• quote 4
  • а 247
  • А 79
  • ааа 1
  • Ааа 2
  • Аааа 1
  • абаијом 1
  • абдест 2
  • абдестом 1
  • авлије 1
  • авлији 5
  • авлијске 1
  • авлију 1
  • аврапе 1
  • ага 1
  • агина 1
  • аде 2
  • адет 1
  • Ади 1
  • азијатска 1
  • Азраил 2
  • азретлери 3
  • Аја 3
  • Ајше 1
  • ако 43
  • Ако 7
  • акшама 1
  • Алаа 1
  • Алах 12
  • Алаха 7
  • Алахов 1
  • Алахова 2
  • Алахове 1
  • Алаховим 6
  • Алахово 5
  • Алахову 4
  • Алахом 1
  • алачу 1
  • Алда 1
  • Алепа 1
  • Алећ 1
  • Алећим 1
  • Али 22
  • али 43
  • Алла 25
  • Аллааа 6
  • Аллах 3
  • аљина 1
  • ама 12
  • Ама 13
  • Аман 19
  • аман 6
  • аманет 5
  • амани 1
  • амбер 1
  • Анадолије 1
  • Анадолији 1
  • анадолска 1
  • анадолској 2
  • анђели 1
  • антерије 4
  • антерији 5
  • антерију 1
  • арабеске 1
  • Арабистан 1
  • Арапе 1
  • Арапи 2
  • арапски 1
  • арапском 1
  • Арнаута 3
  • Арнауте 7
  • Арнаути 43
  • Арнаутима 10
  • Арнаутин 11
  • Арнаутина 5
  • Арнаутину 2
  • арнаутка 1
  • Арнаутка 6
  • Арнаутке 14
  • Арнауткини 1
  • Арнаутку 1
  • Арнаутлук 2
  • Арнаутлуку 2
  • арнаутски 3
  • арнаутским 3
  • арнаутских 2
  • арнаутско 1
  • арнаутскога 2
  • арнаутској 1
  • арнаутску 4
  • Арслан 1
  • арслан 2
  • арслана 1
  • арслане 1
  • арсланом 1
  • аспре 1
  • аспру 3
  • асуре 1
  • асуром 1
  • Ат 1
  • ат 8
  • ата 15
  • ати 3
  • атлаз 1
  • Атмејданом 1
  • атова 3
  • атови 1
  • ату 9
  • аферим 1
  • Ах 2
  • ахара 1
  • Ахмед 28
  • Ахмеда 3
  • Ахмедове 1
  • Ахмедовицу 1
  • Ахмедовој 2
  • Ахмедовом 1
  • Ахмедову 1
  • Ахмеду 1
  • аџемскога 1
  • ашиковању 1
  • ашици 1
  • Ашици 1
  • ашицима 1
  • ашк 1
  • Ашколсун 3
  • ашку 1
  • ашчија 1
  • ашчике 1
  • Баба 1
  • баба 4
  • бабом 1
  • бабу 2
  • бадава 1
  • бадем 1
  • бајрам 1
  • Бајрам 1
  • Бајраму 1
  • бакаран 2
  • бакарним 1
  • бакарних 1
  • бакшиш 4
  • Бал 20
  • бал 4
  • баница 1
  • банице 1
  • бар 2
  • бардак 1
  • барјак 2
  • бахат 1
  • баца 1
  • бацају 1
  • баци 5
  • бацио 2
  • бачву 2
  • Баш 2
  • баш 7
  • башта 2
  • баште 4
  • башти 2
  • баштованџинице 1
  • башту 1
  • башча 1
  • башчи 1
  • бебег 3
  • бег 3
  • беговица 3
  • Беговицу 1
  • бегову 1
  • беде 1
  • Бедна 1
  • бедни 1
  • без 22
  • бездушан 1
  • Бездушник 1
  • бези 1
  • Безистану 1
  • беј 24
  • беја 11
  • бејаху 3
  • Бејаше 1
  • бејаше 11
  • бејелербејови 1
  • бејем 2
  • бејов 1
  • бејова 4
  • бејове 1
  • бејом 2
  • беју 2
  • бекри 1
  • бекрија 1
  • Бекрија 1
  • Бел 1
  • Бела 1
  • бела 6
  • беле 8
  • Белег 1
  • бели 6
  • белим 9
  • белих 2
  • бело 4
  • белога 2
  • Белога 2
  • белој 5
  • белом 5
  • Белу 1
  • белу 2
  • бео 1
  • БЕОГРАД 1
  • Беса 2
  • беса 3
  • бесвесно 1
  • бесни 1
  • бесних 1
  • бесног 1
  • бесом 1
  • бесу 11
  • бећар 1
  • бећаром 1
  • беху 1
  • Беше 1
  • беше 6
  • Би 1
  • би 94
  • бива 1
  • бивши 1
  • бије 3
  • бију 2
  • била 19
  • биле 1
  • билензуке 1
  • били 4
  • биллахи 1
  • било 28
  • биљбиљур 1
  • биље 1
  • биљка 1
  • Био 2
  • био 24
  • бисага 2
  • бисер 6
  • бисера 1
  • бисером 1
  • бисмо 2
  • бистри 1
  • бистрим 1
  • бита 1
  • бити 14
  • Биће 1
  • биће 2
  • бих 10
  • благ 2
  • Благо 1
  • благо 5
  • благу 1
  • Блаженства 1
  • блата 1
  • блато 10
  • бледа 2
  • бледе 1
  • бледо 2
  • бледу 1
  • блеђа 1
  • блејање 3
  • ближе 1
  • ближи 1
  • ближњега 1
  • ближњи 1
  • близу 6
  • блуде 2
  • Бог 5
  • Бога 8
  • богаства 1
  • богат 1
  • богаташа 1
  • богате 1
  • богатим 2
  • богато 2
  • богатој 1
  • Богданова 1
  • Богу 5
  • Боже 3
  • Божје 1
  • Божји 1
  • Божју 2
  • бозаџија 1
  • бој 5
  • боја 1
  • бојадисан 1
  • бојала 2
  • бојали 1
  • боје 10
  • бојећи 1
  • Боји 1
  • боји 4
  • бојим 1
  • бојите 1
  • бојиш 1
  • болан 3
  • болеснику 1
  • болест 2
  • болести 1
  • болна 5
  • болно 1
  • болом 1
  • болује 2
  • боље 6
  • бољи 2
  • бољку 1
  • бор 2
  • бора 2
  • борбе 1
  • борове 3
  • бором 2
  • бос 2
  • бостан 1
  • Босфору 2
  • бош 1
  • бошче 1
  • бошчице 1
  • бошчицу 1
  • брада 5
  • браде 4
  • брадом 1
  • браду 3
  • брат 2
  • брата 6
  • брату 1
  • брашна 1
  • брашном 1
  • брда 5
  • брдо 1
  • брег 4
  • брега 3
  • брегова 1
  • брегу 2
  • брежуљке 1
  • бремена 1
  • Брже 1
  • брзо 5
  • брига 1
  • бриге 1
  • бригу 1
  • брижна 1
  • брка 1
  • бркова 1
  • брод 1
  • брода 1
  • бројеница 1
  • бројеницама 1
  • бројенице 5
  • бруке 2
  • Бруса 1
  • Брусу 1
  • бубњају 1
  • бубњеви 1
  • бубњи 4
  • буд 1
  • будан 1
  • буде 8
  • будем 4
  • будеш 1
  • Буди 1
  • буди 6
  • будна 3
  • будне 3
  • будних 1
  • будно 2
  • буду 1
  • бујају 1
  • Бујица 1
  • бујног 1
  • бујнога 1
  • буктијаше 1
  • була 2
  • булама 1
  • булбул 1
  • булбула 1
  • булбули 2
  • Буле 1
  • буле 8
  • буљина 1
  • буна 1
  • Буна 3
  • бунара 1
  • буне 1
  • бунили 2
  • бунило 2
  • бунилу 3
  • буновно 1
  • бунтовници 1
  • буну 2
  • бунца 1
  • Бурну 1
  • бусају 1
  • бусала 1
  • ваде 2
  • ваздан 1
  • Ваздух 1
  • ваздух 7
  • ваздуха 1
  • Вај 11
  • вај 3
  • вајда 1
  • вајду 1
  • Вала 2
  • вала 3
  • Валла 1
  • валлахи 1
  • ваља 1
  • ваљало 1
  • ваљда 6
  • варварина 1
  • варком 2
  • варнице 1
  • вас 3
  • Ватра 1
  • ватра 3
  • ватре 1
  • Ваш 1
  • ведрим 1
  • веђе 2
  • Вежи 1
  • вез 1
  • веза 1
  • везен 2
  • везени 2
  • везеним 1
  • везено 1
  • везеном 1
  • везир 1
  • везировао 1
  • везла 1
  • везле 2
  • веје 2
  • век 1
  • века 3
  • Веле 1
  • веле 5
  • вели 5
  • велика 2
  • великаши 1
  • велике 4
  • велики 11
  • великим 7
  • великих 1
  • великога 1
  • великој 4
  • великом 7
  • Велику 1
  • велику 2
  • величине 2
  • венац 1
  • вене 2
  • венедик 2
  • венчала 1
  • венчамо 3
  • венчана 4
  • Венчани 1
  • венчања 8
  • венчање 12
  • венчању 2
  • Венчао 1
  • венчао 2
  • венчати 1
  • Венчаше 1
  • венчаше 2
  • вера 1
  • вере 2
  • верем 1
  • верни 1
  • вернога 1
  • веровао 1
  • верује 6
  • верују 2
  • верујући 1
  • весела 6
  • веселе 3
  • веселећи 1
  • весели 2
  • веселиле 1
  • веселим 1
  • весело 2
  • веселој 1
  • весеља 4
  • весеље 1
  • весељу 1
  • весео 2
  • Ветар 1
  • ветар 4
  • Ветернице 1
  • Ветерницу 1
  • ветра 2
  • ветрић 1
  • ветрова 1
  • ветрови 1
  • ветру 1
  • већ 23
  • већа 2
  • већи 3
  • већил 3
  • вече 11
  • вечера 1
  • вечере 1
  • вечери 2
  • вечерње 2
  • вечерњи 1
  • вечерњу 1
  • вештини 1
  • виде 20
  • Виде 3
  • видев 1
  • видела 13
  • виделе 1
  • видели 2
  • видело 1
  • видео 11
  • видети 1
  • видеше 2
  • Види 1
  • види 21
  • видим 1
  • видиш 1
  • виђа 2
  • виђење 5
  • вика 1
  • вике 1
  • викне 1
  • викну 3
  • викнуше 1
  • виком 1
  • вику 2
  • вилајет 2
  • вилајету 1
  • виле 1
  • вину 3
  • вире 1
  • вири 1
  • вис 2
  • виси 1
  • висова 1
  • Висок 1
  • висок 3
  • Висока 1
  • висока 2
  • високе 3
  • високи 1
  • високим 2
  • високо 2
  • високој 1
  • високом 4
  • високу 1
  • вита 1
  • вити 1
  • витих 1
  • витице 1
  • виче 6
  • вичу 1
  • вичући 2
  • више 45
  • вишње 1
  • вишњом 1
  • Власине 1
  • Власини 1
  • власт 1
  • власти 1
  • во 1
  • Вог 1
  • Вога 1
  • вода 1
  • воде 9
  • воденичког 1
  • води 5
  • водише 1
  • водом 1
  • воду 3
  • војне 1
  • војник 1
  • Војњака 4
  • Војњаци 4
  • Војњацима 1
  • војњачког 1
  • Војњачком 1
  • војска 1
  • војске 1
  • војском 1
  • војску 2
  • вола 1
  • волела 1
  • Волела 1
  • волеле 1
  • волели 2
  • волео 4
  • воли 9
  • Волим 1
  • волова 2
  • воља 1
  • вољи 1
  • вољу 2
  • восак 1
  • воска 1
  • вотњак 1
  • вотњака 2
  • вотњаке 1
  • вотњаку 2
  • воће 4
  • воћем 1
  • воћкама 2
  • врана 2
  • вранца 2
  • Врањанци 1
  • Врање 2
  • Врањи 1
  • врањскога 1
  • Врању 1
  • врапци 1
  • врат 4
  • врата 19
  • Врата 3
  • вратаоца 1
  • врате 1
  • врати 12
  • вратим 1
  • вратима 6
  • вратити 1
  • вратише 1
  • врату 1
  • враћа 1
  • враћају 1
  • враћајући 2
  • Враћала 1
  • Враћам 1
  • враћена 1
  • врба 1
  • врбе 1
  • врбом 3
  • врбу 1
  • врвци 1
  • врева 1
  • вреле 2
  • врело 1
  • време 13
  • времена 2
  • времену 1
  • врео 1
  • врећу 1
  • Вриска 1
  • вриска 5
  • вриске 1
  • вриску 3
  • Врисну 1
  • врисну 2
  • вриснуо 1
  • вриснуше 1
  • вриште 2
  • вриштећи 1
  • врло 14
  • врт 1
  • врта 1
  • врућини 1
  • врх 3
  • врхова 1
  • врховима 3
  • врху 3
  • вршу 1
  • Вук 1
  • вук 5
  • вука 4
  • вукао 1
  • вуке 1
  • вуком 1
  • вуку 2
  • вунен 1
  • вуци 1
  • вучићи 1
  • га 149
  • газовима 1
  • гаје 1
  • гајтан 1
  • гајтанима 1
  • гајтаном 1
  • гар 1
  • Гар 1
  • гарила 1
  • гачући 2
  • гвозден 1
  • гвоздени 1
  • Где 5
  • где 70
  • гдегод 1
  • гиздају 1
  • гине 2
  • Глава 1
  • глава 11
  • главе 15
  • глави 16
  • главна 1
  • главним 1
  • главном 1
  • главо 2
  • главом 6
  • главу 23
  • гладан 1
  • гладна 1
  • глас 29
  • гласа 6
  • гласина 1
  • гласином 1
  • гласно 2
  • гласове 1
  • гласови 1
  • гласовима 1
  • гласом 4
  • гласу 2
  • гледа 35
  • Гледа 6
  • гледај 2
  • Гледајте 2
  • гледају 13
  • гледајући 8
  • Гледала 3
  • гледала 4
  • гледале 1
  • гледам 1
  • гледамо 1
  • гледао 2
  • гледати 1
  • гледаш 1
  • глеђом 1
  • глуха 1
  • Глухо 1
  • глухо 3
  • глуху 1
  • говор 2
  • говораше 1
  • Говоре 1
  • говоре 13
  • говорећи 2
  • Говори 1
  • говори 37
  • говорила 1
  • Говорила 1
  • говорио 4
  • говорити 4
  • год 13
  • година 6
  • годинама 2
  • године 8
  • години 5
  • годину 3
  • гојних 2
  • голе 2
  • голем 2
  • Голем 2
  • големи 1
  • голему 1
  • Голо 1
  • голо 3
  • гологлав 1
  • гологлава 1
  • голуб 1
  • Голубарник 1
  • голубица 2
  • голубова 2
  • гомилу 1
  • гонџе 2
  • гора 1
  • Гордила 1
  • гордила 2
  • горе 4
  • горео 1
  • гори 2
  • горке 1
  • горњом 1
  • горски 1
  • горскога 1
  • гору 1
  • горштаци 1
  • господар 1
  • господара 2
  • господаровој 1
  • господаром 1
  • господару 1
  • Господи 1
  • господски 1
  • господско 1
  • господскога 1
  • Госпођи 1
  • госпођу 1
  • Госпоства 1
  • госпоства 2
  • госпоство 5
  • госпоству 1
  • гост 2
  • госта 2
  • госте 3
  • Гости 1
  • готова 2
  • готове 1
  • готови 1
  • готово 17
  • Гошће 1
  • град 12
  • града 7
  • гради 1
  • граду 4
  • грађани 2
  • грађанима 1
  • Граја 1
  • граја 3
  • гране 5
  • гранчицама 1
  • гранчице 1
  • грбина 1
  • Грдан 1
  • грде 1
  • грдна 2
  • Грдно 2
  • грдно 3
  • грдном 1
  • грђене 1
  • гребе 1
  • гребу 1
  • грејао 1
  • грех 5
  • греха 1
  • Грехота 1
  • грехота 3
  • греше 1
  • грива 1
  • гриве 2
  • гривне 1
  • грла 4
  • грли 1
  • Грли 1
  • грлити 1
  • грло 4
  • грлу 3
  • Гроб 1
  • гроб 9
  • гробари 1
  • гробу 4
  • грожђе 1
  • грозница 1
  • Грозница 2
  • грознице 3
  • грозном 2
  • грохотом 3
  • гроша 5
  • грошева 1
  • Гру 2
  • грува 1
  • груди 19
  • грудима 6
  • грунуше 1
  • грухне 1
  • грцају 1
  • грче 2
  • грчевито 1
  • грчења 1
  • грчити 2
  • губаве 1
  • губи 1
  • гугутке 1
  • Гугутке 1
  • гугучу 1
  • гуја 2
  • гумна 1
  • гуњ 1
  • гуња 1
  • гуњевима 1
  • гурају 2
  • гурну 1
  • гуслама 1
  • густа 1
  • густих 1
  • густо 1
  • гуше 1
  • гушчјим 1
  • Да 33
  • да 457
  • давао 1
  • даваше 1
  • даде 7
  • дадијама 2
  • дадије 6
  • дадију 1
  • дадох 1
  • дадоше 1
  • Дадоше 1
  • даду 1
  • дај 3
  • Дај 3
  • Даје 1
  • даје 5
  • дајем 1
  • дајте 1
  • дају 1
  • Дакле 1
  • дала 1
  • далека 7
  • далеко 8
  • даље 5
  • дамо 5
  • Дан 1
  • дан 34
  • дана 39
  • Данас 2
  • данас 8
  • Дангалија 2
  • дангу 1
  • дане 2
  • дању 7
  • дао 6
  • дар 3
  • дариваће 1
  • дарова 3
  • дарове 1
  • дарови 1
  • даровима 4
  • дасака 2
  • даска 1
  • дато 1
  • даће 1
  • дах 1
  • дахира 2
  • дахире 1
  • Дахну 1
  • дахну 2
  • два 15
  • Двадесет 1
  • двадесет 3
  • дванаест 2
  • двапут 1
  • две 24
  • двеста 1
  • двоје 8
  • двојица 1
  • двори 1
  • дворити 1
  • дворишта 6
  • двориште 1
  • дворишту 1
  • двоспратна 1
  • двоспратне 1
  • де 1
  • Дебела 1
  • дебелим 3
  • дебелоуснате 1
  • дебелу 2
  • дебео 1
  • Дебео 1
  • деведесет 1
  • девет 2
  • девице 2
  • девојака 2
  • Девојачка 1
  • девојачке 3
  • девојачкој 1
  • девојка 7
  • девојкама 3
  • девојке 10
  • девојком 1
  • девојку 5
  • девојци 1
  • девојче 1
  • деда 1
  • деду 1
  • дежмекастог 1
  • дела 2
  • деле 1
  • дели 1
  • делом 1
  • Дер 1
  • Дервиш 1
  • дервиш 2
  • дервиша 1
  • деру 3
  • Десет 1
  • десет 5
  • десетину 1
  • десеторо 1
  • десна 1
  • деснога 1
  • десној 1
  • дестур 1
  • дете 4
  • детета 1
  • дететом 1
  • детету 1
  • детиње 1
  • детињој 1
  • деца 5
  • деце 2
  • децу 1
  • Дечица 1
  • диван 2
  • диве 2
  • дивиле 1
  • дивит 2
  • дивља 1
  • дивљак 1
  • дивљака 1
  • дивљаци 1
  • дивљацима 1
  • дивље 4
  • дивљега 1
  • дивљи 4
  • дивни 1
  • дивним 1
  • дивној 2
  • Дигао 3
  • дигне 1
  • дигну 2
  • диже 8
  • дизгине 1
  • Дијарбекира 2
  • Дим 1
  • дим 2
  • ДИМИТРИЈЕВИЋА 1
  • Дин 1
  • дину 1
  • дирао 1
  • дирне 1
  • дирнула 1
  • дисање 3
  • дице 1
  • дишар 1
  • дишер 1
  • дишћурка 1
  • дишу 1
  • длаке 1
  • дланове 1
  • дланови 1
  • длановима 5
  • дланом 3
  • дневном 1
  • дну 2
  • До 1
  • до 69
  • доба 6
  • добар 3
  • доби 2
  • добио 2
  • добра 2
  • Добро 4
  • добро 9
  • доброг 1
  • доброј 1
  • добром 1
  • добру 2
  • Довде 1
  • доведе 2
  • доведоше 1
  • доведу 1
  • довела 1
  • довече 1
  • доврши 2
  • догду 1
  • договор 5
  • договори 1
  • договорили 1
  • договоримо 1
  • договорио 1
  • договориће 1
  • додаје 1
  • додали 1
  • додиривале 1
  • додирне 1
  • додирну 3
  • додирнуо 3
  • додирнути 1
  • додирнуше 1
  • додирује 1
  • дође 25
  • Дође 3
  • дођоше 2
  • Дођоше 2
  • дођу 1
  • док 11
  • Док 3
  • доказати 1
  • докле 3
  • докопала 1
  • доксату 2
  • долазак 1
  • долазе 3
  • Долази 1
  • долази 6
  • долазиле 1
  • долазити 1
  • долапе 1
  • долапима 2
  • доласка 1
  • доласку 1
  • доле 3
  • долине 2
  • долину 1
  • домаћин 1
  • домаћица 1
  • домови 1
  • домовима 1
  • донело 1
  • донео 1
  • донесе 2
  • донесу 2
  • донети 1
  • донеше 1
  • доноси 1
  • доносити 1
  • допире 1
  • Допратише 1
  • допре 1
  • допрети 1
  • допуст 1
  • допуштењем 4
  • Досад 1
  • досад 5
  • досеже 1
  • досељена 1
  • Досетише 1
  • ДОСИТИЈЕ 1
  • досле 2
  • Доста 1
  • доста 3
  • достојанствено 1
  • достојне 1
  • досудише 1
  • досуђено 1
  • дотакао 1
  • дотакли 1
  • дотакоше 1
  • дотерује 1
  • Доћи 1
  • доћи 3
  • дохвати 1
  • доцкан 1
  • доцније 1
  • дочека 2
  • дочекала 1
  • Дочекала 1
  • дочекали 1
  • дочекати 1
  • дочекује 3
  • дочекују 1
  • Дошао 1
  • дошао 10
  • дошле 3
  • дошли 2
  • дошло 1
  • др 1
  • драга 1
  • драге 1
  • драгим 3
  • драгих 1
  • драго 2
  • драгога 1
  • дрвена 1
  • дрвеном 1
  • дрвета 1
  • дрвећа 1
  • дрвеће 4
  • дрво 4
  • дрешити 1
  • држали 1
  • држе 2
  • држећи 1
  • Држи 1
  • држи 4
  • дрска 1
  • дрскије 1
  • друг 2
  • друга 6
  • другарицама 2
  • другарице 5
  • другарици 1
  • другарицом 1
  • другарски 1
  • друге 8
  • други 12
  • другим 3
  • другима 1
  • друго 10
  • другове 1
  • другог 1
  • другога 8
  • другој 2
  • другом 1
  • другу 6
  • другује 1
  • друже 1
  • друкчије 2
  • друма 1
  • друмове 1
  • друмови 1
  • друмовима 1
  • друмом 1
  • друму 1
  • друштва 1
  • дрхте 1
  • дрхти 4
  • дршће 4
  • дршћи 1
  • дршћу 3
  • дубине 1
  • Дубову 1
  • дубока 3
  • дубоким 1
  • дубоко 2
  • дувана 4
  • дуваном 2
  • дувком 1
  • дуг 2
  • Дуга 1
  • дуга 2
  • дугачак 3
  • дугачка 2
  • дугачке 4
  • дугачки 1
  • дугачким 1
  • дугачкој 2
  • дугачком 2
  • дугачку 1
  • дуге 3
  • дугих 2
  • дугмета 1
  • дуго 8
  • дугоња 1
  • дугујеш 1
  • дудом 1
  • дужан 4
  • дужна 1
  • дупље 1
  • дуси 2
  • дусима 2
  • дућан 3
  • дућана 1
  • дућане 2
  • дућанске 1
  • дућану 1
  • дућанџија 1
  • дућанџије 1
  • дух 1
  • духа 1
  • Духа 1
  • духана 1
  • Душа 1
  • душа 5
  • душама 1
  • душе 2
  • душевна 1
  • душек 3
  • душеке 1
  • душеку 1
  • душеци 2
  • души 3
  • душица 2
  • душицу 2
  • душмана 1
  • душмани 1
  • Душмани 1
  • душом 7
  • душу 6
  • ђавола 2
  • ђаволи 1
  • ђаволови 2
  • ђаволу 2
  • ђаура 1
  • ђаури 2
  • ђе 1
  • ђелд 2
  • ђелин 1
  • ђелинпули 1
  • ђемијом 1
  • ђеније 1
  • ђердане 1
  • ђердек 2
  • ђердека 1
  • ђердеку 1
  • ђозум 4
  • Ђорђе 1
  • ђубретом 1
  • ђувегију 1
  • Ђувенде 4
  • ђувендеее 1
  • Ђувендеее 1
  • ђул 6
  • ђулов 1
  • Ђултер 4
  • ђумиш 1
  • ђунеш 1
  • Ђурђев 5
  • Ђурђева 1
  • Ђурђевдан 1
  • ђурђевско 2
  • ђурђевску 3
  • е 18
  • Е 5
  • ево 11
  • Ево 4
  • езан 1
  • Еј 1
  • Ејвала 2
  • екбер 2
  • ексерима 1
  • ела 2
  • елмаза 1
  • ено 2
  • ергела 1
  • ергелу 2
  • Есма 3
  • ето 7
  • ефенди 4
  • ефендијом 1
  • ефендију 2
  • жагор 1
  • жалац 1
  • Жали 1
  • жали 8
  • жалосну 1
  • жалост 7
  • жалости 1
  • жању 1
  • жао 6
  • жар 3
  • жара 2
  • ждрали 1
  • жегом 1
  • жеженим 1
  • желео 2
  • желиш 1
  • жељи 1
  • жељне 1
  • жељом 1
  • жељу 1
  • Жена 1
  • жена 13
  • женама 4
  • жене 18
  • Жене 5
  • Жени 1
  • жени 4
  • женидби 1
  • женидбу 1
  • женио 1
  • женом 1
  • женска 4
  • женски 3
  • женско 2
  • женској 1
  • женском 1
  • женску 1
  • жену 3
  • жив 1
  • жива 1
  • живе 1
  • Живела 1
  • живео 1
  • живети 1
  • живи 6
  • живих 1
  • живиш 1
  • живо 4
  • живога 1
  • живом 1
  • Живот 1
  • живот 6
  • живота 2
  • животима 1
  • животиње 1
  • жилава 1
  • жилаве 1
  • жилама 1
  • жиле 1
  • житницом 1
  • Житном 1
  • Житорађа 2
  • жице 1
  • жмурећи 3
  • жртву 2
  • жубора 1
  • журе 1
  • жури 1
  • жута 1
  • жуте 1
  • жути 1
  • жуто 1
  • жутој 1
  • жуту 1
  • жућа 1
  • з 1
  • за 158
  • За 20
  • забава 1
  • забачене 1
  • забеле 2
  • забелео 1
  • заборави 5
  • заборавивши 1
  • заборавила 1
  • заборавио 2
  • заборавити 1
  • забрађен 1
  • забрађена 1
  • забрађују 1
  • забрани 1
  • забринут 1
  • забринуту 1
  • забубњаше 1
  • Забубњаше 1
  • забуне 1
  • забуни 1
  • завали 1
  • заварава 1
  • завејава 1
  • завесама 1
  • зави 1
  • Завијајте 1
  • завичај 1
  • завичаја 2
  • завлада 2
  • завлачи 1
  • заводи 1
  • заволела 1
  • завришти 1
  • завукао 1
  • загара 1
  • загледа 2
  • загледају 1
  • загледао 1
  • Загледао 1
  • загњурио 1
  • загорева 1
  • загрди 1
  • загрејало 1
  • загрејаних 1
  • загрејаше 1
  • загрлише 1
  • загрме 2
  • загушљив 1
  • задевици 1
  • задивљавају 1
  • задиркивао 2
  • задихани 2
  • задња 1
  • задњу 1
  • задовољно 1
  • задоцнио 1
  • задржаше 1
  • задрже 1
  • задрхта 3
  • зађоше 1
  • зажалио 1
  • зажарених 2
  • зажариле 1
  • зажарило 1
  • зажарише 1
  • зажели 1
  • зажмуре 1
  • зажмури 3
  • зажмуриле 1
  • заинатио 1
  • заискао 1
  • заиста 1
  • заједно 3
  • зајеца 2
  • зајецаше 1
  • закасаше 1
  • закашља 1
  • заките 1
  • заклела 1
  • заклетава 1
  • заклетву 1
  • заклиње 2
  • заклињу 1
  • заклињући 1
  • заклоне 1
  • заклопи 1
  • закон 3
  • закона 2
  • законом 1
  • закону 3
  • закопа 1
  • закопаше 1
  • закрвави 1
  • закрвавише 1
  • закрвављеним 1
  • закрчило 1
  • закука 1
  • закукурекаће 1
  • закукурекаше 1
  • Закукурекаше 1
  • залаје 1
  • залеђена 1
  • залеђених 1
  • залепили 1
  • заливене 2
  • заливени 1
  • залуд 1
  • Залуд 2
  • заљуби 2
  • заљубио 1
  • заљуља 2
  • замакао 1
  • замакне 1
  • заман 1
  • Замбак 5
  • замешали 1
  • замислила 1
  • замишљен 1
  • замишљена 1
  • замишљене 1
  • заморила 1
  • замориле 1
  • Замрзла 1
  • замршена 1
  • Замутиле 1
  • занатлија 1
  • занатлије 1
  • занемела 1
  • занесе 1
  • заниха 1
  • заноси 2
  • заносу 2
  • заова 1
  • заови 1
  • заову 1
  • запале 1
  • запали 1
  • запао 2
  • запиткивања 1
  • заплака 3
  • заплакаше 1
  • заплаши 1
  • заплашим 1
  • заповеда 4
  • заповедала 1
  • заповеди 1
  • заповест 1
  • запретаног 1
  • заптија 1
  • Заптије 1
  • заптије 2
  • запучила 1
  • зар 8
  • Зар 9
  • заради 1
  • зарадио 1
  • зарза 2
  • зари 1
  • зарида 2
  • зарфови 1
  • засејане 1
  • засијаше 2
  • засмеја 2
  • Заспала 1
  • заспала 3
  • заспало 1
  • заспао 1
  • застаде 1
  • застаје 1
  • Застајкивао 1
  • застане 3
  • застиде 3
  • застирка 1
  • застиркама 1
  • застрвен 1
  • засукане 1
  • заталасан 1
  • затвара 1
  • затварајући 1
  • затварао 2
  • затворена 2
  • затворене 2
  • затворени 2
  • затвореним 1
  • затвореној 1
  • Затвори 1
  • Затворила 2
  • затворио 3
  • затекла 1
  • затече 1
  • Затим 1
  • зато 2
  • затрепери 1
  • затрепта 2
  • затрепташе 1
  • затресе 1
  • Затурио 1
  • затутње 1
  • Затутњи 1
  • Затутњише 1
  • заузео 1
  • заустави 1
  • зауставити 1
  • зауставише 1
  • захори 1
  • зацело 4
  • зачегрља 1
  • зачу 4
  • зачуде 1
  • зачуди 1
  • зачудише 1
  • зачуђено 2
  • зачује 1
  • зашао 1
  • зашто 3
  • Зашто 4
  • Збацио 1
  • збогом 2
  • зборе 1
  • збори 2
  • зборим 3
  • збориш 1
  • збрчкана 1
  • збуњено 1
  • збуњују 1
  • звале 1
  • Звао 1
  • звате 1
  • Зваће 1
  • звезда 4
  • звезде 4
  • звездо 8
  • звездом 1
  • звезду 2
  • звекир 3
  • звер 3
  • звече 1
  • звечи 1
  • згледаше 2
  • згужвала 1
  • зделама 1
  • здрав 1
  • здравље 1
  • здружиће 1
  • зевнула 1
  • зелен 1
  • зелена 2
  • зелене 1
  • зеленила 2
  • зелених 2
  • зеленог 1
  • зеленој 1
  • зеленом 1
  • зелену 1
  • земаљског 2
  • земзем 2
  • земзема 1
  • земља 9
  • земљак 1
  • земљана 1
  • земљаним 1
  • земље 2
  • земљи 2
  • земљом 2
  • земљу 10
  • зенице 3
  • зеницо 1
  • зеницу 1
  • зерделије 1
  • зета 1
  • зечеве 1
  • зид 2
  • зида 3
  • зидао 1
  • зидове 1
  • зидови 1
  • зидом 1
  • зила 1
  • зилове 1
  • зиловима 1
  • Зима 3
  • зиме 5
  • зими 4
  • зимни 1
  • зиму 3
  • Зимус 1
  • злата 1
  • златне 1
  • златним 6
  • Златнога 1
  • Златном 1
  • злато 1
  • златом 10
  • зло 1
  • злослутница 2
  • змија 1
  • змије 1
  • змији 1
  • Змији 1
  • змију 1
  • зна 30
  • Зна 5
  • знаде 3
  • знају 4
  • знајући 2
  • знак 1
  • знала 4
  • знало 1
  • Знам 1
  • знам 12
  • знанци 1
  • знао 1
  • знато 1
  • значило 1
  • знаш 3
  • Знаш 4
  • знојава 1
  • зове 4
  • зовеш 1
  • зовну 1
  • зову 7
  • зора 1
  • зоре 3
  • зору 9
  • зрака 1
  • зричу 1
  • зрна 2
  • зрно 1
  • зуба 6
  • Зубато 1
  • зуби 1
  • зубима 2
  • зубма 2
  • Зулфи 7
  • Зулфији 1
  • зумбул 8
  • зумбулов 1
  • зурне 5
  • И 122
  • и 933
  • ибрик 2
  • ибрици 1
  • ибришим 5
  • ивицама 1
  • ивице 1
  • игара 1
  • иглу 1
  • Игра 1
  • игра 2
  • играју 2
  • играла 1
  • играња 1
  • играње 1
  • играо 4
  • играти 2
  • играч 1
  • играчки 1
  • Иде 1
  • иде 9
  • идем 1
  • идемо 2
  • Иди 1
  • Иду 1
  • иду 9
  • идући 1
  • ижљубио 2
  • Из 13
  • из 130
  • иза 1
  • изабрали 1
  • изазива 1
  • Избаци 1
  • избацише 2
  • избегава 2
  • избудиле 1
  • избудише 2
  • извади 2
  • Изведоше 1
  • извезен 2
  • извезене 1
  • извезено 2
  • извија 2
  • извијене 1
  • извлачи 1
  • извора 1
  • Изврнуо 1
  • изврши 3
  • извукао 1
  • извуче 1
  • изгибоше 1
  • изгинуле 1
  • изгинули 1
  • изгинулих 1
  • изгледа 1
  • изгледати 1
  • изговори 1
  • изгореле 5
  • изгорелих 2
  • изгрли 1
  • Изгуби 1
  • изгубила 3
  • изгубио 2
  • издахну 1
  • издише 1
  • изиђе 18
  • Изиђите 1
  • Изиђоше 1
  • изиђоше 3
  • изићи 2
  • изишао 2
  • излаза 1
  • излази 3
  • излазила 1
  • излазиле 1
  • Излетеће 1
  • измаче 1
  • између 5
  • измирење 1
  • измири 1
  • измирио 1
  • изненада 2
  • изненађено 1
  • изнесе 3
  • изнесен 1
  • изнесоше 1
  • изнеше 1
  • изнова 2
  • израдила 1
  • израдити 1
  • изручила 1
  • изумире 1
  • изусти 7
  • икад 3
  • икиндије 2
  • икона 1
  • Или 2
  • или 50
  • Илији 1
  • илијинске 1
  • илијњаче 1
  • им 39
  • Има 2
  • има 21
  • имала 2
  • имали 1
  • Имам 1
  • имам 7
  • имама 2
  • имамов 1
  • имао 3
  • имати 2
  • имаћеш 2
  • Име 1
  • име 6
  • имена 1
  • именом 1
  • имену 2
  • иначе 1
  • иншала 2
  • иншалла 1
  • ињем 1
  • ипак 6
  • исказа 1
  • исказивала 1
  • искаш 1
  • искићен 2
  • искићена 2
  • искићене 2
  • искићени 1
  • искићеним 2
  • искићено 1
  • искићеном 2
  • искићену 1
  • исколачи 1
  • ископа 2
  • Ископаше 1
  • искочи 1
  • искрпљена 1
  • искуљале 1
  • Исмаил 34
  • Исмаила 8
  • Исмаилов 6
  • Исмаилова 13
  • Исмаилове 7
  • Исмаиловим 1
  • Исмаилово 9
  • Исмаиловој 1
  • Исмаилову 3
  • Исмаилом 4
  • Исмаилу 5
  • испаравају 1
  • испашта 1
  • испаштају 1
  • испит 5
  • испитају 2
  • испиту 2
  • испитује 1
  • испитују 1
  • испод 7
  • исправљајући 1
  • испрате 1
  • испрати 1
  • Испрати 1
  • испратио 2
  • испраћа 2
  • Испрва 1
  • испрва 3
  • испрекидано 2
  • испресецане 1
  • испретуране 1
  • испретурани 1
  • исприча 1
  • испружена 1
  • испружила 1
  • испуни 2
  • испуњава 1
  • испупчених 1
  • испушише 2
  • испушта 1
  • иста 1
  • исте 1
  • истерани 1
  • истерао 1
  • Исти 1
  • исти 3
  • истим 2
  • истина 10
  • Истина 5
  • исто 2
  • истрезни 1
  • истрча 1
  • истрчавају 1
  • истрче 1
  • истрчи 1
  • исту 2
  • исцветало 1
  • исцветалом 2
  • исцветалу 1
  • исцрпем 1
  • ићи 1
  • ифрит 1
  • их 44
  • Ич 1
  • ич 3
  • ишао 10
  • ишаране 1
  • ишарани 1
  • ишараним 1
  • ишчупан 1
  • ј 1
  • ја 31
  • Ја 8
  • јабланима 1
  • јаблановој 1
  • јабука 1
  • јабукама 2
  • јабуке 1
  • јабуком 3
  • јабуку 4
  • јава 2
  • јаве 1
  • јави 4
  • јавише 1
  • јавља 1
  • јавно 1
  • јагањаца 1
  • јагањце 1
  • јагањци 1
  • јаглук 3
  • јаглуком 1
  • јагње 1
  • јагодица 3
  • јагодице 2
  • јад 2
  • јада 1
  • јаде 1
  • јадна 1
  • јадом 1
  • јаду 1
  • Јазук 12
  • јазук 6
  • јак 1
  • јако 1
  • јаничари 2
  • јапунџа 2
  • јапунџе 1
  • Јараби 7
  • јарац 1
  • Јарац 1
  • јасике 1
  • јасмин 3
  • јасмина 4
  • јасминова 1
  • јасмином 1
  • јасна 1
  • јасно 2
  • Јастребац 8
  • Јастрепца 2
  • Јастрепцем 8
  • јастук 1
  • јастуке 1
  • јастуку 4
  • Јастуци 1
  • јастуци 3
  • јастуцима 1
  • Јатаган 1
  • јатаган 6
  • јатагане 2
  • јатима 1
  • јато 1
  • јахао 1
  • јахач 1
  • Јахач 1
  • Јаче 1
  • јаче 2
  • јачи 1
  • јаше 2
  • јашмак 4
  • јашмаком 3
  • јашмацима 1
  • Је 2
  • је 659
  • Јеврејке 1
  • Један 2
  • један 32
  • једанпут 20
  • једва 3
  • јединац 1
  • једине 1
  • једини 1
  • јединица 1
  • јединице 2
  • јединога 1
  • јединца 3
  • Једна 2
  • једна 23
  • једнако 1
  • Једне 3
  • једне 8
  • једни 5
  • Једним 1
  • једним 6
  • једно 14
  • Једно 2
  • једнога 18
  • једној 7
  • једном 8
  • Једну 1
  • једну 16
  • једоше 1
  • једу 2
  • Јежи 1
  • језа 2
  • језик 2
  • језику 2
  • јејина 1
  • јела 1
  • јеле 1
  • ЈЕЛЕНА 1
  • јемина 1
  • јен 1
  • јенђама 3
  • Јенђе 2
  • јенђе 8
  • јенђебулство 1
  • јео 1
  • Јер 12
  • јер 58
  • Јербо 1
  • јерлија 2
  • Јеси 3
  • јест 22
  • Јесте 2
  • јеца 2
  • јецање 1
  • јечање 1
  • јечи 1
  • ЈОВ 1
  • јој 153
  • јок 2
  • Јок 6
  • Јоки 1
  • јорган 4
  • јоргани 2
  • јоргану 1
  • јоргован 4
  • јоргована 2
  • Још 5
  • још 64
  • ју 4
  • јувка 1
  • Југ 1
  • јунак 5
  • јунака 1
  • јуначан 1
  • јуначким 1
  • јуначких 1
  • јуначко 1
  • јунаштву 2
  • јуре 1
  • јутарња 1
  • јутарњи 1
  • јутарњу 1
  • јутра 1
  • Јутро 2
  • јутро 9
  • Јутром 1
  • јутрос 1
  • Јутрос 1
  • јутру 1
  • јуче 1
  • Јуче 2
  • к 23
  • К 6
  • ка 1
  • каване 1
  • кавгу 2
  • каве 2
  • кавеџија 1
  • каву 4
  • кад 156
  • Кад 44
  • када 1
  • кадива 2
  • кадиве 1
  • кадивено 1
  • кадивеној 1
  • кадиви 1
  • кадије 1
  • кадионице 1
  • кадифели 1
  • Кадр 1
  • Кадуна 1
  • кадуна 8
  • кадунама 1
  • кадуне 10
  • кадуни 1
  • Кадуну 1
  • кадуну 4
  • Каже 1
  • каже 12
  • кажем 2
  • Кажи 3
  • кажи 7
  • кажу 2
  • каза 5
  • казала 3
  • казао 1
  • казати 2
  • казах 1
  • казаше 1
  • казивати 1
  • казиваше 1
  • казне 1
  • казну 2
  • казује 5
  • казују 1
  • казујући 1
  • каикотос 1
  • каици 1
  • Какав 2
  • какав 4
  • каква 6
  • какве 2
  • каквога 3
  • каквом 1
  • какву 2
  • Какву 2
  • Како 16
  • како 51
  • калдрми 1
  • Калпак 1
  • каљав 1
  • каљавим 1
  • каљаво 1
  • камен 7
  • камена 1
  • каменица 2
  • каменицама 1
  • каменом 4
  • каменује 2
  • каменчић 1
  • камења 1
  • камење 2
  • Камењем 1
  • камењем 2
  • камила 1
  • камили 2
  • Камо 1
  • камо 13
  • кандила 1
  • кандилима 1
  • кану 1
  • као 173
  • Као 2
  • кап 2
  • капак 2
  • капаклија 1
  • капама 1
  • капе 1
  • капи 2
  • капија 5
  • капије 4
  • капији 2
  • капијом 4
  • капију 5
  • капиџик 2
  • капиџика 3
  • капиџике 1
  • капиџици 1
  • капка 5
  • капке 2
  • Капци 1
  • капци 4
  • капцима 2
  • караван 4
  • каранфил 4
  • карикама 1
  • карпус 1
  • ката 1
  • каткад 6
  • катран 4
  • катраном 1
  • катрањав 1
  • каурско 1
  • кафез 2
  • кафеза 2
  • кафезе 6
  • кафезу 2
  • кафтан 1
  • кахве 1
  • кашаљ 8
  • кесама 1
  • кесу 2
  • кикоћу 1
  • ким 1
  • Кириџије 1
  • кириџије 3
  • кириџију 2
  • китама 2
  • китила 1
  • китом 1
  • кићене 1
  • кићеним 1
  • кићеном 1
  • кићену 1
  • Киша 1
  • киша 2
  • кишом 3
  • кишу 1
  • кјучук 1
  • клада 1
  • кладенца 1
  • кладенци 1
  • клања 2
  • клањање 1
  • кларнет 2
  • клате 1
  • клатећи 1
  • клати 3
  • клатити 1
  • клепећу 1
  • клечи 1
  • клинац 1
  • клинци 1
  • клоне 1
  • клопарају 1
  • књига 2
  • књиге 1
  • књигу 1
  • књижурину 1
  • ко 22
  • Ко 9
  • Кога 1
  • кога 21
  • когод 3
  • Код 1
  • код 20
  • кожа 1
  • кожну 1
  • кожом 2
  • кожу 1
  • козу 1
  • Која 1
  • која 7
  • које 17
  • Који 1
  • који 25
  • којим 2
  • којима 2
  • којих 2
  • којој 1
  • којом 3
  • Коју 1
  • коју 17
  • кокоши 1
  • кокошке 2
  • кола 3
  • колане 1
  • колена 7
  • колену 1
  • Колико 4
  • колико 9
  • коло 1
  • колута 1
  • комаде 2
  • комар 1
  • коме 13
  • кому 2
  • комшија 2
  • комшије 1
  • комшију 1
  • комшика 1
  • комшилук 1
  • комшилука 1
  • комшилуку 2
  • Конак 1
  • конак 10
  • конака 9
  • конаку 2
  • конаци 3
  • Конопце 1
  • Конопци 1
  • конци 1
  • коњ 2
  • коња 9
  • коње 4
  • коњи 6
  • коњима 3
  • коњићи 1
  • коњићима 1
  • коњма 4
  • коњски 2
  • коњској 1
  • коњу 2
  • коњушницом 2
  • коњушницу 2
  • копита 1
  • копитама 1
  • копите 1
  • копитњак 3
  • копитњака 1
  • коприве 1
  • копривом 2
  • кораком 1
  • коран 1
  • корица 2
  • корњача 1
  • коса 4
  • косе 1
  • коси 2
  • косу 5
  • котарица 1
  • котлови 1
  • кочине 1
  • кочоперна 1
  • кошавиним 1
  • кошевима 1
  • кошуља 1
  • кошуље 1
  • кошуљу 1
  • кошчате 1
  • кошчице 1
  • крава 2
  • крадом 3
  • Крај 1
  • крај 29
  • краја 5
  • крају 1
  • красан 1
  • красна 2
  • красне 5
  • красним 1
  • кратке 1
  • кратко 1
  • крв 32
  • Крв 5
  • крвав 1
  • крви 8
  • крвљу 3
  • крвника 1
  • крвнику 1
  • Крвнику 1
  • крвнина 1
  • Крвнину 1
  • крвнину 2
  • крвних 1
  • кренуо 1
  • крепак 1
  • креће 1
  • крећући 1
  • крива 1
  • кривац 1
  • кривим 1
  • кривити 1
  • кривицу 1
  • крије 3
  • крију 2
  • кријумчарећи 1
  • Кријући 1
  • крила 5
  • крилати 1
  • Криле 1
  • крилима 1
  • крио 2
  • крити 1
  • кровова 1
  • кровови 2
  • Кроз 2
  • кроз 46
  • кропе 1
  • крпама 1
  • крстили 1
  • крстима 1
  • крстине 1
  • крстом 1
  • круне 1
  • Крупан 1
  • крупан 4
  • крупна 2
  • крупни 1
  • крупним 2
  • крупних 1
  • крупно 1
  • крупном 1
  • крушке 1
  • крушку 1
  • крчазима 1
  • Кс 1
  • кћер 18
  • Кћери 1
  • кћери 26
  • кћерима 1
  • кћерине 2
  • кћерино 2
  • кћерину 1
  • кћи 32
  • кува 2
  • кувала 1
  • куга 2
  • Куд 2
  • куд 6
  • куда 2
  • куди 1
  • кузум 9
  • кујунџиница 1
  • кука 1
  • кукавица 1
  • кукавицама 1
  • кукала 1
  • кукаш 1
  • Куку 1
  • Кукувија 1
  • Кукувије 1
  • Кукувију 3
  • кукумавкама 1
  • кукурек 1
  • кукурекања 1
  • кукуруз 1
  • кула 2
  • куле 9
  • кули 9
  • кулом 6
  • кулу 8
  • кулук 2
  • кулука 1
  • кулучи 1
  • кумрија 1
  • кумријо 1
  • кумрију 1
  • куне 1
  • купа 2
  • купао 2
  • купи 1
  • купу 1
  • купују 1
  • Курбан 1
  • курбан 2
  • куршуми 2
  • кутија 1
  • кутије 1
  • куту 4
  • Кућа 1
  • кућа 3
  • кућама 3
  • куће 14
  • кући 9
  • кућицама 1
  • кућне 1
  • кућним 1
  • кућу 6
  • кухини 1
  • куца 1
  • куче 1
  • кучићи 2
  • Кучку 2
  • лабуд 2
  • лабуда 1
  • лав 1
  • лавеж 1
  • лавица 1
  • ладен 2
  • лађом 1
  • лађу 1
  • Лаже 1
  • лаже 3
  • лаје 1
  • лају 1
  • лак 1
  • лаката 1
  • лако 4
  • лактове 1
  • лакше 3
  • лале 2
  • ланац 1
  • лане 2
  • Лани 1
  • ланцем 1
  • ластавице 2
  • ласте 1
  • лдз 1
  • леве 1
  • лево 1
  • левог 1
  • Левом 1
  • леву 1
  • легени 1
  • легла 1
  • легне 2
  • легнуше 1
  • лед 2
  • леђа 2
  • Лежала 1
  • лежала 2
  • леже 3
  • лежи 13
  • Лејле 5
  • Лејли 1
  • лека 2
  • лековите 1
  • лековитих 1
  • Лела 1
  • Леп 3
  • леп 8
  • Лепа 1
  • лепа 11
  • лепе 1
  • лепи 1
  • лепим 3
  • лепих 1
  • Лепо 1
  • лепо 9
  • лепотана 1
  • лепоте 1
  • лепоти 3
  • лептирова 1
  • лепу 3
  • лепша 1
  • лепше 2
  • Лесковац 10
  • лесковачки 1
  • Лесковачки 1
  • лесковачког 1
  • Лесковца 4
  • Лесковцу 9
  • Лесковчани 4
  • Лесковчанка 9
  • Лесковчанке 4
  • Лесковчанку 1
  • лествице 1
  • лета 2
  • лете 1
  • лети 1
  • Лети 1
  • летње 1
  • летњу 1
  • лето 1
  • леха 2
  • лехе 1
  • леш 1
  • леша 2
  • ли 50
  • ливада 1
  • ливаде 2
  • ливади 5
  • ливадом 1
  • ливанту 1
  • лије 4
  • ликом 1
  • лила 1
  • лимун 1
  • лимуни 1
  • лимунима 1
  • липти 1
  • лира 3
  • лире 1
  • лисичином 1
  • лиснато 1
  • лист 1
  • Лист 1
  • лица 6
  • Лице 1
  • лице 28
  • лицем 1
  • лицу 13
  • личе 1
  • личи 2
  • лиши 1
  • лишћа 1
  • лишће 4
  • лишћем 1
  • лов 2
  • ловиш 1
  • локвама 1
  • лопатама 1
  • лошотиња 1
  • луг 2
  • лугу 2
  • луд 8
  • луда 1
  • Луда 2
  • лудаков 1
  • лудилу 1
  • лудо 3
  • лудога 1
  • лудост 1
  • лудости 1
  • лупа 2
  • лупају 1
  • лупати 1
  • лупи 4
  • љиљан 2
  • љубав 12
  • љубави 5
  • љубавном 1
  • љубазан 1
  • љубазно 1
  • љубећи 1
  • Љуби 2
  • љуби 8
  • љубила 1
  • љубимо 1
  • Љубина 1
  • љубио 1
  • љубити 3
  • љубиће 1
  • љубљаше 1
  • људе 1
  • Људи 1
  • људи 21
  • људски 1
  • љуља 1
  • љут 3
  • љута 3
  • љути 3
  • љутих 1
  • м 6
  • ма 1
  • магарићи 1
  • магарићима 1
  • магарца 2
  • магарци 1
  • мажући 1
  • мазге 1
  • мазги 2
  • мазгу 1
  • мази 1
  • мајка 35
  • Мајка 9
  • мајке 8
  • мајкина 2
  • мајкине 1
  • мајкиним 1
  • мајкину 2
  • мајко 1
  • мајком 6
  • мајку 5
  • мајска 1
  • мајци 16
  • Мајчице 1
  • мајчице 2
  • Макар 1
  • макар 7
  • Македонији 1
  • макова 1
  • мал 1
  • Мала 1
  • мала 2
  • Малаксаше 1
  • мале 10
  • Мали 1
  • мали 7
  • малим 2
  • мало 35
  • Мало 5
  • малој 1
  • малом 2
  • малским 1
  • малу 1
  • Мана 1
  • мангал 8
  • мангала 2
  • мангалима 1
  • мангалу 1
  • мандалом 1
  • Мане 2
  • Мани 1
  • Манов 1
  • Ману 1
  • мања 2
  • Мање 1
  • мање 5
  • Мармаре 1
  • Мартифал 1
  • маскара 1
  • масла 1
  • маслинама 1
  • матер 1
  • материјама 1
  • Материн 1
  • материна 2
  • материне 1
  • материним 1
  • материних 1
  • Материно 3
  • мах 3
  • маха 3
  • махалама 4
  • махале 5
  • махали 2
  • махалом 1
  • махалу 2
  • Махмуд 6
  • Махмуда 1
  • Махмудов 1
  • махнит 2
  • махрамама 1
  • маче 1
  • мачка 1
  • машала 1
  • ме 23
  • мегдан 3
  • мед 3
  • медвед 1
  • медведа 2
  • медведу 1
  • медвеђом 1
  • медом 1
  • Међу 1
  • међу 11
  • мезимца 1
  • МЕЈРЕМ 1
  • Мејрем 2
  • Мека 1
  • мека 2
  • мекано 1
  • меким 2
  • меко 1
  • меком 2
  • меку 1
  • мемицама 1
  • мемлу 1
  • мене 13
  • мени 8
  • мењала 1
  • мердивене 1
  • мере 1
  • мери 3
  • мерило 1
  • мерити 1
  • мертечким 1
  • Мерхаметли 1
  • мерџане 1
  • Месец 4
  • месец 8
  • месеца 2
  • месецем 1
  • месецом 1
  • месечина 2
  • месечини 3
  • место 12
  • мет 1
  • метао 1
  • метне 2
  • метнеш 1
  • Метни 1
  • метни 2
  • метну 5
  • метнувши 1
  • метнула 2
  • метнуо 3
  • Метнуше 1
  • метнуше 2
  • меће 1
  • мећу 1
  • мечку 1
  • Меџнуну 1
  • Ми 1
  • ми 38
  • миздраком 2
  • миле 2
  • милијон 2
  • мило 5
  • миловала 1
  • миловати 1
  • милосрдан 3
  • милосрђу 1
  • милост 2
  • милости 2
  • милостивога 1
  • милостивој 1
  • милостињу 2
  • Милује 1
  • милује 4
  • милујући 1
  • Мимо 1
  • мимо 7
  • минара 3
  • миндерима 1
  • миндерлука 1
  • миндерлуку 1
  • миндерлуцима 1
  • миндеру 1
  • Минире 1
  • мио 1
  • мир 3
  • Мире 1
  • Мирис 1
  • мирис 7
  • мирисав 1
  • мирисаве 1
  • мирисаше 1
  • мирисом 3
  • мирише 13
  • Мирише 3
  • мирна 3
  • мирно 1
  • мирној 1
  • мирном 1
  • Мирсаде 1
  • миру 1
  • мисле 2
  • мислећи 1
  • мисли 22
  • Мисли 5
  • мислила 3
  • мислио 3
  • мислити 1
  • мислиш 4
  • Митровици 1
  • Мифтар 3
  • Мифтара 3
  • Мифтарове 1
  • михаирли 1
  • миче 4
  • мичу 2
  • миш 2
  • мишем 2
  • мишком 1
  • мишку 2
  • мишљаше 1
  • Млад 5
  • млад 7
  • Млада 1
  • млада 11
  • младе 3
  • млади 2
  • Млади 2
  • младим 1
  • младић 5
  • младића 5
  • младиће 1
  • младићима 1
  • младићу 1
  • младих 1
  • младице 1
  • младо 2
  • младога 1
  • младожења 4
  • младост 2
  • младости 4
  • младу 2
  • млађи 1
  • млађим 1
  • млазевима 1
  • мм 1
  • многе 2
  • многи 1
  • многим 1
  • многима 1
  • Много 1
  • много 31
  • многу 1
  • мном 1
  • мноштво 2
  • мњењу 3
  • мога 2
  • могаде 5
  • могао 3
  • могла 3
  • могло 1
  • могу 7
  • модрица 1
  • Можда 1
  • може 35
  • мој 10
  • Мој 3
  • Моја 1
  • моја 11
  • моје 3
  • мојега 2
  • моју 1
  • мокар 2
  • мокра 2
  • мокре 1
  • мокри 1
  • Мокри 1
  • моле 2
  • моли 3
  • молила 2
  • молим 1
  • молимо 1
  • молитва 1
  • молитве 1
  • молитви 1
  • молитвом 1
  • молитву 13
  • молити 1
  • момак 1
  • момка 1
  • момци 1
  • момчад 1
  • момчадма 1
  • момче 3
  • Мор 1
  • мора 3
  • Мора 4
  • Морава 1
  • Морави 1
  • Мораву 1
  • морала 1
  • морале 1
  • море 3
  • морску 1
  • мотке 1
  • моћи 1
  • мраз 1
  • мрака 3
  • мраморне 1
  • мрачну 1
  • мрдне 1
  • мрежа 1
  • мрежи 1
  • мрзи 1
  • мрка 1
  • мрмља 1
  • мрмљати 1
  • мрси 1
  • мрскога 1
  • Мртва 1
  • мртва 9
  • мртвачки 1
  • мртве 2
  • мртви 2
  • мртвим 1
  • мртво 2
  • мртвога 1
  • Мртвога 1
  • мртвом 1
  • мртву 2
  • мршав 1
  • мршава 1
  • Мршаве 1
  • мршавој 1
  • мршавом 1
  • му 185
  • муду 1
  • Муж 1
  • муж 3
  • мужа 6
  • мужеви 1
  • мужем 1
  • музару 1
  • мујезин 1
  • мујезина 1
  • мујезиново 1
  • мукање 1
  • Мукање 1
  • муком 2
  • мула 123
  • Мула 22
  • муле 12
  • Мули 1
  • мули 9
  • мулима 2
  • мулин 5
  • мулина 19
  • Мулина 2
  • мулине 12
  • мулини 1
  • мулиних 2
  • мулиница 1
  • мулиницу 1
  • Мулино 1
  • мулиној 2
  • мулину 1
  • мулом 8
  • Мулу 1
  • мулу 11
  • Мурад 7
  • Мурат 2
  • мусаф 2
  • мусафир 6
  • мусафу 1
  • мусломана 1
  • мусломани 4
  • мусломанима 1
  • мусломанка 3
  • мусломанке 1
  • мусломанске 1
  • мусломански 1
  • Мутне 1
  • мутној 1
  • мутом 1
  • муфтије 1
  • Муха 1
  • мухабет 1
  • муца 2
  • муци 1
  • мучи 3
  • мучне 1
  • мучно 1
  • мушка 3
  • мушкарца 2
  • мушке 2
  • мушки 1
  • мушко 4
  • мушку 1
  • мушмуле 1
  • н 2
  • На 16
  • на 369
  • набави 1
  • набедили 1
  • набедио 1
  • набили 1
  • навали 1
  • Наваљена 1
  • Наведе 1
  • Навијате 1
  • навите 1
  • нагла 1
  • нагледале 1
  • нагло 1
  • наглуха 1
  • нагрђена 1
  • над 14
  • нада 7
  • надала 1
  • надбивен 1
  • наде 2
  • наднеле 2
  • надом 1
  • надскакивао 1
  • надувен 1
  • нађе 2
  • нађу 1
  • назва 2
  • назли 2
  • наиђоше 1
  • најбоље 1
  • највећега 2
  • највећи 1
  • највећу 1
  • највише 4
  • наједанпут 1
  • Наједанпут 1
  • најзад 1
  • најлепша 2
  • Најлепше 1
  • најлепше 2
  • најмирнијега 1
  • најмлађа 1
  • најотменијим 1
  • Најпосле 3
  • најпосле 8
  • најпросвећеније 1
  • најрадоснији 2
  • најсветлија 1
  • најстарија 1
  • најстарији 1
  • најтеже 1
  • најтежи 1
  • наказни 1
  • накашље 1
  • наките 1
  • накитиле 1
  • накитише 2
  • накитом 1
  • накиту 1
  • накићена 1
  • накићене 1
  • накићену 1
  • накрећу 1
  • налетео 1
  • наложена 1
  • налуне 1
  • наљутио 1
  • нам 2
  • наменом 1
  • намере 2
  • намести 1
  • наместила 2
  • наместио 1
  • намет 1
  • намешта 1
  • намештен 1
  • намештене 2
  • намигивати 1
  • намирисан 1
  • намирисану 1
  • наноси 1
  • наоружају 1
  • наочит 1
  • нападне 1
  • напала 1
  • напамет 4
  • напевом 1
  • написао 2
  • наплаче 1
  • напоље 1
  • напоредо 1
  • направи 3
  • направљене 1
  • направљено 2
  • напред 1
  • напрезања 1
  • напуни 1
  • напуњеном 1
  • напуњену 1
  • напустила 2
  • наредби 1
  • нареди 2
  • наредила 2
  • наредиле 1
  • наредио 2
  • наређује 1
  • наречјем 1
  • нарицати 1
  • нариче 6
  • наричући 1
  • нарове 1
  • Нарочито 1
  • нарочито 7
  • наружила 1
  • наручје 1
  • наслања 1
  • наслони 1
  • наслонио 1
  • наслоњена 1
  • насмеја 4
  • Насмејаће 1
  • насмејаше 2
  • насмеје 1
  • наспрам 1
  • Насред 1
  • насред 2
  • Наста 1
  • настави 2
  • наставише 1
  • наставља 1
  • натакле 1
  • натовари 1
  • наћи 1
  • Наћи 2
  • наузнак 3
  • наусница 1
  • науснице 2
  • научио 1
  • научише 1
  • Начинићемо 1
  • наш 1
  • нашаране 1
  • нашега 1
  • Нашем 1
  • нашем 2
  • нашему 1
  • наши 2
  • нашле 1
  • нашли 1
  • наште 1
  • нашу 1
  • Не 28
  • не 326
  • неба 2
  • небеског 1
  • небо 9
  • небом 1
  • небројено 4
  • небу 6
  • невеста 8
  • невестама 1
  • невесте 5
  • невести 3
  • невестин 1
  • невестинску 1
  • невестом 4
  • невесту 9
  • невино 1
  • невоље 2
  • негде 1
  • Него 1
  • него 55
  • неговала 1
  • негује 1
  • недара 4
  • недеља 3
  • недељу 4
  • недра 3
  • недрима 1
  • нежна 1
  • нежних 1
  • нежно 2
  • нежном 1
  • нежну 1
  • незакићене 1
  • незатворена 1
  • незатворене 2
  • незнани 1
  • неисказана 1
  • неискусна 1
  • нека 19
  • Нека 6
  • некад 4
  • некакав 2
  • некакве 1
  • некаквога 1
  • некаквом 1
  • некако 2
  • Неке 2
  • неке 6
  • Неки 1
  • неки 11
  • некмоли 1
  • неко 6
  • некога 4
  • неколике 4
  • Неколико 1
  • неколико 9
  • неком 3
  • неку 2
  • некуд 3
  • нема 21
  • Нема 4
  • немаде 1
  • Немај 1
  • немају 1
  • немирна 1
  • немирне 1
  • немој 2
  • Немој 4
  • Нене 1
  • нене 3
  • нени 1
  • необична 1
  • необучене 1
  • неокречених 1
  • неолепљеној 1
  • неописан 1
  • неопранштину 1
  • неосвећен 1
  • неочешљане 1
  • непознат 1
  • непознати 1
  • непокривене 1
  • непокривено 1
  • непомична 1
  • непрегледног 2
  • непрестано 5
  • непријатеља 1
  • непробуђена 1
  • непродат 1
  • Непуштена 1
  • непуштена 2
  • неравну 1
  • неранџама 1
  • нервозне 1
  • несвесно 1
  • несрећа 1
  • несреће 2
  • несрећна 2
  • несрећне 1
  • несрећној 2
  • несрећну 2
  • несрећом 1
  • несрећу 1
  • нестаје 1
  • нестало 5
  • нестрпљив 1
  • Нестрпљив 1
  • Нестрпљиви 1
  • несуђена 1
  • несуђеној 2
  • несуђену 3
  • Неће 1
  • неће 9
  • нећемо 1
  • Нећемо 1
  • Нећу 2
  • нечега 1
  • нечему 1
  • нечовека 1
  • нечујно 1
  • нешто 22
  • Ни 7
  • ни 97
  • Нигде 4
  • нигде 7
  • ниже 2
  • низ 3
  • није 108
  • Није 12
  • ниједанпут 1
  • Ниједанпут 1
  • Ниједна 1
  • ниједна 3
  • ниједнога 1
  • Ниједнога 1
  • никад 10
  • Никад 2
  • никада 1
  • никако 5
  • Нико 1
  • нико 13
  • никога 9
  • Николе 1
  • Никому 1
  • никуд 1
  • ниоткуд 1
  • нисам 3
  • Нисам 3
  • Ниси 2
  • ниси 3
  • ниске 2
  • ниским 2
  • ниских 2
  • ниског 1
  • ниској 4
  • нисмо 1
  • нису 17
  • Нити 2
  • нити 8
  • ниха 1
  • нихајући 1
  • ниче 1
  • Ниш 5
  • Ниша 2
  • нишани 1
  • нишанџија 1
  • нишки 2
  • нишког 1
  • нишкога 1
  • Нишлије 1
  • ништа 22
  • Ништа 3
  • Нишу 3
  • но 17
  • Нов 1
  • нов 2
  • нове 1
  • новим 1
  • ново 1
  • новој 1
  • нову 1
  • ногама 4
  • ноге 4
  • ногом 1
  • ногу 7
  • нож 2
  • ножем 1
  • ножица 2
  • ноздрве 1
  • нокте 1
  • ноктима 2
  • нокту 1
  • нос 3
  • Носе 1
  • носе 6
  • Носи 2
  • носи 8
  • носила 2
  • Носите 2
  • носити 2
  • носићемо 1
  • носићеш 1
  • Ноћ 1
  • ноћ 14
  • Ноћас 1
  • ноћас 2
  • ноћашњи 2
  • ноћи 8
  • ноћни 2
  • ноћнога 1
  • ноћном 1
  • ноћну 1
  • ноћу 11
  • нуди 2
  • нури 1
  • њ 5
  • њачу 1
  • ње 21
  • њега 14
  • Његов 1
  • његов 16
  • његова 16
  • његове 8
  • његови 3
  • његовим 3
  • његових 2
  • његово 1
  • Његово 1
  • његовој 6
  • његову 10
  • Његош 1
  • њезина 2
  • њему 12
  • Њен 1
  • њен 6
  • њена 14
  • Њена 3
  • њене 16
  • њеним 1
  • њено 7
  • њенога 1
  • њеној 3
  • њеном 2
  • њену 8
  • њим 13
  • њима 8
  • Њих 1
  • њих 10
  • њихна 1
  • њихне 1
  • њихно 1
  • њихов 1
  • њихова 6
  • њихове 1
  • њиховом 1
  • Њој 2
  • њој 20
  • њом 11
  • Њу 1
  • њу 15
  • О 4
  • о 42
  • Оба 2
  • оба 4
  • обавештава 1
  • обавијене 1
  • обади 1
  • обазре 1
  • обалама 1
  • обали 1
  • обасјава 1
  • обасјало 1
  • обасјану 1
  • обасјао 1
  • обе 1
  • обедили 1
  • обезглављена 1
  • обезнањена 1
  • обест 2
  • обести 2
  • обећа 1
  • обиђе 1
  • обиђоше 1
  • обиђу 1
  • обилазе 1
  • Обилазе 1
  • обичај 5
  • обичаја 3
  • обично 4
  • облаче 1
  • облачи 1
  • облепљена 1
  • оближње 1
  • облије 1
  • обљубио 1
  • обновимо 1
  • обоје 1
  • обојена 1
  • обојеним 1
  • обоји 1
  • оборене 3
  • оборених 1
  • обори 3
  • обоце 1
  • обоци 1
  • обрадовали 1
  • ОБРАДОВИЋ 1
  • образ 10
  • образа 3
  • образе 2
  • образу 2
  • обрасцу 1
  • обрвала 1
  • обрве 2
  • обредима 1
  • обријане 1
  • обријано 2
  • обриса 1
  • обрисаним 1
  • обрне 1
  • оброк 1
  • оброка 1
  • обузе 2
  • обузима 2
  • обукао 1
  • обукла 1
  • обукле 2
  • Обукоше 1
  • обуку 2
  • обуо 1
  • обуће 1
  • обућу 1
  • обухвата 1
  • обухватила 1
  • обуче 1
  • Обуче 1
  • обучен 2
  • обучена 2
  • обучени 2
  • обученим 1
  • обучено 2
  • обучену 1
  • ова 2
  • Овај 2
  • овај 7
  • оваква 1
  • овако 11
  • Овако 2
  • овамо 5
  • оваца 2
  • овде 11
  • Овде 3
  • Ове 1
  • ове 7
  • ови 3
  • овим 2
  • овна 1
  • овнова 1
  • Ово 2
  • ово 20
  • Овога 1
  • овога 6
  • овој 4
  • оволика 1
  • оволико 5
  • оволишног 1
  • оволишну 1
  • овом 4
  • овоме 1
  • ову 3
  • овце 1
  • овци 1
  • овцом 1
  • огладнела 1
  • огледалима 1
  • Огледало 1
  • огледало 2
  • огледалу 2
  • огледао 1
  • огњишта 2
  • оградама 1
  • ограде 4
  • ограду 2
  • Од 13
  • од 187
  • одавде 1
  • Одавде 1
  • одавно 9
  • одаду 1
  • одајама 3
  • Одаје 1
  • одаје 23
  • одаји 17
  • одајице 1
  • одају 12
  • одакле 3
  • одатле 1
  • одахнув 1
  • одаџицима 1
  • одведе 1
  • одведена 1
  • одвели 1
  • Одговара 1
  • одговара 10
  • одговарај 1
  • одговарају 2
  • одговор 1
  • одговора 1
  • Одговора 1
  • одговори 5
  • одговорила 2
  • одговориће 1
  • Оде 1
  • оде 12
  • одела 1
  • одело 3
  • оделу 2
  • одељењу 1
  • одједанпут 1
  • одјезди 1
  • одјек 1
  • Одјекну 1
  • одјекну 3
  • одјекнуше 1
  • Одјекнуше 1
  • одјекује 1
  • одјекују 1
  • одлазе 1
  • одлазиле 1
  • одласка 1
  • Одлете 1
  • одлетела 1
  • одлетет 1
  • одмарајући 1
  • одмах 13
  • Одмах 2
  • одмор 1
  • одмори 1
  • одморио 1
  • однегован 1
  • однели 1
  • однео 1
  • однесе 7
  • однесоше 1
  • однет 1
  • однета 1
  • однето 2
  • однеше 1
  • одобравају 2
  • одобрењем 3
  • одољен 1
  • одрасла 1
  • одрастао 1
  • одређена 1
  • одсеченој 1
  • одскачу 1
  • Одустају 1
  • одшкрине 1
  • одшкринута 2
  • одшкринуту 1
  • одшкринуше 1
  • ождребљен 1
  • ожени 1
  • оженило 1
  • оженио 1
  • Оживеше 1
  • ожиљак 1
  • озго 1
  • оздравити 1
  • Оздравићеш 1
  • ојађеној 1
  • ојађеном 1
  • ојнак 1
  • ока 5
  • окамени 1
  • окани 1
  • оквиром 1
  • око 17
  • Око 2
  • оковане 1
  • околини 1
  • околних 1
  • около 3
  • оком 6
  • окорела 1
  • окрене 2
  • окренула 2
  • окренуше 2
  • окрете 2
  • окреће 1
  • окрећући 1
  • окречених 1
  • округло 1
  • оку 1
  • окупало 2
  • окупан 1
  • окупана 1
  • Окупани 1
  • окупише 1
  • Ол 1
  • олду 1
  • олова 2
  • оловне 1
  • олово 4
  • оловом 1
  • олујом 1
  • Омален 1
  • омилова 1
  • омилује 1
  • омиљен 1
  • Он 13
  • он 49
  • Она 10
  • она 67
  • Онај 1
  • онај 16
  • онакав 1
  • онакажена 1
  • Онако 1
  • онако 18
  • онда 9
  • онде 1
  • Оне 1
  • оне 20
  • онемела 1
  • онесвестила 1
  • Они 4
  • они 6
  • оним 2
  • онима 1
  • оних 3
  • оно 13
  • онога 4
  • оној 2
  • онолико 3
  • оном 10
  • ону 3
  • опазе 1
  • опази 5
  • опазили 1
  • опазити 1
  • опазише 1
  • опале 1
  • опаљена 1
  • опанцима 1
  • опао 1
  • опасана 1
  • опасани 1
  • опасао 1
  • опет 25
  • Опет 3
  • опија 2
  • опије 4
  • опио 1
  • опише 1
  • опколе 1
  • опколили 2
  • Опколише 1
  • опколише 2
  • опомену 1
  • опорави 1
  • опоравља 1
  • опрао 1
  • опрати 1
  • опреми 1
  • опремом 1
  • опрему 1
  • опрости 3
  • опростила 2
  • опростио 2
  • Опростиће 1
  • опростише 1
  • опточене 1
  • опустела 1
  • ораха 5
  • ородио 1
  • оружани 2
  • оружаних 1
  • оружано 1
  • оружје 4
  • оружјем 3
  • осам 1
  • осамдесет 1
  • осамнаесту 1
  • освајача 1
  • Освану 1
  • освежену 1
  • освести 1
  • освета 6
  • освете 1
  • освети 7
  • осветила 1
  • осветио 1
  • осветиш 1
  • осветла 1
  • осветљив 1
  • осветом 1
  • освећена 1
  • осврнувши 1
  • осврћу 2
  • осете 1
  • осети 2
  • осетила 2
  • осетиле 1
  • осетио 2
  • осећа 4
  • осећају 1
  • осећања 1
  • осећањима 1
  • Осим 1
  • осим 5
  • ослушкивао 1
  • ослушкује 2
  • ослушкују 1
  • Осман 2
  • осмејку 1
  • осмесима 1
  • осмех 4
  • осмехне 1
  • осмехнула 1
  • осмехом 4
  • особ 2
  • оспичав 1
  • осрамоте 1
  • осрамоти 1
  • осрамотио 1
  • осрамотиш 1
  • осрамотише 1
  • Остави 1
  • остави 3
  • оставив 1
  • оставила 2
  • оставим 1
  • оставио 1
  • Оставио 1
  • оставише 2
  • оставља 1
  • остављају 2
  • Остављајући 1
  • остављале 1
  • остављали 1
  • остављао 1
  • Остаде 1
  • остаде 3
  • остадоше 1
  • остаје 1
  • остају 1
  • остала 1
  • остали 2
  • остало 1
  • остао 2
  • остарео 1
  • остати 2
  • остаће 1
  • осташе 2
  • Отац 1
  • отац 13
  • отвара 2
  • отварају 1
  • отвор 1
  • отворена 1
  • отворене 1
  • отворени 2
  • отвореним 1
  • отворено 1
  • отвореној 2
  • отвореном 1
  • Отвори 2
  • отвори 8
  • отворили 1
  • Отворио 1
  • отворите 1
  • Отворите 1
  • Отворише 1
  • отворише 2
  • оте 1
  • отежали 1
  • отеже 1
  • отера 2
  • отиде 3
  • отиду 1
  • отишао 2
  • отишли 1
  • Отишли 1
  • откидао 1
  • откинуо 1
  • отклања 1
  • откривеном 1
  • откуд 3
  • отлукане 1
  • отме 2
  • отмени 1
  • отмених 1
  • отмица 1
  • отопи 1
  • отопила 1
  • отпузао 1
  • отуд 1
  • отури 2
  • Ох 1
  • охола 2
  • оца 15
  • оцу 4
  • очајан 1
  • очеве 1
  • очекивала 1
  • очекује 3
  • очекују 1
  • очекујући 1
  • Очи 1
  • очи 43
  • Очију 1
  • очију 13
  • очима 10
  • очита 2
  • очишћен 1
  • очни 5
  • очних 1
  • оџака 1
  • оџаковић 1
  • ошишане 1
  • оштре 2
  • Па 17
  • па 212
  • пада 6
  • падају 2
  • паде 2
  • падишах 2
  • падишаха 6
  • падишахов 1
  • падишахове 1
  • падишахом 2
  • падишаху 2
  • падне 2
  • падну 2
  • падоше 1
  • пажљиво 1
  • пажњом 1
  • пазар 1
  • пазе 1
  • пази 1
  • пак 2
  • пакао 1
  • пакла 1
  • пала 5
  • паласке 1
  • пале 1
  • пали 2
  • палила 1
  • палица 1
  • пало 1
  • памет 2
  • паметан 2
  • памети 5
  • паметна 1
  • Паметна 1
  • паметно 1
  • памећу 1
  • пао 1
  • папаз 1
  • паперје 2
  • папуче 1
  • пара 1
  • паре 3
  • парчад 1
  • парчадма 1
  • парченце 1
  • пас 3
  • паса 2
  • пасти 3
  • пастушаста 2
  • пастушастих 1
  • пасуља 1
  • паукова 1
  • паун 1
  • паучина 1
  • паучином 1
  • паучину 1
  • пацова 1
  • Паша 13
  • паша 58
  • пашалук 1
  • Пашам 1
  • пашама 1
  • паше 12
  • паши 25
  • пашин 5
  • Пашина 1
  • пашина 12
  • пашине 1
  • пашини 1
  • пашиним 4
  • пашиних 1
  • пашиница 16
  • Пашиница 3
  • пашинице 1
  • пашиницом 1
  • пашино 1
  • пашину 7
  • Пашић 1
  • пашић 2
  • пашића 1
  • пашићевој 1
  • пашићем 2
  • пашо 18
  • Пашо 3
  • пашовао 1
  • пашом 5
  • пашће 1
  • Пашу 1
  • пашу 17
  • пашујем 1
  • пева 2
  • певају 8
  • певања 1
  • певачице 3
  • певаш 1
  • педесет 2
  • пејгамбера 1
  • пеле 1
  • пена 1
  • пенџер 1
  • пенџера 1
  • пенџере 1
  • пенџерима 1
  • пењу 1
  • пепела 1
  • пепелом 1
  • пепелу 1
  • пепео 2
  • пере 1
  • перје 1
  • перо 3
  • пером 1
  • Персијанац 1
  • персијским 1
  • Песма 1
  • песма 7
  • песме 2
  • песмом 1
  • песму 6
  • песник 1
  • песнице 3
  • песници 1
  • песницом 2
  • песницу 1
  • пет 5
  • пета 2
  • петак 3
  • петао 4
  • петка 4
  • петла 1
  • петли 6
  • петлић 1
  • петлова 3
  • петнаест 2
  • петнаестој 1
  • петогодишњег 1
  • петоро 1
  • Петровић 1
  • пећ 1
  • пећанке 1
  • печат 1
  • печене 1
  • пешке 1
  • пешкеш 1
  • пешкир 1
  • пешкиром 1
  • пешкиру 1
  • пизму 1
  • пијан 1
  • пијани 1
  • пијанога 2
  • пије 3
  • пио 2
  • пиринач 1
  • пиринџа 1
  • писали 1
  • писана 1
  • писано 4
  • писао 1
  • писка 1
  • писке 1
  • Писма 1
  • писмо 5
  • Писмо 6
  • писнуше 2
  • Пита 1
  • пита 14
  • питај 1
  • питају 4
  • питала 2
  • питање 4
  • питањем 1
  • питао 1
  • питати 1
  • Питаш 1
  • питаш 3
  • пити 1
  • питома 1
  • пише 3
  • пиште 1
  • пишти 1
  • пиштоље 1
  • плав 1
  • плаве 1
  • плавим 1
  • плавих 2
  • плавом 1
  • плакала 2
  • плакале 1
  • плакао 1
  • плакати 2
  • плакаће 2
  • плакаше 1
  • пламен 6
  • пламена 1
  • пламеном 1
  • планина 1
  • планине 2
  • плануше 1
  • плати 2
  • платила 1
  • платио 1
  • платити 1
  • платно 1
  • платну 1
  • плаћа 1
  • плаћену 1
  • плач 1
  • плаче 18
  • плачем 1
  • плачеш 1
  • плачу 2
  • плачући 4
  • плашења 1
  • Плашење 1
  • плаши 1
  • плашила 1
  • плашио 2
  • плашљивији 1
  • племена 6
  • племићка 1
  • Племство 1
  • племство 2
  • плена 1
  • плећа 1
  • плећима 4
  • плиткој 1
  • плочама 1
  • плочом 1
  • пљачкаш 1
  • пљескају 1
  • пљесне 1
  • пљесну 1
  • Пљесну 1
  • пљувачка 1
  • пљује 1
  • пљуне 1
  • по 129
  • По 2
  • поабала 1
  • победилац 1
  • побеже 1
  • побојаше 1
  • побунише 1
  • побуњене 2
  • поведе 1
  • повела 1
  • поветарац 4
  • поветарца 1
  • повијају 1
  • повлачи 1
  • поворка 2
  • повратила 4
  • повратише 1
  • повраћа 1
  • повраћају 1
  • Повраћена 1
  • поврвеше 1
  • поврх 1
  • повукоше 1
  • погађа 1
  • погађају 1
  • погана 1
  • погибе 2
  • погинуло 1
  • погинуо 1
  • Поглавар 1
  • поглавар 2
  • поглавара 4
  • поглаваром 2
  • поглед 4
  • погледа 8
  • погледају 2
  • погледала 2
  • погледи 1
  • погледима 2
  • погледом 3
  • погнут 1
  • погнуте 1
  • Погодио 1
  • погођен 1
  • погрешио 1
  • погурен 2
  • погурена 1
  • погурени 1
  • под 34
  • пода 1
  • подбуле 1
  • подбуо 1
  • подвори 1
  • подврискују 1
  • подвуче 1
  • подели 1
  • подигао 2
  • подигло 1
  • подиже 9
  • Подижу 1
  • подједнако 2
  • подметне 1
  • подмигују 1
  • подне 1
  • поднео 1
  • поднети 1
  • поднизан 1
  • подсете 1
  • подсети 1
  • подсећа 1
  • подсмевају 1
  • подсмешљивих 1
  • поду 2
  • подузима 1
  • подшишана 1
  • Пође 2
  • пође 4
  • пођем 1
  • Пођоше 1
  • пођоше 3
  • позади 1
  • позатварани 1
  • позва 2
  • позвао 1
  • позвате 1
  • Позваћу 1
  • поздрав 1
  • поздрава 1
  • поздравио 1
  • Поздравио 1
  • поздрављају 1
  • поздравље 1
  • поздраву 1
  • позивање 1
  • позлаћене 1
  • познавале 1
  • познаје 5
  • познајем 1
  • Познајем 1
  • познајеш 1
  • познала 1
  • познали 1
  • познаника 1
  • позове 1
  • поискати 1
  • појави 5
  • појавила 1
  • појавити 1
  • појавише 2
  • појас 2
  • појаса 2
  • појатама 1
  • поју 2
  • појурише 2
  • показивао 1
  • показују 1
  • покајао 1
  • покаје 1
  • покаткад 1
  • покварила 1
  • Покисле 1
  • покисне 1
  • поклопи 1
  • покоја 2
  • покоју 2
  • покољу 1
  • покора 1
  • покренуше 1
  • покретима 1
  • покреће 1
  • покри 1
  • покривала 1
  • покривена 2
  • покривене 1
  • покривени 1
  • покривеним 1
  • покривених 1
  • покривеном 1
  • покријем 1
  • покрио 1
  • Покрите 1
  • покрише 1
  • покров 4
  • покуља 1
  • покуша 1
  • пола 2
  • полазећи 1
  • полази 2
  • полазио 1
  • Полако 1
  • полако 13
  • полакомио 1
  • поласка 1
  • полете 3
  • полетеше 1
  • поливена 1
  • половину 1
  • положају 1
  • полудела 2
  • полудео 1
  • полуотворених 1
  • полусан 1
  • полусну 1
  • поља 3
  • поље 2
  • пољем 1
  • пољу 2
  • пољубац 1
  • пољубио 1
  • Пољубио 1
  • Пољубићу 1
  • помаман 2
  • помахнита 1
  • помаче 5
  • помену 3
  • поменула 1
  • померава 1
  • помињала 1
  • Помиње 1
  • помиње 2
  • помињу 1
  • помисли 2
  • помислили 1
  • помодрелих 1
  • помолило 1
  • поморанџе 1
  • поморила 2
  • помоћ 1
  • понављамо 1
  • понашања 1
  • понека 1
  • Понекад 1
  • понекад 3
  • понесе 3
  • понешто 2
  • понизан 1
  • понизно 3
  • понизности 1
  • понова 3
  • понови 3
  • поносила 2
  • поноситији 1
  • поноћи 5
  • поношљива 1
  • понуда 1
  • понуде 1
  • понуду 1
  • попа 1
  • попала 1
  • попаљени 1
  • попе 3
  • попила 1
  • попили 1
  • попљескав 1
  • попустио 1
  • попушили 1
  • попци 1
  • поразговара 1
  • поред 3
  • породица 1
  • портокали 1
  • поруб 1
  • поруке 2
  • поручила 2
  • поручује 1
  • посади 2
  • посадили 1
  • посао 1
  • поседају 1
  • поседаше 1
  • поседнути 1
  • посекла 1
  • посели 1
  • посили 1
  • посипа 1
  • поскидају 1
  • посла 5
  • Послао 1
  • послао 3
  • послаше 1
  • после 30
  • После 6
  • Последња 1
  • последњега 1
  • Последњи 1
  • последњи 4
  • последњим 1
  • пословицу 1
  • послом 2
  • послуге 1
  • послугу 1
  • послужише 1
  • послужује 1
  • послуша 1
  • послушају 1
  • Послушаше 1
  • поспале 2
  • посред 1
  • посрну 1
  • посрнув 1
  • поста 1
  • постављеном 1
  • постанем 1
  • постати 1
  • постеља 1
  • Постеља 1
  • постеље 3
  • постељи 10
  • постељу 4
  • постиђене 1
  • постићи 2
  • посу 1
  • посуђе 1
  • потајне 1
  • Потамнела 1
  • Потоку 1
  • потом 1
  • потомка 1
  • потоне 1
  • потоци 1
  • потоцима 1
  • потпланинке 1
  • потражи 1
  • потреба 1
  • потресе 2
  • потрести 1
  • потурчена 1
  • потурчили 2
  • поћуташе 1
  • поубијани 1
  • похаси 1
  • Похита 1
  • похита 3
  • похиташе 3
  • поцрвене 1
  • Поче 1
  • поче 9
  • почео 1
  • почети 1
  • почетка 1
  • почеше 2
  • почиње 1
  • почне 4
  • почупана 1
  • пошаљемо 1
  • Пошао 1
  • пошао 7
  • Пошикља 1
  • пошироки 1
  • пошла 2
  • пошље 1
  • пошто 6
  • поштују 1
  • пошумљена 2
  • права 2
  • правде 1
  • праве 2
  • правила 1
  • правимо 1
  • правио 2
  • правих 1
  • правичан 1
  • правно 1
  • право 1
  • Право 1
  • правога 1
  • праг 1
  • прага 1
  • прагу 1
  • прадеда 1
  • празна 1
  • празне 2
  • празни 1
  • празник 5
  • празних 2
  • празнично 1
  • празничном 1
  • празној 1
  • прање 1
  • прате 2
  • пратим 1
  • пратио 1
  • пратње 2
  • пратњом 2
  • пратњу 3
  • праћа 1
  • праћао 1
  • праунук 1
  • праха 2
  • прашину 1
  • прашта 1
  • праштала 1
  • Прва 1
  • прва 2
  • прве 1
  • први 15
  • првима 1
  • првих 1
  • Прво 3
  • прво 7
  • првој 1
  • првом 1
  • прву 2
  • пре 29
  • Пре 4
  • пребацило 1
  • преболна 1
  • пребројила 1
  • преваре 1
  • преварила 1
  • превија 1
  • превије 1
  • преводи 1
  • превртање 1
  • Прегазише 1
  • прегорела 2
  • преграда 1
  • прегризле 1
  • Пред 2
  • пред 41
  • преда 4
  • предаде 1
  • предњачи 1
  • предсобља 1
  • предсобљу 4
  • Пређе 1
  • преживела 1
  • преза 1
  • презиме 1
  • прекида 1
  • прекиде 3
  • преклани 1
  • преко 13
  • прекрстио 1
  • прекрштеним 1
  • прексутра 1
  • Прексутра 1
  • прелазећи 1
  • према 21
  • премери 2
  • пренеше 1
  • прену 1
  • препала 1
  • преплануто 1
  • препланутом 1
  • преплашено 1
  • пресвукле 1
  • прескоче 1
  • прескочио 1
  • престаје 1
  • престола 1
  • престолу 1
  • престрављено 1
  • пресудила 1
  • претвориле 1
  • претворили 1
  • претворио 1
  • прете 3
  • претегли 1
  • претегло 1
  • претекло 1
  • Претече 1
  • претече 2
  • прети 4
  • претио 1
  • Претио 1
  • Претња 1
  • претње 2
  • претура 1
  • при 4
  • прибијају 2
  • прибију 1
  • прибила 1
  • Прибила 1
  • прибираше 1
  • прибише 2
  • прибор 1
  • прибра 2
  • Приведоше 1
  • привезао 1
  • привезати 1
  • привиђало 1
  • привиђење 1
  • пригињу 1
  • придржавају 1
  • приђе 2
  • признао 1
  • пријатељ 2
  • пријатеља 1
  • пријатељеву 1
  • пријатељи 1
  • пријатељица 1
  • пријатељицама 1
  • пријатељу 17
  • прилазе 1
  • Прилазе 1
  • прилепи 1
  • прилепила 1
  • прилика 2
  • прилупа 1
  • Прилупа 1
  • прима 1
  • примаче 1
  • пример 1
  • прими 4
  • примив 1
  • примим 1
  • примио 1
  • примирили 1
  • примити 2
  • примичући 1
  • приносе 1
  • приносила 1
  • приносиле 1
  • принцеза 1
  • припалила 1
  • припалише 1
  • припевом 1
  • припљеска 1
  • припомоћ 1
  • припуцају 1
  • припуцаше 1
  • природа 3
  • прислони 1
  • прислонила 1
  • прислушкује 1
  • присојкиње 1
  • пристаде 2
  • пристанем 1
  • притврђену 1
  • притискујући 1
  • притисну 1
  • притиснуо 1
  • притрчаше 1
  • Приуготовише 1
  • прихватише 2
  • прича 5
  • Причај 1
  • причају 5
  • причала 1
  • причали 1
  • причам 1
  • причамо 1
  • причање 1
  • причао 2
  • причвршћен 1
  • приче 3
  • причест 1
  • причини 1
  • причу 3
  • причува 1
  • причују 1
  • причуло 1
  • прља 1
  • прљав 1
  • прљава 1
  • пробада 1
  • Прободе 1
  • пробуди 2
  • пробуђен 1
  • пробушене 1
  • пробушену 1
  • проведен 1
  • провирују 1
  • провлачи 3
  • провода 1
  • проводи 1
  • прогнаше 1
  • Прогнаше 1
  • проговоре 2
  • проговори 2
  • проговоривши 2
  • проговорила 2
  • продају 2
  • продера 1
  • Продера 1
  • продераше 2
  • продужава 1
  • продужише 1
  • прође 4
  • прођу 3
  • прозор 5
  • прозора 5
  • прозоре 3
  • прозори 4
  • прозорима 4
  • прозорске 1
  • прозорски 1
  • прозору 4
  • пројахао 1
  • пројезди 1
  • Пројезди 1
  • пројездио 1
  • пројездиће 1
  • проклет 2
  • проклете 1
  • проклињаше 1
  • прокупачке 1
  • прокупачки 5
  • прокупачким 1
  • прокупачког 3
  • прокупачком 2
  • Прокупља 10
  • Прокупље 24
  • Прокупљу 18
  • Прокупчана 1
  • Прокупчани 4
  • Прокупчанка 3
  • Прокупчанке 1
  • пролажаше 1
  • Пролазе 3
  • пролази 5
  • пролазила 1
  • пролама 2
  • пролети 1
  • пролетње 1
  • пролећа 1
  • пролеће 4
  • пролива 1
  • пролила 1
  • проломи 1
  • промени 1
  • промењен 1
  • промењена 1
  • промењеним 1
  • промолили 1
  • промолише 1
  • промукао 1
  • промуклим 1
  • промућка 1
  • промуца 1
  • пронело 1
  • пронео 1
  • пропадне 1
  • пропевао 1
  • пророковим 4
  • просвећена 1
  • проседа 1
  • проседе 1
  • просићемо 1
  • Просићемо 1
  • просјаци 1
  • просте 1
  • простења 1
  • простиру 1
  • простих 1
  • простога 1
  • простота 1
  • пространа 2
  • простре 1
  • простреше 2
  • прострла 1
  • простру 1
  • просу 1
  • просула 1
  • протера 1
  • против 3
  • противника 1
  • протумачио 1
  • протумачити 1
  • проћеретати 1
  • проћи 1
  • прохода 1
  • прочита 2
  • Прошав 1
  • прошао 3
  • прошапће 1
  • прошара 1
  • прошарана 1
  • прошарани 1
  • Прошетала 1
  • прошетала 2
  • прошла 1
  • прошле 1
  • прошло 1
  • прошлога 2
  • прошлом 1
  • прси 2
  • прсију 1
  • прсте 7
  • прстију 3
  • прстима 3
  • прстом 1
  • пружа 1
  • пружајући 1
  • прућише 1
  • прхне 1
  • прхну 1
  • пса 1
  • псе 1
  • пси 1
  • псима 4
  • псује 1
  • псују 1
  • пукне 1
  • пули 1
  • пун 8
  • Пуна 1
  • пуна 2
  • пуне 6
  • Пуни 1
  • пуни 2
  • пунила 1
  • пуно 5
  • пуном 1
  • пуномоћје 7
  • пуномоћник 10
  • пуномоћника 3
  • пуномоћнике 1
  • пуномоћником 1
  • пуномоћнику 1
  • пуномоћници 2
  • пупих 1
  • пупољак 1
  • пупољака 1
  • пупољале 1
  • пуст 1
  • пуста 3
  • пусте 1
  • Пусти 1
  • пусти 9
  • пустив 2
  • пустивши 1
  • пустиле 1
  • пустим 3
  • пустињски 1
  • Пустио 1
  • пустио 2
  • пустиш 3
  • пустој 1
  • пут 19
  • пута 18
  • путем 3
  • путници 1
  • путовали 1
  • Путоваше 1
  • путу 1
  • пуца 1
  • пуцају 1
  • Пуцала 1
  • пуцањ 1
  • пуцање 1
  • пуцао 1
  • пуце 1
  • пушака 1
  • пуше 2
  • пушећи 1
  • Пуши 1
  • пуши 2
  • Пушка 1
  • пушка 3
  • пушкарнице 2
  • Пушке 1
  • пушке 20
  • пушком 1
  • пушку 1
  • пушта 4
  • пуштају 1
  • пуштање 1
  • пуштао 1
  • пуштена 3
  • пуштеница 1
  • пушчане 1
  • раван 1
  • равне 3
  • равни 1
  • равним 1
  • рад 1
  • раде 6
  • радећи 1
  • ради 9
  • радиле 1
  • радили 1
  • радионице 1
  • радити 1
  • радника 1
  • радовала 1
  • радовао 2
  • радознале 1
  • радознало 1
  • радосним 2
  • радосно 1
  • радост 5
  • радостан 4
  • радости 2
  • Радује 1
  • радује 10
  • рађа 2
  • ражљути 2
  • ражљућена 2
  • разабра 1
  • разабрала 1
  • разапетом 1
  • разастрта 1
  • разбацане 1
  • разбачене 1
  • разберем 1
  • разболео 1
  • разболи 1
  • развесели 2
  • развијена 1
  • развијене 2
  • развлачи 1
  • развукао 1
  • разгалила 1
  • разгаљена 1
  • разговара 6
  • Разговарају 1
  • разговарају 2
  • разговарали 2
  • разговарао 1
  • разговарати 1
  • разговараће 1
  • разговор 7
  • разговори 1
  • разговорили 1
  • разговору 1
  • разгрће 1
  • разгрћу 1
  • раздрљена 1
  • раздрљени 1
  • разиђоше 2
  • разишли 1
  • разјарени 1
  • разјарену 1
  • Разлеже 1
  • разлеже 3
  • разлике 1
  • разлио 1
  • размажено 1
  • размишља 1
  • размота 1
  • размрскао 1
  • размрскаш 1
  • разне 1
  • разнежи 1
  • разнесе 1
  • разузданог 1
  • разума 1
  • разуме 2
  • разумевало 1
  • разумело 1
  • разумљиво 1
  • рај 1
  • раја 6
  • рају 1
  • рамена 4
  • раменима 1
  • рамену 1
  • Рана 1
  • рана 3
  • ране 2
  • рано 6
  • рањена 1
  • рапав 1
  • рапавом 1
  • расвесте 1
  • расвестила 1
  • расејаних 1
  • расеченом 1
  • расковника 1
  • раскопчала 1
  • распаљена 1
  • распитује 1
  • расплака 1
  • распојас 2
  • распуштену 1
  • расрди 1
  • раставио 1
  • растајаху 1
  • Растанак 2
  • растану 1
  • растопићеш 1
  • растргао 1
  • растужена 1
  • растурио 1
  • расцепи 1
  • расцепише 1
  • рата 1
  • рафови 1
  • раширеним 1
  • рашири 1
  • раширила 1
  • раширише 2
  • рашчу 2
  • рашчупана 1
  • рђава 1
  • рђаво 2
  • ред 3
  • редом 1
  • реду 1
  • реза 1
  • резил 1
  • Резил 1
  • рекама 1
  • рекао 6
  • реке 1
  • рекла 3
  • рекле 2
  • рекли 1
  • реп 1
  • репа 1
  • репове 1
  • репови 2
  • репом 1
  • репу 1
  • репуха 1
  • рећи 3
  • рецимо 1
  • Реч 1
  • реч 12
  • рече 22
  • речи 14
  • решетке 2
  • решетом 1
  • решио 1
  • рибу 1
  • рикну 2
  • рисови 1
  • роба 1
  • робиња 7
  • робињама 2
  • робиње 11
  • Робиње 3
  • робињи 1
  • робињом 1
  • робињу 2
  • робље 2
  • робови 1
  • Рога 1
  • рогом 1
  • Рогу 1
  • род 2
  • рода 4
  • роде 1
  • роди 1
  • родило 1
  • родитеља 1
  • родитеље 1
  • Родитељи 1
  • родитељи 4
  • родитељима 2
  • родно 1
  • родом 3
  • рођак 1
  • рођака 3
  • рођакама 1
  • Рођаку 1
  • рођаку 6
  • рођаци 1
  • рођења 1
  • рој 1
  • рока 2
  • ромори 2
  • ронила 1
  • роса 1
  • росна 1
  • росној 1
  • росну 1
  • росом 2
  • росу 1
  • рубе 1
  • рубинима 2
  • рубље 1
  • рубу 1
  • ружа 3
  • ружама 1
  • руже 3
  • ружичасте 1
  • ружној 1
  • Ружом 1
  • ружом 3
  • Рузиђар 1
  • рука 7
  • рукама 5
  • руке 21
  • руком 7
  • руку 17
  • руљу 2
  • Румелији 1
  • румелијска 1
  • румелијској 1
  • румен 1
  • румене 1
  • рупа 1
  • рупу 2
  • рухо 10
  • руху 3
  • руци 1
  • руча 1
  • ручицама 1
  • С 10
  • с 233
  • Са 2
  • са 62
  • Саба 1
  • сабајле 1
  • сабља 1
  • Сав 1
  • сав 4
  • Савест 1
  • савет 2
  • савешћу 1
  • сави 1
  • савлада 1
  • сагореле 1
  • сагори 1
  • Сад 13
  • сад 64
  • сада 4
  • садањи 1
  • садберк 2
  • Садије 6
  • садразам 1
  • сажаљавањем 1
  • саз 3
  • саза 1
  • сазнао 1
  • сазове 1
  • сазови 1
  • Саида 1
  • Саидом 1
  • сакагија 1
  • сакривене 1
  • сакрије 1
  • сакрио 1
  • сакрити 1
  • саксији 1
  • сактијана 2
  • салебџије 1
  • саломљен 1
  • саломљена 1
  • салтанат 3
  • Сам 3
  • сам 45
  • сама 7
  • саме 5
  • сами 1
  • Сами 1
  • самим 2
  • самих 1
  • Само 2
  • само 44
  • самрти 1
  • самртнику 1
  • самур 2
  • Сан 1
  • сан 8
  • сандук 2
  • сандуке 1
  • сановима 1
  • Санџаги 1
  • сања 5
  • сањају 1
  • сањајући 1
  • сањао 1
  • сапи 1
  • сапима 1
  • Сарај 1
  • сарај 14
  • сараја 5
  • сарајске 2
  • сарају 3
  • сарачану 2
  • сарма 1
  • сарош 2
  • сасвим 6
  • саслуша 1
  • састанак 2
  • састанка 1
  • сат 7
  • сата 2
  • сате 1
  • сатирати 1
  • сатре 1
  • сату 1
  • Сафет 3
  • САФИ 1
  • сафирима 2
  • сахан 2
  • сахана 2
  • сахибије 2
  • сахранише 1
  • сачека 1
  • сачувала 1
  • Св 1
  • Сва 1
  • сва 5
  • свадба 2
  • свадбе 3
  • свадбено 1
  • свадбену 1
  • свадбовало 1
  • свадбу 6
  • свађа 1
  • свађе 1
  • свађу 1
  • свака 1
  • сваке 2
  • Сваке 2
  • сваки 11
  • Сваки 2
  • свако 4
  • свакога 1
  • свакој 3
  • свакојаким 2
  • сваком 3
  • сваку 5
  • сване 1
  • сватове 2
  • сватови 1
  • сватовима 1
  • свачему 1
  • Свашта 1
  • све 87
  • Све 9
  • свега 4
  • Сведок 1
  • сведока 2
  • сведоке 1
  • сведоци 5
  • сведоцима 1
  • сведочи 1
  • свеж 2
  • свежа 1
  • свежим 1
  • свежину 1
  • свекра 1
  • свекрва 4
  • свекрве 1
  • свему 1
  • Свесно 1
  • свест 2
  • свести 1
  • свет 7
  • света 5
  • Свете 2
  • свете 3
  • свети 2
  • светила 1
  • светио 1
  • светитељ 1
  • светити 1
  • светиш 2
  • светла 2
  • светли 1
  • светло 1
  • светлост 1
  • светлости 1
  • свето 1
  • световао 1
  • световати 1
  • Светога 1
  • Светом 1
  • свету 6
  • свећа 2
  • свецу 1
  • свечано 2
  • свечану 1
  • сви 13
  • Сви 3
  • свију 1
  • свила 3
  • свилене 3
  • свиленим 1
  • свиленој 2
  • свилену 1
  • свили 1
  • свирају 1
  • свирачице 1
  • свирка 2
  • свитање 2
  • свих 3
  • свици 3
  • свога 8
  • свод 1
  • свој 7
  • своја 1
  • своје 15
  • својега 9
  • својим 15
  • својима 1
  • својих 5
  • својој 13
  • својом 5
  • Своју 1
  • своју 4
  • свом 1
  • своме 2
  • свршава 1
  • свршено 1
  • Свршено 1
  • свршетак 1
  • сврши 1
  • Сву 2
  • сву 6
  • свуд 4
  • Свуда 1
  • свукла 1
  • Се 1
  • се 748
  • себе 13
  • себи 7
  • севап 4
  • севда 1
  • севдах 2
  • севдаха 1
  • севдаху 2
  • север 1
  • седа 1
  • седало 1
  • седалу 1
  • седам 4
  • седамнаесту 1
  • седе 7
  • седела 2
  • седели 2
  • седећи 2
  • седи 11
  • Седи 2
  • седмога 2
  • седмој 1
  • седне 2
  • сеже 1
  • сеиз 1
  • сеиза 1
  • сеизи 1
  • сејире 1
  • сејмена 1
  • сејмене 1
  • Сејмени 2
  • сејмени 5
  • сејменина 1
  • секао 2
  • секутиће 1
  • секутићи 1
  • села 7
  • селам 16
  • Селам 3
  • селамлука 1
  • селамлуком 1
  • селамом 1
  • селвија 1
  • селена 1
  • село 4
  • сељака 1
  • сеницама 1
  • сеном 1
  • сенци 1
  • сео 2
  • сеоским 2
  • сербез 2
  • серџаде 1
  • сестра 14
  • Сестра 2
  • сестре 4
  • сестрин 1
  • сестрино 1
  • сестриној 1
  • сестром 2
  • сестру 1
  • сети 7
  • сетила 2
  • сећа 4
  • сећају 1
  • Сефа 2
  • си 39
  • сиђе 3
  • сија 2
  • сијају 3
  • сила 2
  • силазе 1
  • Силај 1
  • силај 2
  • силају 1
  • силан 1
  • силистер 1
  • Силистер 1
  • силна 3
  • силне 1
  • силно 4
  • силног 1
  • силнога 2
  • силом 2
  • силу 4
  • симиџија 1
  • симиџије 1
  • син 9
  • Сина 1
  • сина 53
  • сине 2
  • синирли 1
  • синови 2
  • сином 6
  • синоћ 3
  • сину 7
  • синџир 1
  • сипа 2
  • сипе 2
  • Сирије 2
  • сиромаха 2
  • сиромашна 1
  • сирота 3
  • Сирота 4
  • сироте 2
  • сиротим 1
  • сиротињи 1
  • сиротињом 1
  • сиротињу 1
  • сиротице 1
  • сирото 1
  • сисе 1
  • Ситна 1
  • ситним 1
  • Сичан 2
  • сишао 1
  • сјаха 1
  • сјахали 1
  • сјахиваху 1
  • скадарски 2
  • скадарског 1
  • скадарскога 2
  • скадарском 1
  • Скадру 1
  • скамењен 1
  • скелом 1
  • скидају 1
  • скидао 1
  • скиде 1
  • скинула 1
  • скинућеш 1
  • склања 2
  • склапа 1
  • склапају 2
  • склоне 1
  • склопе 1
  • Склопи 1
  • склопиле 1
  • Склопише 1
  • склопљене 1
  • Скопља 1
  • Скоро 1
  • скоро 6
  • скочи 5
  • скочише 1
  • скривио 1
  • скрили 1
  • скрио 1
  • скроз 1
  • скројеној 1
  • скројила 1
  • скрштених 1
  • скува 1
  • скупили 3
  • Скупише 1
  • скупља 1
  • скупљају 1
  • скупоценим 1
  • скут 2
  • скутом 1
  • слаб 3
  • слабим 1
  • славуј 1
  • Славуј 1
  • слага 1
  • слагали 1
  • сладак 1
  • слажу 1
  • сламе 1
  • сламом 3
  • сланом 1
  • слао 1
  • сласт 1
  • сласти 1
  • слатка 1
  • слатких 1
  • слатко 1
  • слепу 1
  • сликао 1
  • слику 1
  • сличан 1
  • слободи 1
  • слободна 4
  • слободни 1
  • слободно 3
  • слободу 2
  • слова 1
  • сложени 1
  • сложено 1
  • слуге 4
  • службу 1
  • служили 1
  • слухти 3
  • слуша 2
  • Слуша 2
  • Слушај 1
  • слушај 3
  • слушају 1
  • Слушају 1
  • слушајући 3
  • Слушаћу 1
  • слушаху 1
  • слушаш 2
  • слушкиња 4
  • Слушкиње 1
  • слушкиње 7
  • слушкињу 1
  • слушчета 1
  • смакао 1
  • смакла 1
  • Смакле 1
  • смарагдима 2
  • сме 5
  • смеде 2
  • смежурано 1
  • смежураном 1
  • смејала 1
  • Смеје 1
  • смеје 7
  • смејеш 1
  • смеју 2
  • смела 1
  • смелије 1
  • смелих 2
  • смело 1
  • смену 1
  • смео 1
  • смет 4
  • сметове 1
  • смешење 1
  • смеши 3
  • смешно 1
  • смилује 1
  • смиљ 1
  • смирила 1
  • Смирне 4
  • смисли 1
  • смислила 1
  • смишљајући 1
  • Смишљао 1
  • смо 2
  • смоквама 1
  • смокве 1
  • смоле 1
  • смрзава 1
  • смрт 3
  • смрти 5
  • смрћу 2
  • смућен 2
  • смућена 1
  • смућенији 1
  • сна 3
  • снађе 2
  • снаси 2
  • снаћи 3
  • снаха 2
  • снахе 1
  • снаху 10
  • снашле 1
  • снашло 1
  • снег 10
  • снега 1
  • снегом 1
  • снегу 2
  • снежну 1
  • Снила 1
  • снила 3
  • снове 2
  • сновима 1
  • сном 3
  • сноси 1
  • сну 4
  • соба 1
  • собе 6
  • соби 3
  • собицу 1
  • собним 1
  • собом 5
  • собу 3
  • сова 1
  • соја 2
  • сок 1
  • сокак 1
  • сокаке 1
  • Сокаци 1
  • Сокацима 1
  • сокацима 4
  • сокачку 1
  • Соко 1
  • соко 4
  • сокола 2
  • Солуна 3
  • сотона 1
  • софе 2
  • софи 1
  • Софије 4
  • Софијом 1
  • софра 1
  • софта 1
  • софу 1
  • спава 3
  • Спавају 1
  • спавају 3
  • спавала 1
  • спавале 1
  • спавати 1
  • спази 1
  • спала 1
  • спалио 1
  • спахилуци 1
  • сплести 1
  • сплете 1
  • спомен 1
  • спопада 1
  • споре 1
  • Спраће 1
  • спрема 3
  • Спремајте 1
  • спремају 1
  • спремајући 1
  • спремати 1
  • спреме 2
  • спреми 1
  • спремила 1
  • спремили 1
  • спремио 2
  • спремише 1
  • спремљен 1
  • спремљено 1
  • спремљену 1
  • спремни 1
  • спремом 1
  • спрему 1
  • спусти 2
  • спута 1
  • спушта 1
  • спуштати 1
  • спуштени 1
  • спуштених 1
  • сравни 1
  • Сравни 1
  • Сравњује 1
  • срам 5
  • Срамота 1
  • срамота 8
  • срамоте 2
  • срамоту 2
  • Срамоту 2
  • Срби 6
  • Србији 1
  • срде 1
  • срди 1
  • сребра 1
  • сребрним 1
  • сребро 4
  • средине 1
  • среле 1
  • срели 1
  • сретне 1
  • срећа 1
  • срећан 2
  • срећна 1
  • Срећна 1
  • срећне 1
  • срећно 3
  • срећном 1
  • срећу 2
  • срма 1
  • срмали 2
  • срме 1
  • срмом 1
  • Српкиња 1
  • Српкиње 1
  • српска 1
  • српске 1
  • српски 1
  • српско 1
  • српском 1
  • српску 1
  • сручише 1
  • сруши 3
  • срца 5
  • Срце 1
  • срце 13
  • срцем 1
  • срцу 10
  • Стаде 1
  • стаде 6
  • стадо 1
  • стајаху 1
  • стаје 1
  • стакла 1
  • стакле 1
  • стакленим 1
  • стакло 1
  • Стамбол 9
  • Стамбола 1
  • Стамболије 1
  • Стамболка 1
  • Стамболко 1
  • Стамболком 1
  • Стамболку 2
  • стамболски 4
  • стамболским 1
  • Стамболу 1
  • стане 2
  • стао 1
  • стар 4
  • стара 13
  • Стара 2
  • Старац 2
  • старац 5
  • старе 3
  • старешина 3
  • старешине 1
  • Стари 1
  • стари 5
  • старијима 1
  • старијом 1
  • старица 2
  • старице 1
  • старо 3
  • старога 2
  • старој 1
  • Старој 1
  • старост 2
  • старости 2
  • стару 2
  • старца 6
  • стас 2
  • ствари 1
  • стеже 1
  • стекао 1
  • стене 1
  • стење 1
  • стењући 1
  • степенице 3
  • стид 4
  • стидела 1
  • стидео 2
  • стидети 1
  • стиди 4
  • стиже 3
  • стижу 1
  • стискајући 1
  • стисну 1
  • стиснуте 1
  • стиснуту 1
  • стиша 1
  • стишава 4
  • стишавају 1
  • стишавао 1
  • стишао 1
  • Сто 2
  • сто 7
  • стога 1
  • стогове 1
  • стоје 1
  • Стоји 1
  • стоји 5
  • стока 1
  • стоку 1
  • столећа 1
  • столицу 1
  • стотина 2
  • стотину 2
  • стражара 1
  • страна 1
  • стране 7
  • страни 2
  • страну 4
  • страсно 2
  • Страстан 1
  • страх 9
  • страха 9
  • страхом 3
  • страху 1
  • страхује 2
  • страхују 1
  • страшан 2
  • Страшна 2
  • страшне 1
  • страшни 1
  • Страшни 1
  • страшним 1
  • страшно 1
  • страшну 1
  • стрелац 1
  • стрелом 1
  • стрепи 1
  • стресе 1
  • стрехе 2
  • стриц 1
  • стрменом 3
  • стропошта 2
  • струји 1
  • струка 1
  • струне 1
  • Стрча 1
  • стрчаше 1
  • ступити 1
  • су 119
  • суботе 2
  • суд 5
  • суда 1
  • судбина 1
  • судбину 1
  • судити 1
  • судом 1
  • суза 4
  • сузама 2
  • сузе 10
  • сузом 1
  • сукља 1
  • сукне 2
  • сукненим 1
  • сукну 1
  • султан 124
  • Султан 2
  • СУЛТАН 3
  • султана 1
  • Султанијо 1
  • султанијо 3
  • султанова 1
  • Суља 3
  • Суљи 1
  • Суљина 1
  • Суљом 1
  • Суљу 1
  • сунца 5
  • сунце 15
  • Сунце 2
  • сунцем 2
  • сунцу 4
  • сунчева 1
  • сургун 3
  • суре 1
  • Сурме 1
  • сурме 2
  • сурмом 1
  • сутра 10
  • Сутра 2
  • Сутрадан 1
  • сух 4
  • сухих 1
  • сухо 1
  • сухога 1
  • суху 1
  • сушаше 1
  • схвата 1
  • та 5
  • табане 1
  • табаном 1
  • таван 1
  • тавана 2
  • таваном 1
  • тавану 3
  • тад 5
  • тада 14
  • тај 8
  • тајац 1
  • тајно 5
  • так 1
  • Так 3
  • таква 1
  • такво 1
  • таквом 1
  • Тако 15
  • тако 40
  • такођер 1
  • Таксират 1
  • Таласа 1
  • таллахи 1
  • таман 4
  • тамјана 1
  • Тамо 1
  • тамо 20
  • танак 4
  • Танка 1
  • танка 3
  • танке 2
  • танким 3
  • танких 1
  • танком 1
  • танку 4
  • тапетари 1
  • тапију 3
  • тасови 1
  • тахт 2
  • тахта 1
  • Тахтариван 1
  • тахтариван 8
  • тахтаривана 3
  • тахтариване 2
  • тахтаривани 2
  • тахтариванима 3
  • тахтариваном 2
  • тахтаривану 1
  • тахтом 1
  • тахту 3
  • тачку 1
  • Твој 1
  • твој 2
  • Твоја 1
  • твоја 11
  • твоје 4
  • твојега 1
  • тврда 1
  • Тврдим 1
  • тврдо 2
  • те 63
  • тебе 8
  • Теби 1
  • теби 2
  • тежи 1
  • Тек 2
  • тек 7
  • текијама 1
  • текијо 1
  • тел 1
  • телала 1
  • телејисана 3
  • телејисану 1
  • телејисање 3
  • телећу 1
  • тело 3
  • телом 3
  • теме 2
  • темеља 1
  • темена 1
  • тенећке 1
  • тенџера 2
  • тепајући 1
  • тепсија 1
  • тепсије 1
  • тера 1
  • теразије 2
  • тераш 1
  • терет 1
  • терзије 1
  • терлуцима 2
  • теткине 1
  • теше 1
  • теши 2
  • тешила 1
  • тешка 2
  • тешки 3
  • Тешко 2
  • тешко 4
  • тешком 1
  • Ти 10
  • ти 64
  • тим 2
  • тиња 2
  • тих 3
  • тихо 5
  • тица 2
  • тице 4
  • тичице 1
  • тише 1
  • тишина 4
  • Тишина 6
  • тишином 2
  • тишину 2
  • То 13
  • то 78
  • тобоже 2
  • товар 1
  • товарне 1
  • тога 5
  • тозлуци 3
  • тој 1
  • толики 1
  • толиким 1
  • толико 17
  • Толико 3
  • толковала 1
  • толкује 1
  • том 1
  • томе 7
  • тоном 1
  • топал 1
  • топи 2
  • топле 1
  • топли 1
  • топлије 1
  • топлим 1
  • Топлица 3
  • Топлице 7
  • Топлици 16
  • Топлицом 1
  • Топлицу 8
  • топличким 3
  • топличких 1
  • топличком 2
  • топло 1
  • Топола 1
  • топот 5
  • торбу 1
  • трава 5
  • траве 2
  • трави 4
  • травке 1
  • травом 2
  • траву 3
  • трага 1
  • траже 2
  • тражи 11
  • тражила 1
  • Тражила 1
  • тражили 2
  • тражио 1
  • Тражио 1
  • тражити 1
  • траје 1
  • Тракији 1
  • трговац 1
  • трговца 1
  • трговци 1
  • тргоше 1
  • треба 1
  • требало 1
  • трезан 2
  • трезнио 1
  • трем 1
  • трен 1
  • тренутак 1
  • тренути 1
  • тренуће 1
  • трепавица 2
  • трепере 1
  • трепери 2
  • трепте 2
  • тресе 3
  • треси 1
  • трести 2
  • трећа 1
  • треће 1
  • трећега 1
  • Трећи 4
  • трећи 7
  • трећој 2
  • трешња 1
  • трже 1
  • трза 3
  • Три 2
  • три 32
  • тридесет 3
  • Трипут 1
  • трипут 10
  • трка 1
  • трља 1
  • тројици 2
  • тројицу 1
  • троскот 1
  • трошна 1
  • трошној 1
  • трошном 1
  • трп 1
  • трпиш 1
  • трунке 2
  • трупину 1
  • трчећи 1
  • ту 35
  • Ту 4
  • Туга 1
  • туга 4
  • туге 2
  • Туговао 1
  • тугу 3
  • тугује 1
  • туђинаца 1
  • туђу 1
  • Тужан 1
  • тужан 4
  • тужбом 1
  • Тужбу 2
  • тужбу 3
  • тужећи 1
  • тужи 1
  • тужна 3
  • тужно 7
  • тужну 4
  • Тумара 1
  • тумара 3
  • тунус 1
  • Турака 6
  • турбама 1
  • турбе 3
  • Турди 2
  • Туре 1
  • турио 1
  • Туркиње 2
  • турска 8
  • турске 3
  • Турски 1
  • турски 5
  • турским 1
  • турских 1
  • турско 1
  • турскога 2
  • турској 1
  • турском 1
  • турску 2
  • Турци 21
  • Турцима 1
  • Турчин 5
  • Турчина 1
  • Турчину 3
  • туршије 1
  • тучна 1
  • Туџар 1
  • туџара 3
  • Ћабе 1
  • ћатиб 2
  • ћатиба 2
  • ће 90
  • ћемо 4
  • ћепенци 2
  • ћерком 3
  • ћерчива 2
  • ћерчивима 1
  • ћете 1
  • ћечету 1
  • ћеш 5
  • ћилибар 1
  • ћилибаром 1
  • ћилим 3
  • ћилима 1
  • ћилимима 1
  • ћилиму 3
  • ћошкама 1
  • ћошке 5
  • ћошки 2
  • ћошком 1
  • ћу 13
  • ћулав 5
  • ћулаву 2
  • ћумуром 1
  • ћуп 1
  • ћупче 1
  • ћурком 1
  • ћурку 2
  • ћутала 1
  • ћутати 1
  • Ћуте 1
  • ћуте 2
  • ћутећи 1
  • Ћути 1
  • ћути 7
  • ћутим 1
  • ћутиш 1
  • У 38
  • у 491
  • Убаво 1
  • уби 6
  • убивену 1
  • убију 1
  • убила 2
  • убиле 1
  • убили 1
  • Убио 1
  • убио 9
  • убиству 1
  • убица 1
  • убицу 1
  • убише 1
  • уведе 1
  • увек 10
  • Увек 2
  • увела 1
  • увеле 1
  • увели 1
  • увело 1
  • увене 1
  • увија 1
  • увијен 2
  • увијена 1
  • увијене 1
  • увијени 1
  • увлачи 1
  • увреди 1
  • угађа 1
  • угађале 1
  • угаљ 2
  • угао 1
  • угаси 2
  • угасио 1
  • угашену 1
  • угледа 3
  • угледав 1
  • угледавши 1
  • угледаше 2
  • угља 1
  • угљевља 2
  • угљем 1
  • угљеном 1
  • угризао 1
  • угрухана 1
  • уда 1
  • удаве 1
  • удави 1
  • удавила 1
  • удавише 1
  • удаде 1
  • удаје 2
  • удајући 1
  • удала 2
  • Удаљена 1
  • удара 4
  • ударају 4
  • ударали 1
  • удари 7
  • ударила 2
  • удариле 1
  • ударим 1
  • ударио 2
  • ударише 4
  • удата 1
  • удате 1
  • удесила 1
  • удесио 3
  • удесише 1
  • удише 1
  • удно 4
  • удовицама 1
  • удри 1
  • уђе 3
  • Уђе 3
  • уђоше 1
  • Уђоше 2
  • уживање 2
  • Уз 1
  • уз 15
  • узалуд 1
  • узбуђења 1
  • узвике 1
  • узвикиваху 2
  • узвикну 6
  • узвикнуле 1
  • узвикнуше 2
  • узвикује 1
  • узвикују 1
  • узвици 3
  • уздаси 1
  • уздахне 2
  • уздахну 1
  • узде 2
  • уздисала 1
  • уздише 2
  • уздишу 1
  • уздржава 2
  • уздржаваће 1
  • Узе 1
  • узе 21
  • узела 1
  • узеле 1
  • узели 1
  • узео 3
  • узета 1
  • узети 1
  • узеше 5
  • узима 4
  • узјахао 1
  • узјаше 1
  • узме 1
  • узмем 1
  • узму 2
  • узнемири 1
  • узнемирује 1
  • узрастом 1
  • узри 1
  • узру 1
  • ујак 1
  • ујанмаз 1
  • ујања 1
  • ујдурма 1
  • ујутру 4
  • укаже 1
  • указују 1
  • Уклонила 1
  • укоричену 1
  • Украде 2
  • украде 4
  • украдена 1
  • украдену 1
  • украдоше 2
  • Украј 1
  • украли 2
  • Украо 1
  • украо 6
  • украсти 1
  • украте 1
  • украшавало 1
  • укућани 1
  • улажаху 1
  • улажаше 1
  • Улазе 1
  • улазе 2
  • улази 6
  • улазиле 1
  • улазио 1
  • улак 1
  • улака 1
  • улара 1
  • улетеше 1
  • улица 1
  • улицама 1
  • улице 5
  • улици 2
  • улицу 2
  • уличке 1
  • ума 1
  • уме 3
  • умејући 1
  • умела 1
  • уместо 7
  • уми 1
  • умива 1
  • умивају 1
  • умире 2
  • умирили 1
  • умирише 1
  • умиру 1
  • умним 4
  • умоли 1
  • уморила 2
  • уморне 2
  • умотано 1
  • умре 3
  • умрем 1
  • умрети 1
  • умреше 1
  • умри 1
  • умрла 2
  • умрли 1
  • умрлога 1
  • умртви 1
  • умствује 1
  • уму 1
  • Умукле 1
  • Умукло 1
  • умукне 1
  • унеле 1
  • унесе 1
  • унук 1
  • унутра 1
  • уочи 2
  • упамтила 1
  • упирао 1
  • упирати 1
  • упире 1
  • упита 3
  • уплакану 1
  • уплаше 1
  • уплашена 1
  • уплашени 1
  • уплашено 4
  • уплаши 4
  • Уплашила 1
  • уплашише 1
  • упре 1
  • упрле 1
  • упро 1
  • уредба 1
  • уредбу 1
  • урезано 1
  • урекну 1
  • урлајући 1
  • урлањем 1
  • урме 1
  • урмине 1
  • урнебеса 1
  • урока 3
  • усана 5
  • усирене 1
  • уске 1
  • уским 4
  • ускочи 1
  • уснама 10
  • усне 11
  • усницом 1
  • успавана 1
  • успоменама 1
  • Усред 2
  • усред 6
  • Уста 1
  • уста 13
  • уставе 1
  • устаде 3
  • устајати 1
  • устаје 3
  • устајући 2
  • устала 2
  • устане 3
  • устао 1
  • устима 1
  • устрча 1
  • устрчао 1
  • устрчи 1
  • устукну 1
  • уступи 1
  • усу 1
  • усуђује 1
  • утапкана 1
  • утеклим 1
  • утеши 2
  • утрнуле 1
  • ући 1
  • ућута 2
  • ухвати 3
  • ухватила 2
  • ухватили 1
  • ухватише 1
  • Ухо 1
  • ухо 4
  • уцвељена 1
  • учи 2
  • учине 1
  • учини 5
  • учинила 1
  • учинили 1
  • учинило 1
  • учинио 3
  • учинише 1
  • учињена 2
  • учињено 1
  • учио 3
  • ушао 3
  • уши 2
  • ушима 1
  • фајду 1
  • Фати 148
  • ФАТИ 3
  • Фатин 2
  • Фатина 3
  • Фатине 1
  • Фатиних 1
  • Фатину 2
  • Фатме 1
  • фењера 1
  • фереџе 2
  • фереџом 1
  • фереџу 2
  • фес 3
  • феса 1
  • фесу 2
  • фијукањем 1
  • филигран 1
  • филџан 2
  • филџана 1
  • филџане 2
  • Финоћа 1
  • фис 3
  • фиса 3
  • фисом 1
  • фистан 1
  • фрчу 1
  • фукару 1
  • Ха 13
  • ха 31
  • хаирли 1
  • хајде 2
  • Хајде 6
  • хајдук 2
  • Хајредин 2
  • Халид 1
  • Халида 1
  • Халим 9
  • Халима 9
  • Халимов 1
  • Халимова 3
  • Халимове 3
  • Халимови 1
  • Халимовим 2
  • Халимовица 1
  • Халимовицу 1
  • Халимово 1
  • Халимовој 2
  • Халимову 1
  • Халимом 3
  • Халиму 3
  • халка 3
  • халком 1
  • хаљина 3
  • хаљинама 3
  • хаљине 1
  • хаљини 3
  • хаљину 2
  • хамајлије 1
  • хамам 1
  • Хамам 1
  • хамама 1
  • хане 1
  • ХАНУМ 2
  • ханум 21
  • ханума 8
  • ханумама 2
  • хануме 22
  • хануми 7
  • ханумина 4
  • ханумине 1
  • ханумини 1
  • хануминим 1
  • хануминих 1
  • ханумино 2
  • хануминој 2
  • ханумом 4
  • хануму 9
  • Харам 1
  • харамија 1
  • харамије 1
  • Харамије 1
  • харем 4
  • харема 1
  • хареми 1
  • харемима 1
  • харемом 4
  • харемћаја 2
  • харему 6
  • хартија 1
  • хартијом 1
  • хартију 1
  • Хасан 2
  • Хасана 1
  • хафуз 18
  • Хафуз 3
  • хафуза 8
  • хафузова 2
  • хафузове 4
  • хафузовица 3
  • хафузовој 1
  • хафузовом 2
  • хафузову 4
  • хафузу 3
  • хаџилук 3
  • хаши 1
  • хвала 1
  • хвата 1
  • хватају 1
  • Хедрлес 4
  • хергелу 1
  • хеспап 1
  • хиљада 1
  • хиљадама 1
  • Хиљаду 3
  • хиљаду 5
  • хита 1
  • Хита 1
  • хлада 1
  • Хладан 1
  • хладна 1
  • хладно 1
  • хладној 1
  • хладноћа 1
  • Хладноћа 1
  • хладноће 1
  • хладноћу 1
  • хладовини 2
  • Хм 1
  • ход 2
  • Хода 3
  • хода 4
  • ходећи 2
  • ходи 3
  • ходио 2
  • ходити 1
  • хоће 16
  • Хоће 2
  • хоћеш 14
  • хоћу 4
  • храна 1
  • хранитеља 2
  • храст 1
  • хришћанима 1
  • хропца 1
  • хрт 2
  • хрта 2
  • хртом 1
  • Хтеде 1
  • хтеде 3
  • хтела 2
  • Хтео 3
  • хтео 5
  • Ху 2
  • Хусеин 1
  • Хусеина 1
  • хуче 3
  • цар 3
  • цара 9
  • царева 10
  • царевине 1
  • Цариград 4
  • Цариграда 3
  • цариградске 1
  • цариградским 1
  • цариградском 1
  • Цариграђанина 1
  • цару 2
  • цвет 2
  • цвета 1
  • цветало 1
  • цветне 1
  • цветом 1
  • цвећа 2
  • цвеће 1
  • цвећу 1
  • цеви 1
  • Цела 2
  • целе 2
  • целим 3
  • цело 2
  • целом 3
  • цео 3
  • цепа 2
  • Цигани 3
  • Циганка 1
  • циганске 1
  • Циганчета 1
  • Циганчицу 1
  • цигару 1
  • цигли 1
  • цикну 3
  • цикнуо 1
  • цику 1
  • циметове 2
  • циче 1
  • цичу 1
  • црвена 2
  • црвене 3
  • црвеним 3
  • Црмпураста 1
  • црн 3
  • Црна 1
  • црне 4
  • црни 3
  • црним 3
  • црних 3
  • црнкиње 1
  • црнкињом 1
  • црнога 1
  • црном 2
  • чадре 2
  • чадром 2
  • Чак 1
  • чак 10
  • чакширама 2
  • чакшире 1
  • чалма 1
  • чалми 3
  • чалмом 1
  • чардак 2
  • чардаклијом 1
  • чардацима 1
  • чаробни 1
  • чаршав 1
  • чаршавима 2
  • чаршија 3
  • чаршији 1
  • чаршијом 3
  • чаршилије 1
  • час 43
  • Час 5
  • часа 2
  • Часна 1
  • часним 1
  • часова 1
  • часу 2
  • чашу 1
  • чевре 2
  • чеврета 1
  • Чега 1
  • чедних 1
  • чедо 6
  • Чека 1
  • чека 5
  • чекају 1
  • Чекају 1
  • чекала 1
  • чекићи 1
  • чела 3
  • челенка 1
  • челенку 4
  • чело 8
  • челу 2
  • чем 2
  • Чему 1
  • чепкени 1
  • чепкенли 1
  • Черкез 1
  • Черкескиња 1
  • Черкескињом 1
  • чесме 1
  • честа 1
  • чести 1
  • често 5
  • честом 1
  • честу 1
  • четврти 1
  • четири 6
  • четрдесет 2
  • четрдесети 1
  • четрдесетог 1
  • чешемм 1
  • чешљају 1
  • чешљале 1
  • чешће 4
  • чибугџија 1
  • чибук 7
  • чибука 2
  • чибуку 1
  • чибуци 1
  • чивијом 1
  • чивију 2
  • чивилук 2
  • чивилуке 1
  • чивилуку 1
  • чизме 1
  • чија 1
  • чијем 2
  • чији 1
  • Чији 1
  • Чика 1
  • чикмани 1
  • чилих 1
  • Чим 1
  • чим 6
  • чиме 2
  • Чини 1
  • чини 11
  • чинио 1
  • Чист 1
  • чиста 4
  • чисте 2
  • чистим 1
  • Чисто 1
  • чисто 10
  • чита 3
  • читав 6
  • читава 1
  • читавим 1
  • читаво 1
  • читавом 1
  • читаву 2
  • читају 1
  • читала 1
  • чифлук 3
  • чифлука 1
  • чифлуци 2
  • чифчије 5
  • чифчију 1
  • Човек 2
  • човек 30
  • човека 14
  • човеков 1
  • човеку 1
  • чорбу 1
  • чоха 1
  • чоханим 2
  • чоханог 1
  • чохе 1
  • чочеци 1
  • чочецима 1
  • чочечки 1
  • чпаг 1
  • чу 17
  • Чу 2
  • чува 1
  • чувају 1
  • чувши 1
  • чуда 4
  • чуде 2
  • чуди 2
  • чудим 2
  • чудна 1
  • чудновате 1
  • чудновато 1
  • Чудо 3
  • чудо 4
  • чуду 1
  • чује 18
  • Чује 7
  • чујеш 1
  • чују 3
  • чула 7
  • чуле 1
  • чули 1
  • чулним 1
  • чуло 1
  • чуо 5
  • чупа 1
  • чупав 1
  • чупаву 1
  • чупала 1
  • чучао 1
  • чуче 1
  • чучећи 2
  • чучи 2
  • чучне 1
  • чучну 1
  • чучук 2
  • Чучук 3
  • Џавер 1
  • џак 3
  • џакају 1
  • џакови 1
  • џаком 1
  • џаку 1
  • џамадан 2
  • џамадану 2
  • џамије 3
  • џамијом 1
  • џамију 1
  • џамли 1
  • џанарика 1
  • Џафер 12
  • џезве 1
  • џезвице 1
  • џезвици 1
  • џелат 3
  • Џелату 1
  • џелату 3
  • џенет 2
  • џин 3
  • џински 2
  • шадрвана 1
  • шадрваном 1
  • шаина 1
  • шаир 3
  • шала 1
  • шалвара 1
  • шалварама 3
  • шалваре 1
  • шаљаху 1
  • шам 1
  • Шама 1
  • шамију 1
  • шамијце 1
  • шапат 2
  • Шапатом 1
  • шапатом 6
  • шаптати 2
  • шапће 8
  • шапћу 2
  • шара 2
  • шарање 1
  • шарен 2
  • шареним 3
  • шареном 2
  • шару 1
  • Шахин 1
  • шебој 2
  • шегу 1
  • шездесет 5
  • шемси 1
  • Шемси 79
  • шербет 1
  • Шербет 1
  • шербете 2
  • шербетом 1
  • Шериф 1
  • шест 1
  • шетајући 1
  • шетао 1
  • шетати 1
  • шећер 1
  • Шећер 1
  • шећером 1
  • шећеру 1
  • шиљте 7
  • шиљтета 1
  • шиљтетима 2
  • шиљтету 4
  • шимшира 1
  • широка 3
  • широке 3
  • широким 2
  • широких 1
  • широког 1
  • широм 5
  • Шкодра 1
  • Шкодралија 2
  • Шкодралије 1
  • Шкодралију 1
  • шкргут 3
  • шкргућу 1
  • Шкрипе 1
  • шкрипећи 1
  • шкрипи 1
  • Шта 14
  • шта 43
  • ШТАМПАРИЈА 1
  • штипао 1
  • Што 11
  • што 135
  • штогод 1
  • штоно 2
  • шугаве 1
  • шуми 2
  • Шућур 3
  • шућур 5
  • Шушти 2
  • шушти 4
25868 matches
, млада!{S} Вај, лепа!{S} Вај, од соја! а толико несрећна!</p> <p>И још се нешто говори, то јес 
без узде и улара, (жена која нема мужа) а чини севап, спремајући и удајући сироте девојке?...{S 
е.{S} Мајка је љуби, а она:</p> <p>— А, а!{S} Нов тахтариван мој, без врата и пенџера, из џамиј 
са била и Џафер-бејова и мула-Халимова, а од овога часа ниједнога.{S} Оба су јој венчања, по за 
мо, па наружила лице: липти крв с њега, а она нариче, пролива горке сузе...{S} Хита да се напла 
Алах не праћа по душу богаташа једнога, а по душу сиромаха другога, не: све један долази...{S}  
е живи с мужем, те га остави.{S} Млада, а без мужа беше пет година: заинатио се онај, па не уда 
оворивши, осмехне, мајка се добру нада, а кад се сухо накашље, страхује; обухвата рукама колена 
дена Фати-султан, киша непрестано пада, а мусломанке међу собом говоре да су то сузе девојака с 
 ћутала; а сад, има три дана, не гледа, а и дању и ноћу говори.{S} Њена мајка, и мулина кћи, ко 
рнаута.{S} Склопи очи, да ово не гледа, а оно ето мулина сина, на ату; млад, леп, исти његов Ба 
<p>— Да пошаљемо у град Суљу, ја Саида, а, мула?</p> <p>— Још мало...{S} Млад, и луд, па се зад 
га рата из Топлице, из племена Војњака, а ћатиб унук Бал-бејов, праунук Шемси-паше лесковачког. 
ује се топот и вриска атова, из далека, а чаршијом отвореном, завлада <pb n="97" /> неописан ст 
необична.</p> <p>Аллааа! простења мула, а не диже руку с груди.</p> <p>— Да те не пробада?</p>  
} Ни мушке тице пред њом није поменула, а камо ли човека.{S} А сад га будна пред мајком помиње, 
га се много пре рока.) Она се опоравља, а мајка види па се нада, радује се; Богу се моли и дању 
 и виче, дању, у пролеће, с кукавицама, а ноћу, увек, с кукумавкама.{S} Понекад дође у Лесковац 
овци.{S} Пошикља крв читавим млазевима, а Арнаутка се подиже с обојеним крвљу уснама и зубима,  
ју чија је која.{S} Своју фереџу узима, а не познаје је; бошчицу држи, а тражи је!{S} Неке <hi> 
је бојала никога до Бога и мула-Халима, а ево два три дана како се боји некаквога сна!{S} Кад п 
 мирисаве гранчице јасмина и јоргована, а мајка је то, својом руком, наместила по јастуку око к 
ед у кћер, увела лица, изгорелих усана, а обучену у свилену антерију, и накићену; па кад се она 
 /> га посади до мулина деснога колена, а сам седе према њима.{S} Ту су седели, прво попили по  
{S} Час је тужна, час толико замишљена, а час немирна, хтела би некуд далеко, ни сама не зна ку 
и не свете.{S} Камо да си му убио сина, а да не направи оно што направи.{S} Ама кад је било, ха 
ултанијо!{S} Ашколсун!{S} Толико болна, а голем посао изврши:{S} Шемси-паши блато на чело приле 
их је доста — пале; ухватила их трешња, а не смеју поискати чашу воде, да не би, проговоривши,  
рђев дан...</p> <p>Ђурђев дан је сутра, а она је у постељи, свиленој.</p> <p>Лежала на миндеру, 
-ха-ха! насмеја се мула из свега гласа, а из очију му живи пламен сукну. „За крв ич не знам!{S} 
и сироте девојке?...{S} Она беше удата, а не живи с мужем, те га остави.{S} Млада, а без мужа б 
p>Пашиница напала стару: пита је, пита, а она јој не одговара, но је само гледа и пушта неке чу 
 Али за што?{S} Фати-султан је невеста, а турска невеста мора ћутати, стидети се.</p> <p>У <hi> 
це и бело грло...{S} Пољубио би и уста, а још се уздржава, као Мифтар...{S} Узе руку, белу, мек 
i>море</hi>?! цикну мула као гуја љута, а рука му паде на јабуку мале пушке.</p> <p>Паша се пом 
 То рече па издахну.</p> <p>Мула ућута, а још се клати и држи груди, још гледа у исту шару ћили 
 „капаклија“ на мангалима крај огњишта, а ове то и не гледају, но се наредиле крај софра-тепсиј 
а је све то она умним очима два месеца, а после, молила да се из Топлице <pb n="138" /> донесе; 
рцу памети; сестра <pb n="63" /> прича, а Фати се и смеје и плаче, смеје се детињој памети, пла 
 под Јастрепцем, увијена у бели покров, а она се залеђена суза отопила и низ образ пролила, и т 
</p> <p>Имам ућута, помаче се, одахнув, а уз врата, одшкринута, приђе Махмуд-беј, с великом бел 
отово нечујно, и тресе се више но икад, а мулина кћи задрхта целим телом, не пустивши гласа.{S} 
отим нежно.</p> <p>Прошетала је каткад, а ни с једном није проговорила, пак ни једну није погле 
и дан веселој, сад брига, страх и стид, а кад би се нешто ово мерило, ко зна шта би претегло.{S 
 после се прашта као да ће Вог зна куд, а не у Топлицу, оцу и мајци, старој...{S} И отац му ста 
.{S} Виде: има часова кад је човек луд, а чини му се да је паметан.</p> <p>И досад су се Арнаут 
тукну; мулу познаје од кад зна за себе, а први пут му се сад учини да не личи на човека, но на  
була не устаде, не пусти гласа од себе, а однеше јој невесту!{S} Оне две и робиња ударише у вик 
.{S} Није скинула ни покривала с главе, а камо ли фереџу; смакла јашмак с усана, окренула се к  
и слажу у крстине, неки деду у стогове, а неки већ вршу: пуста остадоше поља, празна гумна, све 
арнаутских и високе куле мула-Халимове, а прошарани су јатима врана, што с маха на мах прхну, г 
pb n="53" /> дошао.{S} Затим паша седе, а и мула, према паши, и ако му овај не рече да седне.{S 
ора, заплакаше.</p> <p>Хафуз-Ахмед оде, а не рече мули:{S} Зашто ми украде кћер?{S} И не потраж 
> <p>Још јој људски и не казаше шта је, а она чупа косу, гребе лице, грува се у груди и виче из 
 да је отме, полудео.{S} Из Власине је, а никад од тада није у Власини, него тумара, завлачи се 
и, са страхом.</p> <p>Киша не престаје, а буде окупише „леш“.</p> <p>— Има леша у Топлици, није 
 чудо! груди му се расцепише, на двоје, а из ране покуља крв као из кладенца вода!...{S} Опет п 
пазише, па Лесковчанка се тајно радује, а мулина кћи дршће...</p> <p>Око конака свет, иглу да п 
ћери и сина.{S} Па дадије је остављале, а мула никако, жао му било; или је није остављао, што м 
ула-Халимовој; па људи остају око куле, а жене се пењу на кулу, да виде несуђену кадуну Исмаил- 
ола, с дивним коњима, улази у Прокупље, а хладна Топлица тужно шуми, те се много меко срце расп 
и ако размажено лане, није видео Фатме, а у њу се заљубио: причала му мајка, и робиње, и једна  
огао је допрети и до падишахове хануме, а до ње не.{S} Ко ће јој о томе говорити, кад јој паша  
 Прокупље одјекну на све четири стране, а Исмаил се стропошта с коња, не пустив ни гласа од себ 
ила, е нису ни њенога друштва достојне, а камо ли њој равне.{S} Њој је писано овако, њима онако 
љубећи је.</p> <p>Свесно схвата питање, а бесвесно одговара:</p> <p>— Исмаил ће у зору овамо... 
о је, по мњењу Турака, жени за причање, а камо ли овако што.{S} Гордила се, поносила се, па сад 
ко никад досле.{S} Не гледа у слушкиње, а заповеда им, не заповеда, него наређује, као кћерима, 
е Фати-султан упита шта је, шта говоре, а она не каза е њој прете, него слага: „Шемси, проклет  
 га као ђулов сок, опија се, заноси се, а очи се склапају, саме...</p> <p>...{S} И видела му ду 
олео.{S} Кад му је украли, разболео се, а кад му она поручила да није човек него жена кад не мо 
 Кад је најлепша месечина највише виче, а тишином разлеже се његов глас далеко, језа подузима с 
а.{S} Старац се тресе; усне му се грче, а он пружа стиснуту песницу према Прокупљу, к Лесковцу; 
а, себе више не може.{S} Мајка је љуби, а она:</p> <p>— А, а!{S} Нов тахтариван мој, без врата  
у узима, а не познаје је; бошчицу држи, а тражи је!{S} Неке <hi>синирли</hi>(нервозне) — њих је 
</p> <p>Прилупа капак један, прозорски, а буле и робиња окренуше се прозору, вриснуше и простре 
е његовим именом сина, кад је био мали, а и сама га се бојала; а камо ли сад.{S} Кад се мало пр 
осад чуо Мане Кукувију у својој махали, а сад свако вече.</p> <p>Тишина, глуха, мртва, само се, 
 још прве године пошто су је потурчили, а он је још тражи, још кука за њом и прети Турцима.{S}  
а госпоство!“ Мисли паша, гласно мисли, а глас му дрхти, и чисто је промењен, сам га не познаје 
окисне перје.</p> <p>„Ко ходи по земљи, а гледа у небо, па се сплете и падне — врло је смешно“. 
во било.</p> <p>Она још лежи у незнани, а мула тражи пуномоћнике, сведоке, имама.{S} И чим дође 
ице насмејаше; једна рече: „Паметна си, а лудо питаш, Фати-султан- ханум!{S} Где је Алах, ту је 
х, најстарији, узе нешто живо казивати, а он испрва ништа не разуме, као да је пијан, или луд;  
 башту, мисли да ће му тамо лакше бити, а оно горе: у јаблановој сенци види мулу; од сунчева зр 
 Шемси-паши мило, цикнуо би од радости, а уздржава се, крије радост, да је мула не опази, да се 
пих и слатких речи и његове понизности, а не зна да би и једно и друго било што глуху шаптати и 
 толиким животима до сад сузе не пусти, а сад за једним кишом их лије.{S} Па бар да се опије, з 
b n="132" /> караван: коњићи, магарићи, а камила им предњачи.{S} На магарићима пуни џакови, на  
и обезнањена; над њом плаче мулина кћи, а кропе је некаквом водом две старе Арнаутке, дадије му 
 једним фисом није ни у малој задевици, а камо ли да је коме крви дужан.{S} То је неко из града 
рота Фати-султан!{S} Чује страшне речи, а за срећу ништа не разуме, нити јој их когод преводи.. 
ло виђење.{S} Овде им је први састанак, а где ће им бити други, Алах зна...</p> </div> <pb n="1 
 селам сад одмах.</p> <p>И отури чибук, а узе: дивит, перо и хартију...{S} Прво зажмуре, па поч 
е около, пуше, мирише им одело на угаљ, а неко и на неопранштину; прозори сад затворени, на ћер 
ди се прибише уз врата.{S} Чу се кашаљ, а потом говор, тако тих, а из дубине празних груди.{S}  
сана на арнаутски: сад ту књигу гледам, а ништа не могу да разберем.{S} Да ли се књига много чи 
 однесе пријатељеву сину од муле селам, а мула у Топлицу, да каже Арнаутима е се са Шемси-пашом 
 Нећу за мојега сина крв паре да узмем, а хоћу Шемси-пашу да оставим.{S} Јербо, добро збориш: и 
 свети мули он, што плаши робиње мишем, а и сам га се готово боји, нарочито пацова, кад се поја 
чит, с дугачком, као снег белом брадом, а с лицем свежим, готово без бора, с оком црним и крупн 
ају...</p> <p>Путоваше до Солуна лађом, а од Солуна коњима и тахтариванима путовали су дуго до  
 мертечким ексерима, затворене чивијом, а негде, где су укућани плашљивији, и мандалом: и позат 
то је пошао, није га додирнуо стрменом, а ат није вриснуо, да одјекну брда и Јастребац, <pb n=" 
ковцу, Нишу и Врањи.{S} Говоре шапатом, а те речи одјекују чак по Топлици.{S} Слушају Арнаути,  
е.{S} На глави му фес с дугачком китом, а испод феса види му се чикмани ћулав: ћулав му је изра 
уле главом мула, и насмеја се грохотом, а његове се слуге уплашено згледаше.</p> <p>Поглавар ар 
 из очију, као оно њену оцу пред пашом, а час-по, па је тако нежна, разнежи се, и плаче, плаче, 
 срамоту за жалост...</p> <p>Трећи дан, а Фати нити ромори, ни говори, нити заплака, ни уздахну 
 вунен, у куту одаје, седи Фати-султан, а према њој је мајка њена.{S} Час-по, па стара упре пог 
> <p>А мула-Халим?{S} Јуче тако срећан, а данас и без кадуне и без сина.{S} Крв за крв!{S} Наћи 
љају га на миру ни док му је род зелен, а камо ли кад узри...{S} Много рода, много каменица.{S} 
 у Топлици под Јастрепцем не.{S} А коњ, а во, а човек — у њих све једно.{S} За једнога роба дад 
ој отвори.</p> <p>Три дана се затварао, а после пошао из одаје у одају, с ћошке на софу, у дуга 
лици под Јастрепцем не.{S} А коњ, а во, а човек — у њих све једно.{S} За једнога роба даду пет  
 у глави написао и у глави цару поднео, а ево сад где је у глави повлачи, цепа, пали, и пушта п 
на свој образ.{S} Како би и њу ижљубио, а не може, и ако је оволико воли; јер то је рука, истин 
или кадуна: јашмак јој све лице сакрио, а очи, плаве као зумбул, преда се гледају.{S} Дуга пово 
оту за жалост!“</p> <p>У Топлици овако, а у Прокупљу сврши се Фати-султан-ханумино венчање.{S}  
не, пустио га да иде како хоће, полако, а сам је подигао главу, гледа у небо, тражи звезду свој 
.{S} И што се икад, међу булама, знало, а и сад знаде лека за ову несрећну бољку, <hi>верем</hi 
 Прокупљу је.{S} Сунце се тек помолило, а топло је, летње, те се испаравају цветне лехе, заливе 
робиње не знају више кад јој је бунило, а кад јава.{S} Јер и кад бунца, лепо их гледа, као на ј 
 n="136" /> <p>И робиња је одведе тамо, а она седне на мекано шиљте: провлачи бројенице кроз пр 
 Тако данас, тако сутра — остало једно, а он се радовао као дете играчки, као што се радовао ка 
нам, мула, муца паша тобоже изненађено, а у лицу му не бејаше ни капи крви, и целим телом задрх 
ретлери (светли).“ Одговара му понизно, а гледа га уплашено, јер јој се учини да није баш... са 
 <p>— Кажи, кажи, вели момче задовољно, а она се застиде, па поче да крије лице и да се смеје.{ 
Гледајте на сат...</p> <p>И тихо, тихо, а ипак разумљиво, чу се из празних груди песма:</p> <qu 
сам трговац, нити мога сина крв хеспап, а он се за ту крв погађа; уместо бакарних грошева, злат 
овину Житорађа.</p> <p>Отац дивља звер, а кћи питома голубица.{S} И жена му је добра; у кући је 
преко дебелоуснате црне робиње, Ђултер, а сад сама!{S} Слушкиње раде <pb n="76" /> и чуде се шт 
харамија.{S} Сам би ишао да тражи кћер, а не зна на коју ће страну: пођоше сејмени једни к Леск 
адић или ат његов: извија дугачки врат, а танким ногама мислиш не додирује земљу...</p> <p>Прој 
и.{S} Пређе преко ниске одаје једанпут, а, штоно реч, <pb n="26" /> затресе се кула из темеља;  
е стоје према њој као земља према небу, а с којима се може разговарати, па чак и проћеретати, т 
ским.{S} Очи га задивљавају, и збуњују, а коса опија као зумбул, јасмин, њена светла мека коса, 
р у недељу ујутру рашчу се по Прокупљу, а до довече оде тај глас у Лесковац, у Ниш, и Врању.{S} 
иса мула-Халимова, што живе у Прокупљу, а познавале су Фати-султан, плачу и уздишу: цело Прокуп 
 n="24" /> рано врате у Прокупље, њему, а њих још нема!</p> <p>— Па?</p> <p>— Неће их ни бити:  
од себе далеко; жар се просу по ћилиму, а он то не гледа, него рашири руке на груди, притисну и 
забрали.{S} Он воли Фати-султан-хануму, а срамота га да им каже.{S} Лепа је...{S} Нека питају с 
<p>Никад није видео Фати-султан-хануму, а толико је познаје, да би јој могао, чини му <pb n="12 
} Дебео снег притиснуо и брдо и долину, а вуци силазе с планине урлајући, долазе топличким домо 
ка; мисли и са женом се покаткад, дању, а и ноћу, разговара.{S} Она вели да испрате Бал-беја у  
широких шалвара; и чим би устао ујутру, а она: — Избаци једно, Бал-беј.{S} Тако данас, тако сут 
едној отвореној ћошки на меком шиљтету, а месечина га бије у обријано теме, изазива му заједно  
ед очима.{S} Сад је ушао у седамнаесту, а до пре три године ишао је у женски хамам, с мајком; д 
о овако, њима онако.{S} Бог дели срећу, а ашчија чорбу, па нека им није на њу жао.{S} А оне кој 
ас, хуче; иде око куће, дође пред кућу, а не улази унутра, не може, не сме.{S} Најпосле, брзо,  
рах их је.{S} Обилазе хафуз-Ахмедовицу, а ниједна се не усуђује да узнемири тужно-свечану тишин 
ица је знала добро ту турску пословицу, а није се ње ниједанпут сетила.{S} Али откуд је мислила 
вује стари Арнаутин и псује Шемси-пашу, а мула јаше напред оборене главе.</p> <p>Мула смућен, А 
} Чу се кашаљ, а потом говор, тако тих, а из дубине празних груди.{S} Фати говори:</p> <p>— Где 
сина нарочито кад је љут...!{S} Старац, а док му не погибе син, играо се јуначких игара с топли 
не...{S} Леп.{S} А, очи!{S} А, веђе!... а над горњом усницом као ћумуром направљено, толико...{ 
ао махнит?...</p> <p>Тако првих недеља: а после: „мула ме позвао на мегдан, па се покајао, јер  
епо обучено, све весело, све се радује: а Исмаил чучи пред њом, подигао руке, хоће да је загрди 
ш жућа.{S} Мулина је кћи љуби и милује: а Лесковчанка, притискујући белим јашмаком место на грл 
т, мрмља молитву, спрема се за клањање: а неколике старице <pb n="32" /> већ су с абдестом гото 
рским махалама као да је тражи, и ћути: а ноћу виче.{S} Двадесет осам година од то доба, од њег 
?“ упита једном, зачуђено, Фати-султан: а њене се другарице насмејаше; једна рече: „Паметна си, 
 арнаутску силу и салтанат (госпоство); а подједнако се уплашише и Турци и Срби, кад видеше раж 
те су видели да је <hi>телејисана</hi>; а по руху су познали да је из куће богате.</p> </div> < 
 се турски зову <hi>мусафир-одаје</hi>; а још лепше су намештене сад, кад ово причамо: зидови с 
 се играти с њим <hi>Шећер-Шербет</hi>; а понекад се и он с њом затворио, па је тамо плашио, от 
чин може да буде када се укаже потреба; а нишки паша, и ако млађи од овога, у свему, почиње раз 
и сан, што јој изиђе пред очи као јава; а он јој гледа руке и не мислећи на њен сан, па се неко 
 оваца, и мукање гојних крава и волова; а над високом кулом старца мула-Халима између расејаних 
уни, четрдесет дана га Алах не погледа; а кога Алах не погледа један трен, на душу му пада грех 
што је мало час на доксату каву кувала; а ове, све, скочише и похиташе за мангал: даће свекрва  
кад је био мали, а и сама га се бојала; а камо ли сад.{S} Кад се мало прибра, стид је обузе.{S} 
 па се уморила.{S} Гледала то и ћутала; а сад, има три дана, не гледа, а и дању и ноћу говори.{ 
 ораха, почупана трава, утапкана земља; а мајка наредила те се јасминова честа посекла; све се  
јој мајци, своме оцу, својим старијима; а Фати-султан-хануми је он старешина, господар...{S} Гр 
 Арнаутлук, мајци његовој, и Арнаутима; а буновно Прокупље трља очи, и гледа: чисто не верује д 
ре, сви отмени хареми, и свирка, песма; а сад нико, и ништа.{S} Тишина.{S} Крај капије је непре 
су се разговарали у одаји, нико не зна; а кад се растајаху, мула рече ово:</p> <p>— Јок!{S} Нек 
дан кад се Арнаути не боје ни падишаха; а заборави рећи, <hi>ни Бога</hi>.{S} Јер да су се овај 
ш пуно трава; све се окупало пре сунца; а Фати-султан-хануму ће после сунца...{S} Окупани дочек 
- ханум!{S} Где је Алах, ту је и љубав; а кажи један град, или једно село, или гору, или воду г 
а по кадивеној хаши, бели се као лабуд; а са зеленог чоханог гуња чепкени, од силнога веза раме 
чита молитву, једну, две, дуге молитве; а на њеним грудима, испод кошуље, на ибришим-врвци, хам 
ађанина.{S} Зашто га уби нико не знаде; а сваки знаде да му млади ћатиб не бејаше ништа учинио. 
раја, Срби, скупили се од поноћи, раде; а снег веје, веје, завејава пут; и раде, опет раде, јер 
колико толико Божји људи, и обиђоше је; а други, ђаволови синови, окренуше коње к њој, да је пр 
 не казује несуђеној снаси снове своје; а толкује их срце сестрино:{S} Исмаила је Шемси-паша уб 
а који непрестано пита, коме се радује; а на њену се лицу радост опази, неисказана радост, раши 
хао би, обично, кроз све турске сокаке; а на сапима мазге држали су руке сејмени, обучени у пра 
је рана оволика?“ Пролазе људи и мисле; а ето ти је једна жена, па не могаде да прође, но заста 
еде Фати и Исмаилова сестра, замишљене; а попци зричу, свици по ливади трепере као по небу звез 
кле од залеђених суза, у изгореле усне; а кад чује кашаљ, дубоко уздахне, крадом, и крије сузе, 
ао за себе.{S} За крв или крв или паре; а паша ти селам послао...</p> <p>— Слушај, пријатељу.{S 
вље, посла телала да му сазове Арнауте; а он се узе полако спремати.{S} Обуче се у „карпус-чоха 
ци, ко би рекао да ће дочекати пролеће; а она га чекала, и, ево, <pb n="137" /> дочекала га, и  
чека да пође, те час-по тужно прошапће; А, женски севда!{S} Добро људи зборе: траје од петка до 
величине, па <pb n="72" /> конци, жице; а хануме као садањи тапетари; оброк им је био одмор; не 
ја се не плаче, с обичаја се не уздише; а ево где комшилук, где хануме, где чак и Арнаутке из ф 
" /> <p>Овако одговара несуђеној заови; а кад јој мајка опет дође, њој:{S} Ништа ми није... ниј 
палише им се чибуци, све мула-Халимови; а овамо, код Фати-султан, Лесковчанка, беговица, седи и 
еко бисага, увијене у јапунџа као људи; а дице им је умотано до самих очију.{S} Пођоше по нерав 
е чини, никад није чуо у својој махали; а сад, има недеља дана, сваку ноћ, баш око поноћи, кад  
у кад те махалом опазе“.{S} Тако мисли; а после куне брод који Ахмед-хафуза и његов харем из Ца 
ма мула више од шездесет, шездесет три; а да су га хануме сад виделе, како скочи с коња, кад ус 
л (мед), ако се може бал у џаку носити; а бал се претворио у дућану Ахмеда туџара у кадуну са з 
 Замбак својој хануми на тужбу плачући; а кад ханума саслуша девојче, отеже:{S} Аааа!{S} И забр 
} Аман!{S} Како ми је било онда, Зулфи; а сад!...</p> <p>— Кс’мет (судбина), чучук ханум.</p> < 
ово чу, Фати-султан се још више уплаши; а Исмаил рече:</p> <p>Што се бојите, ти и моја нене?{S} 
ти ораха с црном Ђултер и белом Замбак; а оне му све угађале, више него пре, зажмуриле су кад б 
то је био леп, колико што је био јунак; а и он је жене волео; женио се седам пута.{S} У двадесе 
м...{S} Ја сам мислила да је то Исмаил; а оно...{S} Хедрлес (Св. Ђорђе)...{S} Благо мени!...{S} 
фуза, раја турска, Срби, опасани ликом; а дванаест крај носила иду, за смену, и по двојица их с 
риште тахтариван с Фати-султан-ханумом; а овај с њеном мајком однесе се кући Ахмед-хафузовој.{S 
n="78" /> се затвара са Замбак-робињом; а у вече рече паши е је време да се хануме крију од њих 
наутка, и опет је лупи у врат песницом; а сирота Фати сад заплака и трипут, уплашено, узвикну а 
обуњене Арнауте, и увек их брзо стишао; а Арнаути, ови други јаничари, што се не боје, каткад,  
д би се понова свадбовало да је готово; а кад се врати, па јој каза шта је и како <pb n="75" /> 
ој баба, воли овамо.{S} И пре је волео; а сад ти поручује да не слушаш ни овога ни онога, већ д 
а је Фати-султан, плакао је као женско; а после се стидео, пак и од црне и беле робиње.{S} Залу 
ли му син долази у Прокупље врло често; а кад пројезди махалама, кадуне се, и жене и девојке, г 
давно, у старо време, па скривио нешто; а суд нареди..., нареди суд да се ископа рупа, да се та 
рете и ударају коње стрменом сваки час; а кад дођу близу каквога дрвета, опале, неки, из пушке, 
е мулима кћи и лупи је песницом у врат; а сирота Фати задрхта и уплашено изусти „амани.“</p> <p 
 <p>Тако у очи Ђурђева дана, и сву ноћ; а сад, у ђурђевску зору:</p> <p>— Отворите пенџере.,..< 
 по вас дан, неколико дана пред свадбу; а пашиница се појавила каткад, прошетала кроз те одаје, 
нице кроз прсте, испрва, шапће молитву; а после мисли, занесе се:{S} Исмаила душом гледа, ту кр 
а се бојиш?{S} Венчани смо, хвала Богу; а нашем се венчању нисмо обрадовали само ми, или само н 
 ипак се рашчу, за час, по делом граду; а из града глас оде у Топлицу.</p> <p>— Три заптије:{S} 
 и да мисли, да размишља читаву недељу; а онда, у петак, јутро бејаше, дође к њој у одају једна 
оне лице; и стара подиже главу, врисну; а на ову вриску невеста се прену, подиже се, тешки јој  
 може се да...</p> <p>— Питаш за снаху; а ти си мени, пашо, крви дужан, рече мула, не слушајући 
.{S} По некад му воде коња у коњушницу; а он се са сестром, много старијом од себе, дуго разгов 
 Гугутке се из својих котарица не мичу; а псима се носи храна у њихне кочине.{S} Сокацима, крив 
ко, док сасвим не леже...{S} Сирота!{S} А док сасвим не леже, мало, мало, па белој робињи на са 
поспале.{S} Нигде мушке главе будне!{S} А у харему је весеље; Фати-султан је на постељи; лице ј 
д хиљаду ока.{S} Немај срца на мене!{S} А ово што ти казах, обичај је.{S} Ти тај обичај знаш ка 
 у Есма-кадуне...{S} Леп.{S} А, очи!{S} А, веђе!... а над горњом усницом као ћумуром направљено 
ом, била је <hi>бош</hi> (слободна).{S} А сад?...{S} Јазук!{S} Јазук!{S} Јазук! ...{S} Непуштен 
на ли је освета твоја!{S} Алла’!“...{S} А јоргован опет мирише! опет лишће шушти и опет ветрић  
нека лошотиња, тражи помоћ у мене...{S} А он је оном топличком вуку, медведу, и земљак, и друг, 
шће, и да јој мирише цветало воће...{S} А од пре три дана је у соби из баште, одакле кроз прозо 
се чешће чује сух кашаљ, из груди...{S} А мула све смућенији, и као да се све више нешто стиди, 
ца.{S} Ухо на срце, кћери, слушај...{S} А кад будеш, кузум, на испиту, пуштена си и од једнога  
о одело, но покров, за њен сандук...{S} А кад се спусти ноћ, хануме узеше да се веселе; свирка  
ти обновимо венчање с Џафер-бејом...{S} А?{S} Џафер-беј... јок, Бал-беј, тако га од милости зов 
 и Алах за један грех једну казну...{S} А Шемси-паша, змија погана, ако искаш, добио је две: ја 
га пријатеља и друга нишкога пашу...{S} А!{S} Како уме овај паша!{S} Реч по реч као бисер на иб 
е мајка не сети е је <hi>човек</hi>.{S} А ево откуд се тога сетила.{S} Увек се играо с робињама 
да би пошла стотина на мене једнога.{S} А ако ће ме штогод снаћи од Алаха, шућур!</p> <p>И она  
њом није поменула, а камо ли човека.{S} А сад га будна пред мајком помиње, жали: у бунилу виче: 
ри, истина, било би до сада сведока.{S} А где су сведоци?...{S} Нигде једнога...{S} Тек онако г 
том!</p> <p>Не, ту закон нема посла.{S} А није вала ни грех, рекли би мусломани.{S} И додали би 
ивану је мајка Фати-султан-ханумина.{S} А главним путем сеоским воде Турци, кириџије, неколике  
Стоји као камен; ништа више не пита.{S} А кад се прибра, узе да зове војне старешине, да им зап 
осле ће га сакрити на бесу, и ништа.{S} А и кад би га ухватили, каква би њој вајда била, кад... 
