј брзо крај чесме, пуне све |
| ако издавали њено расположење.</p> <p>А затим се подигоше све с миндерлука, Дена им већ окренул |
| и показа на измећарку Дену, којој одмах затим даде очима знак да покупи филџане и ракиске чашиц |
| Маном, који је сишао био с кола.</p> <p>Затим приђоше капији.{S} Не прође неколико тренутака и |
| тише да није добро, кад не сме да дође, зато се у четвртак крену сама Ташана до Ураније, да вид |
| а није му лако било ни да слуша карање, зато се диже и оде од куће.{S} Осећао се да није ни за |
| мисли његове и нису сада овде у кафани, зато се не осмехну баш ниједном на Нацково шале.{S} Јер |
| ом животу, желела је срећу целом свету, зато је радо пристала да буде посредница између двоје н |
| воле и рахатлук, и време им није новац: зато рано затварају дућане и мајстори и трговци, и граб |
| а, надалеко чувена са своје добре воде; зато је око ње увек више света било и мало дубље у ноћ |
| n="191" /> је сада Зону, раздрагао се; зато сам продужи даље песму, коју опет сви свирком и пе |
| дотле се трудио да јој бар падне у очи; зато је и продужио бестрага свој лаковани каиш од тесак |
| <p>С вршњацима својим се слабо дружио; зато је најрадије седео с оцем и с очевим друштвом и сл |
| ко више није могао стати, <pb n="21" /> зато у прво време Мане није држао ни шегрта, него је са |
| у грудима — све му то није помогло!{S} Зато је и дошао кући раније него што обично суботом дол |
| под пасом — све док он не прође!...{S} Зато, хтео не хтео, мора да се жени, јер га све гони — |
| снебивају и стиде и крију од света.{S} Зато се ваљда хаџи-Замфир, одмах после неколико дана, и |
| и вечерас Мане није поручивао ништа.{S} Зато Ајша даде знак Дудији да запева ту песму.{S} Дудиј |
| енији чочек, која болује од севдаха.{S} Зато се и одвојила и повукла у ћошак, и оданде једнако |
| че, јер је била позната као убојица.{S} Зато су је избегавали, а кад је се нису могли отрести, |
| у бундеву и теши се и ужива већ сад.{S} Зато и није чуо кад га је још једном запитао калфа Коте |
| да неминовно гутати оне мале поседе.{S} Зато, а и стога што је мислио да народу треба прво изво |
| ечи и свађе између Замфира и Ташане.{S} Зато неће бити згорег — чак писац мисли да је то неопхо |
| би она таква, и још гора, и на јави.{S} Зато је тога целога дана у недељу био Мане врло суморан |
| шамара, или у дућану, или на чесми.{S} Зато заборави брзо добивен шамар, па кад сврши посао, п |
| кака што је умела и смела сама поћи.{S} Зато и није било лако Мани; и прошло је повише времена |
| , наследник и престолонаследник мој.{S} Зато је Манулаћ дуго био загонетка — у махали задуго ни |
| о не састане ни с Маном ни с Јевдом.{S} Зато се крила по комшилуку.</p> <p>Недеља је.{S} Код ха |
| д је ту исту песму пред њим запевао.{S} Зато је више није певао пред мајстором. {S}Па и оно мал |
| бруку и невољу и натоварила на врат.{S} Зато јој све потанко исприча и оно што је било, а тако |
| бије из Зонине главе Ману Кујунџију.{S} Зато тетка Таска и долази сваки дан, савесно и тачно ка |
| рао се тражити неки начин и лек злу.{S} Зато су одмах и нашли да ће бити најбоље да брзо сврше |
| и ретке за њу прилике овде у месту.{S} Зато се само и играла са сваким, тек колико да ужива у |
| ио чак ни о слави да му дође у кућу.{S} Зато Митанча још једнако натеже и тавори с оном малом п |
| природно, посумњала одмах на Манчу.{S} Зато му је ноћас претресла дућан и кућу и нашла, веле, |
| в кућевни трошак и кафански џепарац.{S} Зато је нашао неког адвоката буџаклију и замолио га да |
| /hi> Знао је много и није знао ништа, — зато се кренуо Мани у дућан.{S} Кренуо се к самом извор |
| } Осећао се да није ни за какав посао — зато узе пушку и оде у поље, да се разоноди мало.</p> < |
| дана у недељу био Мане врло суморан, а зато, опет, и није провео недељу као досада што је обич |
| но изразила на једном месту код жена да зато неће Зону за сина што из њихове породице још досад |
| аш много зашто је добио шамар.{S} Можда зато што је с тим начисто био да су шамари сасвим приро |
| песму; није са ни љутио на њу.{S} Можда зато што је био човек мераклија и волео песму.{S} Волео |
| су села и чије су, али се уздржа, ваљда зато што је у Манином дућану.{S} Девојке пазарише, па и |
| ве и још никако неће да зна за њега, па зато на сва наваљивања мајке његове није му допустио ча |
| и лако суделује у таквим авантурама, па зато је једнако на епитимији по манастирима, где лепи б |
| у, који сем тога и шушљета кад виче, па зато га и не маре играчи томболе.</p> <p>Зато није чудо |
| ћи, нешто што сам Бог дарује човеку, па зато то сваки чорбаџија и нема.{S} То је лепа ћерка њег |
| рицу, а у исто време правећи нову, — па зато и лајем толико.{S} Зар је мене мило да се повлачим |
| ена играчица, а која се сада смирила, и зато сада нити иде у апс, нити је мећу у песму; сад мир |
| ашња шетња кроз онолики свет и улице, и зато је и сама заредила по многим познатим кућама, нави |
| с ума, и није могао ништа ни слутити, и зато му је ово сад све ново и изненадно било.{S} Био је |
| као најлепши и најмилији адиђар свој, и зато се није нигда и никуда макла без њега.{S} А он је |
| ешено са Зониним знањем и пристанком, и зато је плануо на Зону, силно плануо, и био љут као ник |
| ће јој се осветити, то још није знао, и зато је сад мислио само о начину освете.{S} И, како је |
| ерсиду срећном и поноситом чинило!{S} И зато није никакво чудо што га је она свуд водила са соб |
| видела, неће ни увече спрам свеће, — и зато мало раније затварају дућане.{S} Иако су мало грам |
| аскине речи: „Поздравила ти се Зоне!” И зато није ни чудо што није успут приметио буљуке сељана |
| кругу, с којим су обично сви „пер-ту” и зато му никад не дају да он плати што је пио, већ кад с |
| поникла подаље од позорнице догађаја и зато је, као посве невероватна, брзо и пропала.</hi> </ |
| ле и постале домаћице и мајсторице, али зато ипак и надаље су се сматрале и осећале као род тој |
| них виших, богатијих и ученијих.{S} Али зато и нема ту оних силних маторих момака, који се туже |
| > <p>Силно је оптуживала сина, али само зато што је био Крстовдан уздржала се и није му тога да |
| ј необично нежан и послушан.{S} Али баш зато јој није много поверавао никада.{S} Па тако и сада |
| а у десет хиљада примерака!... .</p> <p>Зато се брзином муње распрострла прича о том догађају.{ |
| а фукару, слободија, па мука!...</p> <p>Зато нађу да ће још најбоље бити ако пошљу на месец дан |
| та ни за себе, акамоли за лист”.</p> <p>Зато је похитао ради материјала, а да ће га умети обрад |
| пустила, чула, па и заборавила.</p> <p>Зато се силно изненадила кад јој на Крстовдан приђе гла |
| суђено и писано да то тако буде.</p> <p>Зато се прве недеље поподне крену тетка Ураније (јер је |
| ато га и не маре играчи томболе.</p> <p>Зато није чудо што је цела кафана гракнула кад се појав |
| осле свега тога од својих у кући!... {S}Зато није имао мира, него је одмах сутрадан потражио и |
| а и присиљена, — то му није требало. {S}Зато <pb n="180" /> је Мане остао и даље хладан и повуч |
| до Манулаћеве куће, и да их запитају и затраже да отворено кажу шта мисле с девојком — па куд |
| о шегрту, уђе у дућан једна муштерија и затражи нешто.{S} Мане му нервозно изнесе тражене ствар |
| а после постаје озбиљније, па тек силно затрепће очима, а сузе му силно грунуше.{S} Силно се пр |
| ш јаче своју лепу, бледу главу у шаке и затресе је болно. — Што ће ми веће свет, и чаршија, и м |
| „Свирите, ништо, виче стари Замфир, што заћутасте?!{S} Што је овај саг?!{S} Је ли панаија, та д |
| ив и загонетан догађај заинтересовала и заузела и сама месна штампа, и како је хтела и покушала |
| знају какав ће положај према свему томе заузети енглеска влада и парламенат (<hi>доњи</hi> дом |
| г адвоката буџаклију и замолио га да се заузме, рече, за праведну ствар и да му напише за новин |
| а не само слободније гледају, него се и зауставе и разговарају с њим; а кад се праштају, не мож |
| срете баш као поручену Васку измећарку, заустави је и стаде распитивати о овоме и ономе. {S}Вас |
| то јест, сам он састане са Зоном, да је заустави, ослови, да је упита он сам последњи пут...{S} |
| ки глас: „Бата-Мане, ти ли си?” Мане се заустави, а из жбуња му се приближаваше једна женска пр |
| зе у Ћурлине...</p> <p>Тако је још неке зауставио и питао за берићет, па у том стиже и до Манин |
| S} Смеје се, истина, али га ипак брани, зауставља их и вели им: „Мори, ћорави ли сте, што ли, ћ |
| се Зона.</p> <p>— Остани јоште малко! — зауставља је Мане. — Вардај, Васке!...{S} Од татка ми о |
| тела на њих да се бије, а Мане скочио и зауставља је и преклиње да се окане, да не купи комшилу |
| се задржавао мало крај група сељанчица, заустављао их и питао их како су задовољне с берићетом |
| очински мило гледати обе муштерије.{S} Заусти да их пита из кога су села и чије су, али се узд |
| Глава гу боли, — вели Ташана. — Има си заушке, та никаква се напраји; ништа не ваља, веће три |
| ту био, само њих две.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је све то само сан био.{S} Но, само би |
| и размишљаше хладније.{S} Прекрсти се и захвали Богу што је то само сан био, и што тако, хвала |
| на.{S} Гласови су се бестрага раширили, захватали све веће размере и постајали све вероватнији, |
| ала их Зона, али замало; заклонише их и захватише међу се гомиле веселе омладине...{S} Похватал |
| страганску шубару, — како већ кад време захтева — није било женског чељадета, ни млађег ни стар |
| их радова, који му императивно налажу и захтевају да се ових дана неизоставно тамо појави и про |
| тиди.</p> <p>— Аха, магаренце татино! — заценио се од силна смеха задовољни Јордан... — <hi>Оск |
| има. — Аман, жене, тако ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Манулаћа — прилика ли је?!</p |
| умео то викање цифара својим хумором и зачинити.{S} Ослањајући се на фамилијарност која је вла |
| улундар упао међу њих, не би му се тако зачудиле као ово сада њој.</p> <p>— Здраво ли сте, живо |
| сти ону зечју ногу и минђуше, и погледа зачуђено у калфа-Коту.</p> <pb n="8" /> <p>— Што ме па |
| </p> <p>— Бре!{S} Три ли имаш? — запита зачуђено Замфир, и сад тек спази и ону велику иза леђа. |
| >— Зашто ме па гледаш тол’ко? — пита је зачуђено Ташана.</p> <p>— Што те гледам, — тој си је <h |
| у.</p> <p>— Што је овој?! — кликну Мане зачуђено, кад разви мараму. — <hi>Шефтелија?!</hi>...</ |
| анчина?{S} Па ти ли си гу керка? — рече зачуђено, и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, б |
| „Немате ништа; плаћено је”, а кад овај зачуђено гледа по кафани и погледом као пита, види тек |
| каке и буџаке кући?{S} А кад га је овај зачуђено запитао:{S} Нашто све то, и откуд сад тај разг |
| е?</p> <p>— Туј, та што? — одговара јој зачуђено Ташана.</p> <p>— Здрава ли је, жива ли је? — п |
| , ко год дође до затворених врата, само зачуђено пита: „А... мајстор Манча — нема ли га?” или: |
| Таске и Ташане, сва та женскадија, — па заџакаше на њ на сва три језика, српском, грчком и цига |
| <l>Кад ја имам русе косе, —</l> <l>Еј, зашт’ их не мрсим?!...</l> </quote> <p>Узалуд је Ајша к |
| <l>Кад ја имам чарне очи, —</l> <l>Еј, зашт’ их не гледам?!...</l> </quote> <p>Чучук-Ајша га п |
| ote> <l>Кад ја имам бело лице, —</l> <l>Зашт’ га не љубим?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам ру |
| te> <l>Кад ја имам рујно вино, —</l> <l>Зашт’ га не пијем?{S} Ај-хај-хај!</l> <l>Кад ја имам ча |
| а побоље воли оди сва друга деца!{S} Е, зашто је тој саг тако у свет — кој ће да зна!...{S} Е, |
| ш...{S} Сас зор не бива!...</p> <p>— Е, зашто да неје Манча прилика?!...{S} Зар што су чорбаџис |
| гони мене та гу ја појем...</p> <p>— Е, зашто да клне мајку, кад неје Еврејка?! — пита је Мане. |
| Мана не бива! — вели Таска.</p> <p>— Е, зашто да не бива?</p> <p>— Хехе! — осмехну се презриво |
| ци, а да ги носим, рече, — нећу!...” Е, зашто нећеш? — „Не могу,” рече. {S}Зашто не можеш? — „Н |
| џиску Сику:</p> <quote> <l>Зашто, Сике, зашто под чадар да идеш? —</l> <l>Ако, дадо, ако, мирал |
| , а ти па бајађим не знајеш, бата-Мане, зашто!</p> <p>— Жива нана, не знам си, Васке.</p> <p>— |
| ављање!{S} Ич да му никој не дава паре, зашто не презнавам Митанчин, рече, арч...”</p> <p>— Ех, |
| ракијевог, не зна зашто се Мане весели, зашто је весео, зашто части све и зашто немилице баца б |
| бираш се у теј ствари...{S} Е, кажи ми, зашто је тој?</p> <p>— Хе, снебива се Мане, а утањио гл |
| почне, проговори женица:</p> <p>— Мори, зашто ме не питујеш, бата-Мане, од кога, си је, ете, аб |
| ко</hi> да ме зовеш...{S} Татко сам ти, зашто си ми <hi>аманет</hi>...{S} Ако искаш да се жениш |
| војега Манчу!{S} Убаво си видим, демек, зашто је тој!{S} Преко чаршију трче, та да ме у руке це |
| за удавање и венчавање, а за друго јок, зашто ће татко да ме утепа“.</p> <p>Одмах после тога из |
| о моје пцетиште!”</p> <p>— А ти, викам, зашто га испусти? „Дрво се, викам, савија док је младо, |
| не опраји гу, хоћу си баталим и дуван, зашто цигара-пушење без овуј мушљику не бива!...{S} Лез |
| ели поносито Васка. — Знам си ја убаво, зашто: „куде си она топрв иде, ја се отутке враћам”, ба |
| а зашто се Мане весели, зашто је весео, зашто части све и зашто немилице баца бакшиш, и не да н |
| , све поверио, испричао му што је било, зашто је вечерас весео, и побратимио се поново с њим. . |
| ругу за мен’, црну тетку, да се бесимо, зашто живот веће немамо!...</p> <p>— Што, мори?...</p> |
| а, — ама не смешем да гу питујем ништо, зашто је луда...{S} Ама она си мене питује: „Живо-здрав |
| Јоште те је поздравила да гу прошћаваш, зашто је пролет дамно минуло, јесен дошла, — <hi>зимске |
| е на селамет, — па адет је да ти кажем; зашто, рече, може ласно гуја да те изеде”. — „А ја си, |
| {S} Домаћица ће станеш, образ да чуваш; зашто образ — толко! — и покаже два прста ширине. — Неј |
| да те чете по махале и по чаршије?!{S} Зашто, Мане, дете моје?{S} У зем да пропаднем, оди срам |
| Лошо ли је, па да се кута у кучине?!{S} Зашто да се крије?</p> <p>— Аман, Доке!... <hi>Реч</hi> |
| га збориш?</p> <p>— За Манчу нашога!{S} Зашто гу не давате, кад се деца, ете, бегендисују?</p> |
| „теке неје зорт!{S} Има време, нане!{S} Зашто си ја печалим и збирам онол’ке паре?{S} За мираз, |
| /p> <p>— Мори, Манчо, побрго работи!{S} Зашто ће ти пограбе чорбаџиски синови, како чаршилије, |
| да баталиш ти тој, тол’ко ти зборим!{S} Зашто ја сам си еснаф човек, прос’, и несам писмен; нес |
| еке за теб’ искам да ти бидне убаво!{S} Зашто да узмем нику, а она да ти чес’ не одава, — бива |
| време деца, — <pb n="98" /> беше му!{S} Зашто си уче чкољу, и јазију, — зар деца да си остану?! |
| у по рамену. — Како па то збориш!...{S} Зашто инћариш, инћару ниједан!...{S} Све си ти тој напр |
| , да видиш, демек, за Мана мојега...{S} Зашто стра’ ме; рече ми да ће да се жени, — а саг па, к |
| р онај стари адет, па искам да знам.{S} Зашто саг искочија ники <hi>нов адет</hi>, па ники саг |
| си...{S} И плаче си.</p> <p>— Плаче?{S} Зашто да плаче?</p> <p>— Мори, — одмахну руком Васка, — |
| p> <p>— Питујем, — вели Ваче Шаторче, — зашто знаш...{S} Ето, заб’равија сам зар онај стари аде |
| , што да чиним?! — вели Манина мајка. — Зашто да му зборим?{S} Што да га карам? {S}Карање нема! |
| ракија, уфати’ таг ники стра’ и зорт; — зашто си премећем по мој памет, па уфати’ и присети се |
| ла као ћепенак.</p> <pb n="142" /> <p>— Зашто ме па гледаш тол’ко? — пита је зачуђено Ташана.</ |
| неће давамо!...</p> <p>— Јок!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Несмо прилика...</p> <p>— А ти, имаш си |
| а”.</p> <p>— Е, што па Калина?</p> <p>— Зашто ти је прилика...</p> <p>— Што ми ти па збориш саг |
| у оро играње по ма’але...</p> <p>— Е, а зашто па играше?</p> <p>— Па теб’-те видела... па не мо |
| иде како измећар, белосвецки ники!{S} А зашто, море, ти не обукујеш нове путине, викам му ја, ш |
| што... ако сте, демек, чорбаџике?{S} А зашто има онај реч: девојачка су врата свакому отворена |
| је, вели, она разговетније наговестила зашто је дошла, они, Јорданови, су се учтиво извињавали |
| прса, и заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради, као што опет и не зна како силно стеже с |
| нико, сем Митанче Петракијевог, не зна зашто се Мане весели, зашто је весео, зашто части све и |
| га је постала за утеху она реч: „Ко зна зашто је то добро?!”, — и он се наскоро прибрао и испра |
| не године кад ме доведе у кућу си!{S} Е зашто да ти пропада век?!...</p> <p>Тако је Јевда говор |
| акав им је род.{S} Манина мајка им каже зашто их је звала. {S}Исприча им шта ју је нагнало да у |
| г неће да праћа на бимбашије и миралаје зашто ги веће нема, — ама ће да праћа на рисјане, — а б |
| ако се зове „побегуља” — берем да знаје зашто се такој зове.{S} Ете, тој ти се поздравила!{S} В |
| сели, зашто је весео, зашто части све и зашто немилице баца бакшиш, и не да никоме да плаћа!... |
| ајнесрећније девојче на овом свету, али зашто баш најнесрећнија — она још не зна!...{S} У тој с |
| левета била, није Замфир ни сумњао; али зашто и толико да се појави, — то га је бесомучним прав |
| она потрчи, а и не знају ни куд трче ни зашто трче — по том истом закону ваљда су и Манчу све д |
| l> </quote> <p>Па тек скочи, не знаш ни зашто ни крошто.{S} Остави дућан на калфи, а он се жури |
| а својим друштвом.{S} Никоме није казао зашто и крошто — само је Митку, оном Петракијевом, све |
| и прешао на ствар и разговетније рекао зашто је дошао, тражећи чак и Зону, да с њом проговори, |
| одужи посао и не размишљајући баш много зашто је добио шамар.{S} Можда зато што је с тим начист |
| >— Како да си не знајем?!{S} Бата-Таско зашто искочи до теб’-те?...</p> <p>— Ама не знајеш ти н |
| врло леп — па и не умеју одмах да кажу зашто су дошле и шта хоће!...</p> <p>Кад је ово по друг |
| . — љутну се Јевда. — Мори, и не знаваш зашто си зборимо...</p> <p>— Мори, сал дор ве видим — з |
| ..{S} А саг ће убаво и видиш и разбереш зашто ти, демек, тој тол’ко дуго зборим!{S} Имам си дом |
| лију!{S} Трећи дан веће...{S} Мори, <hi>зашто</hi> ме питујеш?</p> <p>— Па куде је?{S} Викни гу |
| ели за чорбаџиску Сику:</p> <quote> <l>Зашто, Сике, зашто под чадар да идеш? —</l> <l>Ако, дад |
| е,</l> <l>У песну мајку колнеше:</l> <l>Зашто ме роди Еврејка?</l> <l>Што ме не роди рисјанка?! |
| .. за <hi>теб’</hi> неће да ваља!... {S}Зашто ти си јоште аџамија, прајиш си кеф с уста, а друг |
| ” Е, зашто нећеш? — „Не могу,” рече. {S}Зашто не можеш? — „Не могу, рече; трупам, рече, сас оне |
| те шегрт заједно са шишенцетом мастике, збаци плитке кондурице с ногу, седне и узме тамбуру, па |
| ти кажем; а њег’, рече, не било срам да збере и скута све тој!!{S} Два санд’ка пуна, бре брате, |
| : — Ако искаш, Јевдо, ете, све да ти ти зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и сеириш и |
| није ни слутила шта је то што се с њом збива, али је и она пошла за гомилом, за старијима њено |
| ом освештана реч...{S} И тако се и овде збило.{S} Силни савети и опомене учинише напослетку сво |
| азарни дан, у суботу, у дућану те да си збира пазар и да пази да си селске невесте не украдну н |
| а време, нане!{S} Зашто си ја печалим и збирам онол’ке паре?{S} За мираз, нане!{S} Па може и да |
| летку долази и натрапава на саму ствар, због које је ова приповетка и постала, а то је: да се у |
| име: јер је та пара, каже, „алал-пара!” Због свега тога он је био радо гледан од млађег света, |
| оја је у своје време и „у песму турена” због лепоте, и протеривана и хапшена због честих туча р |
| и писар у штабу, названи „лепи Перица” због оног белог лица и због она два младежа на образу и |
| живота само изгледао интересантнији, а због сталежа његовог само милији и симпатичнији!...</p> |
| официр, као да му је тесак сабља!{S} А због тога ваљада и није се упуштао у озбиљне, „поштене |
| дознао да је Зона грдно много пропатила због тога од свију, а највише од оца, који дотле није н |
| прочитају лекције, а нису имали времена због неких непријатних вести које стигоше преко новина |
| а” због лепоте, и протеривана и хапшена због честих туча ради ње; која је некада била лепа, бил |
| нападају сина у једним новинама, и кад због тога Мане постаде пргав, па сваки час долажаше у с |
| угом у помоћи били — он Ђорђији, кад је због неког кријумчарења могао да повуче, а Ђорђија опет |
| ра варошке жене немилосрдно критиковале због тога и говориле: „Тој ли је за његове године?!{S} |
| ротиња, што не може да се формално узме због трошка, почне <pb n="162" /> као господа — да ви’ш |
| .{S} Јер, слушајући тетку, Зони је Мане због таквог његовог живота само изгледао интересантнији |
| > <p>Мане му каже да су му обе потребне због драгоцености којих има много, па не може да их сва |
| за које и стари Замфир зна, а још више због Зонине наклоности према Ману, о чему Замфир и не с |
| ако волела Зона и због игре, а још више због песме, која је њој много казивала и сетом је неком |
| ога што се то доиста десило, а још више због тога што се то, нађавола, десило у присуству пет ж |
| игра.{S} Ту је игру јако волела Зона и због игре, а још више због песме, која је њој много каз |
| ни „лепи Перица” због оног белог лица и због она два младежа на образу испод десног брка.{S} Ви |
| баш никако могло то остати тајна, већ и због самога тога што се то доиста десило, а још више зб |
| х и слободумних мисли, тако да је већ и због тога немогућ био у школи.{S} Дотерао је до шестог |
| ериска радња код Без конкуренције”, али због његове сувишне галантерије према разним „бубњарима |
| је по чорбаџи-Замфировој кући прави лом због играња Зониног, за које и стари Замфир зна, а још |
| ава <pb n="133" /> — каже да се задржао због писања неке жалбе и давања адвокатског савета.</p> |
| дар септембарски дан, суморан ипак мало због оне тишине, која је обична већ раних јесењих дана, |
| се синоћни догађај могао догодити само због немара и те извесне лакомислености хаџи-Замфирове. |
| е гледа и не осврће се за њом.{S} И већ због самога тога није никакво чудо што је и Мане Кујунџ |
| остије речено, кад се касапи споречкају због дама с ковачима или шлосерима, и кад полиција, с ч |
| о, без и једне паре ћара давати.</p> <p>Због тога се, ето, сукобише и посвадише Зоне и Мане.{S} |
| у је уграбија? питујем ги па ја. — „Па, зборе си, аџија не беше га туј, а они знали за тој, па |
| везоше у Докине; там <pb n="146" /> је, зборе си, ноћила; сву ноћ гореше свеће у кућу, — тој ка |
| искочи — ђене-ђене, ама што си понесе, зборе си, јоште и јорган и јаст’ци, и колевку, рече, и |
| зборите? питујем ги па ја. „Не видосмо, зборе си, ама <hi>друзи видоше</hi> и причаше ни; та са |
| Ташана.</p> <p>— Ех, па зборе си...{S} Зборе по чаршију и по ма’але.</p> <p>— Туго, а што си з |
| ете, <hi>сас арам и сас бруку!</hi>...” зборе си. — Ама кој ви рече за тој?{S} Видосте ли с очи |
| рош!... „Бре, зар такој напраји, Миче?” зборе му наши. — „Што ће прајим!” рече. „К’смет!{S} Вер |
| ф” си је...{S} Што си неће залудњаци да зборе?!</p> <p>— Хе! — врти главом стари Замфир и не ве |
| чи? — запита је Ташана.</p> <p>— Ех, па зборе си...{S} Зборе по чаршију и по ма’але.</p> <p>— Т |
| е Ташана. — Е што ги је, мило да л’жу и зборе, кад ништо неје било!{S} Девојачку срећу да батис |
| , а за ког си зборе?</p> <p>— За ког си зборе?{S} За хаџи-Замфирови си зборе! — вели Таска и по |
| е, Ташано.</p> <p>— Лелеее, а за ког си зборе?</p> <p>— За ког си зборе?{S} За хаџи-Замфирови с |
| ри, <hi>једна</hi> ли збори?!{S} Све си зборе, све ме питују.{S} Па си не знам веће ни што је п |
| а ког си зборе?{S} За хаџи-Замфирови си зборе! — вели Таска и погледа кришом на Зону, која је н |
| есрећу Манчу...</p> <p>— Тугооо, тој си зборе! — викну Ташана, па се ухвати за главу, а после с |
| ју и по ма’але.</p> <p>— Туго, а што си зборе?</p> <p>— Лошо си зборе, Ташано.</p> <p>— Лелеее, |
| Туго, а што си зборе?</p> <p>— Лошо си зборе, Ташано.</p> <p>— Лелеее, а за ког си зборе?</p> |
| и си, па ги питуј сама.{S} Они си такој зборе.{S} Џевап не могашем да си веће дајем, — тол’ки м |
| рање, ем какве чорбаџије, па ће се, што зборе селски, за злато ласно нађе кујунџија.{S} А онај |
| им те... — вели јој Мане и диже прст, — зборење за тој ич да нема!...{S} Да се не чује ништо... |
| је за зборење!</p> <p>— Е, што си је за зборење?</p> <p>— Ја што сам ти?{S} Тетка ли сам ти, шт |
| </p> <p>— Оно да ми збориш што си је за зборење!</p> <p>— Е, што си је за зборење?</p> <p>— Ја |
| , ете, памет да спечалиш?!{S} Тој ли је зборење?!{S} Неје те ни срам оди овој чупе? — рече и по |
| <p>— Мори, разбирам си ја, Таске, твоје зборење! — вели јој Дока, а пребацила ногу преко ноге, |
| рљиво!{S} Неје те ни срам!{S} Пи, какво зборење!{S} Иди си дом!{S} Несрећо бећарска!...{S} Дом |
| упаше и меташе под душек: „Што је моје, збореше <pb n="62" /> си, нек’ си је код мене!...” Ете |
| ем, ете, за мојега Халила!...” И истин’ збореше жена!{S} А ја гу теке тагај топрв погледа малко |
| иско, беше са своји; не бањаше се ни па збореше сас овеја.{S} А ове — ама знаш како ми чес’ дав |
| ућу, — тој казују... -</p> <p>— За Доку збореше?!{S} Мори, оди туј несрећу може да је искочила |
| ер ли је та да си самотује?!{S} И ја му зборешем, ама ме ич не слуша!... „’Ајде, вика ми он, ћу |
| <hi>побегуља</hi>, па када такој вика, збори, када ништо неје било, а оно дођи к ноћи и украдн |
| ардиског поручика, ете...</p> <p>— Ама, збори, де...</p> <p>— Манулаћ... — вели Мане.</p> <p>— |
| </p> <p>— Од нашога Манчу има ли, деде, збори си, поубава прилика?{S} У сав град има ли помомак |
| Ђурђовдан, ете!.., По чаршију се, ете, збори да је Зоне станула <hi>побегуља</hi>, побегуља за |
| лна од карасевдах... „Ја си учини’ тој, збори си, Зоне, а он саг нека си чини што си хоће и мил |
| е збори! — викну Ташана. — Што је било, збори!</p> <p>— Мори, брука по чаршију и по ма’але! — п |
| то задовољство.</p> <p>— Од кога си гу, збори бре, научија?! — опет га пита калфа Коте, али не |
| си нешто за мен’?</p> <p>— Па... ете... збори: демек, много гу мило за теб’...</p> <milestone u |
| Неје ни тој...</p> <p>— Ама, де!...{S} Збори си, жива ти ја, што је!</p> <p>- Сараф и банкер.. |
| те главом Коте. — Куде си гу видеја?{S} Збори, келчо ниједан.</p> <p>— Несам гу видеја, бата-Ко |
| ш па и ти!...</p> <p>— Што си збори?{S} Збори ли?</p> <p>— Збори, кад гу питују...</p> <p>— Ћут |