ако.{S} Бал-беја из харема не пушта.{S} А пашиница од страха чисто луда.{S} Час плаче, час се с 
мео светити; сви остављали на Алаха.{S} А он како се свети, ето.{S} Страшна ли је твоја освета, 
њу траже, не од људи, него од Алаха.{S} А Алах, благ и милосрдан, није као човек: да аспру, па  
који немају на души ни трунке греха.{S} А овако увене, зацело, биљка кад јој украте сунце и рос 
а је мула не опази, да се не покаје.{S} А како да се не радује!...{S} Зна за кога ће Фати-султа 
оворе Турци. „Јазук!“ узвикују буле.{S} А она, лепа Фати-султан-ханума мирна; бледа је као свећ 
ми овде у Топлици под Јастрепцем не.{S} А коњ, а во, а човек — у њих све једно.{S} За једнога р 
а из Дијарбекира, све вез из Смирне.{S} А Фатина спрема, и рухо, дарови од Солуна до Прокупља,  
е, не окани га се докле га не сатре.{S} А кад му год дође <hi>селам</hi> (поздрав) од сараја, т 
у не разболи, те да писмо не однесе.{S} А скадарски паша, чим прими писмо, и прочита га, пође н 
нешто смеје, и устаје, хода по соби.{S} А Садије-ханум од тада брата не помену; реч „Исмаил“ за 
су увијени у јапунџа.{S} Нестрпљиви.{S} А кад се појави мула на ату, узвикнуше „машала“!{S} Мал 
в учинили; турска ће глава да плати.{S} А?{S} Говори сад мула?</p> <p>Мула сад опет ћути.{S} Гл 
киња.{S} Јер што мула узе, не врати.{S} А и како да врати кад је ту венчање!{S} Венчао се с нев 
p> <p>— Биће...{S} Свашта може бити.{S} А Шемси-паша ако је изгубио образ (Вај!{S} Да ме чује!) 
е она што за три дана сузе не пусти.{S} А не казиваше мајци за чим плаче, да ли плаче за пашиће 
ака, ни пашиница, ни пашић, Бал-беј.{S} А буд се оволико осрамотише, ту да бар више не страхују 
ело.</p> <p>Тако пашиница и син јој.{S} А паша?{S} Прошав мимо ове три одаје, широм отворене, к 
лује, да ти се баба врати у Стамбол.{S} А!{S} Стамбол! <pb n="104" /> тамо су два мора, тамо ад 
сам хтео да ти кажем аманет и селам.{S} А ти знаш, мула, мој пријатељу, да за непродат аманет н 
а после њена другог венчања с мулом.{S} А у одаји, где сад лежи, према постељи, чивилук, пун, И 
ој трави, сва у бело, личи на љиљан.{S} А и она је као љиљан, чиста је, чисте јој очи, којима с 
а казати колико је лепа Фати-султан.{S} А кад из одаје изиђе мула, као џин, дугачке беле браде, 
ја чорбу, па нека им није на њу жао.{S} А оне које нису њој равне, и које стоје према њој као з 
 Сам га је на комар турио и изгубио.{S} А за каљаво чело и катрањав образ што му могу ја?!{S} С 
ов чибугџија, једно момче арнаутско.{S} А кад је већил пошао, мула га испратио до преко прага!{ 
знице и кашаљ, све као руком однето.{S} А ако није, ти ухо на срце...{S} Да ти обновимо венчање 
га једанпут у Есма-кадуне...{S} Леп.{S} А, очи!{S} А, веђе!... а над горњом усницом као ћумуром 
 пуца из две мале пушке од једанпут.{S} А једанпут <pb n="15" /> је убила из дугачке пушке медв 
 сија, тад највише на њ кучићи лају.{S} А шта му могу кучићи?{S} Није месец свећа под судом...{ 
тај глас у Лесковац, у Ниш, и Врању.{S} А сутра-дан, још у свитање, стиже паша у Прокупље. „Вал 
 може пушка и сабља, ту ће лепа реч.{S} А мула долази у сарај кад се год позове.{S} Зваће и сво 
може.{S} Мајка је љуби, а она:</p> <p>— А, а!{S} Нов тахтариван мој, без врата и пенџера, из џа 
мула, оставив чибук; и говори:</p> <p>— А, пријатељу, јазук!{S} То ли ти је нож, мој говор?{S}  
му одговара.{S} Пита: „где је Бал-беј?“ А слушкиња: „С ханум-ефендијом, пашо азретлери (светли) 
би ту сео, и наслонио лактове на колена а загњурио главу у руке, и по читав сат тако остао.{S}  
 готово запретаног у пепелу крај ниског а широког огњишта, све је будно; и ашчике, и слушкиње и 
 наредиле крај софра-тепсије, неке седе а неке чуче, па једу смокве, урме, поморанџе, нарове, б 
него од болести у крстима; сва се тресе а ипак кочоперна, смелих погледа као мушко; била је са  
ед њом, подигао руке, хоће да је загрди а не може, онај га свет гледа; и она диже руке, па опет 
>Чује се топот; вриште атови, фрчу коњи а алачу Арнаути.</p> <p>Све живо похита да гледа.{S} Же 
не, гради сметове, камо би запали и ати а некмоли људи.{S} Умукле су тице певачице, само се, но 
ада бела, дуга.</p> <p>У једној великој а ниској одаји, са вратима на свод, са шареним таваном, 
} Неке спавају на миндерлуцима, широким а ниским, као ватра црвеним; неке на шареним шиљтетима  
енила красне Топлице, — над том високом а трошном кулом зачу се кроз ноћну тишину јејина, тица  
ан!{S} Одјекну њено лепо име, њему мило а он зарида, изиђе из одаје; побеже удно вотњака, изгов 
нове.</p> <p>Кад се виле хватају у коло а дуси блуде земљом, на месечини, сања и мање болно срц 
ико високу ограду, растргао би десеторо а то ли једнога, али заман! ланац је грдно дебео, причв 
та пастушаста, паметна ока, танких ногу а дугачке гриве и репа, с кићеном опремом, с абаијом ве 
га нежно омилова, попљескав га по танку а дугачку врату, као у лабуда, па се вину на њ.{S} Опко 
ош јој боље би кад се опрости бремена. (А опростила га се много пре рока.) Она се опоравља, а м 
лим напевом, с припевом:</p> <quote> <l>А! ха! ха!{S} Дервиш Баба!</l> <l>Љуби младу, удри стар 
ћи:</p> <p>— Фати-султан, срећа!</p> <p>А она се промени у лицу и рече:</p> <p>— Исмаил-бег...  
е удави.</p> <p>— Фати!{S} Фати!</p> <p>А као одјек и на њену цику и на Исмаилове сестре речи з 
S} Аман, султанијо!{S} Ашколсун!</p> <p>А оне две дадије, што досад удно собе стајаху, очекујућ 
жар угаси, и то још тако стоји.)</p> <p>А хафуз-Ахмед још није стао.{S} Иде, тумара сокацима ка 
 зато што ју је Исмаил волео!...</p> <p>А једно вече, појави се на јасно-плавом небу топличком  
сти се, затутње под њим земља...</p> <p>А онај велики пас у дишар-авлији чисто помахнита: лаје, 
равњује ли се цвет с копривом...</p> <p>А она?{S} И чула свађу, и гледала песнице, и видела крв 
купљају се хануме на разговор...</p> <p>А о чем говоре хануме?</p> <p>Како дође из Цариграда Ах 
чка с мишем...</p> <p>Спавају...</p> <p>А на отвореној ћошки, где се преко ниске ограде наднеле 
i>султан</hi>, то јест принцеза.</p> <p>А куда ће из Цариграда? „Цариград види па умри!{S} Али  
 Исмаила... невесту његова сина.</p> <p>А кад се Садије-ханум, мулина кћи, врати, затече је стр 
..{S} Какву крв? муца опет паша.</p> <p>А мула:</p> <p>— Е, пашо!{S} Да сам жена, ја бих ти каз 
ле с ногу радећи; и ноћу радиле.</p> <p>А кад ово би готово, пашиница пусти глас, да је свакој  
прву милост господаровој кадуни.</p> <p>А од ње се мулина кћи не миче.{S} Црмпураста, млада, кр 
и да није баш... сасвим паметан.</p> <p>А да ли види он, оџаковић, паша, фукару, ону тројицу из 
 кошчате песнице према Прокупљу.</p> <p>А мула-Халим?{S} Јуче тако срећан, а данас и без кадуне 
128" /> толико?“ Он одговори: „Ружом“. „А, шегу тераш.{S} Како може да расцепи груди ружа, кад  
ефенди! одговара Есма понизно, и хита. „А ти, ђозум Ајше, душеке... душек по душек, јорган по ј 
рокупље, нека га виде и Турци и ђаури. „А!{S} Шта може лепа реч! и што се не може постићи кад с 
 ама није муж...; муж је само по имену, ааа?“ И загледа се стара у кћерину угашену зеницу.{S} Њ 
унак Шемси-пашин бакшиш? <pb n="114" /> Ааа?{S} То пашин бакшиш збори, ђувендеее! цикну млада А 
ти мула?{S} Да те не учи његова кћи?{S} Ааа“ Кад не доби одговора, стара настави:{S} Џафер-беј  
а кад ханума саслуша девојче, отеже:{S} Аааа!{S} И забрани сину да <pb n="78" /> се затвара са  
ачке гриве и репа, с кићеном опремом, с абаијом везеном <pb n="51" /> жеженим златом.{S} Кад оп 
 руке до лаката, ноге до колена — узима абдест, мрмља молитву, спрема се за клањање: а неколике 
дно јутро, пашиница устаде, уми се, узе абдест, отклања јутарњу молитву, па изиђе пред пашу, не 
неколике старице <pb n="32" /> већ су с абдестом готове, па се забрађују јашмаком, приносе број 
радоше Ахмед-хафузу ата из ахара, ни из авлије загара, него чедо, кћер му украдоше.{S} Вај, чуд 
то се уочи тога дана скидао у Ахмедовој авлији гар с тенџера?</p> <p>— Гар с тенџера..., не зна 
е на грудима од јада, и плачући раде по авлији, по кући, посла се има много, данас, на тужан, в 
 приносе бројенице, простиру серџаде, у авлији по троскот-трави, ослушкују глас мујезина с вита 
мља...</p> <p>А онај велики пас у дишар-авлији чисто помахнита: лаје, трза се, прескочио би још 
езиново <hi>Алах-екбер</hi>.{S} У дишер-авлији залаје грдно велики пас, јер му се час по учини  
е му широке кућне стрехе, и дућанске, и авлијске ограде, и капије, и прозори и врата: свечано с 
ромолили главу кроз врата, па стрчаше у авлију и избацише мале пушке, у знак весеља.</p> <p>Алл 
сала се у прси, чупала косу, своје седе аврапе, па се уморила; села ту, рашчупана и угрухана, п 
би, Боже!“ чују се дивљи узвици. „Аман, ага! <pb n="36" /> Аман, моја деца!“ У часу забуне, оси 
ага: „Шемси, проклет да је! убио Мифтар-агина сина...{S} Још није платио један дуг, ево где нап 
Мора ђемијом; носићемо те у Стамбол, па аде, па румелијска страна, и анадолска, на Босфору, отк 
! <pb n="104" /> тамо су два мора, тамо аде, тамо наши конаци, на румелијској страни, и на анад 
, по мусломански и Стамбол и <hi>Дер-Се’адет/</hi>, то јест Врата Блаженства, на седам брегова  
b n="9" /> реч, мања од макова зрна.{S} Ади да није таква, одлетела би јој с рамена глава одавн 
петао био надбивен, и ту је проговорила азијатска крв, хтео је својега друга, кога је био петао 
аха другога, не: све један долази...{S} Азраил, па Азраил.{S} Тако, пашо, пријатељу.</p> <p>— Е 
, не: све један долази...{S} Азраил, па Азраил.{S} Тако, пашо, пријатељу.</p> <p>— Е кад је так 
се мула-Халим, цео фис...{S} Буна, пашо азретлери!...</p> <p>— Десет пута пита, и десет пута од 
?“ А слушкиња: „С ханум-ефендијом, пашо азретлери (светли).“ Одговара му понизно, а гледа га уп 
чећи; донеше му црн глас:</p> <p>— Пашо азретлери!{S} Буна!{S} Ноћас изгинули Турци, ђаури...{S 
вој баба је хафуз, и био је имам красне Аја-Софије; зна сав мусаф напамет, и познаје све како ј 
ким:</p> <p>— Мој је отац био први имам Аја-Софије, и хафуз је, зна напамет мусаф од корица до  
м џамијом, где се чува Санџаги-Шериф, с Аја-Софијом, с турбама, с текијама; и тапију од Шама, е 
вара Есма понизно, и хита. „А ти, ђозум Ајше, душеке... душек по душек, јорган по јорган из мус 
и ћерком њихова чифлук-сахибије.{S} Ах! ако се удаје врањскога паше кћи у Лесковац, зими, кад ј 
ичких јабука...</p> <p>— Или бал (мед), ако се може бал у џаку носити; а бал се претворио у дућ 
скинућеш га, ако си Бог; растопићеш га, ако си сунце.{S} Име ти Шемси (сунце), ама бадава...{S} 
и ти камен, у срцу ти лед: скинућеш га, ако си Бог; растопићеш га, ако си сунце.{S} Име ти Шемс 
ој заискао пуномоћје, по гласу познала, ако га не би видела.{S} Али какав закон?{S} Зар је по з 
казну...{S} А Шемси-паша, змија погана, ако искаш, добио је две: ја сам змији размрскао главу,  
а.{S} На глави му камен, у срцу му лед, ако се зове Шемси, није шемси (сунце) да га отопи...{S} 
ли се заклињу да ће мулиницу на комаде, ако рече да ће за Шемси-пашина сина, или ће је привезат 
S} И отац му стар; има осамдесет, веле, ако је крепак, ако из пушке нишани боље него многи млад 
чинио си, осрамотио си се, па сад седи, ако хоћеш да се људи не подмигују кад те чаршијом виде, 
их мерити гајтаном колико су ока тешки, ако га не послушају, или ако га после одаду.</p> <p>— П 
ар; има осамдесет, веле, ако је крепак, ако из пушке нишани боље него многи младић.</p> <p>Фати 
ћи, праха и олова: „нека је све готово, ако се паша посили, па опет пусти онакав луд глас, то ј 
ива нешто што га узнемирује: на пример, ако пукне даска на тавану, или ископа пас рупу крај кон 
 жени и кћери рекао: „Топлица је близу, ако се <hi>моја</hi>, после Алахове најстарија, не посл 
} Да ли се сећа поруке мајке Исмаилове: ако ми не освети сина мушка глава, нека га освети женск 
ће снег, да невеста и јенђе лако прођу; ако из Лесковца у Ниш тако... све раја, кулук, од свију 
 вук, гладан вук, па ћу га питати...{S} Ако су ме слагали..., гајтан“.{S} Хода, хода паша по пр 
а дуг што ми дугујеш, за крв, већ...{S} Ако си бољи од мене, ено ти Фати-султан, не твоје снахе 
мушка глава, нека га освети женска“.{S} Ако не може крв за крв, <hi>како може</hi>, додаје она, 
<p>— Кадуну Шемси-пашина сина!</p> <p>— Ако није одведена, била је венчана.</p> <p>— Јазук!</p> 
м говоре шапатом, све у двоје.</p> <p>— Ако је <hi>ово</hi> истина, како ће грдна пашиница међу 
 би пошла стотина на мене једнога.{S} А ако ће ме штогод снаћи од Алаха, шућур!</p> <p>И она ре 
ице и кашаљ, све као руком однето.{S} А ако није, ти ухо на срце...{S} Да ти обновимо венчање с 
неосвећен; и трипут јој је поручила, да ако га не освети мушка глава, нека га освети женска...{ 
Јок!</p> <p>— Да идемо заради муле; ама ако она каже да ће за пашина сина, на комаде ћемо је.</ 
..{S} Свашта може бити.{S} А Шемси-паша ако је изгубио образ (Вај!{S} Да ме чује!) није и памет 
 тера, није више ни он човек.{S} Одавде ако ћу даље, срамота ће у воду да потоне, жалост ће на  
ко пронело...{S} Позваћу мула-Халима, и ако није човек, већ вук, гладан вук, па ћу га питати... 
 када се укаже потреба; а нишки паша, и ако млађи од овога, у свему, почиње разговор, само ниже 
е сме даље.</p> <p>Пашић, и ако млад, и ако размажено лане, није видео Фатме, а у њу се заљубио 
но је будних, и то готово саме јенђе, и ако ће скоро зора, време кад ће Лесковчани Турци доћи п 
.{S} Како би и њу ижљубио, а не може, и ако је оволико воли; јер то је рука, истина, девојке <h 
пет пролази свет, али га не каменује, и ако има рока још до мрака.{S} Пролазе људи и чуде се: „ 
} Али што је чудновато, и он њу воли, и ако је никад није видео; ради ње сваки дан у Прокупље д 
атим паша седе, а и мула, према паши, и ако му овај не рече да седне.{S} Паша ћути, мери мулу;  
-хануминих.{S} Млад, он није веровао, и ако му је верни Мифтар причао, да човеку може бити и на 
о очи у врх.{S} И ено га тамо одавно, и ако није устрчао, него отпузао“.{S} Хода, па тек застан 
ерино срце не сме даље.</p> <p>Пашић, и ако млад, и ако размажено лане, није видео Фатме, а у њ 
е.{S} Заптије из прокупачког сараја.“ И ако се говори шапатом, све у двоје, ипак се рашчу, за ч 
 је Фати-султан, да је кадуна другога и ако није од њихна сина пуштена, и, најпосле, шта <hi>ми 
 су ока тешки, ако га не послушају, или ако га после одаду.</p> <p>— Па?</p> <p>— Нема ни Хасан 
ашк’на (за Божју љубав)!...{S} Харам ти ако не...</p> <p>Не могаде више, јер се са узбуђења и и 
hi>; ама сам човек, па не могу.{S} Него ако ти је воља да чујеш одмах, ја ћу...{S} Мула не довр 
а; не истрчавају људи да их гледају, но ако су се нашли на улици, брзо улазе и ударају чивију.{ 
јка је узе љубити, да сакрије сузе, јер ако њу још надом заварава, себе више не може.{S} Мајка  
нчана.{S} После с мула-Халимом, то јест ако...</p> <p>Имам ућута, помаче се, одахнув, а уз врат 
урака обичај примити госта, и казати му ако није домаћин (или домаћица) код куће пошто је сео и 
по, па се сети поруке мајке Исмаилове: „Ако га не освети мушка глава, нека га освети женска“.{S 
о, учио ме, световао ме, и говорио ми: „Ако те снађе, не дај Боже, нека лошотиња, тражи помоћ у 
она </l> <l>Чак до ђердане...</l> <l>Од акшама љубиће је драго...</l> <l>Док се не сване...</l> 
{S} И Арнаути из пратње Фатине деру се, Алаа’!{S} Аллааа’! слободни су, кроз свој град иду, не  
 први састанак, а где ће им бити други, Алах зна...</p> </div> <pb n="18" /> <div type="chapter 
одавде што би, сваки би рекао јазук!{S} Алах за један грех једну казну, за голем голему, за мал 
воја прилика.{S} Ти си чула да је...{S} Алах зна ко је убио мулина сина.{S} Душмани обедили паш 
ега сиромаха.{S} Није ли тако добро?{S} Алах не праћа по душу богаташа једнога, а по душу сиром 
 траже, не од људи, него од Алаха.{S} А Алах, благ и милосрдан, није као човек: да аспру, па се 
 самртнику не испуни, четрдесет дана га Алах не погледа; а кога Алах не погледа један трен, на  
трдесет дана га Алах не погледа; а кога Алах не погледа један трен, на душу му пада грех тежи о 
олем сам пут, пријатељу, учинио, и нека Алах да да ми је за вајду.{S} Ти, мула, пријатељу, чуо  
до питаш, Фати-султан- ханум!{S} Где је Алах, ту је и љубав; а кажи један град, или једно село, 
у да оставим.{S} Јербо, добро збориш: и Алах за један грех једну казну...{S} А Шемси-паша, змиј 
ахач као пустињски Арапи, нишанџија као Алах: у нокту (тачку) удари...{S} Јеси ли чула да се од 
укурекања учинило јој се мујезиново <hi>Алах-екбер</hi>.{S} У дишер-авлији залаје грдно велики  
 грехота радити што по обрасцу јединога Алаха.</p> <p>Једно вече, кад се врати из града и хтеде 
 хтео ни смео светити; сви остављали на Алаха.{S} А он како се свети, ето.{S} Страшна ли је тво 
{S} Бездушник!{S} И лаже и узима у уста Алаха и пејгамбера!{S} Јараби, како трпиш?!{S} Како му  
једнога.{S} А ако ће ме штогод снаћи од Алаха, шућур!</p> <p>И она рече „шућур“ па погледа у не 
е, милостињу траже, не од људи, него од Алаха.{S} А Алах, благ и милосрдан, није као човек: да  
једно село, или гору, или воду где није Алаха?“ Она се застиде, поцрвене: истина лудо питала.{S 
судбину, у <hi>Алахово Писмо</hi> као у Алаха: не може је снаћи друго до оно што јој је писано. 
 га сам падишах, цар царева, пуномоћник Алахов.{S} Шућур!{S} Овако узвикиваху једнога петка нек 
лтана Махмуда, цара царева, пуномоћника Алахова.{S} И пре неки дан убио човека, ни крива ни дуж 
усти:</p> <p>— Беше, мула, ама...{S} Од Алахова Писма не може се да...</p> <p>— Питаш за снаху; 
а је близу, ако се <hi>моја</hi>, после Алахове најстарија, не послуша.“</p> </div> <pb n="28"  
} Кад би се Шемси ородио с пуномоћником Алаховим, као и са самим Алахом: не би пашовао у малом  
и друго, до оно што му је писано прстом Алаховим по челу, кад је на свет дошао.</p> <p>Како да  
ди)!</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли д 
епи.</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли д 
ном.</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим...{S} Али шта да пона 
мов:</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли д 
да је теши, да је подсети на к’смет, на Алахово Писмо, то јест да никога не може снаћи друго, д 
 тешила, залуд јој је помињала к’смет и Алахово Писмо, она, по њену доласку, ока не сушаше; и д 
единице своје; заборавила у тешком јаду Алахово Писмо, па наружила лице: липти крв с њега, а он 
еши је, подсећа је на „к’смет“ и на <hi>Алахово Писмо</hi> и казује да ће одмах у Прокупље, да  
 мусломанка, па верује у судбину, у <hi>Алахово Писмо</hi> као у Алаха: не може је снаћи друго  
ка мм је конак тамо...{S} Носите ме, за Алахову љубав!</p> <p>— Аман, бебег’м! промуца мајка, п 
S} Носите ме на брег под Јастрепцем, за Алахову љубав!...{S} И тамо је ваздух сам мирис...; и т 
ејеш, да певаш, па ништа...{S} Аман, за Алахову љубав, пусти све да кажем...{S} Није, каже, џел 
 И после, мула, Шемси-паша се заклиње у Алахову љубав да није џелат; да ти није он сина...</p>  
с пуномоћником Алаховим, као и са самим Алахом: не би пашовао у малом Лесковцу, него би везиров 
ује се топот; вриште атови, фрчу коњи а алачу Арнаути.</p> <p>Све живо похита да гледа.{S} Жене 
аути узвикиваху, с времена на време:{S} Алда’!{S} Алла’!</p> <p>Паша остаде на тахту као скамењ 
ет једну-две; родом из Сирије, из града Алепа, кћи некога паше, Турчина; па ипак јој буле, Леск 
али он се попе и загрме:</p> <p>— Селам-Алећ, пашо!</p> <p>— Алећим-Селам! одговори паша, своји 
ме:</p> <p>— Селам-Алећ, пашо!</p> <p>— Алећим-Селам! одговори паша, својим танким гласом, уста 
рани ситним варком.{S} Стара је готова, али још не устаје, хоће да удари још један <hi>ђелин-пу 
, растргао би десеторо а то ли једнога, али заман! ланац је грдно дебео, причвршћен је великом  
и капци, она их с муком отвара, и сања, али не више будна, него као у бунилу, у полусну...</p>  
 блато на образ...{S} Одустају од пута, али се заклињу да ће мулиницу на комаде, ако рече да ће 
дају бој петлова.{S} И јахао је каткад, али не на ату, него на једној дивној мазги, длаке као а 
ти мулу.{S} Бекрија, <pb n="61" /> луд, али хафуз, па зна: кад се дивљак ражљути, разума ни тру 
ина, једне хануме долазе, друге одлазе, али све тихо и полако.{S} Са „чадром“, кроз капиџике, и 
на белу платну, на свили: сликао би је, али не уме, и не сме, јер је чуо да је грехота радити ш 
.</p> <p>И праштала му.{S} Украо ју је, али не да осрамоти њу, не њене родитеље, него њена најв 
>— К’смет!</p> <p>Шапатом, све у двоје, али од уста до уста...{S} Мула дође у Прокупље, сјаха п 
S} Јутро је, рано јутро, дршћу од зиме, али се они први <pb n="108" /> загрејаше јер угледаше т 
аспала је, на грудима Исмаилове сестре, али опет Исмаил.{S} Отворио се гроб...{S} Збацио <pb n= 
иво радује, и да...</p> <p>— Радује се, али...{S} Ја сам ноћас снила..., па...{S} Не доврши нег 
ad> <p>Сирота Фати-султан!{S} Још живи, али болује, тешко болује.</p> <p>Кад је венчаше с мулом 
ру... по мене...“ То је казала Зулфији, али није мајци.</p> <p>Мајка се нагла над њу, љуби косу 
{S} Пашу су, како она верује, набедили, али ко ће то доказати оним дивљацима.{S} Излетеће неко  
алија живи у Арнаутлуку, и лети и зими, али му син долази у Прокупље врло често; а кад пројезди 
 се Арнаути бунили, и то против власти, али њему није било овако.{S} Бал-беја из харема не пушт 
и покренуше... врисну и хтеде да скочи, али...</p> <p>Човек један, крупан, у уским белим чакшир 
трошној кули мула-Халимовој, у великој, али ниској одаји наложена је пећ земљана, с крчазима; п 
арио рогом јарац вука, опростио му вук, али нису вучићи.</p> </div> <pb n="134" /> <div type="c 
опличким јабукама.{S} Мула је Арнаутин, али да се обазре и виде шта учинише ови ђаволови синови 
удариле у груди кад је за угао замакао, али она није ништа осетила, јер Исмаилово јој је лице б 
— Ја се не чудим теби, назли-Стамболко, али се чудим својој нени.{S} Моја је нене Арнаутка.{S}  
лова, блејање оваца, лавеж паса, жагор, али све мање, тише, полако нестаје, изумире, док не зав 
кладенца вода!...{S} Опет пролази свет, али га не каменује, и ако има рока још до мрака.{S} Про 
ту!{S} Оне две и робиња ударише у вику, али доцкан: човека је с невестом нестало...{S} На вриск 
ула.</p> <p>Мулино место није на тахту, али он се попе и загрме:</p> <p>— Селам-Алећ, пашо!</p> 
 он је задиркивао многу лепу Циганчицу, али је још „гонџе-лале“...</p> <p>Никад није видео Фати 
ко да их нађу.{S} То јест, нашле су их, али не знају чија је која.{S} Своју фереџу узима, а не  
 не пушта.{S} Није јахач, није стрелац, али је мушко, младић, па би му тешко било у харему, да  
} Ниси дервиш...</p> <p>— Нисам дервиш, али ћу да постанем, и папаз ћу да будем, од чуда...{S}  
а јој се зна гроб, и да проговоре коју: али овако...{S} Шта да говоре?</p> <p>Бедна старица!{S} 
оштре јатагане.{S} И није дирао никога; али ко њега дирне, тешко томе, не окани га се докле га  
узјахао својега вранца, пастушаста ата; али пре него што је пошао, није га додирнуо стрменом, а 
, несвесно, врат у рамена, као корњача; али ипак продужава.</p> <p>— Аман, кћери!{S} Кад бездуш 
адије више не прекида Фати-султан ради; али зачегрља реза на вратима.</p> <p>— Хајде, Фати-султ 
болест, мајка га набави, даде га кћери; али, узалуд: одсеченој глави лека нема.{S} Испрва у пос 
 свршено је.{S} Шемси-паша је на чисто; али му је сад сто пута горе, већи стид, срамота, и жене 
 наћи пара.{S} У кући свађа, сваки час; али, пуста младост!{S} Фати-султан је ипак весела, па и 
ђоше по неравну друму, по дебелу снегу; али само мало, па наиђоше на пут очишћен; мноштво сељак 
а се опије, заборавио би своју несрећу; али како да се опије, кад ово два дана ништа не пије.{S 
е рука, истина, девојке <hi>султан</hi> али и његове кадуне.{S} Он љуби руку само својој мајци, 
чући:{S} Сичан!{S} Сичан (миш! миш)!{S} Али једанпут дође Замбак својој хануми на тужбу плачући 
з Цариграда? „Цариград види па умри!{S} Али не, немој умрети, но живи и <pb n="8" /> гледај: по 
 му петао осветла образ. — Сутра ту!{S} Али ето шта му је то њему драго сутра донело!</p> <pb n 
ели да се арслан с арсланом бије!...{S} Али тај исти мула признао је и да је хајдук, да ми је у 
Алаховим допуштењем, с пророковим...{S} Али шта да понављамо.{S} Исти ред речи, само место Џаве 
је маскара.</p> <p>— То јест, глава.{S} Али и главу могу по глави, кад се много похаси.</p> <p> 
 од очију, од живота, и од завичаја.{S} Али што је чудновато, и он њу воли, и ако је никад није 
 гласу познала, ако га не би видела.{S} Али какав закон?{S} Зар је по закону венчати жену с дру 
ицу, а није се ње ниједанпут сетила.{S} Али откуд је мислила да ће се сплести и пасти, кад јој  
ој кћи много бледа, и онолико мирна.{S} Али за што?{S} Фати-султан је невеста, а турска невеста 
а лицу читају, бригу, страх, и стид.{S} Али како ће оне баш све опазити, кад је у „светло лице“ 
а, да не певају кад им ближњи плаче.{S} Али ово сад није обичаја ради: јер с обичаја се не плач 
 украо невесту, што се венчао с њом.{S} Али како да се свети мули он, што плаши робиње мишем, а 
авају измирење, други не одобравају.{S} Али и сад мула сиђе с куле, па кроз разјарену руљу, све 
 даће свекрва пашиница добар бакшиш.{S} Али их претече бела робиња, с дебелим златним ланцем ок 
 куче, жали маче, те неће ли човека?{S} Али он је, Шемси-паша, Фати-султан, ј’лдз’м (звездо), ш 
орила пуномоћнику да неће за пашића?{S} Али каква би то била освета?{S} Мало жалости, ни мало с 
тарост — <hi>бесу</hi> је дао...</p> <p>Али уместо Шемси-паша „Дангалија“, примив мулин селам,  
 не испушта бројенице из руку...</p> <p>Али Фати би добро само до пролећа, па опет рђаво, потај 
е морала потрести под њим земља.</p> <p>Али Исмаилова мајка није преживела црни глас: једна ста 
и-султан, плачући с њом за дуго.</p> <p>Али од тада Фати мулу не двори, не пуни му чибук, не па 
рехота, па полете кћери у одају.</p> <p>Али камо јој кћери?...</p> <p>Још јој људски и не казаш 
 девет нико не могаде.{S} И чиме ли га, Алла’ удари, кад је рана оволика?“ Пролазе људи и мисле 
ну.</p> <p>— Мерхаметли (милосрдан) је, Алла’! жали куче, жали маче, те неће ли човека?{S} Али  
иваху, с времена на време:{S} Алда’!{S} Алла’!</p> <p>Паша остаде на тахту као скамењен.</p> </ 
<pb n="119" /> <p>— Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’! продераше се дивље Арнаути што беху промолили гл 
знак весеља.</p> <p>Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’! прихватише сви остали, па и они избацише пушке.{ 
е нож; ударише ме куршуми.{S} Алла’!{S} Алла’!{S} Рана!...</p> <p>— Од шта рана, пријатељу!</p> 
мболу.</p> <pb n="25" /> <p>— Алла’!{S} Алла’!{S} Госпоства ради даде душу ђаволу.</p> <p>— Нав 
уди“.</p> <pb n="119" /> <p>— Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’! продераше се дивље Арнаути што беху пр 
о овоме венчању, зачуди се. „ Алла’!{S} Алла’! севдах женски! од петка у вече до суботе ујутру! 
 пушке, у знак весеља.</p> <p>Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’! прихватише сви остали, па и они избаци 
.{S} Пролазе људи и чуде се: „Алла’!{S} Алла’!{S} Ко ли га четрдесетог дана уби, кад за тридесе 
лла’!{S} Страшна ли је освета твоја!{S} Алла’!“...{S} А јоргован опет мирише! опет лишће шушти  
 Кажи му селам, <pb n="120" /> аман!{S} Алла’ ашк’на (за Божју љубав)!...{S} Харам ти ако не... 
 Прободе ме нож; ударише ме куршуми.{S} Алла’!{S} Алла’!{S} Рана!...</p> <p>— Од шта рана, приј 
еликом Стамболу.</p> <pb n="25" /> <p>— Алла’!{S} Алла’!{S} Госпоства ради даде душу ђаволу.</p 
дговори „буди“.</p> <pb n="119" /> <p>— Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’! продераше се дивље Арнаути ш 
ла, убиле харамије; он хоће...</p> <p>— Алла’!{S} Ху!{S} Лела’!{S} Ху!...</p> <p>— Мула!{S} Мул 
 се зачу вриска ата Исмаилова.</p> <p>— Алла’! узвикну стара Арнаутка, и скочи, покуша, онако с 
хватише и продераше се, дивље:</p> <p>— Алла!{S} Аллааа!</p> <p>Одјекнуше брда и Јастребац:</p> 
<p>Одјекнуше брда и Јастребац:</p> <p>— Алла!{S} Аллааа!</p> <p>Приведоше му вранца, ата пастуш 
ко год чу о овоме венчању, зачуди се. „ Алла’!{S} Алла’! севдах женски! од петка у вече до субо 
небу кад је когод увреди и узвикује <hi>Алла’!</hi> буди успавана, или, боље, никад непробуђена 
ацише мале пушке, у знак весеља.</p> <p>Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’! прихватише сви остали, па и  
ш до мрака.{S} Пролазе људи и чуде се: „Алла’!{S} Алла’!{S} Ко ли га четрдесетог дана уби, кад  
побеже удно вотњака, изговори стењући: „Алла’!{S} Страшна ли је освета твоја!{S} Алла’!“...{S}  
ути из пратње Фатине деру се, Алаа’!{S} Аллааа’! слободни су, кроз свој град иду, не иду кроз < 
 продераше се, дивље:</p> <p>— Алла!{S} Аллааа!</p> <p>Одјекнуше брда и Јастребац:</p> <p>— Алл 
уше брда и Јастребац:</p> <p>— Алла!{S} Аллааа!</p> <p>Приведоше му вранца, ата пастушаста, пам 
е робље из конака и даје ти...</p> <p>— Аллааа! викну мула колико може, и отури чибук од себе д 
ев га овако промењена, необична.</p> <p>Аллааа! простења мула, а не диже руку с груди.</p> <p>— 
д се чу топот коња, небо се проломи... „Аллааа’!.. припуцаше мале пушке, забубњаше бубњи, писну 
ти, ето.{S} Страшна ли је твоја освета, Аллах! говоре мусломани, са страхом.</p> <p>Киша не пре 
аг и милосрдан, и оком неће тренути.{S} Аллах!{S} Ама и осветљив си.{S} Ко на тебе један час за 
сно се разумевало с материних усана <hi>Аллах-екбер</hi>, и у томе се зачу вриска ата Исмаилова 
а; јер црн, прљав образ није што прљава аљина...{S} И чуо сам, пашо, да га сад зову Шемси-паша  
 ако си сунце.{S} Име ти Шемси (сунце), ама бадава...{S} Ич ми не излази на мегдан, арслан арсл 
и дан, ето ти једнога; баци се на њега, ама не каменом, него ружом.{S} И види чудо! груди му се 
 помаче, и изусти:</p> <p>— Беше, мула, ама...{S} Од Алахова Писма не може се да...</p> <p>— Пи 
редо...{S} Мула је човек, то је истина, ама није муж...; муж је само по имену, ааа?“ И загледа  
{S} Топола висока, и у лето пуна лишћа, ама је само гледамо; јер зашто бисмо на њу каменицама?. 
е и певају, па дођоше и у наш Лесковац, ама им даде сургун Шемси-паша.</p> <p>— Туџар, шаир-дев 
их ти казао у одаји <hi>какву крв</hi>; ама сам човек, па не могу.{S} Него ако ти је воља да чу 
а-Халим ти је <hi>венчање</hi>, истина; ама <hi>то</hi> ти је и Џафер-беј, јер ти ниси била пуш 
{S} Јок!</p> <p>— Да идемо заради муле; ама ако она каже да ће за пашина сина, на комаде ћемо ј 
ови.{S} Хм!...</p> <p>— Истина за чудо; ама...</p> <p>— Ама зашто је из Шемси-пашина конака, то 
и све да кажем...{S} Није, каже, џелат; ама кад ти... он ће ти платити крвнину.{S} Крвнину поне 
дишаху...{S} Тужбу ћу ја, <pb n="83" /> ама...{S} Како би било да прво пустим глас да ћу поднет 
рдан, и оком неће тренути.{S} Аллах!{S} Ама и осветљив си.{S} Ко на тебе један час заборави, ст 
а, удаде...{S} Хиљаду пута јазук!...{S} Ама није.{S} То се само тако пронело...{S} Позваћу мула 
 плати, Прокупље, ту је крв учињена.{S} Ама Шемси-паша то неће: неће да удара намет на сиротињу 
на, бебег’м.{S} И ја знам... истина.{S} Ама што питаш?{S} Ти ћеш мајци оздравити, иншала! па ев 
: хајде метни ово двоје на теразије.{S} Ама, ко би био луд да мери перо с оловом?!...</p> </div 
на, а да не направи оно што направи.{S} Ама кад је било, хајде се са Шемси-пашом измири.</p> <p 
пушка ми.{S} Јатаган ти, јатаган ми.{S} Ама то нећемо за дуг што ми дугујеш, за крв, већ...{S}  
ека, толико је колико да пљуне небо.{S} Ама ко пљује у небо, томе пљувачка пада на лице.{S} Ниј 
о</hi> снаху?</p> <p>— Истина, пашо.{S} Ама зар Фати-султан није била пре моја снаха него твоја 
p> <p>— Истина за чудо; ама...</p> <p>— Ама зашто је из Шемси-пашина конака, тога дана, пред зо 
 му лете варнице...: освета...</p> <p>— Ама шта ће Шемси-паши крв мулина сина?</p> <p>— Стамбол 
мере се, и најпосле паша рече:</p> <p>— Ама, море, је ли истина да си ми ти <hi>украо</hi> снах 
ас да је убица Шемси, паша лесковачки! „Ама зар баш сам паша?“ „Не.{S} Заптије из прокупачког с 
Аман!...{S} Како су се Арнаутке обукле, аман!... аман!..{S} Пољубићу му мајци и ногу и скут и р 
“...{S}Валла’! тако.{S} Шта да се ради, аман, Јараби!“</p> <p>Једно јутро, пашиница устаде, уми 
S} Како су се Арнаутке обукле, аман!... аман!..{S} Пољубићу му мајци и ногу и скут и руку...{S} 
_N2" /> из руке твоје...</l> <l>Аман... аман... јен... ђе...</l> <l>Јенђе!{S} Последња реч.</l> 
ста...{S} Кажи му селам, <pb n="120" /> аман!{S} Алла’ ашк’на (за Божју љубав)!...{S} Харам ти  
дивљи узвици. „Аман, ага! <pb n="36" /> Аман, моја деца!“ У часу забуне, осим несрећне мајке, ш 
5" /> <p>— Аман, пашо, главо Скадру!{S} Аман!...{S} Ха! ха! ха!{S} Бездушник!{S} И лаже и узима 
3" /> се Фати-султан није удавила...{S} Аман, Јараби!</p> <p>Кад изиђе из дворишта хафуз-Ахмед  
 да се смејеш, да певаш, па ништа...{S} Аман, за Алахову љубав, пусти све да кажем...{S} Није,  
енђе... дошле!...{S} Ево му мајке...{S} Аман!...{S} Како су се Арнаутке обукле, аман!... аман!. 
стриној је башчи чучао он, Исмаил...{S} Аман!{S} Како ми је било онда, Зулфи; а сад!...</p> <p> 
 ја била девојка, он је био бећар...{S} Аман!{S} Висок као селвија, очи му као у шаина, веђе са 
на лице удари; Исмаилу турбе подиже.{S} Аман, султанијо!{S} Ашколсун!</p> <p>А оне две дадије,  
није он сина...</p> <pb n="125" /> <p>— Аман, пашо, главо Скадру!{S} Аман!...{S} Ха! ха! ха!{S} 
го моје кадуне...{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Аман! узвикну паша престрављено.</p> <p>— Тако, пашо.{S 
} Носите ме, за Алахову љубав!</p> <p>— Аман, бебег’м! промуца мајка, па заплака.{S} Зна она: т 
о корњача; али ипак продужава.</p> <p>— Аман, кћери!{S} Кад бездушан човек баци кривицу на душе 
сина за сина њихова поглавара.</p> <p>— Аман, ћути!</p> <p>— Мули <hi>жалост</hi>, паши <hi>сра 
ћа је, плаче над њом и говори:</p> <p>— Аман, султанијо!{S} Ашколсун!{S} Толико болна, а голем  
 Мало поћуташе, па он узвикну:</p> <p>— Аман! зар нам је оваква прва забава!{S} Мани се сна, не 
сином, Хајредин-Шемси-пашиним?</p> <p>— Аман, кћери, сунце, не стиди се, кажи „буди“...{S} Млад 
не би, проговоривши, језик прегризле. „ Аман, Јараби (Господи)! шта би, Боже!“ чују се дивљи уз 
сад заплака и трипут, уплашено, узвикну аман.</p> <p>Мулина кћи ражљућена лавица; Лесковчанка с 
SRP19070_N2" /> из руке твоје...</l> <l>Аман... аман... јен... ђе...</l> <l>Јенђе!{S} Последња  
! шта би, Боже!“ чују се дивљи узвици. „Аман, ага! <pb n="36" /> Аман, моја деца!“ У часу забун 
ном ни ружом; само сам хтео да ти кажем аманет и селам.{S} А ти знаш, мула, мој пријатељу, да з 
аш, мула, мој пријатељу, да за непродат аманет на овом свету дрхте руке: за селам на оном носи  
кћи, полазећи, оставила <pb n="92" /> у аманет као себе, или Исмаила... невесту његова сина.</p 
ку, што отиде у сарај паши, што прими у аманет од своје кћери невесту својега сина.</p> <p>Трип 
 мој отац, његов друг, на самрти њему у аманет оставио.{S} Кад сам млад био, често ми је писмо  
 сирота Фати задрхта и уплашено изусти „амани.“</p> <p>— Јеси ли видела, звездо, садберк-ђул у  
ваздух на шебој и каранфил из баште, на амбер и зумбул-ливанту с косе, на ђул-су с недара, грла 
за, Сирије, и тапију од Смирне, челенку Анадолије, ја бих па рекао, срам га било!...{S} Они, Ст 
ду гроша: и конак у Румелији, и један у Анадолији; и чифлук у Тракији, и један у Македонији; и  
тамбол, па аде, па румелијска страна, и анадолска, на Босфору, откуд се сунце рађа: и грознице  
аши конаци, на румелијској страни, и на анадолској, од куда се сунце рађа: и грознице и кашаљ,  
; и тамо је сунце <pb n="142" /> као на анадолској страни...{S} Нека мм је конак тамо...{S} Нос 
то знам шта је небо, земља, рај, пакао, анђели, <pb n="16" /> ђаволи.{S} Ја, Исмаил-бег, знам н 
енедик-кошуља — свилене шалваре, кратке антерије, срмали-колане, обоце, билензуке и беде руке,  
љу, врховима прстију, где је поруб њене антерије дотакао, па тад приносиле прсте к својим уснам 
те одаје, с дугачким скутом свилене јој антерије, држећи главу високо, на прстима, и крећући пл 
} Робиње и слушкиње <pb n="147" /> деру антерије на грудима од јада, и плачући раде по авлији,  
е кћи „телејисана“, у свиленој дугачкој антерији с кћерине свадбе, и провлачи бројенице кроз пр 
је у одају, с ћошке на софу, у дугачкој антерији, готово као женској, хаљини какву Турци носе к 
ен, мршав, као снег беле браде, у белој антерији и белој чалми.</p> <pb n="112" /> <p>Они посед 
 једној затвореној софи крај мангала, у антерији и ћулаву, скрштених ногу, и пуши.{S} Загледао  
о у мушкарца, науснице као у младића, у антерији скројеној по стамболски, коју је у срећно доба 
а, изгорелих усана, а обучену у свилену антерију, и накићену; па кад се она, нешто проговоривши 
ти-султан-хануминим даровима; позлаћене арабеске на тавану сакривене су свиленим материјама, зл 
 Да га крилати коњи, ветрови, пренеше у Арабистан, где, како су му причали, за недељу дана роде 
<p>— Гар с тенџера..., не знам, осим за Арапе...{S} За џак:{S} Шемси-паша је, може бити <pb n=" 
 На магарићима пуни џакови, на коњићима Арапи, на камили кадуна: јашмак јој све лице сакрио, а  
л-бејова уста...{S} Јахач као пустињски Арапи, нишанџија као Алах: у нокту (тачку) удари...{S}  
е чешће завришти Рузиђар (Ветар), диван арапски коњ, ождребљен близу Мртвога Мора, однегован на 
итање <pb n="37" /> пројездио друмом на арапском ату, у кога су копите обавијене белим крпама,  
ну душом, јер му јавише да је мир! нема Арнаута по друмовима, ни у Прокупљу; мир...{S} Дахну ду 
 Знаш ли шта је то беса?{S} Часна реч у Арнаута.{S} Знаш ли да је Арнаутину више једна беса, не 
јатаган; од жубора шадрвана шапат љутих Арнаута.{S} Склопи очи, да ово не гледа, а оно ето мули 
јаше јер угледаше тахтариване и пратњу, Арнауте; дошао им је крај муци...</p> <p>Зима.{S} Хладн 
а...</p> <p>И кад већил оде, мула позва Арнауте.{S} Сутрадан су Арнаути опколили кулу својега м 
м, па зарида...</p> <pb n="22" /> <p>На Арнауте није зажалио; ни с једним фисом није ни у малој 
но поздравље, посла телала да му сазове Арнауте; а он се узе полако спремати.{S} Обуче се у „ка 
ску на оружје, да иду да умире побуњене Арнауте.</p> <p>— Тражио си од ђавола челенку, он ти ме 
а, који је много пута стишавао побуњене Арнауте, и увек их брзо стишао; а Арнаути, ови други ја 
ом; плашио мечку решетом, мула-Халима и Арнауте падишахом и законом!{S} Ха! ха! ха! насмеја се  
, не би пала на земљу; човек до човека, Арнаути, па сви као разјарени рисови, и сви оружани до  
рене главе, замишљен, његова кћи тужна, Арнаути љути: шкргућу зубма, прете, сваки час <pb n="10 
 Турци су, и Срби, са својима код куће, Арнаути око конака мула-Халимова, очекују господара с х 
.{S} Ја не плачем...{S} Пушке, сватови, Арнаути...{S} Сад ће да ме воде...{S} Исмаилу...{S} Сад 
од страха пала, мртву.{S} Још исти дан, Арнаути сахранише, по обредима мусломанске вере, жену и 
пред оборене главе.</p> <p>Мула смућен, Арнаути гори него пре, љути што им мула иде Шемси-паши, 
жна, смућена, тужна...{S} Ат је осетио, Арнаути опазили да нема у мулину оку пламена што буктиј 
а, вика, дивљи узвици, небо се пролама; Арнаути се деру, сви у један глас:</p> <p>— Нећемо!{S}  
p> <p>И мало, па се граја сасвим стиша; Арнаути се разиђоше, сваки отиде својој кући; мула се п 
и и Срби, кад видеше ражљућена мулу.{S} Арнаути узвикиваху, с времена на време:{S} Алда’!{S} Ал 
уњене Арнауте, и увек их брзо стишао; а Арнаути, ови други јаничари, што се не боје, каткад, ни 
лабуда, па се вину на њ.{S} Опколише га Арнаути, крупни као горштаци, опаљена лица и дугих брка 
насмеје, грохотом, да гора одјекује, па Арнаути чују, било у по дана или у по ноћи, одмах се сп 
ћи све једнако Фати по коси.</p> <p>Кад Арнаути доведоше хафуза, па се он стропошта крај своје  
се са Шемси-пашом измирио.</p> <p>Никад Арнаути, Војњаци, нису гори били.{S} Крв хтеде пасти, д 
{S} Алла’!{S} Алла’! продераше се дивље Арнаути што беху промолили главу кроз врата, па стрчаше 
.. то поздрављају долазак мулине кадуне Арнаути грађани.{S} И Арнаути из пратње Фатине деру се, 
 говори шапатом.{S} Боји се буне, да се Арнаути не дигну на њена оца, што никад досле, да му не 
е „пешкеш“ Мурат-паши, не знајући да се Арнаути сад нису умирили, већ само примирили, јер им не 
да има у години макар један дан, кад се Арнаути не боје ни падишаха.</p> <p>Пусти глас једнога  
ма у години дана макар један дан кад се Арнаути не боје ни падишаха; а заборави рећи, <hi>ни Бо 
а га мајка као девојку, јер зна како се Арнаути свете.{S} Пашу су, како она верује, набедили, а 
 И после, мула, ти си се светио како се Арнаути не свете.{S} Камо да си му убио сина, а да не н 
 се да је паметан.</p> <p>И досад су се Арнаути бунили, и то против власти, али њему није било  
оговори звер.</p> <p>Сутра-дан угледаше Арнаути кроз своја до пре неки дан тучна поља, кроз лив 
и се...{S} Кад се последњи пут побунише Арнаути, убише јој сина, њену милост и хранитеља, кириџ 
е у својој глави одавно, кад се умирише Арнаути, писао и написао Шемси-паша.{S} Шемси-паши мило 
зак мулине кадуне Арнаути грађани.{S} И Арнаути из пратње Фатине деру се, Алаа’!{S} Аллааа’! сл 
ан.</p> <p>После дођоше у конак Турци и Арнаути Прокупчани, и само Турци Лесковчани; међу њима  
иван неће носити Цигани... него Турци и Арнаути...{S} Не у Стамбол...{S} Ох, мајчице!{S} Носите 
ијом и отишли за тахтариваном.{S} Млади Арнаути опколили конак с грађанима, па све чешће пуцају 
S} Гроб се затворио.{S} Белег су однели Арнаути некуд далеко...{S} Чује му глас, бесу јој даје. 
зовој.{S} На задњу капију улажаху стари Арнаути и сјахиваху с коња пред коњушницом.{S} Мула и А 
И после зар мислиш да су с овом осветом Арнаути готови.{S} Јок.{S} Ништа без крви.{S} Крв за кр 
гом Фати-султан.{S} Носе је Цигани, јер Арнаути, Војњаци, носе само мртву жену, „за севап“.{S}  
ечи одјекују чак по Топлици.{S} Слушају Арнаути, и слуша мула, чека...{S} Дође петак, Шемси-паш 
у се мало повратила...{S} Пред кулом су Арнаути, не као до сада из неколико села, већ из свих,  
оде, мула позва Арнауте.{S} Сутрадан су Арнаути опколили кулу својега муле, рано, спремни за пу 
 настави: „Ово није, пашо, раја, ово су Арнаути: има у години макар један дан, кад се не боје н 
ха.{S} И ово нису, пашо, Турди, него су Арнаути: раде земљу, гаје стоку и држе бесу.{S} Арнаути 
ле многе чифчије хафуз-Ахмедове, јер су Арнаути до његових чифлука, и гине војска...{S} Он посл 
} Нека не долазе паше у Топлицу, јер су Арнаути сад...{S} У сарај ћу ја...</p> <p>И кад већил о 
 топот; вриште атови, фрчу коњи а алачу Арнаути.</p> <p>Све живо похита да гледа.{S} Жене се пр 
ијано теме.{S} Стрча с куле, назва Бога Арнаутима; они му Бога прихватише и продераше се, дивље 
иве и кићену опрему.{S} Сејмени јуре за Арнаутима, погледају се час-по међу собом, и ћуте као з 
и с пашама, па се врати у Топлицу, каза Арнаутима, пред кулом, за овај договор, па оде у кулу;  
д муле селам, а мула у Топлицу, да каже Арнаутима е се са Шемси-пашом измирио.</p> <p>Никад Арн 
понесе га у Арнаутлук, мајци његовој, и Арнаутима; а буновно Прокупље трља очи, и гледа: чисто  
отумачити, и, са Суљом и Саидом, младим Арнаутима из племена кому је он поглавар, одмах пошао к 
 на прозорима, јер се чуло е иде мула с Арнаутима.{S} Чује се топот и вриска атова, из далека,  
.</p> <p>Прокупчани су видели где оде с Арнаутима к Топлици.</p> </div> <pb n="44" /> <div type 
/p> <p>— Да се бије.</p> <p>— Како ће с Арнаутима на крај изићи?</p> <p>— Убио је мула-Халиму с 
слони и она око на стакло, угледа, међу Арнаутима, оца.{S} Не чује се шта им говори; пролази кр 
преко закона: пуномоћник јој био човек, Арнаутин један, кога она ни у сну није снила; уместо да 
S} Шта је Турчин?{S} Лист од јасике.{S} Арнаутин?{S} Од репуха.{S} Онај трепери без ветра.{S} О 
рој Србији, у Митровици, уби један млад Арнаутин младога ћатиба Хасан-беја, Цариграђанина.{S} З 
 у Ниш с топличким јабукама.{S} Мула је Арнаутин, али да се обазре и виде шта учинише ови ђавол 
чиста је, чисте јој очи, којима се чуди Арнаутин, и чисто јој лице, коме се такођер чуди Арнаут 
 и чисто јој лице, коме се такођер чуди Арнаутин, јер он није мислио да може бити тако белога л 
уста поља, само замакне за брег по који Арнаутин с пушком о рамену и хртом за собом, иде у лов  
, па тиња, тиња.{S} Тако умствује стари Арнаутин и псује Шемси-пашу, а мула јаше напред оборене 
ушао трипут мулин кавеџија, један стари Арнаутин, и ушао је трипут његов чибугџија, једно момче 
ништа учинио.{S} После се чу, да је тај Арнаутин син једнога старца досељена после српско-турск 
; преко рамена му љута арнаутка.</p> <p>Арнаутин је висок, и за своје године врло крупан: још м 
 заљуби...</p> <p>Виде једнога младића, Арнаутина, јединца сина, и мезимца старога мула-Халима, 
је је добио на дар од скадарскога паше, Арнаутина; поврх аџемскога шала опасао је силај, па нам 
 говори: „Кад је била заволела простога Арнаутина, зар да не заводи господскога сина пашина.“</ 
дају; нико ништа не говори.{S} Неколико Арнаутина отворише врата на предсобљу, гурају се, промо 
о, он виде пред својом капијом неколико Арнаутина.{S} Један му од њих, најстарији, узе нешто жи 
 раде земљу, гаје стоку и држе бесу.{S} Арнаутину је више једна беса, него Турчину стотину јеми 
} Часна реч у Арнаута.{S} Знаш ли да је Арнаутину више једна беса, него Турчину, опрости, сто з 
ци.{S} Пошикља крв читавим млазевима, а Арнаутка се подиже с обојеним крвљу уснама и зубима, ок 
ин бакшиш збори, ђувендеее! цикну млада Арнаутка, као гуја, и за тренуће ока баци се на Лесковч 
а није преживела црни глас: једна стара Арнаутка нађе је у одаји, камо је од страха пала, мртву 
смаилова.</p> <p>— Алла’! узвикну стара Арнаутка, и скочи, покуша, онако стара, да истрчи, па н 
са златним китама; преко рамена му љута арнаутка.</p> <p>Арнаутин је висок, и за своје године в 
ум...</p> <p>— Ђувенде! опет је прекиде Арнаутка, и опет је лупи у врат песницом; а сирота Фати 
и се чудим својој нени.{S} Моја је нене Арнаутка.{S} Колико сам пута гледао, кад сам био мали,  
доке, имама.{S} И чим дође мало к себи, Арнаутке је покрише фереџом мулине кћери, метнуше јој н 
> <p>Кроз арнаутску махалу нигде капка; Арнаутке се прибијају уз кафезе, веселе, радознало глед 
ке на гранчицама, и крушке из сламе.{S} Арнаутке седе около, пуше, мирише им одело на угаљ, а н 
ах у Прокупље, да јој испрати мајку.{S} Арнаутке гледају тугу и јад, па и ове окорела срца жене 
ер му не отиде на гроб; од тада оне две Арнаутке, дадије мулине кћери и сина, нешто се крадом п 
} Минире!</p> <p>У собу улетеше оне две Арнаутке, дадије; сручише читав ибрик воде на Фатину гл 
ча, и кад види да само мрдне рука младе Арнаутке, нада се песници, те увлачи, несвесно, врат у  
ћи, а кропе је некаквом водом две старе Арнаутке, дадије мулине кћери и сина; трећа јој лила ол 
, од страха, или изгубила језик, говоре Арнаутке...</p> <p>Пуна соба жена.</p> <p>Неки још жању 
о му мајке...{S} Аман!...{S} Како су се Арнаутке обукле, аман!... аман!..{S} Пољубићу му мајци  
иваху с коња пред коњушницом.{S} Мула и Арнаутке сјахали су пред главном капијом и отишли за та 
ево где комшилук, где хануме, где чак и Арнаутке из фиса мула-Халимова, што живе у Прокупљу, а  
ечеве, и прођу сеоским путем но две-три Арнаутке на коњима, журе се у оближње село послом, или  
, окрећући главу од своје кћери.</p> <p>Арнаутке, из свих села, чувши да им је болна мулиница,  
елим јашмаком место на грлу где су били Арнауткини секутићи, да крв заустави, меће главу у торб 
в, страшан глас.{S} Продера се сова.{S} Арнаутку обузе језа каква никад није; заклела би се у г 
љи, моја сестра, него све Прокупље, сав Арнаутлук.{S} Који год ми каже: „Срећна ти невеста!“ см 
ртва сина на Суљина коња, и понесе га у Арнаутлук, мајци његовој, и Арнаутима; а буновно Прокуп 
е главу и полете, као да крила доби, ка Арнаутлуку, да што пре однесе црни глас родитељима, оја 
ега се заљуби.</p> <p>Шкодралија живи у Арнаутлуку, и лети и зими, али му син долази у Прокупље 
и, где је год турски дућан, или српски; арнаутски осташе отворени.{S} Наједанпут се прошара: дв 
, твоје су ми очи биле књига, писана на арнаутски: сад ту књигу гледам, а ништа не могу да разб 
мула-Халим Фати-султан.</p> <p>— Украде арнаутски мула турскога хафуза кћер!</p> <p>— Рођаку ца 
дионице, испуњава поље, села с кућицама арнаутским, покривеним и сламом <pb n="66" /> и каменом 
ешали репови, него главе; турски паша с арнаутским мутом.</p> <p>Кад стиже мула-Халим пред сара 
 Па чак у кули готово ништа више него у арнаутским кућама, да им не буде жао.{S} За Бајрам отер 
б Исмаилов; беле се кровови ниских кућа арнаутских и високе куле мула-Халимове, а прошарани су  
ула-Халима између расејаних ниских кућа арнаутских, и окречених и неокречених, покривених и сла 
 је трипут његов чибугџија, једно момче арнаутско.{S} А кад је већил пошао, мула га испратио до 
е, кад је венчаше са мном, с поглаваром арнаутскога племена Војњака...{S} Ха-ха-ха!{S} Пашо, ка 
луге уплашено згледаше.</p> <p>Поглавар арнаутскога племена Војњака!{S} Крупан, наочит, с дугач 
во стадо овнова, те подели по сиротињи, арнаутској па и турској, и многима пошље по врећу брашн 
ла <pb n="56" /> чаршија изиђе да гледа арнаутску силу и салтанат (госпоство); а подједнако се  
ровова кошавиним крилима; нико не гледа арнаутску силу и <hi>салтанат</hi>, јер свуд капак до к 
де шамију с главе, гологлава проклињаше арнаутску силу и турску обест. „Луда!{S} Луда!“ узвикну 
ршћу, гребу и тужно циче...</p> <p>Кроз арнаутску махалу нигде капка; Арнаутке се прибијају уз  
бадава...{S} Ич ми не излази на мегдан, арслан арслана тражи...{S} Арслан сам, пашо, нисам кука 
и на мегдан, арслан арслана тражи...{S} Арслан сам, пашо, нисам кукавица...{S} Ха-ха-ха-ха-ха!  
а мегдан, па се покајао, јер вели да се арслан с арсланом бије!...{S} Али тај исти мула признао 
..{S} Ич ми не излази на мегдан, арслан арслана тражи...{S} Арслан сам, пашо, нисам кукавица... 
ворио је, кад бих имао овде себи равне, арслане“.{S} Његов фис, то му је његова породица; пази  
 па се покајао, јер вели да се арслан с арсланом бије!...{S} Али тај исти мула признао је и да  
олико колико се узима: хиљаду гроша, ни аспре више.{S} Ја нисам трговац, нити мога сина крв хес 
х, благ и милосрдан, није као човек: да аспру, па се големи, милостињу дадох; дариваће их прво  
!{S} Јазук!{S} Хиљаду пута јазук! једну аспру <pb n="82" /> за милијон лира, за небројено благо 
емси (сунце) да га отопи...{S} За једну аспру милијон лира, небројено благо...{S} Пође по конак 
на капија искрпљена парчадма тенећке, и асуре, и истрча из дворишта једна сиромашна жена, Српки 
аде, но се заљуља и лупи о под застрвен асуром.</p> <p>Материно је срце разумело какав јој глас 
љута, него брижна, смућена, тужна...{S} Ат је осетио, Арнаути опазили да нема у мулину оку плам 
 је пошао, није га додирнуо стрменом, а ат није вриснуо, да одјекну брда и Јастребац, <pb n="96 
 питају се ко је поноситији, младић или ат његов: извија дугачки врат, а танким ногама мислиш н 
 је срце разумело какав јој глас доноси ат сина њезина...</p> <p>И мула је протумачио вриску ат 
 проводи је мимо коњушницу где је пусти ат брата њена; води је по дворишту где му је хрт и соко 
утњише сарајске степенице и зарза мулин ат, прими господара и полете, вриштећи.{S} За њим закас 
уму до теткине ти куће, што је увек као ат без узде и улара, (жена која нема мужа) а чини севап 
1" /> жеженим златом.{S} Кад опази мулу ат зарза, трза се од сеиза, и одмах се зачу силна вриск 
кну глухо и мртво Прокупље...{S} Врисну ат још једном, и још једанпут над својим мртвим господа 
{S} Аллааа!</p> <p>Приведоше му вранца, ата пастушаста, паметна ока, танких ногу а дугачке грив 
Исмаилов гроб; што ће гледати Исмаилова ата; што ће миловати Исмаилова хрта и сокола; што ће љу 
менама на Исмаила; кад му више не гледа ата, не милује хрта и сокола, не љуби рухо, не плаче на 
пет хиљада, за трећега петнаест, као за ата.{S} Ми овде хиљаду гроша како за крв мулина сина, т 
лах-екбер</hi>, и у томе се зачу вриска ата Исмаилова.</p> <p>— Алла’! узвикну стара Арнаутка,  
баш је сам украде.{S} Кроз пенџер па на ата...{S} Кириџије су њега среле.</p> <p>— Онако стар с 
ласа од себе; чу се вриска обезглављена ата, и опет одјекну глухо и мртво Прокупље...{S} Врисну 
о, и узјахао својега вранца, пастушаста ата; али пре него што је пошао, није га додирнуо стрмен 
р, уста стамболски дивит!{S} Кад узјаше ата па прође прокупачким сокацима, женама вечера загоре 
ојим очима гледао!{S} У заносу заборави ата, заборави где је...{S} У ђердеку је с невестом...{S 
трчаше пашини сеизи те ухватише под њим ата: скочи мула као младић.{S} Право каже она стара: не 
у му приђе сестрин сеиз, ухвати под њим ата, да га причува, знојава провода, док се он са сестр 
е цеви, и чу се пуцањ, виде где момак с ата паде... „Јазук!{S} Јазук!{S} Хиљаду пута јазук! јед 
, и најпосле: „Не украдоше Ахмед-хафузу ата из ахара, ни из авлије загара, него чедо, кћер му у 
а...</p> <p>И мула је протумачио вриску ата како ју је ваљало протумачити, и, са Суљом и Саидом 
сватовима велики барјак... трка, вриште ати; зурне и бубњеви, пушке...</p> <p>...{S} У Топлици  
долине, гради сметове, камо би запали и ати а некмоли људи.{S} Умукле су тице певачице, само се 
те, вриштећи.{S} За њим закасаше остали ати и коњи.{S} Цела <pb n="56" /> чаршија изиђе да глед 
 него на једној дивној мазги, длаке као атлаз, у самим златним китама.{S} Кад би отишао у Проку 
-Бурну, где је сарај султан-Махмудов, с Атмејданом, где изгибоше јаничари, са султан-Ахмедовом  
 с Арнаутима.{S} Чује се топот и вриска атова, из далека, а чаршијом отвореном, завлада <pb n=" 
тњи земља.{S} Лети блато у вис с копита атова и чилих коња, искићена чела и груди, прља им сапи 
у опанцима.{S} Стаде вриска пастушастих атова, бију земљу копитама, и само што их додирнуше стр 
 Прокупље.</p> <p>Чује се топот; вриште атови, фрчу коњи а алачу Арнаути.</p> <p>Све живо похит 
ово не гледа, а оно ето мулина сина, на ату; млад, леп, исти његов Бал-беј; пролази мимо прокуп 
ту је већ Ђурђев дан, јунак Хедрлес, на ату, с миздраком, <pb n="143" /> у златним хаљинама, ок 
:</p> <p>— Исмаил ће у зору овамо... на ату, на коме је онда отишао, у оном срмали-џамадану...  
 Нестрпљиви.{S} А кад се појави мула на ату, узвикнуше „машала“!{S} Мало, па се отвори капија,  
етлова.{S} И јахао је каткад, али не на ату, него на једној дивној мазги, длаке као атлаз, у са 
S} Иди под Јастребац...{S} Исмаил ће на ату у ђурђевску зору...{S} Сефа ђелд’н!{S} Сефа ђелд’н! 
 с травом до колена; пред њима јунак на ату, у златним хаљинама, с миздраком...{S} Ја сам мисли 
ви му венац од врбе, и око паса врба; и ату му грива врбом накићена...{S} Сав град будан, одавн 
 n="37" /> пројездио друмом на арапском ату, у кога су копите обавијене белим крпама, старац је 
ста!{S} Довде што си правио, сваки рече аферим! одавде што би, сваки би рекао јазук!{S} Алах за 
не грознице, кашаљ сух, све чешће...{S} Ах, пролеће!{S} Кад се топи снег и бујају реке и потоци 
мом и ћерком њихова чифлук-сахибије.{S} Ах! ако се удаје врањскога паше кћи у Лесковац, зими, к 
после: „Не украдоше Ахмед-хафузу ата из ахара, ни из авлије загара, него чедо, кћер му украдоше 
зник, дан смрти њихове чучук-хануме.{S} Ахмед-хафуз, отац, трезан, гологлав, обријане главе, пр 
 српске.{S} Пре српска села, сад лудога Ахмед-хафуза спахилуци...</p> <p>Не прође много, па хаф 
ишћен; мноштво сељака, чифчије пијанога Ахмед-хафуза, раја турска, бедни робови, Срби, истерани 
е хануме?</p> <p>Како дође из Цариграда Ахмед-хафуз, о њему па о њему.{S} Прво, убио је својега 
...{S} Из врта, из непрегледног вотњака Ахмед-хафузова са свакојаким воћкама, обученим у густо  
товали су дуго до Прокупља; Прокупље је Ахмед-хафузу досуђено за „сургун.“ На уживање му дато п 
укне јој пламен из очију.</p> <p>Док је Ахмед-хафузовица седела у Топлици Фати се мало повратил 
а, <pb n="107" /> Цигани.{S} У првом је Ахмед-хафузовица; у другом Фати-султан.{S} Носе је Цига 
роте што ово дана слушаху, и три робиње Ахмед-хафузове, две црнкиње и једна Черкескиња.{S} Мири 
вриске, писке, од урнебеса, избудише се Ахмед-хафузове слуге и похиташе, по наредби Шемси-пашин 
 Један тахтариван, леп, бојадисан, носе Ахмед-хафузове чифчије; други, нов, од простих белих да 
апијом своје сестре удате овде, до куће Ахмед-хафузове: ту му приђе сестрин сеиз, ухвати под њи 
и-пашина сина, и најпосле: „Не украдоше Ахмед-хафузу ата из ахара, ни из авлије загара, него че 
дочекали Ђурђевдан.{S} Из махале, не из Ахмед-хафузова комшилука (јер у комшилуку је тужно), ве 
-пашинице, по пратњу Шемси-пашину.{S} И Ахмед-хафуз се пробуди, па кад чу шта је било, истрезни 
.{S} Тако мисли; а после куне брод који Ахмед-хафуза и његов харем из Цариграда понесе, и тахта 
м; а овај с њеном мајком однесе се кући Ахмед-хафузовој.{S} На задњу капију улажаху стари Арнау 
пашиним харемом зауставише пред капијом Ахмед-хафузовом, па одјезди у Топлицу да исприча мули.{ 
т-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафуза, са Осман-Џафер-бејем, сином Хајредин-Шемс 
т-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафузову с мула-Халимом, поглаваром фиса Војњаци? 
т-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафузову, са Осман-Џафер-бејем, сином, Хајредин-Ш 
 гледајући где уђе у велику морску лађу Ахмед-Хафуз, то јест човек који зна коран напамет, први 
ше к Топлици, брзо се вратише па казују Ахмед-хафузу да су срели неке кириџије, и да су од њих  
и, и то још тако стоји.)</p> <p>А хафуз-Ахмед још није стао.{S} Иде, тумара сокацима као луд, п 
аби!</p> <p>Кад изиђе из дворишта хафуз-Ахмед треће јутро, он виде пред својом капијом неколико 
 чуда и покора, заплакаше.</p> <p>Хафуз-Ахмед оде, а не рече мули:{S} Зашто ми украде кћер?{S}  
е мотке, коју носе четири чифчије бекри-Ахмед-хафуза, раја турска, Срби, опасани ликом; а двана 
l:id="SRP19070_C11"> <head>XI</head> <p>Ахмед-хафузовица је седела у Топлици по за дуго.{S} Зал 
е...</p> <p>— Чији је караван?</p> <p>— Ахмеда туџара (трговца).</p> <p>— Шта носи?</p> <p>— Ко 
акав грдно дугачак џак, и однет у дућан Ахмеда-туџара, одакле се после караван кренуо?{S} И заш 
аку носити; а бал се претворио у дућану Ахмеда туџара у кадуну са зумбул-очима...</p> <p>— Биће 
а и ђаура, изгинуле многе чифчије хафуз-Ахмедове, јер су Арнаути до његових чифлука, и гине вој 
 тешко, и страх их је.{S} Обилазе хафуз-Ахмедовицу, а ниједна се не усуђује да узнемири тужно-с 
?{S} И зашто се уочи тога дана скидао у Ахмедовој авлији гар с тенџера?</p> <p>— Гар с тенџера. 
афузову.</p> <pb n="40" /> <p>И у хафуз-Ахмедовој кући тишина.{S} Истина, једне хануме долазе,  
даном, где изгибоше јаничари, са султан-Ахмедовом џамијом, где се чува Санџаги-Шериф, с Аја-Соф 
о је Фати-султан нестало, нигде у хафуз-Ахмедову комшилуку дахира, ни саза, ни зила, нити се гд 
ј, чуда!{S} Вај, вај, вај!“ Све о хафуз-Ахмеду.{S} Ни ко у неком граду мање да седи, ни да се о 
р од скадарскога паше, Арнаутина; поврх аџемскога шала опасао је силај, па наместио ваздан киће 
ном времену, о јунаштву, и о младости и ашиковању, па се опростише: паша оде у Лесковац, да одн 
си-паша.</p> <p>— Туџар, шаир-девојка и ашици!{S} Конопци и сазови.{S} Хм!...</p> <p>— Истина з 
ум, шаир (песник)-девојка.</p> <p>— .{S}Ашици, сваки има саз под мишком, зар ниси видео?{S} Од  
<pb n="133" /> послао по шаир-девојци и ашицима неком своме пријатељу топличких јабука...</p> < 
му селам, <pb n="120" /> аман!{S} Алла’ ашк’на (за Божју љубав)!...{S} Харам ти ако не...</p> < 
лу турбе подиже.{S} Аман, султанијо!{S} Ашколсун!</p> <p>А оне две дадије, што досад удно собе  
 и говори:</p> <p>— Аман, султанијо!{S} Ашколсун!{S} Толико болна, а голем посао изврши:{S} Шем 
 му нешто шаптати; шапће дуго.</p> <p>— Ашколсун!{S} Сто пута нека ти жена савет да, једанпут г 
 да јој куца у саз и пева: о севдаху, о ашку, о Меџнуну и Лејли, двоје драгих, што се толико во 
овако, њима онако.{S} Бог дели срећу, а ашчија чорбу, па нека им није на њу жао.{S} А оне које  
ског а широког огњишта, све је будно; и ашчике, и слушкиње из целе махале, и неке сироте што ов 
, пуштена си и од једнога и од другога, баба ти каже.{S} Твој баба је хафуз, и био је имам крас 
тивога падишаха да се смилује, да ти се баба врати у Стамбол.{S} А!{S} Стамбол! <pb n="104" />  
говоре, душмани...{S} И хафуз-беј, твој баба, воли овамо.{S} И пре је волео; а сад ти поручује  
ога и од другога, баба ти каже.{S} Твој баба је хафуз, и био је имам красне Аја-Софије; зна сав 
ом:</p> <quote> <l>А! ха! ха!{S} Дервиш Баба!</l> <l>Љуби младу, удри стару кадуну!</l> </quote 
Био би грех да се оженило дете (младић) бабом.{S} И ово сад није учињено од обести, већ из осве 
ица се грче, прибијају се уз матер, или бабу, или дадију, јер осећају у сну хладноћу и сањају:  
итај, молим те..., хоћеш да питаш хафуз-бабу: је ли истина да у шта ко умре, у томе га виде на  
 си сунце.{S} Име ти Шемси (сунце), ама бадава...{S} Ич ми не излази на мегдан, арслан арслана  
а једу смокве, урме, поморанџе, нарове, бадем, што је претекло ханумама; једу <pb n="33" /> пол 
утским кућама, да им не буде жао.{S} За Бајрам отера у град читаво стадо овнова, те подели по с 
ена чела јагањце, које чувају за Курбан-бајрам...{S} Месец је зашао, звезде су утрнуле, дан се  
ећил, по у годинама човек, обучен као о Бајраму.{S} Допратише га сејмени.{S} Мула га примио на  
е свекрва, пашиница.{S} Насред ћошке је бакаран мангал, пун жара.{S} Једна млада Прокупчанка, б 
још је насред собе; још је крај ње онај бакаран мангал, пун пепела и угљевља, уместо жара; још  
понуде.{S} Пуни рафови понуда, баница у бакарним сановима, грожђе из туршије у земљаним зделама 
еспап, а он се за ту крв погађа; уместо бакарних грошева, златне ми лире за њу нуди, срам га би 
врискују, падају у севдах; свекрва баца бакшиш чочецима, весели се, ни у кога не гледа, ни на к 
бакшиш? <pb n="114" /> Ааа?{S} То пашин бакшиш збори, ђувендеее! цикну млада Арнаутка, као гуја 
!{S} Баш толики ли је јунак Шемси-пашин бакшиш? <pb n="114" /> Ааа?{S} То пашин бакшиш збори, ђ 
 за мангал: даће свекрва пашиница добар бакшиш.{S} Али их претече бела робиња, с дебелим златни 
фер-бејом...{S} А?{S} Џафер-беј... јок, Бал-беј, тако га од милости зову.{S} Баш је, вала, „бал 
опривом...{S} Усред зиме имаћеш зумбул, Бал-бејове очи; усред зиме имаћеш ђул, Бал-бејова уста. 
 Бал-бејове очи; усред зиме имаћеш ђул, Бал-бејова уста...{S} Јахач као пустињски Арапи, нишанџ 
би устао ујутру, а она: — Избаци једно, Бал-беј.{S} Тако данас, тако сутра — остало једно, а он 
злази из конака, ни пашиница, ни пашић, Бал-беј.{S} А буд се оволико осрамотише, ту да бар више 
 или, како га родитељи од милости зову, Бал (мед), висок је, танак је, очију плавих, трепавица  
ив власти, али њему није било овако.{S} Бал-беја из харема не пушта.{S} А пашиница од страха чи 
(мед), ако се може бал у џаку носити; а бал се претворио у дућану Ахмеда туџара у кадуну са зум 
и дланом у врата, заклињући га у њихова Бал-беја, да јој отвори.</p> <p>Три дана се затварао, а 
уле, или да дође његову Бал-беју.{S} За Бал-беја ће; ружа је за булбула...{S} И то венчање умни 
е да..!{S} Кад је питају за кога ће „За Бал-беја“, одговориће весело...{S} Мој Бал-беј булбул;  
у венчање!{S} Венчао се с невестом њена Бал-беја! „Јазук, јазук!{S} Опет јазук!{S} Има ли правд 
образ бити, кад Фати-султан буде кадуна Бал-бејова...</p> <p>Мисли паша, мисли, ни с ким се не  
ина сина, на ату; млад, леп, исти његов Бал-беј; пролази мимо прокупачки сарај; засијаше се кро 
 жене крију?{S} Ниси.{S} Криле су се од Бал-беја..., јок од њега, од његове <pb n="115" /> паме 
...</p> <p>— Или бал (мед), ако се може бал у џаку носити; а бал се претворио у дућану Ахмеда т 
 види шта му одговара.{S} Пита: „где је Бал-беј?“ А слушкиња: „С ханум-ефендијом, пашо азретлер 
 n="81" /> преко зида па у њу, и кад се Бал-беј игра, да изиђе, да...{S} Не!{S} Материно срде д 
ноћу, разговара.{S} Она вели да испрате Бал-беја у Цариград... „Какав Стамбол, женска главо?!{S 
јатељу топличких јабука...</p> <p>— Или бал (мед), ако се може бал у џаку носити; а бал се прет 
 Бал-беја“, одговориће весело...{S} Мој Бал-беј булбул; мула вук... медвед...“</p> <p>Хоће да з 
плице, из племена Војњака, а ћатиб унук Бал-бејов, праунук Шемси-паше лесковачког.</p> <p>За кр 
же хоће ли код муле, или да дође његову Бал-беју.{S} За Бал-беја ће; ружа је за булбула...{S} И 
о га од милости зову.{S} Баш је, вала, „бал“.{S} Млад, леп, гонџе-лале, и од соја; стриц му је  
ј донесу понуде.{S} Пуни рафови понуда, баница у бакарним сановима, грожђе из туршије у земљани 
дана и три ноћи: једоше печене кокошке, банице; пише каву и шербет и водише разговор о свачему, 
.{S} А буд се оволико осрамотише, ту да бар више не страхују, друкчије би било, лакше.</p> <pb  
и, а сад за једним кишом их лије.{S} Па бар да се опије, заборавио би своју несрећу; али како д 
е још није попила, ни цигару духана, ни бардак воде“, шапћу оне три робиње у предсобљу ханумама 
 од Турака, послаше им улака, да склопе барјак... повукоше се, и одмах почеше доносити из Ниша, 
и, искићени коњи; пред сватовима велики барјак... трка, вриште ати; зурне и бубњеви, пушке...</ 
рдно велики пас, јер му се час по учини бахат од човека; звечи синџир: ево пета ноћ где га не п 
, подврискују, падају у севдах; свекрва баца бакшиш чочецима, весели се, ни у кога не гледа, ни 
} Голо дрво нико не погледа, на лиснато бацају очи, на родно камење.{S} Што више рода, више кам 
стаде крај незатворена капцима прозора, баци крвав поглед према Прокупљу, к Лесковцу, и викну:  
 Кад би четрдесети дан, ето ти једнога; баци се на њега, ама не каменом, него ружом.{S} И види  
да Арнаутка, као гуја, и за тренуће ока баци се на Лесковчанку, заиста добро плаћену, дохвати ј 
<p>— Аман, кћери!{S} Кад бездушан човек баци кривицу на душевна човека, толико је колико да пљу 
{S} Бела робиња час гледа у хануме, час баци поглед на своју кјучук-хануму (младу <pb n="34" /> 
едан, крупан, дуге беле браде; за се је бацио кадуну: на лицу јој био пешкир, па се смакао, те  
 који год је прошао, на њега се каменом бацио (ко великим, ко малим, како је коме срце било), и 
ах, за њен јад.{S} Хафуз, што улажаше у бачву, да се у вину купа, трезан; плаче и грли кћер, од 
трезнио, који је, како причају улазио у бачву, те се у вину купао.{S} Хода до ноћи, тад долази, 
али; а сад, има недеља дана, сваку ноћ, баш око поноћи, кад се сам слободи, и развесели.{S} Јеж 
— Ђувенде!{S} Ђувенде!{S} Ђувендеее!{S} Баш толики ли је јунак Шемси-пашин бакшиш? <pb n="114"  
к, Бал-беј, тако га од милости зову.{S} Баш је, вала, „бал“.{S} Млад, леп, гонџе-лале, и од сој 
 Босфору, носићеш га у срцу до века, па баш да живиш, пошто си га видео, још сто година“.{S} Та 
, не бој се!{S} Ја се људи не бојим, па баш да би пошла стотина на мене једнога.{S} А ако ће ме 
а га уплашено, јер јој се учини да није баш... сасвим паметан.</p> <p>А да ли види он, оџаковић 
ригу, страх, и стид.{S} Али како ће оне баш све опазити, кад је у „светло лице“ никако не гледа 
 је венчана.</p> <p>— Јазук!</p> <p>— И баш је сам украде.{S} Кроз пенџер па на ата...{S} Кириџ 
 убица Шемси, паша лесковачки! „Ама зар баш сам паша?“ „Не.{S} Заптије из прокупачког сараја.“  
 мирис тако јак, све јачи, као да је ту башта онога света...{S} Из онога сахана пало је сребро, 
емљи као на небу, у рају где је зелених башта, извора, девојака с великим црним очима, у сеница 
рица наглуха прострла телећу кожу усред баште, између густих, великих шимшира, па клања: од пет 
арему три одаје, једна с улице и две из баште, где пашиница госте прима, што се турски зову <hi 
ће...{S} А од пре три дана је у соби из баште, одакле кроз прозор види капиџик мулине кћери, и  
веж ноћни ваздух на шебој и каранфил из баште, на амбер и зумбул-ливанту с косе, на ђул-су с не 
 лепа као руже што осташе саме у пустој башти његовој, Фати-Султан...{S} Од рода је султанова,  
то буле, младе жене и девојке, певају у башти између леха, крај пупољале руже где је ћуп пун во 
зеле, певају!...{S} Из далека, из једне баштованџинице допире кларнет и турска песма, турска мо 
ким гласом, сам говори; мало, па сиђе у башту, мисли да ће му тамо лакше бити, а оно горе: у ја 
113" /> де вене...{S} За садберк-ђул је башча према сунцу; за танку главу танка реч; за тебе, ђ 
> <p>— Тамо сам ја била; у сестриној је башчи чучао он, Исмаил...{S} Аман!{S} Како ми је било о 
 на оном свету његови.</p> <p>— Истина, бебег’м.{S} И ја знам... истина.{S} Ама што питаш?{S} Т 
, да у зору изнова ради.</p> <p>— Фати, бебег’м (зеницо моја)!{S} Зашто да у зору изнова ради?  
те ме, за Алахову љубав!</p> <p>— Аман, бебег’м! промуца мајка, па заплака.{S} Зна она: тахтари 
ли, <pb n="16" /> ђаволи.{S} Ја, Исмаил-бег, знам нашу највећу заклетву <hi>валлахи</hi>, <hi>б 
 промени у лицу и рече:</p> <p>— Исмаил-бег... ћути!</p> <p>— Зашто да ћутим, Фати-султан?</p>  
већи празник — свадба.{S} Сад је Исмаил-бег видео Фати-султан: једанпут с отлукане, једанпут са 
 а овамо, код Фати-султан, Лесковчанка, беговица, седи и пуши.{S} Није скинула ни покривала с г 
ичала му мајка, и робиње, и једна стара беговица о њеној лепоти много.{S} Нестрпљив био.{S} Црн 
 бејаше, дође к њој у одају једна стара беговица, Лесковчанка, погурена, не од старости, него о 
е, и руке и ноге, и стас и ход, све.{S} Беговицу је послао Шемси-паша, бојећи се преваре с мули 
на кулу, да виде несуђену кадуну Исмаил-бегову, мула-Халимовицу, Стамболку, рођаку цара царева. 
рије, срмали-колане, обоце, билензуке и беде руке, разбачене, забачене преко главе.{S} Смакле с 
: али овако...{S} Шта да говоре?</p> <p>Бедна старица!{S} Ситна, мршава, с очима утеклим у глав 
ије пијанога Ахмед-хафуза, раја турска, бедни робови, Срби, истерани су на кулук од поноћи; раз 
заплака, ни уздахну.</p> <p>Уз прозоре, без ћерчива и капка, кроз које улази мирис једне велике 
пашиница пусти глас, да је свакој жени, без разлике вере, слободно доћи и видети, те поврвеше ж 
:</p> <p>— А, а!{S} Нов тахтариван мој, без врата и пенџера, из џамије...{S} Покрите га дувком  
да је не виде људи с откривеном главом, без фереџе.</p> <p>Чу се из предсобља врло слаб, мушки  
а млада и зелена испратио на онај свет, без невоље, тек од обести, Шемси-паша.{S} И ту јој се з 
живи с мужем, те га остави.{S} Млада, а без мужа беше пет година: заинатио се онај, па не удара 
е што ни усред бела дана не иду улицама без пратње, похиташе у ово доба саме!!{S} Жене!...{S} Б 
 прети, па му окрете леђа, сиђе с тахта без збогом.</p> <p>Затутњише сарајске степенице и зарза 
светом Арнаути готови.{S} Јок.{S} Ништа без крви.{S} Крв за крв.{S} Пашина сина за сина њихова  
 оброк им је био одмор; некад се прошле без оброка, јеле с ногу радећи; и ноћу радиле.</p> <p>А 
уче тако срећан, а данас и без кадуне и без сина.{S} Крв за крв!{S} Наћи ће убицу, па макар иша 
а-Халим?{S} Јуче тако срећан, а данас и без кадуне и без сина.{S} Крв за крв!{S} Наћи ће убицу, 
 ићи, плакаће им деца, остаће им мужеви без вечере, па ће бити грђене.</p> <p>Једне су долазиле 
Арнаутин?{S} Од репуха.{S} Онај трепери без ветра.{S} Овај се једва миче кад кокошке иду на сед 
Фати-султан!{S} Дочекала зиму у Топлици без наде на срећне дане, и ко зна <pb n="91" /> да ли с 
 белом брадом, а с лицем свежим, готово без бора, с оком црним и крупним, што с маха на мах син 
 под судом...{S} Није велики човек дрво без хлада.{S} Од Шемси-паше има фајду читав вилајет...{ 
Зулфи?{S} Волим с Исмаилом недељу, него без њега век...{S} Он је тамо...</p> <p>— Чучук-ханум.. 
 до теткине ти куће, што је увек као ат без узде и улара, (жена која нема мужа) а чини севап, с 
b n="89" /> га; не грде га што иде ноћу без фењера као хајдук, грехота; не осврћу се на његове  
з прокупачког сараја, што оставише децу без родитеља и хранитеља, где грцају у плиткој Морави?  
љак ражљути, разума ни трунке, осећања „без узде и удара“; умукне човек проговори звер.</p> <p> 
продужава.</p> <p>— Аман, кћери!{S} Кад бездушан човек баци кривицу на душевна човека, толико ј 
о Скадру!{S} Аман!...{S} Ха! ха! ха!{S} Бездушник!{S} И лаже и узима у уста Алаха и пејгамбера! 
астребац, и брда и долине, и увија се у бези покров брег под Јастрепцем на чијем је врху гроб И 
ма, оним што је било најлепше у великом Безистану цариградском, и што су везле три сиротице, Ту 
вим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Мурад-беј будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафет-Фати 
а тражи.{S} Овде су Махмуд-беј, и Мурад-беј, њена оца комшије, па нека јој буду пуномоћници...< 
а сина?</p> <p>— Ево га, одговори Мурад-беј, и гурну уз врата једнога дежмекастог старца.</p> < 
 <p>— Буди!</p> <p>И још једанпут Мурад-беј онако пита; и трећи пут Фати одговори „буди“.</p> < 
и наказни; чекају жртву...</p> <p>Мурад-беј понови питање.</p> <p>Опет ништа.</p> <p>Трећи пут. 
а имена име мула-Халимово.</p> <p>Мурад-беј јој тражи пуномоћје за венчање с мулом.</p> <p>Ништ 
им одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафет-Фат 
им одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш ли да венчамо тебе, Сафет- 
в, а уз врата, одшкринута, приђе Махмуд-беј, с великом белом чалмом и с ћурком до земље, Турчин 
их пуномоћника тражи.{S} Овде су Махмуд-беј, и Мурад-беј, њена оца комшије, па нека јој буду пу 
не дишу.{S} Мртва тишина.</p> <p>Махмуд-беј понови питање, истим редом речи, истим тоном.</p> < 
ора нема.</p> <p>Свршено.</p> <p>Махмуд-беј се помаче, уступи место Мурад-беју, <pb n="118" />  
Тек онако говоре, душмани...{S} И хафуз-беј, твој баба, воли овамо.{S} И пре је волео; а сад ти 
бејом...{S} А?{S} Џафер-беј... јок, Бал-беј, тако га од милости зову.{S} Баш је, вала, „бал“.{S 
стао ујутру, а она: — Избаци једно, Бал-беј.{S} Тако данас, тако сутра — остало једно, а он се  
и из конака, ни пашиница, ни пашић, Бал-беј.{S} А буд се оволико осрамотише, ту да бар више не  
сина, на ату; млад, леп, исти његов Бал-беј; пролази мимо прокупачки сарај; засијаше се кроз пу 
и шта му одговара.{S} Пита: „где је Бал-беј?“ А слушкиња: „С ханум-ефендијом, пашо азретлери (с 
81" /> преко зида па у њу, и кад се Бал-беј игра, да изиђе, да...{S} Не!{S} Материно срде даље  
-беја“, одговориће весело...{S} Мој Бал-беј булбул; мула вук... медвед...“</p> <p>Хоће да запла 
 доби одговора, стара настави:{S} Џафер-беј је млад, видела сам га једанпут у Есма-кадуне...{S} 
венчање с Џафер-бејом...{S} А?{S} Џафер-беј... јок, Бал-беј, тако га од милости зову.{S} Баш је 
олико...{S} Волела бих, кузум, да Џафер-беј стане поред <pb n="105" /> мула-Халима, да их видиш 
, истина; ама <hi>то</hi> ти је и Џафер-беј, јер ти ниси била пуштеница.{S} Ухо на срце, кћери, 
ласти, али њему није било овако.{S} Бал-беја из харема не пушта.{S} А пашиница од страха чисто  
аном у врата, заклињући га у њихова Бал-беја, да јој отвори.</p> <p>Три дана се затварао, а пос 
 или да дође његову Бал-беју.{S} За Бал-беја ће; ружа је за булбула...{S} И то венчање умним ок 
..!{S} Кад је питају за кога ће „За Бал-беја“, одговориће весело...{S} Мој Бал-беј булбул; мула 
нчање!{S} Венчао се с невестом њена Бал-беја! „Јазук, јазук!{S} Опет јазук!{S} Има ли правде и  
е крију?{S} Ниси.{S} Криле су се од Бал-беја..., јок од њега, од његове <pb n="115" /> памети:  
, разговара.{S} Она вели да испрате Бал-беја у Цариград... „Какав Стамбол, женска главо?!{S} За 
 време да се хануме крију од њихова Бел-беја — пропевао петлић...</p> <p>Џафер, или, како га ро 
едан млад Арнаутин младога ћатиба Хасан-беја, Цариграђанина.{S} Зашто га уби нико не знаде; а с 
ут, хоће ли за Шемси-пашина сина, Џафер-беја; она му је трипут одговорила: хоћу, и била је тако 
S} Шемси има сина, млада, красна, Џафер-беја.{S} Шемси је био већ спремио Фати-султан дар, који 
ипомоћ слушкиња десет дана.{S} Одаје се бејаху претвориле у радионице: лествице, чекићи, гвозде 
 да га од тога не задржаше Турци што се бејаху скупили да гледају бој петлова.{S} И јахао је ка 
з кафезе и пробушене ограде; људи, који бејаху код куће, изиђоше на капију, пред дућане, у чарш 
му ништа не казује, ништа не говори.{S} Бејаше се мало повратила, и разгалила, па...{S} Оде јој 
.{S} Кад зађоше у српску махалу, и мула бејаше далеко, отвори се једна трошна капија искрпљена  
и о брату; прича о његову разговору кад бејаше мали, о јунаштву кад поста бећаром, о његову срц 
> <p>Кад размота дугачак појас којим је бејаше за се привезао, изнесе је на кулу.{S} Колико се  
аде; а сваки знаде да му млади ћатиб не бејаше ништа учинио.{S} После се чу, да је тај Арнаутин 
 паша тобоже изненађено, а у лицу му не бејаше ни капи крви, и целим телом задрхта.{S} И опет с 
ера; шест му умреше (најмлађа, којом се бејаше пре три године оженио, умре преклани; и веле да  
њену милост и хранитеља, кириџију, који бејаше пошао у Ниш с топличким јабукама.{S} Мула је Арн 
{S} Прва реч коју после три дана изусти бејаше <hi>мајка</hi>.{S} За мајку оца пита, за њен стр 
ну, не тужну него као убивену; глас јој бејаше промукао, и болан, болан, кад, угледавши несуђен 
а читаву недељу; а онда, у петак, јутро бејаше, дође к њој у одају једна стара беговица, Лесков 
мала пушка, с искићеном јабуком, где му бејаше рука, кад даваше бесу Фати-султан; све је то так 
р, ујак садразам, оба деда паше, рођаци бејелербејови...{S} Млад, кузум, твоја прилика.{S} Ти с 
рева, кћер Ахмед-хафуза, са Осман-Џафер-бејем, сином Хајредин-Шемси-пашиним?</p> <pb n="117" /> 
ва, кћер Ахмед-хафузову, са Осман-Џафер-бејем, сином, Хајредин-Шемси-пашиним?</p> <p>— Аман, кћ 
е, из племена Војњака, а ћатиб унук Бал-бејов, праунук Шемси-паше лесковачког.</p> <p>За крв си 
-бејове очи; усред зиме имаћеш ђул, Бал-бејова уста...{S} Јахач као пустињски Арапи, нишанџија  
з бити, кад Фати-султан буде кадуна Бал-бејова...</p> <p>Мисли паша, мисли, ни с ким се не разг 
амо.{S} Исти ред речи, само место Џавер-бејова имена име мула-Халимово.</p> <p>Мурад-беј јој тр 
ануми, да је до овога часа била и Џафер-бејова и мула-Халимова, а од овога часа ниједнога.{S} О 
вом...{S} Усред зиме имаћеш зумбул, Бал-бејове очи; усред зиме имаћеш ђул, Бал-бејова уста...{S 
ти тражити пуномоћје за венчање с Џафер-бејом, јер си прво била с њим венчана.{S} После с мула- 
це...{S} Да ти обновимо венчање с Џафер-бејом...{S} А?{S} Џафер-беј... јок, Бал-беј, тако га од 
ахмуд-беј се помаче, уступи место Мурад-беју, <pb n="118" /> Турчину, у високом фесу, и ћурку п 
оће ли код муле, или да дође његову Бал-беју.{S} За Бал-беја ће; ружа је за булбула...{S} И то  
 на две мотке, коју носе четири чифчије бекри-Ахмед-хафуза, раја турска, Срби, опасани ликом; а 
авно, нарочито кад хафуз није при себи: бекрија је бивши имам Свете Софије да му је мучно наћи  
уле, — не смеде, да не ражљути мулу.{S} Бекрија, <pb n="61" /> луд, али хафуз, па зна: кад се д 
е је време да се хануме крију од њихова Бел-беја — пропевао петлић...</p> <p>Џафер, или, како г 
ечки, певају, и онако седећи играју.{S} Бела робиња час гледа у хануме, час баци поглед на свој 
 од двадесет пет лета, да му није брада бела, дуга.</p> <p>У једној великој а ниској одаји, са  
лицу развијене! друге, оне што ни усред бела дана не иду улицама без пратње, похиташе у ово доб 
вљацима.{S} Излетеће неко преда њ усред бела дана, па...{S} После ће га сакрити на бесу, и ништ 
 сам!</p> <p>— Ваш сам...{S} Како му је бела брада: има деведесет.</p> <pb n="45" /> <p>— Сто.< 
ашиница добар бакшиш.{S} Али их претече бела робиња, с дебелим златним ланцем око врата, с вели 
н јој доле, код ногу; једна ножица, још бела, с црвеним табаном и ноктима, вири испод ружичасте 
трепцем на чијем је врху гроб Исмаилов; беле се кровови ниских кућа арнаутских и високе куле му 
 Турчин, мали, погурен, мршав, као снег беле браде, у белој антерији и белој чалми.</p> <pb n=" 
 му и подбуле очи; подбуо у лицу; обрве беле, дугачке, наднеле се над очи сасвим; дуга брада, п 
елим крпама, старац један, крупан, дуге беле браде; за се је бацио кадуну: на лицу јој био пешк 
д из одаје изиђе мула, као џин, дугачке беле браде, Исмаил оде мајци, поче да се око ње мази, д 
мо, онако некога радника, већ робиње, и беле и црне.{S} С првима је, по мњењу „правих турских п 
ско; а после се стидео, пак и од црне и беле робиње.{S} Залуд су га звале да се играју ораха; н 
 за рамена, обори је на под, и зари јој беле, оштре секутиће своје у смежурано грло, као вук ов 
 никуд од ње...{S} Гроб се затворио.{S} Белег су однели Арнаути некуд далеко...{S} Чује му глас 
" /> бора, разастрта по кадивеној хаши, бели се као лабуд; а са зеленог чоханог гуња чепкени, о 
 сваке икиндије мимо њену кућу пролази: бели му се хаљина, фистан, широка, у небројено <pb n="1 
реџом мулине кћери, метнуше јој на лице бели јашмак, па изиђоше; уђоше људи:{S} Фатин пуномоћни 
ете из мајкине руке соко, не соко, него бели голуб...</p> <p>Уста занемела; очи склопљене (закл 
 на врх брега под Јастрепцем, увијена у бели покров, а она се залеђена суза отопила и низ образ 
, на онај брег под Јастрепцем, увијен у бели покров, може бити? или некуд даље, далеко од муле? 
а и изгорелих од сунца прсију, у уским, белим, сукненим чакширама, ишараним црним гајтанима, у  
уго.{S} Мајка седи према њој, забрађена белим јашмаком онако као кад се Богу моле, с бројеницам 
рапском ату, у кога су копите обавијене белим крпама, старац један, крупан, дуге беле браде; за 
и и милује: а Лесковчанка, притискујући белим јашмаком место на грлу где су били Арнауткини сек 
...</p> <p>Човек један, крупан, у уским белим чакширама, забрађен великим пешкиром тако да му с 
, почеше долазити на коњма, с раширеним белим чаршавима преко пупих бисага, да је обиђу, и да ј 
ноћас снила..., па...{S} Не доврши него белим ручицама, меким као паперје покри очи: да не глед 
и и оне две дадије, све три на коњма, с белим чаршавима преко бисага, увијене у јапунџа као људ 
лада Прокупчанка, була, <pb n="31" /> у белим шалварама, чучи крај мангала и кува каву у жутој  
ну на дланове и табане, на нокте руку и белих ножица, као невести; Исмаилова сестра <pb n="140" 
афузове чифчије; други, нов, од простих белих дасака, <pb n="107" /> Цигани.{S} У првом је Ахме 
 Збацио <pb n="69" /> је Исмаил са себе бело платно...{S} У руху је у коме га је живога гледала 
ти-султан...{S} Љуби јој и очи и лице и бело грло...{S} Пољубио би и уста, а још се уздржава, к 
, јер духа с Јастрепца помаман ветар: у бело се облачи Јастребац, и брда и долине, и увија се у 
-султан, чучећи на зеленој трави, сва у бело, личи на љиљан.{S} А и она је као љиљан, чиста је, 
до Белога Мора ћемо те тахтариваном, од Белога Мора ђемијом; носићемо те у Стамбол, па аде, па  
hi>?{S} У весељу, од вечери до зоре, до белога дана.{S} Мирише свеж ноћни ваздух на шебој и кар 
{S} Начинићемо ти леп тахтариван, па до Белога Мора ћемо те тахтариваном, од Белога Мора ђемијо 
н, јер он није мислио да може бити тако белога лица под топлим сунцем стамболским.{S} Очи га за 
S} А док сасвим не леже, мало, мало, па белој робињи на само, на ухо: „Зулфи!{S} За Божју љубав 
као снег беле браде, у белој антерији и белој чалми.</p> <pb n="112" /> <p>Они поседаше у једно 
мало, „ биљбиљур“, у мршавој руци, тако белој, с црвеним ноктима и дланом, с плавим жилама кроз 
 погурен, мршав, као снег беле браде, у белој антерији и белој чалми.</p> <pb n="112" /> <p>Они 
нда отишао, у оном срмали-џамадану... у белој хаљини... оној...{S} И јенђе... дошле!...{S} Ево  
S} Крупан, наочит, с дугачком, као снег белом брадом, а с лицем свежим, готово без бора, с оком 
, узео се играти ораха с црном Ђултер и белом Замбак; а оне му све угађале, више него пре, зажм 
раним црним гајтанима, у гуњевима, неки белом ћечету, неки у фесу и пешкиру, сви у опанцима.{S} 
одшкринута, приђе Махмуд-беј, с великом белом чалмом и с ћурком до земље, Турчин, комшија Фатин 
Турци носе кад су код куће, распојас, у белом ћулаву, бос, у терлуцима од црвена сактијана.{S}  
се уздржава, као Мифтар...{S} Узе руку, белу, меку као паперје, каква је, по његову мњењу и пам 
 му <pb n="12" /> се, израдити слику на белу платну, на свили: сликао би је, али не уме, и не с 
 из празних груди песма:</p> <quote> <l>Белу рубу обукла невеста,</l> <l>Убаво лане;</l> <l>Мор 
{S} Враћам му слободу, то могу; не могу бео образ.{S} Сам га је на комар турио и изгубио.{S} А  
p>САФИ-ХАНУМ</p> <p>МЕЈРЕМ-ХАНУМ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“</p> <p>Ч 
од мене нека више страха нема.</p> <p>— Беса, мула?</p> <p>— Беса, пашо!</p> <p>— Ејвала, мула, 
аха нема.</p> <p>— Беса, мула?</p> <p>— Беса, пашо!</p> <p>— Ејвала, мула, пријатељу!{S} Што Шк 
и држе бесу.{S} Арнаутину је више једна беса, него Турчину стотину јемина.{S} Ха-ха-ха!...{S} Т 
.{S} Знаш ли да је Арнаутину више једна беса, него Турчину, опрости, сто заклетава?</p> <p>Он г 
ио, бесу ти дајем.{S} Знаш ли шта је то беса?{S} Часна реч у Арнаута.{S} Знаш ли да је Арнаутин 
бећи је.</p> <p>Свесно схвата питање, а бесвесно одговара:</p> <p>— Исмаил ће у зору овамо... н 
оследњи је лист одавно опао, откинуо га бесни север, што час-по са страшним фијукањем диже снеж 
-Богданова кула, гледајући, муком, чуда бесних освајача царевине српске.{S} Пре српска села, са 
ad>I</head> <p>Шућур!{S} Прогнаше онога бесног пса, коме човеков живот није ништа; прогнаше га  
, нариче, љути се на оца што јој својом бесом спута и ноге руке, те не може да се и она освети  
е отме сам падишах, ја бих и њега убио, бесу ти дајем.{S} Знаш ли шта је то беса?{S} Часна реч  
рнаути некуд далеко...{S} Чује му глас, бесу јој даје.{S} С њом ће увек, овде, у кули, врло вел 
ри, очи му се сијају, лице се зажарило: бесу даје својој невести; рука му пала на искићену јабу 
а дана, па...{S} После ће га сакрити на бесу, и ништа.{S} А и кад би га ухватили, каква би њој  
 Арнаути: раде земљу, гаје стоку и држе бесу.{S} Арнаутину је више једна беса, него Турчину сто 
јабуком, где му бејаше рука, кад даваше бесу Фати-султан; све је то тако <hi>сестра</hi> намест 
е живога гледала...{S} Леп!{S} Даје јој бесу да неће никуд од ње...{S} Гроб се затворио.{S} Бел 
е била Исмаилова рука, кад јој је давао бесу.{S} И врховима својих нежних прстију додирну место 
 сви стари узеше говорити е је мула дао бесу, па би му они залепили блато на образ...{S} Одуста 
ести, већ из освете.{S} Јер мула је дао бесу сам себи да ће паши срамоту за жалост...</p> <p>Тр 
да га не осрамоте сад под старост — <hi>бесу</hi> је дао...</p> <p>Али уместо Шемси-паша „Данга 
.{S} Кад сам ја била девојка, он је био бећар...{S} Аман!{S} Висок као селвија, очи му као у ша 
у кад бејаше мали, о јунаштву кад поста бећаром, о његову срцу памети; сестра <pb n="63" /> при 
} Алла’! продераше се дивље Арнаути што беху промолили главу кроз врата, па стрчаше у авлију и  
> <p>Паша се помаче, и изусти:</p> <p>— Беше, мула, ама...{S} Од Алахова Писма не може се да... 
жем, те га остави.{S} Млада, а без мужа беше пет година: заинатио се онај, па не удара печат за 
ући и удајући сироте девојке?...{S} Она беше удата, а не живи с мужем, те га остави.{S} Млада,  
га, одговори она (јер ни код другога не беше јој добро), па се врати мајци слободна.{S} Тако је 
торо деце.{S} Сад једно.{S} Ни једна не беше из његова фиса. „Грехота,“ говораше. „Жени ли се о 
на.{S} Ха-ха-ха!...{S} Теби, пашо, мало беше твојега госпоства и твоје величине, па си желео јо 
ашо.{S} Кадуна ми је Фати-султан.{S} Ту беше пуномоћник, ту сведоци, ту онај Сведок што све вид 
, па се сети да је се и празне боји.{S} Би јој мило што се не расрди кад је младожења назва наз 
ништа.{S} А и кад би га ухватили, каква би њој вајда била, кад...{S} Материно срце не сме даље. 
моћнику да неће за пашића?{S} Али каква би то била освета?{S} Мало жалости, ни мало срамоте. „К 
, или рођака, или добра познаника, кога би, кад би јој заискао пуномоћје, по гласу познала, ако 
-султан-хануму, а толико је познаје, да би јој могао, чини му <pb n="12" /> се, израдити слику  
ио се.{S} Пашиница покварила обичај, да би се сачувала од погледа тајно подсмешљивих, и запитки 
х речи и његове понизности, а не зна да би и једно и друго било што глуху шаптати и слепу намиг 
 је неко из града.{S} Наћи ће га, па да би, овако стар, ишао на крај света.{S} Тужан, и несрећо 
је лице и да се смеје.{S} Хтеде рећи да би некога убила из пушке, па се сети да је се и празне  
ј се!{S} Ја се људи не бојим, па баш да би пошла стотина на мене једнога.{S} А ако ће ме штогод 
ку обузе језа каква никад није; заклела би се у гроб брата јединца, да се та тица злослутница п 
 овом часу, учини толико леп, прегорела би, зацело, и спомен на свој завичај, кад би могла да з 
ва зрна.{S} Ади да није таква, одлетела би јој с рамена глава одавно, нарочито кад хафуз није п 
 толико замишљена, а час немирна, хтела би некуд далеко, ни сама не зна куд, на онај брег под Ј 
</p> <p>Тишина.{S} Муха да пролети чула би се.</p> <p>Људи опет у земљу гледају, и помислили би 
лави, кад се много похаси.</p> <p>— Она би тада репом.</p> <p>— Змији жалац није у репу.{S} И п 
варао; метнуо би шиљте на праг софе, па би ту сео, и наслонио лактове на колена а загњурио глав 
 није стрелац, али је мушко, младић, па би му тешко било у харему, да није са женама научио.{S} 
и узеше говорити е је мула дао бесу, па би му они залепили блато на образ...{S} Одустају од пут 
регризле. „ Аман, Јараби (Господи)! шта би, Боже!“ чују се дивљи узвици. „Аман, ага! <pb n="36" 
 кад би се нешто ово мерило, ко зна шта би претегло.{S} До пред свадбу сваку ноћ, до зоре, сви  
ла ништа ни од дарова ни од спреме, кад би се понова свадбовало да је готово; а кад се врати, п 
ђака, или добра познаника, кога би, кад би јој заискао пуномоћје, по гласу познала, ако га не б 
, зацело, и спомен на свој завичај, кад би могла да заборави ноћашњи сан.{S} Па гледајући у њег 
те, ти и моја нене?{S} Фати-султан, кад би нешто хтео да те отме сам падишах, ја бих и њега уби 
нигде ране, само понека модрица!{S} Кад би четрдесети дан, ето ти једнога; баци се на њега, ама 
>биллахи</hi>, <hi>таллахи</hi>.{S} Кад би ме неки раставио од тебе, ја бих га...</p> <p>— Кажи 
о атлаз, у самим златним китама.{S} Кад би отишао у Прокупље, пројахао би, обично, кроз све тур 
 претече мула.</p> <p>— Претече.{S} Кад би се Шемси ородио с пуномоћником Алаховим, као и са са 
веселој, сад брига, страх и стид, а кад би се нешто ово мерило, ко зна шта би претегло.{S} До п 
га сакрити на бесу, и ништа.{S} А и кад би га ухватили, каква би њој вајда била, кад...{S} Мате 
гађале, више него пре, зажмуриле су кад би год њихов „ојнак“ растурио његову „купу.“ Игра се с  
да се око ње мази, да је испитује. „Кад би нешто мајка рекла: просићемо ти Фати-султан, ја бих  
кад досле, да му не запале кулу, па куд би сирота Фати-султан, <pb n="101" /> по зими, болна пр 
де је крв учињена.{S} Је ли?...{S} Овде би требало сав град да плати, Прокупље, ту је крв учиње 
зида и с читавом честом од јасмина, где би се лако скрио човек, и крио за дуго.</p> <p>Конак је 
"101" /> по зими, болна преболна, и где би она дела рухо и оружје брата јединца...{S} Уђе у ода 
е, ту да бар више не страхују, друкчије би било, лакше.</p> <pb n="122" /> <p>Мисли паша како д 
кад устрча уз сарајске степенице, рекле би: преварила си се, стара: нема мула ни шездесет ни пе 
 морале се крити.</p> <p>И ко зна докле би Лесковчанка овако, китила и везла, јер је Садије виш 
подиже Исмаилу турбе.{S} И још јој боље би кад се опрости бремена. (А опростила га се много пре 
а, јер веле да је од краја „видела“, не би имала велики нос, то <pb n="73" /> јест, не би била  
ице што личе на зумбул и на мерџане, не би му усне осетиле оволико сласти, као кад се дотакоше  
Да је ово смешење видела мулина кћи, не би знала да ли је у Фатину срцу туга или радост...{S} П 
са женском главом и ојађеном мајком, не би им се прошло наште срца.</p> <p>У прокупачком сарају 
аже шта се са Шемси-пашом договорио, не би ли га тада погледала, и опростила му што се заборави 
а велики нос, то <pb n="73" /> јест, не би била охола, него би са себи равним кадунама љубазно, 
 <p>Око конака свет, иглу да пустиш, не би пала на земљу; човек до човека, Арнаути, па сви као  
ком Алаховим, као и са самим Алахом: не би пашовао у малом Лесковцу, него би везировао у велико 
ру лимуни и портокали, <pb n="17" /> не би у срцу и лицу оволико горео.{S} Да га послужише шерб 
 пуномоћје, по гласу познала, ако га не би видела.{S} Али какав закон?{S} Зар је по закону венч 
а, а не смеју поискати чашу воде, да не би, проговоривши, језик прегризле. „ Аман, Јараби (Госп 
: ево пета ноћ где га не пуштају, да не би на кога налетео — мноштво је.{S} Што ближе јутру, св 
лским ђубретом.{S} Уклонила честу да не би неко <pb n="81" /> преко зида па у њу, и кад се Бал- 
дила, било би је сад мање срамота, и не би пролазила кроз одаје као петао кад му покисне перје. 
борене главе, и погурен: чисто човек не би рекао да је то онај старац што пре неколико месеца у 
е био већ спремио Фати-султан дар, који би јој младожења дао за виђење.{S} Какав дар!{S} Калпак 
сваки рече аферим! одавде што би, сваки би рекао јазук!{S} Алах за један грех једну казну, за г 
и грех, рекли би мусломани.{S} И додали би:{S} Био би грех да се оженило дете (младић) бабом.{S 
а светила.{S} Да није било муле, одвели би је у харем пашин, обљубио би јој лице пашић, и онда. 
>Људи опет у земљу гледају, и помислили би да у одаји нема никога, да се не чу кашаљ...{S} Жене 
ма посла.{S} А није вала ни грех, рекли би мусломани.{S} И додали би:{S} Био би грех да се ожен 
ишом му грунуше сузе...</p> <p>— Што ти би, мула?! пита паша зачуђено, видев га овако промењена 
на брегу под Јастрепцем — гроб.{S} Фати би лакше.{S} Зна она, мусломанка, да ко жељу самртнику  
та бројенице из руку...</p> <p>Али Фати би добро само до пролећа, па опет рђаво, потајне грозни 
 оде непознат пљачкаш, харамија.{S} Сам би ишао да тражи кћер, а не зна на коју ће страну: пођо 
а у чпаг његових широких шалвара; и чим би устао ујутру, а она: — Избаци једно, Бал-беј.{S} Так 
о би још толико високу ограду, растргао би десеторо а то ли једнога, али заман! ланац је грдно  
 слику на белу платну, на свили: сликао би је, али не уме, и не сме, јер је чуо да је грехота р 
.{S} Кад би отишао у Прокупље, пројахао би, обично, кроз све турске сокаке; а на сапима мазге д 
радећи; и ноћу радиле.</p> <p>А кад ово би готово, пашиница пусти глас, да је свакој жени, без  
 n="73" /> јест, не би била охола, него би са себи равним кадунама љубазно, с малим благо, са с 
м: не би пашовао у малом Лесковцу, него би везировао у великом Стамболу.</p> <pb n="25" /> <p>— 
ли би мусломани.{S} И додали би:{S} Био би грех да се оженило дете (младић) бабом.{S} И ово сад 
е и устане, осећа се тако лак.{S} И био би сад чак и весео, да не бива нешто што га узнемирује: 
ле, одвели би је у харем пашин, обљубио би јој лице пашић, и онда...{S} Да га остави?{S} Или да 
 и очи и лице и бело грло...{S} Пољубио би и уста, а још се уздржава, као Мифтар...{S} Узе руку 
 лије.{S} Па бар да се опије, заборавио би своју несрећу; али како да се опије, кад ово два дан 
сто помахнита: лаје, трза се, прескочио би још толико високу ограду, растргао би десеторо а то  
метни ово двоје на теразије.{S} Ама, ко би био луд да мери перо с оловом?!...</p> </div> <pb n= 
а као ја...</p> <p>Зимус, у Топлици, ко би рекао да ће дочекати пролеће; а она га чекала, и, ев 
Смишљао је, тако, седећи на прагу, како би се осветио мули, и што му набедио оца, и што му укра 
 је полако, пажљиво, <pb n="19" /> како би узео лептирова крила, па је метну на свој образ.{S}  
жбу ћу ја, <pb n="83" /> ама...{S} Како би било да прво пустим глас да ћу поднети падишаху тужб 
ила, па је метну на свој образ.{S} Како би и њу ижљубио, а не може, и ако је оволико воли; јер  
у главом платила, није јој жао.{S} Како би се она млада, одрасла у кафезу као кумрија светила.{ 
арева.{S} Да се онда мање гордила, било би је сад мање срамота, и не би пролазила кроз одаје ка 
ца...{S} Јер да је, кћери, истина, било би до сада сведока.{S} А где су сведоци?...{S} Нигде је 
је с брда у долине, гради сметове, камо би запали и ати а некмоли људи.{S} Умукле су тице певач 
ема за <pb n="135" /> мртви сан.{S} Што би имама, дервиша, па и попа, све јој очита молитву, је 
и правио, сваки рече аферим! одавде што би, сваки би рекао јазук!{S} Алах за један грех једну к 
 Шемси-паша.{S} Шемси-паши мило, цикнуо би од радости, а уздржава се, крије радост, да је мула  
 играо, ни се с њима разговарао; метнуо би шиљте на праг софе, па би ту сео, и наслонио лактове 
 Јер да су се овај дан бојали Бога, зар би тражили <pb n="58" /> пуномоћје за венчање од оне шт 
девојкама као девојка.{S} И ко зна, још би, да се мајка не сети е је <hi>човек</hi>.{S} А ево о 
лак.{S} И био би сад чак и весео, да не бива нешто што га узнемирује: на пример, ако пукне даск 
ито кад хафуз није при себи: бекрија је бивши имам Свете Софије да му је мучно наћи пара.{S} У  
ј ћошки на меком шиљтету, а месечина га бије у обријано теме, изазива му заједно с мирисом бошч 
а од бруке?{S} И шта ће?</p> <p>— Да се бије.</p> <p>— Како ће с Арнаутима на крај изићи?</p> < 
кајао, јер вели да се арслан с арсланом бије!...{S} Али тај исти мула признао је и да је хајдук 
има.{S} Стаде вриска пастушастих атова, бију земљу копитама, и само што их додирнуше стрменом,  
{S} Нећу ја у одаји; по одајама нека се бију жене.{S} Хајде на мегдан!{S} Пушка ти, пушка ми.{S 
ашина сина!</p> <p>— Ако није одведена, била је венчана.</p> <p>— Јазук!</p> <p>— И баш је сам  
.{S} Кад сам је венчао са својим сином, била је <hi>бош</hi> (слободна).{S} А сад?...{S} Јазук! 
ак кочоперна, смелих погледа као мушко; била је са Шемси-пашиницом у јенђебулство, и видела, то 
 кад би га ухватили, каква би њој вајда била, кад...{S} Материно срце не сме даље.</p> <p>Пашић 
ти озго још једну, и две.{S} Кад сам ја била девојка, он је био бећар...{S} Аман!{S} Висок као  
>— Чучук ханум?...</p> <p>— Тамо сам ја била; у сестриној је башчи чучао он, Исмаил...{S} Аман! 
Фати-султан-хануми, да је до овога часа била и Џафер-бејова и мула-Халимова, а од овога часа ни 
и онда...{S} Да га остави?{S} Или да је била при свести, па да је одговорила пуномоћнику да нећ 
Стамболку..{S} И зацело говори: „Кад је била заволела простога Арнаутина, зар да не заводи госп 
над искићеном јабуком мале пушке где је била Исмаилова рука, кад јој је давао бесу.{S} И врхови 
тина, пашо.{S} Ама зар Фати-султан није била пре моја снаха него твоја? пита мула, својом крупн 
ивезао, изнесе је на кулу.{S} Колико се била препала, од Прокупља до мулина села десет пута је  
а; она му је трипут одговорила: хоћу, и била је тако мирна.</p> <p>— Фати-султан не зна шта рад 
елики нос, то <pb n="73" /> јест, не би била охола, него би са себи равним кадунама љубазно, с  
>то</hi> ти је и Џафер-беј, јер ти ниси била пуштеница.{S} Ухо на срце, кћери, слушај...{S} А к 
p>Дође дан поласка.{S} То јутро је Фати била врло весела; и у лицу се мало повратила...{S} Пред 
.{S} Јер она је знала да је Фати-султан била венчана, да јој је погинуо младожења, и да је она  
е за венчање с Џафер-бејом, јер си прво била с њим венчана.{S} После с мула-Халимом, то јест ак 
у да неће за пашића?{S} Али каква би то била освета?{S} Мало жалости, ни мало срамоте. „Кад жел 
> <p>— Кад си био млад, твоје су ми очи биле књига, писана на арнаутски: сад ту књигу гледам, а 
 кратке антерије, срмали-колане, обоце, билензуке и беде руке, разбачене, забачене преко главе. 
макар изгореле, крај својих, ма и мртви били.{S} Једне појурише на улицу развијене! друге, оне  
p> <p>Никад Арнаути, Војњаци, нису гори били.{S} Крв хтеде пасти, да се покољу међу собом, јер  
/> ли је пре пуцао таван и да ли су пси били гробари, не сећа се.{S} И не сећа се да је икад до 
ући белим јашмаком место на грлу где су били Арнауткини секутићи, да крв заустави, меће главу у 
 највећу заклетву <hi>валлахи</hi>, <hi>биллахи</hi>, <hi>таллахи</hi>.{S} Кад би ме неки раста 
ара царева.{S} Да се онда мање гордила, било би је сад мање срамота, и не би пролазила кроз ода 
аменица...{S} Јер да је, кћери, истина, било би до сада сведока.{S} А где су сведоци?...{S} Ниг 
том, да гора одјекује, па Арнаути чују, било у по дана или у по ноћи, одмах се спремају за „кав 
конаци, чифлуци, ергелу, робље, срам га било!{S} И опет га срам било!{S} И још једанпут га срам 
ева, златне ми лире за њу нуди, срам га било! <pb n="129" /> И нуди ми мал његов, конаци, чифлу 
нку Анадолије, ја бих па рекао, срам га било!...{S} Они, Стамболије, Турци, продају и купују жи 
хмед-хафуз се пробуди, па кад чу шта је било, истрезни се; распитује куд оде непознат пљачкаш,  
 направи оно што направи.{S} Ама кад је било, хајде се са Шемси-пашом измири.</p> <p>Мула извуч 
ао он, Исмаил...{S} Аман!{S} Како ми је било онда, Зулфи; а сад!...</p> <p>— Кс’мет (судбина),  
 па се врати мајци слободна.{S} Тако је било, кузум...{S} И твоја ће венчања пасти...{S} Хајде  
, кесама кићеним, газовима, оним што је било најлепше у великом Безистану цариградском, и што с 
онело!</p> <pb n="80" /> <p>Тешко му је било што их је то снашло, и врло му жао било.{S} Кад му 
вадбе.{S} Не сачека свадбу; данас му је било виђење.{S} Овде им је први састанак, а где ће им б 
, обучени у празнично рухо; около их је било још, као да су посадили на мазгу дете, па пазе да  
 кафезу као кумрија светила.{S} Да није било муле, одвели би је у харем пашин, обљубио би јој л 
нили, и то против власти, али њему није било овако.{S} Бал-беја из харема не пушта.{S} А пашини 
ишта осетила, јер Исмаилово јој је лице било урезано у срце прво, те јој било као она светлост  
ко великим, ко малим, како је коме срце било), и он жив, нигде ране, само понека модрица!{S} Ка 
ту да бар више не страхују, друкчије би било, лакше.</p> <pb n="122" /> <p>Мисли паша како да с 
 ћу ја, <pb n="83" /> ама...{S} Како би било да прво пустим глас да ћу поднети падишаху тужбу?. 
е лице било урезано у срце прво, те јој било као она светлост што јој допре до зенице ујутру, к 
 робље, срам га било!{S} И опет га срам било!{S} И још једанпут га срам било! загрме мула, пуст 
га срам било!{S} И још једанпут га срам било! загрме мула, пустив груди.{S} Шта су конаци, шта  
било што их је то снашло, и врло му жао било.{S} Кад му мајка казала код кога је Фати-султан, п 
ипа у уста кап по кап воде где је олово било.</p> <p>Она још лежи у незнани, а мула тражи пуном 
изности, а не зна да би и једно и друго било што глуху шаптати и слепу намигивати, да мула нема 
ц, али је мушко, младић, па би му тешко било у харему, да није са женама научио.{S} Материн јед 
ије је остављале, а мула никако, жао му било; или је није остављао, што му је њу његова кћи, по 
 Исмаилом...{S} Огледало јој је мало, „ биљбиљур“, у мршавој руци, тако белој, с црвеним ноктим 
ну душицу, на хиљадама лековитих трава, биље.</p> <p>И тако.{S} Повраћена у живот и мало разгаљ 
трунке греха.{S} А овако увене, зацело, биљка кад јој украте сунце и росу...</p> <p>Фати-султан 
 рекли би мусломани.{S} И додали би:{S} Био би грех да се оженило дете (младић) бабом.{S} И ово 
у, него у шарен ћилим на поду.</p> <p>— Био један човек, ко зна кад, одавно, у старо време, па  
вица о њеној лепоти много.{S} Нестрпљив био.{S} Црна Ђултер пребројила колико је дана до његове 
 њему у аманет оставио.{S} Кад сам млад био, често ми је писмо праћао, учио ме, световао ме, и  
ска крв, хтео је својега друга, кога је био петао „победилац“, ножем посред срца, да га од тога 
 плашила је његовим именом сина, кад је био мали, а и сама га се бојала; а камо ли сад.{S} Кад  
шином.{S} Ману су Турци, одавно, кад је био млад, момче за женидбу, украли и потурчили девојку, 
 млада, красна, Џафер-беја.{S} Шемси је био већ спремио Фати-султан дар, који би јој младожења  
хануме као садањи тапетари; оброк им је био одмор; некад се прошле без оброка, јеле с ногу раде 
 две.{S} Кад сам ја била девојка, он је био бећар...{S} Аман!{S} Висок као селвија, очи му као  
не толико што је био леп, колико што је био јунак; а и он је жене волео; женио се седам пута.{S 
не су га много волеле, не толико што је био леп, колико што је био јунак; а и он је жене волео; 
леп, гонџе-лале, и од соја; стриц му је био велики везир, ујак садразам, оба деда паше, рођаци  
и Прокупчани, ни Турци ни Срби.{S} Није био правичан старешина; и <pb n="48" /> много је покази 
 баба ти каже.{S} Твој баба је хафуз, и био је имам красне Аја-Софије; зна сав мусаф напамет, и 
стеље и устане, осећа се тако лак.{S} И био би сад чак и весео, да не бива нешто што га узнемир 
ни ово двоје на теразије.{S} Ама, ко би био луд да мери перо с оловом?!...</p> </div> <pb n="47 
ог пашу.</p> <pb n="126" /> <p>— Кад си био млад, твоје су ми очи биле књига, писана на арнаутс 
 радили су преко закона: пуномоћник јој био човек, Арнаутин један, кога она ни у сну није снила 
аде; за се је бацио кадуну: на лицу јој био пешкир, па се смакао, те су видели да је <hi>телеји 
 на свето место, на место где је Исмаил био, њој о љубави говорио, њено лице прстима додирнуо,  
тка.{S} Колико сам пута гледао, кад сам био мали, где нене, веселећи се с другарицама, пуца из  
Хасан, Халид и Хусеин.</p> <p>— Паша им био рекао, свој тројици, да више неће бити заптије, но  
 једнога петла за бој.{S} Лани му петао био надбивен, и ту је проговорила азијатска крв, хтео ј 
уд наредио; и за тридесет девет дана ту био, ни јео ни пио, и који год је прошао, на њега се ка 
чјем цариградским:</p> <p>— Мој је отац био први имам Аја-Софије, и хафуз је, зна напамет мусаф 
е три на коњма, с белим чаршавима преко бисага, увијене у јапунџа као људи; а дице им је умотан 
с раширеним белим чаршавима преко пупих бисага, да је обиђу, и да јој донесу понуде.{S} Пуни ра 
едалу и <pb n="141" /> намешта Исмаилов бисер на грлу, извлачи венедик-кошуљу с мемицама око гр 
ку хаљину; легнуше јој на грло Исмаилов бисер, и накитише је другим накитом, гривне с рубинима, 
а, па га даде невести.{S} Мајка му овај бисер спремила за „виђење“, и он га већ три дана у недр 
у, почиње разговор, само ниже речи, као бисер на ибришим, с медом на уснама, са шећером на јези 
} Како уме овај паша!{S} Реч по реч као бисер на ибришим.{S} На уснама му мед, на језику шећер; 
 правио за свадбу, да јој метну на грло бисер што јој Исмаил дао за <hi>виђење</hi>...</p> <p>Р 
 да се растану; он извади из недара низ бисера, па га даде невести.{S} Мајка му овај бисер спре 
к, по кадиви извезен златом, и поднизан бисером, искићен драгим камењем! и од драгога камења че 
нема мула ни шездесет ни педесет; рекле бисмо да је од двадесет пет лета, да му није брада бела 
а лишћа, ама је само гледамо; јер зашто бисмо на њу каменицама?...{S} За кумрију је шарен кафез 
че над оружјем.{S} Замутиле јој се очи, бистри горски кладенци, увело лице, свежа мајска ружа,  
не Топлице, испресецане рекама, ишаране бистрим потоцима, пуне бујнога зеленила, што у рано јут 
аукова...{S} И ја знам, кћери.{S} Ти си бита мала, не знаш.{S} Не живи Мејрем-ханума...{S} Знаш 
 Јастрепцем, увијен у бели покров, може бити? или некуд даље, далеко од муле? или у Лесковац?.. 
пе...{S} За џак:{S} Шемси-паша је, може бити <pb n="133" /> послао по шаир-девојци и ашицима не 
{S} Срце ће једно, глава ће друго, може бити. <pb n="103" /> Мула-Халим ти је <hi>венчање</hi>, 
ди Арнаутин, јер он није мислио да може бити тако белога лица под топлим сунцем стамболским.{S} 
више од шездесет, шездесет три, па може бити озго још једну, и две.{S} Кад сам ја била девојка, 
чима...</p> <p>— Биће...{S} Свашта може бити.{S} А Шемси-паша ако је изгубио образ (Вај!{S} Да  
 је верни Мифтар причао, да човеку може бити и на земљи као на небу, у рају где је зелених башт 
еца, остаће им мужеви без вечере, па ће бити грђене.</p> <p>Једне су долазиле, друге одлазиле,  
љке у које је Исмаил очи упирао; што ће бити близу пошумљена брега на чијем је врху Исмаилов гр 
м био рекао, свој тројици, да више неће бити заптије, но кадије.</p> <p>— И претио им, да ће их 
сиђе у башту, мисли да ће му тамо лакше бити, а оно горе: у јаблановој сенци види мулу; од сунч 
разу му је блато...{S} Чист ће му образ бити, кад Фати-султан буде кадуна Бал-бејова...</p> <p> 
 нема!</p> <p>— Па?</p> <p>— Неће их ни бити: прелазећи скелом Мораву... удавише се.</p> <p>— Н 
} Овде им је први састанак, а где ће им бити други, Алах зна...</p> </div> <pb n="18" /> <div t 
 син хафузовом кћери; сто, двеста пута: биће ми снаха рођака цара царева.{S} Да се онда мање го 
то развлачи јој усне на радостан осмех; биће тамо срећна, кад овамо није; здружиће се с Исмаило 
ра у кадуну са зумбул-очима...</p> <p>— Биће...{S} Свашта може бити.{S} А Шемси-паша ако је изг 
а:</p> <p>— Е, пашо!{S} Да сам жена, ја бих ти казао у одаји <hi>какву крв</hi>; ама сам човек, 
:{S} Да хоћу паре за крв свога сина, ја бих узео онолико колико се узима: хиљаду гроша, ни аспр 
{S} Кад би ме неки раставио од тебе, ја бих га...</p> <p>— Кажи, кажи, вели момче задовољно, а  
тапију од Смирне, челенку Анадолије, ја бих па рекао, срам га било!...{S} Они, Стамболије, Турц 
јка рекла: просићемо ти Фати-султан, ја бих јој пољубио руку сто пута и секао бих курбан (жртву 
и нешто хтео да те отме сам падишах, ја бих и њега убио, бесу ти дајем.{S} Знаш ли шта је то бе 
ћумуром направљено, толико...{S} Волела бих, кузум, да Џафер-беј стане поред <pb n="105" /> мул 
уке. „Ни на њих не бих, говорио је, кад бих имао овде себи равне, арслане“.{S} Његов фис, то му 
 је полазио само на вуке. „Ни на њих не бих, говорио је, кад бих имао овде себи равне, арслане“ 
а бих јој пољубио руку сто пута и секао бих курбан (жртву) црнога овна“.{S} Тако помисли, и узе 
х прво цветом, па лишћем, па родом, Он, благ и милосрдан, и оком неће тренути.{S} Аллах!{S} Ама 
, не од људи, него од Алаха.{S} А Алах, благ и милосрдан, није као човек: да аспру, па се голем 
 виче: „Ево Исмаила!{S} Долази по мене, благо мени!“...{S} Зна дан, сат, час његова доласка.</p 
; а оно...{S} Хедрлес (Св. Ђорђе)...{S} Благо мени!...{S} Навијате сат увек кад мујезин чита ве 
 небу топличком пун месец.{S} Ваздух је благо заталасан, те се повијају травке, пригињу једна к 
а себи равним кадунама љубазно, с малим благо, са сиротим нежно.</p> <p>Прошетала је каткад, а  
 За једну аспру милијон лира, небројено благо...{S} Пође по конаку, онако распојас и бос, у тер 
n="82" /> за милијон лира, за небројено благо, мир душе за госпоство!“ Мисли паша, гласно мисли 
акој је понешто наредила, свакој покоју благу рекла.{S} Лепо, и као некако другарски, с њима, д 
 и <hi>Дер-Се’адет/</hi>, то јест Врата Блаженства, на седам брегова искићеним смоквама и масли 
м оком гледа, па се радује, опрао се од блата; испраћа сина и снаху у Цариград, па му је лако.. 
линих речи сети, и мисли: „Јесте, мула, блато ми до појаса, до гуше: како ћу каљав кроз град, к 
мси-паши, џелату: данас му је прилепила блато на чело и ударила катран на лице Исмаилова невест 
деда... <pb n="87" /> И на образу му је блато...{S} Чист ће му образ бити, кад Фати-султан буде 
Зна за кога ће Фати-султан...{S} Спраће блато с образа; пројездиће кроз сав Лесковац, и Прокупљ 
је мула дао бесу, па би му они залепили блато на образ...{S} Одустају од пута, али се заклињу д 
{S} Грдан мој резил! ...{S} Мора опрати блато са својега образа, и с образа својега прадеда...  
ластавице су.{S} Затутњи земља.{S} Лети блато у вис с копита атова и чилих коња, искићена чела  
на, а голем посао изврши:{S} Шемси-паши блато на чело прилепи, катран на лице удари; Исмаилу ту 
ули поју, па си ишао жмурећи, и запао у блато; пошао си да ловиш рибу у мутној води, па си изву 
були поју, па си ишао жмурећи и запао у блато.“ Сад се тих мулиних речи сети, и мисли: „Јесте,  
} А она, лепа Фати-султан-ханума мирна; бледа је као свећа или као једна звезда коју, од Исмаил 
удна, уплашена, ваљда што јој кћи много бледа, и онолико мирна.{S} Али за што?{S} Фати-султан ј 
ем, и уздисала је, и ронила је сузе низ бледе образе...</p> <p>Враћала се на исте мисли неброје 
же</hi>, додаје она, и облије јој румен бледо лице.</p> <pb n="65" /> <p>И повраћају је у живот 
и кроз борове гране сипа сребро на њено бледо чело; и сања, на ружној јави сања најлепше снове. 
до оно што јој је писано.{S} Гледа у ту бледу звезду, па јој се чини да је то њена звезда.{S} Ј 
.</p> <p>Само мало, па дође к себи, још блеђа, још жућа.{S} Мулина је кћи љуби и милује: а Леск 
тњаке.{S} Мукање гојних крава и волова, блејање оваца, лавеж паса, жагор, али све мање, тише, п 
р је удесио жалосну песму.{S} Умукло је блејање оваца, и мукање гојних крава и волова; а над ви 
сма се чује, из далека, турска песма, и блејање јагањаца...; по росној трави <pb n="144" /> пов 
би на кога налетео — мноштво је.{S} Што ближе јутру, све чешће завришти Рузиђар (Ветар), диван  
 се врата отворише, и не види где му се ближи главом мула.</p> <p>Мулино место није на тахту, а 
} У мусломана је обичај да поштују тугу ближњега, да не певају кад им ближњи плаче.{S} Али ово  
тују тугу ближњега, да не певају кад им ближњи плаче.{S} Али ово сад није обичаја ради: јер с о 
дан свршава као човек.</p> <p>У ливади, близу мулине куле, под великим бором једним, што шушти, 
пуни мангал, изнесе га горе, намести га близу невесте и измаче се, стаде, с прекрштеним рукама, 
 кад је жени и кћери рекао: „Топлица је близу, ако се <hi>моја</hi>, после Алахове најстарија,  
 које је Исмаил очи упирао; што ће бити близу пошумљена брега на чијем је врху Исмаилов гроб; ш 
р (Ветар), диван арапски коњ, ождребљен близу Мртвога Мора, однегован на обалама немирне Мармар 
ају коње стрменом сваки час; а кад дођу близу каквога дрвета, опале, неки, из пушке, те се стре 
p> <p>Кад се виле хватају у коло а дуси блуде земљом, на месечини, сања и мање болно срце, и не 
 припалила душама невино изгинулих, што блуде ноћу, на месечини, жељне овога света.</p> <p>Тиши 
{S} Њој је писано овако, њима онако.{S} Бог дели срећу, а ашчија чорбу, па нека им није на њу ж 
ајка, сад кад јој се кћи насмеја.{S} Да Бог да се, кузум, од сада увек смејала!{S} И хоћеш, инш 
не помисли:{S} Хајде!{S} Опростиће ми и Бог и син, кад пристанем да се и њена реч чује.</p> <p> 
мен, у срцу ти лед: скинућеш га, ако си Бог; растопићеш га, ако си сунце.{S} Име ти Шемси (сунц 
нису писали великаши, не дај Боже, него Бог; и прва и друга уредба није пуштена с каквога земаљ 
и обријано теме.{S} Стрча с куле, назва Бога Арнаутима; они му Бога прихватише и продераше се,  
ва, како верују мусломани, који није од Бога <pb n="53" /> дошао.{S} Затим паша седе, а и мула, 
овек учи да верује и <pb n="74" /> љуби Бога, и како ће му се судити на оном свету за рђава дел 
а</hi>.{S} Јер да су се овај дан бојали Бога, зар би тражили <pb n="58" /> пуномоћје за венчање 
је ни падишаха; а заборави рећи, <hi>ни Бога</hi>.{S} Јер да су се овај дан бојали Бога, зар би 
га овна“.{S} Тако помисли, и узе молити Бога.{S} И чини му се да га умоли, кад му мајка рече: „ 
ло.{S} Нене ми се није бојала никога до Бога и мула-Халима, а ево два три дана како се боји нек 
ча с куле, назва Бога Арнаутима; они му Бога прихватише и продераше се, дивље:</p> <p>— Алла!{S 
не одаје и гледале чудо од лепоте, и од богаства, збуњено, не умејући одатле изићи, док их не о 
на.{S} Душмани обедили пашу...{S} Паша, богат, велики човек, сила, те како неће имати душмана?! 
ли тако добро?{S} Алах не праћа по душу богаташа једнога, а по душу сиромаха другога, не: све ј 
hi>; а по руху су познали да је из куће богате.</p> </div> <pb n="38" /> <div type="chapter" xm 
 /> пода до тавана, покривени красним и богатим Фати-султан-хануминим даровима; позлаћене арабе 
 уздаси мртве мајке Исмаилове.</p> <p>О богатим даровима, оделу и накиту, снаси од свекрве, све 
ханумино венчање.{S} И старо и младо, и богато и сирото, ко год чу о овоме венчању, зачуди се.  
 је Фати-султан пред јенђама; погледа у богато одело, кадивено, извезено златом, спремљено њој  
 њене усне црвене као род једне вишње у богатој воћем Топлици његовој, сети се једне приче свог 
овара с Топлицом; где мучи опустела Југ-Богданова кула, гледајући, муком, чуда бесних освајача  
ља, а мајка види па се нада, радује се; Богу се моли и дању и ноћу, на јави, и у сну шапће моли 
S} Чега се бојиш?{S} Венчани смо, хвала Богу; а нашем се венчању нисмо обрадовали само ми, или  
брађена белим јашмаком онако као кад се Богу моле, с бројеницама; провлачи урмине кошчице кроз  
ији.{S} Жене се бусају у прси и моле се Богу да се „на кавгу“ не <pb n="52" /> окрене; људи, уп 
јеца, нариче, тужећи се на силу и обест Богу...{S} И чифчије пијанога хафуза, турска раја, Срби 
изле. „ Аман, Јараби (Господи)! шта би, Боже!“ чују се дивљи узвици. „Аман, ага! <pb n="36" />  
ме, и говорио ми: „Ако те снађе, не дај Боже, нека лошотиња, тражи помоћ у мене...{S} А он је о 
дбу, веле, нису писали великаши, не дај Боже, него Бог; и прва и друга уредба није пуштена с ка 
 устајући, јер се у поздраву помену име Божје, и што нема поздрава, како верују мусломани, који 
S} Луда!“ узвикнуше неки, колико толико Божји људи, и обиђоше је; а други, ђаволови синови, окр 
ј робињи на само, на ухо: „Зулфи!{S} За Божју љубав!{S} Носи шиљте тамо, онде, крај капиџика... 
pb n="120" /> аман!{S} Алла’ ашк’на (за Божју љубав)!...{S} Харам ти ако не...</p> <p>Не могаде 
 и уским, много каљавим, осим симиџија, бозаџија и оних што воће продају готово више никога.{S} 
Сваке године спреми по једнога петла за бој.{S} Лани му петао био надбивен, и ту је проговорила 
 оваква прва забава!{S} Мани се сна, не бој се!{S} Ја се људи не бојим, па баш да би пошла стот 
до ладен, мајчице, шербете..., па се не бој урока.</p> <p>Метнуше јој ладен, то јест пуце од не 
ревртање голубова „на дванаест глава“ и бој петлова.{S} Голубарник му је пун голубова.{S} Сваке 
 Турци што се бејаху скупили да гледају бој петлова.{S} И јахао је каткад, али не на ату, него  
 огледалима са стакленим оквиром од сто боја и стотину шара.{S} Најлепше су намештене у харему  
 тахтаривана.{S} Један тахтариван, леп, бојадисан, носе Ахмед-хафузове чифчије; други, нов, од  
снегу, сишао у село.{S} Нене ми се није бојала никога до Бога и мула-Халима, а ево два три дана 
м сина, кад је био мали, а и сама га се бојала; а камо ли сад.{S} Кад се мало прибра, стид је о 
>ни Бога</hi>.{S} Јер да су се овај дан бојали Бога, зар би тражили <pb n="58" /> пуномоћје за  
грехота; не осврћу се на његове претње, боје се.</p> <p>Паша га досад, како му се чини, никад н 
ав, висок, у чоханим шалварама циметове боје и чалми; попе се на тахт, Шемси <pb n="98" /> га п 
на чалма скроз мокра, и кафтан циметове боје мокар.{S} Мутне су му и подбуле очи; подбуо у лицу 
амењем, те према сунцу дају од себе све боје; о силај му три паласке са златним китама; преко р 
има у години макар један дан, кад се не боје ни падишаха.{S} И ово нису, пашо, Турди, него су А 
 Арнаути, ови други јаничари, што се не боје, каткад, ни падишаха, често су се бунили, паша сла 
дини макар један дан, кад се Арнаути не боје ни падишаха.</p> <p>Пусти глас једнога дана, па че 
 дана макар један дан кад се Арнаути не боје ни падишаха; а заборави рећи, <hi>ни Бога</hi>.{S} 
, или што се тога не сећају, или што се боје да је не расвесте и не подсете на њене јаде.</p> < 
госпоство, јер није желео да га се само боје, него и да му се диве, да се застиде од његова гос 
 све.{S} Беговицу је послао Шемси-паша, бојећи се преваре с мулине стране, да му не подметне на 
у груди и с дадијама говори шапатом.{S} Боји се буне, да се Арнаути не дигну на њена оца, што н 
 из пушке, па се сети да је се и празне боји.{S} Би јој мило што се не расрди кад је младожења  
 ивице очних капка сурмом, па тобоже се боји урока.</p> <p>Метни ми на чедо ладен, мајчице, шер 
мула-Халима, а ево два три дана како се боји некаквога сна!{S} Кад пођем у град од страха дрхти 
лаши робиње мишем, а и сам га се готово боји, нарочито пацова, кад се појави изненада, из прегр 
ани се сна, не бој се!{S} Ја се људи не бојим, па баш да би пошла стотина на мене једнога.{S} А 
ше уплаши; а Исмаил рече:</p> <p>Што се бојите, ти и моја нене?{S} Фати-султан, кад би нешто хт 
 сам...</p> <p>— Шта, ханум?{S} Чега се бојиш?{S} Венчани смо, хвала Богу; а нашем се венчању н 
ринута врата чу се загушљив, врло слаб, болан глас:</p> <p>— Ол (буди)!</p> <p>— Фати-султан, з 
ену; глас јој бејаше промукао, и болан, болан, кад, угледавши несуђену заову, узвикну: „Вај, ха 
ао убивену; глас јој бејаше промукао, и болан, болан, кад, угледавши несуђену заову, узвикну: „ 
 крушку и мећу је крај ње не као понуду болеснику, него као прву милост господаровој кадуни.</p 
ласом нарицати, кћер јој опет снађе она болест, стаде јој се грчити и кривити лице, и удари јој 
ћну бољку, <hi>верем</hi>, то јест суху болест, мајка га набави, даде га кћери; али, узалуд: од 
анка, погурена, не од старости, него од болести у крстима; сва се тресе а ипак кочоперна, смели 
од силне ватре; очита молитву, ту, она, болна...</p> <p>— Па да умрем.{S} Што, Зулфи?{S} Волим  
та Фати-султан, <pb n="101" /> по зими, болна преболна, и где би она дела рухо и оружје брата ј 
>Арнаутке, из свих села, чувши да им је болна мулиница, почеше долазити на коњма, с раширеним б 
/p> <p>Врата се одшкринуше; Фати, онако болна, склања се, да је не виде људи с откривеном главо 
Аман, султанијо!{S} Ашколсун!{S} Толико болна, а голем посао изврши:{S} Шемси-паши блато на чел 
 блуде земљом, на месечини, сања и мање болно срце, и не оволико растужена душа; сновима се зан 
и ће петли сад, изусти мајка шапатом, с болом, са страхом.</p> <p>Јесте, трећи ће петли; ту је  
<p>Сирота Фати-султан!{S} Још живи, али болује, тешко болује.</p> <p>Кад је венчаше с мулом пон 
-султан!{S} Још живи, али болује, тешко болује.</p> <p>Кад је венчаше с мулом понова, однесоше  
ује <hi>Алла’!</hi> буди успавана, или, боље, никад непробуђена кћи оца варварина.{S} И час-по, 
ша, туга, ниоткуд нада на <pb n="94" /> боље дане: све више вене лице, све се чешће чује сух ка 
у свитање, стиже паша у Прокупље. „Вала боље смрт, него ова грдна срамота.{S} Кад сам је венчао 
снама му мед, на језику шећер; лепим ће боље мулу него најмирнијега човека; разговараће се, дог 
еле, ако је крепак, ако из пушке нишани боље него многи младић.</p> <p>Фати-султан виђа младића 
це и подиже Исмаилу турбе.{S} И још јој боље би кад се опрости бремена. (А опростила га се мног 
, права мусломанка: верује у онај свет, бољи од овога, у живот после смрти.{S} И тврда вера у т 
то ми дугујеш, за крв, већ...{S} Ако си бољи од мене, ено ти Фати-султан, не твоје снахе, него  
ало, а и сад знаде лека за ову несрећну бољку, <hi>верем</hi>, то јест суху болест, мајка га на 
 борове гране на њене капке...{S} Шушти бор... шапат је то, Исмаилов, дисање, тако јако, све ја 
вици, не певају тице, тишина, само онај бор много шушти, и тужно се превија голо дрвеће, јер ду 
стан, широка, у небројено <pb n="11" /> бора, разастрта по кадивеној хаши, бели се као лабуд; а 
ом брадом, а с лицем свежим, готово без бора, с оком црним и крупним, што с маха на мах сине ка 
ада опростио свега земаљског, изишао из борбе каткад велике, мучне.{S} Обукоше је, накитише је. 
хан, из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене очи...{S} Капци су јој тешки, скла 
ахан из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене капке...{S} Шушти бор... шапат је  
над Јастрепцем, што је обасјава, и кроз борове гране сипа сребро на њено бледо чело; и сања, на 
ише копитњак и мајкина душица, под овим бором, што шушти, и као да се с дусима разговара...{S}  
 ливади, близу мулине куле, под великим бором једним, што шушти, и као да се с дусима разговара 
 су код куће, распојас, у белом ћулаву, бос, у терлуцима од црвена сактијана.{S} Тумара, забрин 
...{S} Пође по конаку, онако распојас и бос, у терлуцима од црвена сактијана.{S} Брже ходи него 
>Одмах по Светом Илији.{S} Изгуби сласт бостан, и све воће.{S} Духа с околних висова помаман ве 
, па румелијска страна, и анадолска, на Босфору, откуд се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све к 
ао се у његова два мора, Златном Рогу и Босфору, носићеш га у срцу до века, па баш да живиш, по 
 је венчао са својим сином, била је <hi>бош</hi> (слободна).{S} А сад?...{S} Јазук!{S} Јазук!{S 
јано теме, изазива му заједно с мирисом бошче дувана рој мисли; и кад се после поноћи сети пост 
шта која говори ни шта која хоће; траже бошчице с јашмацима, с хаљинама за дан, па никако да их 
S} Своју фереџу узима, а не познаје је; бошчицу држи, а тражи је!{S} Неке <hi>синирли</hi>(нерв 
, притисну их, и узе да јечи, да стење; брада му се узе трести, много: кишом му грунуше сузе... 
угачке, наднеле се над очи сасвим; дуга брада, проседа, округло подшишана, затрепери кад се узм 
</p> <p>— Ваш сам...{S} Како му је бела брада: има деведесет.</p> <pb n="45" /> <p>— Сто.</p> < 
 да је од двадесет пет лета, да му није брада бела, дуга.</p> <p>У једној великој а ниској одај 
у ћилима; скадарском се паши узе трести брада, као мало час мули, и ударише му сузе на очи.{S}  
ин, мали, погурен, мршав, као снег беле браде, у белој антерији и белој чалми.</p> <pb n="112"  
крпама, старац један, крупан, дуге беле браде; за се је бацио кадуну: на лицу јој био пешкир, п 
одаје изиђе мула, као џин, дугачке беле браде, Исмаил оде мајци, поче да се око ње мази, да је  
чених јагодица, проседе, кратко ошишане браде, танка гласа, као у жене; у чоханим, широким шалв 
пан, наочит, с дугачком, као снег белом брадом, а с лицем свежим, готово без бора, с оком црним 
вица: обухватила рукама колена, метнула браду на њих, па се клати, дрхти, трза се, ослушкује.{S 
рахује; обухвата рукама колена, наслања браду на руке, и заниха се, сузе јој падају по рукама.. 
и очи, сави руке оцу око врата, љуби му браду, и проговори!{S} Прва реч коју после три дана изу 
оћи, да обиђе кућу (јер како јој погибе брат, напустила и кућу и мужа); остаде она с мулом и да 
била!{S} То <hi>све</hi> Исмаил је, мој брат“, толковала је сестра и љубила Фати-султан, плачућ 
хода по соби.{S} А Садије-ханум од тада брата не помену; реч „Исмаил“ застаје јој у грлу.{S} Ви 
може да се и она освети Шемси-паши и за брата и за несуђену снаху.{S} Робиње и слушкиње <pb n=" 
 каква никад није; заклела би се у гроб брата јединца, да се та тица злослутница продера с куле 
 „Е ја друго не знам...{S} У Брусу, код брата ми“. „Еј!{S} Стамбол и Бруса, комшија и комшика“. 