| , галантерис’!...” А ја си сал ћутим, — збори си Петракија — па викам:{S} Може, истин’, да сам |
| е прилега веће на мушљику. „Прати гу, — збори ми господин начелник, — по Мамут-агу (он си иде с |
| е била, ете, та Сика, у песну турена? — Збори си, несрећо грчка! — развика се Дока, па заврши: |
| p>— Што си збори?{S} Збори ли?</p> <p>— Збори, кад гу питују...</p> <p>— Ћути си?...</p> <p>— П |
| и за мен’?...{S} Што си збори?</p> <p>— Збори си...{S} И плаче си.</p> <p>— Плаче?{S} Зашто да |
| /p> <p>— За мен’ збори ли што?</p> <p>— Збори.</p> <p>Мане опет ућута и стаде савијати другу ци |
| .. неје, ете, прилика.</p> <p>— За мен’ збори ли што?</p> <p>— Збори.</p> <p>Мане опет ућута и |
| д татка ми заради Митка?!...</p> <p>— А збори си нешто за мен’?</p> <p>— Па... ете... збори: де |
| те, лагала, ама... ете, неје требала да збори!...</p> <p>— Е, што ми казујеш... што ми треба то |
| ”, а после кој да збори... и што има да збори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, како то збориш? — вик |
| ко збори, син си ћути, слуша, не сме да збори!{S} Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си |
| p> <p>— „Дете”, — а виде ли како уме да збори и што иска да пазари?{S} Познаваш ли <hi>гу?</hi> |
| е, коњ!” Е, куд се научило теја речи да збори?!{S} Виде ли, море, како се кучиште научило да зб |
| p>— Па до „голем нишан”, а после кој да збори... и што има да збори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, |
| де ли, море, како се кучиште научило да збори јоште у чкољу!” — Ти што му напраји? запита га па |
| кој ће му па саг тој бидне?!{S} Чаршија збори да гу је Манулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја д |
| ти абер дођо’!...</p> <p>— Ћути си, не збори! — викну Ташана. — Што је било, збори!</p> <p>— М |
| е питуваше!{S} Кој ме сретне на пут, не збори ми: „Живо-здраво”, ни ме питује: „Како си, Таске? |
| инске ствари!...”</p> <p>— Лелее!{S} Не збори си!... — вели уплашено Јевда.</p> <p>— „Чешљеви, |
| ђене-ђене; ама скоре ће чујете и ће се збори и јоште полоше!{S} Ће да да Господ”, рече, „па <p |
| по ма’але за ништо друго сал за тој се збори”.{S} Па како гу је уграбија? питујем ги па ја. — |
| ...</p> <p>— Тол’ко?</p> <p>— Тол’ко се збори... — рече хладно Зона и окрете му леђа.</p> <pb n |
| > <p>— Да чујеш, демек, ништо... што се збори.{S} Што има, што нема по ма’але, и по свет, за <h |
| у зем, па ни чујете ни видите па што се збори и чини!{S} А по ма’але пуца брука... искочила реч |
| што ти требају паре?!{S} Знајеш што се збори у онуја песну:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi> н |
| > си неће да ћути, веће иде поза мене и збори сал, да чује чаршија. „Ако неје истина за данашњи |
| саг да гу видиш и чујеш што си твори и збори!...{S} Слушај што ти зборим...{S} Несам јоште свр |
| ред...{S} Не знајем си што се работи и збори по чаршију...{S} Па ти да си распиташ, да видиш, |
| /hi> имаме.</l> </quote> <p>Сас стикови збори!!...{S} Лудо, што да гу прајиш?...{S} А ја што да |
| ој?...</p> <p>— Мори, <hi>једна</hi> ли збори?!{S} Све си зборе, све ме питују.{S} Па си не зна |
| ...</p> <pb n="81" /> <p>— Па истин’ ли збори си за мен’?...{S} Што си збори?</p> <p>— Збори си |
| ифлетне а-ла-франга...{S} А домакица ми збори: „Море, Таче, ћути си, па рекни: {S}Исполај на Го |
| ми пије љута раћија;</l> <l>Господар ми збори, Цвета га двори,</l> <l>Господар се смије, Цвета |
| к голем...</p> <p>— Па <hi>која</hi> си збори тој?...</p> <p>— Мори, <hi>једна</hi> ли збори?!{ |
| рече досадно Зона, — Васка могла да си збори што си милује, — Дој си је <hi>њојно</hi> знање.. |
| толко!{S} Не ’теде више, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив — бата |
| ни ме питује: „Како си, Таске?” веће си збори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонче ваше?!” — Ћути |
| и срам: еснафска жена, па погле како си збори!{S} Кој да праћа шевтелије — зар чорбаџиска керка |
| бегендисују?</p> <p>— Погле гу, што си збори жена брљива! — вели Ташана Таски. — Кој ти рече з |
| у, а ви јок!!...</p> <p>— Ја-гу, што си збори! — кара је Парашкева, а спустила мало глас од стр |
| стин’ ли збори си за мен’?...{S} Што си збори?</p> <p>— Збори си...{S} И плаче си.</p> <p>— Пла |
| како збориш па и ти!...</p> <p>— Што си збори?{S} Збори ли?</p> <p>— Збори, кад гу питују...</p |
| {S}Има си она чаре и за тој!{S} Свет си збори да је <hi>побегуља</hi>, па када такој вика, збор |
| ри резилак ће дочекате!{S} Саг се берем збори да је <hi>Мане</hi> дошеја при њума, па је ђене-ђ |
| , све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, и које си песне поје, и што си шњева и како гу р |
| куче, — и кој га, бре, научи да си тако збори? — рече: „Нећу да ги носим; бос ћу си идем, ели у |
| ="45" /> сас машице и жар; кад си татко збори, син си ћути, слуша, не сме да збори!{S} Па се зн |
| , мори!...{S} Не слушај гу, Калино, што збори!{S} Иди си! — упаде Гена у реч и повуче силно Зон |
| аза чело — ете, тај Митка!...{S} Па што збори Петракија, две ти очи?!...</p> <p>— Лошо збори, м |
| етракија, две ти очи?!...</p> <p>— Лошо збори, много лошо збори.{S} Давију ми правија!...{S} Да |
| чи?!...</p> <p>— Лошо збори, много лошо збори.{S} Давију ми правија!...{S} Да сам учија нике чк |
| и вас!...</p> <p>— Хе, лагала је што је зборила?{S} Не ли?</p> <p>— Неје, ете, лагала, ама... е |
| и је, кад ми је, ете, абере доносила, и зборила, ете... „Поздравила ти се Зоне”?...</p> <p>— То |
| испраћао Доку.</p> <p>— Е, лошо ли сам зборила? — брани се Дока. — Што да неје прилика, кад см |
| ...) Не слушај гу што си је там при вас зборила!{S} Никој гу неје пратија сама си, брљива, оде |
| и Стамбол — овден си је Стамбол и све! зборим гу па ја.{S} Имамо си ми <hi>овден</hi>, викам ј |
| имо сал ја и он, ники други!{S} Е неће, зборим си ја у себ’, до чекмеџе да дођеш! <pb n="48" /> |
| и образ Зонче ваше?!” — Ћути си, кучко, зборим си ја, како је оцрнела образ? — „Па станула, реч |
| Замфир. — Неје ништо лошо...{S} Теке... зборим <pb n="178" /> си... за <hi>теб’</hi> неће да ва |
| теб’-ти криво за Манулаћа и за мустаћи? зборим гу па ја.{S} Ако је к’смет, па побоље за Манулаћ |
| до, што да гу прајиш?...{S} А ја што да зборим и да се карам с будалу?{S} Покупи си скути, па б |
| .</p> <p>— Па, брљивке једне, што ви ја зборим?!{S} Па ја ви за <hi>кујунџију</hi>, ете, и збор |
| Па ја ви за <hi>кујунџију</hi>, ете, и зборим...</p> <p>— Како рече?{S} Што збориш? — прекиде |
| и по свет, за <hi>тој</hi> си мислим и зборим!... — вели Таска.</p> <p>— Јок, тето, — одговара |
| >— Која ми фајда, честити пашо, и да си зборим? — рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И кому |
| ш да кажеш?!...</p> <p>— Ама, што да си зборим?{S} Што да казујем? — викну љутито Мане. — <hi>З |
| еко доба чорбаџи-Замфир. — И кому да си зборим?! — Па скине фес и брише чело.</p> <p>И трећи чи |
| присети’ се да ти кажем...{S} Некња си зборим ништо сас онога мојега комшију, чорбаџи-Петракиј |
| ави: — А мен’ ми дође ништо жал’, па си зборим у памет: „Ех, црна Доке, пусти твој к’смет!...{S |
| јем дек неје заради мен’ тој”.{S} Па си зборим у памет: „Бож’ке, која ће ми саг бидне снајка у |
| /p> <p>— Па... питуј ме, пашо, па ће си зборим! — одговара као мало услужно и понизно, али и хл |
| то ми не збориш?!...</p> <p>— Што да ти зборим? — пита је Мане.</p> <p>— Оно да ми збориш што с |
| а писување да баталиш ти тој, тол’ко ти зборим!{S} Зашто ја сам си еснаф човек, прос’, и несам |
| о си твори и збори!...{S} Слушај што ти зборим...{S} Несам јоште свршила работу...{S} Има јоште |
| збереш зашто ти, демек, тој тол’ко дуго зборим!{S} Имам си дом тесте мушљике, и све побоље и по |
| — чуди се и брани Дока.{S} Што си лошо зборим?...{S} Ако си прајим кеф, белким сас <hi>уста</h |
| им?! — вели Манина мајка. — Зашто да му зборим?{S} Што да га карам? {S}Карање нема!{S} У војску |
| ричи ли се владика?{S} Ја си с домаћицу зборим! — вели им Дока преко рамена, па наставља даље м |
| ма, де! — прекида је Калиопа. — Неће да зборимо за тој.{S} Кад стигне у теј године, демек да је |
| фирови, башка па Ђорђијини!...{S} Ми си зборимо за друго ништо, а ова, погле гу, куд га искаруј |
| се Јевда. — Мори, и не знаваш зашто си зборимо...</p> <p>— Мори, сал дор ве видим — знајем си |
| о! — одвраћа је Јевда. — За друго ништо зборисмо!{S} Како да бидне!...</p> <p>— Леле, Јевдо!{S} |
| и, <pb n="145" /> та да такој можете да зборите? питујем ги па ја. „Не видосмо, зборе си, ама < |
| бориш? — прекиде је домаћица. — За кога збориш?</p> <p>— За Манчу нашога!{S} Зашто гу не давате |
| говорити Манчи, сину свом.</p> <p>— Да збориш, Јевдо, — рече јој тетка Дока. — Да му збориш, е |
| искачала?</p> <p>— За какво искачање па збориш? — пита је тихо и болно Зоне.</p> <p>— Па, демек |
| ти је прилика...</p> <p>— Што ми ти па збориш саг туј за Калину?!{S} Калина ће си дочека своју |
| ?! ’Ајде и ти, па, нане, како си тој па збориш!? — рече прекидајући разговор.{S} А затим метну |
| на веру ни!...{S} Е, што му, Јевдо, не збориш, ете, за њума?</p> <p>— Е, што да чиним?! — вели |
| </p> <p>— Ешеку ниједан!{S} А што ми не збориш?!...</p> <p>— Што да ти зборим? — пита је Мане.< |
| ће пут па тија исти речи да ми кажеш и збориш?...</p> <p>— Што, не верујеш, бата-Мане?</p> <p> |
| рим? — пита је Мане.</p> <p>— Оно да ми збориш што си је за зборење!</p> <p>— Е, што си је за з |
| <p>— Кућа ми пуна...</p> <p>— Е што ми збориш саг па тој?...</p> <p>— Несам сирома’... могу да |
| Таче, рече, не знајеш моју муку, па си збориш тако.{S} А, истин’, рече, ја сам кабает, много с |
| узмем једну!{S} Што ми ти па саг тол’ко збориш, како да до годину неће па да искоче нови девојч |
| рак! — прекиде је Ташана. — ’Ајде, како збориш ти па то?!... <hi>Мерак</hi>!...{S} Зар <hi>дете |
| мехну се Васка. — Леле, бата-Мане, како збориш па и ти!...</p> <p>— Што си збори?{S} Збори ли?< |
| а на њу. — Неје те ни срам?!...{S} Како збориш то?!...</p> <p>— Ете што?!... — чуди се и брани |
| женица и пљесну по рамену. — Како па то збориш!...{S} Зашто инћариш, инћару ниједан!...{S} Све |
| ори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, како то збориш? — викну ужаснути Мане. — Какав „голем нишан”?.. |
| и зборим...</p> <p>— Како рече?{S} Што збориш? — прекиде је домаћица. — За кога збориш?</p> <p |
| , Јевдо, — рече јој тетка Дока. — Да му збориш, ем повише да му збориш за тија девојчики!{S} Шт |
| а Дока. — Да му збориш, ем повише да му збориш за тија девојчики!{S} Што да си седи неженат, та |
| ло шију да ги врзује!...{S} И све си то збраја и скутаја на куп за онуја несрећу и роспију ауст |
| љним гласом стринка Парашкева:</p> <p>— Збрасмо се, стринка Доке, ’оћемо, ете, да женимо оној н |
| седнем малко.</p> <p>Мана покри главу — збунио се, искашљује се и маша за табакеру.</p> <p>— Па |
| е писано?...</p> <p>— А ја си... — вели збуњено Мане — ете... искам... ако је, демек, к’смет... |
| викаше и скочише све на њу. — Кој те је зваја?!... ’Ај’ си дом!...</p> <p>— Кој да си иде дом?! |
| од.{S} Манина мајка им каже зашто их је звала. {S}Исприча им шта ју је нагнало да убрза ствар; |
| своје, неке „Беле Веле”, како су је сви звали, а која је по оном „да медвед најбољу крушку угра |
| уда, кога су млађи чиновници међу собом звали „мачор”, и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а |
| hi>стринке</hi>, а њихову мезимицу Зону звали су просто <hi>Зоне</hi>.{S} Уопште, одношај је па |
| жигова, враћа пошиљаоцу с оним хладним, званичним и немилосрдним натписом: „Ретур!{S} Адресант |
| читатељи, без разлике пола и старости, звања и занимања, извесно да знате ту песму о лепој Зон |
| иповетке.{S} Али се Мане није тек онако звао чапкун-Мане, није забадава био син чувенога Ђорђиј |
| е? — Коритар, а његов па татко, како га зваоше у чаршију?{S} Врти-ваган... {S}Та саг: „Ми смо ч |
| а ону ченгију Ђулсефу... {S}Челебија се зваше?! — Остави си човек и татка, и мајку, <pb n="52" |
| ко да се сети. — А, мајка... како ти се зваше?</p> <p>— Бела! — одговори девојче.</p> <p>— Бела |
| и љути се.{S} Пред очима му жива слика звезданог неба, месеца, и Зоне како стоји умотана у бун |
| а...</p> <p>Дан на умору, издахнуо већ; звезде трепере с неба, тихо вече се спушта на земљу, а |
| олико тренутака и чу се тресак капије и звек звекира, а затим сви скочише у кола и потераше...{ |
| тренутака и чу се тресак капије и звек звекира, а затим сви скочише у кола и потераше...{S} Он |
| рана честим редовима ексера, с огромним звекиром, показује већ сама она богатство домаћиново.{S |
| одасвуд...</p> <p>Трже се Мане и стаде зверати на све стране око себе, да види чему се то смеј |
| свет пролази, — и да се кара сас селске звери?!...{S} Па ти се, мори, у паре не разбираш; не зн |
| еш неженет и губиш си младос’ са селски звери... {S}И ја ти се с татка живувашем алис како с бр |
| ли...{S} Чују се ћеманета, пиште зурле, звецкају чампаре, а гоч потреса темеље старога хана и с |
| се још лепше и још бујније; чујеш како звецкају ђердани и дукати, и трупкају кондурице и папуч |
| р или прсне која тестија, затим се чује звецкање тесака, чује се жандарево: <hi>назад</hi>! па |
| реч шаком о сто, да су се све тресли и звечали они силни чокањчићи — она је сад просто као јед |
| Мане заигра и заплете и залупа ногама, звече они пусти прапорци и силно дирају у срце све игра |
| чудних манира.{S} Често се заборави, па звижди сокаком.{S} Њу су обично увек избегавали — нити |
| шамар, да није сам он, исти калфа Коте, звиждукао баш ту исту песму.{S} Укратко рећи, <pb n="10 |
| адубила у посао, па раде.{S} Калфа Коте звиждуће нешто, а шегрт Поте се занео у посао, па се у |
| аравно, и Зониним сокаком.{S} Пролази и звиждуће, жури се, као да је погодио да изради полелеј |
| ваши што си беоше први трговци — а саг, звонари и клисари, па пале прангије кад слави Пантелејс |
| у Васке измећарке, а у ушима му једнако звони оно страшно јасно смејање поносите чорбаџиске кће |
| мислио, и једнако му у памети зујале и звониле Васкине речи: „Поздравила ти се Зоне!” И зато н |
| амишљена.{S} Плач унесрећеног девојчета звонио јој је једнако у ушима као звоно које оглашава м |
| јчета звонио јој је једнако у ушима као звоно које оглашава мртваца, а речи последње Зонине, ко |
| ивао је само просто прстење, белензуке, звонца и меденице, и оправљао батаљене муштикле и олупа |
| еких партиских размирица и неспоразума, зврцнуо кмет Виден, носио је ћата три недеље <pb n="24" |
| у себи, шапћући: „Лелее”, или пуштајући звуке „ццц!” а то све Зона, наравно, да и чује и види, |
| по каквом мирису од пржене кафе, или по звуку од цврчања на тавици, било напослетку по папучама |
| Све што их је Дока споменула нису биле згодне за ово чудно, а помало и опасно предузеће, јер и |
| еђу Замфира и Ташане.{S} Зато неће бити згорег — чак писац мисли да је то неопходно потребно — |
| у се не допада као пре: ни јело му није зготовљено као што треба, ни постеља му није намештена |
| ело у дућан доносило; а кад је што боље зготовљено, ишао би Мане кући и ручао с мајком. — Јевда |
| , да с њом проговори, укућани се просто згрануше, показаше му врата, и тако оде и без кафе, зад |
| .{S} А шта му и треба више?{S} Млад је, здрав је, грлат је; има јасан глас, добро мућка нумере |
| кревет и узети лекове, па ма се осећао здрав као бик. — Легни си и поспиј малко, а ја ће ти ве |
| одговара јој зачуђено Ташана.</p> <p>— Здрава ли је, жива ли је? — пита тетка Таска, а не може |
| р. — Има си човек сијасвет деца, па све здрава и цврста и убава, а једно... оно најмалецно што |
| за њу врло много лепих ствари: како је здрава, вита стаса, „како се, кад иде чаршијом, срамује |
| Јордана Калтагџије, похвали је како је здрава — „како мечка”, рече Јевда — како лепо тка и вод |
| ипа пријатан мирис надалеко.{S} Лепо се здрави са свима, али је, изгледа, мало замишљен, но ипа |
| неколико се пута рукују и вичу: „Ај’ са здравје!”, али не пуштају одмах руку: држе га дуже за р |
| е, „богат сас паре и бруку, а некој сас здравје”, рече, „и са севдах; па такој је”, рече, „и са |
| све ове досад добивене шамаре.{S} Боже здравља! {S}Запамтиће први нови шегрт ко је калфа Поте! |
| Или, вели, ваљда тражиш много пара!” — „Здравља <pb n="33" /> ти?{S} То баш каже?” — „Ама, моли |
| аже да јој се допадаш” — „Славе ти?” — „Здравља ми!” - „Па шта каже још?” — „Каже да јој изглед |
| о јој је поздрав и вест да се то у њено здравље веселе...{S} И досад од дерта није спавала, а д |
| био сам, зовну је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли су ви? — запита је Мане.</p> <p>— Здраво! — о |
| лонио.</p> <p>— Што работи чорбаџија... здраво ли је?</p> <p>— Здраво!...</p> <p>— А чорбаџика, |
| е Мане:</p> <p>— А... ете...{S} Зоне... здраво ли је?{S} Што работи?</p> <p>— Па, седи си...</p |
| е здраво!</p> <p>— А ти што работиш?{S} Здраво ли си?</p> <p>— Здраво сам си! — одговара Васка. |
| и уста душманима запушила!...)</p> <p>— Здраво, ти како си, Доке? — прихвати јој Ташана, па се |
| во ли су ви? — запита је Мане.</p> <p>— Здраво! — одговара му Васка, а гледа минђуше које јој ј |
| ако зачудиле као ово сада њој.</p> <p>— Здраво ли сте, живо ли сте? — запита их затварајући леђ |
| оти чорбаџија... здраво ли је?</p> <p>— Здраво!...</p> <p>— А чорбаџика, што работи она?...</p> |
| што работиш?{S} Здраво ли си?</p> <p>— Здраво сам си! — одговара Васка.</p> <p>Ту Мана застаде |
| што работи она?...</p> <p>— И она си је здраво!</p> <p>— А ти што работиш?{S} Здраво ли си?</p> |
| кућу тетка Таска, и с врата, пре „живо здраво”, сва задувана и усплахирена, запитала:</p> <p>— |
| ију трче, та да ме у руке целују, „живо-здраво” ми рекну... сал што се срамују да за Манчу, ете |
| уда...{S} Ама она си мене питује: „Живо-здраво, Таске!” виче преко сокак. „Што се, мори”, рече, |
| ој ме сретне на пут, не збори ми: „Живо-здраво”, ни ме питује: „Како си, Таске?” веће си збори: |
| ги убаво каза!...{S} Мори, твоје „живо-здраво” неће приме више!... — вели му задовољно тетка-Д |
| е спацирује Манулаћ банкирче.</l> <l>— „Здраво-живо, Зоне!{S} Што ти раде дома?”</l> <l>— „Здра |
| , Зоне!{S} Што ти раде дома?”</l> <l>— „Здраво су ми дома, сербез си живују,</l> <l>Сербез к но |
| шта чути од свега тога и стога га је са зебњом очекивала Ташана кад се вратио од господина наче |
| погледи не сусретоше.</p> <p>— Ахаха! — зева Замфир и зевајући пита. — Кол’ко си платија, Мане, |
| она не гледа на ту страну; почела је да зева...{S} Криво јој... {S}Не треба њој тај Мане; неће |
| ретоше.</p> <p>— Ахаха! — зева Замфир и зевајући пита. — Кол’ко си платија, Мане, за овуј Вертх |
| } Стала би, па би гледала како играју и зевала од времена на време.{S} Али би ипак кришом прати |
| анулаћа, називајући га с багателисањем „Зевзек-Ибраимом”.{S} Кад је дошао, казао је „Помози, Бо |
| ли у себи: „И у чем нисам бољи од овога зевзека Манулаћа, — и она опет волије њему него мени?!. |
| -ти кеф и мило и наводаџија си за онога зевзека чорбаџи-Јордановог, оног Манулаћа... за њег’ ти |
| ци не чују, — песме о младом кавуру и о Зејни некој!{S} Тада га обузима слатка сета, и стари За |
| у најмилију песму:</p> <quote> <l>Зелен зекир, драго моје!</l> <l>Што ми, драги, не долазиш?</l |
| мотику преко рамена, па певајући „Зелен зекир, драго моје”, иду у поље, у њиву или у виноград.. |
| ро</hi>” — вели јој чорбаџи-Замфир, сав зелен од љутине. — Та и твој Манча...</p> <p>— Кој је „ |
| у своју најмилију песму:</p> <quote> <l>Зелен зекир, драго моје!</l> <l>Што ми, драги, не долаз |
| вргну мотику преко рамена, па певајући „Зелен зекир, драго моје”, иду у поље, у њиву или у вино |
| ком крају Србије покрива црна земљица и зелена травица и творца и предмет те песме! {S}И то вам |
| — ели ће ми то на пролет бидне Горица и зелена травица!” речи те никако јој не избијаху из глав |
| ..{S} Ја-ги!” „Асли како плави зумбул и зелена када!“... — оте се многима узвик, кад их видеше |
| је то Мана утолико чешће вукло у поље и зеленило, и правило му — крај оних природних лепота — т |
| вако вече односи и ујутро опет доноси у зеленим кесама, као некад што су старе кујунџије радиле |
| к, баш кад се умотана у бунду, пошивену зеленим атласом, враћала Зона преко сокака од сестре Ко |
| страну куд би прошла Зона у оној њеној зеленој атласној бундици и алевим шалварицама, које су |
| уком око паса стегнуту женску прилику у зеленој бундици, с једним мањим завежљајем у рукама и д |
| јучића; до подне измења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако и |
| ва:</p> <p>— У Мадине, ете, там’ спроти Зелену чешму, какво девојче искочи — пуста не остала!.. |
| ага од ње, као да види траг њен, — дугу зелену пругу од бундице и жуту од сукње и алеву од шалв |
| а Зона уморно и уви се још јаче у своју зелену свилену бундицу, седе и наслони чело на руку, од |
| ретили, пустили с ланца чувеног њиховог зељова.</p> <p>Излазећи, мислио је у себи:{S} Боже мој, |
| к...</p> <p>— Лелеее!{S} Црна Ташано, у зем да пропаднеш! — викнуше женске, гледајући за колима |
| ршије?!{S} Зашто, Мане, дете моје?{S} У зем да пропаднем, оди срам и резилак!{S} Жива ти ја!{S} |
| а... искочила реч, иде прикажња, а ја у зем да пропаднем оди тија речи!...</p> <p>— Каквија реч |
| аска, — скутасте се туј како брабињци у зем, па ни чујете ни видите па што се збори и чини!{S} |
| и, већ остарела.</p> <p>— Дође си други земан; заступи други ред и адет, — говорила би му Јевда |
| оди наш варош и оди девојачки у сагашњи земан!{S} Тугооо!{S} Нема више девојчики!...{S} Беше!.. |
| знаје ники — знаје Бог и црна у Горицу земја, што ти татка покрива.{S} По саг да ме не зовеш < |
| му груди...{S} Око њега се све врти, а земља чисто тоне под њим, — и он јекну силно: „Л’же, ку |
| дник сву ноћ лумповао, и сад, пијан као земља, спава, и не зна ништа ни за себе, акамоли за лис |
| } Ништо се напраји оди момче...{S} Како земља си дође...</p> <p>— Што напраји?!{S} Ешекл’к напр |
| метио је, и непитан, заједљиви колега и земљак његов, пан-Цибулка: да, пан-Франћишек и сада ком |
| “, <pb n="69" /> које је посветио своме земљаку пану Цицули, апотекару тога места.{S} Тако леп |
| и једни, заиста, најсвеснији синови ове земље, па, ено, и <hi>они</hi> профанисани...{S} Ено, у |
| шумарске школе, али, како сам није имао земље да је рационално обрађује, није је хтео обрађиват |
| ој. — Осем кућице, Мане је имао и нешто земље: неколико њива, и један већи виноград ради грожђа |
| а играчи додирују земљу и да се ипак на земљи налазе!...</p> <p>А као што је био добар играч, т |
| а ком далеком крају Србије покрива црна земљица и зелена травица и творца и предмет те песме! { |
| — Части ми моје, куне се Милисав (стара земљоделско-шумарска крв!), части ми моје и ове ми прич |
| азумевањем разговарао.{S} Учио је нешто земљоделско-шумарске школе, али, како сам није имао зем |
| јака се пресуо по сокаку, па, као магла земљу, притисну мирис гледаоце.</p> <pb n="73" /> <p>Па |
| трепере с неба, тихо вече се спушта на земљу, а из грла срећна и весела млада света разлеже се |
| кроз кишне облаке и сунце се осмехне на земљу...{S} И она се ухватила у коло с читавим буљуком |
| никако да га нађу: нема га, као да је у земљу пропао...</p> <p>КРАЈ</p> </div> </body> <back> < |
| штиклама што казују да играчи додирују земљу и да се ипак на земљи налазе!...</p> <p>А као што |
| е две-три недеље, дође по њу други зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л*, другој њеној сестри. |
| о нестати.</p> <p>Тако и ураде.{S} Дође зет Гопе по Зону и одведе је.{S} Али је несрећа била то |
| >После две-три недеље, дође по њу други зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л*, другој њеној се |
| ни питују: бегендисује ли татко и мајка зета?...{S} Црна Ташано!{S} Иди си па се беси о ону кри |
| уго и вели и признаје у себи: да другог зета по свом ћефу, и таку слику и прилику као што су Зо |
| сте којој од сестара.{S} А имала је три зета у околини.{S} Спреме је у П*, па тамо нека поседи |
| , питујем, — запита трећега дана Замфир зета Ману, ама ти га напраји сав онај џумбус?!{S} Ете, |
| ршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека за Манулаћа, за онај реч „куче у |
| н, спроти теб’ и спроти други Замфирови зетови?... {S}Сестре ти се поудаваше све за људи трговц |
| рт човек, бела глава, бре брате; има си зетови и унучики, па си пролази, па ни има по-за себ’ и |
| о је била.</p> <pb n="168" /> <p>Трећем зету у Л* нису је ни слали, јер су им одатле писали да |
| ако је у мислима занет био, могли су му зечеви преко пушке прескакати, а он их не би ни опазио, |
| ви шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти зечјом ногом неке старе минђуше и баца их на гомилицу п |
| плашљиво око себе, <pb n="9" /> узе ону зечју ногу и минђуше, шмркну и продужи посао и не разми |
| рши, јер пуче шамар, и Поте испусти ону зечју ногу и минђуше, и погледа зачуђено у калфа-Коту.< |
| оцено, поклон од паша и бимбаша.{S} Уза зид са све четири стране ниски миндерлуци.{S} У свакој |
| комшилука радознале женске полетеше на зид да чују шта је, али кад разабраше да је чорбаџија с |
| и тетке, Калиопа и Уранија.{S} Подупрле зид леђима, подавиле ноге и метнуле руке на трбух, па д |
| оплетеш прико ники диреци што су покрај зид, та да се строшиш!...</p> </div> <pb n="154" /> <di |
| ице је био само бео прост и једноставан зид, тако да укућани нису имали никакве везе с улицом.{ |
| и се полако шеће по ћерамидама високога зида.</p> <p>— Што ти требам! — прошапта Зона тихо и пл |
| леда оне женске прилике у сенци високих зидова како стоје подаље једна од друге, али Манулаћа н |
| о са сокака у авлију, а околни комшиски зидови пуни начичкани радознала света.{S} И све се то т |
| ..</p> <p>— Ево ти овој! — рече Мане. — Зима иде, сас зимске руже да се закитиш! — рече и даде |
| од живине тарану и резанце, спремане за зимницу, кад се то сушило у авлији; он је држао конац, |
| шћем, на доксату, и кидајући митровске, зимње руже, запева тихо песму:</p> <quote> <l>У башчу м |
| о ти овој! — рече Мане. — Зима иде, сас зимске руже да се закитиш! — рече и даде јој ону киту х |
| пролет дамно минуло, јесен дошла, — <hi>зимске руже</hi> су цвеће!...{S} Несу руже од пролет, а |
| и обриса кришом сузе, па му пружи киту зимских бледих ружа.</p> <p>— Ех! — уздахну Мане болно |
| тетке и стрине боље и да нису, јер чим зину и отворе уста, оне јој само позлеђују ране својим |
| ведена и испитана у неком селу код попа Зипе (који је већ познат као човек који лако суделује у |