еболна, и где би она дела рухо и оружје брата јединца...{S} Уђе у одају, па кад је Фати-султан  
оводи је мимо коњушницу где је пусти ат брата њена; води је по дворишту где му је хрт и соко и  
воришту где му је хрт и соко и говори о брату; прича о његову разговору кад бејаше мали, о јуна 
 па и турској, и многима пошље по врећу брашна и ћупче масла; купи им рухо.{S} Жене су га много 
атворени, на ћерчивима хартија, ћерчива брашном облепљена да не улази хладноћа у одају; светлос 
и одмах се зачу силна вриска; одјекнуше брда и Јастребац.{S} Мула га нежно омилова, попљескав г 
 <p>— Алла!{S} Аллааа!</p> <p>Одјекнуше брда и Јастребац:</p> <p>— Алла!{S} Аллааа!</p> <p>Прив 
ан ветар: у бело се облачи Јастребац, и брда и долине, и увија се у бези покров брег под Јастре 
укањем диже снежну прашину и сноси је с брда у долине, гради сметове, камо би запали и ати а не 
стрменом, а ат није вриснуо, да одјекну брда и Јастребац, <pb n="96" /> јер је осетио да не нос 
а скоро није.{S} Дебео снег притиснуо и брдо и долину, а вуци силазе с планине урлајући, долазе 
 по кућама, пуста поља, само замакне за брег по који Арнаутин с пушком о рамену и хртом за собо 
мбол...{S} Ох, мајчице!{S} Носите ме на брег под Јастрепцем, за Алахову љубав!...{S} И тамо је  
брда и долине, и увија се у бези покров брег под Јастрепцем на чијем је врху гроб Исмаилов; бел 
куд далеко, ни сама не зна куд, на онај брег под Јастрепцем, увијен у бели покров, може бити? и 
м гроб, на врху <pb n="68" /> пошумљена брега пред Јастрепцем, и уздисала је, и ронила је сузе  
очи упирао; што ће бити близу пошумљена брега на чијем је врху Исмаилов гроб; што ће гледати Ис 
оглед пао кроз отвор тахтаривана на врх брега под Јастрепцем, увијена у бели покров, а она се з 
hi>, то јест Врата Блаженства, на седам брегова искићеним смоквама и маслинама, лимунима и нера 
оволишног, ћатиба.{S} Мали, стоји према брегу, па не гледа докле му глава досеже, него упро очи 
н из џамије — мртвачки сандук; конак на брегу под Јастрепцем — гроб.{S} Фати би лакше.{S} Зна о 
рати очи у високи Јастребац, у засејане брежуљке у које је Исмаил очи упирао; што ће бити близу 
бе.{S} И још јој боље би кад се опрости бремена. (А опростила га се много пре рока.) Она се опо 
ос, у терлуцима од црвена сактијана.{S} Брже ходи него досад, мисли на коју ће страну; и нигде  
и унутра, не може, не сме.{S} Најпосле, брзо, уђе у кућу, у одају где му кћи лежи мртва; и кад  
к Топлици.{S} Они што пођоше к Топлици, брзо се вратише па казују Ахмед-хафузу да су срели неке 
х гледају, но ако су се нашли на улици, брзо улазе и ударају чивију.{S} Сокаци празни, капије,  
хо и достојанствено, <pb n="39" /> него брзо, погурени под разапетом чадром; иду у џамију на мо 
та стишавао побуњене Арнауте, и увек их брзо стишао; а Арнаути, ови други јаничари, што се не б 
овој кући, до пре неки дан веселој, сад брига, страх и стид, а кад би се нешто ово мерило, ко з 
 сактијана.{S} Тумара, забринут, луд од бриге; застане, зажмури и почне својим танким гласом, с 
 њом оно што јој зацело на лицу читају, бригу, страх, и стид.{S} Али како ће оне баш све опазит 
и на плећима весела муду, ни љута, него брижна, смућена, тужна...{S} Ат је осетио, Арнаути опаз 
упни као горштаци, опаљена лица и дугих брка, раздрљени, жилава врата и изгорелих од сунца прси 
Лице му лепо, мушко, сунцем преплануто; бркова још нема, тек га сад гарила мрка наусница, испод 
лом опазе“.{S} Тако мисли; а после куне брод који Ахмед-хафуза и његов харем из Цариграда понес 
 ујдурма.{S} Да се удаве кад Морава има брода где га скоро није имала!</p> <p>— К’смет!</p> <p> 
м.{S} Дебела глава ни тамо где је десет бројеница речи...{S} Финоћа, то је Шемси-паша; простота 
 јашмаком онако као кад се Богу моле, с бројеницама; провлачи урмине кошчице кроз прсте, шапће, 
јави, и у сну шапће молитву; не испушта бројенице из руку...</p> <p>Али Фати би добро само до п 
тове, па се забрађују јашмаком, приносе бројенице, простиру серџаде, у авлији по троскот-трави, 
, а она седне на мекано шиљте: провлачи бројенице кроз прсте, испрва, шапће молитву; а после ми 
ј антерији с кћерине свадбе, и провлачи бројенице кроз прсте, шапће нешто, шапће, ваљда молитву 
ј јашмак, Зулфи, да покријем главу, дај бројенице: на хаџилук идем.</p> <p>— Чучук ханум!</p> < 
међу другарице!</p> <p>— Куд ће паша од бруке?{S} И шта ће?</p> <p>— Да се бије.</p> <p>— Како  
ало прибра, стид је обузе.{S} Куд ће од бруке!{S} Срамота је чак и од слушкиња.{S} Јер што мула 
Брусу, код брата ми“. „Еј!{S} Стамбол и Бруса, комшија и комшика“...{S}Валла’! тако.{S} Шта да  
ол далеко?“ „Е ја друго не знам...{S} У Брусу, код брата ми“. „Еј!{S} Стамбол и Бруса, комшија  
а, па све чешће пуцају мале пушке, јаче бубњају бубњи и пиште зурне...</p> </div> <pb n="111" / 
ики барјак... трка, вриште ати; зурне и бубњеви, пушке...</p> <p>...{S} У Топлици је.{S} Код ње 
цају пушке...{S} Јаче кларнет пишти.... бубњи се и зурне чују чак из далека, из циганске махале 
ааа’!.. припуцаше мале пушке, забубњаше бубњи, писнуше зурне... то поздрављају долазак мулине к 
, па и они избацише пушке.{S} Забубњаше бубњи; писнуше зурне.</p> <p>И ови у предсобљу с мулине 
е чешће пуцају мале пушке, јаче бубњају бубњи и пиште зурне...</p> </div> <pb n="111" /> <div t 
а, ни пашиница, ни пашић, Бал-беј.{S} А буд се оволико осрамотише, ту да бар више не страхују,  
 му грива врбом накићена...{S} Сав град будан, одавно; искићене му широке кућне стрехе, и дућан 
 недрима носи, гледајући да им „виђење“ буде пре свадбе.{S} Не сачека свадбу; данас му је било  
 са страхом.</p> <p>Киша не престаје, а буде окупише „леш“.</p> <p>— Има леша у Топлици, није д 
у да се изврши понова венчање... све да буде по оном реду, који је у својој глави одавно, кад с 
зан, понизан много, како Турчин може да буде када се укаже потреба; а нишки паша, и ако млађи о 
плаче док јој је кћи врх земље; јер кад буде под земљом, уздржаваће се од суза, молитвом, да кћ 
више него у арнаутским кућама, да им не буде жао.{S} За Бајрам отера у град читаво стадо овнова 
 је венчана; и свадба ће јој скоро, чим буде с даровима готова.{S} Мимо кафезе јој пролази млад 
 Чист ће му образ бити, кад Фати-султан буде кадуна Бал-бејова...</p> <p>Мисли паша, мисли, ни  
обрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафет-Фати-сул 
обрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш ли да венчамо тебе, Сафет-Фати- 
рвиш, али ћу да постанем, и папаз ћу да будем, од чуда...{S} Чудо!{S} Чудо!{S} Чудо!...{S} Толи 
одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Мурад-беј будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафет-Фати-сул 
 Ухо на срце, кћери, слушај...{S} А кад будеш, кузум, на испиту, пуштена си и од једнога и од д 
когод увреди и узвикује <hi>Алла’!</hi> буди успавана, или, боље, никад непробуђена кћи оца вар 
имом, поглаваром фиса Војњаци?</p> <p>— Буди!</p> <p>И још једанпут Мурад-беј онако пита; и тре 
рава: кад се сва природа из мртвога сна буди, Фати-султан се спрема за <pb n="135" /> мртви сан 
..</p> <p>Јутро је: сунце се родило: не буди се!<ref target="#SRP19070_N1" /> викнуше Лесковчан 
ив, врло слаб, болан глас:</p> <p>— Ол (буди)!</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допу 
 Аман, кћери, сунце, не стиди се, кажи „буди“...{S} Млад, леп, твоја прилика...{S} Усред зиме з 
 онако пита; и трећи пут Фати одговори „буди“.</p> <pb n="119" /> <p>— Алла’!{S} Алла’!{S} Алла 
поменула, а камо ли човека.{S} А сад га будна пред мајком помиње, жали: у бунилу виче: „Ево Исм 
, очи су се склопиле...{S} Не сања више будна.{S} Није више бунило, ни полусан...{S} Сан је сад 
 их с муком отвара, и сања, али не више будна, него као у бунилу, у полусну...</p> <p>Јастребац 
, и слуге поспале.{S} Нигде мушке главе будне!{S} А у харему је весеље; Фати-султан је на посте 
невесте и старе кадуне, у овој су одаји будне још три младице.{S} Од певања, играња, разузданог 
а устане.{S} Једна од оне три, мало час будне, заспала; друге две натакле на прсте филџане, па  
ареном ћилиму и меким шиљтетима пуно је будних, и то готово саме јенђе, и ако ће скоро зора, вр 
у крај ниског а широког огњишта, све је будно; и ашчике, и слушкиње из целе махале, и неке сиро 
, звече котлови.{S} Све живо већ одавно будно, жене и девојке, и млади људи, и момци, и деца; с 
урад-беј, њена оца комшије, па нека јој буду пуномоћници...</p> <p>— Дај им, кћери, пуномоћје.. 
.{S} Ах, пролеће!{S} Кад се топи снег и бујају реке и потоци, кад цвета кукурек, кад ниче трава 
ченце стакла на прозору, па гледа...{S} Бујица!{S} Нема мислиш уставе која ће је зауставити.{S} 
ривених и сламом и плочама, што вире из бујног зеленила красне Топлице, — над том високом а тро 
 рекама, ишаране бистрим потоцима, пуне бујнога зеленила, што у рано јутро, поливена росом, или 
пазили да нема у мулину оку пламена што буктијаше кад је ишао Шемси-паши први пут, и кад диже б 
, пун жара.{S} Једна млада Прокупчанка, була, <pb n="31" /> у белим шалварама, чучи крај мангал 
ом халком за гвозден клинац...{S} Стара була не устаде, не пусти гласа од себе, а однеше јој не 
 и од севдаха...{S} И што се икад, међу булама, знало, а и сад знаде лека за ову несрећну бољку 
а“, одговориће весело...{S} Мој Бал-беј булбул; мула вук... медвед...“</p> <p>Хоће да заплаши м 
Бал-беју.{S} За Бал-беја ће; ружа је за булбула...{S} И то венчање умним оком гледа, па се раду 
ео још већи да си.{S} Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи, и запао у блато; поша 
ну, па опет терет... „Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи и запао у блато.“ Сад  
о Прокупља, донети су на двадесет коња, буле причају.</p> <p>Колико је дарова и спреме види се, 
хиташе у ово доба саме!!{S} Жене!...{S} Буле!!{S} Кад пусте осећањима на вољу, некад дивљаци; к 
p> <p>Прилупа капак један, прозорски, а буле и робиња окренуше се прозору, вриснуше и простреше 
мерава...</p> <p>Ха-ха-ха! насмејаше се буле, први пут како је Фати-султан нестало.</p> <p>И на 
 пашина.“</p> <p>Тако говоре, и Турци и буле, све у двоје, шапатом, у Прокупљу, по Лесковцу, Ни 
, кћи некога паше, Турчина; па ипак јој буле, Лесковчанке, споре племство, за то што је много о 
 из далека, чује се дахире, и песма; то буле, младе жене и девојке, певају у башти између леха, 
ротице, Туркиње из Смирне, како причају буле, три године.{S} У дну једне мусафир-одаје сложени  
јутру!“ говоре Турци. „Јазук!“ узвикују буле.{S} А она, лепа Фати-султан-ханума мирна; бледа је 
е су тице певачице, само се, ноћу, чује буљина с урлањем огладнела вука.{S} Замрзла се Топлица. 
у црн глас:</p> <p>— Пашо азретлери!{S} Буна!{S} Ноћас изгинули Турци, ђаури...{S} Дигао буну м 
<p>— Дигао се мула-Халим, цео фис...{S} Буна, пашо азретлери!...</p> <p>— Десет пута пита, и де 
дно те једно, испрекидано, задихани:{S} Буна...</p> <p>Паша се окамени.{S} Стоји као камен; ниш 
и гласови, у сваком сату по један, е се буна не стишава, е су друмови поседнути, па нико не сме 
под исцветалом јабуком, у води са седам бунара и испод левог воденичког камена, где је, од сино 
и с дадијама говори шапатом.{S} Боји се буне, да се Арнаути не дигну на њена оца, што никад дос 
 боје, каткад, ни падишаха, често су се бунили, паша слао војску да их стишава, и да <pb n="86" 
е паметан.</p> <p>И досад су се Арнаути бунили, и то против власти, али њему није било овако.{S 
мичу, и робиње не знају више кад јој је бунило, а кад јава.{S} Јер и кад бунца, лепо их гледа,  
...{S} Не сања више будна.{S} Није више бунило, ни полусан...{S} Сан је сад...</p> <p>Заспала ј 
араби шућур!...</p> <p>Говорила тако, у бунилу, па се расвестила и тражила да јој простру посте 
ад га будна пред мајком помиње, жали: у бунилу виче: „Ево Исмаила!{S} Долази по мене, благо мен 
, и сања, али не више будна, него као у бунилу, у полусну...</p> <p>Јастребац јој није планина, 
рнаутлук, мајци његовој, и Арнаутима; а буновно Прокупље трља очи, и гледа: чисто не верује да  
 Таласа се, човек до човека, па сви као бунтовници, из очију пламен сукља, лица чисто онакажена 
је ишао Шемси-паши први пут, и кад диже буну с претње и плашења Шемси-пашина; те један старац,  
Ноћас изгинули Турци, ђаури...{S} Дигао буну мула-Халим...{S} На власт хоће...{S} Дигао се цео  
јој је бунило, а кад јава.{S} Јер и кад бунца, лепо их гледа, као на јави.{S} Увек, само о Исма 
атио тапију од Стамбола с његовим Сарај-Бурну, где је сарај султан-Махмудов, с Атмејданом, где  
ију, пред дућане, у чаршији.{S} Жене се бусају у прси и моле се Богу да се „на кавгу“ не <pb n= 
свукла, нити је легла; плакала, кукала, бусала се у прси, чупала косу, своје седе аврапе, па се 
на прстима, и као са страхом, па чучну, ваде из недара по јабуку или крушку и мећу је крај ње н 
рада до града иду, ударају у саз, песме ваде и певају, па дођоше и у наш Лесковац, ама им даде  
скога шала опасао је силај, па наместио ваздан кићене пиштоље и јатаган; метну на главу нов ћул 
сно-плавом небу топличком пун месец.{S} Ваздух је благо заталасан, те се повијају травке, приги 
пцем, за Алахову љубав!...{S} И тамо је ваздух сам мирис...; и тамо је сунце <pb n="142" /> као 
ва; не помену га.{S} Као красне Топлице ваздух, што мирисаше на мајкину душицу и на друге леков 
селе; свирка и песма разлеже се; мирише ваздух на шебој, на каранфил, на росну траву; свирачице 
отворите.</p> <p>Отворише и врата; свеж ваздух, мирисав испуни одају...</p> <p>— Трећи ће петли 
; повратише је у живот материна љубав и ваздух красне Топлице, испресецане рекама, ишаране бист 
е, до белога дана.{S} Мирише свеж ноћни ваздух на шебој и каранфил из баште, на амбер и зумбул- 
вити, иншала! па ево га Хедрлес, красан ваздух...{S} Сваки дан ће топлије...{S} Начинићемо ти л 
хладноћа у одају; светлости мало, чиста ваздуха ни мало, мирис јела, с одела, дим дувана, угаљ  
, она одшкрине капију и тешка се: „Вај! вај!{S} Јазук што ћете се по овој врућини вратити: хану 
му украдоше.{S} Вај, чуда!{S} Вај, вај, вај!“ Све о хафуз-Ахмеду.{S} Ни ко у неком граду мање д 
кћер му украдоше.{S} Вај, чуда!{S} Вај, вај, вај!“ Све о хафуз-Ахмеду.{S} Ни ко у неком граду м 
ела, од страха.</p> <p>— Вај, млада!{S} Вај, лепа!{S} Вај, од соја! а толико несрећна!</p> <p>И 
едо, кћер му украдоше.{S} Вај, чуда!{S} Вај, вај, вај!“ Све о хафуз-Ахмеду.{S} Ни ко у неком гр 
.</p> <p>— Вај, млада!{S} Вај, лепа!{S} Вај, од соја! а толико несрећна!</p> <p>И још се нешто  
ну длановима и закука: „Вај!{S} Вај!{S} Вај!{S} Јазук, кћери, твоја младост!“ Па поклопи лице р 
 те пљесну длановима и закука: „Вај!{S} Вај!{S} Вај!{S} Јазук, кћери, твоја младост!“ Па поклоп 
загара, него чедо, кћер му украдоше.{S} Вај, чуда!{S} Вај, вај, вај!“ Све о хафуз-Ахмеду.{S} Ни 
?{S} Веле полудела, од страха.</p> <p>— Вај, млада!{S} Вај, лепа!{S} Вај, од соја! а толико нес 
.{S} А Шемси-паша ако је изгубио образ (Вај!{S} Да ме чује!) није и памет; и зна причу <hi>Јара 
х очију, те пљесну длановима и закука: „Вај!{S} Вај!{S} Вај!{S} Јазук, кћери, твоја младост!“ П 
векир, она одшкрине капију и тешка се: „Вај! вај!{S} Јазук што ћете се по овој врућини вратити: 
ад, угледавши несуђену заову, узвикну: „Вај, ханум, све сам изгубила“!...{S} И ту је ударила у  
S} А и кад би га ухватили, каква би њој вајда била, кад...{S} Материно срце не сме даље.</p> <p 
ељу, учинио, и нека Алах да да ми је за вајду.{S} Ти, мула, пријатељу, чуо сам, хоћеш још да се 
и крви дужан. „За крв ич не знам, мула, вала! и похита на чардак.{S} Коју год слушкињу сретне,  
еј, тако га од милости зову.{S} Баш је, вала, „бал“.{S} Млад, леп, гонџе-лале, и од соја; стриц 
а крв ич не знам!{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Вала, мула, кажи...{S} Крв...{S} Какву крв? муца опет п 
> <p>Не, ту закон нема посла.{S} А није вала ни грех, рекли би мусломани.{S} И додали би:{S} Би 
 још у свитање, стиже паша у Прокупље. „Вала боље смрт, него ова грдна срамота.{S} Кад сам је в 
тамбол и Бруса, комшија и комшика“...{S}Валла’! тако.{S} Шта да се ради, аман, Јараби!“</p> <p> 
аил-бег, знам нашу највећу заклетву <hi>валлахи</hi>, <hi>биллахи</hi>, <hi>таллахи</hi>.{S} Ка 
 док их не опомену пашине слушкиње е им ваља ићи, плакаће им деца, остаће им мужеви без вечере, 
ула је протумачио вриску ата како ју је ваљало протумачити, и, са Суљом и Саидом, младим Арнаут 
-ханумина мајка некако чудна, уплашена, ваљда што јој кћи много бледа, и онолико мирна.{S} Али  
е, као да у одаји никога нема; претура, ваљда, нешто крупно по глави, јер час-по, па јој се чуј 
ојенице кроз прсте, шапће нешто, шапће, ваљда молитву.{S} Нити се од тада свукла, нити је легла 
 то доба, од његове девојке само пепео, ваљда, јер је умрла још прве године пошто су је потурчи 
 нежном, као од воска...{S} Тако умиру, ваљда, само они који немају на души ни трунке греха.{S} 
га Николе на тавану мула-Халимове куле; ваљда се потресе сам светитељ с несреће потомка оних шт 
а, или, боље, никад непробуђена кћи оца варварина.{S} И час-по, па се сети поруке мајке Исмаило 
очима: очни су јој каици ишарани ситним варком.{S} Стара је готова, али још не устаје, хоће да  
рибор за телејисање, мали жути тасови с варком и ђелинпули; још је поред ње кутија с дуваном; ј 
иђе очајан, но махнит, из очију му лете варнице...: освета...</p> <p>— Ама шта ће Шемси-паши кр 
ицом у јенђебулство, и видела, то јест, вас дан и сву ноћ гледала Фати-султан-хануму, те јој до 
џамију на молитву.</p> <p>Једне куће по вас дан празне, друге пуне; скупљају се хануме на разго 
не су долазиле, друге одлазиле, тако по вас дан, неколико дана пред свадбу; а пашиница се појав 
ра с пламеном; после, пламен се угасио, ватра прегорела, остао жар под пепелом, па тиња, тиња.{ 
ку на чело, ухвати је за руку.</p> <p>— Ватра, Фати-султан!{S} Грозница?</p> <p>— Грозница, Сад 
 на миндерлуцима, широким а ниским, као ватра црвеним; неке на шареним шиљтетима поред миндерлу 
идео, мишљаше, е је прво време туге што ватра с пламеном; после, пламен се угасио, ватра прегор 
еле усне, сад изгореле, много, од силне ватре; очита молитву, ту, она, болна...</p> <p>— Па да  
реле.</p> <p>— Онако стар сам!</p> <p>— Ваш сам...{S} Како му је бела брада: има деведесет.</p> 
, и у вече, кад месец изиђе, пође небом ведрим, мирише, сва, на копитњак, на омиљен, на одољен, 
Есма-кадуне...{S} Леп.{S} А, очи!{S} А, веђе!... а над горњом усницом као ћумуром направљено, т 
 Висок као селвија, очи му као у шаина, веђе самур, уста стамболски дивит!{S} Кад узјаше ата па 
<p>— Хиљаду гроша.</p> <p>— Немој...{S} Вежи кесу, па је врати у недра...{S} Нећу за мојега син 
та рубе“, све свила из Дијарбекира, све вез из Смирне.{S} А Фатина спрема, и рухо, дарови од Со 
еленог чоханог гуња чепкени, од силнога веза раменима му претегли, трепери, према сунцу, чисто  
чакшире и џамадан, у чепкенли-гуњ срмом везен; први пут је обуо жуте чизме које је добио на дар 
ашља: и метнувши на уста јаглук, златом везен, обоји га крвљу...{S} Склопише се уморне зенице.{ 
еле се лабуд, широка хаљина, затрепташе везени тозлуци...{S} Прибила се уз кафез, сама је, слух 
е извезен златом; и сијају му се златом везени од црвене чохе тозлуци.{S} Ти његови тозлуци, пр 
акривене су свиленим материјама, златом везеним, махрамама много шареним, кесама кићеним, газов 
ргани, јастуци, све свила и кадива, све везено златом.{S} У дну друге мусафир-одаје читава кују 
ве и репа, с кићеном опремом, с абаијом везеном <pb n="51" /> жеженим златом.{S} Кад опази мулу 
лале, и од соја; стриц му је био велики везир, ујак садразам, оба деда паше, рођаци бејелербејо 
не би пашовао у малом Лесковцу, него би везировао у великом Стамболу.</p> <pb n="25" /> <p>— Ал 
на докле би Лесковчанка овако, китила и везла, јер је Садије више не прекида Фати-султан ради;  
еликом Безистану цариградском, и што су везле три сиротице, Туркиње из Смирне, како причају бул 
и његови тозлуци, причају се!{S} Њих су везле, у Нишу, најбоље терзије.{S} На глави му фес с ду 
купили се од поноћи, раде; а снег веје, веје, завејава пут; и раде, опет раде, јер се не зна вр 
рби, скупили се од поноћи, раде; а снег веје, веје, завејава пут; и раде, опет раде, јер се не  
 Волим с Исмаилом недељу, него без њега век...{S} Он је тамо...</p> <p>— Чучук-ханум... мајка т 
, пријатељу.{S} Слушаћу те од сад па до века.</p> <p>Мула непрестано држи груди, клати се и поч 
траха, кад не може срамоте, никад ни до века; мисли и са женом се покаткад, дању, а и ноћу, раз 
ом Рогу и Босфору, носићеш га у срцу до века, па баш да живиш, пошто си га видео, још сто годин 
ој...{S} И отац му стар; има осамдесет, веле, ако је крепак, ако из пушке нишани боље него мног 
ругима севап.{S} И прву и другу уредбу, веле, нису писали великаши, не дај Боже, него Бог; и пр 
 Пуцала је из дуге пушке, <pb n="60" /> веле, у петнаестој години на једнога кириџију, што им ј 
 да је утеши...</p> <p>— Како утеши?{S} Веле полудела, од страха.</p> <p>— Вај, млада!{S} Вај,  
пре три године оженио, умре преклани; и веле да је хтела постати мајком).{S} Кад стаде сатирати 
племство, за то што је много охола, јер веле да је од краја „видела“, не би имала велики нос, т 
 привиђење.{S} Сваке ноћи у глухо доба, вели, види мајку; хода по кули, каже, као жива, и све о 
а, нека га освети женска...{S} И мајка, вели, зна да је Исмаила млада и зелена испратио на онај 
тебе, ја бих га...</p> <p>— Кажи, кажи, вели момче задовољно, а она се застиде, па поче да криј 
ткад, дању, а и ноћу, разговара.{S} Она вели да испрате Бал-беја у Цариград... „Какав Стамбол,  
ме позвао на мегдан, па се покајао, јер вели да се арслан с арсланом бије!...{S} Али тај исти м 
оставља онда кад треба да је у њему...; велика је, девојка.{S} Родитељи греше, деца испаштају.. 
а прекиде молитву, заборавивши да је то велика грехота, па полете кћери у одају.</p> <p>Али кам 
 прву и другу уредбу, веле, нису писали великаши, не дај Боже, него Бог; и прва и друга уредба  
уље, на ибришим-врвци, хамајлије, мале, велике, од урока, од намере, проклете намере, од страха 
свега земаљског, изишао из борбе каткад велике, мучне.{S} Обукоше је, накитише је...{S} Тражила 
ва и капка, кроз које улази мирис једне велике илијњаче, пуне рода, и илијинске траве, сагореле 
ака, двоспратне куће једне, старе, врло велике, са житницом удно непрегледног дворишта, с кошев 
</p> <p>И тај дивни град, с много душа, велики, по мусломански и Стамбол и <hi>Дер-Се’адет/</hi 
и, посла се има много, данас, на тужан, велики празник, дан смрти њихове чучук-хануме.{S} Ахмед 
Душмани обедили пашу...{S} Паша, богат, велики човек, сила, те како неће имати душмана?!...{S}  
ле да је од краја „видела“, не би имала велики нос, то <pb n="73" /> јест, не би била охола, не 
ени људи, искићени коњи; пред сватовима велики барјак... трка, вриште ати; зурне и бубњеви, пуш 
} Није месец свећа под судом...{S} Није велики човек дрво без хлада.{S} Од Шемси-паше има фајду 
еха, за уживање и прање пред молитву, и велики вотњак са свакојаким воћкама и чардаклијом с јед 
 затутње под њим земља...</p> <p>А онај велики пас у дишар-авлији чисто помахнита: лаје, трза с 
 трећој мусафир одаји, с улице, чивилук велики, заузео цео један зид: педесет „ката рубе“, све  
 гонџе-лале, и од соја; стриц му је био велики везир, ујак садразам, оба деда паше, рођаци беје 
ер</hi>.{S} У дишер-авлији залаје грдно велики пас, јер му се час по учини бахат од човека; зве 
/p> <p>У ливади, близу мулине куле, под великим бором једним, што шушти, и као да се с дусима р 
.“ Игра се с њима у вотњаку, под једним великим шам-дудом, у хладовини, камо је нарочито направ 
упан, у уским белим чакширама, забрађен великим пешкиром тако да му се само очи виде, ускочи кр 
је прошао, на њега се каменом бацио (ко великим, ко малим, како је коме срце било), и он жив, н 
, с дебелим златним ланцем око врата, с великим златним карикама у ушима, обучена као каква хан 
ирима, кутије од срме, и један чибук, с великим ћилибаром, за Фатина ђувегију, све филигран рад 
де је зелених башта, извора, девојака с великим црним очима, у сеницама, сад...</p> <p>Дође вре 
телећу кожу усред баште, између густих, великих шимшира, па клања: од петлова кукурекања учинил 
, па се отвори капија, и појавише се из великога дворишта, опасана високим, дебелим зидом два т 
<pb n="112" /> <p>Они поседаше у једној великој одаји, и припалише им се чибуци, све мула-Халим 
 није брада бела, дуга.</p> <p>У једној великој а ниској одаји, са вратима на свод, са шареним  
е.{S} С њом ће увек, овде, у кули, врло великој, дивној као падишахов сарај, коју је обасјало,  
ad> <p>У трошној кули мула-Халимовој, у великој, али ниској одаји наложена је пећ земљана, с кр 
ан! ланац је грдно дебео, причвршћен је великом халком за гвозден клинац...{S} Стара була не ус 
дног дворишта, с кошевима за кукуруз, с великом коњушницом.{S} То је конак мула-Халимов, у коме 
 врата, одшкринута, приђе Махмуд-беј, с великом белом чалмом и с ћурком до земље, Турчин, комши 
лице јој шара једна стара Прокупчанка с великом пажњом, јер воли да се сутра Лесковчанке зачуде 
смаилово рухо, Исмаилово оружје...{S} У великом дрвеном кафезу, према постељи, соко; на шиљтету 
, газовима, оним што је било најлепше у великом Безистану цариградском, и што су везле три сиро 
о у малом Лесковцу, него би везировао у великом Стамболу.</p> <pb n="25" /> <p>— Алла’!{S} Алла 
во...{S} И извади из недара кожну кесу, велику, па је стаде дрешити.</p> <p>— Шта ћеш, пашо?</p 
бали Златнога Рога, гледајући где уђе у велику морску лађу Ахмед-Хафуз, то јест човек који зна  
релих, у хаљини коју јој је отац за <hi>Велику К’на-Ноћ</hi> правно.{S} Њена лепа коса, сад зам 
шо, мало беше твојега госпоства и твоје величине, па си желео још већи да си.{S} Хтео си у луг  
лествице, чекићи, гвоздени клинци разне величине, па <pb n="72" /> конци, жице; а хануме као са 
ен исцветалом врбом.{S} Не; на глави му венац од врбе, и око паса врба; и ату му грива врбом на 
} Пустио жиле и почео <pb n="113" /> де вене...{S} За садберк-ђул је башча према сунцу; за танк 
да на <pb n="94" /> боље дане: све више вене лице, све се чешће чује сух кашаљ, из груди...{S}  
здрљена — раскопчала се, спала паучина, венедик-кошуља — свилене шалваре, кратке антерије, срма 
намешта Исмаилов бисер на грлу, извлачи венедик-кошуљу с мемицама око грла, да се види, смеши с 
у се кћи с мула-Халимовим сином; после, венчала му се кћи с мула-Халимовим сином; после, убили  
хмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш ли да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћ 
 Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћ 
а, Мурад-беј будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћ 
Јер она је знала да је Фати-султан била венчана, да јој је погинуо младожења, и да је она остал 
на!</p> <p>— Ако није одведена, била је венчана.</p> <p>— Јазук!</p> <p>— И баш је сам украде.{ 
_C2"> <head>II</head> <p>Фати-султан је венчана; и свадба ће јој скоро, чим буде с даровима гот 
е с Џафер-бејом, јер си прво била с њим венчана.{S} После с мула-Халимом, то јест ако...</p> <p 
> <p>— Шта, ханум?{S} Чега се бојиш?{S} Венчани смо, хвала Богу; а нашем се венчању нисмо обрад 
е, у његов конак: ту да јој „падну“ оба венчања, ту да је испитају, ту да се изврши понова венч 
ит изиђе; на испиту ће... пашће јој оба венчања...{S} Жена не може имати два мужа, по закону; н 
.{S} Кад изиђе пред суд, падоше јој оба венчања. „Кога ћеш сад?“ пита је суд. — Ниједнога, одго 
, у свој конак, па да јој падну она два венчања, ту да је испитају, ту да каже хоће ли код муле 
 већи празник од дана рођења, и од дана венчања; човек се тада опростио свега земаљског, изишао 
з Шемси-пашина конака после њена другог венчања с мулом.{S} А у одаји, где сад лежи, према пост 
S} Тако је било, кузум...{S} И твоја ће венчања пасти...{S} Хајде мени, кћери...{S} Да идемо об 
 од овога часа ниједнога.{S} Оба су јој венчања, по закону, пала, те је слободна, и може да пон 
 да је испитају, ту да се изврши понова венчање... све да буде по оном реду, који је у својој г 
р би тражили <pb n="58" /> пуномоћје за венчање од оне што не зна ни где је, ни ко је она, ни ш 
/p> <p>Мурад-беј јој тражи пуномоћје за венчање с мулом.</p> <p>Ништа.</p> <p>Оба пуномоћника з 
ш.{S} Прво ћемо ти тражити пуномоћје за венчање с Џафер-бејом, јер си прво била с њим венчана.{ 
 пала, те је слободна, и може да понови венчање с пашићем, може с мулом, јер је и један и други 
ати-султан...{S} Све мисли на њено ново венчање, и на њен селам који му пуномоћник предаде, иск 
је, ти ухо на срце...{S} Да ти обновимо венчање с Џафер-бејом...{S} А?{S} Џафер-беј... јок, Бал 
 Прокупљу сврши се Фати-султан-ханумино венчање.{S} И старо и младо, и богато и сирото, ко год  
овори да му је по вољи само ово кћерино венчање; синоћ су и слуге и слушкиње чуле кад је жени и 
-беја ће; ружа је за булбула...{S} И то венчање умним оком гледа, па се радује, опрао се од бла 
е врати.{S} А и како да врати кад је ту венчање!{S} Венчао се с невестом њена Бал-беја! „Јазук, 
ти. <pb n="103" /> Мула-Халим ти је <hi>венчање</hi>, истина; ама <hi>то</hi> ти је и Џафер-беј 
о, и богато и сирото, ко год чу о овоме венчању, зачуди се. „ Алла’!{S} Алла’! севдах женски! о 
{S} Венчани смо, хвала Богу; а нашем се венчању нисмо обрадовали само ми, или само наши родитељ 
А и како да врати кад је ту венчање!{S} Венчао се с невестом њена Бал-беја! „Јазук, јазук!{S} О 
, него ова грдна срамота.{S} Кад сам је венчао са својим сином, била је <hi>бош</hi> (слободна) 
дио оца, и што му украо невесту, што се венчао с њом.{S} Али како да се свети мули он, што плаш 
S} Али какав закон?{S} Зар је по закону венчати жену с другим кад је није први пустио.</p> <p>И 
узеше пуномоћје од ње, па изиђоше...{S} Венчаше је с мулом с мирном савешћу.</p> <p>Мула рече п 
и, све чује, кад даде пуномоћје, кад је венчаше са мном, с поглаваром арнаутскога племена Војња 
али болује, тешко болује.</p> <p>Кад је венчаше с мулом понова, однесоше је мајци, по њеној жељ 
 овога, у живот после смрти.{S} И тврда вера у то развлачи јој усне на радостан осмех; биће там 
ти глас, да је свакој жени, без разлике вере, слободно доћи и видети, те поврвеше жене, Туркиње 
аути сахранише, по обредима мусломанске вере, жену и сина свога поглавара, жене плачући, људи ш 
д знаде лека за ову несрећну бољку, <hi>верем</hi>, то јест суху болест, мајка га набави, даде  
.{S} Млад, он није веровао, и ако му је верни Мифтар причао, да човеку може бити и на земљи као 
лици његовој, сети се једне приче свога вернога друга Мифтара, сети се те приче, њему миле, нов 
Фати-султан-хануминих.{S} Млад, он није веровао, и ако му је верни Мифтар причао, да човеку мож 
S} И Фати је као оне, права мусломанка: верује у онај свет, бољи од овога, у живот после смрти. 
 четири књиге, из којих се човек учи да верује и <pb n="74" /> љуби Бога, и како ће му се судит 
 се Арнаути свете.{S} Пашу су, како она верује, набедили, али ко ће то доказати оним дивљацима. 
ано.{S} Јер она је права мусломанка, па верује у судбину, у <hi>Алахово Писмо</hi> као у Алаха: 
но Прокупље трља очи, и гледа: чисто не верује да је толико заспало, те да не осети ово од шта  
бина,“ тако мисли Шемси-паша; јер тврдо верује да мула пристаде на разговор и договор, и на све 
 шта се по Прокупљу говори, у шта тврдо верују <pb n="27" /> и Лесковчани и Прокупчани, и Врања 
ну име Божје, и што нема поздрава, како верују мусломани, који није од Бога <pb n="53" /> дошао 
еда у небо, тражи звезду своје невесте, верујући да је њена звезда најлепша, најсветлија, кад ј 
 /> јер је осетио да не носи на плећима весела муду, ни љута, него брижна, смућена, тужна...{S} 
 и гледала песнице, и видела крв, и сад весела, смеши се!{S} Ове две то опазише, па Лесковчанка 
а Фати-султан е ће на испит, од тада је весела, сваки час се за понешто смеје, и устаје, хода п 
 застаје јој у грлу.{S} Види да је Фати весела, да једва чека да пође, те час-по тужно прошапће 
, пуста младост!{S} Фати-султан је ипак весела, па и тужну, много забринуту мајку често разгово 
 поласка.{S} То јутро је Фати била врло весела; и у лицу се мало повратила...{S} Пред кулом су  
капка; Арнаутке се прибијају уз кафезе, веселе, радознало гледају у тахтариване, не знајући у к 
А кад се спусти ноћ, хануме узеше да се веселе; свирка и песма разлеже се; мирише ваздух на шеб 
а по трави и цвећу крупна роса; удесише веселе тичице, сухих крила, песму као у пролеће.</p> <p 
ута гледао, кад сам био мали, где нене, веселећи се с другарицама, пуца из две мале пушке од је 
у севдах; свекрва баца бакшиш чочецима, весели се, ни у кога не гледа, ни на кога овде не мисли 
p> <p>И ови у предсобљу с мулине стране весели су; и таман да носе свом господару добар глас, т 
то оне с девојачке стране.{S} Зар су се веселиле само ноћас?{S} Где је <hi>Хамам</hi>?{S} Где < 
и извија кроз нос нову сокачку песму, с веселим напевом, с припевом:</p> <quote> <l>А! ха! ха!{ 
је пуно света, па све лепо обучено, све весело, све се радује: а Исмаил чучи пред њом, подигао  
ју за кога ће „За Бал-беја“, одговориће весело...{S} Мој Бал-беј булбул; мула вук... медвед...“ 
ју.</p> <p>У овој кући, до пре неки дан веселој, сад брига, страх и стид, а кад би се нешто ово 
 свађе, и какве несреће усред највећега весеља.{S} Гости се разишли, пијани хафуз дубоко заспао 
адице.{S} Од певања, играња, разузданог весеља, хануме се замориле, и поспале.{S} Неке спавају  
 петнаест дана, онда Турци обично праве весеља; по Фати-султан дошле су из Лесковца јенђе, Шемс 
 у авлију и избацише мале пушке, у знак весеља.</p> <p>Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’! прихватише св 
где мушке главе будне!{S} А у харему је весеље; Фати-султан је на постељи; лице јој шара једна  
 је прошла <hi>Мала К’на-ноћ</hi>?{S} У весељу, од вечери до зоре, до белога дана.{S} Мирише св 
ни, и Врањанци...{S} Њен отац радостан, весео, говори да му је по вољи само ово кћерино венчање 
сећа се тако лак.{S} И био би сад чак и весео, да не бива нешто што га узнемирује: на пример, а 
о тужан; звезде не трепте као мало час; ветар је удесио жалосну песму.{S} Умукло је блејање ова 
 прозор у голо дрвеће.{S} Хладан, зимни ветар љуља гране, голе. „Као просјаци: голе, клате се,  
 воће.{S} Духа с околних висова помаман ветар и наноси кишу кроз прозоре, рђаво затворене, у од 
ло дрвеће, јер духа с Јастрепца помаман ветар: у бело се облачи Јастребац, и брда и долине, и у 
лиже јутру, све чешће завришти Рузиђар (Ветар), диван арапски коњ, ождребљен близу Мртвога Мора 
I</head> <p>У Лесковцу, на десној обади Ветернице, диже се Шемси-пашин конак, двоспратна кућа ј 
образ што му могу ја?!{S} Сву Топлицу и Ветерницу да исцрпем, па ништа; јер црн, прљав образ ни 
слутница: зајецаше струне на гуслама од ветра кроз незатворене капцима прозоре; потресе се покр 
утин?{S} Од репуха.{S} Онај трепери без ветра.{S} Овај се једва миче кад кокошке иду на седало  
ан опет мирише! опет лишће шушти и опет ветрић душе!{S} Славуј у лугу од јасмина удесио још леп 
рума привиђало му се тело Исмаилово; од ветрова ујања причуло му се, час-по, јечање његова сина 
 себе додирне...{S} Да га крилати коњи, ветрови, пренеше у Арабистан, где, како су му причали,  
овлачи, цепа, пали, и пушта пепео према ветру, да га разнесе, <pb n="85" /> да му нигде трага н 
а комшилука (јер у комшилуку је тужно), већ из далека, чује се дахире, и песма; то буле, младе  
и хафузову кћер, ни рођаку цара царева, већ пашину снаху.</p> <p>— Кадуну Шемси-пашина сина!</p 
оручује да не слушаш ни овога ни онога, већ да метнеш ухо на срце...{S} Да ти не прети мула?{S} 
ије, или, рецимо, онако некога радника, већ робиње, и беле и црне.{S} С првима је, по мњењу „пр 
наути, не као до сада из неколико села, већ из свих, и што је год за пушку дошло је, па све ору 
о нећемо за дуг што ми дугујеш, за крв, већ...{S} Ако си бољи од мене, ено ти Фати-султан, не т 
етло лице“ никако не гледају, није ред, већ одговарају погнуте главе и спуштених очију.</p> <p> 
знајући да се Арнаути сад нису умирили, већ само примирили, јер им нестало праха и олова.{S} Кр 
м.{S} И ово сад није учињено од обести, већ из освете.{S} Јер мула је дао бесу сам себи да ће п 
 Позваћу мула-Халима, и ако није човек, већ вук, гладан вук, па ћу га питати...{S} Ако су ме сл 
..{S} Све Исмаилово; ту је, у Прокупљу, већ читав месец.{S} Гледала је све то она умним очима д 
ањање: а неколике старице <pb n="32" /> већ су с абдестом готове, па се забрађују јашмаком, при 
опада кад год се опије; па уместо да га већ једанпут казне смрћу, досудише му „сургун“.{S} С њи 
вај бисер спремила за „виђење“, и он га већ три дана у недрима носи, гледајући да им „виђење“ б 
ом.</p> <p>Јесте, трећи ће петли; ту је већ Ђурђев дан, јунак Хедрлес, на ату, с миздраком, <pb 
, и млади људи, и момци, и деца; све се већ окупало, пре сунца, крај пуне пупољака руже, под ви 
вис пробуђен поветарац; певају певачице већ промуклим гласовима; пљескају хануме длановима, под 
рве, свекра, говори цело Прокупље.{S} И већ је Фати-султан пред јенђама; погледа у богато одело 
} Силистер изврши пашину заповест.{S} И већ до подне опколише сејмени кулу мула-Халимову.</p> < 
ори.</p> <p>— Зна.{S} Туга није у глави већ у срцу.</p> <p>— Не дамо мулине кадуне.</p> <p>— Јо 
 у крстине, неки деду у стогове, а неки већ вршу: пуста остадоше поља, празна гумна, све се то, 
пећу папуче, звече котлови.{S} Све живо већ одавно будно, жене и девојке, и млади људи, и момци 
да, красна, Џафер-беја.{S} Шемси је био већ спремио Фати-султан дар, који би јој младожења дао  
мања, где их мајка купа у хладној води; већа, где се отац на њих наљутио, па их истерао напоље, 
 јој се син радује, па и њу обузима све већа радост.{S} Савест јој чиста, јер онај глас могао ј 
 на чисто; али му је сад сто пута горе, већи стид, срамота, и жене му се свете! осветила му се  
спремише као за свадбу.{S} Дан смрти је већи празник од дана рођења, и од дана венчања; човек с 
оства и твоје величине, па си желео још већи да си.{S} Хтео си у луг где булбули поју, па си иш 
сад...{S} У сарај ћу ја...</p> <p>И кад већил оде, мула позва Арнауте.{S} Сутрадан су Арнаути о 
ија, једно момче арнаутско.{S} А кад је већил пошао, мула га испратио до преко прага!{S} Шта су 
>XIV</head> <p>Јуче је дошао мули пашин већил, по у годинама човек, обучен као о Бајраму.{S} До 
лави, у дућан; у вече се враћа.{S} Пред вече се јаве сокацима мусломани, не ходећи као обично т 
 у рано јутро, поливена росом, или пред вече, и у вече, кад месец изиђе, пође небом ведрим, мир 
 звезда коју, од Исмаилове смрти, свако вече гледа: с ње чита шта јој је писано.{S} Јер она је  
е Кукувију у својој махали, а сад свако вече.</p> <p>Тишина, глуха, мртва, само се, с времена н 
о ју је Исмаил волео!...</p> <p>А једно вече, појави се на јасно-плавом небу топличком пун месе 
по обрасцу јединога Алаха.</p> <p>Једно вече, кад се врати из града и хтеде ући у одају, родите 
у мокра угљевља. (Изврнуо се мангал оно вече, у оном <pb n="42" /> чуду и забуни, па нека изруч 
пунџе, или с џаком на глави, у дућан; у вече се враћа.{S} Пред вече се јаве сокацима мусломани, 
8" /> се затвара са Замбак-робињом; а у вече рече паши е је време да се хануме крију од њихова  
а’!{S} Алла’! севдах женски! од петка у вече до суботе ујутру!“ говоре Турци. „Јазук!“ узвикују 
тро, поливена росом, или пред вече, и у вече, кад месец изиђе, пође небом ведрим, мирише, сва,  
а па прође прокупачким сокацима, женама вечера загорева, невестама се јувка цепа, девојкама ибр 
, плакаће им деца, остаће им мужеви без вечере, па ће бити грђене.</p> <p>Једне су долазиле, др 
<hi>Мала К’на-ноћ</hi>?{S} У весељу, од вечери до зоре, до белога дана.{S} Мирише свеж ноћни ва 
 за људе, нигде госта.{S} Скупише се, с вечери, па се одмах разиђоше, јер се невестин отац опио 
трза се, ослушкује.{S} Чека сина још од вечерње, па никако да га дочека.{S} И мула-Халим не спа 
шке.{S} Покисле кокоши су на седалу пре вечерње.{S} Мокри врапци џакају испод широке стрехе, од 
.{S} Навијате сат увек кад мујезин чита вечерњи езан..., навите га сад пред зору, да у зору изн 
варају.{S} И диже се мирис кроз свежину вечерњу са ливада загрејаних дневном жегом, диже се као 
ли да се сутра Лесковчанке зачуде њеној вештини.{S} Осим невесте и старе кадуне, у овој су одај 
је, поглавара племена <hi>Војњака</hi>, виде га и у њега се заљуби.</p> <p>Шкодралија живи у Ар 
пушкарнице пушчане цеви, и чу се пуцањ, виде где момак с ата паде... „Јазук!{S} Јазук!{S} Хиљад 
 насмеја се својој лудости грохотом.{S} Виде: има часова кад је човек луд, а чини му се да је п 
 и кола с пашиним харемом, и пратњу.{S} Виде кад се кола с пашиним харемом зауставише пред капи 
{S} Јер ове просте, дивље „потпланинке“ виде у једној хануми четири, и за све четири су подједн 
 кроз сав Лесковац, и Прокупље, нека га виде и Турци и ђаури. „А!{S} Шта може лепа реч! и што с 
е ли истина да у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови.</p> <p>— Истина, бебег’м.{S} 
 накитиле; јер у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови...{S} И Фати је као оне, прав 
ју око куле, а жене се пењу на кулу, да виде несуђену кадуну Исмаил-бегову, мула-Халимовицу, Ст 
у одају где му кћи лежи мртва; и кад је виде, зовну је по имену трипут:{S} Фати-султан!{S} Фати 
ајци, по њеној жељи; и никад од тада не виде муле, мужа свога, ни јој он дође, нити га она позв 
 Фати, онако болна, склања се, да је не виде људи с откривеном главом, без фереџе.</p> <p>Чу се 
 и изиђе Лесковчанка, ниједна од њих не виде.</p> </div> <pb n="121" /> <div type="chapter" xml 
S} Мула је Арнаутин, али да се обазре и виде шта учинише ови ђаволови синови са женском главом  
ашам, чешемм’и нури, (Пашо мој, очни ми виде).</p> <pb n="123" /> <p>— Шта има, ханум?...{S} Се 
ли (срећно)!</p> <p>— Да зовеш, очни ми виде, пашу Шкодралију: да он иде мула-Халиму.{S} Он мож 
великим пешкиром тако да му се само очи виде, ускочи кроз прозор.{S} Једним кораком дође до нев 
скићена врбом толико, да му се само уши виде, и извија кроз нос нову сокачку песму, с веселим н 
да се људи не подмигују кад те чаршијом виде, да се жене не кикоћу кад те махалом опазе“.{S} Та 
из дворишта хафуз-Ахмед треће јутро, он виде пред својом капијом неколико Арнаутина.{S} Један м 
црвене: истина лудо питала.{S} Нарочито виде да је лудо питала кад се заљуби...</p> <p>Виде јед 
по међу собом, и ћуте као заливени, јер виде да и над њиховом силом има сила.{S} Уђоше у Прокуп 
 је лудо питала кад се заљуби...</p> <p>Виде једнога младића, Арнаутина, јединца сина, и мезимц 
— Што ти би, мула?! пита паша зачуђено, видев га овако промењена, необична.</p> <p>Аллааа! прос 
у њему је она, млада, чиста, неискусна, видела само уцвељена оца, и кад уздахне, и кад јој коју 
а, стара настави:{S} Џафер-беј је млад, видела сам га једанпут у Есма-кадуне...{S} Леп.{S} А, о 
е е су му очи зумбул, е су му уста ђул; видела да су се удариле у груди кад је за угао замакао, 
-султан виђа младића често: једанпут га видела кроз пробушену ограду, једанпут кроз одшкринуту  
аузнак и смеши се.{S} Да је ово смешење видела мулина кћи, не би знала да ли је у Фатину срцу т 
?{S} И чула свађу, и гледала песнице, и видела крв, и сад весела, смеши се!{S} Ове две то опази 
је са Шемси-пашиницом у јенђебулство, и видела, то јест, вас дан и сву ноћ гледала Фати-султан- 
чи се склапају, саме...</p> <p>...{S} И видела му душом гроб, на врху <pb n="68" /> пошумљена б 
номоћје, по гласу познала, ако га не би видела.{S} Али какав закон?{S} Зар је по закону венчати 
ка пада на лице.{S} Није ли?{S} Јеси ли видела месец: кад највише сија, тад највише на њ кучићи 
лашено изусти „амани.“</p> <p>— Јеси ли видела, звездо, садберк-ђул у саксији и у хладовини?{S} 
а пазе да не падне.{S} И Фати га двапут видела, на мазги, прошао је мимо њене кафезе, и <pb n=" 
е много охола, јер веле да је од краја „видела“, не би имала велики нос, то <pb n="73" /> јест, 
ет, шездесет три; а да су га хануме сад виделе, како скочи с коња, кад устрча уз сарајске степе 
ицу јој био пешкир, па се смакао, те су видели да је <hi>телејисана</hi>; а по руху су познали  
о; и освести се...</p> <p>Прокупчани су видели где оде с Арнаутима к Топлици.</p> </div> <pb n= 
опала, као да је годину дана сунце није видело, <pb n="41" /> као да читаву годину из постеље н 
у до века, па баш да живиш, пошто си га видео, још сто година“.{S} Тако говоре хануме.</p> <p>И 
живи и <pb n="8" /> гледај: пошто си га видео, грејао се на његову сунцу, огледао се у његова д 
 празник — свадба.{S} Сад је Исмаил-бег видео Фати-султан: једанпут с отлукане, једанпут са зер 
 није ишао стиже у Прокупље.{S} Суља је видео пашу, и кола с пашиним харемом, и пратњу.{S} Виде 
 и ако млад, и ако размажено лане, није видео Фатме, а у њу се заљубио: причала му мајка, и роб 
вато, и он њу воли, и ако је никад није видео; ради ње сваки дан у Прокупље долази, и ради ње с 
е још „гонџе-лале“...</p> <p>Никад није видео Фати-султан-хануму, а толико је познаје, да би јо 
 џин, џински цар, кога до сад нико није видео, само га она гледа.{S} На глави му у место круне  
кад се вратим из града радује се....; и видео сам: клања и кад није време молитви...</p> <p>— К 
ици, сваки има саз под мишком, зар ниси видео?{S} Од града до града иду, ударају у саз, песме в 
ипут у Цариград ишао, и тамо свако чудо видео, мишљаше, е је прво време туге што ватра с пламен 
жени, без разлике вере, слободно доћи и видети, те поврвеше жене, Туркиње, Српкиње и Јеврејке,  
своје кћери, и узе је грлити и плакати, видеше да јој се свест повратила; отвори очи, сави руке 
једнако се уплашише и Турци и Срби, кад видеше ражљућена мулу.{S} Арнаути узвикиваху, с времена 
голубица!{S} Тек што је раширила крила, види да не може, склапа их, клоне...{S} И опет се као н 
ђење.{S} Сваке ноћи у глухо доба, вели, види мајку; хода по кули, каже, као жива, и све о Исмаи 
ну; реч „Исмаил“ застаје јој у грлу.{S} Види да је Фати весела, да једва чека да пође, те час-п 
но, јер хоће не само да чује, него и да види шта му одговара.{S} Пита: „где је Бал-беј?“ А слуш 
ого пре рока.) Она се опоравља, а мајка види па се нада, радује се; Богу се моли и дању и ноћу, 
и му фес с дугачком китом, а испод феса види му се чикмани ћулав: ћулав му је израдила сестра њ 
анка смела, дрска; говори, прича, и кад види да само мрдне рука младе Арнаутке, нада се песници 
p> <p>А куда ће из Цариграда? „Цариград види па умри!{S} Али не, немој умрети, но живи и <pb n= 
ник, ту сведоци, ту онај Сведок што све види, све чује, кад даде пуномоћје, кад је венчаше са м 
ј кули.{S} Звао је њена оца јуче, да је види, и да је утеши...</p> <p>— Како утеши?{S} Веле пол 
ичају.</p> <p>Колико је дарова и спреме види се, што је тим украшавало ове три одаје десет жена 
а, коју мало час изнеше из одаје, да не види кад јој кћи издише, клечи сад крај ње, јединице св 
ао да не чује е се врата отворише, и не види где му се ближи главом мула.</p> <p>Мулино место н 
 с кога ће краја почети; сад краја и не види.{S} Тужбу је у глави написао и у глави цару поднео 
недик-кошуљу с мемицама око грла, да се види, смеши се радосним осмехом...</p> <p>— Мајчице мој 
с фес.{S} Затурио фес и ћулав, те му се види обријано теме.{S} Стрча с куле, назва Бога Арнаути 
и и последњи, једини...</p> <p>...{S} И види свадбу.{S} У свечано рухо обучени људи, искићени к 
 њега, ама не каменом, него ружом.{S} И види чудо! груди му се расцепише, на двоје, а из ране п 
е баш... сасвим паметан.</p> <p>А да ли види он, оџаковић, паша, фукару, ону тројицу из прокупа 
ше бити, а оно горе: у јаблановој сенци види мулу; од сунчева зрака причини му се мулин јатаган 
, знојава провода, док се он са сестром види, поразговара.{S} По некад му воде коња у коњушницу 
 је у соби из баште, одакле кроз прозор види капиџик мулине кћери, и крај њега место, свој хаџи 
: или сам ја толико остарео да ништа не видим?</p> <p>Мула ћути.</p> <p>— Ти ћутиш, мула, ја ћу 
поред <pb n="105" /> мула-Халима, да их видиш напоредо...{S} Мула је човек, то је истина, ама н 
ама, много пута кроз прозорске решетке; виђа га, воли га, много, њој се чини више од очију, од  
е него многи младић.</p> <p>Фати-султан виђа младића често: једанпут га видела кроз пробушену о 
ултан дар, који би јој младожења дао за виђење.{S} Какав дар!{S} Калпак, по кадиви извезен злат 
.{S} Не сачека свадбу; данас му је било виђење.{S} Овде им је први састанак, а где ће им бити д 
на грло бисер што јој Исмаил дао за <hi>виђење</hi>...</p> <p>Робиње јој простреше постељу; мет 
ти.{S} Мајка му овај бисер спремила за „виђење“, и он га већ три дана у недрима носи, гледајући 
и дана у недрима носи, гледајући да им „виђење“ буде пре свадбе.{S} Не сачека свадбу; данас му  
кулу; и наједанпут се диже силна граја, вика, дивљи узвици, небо се пролама; Арнаути се деру, с 
јпросвећеније жене, но оне...</p> <p>Од вике, вриске, писке, од урнебеса, избудише се Ахмед-хаф 
, јавља сате:{S} Так!{S} Так!{S} Так! и викне Мане Кукувија:{S} Кукувију!{S} Куку!{S} Кукувију! 
из конака и даје ти...</p> <p>— Аллааа! викну мула колико може, и отури чибук од себе далеко; ж 
овцу; и пошто пусти некакав дивљи глас, викну: „Шемси!{S} Крв за крв!“ Суља се опет уплаши.{S}  
ав поглед према Прокупљу, к Лесковцу, и викну: „Шемси!{S} Срамоту за жалост!“</p> <p>У Топлици  
е буди се!<ref target="#SRP19070_N1" /> викнуше Лесковчанке, јенђе.{S} Закукурекаше трећи петли 
лас обори за цигли један тренутак.{S} С виком Мана Кукувије причују му се и мулине речи: ти си  
нестало...{S} На вриску и <pb n="35" /> вику ханума и робиње, све се избудише, појурише.{S} Фат 
 невесту!{S} Оне две и робиња ударише у вику, али доцкан: човека је с невестом нестало...{S} На 
хлада.{S} Од Шемси-паше има фајду читав вилајет...{S} Шта је Турчин?{S} Лист од јасике.{S} Арна 
 до гуше: како ћу каљав кроз град, кроз вилајет где пашујем?!{S} Насмејаће ми се и турско и кау 
!{S} Јазук!{S} Човек!{S} Паша!{S} Глава вилајету!{S} Нећу ја у одаји; по одајама нека се бију ж 
јави сања најлепше снове.</p> <p>Кад се виле хватају у коло а дуси блуде земљом, на месечини, с 
ку а дугачку врату, као у лабуда, па се вину на њ.{S} Опколише га Арнаути, крупни као горштаци, 
{S} Хафуз, што улажаше у бачву, да се у вину купа, трезан; плаче и грли кћер, одговара јој, теш 
е, како причају улазио у бачву, те се у вину купао.{S} Хода до ноћи, тад долази, и онако мокар  
них, покривених и сламом и плочама, што вире из бујног зеленила красне Топлице, — над том висок 
 још бела, с црвеним табаном и ноктима, вири испод ружичасте, свилене хаљине, златом извезене.. 
ује.{S} Дим дувана колута се, носи га у вис пробуђен поветарац; певају певачице већ промуклим г 
е су.{S} Затутњи земља.{S} Лети блато у вис с копита атова и чилих коња, искићена чела и груди, 
м отвореним долапима; Исмаилово оружје, виси на чивилуку непокривено.{S} Па ту је међу оружјем  
т бостан, и све воће.{S} Духа с околних висова помаман ветар и наноси кишу кроз прозоре, рђаво  
га родитељи од милости зову, Бал (мед), висок је, танак је, очију плавих, трепавица црних, наус 
 Из друге одаје изиђе нишки паша, плав, висок, у чоханим шалварама циметове боје и чалми; попе  
девојка, он је био бећар...{S} Аман!{S} Висок као селвија, очи му као у шаина, веђе самур, уста 
на му љута арнаутка.</p> <p>Арнаутин је висок, и за своје године врло крупан: још мало па ће ст 
унце, од Јастрепца, око које су џамије, висока минара с кандилима, испрва као свици по ливади,  
стамболски; прошетала се као паун...{S} Висока, танка, очију плавих као море, трепавица црних к 
} Много рода, много каменица.{S} Топола висока, и у лето пуна лишћа, ама је само гледамо; јер з 
арају чивију.{S} Сокаци празни, капије, високе, оковане мертечким ексерима, затворене чивијом,  
еле се кровови ниских кућа арнаутских и високе куле мула-Халимове, а прошарани су јатима врана, 
а честа посекла; све се пребацило преко високе ограде на улицу, те закрчило пут, заједно с малс 
е је Исмаил ходио; што ће упирати очи у високи Јастребац, у засејане брежуљке у које је Исмаил  
ске уске улице, опточене ниским кућама, високим чардацима и оградама, покривене дебелим снегом, 
јавише се из великога дворишта, опасана високим, дебелим зидом два тахтаривана.{S} Један тахтар 
лећима по стамболски, што не држи главе високо, и што ходећи стаје целом ногом.{S} Колико је го 
утом свилене јој антерије, држећи главу високо, на прстима, и крећући плећима по стамболски; пр 
у жене; у чоханим, широким шалварама, у високој чалми.{S} Кад хоће да говори, прво зажмури, па  
ним таваном, и миндерима около зида, на високом <hi>тахту</hi>, као неком престолу, на шиљтету  
, и мукање гојних крава и волова; а над високом кулом старца мула-Халима између расејаних ниски 
јног зеленила красне Топлице, — над том високом а трошном кулом зачу се кроз ноћну тишину јејин 
о Мурад-беју, <pb n="118" /> Турчину, у високом фесу, и ћурку постављеном лисичином.</p> <p>— Ф 
 лаје, трза се, прескочио би још толико високу ограду, растргао би десеторо а то ли једнога, ал 
роскот-трави, ослушкују глас мујезина с вита минара, позивање на молитву; једна старица наглуха 
е он старешина, господар...{S} Грли јој вити стас... „Мифтара је затекла у постељи само једна ј 
а њену засијаше се оловне капе с врхова витих минара.{S} Улазе у град, пуст, као да му је све к 
ркивао једну час другу, час их вукао за витице, час их штипао за образе, час угризао за руку, ч 
у страху, да јој се муж не опије, да не виче, да не нападне кога.) Потамнела, земља је попала,  
ма.{S} Кад је најлепша месечина највише виче, а тишином разлеже се његов глас далеко, језа поду 
ра, завлачи се по шуми у дупље дрвећа и виче, дању, у пролеће, с кукавицама, а ноћу, увек, с ку 
па косу, гребе лице, грува се у груди и виче из свега грла:</p> <p>— <hi>Султан’м!{S} К’з’м</hi 
удна пред мајком помиње, жали: у бунилу виче: „Ево Исмаила!{S} Долази по мене, благо мени!“...{ 
ахалама као да је тражи, и ћути: а ноћу виче.{S} Двадесет осам година од то доба, од његове дев 
ици салебџије, <pb n="148" /> симиџије, вичу; њачу магарци; једно Туре јаше магарца искићена вр 
ти-султан, и силно припљеска длановима, вичући:</p> <p>— Мирсаде!{S} Минире!</p> <p>У собу улет 
ишћурка самур, па јој то метао у недра, вичући:{S} Сичан!{S} Сичан (миш! миш)!{S} Али једанпут  
очи, на родно камење.{S} Што више рода, више каменица...{S} Јер да је, кћери, истина, било би д 
а!{S} И оне две младе хануме, и робиња, више говоре покретима руку и главе но устима: показују  
ај да га осрамотиш“, то је чула од оца, више пута, и у њој се мирној и доброј, милостивој према 
годице, пламен, сијају очи, две звезде, више, два сунца...</p> <p>...{S} У Прокупљу је.{S} Чује 
р и белом Замбак; а оне му све угађале, више него пре, зажмуриле су кад би год њихов „ојнак“ ра 
p>— Паша им био рекао, свој тројици, да више неће бити заптије, но кадије.</p> <p>— И претио им 
му селам, пашо, пријатељу, од мене нека више страха нема.</p> <p>— Беса, мула?</p> <p>— Беса, п 
дић.{S} Право каже она стара: нема мула више од шездесет, шездесет три; а да су га хануме сад в 
/> <p>— Сто.</p> <p>— Нема, кћери, нема више од шездесет, шездесет три, па може бити озго још ј 
у локвама усирене крви искуљале из рана више леве сисе и главе, он рикну као стрелом погођен ла 
капке, очи су се склопиле...{S} Не сања више будна.{S} Није више бунило, ни полусан...{S} Сан ј 
а се окамени.{S} Стоји као камен; ништа више не пита.{S} А кад се прибра, узе да зове војне ста 
као отац.{S} Па чак у кули готово ништа више него у арнаутским кућама, да им не буде жао.{S} За 
зе, јер ако њу још надом заварава, себе више не може.{S} Мајка је љуби, а она:</p> <p>— А, а!{S 
, и као да се све више нешто стиди, све више избегава кћер; не посипа пиринач по гробу својега  
уд нада на <pb n="94" /> боље дане: све више вене лице, све се чешће чује сух кашаљ, из груди.. 
} А мула све смућенији, и као да се све више нешто стиди, све више избегава кћер; не посипа пир 
{S} Харам ти ако не...</p> <p>Не могаде више, јер се са узбуђења и и силнога напрезања закашља: 
обу својега сина, јер му на гроб не иде више никако...</p> </div> <pb n="95" /> <div type="chap 
гаје стоку и држе бесу.{S} Арнаутину је више једна беса, него Турчину стотину јемина.{S} Ха-ха- 
ка овако, китила и везла, јер је Садије више не прекида Фати-султан ради; али зачегрља реза на  
човека, па и на мртвом пизму тера, није више ни он човек.{S} Одавде ако ћу даље, срамота ће у в 
опиле...{S} Не сања више будна.{S} Није више бунило, ни полусан...{S} Сан је сад...</p> <p>Засп 
ућур“ па погледа у небо.{S} Она му није више о сну говорила, но му исказивала љубав погледима,  
 име на уснама.{S} Не стиди се од мајке више.{S} Пре се стидела.{S} Ни мушке тице пред њом није 
, она их с муком отвара, и сања, али не више будна, него као у бунилу, у полусну...</p> <p>Јаст 
колико се узима: хиљаду гроша, ни аспре више.{S} Ја нисам трговац, нити мога сина крв хеспап, а 
 Лесковчанка готово нечујно, и тресе се више но икад, а мулина кћи задрхта целим телом, не пуст 
ећена крвљу, и то после пола столећа, и више.</p> </div> </body> <back> <div type="notes"> <not 
де се зими снег не топи за месец дана и више; протера га сам падишах, цар царева, пуномоћник Ал 
е; виђа га, воли га, много, њој се чини више од очију, од живота, и од завичаја.{S} Али што је  
 не опази, не прислушкује; од тада Фати више лежи него што хода и седи, и плаче...{S} Час-по па 
ead>V</head> <p>По Прокупљу се ни о чем више не говори, до о грозном убиству мулина сина, о нес 
ела ту, рашчупана и угрухана, па готово више није устала. „Ни филџан кахве још није попила, ни  
ов, у коме, одавно, осим послуге готово више никад никога.{S} Отвори се главна капија широм, и  
бозаџија и оних што воће продају готово више никога.{S} Они набили џак на главу, и прођу једанп 
ато бацају очи, на родно камење.{S} Што више рода, више каменица...{S} Јер да је, кћери, истина 
 А буд се оволико осрамотише, ту да бар више не страхују, друкчије би било, лакше.</p> <pb n="1 
њене постеље не мичу, и робиње не знају више кад јој је бунило, а кад јава.{S} Јер и кад бунца, 
> да ли с успоменама на Исмаила; кад му више не гледа ата, не милује хрта и сокола, не љуби рух 
ком граду мање да седи, ни да се о њему више говори.</p> <p>Како је Фати-султан нестало, нигде  
ч у Арнаута.{S} Знаш ли да је Арнаутину више једна беса, него Турчину, опрости, сто заклетава?< 
 снила, да се она, казујући му сан, још више не уплаши, но само рече;</p> <p>— Ја се не чудим т 
 дође сутра.</p> <p>Мајка се заљуља још више, и узе мрмљати молитву.{S} У ниској готово празној 
/p> <p>— Кад ово чу, Фати-султан се још више уплаши; а Исмаил рече:</p> <p>Што се бојите, ти и  
ледајући њене усне црвене као род једне вишње у богатој воћем Топлици његовој, сети се једне пр 
пре сунца, крај пуне пупољака руже, под вишњом, под исцветалом јабуком, у води са седам бунара  
же од Турака да је отме, полудео.{S} Из Власине је, а никад од тада није у Власини, него тумара 
} Из Власине је, а никад од тада није у Власини, него тумара, завлачи се по шуми у дупље дрвећа 
ри...{S} Дигао буну мула-Халим...{S} На власт хоће...{S} Дигао се цео фис <pb n="84" /> његов.. 
досад су се Арнаути бунили, и то против власти, али њему није било овако.{S} Бал-беја из харема 
 Топлици под Јастрепцем не.{S} А коњ, а во, а човек — у њих све једно.{S} За једнога роба даду  
 до икиндије; после се прашта као да ће Вог зна куд, а не у Топлицу, оцу и мајци, старој...{S}  
де да прође, но застаде и пита: „Је ли, Вога ти, чиме те ударише <pb n="128" /> толико?“ Он одг 
е, а из ране покуља крв као из кладенца вода!...{S} Опет пролази свет, али га не каменује, и ак 
твори покоја дрвена капија, тешка, пуна воде, изиђе дућанџија какав, занатлија, и похита, увије 
ке, сватови, Арнаути...{S} Сад ће да ме воде...{S} Исмаилу...{S} Сад ће трећи петли...{S} Дошао 
ије попила, ни цигару духана, ни бардак воде“, шапћу оне три робиње у предсобљу ханумама.{S} Па 
е Арнаутке, дадије; сручише читав ибрик воде на Фатину главу.{S} Уплашила се, па се онесвестила 
ан-ханумина.{S} А главним путем сеоским воде Турци, кириџије, неколике товарне коње; носе Фати- 
леха, крај пупољале руже где је ћуп пун воде и ствари с наменом, спремљен за <hi>Мартифал</hi>. 
ла олово, па јој сипа у уста кап по кап воде где је олово било.</p> <p>Она још лежи у незнани,  
стром види, поразговара.{S} По некад му воде коња у коњушницу; а он се са сестром, много стариј 
ила их трешња, а не смеју поискати чашу воде, да не би, проговоривши, језик прегризле. „ Аман,  
м, у води са седам бунара и испод левог воденичког камена, где је, од синоћ, селена, копитњака, 
оси шиљте тамо, онде, крај капиџика...; води ме тамо“.</p> <p>— Чучук ханум?...</p> <p>— Тамо с 
о коњушницу где је пусти ат брата њена; води је по дворишту где му је хрт и соко и говори о бра 
њају: мања, где их мајка купа у хладној води; већа, где се отац на њих наљутио, па их истерао н 
 блато; пошао си да ловиш рибу у мутној води, па си извукао у мрежи змију; тражио си од ђавола  
, под вишњом, под исцветалом јабуком, у води са седам бунара и испод левог воденичког камена, г 
е кокошке, банице; пише каву и шербет и водише разговор о свачему, о прошлом срећном времену, о 
м плаче мулина кћи, а кропе је некаквом водом две старе Арнаутке, дадије мулине кћери и сина; т 
амота ће у воду да потоне, жалост ће на воду да искочи: сваки ће узети да жали Шемси-пашу.</p>  
дан град, или једно село, или гору, или воду где није Алаха?“ Она се застиде, поцрвене: истина  
ек.{S} Одавде ако ћу даље, срамота ће у воду да потоне, жалост ће на воду да искочи: сваки ће у 
е пита.{S} А кад се прибра, узе да зове војне старешине, да им заповеда да дигну војску на оруж 
} Леп, иста мајка.{S} Час је обучен као војник, час као софта, данас као Персијанац, сутра као  
 мном, с поглаваром арнаутскога племена Војњака...{S} Ха-ха-ха!{S} Пашо, кажи <hi>михаирли</hi> 
ше.</p> <p>Поглавар арнаутскога племена Војњака!{S} Крупан, наочит, с дугачком, као снег белом  
ко-турскога рата из Топлице, из племена Војњака, а ћатиб унук Бал-бејов, праунук Шемси-паше лес 
лима, Шкодралије, поглавара племена <hi>Војњака</hi>, виде га и у њега се заљуби.</p> <p>Шкодра 
си-пашом измирио.</p> <p>Никад Арнаути, Војњаци, нису гори били.{S} Крв хтеде пасти, да се поко 
султан.{S} Носе је Цигани, јер Арнаути, Војњаци, носе само мртву жену, „за севап“.{S} За тахтар 
ао се цео фис <pb n="84" /> његов...{S} Војњаци посели друмове...{S} Иду к Лесковцу...{S} Хоће  
афузову с мула-Халимом, поглаваром фиса Војњаци?</p> <p>— Буди!</p> <p>И још једанпут Мурад-беј 
бол, женска главо?!{S} Зар мислиш да је Војњацима Стамбол далеко?“ „Е ја друго не знам...{S} У  
сковачког.</p> <p>За крв сина поглавара војњачког није узета крвнина, те је освећена крвљу, и т 
аљаху: „Нашем се паши не држе коњи, као Војњачком мули жене.{S} Од седам жена имао само петоро  
р су Арнаути до његових чифлука, и гине војска...{S} Он посла још војске, и пред војском Мурат- 
флука, и гине војска...{S} Он посла још војске, и пред војском Мурат-пашу, старца, који је мног 
ојска...{S} Он посла још војске, и пред војском Мурат-пашу, старца, који је много пута стишавао 
падишаха, често су се бунили, паша слао војску да их стишава, и да <pb n="86" /> гине, заједно  
ојне старешине, да им заповеда да дигну војску на оружје, да иду да умире побуњене Арнауте.</p> 
је све куга поморила.{S} Нигде коња, ни вола, ни магарца с угљем...{S} Пролазе турске уске улиц 
ом као ћумуром направљено, толико...{S} Волела бих, кузум, да Џафер-беј стане поред <pb n="105" 
са ливаде козу музару, коју је она врло волела.</p> <p>Милује Фати по коси, и замислила се, као 
асла; купи им рухо.{S} Жене су га много волеле, не толико што је био леп, колико што је био јун 
ну и Лејли, двоје драгих, што се толико волели, па се не узели: умрли обоје уочи ђердека...{S}  
жмури, па тад почне.{S} Овога пашу нису волели Лесковчани и Прокупчани, ни Турци ни Срби.{S} Ни 
беј, твој баба, воли овамо.{S} И пре је волео; а сад ти поручује да не слушаш ни овога ни онога 
колико што је био јунак; а и он је жене волео; женио се седам пута.{S} У двадесет седмој имао ј 
отурчили девојку, с којом се три године волео.{S} Кад му је украли, разболео се, а кад му она п 
ко сад себе воли, зато што ју је Исмаил волео!...</p> <p>А једно вече, појави се на јасно-плаво 
, душмани...{S} И хафуз-беј, твој баба, воли овамо.{S} И пре је волео; а сад ти поручује да не  
о пута кроз прозорске решетке; виђа га, воли га, много, њој се чини више од очију, од живота, и 
ојега чифчију; после, опет тако; после, воли му се кћи с мула-Халимовим сином; после, венчала м 
вет.{S} Паша Шкодралија ми је као отац, воли ме, јер ме мој отац, његов друг, на самрти њему у  
о, и страсно...</p> <p>О, како сад себе воли, зато што ју је Исмаил волео!...</p> <p>А једно ве 
е уплаши, коју ли су му изабрали.{S} Он воли Фати-султан-хануму, а срамота га да им каже.{S} Ле 
њу ижљубио, а не може, и ако је оволико воли; јер то је рука, истина, девојке <hi>султан</hi> а 
стара Прокупчанка с великом пажњом, јер воли да се сутра Лесковчанке зачуде њеној вештини.{S} О 
ичаја.{S} Али што је чудновато, и он њу воли, и ако је никад није видео; ради ње сваки дан у Пр 
/p> <p>— Па да умрем.{S} Што, Зулфи?{S} Волим с Исмаилом недељу, него без њега век...{S} Он је  
елене вотњаке.{S} Мукање гојних крава и волова, блејање оваца, лавеж паса, жагор, али све мање, 
 блејање оваца, и мукање гојних крава и волова; а над високом кулом старца мула-Халима између р 
ам човек, па не могу.{S} Него ако ти је воља да чујеш одмах, ја ћу...{S} Мула не доврши, него м 
тац радостан, весео, говори да му је по вољи само ово кћерино венчање; синоћ су и слуге и слушк 
...{S} Буле!!{S} Кад пусте осећањима на вољу, некад дивљаци; кад <hi>мисле</hi>, пре ће заборав 
 кад мула хоће.</p> <p>— Зар да правимо вољу Шемси-паши?</p> <p>— Крвнику?</p> <p>— Јок Шемси-п 
 наузнак, очију полуотворених, лица као восак жута, усана помодрелих, у хаљини коју јој је отац 
 разлио се по целом лицу нежном, као од воска...{S} Тако умиру, ваљда, само они који немају на  
 уживање и прање пред молитву, и велики вотњак са свакојаким воћкама и чардаклијом с једнога кр 
а јунака...{S} Из врта, из непрегледног вотњака Ахмед-хафузова са свакојаким воћкама, обученим  
 он зарида, изиђе из одаје; побеже удно вотњака, изговори стењући: „Алла’!{S} Страшна ли је осв 
чом, чији кровови провирују кроз зелене вотњаке.{S} Мукање гојних крава и волова, блејање оваца 
ој је Исмаил живео; што ће се шетати по вотњаку по коме се Исмаил шетао; што ће ходити кроз пољ 
астурио његову „купу.“ Игра се с њима у вотњаку, под једним великим шам-дудом, у хладовини, кам 
ом Илији.{S} Изгуби сласт бостан, и све воће.{S} Духа с околних висова помаман ветар и наноси к 
бучено у лишће, и да јој мирише цветало воће...{S} А од пре три дана је у соби из баште, одакле 
ргован, мирише јасмин, мирише исцветало воће, мирише росна трава...{S} Шушти лишће крај прозора 
вим, осим симиџија, бозаџија и оних што воће продају готово више никога.{S} Они набили џак на г 
не црвене као род једне вишње у богатој воћем Топлици његовој, сети се једне приче свога верног 
ог вотњака Ахмед-хафузова са свакојаким воћкама, обученим у густо ђурђевско лишће долази мирис: 
 молитву, и велики вотњак са свакојаким воћкама и чардаклијом с једнога краја на други, с јабла 
ле мула-Халимове, а прошарани су јатима врана, што с маха на мах прхну, гачући, као да се од не 
 се стресе снег и прхне преплашено јато врана, гачући.</p> <p>Уђоше у Прокупље и пођоше његовим 
мула се онако обукао, и узјахао својега вранца, пастушаста ата; али пре него што је пошао, није 
>— Алла!{S} Аллааа!</p> <p>Приведоше му вранца, ата пастушаста, паметна ока, танких ногу а дуга 
 n="27" /> и Лесковчани и Прокупчани, и Врањанци...{S} Њен отац радостан, весео, говори да му ј 
це, чочеци, једни из Лесковца, једни из Врање, једни чак из Скопља, дошли с јенђама, све то дов 
се гледају.{S} Дуга поворка ова оде пут Врање...</p> <p>— Чији је караван?</p> <p>— Ахмеда туџа 
апатом, у Прокупљу, по Лесковцу, Нишу и Врањи.{S} Говоре шапатом, а те речи одјекују чак по Топ 
ва чифлук-сахибије.{S} Ах! ако се удаје врањскога паше кћи у Лесковац, зими, кад је снега доста 
овече оде тај глас у Лесковац, у Ниш, и Врању.{S} А сутра-дан, још у свитање, стиже паша у Прок 
коши су на седалу пре вечерње.{S} Мокри врапци џакају испод широке стрехе, одакле се киша лије. 
, нада се песници, те увлачи, несвесно, врат у рамена, као корњача; али ипак продужава.</p> <p> 
ји, младић или ат његов: извија дугачки врат, а танким ногама мислиш не додирује земљу...</p> < 
т је прекиде Арнаутка, и опет је лупи у врат песницом; а сирота Фати сад заплака и трипут, упла 
киде је мулима кћи и лупи је песницом у врат; а сирота Фати задрхта и уплашено изусти „амани.“< 
нџере.,..</p> <p>Послушаше је.</p> <p>— Врата отворите.</p> <p>Отворише и врата; свеж ваздух, м 
на лица и дугих брка, раздрљени, жилава врата и изгорелих од сунца прсију, у уским, белим, сукн 
 конака, тога дана, пред зору, на задња врата изнесен некакав грдно дугачак џак, и однет у дућа 
 пут...</p> <p>Из собе, кроз одшкринута врата чу се загушљив, врло слаб, болан глас:</p> <p>— О 
и дан у години, Ђурђев дан...{S} Шкрипе врата, лупају капиџици, клопарају по калдрми дворишта н 
 удара на мемлу, па као да не чује е се врата отворише, и не види где му се ближи главом мула.< 
 говори.{S} Неколико Арнаутина отворише врата на предсобљу, гурају се, промолише главу.{S} Стра 
> <p>— А, а!{S} Нов тахтариван мој, без врата и пенџера, из џамије...{S} Покрите га дувком из Т 
е Арнаути што беху промолили главу кроз врата, па стрчаше у авлију и избацише мале пушке, у зна 
<p>Имам ућута, помаче се, одахнув, а уз врата, одшкринута, приђе Махмуд-беј, с великом белом ча 
ше, не знају шта ће, људи се прибише уз врата.{S} Чу се кашаљ, а потом говор, тако тих, а из ду 
и под другу мишку.</p> <p>Све су три уз врата.</p> <p>— Не дршћи, звездо.{S} Све по срцу...</p> 
 Ево га, одговори Мурад-беј, и гурну уз врата једнога дежмекастог старца.</p> <p>Она поче, испр 
 <p>— Врата отворите.</p> <p>Отворише и врата; свеж ваздух, мирисав испуни одају...</p> <p>— Тр 
 авлијске ограде, и капије, и прозори и врата: свечано се дочекује најрадоснији дан у години, Ђ 
ла робиња, с дебелим златним ланцем око врата, с великим златним карикама у ушима, обучена као  
е се: цикну, стеже Исмаилову сестру око врата, да је удави.</p> <p>— Фати!{S} Фати!</p> <p>А ка 
овратила; отвори очи, сави руке оцу око врата, љуби му браду, и проговори!{S} Прва реч коју пос 
тамбол и <hi>Дер-Се’адет/</hi>, то јест Врата Блаженства, на седам брегова искићеним смоквама и 
 чу лупа.{S} Фати-султан удари дланом у врата; жене се зачудише, не знају шта ће, људи се приби 
ка, док пашиница не узе лупати дланом у врата, заклињући га у њихова Бал-беја, да јој отвори.</ 
.{S} Чекају Фатин одговор, па...</p> <p>Врата се одшкринуше; Фати, онако болна, склања се, да ј 
ић, так!...{S} Душа слухти, срце дршће, вратаоца се отварају, полако... забеле се широка хаљина 
о им да се сутра-дан <pb n="24" /> рано врате у Прокупље, њему, а њих још нема!</p> <p>— Па?</p 
> <p>А кад се Садије-ханум, мулина кћи, врати, затече је страшну, жуту као лимун, сву уплакану, 
а падишаха да се смилује, да ти се баба врати у Стамбол.{S} А!{S} Стамбол! <pb n="104" /> тамо  
о и каурско“.{S} Па још кад дође ред да врати оно што је Фати-султан-ханумино: кад пође читав к 
 што мула узе, не врати.{S} А и како да врати кад је ту венчање!{S} Венчао се с невестом њена Б 
аје, широм отворене, кад се из Прокупља врати, и угледав искићене зидове, у земљу да пропадне.{ 
.</p> <p>— Немој...{S} Вежи кесу, па је врати у недра...{S} Нећу за мојега сина крв паре да узм 
 и од слушкиња.{S} Јер што мула узе, не врати.{S} А и како да врати кад је ту венчање!{S} Венча 
 поносила се, па сад?{S} Док се паша не врати из Прокупља, све је нешто лепо очекивала, све се  
и код другога не беше јој добро), па се врати мајци слободна.{S} Тако је било, кузум...{S} И тв 
/p> <p>Мула се договори с пашама, па се врати у Топлицу, каза Арнаутима, пред кулом, за овај до 
динога Алаха.</p> <p>Једно вече, кад се врати из града и хтеде ући у одају, родитељима, чу да м 
онова свадбовало да је готово; а кад се врати, па јој каза шта је и како <pb n="75" /> је, код  
ад пођем у град од страха дрхти; кад се вратим из града радује се....; и видео сам: клања и кад 
 Фати-султан ради; али зачегрља реза на вратима.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, звездо: дође врем 
 <p>У једној великој а ниској одаји, са вратима на свод, са шареним таваном, и миндерима около  
емси-паша га на ногама дочека, чак пред вратима одаје с тахтом; уведе га у одају, посади га на  
 играла као с другарицом, час погледа к вратима, изгледа ханум-ефендију, да је подвори...</p> < 
окре чадре, фереџе, скидају пред собним вратима обућу, па улазе у собу (необучене, незакићене,  
е.{S} Остављајући обуће још пред кућним вратима, пеле су се на чардак, улазиле у те красне одај 
ј!{S} Јазук што ћете се по овој врућини вратити: ханум-ефенди није код куће.“ Гошће се враћају  
и.{S} Они што пођоше к Топлици, брзо се вратише па казују Ахмед-хафузу да су срели неке кириџиј 
милова, попљескав га по танку а дугачку врату, као у лабуда, па се вину на њ.{S} Опколише га Ар 
ли с џаком на глави, у дућан; у вече се враћа.{S} Пред вече се јаве сокацима мусломани, не ходе 
: ханум-ефенди није код куће.“ Гошће се враћају постиђене; јер у отмених је Турака обичај прими 
одузима свакога који га чује.{S} Турци, враћајући се из каване, обилазе <pb n="89" /> га; не гр 
нпут идући једној другарици, и једанпут враћајући се из хамама, много пута кроз прозорске решет 
нила је сузе низ бледе образе...</p> <p>Враћала се на исте мисли небројено пута, час из почетка 
оди; он, шетајући се, нека не преза.{S} Враћам му слободу, то могу; не могу бео образ.{S} Сам г 
 дивиле Лесковчанке.{S} И та је постеља враћена из Шемси-пашина конака после њена другог венчањ 
; на глави му венац од врбе, и око паса врба; и ату му грива врбом накићена...{S} Сав град буда 
алом врбом.{S} Не; на глави му венац од врбе, и око паса врба; и ату му грива врбом накићена... 
д врбе, и око паса врба; и ату му грива врбом накићена...{S} Сав град будан, одавно; искићене м 
гарци; једно Туре јаше магарца искићена врбом толико, да му се само уши виде, и извија кроз нос 
н мирисом јоргована, искићен исцветалом врбом.{S} Не; на глави му венац од врбе, и око паса врб 
ну траву, и његов јоргован, и исцветалу врбу, и најрадоснији празник његов, Ђурђев дан...</p> < 
њеним грудима, испод кошуље, на ибришим-врвци, хамајлије, мале, велике, од урока, од намере, пр 
ска жена и писка деце разлеже се; силна врева! не зна се ни шта која говори ни шта која хоће; т 
 као смиљ жуто лице зажарених јагодица, вреле руке, и казује својој кћери е је сутра празник ко 
оје прсте љубио, и њене усне, најпосле, вреле усне, сад изгореле, много, од силне ватре; очита  
овала, милује мршавом, смежураном руком врело чело, као смиљ жуто лице зажарених јагодица, врел 
готово саме јенђе, и ако ће скоро зора, време кад ће Лесковчани Турци доћи по невесту.{S} Међу  
смоле, насред чела.</p> <p>— Е, готово, време је...</p> <p>Мајка зајеца...{S} Изведоше је, изне 
на, глуха, мртва, само се, с времена на време, чује ноћнога стражара палица, јавља сате:{S} Так 
лу.{S} Арнаути узвикиваху, с времена на време:{S} Алда’!{S} Алла’!</p> <p>Паша остаде на тахту  
а пут; и раде, опет раде, јер се не зна време, доба ноћи или дана, кад ће се појавити тахтарива 
p> <p>— Хајде, Фати-султан, сунце: дође време изусти и Лесковчанка, устајући, и исправљајући се 
> <p>— Хајде, Фати-султан, звездо: дође време, говори јој мулина кћи и хвата је под мишку да је 
м очима, у сеницама, сад...</p> <p>Дође време да се растану; он извади из недара низ бисера, па 
Замбак-робињом; а у вече рече паши е је време да се хануме крију од њихова Бел-беја — пропевао  
е се....; и видео сам: клања и кад није време молитви...</p> <p>— Кад ово чу, Фати-султан се јо 
мо свако чудо видео, мишљаше, е је прво време туге што ватра с пламеном; после, пламен се угаси 
едан човек, ко зна кад, одавно, у старо време, па скривио нешто; а суд нареди..., нареди суд да 
дним погледом, и то погледом што у исто време и мрзи и прети, па му окрете леђа, сиђе с тахта б 
/p> <p>Тишина, глуха, мртва, само се, с времена на време, чује ноћнога стражара палица, јавља с 
ажљућена мулу.{S} Арнаути узвикиваху, с времена на време:{S} Алда’!{S} Алла’!</p> <p>Паша остад 
е разговор о свачему, о прошлом срећном времену, о јунаштву, и о младости и ашиковању, па се оп 
ако трпиш?!{S} Како му не пустиш у зиму врео камен на главу, да му размрскаш главу...{S} Из пак 
утској па и турској, и многима пошље по врећу брашна и ћупче масла; купи им рухо.{S} Жене су га 
то јест да им је неко украо невесту.{S} Вриска жена и писка деце разлеже се; силна врева! не зн 
трза се од сеиза, и одмах се зачу силна вриска; одјекнуше брда и Јастребац.{S} Мула га нежно ом 
есу и пешкиру, сви у опанцима.{S} Стаде вриска пастушастих атова, бију земљу копитама, и само ш 
коња, не пустив ни гласа од себе; чу се вриска обезглављена ата, и опет одјекну глухо и мртво П 
де мула с Арнаутима.{S} Чује се топот и вриска атова, из далека, а чаршијом отвореном, завлада  
 <hi>Аллах-екбер</hi>, и у томе се зачу вриска ата Исмаилова.</p> <p>— Алла’! узвикну стара Арн 
ећеније жене, но оне...</p> <p>Од вике, вриске, писке, од урнебеса, избудише се Ахмед-хафузове  
: човека је с невестом нестало...{S} На вриску и <pb n="35" /> вику ханума и робиње, све се изб 
а њезина...</p> <p>И мула је протумачио вриску ата како ју је ваљало протумачити, и, са Суљом и 
 и стара подиже главу, врисну; а на ову вриску невеста се прену, подиже се, тешки јој се очни к 
 да заклоне лице; и стара подиже главу, врисну; а на ову вриску невеста се прену, подиже се, те 
е, тешки јој се очни капци покренуше... врисну и хтеде да скочи, али...</p> <p>Човек један, кру 
ет одјекну глухо и мртво Прокупље...{S} Врисну ат још једном, и још једанпут над својим мртвим  
о, није га додирнуо стрменом, а ат није вриснуо, да одјекну брда и Јастребац, <pb n="96" /> јер 
и, а буле и робиња окренуше се прозору, вриснуше и простреше се по поду, да заклоне лице; и ста 
; пред сватовима велики барјак... трка, вриште ати; зурне и бубњеви, пушке...</p> <p>...{S} У Т 
Уђоше у Прокупље.</p> <p>Чује се топот; вриште атови, фрчу коњи а алачу Арнаути.</p> <p>Све жив 
рза мулин ат, прими господара и полете, вриштећи.{S} За њим закасаше остали ати и коњи.{S} Цела 
мси-пашин конак, двоспратна кућа једна, врло пространа; одаје, одајице, ћошке, софе, горе; доле 
, кроз одшкринута врата чу се загушљив, врло слаб, болан глас:</p> <p>— Ол (буди)!</p> <p>— Фат 
о конака, двоспратне куће једне, старе, врло велике, са житницом удно непрегледног дворишта, с  
ј даје.{S} С њом ће увек, овде, у кули, врло великој, дивној као падишахов сарај, коју је обасј 
p>Конак је, нарочито тамо где је харем, врло лепо намештен скупоценим застиркама и јастуцима из 
 а гледа у небо, па се сплете и падне — врло је смешно“.</p> <p>Пашиница је знала добро ту турс 
е дан поласка.{S} То јутро је Фати била врло весела; и у лицу се мало повратила...{S} Пред куло 
, без фереџе.</p> <p>Чу се из предсобља врло слаб, мушки глас; имам говори, то јест чита неку м 
асти са ливаде козу музару, коју је она врло волела.</p> <p>Милује Фати по коси, и замислила се 
је он поглавар.{S} Смеје се само кад је врло љут.{S} Кад се некад пред кулом насмеје, грохотом, 
ти и зими, али му син долази у Прокупље врло често; а кад пројезди махалама, кадуне се, и жене  
<p>Арнаутин је висок, и за своје године врло крупан: још мало па ће ступити у осамнаесту.{S} Ли 
 стисну песнице и рикну.{S} Суља, иначе врло јуначан, устукну; мулу познаје од кад зна за себе, 
Тешко му је било што их је то снашло, и врло му жао било.{S} Кад му мајка казала код кога је Фа 
ушку, под харемом женску.{S} Око конака врт са шадрваном између леха, за уживање и прање пред м 
купани дочекују окупана јунака...{S} Из врта, из непрегледног вотњака Ахмед-хафузова са свакоја 
„Вај! вај!{S} Јазук што ћете се по овој врућини вратити: ханум-ефенди није код куће.“ Гошће се  
је поглед пао кроз отвор тахтаривана на врх брега под Јастрепцем, увијена у бели покров, а она  
..{S} Хита да се наплаче док јој је кћи врх земље; јер кад буде под земљом, уздржаваће се од су 
 докле му глава досеже, него упро очи у врх.{S} И ено га тамо одавно, и ако није устрчао, него  
те према њену засијаше се оловне капе с врхова витих минара.{S} Улазе у град, пуст, као да му ј 
а, па ни онда, кад су додиривале земљу, врховима прстију, где је поруб њене антерије дотакао, п 
илова рука, кад јој је давао бесу.{S} И врховима својих нежних прстију додирну место на лицу гд 
дају се; он, у љубавном заносу, додирну врховима прстију њено <pb n="14" /> лице, и очи, и косу 
p> <p>...{S} И видела му душом гроб, на врху <pb n="68" /> пошумљена брега пред Јастрепцем, и у 
 бити близу пошумљена брега на чијем је врху Исмаилов гроб; што ће гледати Исмаилова ата; што ћ 
 покров брег под Јастрепцем на чијем је врху гроб Исмаилов; беле се кровови ниских кућа арнаутс 
рстине, неки деду у стогове, а неки већ вршу: пуста остадоше поља, празна гумна, све се то, и м 
е весело...{S} Мој Бал-беј булбул; мула вук... медвед...“</p> <p>Хоће да заплаши мулу падишахом 
) није и памет; и зна причу <hi>Јарац и Вук</hi>...{S} Кад је оно ударио рогом јарац вука, опро 
лима, и ако није човек, већ вук, гладан вук, па ћу га питати...{S} Ако су ме слагали..., гајтан 
ре секутиће своје у смежурано грло, као вук овци.{S} Пошикља крв читавим млазевима, а Арнаутка  
ваћу мула-Халима, и ако није човек, већ вук, гладан вук, па ћу га питати...{S} Ако су ме слагал 
но ударио рогом јарац вука, опростио му вук, али нису вучићи.</p> </div> <pb n="134" /> <div ty 
.{S} Да пустим.{S} Да заплашим горскога вука, гладна...{S} Доћи ће ми на разговор, и на договор 
, ноћу, чује буљина с урлањем огладнела вука.{S} Замрзла се Топлица.{S} Цела природа заспала ду 
е сад учини да не личи на човека, но на вука, или медведа.{S} Старац се тресе; усне му се грче, 
hi>...{S} Кад је оно ударио рогом јарац вука, опростио му вук, али нису вучићи.</p> </div> <pb  
 час задиркивао једну час другу, час их вукао за витице, час их штипао за образе, час угризао з 
, тако сад.{S} У лов је полазио само на вуке. „Ни на њих не бих, говорио је, кад бих имао овде  
кије, наставља:</p> <p>— Сравни јагње с вуком, сравни цвеће с копривом...{S} Усред зиме имаћеш  
моћ у мене...{S} А он је оном топличком вуку, медведу, и земљак, и друг, и добар пријатељ...{S} 
 није.{S} Претња!{S} Плашење!{S} Претио вуку овцом; плашио мечку решетом, мула-Халима и Арнауте 
коро није.{S} Наваљена на један јастук, вунен, у куту одаје, седи Фати-султан, а према њој је м 
Дебео снег притиснуо и брдо и долину, а вуци силазе с планине урлајући, долазе топличким домови 
м јарац вука, опростио му вук, али нису вучићи.</p> </div> <pb n="134" /> <div type="chapter" x 
и; попе се на тахт, Шемси <pb n="98" /> га посади до мулина деснога колена, а сам седе према њи 
ући се из каване, обилазе <pb n="89" /> га; не грде га што иде ноћу без фењера као хајдук, грех 
ко се зове Шемси, није шемси (сунце) да га отопи...{S} За једну аспру милијон лира, небројено б 
ђе сестрин сеиз, ухвати под њим ата, да га причува, знојава провода, док се он са сестром види, 
етао „победилац“, ножем посред срца, да га од тога не задржаше Турци што се бејаху скупили да г 
ештава их, моли их да не учине крви, да га не осрамоте сад под старост — <hi>бесу</hi> је дао.. 
војим грудима, на грудима материним, да га те груди задрже у харему, кад зажели да изиђе, да од 
 прљава аљина...{S} И чуо сам, пашо, да га сад зову Шемси-паша „Дангалија“.{S} Што ћу му ја.{S} 
па, пали, и пушта пепео према ветру, да га разнесе, <pb n="85" /> да му нигде трага није.{S} Пр 
убио би јој лице пашић, и онда...{S} Да га остави?{S} Или да је била при свести, па да је одгов 
нув, први цвет до себе додирне...{S} Да га крилати коњи, ветрови, пренеше у Арабистан, где, как 
е би у срцу и лицу оволико горео.{S} Да га послужише шербетом оне девице којих се нису дотакли  
десет дана, који год мимо њега прође да га каменује.{S} Ископаше рупу, закопаше га онако како ј 
, и узе молити Бога.{S} И чини му се да га умоли, кад му мајка рече: „Просићемо ти, сине, Фати- 
лиш да се коме много осветиш, гледај да га осрамотиш“, то је чула од оца, више пута, и у њој се 
>, то јест госпоство, јер није желео да га се само боје, него и да му се диве, да се застиде од 
 Чека сина још од вечерње, па никако да га дочека.{S} И мула-Халим не спава.</p> <pb n="21" />  
 спопада кад год се опије; па уместо да га већ једанпут казне смрћу, досудише му „сургун“.{S} С 
пљу, душом у Лесковцу, крај сина, гледа га умним оком како се угађа, дотерује, очекује невесту, 
?</p> <p>Он ништа не одговара.{S} Гледа га.</p> <p>— И после, мула, Шемси-паша се заклиње у Ала 
(светли).“ Одговара му понизно, а гледа га уплашено, јер јој се учини да није баш... сасвим пам 
много пута кроз прозорске решетке; виђа га, воли га, много, њој се чини више од очију, од живот 
ако ми не освети сина мушка глава, нека га освети женска; или...{S} Никому ништа не казује, ниш 
, да ако га не освети мушка глава, нека га освети женска...{S} И мајка, вели, зна да је Исмаила 
ве: „Ако га не освети мушка глава, нека га освети женска“.{S} Ако не може крв за крв, <hi>како  
иће кроз сав Лесковац, и Прокупље, нека га виде и Турци и ђаури. „А!{S} Шта може лепа реч! и шт 
>верем</hi>, то јест суху болест, мајка га набави, даде га кћери; али, узалуд: одсеченој глави  
чекала, и, ево, <pb n="137" /> дочекала га, и његов јутарњи поветарац, и његову зелену траву, и 
риносила му чибук, <pb n="64" /> пунила га дуваном, палила, и гледала старца са сажаљавањем, је 
 пробуди и очи отвори.</p> <p>Затворила га мајка као девојку, јер зна како се Арнаути свете.{S} 
би кад се опрости бремена. (А опростила га се много пре рока.) Она се опоравља, а мајка види па 
ша му <pb n="124" /> све каза...; посла га мула-Халиму на разговор, и на договор...</p> <p>— Му 
рнаутско.{S} А кад је већил пошао, мула га испратио до преко прага!{S} Шта су се разговарали у  
јраму.{S} Допратише га сејмени.{S} Мула га примио на куди.{S} Сами су седели, сами се разговара 
ка; одјекнуше брда и Јастребац.{S} Мула га нежно омилова, попљескав га по танку а дугачку врату 
 именом сина, кад је био мали, а и сама га се бојала; а камо ли сад.{S} Кад се мало прибра, сти 
ељу самртнику не испуни, четрдесет дана га Алах не погледа; а кога Алах не погледа један трен,  
еној ћошки на меком шиљтету, а месечина га бије у обријано теме, изазива му заједно с мирисом б 
 Мимо кафезе јој пролази младожења; она га дочекује крадом, иза кафеза, да је нико не спази; до 
 би рекао да ће дочекати пролеће; а она га чекала, и, ево, <pb n="137" /> дочекала га, и његов  
ану; он извади из недара низ бисера, па га даде невести.{S} Мајка му овај бисер спремила за „ви 
</p> <p>Затворила момка као девојку, па га не пушта.{S} Није јахач, није стрелац, али је мушко, 
 од драгога камења челенку!</p> <p>— Па га претече мула.</p> <p>— Претече.{S} Кад би се Шемси о 
г не топи за месец дана и више; протера га сам падишах, цар царева, пуномоћник Алахов.{S} Шућур 
дарски паша, чим прими писмо, и прочита га, пође на пут; дође у Лесковац, сину својега умрлога  
} Он воли Фати-султан-хануму, а срамота га да им каже.{S} Лепа је...{S} Нека питају своју кћер; 
е спази; дочекује га с осмехом, испраћа га са сузом, и са жељом, да јој што пре дође највећи пр 
/p> <p>У прокупачком сарају, Шемси-паша га на ногама дочека, чак пред вратима одаје с тахтом; у 
 на његове претње, боје се.</p> <p>Паша га досад, како му се чини, никад није чуо у својој маха 
ац.{S} Мула га нежно омилова, попљескав га по танку а дугачку врату, као у лабуда, па се вину н 
ти би, мула?! пита паша зачуђено, видев га овако промењена, необична.</p> <p>Аллааа! простења м 
је поменула, а камо ли човека.{S} А сад га будна пред мајком помиње, жали: у бунилу виче: „Ево  
еду мула-Халима, то јест, да му кажу, е га је поздравио Шемси-паша, да му дође у прокупачки сар 
јест суху болест, мајка га набави, даде га кћери; али, узалуд: одсеченој глави лека нема.{S} Ис 
S} Да се удаве кад Морава има брода где га скоро није имала!</p> <p>— К’смет!</p> <p>Шапатом, с 
 човека; звечи синџир: ево пета ноћ где га не пуштају, да не би на кога налетео — мноштво је.{S 
 ради даде душу ђаволу.</p> <p>— Наведе га <hi>ифрит</hi> (сотона).{S} Сад, у петак који први д 
 чак пред вратима одаје с тахтом; уведе га у одају, посади га на тахт, на своје место.{S} Из др 
оглавара племена <hi>Војњака</hi>, виде га и у њега се заљуби.</p> <p>Шкодралија живи у Арнаутл 
ване, обилазе <pb n="89" /> га; не грде га што иде ноћу без фењера као хајдук, грехота; не освр 
та ата; али пре него што је пошао, није га додирнуо стрменом, а ат није вриснуо, да одјекну брд 
нама, удише га као зумбулов мирис, пије га као ђулов сок, опија се, заноси се, а очи се склапај 
овека, ни крива ни дужна, у лудилу које га спопада кад год се опије; па уместо да га већ једанп 
а кафеза, да је нико не спази; дочекује га с осмехом, испраћа га са сузом, и са жељом, да јој ш 
дирне, тешко томе, не окани га се докле га не сатре.{S} А кад му год дође <hi>селам</hi> (поздр 
себе бело платно...{S} У руху је у коме га је живога гледала...{S} Леп!{S} Даје јој бесу да нећ 
: је ли истина да у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови.</p> <p>— Истина, бебег’м. 
ле, накитиле; јер у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови...{S} И Фати је као оне, п 
као каква ханума; напуни мангал, изнесе га горе, намести га близу невесте и измаче се, стаде, с 
ари мртва сина на Суљина коња, и понесе га у Арнаутлук, мајци његовој, и Арнаутима; а буновно П 
} Она беше удата, а не живи с мужем, те га остави.{S} Млада, а без мужа беше пет година: заинат 
ад мујезин чита вечерњи езан..., навите га сад пред зору, да у зору изнова ради.</p> <p>— Фати, 
рата и пенџера, из џамије...{S} Покрите га дувком из Топлице... што је Исмаил спремио за моје л 
да њ усред бела дана, па...{S} После ће га сакрити на бесу, и ништа.{S} А и кад би га ухватили, 
жан.{S} То је неко из града.{S} Наћи ће га, па да би, овако стар, ишао на крај света.{S} Тужан, 
ора одаје где лежи Фати-султан, покреће га поветарац; славуј је удесио у лугу од јасмина слатко 
коме човеков живот није ништа; прогнаше га далеко, где се зими снег не топи за месец дана и виш 
га каменује.{S} Ископаше рупу, закопаше га онако како је суд наредио; и за тридесет девет дана  
в дах, топли, на лицу, на уснама, удише га као зумбулов мирис, пије га као ђулов сок, опија се, 
 у лабуда, па се вину на њ.{S} Опколише га Арнаути, крупни као горштаци, опаљена лица и дугих б 
век, обучен као о Бајраму.{S} Допратише га сејмени.{S} Мула га примио на куди.{S} Сами су седел 
сакрити на бесу, и ништа.{S} А и кад би га ухватили, каква би њој вајда била, кад...{S} Материн 
даје с тахтом; уведе га у одају, посади га на тахт, на своје место.{S} Из друге одаје изиђе ниш 
гов фис, то му је његова породица; пази га као отац.{S} Па чак у кули готово ништа више него у  
вши на уста јаглук, златом везен, обоји га крвљу...{S} Склопише се уморне зенице.{S} Исмаилова  
глас далеко, језа подузима свакога који га чује.{S} Турци, враћајући се из каване, обилазе <pb  
есет девет нико не могаде.{S} И чиме ли га, Алла’ удари, кад је рана оволика?“ Пролазе људи и м 
а се са Шемси-пашом договорио, не би ли га тада погледала, и опростила му што се заборавио, <hi 
и и чуде се: „Алла’!{S} Алла’!{S} Ко ли га четрдесетог дана уби, кад за тридесет девет нико не  
енца вода!...{S} Опет пролази свет, али га не каменује, и ако има рока још до мрака.{S} Пролазе 
а кроз прозорске решетке; виђа га, воли га, много, њој се чини више од очију, од живота, и од з 
о година му се светиш“.</p> <p>Из мисли га трже пашиница.</p> <p>— Пашам, чешемм’и нури, (Пашо  
..{S} Изиђите из собе, јенђе..., ето ми га отац: пева се Растанак...{S} Што плачу кад слушају о 
али ко њега дирне, тешко томе, не окани га се докле га не сатре.{S} А кад му год дође <hi>селам 
срцу до века, па баш да живиш, пошто си га видео, још сто година“.{S} Тако говоре хануме.</p> < 
но живи и <pb n="8" /> гледај: пошто си га видео, грејао се на његову сунцу, огледао се у његов 
ослужује.{S} Дим дувана колута се, носи га у вис пробуђен поветарац; певају певачице већ промук 
гу дете, па пазе да не падне.{S} И Фати га двапут видела, на мазги, прошао је мимо њене кафезе, 
 муле, мужа свога, ни јој он дође, нити га она позва; не помену га.{S} Као красне Топлице вазду 
 напуни мангал, изнесе га горе, намести га близу невесте и измаче се, стаде, с прекрштеним рука 
ајући сину као малом детету, стискајући га на својим грудима, на грудима материним, да га те гр 
не узе лупати дланом у врата, заклињући га у њихова Бал-беја, да јој отвори.</p> <p>Три дана се 
а под топлим сунцем стамболским.{S} Очи га задивљавају, и збуњују, а коса опија као зумбул, јас 
руке, хоће да је загрди а не може, онај га свет гледа; и она диже руке, па опет их спушта, свет 
стаде јој читав само реп...{S} Нека јој га, нека се заките њим Турди...{S} Кад умртви човек неч 
сунцем преплануто; бркова још нема, тек га сад гарила мрка наусница, испод које се, при сваком  
селамлука, и хуче ту, хуче сву ноћ, док га најпосле сан не савлада.</p> <p>— Нико му се није хт 
а се застиде од његова госпоства. „Знам га оволишног, ћатиба.{S} Мали, стоји према брегу, па не 
в, конаци, чифлуци, ергелу, робље, срам га било!{S} И опет га срам било!{S} И још једанпут га с 
рошева, златне ми лире за њу нуди, срам га било! <pb n="129" /> И нуди ми мал његов, конаци, чи 
еленку Анадолије, ја бих па рекао, срам га било!...{S} Они, Стамболије, Турци, продају и купују 
глас му дрхти, и чисто је промењен, сам га не познаје, чини у се да то неко други говори.{S} И  
оду, то могу; не могу бео образ.{S} Сам га је на комар турио и изгубио.{S} А за каљаво чело и к 
стави:{S} Џафер-беј је млад, видела сам га једанпут у Есма-кадуне...{S} Леп.{S} А, очи!{S} А, в 
ули он, што плаши робиње мишем, а и сам га се готово боји, нарочито пацова, кад се појави изнен 
у овај бисер спремила за „виђење“, и он га већ три дана у недрима носи, гледајући да им „виђење 
омоћник Шемси-пашина сина?</p> <p>— Ево га, одговори Мурад-беј, и гурну уз врата једнога дежмек 
 Ти ћеш мајци оздравити, иншала! па ево га Хедрлес, красан ваздух...{S} Сваки дан ће топлије... 
Исмаил је попустио коњу дизгине, пустио га да иде како хоће, полако, а сам је подигао главу, гл 
аискао пуномоћје, по гласу познала, ако га не би видела.{S} Али какав закон?{S} Зар је по закон 
ерити гајтаном колико су ока тешки, ако га не послушају, или ако га после одаду.</p> <p>— Па?</ 
већен; и трипут јој је поручила, да ако га не освети мушка глава, нека га освети женска...{S} И 
ока тешки, ако га не послушају, или ако га после одаду.</p> <p>— Па?</p> <p>— Нема ни Хасана, н 
па се сети поруке мајке Исмаилове: „Ако га не освети мушка глава, нека га освети женска“.{S} Ак 
певао петлић...</p> <p>Џафер, или, како га родитељи од милости зову, Бал (мед), висок је, танак 
} А?{S} Џафер-беј... јок, Бал-беј, тако га од милости зову.{S} Баш је, вала, „бал“.{S} Млад, ле 
 цар, кога до сад нико није видео, само га она гледа.{S} На глави му у место круне сахан, из ко 
а досеже, него упро очи у врх.{S} И ено га тамо одавно, и ако није устрчао, него отпузао“.{S} Х 
и сад чак и весео, да не бива нешто што га узнемирује: на пример, ако пукне даска на тавану, ил 
дости и лепоти пашићевој, о севдаху што га за њу има, о госпоству и милосрђу Шемси-пашину.</p>  
иба Хасан-беја, Цариграђанина.{S} Зашто га уби нико не знаде; а сваки знаде да му млади ћатиб н 
и последњи је лист одавно опао, откинуо га бесни север, што час-по са страшним фијукањем диже с 
 ергелу, робље, срам га било!{S} И опет га срам било!{S} И још једанпут га срам било! загрме му 
то пута нека ти жена савет да, једанпут га прими.{S} И ја ћу да примим сад, једанпут, твој саве 
ати-султан виђа младића често: једанпут га видела кроз пробушену ограду, једанпут кроз одшкрину 
 И опет га срам било!{S} И још једанпут га срам било! загрме мула, пустив груди.{S} Шта су кона 
...{S} Знаш такво дрво?{S} Не остављају га на миру ни док му је род зелен, а камо ли кад узри.. 
 не двори, не пуни му чибук, не пали му га; од тада мула није љут и тужан, него смућен, и као д 
у се да то неко други говори.{S} И узму га пити змије присојкиње, мула-Халимове речи:{S} Ти си  
ј он дође, нити га она позва; не помену га.{S} Као красне Топлице ваздух, што мирисаше на мајки 
више од шездесет, шездесет три; а да су га хануме сад виделе, како скочи с коња, кад устрча уз  
ак и од црне и беле робиње.{S} Залуд су га звале да се играју ораха; нити се играо, ни се с њим 
и ћупче масла; купи им рухо.{S} Жене су га много волеле, не толико што је био леп, колико што ј 
 није човек, већ вук, гладан вук, па ћу га питати...{S} Ако су ме слагали..., гајтан“.{S} Хода, 
ише.{S} Испрати писмо по тројици; страх га да се један у путу не разболи, те да писмо не однесе 
Кад би ме неки раставио од тебе, ја бих га...</p> <p>— Кажи, кажи, вели момче задовољно, а она  
ед: скинућеш га, ако си Бог; растопићеш га, ако си сунце.{S} Име ти Шемси (сунце), ама бадава.. 
а мора, Златном Рогу и Босфору, носићеш га у срцу до века, па баш да живиш, пошто си га видео,  
глави ти камен, у срцу ти лед: скинућеш га, ако си Бог; растопићеш га, ако си сунце.{S} Име ти  
ахрамама много шареним, кесама кићеним, газовима, оним што је било најлепше у великом Безистану 
шо, Турди, него су Арнаути: раде земљу, гаје стоку и држе бесу.{S} Арнаутину је више једна беса 
у га питати...{S} Ако су ме слагали..., гајтан“.{S} Хода, хода паша по прокупачком сарају, и ми 
лим, сукненим чакширама, ишараним црним гајтанима, у гуњевима, неки белом ћечету, неки у фесу и 
.</p> <p>— И претио им, да ће их мерити гајтаном колико су ока тешки, ако га не послушају, или  
хмедовој авлији гар с тенџера?</p> <p>— Гар с тенџера..., не знам, осим за Арапе...{S} За џак:{ 
очи тога дана скидао у Ахмедовој авлији гар с тенџера?</p> <p>— Гар с тенџера..., не знам, осим 
преплануто; бркова још нема, тек га сад гарила мрка наусница, испод које се, при сваком осмејку 
есе снег и прхне преплашено јато врана, гачући.</p> <p>Уђоше у Прокупље и пођоше његовим уским  
 јатима врана, што с маха на мах прхну, гачући, као да се од нечега уплаше; стока по појатама,  
 дебео, причвршћен је великом халком за гвозден клинац...{S} Стара була не устаде, не пусти гла 
етвориле у радионице: лествице, чекићи, гвоздени клинци разне величине, па <pb n="72" /> конци, 
 у ноћ што се зове <hi>Кадр-Лејле</hi>, где је пуно света, па све лепо обучено, све весело, све 
оставише децу без родитеља и хранитеља, где грцају у плиткој Морави? да ли њих угледа онда кад  
ини Ниша, и Прокупља, дивљега лепотана, где се поветарац разговара с Топлицом; где мучи опустел 
бунара и испод левог воденичког камена, где је, од синоћ, селена, копитњака, коприве, расковник 
око зида и с читавом честом од јасмина, где би се лако скрио човек, и крио за дуго.</p> <p>Кона 
 осећају у сну хладноћу и сањају: мања, где их мајка купа у хладној води; већа, где се отац на  
где их мајка купа у хладној води; већа, где се отац на њих наљутио, па их истерао напоље, на зи 
м ексерима, затворене чивијом, а негде, где су укућани плашљивији, и мандалом: и позатварани су 
уздише; а ево где комшилук, где хануме, где чак и Арнаутке из фиса мула-Халимова, што живе у Пр 
ри одаје, једна с улице и две из баште, где пашиница госте прима, што се турски зову <hi>мусафи 
а другог венчања с мулом.{S} А у одаји, где сад лежи, према постељи, чивилук, пун, Исмаилово ру 
Спавају...</p> <p>А на отвореној ћошки, где се преко ниске ограде наднеле гране џанарика, на ша 
лико сам пута гледао, кад сам био мали, где нене, веселећи се с другарицама, пуца из две мале п 
сан страх, и узеше се спуштати ћепенци, где је год турски дућан, или српски; арнаутски осташе о 
ичаја се не уздише; а ево где комшилук, где хануме, где чак и Арнаутке из фиса мула-Халимова, ш 
оћи; разгрћу снег лопатама целим путем, где ће проћи тахтаривани с ханумом и ћерком њихова чифл 
 јаничари, са султан-Ахмедовом џамијом, где се чува Санџаги-Шериф, с Аја-Софијом, с турбама, с  
 и она мала пушка, с искићеном јабуком, где му бејаше рука, кад даваше бесу Фати-султан; све је 
је сарај султан-Махмудов, с Атмејданом, где изгибоше јаничари, са султан-Ахмедовом џамијом, где 
ати коњи, ветрови, пренеше у Арабистан, где, како су му причали, за недељу дана роде и узру лим 
в живот није ништа; прогнаше га далеко, где се зими снег не топи за месец дана и више; протера  
 су додиривале земљу, врховима прстију, где је поруб њене антерије дотакао, па тад приносиле пр 
пију од Стамбола с његовим Сарај-Бурну, где је сарај султан-Махмудов, с Атмејданом, где изгибош 
укумавкама.{S} Понекад дође у Лесковац, где му је девојка потурчена, па дању тумара турским мах 
 где се поветарац разговара с Топлицом; где мучи опустела Југ-Богданова кула, гледајући, муком, 
и, а лудо питаш, Фати-султан- ханум!{S} Где је Алах, ту је и љубав; а кажи један град, или једн 
{S} Најпосле смисли: да почне лепим.{S} Где не може пушка и сабља, ту ће лепа реч.{S} А мула до 
амо ноћас?{S} Где је <hi>Хамам</hi>?{S} Где <hi>Девојачка К’на-ноћ</hi>?{S} У што им је прошла  
е.{S} Зар су се веселиле само ноћас?{S} Где је <hi>Хамам</hi>?{S} Где <hi>Девојачка К’на-ноћ</h 
празних груди.{S} Фати говори:</p> <p>— Где је пуномоћник Шемси-пашина сина?</p> <p>— Ево га, о 
 виђење.{S} Овде им је први састанак, а где ће им бити други, Алах зна...</p> </div> <pb n="18" 
, истина, било би до сада сведока.{S} А где су сведоци?...{S} Нигде једнога...{S} Тек онако гов 
ма.{S} Да се удаве кад Морава има брода где га скоро није имала!</p> <p>— К’смет!</p> <p>Шапато 
ш нису пресвукле, ни робиње.{S} Постеља где је Фати-султан телејисана још је насред собе; још ј 
е, очекује невесту, нестрпљив је; осећа где јој се син радује, па и њу обузима све већа радост. 
 желео још већи да си.{S} Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи, и запао у блато;  
 дахну, па опет терет... „Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи и запао у блато.“  
аписао и у глави цару поднео, а ево сад где је у глави повлачи, цепа, пали, и пушта пепео према 
рнице пушчане цеви, и чу се пуцањ, виде где момак с ата паде... „Јазук!{S} Јазук!{S} Хиљаду пут 
ово, па јој сипа у уста кап по кап воде где је олово било.</p> <p>Она још лежи у незнани, а мул 
у башти између леха, крај пупољале руже где је ћуп пун воде и ствари с наменом, спремљен за <hi 
ва...{S} Шушти лишће крај прозора одаје где лежи Фати-султан, покреће га поветарац; славуј је у 
адом саломљена, у једном куту оне одаје где јој је кћи „телејисана“, у свиленој дугачкој антери 
ужјем, над искићеном јабуком мале пушке где је била Исмаилова рука, кад јој је давао бесу.{S} И 
b n="101" /> по зими, болна преболна, и где би она дела рухо и оружје брата јединца...{S} Уђе у 
дао!{S} У заносу заборави ата, заборави где је...{S} У ђердеку је с невестом...{S} Оживеше прич 
 не чује е се врата отворише, и не види где му се ближи главом мула.</p> <p>Мулино место није н 
оклет да је“!...{S} Лаже, лаже, и опази где се граја стишава, прислони и она око на стакло, угл 
едати ханум-ефендију.</p> <p>И на одаји где је невеста прозори широм отворени; на тим прозорима 
 из преграда под долапима, у оној одаји где с мајком спава.</p> <p>Туговао, стидео се, и, најпо 
вести се...</p> <p>Прокупчани су видели где оде с Арнаутима к Топлици.</p> </div> <pb n="44" /> 
номоћје за венчање од оне што не зна ни где је, ни ко је она, ни шта је питају, ни шта одговара 
учећи на обали Златнога Рога, гледајући где уђе у велику морску лађу Ахмед-Хафуз, то јест човек 
ој: не пуше.{S} Чини им се да су у кући где је куга све поморила, па им је жао, тешко, и страх  
тија с дуваном; још испретурани јастуци где су оне с девојачке стране спавале; још нису затворе 
 ноћ нисам спавала..., и ти... чула сам где у поноћи изиђе...{S} Нисам могла спавати, мислила с 
спава; крај мраморне чесме, пред ћошком где су јенђе, умива се, пере уши, руке до лаката, ноге  
на...{S} Још није платио један дуг, ево где направи други, проклет да је“!...{S} Лаже, лаже, и  
не плаче, с обичаја се не уздише; а ево где комшилук, где хануме, где чак и Арнаутке из фиса му 
нину.{S} Крвнину понекад плаћа све село где је крв учињена.{S} Је ли?...{S} Овде би требало сав 
ва куд ти оком.{S} Дебела глава ни тамо где је десет бројеница речи...{S} Финоћа, то је Шемси-п 
за дуго.</p> <p>Конак је, нарочито тамо где је харем, врло лепо намештен скупоценим застиркама  
, наслони чело на свето место, на место где је Исмаил био, њој о љубави говорио, њено лице прст 
: како ћу каљав кроз град, кроз вилајет где пашујем?!{S} Насмејаће ми се и турско и каурско“.{S 
т од човека; звечи синџир: ево пета ноћ где га не пуштају, да не би на кога налетео — мноштво ј 
рад, или једно село, или гору, или воду где није Алаха?“ Она се застиде, поцрвене: истина лудо  
{S} Најпосле, брзо, уђе у кућу, у одају где му кћи лежи мртва; и кад је виде, зовну је по имену 
својега сина.</p> <p>Трипут уђе у одају где је Фати-султан, и трипут из ње изиђе.{S} Гледа да н 
 дивљи узвици; мулина кћи улази у одају где је Фати-султан, излази из ње; разабрала је шта је,  
оже бити и на земљи као на небу, у рају где је зелених башта, извора, девојака с великим црним  
итискујући белим јашмаком место на грлу где су били Арнауткини секутићи, да крв заустави, меће  
усти ат брата њена; води је по дворишту где му је хрт и соко и говори о брату; прича о његову р 
их нежних прстију додирну место на лицу где је Исмаил додирнуо, па их тад љубљаше, много, и стр 
а се прохода; проводи је мимо коњушницу где је пусти ат брата њена; води је по дворишту где му  
го и да види шта му одговара.{S} Пита: „где је Бал-беј?“ А слушкиња: „С ханум-ефендијом, пашо а 
илуку дахира, ни саза, ни зила, нити се гдегод песма чује.{S} Тишина.{S} У мусломана је обичај  
 да је пије и да гледа кад јој облаче и гиздају снаху,“ говори она млада Прокупчанка, што је ма 
ојску да их стишава, и да <pb n="86" /> гине, заједно са сиротињом, и турском и српском...</p>  
е, јер су Арнаути до његових чифлука, и гине војска...{S} Он посла још војске, и пред војском М 
мој, кузум, по глави.{S} Срце ће једно, глава ће друго, може бити. <pb n="103" /> Мула-Халим ти 
е</hi>, није маскара.</p> <p>— То јест, глава.{S} Али и главу могу по глави, кад се много похас 
 Јазук!{S} Јазук!{S} Човек!{S} Паша!{S} Глава вилајету!{S} Нећу ја у одаји; по одајама нека се  
у на седало пре одређена сата.{S} Танка глава куд ти оком.{S} Дебела глава ни тамо где је десет 
 Исмаилове: ако ми не освети сина мушка глава, нека га освети женска; или...{S} Никому ништа не 
 је поручила, да ако га не освети мушка глава, нека га освети женска...{S} И мајка, вели, зна д 
ајке Исмаилове: „Ако га не освети мушка глава, нека га освети женска“.{S} Ако не може крв за кр 
.{S} Танка глава куд ти оком.{S} Дебела глава ни тамо где је десет бројеница речи...{S} Финоћа, 
да није таква, одлетела би јој с рамена глава одавно, нарочито кад хафуз није при себи: бекрија 
S} Турски репови крв учинили; турска ће глава да плати.{S} А?{S} Говори сад мула?</p> <p>Мула с 
о гледа превртање голубова „на дванаест глава“ и бој петлова.{S} Голубарник му је пун голубова. 
стоји према брегу, па не гледа докле му глава досеже, него упро очи у врх.{S} И ено га тамо ода 
заспао, и слуге поспале.{S} Нигде мушке главе будне!{S} А у харему је весеље; Фати-султан је на 
хафуз, отац, трезан, гологлав, обријане главе, пре звер, сад човек, мека срца, завукао руке под 
јој кући; мула се попе на кулу, оборене главе, и погурен: чисто човек не би рекао да је то онај 
p>Дођоше наспрам Прокупља, мула оборене главе, замишљен, његова кћи тужна, Арнаути љути: шкргућ 
 Шемси-пашу, а мула јаше напред оборене главе.</p> <p>Мула смућен, Арнаути гори него пре, љути  
руком, наместила по јастуку око кћерине главе, по јоргану...{S} Мирис...{S} Она се радује...{S} 
едају, није ред, већ одговарају погнуте главе и спуштених очију.</p> <p>У овој кући, до пре нек 
 крви искуљале из рана више леве сисе и главе, он рикну као стрелом погођен лав, и сруши се на  
 и робиња, више говоре покретима руку и главе но устима: показују према прозору...{S} Досетише  
реће плећима по стамболски, што не држи главе високо, и што ходећи стаје целом ногом.{S} Колико 
.{S} Јер сад нису замешали репови, него главе; турски паша с арнаутским мутом.</p> <p>Кад стиже 
 и беде руке, разбачене, забачене преко главе.{S} Смакле се с главе шамијце и <hi>каикотос</hi> 
 и пуши.{S} Није скинула ни покривала с главе, а камо ли фереџу; смакла јашмак с усана, окренул 
е, забачене преко главе.{S} Смакле се с главе шамијце и <hi>каикотос</hi>.{S} Тврдим сном спава 
ња, наричући за сином, и скиде шамију с главе, гологлава проклињаше арнаутску силу и турску обе 
на, искићен исцветалом врбом.{S} Не; на глави му венац од врбе, и око паса врба; и ату му грива 
смаил...{S} Чује ход из далека...{S} На глави му сахан из кога се лије сребро и пада кроз боров 
ко није видео, само га она гледа.{S} На глави му у место круне сахан, из кога се лије сребро и  
главу камен.</p> <p>Погодио мула.{S} На глави му камен, у срцу му лед, ако се зове Шемси, није  
у везле, у Нишу, најбоље терзије.{S} На глави му фес с дугачком китом, а испод феса види му се  
нку, он ти метнуо на главу камен.{S} На глави ти камен, у срцу ти лед: скинућеш га, ако си Бог; 
охита, увијен у јапунџе, или с џаком на глави, у дућан; у вече се враћа.{S} Пред вече се јаве с 
 да буде по оном реду, који је у својој глави одавно, кад се умирише Арнаути, писао и написао Ш 
, даде га кћери; али, узалуд: одсеченој глави лека нема.{S} Испрва у постељи дан, на ногама два 
дно, и све по срцу.{S} Немој, кузум, по глави.{S} Срце ће једно, глава ће друго, може бити. <pb 
а нема; претура, ваљда, нешто крупно по глави, јер час-по, па јој се чује шкргут зуба, и сукне  
 То јест, глава.{S} Али и главу могу по глави, кад се много похаси.</p> <p>— Она би тада репом. 
у глави цару поднео, а ево сад где је у глави повлачи, цепа, пали, и пушта пепео према ветру, д 
ети; сад краја и не види.{S} Тужбу је у глави написао и у глави цару поднео, а ево сад где је у 
шта збори.</p> <p>— Зна.{S} Туга није у глави већ у срцу.</p> <p>— Не дамо мулине кадуне.</p> < 
е види.{S} Тужбу је у глави написао и у глави цару поднео, а ево сад где је у глави повлачи, це 
 готово више никад никога.{S} Отвори се главна капија широм, и унесе се у двориште тахтариван с 
ану је мајка Фати-султан-ханумина.{S} А главним путем сеоским воде Турци, кириџије, неколике то 
цом.{S} Мула и Арнаутке сјахали су пред главном капијом и отишли за тахтариваном.{S} Млади Арна 
...</p> <pb n="125" /> <p>— Аман, пашо, главо Скадру!{S} Аман!...{S} Ха! ха! ха!{S} Бездушник!{ 
ја у Цариград... „Какав Стамбол, женска главо?!{S} Зар мислиш да је Војњацима Стамбол далеко?“  
дође, ха-ха-ха! одговара с прозора куле главом мула, и насмеја се грохотом, а његове се слуге у 
ата отворише, и не види где му се ближи главом мула.</p> <p>Мулино место није на тахту, али он  
ну; и нигде излаза, свуд зид, свуд лупи главом.{S} Пре само није знао с кога ће краја почети; с 
 учинише ови ђаволови синови са женском главом и ојађеном мајком, не би им се прошло наште срца 
ања се, да је не виде људи с откривеном главом, без фереџе.</p> <p>Чу се из предсобља врло слаб 
а.{S} Ово је освета.{S} Макар она за њу главом платила, није јој жао.{S} Како би се она млада,  
отово више никога.{S} Они набили џак на главу, и прођу једанпут махалама пустим.{S} Јутром се о 
 Како му не пустиш у зиму врео камен на главу, да му размрскаш главу...{S} Из пакла камен да пу 
о си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.</p> <p>Погодио мула.{S} На глави му камен, 
о си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.{S} На глави ти камен, у срцу ти лед: скину 
здан кићене пиштоље и јатаган; метну на главу нов ћулав и тунус фес.{S} Затурио фес и ћулав, те 
о поду, да заклоне лице; и стара подиже главу, врисну; а на ову вриску невеста се прену, подиже 
својим мртвим господаром, па тек подиже главу и полете, као да крила доби, ка Арнаутлуку, да шт 
ауткини секутићи, да крв заустави, меће главу у торбу и, још смелије, још дрскије, наставља:</p 
рата на предсобљу, гурају се, промолише главу.{S} Страшни су и наказни; чекају жртву...</p> <p> 
кара.</p> <p>— То јест, глава.{S} Али и главу могу по глави, кад се много похаси.</p> <p>— Она  
аше се дивље Арнаути што беху промолили главу кроз врата, па стрчаше у авлију и избацише мале п 
ким скутом свилене јој антерије, држећи главу високо, на прстима, и крећући плећима по стамболс 
b n="116" /> кроз нос, жмурећи, клатећи главу.{S} После узе говорити.{S} Каже Фати-султан-ханум 
уздахне, крадом, и крије сузе, окрећући главу од своје кћери.</p> <p>Арнаутке, из свих села, чу 
/p> <p>— Дај јашмак, Зулфи, да покријем главу, дај бројенице: на хаџилук идем.</p> <p>— Чучук х 
иде како хоће, полако, а сам је подигао главу, гледа у небо, тражи звезду своје невесте, верују 
ш, добио је две: ја сам змији размрскао главу, Фати-султан трупину.{S} Остаде јој читав само ре 
и наслонио лактове на колена а загњурио главу у руке, и по читав сат тако остао.{S} Смишљао је, 
ца!{S} Ситна, мршава, с очима утеклим у главу, збрчкана, много, не од старости, него од невоље: 
берк-ђул је башча према сунцу; за танку главу танка реч; за тебе, ђозум...</p> <p>— Ђувенде! оп 
ије; сручише читав ибрик воде на Фатину главу.{S} Уплашила се, па се онесвестила.</p> <p>Само м 
з; за господско чедо конак; за танку су главу танке речи: за тебе, кузум...</p> <p>— Ђувенде! п 
му врео камен на главу, да му размрскаш главу...{S} Из пакла камен да пустиш...</p> <p>— Остави 
мула-Халима, и ако није човек, већ вук, гладан вук, па ћу га питати...{S} Ако су ме слагали..., 
а пустим.{S} Да заплашим горскога вука, гладна...{S} Доћи ће ми на разговор, и на договор, није 
ну, и тужну, не тужну него као убивену; глас јој бејаше промукао, и болан, болан, кад, угледавш 
госпоство!“ Мисли паша, гласно мисли, а глас му дрхти, и чисто је промењен, сам га не познаје,  
шчу, за час, по делом граду; а из града глас оде у Топлицу.</p> <p>— Три заптије:{S} Хасан, Хал 
 злато на кадифели-џамадану...{S} Слуша глас, њој мио; гледа очи, њој драге; осећа на лицу топл 
ајвише виче, а тишином разлеже се његов глас далеко, језа подузима свакога који га чује.{S} Тур 
на као пред оца.{S} И одмах се чу његов глас, тих и слаб, готово као мало час имамов:</p> <p>—  
у души зидао за неколико сата, то Манов глас обори за цигли један тренутак.{S} С виком Мана Кук 
е паша посили, па опет пусти онакав луд глас, то јест, да ће пред падишаха с тужбом против мула 
е је у наручје...{S} Из груди му се оте глас један, радостан, сличан гласу какве животиње кад с 
 <p>Чу се из предсобља врло слаб, мушки глас; имам говори, то јест чита неку молитву, <pb n="11 
к Лесковцу; и пошто пусти некакав дивљи глас, викну: „Шемси!{S} Крв за крв!“ Суља се опет уплаш 
Али Исмаилова мајка није преживела црни глас: једна стара Арнаутка нађе је у одаји, камо је од  
, ка Арнаутлуку, да што пре однесе црни глас родитељима, ојађеној мајци Исмаиловој... </p> </di 
 <p>А кад ово би готово, пашиница пусти глас, да је свакој жени, без разлике вере, слободно доћ 
наути не боје ни падишаха.</p> <p>Пусти глас једнога дана, па чека, ослушкује.{S} Чим халка на  
а радост.{S} Савест јој чиста, јер онај глас могао је допрети и до падишахове хануме, а до ње н 
шчу се по Прокупљу, а до довече оде тај глас у Лесковац, у Ниш, и Врању.{S} А сутра-дан, још у  
 <p>Материно је срце разумело какав јој глас доноси ат сина њезина...</p> <p>И мула је протумач 
> ама...{S} Како би било да прво пустим глас да ћу поднети падишаху тужбу?...{S} Да пустим.{S}  
е пролама; Арнаути се деру, сви у један глас:</p> <p>— Нећемо!{S} Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад 
 врата чу се загушљив, врло слаб, болан глас:</p> <p>— Ол (буди)!</p> <p>— Фати-султан, звездо! 
лове сестре речи зачу се рапав, страшан глас.{S} Продера се сова.{S} Арнаутку обузе језа каква  
уку!{S} Кукувију!{S} Разлеже се страшан глас овај, лудаков, ноћном тишином.{S} Ману су Турци, о 
а су пешке дошли, трчећи; донеше му црн глас:</p> <p>— Пашо азретлери!{S} Буна!{S} Ноћас изгину 
је убио Исмаила.</p> <p>Данас се пронео глас да је убица Шемси, паша лесковачки! „Ама зар баш с 
у; и таман да носе свом господару добар глас, тргоше се, јер се чу лупа.{S} Фати-султан удари д 
е, у авлији по троскот-трави, ослушкују глас мујезина с вита минара, позивање на молитву; једна 
овори; гледа му очи, њој миле, слуша му глас, њој сладак...{S} И најпосле моли робињу да јој ку 
нели Арнаути некуд далеко...{S} Чује му глас, бесу јој даје.{S} С њом ће увек, овде, у кули, вр 
<p>— Ха-ха-ха! насмеја се мула из свега гласа, а из очију му живи пламен сукну. „За крв ич не з 
буне, осим несрећне мајке, што из свега гласа нариче и помиње име своје јединице, ниједна не ми 
а, проседе, кратко ошишане браде, танка гласа, као у жене; у чоханим, широким шалварама, у висо 
смаил се стропошта с коња, не пустив ни гласа од себе; чу се вриска обезглављена ата, и опет од 
ац...{S} Стара була не устаде, не пусти гласа од себе, а однеше јој невесту!{S} Оне две и робињ 
на кћи задрхта целим телом, не пустивши гласа.{S} Држи Фати-султан-хануму, страхује: по трећи п 
49" /> ума, него дивљака; па она његова гласина нарочито кад је љут...!{S} Старац, а док му не  
а него твоја? пита мула, својом крупном гласином, гледајући пашу закрвављеним очима и примичући 
го, мир душе за госпоство!“ Мисли паша, гласно мисли, а глас му дрхти, и чисто је промењен, сам 
зао“.{S} Хода, па тек застане, зажмури, гласно мисли: не зна с кога краја да почне.{S} Пљесну д 
но је само гледа и пушта неке чудновате гласове.{S} Од силног страха — онемела!{S} И оне две мл 
ругове...</p> <p>Из Прокупља стижу паши гласови, у сваком сату по један, е се буна не стишава,  
оветарац; певају певачице већ промуклим гласовима; пљескају хануме длановима, подврискују, пада 
 и однесе је на кулу, па она узе слабим гласом нарицати, кћер јој опет снађе она болест, стаде  
ћим-Селам! одговори паша, својим танким гласом, устајући, јер се у поздраву помену име Божје, и 
 застане, зажмури и почне својим танким гласом, сам говори; мало, па сиђе у башту, мисли да ће  
слушкињу сретне, пита својим промењеним гласом, не затварајући очи, као обично, јер хоће не сам 
 му се оте глас један, радостан, сличан гласу какве животиње кад се докопала плена...{S} Похита 
га би, кад би јој заискао пуномоћје, по гласу познала, ако га не би видела.{S} Али какав закон? 
 Прокупљу, душом у Лесковцу, крај сина, гледа га умним оком како се угађа, дотерује, очекује не 
о хоће, полако, а сам је подигао главу, гледа у небо, тражи звезду своје невесте, верујући да ј 
 руку на кћерино чело, узме је за руку, гледа је у пуне туге очи, што се стакле од залеђених су 
рај капиџика, с Исмаилом у души говори; гледа му очи, њој миле, слуша му глас, њој сладак...{S} 
ели-џамадану...{S} Слуша глас, њој мио; гледа очи, њој драге; осећа на лицу топле прсте, и на у 
ао да у одаји никога нема, ни мајке!{S} Гледа се у огледалу и <pb n="141" /> намешта Исмаилов б 
 добро?</p> <p>Он ништа не одговара.{S} Гледа га.</p> <p>— И после, мула, Шемси-паша се заклиње 
е Фати-султан, и трипут из ње изиђе.{S} Гледа да нема код ње некога, те да јој сам каже шта се  
сад мула?</p> <p>Мула сад опет ћути.{S} Гледа скадарског пашу.</p> <pb n="126" /> <p>— Кад си б 
 жилама кроз које крв струји полако.{S} Гледа се у огледалу као да у одаји никога нема, ни мајк 
наћи друго до оно што јој је писано.{S} Гледа у ту бледу звезду, па јој се чини да је то њена з 
исне перје.</p> <p>„Ко ходи по земљи, а гледа у небо, па се сплете и падне — врло је смешно“.</ 
тлери (светли).“ Одговара му понизно, а гледа га уплашено, јер јој се учини да није баш... сасв 
лачу Арнаути.</p> <p>Све живо похита да гледа.{S} Жене се прибише уз кафезе и пробушене ограде; 
{S} Цела <pb n="56" /> чаршија изиђе да гледа арнаутску силу и салтанат (госпоство); а подједна 
сама да кува каву, тамо да је пије и да гледа кад јој облаче и гиздају снаху,“ говори она млада 
ога до сад нико није видео, само га она гледа.{S} На глави му у место круне сахан, из кога се л 
а око на парченце стакла на прозору, па гледа...{S} Бујица!{S} Нема мислиш уставе која ће је за 
ла то и ћутала; а сад, има три дана, не гледа, а и дању и ноћу говори.{S} Њена мајка, и мулина  
<p>Пође одајама како никад досле.{S} Не гледа у слушкиње, а заповеда им, не заповеда, него наре 
акшиш чочецима, весели се, ни у кога не гледа, ни на кога овде не мисли: телом је у Прокупљу, д 
ама, меким као паперје покри очи: да не гледа ноћашњи сан, што јој изиђе пред очи као јава; а о 
тиба.{S} Мали, стоји према брегу, па не гледа докле му глава досеже, него упро очи у врх.{S} И  
с успоменама на Исмаила; кад му више не гледа ата, не милује хрта и сокола, не љуби рухо, не пл 
ивеше приче Мифтарове...; умним оком не гледа Мифтара и његову невесту, него себе и Фати-султан 
љутих Арнаута.{S} Склопи очи, да ово не гледа, а оно ето мулина сина, на ату; млад, леп, исти њ 
им с кровова кошавиним крилима; нико не гледа арнаутску силу и <hi>салтанат</hi>, јер свуд капа 
еко; жар се просу по ћилиму, а он то не гледа, него рашири руке на груди, притисну их, и узе да 
да коју, од Исмаилове смрти, свако вече гледа: с ње чита шта јој је писано.{S} Јер она је права 
наутима; а буновно Прокупље трља очи, и гледа: чисто не верује да је толико заспало, те да не о 
о јој изиђе пред очи као јава; а он јој гледа руке и не мислећи на њен сан, па се неколико пута 
а булбула...{S} И то венчање умним оком гледа, па се радује, опрао се од блата; испраћа сина и  
осле мисли, занесе се:{S} Исмаила душом гледа, ту крај капиџика, с Исмаилом у души говори; глед 
пита, а она јој не одговара, но је само гледа и пушта неке чудновате гласове.{S} Од силног стра 
.{S} Страстан је играч ораха, и страсно гледа превртање голубова „на дванаест глава“ и бој петл 
есе; и, ево, месец дана чулним очима то гледа.{S} Гледала, погледима миловала, па се уморила.{S 
онако седећи играју.{S} Бела робиња час гледа у хануме, час баци поглед на своју кјучук-хануму  
 она диже руке, па опет их спушта, свет гледа...{S} И загрлише се: цикну, стеже Исмаилову сестр 
ће да је загрди а не може, онај га свет гледа; и она диже руке, па опет их спушта, свет гледа.. 
а кад јава.{S} Јер и кад бунца, лепо их гледа, као на јави.{S} Увек, само о Исмаилу говори.{S}  
ућута, а још се клати и држи груди, још гледа у исту шару ћилима; скадарском се паши узе трести 
е. „Кад желиш да се коме много осветиш, гледај да га осрамотиш“, то је чула од оца, више пута,  
е, немој умрети, но живи и <pb n="8" /> гледај: пошто си га видео, грејао се на његову сунцу, о 
е трећи петли...{S} Дошао Хедрлес...{S} Гледајте на сат...</p> <p>И тихо, тихо, а ипак разумљив 
о; закукурекаће трећи петли...</p> <p>— Гледајте на сат...{S} Спремајте ме...{S} Завијајте ме.. 
 лица чисто онакажена, загледају пушке, гледају јатагане.{S} Млади хоће у Прокупље, да убију Ше 
руке материне...</p> <p>Разговарају се, гледају се; он, у љубавном заносу, додирну врховима прс 
} Грдно су му страшни погледи.{S} Ћуте, гледају се, мере се, и најпосле паша рече:</p> <p>— Ама 
задржаше Турци што се бејаху скупили да гледају бој петлова.{S} И јахао је каткад, али не на ат 
упље, да јој испрати мајку.{S} Арнаутке гледају тугу и јад, па и ове окорела срца жене, што се  
а мангалима крај огњишта, а ове то и не гледају, но се наредиле крај софра-тепсије, неке седе а 
азити, кад је у „светло лице“ никако не гледају, није ред, већ одговарају погнуте главе и спушт 
крио, а очи, плаве као зумбул, преда се гледају.{S} Дуга поворка ова оде пут Врање...</p> <p>—  
а пуномоћника згледаше се, и сведоци се гледају; нико ништа не говори.{S} Неколико Арнаутина от 
 прибијају уз кафезе, веселе, радознало гледају у тахтариване, не знајући у коме је кадуна њихо 
"117" /> <p>Наста тајац.{S} Сви у земљу гледају.{S} Сви се претворили у ухо.{S} Чисто не дишу.{ 
ти чула би се.</p> <p>Људи опет у земљу гледају, и помислили би да у одаји нема никога, да се н 
ским сокацима; не истрчавају људи да их гледају, но ако су се нашли на улици, брзо улазе и удар 
 хануме, чучећи на обали Златнога Рога, гледајући где уђе у велику морску лађу Ахмед-Хафуз, то  
; где мучи опустела Југ-Богданова кула, гледајући, муком, чуда бесних освајача царевине српске. 
“, и он га већ три дана у недрима носи, гледајући да им „виђење“ буде пре свадбе.{S} Не сачека  
ја? пита мула, својом крупном гласином, гледајући пашу закрвављеним очима и примичући му се.</p 
 љубав погледима, осмесима — душом; он, гледајући њене усне црвене као род једне вишње у богато 
би могла да заборави ноћашњи сан.{S} Па гледајући у њега поче, лепо, лепим наречјем цариградски 
ултан па јој, пушећи, говори, прича, не гледајући што је у кући Шемси-пашина противника; не слу 
клати се и поче причу полако, тужно, не гледајући у пашу, него у шарен ћилим на поду.</p> <p>—  
о, месец дана чулним очима то гледа.{S} Гледала, погледима миловала, па се уморила.{S} Гледала  
, погледима миловала, па се уморила.{S} Гледала то и ћутала; а сад, има три дана, не гледа, а и 
 ту је, у Прокупљу, већ читав месец.{S} Гледала је све то она умним очима два месеца, а после,  
тно...{S} У руху је у коме га је живога гледала...{S} Леп!{S} Даје јој бесу да неће никуд од ње 
 n="64" /> пунила га дуваном, палила, и гледала старца са сажаљавањем, јер у њему је она, млада 
вом...</p> <p>А она?{S} И чула свађу, и гледала песнице, и видела крв, и сад весела, смеши се!{ 
о, и видела, то јест, вас дан и сву ноћ гледала Фати-султан-хануму, те јој добро упамтила и очи 
 на чардак, улазиле у те красне одаје и гледале чудо од лепоте, и од богаства, збуњено, не умеј 
њига, писана на арнаутски: сад ту књигу гледам, а ништа не могу да разберем.{S} Да ли се књига  
исока, и у лето пуна лишћа, ама је само гледамо; јер зашто бисмо на њу каменицама?...{S} За кум 
 је лепша; шта је он данас својим очима гледао!{S} У заносу заборави ата, заборави где је...{S} 
ја је нене Арнаутка.{S} Колико сам пута гледао, кад сам био мали, где нене, веселећи се с друга 
 на чијем је врху Исмаилов гроб; што ће гледати Исмаилова ата; што ће миловати Исмаилова хрта и 
, па се загледа у пашу.</p> <p>— Што ме гледаш, мула?{S} Не зборим ли добро?</p> <p>Он ништа не 
авни пошироки и чести зуби, с ивицама и глеђом као у детета.{S} Очију је црних и крупних, смели 
ахали, а сад свако вече.</p> <p>Тишина, глуха, мртва, само се, с времена на време, чује ноћнога 
смаил, сањајући о својој првој ноћи.{S} Глухо и мртво Прокупље одјекну на све четири стране, а  
ко...</p> <p>Паша је сам, сваку ноћ, до глухо доба; седи на једној отвореној ћошки на меком шиљ 
} Помиње јој привиђење.{S} Сваке ноћи у глухо доба, вели, види мајку; хода по кули, каже, као ж 
вриска обезглављена ата, и опет одјекну глухо и мртво Прокупље...{S} Врисну ат још једном, и јо 
а не зна да би и једно и друго било што глуху шаптати и слепу намигивати, да мула немаде и на у 
ијатељу, јазук!{S} То ли ти је нож, мој говор?{S} То ли су ти куршуми, моје речи?...{S} Није, п 
ибише уз врата.{S} Чу се кашаљ, а потом говор, тако тих, а из дубине празних груди.{S} Фати гов 
една не беше из његова фиса. „Грехота,“ говораше. „Жени ли се отац ћерком?“</p> <p>Сад мула, ка 
.{S} Страшна ли је твоја освета, Аллах! говоре мусломани, са страхом.</p> <p>Киша не престаје,  
, јадна, од страха, или изгубила језик, говоре Арнаутке...</p> <p>Пуна соба жена.</p> <p>Неки ј 
бију Шемси-пашу.{S} Стари их стишавају, говоре; сви стари узеше говорити е је мула дао бесу, па 
Прокупљу, по Лесковцу, Нишу и Врањи.{S} Говоре шапатом, а те речи одјекују чак по Топлици.{S} С 
ски! од петка у вече до суботе ујутру!“ говоре Турци. „Јазук!“ узвикују буле.{S} А она, лепа Фа 
 проговоре коју: али овако...{S} Шта да говоре?</p> <p>Бедна старица!{S} Ситна, мршава, с очима 
па кад је Фати-султан упита шта је, шта говоре, а она не каза е њој прете, него слага: „Шемси,  
 И оне две младе хануме, и робиња, више говоре покретима руку и главе но устима: показују према 
се хануме на разговор...</p> <p>А о чем говоре хануме?</p> <p>Како дође из Цариграда Ахмед-хафу 
епрестано пада, а мусломанке међу собом говоре да су то сузе девојака са седмога неба, што је Ф 
го тајно шапће.{S} И људи и жене о овом говоре шапатом, све у двоје.</p> <p>— Ако је <hi>ово</h 
ци?...{S} Нигде једнога...{S} Тек онако говоре, душмани...{S} И хафуз-беј, твој баба, воли овам 
о си га видео, још сто година“.{S} Тако говоре хануме.</p> <p>И тај дивни град, с много душа, в 
и господскога сина пашина.“</p> <p>Тако говоре, и Турци и буле, све у двоје, шапатом, у Прокупљ 
е, и очи, и косу, па их тада узе љубити говорећи:</p> <p>— Фати-султан, срећа!</p> <p>А она се  
 прућише се код Фатиних ногу, кроз плач говорећи:</p> <p>У џенет ћеш, султанијо!{S} Голем си се 
јарену руљу, све од једнога до другога, говори им, обавештава их, моли их да не учине крви, да  
елу и накиту, снаси од свекрве, свекра, говори цело Прокупље.{S} И већ је Фати-султан пред јенђ 
Хајде, Фати-султан, звездо: дође време, говори јој мулина кћи и хвата је под мишку да је дигне. 
ренула се к Фати-султан па јој, пушећи, говори, прича, не гледајући што је у кући Шемси-пашина  
-Халима, да му дође у прокупачки сарај, говори под кулом Суљи старешина сејмена.</p> <p>— Да до 
рањанци...{S} Њен отац радостан, весео, говори да му је по вољи само ово кћерино венчање; синоћ 
ућена лавица; Лесковчанка смела, дрска; говори, прича, и кад види да само мрдне рука младе Арна 
или; турска ће глава да плати.{S} А?{S} Говори сад мула?</p> <p>Мула сад опет ћути.{S} Гледа ск 
 гледа кад јој облаче и гиздају снаху,“ говори она млада Прокупчанка, што је мало час на доксат 
варама, у високој чалми.{S} Кад хоће да говори, прво зажмури, па тад почне.{S} Овога пашу нису  
 се; силна врева! не зна се ни шта која говори ни шта која хоће; траже бошчице с јашмацима, с х 
а је, те се грухне у груди и с дадијама говори шапатом.{S} Боји се буне, да се Арнаути не дигну 
дужан, рече мула, не слушајући шта паша говори.</p> <p>— Какву крв?...{S} За крв... не знам..., 
> <p>И још се нешто говори, то јест, не говори, него тајно шапће.{S} И људи и жене о овом говор 
...{S} Никому ништа не казује, ништа не говори.{S} Бејаше се мало повратила, и разгалила, па... 
се, и сведоци се гледају; нико ништа не говори.{S} Неколико Арнаутина отворише врата на предсоб 
ead> <p>По Прокупљу се ни о чем више не говори, до о грозном убиству мулина сина, о несрећној љ 
аптије из прокупачког сараја.“ И ако се говори шапатом, све у двоје, ипак се рашчу, за час, по  
раду мање да седи, ни да се о њему више говори.</p> <p>Како је Фати-султан нестало, нигде у хаф 
е се клатити као мула, оставив чибук; и говори:</p> <p>— А, пријатељу, јазук!{S} То ли ти је но 
лује, љуби, повраћа је, плаче над њом и говори:</p> <p>— Аман, султанијо!{S} Ашколсун!{S} Толик 
и је по дворишту где му је хрт и соко и говори о брату; прича о његову разговору кад бејаше мал 
 не познаје, чини у се да то неко други говори.{S} И узму га пити змије присојкиње, мула-Халимо 
p> <p>Трећи дан, а Фати нити ромори, ни говори, нити заплака, ни уздахну.</p> <p>Уз прозоре, бе 
те на њене јаде.</p> <p>Нити ромори, ни говори.</p> <p>— Зар полудела, јадна, од страха, или из 
тих, а из дубине празних груди.{S} Фати говори:</p> <p>— Где је пуномоћник Шемси-пашина сина?</ 
да, ту крај капиџика, с Исмаилом у души говори; гледа му очи, њој миле, слуша му глас, њој слад 
з предсобља врло слаб, мушки глас; имам говори, то јест чита неку молитву, <pb n="116" /> кроз  
жмури и почне својим танким гласом, сам говори; мало, па сиђе у башту, мисли да ће му тамо лакш 
ђу Арнаутима, оца.{S} Не чује се шта им говори; пролази кроз руљу; сви му праве место...</p> <p 
чину, опрости, сто заклетава?</p> <p>Он говори, очи му се сијају, лице се зажарило: бесу даје с 
аду <hi>сербез</hi>, оно се нешто друго говори.{S} После одласка скадарскога паше из Лесковца,  
емси ће по лепу Стамболку..{S} И зацело говори: „Кад је била заволела простога Арнаутина, зар д 
 толико несрећна!</p> <p>И још се нешто говори, то јест, не говори, него тајно шапће.{S} И људи 
о кули, каже, као жива, и све о Исмаилу говори; и трипут је њој, својој кћери казала, да се још 
а, као на јави.{S} Увек, само о Исмаилу говори.{S} Његово јој је име на уснама.{S} Не стиди се  
слушкиње, ни робиње, шта се по Прокупљу говори, у шта тврдо верују <pb n="27" /> и Лесковчани и 
има три дана, не гледа, а и дању и ноћу говори.{S} Њена мајка, и мулина кћи, које се од њене по 
гледа у небо.{S} Она му није више о сну говорила, но му исказивала љубав погледима, осмесима —  
би шућур!...{S} Јараби шућур!...</p> <p>Говорила тако, у бунилу, па се расвестила и тражила да  
олазио само на вуке. „Ни на њих не бих, говорио је, кад бих имао овде себи равне, арслане“.{S}  
 јој о томе говорити, кад јој паша није говорио, кад је и од ње крио као и од туђинаца...</p> < 
е писмо праћао, учио ме, световао ме, и говорио ми: „Ако те снађе, не дај Боже, нека лошотиња,  
а место где је Исмаил био, њој о љубави говорио, њено лице прстима додирнуо, своје прсте љубио, 
и од <hi>оџака</hi> (од колена) срамота говорити; с другима севап.{S} И прву и другу уредбу, ве 
с, жмурећи, клатећи главу.{S} После узе говорити.{S} Каже Фати-султан-хануми, да је до овога ча 
хануме, а до ње не.{S} Ко ће јој о томе говорити, кад јој паша није говорио, кад је и од ње кри 
и их стишавају, говоре; сви стари узеше говорити е је мула дао бесу, па би му они залепили блат 
разничном руху, оружани до зуба.{S} Кад год прате мулу у сарај, увек се обуку, наките коње.{S}  
 ни дужна, у лудилу које га спопада кад год се опије; па уместо да га већ једанпут казне смрћу, 
ах, и узеше се спуштати ћепенци, где је год турски дућан, или српски; арнаутски осташе отворени 
 ходећи стаје целом ногом.{S} Колико је год слушкиња, свакој је понешто наредила, свакој покоју 
из неколико села, већ из свих, и што је год за пушку дошло је, па све оружано до зуба, све шкри 
па реч.{S} А мула долази у сарај кад се год позове.{S} Зваће и свога пријатеља и друга нишкога  
але, више него пре, зажмуриле су кад би год њихов „ојнак“ растурио његову „купу.“ Игра се с њим 
ан до појаса, и за четрдесет дана, који год мимо њега прође да га каменује.{S} Ископаше рупу, з 
го све Прокупље, сав Арнаутлук.{S} Који год ми каже: „Срећна ти невеста!“ смеје се... познајем  
евет дана ту био, ни јео ни пио, и који год је прошао, на њега се каменом бацио (ко великим, ко 
 И старо и младо, и богато и сирото, ко год чу о овоме венчању, зачуди се. „ Алла’!{S} Алла’! с 
мула, вала! и похита на чардак.{S} Коју год слушкињу сретне, пита својим промењеним гласом, не  
ни га се докле га не сатре.{S} А кад му год дође <hi>селам</hi> (поздрав) од сараја, то јест од 
, и ћути: а ноћу виче.{S} Двадесет осам година од то доба, од његове девојке само пепео, ваљда, 
.{S} Ко на тебе један час заборави, сто година му се светиш“.</p> <p>Из мисли га трже пашиница. 
аш да живиш, пошто си га видео, још сто година“.{S} Тако говоре хануме.</p> <p>И тај дивни град 
а остави.{S} Млада, а без мужа беше пет година: заинатио се онај, па не удара печат за њено пуш 
ne unit="subSection" /> <p>Пре десетину година, у Старој Србији, у Митровици, уби један млад Ар 
ибука), крупан човек, као мула, мулиних година, у ћурку расеченом позади од пета др струка.{S}  
 њега, од његове <pb n="115" /> памети: годинама и узрастом дете, памећу човек — морале се крит 
<p>Јуче је дошао мули пашин већил, по у годинама човек, обучен као о Бајраму.{S} Допратише га с 
је у женски хамам, с мајком; до пре две године излазиле преда њ девојке, развијене; купао се са 
амо пепео, ваљда, јер је умрла још прве године пошто су је потурчили, а он је још тражи, још ку 
а.</p> <p>Арнаутин је висок, и за своје године врло крупан: још мало па ће ступити у осамнаесту 
Голубарник му је пун голубова.{S} Сваке године спреми по једнога петла за бој.{S} Лани му петао 
ркиње из Смирне, како причају буле, три године.{S} У дну једне мусафир-одаје сложени су душеци, 
реше (најмлађа, којом се бејаше пре три године оженио, умре преклани; и веле да је хтела постат 
Сад је ушао у седамнаесту, а до пре три године ишао је у женски хамам, с мајком; до пре две год 
али и потурчили девојку, с којом се три године волео.{S} Кад му је украли, разболео се, а кад м 
пушке, <pb n="60" /> веле, у петнаестој години на једнога кириџију, што им је хтео украсти са л 
није, пашо, раја, ово су Арнаути: има у години макар један дан, кад се не боје ни падишаха.{S}  
 се; не сећа се шта мула рече, да има у години макар један дан, кад се Арнаути не боје ни падиш 
савешћу.</p> <p>Мула рече паши, е има у години дана макар један дан кад се Арнаути не боје ни п 
 свечано се дочекује најрадоснији дан у години, Ђурђев дан...{S} Шкрипе врата, лупају капиџици, 
) Потамнела, земља је попала, као да је годину дана сунце није видело, <pb n="41" /> као да чит 
сарачану, тамо...“ не изусти „камо се у годину дана једанпут улази.“ Досад заповедала преко деб 
ије видело, <pb n="41" /> као да читаву годину из постеље није устала.{S} Седи, јадом саломљена 
ровирују кроз зелене вотњаке.{S} Мукање гојних крава и волова, блејање оваца, лавеж паса, жагор 
у.{S} Умукло је блејање оваца, и мукање гојних крава и волова; а над високом кулом старца мула- 
еће.{S} Хладан, зимни ветар љуља гране, голе. „Као просјаци: голе, клате се, милостињу траже, н 
 ветар љуља гране, голе. „Као просјаци: голе, клате се, милостињу траже, не од људи, него од Ал 
рећи:</p> <p>У џенет ћеш, султанијо!{S} Голем си севап учинила!{S} Џелату си катран на образ; с 
 расеченом позади од пета др струка.{S} Голем сам пут, пријатељу, учинио, и нека Алах да да ми  
танијо!{S} Ашколсун!{S} Толико болна, а голем посао изврши:{S} Шемси-паши блато на чело прилепи 
!{S} Алах за један грех једну казну, за голем голему, за мали малу.{S} Ти, мула, пријатељу, хоћ 
осрдан, није као човек: да аспру, па се големи, милостињу дадох; дариваће их прво цветом, па ли 
лах за један грех једну казну, за голем голему, за мали малу.{S} Ти, мула, пријатељу, хоћеш две 
ила, те како неће имати душмана?!...{S} Голо дрво нико не погледа, на лиснато бацају очи, на ро 
нај бор много шушти, и тужно се превија голо дрвеће, јер духа с Јастрепца помаман ветар: у бело 
 домовима у госте...{S} Украј пута мучи голо дрвеће, искићено ињем; и последњи је лист одавно о 
у, и пуши.{S} Загледао се кроз прозор у голо дрвеће.{S} Хладан, зимни ветар љуља гране, голе. „ 
к-хануме.{S} Ахмед-хафуз, отац, трезан, гологлав, обријане главе, пре звер, сад човек, мека срц 
ичући за сином, и скиде шамију с главе, гологлава проклињаше арнаутску силу и турску обест. „Лу 
з мајкине руке соко, не соко, него бели голуб...</p> <p>Уста занемела; очи склопљене (заклопи и 
а „на дванаест глава“ и бој петлова.{S} Голубарник му је пун голубова.{S} Сваке године спреми п 
а.</p> <p>Отац дивља звер, а кћи питома голубица.{S} И жена му је добра; у кући је, штоно <pb n 
окреће, душом полази...{S} Тешко рањена голубица!{S} Тек што је раширила крила, види да не може 
 играч ораха, и страсно гледа превртање голубова „на дванаест глава“ и бој петлова.{S} Голубарн 
 и бој петлова.{S} Голубарник му је пун голубова.{S} Сваке године спреми по једнога петла за бо 
лове и дахира, ни мангал, ни скупља ону гомилу мокра угљевља. (Изврнуо се мангал оно вече, у он 
.{S} Баш је, вала, „бал“.{S} Млад, леп, гонџе-лале, и од соја; стриц му је био велики везир, уј 
кивао многу лепу Циганчицу, али је још „гонџе-лале“...</p> <p>Никад није видео Фати-султан-хану 
 некад пред кулом насмеје, грохотом, да гора одјекује, па Арнаути чују, било у по дана или у по 
ени за причање, а камо ли овако што.{S} Гордила се, поносила се, па сад?{S} Док се паша не врат 
тога дао душу ђаволу; за то се пашиница гордила, поносила се и онако поношљива.{S} Ниједанпут н 
 рођака цара царева.{S} Да се онда мање гордила, било би је сад мање срамота, и не би пролазила 
пространа; одаје, одајице, ћошке, софе, горе; доле трем и одаје за послугу, под селамлуком мушк 
 каква ханума; напуни мангал, изнесе га горе, намести га близу невесте и измаче се, стаде, с пр 
аша је на чисто; али му је сад сто пута горе, већи стид, срамота, и жене му се свете! осветила  
, мисли да ће му тамо лакше бити, а оно горе: у јаблановој сенци види мулу; од сунчева зрака пр 
b n="17" /> не би у срцу и лицу оволико горео.{S} Да га послужише шербетом оне девице којих се  
рене главе.</p> <p>Мула смућен, Арнаути гори него пре, љути што им мула иде Шемси-паши, крвнику 
ио.</p> <p>Никад Арнаути, Војњаци, нису гори били.{S} Крв хтеде пасти, да се покољу међу собом, 
липти крв с њега, а она нариче, пролива горке сузе...{S} Хита да се наплаче док јој је кћи врх  
S} Леп.{S} А, очи!{S} А, веђе!... а над горњом усницом као ћумуром направљено, толико...{S} Вол 
оружјем.{S} Замутиле јој се очи, бистри горски кладенци, увело лице, свежа мајска ружа, и, катк 
 тужбу?...{S} Да пустим.{S} Да заплашим горскога вука, гладна...{S} Доћи ће ми на разговор, и н 
 а кажи један град, или једно село, или гору, или воду где није Алаха?“ Она се застиде, поцрвен 
а њ.{S} Опколише га Арнаути, крупни као горштаци, опаљена лица и дугих брка, раздрљени, жилава  
; а Фати-султан-хануми је он старешина, господар...{S} Грли јој вити стас... „Мифтара је затекл 
ајске степенице и зарза мулин ат, прими господара и полете, вриштећи.{S} За њим закасаше остали 
наути око конака мула-Халимова, очекују господара с ханумом и пратњом...{S} И кад се чу топот к 
 понуду болеснику, него као прву милост господаровој кадуни.</p> <p>А од ње се мулина кћи не ми 
едном, и још једанпут над својим мртвим господаром, па тек подиже главу и полете, као да крила  
 стране весели су; и таман да носе свом господару добар глас, тргоше се, јер се чу лупа.{S} Фат 
ривши, језик прегризле. „ Аман, Јараби (Господи)! шта би, Боже!“ чују се дивљи узвици. „Аман, а 
ло ханумама; једу <pb n="33" /> полако, господски, као хануме, и тек покоју проговоре. „Да се о 
ма?...{S} За кумрију је шарен кафез; за господско чедо конак; за танку су главу танке речи: за  
ла простога Арнаутина, зар да не заводи господскога сина пашина.“</p> <p>Тако говоре, и Турци и 
type="titlepage"> <p>ФАТИ-СУЛТАН</p> <p>Госпођи Јоки Петровић-Његош</p> </div> <pb n="6" /> </f 
воју кјучук-хануму (младу <pb n="34" /> госпођу), с којом се играла као с другарицом, час погле 
 <pb n="25" /> <p>— Алла’!{S} Алла’!{S} Госпоства ради даде душу ђаволу.</p> <p>— Наведе га <hi 
 да му се диве, да се застиде од његова госпоства. „Знам га оволишног, ћатиба.{S} Мали, стоји п 
ха!...{S} Теби, пашо, мало беше твојега госпоства и твоје величине, па си желео још већи да си. 
м свету за рђава дела.</p> <p>Племство, госпоство, госпоство, племство, на то се паша полакомио 
рђава дела.</p> <p>Племство, госпоство, госпоство, племство, на то се паша полакомио, стога дао 
н лира, за небројено благо, мир душе за госпоство!“ Мисли паша, гласно мисли, а глас му дрхти,  
казивао свој <hi>салтанат</hi>, то јест госпоство, јер није желео да га се само боје, него и да 
иђе да гледа арнаутску силу и салтанат (госпоство); а подједнако се уплашише и Турци и Срби, ка 
ашићевој, о севдаху што га за њу има, о госпоству и милосрђу Шемси-пашину.</p> <p>— Мерхаметли  
.</p> <p>— Остави мене да зборим, мула, гост сам ти...{S} Тако!{S} Пуши и слушај.{S} Он није џе 
ибука једно за друго; и остаде паша као гост мулин три дана и три ноћи: једоше печене кокошке,  
<hi>конаку</hi>, одељењу за људе, нигде госта.{S} Скупише се, с вечери, па се одмах разиђоше, ј 
 јер у отмених је Турака обичај примити госта, и казати му ако није домаћин (или домаћица) код  
на с улице и две из баште, где пашиница госте прима, што се турски зову <hi>мусафир-одаје</hi>; 
е урлајући, долазе топличким домовима у госте...{S} Украј пута мучи голо дрвеће, искићено ињем; 
а, журе се у оближње село послом, или у госте.{S} Зима...</p> <p>Сирота Фати-султан!{S} Дочекал 
акве несреће усред највећега весеља.{S} Гости се разишли, пијани хафуз дубоко заспао, и слуге п 
вадба ће јој скоро, чим буде с даровима готова.{S} Мимо кафезе јој пролази младожења; она га до 
аици ишарани ситним варком.{S} Стара је готова, али још не устаје, хоће да удари још један <hi> 
старице <pb n="32" /> већ су с абдестом готове, па се забрађују јашмаком, приносе бројенице, пр 
зар мислиш да су с овом осветом Арнаути готови.{S} Јок.{S} Ништа без крви.{S} Крв за крв.{S} Па 
ришта, осим једнога слушчета Циганчета, готово запретаног у пепелу крај ниског а широког огњишт 
} И одмах се чу његов глас, тих и слаб, готово као мало час имамов:</p> <p>— Фати-султан, звезд 
ве црне смоле, насред чела.</p> <p>— Е, готово, време је...</p> <p>Мајка зајеца...{S} Изведоше  
, с ћошке на софу, у дугачкој антерији, готово као женској, хаљини какву Турци носе кад су код  
ао снег белом брадом, а с лицем свежим, готово без бора, с оком црним и крупним, што с маха на  
ул! и усред зиме ђул! шапће Лесковчанка готово нечујно, и тресе се више но икад, а мулина кћи з 
рила; села ту, рашчупана и угрухана, па готово више није устала. „Ни филџан кахве још није попи 
ијумчарећи, праха и олова: „нека је све готово, ако се паша посили, па опет пусти онакав луд гл 
а-Халимов, у коме, одавно, осим послуге готово више никад никога.{S} Отвори се главна капија ши 
реме, кад би се понова свадбовало да је готово; а кад се врати, па јој каза шта је и како <pb n 
, што плаши робиње мишем, а и сам га се готово боји, нарочито пацова, кад се појави изненада, и 
<p>Она поче, испрекидано, одмарајући се готово после сваке речи:</p> <p>— Кажи селам Шемси-паши 
ећи; и ноћу радиле.</p> <p>А кад ово би готово, пашиница пусти глас, да је свакој жени, без раз 
ица; пази га као отац.{S} Па чак у кули готово ништа више него у арнаутским кућама, да им не бу 
ише, и узе мрмљати молитву.{S} У ниској готово празној соби јасно се разумевало с материних уса 
 и меким шиљтетима пуно је будних, и то готово саме јенђе, и ако ће скоро зора, време кад ће Ле 
иџија, бозаџија и оних што воће продају готово више никога.{S} Они набили џак на главу, и прођу 
и вратити: ханум-ефенди није код куће.“ Гошће се враћају постиђене; јер у отмених је Турака оби 
и ату му грива врбом накићена...{S} Сав град будан, одавно; искићене му широке кућне стрехе, и  
на.{S} Је ли?...{S} Овде би требало сав град да плати, Прокупље, ту је крв учињена.{S} Ама Шемс 
 до појаса, до гуше: како ћу каљав кроз град, кроз вилајет где пашујем?!{S} Насмејаће ми се и т 
 с њим леже, с њим устаје; како ће кроз град с катраном на образу!... „Мисли сад, кад ниси пре  
џама, и ружама, и јасмином, тај чаробни град Фати-султан оставља онда кад треба да је у њему... 
 Тако говоре хануме.</p> <p>И тај дивни град, с много душа, велики, по мусломански и Стамбол и  
аа’!{S} Аллааа’! слободни су, кроз свој град иду, не иду кроз <pb n="110" /> турски Ниш, или Ле 
де је Алах, ту је и љубав; а кажи један град, или једно село, или гору, или воду где није Алаха 
да им не буде жао.{S} За Бајрам отера у град читаво стадо овнова, те подели по сиротињи, арнаут 
 капе с врхова витих минара.{S} Улазе у град, пуст, као да му је све куга поморила.{S} Нигде ко 
о се боји некаквога сна!{S} Кад пођем у град од страха дрхти; кад се вратим из града радује се. 
а.</p> <pb n="21" /> <p>— Да пошаљемо у град Суљу, ја Саида, а, мула?</p> <p>— Још мало...{S} М 
а саз под мишком, зар ниси видео?{S} Од града до града иду, ударају у саз, песме ваде и певају, 
тридесет једну-две; родом из Сирије, из града Алепа, кћи некога паше, Турчина; па ипак јој буле 
 се рашчу, за час, по делом граду; а из града глас оде у Топлицу.</p> <p>— Три заптије:{S} Хаса 
аха.</p> <p>Једно вече, кад се врати из града и хтеде ући у одају, родитељима, чу да му се роди 
 град од страха дрхти; кад се вратим из града радује се....; и видео сам: клања и кад није врем 
да је коме крви дужан.{S} То је неко из града.{S} Наћи ће га, па да би, овако стар, ишао на кра 
 мишком, зар ниси видео?{S} Од града до града иду, ударају у саз, песме ваде и певају, па дођош 
жну прашину и сноси је с брда у долине, гради сметове, камо би запали и ати а некмоли људи.{S}  
!“ Све о хафуз-Ахмеду.{S} Ни ко у неком граду мање да седи, ни да се о њему више говори.</p> <p 
 двоје, ипак се рашчу, за час, по делом граду; а из града глас оде у Топлицу.</p> <p>— Три запт 
“, примив мулин селам, да пусти сина по граду <hi>сербез</hi>, оно се нешто друго говори.{S} По 
 не дрхти његова ханума; син нека му по граду сербез ходи; он, шетајући се, нека не преза.{S} В 
чке стране чини као да су поубијани сви грађани Прокупља, попаљени сви домови, па свака своје ж 
здрављају долазак мулине кадуне Арнаути грађани.{S} И Арнаути из пратње Фатине деру се, Алаа’!{ 
аном.{S} Млади Арнаути опколили конак с грађанима, па све чешће пуцају мале пушке, јаче бубњају 
 оде у кулу; и наједанпут се диже силна граја, вика, дивљи узвици, небо се пролама; Арнаути се  
 му праве место...</p> <p>И мало, па се граја сасвим стиша; Арнаути се разиђоше, сваки отиде св 
а је“!...{S} Лаже, лаже, и опази где се граја стишава, прислони и она око на стакло, угледа, ме 
 је привезати коњма за репове...</p> <p>Граја се не стишава, ни дивљи узвици; мулина кћи улази  
оло дрвеће.{S} Хладан, зимни ветар љуља гране, голе. „Као просјаци: голе, клате се, милостињу т 
 кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене капке...{S} Шушти бор... шапат је то, Исм 
 кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене очи...{S} Капци су јој тешки, склапају се 
трепцем, што је обасјава, и кроз борове гране сипа сребро на њено бледо чело; и сања, на ружној 
ошки, где се преко ниске ограде наднеле гране џанарика, на шареном ћилиму и меким шиљтетима пун 
емљаним зделама, и мушмуле, и јабуке на гранчицама, и крушке из сламе.{S} Арнаутке седе около,  
 и јоргован...{S} Робиње унеле мирисаве гранчице јасмина и јоргована, а мајка је то, својом рук 
 ће се, увек, кад се макар мало превије грбина,“ тако мисли Шемси-паша; јер тврдо верује да мул 
 кафезе да — сејире!...{S} Резил!...{S} Грдан мој резил! ...{S} Мора опрати блато са својега об 
из каване, обилазе <pb n="89" /> га; не грде га што иде ноћу без фењера као хајдук, грехота; не 
а у Прокупље. „Вала боље смрт, него ова грдна срамота.{S} Кад сам је венчао са својим сином, би 
p>— Ако је <hi>ово</hi> истина, како ће грдна пашиница међу другарице!</p> <p>— Куд ће паша од  
.{S} Грдно се закрвавише мулине очи!{S} Грдно су му страшни погледи.{S} Ћуте, гледају се, мере  
, мери мулу; мула ћути, мери пашу...{S} Грдно се закрвавише мулине очи!{S} Грдно су му страшни  
ед зору, на задња врата изнесен некакав грдно дугачак џак, и однет у дућан Ахмеда-туџара, одакл 
ро а то ли једнога, али заман! ланац је грдно дебео, причвршћен је великом халком за гвозден кл 
ах-екбер</hi>.{S} У дишер-авлији залаје грдно велики пас, јер му се час по учини бахат од човек 
чке пушке медведа, кад је с планине, по грдном снегу, сишао у село.{S} Нене ми се није бојала н 
остаће им мужеви без вечере, па ће бити грђене.</p> <p>Једне су долазиле, друге одлазиле, тако  
ки и не казаше шта је, а она чупа косу, гребе лице, грува се у груди и виче из свега грла:</p>  
ње пушака, те прилазе уз капије, дршћу, гребу и тужно циче...</p> <p>Кроз арнаутску махалу нигд 
<pb n="8" /> гледај: пошто си га видео, грејао се на његову сунцу, огледао се у његова два мора 
 не погледа један трен, на душу му пада грех тежи од најтеже стене.</p> <p>— Исмаил!...{S} Исма 
би мусломани.{S} И додали би:{S} Био би грех да се оженило дете (младић) бабом.{S} И ово сад ни 
 ту закон нема посла.{S} А није вала ни грех, рекли би мусломани.{S} И додали би:{S} Био би гре 
 сваки би рекао јазук!{S} Алах за један грех једну казну, за голем голему, за мали малу.{S} Ти, 
S} Јербо, добро збориш: и Алах за један грех једну казну...{S} А Шемси-паша, змија погана, ако  
 само они који немају на души ни трунке греха.{S} А овако увене, зацело, биљка кад јој украте с 
 га што иде ноћу без фењера као хајдук, грехота; не осврћу се на његове претње, боје се.</p> <p 
де молитву, заборавивши да је то велика грехота, па полете кћери у одају.</p> <p>Али камо јој к 
 али не уме, и не сме, јер је чуо да је грехота радити што по обрасцу јединога Алаха.</p> <p>Је 
о.{S} Ни једна не беше из његова фиса. „Грехота,“ говораше. „Жени ли се отац ћерком?“</p> <p>Са 
ему...; велика је, девојка.{S} Родитељи греше, деца испаштају...</p> <p>Путоваше до Солуна лађо 
енац од врбе, и око паса врба; и ату му грива врбом накићена...{S} Сав град будан, одавно; иски 
а, искићена чела и груди, прља им сапи, гриве и кићену опрему.{S} Сејмени јуре за Арнаутима, по 
ста, паметна ока, танких ногу а дугачке гриве и репа, с кићеном опремом, с абаијом везеном <pb  
ов бисер, и накитише је другим накитом, гривне с рубинима, обоци са сафирима, челенка са смараг 
бул-ливанту с косе, на ђул-су с недара, грла и руку...{S} Дечица се грче, прибијају се уз матер 
 лице, грува се у груди и виче из свега грла:</p> <p>— <hi>Султан’м!{S} К’з’м</hi> (Султанијо!{ 
, извлачи венедик-кошуљу с мемицама око грла, да се види, смеши се радосним осмехом...</p> <p>— 
— Кучку псима! захори се силно, из свих грла, небо се пролама.</p> <p>Сирота Фати-султан!{S} Чу 
-хануми је он старешина, господар...{S} Грли јој вити стас... „Мифтара је затекла у постељи сам 
чву, да се у вину купа, трезан; плаче и грли кћер, одговара јој, теши је, подсећа је на „к’смет 
он стропошта крај своје кћери, и узе је грлити и плакати, видеше да јој се свест повратила; отв 
буче невестинску хаљину; легнуше јој на грло Исмаилов бисер, и накитише је другим накитом, грив 
смаил правио за свадбу, да јој метну на грло бисер што јој Исмаил дао за <hi>виђење</hi>...</p> 
лтан...{S} Љуби јој и очи и лице и бело грло...{S} Пољубио би и уста, а још се уздржава, као Ми 
 беле, оштре секутиће своје у смежурано грло, као вук овци.{S} Пошикља крв читавим млазевима, а 
а, притискујући белим јашмаком место на грлу где су били Арнауткини секутићи, да крв заустави,  
pb n="141" /> намешта Исмаилов бисер на грлу, извлачи венедик-кошуљу с мемицама око грла, да се 
а не помену; реч „Исмаил“ застаје јој у грлу.{S} Види да је Фати весела, да једва чека да пође, 
Даје јој бесу да неће никуд од ње...{S} Гроб се затворио.{S} Белег су однели Арнаути некуд дале 
сандук; конак на брегу под Јастрепцем — гроб.{S} Фати би лакше.{S} Зна она, мусломанка, да ко ж 
ина ни зрно пиринџа, јер му не отиде на гроб; од тада оне две Арнаутке, дадије мулине кћери и с 
иринач по гробу својега сина, јер му на гроб не иде више никако...</p> </div> <pb n="95" /> <di 
?{S} Да јој је кћи умрла, да јој се зна гроб, и да проговоре коју: али овако...{S} Шта да говор 
шумљена брега на чијем је врху Исмаилов гроб; што ће гледати Исмаилова ата; што ће миловати Исм 
 сестре, али опет Исмаил.{S} Отворио се гроб...{S} Збацио <pb n="69" /> је Исмаил са себе бело  
саме...</p> <p>...{S} И видела му душом гроб, на врху <pb n="68" /> пошумљена брега пред Јастре 
 језа каква никад није; заклела би се у гроб брата јединца, да се та тица злослутница продера с 
ов брег под Јастрепцем на чијем је врху гроб Исмаилов; беле се кровови ниских кућа арнаутских и 
 је пре пуцао таван и да ли су пси били гробари, не сећа се.{S} И не сећа се да је икад досад ч 
су та суза и тај осмех збогом Топлици и гробу Исмаилову...</p> <p>Дођоше наспрам Прокупља, мула 
ао да избегава кћер; од тада не посу по гробу свога сина ни зрно пиринџа, јер му не отиде на гр 
ише избегава кћер; не посипа пиринач по гробу својега сина, јер му на гроб не иде више никако.. 
 се још смирила није, што Исмаил лежи у гробу неосвећен; и трипут јој је поручила, да ако га не 
ови понуда, баница у бакарним сановима, грожђе из туршије у земљаним зделама, и мушмуле, и јабу 
а руку.</p> <p>— Ватра, Фати-султан!{S} Грозница?</p> <p>— Грозница, Садије-ханум.{S} Не знам к 
тра, Фати-султан!{S} Грозница?</p> <p>— Грозница, Садије-ханум.{S} Не знам кад ме ухватила.</p> 
пет дође, њој:{S} Ништа ми није... није грозница.{S} И силом поче устајати; седа у једном куту, 
само до пролећа, па опет рђаво, потајне грознице, кашаљ сух, све чешће...{S} Ах, пролеће!{S} Ка 
на анадолској, од куда се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето.{S} А ако није,  
ска, на Босфору, откуд се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето...{S} Оздравићеш 
 се на њега, нема и непомична, нагрђена грозном смрћу, сруши се као храст ишчупан олујом, па за 
окупљу се ни о чем више не говори, до о грозном убиству мулина сина, о несрећној љубави двоје м 
ут.{S} Кад се некад пред кулом насмеје, грохотом, да гора одјекује, па Арнаути чују, било у по  
 прозора куле главом мула, и насмеја се грохотом, а његове се слуге уплашено згледаше.</p> <p>П 
} Ха! ха! ха! насмеја се својој лудости грохотом.{S} Виде: има часова кад је човек луд, а чини  
но.{S} За једнога роба даду пет стотина гроша, за другога пет хиљада, за трећега петнаест, као  
их узео онолико колико се узима: хиљаду гроша, ни аспре више.{S} Ја нисам трговац, нити мога си 
ш, пашо?</p> <pb n="130" /> <p>— Хиљаду гроша.</p> <p>— Немој...{S} Вежи кесу, па је врати у не 
петнаест, као за ата.{S} Ми овде хиљаду гроша како за крв мулина сина, тако за крв последњега с 
д Шемси-паше: хиљаду лира уместо хиљаду гроша: и конак у Румелији, и један у Анадолији; и чифлу 
он се за ту крв погађа; уместо бакарних грошева, златне ми лире за њу нуди, срам га било! <pb n 
ако ће остати до зоре...</p> <p>Гру!{S} Гру! плануше неколике пушке кроз пушкарнице прокупачког 
м..., овако ће остати до зоре...</p> <p>Гру!{S} Гру! плануше неколике пушке кроз пушкарнице про 
ше шта је, а она чупа косу, гребе лице, грува се у груди и виче из свега грла:</p> <p>— <hi>Сул 
не каменом, него ружом.{S} И види чудо! груди му се расцепише, на двоје, а из ране покуља крв к 
 пољем, у ливади, те Фати, наслоњена на груди Исмаилове сестре, упире очи у месец над Јастрепце 
, а он то не гледа, него рашири руке на груди, притисну их, и узе да јечи, да стење; брада му с 
анпут га срам било! загрме мула, пустив груди.{S} Шта су конаци, шта су чифлуци, шта је ергела! 
грудима, на грудима материним, да га те груди задрже у харему, кад зажели да изиђе, да оде међу 
е лице, све се чешће чује сух кашаљ, из груди...{S} А мула све смућенији, и као да се све више  
 ружа, и, каткад, чује се сух кашаљ, из груди.{S} Час је тужна, час толико замишљена, а час нем 
е испод леђа, узе је у наручје...{S} Из груди му се оте глас један, радостан, сличан гласу какв 
ита атова и чилих коња, искићена чела и груди, прља им сапи, гриве и кићену опрему.{S} Сејмени  
p> <p>Мула ућута, а још се клати и држи груди, још гледа у исту шару ћилима; скадарском се паши 
па до века.</p> <p>Мула непрестано држи груди, клати се и поче причу полако, тужно, не гледајућ 
„А, шегу тераш.{S} Како може да расцепи груди ружа, кад није могло камење?“ „Камењем ме ударали 
Аллааа! простења мула, а не диже руку с груди.</p> <p>— Да те не пробада?</p> <p>— Прободе ме н 
 му уста ђул; видела да су се удариле у груди кад је за угао замакао, али она није ништа осетил 
ње; разабрала је шта је, те се грухне у груди и с дадијама говори шапатом.{S} Боји се буне, да  
а она чупа косу, гребе лице, грува се у груди и виче из свега грла:</p> <p>— <hi>Султан’м!{S} К 
о није.{S} Подижу јој се плећа, одскачу груди, јеца...</p> </div> <pb n="106" /> <div type="cha 
ом говор, тако тих, а из дубине празних груди.{S} Фати говори:</p> <p>— Где је пуномоћник Шемси 
ихо, а ипак разумљиво, чу се из празних груди песма:</p> <quote> <l>Белу рубу обукла невеста,</ 
ту, стискајући га на својим грудима, на грудима материним, да га те груди задрже у харему, кад  
{S} Сан је сад...</p> <p>Заспала је, на грудима Исмаилове сестре, али опет Исмаил.{S} Отворио с 
лушкиње <pb n="147" /> деру антерије на грудима од јада, и плачући раде по авлији, по кући, пос 
гризао за руку, час ударио по плећима и грудима, час их затварао у једну сасвим мрачну сарачану 
о малом детету, стискајући га на својим грудима, на грудима материним, да га те груди задрже у  
у, једну, две, дуге молитве; а на њеним грудима, испод кошуље, на ибришим-врвци, хамајлије, мал 
брада му се узе трести, много: кишом му грунуше сузе...</p> <p>— Што ти би, мула?! пита паша за 
злази из ње; разабрала је шта је, те се грухне у груди и с дадијама говори шапатом.{S} Боји се  
више децу без родитеља и хранитеља, где грцају у плиткој Морави? да ли њих угледа онда кад очи  
у с недара, грла и руку...{S} Дечица се грче, прибијају се уз матер, или бабу, или дадију, јер  
медведа.{S} Старац се тресе; усне му се грче, а он пружа стиснуту песницу према Прокупљу, к Лес 
 сам изгубила“!...{S} И ту је ударила у грчевито јецање. „Све сам изгубила!{S} То <hi>све</hi>  
кукурекаше.</p> <p>Ни мало хропца, мало грчења...{S} Левом је руком згужвала танку паучину, чар 
јој опет снађе она болест, стаде јој се грчити и кривити лице, и удари јој пена на уста...</p>  
кругло подшишана, затрепери кад се узму грчити танке, изгореле усне.{S} За толиким животима до  
свуд капак до капка...; и псе, шугаве и губаве, уличке, обузима страх слушајући дивље узвике и  
, звездо.{S} Све по срцу...</p> <p>— Не губи памети, сунце.{S} Сравњује ли се цвет с копривом.. 
 широке стрехе, одакле се киша лије.{S} Гугутке се из својих котарица не мичу; а псима се носи  
од јасмина удесио још лепше песму!{S} И гугутке се избудиле, гугучу!{S} Све тице „дестур“ (допу 
 лепше песму!{S} И гугутке се избудиле, гугучу!{S} Све тице „дестур“ (допуст) узеле, певају!... 
и, ђувендеее! цикну млада Арнаутка, као гуја, и за тренуће ока баци се на Лесковчанку, заиста д 
>— Ко је <hi>море</hi>?! цикну мула као гуја љута, а рука му паде на јабуку мале пушке.</p> <p> 
и већ вршу: пуста остадоше поља, празна гумна, све се то, и мушко и женско, и старо и младо, по 
пус-чоха“ чакшире и џамадан, у чепкенли-гуњ срмом везен; први пут је обуо жуте чизме које је до 
бели се као лабуд; а са зеленог чоханог гуња чепкени, од силнога веза раменима му претегли, тре 
 чакширама, ишараним црним гајтанима, у гуњевима, неки белом ћечету, неки у фесу и пешкиру, сви 
 махалама, кадуне се, и жене и девојке, гурају уз <hi>кафезе</hi>, решетке на прозорима, па се  
 Арнаутина отворише врата на предсобљу, гурају се, промолише главу.{S} Страшни су и наказни; че 
</p> <p>— Ево га, одговори Мурад-беј, и гурну уз врата једнога дежмекастог старца.</p> <p>Она п 
а, тица злослутница: зајецаше струне на гуслама од ветра кроз незатворене капцима прозоре; потр 
 зумбул, јасмин, њена светла мека коса, густа и дугачка, коју негује материна љубав, још чешљај 
рострла телећу кожу усред баште, између густих, великих шимшира, па клања: од петлова кукурекањ 
узова са свакојаким воћкама, обученим у густо ђурђевско лишће долази мирис: мирише јоргован, ми 
и: „Јесте, мула, блато ми до појаса, до гуше: како ћу каљав кроз град, кроз вилајет где пашујем 
о и хартију...{S} Прво зажмуре, па поче гушчјим пером с десна на лево...; на колену пише.{S} Ис 
, ако се зове Шемси, није шемси (сунце) да га отопи...{S} За једну аспру милијон лира, небројен 
ним белим чаршавима преко пупих бисага, да је обиђу, и да јој донесу понуде.{S} Пуни рафови пон 
ана је обичај да поштују тугу ближњега, да не певају кад им ближњи плаче.{S} Али ово сад није о 
 и помислили би да у одаји нема никога, да се не чу кашаљ...{S} Жене упрле очи у Фати-султан; з 
ња; она га дочекује крадом, иза кафеза, да је нико не спази; дочекује га с осмехом, испраћа га  
 врата, заклињући га у њихова Бал-беја, да јој отвори.</p> <p>Три дана се затварао, а после пош 
ријући ово од Турака, послаше им улака, да склопе барјак... повукоше се, и одмах почеше доносит 
и те не урекну...</p> <p>Жали је мајка, да се не мучи мажући ивице очних капка сурмом, па тобож 
 Фати би лакше.{S} Зна она, мусломанка, да ко жељу самртнику не испуни, четрдесет дана га Алах  
; и трипут је њој, својој кћери казала, да се још смирила није, што Исмаил лежи у гробу неосвећ 
 јој у грлу.{S} Види да је Фати весела, да једва чека да пође, те час-по тужно прошапће; А, жен 
авом руком.{S} Не пита је шта је снила, да се она, казујући му сан, још више не уплаши, но само 
бу неосвећен; и трипут јој је поручила, да ако га не освети мушка глава, нека га освети женска. 
ачи венедик-кошуљу с мемицама око грла, да се види, смеши се радосним осмехом...</p> <p>— Мајчи 
ако да је теше?{S} Да јој је кћи умрла, да јој се зна гроб, и да проговоре коју: али овако...{S 
во ништа више него у арнаутским кућама, да им не буде жао.{S} За Бајрам отера у град читаво ста 
е, као кћерима, или млађим другарицама, да што пре поскидају и склоне спрему и дарове. „Нека ти 
стане поред <pb n="105" /> мула-Халима, да их видиш напоредо...{S} Мула је човек, то је истина, 
 <p>— Поздравио Шемси-паша мула-Халима, да му дође у прокупачки сарај, говори под кулом Суљи ст 
} Лепо, и као некако другарски, с њима, да јој се тајно не подсмевају (јер јавно не смеју), и д 
е знала да је Фати-султан била венчана, да јој је погинуо младожења, и да је она остала <hi>сло 
ареди..., нареди суд да се ископа рупа, да се тај кривац закопа у њу таман до појаса, и за четр 
Арнаутка, и скочи, покуша, онако стара, да истрчи, па не могаде, но се заљуља и лупи о под заст 
ко зида па у њу, и кад се Бал-беј игра, да изиђе, да...{S} Не!{S} Материно срде даље није смело 
приђе сестрин сеиз, ухвати под њим ата, да га причува, знојава провода, док се он са сестром ви 
икну, стеже Исмаилову сестру око врата, да је удави.</p> <p>— Фати!{S} Фати!</p> <p>А као одјек 
рекле бисмо да је од двадесет пет лета, да му није брада бела, дуга.</p> <p>У једној великој а  
је; заклела би се у гроб брата јединца, да се та тица злослутница продера с куле њезина оца.</p 
о петао „победилац“, ножем посред срца, да га од тога не задржаше Турци што се бејаху скупили д 
 му кажу, е га је поздравио Шемси-паша, да му дође у прокупачки сарај.{S} Силистер изврши пашин 
снега доста, кулучи раја, разгрће снег, да невеста и јенђе лако прођу; ако из Лесковца у Ниш та 
 га се само боје, него и да му се диве, да се застиде од његова госпоства. „Знам га оволишног,  
S} И не потражи је од муле, — не смеде, да не ражљути мулу.{S} Бекрија, <pb n="61" /> луд, али  
људи не подмигују кад те чаршијом виде, да се жене не кикоћу кад те махалом опазе“.{S} Тако мис 
 трешња, а не смеју поискати чашу воде, да не би, проговоривши, језик прегризле. „ Аман, Јараби 
 у њу, и кад се Бал-беј игра, да изиђе, да...{S} Не!{S} Материно срде даље није смело.</p> <p>Т 
и задрже у харему, кад зажели да изиђе, да оде међу другове...</p> <p>Из Прокупља стижу паши гл 
љи старешина сејмена.</p> <p>— Да дође, да дође, ха-ха-ха! одговара с прозора куле главом мула, 
а мајка, коју мало час изнеше из одаје, да не види кад јој кћи издише, клечи сад крај ње, једин 
ати-султан-хануму, а толико је познаје, да би јој могао, чини му <pb n="12" /> се, израдити сли 
 им заповеда да дигну војску на оружје, да иду да умире побуњене Арнауте.</p> <p>— Тражио си од 
 увек у страху, да јој се муж не опије, да не виче, да не нападне кога.) Потамнела, земља је по 
ње.{S} Најпосле је научише две муфтије, да се уда за другога непуштена.{S} Живела с овим другим 
имо милостивога падишаха да се смилује, да ти се баба врати у Стамбол.{S} А!{S} Стамбол! <pb n= 
 не дигну на њена оца, што никад досле, да му не запале кулу, па куд би сирота Фати-султан, <pb 
ају јатагане.{S} Млади хоће у Прокупље, да убију Шемси-пашу.{S} Стари их стишавају, говоре; сви 
о</hi> и казује да ће одмах у Прокупље, да јој испрати мајку.{S} Арнаутке гледају тугу и јад, п 
аша, бојећи се преваре с мулине стране, да му не подметне на испит коју другу уместо Фати-султа 
се прибра, узе да зове војне старешине, да им заповеда да дигну војску на оружје, да иду да уми 
дијама говори шапатом.{S} Боји се буне, да се Арнаути не дигну на њена оца, што никад досле, да 
шкринуше; Фати, онако болна, склања се, да је не виде људи с откривеном главом, без фереџе.</p> 
и.{S} А не казиваше мајци за чим плаче, да ли плаче за пашићем, или што се за старца удала, или 
ом, решио се; не сећа се шта мула рече, да има у години макар један дан, кад се Арнаути не боје 
ху, да јој се муж не опије, да не виче, да не нападне кога.) Потамнела, земља је попала, као да 
мулиној кули.{S} Звао је њена оца јуче, да је види, и да је утеши...</p> <p>— Како утеши?{S} Ве 
јкама као девојка.{S} И ко зна, још би, да се мајка не сети е је <hi>човек</hi>.{S} А ево откуд 
бавештава их, моли их да не учине крви, да га не осрамоте сад под старост — <hi>бесу</hi> је да 
маил оде мајци, поче да се око ње мази, да је испитује. „Кад би нешто мајка рекла: просићемо ти 
 се, крије радост, да је мула не опази, да се не покаје.{S} А како да се не радује!...{S} Зна з 
го је оставише да се одмори и да мисли, да размишља читаву недељу; а онда, у петак, јутро бејаш 
е говорити.{S} Каже Фати-султан-хануми, да је до овога часа била и Џафер-бејова и мула-Халимова 
 <p>У тахтариванима и душеци и јоргани, да не осете хладноће хануме...{S} Фати лежи наузнак и с 
S} Он заповеди да се наоружају сејмени, да што пре отиду у Топлицу, под Јастребац, да му доведу 
, као да чека да се која капија отвори, да изиђе Фати-султан.{S} Не понесе чадре, те му зелена  
зама својим, мајкиним сузама не сагори, да се не лиши једине наде, састанка с њом на оном свету 
о што глуху шаптати и слепу намигивати, да мула немаде и на уму и на срцу онај увели пупољак у  
ншалла’!...</p> <p>Мајка је узе љубити, да сакрије сузе, јер ако њу још надом заварава, себе ви 
ци, нису гори били.{S} Крв хтеде пасти, да се покољу међу собом, јер једни одобравају измирење, 
а грлу где су били Арнауткини секутићи, да крв заустави, меће главу у торбу и, још смелије, још 
ана, или, како Турци кажу, на две ноћи, да обиђе кућу (јер како јој погибе брат, напустила и ку 
е поведе...</p> <p>— Дај јашмак, Зулфи, да покријем главу, дај бројенице: на хаџилук идем.</p>  
> <p>— Паша им био рекао, свој тројици, да више неће бити заптије, но кадије.</p> <p>— И претио 
у онај увели пупољак у његовој Топлици, да не помисли:{S} Хајде!{S} Опростиће ми и Бог и син, к 
е на груди, притисну их, и узе да јечи, да стење; брада му се узе трести, много: кишом му груну 
ана шапат љутих Арнаута.{S} Склопи очи, да ово не гледа, а оно ето мулина сина, на ату; млад, л 
султан-хануминој мајци, или да је теши, да је подсети на к’смет, на Алахово Писмо, то јест да н 
морио се.{S} Пашиница покварила обичај, да би се сачувала од погледа тајно подсмешљивих, и запи 
, ђаволови синови, окренуше коње к њој, да је прескоче...{S} Прегазише је, па продужише пут, не 
 чуду и забуни, па нека изручила ибрик, да жар угаси, и то још тако стоји.)</p> <p>А хафуз-Ахме 
ај исти мула признао је и да је хајдук, да ми је украо снаху.{S} За мулима сина нема сведока: з 
и-паша „Дангалија“, примив мулин селам, да пусти сина по граду <hi>сербез</hi>, оно се нешто др 
птије, но кадије.</p> <p>— И претио им, да ће их мерити гајтаном колико су ока тешки, ако га не 
а својим грудима, на грудима материним, да га те груди задрже у харему, кад зажели да изиђе, да 
 да јој мирише земља, покривена травом, да јој мирише дрвеће, обучено у лишће, и да јој мирише  
емљом, уздржаваће се од суза, молитвом, да кћер сузама својим, мајкиним сузама не сагори, да се 
мехом, испраћа га са сузом, и са жељом, да јој што пре дође највећи празник — свадба.{S} Сад је 
 се некад пред кулом насмеје, грохотом, да гора одјекује, па Арнаути чују, било у по дана или у 
ављено, толико...{S} Волела бих, кузум, да Џафер-беј стане поред <pb n="105" /> мула-Халима, да 
 n="75" /> је, код кога је Фати-султан, да је кадуна другога и ако није од њихна сина пуштена,  
ровао, и ако му је верни Мифтар причао, да човеку може бити и на земљи као на небу, у рају где  
 тако лак.{S} И био би сад чак и весео, да не бива нешто што га узнемирује: на пример, ако пукн 
уре јаше магарца искићена врбом толико, да му се само уши виде, и извија кроз нос нову сокачку  
а додирнуо стрменом, а ат није вриснуо, да одјекну брда и Јастребац, <pb n="96" /> јер је осети 
што прљава аљина...{S} И чуо сам, пашо, да га сад зову Шемси-паша „Дангалија“.{S} Што ћу му ја. 
кад ово би готово, пашиница пусти глас, да је свакој жени, без разлике вере, слободно доћи и ви 
бац, да му доведу мула-Халима, то јест, да му кажу, е га је поздравио Шемси-паша, да му дође у  
шта <hi>мисли</hi> мула-Халим, то јест, да му је сина он убио, срце јој за час стаде, свест је  
па опет пусти онакав луд глас, то јест, да ће пред падишаха с тужбом против мула-Халима.“ Само  
д радости, а уздржава се, крије радост, да је мула не опази, да се не покаје.{S} А како да се н 
аљину коју јој Исмаил правио за свадбу, да јој метну на грло бисер што јој Исмаил дао за <hi>ви 
у не пустиш у зиму врео камен на главу, да му размрскаш главу...{S} Из пакла камен да пустиш... 
њен јад.{S} Хафуз, што улажаше у бачву, да се у вину купа, трезан; плаче и грли кћер, одговара  
озору, вриснуше и простреше се по поду, да заклоне лице; и стара подиже главу, врисну; а на ову 
 и по двојица их са стране придржавају, да се не накрећу.{S} Тахтариван прате неколико оружаних 
синџир: ево пета ноћ где га не пуштају, да не би на кога налетео — мноштво је.{S} Што ближе јут 
леда к вратима, изгледа ханум-ефендију, да је подвори...</p> <p>Прилупа капак један, прозорски, 
лете, као да крила доби, ка Арнаутлуку, да што пре однесе црни глас родитељима, ојађеној мајци  
стају око куле, а жене се пењу на кулу, да виде несуђену кадуну Исмаил-бегову, мула-Халимовицу, 
лам.{S} А ти знаш, мула, мој пријатељу, да за непродат аманет на овом свету дрхте руке: за села 
{S} Материн јединац, одрастао у харему, да је увек мајци пред очима.{S} Сад је ушао у седамнаес 
, младић, па би му тешко било у харему, да није са женама научио.{S} Материн јединац, одрастао  
уђује да узнемири тужно-свечану тишину, да се обрне макар с једним питањем Фати-султан-ханумино 
черњи езан..., навите га сад пред зору, да у зору изнова ради.</p> <p>— Фати, бебег’м (зеницо м 
 цепа, пали, и пушта пепео према ветру, да га разнесе, <pb n="85" /> да му нигде трага није.{S} 
мирно проведен дан, сат, увек у страху, да јој се муж не опије, да не виче, да не нападне кога. 
у сину од муле селам, а мула у Топлицу, да каже Арнаутима е се са Шемси-пашом измирио.</p> <p>Н 
не бејаше ништа учинио.{S} После се чу, да је тај Арнаутин син једнога старца досељена после ср 
што пре отиду у Топлицу, под Јастребац, да му доведу мула-Халима, то јест, да му кажу, е га је  
, па се опростише: паша оде у Лесковац, да однесе пријатељеву сину од муле селам, а мула у Топл 
S} Не треси се!{S} Да плачеш, да кукаш, да се смејеш, да певаш, па ништа...{S} Аман, за Алахову 
!{S} Да плачеш, да кукаш, да се смејеш, да певаш, па ништа...{S} Аман, за Алахову љубав, пусти  
ријатељу!{S} Не треси се!{S} Да плачеш, да кукаш, да се смејеш, да певаш, па ништа...{S} Аман,  
...</p> <p>— Немој, чедо, сурме сада... да ми те не урекну...</p> <p>Жали је мајка, да се не му 
им се не разговара.{S} Најпосле смисли: да почне лепим.{S} Где не може пушка и сабља, ту ће леп 
 ручицама, меким као паперје покри очи: да не гледа ноћашњи сан, што јој изиђе пред очи као јав 
Алах, благ и милосрдан, није као човек: да аспру, па се големи, милостињу дадох; дариваће их пр 
а зовеш, очни ми виде, пашу Шкодралију: да он иде мула-Халиму.{S} Он може да...{S} И узе му неш 
евско сунце земљу понекад и на доксату: да јој мирише земља, покривена травом, да јој мирише др 
ни, кћери...{S} Да идемо обе у Стамбол; да молимо милостивога падишаха да се смилује, да ти се  
 на разговор, и на договор, није друго; да се договоримо да...{S} Фати-султан на испит изиђе; н 
 заклиње у Алахову љубав да није џелат; да ти није он сина...</p> <pb n="125" /> <p>— Аман, паш 
 на срећне дане, и ко зна <pb n="91" /> да ли с успоменама на Исмаила; кад му више не гледа ата 
ема ветру, да га разнесе, <pb n="85" /> да му нигде трага није.{S} Претња!{S} Плашење!{S} Прети 
хранитеља, где грцају у плиткој Морави? да ли њих угледа онда кад очи исколачи, подиже ћулав с  
наци, шта су чифлуци, шта је ергела!{S} Да ми је са селамом пратио тапију од Стамбола с његовим 
} Полако, пријатељу!{S} Не треси се!{S} Да плачеш, да кукаш, да се смејеш, да певаш, па ништа.. 
емси-паша ако је изгубио образ (Вај!{S} Да ме чује!) није и памет; и зна причу <hi>Јарац и Вук< 
ша.</p> <p>А мула:</p> <p>— Е, пашо!{S} Да сам жена, ја бих ти казао у одаји <hi>какву крв</hi> 
лас да ћу поднети падишаху тужбу?...{S} Да пустим.{S} Да заплашим горскога вука, гладна...{S} Д 
обљубио би јој лице пашић, и онда...{S} Да га остави?{S} Или да је била при свести, па да је од 
осрнув, први цвет до себе додирне...{S} Да га крилати коњи, ветрови, пренеше у Арабистан, где,  
то.{S} А ако није, ти ухо на срце...{S} Да ти обновимо венчање с Џафер-бејом...{S} А?{S} Џафер- 
 онога, већ да метнеш ухо на срце...{S} Да ти не прети мула?{S} Да те не учи његова кћи?{S} Ааа 
ања пасти...{S} Хајде мени, кћери...{S} Да идемо обе у Стамбол; да молимо милостивога падишаха  
а: биће ми снаха рођака цара царева.{S} Да се онда мање гордила, било би је сад мање срамота, и 
е мајка, сад кад јој се кћи насмеја.{S} Да Бог да се, кузум, од сада увек смејала!{S} И хоћеш,  
драсла у кафезу као кумрија светила.{S} Да није било муле, одвели би је у харем пашин, обљубио  
се.</p> <p>— Не, то је нека ујдурма.{S} Да се удаве кад Морава има брода где га скоро није имал 
...{S} Фати лежи наузнак и смеши се.{S} Да је ово смешење видела мулина кћи, не би знала да ли  
гледам, а ништа не могу да разберем.{S} Да ли се књига много читала, па се слова поабала: или с 
ети падишаху тужбу?...{S} Да пустим.{S} Да заплашим горскога вука, гладна...{S} Доћи ће ми на р 
<p>— Има леша у Топлици, није друго.{S} Да <pb n="43" /> се Фати-султан није удавила...{S} Аман 
> не би у срцу и лицу оволико горео.{S} Да га послужише шербетом оне девице којих се нису дотак 
 ископа пас рупу крај конака, страх.{S} Да <pb n="88" /> ли је пре пуцао таван и да ли су пси б 
мени; од мене носи селам Шемси-паши:{S} Да хоћу паре за крв свога сина, ја бих узео онолико кол 
о на срце...{S} Да ти не прети мула?{S} Да те не учи његова кћи?{S} Ааа“ Кад не доби одговора,  
S} Чему има да се нада, шта очекује?{S} Да ли се сећа поруке мајке Исмаилове: ако ми не освети  
 свет дошао.</p> <p>Како да је теше?{S} Да јој је кћи умрла, да јој се зна гроб, и да проговоре 
-Халим не спава.</p> <pb n="21" /> <p>— Да пошаљемо у град Суљу, ја Саида, а, мула?</p> <p>— Јо 
 <p>— Нека је хаирли (срећно)!</p> <p>— Да зовеш, очни ми виде, пашу Шкодралију: да он иде мула 
</p> <p>— Јок!{S} Јок!{S} Јок!</p> <p>— Да идемо заради муле; ама ако она каже да ће за пашина  
:</p> <p>— Нећемо!{S} Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар нашега муле кадуна  
на на испит?</p> <p>— Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар да правимо вољу Шем 
 кулом Суљи старешина сејмена.</p> <p>— Да дође, да дође, ха-ха-ха! одговара с прозора куле гла 
 мула, а не диже руку с груди.</p> <p>— Да те не пробада?</p> <p>— Прободе ме нож; ударише ме к 
ће паша од бруке?{S} И шта ће?</p> <p>— Да се бије.</p> <p>— Како ће с Арнаутима на крај изићи? 
не свете.{S} Камо да си му убио сина, а да не направи оно што направи.{S} Ама кад је било, хајд 
 мула више од шездесет, шездесет три; а да су га хануме сад виделе, како скочи с коња, кад устр 
да није баш... сасвим паметан.</p> <p>А да ли види он, оџаковић, паша, фукару, ону тројицу из п 
град Фати-султан оставља онда кад треба да је у њему...; велика је, девојка.{S} Родитељи греше, 
ски репови крв учинили; турска ће глава да плати.{S} А?{S} Говори сад мула?</p> <p>Мула сад опе 
дугих као крила ластавице; млада, једва да има тридесет једну-две; родом из Сирије, из града Ал 
н воли Фати-султан-хануму, а срамота га да им каже.{S} Лепа је...{S} Нека питају своју кћер; он 
аил је попустио коњу дизгине, пустио га да иде како хоће, полако, а сам је подигао главу, гледа 
.{S} Испрати писмо по тројици; страх га да се један у путу не разболи, те да писмо не однесе.{S 
 пут, пријатељу, учинио, и нека Алах да да ми је за вајду.{S} Ти, мула, пријатељу, чуо сам, хоћ 
да зове војне старешине, да им заповеда да дигну војску на оружје, да иду да умире побуњене Арн 
-султан, и трипут из ње изиђе.{S} Гледа да нема код ње некога, те да јој сам каже шта се са Шем 
мури, гласно мисли: не зна с кога краја да почне.{S} Пљесну длановима.{S} Уђе његов силистер по 
е човек него жена кад не може од Турака да је отме, полудео.{S} Из Власине је, а никад од тада  
} Види да је Фати весела, да једва чека да пође, те час-по тужно прошапће; А, женски севда!{S}  
огледом, као да кћер тражи, као да чека да се која капија отвори, да изиђе Фати-султан.{S} Не п 
, кад чу пашино поздравље, посла телала да му сазове Арнауте; а он се узе полако спремати.{S} О 
 раван као тепсија.{S} Јер она је знала да је Фати-султан била венчана, да јој је погинуо младо 
 смешење видела мулина кћи, не би знала да ли је у Фатину срцу туга или радост...{S} Последњи ј 
 и спомен на свој завичај, кад би могла да заборави ноћашњи сан.{S} Па гледајући у њега поче, л 
му очи зумбул, е су му уста ђул; видела да су се удариле у груди кад је за угао замакао, али он 
епа, онако светла.{S} Сестра није умела да му је опише; она је лепша; шта је он данас својим оч 
о, у бунилу, па се расвестила и тражила да јој простру постељу, спремљену за ђердек, њен, и мол 
умним очима два месеца, а после, молила да се из Топлице <pb n="138" /> донесе; и, ево, месец д 
ељу, спремљену за ђердек, њен, и молила да јој обуку хаљину коју јој Исмаил правио за свадбу, д 
еданпут сетила.{S} Али откуд је мислила да ће се сплести и пасти, кад јој се пут којим је за па 
инама, с миздраком...{S} Ја сам мислила да је то Исмаил; а оно...{S} Хедрлес (Св. Ђорђе)...{S}  
али, разболео се, а кад му она поручила да није човек него жена кад не може од Турака да је отм 
 нокту (тачку) удари...{S} Јеси ли чула да се од петогодишњег мушкарца жене крију?{S} Ниси.{S}  
ад, кузум, твоја прилика.{S} Ти си чула да је...{S} Алах зна ко је убио мулина сина.{S} Душмани 
век, па не могу.{S} Него ако ти је воља да чујеш одмах, ја ћу...{S} Мула не доврши, него метну  
цом код невесте; ханум-ефенди хоће сама да кува каву, тамо да је пије и да гледа кад јој облаче 
нечему нада, нешто очекује?{S} Чему има да се нада, шта очекује?{S} Да ли се сећа поруке мајке  
вима хартија, ћерчива брашном облепљена да не улази хладноћа у одају; светлости мало, чиста ваз 
 освети женска...{S} И мајка, вели, зна да је Исмаила млада и зелена испратио на онај свет, без 
тких речи и његове понизности, а не зна да би и једно и друго било што глуху шаптати и слепу на 
 рече:</p> <p>— Ама, море, је ли истина да си ми ти <hi>украо</hi> снаху?</p> <p>— Ко је <hi>мо 
усти:</p> <p>— Мула-Халим, је ли истина да си ми ти <hi>однео</hi> снаху?</p> <p>— Истина, пашо 
хоћеш да питаш хафуз-бабу: је ли истина да у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови.< 
 То је неко из града.{S} Наћи ће га, па да би, овако стар, ишао на крај света.{S} Тужан, и неср 
 њене извијене, лепо нашаране обрве, па да устане.{S} Једна од оне три, мало час будне, заспала 
стави?{S} Или да је била при свести, па да је одговорила пуномоћнику да неће за пашића?{S} Али  
ати-султан у Прокупље, у свој конак, па да јој падну она два венчања, ту да је испитају, ту да  
 молитву, ту, она, болна...</p> <p>— Па да умрем.{S} Што, Зулфи?{S} Волим с Исмаилом недељу, не 
а нариче, пролива горке сузе...{S} Хита да се наплаче док јој је кћи врх земље; јер кад буде по 
а алачу Арнаути.</p> <p>Све живо похита да гледа.{S} Жене се прибише уз кафезе и пробушене огра 
 да проговоре коју: али овако...{S} Шта да говоре?</p> <p>Бедна старица!{S} Ситна, мршава, с оч 
ја и комшика“...{S}Валла’! тако.{S} Шта да се ради, аман, Јараби!“</p> <p>Једно јутро, пашиница 
 допуштењем, с пророковим...{S} Али шта да понављамо.{S} Исти ред речи, само место Џавер-бејова 
ињу, и није је пуштао отуд док не обећа да ће се играти с њим <hi>Шећер-Шербет</hi>; а понекад  
Стамбол; да молимо милостивога падишаха да се смилује, да ти се баба врати у Стамбол.{S} А!{S}  
чи, истим тоном.</p> <p>Тишина.{S} Муха да пролети чула би се.</p> <p>Људи опет у земљу гледају 
, Шемси-паша се заклиње у Алахову љубав да није џелат; да ти није он сина...</p> <pb n="125" /> 
, сад кад јој се кћи насмеја.{S} Да Бог да се, кузум, од сада увек смејала!{S} И хоћеш, иншала’ 
} Је ли?...{S} Овде би требало сав град да плати, Прокупље, ту је крв учињена.{S} Ама Шемси-паш 
рско и каурско“.{S} Па још кад дође ред да врати оно што је Фати-султан-ханумино: кад пође чита 
воје на теразије.{S} Ама, ко би био луд да мери перо с оловом?!...</p> </div> <pb n="47" /> <di 
ивио нешто; а суд нареди..., нареди суд да се ископа рупа, да се тај кривац закопа у њу таман д 
, ту да се изврши понова венчање... све да буде по оном реду, који је у својој глави одавно, ка 
..{S} Аман, за Алахову љубав, пусти све да кажем...{S} Није, каже, џелат; ама кад ти... он ће т 
е; а ето ти је једна жена, па не могаде да прође, но застаде и пита: „Је ли, Вога ти, чиме те у 
што га уби нико не знаде; а сваки знаде да му млади ћатиб не бејаше ништа учинио.{S} После се ч 
ћером на језику...</p> <p>Мула пристаде да се Фати-султан доведе у Прокупље, у његов конак: ту  
 очни капци покренуше... врисну и хтеде да скочи, али...</p> <p>Човек један, крупан, у уским бе 
е: истина лудо питала.{S} Нарочито виде да је лудо питала кад се заљуби...</p> <p>Виде једнога  
ђу собом, и ћуте као заливени, јер виде да и над њиховом силом има сила.{S} Уђоше у Прокупље.</ 
њи.{S} Цела <pb n="56" /> чаршија изиђе да гледа арнаутску силу и салтанат (госпоство); а подје 
етрдесет дана, који год мимо њега прође да га каменује.{S} Ископаше рупу, закопаше га онако как 
 Да идемо заради муле; ама ако она каже да ће за пашина сина, на комаде ћемо је.</p> <p>— На ов 
 и онако широке зенице, нагло се подиже да устане, па кад не могаде, завали се, опет, у јастуке 
може имати два мужа, по закону; не може да..!{S} Кад је питају за кога ће „За Бал-беја“, одгово 
лук с тавана у сандуке, оне...“ не може да рече „Фати-султан-ханумине“.{S} Одмах, ханум-ефенди! 
јом бесом спута и ноге руке, те не може да се и она освети Шемси-паши и за брата и за несуђену  
по закону, пала, те је слободна, и може да понови венчање с пашићем, може с мулом, јер је и јед 
убазан, понизан много, како Турчин може да буде када се укаже потреба; а нишки паша, и ако млађ 
лију: да он иде мула-Халиму.{S} Он може да...{S} И узе му нешто шаптати; шапће дуго.</p> <p>— А 
: „Ружом“. „А, шегу тераш.{S} Како може да расцепи груди ружа, кад није могло камење?“ „Камењем 
о да су посадили на мазгу дете, па пазе да не падне.{S} И Фати га двапут видела, на мазги, прош 
ред дућане, кадуне се прибију уз кафезе да — сејире!...{S} Резил!...{S} Грдан мој резил! ...{S} 
а више не пита.{S} А кад се прибра, узе да зове војне старешине, да им заповеда да дигну војску 
ашири руке на груди, притисну их, и узе да јечи, да стење; брада му се узе трести, много: кишом 
мо њене кафезе, и <pb n="79" /> чула је да су њене другарице узвикнуле е су му очи зумбул, е су 
еби: бекрија је бивши имам Свете Софије да му је мучно наћи пара.{S} У кући свађа, сваки час; а 
 што се тога не сећају, или што се боје да је не расвесте и не подсете на њене јаде.</p> <p>Нит 
фуз-Ахмедовицу, а ниједна се не усуђује да узнемири тужно-свечану тишину, да се обрне макар с ј 
т“ и на <hi>Алахово Писмо</hi> и казује да ће одмах у Прокупље, да јој испрати мајку.{S} Арнаут 
 сине, Фати-султан.{S} Сестра ти казује да је то красна девојка, и лепа, па смо се мула и ја ра 
упље трља очи, и гледа: чисто не верује да је толико заспало, те да не осети ово од шта се мора 
тако мисли Шемси-паша; јер тврдо верује да мула пристаде на разговор и договор, и на све друго, 
о.{S} И пре је волео; а сад ти поручује да не слушаш ни овога ни онога, већ да метнеш ухо на ср 
рне и беле робиње.{S} Залуд су га звале да се играју ораха; нити се играо, ни се с њима разгова 
ри године оженио, умре преклани; и веле да је хтела постати мајком).{S} Кад стаде сатирати сака 
тво, за то што је много охола, јер веле да је од краја „видела“, не би имала велики нос, то <pb 
а, у сеницама, сад...</p> <p>Дође време да се растану; он извади из недара низ бисера, па га да 
-робињом; а у вече рече паши е је време да се хануме крију од њихова Бел-беја — пропевао петлић 
p>И праштала му.{S} Украо ју је, али не да осрамоти њу, не њене родитеље, него њена највећега н 
камен да пустиш...</p> <p>— Остави мене да зборим, мула, гост сам ти...{S} Тако!{S} Пуши и слуш 
фуз-Ахмеду.{S} Ни ко у неком граду мање да седи, ни да се о њему више говори.</p> <p>Како је Фа 
едра...{S} Нећу за мојега сина крв паре да узмем, а хоћу Шемси-пашу да оставим.{S} Јербо, добро 
но пада, а мусломанке међу собом говоре да су то сузе девојака са седмога неба, што је Фати-сул 
ли гробари, не сећа се.{S} И не сећа се да је икад досад чуо Мане Кукувију у својој махали, а с 
, ама...{S} Од Алахова Писма не може се да...</p> <p>— Питаш за снаху; а ти си мени, пашо, крви 
жали, над својим добром нариче; жури се да је што пре код своје куће, макар изгореле, крај свој 
>телејисање</hi>, и уздише: чини јој се да то није њено свадбено одело, но покров, за њен санду 
ултан-хануминој: не пуше.{S} Чини им се да су у кући где је куга све поморила, па им је жао, те 
 промењен, сам га не познаје, чини у се да то неко други говори.{S} И узму га пити змије присој 
а часова кад је човек луд, а чини му се да је паметан.</p> <p>И досад су се Арнаути бунили, и т 
сли, и узе молити Бога.{S} И чини му се да га умоли, кад му мајка рече: „Просићемо ти, сине, Фа 
, и шапћу нешто, кад су саме, осврћу се да их когод не опази, не прислушкује; од тада Фати више 
иђе.{S} Гледа да нема код ње некога, те да јој сам каже шта се са Шемси-пашом договорио, не би  
ах га да се један у путу не разболи, те да писмо не однесе.{S} А скадарски паша, чим прими писм 
исто не верује да је толико заспало, те да не осети ово од шта се морала потрести под њим земља 
S} Пушке, сватови, Арнаути...{S} Сад ће да ме воде...{S} Исмаилу...{S} Сад ће трећи петли...{S} 
чињена.{S} Ама Шемси-паша то неће: неће да удара намет на сиротињу.{S} Турски репови крв учинил 
тара је готова, али још не устаје, хоће да удари још један <hi>ђелин-пули</hi> међу њене извије 
смаил чучи пред њом, подигао руке, хоће да је загрди а не може, онај га свет гледа; и она диже  
p>— Кажи селам Шемси-паши, џелату: хоће да има чедо... од муле...{S} Фати-султан.{S} И кажи сел 
друмове...{S} Иду к Лесковцу...{S} Хоће да опколе прокупачки сарај...{S} Сва чаршија затворена. 
шалварама, у високој чалми.{S} Кад хоће да говори, прво зажмури, па тад почне.{S} Овога пашу ни 
ростре јој ћилим и шиљте робиња, и хоће да је поведе...</p> <p>— Дај јашмак, Зулфи, да покријем 
бул; мула вук... медвед...“</p> <p>Хоће да заплаши мулу падишахом, решио се; не сећа се шта мул 
мула, према паши, и ако му овај не рече да седне.{S} Паша ћути, мери мулу; мула ћути, мери пашу 
лињу да ће мулиницу на комаде, ако рече да ће за Шемси-пашина сина, или ће је привезати коњма з 
ачке беле браде, Исмаил оде мајци, поче да се око ње мази, да је испитује. „Кад би нешто мајка  
че задовољно, а она се застиде, па поче да крије лице и да се смеје.{S} Хтеде рећи да би некога 
ћери, и узе је грлити и плакати, видеше да јој се свест повратила; отвори очи, сави руке оцу ок 
..{S} А кад се спусти ноћ, хануме узеше да се веселе; свирка и песма разлеже се; мирише ваздух  
<p>И најзад, дахну душом, јер му јавише да је мир! нема Арнаута по друмовима, ни у Прокупљу; ми 
уму не узеше на испит, него је оставише да се одмори и да мисли, да размишља читаву недељу; а о 
о не подсмевају (јер јавно не смеју), и да деле с њом оно што јој зацело на лицу читају, бригу, 
нили, паша слао војску да их стишава, и да <pb n="86" /> гине, заједно са сиротињом, и турском  
венчана, да јој је погинуо младожења, и да је она остала <hi>слободна</hi>.{S} Толико знала.{S} 
јој је кћи умрла, да јој се зна гроб, и да проговоре коју: али овако...{S} Шта да говоре?</p> < 
мед-хафузу да су срели неке кириџије, и да су од њих чули, како је у свитање <pb n="37" /> прој 
се... познајем да се све живо радује, и да...</p> <p>— Радује се, али...{S} Ја сам ноћас снила. 
а јој мирише дрвеће, обучено у лишће, и да јој мирише цветало воће...{S} А од пре три дана је у 
S} Звао је њена оца јуче, да је види, и да је утеши...</p> <p>— Како утеши?{S} Веле полудела, о 
вима преко пупих бисага, да је обиђу, и да јој донесу понуде.{S} Пуни рафови понуда, баница у б 
е!...{S} Али тај исти мула признао је и да је хајдук, да ми је украо снаху.{S} За мулима сина н 
ће сама да кува каву, тамо да је пије и да гледа кад јој облаче и гиздају снаху,“ говори она мл 
она се застиде, па поче да крије лице и да се смеје.{S} Хтеде рећи да би некога убила из пушке, 
 испит, него је оставише да се одмори и да мисли, да размишља читаву недељу; а онда, у петак, ј 
а <pb n="88" /> ли је пре пуцао таван и да ли су пси били гробари, не сећа се.{S} И не сећа се  
р није желео да га се само боје, него и да му се диве, да се застиде од његова госпоства. „Знам 
бично, јер хоће не само да чује, него и да види шта му одговара.{S} Пита: „где је Бал-беј?“ А с 
ди опет у земљу гледају, и помислили би да у одаји нема никога, да се не чу кашаљ...{S} Жене уп 
свете.{S} Јер мула је дао бесу сам себи да ће паши срамоту за жалост...</p> <p>Трећи дан, а Фат 
"9" /> реч, мања од макова зрна.{S} Ади да није таква, одлетела би јој с рамена глава одавно, н 
р полако, и мало погнут.{S} Он заповеди да се наоружају сејмени, да што пре отиду у Топлицу, по 
ица!{S} Тек што је раширила крила, види да не може, склапа их, клоне...{S} И опет се као нечему 
еч „Исмаил“ застаје јој у грлу.{S} Види да је Фати весела, да једва чека да пође, те час-по туж 
смела, дрска; говори, прича, и кад види да само мрдне рука младе Арнаутке, нада се песници, те  
овим уским сокацима; не истрчавају људи да их гледају, но ако су се нашли на улици, брзо улазе  
сом није ни у малој задевици, а камо ли да је коме крви дужан.{S} То је неко из града.{S} Наћи  
еса?{S} Часна реч у Арнаута.{S} Знаш ли да је Арнаутину више једна беса, него Турчину, опрости, 
 Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш ли да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, 
тењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш да венчам 
тењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш ли да вен 
тењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Мурад-беј будем пуномоћник, хоћеш да венчамо  
чким јабукама.{S} Мула је Арнаутин, али да се обазре и виде шта учинише ови ђаволови синови са  
i>телејисана</hi>; а по руху су познали да је из куће богате.</p> </div> <pb n="38" /> <div typ 
 дању, а и ноћу, разговара.{S} Она вели да испрате Бал-беја у Цариград... „Какав Стамбол, женск 
звао на мегдан, па се покајао, јер вели да се арслан с арсланом бије!...{S} Али тај исти мула п 
 био пешкир, па се смакао, те су видели да је <hi>телејисана</hi>; а по руху су познали да је и 
га те груди задрже у харему, кад зажели да изиђе, да оде међу другове...</p> <p>Из Прокупља сти 
итају, ту да каже хоће ли код муле, или да дође његову Бал-беју.{S} За Бал-беја ће; ружа је за  
итањем Фати-султан-хануминој мајци, или да је теши, да је подсети на к’смет, на Алахово Писмо,  
ашић, и онда...{S} Да га остави?{S} Или да је била при свести, па да је одговорила пуномоћнику  
жна...{S} Ат је осетио, Арнаути опазили да нема у мулину оку пламена што буктијаше кад је ишао  
не задржаше Турци што се бејаху скупили да гледају бој петлова.{S} И јахао је каткад, али не на 
 Прокупчанка с великом пажњом, јер воли да се сутра Лесковчанке зачуде њеној вештини.{S} Осим н 
ам говори; мало, па сиђе у башту, мисли да ће му тамо лакше бити, а оно горе: у јаблановој сенц 
S} Ни ко у неком граду мање да седи, ни да се о њему више говори.</p> <p>Како је Фати-султан не 
Гледа у ту бледу звезду, па јој се чини да је то њена звезда.{S} Јутрос ју је пуномоћник питао  
зна за себе, а први пут му се сад учини да не личи на човека, но на вука, или медведа.{S} Стара 
, а гледа га уплашено, јер јој се учини да није баш... сасвим паметан.</p> <p>А да ли види он,  
ого меко срце расплака, јер му се учини да су то уздаси мртве мајке Исмаилове.</p> <p>О богатим 
...{S} Њен отац радостан, весео, говори да му је по вољи само ово кћерино венчање; синоћ су и с 
ишао жмурећи, и запао у блато; пошао си да ловиш рибу у мутној води, па си извукао у мрежи змиј 
ст ће на воду да искочи: сваки ће узети да жали Шемси-пашу.</p> <p>— Тако, тако, пријатељу.</p> 
да би некога убила из пушке, па се сети да је се и празне боји.{S} Би јој мило што се не расрди 
 и твоје величине, па си желео још већи да си.{S} Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жм 
крије лице и да се смеје.{S} Хтеде рећи да би некога убила из пушке, па се сети да је се и праз 
 већ три дана у недрима носи, гледајући да им „виђење“ буде пре свадбе.{S} Не сачека свадбу; да 
акав ће „пешкеш“ Мурат-паши, не знајући да се Арнаути сад нису умирили, већ само примирили, јер 
о, тражи звезду своје невесте, верујући да је њена звезда најлепша, најсветлија, кад је она оно 
оне четири књиге, из којих се човек учи да верује и <pb n="74" /> љуби Бога, и како ће му се су 
мина мајка прекиде молитву, заборавивши да је то велика грехота, па полете кћери у одају.</p> < 
и.</p> <p>Арнаутке, из свих села, чувши да им је болна мулиница, почеше долазити на коњма, с ра 
 желиш да се коме много осветиш, гледај да га осрамотиш“, то је чула од оца, више пута, и у њој 
је.{S} Тишина.{S} У мусломана је обичај да поштују тугу ближњега, да не певају кад им ближњи пл 
ла спавати, мислила сам, и смислила сам да...</p> <p>— Нека је хаирли (срећно)!</p> <p>— Да зов 
рећна ти невеста!“ смеје се... познајем да се све живо радује, и да...</p> <p>— Радује се, али. 
Опростиће ми и Бог и син, кад пристанем да се и њена реч чује.</p> <p>Мула се договори с пашама 
 Ниш у очи прошлога петка, и наредио им да се сутра-дан <pb n="24" /> рано врате у Прокупље, ње 
; разговараће се, договориће се с мулом да доведе Фати-султан у Прокупље, у свој конак, па да ј 
, па устаде.</p> <p>Паша скочи, и таман да пљесне длановима за сејмене, мула узвикну!</p> <p>—  
обљу с мулине стране весели су; и таман да носе свом господару добар глас, тргоше се, јер се чу 
ивене.{S} И час-по, па зове Фати-султан да се прохода; проводи је мимо коњушницу где је пусти а 
му размрскаш главу...{S} Из пакла камен да пустиш...</p> <p>— Остави мене да зборим, мула, гост 
о!{S} Чудо!...{S} Толико ли може Турчин да лаже?!{S} Харамије сина мојега...</p> <p>— Мула!{S}  
 кога.) Потамнела, земља је попала, као да је годину дана сунце није видело, <pb n="41" /> као  
Фати-султан лежи мртва, лепа, лепа, као да је заспала.... коса се по јастуку просула.... јорган 
ивати, а он испрва ништа не разуме, као да је пијан, или луд; па се прибираше, полако; и освест 
илује Фати по коси, и замислила се, као да у одаји никога нема; претура, ваљда, нешто крупно по 
аром, па тек подиже главу и полете, као да крила доби, ка Арнаутлуку, да што пре однесе црни гл 
аилов, дисање, тако јако, све јаче, као да су се скупили око ње сви ноћни дуси...{S} Мирише коп 
го смућен, и као да се нешто стиди, као да избегава кћер; од тада не посу по гробу свога сина н 
 сокак погледом, као да кћер тражи, као да чека да се која капија отвори, да изиђе Фати-султан. 
ше преда њ три сејменина, задихани, као да су пешке дошли, трчећи; донеше му црн глас:</p> <p>— 
а, што с маха на мах прхну, гачући, као да се од нечега уплаше; стока по појатама, људи по кућа 
Исмаилов, мирис тако јак, све јачи, као да је ту башта онога света...{S} Из онога сахана пало ј 
ају травке, пригињу једна к другој, као да се разговарају.{S} И диже се мирис кроз свежину вече 
ек застане, премери сокак погледом, као да кћер тражи, као да чека да се која капија отвори, да 
итих минара.{S} Улазе у град, пуст, као да му је све куга поморила.{S} Нигде коња, ни вола, ни  
азнично рухо; около их је било још, као да су посадили на мазгу дете, па пазе да не падне.{S} И 
на сунце није видело, <pb n="41" /> као да читаву годину из постеље није устала.{S} Седи, јадом 
еле јагодице; обори очи...{S} Мајка као да нешто страшно прочита са зажарених јагодица, из обор 
на, па дању тумара турским махалама као да је тражи, и ћути: а ноћу виче.{S} Двадесет осам годи 
црном кожом, што удара на мемлу, па као да не чује е се врата отворише, и не види где му се бли 
, седи до икиндије; после се прашта као да ће Вог зна куд, а не у Топлицу, оцу и мајци, старој. 
груди...{S} А мула све смућенији, и као да се све више нешто стиди, све више избегава кћер; не  
 великим бором једним, што шушти, и као да се с дусима разговара, седе Фати и Исмаилова сестра, 
ушица, под овим бором, што шушти, и као да се с дусима разговара...{S} Тишина, дубока, мртва... 
ла није љут и тужан, него смућен, и као да се нешто стиди, као да избегава кћер; од тада не пос 
ц; онима се с девојачке стране чини као да су поубијани сви грађани Прокупља, попаљени сви домо 
руји полако.{S} Гледа се у огледалу као да у одаји никога нема, ни мајке!{S} Гледа се у огледал 
аве, и погурен: чисто човек не би рекао да је то онај старац што пре неколико месеца украде дев 
..</p> <p>Зимус, у Топлици, ко би рекао да ће дочекати пролеће; а она га чекала, и, ево, <pb n= 
ознат пљачкаш, харамија.{S} Сам би ишао да тражи кћер, а не зна на коју ће страну: пођоше сејме 
/hi>, то јест госпоство, јер није желео да га се само боје, него и да му се диве, да се застиде 
лова поабала: или сам ја толико остарео да ништа не видим?</p> <p>Мула ћути.</p> <p>— Ти ћутиш, 
арим ни каменом ни ружом; само сам хтео да ти кажем аманет и селам.{S} А ти знаш, мула, мој при 
нене?{S} Фати-султан, кад би нешто хтео да те отме сам падишах, ја бих и њега убио, бесу ти дај 
ад, и луд, па се задоцнио...{S} Оставио да дође сутра.</p> <p>Мајка се заљуља још више, и узе м 
кођер чуди Арнаутин, јер он није мислио да може бити тако белога лица под топлим сунцем стамбол 
...{S} Није, пријатељу.{S} Нисам мислио да те ударим ни каменом ни ружом; само сам хтео да ти к 
 Јастребац, <pb n="96" /> јер је осетио да не носи на плећима весела муду, ни љута, него брижна 
ла не опази, да се не покаје.{S} А како да се не радује!...{S} Зна за кога ће Фати-султан...{S} 
.</p> <pb n="122" /> <p>Мисли паша како да се опрости страха, кад не може срамоте, никад ни до  
Јер што мула узе, не врати.{S} А и како да врати кад је ту венчање!{S} Венчао се с невестом њен 
е, заборавио би своју несрећу; али како да се опије, кад ово два дана ништа не пије.{S} Није пи 
весту, што се венчао с њом.{S} Али како да се свети мули он, што плаши робиње мишем, а и сам га 
челу, кад је на свет дошао.</p> <p>Како да је теше?{S} Да јој је кћи умрла, да јој се зна гроб, 
{S} Чека сина још од вечерње, па никако да га дочека.{S} И мула-Халим не спава.</p> <pb n="21"  
јашмацима, с хаљинама за дан, па никако да их нађу.{S} То јест, нашле су их, али не знају чија  
кширама, забрађен великим пешкиром тако да му се само очи виде, ускочи кроз прозор.{S} Једним к 
ицу на душевна човека, толико је колико да пљуне небо.{S} Ама ко пљује у небо, томе пљувачка па 
 од спреме, кад би се понова свадбовало да је готово; а кад се врати, па јој каза шта је и како 
а, <pb n="83" /> ама...{S} Како би било да прво пустим глас да ћу поднети падишаху тужбу?...{S} 
ветио како се Арнаути не свете.{S} Камо да си му убио сина, а да не направи оно што направи.{S} 
ајући очи, као обично, јер хоће не само да чује, него и да види шта му одговара.{S} Пита: „где  
нум-ефенди хоће сама да кува каву, тамо да је пије и да гледа кад јој облаче и гиздају снаху,“  
а договор, није друго; да се договоримо да...{S} Фати-султан на испит изиђе; на испиту ће... па 
ула ни шездесет ни педесет; рекле бисмо да је од двадесет пет лета, да му није брада бела, дуга 
рцем јуначким.</p> <p>И мало које јутро да не казује несуђеној снаси снове своје; а толкује их  
н, кога она ни у сну није снила; уместо да су тражили њена комшију, или рођака, или добра позна 
 га спопада кад год се опије; па уместо да га већ једанпут казне смрћу, досудише му „сургун“.{S 
— Фати, бебег’м (зеницо моја)!{S} Зашто да у зору изнова ради? пита мајка, љубећи је.</p> <p>Св 
<p>— Исмаил-бег... ћути!</p> <p>— Зашто да ћутим, Фати-султан?</p> <p>— Па... страх ме, јер сам 
арњу молитву, па изиђе пред пашу, нешто да му каже.{S} Он седи у једној затвореној софи крај ма 
би је, али не уме, и не сме, јер је чуо да је грехота радити што по обрасцу јединога Алаха.</p> 
 сад за једним кишом их лије.{S} Па бар да се опије, заборавио би своју несрећу; али како да се 
е била заволела простога Арнаутина, зар да не заводи господскога сина пашина.“</p> <p>Тако гово 
p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар да правимо вољу Шемси-паши?</p> <p>— Крвнику?</p> <p>—  
 Што више рода, више каменица...{S} Јер да је, кћери, истина, било би до сада сведока.{S} А где 
заборави рећи, <hi>ни Бога</hi>.{S} Јер да су се овај дан бојали Бога, зар би тражили <pb n="58 
...{S} Како би било да прво пустим глас да ћу поднети падишаху тужбу?...{S} Да пустим.{S} Да за 
ио Исмаила.</p> <p>Данас се пронео глас да је убица Шемси, паша лесковачки! „Ама зар баш сам па 
 И хоћеш, иншала’! јер ево дошао је сат да се и твоја реч чује.{S} Фати, ђозум!{S} Твоја мајка  
школсун!{S} Сто пута нека ти жена савет да, једанпут га прими.{S} И ја ћу да примим сад, једанп 
дан дуг, ево где направи други, проклет да је“!...{S} Лаже, лаже, и опази где се граја стишава, 
 њој прете, него слага: „Шемси, проклет да је! убио Мифтар-агина сина...{S} Још није платио јед 
озору...{S} Досетише се шта је, то јест да им је неко украо невесту.{S} Вриска жена и писка дец 
ти на к’смет, на Алахово Писмо, то јест да никога не може снаћи друго, до оно што му је писано  
ује да не слушаш ни овога ни онога, већ да метнеш ухо на срце...{S} Да ти не прети мула?{S} Да  
S} Жене се бусају у прси и моле се Богу да се „на кавгу“ не <pb n="52" /> окрене; људи, уплашен 
и: сад ту књигу гледам, а ништа не могу да разберем.{S} Да ли се књига много читала, па се слов 
оведа да дигну војску на оружје, да иду да умире побуњене Арнауте.</p> <p>— Тражио си од ђавола 
 ће у воду да потоне, жалост ће на воду да искочи: сваки ће узети да жали Шемси-пашу.</p> <p>—  
} Одавде ако ћу даље, срамота ће у воду да потоне, жалост ће на воду да искочи: сваки ће узети  
 брзо се вратише па казују Ахмед-хафузу да су срели неке кириџије, и да су од њих чули, како је 
{S} Жене упрле очи у Фати-султан; знају да се одмах не одговара, срамота, те једна се нада, дру 
свести, па да је одговорила пуномоћнику да неће за пашића?{S} Али каква би то била освета?{S} М 
а, често су се бунили, паша слао војску да их стишава, и да <pb n="86" /> гине, заједно са сиро 
ори јој мулина кћи и хвата је под мишку да је дигне.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, сунце: дође в 
и дршће...</p> <p>Око конака свет, иглу да пустиш, не би пала на земљу; човек до човека, Арнаут 
ати, и угледав искићене зидове, у земљу да пропадне.{S} Уђе у своју одају, метну чивију, па се  
ојче, отеже:{S} Аааа!{S} И забрани сину да <pb n="78" /> се затвара са Замбак-робињом; а у вече 
њој сладак...{S} И најпосле моли робињу да јој куца у саз и пева: о севдаху, о ашку, о Меџнуну  
...{S} Одустају од пута, али се заклињу да ће мулиницу на комаде, ако рече да ће за Шемси-пашин 
ога гледала...{S} Леп!{S} Даје јој бесу да неће никуд од ње...{S} Гроб се затворио.{S} Белег су 
онак: ту да јој „падну“ оба венчања, ту да је испитају, ту да се изврши понова венчање... све д 
ак, па да јој падну она два венчања, ту да је испитају, ту да каже хоће ли код муле, или да дођ 
беј.{S} А буд се оволико осрамотише, ту да бар више не страхују, друкчије би било, лакше.</p> < 
дну“ оба венчања, ту да је испитају, ту да се изврши понова венчање... све да буде по оном реду 
 она два венчања, ту да је испитају, ту да каже хоће ли код муле, или да дође његову Бал-беју.{ 
ан доведе у Прокупље, у његов конак: ту да јој „падну“ оба венчања, ту да је испитају, ту да се 
о с малским ђубретом.{S} Уклонила честу да не би неко <pb n="81" /> преко зида па у њу, и кад с 
ла ћути.</p> <p>— Ти ћутиш, мула, ја ћу да зборим.{S} Селам ти од Шемси-паше: хиљаду лира умест 
савет да, једанпут га прими.{S} И ја ћу да примим сад, једанпут, твој савет.{S} Паша Шкодралија 
 дервиш, али ћу да постанем, и папаз ћу да будем, од чуда...{S} Чудо!{S} Чудо!{S} Чудо!...{S} Т 
дервиш...</p> <p>— Нисам дервиш, али ћу да постанем, и папаз ћу да будем, од чуда...{S} Чудо!{S 
ак, и друг, и добар пријатељ...{S} хоћу да му пратим писмо и у њему селам сад одмах.</p> <p>И о 
м Ахмед-хафузовом, па одјезди у Топлицу да исприча мули.{S} Кад мула чу, ништа не рече, само за 
му могу ја?!{S} Сву Топлицу и Ветерницу да исцрпем, па ништа; јер црн, прљав образ није што прљ 
ада и хтеде ући у одају, родитељима, чу да му се родитељи полако разговарају о његовој женидби, 
на крв паре да узмем, а хоћу Шемси-пашу да оставим.{S} Јербо, добро збориш: и Алах за један гре 
сам пут, пријатељу, учинио, и нека Алах да да ми је за вајду.{S} Ти, мула, пријатељу, чуо сам,  
сломани.{S} И додали би:{S} Био би грех да се оженило дете (младић) бабом.{S} И ово сад није уч 
гога, говори им, обавештава их, моли их да не учине крви, да га не осрамоте сад под старост — < 
фору, носићеш га у срцу до века, па баш да живиш, пошто си га видео, још сто година“.{S} Тако г 
 бој се!{S} Ја се људи не бојим, па баш да би пошла стотина на мене једнога.{S} А ако ће ме што 
 текијо моја, питај, молим те..., хоћеш да питаш хафуз-бабу: је ли истина да у шта ко умре, у т 
ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, 
и ја, Мурад-беј будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, 
ам једну причу, мој пријатељу?{S} хоћеш да ме слушаш?</p> <pb n="127" /> <p>— Причај, пријатељу 
 Од шта рана, пријатељу!</p> <p>— хоћеш да ти причам једну причу, мој пријатељу?{S} хоћеш да ме 
осрамотио си се, па сад седи, ако хоћеш да се људи не подмигују кад те чаршијом виде, да се жен 
ло жалости, ни мало срамоте. „Кад желиш да се коме много осветиш, гледај да га осрамотиш“, то ј 
в Стамбол, женска главо?!{S} Зар мислиш да је Војњацима Стамбол далеко?“ „Е ја друго не знам... 
алац није у репу.{S} И после зар мислиш да су с овом осветом Арнаути готови.{S} Јок.{S} Ништа б 
Ти, мула, пријатељу, чуо сам, хоћеш још да се светиш Шемси-паши?{S} Доста!{S} Довде што си прав 
и, као хануме, и тек покоју проговоре. „Да се однесе онај лепи мангал са звездом и месецом код  
 где је била Исмаилова рука, кад јој је давао бесу.{S} И врховима својих нежних прстију додирну 
ићеном јабуком, где му бејаше рука, кад даваше бесу Фати-султан; све је то тако <hi>сестра</hi> 
, то јест суху болест, мајка га набави, даде га кћери; али, узалуд: одсеченој глави лека нема.{ 
; он извади из недара низ бисера, па га даде невести.{S} Мајка му овај бисер спремила за „виђењ 
онај Сведок што све види, све чује, кад даде пуномоћје, кад је венчаше са мном, с поглаваром ар 
торађа.{S} Мало, па опет уби човека, те даде другу половину Житорађа.</p> <p>Отац дивља звер, а 
ђе много, па хафуз и овде уби човека, и даде крвнину пола Житорађа.{S} Мало, па опет уби човека 
<p>— Алла’!{S} Алла’!{S} Госпоства ради даде душу ђаволу.</p> <p>— Наведе га <hi>ифрит</hi> (со 
ају, па дођоше и у наш Лесковац, ама им даде сургун Шемси-паша.</p> <p>— Туџар, шаир-девојка и  
ла и кућу и мужа); остаде она с мулом и дадијама мулине кћери и сина.{S} Па дадије је остављале 
ала је шта је, те се грухне у груди и с дадијама говори шапатом.{S} Боји се буне, да се Арнаути 
тиде на гроб; од тада оне две Арнаутке, дадије мулине кћери и сина, нешто се крадом погледају,  
/p> <p>У собу улетеше оне две Арнаутке, дадије; сручише читав ибрик воде на Фатину главу.{S} Уп 
е је некаквом водом две старе Арнаутке, дадије мулине кћери и сина; трећа јој лила олово, па јо 
м и дадијама мулине кћери и сина.{S} Па дадије је остављале, а мула никако, жао му било; или је 
ултанијо!{S} Ашколсун!</p> <p>А оне две дадије, што досад удно собе стајаху, очекујући свршетак 
одмах, појавише се мулина кћи и оне две дадије, све три на коњма, с белим чаршавима преко бисаг 
е, прибијају се уз матер, или бабу, или дадију, јер осећају у сну хладноћу и сањају: мања, где  
овек: да аспру, па се големи, милостињу дадох; дариваће их прво цветом, па лишћем, па родом, Он 
<p>— Сурме ми дајте.</p> <p>И сурме јој дадоше.</p> <p>Мршаве руке дршћу...{S} Малаксаше...</p> 
вијајте ме..., не... огледало...</p> <p>Дадоше јој огледало.</p> <p>— Сурме ми дајте.</p> <p>И  
к — у њих све једно.{S} За једнога роба даду пет стотина гроша, за другога пет хиљада, за треће 
— Дај јашмак, Зулфи, да покријем главу, дај бројенице: на хаџилук идем.</p> <p>— Чучук ханум!</ 
 жалост, ја теби срамоту. <pb n="55" /> Дај теразије, ела! на једну страну метни перо, на другу 
робиња, и хоће да је поведе...</p> <p>— Дај јашмак, Зулфи, да покријем главу, дај бројенице: на 
а нека јој буду пуномоћници...</p> <p>— Дај им, кћери, пуномоћје...{S} Хајде, за кога ти хоћеш. 
вао ме, и говорио ми: „Ако те снађе, не дај Боже, нека лошотиња, тражи помоћ у мене...{S} А он  
 уредбу, веле, нису писали великаши, не дај Боже, него Бог; и прва и друга уредба није пуштена  
коме га је живога гледала...{S} Леп!{S} Даје јој бесу да неће никуд од ње...{S} Гроб се затвори 
донији; и даје ти сву ергелу из Мире; и даје ти све робље из конака и даје ти...</p> <p>— Аллаа 
флук у Тракији, и један у Македонији; и даје ти сву ергелу из Мире; и даје ти све робље из кона 
з Мире; и даје ти све робље из конака и даје ти...</p> <p>— Аллааа! викну мула колико може, и о 
куд далеко...{S} Чује му глас, бесу јој даје.{S} С њом ће увек, овде, у кули, врло великој, див 
чи му се сијају, лице се зажарило: бесу даје својој невести; рука му пала на искићену јабуку је 
ам падишах, ја бих и њега убио, бесу ти дајем.{S} Знаш ли шта је то беса?{S} Часна реч у Арнаут 
>Дадоше јој огледало.</p> <p>— Сурме ми дајте.</p> <p>И сурме јој дадоше.</p> <p>Мршаве руке др 
скићеним драгим камењем, те према сунцу дају од себе све боје; о силај му три паласке са златни 
d="SRP19070_C18"> <head>XVIII</head> <p>Дакле свршено је.{S} Шемси-паша је на чисто; али му је  
ван на обалама немирне Мармаре, коме је дала име сама Фати-султан.{S} У ниској, неолепљеној кух 
 Чује се топот коњски, из <pb n="67" /> далека: душа слухти, срце дршће... забеле се лабуд, шир 
ма.{S} Чује се топот и вриска атова, из далека, а чаршијом отвореном, завлада <pb n="97" /> нео 
тко-тужну песму...{S} Песма се чује, из далека, турска песма, и блејање јагањаца...; по росној  
естур“ (допуст) узеле, певају!...{S} Из далека, из једне баштованџинице допире кларнет и турска 
че се... то је Исмаил...{S} Чује ход из далека...{S} На глави му сахан из кога се лије сребро и 
 пишти.... бубњи се и зурне чују чак из далека, из циганске махале...</p> <p>Живот.</p> <p>Фати 
лука (јер у комшилуку је тужно), већ из далека, чује се дахире, и песма; то буле, младе жене и  
бели покров, може бити? или некуд даље, далеко од муле? или у Лесковац?...{S} К Лесковцу се окр 
е човеков живот није ништа; прогнаше га далеко, где се зими снег не топи за месец дана и више;  
амишљена, а час немирна, хтела би некуд далеко, ни сама не зна куд, на онај брег под Јастрепцем 
ворио.{S} Белег су однели Арнаути некуд далеко...{S} Чује му глас, бесу јој даје.{S} С њом ће у 
мула колико може, и отури чибук од себе далеко; жар се просу по ћилиму, а он то не гледа, него  
д зађоше у српску махалу, и мула бејаше далеко, отвори се једна трошна капија искрпљена парчадм 
!{S} Зар мислиш да је Војњацима Стамбол далеко?“ „Е ја друго не знам...{S} У Брусу, код брата м 
е виче, а тишином разлеже се његов глас далеко, језа подузима свакога који га чује.{S} Турци, в 
јен у бели покров, може бити? или некуд даље, далеко од муле? или у Лесковац?...{S} К Лесковцу  
да изиђе, да...{S} Не!{S} Материно срде даље није смело.</p> <p>Тако пашиница и син јој.{S} А п 
да била, кад...{S} Материно срце не сме даље.</p> <p>Пашић, и ако млад, и ако размажено лане, н 
ина.{S} Застајкивао, ослушкивао, и ишао даље; у зору прошао прокупачке улице, и дошао пред сара 
није више ни он човек.{S} Одавде ако ћу даље, срамота ће у воду да потоне, жалост ће на воду да 
p> <p>— Нећемо!{S} Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар нашега муле кадуна на  
на испит?</p> <p>— Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар да правимо вољу Шемси- 
ви у један глас:</p> <p>— Нећемо!{S} Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар наше 
га није у глави већ у срцу.</p> <p>— Не дамо мулине кадуне.</p> <p>— Јок!{S} Јок!{S} Јок!</p> < 
ашега муле кадуна на испит?</p> <p>— Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар да п 
.{S} Месец је зашао, звезде су утрнуле, дан се забелео; закукурекаће трећи петли...</p> <p>— Гл 
много, данас, на тужан, велики празник, дан смрти њихове чучук-хануме.{S} Ахмед-хафуз, отац, тр 
: за смрт је спремише као за свадбу.{S} Дан смрти је већи празник од дана рођења, и од дана вен 
раже бошчице с јашмацима, с хаљинама за дан, па никако да их нађу.{S} То јест, нашле су их, али 
ељи дан, на ногама два; после на ногама дан, у постељи два: тако, тако, док сасвим не леже...{S 
 Долази по мене, благо мени!“...{S} Зна дан, сат, час његова доласка.</p> <p>„На Ђурђев дан ће  
у, и најрадоснији празник његов, Ђурђев дан...</p> <p>Ђурђев дан је сутра, а она је у постељи,  
екује најрадоснији дан у години, Ђурђев дан...{S} Шкрипе врата, лупају капиџици, клопарају по к 
, час његова доласка.</p> <p>„На Ђурђев дан ће доћи, рано, у ђурђевску зору... по мене...“ То ј 
Јесте, трећи ће петли; ту је већ Ђурђев дан, јунак Хедрлес, на ату, с миздраком, <pb n="143" /> 
зник његов, Ђурђев дан...</p> <p>Ђурђев дан је сутра, а она је у постељи, свиленој.</p> <p>Лежа 
траје од петка до суботе...</p> <p>Дође дан поласка.{S} То јутро је Фати била врло весела; и у  
 завлада дубока, мртва тишина.</p> <p>И дан свршава као човек.</p> <p>У ливади, близу мулине ку 
врата: свечано се дочекује најрадоснији дан у години, Ђурђев дан...{S} Шкрипе врата, лупају кап 
о га Хедрлес, красан ваздух...{S} Сваки дан ће топлије...{S} Начинићемо ти леп тахтариван, па д 
 ако је никад није видео; ради ње сваки дан у Прокупље долази, и ради ње свако јутро, сваке ики 
ева, пуномоћника Алахова.{S} И пре неки дан убио човека, ни крива ни дужна, у лудилу које га сп 
 очију.</p> <p>У овој кући, до пре неки дан веселој, сад брига, страх и стид, а кад би се нешто 
угледаше Арнаути кроз своја до пре неки дан тучна поља, кроз ливаде тахтариван, то јест носила, 
ој глави лека нема.{S} Испрва у постељи дан, на ногама два; после на ногама дан, у постељи два: 
мо понека модрица!{S} Кад би четрдесети дан, ето ти једнога; баци се на њега, ама не каменом, н 
<p>Освану недеља, турски пазар, четврти дан како је Фати-султан нестало.{S} Сунце сину, те затр 
о је од страха пала, мртву.{S} Још исти дан, Арнаути сахранише, по обредима мусломанске вере, ж 
 паши срамоту за жалост...</p> <p>Трећи дан, а Фати нити ромори, ни говори, нити заплака, ни уз 
 <hi>ни Бога</hi>.{S} Јер да су се овај дан бојали Бога, зар би тражили <pb n="58" /> пуномоћје 
е паши, е има у години дана макар један дан кад се Арнаути не боје ни падишаха; а заборави рећи 
во су Арнаути: има у години макар један дан, кад се не боје ни падишаха.{S} И ово нису, пашо, Т 
 мула рече, да има у години макар један дан, кад се Арнаути не боје ни падишаха.</p> <p>Пусти г 
о се удала она не зна за мирно проведен дан, сат, увек у страху, да јој се муж не опије, да не  
 у јенђебулство, и видела, то јест, вас дан и сву ноћ гледала Фати-султан-хануму, те јој добро  
ју на молитву.</p> <p>Једне куће по вас дан празне, друге пуне; скупљају се хануме на разговор. 
у долазиле, друге одлазиле, тако по вас дан, неколико дана пред свадбу; а пашиница се појавила  
 у Лесковац, у Ниш, и Врању.{S} А сутра-дан, још у свитање, стиже паша у Прокупље. „Вала боље с 
рошлога петка, и наредио им да се сутра-дан <pb n="24" /> рано врате у Прокупље, њему, а њих јо 
укне човек проговори звер.</p> <p>Сутра-дан угледаше Арнаути кроз своја до пре неки дан тучна п 
 јој несуђена заова, у Прокупље, на два дана, или, како Турци кажу, на две ноћи, да обиђе кућу  
рећу; али како да се опије, кад ово два дана ништа не пије.{S} Није пио два дана онај који се н 
два дана ништа не пије.{S} Није пио два дана онај који се није трезнио, који је, како причају у 
Добро дошао!)</p> <p>Тако у очи Ђурђева дана, и сву ноћ; а сад, у ђурђевску зору:</p> <p>— Отво 
 У весељу, од вечери до зоре, до белога дана.{S} Мирише свеж ноћни ваздух на шебој и каранфил и 
 ни падишаха.</p> <p>Пусти глас једнога дана, па чека, ослушкује.{S} Чим халка на капији, или з 
а зашто је из Шемси-пашина конака, тога дана, пред зору, на задња врата изнесен некакав грдно д 
караван кренуо?{S} И зашто се уочи тога дана скидао у Ахмедовој авлији гар с тенџера?</p> <p>—  
развијене! друге, оне што ни усред бела дана не иду улицама без пратње, похиташе у ово доба сам 
ма.{S} Излетеће неко преда њ усред бела дана, па...{S} После ће га сакрити на бесу, и ништа.{S} 
 чуо у својој махали; а сад, има недеља дана, сваку ноћ, баш око поноћи, кад се сам слободи, и  
лла’!{S} Алла’!{S} Ко ли га четрдесетог дана уби, кад за тридесет девет нико не могаде.{S} И чи 
ти је већи празник од дана рођења, и од дана венчања; човек се тада опростио свега земаљског, и 
свадбу.{S} Дан смрти је већи празник од дана рођења, и од дана венчања; човек се тада опростио  
ио.{S} Црна Ђултер пребројила колико је дана до његове свадбе, па толико зрна пасуља метнула у  
аде, јер се не зна време, доба ноћи или дана, кад ће се појавити тахтаривани с ханумом и кћери  
.</p> <p>Мула рече паши, е има у години дана макар један дан кад се Арнаути не боје ни падишаха 
га до Бога и мула-Халима, а ево два три дана како се боји некаквога сна!{S} Кад пођем у град од 
е; и дању и ноћу плакаше она што за три дана сузе не пусти.{S} А не казиваше мајци за чим плаче 
{S} Гледала то и ћутала; а сад, има три дана, не гледа, а и дању и ноћу говори.{S} Њена мајка,  
 Са седмога су неба плакале девојке три дана и три ноћи за живом Фати-султан.</p> <p>— Украде м 
и проговори!{S} Прва реч коју после три дана изусти бејаше <hi>мајка</hi>.{S} За мајку оца пита 
 мирише цветало воће...{S} А од пре три дана је у соби из баште, одакле кроз прозор види капиџи 
друго; и остаде паша као гост мулин три дана и три ноћи: једоше печене кокошке, банице; пише ка 
р спремила за „виђење“, и он га већ три дана у недрима носи, гледајући да им „виђење“ буде пре  
ова Бал-беја, да јој отвори.</p> <p>Три дана се затварао, а после пошао из одаје у одају, с ћош 
е из целе махале, и неке сироте што ово дана слушаху, и три робиње Ахмед-хафузове, две црнкиње  
уге одлазиле, тако по вас дан, неколико дана пред свадбу; а пашиница се појавила каткад, прошет 
ра одјекује, па Арнаути чују, било у по дана или у по ноћи, одмах се спремају за „кавгу“, пуне  
ако је суд наредио; и за тридесет девет дана ту био, ни јео ни пио, и који год је прошао, на ње 
е десет жена уз припомоћ слушкиња десет дана.{S} Одаје се бејаху претвориле у радионице: лестви 
 ко жељу самртнику не испуни, четрдесет дана га Алах не погледа; а кога Алах не погледа један т 
па у њу таман до појаса, и за четрдесет дана, који год мимо њега прође да га каменује.{S} Ископ 
<head>VI</head> <p>Месец је од петнаест дана, онда Турци обично праве весеља; по Фати-султан до 
тан, где, како су му причали, за недељу дана роде и узру лимуни и портокали, <pb n="17" /> не б 
нела, земља је попала, као да је годину дана сунце није видело, <pb n="41" /> као да читаву год 
у, тамо...“ не изусти „камо се у годину дана једанпут улази.“ Досад заповедала преко дебелоусна 
це <pb n="138" /> донесе; и, ево, месец дана чулним очима то гледа.{S} Гледала, погледима милов 
леко, где се зими снег не топи за месец дана и више; протера га сам падишах, цар царева, пуномо 
ас је обучен као војник, час као софта, данас као Персијанац, сутра као Черкез, сад јерлија...{ 
по авлији, по кући, посла се има много, данас, на тужан, велики празник, дан смрти њихове чучук 
до.{S} И кажи селам Шемси-паши, џелату: данас му је прилепила блато на чело и ударила катран на 
нпут с отлукане, једанпут са зерделије; данас кроз капиџик: сестра му удесила састанак.{S} Фати 
“ буде пре свадбе.{S} Не сачека свадбу; данас му је било виђење.{S} Овде им је први састанак, а 
ми мула у прокупачки сарај на договор.“ Данас, сутра, прексутра...{S} Прексутра се чу топот коњ 
<p>А мула-Халим?{S} Јуче тако срећан, а данас и без кадуне и без сина.{S} Крв за крв!{S} Наћи ћ 
да му је опише; она је лепша; шта је он данас својим очима гледао!{S} У заносу заборави ата, за 
а она: — Избаци једно, Бал-беј.{S} Тако данас, тако сутра — остало једно, а он се радовао као д 
ли; погађају ко је убио Исмаила.</p> <p>Данас се пронео глас да је убица Шемси, паша лесковачки 
је дао...</p> <p>Али уместо Шемси-паша „Дангалија“, примив мулин селам, да пусти сина по граду  
о сам, пашо, да га сад зову Шемси-паша „Дангалија“.{S} Што ћу му ја.{S} Сам је зарадио то прези 
а.{S} Сам је зарадио то презиме, стекао дангу (ожиљак)...{S} Ха, ха, ха!{S} Шта ко чини, све са 
уга, ниоткуд нада на <pb n="94" /> боље дане: све више вене лице, све се чешће чује сух кашаљ,  
екала зиму у Топлици без наде на срећне дане, и ко зна <pb n="91" /> да ли с успоменама на Исма 
 до века; мисли и са женом се покаткад, дању, а и ноћу, разговара.{S} Она вели да испрате Бал-б 
влачи се по шуми у дупље дрвећа и виче, дању, у пролеће, с кукавицама, а ноћу, увек, с кукумавк 
сковац, где му је девојка потурчена, па дању тумара турским махалама као да је тражи, и ћути: а 
 она, по њену доласку, ока не сушаше; и дању и ноћу плакаше она што за три дана сузе не пусти.{ 
ала; а сад, има три дана, не гледа, а и дању и ноћу говори.{S} Њена мајка, и мулина кћи, које с 
и па се нада, радује се; Богу се моли и дању и ноћу, на јави, и у сну шапће молитву; не испушта 
{S} У Топлици је.{S} Код њега је, с њим дању, и ноћу, у кули, и у овој ливади, на месечини, кад 
лемство, на то се паша полакомио, стога дао душу ђаволу; за то се пашиница гордила, поносила се 
оре; сви стари узеше говорити е је мула дао бесу, па би му они залепили блато на образ...{S} Од 
 Фати-султан дар, који би јој младожења дао за виђење.{S} Какав дар!{S} Калпак, по кадиви извез 
моте сад под старост — <hi>бесу</hi> је дао...</p> <p>Али уместо Шемси-паша „Дангалија“, примив 
д обести, већ из освете.{S} Јер мула је дао бесу сам себи да ће паши срамоту за жалост...</p> < 
 јој метну на грло бисер што јој Исмаил дао за <hi>виђење</hi>...</p> <p>Робиње јој простреше п 
пут је обуо жуте чизме које је добио на дар од скадарскога паше, Арнаутина; поврх аџемскога шал 
и јој младожења дао за виђење.{S} Какав дар!{S} Калпак, по кадиви извезен златом, и поднизан би 
S} Шемси је био већ спремио Фати-султан дар, који би јој младожења дао за виђење.{S} Какав дар! 
а аспру, па се големи, милостињу дадох; дариваће их прво цветом, па лишћем, па родом, Он, благ  
скога хафуза кћер!</p> <p>— Рођаку цара дарова!</p> <p>— Није, није украо ни хафузову кћер, ни  
бру надала, те није дирнула ништа ни од дарова ни од спреме, кад би се понова свадбовало да је  
ет коња, буле причају.</p> <p>Колико је дарова и спреме види се, што је тим украшавало ове три  
 да што пре поскидају и склоне спрему и дарове. „Нека ти се донесу, кузум Есма, мердивене, па ч 
 из Смирне.{S} А Фатина спрема, и рухо, дарови од Солуна до Прокупља, донети су на двадесет коњ 
ад пође читав караван с њеном спремом и даровима од његове куће к Прокупљу, па чаршилије истрче 
красним и богатим Фати-султан-хануминим даровима; позлаћене арабеске на тавану сакривене су сви 
мртве мајке Исмаилове.</p> <p>О богатим даровима, оделу и накиту, снаси од свекрве, свекра, гов 
чана; и свадба ће јој скоро, чим буде с даровима готова.{S} Мимо кафезе јој пролази младожења;  
ан, то јест носила, као собицу неку, од дасака, притврђену на две мотке, коју носе четири чифчи 
е чифчије; други, нов, од простих белих дасака, <pb n="107" /> Цигани.{S} У првом је Ахмед-хафу 
што га узнемирује: на пример, ако пукне даска на тавану, или ископа пас рупу крај конака, страх 
узу досуђено за „сургун.“ На уживање му дато пет села у околини Ниша, и Прокупља, дивљега лепот 
ове, све, скочише и похиташе за мангал: даће свекрва пашиница добар бакшиш.{S} Али их претече б 
ва... чује његово дисање, и осећа његов дах, топли, на лицу, на уснама, удише га као зумбулов м 
ане филџане и џезве, разбацане зилове и дахира, ни мангал, ни скупља ону гомилу мокра угљевља.  
стало, нигде у хафуз-Ахмедову комшилуку дахира, ни саза, ни зила, нити се гдегод песма чује.{S} 
илуку је тужно), већ из далека, чује се дахире, и песма; то буле, младе жене и девојке, певају  
и турском и српском...</p> <p>И најзад, дахну душом, јер му јавише да је мир! нема Арнаута по д 
 по друмовима, ни у Прокупљу; мир...{S} Дахну душом паша, смишљајући, одмах, какав ће „пешкеш“  
бом против мула-Халима.“ Само мало паша дахну, па опет терет... „Хтео си у луг где булбули поју 
, пламен, сијају очи, две звезде, више, два сунца...</p> <p>...{S} У Прокупљу је.{S} Чује камен 
аше отворени.{S} Наједанпут се прошара: два дућана отворена, на три ћепенци спуштени, тако цело 
се на његову сунцу, огледао се у његова два мора, Златном Рогу и Босфору, носићеш га у срцу до  
ема.{S} Испрва у постељи дан, на ногама два; после на ногама дан, у постељи два: тако, тако, до 
ц.{S} Гледала је све то она умним очима два месеца, а после, молила да се из Топлице <pb n="138 
 оде јој несуђена заова, у Прокупље, на два дана, или, како Турци кажу, на две ноћи, да обиђе к 
упље, у свој конак, па да јој падну она два венчања, ту да је испитају, ту да каже хоће ли код  
ама два; после на ногама дан, у постељи два: тако, тако, док сасвим не леже...{S} Сирота!{S} А  
ој оба венчања...{S} Жена не може имати два мужа, по закону; не може да..!{S} Кад је питају за  
воришта, опасана високим, дебелим зидом два тахтаривана.{S} Један тахтариван, леп, бојадисан, н 
ала никога до Бога и мула-Халима, а ево два три дана како се боји некаквога сна!{S} Кад пођем у 
 несрећу; али како да се опије, кад ово два дана ништа не пије.{S} Није пио два дана онај који  
ово два дана ништа не пије.{S} Није пио два дана онај који се није трезнио, који је, како прича 
а њима.{S} Ту су седели, прво попили по два филџана каве и попушили по чибук дувана, па отворил 
} А!{S} Стамбол! <pb n="104" /> тамо су два мора, тамо аде, тамо наши конаци, на румелијској ст 
ао да је тражи, и ћути: а ноћу виче.{S} Двадесет осам година од то доба, од његове девојке само 
ови од Солуна до Прокупља, донети су на двадесет коња, буле причају.</p> <p>Колико је дарова и  
здесет ни педесет; рекле бисмо да је од двадесет пет лета, да му није брада бела, дуга.</p> <p> 
е жене волео; женио се седам пута.{S} У двадесет седмој имао је четири жене (једну у Прокупљу,  
за, раја турска, Срби, опасани ликом; а дванаест крај носила иду, за смену, и по двојица их са  
 и страсно гледа превртање голубова „на дванаест глава“ и бој петлова.{S} Голубарник му је пун  
дете, па пазе да не падне.{S} И Фати га двапут видела, на мазги, прошао је мимо њене кафезе, и  
а слушаху, и три робиње Ахмед-хафузове, две црнкиње и једна Черкескиња.{S} Мирише капама и сарм 
се румене јагодице, пламен, сијају очи, две звезде, више, два сунца...</p> <p>...{S} У Прокупљу 
а и попа, све јој очита молитву, једну, две, дуге молитве; а на њеним грудима, испод кошуље, на 
, на два дана, или, како Турци кажу, на две ноћи, да обиђе кућу (јер како јој погибе брат, напу 
о собицу неку, од дасака, притврђену на две мотке, коју носе четири чифчије бекри-Ахмед-хафуза, 
ела крв, и сад весела, смеши се!{S} Ове две то опазише, па Лесковчанка се тајно радује, а мулин 
оне три, мало час будне, заспала; друге две натакле на прсте филџане, па ударају као зиловима,  
паша, змија погана, ако искаш, добио је две: ја сам змији размрскао главу, Фати-султан трупину. 
а од себе, а однеше јој невесту!{S} Оне две и робиња ударише у вику, али доцкан: човека је с не 
н, султанијо!{S} Ашколсун!</p> <p>А оне две дадије, што досад удно собе стајаху, очекујући сврш 
а, јер му не отиде на гроб; од тада оне две Арнаутке, дадије мулине кћери и сина, нешто се крад 
е!{S} Минире!</p> <p>У собу улетеше оне две Арнаутке, дадије; сручише читав ибрик воде на Фатин 
S} Од силног страха — онемела!{S} И оне две младе хануме, и робиња, више говоре покретима руку  
ма, одмах, појавише се мулина кћи и оне две дадије, све три на коњма, с белим чаршавима преко б 
шао је у женски хамам, с мајком; до пре две године излазиле преда њ девојке, развијене; купао с 
за њено пуштање.{S} Најпосле је научише две муфтије, да се уда за другога непуштена.{S} Живела  
ене, веселећи се с другарицама, пуца из две мале пушке од једанпут.{S} А једанпут <pb n="15" /> 
сет три, па може бити озго још једну, и две.{S} Кад сам ја била девојка, он је био бећар...{S}  
ене у харему три одаје, једна с улице и две из баште, где пашиница госте прима, што се турски з 
његова.{S} Силај, па у силају јатаган и две мале пушке пећанке, са сребрним јабукама искићеним  
е мулина кћи, а кропе је некаквом водом две старе Арнаутке, дадије мулине кћери и сина; трећа ј 
лов на зечеве, и прођу сеоским путем но две-три Арнаутке на коњима, журе се у оближње село посл 
али малу.{S} Ти, мула, пријатељу, хоћеш две!{S} Немој!{S} Срамоту си за жалост; немој још и жал 
ице; млада, једва да има тридесет једну-две; родом из Сирије, из града Алепа, кћи некога паше,  
а: жени ми се син хафузовом кћери; сто, двеста пута: биће ми снаха рођака цара царева.{S} Да се 
: о севдаху, о ашку, о Меџнуну и Лејли, двоје драгих, што се толико волели, па се не узели: умр 
 И види чудо! груди му се расцепише, на двоје, а из ране покуља крв као из кладенца вода!...{S} 
убиству мулина сина, о несрећној љубави двоје младих.{S} Сваки их жали; погађају ко је убио Исм 
 паши <hi>срамота</hi>: хајде метни ово двоје на теразије.{S} Ама, ко би био луд да мери перо с 
> <p>Тако говоре, и Турци и буле, све у двоје, шапатом, у Прокупљу, по Лесковцу, Нишу и Врањи.{ 
уди и жене о овом говоре шапатом, све у двоје.</p> <p>— Ако је <hi>ово</hi> истина, како ће грд 
сараја.“ И ако се говори шапатом, све у двоје, ипак се рашчу, за час, по делом граду; а из град 
</p> <p>— К’смет!</p> <p>Шапатом, све у двоје, али од уста до уста...{S} Мула дође у Прокупље,  
ванаест крај носила иду, за смену, и по двојица их са стране придржавају, да се не накрећу.{S}  
а дуго.</p> <p>Али од тада Фати мулу не двори, не пуни му чибук, не пали му га; од тада мула ни 
аћена у живот и мало разгаљена узела је дворити мулу, као оца, или онако стара човека; приносил 
твори капија, и појавише се из великога дворишта, опасана високим, дебелим зидом два тахтариван 
о велике, са житницом удно непрегледног дворишта, с кошевима за кукуруз, с великом коњушницом.{ 
 парчадма тенећке, и асуре, и истрча из дворишта једна сиромашна жена, Српкиња, наричући за син 
..{S} Аман, Јараби!</p> <p>Кад изиђе из дворишта хафуз-Ахмед треће јутро, он виде пред својом к 
, лупају капиџици, клопарају по калдрми дворишта налуне, клепећу папуче, звече котлови.{S} Све  
.{S} У ниској, неолепљеној кухини преко дворишта, осим једнога слушчета Циганчета, готово запре 
ри се главна капија широм, и унесе се у двориште тахтариван с Фати-султан-ханумом; а овај с њен 
 где је пусти ат брата њена; води је по дворишту где му је хрт и соко и говори о брату; прича о 
и Ветернице, диже се Шемси-пашин конак, двоспратна кућа једна, врло пространа; одаје, одајице,  
 Шемси-пашину.</p> <p>Дођоше до конака, двоспратне куће једне, старе, врло велике, са житницом  
?{S} Пустио жиле и почео <pb n="113" /> де вене...{S} За садберк-ђул је башча према сунцу; за т 
на сата.{S} Танка глава куд ти оком.{S} Дебела глава ни тамо где је десет бројеница речи...{S}  
 из великога дворишта, опасана високим, дебелим зидом два тахтаривана.{S} Један тахтариван, леп 
високим чардацима и оградама, покривене дебелим снегом, обрисаним с кровова кошавиним крилима;  
акшиш.{S} Али их претече бела робиња, с дебелим златним ланцем око врата, с великим златним кар 
једанпут улази.“ Досад заповедала преко дебелоуснате црне робиње, Ђултер, а сад сама!{S} Слушки 
х очију.{S} Пођоше по неравну друму, по дебелу снегу; али само мало, па наиђоше на пут очишћен; 
ша; прекрстио ноге, загледао се у једну дебелу књижурину, укоричену црном кожом, што удара на м 
>Зима.{S} Хладноћа каква скоро није.{S} Дебео снег притиснуо и брдо и долину, а вуци силазе с п 
о ли једнога, али заман! ланац је грдно дебео, причвршћен је великом халком за гвозден клинац.. 
аш сам...{S} Како му је бела брада: има деведесет.</p> <pb n="45" /> <p>— Сто.</p> <p>— Нема, к 
а четрдесетог дана уби, кад за тридесет девет нико не могаде.{S} И чиме ли га, Алла’ удари, кад 
нако како је суд наредио; и за тридесет девет дана ту био, ни јео ни пио, и који год је прошао, 
јих се нису дотакли ни човек ни ђеније, девице што личе на зумбул и на мерџане, не би му усне о 
 горео.{S} Да га послужише шербетом оне девице којих се нису дотакли ни човек ни ђеније, девице 
у, у рају где је зелених башта, извора, девојака с великим црним очима, у сеницама, сад...</p>  
ломанке међу собом говоре да су то сузе девојака са седмога неба, што је Фати-султан несрећна.< 
с?{S} Где је <hi>Хамам</hi>?{S} Где <hi>Девојачка К’на-ноћ</hi>?{S} У што им је прошла <hi>Мала 
м спавају, мртве уморне, нарочито оне с девојачке стране.{S} Зар су се веселиле само ноћас?{S}  
м; још испретурани јастуци где су оне с девојачке стране спавале; још нису затворени прозори, н 
сина; јенђе помињу Лесковац; онима се с девојачке стране чини као да су поубијани сви грађани П 
еру, лежала на шиљтету, лежала у својој девојачкој постељи; мењала место, час у мусафир-одаји,  
а кад треба да је у њему...; велика је, девојка.{S} Родитељи греше, деца испаштају...</p> <p>Пу 
го још једну, и две.{S} Кад сам ја била девојка, он је био бећар...{S} Аман!{S} Висок као селви 
ан.{S} Сестра ти казује да је то красна девојка, и лепа, па смо се мула и ја разговорили и дого 
.{S} Понекад дође у Лесковац, где му је девојка потурчена, па дању тумара турским махалама као  
нама као жена, играо се с девојкама као девојка.{S} И ко зна, још би, да се мајка не сети е је  
 <p>— Лејле, Лејле-ханум, шаир (песник)-девојка.</p> <p>— .{S}Ашици, сваки има саз под мишком,  
сургун Шемси-паша.</p> <p>— Туџар, шаир-девојка и ашици!{S} Конопци и сазови.{S} Хм!...</p> <p> 
чера загорева, невестама се јувка цепа, девојкама ибришим мрси, удовицама памет померава...</p> 
оје јој причају о Прокупљу, о женама, о девојкама, о младићима, о љубави. „Зар и овде има љубав 
купао се са женама као жена, играо се с девојкама као девојка.{S} И ко зна, још би, да се мајка 
е оволико воли; јер то је рука, истина, девојке <hi>султан</hi> али и његове кадуне.{S} Он љуби 
аја, Фати-султан и овде нађе другарице, девојке, турске, Прокупчанке, које јој причају о Прокуп 
десет осам година од то доба, од његове девојке само пепео, ваљда, јер је умрла још прве године 
ема леша.{S} Са седмога су неба плакале девојке три дана и три ноћи за живом Фати-султан.</p> < 
чини севап, спремајући и удајући сироте девојке?...{S} Она беше удата, а не живи с мужем, те га 
и.{S} Све живо већ одавно будно, жене и девојке, и млади људи, и момци, и деца; све се већ окуп 
 дахире, и песма; то буле, младе жене и девојке, певају у башти између леха, крај пупољале руже 
 пројезди махалама, кадуне се, и жене и девојке, гурају уз <hi>кафезе</hi>, решетке на прозорим 
ком; до пре две године излазиле преда њ девојке, развијене; купао се са женама као жена, играо  
пних, смелих као у човека, чедних као у девојке.{S} Истина, и он је задиркивао многу лепу Циган 
, комшија Фатина оца, пред кога је Фати девојком излазила развијена као пред оца.{S} И одмах се 
ј старац што пре неколико месеца украде девојку, што отиде у сарај паши, што прими у аманет од  
д, момче за женидбу, украли и потурчили девојку, с којом се три године волео.{S} Кад му је укра 
и отвори.</p> <p>Затворила га мајка као девојку, јер зна како се Арнаути свете.{S} Пашу су, как 
 харему син.</p> <p>Затворила момка као девојку, па га не пушта.{S} Није јахач, није стрелац, а 
у и уздишу: цело Прокупље жали несрећну девојку, кћер хафузову.</p> <pb n="40" /> <p>И у хафуз- 
може бити <pb n="133" /> послао по шаир-девојци и ашицима неком своме пријатељу топличких јабук 
 на тужбу плачући; а кад ханума саслуша девојче, отеже:{S} Аааа!{S} И забрани сину да <pb n="78 
је био велики везир, ујак садразам, оба деда паше, рођаци бејелербејови...{S} Млад, кузум, твој 
ки још жању, неки слажу у крстине, неки деду у стогове, а неки већ вршу: пуста остадоше поља, п 
ори Мурад-беј, и гурну уз врата једнога дежмекастог старца.</p> <p>Она поче, испрекидано, одмар 
 ће му се судити на оном свету за рђава дела.</p> <p>Племство, госпоство, госпоство, племство,  
> по зими, болна преболна, и где би она дела рухо и оружје брата јединца...{S} Уђе у одају, па  
е подсмевају (јер јавно не смеју), и да деле с њом оно што јој зацело на лицу читају, бригу, ст 
Њој је писано овако, њима онако.{S} Бог дели срећу, а ашчија чорбу, па нека им није на њу жао.{ 
 све у двоје, ипак се рашчу, за час, по делом граду; а из града глас оде у Топлицу.</p> <p>— Тр 
 велики, по мусломански и Стамбол и <hi>Дер-Се’адет/</hi>, то јест Врата Блаженства, на седам б 
 припевом:</p> <quote> <l>А! ха! ха!{S} Дервиш Баба!</l> <l>Љуби младу, удри стару кадуну!</l>  
 Ху!...</p> <p>— Мула!{S} Мула!{S} Ниси дервиш...</p> <p>— Нисам дервиш, али ћу да постанем, и  
 Мула!{S} Ниси дервиш...</p> <p>— Нисам дервиш, али ћу да постанем, и папаз ћу да будем, од чуд 
 n="135" /> мртви сан.{S} Што би имама, дервиша, па и попа, све јој очита молитву, једну, две,  
ху.{S} Робиње и слушкиње <pb n="147" /> деру антерије на грудима од јада, и плачући раде по авл 
 грађани.{S} И Арнаути из пратње Фатине деру се, Алаа’!{S} Аллааа’! слободни су, кроз свој град 
вљи узвици, небо се пролама; Арнаути се деру, сви у један глас:</p> <p>— Нећемо!{S} Не дамо!</p 
..{S} Буна, пашо азретлери!...</p> <p>— Десет пута пита, и десет пута одговарају, једно те једн 
ила препала, од Прокупља до мулина села десет пута је снашле и пустиле детиње.{S} Сад лежи обез 
и одаје десет жена уз припомоћ слушкиња десет дана.{S} Одаје се бејаху претвориле у радионице:  
ти оком.{S} Дебела глава ни тамо где је десет бројеница речи...{S} Финоћа, то је Шемси-паша; пр 
се, што је тим украшавало ове три одаје десет жена уз припомоћ слушкиња десет дана.{S} Одаје се 
ретлери!...</p> <p>— Десет пута пита, и десет пута одговарају, једно те једно, испрекидано, зад 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Пре десетину година, у Старој Србији, у Митровици, уби једа 
и још толико високу ограду, растргао би десеторо а то ли једнога, али заман! ланац је грдно деб 
} Прво зажмуре, па поче гушчјим пером с десна на лево...; на колену пише.{S} Испрати писмо по т 
Шемси <pb n="98" /> га посади до мулина деснога колена, а сам седе према њима.{S} Ту су седели, 
12"> <head>XII</head> <p>У Лесковцу, на десној обади Ветернице, диже се Шемси-пашин конак, двос 
гутке се избудиле, гугучу!{S} Све тице „дестур“ (допуст) узеле, певају!...{S} Из далека, из јед 
 n="115" /> памети: годинама и узрастом дете, памећу човек — морале се крити.</p> <p>И ко зна д 
тра — остало једно, а он се радовао као дете играчки, као што се радовао кад му петао осветла о 
додали би:{S} Био би грех да се оженило дете (младић) бабом.{S} И ово сад није учињено од обест 
е било још, као да су посадили на мазгу дете, па пазе да не падне.{S} И Фати га двапут видела,  
 и чести зуби, с ивицама и глеђом као у детета.{S} Очију је црних и крупних, смелих као у човек 
рви пустио.</p> <p>И... ожени се старац дететом!</p> <p>Не, ту закон нема посла.{S} А није вала 
е смеје, смеје, тепајући сину као малом детету, стискајући га на својим грудима, на грудима мат 
ина села десет пута је снашле и пустиле детиње.{S} Сад лежи обезнањена; над њом плаче мулина кћ 
ча, а Фати се и смеје и плаче, смеје се детињој памети, плаче за срцем јуначким.</p> <p>И мало  
 велика је, девојка.{S} Родитељи греше, деца испаштају...</p> <p>Путоваше до Солуна лађом, а од 
и. „Аман, ага! <pb n="36" /> Аман, моја деца!“ У часу забуне, осим несрећне мајке, што из свега 
; по росној трави <pb n="144" /> повела деца накићене, обојена чела јагањце, које чувају за Кур 
ене и девојке, и млади људи, и момци, и деца; све се већ окупало, пре сунца, крај пуне пупољака 
шине слушкиње е им ваља ићи, плакаће им деца, остаће им мужеви без вечере, па ће бити грђене.</ 
о украо невесту.{S} Вриска жена и писка деце разлеже се; силна врева! не зна се ни шта која гов 
жене.{S} Од седам жена имао само петоро деце.{S} Сад једно.{S} Ни једна не беше из његова фиса. 
ицу из прокупачког сараја, што оставише децу без родитеља и хранитеља, где грцају у плиткој Мор 
, на ђул-су с недара, грла и руку...{S} Дечица се грче, прибијају се уз матер, или бабу, или да 
ру, све чешће завришти Рузиђар (Ветар), диван арапски коњ, ождребљен близу Мртвога Мора, однего 
ењала место, час у мусафир-одаји, час у диван-хане, како је загрејало пролетње, ђурђевско сунце 
афезе</hi>, решетке на прозорима, па се диве младићу, његовој <pb n="10" /> лепоти, његову одел 
лео да га се само боје, него и да му се диве, да се застиде од његова госпоства. „Знам га оволи 
ђердек спремили.{S} И тој су се постељи дивиле Лесковчанке.{S} И та је постеља враћена из Шемси 
сад одмах.</p> <p>И отури чибук, а узе: дивит, перо и хартију...{S} Прво зажмуре, па поче гушчј 
ао у шаина, веђе самур, уста стамболски дивит!{S} Кад узјаше ата па прође прокупачким сокацима, 
де другу половину Житорађа.</p> <p>Отац дивља звер, а кћи питома голубица.{S} И жена му је добр 
="61" /> луд, али хафуз, па зна: кад се дивљак ражљути, разума ни трунке, осећања „без узде и у 
дића просвећена <pb n="49" /> ума, него дивљака; па она његова гласина нарочито кад је љут...!{ 
!{S} Кад пусте осећањима на вољу, некад дивљаци; кад <hi>мисле</hi>, пре ће заборавити правила  
е, набедили, али ко ће то доказати оним дивљацима.{S} Излетеће неко преда њ усред бела дана, па 
 они му Бога прихватише и продераше се, дивље:</p> <p>— Алла!{S} Аллааа!</p> <p>Одјекнуше брда  
 рођаку цара царева.{S} Јер ове просте, дивље „потпланинке“ виде у једној хануми четири, и за с 
Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’! продераше се дивље Арнаути што беху промолили главу кроз врата, па с 
губаве, уличке, обузима страх слушајући дивље узвике и пуцање пушака, те прилазе уз капије, дрш 
то пет села у околини Ниша, и Прокупља, дивљега лепотана, где се поветарац разговара с Топлицом 
и наједанпут се диже силна граја, вика, дивљи узвици, небо се пролама; Арнаути се деру, сви у ј 
упљу, к Лесковцу; и пошто пусти некакав дивљи глас, викну: „Шемси!{S} Крв за крв!“ Суља се опет 
араби (Господи)! шта би, Боже!“ чују се дивљи узвици. „Аман, ага! <pb n="36" /> Аман, моја деца 
епове...</p> <p>Граја се не стишава, ни дивљи узвици; мулина кћи улази у одају где је Фати-султ 
а“.{S} Тако говоре хануме.</p> <p>И тај дивни град, с много душа, велики, по мусломански и Стам 
нијим харемима: дугачка поворка кола, с дивним коњима, улази у Прокупље, а хладна Топлица тужно 
ом ће увек, овде, у кули, врло великој, дивној као падишахов сарај, коју је обасјало, сву, сунц 
е каткад, али не на ату, него на једној дивној мазги, длаке као атлаз, у самим златним китама.{ 
ну мула-Халим...{S} На власт хоће...{S} Дигао се цео фис <pb n="84" /> његов...{S} Војњаци посе 
а!{S} Ноћас изгинули Турци, ђаури...{S} Дигао буну мула-Халим...{S} На власт хоће...{S} Дигао с 
.</p> <p>— Шта?!{S} Шта? ! ...</p> <p>— Дигао се мула-Халим, цео фис...{S} Буна, пашо азретлери 
ј мулина кћи и хвата је под мишку да је дигне.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, сунце: дође време и 
зове војне старешине, да им заповеда да дигну војску на оружје, да иду да умире побуњене Арнаут 
атом.{S} Боји се буне, да се Арнаути не дигну на њена оца, што никад досле, да му не запале кул 
>У Лесковцу, на десној обади Ветернице, диже се Шемси-пашин конак, двоспратна кућа једна, врло  
рњу са ливада загрејаних дневном жегом, диже се као дим тамјана из кадионице, испуњава поље, се 
ди а не може, онај га свет гледа; и она диже руке, па опет их спушта, свет гледа...{S} И загрли 
 кад је ишао Шемси-паши први пут, и кад диже буну с претње и плашења Шемси-пашина; те један ста 
чна.</p> <p>Аллааа! простења мула, а не диже руку с груди.</p> <p>— Да те не пробада?</p> <p>—  
договор, па оде у кулу; и наједанпут се диже силна граја, вика, дивљи узвици, небо се пролама;  
а к другој, као да се разговарају.{S} И диже се мирис кроз свежину вечерњу са ливада загрејаних 
север, што час-по са страшним фијукањем диже снежну прашину и сноси је с брда у долине, гради с 
е покоја угаси; Исмаил је попустио коњу дизгине, пустио га да иде како хоће, полако, а сам је п 
 зид: педесет „ката рубе“, све свила из Дијарбекира, све вез из Смирне.{S} А Фатина спрема, и р 
кама и јастуцима из Смирне, завесама из Дијарбекира, персијским ћилимима, огледалима са стаклен 
а ваздуха ни мало, мирис јела, с одела, дим дувана, угаљ у мангалу, дисање толико душа, туга, н 
ет сипе: сваку по на особ послужује.{S} Дим дувана колута се, носи га у вис пробуђен поветарац; 
а загрејаних дневном жегом, диже се као дим тамјана из кадионице, испуњава поље, села с кућицам 
div type="titlepage"> <p>ЈЕЛЕНА ЈОВ.{S} ДИМИТРИЈЕВИЋА</p> <p>ФАТИ-СУЛТАН</p> <p>САФИ-ХАНУМ</p>  
аје све како је у нашем танком дину.{S} Дин нам је танак, танак, мрежа паукова...{S} И ја знам, 
т, и познаје све како је у нашем танком дину.{S} Дин нам је танак, танак, мрежа паукова...{S} И 
, пуне пушке, оштре јатагане.{S} И није дирао никога; али ко њега дирне, тешко томе, не окани г 
не.{S} И није дирао никога; али ко њега дирне, тешко томе, не окани га се докле га не сатре.{S} 
очекивала, све се добру надала, те није дирнула ништа ни од дарова ни од спреме, кад би се поно 
{S} Шушти бор... шапат је то, Исмаилов, дисање, тако јако, све јаче, као да су се скупили око њ 
а, с одела, дим дувана, угаљ у мангалу, дисање толико душа, туга, ниоткуд нада на <pb n="94" /> 
S} Тишина, дубока, мртва... чује његово дисање, и осећа његов дах, топли, на лицу, на уснама, у 
о бисага, увијене у јапунџа као људи; а дице им је умотано до самих очију.{S} Пођоше по неравну 
њим земља...</p> <p>А онај велики пас у дишар-авлији чисто помахнита: лаје, трза се, прескочио  
се мујезиново <hi>Алах-екбер</hi>.{S} У дишер-авлији залаје грдно велики пас, јер му се час по  
тамо плашио, откидао од једнога старога дишћурка самур, па јој то метао у недра, вичући:{S} Сич 
S} Сви се претворили у ухо.{S} Чисто не дишу.{S} Мртва тишина.</p> <p>Махмуд-беј понови питање, 
не на ату, него на једној дивној мазги, длаке као атлаз, у самим златним китама.{S} Кад би отиш 
 простреше постељу; метнуше јој кану на дланове и табане, на нокте руку и белих ножица, као нев 
апију, одједанпут, и звекир, и халка, и дланови.</p> <p>— Шта је?...{S} Ко тако лупа?!...</p> < 
се према Фати-султан, и силно припљеска длановима, вичући:</p> <p>— Мирсаде!{S} Минире!</p> <p> 
ећ промуклим гласовима; пљескају хануме длановима, подврискују, падају у севдах; свекрва баца б 
е.</p> <p>Паша скочи, и таман да пљесне длановима за сејмене, мула узвикну!</p> <p>— Јазук!{S}  
не зна с кога краја да почне.{S} Пљесну длановима.{S} Уђе његов силистер полако, и мало погнут. 
 јагодица, из оборених очију, те пљесну длановима и закука: „Вај!{S} Вај!{S} Вај!{S} Јазук, кће 
ј руци, тако белој, с црвеним ноктима и дланом, с плавим жилама кроз које крв струји полако.{S} 
е, јер се чу лупа.{S} Фати-султан удари дланом у врата; жене се зачудише, не знају шта ће, људи 
ви до мрака, док пашиница не узе лупати дланом у врата, заклињући га у њихова Бал-беја, да јој  
оз свежину вечерњу са ливада загрејаних дневном жегом, диже се као дим тамјана из кадионице, ис 
не, како причају буле, три године.{S} У дну једне мусафир-одаје сложени су душеци, јоргани, јас 
свила и кадива, све везено златом.{S} У дну друге мусафир-одаје читава кујунџиница, зарфови од  
исли: „Јесте, мула, блато ми до појаса, до гуше: како ћу каљав кроз град, кроз вилајет где пашу 
е пред капијом своје сестре удате овде, до куће Ахмед-хафузове: ту му приђе сестрин сеиз, ухват 
ћ</hi>?{S} У весељу, од вечери до зоре, до белога дана.{S} Мирише свеж ноћни ваздух на шебој и  
По Прокупљу се ни о чем више не говори, до о грозном убиству мулина сина, о несрећној љубави дв 
оја мајка не уме те друкчије световати, до: кад те испитују, одговарај слободно, и све по срцу. 
 и спуштених очију.</p> <p>У овој кући, до пре неки дан веселој, сад брига, страх и стид, а кад 
 то јест да никога не може снаћи друго, до оно што му је писано прстом Алаховим по челу, кад је 
 лако...</p> <p>Паша је сам, сваку ноћ, до глухо доба; седи на једној отвореној ћошки на меком  
 претегло.{S} До пред свадбу сваку ноћ, до зоре, сви отмени хареми, и свирка, песма; а сад нико 
одине ишао је у женски хамам, с мајком; до пре две године излазиле преда њ девојке, развијене;  
 ово мерило, ко зна шта би претегло.{S} До пред свадбу сваку ноћ, до зоре, сви отмени хареми, и 
ао је допрети и до падишахове хануме, а до ње не.{S} Ко ће јој о томе говорити, кад јој паша ни 
у недељу ујутру рашчу се по Прокупљу, а до довече оде тај глас у Лесковац, у Ниш, и Врању.{S} А 
 очима.{S} Сад је ушао у седамнаесту, а до пре три године ишао је у женски хамам, с мајком; до  
ије планина, него џин, џински цар, кога до сад нико није видео, само га она гледа.{S} На глави  
 село.{S} Нене ми се није бојала никога до Бога и мула-Халима, а ево два три дана како се боји  
 па кроз разјарену руљу, све од једнога до другога, говори им, обавештава их, моли их да не учи 
под мишком, зар ниси видео?{S} Од града до града иду, ударају у саз, песме ваде и певају, па до 
мо: зидови су им, од <pb n="71" /> пода до тавана, покривени красним и богатим Фати-султан-хану 
ио у бачву, те се у вину купао.{S} Хода до ноћи, тад долази, и онако мокар сруши се на шиљте, у 
p>Сутра-дан угледаше Арнаути кроз своја до пре неки дан тучна поља, кроз ливаде тахтариван, то  
да!{S} Добро људи зборе: траје од петка до суботе...</p> <p>Дође дан поласка.{S} То јутро је Фа 
{S} Колико се била препала, од Прокупља до мулина села десет пута је снашле и пустиле детиње.{S 
, изгореле усне.{S} За толиким животима до сад сузе не пусти, а сад за једним кишом их лије.{S} 
} Црна Ђултер пребројила колико је дана до његове свадбе, па толико зрна пасуља метнула у чпаг  
Фатина спрема, и рухо, дарови од Солуна до Прокупља, донети су на двадесет коња, буле причају.< 
...{S} Начинићемо ти леп тахтариван, па до Белога Мора ћемо те тахтариваном, од Белога Мора ђем 
чај, пријатељу.{S} Слушаћу те од сад па до века.</p> <p>Мула непрестано држи груди, клати се и  
кроз капиџике, из целе махале, од јутра до мрака: остављају у предсобљу мокре чадре, фереџе, ск 
p> <p>Шапатом, све у двоје, али од уста до уста...{S} Мула дође у Прокупље, сјаха пред сарај, н 
и хафуз је, зна напамет мусаф од корица до корица, па и мене учио мусафу, ја многе суре знам он 
мива се, пере уши, руке до лаката, ноге до колена — узима абдест, мрмља молитву, спрема се за к 
очи кроз прозор.{S} Једним кораком дође до невесте, подвуче јој засукане, жилаве руке испод леђ 
рити.{S} Каже Фати-султан-хануми, да је до овога часа била и Џафер-бејова и мула-Халимова, а од 
 где су јенђе, умива се, пере уши, руке до лаката, ноге до колена — узима абдест, мрмља молитву 
јој било као она светлост што јој допре до зенице ујутру, кад се пробуди и очи отвори.</p> <p>З 
} Алла’! севдах женски! од петка у вече до суботе ујутру!“ говоре Турци. „Јазук!“ узвикују буле 
реше, деца испаштају...</p> <p>Путоваше до Солуна лађом, а од Солуна коњима и тахтариванима пут 
ац, столицу Шемси-пашину.</p> <p>Дођоше до конака, двоспратне куће једне, старе, врло велике, с 
чиста, јер онај глас могао је допрети и до падишахове хануме, а до ње не.{S} Ко ће јој о томе г 
..{S} Јер да је, кћери, истина, било би до сада сведока.{S} А где су сведоци?...{S} Нигде једно 
ју одају, метну чивију, па се не појави до мрака, док пашиница не узе лупати дланом у врата, за 
 на тахт, Шемси <pb n="98" /> га посади до мулина деснога колена, а сам седе према њима.{S} Ту  
бе, дуго разговара, и код ње руча, седи до икиндије; после се прашта као да ће Вог зна куд, а н 
и сети, и мисли: „Јесте, мула, блато ми до појаса, до гуше: како ћу каљав кроз град, кроз вилај 
и страха, кад не може срамоте, никад ни до века; мисли и са женом се покаткад, дању, а и ноћу,  
т, на коњма, у празничном руху, оружани до зуба.{S} Кад год прате мулу у сарај, увек се обуку,  
сви као разјарени рисови, и сви оружани до зуба.{S} Чекају Фатин одговор, па...</p> <p>Врата се 
а К’на-ноћ</hi>?{S} У весељу, од вечери до зоре, до белога дана.{S} Мирише свеж ноћни ваздух на 
њене усне на својим..., овако ће остати до зоре...</p> <p>Гру!{S} Гру! плануше неколике пушке к 
 чифчије хафуз-Ахмедове, јер су Арнаути до његових чифлука, и гине војска...{S} Он посла још во 
илу и <hi>салтанат</hi>, јер свуд капак до капка...; и псе, шугаве и губаве, уличке, обузима ст 
<l>Мор дугмета запучила она </l> <l>Чак до ђердане...</l> <l>Од акшама љубиће је драго...</l> < 
а ће је зауставити.{S} Таласа се, човек до човека, па сви као бунтовници, из очију пламен сукља 
у да пустиш, не би пала на земљу; човек до човека, Арнаути, па сви као разјарени рисови, и сви  
ливадом, зеленом, пуном цвећа, с травом до колена; пред њима јунак на ату, у златним хаљинама,  
-беј, с великом белом чалмом и с ћурком до земље, Турчин, комшија Фатина оца, пред кога је Фати 
упа, да се тај кривац закопа у њу таман до појаса, и за четрдесет дана, који год мимо њега прођ 
ила...{S} Пред кулом су Арнаути, не као до сада из неколико села, већ из свих, и што је год за  
коњима и тахтариванима путовали су дуго до Прокупља; Прокупље је Ахмед-хафузу досуђено за „сург 
hi> као у Алаха: не може је снаћи друго до оно што јој је писано.{S} Гледа у ту бледу звезду, п 
 А кад је већил пошао, мула га испратио до преко прага!{S} Шта су се разговарали у одаји, нико  
з руку...</p> <p>Али Фати би добро само до пролећа, па опет рђаво, потајне грознице, кашаљ сух, 
е год за пушку дошло је, па све оружано до зуба, све шкрипи зубма, све тајно прети паши, највиш 
 јапунџа као људи; а дице им је умотано до самих очију.{S} Пођоше по неравну друму, по дебелу с 
 што сарош-каранфил, посрнув, први цвет до себе додирне...{S} Да га крилати коњи, ветрови, прен 
листер изврши пашину заповест.{S} И већ до подне опколише сејмени кулу мула-Халимову.</p> <p>—  
рем-ханума...{S} Знаш ону Мејрем-хануму до теткине ти куће, што је увек као ат без узде и улара 
атном Рогу и Босфору, носићеш га у срцу до века, па баш да живиш, пошто си га видео, још сто го 
 али га не каменује, и ако има рока још до мрака.{S} Пролазе људи и чуде се: „Алла’!{S} Алла’!{ 
и раде, опет раде, јер се не зна време, доба ноћи или дана, кад ће се појавити тахтаривани с ха 
 иду улицама без пратње, похиташе у ово доба саме!!{S} Жене!...{S} Буле!!{S} Кад пусте осећањим 
ројеној по стамболски, коју је у срећно доба Фати скројила.{S} Пуцала је из дуге пушке, <pb n=" 
оћу виче.{S} Двадесет осам година од то доба, од његове девојке само пепео, ваљда, јер је умрла 
/p> <p>Паша је сам, сваку ноћ, до глухо доба; седи на једној отвореној ћошки на меком шиљтету,  
ње јој привиђење.{S} Сваке ноћи у глухо доба, вели, види мајку; хода по кули, каже, као жива, и 
хиташе за мангал: даће свекрва пашиница добар бакшиш.{S} Али их претече бела робиња, с дебелим  
чком вуку, медведу, и земљак, и друг, и добар пријатељ...{S} хоћу да му пратим писмо и у њему с 
сели су; и таман да носе свом господару добар глас, тргоше се, јер се чу лупа.{S} Фати-султан у 
тек подиже главу и полете, као да крила доби, ка Арнаутлуку, да што пре однесе црни глас родите 
Да те не учи његова кћи?{S} Ааа“ Кад не доби одговора, стара настави:{S} Џафер-беј је млад, вид 
 А Шемси-паша, змија погана, ако искаш, добио је две: ја сам змији размрскао главу, Фати-султан 
ен; први пут је обуо жуте чизме које је добио на дар од скадарскога паше, Арнаутина; поврх аџем 
 а кћи питома голубица.{S} И жена му је добра; у кући је, штоно <pb n="9" /> реч, мања од маков 
у тражили њена комшију, или рођака, или добра познаника, кога би, кад би јој заискао пуномоћје, 
а хоћу Шемси-пашу да оставим.{S} Јербо, добро збориш: и Алах за један грех једну казну...{S} А  
-по тужно прошапће; А, женски севда!{S} Добро људи зборе: траје од петка до суботе...</p> <p>До 
тене.</p> <p>— Исмаил!...{S} Исмаил!{S} Добро дошао! рећи ће му сабајле сестра.</p> <p>— Ево ме 
елд’н!{S} Сефа ђелд’н! (Добро дошао!{S} Добро дошао!)</p> <p>Тако у очи Ђурђева дана, и сву ноћ 
ло је смешно“.</p> <p>Пашиница је знала добро ту турску пословицу, а није се ње ниједанпут сети 
нуће ока баци се на Лесковчанку, заиста добро плаћену, дохвати је за рамена, обори је на под, и 
ха, ха!{S} Шта ко чини, све сам себи, и добро <pb n="131" /> и зло...{S} Носи му селам, пашо, п 
бројенице из руку...</p> <p>Али Фати би добро само до пролећа, па опет рђаво, потајне грознице, 
>— Што ме гледаш, мула?{S} Не зборим ли добро?</p> <p>Он ништа не одговара.{S} Гледа га.</p> <p 
 ноћ гледала Фати-султан-хануму, те јој добро упамтила и очи и лице, и руке и ноге, и стас и хо 
ори она (јер ни код другога не беше јој добро), па се врати мајци слободна.{S} Тако је било, ку 
рв последњега сиромаха.{S} Није ли тако добро?{S} Алах не праћа по душу богаташа једнога, а по  
ору...{S} Сефа ђелд’н!{S} Сефа ђелд’н! (Добро дошао!{S} Добро дошао!)</p> <p>Тако у очи Ђурђева 
i>мисле</hi>, пре ће заборавити правила доброг понашања најпросвећеније жене, но оне...</p> <p> 
 од оца, више пута, и у њој се мирној и доброј, милостивој према сваком, што подиже очи к небу  
домови, па свака своје жали, над својим добром нариче; жури се да је што пре код своје куће, ма 
, нешто проговоривши, осмехне, мајка се добру нада, а кад се сухо накашље, страхује; обухвата р 
ља, све је нешто лепо очекивала, све се добру надала, те није дирнула ништа ни од дарова ни од  
ш да се светиш Шемси-паши?{S} Доста!{S} Довде што си правио, сваки рече аферим! одавде што би,  
азговараће се, договориће се с мулом да доведе Фати-султан у Прокупље, у свој конак, па да јој  
</p> <p>Мула пристаде да се Фати-султан доведе у Прокупље, у његов конак: ту да јој „падну“ оба 
еднако Фати по коси.</p> <p>Кад Арнаути доведоше хафуза, па се он стропошта крај своје кћери, и 
е отиду у Топлицу, под Јастребац, да му доведу мула-Халима, то јест, да му кажу, е га је поздра 
 чак из Скопља, дошли с јенђама, све то довела свекрва пашиница.{S} Скоро <pb n="29" /> ће теле 
едељу ујутру рашчу се по Прокупљу, а до довече оде тај глас у Лесковац, у Ниш, и Врању.{S} А су 
.{S} Ја сам ноћас снила..., па...{S} Не доврши него белим ручицама, меким као паперје покри очи 
оља да чујеш одмах, ја ћу...{S} Мула не доврши, него метну руку на јатаган, па устаде.</p> <p>П 
ign xml:lang="tr-Cyrl">Саба олду, ђунеш догду, ујанмаз!</foreign> </note> <note xml:id="SRP1907 
адна...{S} Доћи ће ми на разговор, и на договор, није друго; да се договоримо да...{S} Фати-сул 
 посла га мула-Халиму на разговор, и на договор...</p> <p>— Мула, стари друже, пријатељу, рече  
... дошао ми мула у прокупачки сарај на договор.“ Данас, сутра, прексутра...{S} Прексутра се чу 
о верује да мула пристаде на разговор и договор, и на све друго, с пашиних <pb n="99" /> лепих  
цу, каза Арнаутима, пред кулом, за овај договор, па оде у кулу; и наједанпут се диже силна грај 
м да се и њена реч чује.</p> <p>Мула се договори с пашама, па се врати у Топлицу, каза Арнаутим 
лепа, па смо се мула и ја разговорили и договорили“...{S} Он је ижљубио мајци руку, и „секао“ ц 
зговор, и на договор, није друго; да се договоримо да...{S} Фати-султан на испит изиђе; на испи 
е да јој сам каже шта се са Шемси-пашом договорио, не би ли га тада погледала, и опростила му ш 
го најмирнијега човека; разговараће се, договориће се с мулом да доведе Фати-султан у Прокупље, 
не може крв за крв, <hi>како може</hi>, додаје она, и облије јој румен бледо лице.</p> <pb n="6 
 вала ни грех, рекли би мусломани.{S} И додали би:{S} Био би грех да се оженило дете (младић) б 
едну није погледала, па ни онда, кад су додиривале земљу, врховима прстију, где је поруб њене а 
ош-каранфил, посрнув, први цвет до себе додирне...{S} Да га крилати коњи, ветрови, пренеше у Ар 
 се, гледају се; он, у љубавном заносу, додирну врховима прстију њено <pb n="14" /> лице, и очи 
срну као од поветарца „сарош каранфил,“ додирну својим чистим уснама њене чисте усне, као што с 
су.{S} И врховима својих нежних прстију додирну место на лицу где је Исмаил додирнуо, па их тад 
ата; али пре него што је пошао, није га додирнуо стрменом, а ат није вриснуо, да одјекну брда и 
њој о љубави говорио, њено лице прстима додирнуо, своје прсте љубио, и њене усне, најпосле, вре 
ију додирну место на лицу где је Исмаил додирнуо, па их тад љубљаше, много, и страсно...</p> <p 
 па се неколико пута сеже и не смеде их додирнути својом препланутом и доста рапавом руком.{S}  
ова, бију земљу копитама, и само што их додирнуше стрменом, раширише ноздрве, полетеше; па и он 
дугачки врат, а танким ногама мислиш не додирује земљу...</p> <p>Пројезди махалама, па стане пр 
као руке под појас, хуче; иде око куће, дође пред кућу, а не улази унутра, не може, не сме.{S}  
 недељу; а онда, у петак, јутро бејаше, дође к њој у одају једна стара беговица, Лесковчанка, п 
не.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, сунце: дође време изусти и Лесковчанка, устајући, и исправљају 
а.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, звездо: дође време, говори јој мулина кћи и хвата је под мишку  
прими писмо, и прочита га, пође на пут; дође у Лесковац, сину својега умрлога друга; Шемси-паша 
ушају Арнаути, и слуша мула, чека...{S} Дође петак, Шемси-паша, са својим харемом и с таквом пр 
старешина сејмена.</p> <p>— Да дође, да дође, ха-ха-ха! одговара с прозора куле главом мула, и  
лом Суљи старешина сејмена.</p> <p>— Да дође, да дође, ха-ха-ха! одговара с прозора куле главом 
ју, ту да каже хоће ли код муле, или да дође његову Бал-беју.{S} За Бал-беја ће; ружа је за бул 
 и луд, па се задоцнио...{S} Оставио да дође сутра.</p> <p>Мајка се заљуља још више, и узе мрмљ 
у двоје, али од уста до уста...{S} Мула дође у Прокупље, сјаха пред сарај, нема заптија.{S} Из  
па се онесвестила.</p> <p>Само мало, па дође к себи, још блеђа, још жућа.{S} Мулина је кћи љуби 
и се и турско и каурско“.{S} Па још кад дође ред да врати оно што је Фати-султан-ханумино: кад  
а ноћу, увек, с кукумавкама.{S} Понекад дође у Лесковац, где му је девојка потурчена, па дању т 
а се докле га не сатре.{S} А кад му год дође <hi>селам</hi> (поздрав) од сараја, то јест од паш 
га са сузом, и са жељом, да јој што пре дође највећи празник — свадба.{S} Сад је Исмаил-бег вид 
hi> (сотона).{S} Сад, у петак који први дође, Шемси ће по лепу Стамболку..{S} И зацело говори:  
ла, као Лејле, Лејле-ханум...{S} Па јој дође мило, лако јој је, наслони чело на свето место, на 
и пуномоћнике, сведоке, имама.{S} И чим дође мало к себи, Арнаутке је покрише фереџом мулине кћ 
, ускочи кроз прозор.{S} Једним кораком дође до невесте, подвуче јој засукане, жилаве руке испо 
ада не виде муле, мужа свога, ни јој он дође, нити га она позва; не помену га.{S} Као красне То 
> <p>А о чем говоре хануме?</p> <p>Како дође из Цариграда Ахмед-хафуз, о њему па о њему.{S} Прв 
а несуђеној заови; а кад јој мајка опет дође, њој:{S} Ништа ми није... није грозница.{S} И сило 
н!{S} Сичан (миш! миш)!{S} Али једанпут дође Замбак својој хануми на тужбу плачући; а кад ханум 
Поздравио Шемси-паша мула-Халима, да му дође у прокупачки сарај, говори под кулом Суљи старешин 
жу, е га је поздравио Шемси-паша, да му дође у прокупачки сарај.{S} Силистер изврши пашину запо 
 црним очима, у сеницама, сад...</p> <p>Дође време да се растану; он извади из недара низ бисер 
оре: траје од петка до суботе...</p> <p>Дође дан поласка.{S} То јутро је Фати била врло весела; 
 ударају у саз, песме ваде и певају, па дођоше и у наш Лесковац, ама им даде сургун Шемси-паша. 
 другу уместо Фати-султан.</p> <p>После дођоше у конак Турци и Арнаути Прокупчани, и само Турци 
гом Топлици и гробу Исмаилову...</p> <p>Дођоше наспрам Прокупља, мула оборене главе, замишљен,  
 Лесковац, столицу Шемси-пашину.</p> <p>Дођоше до конака, двоспратне куће једне, старе, врло ве 
 ударају коње стрменом сваки час; а кад дођу близу каквога дрвета, опале, неки, из пушке, те се 
им ата, да га причува, знојава провода, док се он са сестром види, поразговара.{S} По некад му  
метну чивију, па се не појави до мрака, док пашиница не узе лупати дланом у врата, заклињући га 
ве мање, тише, полако нестаје, изумире, док не завлада дубока, мртва тишина.</p> <p>И дан сврша 
ства, збуњено, не умејући одатле изићи, док их не опомену пашине слушкиње е им ваља ићи, плакаћ 
 ногама дан, у постељи два: тако, тако, док сасвим не леже...{S} Сирота!{S} А док сасвим не леж 
уту селамлука, и хуче ту, хуче сву ноћ, док га најпосле сан не савлада.</p> <p>— Нико му се ниј 
{S} Гордила се, поносила се, па сад?{S} Док се паша не врати из Прокупља, све је нешто лепо оче 
на нарочито кад је љут...!{S} Старац, а док му не погибе син, играо се јуначких игара с топличк 
, док сасвим не леже...{S} Сирота!{S} А док сасвим не леже, мало, мало, па белој робињи на само 
то Замбак-робињу, и није је пуштао отуд док не обећа да ће се играти с њим <hi>Шећер-Шербет</hi 
ива горке сузе...{S} Хита да се наплаче док јој је кћи врх земље; јер кад буде под земљом, уздр 
кво дрво?{S} Не остављају га на миру ни док му је род зелен, а камо ли кад узри...{S} Много род 
 <l>Од акшама љубиће је драго...</l> <l>Док се не сване...</l> <l>Сад ће одлетет’, мајко,</l> < 
ба, и сукне јој пламен из очију.</p> <p>Док је Ахмед-хафузовица седела у Топлици Фати се мало п 
како она верује, набедили, али ко ће то доказати оним дивљацима.{S} Излетеће неко преда њ усред 
S} Мали, стоји према брегу, па не гледа докле му глава досеже, него упро очи у врх.{S} И ено га 
овек — морале се крити.</p> <p>И ко зна докле би Лесковчанка овако, китила и везла, јер је Сади 
 њега дирне, тешко томе, не окани га се докле га не сатре.{S} А кад му год дође <hi>селам</hi>  
тан, сличан гласу какве животиње кад се докопала плена...{S} Похита кроз прозор с невестом: спу 
тње, ђурђевско сунце земљу понекад и на доксату: да јој мирише земља, покривена травом, да јој  
а млада Прокупчанка, што је мало час на доксату каву кувала; а ове, све, скочише и похиташе за  
 бубњи, писнуше зурне... то поздрављају долазак мулине кадуне Арнаути грађани.{S} И Арнаути из  
лину, а вуци силазе с планине урлајући, долазе топличким домовима у госте...{S} Украј пута мучи 
ој кући тишина.{S} Истина, једне хануме долазе, друге одлазе, али све тихо и полако.{S} Са „чад 
мула рече ово:</p> <p>— Јок!{S} Нека не долазе паше у Топлицу, јер су Арнаути сад...{S} У сарај 
, жали: у бунилу виче: „Ево Исмаила!{S} Долази по мене, благо мени!“...{S} Зна дан, сат, час ње 
ушка и сабља, ту ће лепа реч.{S} А мула долази у сарај кад се год позове.{S} Зваће и свога приј 
е се у вину купао.{S} Хода до ноћи, тад долази, и онако мокар сруши се на шиљте, у једном куту  
ије видео; ради ње сваки дан у Прокупље долази, и ради ње свако јутро, сваке икиндије мимо њену 
ћкама, обученим у густо ђурђевско лишће долази мирис: мирише јоргован, мирише јасмин, мирише ис 
по душу сиромаха другога, не: све један долази...{S} Азраил, па Азраил.{S} Тако, пашо, пријатељ 
у Арнаутлуку, и лети и зими, али му син долази у Прокупље врло често; а кад пројезди махалама,  
ере, па ће бити грђене.</p> <p>Једне су долазиле, друге одлазиле, тако по вас дан, неколико дан 
, чувши да им је болна мулиница, почеше долазити на коњма, с раширеним белим чаршавима преко пу 
ако <hi>сестра</hi> наместила, оставила долапе незатворене, чивилуке непокривене.{S} И час-по,  
кад се појави изненада, из преграда под долапима, у оној одаји где с мајком спава.</p> <p>Тугов 
о рухо, стоји сложено у широм отвореним долапима; Исмаилово оружје, виси на чивилуку непокривен 
о мени!“...{S} Зна дан, сат, час његова доласка.</p> <p>„На Ђурђев дан ће доћи, рано, у ђурђевс 
ла к’смет и Алахово Писмо, она, по њену доласку, ока не сушаше; и дању и ноћу плакаше она што з 
ана; одаје, одајице, ћошке, софе, горе; доле трем и одаје за послугу, под селамлуком мушку, под 
у звезде, као кандила која је природа и доле припалила душама невино изгинулих, што блуде ноћу, 
са се по јастуку просула.... јорган јој доле, код ногу; једна ножица, још бела, с црвеним табан 
р: у бело се облачи Јастребац, и брда и долине, и увија се у бези покров брег под Јастрепцем на 
диже снежну прашину и сноси је с брда у долине, гради сметове, камо би запали и ати а некмоли љ 
 није.{S} Дебео снег притиснуо и брдо и долину, а вуци силазе с планине урлајући, долазе топлич 
чај примити госта, и казати му ако није домаћин (или домаћица) код куће пошто је сео и одморио  
оста, и казати му ако није домаћин (или домаћица) код куће пошто је сео и одморио се.{S} Пашини 
јани сви грађани Прокупља, попаљени сви домови, па свака своје жали, над својим добром нариче;  
зе с планине урлајући, долазе топличким домовима у госте...{S} Украј пута мучи голо дрвеће, иск 
} Али ето шта му је то њему драго сутра донело!</p> <pb n="80" /> <p>Тешко му је било што их је 
p>— Слушај, пријатељу.{S} Од Шемси-паше донео си селам мени; од мене носи селам Шемси-паши:{S}  
 молила да се из Топлице <pb n="138" /> донесе; и, ево, месец дана чулним очима то гледа.{S} Гл 
који рођаку цара царева у његов пашалук донесе.{S} Ни он излази из конака, ни пашиница, ни паши 
у и склоне спрему и дарове. „Нека ти се донесу, кузум Есма, мердивене, па чеврета... чевре по ч 
еко пупих бисага, да је обиђу, и да јој донесу понуде.{S} Пуни рафови понуда, баница у бакарним 
, и рухо, дарови од Солуна до Прокупља, донети су на двадесет коња, буле причају.</p> <p>Колико 
адихани, као да су пешке дошли, трчећи; донеше му црн глас:</p> <p>— Пашо азретлери!{S} Буна!{S 
атерино је срце разумело какав јој глас доноси ат сина њезина...</p> <p>И мула је протумачио вр 
е барјак... повукоше се, и одмах почеше доносити из Ниша, кријумчарећи, праха и олова: „нека је 
.{S} Из далека, из једне баштованџинице допире кларнет и турска песма, турска момчад свирају и  
одинама човек, обучен као о Бајраму.{S} Допратише га сејмени.{S} Мула га примио на куди.{S} Сам 
о, те јој било као она светлост што јој допре до зенице ујутру, кад се пробуди и очи отвори.</p 
авест јој чиста, јер онај глас могао је допрети и до падишахове хануме, а до ње не.{S} Ко ће јо 
избудиле, гугучу!{S} Све тице „дестур“ (допуст) узеле, певају!...{S} Из далека, из једне баштов 
<p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја,  
<p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја,  
<p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја,  
<p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим...{S} Али шта да понављамо.{S} 
„камо се у годину дана једанпут улази.“ Досад заповедала преко дебелоуснате црне робиње, Ђултер 
 његове претње, боје се.</p> <p>Паша га досад, како му се чини, никад није чуо у својој махали; 
 не сећа се.{S} И не сећа се да је икад досад чуо Мане Кукувију у својој махали, а сад свако ве 
д, а чини му се да је паметан.</p> <p>И досад су се Арнаути бунили, и то против власти, али њем 
 од црвена сактијана.{S} Брже ходи него досад, мисли на коју ће страну; и нигде излаза, свуд зи 
 Ашколсун!</p> <p>А оне две дадије, што досад удно собе стајаху, очекујући свршетак, прућише се 
према брегу, па не гледа докле му глава досеже, него упро очи у врх.{S} И ено га тамо одавно, и 
, да је тај Арнаутин син једнога старца досељена после српско-турскога рата из Топлице, из плем 
но устима: показују према прозору...{S} Досетише се шта је, то јест да им је неко украо невесту 
ХАНУМ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“</p> <p>Чика-Љубина улица, 8.</p> <p 
она!...“</p> <p>Пође одајама како никад досле.{S} Не гледа у слушкиње, а заповеда им, не запове 
Арнаути не дигну на њена оца, што никад досле, да му не запале кулу, па куд би сирота Фати-султ 
, хоћеш још да се светиш Шемси-паши?{S} Доста!{S} Довде што си правио, сваки рече аферим! одавд 
паше кћи у Лесковац, зими, кад је снега доста, кулучи раја, разгрће снег, да невеста и јенђе ла 
еке <hi>синирли</hi>(нервозне) — њих је доста — пале; ухватила их трешња, а не смеју поискати ч 
смеде их додирнути својом препланутом и доста рапавом руком.{S} Не пита је шта је снила, да се  
 мусломани, не ходећи као обично тихо и достојанствено, <pb n="39" /> него брзо, погурени под р 
 је пресудила, е нису ни њенога друштва достојне, а камо ли њој равне.{S} Њој је писано овако,  
 уместо да га већ једанпут казне смрћу, досудише му „сургун“.{S} С њим је и његова ханума, и кћ 
о до Прокупља; Прокупље је Ахмед-хафузу досуђено за „сургун.“ На уживање му дато пет села у око 
има прстију, где је поруб њене антерије дотакао, па тад приносиле прсте к својим уснама, што је 
ужише шербетом оне девице којих се нису дотакли ни човек ни ђеније, девице што личе на зумбул и 
усне осетиле оволико сласти, као кад се дотакоше усана Фати-султан-хануминих.{S} Млад, он није  
ина, гледа га умним оком како се угађа, дотерује, очекује невесту, нестрпљив је; осећа где јој  
Да заплашим горскога вука, гладна...{S} Доћи ће ми на разговор, и на договор, није друго; да се 
егова доласка.</p> <p>„На Ђурђев дан ће доћи, рано, у ђурђевску зору... по мене...“ То је казал 
оро зора, време кад ће Лесковчани Турци доћи по невесту.{S} Међу јенђама је свекрва, пашиница.{ 
свакој жени, без разлике вере, слободно доћи и видети, те поврвеше жене, Туркиње, Српкиње и Јев 
е на Лесковчанку, заиста добро плаћену, дохвати је за рамена, обори је на под, и зари јој беле, 
S} Оне две и робиња ударише у вику, али доцкан: човека је с невестом нестало...{S} На вриску и  
d> <p>Исмаил је пошао из Прокупља много доцније но други пут.{S} Пошао је у ноћ, летњу ноћ, леп 
ка сина још од вечерње, па никако да га дочека.{S} И мула-Халим не спава.</p> <pb n="21" /> <p> 
упачком сарају, Шемси-паша га на ногама дочека, чак пред вратима одаје с тахтом; уведе га у ода 
а она га чекала, и, ево, <pb n="137" /> дочекала га, и његов јутарњи поветарац, и његову зелену 
} Зима...</p> <p>Сирота Фати-султан!{S} Дочекала зиму у Топлици без наде на срећне дане, и ко з 
 турска момчад свирају и певају, песмом дочекали Ђурђевдан.{S} Из махале, не из Ахмед-хафузова  
 <p>Зимус, у Топлици, ко би рекао да ће дочекати пролеће; а она га чекала, и, ево, <pb n="137"  
радом, иза кафеза, да је нико не спази; дочекује га с осмехом, испраћа га са сузом, и са жељом, 
мо кафезе јој пролази младожења; она га дочекује крадом, иза кафеза, да је нико не спази; дочек 
и капије, и прозори и врата: свечано се дочекује најрадоснији дан у години, Ђурђев дан...{S} Шк 
тан-хануму ће после сунца...{S} Окупани дочекују окупана јунака...{S} Из врта, из непрегледног  
а на капији, или звекир: „То је улак... дошао ми мула у прокупачки сарај на договор.“ Данас, су 
угледаше тахтариване и пратњу, Арнауте; дошао им је крај муци...</p> <p>Зима.{S} Хладноћа каква 
ломани, који није од Бога <pb n="53" /> дошао.{S} Затим паша седе, а и мула, према паши, и ако  
 Исмаилу...{S} Сад ће трећи петли...{S} Дошао Хедрлес...{S} Гледајте на сат...</p> <p>И тихо, т 
19070_C14"> <head>XIV</head> <p>Јуче је дошао мули пашин већил, по у годинама човек, обучен као 
даље; у зору прошао прокупачке улице, и дошао пред сарај.</p> <p>Кад угледа мртва сина, испруже 
к смејала!{S} И хоћеш, иншала’! јер ево дошао је сат да се и твоја реч чује.{S} Фати, ђозум!{S} 
/p> <p>— Исмаил!...{S} Исмаил!{S} Добро дошао! рећи ће му сабајле сестра.</p> <p>— Ево мене, Фа 
{S} Сефа ђелд’н! (Добро дошао!{S} Добро дошао!)</p> <p>Тако у очи Ђурђева дана, и сву ноћ; а са 
{S} Сефа ђелд’н!{S} Сефа ђелд’н! (Добро дошао!{S} Добро дошао!)</p> <p>Тако у очи Ђурђева дана, 
прстом Алаховим по челу, кад је на свет дошао.</p> <p>Како да је теше?{S} Да јој је кћи умрла,  
у белој хаљини... оној...{S} И јенђе... дошле!...{S} Ево му мајке...{S} Аман!...{S} Како су се  
гу и скут и руку...{S} Јенђе из Топлице дошле...{S} Јараби шућур!...{S} Јараби шућур!...{S} Јар 
рци обично праве весеља; по Фати-султан дошле су из Лесковца јенђе, Шемси-пашиница са својим ро 
а, једни из Врање, једни чак из Скопља, дошли с јенђама, све то довела свекрва пашиница.{S} Ско 
ри сејменина, задихани, као да су пешке дошли, трчећи; донеше му црн глас:</p> <p>— Пашо азретл 
ела, већ из свих, и што је год за пушку дошло је, па све оружано до зуба, све шкрипи зубма, све 
одина, у ћурку расеченом позади од пета др струка.{S} Голем сам пут, пријатељу, учинио, и нека  
а плаче за ћерком?</p> <p>— И зар једна драга тугује за драгим?</p> <p>— Ниједна као ја...</p>  
{S} Слуша глас, њој мио; гледа очи, њој драге; осећа на лицу топле прсте, и на уснама пољубац,  
м?</p> <p>— И зар једна драга тугује за драгим?</p> <p>— Ниједна као ја...</p> <p>Зимус, у Топл 
пећанке, са сребрним јабукама искићеним драгим камењем, те према сунцу дају од себе све боје; о 
зен златом, и поднизан бисером, искићен драгим камењем! и од драгога камења челенку!</p> <p>— П 
вдаху, о ашку, о Меџнуну и Лејли, двоје драгих, што се толико волели, па се не узели: умрли обо 
о ђердане...</l> <l>Од акшама љубиће је драго...</l> <l>Док се не сване...</l> <l>Сад ће одлете 
 Сутра ту!{S} Али ето шта му је то њему драго сутра донело!</p> <pb n="80" /> <p>Тешко му је би 
н бисером, искићен драгим камењем! и од драгога камења челенку!</p> <p>— Па га претече мула.</p 
лама пустим.{S} Јутром се отвори покоја дрвена капија, тешка, пуна воде, изиђе дућанџија какав, 
 рухо, Исмаилово оружје...{S} У великом дрвеном кафезу, према постељи, соко; на шиљтету, меком, 
ном сваки час; а кад дођу близу каквога дрвета, опале, неки, из пушке, те се стресе снег и прхн 
него тумара, завлачи се по шуми у дупље дрвећа и виче, дању, у пролеће, с кукавицама, а ноћу, у 
 земља, покривена травом, да јој мирише дрвеће, обучено у лишће, и да јој мирише цветало воће.. 