| ана до Ураније, да види шта је било.{S} Зла слутња се обистинила.{S} Тетка Уранија јој је све и |
| аестој години купио му је џепни сахат и златан ланац.{S} Тога дана, кад је први пут обесио злат |
| ц.{S} Тога дана, кад је први пут обесио златан ланац и сахат, Манулаћ се осетио сасвим мушко.{S |
| ије</hi> и <hi>дугменџије</hi>, а ти си златар, <hi>јувелир</hi> један, може да се викаш! — лас |
| ући као лекар, или, још боље, као нека „Златна домаћа књига”, јер кад она некога оцени да је бо |
| и два један голем...{S} Има си занајат, златне руке: при владику искаче у пол дан, у пол ноћ — |
| и поштен младић као и отац му; има <hi>златне</hi> руке, које више вреде и од правих <hi>сребр |
| падао поред свег његовог лепог заната и златних руку његових: није им се допадао што је ловац, |
| купити лаковане деверске ципеле и нову златну минђушу у уво (Манулаћ је био првенац), и још св |
| {S} Знаје што је злато, и како се, ете, злато топи!...{S} Машалах, Манчо, — неси забадава син н |
| рбаџије, па ће се, што зборе селски, за злато ласно нађе кујунџија.{S} А онај <hi>чапкун</hi> з |
| Мане је, вели, тек нешто више: растапа злато, окива иконе, кује минђуше и белензуке, па и ово |
| ра у <hi>злато</hi>!...{S} Знаје што је злато, и како се, ете, злато топи!...{S} Машалах, Манчо |
| да <pb n="111" /> кујем срму и сребро и злато, — теб’ да накитим!{S} Да те нагиздим, та да се с |
| ем?...{S} Кујунџија сам, ама... „носено злато”... бива ли?...</p> <p>— Мори, ћути си, несрећо к |
| <hi>кујунџија</hi>, па се разбира у <hi>злато</hi>!...{S} Знаје што је злато, и како се, ете, з |
| рук као фидан, а сва је била оно право „злато материно”.{S} Она је та на коју је сваки мислио к |
| авање, — ласно за тој...{S} Што казаше: злату ће се кујунџија нађе! — заврши поносито тетка Кал |
| ица, може да испадне по оном народном: „Злату ће се кујунџија наћи”...</p> <milestone unit="sub |
| а га мајка кришом не потпомаже, било би зло и наопако.{S} Али и овако, у овим тешким приликама, |
| ну досаду.{S} Јевда као убијена, а Мане зловољан.{S} Јевда никуд не излази, а Мане опет слабије |
| ла се оданде после шест недеља, тужна и зловољна, тужећи се на дуго време, проведено тамо.</p> |
| те и изгледају зловољни и забринути.{S} Зловољни су што нису имали времена да прочитају лекције |
| аламе, него иду тихо и ћуте и изгледају зловољни и забринути.{S} Зловољни су што нису имали вре |
| , дуго и досадно било, и она се вратила зловољнија и тужнија него икада што је била.</p> <pb n= |
| реме и на рђаву кујну, нити оних силних зловољних маторих девојака, што миришу на камфор и носе |
| рак.</p> <p>— Е, што искаш? — запита га зловољно и нестрпљиво Зона.</p> <p>— Татко и мајка ти н |
| рилику?</p> <p>— Имам си... — вели Зона зловољно.</p> <p>— Коју?</p> <p>— Малко ли ги је, — вел |
| отпадало с играчица!...{S} И Зона пође зловољно кући.{S} Осврте се још једном, и виде како Ман |
| } Сал <hi>тол’ко</hi>... — рече јетко и зловољно Ајша.</p> <p>— Мало ли је? — запита је Мане. — |
| и господство и да и сам тражи лека томе злу и <pb n="172" /> невољи.{S} Док је малодушна женска |
| и.{S} Морао се тражити неки начин и лек злу.{S} Зато су одмах и нашли да ће бити најбоље да брз |
| адикалнији лек сваком уопште друштвеном злу и мани. {S}И он је био спреман на сваку евентуалнос |
| >— Доке, — викну уплашено Мане на њу. — змија ће те уапи, ако напрајиш как’в ешеклак!...</p> <p |
| ружа је поносно мало напред, као водена змија кад издигне главу и броди водом.</p> <p>Сва чарши |
| дно:{S} Задржава ли се он подуже увече, зна ли шта су то ћутеци, и носи ли фењер кад се враћа к |
| неће ли прочитати што на лицу његовом: зна ли или не зна за све те гласове, од којих је њој бу |
| бећава, а што обећа, то ће и испунити — зна то чорбаџи-Замфир.</p> <p>— Ете за твој кеиф, чорба |
| Кој ти рече за бегендисување?</p> <p>— Зна си цела ма’ала, и сав град, — та ја да не знајем! — |
| ућана, а он у дућану ради и опази је, а зна отприлике куда ће и којим ће се улицама вратити, — |
| хватише и жене и стадоше клети Манчу (а зна се да је женска клетва страшнија и бржа и савршениј |
| овине, новинари, бре брате, ако ко Бога зна, ко једни најчеститији и једни, заиста, најсвеснији |
| Замфиров!...{S} Шта је ово, ако ко Бога зна? помисли Мане, па се само прекрсти од чуда и рече: |
| ашто је тој саг тако у свет — кој ће да зна!...{S} Е, тој ти је саг алис и сас мен’...{S} А саг |
| омислености његове и још никако неће да зна за њега, па зато на сва наваљивања мајке његове ниј |
| ња прогутала за ту годину — то само она зна!{S} Отац Замфир је с њом врло мало говорио, а тетке |
| р.{S} И кад се уверио да тетка Дока све зна, он јој се исповеди и призна јој искрено да му је З |
| ева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају.</p> <p>И данас, још овако стар, воли |
| S} И нико, сем Митанче Петракијевог, не зна зашто се Мане весели, зашто је весео, зашто части с |
| и види да је све пропало за њ...{S} Не зна, не сећа се кад је то могла бити прошевина и прстен |
| су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само осећа. |
| леда, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само осећа.{S} Осећа да јој је нешто мил |
| мило и тужно нешто; осећа да пати, а не зна још од чега пати.{S} А пријатна јој та самоћа, која |
| а, напред на прса, и заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради, као што опет и не зна како с |
| ој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна шта да ради, ни како да стане: одмах пребацује курј |
| да се никад неће удавати!...) Ништа не зна, само га гледа, а израз лица јој такав и уста јој с |
| се учинило да јој домаћин још ништа не зна.{S} Био је, истина, љут, али он је обично увек љут |
| едно најобичније дечје лице, за које не зна човек како да каже — да ли је лепо или ружно, а нај |
| ао, и сад, пијан као земља, спава, и не зна ништа ни за себе, акамоли за лист”.</p> <p>Зато је |
| и сама зашто то ради, као што опет и не зна како силно стеже својом знојавом ручицом ручицу сво |
| тати што на лицу његовом: зна ли или не зна за све те гласове, од којих је њој бучила глава не |
| и писац не уме казати, јер то ни сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је |
| амоћи, уживају, јер знају да их нико не зна где су.{S} Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд |
| ли зашто баш најнесрећнија — она још не зна!...{S} У тој се собици најрадије бави; ту се чешља |
| о стазом добродетељи — која, као што се зна, није никад примамљива, ни лепо утрвена — и било ра |
| о?!{S} Говори француски, немачки, грчки зна.{S} Иде по господским кућама, курдисује клавире, св |
| витка и повиша, и он запита Доку да ли зна она коју такву женску.{S} Тетка Дока се понуди сама |
| ље остане то ту при руци тетка Доки, ко зна шта све може лупити и испричати (па и потући се с н |
| ј први кад је ту песму спевао!!{S} И ко зна откад и на ком далеком крају Србије покрива црна зе |
| скупе. {S}А дотле проводе време како ко зна.{S} Неки играју <pb n="132" /> жандара, неки домина |
| у кога је постала за утеху она реч: „Ко зна зашто је то добро?!”, — и он се наскоро прибрао и и |
| наочаре.{S} Чуди се Ташана откуд све то зна, и где је научила Зона све то?!{S} Говори француски |
| зати, јер то ни сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове |
| {S}Сада иде поносито, држи на себе, јер зна надмоћност и своју и своје куће над осталим другари |
| играња Зониног, за које и стари Замфир зна, а још више због Зонине наклоности према Ману, о че |
| али је учена — врло учена, све на свету зна, носи чак и наочаре.{S} Чуди се Ташана откуд све то |
| } Зар тол’ко голему керку има Бела?! {S}Знав’ам Белу Стојанчину...{S} Познавам ти мајку! — вели |
| !{S} Их, мајка му остарела!...{S} Мори, знавамо си ми жене убаво што је и кој је Манулаћ, а кој |
| Па ти се, мори, у паре не разбираш; не знаваш што је повише: два гроша ели миланче!?{S} Ех, аџ |
| е то!... — љутну се Јевда. — Мори, и не знаваш зашто си зборимо...</p> <p>— Мори, сал дор ве ви |
| ово девојченце, Ставријо? — „Зар гу не знаваш, рече ми.{S} Из циркус пеливанка, она летошња, ш |
| ва је то мука — то нико у тој гомили не знаде да каже...</p> </div> <pb n="140" /> <div type="c |
| ете, ја сол три товара полиза, па си не знадо’ за тај реч, а оно, пази колицно је, па веће знај |
| , па се разбира у <hi>злато</hi>!...{S} Знаје што је злато, и како се, ете, злато топи!...{S} М |
| манет остави.{S} Тој си не знаје ники — знаје Бог и црна у Горицу земја, што ти татка покрива.{ |
| тетка-Таска. — У сургунл’к!...{S} Нек’ знаје и запанти, куче, што је чорбаџинска кућа...</p> < |
| {S} Овој како ће да му бидне, кој ће да знаје!...{S} А Бог да чува!{S} Много лошо, Бога ми ти к |
| и махале, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир има на дом девојку!...{S} Разаб |
| вика, ако се зове „побегуља” — берем да знаје зашто се такој зове.{S} Ете, тој ти се поздравила |
| мен’</hi> у аманет остави.{S} Тој си не знаје ники — знаје Бог и црна у Горицу земја, што ти та |
| , што праји, кад се врће дом — никој не знаје и не смеје да га питује...</p> <pb n="49" /> <p>„ |
| /p> <pb n="102" /> <p>— Мори, и ваше се знаје! — плану Дока. — Деда како ти се викаше, како се |
| а ти рекне, кад си и она сама, ништо се знаје?!</p> <p>— Ихааа! — засмеја се тетка-Дока. — За т |
| ај реч, а оно, пази колицно је, па веће знаје!{S} Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан и једнак |
| еју, и веле: „Лелее, лудо је, ама па си знаје што си је поубаво!” па му дају ливених ексера пун |
| Видосте ли, мори, нашога Манчу како си знаје убаво што ваља?!...{S} Е, што је човек <hi>кујунџ |
| а Господа кад си доживемо и тој!{S} Кој знаје, рече, што му је писано, и што ће да искочи из ње |
| тим...</p> <p>— И Манулаћ?</p> <p>— Кој знаје...</p> <p>— Е сал Манулаћевица неће да биднеш!</p |
| овник, та да се карају?!</p> <p>— А кој знаје!{S} Ама <hi>ништо</hi>, стринке, напрајише оди мо |
| о мисли кад си ћути?</p> <p>— Е, кој гу знаје!...</p> <p>— А може ли да поје?</p> <p>— Па и пој |
| дне, — а она си уфати свет...{S} Кој гу знаје куде је саг!...{S} У циркус ники зар...</p> <p>— |
| да не знајем! — одговара Дока. — Мори, знајем си све; све ми казаше, мори, како на кадију ми к |
| карује!...</p> <pb n="92" /> <p>— Мори, знајем си ја!{S} Ласно за тој!{S} Мен-ми сал оставите.. |
| а ја си и сам јоште купи и спечали.{S} Знајем си; занајат, еснаф човек сам...</p> <p>— Знајем. |
| мо...</p> <p>— Мори, сал дор ве видим — знајем си све убаво.{S} Од мен’ ли ће скутате ништо?!.. |
| и; занајат, еснаф човек сам...</p> <p>— Знајем...</p> <p>— Имам си дућан.</p> <p>— Знајем, де.< |
| јем...</p> <p>— Имам си дућан.</p> <p>— Знајем, де.</p> <p>— И муштерије имам сијасвет...</p> < |
| А што кој да ми казује, кад си сама све знајем, и све видим?{S} Замилуваше се деца, та што... с |
| зам свуд; не прилега, неје ред...{S} Не знајем си што се работи и збори по чаршију...{S} Па ти |
| цела ма’ала, и сав град, — та ја да не знајем! — одговара Дока. — Мори, знајем си све; све ми |
| проста жена, па се ич не разбирам и не знајем овој сагашње...{S} Стра’ ме, што ћеш сас мен’ да |
| Несам говедо, селска несам, та да си не знајем што је чаршиски ред.{S} Ласно за тој!{S} Ја ћу с |
| ти не знајеш!...</p> <p>— Како да си не знајем?!{S} Бата-Таско зашто искочи до теб’-те?...</p> |
| ="110" /> пушку не испалим!{S} Ништо не знајем за себе, а све заради тебе!...{S} Ја си идем, па |
| Лелее, — осмехну се Дока, — малко ли ги знајем?!...{S} Е, што је била она Сика, турена у песну? |
| ућим гласом и испрекидано Мане. — Ја си знајем све...{S} Теб’-те стра’ од татка...{S} Стареји т |
| да си ћутиш!{S} Све разбра’!{S} Све си знајем.{S} Све ми веће каза Васка, измећарка њојна.{S} |
| о и мајка ти не бегендисују ме — тој си знајем убаво.{S} За тој те не питујем, веће за друго... |
| м; ја, ако сам си жена проста, убаво си знајем дек неје заради мен’ тој”.{S} Па си зборим у пам |
| те, тој четим!...{S} А ја си веће убаво знајем заради кога ми тај чес’ чине.{S} Некња си беја’ |
| ми је, демек, казаја, — ама ја си убаво знајем...{S} Па за тој, ете, искочи’ саг до вас, да ве |
| питујем, демек, за доцна кући идење... знајеш, има тесни сокаци, буџаци, <hi>ћутеци</hi> а т’м |
| деца милују — што ти требају паре?!{S} Знајеш што се збори у онуја песну:</p> <quote> <l>Ако < |
| се тетка-Дока. — За тој па да ми је!{S} Знајеш ли, мори, несрећо, да ми каза, — како из књигу д |
| и <hi>ја</hi>, берем, убаво каза!...{S} Знајеш ли, Манчо, да те неће више да погледну заради он |
| че”, несрећо чорбаџиска?! цикну Дока. — Знајеш ли, бре, ако дофатим саг ове нал’не (и показа му |
| /p> <quote> <l>Да знајеш, моме мори, да знајеш,</l> <l>Каква је, туго мори, жалба за младос’!.. |
| — заврши бата-Таско, — Јевдо, демек да знајеш да неје: „да неје било!” Било је, — ама у сто го |
| на као и човечанство:</p> <quote> <l>Да знајеш, моме мори, да знајеш,</l> <l>Каква је, туго мор |
| ре брате, рече, малко ли је!?...{S} Ама знајеш како бе’у цврсте и јаке путине, па ем сас потков |
| >— Де, мори, — умирује га Дока, — ти ме знајеш убаво!{S} Не ли смо родљаци?{S} Несам говедо, се |
| та си је работа! „Море, Таче, рече, не знајеш моју муку, па си збориш тако.{S} А, истин’, рече |
| о искочи до теб’-те?...</p> <p>— Ама не знајеш ти ништо! — брани се бата-Таске. — Вика ме снајк |
| ! — вели јој Јевда. — Мори, ништо ти не знајеш!...</p> <p>— Како да си не знајем?!{S} Бата-Таск |
| ће?!...</p> <p>— Ех, а ти па бајађим не знајеш, бата-Мане, зашто!</p> <p>— Жива нана, не знам с |
| и, — одмахну руком Васка, — ти ништо не знајеш, бата-Мане!{S} Тараф-тараф се напраји код нас до |
| ро, и за играње, — изеде си резилак, ем знајеш как’в резилак!...</p> <p>— Па кој ги рече за оро |
| е молим, две ти очи, да ми помогнеш. {S}Знајеш какој си је...{S} Жена сам, удовица сам, не стиз |
| баш очевици синоћног призора, који све знају, али неће да кажу.</p> <p>И то је дало повода сва |
| и сматрају их за аџамије и да ништа не знају.{S} Варају се јако! „Добар петао се измалена учи |
| ном првом, онамо куд она потрчи, а и не знају ни куд трче ни зашто трче — по том истом закону в |
| о милу самоћу младим створовима који не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око кој |
| у таквим приликама заљубљени обично не знају шта да разговарају, или разговарају којешта).</hi |
| форду против капиталиста.{S} И пошто не знају какав ће положај према свему томе заузети енглеск |
| pb n="15" /> и као да ни две унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ досад пет девојака потсвој |
| урикати”, па тако и оне; све оне виде и знају: ко кога погледа, ко кога гурне, ко се о кога оче |
| ни, скривени у тој самоћи, уживају, јер знају да их нико не зна где су.{S} Ту се тако повуче и |
| рсна питања, да је ова све казала, и не знајући шта је све изблејала.{S} И тако је Дока дознала |
| Замфир уђе, поклони се паши, паша му да знак да седне.{S} Доносе кафе и чибуке, пију и срчу. {S |
| арку Дену, којој одмах затим даде очима знак да покупи филџане и ракиске чашице и шишенце с мас |
| > <p>— Ела! — рече само толико.{S} Даде знак Ману, овај се диже и обојице нестаде из кафане...< |
| није поручивао ништа.{S} Зато Ајша даде знак Дудији да запева ту песму.{S} Дудија запева, а ост |
| игани хтедоше да престану, даде им Мане знак да свирају даље исту игру, па приђе и ухвати се с |
| за њу увек био најбољи и најнесумњивији знак и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јег |
| p>Зона га само овлаш погледа, даде оком знак Васки, измећарки својој, и ова се одмах ухвати у к |
| ресекао; истресао би чибук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрецнуо.{S} |
| о допало, тако јој се допало да га је у знак задовољства треснула руком и у мал’ му раме није о |
| је за њу било нешто скоро још горе!{S} Знала је она поноситост те старе чорбаџиске куће, претс |
| ла да је лепа, и да је чак лепотица.{S} Знала је то по огледалу, у које се, као свака млада дев |
| и каквог не цвећа!{S} Само је лепа Зона знала каквога све цвећа није било у башти, јер она се с |
| није поклањала никакве вере.{S} Она је знала да је Зона добро дете, и све ово је сматрала и пр |
| амо на Зону хаџи-Замфирову. {S}А она је знала за то, па као свака ванредно лепа, а уз то још и |
| и Зоне Замфирово.</hi> </p> <p>Зона је знала да је лепа, и да је чак лепотица.{S} Знала је то |
| све ми рече Васке...</p> <p>— Е, што је знала да ти рекне, кад си и она сама, ништо се знаје?!< |
| икада.{S} Па тако и сада.{S} Оно што је знала тетка Дока, није знала мајка Јевда, јер Мане није |
| а.{S} Оно што је знала тетка Дока, није знала мајка Јевда, јер Мане није хтео, а други јој није |
| ђе и понуди је шаком кокица!...{S} Није знала ко јој је у тај пар црњи — Манулаћ, или она фукар |
| и мала Зона!...</p> <p>И мала Зона није знала шта је то; није ни слутила шта је то што се с њом |
| олео је да чује тиху песму, и оне су то знале и тихо би тада запевале:</p> <quote> <l>Славеј-пи |
| , зборе си, аџија не беше га туј, а они знали за тој, па Мане си дође лепо с кочије и с кардаши |
| свакидашњи и редовни посетиоци и играчи знали су шта му то значи, и сви су погађали и метали на |
| го био загонетка — у махали задуго нису знали је ли мушко или је женско!{S} Јер, кад је с оцем |
| ћути, слуша, не сме да збори!{S} Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ!{S} По |
| у и прихвати:</p> <p>— У старо време се знало, бре брате, кој је старији, кој млађи; кој је гол |
| а о том догађају.{S} И главно и детаљно знало се врло добро, јер Таска је свакоме тачно причала |
| пусто, лудо; расло у сваки довлет; зар знало оно што је мука и невоља?...{S} Ама, саг, саг да |
| удима!...</p> <pb n="161" /> <p>— Море, знам ја све то, — наставља Милисав, држећи на доњој усн |
| — Ти ич бригу да си не береш за тој!{S} Знам си једнога, Ставре Јаре се вика... {S}Антика кочиј |
| е, несам.</p> <p>— Јеси, јеси, Мане.{S} Знам те ја тебе убаво...{S} Јеси!...{S} Ти да се ожениш |
| <p>— Заради <hi>некосену ливаду</hi>, — знам де!{S} Сол ручам, мајке... — уверава их тетка-Дока |
| ми казује?... — вели поносито Васка. — Знам си ја убаво, зашто: „куде си она топрв иде, ја се |
| ду!{S} Сас теб’ ћу, побратиме!</p> <p>— Знам те, де! — вели му задовољно Мане.</p> <p>— Е, што |
| аботи?</p> <p>— Па, седи си...</p> <p>— Знам де...{S} Може и да лежи.</p> <p>— Хехе, — осмехну |
| које си је овој девојченце, треба да га знам и познавам?{S} Та запита Ставрију полицају, што се |
| ја сам зар онај стари адет, па искам да знам.{S} Зашто саг искочија ники <hi>нов адет</hi>, па |
| .{S} Па, молим те, ујдуриши ти то; а ја знам шта је право...</p> <p>— Не бригај ти! — рекао му |
| ата-Мане, зашто!</p> <p>— Жива нана, не знам си, Васке.</p> <p>— Ама разбира се убаво на шта пр |
| еци ми, Таске, ако знаш?</p> <p>— Е, не знам ни сама си, Ташано, веће се и сама крстим с обе ру |
| ве си зборе, све ме питују.{S} Па си не знам веће ни што је полоше: ели кад ме питује, ели кад |
| е. — Ја сан немам...{S} Ја за вечеру не знам...</p> <p>— Леле! — рече мало подругљиво Зова.</p> |
| {S} Та како саг да тражим, кад убаво си знам да ми неће дадну девојку?</p> <p>— Та што неси тра |
| — одговара Миче Шебинче, - ја си тол’ко знам и пантим...{S} У наш варош, — тај си је адет...</p |
| сијасвет, ама сал туј пуче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чорбаџиске куће што си кутају од |
| орбаџиски ред, — требаше <hi>твоје</hi> знање да је!...{S} Питујем те: куде ти је Зоне?</p> <p> |
| то те гледам, — тој си је <hi>моје</hi> знање, а да беше ти жена од чорбаџиски ред, — требаше < |
| о си милује, — Дој си је <hi>њојно</hi> знање...</p> <p>— Тол’ко?</p> <p>— Тол’ко се збори... — |
| ни му ја па татко; тој ви је, вика, на знање и, ете, управљање!{S} Ич да му никој не дава паре |
| поздравље?</p> <p>— Па тој си је твоје знање.</p> <p>— Па питуј ме, де!</p> <p>— Па од кога?</ |
| </p> <p>— Тој ли су твоје чкоље и твоје знање?!...{S} Тој ли те учила даскалица у чкољу?! — заг |
| тетка Калиопа.</p> <p>— Тој си је моје знање, кој ми је, демек, казаја, — ама ја си убаво знај |
| , — таг ће скоре да чујеш и за <hi>моје знање</hi>!...{S} Ће ме неки убаво запанти и плати ми з |
| ћи га мило. — Тој си је његово петалско знање...</p> <p>А наша „Трша”, ете, и „Кундака” опуштил |
| лешу ниједан!{S} Овој си је наше женско знање!” па заокупила папучом по оним женама, па уза сва |
| и се Зоне”?...</p> <p>— Тој си је њојно знање...{S} Што ме питујеш?{S} Може да се посмешила, а |
| је, ако не баш с одобравањем, а оно са знањем хаџи-Замфировим.{S} Ах, да је оно старо турско в |
| посета и прошевина, удешено са Зониним знањем и пристанком, и зато је плануо на Зону, силно пл |
| мишљење целога града...</p> <p>— Море, знао сам ја то, — говорио је Милисав, опет у кругу свој |
| {S} Знао је он добро старога господара; знао је да је у кући свемоћан, да што он каже то је каз |
| </p> <p>А и паша је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир сила и у Стамболу.{S} Сменио је |
| i>„Ћуд је женска смијешна работа!”</hi> Знао је много и није знао ништа, — зато се кренуо Мани |
| ао на сусрет жељама хаџи-Замфировим.{S} Знао је он добро старога господара; знао је да је у кућ |
| ак издалека опазило оштро око његово, а знао је и све хаљине њене <pb n="63" /> које су боје, и |
| а највише од оца, који дотле није ништа знао, и коме су тек сада све казали, и потужили му се к |
| ствар је свршена!..,</p> <p>А и паша је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир сила и у Ст |
| ле, видо’, Зоне...” </p> <p>Сваки ју је знао и певушио, и жењени и нежењени, и млади чапкуни и |
| на, готово рећи демонска.{S} Ко је није знао и ко се није за њом окренуо, кад, поносито као пау |
| ања и распитивања, а по потпису се није знао ни могао управљати, јер је на свршетку овог пакосн |
| ешна работа!”</hi> Знао је много и није знао ништа, — зато се кренуо Мани у дућан.{S} Кренуо се |
| оју су сви сматрали за род, а нико није знао да каже какав им је род.{S} Манина мајка им каже з |
| а света.{S} Најтеже му је било што није знао шта ће с рукама; срећом се тада сећао сахата, вади |
| и начин ће јој се осветити, то још није знао, и зато је сад мислио само о начину освете.{S} И, |
| се суши преко авлије, хранио живину, и знао увек тачно колико има петлова, кокошака, пилића, п |
| ом практиком на томболама извежбао се и знао је из искуства да су цифре увек некако сувопарне, |
| /l> </quote> <p>Чорбаџи-Замфир је чуо и знао за ту песму; није са ни љутио на њу.{S} Можда зато |
| де, а после вечере где свира — ко би то знао!{S} Тако, наизменце — мало посвира, па онда пије, |
| снела у њиховој авлији.{S} Све је он то знао и имена свима њиховим и многим комшиским кокошкама |
| вог читања увидети.</p> <p>Мане је Зону знао још као дериште, као „чупе” или „чупенце” — како б |
| старости, звања и занимања, извесно да знате ту песму о лепој Зони.{S} Али има што не знате, а |
| у песму о лепој Зони.{S} Али има што не знате, а што ћете тек из ове приповетке сазнати, а то ш |
| из ове приповетке сазнати, а то што не знате, то је то: на кога се односила та песма.{S} Та је |
| ајима наравно да Јевда није смела ништа знати...</p> <p>— Што искаш, снајке-Јевдо? — запита је |
| и нашљемам ове ракијчине!... (Уосталом, знаће се и то у своје време...) Од муке је све то, брат |
| ма, и ту дигне обрве и прст увис и вели значајно — голем капетал!” И кад се која уда, он ни онд |
| ала је Уранија — и то је имало нешто да значи, и није тек онако што је Јордановица необично ста |
| и посетиоци и играчи знали су шта му то значи, и сви су погађали и метали на једну исту цифру.{ |
| и тек неког где одмахује руком, а то му значи: „Не питај!{S} То ми је мана да сам дружељубив!”< |
| враћена; јер то што је враћена није још значило да јој је повраћен и стари добар глас њен. — Св |
| а што да му чиним?{S} Једно ми је дете, знаш како је!{S} Купи му штифлетне а-ла-франга...{S} А |
| зила туда. — Ћу те питујем, ако, демек, знаш да ми кажеш ништо...{S} Ели се, Мичо, девојке воде |
| тај реч!...{S} Овуја мушљику имам си... знаш од које време гу имам?!{S} Море, и не пантим веће! |
| >— Да се неси посмешила, невесто?...{S} Знаш:{S} Манулаћ и Манча слично му долази, — та може да |
| а чисто пушила <pb n="30" /> од пива. — Знаш ли, бре, како ћу да га поткупим?!{S} Море, ни пас |
| ни па збореше сас овеја.{S} А ове — ама знаш како ми чес’ давају, како ми лацкају! „Стринке, ст |
| подвезице, гакице женске, чорапе — ама знаш кол’ко су дуге!...{S} Дуге, како да ће около шију |
| ија...</l> </quote> <p>Па тек скочи, не знаш ни зашто ни крошто.{S} Остави дућан на калфи, а он |
| јој такав и уста јој стоје тако, да не знаш или се смеши или ће да заплаче...{S} И доклегод ор |
| напрајило тој чудо, реци ми, Таске, ако знаш?</p> <p>— Е, не знам ни сама си, Ташано, веће се и |
| — Питујем, — вели Ваче Шаторче, — зашто знаш...{S} Ето, заб’равија сам зар онај стари адет, па |
| „Уа, уа!”</p> <p>А Мана облио мртвачки зној.{S} Стегло га нешто у грлу, дави га, притискује му |
| ана, који, сав обливен по челу грашкама зноја, једнако гледаше за њом. {S}И кад уђоше и заманда |
| о опет и не зна како силно стеже својом знојавом ручицом ручицу своје другарице Гене, или се на |
| гову руку, па од времена на време брише знојаву руку јаглуком и брзо га опет хвата и чврсто држ |
| ог оставио да човек баш мора радити и у зноју лица свога зарађивати хлеб, кад, ето, од левентов |
| нова градина.</l> <l>Ој, хој-хој, леле, Зо...</l> </quote> <p>али не доврши, јер пуче шамар, и |
| и на Зону.</p> <p>— Ихаха! — засмеја се Зова и зовну Васку измећарку, па одоше обе смејући се, |
| .</p> <p>— Леле! — рече мало подругљиво Зова.</p> <p>— Ја вино точим, вино не пијем; песну иска |
| хоће ли да им буде часник?{S} Једна га зове за девера, друга за кума, трећа за старојка, а он |
| ишњег сина Замфира, који се данас стога зове још и хаџи-Замфир.</p> <p>Али хаџи-Замфир имао је |
| заборављала би врло често како се која зове, а и разговор би трајао врло кратко, тек у неколик |
| еш? —</l> <l>Ако, дадо, ако, миралај ме зове</l> <l>Миралај ме зове, на татли баклаву.</l> </qu |
| ако, миралај ме зове</l> <l>Миралај ме зове, на татли баклаву.</l> </quote> <p>— О Господи! - |
| адни гу... ће те чека, па, вика, ако се зове „побегуља” — берем да знаје зашто се такој зове.{S |