ор много шушти, и тужно се превија голо дрвеће, јер духа с Јастрепца помаман ветар: у бело се о 
вима у госте...{S} Украј пута мучи голо дрвеће, искићено ињем; и последњи је лист одавно опао,  
пуши.{S} Загледао се кроз прозор у голо дрвеће.{S} Хладан, зимни ветар љуља гране, голе. „Као п 
свећа под судом...{S} Није велики човек дрво без хлада.{S} Од Шемси-паше има фајду читав вилаје 
здо), што дрво с родом...{S} Знаш такво дрво?{S} Не остављају га на миру ни док му је род зелен 
те како неће имати душмана?!...{S} Голо дрво нико не погледа, на лиснато бацају очи, на родно к 
аша, Фати-султан, ј’лдз’м (звездо), што дрво с родом...{S} Знаш такво дрво?{S} Не остављају га  
 недара кожну кесу, велику, па је стаде дрешити.</p> <p>— Шта ћеш, пашо?</p> <pb n="130" /> <p> 
оз све турске сокаке; а на сапима мазге држали су руке сејмени, обучени у празнично рухо; около 
ци међу собом шаљаху: „Нашем се паши не држе коњи, као Војњачком мули жене.{S} Од седам жена им 
го су Арнаути: раде земљу, гаје стоку и држе бесу.{S} Арнаутину је више једна беса, него Турчин 
с дугачким скутом свилене јој антерије, држећи главу високо, на прстима, и крећући плећима по с 
рхта целим телом, не пустивши гласа.{S} Држи Фати-султан-хануму, страхује: по трећи пут питање, 
 не креће плећима по стамболски, што не држи главе високо, и што ходећи стаје целом ногом.{S} К 
ну.</p> <p>Мула ућута, а још се клати и држи груди, још гледа у исту шару ћилима; скадарском се 
 сад па до века.</p> <p>Мула непрестано држи груди, клати се и поче причу полако, тужно, не гле 
 фереџу узима, а не познаје је; бошчицу држи, а тражи је!{S} Неке <hi>синирли</hi>(нервозне) —  
ћи ражљућена лавица; Лесковчанка смела, дрска; говори, прича, и кад види да само мрдне рука мла 
 меће главу у торбу и, још смелије, још дрскије, наставља:</p> <p>— Сравни јагње с вуком, сравн 
о отац, воли ме, јер ме мој отац, његов друг, на самрти њему у аманет оставио.{S} Кад сам млад  
ом топличком вуку, медведу, и земљак, и друг, и добар пријатељ...{S} хоћу да му пратим писмо и  
не одговара, срамота, те једна се нада, друга стрепи.</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алахов 
говорила азијатска крв, хтео је својега друга, кога је био петао „победилац“, ножем посред срца 
; дође у Лесковац, сину својега умрлога друга; Шемси-паша му <pb n="124" /> све каза...; посла  
овој, сети се једне приче свога вернога друга Мифтара, сети се те приче, њему миле, нове, и од  
ликаши, не дај Боже, него Бог; и прва и друга уредба није пуштена с каквога земаљског престола, 
од позове.{S} Зваће и свога пријатеља и друга нишкога пашу...{S} А!{S} Како уме овај паша!{S} Р 
 него наређује, као кћерима, или млађим другарицама, да што пре поскидају и склоне спрему и дар 
д сам био мали, где нене, веселећи се с другарицама, пуца из две мале пушке од једанпут.{S} А ј 
свога завичаја, Фати-султан и овде нађе другарице, девојке, турске, Прокупчанке, које јој прича 
езе, и <pb n="79" /> чула је да су њене другарице узвикнуле е су му очи зумбул, е су му уста ђу 
едном, зачуђено, Фати-султан: а њене се другарице насмејаше; једна рече: „Паметна си, а лудо пи 
 не зна; нико јој не рече, ни мајка, ни другарице, ни слушкиње, ни робиње, шта се по Прокупљу г 
hi> истина, како ће грдна пашиница међу другарице!</p> <p>— Куд ће паша од бруке?{S} И шта ће?< 
дшкринуту капију, једанпут идући једној другарици, и једанпут враћајући се из хамама, много пут 
4" /> госпођу), с којом се играла као с другарицом, час погледа к вратима, изгледа ханум-ефенди 
коју благу рекла.{S} Лепо, и као некако другарски, с њима, да јој се тајно не подсмевају (јер ј 
.{S} Једне појурише на улицу развијене! друге, оне што ни усред бела дана не иду улицама без пр 
тишина.{S} Истина, једне хануме долазе, друге одлазе, али све тихо и полако.{S} Са „чадром“, кр 
 бити грђене.</p> <p>Једне су долазиле, друге одлазиле, тако по вас дан, неколико дана пред сва 
у.</p> <p>Једне куће по вас дан празне, друге пуне; скупљају се хануме на разговор...</p> <p>А  
на од оне три, мало час будне, заспала; друге две натакле на прсте филџане, па ударају као зило 
ух, што мирисаше на мајкину душицу и на друге лековите траве, прошлога лета, тако је сад опорав 
осади га на тахт, на своје место.{S} Из друге одаје изиђе нишки паша, плав, висок, у чоханим ша 
а и кадива, све везено златом.{S} У дну друге мусафир-одаје читава кујунџиница, зарфови од сухо 
у собом, јер једни одобравају измирење, други не одобравају.{S} Али и сад мула сиђе с куле, па  
трану: пођоше сејмени једни к Лесковцу, други к Нишу, трећи к Топлици.{S} Они што пођоше к Топл 
бојадисан, носе Ахмед-хафузове чифчије; други, нов, од простих белих дасака, <pb n="107" /> Циг 
лико толико Божји људи, и обиђоше је; а други, ђаволови синови, окренуше коње к њој, да је прес 
оћкама и чардаклијом с једнога краја на други, с јабланима око зида и с читавом честом од јасми 
пашићем, може с мулом, јер је и један и други преко својих пуномоћника тражи.{S} Овде су Махмуд 
 није платио један дуг, ево где направи други, проклет да је“!...{S} Лаже, лаже, и опази где се 
, и увек их брзо стишао; а Арнаути, ови други јаничари, што се не боје, каткад, ни падишаха, че 
е им је први састанак, а где ће им бити други, Алах зна...</p> </div> <pb n="18" /> <div type=" 
дна</hi>.{S} Толико знала.{S} Мање него други.{S} Муж јој није причао ни нешто што је, по мњењу 
сам га не познаје, чини у се да то неко други говори.{S} И узму га пити змије присојкиње, мула- 
л је пошао из Прокупља много доцније но други пут.{S} Пошао је у ноћ, летњу ноћ, лепу, обасјану 
ј на грло Исмаилов бисер, и накитише је другим накитом, гривне с рубинима, обоци са сафирима, ч 
 за другога непуштена.{S} Живела с овим другим мало, па је први тужи.{S} Кад изиђе пред суд, па 
кон?{S} Зар је по закону венчати жену с другим кад је није први пустио.</p> <p>И... ожени се ст 
ка</hi> (од колена) срамота говорити; с другима севап.{S} И прву и другу уредбу, веле, нису пис 
ше пријатељи још по три чибука једно за друго; и остаде паша као гост мулин три дана и три ноћи 
 да је Војњацима Стамбол далеко?“ „Е ја друго не знам...{S} У Брусу, код брата ми“. „Еј!{S} Ста 
ристаде на разговор и договор, и на све друго, с пашиних <pb n="99" /> лепих и слатких речи и њ 
леш“.</p> <p>— Има леша у Топлици, није друго.{S} Да <pb n="43" /> се Фати-султан није удавила. 
и ће ми на разговор, и на договор, није друго; да се договоримо да...{S} Фати-султан на испит и 
м, по глави.{S} Срце ће једно, глава ће друго, може бити. <pb n="103" /> Мула-Халим ти је <hi>в 
ве понизности, а не зна да би и једно и друго било што глуху шаптати и слепу намигивати, да мул 
 Писмо, то јест да никога не може снаћи друго, до оно што му је писано прстом Алаховим по челу, 
исмо</hi> као у Алаха: не може је снаћи друго до оно што јој је писано.{S} Гледа у ту бледу зве 
 по граду <hi>сербез</hi>, оно се нешто друго говори.{S} После одласка скадарскога паше из Леск 
арему, кад зажели да изиђе, да оде међу другове...</p> <p>Из Прокупља стижу паши гласови, у сва 
аћена из Шемси-пашина конака после њена другог венчања с мулом.{S} А у одаји, где сад лежи, пре 
једнога роба даду пет стотина гроша, за другога пет хиљада, за трећега петнаест, као за ата.{S} 
ле је научише две муфтије, да се уда за другога непуштена.{S} Живела с овим другим мало, па је  
, код кога је Фати-султан, да је кадуна другога и ако није од њихна сина пуштена, и, најпосле,  
шу богаташа једнога, а по душу сиромаха другога, не: све један долази...{S} Азраил, па Азраил.{ 
џелату: непуштена кадуна његова сина од другога... чедо.{S} И кажи селам Шемси-паши, џелату: да 
на испиту, пуштена си и од једнога и од другога, баба ти каже.{S} Твој баба је хафуз, и био је  
. — Ниједнога, одговори она (јер ни код другога не беше јој добро), па се врати мајци слободна. 
 кроз разјарену руљу, све од једнога до другога, говори им, обавештава их, моли их да не учине  
 те се повијају травке, пригињу једна к другој, као да се разговарају.{S} И диже се мирис кроз  
у у коме их је украо сан.</p> <p>Па и у другој одаји спавају, и у трећој.{S} Кућа пространа с м 
гани.{S} У првом је Ахмед-хафузовица; у другом Фати-султан.{S} Носе је Цигани, јер Арнаути, Вој 
је, ела! на једну страну метни перо, на другу олово, ела!{S} Ха-ха-ха! засмеја се мула, па наст 
ћи, и исправљајући се, па је ухвати под другу мишку.</p> <p>Све су три уз врата.</p> <p>— Не др 
а.{S} Мало, па опет уби човека, те даде другу половину Житорађа.</p> <p>Отац дивља звер, а кћи  
 говорити; с другима севап.{S} И прву и другу уредбу, веле, нису писали великаши, не дај Боже,  
скињом Замбак; час задиркивао једну час другу, час их вукао за витице, час их штипао за образе, 
стране, да му не подметне на испит коју другу уместо Фати-султан.</p> <p>После дођоше у конак Т 
х истерао напоље, на зиму, на цичу, кад другује мачка с мишем...</p> <p>Спавају...</p> <p>А на  
р, и на договор...</p> <p>— Мула, стари друже, пријатељу, рече скадарски паша (пошто се с мулом 
осрамотише, ту да бар више не страхују, друкчије би било, лакше.</p> <pb n="122" /> <p>Мисли па 
} Фати, ђозум!{S} Твоја мајка не уме те друкчије световати, до: кад те испитују, одговарај слоб 
дмах пошао к Прокупљу.{S} Од клада крај друма привиђало му се тело Исмаилово; од ветрова ујања  
pb n="84" /> његов...{S} Војњаци посели друмове...{S} Иду к Лесковцу...{S} Хоће да опколе проку 
ту по један, е се буна не стишава, е су друмови поседнути, па нико не сме ни тамо ни овамо, ни  
ер му јавише да је мир! нема Арнаута по друмовима, ни у Прокупљу; мир...{S} Дахну душом паша, с 
ко је у свитање <pb n="37" /> пројездио друмом на арапском ату, у кога су копите обавијене бели 
но до самих очију.{S} Пођоше по неравну друму, по дебелу снегу; али само мало, па наиђоше на пу 
ове, она је пресудила, е нису ни њенога друштва достојне, а камо ли њој равне.{S} Њој је писано 
љу, да за непродат аманет на овом свету дрхте руке: за селам на оном носи се товар од хиљаду ок 
ена, метнула браду на њих, па се клати, дрхти, трза се, ослушкује.{S} Чека сина још од вечерње, 
вога сна!{S} Кад пођем у град од страха дрхти; кад се вратим из града радује се....; и видео са 
је тако, носи му селам: од мене нека не дрхти његова ханума; син нека му по граду сербез ходи;  
о!“ Мисли паша, гласно мисли, а глас му дрхти, и чисто је промењен, сам га не познаје, чини у с 
} Прибила се уз кафез, сама је, слухти, дршће... зажариле му се румене јагодице, пламен, сијају 
<pb n="67" /> далека: душа слухти, срце дршће... забеле се лабуд, широка хаљина, затрепташе вез 
 каменчић, так!...{S} Душа слухти, срце дршће, вратаоца се отварају, полако... забеле се широка 
сковчанка се тајно радује, а мулина кћи дршће...</p> <p>Око конака свет, иглу да пустиш, не би  
/p> <p>Све су три уз врата.</p> <p>— Не дршћи, звездо.{S} Све по срцу...</p> <p>— Не губи памет 
 и пуцање пушака, те прилазе уз капије, дршћу, гребу и тужно циче...</p> <p>Кроз арнаутску маха 
ије.{S} И ето.{S} Јутро је, рано јутро, дршћу од зиме, али се они први <pb n="108" /> загрејаше 
>И сурме јој дадоше.</p> <p>Мршаве руке дршћу...{S} Малаксаше...</p> <p>— Немој, чедо, сурме са 
се кашаљ, а потом говор, тако тих, а из дубине празних груди.{S} Фати говори:</p> <p>— Где је п 
 четири жене (једну у Прокупљу, једну у Дубову, једну у Житном Потоку, Исмаилову мајку овде).{S 
 да се с дусима разговара...{S} Тишина, дубока, мртва... чује његово дисање, и осећа његов дах, 
чини, жељне овога света.</p> <p>Тишина, дубока, мртва.{S} Нигде никога пољем, у ливади, те Фати 
полако нестаје, изумире, док не завлада дубока, мртва тишина.</p> <p>И дан свршава као човек.</ 
зла се Топлица.{S} Цела природа заспала дубоким сном.</p> <p>У тахтариванима и душеци и јоргани 
уза, у изгореле усне; а кад чује кашаљ, дубоко уздахне, крадом, и крије сузе, окрећући главу од 
сеља.{S} Гости се разишли, пијани хафуз дубоко заспао, и слуге поспале.{S} Нигде мушке главе бу 
еме, изазива му заједно с мирисом бошче дувана рој мисли; и кад се после поноћи сети постеље и  
по два филџана каве и попушили по чибук дувана, па отворили <hi>мухабет</hi>, то јест разговор. 
здуха ни мало, мирис јела, с одела, дим дувана, угаљ у мангалу, дисање толико душа, туга, ниотк 
ипе: сваку по на особ послужује.{S} Дим дувана колута се, носи га у вис пробуђен поветарац; пев 
осила му чибук, <pb n="64" /> пунила га дуваном, палила, и гледала старца са сажаљавањем, јер у 
м и ђелинпули; још је поред ње кутија с дуваном; још испретурани јастуци где су оне с девојачке 
а и пенџера, из џамије...{S} Покрите га дувком из Топлице... што је Исмаил спремио за моје лице 
ган ти, јатаган ми.{S} Ама то нећемо за дуг што ми дугујеш, за крв, већ...{S} Ако си бољи од ме 
-агина сина...{S} Још није платио један дуг, ево где направи други, проклет да је“!...{S} Лаже, 
адесет пет лета, да му није брада бела, дуга.</p> <p>У једној великој а ниској одаји, са вратим 
ле, дугачке, наднеле се над очи сасвим; дуга брада, проседа, округло подшишана, затрепери кад с 
 плаве као зумбул, преда се гледају.{S} Дуга поворка ова оде пут Врање...</p> <p>— Чији је кара 
лтан мули је кадуна.</p> <p>Кад размота дугачак појас којим је бејаше за се привезао, изнесе је 
 Лесковца, једно јутро, рано, је изишао дугачак <pb n="132" /> караван: коњићи, магарићи, а кам 
у, на задња врата изнесен некакав грдно дугачак џак, и однет у дућан Ахмеда-туџара, одакле се п 
пријатељицама, с најотменијим харемима: дугачка поворка кола, с дивним коњима, улази у Прокупље 
 јасмин, њена светла мека коса, густа и дугачка, коју негује материна љубав, још чешљају руке м 
подбуле очи; подбуо у лицу; обрве беле, дугачке, наднеле се над очи сасвим; дуга брада, проседа 
{S} А кад из одаје изиђе мула, као џин, дугачке беле браде, Исмаил оде мајци, поче да се око ње 
 пастушаста, паметна ока, танких ногу а дугачке гриве и репа, с кићеном опремом, с абаијом везе 
S} А једанпут <pb n="15" /> је убила из дугачке пушке медведа, кад је с планине, по грдном снег 
поноситији, младић или ат његов: извија дугачки врат, а танким ногама мислиш не додирује земљу. 
вила каткад, прошетала кроз те одаје, с дугачким скутом свилене јој антерије, држећи главу висо 
где јој је кћи „телејисана“, у свиленој дугачкој антерији с кћерине свадбе, и провлачи бројениц 
ао из одаје у одају, с ћошке на софу, у дугачкој антерији, готово као женској, хаљини какву Тур 
а племена Војњака!{S} Крупан, наочит, с дугачком, као снег белом брадом, а с лицем свежим, гото 
, најбоље терзије.{S} На глави му фес с дугачком китом, а испод феса види му се чикмани ћулав:  
 нежно омилова, попљескав га по танку а дугачку врату, као у лабуда, па се вину на њ.{S} Опколи 
опа, све јој очита молитву, једну, две, дуге молитве; а на њеним грудима, испод кошуље, на ибри 
ене белим крпама, старац један, крупан, дуге беле браде; за се је бацио кадуну: на лицу јој био 
ћно доба Фати скројила.{S} Пуцала је из дуге пушке, <pb n="60" /> веле, у петнаестој години на  
 као море, трепавица црних као ибришим, дугих као крила ластавице; млада, једва да има тридесет 
ти, крупни као горштаци, опаљена лица и дугих брка, раздрљени, жилава врата и изгорелих од сунц 
 невеста,</l> <l>Убаво лане;</l> <l>Мор дугмета запучила она </l> <l>Чак до ђердане...</l> <l>О 
 се са сестром, много старијом од себе, дуго разговара, и код ње руча, седи до икиндије; после  
и су седели, сами се разговарали нешто, дуго.{S} У собу је ушао трипут мулин кавеџија, један ст 
 и љубила Фати-султан, плачући с њом за дуго.</p> <p>Али од тада Фати мулу не двори, не пуни му 
, где би се лако скрио човек, и крио за дуго.</p> <p>Конак је, нарочито тамо где је харем, врло 
ед-хафузовица је седела у Топлици по за дуго.{S} Залуд је кћер тешила, залуд јој је помињала к’ 
 једном куту, навали се, па тако остаје дуго.{S} Мајка седи према њој, забрађена белим јашмаком 
 да...{S} И узе му нешто шаптати; шапће дуго.</p> <p>— Ашколсун!{S} Сто пута нека ти жена савет 
луна коњима и тахтариванима путовали су дуго до Прокупља; Прокупље је Ахмед-хафузу досуђено за  
p> <p>— Кучку псима, рече један оспичав дугоња.</p> <p>— Кучку псима! захори се силно, из свих  
аган ми.{S} Ама то нећемо за дуг што ми дугујеш, за крв, већ...{S} Ако си бољи од мене, ено ти  
 њима у вотњаку, под једним великим шам-дудом, у хладовини, камо је нарочито направљено за игра 
иташ за снаху; а ти си мени, пашо, крви дужан, рече мула, не слушајући шта паша говори.</p> <p> 
лој задевици, а камо ли да је коме крви дужан.{S} То је неко из града.{S} Наћи ће га, па да би, 
ју му се и мулине речи: ти си мени крви дужан.</p> </div> <pb n="90" /> <div type="chapter" xml 
 мула-Халимове речи:{S} Ти си мени крви дужан. „За крв ич не знам, мула, вала! и похита на чард 
И пре неки дан убио човека, ни крива ни дужна, у лудилу које га спопада кад год се опије; па ум 
сини, него тумара, завлачи се по шуми у дупље дрвећа и виче, дању, у пролеће, с кукавицама, а н 
ве.</p> <p>Кад се виле хватају у коло а дуси блуде земљом, на месечини, сања и мање болно срце, 
, као да су се скупили око ње сви ноћни дуси...{S} Мирише копитњак и мајкина душица... дух је т 
 бором једним, што шушти, и као да се с дусима разговара, седе Фати и Исмаилова сестра, замишље 
од овим бором, што шушти, и као да се с дусима разговара...{S} Тишина, дубока, мртва... чује ње 
 се спуштати ћепенци, где је год турски дућан, или српски; арнаутски осташе отворени.{S} Наједа 
ијен у јапунџе, или с џаком на глави, у дућан; у вече се враћа.{S} Пред вече се јаве сокацима м 
ен некакав грдно дугачак џак, и однет у дућан Ахмеда-туџара, одакле се после караван кренуо?{S} 
отворени.{S} Наједанпут се прошара: два дућана отворена, на три ћепенци спуштени, тако целом ча 
ејаху код куће, изиђоше на капију, пред дућане, у чаршији.{S} Жене се бусају у прси и моле се Б 
ће к Прокупљу, па чаршилије истрче пред дућане, кадуне се прибију уз кафезе да — сејире!...{S}  
вно; искићене му широке кућне стрехе, и дућанске, и авлијске ограде, и капије, и прозори и врат 
бал у џаку носити; а бал се претворио у дућану Ахмеда туџара у кадуну са зумбул-очима...</p> <p 
 дрвена капија, тешка, пуна воде, изиђе дућанџија какав, занатлија, и похита, увијен у јапунџе, 
ме из махале, кадуне каквога занатлије, дућанџије, или, рецимо, онако некога радника, већ робињ 
{S} Мирише копитњак и мајкина душица... дух је то, Исмаилов, мирис тако јак, све јачи, као да ј 
{S} Изгуби сласт бостан, и све воће.{S} Духа с околних висова помаман ветар и наноси кишу кроз  
ти, и тужно се превија голо дрвеће, јер духа с Јастрепца помаман ветар: у бело се облачи Јастре 
филџан кахве још није попила, ни цигару духана, ни бардак воде“, шапћу оне три робиње у предсоб 
 топот коњски, из <pb n="67" /> далека: душа слухти, срце дршће... забеле се лабуд, широка хаљи 
окупљу је.{S} Чује каменчић, так!...{S} Душа слухти, срце дршће, вратаоца се отварају, полако.. 
мање болно срце, и не оволико растужена душа; сновима се заноси љубав...</p> <p>...{S} У Прокуп 
ануме.</p> <p>И тај дивни град, с много душа, велики, по мусломански и Стамбол и <hi>Дер-Се’аде 
м дувана, угаљ у мангалу, дисање толико душа, туга, ниоткуд нада на <pb n="94" /> боље дане: св 
а најтежи, и што се тело смрзава, и што душа плаче, јеца, нариче, тужећи се на силу и обест Бог 
андила која је природа и доле припалила душама невино изгинулих, што блуде ноћу, на месечини, ж 
а милијон лира, за небројено благо, мир душе за госпоство!“ Мисли паша, гласно мисли, а глас му 
 мирише! опет лишће шушти и опет ветрић душе!{S} Славуј у лугу од јасмина удесио још лепше песм 
!{S} Кад бездушан човек баци кривицу на душевна човека, толико је колико да пљуне небо.{S} Ама  
у постељи новој; све свила, све кадива, душек, јорган, јастуци, све извезено златом.{S} Ту су ј 
о, и хита. „А ти, ђозум Ајше, душеке... душек по душек, јорган по јорган из мусафир-одаје у сар 
. „А ти, ђозум Ајше, душеке... душек по душек, јорган по јорган из мусафир-одаје у сарачану, та 
сма понизно, и хита. „А ти, ђозум Ајше, душеке... душек по душек, јорган по јорган из мусафир-о 
руком згужвала танку паучину, чаршав на душеку, испружила се, окренула се мало на леву страну,  
 дубоким сном.</p> <p>У тахтариванима и душеци и јоргани, да не осете хладноће хануме...{S} Фат 
S} У дну једне мусафир-одаје сложени су душеци, јоргани, јастуци, све свила и кадива, све везен 
о умиру, ваљда, само они који немају на души ни трунке греха.{S} А овако увене, зацело, биљка к 
звесели.{S} Јежи му се кожа, и што је у души зидао за неколико сата, то Манов глас обори за циг 
м гледа, ту крај капиџика, с Исмаилом у души говори; гледа му очи, њој миле, слуша му глас, њој 
ни дуси...{S} Мирише копитњак и мајкина душица... дух је то, Исмаилов, мирис тако јак, све јачи 
ни, кад силно мирише копитњак и мајкина душица, под овим бором, што шушти, и као да се с дусима 
итњак, на омиљен, на одољен, на мајкину душицу, на хиљадама лековитих трава, биље.</p> <p>И так 
Топлице ваздух, што мирисаше на мајкину душицу и на друге лековите траве, прошлога лета, тако ј 
 велики човек, сила, те како неће имати душмана?!...{S} Голо дрво нико не погледа, на лиснато б 
} Нигде једнога...{S} Тек онако говоре, душмани...{S} И хафуз-беј, твој баба, воли овамо.{S} И  
{S} Алах зна ко је убио мулина сина.{S} Душмани обедили пашу...{S} Паша, богат, велики човек, с 
у Лесковац?...{S} К Лесковцу се окреће, душом полази...{S} Тешко рањена голубица!{S} Тек што је 
ога овде не мисли: телом је у Прокупљу, душом у Лесковцу, крај сина, гледа га умним оком како с 
 исказивала љубав погледима, осмесима — душом; он, гледајући њене усне црвене као род једне виш 
у; а после мисли, занесе се:{S} Исмаила душом гледа, ту крај капиџика, с Исмаилом у души говори 
пају, саме...</p> <p>...{S} И видела му душом гроб, на врху <pb n="68" /> пошумљена брега пред  
ком и српском...</p> <p>И најзад, дахну душом, јер му јавише да је мир! нема Арнаута по друмови 
умовима, ни у Прокупљу; мир...{S} Дахну душом паша, смишљајући, одмах, какав ће „пешкеш“ Мурат- 
; а кога Алах не погледа један трен, на душу му пада грех тежи од најтеже стене.</p> <p>— Исмаи 
Алла’!{S} Алла’!{S} Госпоства ради даде душу ђаволу.</p> <p>— Наведе га <hi>ифрит</hi> (сотона) 
, Турци, продају и купују живот, тело и душу, и слободу туђу; ми овде у Топлици под Јастрепцем  
тво, на то се паша полакомио, стога дао душу ђаволу; за то се пашиница гордила, поносила се и о 
не праћа по душу богаташа једнога, а по душу сиромаха другога, не: све један долази...{S} Азраи 
Није ли тако добро?{S} Алах не праћа по душу богаташа једнога, а по душу сиромаха другога, не:  
 си извукао у мрежи змију; тражио си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.{S} На глав 
побуњене Арнауте.</p> <p>— Тражио си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.</p> <p>Пог 
емља, рај, пакао, анђели, <pb n="16" /> ђаволи.{S} Ја, Исмаил-бег, знам нашу највећу заклетву < 
лико Божји људи, и обиђоше је; а други, ђаволови синови, окренуше коње к њој, да је прескоче... 
али да се обазре и виде шта учинише ови ђаволови синови са женском главом и ојађеном мајком, не 
!{S} Алла’!{S} Госпоства ради даде душу ђаволу.</p> <p>— Наведе га <hi>ифрит</hi> (сотона).{S}  
на то се паша полакомио, стога дао душу ђаволу; за то се пашиница гордила, поносила се и онако  
олико „јерлија“, Прокупчана, и Турака и ђаура, изгинуле многе чифчије хафуз-Ахмедове, јер су Ар 
лери!{S} Буна!{S} Ноћас изгинули Турци, ђаури...{S} Дигао буну мула-Халим...{S} На власт хоће.. 
вац, и Прокупље, нека га виде и Турци и ђаури. „А!{S} Шта може лепа реч! и што се не може пости 
 твоје...</l> <l>Аман... аман... јен... ђе...</l> <l>Јенђе!{S} Последња реч.</l> </quote> <p>Тр 
рђевску зору...{S} Сефа ђелд’н!{S} Сефа ђелд’н! (Добро дошао!{S} Добро дошао!)</p> <p>Тако у оч 
л ће на ату у ђурђевску зору...{S} Сефа ђелд’н!{S} Сефа ђелд’н! (Добро дошао!{S} Добро дошао!)< 
 не устаје, хоће да удари још један <hi>ђелин-пули</hi> међу њене извијене, лепо нашаране обрве 
телејисање, мали жути тасови с варком и ђелинпули; још је поред ње кутија с дуваном; још испрет 
ра ћемо те тахтариваном, од Белога Мора ђемијом; носићемо те у Стамбол, па аде, па румелијска с 
евице којих се нису дотакли ни човек ни ђеније, девице што личе на зумбул и на мерџане, не би м 
Мор дугмета запучила она </l> <l>Чак до ђердане...</l> <l>Од акшама љубиће је драго...</l> <l>Д 
латом.{S} Ту су јој постељу родитељи за ђердек спремили.{S} И тој су се постељи дивиле Лесковча 
ла да јој простру постељу, спремљену за ђердек, њен, и молила да јој обуку хаљину коју јој Исма 
олели, па се не узели: умрли обоје уочи ђердека...{S} О, како су лепе те песме, како је слатка  
у заборави ата, заборави где је...{S} У ђердеку је с невестом...{S} Оживеше приче Мифтарове...; 
нцу; за танку главу танка реч; за тебе, ђозум...</p> <p>— Ђувенде! опет је прекиде Арнаутка, и  
! одговара Есма понизно, и хита. „А ти, ђозум Ајше, душеке... душек по душек, јорган по јорган  
је сат да се и твоја реч чује.{S} Фати, ђозум!{S} Твоја мајка не уме те друкчије световати, до: 
еш?</p> <p>— Познајем те, Садије-ханум, ђозум...{S} Иди под Јастребац...{S} Исмаил ће на ату у  
 је то Исмаил; а оно...{S} Хедрлес (Св. Ђорђе)...{S} Благо мени!...{S} Навијате сат увек кад му 
ицу, те закрчило пут, заједно с малским ђубретом.{S} Уклонила честу да не би неко <pb n="81" /> 
н чибук, с великим ћилибаром, за Фатина ђувегију, све филигран рад; па силно посуђе, па легени  
остота, мула-Ха...</p> <p>— Ђувенде!{S} Ђувенде!{S} Ђувендеее!{S} Баш толики ли је јунак Шемси- 
мси-паша; простота, мула-Ха...</p> <p>— Ђувенде!{S} Ђувенде!{S} Ђувендеее!{S} Баш толики ли је  
у танка реч; за тебе, ђозум...</p> <p>— Ђувенде! опет је прекиде Арнаутка, и опет је лупи у вра 
 танке речи: за тебе, кузум...</p> <p>— Ђувенде! прекиде је мулима кћи и лупи је песницом у вра 
"114" /> Ааа?{S} То пашин бакшиш збори, ђувендеее! цикну млада Арнаутка, као гуја, и за тренуће 
-Ха...</p> <p>— Ђувенде!{S} Ђувенде!{S} Ђувендеее!{S} Баш толики ли је јунак Шемси-пашин бакшиш 
е, на амбер и зумбул-ливанту с косе, на ђул-су с недара, грла и руку...{S} Дечица се грче, приб 
икнуле е су му очи зумбул, е су му уста ђул; видела да су се удариле у груди кад је за угао зам 
а...{S} Усред зиме зумбул! и усред зиме ђул! шапће Лесковчанка готово нечујно, и тресе се више  
мбул, Бал-бејове очи; усред зиме имаћеш ђул, Бал-бејова уста...{S} Јахач као пустињски Арапи, н 
p> <p>— Јеси ли видела, звездо, садберк-ђул у саксији и у хладовини?{S} Пустио жиле и почео <pb 
<pb n="113" /> де вене...{S} За садберк-ђул је башча према сунцу; за танку главу танка реч; за  
дише га као зумбулов мирис, пије га као ђулов сок, опија се, заноси се, а очи се склапају, саме 
оведала преко дебелоуснате црне робиње, Ђултер, а сад сама!{S} Слушкиње раде <pb n="76" /> и чу 
лепоти много.{S} Нестрпљив био.{S} Црна Ђултер пребројила колико је дана до његове свадбе, па т 
е, шта ће, узео се играти ораха с црном Ђултер и белом Замбак; а оне му све угађале, више него  
S} Увек се играо с робињама, с црнкињом Ђултер, и Черкескињом Замбак; час задиркивао једну час  
правога сребра које Турци зову <hi>срма-ђумиш</hi>.{S} У трећој мусафир одаји, с улице, чивилук 
 <foreign xml:lang="tr-Cyrl">Саба олду, ђунеш догду, ујанмаз!</foreign> </note> <note xml:id="S 
алу врбу, и најрадоснији празник његов, Ђурђев дан...</p> <p>Ђурђев дан је сутра, а она је у по 
 се дочекује најрадоснији дан у години, Ђурђев дан...{S} Шкрипе врата, лупају капиџици, клопара 
ан, сат, час његова доласка.</p> <p>„На Ђурђев дан ће доћи, рано, у ђурђевску зору... по мене.. 
/p> <p>Јесте, трећи ће петли; ту је већ Ђурђев дан, јунак Хедрлес, на ату, с миздраком, <pb n=" 
ији празник његов, Ђурђев дан...</p> <p>Ђурђев дан је сутра, а она је у постељи, свиленој.</p>  
шао!{S} Добро дошао!)</p> <p>Тако у очи Ђурђева дана, и сву ноћ; а сад, у ђурђевску зору:</p> < 
омчад свирају и певају, песмом дочекали Ђурђевдан.{S} Из махале, не из Ахмед-хафузова комшилука 
диван-хане, како је загрејало пролетње, ђурђевско сунце земљу понекад и на доксату: да јој мири 
са свакојаким воћкама, обученим у густо ђурђевско лишће долази мирис: мирише јоргован, мирише ј 
у очи Ђурђева дана, и сву ноћ; а сад, у ђурђевску зору:</p> <p>— Отворите пенџере.,..</p> <p>По 
</p> <p>„На Ђурђев дан ће доћи, рано, у ђурђевску зору... по мене...“ То је казала Зулфији, али 
 под Јастребац...{S} Исмаил ће на ату у ђурђевску зору...{S} Сефа ђелд’н!{S} Сефа ђелд’н! (Добр 
ом сату по један, е се буна не стишава, е су друмови поседнути, па нико не сме ни тамо ни овамо 
 њену сину у сватове, она је пресудила, е нису ни њенога друштва достојне, а камо ли њој равне. 
ишао, и тамо свако чудо видео, мишљаше, е је прво време туге што ватра с пламеном; после, пламе 
 мирном савешћу.</p> <p>Мула рече паши, е има у години дана макар један дан кад се Арнаути не б 
другарице узвикнуле е су му очи зумбул, е су му уста ђул; видела да су се удариле у груди кад ј 
у паши гласови, у сваком сату по један, е се буна не стишава, е су друмови поседнути, па нико н 
оведу мула-Халима, то јест, да му кажу, е га је поздравио Шемси-паша, да му дође у прокупачки с 
какве црне смоле, насред чела.</p> <p>— Е, готово, време је...</p> <p>Мајка зајеца...{S} Изведо 
p> <p>— Тако, тако, пријатељу.</p> <p>— Е, кад је тако, носи му селам: од мене нека не дрхти ње 
аил.{S} Тако, пашо, пријатељу.</p> <p>— Е кад је тако, слушај, не срди се, ево...{S} И извади и 
муца опет паша.</p> <p>А мула:</p> <p>— Е, пашо!{S} Да сам жена, ја бих ти казао у одаји <hi>ка 
упита шта је, шта говоре, а она не каза е њој прете, него слага: „Шемси, проклет да је! убио Ми 
ам, а мула у Топлицу, да каже Арнаутима е се са Шемси-пашом измирио.</p> <p>Никад Арнаути, Војњ 
, што удара на мемлу, па као да не чује е се врата отворише, и не види где му се ближи главом м 
 чула је да су њене другарице узвикнуле е су му очи зумбул, е су му уста ђул; видела да су се у 
зићи, док их не опомену пашине слушкиње е им ваља ићи, плакаће им деца, остаће им мужеви без ве 
дица, вреле руке, и казује својој кћери е је сутра празник који толико чека, за који непрестано 
} И ко зна, још би, да се мајка не сети е је <hi>човек</hi>.{S} А ево откуд се тога сетила.{S}  
авају, говоре; сви стари узеше говорити е је мула дао бесу, па би му они залепили блато на обра 
а са Замбак-робињом; а у вече рече паши е је време да се хануме крију од њихова Бел-беја — проп 
VI</head> <p>Како мула каза Фати-султан е ће на испит, од тада је весела, сваки час се за понеш 
су свуд капци на прозорима, јер се чуло е иде мула с Арнаутима.{S} Чује се топот и вриска атова 
ислиш да је Војњацима Стамбол далеко?“ „Е ја друго не знам...{S} У Брусу, код брата ми“. „Еј!{S 
а сина...{S} Још није платио један дуг, ево где направи други, проклет да је“!...{S} Лаже, лаже 
<p>— Е кад је тако, слушај, не срди се, ево...{S} И извади из недара кожну кесу, велику, па је  
е дочекати пролеће; а она га чекала, и, ево, <pb n="137" /> дочекала га, и његов јутарњи повета 
се из Топлице <pb n="138" /> донесе; и, ево, месец дана чулним очима то гледа.{S} Гледала, погл 
по учини бахат од човека; звечи синџир: ево пета ноћ где га не пуштају, да не би на кога налете 
и... оној...{S} И јенђе... дошле!...{S} Ево му мајке...{S} Аман!...{S} Како су се Арнаутке обук 
ао! рећи ће му сабајле сестра.</p> <p>— Ево мене, Фати-султан, кумријо.{S} Зар ме не познајеш?< 
 пуномоћник Шемси-пашина сина?</p> <p>— Ево га, одговори Мурад-беј, и гурну уз врата једнога де 
 бојала никога до Бога и мула-Халима, а ево два три дана како се боји некаквога сна!{S} Кад пођ 
 глави написао и у глави цару поднео, а ево сад где је у глави повлачи, цепа, пали, и пушта пеп 
 се не плаче, с обичаја се не уздише; а ево где комшилук, где хануме, где чак и Арнаутке из фис 
мајка не сети е је <hi>човек</hi>.{S} А ево откуд се тога сетила.{S} Увек се играо с робињама,  
?{S} Ти ћеш мајци оздравити, иншала! па ево га Хедрлес, красан ваздух...{S} Сваки дан ће топлиј 
 увек смејала!{S} И хоћеш, иншала’! јер ево дошао је сат да се и твоја реч чује.{S} Фати, ђозум 
ед мајком помиње, жали: у бунилу виче: „Ево Исмаила!{S} Долази по мене, благо мени!“...{S} Зна  
ијате сат увек кад мујезин чита вечерњи езан..., навите га сад пред зору, да у зору изнова ради 
 не знам...{S} У Брусу, код брата ми“. „Еј!{S} Стамбол и Бруса, комшија и комшика“...{S}Валла’! 
Шкодра роди и јунак је и паметно је.{S} Ејвала!</p> <p>И испушише пријатељи још по три чибука ј 
са, мула?</p> <p>— Беса, пашо!</p> <p>— Ејвала, мула, пријатељу!{S} Што Шкодра роди и јунак је  
кања учинило јој се мујезиново <hi>Алах-екбер</hi>.{S} У дишер-авлији залаје грдно велики пас,  
 разумевало с материних усана <hi>Аллах-екбер</hi>, и у томе се зачу вриска ата Исмаилова.</p>  
азни, капије, високе, оковане мертечким ексерима, затворене чивијом, а негде, где су укућани пл 
би срамоту. <pb n="55" /> Дај теразије, ела! на једну страну метни перо, на другу олово, ела!{S 
едну страну метни перо, на другу олово, ела!{S} Ха-ха-ха! засмеја се мула, па настави: „Ово ниј 
 турбама, с текијама; и тапију од Шама, елмаза, Сирије, и тапију од Смирне, челенку Анадолије,  
 за крв, већ...{S} Ако си бољи од мене, ено ти Фати-султан, не твоје снахе, него моје кадуне... 
глава досеже, него упро очи у врх.{S} И ено га тамо одавно, и ако није устрчао, него отпузао“.{ 
} Шта су конаци, шта су чифлуци, шта је ергела!{S} Да ми је са селамом пратио тапију од Стамбол 
> И нуди ми мал његов, конаци, чифлуци, ергелу, робље, срам га било!{S} И опет га срам било!{S} 
ји, и један у Македонији; и даје ти сву ергелу из Мире; и даје ти све робље из конака и даје ти 
мине“.{S} Одмах, ханум-ефенди! одговара Есма понизно, и хита. „А ти, ђозум Ајше, душеке... душе 
ему и дарове. „Нека ти се донесу, кузум Есма, мердивене, па чеврета... чевре по чевре, јаглук п 
р-беј је млад, видела сам га једанпут у Есма-кадуне...{S} Леп.{S} А, очи!{S} А, веђе!... а над  
станак...{S} Изиђите из собе, јенђе..., ето ми га отац: пева се Растанак...{S} Што плачу кад сл 
ављали на Алаха.{S} А он како се свети, ето.{S} Страшна ли је твоја освета, Аллах! говоре мусло 
нека модрица!{S} Кад би четрдесети дан, ето ти једнога; баци се на њега, ама не каменом, него р 
 рана оволика?“ Пролазе људи и мисле; а ето ти је једна жена, па не могаде да прође, но застаде 
ом и кћери њихова чифлук-сахибије.{S} И ето.{S} Јутро је, рано јутро, дршћу од зиме, али се они 
петао осветла образ. — Сутра ту!{S} Али ето шта му је то њему драго сутра донело!</p> <pb n="80 
.{S} Склопи очи, да ово не гледа, а оно ето мулина сина, на ату; млад, леп, исти његов Бал-беј; 
, што је значило „љубимо ти скут, ханум-ефенди“.{S} Јер те што нису звате њену сину у сватове,  
„Фати-султан-ханумине“.{S} Одмах, ханум-ефенди! одговара Есма понизно, и хита. „А ти, ђозум Ајш 
 ћете се по овој врућини вратити: ханум-ефенди није код куће.“ Гошће се враћају постиђене; јер  
са звездом и месецом код невесте; ханум-ефенди хоће сама да кува каву, тамо да је пије и да гле 
 „где је Бал-беј?“ А слушкиња: „С ханум-ефендијом, пашо азретлери (светли).“ Одговара му понизн 
м, час погледа к вратима, изгледа ханум-ефендију, да је подвори...</p> <p>Прилупа капак један,  
кама, удно собе, па узе изгледати ханум-ефендију.</p> <p>И на одаји где је невеста прозори широ 
ва и волова, блејање оваца, лавеж паса, жагор, али све мање, тише, полако нестаје, изумире, док 
 <p>— Она би тада репом.</p> <p>— Змији жалац није у репу.{S} И после зар мислиш да су с овом о 
 <p>— Мерхаметли (милосрдан) је, Алла’! жали куче, жали маче, те неће ли човека?{S} Али он је,  
.{S} А сад га будна пред мајком помиње, жали: у бунилу виче: „Ево Исмаила!{S} Долази по мене, б 
метли (милосрдан) је, Алла’! жали куче, жали маче, те неће ли човека?{S} Али он је, Шемси-паша, 
ће на воду да искочи: сваки ће узети да жали Шемси-пашу.</p> <p>— Тако, тако, пријатељу.</p> <p 
 не мисли на украдену невесту: пашиница жали свога сина; јенђе помињу Лесковац; онима се с дево 
ља, попаљени сви домови, па свака своје жали, над својим добром нариче; жури се да је што пре к 
и-султан, плачу и уздишу: цело Прокупље жали несрећну девојку, кћер хафузову.</p> <pb n="40" /> 
рећној љубави двоје младих.{S} Сваки их жали; погађају ко је убио Исмаила.</p> <p>Данас се прон 
ме сада... да ми те не урекну...</p> <p>Жали је мајка, да се не мучи мажући ивице очних капка с 
не трепте као мало час; ветар је удесио жалосну песму.{S} Умукло је блејање оваца, и мукање гој 
о ћу даље, срамота ће у воду да потоне, жалост ће на воду да искочи: сваки ће узети да жали Шем 
, хоћеш две!{S} Немој!{S} Срамоту си за жалост; немој још и жалост...{S} И после, мула, ти си с 
есковцу, и викну: „Шемси!{S} Срамоту за жалост!“</p> <p>У Топлици овако, а у Прокупљу сврши се  
дао бесу сам себи да ће паши срамоту за жалост...</p> <p>Трећи дан, а Фати нити ромори, ни гово 
ј!{S} Срамоту си за жалост; немој још и жалост...{S} И после, мула, ти си се светио како се Арн 
..{S} Ха-ха-ха!{S} Мој пашо!{S} Ти мени жалост, ја теби срамоту. <pb n="55" /> Дај теразије, ел 
</p> <p>— Аман, ћути!</p> <p>— Мули <hi>жалост</hi>, паши <hi>срамота</hi>: хајде метни ово дво 
S} Али каква би то била освета?{S} Мало жалости, ни мало срамоте. „Кад желиш да се коме много о 
</p> <p>Пуна соба жена.</p> <p>Неки још жању, неки слажу у крстине, неки деду у стогове, а неки 
 Па дадије је остављале, а мула никако, жао му било; или је није остављао, што му је њу његова  
него у арнаутским кућама, да им не буде жао.{S} За Бајрам отера у град читаво стадо овнова, те  
кући где је куга све поморила, па им је жао, тешко, и страх их је.{S} Обилазе хафуз-Ахмедовицу, 
акар она за њу главом платила, није јој жао.{S} Како би се она млада, одрасла у кафезу као кумр 
 је било што их је то снашло, и врло му жао било.{S} Кад му мајка казала код кога је Фати-султа 
, а ашчија чорбу, па нека им није на њу жао.{S} А оне које нису њој равне, и које стоје према њ 
ико може, и отури чибук од себе далеко; жар се просу по ћилиму, а он то не гледа, него рашири р 
ду и забуни, па нека изручила ибрик, да жар угаси, и то још тако стоји.)</p> <p>А хафуз-Ахмед ј 
ламен се угасио, ватра прегорела, остао жар под пепелом, па тиња, тиња.{S} Тако умствује стари  
{S} Насред ћошке је бакаран мангал, пун жара.{S} Једна млада Прокупчанка, була, <pb n="31" /> у 
ан мангал, пун пепела и угљевља, уместо жара; још је око ње прибор за телејисање, мали жути тас 
70_C13"> <head>XIII</head> <p>Отишли су ждрали и ласте; у пољу, камо је Исмаил ходио, спалио је 
ну вечерњу са ливада загрејаних дневном жегом, диже се као дим тамјана из кадионице, испуњава п 
премом, с абаијом везеном <pb n="51" /> жеженим златом.{S} Кад опази мулу ат зарза, трза се од  
танат</hi>, то јест госпоство, јер није желео да га се само боје, него и да му се диве, да се з 
ојега госпоства и твоје величине, па си желео још већи да си.{S} Хтео си у луг где булбули поју 
{S} Мало жалости, ни мало срамоте. „Кад желиш да се коме много осветиш, гледај да га осрамотиш“ 
лом понова, однесоше је мајци, по њеној жељи; и никад од тада не виде муле, мужа свога, ни јој  
изгинулих, што блуде ноћу, на месечини, жељне овога света.</p> <p>Тишина, дубока, мртва.{S} Ниг 
га с осмехом, испраћа га са сузом, и са жељом, да јој што пре дође највећи празник — свадба.{S} 
би лакше.{S} Зна она, мусломанка, да ко жељу самртнику не испуни, четрдесет дана га Алах не пог 
спиту ће... пашће јој оба венчања...{S} Жена не може имати два мужа, по закону; не може да..!{S 
ик, говоре Арнаутке...</p> <p>Пуна соба жена.</p> <p>Неки још жању, неки слажу у крстине, неки  
ислио.{S} Затвори се у харем, као твоја жена.{S} Њу је затворио од младости закон; тебе под ста 
 да им је неко украо невесту.{S} Вриска жена и писка деце разлеже се; силна врева! не зна се ни 
Пролазе људи и мисле; а ето ти је једна жена, па не могаде да прође, но застаде и пита: „Је ли, 
е, и истрча из дворишта једна сиромашна жена, Српкиња, наричући за сином, и скиде шамију с глав 
дивља звер, а кћи питома голубица.{S} И жена му је добра; у кући је, штоно <pb n="9" /> реч, ма 
</p> <p>— Ашколсун!{S} Сто пута нека ти жена савет да, једанпут га прими.{S} И ја ћу да примим  
и, као Војњачком мули жене.{S} Од седам жена имао само петоро деце.{S} Сад једно.{S} Ни једна н 
 <p>А мула:</p> <p>— Е, пашо!{S} Да сам жена, ја бих ти казао у одаји <hi>какву крв</hi>; ама с 
ојке, развијене; купао се са женама као жена, играо се с девојкама као девојка.{S} И ко зна, јо 
 кад му она поручила да није човек него жена кад не може од Турака да је отме, полудео.{S} Из В 
о је тим украшавало ове три одаје десет жена уз припомоћ слушкиња десет дана.{S} Одаје се бејах 
, што је увек као ат без узде и улара, (жена која нема мужа) а чини севап, спремајући и удајући 
јаше ата па прође прокупачким сокацима, женама вечера загорева, невестама се јувка цепа, девојк 
а би му тешко било у харему, да није са женама научио.{S} Материн јединац, одрастао у харему, д 
преда њ девојке, развијене; купао се са женама као жена, играо се с девојкама као девојка.{S} И 
упчанке, које јој причају о Прокупљу, о женама, о девојкама, о младићима, о љубави. „Зар и овде 
нске вере, жену и сина свога поглавара, жене плачући, људи шкрипећи зубима, пружајући стиснуте  
 котлови.{S} Све живо већ одавно будно, жене и девојке, и млади људи, и момци, и деца; све се в 
а.{S} Фати-султан удари дланом у врата; жене се зачудише, не знају шта ће, људи се прибише уз в 
з пратње, похиташе у ово доба саме!!{S} Жене!...{S} Буле!!{S} Кад пусте осећањима на вољу, нека 
ји нема никога, да се не чу кашаљ...{S} Жене упрле очи у Фати-султан; знају да се одмах не одго 
ти.</p> <p>Све живо похита да гледа.{S} Жене се прибише уз кафезе и пробушене ограде; људи, кој 
е на капију, пред дућане, у чаршији.{S} Жене се бусају у прси и моле се Богу да се „на кавгу“ н 
 брашна и ћупче масла; купи им рухо.{S} Жене су га много волеле, не толико што је био леп, коли 
а-Халимовој; па људи остају око куле, а жене се пењу на кулу, да виде несуђену кадуну Исмаил-бе 
 ли чула да се од петогодишњег мушкарца жене крију?{S} Ниси.{S} Криле су се од Бал-беја..., јок 
едају тугу и јад, па и ове окорела срца жене, што се нагледале крвних освета, и отмица, чуда и  
чује се дахире, и песма; то буле, младе жене и девојке, певају у башти између леха, крај пупоља 
леп, колико што је био јунак; а и он је жене волео; женио се седам пута.{S} У двадесет седмој и 
правила доброг понашања најпросвећеније жене, но оне...</p> <p>Од вике, вриске, писке, од урнеб 
е подмигују кад те чаршијом виде, да се жене не кикоћу кад те махалом опазе“.{S} Тако мисли; а  
ре, слободно доћи и видети, те поврвеше жене, Туркиње, Српкиње и Јеврејке, све које нису позват 
ад сто пута горе, већи стид, срамота, и жене му се свете! осветила му се Фати-султан...{S} Све  
; а кад пројезди махалама, кадуне се, и жене и девојке, гурају уз <hi>кафезе</hi>, решетке на п 
е говори, него тајно шапће.{S} И људи и жене о овом говоре шапатом, све у двоје.</p> <p>— Ако ј 
е паши не држе коњи, као Војњачком мули жене.{S} Од седам жена имао само петоро деце.{S} Сад је 
та.{S} У двадесет седмој имао је четири жене (једну у Прокупљу, једну у Дубову, једну у Житном  
ратко ошишане браде, танка гласа, као у жене; у чоханим, широким шалварама, у високој чалми.{S} 
ећу ја у одаји; по одајама нека се бију жене.{S} Хајде на мегдан!{S} Пушка ти, пушка ми.{S} Јат 
ричао ни нешто што је, по мњењу Турака, жени за причање, а камо ли овако што.{S} Гордила се, по 
ко поношљива.{S} Ниједанпут није рекла: жени ми се син хафузовом кћери; сто, двеста пута: биће  
синоћ су и слуге и слушкиње чуле кад је жени и кћери рекао: „Топлица је близу, ако се <hi>моја< 
тово, пашиница пусти глас, да је свакој жени, без разлике вере, слободно доћи и видети, те повр 
е из његова фиса. „Грехота,“ говораше. „Жени ли се отац ћерком?“</p> <p>Сад мула, кад чу пашино 
е родитељи полако разговарају о његовој женидби, па се уплаши, коју ли су му изабрали.{S} Он во 
урци, одавно, кад је био млад, момче за женидбу, украли и потурчили девојку, с којом се три год 
што је био јунак; а и он је жене волео; женио се седам пута.{S} У двадесет седмој имао је четир 
е срамоте, никад ни до века; мисли и са женом се покаткад, дању, а и ноћу, разговара.{S} Она ве 
 Бал-беја у Цариград... „Какав Стамбол, женска главо?!{S} Зар мислиш да је Војњацима Стамбол да 
освети сина мушка глава, нека га освети женска; или...{S} Никому ништа не казује, ништа не гово 
а не освети мушка глава, нека га освети женска...{S} И мајка, вели, зна да је Исмаила млада и з 
а не освети мушка глава, нека га освети женска“.{S} Ако не може крв за крв, <hi>како може</hi>, 
а да пође, те час-по тужно прошапће; А, женски севда!{S} Добро људи зборе: траје од петка до су 
амнаесту, а до пре три године ишао је у женски хамам, с мајком; до пре две године излазиле пред 
у, зачуди се. „ Алла’!{S} Алла’! севдах женски! од петка у вече до суботе ујутру!“ говоре Турци 
оља, празна гумна, све се то, и мушко и женско, и старо и младо, подигло кули мула-Халимовој; п 
 код кога је Фати-султан, плакао је као женско; а после се стидео, пак и од црне и беле робиње. 
а софу, у дугачкој антерији, готово као женској, хаљини какву Турци носе кад су код куће, распо 
виде шта учинише ови ђаволови синови са женском главом и ојађеном мајком, не би им се прошло на 
лугу, под селамлуком мушку, под харемом женску.{S} Око конака врт са шадрваном између леха, за  
ахранише, по обредима мусломанске вере, жену и сина свога поглавара, жене плачући, људи шкрипећ 
акав закон?{S} Зар је по закону венчати жену с другим кад је није први пустио.</p> <p>И... ожен 
, јер Арнаути, Војњаци, носе само мртву жену, „за севап“.{S} За тахтариванима, одмах, појавише  
ко малим, како је коме срце било), и он жив, нигде ране, само понека модрица!{S} Кад би четрдес 
ли, види мајку; хода по кули, каже, као жива, и све о Исмаилу говори; и трипут је њој, својој к 
к и Арнаутке из фиса мула-Халимова, што живе у Прокупљу, а познавале су Фати-султан, плачу и уз 
ије, да се уда за другога непуштена.{S} Живела с овим другим мало, па је први тужи.{S} Кад изиђ 
 што ће живети у кули у којој је Исмаил живео; што ће се шетати по вотњаку по коме се Исмаил ше 
и непрестано на Исмаила мислити; што ће живети у кули у којој је Исмаил живео; што ће се шетати 
а и у њега се заљуби.</p> <p>Шкодралија живи у Арнаутлуку, и лети и зими, али му син долази у П 
ери.{S} Ти си бита мала, не знаш.{S} Не живи Мејрем-ханума...{S} Знаш ону Мејрем-хануму до тетк 
оте девојке?...{S} Она беше удата, а не живи с мужем, те га остави.{S} Млада, а без мужа беше п 
ди па умри!{S} Али не, немој умрети, но живи и <pb n="8" /> гледај: пошто си га видео, грејао с 
а се мула из свега гласа, а из очију му живи пламен сукну. „За крв ич не знам!{S} Ха-ха-ха!</p> 
II</head> <p>Сирота Фати-султан!{S} Још живи, али болује, тешко болује.</p> <p>Кад је венчаше с 
арају, и мисли.{S} Омален, црн, зелених живих очију, испупчених јагодица, проседе, кратко ошиша 
у, носићеш га у срцу до века, па баш да живиш, пошто си га видео, још сто година“.{S} Тако гово 
, клепећу папуче, звече котлови.{S} Све живо већ одавно будно, жене и девојке, и млади људи, и  
евеста!“ смеје се... познајем да се све живо радује, и да...</p> <p>— Радује се, али...{S} Ја с 
, фрчу коњи а алачу Арнаути.</p> <p>Све живо похита да гледа.{S} Жене се прибише уз кафезе и пр 
 Један му од њих, најстарији, узе нешто живо казивати, а он испрва ништа не разуме, као да је п 
ело платно...{S} У руху је у коме га је живога гледала...{S} Леп!{S} Даје јој бесу да неће нику 
 плакале девојке три дана и три ноћи за живом Фати-султан.</p> <p>— Украде мула-Халим Фати-султ 
Прогнаше онога бесног пса, коме човеков живот није ништа; прогнаше га далеко, где се зими снег  
а: верује у онај свет, бољи од овога, у живот после смрти.{S} И тврда вера у то развлачи јој ус 
ва, биље.</p> <p>И тако.{S} Повраћена у живот и мало разгаљена узела је дворити мулу, као оца,  
 Фати се мало повратила; повратише је у живот материна љубав и ваздух красне Топлице, испресеца 
.</p> <pb n="65" /> <p>И повраћају је у живот полако мисли: што ће моћи овде слободно и непрест 
ни, Стамболије, Турци, продају и купују живот, тело и душу, и слободу туђу; ми овде у Топлици п 
из далека, из циганске махале...</p> <p>Живот.</p> <p>Фати-султан лежи мртва.</p> <milestone un 
а, много, њој се чини више од очију, од живота, и од завичаја.{S} Али што је чудновато, и он њу 
 питање, последњи пут, те је као између живота и смрти.</p> <p>Одговора нема.</p> <p>Свршено.</ 
ити танке, изгореле усне.{S} За толиким животима до сад сузе не пусти, а сад за једним кишом их 
лас један, радостан, сличан гласу какве животиње кад се докопала плена...{S} Похита кроз прозор 
, опаљена лица и дугих брка, раздрљени, жилава врата и изгорелих од сунца прсију, у уским, бели 
 дође до невесте, подвуче јој засукане, жилаве руке испод леђа, узе је у наручје...{S} Из груди 
ј, с црвеним ноктима и дланом, с плавим жилама кроз које крв струји полако.{S} Гледа се у оглед 
-ђул у саксији и у хладовини?{S} Пустио жиле и почео <pb n="113" /> де вене...{S} За садберк-ђу 
атне куће једне, старе, врло велике, са житницом удно непрегледног дворишта, с кошевима за куку 
дну у Прокупљу, једну у Дубову, једну у Житном Потоку, Исмаилову мајку овде).{S} Једну <pb n="5 
 и овде уби човека, и даде крвнину пола Житорађа.{S} Мало, па опет уби човека, те даде другу по 
опет уби човека, те даде другу половину Житорађа.</p> <p>Отац дивља звер, а кћи питома голубица 
разне величине, па <pb n="72" /> конци, жице; а хануме као садањи тапетари; оброк им је био одм 
 неку молитву, <pb n="116" /> кроз нос, жмурећи, клатећи главу.{S} После узе говорити.{S} Каже  
о си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи и запао у блато.“ Сад се тих мулиних речи сети, 
о си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи, и запао у блато; пошао си да ловиш рибу у мутн 
 главу.{S} Страшни су и наказни; чекају жртву...</p> <p>Мурад-беј понови питање.</p> <p>Опет ни 
љубио руку сто пута и секао бих курбан (жртву) црнога овна“.{S} Тако помисли, и узе молити Бога 
а зрака причини му се мулин јатаган; од жубора шадрвана шапат љутих Арнаута.{S} Склопи очи, да  
им путем но две-три Арнаутке на коњима, журе се у оближње село послом, или у госте.{S} Зима...< 
а своје жали, над својим добром нариче; жури се да је што пре код своје куће, макар изгореле, к 
ак, очију полуотворених, лица као восак жута, усана помодрелих, у хаљини коју јој је отац за <h 
кенли-гуњ срмом везен; први пут је обуо жуте чизме које је добио на дар од скадарскога паше, Ар 
ош је око ње прибор за телејисање, мали жути тасови с варком и ђелинпули; још је поред ње кутиј 
, смежураном руком врело чело, као смиљ жуто лице зажарених јагодица, вреле руке, и казује свој 
варама, чучи крај мангала и кува каву у жутој џезвици.{S} Из те џезвице таман филџан каве.{S} З 
, мулина кћи, врати, затече је страшну, жуту као лимун, сву уплакану, и тужну, не тужну него ка 
мо мало, па дође к себи, још блеђа, још жућа.{S} Мулина је кћи љуби и милује: а Лесковчанка, пр 
свега грла:</p> <p>— <hi>Султан’м!{S} К’з’м</hi> (Султанијо!{S} Кћери моја)!</p> <p>Пашиница на 
т стотина гроша, за другога пет хиљада, за трећега петнаест, као за ата.{S} Ми овде хиљаду грош 
ри е је сутра празник који толико чека, за који непрестано пита, коме се радује; а на њену се л 
ну аспру <pb n="82" /> за милијон лира, за небројено благо, мир душе за госпоство!“ Мисли паша, 
е <hi>мајка</hi>.{S} За мајку оца пита, за њен страх, за њен јад.{S} Хафуз, што улажаше у бачву 
ко конака врт са шадрваном између леха, за уживање и прање пред молитву, и велики вотњак са сва 
За једнога роба даду пет стотина гроша, за другога пет хиљада, за трећега петнаест, као за ата. 
то није њено свадбено одело, но покров, за њен сандук...{S} А кад се спусти ноћ, хануме узеше д 
— Дај им, кћери, пуномоћје...{S} Хајде, за кога ти хоћеш.{S} Прво ћемо ти тражити пуномоћје за  
 Нека мм је конак тамо...{S} Носите ме, за Алахову љубав!</p> <p>— Аман, бебег’м! промуца мајка 
е у Арабистан, где, како су му причали, за недељу дана роде и узру лимуни и портокали, <pb n="1 
е!{S} Носите ме на брег под Јастрепцем, за Алахову љубав!...{S} И тамо је ваздух сам мирис...;  
 у Топлицу, каза Арнаутима, пред кулом, за овај договор, па оде у кулу; и наједанпут се диже си 
ме, и један чибук, с великим ћилибаром, за Фатина ђувегију, све филигран рад; па силно посуђе,  
 смејеш, да певаш, па ништа...{S} Аман, за Алахову љубав, пусти све да кажем...{S} Није, каже,  
 јој буле, Лесковчанке, споре племство, за то што је много охола, јер веле да је од краја „виде 
сани ликом; а дванаест крај носила иду, за смену, и по двојица их са стране придржавају, да се  
едан грех једну казну, за голем голему, за мали малу.{S} Ти, мула, пријатељу, хоћеш две!{S} Нем 
зук!{S} Алах за један грех једну казну, за голем голему, за мали малу.{S} Ти, мула, пријатељу,  
ри шапатом, све у двоје, ипак се рашчу, за час, по делом граду; а из града глас оде у Топлицу.< 
i>.{S} За мајку оца пита, за њен страх, за њен јад.{S} Хафуз, што улажаше у бачву, да се у вину 
S} Ама то нећемо за дуг што ми дугујеш, за крв, већ...{S} Ако си бољи од мене, ено ти Фати-султ 
 са сафирима, челенка са смарагдима...: за смрт је спремише као за свадбу.{S} Дан смрти је већи 
 снаху.{S} За мулима сина нема сведока: за моју снаху сведочи мула.{S} Ја ћу против муле тужбу, 
продат аманет на овом свету дрхте руке: за селам на оном носи се товар од хиљаду ока.{S} Немај  
до конак; за танку су главу танке речи: за тебе, кузум...</p> <p>— Ђувенде! прекиде је мулима к 
 старац један, крупан, дуге беле браде; за се је бацио кадуну: на лицу јој био пешкир, па се см 
ицама?...{S} За кумрију је шарен кафез; за господско чедо конак; за танку су главу танке речи:  
е шарен кафез; за господско чедо конак; за танку су главу танке речи: за тебе, кузум...</p> <p> 
 паша полакомио, стога дао душу ђаволу; за то се пашиница гордила, поносила се и онако поношљив 
S} За садберк-ђул је башча према сунцу; за танку главу танка реч; за тебе, ђозум...</p> <p>— Ђу 
 према сунцу; за танку главу танка реч; за тебе, ђозум...</p> <p>— Ђувенде! опет је прекиде Арн 
у пута јазук! једну аспру <pb n="82" /> за милијон лира, за небројено благо, мир душе за госпос 
елој робињи на само, на ухо: „Зулфи!{S} За Божју љубав!{S} Носи шиљте тамо, онде, крај капиџика 
јер зашто бисмо на њу каменицама?...{S} За кумрију је шарен кафез; за господско чедо конак; за  
 паша говори.</p> <p>— Какву крв?...{S} За крв... не знам..., ич ја не знам, мула, муца паша то 
ле и почео <pb n="113" /> де вене...{S} За садберк-ђул је башча према сунцу; за танку главу тан 
енџера..., не знам, осим за Арапе...{S} За џак:{S} Шемси-паша је, може бити <pb n="133" /> посл 
и, није шемси (сунце) да га отопи...{S} За једну аспру милијон лира, небројено благо...{S} Пође 
и дана изусти бејаше <hi>мајка</hi>.{S} За мајку оца пита, за њен страх, за њен јад.{S} Хафуз,  
и, носе само мртву жену, „за севап“.{S} За тахтариванима, одмах, појавише се мулина кћи и оне д 
 обичај знаш како си сазнао за себе.{S} За крв или крв или паре; а паша ти селам послао...</p>  
{S} Из те џезвице таман филџан каве.{S} За сваку по на особ скува; сипе, промућка и опет сипе:  
се узму грчити танке, изгореле усне.{S} За толиким животима до сад сузе не пусти, а сад за једн 
 прими господара и полете, вриштећи.{S} За њим закасаше остали ати и коњи.{S} Цела <pb n="56" / 
рнаутским кућама, да им не буде жао.{S} За Бајрам отера у град читаво стадо овнова, те подели п 
оњ, а во, а човек — у њих све једно.{S} За једнога роба даду пет стотина гроша, за другога пет  
д муле, или да дође његову Бал-беју.{S} За Бал-беја ће; ружа је за булбула...{S} И то венчање у 
 да је хајдук, да ми је украо снаху.{S} За мулима сина нема сведока: за моју снаху сведочи мула 
та Фати-султан!{S} Чује страшне речи, а за срећу ништа не разуме, нити јој их когод преводи...{ 
ам га је на комар турио и изгубио.{S} А за каљаво чело и катрањав образ што му могу ја?!{S} Сву 
ти и лепоти пашићевој, о севдаху што га за њу има, о госпоству и милосрђу Шемси-пашину.</p> <p> 
.{S} А ти знаш, мула, мој пријатељу, да за непродат аманет на овом свету дрхте руке: за селам н 
после је научише две муфтије, да се уда за другога непуштена.{S} Живела с овим другим мало, па  
 међу булама, знало, а и сад знаде лека за ову несрећну бољку, <hi>верем</hi>, то јест суху бол 
 потурчили, а он је још тражи, још кука за њом и прети Турцима.{S} Кад је најлепша месечина нај 
евести.{S} Мајка му овај бисер спремила за „виђење“, и он га већ три дана у недрима носи, гледа 
S} Сваке године спреми по једнога петла за бој.{S} Лани му петао био надбивен, и ту је проговор 
; траже бошчице с јашмацима, с хаљинама за дан, па никако да их нађу.{S} То јест, нашле су их,  
мртвога сна буди, Фати-султан се спрема за <pb n="135" /> мртви сан.{S} Што би имама, дервиша,  
 удно непрегледног дворишта, с кошевима за кукуруз, с великом коњушницом.{S} То је конак мула-Х 
Паша скочи, и таман да пљесне длановима за сејмене, мула узвикну!</p> <p>— Јазук!{S} Јазук!{S}  
-пашина сина, или ће је привезати коњма за репове...</p> <p>Граја се не стишава, ни дивљи узвиц 
е.{S} А како да се не радује!...{S} Зна за кога ће Фати-султан...{S} Спраће блато с образа; про 
начан, устукну; мулу познаје од кад зна за себе, а први пут му се сад учини да не личи на човек 
го од невоље: (како се удала она не зна за мирно проведен дан, сат, увек у страху, да јој се му 
— Фати-султан не зна шта ради, и не зна за кога полази! нариче по Топлици сестра Исмаилова; нап 
без крви.{S} Крв за крв.{S} Пашина сина за сина њихова поглавара.</p> <p>— Аман, ћути!</p> <p>— 
пци и сазови.{S} Хм!...</p> <p>— Истина за чудо; ама...</p> <p>— Ама зашто је из Шемси-пашина к 
мрскога.{S} Ово је освета.{S} Макар она за њу главом платила, није јој жао.{S} Како би се она м 
, ја многе суре знам онако, напамет, па за то знам шта је небо, земља, рај, пакао, анђели, <pb  
ки паша (пошто се с мулом изгрли, упита за јуначко здравље, и испушише по трп чибука), крупан ч 
какав дивљи глас, викну: „Шемси!{S} Крв за крв!“ Суља се опет уплаши.{S} Пређе преко ниске одај 
а данас и без кадуне и без сина.{S} Крв за крв!{S} Наћи ће убицу, па макар ишао, овако стар, на 
тови.{S} Јок.{S} Ништа без крви.{S} Крв за крв.{S} Пашина сина за сина њихова поглавара.</p> <p 
а га освети женска“.{S} Ако не може крв за крв, <hi>како може</hi>, додаје она, и облије јој ру 
!{S} Ко ли га четрдесетог дана уби, кад за тридесет девет нико не могаде.{S} И чиме ли га, Алла 
им животима до сад сузе не пусти, а сад за једним кишом их лије.{S} Па бар да се опије, заборав 
еколико села, већ из свих, и што је год за пушку дошло је, па све оружано до зуба, све шкрипи з 
ву Бал-беју.{S} За Бал-беја ће; ружа је за булбула...{S} И то венчање умним оком гледа, па се р 
 видела да су се удариле у груди кад је за угао замакао, али она није ништа осетила, јер Исмаил 
 па метне руку на кћерино чело, узме је за руку, гледа је у пуне туге очи, што се стакле од зал 
ломанима земзем.</p> <p>Приуготовише је за смрт.</p> <p>— Растанак...{S} Изиђите из собе, јенђе 
јатељу, учинио, и нека Алах да да ми је за вајду.{S} Ти, мула, пријатељу, чуо сам, хоћеш још да 
чанку, заиста добро плаћену, дохвати је за рамена, обори је на под, и зари јој беле, оштре секу 
ј ње, метне јој руку на чело, ухвати је за руку.</p> <p>— Ватра, Фати-султан!{S} Грозница?</p>  
плести и пасти, кад јој се пут којим је за пашом пошла чинио раван као тепсија.{S} Јер она је з 
е, ћошке, софе, горе; доле трем и одаје за послугу, под селамлуком мушку, под харемом женску.{S 
 зар би тражили <pb n="58" /> пуномоћје за венчање од оне што не зна ни где је, ни ко је она, н 
о.</p> <p>Мурад-беј јој тражи пуномоћје за венчање с мулом.</p> <p>Ништа.</p> <p>Оба пуномоћник 
оћеш.{S} Прво ћемо ти тражити пуномоћје за венчање с Џафер-бејом, јер си прво била с њим венчан 
рком?</p> <p>— И зар једна драга тугује за драгим?</p> <p>— Ниједна као ја...</p> <p>Зимус, у Т 
уди по кућама, пуста поља, само замакне за брег по који Арнаутин с пушком о рамену и хртом за с 
 носи селам Шемси-паши:{S} Да хоћу паре за крв свога сина, ја бих узео онолико колико се узима: 
уместо бакарних грошева, златне ми лире за њу нуди, срам га било! <pb n="129" /> И нуди ми мал  
 гриве и кићену опрему.{S} Сејмени јуре за Арнаутима, погледају се час-по међу собом, и ћуте ка 
 узима абдест, мрмља молитву, спрема се за клањање: а неколике старице <pb n="32" /> већ су с а 
вац, нити мога сина крв хеспап, а он се за ту крв погађа; уместо бакарних грошева, златне ми ли 
аче, да ли плаче за пашићем, или што се за старца удала, или за Исмаилом плаче.{S} Јер у кули,  
 испит, од тада је весела, сваки час се за понешто смеје, и устаје, хода по соби.{S} А Садије-х 
емо заради муле; ама ако она каже да ће за пашина сина, на комаде ћемо је.</p> <p>— На оволишну 
а ће мулиницу на комаде, ако рече да ће за Шемси-пашина сина, или ће је привезати коњма за репо 
па да је одговорила пуномоћнику да неће за пашића?{S} Али каква би то била освета?{S} Мало жало 
и плаче, смеје се детињој памети, плаче за срцем јуначким.</p> <p>И мало које јутро да не казуј 
.., плакаће...{S} Зар једна мајка плаче за ћерком?</p> <p>— И зар једна драга тугује за драгим? 
азиваше мајци за чим плаче, да ли плаче за пашићем, или што се за старца удала, или за Исмаилом 
у Турци, одавно, кад је био млад, момче за женидбу, украли и потурчили девојку, с којом се три  
д размота дугачак појас којим је бејаше за се привезао, изнесе је на кулу.{S} Колико се била пр 
 кувала; а ове, све, скочише и похиташе за мангал: даће свекрва пашиница добар бакшиш.{S} Али и 
ијон лира, за небројено благо, мир душе за госпоство!“ Мисли паша, гласно мисли, а глас му дрхт 
деее! цикну млада Арнаутка, као гуја, и за тренуће ока баци се на Лесковчанку, заиста добро пла 
ј кривац закопа у њу таман до појаса, и за четрдесет дана, који год мимо њега прође да га камен 
ланинке“ виде у једној хануми четири, и за све четири су подједнако радознале.{S} Прилазе к Фат 
а арнаутка.</p> <p>Арнаутин је висок, и за своје године врло крупан: још мало па ће ступити у о 
акопаше га онако како је суд наредио; и за тридесет девет дана ту био, ни јео ни пио, и који го 
се и она освети Шемси-паши и за брата и за несуђену снаху.{S} Робиње и слушкиње <pb n="147" />  
не може да се и она освети Шемси-паши и за брата и за несуђену снаху.{S} Робиње и слушкиње <pb  
к питао пред сведоцима, трипут, хоће ли за Шемси-пашина сина, Џафер-беја; она му је трипут одго 
ћи много бледа, и онолико мирна.{S} Али за што?{S} Фати-султан је невеста, а турска невеста мор 
ашићем, или што се за старца удала, или за Исмаилом плаче.{S} Јер у кули, куд се код окрене, св 
јахали су пред главном капијом и отишли за тахтариваном.{S} Млади Арнаути опколили конак с грађ 
о златом.{S} Ту су јој постељу родитељи за ђердек спремили.{S} И тој су се постељи дивиле Леско 
 ни нешто што је, по мњењу Турака, жени за причање, а камо ли овако што.{S} Гордила се, поносил 
колили кулу својега муле, рано, спремни за пут, на коњма, у празничном руху, оружани до зуба.{S 
аше га далеко, где се зими снег не топи за месец дана и више; протера га сам падишах, цар царев 
о за неколико сата, то Манов глас обори за цигли један тренутак.{S} С виком Мана Кукувије причу 
ељу, хоћеш две!{S} Немој!{S} Срамоту си за жалост; немој још и жалост...{S} И после, мула, ти с 
, убили му зета; после, удаје му се кћи за Шемси-пашина сина, и најпосле: „Не украдоше Ахмед-ха 
еба плакале девојке три дана и три ноћи за живом Фати-султан.</p> <p>— Украде мула-Халим Фати-с 
једна сиромашна жена, Српкиња, наричући за сином, и скиде шамију с главе, гологлава проклињаше  
а сузе не пусти.{S} А не казиваше мајци за чим плаче, да ли плаче за пашићем, или што се за ста 
о јест, да му је сина он убио, срце јој за час стаде, свест је остави...{S} Кад ништа нису имал 
адивено, извезено златом, спремљено њој за <hi>телејисање</hi>, и уздише: чини јој се да то ниј 
p> <p>— Гар с тенџера..., не знам, осим за Арапе...{S} За џак:{S} Шемси-паша је, може бити <pb  
дно дебео, причвршћен је великом халком за гвозден клинац...{S} Стара була не устаде, не пусти  
тра и љубила Фати-султан, плачући с њом за дуго.</p> <p>Али од тада Фати мулу не двори, не пуни 
који Арнаутин с пушком о рамену и хртом за собом, иде у лов на зечеве, и прођу сеоским путем но 
п пун воде и ствари с наменом, спремљен за <hi>Мартифал</hi>.{S} На улици салебџије, <pb n="148 
и-султан дар, који би јој младожења дао за виђење.{S} Какав дар!{S} Калпак, по кадиви извезен з 
 метну на грло бисер што јој Исмаил дао за <hi>виђење</hi>...</p> <p>Робиње јој простреше посте 
 Јежи му се кожа, и што је у души зидао за неколико сата, то Манов глас обори за цигли један тр 
е, час их штипао за образе, час угризао за руку, час ударио по плећима и грудима, час их затвар 
га пет хиљада, за трећега петнаест, као за ата.{S} Ми овде хиљаду гроша како за крв мулина сина 
 смарагдима...: за смрт је спремише као за свадбу.{S} Дан смрти је већи празник од дана рођења, 
адиркивао једну час другу, час их вукао за витице, час их штипао за образе, час угризао за руку 
е.{S} Ти тај обичај знаш како си сазнао за себе.{S} За крв или крв или паре; а паша ти селам по 
, час их вукао за витице, час их штипао за образе, час угризао за руку, час ударио по плећима и 
јој обуку хаљину коју јој Исмаил правио за свадбу, да јој метну на грло бисер што јој Исмаил да 
ком из Топлице... што је Исмаил спремио за моје лице...{S} Овај тахтариван неће носити Цигани.. 
ина, где би се лако скрио човек, и крио за дуго.</p> <p>Конак је, нарочито тамо где је харем, в 
ао за ата.{S} Ми овде хиљаду гроша како за крв мулина сина, тако за крв последњега сиромаха.{S} 
аду гроша како за крв мулина сина, тако за крв последњега сиромаха.{S} Није ли тако добро?{S} А 
атаган ти, јатаган ми.{S} Ама то нећемо за дуг што ми дугујеш, за крв, већ...{S} Ако си бољи од 
ушише пријатељи још по три чибука једно за друго; и остаде паша као гост мулин три дана и три н 
упља; Прокупље је Ахмед-хафузу досуђено за „сургун.“ На уживање му дато пет села у околини Ниша 
 хладовини, камо је нарочито направљено за играње ораха, почупана трава, утапкана земља; а мајк 
Ахмед-хафузовица је седела у Топлици по за дуго.{S} Залуд је кћер тешила, залуд јој је помињала 
е сушаше; и дању и ноћу плакаше она што за три дана сузе не пусти.{S} А не казиваше мајци за чи 
евља, уместо жара; још је око ње прибор за телејисање, мали жути тасови с варком и ђелинпули; ј 
на: заинатио се онај, па не удара печат за њено пуштање.{S} Најпосле је научише две муфтије, да 
ћене, обојена чела јагањце, које чувају за Курбан-бајрам...{S} Месец је зашао, звезде су утрнул 
о дана или у по ноћи, одмах се спремају за „кавгу“, пуне пушке, оштре јатагане.{S} И није дирао 
 закону; не може да..!{S} Кад је питају за кога ће „За Бал-беја“, одговориће весело...{S} Мој Б 
ажила да јој простру постељу, спремљену за ђердек, њен, и молила да јој обуку хаљину коју јој И 
и се.</p> <p>У <hi>конаку</hi>, одељењу за људе, нигде госта.{S} Скупише се, с вечери, па се од 
а, и како ће му се судити на оном свету за рђава дела.</p> <p>Племство, госпоство, госпоство, п 
к Лесковцу, и викну: „Шемси!{S} Срамоту за жалост!“</p> <p>У Топлици овако, а у Прокупљу сврши  
је дао бесу сам себи да ће паши срамоту за жалост...</p> <p>Трећи дан, а Фати нити ромори, ни г 
жи кесу, па је врати у недра...{S} Нећу за мојега сина крв паре да узмем, а хоћу Шемси-пашу да  
е што би, сваки би рекао јазук!{S} Алах за један грех једну казну, за голем голему, за мали мал 
оставим.{S} Јербо, добро збориш: и Алах за један грех једну казну...{S} А Шемси-паша, змија пог 
а помодрелих, у хаљини коју јој је отац за <hi>Велику К’на-Ноћ</hi> правно.{S} Њена лепа коса,  
а Писма не може се да...</p> <p>— Питаш за снаху; а ти си мени, пашо, крви дужан, рече мула, не 
, <pb n="120" /> аман!{S} Алла’ ашк’на (за Божју љубав)!...{S} Харам ти ако не...</p> <p>Не мог 
 праунук Шемси-паше лесковачког.</p> <p>За крв сина поглавара војњачког није узета крвнина, те  
рнаути, Војњаци, носе само мртву жену, „за севап“.{S} За тахтариванима, одмах, појавише се мули 
лимове речи:{S} Ти си мени крви дужан. „За крв ич не знам, мула, вала! и похита на чардак.{S} К 
ласа, а из очију му живи пламен сукну. „За крв ич не знам!{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Вала, мула, ка 
може да..!{S} Кад је питају за кога ће „За Бал-беја“, одговориће весело...{S} Мој Бал-беј булбу 
:</p> <p>— Аман! зар нам је оваква прва забава!{S} Мани се сна, не бој се!{S} Ја се људи не бој 
боце, билензуке и беде руке, разбачене, забачене преко главе.{S} Смакле се с главе шамијце и <h 
" /> далека: душа слухти, срце дршће... забеле се лабуд, широка хаљина, затрепташе везени тозлу 
 дршће, вратаоца се отварају, полако... забеле се широка хаљина, затрепта злато на кадифели-џам 
сец је зашао, звезде су утрнуле, дан се забелео; закукурекаће трећи петли...</p> <p>— Гледајте  
очима гледао!{S} У заносу заборави ата, заборави где је...{S} У ђердеку је с невестом...{S} Ожи 
н кад се Арнаути не боје ни падишаха; а заборави рећи, <hi>ни Бога</hi>.{S} Јер да су се овај д 
спомен на свој завичај, кад би могла да заборави ноћашњи сан.{S} Па гледајући у њега поче, лепо 
 и осветљив си.{S} Ко на тебе један час заборави, сто година му се светиш“.</p> <p>Из мисли га  
 данас својим очима гледао!{S} У заносу заборави ата, заборави где је...{S} У ђердеку је с неве 
-султан-ханумина мајка прекиде молитву, заборавивши да је то велика грехота, па полете кћери у  
ише, клечи сад крај ње, јединице своје; заборавила у тешком јаду Алахово Писмо, па наружила лиц 
м кишом их лије.{S} Па бар да се опије, заборавио би своју несрећу; али како да се опије, кад о 
а тада погледала, и опростила му што се заборавио, <hi>мало</hi> погрешио, „као човек“...</p> < 
кад дивљаци; кад <hi>мисле</hi>, пре ће заборавити правила доброг понашања најпросвећеније жене 
један, крупан, у уским белим чакширама, забрађен великим пешкиром тако да му се само очи виде,  
о остаје дуго.{S} Мајка седи према њој, забрађена белим јашмаком онако као кад се Богу моле, с  
"32" /> већ су с абдестом готове, па се забрађују јашмаком, приносе бројенице, простиру серџаде 
а саслуша девојче, отеже:{S} Аааа!{S} И забрани сину да <pb n="78" /> се затвара са Замбак-роби 
рлуцима од црвена сактијана.{S} Тумара, забринут, луд од бриге; застане, зажмури и почне својим 
ултан је ипак весела, па и тужну, много забринуту мајку често разговори, и развесели.{S} Удаљен 
ми... „Аллааа’!.. припуцаше мале пушке, забубњаше бубњи, писнуше зурне... то поздрављају долаза 
сви остали, па и они избацише пушке.{S} Забубњаше бубњи; писнуше зурне.</p> <p>И ови у предсобљ 
 <pb n="36" /> Аман, моја деца!“ У часу забуне, осим несрећне мајке, што из свега гласа нариче  
л оно вече, у оном <pb n="42" /> чуду и забуни, па нека изручила ибрик, да жар угаси, и то још  
 се подиже да устане, па кад не могаде, завали се, опет, у јастуке и радосно поче:</p> <pb n="1 
, да сакрије сузе, јер ако њу још надом заварава, себе више не може.{S} Мајка је љуби, а она:</ 
 се од поноћи, раде; а снег веје, веје, завејава пут; и раде, опет раде, јер се не зна време, д 
ценим застиркама и јастуцима из Смирне, завесама из Дијарбекира, персијским ћилимима, огледалим 
 турбе...{S} У џенет ћеш.</p> <p>Кад се зави и изиђе Лесковчанка, ниједна од њих не виде.</p> < 
ледајте на сат...{S} Спремајте ме...{S} Завијајте ме..., не... огледало...</p> <p>Дадоше јој ог 
 прегорела би, зацело, и спомен на свој завичај, кад би могла да заборави ноћашњи сан.{S} Па гл 
овори, и развесели.{S} Удаљена од свога завичаја, Фати-султан и овде нађе другарице, девојке, т 
 се чини више од очију, од живота, и од завичаја.{S} Али што је чудновато, и он њу воли, и ако  
атова, из далека, а чаршијом отвореном, завлада <pb n="97" /> неописан страх, и узеше се спушта 
, тише, полако нестаје, изумире, док не завлада дубока, мртва тишина.</p> <p>И дан свршава као  
ад од тада није у Власини, него тумара, завлачи се по шуми у дупље дрвећа и виче, дању, у проле 
 заволела простога Арнаутина, зар да не заводи господскога сина пашина.“</p> <p>Тако говоре, и  
олку..{S} И зацело говори: „Кад је била заволела простога Арнаутина, зар да не заводи господско 
оштво је.{S} Што ближе јутру, све чешће завришти Рузиђар (Ветар), диван арапски коњ, ождребљен  
 главе, пре звер, сад човек, мека срца, завукао руке под појас, хуче; иде око куће, дође пред к 
Ахмед-хафузу ата из ахара, ни из авлије загара, него чедо, кћер му украдоше.{S} Вај, чуда!{S} В 
извуче ћилибар на чибуку из уста, па се загледа у пашу.</p> <p>— Што ме гледаш, мула?{S} Не збо 
е муж...; муж је само по имену, ааа?“ И загледа се стара у кћерину угашену зеницу.{S} Њој се за 
ију пламен сукља, лица чисто онакажена, загледају пушке, гледају јатагане.{S} Млади хоће у Прок 
кожом, седи Шемси-паша; прекрстио ноге, загледао се у једну дебелу књижурину, укоричену црном к 
ји и ћулаву, скрштених ногу, и пуши.{S} Загледао се кроз прозор у голо дрвеће.{S} Хладан, зимни 
 ту сео, и наслонио лактове на колена а загњурио главу у руке, и по читав сат тако остао.{S} См 
ође прокупачким сокацима, женама вечера загорева, невестама се јувка цепа, девојкама ибришим мр 
чучи пред њом, подигао руке, хоће да је загрди а не може, онај га свет гледа; и она диже руке,  
усафир-одаји, час у диван-хане, како је загрејало пролетње, ђурђевско сунце земљу понекад и на  
се мирис кроз свежину вечерњу са ливада загрејаних дневном жегом, диже се као дим тамјана из ка 
од зиме, али се они први <pb n="108" /> загрејаше јер угледаше тахтариване и пратњу, Арнауте; д 
, па опет их спушта, свет гледа...{S} И загрлише се: цикну, стеже Исмаилову сестру око врата, д 
м било!{S} И још једанпут га срам било! загрме мула, пустив груди.{S} Шта су конаци, шта су чиф 
о место није на тахту, али он се попе и загрме:</p> <p>— Селам-Алећ, пашо!</p> <p>— Алећим-Села 
<p>Из собе, кроз одшкринута врата чу се загушљив, врло слаб, болан глас:</p> <p>— Ол (буди)!</p 
алио; ни с једним фисом није ни у малој задевици, а камо ли да је коме крви дужан.{S} То је нек 
од топлим сунцем стамболским.{S} Очи га задивљавају, и збуњују, а коса опија као зумбул, јасмин 
едних као у девојке.{S} Истина, и он је задиркивао многу лепу Циганчицу, али је још „гонџе-лале 
кињом Ђултер, и Черкескињом Замбак; час задиркивао једну час другу, час их вукао за витице, час 
.</p> <p>Изиђоше преда њ три сејменина, задихани, као да су пешке дошли, трчећи; донеше му црн  
дговарају, једно те једно, испрекидано, задихани:{S} Буна...</p> <p>Паша се окамени.{S} Стоји к 
пашина конака, тога дана, пред зору, на задња врата изнесен некакав грдно дугачак џак, и однет  
м однесе се кући Ахмед-хафузовој.{S} На задњу капију улажаху стари Арнаути и сјахиваху с коња п 
х га...</p> <p>— Кажи, кажи, вели момче задовољно, а она се застиде, па поче да крије лице и да 
 <p>— Још мало...{S} Млад, и луд, па се задоцнио...{S} Оставио да дође сутра.</p> <p>Мајка се з 
ц“, ножем посред срца, да га од тога не задржаше Турци што се бејаху скупили да гледају бој пет 
а, на грудима материним, да га те груди задрже у харему, кад зажели да изиђе, да оде међу друго 
 лупи је песницом у врат; а сирота Фати задрхта и уплашено изусти „амани.“</p> <p>— Јеси ли вид 
, и тресе се више но икад, а мулина кћи задрхта целим телом, не пустивши гласа.{S} Држи Фати-су 
у не бејаше ни капи крви, и целим телом задрхта.{S} И опет се помаче; мула се примаче.</p> <pb  
и спуштени, тако целом чаршијом.{S} Кад зађоше у српску махалу, и мула бејаше далеко, отвори се 
..</p> <pb n="22" /> <p>На Арнауте није зажалио; ни с једним фисом није ни у малој задевици, а  
} Мајка као да нешто страшно прочита са зажарених јагодица, из оборених очију, те пљесну дланов 
ом руком врело чело, као смиљ жуто лице зажарених јагодица, вреле руке, и казује својој кћери е 
 се уз кафез, сама је, слухти, дршће... зажариле му се румене јагодице, пламен, сијају очи, две 
<p>Он говори, очи му се сијају, лице се зажарило: бесу даје својој невести; рука му пала на иск 
ара у кћерину угашену зеницу.{S} Њој се зажарише увеле јагодице; обори очи...{S} Мајка као да н 
им, да га те груди задрже у харему, кад зажели да изиђе, да оде међу другове...</p> <p>Из Проку 
а узе: дивит, перо и хартију...{S} Прво зажмуре, па поче гушчјим пером с десна на лево...; на к 
умара, забринут, луд од бриге; застане, зажмури и почне својим танким гласом, сам говори; мало, 
него отпузао“.{S} Хода, па тек застане, зажмури, гласно мисли: не зна с кога краја да почне.{S} 
окој чалми.{S} Кад хоће да говори, прво зажмури, па тад почне.{S} Овога пашу нису волели Лесков 
к; а оне му све угађале, више него пре, зажмуриле су кад би год њихов „ојнак“ растурио његову „ 
.{S} Млада, а без мужа беше пет година: заинатио се онај, па не удара печат за њено пуштање.{S} 
ли добра познаника, кога би, кад би јој заискао пуномоћје, по гласу познала, ако га не би видел 
 за тренуће ока баци се на Лесковчанку, заиста добро плаћену, дохвати је за рамена, обори је на 
да их стишава, и да <pb n="86" /> гине, заједно са сиротињом, и турском и српском...</p> <p>И н 
исоке ограде на улицу, те закрчило пут, заједно с малским ђубретом.{S} Уклонила честу да не би  
ина га бије у обријано теме, изазива му заједно с мирисом бошче дувана рој мисли; и кад се посл 
p>— Е, готово, време је...</p> <p>Мајка зајеца...{S} Изведоше је, изнесоше је из собе.</p> <p>- 
воја младост!“ Па поклопи лице рукама и зајеца како скоро није.{S} Подижу јој се плећа, одскачу 
 ноћну тишину јејина, тица злослутница: зајецаше струне на гуслама од ветра кроз незатворене ка 
господара и полете, вриштећи.{S} За њим закасаше остали ати и коњи.{S} Цела <pb n="56" /> чарши 
ер се са узбуђења и и силнога напрезања закашља: и метнувши на уста јаглук, златом везен, обоји 
тав само реп...{S} Нека јој га, нека се заките њим Турди...{S} Кад умртви човек нечовека, па и  
} Арнаутку обузе језа каква никад није; заклела би се у гроб брата јединца, да се та тица злосл 
 једна беса, него Турчину, опрости, сто заклетава?</p> <p>Он говори, очи му се сијају, лице се  
и.{S} Ја, Исмаил-бег, знам нашу највећу заклетву <hi>валлахи</hi>, <hi>биллахи</hi>, <hi>таллах 
ко!{S} Пуши и слушај.{S} Он није џелат, заклиње се.{S} Сина су ти, мула, убиле харамије; он хоћ 
.</p> <p>— И после, мула, Шемси-паша се заклиње у Алахову љубав да није џелат; да ти није он си 
на образ...{S} Одустају од пута, али се заклињу да ће мулиницу на комаде, ако рече да ће за Шем 
 пашиница не узе лупати дланом у врата, заклињући га у њихова Бал-беја, да јој отвори.</p> <p>Т 
ру, вриснуше и простреше се по поду, да заклоне лице; и стара подиже главу, врисну; а на ову вр 
..</p> <p>Уста занемела; очи склопљене (заклопи их Исмаилова сестра).... осмех, радостан, није  
нала, ако га не би видела.{S} Али какав закон?{S} Зар је по закону венчати жену с другим кад је 
оја жена.{S} Њу је затворио од младости закон; тебе под старост твоја лудост.{S} Хтео си, учини 
 ожени се старац дететом!</p> <p>Не, ту закон нема посла.{S} А није вала ни грех, рекли би мусл 
азук!{S} Опет јазук!{S} Има ли правде и закона!...“</p> <p>Пође одајама како никад досле.{S} Не 
, ни шта одговара?{S} И радили су преко закона: пуномоћник јој био човек, Арнаутин један, кога  
етом, мула-Халима и Арнауте падишахом и законом!{S} Ха! ха! ха! насмеја се својој лудости грохо 
а...{S} Жена не може имати два мужа, по закону; не може да..!{S} Кад је питају за кога ће „За Б 
са ниједнога.{S} Оба су јој венчања, по закону, пала, те је слободна, и може да понови венчање  
идела.{S} Али какав закон?{S} Зар је по закону венчати жену с другим кад је није први пустио.</ 
суд да се ископа рупа, да се тај кривац закопа у њу таман до појаса, и за четрдесет дана, који  
прође да га каменује.{S} Ископаше рупу, закопаше га онако како је суд наредио; и за тридесет де 
ли.{S} Кад мула чу, ништа не рече, само закрвави очима, стисну песнице и рикну.{S} Суља, иначе  
лу; мула ћути, мери пашу...{S} Грдно се закрвавише мулине очи!{S} Грдно су му страшни погледи.{ 
својом крупном гласином, гледајући пашу закрвављеним очима и примичући му се.</p> <p>Паша се по 
бацило преко високе ограде на улицу, те закрчило пут, заједно с малским ђубретом.{S} Уклонила ч 
з оборених очију, те пљесну длановима и закука: „Вај!{S} Вај!{S} Вај!{S} Јазук, кћери, твоја мл 
шао, звезде су утрнуле, дан се забелео; закукурекаће трећи петли...</p> <p>— Гледајте на сат... 
0_N1" /> викнуше Лесковчанке, јенђе.{S} Закукурекаше трећи петли...</p> <p>И Фати-султан-хануми 
следња реч.</l> </quote> <p>Трећи петли закукурекаше.</p> <p>Ни мало хропца, мало грчења...{S}  
 <hi>Алах-екбер</hi>.{S} У дишер-авлији залаје грдно велики пас, јер му се час по учини бахат о 
репцем, увијена у бели покров, а она се залеђена суза отопила и низ образ пролила, и тужан је о 
да је у пуне туге очи, што се стакле од залеђених суза, у изгореле усне; а кад чује кашаљ, дубо 
ворити е је мула дао бесу, па би му они залепили блато на образ...{S} Одустају од пута, али се  
е, летње, те се испаравају цветне лехе, заливене и синоћ и јутрос, мирише земља...{S} Чује се т 
 рода, и илијинске траве, сагореле, сад заливене кишом, на чупаву ћилиму и јастуку сеном напуње 
ледају се час-по међу собом, и ћуте као заливени, јер виде да и над њиховом силом има сила.{S}  
ци по за дуго.{S} Залуд је кћер тешила, залуд јој је помињала к’смет и Алахово Писмо, она, по њ 
стидео, пак и од црне и беле робиње.{S} Залуд су га звале да се играју ораха; нити се играо, ни 
вица је седела у Топлици по за дуго.{S} Залуд је кћер тешила, залуд јој је помињала к’смет и Ал 
а <hi>Војњака</hi>, виде га и у њега се заљуби.</p> <p>Шкодралија живи у Арнаутлуку, и лети и з 
 Нарочито виде да је лудо питала кад се заљуби...</p> <p>Виде једнога младића, Арнаутина, једин 
ажено лане, није видео Фатме, а у њу се заљубио: причала му мајка, и робиње, и једна стара бего 
 Оставио да дође сутра.</p> <p>Мајка се заљуља још више, и узе мрмљати молитву.{S} У ниској гот 
о стара, да истрчи, па не могаде, но се заљуља и лупи о под застрвен асуром.</p> <p>Материно је 
да су се удариле у груди кад је за угао замакао, али она није ништа осетила, јер Исмаилово јој  
атама, људи по кућама, пуста поља, само замакне за брег по који Арнаутин с пушком о рамену и хр 
стргао би десеторо а то ли једнога, али заман! ланац је грдно дебео, причвршћен је великом халк 
ани сину да <pb n="78" /> се затвара са Замбак-робињом; а у вече рече паши е је време да се хан 
 Сичан (миш! миш)!{S} Али једанпут дође Замбак својој хануми на тужбу плачући; а кад ханума сас 
 се играти ораха с црном Ђултер и белом Замбак; а оне му све угађале, више него пре, зажмуриле  
ињама, с црнкињом Ђултер, и Черкескињом Замбак; час задиркивао једну час другу, час их вукао за 
 једну сасвим мрачну сарачану, нарочито Замбак-робињу, и није је пуштао отуд док не обећа да ће 
; људи, уплашени, ћуте.{S} Јер сад нису замешали репови, него главе; турски паша с арнаутским м 
о волела.</p> <p>Милује Фати по коси, и замислила се, као да у одаји никога нема; претура, ваљд 
е наспрам Прокупља, мула оборене главе, замишљен, његова кћи тужна, Арнаути љути: шкргућу зубма 
, из груди.{S} Час је тужна, час толико замишљена, а час немирна, хтела би некуд далеко, ни сам 
азговара, седе Фати и Исмаилова сестра, замишљене; а попци зричу, свици по ливади трепере као п 
а се и радовала, и плакала; најпосле се заморила, отежали јој очни капци, она их с муком отвара 
а, играња, разузданог весеља, хануме се замориле, и поспале.{S} Неке спавају на миндерлуцима, ш 
ује буљина с урлањем огладнела вука.{S} Замрзла се Топлица.{S} Цела природа заспала дубоким сно 
Ноћ</hi> правно.{S} Њена лепа коса, сад замршена, пала јој је <pb n="59" /> по челу, још телеји 
 не љуби рухо, не плаче над оружјем.{S} Замутиле јој се очи, бистри горски кладенци, увело лице 
ешка, пуна воде, изиђе дућанџија какав, занатлија, и похита, увијен у јапунџе, или с џаком на г 
о нису хануме из махале, кадуне каквога занатлије, дућанџије, или, рецимо, онако некога радника 
не соко, него бели голуб...</p> <p>Уста занемела; очи склопљене (заклопи их Исмаилова сестра).. 
, испрва, шапће молитву; а после мисли, занесе се:{S} Исмаила душом гледа, ту крај капиџика, с  
рукама колена, наслања браду на руке, и заниха се, сузе јој падају по рукама...</p> <p>— Шућур! 
мирис, пије га као ђулов сок, опија се, заноси се, а очи се склапају, саме...</p> <p>...{S} И в 
и не оволико растужена душа; сновима се заноси љубав...</p> <p>...{S} У Прокупљу је.{S} Сунце с 
говарају се, гледају се; он, у љубавном заносу, додирну врховима прстију њено <pb n="14" /> лиц 
а је он данас својим очима гледао!{S} У заносу заборави ата, заборави где је...{S} У ђердеку је 
..{S} Оде јој мајка, и оде јој несуђена заова, у Прокупље, на два дана, или, како Турци кажу, н 
b n="93" /> <p>Овако одговара несуђеној заови; а кад јој мајка опет дође, њој:{S} Ништа ми није 
и болан, болан, кад, угледавши несуђену заову, узвикну: „Вај, ханум, све сам изгубила“!...{S} И 
 на њена оца, што никад досле, да му не запале кулу, па куд би сирота Фати-султан, <pb n="101"  
с брда у долине, гради сметове, камо би запали и ати а некмоли људи.{S} Умукле су тице певачице 
где булбули поју, па си ишао жмурећи, и запао у блато; пошао си да ловиш рибу у мутној води, па 
 где булбули поју, па си ишао жмурећи и запао у блато.“ Сад се тих мулиних речи сети, и мисли:  
чувала од погледа тајно подсмешљивих, и запиткивања својих пријатељица.{S} И после, она није <p 
> <p>— Аман, бебег’м! промуца мајка, па заплака.{S} Зна она: тахтариван из џамије — мртвачки са 
лупи у врат песницом; а сирота Фати сад заплака и трипут, уплашено, узвикну аман.</p> <p>Мулина 
ан, а Фати нити ромори, ни говори, нити заплака, ни уздахну.</p> <p>Уз прозоре, без ћерчива и к 
крвних освета, и отмица, чуда и покора, заплакаше.</p> <p>Хафуз-Ахмед оде, а не рече мули:{S} З 
; мула вук... медвед...“</p> <p>Хоће да заплаши мулу падишахом, решио се; не сећа се шта мула р 
 падишаху тужбу?...{S} Да пустим.{S} Да заплашим горскога вука, гладна...{S} Доћи ће ми на разг 
 никад досле.{S} Не гледа у слушкиње, а заповеда им, не заповеда, него наређује, као кћерима, и 
е раде <pb n="76" /> и чуде се што сама заповеда, што не креће плећима по стамболски, што не др 
 Не гледа у слушкиње, а заповеда им, не заповеда, него наређује, као кћерима, или млађим другар 
бра, узе да зове војне старешине, да им заповеда да дигну војску на оружје, да иду да умире поб 
се у годину дана једанпут улази.“ Досад заповедала преко дебелоуснате црне робиње, Ђултер, а са 
в силистер полако, и мало погнут.{S} Он заповеди да се наоружају сејмени, да што пре отиду у То 
упачки сарај.{S} Силистер изврши пашину заповест.{S} И већ до подне опколише сејмени кулу мула- 
осим једнога слушчета Циганчета, готово запретаног у пепелу крај ниског а широког огњишта, све  
дође у Прокупље, сјаха пред сарај, нема заптија.{S} Из сараја не изиђе очајан, но махнит, из оч 
овачки! „Ама зар баш сам паша?“ „Не.{S} Заптије из прокупачког сараја.“ И ако се говори шапатом 
 града глас оде у Топлицу.</p> <p>— Три заптије:{S} Хасан, Халид и Хусеин.</p> <p>— Паша им био 
 рекао, свој тројици, да више неће бити заптије, но кадије.</p> <p>— И претио им, да ће их мери 
,</l> <l>Убаво лане;</l> <l>Мор дугмета запучила она </l> <l>Чак до ђердане...</l> <l>Од акшама 
поћуташе, па он узвикну:</p> <p>— Аман! зар нам је оваква прва забава!{S} Мани се сна, не бој с 
.{S} Јер да су се овај дан бојали Бога, зар би тражили <pb n="58" /> пуномоћје за венчање од он 
ад је била заволела простога Арнаутина, зар да не заводи господскога сина пашина.“</p> <p>Тако  
>— .{S}Ашици, сваки има саз под мишком, зар ниси видео?{S} Од града до града иду, ударају у саз 
ад... „Какав Стамбол, женска главо?!{S} Зар мислиш да је Војњацима Стамбол далеко?“ „Е ја друго 
p>— Мајка моја, Зулфи..., плакаће...{S} Зар једна мајка плаче за ћерком?</p> <p>— И зар једна д 
не, нарочито оне с девојачке стране.{S} Зар су се веселиле само ноћас?{S} Где је <hi>Хамам</hi> 
<p>— Ево мене, Фати-султан, кумријо.{S} Зар ме не познајеш?</p> <p>— Познајем те, Садије-ханум, 
га не би видела.{S} Али какав закон?{S} Зар је по закону венчати жену с другим кад је није први 
p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар да правимо вољу Шемси-паши?</p> <p>— Крвнику?</p> < 
p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар нашега муле кадуна на испит?</p> <p>— Не дамо!</p>  
/p> <p>Нити ромори, ни говори.</p> <p>— Зар полудела, јадна, од страха, или изгубила језик, гов 
i> снаху?</p> <p>— Истина, пашо.{S} Ама зар Фати-султан није била пре моја снаха него твоја? пи 
а је убица Шемси, паша лесковачки! „Ама зар баш сам паша?“ „Не.{S} Заптије из прокупачког сарај 
p>— Змији жалац није у репу.{S} И после зар мислиш да су с овом осветом Арнаути готови.{S} Јок. 
једна мајка плаче за ћерком?</p> <p>— И зар једна драга тугује за драгим?</p> <p>— Ниједна као  
а, о девојкама, о младићима, о љубави. „Зар и овде има љубави?“ упита једном, зачуђено, Фати-су 
 Јок!{S} Јок!{S} Јок!</p> <p>— Да идемо заради муле; ама ако она каже да ће за пашина сина, на  
„Дангалија“.{S} Што ћу му ја.{S} Сам је зарадио то презиме, стекао дангу (ожиљак)...{S} Ха, ха, 
.</p> <p>Затутњише сарајске степенице и зарза мулин ат, прими господара и полете, вриштећи.{S}  
/> жеженим златом.{S} Кад опази мулу ат зарза, трза се од сеиза, и одмах се зачу силна вриска;  
охвати је за рамена, обори је на под, и зари јој беле, оштре секутиће своје у смежурано грло, к 
, сруши се као храст ишчупан олујом, па зарида...</p> <pb n="22" /> <p>На Арнауте није зажалио; 
} Одјекну њено лепо име, њему мило а он зарида, изиђе из одаје; побеже удно вотњака, изговори с 
друге мусафир-одаје читава кујунџиница, зарфови од сухога злата, с рубинима, крупним смарагдима 
то ће упирати очи у високи Јастребац, у засејане брежуљке у које је Исмаил очи упирао; што ће б 
Бал-беј; пролази мимо прокупачки сарај; засијаше се кроз пушкарнице пушчане цеви, и чу се пуцањ 
} Зубато сунце појави се, те према њену засијаше се оловне капе с врхова витих минара.{S} Улазе 
перо, на другу олово, ела!{S} Ха-ха-ха! засмеја се мула, па настави: „Ово није, пашо, раја, ово 
о, нисам кукавица...{S} Ха-ха-ха-ха-ха! засмеја се мула још једном, много, и премери пашу још ј 
е.{S} Једна од оне три, мало час будне, заспала; друге две натакле на прсте филџане, па ударају 
{S} Замрзла се Топлица.{S} Цела природа заспала дубоким сном.</p> <p>У тахтариванима и душеци и 
ултан лежи мртва, лепа, лепа, као да је заспала.... коса се по јастуку просула.... јорган јој д 
, ни полусан...{S} Сан је сад...</p> <p>Заспала је, на грудима Исмаилове сестре, али опет Исмаи 
, и гледа: чисто не верује да је толико заспало, те да не осети ово од шта се морала потрести п 
} Гости се разишли, пијани хафуз дубоко заспао, и слуге поспале.{S} Нигде мушке главе будне!{S} 
е једна жена, па не могаде да прође, но застаде и пита: „Је ли, Вога ти, чиме те ударише <pb n= 
м од тада брата не помену; реч „Исмаил“ застаје јој у грлу.{S} Види да је Фати весела, да једва 
о му се, час-по, јечање његова сина.{S} Застајкивао, ослушкивао, и ишао даље; у зору прошао про 
ана.{S} Тумара, забринут, луд од бриге; застане, зажмури и почне својим танким гласом, сам гово 
устрчао, него отпузао“.{S} Хода, па тек застане, зажмури, гласно мисли: не зна с кога краја да  
S} Иде, тумара сокацима као луд, па тек застане, премери сокак погледом, као да кћер тражи, као 
 само боје, него и да му се диве, да се застиде од његова госпоства. „Знам га оволишног, ћатиба 
 гору, или воду где није Алаха?“ Она се застиде, поцрвене: истина лудо питала.{S} Нарочито виде 
и, кажи, вели момче задовољно, а она се застиде, па поче да крије лице и да се смеје.{S} Хтеде  
ултан.{S} Јастуци крај прозора мокри, и застирка на миндерлуку, и нико на то не мисли; нико не  
је харем, врло лепо намештен скупоценим застиркама и јастуцима из Смирне, завесама из Дијарбеки 
па не могаде, но се заљуља и лупи о под застрвен асуром.</p> <p>Материно је срце разумело какав 
им кораком дође до невесте, подвуче јој засукане, жилаве руке испод леђа, узе је у наручје...{S 
топличком пун месец.{S} Ваздух је благо заталасан, те се повијају травке, пригињу једна к друго 
!{S} И забрани сину да <pb n="78" /> се затвара са Замбак-робињом; а у вече рече паши е је врем 
етне, пита својим промењеним гласом, не затварајући очи, као обично, јер хоће не само да чује,  
беја, да јој отвори.</p> <p>Три дана се затварао, а после пошао из одаје у одају, с ћошке на со 
час ударио по плећима и грудима, час их затварао у једну сасвим мрачну сарачану, нарочито Замба 
коле прокупачки сарај...{S} Сва чаршија затворена...{S} Свуда капци на пенџерима...</p> <p>— Шт 
.{S} Сад чаршија није прошарана, сва је затворена; Турци су, и Срби, са својима код куће, Арнау 
је, високе, оковане мертечким ексерима, затворене чивијом, а негде, где су укућани плашљивији,  
ветар и наноси кишу кроз прозоре, рђаво затворене, у одаје, у џамли-ћошке.{S} Покисле кокоши су 
, а неко и на неопранштину; прозори сад затворени, на ћерчивима хартија, ћерчива брашном облепљ 
не с девојачке стране спавале; још нису затворени прозори, ни онај кроз који је однета Фати-сул 
улице...{S} Фати-султан лежи наузнак са затвореним очима: очни су јој каици ишарани ситним варк 
, нешто да му каже.{S} Он седи у једној затвореној софи крај мангала, у антерији и ћулаву, скрш 
... „Мисли сад, кад ниси пре мислио.{S} Затвори се у харем, као твоја жена.{S} Њу је затворио о 
ру, кад се пробуди и очи отвори.</p> <p>Затворила га мајка као девојку, јер зна како се Арнаути 
хануме, јер јој је у харему син.</p> <p>Затворила момка као девојку, па га не пушта.{S} Није ја 
ри се у харем, као твоја жена.{S} Њу је затворио од младости закон; тебе под старост твоја лудо 
 бесу да неће никуд од ње...{S} Гроб се затворио.{S} Белег су однели Арнаути некуд далеко...{S} 
ер-Шербет</hi>; а понекад се и он с њом затворио, па је тамо плашио, откидао од једнога старога 
..{S} Грли јој вити стас... „Мифтара је затекла у постељи само једна јутарња молитва, мене ће т 
кад се Садије-ханум, мулина кћи, врати, затече је страшну, жуту као лимун, сву уплакану, и тужн 
ји није од Бога <pb n="53" /> дошао.{S} Затим паша седе, а и мула, према паши, и ако му овај не 
Фати-Султан...{S} Од рода је султанова, зато је зову <hi>султан</hi>, то јест принцеза.</p> <p> 
трасно...</p> <p>О, како сад себе воли, зато што ју је Исмаил волео!...</p> <p>А једно вече, по 
дуга брада, проседа, округло подшишана, затрепери кад се узму грчити танке, изгореле усне.{S} З 
ају, полако... забеле се широка хаљина, затрепта злато на кадифели-џамадану...{S} Слуша глас, њ 
 Фати-султан нестало.{S} Сунце сину, те затрепта по трави и цвећу крупна роса; удесише веселе т 
ршће... забеле се лабуд, широка хаљина, затрепташе везени тозлуци...{S} Прибила се уз кафез, са 
е једанпут, а, штоно реч, <pb n="26" /> затресе се кула из темеља; стаде крај незатворена капци 
етну на главу нов ћулав и тунус фес.{S} Затурио фес и ћулав, те му се види обријано теме.{S} Ст 
хита кроз прозор с невестом: спусти се, затутње под њим земља...</p> <p>А онај велики пас у диш 
па и они мали коњи као ластавице су.{S} Затутњи земља.{S} Лети блато у вис с копита атова и чил 
е леђа, сиђе с тахта без збогом.</p> <p>Затутњише сарајске степенице и зарза мулин ат, прими го 
мусафир одаји, с улице, чивилук велики, заузео цео један зид: педесет „ката рубе“, све свила из 
где су били Арнауткини секутићи, да крв заустави, меће главу у торбу и, још смелије, још дрскиј 
ујица!{S} Нема мислиш уставе која ће је зауставити.{S} Таласа се, човек до човека, па сви као б 
.{S} Виде кад се кола с пашиним харемом зауставише пред капијом Ахмед-хафузовом, па одјезди у Т 
н оспичав дугоња.</p> <p>— Кучку псима! захори се силно, из свих грла, небо се пролама.</p> <p> 
души ни трунке греха.{S} А овако увене, зацело, биљка кад јој украте сунце и росу...</p> <p>Фат 
м часу, учини толико леп, прегорела би, зацело, и спомен на свој завичај, кад би могла да забор 
дође, Шемси ће по лепу Стамболку..{S} И зацело говори: „Кад је била заволела простога Арнаутина 
 не смеју), и да деле с њом оно што јој зацело на лицу читају, бригу, страх, и стид.{S} Али как 
е више не прекида Фати-султан ради; али зачегрља реза на вратима.</p> <p>— Хајде, Фати-султан,  
усана <hi>Аллах-екбер</hi>, и у томе се зачу вриска ата Исмаилова.</p> <p>— Алла’! узвикну стар 
 ат зарза, трза се од сеиза, и одмах се зачу силна вриска; одјекнуше брда и Јастребац.{S} Мула  
на њену цику и на Исмаилове сестре речи зачу се рапав, страшан глас.{S} Продера се сова.{S} Арн 
лице, — над том високом а трошном кулом зачу се кроз ноћну тишину јејина, тица злослутница: зај 
ажњом, јер воли да се сутра Лесковчанке зачуде њеној вештини.{S} Осим невесте и старе кадуне, у 
то и сирото, ко год чу о овоме венчању, зачуди се. „ Алла’!{S} Алла’! севдах женски! од петка у 
ти-султан удари дланом у врата; жене се зачудише, не знају шта ће, људи се прибише уз врата.{S} 
 „Зар и овде има љубави?“ упита једном, зачуђено, Фати-султан: а њене се другарице насмејаше; ј 
..</p> <p>— Што ти би, мула?! пита паша зачуђено, видев га овако промењена, необична.</p> <p>Ал 
к од обести, Шемси-паша.{S} И ту јој се зачује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију.</p> <p 
 чувају за Курбан-бајрам...{S} Месец је зашао, звезде су утрнуле, дан се забелео; закукурекаће  
p> <p>— Фати, бебег’м (зеницо моја)!{S} Зашто да у зору изнова ради? пита мајка, љубећи је.</p> 
га ћатиба Хасан-беја, Цариграђанина.{S} Зашто га уби нико не знаде; а сваки знаде да му млади ћ 
 <p>Хафуз-Ахмед оде, а не рече мули:{S} Зашто ми украде кћер?{S} И не потражи је од муле, — не  
:</p> <p>— Исмаил-бег... ћути!</p> <p>— Зашто да ћутим, Фати-султан?</p> <p>— Па... страх ме, ј 
p>— Истина за чудо; ама...</p> <p>— Ама зашто је из Шемси-пашина конака, тога дана, пред зору,  
а, одакле се после караван кренуо?{S} И зашто се уочи тога дана скидао у Ахмедовој авлији гар с 
то пуна лишћа, ама је само гледамо; јер зашто бисмо на њу каменицама?...{S} За кумрију је шарен 
и опет Исмаил.{S} Отворио се гроб...{S} Збацио <pb n="69" /> је Исмаил са себе бело платно...{S 
ти, па му окрете леђа, сиђе с тахта без збогом.</p> <p>Затутњише сарајске степенице и зарза мул 
усне...{S} Можда су та суза и тај осмех збогом Топлици и гробу Исмаилову...</p> <p>Дођоше наспр 
рошапће; А, женски севда!{S} Добро људи зборе: траје од петка до суботе...</p> <p>Дође дан пола 
> <p>— Мулу туга обрвала, па не зна шта збори.</p> <p>— Зна.{S} Туга није у глави већ у срцу.</ 
 <pb n="114" /> Ааа?{S} То пашин бакшиш збори, ђувендеее! цикну млада Арнаутка, као гуја, и за  
ен да пустиш...</p> <p>— Остави мене да зборим, мула, гост сам ти...{S} Тако!{S} Пуши и слушај. 
ћути.</p> <p>— Ти ћутиш, мула, ја ћу да зборим.{S} Селам ти од Шемси-паше: хиљаду лира уместо х 
шу.</p> <p>— Што ме гледаш, мула?{S} Не зборим ли добро?</p> <p>Он ништа не одговара.{S} Гледа  
 Шемси-пашу да оставим.{S} Јербо, добро збориш: и Алах за један грех једну казну...{S} А Шемси- 
Ситна, мршава, с очима утеклим у главу, збрчкана, много, не од старости, него од невоље: (како  
 гледале чудо од лепоте, и од богаства, збуњено, не умејући одатле изићи, док их не опомену паш 
м стамболским.{S} Очи га задивљавају, и збуњују, а коса опија као зумбул, јасмин, њена светла м 
и од црне и беле робиње.{S} Залуд су га звале да се играју ораха; нити се играо, ни се с њима р 
— Сад је Фати-султан у мулиној кули.{S} Звао је њена оца јуче, да је види, и да је утеши...</p> 
скут, ханум-ефенди“.{S} Јер те што нису звате њену сину у сватове, она је пресудила, е нису ни  
ла долази у сарај кад се год позове.{S} Зваће и свога пријатеља и друга нишкога пашу...{S} А!{S 
мирна; бледа је као свећа или као једна звезда коју, од Исмаилове смрти, свако вече гледа: с ње 
езду своје невесте, верујући да је њена звезда најлепша, најсветлија, кад је она онолико лепа,  
ду звезду, па јој се чини да је то њена звезда.{S} Јутрос ју је пуномоћник питао пред сведоцима 
сом цвећа, освежену росом; на небу пуно звезда, трепте, и час-по па се покоја угаси; Исмаил је  
 за Курбан-бајрам...{S} Месец је зашао, звезде су утрнуле, дан се забелео; закукурекаће трећи п 
<head>IV</head> <p>Месец је тако тужан; звезде не трепте као мало час; ветар је удесио жалосну  
умене јагодице, пламен, сијају очи, две звезде, више, два сунца...</p> <p>...{S} У Прокупљу је. 
чу, свици по ливади трепере као по небу звезде, као кандила која је природа и доле припалила ду 
зусти „амани.“</p> <p>— Јеси ли видела, звездо, садберк-ђул у саксији и у хладовини?{S} Пустио  
Све су три уз врата.</p> <p>— Не дршћи, звездо.{S} Све по срцу...</p> <p>— Не губи памети, сунц 
а вратима.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, звездо: дође време, говори јој мулина кћи и хвата је по 
> <p>— Ол (буди)!</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрење 
да, друга стрепи.</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрење 
вљеном лисичином.</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим...{S} Ал 
 мало час имамов:</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрење 
н је, Шемси-паша, Фати-султан, ј’лдз’м (звездо), што дрво с родом...{S} Знаш такво дрво?{S} Не  
воре. „Да се однесе онај лепи мангал са звездом и месецом код невесте; ханум-ефенди хоће сама д 
м је подигао главу, гледа у небо, тражи звезду своје невесте, верујући да је њена звезда најлеп 
 што јој је писано.{S} Гледа у ту бледу звезду, па јој се чини да је то њена звезда.{S} Јутрос  
 топот коњски и у капију, одједанпут, и звекир, и халка, и дланови.</p> <p>— Шта је?...{S} Ко т 
на, па чим прилупа халка на капији, или звекир, она одшкрине капију и тешка се: „Вај! вај!{S} Ј 
 ослушкује.{S} Чим халка на капији, или звекир: „То је улак... дошао ми мула у прокупачки сарај 
гу половину Житорађа.</p> <p>Отац дивља звер, а кћи питома голубица.{S} И жена му је добра; у к 
, трезан, гологлав, обријане главе, пре звер, сад човек, мека срца, завукао руке под појас, хуч 
з узде и удара“; умукне човек проговори звер.</p> <p>Сутра-дан угледаше Арнаути кроз своја до п 
алдрми дворишта налуне, клепећу папуче, звече котлови.{S} Све живо већ одавно будно, жене и дев 
јер му се час по учини бахат од човека; звечи синџир: ево пета ноћ где га не пуштају, да не би  
м.</p> <p>Ништа.</p> <p>Оба пуномоћника згледаше се, и сведоци се гледају; нико ништа не говори 
се грохотом, а његове се слуге уплашено згледаше.</p> <p>Поглавар арнаутскога племена Војњака!{ 
ропца, мало грчења...{S} Левом је руком згужвала танку паучину, чаршав на душеку, испружила се, 
 сановима, грожђе из туршије у земљаним зделама, и мушмуле, и јабуке на гранчицама, и крушке из 
ехом радости на уснама, са сном који је здрав на јави сањао!...{S} И робињама мило, и мулиној к 
што се с мулом изгрли, упита за јуначко здравље, и испушише по трп чибука), крупан човек, као м 
смех; биће тамо срећна, кад овамо није; здружиће се с Исмаилом...{S} Огледало јој је мало, „ би 
смехнула се последњим радосним осмехом, зевнула, једанпут...</p> <pb n="146" /> <p>Одлете из ма 
е остављају га на миру ни док му је род зелен, а камо ли кад узри...{S} Много рода, много камен 
 мајка, вели, зна да је Исмаила млада и зелена испратио на онај свет, без невоље, тек од обести 
 Фати-султан.{S} Не понесе чадре, те му зелена чалма скроз мокра, и кафтан циметове боје мокар. 
ном плочом, чији кровови провирују кроз зелене вотњаке.{S} Мукање гојних крава и волова, блејањ 
 ишаране бистрим потоцима, пуне бујнога зеленила, што у рано јутро, поливена росом, или пред ве 
 и сламом и плочама, што вире из бујног зеленила красне Топлице, — над том високом а трошном ку 
пачком сарају, и мисли.{S} Омален, црн, зелених живих очију, испупчених јагодица, проседе, крат 
и и на земљи као на небу, у рају где је зелених башта, извора, девојака с великим црним очима,  
кадивеној хаши, бели се као лабуд; а са зеленог чоханог гуња чепкени, од силнога веза раменима  
ила састанак.{S} Фати-султан, чучећи на зеленој трави, сва у бело, личи на љиљан.{S} А и она је 
п сан; све овце и јагањци, иду ливадом, зеленом, пуном цвећа, с травом до колена; пред њима јун 
га, и његов јутарњи поветарац, и његову зелену траву, и његов јоргован, и исцветалу врбу, и нај 
а венчања; човек се тада опростио свега земаљског, изишао из борбе каткад велике, мучне.{S} Обу 
а и друга уредба није пуштена с каквога земаљског престола, него с небеског, исто као оне четир 
>-— Фати-султан, кузум, отвори уста..., земзем...</p> <p>Отвори их, мало; усу јој Исмаилова сес 
>Што хришћанима причест, то мусломанима земзем.</p> <p>Приуготовише је за смрт.</p> <p>— Растан 
ј Исмаилова сестра у уста неколико капи земзема, обриса их новим јаглуком.</p> <pb n="145" /> < 
е виче, да не нападне кога.) Потамнела, земља је попала, као да је годину дана сунце није видел 
ко, напамет, па за то знам шта је небо, земља, рај, пакао, анђели, <pb n="16" /> ђаволи.{S} Ја, 
 играње ораха, почупана трава, утапкана земља; а мајка наредила те се јасминова честа посекла;  
лехе, заливене и синоћ и јутрос, мирише земља...{S} Чује се топот коњски, из <pb n="67" /> дале 
мљу понекад и на доксату: да јој мирише земља, покривена травом, да јој мирише дрвеће, обучено  
 мали коњи као ластавице су.{S} Затутњи земља.{S} Лети блато у вис с копита атова и чилих коња, 
 с невестом: спусти се, затутње под њим земља...</p> <p>А онај велики пас у дишар-авлији чисто  
и ово од шта се морала потрести под њим земља.</p> <p>Али Исмаилова мајка није преживела црни г 
у њој равне, и које стоје према њој као земља према небу, а с којима се може разговарати, па ча 
А он је оном топличком вуку, медведу, и земљак, и друг, и добар пријатељ...{S} хоћу да му прати 
ликој, али ниској одаји наложена је пећ земљана, с крчазима; па ту је и мангал пун распаљена уг 
 бакарним сановима, грожђе из туршије у земљаним зделама, и мушмуле, и јабуке на гранчицама, и  
ј, с великом белом чалмом и с ћурком до земље, Турчин, комшија Фатина оца, пред кога је Фати де 
} Хита да се наплаче док јој је кћи врх земље; јер кад буде под земљом, уздржаваће се од суза,  
Мифтар причао, да човеку може бити и на земљи као на небу, у рају где је зелених башта, извора, 
ад му покисне перје.</p> <p>„Ко ходи по земљи, а гледа у небо, па се сплете и падне — врло је с 
 јој је кћи врх земље; јер кад буде под земљом, уздржаваће се од суза, молитвом, да кћер сузама 
Кад се виле хватају у коло а дуси блуде земљом, на месечини, сања и мање болно срце, и не оволи 
ака свет, иглу да пустиш, не би пала на земљу; човек до човека, Арнаути, па сви као разјарени р 
ису, пашо, Турди, него су Арнаути: раде земљу, гаје стоку и држе бесу.{S} Арнаутину је више јед 
рат, а танким ногама мислиш не додирује земљу...</p> <p>Пројезди махалама, па стане пред капијо 
огледала, па ни онда, кад су додиривале земљу, врховима прстију, где је поруб њене антерије дот 
 је загрејало пролетње, ђурђевско сунце земљу понекад и на доксату: да јој мирише земља, покрив 
пља врати, и угледав искићене зидове, у земљу да пропадне.{S} Уђе у своју одају, метну чивију,  
<pb n="117" /> <p>Наста тајац.{S} Сви у земљу гледају.{S} Сви се претворили у ухо.{S} Чисто не  
 пролети чула би се.</p> <p>Људи опет у земљу гледају, и помислили би да у одаји нема никога, д 
S} Стаде вриска пастушастих атова, бију земљу копитама, и само што их додирнуше стрменом, рашир 
раву, и покрио је први снег, танак, сух земљу; скрили су се свици, не певају тице, тишина, само 
зана радост, раширише се и онако широке зенице, нагло се подиже да устане, па кад не могаде, за 
обоји га крвљу...{S} Склопише се уморне зенице.{S} Исмаилова је сестра однесе на шиљте, па је м 
 било као она светлост што јој допре до зенице ујутру, кад се пробуди и очи отвори.</p> <p>Затв 
ру изнова ради.</p> <p>— Фати, бебег’м (зеницо моја)!{S} Зашто да у зору изнова ради? пита мајк 
?“ И загледа се стара у кћерину угашену зеницу.{S} Њој се зажарише увеле јагодице; обори очи... 
ултан: једанпут с отлукане, једанпут са зерделије; данас кроз капиџик: сестра му удесила састан 
с мула-Халимовим сином; после, убили му зета; после, удаје му се кћи за Шемси-пашина сина, и на 
о рамену и хртом за собом, иде у лов на зечеве, и прођу сеоским путем но две-три Арнаутке на ко 
на коју ће страну; и нигде излаза, свуд зид, свуд лупи главом.{S} Пре само није знао с кога ће  
улице, чивилук велики, заузео цео један зид: педесет „ката рубе“, све свила из Дијарбекира, све 
честу да не би неко <pb n="81" /> преко зида па у њу, и кад се Бал-беј игра, да изиђе, да...{S} 
једнога краја на други, с јабланима око зида и с читавом честом од јасмина, где би се лако скри 
, са шареним таваном, и миндерима около зида, на високом <hi>тахту</hi>, као неком престолу, на 
ли.{S} Јежи му се кожа, и што је у души зидао за неколико сата, то Манов глас обори за цигли је 
е из Прокупља врати, и угледав искићене зидове, у земљу да пропадне.{S} Уђе у своју одају, метн 
епше су намештене сад, кад ово причамо: зидови су им, од <pb n="71" /> пода до тавана, покривен 
кога дворишта, опасана високим, дебелим зидом два тахтаривана.{S} Један тахтариван, леп, бојади 
-Ахмедову комшилуку дахира, ни саза, ни зила, нити се гдегод песма чује.{S} Тишина.{S} У муслом 
 испретуране филџане и џезве, разбацане зилове и дахира, ни мангал, ни скупља ону гомилу мокра  
атакле на прсте филџане, па ударају као зиловима, чочечки, певају, и онако седећи играју.{S} Бе 
 у оближње село послом, или у госте.{S} Зима...</p> <p>Сирота Фати-султан!{S} Дочекала зиму у Т 
паши, највише несрећној Фати-султан.{S} Зима.{S} Сви су увијени у јапунџа.{S} Нестрпљиви.{S} А  
рнауте; дошао им је крај муци...</p> <p>Зима.{S} Хладноћа каква скоро није.{S} Дебео снег прити 
ме имаћеш зумбул, Бал-бејове очи; усред зиме имаћеш ђул, Бал-бејова уста...{S} Јахач као пустињ 
S} Млад, леп, твоја прилика...{S} Усред зиме зумбул! и усред зиме ђул! шапће Лесковчанка готово 
ом, сравни цвеће с копривом...{S} Усред зиме имаћеш зумбул, Бал-бејове очи; усред зиме имаћеш ђ 
рилика...{S} Усред зиме зумбул! и усред зиме ђул! шапће Лесковчанка готово нечујно, и тресе се  
 ето.{S} Јутро је, рано јутро, дршћу од зиме, али се они први <pb n="108" /> загрејаше јер угле 
се удаје врањскога паше кћи у Лесковац, зими, кад је снега доста, кулучи раја, разгрће снег, да 
 није ништа; прогнаше га далеко, где се зими снег не топи за месец дана и више; протера га сам  
>Шкодралија живи у Арнаутлуку, и лети и зими, али му син долази у Прокупље врло често; а кад пр 
и сирота Фати-султан, <pb n="101" /> по зими, болна преболна, и где би она дела рухо и оружје б 
е кроз прозор у голо дрвеће.{S} Хладан, зимни ветар љуља гране, голе. „Као просјаци: голе, клат 
</p> <p>Сирота Фати-султан!{S} Дочекала зиму у Топлици без наде на срећне дане, и ко зна <pb n= 
а њих наљутио, па их истерао напоље, на зиму, на цичу, кад другује мачка с мишем...</p> <p>Спав 
би, како трпиш?!{S} Како му не пустиш у зиму врео камен на главу, да му размрскаш главу...{S} И 
агим?</p> <p>— Ниједна као ја...</p> <p>Зимус, у Топлици, ко би рекао да ће дочекати пролеће; а 
е читава кујунџиница, зарфови од сухога злата, с рубинима, крупним смарагдима, сафирима, кутије 
ту крв погађа; уместо бакарних грошева, златне ми лире за њу нуди, срам га било! <pb n="129" /> 
ебе све боје; о силај му три паласке са златним китама; преко рамена му љута арнаутка.</p> <p>А 
лим златним ланцем око врата, с великим златним карикама у ушима, обучена као каква ханума; нап 
} Али их претече бела робиња, с дебелим златним ланцем око врата, с великим златним карикама у  
 дивној мазги, длаке као атлаз, у самим златним китама.{S} Кад би отишао у Прокупље, пројахао б 
ом до колена; пред њима јунак на ату, у златним хаљинама, с миздраком...{S} Ја сам мислила да ј 
, на ату, с миздраком, <pb n="143" /> у златним хаљинама, окупан, намирисан мирисом јоргована,  
ике цариградске хануме, чучећи на обали Златнога Рога, гледајући где уђе у велику морску лађу А 
ву сунцу, огледао се у његова два мора, Златном Рогу и Босфору, носићеш га у срцу до века, па б 
ко... забеле се широка хаљина, затрепта злато на кадифели-џамадану...{S} Слуша глас, њој мио; г 
авану сакривене су свиленим материјама, златом везеним, махрамама много шареним, кесама кићеним 
, вири испод ружичасте, свилене хаљине, златом извезене...{S} Њена мајка, коју мало час изнеше  
ања закашља: и метнувши на уста јаглук, златом везен, обоји га крвљу...{S} Склопише се уморне з 
е кадиве извезен златом; и сијају му се златом везени од црвене чохе тозлуци.{S} Ти његови тозл 
с абаијом везеном <pb n="51" /> жеженим златом.{S} Кад опази мулу ат зарза, трза се од сеиза, и 
 му се џамадан од црвене кадиве извезен златом; и сијају му се златом везени од црвене чохе тоз 
Какав дар!{S} Калпак, по кадиви извезен златом, и поднизан бисером, искићен драгим камењем! и о 
јастуци, све свила и кадива, све везено златом.{S} У дну друге мусафир-одаје читава кујунџиница 
леда у богато одело, кадивено, извезено златом, спремљено њој за <hi>телејисање</hi>, и уздише: 
а, душек, јорган, јастуци, све извезено златом.{S} Ту су јој постељу родитељи за ђердек спремил 
 све сам себи, и добро <pb n="131" /> и зло...{S} Носи му селам, пашо, пријатељу, од мене нека  
 зачу се кроз ноћну тишину јејина, тица злослутница: зајецаше струне на гуслама од ветра кроз н 
 се у гроб брата јединца, да се та тица злослутница продера с куле њезина оца.</p> </div> <pb n 
ан грех једну казну...{S} А Шемси-паша, змија погана, ако искаш, добио је две: ја сам змији раз 
то неко други говори.{S} И узму га пити змије присојкиње, мула-Халимове речи:{S} Ти си мени крв 
и.</p> <p>— Она би тада репом.</p> <p>— Змији жалац није у репу.{S} И после зар мислиш да су с  
погана, ако искаш, добио је две: ја сам змији размрскао главу, Фати-султан трупину.{S} Остаде ј 
бу у мутној води, па си извукао у мрежи змију; тражио си од ђавола челенку, он ти метнуо на гла 
ц био први имам Аја-Софије, и хафуз је, зна напамет мусаф од корица до корица, па и мене учио м 
а га освети женска...{S} И мајка, вели, зна да је Исмаила млада и зелена испратио на онај свет, 
хафуз, и био је имам красне Аја-Софије; зна сав мусаф напамет, и познаје све како је у нашем та 
окаје.{S} А како да се не радује!...{S} Зна за кога ће Фати-султан...{S} Спраће блато с образа; 
!{S} Долази по мене, благо мени!“...{S} Зна дан, сат, час његова доласка.</p> <p>„На Ђурђев дан 
 бебег’м! промуца мајка, па заплака.{S} Зна она: тахтариван из џамије — мртвачки сандук; конак  
Јастрепцем — гроб.{S} Фати би лакше.{S} Зна она, мусломанка, да ко жељу самртнику не испуни, че 
 обрвала, па не зна шта збори.</p> <p>— Зна.{S} Туга није у глави већ у срцу.</p> <p>— Не дамо  
крија, <pb n="61" /> луд, али хафуз, па зна: кад се дивљак ражљути, разума ни трунке, осећања „ 
икиндије; после се прашта као да ће Вог зна куд, а не у Топлицу, оцу и мајци, старој...{S} И от 
о јуначан, устукну; мулу познаје од кад зна за себе, а први пут му се сад учини да не личи на ч 
 писка деце разлеже се; силна врева! не зна се ни шта која говори ни шта која хоће; траже бошчи 
 тек застане, зажмури, гласно мисли: не зна с кога краја да почне.{S} Пљесну длановима.{S} Уђе  
 слатких речи и његове понизности, а не зна да би и једно и друго било што глуху шаптати и слеп 
ија.{S} Сам би ишао да тражи кћер, а не зна на коју ће страну: пођоше сејмени једни к Лесковцу, 
ирна, хтела би некуд далеко, ни сама не зна куд, на онај брег под Јастрепцем, увијен у бели пок 
, него од невоље: (како се удала она не зна за мирно проведен дан, сат, увек у страху, да јој с 
мули.</p> <p>— Мулу туга обрвала, па не зна шта збори.</p> <p>— Зна.{S} Туга није у глави већ у 
ејава пут; и раде, опет раде, јер се не зна време, доба ноћи или дана, кад ће се појавити тахта 
 <p>— Фати-султан не зна шта ради, и не зна за кога полази! нариче по Топлици сестра Исмаилова; 
а се из очеве куле не миче.</p> <p>И не зна; нико јој не рече, ни мајка, ни другарице, ни слушк 
 је тако мирна.</p> <p>— Фати-султан не зна шта ради, и не зна за кога полази! нариче по Топлиц 
 Шта су се разговарали у одаји, нико не зна; а кад се растајаху, мула рече ово:</p> <p>— Јок!{S 
" /> пуномоћје за венчање од оне што не зна ни где је, ни ко је она, ни шта је питају, ни шта о 
теше?{S} Да јој је кћи умрла, да јој се зна гроб, и да проговоре коју: али овако...{S} Шта да г 
з (Вај!{S} Да ме чује!) није и памет; и зна причу <hi>Јарац и Вук</hi>...{S} Кад је оно ударио  
ку лађу Ахмед-Хафуз, то јест човек који зна коран напамет, први имам Свете Софије, рођак султан 
м на поду.</p> <p>— Био један човек, ко зна кад, одавно, у старо време, па скривио нешто; а суд 
 стид, а кад би се нешто ово мерило, ко зна шта би претегло.{S} До пред свадбу сваку ноћ, до зо 
у Топлици без наде на срећне дане, и ко зна <pb n="91" /> да ли с успоменама на Исмаила; кад му 
рао се с девојкама као девојка.{S} И ко зна, још би, да се мајка не сети е је <hi>човек</hi>.{S 
ћу човек — морале се крити.</p> <p>И ко зна докле би Лесковчанка овако, китила и везла, јер је  
 <p>Затворила га мајка као девојку, јер зна како се Арнаути свете.{S} Пашу су, како она верује, 
 састанак, а где ће им бити други, Алах зна...</p> </div> <pb n="18" /> <div type="chapter" xml 
прилика.{S} Ти си чула да је...{S} Алах зна ко је убио мулина сина.{S} Душмани обедили пашу...{ 
то се икад, међу булама, знало, а и сад знаде лека за ову несрећну бољку, <hi>верем</hi>, то је 
 Цариграђанина.{S} Зашто га уби нико не знаде; а сваки знаде да му млади ћатиб не бејаше ништа  
{S} Зашто га уби нико не знаде; а сваки знаде да му млади ћатиб не бејаше ништа учинио.{S} Посл 
шаљ...{S} Жене упрле очи у Фати-султан; знају да се одмах не одговара, срамота, те једна се над 
ри дланом у врата; жене се зачудише, не знају шта ће, људи се прибише уз врата.{S} Чу се кашаљ, 
се од њене постеље не мичу, и робиње не знају више кад јој је бунило, а кад јава.{S} Јер и кад  
х нађу.{S} То јест, нашле су их, али не знају чија је која.{S} Своју фереџу узима, а не познаје 
ле, радознало гледају у тахтариване, не знајући у коме је кадуна њихова муле.{S} Сад чаршија ни 
одмах, какав ће „пешкеш“ Мурат-паши, не знајући да се Арнаути сад нису умирили, већ само примир 
рчаше у авлију и избацише мале пушке, у знак весеља.</p> <p>Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’! прихвати 
 чинио раван као тепсија.{S} Јер она је знала да је Фати-султан била венчана, да јој је погинуо 
е — врло је смешно“.</p> <p>Пашиница је знала добро ту турску пословицу, а није се ње ниједанпу 
је ово смешење видела мулина кћи, не би знала да ли је у Фатину срцу туга или радост...{S} Посл 
она остала <hi>слободна</hi>.{S} Толико знала.{S} Мање него други.{S} Муж јој није причао ни не 
вдаха...{S} И што се икад, међу булама, знало, а и сад знаде лека за ову несрећну бољку, <hi>ве 
pb n="16" /> ђаволи.{S} Ја, Исмаил-бег, знам нашу највећу заклетву <hi>валлахи</hi>, <hi>биллах 
 танак, танак, мрежа паукова...{S} И ја знам, кћери.{S} Ти си бита мала, не знаш.{S} Не живи Ме 
гови.</p> <p>— Истина, бебег’м.{S} И ја знам... истина.{S} Ама што питаш?{S} Ти ћеш мајци оздра 
 тенџера?</p> <p>— Гар с тенџера..., не знам, осим за Арапе...{S} За џак:{S} Шемси-паша је, мож 
</p> <p>— Какву крв?...{S} За крв... не знам..., ич ја не знам, мула, муца паша тобоже изненађе 
</p> <p>— Грозница, Садије-ханум.{S} Не знам кад ме ухватила.</p> <pb n="93" /> <p>Овако одгова 
в?...{S} За крв... не знам..., ич ја не знам, мула, муца паша тобоже изненађено, а у лицу му не 
јњацима Стамбол далеко?“ „Е ја друго не знам...{S} У Брусу, код брата ми“. „Еј!{S} Стамбол и Бр 
S} Ти си мени крви дужан. „За крв ич не знам, мула, вала! и похита на чардак.{S} Коју год слушк 
ију му живи пламен сукну. „За крв ич не знам!{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Вала, мула, кажи...{S} Крв. 
а, па и мене учио мусафу, ја многе суре знам онако, напамет, па за то знам шта је небо, земља,  
ноге суре знам онако, напамет, па за то знам шта је небо, земља, рај, пакао, анђели, <pb n="16" 
ве, да се застиде од његова госпоства. „Знам га оволишног, ћатиба.{S} Мали, стоји према брегу,  
није могло камење?“ „Камењем ме ударали знанци и непознати; ружом... <hi>пријатељ</hi>“.{S} То  
зид, свуд лупи главом.{S} Пре само није знао с кога ће краја почети; сад краја и не види.{S} Ту 
у претегли, трепери, према сунцу, чисто знато; и сија му се џамадан од црвене кадиве извезен зл 
приносиле прсте к својим уснама, што је значило „љубимо ти скут, ханум-ефенди“.{S} Јер те што н 
не знаш.{S} Не живи Мејрем-ханума...{S} Знаш ону Мејрем-хануму до теткине ти куће, што је увек  
’лдз’м (звездо), што дрво с родом...{S} Знаш такво дрво?{S} Не остављају га на миру ни док му ј 
 је то беса?{S} Часна реч у Арнаута.{S} Знаш ли да је Арнаутину више једна беса, него Турчину,  
, ја бих и њега убио, бесу ти дајем.{S} Знаш ли шта је то беса?{S} Часна реч у Арнаута.{S} Знаш 
 ја знам, кћери.{S} Ти си бита мала, не знаш.{S} Не живи Мејрем-ханума...{S} Знаш ону Мејрем-ха 
тео да ти кажем аманет и селам.{S} А ти знаш, мула, мој пријатељу, да за непродат аманет на ово 
о ти казах, обичај је.{S} Ти тај обичај знаш како си сазнао за себе.{S} За крв или крв или паре 
еиз, ухвати под њим ата, да га причува, знојава провода, док се он са сестром види, поразговара 
ише не пита.{S} А кад се прибра, узе да зове војне старешине, да им заповеда да дигну војску на 
, чивилуке непокривене.{S} И час-по, па зове Фати-султан да се прохода; проводи је мимо коњушни 
а глави му камен, у срцу му лед, ако се зове Шемси, није шемси (сунце) да га отопи...{S} За јед 
, после јасна, и много као у ноћ што се зове <hi>Кадр-Лејле</hi>, где је пуно света, па све леп 
>— Нека је хаирли (срећно)!</p> <p>— Да зовеш, очни ми виде, пашу Шкодралију: да он иде мула-Ха 
у где му кћи лежи мртва; и кад је виде, зовну је по имену трипут:{S} Фати-султан!{S} Фати-султа 
 аљина...{S} И чуо сам, пашо, да га сад зову Шемси-паша „Дангалија“.{S} Што ћу му ја.{S} Сам је 
тан...{S} Од рода је султанова, зато је зову <hi>султан</hi>, то јест принцеза.</p> <p>А куда ћ 
њу и памети, само у оних кадуна које се зову <hi>султан</hi>; узе је полако, пажљиво, <pb n="19 
где пашиница госте прима, што се турски зову <hi>мусафир-одаје</hi>; а још лепше су намештене с 
беј... јок, Бал-беј, тако га од милости зову.{S} Баш је, вала, „бал“.{S} Млад, леп, гонџе-лале, 
Џафер, или, како га родитељи од милости зову, Бал (мед), висок је, танак је, очију плавих, треп 
и и ибрици од правога сребра које Турци зову <hi>срма-ђумиш</hi>.{S} У трећој мусафир одаји, с  
 и то готово саме јенђе, и ако ће скоро зора, време кад ће Лесковчани Турци доћи по невесту.{S} 
етегло.{S} До пред свадбу сваку ноћ, до зоре, сви отмени хареми, и свирка, песма; а сад нико, и 
’на-ноћ</hi>?{S} У весељу, од вечери до зоре, до белога дана.{S} Мирише свеж ноћни ваздух на ше 
е усне на својим..., овако ће остати до зоре...</p> <p>Гру!{S} Гру! плануше неколике пушке кроз 
из Шемси-пашина конака, тога дана, пред зору, на задња врата изнесен некакав грдно дугачак џак, 
ита вечерњи езан..., навите га сад пред зору, да у зору изнова ради.</p> <p>— Фати, бебег’м (зе 
Застајкивао, ослушкивао, и ишао даље; у зору прошао прокупачке улице, и дошао пред сарај.</p> < 
 езан..., навите га сад пред зору, да у зору изнова ради.</p> <p>— Фати, бебег’м (зеницо моја)! 
и, бебег’м (зеницо моја)!{S} Зашто да у зору изнова ради? пита мајка, љубећи је.</p> <p>Свесно  
бесвесно одговара:</p> <p>— Исмаил ће у зору овамо... на ату, на коме је онда отишао, у оном ср 
ева дана, и сву ноћ; а сад, у ђурђевску зору:</p> <p>— Отворите пенџере.,..</p> <p>Послушаше је 
а Ђурђев дан ће доћи, рано, у ђурђевску зору... по мене...“ То је казала Зулфији, али није мајц 
ебац...{S} Исмаил ће на ату у ђурђевску зору...{S} Сефа ђелд’н!{S} Сефа ђелд’н! (Добро дошао!{S 
 јаблановој сенци види мулу; од сунчева зрака причини му се мулин јатаган; од жубора шадрвана ш 
 и Исмаилова сестра, замишљене; а попци зричу, свици по ливади трепере као по небу звезде, као  
 штоно <pb n="9" /> реч, мања од макова зрна.{S} Ади да није таква, одлетела би јој с рамена гл 
ико је дана до његове свадбе, па толико зрна пасуља метнула у чпаг његових широких шалвара; и ч 
 од тада не посу по гробу свога сина ни зрно пиринџа, јер му не отиде на гроб; од тада оне две  
на коњма, у празничном руху, оружани до зуба.{S} Кад год прате мулу у сарај, увек се обуку, нак 
 као разјарени рисови, и сви оружани до зуба.{S} Чекају Фатин одговор, па...</p> <p>Врата се од 
од за пушку дошло је, па све оружано до зуба, све шкрипи зубма, све тајно прети паши, највише н 
лави, јер час-по, па јој се чује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију, као оно њену оцу пре 
емси-паша.{S} И ту јој се зачује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију.</p> <p>Док је Ахмед- 
-пашина противника; не слушајући шкргут зуба Садије-хануме: прича јој о младости и лепоти пашић 
 на јатаган или јабуку мале пушке...{S} Зубато сунце појави се, те према њену засијаше се оловн 
осмејку, указују равни пошироки и чести зуби, с ивицама и глеђом као у детета.{S} Очију је црни 
тка се подиже с обојеним крвљу уснама и зубима, окрете се према Фати-султан, и силно припљеска  
 поглавара, жене плачући, људи шкрипећи зубима, пружајући стиснуте кошчате песнице према Прокуп 
 је, па све оружано до зуба, све шкрипи зубма, све тајно прети паши, највише несрећној Фати-сул 
његова кћи тужна, Арнаути љути: шкргућу зубма, прете, сваки час <pb n="109" /> им пада рука на  
чук ханум.</p> <p>— Таксират (несрећа), Зулфи.</p> <p>И простре јој ћилим и шиљте робиња, и хоћ 
ил...{S} Аман!{S} Како ми је било онда, Зулфи; а сад!...</p> <p>— Кс’мет (судбина), чучук ханум 
... мајка твоја...</p> <p>— Мајка моја, Зулфи..., плакаће...{S} Зар једна мајка плаче за ћерком 
 Чучук ханум!</p> <p>— Ту је моја Мека, Зулфи, Ћабе, ту је мој хаџилук...</p> <pb n="136" /> <p 
ће да је поведе...</p> <p>— Дај јашмак, Зулфи, да покријем главу, дај бројенице: на хаџилук иде 
 болна...</p> <p>— Па да умрем.{S} Што, Зулфи?{S} Волим с Исмаилом недељу, него без њега век... 
мало, па белој робињи на само, на ухо: „Зулфи!{S} За Божју љубав!{S} Носи шиљте тамо, онде, кра 
ђевску зору... по мене...“ То је казала Зулфији, али није мајци.</p> <p>Мајка се нагла над њу,  
 ни човек ни ђеније, девице што личе на зумбул и на мерџане, не би му усне осетиле оволико слас 
орио у дућану Ахмеда туџара у кадуну са зумбул-очима...</p> <p>— Биће...{S} Свашта може бити.{S 
ад, леп, твоја прилика...{S} Усред зиме зумбул! и усред зиме ђул! шапће Лесковчанка готово нечу 
а шебој и каранфил из баште, на амбер и зумбул-ливанту с косе, на ђул-су с недара, грла и руку. 
су њене другарице узвикнуле е су му очи зумбул, е су му уста ђул; видела да су се удариле у гру 
адивљавају, и збуњују, а коса опија као зумбул, јасмин, њена светла мека коса, густа и дугачка, 
к јој све лице сакрио, а очи, плаве као зумбул, преда се гледају.{S} Дуга поворка ова оде пут В 
веће с копривом...{S} Усред зиме имаћеш зумбул, Бал-бејове очи; усред зиме имаћеш ђул, Бал-бејо 
топли, на лицу, на уснама, удише га као зумбулов мирис, пије га као ђулов сок, опија се, заноси 
вима велики барјак... трка, вриште ати; зурне и бубњеви, пушке...</p> <p>...{S} У Топлици је.{S 
 мале пушке, јаче бубњају бубњи и пиште зурне...</p> </div> <pb n="111" /> <div type="chapter"  
ше мале пушке, забубњаше бубњи, писнуше зурне... то поздрављају долазак мулине кадуне Арнаути г 
цише пушке.{S} Забубњаше бубњи; писнуше зурне.</p> <p>И ови у предсобљу с мулине стране весели  
..{S} Јаче кларнет пишти.... бубњи се и зурне чују чак из далека, из циганске махале...</p> <p> 
 дужан. „За крв ич не знам, мула, вала! и похита на чардак.{S} Коју год слушкињу сретне, пита с 
ца, јавља сате:{S} Так!{S} Так!{S} Так! и викне Мане Кукувија:{S} Кукувију!{S} Куку!{S} Кукувиј 
 твоја прилика...{S} Усред зиме зумбул! и усред зиме ђул! шапће Лесковчанка готово нечујно, и т 
днизан бисером, искићен драгим камењем! и од драгога камења челенку!</p> <p>— Па га претече мул 
урци и ђаури. „А!{S} Шта може лепа реч! и што се не може постићи кад се стоји право, постићи ће 
ким, ко малим, како је коме срце било), и он жив, нигде ране, само понека модрица!{S} Кад би че 
јно не подсмевају (јер јавно не смеју), и да деле с њом оно што јој зацело на лицу читају, бриг 
ета.</p> <p>— Сву ноћ нисам спавала..., и ти... чула сам где у поноћи изиђе...{S} Нисам могла с 
, спремљено њој за <hi>телејисање</hi>, и уздише: чини јој се да то није њено свадбено одело, н 
с материних усана <hi>Аллах-екбер</hi>, и у томе се зачу вриска ата Исмаилова.</p> <p>— Алла’!  
јка му овај бисер спремила за „виђење“, и он га већ три дана у недрима носи, гледајући да им „в 
јер час-по, па јој се чује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију, као оно њену оцу пред пашо 
аша.{S} И ту јој се зачује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију.</p> <p>Док је Ахмед-хафузо 
 кулука најтежи, и што се тело смрзава, и што душа плаче, јеца, нариче, тужећи се на силу и обе 
 месец над Јастрепцем, што је обасјава, и кроз борове гране сипа сребро на њено бледо чело; и с 
бунили, паша слао војску да их стишава, и да <pb n="86" /> гине, заједно са сиротињом, и турско 
ди мајку; хода по кули, каже, као жива, и све о Исмаилу говори; и трипут је њој, својој кћери к 
ла, и, ево, <pb n="137" /> дочекала га, и његов јутарњи поветарац, и његову зелену траву, и њег 
чи да верује и <pb n="74" /> љуби Бога, и како ће му се судити на оном свету за рђава дела.</p> 
7" /> деру антерије на грудима од јада, и плачући раде по авлији, по кући, посла се има много,  
плашена, ваљда што јој кћи много бледа, и онолико мирна.{S} Али за што?{S} Фати-султан је невес 
мирис једне велике илијњаче, пуне рода, и илијинске траве, сагореле, сад заливене кишом, на чуп 
ободи, и развесели.{S} Јежи му се кожа, и што је у души зидао за неколико сата, то Манов глас о 
ладенци, увело лице, свежа мајска ружа, и, каткад, чује се сух кашаљ, из груди.{S} Час је тужна 
S} Мора опрати блато са својега образа, и с образа својега прадеда... <pb n="87" /> И на образу 
 опази мулу ат зарза, трза се од сеиза, и одмах се зачу силна вриска; одјекнуше брда и Јастреба 
воде, изиђе дућанџија какав, занатлија, и похита, увијен у јапунџе, или с џаком на глави, у дућ 
„машала“!{S} Мало, па се отвори капија, и појавише се из великога дворишта, опасана високим, де 
ендеее! цикну млада Арнаутка, као гуја, и за тренуће ока баци се на Лесковчанку, заиста добро п 
рође много, па хафуз и овде уби човека, и даде крвнину пола Житорађа.{S} Мало, па опет уби чове 
селена, копитњака, коприве, расковника, и још пуно трава; све се окупало пре сунца; а Фати-султ 
 а и дању и ноћу говори.{S} Њена мајка, и мулина кћи, које се од њене постеље не мичу, и робиње 
а, и разгалила, па...{S} Оде јој мајка, и оде јој несуђена заова, у Прокупље, на два дана, или, 
е, а у њу се заљубио: причала му мајка, и робиње, и једна стара беговица о њеној лепоти много.{ 
стра ти казује да је то красна девојка, и лепа, па смо се мула и ја разговорили и договорили“.. 