| а Дока се брани и вели да је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде да прерипујемо, кој ће п |
| бегуља” — берем да знаје зашто се такој зове.{S} Ете, тој ти се поздравила!{S} Води гу, рече, — |
| ладости, која се обично бујном и бурном зове.{S} Једини, велим, јер он је иначе увек био стидљи |
| купа младежи обојега пола, који се скуп зове оро; а том ће приликом већ помало моћи и завирити |
| >хаџијо</hi>, веће <hi>татко</hi> да ме зовеш...{S} Татко сам ти, зашто си ми <hi>аманет</hi>.. |
| то ти татка покрива.{S} По саг да ме не зовеш <hi>чорбаџијо</hi> и <hi>хаџијо</hi>, веће <hi>та |
| еснафска жена ти ли ће да си?!{S} Да се зовеш, ете, мајстор-Маниница!...{S} И она луда и брљива |
| прође Васка крај дућана, а он био сам, зовну је.</p> <p>— На дом ете, здраво ли су ви? — запит |
| .</p> <pb n="75" /> <p>— Васке, море! — зовну Зона измећарку своју, а ноздрве јој се силно шире |
| ну.</p> <p>— Ихаха! — засмеја се Зова и зовну Васку измећарку, па одоше обе смејући се, а остав |
| } Доне, несрећо селска! — викну Јевда и зовну измећарку.</p> <p>— Што искаш, стринке?</p> <p>— |
| већ ко је протурао тај глас.{S} А затим зовну још Зону, да се опрости и с њом.</p> <p>— Па иди |
| ет ником не остаје дужан.{S} Девојке га зову и питају га: хоће ли да им буде часник?{S} Једна г |
| неко има само мало веће бркове, већ га зову и саме удаваче <hi>„чича”</hi>, а ако још пусти и |
| у кући чорбаџи-Замфира.{S} Оне га и не зову друкче него <hi>чорбаџијо</hi>, <hi>аџијо</hi> или |
| /hi>, а ако још пусти и браду, њега сви зову <hi>„попе”</hi> или <hi>„дедо”</hi>, па ма колико |
| , а они га, опет, пазе и чест му одају (зову га пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би |
| ова, његова мезимица, то је млада Зона, Зона Замфирова.{S} Сва су деца Замфирова била лепа, све |
| кад је Зона у шеснаестој својој години, Зона је друкчија: није више оно џигљасто чупе што блене |
| , а највише се смеју баш сами младенци, Зона и Манулаћ. {S}Манулаћ се пустио из кола, па се сам |
| и сетом је неком милом испуњавала...{S} Зона узе за руку Гену, приђоше и ухватише се међу играч |
| ева, а почиње са: „На порту сеђаше”.{S} Зона је била — што лепо рекао тада поштар и телеграфист |
| не.{S} И то траје већ неколико дана.{S} Зона неће никако ни да чује за Манулаћа, а Мане опет ка |
| до друге, па гледају како свет игра.{S} Зона гледа равнодушно, уморно и као мало потсмешљиво по |
| евљанку”, Манча се ухвати до Калине.{S} Зона више није играла. {S}Гледала је како играју, а ниј |
| вати у коло и растави Манчу од Зоне.{S} Зона више и не погледа на Ману, игра и даље и све гледа |
| тако најприличније проводи празник.{S} Зона у соби до њихове.{S} А оне седе и шапућу — чуде се |
| настао је код Замфирових прави лом.{S} Зона је из побочне собе све чула, а ону <pb n="105" /> |
| девер, да је њега — Манулаћа то јест — Зона бегенисала и да је суђено и писано било.{S} А кад |
| анча гледа онако као некада она њега, а Зона њега мало боље него он њу некада.{S} Али је и Манч |
| учом из собе у собу и преко басамака, а Зона се смеје кроз плач, па вели: — Ама ја ћу ти умрем, |
| кве и села у трем, који је око цркве, а Зона је вребала и увребала.{S} Искрала се од својих, са |
| ни украдну тета-Зону!” <pb n="119" /> А Зона силно бризнула тада у плач. — „Свирите, ништо, вич |
| илну лупу срца и да га не опази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, и блеђа но <pb n="118" /> ика |
| о; шта је он могао чути?{S} Ништа.{S} А Зона и Васка биле су ту, али оне неће смети никоме <pb |
| ва, али јој мајка никако не да то.{S} А Зона се растужи обично тада и говори о смрти.</p> <p>— |
| ј ће те такву, без курјуци, узне?!” — А Зона јој одговара: „Мори, глај си посла, нане, — <hi>ја |
| и без алву слатка и блага!...</p> <p>А Зона само прћи уста и не одговара ништа; стоји као свећ |
| два гроша од кетену алвицу...</p> <p>А Зона се креће љута, ништа му не вели, него иде школи.{S |
| не само да приметише како им је њихова Зона лепа, него приметише чак и то како је чупе Зоне за |
| , а после нестаде и њега.{S} Отсекла га Зона, ошишала се, а на тршавој глави јој мушки шешир не |
| атили.{S} Тако је свету јављено било да Зона није никуд била одведена, него да је код родитеља, |
| крено да није до њега кривица, али када Зона спомену Докино име, — да је и она ту умешана била, |
| ка његова, његова мезимица, то је млада Зона, Зона Замфирова.{S} Сва су деца Замфирова била леп |
| викну за њим једно „Уа!” али се ту сада Зона умешала, па не да.{S} Смеје се, истина, али га ипа |
| међу црном бујном косом, па му изгледа Зона сјајна и свечана као заветна икона.{S} На плећима |
| поносита, уображена, хладна, чорбаџиска Зона!... .</p> <p>Васка је истину казала.</p> <p>По одл |
| уњави Манулаћ, којега је толико гледала Зона.{S} И да Манулаћ није био онакав какав је, да није |
| ћ на гласу као момак и играч.{S} И мала Зона је још тад приметила да највише махалских девојака |
| њима, по том истом закону, пошла и мала Зона!...</p> <p>И мала Зона није знала шта је то; није |
| ну, пошла и мала Зона!...</p> <p>И мала Зона није знала шта је то; није ни слутила шта је то шт |
| ако јутро, кад је ишла у школу, застала Зона и куповала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ |
| унду, пошивену зеленим атласом, враћала Зона преко сокака од сестре Костадинке, која је у друго |
| е песму игра.{S} Ту је игру јако волела Зона и због игре, а још више због песме, која је њој мн |
| шана откуд све то зна, и где је научила Зона све то?!{S} Говори француски, немачки, грчки зна.{ |
| уо и гледао на ону страну куд би прошла Зона у оној њеној зеленој атласној бундици и алевим шал |
| ју приводила, — брже него што је и сама Зона желела и очекивала.</p> <p>Свршила се и прошевина |
| кад јој на Крстовдан приђе главом сама Зона и поче о том истом да јој се јада.{S} Јевда изишла |
| емиле снове.{S} Снева Ташана, а ко њена Зона учена, није више онако умиљата, али је учена — врл |
| бака и каквог не цвећа!{S} Само је лепа Зона знала каквога све цвећа није било у башти, јер она |
| од општинског фењера, а не витка и лепа Зона хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то силно љутило, пон |
| — „Ама, па може да се и удам”, одговара Зона, „теке неје зорт!{S} Има време, нане!{S} Зашто си |
| /p> <pb n="143" /> <p>— Јок! — одговара Зона уморно и уви се још јаче у своју зелену свилену бу |
| је танак, висок; има ли мустаћи? — пита Зона. — Нећу га, ако нема мустаћи...</p> <p>— Па... ће |
| х врата.</p> <p>— А кој си је? — запита Зона радосно.</p> <p>— Е, ела сама да га погодиш!...</p |
| ида.</p> <p>— Што ти требам! — прошапта Зона тихо и плашљиво.</p> <p>Васка је разумела.{S} Изма |
| ицу — она је стара!{S} Она је сад, иста Зона, никако друкше, него као једна поништена таксена м |
| е”, или пуштајући звуке „ццц!” а то све Зона, наравно, да и чује и види, па јој тешко, и плаче |
| ри од чисте срме и слубио је, кад прође Зона Замфирова!{S} А затим би баталио посао, примакао б |
| Та, викам... ако искаш... — и ту подиже Зона глас и настави јачим гласом, да би и Мане чуо — ви |
| ала никакве вере.{S} Она је знала да је Зона добро дете, и све ово је сматрала и презирала као |
| о, и не треба.{S} И они приметише да је Зона расејана и замишљена.{S} Ништа не упамти што јој к |
| окина било.{S} Од Васке је дознао да је Зона грдно много пропатила због тога од свију, а највиш |
| ашна му је била и сама та помисао да је Зона све то морала чути и видети, а још му страшнија бе |
| се развија ова наша приповетка и кад је Зона у шеснаестој својој години, Зона је друкчија: није |
| ...</p> <p>— Код Манчу ли? — прекиде је Зона јетко, шапатом. — Фукаро!...</p> <p>— Како рече?.. |
| ери његове као жене осташе лепе, али је Зона ипак најлепша међу њима била.{S} Имала очи као кад |
| а би тада запевала ту песму, у којој је Зона видела себе и свој зао удес што је рођена у чорбаџ |
| салетеле Зону; и које чудо онда ако је Зона подлегла, попустила и постала друга — постала опет |
| било свакојаких.{S} Причало се како је Зона отета на чесми, како је у кола бачена и у тој гужв |
| у, акамоли најлепшу девојку, као што је Зона!... .</p> <p>Мане, Мане је мајстор за тако нешто.{ |
| исповеди и призна јој искрено да му је Зона посред срца.</p> <p>— Аха! — кликну тетка-Дока. — |
| пи-пи-пи-тујеш за њума?!... — замуцкује Зона, а већ готова да се заплаче од муке.</p> <p>— Ех, |
| а Ману, него Ђорђију, додајући: нека се Зона сети оне речи која вели да ивер не пада далеко од |
| ne unit="subSection" /> <p>Променила се Зона; постаде дете друкчије.{S} Није више онако безбриж |
| и цигару.</p> <p>— Пушти ме! — отима се Зона.</p> <p>— Остани јоште малко! — зауставља је Мане. |
| алвицу?...</p> <p>— Јок! — обрецује се Зона.</p> <p>— Е, што гу треба алва, кад су гу, ете, ус |
| к ове приповетке.</hi> </p> <p>А ако се Зона поносила што се свет за њом окретао, могла се, вал |
| шу кућу...</p> <p>— Хе-хе! — осмехну се Зона. — Така ко ће саг бидне тој!...{S} Васка ни се уда |
| ...</p> <p>— Пушти ме, да си идем! рече Зона и измаче се, а Мане је задржава и вели јој:</p> <p |
| азујем ти саг: иди си, пушти ме! — рече Зона и измаче корак-два.</p> <p>— Остани јоште малко! — |
| ође.</p> <p>— Вика’ те... ете... — поче Зона, а сва бледа, сувих усана, а истурила изазивачки д |
| она песма о Зони стигла пре ње у П*, и Зона је само интересантна била тамо, и ништа друго.{S} |
| ватају се у коло.{S} Дође мало после, и Зона са другарицом својом, Геном Кривокапском, онако ис |
| откидало и отпадало с играчица!...{S} И Зона пође зловољно кући.{S} Осврте се још једном, и вид |
| опомене учинише напослетку своје.{S} И Зона као да подлеже.{S} Силно јој се уврте у главу и си |
| амам, где и тако нису одавно били.{S} И Зона ће моћи, јер јој је данас већ много лакше.{S} Ту у |
| ади ње, као алузија на њу, певају.{S} И Зона је била, што је сасвим и природно, поносита стога. |
| Ред ли је? — наставља тетка-Таска. — И Зона, и Калина, и друга ника!...{S} Па бива ли, мајке?! |
| а његова!{S} Сви су повукли, а Ташана и Зона највише.{S} Да је то само пуст глас и лажна клевет |
| је сем тога чула да су се некад Мане и Зона пазили и севдисали, и како им је зар писано да се |
| церека се на нове ексере.{S} Тада се и Зона насмеја онако кроза сузе.{S} Гледа је Мане, па му |
| ми ону жалну еврејску песну! — рекла би Зона Васки, седећи тако често тужна на доксату, и, отур |
| тако ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Манулаћа — прилика ли је?!</p> <p>— За Мана не |
| и буде девер.{S} Дакле, мора!...{S} Али Зона неће; вели да Манулаћ нема ни форму за девера! — А |
| си прилику?</p> <p>— Имам си... — вели Зона зловољно.</p> <p>— Коју?</p> <p>— Малко ли ги је, |
| дућану, јер му је једнако била у памети Зона и њено понашање, и онај туњави Манулаћ, којега је |
| ше помисао: шта је све морала претрпети Зона после свега тога од својих у кући!... {S}Зато није |
| ра’!... — рече оборених очију и дршћући Зона.</p> <pb n="107" /> <p>Као и сваки човек, и Мана ј |
| отсмех као ниједна њезина друга, заврши Зона и бризну силно у плач.</p> <p>Јевда је неко време |
| је било.{S} Плачним гласом причаше јој Зона да је она, истина, крива, јер га је волела и хтела |
| и је.</p> <p>— Е, — заврте тужно главом Зона, — <hi>моје</hi> си је <hi>било</hi>, тето! — рече |
| си не пазариш?! — прекиде га заједљиво Зона.</p> <p>— Не слушај душмани моји по ма’але...{S} Н |
| при мужа... — упаде јој у реч заједљиво Зона.</p> <p>— Па, ако дадне Господ и к’смет ми бидне.. |
| скаш? — запита га зловољно и нестрпљиво Зона.</p> <p>— Татко и мајка ти не бегендисују ме — тој |
| <p>— Болна сам, тето, — одговара полако Зона.</p> <p>— Болна?</p> <p>— Глава гу боли, — вели Та |
| <p>Тада се све разиђоше задовољне, само Зона остаде тужна и не могаше задуго ока склопити.{S} О |
| > <p>— Тол’ко се збори... — рече хладно Зона и окрете му леђа.</p> <pb n="113" /> <p>— Е, кучко |
| мен’?...</p> <p>— Мори, — рече досадно Зона, — Васка могла да си збори што си милује, — Дој си |
| .</p> <p>— Пушти ме! — вели му уплашено Зона и окреће се на све стране.</p> <p>— Ти не слушај, |
| лко ли ги је, — вели кокетно и поносито Зона, — та да ги пантим...</p> <p>— И Манулаћ?</p> <p>— |
| > <p>— Ба, нећу си! — прекиде га љутито Зона и залупи авлиска врата за собом, оставив Мана напо |
| инке?</p> <p>— Ништо! — одговара љутито Зона и стеже ону алву симитом.</p> <p>— Како ништо?!{S} |
| ка.</p> <p>— Јок, тето, — одговара тихо Зона, па зарони још јаче своју лепу, бледу главу у шаке |
| и до Зоне, а није му то ни требало, јер Зона више није играла; остала је и само гледала.</p> <p |
| 9" /> <p>— Леле, Васке, пази си! — шану Зона и стаде сва уздрхтала и плашљиво се осврташе да је |
| шља се тихо.</p> <p>— Што искаш? — шану Зона, па се и она тихо искашља.</p> <p>Обоје стали тако |
| <pb n="75" /> <p>— Васке, море! — зовну Зона измећарку своју, а ноздрве јој се силно шире на на |
| ћефу, и таку слику и прилику као што су Зона и Мане, мучно да би могао наћи и саставити...</p> |
| Мане, две ти очи!...</p> <p>Гледала их Зона, али замало; заклонише их и захватише међу се гоми |
| све те и такве ствари.</p> <p>Ту је још Зона чула за Манчу да је најлепши момак, и видела да се |
| <pb n="5" /> <div type="titlepage"> <p>ЗОНА ЗАМФИРОВА</p> </div> <pb n="6" /> </front> <body> |
| љку, гајтане мој!“</p> <pb n="57" /> <p>Зона још није играла у ору нити се љуљала на нишаљци — |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Зона је била кћи чувеног чорбаџи-Замфира, богатог и ува |
| их стазица и другарица?</l> </quote> <p>Зона се љуби с њима, а оне је гледају, смеше се на њу о |
| ујунџија и Зоне Замфирово.</hi> </p> <p>Зона је знала да је лепа, и да је чак лепотица.{S} Знал |
| атија сам човека да га питује...</p> <p>Зона издиже обрве и слегну раменима, као да хоће да каж |
| ухвати се с леве стране до Зоне.</p> <p>Зона га само овлаш погледа, даде оком знак Васки, измећ |
| па ти прати, ете, по измећарку.</p> <p>Зона се диже и оде, а Таска скиде шамију и раскомоти се |
| pe="titlepage"> <p>СТЕВАН СРЕМАЦ</p> <p>ЗОНА ЗАМФИРОВА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ПРОСВЕТА</p> <p |
| аде за муштерије, а ја ћу сал’ за теб’, Зоне, да <pb n="111" /> кујем срму и сребро и злато, — |
| пасе од травку зановет... брљив стадо’, Зоне!</p> <p>— Хе!...</p> <p>Мане ућута.{S} Настаде мал |
| /p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне, где се премењуваш,</l> <l>Где се премењуваш, леле |
| /p> <quote> <l>Синоћке те, леле, видо’, Зоне,</l> <l>Где се премењуваш... </l> </quote> <p>Калф |
| уши ту песму: „Синоћке те, леле, видо’, Зоне...” </p> <p>Сваки ју је знао и певушио, и жењени и |
| шмани моји по ма’але...{S} Несам такав, Зоне, како казују...{S} Ћу те слушам; кад ми рекнеш: ос |
| ам, песну не слушам, а све заради тебе, Зоне!...{S} У лов идем, <pb n="110" /> пушку не испалим |
| /p> <quote> <l>Где се премењуваш, леле, Зоне,</l> <l>У нова градина.</l> <l>Ој, хој-хој, леле, |
| жи очима њу...{S} Мало после, ето и ње, Зоне.{S} Излази из куће, спушта се достојанствено као г |
| , ете, мило за њума...{S} А за њума ли, Зоне, купујеш ту алвицу?...</p> <p>— Јок! — обрецује се |
| ми често нагвирују:</l> <l>Дома ли си, Зоне? ваздан ме питују!...”</l> </quote> <p>Више се ниј |
| асевдах... „Ја си учини’ тој, збори си, Зоне, а он саг нека си чини што си хоће и милује!...{S} |
| таја песна! вели Васка. — Није, демек, Зоне жална што је Еврејка, веће то се за друго ништо ра |
| анулаћ банкирче.</l> <l>— „Здраво-живо, Зоне!{S} Што ти раде дома?”</l> <l>— „Здраво су ми дома |
| -пиле, мисли зора је!” Ленче Кубеџиско, Зоне Ставрино, Јоне Мамино и Гену Кривокапску све их сп |
| а, Ленче Кубеџиско и Генче Кривокапско, Зоне Ставрино и Јоне Мамино, па играју и певају ону, ом |
| воја градина;</l> <l>Где се премењуваш, Зоне, у свилена риза,</l> <l>У свилена риза, леле Зоне, |
| ћеном носићу њеном.</p> <p>— Што искаш, Зоне? — одазва се и притрча јој Васка.</p> <p>— Отиди с |
| Синоћке те, леле, видо’, <pb n="18" /> Зоне”.{S} Море, па не само ту песму, него и ма коју дру |
| запитаће Мане:</p> <p>— А... ете...{S} Зоне... здраво ли је?{S} Што работи?</p> <p>— Па, седи |
| Има јоште за удавање из туј кућу...{S} Зоне, море, — рече дршћућим гласом и испрекидано Мане. |
| је?{S} Викни гу!{S} Окни гу при нас. — Зоне, мори!{S} Ела ’вам-ке, при тету ти! — раздера се т |
| е да биднеш!</p> <p>— Бре-бре!</p> <p>— Зоне! — рече Мане молећивим гласом.</p> <p>— Остави ме! |
| <hi>За мен’</hi> ти даде?!...</p> <p>— Зоне...</p> <pb n="188" /> <p>— Л’жеш ме, мори!</p> <p> |
| азујеш... што ми треба тој?...</p> <p>— Зоне — рече Мане и притеже пас око себе. — Ја сан немам |
| ратила? — пита је понова Мане.</p> <p>— Зоне, а кој ће други да прати? — одговара Васка. — Ако |
| борили главе и гледе преда се.</p> <p>— Зоне, на једна реч...</p> <p>— Пушти ме! — вели му упла |
| је презриво од главе до пете.</p> <p>— Зоне, мори!...{S} Не слушај гу, Калино, што збори!{S} И |
| о и стаде стражарити и пазити.</p> <p>— Зоне! — ослови је Мане и искашља се тихо.</p> <p>— Што |
| увана и усплахирена, запитала:</p> <p>— Зоне куде ви је?{S} Саг си дођо’ из лојзе, пусто остало |
| игла на удају.{S} Питао би је:</p> <p>— Зоне, мори, што ти работи датке Костадинке?</p> <p>— Ни |
| цкарина...</p> <p>— Кој, мори?</p> <p>— Зоне, мори... наше Зонче...</p> <p>— За <hi>кога</hi> р |
| тој, тако да кажем, „крађи и прекрађи“ Зоне, које је, управо, било мишљење интелигентнијег и с |
| есрећни отад лепе и неваљале „побегуље” Зоне, за којега су, опет, постојале две верзије: једна, |
| Убаво ми обеле образ!{S} Хаџи-Замфирска Зоне се фаћа у оро... иска да се ороди сас луду Доку, Д |
| одмах ухвати у коло и растави Манчу од Зоне.{S} Зона више и не погледа на Ману, игра и даље и |
| } Али то све није јој ништа помогло код Зоне.{S} Јер, слушајући тетку, Зони је Мане због таквог |
| ете!.., По чаршију се, ете, збори да је Зоне станула <hi>побегуља</hi>, побегуља за онога — оно |
| ање да је!...{S} Питујем те: куде ти је Зоне?</p> <p>— Ете, па овде си је!</p> <p>— Ваздандан? |
| ћи и завирити у душу и скривене осећаје Зоне Замфирове.</hi> </p> <p>Али сада, у ово време кад |
| — не давам га!...{S} Да гу видиш, твоје Зоне, па да гу не познаш! <hi>Никаква</hi> се напрајила |
| илена риза,</l> <l>У свилена риза, леле Зоне, у чичек-антерија!</l> <l>Ој, хој-хој, леле Зоне, |
| ичек-антерија!</l> <l>Ој, хој-хој, леле Зоне, у чичек-антерија...</l> </quote> <p>Па тек скочи, |
| мењуваш,</l> <l>Где се премењуваш, леле Зоне, у твоја градина;</l> <l>Где се премењуваш, Зоне, |
| овара.</p> <p>— Чу ли, мори, пратила ме Зоне да те махсуз нађем и да ти рекнем да гу много мило |
| Туго, Васке, што да прајим?! — уздахне Зоне.</p> </div> <pb n="90" /> <div type="chapter" xml: |
| а, него приметише чак и то како је чупе Зоне заљубљено, па пронађоше чак и у кога се загледала. |
| трашно ако његова мезимица, његово чупе Зоне, недељом оде са другарицама на ћошак пред Калоферл |
| растоше у дуге курјуке, а џигљасто чупе Зоне разви се у витку девојку Зону, само очи што осташе |
| атке речи: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” које му једнако брујаху у ушима као најмилија пе |
| у пролазу: „Бата-Мане, поздравила ти се Зоне!” тако брзо, да Мане није имао времена ни да дође |
| ого да ти рекнем...{S} Поздравила ти се Зоне и рекла да ти рекнем:{S} Ако ти је јоште криво на |
| — Па од кога?</p> <p>— Поздравила ти се Зоне...</p> <p>Мане ћути и ништа не одговара.</p> <p>— |
| ла, и зборила, ете... „Поздравила ти се Зоне”?...</p> <p>— Тој си је њојно знање...{S} Што ме п |
| звониле Васкине речи: „Поздравила ти се Зоне!” И зато није ни чудо што није успут приметио буљу |
| уја, ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зоне Замфирско!...</p> <p>— Туј сам!{S} Што ти требам? |
| укње и алеву од шалвара лепе и поносите Зоне Замфирове.</p> </div> <pb n="20" /> <div type="cha |
| тоном. — Та ако искате прилику за ваше Зоне, е, ја си имам једну прилику... па за тој и искочи |
| <p>— Које чупе?</p> <p>— Ете, оно ваше Зоне?</p> <p>— Па ће гу удавамо.</p> <p>— Па што чекате |
| > <p>— Кој си је дете?</p> <p>— Па наше Зоне...{S} Деца, мори, неје ти ни срам!...</p> <p>— Как |
| Због тога се, ето, сукобише и посвадише Зоне и Мане.{S} И то траје већ неколико дана.{S} Зона н |
| му жива слика звезданог неба, месеца, и Зоне како стоји умотана у бундицу своју с истуреном лев |
| че и сави кажипрст као куку.</p> <p>— И Зоне пратила? — пита је понова Мане.</p> <p>— Зоне, а к |
| једаред нађоше заједно Мане кујунџија и Зоне Замфирово.</hi> </p> <p>Зона је знала да је лепа, |
| Чује се свирка на далеко!{S} Чује је и Зоне кроз ону меку и тиху септембарску јесењу ноћ, а ве |
| ку, Ленче Кубеџиско, Доне Чешменџиско и Зоне Ставрино и Јоне Мамино.{S} Све су то и лепе и пошт |
| она што је била!{S} Било цвеће — било и Зоне!... — заврши дршћућим и загушеним гласом млада жен |
| и Мане.{S} Али да призна да све то ради Зоне Замфирове ради — то ни за живу главу неће, јер онд |
| оли, к’не и томе подобне ствари.{S} Али Зоне нигде не беше, нико је није видео (а чудно би им б |
| р верујеш. „Однеси му и овој, — рече ми Зоне, — и питуј га: е ли је било јоште у свет да је дев |
| игу да си четеше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, и које си песне поје, и што си ш |
| амо се једаред десило да је прошао крај Зоне, па га неки ђаво натентао — и он се окренуо за њом |
| Виде ли, Доке, што је, рече, убаво овој Зоне Аџиско; па бела како замбак, а очи гу како бадем, |
| в Манча, а убаво, ете, и Замфирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидну убава, све на татка |
| тим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеириш, па... ако што неси |
| пиј си малко, Доке...</p> <p>— Ете, тој Зоне Чорбаџиско да видиш сал!... — вели јој Дока излазе |
| , па приђе и ухвати се с леве стране до Зоне.</p> <p>Зона га само овлаш погледа, даде оком знак |
| p>Зарекао се да се више неће хватати до Зоне, а није му то ни требало, јер Зона више није играл |
| ачање па збориш? — пита је тихо и болно Зоне.</p> <p>— Па, демек, за спацирување, ете, неси иск |
| и Ленче оно Кубеџиско.{S} Беше ту и оно Зоне Замфирова; ама оно си, како чорбаџиско, беше са св |
| сила:</p> <quote> <l>На порту сеђаше то Зоне Замфирче.</l> <l>Туд се спацирује Манулаћ банкирче |
| >— Ее! — тврди Васка.</p> <p>— И... <hi>Зоне</hi> ти, ете, даде овуј шефтелију? <hi>За мен’</hi |
| ихову мезимицу Зону звали су просто <hi>Зоне</hi>.{S} Уопште, одношај је патријархалан и срдача |
| ту ти! — раздера се тетка Таска.</p> <p>Зоне се одазва на позив и изађе из собе.{S} Умотана у б |
| остало!{S} Филоксера га поручала!... {S}Зоне <hi>туј</hi> ли је?</p> <p>— Туј, та што? — одгова |
| огло код Зоне.{S} Јер, слушајући тетку, Зони је Мане због таквог његовог живота само изгледао и |
| овратити натраг у уста клеветницима.{S} Зони остаде име <hi>„побегуља”</hi>, иако је враћена; ј |
| сомучним правило!...{S} И Замфир показа Зони ону липу пред капијом у авлији.{S} Само дотле, реч |
| и да попију по једно кафе, — вели Таска Зони, — па ти прати, ете, по измећарку.</p> <p>Зона се |
| би песму коју је већ толико пута певала Зони, кад год би ову опхрвали слатки осећаји и тужне ми |
| ла је Ману кад је прошао у лов, отрчала Зони и казала јој све, вратила се оданде и вребала и ув |
| ј дружини.{S} Чак је тетка Таска шанула Зони на ухо једну страшну ствар, коју је дуго крила и ч |
| вала да је сушта истина.{S} И она обећа Зони да ће учинити све код сина, и да се нада да ће је |
| Ето, тога и таквога Манулаћа хвалила је Зони тетка Таска, а Мана кудила.{S} Али то све није јој |
| а!{S} Нашеја сам побратима! — вели Мане Зони, која га је испратила до авлиских врата.</p> <p>— |
| ричано како се вешто умео осветити Мане Зони, тако вешто да је испало сасвим по оном народном: |
| а Калину како је срећна и блажена!{S} И Зони постаде нешто тешко и досадно.{S} Све јој беше дос |
| едно до другог, Калина и Мане.</p> <p>И Зони дође нешто тешко.{S} Наслонила се на Гену, другари |
| мања, извесно да знате ту песму о лепој Зони.{S} Али има што не знате, а што ћете тек из ове пр |
| ону.{S} И да није био он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи у овој приповетци, иако јој је |
| и је несрећа била то што је она песма о Зони стигла пре ње у П*, и Зона је само интересантна би |
| да је чула, истина, да се нешто прича о Зони, о неком бекству, о некој отмици, али Манино име н |
| ареном ћилиму на поду...{S} Мислио је о Зони и о вечерашњем састанку и разговору, о Манулаћу, о |
| јави и још страшнијем сну ноћашњем, и о Зони, која сада мирно и безбрижно спава, јер је легла м |
| и дуго не може ока да склопи мислећи о Зони, па ваљда под утиском тих црних мисли и заспи, па |
| е сродства с њом.{S} А тек како је било Зони и онима што долажаху!{S} Шта је савета и карања пр |
| му силно грунуше.{S} Силно се приљубило Зони, обгрлило јој колена, плаче, бацака се, грди Манул |
| а запантиш! — грмну хаџи-Замфир одлучно Зони. — Сал јоште једанпут да чујем нику лошотију за те |
| , нека се, — да им каже — и пожуре, јер Зони се јављају многе прилике — траже је неки официри, |
| ло, своје гледа...</p> <pb n="72" /> <p>Зони неправо.{S} Само она не гледа на ту страну; почела |
| то био Замфиров Жућко, тако и смех онај Зонин не могаше никако да избије из главе.{S} И она му |
| е питао и хаџи-Замфир, као отац, удадба Зонина за Манулаћа била би давно свршена ствар. {S}Али, |
| њом одмах удари у плач и Ташана, мајка Зонина, и све остале тетке, ујне и стрине, које се деси |
| анога у прошлој глави, кад је измећарка Зонина, Васка, прошла крај Манина дућана, а он сам био |
| оје и стари Замфир зна, а још више због Зонине наклоности према Ману, о чему Замфир и не слути, |
| које оглашава мртваца, а речи последње Зонине, које јој је рекла праштајући се и љубећи је у р |
| ила — поред већ познате карактерне црте Зонине — природна и логична последица још и карактера њ |
| и части пуну дужност да опет избије из Зонине главе Ману Кујунџију.{S} Зато тетка Таска и дола |
| ра, гледа играче.{S} Гледа у Зону, види Зонине свилене шалваре и лагиране кондурице; чује шушта |
| аху све црње и црње слике из будућности Зонине.</p> <p>Често ноћу мисли Ташана, и дуго не може |
| а Докина посета и прошевина, удешено са Зониним знањем и пристанком, и зато је плануо на Зону, |
| дан тако удари сокацима, па, наравно, и Зониним сокаком.{S} Пролази и звиждуће, жури се, као да |
| био љубимац свију стрина, ујни и тетака Зониних, и био предмет и повод непријатних сцена између |
| повод непријатних сцена између родитеља Зониних.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> <hi>Пр |
| да се једва једном разведри и сину лице Зонино.</p> <p>За другог кандидата за девера лако се по |
| и-Замфировој кући прави лом због играња Зониног, за које и стари Замфир зна, а још више због Зо |
| Мамино, па играју и певају ону, омиљену Зонину игру „Јелку тамничарку”...{S} Играју и певају:</ |
| мачор”, и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребацили и дирали га, он би се бран |
| ва многобројна родбина и кренула се, са Зоном у средини, у амам.{S} Једним су је улицама одвели |
| је минђуше и белензуке, па и ово сад са Зоном, заврши Перса Јордановица, може да испадне по оно |
| орак, да се, то јест, сам он састане са Зоном, да је заустави, ослови, да је упита он сам после |
| и потужили му се како се одавна носе са Зоном.{S} И сад су сви сложно: тетка Таска слаткоречиво |
| а тетка Таска, која је баш у тај пар са Зоном и осталима пролазила туда. — Ћу те питујем, ако, |
| ка, кад јој рекоше како стоји с њиховом Зоном, којој је она још једнако редовно доносила, кад г |
| ислио само на једну Зону, на лепу Зону, Зону Замфирову.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| вих.{S} Замишљао <pb n="191" /> је сада Зону, раздрагао се; зато сам продужи даље песму, коју о |
| Доцна си се присетила, Доке...{S} А за Зону имамо си веће прилику! — вели Уранија. — Кој си је |
| ако прошла читава година — век читав за Зону, на коју сва родбина попреко гледаше, чак и они да |
| , али не добија одговора. — Ти ли ће за Зону песну да појеш?!...{S} Што си гу ти, па да можеш д |
| аном човеку поручено да Замфир даје уза Зону пет стотина дуката мираза на дан прстена.{S} Мане |
| ане, тврдила је тетка Таска и уверавала Зону.{S} А то се помало могло и веровати, јер Мане је д |
| у Калину, једно комшијско девојче, а на Зону и не погледа више.{S} И како је ова била кокетна, |
| ало на све у хаџи-Замфировој кући, а на Зону највише.{S} Била је као убијена: тужна поваздан, с |
| љанчицама, кад би прошао крај њих, а на Зону није више ни мислио, или, боље рећи, мислио је на |
| смићеш?</p> <p>— Е, ја сам си тетка на Зону! — вели Таска.</p> <p>— Ја па тетка на Ману! — одг |
| ка окупу...</p> <p>И одмах навалише на Зону све сложно, и не оставише је никако на миру док јо |
| око — није шала, толики триумфи! — и на Зону Замфирову, али још није предузимао ништа.{S} Налаз |
| се једнако Васка и смех тај пређе и на Зону.</p> <p>— Ихаха! — засмеја се Зова и зовну Васку и |
| зборе! — вели Таска и погледа кришом на Зону, која је непомично лежала на миндерлуку и као да н |
| су сасвим ишчезле, а с њима и спомен на Зону.{S} И да није био он чапкун-Мане, о Зони не би бил |
| запевали, мислили би сви, увек, само на Зону хаџи-Замфирову. {S}А она је знала за то, па као св |
| нањем и пристанком, и зато је плануо на Зону, силно плануо, и био љут као никад у животу.</p> < |
| ош најбоље бити ако пошљу на месец дана Зону у госте којој од сестара.{S} А имала је три зета у |
| џиске измећарка, а доносила ти абери од Зону...</p> <p>— А, ти ли си, Васке, девојке?...</p> <p |
| пажљивог читања увидети.</p> <p>Мане је Зону знао још као дериште, као „чупе” или „чупенце” — к |
| и богзна ко ју је спевао, и на коју је Зону мислио тај први кад је ту песму спевао!!{S} И ко з |
| придикама и клеветама, сложно салетеле Зону; и које чудо онда ако је Зона подлегла, попустила |
| гу теке тагај топрв погледа малко боље Зону.{S} Па кад гу видо’ ону, њојну т’нку снагу, па оне |
| а на једном месту код жена да зато неће Зону за сина што из њихове породице још досада, хвала Б |
| ирург ради операција, и саветује и теше Зону: хвали Манулаћа, а куди Мана.{S} Куди му сталеж, а |
| ије рекао зашто је дошао, тражећи чак и Зону, да с њом проговори, укућани се просто згрануше, п |
| да је Мане, а други да је Манулаћ одвео Зону, а то ниједно не ваља!{S} Стога је породични савет |
| и си! — упаде Гена у реч и повуче силно Зону за руку. — ’Ајд’ — дом да си идемо!...</p> <pb n=" |
| p> <p>Тако и ураде.{S} Дође зет Гопе по Зону и одведе је.{S} Али је несрећа била то што је она |
| о, можда би тако и било, Али, срећом по Зону, <pb n="196" /> стиже и Замфировима и Мани поздрав |
| тири године као деца долазиле, само што Зону сада прати измећарка њихова, Васка.{S} Стале једна |
| и са севдах; па такој је”, рече, „и сас Зону и Ману”:</p> <quote> <l>Ако <hi>паре</hi>, рече, н |
| тоји, не игра, гледа играче.{S} Гледа у Зону, види Зонине свилене шалваре и лагиране кондурице; |
| дете их слуша, и гледа час у њих час у Зону, па се смеши усиљено и виче „јок!...” а после пост |
| ле тога извадио је чорбаџи-Замфир своју Зону из школе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>А |
| асто чупе Зоне разви се у витку девојку Зону, само очи што осташе оне исте — крупне и тамне, с |
| ту песму, увек је мислио само на једну Зону, на лепу Зону, Зону Замфирову.</p> <milestone unit |
| самне”, та и ти да се ожениш и без њину Зону!...{S} Мори, „док си имаш грбину, ће нађеш ласно и |
| што охола чела пркоси, — тако и за лепу Зону није имало дражи оно што је већ победила и залудил |
| к је мислио само на једну Зону, на лепу Зону, Зону Замфирову.</p> <milestone unit="subSection" |
| е му: „Их, какав си па и ти!...{S} Тету Зону ти искају да гу украдну!...{S} Нећеш више да спије |
| или <hi>стринке</hi>, а њихову мезимицу Зону звали су просто <hi>Зоне</hi>.{S} Уопште, одношај |
| е господарским гневом на своју мезимицу Зону, као никад дотле у животу.{S} Онај пљусак од грдњи |
| протурао тај глас.{S} А затим зовну још Зону, да се опрости и с њом.</p> <p>— Па иди си у креве |
| у! „Нане, поскоро ће да ни украдну тета-Зону!” <pb n="119" /> А Зона силно бризнула тада у плач |
| head> <p>Сремац је први пут штампао <hi>Зону Замфирову у Српском књижевном гласнику</hi>, {S}19 |
| Кој, мори?</p> <p>— Зоне, мори... наше Зонче...</p> <p>— За <hi>кога</hi> рече?</p> <p>— За он |
| е си збори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонче ваше?!” — Ћути си, кучко, зборим си ја, како је о |
| p>— Да си фрљија и стануја мерак на оно Зонче Замфирско, ете, тој сам чула!...</p> <p>— Ба! — п |
| неје било, — е, саг се врћеш...{S} Сас зор не бива!...</p> <p>— Е, зашто да неје Манча прилика |
| ал, демек, оди нанини стареји, веће сас зор; уграбија, демек, што си милуваше...{S} И ја ћу так |
| {S}Карање нема!{S} У војску терају сас зор, а у женидбу — јок!</p> <p>— Ели је, зар, у Београд |
| ше на прозор.{S} Кроз завесе се белело, зора се прокрадала у одају, коју беше од тавана до пода |
| кад запева „Запевало булбул-пиле, мисли зора је!” Ленче Кубеџиско, Зоне Ставрино, Јоне Мамино и |
| ивео да му се сав свет смеје!...</p> <p>Зора је већ забелела, гугутке и голубови гукали испод с |
| у певали и играли и вили се пред њим до зоре, а он их, расположен песмом, свирком и игром њихов |
| ке при помисли да то неће бити сан који зором бледи и нестаје га као магле са Паша-чаира што се |
| и лакшег заната нема!...</p> <p>У лето зором, још за росе, одлазио би тамо, попио кафу, коју б |
| а се и удам”, одговара Зона, „теке неје зорт!{S} Има време, нане!{S} Зашто си ја печалим и збир |
| рече Петракија, уфати’ таг ники стра’ и зорт; — зашто си премећем по мој памет, па уфати’ и при |
| ед чаршију, — тол’ко си бе ослабела оди зорт и резилак голем...</p> <p>— Па <hi>која</hi> си зб |
| у је она тетка!?...{S} А кад буде ништо зорт, ја ћу се тепам и карам заради нашега Манчу, а ви |
| ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, кад си фаћају мају, да прошћаваш!...{S} Срам ме, |
| у се учини тај њен осмех кроза сузе као зраке сунчане кад продру кроз кишне облаке и сунце се о |
| Паша-чаира што се диже и нестаје је под зрацима сунчаним, него ће то бити јава, сушта јава; и б |
| и викати их, а цела кафана слуша и меће зрно на таблу.{S} Тек мало после неко се мешкољи, загле |
| у” названом; с којом кад најрадије дели зрно на буњишту, а према којој је опет охладнео, па је |
| че зачуђено, и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар тол’ко голему керку има Бе |
| <p>— Маџарска буна...</p> <p>А сви мећу зрно кукуруза на број 48.</p> <p>— Фузија...</p> <p>Игр |
| за кад кога треба казнити за непочупану зубачу пред кућом, и за ђубре у кући — како је сада так |
| адифа, косу као свила, усне као мерџан, зубе као бисер, струк као фидан, а сва је била оно прав |
| <p>— Седимо си! — одговарају оне кроза зубе.</p> <p>— Жмијете, како мачке испод накладено кубе |
| амо на то мислио, и једнако му у памети зујале и звониле Васкине речи: „Поздравила ти се Зоне!” |
| о за последњу недељу дана, а није ту ни Зујица, да им размеће карте, ни богата баба Хрисанта, д |
| е турцко, ћаше, две ми очи, заради њума зулум да се напраји на веру ни!...{S} Е, што му, Јевдо, |
| отињску невољу.{S} Потужи му се на неки зулум: на разуздан аскер, на неправедан суд, на насртањ |
| /l> <l>Јелке, тамничарке!</l> <l>Јелке, зулумћарке!</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да трупамо |
| !</l> <l>Јелке тамничарке!</l> <l>Јелке зулумћарке!...</l> <l>Ела да играмо!</l> <l>Ела да труп |
| ’о, —</l> <l>Ја га не гледах;</l> <l>На зумбул ми булбул пој’о, —</l> <l>Ја га не слушах!...</l |
| а друго!...{S} Ја-ги!” „Асли како плави зумбул и зелена када!“... — оте се многима узвик, кад и |
| а тихо песму:</p> <quote> <l>У башчу ми зумбул раст’о, —</l> <l>Ја га не гледах;</l> <l>На зумб |
| итаве романе Ђорђијине с неком ченгијом Зумрутом, која је у своје време и „у песму турена” због |
| .{S} Свири и он с други Цигани; стануја зурлаш, а она ченгија му жена!... (Даде си једну ногу н |
| ћу и подврискују уз она силна ћеманета, зурле и дахирета.{S} А Мане се све више склања и повлач |
| ма весели...{S} Чују се ћеманета, пиште зурле, звецкају чампаре, а гоч потреса темеље старога х |
| е сме нико преко јавних гласила ни речи зуцнути о томе, иако штампа постоји, иако смо се ми крв |
| му се саг топрв сетисте за самарицу!”) и све су такве неке ствари наводили, да је очевидно бил |
| је некога и питали га је ли пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, и неколико пута опет батаљива |
| туку у дућану, и отуд му познају глас) и веле да је жалост била слушати ту дерњаву и кукњаву П |
| је гласила: <hi>„Трговина Петракија Н* и Сина”</hi>.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ли |
| S} Ту је у близини и нишаљка (љуљашка), и око ње пуно света.{S} Љуљају се и певају „Чије перо н |
| зе и чест му одају (зову га пањ-Бељац), и не пуштају га лако, баш и кад би он сам хтео: што је |
| минђушу у уво (Манулаћ је био првенац), и још сврх тога да ће му целога свога века куповати за |
| је она песма о Зони стигла пре ње у П*, и Зона је само интересантна била тамо, и ништа друго.{S |
| le>„Мојсеј”</title> на <hi>жици G</hi>, и био бурно поздрављен.{S} Па се одмах показао и ствара |
| м одамно...{S} Имам један абер за теб’, и поздравље...</p> <p>Мане се тихо искашља, па се крене |
| ву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо живување — све ни, бре брате, батисаше јабанџиј |
| {S} Зашто ја сам си еснаф човек, прос’, и несам писмен; несам чиновник ни учовњак, ни приседник |
| ојке љуљају беле недеље на „нишаљкама”, и где се загрљени момак и девојка љуљају, а друштво им |
| е.{S} Кад би му споменули „више школе”, и да би добро било да је — кад му је већ Бог дао свега |
| а је још само паша имао такав „пајтон”, и нико више у месту, онда тек добијете праву слику бога |
| и рекао: „успут дико, успут перунико”, и мало помало слике су све блеђе и блеђе бивале, док ни |
| ађи чиновници међу собом звали „мачор”, и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му преб |
| умповао, и сад, пијан као земља, спава, и не зна ништа ни за себе, акамоли за лист”.</p> <p>Зат |
| е, ту:{S} Дика, Кара, Рушка, Парашкева, и Николета, и Дока.{S} Све су оне дошле на позив Јевдин |
| Дика и тетка Кара, и стринка Парашкева, и друга стринка, Николета, и тетка Рушка, коју су сви с |
| е је имао и нешто земље: неколико њива, и један већи виноград ради грожђа и вина, и други, мног |
| ла, размишљаше Мане, била би она таква, и још гора, и на јави.{S} Зато је тога целога дана у не |
| чули, кад су пролазили крај начелства, и познали Поту по гласу (јер Поте се чешће дерао кад га |
| илисава говорио је већи део грађанства, и то је остало, и такорећи стереотиписало се.{S} И само |
| мњивији знак и доказ да ту има друштва, и да ће бити кафе и јеглена.</p> <p>Четири тетке и две |
| о тешко одмиче, а све полетело на њега, и виче: „Уа!” а он сваки час пада, па се опет диже и оп |
| после застаде, као да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико запрепашћење Манино, |
| чибук, а то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрецнуо.{S} И нико после за живу |
| S} Седи си, бата-Таче!... — вели Јевда, и нуди га. — Ако ли једно кафенце?...{S} Доне, мори, До |
| прилике за Манчу. {S}Признаје то Јевда, и каже да ће говорити Манчи, сину свом.</p> <p>— Да збо |
| опази...{S} А Зона лепа, лепша но игда, и блеђа но <pb n="118" /> икада.{S} Уста скупила, као д |
| школи.{S} Дотерао је до шестог разреда, и ту је запео, јер је изгубио право на даље школовање.{ |
| по чаршији, по махалама, па чак, можда, и по новинама. „Ах”, тресну се у груди Мане, „што ће ми |
| ово на прилику: живе невенчано господа, и нико неће да каже и назове то правим његовим именом.{ |
| му мислила и рекла, и иза његових леђа, и њему у очи.{S} И што би она сад учинила, као послушна |
| енке од бундеве или кокице од кукуруза, и, онако раскомоћене, само у јелечићима и шалварама, сл |
| ритет и утицај на јогунастог Петракија, и да ће измирити оца са сином — са сином који се каје, |
| есно и тачно као хирург ради операција, и саветује и теше Зону: хвали Манулаћа, а куди Мана.{S} |
| е Манулаћ, а кој па Манасија Кујунџија, и што си може кад ’хоће...{S} Их што си ти, бата-Мане, |
| олно. — Што ће ми веће свет, и чаршија, и ма’але?!...</p> <p>— Па, ете, дете си, — вели јој тих |
| а лист задоцнио, изашао на пола табака, и у његовом рођеном и властитом листу стојало од речи д |
| а је он писац оштријих уводних чланака, и све такве крупније народне бриге и послове отаљавао. |
| ухватио се поља и лутао тако до мрака, и тада се тек вратио кући; а да тога дана ништа није ул |
| носио лепо одело; није се бојао Турака, и важио је као срећан и дрзак кријумчар; преносио је со |
| цију извукла од својих стрина и тетака, и није могла довољно да се накаје што се није могла да |
| својих и од туђих, комшиских кокошака, и то све без икаквог дуплог трговачког књиговодства!{S} |
| шу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје далеко!” Ама стра’ ме да не узне нику белос |
| у се приближаваше једна женска прилика, и кад му приђе ближе, опет га ослови:</p> <p>— Познаваш |
| а кад се вратио од господина начелника, и кришом га посматрала неће ли прочитати што на лицу ње |
| бна била танка, висока и млада девојка, и то само за један сат.{S} Размишљали су, разговарали, |
| о, мори, за тој! — умеша се тетка-Дока, и на велико запрепашћење њихово додаде: — Чорбаџиске ку |
| е чути!{S} Па и она матора тетка Таска, и она ту; смеје се и она, а прихватиле и оне друге две |
| е у сам мрак банула у кућу тетка Таска, и с врата, пре „живо здраво”, сва задувана и усплахирен |
| а се зваше?! — Остави си човек и татка, и мајку, <pb n="52" /> и дућан, и трговину, па си фати |
| га дана после подне, стигао са чифлука, и виделе га како је отишао господину начелнику. „Доцне |
| више до две нове асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропску послушност.{S} Заиграше.{S} Кали |
| е за пакост покуљала муштерија варошка, и, ко год дође до затворених врата, само зачуђено пита: |
| ндисување?</p> <p>— Зна си цела ма’ала, и сав град, — та ја да не знајем! — одговара Дока. — Мо |
| ажила паметна савета; њега би позивала, и он се одмах радо одазивао, као и сваки рођак, али кан |
| у шаку ексера, а он прими, каже: хвала, и смеје се на ексер, а на девојку одмах и заборави...{S |
| а млада девојка, радо и често огледала, и по погледима, којима је сретају и испраћају, а и по п |
| унакрсна питања, да је ова све казала, и не знајући шта је све изблејала.{S} И тако је Дока до |
| су поткрепили тиме што се није отимала, и што су својим рођеним очима видели на колима не само |
| жене скочише у интересу јавнога морала, и кад је наишла на сложан и једнодушан отпор и протест |
| о.{S} Почео је док је још девојка била, и још није престао уздисати, али о тим уздисајима нарав |
| аћала увек кад је у невољи каквој била, и тражила паметна савета; њега би позивала, и он се одм |
| иљена играчица, а која се сада смирила, и зато сада нити иде у апс, нити је мећу у песму; сад м |
| вала, јер се цела песма на њу односила, и Мане досад увек на њу мислио и гледао кад се та песма |
| ли је, кад ми је, ете, абере доносила, и зборила, ете... „Поздравила ти се Зоне”?...</p> <p>— |
| оно што је она о њему мислила и рекла, и иза његових леђа, и њему у очи.{S} И што би она сад у |
| } И један дотицај коленима испод стола, и једно <hi>„ти”</hi>, које му она први пут изрекне, пр |
| била одведена, него да је код родитеља, и тако да ништа од свега онога што се којегде прича ниј |
| ширине. — Неје, ете, голема ствар, ама, и ту дигне обрве и прст увис и вели значајно — голем ка |
| стоји као свећа, са састављеним ногама, и не може одмах да се крене.</p> <p>— Па поздрави се на |
| да јој нападају сина у једним новинама, и кад због тога Мане постаде пргав, па сваки час долажа |
| а свих страна силно пљескање длановима, и узвици: „Лелее...” и опет страшан смех одасвуд...</p> |
| је он једини конзерваторист међу њима, и друго: што им даје паре на чување или на зајам без ин |
| ају због дама с ковачима или шлосерима, и кад полиција, с чланом кварта на челу, стигне на лице |
| к, него би волели да им је ту на очима, и радије би је дали у какву честиту овдашњу трговачку к |
| поздрав му се једнако понављао у ушима, и он га једнако шапатом изговарао...</p> <p>И то је охр |
| после кратког времена постаде и песма, и кад је чуше, — сви су били као утучени.{S} А песма је |
| је све оно у суботу већ био смео с ума, и није могао ништа ни слутити, и зато му је ово сад све |
| аже прилику.{S} И када бану, и незвана, и дође још једна, четврта тетка, нека тетка Дока, с рук |
| хаџи-Замфир, одмах после неколико дана, и сетио свога чифлука и јесењих радова, који му императ |
| Зонине.</p> <p>Често ноћу мисли Ташана, и дуго не може ока да склопи мислећи о Зони, па ваљда п |
| ре.{S} Чуди се Ташана откуд све то зна, и где је научила Зона све то?!{S} Говори француски, нем |
| један већи виноград ради грожђа и вина, и други, много мањи, ради теферича, јер је био на ванре |
| ставља тетка-Таска. — И Зона, и Калина, и друга ника!...{S} Па бива ли, мајке?!...{S} А убаво с |
| ах удари у плач и Ташана, мајка Зонина, и све остале тетке, ујне и стрине, које се десиле ка ок |
| обећа Зони да ће учинити све код сина, и да се нада да ће је Мане послушати и да она неће дуго |
| она грчка несрећа, Таска, тетка њојна, и како гу фатија кара-севдах...{S} Све ми каза, како по |
| и је? — наставља тетка-Таска. — И Зона, и Калина, и друга ника!...{S} Па бива ли, мајке?!...{S} |
| </hi> </p> <p>Зона је знала да је лепа, и да је чак лепотица.{S} Знала је то по огледалу, у кој |
| Мадину, како је вредна, кротка и лепа, и додаде да није ни чудо, кад јој је татко Грк из Филиб |
| ресовала и заузела и сама месна штампа, и како је хтела и покушала да ствар начисто изведе.{S} |
| че оро.</p> <p>Одиграше неколико игара, и „Криву бањку” и „Бербатовску” и „Тедену” и „Заплањку” |
| полициског писара, акамоли на жандара, и да их чак и не отпоздравља — онда отпаде свака, па и |
| оше.{S} Дође и тетка Дика и тетка Кара, и стринка Парашкева, и друга стринка, Николета, и тетка |
| помета с метлу.{S} Хо, мајка му стара, и тој треба, викам, да је ники угурсузл’к!...{S} И ја с |
| о продају петлиће и свирајке од шећера, и они што точе лимунаду, и они што продају кокице, а ту |
| ше Мане, била би она таква, и још гора, и на јави.{S} Зато је тога целога дана у недељу био Ман |
| се нагиздио као да је први дан Ускрса, и нагиздан тако удари сокацима, па, наравно, и Зониним |
| ић с леђа преко рамена, напред на прса, и заврће језик, а не зна ни сама зашто то ради, као што |
| а очеше, ко се до кога најрадије хвата, и све те и такве ствари.</p> <p>Ту је још Зона чула за |
| се просто згрануше, показаше му врата, и тако оде и без кафе, задовољан што нису, како су му п |
| брзо може поправити, за четврт сахата, и пита га где ће бити, да је пошље за њим.</p> <p>— Што |
| а Парашкева, и друга стринка, Николета, и тетка Рушка, коју су сви сматрали за род, а нико није |
| ка, Кара, Рушка, Парашкева, и Николета, и Дока.{S} Све су оне дошле на позив Јевдин, само најмл |
| чорбаџи-Замфир сећа дахирета и решмета, и фереџа и бадемастих великих очију, и песме једне, кој |
| некој!{S} Тада га обузима слатка сета, и стари Замфир тада тихо жали за младошћу својом под цв |
| } Ту је обузме нека слатка туга и сета, и она се ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и ту се осе |
| ута ону мараму коју је метнула на уста, и сва срећна пружа руку Ману, па игра с њим! {S}Не игра |
| та фатална брачна веза била раскинута, и сад је Митанче опет био слободан.{S} Али му отац ника |
| на купи бакшиш, а она се повуче, ућута, и гледаше кроз прозор у мрак, у ноћ...</p> <p>Весеље се |
| дивизије и из разних војних слагалишта, и не запевају баш пред кућом:</p> <quote> <l>Тешко дољи |
| нека тетка Дока, с рукама преко трбуха, и запита их шта су се скупиле, рече јој важним и озбиљн |
| а му жива слика звезданог неба, месеца, и Зоне како стоји умотана у бундицу своју с истуреном л |
| широко: „Јуче су се споречкала двојица, и после краће амалске и аласке свађе и грдње, и потукли |
| о помагач једна женска, витка и повиша, и он запита Доку да ли зна она коју такву женску.{S} Те |
| ..{S} Јазук, Миланче!” А дете их слуша, и гледа час у њих час у Зону, па се смеши усиљено и вич |
| ична последица још и карактера његовог, и ашиклиске, тако да кажем, тактике његове, — као што ћ |
| од абоноса давало му је свечан изглед, и укућани су однекуд слутили да се домаћин кренуо на вр |
| аже још?” — „Каже да јој изгледаш горд, и вели:{S} Шта чекаш?{S} Ваљда се још није та срећна, т |
| стара безбрижност његова и весела ћуд, и он се опет шалио и задевао младе лепушкасте муштерије |
| ко дишући, гледаше унезверено око себе, и не вероваше чисто оној тишини и усамљености у којој с |
| о на миндерлуку у једном ћошку од собе, и мислила.{S} Шта све није помислила.{S} Бранила се од |
| срче кафу и пушта димове, густе димове, и гледа кроз прозор устрану.{S} Паши већ помало досадно |
| фир слеже раменима, пушта густе димове, и гледа устрану кроз пенџер.</p> <p>— Која ми фајда, че |
| младенаца.{S} Све се слегло у сватове, и радовало се што се тако лепо, и баш онако као што је |
| реч.{S} Распитивао је и прокљувио све, и сад дошао да јави то Јевди, Маниној мајци.{S} Све што |
| ука, махале и града; ту претресају све, и обично и редовно никога не остављају на миру.{S} Све |
| та, као гусак из гушчарника кроз летве, и ословљавао би је речима, као што се обично деца ослов |
| а вели да ивер не пада далеко од кладе, и: што мачка омаци, да то мишеве лови, — па тако је и о |
| лажи и клевети, ако се девојка проведе, и свет је тако види у кругу њених толиких анђела хранит |
| како момци и девојке играју.{S} Гледе, и све виде, и ништа им се не може отети погледу и остат |
| а скиде шамију и раскомоти се, па седе, и тек сада, кад се удобно намести, а она зајаука, ама о |
| и девојке играју.{S} Гледе, и све виде, и ништа им се не може отети погледу и остати неопажено, |
| гобојазних родитеља, Јордана и Персиде, и никада ваљда ни у Старом ни у Новом завету ни за једн |
| е било, а тако и оно што треба да буде, и наравно да ју је одмах придобио за ствар, јер Дока је |
| S} Сал што не плаче, колко му жал дође, и тешко!</p> <p>— Е, е!{S} Туј ми се уврте, — рече Јевд |
| и да ипак није заслужила да тако прође, и да је Мане још кривљи, јер је он изнео на глас — он и |
| прекрсти од чуда и рече: „Господи Боже, и овој чудо у свет да видим!” Погледа опет боље, да га |
| зговори.{S} Једни одлазе, други долазе, и око чесме једнако пуно.{S} Полако се спушта мрак, ноћ |
| /> <p>Глас, једаред раширен, остао је, и нико га више није могао демантовати и повратити натра |
| тали га: компонује ли што? приметио је, и непитан, заједљиви колега и земљак његов, пан-Цибулка |
| етњу своју и испунио.{S} Упропастио је, и она сада остаде на потсмех као ниједна њезина друга, |
| њега.{S} А он је то и заслужио, јер је, и онако мали, већ био десна рука у домазлуку својој мај |
| у кућа, али попушта, помало и признаје, и мило му било да чује што више.{S} Тако му било мило, |
| а иза њих други ред загрљене момчадије, и, идући тако кућама својим, певају сложно оба реда...< |
| не или папуче преко калдрмисане авлије, и једна по једна стрина или тетка долази, с рукама под |
| онешто лупила, иако је нико питао није, и често би тиме друштво у неприлику доводила.{S} А имал |
| ћасе, мангали, и чега ти свега ту није, и све то сребрно или бакарно па калајисано. {S}Свакога |
| мену: пиво је скупље, а вино јевтиније, и, што је главније, не дангуби — добива у времену, јер |
| м махалама силне приче, најчудноватије, и једна се на другу гомилала, једна другу потискивала.{ |
| хаљине њене <pb n="63" /> које су боје, и издалека му падале у очи.{S} Али, иако ју је увек вид |
| ваздан-дан збори, и које си песне поје, и што си шњева и како гу резиле оне кучке, тетке и стри |
| ка: да, пан-Франћишек и сада компонује, и то једнако компонује соду с вином, и да му је та комп |
| вера...</p> <p>Стари Замфир је умирује, и све би се мирно свршило, да Дока није дирнула у стале |
| о зборим!{S} Имам си дом тесте мушљике, и све побоље и поскупе, а на овуја ми кеиф да пијем тут |
| алеко од града и вреве и тишме градске, и он ужива у оној пријатној тишини кућевној. — Осем кућ |
| дете за давање! — одговарају обе тетке, и тетка Калиопа и тетка Уранија.</p> <p>— Мори, кој ве |