 капију, одједанпут, и звекир, и халка, и дланови.</p> <p>— Шта је?...{S} Ко тако лупа?!...</p> 
рода, много каменица.{S} Топола висока, и у лето пуна лишћа, ама је само гледамо; јер зашто бис 
емси послом у Ниш у очи прошлога петка, и наредио им да се сутра-дан <pb n="24" /> рано врате у 
/p> <p>— Алла’! узвикну стара Арнаутка, и скочи, покуша, онако стара, да истрчи, па не могаде,  
<p>— Ђувенде! опет је прекиде Арнаутка, и опет је лупи у врат песницом; а сирота Фати сад запла 
и се на шиљте, у једном куту селамлука, и хуче ту, хуче сву ноћ, док га најпосле сан не савлада 
ове, јер су Арнаути до његових чифлука, и гине војска...{S} Он посла још војске, и пред војском 
, и на ове при крају, па се и радовала, и плакала; најпосле се заморила, отежали јој очни капци 
 договорио, не би ли га тада погледала, и опростила му што се заборавио, <hi>мало</hi> погрешио 
а ће дочекати пролеће; а она га чекала, и, ево, <pb n="137" /> дочекала га, и његов јутарњи пов 
pb n="64" /> пунила га дуваном, палила, и гледала старца са сажаљавањем, јер у њему је она, мла 
еђена суза отопила и низ образ пролила, и тужан је осмех развукао изгореле усне...{S} Можда су  
не говори.{S} Бејаше се мало повратила, и разгалила, па...{S} Оде јој мајка, и оде јој несуђена 
а! одговара с прозора куле главом мула, и насмеја се грохотом, а његове се слуге уплашено зглед 
линама, лимунима и неранџама, и ружама, и јасмином, тај чаробни град Фати-султан оставља онда к 
, грожђе из туршије у земљаним зделама, и мушмуле, и јабуке на гранчицама, и крушке из сламе.{S 
пастушастих атова, бију земљу копитама, и само што их додирнуше стрменом, раширише ноздрве, пол 
ама, и мушмуле, и јабуке на гранчицама, и крушке из сламе.{S} Арнаутке седе около, пуше, мирише 
вама и маслинама, лимунима и неранџама, и ружама, и јасмином, тај чаробни град Фати-султан оста 
 све вез из Смирне.{S} А Фатина спрема, и рухо, дарови од Солуна до Прокупља, донети су на двад 
тако пронело...{S} Позваћу мула-Халима, и ако није човек, већ вук, гладан вук, па ћу га питати. 
ерије, држећи главу високо, на прстима, и крећући плећима по стамболски; прошетала се као паун. 
адознале.{S} Прилазе к Фати на прстима, и као са страхом, па чучну, ваде из недара по јабуку ил 
Песма се чује, из далека, турска песма, и блејање јагањаца...; по росној трави <pb n="144" /> п 
 „сургун“.{S} С њим је и његова ханума, и кћи, јединица, лепа као руже што осташе саме у пустој 
дошао!)</p> <p>Тако у очи Ђурђева дана, и сву ноћ; а сад, у ђурђевску зору:</p> <p>— Отворите п 
 Стамбол, па аде, па румелијска страна, и анадолска, на Босфору, откуд се сунце рађа: и грозниц 
огинуло неколико „јерлија“, Прокупчана, и Турака и ђаура, изгинуле многе чифчије хафуз-Ахмедове 
нчања, по закону, пала, те је слободна, и може да понови венчање с пашићем, може с мулом, јер ј 
угога и ако није од њихна сина пуштена, и, најпосле, шта <hi>мисли</hi> мула-Халим, то јест, да 
, удаје му се кћи за Шемси-пашина сина, и најпосле: „Не украдоше Ахмед-хафузу ата из ахара, ни  
днога младића, Арнаутина, јединца сина, и мезимца старога мула-Халима, Шкодралије, поглавара пл 
овека, чедних као у девојке.{S} Истина, и он је задиркивао многу лепу Циганчицу, али је још „го 
<pb n="101" /> по зими, болна преболна, и где би она дела рухо и оружје брата јединца...{S} Уђе 
за крв, <hi>како може</hi>, додаје она, и облије јој румен бледо лице.</p> <pb n="65" /> <p>И п 
спрва као свици по ливади, после јасна, и много као у ноћ што се зове <hi>Кадр-Лејле</hi>, где  
н смрти је већи празник од дана рођења, и од дана венчања; човек се тада опростио свега земаљск 
а венчана, да јој је погинуо младожења, и да је она остала <hi>слободна</hi>.{S} Толико знала.{ 
 <p>И простре јој ћилим и шиљте робиња, и хоће да је поведе...</p> <p>— Дај јашмак, Зулфи, да п 
ен, натовари мртва сина на Суљина коња, и понесе га у Арнаутлук, мајци његовој, и Арнаутима; а  
много старијом од себе, дуго разговара, и код ње руча, седи до икиндије; после се прашта као да 
 јој очни капци, она их с муком отвара, и сања, али не више будна, него као у бунилу, у полусну 
 чадре, те му зелена чалма скроз мокра, и кафтан циметове боје мокар.{S} Мутне су му и подбуле  
тај кривац закопа у њу таман до појаса, и за четрдесет дана, који год мимо њега прође да га кам 
од себе; чу се вриска обезглављена ата, и опет одјекну глухо и мртво Прокупље...{S} Врисну ат ј 
а жене, што се нагледале крвних освета, и отмица, чуда и покора, заплакаше.</p> <p>Хафуз-Ахмед  
азретлери!...</p> <p>— Десет пута пита, и десет пута одговарају, једно те једно, испрекидано, з 
, њој се чини више од очију, од живота, и од завичаја.{S} Али што је чудновато, и он њу воли, и 
 сад сто пута горе, већи стид, срамота, и жене му се свете! осветила му се Фати-султан...{S} Св 
е гордила, било би је сад мање срамота, и не би пролазила кроз одаје као петао кад му покисне п 
отмених је Турака обичај примити госта, и казати му ако није домаћин (или домаћица) код куће по 
рамотиш“, то је чула од оца, више пута, и у њој се мирној и доброј, милостивој према сваком, шт 
свећена крвљу, и то после пола столећа, и више.</p> </div> </body> <back> <div type="notes"> <n 
игра ораха.{S} Страстан је играч ораха, и страсно гледа превртање голубова „на дванаест глава“  
 од намере, проклете намере, од страха, и од севдаха...{S} И што се икад, међу булама, знало, а 
осну песму.{S} Умукло је блејање оваца, и мукање гојних крава и волова; а над високом кулом ста 
а, неискусна, видела само уцвељена оца, и кад уздахне, и кад јој коју нежну каже, и кад је руко 
 се осветио мули, и што му набедио оца, и што му украо невесту, што се венчао с њом.{S} Али как 
есковчанка смела, дрска; говори, прича, и кад види да само мрдне рука младе Арнаутке, нада се п 
де када се укаже потреба; а нишки паша, и ако млађи од овога, у свему, почиње разговор, само ни 
живање му дато пет села у околини Ниша, и Прокупља, дивљега лепотана, где се поветарац разговар 
а јој је кћи умрла, да јој се зна гроб, и да проговоре коју: али овако...{S} Шта да говоре?</p> 
лаве, он рикну као стрелом погођен лав, и сруши се на њега, нема и непомична, нагрђена грозном  
свађу, и гледала песнице, и видела крв, и сад весела, смеши се!{S} Ове две то опазише, па Леско 
личком вуку, медведу, и земљак, и друг, и добар пријатељ...{S} хоћу да му пратим писмо и у њему 
 а, мула?</p> <p>— Још мало...{S} Млад, и луд, па се задоцнио...{S} Оставио да дође сутра.</p>  
 не сме даље.</p> <p>Пашић, и ако млад, и ако размажено лане, није видео Фатме, а у њу се заљуб 
 дохвати је за рамена, обори је на под, и зари јој беле, оштре секутиће своје у смежурано грло, 
ној дугачкој антерији с кћерине свадбе, и провлачи бројенице кроз прсте, шапће нешто, шапће, ва 
рбом.{S} Не; на глави му венац од врбе, и око паса врба; и ату му грива врбом накићена...{S} Са 
и; мула се попе на кулу, оборене главе, и погурен: чисто човек не би рекао да је то онај старац 
 и хртом за собом, иде у лов на зечеве, и прођу сеоским путем но две-три Арнаутке на коњима, жу 
ара, сети се те приче, њему миле, нове, и од љубави посрну као од поветарца „сарош каранфил,“ д 
о упамтила и очи и лице, и руке и ноге, и стас и ход, све.{S} Беговицу је послао Шемси-паша, бо 
 стрехе, и дућанске, и авлијске ограде, и капије, и прозори и врата: свечано се дочекује најрад 
а врбом толико, да му се само уши виде, и извија кроз нос нову сокачку песму, с веселим напевом 
вестин отац опио, па се побојаше свађе, и какве несреће усред највећега весеља.{S} Гости се раз 
пуно је будних, и то готово саме јенђе, и ако ће скоро зора, време кад ће Лесковчани Турци доћи 
кад уздахне, и кад јој коју нежну каже, и кад је руком омилује...</p> <p>И праштала му.{S} Укра 
руги, проклет да је“!...{S} Лаже, лаже, и опази где се граја стишава, прислони и она око на ста 
аз.{S} Како би и њу ижљубио, а не може, и ако је оволико воли; јер то је рука, истина, девојке  
p> <p>— Аллааа! викну мула колико може, и отури чибук од себе далеко; жар се просу по ћилиму, а 
, на мазги, прошао је мимо њене кафезе, и <pb n="79" /> чула је да су њене другарице узвикнуле  
а брега пред Јастрепцем, и уздисала је, и ронила је сузе низ бледе образе...</p> <p>Враћала се  
 весела, сваки час се за понешто смеје, и устаје, хода по соби.{S} А Садије-ханум од тада брата 
ћи, јер се у поздраву помену име Божје, и што нема поздрава, како верују мусломани, који није о 
 дућанске, и авлијске ограде, и капије, и прозори и врата: свечано се дочекује најрадоснији дан 
јама; и тапију од Шама, елмаза, Сирије, и тапију од Смирне, челенку Анадолије, ја бих па рекао, 
— Мој је отац био први имам Аја-Софије, и хафуз је, зна напамет мусаф од корица до корица, па и 
Ахмед-хафузу да су срели неке кириџије, и да су од њих чули, како је у свитање <pb n="37" /> пр 
е се... познајем да се све живо радује, и да...</p> <p>— Радује се, али...{S} Ја сам ноћас снил 
 Опет пролази свет, али га не каменује, и ако има рока још до мрака.{S} Пролазе људи и чуде се: 
ироког огњишта, све је будно; и ашчике, и слушкиње из целе махале, и неке сироте што ово дана с 
 живо већ одавно будно, жене и девојке, и млади људи, и момци, и деца; све се већ окупало, пре  
 гине војска...{S} Он посла још војске, и пред војском Мурат-пашу, старца, који је много пута с 
ене му широке кућне стрехе, и дућанске, и авлијске ограде, и капије, и прозори и врата: свечано 
ошна капија искрпљена парчадма тенећке, и асуре, и истрча из дворишта једна сиромашна жена, Срп 
а рукама колена, наслања браду на руке, и заниха се, сузе јој падају по рукама...</p> <p>— Шућу 
то лице зажарених јагодица, вреле руке, и казује својој кћери е је сутра празник који толико че 
тове на колена а загњурио главу у руке, и по читав сат тако остао.{S} Смишљао је, тако, седећи  
 вала, „бал“.{S} Млад, леп, гонџе-лале, и од соја; стриц му је био велики везир, ујак садразам, 
о; и ашчике, и слушкиње из целе махале, и неке сироте што ово дана слушаху, и три робиње Ахмед- 
 разузданог весеља, хануме се замориле, и поспале.{S} Неке спавају на миндерлуцима, широким а н 
 туршије у земљаним зделама, и мушмуле, и јабуке на гранчицама, и крушке из сламе.{S} Арнаутке  
мулом изгрли, упита за јуначко здравље, и испушише по трп чибука), крупан човек, као мула, мули 
 је писмо праћао, учио ме, световао ме, и говорио ми: „Ако те снађе, не дај Боже, нека лошотиња 
м смарагдима, сафирима, кутије од срме, и један чибук, с великим ћилибаром, за Фатина ђувегију, 
ну, на свили: сликао би је, али не уме, и не сме, јер је чуо да је грехота радити што по обрасц 
а — онемела!{S} И оне две младе хануме, и робиња, више говоре покретима руку и главе но устима: 
="33" /> полако, господски, као хануме, и тек покоју проговоре. „Да се однесе онај лепи мангал  
зиму у Топлици без наде на срећне дане, и ко зна <pb n="91" /> да ли с успоменама на Исмаила; к 
а њу жао.{S} А оне које нису њој равне, и које стоје према њој као земља према небу, а с којима 
о пута, час из почетка, час из средине, и на ове при крају, па се и радовала, и плакала; најпос 
о се облачи Јастребац, и брда и долине, и увија се у бези покров брег под Јастрепцем на чијем ј 
идела само уцвељена оца, и кад уздахне, и кад јој коју нежну каже, и кад је руком омилује...</p 
а, дубока, мртва... чује његово дисање, и осећа његов дах, топли, на лицу, на уснама, удише га  
н...{S} Све мисли на њено ново венчање, и на њен селам који му пуномоћник предаде, исказа; с њи 
се заљубио: причала му мајка, и робиње, и једна стара беговица о њеној лепоти много.{S} Нестрпљ 
цимо, онако некога радника, већ робиње, и беле и црне.{S} С првима је, по мњењу „правих турских 
 тужно), већ из далека, чује се дахире, и песма; то буле, младе жене и девојке, певају у башти  
скога сина пашина.“</p> <p>Тако говоре, и Турци и буле, све у двоје, шапатом, у Прокупљу, по Ле 
ја искрпљена парчадма тенећке, и асуре, и истрча из дворишта једна сиромашна жена, Српкиња, нар 
ине кошчице кроз прсте, шапће, ниха се, и час-по па метне руку на кћерино чело, узме је за руку 
то; а кад пројезди махалама, кадуне се, и жене и девојке, гурају уз <hi>кафезе</hi>, решетке на 
 погледи.{S} Ћуте, гледају се, мере се, и најпосле паша рече:</p> <p>— Ама, море, је ли истина  
та.</p> <p>Оба пуномоћника згледаше се, и сведоци се гледају; нико ништа не говори.{S} Неколико 
улака, да склопе барјак... повукоше се, и одмах почеше доносити из Ниша, кријумчарећи, праха и  
а час-по, па је тако нежна, разнежи се, и плаче, плаче, нихајући се и милујући све једнако Фати 
ајком спава.</p> <p>Туговао, стидео се, и, најпосле, шта ће, узео се играти ораха с црном Ђулте 
фуза и његов харем из Цариграда понесе, и тахтариван који рођаку цара царева у његов пашалук до 
 красне одаје и гледале чудо од лепоте, и од богаства, збуњено, не умејући одатле изићи, док их 
ену росом; на небу пуно звезда, трепте, и час-по па се покоја угаси; Исмаил је попустио коњу ди 
, њој драге; осећа на лицу топле прсте, и на уснама пољубац, топал... први и последњи, једини.. 
е много пута стишавао побуњене Арнауте, и увек их брзо стишао; а Арнаути, ови други јаничари, ш 
 да јој мирише дрвеће, обучено у лишће, и да јој мирише цветало воће...{S} А од пре три дана је 
давно; искићене му широке кућне стрехе, и дућанске, и авлијске ограде, и капије, и прозори и вр 
ховима прстију њено <pb n="14" /> лице, и очи, и косу, па их тада узе љубити говорећи:</p> <p>— 
му, те јој добро упамтила и очи и лице, и руке и ноге, и стас и ход, све.{S} Беговицу је послао 
ст, стаде јој се грчити и кривити лице, и удари јој пена на уста...</p> </div> <pb n="62" /> <d 
о даље; у зору прошао прокупачке улице, и дошао пред сарај.</p> <p>Кад угледа мртва сина, испру 
на?{S} И чула свађу, и гледала песнице, и видела крв, и сад весела, смеши се!{S} Ове две то опа 
м, на месечини, сања и мање болно срце, и не оволико растужена душа; сновима се заноси љубав... 
примичући му се.</p> <p>Паша се помаче, и изусти:</p> <p>— Беше, мула, ама...{S} Од Алахова Пис 
о јутро, поливена росом, или пред вече, и у вече, кад месец изиђе, пође небом ведрим, мирише, с 
сутра.</p> <p>Мајка се заљуља још више, и узе мрмљати молитву.{S} У ниској готово празној соби  
 па као да не чује е се врата отворише, и не види где му се ближи главом мула.</p> <p>Мулино ме 
а, баба ти каже.{S} Твој баба је хафуз, и био је имам красне Аја-Софије; зна сав мусаф напамет, 
, ха, ха!{S} Шта ко чини, све сам себи, и добро <pb n="131" /> и зло...{S} Носи му селам, пашо, 
е; Богу се моли и дању и ноћу, на јави, и у сну шапће молитву; не испушта бројенице из руку...< 
сијаше се кроз пушкарнице пушчане цеви, и чу се пуцањ, виде где момак с ата паде... „Јазук!{S}  
, Арнаути, па сви као разјарени рисови, и сви оружани до зуба.{S} Чекају Фатин одговор, па...</ 
но, а у лицу му не бејаше ни капи крви, и целим телом задрхта.{S} И опет се помаче; мула се при 
.</p> <p>— Фати-султан не зна шта ради, и не зна за кога полази! нариче по Топлици сестра Исмаи 
да Фати више лежи него што хода и седи, и плаче...{S} Час-по па легне, на чупав ћилим, или на ш 
.{S} Звао је њена оца јуче, да је види, и да је утеши...</p> <p>— Како утеши?{S} Веле полудела, 
оћ, баш око поноћи, кад се сам слободи, и развесели.{S} Јежи му се кожа, и што је у души зидао  
но будно, жене и девојке, и млади људи, и момци, и деца; све се већ окупало, пре сунца, крај пу 
викнуше неки, колико толико Божји људи, и обиђоше је; а други, ђаволови синови, окренуше коње к 
умара турским махалама као да је тражи, и ћути: а ноћу виче.{S} Двадесет осам година од то доба 
е раја, кулук, од свију кулука најтежи, и што се тело смрзава, и што душа плаче, јеца, нариче,  
ину купао.{S} Хода до ноћи, тад долази, и онако мокар сруши се на шиљте, у једном куту селамлук 
о; ради ње сваки дан у Прокупље долази, и ради ње свако јутро, сваке икиндије мимо њену кућу пр 
<p>Они поседаше у једној великој одаји, и припалише им се чибуци, све мула-Халимови; а овамо, к 
ом, а негде, где су укућани плашљивији, и мандалом: и позатварани су свуд капци на прозорима, ј 
 један у Анадолији; и чифлук у Тракији, и један у Македонији; и даје ти сву ергелу из Мире; и д 
место хиљаду гроша: и конак у Румелији, и један у Анадолији; и чифлук у Тракији, и један у Маке 
љ, из груди...{S} А мула све смућенији, и као да се све више нешто стиди, све више избегава кће 
сад где је у глави повлачи, цепа, пали, и пушта пепео према ветру, да га разнесе, <pb n="85" /> 
н.</p> <p>И досад су се Арнаути бунили, и то против власти, али њему није било овако.{S} Бал-бе 
{S} Али што је чудновато, и он њу воли, и ако је никад није видео; ради ње сваки дан у Прокупље 
 (жртву) црнога овна“.{S} Тако помисли, и узе молити Бога.{S} И чини му се да га умоли, кад му  
од њега је, с њим дању, и ноћу, у кули, и у овој ливади, на месечини, кад силно мирише копитњак 
дећи на прагу, како би се осветио мули, и што му набедио оца, и што му украо невесту, што се ве 
ши узе трести брада, као мало час мули, и ударише му сузе на очи.{S} Поче се клатити као мула,  
 сваку ноћ, до зоре, сви отмени хареми, и свирка, песма; а сад нико, и ништа.{S} Тишина.{S} Кра 
ову оделу, његову коњу, коњској опреми, и питају се ко је поноситији, младић или ат његов: изви 
амо наши конаци, на румелијској страни, и на анадолској, од куда се сунце рађа: и грознице и ка 
pb n="27" /> и Лесковчани и Прокупчани, и Врањанци...{S} Њен отац радостан, весео, говори да му 
оше у конак Турци и Арнаути Прокупчани, и само Турци Лесковчани; међу њима су пуномоћници и све 
мси-пашина сина и Фати-султан-ханумини, и имам, старац један, Турчин, мали, погурен, мршав, као 
а, па се он стропошта крај своје кћери, и узе је грлити и плакати, видеше да јој се свест повра 
 кроз прозор види капиџик мулине кћери, и крај њега место, свој хаџилук...{S} Сад је у постељи  
тпланинке“ виде у једној хануми четири, и за све четири су подједнако радознале.{S} Прилазе к Ф 
-султан.{S} Јастуци крај прозора мокри, и застирка на миндерлуку, и нико на то не мисли; нико н 
 много забринуту мајку често разговори, и развесели.{S} Удаљена од свога завичаја, Фати-султан  
, па нека изручила ибрик, да жар угаси, и то још тако стоји.)</p> <p>А хафуз-Ахмед још није ста 
рло волела.</p> <p>Милује Фати по коси, и замислила се, као да у одаји никога нема; претура, ва 
ром отворене, кад се из Прокупља врати, и угледав искићене зидове, у земљу да пропадне.{S} Уђе  
у блато.“ Сад се тих мулиних речи сети, и мисли: „Јесте, мула, блато ми до појаса, до гуше: как 
иску ата како ју је ваљало протумачити, и, са Суљом и Саидом, младим Арнаутима из племена кому  
ују чак по Топлици.{S} Слушају Арнаути, и слуша мула, чека...{S} Дође петак, Шемси-паша, са сво 
ли паша, гласно мисли, а глас му дрхти, и чисто је промењен, сам га не познаје, чини у се да то 
ице, тишина, само онај бор много шушти, и тужно се превија голо дрвеће, јер духа с Јастрепца по 
е, под великим бором једним, што шушти, и као да се с дусима разговара, седе Фати и Исмаилова с 
кина душица, под овим бором, што шушти, и као да се с дусима разговара...{S} Тишина, дубока, мр 
г где булбули поју, па си ишао жмурећи, и запао у блато; пошао си да ловиш рибу у мутној води,  
закићене, чак неочешљане) тихо, ћутећи, и поседају према мајци Фати-султан-хануминој: не пуше.{ 
е време изусти и Лесковчанка, устајући, и исправљајући се, па је ухвати под другу мишку.</p> <p 
апију, једанпут идући једној другарици, и једанпут враћајући се из хамама, много пута кроз проз 
 жене и девојке, и млади људи, и момци, и деца; све се већ окупало, пре сунца, крај пуне пупоља 
Арнаутима; а буновно Прокупље трља очи, и гледа: чисто не верује да је толико заспало, те да не 
прстију њено <pb n="14" /> лице, и очи, и косу, па их тада узе љубити говорећи:</p> <p>— Фати-с 
 јатаган, па устаде.</p> <p>Паша скочи, и таман да пљесне длановима за сејмене, мула узвикну!</ 
 Затим паша седе, а и мула, према паши, и ако му овај не рече да седне.{S} Паша ћути, мери мулу 
а?</p> <p>— Ево га, одговори Мурад-беј, и гурну уз врата једнога дежмекастог старца.</p> <p>Она 
номоћника тражи.{S} Овде су Махмуд-беј, и Мурад-беј, њена оца комшије, па нека јој буду пуномоћ 
и понесе га у Арнаутлук, мајци његовој, и Арнаутима; а буновно Прокупље трља очи, и гледа: чист 
и по сиротињи, арнаутској па и турској, и многима пошље по врећу брашна и ћупче масла; купи им  
оном топличком вуку, медведу, и земљак, и друг, и добар пријатељ...{S} хоћу да му пратим писмо  
рата изнесен некакав грдно дугачак џак, и однет у дућан Ахмеда-туџара, одакле се после караван  
од јасмина, где би се лако скрио човек, и крио за дуго.</p> <p>Конак је, нарочито тамо где је х 
ута арнаутка.</p> <p>Арнаутин је висок, и за своје године врло крупан: још мало па ће ступити у 
..{S} Нисам могла спавати, мислила сам, и смислила сам да...</p> <p>— Нека је хаирли (срећно)!< 
 <p>— Нисам дервиш, али ћу да постанем, и папаз ћу да будем, од чуда...{S} Чудо!{S} Чудо!{S} Чу 
68" /> пошумљена брега пред Јастрепцем, и уздисала је, и ронила је сузе низ бледе образе...</p> 
аутима, погледају се час-по међу собом, и ћуте као заливени, јер виде да и над њиховом силом им 
кад чује кашаљ, дубоко уздахне, крадом, и крије сузе, окрећући главу од своје кћери.</p> <p>Арн 
го, и премери пашу још једним погледом, и то погледом што у исто време и мрзи и прети, па му ок 
кује га с осмехом, испраћа га са сузом, и са жељом, да јој што пре дође највећи празник — свадб 
лепше у великом Безистану цариградском, и што су везле три сиротице, Туркиње из Смирне, како пр 
е видео пашу, и кола с пашиним харемом, и пратњу.{S} Виде кад се кола с пашиним харемом заустав 
са вратима на свод, са шареним таваном, и миндерима около зида, на високом <hi>тахту</hi>, као  
во Прокупље...{S} Врисну ат још једном, и још једанпут над својим мртвим господаром, па тек под 
машна жена, Српкиња, наричући за сином, и скиде шамију с главе, гологлава проклињаше арнаутску  
b n="86" /> гине, заједно са сиротињом, и турском и српском...</p> <p>И најзад, дахну душом, је 
кога.{S} Отвори се главна капија широм, и унесе се у двориште тахтариван с Фати-султан-ханумом; 
р!{S} Калпак, по кадиви извезен златом, и поднизан бисером, искићен драгим камењем! и од драгог 
 његову зелену траву, и његов јоргован, и исцветалу врбу, и најрадоснији празник његов, Ђурђев  
лишћем, па родом, Он, благ и милосрдан, и оком неће тренути.{S} Аллах!{S} Ама и осветљив си.{S} 
ако стар, ишао на крај света.{S} Тужан, и несрећом саломљен, натовари мртва сина на Суљина коња 
 и зубима, окрете се према Фати-султан, и силно припљеска длановима, вичући:</p> <p>— Мирсаде!{ 
>Трипут уђе у одају где је Фати-султан, и трипут из ње изиђе.{S} Гледа да нема код ње некога, т 
о Светом Илији.{S} Изгуби сласт бостан, и све воће.{S} Духа с околних висова помаман ветар и на 
 за бој.{S} Лани му петао био надбивен, и ту је проговорила азијатска крв, хтео је својега друг 
стру постељу, спремљену за ђердек, њен, и молила да јој обуку хаљину коју јој Исмаил правио за  
ада мула није љут и тужан, него смућен, и као да се нешто стиди, као да избегава кћер; од тада  
чисте јој очи, којима се чуди Арнаутин, и чисто јој лице, коме се такођер чуди Арнаутин, јер он 
т мулин кавеџија, један стари Арнаутин, и ушао је трипут његов чибугџија, једно момче арнаутско 
егова сина.{S} Застајкивао, ослушкивао, и ишао даље; у зору прошао прокупачке улице, и дошао пр 
ан-хануминих.{S} Млад, он није веровао, и ако му је верни Мифтар причао, да човеку може бити и  
наките коње.{S} И мула се онако обукао, и узјахао својега вранца, пастушаста ата; али пре него  
 као убивену; глас јој бејаше промукао, и болан, болан, кад, угледавши несуђену заову, узвикну: 
се разишли, пијани хафуз дубоко заспао, и слуге поспале.{S} Нигде мушке главе будне!{S} А у хар 
старац, који је трипут у Цариград ишао, и тамо свако чудо видео, мишљаше, е је прво време туге  
а је са Шемси-пашиницом у јенђебулство, и видела, то јест, вас дан и сву ноћ гледала Фати-султа 
аил додирнуо, па их тад љубљаше, много, и страсно...</p> <p>О, како сад себе воли, зато што ју  
-ха! засмеја се мула још једном, много, и премери пашу још једним погледом, и то погледом што у 
н-ханумино венчање.{S} И старо и младо, и богато и сирото, ко год чу о овоме венчању, зачуди се 
уо би шиљте на праг софе, па би ту сео, и наслонио лактове на колена а загњурио главу у руке, и 
це прстима додирнуо, своје прсте љубио, и њене усне, најпосле, вреле усне, сад изгореле, много, 
а.{S} Голем сам пут, пријатељу, учинио, и нека Алах да да ми је за вајду.{S} Ти, мула, пријатељ 
десет девет дана ту био, ни јео ни пио, и који год је прошао, на њега се каменом бацио (ко вели 
лановима.{S} Уђе његов силистер полако, и мало погнут.{S} Он заповеди да се наоружају сејмени,  
ни хареми, и свирка, песма; а сад нико, и ништа.{S} Тишина.{S} Крај капије је непрестано капиџи 
о стамболски, што не држи главе високо, и што ходећи стаје целом ногом.{S} Колико је год слушки 
зна гумна, све се то, и мушко и женско, и старо и младо, подигло кули мула-Халимовој; па људи о 
куга све поморила, па им је жао, тешко, и страх их је.{S} Обилазе хафуз-Ахмедовицу, а ниједна с 
учини толико леп, прегорела би, зацело, и спомен на свој завичај, кад би могла да заборави ноћа 
в на јави сањао!...{S} И робињама мило, и мулиној кћери, што су је тако лепо обукле, накитиле;  
p>Тешко му је било што их је то снашло, и врло му жао било.{S} Кад му мајка казала код кога је  
.{S} А скадарски паша, чим прими писмо, и прочита га, пође на пут; дође у Лесковац, сину својег 
про очи у врх.{S} И ено га тамо одавно, и ако није устрчао, него отпузао“.{S} Хода, па тек заст 
о: кад те испитују, одговарај слободно, и све по срцу.{S} Немој, кузум, по глави.{S} Срце ће је 
х, ханум-ефенди! одговара Есма понизно, и хита. „А ти, ђозум Ајше, душеке... душек по душек, јо 
 ђул! шапће Лесковчанка готово нечујно, и тресе се више но икад, а мулина кћи задрхта целим тел 
ла, свакој покоју благу рекла.{S} Лепо, и као некако другарски, с њима, да јој се тајно не подс 
остадоше поља, празна гумна, све се то, и мушко и женско, и старо и младо, подигло кули мула-Ха 
и од завичаја.{S} Али што је чудновато, и он њу воли, и ако је никад није видео; ради ње сваки  
ну; легнуше јој на грло Исмаилов бисер, и накитише је другим накитом, гривне с рубинима, обоци  
се играо с робињама, с црнкињом Ђултер, и Черкескињом Замбак; час задиркивао једну час другу, ч 
оњски и у капију, одједанпут, и звекир, и халка, и дланови.</p> <p>— Шта је?...{S} Ко тако лупа 
а, гладна...{S} Доћи ће ми на разговор, и на договор, није друго; да се договоримо да...{S} Фат 
а...; посла га мула-Халиму на разговор, и на договор...</p> <p>— Мула, стари друже, пријатељу,  
да мула пристаде на разговор и договор, и на све друго, с пашиних <pb n="99" /> лепих и слатких 
асне Аја-Софије; зна сав мусаф напамет, и познаје све како је у нашем танком дину.{S} Дин нам ј 
тијаше кад је ишао Шемси-паши први пут, и кад диже буну с претње и плашења Шемси-пашина; те јед 
чу топот коњски и у капију, одједанпут, и звекир, и халка, и дланови.</p> <p>— Шта је?...{S} Ко 
харем пашин, обљубио би јој лице пашић, и онда...{S} Да га остави?{S} Или да је била при свести 
атерино срце не сме даље.</p> <p>Пашић, и ако млад, и ако размажено лане, није видео Фатме, а у 
ву, и његов јоргован, и исцветалу врбу, и најрадоснији празник његов, Ђурђев дан...</p> <p>Ђурђ 
ише никога.{S} Они набили џак на главу, и прођу једанпут махалама пустим.{S} Јутром се отвори п 
о, спалио је први мраз са сланом траву, и покрио је први снег, танак, сух земљу; скрили су се с 
тарњи поветарац, и његову зелену траву, и његов јоргован, и исцветалу врбу, и најрадоснији праз 
 леха, за уживање и прање пред молитву, и велики вотњак са свакојаким воћкама и чардаклијом с ј 
 о прошлом срећном времену, о јунаштву, и о младости и ашиковању, па се опростише: паша оде у Л 
а, у антерији и ћулаву, скрштених ногу, и пуши.{S} Загледао се кроз прозор у голо дрвеће.{S} Хл 
сави руке оцу око врата, љуби му браду, и проговори!{S} Прва реч коју после три дана изусти беј 
} А он је оном топличком вуку, медведу, и земљак, и друг, и добар пријатељ...{S} хоћу да му пра 
ривом...</p> <p>А она?{S} И чула свађу, и гледала песнице, и видела крв, и сад весела, смеши се 
шавима преко пупих бисага, да је обиђу, и да јој донесу понуде.{S} Пуни рафови понуда, баница у 
цем стамболским.{S} Очи га задивљавају, и збуњују, а коса опија као зумбул, јасмин, њена светла 
ан.</p> <p>Па и у другој одаји спавају, и у трећој.{S} Кућа пространа с многим одајама, одаџици 
 ударају као зиловима, чочечки, певају, и онако седећи играју.{S} Бела робиња час гледа у ханум 
и се.</p> <p>Људи опет у земљу гледају, и помислили би да у одаји нема никога, да се не чу каша 
ћери и сина, нешто се крадом погледају, и шапћу нешто, кад су саме, осврћу се да их когод не оп 
 Хода, хода паша по прокупачком сарају, и мисли.{S} Омален, црн, зелених живих очију, испупчени 
их усана, а обучену у свилену антерију, и накићену; па кад се она, нешто проговоривши, осмехне, 
розора мокри, и застирка на миндерлуку, и нико на то не мисли; нико не склања с ћошке испретура 
и.</p> <p>Шкодралија живи у Арнаутлуку, и лети и зими, али му син долази у Прокупље врло често; 
ворили“...{S} Он је ижљубио мајци руку, и „секао“ црни курбан.</p> </div> <pb n="13" /> <div ty 
аршијом.{S} Кад зађоше у српску махалу, и мула бејаше далеко, отвори се једна трошна капија иск 
је узета крвнина, те је освећена крвљу, и то после пола столећа, и више.</p> </div> </body> <ba 
харемћаја изнесе из тахтаривана хануму, и однесе је на кулу, па она узе слабим гласом нарицати, 
 страшну, жуту као лимун, сву уплакану, и тужну, не тужну него као убивену; глас јој бејаше про 
десет три, па може бити озго још једну, и две.{S} Кад сам ја била девојка, он је био бећар...{S 
; а дванаест крај носила иду, за смену, и по двојица их са стране придржавају, да се не накрећу 
 неко <pb n="81" /> преко зида па у њу, и кад се Бал-беј игра, да изиђе, да...{S} Не!{S} Матери 
Топлици је.{S} Код њега је, с њим дању, и ноћу, у кули, и у овој ливади, на месечини, кад силно 
рачну сарачану, нарочито Замбак-робињу, и није је пуштао отуд док не обећа да ће се играти с њи 
 прошарана, сва је затворена; Турци су, и Срби, са својима код куће, Арнаути око конака мула-Ха 
, па...{S} После ће га сакрити на бесу, и ништа.{S} А и кад би га ухватили, каква би њој вајда  
<pb n="118" /> Турчину, у високом фесу, и ћурку постављеном лисичином.</p> <p>— Фати-султан, зв 
еја; она му је трипут одговорила: хоћу, и била је тако мирна.</p> <p>— Фати-султан не зна шта р 
ле, и неке сироте што ово дана слушаху, и три робиње Ахмед-хафузове, две црнкиње и једна Черкес 
рвав поглед према Прокупљу, к Лесковцу, и викну: „Шемси!{S} Срамоту за жалост!“</p> <p>У Топлиц 
а кћи, које се од њене постеље не мичу, и робиње не знају више кад јој је бунило, а кад јава.{S 
тиже у Прокупље.{S} Суља је видео пашу, и кола с пашиним харемом, и пратњу.{S} Виде кад се кола 
и, продају и купују живот, тело и душу, и слободу туђу; ми овде у Топлици под Јастрепцем не.{S} 
ој зацело на лицу читају, бригу, страх, и стид.{S} Али како ће оне баш све опазити, кад је у „с 
, завлада <pb n="97" /> неописан страх, и узеше се спуштати ћепенци, где је год турски дућан, и 
него рашири руке на груди, притисну их, и узе да јечи, да стење; брада му се узе трести, много: 
сачувала од погледа тајно подсмешљивих, и запиткивања својих пријатељица.{S} И после, она није  
 до сада из неколико села, већ из свих, и што је год за пушку дошло је, па све оружано до зуба, 
змеђу расејаних ниских кућа арнаутских, и окречених и неокречених, покривених и сламом и плочам 
илиму и меким шиљтетима пуно је будних, и то готово саме јенђе, и ако ће скоро зора, време кад  
аман ветар: у бело се облачи Јастребац, и брда и долине, и увија се у бези покров брег под Јаст 
с образа; пројездиће кроз сав Лесковац, и Прокупље, нека га виде и Турци и ђаури. „А!{S} Шта мо 
дочекала га, и његов јутарњи поветарац, и његову зелену траву, и његов јоргован, и исцветалу вр 
 довече оде тај глас у Лесковац, у Ниш, и Врању.{S} А сутра-дан, још у свитање, стиже паша у Пр 
и на анадолској, од куда се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето.{S} А ако није 
олска, на Босфору, откуд се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето...{S} Оздравић 
узбуђења и и силнога напрезања закашља: и метнувши на уста јаглук, златом везен, обоји га крвљу 
-паше: хиљаду лира уместо хиљаду гроша: и конак у Румелији, и један у Анадолији; и чифлук у Тра 
 где су укућани плашљивији, и мандалом: и позатварани су свуд капци на прозорима, јер се чуло е 
ашу да оставим.{S} Јербо, добро збориш: и Алах за један грех једну казну...{S} А Шемси-паша, зм 
; кад се вратим из града радује се....; и видео сам: клања и кад није време молитви...</p> <p>— 
танат</hi>, јер свуд капак до капка...; и псе, шугаве и губаве, уличке, обузима страх слушајући 
в!...{S} И тамо је ваздух сам мирис...; и тамо је сунце <pb n="142" /> као на анадолској страни 
лави му венац од врбе, и око паса врба; и ату му грива врбом накићена...{S} Сав град будан, ода 
 у кућу, у одају где му кћи лежи мртва; и кад је виде, зовну је по имену трипут:{S} Фати-султан 
е загрди а не може, онај га свет гледа; и она диже руке, па опет их спушта, свет гледа...{S} И  
.{S} То јутро је Фати била врло весела; и у лицу се мало повратила...{S} Пред кулом су Арнаути, 
, с Аја-Софијом, с турбама, с текијама; и тапију од Шама, елмаза, Сирије, и тапију од Смирне, ч 
ad>II</head> <p>Фати-султан је венчана; и свадба ће јој скоро, чим буде с даровима готова.{S} М 
и Срби.{S} Није био правичан старешина; и <pb n="48" /> много је показивао свој <hi>салтанат</h 
метнула у чпаг његових широких шалвара; и чим би устао ујутру, а она: — Избаци једно, Бал-беј.{ 
<p>И још једанпут Мурад-беј онако пита; и трећи пут Фати одговори „буди“.</p> <pb n="119" /> <p 
писали великаши, не дај Боже, него Бог; и прва и друга уредба није пуштена с каквога земаљског  
кедонији; и даје ти сву ергелу из Мире; и даје ти све робље из конака и даје ти...</p> <p>— Алл 
да се из Топлице <pb n="138" /> донесе; и, ево, месец дана чулним очима то гледа.{S} Гледала, п 
 простреше се по поду, да заклоне лице; и стара подиже главу, врисну; а на ову вриску невеста с 
о, она, по њену доласку, ока не сушаше; и дању и ноћу плакаше она што за три дана сузе не пусти 
 конак у Румелији, и један у Анадолији; и чифлук у Тракији, и један у Македонији; и даје ти сву 
чифлук у Тракији, и један у Македонији; и даје ти сву ергелу из Мире; и даје ти све робље из ко 
једно с мирисом бошче дувана рој мисли; и кад се после поноћи сети постеље и устане, осећа се т 
нова, однесоше је мајци, по њеној жељи; и никад од тада не виде муле, мужа свога, ни јој он дођ 
е пре три године оженио, умре преклани; и веле да је хтела постати мајком).{S} Кад стаде сатира 
каже, као жива, и све о Исмаилу говори; и трипут је њој, својој кћери казала, да се још смирила 
 прошле без оброка, јеле с ногу радећи; и ноћу радиле.</p> <p>А кад ово би готово, пашиница пус 
оче се клатити као мула, оставив чибук; и говори:</p> <p>— А, пријатељу, јазук!{S} То ли ти је  
ј пута мучи голо дрвеће, искићено ињем; и последњи је лист одавно опао, откинуо га бесни север, 
амадан од црвене кадиве извезен златом; и сијају му се златом везени од црвене чохе тозлуци.{S} 
ије, што Исмаил лежи у гробу неосвећен; и трипут јој је поручила, да ако га не освети мушка гла 
атељи још по три чибука једно за друго; и остаде паша као гост мулин три дана и три ноћи: једош 
 закопаше га онако како је суд наредио; и за тридесет девет дана ту био, ни јео ни пио, и који  
ијан, или луд; па се прибираше, полако; и освести се...</p> <p>Прокупчани су видели где оде с А 
е гране сипа сребро на њено бледо чело; и сања, на ружној јави сања најлепше снове.</p> <p>Кад  
ниског а широког огњишта, све је будно; и ашчике, и слушкиње из целе махале, и неке сироте што  
гли, трепери, према сунцу, чисто знато; и сија му се џамадан од црвене кадиве извезен златом; и 
раз (Вај!{S} Да ме чује!) није и памет; и зна причу <hi>Јарац и Вук</hi>...{S} Кад је оно удари 
 раде; а снег веје, веје, завејава пут; и раде, опет раде, јер се не зна време, доба ноћи или д 
 кулом, за овај договор, па оде у кулу; и наједанпут се диже силна граја, вика, дивљи узвици, н 
ди него досад, мисли на коју ће страну; и нигде излаза, свуд зид, свуд лупи главом.{S} Пре само 
 у предсобљу с мулине стране весели су; и таман да носе свом господару добар глас, тргоше се, ј 
уту песницу према Прокупљу, к Лесковцу; и пошто пусти некакав дивљи глас, викну: „Шемси!{S} Крв 
и, све сам себи, и добро <pb n="131" /> и зло...{S} Носи му селам, пашо, пријатељу, од мене нек 
ским, покривеним и сламом <pb n="66" /> и каменом плочом, чији кровови провирују кроз зелене во 
ад сама!{S} Слушкиње раде <pb n="76" /> и чуде се што сама заповеда, што не креће плећима по ст 
овори, у шта тврдо верују <pb n="27" /> и Лесковчани и Прокупчани, и Врањанци...{S} Њен отац ра 
образа својега прадеда... <pb n="87" /> И на образу му је блато...{S} Чист ће му образ бити, ка 
а њу нуди, срам га било! <pb n="129" /> И нуди ми мал његов, конаци, чифлуци, ергелу, робље, ср 
на „к’смет“ и на <hi>Алахово Писмо</hi> и казује да ће одмах у Прокупље, да јој испрати мајку.{ 
ума саслуша девојче, отеже:{S} Аааа!{S} И забрани сину да <pb n="78" /> се затвара са Замбак-ро 
пе те песме, како је слатка та туга!{S} И она је ту исту тугу осетила, као Лејле, Лејле-ханум.. 
 да се, кузум, од сада увек смејала!{S} И хоћеш, иншала’! јер ево дошао је сат да се и твоја ре 
сове.{S} Од силног страха — онемела!{S} И оне две младе хануме, и робиња, више говоре покретима 
ман!...{S} Ха! ха! ха!{S} Бездушник!{S} И лаже и узима у уста Алаха и пејгамбера!{S} Јараби, ка 
ифлуци, ергелу, робље, срам га било!{S} И опет га срам било!{S} И још једанпут га срам било! за 
рам га било!{S} И опет га срам било!{S} И још једанпут га срам било! загрме мула, пустив груди. 
у од јасмина удесио још лепше песму!{S} И гугутке се избудиле, гугучу!{S} Све тице „дестур“ (до 
: „Вај, ханум, све сам изгубила“!...{S} И ту је ударила у грчевито јецање. „Све сам изгубила!{S 
под Јастрепцем, за Алахову љубав!...{S} И тамо је ваздух сам мирис...; и тамо је сунце <pb n="1 
сном који је здрав на јави сањао!...{S} И робињама мило, и мулиној кћери, што су је тако лепо о 
 очи се склапају, саме...</p> <p>...{S} И видела му душом гроб, на врху <pb n="68" /> пошумљена 
рви и последњи, једини...</p> <p>...{S} И види свадбу.{S} У свечано рухо обучени људи, искићени 
ам је танак, танак, мрежа паукова...{S} И ја знам, кћери.{S} Ти си бита мала, не знаш.{S} Не жи 
он иде мула-Халиму.{S} Он може да...{S} И узе му нешто шаптати; шапће дуго.</p> <p>— Ашколсун!{ 
ке, па опет их спушта, свет гледа...{S} И загрлише се: цикну, стеже Исмаилову сестру око врата, 
ушка глава, нека га освети женска...{S} И мајка, вели, зна да је Исмаила млада и зелена испрати 
а Бал-беја ће; ружа је за булбула...{S} И то венчање умним оком гледа, па се радује, опрао се о 
прљав образ није што прљава аљина...{S} И чуо сам, пашо, да га сад зову Шемси-паша „Дангалија“. 
тешки, склапају се, она их отвара...{S} И џин, џински цар миче се... то је Исмаил...{S} Чује хо 
е намере, од страха, и од севдаха...{S} И што се икад, међу булама, знало, а и сад знаде лека з 
види да не може, склапа их, клоне...{S} И опет се као нечему нада, нешто очекује?{S} Чему има д 
томе га виде на оном свету његови...{S} И Фати је као оне, права мусломанка: верује у онај свет 
а...{S} Тек онако говоре, душмани...{S} И хафуз-беј, твој баба, воли овамо.{S} И пре је волео;  
амадану... у белој хаљини... оној...{S} И јенђе... дошле!...{S} Ево му мајке...{S} Аман!...{S}  
не у Топлицу, оцу и мајци, старој...{S} И отац му стар; има осамдесет, веле, ако је крепак, ако 
ј миле, слуша му глас, њој сладак...{S} И најпосле моли робињу да јој куца у саз и пева: о севд 
ују господара с ханумом и пратњом...{S} И кад се чу топот коња, небо се проломи... „Аллааа’!..  
 слободна.{S} Тако је било, кузум...{S} И твоја ће венчања пасти...{S} Хајде мени, кћери...{S}  
 је тако, слушај, не срди се, ево...{S} И извади из недара кожну кесу, велику, па је стаде дреш 
 си за жалост; немој још и жалост...{S} И после, мула, ти си се светио како се Арнаути не свете 
е, тужећи се на силу и обест Богу...{S} И чифчије пијанога хафуза, турска раја, Срби, скупили с 
и дође, Шемси ће по лепу Стамболку..{S} И зацело говори: „Кад је била заволела простога Арнаути 
јаху скупили да гледају бој петлова.{S} И јахао је каткад, али не на ату, него на једној дивној 
а, цара царева, пуномоћника Алахова.{S} И пре неки дан убио човека, ни крива ни дужна, у лудилу 
{S} Тако помисли, и узе молити Бога.{S} И чини му се да га умоли, кад му мајка рече: „Просићемо 
 од вечерње, па никако да га дочека.{S} И мула-Халим не спава.</p> <pb n="21" /> <p>— Да пошаље 
а, играо се с девојкама као девојка.{S} И ко зна, још би, да се мајка не сети е је <hi>човек</h 
а тражи пуномоћнике, сведоке, имама.{S} И чим дође мало к себи, Арнаутке је покрише фереџом мул 
никад непробуђена кћи оца варварина.{S} И час-по, па се сети поруке мајке Исмаилове: „Ако га не 
ни капи крви, и целим телом задрхта.{S} И опет се помаче; мула се примаче.</p> <pb n="54" /> <p 
дан дан, кад се не боје ни падишаха.{S} И ово нису, пашо, Турди, него су Арнаути: раде земљу, г 
ц дивља звер, а кћи питома голубица.{S} И жена му је добра; у кући је, штоно <pb n="9" /> реч,  
х, и запиткивања својих пријатељица.{S} И после, она није <pb n="77" /> могла примити хануме, ј 
:{S} Ништа ми није... није грозница.{S} И силом поче устајати; седа у једном куту, навали се, п 
ком излазила развијена као пред оца.{S} И одмах се чу његов глас, тих и слаб, готово као мало ч 
з невоље, тек од обести, Шемси-паша.{S} И ту јој се зачује шкргут зуба, и сукне јој пламен из о 
тран на лице и подиже Исмаилу турбе.{S} И још јој боље би кад се опрости бремена. (А опростила  
ад за тридесет девет нико не могаде.{S} И чиме ли га, Алла’ удари, кад је рана оволика?“ Пролаз 
умом и кћери њихова чифлук-сахибије.{S} И ето.{S} Јутро је, рано јутро, дршћу од зиме, али се о 
ој су се постељи дивиле Лесковчанке.{S} И та је постеља враћена из Шемси-пашина конака после ње 
екрве, свекра, говори цело Прокупље.{S} И већ је Фати-султан пред јенђама; погледа у богато оде 
„кавгу“, пуне пушке, оштре јатагане.{S} И није дирао никога; али ко њега дирне, тешко томе, не  
 на мазгу дете, па пазе да не падне.{S} И Фати га двапут видела, на мазги, прошао је мимо њене  
е незатворене, чивилуке непокривене.{S} И час-по, па зове Фати-султан да се прохода; проводи је 
рши се Фати-султан-ханумино венчање.{S} И старо и младо, и богато и сирото, ко год чу о овоме в 
у сарај, увек се обуку, наките коње.{S} И мула се онако обукао, и узјахао својега вранца, пасту 
 ли су пси били гробари, не сећа се.{S} И не сећа се да је икад досад чуо Мане Кукувију у својо 
о јест, не говори, него тајно шапће.{S} И људи и жене о овом говоре шапатом, све у двоје.</p> < 
постељу родитељи за ђердек спремили.{S} И тој су се постељи дивиле Лесковчанке.{S} И та је пост 
ти жена савет да, једанпут га прими.{S} И ја ћу да примим сад, једанпут, твој савет.{S} Паша Шк 
лазак мулине кадуне Арнаути грађани.{S} И Арнаути из пратње Фатине деру се, Алаа’!{S} Аллааа’!  
је вала ни грех, рекли би мусломани.{S} И додали би:{S} Био би грех да се оженило дете (младић) 
, чини у се да то неко други говори.{S} И узму га пити змије присојкиње, мула-Халимове речи:{S} 
 бољи од овога, у живот после смрти.{S} И тврда вера у то развлачи јој усне на радостан осмех;  
постеље и устане, осећа се тако лак.{S} И био би сад чак и весео, да не бива нешто што га узнем 
ту његови.</p> <p>— Истина, бебег’м.{S} И ја знам... истина.{S} Ама што питаш?{S} Ти ћеш мајци  
х да се оженило дете (младић) бабом.{S} И ово сад није учињено од обести, већ из освете.{S} Јер 
на њега, ама не каменом, него ружом.{S} И види чудо! груди му се расцепише, на двоје, а из ране 
а чедо... од муле...{S} Фати-султан.{S} И кажи селам Шемси-паши, џелату: непуштена кадуна његов 
дуна његова сина од другога... чедо.{S} И кажи селам Шемси-паши, џелату: данас му је прилепила  
 И хафуз-беј, твој баба, воли овамо.{S} И пре је волео; а сад ти поручује да не слушаш ни овога 
) срамота говорити; с другима севап.{S} И прву и другу уредбу, веле, нису писали великаши, не д 
{S} Силистер изврши пашину заповест.{S} И већ до подне опколише сејмени кулу мула-Халимову.</p> 
дна к другој, као да се разговарају.{S} И диже се мирис кроз свежину вечерњу са ливада загрејан 
си-пашинице, по пратњу Шемси-пашину.{S} И Ахмед-хафуз се пробуди, па кад чу шта је било, истрез 
м.</p> <p>— Змији жалац није у репу.{S} И после зар мислиш да су с овом осветом Арнаути готови. 
маилова рука, кад јој је давао бесу.{S} И врховима својих нежних прстију додирну место на лицу  
 наде, састанка с њом на оном свету.{S} И Исмаилова сестра плаче, нариче, љути се на оца што јо 
у глава досеже, него упро очи у врх.{S} И ено га тамо одавно, и ако није устрчао, него отпузао“ 
 се цвет с копривом...</p> <p>А она?{S} И чула свађу, и гледала песнице, и видела крв, и сад ве 
, ни шта је питају, ни шта одговара?{S} И радили су преко закона: пуномоћник јој био човек, Арн 
рице!</p> <p>— Куд ће паша од бруке?{S} И шта ће?</p> <p>— Да се бије.</p> <p>— Како ће с Арнау 
ара, одакле се после караван кренуо?{S} И зашто се уочи тога дана скидао у Ахмедовој авлији гар 
 рече мули:{S} Зашто ми украде кћер?{S} И не потражи је од муле, — не смеде, да не ражљути мулу 
ла је венчана.</p> <p>— Јазук!</p> <p>— И баш је сам украде.{S} Кроз пенџер па на ата...{S} Кир 
ишта не одговара.{S} Гледа га.</p> <p>— И после, мула, Шемси-паша се заклиње у Алахову љубав да 
 неће бити заптије, но кадије.</p> <p>— И претио им, да ће их мерити гајтаном колико су ока теш 
р једна мајка плаче за ћерком?</p> <p>— И зар једна драга тугује за драгим?</p> <p>— Ниједна ка 
„Не.{S} Заптије из прокупачког сараја.“ И ако се говори шапатом, све у двоје, ипак се рашчу, за 
ије муж...; муж је само по имену, ааа?“ И загледа се стара у кћерину угашену зеницу.{S} Њој се  
 превртање голубова „на дванаест глава“ и бој петлова.{S} Голубарник му је пун голубова.{S} Сва 
ра јој, теши је, подсећа је на „к’смет“ и на <hi>Алахово Писмо</hi> и казује да ће одмах у Прок 
утала; а сад, има три дана, не гледа, а и дању и ноћу говори.{S} Њена мајка, и мулина кћи, које 
 n="53" /> дошао.{S} Затим паша седе, а и мула, према паши, и ако му овај не рече да седне.{S}  
његовим именом сина, кад је био мали, а и сама га се бојала; а камо ли сад.{S} Кад се мало приб 
вети мули он, што плаши робиње мишем, а и сам га се готово боји, нарочито пацова, кад се појави 
S} И што се икад, међу булама, знало, а и сад знаде лека за ову несрећну бољку, <hi>верем</hi>, 
; мисли и са женом се покаткад, дању, а и ноћу, разговара.{S} Она вели да испрате Бал-беја у Ца 
 је био леп, колико што је био јунак; а и он је жене волео; женио се седам пута.{S} У двадесет  
ле ће га сакрити на бесу, и ништа.{S} А и кад би га ухватили, каква би њој вајда била, кад...{S 
ња.{S} Јер што мула узе, не врати.{S} А и како да врати кад је ту венчање!{S} Венчао се с невес 
 трави, сва у бело, личи на љиљан.{S} А и она је као љиљан, чиста је, чисте јој очи, којима се  
 зелене вотњаке.{S} Мукање гојних крава и волова, блејање оваца, лавеж паса, жагор, али све мањ 
је блејање оваца, и мукање гојних крава и волова; а над високом кулом старца мула-Халима између 
уздахну.</p> <p>Уз прозоре, без ћерчива и капка, кроз које улази мирис једне велике илијњаче, п 
да је до овога часа била и Џафер-бејова и мула-Халимова, а од овога часа ниједнога.{S} Оба су ј 
, буле причају.</p> <p>Колико је дарова и спреме види се, што је тим украшавало ове три одаје д 
мља.{S} Лети блато у вис с копита атова и чилих коња, искићена чела и груди, прља им сапи, грив 
великаши, не дај Боже, него Бог; и прва и друга уредба није пуштена с каквога земаљског престол 
Теби, пашо, мало беше твојега госпоства и твоје величине, па си желео још већи да си.{S} Хтео с 
авара племена <hi>Војњака</hi>, виде га и у њега се заљуби.</p> <p>Шкодралија живи у Арнаутлуку 
} Нене ми се није бојала никога до Бога и мула-Халима, а ево два три дана како се боји некаквог 
га је Фати-султан, да је кадуна другога и ако није од њихна сина пуштена, и, најпосле, шта <hi> 
зум, на испиту, пуштена си и од једнога и од другога, баба ти каже.{S} Твој баба је хафуз, и би 
собом, и ћуте као заливени, јер виде да и над њиховом силом има сила.{S} Уђоше у Прокупље.</p>  
 И мајка, вели, зна да је Исмаила млада и зелена испратио на онај свет, без невоље, тек од обес 
p> <p>Једно вече, кад се врати из града и хтеде ући у одају, родитељима, чу да му се родитељи п 
а она јој не одговара, но је само гледа и пушта неке чудновате гласове.{S} Од силног страха — о 
га краја на други, с јабланима око зида и с читавом честом од јасмина, где би се лако скрио чов 
ебу звезде, као кандила која је природа и доле припалила душама невино изгинулих, што блуде ноћ 
е; од тада Фати више лежи него што хода и седи, и плаче...{S} Час-по па легне, на чупав ћилим,  
ах се зачу силна вриска; одјекнуше брда и Јастребац.{S} Мула га нежно омилова, попљескав га по  
 Алла!{S} Аллааа!</p> <p>Одјекнуше брда и Јастребац:</p> <p>— Алла!{S} Аллааа!</p> <p>Приведоше 
тар: у бело се облачи Јастребац, и брда и долине, и увија се у бези покров брег под Јастрепцем  
ном, а ат није вриснуо, да одјекну брда и Јастребац, <pb n="96" /> јер је осетио да не носи на  
нагледале крвних освета, и отмица, чуда и покора, заплакаше.</p> <p>Хафуз-Ахмед оде, а не рече  
ао изгореле усне...{S} Можда су та суза и тај осмех збогом Топлици и гробу Исмаилову...</p> <p> 
ли; а после куне брод који Ахмед-хафуза и његов харем из Цариграда понесе, и тахтариван који ро 
 знао с кога ће краја почети; сад краја и не види.{S} Тужбу је у глави написао и у глави цару п 
 много каљавим, осим симиџија, бозаџија и оних што воће продају готово више никога.{S} Они наби 
а ми“. „Еј!{S} Стамбол и Бруса, комшија и комшика“...{S}Валла’! тако.{S} Шта да се ради, аман,  
далима са стакленим оквиром од сто боја и стотину шара.{S} Најлепше су намештене у харему три о 
рат песницом; а сирота Фати сад заплака и трипут, уплашено, узвикну аман.</p> <p>Мулина кћи раж 
 из Мире; и даје ти све робље из конака и даје ти...</p> <p>— Аллааа! викну мула колико може, и 
еколико „јерлија“, Прокупчана, и Турака и ђаура, изгинуле многе чифчије хафуз-Ахмедове, јер су  
хтариван прате неколико оружаних Турака и харемћаја.{S} У тахтаривану је мајка Фати-султан-хану 
емси-паша.</p> <p>— Туџар, шаир-девојка и ашици!{S} Конопци и сазови.{S} Хм!...</p> <p>— Истина 
 ноћ, хануме узеше да се веселе; свирка и песма разлеже се; мирише ваздух на шебој, на каранфил 
 сваку по на особ скува; сипе, промућка и опет сипе: сваку по на особ послужује.{S} Дим дувана  
и: да почне лепим.{S} Где не може пушка и сабља, ту ће лепа реч.{S} А мула долази у сарај кад с 
/> у белим шалварама, чучи крај мангала и кува каву у жутој џезвици.{S} Из те џезвице таман фил 
крај ње онај бакаран мангал, пун пепела и угљевља, уместо жара; још је око ње прибор за телејис 
опита атова и чилих коња, искићена чела и груди, прља им сапи, гриве и кићену опрему.{S} Сејмен 
султан-хануми, да је до овога часа била и Џафер-бејова и мула-Халимова, а од овога часа ниједно 
 су душеци, јоргани, јастуци, све свила и кадива, све везено златом.{S} У дну друге мусафир-ода 
 покров, а она се залеђена суза отопила и низ образ пролила, и тужан је осмех развукао изгореле 
 зна докле би Лесковчанка овако, китила и везла, јер је Садије више не прекида Фати-султан ради 
ти-султан-хануму, те јој добро упамтила и очи и лице, и руке и ноге, и стас и ход, све.{S} Бего 
ворила тако, у бунилу, па се расвестила и тражила да јој простру постељу, спремљену за ђердек,  
ћу (јер како јој погибе брат, напустила и кућу и мужа); остаде она с мулом и дадијама мулине кћ 
 по Топлици сестра Исмаилова; напустила и кућу и мужа, па се из очеве куле не миче.</p> <p>И не 
иванту с косе, на ђул-су с недара, грла и руку...{S} Дечица се грче, прибијају се уз матер, или 
ахиваху с коња пред коњушницом.{S} Мула и Арнаутке сјахали су пред главном капијом и отишли за  
 красна девојка, и лепа, па смо се мула и ја разговорили и договорили“...{S} Он је ижљубио мајц 
 год позове.{S} Зваће и свога пријатеља и друга нишкога пашу...{S} А!{S} Како уме овај паша!{S} 
 сараја, што оставише децу без родитеља и хранитеља, где грцају у плиткој Морави? да ли њих угл 
, да истрчи, па не могаде, но се заљуља и лупи о под застрвен асуром.</p> <p>Материно је срце р 
е куће, макар изгореле, крај својих, ма и мртви били.{S} Једне појурише на улицу развијене! дру 
, и оком неће тренути.{S} Аллах!{S} Ама и осветљив си.{S} Ко на тебе један час заборави, сто го 
ва, на седам брегова искићеним смоквама и маслинама, лимунима и неранџама, и ружама, и јасмином 
енђе, Шемси-пашиница са својим рођакама и пријатељицама, с најотменијим харемима: дугачка повор 
рло лепо намештен скупоценим застиркама и јастуцима из Смирне, завесама из Дијарбекира, персијс 
, и велики вотњак са свакојаким воћкама и чардаклијом с једнога краја на други, с јабланима око 
 твоја младост!“ Па поклопи лице рукама и зајеца како скоро није.{S} Подижу јој се плећа, одска 
 његове <pb n="115" /> памети: годинама и узрастом дете, памећу човек — морале се крити.</p> <p 
аутка се подиже с обојеним крвљу уснама и зубима, окрете се према Фати-султан, и силно припљеск 
ње и једна Черкескиња.{S} Мирише капама и сарма из сахана „капаклија“ на мангалима крај огњишта 
 равни пошироки и чести зуби, с ивицама и глеђом као у детета.{S} Очију је црних и крупних, сме 
м погођен лав, и сруши се на њега, нема и непомична, нагрђена грозном смрћу, сруши се као храст 
 из оборених очију, те пљесну длановима и закука: „Вај!{S} Вај!{S} Вај!{S} Јазук, кћери, твоја  
вцом; плашио мечку решетом, мула-Халима и Арнауте падишахом и законом!{S} Ха! ха! ха! насмеја с 
ла дубоким сном.</p> <p>У тахтариванима и душеци и јоргани, да не осете хладноће хануме...{S} Ф 
скићеним смоквама и маслинама, лимунима и неранџама, и ружама, и јасмином, тај чаробни град Фат 
аше до Солуна лађом, а од Солуна коњима и тахтариванима путовали су дуго до Прокупља; Прокупље  
вој руци, тако белој, с црвеним ноктима и дланом, с плавим жилама кроз које крв струји полако.{ 
 угризао за руку, час ударио по плећима и грудима, час их затварао у једну сасвим мрачну сарача 
точене ниским кућама, високим чардацима и оградама, покривене дебелим снегом, обрисаним с крово 
ином, гледајући пашу закрвављеним очима и примичући му се.</p> <p>Паша се помаче, и изусти:</p> 
} На вриску и <pb n="35" /> вику ханума и робиње, све се избудише, појурише.{S} Фати-султан-хан 
едмога су неба плакале девојке три дана и три ноћи за живом Фати-султан.</p> <p>— Украде мула-Х 
; и остаде паша као гост мулин три дана и три ноћи: једоше печене кокошке, банице; пише каву и  
 где се зими снег не топи за месец дана и више; протера га сам падишах, цар царева, пуномоћник  
рапе, па се уморила; села ту, рашчупана и угрухана, па готово више није устала. „Ни филџан кахв 
м је неко украо невесту.{S} Вриска жена и писка деце разлеже се; силна врева! не зна се ни шта  
кад очи исколачи, подиже ћулав с темена и устрчи уз степенице као махнит?...</p> <p>Тако првих  
 Робиње унеле мирисаве гранчице јасмина и јоргована, а мајка је то, својом руком, наместила по  
ици и сведоци мулини, Шемси-пашина сина и Фати-султан-ханумини, и имам, старац један, Турчин, м 
радује, опрао се од блата; испраћа сина и снаху у Цариград, па му је лако...</p> <p>Паша је сам 
урској, и многима пошље по врећу брашна и ћупче масла; купи им рухо.{S} Жене су га много волеле 
града радује се....; и видео сам: клања и кад није време молитви...</p> <p>— Кад ово чу, Фати-с 
 а дуси блуде земљом, на месечини, сања и мање болно срце, и не оволико растужена душа; сновима 
> <p>Не могаде више, јер се са узбуђења и и силнога напрезања закашља: и метнувши на уста јаглу 
рди...{S} Кад умртви човек нечовека, па и на мртвом пизму тера, није више ни он човек.{S} Одавд 
дост!{S} Фати-султан је ипак весела, па и тужну, много забринуту мајку често разговори, и разве 
а напамет мусаф од корица до корица, па и мене учио мусафу, ја многе суре знам онако, напамет,  
мртви сан.{S} Што би имама, дервиша, па и попа, све јој очита молитву, једну, две, дуге молитве 
јку.{S} Арнаутке гледају тугу и јад, па и ове окорела срца жене, што се нагледале крвних освета 
љив је; осећа где јој се син радује, па и њу обузима све већа радост.{S} Савест јој чиста, јер  
а’!{S} Алла’! прихватише сви остали, па и они избацише пушке.{S} Забубњаше бубњи; писнуше зурне 
трменом, раширише ноздрве, полетеше; па и они мали коњи као ластавице су.{S} Затутњи земља.{S}  
="59" /> по челу, још телејисану.{S} Па и на лицу јој још тел стоји, колико је могао остати.{S} 
а, те подели по сиротињи, арнаутској па и турској, и многима пошље по врећу брашна и ћупче масл 
ожају у коме их је украо сан.</p> <p>Па и у другој одаји спавају, и у трећој.{S} Кућа пространа 
енице и зарза мулин ат, прими господара и полете, вриштећи.{S} За њим закасаше остали ати и коњ 
веталом јабуком, у води са седам бунара и испод левог воденичког камена, где је, од синоћ, селе 
фтарове...; умним оком не гледа Мифтара и његову невесту, него себе и Фати-султан...{S} Љуби јо 
маил је, мој брат“, толковала је сестра и љубила Фати-султан, плачући с њом за дуго.</p> <p>Али 
а се и она освети Шемси-паши и за брата и за несуђену снаху.{S} Робиње и слушкиње <pb n="147" / 
а и дугих брка, раздрљени, жилава врата и изгорелих од сунца прсију, у уским, белим, сукненим ч 
 А, а!{S} Нов тахтариван мој, без врата и пенџера, из џамије...{S} Покрите га дувком из Топлице 
, последњи пут, те је као између живота и смрти.</p> <p>Одговора нема.</p> <p>Свршено.</p> <p>М 
ова ата; што ће миловати Исмаилова хрта и сокола; што ће љубити Исмаилово рухо; што ће плакати  
ад му више не гледа ата, не милује хрта и сокола, не љуби рухо, не плаче над оружјем.{S} Замути 
, кулучи раја, разгрће снег, да невеста и јенђе лако прођу; ако из Лесковца у Ниш тако... све р 
л, јасмин, њена светла мека коса, густа и дугачка, коју негује материна љубав, још чешљају руке 
ултан, ја бих јој пољубио руку сто пута и секао бих курбан (жртву) црнога овна“.{S} Тако помисл 
ти се на оца што јој својом бесом спута и ноге руке, те не може да се и она освети Шемси-паши и 
 песницом у врат; а сирота Фати задрхта и уплашено изусти „амани.“</p> <p>— Јеси ли видела, зве 
мара, завлачи се по шуми у дупље дрвећа и виче, дању, у пролеће, с кукавицама, а ноћу, увек, с  
здушник!{S} И лаже и узима у уста Алаха и пејгамбера!{S} Јараби, како трпиш?!{S} Како му не пус 
е доносити из Ниша, кријумчарећи, праха и олова: „нека је све готово, ако се паша посили, па оп 
ећ само примирили, јер им нестало праха и олова.{S} Кријући ово од Турака, послаше им улака, да 
аути, крупни као горштаци, опаљена лица и дугих брка, раздрљени, жилава врата и изгорелих од су 
е даље није смело.</p> <p>Тако пашиница и син јој.{S} А паша?{S} Прошав мимо ове три одаје, шир 
ла; повратише је у живот материна љубав и ваздух красне Топлице, испресецане рекама, ишаране би 
оље и јатаган; метну на главу нов ћулав и тунус фес.{S} Затурио фес и ћулав, те му се види обри 
о цветом, па лишћем, па родом, Он, благ и милосрдан, и оком неће тренути.{S} Аллах!{S} Ама и ос 
од људи, него од Алаха.{S} А Алах, благ и милосрдан, није као човек: да аспру, па се големи, ми 
пале, неки, из пушке, те се стресе снег и прхне преплашено јато врана, гачући.</p> <p>Уђоше у П 
...{S} Ах, пролеће!{S} Кад се топи снег и бујају реке и потоци, кад цвета кукурек, кад ниче тра 
омисли:{S} Хајде!{S} Опростиће ми и Бог и син, кад пристанем да се и њена реч чује.</p> <p>Мула 
пролетње, ђурђевско сунце земљу понекад и на доксату: да јој мирише земља, покривена травом, да 
.</p> <p>— Три заптије:{S} Хасан, Халид и Хусеин.</p> <p>— Паша им био рекао, свој тројици, да  
еда Мифтара и његову невесту, него себе и Фати-султан...{S} Љуби јој и очи и лице и бело грло.. 
р свуд капак до капка...; и псе, шугаве и губаве, уличке, обузима страх слушајући дивље узвике  
седели, прво попили по два филџана каве и попушили по чибук дувана, па отворили <hi>мухабет</hi 
 није ред, већ одговарају погнуте главе и спуштених очију.</p> <p>У овој кући, до пре неки дан  
 себе, а однеше јој невесту!{S} Оне две и робиња ударише у вику, али доцкан: човека је с невест 
ићена чела и груди, прља им сапи, гриве и кићену опрему.{S} Сејмени јуре за Арнаутима, погледај 
аметна ока, танких ногу а дугачке гриве и репа, с кићеном опремом, с абаијом везеном <pb n="51" 
уране филџане и џезве, разбацане зилове и дахира, ни мангал, ни скупља ону гомилу мокра угљевља 
ше постељу; метнуше јој кану на дланове и табане, на нокте руку и белих ножица, као невести; Ис 
ебеса, избудише се Ахмед-хафузове слуге и похиташе, по наредби Шемси-пашинице, по пратњу Шемси- 
о ово кћерино венчање; синоћ су и слуге и слушкиње чуле кад је жени и кћери рекао: „Топлица је  
до града иду, ударају у саз, песме ваде и певају, па дођоше и у наш Лесковац, ама им даде сургу 
тати и слепу намигивати, да мула немаде и на уму и на срцу онај увели пупољак у његовој Топлици 
жена, па не могаде да прође, но застаде и пита: „Је ли, Вога ти, чиме те ударише <pb n="128" /> 
 јазук!{S} Опет јазук!{S} Има ли правде и закона!...“</p> <p>Пође одајама како никад досле.{S}  
не ти куће, што је увек као ат без узде и улара, (жена која нема мужа) а чини севап, спремајући 
ти, разума ни трунке, осећања „без узде и удара“; умукне човек проговори звер.</p> <p>Сутра-дан 
 сав Лесковац, и Прокупље, нека га виде и Турци и ђаури. „А!{S} Шта може лепа реч! и што се не  
 крај пупољале руже где је ћуп пун воде и ствари с наменом, спремљен за <hi>Мартифал</hi>.{S} Н 
како су му причали, за недељу дана роде и узру лимуни и портокали, <pb n="17" /> не би у срцу и 
{S} Ха! ха! ха!{S} Бездушник!{S} И лаже и узима у уста Алаха и пејгамбера!{S} Јараби, како трпи 
ћи на њен сан, па се неколико пута сеже и не смеде их додирнути својом препланутом и доста рапа 
но ако су се нашли на улици, брзо улазе и ударају чивију.{S} Сокаци празни, капије, високе, око 
 да гледа.{S} Жене се прибише уз кафезе и пробушене ограде; људи, који бејаху код куће, изиђоше 
ово; а кад се врати, па јој каза шта је и како <pb n="75" /> је, код кога је Фати-султан, да је 
рити, кад јој паша није говорио, кад је и од ње крио као и од туђинаца...</p> <p>Јутро је: сунц 
ање</hi>, истина; ама <hi>то</hi> ти је и Џафер-беј, јер ти ниси била пуштеница.{S} Ухо на срце 
ријатељу!{S} Што Шкодра роди и јунак је и паметно је.{S} Ејвала!</p> <p>И испушише пријатељи јо 
мрћу, досудише му „сургун“.{S} С њим је и његова ханума, и кћи, јединица, лепа као руже што ост 
ије!...{S} Али тај исти мула признао је и да је хајдук, да ми је украо снаху.{S} За мулима сина 
венчање с пашићем, може с мулом, јер је и један и други преко својих пуномоћника тражи.{S} Овде 
ти-султан- ханум!{S} Где је Алах, ту је и љубав; а кажи један град, или једно село, или гору, и 
на је пећ земљана, с крчазима; па ту је и мангал пун распаљена угља, јер на пољу је хладно како 
се на чардак, улазиле у те красне одаје и гледале чудо од лепоте, и од богаства, збуњено, не ум 
 <pb n="63" /> прича, а Фати се и смеје и плаче, смеје се детињој памети, плаче за срцем јуначк 
згубио образ (Вај!{S} Да ме чује!) није и памет; и зна причу <hi>Јарац и Вук</hi>...{S} Кад је  
хоће сама да кува каву, тамо да је пије и да гледа кад јој облаче и гиздају снаху,“ говори она  
исок, у чоханим шалварама циметове боје и чалми; попе се на тахт, Шемси <pb n="98" /> га посади 
 књиге, из којих се човек учи да верује и <pb n="74" /> љуби Бога, и како ће му се судити на он 
леће!{S} Кад се топи снег и бујају реке и потоци, кад цвета кукурек, кад ниче трава: кад се сва 
е, обузима страх слушајући дивље узвике и пуцање пушака, те прилазе уз капије, дршћу, гребу и т 
терије, срмали-колане, обоце, билензуке и беде руке, разбачене, забачене преко главе.{S} Смакле 
 пред очи као јава; а он јој гледа руке и не мислећи на њен сан, па се неколико пута сеже и не  
јој добро упамтила и очи и лице, и руке и ноге, и стас и ход, све.{S} Беговицу је послао Шемси- 
д не могаде, завали се, опет, у јастуке и радосно поче:</p> <pb n="139" /> <p>— Снила сам ја ле 
нако некога радника, већ робиње, и беле и црне.{S} С првима је, по мњењу „правих турских племић 
у саксији и у хладовини?{S} Пустио жиле и почео <pb n="113" /> де вене...{S} За садберк-ђул је  
>Прилупа капак један, прозорски, а буле и робиња окренуше се прозору, вриснуше и простреше се п 
пља до мулина села десет пута је снашле и пустиле детиње.{S} Сад лежи обезнањена; над њом плаче 
 носе Фати-султан-хануми постељу, рубље и рухо.</p> <p>Кад харемћаја изнесе из тахтаривана хану 
сли; и кад се после поноћи сети постеље и устане, осећа се тако лак.{S} И био би сад чак и весе 
илај, па наместио ваздан кићене пиштоље и јатаган; метну на главу нов ћулав и тунус фес.{S} Зат 
 врана, гачући.</p> <p>Уђоше у Прокупље и пођоше његовим уским сокацима; не истрчавају људи да  
огледом, и то погледом што у исто време и мрзи и прети, па му окрете леђа, сиђе с тахта без збо 
" /> загрејаше јер угледаше тахтариване и пратњу, Арнауте; дошао им је крај муци...</p> <p>Зима 
о не склања с ћошке испретуране филџане и џезве, разбацане зилове и дахира, ни мангал, ни скупљ 
 те се испаравају цветне лехе, заливене и синоћ и јутрос, мирише земља...{S} Чује се топот коњс 
ови.{S} Све живо већ одавно будно, жене и девојке, и млади људи, и момци, и деца; све се већ ок 
се дахире, и песма; то буле, младе жене и девојке, певају у башти између леха, крај пупољале ру 
ад пројезди махалама, кадуне се, и жене и девојке, гурају уз <hi>кафезе</hi>, решетке на прозор 
елики барјак... трка, вриште ати; зурне и бубњеви, пушке...</p> <p>...{S} У Топлици је.{S} Код  
енско; а после се стидео, пак и од црне и беле робиње.{S} Залуд су га звале да се играју ораха; 
 Јуче тако срећан, а данас и без кадуне и без сина.{S} Крв за крв!{S} Наћи ће убицу, па макар и 
рт са шадрваном између леха, за уживање и прање пред молитву, и велики вотњак са свакојаким воћ 
за брата и за несуђену снаху.{S} Робиње и слушкиње <pb n="147" /> деру антерије на грудима од ј 
 три робиње Ахмед-хафузове, две црнкиње и једна Черкескиња.{S} Мирише капама и сарма из сахана  
ети, те поврвеше жене, Туркиње, Српкиње и Јеврејке, све које нису позвате пашину сину у сватове 
паши први пут, и кад диже буну с претње и плашења Шемси-пашина; те један старац, који је трипут 
ино место није на тахту, али он се попе и загрме:</p> <p>— Селам-Алећ, пашо!</p> <p>— Алећим-Се 
.{S} Мула је Арнаутин, али да се обазре и виде шта учинише ови ђаволови синови са женском главо 
ти.{S} Обуче се у „карпус-чоха“ чакшире и џамадан, у чепкенли-гуњ срмом везен; први пут је обуо 
сом спута и ноге руке, те не може да се и она освети Шемси-паши и за брата и за несуђену снаху. 
иће ми и Бог и син, кад пристанем да се и њена реч чује.</p> <p>Мула се договори с пашама, па с 
еш, иншала’! јер ево дошао је сат да се и твоја реч чује.{S} Фати, ђозум!{S} Твоја мајка не уме 
 за то се пашиница гордила, поносила се и онако поношљива.{S} Ниједанпут није рекла: жени ми се 
с из средине, и на ове при крају, па се и радовала, и плакала; најпосле се заморила, отежали јо 
њим <hi>Шећер-Шербет</hi>; а понекад се и он с њом затворио, па је тамо плашио, откидао од једн 
ога убила из пушке, па се сети да је се и празне боји.{S} Би јој мило што се не расрди кад је м 
т опази, неисказана радост, раширише се и онако широке зенице, нагло се подиже да устане, па ка 
илајет где пашујем?!{S} Насмејаће ми се и турско и каурско“.{S} Па још кад дође ред да врати он 
е...{S} Јаче кларнет пишти.... бубњи се и зурне чују чак из далека, из циганске махале...</p> < 
<p>Мула непрестано држи груди, клати се и поче причу полако, тужно, не гледајући у пашу, него у 
; сестра <pb n="63" /> прича, а Фати се и смеје и плаче, смеје се детињој памети, плаче за срце 
разнежи се, и плаче, плаче, нихајући се и милујући све једнако Фати по коси.</p> <p>Кад Арнаути 
{S} С виком Мана Кукувије причују му се и мулине речи: ти си мени крви дужан.</p> </div> <pb n= 
не крви искуљале из рана више леве сисе и главе, он рикну као стрелом погођен лав, и сруши се н 
 по земљи, а гледа у небо, па се сплете и падне — врло је смешно“.</p> <p>Пашиница је знала доб 
а иде Шемси-паши, крвнику, псују, прете и ударају коње стрменом сваки час; а кад дођу близу как 
е зачуде њеној вештини.{S} Осим невесте и старе кадуне, у овој су одаји будне још три младице.{ 
знесе га горе, намести га близу невесте и измаче се, стаде, с прекрштеним рукама, удно собе, па 
ћају, или што се боје да је не расвесте и не подсете на њене јаде.</p> <p>Нити ромори, ни говор 
је...{S} Нека питају своју кћер; она ће и њима казати колико је лепа Фати-султан.{S} А кад из о 
ази у сарај кад се год позове.{S} Зваће и свога пријатеља и друга нишкога пашу...{S} А!{S} Како 
 /> <p>— Снила сам ја леп сан; све овце и јагањци, иду ливадом, зеленом, пуном цвећа, с травом  
оно што удари Шемси-паши катран на лице и подиже Исмаилу турбе.{S} И још јој боље би кад се опр 
а она се застиде, па поче да крије лице и да се смеје.{S} Хтеде рећи да би некога убила из пушк 
Фати-султан...{S} Љуби јој и очи и лице и бело грло...{S} Пољубио би и уста, а још се уздржава, 
штене у харему три одаје, једна с улице и две из баште, где пашиница госте прима, што се турски 
ом.</p> <p>Затутњише сарајске степенице и зарза мулин ат, прими господара и полете, вриштећи.{S 
ској, од куда се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето.{S} А ако није, ти ухо на 
осфору, откуд се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето...{S} Оздравићеш мајци, и 
че, само закрвави очима, стисну песнице и рикну.{S} Суља, иначе врло јуначан, устукну; мулу поз 
еко главе.{S} Смакле се с главе шамијце и <hi>каикотос</hi>.{S} Тврдим сном спавају, мртве умор 
ене, зацело, биљка кад јој украте сунце и росу...</p> <p>Фати-султан лежи мртва, лепа, лепа, ка 
мо да је пије и да гледа кад јој облаче и гиздају снаху,“ говори она млада Прокупчанка, што је  
бачву, да се у вину купа, трезан; плаче и грли кћер, одговара јој, теши је, подсећа је на „к’см 
абуку мале пушке.</p> <p>Паша се помаче и чисто понизно изусти:</p> <p>— Мула-Халим, је ли исти 
срећне мајке, што из свега гласа нариче и помиње име своје јединице, ниједна не мисли на украде 
p> <p>— Врата отворите.</p> <p>Отворише и врата; свеж ваздух, мирисав испуни одају...</p> <p>—  
 Бога Арнаутима; они му Бога прихватише и продераше се, дивље:</p> <p>— Алла!{S} Аллааа!</p> <p 
оксату каву кувала; а ове, све, скочише и похиташе за мангал: даће свекрва пашиница добар бакши 
т (госпоство); а подједнако се уплашише и Турци и Срби, кад видеше ражљућена мулу.{S} Арнаути у 
у у саз, песме ваде и певају, па дођоше и у наш Лесковац, ама им даде сургун Шемси-паша.</p> <p 
 и робиња окренуше се прозору, вриснуше и простреше се по поду, да заклоне лице; и стара подиже 
 најпосле моли робињу да јој куца у саз и пева: о севдаху, о ашку, о Меџнуну и Лејли, двоје дра 
луци...</p> <p>Не прође много, па хафуз и овде уби човека, и даде крвнину пола Житорађа.{S} Мал 
<p>Не могаде више, јер се са узбуђења и и силнога напрезања закашља: и метнувши на уста јаглук, 
ечи и његове понизности, а не зна да би и једно и друго било што глуху шаптати и слепу намигива 
очи и лице и бело грло...{S} Пољубио би и уста, а још се уздржава, као Мифтар...{S} Узе руку, б 
, па је метну на свој образ.{S} Како би и њу ижљубио, а не може, и ако је оволико воли; јер то  
 блеђа, још жућа.{S} Мулина је кћи љуби и милује: а Лесковчанка, притискујући белим јашмаком ме 
е...{S} У џенет ћеш.</p> <p>Кад се зави и изиђе Лесковчанка, ниједна од њих не виде.</p> </div> 
ло.{S} Сунце сину, те затрепта по трави и цвећу крупна роса; удесише веселе тичице, сухих крила 
 умри!{S} Али не, немој умрети, но живи и <pb n="8" /> гледај: пошто си га видео, грејао се на  
сте, и на уснама пољубац, топал... први и последњи, једини...</p> <p>...{S} И види свадбу.{S} У 
о подиже очи к небу кад је когод увреди и узвикује <hi>Алла’!</hi> буди успавана, или, боље, ни 
ати-султан, Лесковчанка, беговица, седи и пуши.{S} Није скинула ни покривала с главе, а камо ли 
ла, мула, пријатељу!{S} Што Шкодра роди и јунак је и паметно је.{S} Ејвала!</p> <p>И испушише п 
 допре до зенице ујутру, кад се пробуди и очи отвори.</p> <p>Затворила га мајка као девојку, је 
 има рока још до мрака.{S} Пролазе људи и чуде се: „Алла’!{S} Алла’!{S} Ко ли га четрдесетог да 
ари, кад је рана оволика?“ Пролазе људи и мисле; а ето ти је једна жена, па не могаде да прође, 
 не говори, него тајно шапће.{S} И људи и жене о овом говоре шапатом, све у двоје.</p> <p>— Ако 
забрала је шта је, те се грухне у груди и с дадијама говори шапатом.{S} Боји се буне, да се Арн 
чупа косу, гребе лице, грува се у груди и виче из свега грла:</p> <p>— <hi>Султан’м!{S} К’з’м</ 
, и то погледом што у исто време и мрзи и прети, па му окрете леђа, сиђе с тахта без збогом.</p 
, као снег беле браде, у белој антерији и белој чалми.</p> <pb n="112" /> <p>Они поседаше у јед 
атвореној софи крај мангала, у антерији и ћулаву, скрштених ногу, и пуши.{S} Загледао се кроз п 
и видела, звездо, садберк-ђул у саксији и у хладовини?{S} Пустио жиле и почео <pb n="113" /> де 
 сваком осмејку, указују равни пошироки и чести зуби, с ивицама и глеђом као у детета.{S} Очију 
амо јој кћери?...</p> <p>Још јој људски и не казаше шта је, а она чупа косу, гребе лице, грува  
д, с много душа, велики, по мусломански и Стамбол и <hi>Дер-Се’адет/</hi>, то јест Врата Блажен 
утра...{S} Прексутра се чу топот коњски и у капију, одједанпут, и звекир, и халка, и дланови.</ 
ка, истина, девојке <hi>султан</hi> али и његове кадуне.{S} Он љуби руку само својој мајци, сво 
аскара.</p> <p>— То јест, глава.{S} Али и главу могу по глави, кад се много похаси.</p> <p>— Он 
у измирење, други не одобравају.{S} Али и сад мула сиђе с куле, па кроз разјарену руљу, све од  
у долине, гради сметове, камо би запали и ати а некмоли људи.{S} Умукле су тице певачице, само  
> <head>XIII</head> <p>Отишли су ждрали и ласте; у пољу, камо је Исмаил ходио, спалио је први м 
д је био млад, момче за женидбу, украли и потурчили девојку, с којом се три године волео.{S} Ка 
и лепа, па смо се мула и ја разговорили и договорили“...{S} Он је ижљубио мајци руку, и „секао“ 
то су се пред њим часним крстом крстили и служили му службу свету...</p> <p>На једном шареном ј 
иди па се нада, радује се; Богу се моли и дању и ноћу, на јави, и у сну шапће молитву; не испуш 
е може срамоте, никад ни до века; мисли и са женом се покаткад, дању, а и ноћу, разговара.{S} О 
а не помисли:{S} Хајде!{S} Опростиће ми и Бог и син, кад пристанем да се и њена реч чује.</p> < 
тврдо верују <pb n="27" /> и Лесковчани и Прокупчани, и Врањанци...{S} Њен отац радостан, весео 
е.{S} Овога пашу нису волели Лесковчани и Прокупчани, ни Турци ни Срби.{S} Није био правичан ст 
илигран рад; па силно посуђе, па легени и ибрици од правога сребра које Турци зову <hi>срма-ђум 
 су и слуге и слушкиње чуле кад је жени и кћери рекао: „Топлица је близу, ако се <hi>моја</hi>, 
 и опази где се граја стишава, прислони и она око на стакло, угледа, међу Арнаутима, оца.{S} Не 
чали, за недељу дана роде и узру лимуни и портокали, <pb n="17" /> не би у срцу и лицу оволико  
е пуцају мале пушке, јаче бубњају бубњи и пиште зурне...</p> </div> <pb n="111" /> <div type="c 
аде она с мулом и дадијама мулине кћери и сина.{S} Па дадије је остављале, а мула никако, жао м 
а оне две Арнаутке, дадије мулине кћери и сина, нешто се крадом погледају, и шапћу нешто, кад с 
две старе Арнаутке, дадије мулине кћери и сина; трећа јој лила олово, па јој сипа у уста кап по 
 и авлијске ограде, и капије, и прозори и врата: свечано се дочекује најрадоснији дан у години, 
на испит, него је оставише да се одмори и да мисли, да размишља читаву недељу; а онда, у петак, 
абринут, луд од бриге; застане, зажмури и почне својим танким гласом, сам говори; мало, па сиђе 
кад будеш, кузум, на испиту, пуштена си и од једнога и од другога, баба ти каже.{S} Твој баба ј 
не, у чаршији.{S} Жене се бусају у прси и моле се Богу да се „на кавгу“ не <pb n="52" /> окрене 
а Исмаил рече:</p> <p>Што се бојите, ти и моја нене?{S} Фати-султан, кад би нешто хтео да те от 
вриштећи.{S} За њим закасаше остали ати и коњи.{S} Цела <pb n="56" /> чаршија изиђе да гледа ар 
ахну.</p> <p>Мула ућута, а још се клати и држи груди, још гледа у исту шару ћилима; скадарском  
 и једно и друго било што глуху шаптати и слепу намигивати, да мула немаде и на уму и на срцу о 
као да се с дусима разговара, седе Фати и Исмаилова сестра, замишљене; а попци зричу, свици по  
<p>Шкодралија живи у Арнаутлуку, и лети и зими, али му син долази у Прокупље врло често; а кад  
ј чиста, јер онај глас могао је допрети и до падишахове хануме, а до ње не.{S} Ко ће јој о томе 
ерни Мифтар причао, да човеку може бити и на земљи као на небу, у рају где је зелених башта, из 
пошта крај своје кћери, и узе је грлити и плакати, видеше да јој се свест повратила; отвори очи 
т снађе она болест, стаде јој се грчити и кривити лице, и удари јој пена на уста...</p> </div>  
} Али откуд је мислила да ће се сплести и пасти, кад јој се пут којим је за пашом пошла чинио р 
ећном времену, о јунаштву, и о младости и ашиковању, па се опростише: паша оде у Лесковац, да о 
уба Садије-хануме: прича јој о младости и лепоти пашићевој, о севдаху што га за њу има, о госпо 
, Фати-султан, сунце: дође време изусти и Лесковчанка, устајући, и исправљајући се, па је ухват 
} На задњу капију улажаху стари Арнаути и сјахиваху с коња пред коњушницом.{S} Мула и Арнаутке  
 јоргован опет мирише! опет лишће шушти и опет ветрић душе!{S} Славуј у лугу од јасмина удесио  
уг где булбули поју, па си ишао жмурећи и запао у блато.“ Сад се тих мулиних речи сети, и мисли 
/p> <p>— Ђувенде! прекиде је мулима кћи и лупи је песницом у врат; а сирота Фати задрхта и упла 
риванима, одмах, појавише се мулина кћи и оне две дадије, све три на коњма, с белим чаршавима п 
ездо: дође време, говори јој мулина кћи и хвата је под мишку да је дигне.</p> <p>— Хајде, Фати- 
ј жени, без разлике вере, слободно доћи и видети, те поврвеше жене, Туркиње, Српкиње и Јеврејке 
оја нема мужа) а чини севап, спремајући и удајући сироте девојке?...{S} Она беше удата, а не жи 
м сном.</p> <p>У тахтариванима и душеци и јоргани, да не осете хладноће хануме...{S} Фати лежи  
а су та суза и тај осмех збогом Топлици и гробу Исмаилову...</p> <p>Дођоше наспрам Прокупља, му 
ци Лесковчани; међу њима су пуномоћници и сведоци мулини, Шемси-пашина сина и Фати-султан-ханум 
, аман!... аман!..{S} Пољубићу му мајци и ногу и скут и руку...{S} Јенђе из Топлице дошле...{S} 
и <pb n="133" /> послао по шаир-девојци и ашицима неком своме пријатељу топличких јабука...</p> 
гло камење?“ „Камењем ме ударали знанци и непознати; ружом... <hi>пријатељ</hi>“.{S} То рече па 
Туџар, шаир-девојка и ашици!{S} Конопци и сазови.{S} Хм!...</p> <p>— Истина за чудо; ама...</p> 
на пашина.“</p> <p>Тако говоре, и Турци и буле, све у двоје, шапатом, у Прокупљу, по Лесковцу,  
ковац, и Прокупље, нека га виде и Турци и ђаури. „А!{S} Шта може лепа реч! и што се не може пос 
ство); а подједнако се уплашише и Турци и Срби, кад видеше ражљућена мулу.{S} Арнаути узвикивах 
лтан.</p> <p>После дођоше у конак Турци и Арнаути Прокупчани, и само Турци Лесковчани; међу њим 
ариван неће носити Цигани... него Турци и Арнаути...{S} Не у Стамбол...{S} Ох, мајчице!{S} Носи 
иних <pb n="99" /> лепих и слатких речи и његове понизности, а не зна да би и једно и друго бил 
тан-хануму, те јој добро упамтила и очи и лице, и руке и ноге, и стас и ход, све.{S} Беговицу ј 
себе и Фати-султан...{S} Љуби јој и очи и лице и бело грло...{S} Пољубио би и уста, а још се уз 
е не може да се и она освети Шемси-паши и за брата и за несуђену снаху.{S} Робиње и слушкиње <p 
, мула, гост сам ти...{S} Тако!{S} Пуши и слушај.{S} Он није џелат, заклиње се.{S} Сина су ти,  
а.{S} Мирише свеж ноћни ваздух на шебој и каранфил из баште, на амбер и зумбул-ливанту с косе,  
 него себе и Фати-султан...{S} Љуби јој и очи и лице и бело грло...{S} Пољубио би и уста, а још 
ла од оца, више пута, и у њој се мирној и доброј, милостивој према сваком, што подиже очи к неб 
хладноће хануме...{S} Фати лежи наузнак и смеши се.{S} Да је ово смешење видела мулина кћи, не  
ње сви ноћни дуси...{S} Мирише копитњак и мајкина душица... дух је то, Исмаилов, мирис тако јак 
 на месечини, кад силно мирише копитњак и мајкина душица, под овим бором, што шушти, и као да с 
о је као женско; а после се стидео, пак и од црне и беле робиње.{S} Залуд су га звале да се игр 
 а с којима се може разговарати, па чак и проћеретати, то нису хануме из махале, кадуне каквога 
 осећа се тако лак.{S} И био би сад чак и весео, да не бива нешто што га узнемирује: на пример, 
а ево где комшилук, где хануме, где чак и Арнаутке из фиса мула-Халимова, што живе у Прокупљу,  
.{S} Куд ће од бруке!{S} Срамота је чак и од слушкиња.{S} Јер што мула узе, не врати.{S} А и ка 
 <p>— Фати!{S} Фати!</p> <p>А као одјек и на њену цику и на Исмаилове сестре речи зачу се рапав 
У Брусу, код брата ми“. „Еј!{S} Стамбол и Бруса, комшија и комшика“...{S}Валла’! тако.{S} Шта д 
 душа, велики, по мусломански и Стамбол и <hi>Дер-Се’адет/</hi>, то јест Врата Блаженства, на с 
ек ни ђеније, девице што личе на зумбул и на мерџане, не би му усне осетиле оволико сласти, као 
у непокривено.{S} Па ту је међу оружјем и она мала пушка, с искићеном јабуком, где му бејаше ру 
, одајице, ћошке, софе, горе; доле трем и одаје за послугу, под селамлуком мушку, под харемом ж 
ана у њихне кочине.{S} Сокацима, кривим и уским, много каљавим, осим симиџија, бозаџија и оних  
ећа), Зулфи.</p> <p>И простре јој ћилим и шиљте робиња, и хоће да је поведе...</p> <p>— Дај јаш 
 села с кућицама арнаутским, покривеним и сламом <pb n="66" /> и каменом плочом, чији кровови п 
м свежим, готово без бора, с оком црним и крупним, што с маха на мах сине као у младића, не мла 
1" /> пода до тавана, покривени красним и богатим Фати-султан-хануминим даровима; позлаћене ара 
е ови ђаволови синови са женском главом и ојађеном мајком, не би им се прошло наште срца.</p> < 
а се однесе онај лепи мангал са звездом и месецом код невесте; ханум-ефенди хоће сама да кува к 
рнаутке сјахали су пред главном капијом и отишли за тахтариваном.{S} Млади Арнаути опколили кон 
а телејисање, мали жути тасови с варком и ђелинпули; још је поред ње кутија с дуваном; још испр 
> гине, заједно са сиротињом, и турском и српском...</p> <p>И најзад, дахну душом, јер му јавиш 
тила и кућу и мужа); остаде она с мулом и дадијама мулине кћери и сина.{S} Па дадије је оставља 
о ју је ваљало протумачити, и, са Суљом и Саидом, младим Арнаутима из племена кому је он поглав 
ених и неокречених, покривених и сламом и плочама, што вире из бујног зеленила красне Топлице,  
ђе петак, Шемси-паша, са својим харемом и с таквом пратњом, с каквом никада није ишао стиже у П 
 кад пође читав караван с њеном спремом и даровима од његове куће к Прокупљу, па чаршилије истр 
риђе Махмуд-беј, с великом белом чалмом и с ћурком до земље, Турчин, комшија Фатина оца, пред к 
а-Халимова, очекују господара с ханумом и пратњом...{S} И кад се чу топот коња, небо се проломи 
ад ће се појавити тахтаривани с ханумом и кћери њихова чифлук-сахибије.{S} И ето.{S} Јутро је,  
тем, где ће проћи тахтаривани с ханумом и ћерком њихова чифлук-сахибије.{S} Ах! ако се удаје вр 
дна ножица, још бела, с црвеним табаном и ноктима, вири испод ружичасте, свилене хаљине, златом 
или, а он је још тражи, још кука за њом и прети Турцима.{S} Кад је најлепша месечина највише ви 
милује, љуби, повраћа је, плаче над њом и говори:</p> <p>— Аман, султанијо!{S} Ашколсун!{S} Тол 
е смеде их додирнути својом препланутом и доста рапавом руком.{S} Не пита је шта је снила, да с 
ешетом, мула-Халима и Арнауте падишахом и законом!{S} Ха! ха! ха! насмеја се својој лудости гро 
 Да <pb n="88" /> ли је пре пуцао таван и да ли су пси били гробари, не сећа се.{S} И не сећа с 
а његова.{S} Силај, па у силају јатаган и две мале пушке пећанке, са сребрним јабукама искићени 
енђебулство, и видела, то јест, вас дан и сву ноћ гледала Фати-султан-хануму, те јој добро упам 
с пашићем, може с мулом, јер је и један и други преко својих пуномоћника тражи.{S} Овде су Махм 
 Удаљена од свога завичаја, Фати-султан и овде нађе другарице, девојке, турске, Прокупчанке, ко 
је, накитише је...{S} Тражила је јасмин и јоргован...{S} Робиње унеле мирисаве гранчице јасмина 
, тиња.{S} Тако умствује стари Арнаутин и псује Шемси-пашу, а мула јаше напред оборене главе.</ 
мси ородио с пуномоћником Алаховим, као и са самим Алахом: не би пашовао у малом Лесковцу, него 
а није говорио, кад је и од ње крио као и од туђинаца...</p> <p>Јутро је: сунце се родило: не б 
и одавно, кад се умирише Арнаути, писао и написао Шемси-паша.{S} Шемси-паши мило, цикнуо би од  
 и не види.{S} Тужбу је у глави написао и у глави цару поднео, а ево сад где је у глави повлачи 
јер није желео да га се само боје, него и да му се диве, да се застиде од његова госпоства. „Зн 
 обично, јер хоће не само да чује, него и да види шта му одговара.{S} Пита: „где је Бал-беј?“ А 
ро није.{S} Дебео снег притиснуо и брдо и долину, а вуци силазе с планине урлајући, долазе топл 
ин (или домаћица) код куће пошто је сео и одморио се.{S} Пашиница покварила обичај, да би се са 
 бео образ.{S} Сам га је на комар турио и изгубио.{S} А за каљаво чело и катрањав образ што му  
, пуше, мирише им одело на угаљ, а неко и на неопранштину; прозори сад затворени, на ћерчивима  
оди је по дворишту где му је хрт и соко и говори о брату; прича о његову разговору кад бејаше м 
е пашујем?!{S} Насмејаће ми се и турско и каурско“.{S} Па још кад дође ред да врати оно што је  
 поља, празна гумна, све се то, и мушко и женско, и старо и младо, подигло кули мула-Халимовој; 
је, Турци, продају и купују живот, тело и душу, и слободу туђу; ми овде у Топлици под Јастрепце 
ту: данас му је прилепила блато на чело и ударила катран на лице Исмаилова невеста...{S} Кажи м 
ар турио и изгубио.{S} А за каљаво чело и катрањав образ што му могу ја?!{S} Сву Топлицу и Вете 
 пријатељ...{S} хоћу да му пратим писмо и у њему селам сад одмах.</p> <p>И отури чибук, а узе:  
гове понизности, а не зна да би и једно и друго било што глуху шаптати и слепу намигивати, да м 
полако мисли: што ће моћи овде слободно и непрестано на Исмаила мислити; што ће живети у кули у 
а, све се то, и мушко и женско, и старо и младо, подигло кули мула-Халимовој; па људи остају ок 
ати-султан-ханумино венчање.{S} И старо и младо, и богато и сирото, ко год чу о овоме венчању,  
сто круне сахан, из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене очи...{S} Капци су јој 
а глави му сахан из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене капке...{S} Шушти бор. 
p> <p>И отури чибук, а узе: дивит, перо и хартију...{S} Прво зажмуре, па поче гушчјим пером с д 
 миловала, па се уморила.{S} Гледала то и ћутала; а сад, има три дана, не гледа, а и дању и ноћ 
ја“ на мангалима крај огњишта, а ове то и не гледају, но се наредиле крај софра-тепсије, неке с 
о венчање.{S} И старо и младо, и богато и сирото, ко год чу о овоме венчању, зачуди се. „ Алла’ 
ква скоро није.{S} Дебео снег притиснуо и брдо и долину, а вуци силазе с планине урлајући, дола 
нуме долазе, друге одлазе, али све тихо и полако.{S} Са „чадром“, кроз капиџике, из целе махале 
ма мусломани, не ходећи као обично тихо и достојанствено, <pb n="39" /> него брзо, погурени под 
 сањајући о својој првој ноћи.{S} Глухо и мртво Прокупље одјекну на све четири стране, а Исмаил 
 обезглављена ата, и опет одјекну глухо и мртво Прокупље...{S} Врисну ат још једном, и још једа 
 болна преболна, и где би она дела рухо и оружје брата јединца...{S} Уђе у одају, па кад је Фат 
 девојкама, о младићима, о љубави. „Зар и овде има љубави?“ упита једном, зачуђено, Фати-султан 
{S} Духа с околних висова помаман ветар и наноси кишу кроз прозоре, рђаво затворене, у одаје, у 
 на шебој и каранфил из баште, на амбер и зумбул-ливанту с косе, на ђул-су с недара, грла и рук 
е кад јој је бунило, а кад јава.{S} Јер и кад бунца, лепо их гледа, као на јави.{S} Увек, само  
ће, узео се играти ораха с црном Ђултер и белом Замбак; а оне му све угађале, више него пре, за 
рдо верује да мула пристаде на разговор и договор, и на све друго, с пашиних <pb n="99" /> лепи 
го...{S} Пође по конаку, онако распојас и бос, у терлуцима од црвена сактијана.{S} Брже ходи не 
ула-Халим?{S} Јуче тако срећан, а данас и без кадуне и без сина.{S} Крв за крв!{S} Наћи ће убиц 
ила и очи и лице, и руке и ноге, и стас и ход, све.{S} Беговицу је послао Шемси-паша, бојећи се 
у нов ћулав и тунус фес.{S} Затурио фес и ћулав, те му се види обријано теме.{S} Стрча с куле,  
ене кокошке, банице; пише каву и шербет и водише разговор о свачему, о прошлом срећном времену, 
ер тешила, залуд јој је помињала к’смет и Алахово Писмо, она, по њену доласку, ока не сушаше; и 
ружом; само сам хтео да ти кажем аманет и селам.{S} А ти знаш, мула, мој пријатељу, да за непро 
 из једне баштованџинице допире кларнет и турска песма, турска момчад свирају и певају, песмом  
ље.</p> <p>И тако.{S} Повраћена у живот и мало разгаљена узела је дворити мулу, као оца, или он 
 иде мула с Арнаутима.{S} Чује се топот и вриска атова, из далека, а чаршијом отвореном, завлад 
њена; води је по дворишту где му је хрт и соко и говори о брату; прича о његову разговору кад б 
ше Арнаути, убише јој сина, њену милост и хранитеља, кириџију, који бејаше пошао у Ниш с топлич 
н!..{S} Пољубићу му мајци и ногу и скут и руку...{S} Јенђе из Топлице дошле...{S} Јараби шућур! 
к, не пали му га; од тада мула није љут и тужан, него смућен, и као да се нешто стиди, као да и 
спаравају цветне лехе, заливене и синоћ и јутрос, мирише земља...{S} Чује се топот коњски, из < 
ака, те прилазе уз капије, дршћу, гребу и тужно циче...</p> <p>Кроз арнаутску махалу нигде капк 
ћи, да крв заустави, меће главу у торбу и, још смелије, још дрскије, наставља:</p> <p>— Сравни  
едоше печене кокошке, банице; пише каву и шербет и водише разговор о свачему, о прошлом срећном 
 мртвим господаром, па тек подиже главу и полете, као да крила доби, ка Арнаутлуку, да што пре  
та говорити; с другима севап.{S} И прву и другу уредбу, веле, нису писали великаши, не дај Боже 
о севдаху што га за њу има, о госпоству и милосрђу Шемси-пашину.</p> <p>— Мерхаметли (милосрдан 
... аман!..{S} Пољубићу му мајци и ногу и скут и руку...{S} Јенђе из Топлице дошле...{S} Јараби 
едао се у његова два мора, Златном Рогу и Босфору, носићеш га у срцу до века, па баш да живиш,  
испрати мајку.{S} Арнаутке гледају тугу и јад, па и ове окорела срца жене, што се нагледале крв 
гал оно вече, у оном <pb n="42" /> чуду и забуни, па нека изручила ибрик, да жар угаси, и то јо 
лађим другарицама, да што пре поскидају и склоне спрему и дарове. „Нека ти се донесу, кузум Есм 
!...{S} Они, Стамболије, Турци, продају и купују живот, тело и душу, и слободу туђу; ми овде у  
т и турска песма, турска момчад свирају и певају, песмом дочекали Ђурђевдан.{S} Из махале, не и 
и главу кроз врата, па стрчаше у авлију и избацише мале пушке, у знак весеља.</p> <p>Алла’!{S}  
капији, или звекир, она одшкрине капију и тешка се: „Вај! вај!{S} Јазук што ћете се по овој вру 
Фати!</p> <p>А као одјек и на њену цику и на Исмаилове сестре речи зачу се рапав, страшан глас. 
него су Арнаути: раде земљу, гаје стоку и држе бесу.{S} Арнаутину је више једна беса, него Турч 
а је с невестом нестало...{S} На вриску и <pb n="35" /> вику ханума и робиње, све се избудише,  
иче.{S} Црмпураста, млада, крупна, руку и ногу као у мушкарца, науснице као у младића, у антери 
е, и робиња, више говоре покретима руку и главе но устима: показују према прозору...{S} Досетиш 
кану на дланове и табане, на нокте руку и белих ножица, као невести; Исмаилова сестра <pb n="14 
ну, ваде из недара по јабуку или крушку и мећу је крај ње не као понуду болеснику, него као прв 
 нема, ни мајке!{S} Гледа се у огледалу и <pb n="141" /> намешта Исмаилов бисер на грлу, извлач 
илове.</p> <p>О богатим даровима, оделу и накиту, снаси од свекрве, свекра, говори цело Прокупљ 
 плаче, јеца, нариче, тужећи се на силу и обест Богу...{S} И чифчије пијанога хафуза, турска ра 
> чаршија изиђе да гледа арнаутску силу и салтанат (госпоство); а подједнако се уплашише и Турц 
м крилима; нико не гледа арнаутску силу и <hi>салтанат</hi>, јер свуд капак до капка...; и псе, 
ве, гологлава проклињаше арнаутску силу и турску обест. „Луда!{S} Луда!“ узвикнуше неки, колико 
тан циметове боје мокар.{S} Мутне су му и подбуле очи; подбуо у лицу; обрве беле, дугачке, надн 
а, да што пре поскидају и склоне спрему и дарове. „Нека ти се донесу, кузум Есма, мердивене, па 
днеле гране џанарика, на шареном ћилиму и меким шиљтетима пуно је будних, и то готово саме јенђ 
е, сад заливене кишом, на чупаву ћилиму и јастуку сеном напуњену лежи Фати-султан; лежи наузнак 
епу намигивати, да мула немаде и на уму и на срцу онај увели пупољак у његовој Топлици, да не п 
ише, по обредима мусломанске вере, жену и сина свога поглавара, жене плачући, људи шкрипећи зуб 
брег по који Арнаутин с пушком о рамену и хртом за собом, иде у лов на зечеве, и прођу сеоским  
 страшним фијукањем диже снежну прашину и сноси је с брда у долине, гради сметове, камо би запа 
и јој се очни капци покренуше... врисну и хтеде да скочи, али...</p> <p>Човек један, крупан, у  
аз и пева: о севдаху, о ашку, о Меџнуну и Лејли, двоје драгих, што се толико волели, па се не у 
 по њену доласку, ока не сушаше; и дању и ноћу плакаше она што за три дана сузе не пусти.{S} А  
а сад, има три дана, не гледа, а и дању и ноћу говори.{S} Њена мајка, и мулина кћи, које се од  
се нада, радује се; Богу се моли и дању и ноћу, на јави, и у сну шапће молитву; не испушта број 
 као паперје, каква је, по његову мњењу и памети, само у оних кадуна које се зову <hi>султан</h 
рају се, промолише главу.{S} Страшни су и наказни; чекају жртву...</p> <p>Мурад-беј понови пита 
вољи само ово кћерино венчање; синоћ су и слуге и слушкиње чуле кад је жени и кћери рекао: „Топ 
уњевима, неки белом ћечету, неки у фесу и пешкиру, сви у опанцима.{S} Стаде вриска пастушастих  
 или дадију, јер осећају у сну хладноћу и сањају: мања, где их мајка купа у хладној води; већа, 
 како јој погибе брат, напустила и кућу и мужа); остаде она с мулом и дадијама мулине кћери и с 
лици сестра Исмаилова; напустила и кућу и мужа, па се из очеве куле не миче.</p> <p>И не зна; н 
, срећа!</p> <p>А она се промени у лицу и рече:</p> <p>— Исмаил-бег... ћути!</p> <p>— Зашто да  
в образ што му могу ја?!{S} Сву Топлицу и Ветерницу да исцрпем, па ништа; јер црн, прљав образ  
 ваздух, што мирисаше на мајкину душицу и на друге лековите траве, прошлога лета, тако је сад о 
 да ће Вог зна куд, а не у Топлицу, оцу и мајци, старој...{S} И отац му стар; има осамдесет, ве 
и портокали, <pb n="17" /> не би у срцу и лицу оволико горео.{S} Да га послужише шербетом оне д 
упљу, а познавале су Фати-султан, плачу и уздишу: цело Прокупље жали несрећну девојку, кћер хаф 
 шапатом, у Прокупљу, по Лесковцу, Нишу и Врањи.{S} Говоре шапатом, а те речи одјекују чак по Т 
 пре неки дан веселој, сад брига, страх и стид, а кад би се нешто ово мерило, ко зна шта би пре 
што хтео да те отме сам падишах, ја бих и њега убио, бесу ти дајем.{S} Знаш ли шта је то беса?{ 
 беле се кровови ниских кућа арнаутских и високе куле мула-Халимове, а прошарани су јатима вран 
, и окречених и неокречених, покривених и сламом и плочама, што вире из бујног зеленила красне  
них ниских кућа арнаутских, и окречених и неокречених, покривених и сламом и плочама, што вире  
 глеђом као у детета.{S} Очију је црних и крупних, смелих као у човека, чедних као у девојке.{S 
ве друго, с пашиних <pb n="99" /> лепих и слатких речи и његове понизности, а не зна да би и је 
д оца.{S} И одмах се чу његов глас, тих и слаб, готово као мало час имамов:</p> <p>— Фати-султа 
е!) није и памет; и зна причу <hi>Јарац и Вук</hi>...{S} Кад је оно ударио рогом јарац вука, оп 
мој!{S} Срамоту си за жалост; немој још и жалост...{S} И после, мула, ти си се светио како се А 
ку, кћер хафузову.</p> <pb n="40" /> <p>И у хафуз-Ахмедовој кући тишина.{S} Истина, једне ханум 
 румен бледо лице.</p> <pb n="65" /> <p>И повраћају је у живот полако мисли: што ће моћи овде с 
је мој хаџилук...</p> <pb n="136" /> <p>И робиња је одведе тамо, а она седне на мекано шиљте: п 
ml:id="SRP19070_C10"> <head>X</head> <p>И тако, Фати-султан мули је кадуна.</p> <p>Кад размота  
унак је и паметно је.{S} Ејвала!</p> <p>И испушише пријатељи још по три чибука једно за друго;  
Вај, од соја! а толико несрећна!</p> <p>И још се нешто говори, то јест, не говори, него тајно ш 
ром фиса Војњаци?</p> <p>— Буди!</p> <p>И још једанпут Мурад-беј онако пита; и трећи пут Фати о 
ме штогод снаћи од Алаха, шућур!</p> <p>И она рече „шућур“ па погледа у небо.{S} Она му није ви 
наути сад...{S} У сарај ћу ја...</p> <p>И кад већил оде, мула позва Арнауте.{S} Сутрадан су Арн 
ој глас доноси ат сина њезина...</p> <p>И мула је протумачио вриску ата како ју је ваљало проту 
 каже, и кад је руком омилује...</p> <p>И праштала му.{S} Украо ју је, али не да осрамоти њу, н 
.{S} Закукурекаше трећи петли...</p> <p>И Фати-султан-ханумина мајка не спава; крај мраморне че 
иротињом, и турском и српском...</p> <p>И најзад, дахну душом, јер му јавише да је мир! нема Ар 
кроз руљу; сви му праве место...</p> <p>И мало, па се граја сасвим стиша; Арнаути се разиђоше,  
Хедрлес...{S} Гледајте на сат...</p> <p>И тихо, тихо, а ипак разумљиво, чу се из празних груди  
не завлада дубока, мртва тишина.</p> <p>И дан свршава као човек.</p> <p>У ливади, близу мулине  
 хиљадама лековитих трава, биље.</p> <p>И тако.{S} Повраћена у живот и мало разгаљена узела је  
 година“.{S} Тако говоре хануме.</p> <p>И тај дивни град, с много душа, велики, по мусломански  
 Забубњаше бубњи; писнуше зурне.</p> <p>И ови у предсобљу с мулине стране весели су; и таман да 
ледало.</p> <p>— Сурме ми дајте.</p> <p>И сурме јој дадоше.</p> <p>Мршаве руке дршћу...{S} Мала 
жа, па се из очеве куле не миче.</p> <p>И не зна; нико јој не рече, ни мајка, ни другарице, ни  
 памећу човек — морале се крити.</p> <p>И ко зна докле би Лесковчанка овако, китила и везла, је 
 <p>— Таксират (несрећа), Зулфи.</p> <p>И простре јој ћилим и шиљте робиња, и хоће да је поведе 
памети, плаче за срцем јуначким.</p> <p>И мало које јутро да не казује несуђеној снаси снове св 
луд, а чини му се да је паметан.</p> <p>И досад су се Арнаути бунили, и то против власти, али њ 
 другим кад је није први пустио.</p> <p>И... ожени се старац дететом!</p> <p>Не, ту закон нема  
пут како је Фати-султан нестало.</p> <p>И наставише:</p> <p>— Сад је Фати-султан у мулиној кули 
па узе изгледати ханум-ефендију.</p> <p>И на одаји где је невеста прозори широм отворени; на ти 
 писмо и у њему селам сад одмах.</p> <p>И отури чибук, а узе: дивит, перо и хартију...{S} Прво  
а трже пашиница.</p> <p>— Пашам, чешемм’и нури, (Пашо мој, очни ми виде).</p> <pb n="123" /> <p 
"42" /> чуду и забуни, па нека изручила ибрик, да жар угаси, и то још тако стоји.)</p> <p>А хаф 
оне две Арнаутке, дадије; сручише читав ибрик воде на Фатину главу.{S} Уплашила се, па се онесв 
игран рад; па силно посуђе, па легени и ибрици од правога сребра које Турци зову <hi>срма-ђумиш 
ева, невестама се јувка цепа, девојкама ибришим мрси, удовицама памет померава...</p> <p>Ха-ха- 
е; а на њеним грудима, испод кошуље, на ибришим-врвци, хамајлије, мале, велике, од урока, од на 
 разговор, само ниже речи, као бисер на ибришим, с медом на уснама, са шећером на језику...</p> 
е овај паша!{S} Реч по реч као бисер на ибришим.{S} На уснама му мед, на језику шећер; лепим ће 
ју плавих као море, трепавица црних као ибришим, дугих као крила ластавице; млада, једва да има 
 указују равни пошироки и чести зуби, с ивицама и глеђом као у детета.{S} Очију је црних и круп 
 <p>Жали је мајка, да се не мучи мажући ивице очних капка сурмом, па тобоже се боји урока.</p>  
док му не погибе син, играо се јуначких игара с топличким момчадма; надскакивао је све младиће  
на кћи дршће...</p> <p>Око конака свет, иглу да пустиш, не би пала на земљу; човек до човека, А 
д њихов „ојнак“ растурио његову „купу.“ Игра се с њима у вотњаку, под једним великим шам-дудом, 
 Мало пише, у сарају, код оца, много се игра ораха.{S} Страстан је играч ораха, и страсно гледа 
/> преко зида па у њу, и кад се Бал-беј игра, да изиђе, да...{S} Не!{S} Материно срде даље није 
беле робиње.{S} Залуд су га звале да се играју ораха; нити се играо, ни се с њима разговарао; м 
ловима, чочечки, певају, и онако седећи играју.{S} Бела робиња час гледа у хануме, час баци пог 
ладу <pb n="34" /> госпођу), с којом се играла као с другарицом, час погледа к вратима, изгледа 
ји будне још три младице.{S} Од певања, играња, разузданог весеља, хануме се замориле, и поспал 
адовини, камо је нарочито направљено за играње ораха, почупана трава, утапкана земља; а мајка н 
развијене; купао се са женама као жена, играо се с девојкама као девојка.{S} И ко зна, још би,  
...!{S} Старац, а док му не погибе син, играо се јуначких игара с топличким момчадма; надскакив 
су га звале да се играју ораха; нити се играо, ни се с њима разговарао; метнуо би шиљте на праг 
 А ево откуд се тога сетила.{S} Увек се играо с робињама, с црнкињом Ђултер, и Черкескињом Замб 
је је пуштао отуд док не обећа да ће се играти с њим <hi>Шећер-Шербет</hi>; а понекад се и он с 
стидео се, и, најпосле, шта ће, узео се играти ораха с црном Ђултер и белом Замбак; а оне му св 
ца, много се игра ораха.{S} Страстан је играч ораха, и страсно гледа превртање голубова „на два 
 остало једно, а он се радовао као дете играчки, као што се радовао кад му петао осветла образ. 
> (поздрав) од сараја, то јест од паше, иде, одмах; тако у младости, тако сад.{S} У лов је пола 
тин с пушком о рамену и хртом за собом, иде у лов на зечеве, и прођу сеоским путем но две-три А 
ека срца, завукао руке под појас, хуче; иде око куће, дође пред кућу, а не улази унутра, не мож 
</p> <p>А хафуз-Ахмед још није стао.{S} Иде, тумара сокацима као луд, па тек застане, премери с 
 је попустио коњу дизгине, пустио га да иде како хоће, полако, а сам је подигао главу, гледа у  
Арнаути гори него пре, љути што им мула иде Шемси-паши, крвнику, псују, прете и ударају коње ст 
 свуд капци на прозорима, јер се чуло е иде мула с Арнаутима.{S} Чује се топот и вриска атова,  
о гробу својега сина, јер му на гроб не иде више никако...</p> </div> <pb n="95" /> <div type=" 
ш, очни ми виде, пашу Шкодралију: да он иде мула-Халиму.{S} Он може да...{S} И узе му нешто шап 
билазе <pb n="89" /> га; не грде га што иде ноћу без фењера као хајдук, грехота; не осврћу се н 
кријем главу, дај бројенице: на хаџилук идем.</p> <p>— Чучук ханум!</p> <p>— Ту је моја Мека, З 
 пасти...{S} Хајде мени, кћери...{S} Да идемо обе у Стамбол; да молимо милостивога падишаха да  
> <p>— Јок!{S} Јок!{S} Јок!</p> <p>— Да идемо заради муле; ама ако она каже да ће за пашина син 
 Познајем те, Садије-ханум, ђозум...{S} Иди под Јастребац...{S} Исмаил ће на ату у ђурђевску зо 
ила сам ја леп сан; све овце и јагањци, иду ливадом, зеленом, пуном цвећа, с травом до колена;  
го брзо, погурени под разапетом чадром; иду у џамију на молитву.</p> <p>Једне куће по вас дан п 
егов...{S} Војњаци посели друмове...{S} Иду к Лесковцу...{S} Хоће да опколе прокупачки сарај... 
 заповеда да дигну војску на оружје, да иду да умире побуњене Арнауте.</p> <p>— Тражио си од ђа 
м, зар ниси видео?{S} Од града до града иду, ударају у саз, песме ваде и певају, па дођоше и у  
, опасани ликом; а дванаест крај носила иду, за смену, и по двојица их са стране придржавају, д 
S} Аллааа’! слободни су, кроз свој град иду, не иду кроз <pb n="110" /> турски Ниш, или Лескова 
етра.{S} Овај се једва миче кад кокошке иду на седало пре одређена сата.{S} Танка глава куд ти  
а’! слободни су, кроз свој град иду, не иду кроз <pb n="110" /> турски Ниш, или Лесковац, столи 
е! друге, оне што ни усред бела дана не иду улицама без пратње, похиташе у ово доба саме!!{S} Ж 
данпут кроз одшкринуту капију, једанпут идући једној другарици, и једанпут враћајући се из хама 
а разговорили и договорили“...{S} Он је ижљубио мајци руку, и „секао“ црни курбан.</p> </div> < 
је метну на свој образ.{S} Како би и њу ижљубио, а не може, и ако је оволико воли; јер то је ру 
утима.{S} Чује се топот и вриска атова, из далека, а чаршијом отвореном, завлада <pb n="97" />  
арочито пацова, кад се појави изненада, из преграда под долапима, у оној одаји где с мајком спа 
допуст) узеле, певају!...{S} Из далека, из једне баштованџинице допире кларнет и турска песма,  
.. бубњи се и зурне чују чак из далека, из циганске махале...</p> <p>Живот.</p> <p>Фати-султан  
ов тахтариван мој, без врата и пенџера, из џамије...{S} Покрите га дувком из Топлице... што је  
 дочекују окупана јунака...{S} Из врта, из непрегледног вотњака Ахмед-хафузова са свакојаким во 
 страшно прочита са зажарених јагодица, из оборених очију, те пљесну длановима и закука: „Вај!{ 
 с небеског, исто као оне четири књиге, из којих се човек учи да верује и <pb n="74" /> љуби Бо 
ма тридесет једну-две; родом из Сирије, из града Алепа, кћи некога паше, Турчина; па ипак јој б 
слатко-тужну песму...{S} Песма се чује, из далека, турска песма, и блејање јагањаца...; по росн 
 полако.{S} Са „чадром“, кроз капиџике, из целе махале, од јутра до мрака: остављају у предсобљ 
 главу од своје кћери.</p> <p>Арнаутке, из свих села, чувши да им је болна мулиница, почеше дол 
 после српско-турскога рата из Топлице, из племена Војњака, а ћатиб унук Бал-бејов, праунук Шем 
дођу близу каквога дрвета, опале, неки, из пушке, те се стресе снег и прхне преплашено јато вра 
ирише земља...{S} Чује се топот коњски, из <pb n="67" /> далека: душа слухти, срце дршће... заб 
човек до човека, па сви као бунтовници, из очију пламен сукља, лица чисто онакажена, загледају  
вене лице, све се чешће чује сух кашаљ, из груди...{S} А мула све смућенији, и као да се све ви 
ска ружа, и, каткад, чује се сух кашаљ, из груди.{S} Час је тужна, час толико замишљена, а час  
да.{S} На глави му у место круне сахан, из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене 
</p> <p>— Кучку псима! захори се силно, из свих грла, небо се пролама.</p> <p>Сирота Фати-султа 
} Из сараја не изиђе очајан, но махнит, из очију му лете варнице...: освета...</p> <p>— Ама шта 
> <l>Шахин<ref target="#SRP19070_N2" /> из руке твоје...</l> <l>Аман... аман... јен... ђе...</l 
 „дестур“ (допуст) узеле, певају!...{S} Из далека, из једне баштованџинице допире кларнет и тур 
} Окупани дочекују окупана јунака...{S} Из врта, из непрегледног вотњака Ахмед-хафузова са свак 
и, као да је ту башта онога света...{S} Из онога сахана пало је сребро, не, олово на њене капке 
руке испод леђа, узе је у наручје...{S} Из груди му се оте глас један, радостан, сличан гласу к 
н на главу, да му размрскаш главу...{S} Из пакла камен да пустиш...</p> <p>— Остави мене да збо 
пље, сјаха пред сарај, нема заптија.{S} Из сараја не изиђе очајан, но махнит, из очију му лете  
мангала и кува каву у жутој џезвици.{S} Из те џезвице таман филџан каве.{S} За сваку по на особ 
и певају, песмом дочекали Ђурђевдан.{S} Из махале, не из Ахмед-хафузова комшилука (јер у комшил 
 може од Турака да је отме, полудео.{S} Из Власине је, а никад од тада није у Власини, него тум 
, посади га на тахт, на своје место.{S} Из друге одаје изиђе нишки паша, плав, висок, у чоханим 
а-ха! насмеја се мула из свега гласа, а из очију му живи пламен сукну. „За крв ич не знам!{S} Х 
удо! груди му се расцепише, на двоје, а из ране покуља крв као из кладенца вода!...{S} Опет про 
Чу се кашаљ, а потом говор, тако тих, а из дубине празних груди.{S} Фати говори:</p> <p>— Где ј 
пак се рашчу, за час, по делом граду; а из града глас оде у Топлицу.</p> <p>— Три заптије:{S} Х 
} Пред кулом су Арнаути, не као до сада из неколико села, већ из свих, и што је год за пушку до 
рек, кад ниче трава: кад се сва природа из мртвога сна буди, Фати-султан се спрема за <pb n="13 
, али њему није било овако.{S} Бал-беја из харема не пушта.{S} А пашиница од страха чисто луда. 
смеје.{S} Хтеде рећи да би некога убила из пушке, па се сети да је се и празне боји.{S} Би јој  
т.{S} А једанпут <pb n="15" /> је убила из дугачке пушке медведа, кад је с планине, по грдном с 
дан зид: педесет „ката рубе“, све свила из Дијарбекира, све вез из Смирне.{S} А Фатина спрема,  
тоно реч, <pb n="26" /> затресе се кула из темеља; стаде крај незатворена капцима прозора, баци 
="54" /> <p>— Ха-ха-ха! насмеја се мула из свега гласа, а из очију му живи пламен сукну. „За кр 
тиркама и јастуцима из Смирне, завесама из Дијарбекира, персијским ћилимима, огледалима са стак 
 и, са Суљом и Саидом, младим Арнаутима из племена кому је он поглавар, одмах пошао к Прокупљу. 
ештен скупоценим застиркама и јастуцима из Смирне, завесама из Дијарбекира, персијским ћилимима 
на Черкескиња.{S} Мирише капама и сарма из сахана „капаклија“ на мангалима крај огњишта, а ове  
 дневном жегом, диже се као дим тамјана из кадионице, испуњава поље, села с кућицама арнаутским 
Лесковчанке.{S} И та је постеља враћена из Шемси-пашина конака после њена другог венчања с муло 
најпосле: „Не украдоше Ахмед-хафузу ата из ахара, ни из авлије загара, него чедо, кћер му украд 
рца досељена после српско-турскога рата из Топлице, из племена Војњака, а ћатиб унук Бал-бејов, 
е нене, веселећи се с другарицама, пуца из две мале пушке од једанпут.{S} А једанпут <pb n="15" 
ена парчадма тенећке, и асуре, и истрча из дворишта једна сиромашна жена, Српкиња, наричући за  
ти колико је лепа Фати-султан.{S} А кад из одаје изиђе мула, као џин, дугачке беле браде, Исмаи 
 миче се... то је Исмаил...{S} Чује ход из далека...{S} На глави му сахан из кога се лије сребр 
у харему три одаје, једна с улице и две из баште, где пашиница госте прима, што се турски зову  
стима, и као са страхом, па чучну, ваде из недара по јабуку или крушку и мећу је крај ње не као 
уда, баница у бакарним сановима, грожђе из туршије у земљаним зделама, и мушмуле, и јабуке на г 
 лепо име, њему мило а он зарида, изиђе из одаје; побеже удно вотњака, изговори стењући: „Алла’ 
ла...{S} Аман, Јараби!</p> <p>Кад изиђе из дворишта хафуз-Ахмед треће јутро, он виде пред својо 
 мајци и ногу и скут и руку...{S} Јенђе из Топлице дошле...{S} Јараби шућур!...{S} Јараби шућур 
А о чем говоре хануме?</p> <p>Како дође из Цариграда Ахмед-хафуз, о њему па о њему.{S} Прво, уб 
јисана</hi>; а по руху су познали да је из куће богате.</p> </div> <pb n="38" /> <div type="cha 
срећно доба Фати скројила.{S} Пуцала је из дуге пушке, <pb n="60" /> веле, у петнаестој години  
а зајеца...{S} Изведоше је, изнесоше је из собе.</p> <p>-— Фати-султан, кузум, отвори уста...,  
а за чудо; ама...</p> <p>— Ама зашто је из Шемси-пашина конака, тога дана, пред зору, на задња  
„Ама зар баш сам паша?“ „Не.{S} Заптије из прокупачког сараја.“ И ако се говори шапатом, све у  
омшилук, где хануме, где чак и Арнаутке из фиса мула-Халимова, што живе у Прокупљу, а познавале 
шмуле, и јабуке на гранчицама, и крушке из сламе.{S} Арнаутке седе около, пуше, мирише им одело 
ружена, у локвама усирене крви искуљале из рана више леве сисе и главе, он рикну као стрелом по 
сву ергелу из Мире; и даје ти све робље из конака и даје ти...</p> <p>— Аллааа! викну мула коли 
и, па чак и проћеретати, то нису хануме из махале, кадуне каквога занатлије, дућанџије, или, ре 
ом дочекали Ђурђевдан.{S} Из махале, не из Ахмед-хафузова комшилука (јер у комшилуку је тужно), 
м, и што су везле три сиротице, Туркиње из Смирне, како причају буле, три године.{S} У дну једн 
шта, све је будно; и ашчике, и слушкиње из целе махале, и неке сироте што ово дана слушаху, и т 
покривених и сламом и плочама, што вире из бујног зеленила красне Топлице, — над том високом а  
очима два месеца, а после, молила да се из Топлице <pb n="138" /> донесе; и, ево, месец дана чу 
маилова; напустила и кућу и мужа, па се из очеве куле не миче.</p> <p>И не зна; нико јој не реч 
о ове три одаје, широм отворене, кад се из Прокупља врати, и угледав искићене зидове, у земљу д 
ехе, одакле се киша лије.{S} Гугутке се из својих котарица не мичу; а псима се носи храна у њих 
ало, па се отвори капија, и појавише се из великога дворишта, опасана високим, дебелим зидом дв 
га који га чује.{S} Турци, враћајући се из каване, обилазе <pb n="89" /> га; не грде га што иде 
дној другарици, и једанпут враћајући се из хамама, много пута кроз прозорске решетке; виђа га,  
p>И тихо, тихо, а ипак разумљиво, чу се из празних груди песма:</p> <quote> <l>Белу рубу обукла 
ивеном главом, без фереџе.</p> <p>Чу се из предсобља врло слаб, мушки глас; имам говори, то јес 
бље и рухо.</p> <p>Кад харемћаја изнесе из тахтаривана хануму, и однесе је на кулу, па она узе  
еданпут...</p> <pb n="146" /> <p>Одлете из мајкине руке соко, не соко, него бели голуб...</p> < 
а смрт.</p> <p>— Растанак...{S} Изиђите из собе, јенђе..., ето ми га отац: пева се Растанак...{ 
hi>, то јест принцеза.</p> <p>А куда ће из Цариграда? „Цариград види па умри!{S} Али не, немој  
им момчадма; надскакивао је све младиће из племена кому је он поглавар.{S} Смеје се само кад је 
сну шапће молитву; не испушта бројенице из руку...</p> <p>Али Фати би добро само до пролећа, па 
су, гребе лице, грува се у груди и виче из свега грла:</p> <p>— <hi>Султан’м!{S} К’з’м</hi> (Су 
вори.{S} После одласка скадарскога паше из Лесковца, једно јутро, рано, је изишао дугачак <pb n 
деце.{S} Сад једно.{S} Ни једна не беше из његова фиса. „Грехота,“ говораше. „Жени ли се отац ћ 
...{S} Њена мајка, коју мало час изнеше из одаје, да не види кад јој кћи издише, клечи сад крај 
убе“, све свила из Дијарбекира, све вез из Смирне.{S} А Фатина спрема, и рухо, дарови од Солуна 
 воће...{S} А од пре три дана је у соби из баште, одакле кроз прозор види капиџик мулине кћери, 
 слушај, не срди се, ево...{S} И извади из недара кожну кесу, велику, па је стаде дрешити.</p>  
 <p>Дође време да се растану; он извади из недара низ бисера, па га даде невести.{S} Мајка му о 
лази у одају где је Фати-султан, излази из ње; разабрала је шта је, те се грухне у груди и с да 
у његов пашалук донесе.{S} Ни он излази из конака, ни пашиница, ни пашић, Бал-беј.{S} А буд се  
 украдоше Ахмед-хафузу ата из ахара, ни из авлије загара, него чедо, кћер му украдоше.{S} Вај,  
ачице, чочеци, једни из Лесковца, једни из Врање, једни чак из Скопља, дошли с јенђама, све то  
аву; свирачице, певачице, чочеци, једни из Лесковца, једни из Врање, једни чак из Скопља, дошли 
ила се, па сад?{S} Док се паша не врати из Прокупља, све је нешто лепо очекивала, све се добру  
 Алаха.</p> <p>Једно вече, кад се врати из града и хтеде ући у одају, родитељима, чу да му се р 
.. повукоше се, и одмах почеше доносити из Ниша, кријумчарећи, праха и олова: „нека је све гото 
не кадуне Арнаути грађани.{S} И Арнаути из пратње Фатине деру се, Алаа’!{S} Аллааа’! слободни с 
 из Лесковца, једни из Врање, једни чак из Скопља, дошли с јенђама, све то довела свекрва пашин 
нет пишти.... бубњи се и зурне чују чак из далека, из циганске махале...</p> <p>Живот.</p> <p>Ф 
е свеж ноћни ваздух на шебој и каранфил из баште, на амбер и зумбул-ливанту с косе, на ђул-су с 
не брод који Ахмед-хафуза и његов харем из Цариграда понесе, и тахтариван који рођаку цара царе 
м у град од страха дрхти; кад се вратим из града радује се....; и видео сам: клања и кад није в 
 једва да има тридесет једну-две; родом из Сирије, из града Алепа, кћи некога паше, Турчина; па 
џера, из џамије...{S} Покрите га дувком из Топлице... што је Исмаил спремио за моје лице...{S}  
јка, па заплака.{S} Зна она: тахтариван из џамије — мртвачки сандук; конак на брегу под Јастреп 
еке... душек по душек, јорган по јорган из мусафир-одаје у сарачану, тамо...“ не изусти „камо с 
е ход из далека...{S} На глави му сахан из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене 
се чује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију, као оно њену оцу пред пашом, а час-по, па је  
 зачује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију.</p> <p>Док је Ахмед-хафузовица седела у Топли 
ише, на двоје, а из ране покуља крв као из кладенца вода!...{S} Опет пролази свет, али га не ка 
е тада опростио свега земаљског, изишао из борбе каткад велике, мучне.{S} Обукоше је, накитише  
3"> <head>III</head> <p>Исмаил је пошао из Прокупља много доцније но други пут.{S} Пошао је у н 
 <p>Три дана се затварао, а после пошао из одаје у одају, с ћошке на софу, у дугачкој антерији, 
има осамдесет, веле, ако је крепак, ако из пушке нишани боље него многи младић.</p> <p>Фати-сул 
нег, да невеста и јенђе лако прођу; ако из Лесковца у Ниш тако... све раја, кулук, од свију кул 
ли да је коме крви дужан.{S} То је неко из града.{S} Наћи ће га, па да би, овако стар, ишао на  
У часу забуне, осим несрећне мајке, што из свега гласа нариче и помиње име своје јединице, није 
сли небројено пута, час из почетка, час из средине, и на ове при крају, па се и радовала, и пла 
ла се на исте мисли небројено пута, час из почетка, час из средине, и на ове при крају, па се и 
ђе у одају где је Фати-султан, и трипут из ње изиђе.{S} Гледа да нема код ње некога, те да јој  
мшилука (јер у комшилуку је тужно), већ из далека, чује се дахире, и песма; то буле, младе жене 
и, не као до сада из неколико села, већ из свих, и што је год за пушку дошло је, па све оружано 
} И ово сад није учињено од обести, већ из освете.{S} Јер мула је дао бесу сам себи да ће паши  
и.</p> <p>Мула извуче ћилибар на чибуку из уста, па се загледа у пашу.</p> <p>— Што ме гледаш,  
едан у Македонији; и даје ти сву ергелу из Мире; и даје ти све робље из конака и даје ти...</p> 
ело, <pb n="41" /> као да читаву годину из постеље није устала.{S} Седи, јадом саломљена, у јед 
о праве весеља; по Фати-султан дошле су из Лесковца јенђе, Шемси-пашиница са својим рођакама и  
он, оџаковић, паша, фукару, ону тројицу из прокупачког сараја, што оставише децу без родитеља и 
да изиђе, да оде међу другове...</p> <p>Из Прокупља стижу паши гласови, у сваком сату по један, 
>Опет ништа.</p> <p>Трећи пут...</p> <p>Из собе, кроз одшкринута врата чу се загушљив, врло сла 
орави, сто година му се светиш“.</p> <p>Из мисли га трже пашиница.</p> <p>— Пашам, чешемм’и нур 
лази младожења; она га дочекује крадом, иза кафеза, да је нико не спази; дочекује га с осмехом, 
ој женидби, па се уплаши, коју ли су му изабрали.{S} Он воли Фати-султан-хануму, а срамота га д 
ту, а месечина га бије у обријано теме, изазива му заједно с мирисом бошче дувана рој мисли; и  
алвара; и чим би устао ујутру, а она: — Избаци једно, Бал-беј.{S} Тако данас, тако сутра — оста 
главу кроз врата, па стрчаше у авлију и избацише мале пушке, у знак весеља.</p> <p>Алла’!{S} Ал 
 Алла’! прихватише сви остали, па и они избацише пушке.{S} Забубњаше бубњи; писнуше зурне.</p>  
смућен, и као да се нешто стиди, као да избегава кћер; од тада не посу по гробу свога сина ни з 
ао да се све више нешто стиди, све више избегава кћер; не посипа пиринач по гробу својега сина, 
удесио још лепше песму!{S} И гугутке се избудиле, гугучу!{S} Све тице „дестур“ (допуст) узеле,  
<p>Од вике, вриске, писке, од урнебеса, избудише се Ахмед-хафузове слуге и похиташе, по наредби 
 n="35" /> вику ханума и робиње, све се избудише, појурише.{S} Фати-султан-ханумина мајка преки 
е тако, слушај, не срди се, ево...{S} И извади из недара кожну кесу, велику, па је стаде дрешит 
...</p> <p>Дође време да се растану; он извади из недара низ бисера, па га даде невести.{S} Мај 
, време је...</p> <p>Мајка зајеца...{S} Изведоше је, изнесоше је из собе.</p> <p>-— Фати-султан 
; и сија му се џамадан од црвене кадиве извезен златом; и сијају му се златом везени од црвене  
ење.{S} Какав дар!{S} Калпак, по кадиви извезен златом, и поднизан бисером, искићен драгим каме 
испод ружичасте, свилене хаљине, златом извезене...{S} Њена мајка, коју мало час изнеше из одај 
ђама; погледа у богато одело, кадивено, извезено златом, спремљено њој за <hi>телејисање</hi>,  
све кадива, душек, јорган, јастуци, све извезено златом.{S} Ту су јој постељу родитељи за ђерде 
 ко је поноситији, младић или ат његов: извија дугачки врат, а танким ногама мислиш не додирује 
врбом толико, да му се само уши виде, и извија кроз нос нову сокачку песму, с веселим напевом,  
још један <hi>ђелин-пули</hi> међу њене извијене, лепо нашаране обрве, па да устане.{S} Једна о 
141" /> намешта Исмаилов бисер на грлу, извлачи венедик-кошуљу с мемицама око грла, да се види, 
о на небу, у рају где је зелених башта, извора, девојака с великим црним очима, у сеницама, сад 
л, ни скупља ону гомилу мокра угљевља. (Изврнуо се мангал оно вече, у оном <pb n="42" /> чуду и 
ба венчања, ту да је испитају, ту да се изврши понова венчање... све да буде по оном реду, који 
школсун!{S} Толико болна, а голем посао изврши:{S} Шемси-паши блато на чело прилепи, катран на  
му дође у прокупачки сарај.{S} Силистер изврши пашину заповест.{S} И већ до подне опколише сејм 
о си да ловиш рибу у мутној води, па си извукао у мрежи змију; тражио си од ђавола челенку, он  
е се са Шемси-пашом измири.</p> <p>Мула извуче ћилибар на чибуку из уста, па се загледа у пашу. 
арај султан-Махмудов, с Атмејданом, где изгибоше јаничари, са султан-Ахмедовом џамијом, где се  
јерлија“, Прокупчана, и Турака и ђаура, изгинуле многе чифчије хафуз-Ахмедове, јер су Арнаути д 
 <p>— Пашо азретлери!{S} Буна!{S} Ноћас изгинули Турци, ђаури...{S} Дигао буну мула-Халим...{S} 
 природа и доле припалила душама невино изгинулих, што блуде ноћу, на месечини, жељне овога све 
ао с другарицом, час погледа к вратима, изгледа ханум-ефендију, да је подвори...</p> <p>Прилупа 
с прекрштеним рукама, удно собе, па узе изгледати ханум-ефендију.</p> <p>И на одаји где је неве 
а, изиђе из одаје; побеже удно вотњака, изговори стењући: „Алла’!{S} Страшна ли је освета твоја 
на, затрепери кад се узму грчити танке, изгореле усне.{S} За толиким животима до сад сузе не пу 
 и њене усне, најпосле, вреле усне, сад изгореле, много, од силне ватре; очита молитву, ту, она 
браз пролила, и тужан је осмех развукао изгореле усне...{S} Можда су та суза и тај осмех збогом 
 се да је што пре код своје куће, макар изгореле, крај својих, ма и мртви били.{S} Једне појури 
очи, што се стакле од залеђених суза, у изгореле усне; а кад чује кашаљ, дубоко уздахне, крадом 
а стара упре поглед у кћер, увела лица, изгорелих усана, а обучену у свилену антерију, и накиће 
и дугих брка, раздрљени, жилава врата и изгорелих од сунца прсију, у уским, белим, сукненим чак 
, рече скадарски паша (пошто се с мулом изгрли, упита за јуначко здравље, и испушише по трп чиб 
рећна.</p> <p>Одмах по Светом Илији.{S} Изгуби сласт бостан, и све воће.{S} Духа с околних висо 
p>— Зар полудела, јадна, од страха, или изгубила језик, говоре Арнаутке...</p> <p>Пуна соба жен 
ну заову, узвикну: „Вај, ханум, све сам изгубила“!...{S} И ту је ударила у грчевито јецање. „Св 
 је ударила у грчевито јецање. „Све сам изгубила!{S} То <hi>све</hi> Исмаил је, мој брат“, толк 
вашта може бити.{S} А Шемси-паша ако је изгубио образ (Вај!{S} Да ме чује!) није и памет; и зна 
ео образ.{S} Сам га је на комар турио и изгубио.{S} А за каљаво чело и катрањав образ што му мо 
ом... <hi>пријатељ</hi>“.{S} То рече па издахну.</p> <p>Мула ућута, а још се клати и држи груди 
изнеше из одаје, да не види кад јој кћи издише, клечи сад крај ње, јединице своје; заборавила у 
у њено лепо име, њему мило а он зарида, изиђе из одаје; побеже удно вотњака, изговори стењући:  
покоја дрвена капија, тешка, пуна воде, изиђе дућанџија какав, занатлија, и похита, увијен у ја 
зида па у њу, и кад се Бал-беј игра, да изиђе, да...{S} Не!{S} Материно срде даље није смело.</ 
ао да чека да се која капија отвори, да изиђе Фати-султан.{S} Не понесе чадре, те му зелена чал 
те груди задрже у харему, кад зажели да изиђе, да оде међу другове...</p> <p>Из Прокупља стижу  
и и коњи.{S} Цела <pb n="56" /> чаршија изиђе да гледа арнаутску силу и салтанат (госпоство); а 
узе абдест, отклања јутарњу молитву, па изиђе пред пашу, нешто да му каже.{S} Он седи у једној  
им другим мало, па је први тужи.{S} Кад изиђе пред суд, падоше јој оба венчања. „Кога ћеш сад?“ 
 удавила...{S} Аман, Јараби!</p> <p>Кад изиђе из дворишта хафуз-Ахмед треће јутро, он виде пред 
тахт, на своје место.{S} Из друге одаје изиђе нишки паша, плав, висок, у чоханим шалварама циме 
 је лепа Фати-султан.{S} А кад из одаје изиђе мула, као џин, дугачке беле браде, Исмаил оде мај 
ед сарај, нема заптија.{S} Из сараја не изиђе очајан, но махнит, из очију му лете варнице...: о 
дају где је Фати-султан, и трипут из ње изиђе.{S} Гледа да нема код ње некога, те да јој сам ка 
..{S} У џенет ћеш.</p> <p>Кад се зави и изиђе Лесковчанка, ниједна од њих не виде.</p> </div> < 
авала..., и ти... чула сам где у поноћи изиђе...{S} Нисам могла спавати, мислила сам, и смислил 
и очи: да не гледа ноћашњи сан, што јој изиђе пред очи као јава; а он јој гледа руке и не мисле 
оговоримо да...{S} Фати-султан на испит изиђе; на испиту ће... пашће јој оба венчања...{S} Жена 
сом, или пред вече, и у вече, кад месец изиђе, пође небом ведрим, мирише, сва, на копитњак, на  
ише је за смрт.</p> <p>— Растанак...{S} Изиђите из собе, јенђе..., ето ми га отац: пева се Раст 
ене ограде; људи, који бејаху код куће, изиђоше на капију, пред дућане, у чаршији.{S} Жене се б 
 опколише је; узеше пуномоћје од ње, па изиђоше...{S} Венчаше је с мулом с мирном савешћу.</p>  
ри, метнуше јој на лице бели јашмак, па изиђоше; уђоше људи:{S} Фатин пуномоћник, сведоци, имам 
о тако лупа?!...</p> <p>Сејмени.</p> <p>Изиђоше преда њ три сејменина, задихани, као да су пешк 
од богаства, збуњено, не умејући одатле изићи, док их не опомену пашине слушкиње е им ваља ићи, 
е.</p> <p>— Како ће с Арнаутима на крај изићи?</p> <p>— Убио је мула-Халиму сина, па сад нека и 
човек се тада опростио свега земаљског, изишао из борбе каткад велике, мучне.{S} Обукоше је, на 
паше из Лесковца, једно јутро, рано, је изишао дугачак <pb n="132" /> караван: коњићи, магарићи 
досад, мисли на коју ће страну; и нигде излаза, свуд зид, свуд лупи главом.{S} Пре само није зн 
а кћи улази у одају где је Фати-султан, излази из ње; разабрала је шта је, те се грухне у груди 
емси (сунце), ама бадава...{S} Ич ми не излази на мегдан, арслан арслана тражи...{S} Арслан сам 
царева у његов пашалук донесе.{S} Ни он излази из конака, ни пашиница, ни пашић, Бал-беј.{S} А  
 Фатина оца, пред кога је Фати девојком излазила развијена као пред оца.{S} И одмах се чу његов 
нски хамам, с мајком; до пре две године излазиле преда њ девојке, развијене; купао се са женама 
ли ко ће то доказати оним дивљацима.{S} Излетеће неко преда њ усред бела дана, па...{S} После ћ 
есе га горе, намести га близу невесте и измаче се, стаде, с прекрштеним рукама, удно собе, па у 
глуха прострла телећу кожу усред баште, између густих, великих шимшира, па клања: од петлова ку 
 а над високом кулом старца мула-Халима између расејаних ниских кућа арнаутских, и окречених и  
е, младе жене и девојке, певају у башти између леха, крај пупољале руже где је ћуп пун воде и с 
 женску.{S} Око конака врт са шадрваном између леха, за уживање и прање пред молитву, и велики  
ећи пут питање, последњи пут, те је као између живота и смрти.</p> <p>Одговора нема.</p> <p>Свр 
покољу међу собом, јер једни одобравају измирење, други не одобравају.{S} Али и сад мула сиђе с 
ма кад је било, хајде се са Шемси-пашом измири.</p> <p>Мула извуче ћилибар на чибуку из уста, п 
, да каже Арнаутима е се са Шемси-пашом измирио.</p> <p>Никад Арнаути, Војњаци, нису гори били. 
литва, мене ће три“...{S} Мисли, мисли, изненада осети њене усне на својим..., овако ће остати  
во боји, нарочито пацова, кад се појави изненада, из преграда под долапима, у оној одаји где с  
, ич ја не знам, мула, муца паша тобоже изненађено, а у лицу му не бејаше ни капи крви, и целим 
бучена као каква ханума; напуни мангал, изнесе га горе, намести га близу невесте и измаче се, с 
к појас којим је бејаше за се привезао, изнесе је на кулу.{S} Колико се била препала, од Прокуп 
ељу, рубље и рухо.</p> <p>Кад харемћаја изнесе из тахтаривана хануму, и однесе је на кулу, па о 
а, тога дана, пред зору, на задња врата изнесен некакав грдно дугачак џак, и однет у дућан Ахме 
</p> <p>Мајка зајеца...{S} Изведоше је, изнесоше је из собе.</p> <p>-— Фати-султан, кузум, отво 
звезене...{S} Њена мајка, коју мало час изнеше из одаје, да не види кад јој кћи издише, клечи с 
..., навите га сад пред зору, да у зору изнова ради.</p> <p>— Фати, бебег’м (зеницо моја)!{S} З 
бег’м (зеницо моја)!{S} Зашто да у зору изнова ради? пита мајка, љубећи је.</p> <p>Свесно схват 
а види му се чикмани ћулав: ћулав му је израдила сестра његова.{S} Силај, па у силају јатаган и 
би јој могао, чини му <pb n="12" /> се, израдити слику на белу платну, на свили: сликао би је,  
ом <pb n="42" /> чуду и забуни, па нека изручила ибрик, да жар угаси, и то још тако стоји.)</p> 
ор, али све мање, тише, полако нестаје, изумире, док не завлада дубока, мртва тишина.</p> <p>И  
и одају...</p> <p>— Трећи ће петли сад, изусти мајка шапатом, с болом, са страхом.</p> <p>Јесте 
говори!{S} Прва реч коју после три дана изусти бејаше <hi>мајка</hi>.{S} За мајку оца пита, за  
— Хајде, Фати-султан, сунце: дође време изусти и Лесковчанка, устајући, и исправљајући се, па ј 
з мусафир-одаје у сарачану, тамо...“ не изусти „камо се у годину дана једанпут улази.“ Досад за 
имичући му се.</p> <p>Паша се помаче, и изусти:</p> <p>— Беше, мула, ама...{S} Од Алахова Писма 
 врат; а сирота Фати задрхта и уплашено изусти „амани.“</p> <p>— Јеси ли видела, звездо, садбер 
.</p> <p>Паша се помаче и чисто понизно изусти:</p> <p>— Мула-Халим, је ли истина да си ми ти < 
бари, не сећа се.{S} И не сећа се да је икад досад чуо Мане Кукувију у својој махали, а сад сва 
 од страха, и од севдаха...{S} И што се икад, међу булама, знало, а и сад знаде лека за ову нес 
анка готово нечујно, и тресе се више но икад, а мулина кћи задрхта целим телом, не пустивши гла 
ље долази, и ради ње свако јутро, сваке икиндије мимо њену кућу пролази: бели му се хаљина, фис 
 дуго разговара, и код ње руча, седи до икиндије; после се прашта као да ће Вог зна куд, а не у 
 прозоре; потресе се покривена паучином икона Светога Николе на тавану мула-Халимове куле; ваљд 
да су тражили њена комшију, или рођака, или добра познаника, кога би, кад би јој заискао пуномо 
учини да не личи на човека, но на вука, или медведа.{S} Старац се тресе; усне му се грче, а он  
за пашићем, или што се за старца удала, или за Исмаилом плаче.{S} Јер у кули, куд се код окрене 
е заповеда, него наређује, као кћерима, или млађим другарицама, да што пре поскидају и склоне с 
узвикује <hi>Алла’!</hi> буди успавана, или, боље, никад непробуђена кћи оца варварина.{S} И ча 
есуђена заова, у Прокупље, на два дана, или, како Турци кажу, на две ноћи, да обиђе кућу (јер к 
е, ако рече да ће за Шемси-пашина сина, или ће је привезати коњма за репове...</p> <p>Граја се  
p> <p>— Зар полудела, јадна, од страха, или изгубила језик, говоре Арнаутке...</p> <p>Пуна соба 
згаљена узела је дворити мулу, као оца, или онако стара човека; приносила му чибук, <pb n="64"  
Алах, ту је и љубав; а кажи један град, или једно село, или гору, или воду где није Алаха?“ Она 
тавила <pb n="92" /> у аманет као себе, или Исмаила... невесту његова сина.</p> <p>А кад се Сад 
лико је могао остати.{S} Не умивају је, или што се тога не сећају, или што се боје да је не рас 
е, кадуне каквога занатлије, дућанџије, или, рецимо, онако некога радника, већ робиње, и беле и 
 испитају, ту да каже хоће ли код муле, или да дође његову Бал-беју.{S} За Бал-беја ће; ружа је 
 занатлија, и похита, увијен у јапунџе, или с џаком на глави, у дућан; у вече се враћа.{S} Пред 
 једна, па чим прилупа халка на капији, или звекир, она одшкрине капију и тешка се: „Вај! вај!{ 
ека, ослушкује.{S} Чим халка на капији, или звекир: „То је улак... дошао ми мула у прокупачки с 
ем се венчању нисмо обрадовали само ми, или само наши родитељи, моја сестра, него све Прокупље, 
им питањем Фати-султан-хануминој мајци, или да је теши, да је подсети на к’смет, на Алахово Пис 
и за чим плаче, да ли плаче за пашићем, или што се за старца удала, или за Исмаилом плаче.{S} Ј 
...{S} Час-по па легне, на чупав ћилим, или на шиљте, обучена легне; мулина кћи чучне крај ње,  
 коњима, журе се у оближње село послом, или у госте.{S} Зима...</p> <p>Сирота Фати-султан!{S} Д 
нила, што у рано јутро, поливена росом, или пред вече, и у вече, кад месец изиђе, пође небом ве 
спрва ништа не разуме, као да је пијан, или луд; па се прибираше, полако; и освести се...</p> < 
штати ћепенци, где је год турски дућан, или српски; арнаутски осташе отворени.{S} Наједанпут се 
бав; а кажи један град, или једно село, или гору, или воду где није Алаха?“ Она се застиде, поц 
 Дечица се грче, прибијају се уз матер, или бабу, или дадију, јер осећају у сну хладноћу и сања 
беја — пропевао петлић...</p> <p>Џафер, или, како га родитељи од милости зову, Бал (мед), висок 
 грче, прибијају се уз матер, или бабу, или дадију, јер осећају у сну хладноћу и сањају: мања,  
 умивају је, или што се тога не сећају, или што се боје да је не расвесте и не подсете на њене  
лико су ока тешки, ако га не послушају, или ако га после одаду.</p> <p>— Па?</p> <p>— Нема ни Х 
ила; уместо да су тражили њена комшију, или рођака, или добра познаника, кога би, кад би јој за 
: на пример, ако пукне даска на тавану, или ископа пас рупу крај конака, страх.{S} Да <pb n="88 
и један град, или једно село, или гору, или воду где није Алаха?“ Она се застиде, поцрвене: ист 
 не иду кроз <pb n="110" /> турски Ниш, или Лесковац, столицу Шемси-пашину.</p> <p>Дођоше до ко 
њига много читала, па се слова поабала: или сам ја толико остарео да ништа не видим?</p> <p>Мул 
ина мушка глава, нека га освети женска; или...{S} Никому ништа не казује, ништа не говори.{S} Б 
 остављале, а мула никако, жао му било; или је није остављао, што му је њу његова кћи, полазећи 
е бити? или некуд даље, далеко од муле? или у Лесковац?...{S} К Лесковцу се окреће, душом полаз 
епцем, увијен у бели покров, може бити? или некуд даље, далеко од муле? или у Лесковац?...{S} К 
це пашић, и онда...{S} Да га остави?{S} Или да је била при свести, па да је одговорила пуномоћн 
 пријатељу топличких јабука...</p> <p>— Или бал (мед), ако се може бал у џаку носити; а бал се  
не би знала да ли је у Фатину срцу туга или радост...{S} Последњи је поглед пао кроз отвор тахт 
јекује, па Арнаути чују, било у по дана или у по ноћи, одмах се спремају за „кавгу“, пуне пушке 
султан-ханума мирна; бледа је као свећа или као једна звезда коју, од Исмаилове смрти, свако ве 
 знаш како си сазнао за себе.{S} За крв или крв или паре; а паша ти селам послао...</p> <p>— Сл 
ко си сазнао за себе.{S} За крв или крв или паре; а паша ти селам послао...</p> <p>— Слушај, пр 
ет раде, јер се не зна време, доба ноћи или дана, кад ће се појавити тахтаривани с ханумом и кћ 
 <pb n="109" /> им пада рука на јатаган или јабуку мале пушке...{S} Зубато сунце појави се, те  
и, и питају се ко је поноситији, младић или ат његов: извија дугачки врат, а танким ногама мисл 
хом, па чучну, ваде из недара по јабуку или крушку и мећу је крај ње не као понуду болеснику, н 
ти госта, и казати му ако није домаћин (или домаћица) код куће пошто је сео и одморио се.{S} Па 
султан несрећна.</p> <p>Одмах по Светом Илији.{S} Изгуби сласт бостан, и све воће.{S} Духа с ок 
рис једне велике илијњаче, пуне рода, и илијинске траве, сагореле, сад заливене кишом, на чупав 
пка, кроз које улази мирис једне велике илијњаче, пуне рода, и илијинске траве, сагореле, сад з 
 зубма, прете, сваки час <pb n="109" /> им пада рука на јатаган или јабуку мале пушке...{S} Зуб 
ништа више него у арнаутским кућама, да им не буде жао.{S} За Бајрам отера у град читаво стадо  
прибра, узе да зове војне старешине, да им заповеда да дигну војску на оружје, да иду да умире  
оли Фати-султан-хануму, а срамота га да им каже.{S} Лепа је...{S} Нека питају своју кћер; она ћ 
ћ три дана у недрима носи, гледајући да им „виђење“ буде пре свадбе.{S} Не сачека свадбу; данас 
/p> <p>Арнаутке, из свих села, чувши да им је болна мулиница, почеше долазити на коњма, с рашир 
ру...{S} Досетише се шта је, то јест да им је неко украо невесту.{S} Вриска жена и писка деце р 
сле.{S} Не гледа у слушкиње, а заповеда им, не заповеда, него наређује, као кћерима, или млађим 
Бог дели срећу, а ашчија чорбу, па нека им није на њу жао.{S} А оне које нису њој равне, и које 
 /> караван: коњићи, магарићи, а камила им предњачи.{S} На магарићима пуни џакови, на коњићима  
чилих коња, искићена чела и груди, прља им сапи, гриве и кићену опрему.{S} Сејмени јуре за Арна 
певају, па дођоше и у наш Лесковац, ама им даде сургун Шемси-паша.</p> <p>— Туџар, шаир-девојка 
 су у кући где је куга све поморила, па им је жао, тешко, и страх их је.{S} Обилазе хафуз-Ахмед 
 међу Арнаутима, оца.{S} Не чује се шта им говори; пролази кроз руљу; сви му праве место...</p> 
S} Хасан, Халид и Хусеин.</p> <p>— Паша им био рекао, свој тројици, да више неће бити заптије,  
поштују тугу ближњега, да не певају кад им ближњи плаче.{S} Али ово сад није обичаја ради: јер  
ћи, док их не опомену пашине слушкиње е им ваља ићи, плакаће им деца, остаће им мужеви без вече 
вадбу; данас му је било виђење.{S} Овде им је први састанак, а где ће им бити други, Алах зна.. 