| шано, веће се и сама крстим с обе руке, и питујем: што је овој?!{S} И казују јоште и то: како г |
| едеље, дође по њу други зет, зет Тошке, и одведе је собом у Л*, другој њеној сестри.{S} А боље |
| збори.{S} Што има, што нема по ма’але, и по свет, за <hi>тој</hi> си мислим и зборим!... — вел |
| у јој непрестано долазиле и реферисале, и одлазиле, да се опет скорим, с новим гласовима врате. |
| ’хоће да те заб’рави и сокак, и махале, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир им |
| д мирно и савесно носи фењер и амбреле, и као казначеј је у некој чочечкој дружини.{S} Чак је т |
| хватају се у коло.{S} Дође мало после, и Зона са другарицом својом, Геном Кривокапском, онако |
| цама његовим.{S} У свој Глави је, даље, и решење фамилијарног већа, које је било састављено из |
| } Једнако је мислио и размишљао о томе, и учинила му се ствар без излаза.{S} Проклињао је и она |
| ка и Дока — биле савршеније и, по томе, и страшније за распростирање узнемирујућих (и истинитих |
| ушима.{S} Не, овде никад дотле не сме, и не може, да дође!...</p> <p>Тек спопадну човека који |
| своју будућност: оставља за црне дане, и Цигани то чувају.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| у, ко две, а неко и по четири!{S} Мане, и он ту, и он узима две таблице да игра.</p> <p>Келнер |
| !...</p> <p>— Несам... — одговара Мане, и пружи Замфиру муштиклу, коју је оправио.</p> <pb n="1 |
| ..”</p> <p>— Ама! — викну радосно Мане, и у оном одушевљењу испали пушку, иако су били већ на с |
| а, па изјављују да су у њега заљубљене, и кажу му да бира <pb n="71" /> коју хоће, а он опет ве |
| ако била у памети Зона и њено понашање, и онај туњави Манулаћ, којега је толико гледала Зона.{S |
| е краће амалске и аласке свађе и грдње, и потукли и узнемирили читав овај крај, као да смо у це |
| је гласило: „Што ми писујеш за волење, и ја си искам и ’хоћу си да се, ете, волемо; агда да се |
| зе симиџије и пекари, слуге и слушкиње, и напослетку се креће полако и достојанствено чиновничк |
| ира из неке велике књиге и печали паре, и учи господску децу да говоре француски и одасвуд доно |
| си има чес’ у варош... {S}Има си, бре, и касу за паре и еспап, како један трговац, а не кута п |
| ћ пролази с мердевинама да пали фењере, и патролџије лепим редом пролазе главним сокаком; и из |
| а под мишку односи!...{S} Има си, море, и магаре!{S} Тол’ко му богатство!...{S} Он ће си узне с |
| . знаш од које време гу имам?!{S} Море, и не пантим веће!...{S} Од татка ми остаде, а он гу доб |
| жу донети ништа више до две нове асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропску послушност.{S} За |
| ску.{S} Кад је отслужио рок, вратио се, и тада је по други пут отворио дућан.{S} Био је добар м |
| с рукама под пазувима.{S} Скупљају се, и ту су већ на окупу све тетке и стринке, ту:{S} Дика, |
| } Али једнако иде куд год га ноге носе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и кад једини обитници |
| уго још врзле му се по памети слике те, и није му никако јасно било и дуго још лупао је главу о |
| к: ја хоћу добро да поједем, па, брате, и да попијем хоћу...{S} Код мене мало који дан да нема |
| S} Па ја ви за <hi>кујунџију</hi>, ете, и зборим...</p> <p>— Како рече?{S} Што збориш? — прекид |
| ско знање...</p> <p>А наша „Трша”, ете, и „Кундака” опуштиле жално главу...</p> <p>— Туго, — см |
| руку, а оне опет: „Па поздрави се, ете, и на тетку Доку!” па га опет љубе у образ, тако да мора |
| д се узму!{S} Убав Манча, а убаво, ете, и Замфирче, оној Зоне, — та што ће деца да ги бидну уба |
| , нек’ си избере што си милује.{S} Ете, и мој покојни Ђорђија не пита много, веће рече на татка |
| ожења ’хоћу сам а де-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!” А оне га питају коју |
| {S} Она је знала да је Зона добро дете, и све ово је сматрала и презирала као гадне сплетке бес |
| граду, — а главати и чупави шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти зечјом ногом неке старе минђуш |
| е време и „у песму турена” због лепоте, и протеривана и хапшена због честих туча ради ње; која |
| свако доба године имало је своје цвеће, и кућа Замфирова мирисала је преко целе године.{S} Пред |
| е и одбијају.{S} Јасно је било да неће, и да верују чаршиским гласовима, јер је Уранија одмах с |
| о Манине, а Калиопа до Манулаћеве куће, и да их запитају и затраже да отворено кажу шта мисле с |
| {S} Он би се умио, обрисао руке и лице, и мало али само обичаја ради — стењао би и јечао почешћ |
| ерашња шетња кроз онолики свет и улице, и зато је и сама заредила по многим познатим кућама, на |
| прстење, белензуке, звонца и меденице, и оправљао батаљене муштикле и олупане табакере; а сада |
| оја лете преко калдрме и крешу варнице, и која су већ далеко измакла и силно појурила у Докин с |
| И Мане гледа како је лепа и кад плаче, и мило му да је гледа кад плаче.{S} Каже јој да га је у |
| } Бећарл’к џиби султанл’к олмаз”, рече, и толко!{S} Не ’теде више, куче, ни да си збори с мене, |
| е писано и суђено, као што би се, рече, и он — Мане — покорио и пристао да буде Манулаћу девер, |
| ’ ете, рече, Циганин!{S} Имам си, рече, и децу сас њума!...”</p> <p>„Та тој ти исприча’, — завр |
| те и јорган и јаст’ци, и колевку, рече, и све што треба ете-те... ете, за спијење, како да ће, |
| и конац у иглу, терзијица Ваче Шаторче, и запита свога првог комшију, Миче Шебинче, кубеџију - |
| ом марамом; неко мување у ребра видеше, и чуше само то, како један рече: „Што се смејеш, будало |
| Поте испусти ону зечју ногу и минђуше, и погледа зачуђено у калфа-Коту.</p> <pb n="8" /> <p>— |
| а се ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и ту се осећа, као најнесрећније девојче на овом свету, |
| го мука је <hi>нама</hi> — мени и теби, и ономе тамо брату — и показа на зајмодавца Љубисава — |
| руку, како је адет у њега.{S} Обуче ги, и један дан одија сас њи по чаршију, а јутредан неће да |
| овице!{S} Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе!{S} Ама — ете саг ми долази у памет — узе г |
| већ окренула налуне и папуче ка авлији, и ове поново, онако стојећи, још једаред изређаше имена |
| подске ђаконије на оној великој синији, и као давно што нису, јели су и слагали у се полако и н |
| у; сећа се измећарке како подаље стоји, и чује једнако речи њене и види Манулаћа како са спуште |
| одину неће па да искоче нови девојчики, и јоште може поубави и покротки девојчики да бидну оди |
| дном речи, владао се потпуно господски, и било му у конацима све асли пашински. {S}Где год чове |
| и по у пречнику, па оне ћасе, мангали, и чега ти свега ту није, и све то сребрно или бакарно п |
| та знао, и коме су тек сада све казали, и потужили му се како се одавна носе са Зоном.{S} И сад |
| е некад Мане и Зона пазили и севдисали, и како им је зар писано да се и узму.{S} А да то не би |
| ифлуку, а друго — време је да се, вели, и та деца мало ослободе и изиђу међу свет, јер ено благ |
| али и чибука попушили и мастика попили, и Замфир у пашином конаку и паша у Замфировој господско |
| мајка би му погодила шта жели и мисли, и испунила му већ!</p> <milestone unit="subSection" /> |
| о се ми крвавили и по апсанама трунули, и коске наше остављали — само да је добијемо.{S} И што |
| е туђим, што се понеки пут, па Бога ми, и нашљемам ове ракијчине!... (Уосталом, знаће се и то у |
| антику-кујунџију!{S} Побољи што ће ми, и куде да га тражимо... што ни треба други, викам ја, п |
| и ни накрај памети му било да се жени, и навале на њега са свију страна да се жени!{S} Као нес |
| у у томе да Манча треба већ да се жени, и да оне све сложно треба да легну на посао, па да му т |
| је знао и певушио, и жењени и нежењени, и млади чапкуни и стари дилбери певуше је.{S} Чак и про |
| реме играо томбула у Трговачкој касини, и позива се на сведоке који су га видели.{S} И он сам к |
| родбине, својих тетака, стрина и ујни, и по чорбаџиским кућама.{S} У — тако да рекнем — „плебе |
| бито пажљив био.{S} А Јевда ћути, трпи, и плаче кришом. {S}И то је тако трајало неколико дана, |
| удаљује, него нека се држи саме ствари, и свака се нашла увређена и дизала се да иде, па свака |
| ну и чека сефте и муштерију, да пазари, и да превуче пару преко браде и рекне: „Охо-хо!{S} Од т |
| и каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, и које си песне поје, и што си шњева и како гу резиле о |
| а неје то!... — љутну се Јевда. — Мори, и не знаваш зашто си зборимо...</p> <p>— Мори, сал дор |
| евојке...</p> <pb n="102" /> <p>— Мори, и ваше се знаје! — плану Дока. — Деда како ти се викаше |
| н, а сав блед од љутине.</p> <p>— Мори, и насред чаршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета |
| остављају на миру.{S} Све се ту сјури, и домаћи и из комшилука, па настане један слободан разг |
| {S} Тамо су је тек калфе почеле певати, и то тек соло, — а овде је већ и шегрти певаху, и то у |
| једаред пукао, није се могао задржати, и створен једаред суд и мишљење није се могло потрти.{S |
| ; чујеш како звецкају ђердани и дукати, и трупкају кондурице и папучице и шуште свилене шалваре |
| Умирио се мало и стао опет размишљати, и већ га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе.{S} |
| редлог тетка-Таске, да ће најбоље бити, и најлакше ће се запушити уста лажи и клевети, ако се д |
| који су се појавили или ће се појавити, и они по чаршији и они по штампи, ако их буде било.</hi |
| њом окретао, могла се, вала, поносити, и те још како, кад се за њом осврне Мане кујунџија!{S} |
| о с ума, и није могао ништа ни слутити, и зато му је ово сад све ново и изненадно било.{S} Био |
| свакој рече што се доброга могло рећи, и запита га шта он мисли.</p> <p>Мане је ћутао.{S} А ка |
| кад год је хтео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином конаку. <pb n="11" /> |
| и још боље, доклегод Мане не пође кући, и она стоји ту држећи Гену за руку, а када Мане пође, о |
| се, зборе си, јоште и јорган и јаст’ци, и колевку, рече, и све што треба ете-те... ете, за спиј |
| затварају дућане и мајстори и трговци, и грабе кућама.{S} Жељни домаћег круга, оне домаће и ти |
| подуже увече, зна ли шта су то ћутеци, и носи ли фењер кад се враћа кроз сокаке и буџаке кући? |
| е чудновате слике као човеку у врућици, и те су слике прелазиле из јаве у сан и обратно, и најз |
| На то радо пристадоше сви — и младенци, и родитељи њихови.{S} Митанче већ може; из чорбаџиске ј |
| још више и притврдио служећи у војсци, и то, као варошки син, у кавалерији. <pb n="22" /> Носи |
| Уранија — и то је имало нешто да значи, и није тек онако што је Јордановица необично стала хвал |
| иоци и играчи знали су шта му то значи, и сви су погађали и метали на једну исту цифру.{S} Па т |
| Мане си дође лепо с кочије и с кардаши, и она ги, рече, причекала у акшамско време; они чукнуше |
| оји као ступац некакав и како се смеши, и чује како се овај цери...{S} Ху, зар је и он ту био, |
| , о општинским кошевима, о киши и суши, и желео сељаку кишу.{S} И кад се спусти тако давно жеље |
| не се све више склања и повлачи у крај, и све тужније му око срца гледајући шта се све догађа.{ |
| а као најлепши и најмилији адиђар свој, и зато се није нигда и никуда макла без њега.{S} А он ј |
| даде оком знак Васки, измећарки својој, и ова се одмах ухвати у коло и растави Манчу од Зоне.{S |
| и пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, и неколико пута опет батаљивао рад, устајао и одлазио.{ |
| видиш!... ’хоће да те заб’рави и сокак, и махале, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи |
| она чула за Манчу да је најлепши момак, и видела да се све отимају да до њега играју.{S} А Манч |
| није имао ни врата, него само ћепенак, и мајстор Мане је преко ћепенка ускакао ванредно вешто. |
| е се Мане. — Теке сутрадан, пред ручак, и ја си сам чу у чаршију, ама викам „сокак-лаф” си је.. |
| } Зато се и одвојила и повукла у ћошак, и оданде једнако гледа нетремице у Ману и чека кад ће п |
| p> <pb n="107" /> <p>Као и сваки човек, и Мана је имао непријатеља, који су једва дочекали да г |
| је све обухватио, и авлију, и комшилук, и сокак.{S} Сви се тресу од силна смеха.{S} Једни вичу: |
| иви за парама, али они воле и рахатлук, и време им није новац: зато рано затварају дућане и мај |
| еста први он наићи на обилан материјал, и пре од свога противника, директора листа „Виник”, дон |
| ј да ми казује, кад си сама све знајем, и све видим?{S} Замилуваше се деца, та што... саг га је |
| ној јави и још страшнијем сну ноћашњем, и о Зони, која сада мирно и безбрижно спава, јер је лег |
| ушима и разлежу се по грудима његовим, и он се склања и бежи испред потсмешљивих и пакосних по |
| чао је да се још дететом играо под њим, и то под толиким истим! — Авлија је сва била у цвећу.{S |
| је нико други него Манулаћ.{S} Међутим, и они који су и мислили да је Манулаћево масло све то, |
| Отада га мајка није више водила собом, и тако је Манулаћ проглашен дефинитивно за мушко.{S} Од |
| а тако индиферентна и спора према овом, и то <hi>моралном</hi>, ђубрету!...” — Море, — заврши М |
| рговци што тргују с Бечом и Цариградом, и они ситни, што од тих крупних пазаре еспап и сами га |
| ло, онако потајно, и уздисао за Јевдом, и то годинама безнадежно уздисао.{S} Почео је док је јо |
| љивац сутрадан ишао с отеченим образом, и на питање: шта му је, тужио се да од кутњака сву ноћ |
| српских новаца — бави се нумизматиком, и стога чак држи и археолошки лист „Старинар”.</p> <p>П |
| удешено са Зониним знањем и пристанком, и зато је плануо на Зону, силно плануо, и био љут као н |
| чорбаџиски син оженио пударском ћерком, и обратно, где се пољак, што је чувао близу гробља, оже |
| ично праћена својом измећарком, Васком, и снисходљиво би ословила понеку сиромашну девојку, заб |
| и иду са књигама и лепињама под мишком, и џавељају и галаме: а препарандисти с књигом под мишко |
| ки час је <pb n="59" /> пред огледалом, и оним великим и оним другим мањима, иако има у џепу он |
| поверити тетка-Доки, која је, уосталом, и дужна да му помогне, јер она му је, мишљаше он, оном |
| преокрет у животу Макином.{S} Уосталом, и без тога не би се дуго чекало на то, јер тамо, на Ист |
| на дериштету неку промену.{S} Уосталом, и укућани је не сматрају већ више за дете; то се види и |
| зловољно кући.{S} Осврте се још једном, и виде како Мане и Калина пођоше и упутише се заједно, |
| у какву малу кафаницу са добрим вином, и у друштву се бурно провеселио.{S} Пио би, а чочеци би |
| е, и то једнако компонује соду с вином, и да му је та композиција још понајбоља!...</p> <p>Иако |
| водом.</p> <p>Сва чаршија гледа за њом, и мимопролазећи и они што седе по ћепенцима и шију фуст |
| ју је Мане сву окитио и покрио сребром, и блага полусветлост падаше на измучено лице Манино.{S} |
| па чак и калупе, сакривене под патосом, и ухапсила их све — и Манчу и калфе и шегрта Поту.{S} Н |
| азнити за непочупану зубачу пред кућом, и за ђубре у кући — како је сада тако индиферентна и сп |
| ати и једва се разабрао, онако бунован, и сазнао у чему је ствар тек онда кад је испраћао Доку. |
| шио и решио се да сам покуша још један, и то последњи, корак, да се, то јест, сам он састане са |
| татка, и мајку, <pb n="52" /> и дућан, и трговину, па си фати пут сас Цигани у губертл’к...{S} |
| репљен и весео, враћао и отварао дућан, и био врло разговоран и предусретљив с муштеријама, кој |
| други пут, после војске, отворио дућан, и муштерија је према дућану многобројнија била него пре |
| штерије, кад би му се свратиле у дућан, и искашљавао би се по старом свом обичају за сељанчицам |
| — ништо саг батисала: спаде гу прстен, и срма се покидала, па и не прилега веће на мушљику. „П |
| је Мане остао и даље хладан и повучен, и оставио их без одговора.</p> <p>Ово је силно дејствов |
| је био Митанча, чорбаџи-Петракијев син, и читатељима већ добро познат из ранијих глава.{S} На т |
| и посадити прекрштених ногу као Турчин, и све је то, што би наши стари писци рекли, свршио у је |
| очас, можда шегрт Поте и не би запевао, и, ни крив ни дужан, добио шамар, да није сам он, исти |
| ма из народа; и богзна ко ју је спевао, и на коју је Зону мислио тај први кад је ту песму спева |
| и главни наш уредник сву ноћ лумповао, и сад, пијан као земља, спава, и не зна ништа ни за себ |
| на авлиска врата и радознало их гледао, и кад су ишли тамо и кад су се враћали амо; кад су ишли |
| ише од оца, који дотле није ништа знао, и коме су тек сада све казали, и потужили му се како се |
| н ће јој се осветити, то још није знао, и зато је сад мислио само о начину освете.{S} И, како ј |
| лсефи.{S} Седео је, пио, и будан сањао, и тек га из сањарија тих трже глас споља, јер баш поред |
| ом оделу.{S} И Доки се допала та мисао, и она остаде и даље у тој завери, имајући у њој и своју |
| с и шамија дошли већ мало више накриво, и тако издавали њено расположење.</p> <p>А затим се под |
| то чудно!{S} Има си једно сопче његово, и никога не пушта у сопче.{S} Сам га помета с метлу.{S} |
| крио да се нада да га је Мане разумео, и да ће колико сутра или прексутра ствар свршена бити.{ |
| авице навише од колена, па би онда сео, и не би се дигао док му се прво његов татко не дигне; с |
| му што је било, зашто је вечерас весео, и побратимио се поново с њим. .</p> <milestone unit="su |
| јер би <pb n="125" /> свуд дочекан био, и прича би се, вероватно, наставила са другом неком јун |
| и захвали Богу што је то само сан био, и што тако, хвала Богу, није још и ту срамоту доживео д |
| а сином који се каје, који се поправио, и који је опет примљен у ред чорбаџиски, јер га, ето, и |
| ..{S} Целога дана је само на то мислио, и једнако му у памети зујале и звониле Васкине речи: „П |
| аша Дудији и Ђулсефи.{S} Седео је, пио, и будан сањао, и тек га из сањарија тих трже глас споља |
| и од силна смеха који је све обухватио, и авлију, и комшилук, и сокак.{S} Сви се тресу од силна |
| ..” </p> <p>Сваки ју је знао и певушио, и жењени и нежењени, и млади чапкуни и стари дилбери пе |
| их дана говорило.{S} Говори се двојако, и овако обично, а и у стиховима.{S} На оно прво могли с |
| рече болно и оде спуштене главе полако, и као сенка тихо, у своју собу...</p> </div> <pb n="148 |
| аравно, да и чује и види, па јој тешко, и плаче поваздан...</p> <p>Једина мајка Ташана што је б |
| ирало и бесно и страсно чочешки играло, и Мане седео, у дахирета богато спуштао, али ниједну — |
| је већи део грађанства, и то је остало, и такорећи стереотиписало се.{S} И само утолико уколико |
| и батисаше: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо жи |
| ал прајим друство... из једно смо село, и комшије...{S} Она иска да купи ништо... саг први пут |
| е да му каже све шта је и како је било, и пошто се све рђаво свршило, да га, наравно, и утеши.{ |
| }Ужасно јој тешко, дуго и досадно било, и она се вратила зловољнија и тужнија него икада што је |
| утолико чешће вукло у поље и зеленило, и правило му — крај оних природних лепота — теферич још |
| о свему ономе што се у вароши говорило, и како је та вест као гром поразила домаћицу Ташану.</h |
| се ипак доста штошта причало, тумачило, и китило и дометало, тако да се човек, слушајући све то |
| о је опет морало доћи ово што је дошло, и приповетка се морала свршити само овако како ће се и |
| и Зона је само интересантна била тамо, и ништа друго.{S} И место да остане тамо три-четири мес |
| !{S} Кој знаје, рече, што му је писано, и што ће да искочи из њег’!...{S} Ти си трговац, ама ов |
| о се све рђаво свршило, да га, наравно, и утеши.{S} Мане је све оно у суботу већ био смео с ума |
| издан тако удари сокацима, па, наравно, и Зониним сокаком.{S} Пролази и звиждуће, жури се, као |
| адржати подуже, а ствар им та, наравно, и не треба.{S} И они приметише да је Зона расејана и за |
| <p>Толика ларма пробудила је, наравно, и старога хаџи-Замфира.{S} Морао се и он умешати и једв |
| е и Калина пођоше и упутише се заједно, и чу како се Мане нуди Калини да је допрати до њених ав |
| најсвеснији синови ове земље, па, ено, и <hi>они</hi> профанисани...{S} Ено, узми по новинама! |
| Па ти ли си гу керка? — рече зачуђено, и маши се за грозд и пипну зрно-два. — Бре, бре!{S} Зар |
| <p>И одмах навалише на Зону све сложно, и не оставише је никако на миру док јој га, како им се |
| ођак, али канда је мало, онако потајно, и уздисао за Јевдом, и то годинама безнадежно уздисао.{ |
| ло да ствар по Ману стоји врло повољно, и да је право чудо што се већ и свршило није.{S} И љута |
| лике прелазиле из јаве у сан и обратно, и најзад није више могао разабрати и разликовати: шта ј |
| ватове, и радовало се што се тако лепо, и баш онако као што је требало, свршило.{S} Тетка Таска |
| остави цигару.</p> <p>— Ете за оно оро, и за играње, — изеде си резилак, ем знајеш как’в резила |
| познаје.{S} Лепо се ухватио и он у оро, и води оро.{S} И, за чудо, па некако баш и изгледа на к |
| евда је сва срећна била кад је чула то, и није се љутила кад јој је Мане казао да иде, да се на |
| овај зачуђено запитао:{S} Нашто све то, и откуд сад тај разговор, откуд фењери и сокаци, ћутеци |
| i>злато</hi>!...{S} Знаје што је злато, и како се, ете, злато топи!...{S} Машалах, Манчо, — нес |
| примљен у ред чорбаџиски, јер га, ето, и сам стари и поносити Замфир прима у свој род!</p> <p> |
| е загонетно.</p> <pb n="156" /> <p>Ето, и сам Манча се одриче тога: каже да је у то време играо |
| ашире”! — раздера се Дока и оде љутито, и остави запрепашћеног чорбаџи-Замфира, који се само кр |
| </p> <p>А шегрт Поте га гледа блесасто, и пипа главу, и гледа да се није и крв пролила.</p> <p> |
| S} Има неку муку!” Али шта је то нешто, и каква је то мука — то нико у тој гомили не знаде да к |
| и зато је плануо на Зону, силно плануо, и био љут као никад у животу.</p> <p>— Тој ли су твоје |
| чно извештен био да је Мане све то чуо, и кад му се Мане почео већ и јављати, — крене се једног |
| .</p> <p>— Која ми фајда, честити пашо, и да си зборим? — рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — |
| о том.{S} Каже му Мане у чему је ствар, и Митанче, наравно, одмах пристане.{S} Допао му се тај |
| uote> <p>али не доврши, јер пуче шамар, и Поте испусти ону зечју ногу и минђуше, и погледа зачу |
| носе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и кад једини обитници паша-чаирски, преплашени од наруш |
| Три ли имаш? — запита зачуђено Замфир, и сад тек спази и ону велику иза леђа.</p> <p>— За голе |
| <p>— Ете за твој кеиф, чорбаџи-Замфир, и тој ће ти напрајим! — вели му паша — и ствар је сврше |
| а би им папуче полетеле чак у штукатор, и лепио би им стопарце и динаре и уверавао их да приме: |
| зговарају; чује како Калини дршће глас, и како га меко и дубоко погледа својим великим и као ју |
| атресе је болно. — Што ће ми веће свет, и чаршија, и ма’але?!...</p> <p>— Па, ете, дете си, — в |
| А кад пролази махалом, сав женски свет, и жене и бабе, одају му чест: устају с прагова авлиских |
| и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо живување — све ни, бре брате, бат |
| су комшије!...{S} То јој паде на памет, и она погледа Калину како је срећна и блажена!{S} И Зон |
| Ете саг ми, Јевдо, дође ништо у памет, и присети’ се да ти кажем...{S} Некња си зборим ништо с |
| љу био Мане врло суморан, а зато, опет, и није провео недељу као досада што је обично проводио. |
| ао. {S}Мрзио је неправду и неједнакост, и економску и политичку и социјалну, и смело се изражав |
| рто и подржавано мишљење да је Манулаћ, и нико други, одвео девојку.{S} Причало се да га је у т |
| т Поте га гледа блесасто, и пипа главу, и гледа да се није и крв пролила.</p> <p>— Куде си ту ч |
| измења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако исто...{S} Прекода |
| е: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо живување — |
| јке од шећера, и они што точе лимунаду, и они што продају кокице, а ту се нађе увек и по једна |
| ната била.{S} Певала се по целом граду, и да је калфа Коте мало-мало мућнуо главом, сетио би се |
| и писању, том новом оружју, како кажу, и написати једну исправку. {S}Исправку му је написао ба |
| палила кандило, тамјаном окадила одају, и клекла пред икону и на грчком језику бацила анатему н |
| по авлију и по сокак”.{S} Сви се смеју, и веле: „Лелее, лудо је, ама па си знаје што си је поуб |
| смеха који је све обухватио, и авлију, и комшилук, и сокак.{S} Сви се тресу од силна смеха.{S} |
| а, и фереџа и бадемастих великих очију, и песме једне, која се негда тихо певушила по српској м |
| утине.</p> <p>— Мори, и насред чаршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека |
| S} Све ни батисаше: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и |
| а била у цвећу.{S} Као и сви на Истоку, и Мане и мајка му Јевдокија волели су и неговали цвеће. |
| сприча им о новинама и о оном резилуку, и каже им да озбиљно хоће свога Мана да жени.{S} Пита и |
| Пиргу” што арче њихов мал по комшилуку, и дода: да су саг скупе паре, — отац се просто топи од |
| о или у образ.{S} И Мане пољуби у руку, и таман да пође, а њега опет задрже, опет се рукују и в |
| ћи, замажи очи свету, да не види бруку, и запуши му уши, да не чује истину!...{S} Ама неће се о |
| "98" /> беше му!{S} Зашто си уче чкољу, и јазију, — зар деца да си остану?!...</p> <p>— Ама, де |
| а кад си она, демек, пресвукује кошуљу, и чичек-антерију у башчу?!...{S} Хм, — хукну и духну љу |
| рема мало, волео је да чује тиху песму, и оне су то знале и тихо би тада запевале:</p> <quote> |
| па да му траже прилику.{S} И када бану, и незвана, и дође још једна, четврта тетка, нека тетка |
| држало место: досадно му било у дућану, и чим се вратио шегрт Поте скочи и диже се да иде.{S} Р |
| те се чешће дерао кад га туку у дућану, и отуд му познају глас) и веле да је жалост била слушат |
| ише!{S} Ем кол’ко ги мило да се удадну, и тол’ко ги јоште двапут помило за нашега Манчу, откад |
| до подне измења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако исто...{S |
| ад се суши преко авлије, хранио живину, и знао увек тачно колико има петлова, кокошака, пилића, |
| . како се вика... до онуја, ете Калину, и рекни гу: {S}Вика те Зоне Замфирско!...</p> <p>— Туј |
| т, и економску и политичку и социјалну, и смело се изражавао у кругу свом, у кафаници <hi>„Код |
| а Калина!...{S} Силно угризе доњу усну, и још силније стезаше за руку Гену, другарицу своју, на |
| у години сетио би се да запали цигару, и то обично онда кад би му татко добар пазар свршио).</ |