.{S} Овде им је први састанак, а где ће им бити други, Алах зна...</p> </div> <pb n="18" /> <di 
 пашине слушкиње е им ваља ићи, плакаће им деца, остаће им мужеви без вечере, па ће бити грђене 
 е им ваља ићи, плакаће им деца, остаће им мужеви без вечере, па ће бити грђене.</p> <p>Једне с 
ага, увијене у јапунџа као људи; а дице им је умотано до самих очију.{S} Пођоше по неравну друм 
лова.{S} Кријући ово од Турака, послаше им улака, да склопе барјак... повукоше се, и одмах поче 
аше у једној великој одаји, и припалише им се чибуци, све мула-Халимови; а овамо, код Фати-султ 
е.{S} Арнаутке седе около, пуше, мирише им одело на угаљ, а неко и на неопранштину; прозори сад 
женском главом и ојађеном мајком, не би им се прошло наште срца.</p> <p>У прокупачком сарају, Ш 
Фати-султан-хануминој: не пуше.{S} Чини им се да су у кући где је куга све поморила, па им је ж 
шље по врећу брашна и ћупче масла; купи им рухо.{S} Жене су га много волеле, не толико што је б 
руљу, све од једнога до другога, говори им, обавештава их, моли их да не учине крви, да га не о 
ка јој буду пуномоћници...</p> <p>— Дај им, кћери, пуномоћје...{S} Хајде, за кога ти хоћеш.{S}  
це; а хануме као садањи тапетари; оброк им је био одмор; некад се прошле без оброка, јеле с ног 
ше тахтариване и пратњу, Арнауте; дошао им је крај муци...</p> <p>Зима.{S} Хладноћа каква скоро 
м у Ниш у очи прошлога петка, и наредио им да се сутра-дан <pb n="24" /> рано врате у Прокупље, 
и заптије, но кадије.</p> <p>— И претио им, да ће их мерити гајтаном колико су ока тешки, ако г 
наестој години на једнога кириџију, што им је хтео украсти са ливаде козу музару, коју је она в 
смућен, Арнаути гори него пре, љути што им мула иде Шемси-паши, крвнику, псују, прете и ударају 
е <hi>Девојачка К’на-ноћ</hi>?{S} У што им је прошла <hi>Мала К’на-ноћ</hi>?{S} У весељу, од ве 
д нису умирили, већ само примирили, јер им нестало праха и олова.{S} Кријући ово од Турака, пос 
мештене сад, кад ово причамо: зидови су им, од <pb n="71" /> пода до тавана, покривени красним  
уморила.{S} Гледала то и ћутала; а сад, има три дана, не гледа, а и дању и ноћу говори.{S} Њена 
 никад није чуо у својој махали; а сад, има недеља дана, сваку ноћ, баш око поноћи, кад се сам  
>— Ваш сам...{S} Како му је бела брада: има деведесет.</p> <pb n="45" /> <p>— Сто.</p> <p>— Нем 
ја се својој лудости грохотом.{S} Виде: има часова кад је човек луд, а чини му се да је паметан 
 „Ово није, пашо, раја, ово су Арнаути: има у години макар један дан, кад се не боје ни падишах 
у и мајци, старој...{S} И отац му стар; има осамдесет, веле, ако је крепак, ако из пушке нишани 
-беја! „Јазук, јазук!{S} Опет јазук!{S} Има ли правде и закона!...“</p> <p>Пође одајама како ни 
рестаје, а буде окупише „леш“.</p> <p>— Има леша у Топлици, није друго.{S} Да <pb n="43" /> се  
нека ујдурма.{S} Да се удаве кад Морава има брода где га скоро није имала!</p> <p>— К’смет!</p> 
 решио се; не сећа се шта мула рече, да има у години макар један дан, кад се Арнаути не боје ни 
их као крила ластавице; млада, једва да има тридесет једну-две; родом из Сирије, из града Алепа 
 Кажи селам Шемси-паши, џелату: хоће да има чедо... од муле...{S} Фати-султан.{S} И кажи селам  
и ми виде).</p> <pb n="123" /> <p>— Шта има, ханум?...{S} Седи.</p> <p>Она седе ниже његова шиљ 
ирном савешћу.</p> <p>Мула рече паши, е има у години дана макар један дан кад се Арнаути не бој 
ама, о младићима, о љубави. „Зар и овде има љубави?“ упита једном, зачуђено, Фати-султан: а њен 
ачући раде по авлији, по кући, посла се има много, данас, на тужан, велики празник, дан смрти њ 
 човек дрво без хлада.{S} Од Шемси-паше има фајду читав вилајет...{S} Шта је Турчин?{S} Лист од 
ник)-девојка.</p> <p>— .{S}Ашици, сваки има саз под мишком, зар ниси видео?{S} Од града до град 
амболка је рођака цару царева.{S} Шемси има сина, млада, красна, Џафер-беја.{S} Шемси је био ве 
ливени, јер виде да и над њиховом силом има сила.{S} Уђоше у Прокупље.</p> <p>Чује се топот; вр 
пролази свет, али га не каменује, и ако има рока још до мрака.{S} Пролазе људи и чуде се: „Алла 
као нечему нада, нешто очекује?{S} Чему има да се нада, шта очекује?{S} Да ли се сећа поруке ма 
епоти пашићевој, о севдаху што га за њу има, о госпоству и милосрђу Шемси-пашину.</p> <p>— Мерх 
 кад Морава има брода где га скоро није имала!</p> <p>— К’смет!</p> <p>Шапатом, све у двоје, ал 
јер веле да је од краја „видела“, не би имала велики нос, то <pb n="73" /> јест, не би била охо 
е, свест је остави...{S} Кад ништа нису имали с мула-Халимом, плашила је његовим именом сина, к 
оше људи:{S} Фатин пуномоћник, сведоци, имам; опколише је; узеше пуномоћје од ње, па изиђоше... 
 се из предсобља врло слаб, мушки глас; имам говори, то јест чита неку молитву, <pb n="116" />  
и каже.{S} Твој баба је хафуз, и био је имам красне Аја-Софије; зна сав мусаф напамет, и познај 
и-пашина сина и Фати-султан-ханумини, и имам, старац један, Турчин, мали, погурен, мршав, као с 
јест човек који зна коран напамет, први имам Свете Софије, рођак султана Махмуда, цара царева,  
градским:</p> <p>— Мој је отац био први имам Аја-Софије, и хафуз је, зна напамет мусаф од кориц 
д хафуз није при себи: бекрија је бивши имам Свете Софије да му је мучно наћи пара.{S} У кући с 
е с мула-Халимом, то јест ако...</p> <p>Имам ућута, помаче се, одахнув, а уз врата, одшкринута, 
ани, а мула тражи пуномоћнике, сведоке, имама.{S} И чим дође мало к себи, Арнаутке је покрише ф 
 за <pb n="135" /> мртви сан.{S} Што би имама, дервиша, па и попа, све јој очита молитву, једну 
в глас, тих и слаб, готово као мало час имамов:</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим доп 
о Војњачком мули жене.{S} Од седам жена имао само петоро деце.{S} Сад једно.{S} Ни једна не беш 
нио се седам пута.{S} У двадесет седмој имао је четири жене (једну у Прокупљу, једну у Дубову,  
 „Ни на њих не бих, говорио је, кад бих имао овде себи равне, арслане“.{S} Његов фис, то му је  
ашће јој оба венчања...{S} Жена не може имати два мужа, по закону; не може да..!{S} Кад је пита 
богат, велики човек, сила, те како неће имати душмана?!...{S} Голо дрво нико не погледа, на лис 
аћеш зумбул, Бал-бејове очи; усред зиме имаћеш ђул, Бал-бејова уста...{S} Јахач као пустињски А 
равни цвеће с копривом...{S} Усред зиме имаћеш зумбул, Бал-бејове очи; усред зиме имаћеш ђул, Б 
си Бог; растопићеш га, ако си сунце.{S} Име ти Шемси (сунце), ама бадава...{S} Ич ми не излази  
а обалама немирне Мармаре, коме је дала име сама Фати-султан.{S} У ниској, неолепљеној кухини п 
ред речи, само место Џавер-бејова имена име мула-Халимово.</p> <p>Мурад-беј јој тражи пуномоћје 
само о Исмаилу говори.{S} Његово јој је име на уснама.{S} Не стиди се од мајке више.{S} Пре се  
јке, што из свега гласа нариче и помиње име своје јединице, ниједна не мисли на украдену невест 
н!{S} Фати-султан!{S} Одјекну њено лепо име, њему мило а он зарида, изиђе из одаје; побеже удно 
сом, устајући, јер се у поздраву помену име Божје, и што нема поздрава, како верују мусломани,  
 Исти ред речи, само место Џавер-бејова имена име мула-Халимово.</p> <p>Мурад-беј јој тражи пун 
мали с мула-Халимом, плашила је његовим именом сина, кад је био мали, а и сама га се бојала; а  
 лежи мртва; и кад је виде, зовну је по имену трипут:{S} Фати-султан!{S} Фати-султан!{S} Фати-с 
истина, ама није муж...; муж је само по имену, ааа?“ И загледа се стара у кћерину угашену зениц 
очима, стисну песнице и рикну.{S} Суља, иначе врло јуначан, устукну; мулу познаје од кад зна за 
а што питаш?{S} Ти ћеш мајци оздравити, иншала! па ево га Хедрлес, красан ваздух...{S} Сваки да 
узум, од сада увек смејала!{S} И хоћеш, иншала’! јер ево дошао је сат да се и твоја реч чује.{S 
ао руком однето...{S} Оздравићеш мајци, иншалла’!...</p> <p>Мајка је узе љубити, да сакрије суз 
} Украј пута мучи голо дрвеће, искићено ињем; и последњи је лист одавно опао, откинуо га бесни  
“ И ако се говори шапатом, све у двоје, ипак се рашчу, за час, по делом граду; а из града глас  
едајте на сат...</p> <p>И тихо, тихо, а ипак разумљиво, чу се из празних груди песма:</p> <quot 
го од болести у крстима; сва се тресе а ипак кочоперна, смелих погледа као мушко; била је са Ше 
ада Алепа, кћи некога паше, Турчина; па ипак јој буле, Лесковчанке, споре племство, за то што ј 
; али, пуста младост!{S} Фати-султан је ипак весела, па и тужну, много забринуту мајку често ра 
свесно, врат у рамена, као корњача; али ипак продужава.</p> <p>— Аман, кћери!{S} Кад бездушан ч 
а њен селам који му пуномоћник предаде, исказа; с њим леже, с њим устаје; како ће кроз град с к 
 Она му није више о сну говорила, но му исказивала љубав погледима, осмесима — душом; он, гледа 
у...{S} А Шемси-паша, змија погана, ако искаш, добио је две: ја сам змији размрскао главу, Фати 
а, окупан, намирисан мирисом јоргована, искићен исцветалом врбом.{S} Не; на глави му венац од в 
иви извезен златом, и поднизан бисером, искићен драгим камењем! и од драгога камења челенку!</p 
лато у вис с копита атова и чилих коња, искићена чела и груди, прља им сапи, гриве и кићену опр 
; њачу магарци; једно Туре јаше магарца искићена врбом толико, да му се само уши виде, и извија 
 накићена...{S} Сав град будан, одавно; искићене му широке кућне стрехе, и дућанске, и авлијске 
не, кад се из Прокупља врати, и угледав искићене зидове, у земљу да пропадне.{S} Уђе у своју од 
свадбу.{S} У свечано рухо обучени људи, искићени коњи; пред сватовима велики барјак... трка, вр 
јест Врата Блаженства, на седам брегова искићеним смоквама и маслинама, лимунима и неранџама, и 
але пушке пећанке, са сребрним јабукама искићеним драгим камењем, те према сунцу дају од себе с 
осте...{S} Украј пута мучи голо дрвеће, искићено ињем; и последњи је лист одавно опао, откинуо  
 ће плакати над Исмаиловим оружјем, над искићеном јабуком мале пушке где је била Исмаилова рука 
 ту је међу оружјем и она мала пушка, с искићеном јабуком, где му бејаше рука, кад даваше бесу  
су даје својој невести; рука му пала на искићену јабуку једне мале пушке.{S} Фати-султан-хануми 
ј Морави? да ли њих угледа онда кад очи исколачи, подиже ћулав с темена и устрчи уз степенице к 
ешто; а суд нареди..., нареди суд да се ископа рупа, да се тај кривац закопа у њу таман до поја 
 пример, ако пукне даска на тавану, или ископа пас рупу крај конака, страх.{S} Да <pb n="88" /> 
 год мимо њега прође да га каменује.{S} Ископаше рупу, закопаше га онако како је суд наредио; и 
 у воду да потоне, жалост ће на воду да искочи: сваки ће узети да жали Шемси-пашу.</p> <p>— Так 
е далеко, отвори се једна трошна капија искрпљена парчадма тенећке, и асуре, и истрча из двориш 
сина, испружена, у локвама усирене крви искуљале из рана више леве сисе и главе, он рикну као с 
о, анђели, <pb n="16" /> ђаволи.{S} Ја, Исмаил-бег, знам нашу највећу заклетву <hi>валлахи</hi> 
зиђе мула, као џин, дугачке беле браде, Исмаил оде мајци, поче да се око ње мази, да је испитуј 
ја била; у сестриној је башчи чучао он, Исмаил...{S} Аман!{S} Како ми је било онда, Зулфи; а са 
а, трепте, и час-по па се покоја угаси; Исмаил је попустио коњу дизгине, пустио га да иде како  
. „Све сам изгубила!{S} То <hi>све</hi> Исмаил је, мој брат“, толковала је сестра и љубила Фати 
д најтеже стене.</p> <p>— Исмаил!...{S} Исмаил!{S} Добро дошао! рећи ће му сабајле сестра.</p>  
ум, ђозум...{S} Иди под Јастребац...{S} Исмаил ће на ату у ђурђевску зору...{S} Сефа ђелд’н!{S} 
да грех тежи од најтеже стене.</p> <p>— Исмаил!...{S} Исмаил!{S} Добро дошао! рећи ће му сабајл 
а питање, а бесвесно одговара:</p> <p>— Исмаил ће у зору овамо... на ату, на коме је онда отиша 
 она се промени у лицу и рече:</p> <p>— Исмаил-бег... ћути!</p> <p>— Зашто да ћутим, Фати-султа 
рокупље одјекну на све четири стране, а Исмаил се стропошта с коња, не пустив ни гласа од себе; 
о обучено, све весело, све се радује: а Исмаил чучи пред њом, подигао руке, хоће да је загрди а 
о чу, Фати-султан се још више уплаши; а Исмаил рече:</p> <p>Што се бојите, ти и моја нене?{S} Ф 
о се гроб...{S} Збацио <pb n="69" /> је Исмаил са себе бело платно...{S} У руху је у коме га је 
ође највећи празник — свадба.{S} Сад је Исмаил-бег видео Фати-султан: једанпут с отлукане, једа 
ни чело на свето место, на место где је Исмаил био, њој о љубави говорио, њено лице прстима дод 
их прстију додирну место на лицу где је Исмаил додирнуо, па их тад љубљаше, много, и страсно... 
о; што ће ходити кроз поље кроз које је Исмаил ходио; што ће упирати очи у високи Јастребац, у  
астребац, у засејане брежуљке у које је Исмаил очи упирао; што ће бити близу пошумљена брега на 
ислити; што ће живети у кули у којој је Исмаил живео; што ће се шетати по вотњаку по коме се Ис 
ишли су ждрали и ласте; у пољу, камо је Исмаил ходио, спалио је први мраз са сланом траву, и по 
.{S} И џин, џински цар миче се... то је Исмаил...{S} Чује ход из далека...{S} На глави му сахан 
 Покрите га дувком из Топлице... што је Исмаил спремио за моје лице...{S} Овај тахтариван неће  
p>О, како сад себе воли, зато што ју је Исмаил волео!...</p> <p>А једно вече, појави се на јасн 
 што ће се шетати по вотњаку по коме се Исмаил шетао; што ће ходити кроз поље кроз које је Исма 
сараја</hi> (суда), мимо који пролажаше Исмаил, сањајући о својој првој ноћи.{S} Глухо и мртво  
дбу, да јој метну на грло бисер што јој Исмаил дао за <hi>виђење</hi>...</p> <p>Робиње јој прос 
, и молила да јој обуку хаљину коју јој Исмаил правио за свадбу, да јој метну на грло бисер што 
миздраком...{S} Ја сам мислила да је то Исмаил; а оно...{S} Хедрлес (Св. Ђорђе)...{S} Благо мен 
ери казала, да се још смирила није, што Исмаил лежи у гробу неосвећен; и трипут јој је поручила 
, на грудима Исмаилове сестре, али опет Исмаил.{S} Отворио се гроб...{S} Збацио <pb n="69" /> ј 
е пењу на кулу, да виде несуђену кадуну Исмаил-бегову, мула-Халимовицу, Стамболку, рођаку цара  
l:id="SRP19070_C3"> <head>III</head> <p>Исмаил је пошао из Прокупља много доцније но други пут. 
ије-ханум од тада брата не помену; реч „Исмаил“ застаје јој у грлу.{S} Види да је Фати весела,  
е молитву; а после мисли, занесе се:{S} Исмаила душом гледа, ту крај капиџика, с Исмаилом у душ 
е своје; а толкује их срце сестрино:{S} Исмаила је Шемси-паша убио.{S} Помиње јој привиђење.{S} 
зна <pb n="91" /> да ли с успоменама на Исмаила; кад му више не гледа ата, не милује хрта и сок 
о ће моћи овде слободно и непрестано на Исмаила мислити; што ће живети у кули у којој је Исмаил 
и женска...{S} И мајка, вели, зна да је Исмаила млада и зелена испратио на онај свет, без невољ 
ла <pb n="92" /> у аманет као себе, или Исмаила... невесту његова сина.</p> <p>А кад се Садије- 
ајком помиње, жали: у бунилу виче: „Ево Исмаила!{S} Долази по мене, благо мени!“...{S} Зна дан, 
.{S} Сваки их жали; погађају ко је убио Исмаила.</p> <p>Данас се пронео глас да је убица Шемси, 
е капке...{S} Шушти бор... шапат је то, Исмаилов, дисање, тако јако, све јаче, као да су се ску 
копитњак и мајкина душица... дух је то, Исмаилов, мирис тако јак, све јачи, као да је ту башта  
 се у огледалу и <pb n="141" /> намешта Исмаилов бисер на грлу, извлачи венедик-кошуљу с мемица 
ег под Јастрепцем на чијем је врху гроб Исмаилов; беле се кровови ниских кућа арнаутских и висо 
невестинску хаљину; легнуше јој на грло Исмаилов бисер, и накитише је другим накитом, гривне с  
 близу пошумљена брега на чијем је врху Исмаилов гроб; што ће гледати Исмаилова ата; што ће мил 
нокте руку и белих ножица, као невести; Исмаилова сестра <pb n="140" /> јој обуче невестинску х 
вљу...{S} Склопише се уморне зенице.{S} Исмаилова је сестра однесе на шиљте, па је милује, љуби 
скићеном јабуком мале пушке где је била Исмаилова рука, кад јој је давао бесу.{S} И врховима св 
а кога полази! нариче по Топлици сестра Исмаилова; напустила и кућу и мужа, па се из очеве куле 
екбер</hi>, и у томе се зачу вриска ата Исмаилова.</p> <p>— Алла’! узвикну стара Арнаутка, и ск 
 блато на чело и ударила катран на лице Исмаилова невеста...{S} Кажи му селам, <pb n="120" /> а 
аде, састанка с њом на оном свету.{S} И Исмаилова сестра плаче, нариче, љути се на оца што јој  
о да се с дусима разговара, седе Фати и Исмаилова сестра, замишљене; а попци зричу, свици по ли 
рала потрести под њим земља.</p> <p>Али Исмаилова мајка није преживела црни глас: једна стара А 
 гледати Исмаилова ата; што ће миловати Исмаилова хрта и сокола; што ће љубити Исмаилово рухо;  
м је врху Исмаилов гроб; што ће гледати Исмаилова ата; што ће миловати Исмаилова хрта и сокола; 
мзем...</p> <p>Отвори их, мало; усу јој Исмаилова сестра у уста неколико капи земзема, обриса и 
ста занемела; очи склопљене (заклопи их Исмаилова сестра).... осмех, радостан, није само на усн 
је сад...</p> <p>Заспала је, на грудима Исмаилове сестре, али опет Исмаил.{S} Отворио се гроб.. 
</p> <p>А као одјек и на њену цику и на Исмаилове сестре речи зачу се рапав, страшан глас.{S} П 
као свећа или као једна звезда коју, од Исмаилове смрти, свако вече гледа: с ње чита шта јој је 
му се учини да су то уздаси мртве мајке Исмаилове.</p> <p>О богатим даровима, оделу и накиту, с 
 очекује?{S} Да ли се сећа поруке мајке Исмаилове: ако ми не освети сина мушка глава, нека га о 
а.{S} И час-по, па се сети поруке мајке Исмаилове: „Ако га не освети мушка глава, нека га освет 
, у ливади, те Фати, наслоњена на груди Исмаилове сестре, упире очи у месец над Јастрепцем, што 
бити Исмаилово рухо; што ће плакати над Исмаиловим оружјем, над искићеном јабуком мале пушке гд 
 сад лежи, према постељи, чивилук, пун, Исмаилово рухо, Исмаилово оружје...{S} У великом дрвено 
 постељи, чивилук, пун, Исмаилово рухо, Исмаилово оружје...{S} У великом дрвеном кафезу, према  
оји сложено у широм отвореним долапима; Исмаилово оружје, виси на чивилуку непокривено.{S} Па т 
 куд се код окрене, све Исмаилово...{S} Исмаилово рухо, стоји сложено у широм отвореним долапим 
.{S} Јер у кули, куд се код окрене, све Исмаилово...{S} Исмаилово рухо, стоји сложено у широм о 
 соко; на шиљтету, меком, хрт...{S} Све Исмаилово; ту је, у Прокупљу, већ читав месец.{S} Гледа 
 Исмаилова хрта и сокола; што ће љубити Исмаилово рухо; што ће плакати над Исмаиловим оружјем,  
д клада крај друма привиђало му се тело Исмаилово; од ветрова ујања причуло му се, час-по, јеча 
амакао, али она није ништа осетила, јер Исмаилово јој је лице било урезано у срце прво, те јој  
се црни глас родитељима, ојађеној мајци Исмаиловој... </p> </div> <pb n="20" /> <div type="chap 
 једну у Дубову, једну у Житном Потоку, Исмаилову мајку овде).{S} Једну <pb n="50" /> отера; ше 
гледа...{S} И загрлише се: цикну, стеже Исмаилову сестру око врата, да је удави.</p> <p>— Фати! 
суза и тај осмех збогом Топлици и гробу Исмаилову...</p> <p>Дођоше наспрам Прокупља, мула оборе 
ћем, или што се за старца удала, или за Исмаилом плаче.{S} Јер у кули, куд се код окрене, све И 
смаила душом гледа, ту крај капиџика, с Исмаилом у души говори; гледа му очи, њој миле, слуша м 
о срећна, кад овамо није; здружиће се с Исмаилом...{S} Огледало јој је мало, „ биљбиљур“, у мрш 
 Па да умрем.{S} Што, Зулфи?{S} Волим с Исмаилом недељу, него без њега век...{S} Он је тамо...< 
 на чело прилепи, катран на лице удари; Исмаилу турбе подиже.{S} Аман, султанијо!{S} Ашколсун!< 
, Арнаути...{S} Сад ће да ме воде...{S} Исмаилу...{S} Сад ће трећи петли...{S} Дошао Хедрлес... 
дари Шемси-паши катран на лице и подиже Исмаилу турбе.{S} И још јој боље би кад се опрости брем 
; хода по кули, каже, као жива, и све о Исмаилу говори; и трипут је њој, својој кћери казала, д 
 их гледа, као на јави.{S} Увек, само о Исмаилу говори.{S} Његово јој је име на уснама.{S} Не с 
 тек помолило, а топло је, летње, те се испаравају цветне лехе, заливене и синоћ и јутрос, мири 
— Убио је мула-Халиму сина, па сад нека испашта.</p> <pb n="46" /> <p>— Ћути!{S} Ко сме о томе? 
ка је, девојка.{S} Родитељи греше, деца испаштају...</p> <p>Путоваше до Солуна лађом, а од Солу 
оће.</p> <p>— Зар нашега муле кадуна на испит?</p> <p>— Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће 
е с мулине стране, да му не подметне на испит коју другу уместо Фати-султан.</p> <p>После дођош 
> <p>Како мула каза Фати-султан е ће на испит, од тада је весела, сваки час се за понешто смеје 
head> <p>Фати-султан-хануму не узеше на испит, него је оставише да се одмори и да мисли, да раз 
а се договоримо да...{S} Фати-султан на испит изиђе; на испиту ће... пашће јој оба венчања...{S 
ту да јој „падну“ оба венчања, ту да је испитају, ту да се изврши понова венчање... све да буде 
 да јој падну она два венчања, ту да је испитају, ту да каже хоће ли код муле, или да дође њего 
ри, слушај...{S} А кад будеш, кузум, на испиту, пуштена си и од једнога и од другога, баба ти к 
да...{S} Фати-султан на испит изиђе; на испиту ће... пашће јој оба венчања...{S} Жена не може и 
де мајци, поче да се око ње мази, да је испитује. „Кад би нешто мајка рекла: просићемо ти Фати- 
е уме те друкчије световати, до: кад те испитују, одговарај слободно, и све по срцу.{S} Немој,  
 две, дуге молитве; а на њеним грудима, испод кошуље, на ибришим-врвци, хамајлије, мале, велике 
 нема, тек га сад гарила мрка наусница, испод које се, при сваком осмејку, указују равни поширо 
{S} На глави му фес с дугачком китом, а испод феса види му се чикмани ћулав: ћулав му је изради 
есте, подвуче јој засукане, жилаве руке испод леђа, узе је у наручје...{S} Из груди му се оте г 
талом јабуком, у води са седам бунара и испод левог воденичког камена, где је, од синоћ, селена 
бела, с црвеним табаном и ноктима, вири испод ружичасте, свилене хаљине, златом извезене...{S}  
алу пре вечерње.{S} Мокри врапци џакају испод широке стрехе, одакле се киша лије.{S} Гугутке се 
време изусти и Лесковчанка, устајући, и исправљајући се, па је ухвати под другу мишку.</p> <p>С 
њу, а и ноћу, разговара.{S} Она вели да испрате Бал-беја у Цариград... „Какав Стамбол, женска г 
 с десна на лево...; на колену пише.{S} Испрати писмо по тројици; страх га да се један у путу н 
и казује да ће одмах у Прокупље, да јој испрати мајку.{S} Арнаутке гледају тугу и јад, па и ове 
утско.{S} А кад је већил пошао, мула га испратио до преко прага!{S} Шта су се разговарали у ода 
 вели, зна да је Исмаила млада и зелена испратио на онај свет, без невоље, тек од обести, Шемси 
е нико не спази; дочекује га с осмехом, испраћа га са сузом, и са жељом, да јој што пре дође на 
гледа, па се радује, опрао се од блата; испраћа сина и снаху у Цариград, па му је лако...</p> < 
е су џамије, висока минара с кандилима, испрва као свици по ливади, после јасна, и много као у  
о шиљте: провлачи бројенице кроз прсте, испрва, шапће молитву; а после мисли, занесе се:{S} Исм 
, узалуд: одсеченој глави лека нема.{S} Испрва у постељи дан, на ногама два; после на ногама да 
јстарији, узе нешто живо казивати, а он испрва ништа не разуме, као да је пијан, или луд; па се 
га дежмекастог старца.</p> <p>Она поче, испрекидано, одмарајући се готово после сваке речи:</p> 
 десет пута одговарају, једно те једно, испрекидано, задихани:{S} Буна...</p> <p>Паша се окамен 
материна љубав и ваздух красне Топлице, испресецане рекама, ишаране бистрим потоцима, пуне бујн 
 на то не мисли; нико не склања с ћошке испретуране филџане и џезве, разбацане зилове и дахира, 
; још је поред ње кутија с дуваном; још испретурани јастуци где су оне с девојачке стране спава 
хмед-хафузовом, па одјезди у Топлицу да исприча мули.{S} Кад мула чу, ништа не рече, само закрв 
ед сарај.</p> <p>Кад угледа мртва сина, испружена, у локвама усирене крви искуљале из рана више 
ужвала танку паучину, чаршав на душеку, испружила се, окренула се мало на леву страну, прозору, 
>Отворише и врата; свеж ваздух, мирисав испуни одају...</p> <p>— Трећи ће петли сад, изусти мај 
на, мусломанка, да ко жељу самртнику не испуни, четрдесет дана га Алах не погледа; а кога Алах  
, диже се као дим тамјана из кадионице, испуњава поље, села с кућицама арнаутским, покривеним и 
и.{S} Омален, црн, зелених живих очију, испупчених јагодица, проседе, кратко ошишане браде, тан 
лом изгрли, упита за јуначко здравље, и испушише по трп чибука), крупан човек, као мула, мулини 
ак је и паметно је.{S} Ејвала!</p> <p>И испушише пријатељи још по три чибука једно за друго; и  
оћу, на јави, и у сну шапће молитву; не испушта бројенице из руку...</p> <p>Али Фати би добро с 
ауснице као угљеном направљене.{S} Леп, иста мајка.{S} Час је обучен као војник, час као софта, 
из бледе образе...</p> <p>Враћала се на исте мисли небројено пута, час из почетка, час из среди 
афуза, раја турска, бедни робови, Срби, истерани су на кулук од поноћи; разгрћу снег лопатама ц 
већа, где се отац на њих наљутио, па их истерао напоље, на зиму, на цичу, кад другује мачка с м 
оно ето мулина сина, на ату; млад, леп, исти његов Бал-беј; пролази мимо прокупачки сарај; заси 
ороковим...{S} Али шта да понављамо.{S} Исти ред речи, само место Џавер-бејова имена име мула-Х 
е арслан с арсланом бије!...{S} Али тај исти мула признао је и да је хајдук, да ми је украо сна 
, камо је од страха пала, мртву.{S} Још исти дан, Арнаути сахранише, по обредима мусломанске ве 
ишина.</p> <p>Махмуд-беј понови питање, истим редом речи, истим тоном.</p> <p>Тишина.{S} Муха д 
уд-беј понови питање, истим редом речи, истим тоном.</p> <p>Тишина.{S} Муха да пролети чула би  
" /> Мула-Халим ти је <hi>венчање</hi>, истина; ама <hi>то</hi> ти је и Џафер-беј, јер ти ниси  
 и ако је оволико воли; јер то је рука, истина, девојке <hi>султан</hi> али и његове кадуне.{S} 
, више каменица...{S} Јер да је, кћери, истина, било би до сада сведока.{S} А где су сведоци?.. 
> <p>— Истина, бебег’м.{S} И ја знам... истина.{S} Ама што питаш?{S} Ти ћеш мајци оздравити, ин 
 није Алаха?“ Она се застиде, поцрвене: истина лудо питала.{S} Нарочито виде да је лудо питала  
е у двоје.</p> <p>— Ако је <hi>ово</hi> истина, како ће грдна пашиница међу другарице!</p> <p>— 
 <p>И у хафуз-Ахмедовој кући тишина.{S} Истина, једне хануме долазе, друге одлазе, али све тихо 
 као у човека, чедних као у девојке.{S} Истина, и он је задиркивао многу лепу Циганчицу, али је 
S} Конопци и сазови.{S} Хм!...</p> <p>— Истина за чудо; ама...</p> <p>— Ама зашто је из Шемси-п 
 га виде на оном свету његови.</p> <p>— Истина, бебег’м.{S} И ја знам... истина.{S} Ама што пит 
си ми ти <hi>однео</hi> снаху?</p> <p>— Истина, пашо.{S} Ама зар Фати-султан није била пре моја 
диш напоредо...{S} Мула је човек, то је истина, ама није муж...; муж је само по имену, ааа?“ И  
ле паша рече:</p> <p>— Ама, море, је ли истина да си ми ти <hi>украо</hi> снаху?</p> <p>— Ко је 
изно изусти:</p> <p>— Мула-Халим, је ли истина да си ми ти <hi>однео</hi> снаху?</p> <p>— Истин 
те..., хоћеш да питаш хафуз-бабу: је ли истина да у шта ко умре, у томе га виде на оном свету њ 
га земаљског престола, него с небеског, исто као оне четири књиге, из којих се човек учи да вер 
ош једним погледом, и то погледом што у исто време и мрзи и прети, па му окрете леђа, сиђе с та 
афуз се пробуди, па кад чу шта је било, истрезни се; распитује куд оде непознат пљачкаш, харами 
 искрпљена парчадма тенећке, и асуре, и истрча из дворишта једна сиромашна жена, Српкиња, нарич 
пље и пођоше његовим уским сокацима; не истрчавају људи да их гледају, но ако су се нашли на ул 
од његове куће к Прокупљу, па чаршилије истрче пред дућане, кадуне се прибију уз кафезе да — се 
аутка, и скочи, покуша, онако стара, да истрчи, па не могаде, но се заљуља и лупи о под застрве 
 још се клати и држи груди, још гледа у исту шару ћилима; скадарском се паши узе трести брада,  
 како је слатка та туга!{S} И она је ту исту тугу осетила, као Лејле, Лејле-ханум...{S} Па јој  
 мирише јоргован, мирише јасмин, мирише исцветало воће, мирише росна трава...{S} Шушти лишће кр 
рај пуне пупољака руже, под вишњом, под исцветалом јабуком, у води са седам бунара и испод лево 
н, намирисан мирисом јоргована, искићен исцветалом врбом.{S} Не; на глави му венац од врбе, и о 
егову зелену траву, и његов јоргован, и исцветалу врбу, и најрадоснији празник његов, Ђурђев да 
могу ја?!{S} Сву Топлицу и Ветерницу да исцрпем, па ништа; јер црн, прљав образ није што прљава 
их не опомену пашине слушкиње е им ваља ићи, плакаће им деца, остаће им мужеви без вечере, па ћ 
аде душу ђаволу.</p> <p>— Наведе га <hi>ифрит</hi> (сотона).{S} Сад, у петак који први дође, Ше 
днога до другога, говори им, обавештава их, моли их да не учине крви, да га не осрамоте сад под 
не поред <pb n="105" /> мула-Халима, да их видиш напоредо...{S} Мула је човек, то је истина, ам 
 шапћу нешто, кад су саме, осврћу се да их когод не опази, не прислушкује; од тада Фати више ле 
м уским сокацима; не истрчавају људи да их гледају, но ако су се нашли на улици, брзо улазе и у 
мацима, с хаљинама за дан, па никако да их нађу.{S} То јест, нашле су их, али не знају чија је  
често су се бунили, паша слао војску да их стишава, и да <pb n="86" /> гине, заједно са сиротињ 
рвозне) — њих је доста — пале; ухватила их трешња, а не смеју поискати чашу воде, да не би, про 
S} Капци су јој тешки, склапају се, она их отвара...{S} И џин, џински цар миче се... то је Исма 
е заморила, отежали јој очни капци, она их с муком отвара, и сања, али не више будна, него као  
и; већа, где се отац на њих наљутио, па их истерао напоље, на зиму, на цичу, кад другује мачка  
есто на лицу где је Исмаил додирнуо, па их тад љубљаше, много, и страсно...</p> <p>О, како сад  
о <pb n="14" /> лице, и очи, и косу, па их тада узе љубити говорећи:</p> <p>— Фати-султан, срећ 
раширила крила, види да не може, склапа их, клоне...{S} И опет се као нечему нада, нешто очекуј 
ра у уста неколико капи земзема, обриса их новим јаглуком.</p> <pb n="145" /> <p>Што хришћанима 
крај носила иду, за смену, и по двојица их са стране придржавају, да се не накрећу.{S} Тахтарив 
ћају у сну хладноћу и сањају: мања, где их мајка купа у хладној води; већа, где се отац на њих  
ан, па се неколико пута сеже и не смеде их додирнути својом препланутом и доста рапавом руком.{ 
 несуђеној снаси снове своје; а толкује их срце сестрино:{S} Исмаила је Шемси-паша убио.{S} Пом 
 миндерлука, све у оном положају у коме их је украо сан.</p> <p>Па и у другој одаји спавају, и  
 но кадије.</p> <p>— И претио им, да ће их мерити гајтаном колико су ока тешки, ако га не послу 
па се големи, милостињу дадох; дариваће их прво цветом, па лишћем, па родом, Он, благ и милосрд 
их још нема!</p> <p>— Па?</p> <p>— Неће их ни бити: прелазећи скелом Мораву... удавише се.</p>  
несрећној љубави двоје младих.{S} Сваки их жали; погађају ко је убио Исмаила.</p> <p>Данас се п 
е свекрва пашиница добар бакшиш.{S} Али их претече бела робиња, с дебелим златним ланцем око вр 
другога, говори им, обавештава их, моли их да не учине крви, да га не осрамоте сад под старост  
p>Уста занемела; очи склопљене (заклопи их Исмаилова сестра).... осмех, радостан, није само на  
Прокупље, да убију Шемси-пашу.{S} Стари их стишавају, говоре; сви стари узеше говорити е је мул 
отвори уста..., земзем...</p> <p>Отвори их, мало; усу јој Исмаилова сестра у уста неколико капи 
и, а за срећу ништа не разуме, нити јој их когод преводи...{S} Слуша, прибила се уз прозор са х 
 пута стишавао побуњене Арнауте, и увек их брзо стишао; а Арнаути, ови други јаничари, што се н 
, збуњено, не умејући одатле изићи, док их не опомену пашине слушкиње е им ваља ићи, плакаће им 
ад сузе не пусти, а сад за једним кишом их лије.{S} Па бар да се опије, заборавио би своју неср 
асана, ни Халида, ни Хусеина.{S} Послао их Шемси послом у Ниш у очи прошлога петка, и наредио и 
ејмени, обучени у празнично рухо; около их је било још, као да су посадили на мазгу дете, па па 
о, а кад јава.{S} Јер и кад бунца, лепо их гледа, као на јави.{S} Увек, само о Исмаилу говори.{ 
> <pb n="80" /> <p>Тешко му је било што их је то снашло, и врло му жао било.{S} Кад му мајка ка 
 атова, бију земљу копитама, и само што их додирнуше стрменом, раширише ноздрве, полетеше; па и 
у, час ударио по плећима и грудима, час их затварао у једну сасвим мрачну сарачану, нарочито За 
 час другу, час их вукао за витице, час их штипао за образе, час угризао за руку, час ударио по 
ак; час задиркивао једну час другу, час их вукао за витице, час их штипао за образе, час угриза 
га свет гледа; и она диже руке, па опет их спушта, свет гледа...{S} И загрлише се: цикну, стеже 
да, него рашири руке на груди, притисну их, и узе да јечи, да стење; брада му се узе трести, мн 
никако да их нађу.{S} То јест, нашле су их, али не знају чија је која.{S} Своју фереџу узима, а 
 поморила, па им је жао, тешко, и страх их је.{S} Обилазе хафуз-Ахмедовицу, а ниједна се не усу 
 Какву крв?...{S} За крв... не знам..., ич ја не знам, мула, муца паша тобоже изненађено, а у л 
 Име ти Шемси (сунце), ама бадава...{S} Ич ми не излази на мегдан, арслан арслана тражи...{S} А 
речи:{S} Ти си мени крви дужан. „За крв ич не знам, мула, вала! и похита на чардак.{S} Коју год 
 из очију му живи пламен сукну. „За крв ич не знам!{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Вала, мула, кажи...{S 
а.{S} Наћи ће га, па да би, овако стар, ишао на крај света.{S} Тужан, и несрећом саломљен, нато 
један старац, који је трипут у Цариград ишао, и тамо свако чудо видео, мишљаше, е је прво време 
мулину оку пламена што буктијаше кад је ишао Шемси-паши први пут, и кад диже буну с претње и пл 
 с таквом пратњом, с каквом никада није ишао стиже у Прокупље.{S} Суља је видео пашу, и кола с  
ушао у седамнаесту, а до пре три године ишао је у женски хамам, с мајком; до пре две године изл 
ова сина.{S} Застајкивао, ослушкивао, и ишао даље; у зору прошао прокупачке улице, и дошао пред 
е непознат пљачкаш, харамија.{S} Сам би ишао да тражи кћер, а не зна на коју ће страну: пођоше  
} Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи, и запао у блато; пошао си да ловиш рибу у 
 „Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи и запао у блато.“ Сад се тих мулиних речи  
 Крв за крв!{S} Наћи ће убицу, па макар ишао, овако стар, на крај света.</p> </div> <pb n="23"  
дух красне Топлице, испресецане рекама, ишаране бистрим потоцима, пуне бујнога зеленила, што у  
 са затвореним очима: очни су јој каици ишарани ситним варком.{S} Стара је готова, али још не у 
ју, у уским, белим, сукненим чакширама, ишараним црним гајтанима, у гуњевима, неки белом ћечету 
рђена грозном смрћу, сруши се као храст ишчупан олујом, па зарида...</p> <pb n="22" /> <p>На Ар 
{S} Али он је, Шемси-паша, Фати-султан, ј’лдз’м (звездо), што дрво с родом...{S} Знаш такво дрв 
 <p>Мула ћути.</p> <p>— Ти ћутиш, мула, ја ћу да зборим.{S} Селам ти од Шемси-паше: хиљаду лира 
мула:</p> <p>— Е, пашо!{S} Да сам жена, ја бих ти казао у одаји <hi>какву крв</hi>; ама сам чов 
аши:{S} Да хоћу паре за крв свога сина, ја бих узео онолико колико се узима: хиљаду гроша, ни а 
i>.{S} Кад би ме неки раставио од тебе, ја бих га...</p> <p>— Кажи, кажи, вели момче задовољно, 
 и тапију од Смирне, челенку Анадолије, ја бих па рекао, срам га било!...{S} Они, Стамболије, Т 
 мајка рекла: просићемо ти Фати-султан, ја бих јој пољубио руку сто пута и секао бих курбан (жр 
-ха-ха!{S} Мој пашо!{S} Ти мени жалост, ја теби срамоту. <pb n="55" /> Дај теразије, ела! на је 
n="21" /> <p>— Да пошаљемо у град Суљу, ја Саида, а, мула?</p> <p>— Још мало...{S} Млад, и луд, 
орица до корица, па и мене учио мусафу, ја многе суре знам онако, напамет, па за то знам шта је 
{S} Него ако ти је воља да чујеш одмах, ја ћу...{S} Мула не доврши, него метну руку на јатаган, 
д би нешто хтео да те отме сам падишах, ја бих и њега убио, бесу ти дајем.{S} Знаш ли шта је то 
 змија погана, ако искаш, добио је две: ја сам змији размрскао главу, Фати-султан трупину.{S} О 
а забава!{S} Мани се сна, не бој се!{S} Ја се људи не бојим, па баш да би пошла стотина на мене 
 ову песму, свадбену, отац, мајка...{S} Ја не плачем...{S} Пушке, сватови, Арнаути...{S} Сад ће 
, и да...</p> <p>— Радује се, али...{S} Ја сам ноћас снила..., па...{S} Не доврши него белим ру 
, у златним хаљинама, с миздраком...{S} Ја сам мислила да је то Исмаил; а оно...{S} Хедрлес (Св 
сведока: за моју снаху сведочи мула.{S} Ја ћу против муле тужбу, падишаху...{S} Тужбу ћу ја, <p 
 узима: хиљаду гроша, ни аспре више.{S} Ја нисам трговац, нити мога сина крв хеспап, а он се за 
пакао, анђели, <pb n="16" /> ђаволи.{S} Ја, Исмаил-бег, знам нашу највећу заклетву <hi>валлахи< 
 више не уплаши, но само рече;</p> <p>— Ја се не чудим теби, назли-Стамболко, али се чудим свој 
лиш да је Војњацима Стамбол далеко?“ „Е ја друго не знам...{S} У Брусу, код брата ми“. „Еј!{S}  
 је танак, танак, мрежа паукова...{S} И ја знам, кћери.{S} Ти си бита мала, не знаш.{S} Не живи 
 жена савет да, једанпут га прими.{S} И ја ћу да примим сад, једанпут, твој савет.{S} Паша Шкод 
 његови.</p> <p>— Истина, бебег’м.{S} И ја знам... истина.{S} Ама што питаш?{S} Ти ћеш мајци оз 
расна девојка, и лепа, па смо се мула и ја разговорили и договорили“...{S} Он је ижљубио мајци  
 с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе 
 с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш ли да венчамо т 
 с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Мурад-беј будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе,  
поче:</p> <pb n="139" /> <p>— Снила сам ја леп сан; све овце и јагањци, иду ливадом, зеленом, п 
 бити озго још једну, и две.{S} Кад сам ја била девојка, он је био бећар...{S} Аман!{S} Висок к 
го читала, па се слова поабала: или сам ја толико остарео да ништа не видим?</p> <p>Мула ћути.< 
 <p>— Чучук ханум?...</p> <p>— Тамо сам ја била; у сестриној је башчи чучао он, Исмаил...{S} Ам 
 тугује за драгим?</p> <p>— Ниједна као ја...</p> <p>Зимус, у Топлици, ко би рекао да ће дочека 
аљаво чело и катрањав образ што му могу ја?!{S} Сву Топлицу и Ветерницу да исцрпем, па ништа; ј 
ву Шемси-паша „Дангалија“.{S} Што ћу му ја.{S} Сам је зарадио то презиме, стекао дангу (ожиљак) 
цу, јер су Арнаути сад...{S} У сарај ћу ја...</p> <p>И кад већил оде, мула позва Арнауте.{S} Су 
тив муле тужбу, падишаху...{S} Тужбу ћу ја, <pb n="83" /> ама...{S} Како би било да прво пустим 
ек!{S} Паша!{S} Глава вилајету!{S} Нећу ја у одаји; по одајама нека се бију жене.{S} Хајде на м 
кву крв?...{S} За крв... не знам..., ич ја не знам, мула, муца паша тобоже изненађено, а у лицу 
чардаклијом с једнога краја на други, с јабланима око зида и с читавом честом од јасмина, где б 
да ће му тамо лакше бити, а оно горе: у јаблановој сенци види мулу; од сунчева зрака причини му 
ашицима неком своме пријатељу топличких јабука...</p> <p>— Или бал (мед), ако се може бал у џак 
ју, који бејаше пошао у Ниш с топличким јабукама.{S} Мула је Арнаутин, али да се обазре и виде  
н и две мале пушке пећанке, са сребрним јабукама искићеним драгим камењем, те према сунцу дају  
уршије у земљаним зделама, и мушмуле, и јабуке на гранчицама, и крушке из сламе.{S} Арнаутке се 
пољака руже, под вишњом, под исцветалом јабуком, у води са седам бунара и испод левог воденичко 
и над Исмаиловим оружјем, над искићеном јабуком мале пушке где је била Исмаилова рука, кад јој  
у оружјем и она мала пушка, с искићеном јабуком, где му бејаше рука, кад даваше бесу Фати-султа 
у мула као гуја љута, а рука му паде на јабуку мале пушке.</p> <p>Паша се помаче и чисто понизн 
 n="109" /> им пада рука на јатаган или јабуку мале пушке...{S} Зубато сунце појави се, те прем 
са страхом, па чучну, ваде из недара по јабуку или крушку и мећу је крај ње не као понуду болес 
војој невести; рука му пала на искићену јабуку једне мале пушке.{S} Фати-султан-хануми се, у ов 
 не знају више кад јој је бунило, а кад јава.{S} Јер и кад бунца, лепо их гледа, као на јави.{S 
ноћашњи сан, што јој изиђе пред очи као јава; а он јој гледа руке и не мислећи на њен сан, па с 
дућан; у вече се враћа.{S} Пред вече се јаве сокацима мусломани, не ходећи као обично тихо и до 
дује се; Богу се моли и дању и ноћу, на јави, и у сну шапће молитву; не испушта бројенице из ру 
сти на уснама, са сном који је здрав на јави сањао!...{S} И робињама мило, и мулиној кћери, што 
 Јер и кад бунца, лепо их гледа, као на јави.{S} Увек, само о Исмаилу говори.{S} Његово јој је  
о на њено бледо чело; и сања, на ружној јави сања најлепше снове.</p> <p>Кад се виле хватају у  
..</p> <p>И најзад, дахну душом, јер му јавише да је мир! нема Арнаута по друмовима, ни у Проку 
на време, чује ноћнога стражара палица, јавља сате:{S} Так!{S} Так!{S} Так! и викне Мане Кукуви 
има, да јој се тајно не подсмевају (јер јавно не смеју), и да деле с њом оно што јој зацело на  
ује, из далека, турска песма, и блејање јагањаца...; по росној трави <pb n="144" /> повела деца 
" /> повела деца накићене, обојена чела јагањце, које чувају за Курбан-бајрам...{S} Месец је за 
> <p>— Снила сам ја леп сан; све овце и јагањци, иду ливадом, зеленом, пуном цвећа, с травом до 
ердивене, па чеврета... чевре по чевре, јаглук по јаглук с тавана у сандуке, оне...“ не може да 
а напрезања закашља: и метнувши на уста јаглук, златом везен, обоји га крвљу...{S} Склопише се  
па чеврета... чевре по чевре, јаглук по јаглук с тавана у сандуке, оне...“ не може да рече „Фат 
 неколико капи земзема, обриса их новим јаглуком.</p> <pb n="145" /> <p>Што хришћанима причест, 
 још дрскије, наставља:</p> <p>— Сравни јагње с вуком, сравни цвеће с копривом...{S} Усред зиме 
о да нешто страшно прочита са зажарених јагодица, из оборених очију, те пљесну длановима и заку 
рело чело, као смиљ жуто лице зажарених јагодица, вреле руке, и казује својој кћери е је сутра  
н, црн, зелених живих очију, испупчених јагодица, проседе, кратко ошишане браде, танка гласа, к 
гашену зеницу.{S} Њој се зажарише увеле јагодице; обори очи...{S} Мајка као да нешто страшно пр 
 слухти, дршће... зажариле му се румене јагодице, пламен, сијају очи, две звезде, више, два сун 
прати мајку.{S} Арнаутке гледају тугу и јад, па и ове окорела срца жене, што се нагледале крвни 
За мајку оца пита, за њен страх, за њен јад.{S} Хафуз, што улажаше у бачву, да се у вину купа,  
 n="147" /> деру антерије на грудима од јада, и плачући раде по авлији, по кући, посла се има м 
 да је не расвесте и не подсете на њене јаде.</p> <p>Нити ромори, ни говори.</p> <p>— Зар полуд 
мори, ни говори.</p> <p>— Зар полудела, јадна, од страха, или изгубила језик, говоре Арнаутке.. 
годину из постеље није устала.{S} Седи, јадом саломљена, у једном куту оне одаје где јој је кћи 
ње, јединице своје; заборавила у тешком јаду Алахово Писмо, па наружила лице: липти крв с њега, 
ао се с невестом њена Бал-беја! „Јазук, јазук!{S} Опет јазук!{S} Има ли правде и закона!...“</p 
чибук; и говори:</p> <p>— А, пријатељу, јазук!{S} То ли ти је нож, мој говор?{S} То ли су ти ку 
шкрине капију и тешка се: „Вај! вај!{S} Јазук што ћете се по овој врућини вратити: ханум-ефенди 
вима и закука: „Вај!{S} Вај!{S} Вај!{S} Јазук, кћери, твоја младост!“ Па поклопи лице рукама и  
а).{S} А сад?...{S} Јазук!{S} Јазук!{S} Јазук! ...{S} Непуштена од мога сина, удаде...{S} Хиљад 
> (слободна).{S} А сад?...{S} Јазук!{S} Јазук!{S} Јазук! ...{S} Непуштена од мога сина, удаде.. 
јмене, мула узвикну!</p> <p>— Јазук!{S} Јазук!{S} Човек!{S} Паша!{S} Глава вилајету!{S} Нећу ја 
виде где момак с ата паде... „Јазук!{S} Јазук!{S} Хиљаду пута јазук! једну аспру <pb n="82" />  
hi>бош</hi> (слободна).{S} А сад?...{S} Јазук!{S} Јазук!{S} Јазук! ...{S} Непуштена од мога син 
вима за сејмене, мула узвикну!</p> <p>— Јазук!{S} Јазук!{S} Човек!{S} Паша!{S} Глава вилајету!{ 
ије одведена, била је венчана.</p> <p>— Јазук!</p> <p>— И баш је сам украде.{S} Кроз пенџер па  
аде... „Јазук!{S} Јазук!{S} Хиљаду пута јазук! једну аспру <pb n="82" /> за милијон лира, за не 
а од мога сина, удаде...{S} Хиљаду пута јазук!...{S} Ама није.{S} То се само тако пронело...{S} 
е аферим! одавде што би, сваки би рекао јазук!{S} Алах за један грех једну казну, за голем голе 
м њена Бал-беја! „Јазук, јазук!{S} Опет јазук!{S} Има ли правде и закона!...“</p> <p>Пође одаја 
S} Венчао се с невестом њена Бал-беја! „Јазук, јазук!{S} Опет јазук!{S} Има ли правде и закона! 
се пуцањ, виде где момак с ата паде... „Јазук!{S} Јазук!{S} Хиљаду пута јазук! једну аспру <pb  
 вече до суботе ујутру!“ говоре Турци. „Јазук!“ узвикују буле.{S} А она, лепа Фати-султан-ханум 
шица... дух је то, Исмаилов, мирис тако јак, све јачи, као да је ту башта онога света...{S} Из  
... шапат је то, Исмаилов, дисање, тако јако, све јаче, као да су се скупили око ње сви ноћни д 
ан-Махмудов, с Атмејданом, где изгибоше јаничари, са султан-Ахмедовом џамијом, где се чува Санџ 
ек их брзо стишао; а Арнаути, ови други јаничари, што се не боје, каткад, ни падишаха, често су 
белим чаршавима преко бисага, увијене у јапунџа као људи; а дице им је умотано до самих очију.{ 
ти-султан.{S} Зима.{S} Сви су увијени у јапунџа.{S} Нестрпљиви.{S} А кад се појави мула на ату, 
ја какав, занатлија, и похита, увијен у јапунџе, или с џаком на глави, у дућан; у вече се враћа 
}Валла’! тако.{S} Шта да се ради, аман, Јараби!“</p> <p>Једно јутро, пашиница устаде, уми се, у 
се Фати-султан није удавила...{S} Аман, Јараби!</p> <p>Кад изиђе из дворишта хафуз-Ахмед треће  
 проговоривши, језик прегризле. „ Аман, Јараби (Господи)! шта би, Боже!“ чују се дивљи узвици.  
е и узима у уста Алаха и пејгамбера!{S} Јараби, како трпиш?!{S} Како му не пустиш у зиму врео к 
Јараби шућур!...{S} Јараби шућур!...{S} Јараби шућур!...</p> <p>Говорила тако, у бунилу, па се  
Топлице дошле...{S} Јараби шућур!...{S} Јараби шућур!...{S} Јараби шућур!...</p> <p>Говорила та 
руку...{S} Јенђе из Топлице дошле...{S} Јараби шућур!...{S} Јараби шућур!...{S} Јараби шућур!.. 
 Вук</hi>...{S} Кад је оно ударио рогом јарац вука, опростио му вук, али нису вучићи.</p> </div 
ме чује!) није и памет; и зна причу <hi>Јарац и Вук</hi>...{S} Кад је оно ударио рогом јарац ву 
вилајет...{S} Шта је Турчин?{S} Лист од јасике.{S} Арнаутин?{S} Од репуха.{S} Онај трепери без  
ју, и збуњују, а коса опија као зумбул, јасмин, њена светла мека коса, густа и дугачка, коју не 
букоше је, накитише је...{S} Тражила је јасмин и јоргован...{S} Робиње унеле мирисаве гранчице  
е долази мирис: мирише јоргован, мирише јасмин, мирише исцветало воће, мирише росна трава...{S} 
абланима око зида и с читавом честом од јасмина, где би се лако скрио човек, и крио за дуго.</p 
и опет ветрић душе!{S} Славуј у лугу од јасмина удесио још лепше песму!{S} И гугутке се избудил 
а поветарац; славуј је удесио у лугу од јасмина слатко-тужну песму...{S} Песма се чује, из дале 
ан...{S} Робиње унеле мирисаве гранчице јасмина и јоргована, а мајка је то, својом руком, намес 
 утапкана земља; а мајка наредила те се јасминова честа посекла; све се пребацило преко високе  
нама, лимунима и неранџама, и ружама, и јасмином, тај чаробни град Фати-султан оставља онда кад 
лима, испрва као свици по ливади, после јасна, и много као у ноћ што се зове <hi>Кадр-Лејле</hi 
о!...</p> <p>А једно вече, појави се на јасно-плавом небу топличком пун месец.{S} Ваздух је бла 
олитву.{S} У ниској готово празној соби јасно се разумевало с материних усана <hi>Аллах-екбер</ 
ејмени, да што пре отиду у Топлицу, под Јастребац, да му доведу мула-Халима, то јест, да му каж 
м те, Садије-ханум, ђозум...{S} Иди под Јастребац...{S} Исмаил ће на ату у ђурђевску зору...{S} 
 се зачу силна вриска; одјекнуше брда и Јастребац.{S} Мула га нежно омилова, попљескав га по та 
лла!{S} Аллааа!</p> <p>Одјекнуше брда и Јастребац:</p> <p>— Алла!{S} Аллааа!</p> <p>Приведоше м 
м, а ат није вриснуо, да одјекну брда и Јастребац, <pb n="96" /> јер је осетио да не носи на пл 
маил ходио; што ће упирати очи у високи Јастребац, у засејане брежуљке у које је Исмаил очи упи 
стрепца помаман ветар: у бело се облачи Јастребац, и брда и долине, и увија се у бези покров бр 
 него као у бунилу, у полусну...</p> <p>Јастребац јој није планина, него џин, џински цар, кога  
сарај, коју је обасјало, сву, сунце, од Јастрепца, око које су џамије, висока минара с кандилим 
ужно се превија голо дрвеће, јер духа с Јастрепца помаман ветар: у бело се облачи Јастребац, и  
Исмаилове сестре, упире очи у месец над Јастрепцем, што је обасјава, и кроз борове гране сипа с 
врху <pb n="68" /> пошумљена брега пред Јастрепцем, и уздисала је, и ронила је сузе низ бледе о 
кроз отвор тахтаривана на врх брега под Јастрепцем, увијена у бели покров, а она се залеђена су 
} Ох, мајчице!{S} Носите ме на брег под Јастрепцем, за Алахову љубав!...{S} И тамо је ваздух са 
лине, и увија се у бези покров брег под Јастрепцем на чијем је врху гроб Исмаилов; беле се кров 
о, ни сама не зна куд, на онај брег под Јастрепцем, увијен у бели покров, може бити? или некуд  
, и слободу туђу; ми овде у Топлици под Јастрепцем не.{S} А коњ, а во, а човек — у њих све једн 
е — мртвачки сандук; конак на брегу под Јастрепцем — гроб.{S} Фати би лакше.{S} Зна она, муслом 
о како скоро није.{S} Наваљена на један јастук, вунен, у куту одаје, седи Фати-султан, а према  
е, па кад не могаде, завали се, опет, у јастуке и радосно поче:</p> <pb n="139" /> <p>— Снила с 
 сад заливене кишом, на чупаву ћилиму и јастуку сеном напуњену лежи Фати-султан; лежи наузнак,  
лужбу свету...</p> <p>На једном шареном јастуку, напуњеном сламом, седи мула-Халимовица: обухва 
мајка је то, својом руком, наместила по јастуку око кћерине главе, по јоргану...{S} Мирис...{S} 
 лепа, као да је заспала.... коса се по јастуку просула.... јорган јој доле, код ногу; једна но 
сафир-одаје сложени су душеци, јоргани, јастуци, све свила и кадива, све везено златом.{S} У дн 
; све свила, све кадива, душек, јорган, јастуци, све извезено златом.{S} Ту су јој постељу роди 
нај кроз који је однета Фати-султан.{S} Јастуци крај прозора мокри, и застирка на миндерлуку, и 
ед ње кутија с дуваном; још испретурани јастуци где су оне с девојачке стране спавале; још нису 
о лепо намештен скупоценим застиркама и јастуцима из Смирне, завесама из Дијарбекира, персијски 
!{S} Пушка ти, пушка ми.{S} Јатаган ти, јатаган ми.{S} Ама то нећемо за дуг што ми дугујеш, за  
де на мегдан!{S} Пушка ти, пушка ми.{S} Јатаган ти, јатаган ми.{S} Ама то нећемо за дуг што ми  
ваки час <pb n="109" /> им пада рука на јатаган или јабуку мале пушке...{S} Зубато сунце појави 
.{S} Мула не доврши, него метну руку на јатаган, па устаде.</p> <p>Паша скочи, и таман да пљесн 
ај, па наместио ваздан кићене пиштоље и јатаган; метну на главу нов ћулав и тунус фес.{S} Затур 
у; од сунчева зрака причини му се мулин јатаган; од жубора шадрвана шапат љутих Арнаута.{S} Скл 
ла сестра његова.{S} Силај, па у силају јатаган и две мале пушке пећанке, са сребрним јабукама  
 спремају за „кавгу“, пуне пушке, оштре јатагане.{S} И није дирао никога; али ко њега дирне, те 
сто онакажена, загледају пушке, гледају јатагане.{S} Млади хоће у Прокупље, да убију Шемси-пашу 
соке куле мула-Халимове, а прошарани су јатима врана, што с маха на мах прхну, гачући, као да с 
е, те се стресе снег и прхне преплашено јато врана, гачући.</p> <p>Уђоше у Прокупље и пођоше ње 
ху скупили да гледају бој петлова.{S} И јахао је каткад, али не на ату, него на једној дивној м 
 зиме имаћеш ђул, Бал-бејова уста...{S} Јахач као пустињски Арапи, нишанџија као Алах: у нокту  
ка као девојку, па га не пушта.{S} Није јахач, није стрелац, али је мушко, младић, па би му теш 
ђанима, па све чешће пуцају мале пушке, јаче бубњају бубњи и пиште зурне...</p> </div> <pb n="1 
{S} С маха на мах припуцају пушке...{S} Јаче кларнет пишти.... бубњи се и зурне чују чак из дал 
је то, Исмаилов, дисање, тако јако, све јаче, као да су се скупили око ње сви ноћни дуси...{S}  
ух је то, Исмаилов, мирис тако јак, све јачи, као да је ту башта онога света...{S} Из онога сах 
ари Арнаутин и псује Шемси-пашу, а мула јаше напред оборене главе.</p> <p>Мула смућен, Арнаути  
имиџије, вичу; њачу магарци; једно Туре јаше магарца искићена врбом толико, да му се само уши в 
и, на коњићима Арапи, на камили кадуна: јашмак јој све лице сакрио, а очи, плаве као зумбул, пр 
ивала с главе, а камо ли фереџу; смакла јашмак с усана, окренула се к Фати-султан па јој, пушећ 
 мулине кћери, метнуше јој на лице бели јашмак, па изиђоше; уђоше људи:{S} Фатин пуномоћник, св 
ња, и хоће да је поведе...</p> <p>— Дај јашмак, Зулфи, да покријем главу, дај бројенице: на хаџ 
} Мајка седи према њој, забрађена белим јашмаком онако као кад се Богу моле, с бројеницама; про 
лује: а Лесковчанка, притискујући белим јашмаком место на грлу где су били Арнауткини секутићи, 
ћ су с абдестом готове, па се забрађују јашмаком, приносе бројенице, простиру серџаде, у авлији 
овори ни шта која хоће; траже бошчице с јашмацима, с хаљинама за дан, па никако да их нађу.{S}  
пашину.</p> <p>— Мерхаметли (милосрдан) је, Алла’! жали куче, жали маче, те неће ли човека?{S}  
најпосле паша рече:</p> <p>— Ама, море, је ли истина да си ми ти <hi>украо</hi> снаху?</p> <p>— 
то понизно изусти:</p> <p>— Мула-Халим, је ли истина да си ми ти <hi>однео</hi> снаху?</p> <p>— 
га паше из Лесковца, једно јутро, рано, је изишао дугачак <pb n="132" /> караван: коњићи, магар 
молим те..., хоћеш да питаш хафуз-бабу: је ли истина да у шта ко умре, у томе га виде на оном с 
д једанпут.{S} А једанпут <pb n="15" /> је убила из дугачке пушке медведа, кад је с планине, по 
па јој каза шта је и како <pb n="75" /> је, код кога је Фати-султан, да је кадуна другога и ако 
орио се гроб...{S} Збацио <pb n="69" /> је Исмаил са себе бело платно...{S} У руху је у коме га 
срамоте сад под старост — <hi>бесу</hi> је дао...</p> <p>Али уместо Шемси-паша „Дангалија“, при 
д плаћа све село где је крв учињена.{S} Је ли?...{S} Овде би требало сав град да плати, Прокупљ 
 од другога, баба ти каже.{S} Твој баба је хафуз, и био је имам красне Аја-Софије; зна сав муса 
Узе руку, белу, меку као паперје, каква је, по његову мњењу и памети, само у оних кадуна које с 
Склопише се уморне зенице.{S} Исмаилова је сестра однесе на шиљте, па је милује, љуби, повраћа  
уле.{S} Сад чаршија није прошарана, сва је затворена; Турци су, и Срби, са својима код куће, Ар 
 мула-Халима, то јест, да му кажу, е га је поздравио Шемси-паша, да му дође у прокупачки сарај. 
е бело платно...{S} У руху је у коме га је живога гледала...{S} Леп!{S} Даје јој бесу да неће н 
, то могу; не могу бео образ.{S} Сам га је на комар турио и изгубио.{S} А за каљаво чело и катр 
/p> <p>...{S} У Топлици је.{S} Код њега је, с њим дању, и ноћу, у кули, и у овој ливади, на мес 
јатска крв, хтео је својега друга, кога је био петао „победилац“, ножем посред срца, да га од т 
, Турчин, комшија Фатина оца, пред кога је Фати девојком излазила развијена као пред оца.{S} И  
та је и како <pb n="75" /> је, код кога је Фати-султан, да је кадуна другога и ако није од њихн 
о било.{S} Кад му мајка казала код кога је Фати-султан, плакао је као женско; а после се стидео 
 белим чаршавима преко пупих бисага, да је обиђу, и да јој донесу понуде.{S} Пуни рафови понуда 
 она га дочекује крадом, иза кафеза, да је нико не спази; дочекује га с осмехом, испраћа га са  
у, стеже Исмаилову сестру око врата, да је удави.</p> <p>— Фати!{S} Фати!</p> <p>А као одјек и  
инуше; Фати, онако болна, склања се, да је не виде људи с откривеном главом, без фереџе.</p> <p 
иној кули.{S} Звао је њена оца јуче, да је види, и да је утеши...</p> <p>— Како утеши?{S} Веле  
л оде мајци, поче да се око ње мази, да је испитује. „Кад би нешто мајка рекла: просићемо ти Фа 
оворити.{S} Каже Фати-султан-хануми, да је до овога часа била и Џафер-бејова и мула-Халимова, а 
тан-хануминој мајци, или да је теши, да је подсети на к’смет, на Алахово Писмо, то јест да нико 
аволови синови, окренуше коње к њој, да је прескоче...{S} Прегазише је, па продужише пут, не ос 
"75" /> је, код кога је Фати-султан, да је кадуна другога и ако није од њихна сина пуштена, и,  
 ово би готово, пашиница пусти глас, да је свакој жени, без разлике вере, слободно доћи и видет 
адости, а уздржава се, крије радост, да је мула не опази, да се не покаје.{S} А како да се не р 
а к вратима, изгледа ханум-ефендију, да је подвори...</p> <p>Прилупа капак један, прозорски, а  
 Материн јединац, одрастао у харему, да је увек мајци пред очима.{S} Сад је ушао у седамнаесту, 
бејаше ништа учинио.{S} После се чу, да је тај Арнаутин син једнога старца досељена после српск 
{S} Фати лежи наузнак и смеши се.{S} Да је ово смешење видела мулина кћи, не би знала да ли је  
д Фати-султан оставља онда кад треба да је у њему...; велика је, девојка.{S} Родитељи греше, де 
овек него жена кад не може од Турака да је отме, полудео.{S} Из Власине је, а никад од тада ниј 
ван као тепсија.{S} Јер она је знала да је Фати-султан била венчана, да јој је погинуо младожењ 
ма, с миздраком...{S} Ја сам мислила да је то Исмаил; а оно...{S} Хедрлес (Св. Ђорђе)...{S} Бла 
 кузум, твоја прилика.{S} Ти си чула да је...{S} Алах зна ко је убио мулина сина.{S} Душмани об 
вети женска...{S} И мајка, вели, зна да је Исмаила млада и зелена испратио на онај свет, без не 
ви?{S} Или да је била при свести, па да је одговорила пуномоћнику да неће за пашића?{S} Али как 
истина лудо питала.{S} Нарочито виде да је лудо питала кад се заљуби...</p> <p>Виде једнога мла 
о се тога не сећају, или што се боје да је не расвесте и не подсете на њене јаде.</p> <p>Нити р 
не, Фати-султан.{S} Сестра ти казује да је то красна девојка, и лепа, па смо се мула и ја разго 
е трља очи, и гледа: чисто не верује да је толико заспало, те да не осети ово од шта се морала  
године оженио, умре преклани; и веле да је хтела постати мајком).{S} Кад стаде сатирати сакагиј 
, за то што је много охола, јер веле да је од краја „видела“, не би имала велики нос, то <pb n= 
гробари, не сећа се.{S} И не сећа се да је икад досад чуо Мане Кукувију у својој махали, а сад  
и, над својим добром нариче; жури се да је што пре код своје куће, макар изгореле, крај својих, 
асова кад је човек луд, а чини му се да је паметан.</p> <p>И досад су се Арнаути бунили, и то п 
ил чучи пред њом, подигао руке, хоће да је загрди а не може, онај га свет гледа; и она диже рук 
тре јој ћилим и шиљте робиња, и хоће да је поведе...</p> <p>— Дај јашмак, Зулфи, да покријем гл 
И најзад, дахну душом, јер му јавише да је мир! нема Арнаута по друмовима, ни у Прокупљу; мир.. 
чана, да јој је погинуо младожења, и да је она остала <hi>слободна</hi>.{S} Толико знала.{S} Ма 
Звао је њена оца јуче, да је види, и да је утеши...</p> <p>— Како утеши?{S} Веле полудела, од с 
..{S} Али тај исти мула признао је и да је хајдук, да ми је украо снаху.{S} За мулима сина нема 
„Исмаил“ застаје јој у грлу.{S} Види да је Фати весела, да једва чека да пође, те час-по тужно  
 није ни у малој задевици, а камо ли да је коме крви дужан.{S} То је неко из града.{S} Наћи ће  
?{S} Часна реч у Арнаута.{S} Знаш ли да је Арнаутину више једна беса, него Турчину, опрости, ст 
елејисана</hi>; а по руху су познали да је из куће богате.</p> </div> <pb n="38" /> <div type=" 
о пешкир, па се смакао, те су видели да је <hi>телејисана</hi>; а по руху су познали да је из к 
њем Фати-султан-хануминој мајци, или да је теши, да је подсети на к’смет, на Алахово Писмо, то  
ћ, и онда...{S} Да га остави?{S} Или да је била при свести, па да је одговорила пуномоћнику да  
да у ту бледу звезду, па јој се чини да је то њена звезда.{S} Јутрос ју је пуномоћник питао пре 
би некога убила из пушке, па се сети да је се и празне боји.{S} Би јој мило што се не расрди ка 
тражи звезду своје невесте, верујући да је њена звезда најлепша, најсветлија, кад је она онолик 
а мајка прекиде молитву, заборавивши да је то велика грехота, па полете кћери у одају.</p> <p>А 
га.) Потамнела, земља је попала, као да је годину дана сунце није видело, <pb n="41" /> као да  
и-султан лежи мртва, лепа, лепа, као да је заспала.... коса се по јастуку просула.... јорган јо 
ти, а он испрва ништа не разуме, као да је пијан, или луд; па се прибираше, полако; и освести с 
аилов, мирис тако јак, све јачи, као да је ту башта онога света...{S} Из онога сахана пало је с 
 па дању тумара турским махалама као да је тражи, и ћути: а ноћу виче.{S} Двадесет осам година  
, и погурен: чисто човек не би рекао да је то онај старац што пре неколико месеца украде девојк 
у, кад је на свет дошао.</p> <p>Како да је теше?{S} Да јој је кћи умрла, да јој се зна гроб, и  
 спреме, кад би се понова свадбовало да је готово; а кад се врати, па јој каза шта је и како <p 
-ефенди хоће сама да кува каву, тамо да је пије и да гледа кад јој облаче и гиздају снаху,“ гов 
 ни шездесет ни педесет; рекле бисмо да је од двадесет пет лета, да му није брада бела, дуга.</ 
је, али не уме, и не сме, јер је чуо да је грехота радити што по обрасцу јединога Алаха.</p> <p 
о више рода, више каменица...{S} Јер да је, кћери, истина, било би до сада сведока.{S} А где су 
Исмаила.</p> <p>Данас се пронео глас да је убица Шемси, паша лесковачки! „Ама зар баш сам паша? 
 дуг, ево где направи други, проклет да је“!...{S} Лаже, лаже, и опази где се граја стишава, пр 
ј прете, него слага: „Шемси, проклет да је! убио Мифтар-агина сина...{S} Још није платио један  
 јој мулина кћи и хвата је под мишку да је дигне.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, сунце: дође врем 
к: ту да јој „падну“ оба венчања, ту да је испитају, ту да се изврши понова венчање... све да б 
 па да јој падну она два венчања, ту да је испитају, ту да каже хоће ли код муле, или да дође њ 
тамбол, женска главо?!{S} Зар мислиш да је Војњацима Стамбол далеко?“ „Е ја друго не знам...{S} 
каза Фати-султан е ће на испит, од тада је весела, сваки час се за понешто смеје, и устаје, ход 
а, лепа Фати-султан-ханума мирна; бледа је као свећа или као једна звезда коју, од Исмаилове см 
на кћерино чело, узме је за руку, гледа је у пуне туге очи, што се стакле од залеђених суза, у  
ашти његовој, Фати-Султан...{S} Од рода је султанова, зато је зову <hi>султан</hi>, то јест при 
егову Бал-беју.{S} За Бал-беја ће; ружа је за булбула...{S} И то венчање умним оком гледа, па с 
рочито кад хафуз није при себи: бекрија је бивши имам Свете Софије да му је мучно наћи пара.{S} 
То јест, нашле су их, али не знају чија је која.{S} Своју фереџу узима, а не познаје је; бошчиц 
а носи?</p> <p>— Конопце.</p> <p>— Која је та ханума на камили?</p> <p>— Лејле, Лејле-ханум, ша 
ре као по небу звезде, као кандила која је природа и доле припалила душама невино изгинулих, шт 
олко, али се чудим својој нени.{S} Моја је нене Арнаутка.{S} Колико сам пута гледао, кад сам би 
биња ударише у вику, али доцкан: човека је с невестом нестало...{S} На вриску и <pb n="35" /> в 
сам, и смислила сам да...</p> <p>— Нека је хаирли (срећно)!</p> <p>— Да зовеш, очни ми виде, па 
иша, кријумчарећи, праха и олова: „нека је све готово, ако се паша посили, па опет пусти онакав 
 онда кад треба да је у њему...; велика је, девојка.{S} Родитељи греше, деца испаштају...</p> < 
м заварава, себе више не може.{S} Мајка је љуби, а она:</p> <p>— А, а!{S} Нов тахтариван мој, б 
е гранчице јасмина и јоргована, а мајка је то, својом руком, наместила по јастуку око кћерине г 
авићеш мајци, иншалла’!...</p> <p>Мајка је узе љубити, да сакрије сузе, јер ако њу још надом за 
аши крв мулина сина?</p> <p>— Стамболка је рођака цару царева.{S} Шемси има сина, млада, красна 
ве</hi> Исмаил је, мој брат“, толковала је сестра и љубила Фати-султан, плачући с њом за дуго.< 
у Прокупљу, већ читав месец.{S} Гледала је све то она умним очима два месеца, а после, молила д 
усан...{S} Сан је сад...</p> <p>Заспала је, на грудима Исмаилове сестре, али опет Исмаил.{S} От 
је Фати-султан, излази из ње; разабрала је шта је, те се грухне у груди и с дадијама говори шап 
мљена брега пред Јастрепцем, и уздисала је, и ронила је сузе низ бледе образе...</p> <p>Враћала 
аго, са сиротим нежно.</p> <p>Прошетала је каткад, а ни с једном није проговорила, пак ни једну 
 у срећно доба Фати скројила.{S} Пуцала је из дуге пушке, <pb n="60" /> веле, у петнаестој годи 
овраћена у живот и мало разгаљена узела је дворити мулу, као оца, или онако стара човека; прино 
 а толкује их срце сестрино:{S} Исмаила је Шемси-паша убио.{S} Помиње јој привиђење.{S} Сваке н 
 сина!</p> <p>— Ако није одведена, била је венчана.</p> <p>— Јазук!</p> <p>— И баш је сам украд 
Кад сам је венчао са својим сином, била је <hi>бош</hi> (слободна).{S} А сад?...{S} Јазук!{S} Ј 
чоперна, смелих погледа као мушко; била је са Шемси-пашиницом у јенђебулство, и видела, то јест 
а му је трипут одговорила: хоћу, и била је тако мирна.</p> <p>— Фати-султан не зна шта ради, и  
} Обукоше је, накитише је...{S} Тражила је јасмин и јоргован...{S} Робиње унеле мирисаве гранчи 
ред Јастрепцем, и уздисала је, и ронила је сузе низ бледе образе...</p> <p>Враћала се на исте м 
ишта нису имали с мула-Халимом, плашила је његовим именом сина, кад је био мали, а и сама га се 
Халима, да их видиш напоредо...{S} Мула је човек, то је истина, ама није муж...; муж је само по 
шао у Ниш с топличким јабукама.{S} Мула је Арнаутин, али да се обазре и виде шта учинише ови ђа 
 доноси ат сина њезина...</p> <p>И мула је протумачио вриску ата како ју је ваљало протумачити, 
о од обести, већ из освете.{S} Јер мула је дао бесу сам себи да ће паши срамоту за жалост...</p 
 мимо њене кафезе, и <pb n="79" /> чула је да су њене другарице узвикнуле е су му очи зумбул, е 
, да не нападне кога.) Потамнела, земља је попала, као да је годину дана сунце није видело, <pb 
ада није ишао стиже у Прокупље.{S} Суља је видео пашу, и кола с пашиним харемом, и пратњу.{S} В 
Топола висока, и у лето пуна лишћа, ама је само гледамо; јер зашто бисмо на њу каменицама?...{S 
 Турци доћи по невесту.{S} Међу јенђама је свекрва, пашиница.{S} Насред ћошке је бакаран мангал 
тозлуци...{S} Прибила се уз кафез, сама је, слухти, дршће... зажариле му се румене јагодице, пл 
 већ робиње, и беле и црне.{S} С првима је, по мњењу „правих турских племићка“, хануми од <hi>о 
ше цветало воће...{S} А од пре три дана је у соби из баште, одакле кроз прозор види капиџик мул 
д песма чује.{S} Тишина.{S} У мусломана је обичај да поштују тугу ближњега, да не певају кад им 
ј, у великој, али ниској одаји наложена је пећ земљана, с крчазима; па ту је и мангал пун распа 
 к себи, још блеђа, још жућа.{S} Мулина је кћи љуби и милује: а Лесковчанка, притискујући белим 
што нису звате њену сину у сватове, она је пресудила, е нису ни њенога друштва достојне, а камо 
} Сестра није умела да му је опише; она је лепша; шта је он данас својим очима гледао!{S} У зан 
ан...</p> <p>Ђурђев дан је сутра, а она је у постељи, свиленој.</p> <p>Лежала на миндеру, лежал 
песме, како је слатка та туга!{S} И она је ту исту тугу осетила, као Лејле, Лејле-ханум...{S} П 
, сва у бело, личи на љиљан.{S} А и она је као љиљан, чиста је, чисте јој очи, којима се чуди А 
шла чинио раван као тепсија.{S} Јер она је знала да је Фати-султан била венчана, да јој је поги 
с ње чита шта јој је писано.{S} Јер она је права мусломанка, па верује у судбину, у <hi>Алахово 
џилук...</p> <pb n="136" /> <p>И робиња је одведе тамо, а она седне на мекано шиљте: провлачи б 
19" /> како би узео лептирова крила, па је метну на свој образ.{S} Како би и њу ижљубио, а не м 
вчанка, устајући, и исправљајући се, па је ухвати под другу мишку.</p> <p>Све су три уз врата.< 
Исмаилова је сестра однесе на шиљте, па је милује, љуби, повраћа је, плаче над њом и говори:</p 
>; а понекад се и он с њом затворио, па је тамо плашио, откидао од једнога старога дишћурка сам 
штена.{S} Живела с овим другим мало, па је први тужи.{S} Кад изиђе пред суд, падоше јој оба вен 
о оно њену оцу пред пашом, а час-по, па је тако нежна, разнежи се, и плаче, плаче, нихајући се  
извади из недара кожну кесу, велику, па је стаде дрешити.</p> <p>— Шта ћеш, пашо?</p> <pb n="13 
оша.</p> <p>— Немој...{S} Вежи кесу, па је врати у недра...{S} Нећу за мојега сина крв паре да  
ануму, а срамота га да им каже.{S} Лепа је...{S} Нека питају своју кћер; она ће и њима казати к 
ј каици ишарани ситним варком.{S} Стара је готова, али још не устаје, хоће да удари још један < 
ар...{S} Грли јој вити стас... „Мифтара је затекла у постељи само једна јутарња молитва, мене ћ 
 се постељи дивиле Лесковчанке.{S} И та је постеља враћена из Шемси-пашина конака после њена др 
ђе време, говори јој мулина кћи и хвата је под мишку да је дигне.</p> <p>— Хајде, Фати-султан,  
ја)!</p> <p>Пашиница напала стару: пита је, пита, а она јој не одговара, но је само гледа и пуш 
е јој оба венчања. „Кога ћеш сад?“ пита је суд. — Ниједнога, одговори она (јер ни код другога н 
нутом и доста рапавом руком.{S} Не пита је шта је снила, да се она, казујући му сан, још више н 
е обузе.{S} Куд ће од бруке!{S} Срамота је чак и од слушкиња.{S} Јер што мула узе, не врати.{S} 
а љиљан.{S} А и она је као љиљан, чиста је, чисте јој очи, којима се чуди Арнаутин, и чисто јој 
, од Прокупља до мулина села десет пута је снашле и пустиле детиње.{S} Сад лежи обезнањена; над 
.{S} Шта су конаци, шта су чифлуци, шта је ергела!{S} Да ми је са селамом пратио тапију од Стам 
умела да му је опише; она је лепша; шта је он данас својим очима гледао!{S} У заносу заборави а 
-паше има фајду читав вилајет...{S} Шта је Турчин?{S} Лист од јасике.{S} Арнаутин?{S} Од репуха 
векир, и халка, и дланови.</p> <p>— Шта је?...{S} Ко тако лупа?!...</p> <p>Сејмени.</p> <p>Изиђ 
готово; а кад се врати, па јој каза шта је и како <pb n="75" /> је, код кога је Фати-султан, да 
 одају, па кад је Фати-султан упита шта је, шта говоре, а она не каза е њој прете, него слага:  
-султан, излази из ње; разабрала је шта је, те се грухне у груди и с дадијама говори шапатом.{S 
 доста рапавом руком.{S} Не пита је шта је снила, да се она, казујући му сан, још више не уплаш 
ују према прозору...{S} Досетише се шта је, то јест да им је неко украо невесту.{S} Вриска жена 
.</p> <p>Још јој људски и не казаше шта је, а она чупа косу, гребе лице, грува се у груди и вич 
ега убио, бесу ти дајем.{S} Знаш ли шта је то беса?{S} Часна реч у Арнаута.{S} Знаш ли да је Ар 
 не зна ни где је, ни ко је она, ни шта је питају, ни шта одговара?{S} И радили су преко закона 
 знам онако, напамет, па за то знам шта је небо, земља, рај, пакао, анђели, <pb n="16" /> ђавол 
И Ахмед-хафуз се пробуди, па кад чу шта је било, истрезни се; распитује куд оде непознат пљачка 
е на шиљте, па је милује, љуби, повраћа је, плаче над њом и говори:</p> <p>— Аман, султанијо!{S 
ли кћер, одговара јој, теши је, подсећа је на „к’смет“ и на <hi>Алахово Писмо</hi> и казује да  
1"> <head>XI</head> <p>Ахмед-хафузовица је седела у Топлици по за дуго.{S} Залуд је кћер тешила 
уле кад је жени и кћери рекао: „Топлица је близу, ако се <hi>моја</hi>, после Алахове најстариј 
адне — врло је смешно“.</p> <p>Пашиница је знала добро ту турску пословицу, а није се ње ниједа 
ead> <p>Дакле свршено је.{S} Шемси-паша је на чисто; али му је сад сто пута горе, већи стид, ср 
им за Арапе...{S} За џак:{S} Шемси-паша је, може бити <pb n="133" /> послао по шаир-девојци и а 
> <p>— Ћути!{S} Ко сме о томе? <hi>Паша је</hi>, није маскара.</p> <p>— То јест, глава.{S} Али  
 Цариград, па му је лако...</p> <p>Паша је сам, сваку ноћ, до глухо доба; седи на једној отворе 
а, дотерује, очекује невесту, нестрпљив је; осећа где јој се син радује, па и њу обузима све ве 
ах; тако у младости, тако сад.{S} У лов је полазио само на вуке. „Ни на њих не бих, говорио је, 
 је убила из дугачке пушке медведа, кад је с планине, по грдном снегу, сишао у село.{S} Нене ми 
 њена звезда најлепша, најсветлија, кад је она онолико лепа, онако светла.{S} Сестра није умела 
ом, плашила је његовим именом сина, кад је био мали, а и сама га се бојала; а камо ли сад.{S} К 
 Тако, тако, пријатељу.</p> <p>— Е, кад је тако, носи му селам: од мене нека не дрхти његова ха 
види, све чује, кад даде пуномоћје, кад је венчаше са мном, с поглаваром арнаутскога племена Во 
рањскога паше кћи у Лесковац, зими, кад је снега доста, кулучи раја, разгрће снег, да невеста и 
гаде.{S} И чиме ли га, Алла’ удари, кад је рана оволика?“ Пролазе људи и мисле; а ето ти је јед 
S} Али како ће оне баш све опазити, кад је у „светло лице“ никако не гледају, није ред, већ одг 
оворити, кад јој паша није говорио, кад је и од ње крио као и од туђинаца...</p> <p>Јутро је: с 
 тишином.{S} Ману су Турци, одавно, кад је био млад, момче за женидбу, украли и потурчили девој 
 је писано прстом Алаховим по челу, кад је на свет дошао.</p> <p>Како да је теше?{S} Да јој је  
а мужа, по закону; не може да..!{S} Кад је питају за кога ће „За Бал-беја“, одговориће весело.. 
на причу <hi>Јарац и Вук</hi>...{S} Кад је оно ударио рогом јарац вука, опростио му вук, али ни 
још кука за њом и прети Турцима.{S} Кад је најлепша месечина највише виче, а тишином разлеже се 
угџија, једно момче арнаутско.{S} А кад је већил пошао, мула га испратио до преко прага!{S} Шта 
дости грохотом.{S} Виде: има часова кад је човек луд, а чини му се да је паметан.</p> <p>И доса 
 не направи оно што направи.{S} Ама кад је било, хајде се са Шемси-пашом измири.</p> <p>Мула из 
брата јединца...{S} Уђе у одају, па кад је Фати-султан упита шта је, шта говоре, а она не каза  
} Тако, пашо, пријатељу.</p> <p>— Е кад је тако, слушај, не срди се, ево...{S} И извади из неда 
е; синоћ су и слуге и слушкиње чуле кад је жени и кћери рекао: „Топлица је близу, ако се <hi>мо 
 у мулину оку пламена што буктијаше кад је ишао Шемси-паши први пут, и кад диже буну с претње и 
дахне, и кад јој коју нежну каже, и кад је руком омилује...</p> <p>И праштала му.{S} Украо ју ј 
у, у одају где му кћи лежи мртва; и кад је виде, зовну је по имену трипут:{S} Фати-султан!{S} Ф 
ји.{S} Би јој мило што се не расрди кад је младожења назва назли-Стамболком.{S} Мало поћуташе,  
ул; видела да су се удариле у груди кад је за угао замакао, али она није ништа осетила, јер Исм 
узе, не врати.{S} А и како да врати кад је ту венчање!{S} Венчао се с невестом њена Бал-беја! „ 
 је по закону венчати жену с другим кад је није први пустио.</p> <p>И... ожени се старац детето 
му је он поглавар.{S} Смеје се само кад је врло љут.{S} Кад се некад пред кулом насмеје, грохот 
ака; па она његова гласина нарочито кад је љут...!{S} Старац, а док му не погибе син, играо се  
према сваком, што подиже очи к небу кад је когод увреди и узвикује <hi>Алла’!</hi> буди успаван 
и, али болује, тешко болује.</p> <p>Кад је венчаше с мулом понова, однесоше је мајци, по њеној  
пу Стамболку..{S} И зацело говори: „Кад је била заволела простога Арнаутина, зар да не заводи г 
крај њега место, свој хаџилук...{S} Сад је у постељи новој; све свила, све кадива, душек, јорга 
е дође највећи празник — свадба.{S} Сад је Исмаил-бег видео Фати-султан: једанпут с отлукане, ј 
му, да је увек мајци пред очима.{S} Сад је ушао у седамнаесту, а до пре три године ишао је у же 
стало.</p> <p>И наставише:</p> <p>— Сад је Фати-султан у мулиној кули.{S} Звао је њена оца јуче 
амо ли сад.{S} Кад се мало прибра, стид је обузе.{S} Куд ће од бруке!{S} Срамота је чак и од сл 
 дана ту био, ни јео ни пио, и који год је прошао, на њега се каменом бацио (ко великим, ко мал 
е се ње ниједанпут сетила.{S} Али откуд је мислила да ће се сплести и пасти, кад јој се пут кој 
е седела у Топлици по за дуго.{S} Залуд је кћер тешила, залуд јој је помињала к’смет и Алахово  
ао, и тамо свако чудо видео, мишљаше, е је прво време туге што ватра с пламеном; после, пламен  
ца, вреле руке, и казује својој кћери е је сутра празник који толико чека, за који непрестано п 
И ко зна, још би, да се мајка не сети е је <hi>човек</hi>.{S} А ево откуд се тога сетила.{S} Ув 
ају, говоре; сви стари узеше говорити е је мула дао бесу, па би му они залепили блато на образ. 
са Замбак-робињом; а у вече рече паши е је време да се хануме крију од њихова Бел-беја — пропев 
} Док се паша не врати из Прокупља, све је нешто лепо очекивала, све се добру надала, те није д 
пелу крај ниског а широког огњишта, све је будно; и ашчике, и слушкиње из целе махале, и неке с 
 рука, кад даваше бесу Фати-султан; све је то тако <hi>сестра</hi> наместила, оставила долапе н 
оћ што се зове <hi>Кадр-Лејле</hi>, где је пуно света, па све лепо обучено, све весело, све се  
ра и испод левог воденичког камена, где је, од синоћ, селена, копитњака, коприве, расковника, и 
страх, и узеше се спуштати ћепенци, где је год турски дућан, или српски; арнаутски осташе отвор 
додиривале земљу, врховима прстију, где је поруб њене антерије дотакао, па тад приносиле прсте  
 од Стамбола с његовим Сарај-Бурну, где је сарај султан-Махмудов, с Атмејданом, где изгибоше ја 
 лудо питаш, Фати-султан- ханум!{S} Где је Алах, ту је и љубав; а кажи један град, или једно се 
} Зар су се веселиле само ноћас?{S} Где је <hi>Хамам</hi>?{S} Где <hi>Девојачка К’на-ноћ</hi>?{ 
них груди.{S} Фати говори:</p> <p>— Где је пуномоћник Шемси-пашина сина?</p> <p>— Ево га, одгов 
су пресвукле, ни робиње.{S} Постеља где је Фати-султан телејисана још је насред собе; још је кр 
ао и у глави цару поднео, а ево сад где је у глави повлачи, цепа, пали, и пушта пепео према вет 
 па јој сипа у уста кап по кап воде где је олово било.</p> <p>Она још лежи у незнани, а мула тр 
шти између леха, крај пупољале руже где је ћуп пун воде и ствари с наменом, спремљен за <hi>Мар 
м, над искићеном јабуком мале пушке где је била Исмаилова рука, кад јој је давао бесу.{S} И врх 
{S} У заносу заборави ата, заборави где је...{S} У ђердеку је с невестом...{S} Оживеше приче Ми 
и ханум-ефендију.</p> <p>И на одаји где је невеста прозори широм отворени; на тим прозорима нем 
ћје за венчање од оне што не зна ни где је, ни ко је она, ни шта је питају, ни шта одговара?{S} 
не пуше.{S} Чини им се да су у кући где је куга све поморила, па им је жао, тешко, и страх их ј 
.{S} Крвнину понекад плаћа све село где је крв учињена.{S} Је ли?...{S} Овде би требало сав гра 
уд ти оком.{S} Дебела глава ни тамо где је десет бројеница речи...{S} Финоћа, то је Шемси-паша; 
уго.</p> <p>Конак је, нарочито тамо где је харем, врло лепо намештен скупоценим застиркама и ја 
слони чело на свето место, на место где је Исмаил био, њој о љубави говорио, њено лице прстима  
ега сина.</p> <p>Трипут уђе у одају где је Фати-султан, и трипут из ње изиђе.{S} Гледа да нема  
љи узвици; мулина кћи улази у одају где је Фати-султан, излази из ње; разабрала је шта је, те с 
бити и на земљи као на небу, у рају где је зелених башта, извора, девојака с великим црним очим 
ежних прстију додирну место на лицу где је Исмаил додирнуо, па их тад љубљаше, много, и страсно 
 прохода; проводи је мимо коњушницу где је пусти ат брата њена; води је по дворишту где му је х 
 да види шта му одговара.{S} Пита: „где је Бал-беј?“ А слушкиња: „С ханум-ефендијом, пашо азрет 
ебе, кузум...</p> <p>— Ђувенде! прекиде је мулима кћи и лупи је песницом у врат; а сирота Фати  
ла црни глас: једна стара Арнаутка нађе је у одаји, камо је од страха пала, мртву.{S} Још исти  
Алахово Писмо</hi> као у Алаха: не може је снаћи друго до оно што јој је писано.{S} Гледа у ту  
ј засукане, жилаве руке испод леђа, узе је у наручје...{S} Из груди му се оте глас један, радос 
адуна које се зову <hi>султан</hi>; узе је полако, пажљиво, <pb n="19" /> како би узео лептиров 
се он стропошта крај своје кћери, и узе је грлити и плакати, видеше да јој се свест повратила;  
ја.{S} Своју фереџу узима, а не познаје је; бошчицу држи, а тражи је!{S} Неке <hi>синирли</hi>( 
ијама мулине кћери и сина.{S} Па дадије је остављале, а мула никако, жао му било; или је није о 
арачану, нарочито Замбак-робињу, и није је пуштао отуд док не обећа да ће се играти с њим <hi>Ш 
ико, и ништа.{S} Тишина.{S} Крај капије је непрестано капиџика, млада Циганка једна, па чим при 
везен; први пут је обуо жуте чизме које је добио на дар од скадарскога паше, Арнаутина; поврх а 
етао; што ће ходити кроз поље кроз које је Исмаил ходио; што ће упирати очи у високи Јастребац, 
и Јастребац, у засејане брежуљке у које је Исмаил очи упирао; што ће бити близу пошумљена брега 
ма.{S} И чим дође мало к себи, Арнаутке је покрише фереџом мулине кћери, метнуше јој на лице бе 
а је свекрва, пашиница.{S} Насред ћошке је бакаран мангал, пун жара.{S} Једна млада Прокупчанка 
дара печат за њено пуштање.{S} Најпосле је научише две муфтије, да се уда за другога непуштена. 
 путовали су дуго до Прокупља; Прокупље је Ахмед-хафузу досуђено за „сургун.“ На уживање му дат 
 насред чела.</p> <p>— Е, готово, време је...</p> <p>Мајка зајеца...{S} Изведоше је, изнесоше ј 
-по па метне руку на кћерино чело, узме је за руку, гледа је у пуне туге очи, што се стакле од  
егован на обалама немирне Мармаре, коме је дала име сама Фати-султан.{S} У ниској, неолепљеној  
маил ће у зору овамо... на ату, на коме је онда отишао, у оном срмали-џамадану... у белој хаљин 
ледају у тахтариване, не знајући у коме је кадуна њихова муле.{S} Сад чаршија није прошарана, с 
рака да је отме, полудео.{S} Из Власине је, а никад од тада није у Власини, него тумара, завлач 
њена; над њом плаче мулина кћи, а кропе је некаквом водом две старе Арнаутке, дадије мулине кће 
уз-беј, твој баба, воли овамо.{S} И пре је волео; а сад ти поручује да не слушаш ни овога ни он 
ц један, крупан, дуге беле браде; за се је бацио кадуну: на лицу јој био пешкир, па се смакао,  
 изнесе из тахтаривана хануму, и однесе је на кулу, па она узе слабим гласом нарицати, кћер јој 
 којим је бејаше за се привезао, изнесе је на кулу.{S} Колико се била препала, од Прокупља до м 
фузовица; у другом Фати-султан.{S} Носе је Цигани, јер Арнаути, Војњаци, носе само мртву жену,  
Оба су јој венчања, по закону, пала, те је слободна, и може да понови венчање с пашићем, може с 
лавара војњачког није узета крвнина, те је освећена крвљу, и то после пола столећа, и више.</p> 
: по трећи пут питање, последњи пут, те је као између живота и смрти.</p> <p>Одговора нема.</p> 
} Бујица!{S} Нема мислиш уставе која ће је зауставити.{S} Таласа се, човек до човека, па сви ка 
рече да ће за Шемси-пашина сина, или ће је привезати коњма за репове...</p> <p>Граја се не стиш 
к до ђердане...</l> <l>Од акшама љубиће је драго...</l> <l>Док се не сване...</l> <l>Сад ће одл 
Садије-ханум, мулина кћи, врати, затече је страшну, жуту као лимун, сву уплакану, и тужну, не т 
SRP19070_C14"> <head>XIV</head> <p>Јуче је дошао мули пашин већил, по у годинама човек, обучен  
номоћје од ње, па изиђоше...{S} Венчаше је с мулом с мирном савешћу.</p> <p>Мула рече паши, е и 
— Отворите пенџере.,..</p> <p>Послушаше је.</p> <p>— Врата отворите.</p> <p>Отворише и врата; с 
мусломанима земзем.</p> <p>Приуготовише је за смрт.</p> <p>— Растанак...{S} Изиђите из собе, је 
е к њој, да је прескоче...{S} Прегазише је, па продужише пут, не осврнувши се...{S} Кад се посл 
тин пуномоћник, сведоци, имам; опколише је; узеше пуномоћје од ње, па изиђоше...{S} Венчаше је  
плици Фати се мало повратила; повратише је у живот материна љубав и ваздух красне Топлице, испр 
 велике, мучне.{S} Обукоше је, накитише је...{S} Тражила је јасмин и јоргован...{S} Робиње унел 
 јој на грло Исмаилов бисер, и накитише је другим накитом, гривне с рубинима, обоци са сафирима 
е...</p> <p>Мајка зајеца...{S} Изведоше је, изнесоше је из собе.</p> <p>-— Фати-султан, кузум,  
ки, колико толико Божји људи, и обиђоше је; а други, ђаволови синови, окренуше коње к њој, да ј 
 борбе каткад велике, мучне.{S} Обукоше је, накитише је...{S} Тражила је јасмин и јоргован...{S 
Кад је венчаше с мулом понова, однесоше је мајци, по њеној жељи; и никад од тада не виде муле,  
ајка зајеца...{S} Изведоше је, изнесоше је из собе.</p> <p>-— Фати-султан, кузум, отвори уста.. 
век, то је истина, ама није муж...; муж је само по имену, ааа?“ И загледа се стара у кћерину уг 
 отац био први имам Аја-Софије, и хафуз је, зна напамет мусаф од корица до корица, па и мене уч 
ветила.{S} Да није било муле, одвели би је у харем пашин, обљубио би јој лице пашић, и онда...{ 
ику на белу платну, на свили: сликао би је, али не уме, и не сме, јер је чуо да је грехота ради 
ва.{S} Да се онда мање гордила, било би је сад мање срамота, и не би пролазила кроз одаје као п 
ушницу где је пусти ат брата њена; води је по дворишту где му је хрт и соко и говори о брату; п 
зове Фати-султан да се прохода; проводи је мимо коњушницу где је пусти ат брата њена; води је п 
 а не познаје је; бошчицу држи, а тражи је!{S} Неке <hi>синирли</hi>(нервозне) — њих је доста — 
} Зашто ми украде кћер?{S} И не потражи је од муле, — не смеде, да не ражљути мулу.{S} Бекрија, 
орка ова оде пут Врање...</p> <p>— Чији је караван?</p> <p>— Ахмеда туџара (трговца).</p> <p>—  
и пред војском Мурат-пашу, старца, који је много пута стишавао побуњене Арнауте, и увек их брзо 
ва дана онај који се није трезнио, који је, како причају улазио у бачву, те се у вину купао.{S} 
нчање... све да буде по оном реду, који је у својој глави одавно, кад се умирише Арнаути, писао 
ења Шемси-пашина; те један старац, који је трипут у Цариград ишао, и тамо свако чудо видео, миш 
су затворени прозори, ни онај кроз који је однета Фати-султан.{S} Јастуци крај прозора мокри, и 
осмехом радости на уснама, са сном који је здрав на јави сањао!...{S} И робињама мило, и мулино 
ј конака, страх.{S} Да <pb n="88" /> ли је пре пуцао таван и да ли су пси били гробари, не сећа 
ње видела мулина кћи, не би знала да ли је у Фатину срцу туга или радост...{S} Последњи је погл 
изговори стењући: „Алла’!{S} Страшна ли је освета твоја!{S} Алла’!“...{S} А јоргован опет мириш 
 А он како се свети, ето.{S} Страшна ли је твоја освета, Аллах! говоре мусломани, са страхом.</ 
Ђувенде!{S} Ђувендеее!{S} Баш толики ли је јунак Шемси-пашин бакшиш? <pb n="114" /> Ааа?{S} То  
је задиркивао многу лепу Циганчицу, али је још „гонџе-лале“...</p> <p>Никад није видео Фати-сул 
пушта.{S} Није јахач, није стрелац, али је мушко, младић, па би му тешко било у харему, да није 
да... да ми те не урекну...</p> <p>Жали је мајка, да се не мучи мажући ивице очних капка сурмом 
ављале, а мула никако, жао му било; или је није остављао, што му је њу његова кћи, полазећи, ос 
ad>X</head> <p>И тако, Фати-султан мули је кадуна.</p> <p>Кад размота дугачак појас којим је бе 
и мула признао је и да је хајдук, да ми је украо снаху.{S} За мулима сина нема сведока: за моју 
шта су чифлуци, шта је ергела!{S} Да ми је са селамом пратио тапију од Стамбола с његовим Сарај 
пријатељу, учинио, и нека Алах да да ми је за вајду.{S} Ти, мула, пријатељу, чуо сам, хоћеш још 
нпут, твој савет.{S} Паша Шкодралија ми је као отац, воли ме, јер ме мој отац, његов друг, на с 
љено.</p> <p>— Тако, пашо.{S} Кадуна ми је Фати-султан.{S} Ту беше пуномоћник, ту сведоци, ту о 
чучао он, Исмаил...{S} Аман!{S} Како ми је било онда, Зулфи; а сад!...</p> <p>— Кс’мет (судбина 
 оставио.{S} Кад сам млад био, често ми је писмо праћао, учио ме, световао ме, и говорио ми: „А 
 својим старијима; а Фати-султан-хануми је он старешина, господар...{S} Грли јој вити стас... „ 
ину срцу туга или радост...{S} Последњи је поглед пао кроз отвор тахтаривана на врх брега под Ј 
 голо дрвеће, искићено ињем; и последњи је лист одавно опао, откинуо га бесни север, што час-по 
— Ђувенде! прекиде је мулима кћи и лупи је песницом у врат; а сирота Фати задрхта и уплашено из 
ро плаћену, дохвати је за рамена, обори је на под, и зари јој беле, оштре секутиће своје у смеж 
на, млада, красна, Џафер-беја.{S} Шемси је био већ спремио Фати-султан дар, који би јој младоже 
м фијукањем диже снежну прашину и сноси је с брда у долине, гради сметове, камо би запали и ати 
енчање</hi>, истина; ама <hi>то</hi> ти је и Џафер-беј, јер ти ниси била пуштеница.{S} Ухо на с 
> <p>— А, пријатељу, јазук!{S} То ли ти је нож, мој говор?{S} То ли су ти куршуми, моје речи?.. 
може бити. <pb n="103" /> Мула-Халим ти је <hi>венчање</hi>, истина; ама <hi>то</hi> ти је и Џа 
а сам човек, па не могу.{S} Него ако ти је воља да чујеш одмах, ја ћу...{S} Мула не доврши, нег 
волика?“ Пролазе људи и мисле; а ето ти је једна жена, па не могаде да прође, но застаде и пита 
ковчанку, заиста добро плаћену, дохвати је за рамена, обори је на под, и зари јој беле, оштре с 
крај ње, метне јој руку на чело, ухвати је за руку.</p> <p>— Ватра, Фати-султан!{S} Грозница?</ 
 виде на оном свету његови...{S} И Фати је као оне, права мусломанка: верује у онај свет, бољи  
олитву.{S} Нити се од тада свукла, нити је легла; плакала, кукала, бусала се у прси, чупала кос 
је спремише као за свадбу.{S} Дан смрти је већи празник од дана рођења, и од дана венчања; чове 
 у зору изнова ради? пита мајка, љубећи је.</p> <p>Свесно схвата питање, а бесвесно одговара:</ 
голубица.{S} И жена му је добра; у кући је, штоно <pb n="9" /> реч, мања од макова зрна.{S} Ади 
бњеви, пушке...</p> <p>...{S} У Топлици је.{S} Код њега је, с њим дању, и ноћу, у кули, и у ово 
; плаче и грли кћер, одговара јој, теши је, подсећа је на „к’смет“ и на <hi>Алахово Писмо</hi>  
 на мене!{S} А ово што ти казах, обичај је.{S} Ти тај обичај знаш како си сазнао за себе.{S} За 
и одговора, стара настави:{S} Џафер-беј је млад, видела сам га једанпут у Есма-кадуне...{S} Леп 
 да је Фати-султан била венчана, да јој је погинуо младожења, и да је она остала <hi>слободна</ 
ошао.</p> <p>Како да је теше?{S} Да јој је кћи умрла, да јој се зна гроб, и да проговоре коју:  
 Њена лепа коса, сад замршена, пала јој је <pb n="59" /> по челу, још телејисану.{S} Па и на ли 
ти, свако вече гледа: с ње чита шта јој је писано.{S} Јер она је права мусломанка, па верује у  
шке где је била Исмаилова рука, кад јој је давао бесу.{S} И врховима својих нежних прстију доди 
не мичу, и робиње не знају више кад јој је бунило, а кад јава.{S} Јер и кад бунца, лепо их глед 
уго.{S} Залуд је кћер тешила, залуд јој је помињала к’смет и Алахово Писмо, она, по њену доласк 
омљена, у једном куту оне одаје где јој је кћи „телејисана“, у свиленој дугачкој антерији с кће 
е сузе...{S} Хита да се наплаче док јој је кћи врх земље; јер кад буде под земљом, уздржаваће с 
к, само о Исмаилу говори.{S} Његово јој је име на уснама.{S} Не стиди се од мајке више.{S} Пре  
а није ништа осетила, јер Исмаилово јој је лице било урезано у срце прво, те јој било као она с 
-ханум...{S} Па јој дође мило, лако јој је, наслони чело на свето место, на место где је Исмаил 
ружиће се с Исмаилом...{S} Огледало јој је мало, „ биљбиљур“, у мршавој руци, тако белој, с црв 
: не може је снаћи друго до оно што јој је писано.{S} Гледа у ту бледу звезду, па јој се чини д 
n="77" /> могла примити хануме, јер јој је у харему син.</p> <p>Затворила момка као девојку, па 
ил лежи у гробу неосвећен; и трипут јој је поручила, да ако га не освети мушка глава, нека га о 
та, усана помодрелих, у хаљини коју јој је отац за <hi>Велику К’на-Ноћ</hi> правно.{S} Њена леп 
а мислити; што ће живети у кули у којој је Исмаил живео; што ће се шетати по вотњаку по коме се 
огом.{S} Колико је год слушкиња, свакој је понешто наредила, свакој покоју благу рекла.{S} Лепо 
пим наречјем цариградским:</p> <p>— Мој је отац био први имам Аја-Софије, и хафуз је, зна напам 
</p> <p>— Тамо сам ја била; у сестриној је башчи чучао он, Исмаил...{S} Аман!{S} Како ми је бил 
а достојне, а камо ли њој равне.{S} Њој је писано овако, њима онако.{S} Бог дели срећу, а ашчиј 
ту одаје, седи Фати-султан, а према њој је мајка њена.{S} Час-по, па стара упре поглед у кћер,  
ти-султан, покреће га поветарац; славуј је удесио у лугу од јасмина слатко-тужну песму...{S} Пе 
илости зову, Бал (мед), висок је, танак је, очију плавих, трепавица црних, науснице као угљеном 
рио човек, и крио за дуго.</p> <p>Конак је, нарочито тамо где је харем, врло лепо намештен скуп 
, пријатељу!{S} Што Шкодра роди и јунак је и паметно је.{S} Ејвала!</p> <p>И испушише пријатељи 
и сукне јој пламен из очију.</p> <p>Док је Ахмед-хафузовица седела у Топлици Фати се мало повра 
итељи од милости зову, Бал (мед), висок је, танак је, очију плавих, трепавица црних, науснице к 
те, и час-по па се покоја угаси; Исмаил је попустио коњу дизгине, пустио га да иде како хоће, п 
сам изгубила!{S} То <hi>све</hi> Исмаил је, мој брат“, толковала је сестра и љубила Фати-султан 
RP19070_C3"> <head>III</head> <p>Исмаил је пошао из Прокупља много доцније но други пут.{S} Пош 
n="113" /> де вене...{S} За садберк-ђул је башча према сунцу; за танку главу танка реч; за тебе 
како је у нашем танком дину.{S} Дин нам је танак, танак, мрежа паукова...{S} И ја знам, кћери.{ 
, па он узвикну:</p> <p>— Аман! зар нам је оваква прва забава!{S} Мани се сна, не бој се!{S} Ја 
ша „Дангалија“.{S} Што ћу му ја.{S} Сам је зарадио то презиме, стекао дангу (ожиљак)...{S} Ха,  
стио га да иде како хоће, полако, а сам је подигао главу, гледа у небо, тражи звезду своје неве 
мрт, него ова грдна срамота.{S} Кад сам је венчао са својим сином, била је <hi>бош</hi> (слобод 
 ће бити близу пошумљена брега на чијем је врху Исмаилов гроб; што ће гледати Исмаилова ата; шт 
ези покров брег под Јастрепцем на чијем је врху гроб Исмаилов; беле се кровови ниских кућа арна 
 <p>Арнаутке, из свих села, чувши да им је болна мулиница, почеше долазити на коњма, с раширени 
..{S} Досетише се шта је, то јест да им је неко украо невесту.{S} Вриска жена и писка деце разл 
 у кући где је куга све поморила, па им је жао, тешко, и страх их је.{S} Обилазе хафуз-Ахмедови 
бу; данас му је било виђење.{S} Овде им је први састанак, а где ће им бити други, Алах зна...</ 
, увијене у јапунџа као људи; а дице им је умотано до самих очију.{S} Пођоше по неравну друму,  
 а хануме као садањи тапетари; оброк им је био одмор; некад се прошле без оброка, јеле с ногу р 
тахтариване и пратњу, Арнауте; дошао им је крај муци...</p> <p>Зима.{S} Хладноћа каква скоро ни 
стој години на једнога кириџију, што им је хтео украсти са ливаде козу музару, коју је она врло 
hi>Девојачка К’на-ноћ</hi>?{S} У што им је прошла <hi>Мала К’на-ноћ</hi>?{S} У весељу, од вечер 
</p> <p>Кад размота дугачак појас којим је бејаше за се привезао, изнесе је на кулу.{S} Колико  
е сплести и пасти, кад јој се пут којим је за пашом пошла чинио раван као тепсија.{S} Јер она ј 
е смрћу, досудише му „сургун“.{S} С њим је и његова ханума, и кћи, јединица, лепа као руже што  
 као на анадолској страни...{S} Нека мм је конак тамо...{S} Носите ме, за Алахову љубав!</p> <p 
Ни мало хропца, мало грчења...{S} Левом је руком згужвала танку паучину, чаршав на душеку, испр 
сака, <pb n="107" /> Цигани.{S} У првом је Ахмед-хафузовица; у другом Фати-султан.{S} Носе је Ц 
 гледа, ни на кога овде не мисли: телом је у Прокупљу, душом у Лесковцу, крај сина, гледа га ум 
 његов, Ђурђев дан...</p> <p>Ђурђев дан је сутра, а она је у постељи, свиленој.</p> <p>Лежала н 
за отопила и низ образ пролила, и тужан је осмех развукао изгореле усне...{S} Можда су та суза  
 Није више бунило, ни полусан...{S} Сан је сад...</p> <p>Заспала је, на грудима Исмаилове сестр 
е!{S} А у харему је весеље; Фати-султан је на постељи; лице јој шара једна стара Прокупчанка с  
час; али, пуста младост!{S} Фати-султан је ипак весела, па и тужну, много забринуту мајку често 
ко мирна.{S} Али за што?{S} Фати-султан је невеста, а турска невеста мора ћутати, стидети се.</ 
070_C2"> <head>II</head> <p>Фати-султан је венчана; и свадба ће јој скоро, чим буде с даровима  
д оца, много се игра ораха.{S} Страстан је играч ораха, и страсно гледа превртање голубова „на  
заман! ланац је грдно дебео, причвршћен је великом халком за гвозден клинац...{S} Стара була не 
амена му љута арнаутка.</p> <p>Арнаутин је висок, и за своје године врло крупан: још мало па ће 
, и две.{S} Кад сам ја била девојка, он је био бећар...{S} Аман!{S} Висок као селвија, очи му к 
и ја разговорили и договорили“...{S} Он је ижљубио мајци руку, и „секао“ црни курбан.</p> </div 
илом недељу, него без њега век...{S} Он је тамо...</p> <p>— Чучук-ханум... мајка твоја...</p> < 
прве године пошто су је потурчили, а он је још тражи, још кука за њом и прети Турцима.{S} Кад ј 
лошотиња, тражи помоћ у мене...{S} А он је оном топличком вуку, медведу, и земљак, и друг, и до 
, чедних као у девојке.{S} Истина, и он је задиркивао многу лепу Циганчицу, али је још „гонџе-л 
ио леп, колико што је био јунак; а и он је жене волео; женио се седам пута.{S} У двадесет седмо 
жали маче, те неће ли човека?{S} Али он је, Шемси-паша, Фати-султан, ј’лдз’м (звездо), што дрво 
 је Фати-султан у мулиној кули.{S} Звао је њена оца јуче, да је види, и да је утеши...</p> <p>— 
игара с топличким момчадма; надскакивао је све младиће из племена кому је он поглавар.{S} Смеје 
} Савест јој чиста, јер онај глас могао је допрети и до падишахове хануме, а до ње не.{S} Ко ће 
 казала код кога је Фати-султан, плакао је као женско; а после се стидео, пак и од црне и беле  
, и по читав сат тако остао.{S} Смишљао је, тако, седећи на прагу, како би се осветио мули, и ш 
е седам пута.{S} У двадесет седмој имао је четири жене (једну у Прокупљу, једну у Дубову, једну 
м бије!...{S} Али тај исти мула признао је и да је хајдук, да ми је украо снаху.{S} За мулима с 
 Арнаутина; поврх аџемскога шала опасао је силај, па наместио ваздан кићене пиштоље и јатаган;  
пили да гледају бој петлова.{S} И јахао је каткад, али не на ату, него на једној дивној мазги,  
у седамнаесту, а до пре три године ишао је у женски хамам, с мајком; до пре две године излазиле 
ала!{S} И хоћеш, иншала’! јер ево дошао је сат да се и твоја реч чује.{S} Фати, ђозум!{S} Твоја 
ља много доцније но други пут.{S} Пошао је у ноћ, летњу ноћ, лепу, обасјану месецем, намирисану 
Фати га двапут видела, на мазги, прошао је мимо њене кафезе, и <pb n="79" /> чула је да су њене 
 кавеџија, један стари Арнаутин, и ушао је трипут његов чибугџија, једно момче арнаутско.{S} А  
пријатеља, крвника, њој мрскога.{S} Ово је освета.{S} Макар она за њу главом платила, није јој  
ају, да не би на кога налетео — мноштво је.{S} Што ближе јутру, све чешће завришти Рузиђар (Вет 
и-султан-хануму не узеше на испит, него је оставише да се одмори и да мисли, да размишља читаву 
авичан старешина; и <pb n="48" /> много је показивао свој <hi>салтанат</hi>, то јест госпоство, 
и ту је проговорила азијатска крв, хтео је својега друга, кога је био петао „победилац“, ножем  
а ти каже.{S} Твој баба је хафуз, и био је имам красне Аја-Софије; зна сав мусаф напамет, и поз 
си-паша, змија погана, ако искаш, добио је две: ја сам змији размрскао главу, Фати-султан трупи 
-хафуз, о њему па о њему.{S} Прво, убио је својега чифчију; после, опет тако; после, воли му се 
 Арнаутима на крај изићи?</p> <p>— Убио је мула-Халиму сина, па сад нека испашта.</p> <pb n="46 
е; у пољу, камо је Исмаил ходио, спалио је први мраз са сланом траву, и покрио је први снег, та 
 је први мраз са сланом траву, и покрио је први снег, танак, сух земљу; скрили су се свици, не  
амо на вуке. „Ни на њих не бих, говорио је, кад бих имао овде себи равне, арслане“.{S} Његов фи 
ми ти <hi>украо</hi> снаху?</p> <p>— Ко је <hi>море</hi>?! цикну мула као гуја љута, а рука му  
.{S} Ти си чула да је...{S} Алах зна ко је убио мулина сина.{S} Душмани обедили пашу...{S} Паша 
ву коњу, коњској опреми, и питају се ко је поноситији, младић или ат његов: извија дугачки врат 
чање од оне што не зна ни где је, ни ко је она, ни шта је питају, ни шта одговара?{S} И радили  
е младих.{S} Сваки их жали; погађају ко је убио Исмаила.</p> <p>Данас се пронео глас да је убиц 
 отац му стар; има осамдесет, веле, ако је крепак, ако из пушке нишани боље него многи младић.< 
воре шапатом, све у двоје.</p> <p>— Ако је <hi>ово</hi> истина, како ће грдна пашиница међу дру 
} Свашта може бити.{S} А Шемси-паша ако је изгубио образ (Вај!{S} Да ме чује!) није и памет; и  
 Како би и њу ижљубио, а не може, и ако је оволико воли; јер то је рука, истина, девојке <hi>су 
и што је чудновато, и он њу воли, и ако је никад није видео; ради ње сваки дан у Прокупље долаз 
ка...{S} О, како су лепе те песме, како је слатка та туга!{S} И она је ту исту тугу осетила, ка 
у мусафир-одаји, час у диван-хане, како је загрејало пролетње, ђурђевско сунце земљу понекад и  
еке кириџије, и да су од њих чули, како је у свитање <pb n="37" /> пројездио друмом на арапском 
меном бацио (ко великим, ко малим, како је коме срце било), и он жив, нигде ране, само понека м 
Мирис...{S} Она се радује...{S} О, како је срећан онај који умире с осмехом радости на уснама,  
а сав мусаф напамет, и познаје све како је у нашем танком дину.{S} Дин нам је танак, танак, мре 
 недеља, турски пазар, четврти дан како је Фати-султан нестало.{S} Сунце сину, те затрепта по т 
} Ископаше рупу, закопаше га онако како је суд наредио; и за тридесет девет дана ту био, ни јео 
ха-ха! насмејаше се буле, први пут како је Фати-султан нестало.</p> <p>И наставише:</p> <p>— Са 
"SRP19070_C7"> <head>VII</head> <p>Како је украдена Фати-султан, киша непрестано пада, а муслом 
и да се о њему више говори.</p> <p>Како је Фати-султан нестало, нигде у хафуз-Ахмедову комшилук 
уге лековите траве, прошлога лета, тако је сад опорави оно што удари Шемси-паши катран на лице  
о), па се врати мајци слободна.{S} Тако је било, кузум...{S} И твоја ће венчања пасти...{S} Хај 
 Па и на лицу јој још тел стоји, колико је могао остати.{S} Не умивају је, или што се тога не с 
што ходећи стаје целом ногом.{S} Колико је год слушкиња, свакој је понешто наредила, свакој пок 
в био.{S} Црна Ђултер пребројила колико је дана до његове свадбе, па толико зрна пасуља метнула 
своју кћер; она ће и њима казати колико је лепа Фати-султан.{S} А кад из одаје изиђе мула, као  
десет коња, буле причају.</p> <p>Колико је дарова и спреме види се, што је тим украшавало ове т 
 баци кривицу на душевна човека, толико је колико да пљуне небо.{S} Ама ко пљује у небо, томе п 
није видео Фати-султан-хануму, а толико је познаје, да би јој могао, чини му <pb n="12" /> се,  
 онога света...{S} Из онога сахана пало је сребро, не, олово на њене капке, очи су се склопиле. 
етар је удесио жалосну песму.{S} Умукло је блејање оваца, и мукање гојних крава и волова; а над 
у је.{S} Сунце се тек помолило, а топло је, летње, те се испаравају цветне лехе, заливене и син 
еда у небо, па се сплете и падне — врло је смешно“.</p> <p>Пашиница је знала добро ту турску по 
ећ из свих, и што је год за пушку дошло је, па све оружано до зуба, све шкрипи зубма, све тајно 
на стара Арнаутка нађе је у одаји, камо је од страха пала, мртву.{S} Још исти дан, Арнаути сахр 
им великим шам-дудом, у хладовини, камо је нарочито направљено за играње ораха, почупана трава, 
>Отишли су ждрали и ласте; у пољу, камо је Исмаил ходио, спалио је први мраз са сланом траву, и 
} И тамо је ваздух сам мирис...; и тамо је сунце <pb n="142" /> као на анадолској страни...{S}  
трепцем, за Алахову љубав!...{S} И тамо је ваздух сам мирис...; и тамо је сунце <pb n="142" />  
парчад.</p> <pb n="100" /> <p>— Па ћемо је псима...</p> <p>— Кучку псима, рече један оспичав ду 
же да ће за пашина сина, на комаде ћемо је.</p> <p>— На оволишну парчад.</p> <pb n="100" /> <p> 
тра као Черкез, сад јерлија...{S} Писмо је учио код куће.{S} Мало пише, у сарају, код оца, мног 
ита је, пита, а она јој не одговара, но је само гледа и пушта неке чудновате гласове.{S} Од сил 
8"> <head>XVIII</head> <p>Дакле свршено је.{S} Шемси-паша је на чисто; али му је сад сто пута г 
 о под застрвен асуром.</p> <p>Материно је срце разумело какав јој глас доноси ат сина њезина.. 
S} Што Шкодра роди и јунак је и паметно је.{S} Ејвала!</p> <p>И испушише пријатељи још по три ч 
а шареном ћилиму и меким шиљтетима пуно је будних, и то готово саме јенђе, и ако ће скоро зора, 
ова чифлук-сахибије.{S} И ето.{S} Јутро је, рано јутро, дршћу од зиме, али се они први <pb n="1 
..</p> <p>Дође дан поласка.{S} То јутро је Фати била врло весела; и у лицу се мало повратила... 
 крио као и од туђинаца...</p> <p>Јутро је: сунце се родило: не буди се!<ref target="#SRP19070_ 
го осветиш, гледај да га осрамотиш“, то је чула од оца, више пута, и у њој се мирној и доброј,  
е десет бројеница речи...{S} Финоћа, то је Шемси-паша; простота, мула-Ха...</p> <p>— Ђувенде!{S 
м Мораву... удавише се.</p> <p>— Не, то је нека ујдурма.{S} Да се удаве кад Морава има брода гд 
 видиш напоредо...{S} Мула је човек, то је истина, ама није муж...; муж је само по имену, ааа?“ 
а...{S} И џин, џински цар миче се... то је Исмаил...{S} Чује ход из далека...{S} На глави му са 
за кукуруз, с великом коњушницом.{S} То је конак мула-Халимов, у коме, одавно, осим послуге гот 
 а камо ли да је коме крви дужан.{S} То је неко из града.{S} Наћи ће га, па да би, овако стар,  
ано, у ђурђевску зору... по мене...“ То је казала Зулфији, али није мајци.</p> <p>Мајка се нагл 
 не може, и ако је оволико воли; јер то је рука, истина, девојке <hi>султан</hi> али и његове к 
S} Чим халка на капији, или звекир: „То је улак... дошао ми мула у прокупачки сарај на договор. 
Султан...{S} Од рода је султанова, зато је зову <hi>султан</hi>, то јест принцеза.</p> <p>А куд 
 гласно мисли, а глас му дрхти, и чисто је промењен, сам га не познаје, чини у се да то неко др 
у то сузе девојака са седмога неба, што је Фати-султан несрећна.</p> <p>Одмах по Светом Илији.{ 
аху,“ говори она млада Прокупчанка, што је мало час на доксату каву кувала; а ове, све, скочише 
ад приносиле прсте к својим уснама, што је значило „љубимо ти скут, ханум-ефенди“.{S} Јер те шт 
>Колико је дарова и спреме види се, што је тим украшавало ове три одаје десет жена уз припомоћ  
у Мејрем-хануму до теткине ти куће, што је увек као ат без узде и улара, (жена која нема мужа)  
ве, урме, поморанџе, нарове, бадем, што је претекло ханумама; једу <pb n="33" /> полако, господ 
, упире очи у месец над Јастрепцем, што је обасјава, и кроз борове гране сипа сребро на њено бл 
{S} Покрите га дувком из Топлице... што је Исмаил спремио за моје лице...{S} Овај тахтариван не 
 и развесели.{S} Јежи му се кожа, и што је у души зидао за неколико сата, то Манов глас обори з 
да из неколико села, већ из свих, и што је год за пушку дошло је, па све оружано до зуба, све ш 
у, од живота, и од завичаја.{S} Али што је чудновато, и он њу воли, и ако је никад није видео;  
пушећи, говори, прича, не гледајући што је у кући Шемси-пашина противника; не слушајући шкргут  
..{S} Тешко рањена голубица!{S} Тек што је раширила крила, види да не може, склапа их, клоне... 
ним, кесама кићеним, газовима, оним што је било најлепше у великом Безистану цариградском, и шт 
ранца, пастушаста ата; али пре него што је пошао, није га додирнуо стрменом, а ат није вриснуо, 
е, не толико што је био леп, колико што је био јунак; а и он је жене волео; женио се седам пута 
 Жене су га много волеле, не толико што је био леп, колико што је био јунак; а и он је жене вол 
S} Па још кад дође ред да врати оно што је Фати-султан-ханумино: кад пође читав караван с њеном 
 Лесковчанке, споре племство, за то што је много охола, јер веле да је од краја „видела“, не би 
ги.{S} Муж јој није причао ни нешто што је, по мњењу Турака, жени за причање, а камо ли овако ш 
тина за чудо; ама...</p> <p>— Ама зашто је из Шемси-пашина конака, тога дана, пред зору, на зад 
е домаћин (или домаћица) код куће пошто је сео и одморио се.{S} Пашиница покварила обичај, да б 
е би видела.{S} Али какав закон?{S} Зар је по закону венчати жену с другим кад је није први пус 
н; звезде не трепте као мало час; ветар је удесио жалосну песму.{S} Умукло је блејање оваца, и  
д његове девојке само пепео, ваљда, јер је умрла још прве године пошто су је потурчили, а он је 
 Лесковчанка овако, китила и везла, јер је Садије више не прекида Фати-султан ради; али зачегрљ 
сликао би је, али не уме, и не сме, јер је чуо да је грехота радити што по обрасцу јединога Ала 
ви венчање с пашићем, може с мулом, јер је и један и други преко својих пуномоћника тражи.{S} О 
кну брда и Јастребац, <pb n="96" /> јер је осетио да не носи на плећима весела муду, ни љута, н 
 направљене.{S} Леп, иста мајка.{S} Час је обучен као војник, час као софта, данас као Персијан 
ад, чује се сух кашаљ, из груди.{S} Час је тужна, час толико замишљена, а час немирна, хтела би 
а, него брижна, смућена, тужна...{S} Ат је осетио, Арнаути опазили да нема у мулину оку пламена 
 на њене капке...{S} Шушти бор... шапат је то, Исмаилов, дисање, тако јако, све јаче, као да су 
а тебе, ђозум...</p> <p>— Ђувенде! опет је прекиде Арнаутка, и опет је лупи у врат песницом; а  
венде! опет је прекиде Арнаутка, и опет је лупи у врат песницом; а сирота Фати сад заплака и тр 
рима, челенка са смарагдима...: за смрт је спремише као за свадбу.{S} Дан смрти је већи празник 
а он убио, срце јој за час стаде, свест је остави...{S} Кад ништа нису имали с мула-Халимом, пл 
н, у чепкенли-гуњ срмом везен; први пут је обуо жуте чизме које је добио на дар од скадарскога  
 жива, и све о Исмаилу говори; и трипут је њој, својој кћери казала, да се још смирила није, шт 
 свекра, говори цело Прокупље.{S} И већ је Фати-султан пред јенђама; погледа у богато одело, ка 
а почети; сад краја и не види.{S} Тужбу је у глави написао и у глави цару поднео, а ево сад где 
и се разговарали нешто, дуго.{S} У собу је ушао трипут мулин кавеџија, један стари Арнаутин, и  
је...</p> <p>И праштала му.{S} Украо ју је, али не да осрамоти њу, не њене родитеље, него њена  
И мула је протумачио вриску ата како ју је ваљало протумачити, и, са Суљом и Саидом, младим Арн 
> <p>О, како сад себе воли, зато што ју је Исмаил волео!...</p> <p>А једно вече, појави се на ј 
чини да је то њена звезда.{S} Јутрос ју је пуномоћник питао пред сведоцима, трипут, хоће ли за  
, колико је могао остати.{S} Не умивају је, или што се тога не сећају, или што се боје да је не 
 лице.</p> <pb n="65" /> <p>И повраћају је у живот полако мисли: што ће моћи овде слободно и не 
исмо на њу каменицама?...{S} За кумрију је шарен кафез; за господско чедо конак; за танку су гл 
ивицама и глеђом као у детета.{S} Очију је црних и крупних, смелих као у човека, чедних као у д 
 антерији скројеној по стамболски, коју је у срећно доба Фати скројила.{S} Пуцала је из дуге пу 
ликој, дивној као падишахов сарај, коју је обасјало, сву, сунце, од Јастрепца, око које су џами 
тео украсти са ливаде козу музару, коју је она врло волела.</p> <p>Милује Фати по коси, и замис 
ви ата, заборави где је...{S} У ђердеку је с невестом...{S} Оживеше приче Мифтарове...; умним о 
мед-хафузова комшилука (јер у комшилуку је тужно), већ из далека, чује се дахире, и песма; то б 
 мангал пун распаљена угља, јер на пољу је хладно како скоро није.{S} Наваљена на један јастук, 
, два сунца...</p> <p>...{S} У Прокупљу је.{S} Чује каменчић, так!...{S} Душа слухти, срце дршћ 
аноси љубав...</p> <p>...{S} У Прокупљу је.{S} Сунце се тек помолило, а топло је, летње, те се  
i>мисли</hi> мула-Халим, то јест, да му је сина он убио, срце јој за час стаде, свест је остави 
нако светла.{S} Сестра није умела да му је опише; она је лепша; шта је он данас својим очима гл 
екрија је бивши имам Свете Софије да му је мучно наћи пара.{S} У кући свађа, сваки час; али, пу 
 Њен отац радостан, весео, говори да му је по вољи само ово кћерино венчање; синоћ су и слуге и 
инара.{S} Улазе у град, пуст, као да му је све куга поморила.{S} Нигде коња, ни вола, ни магарц 
ер, а кћи питома голубица.{S} И жена му је добра; у кући је, штоно <pb n="9" /> реч, мања од ма 
а Шемси-пашина сина, Џафер-беја; она му је трипут одговорила: хоћу, и била је тако мирна.</p> < 
 испраћа сина и снаху у Цариград, па му је лако...</p> <p>Паша је сам, сваку ноћ, до глухо доба 
ла образ. — Сутра ту!{S} Али ето шта му је то њему драго сутра донело!</p> <pb n="80" /> <p>Теш 
феса види му се чикмани ћулав: ћулав му је израдила сестра његова.{S} Силај, па у силају јатага 
 с којом се три године волео.{S} Кад му је украли, разболео се, а кад му она поручила да није ч 
ама.{S} Понекад дође у Лесковац, где му је девојка потурчена, па дању тумара турским махалама к 
 брата њена; води је по дворишту где му је хрт и соко и говори о брату; прича о његову разговор 
о је.{S} Шемси-паша је на чисто; али му је сад сто пута горе, већи стид, срамота, и жене му се  
 глава“ и бој петлова.{S} Голубарник му је пун голубова.{S} Сваке године спреми по једнога петл 
о?{S} Не остављају га на миру ни док му је род зелен, а камо ли кад узри...{S} Много рода, мног 
них.{S} Млад, он није веровао, и ако му је верни Мифтар причао, да човеку може бити и на земљи  
тар сам!</p> <p>— Ваш сам...{S} Како му је бела брада: има деведесет.</p> <pb n="45" /> <p>— Ст 
а донело!</p> <pb n="80" /> <p>Тешко му је било што их је то снашло, и врло му жао било.{S} Кад 
би равне, арслане“.{S} Његов фис, то му је његова породица; пази га као отац.{S} Па чак у кули  
о му било; или је није остављао, што му је њу његова кћи, полазећи, оставила <pb n="92" /> у ам 
кога не може снаћи друго, до оно што му је писано прстом Алаховим по челу, кад је на свет дошао 
кажи селам Шемси-паши, џелату: данас му је прилепила блато на чело и ударила катран на лице Исм 
е свадбе.{S} Не сачека свадбу; данас му је било виђење.{S} Овде им је први састанак, а где ће и 
прадеда... <pb n="87" /> И на образу му је блато...{S} Чист ће му образ бити, кад Фати-султан б 
д, леп, гонџе-лале, и од соја; стриц му је био велики везир, ујак садразам, оба деда паше, рођа 
едала старца са сажаљавањем, јер у њему је она, млада, чиста, неискусна, видела само уцвељена о 
 Нигде мушке главе будне!{S} А у харему је весеље; Фати-султан је на постељи; лице јој шара јед 
аидом, младим Арнаутима из племена кому је он поглавар, одмах пошао к Прокупљу.{S} Од клада кра 
скакивао је све младиће из племена кому је он поглавар.{S} Смеје се само кад је врло љут.{S} Ка 
их Турака и харемћаја.{S} У тахтаривану је мајка Фати-султан-ханумина.{S} А главним путем сеоск 
му кћи лежи мртва; и кад је виде, зовну је по имену трипут:{S} Фати-султан!{S} Фати-султан!{S}  
у, гаје стоку и држе бесу.{S} Арнаутину је више једна беса, него Турчину стотину јемина.{S} Ха- 
твори се у харем, као твоја жена.{S} Њу је затворио од младости закон; тебе под старост твоја л 
 робињама мило, и мулиној кћери, што су је тако лепо обукле, накитиле; јер у шта ко умре, у том 
, јер је умрла још прве године пошто су је потурчили, а он је још тражи, још кука за њом и прет 
> <p>— Ту је моја Мека, Зулфи, Ћабе, ту је мој хаџилук...</p> <pb n="136" /> <p>И робиња је одв 
требало сав град да плати, Прокупље, ту је крв учињена.{S} Ама Шемси-паша то неће: неће да удар 
 Фати-султан- ханум!{S} Где је Алах, ту је и љубав; а кажи један град, или једно село, или гору 
рахом.</p> <p>Јесте, трећи ће петли; ту је већ Ђурђев дан, јунак Хедрлес, на ату, с миздраком,  
ету, меком, хрт...{S} Све Исмаилово; ту је, у Прокупљу, већ читав месец.{S} Гледала је све то о 
идем.</p> <p>— Чучук ханум!</p> <p>— Ту је моја Мека, Зулфи, Ћабе, ту је мој хаџилук...</p> <pb 
ожена је пећ земљана, с крчазима; па ту је и мангал пун распаљена угља, јер на пољу је хладно к 
 виси на чивилуку непокривено.{S} Па ту је међу оружјем и она мала пушка, с искићеном јабуком,  
ој.{S} Лани му петао био надбивен, и ту је проговорила азијатска крв, хтео је својега друга, ко 
ј, ханум, све сам изгубила“!...{S} И ту је ударила у грчевито јецање. „Све сам изгубила!{S} То  
е из недара по јабуку или крушку и мећу је крај ње не као понуду болеснику, него као прву милос 
Исмаил са себе бело платно...{S} У руху је у коме га је живога гледала...{S} Леп!{S} Даје јој б 
 и ноге, и стас и ход, све.{S} Беговицу је послао Шемси-паша, бојећи се преваре с мулине стране 
ндерлука, све у оном положају у коме их је украо сан.</p> <p>Па и у другој одаји спавају, и у т 
ени, обучени у празнично рухо; около их је било још, као да су посадили на мазгу дете, па пазе  
pb n="80" /> <p>Тешко му је било што их је то снашло, и врло му жао било.{S} Кад му мајка казал 
морила, па им је жао, тешко, и страх их је.{S} Обилазе хафуз-Ахмедовицу, а ниједна се не усуђуј 
шће се враћају постиђене; јер у отмених је Турака обичај примити госта, и казати му ако није до 
} Неке <hi>синирли</hi>(нервозне) — њих је доста — пале; ухватила их трешња, а не смеју поискат 
Мирише копитњак и мајкина душица... дух је то, Исмаилов, мирис тако јак, све јачи, као да је ту 
вом небу топличком пун месец.{S} Ваздух је благо заталасан, те се повијају травке, пригињу једн 
еторо а то ли једнога, али заман! ланац је грдно дебео, причвршћен је великом халком за гвозден 
оје чувају за Курбан-бајрам...{S} Месец је зашао, звезде су утрнуле, дан се забелео; закукурека 
"SRP19070_C6"> <head>VI</head> <p>Месец је од петнаест дана, онда Турци обично праве весеља; по 
"SRP19070_C4"> <head>IV</head> <p>Месец је тако тужан; звезде не трепте као мало час; ветар је  
ал-беј, тако га од милости зову.{S} Баш је, вала, „бал“.{S} Млад, леп, гонџе-лале, и од соја; с 
венчана.</p> <p>— Јазук!</p> <p>— И баш је сам украде.{S} Кроз пенџер па на ата...{S} Кириџије  
 пун пепела и угљевља, уместо жара; још је око ње прибор за телејисање, мали жути тасови с варк 
лтан телејисана још је насред собе; још је крај ње онај бакаран мангал, пун пепела и угљевља, у 
и жути тасови с варком и ђелинпули; још је поред ње кутија с дуваном; још испретурани јастуци г 
стеља где је Фати-султан телејисана још је насред собе; још је крај ње онај бакаран мангал, пун 
не могаде да прође, но застаде и пита: „Је ли, Вога ти, чиме те ударише <pb n="128" /> толико?“ 
и, те поврвеше жене, Туркиње, Српкиње и Јеврејке, све које нису позвате пашину сину у сватове.{ 
} У собу је ушао трипут мулин кавеџија, један стари Арнаутин, и ушао је трипут његов чибугџија, 
оким, дебелим зидом два тахтаривана.{S} Један тахтариван, леп, бојадисан, носе Ахмед-хафузове ч 
д својом капијом неколико Арнаутина.{S} Један му од њих, најстарији, узе нешто живо казивати, а 
Алах не погледа; а кога Алах не погледа један трен, на душу му пада грех тежи од најтеже стене. 
то би, сваки би рекао јазук!{S} Алах за један грех једну казну, за голем голему, за мали малу.{ 
авим.{S} Јербо, добро збориш: и Алах за један грех једну казну...{S} А Шемси-паша, змија погана 
 хладно како скоро није.{S} Наваљена на један јастук, вунен, у куту одаје, седи Фати-султан, а  
ах!{S} Ама и осветљив си.{S} Ко на тебе један час заборави, сто година му се светиш“.</p> <p>Из 
га, а по душу сиромаха другога, не: све један долази...{S} Азраил, па Азраил.{S} Тако, пашо, пр 
спрати писмо по тројици; страх га да се један у путу не разболи, те да писмо не однесе.{S} А ск 
уну с претње и плашења Шемси-пашина; те један старац, који је трипут у Цариград ишао, и тамо св 
 је псима...</p> <p>— Кучку псима, рече један оспичав дугоња.</p> <p>— Кучку псима! захори се с 
смарагдима, сафирима, кутије од срме, и један чибук, с великим ћилибаром, за Фатина ђувегију, с 
едан у Анадолији; и чифлук у Тракији, и један у Македонији; и даје ти сву ергелу из Мире; и дај 
сто хиљаду гроша: и конак у Румелији, и један у Анадолији; и чифлук у Тракији, и један у Македо 
нчање с пашићем, може с мулом, јер је и један и други преко својих пуномоћника тражи.{S} Овде с 
дина, у Старој Србији, у Митровици, уби један млад Арнаутин младога ћатиба Хасан-беја, Цариграђ 
!{S} Где је Алах, ту је и љубав; а кажи један град, или једно село, или гору, или воду где није 
лико сата, то Манов глас обори за цигли један тренутак.{S} С виком Мана Кукувије причују му се  
, да је подвори...</p> <p>Прилупа капак један, прозорски, а буле и робиња окренуше се прозору,  
у и хтеде да скочи, али...</p> <p>Човек један, крупан, у уским белим чакширама, забрађен велики 
она: пуномоћник јој био човек, Арнаутин један, кога она ни у сну није снила; уместо да су тражи 
ји, с улице, чивилук велики, заузео цео један зид: педесет „ката рубе“, све свила из Дијарбекир 
его у шарен ћилим на поду.</p> <p>— Био један човек, ко зна кад, одавно, у старо време, па скри 
Мифтар-агина сина...{S} Још није платио један дуг, ево где направи други, проклет да је“!...{S} 
ља стижу паши гласови, у сваком сату по један, е се буна не стишава, е су друмови поседнути, па 
ла рече паши, е има у години дана макар један дан кад се Арнаути не боје ни падишаха; а заборав 
аја, ово су Арнаути: има у години макар један дан, кад се не боје ни падишаха.{S} И ово нису, п 
се шта мула рече, да има у години макар један дан, кад се Арнаути не боје ни падишаха.</p> <p>П 
у наручје...{S} Из груди му се оте глас један, радостан, сличан гласу какве животиње кад се док 
небо се пролама; Арнаути се деру, сви у један глас:</p> <p>— Нећемо!{S} Не дамо!</p> <p>— Да да 
у копите обавијене белим крпама, старац један, крупан, дуге беле браде; за се је бацио кадуну:  
 и Фати-султан-ханумини, и имам, старац један, Турчин, мали, погурен, мршав, као снег беле брад 
а, али још не устаје, хоће да удари још један <hi>ђелин-пули</hi> међу њене извијене, лепо наша 
сун!{S} Сто пута нека ти жена савет да, једанпут га прими.{S} И ја ћу да примим сад, једанпут,  
се последњим радосним осмехом, зевнула, једанпут...</p> <pb n="146" /> <p>Одлете из мајкине рук 
пут га прими.{S} И ја ћу да примим сад, једанпут, твој савет.{S} Паша Шкодралија ми је као отац 
видео Фати-султан: једанпут с отлукане, једанпут са зерделије; данас кроз капиџик: сестра му уд 
данпут га видела кроз пробушену ограду, једанпут кроз одшкринуту капију, једанпут идући једној  
граду, једанпут кроз одшкринуту капију, једанпут идући једној другарици, и једанпут враћајући с 
S} Сад је Исмаил-бег видео Фати-султан: једанпут с отлукане, једанпут са зерделије; данас кроз  
</p> <p>Фати-султан виђа младића често: једанпут га видела кроз пробушену ограду, једанпут кроз 
уца из две мале пушке од једанпут.{S} А једанпут <pb n="15" /> је убила из дугачке пушке медвед 
ви:{S} Џафер-беј је млад, видела сам га једанпут у Есма-кадуне...{S} Леп.{S} А, очи!{S} А, веђе 
мо...“ не изусти „камо се у годину дана једанпут улази.“ Досад заповедала преко дебелоуснате цр 
 другарицама, пуца из две мале пушке од једанпут.{S} А једанпут <pb n="15" /> је убила из дугач 
опет уплаши.{S} Пређе преко ниске одаје једанпут, а, штоно реч, <pb n="26" /> затресе се кула и 
ију, једанпут идући једној другарици, и једанпут враћајући се из хамама, много пута кроз прозор 
:{S} Сичан!{S} Сичан (миш! миш)!{S} Али једанпут дође Замбак својој хануми на тужбу плачући; а  
а кад год се опије; па уместо да га већ једанпут казне смрћу, досудише му „сургун“.{S} С њим је 
га.{S} Они набили џак на главу, и прођу једанпут махалама пустим.{S} Јутром се отвори покоја др 
купље...{S} Врисну ат још једном, и још једанпут над својим мртвим господаром, па тек подиже гл 
 било!{S} И опет га срам било!{S} И још једанпут га срам било! загрме мула, пустив груди.{S} Шт 
са Војњаци?</p> <p>— Буди!</p> <p>И још једанпут Мурад-беј онако пита; и трећи пут Фати одговор 
ишим, дугих као крила ластавице; млада, једва да има тридесет једну-две; родом из Сирије, из гр 
ј у грлу.{S} Види да је Фати весела, да једва чека да пође, те час-по тужно прошапће; А, женски 
.{S} Онај трепери без ветра.{S} Овај се једва миче кад кокошке иду на седало пре одређена сата. 
у, да није са женама научио.{S} Материн јединац, одрастао у харему, да је увек мајци пред очима 
ајкиним сузама не сагори, да се не лиши једине наде, састанка с њом на оном свету.{S} И Исмаило 
нама пољубац, топал... први и последњи, једини...</p> <p>...{S} И види свадбу.{S} У свечано рух 
н“.{S} С њим је и његова ханума, и кћи, јединица, лепа као руже што осташе саме у пустој башти  
 кад јој кћи издише, клечи сад крај ње, јединице своје; заборавила у тешком јаду Алахово Писмо, 
з свега гласа нариче и помиње име своје јединице, ниједна не мисли на украдену невесту: пашиниц 
чуо да је грехота радити што по обрасцу јединога Алаха.</p> <p>Једно вече, кад се врати из град 
/p> <p>Виде једнога младића, Арнаутина, јединца сина, и мезимца старога мула-Халима, Шкодралије 
 никад није; заклела би се у гроб брата јединца, да се та тица злослутница продера с куле њезин 
, и где би она дела рухо и оружје брата јединца...{S} Уђе у одају, па кад је Фати-султан упита  
јлепше су намештене у харему три одаје, једна с улице и две из баште, где пашиница госте прима, 
маилова мајка није преживела црни глас: једна стара Арнаутка нађе је у одаји, камо је од страха 
-султан: а њене се другарице насмејаше; једна рече: „Паметна си, а лудо питаш, Фати-султан- хан 
ина с вита минара, позивање на молитву; једна старица наглуха прострла телећу кожу усред баште, 
 просула.... јорган јој доле, код ногу; једна ножица, још бела, с црвеним табаном и ноктима, ви 
д ћошке је бакаран мангал, пун жара.{S} Једна млада Прокупчанка, була, <pb n="31" /> у белим ша 
, лепо нашаране обрве, па да устане.{S} Једна од оне три, мало час будне, заспала; друге две на 
е је непрестано капиџика, млада Циганка једна, па чим прилупа халка на капији, или звекир, она  
ати-султан је на постељи; лице јој шара једна стара Прокупчанка с великом пажњом, јер воли да с 
 тенећке, и асуре, и истрча из дворишта једна сиромашна жена, Српкиња, наричући за сином, и ски 
е се Шемси-пашин конак, двоспратна кућа једна, врло пространа; одаје, одајице, ћошке, софе, гор 
ика?“ Пролазе људи и мисле; а ето ти је једна жена, па не могаде да прође, но застаде и пита: „ 
махалу, и мула бејаше далеко, отвори се једна трошна капија искрпљена парчадма тенећке, и асуре 
ју да се одмах не одговара, срамота, те једна се нада, друга стрепи.</p> <p>— Фати-султан, звез 
стоку и држе бесу.{S} Арнаутину је више једна беса, него Турчину стотину јемина.{S} Ха-ха-ха!.. 
рнаута.{S} Знаш ли да је Арнаутину више једна беса, него Турчину, опрости, сто заклетава?</p> < 
 заљубио: причала му мајка, и робиње, и једна стара беговица о њеној лепоти много.{S} Нестрпљив 
ри робиње Ахмед-хафузове, две црнкиње и једна Черкескиња.{S} Мирише капама и сарма из сахана „к 
о само петоро деце.{S} Сад једно.{S} Ни једна не беше из његова фиса. „Грехота,“ говораше. „Жен 
анума мирна; бледа је као свећа или као једна звезда коју, од Исмаилове смрти, свако вече гледа 
с... „Мифтара је затекла у постељи само једна јутарња молитва, мене ће три“...{S} Мисли, мисли, 
Мајка моја, Зулфи..., плакаће...{S} Зар једна мајка плаче за ћерком?</p> <p>— И зар једна драга 
а мајка плаче за ћерком?</p> <p>— И зар једна драга тугује за драгим?</p> <p>— Ниједна као ја.. 