| ведан суд, на насртање на образ и веру, и каже да је донео кључеве од куће своје и да оставља у |
| ..” И готови су већ да потраже тенџеру, и измећарка Васка већ пошла по њу, да му је привежу на |
| /quote> <p>Младиња су бре, лепотиња су, и он и она, — сто оке севдах ће имају!...{S} Е, што иск |
| ови виногради и чифлуци многобројни су, и ко би их могао изређати!{S} Али шта да се читаоци лом |
| , а неко и по четири!{S} Мане, и он ту, и он узима две таблице да игра.</p> <p>Келнер меће пред |
| а, засипана јесењим лишћем, на доксату, и кидајући митровске, зимње руже, запева тихо песму:</p |
| ки, седећи тако често тужна на доксату, и, отуривши ђерђеф, наслонила би се тада на белу своју |
| ани спуштају по кућама чивију на порту, и сви укућани већ давно су код кућа. {S}И никога по ули |
| х неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако исто...{S} Прекодан се сва |
| ош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо живување — све ни, |
| ма; пушио, издавао наредбе, сркао кафу, и тада је врло мало мислио; само од времена на време из |
| је у себи: да другог зета по свом ћефу, и таку слику и прилику као што су Зона и Мане, мучно да |
| соло, — а овде је већ и шегрти певаху, и то у хору: у дуету, терцету, квартету, квинтету и так |
| Али би ипак кришом пратила очима Манчу, и није јој право било кад је овај не би опазио, или кад |
| ове асуре, и два јастука, и чисту душу, и ропску послушност.{S} Заиграше.{S} Калина весела, бла |
| е према њој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна шта да ради, ни како да стане: одмах преба |
| а, који не игра томболе, него само шах, и то с фармацајтским помоћником Пајицом.{S} С њим игра. |
| из чорбаџиске авлије чуо кикот и смех, и слушао га Мане, који је, као скамењен, још једнако ст |
| ац свију стрина, ујни и тетака Зониних, и био предмет и повод непријатних сцена између родитеља |
| !{S} Да запантиш”, рече, „овај мој реч, и такој да се”, рече, „поздравиш од мен’ до ону”, рече, |
| части све и зашто немилице баца бакшиш, и не да никоме да плаћа!...</p> <p>Према њему седе ченг |
| јке Јевдо!{S} Све ни батисаше: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и ста |
| , ако дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’...</p> <p>— Код Манчу ли? — прекиде је Зона |
| кеф, а ово <hi>наше</hi> па за паре... и што иска да си улегне у чорбаџиску, потакву фамилију. |
| „голем нишан”, а после кој да збори... и што има да збори? — вели Дока.</p> <p>— Бре, како то |
| сте не украдну нику минђушу из дућан... и да се кара сас селске мечке оне!{S} А прилега ли на ч |
| ако из књигу да си четеше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збори, и које си песне поје, и |
| све, снајке Јевдо!{S} Све ни батисаше: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари ад |
| „Бербатовску” и „Тедену” и „Заплањку”; и наизменце водише коло редом први момци из махале.{S} |
| аним, него ће то бити јава, сушта јава; и брука ће пуцати по кафанама, по чаршији, по махалама, |
| ако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само осећа.{S} Осећа да јо |
| ила та песма.{S} Та је песма из народа; и богзна ко ју је спевао, и на коју је Зону мислио тај |
| ћосав је и има нежне женске црте лица; и кад се преруши у женско одело, изгледаће висок и вита |
| инку Кеву!” па опет руковање и љубљење; и он опет љуби их у руку и извлачи своју руку, а оне оп |
| вету још воли: девојке и ливене ексере; и увек му пуна шака ексера, а то добија већином прилико |
| тако одједаред на памет да се пресвуче; и он се нагиздио као да је први дан Ускрса, и нагиздан |
| ма поћи.{S} Зато и није било лако Мани; и прошло је повише времена док је могао срести и ослови |
| е чисто фатална са своје прилепчивости; и ко је само једаред чуо, није могао више да је избије |
| је лепим редом пролазе главним сокаком; и из гомиле се мало-мало одваја један по један у побочн |
| ко не памти да је икад мањи и тањи био; и сам дед Манчин причао је да се још дететом играо под |
| кама и клеветама, сложно салетеле Зону; и које чудо онда ако је Зона подлегла, попустила и пост |
| и човек и татка, и мајку, <pb n="52" /> и дућан, и трговину, па си фати пут сас Цигани у губерт |
| зио стари чорбаџи Замфир. <pb n="13" /> И у мају, кад цветају дафине, најрадије је седео на про |
| као да ништа није ни било <pb n="15" /> и као да ни две унакрст не знају!{S} Из те кујне се већ |
| шевини, о свадби њиховој <pb n="115" /> и о животу њиховом после свадбе, па се трже уплашен и о |
| о својој парници, о суду <pb n="96" /> и адвокату.{S} И баш кад су се оне тако чудиле што им н |
| онај час кад је слудовао <pb n="108" /> и признао тетка-Доки јаде своје.{S} И тек кад му је она |
| нчарска, Гена Кривокапска <pb n="38" /> и Ленче оно Кубеџиско.{S} Беше ту и оно Зоне Замфирова; |
| еб’, до чекмеџе да дођеш! <pb n="48" /> И по таг искачаше пазар за нико време спрама есап!...{S |
| лико је пута — он, чапкун <pb n="19" /> и несрећник, да му је требало пара тражити! — колико је |
| не само отмице, него чак <pb n="149" /> и пушкарања; било је и мртвих и рањених, а међу последњ |
| ’?!</hi> Оној беоше <hi>прстенџије</hi> и <hi>дугменџије</hi>, а ти си златар, <hi>јувелир</hi> |
| мо, зборе си, ама <hi>друзи видоше</hi> и причаше ни; та саг по ма’але за ништо друго сал за то |
| о саг да ме не зовеш <hi>чорбаџијо</hi> и <hi>хаџијо</hi>, веће <hi>татко</hi> да ме зовеш...{S |
| ио тај први кад је ту песму спевао!!{S} И ко зна откад и на ком далеком крају Србије покрива цр |
| конопци и ланци („ружични” наравно)!{S} И не прође много, а свет га види лепо избријана, с подб |
| може чврста воља и одлучна намера?!{S} И Мане је вребао и најпосле успео.</p> <p>Једнога дана |
| е, калугер ли је та да си самотује?!{S} И ја му зборешем, ама ме ич не слуша!... „’Ајде, вика м |
| с обе руке, и питујем: што је овој?!{S} И казују јоште и то: како гу на кочије одвезоше у Докин |
| рбаџиска</hi> керка!{S} Е веће нема!{S} И чорбаџиско неје до века...</p> <p>— Е, доста де! - ве |
| еда Калину како је срећна и блажена!{S} И Зони постаде нешто тешко и досадно.{S} Све јој беше д |
| кадгод водио коло, тога се не сећа!{S} И после, откуд би пас могао дати бакшиш свирачима?...{S |
| одговара пелтечећи: „Не-не-не може!{S} И-и-ич-не може!{S} М-м-ладожења ’хоћу сам а де-де-девер |
| ка, — и не могаде да се уздржи више!{S} И кад Цигани хтедоше да престану, даде им Мане знак да |
| и паша у Замфировој господској кући!{S} И не један паша — него неколико њих!{S} Замфир је био с |
| кликну тетка-Дока. — Такој те искам!{S} И татко ти такав беше!</p> <p>— Теке... тетко, молим те |
| Персиду срећном и поноситом чинило!{S} И зато није никакво чудо што га је она свуд водила са с |
| је само за њега створена а он за њу!{S} И један дотицај коленима испод стола, и једно <hi>„ти”< |
| Богородичину у Дивјанском манастиру!{S} И глас о вештоме мајстору Ману кујунџији отишао је дале |
| м кошнице или треби пасуљ од меуна).{S} И што је даље било од чаршије, тамо по махалама и виног |
| ре ње стигла, па је било као и у П*.{S} И још горе од онога.{S} Тамо су је тек калфе почеле пев |
| мо.{S} И што ће нам онда све то?!...{S} И пошто је она чорбаџи-Замфирова, — онда дај полицију и |
| ="51" /> А својега сина напудија!...{S} И чорбаџиски, бре брате, син отиде си, те је саг кантар |
| најмилија песма мајског славуја!...{S} И већ одмах га није држало место: досадно му било у дућ |
| има брата (по оцу) међу Циганима!...{S} И сад, какав је био Ђорђија, такав му и син Мане, тврди |
| се зовеш, ете, мајстор-Маниница!...{S} И она луда и брљива бећар-Дока да ти се пада тетка!...< |
| е откидало и отпадало с играчица!...{S} И Зона пође зловољно кући.{S} Осврте се још једном, и в |
| ко да ће около шију да ги врзује!...{S} И све си то збраја и скутаја на куп за онуја несрећу и |
| i>, стринке, напрајише оди момче!...{S} И чочеци и ченгије турише на куп сас њега у новине.{S} |
| каква стаде: никаква се напраји!...{S} И ти пантиш онеја речи?!...{S} Чорбаџиско дете, пусто, |
| ба, викам, да је ники угурсузл’к!...{S} И ја се веће заинати да видим што је, мајка му стара, у |
| и, — то га је бесомучним правило!...{S} И Замфир показа Зони ону липу пред капијом у авлији.{S} |
| ст да се то у њено здравље веселе...{S} И досад од дерта није спавала, а данас задуго није скло |
| аш или се смеши или ће да заплаче...{S} И доклегод оро траје, или још боље, доклегод Мане не по |
| уграбија, демек, што си милуваше...{S} И ја ћу такој напрајим...{S} Сал ако ти искаш, — ласно |
| ер, а на девојку одмах и заборави...{S} И он је сад ту, дошао и он на овај џумбус.{S} Сви га ди |
| } Што си збори?</p> <p>— Збори си...{S} И плаче си.</p> <p>— Плаче?{S} Зашто да плаче?</p> <p>— |
| и фати пут сас Цигани у губертл’к...{S} И саг јоште је жив! — Причаше ми неки наши трговци, што |
| блаке и сунце се осмехне на земљу...{S} И она се ухватила у коло с читавим буљуком девојака, др |
| ли стара, искуством освештана реч...{S} И тако се и овде збило.{S} Силни савети и опомене учини |
| ако ала с берикет.{S} Да чујеш сал”.{S} И стаде да прича:</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| срца својега и соком живаца својих”.{S} И то није да кажете отскора — одвајкада је то.{S} Још њ |
| а ствар им та, наравно, и не треба.{S} И они приметише да је Зона расејана и замишљена.{S} Ниш |
| е него од оног глупог швапског пива.{S} И сада се лепо виде на њему обе те периоде пића: од пив |
| ко срца гледајући шта се све догађа.{S} И гледајући непрестано играње оне суклате Манулаћа, пад |
| лио и гледао кад се та песма певала.{S} И кад год су отпевали ту песму, добијала је чучук-Ајша |
| , и не знајући шта је све изблејала.{S} И тако је Дока дознала и одмах схватила и јасно јој бил |
| међу Доке и Замфира и чула и видела.{S} И чим је Дока отишла, стари Замфир плане, силно плане г |
| ји дан да му није читала и говорила.{S} И Мане јој рече да је то и његова давнашња жеља.{S} Обе |
| а гомилом, за старијима њенога пола.{S} И она је највише у Манчу гледала, пратила га очима унао |
| славу једну бесмо, код чорбаџи-Гана.{S} И он си има сина...{S} Свршија у Грац трговачку чкољу.{ |
| му дође ужасно немилосрдна и гадна.{S} И кад је она таква у сну била, размишљаше Мане, била би |
| <p>Прођоше три и нешто више година.{S} И као све што је подложно промени, изменила се и она.{S |
| све је веровала да је сушта истина.{S} И она обећа Зони да ће учинити све код сина, и да се на |
| чија</hi> је и <hi>која</hi> је она.{S} И ређаху јој све редом момке с назначењем који су непри |
| улаћ, којега је толико гледала Зона.{S} И да Манулаћ није био онакав какав је, да није једнако |
| љуби и моли га и храбри га да игра.{S} И он се ухватио, па игра, сасвим по оном: „Како играм д |
| м помоћником Пајицом.{S} С њим игра.{S} И ти се људи тако страсно задубе у тај проклети шах, да |
| дови пуни начичкани радознала света.{S} И све се то тресе од силна смеха, а највише се смеју ба |
| ници у Брадфорду против капиталиста.{S} И пошто не знају какав ће положај према свему томе зауз |
| ! дира је Мане и доводи је до плача.{S} И Мане гледа како је лепа и кад плаче, и мило му да је |
| не могаше никако да избије из главе.{S} И она му дође ужасно немилосрдна и гадна.{S} И кад је о |
| те никако јој не избијаху из главе.{S} И сада јој је све јасно било.{S} Веровала је да је све |
| весне лакомислености хаџи-Замфирове.{S} И нису му опростиле ни кад је, истога дана после подне, |
| упско вино било мало скупље од воде.{S} И какво чудо онда што је пан-Франћишек оставио пиво и п |
| џиске кћери, које се чуло из авлије.{S} И страшна му беше и сама помисао на то како је смешан, |
| раво чудо што се већ и свршило није.{S} И љута на невештину и јавашлук Манин, крене се одмах из |
| е кренуше, а ови ближи мало доцније.{S} И место на коме су малочас играли и кикотали и подвриск |
| ним, а после и великом делу чаршије.{S} И како је који час пролазио, све им је чудноватије изгл |
| /> и признао тетка-Доки јаде своје.{S} И тек кад му је она опет дошла и понудила му се да попр |
| и опомене учинише напослетку своје.{S} И Зона као да подлеже.{S} Силно јој се уврте у главу и |
| ној од ранијих глава ове приповетке.{S} И да се ту није питао и хаџи-Замфир, као отац, удадба З |
| у башту црквену, тамо под османлуке.{S} И ту јој се изјада.{S} Изнесе све шта је и како је било |
| ера.{S} Предаде таблу ради контроле.{S} И док је он брисао чело, примао честитања и очекивао па |
| у се у прса и уздахну, па шију даље.{S} И сам Манасија — „чапкун Мане” назван — кујунџија, коли |
| о, сукобише и посвадише Зоне и Мане.{S} И то траје већ неколико дана.{S} Зона неће никако ни да |
| дућану многобројнија била него пре.{S} И он сад није имао нужде да ускаче на ћепенак, него је |
| ка. „Ако данас неје, ће бидне јутре.{S} И јоште гори резилак ће дочекате!{S} Саг се берем збори |
| Мане седи са кардашима и весели се.{S} И нико, сем Митанче Петракијевог, не зна зашто се Мане |
| стало, и такорећи стереотиписало се.{S} И само утолико уколико је код нас „свако чудо за три да |
| је сад мислио само о начину освете.{S} И, како је био досетљив, то му није требало дуго да луп |
| евојче, а на Зону и не погледа више.{S} И како је ова била кокетна, поуздана и поносита са свој |
| у!” па га пољубе у чело или у образ.{S} И Мане пољуби у руку, и таман да пође, а њега опет задр |
| а неизоставно тамо појави и пробави.{S} И он нађе да ће бити најбоље да се уклони мало од куће. |
| с пада, па се опет диже и опет бежи.{S} И брани се рукама, а њих тешко диже: малаксале му; он п |
| ет, кад од једне такве особе долази.{S} И онда, није никакво чудо што је његово субјективно миш |
| е на свет што <pb n="26" /> пролази.{S} И кад човек уђе у такву кућицу, он се осети некако више |
| јарна болест код његових у фамилији.{S} И он, који је некад на виолини концертирао и изводио Па |
| од неко доба ужасно досадни постали.{S} И она наваљује на мајку своју и моли је да јој уступе т |
| ива се на сведоке који су га видели.{S} И он сам каже да је то лаж и клевета; ако је ко крив, — |
| у амам, где и тако нису одавно били.{S} И Зона ће моћи, јер јој је данас већ много лакше.{S} Ту |
| S} Пуно неких тетака, стрина и ујни.{S} И оне не само да приметише како им је њихова Зона лепа, |
| а њој вели да се и она неће удавати.{S} И обе младе другарице се заричу да се никад неће удават |
| и и с каквим потсмехом све то узети.{S} И одмах одлучно рече да то никако није прилика и да од |
| Петракију претставити и протумачити.{S} И стари Замфир узе на себе ту дужност, обећа се да ће у |
| сматрале и осећале као род тој кући.{S} И кад су служиле и двориле чорбаџи-Замфира, нису сматра |
| а, и иза његових леђа, и њему у очи.{S} И што би она сад учинила, као послушна кћи, од страха о |
| коб и у заваду с државом и друштвом.{S} И он се, напојен тако из пехара жучи (из којега сваки у |
| ла, пратила га очима унаокруг колом.{S} И што се он у игрању више и ближе примиче к њој, све ма |
| према покојном Ђорђији, оцу Манином.{S} И тако Јевда остаде удовица и посвети се сва неговању и |
| му се како се одавна носе са Зоном.{S} И сад су сви сложно: тетка Таска слаткоречивошћу, мајка |
| о је не гледа и не осврће се за њом.{S} И већ због самога тога није никакво чудо што је и Мане |
| није пан-Франћишек ништа компоновао.{S} И кад су једном у неком друштву у разговору запитали га |
| тересантна била тамо, и ништа друго.{S} И место да остане тамо три-четири месеца, или дваред ду |
| о само сан, страшан и ружан сан био.{S} И тек тада одахну душом, прибра се мало и размишљаше хл |
| полетео би он, како му је мило било.{S} И баш у тај пар, кад је он наређивао нешто шегрту, уђе |
| може јој се каква срећа јавити тамо.{S} И тамо има богатих трговачких кућа, а лепотицама се баш |
| к је он редовно и радо одлазио тамо.{S} И несрећа је тако хтела да се и ових дана тамо нађе и д |
| аше остављали — само да је добијемо.{S} И што ће нам онда све то?!...{S} И пошто је она чорбаџи |
| ирнуто, онако као што је и донесено.{S} И покућар Коце, шта ће, него задржи на ручак и пудара П |
| лост падаше на измучено лице Манино.{S} И годила му та свечана и побожна ноћна тишина суботске |
| о се ухватио и он у оро, и води оро.{S} И, за чудо, па некако баш и изгледа на коловођу!{S} Или |
| ада, и кратко би се на њих обрецнуо.{S} И нико после за живу главу не би смео продужити с њим р |
| само да се не би прекидао разговор.{S} И кад се уверио да тетка Дока све зна, он јој се испове |
| ања сумња и вероватноћа за тај глас.{S} И онда нема више ни говора о калупима и лажним дводинар |
| курјучић и облачила га у фустанчић.{S} И како га је она више изводила него отац, то су по друг |
| е борац за истину, правду и слободу.{S} И тако се ипак у неком виду обистинише слутње и жеље ка |
| ради ње, као алузија на њу, певају.{S} И Зона је била, што је сасвим и природно, поносита стог |
| ње распрострла прича о том догађају.{S} И главно и детаљно знало се врло добро, јер Таска је св |
| видеше једно до другог како играју.{S} И сви само Ману и Калину гледају; сви их гледају задово |
| ну на посао, па да му траже прилику.{S} И када бану, и незвана, и дође још једна, четврта тетка |
| изгледаће висок и витак у том оделу.{S} И Доки се допала та мисао, и она остаде и даље у тој за |
| а се окрене и погледа на ону страну.{S} И сам стари пензионовани претседник суда, кога су млађи |
| ишчезле, а с њима и спомен на Зону.{S} И да није био он чапкун-Мане, о Зони не би било ни речи |
| о ону свилену мараму и гледаше у њу.{S} И тек кад му приђе Ајша с дахиретом, трже се из сањариј |
| је све она казала и Таски и Замфиру.{S} И по махалама и у чаршији се неколико дана само о токе |
| ци, о суду <pb n="96" /> и адвокату.{S} И баш кад су се оне тако чудиле што им нема никога, чуш |
| аџиска ћерка бежи у чорбаџиску кућу.{S} И тако се понегде и тумачило.{S} Али тиме је само још в |
| зе преда се једнога дана сина Манчу.{S} И пошто је женидба у начелу била већ свршена ствар, раз |
| о...</p> <p>И то је охрабрило Манчу.{S} И први пут, кад прође Васка крај дућана, а он био сам, |
| о киши и суши, и желео сељаку кишу.{S} И кад се спусти тако давно жељена и очекивана киша, он |
| био већ на гласу као момак и играч.{S} И мала Зона је још тад приметила да највише махалских д |
| ерна другарица и сапутница човекова?{S} И он осећа да не може више овако остати!{S} Укратко, чу |
| бе, као да се пита: откуд он чак ту?! — и враћа се натраг!...</p> <p>Тако, ето, почесто ради Ма |
| о је око — није шала, толики триумфи! — и на Зону Замфирову, али још није предузимао ништа.{S} |
| образ да чуваш; зашто образ — толко! — и покаже два прста ширине. — Неје, ете, голема ствар, а |
| на реч: „Ко зна зашто је то добро?!”, — и он се наскоро прибрао и исправио.{S} Није падао у мел |
| ћа, помешан с ђулијаком из Казанлика, — и не могаде да се уздржи више!{S} И кад Цигани хтедоше |
| отину мајку — шта је чула и доживела, — и шта ће још све чути и доживети!”...{S} Многи приметиш |
| нисам бољи од овога зевзека Манулаћа, — и она опет волије њему него мени?!...” И црне мисли све |
| одакле се поручује сладолед за даме, — и већ, увек нешто тако шаљиво избаце, што се после запа |
| ш. „Однеси му и овој, — рече ми Зоне, — и питуј га: е ли је било јоште у свет да је девојка на |
| за видела, неће ни увече спрам свеће, — и зато мало раније затварају дућане.{S} Иако су мало гр |
| песму, десило се оно око његове куће, — и критици и грдњама <pb n="141" /> на њега није било кр |
| ги обучеш и одиш у њи.{S} А он, куче, — и кој га, бре, научи да си тако збори? — рече: „Нећу да |
| чираци на ћепенак, куде свет пролази, — и да се кара сас селске звери?!...{S} Па ти се, мори, у |
| м — који укућани ништа нису разумели, — и прешао на ствар и разговетније рекао зашто је дошао, |
| све врти, а земља чисто тоне под њим, — и он јекну силно: „Л’же, кучка!...{S} Неје оно Мане; ја |
| но што је, оно жуто, слабо и никакво, — и татко га па побоље воли оди сва друга деца!{S} Е, заш |
| чину икону да је Мане окује у сребро, — и поручио и богато му исплатио.</p> <p>И кад је тачно и |
| и, куче ниједно, — грми стари Замфир, — и јоште ме нико ни у турцко ни саг у српско време такој |
| роша и одмах успут је прода за девет, — и тако донесе два гроша више него што је понео!...</p> |
| упа не имађаху у хаџи-Замфирову кућу, — и они је нападаху и одрицаху се сродства с њом.{S} А те |
| чераш...{S} Та, викам... ако искаш... — и ту подиже Зона глас и настави јачим гласом, да би и М |
| ан син наше свете православне цркве”. — И морао је најзад и Мане прибећи перу и писању, том нов |
| S} Ред ли је? — наставља тетка-Таска. — И Зона, и Калина, и друга ника!...{S} Па бива ли, мајке |
| навам гу, познавам! — понавља Замфир. — И Топал-Стојанчу, татка ти, познавам убаво! {S}Кротка ж |
| — рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И кому да си зборим?! — Па скине фес и брише чело.</p> |
| е заб’рави и сокак, и махале, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи-Замфир има на дом д |
| Јагурида”, неки Гане „Мајкина душица” — и све тако нека имена! — Добри људи, лепе прилике, али |
| ако изазвао — како је љут био на њега — и потукао се с њим, чим би га први пут срео и нашао.{S} |
| .{S} А сем тога, — причала је Уранија — и то је имало нешто да значи, и није тек онако што је Ј |
| — како је беспослена чаршија говорила — и ради неке чивчике своје, неке „Беле Веле”, како су је |
| реме што беше?...{S} Беше добра ткаља — и ти си таква да биднеш, како, како ете, мајка ти! рече |
| ије никад примамљива, ни лепо утрвена — и било радост и утеха родитеља својих, као што се то мо |
| они, а који па ми!{S} Чорбаџиска кућа — и наша кућа!...{S} Памет си бери, Доке!...</p> <p>— Иха |
| и тој ће ти напрајим! — вели му паша — и ствар је свршена!..,</p> <p>А и паша је знао увек шта |
| у, пружи нос — као хрт кад хвата траг — и увлачи мирис од жута дафинова цвета и шакама га још в |
| о би како кад, некад код куће а некад — и то чешће — би му се, нарочито кад има какав већи поса |
| ривене под патосом, и ухапсила их све — и Манчу и калфе и шегрта Поту.{S} Неки су га чак чули, |
| Ако што мисле, нека се, — да им каже — и пожуре, јер Зони се јављају многе прилике — траже је |
| х глава.{S} На то радо пристадоше сви — и младенци, и родитељи њихови.{S} Митанче већ може; из |
| тео, мора да се жени, јер га све гони — и комшилук и чаршија и кућа и родбина.{S} Родбина тек с |
| неки недозвољени и недопуштени односи — и све тако нешто.{S} А кад сиротиња, што не може да се |
| некако сметени, расејани и забринутИ — и тада им је све јасно, јасно као дан било...</p> <p>А |
| пусте у уши мисао о женидби и женици — и ви сутра лепо не можете више да познате оног јучерашњ |
| адао што је ловац, бињеџија и весељак — и тако је мајстор Мане од њих и добио онај надимак: чап |
| амо. — „Сал дор чукне у тел у Стамбол — и паша већ беше!” — говораху често мештани, хвалећи сил |
| о крај Зоне, па га неки ђаво натентао — и он се окренуо за њом.{S} Погледи им се сукобише, јер |
| би, сарафећи, кога забушио и преварио — и он би, трљајући руке, певао ту песму.{S} Па и ви, пош |
| ашка ћерка, њен отац и начелник овако — и ту метну један кажипрст крај другога, да покаже како |
| урјучића; до подне измења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако |
| ло.{S} Ту однекуд и луди Гане Клинчар — и њега привукло ово весеље.{S} Свега две ствари у свету |
| окаже како се Замфир и начелник слажу — и онда то не сме тако остати!{S} Не сме нико преко јавн |
| мустаћи се сал давају, а не продавају — и стаде очински мило гледати обе муштерије.{S} Заусти д |
| када уплашила од оних који је плаћају — и признаде јој све, ама све од аз до ижице.{S} А Дока ј |
| hi> — мени и теби, и ономе тамо брату — и показа на зајмодавца Љубисава — <hi>мука је поштеним< |
| , а измећарка си тури чивију на порту — и свршена работа!{S} Нема веће нико да улегне на порту! |
| чорбаџика, што работи она?...</p> <p>— И она си је здраво!</p> <p>— А ти што работиш?{S} Здрав |
| ри мајку хизмет ћу да чиним...</p> <p>— И при мужа... — упаде јој у реч заједљиво Зона.</p> <p> |
| ито Зона, — та да ги пантим...</p> <p>— И Манулаћ?</p> <p>— Кој знаје...</p> <p>— Е сал Манулаћ |
| е.</p> <p>— Ее! — тврди Васка.</p> <p>— И... <hi>Зоне</hi> ти, ете, даде овуј шефтелију? <hi>За |
| Ваздандан! — одговара Ташана.</p> <p>— И сву ноћ?</p> <p>— Таске, мори! — викну Ташана, поплаш |
| си дућан.</p> <p>— Знајем, де.</p> <p>— И муштерије имам сијасвет...</p> <p>— Добро, де!</p> <p |
| рече и сави кажипрст као куку.</p> <p>— И Зоне пратила? — пита је понова Мане.</p> <p>— Зоне, а |
| , рече Петракија, уфати’ таг ники стра’ и зорт; — зашто си премећем по мој памет, па уфати’ и п |
| разбирам у сагашње време; па си оћута’ и отрпе’ нико време.{S} Ама после ми дође ништо у памет |
| е, месим ’леб и гот’вим ручак и за теб’ и за момци и чираци твоји?!... (Читаоцима је познато да |
| лика, он, кријумчарски син, спроти теб’ и спроти други Замфирови зетови?... {S}Сестре ти се поу |
| ред чаршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека за Манулаћа, за онај реч „к |
| ладо,” има селски реч.{S} Та и сас теб’ и Митка ти алис та си је работа! „Море, Таче, рече, не |
| {S} Па што си берем не поведеш сас теб’ и чорбаџи-Јордана, те га не доведеш помеђу нас у хамам? |
| /p> <p>— Та што, ако спије!{S} Код њег’ и не искам, веће код хаџику...</p> <p>И док се ове доми |
| што си премећем по мој памет, па уфати’ и присети се за много, та реко’:{S} Море, неје без ништ |
| ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оној Зоне Аџиско да видиш и ти да сеири |
| и тражим моју...{S} Неје писано за мен’ и за Калину...</p> <p>— Па си прочетеја што је писано?. |
| ко с брата...{S} Ели си дошеја при мен’ и питаја <hi>мен’</hi>, да ти, демек, наводаџишем за ни |
| ете што му мајка помисли!” Ете и с мен’ и Манчу ми алис та си је саг работа!{S} Може да и неће |
| есоше јајца у Тодорчине, а ја ги узедо’ и донесо’! — вели мали Манулаћ, олизну нос и предаде ма |
| ти чорбаџија први у чаршију и код влас’ и при официри и инџилири, па може да носи путине с потк |
| , па, како пашина мајка, примам си чес’ и од једну и од другу, ама си мислим у мој памет: „А, р |
| <p>— Фала, фала, чорбаџијо, за тај чес’ и речи тија! — вели снебивљиво Мане.</p> <p>— ...{S}Та |
| <p>— Прође, Мадо!{S} Отоше си и младос’ и лепотија, како ластавице у јесен!...</p> <p>— Еее, ла |
| се па врћу на пролет, ама твој младос’ и моја лепотија — никад...</p> <pb n="14" /> <p>Иза кућ |
| у у новине?!{S} Што да си губиш младос’ и лепотију по мејане и кафане сас оне роспије, никакве |
| али што да у то умеша и невину децу?!” И једнако понављаху: „Црна мајка — мислећи на Потину ма |
| ледам”, или: „А ти си па нека девојка!” и томе подобни разговори.{S} Једни одлазе, други долазе |
| оро!” а други почели да вичу: „Уа, уа!” и сити гледања и његовог играња питају: „Ако ли, море, |
| Васкине речи: „Поздравила ти се Зоне!” И зато није ни чудо што није успут приметио буљуке сеља |
| увис и вели значајно — голем капетал!” И кад се која уда, он ни онда не прекида своје старање, |
| не поведе „Осампутку” или „Потресуљку!” И само они прапорци у Манчиним штиклама што казују да и |
| ире кроз сокаци и по друге ма’але?!...” И готови су већ да потраже тенџеру, и измећарка Васка в |
| и она опет волије њему него мени?!...” И црне мисли све више, као црна ноћ, све више омотаваху |
| да гу узмем, ете, за мојега Халила!...” И истин’ збореше жена!{S} А ја гу теке тагај топрв погл |
| љескање длановима, и узвици: „Лелее...” и опет страшан смех одасвуд...</p> <p>Трже се Мане и ст |
| аховито: „Леле,<hi>куче у чашире!</hi>” И он се опет саплеће, пада, мучи се да се дигне, али ве |
| рнусте?{S} Што рече господин начелник?” и све таква нека, луђе од луђега, питања, тако да је те |
| кој руци.</p> <p>— Нане, наша „Титинка” и „Пирга” снесоше јајца у Тодорчине, а ја ги узедо’ и д |
| .{S} Почеше се разилазити и с „нишаљке” и с играња...{S} Све их је мање и маље.{S} Они даљи се |
| нећемо; а саг, кад сами стадомо „татко” и „мајка”, — саг нас <hi>па</hi> не питују наша деца!.. |
| онако задуван, стане да грди „Титинку” и „Пиргу” што арче њихов мал по комшилуку, и дода: да с |
| диграше неколико игара, и „Криву бањку” и „Бербатовску” и „Тедену” и „Заплањку”; и наизменце во |
| игара, и „Криву бањку” и „Бербатовску” и „Тедену” и „Заплањку”; и наизменце водише коло редом |
| Криву бањку” и „Бербатовску” и „Тедену” и „Заплањку”; и наизменце водише коло редом први момци |
| округу, с којим су обично сви „пер-ту” и зато му никад не дају да он плати што је пио, већ кад |
| љала би врло често како се која зове, а и разговор би трајао врло кратко, тек у неколико речи.{ |
| Млађи свет и не пева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају.</p> <p>И данас, јо |
| де више, куче, ни да си збори с мене, а и ја га — кад видо’ што је брљив — батали!...{S} А што |
| ила га је и она и све тетке и стрине, а и мајка јој Ташана, чији је он најозбиљнији кандидат би |
| е, изеде!</p> <p>„Погледа на сандаци, а и на сандаци катанци!{S} Премисли’ се ја:{S} Е, што му |
| ом, оном првом, онамо куд она потрчи, а и не знају ни куд трче ни зашто трче — по том истом зак |
| џи-Петракија да онако уради са сином, а и сад га још једнако храбри и саветује да што дуже истр |
| , па сада поче достојанственим тоном, а и не гледа на Доку, већ гледа кроз прозор у авлију. — Ч |
| дознала женска, могла и инстинктивно, а и из дугог искуства, сазнати о чему је реч била...</p> |
| чати све то било би и дуго и досадно, а и излишно.{S} Доста је само споменути да их је било сва |
| S} Говори се двојако, и овако обично, а и у стиховима.{S} На оно прво могли су вешто и одговори |
| hi>бећарско вече</hi>”.{S} Па све то, а и што је данас целога дана у свечаном руву — све је то |
| овно гутати оне мале поседе.{S} Зато, а и стога што је мислио да народу треба прво извојевати п |
| едима, којима је сретају и испраћају, а и по песмама, у којима се име њено спомиње или које се |
| — како би они тамо рекли за шипарицу, а и она је њега познавала још из тих раних својих година. |
| ше, просто једна жаока умочена у жуч, а и он сам се често с уздахом изражавао да „пише крвљу ср |
| рве и заове, тако да никад није сама; а и не би умела сама да иде и да се нађе, баш и да јој се |
| не опет слабије прекодан долази кући; а и кад дође, боље да не дође, јер је пргав и џандрљив.{S |
| Родитељи, пазите на своју децу!”</hi> а и мото, које је гласило: <hi>„Ћуд је женска смијешна ра |
| д мишку, — тој му ручак у дућан...{S} А и дућан па што му је!...{S} Какав му је?...{S} Дућан му |
| елом и душом био лепота од човека.{S} А и сам епитет, управо епитети, сведоче то.{S} У чаршији |
| злазила, или, боље рећи, силазила.{S} А и кад је долазила, владала се потпуно чорбаџиски.{S} До |
| дмах осећа да му треба и домаћица.{S} А и сви му повлађују, сви га хвале да је добра прилика и |
| аест година, задржали је код куће.{S} А и није свршила ни сву основну школу, него само три и те |
| лако осећати и по томе се владати.{S} А и да није сама осетила то, имао би ко да јој то каже.{S |
| то он напише, то је било написано.{S} А и то му је не један рекао да је његово перо, којим он п |
| ко и погледају, акамоли разговарају. (А и да није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер у |
| и: „Гено, мори, ја се нећу удам!...” (А и Гена њој вели да се и она неће удавати.{S} И обе млад |
| паша — и ствар је свршена!..,</p> <p>А и паша је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир с |
| реда се бедну своју вечеру, комад хлеба и повеће парче печене бундеве, прекрсти се и поче вечер |
| Тол’ко, побратиме, е што ми веће треба и свет и живот!?...{S} Ја искашем моја да си бидне, а о |
| ином као да није ни било.{S} Тако треба и оцу Петракију претставити и протумачити.{S} И стари З |
| рипомоћи да ствар испадне као што треба и да освета буде извршена.</p> <p>А Митанче још једнако |
| ко ће, где ће ко набавити оно што треба и где ће се наћи на уречено време.{S} Мане ће чекати Ст |
| м отвори дућан, одмах осећа да му треба и домаћица.{S} А и сви му повлађују, сви га хвале да је |
| ред у овај свет. — „Чорбаџија душу дава и губи, а паре не дава”, рече па она. „За тој па да ни |
| че Зона и измаче се, а Мане је задржава и вели јој:</p> <p>— Код мен’ нећеш да живујеш како наш |
| а си човек сијасвет деца, па све здрава и цврста и убава, а једно... оно најмалецно што је, оно |
| су између два долапа, па се тако једва и распознају од долапских врата.{S} У ту собицу се чест |
| и, и које си песне поје, и што си шњева и како гу резиле оне кучке, тетке и стрине, а највеће о |
| али цвеће.{S} У кући је било и голубова и гугутки у корпама, повешаним испод крова.{S} Па кад ц |
| Вратила му се стара безбрижност његова и весела ћуд, и он се опет шалио и задевао младе лепушк |
| Зону.</p> <p>— Ихаха! — засмеја се Зова и зовну Васку измећарку, па одоше обе смејући се, а ост |
| па велика ока, састављених танких обрва и танких брчића.{S} Већ и по самој својој природи и по |
| тње, паркове, концерте, певачка друштва и школе играња, -— уопште дакле на све те ствари где се |
| ођу испред њега.{S} А чине се као да га и не гледају, него гледају право преда се и иду ситно, |
| авукао ђаво на тај прљав посао, нека га и носи, али што да у то умеша и невину децу?!” И једнак |
| Мане дође у игрању према њој, а она га и не гледа, него само пући уста...</p> <p>А Ману стегло |
| купи комшилук на ту бруку.{S} А она га и не слуша, него се обрецује на њ, вели му: „Ај си, кел |
| о род у кући чорбаџи-Замфира.{S} Оне га и не зову друкче него <hi>чорбаџијо</hi>, <hi>аџијо</hi |
| она га милује по образу, љуби и моли га и храбри га да игра.{S} И он се ухватио, па игра, сасви |
| па би сада рад био и на јави видети га и као девера!...</p> <p>И да се само Мане питао и од ње |
| а, кад ми предаде за теб’, — поцелуј га и ти саг!{S} Рече ми јоште да ти рекнем: да прочетиш из |
| ; срећом се тада сећао сахата, вадио га и навијао или гледао колико има сахата на њему.</p> <p> |
| сем тога и шушљета кад виче, па зато га и не маре играчи томболе.</p> <p>Зато није чудо што је |
| нџике, амамџике и старе буле, викају га и цигански конзул...</p> <p>Одоше и нађоше Ставре Јаре. |
| оје му она први пут изрекне, привуку га и притегну силно њој, као најјачи конопци и ланци („руж |
| ањаријама!{S} Беше то кућица пуна свега и свачега, а највише топлине (оне топлине коју ћете уза |
| м изражавао да „пише крвљу срца својега и соком живаца својих”.{S} И то није да кажете отскора |
| риметио је, и непитан, заједљиви колега и земљак његов, пан-Цибулка: да, пан-Франћишек и сада к |
| ништа силом да добије.{S} А после, њега и није вређало то како су о њему мислили и ценили га ст |
| , наравно, најдуже задржаше.{S} На њега и дрвље и камење!...</p> <p>— Ако си не бегендишеш у на |
| ити срећна! размишљаше сећајући се њега и речи његових, а седећи усамљена, засипана јесењим лиш |
| ле се пролазећи <pb n="79" /> крај њега и задевајући оне њега.{S} Тако је силна љубав и тако си |
| ебо). „Кад је већ”, говораху оне, „њега и калфе навукао ђаво на тај прљав посао, нека га и носи |
| " /> зар удам?!{S} Ба!{S} Мени ми стига и овакој!” — „Леле”, плаче Ташана, „истин’ ли зар искаш |
| рати? — одговара Васка. — Ако имаш Бога и душу, а ти си, белким, прочети, па ћеш видиш убаво ко |
| сви су веровали да њоме очекује некога и питали га је ли пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, |
| е; одмарају се од малопређашњег бурнога и бесомучнога играња.{S} Све лепша од лепше, а међу њим |
| stone unit="subSection" /> <p>Ето, тога и таквога Манулаћа хвалила је Зони тетка Таска, а Мана |
| мфир није смео ништа чути од свега тога и стога га је са зебњом очекивала Ташана кад се вратио |
| жене немилосрдно критиковале због тога и говориле: „Тој ли је за његове године?!{S} Деда се ви |
| оном другом, неком Мицку, који сем тога и шушљета кад виче, па зато га и не маре играчи томболе |
| јер Мане би рекао: „други сокак, друга и девојка”, а што би рекао, то би и урадио, јер би <pb |
| P19071_C22"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА И ПОСЛЕДЊА</head> <p> <hi>Она је сасвим обична, као што |
| клања.{S} Ту је обузме нека слатка туга и сета, и она се ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и т |
| звуке „ццц!” а то све Зона, наравно, да и чује и види, па јој тешко, и плаче поваздан...</p> <p |
| ми алис та си је саг работа!{S} Може да и неће бидне баш тако лошо! {S}Доне!{S} Доне, мори!{S} |
| ам потруди своје чудо и господство и да и сам тражи лека томе злу и <pb n="172" /> невољи.{S} Д |
| {S} Само на та три места.{S} Наравно да и то није било лако.{S} Није било без неких тешкоћа, на |
| него и онда разбира како се која влада и обилази их понекад; па је можда <pb n="16" /> то и да |
| према свему томе заузети енглеска влада и парламенат (<hi>доњи</hi> дом бар!), — морају и бити |
| i> </p> <p>Јевда је била жена још млада и лепа, али старога кова, „старовремска”, како би тамо |
| у је тесак сабља!{S} А због тога ваљада и није се упуштао у озбиљне, „поштене намере” с осталим |
| а њих тешко диже: малаксале му; он пада и опет се диже и граби напред, а за њим се једнако ори |
| некако више сам, свој; далеко од града и вреве и тишме градске, и он ужива у оној пријатној ти |
| да то.{S} А Зона се растужи обично тада и говори о смрти.</p> <p>— Кад умрем, нане, убаво да ме |
| Е, е!{S} Туј ми се уврте, — рече Јевда и показа чело — ете, тај Митка!...{S} Па што збори Петр |
| >— Што, што! — викну запрепашћено Јевда и хукну: — Тугооо!{S} Што гу пуштисмо?! ’хоће да ни нап |
| {S} Доне, несрећо селска! — викну Јевда и зовну измећарку.</p> <p>— Што искаш, стринке?</p> <p> |
| илији адиђар свој, и зато се није нигда и никуда макла без њега.{S} А он је то и заслужио, јер |
| овезаним челом и омотаним вратом, бледа и малаксала, изађе; осмехну се болно, поклони и пољуби |
| одушно крај ње пролази, што је не гледа и не осврће се за њом.{S} И већ због самога тога није н |
| на коловођу: њему се смеју.{S} Погледа и Мане на ту страну.{S} Погледа боље, кад ал’ коловођа |
| је и нема на свету; једаред је погледа и загледа се у њу, а опет другом неком приликом пређе п |
| фирови, било би лако: дегенеци (а можда и сургун) му не би фалили, али је Србија, за фукару, сл |
| помогао још већем пропадању малих газда и постајању латифундија или великих газдинстава или вел |
| Оплакала га је и искрено ожалила Језда и жали за њим ево већ петнаест година.{S} Јављале су јо |
| ига! — раздера се као луд Ване Јагурида и сручи кукуруз с табле на сто, па полете с таблом ка к |
| брте главу, па се кришом насмеја; ваљда и њему смешно дође при помисли какав би смешан изгледао |
| ете, мајстор-Маниница!...{S} И она луда и брљива бећар-Дока да ти се пада тетка!...</p> <milest |
| ао и окружни начелник и претседник суда и директор гимназије и управник препарандије, а сва та |
| мисли Мане, па се само прекрсти од чуда и рече: „Господи Боже, и овој чудо у свет да видим!” По |
| задовољио само тиме да јој окрене леђа и да на другој страни потражи утехе, него је пре тога х |
| њива, и један већи виноград ради грожђа и вина, и други, много мањи, ради теферича, јер је био |
| се да је женска клетва страшнија и бржа и савршенија него и сам Теслин телеграф без жица, јер и |
| ко саг ова ороспија...{S} Ти ли гу каза и прати гу овам при нас, у дом ми?!{S} Убаво ми обеле о |
| д мајке да ноћи?{S} А њој очи пуне суза и готова је да заплаче.{S} Крај ње стоји мали сестрић њ |
| убија гу Господ!</p> <p>— Срето’ се ја и с њума, — вели Таска, — ама не смешем да гу питујем н |
| једно!{S} А код чекмеџе долазимо сал ја и он, ники други!{S} Е неће, зборим си ја у себ’, до че |
| кад ће Аџиски у амам, па да си одемо ја и ти; а ја ћу платим амам и за мен’ и за теб’ — сал оно |
| је поникла подаље од позорнице догађаја и зато је, као посве невероватна, брзо и пропала.</hi> |
| окошака, пилића, па чак и снесених јаја и од својих и од туђих, комшиских кокошака, и то све бе |
| да ги врзује!...{S} И све си то збраја и скутаја на куп за онуја несрећу и роспију аустриску, |
| кривиш?!{S} Цркву побоље да си батисаја и огањ у њу фрљија и запалија гу, него што си скудија д |
| и га!...{S} Тугоо!” рече, па се засмеја и једва говори од смеха. „Мало ли је зар муке и бруке њ |
| благодарно погледа, али га ипак одбија и моли га загушеним гласом:</p> <p>— Немој, Мане, две т |
| вину, резонујући да на тај начин добија и у новцу и у времену: пиво је скупље, а вино јевтиније |
| није забадава био син чувенога Ђорђија и братанац још чувеније Доке, био крв њихова, — па се н |
| е сме бити, али му треба женска виткија и лакша.{S} Тетка Дока се брани и вели да је она лака и |
| ан смех, од којега се тресла сва авлија и висока трокатница богатога хаџи-Замфира.{S} Само се ч |
| } Можда зато што је био човек мераклија и волео песму.{S} Волео је да га песмом и буде и успављ |
| еним гласом Мане.</p> <p>— Да си фрљија и стануја мерак на оно Зонче Замфирско, ете, тој сам чу |
| обоље да си батисаја и огањ у њу фрљија и запалија гу, него што си скудија девојку...</p> <p>Ма |
| p>— О Господи! - крсте се тетка Уранија и тетка Калиопа од чуда што их снађе.</p> <p>— Што је б |
| i>таква!?</hi>”...</p> <p>Никад тужнија и утученија није Ташана била него после тога сна.{S} Це |
| садно било, и она се вратила зловољнија и тужнија него икада што је била.</p> <pb n="168" /> <p |
| фана најзнатнија је и најинтересантнија и најпосећенија Трговачка касина.{S} Ту свраћа најразно |
| (а зна се да је женска клетва страшнија и бржа и савршенија него и сам Теслин телеграф без жица |
| купује, па се срамује... — рече старија и показа на млађу, која је стисла паре у шаку, па се за |
| што шегрту, уђе у дућан једна муштерија и затражи нешто.{S} Мане му нервозно изнесе тражене ств |
| нема; пролазе професори свију професија и дисциплина, историчари и микроскопичари, биолози и аб |
| рује човеку, па зато то сваки чорбаџија и нема.{S} То је лепа ћерка његова, његова мезимица, то |
| — џимпир, коцкарин, комарџија, ловџија и бињеџија и џамбасин; скита се поваздан-дан с пушку по |
| је им се допадао што је ловац, бињеџија и весељак — и тако је мајстор Мане од њих и добио онај |
| коцкарин, комарџија, ловџија и бињеџија и џамбасин; скита се поваздан-дан с пушку по лојзе — ка |
| ао Циганима динар, а Нацко баштованџија и они други дадоше мање — по стопарац.{S} Ту је у близи |
| а једаред нађоше заједно Мане кујунџија и Зоне Замфирово.</hi> </p> <p>Зона је знала да је лепа |
| о јутро.{S} Почињу оживљавати и чаршија и махале.{S} Креће се свет на своја опредељења полако и |
| јер га све гони — и комшилук и чаршија и кућа и родбина.{S} Родбина тек само поведе реч пред њ |
| и крв пролила.</p> <p>— Куде си ту чуја и научија, ете, туј песму, ешеку ниједан палилулски?!.. |
| којаког цвећа: руже, карамфила, замбака и каквог не цвећа!{S} Само је лепа Зона знала каквога с |
| највише има момака и девојака; девојака и чорбаџиских и сиротињских — прве да убију време, а ов |
| тка Дока се брани и вели да је она лака и зове га да се огледају: „’Ајде да прерипујемо, кој ће |
| Тугооо! — узвикну Ташана, па се заплака и седе сва малаксала на миндерлук.</p> <p>— А ја дор чу |
| Кога ти све нема ту: дечурлије, момака и девојака из махале, који ашикују очима.{S} Дошао је и |
| <p>Али, наравно, ту највише има момака и девојака; девојака и чорбаџиских и сиротињских — прве |
| ручка поче се шаренити сокак од момака и од девојака, од минтана и фустана, од јелека и шалвар |
| сем Коте и Поте, никаквих других момака и чирака, али то је сујета мајсторске мајке што је тако |
| што није успут приметио буљуке сељанака и сељанчица у њиховом живописном оделу како промичу пут |
| мама - он се смешио.</p> <p>Са ћепенака и лево и десно чаршијом испружили мајстори и трговци ши |
| сокаку становала, искрсну Мане из мрака и стаде пред њу.{S} Васка се измаче уплашено устрану.</ |
| ко ње било бар пола туцета неких тетака и стрина.{S} Кад иде, она се ломи у струку, ситно корач |
| капији.{S} Не прође неколико тренутака и чу се тресак капије и звек звекира, а затим сви скочи |
| {S} Замфир је био сила: могао је човека и са самих вешала скинути, само кад хоће и кад потруди |
| војака, од минтана и фустана, од јелека и шалвара, па изгледа као цветна башта.{S} Ту дођоше и |
| одазваше и дођоше.{S} Дође и тетка Дика и тетка Кара, и стринка Парашкева, и друга стринка, Ник |
| ађују, сви га хвале да је добра прилика и веле: „Море, па има си човек и дућан!” иако је том чо |
| одлучно рече да то никако није прилика и да од тога неће бити баш ништа!{S} Дуго су се још жив |
| ова Јелисавета, која би сад исто толика и истих тих година била!...{S} Па би се опет окренуо и |
| ању сина свога, који је био сушта слика и прилика свога оца.{S} Она је лебдела над њим; свака н |
| ризна да је ипак јавност и журналистика и јавна критика једини најбољи и најрадикалнији лек сва |
| после ето ти и Манулаћа: води га мајка и гура га да се и он ухвати и да игра.{S} Он се отима и |
| песму, у којој се само спомиње девојка и љубав, кад би тада запевали, мислили би сви, увек, са |
| итраћ чекао, па завали руке иза потиљка и пође силно као орао кад хоће да полети.</p> <p>— Е, ш |
| ина, он да ти каже каква сам била т’нка и висока кад ме узеде, ете, мој Сотираћ...</p> <p>— Ама |
| су се шетале испод руке, али с оба ока и тако невешто, да су Чивутке прснуле у смех, јер им се |
| <hi>паре</hi>, рече, немаме,</l> <l>Ока и пол <hi>севдах</hi> имаме.</l> </quote> <p>Сас стиков |
| <l>Ако <hi>паре</hi> немаме,</l> <l>Ока и пол <hi>севдах</hi> имаме.</l> </quote> <p>Младиња су |
| реч „куче у чашире”! — раздера се Дока и оде љутито, и остави запрепашћеног чорбаџи-Замфира, к |
| да си иде дом?!{S} Ја ли?! — плану Дока и скиде једну папучу и стеже је. — Рушка нек’ си искочи |
| овај живот, па би се прихватио ратлока и разговарао се и шалио мало с њима, питао би их: има л |
| ом; њему је потребна била танка, висока и млада девојка, и то само за један сат.{S} Размишљали |
| ти веће за теј работе.{S} Искам висока и т’нка ника да је...</p> <p>— Што, што бре?{S} Питај, |
| > <p>— Е, што да рекнем? — запита Васка и потрча за њим.</p> <p>— Рекни гу:{S} Поздравија ви се |
| аскеее! — викну Таска.</p> <p>Уђе Васка и домаћица јој рече да испече четири кафе.{S} Васка одм |
| му је па то? — смејаше се једнако Васка и смех тај пређе и на Зону.</p> <p>— Ихаха! — засмеја с |
| на миндерлуцима: домаћица Ташана, Таска и тетке, Калиопа и Уранија.{S} Подупрле зид леђима, под |
| то свршавају — никога не питају; Таска и Дока, те две тетке, вешто су и фино удаљене, да не би |
| ући ту и Доку), од којих су две — Таска и Дока — биле савршеније и, по томе, и страшније за рас |
| в му и син Мане, тврдила је тетка Таска и уверавала Зону.{S} А то се помало могло и веровати, ј |
| је трговац ники... — додаје тетка Таска и потпирује гнев. — Предузимач, ели лиферант... веће ко |
| аве Ману Кујунџију.{S} Зато тетка Таска и долази сваки дан, савесно и тачно као хирург ради опе |
| а хаџи-Замфирови си зборе! — вели Таска и погледа кришом на Зону, која је непомично лежала на м |
| то рече, несрећо никаква? — плану Таска и оне друге две. — Неје те ни срам: еснафска жена, па п |
| м трговачки суд, та да не смем, па иска и треба два грађанина да су у присуство! {S}Ба!{S} Не ч |
| нити какво чудо да се ороде чорбаџиска и занатлиска кућа, споменула је неке давнашње случајеве |
| ве њене вршњакиње:{S} Тимка Калтагџиска и Дика Грнчарска, Ленче Кубеџиско и Генче Кривокапско, |
| абију на Виник!{S} Несрећо вртиваганска и коритарска!...</p> <p>— У кућу си ми, што да ти праји |
| це”! {S}Налази да је то најлепша женска и да просто не може без ње; она је само за њега створен |
| p>Па како је цела та ствар била и дрска и луда, то је Мане држао да је сасвим природно да је см |
| је.{S} Али га тада издаде композиторска и стварачка моћ; то се одмах опазило на једној компонов |
| како мечка”, рече Јевда — како лепо тка и води сав домазлук; Дику Грнчарску наговести му и рече |
| кад су гу, ете, уста и без алву слатка и блага!...</p> <p>А Зона само прћи уста и не одговара |
| ће деца да ги бидну убава, све на татка и на мајку!...{S} А ти, баба ги, па ги држиш на крило!. |
| ој ће куче искочи по-трговац и од татка и па од татка на татка му!...{S} Ама да чујеш моју брук |
| саму ствар, због које је ова приповетка и постала, а то је: да се у њој једва једаред нађоше за |
| реме кад се развија ова наша приповетка и кад је Зона у шеснаестој својој години, Зона је друкч |
| је Ману као помагач једна женска, витка и повиша, и он запита Доку да ли зна она коју такву жен |
| дирек од општинског фењера, а не витка и лепа Зона хаџи-Замфирова!...{S} А њу је то силно љути |
| Фрузину Мадину, како је вредна, кротка и лепа, и додаде да није ни чудо, кад јој је татко Грк |
| ле неколико дана, и сетио свога чифлука и јесењих радова, који му императивно налажу и захтевај |
| сваки довлет; зар знало оно што је мука и невоља?...{S} Ама, саг, саг да гу видиш и чујеш што с |
| бољи од теб’?!...{S} Море, мен’ ми мука и жал ми за мен’ што си ја немам нику сестру, ама спрот |
| — ама ће да праћа на рисјане, — а брука и тој...</p> <p>— Зар чорбаџика?...</p> <p>— Лелее, — о |
| hi>Манчину порту!</hi> Мори, ваша брука и резилак ће се у <hi>новине и у књиге</hi>”, рече, ”ту |
| сал тој да си дочекам да ги пукне брука и оде абер по ма’але, па после сал тол’ко да поживејем |
| у сто године једанпут ако искочи брука и резилак — ама ово саг почесто!...</p> <p>— Ее, бата-Т |
| м, који је око цркве, а Зона је вребала и увребала.{S} Искрала се од својих, само да се састане |
| ла јој све, вратила се оданде и вребала и увребала сада Ману при повратку кући. — После краће п |
| Васка се изнајпре ишчуђавала, снебивала и отимала, али тетка Дока — онако како је Бог дао — под |
| због песме, која је њој много казивала и сетом је неком милом испуњавала...{S} Зона узе за рук |
| шњив и загонетан догађај заинтересовала и заузела и сама месна штампа, и како је хтела и покуша |
| ашну ствар, коју је дуго крила и чувала и као последњи метак избацила, а та је: да исти Мане им |
| ђе к себи, а још мање да јој каже хвала и да врати поздрав.</p> <p>Тога дана је Мане био сав бл |
| ви ме!</p> <p>— Е, што си ме таг лагала и абере праћала?...{S} Васка што је доносила абере од т |
| ла, као да је сама својим очима гледала и својим ушима чула.{S} Сад јој је јасно било и оно рас |
| је ништа, али је и она кришом погледала и тајом плакала.{S} Ужасно је проводила и дане и ноћи; |
| која се досад доста резервисано држала и пустила оне друге две тетке да говоре, а она задржала |
| ки, а Дока, опет, шта је све она казала и Таски и Замфиру.{S} И по махалама и у чаршији се неко |
| разговор на ону ствар, али се покајала и ратосиљала, јер је увидела да је пропала као никад до |
| што се тетка Уранија грохотом насмејала и рекла: „Лелее, старо магаре, та му се саг топрв сетис |
| <p>После овог,а ствар се брзо развијала и крају приводила, — брже него што је и сама Зона желел |
| ве изблејала.{S} И тако је Дока дознала и одмах схватила и јасно јој било да ствар по Ману стој |
| Зона добро дете, и све ово је сматрала и презирала као гадне сплетке беспослена света — сплетк |
| га — Манулаћа то јест — Зона бегенисала и да је суђено и писано било.{S} А кад се Манулаћ отима |
| ину.{S} Мало који дан да му није читала и говорила.{S} И Мане јој рече да је то и његова давнаш |
| и си! — шану Зона и стаде сва уздрхтала и плашљиво се осврташе да је ко не види.{S} Срећом, ник |
| је, као и свака радознала женска, могла и инстинктивно, а и из дугог искуства, сазнати о чему ј |
| онетан догађај заинтересовала и заузела и сама месна штампа, и како је хтела и покушала да ства |
| , — брже него што је и сама Зона желела и очекивала.</p> <p>Свршила се и прошевина и прстен.{S} |
| је она, истина, крива, јер га је волела и хтела <pb n="182" /> за њега, па тетке покварише, али |
| вица.{S} Имала је мужа којега је волела и обожавала, јер је и телом и душом био лепота од човек |
| од очију укућана...{S} Ту би најволела и да ноћива, али јој мајка никако не да то.{S} А Зона с |
| ку авлију или преко сокака што је умела и смела сама поћи.{S} Зато и није било лако Мани; и про |
| смеха, држећи тенџеру коју му је донела и предала Васка...{S} А од силна смеха разглавиле му се |
| е.{S} Заусти да их пита из кога су села и чије су, али се уздржа, ваљда зато што је у Манином д |
| ла и сама месна штампа, и како је хтела и покушала да ствар начисто изведе.{S} Другим речима, т |
| > <p>Ајша само превуче руком преко чела и остави га, даде дахире Дудији, нек’ она купи бакшиш, |
| оке и Замфирових.{S} Страшна му је била и сама та помисао да је Зона све то морала чути и видет |
<