петак, јутро бејаше, дође к њој у одају једна стара беговица, Лесковчанка, погурена, не од стар 
таласан, те се повијају травке, пригињу једна к другој, као да се разговарају.{S} И диже се мир 
лаче, плаче, нихајући се и милујући све једнако Фати по коси.</p> <p>Кад Арнаути доведоше хафуз 
хафуз-Ахмедовој кући тишина.{S} Истина, једне хануме долазе, друге одлазе, али све тихо и полак 
ореле, крај својих, ма и мртви били.{S} Једне појурише на улицу развијене! друге, оне што ни ус 
 он, гледајући њене усне црвене као род једне вишње у богатој воћем Топлици његовој, сети се је 
 богатој воћем Топлици његовој, сети се једне приче свога вернога друга Мифтара, сети се те при 
p> <p>Дођоше до конака, двоспратне куће једне, старе, врло велике, са житницом удно непрегледно 
уст) узеле, певају!...{S} Из далека, из једне баштованџинице допире кларнет и турска песма, тур 
 ћерчива и капка, кроз које улази мирис једне велике илијњаче, пуне рода, и илијинске траве, са 
евести; рука му пала на искићену јабуку једне мале пушке.{S} Фати-султан-хануми се, у овом часу 
како причају буле, три године.{S} У дну једне мусафир-одаје сложени су душеци, јоргани, јастуци 
и без вечере, па ће бити грђене.</p> <p>Једне су долазиле, друге одлазиле, тако по вас дан, нек 
чадром; иду у џамију на молитву.</p> <p>Једне куће по вас дан празне, друге пуне; скупљају се х 
е, певачице, чочеци, једни из Лесковца, једни из Врање, једни чак из Скопља, дошли с јенђама, с 
еци, једни из Лесковца, једни из Врање, једни чак из Скопља, дошли с јенђама, све то довела све 
сну траву; свирачице, певачице, чочеци, једни из Лесковца, једни из Врање, једни чак из Скопља, 
е зна на коју ће страну: пођоше сејмени једни к Лесковцу, други к Нишу, трећи к Топлици.{S} Они 
еде пасти, да се покољу међу собом, јер једни одобравају измирење, други не одобравају.{S} Али  
е само очи виде, ускочи кроз прозор.{S} Једним кораком дође до невесте, подвуче јој засукане, ж 
животима до сад сузе не пусти, а сад за једним кишом их лије.{S} Па бар да се опије, заборавио  
у „купу.“ Игра се с њима у вотњаку, под једним великим шам-дудом, у хладовини, камо је нарочито 
и, близу мулине куле, под великим бором једним, што шушти, и као да се с дусима разговара, седе 
22" /> <p>На Арнауте није зажалио; ни с једним фисом није ни у малој задевици, а камо ли да је  
жно-свечану тишину, да се обрне макар с једним питањем Фати-султан-хануминој мајци, или да је т 
а још једном, много, и премери пашу још једним погледом, и то погледом што у исто време и мрзи  
утин, и ушао је трипут његов чибугџија, једно момче арнаутско.{S} А кад је већил пошао, мула га 
е одласка скадарскога паше из Лесковца, једно јутро, рано, је изишао дугачак <pb n="132" /> кар 
сет пута пита, и десет пута одговарају, једно те једно, испрекидано, задихани:{S} Буна...</p> < 
="148" /> симиџије, вичу; њачу магарци; једно Туре јаше магарца искићена врбом толико, да му се 
ато што ју је Исмаил волео!...</p> <p>А једно вече, појави се на јасно-плавом небу топличком пу 
>И испушише пријатељи још по три чибука једно за друго; и остаде паша као гост мулин три дана и 
едам жена имао само петоро деце.{S} Сад једно.{S} Ни једна не беше из његова фиса. „Грехота,“ г 
не.{S} А коњ, а во, а човек — у њих све једно.{S} За једнога роба даду пет стотина гроша, за др 
пита, и десет пута одговарају, једно те једно, испрекидано, задихани:{S} Буна...</p> <p>Паша се 
.{S} Немој, кузум, по глави.{S} Срце ће једно, глава ће друго, може бити. <pb n="103" /> Мула-Х 
и и његове понизности, а не зна да би и једно и друго било што глуху шаптати и слепу намигивати 
, ту је и љубав; а кажи један град, или једно село, или гору, или воду где није Алаха?“ Она се  
 и чим би устао ујутру, а она: — Избаци једно, Бал-беј.{S} Тако данас, тако сутра — остало једн 
беј.{S} Тако данас, тако сутра — остало једно, а он се радовао као дете играчки, као што се рад 
и што по обрасцу јединога Алаха.</p> <p>Једно вече, кад се врати из града и хтеде ући у одају,  
} Шта да се ради, аман, Јараби!“</p> <p>Једно јутро, пашиница устаде, уми се, узе абдест, откла 
 а во, а човек — у њих све једно.{S} За једнога роба даду пет стотина гроша, за другога пет хиљ 
 n="60" /> веле, у петнаестој години на једнога кириџију, што им је хтео украсти са ливаде козу 
а, одговори Мурад-беј, и гурну уз врата једнога дежмекастог старца.</p> <p>Она поче, испрекидан 
обро?{S} Алах не праћа по душу богаташа једнога, а по душу сиромаха другога, не: све један дола 
 с куле, па кроз разјарену руљу, све од једнога до другога, говори им, обавештава их, моли их д 
удеш, кузум, на испиту, пуштена си и од једнога и од другога, баба ти каже.{S} Твој баба је хаф 
затворио, па је тамо плашио, откидао од једнога старога дишћурка самур, па јој то метао у недра 
едока.{S} А где су сведоци?...{S} Нигде једнога...{S} Тек онако говоре, душмани...{S} И хафуз-б 
удо питала кад се заљуби...</p> <p>Виде једнога младића, Арнаутина, јединца сина, и мезимца ста 
јим, па баш да би пошла стотина на мене једнога.{S} А ако ће ме штогод снаћи од Алаха, шућур!</ 
ку ограду, растргао би десеторо а то ли једнога, али заман! ланац је грдно дебео, причвршћен је 
дрица!{S} Кад би четрдесети дан, ето ти једнога; баци се на њега, ама не каменом, него ружом.{S 
неолепљеној кухини преко дворишта, осим једнога слушчета Циганчета, готово запретаног у пепелу  
{S} После се чу, да је тај Арнаутин син једнога старца досељена после српско-турскога рата из Т 
пун голубова.{S} Сваке године спреми по једнога петла за бој.{S} Лани му петао био надбивен, и  
к са свакојаким воћкама и чардаклијом с једнога краја на други, с јабланима око зида и с читаво 
 не боје ни падишаха.</p> <p>Пусти глас једнога дана, па чека, ослушкује.{S} Чим халка на капиј 
к Алахов.{S} Шућур!{S} Овако узвикиваху једнога петка неколике цариградске хануме, чучећи на об 
 сам, сваку ноћ, до глухо доба; седи на једној отвореној ћошки на меком шиљтету, а месечина га  
јахао је каткад, али не на ату, него на једној дивној мазги, длаке као атлаз, у самим златним к 
 кроз одшкринуту капију, једанпут идући једној другарици, и једанпут враћајући се из хамама, мн 
 ове просте, дивље „потпланинке“ виде у једној хануми четири, и за све четири су подједнако рад 
и.</p> <pb n="112" /> <p>Они поседаше у једној великој одаји, и припалише им се чибуци, све мул 
ед пашу, нешто да му каже.{S} Он седи у једној затвореној софи крај мангала, у антерији и ћулав 
, да му није брада бела, дуга.</p> <p>У једној великој а ниској одаји, са вратима на свод, са ш 
 и служили му службу свету...</p> <p>На једном шареном јастуку, напуњеном сламом, седи мула-Хал 
 љубави. „Зар и овде има љубави?“ упита једном, зачуђено, Фати-султан: а њене се другарице насм 
жно.</p> <p>Прошетала је каткад, а ни с једном није проговорила, пак ни једну није погледала, п 
ије устала.{S} Седи, јадом саломљена, у једном куту оне одаје где јој је кћи „телејисана“, у св 
ази, и онако мокар сруши се на шиљте, у једном куту селамлука, и хуче ту, хуче сву ноћ, док га  
зница.{S} И силом поче устајати; седа у једном куту, навали се, па тако остаје дуго.{S} Мајка с 
{S} Ха-ха-ха-ха-ха! засмеја се мула још једном, много, и премери пашу још једним погледом, и то 
хо и мртво Прокупље...{S} Врисну ат још једном, и још једанпут над својим мртвим господаром, па 
„Јазук!{S} Јазук!{S} Хиљаду пута јазук! једну аспру <pb n="82" /> за милијон лира, за небројено 
жене (једну у Прокупљу, једну у Дубову, једну у Житном Потоку, Исмаилову мајку овде).{S} Једну  
виша, па и попа, све јој очита молитву, једну, две, дуге молитве; а на њеним грудима, испод кош 
 имао је четири жене (једну у Прокупљу, једну у Дубову, једну у Житном Потоку, Исмаилову мајку  
итном Потоку, Исмаилову мајку овде).{S} Једну <pb n="50" /> отера; шест му умреше (најмлађа, ко 
није шемси (сунце) да га отопи...{S} За једну аспру милијон лира, небројено благо...{S} Пође по 
ту. <pb n="55" /> Дај теразије, ела! на једну страну метни перо, на другу олово, ела!{S} Ха-ха- 
 а ни с једном није проговорила, пак ни једну није погледала, па ни онда, кад су додиривале зем 
 пријатељу!</p> <p>— хоћеш да ти причам једну причу, мој пријатељу?{S} хоћеш да ме слушаш?</p>  
р, и Черкескињом Замбак; час задиркивао једну час другу, час их вукао за витице, час их штипао  
ластавице; млада, једва да има тридесет једну-две; родом из Сирије, из града Алепа, кћи некога  
мси-паша; прекрстио ноге, загледао се у једну дебелу књижурину, укоричену црном кожом, што удар 
по плећима и грудима, час их затварао у једну сасвим мрачну сарачану, нарочито Замбак-робињу, и 
и би рекао јазук!{S} Алах за један грех једну казну, за голем голему, за мали малу.{S} Ти, мула 
рбо, добро збориш: и Алах за један грех једну казну...{S} А Шемси-паша, змија погана, ако искаш 
ет, шездесет три, па може бити озго још једну, и две.{S} Кад сам ја била девојка, он је био бећ 
 У двадесет седмој имао је четири жене (једну у Прокупљу, једну у Дубову, једну у Житном Потоку 
аша као гост мулин три дана и три ноћи: једоше печене кокошке, банице; пише каву и шербет и вод 
арове, бадем, што је претекло ханумама; једу <pb n="33" /> полако, господски, као хануме, и тек 
офра-тепсије, неке седе а неке чуче, па једу смокве, урме, поморанџе, нарове, бадем, што је пре 
ћи, кад се сам слободи, и развесели.{S} Јежи му се кожа, и што је у души зидао за неколико сата 
а тишином разлеже се његов глас далеко, језа подузима свакога који га чује.{S} Турци, враћајући 
.{S} Продера се сова.{S} Арнаутку обузе језа каква никад није; заклела би се у гроб брата једин 
кати чашу воде, да не би, проговоривши, језик прегризле. „ Аман, Јараби (Господи)! шта би, Боже 
олудела, јадна, од страха, или изгубила језик, говоре Арнаутке...</p> <p>Пуна соба жена.</p> <p 
сер на ибришим.{S} На уснама му мед, на језику шећер; лепим ће боље мулу него најмирнијега чове 
ришим, с медом на уснама, са шећером на језику...</p> <p>Мула пристаде да се Фати-султан доведе 
трошном кулом зачу се кроз ноћну тишину јејина, тица злослутница: зајецаше струне на гуслама од 
ости мало, чиста ваздуха ни мало, мирис јела, с одела, дим дувана, угаљ у мангалу, дисање толик 
 био одмор; некад се прошле без оброка, јеле с ногу радећи; и ноћу радиле.</p> <p>А кад ово би  
 <pb n="3" /> <div type="titlepage"> <p>ЈЕЛЕНА ЈОВ.{S} ДИМИТРИЈЕВИЋА</p> <p>ФАТИ-СУЛТАН</p> <p> 
е више једна беса, него Турчину стотину јемина.{S} Ха-ха-ха!...{S} Теби, пашо, мало беше твојег 
из руке твоје...</l> <l>Аман... аман... јен... ђе...</l> <l>Јенђе!{S} Последња реч.</l> </quote 
 Прокупље.{S} И већ је Фати-султан пред јенђама; погледа у богато одело, кадивено, извезено зла 
 из Врање, једни чак из Скопља, дошли с јенђама, све то довела свекрва пашиница.{S} Скоро <pb n 
сковчани Турци доћи по невесту.{S} Међу јенђама је свекрва, пашиница.{S} Насред ћошке је бакара 
p> <p>— Растанак...{S} Изиђите из собе, јенђе..., ето ми га отац: пева се Растанак...{S} Што пл 
="#SRP19070_N1" /> викнуше Лесковчанке, јенђе.{S} Закукурекаше трећи петли...</p> <p>И Фати-сул 
дену невесту: пашиница жали свога сина; јенђе помињу Лесковац; онима се с девојачке стране чини 
ићу му мајци и ногу и скут и руку...{S} Јенђе из Топлице дошле...{S} Јараби шућур!...{S} Јараби 
ља; по Фати-султан дошле су из Лесковца јенђе, Шемси-пашиница са својим рођакама и пријатељицам 
тетима пуно је будних, и то готово саме јенђе, и ако ће скоро зора, време кад ће Лесковчани Тур 
адану... у белој хаљини... оној...{S} И јенђе... дошле!...{S} Ево му мајке...{S} Аман!...{S} Ка 
кулучи раја, разгрће снег, да невеста и јенђе лако прођу; ако из Лесковца у Ниш тако... све рај 
крај мраморне чесме, пред ћошком где су јенђе, умива се, пере уши, руке до лаката, ноге до коле 
 <l>Аман... аман... јен... ђе...</l> <l>Јенђе!{S} Последња реч.</l> </quote> <p>Трећи петли зак 
као мушко; била је са Шемси-пашиницом у јенђебулство, и видела, то јест, вас дан и сву ноћ глед 
ио; и за тридесет девет дана ту био, ни јео ни пио, и који год је прошао, на њега се каменом ба 
сада увек смејала!{S} И хоћеш, иншала’! јер ево дошао је сат да се и твоја реч чује.{S} Фати, ђ 
еда арнаутску силу и <hi>салтанат</hi>, јер свуд капак до капка...; и псе, шугаве и губаве, ули 
а, од његове девојке само пепео, ваљда, јер је умрла још прве године пошто су је потурчили, а о 
о шуми, те се много меко срце расплака, јер му се учини да су то уздаси мртве мајке Исмаилове.< 
е би Лесковчанка овако, китила и везла, јер је Садије више не прекида Фати-султан ради; али зач 
ао замакао, али она није ништа осетила, јер Исмаилово јој је лице било урезано у срце прво, те  
оре племство, за то што је много охола, јер веле да је од краја „видела“, не би имала велики но 
; па ту је и мангал пун распаљена угља, јер на пољу је хладно како скоро није.{S} Наваљена на ј 
позатварани су свуд капци на прозорима, јер се чуло е иде мула с Арнаутима.{S} Чује се топот и  
е посипа пиринач по гробу својега сина, јер му на гроб не иде више никако...</p> </div> <pb n=" 
а све већа радост.{S} Савест јој чиста, јер онај глас могао је допрети и до падишахове хануме,  
су по гробу свога сина ни зрно пиринџа, јер му не отиде на гроб; од тада оне две Арнаутке, дади 
 изгинуле многе чифчије хафуз-Ахмедове, јер су Арнаути до његових чифлука, и гине војска...{S}  
 веје, завејава пут; и раде, опет раде, јер се не зна време, доба ноћи или дана, кад ће се поја 
p>Мајка је узе љубити, да сакрије сузе, јер ако њу још надом заварава, себе више не може.{S} Ма 
аша Шкодралија ми је као отац, воли ме, јер ме мој отац, његов друг, на самрти њему у аманет ос 
, Фати-султан?</p> <p>— Па... страх ме, јер сам...</p> <p>— Шта, ханум?{S} Чега се бојиш?{S} Ве 
ли: сликао би је, али не уме, и не сме, јер је чуо да је грехота радити што по обрасцу јединога 
ије <pb n="77" /> могла примити хануме, јер јој је у харему син.</p> <p>Затворила момка као дев 
е свом господару добар глас, тргоше се, јер се чу лупа.{S} Фати-султан удари дланом у врата; же 
 шушти, и тужно се превија голо дрвеће, јер духа с Јастрепца помаман ветар: у бело се облачи Ја 
рам ти ако не...</p> <p>Не могаде више, јер се са узбуђења и и силнога напрезања закашља: и мет 
ише се, с вечери, па се одмах разиђоше, јер се невестин отац опио, па се побојаше свађе, и какв 
 претура, ваљда, нешто крупно по глави, јер час-по, па јој се чује шкргут зуба, и сукне јој пла 
и сад нису умирили, већ само примирили, јер им нестало праха и олова.{S} Кријући ово од Турака, 
 другом Фати-султан.{S} Носе је Цигани, јер Арнаути, Војњаци, носе само мртву жену, „за севап“. 
час-по међу собом, и ћуте као заливени, јер виде да и над њиховом силом има сила.{S} Уђоше у Пр 
и паша, својим танким гласом, устајући, јер се у поздраву помену име Божје, и што нема поздрава 
ина; ама <hi>то</hi> ти је и Џафер-беј, јер ти ниси била пуштеница.{S} Ухо на срце, кћери, слуш 
алила, и гледала старца са сажаљавањем, јер у њему је она, млада, чиста, неискусна, видела само 
в хтеде пасти, да се покољу међу собом, јер једни одобравају измирење, други не одобравају.{S}  
ити пуномоћје за венчање с Џафер-бејом, јер си прво била с њим венчана.{S} После с мула-Халимом 
понови венчање с пашићем, може с мулом, јер је и један и други преко својих пуномоћника тражи.{ 
дна стара Прокупчанка с великом пажњом, јер воли да се сутра Лесковчанке зачуде њеној вештини.{ 
рпском...</p> <p>И најзад, дахну душом, јер му јавише да је мир! нема Арнаута по друмовима, ни  
ој лице, коме се такођер чуди Арнаутин, јер он није мислио да може бити тако белога лица под то 
ула ме позвао на мегдан, па се покајао, јер вели да се арслан с арсланом бије!...{S} Али тај ис 
ј <hi>салтанат</hi>, то јест госпоство, јер није желео да га се само боје, него и да му се диве 
говара му понизно, а гледа га уплашено, јер јој се учини да није баш... сасвим паметан.</p> <p> 
гласом, не затварајући очи, као обично, јер хоће не само да чује, него и да види шта му одговар 
У дишер-авлији залаје грдно велики пас, јер му се час по учини бахат од човека; звечи синџир: е 
јају се уз матер, или бабу, или дадију, јер осећају у сну хладноћу и сањају: мања, где их мајка 
</p> <p>Затворила га мајка као девојку, јер зна како се Арнаути свете.{S} Пашу су, како она вер 
 Јок!{S} Нека не долазе паше у Топлицу, јер су Арнаути сад...{S} У сарај ћу ја...</p> <p>И кад  
лаче.{S} Али ово сад није обичаја ради: јер с обичаја се не плаче, с обичаја се не уздише; а ев 
плицу и Ветерницу да исцрпем, па ништа; јер црн, прљав образ није што прљава аљина...{S} И чуо  
превије грбина,“ тако мисли Шемси-паша; јер тврдо верује да мула пристаде на разговор и договор 
, што су је тако лепо обукле, накитиле; јер у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови. 
да се наплаче док јој је кћи врх земље; јер кад буде под земљом, уздржаваће се од суза, молитво 
 код куће.“ Гошће се враћају постиђене; јер у отмених је Турака обичај примити госта, и казати  
убио, а не може, и ако је оволико воли; јер то је рука, истина, девојке <hi>султан</hi> али и њ 
у лето пуна лишћа, ама је само гледамо; јер зашто бисмо на њу каменицама?...{S} За кумрију је ш 
одјекну брда и Јастребац, <pb n="96" /> јер је осетио да не носи на плећима весела муду, ни љут 
.{S} Што више рода, више каменица...{S} Јер да је, кћери, истина, било би до сада сведока.{S} А 
; а заборави рећи, <hi>ни Бога</hi>.{S} Јер да су се овај дан бојали Бога, зар би тражили <pb n 
чило „љубимо ти скут, ханум-ефенди“.{S} Јер те што нису звате њену сину у сватове, она је пресу 
 више кад јој је бунило, а кад јава.{S} Јер и кад бунца, лепо их гледа, као на јави.{S} Увек, с 
вицу, Стамболку, рођаку цара царева.{S} Јер ове просте, дивље „потпланинке“ виде у једној ханум 
пашом пошла чинио раван као тепсија.{S} Јер она је знала да је Фати-султан била венчана, да јој 
ке!{S} Срамота је чак и од слушкиња.{S} Јер што мула узе, не врати.{S} А и како да врати кад је 
о украде пашину снаху, разабра паша.{S} Јер у недељу ујутру рашчу се по Прокупљу, а до довече о 
је учињено од обести, већ из освете.{S} Јер мула је дао бесу сам себи да ће паши срамоту за жал 
52" /> окрене; људи, уплашени, ћуте.{S} Јер сад нису замешали репови, него главе; турски паша с 
старца удала, или за Исмаилом плаче.{S} Јер у кули, куд се код окрене, све Исмаилово...{S} Исма 
 гледа: с ње чита шта јој је писано.{S} Јер она је права мусломанка, па верује у судбину, у <hi 
ли се они први <pb n="108" /> загрејаше јер угледаше тахтариване и пратњу, Арнауте; дошао им је 
махале, не из Ахмед-хафузова комшилука (јер у комшилуку је тужно), већ из далека, чује се дахир 
пита је суд. — Ниједнога, одговори она (јер ни код другога не беше јој добро), па се врати мајц 
 с њима, да јој се тајно не подсмевају (јер јавно не смеју), и да деле с њом оно што јој зацело 
Турци кажу, на две ноћи, да обиђе кућу (јер како јој погибе брат, напустила и кућу и мужа); ост 
узмем, а хоћу Шемси-пашу да оставим.{S} Јербо, добро збориш: и Алах за један грех једну казну.. 
с као Персијанац, сутра као Черкез, сад јерлија...{S} Писмо је учио код куће.{S} Мало пише, у с 
и, ни онако путници; погинуло неколико „јерлија“, Прокупчана, и Турака и ђаура, изгинуле многе  
а као Алах: у нокту (тачку) удари...{S} Јеси ли чула да се од петогодишњег мушкарца жене крију? 
е пљувачка пада на лице.{S} Није ли?{S} Јеси ли видела месец: кад највише сија, тад највише на  
хта и уплашено изусти „амани.“</p> <p>— Јеси ли видела, звездо, садберк-ђул у саксији и у хладо 
е би имала велики нос, то <pb n="73" /> јест, не би била охола, него би са себи равним кадунама 
и и Стамбол и <hi>Дер-Се’адет/</hi>, то јест Врата Блаженства, на седам брегова искићеним смокв 
 ову несрећну бољку, <hi>верем</hi>, то јест суху болест, мајка га набави, даде га кћери; али,  
анова, зато је зову <hi>султан</hi>, то јест принцеза.</p> <p>А куда ће из Цариграда? „Цариград 
је показивао свој <hi>салтанат</hi>, то јест госпоство, јер није желео да га се само боје, него 
увана, па отворили <hi>мухабет</hi>, то јест разговор.{S} Лесковачки паша, пре надувен, силан,  
 <hi>селам</hi> (поздрав) од сараја, то јест од паше, иде, одмах; тако у младости, тако сад.{S} 
-пашиницом у јенђебулство, и видела, то јест, вас дан и сву ноћ гледала Фати-султан-хануму, те  
Јастребац, да му доведу мула-Халима, то јест, да му кажу, е га је поздравио Шемси-паша, да му д 
ма прозору...{S} Досетише се шта је, то јест да им је неко украо невесту.{S} Вриска жена и писк 
} Скоро <pb n="29" /> ће телејисање, то јест шарање лица:{S} Фати-султан-ханумина мајка некако  
ђе у велику морску лађу Ахмед-Хафуз, то јест човек који зна коран напамет, први имам Свете Софи 
 врло слаб, мушки глас; имам говори, то јест чита неку молитву, <pb n="116" /> кроз нос, жмурећ 
рећна!</p> <p>И још се нешто говори, то јест, не говори, него тајно шапће.{S} И људи и жене о о 
осле, шта <hi>мисли</hi> мула-Халим, то јест, да му је сина он убио, срце јој за час стаде, све 
им венчана.{S} После с мула-Халимом, то јест ако...</p> <p>Имам ућута, помаче се, одахнув, а уз 
 тучна поља, кроз ливаде тахтариван, то јест носила, као собицу неку, од дасака, притврђену на  
бој урока.</p> <p>Метнуше јој ладен, то јест пуце од некакве црне смоле, насред чела.</p> <p>—  
подсети на к’смет, на Алахово Писмо, то јест да никога не може снаћи друго, до оно што му је пи 
сили, па опет пусти онакав луд глас, то јест, да ће пред падишаха с тужбом против мула-Халима.“ 
ама за дан, па никако да их нађу.{S} То јест, нашле су их, али не знају чија је која.{S} Своју  
Паша је</hi>, није маскара.</p> <p>— То јест, глава.{S} Али и главу могу по глави, кад се много 
ка шапатом, с болом, са страхом.</p> <p>Јесте, трећи ће петли; ту је већ Ђурђев дан, јунак Хедр 
Сад се тих мулиних речи сети, и мисли: „Јесте, мула, блато ми до појаса, до гуше: како ћу каљав 
 што се тело смрзава, и што душа плаче, јеца, нариче, тужећи се на силу и обест Богу...{S} И чи 
{S} Подижу јој се плећа, одскачу груди, јеца...</p> </div> <pb n="106" /> <div type="chapter" x 
била“!...{S} И ту је ударила у грчевито јецање. „Све сам изгубила!{S} То <hi>све</hi> Исмаил је 
од ветрова ујања причуло му се, час-по, јечање његова сина.{S} Застајкивао, ослушкивао, и ишао  
ри руке на груди, притисну их, и узе да јечи, да стење; брада му се узе трести, много: кишом му 
"3" /> <div type="titlepage"> <p>ЈЕЛЕНА ЈОВ.{S} ДИМИТРИЈЕВИЋА</p> <p>ФАТИ-СУЛТАН</p> <p>САФИ-ХА 
евести; Исмаилова сестра <pb n="140" /> јој обуче невестинску хаљину; легнуше јој на грло Исмаи 
ата, заклињући га у њихова Бал-беја, да јој отвори.</p> <p>Три дана се затварао, а после пошао  
 да је теше?{S} Да јој је кћи умрла, да јој се зна гроб, и да проговоре коју: али овако...{S} Ш 
епо, и као некако другарски, с њима, да јој се тајно не подсмевају (јер јавно не смеју), и да д 
нала да је Фати-султан била венчана, да јој је погинуо младожења, и да је она остала <hi>слобод 
hi> и казује да ће одмах у Прокупље, да јој испрати мајку.{S} Арнаутке гледају тугу и јад, па и 
 јој мирише земља, покривена травом, да јој мирише дрвеће, обучено у лишће, и да јој мирише цве 
ом, испраћа га са сузом, и са жељом, да јој што пре дође највећи празник — свадба.{S} Сад је Ис 
ну коју јој Исмаил правио за свадбу, да јој метну на грло бисер што јој Исмаил дао за <hi>виђењ 
но проведен дан, сат, увек у страху, да јој се муж не опије, да не виче, да не нападне кога.) П 
ко сунце земљу понекад и на доксату: да јој мирише земља, покривена травом, да јој мирише дрвећ 
ет дошао.</p> <p>Како да је теше?{S} Да јој је кћи умрла, да јој се зна гроб, и да проговоре ко 
у бунилу, па се расвестила и тражила да јој простру постељу, спремљену за ђердек, њен, и молила 
, спремљену за ђердек, њен, и молила да јој обуку хаљину коју јој Исмаил правио за свадбу, да ј 
-султан у Прокупље, у свој конак, па да јој падну она два венчања, ту да је испитају, ту да каж 
.{S} Гледа да нема код ње некога, те да јој сам каже шта се са Шемси-пашом договорио, не би ли  
и, и узе је грлити и плакати, видеше да јој се свест повратила; отвори очи, сави руке оцу око в 
ој мирише дрвеће, обучено у лишће, и да јој мирише цветало воће...{S} А од пре три дана је у со 
а преко пупих бисага, да је обиђу, и да јој донесу понуде.{S} Пуни рафови понуда, баница у бака 
 сладак...{S} И најпосле моли робињу да јој куца у саз и пева: о севдаху, о ашку, о Меџнуну и Л 
доведе у Прокупље, у његов конак: ту да јој „падну“ оба венчања, ту да је испитају, ту да се из 
S} Остаде јој читав само реп...{S} Нека јој га, нека се заките њим Турди...{S} Кад умртви човек 
 и Мурад-беј, њена оца комшије, па нека јој буду пуномоћници...</p> <p>— Дај им, кћери, пуномоћ 
.{S} Њена лепа коса, сад замршена, пала јој је <pb n="59" /> по челу, још телејисану.{S} Па и н 
ница напала стару: пита је, пита, а она јој не одговара, но је само гледа и пушта неке чудноват 
бовало да је готово; а кад се врати, па јој каза шта је и како <pb n="75" /> је, код кога је Фа 
 кћери и сина; трећа јој лила олово, па јој сипа у уста кап по кап воде где је олово било.</p>  
, нешто крупно по глави, јер час-по, па јој се чује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију, к 
о од једнога старога дишћурка самур, па јој то метао у недра, вичући:{S} Сичан!{S} Сичан (миш!  
 писано.{S} Гледа у ту бледу звезду, па јој се чини да је то њена звезда.{S} Јутрос ју је пуном 
сетила, као Лејле, Лејле-ханум...{S} Па јој дође мило, лако јој је, наслони чело на свето место 
к с усана, окренула се к Фати-султан па јој, пушећи, говори, прича, не гледајући што је у кући  
па, трезан; плаче и грли кћер, одговара јој, теши је, подсећа је на „к’смет“ и на <hi>Алахово П 
 смрти, свако вече гледа: с ње чита шта јој је писано.{S} Јер она је права мусломанка, па веруј 
утке, дадије мулине кћери и сина; трећа јој лила олово, па јој сипа у уста кап по кап воде где  
шајући шкргут зуба Садије-хануме: прича јој о младости и лепоти пашићевој, о севдаху што га за  
</p> <p>Материно је срце разумело какав јој глас доноси ат сина њезина...</p> <p>И мула је прот 
е пушке где је била Исмаилова рука, кад јој је давао бесу.{S} И врховима својих нежних прстију  
е не.{S} Ко ће јој о томе говорити, кад јој паша није говорио, кад је и од ње крио као и од туђ 
е мислила да ће се сплести и пасти, кад јој се пут којим је за пашом пошла чинио раван као тепс 
p>Овако одговара несуђеној заови; а кад јој мајка опет дође, њој:{S} Ништа ми није... није гроз 
ва каву, тамо да је пије и да гледа кад јој облаче и гиздају снаху,“ говори она млада Прокупчан 
ха.{S} А овако увене, зацело, биљка кад јој украте сунце и росу...</p> <p>Фати-султан лежи мртв 
...</p> <p>— Шућур! поче мајка, сад кад јој се кћи насмеја.{S} Да Бог да се, кузум, од сада уве 
еље не мичу, и робиње не знају више кад јој је бунило, а кад јава.{S} Јер и кад бунца, лепо их  
само уцвељена оца, и кад уздахне, и кад јој коју нежну каже, и кад је руком омилује...</p> <p>И 
ало час изнеше из одаје, да не види кад јој кћи издише, клечи сад крај ње, јединице своје; забо 
за дуго.{S} Залуд је кћер тешила, залуд јој је помињала к’смет и Алахово Писмо, она, по њену до 
} Што би имама, дервиша, па и попа, све јој очита молитву, једну, две, дуге молитве; а на њеним 
, кћер јој опет снађе она болест, стаде јој се грчити и кривити лице, и удари јој пена на уста. 
о главу, Фати-султан трупину.{S} Остаде јој читав само реп...{S} Нека јој га, нека се заките њи 
чекује невесту, нестрпљив је; осећа где јој се син радује, па и њу обузима све већа радост.{S}  
 саломљена, у једном куту оне одаје где јој је кћи „телејисана“, у свиленој дугачкој антерији с 
ло повратила, и разгалила, па...{S} Оде јој мајка, и оде јој несуђена заова, у Прокупље, на два 
азгалила, па...{S} Оде јој мајка, и оде јој несуђена заова, у Прокупље, на два дана, или, како  
 буде с даровима готова.{S} Мимо кафезе јој пролази младожења; она га дочекује крадом, иза кафе 
аслања браду на руке, и заниха се, сузе јој падају по рукама...</p> <p>— Шућур! поче мајка, сад 
га је живога гледала...{S} Леп!{S} Даје јој бесу да неће никуд од ње...{S} Гроб се затворио.{S} 
а брата не помену; реч „Исмаил“ застаје јој у грлу.{S} Види да је Фати весела, да једва чека да 
hi>како може</hi>, додаје она, и облије јој румен бледо лице.</p> <pb n="65" /> <p>И повраћају  
S} Макар она за њу главом платила, није јој жао.{S} Како би се она млада, одрасла у кафезу као  
ице, девојке, турске, Прокупчанке, које јој причају о Прокупљу, о женама, о девојкама, о младић 
рухо, не плаче над оружјем.{S} Замутиле јој се очи, бистри горски кладенци, увело лице, свежа м 
/p> <p>— Сурме ми дајте.</p> <p>И сурме јој дадоше.</p> <p>Мршаве руке дршћу...{S} Малаксаше... 
роз те одаје, с дугачким скутом свилене јој антерије, држећи главу високо, на прстима, и крећућ 
по, па јој се чује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију, као оно њену оцу пред пашом, а час 
И ту јој се зачује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију.</p> <p>Док је Ахмед-хафузовица сед 
 легне; мулина кћи чучне крај ње, метне јој руку на чело, ухвати је за руку.</p> <p>— Ватра, Фа 
дао за <hi>виђење</hi>...</p> <p>Робиње јој простреше постељу; метнуше јој кану на дланове и та 
} Исмаила је Шемси-паша убио.{S} Помиње јој привиђење.{S} Сваке ноћи у глухо доба, вели, види м 
ират (несрећа), Зулфи.</p> <p>И простре јој ћилим и шиљте робиња, и хоће да је поведе...</p> <p 
ој је лице било урезано у срце прво, те јој било као она светлост што јој допре до зенице ујутр 
 сву ноћ гледала Фати-султан-хануму, те јој добро упамтила и очи и лице, и руке и ноге, и стас  
} А и она је као љиљан, чиста је, чисте јој очи, којима се чуди Арнаутин, и чисто јој лице, ком 
 <p>Фати-султан је венчана; и свадба ће јој скоро, чим буде с даровима готова.{S} Мимо кафезе ј 
падишахове хануме, а до ње не.{S} Ко ће јој о томе говорити, кад јој паша није говорио, кад је  
н на испит изиђе; на испиту ће... пашће јој оба венчања...{S} Жена не може имати два мужа, по з 
весеље; Фати-султан је на постељи; лице јој шара једна стара Прокупчанка с великом пажњом, јер  
м, то јест, да му је сина он убио, срце јој за час стаде, свест је остави...{S} Кад ништа нису  
Једним кораком дође до невесте, подвуче јој засукане, жилаве руке испод леђа, узе је у наручје. 
дговори она (јер ни код другога не беше јој добро), па се врати мајци слободна.{S} Тако је било 
стаде, не пусти гласа од себе, а однеше јој невесту!{S} Оне две и робиња ударише у вику, али до 
се последњи пут побунише Арнаути, убише јој сина, њену милост и хранитеља, кириџију, који бејаш 
 ме..., не... огледало...</p> <p>Дадоше јој огледало.</p> <p>— Сурме ми дајте.</p> <p>И сурме ј 
рви тужи.{S} Кад изиђе пред суд, падоше јој оба венчања. „Кога ћеш сад?“ пита је суд. — Ниједно 
> јој обуче невестинску хаљину; легнуше јој на грло Исмаилов бисер, и накитише је другим накито 
е покрише фереџом мулине кћери, метнуше јој на лице бели јашмак, па изиђоше; уђоше људи:{S} Фат 
p>Робиње јој простреше постељу; метнуше јој кану на дланове и табане, на нокте руку и белих нож 
..., па се не бој урока.</p> <p>Метнуше јој ладен, то јест пуце од некакве црне смоле, насред ч 
олико знала.{S} Мање него други.{S} Муж јој није причао ни нешто што је, по мњењу Турака, жени  
а се сети да је се и празне боји.{S} Би јој мило што се не расрди кад је младожења назва назли- 
лтан-хануму, а толико је познаје, да би јој могао, чини му <pb n="12" /> се, израдити слику на  
зрна.{S} Ади да није таква, одлетела би јој с рамена глава одавно, нарочито кад хафуз није при  
а, или добра познаника, кога би, кад би јој заискао пуномоћје, по гласу познала, ако га не би в 
ио већ спремио Фати-султан дар, који би јој младожења дао за виђење.{S} Какав дар!{S} Калпак, п 
 одвели би је у харем пашин, обљубио би јој лице пашић, и онда...{S} Да га остави?{S} Или да је 
сту, него себе и Фати-султан...{S} Љуби јој и очи и лице и бело грло...{S} Пољубио би и уста, а 
иску невеста се прену, подиже се, тешки јој се очни капци покренуше... врисну и хтеде да скочи, 
 плакала; најпосле се заморила, отежали јој очни капци, она их с муком отвара, и сања, али не в 
ми је он старешина, господар...{S} Грли јој вити стас... „Мифтара је затекла у постељи само јед 
ад од тада не виде муле, мужа свога, ни јој он дође, нити га она позва; не помену га.{S} Као кр 
 за <hi>телејисање</hi>, и уздише: чини јој се да то није њено свадбено одело, но покров, за ње 
е јој се грчити и кривити лице, и удари јој пена на уста...</p> </div> <pb n="62" /> <div type= 
и је за рамена, обори је на под, и зари јој беле, оштре секутиће своје у смежурано грло, као ву 
Фати-султан, звездо: дође време, говори јој мулина кћи и хвата је под мишку да је дигне.</p> <p 
 речи, а за срећу ништа не разуме, нити јој их когод преводи...{S} Слуша, прибила се уз прозор  
ле смрти.{S} И тврда вера у то развлачи јој усне на радостан осмех; биће тамо срећна, кад овамо 
ена име мула-Халимово.</p> <p>Мурад-беј јој тражи пуномоћје за венчање с мулом.</p> <p>Ништа.</ 
оњићима Арапи, на камили кадуна: јашмак јој све лице сакрио, а очи, плаве као зумбул, преда се  
лепа, кћи некога паше, Турчина; па ипак јој буле, Лесковчанке, споре племство, за то што је мно 
S} И радили су преко закона: пуномоћник јој био човек, Арнаутин један, кога она ни у сну није с 
горке сузе...{S} Хита да се наплаче док јој је кћи врх земље; јер кад буде под земљом, уздржава 
. коса се по јастуку просула.... јорган јој доле, код ногу; једна ножица, још бела, с црвеним т 
 није смело.</p> <p>Тако пашиница и син јој.{S} А паша?{S} Прошав мимо ове три одаје, широм отв 
, што јој изиђе пред очи као јава; а он јој гледа руке и не мислећи на њен сан, па се неколико  
 Увек, само о Исмаилу говори.{S} Његово јој је име на уснама.{S} Не стиди се од мајке више.{S}  
и она није ништа осетила, јер Исмаилово јој је лице било урезано у срце прво, те јој било као о 
у, на две ноћи, да обиђе кућу (јер како јој погибе брат, напустила и кућу и мужа); остаде она с 
ејле-ханум...{S} Па јој дође мило, лако јој је, наслони чело на свето место, на место где је Ис 
еве куле не миче.</p> <p>И не зна; нико јој не рече, ни мајка, ни другарице, ни слушкиње, ни ро 
; здружиће се с Исмаилом...{S} Огледало јој је мало, „ биљбиљур“, у мршавој руци, тако белој, с 
па клања: од петлова кукурекања учинило јој се мујезиново <hi>Алах-екбер</hi>.{S} У дишер-авлиј 
а полете кћери у одају.</p> <p>Али камо јој кћери?...</p> <p>Још јој људски и не казаше шта је, 
ј очи, којима се чуди Арнаутин, и чисто јој лице, коме се такођер чуди Арнаутин, јер он није ми 
покри очи: да не гледа ноћашњи сан, што јој изиђе пред очи као јава; а он јој гледа руке и не м 
мајка некако чудна, уплашена, ваљда што јој кћи много бледа, и онолико мирна.{S} Али за што?{S} 
естра плаче, нариче, љути се на оца што јој својом бесом спута и ноге руке, те не може да се и  
авно не смеју), и да деле с њом оно што јој зацело на лицу читају, бригу, страх, и стид.{S} Али 
лаха: не може је снаћи друго до оно што јој је писано.{S} Гледа у ту бледу звезду, па јој се чи 
 свадбу, да јој метну на грло бисер што јој Исмаил дао за <hi>виђење</hi>...</p> <p>Робиње јој  
 прво, те јој било као она светлост што јој допре до зенице ујутру, кад се пробуди и очи отвори 
<pb n="77" /> могла примити хануме, јер јој је у харему син.</p> <p>Затворила момка као девојку 
ра му понизно, а гледа га уплашено, јер јој се учини да није баш... сасвим паметан.</p> <p>А да 
па она узе слабим гласом нарицати, кћер јој опет снађе она болест, стаде јој се грчити и кривит 
 тужну, не тужну него као убивену; глас јој бејаше промукао, и болан, болан, кад, угледавши нес 
и њу обузима све већа радост.{S} Савест јој чиста, јер онај глас могао је допрети и до падишахо 
Исмаил лежи у гробу неосвећен; и трипут јој је поручила, да ако га не освети мушка глава, нека  
ама и зајеца како скоро није.{S} Подижу јој се плећа, одскачу груди, јеца...</p> </div> <pb n=" 
к жута, усана помодрелих, у хаљини коју јој је отац за <hi>Велику К’на-Ноћ</hi> правно.{S} Њена 
 њен, и молила да јој обуку хаљину коју јој Исмаил правио за свадбу, да јој метну на грло бисер 
а, а од овога часа ниједнога.{S} Оба су јој венчања, по закону, пала, те је слободна, и може да 
жи наузнак са затвореним очима: очни су јој каици ишарани ситним варком.{S} Стара је готова, ал 
борове гране на њене очи...{S} Капци су јој тешки, склапају се, она их отвара...{S} И џин, џинс 
 јастуци, све извезено златом.{S} Ту су јој постељу родитељи за ђердек спремили.{S} И тој су се 
и некуд далеко...{S} Чује му глас, бесу јој даје.{S} С њом ће увек, овде, у кули, врло великој, 
, земзем...</p> <p>Отвори их, мало; усу јој Исмаилова сестра у уста неколико капи земзема, обри 
оље, тек од обести, Шемси-паша.{S} И ту јој се зачује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију. 
е браде; за се је бацио кадуну: на лицу јој био пешкир, па се смакао, те су видели да је <hi>те 
о челу, још телејисану.{S} Па и на лицу јој још тел стоји, колико је могао остати.{S} Не умивај 
рекла: просићемо ти Фати-султан, ја бих јој пољубио руку сто пута и секао бих курбан (жртву) цр 
у бунилу, у полусну...</p> <p>Јастребац јој није планина, него џин, џински цар, кога до сад ник 
а лице и подиже Исмаилу турбе.{S} И још јој боље би кад се опрости бремена. (А опростила га се  
p> <p>Али камо јој кћери?...</p> <p>Још јој људски и не казаше шта је, а она чупа косу, гребе л 
S} Ниси.{S} Криле су се од Бал-беја..., јок од њега, од његове <pb n="115" /> памети: годинама  
 с Џафер-бејом...{S} А?{S} Џафер-беј... јок, Бал-беј, тако га од милости зову.{S} Баш је, вала, 
мулине кадуне.</p> <p>— Јок!{S} Јок!{S} Јок!</p> <p>— Да идемо заради муле; ама ако она каже да 
Не дамо мулине кадуне.</p> <p>— Јок!{S} Јок!{S} Јок!</p> <p>— Да идемо заради муле; ама ако она 
да су с овом осветом Арнаути готови.{S} Јок.{S} Ништа без крви.{S} Крв за крв.{S} Пашина сина з 
p> <p>— Не дамо мулине кадуне.</p> <p>— Јок!{S} Јок!{S} Јок!</p> <p>— Да идемо заради муле; ама 
д се растајаху, мула рече ово:</p> <p>— Јок!{S} Нека не долазе паше у Топлицу, јер су Арнаути с 
 Шемси-паши?</p> <p>— Крвнику?</p> <p>— Јок Шемси-паши, него нашему мули.</p> <p>— Мулу туга об 
tlepage"> <p>ФАТИ-СУЛТАН</p> <p>Госпођи Јоки Петровић-Његош</p> </div> <pb n="6" /> </front> <b 
љи новој; све свила, све кадива, душек, јорган, јастуци, све извезено златом.{S} Ту су јој пост 
, ђозум Ајше, душеке... душек по душек, јорган по јорган из мусафир-одаје у сарачану, тамо...“  
пала.... коса се по јастуку просула.... јорган јој доле, код ногу; једна ножица, још бела, с цр 
ше, душеке... душек по душек, јорган по јорган из мусафир-одаје у сарачану, тамо...“ не изусти  
 једне мусафир-одаје сложени су душеци, јоргани, јастуци, све свила и кадива, све везено златом 
сном.</p> <p>У тахтариванима и душеци и јоргани, да не осете хладноће хануме...{S} Фати лежи на 
естила по јастуку око кћерине главе, по јоргану...{S} Мирис...{S} Она се радује...{S} О, како ј 
 ли је освета твоја!{S} Алла’!“...{S} А јоргован опет мирише! опет лишће шушти и опет ветрић ду 
ветарац, и његову зелену траву, и његов јоргован, и исцветалу врбу, и најрадоснији празник њего 
то ђурђевско лишће долази мирис: мирише јоргован, мирише јасмин, мирише исцветало воће, мирише  
, накитише је...{S} Тражила је јасмин и јоргован...{S} Робиње унеле мирисаве гранчице јасмина и 
обиње унеле мирисаве гранчице јасмина и јоргована, а мајка је то, својом руком, наместила по ја 
ним хаљинама, окупан, намирисан мирисом јоргована, искићен исцветалом врбом.{S} Не; на глави му 
p>Само мало, па дође к себи, још блеђа, још жућа.{S} Мулина је кћи љуби и милује: а Лесковчанка 
е с девојкама као девојка.{S} И ко зна, још би, да се мајка не сети е је <hi>човек</hi>.{S} А е 
орган јој доле, код ногу; једна ножица, још бела, с црвеним табаном и ноктима, вири испод ружич 
 и дугачка, коју негује материна љубав, још чешљају руке материне...</p> <p>Разговарају се, гле 
ави, меће главу у торбу и, још смелије, још дрскије, наставља:</p> <p>— Сравни јагње с вуком, с 
 да крв заустави, меће главу у торбу и, још смелије, још дрскије, наставља:</p> <p>— Сравни јаг 
тила.</p> <p>Само мало, па дође к себи, још блеђа, још жућа.{S} Мулина је кћи љуби и милује: а  
ула ућута, а још се клати и држи груди, још гледа у исту шару ћилима; скадарском се паши узе тр 
што су је потурчили, а он је још тражи, још кука за њом и прети Турцима.{S} Кад је најлепша мес 
сковац, у Ниш, и Врању.{S} А сутра-дан, још у свитање, стиже паша у Прокупље. „Вала боље смрт,  
а је снила, да се она, казујући му сан, још више не уплаши, но само рече;</p> <p>— Ја се не чуд 
ка, па баш да живиш, пошто си га видео, још сто година“.{S} Тако говоре хануме.</p> <p>И тај ди 
ена, пала јој је <pb n="59" /> по челу, још телејисану.{S} Па и на лицу јој још тел стоји, коли 
е висок, и за своје године врло крупан: још мало па ће ступити у осамнаесту.{S} Лице му лепо, м 
гал, пун пепела и угљевља, уместо жара; још је око ње прибор за телејисање, мали жути тасови с  
и-султан телејисана још је насред собе; још је крај ње онај бакаран мангал, пун пепела и угљевљ 
 где су оне с девојачке стране спавале; још нису затворени прозори, ни онај кроз који је однета 
 мали жути тасови с варком и ђелинпули; још је поред ње кутија с дуваном; још испретурани јасту 
пули; још је поред ње кутија с дуваном; још испретурани јастуци где су оне с девојачке стране с 
>XVIII</head> <p>Сирота Фати-султан!{S} Још живи, али болује, тешко болује.</p> <p>Кад је венча 
лет да је! убио Мифтар-агина сина...{S} Још није платио један дуг, ево где направи други, прокл 
даји, камо је од страха пала, мртву.{S} Још исти дан, Арнаути сахранише, по обредима мусломанск 
 град Суљу, ја Саида, а, мула?</p> <p>— Још мало...{S} Млад, и луд, па се задоцнио...{S} Остави 
 и бело грло...{S} Пољубио би и уста, а још се уздржава, као Мифтар...{S} Узе руку, белу, меку  
о рече па издахну.</p> <p>Мула ућута, а још се клати и држи груди, још гледа у исту шару ћилима 
е турски зову <hi>мусафир-одаје</hi>; а још лепше су намештене сад, кад ово причамо: зидови су  
 лепо, мушко, сунцем преплануто; бркова још нема, тек га сад гарила мрка наусница, испод које с 
вет, али га не каменује, и ако има рока још до мрака.{S} Пролазе људи и чуде се: „Алла’!{S} Алл 
девојке само пепео, ваљда, јер је умрла још прве године пошто су је потурчили, а он је још траж 
х чифлука, и гине војска...{S} Он посла још војске, и пред војском Мурат-пашу, старца, који је  
а...{S} Ха-ха-ха-ха-ха! засмеја се мула још једном, много, и премери пашу још једним погледом,  
о да дође сутра.</p> <p>Мајка се заљуља још више, и узе мрмљати молитву.{S} У ниској готово пра 
} Постеља где је Фати-султан телејисана још је насред собе; још је крај ње онај бакаран мангал, 
дрхти, трза се, ослушкује.{S} Чека сина још од вечерње, па никако да га дочека.{S} И мула-Халим 
 кап воде где је олово било.</p> <p>Она још лежи у незнани, а мула тражи пуномоћнике, сведоке,  
мејаће ми се и турско и каурско“.{S} Па још кад дође ред да врати оно што је Фати-султан-хануми 
о још тако стоји.)</p> <p>А хафуз-Ахмед још није стао.{S} Иде, тумара сокацима као луд, па тек  
тово више није устала. „Ни филџан кахве још није попила, ни цигару духана, ни бардак воде“, шап 
задиркивао многу лепу Циганчицу, али је још „гонџе-лале“...</p> <p>Никад није видео Фати-султан 
е године пошто су је потурчили, а он је још тражи, још кука за њом и прети Турцима.{S} Кад је н 
е и старе кадуне, у овој су одаји будне још три младице.{S} Од певања, играња, разузданог весељ 
ипут је њој, својој кћери казала, да се још смирила није, што Исмаил лежи у гробу неосвећен; и  
редсобљу ханумама.{S} Па ни слушкиње се још нису пресвукле, ни робиње.{S} Постеља где је Фати-с 
...</p> <p>— Кад ово чу, Фати-султан се још више уплаши; а Исмаил рече:</p> <p>Што се бојите, т 
ну сину у сватове.{S} Остављајући обуће још пред кућним вратима, пеле су се на чардак, улазиле  
лена, копитњака, коприве, расковника, и још пуно трава; све се окупало пре сунца; а Фати-султан 
 Прокупље...{S} Врисну ат још једном, и још једанпут над својим мртвим господаром, па тек подиж 
м га било!{S} И опет га срам било!{S} И још једанпут га срам било! загрме мула, пустив груди.{S 
ан на лице и подиже Исмаилу турбе.{S} И још јој боље би кад се опрости бремена. (А опростила га 
ј, од соја! а толико несрећна!</p> <p>И још се нешто говори, то јест, не говори, него тајно шап 
м фиса Војњаци?</p> <p>— Буди!</p> <p>И још једанпут Мурад-беј онако пита; и трећи пут Фати одг 
 помахнита: лаје, трза се, прескочио би још толико високу ограду, растргао би десеторо а то ли  
е...</p> <p>Пуна соба жена.</p> <p>Неки још жању, неки слажу у крстине, неки деду у стогове, а  
 ситним варком.{S} Стара је готова, али још не устаје, хоће да удари још један <hi>ђелин-пули</ 
{S} Ејвала!</p> <p>И испушише пријатељи још по три чибука једно за друго; и остаде паша као гос 
отова, али још не устаје, хоће да удари још један <hi>ђелин-пули</hi> међу њене извијене, лепо  
лу, још телејисану.{S} Па и на лицу јој још тел стоји, колико је могао остати.{S} Не умивају је 
} Немој!{S} Срамоту си за жалост; немој још и жалост...{S} И после, мула, ти си се светио како  
здесет, шездесет три, па може бити озго још једну, и две.{S} Кад сам ја била девојка, он је био 
госпоства и твоје величине, па си желео још већи да си.{S} Хтео си у луг где булбули поју, па с 
уше!{S} Славуј у лугу од јасмина удесио још лепше песму!{S} И гугутке се избудиле, гугучу!{S} С 
чени у празнично рухо; около их је било још, као да су посадили на мазгу дете, па пазе да не па 
нека изручила ибрик, да жар угаси, и то још тако стоји.)</p> <p>А хафуз-Ахмед још није стао.{S} 
 глухо и мртво Прокупље...{S} Врисну ат још једном, и још једанпут над својим мртвим господаром 
узе љубити, да сакрије сузе, јер ако њу још надом заварава, себе више не може.{S} Мајка је љуби 
 мула још једном, много, и премери пашу још једним погледом, и то погледом што у исто време и м 
" /> рано врате у Прокупље, њему, а њих још нема!</p> <p>— Па?</p> <p>— Неће их ни бити: прелаз 
{S} Ти, мула, пријатељу, чуо сам, хоћеш још да се светиш Шемси-паши?{S} Доста!{S} Довде што си  
у.</p> <p>Али камо јој кћери?...</p> <p>Још јој људски и не казаше шта је, а она чупа косу, гре 
илује...</p> <p>И праштала му.{S} Украо ју је, али не да осрамоти њу, не њене родитеље, него ње 
<p>И мула је протумачио вриску ата како ју је ваљало протумачити, и, са Суљом и Саидом, младим  
</p> <p>О, како сад себе воли, зато што ју је Исмаил волео!...</p> <p>А једно вече, појави се н 
се чини да је то њена звезда.{S} Јутрос ју је пуномоћник питао пред сведоцима, трипут, хоће ли  
а, женама вечера загорева, невестама се јувка цепа, девојкама ибришим мрси, удовицама памет пом 
разговара с Топлицом; где мучи опустела Југ-Богданова кула, гледајући, муком, чуда бесних освај 
, трећи ће петли; ту је већ Ђурђев дан, јунак Хедрлес, на ату, с миздраком, <pb n="143" /> у зл 
ом цвећа, с травом до колена; пред њима јунак на ату, у златним хаљинама, с миздраком...{S} Ја  
енде!{S} Ђувендеее!{S} Баш толики ли је јунак Шемси-пашин бакшиш? <pb n="114" /> Ааа?{S} То паш 
, мула, пријатељу!{S} Што Шкодра роди и јунак је и паметно је.{S} Ејвала!</p> <p>И испушише при 
олико што је био леп, колико што је био јунак; а и он је жене волео; женио се седам пута.{S} У  
ле сунца...{S} Окупани дочекују окупана јунака...{S} Из врта, из непрегледног вотњака Ахмед-хаф 
ну песнице и рикну.{S} Суља, иначе врло јуначан, устукну; мулу познаје од кад зна за себе, а пр 
смеје се детињој памети, плаче за срцем јуначким.</p> <p>И мало које јутро да не казује несуђен 
тарац, а док му не погибе син, играо се јуначких игара с топличким момчадма; надскакивао је све 
паша (пошто се с мулом изгрли, упита за јуначко здравље, и испушише по трп чибука), крупан чове 
а о његову разговору кад бејаше мали, о јунаштву кад поста бећаром, о његову срцу памети; сестр 
о свачему, о прошлом срећном времену, о јунаштву, и о младости и ашиковању, па се опростише: па 
сапи, гриве и кићену опрему.{S} Сејмени јуре за Арнаутима, погледају се час-по међу собом, и ћу 
Мифтара је затекла у постељи само једна јутарња молитва, мене ће три“...{S} Мисли, мисли, изнен 
во, <pb n="137" /> дочекала га, и његов јутарњи поветарац, и његову зелену траву, и његов јорго 
ица устаде, уми се, узе абдест, отклања јутарњу молитву, па изиђе пред пашу, нешто да му каже.{ 
ром“, кроз капиџике, из целе махале, од јутра до мрака: остављају у предсобљу мокре чадре, фере 
азмишља читаву недељу; а онда, у петак, јутро бејаше, дође к њој у одају једна стара беговица,  
ри њихова чифлук-сахибије.{S} И ето.{S} Јутро је, рано јутро, дршћу од зиме, али се они први <p 
е за срцем јуначким.</p> <p>И мало које јутро да не казује несуђеној снаси снове своје; а толку 
Кад изиђе из дворишта хафуз-Ахмед треће јутро, он виде пред својом капијом неколико Арнаутина.{ 
 дан у Прокупље долази, и ради ње свако јутро, сваке икиндије мимо њену кућу пролази: бели му с 
к-сахибије.{S} И ето.{S} Јутро је, рано јутро, дршћу од зиме, али се они први <pb n="108" /> за 
цима, пуне бујнога зеленила, што у рано јутро, поливена росом, или пред вече, и у вече, кад мес 
ска скадарскога паше из Лесковца, једно јутро, рано, је изишао дугачак <pb n="132" /> караван:  
да се ради, аман, Јараби!“</p> <p>Једно јутро, пашиница устаде, уми се, узе абдест, отклања јут 
уботе...</p> <p>Дође дан поласка.{S} То јутро је Фати била врло весела; и у лицу се мало поврат 
 од ње крио као и од туђинаца...</p> <p>Јутро је: сунце се родило: не буди се!<ref target="#SRP 
у, и прођу једанпут махалама пустим.{S} Јутром се отвори покоја дрвена капија, тешка, пуна воде 
па јој се чини да је то њена звезда.{S} Јутрос ју је пуномоћник питао пред сведоцима, трипут, х 
аравају цветне лехе, заливене и синоћ и јутрос, мирише земља...{S} Чује се топот коњски, из <pb 
кога налетео — мноштво је.{S} Што ближе јутру, све чешће завришти Рузиђар (Ветар), диван арапск 
према Прокупљу.</p> <p>А мула-Халим?{S} Јуче тако срећан, а данас и без кадуне и без сина.{S} К 
тан у мулиној кули.{S} Звао је њена оца јуче, да је види, и да је утеши...</p> <p>— Како утеши? 
:id="SRP19070_C14"> <head>XIV</head> <p>Јуче је дошао мули пашин већил, по у годинама човек, об 
зора, баци крвав поглед према Прокупљу, к Лесковцу, и викну: „Шемси!{S} Срамоту за жалост!“</p> 
 пружа стиснуту песницу према Прокупљу, к Лесковцу; и пошто пусти некакав дивљи глас, викну: „Ш 
з свега грла:</p> <p>— <hi>Султан’м!{S} К’з’м</hi> (Султанијо!{S} Кћери моја)!</p> <p>Пашиница  
, далеко од муле? или у Лесковац?...{S} К Лесковцу се окреће, душом полази...{S} Тешко рањена г 
брода где га скоро није имала!</p> <p>— К’смет!</p> <p>Шапатом, све у двоје, али од уста до уст 
се играла као с другарицом, час погледа к вратима, изгледа ханум-ефендију, да је подвори...</p> 
је <hi>Хамам</hi>?{S} Где <hi>Девојачка К’на-ноћ</hi>?{S} У што им је прошла <hi>Мала К’на-ноћ< 
оћ</hi>?{S} У што им је прошла <hi>Мала К’на-ноћ</hi>?{S} У весељу, од вечери до зоре, до белог 
д је кћер тешила, залуд јој је помињала к’смет и Алахово Писмо, она, по њену доласку, ока не су 
рокупчани су видели где оде с Арнаутима к Топлици.</p> </div> <pb n="44" /> <div type="chapter" 
мајци, или да је теши, да је подсети на к’смет, на Алахово Писмо, то јест да никога не може сна 
н, те се повијају травке, пригињу једна к другој, као да се разговарају.{S} И диже се мирис кро 
љу; а онда, у петак, јутро бејаше, дође к њој у одају једна стара беговица, Лесковчанка, погуре 
 онесвестила.</p> <p>Само мало, па дође к себи, још блеђа, још жућа.{S} Мулина је кћи љуби и ми 
ири су подједнако радознале.{S} Прилазе к Фати на прстима, и као са страхом, па чучну, ваде из  
а други, ђаволови синови, окренуше коње к њој, да је прескоче...{S} Прегазише је, па продужише  
еџу; смакла јашмак с усана, окренула се к Фати-султан па јој, пушећи, говори, прича, не гледају 
нтерије дотакао, па тад приносиле прсте к својим уснама, што је значило „љубимо ти скут, ханум- 
њеном спремом и даровима од његове куће к Прокупљу, па чаршилије истрче пред дућане, кадуне се  
ишу, трећи к Топлици.{S} Они што пођоше к Топлици, брзо се вратише па казују Ахмед-хафузу да су 
 пођоше сејмени једни к Лесковцу, други к Нишу, трећи к Топлици.{S} Они што пођоше к Топлици, б 
на коју ће страну: пођоше сејмени једни к Лесковцу, други к Нишу, трећи к Топлици.{S} Они што п 
и једни к Лесковцу, други к Нишу, трећи к Топлици.{S} Они што пођоше к Топлици, брзо се вратише 
милостивој према сваком, што подиже очи к небу кад је когод увреди и узвикује <hi>Алла’!</hi> б 
лемена кому је он поглавар, одмах пошао к Прокупљу.{S} Од клада крај друма привиђало му се тело 
ике, сведоке, имама.{S} И чим дође мало к себи, Арнаутке је покрише фереџом мулине кћери, метну 
...{S} Војњаци посели друмове...{S} Иду к Лесковцу...{S} Хоће да опколе прокупачки сарај...{S}  
у хаљини коју јој је отац за <hi>Велику К’на-Ноћ</hi> правно.{S} Њена лепа коса, сад замршена,  
, одговара јој, теши је, подсећа је на „к’смет“ и на <hi>Алахово Писмо</hi> и казује да ће одма 
диже главу и полете, као да крила доби, ка Арнаутлуку, да што пре однесе црни глас родитељима,  
који га чује.{S} Турци, враћајући се из каване, обилазе <pb n="89" /> га; не грде га што иде но 
 бусају у прси и моле се Богу да се „на кавгу“ не <pb n="52" /> окрене; људи, уплашени, ћуте.{S 
на или у по ноћи, одмах се спремају за „кавгу“, пуне пушке, оштре јатагане.{S} И није дирао ник 
у су седели, прво попили по два филџана каве и попушили по чибук дувана, па отворили <hi>мухабе 
 џезвици.{S} Из те џезвице таман филџан каве.{S} За сваку по на особ скува; сипе, промућка и оп 
о, дуго.{S} У собу је ушао трипут мулин кавеџија, један стари Арнаутин, и ушао је трипут његов  
невесте; ханум-ефенди хоће сама да кува каву, тамо да је пије и да гледа кад јој облаче и гизда 
лим шалварама, чучи крај мангала и кува каву у жутој џезвици.{S} Из те џезвице таман филџан кав 
ћи: једоше печене кокошке, банице; пише каву и шербет и водише разговор о свачему, о прошлом ср 
Прокупчанка, што је мало час на доксату каву кувала; а ове, све, скочише и похиташе за мангал:  
сам га се готово боји, нарочито пацова, кад се појави изненада, из преграда под долапима, у оно 
" /> је убила из дугачке пушке медведа, кад је с планине, по грдном снегу, сишао у село.{S} Нен 
ак ни једну није погледала, па ни онда, кад су додиривале земљу, врховима прстију, где је поруб 
аш.{S} Како може да расцепи груди ружа, кад није могло камење?“ „Камењем ме ударали знанци и не 
а је њена звезда најлепша, најсветлија, кад је она онолико лепа, онако светла.{S} Сестра није у 
 мале пушке где је била Исмаилова рука, кад јој је давао бесу.{S} И врховима својих нежних прст 
 искићеном јабуком, где му бејаше рука, кад даваше бесу Фати-султан; све је то тако <hi>сестра< 
и га ухватили, каква би њој вајда била, кад...{S} Материно срце не сме даље.</p> <p>Пашић, и ак 
ни ли се отац ћерком?“</p> <p>Сад мула, кад чу пашино поздравље, посла телала да му сазове Арна 
ер се не зна време, доба ноћи или дана, кад ће се појавити тахтаривани с ханумом и кћери њихова 
алимом, плашила је његовим именом сина, кад је био мали, а и сама га се бојала; а камо ли сад.{ 
не на радостан осмех; биће тамо срећна, кад овамо није; здружиће се с Исмаилом...{S} Огледало ј 
а хануме сад виделе, како скочи с коња, кад устрча уз сарајске степенице, рекле би: преварила с 
p>Мисли паша како да се опрости страха, кад не може срамоте, никад ни до века; мисли и са женом 
аје</hi>; а још лепше су намештене сад, кад ово причамо: зидови су им, од <pb n="71" /> пода до 
ад с катраном на образу!... „Мисли сад, кад ниси пре мислио.{S} Затвори се у харем, као твоја ж 
<p>— Тако, тако, пријатељу.</p> <p>— Е, кад је тако, носи му селам: од мене нека не дрхти његов 
на вуке. „Ни на њих не бих, говорио је, кад бих имао овде себи равне, арслане“.{S} Његов фис, т 
би своју несрећу; али како да се опије, кад ово два дана ништа не пије.{S} Није пио два дана он 
све види, све чује, кад даде пуномоћје, кад је венчаше са мном, с поглаваром арнаутскога племен 
 ту онај Сведок што све види, све чује, кад даде пуномоћје, кад је венчаше са мном, с поглаваро 
ирнула ништа ни од дарова ни од спреме, кад би се понова свадбовало да је готово; а кад се врат 
шав мимо ове три одаје, широм отворене, кад се из Прокупља врати, и угледав искићене зидове, у  
асцу јединога Алаха.</p> <p>Једно вече, кад се врати из града и хтеде ући у одају, родитељима,  
оливена росом, или пред вече, и у вече, кад месец изиђе, пође небом ведрим, мирише, сва, на коп 
и рођака, или добра познаника, кога би, кад би јој заискао пуномоћје, по гласу познала, ако га  
 подједнако се уплашише и Турци и Срби, кад видеше ражљућена мулу.{S} Арнаути узвикиваху, с вре 
лла’!{S} Ко ли га четрдесетог дана уби, кад за тридесет девет нико не могаде.{S} И чиме ли га,  
т, глава.{S} Али и главу могу по глави, кад се много похаси.</p> <p>— Она би тада репом.</p> <p 
лити Бога.{S} И чини му се да га умоли, кад му мајка рече: „Просићемо ти, сине, Фати-султан.{S} 
је врањскога паше кћи у Лесковац, зими, кад је снега доста, кулучи раја, разгрће снег, да невес 
, у кули, и у овој ливади, на месечини, кад силно мирише копитњак и мајкина душица, под овим бо 
е могаде.{S} И чиме ли га, Алла’ удари, кад је рана оволика?“ Пролазе људи и мисле; а ето ти је 
у је блато...{S} Чист ће му образ бити, кад Фати-султан буде кадуна Бал-бејова...</p> <p>Мисли  
ид.{S} Али како ће оне баш све опазити, кад је у „светло лице“ никако не гледају, није ред, већ 
до ње не.{S} Ко ће јој о томе говорити, кад јој паша није говорио, кад је и од ње крио као и од 
уд је мислила да ће се сплести и пасти, кад јој се пут којим је за пашом пошла чинио раван као  
недеља дана, сваку ноћ, баш око поноћи, кад се сам слободи, и развесели.{S} Јежи му се кожа, и  
ад се топи снег и бујају реке и потоци, кад цвета кукурек, кад ниче трава: кад се сва природа и 
а би, зацело, и спомен на свој завичај, кад би могла да заборави ноћашњи сан.{S} Па гледајући у 
ад се стоји право, постићи ће се, увек, кад се макар мало превије грбина,“ тако мисли Шемси-паш 
ујају реке и потоци, кад цвета кукурек, кад ниче трава: кад се сва природа из мртвога сна буди, 
 Арнаути: има у години макар један дан, кад се не боје ни падишаха.{S} И ово нису, пашо, Турди, 
 рече, да има у години макар један дан, кад се Арнаути не боје ни падишаха.</p> <p>Пусти глас ј 
ас јој бејаше промукао, и болан, болан, кад, угледавши несуђену заову, узвикну: „Вај, ханум, св 
бојите, ти и моја нене?{S} Фати-султан, кад би нешто хтео да те отме сам падишах, ја бих и њега 
{S} Хајде!{S} Опростиће ми и Бог и син, кад пристанем да се и њена реч чује.</p> <p>Мула се дог 
не Арнаутка.{S} Колико сам пута гледао, кад сам био мали, где нене, веселећи се с другарицама,  
ме говорити, кад јој паша није говорио, кад је и од ње крио као и од туђинаца...</p> <p>Јутро ј 
ћном тишином.{S} Ману су Турци, одавно, кад је био млад, момче за женидбу, украли и потурчили д 
ом реду, који је у својој глави одавно, кад се умирише Арнаути, писао и написао Шемси-паша.{S}  
што се крадом погледају, и шапћу нешто, кад су саме, осврћу се да их когод не опази, не прислуш 
о му је писано прстом Алаховим по челу, кад је на свет дошао.</p> <p>Како да је теше?{S} Да јој 
ериним, да га те груди задрже у харему, кад зажели да изиђе, да оде међу другове...</p> <p>Из П 
ветлост што јој допре до зенице ујутру, кад се пробуди и очи отвори.</p> <p>Затворила га мајка  
па их истерао напоље, на зиму, на цичу, кад другује мачка с мишем...</p> <p>Спавају...</p> <p>А 
оци, кад цвета кукурек, кад ниче трава: кад се сва природа из мртвога сна буди, Фати-султан се  
, <pb n="61" /> луд, али хафуз, па зна: кад се дивљак ражљути, разума ни трунке, осећања „без у 
мајка не уме те друкчије световати, до: кад те испитују, одговарај слободно, и све по срцу.{S}  
 врати оно што је Фати-султан-ханумино: кад пође читав караван с њеном спремом и даровима од ње 
е.{S} Није ли?{S} Јеси ли видела месец: кад највише сија, тад највише на њ кучићи лају.{S} А шт 
="91" /> да ли с успоменама на Исмаила; кад му више не гледа ата, не милује хрта и сокола, не љ 
а!{S} Кад пођем у град од страха дрхти; кад се вратим из града радује се....; и видео сам: клањ 
пусте осећањима на вољу, некад дивљаци; кад <hi>мисле</hi>, пре ће заборавити правила доброг по 
во доба саме!!{S} Жене!...{S} Буле!!{S} Кад пусте осећањима на вољу, некад дивљаци; кад <hi>мис 
и два мужа, по закону; не може да..!{S} Кад је питају за кога ће „За Бал-беја“, одговориће весе 
три дана како се боји некаквога сна!{S} Кад пођем у град од страха дрхти; кад се вратим из град 
ив, нигде ране, само понека модрица!{S} Кад би четрдесети дан, ето ти једнога; баци се на њега, 
аљ сух, све чешће...{S} Ах, пролеће!{S} Кад се топи снег и бујају реке и потоци, кад цвета куку 
пак продужава.</p> <p>— Аман, кћери!{S} Кад бездушан човек баци кривицу на душевна човека, толи 
, веђе самур, уста стамболски дивит!{S} Кад узјаше ата па прође прокупачким сокацима, женама ве 
 и веле да је хтела постати мајком).{S} Кад стаде сатирати сакагија нишког паше хергелу, Нишлиј 
 и зна причу <hi>Јарац и Вук</hi>...{S} Кад је оно ударио рогом јарац вука, опростио му вук, ал 
па продужише пут, не осврнувши се...{S} Кад се последњи пут побунише Арнаути, убише јој сина, њ 
јој за час стаде, свест је остави...{S} Кад ништа нису имали с мула-Халимом, плашила је његовим 
 јој га, нека се заките њим Турди...{S} Кад умртви човек нечовека, па и на мртвом пизму тера, н 
 <hi>биллахи</hi>, <hi>таллахи</hi>.{S} Кад би ме неки раставио од тебе, ја бих га...</p> <p>—  
 у празничном руху, оружани до зуба.{S} Кад год прате мулу у сарај, увек се обуку, наките коње. 
е као атлаз, у самим златним китама.{S} Кад би отишао у Прокупље, пројахао би, обично, кроз све 
жи, још кука за њом и прети Турцима.{S} Кад је најлепша месечина највише виче, а тишином разлеж 
а боље смрт, него ова грдна срамота.{S} Кад сам је венчао са својим сином, била је <hi>бош</hi> 
 и сама га се бојала; а камо ли сад.{S} Кад се мало прибра, стид је обузе.{S} Куд ће од бруке!{ 
 па може бити озго још једну, и две.{S} Кад сам ја била девојка, он је био бећар...{S} Аман!{S} 
а га претече мула.</p> <p>— Претече.{S} Кад би се Шемси ородио с пуномоћником Алаховим, као и с 
с овим другим мало, па је први тужи.{S} Кад изиђе пред суд, падоше јој оба венчања. „Кога ћеш с 
а одјезди у Топлицу да исприча мули.{S} Кад мула чу, ништа не рече, само закрвави очима, стисну 
 широким шалварама, у високој чалми.{S} Кад хоће да говори, прво зажмури, па тад почне.{S} Овог 
пенци спуштени, тако целом чаршијом.{S} Кад зађоше у српску махалу, и мула бејаше далеко, отвор 
езеном <pb n="51" /> жеженим златом.{S} Кад опази мулу ат зарза, трза се од сеиза, и одмах се з 
евојку, с којом се три године волео.{S} Кад му је украли, разболео се, а кад му она поручила да 
уг, на самрти њему у аманет оставио.{S} Кад сам млад био, често ми је писмо праћао, учио ме, св 
их је то снашло, и врло му жао било.{S} Кад му мајка казала код кога је Фати-султан, плакао је  
р.{S} Смеје се само кад је врло љут.{S} Кад се некад пред кулом насмеје, грохотом, да гора одје 
кадарског пашу.</p> <pb n="126" /> <p>— Кад си био млад, твоје су ми очи биле књига, писана на  
ња и кад није време молитви...</p> <p>— Кад ово чу, Фати-султан се још више уплаши; а Исмаил ре 
ла?{S} Да те не учи његова кћи?{S} Ааа“ Кад не доби одговора, стара настави:{S} Џафер-беј је мл 
оривши, осмехне, мајка се добру нада, а кад се сухо накашље, страхује; обухвата рукама колена,  
дан веселој, сад брига, страх и стид, а кад би се нешто ово мерило, ко зна шта би претегло.{S}  
ео.{S} Кад му је украли, разболео се, а кад му она поручила да није човек него жена кад не може 
биње не знају више кад јој је бунило, а кад јава.{S} Јер и кад бунца, лепо их гледа, као на јав 
 се разговарали у одаји, нико не зна; а кад се растајаху, мула рече ово:</p> <p>— Јок!{S} Нека  
е од залеђених суза, у изгореле усне; а кад чује кашаљ, дубоко уздахне, крадом, и крије сузе, о 
/> <p>Овако одговара несуђеној заови; а кад јој мајка опет дође, њој:{S} Ништа ми није... није  
амбак својој хануми на тужбу плачући; а кад ханума саслуша девојче, отеже:{S} Аааа!{S} И забран 
би се понова свадбовало да је готово; а кад се врати, па јој каза шта је и како <pb n="75" /> ј 
 му син долази у Прокупље врло често; а кад пројезди махалама, кадуне се, и жене и девојке, гур 
те и ударају коње стрменом сваки час; а кад дођу близу каквога дрвета, опале, неки, из пушке, т 
.{S} Ухо на срце, кћери, слушај...{S} А кад будеш, кузум, на испиту, пуштена си и од једнога и  
одело, но покров, за њен сандук...{S} А кад се спусти ноћ, хануме узеше да се веселе; свирка и  
оји као камен; ништа више не пита.{S} А кад се прибра, узе да зове војне старешине, да им запов 
 не окани га се докле га не сатре.{S} А кад му год дође <hi>селам</hi> (поздрав) од сараја, то  
 увијени у јапунџа.{S} Нестрпљиви.{S} А кад се појави мула на ату, узвикнуше „машала“!{S} Мало, 
казати колико је лепа Фати-султан.{S} А кад из одаје изиђе мула, као џин, дугачке беле браде, И 
 чибугџија, једно момче арнаутско.{S} А кад је већил пошао, мула га испратио до преко прага!{S} 
смаила... невесту његова сина.</p> <p>А кад се Садије-ханум, мулина кћи, врати, затече је страш 
 с ногу радећи; и ноћу радиле.</p> <p>А кад ово би готово, пашиница пусти глас, да је свакој же 
ј лудости грохотом.{S} Виде: има часова кад је човек луд, а чини му се да је паметан.</p> <p>И  
рива ни дужна, у лудилу које га спопада кад год се опије; па уместо да га већ једанпут казне см 
а кува каву, тамо да је пије и да гледа кад јој облаче и гиздају снаху,“ говори она млада Проку 
у плиткој Морави? да ли њих угледа онда кад очи исколачи, подиже ћулав с темена и устрчи уз сте 
ј чаробни град Фати-султан оставља онда кад треба да је у њему...; велика је, девојка.{S} Родит 
 греха.{S} А овако увене, зацело, биљка кад јој украте сунце и росу...</p> <p>Фати-султан лежи  
ала.{S} Нарочито виде да је лудо питала кад се заљуби...</p> <p>Виде једнога младића, Арнаутина 
е да кажем...{S} Није, каже, џелат; ама кад ти... он ће ти платити крвнину.{S} Крвнину понекад  
а да не направи оно што направи.{S} Ама кад је било, хајде се са Шемси-пашом измири.</p> <p>Мул 
му она поручила да није човек него жена кад не може од Турака да је отме, полудео.{S} Из Власин 
 поду.</p> <p>— Био један човек, ко зна кад, одавно, у старо време, па скривио нешто; а суд нар 
е зенице, нагло се подиже да устане, па кад не могаде, завали се, опет, у јастуке и радосно поч 
пашину.{S} И Ахмед-хафуз се пробуди, па кад чу шта је било, истрезни се; распитује куд оде непо 
жје брата јединца...{S} Уђе у одају, па кад је Фати-султан упита шта је, шта говоре, а она не к 
чену у свилену антерију, и накићену; па кад се она, нешто проговоривши, осмехне, мајка се добру 
кама...</p> <p>— Шућур! поче мајка, сад кад јој се кћи насмеја.{S} Да Бог да се, кузум, од сада 
 врло јуначан, устукну; мулу познаје од кад зна за себе, а први пут му се сад учини да не личи  
л.{S} Тако, пашо, пријатељу.</p> <p>— Е кад је тако, слушај, не срди се, ево...{S} И извади из  
 Не, то је нека ујдурма.{S} Да се удаве кад Морава има брода где га скоро није имала!</p> <p>—  
ла с пашиним харемом, и пратњу.{S} Виде кад се кола с пашиним харемом зауставише пред капијом А 
нчање; синоћ су и слуге и слушкиње чуле кад је жени и кћери рекао: „Топлица је близу, ако се <h 
 саме јенђе, и ако ће скоро зора, време кад ће Лесковчани Турци доћи по невесту.{S} Међу јенђам 
, радостан, сличан гласу какве животиње кад се докопала плена...{S} Похита кроз прозор с невест 
во као женској, хаљини какву Турци носе кад су код куће, распојас, у белом ћулаву, бос, у терлу 
репери без ветра.{S} Овај се једва миче кад кокошке иду на седало пре одређена сата.{S} Танка г 
нема у мулину оку пламена што буктијаше кад је ишао Шемси-паши први пут, и кад диже буну с прет 
постеље не мичу, и робиње не знају више кад јој је бунило, а кад јава.{S} Јер и кад бунца, лепо 
 неискусна, видела само уцвељена оца, и кад уздахне, и кад јој коју нежну каже, и кад је руком  
ковчанка смела, дрска; говори, прича, и кад види да само мрдне рука младе Арнаутке, нада се пес 
д уздахне, и кад јој коју нежну каже, и кад је руком омилује...</p> <p>И праштала му.{S} Украо  
ела само уцвељена оца, и кад уздахне, и кад јој коју нежну каже, и кад је руком омилује...</p>  
јаше кад је ишао Шемси-паши први пут, и кад диже буну с претње и плашења Шемси-пашина; те један 
еко <pb n="81" /> преко зида па у њу, и кад се Бал-беј игра, да изиђе, да...{S} Не!{S} Материно 
 кућу, у одају где му кћи лежи мртва; и кад је виде, зовну је по имену трипут:{S} Фати-султан!{ 
дно с мирисом бошче дувана рој мисли; и кад се после поноћи сети постеље и устане, осећа се так 
у господара с ханумом и пратњом...{S} И кад се чу топот коња, небо се проломи... „Аллааа’!.. пр 
 ће га сакрити на бесу, и ништа.{S} А и кад би га ухватили, каква би њој вајда била, кад...{S}  
ада радује се....; и видео сам: клања и кад није време молитви...</p> <p>— Кад ово чу, Фати-сул 
кад јој је бунило, а кад јава.{S} Јер и кад бунца, лепо их гледа, као на јави.{S} Увек, само о  
ути сад...{S} У сарај ћу ја...</p> <p>И кад већил оде, мула позва Арнауте.{S} Сутрадан су Арнау 
иже Исмаилу турбе.{S} И још јој боље би кад се опрости бремена. (А опростила га се много пре ро 
ју мало час изнеше из одаје, да не види кад јој кћи издише, клечи сад крај ње, јединице своје;  
е боји.{S} Би јој мило што се не расрди кад је младожења назва назли-Стамболком.{S} Мало поћута 
та ђул; видела да су се удариле у груди кад је за угао замакао, али она није ништа осетила, јер 
 миру ни док му је род зелен, а камо ли кад узри...{S} Много рода, много каменица.{S} Топола ви 
, проседа, округло подшишана, затрепери кад се узму грчити танке, изгореле усне.{S} За толиким  
ула узе, не врати.{S} А и како да врати кад је ту венчање!{S} Венчао се с невестом њена Бал-беј 
може лепа реч! и што се не може постићи кад се стоји право, постићи ће се, увек, кад се макар м 
у ће лепа реч.{S} А мула долази у сарај кад се год позове.{S} Зваће и свога пријатеља и друга н 
{S} Благо мени!...{S} Навијате сат увек кад мујезин чита вечерњи езан..., навите га сад пред зо 
<p>— Грозница, Садије-ханум.{S} Не знам кад ме ухватила.</p> <pb n="93" /> <p>Овако одговара не 
 Зар је по закону венчати жену с другим кад је није први пустио.</p> <p>И... ожени се старац де 
ши, е има у години дана макар један дан кад се Арнаути не боје ни падишаха; а заборави рећи, <h 
ао као дете играчки, као што се радовао кад му петао осветла образ. — Сутра ту!{S} Али ето шта  
 би му усне осетиле оволико сласти, као кад се дотакоше усана Фати-султан-хануминих.{S} Млад, о 
њој, забрађена белим јашмаком онако као кад се Богу моле, с бројеницама; провлачи урмине кошчиц 
 и не би пролазила кроз одаје као петао кад му покисне перје.</p> <p>„Ко ходи по земљи, а гледа 
>— Нећемо!{S} Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар нашега муле кадуна на испит 
пит?</p> <p>— Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар да правимо вољу Шемси-паши? 
а кому је он поглавар.{S} Смеје се само кад је врло љут.{S} Кад се некад пред кулом насмеје, гр 
 би јој с рамена глава одавно, нарочито кад хафуз није при себи: бекрија је бивши имам Свете Со 
дивљака; па она његова гласина нарочито кад је љут...!{S} Старац, а док му не погибе син, играо 
е наплаче док јој је кћи врх земље; јер кад буде под земљом, уздржаваће се од суза, молитвом, д 
вој према сваком, што подиже очи к небу кад је когод увреди и узвикује <hi>Алла’!</hi> буди усп 
у разговору кад бејаше мали, о јунаштву кад поста бећаром, о његову срцу памети; сестра <pb n=" 
 да поштују тугу ближњега, да не певају кад им ближњи плаче.{S} Али ово сад није обичаја ради:  
седи, ако хоћеш да се људи не подмигују кад те чаршијом виде, да се жене не кикоћу кад те махал 
овори о брату; прича о његову разговору кад бејаше мали, о јунаштву кад поста бећаром, о његову 
ве угађале, више него пре, зажмуриле су кад би год њихов „ојнак“ растурио његову „купу.“ Игра с 
 те чаршијом виде, да се жене не кикоћу кад те махалом опазе“.{S} Тако мисли; а после куне брод 
 отац: пева се Растанак...{S} Што плачу кад слушају ову песму, свадбену, отац, мајка...{S} Ја н 
ће ми се и турско и каурско“.{S} Па још кад дође ред да врати оно што је Фати-султан-ханумино:  
није удавила...{S} Аман, Јараби!</p> <p>Кад изиђе из дворишта хафуз-Ахмед треће јутро, он виде  
ако, Фати-султан мули је кадуна.</p> <p>Кад размота дугачак појас којим је бејаше за се привеза 
ружној јави сања најлепше снове.</p> <p>Кад се виле хватају у коло а дуси блуде земљом, на месе 
 живи, али болује, тешко болује.</p> <p>Кад је венчаше с мулом понова, однесоше је мајци, по ње 
лујући све једнако Фати по коси.</p> <p>Кад Арнаути доведоше хафуза, па се он стропошта крај св 
пачке улице, и дошао пред сарај.</p> <p>Кад угледа мртва сина, испружена, у локвама усирене крв 
 турски паша с арнаутским мутом.</p> <p>Кад стиже мула-Халим пред сарај, притрчаше пашини сеизи 
ан-хануми постељу, рубље и рухо.</p> <p>Кад харемћаја изнесе из тахтаривана хануму, и однесе је 
; свецу турбе...{S} У џенет ћеш.</p> <p>Кад се зави и изиђе Лесковчанка, ниједна од њих не виде 
оче да се око ње мази, да је испитује. „Кад би нешто мајка рекла: просићемо ти Фати-султан, ја  
ета?{S} Мало жалости, ни мало срамоте. „Кад желиш да се коме много осветиш, гледај да га осрамо 
о лепу Стамболку..{S} И зацело говори: „Кад је била заволела простога Арнаутина, зар да не заво 
понизан много, како Турчин може да буде када се укаже потреба; а нишки паша, и ако млађи од ово 
 Сад је у постељи новој; све свила, све кадива, душек, јорган, јастуци, све извезено златом.{S} 
у душеци, јоргани, јастуци, све свила и кадива, све везено златом.{S} У дну друге мусафир-одаје 
о знато; и сија му се џамадан од црвене кадиве извезен златом; и сијају му се златом везени од  
н пред јенђама; погледа у богато одело, кадивено, извезено златом, спремљено њој за <hi>телејис 
ројено <pb n="11" /> бора, разастрта по кадивеној хаши, бели се као лабуд; а са зеленог чоханог 
 за виђење.{S} Какав дар!{S} Калпак, по кадиви извезен златом, и поднизан бисером, искићен драг 
 тројици, да више неће бити заптије, но кадије.</p> <p>— И претио им, да ће их мерити гајтаном  
евном жегом, диже се као дим тамјана из кадионице, испуњава поље, села с кућицама арнаутским, п 
еле се широка хаљина, затрепта злато на кадифели-џамадану...{S} Слуша глас, њој мио; гледа очи, 
асна, и много као у ноћ што се зове <hi>Кадр-Лејле</hi>, где је пуно света, па све лепо обучено 
а престрављено.</p> <p>— Тако, пашо.{S} Кадуна ми је Фати-султан.{S} Ту беше пуномоћник, ту све 
ажи селам Шемси-паши, џелату: непуштена кадуна његова сина од другога... чедо.{S} И кажи селам  
 ће му образ бити, кад Фати-султан буде кадуна Бал-бејова...</p> <p>Мисли паша, мисли, ни с ким 
" /> је, код кога је Фати-султан, да је кадуна другога и ако није од њихна сина пуштена, и, нај 
ају у тахтариване, не знајући у коме је кадуна њихова муле.{S} Сад чаршија није прошарана, сва  
X</head> <p>И тако, Фати-султан мули је кадуна.</p> <p>Кад размота дугачак појас којим је бејаш 
кад мула хоће.</p> <p>— Зар нашега муле кадуна на испит?</p> <p>— Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад 
ни џакови, на коњићима Арапи, на камили кадуна: јашмак јој све лице сакрио, а очи, плаве као зу 
, по његову мњењу и памети, само у оних кадуна које се зову <hi>султан</hi>; узе је полако, паж 
е би била охола, него би са себи равним кадунама љубазно, с малим благо, са сиротим нежно.</p>  
ље врло често; а кад пројезди махалама, кадуне се, и жене и девојке, гурају уз <hi>кафезе</hi>, 
 проћеретати, то нису хануме из махале, кадуне каквога занатлије, дућанџије, или, рецимо, онако 
купљу, па чаршилије истрче пред дућане, кадуне се прибију уз кафезе да — сејире!...{S} Резил!.. 
а, девојке <hi>султан</hi> али и његове кадуне.{S} Он љуби руку само својој мајци, своме оцу, с 
 Фати-султан, не твоје снахе, него моје кадуне...{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Аман! узвикну паша прес 
 зурне... то поздрављају долазак мулине кадуне Арнаути грађани.{S} И Арнаути из пратње Фатине д 
ави већ у срцу.</p> <p>— Не дамо мулине кадуне.</p> <p>— Јок!{S} Јок!{S} Јок!</p> <p>— Да идемо 
 њеној вештини.{S} Осим невесте и старе кадуне, у овој су одаји будне још три младице.{S} Од пе 
лим?{S} Јуче тако срећан, а данас и без кадуне и без сина.{S} Крв за крв!{S} Наћи ће убицу, па  
 је млад, видела сам га једанпут у Есма-кадуне...{S} Леп.{S} А, очи!{S} А, веђе!... а над горњо 
нику, него као прву милост господаровој кадуни.</p> <p>А од ње се мулина кћи не миче.{S} Црмпур 
цара царева, већ пашину снаху.</p> <p>— Кадуну Шемси-пашина сина!</p> <p>— Ако није одведена, б 
крупан, дуге беле браде; за се је бацио кадуну: на лицу јој био пешкир, па се смакао, те су вид 
л се претворио у дућану Ахмеда туџара у кадуну са зумбул-очима...</p> <p>— Биће...{S} Свашта мо 
 жене се пењу на кулу, да виде несуђену кадуну Исмаил-бегову, мула-Халимовицу, Стамболку, рођак 
виш Баба!</l> <l>Љуби младу, удри стару кадуну!</l> </quote> <p>....{S} С маха на мах припуцају 
у љубав, пусти све да кажем...{S} Није, каже, џелат; ама кад ти... он ће ти платити крвнину.{S} 
о доба, вели, види мајку; хода по кули, каже, као жива, и све о Исмаилу говори; и трипут је њој 
латећи главу.{S} После узе говорити.{S} Каже Фати-султан-хануми, да је до овога часа била и Џаф 
ину од муле селам, а мула у Топлицу, да каже Арнаутима е се са Шемси-пашом измирио.</p> <p>Ника 
а два венчања, ту да је испитају, ту да каже хоће ли код муле, или да дође његову Бал-беју.{S}  
 <p>— Да идемо заради муле; ама ако она каже да ће за пашина сина, на комаде ћемо је.</p> <p>—  
Прокупље, сав Арнаутлук.{S} Који год ми каже: „Срећна ти невеста!“ смеје се... познајем да се с 
а си и од једнога и од другога, баба ти каже.{S} Твој баба је хафуз, и био је имам красне Аја-С 
да да нема код ње некога, те да јој сам каже шта се са Шемси-пашом договорио, не би ли га тада  
 Фати-султан-хануму, а срамота га да им каже.{S} Лепа је...{S} Нека питају своју кћер; она ће и 
им ата: скочи мула као младић.{S} Право каже она стара: нема мула више од шездесет, шездесет тр 
олитву, па изиђе пред пашу, нешто да му каже.{S} Он седи у једној затвореној софи крај мангала, 
ца, и кад уздахне, и кад јој коју нежну каже, и кад је руком омилује...</p> <p>И праштала му.{S 
S} Аман, за Алахову љубав, пусти све да кажем...{S} Није, каже, џелат; ама кад ти... он ће ти п 
и каменом ни ружом; само сам хтео да ти кажем аманет и селам.{S} А ти знаш, мула, мој пријатељу 
знам!{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Вала, мула, кажи...{S} Крв...{S} Какву крв? муца опет паша.</p> <p> 
> <p>— Аман, кћери, сунце, не стиди се, кажи „буди“...{S} Млад, леп, твоја прилика...{S} Усред  
ио од тебе, ја бих га...</p> <p>— Кажи, кажи, вели момче задовољно, а она се застиде, па поче д 
лемена Војњака...{S} Ха-ха-ха!{S} Пашо, кажи <hi>михаирли</hi> (срећно)!...{S} Ха-ха-ха!{S} Мој 
 катран на лице Исмаилова невеста...{S} Кажи му селам, <pb n="120" /> аман!{S} Алла’ ашк’на (за 
раставио од тебе, ја бих га...</p> <p>— Кажи, кажи, вели момче задовољно, а она се застиде, па  
ћи се готово после сваке речи:</p> <p>— Кажи селам Шемси-паши, џелату: хоће да има чедо... од м 
ханум!{S} Где је Алах, ту је и љубав; а кажи један град, или једно село, или гору, или воду где 
чедо... од муле...{S} Фати-султан.{S} И кажи селам Шемси-паши, џелату: непуштена кадуна његова  
на његова сина од другога... чедо.{S} И кажи селам Шемси-паши, џелату: данас му је прилепила бл 
 Прокупље, на два дана, или, како Турци кажу, на две ноћи, да обиђе кућу (јер како јој погибе б 
а му доведу мула-Халима, то јест, да му кажу, е га је поздравио Шемси-паша, да му дође у прокуп 
говори с пашама, па се врати у Топлицу, каза Арнаутима, пред кулом, за овај договор, па оде у к 
070_C16"> <head>XVI</head> <p>Како мула каза Фати-султан е ће на испит, од тада је весела, свак 
друга; Шемси-паша му <pb n="124" /> све каза...; посла га мула-Халиму на разговор, и на договор 
лтан упита шта је, шта говоре, а она не каза е њој прете, него слага: „Шемси, проклет да је! уб 
ло да је готово; а кад се врати, па јој каза шта је и како <pb n="75" /> је, код кога је Фати-с 
ло, и врло му жао било.{S} Кад му мајка казала код кога је Фати-султан, плакао је као женско; а 
, у ђурђевску зору... по мене...“ То је казала Зулфији, али није мајци.</p> <p>Мајка се нагла н 
у говори; и трипут је њој, својој кћери казала, да се још смирила није, што Исмаил лежи у гробу 
<p>— Е, пашо!{S} Да сам жена, ја бих ти казао у одаји <hi>какву крв</hi>; ама сам човек, па не  
} Нека питају своју кћер; она ће и њима казати колико је лепа Фати-султан.{S} А кад из одаје из 
мених је Турака обичај примити госта, и казати му ако није домаћин (или домаћица) код куће пошт 
{S} Немај срца на мене!{S} А ово што ти казах, обичај је.{S} Ти тај обичај знаш како си сазнао  
ој кћери?...</p> <p>Још јој људски и не казаше шта је, а она чупа косу, гребе лице, грува се у  
н му од њих, најстарији, узе нешто живо казивати, а он испрва ништа не разуме, као да је пијан, 
 што за три дана сузе не пусти.{S} А не казиваше мајци за чим плаче, да ли плаче за пашићем, ил 
 се опије; па уместо да га већ једанпут казне смрћу, досудише му „сургун“.{S} С њим је и његова 
екао јазук!{S} Алах за један грех једну казну, за голем голему, за мали малу.{S} Ти, мула, приј 
обро збориш: и Алах за један грех једну казну...{S} А Шемси-паша, змија погана, ако искаш, доби 
уначким.</p> <p>И мало које јутро да не казује несуђеној снаси снове своје; а толкује их срце с 
свети женска; или...{S} Никому ништа не казује, ништа не говори.{S} Бејаше се мало повратила, и 
 лице зажарених јагодица, вреле руке, и казује својој кћери е је сутра празник који толико чека 
 „к’смет“ и на <hi>Алахово Писмо</hi> и казује да ће одмах у Прокупље, да јој испрати мајку.{S} 
емо ти, сине, Фати-султан.{S} Сестра ти казује да је то красна девојка, и лепа, па смо се мула  
то пођоше к Топлици, брзо се вратише па казују Ахмед-хафузу да су срели неке кириџије, и да су  
{S} Не пита је шта је снила, да се она, казујући му сан, још више не уплаши, но само рече;</p>  
аве.{S} Смакле се с главе шамијце и <hi>каикотос</hi>.{S} Тврдим сном спавају, мртве уморне, на 
аузнак са затвореним очима: очни су јој каици ишарани ситним варком.{S} Стара је готова, али јо 
S} Дахну душом паша, смишљајући, одмах, какав ће „пешкеш“ Мурат-паши, не знајући да се Арнаути  
који би јој младожења дао за виђење.{S} Какав дар!{S} Калпак, по кадиви извезен златом, и подни 
пија, тешка, пуна воде, изиђе дућанџија какав, занатлија, и похита, увијен у јапунџе, или с џак 
су познала, ако га не би видела.{S} Али какав закон?{S} Зар је по закону венчати жену с другим  
суром.</p> <p>Материно је срце разумело какав јој глас доноси ат сина њезина...</p> <p>И мула ј 
вели да испрате Бал-беја у Цариград... „Какав Стамбол, женска главо?!{S} Зар мислиш да је Војња 
..{S} Узе руку, белу, меку као паперје, каква је, по његову мњењу и памети, само у оних кадуна  
су, и ништа.{S} А и кад би га ухватили, каква би њој вајда била, кад...{S} Материно срце не сме 
Продера се сова.{S} Арнаутку обузе језа каква никад није; заклела би се у гроб брата јединца, д 
е крај муци...</p> <p>Зима.{S} Хладноћа каква скоро није.{S} Дебео снег притиснуо и брдо и доли 
а пуномоћнику да неће за пашића?{S} Али каква би то била освета?{S} Мало жалости, ни мало срамо 
м златним карикама у ушима, обучена као каква ханума; напуни мангал, изнесе га горе, намести га 
стин отац опио, па се побојаше свађе, и какве несреће усред највећега весеља.{S} Гости се разиш 
 оте глас један, радостан, сличан гласу какве животиње кад се докопала плена...{S} Похита кроз  
етати, то нису хануме из махале, кадуне каквога занатлије, дућанџије, или, рецимо, онако некога 
г; и прва и друга уредба није пуштена с каквога земаљског престола, него с небеског, исто као о 
ње стрменом сваки час; а кад дођу близу каквога дрвета, опале, неки, из пушке, те се стресе сне 
са својим харемом и с таквом пратњом, с каквом никада није ишао стиже у Прокупље.{S} Суља је ви 
> <p>— Вала, мула, кажи...{S} Крв...{S} Какву крв? муца опет паша.</p> <p>А мула:</p> <p>— Е, п 
 не слушајући шта паша говори.</p> <p>— Какву крв?...{S} За крв... не знам..., ич ја не знам, м 
ој антерији, готово као женској, хаљини какву Турци носе кад су код куће, распојас, у белом ћул 
а сам жена, ја бих ти казао у одаји <hi>какву крв</hi>; ама сам човек, па не могу.{S} Него ако  
 помену име Божје, и што нема поздрава, како верују мусломани, који није од Бога <pb n="53" />  
е.</p> <p>— Ако је <hi>ово</hi> истина, како ће грдна пашиница међу другарице!</p> <p>— Куд ће  
 претње, боје се.</p> <p>Паша га досад, како му се чини, никад није чуо у својој махали; а сад, 
оњи, ветрови, пренеше у Арабистан, где, како су му причали, за недељу дана роде и узру лимуни и 
ана онај који се није трезнио, који је, како причају улазио у бачву, те се у вину купао.{S} Ход 
есет три; а да су га хануме сад виделе, како скочи с коња, кад устрча уз сарајске степенице, ре 
ђердека...{S} О, како су лепе те песме, како је слатка та туга!{S} И она је ту исту тугу осетил 
 час у мусафир-одаји, час у диван-хане, како је загрејало пролетње, ђурђевско сунце земљу понек 
 везле три сиротице, Туркиње из Смирне, како причају буле, три године.{S} У дну једне мусафир-о 
а у уста Алаха и пејгамбера!{S} Јараби, како трпиш?!{S} Како му не пустиш у зиму врео камен на  
на заова, у Прокупље, на два дана, или, како Турци кажу, на две ноћи, да обиђе кућу (јер како ј 
— пропевао петлић...</p> <p>Џафер, или, како га родитељи од милости зову, Бал (мед), висок је,  
ели неке кириџије, и да су од њих чули, како је у свитање <pb n="37" /> пројездио друмом на ара 
се каменом бацио (ко великим, ко малим, како је коме срце било), и он жив, нигде ране, само пон 
зели: умрли обоје уочи ђердека...{S} О, како су лепе те песме, како је слатка та туга!{S} И она 
.{S} Мирис...{S} Она се радује...{S} О, како је срећан онај који умире с осмехом радости на усн 
 љубљаше, много, и страсно...</p> <p>О, како сад себе воли, зато што ју је Исмаил волео!...</p> 
вен, силан, сад љубазан, понизан много, како Турчин може да буде када се укаже потреба; а нишки 
.{S} Смишљао је, тако, седећи на прагу, како би се осветио мули, и што му набедио оца, и што му 
 зна како се Арнаути свете.{S} Пашу су, како она верује, набедили, али ко ће то доказати оним д 
сте, мула, блато ми до појаса, до гуше: како ћу каљав кроз град, кроз вилајет где пашујем?!{S}  
даде, исказа; с њим леже, с њим устаје; како ће кроз град с катраном на образу!... „Мисли сад,  
; узе је полако, пажљиво, <pb n="19" /> како би узео лептирова крила, па је метну на свој образ 
 пејгамбера!{S} Јараби, како трпиш?!{S} Како му не пустиш у зиму врео камен на главу, да му раз 
јатеља и друга нишкога пашу...{S} А!{S} Како уме овај паша!{S} Реч по реч као бисер на ибришим. 
е башчи чучао он, Исмаил...{S} Аман!{S} Како ми је било онда, Зулфи; а сад!...</p> <p>— Кс’мет  
е!...{S} Ево му мајке...{S} Аман!...{S} Како су се Арнаутке обукле, аман!... аман!..{S} Пољубић 
S} Тужбу ћу ја, <pb n="83" /> ама...{S} Како би било да прво пустим глас да ћу поднети падишаху 
 Онако стар сам!</p> <p>— Ваш сам...{S} Како му је бела брада: има деведесет.</p> <pb n="45" /> 
ва крила, па је метну на свој образ.{S} Како би и њу ижљубио, а не може, и ако је оволико воли; 
 за њу главом платила, није јој жао.{S} Како би се она млада, одрасла у кафезу као кумрија свет 
н одговори: „Ружом“. „А, шегу тераш.{S} Како може да расцепи груди ружа, кад није могло камење? 
, да је види, и да је утеши...</p> <p>— Како утеши?{S} Веле полудела, од страха.</p> <p>— Вај,  
И шта ће?</p> <p>— Да се бије.</p> <p>— Како ће с Арнаутима на крај изићи?</p> <p>— Убио је мул 
је мула не опази, да се не покаје.{S} А како да се не радује!...{S} Зна за кога ће Фати-султан. 
равде и закона!...“</p> <p>Пође одајама како никад досле.{S} Не гледа у слушкиње, а заповеда им 
 Бога и мула-Халима, а ево два три дана како се боји некаквога сна!{S} Кад пођем у град од стра 
Затворила га мајка као девојку, јер зна како се Арнаути свете.{S} Пашу су, како она верује, наб 
</p> <p>И мула је протумачио вриску ата како ју је ваљало протумачити, и, са Суљом и Саидом, мл 
адост!“ Па поклопи лице рукама и зајеца како скоро није.{S} Подижу јој се плећа, одскачу груди, 
лакше.</p> <pb n="122" /> <p>Мисли паша како да се опрости страха, кад не може срамоте, никад н 
ст, као за ата.{S} Ми овде хиљаду гроша како за крв мулина сина, тако за крв последњега сиромах 
е; зна сав мусаф напамет, и познаје све како је у нашем танком дину.{S} Дин нам је танак, танак 
попустио коњу дизгине, пустио га да иде како хоће, полако, а сам је подигао главу, гледа у небо 
{S} Паша, богат, велики човек, сила, те како неће имати душмана?!...{S} Голо дрво нико не погле 
 да верује и <pb n="74" /> љуби Бога, и како ће му се судити на оном свету за рђава дела.</p> < 
.{S} Јер што мула узе, не врати.{S} А и како да врати кад је ту венчање!{S} Венчао се с невесто 
о; а кад се врати, па јој каза шта је и како <pb n="75" /> је, код кога је Фати-султан, да је к 
 опије, заборавио би своју несрећу; али како да се опије, кад ово два дана ништа не пије.{S} Ни 
цу читају, бригу, страх, и стид.{S} Али како ће оне баш све опазити, кад је у „светло лице“ ник 
ао невесту, што се венчао с њом.{S} Али како да се свети мули он, што плаши робиње мишем, а и с 
есковцу, крај сина, гледа га умним оком како се угађа, дотерује, очекује невесту, нестрпљив је; 
свану недеља, турски пазар, четврти дан како је Фати-султан нестало.{S} Сунце сину, те затрепта 
ветити; сви остављали на Алаха.{S} А он како се свети, ето.{S} Страшна ли је твоја освета, Алла 
ст...{S} И после, мула, ти си се светио како се Арнаути не свете.{S} Камо да си му убио сина, а 
је.{S} Ископаше рупу, закопаше га онако како је суд наредио; и за тридесет девет дана ту био, н 
н распаљена угља, јер на пољу је хладно како скоро није.{S} Наваљена на један јастук, вунен, у  
и кажу, на две ноћи, да обиђе кућу (јер како јој погибе брат, напустила и кућу и мужа); остаде  
p>Ха-ха-ха! насмејаше се буле, први пут како је Фати-султан нестало.</p> <p>И наставише:</p> <p 
казах, обичај је.{S} Ти тај обичај знаш како си сазнао за себе.{S} За крв или крв или паре; а п 
много, не од старости, него од невоље: (како се удала она не зна за мирно проведен дан, сат, ув 
женска“.{S} Ако не може крв за крв, <hi>како може</hi>, додаје она, и облије јој румен бледо ли 
l:id="SRP19070_C7"> <head>VII</head> <p>Како је украдена Фати-султан, киша непрестано пада, а м 
:id="SRP19070_C16"> <head>XVI</head> <p>Како мула каза Фати-султан е ће на испит, од тада је ве 
ди, ни да се о њему више говори.</p> <p>Како је Фати-султан нестало, нигде у хафуз-Ахмедову ком 
м по челу, кад је на свет дошао.</p> <p>Како да је теше?{S} Да јој је кћи умрла, да јој се зна  
..</p> <p>А о чем говоре хануме?</p> <p>Како дође из Цариграда Ахмед-хафуз, о њему па о њему.{S 
пе врата, лупају капиџици, клопарају по калдрми дворишта налуне, клепећу папуче, звече котлови. 
адожења дао за виђење.{S} Какав дар!{S} Калпак, по кадиви извезен златом, и поднизан бисером, и 
а, блато ми до појаса, до гуше: како ћу каљав кроз град, кроз вилајет где пашујем?!{S} Насмејаћ 
ине.{S} Сокацима, кривим и уским, много каљавим, осим симиџија, бозаџија и оних што воће продај 
га је на комар турио и изгубио.{S} А за каљаво чело и катрањав образ што му могу ја?!{S} Сву То 
у, да му размрскаш главу...{S} Из пакла камен да пустиш...</p> <p>— Остави мене да зборим, мула 
и метнуо на главу камен.{S} На глави ти камен, у срцу ти лед: скинућеш га, ако си Бог; растопић 
..</p> <p>Паша се окамени.{S} Стоји као камен; ништа више не пита.{S} А кад се прибра, узе да з 
рпиш?!{S} Како му не пустиш у зиму врео камен на главу, да му размрскаш главу...{S} Из пакла ка 
д ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.</p> <p>Погодио мула.{S} На глави му камен, у срц 
д ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.{S} На глави ти камен, у срцу ти лед: скинућеш га 
ен.</p> <p>Погодио мула.{S} На глави му камен, у срцу му лед, ако се зове Шемси, није шемси (су 
а седам бунара и испод левог воденичког камена, где је, од синоћ, селена, копитњака, коприве, р 
на родно камење.{S} Што више рода, више каменица...{S} Јер да је, кћери, истина, било би до сад 
амо ли кад узри...{S} Много рода, много каменица.{S} Топола висока, и у лето пуна лишћа, ама је 
 је само гледамо; јер зашто бисмо на њу каменицама?...{S} За кумрију је шарен кафез; за господс 
ето ти једнога; баци се на њега, ама не каменом, него ружом.{S} И види чудо! груди му се расцеп 
и пио, и који год је прошао, на њега се каменом бацио (ко великим, ко малим, како је коме срце  
им, покривеним и сламом <pb n="66" /> и каменом плочом, чији кровови провирују кроз зелене вотњ 
јатељу.{S} Нисам мислио да те ударим ни каменом ни ружом; само сам хтео да ти кажем аманет и се 
ет дана, који год мимо њега прође да га каменује.{S} Ископаше рупу, закопаше га онако како је с 
ода!...{S} Опет пролази свет, али га не каменује, и ако има рока још до мрака.{S} Пролазе људи  
..</p> <p>...{S} У Прокупљу је.{S} Чује каменчић, так!...{S} Душа слухти, срце дршће, вратаоца  
м, искићен драгим камењем! и од драгога камења челенку!</p> <p>— Па га претече мула.</p> <p>— П 
е да расцепи груди ружа, кад није могло камење?“ „Камењем ме ударали знанци и непознати; ружом. 
огледа, на лиснато бацају очи, на родно камење.{S} Што више рода, више каменица...{S} Јер да је 
, са сребрним јабукама искићеним драгим камењем, те према сунцу дају од себе све боје; о силај  
том, и поднизан бисером, искићен драгим камењем! и од драгога камења челенку!</p> <p>— Па га пр 
пи груди ружа, кад није могло камење?“ „Камењем ме ударали знанци и непознати; ружом... <hi>при 
n="132" /> караван: коњићи, магарићи, а камила им предњачи.{S} На магарићима пуни џакови, на ко 
ћима пуни џакови, на коњићима Арапи, на камили кадуна: јашмак јој све лице сакрио, а очи, плаве 
 Конопце.</p> <p>— Која је та ханума на камили?</p> <p>— Лејле, Лејле-ханум, шаир (песник)-дево 
носи је с брда у долине, гради сметове, камо би запали и ати а некмоли људи.{S} Умукле су тице  
: једна стара Арнаутка нађе је у одаји, камо је од страха пала, мртву.{S} Још исти дан, Арнаути 
 једним великим шам-дудом, у хладовини, камо је нарочито направљено за играње ораха, почупана т 
d> <p>Отишли су ждрали и ласте; у пољу, камо је Исмаил ходио, спалио је први мраз са сланом тра 
 се светио како се Арнаути не свете.{S} Камо да си му убио сина, а да не направи оно што направ 
Ни мушке тице пред њом није поменула, а камо ли човека.{S} А сад га будна пред мајком помиње, ж 
S} Није скинула ни покривала с главе, а камо ли фереџу; смакла јашмак с усана, окренула се к Фа 
а, е нису ни њенога друштва достојне, а камо ли њој равне.{S} Њој је писано овако, њима онако.{ 
је, по мњењу Турака, жени за причање, а камо ли овако што.{S} Гордила се, поносила се, па сад?{ 
едним фисом није ни у малој задевици, а камо ли да је коме крви дужан.{S} То је неко из града.{ 
ју га на миру ни док му је род зелен, а камо ли кад узри...{S} Много рода, много каменица.{S} Т 
д је био мали, а и сама га се бојала; а камо ли сад.{S} Кад се мало прибра, стид је обузе.{S} К 
та, па полете кћери у одају.</p> <p>Али камо јој кћери?...</p> <p>Још јој људски и не казаше шт 
р-одаје у сарачану, тамо...“ не изусти „камо се у годину дана једанпут улази.“ Досад заповедала 
 ливади трепере као по небу звезде, као кандила која је природа и доле припалила душама невино  
ца, око које су џамије, висока минара с кандилима, испрва као свици по ливади, после јасна, и м 
биње јој простреше постељу; метнуше јој кану на дланове и табане, на нокте руку и белих ножица, 
 около зида, на високом <hi>тахту</hi>, као неком престолу, на шиљтету покривеном медвеђом кожо 
} Пољубио би и уста, а још се уздржава, као Мифтар...{S} Узе руку, белу, меку као паперје, какв 
а; скадарском се паши узе трести брада, као мало час мули, и ударише му сузе на очи.{S} Поче се 
ава.{S} Јер и кад бунца, лепо их гледа, као на јави.{S} Увек, само о Исмаилу говори.{S} Његово  
збори, ђувендеее! цикну млада Арнаутка, као гуја, и за тренуће ока баци се на Лесковчанку, заис 
адне кога.) Потамнела, земља је попала, као да је годину дана сунце није видело, <pb n="41" />  
кроз ливаде тахтариван, то јест носила, као собицу неку, од дасака, притврђену на две мотке, ко 
туга!{S} И она је ту исту тугу осетила, као Лејле, Лејле-ханум...{S} Па јој дође мило, лако јој 
и-султан.{S} А кад из одаје изиђе мула, као џин, дугачке беле браде, Исмаил оде мајци, поче да  
ци, те увлачи, несвесно, врат у рамена, као корњача; али ипак продужава.</p> <p>— Аман, кћери!{ 
 <p>Фати-султан лежи мртва, лепа, лепа, као да је заспала.... коса се по јастуку просула.... јо 
еде, кратко ошишане браде, танка гласа, као у жене; у чоханим, широким шалварама, у високој чал 
и табане, на нокте руку и белих ножица, као невести; Исмаилова сестра <pb n="140" /> јој обуче  
ац један, Турчин, мали, погурен, мршав, као снег беле браде, у белој антерији и белој чалми.</p 
и по ливади трепере као по небу звезде, као кандила која је природа и доле припалила душама нев 
, вели, види мајку; хода по кули, каже, као жива, и све о Исмаилу говори; и трипут је њој, свој 
аповеда им, не заповеда, него наређује, као кћерима, или млађим другарицама, да што пре поскида 
 казивати, а он испрва ништа не разуме, као да је пијан, или луд; па се прибираше, полако; и ос 
у својим чистим уснама њене чисте усне, као што сарош-каранфил, посрнув, први цвет до себе доди 
<p>Милује Фати по коси, и замислила се, као да у одаји никога нема; претура, ваљда, нешто крупн 
сподаром, па тек подиже главу и полете, као да крила доби, ка Арнаутлуку, да што пре однесе црн 
 Исмаилов, дисање, тако јако, све јаче, као да су се скупили око ње сви ноћни дуси...{S} Мирише 
, него смућен, и као да се нешто стиди, као да избегава кћер; од тада не посу по гробу свога си 
мери сокак погледом, као да кћер тражи, као да чека да се која капија отвори, да изиђе Фати-сул 
; једу <pb n="33" /> полако, господски, као хануме, и тек покоју проговоре. „Да се однесе онај  
едно, а он се радовао као дете играчки, као што се радовао кад му петао осветла образ. — Сутра  
зиђоше преда њ три сејменина, задихани, као да су пешке дошли, трчећи; донеше му црн глас:</p>  
ом шаљаху: „Нашем се паши не држе коњи, као Војњачком мули жене.{S} Од седам жена имао само пет 
, не би му усне осетиле оволико сласти, као кад се дотакоше усана Фати-султан-хануминих.{S} Мла 
врана, што с маха на мах прхну, гачући, као да се од нечега уплаше; стока по појатама, људи по  
то, Исмаилов, мирис тако јак, све јачи, као да је ту башта онога света...{S} Из онога сахана па 
свему, почиње разговор, само ниже речи, као бисер на ибришим, с медом на уснама, са шећером на  
 промењеним гласом, не затварајући очи, као обично, јер хоће не само да чује, него и да види шт 
овијају травке, пригињу једна к другој, као да се разговарају.{S} И диже се мирис кроз свежину  
 испушише по трп чибука), крупан човек, као мула, мулиних година, у ћурку расеченом позади од п 
ниси пре мислио.{S} Затвори се у харем, као твоја жена.{S} Њу је затворио од младости закон; те 
е Шемси ородио с пуномоћником Алаховим, као и са самим Алахом: не би пашовао у малом Лесковцу,  
вају на миндерлуцима, широким а ниским, као ватра црвеним; неке на шареним шиљтетима поред минд 
па тек застане, премери сокак погледом, као да кћер тражи, као да чека да се која капија отвори 
Војњака!{S} Крупан, наочит, с дугачком, као снег белом брадом, а с лицем свежим, готово без бор 
уснама, разлио се по целом лицу нежном, као од воска...{S} Тако умиру, ваљда, само они који нем 
е мршавом, смежураном руком врело чело, као смиљ жуто лице зажарених јагодица, вреле руке, и ка 
 оштре секутиће своје у смежурано грло, као вук овци.{S} Пошикља крв читавим млазевима, а Арнау 
ругога пет хиљада, за трећега петнаест, као за ата.{S} Ми овде хиљаду гроша како за крв мулина  
ва витих минара.{S} Улазе у град, пуст, као да му је све куга поморила.{S} Нигде коња, ни вола, 
ргут зуба, и сукне јој пламен из очију, као оно њену оцу пред пашом, а час-по, па је тако нежна 
и мало разгаљена узела је дворити мулу, као оца, или онако стара човека; приносила му чибук, <p 
 попљескав га по танку а дугачку врату, као у лабуда, па се вину на њ.{S} Опколише га Арнаути,  
у празнично рухо; около их је било још, као да су посадили на мазгу дете, па пазе да не падне.{ 
у дана сунце није видело, <pb n="41" /> као да читаву годину из постеље није устала.{S} Седи, ј 
ирис...; и тамо је сунце <pb n="142" /> као на анадолској страни...{S} Нека мм је конак тамо... 
ује у судбину, у <hi>Алахово Писмо</hi> као у Алаха: не може је снаћи друго до оно што јој је п 
ђе, нити га она позва; не помену га.{S} Као красне Топлице ваздух, што мирисаше на мајкину души 
удави.</p> <p>— Фати!{S} Фати!</p> <p>А као одјек и на њену цику и на Исмаилове сестре речи зач 
ока, мртва тишина.</p> <p>И дан свршава као човек.</p> <p>У ливади, близу мулине куле, под вели 
мије, висока минара с кандилима, испрва као свици по ливади, после јасна, и много као у ноћ што 
а, удише га као зумбулов мирис, пије га као ђулов сок, опија се, заноси се, а очи се склапају,  
ах, топли, на лицу, на уснама, удише га као зумбулов мирис, пије га као ђулов сок, опија се, за 
 фис, то му је његова породица; пази га као отац.{S} Па чак у кули готово ништа више него у арн 
 тресе а ипак кочоперна, смелих погледа као мушко; била је са Шемси-пашиницом у јенђебулство, и 
га задивљавају, и збуњују, а коса опија као зумбул, јасмин, њена светла мека коса, густа и дуга 
S} Јахач као пустињски Арапи, нишанџија као Алах: у нокту (тачку) удари...{S} Јеси ли чула да с 
е увеле јагодице; обори очи...{S} Мајка као да нешто страшно прочита са зажарених јагодица, из  
и очи отвори.</p> <p>Затворила га мајка као девојку, јер зна како се Арнаути свете.{S} Пашу су, 
је у харему син.</p> <p>Затворила момка као девојку, па га не пушта.{S} Није јахач, није стрела 
b n="34" /> госпођу), с којом се играла као с другарицом, час погледа к вратима, изгледа ханум- 
изи те ухватише под њим ата: скочи мула као младић.{S} Право каже она стара: нема мула више од  
> <p>— Ко је <hi>море</hi>?! цикну мула као гуја љута, а рука му паде на јабуку мале пушке.</p> 
а женама као жена, играо се с девојкама као девојка.{S} И ко зна, још би, да се мајка не сети е 
урчена, па дању тумара турским махалама као да је тражи, и ћути: а ноћу виче.{S} Двадесет осам  
 девојке, развијене; купао се са женама као жена, играо се с девојкама као девојка.{S} И ко зна 
 још није стао.{S} Иде, тумара сокацима као луд, па тек застане, премери сокак погледом, као да 
рага тугује за драгим?</p> <p>— Ниједна као ја...</p> <p>Зимус, у Топлици, ко би рекао да ће до 
ога је Фати девојком излазила развијена као пред оца.{S} И одмах се чу његов глас, тих и слаб,  
ликим златним карикама у ушима, обучена као каква ханума; напуни мангал, изнесе га горе, намест 
ену црном кожом, што удара на мемлу, па као да не чује е се врата отворише, и не види где му се 
 и његова ханума, и кћи, јединица, лепа као руже што осташе саме у пустој башти његовој, Фати-С 
 га; не грде га што иде ноћу без фењера као хајдук, грехота; не осврћу се на његове претње, бој 
 као софта, данас као Персијанац, сутра као Черкез, сад јерлија...{S} Писмо је учио код куће.{S 
руча, седи до икиндије; после се прашта као да ће Вог зна куд, а не у Топлицу, оцу и мајци, ста 
лежи наузнак, очију полуотворених, лица као восак жута, усана помодрелих, у хаљини коју јој је  
ршавима преко бисага, увијене у јапунџа као људи; а дице им је умотано до самих очију.{S} Пођош 
ри чибука једно за друго; и остаде паша као гост мулин три дана и три ноћи: једоше печене кокош 
сцепише, на двоје, а из ране покуља крв као из кладенца вода!...{S} Опет пролази свет, али га н 
ашмак јој све лице сакрио, а очи, плаве као зумбул, преда се гледају.{S} Дуга поворка ова оде п 
 се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето...{S} Оздравићеш мајци, иншалла’!...</ 
 се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето.{S} А ако није, ти ухо на срце...{S} Д 
лепа Фати-султан-ханума мирна; бледа је као свећа или као једна звезда коју, од Исмаилове смрти 
ва у бело, личи на љиљан.{S} А и она је као љиљан, чиста је, чисте јој очи, којима се чуди Арна 
о трећи пут питање, последњи пут, те је као између живота и смрти.</p> <p>Одговора нема.</p> <p 
т, твој савет.{S} Паша Шкодралија ми је као отац, воли ме, јер ме мој отац, његов друг, на самр 
де на оном свету његови...{S} И Фати је као оне, права мусломанка: верује у онај свет, бољи од  
зала код кога је Фати-султан, плакао је као женско; а после се стидео, пак и од црне и беле роб 
е срамота, и не би пролазила кроз одаје као петао кад му покисне перје.</p> <p>„Ко ходи по земљ 
лаха.{S} А Алах, благ и милосрдан, није као човек: да аспру, па се големи, милостињу дадох; дар 
ату, него на једној дивној мазги, длаке као атлаз, у самим златним китама.{S} Кад би отишао у П 
 па <pb n="72" /> конци, жице; а хануме као садањи тапетари; оброк им је био одмор; некад се пр 
вратила...{S} Пред кулом су Арнаути, не као до сада из неколико села, већ из свих, и што је год 
 јабуку или крушку и мећу је крај ње не као понуду болеснику, него као прву милост господаровој 
— душом; он, гледајући њене усне црвене као род једне вишње у богатој воћем Топлици његовој, се 
црним и крупним, што с маха на мах сине као у младића, не младића просвећена <pb n="49" /> ума, 
 а попци зричу, свици по ливади трепере као по небу звезде, као кандила која је природа и доле  
ући плећима по стамболски; прошетала се као паун...{S} Висока, танка, очију плавих као море, тр 
ивада загрејаних дневном жегом, диже се као дим тамјана из кадионице, испуњава поље, села с кућ 
а, разастрта по кадивеној хаши, бели се као лабуд; а са зеленог чоханог гуња чепкени, од силног 
мична, нагрђена грозном смрћу, сруши се као храст ишчупан олујом, па зарида...</p> <pb n="22" / 
 може, склапа их, клоне...{S} И опет се као нечему нада, нешто очекује?{S} Чему има да се нада, 
p>Месец је тако тужан; звезде не трепте као мало час; ветар је удесио жалосну песму.{S} Умукло  
 погледају се час-по међу собом, и ћуте као заливени, јер виде да и над њиховом силом има сила. 
же ћулав с темена и устрчи уз степенице као махнит?...</p> <p>Тако првих недеља: а после: „мула 
а, руку и ногу као у мушкарца, науснице као у младића, у антерији скројеној по стамболски, коју 
очију плавих, трепавица црних, науснице као угљеном направљене.{S} Леп, иста мајка.{S} Час је о 
а са смарагдима...: за смрт је спремише као за свадбу.{S} Дан смрти је већи празник од дана рођ 
ознале.{S} Прилазе к Фати на прстима, и као са страхом, па чучну, ваде из недара по јабуку или  
 из груди...{S} А мула све смућенији, и као да се све више нешто стиди, све више избегава кћер; 
 под великим бором једним, што шушти, и као да се с дусима разговара, седе Фати и Исмаилова сес 
на душица, под овим бором, што шушти, и као да се с дусима разговара...{S} Тишина, дубока, мртв 
а мула није љут и тужан, него смућен, и као да се нешто стиди, као да избегава кћер; од тада не 
, свакој покоју благу рекла.{S} Лепо, и као некако другарски, с њима, да јој се тајно не подсме 
.{S} Таласа се, човек до човека, па сви као бунтовници, из очију пламен сукља, лица чисто онака 
земљу; човек до човека, Арнаути, па сви као разјарени рисови, и сви оружани до зуба.{S} Чекају  
уна...</p> <p>Паша се окамени.{S} Стоји као камен; ништа више не пита.{S} А кад се прибра, узе  
ан-ханума мирна; бледа је као свећа или као једна звезда коју, од Исмаилове смрти, свако вече г 
 причао, да човеку може бити и на земљи као на небу, у рају где је зелених башта, извора, девој 
ковац; онима се с девојачке стране чини као да су поубијани сви грађани Прокупља, попаљени сви  
ну на њ.{S} Опколише га Арнаути, крупни као горштаци, опаљена лица и дугих брка, раздрљени, жил 
е ноздрве, полетеше; па и они мали коњи као ластавице су.{S} Затутњи земља.{S} Лети блато у вис 
рише му сузе на очи.{S} Поче се клатити као мула, оставив чибук; и говори:</p> <p>— А, пријатељ 
е се јаве сокацима мусломани, не ходећи као обично тихо и достојанствено, <pb n="39" /> него бр 
еда ноћашњи сан, што јој изиђе пред очи као јава; а он јој гледа руке и не мислећи на њен сан,  
век, овде, у кули, врло великој, дивној као падишахов сарај, коју је обасјало, сву, сунце, од Ј 
 нису њој равне, и које стоје према њој као земља према небу, а с којима се може разговарати, п 
-хануму до теткине ти куће, што је увек као ат без узде и улара, (жена која нема мужа) а чини с 
а, он је био бећар...{S} Аман!{S} Висок као селвија, очи му као у шаина, веђе самур, уста стамб 
S} Не доврши него белим ручицама, меким као паперје покри очи: да не гледа ноћашњи сан, што јој 
широки и чести зуби, с ивицама и глеђом као у детета.{S} Очију је црних и крупних, смелих као у 
чи!{S} А, веђе!... а над горњом усницом као ћумуром направљено, толико...{S} Волела бих, кузум, 
пут којим је за пашом пошла чинио раван као тепсија.{S} Јер она је знала да је Фати-султан била 
ашин већил, по у годинама човек, обучен као о Бајраму.{S} Допратише га сејмени.{S} Мула га прим 
е.{S} Леп, иста мајка.{S} Час је обучен као војник, час као софта, данас као Персијанац, сутра  
о сутра — остало једно, а он се радовао као дете играчки, као што се радовао кад му петао освет 
ах се чу његов глас, тих и слаб, готово као мало час имамов:</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С 
ке на софу, у дугачкој антерији, готово као женској, хаљини какву Турци носе кад су код куће, р 
отвара, и сања, али не више будна, него као у бунилу, у полусну...</p> <p>Јастребац јој није пл 
е крај ње не као понуду болеснику, него као прву милост господаровој кадуни.</p> <p>А од ње се  
н, сву уплакану, и тужну, не тужну него као убивену; глас јој бејаше промукао, и болан, болан,  
о свици по ливади, после јасна, и много као у ноћ што се зове <hi>Кадр-Лејле</hi>, где је пуно  
 паша није говорио, кад је и од ње крио као и од туђинаца...</p> <p>Јутро је: сунце се родило:  
ема њој, забрађена белим јашмаком онако као кад се Богу моле, с бројеницама; провлачи урмине ко 
е било урезано у срце прво, те јој било као она светлост што јој допре до зенице ујутру, кад се 
маљског престола, него с небеског, исто као оне четири књиге, из којих се човек учи да верује и 
обучен као војник, час као софта, данас као Персијанац, сутра као Черкез, сад јерлија...{S} Пис 
мајка.{S} Час је обучен као војник, час као софта, данас као Персијанац, сутра као Черкез, сад  
лазећи, оставила <pb n="92" /> у аманет као себе, или Исмаила... невесту његова сина.</p> <p>А  
 Црмпураста, млада, крупна, руку и ногу као у мушкарца, науснице као у младића, у антерији скро 
 Како би се она млада, одрасла у кафезу као кумрија светила.{S} Да није било муле, одвели би је 
ве натакле на прсте филџане, па ударају као зиловима, чочечки, певају, и онако седећи играју.{S 
, као Мифтар...{S} Узе руку, белу, меку као паперје, каква је, по његову мњењу и памети, само у 
в струји полако.{S} Гледа се у огледалу као да у одаји никога нема, ни мајке!{S} Гледа се у огл 
.{S} Аман!{S} Висок као селвија, очи му као у шаина, веђе самур, уста стамболски дивит!{S} Кад  
есише веселе тичице, сухих крила, песму као у пролеће.</p> <p>— Нема леша.{S} Са седмога су неб 
аче, час се смеје, смеје, тепајући сину као малом детету, стискајући га на својим грудима, на г 
з рана више леве сисе и главе, он рикну као стрелом погођен лав, и сруши се на њега, нема и неп 
че, њему миле, нове, и од љубави посрну као од поветарца „сарош каранфил,“ додирну својим чисти 
ина кћи, врати, затече је страшну, жуту као лимун, сву уплакану, и тужну, не тужну него као уби 
!{S} Алла’!</p> <p>Паша остаде на тахту као скамењен.</p> </div> <pb n="57" /> <div type="chapt 
 паун...{S} Висока, танка, очију плавих као море, трепавица црних као ибришим, дугих као крила  
оре, трепавица црних као ибришим, дугих као крила ластавице; млада, једва да има тридесет једну 
та.{S} Очију је црних и крупних, смелих као у човека, чедних као у девојке.{S} Истина, и он је  
 и крупних, смелих као у човека, чедних као у девојке.{S} Истина, и он је задиркивао многу лепу 
 очију плавих као море, трепавица црних као ибришим, дугих као крила ластавице; млада, једва да 
имаћеш ђул, Бал-бејова уста...{S} Јахач као пустињски Арапи, нишанџија као Алах: у нокту (тачку 
А!{S} Како уме овај паша!{S} Реч по реч као бисер на ибришим.{S} На уснама му мед, на језику ше 
 се заборавио, <hi>мало</hi> погрешио, „као човек“...</p> </div> <pb n="102" /> <div type="chap 
 Хладан, зимни ветар љуља гране, голе. „Као просјаци: голе, клате се, милостињу траже, не од љу 
рећа јој лила олово, па јој сипа у уста кап по кап воде где је олово било.</p> <p>Она још лежи  
ј лила олово, па јој сипа у уста кап по кап воде где је олово било.</p> <p>Она још лежи у незна 
ендију, да је подвори...</p> <p>Прилупа капак један, прозорски, а буле и робиња окренуше се про 
тску силу и <hi>салтанат</hi>, јер свуд капак до капка...; и псе, шугаве и губаве, уличке, обуз 
ња.{S} Мирише капама и сарма из сахана „капаклија“ на мангалима крај огњишта, а ове то и не гле 
е црнкиње и једна Черкескиња.{S} Мирише капама и сарма из сахана „капаклија“ на мангалима крај  
ви се, те према њену засијаше се оловне капе с врхова витих минара.{S} Улазе у град, пуст, као  
же изненађено, а у лицу му не бејаше ни капи крви, и целим телом задрхта.{S} И опет се помаче;  
су јој Исмаилова сестра у уста неколико капи земзема, обриса их новим јаглуком.</p> <pb n="145" 
о да кћер тражи, као да чека да се која капија отвори, да изиђе Фати-султан.{S} Не понесе чадре 
 више никад никога.{S} Отвори се главна капија широм, и унесе се у двориште тахтариван с Фати-с 
стим.{S} Јутром се отвори покоја дрвена капија, тешка, пуна воде, изиђе дућанџија какав, занатл 
а бејаше далеко, отвори се једна трошна капија искрпљена парчадма тенећке, и асуре, и истрча из 
викнуше „машала“!{S} Мало, па се отвори капија, и појавише се из великога дворишта, опасана вис 
азе и ударају чивију.{S} Сокаци празни, капије, високе, оковане мертечким ексерима, затворене ч 
е узвике и пуцање пушака, те прилазе уз капије, дршћу, гребу и тужно циче...</p> <p>Кроз арнаут 
трехе, и дућанске, и авлијске ограде, и капије, и прозори и врата: свечано се дочекује најрадос 
а сад нико, и ништа.{S} Тишина.{S} Крај капије је непрестано капиџика, млада Циганка једна, па  
 Циганка једна, па чим прилупа халка на капији, или звекир, она одшкрине капију и тешка се: „Ва 
на, па чека, ослушкује.{S} Чим халка на капији, или звекир: „То је улак... дошао ми мула у прок 
/p> <p>Пројезди махалама, па стане пред капијом своје сестре удате овде, до куће Ахмед-хафузове 
 кола с пашиним харемом зауставише пред капијом Ахмед-хафузовом, па одјезди у Топлицу да исприч 
-Ахмед треће јутро, он виде пред својом капијом неколико Арнаутина.{S} Један му од њих, најстар 
Мула и Арнаутке сјахали су пред главном капијом и отишли за тахтариваном.{S} Млади Арнаути опко 
 људи, који бејаху код куће, изиђоше на капију, пред дућане, у чаршији.{S} Жене се бусају у прс 
лка на капији, или звекир, она одшкрине капију и тешка се: „Вај! вај!{S} Јазук што ћете се по о 
...{S} Прексутра се чу топот коњски и у капију, одједанпут, и звекир, и халка, и дланови.</p> < 
се се кући Ахмед-хафузовој.{S} На задњу капију улажаху стари Арнаути и сјахиваху с коња пред ко 
бушену ограду, једанпут кроз одшкринуту капију, једанпут идући једној другарици, и једанпут вра 
кане, једанпут са зерделије; данас кроз капиџик: сестра му удесила састанак.{S} Фати-султан, чу 
 соби из баште, одакле кроз прозор види капиџик мулине кћери, и крај њега место, свој хаџилук.. 
у љубав!{S} Носи шиљте тамо, онде, крај капиџика...; води ме тамо“.</p> <p>— Чучук ханум?...</p 
есе се:{S} Исмаила душом гледа, ту крај капиџика, с Исмаилом у души говори; гледа му очи, њој м 
S} Тишина.{S} Крај капије је непрестано капиџика, млада Циганка једна, па чим прилупа халка на  
све тихо и полако.{S} Са „чадром“, кроз капиџике, из целе махале, од јутра до мрака: остављају  
, Ђурђев дан...{S} Шкрипе врата, лупају капиџици, клопарају по калдрми дворишта налуне, клепећу 
шкама; прозора пуно; на прозорима нигде капка; све широм отворено.{S} Месец, пун, обасјао ханум 
е...</p> <p>Кроз арнаутску махалу нигде капка; Арнаутке се прибијају уз кафезе, веселе, радозна 
дахну.</p> <p>Уз прозоре, без ћерчива и капка, кроз које улази мирис једне велике илијњаче, пун 
 и <hi>салтанат</hi>, јер свуд капак до капка...; и псе, шугаве и губаве, уличке, обузима страх 
мајка, да се не мучи мажући ивице очних капка сурмом, па тобоже се боји урока.</p> <p>Метни ми  
сребро и пада кроз борове гране на њене капке...{S} Шушти бор... шапат је то, Исмаилов, дисање, 
ахана пало је сребро, не, олово на њене капке, очи су се склопиле...{S} Не сања више будна.{S}  
ада кроз борове гране на њене очи...{S} Капци су јој тешки, склапају се, она их отвара...{S} И  
..{S} Сва чаршија затворена...{S} Свуда капци на пенџерима...</p> <p>— Шта?!{S} Шта? ! ...</p>  
вији, и мандалом: и позатварани су свуд капци на прозорима, јер се чуло е иде мула с Арнаутима. 
 се прену, подиже се, тешки јој се очни капци покренуше... врисну и хтеде да скочи, али...</p>  
 најпосле се заморила, отежали јој очни капци, она их с муком отвара, и сања, али не више будна 
 кула из темеља; стаде крај незатворена капцима прозора, баци крвав поглед према Прокупљу, к Ле 
не на гуслама од ветра кроз незатворене капцима прозоре; потресе се покривена паучином икона Св 
 рано, је изишао дугачак <pb n="132" /> караван: коњићи, магарићи, а камила им предњачи.{S} На  
је Фати-султан-ханумино: кад пође читав караван с њеном спремом и даровима од његове куће к Про 
а ова оде пут Врање...</p> <p>— Чији је караван?</p> <p>— Ахмеда туџара (трговца).</p> <p>— Шта 
 у дућан Ахмеда-туџара, одакле се после караван кренуо?{S} И зашто се уочи тога дана скидао у А 
 разлеже се; мирише ваздух на шебој, на каранфил, на росну траву; свирачице, певачице, чочеци,  
{S} Мирише свеж ноћни ваздух на шебој и каранфил из баште, на амбер и зумбул-ливанту с косе, на 
д љубави посрну као од поветарца „сарош каранфил,“ додирну својим чистим уснама њене чисте усне 
м уснама њене чисте усне, као што сарош-каранфил, посрнув, први цвет до себе додирне...{S} Да г 
ним ланцем око врата, с великим златним карикама у ушима, обучена као каква ханума; напуни манг 
 се узе полако спремати.{S} Обуче се у „карпус-чоха“ чакшире и џамадан, у чепкенли-гуњ срмом ве 
 велики, заузео цео један зид: педесет „ката рубе“, све свила из Дијарбекира, све вез из Смирне 
ти, ови други јаничари, што се не боје, каткад, ни падишаха, често су се бунили, паша слао војс 
енци, увело лице, свежа мајска ружа, и, каткад, чује се сух кашаљ, из груди.{S} Час је тужна, ч 
ана пред свадбу; а пашиница се појавила каткад, прошетала кроз те одаје, с дугачким скутом свил 
ростио свега земаљског, изишао из борбе каткад велике, мучне.{S} Обукоше је, накитише је...{S}  
, са сиротим нежно.</p> <p>Прошетала је каткад, а ни с једном није проговорила, пак ни једну ни 
и да гледају бој петлова.{S} И јахао је каткад, али не на ату, него на једној дивној мазги, дла 
и:{S} Шемси-паши блато на чело прилепи, катран на лице удари; Исмаилу турбе подиже.{S} Аман, су 
му је прилепила блато на чело и ударила катран на лице Исмаилова невеста...{S} Кажи му селам, < 
S} Голем си севап учинила!{S} Џелату си катран на образ; свецу турбе...{S} У џенет ћеш.</p> <p> 
је сад опорави оно што удари Шемси-паши катран на лице и подиже Исмаилу турбе.{S} И још јој бољ 
леже, с њим устаје; како ће кроз град с катраном на образу!... „Мисли сад, кад ниси пре мислио. 
 турио и изгубио.{S} А за каљаво чело и катрањав образ што му могу ја?!{S} Сву Топлицу и Ветерн 
пашујем?!{S} Насмејаће ми се и турско и каурско“.{S} Па још кад дође ред да врати оно што је Фа 
таше везени тозлуци...{S} Прибила се уз кафез, сама је, слухти, дршће... зажариле му се румене  
у каменицама?...{S} За кумрију је шарен кафез; за господско чедо конак; за танку су главу танке 
 младожења; она га дочекује крадом, иза кафеза, да је нико не спази; дочекује га с осмехом, исп 
и широм отворени; на тим прозорима нема кафеза, нису са улице...{S} Фати-султан лежи наузнак са 
т видела, на мазги, прошао је мимо њене кафезе, и <pb n="79" /> чула је да су њене другарице уз 
 похита да гледа.{S} Жене се прибише уз кафезе и пробушене ограде; људи, који бејаху код куће,  
у нигде капка; Арнаутке се прибијају уз кафезе, веселе, радознало гледају у тахтариване, не зна 
стрче пред дућане, кадуне се прибију уз кафезе да — сејире!...{S} Резил!...{S} Грдан мој резил! 
ро, чим буде с даровима готова.{S} Мимо кафезе јој пролази младожења; она га дочекује крадом, и 
уне се, и жене и девојке, гурају уз <hi>кафезе</hi>, решетке на прозорима, па се диве младићу,  
смаилово оружје...{S} У великом дрвеном кафезу, према постељи, соко; на шиљтету, меком, хрт...{ 
жао.{S} Како би се она млада, одрасла у кафезу као кумрија светила.{S} Да није било муле, одвел 
адре, те му зелена чалма скроз мокра, и кафтан циметове боје мокар.{S} Мутне су му и подбуле оч 
 па готово више није устала. „Ни филџан кахве још није попила, ни цигару духана, ни бардак воде 
олећа, па опет рђаво, потајне грознице, кашаљ сух, све чешће...{S} Ах, пролеће!{S} Кад се топи  
ђених суза, у изгореле усне; а кад чује кашаљ, дубоко уздахне, крадом, и крије сузе, окрећући г 
 ће, људи се прибише уз врата.{S} Чу се кашаљ, а потом говор, тако тих, а из дубине празних гру 
ој, од куда се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето.{S} А ако није, ти ухо на с 
фору, откуд се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето...{S} Оздравићеш мајци, инш 
 би да у одаји нема никога, да се не чу кашаљ...{S} Жене упрле очи у Фати-султан; знају да се о 
е више вене лице, све се чешће чује сух кашаљ, из груди...{S} А мула све смућенији, и као да се 
ежа мајска ружа, и, каткад, чује се сух кашаљ, из груди.{S} Час је тужна, час толико замишљена, 
латом везеним, махрамама много шареним, кесама кићеним, газовима, оним што је било најлепше у в 
Хиљаду гроша.</p> <p>— Немој...{S} Вежи кесу, па је врати у недра...{S} Нећу за мојега сина крв 
 се, ево...{S} И извади из недара кожну кесу, велику, па је стаде дрешити.</p> <p>— Шта ћеш, па 
ују кад те чаршијом виде, да се жене не кикоћу кад те махалом опазе“.{S} Тако мисли; а после ку 
ејова...</p> <p>Мисли паша, мисли, ни с ким се не разговара.{S} Најпосле смисли: да почне лепим 
{S} А главним путем сеоским воде Турци, кириџије, неколике товарне коње; носе Фати-султан-ханум 
 украде.{S} Кроз пенџер па на ата...{S} Кириџије су њега среле.</p> <p>— Онако стар сам!</p> <p 
па казују Ахмед-хафузу да су срели неке кириџије, и да су од њих чули, како је у свитање <pb n= 
ти, па нико не сме ни тамо ни овамо, ни кириџије, ни трговци, ни онако путници; погинуло неколи 
бише јој сина, њену милост и хранитеља, кириџију, који бејаше пошао у Ниш с топличким јабукама. 
/> веле, у петнаестој години на једнога кириџију, што им је хтео украсти са ливаде козу музару, 
боје; о силај му три паласке са златним китама; преко рамена му љута арнаутка.</p> <p>Арнаутин  
мазги, длаке као атлаз, у самим златним китама.{S} Кад би отишао у Прокупље, пројахао би, обичн 
<p>И ко зна докле би Лесковчанка овако, китила и везла, јер је Садије више не прекида Фати-султ 
 терзије.{S} На глави му фес с дугачком китом, а испод феса види му се чикмани ћулав: ћулав му  
ала опасао је силај, па наместио ваздан кићене пиштоље и јатаган; метну на главу нов ћулав и ту 
езеним, махрамама много шареним, кесама кићеним, газовима, оним што је било најлепше у великом  
, танких ногу а дугачке гриве и репа, с кићеном опремом, с абаијом везеном <pb n="51" /> жежени 
ена чела и груди, прља им сапи, гриве и кићену опрему.{S} Сејмени јуре за Арнаутима, погледају  
/head> <p>Како је украдена Фати-султан, киша непрестано пада, а мусломанке међу собом говоре да 
и џакају испод широке стрехе, одакле се киша лије.{S} Гугутке се из својих котарица не мичу; а  
х! говоре мусломани, са страхом.</p> <p>Киша не престаје, а буде окупише „леш“.</p> <p>— Има ле 
а стење; брада му се узе трести, много: кишом му грунуше сузе...</p> <p>— Што ти би, мула?! пит 
илијинске траве, сагореле, сад заливене кишом, на чупаву ћилиму и јастуку сеном напуњену лежи Ф 
а до сад сузе не пусти, а сад за једним кишом их лије.{S} Па бар да се опије, заборавио би свој 
с околних висова помаман ветар и наноси кишу кроз прозоре, рђаво затворене, у одаје, у џамли-ћо 
леда у хануме, час баци поглед на своју кјучук-хануму (младу <pb n="34" /> госпођу), с којом се 
поглавар, одмах пошао к Прокупљу.{S} Од клада крај друма привиђало му се тело Исмаилово; од вет 
, на двоје, а из ране покуља крв као из кладенца вода!...{S} Опет пролази свет, али га не камен 
.{S} Замутиле јој се очи, бистри горски кладенци, увело лице, свежа мајска ружа, и, каткад, чуј 
им из града радује се....; и видео сам: клања и кад није време молитви...</p> <p>— Кад ово чу,  
ште, између густих, великих шимшира, па клања: од петлова кукурекања учинило јој се мујезиново  
има абдест, мрмља молитву, спрема се за клањање: а неколике старице <pb n="32" /> већ су с абде 
 далека, из једне баштованџинице допире кларнет и турска песма, турска момчад свирају и певају, 
 маха на мах припуцају пушке...{S} Јаче кларнет пишти.... бубњи се и зурне чују чак из далека,  
 љуља гране, голе. „Као просјаци: голе, клате се, милостињу траже, не од људи, него од Алаха.{S 
итву, <pb n="116" /> кроз нос, жмурећи, клатећи главу.{S} После узе говорити.{S} Каже Фати-султ 
ека.</p> <p>Мула непрестано држи груди, клати се и поче причу полако, тужно, не гледајући у паш 
ама колена, метнула браду на њих, па се клати, дрхти, трза се, ослушкује.{S} Чека сина још од в 
па издахну.</p> <p>Мула ућута, а још се клати и држи груди, још гледа у исту шару ћилима; скада 
и, и ударише му сузе на очи.{S} Поче се клатити као мула, оставив чибук; и говори:</p> <p>— А,  
, клопарају по калдрми дворишта налуне, клепећу папуче, звече котлови.{S} Све живо већ одавно б 
з одаје, да не види кад јој кћи издише, клечи сад крај ње, јединице своје; заборавила у тешком  
причвршћен је великом халком за гвозден клинац...{S} Стара була не устаде, не пусти гласа од се 
у радионице: лествице, чекићи, гвоздени клинци разне величине, па <pb n="72" /> конци, жице; а  
рила крила, види да не може, склапа их, клоне...{S} И опет се као нечему нада, нешто очекује?{S 
ан...{S} Шкрипе врата, лупају капиџици, клопарају по калдрми дворишта налуне, клепећу папуче, з 
— Кад си био млад, твоје су ми очи биле књига, писана на арнаутски: сад ту књигу гледам, а ништ 
 ништа не могу да разберем.{S} Да ли се књига много читала, па се слова поабала: или сам ја тол 
а, него с небеског, исто као оне четири књиге, из којих се човек учи да верује и <pb n="74" />  
биле књига, писана на арнаутски: сад ту књигу гледам, а ништа не могу да разберем.{S} Да ли се  
крстио ноге, загледао се у једну дебелу књижурину, укоричену црном кожом, што удара на мемлу, п 
де метни ово двоје на теразије.{S} Ама, ко би био луд да мери перо с оловом?!...</p> </div> <pb 
една као ја...</p> <p>Зимус, у Топлици, ко би рекао да ће дочекати пролеће; а она га чекала, и, 
илим на поду.</p> <p>— Био један човек, ко зна кад, одавно, у старо време, па скривио нешто; а  
, на њега се каменом бацио (ко великим, ко малим, како је коме срце било), и он жив, нигде ране 
х и стид, а кад би се нешто ово мерило, ко зна шта би претегло.{S} До пред свадбу сваку ноћ, до 
{S} И старо и младо, и богато и сирото, ко год чу о овоме венчању, зачуди се. „ Алла’!{S} Алла’ 
зе људи и чуде се: „Алла’!{S} Алла’!{S} Ко ли га четрдесетог дана уби, кад за тридесет девет ни 
спашта.</p> <pb n="46" /> <p>— Ћути!{S} Ко сме о томе? <hi>Паша је</hi>, није маскара.</p> <p>— 
алка, и дланови.</p> <p>— Шта је?...{S} Ко тако лупа?!...</p> <p>Сејмени.</p> <p>Изиђоше преда  
ead> <p>Ко уби мулина сина, чу мула.{S} Ко украде пашину снаху, разабра паша.{S} Јер у недељу у 
 и до падишахове хануме, а до ње не.{S} Ко ће јој о томе говорити, кад јој паша није говорио, к 
ути.{S} Аллах!{S} Ама и осветљив си.{S} Ко на тебе један час заборави, сто година му се светиш“ 
си ми ти <hi>украо</hi> снаху?</p> <p>— Ко је <hi>море</hi>?! цикну мула као гуја љута, а рука  
ти би лакше.{S} Зна она, мусломанка, да ко жељу самртнику не испуни, четрдесет дана га Алах не  
 толико је колико да пљуне небо.{S} Ама ко пљује у небо, томе пљувачка пада на лице.{S} Није ли 
ика.{S} Ти си чула да је...{S} Алах зна ко је убио мулина сина.{S} Душмани обедили пашу...{S} П 
дангу (ожиљак)...{S} Ха, ха, ха!{S} Шта ко чини, све сам себи, и добро <pb n="131" /> и зло...{ 
питаш хафуз-бабу: је ли истина да у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови.</p> <p>—  
е тако лепо обукле, накитиле; јер у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови...{S} И Фа 
егову коњу, коњској опреми, и питају се ко је поноситији, младић или ат његов: извија дугачки в 
му у Топлици без наде на срећне дане, и ко зна <pb n="91" /> да ли с успоменама на Исмаила; кад 
 играо се с девојкама као девојка.{S} И ко зна, још би, да се мајка не сети е је <hi>човек</hi> 
амећу човек — морале се крити.</p> <p>И ко зна докле би Лесковчанка овако, китила и везла, јер  
Пашу су, како она верује, набедили, али ко ће то доказати оним дивљацима.{S} Излетеће неко пред 
е јатагане.{S} И није дирао никога; али ко њега дирне, тешко томе, не окани га се докле га не с 
венчање од оне што не зна ни где је, ни ко је она, ни шта је питају, ни шта одговара?{S} И ради 
ј, вај, вај!“ Све о хафуз-Ахмеду.{S} Ни ко у неком граду мање да седи, ни да се о њему више гов 
воје младих.{S} Сваки их жали; погађају ко је убио Исмаила.</p> <p>Данас се пронео глас да је у 
од је прошао, на њега се каменом бацио (ко великим, ко малим, како је коме срце било), и он жив 
ml:id="SRP19070_C9"> <head>IX</head> <p>Ко уби мулина сина, чу мула.{S} Ко украде пашину снаху, 
као петао кад му покисне перје.</p> <p>„Ко ходи по земљи, а гледа у небо, па се сплете и падне  
а азијатска крв, хтео је својега друга, кога је био петао „победилац“, ножем посред срца, да га 
мшију, или рођака, или добра познаника, кога би, кад би јој заискао пуномоћје, по гласу познала 
номоћник јој био човек, Арнаутин један, кога она ни у сну није снила; уместо да су тражили њена 
јој није планина, него џин, џински цар, кога до сад нико није видео, само га она гледа.{S} На г 
и, четрдесет дана га Алах не погледа; а кога Алах не погледа један трен, на душу му пада грех т 
ај им, кћери, пуномоћје...{S} Хајде, за кога ти хоћеш.{S} Прво ћемо ти тражити пуномоћје за вен 
S} А како да се не радује!...{S} Зна за кога ће Фати-султан...{S} Спраће блато с образа; пројез 
ати-султан не зна шта ради, и не зна за кога полази! нариче по Топлици сестра Исмаилова; напуст 
кону; не може да..!{S} Кад је питају за кога ће „За Бал-беја“, одговориће весело...{S} Мој Бал- 
пета ноћ где га не пуштају, да не би на кога налетео — мноштво је.{S} Што ближе јутру, све чешћ 
а, весели се, ни у кога не гледа, ни на кога овде не мисли: телом је у Прокупљу, душом у Лесков 
земље, Турчин, комшија Фатина оца, пред кога је Фати девојком излазила развијена као пред оца.{ 
аза шта је и како <pb n="75" /> је, код кога је Фати-султан, да је кадуна другога и ако није од 
му жао било.{S} Кад му мајка казала код кога је Фати-султан, плакао је као женско; а после се с 
муж не опије, да не виче, да не нападне кога.) Потамнела, земља је попала, као да је годину дан 
{S} На глави му у место круне сахан, из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене оч 
од из далека...{S} На глави му сахан из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене ка 
астане, зажмури, гласно мисли: не зна с кога краја да почне.{S} Пљесну длановима.{S} Уђе његов  
уд лупи главом.{S} Пре само није знао с кога ће краја почети; сад краја и не види.{S} Тужбу је  
 /> пројездио друмом на арапском ату, у кога су копите обавијене белим крпама, старац један, кр 
а баца бакшиш чочецима, весели се, ни у кога не гледа, ни на кога овде не мисли: телом је у Про 
зиђе пред суд, падоше јој оба венчања. „Кога ћеш сад?“ пита је суд. — Ниједнога, одговори она ( 
ма сваком, што подиже очи к небу кад је когод увреди и узвикује <hi>Алла’!</hi> буди успавана,  
пћу нешто, кад су саме, осврћу се да их когод не опази, не прислушкује; од тада Фати више лежи  
а за срећу ништа не разуме, нити јој их когод преводи...{S} Слуша, прибила се уз прозор са харт 
зати му ако није домаћин (или домаћица) код куће пошто је сео и одморио се.{S} Пашиница поквари 
ој каза шта је и како <pb n="75" /> је, код кога је Фати-султан, да је кадуна другога и ако ниј 
по јастуку просула.... јорган јој доле, код ногу; једна ножица, још бела, с црвеним табаном и н 
 се чибуци, све мула-Халимови; а овамо, код Фати-султан, Лесковчанка, беговица, седи и пуши.{S} 
 учио код куће.{S} Мало пише, у сарају, код оца, много се игра ораха.{S} Страстан је играч орах 
ко?“ „Е ја друго не знам...{S} У Брусу, код брата ми“. „Еј!{S} Стамбол и Бруса, комшија и комши 
пушке...</p> <p>...{S} У Топлици је.{S} Код њега је, с њим дању, и ноћу, у кули, и у овој ливад 
рло му жао било.{S} Кад му мајка казала код кога је Фати-султан, плакао је као женско; а после  
 и трипут из ње изиђе.{S} Гледа да нема код ње некога, те да јој сам каже шта се са Шемси-пашом 
затворена; Турци су, и Срби, са својима код куће, Арнаути око конака мула-Халимова, очекују гос 
овој врућини вратити: ханум-ефенди није код куће.“ Гошће се враћају постиђене; јер у отмених је 
им добром нариче; жури се да је што пре код своје куће, макар изгореле, крај својих, ма и мртви 
а Исмаилом плаче.{S} Јер у кули, куд се код окрене, све Исмаилово...{S} Исмаилово рухо, стоји с 
стајаху, очекујући свршетак, прућише се код Фатиних ногу, кроз плач говорећи:</p> <p>У џенет ће 
ого старијом од себе, дуго разговара, и код ње руча, седи до икиндије; после се прашта као да ћ 
, ту да је испитају, ту да каже хоће ли код муле, или да дође његову Бал-беју.{S} За Бал-беја ћ 
 суд. — Ниједнога, одговори она (јер ни код другога не беше јој добро), па се врати мајци слобо 
е онај лепи мангал са звездом и месецом код невесте; ханум-ефенди хоће сама да кува каву, тамо  
Черкез, сад јерлија...{S} Писмо је учио код куће.{S} Мало пише, у сарају, код оца, много се игр 
женској, хаљини какву Турци носе кад су код куће, распојас, у белом ћулаву, бос, у терлуцима од 
е и пробушене ограде; људи, који бејаху код куће, изиђоше на капију, пред дућане, у чаршији.{S} 
сам слободи, и развесели.{S} Јежи му се кожа, и што је у души зидао за неколико сата, то Манов  
е срди се, ево...{S} И извади из недара кожну кесу, велику, па је стаде дрешити.</p> <p>— Шта ћ 
рестолу, на шиљтету покривеном медвеђом кожом, седи Шемси-паша; прекрстио ноге, загледао се у ј 
једну дебелу књижурину, укоричену црном кожом, што удара на мемлу, па као да не чује е се врата 
; једна старица наглуха прострла телећу кожу усред баште, између густих, великих шимшира, па кл 
иџију, што им је хтео украсти са ливаде козу музару, коју је она врло волела.</p> <p>Милује Фат 
>— Шта носи?</p> <p>— Конопце.</p> <p>— Која је та ханума на камили?</p> <p>— Лејле, Лејле-хану 
трепере као по небу звезде, као кандила која је природа и доле припалила душама невино изгинули 
 је увек као ат без узде и улара, (жена која нема мужа) а чини севап, спремајући и удајући сиро 
злеже се; силна врева! не зна се ни шта која говори ни шта која хоће; траже бошчице с јашмацима 
ва! не зна се ни шта која говори ни шта која хоће; траже бошчице с јашмацима, с хаљинама за дан 
еда...{S} Бујица!{S} Нема мислиш уставе која ће је зауставити.{S} Таласа се, човек до човека, п 
јест, нашле су их, али не знају чија је која.{S} Своју фереџу узима, а не познаје је; бошчицу д 
м, као да кћер тражи, као да чека да се која капија отвори, да изиђе Фати-султан.{S} Не понесе  
ругарице, девојке, турске, Прокупчанке, које јој причају о Прокупљу, о женама, о девојкама, о м 
ла деца накићене, обојена чела јагањце, које чувају за Курбан-бајрам...{S} Месец је зашао, звез 
ћу говори.{S} Њена мајка, и мулина кћи, које се од њене постеље не мичу, и робиње не знају више 
гову мњењу и памети, само у оних кадуна које се зову <hi>султан</hi>; узе је полако, пажљиво, < 
е, па легени и ибрици од правога сребра које Турци зову <hi>срма-ђумиш</hi>.{S} У трећој мусафи 
 тек га сад гарила мрка наусница, испод које се, при сваком осмејку, указују равни пошироки и ч 
 жене, Туркиње, Српкиње и Јеврејке, све које нису позвате пашину сину у сватове.{S} Остављајући 
рмом везен; први пут је обуо жуте чизме које је добио на дар од скадарскога паше, Арнаутина; по 
бу, па нека им није на њу жао.{S} А оне које нису њој равне, и које стоје према њој као земља п 
p>Уз прозоре, без ћерчива и капка, кроз које улази мирис једне велике илијњаче, пуне рода, и ил 
 ноктима и дланом, с плавим жилама кроз које крв струји полако.{S} Гледа се у огледалу као да у 
аил шетао; што ће ходити кроз поље кроз које је Исмаил ходио; што ће упирати очи у високи Јастр 
њу жао.{S} А оне које нису њој равне, и које стоје према њој као земља према небу, а с којима с 
обасјало, сву, сунце, од Јастрепца, око које су џамије, висока минара с кандилима, испрва као с 
 плаче за срцем јуначким.</p> <p>И мало које јутро да не казује несуђеној снаси снове своје; а  
високи Јастребац, у засејане брежуљке у које је Исмаил очи упирао; што ће бити близу пошумљена  
био човека, ни крива ни дужна, у лудилу које га спопада кад год се опије; па уместо да га већ ј 
у таман до појаса, и за четрдесет дана, који год мимо њега прође да га каменује.{S} Ископаше ру 
ске, и пред војском Мурат-пашу, старца, који је много пута стишавао побуњене Арнауте, и увек их 
ише уз кафезе и пробушене ограде; људи, који бејаху код куће, изиђоше на капију, пред дућане, у 
о нема поздрава, како верују мусломани, који није од Бога <pb n="53" /> дошао.{S} Затим паша се 
пио два дана онај који се није трезнио, који је, како причају улазио у бачву, те се у вину купа 
мси је био већ спремио Фати-султан дар, који би јој младожења дао за виђење.{S} Какав дар!{S} К 
ва венчање... све да буде по оном реду, који је у својој глави одавно, кад се умирише Арнаути,  
ина, њену милост и хранитеља, кириџију, који бејаше пошао у Ниш с топличким јабукама.{S} Мула ј 
 плашења Шемси-пашина; те један старац, који је трипут у Цариград ишао, и тамо свако чудо видео 
а, него све Прокупље, сав Арнаутлук.{S} Који год ми каже: „Срећна ти невеста!“ смеје се... позн 
егов глас далеко, језа подузима свакога који га чује.{S} Турци, враћајући се из каване, обилазе 
е је сутра празник који толико чека, за који непрестано пита, коме се радује; а на њену се лицу 
пазе“.{S} Тако мисли; а после куне брод који Ахмед-хафуза и његов харем из Цариграда понесе, и  
ош нису затворени прозори, ни онај кроз који је однета Фати-султан.{S} Јастуци крај прозора мок 
сет девет дана ту био, ни јео ни пио, и који год је прошао, на њега се каменом бацио (ко велики 
воска...{S} Тако умиру, ваљда, само они који немају на души ни трунке греха.{S} А овако увене,  
ишта не пије.{S} Није пио два дана онај који се није трезнио, који је, како причају улазио у ба 
 се радује...{S} О, како је срећан онај који умире с осмехом радости на уснама, са сном који је 
hi>ифрит</hi> (сотона).{S} Сад, у петак који први дође, Шемси ће по лепу Стамболку..{S} И зацел 
 морску лађу Ахмед-Хафуз, то јест човек који зна коран напамет, први имам Свете Софије, рођак с 
 казује својој кћери е је сутра празник који толико чека, за који непрестано пита, коме се раду 
ли на њено ново венчање, и на њен селам који му пуномоћник предаде, исказа; с њим леже, с њим у 
ре с осмехом радости на уснама, са сном који је здрав на јави сањао!...{S} И робињама мило, и м 
харем из Цариграда понесе, и тахтариван који рођаку цара царева у његов пашалук донесе.{S} Ни о 
рокупачког <hi>сараја</hi> (суда), мимо који пролажаше Исмаил, сањајући о својој првој ноћи.{S} 
ма, пуста поља, само замакне за брег по који Арнаутин с пушком о рамену и хртом за собом, иде у 
адуна.</p> <p>Кад размота дугачак појас којим је бејаше за се привезао, изнесе је на кулу.{S} К 
а ће се сплести и пасти, кад јој се пут којим је за пашом пошла чинио раван као тепсија.{S} Јер 
 је као љиљан, чиста је, чисте јој очи, којима се чуди Арнаутин, и чисто јој лице, коме се тако 
оје према њој као земља према небу, а с којима се може разговарати, па чак и проћеретати, то ни 
{S} Да га послужише шербетом оне девице којих се нису дотакли ни човек ни ђеније, девице што ли 
небеског, исто као оне четири књиге, из којих се човек учи да верује и <pb n="74" /> љуби Бога, 
Исмаила мислити; што ће живети у кули у којој је Исмаил живео; што ће се шетати по вотњаку по к 
50" /> отера; шест му умреше (најмлађа, којом се бејаше пре три године оженио, умре преклани; и 
хануму (младу <pb n="34" /> госпођу), с којом се играла као с другарицом, час погледа к вратима 
 женидбу, украли и потурчили девојку, с којом се три године волео.{S} Кад му је украли, разболе 
љине, златом извезене...{S} Њена мајка, коју мало час изнеше из одаје, да не види кад јој кћи и 
њена светла мека коса, густа и дугачка, коју негује материна љубав, још чешљају руке материне.. 
ку, од дасака, притврђену на две мотке, коју носе четири чифчије бекри-Ахмед-хафуза, раја турск 
ћа, у антерији скројеној по стамболски, коју је у срећно доба Фати скројила.{S} Пуцала је из ду 
варају о његовој женидби, па се уплаши, коју ли су му изабрали.{S} Он воли Фати-султан-хануму,  
ло великој, дивној као падишахов сарај, коју је обасјало, сву, сунце, од Јастрепца, око које су 
 је хтео украсти са ливаде козу музару, коју је она врло волела.</p> <p>Милује Фати по коси, и  
нам, мула, вала! и похита на чардак.{S} Коју год слушкињу сретне, пита својим промењеним гласом 
бледа је као свећа или као једна звезда коју, од Исмаилове смрти, свако вече гледа: с ње чита ш 
 Сам би ишао да тражи кћер, а не зна на коју ће страну: пођоше сејмени једни к Лесковцу, други  
јана.{S} Брже ходи него досад, мисли на коју ће страну; и нигде излаза, свуд зид, свуд лупи гла 
рла, да јој се зна гроб, и да проговоре коју: али овако...{S} Шта да говоре?</p> <p>Бедна стари 
 восак жута, усана помодрелих, у хаљини коју јој је отац за <hi>Велику К’на-Ноћ</hi> правно.{S} 
 уцвељена оца, и кад уздахне, и кад јој коју нежну каже, и кад је руком омилује...</p> <p>И пра 
лине стране, да му не подметне на испит коју другу уместо Фати-султан.</p> <p>После дођоше у ко 
рдек, њен, и молила да јој обуку хаљину коју јој Исмаил правио за свадбу, да јој метну на грло  
/p> <p>Мајка се нагла над њу, љуби косу коју су њене руке чешљале, њена љубав неговала, милује  
љуби му браду, и проговори!{S} Прва реч коју после три дана изусти бејаше <hi>мајка</hi>.{S} За 
ене, у одаје, у џамли-ћошке.{S} Покисле кокоши су на седалу пре вечерње.{S} Мокри врапци џакају 
ри без ветра.{S} Овај се једва миче кад кокошке иду на седало пре одређена сата.{S} Танка глава 
улин три дана и три ноћи: једоше печене кокошке, банице; пише каву и шербет и водише разговор о 
 најотменијим харемима: дугачка поворка кола, с дивним коњима, улази у Прокупље, а хладна Топли 
шиним харемом, и пратњу.{S} Виде кад се кола с пашиним харемом зауставише пред капијом Ахмед-ха 
же у Прокупље.{S} Суља је видео пашу, и кола с пашиним харемом, и пратњу.{S} Виде кад се кола с 
вилене шалваре, кратке антерије, срмали-колане, обоце, билензуке и беде руке, разбачене, забаче 
b n="98" /> га посади до мулина деснога колена, а сам седе према њима.{S} Ту су седели, прво по 
седи мула-Халимовица: обухватила рукама колена, метнула браду на њих, па се клати, дрхти, трза  
сухо накашље, страхује; обухвата рукама колена, наслања браду на руке, и заниха се, сузе јој па 
фе, па би ту сео, и наслонио лактове на колена а загњурио главу у руке, и по читав сат тако ост 
племићка“, хануми од <hi>оџака</hi> (од колена) срамота говорити; с другима севап.{S} И прву и  
а се, пере уши, руке до лаката, ноге до колена — узима абдест, мрмља молитву, спрема се за клањ 
адом, зеленом, пуном цвећа, с травом до колена; пред њима јунак на ату, у златним хаљинама, с м 
че гушчјим пером с десна на лево...; на колену пише.{S} Испрати писмо по тројици; страх га да с 
ану.{S} Па и на лицу јој још тел стоји, колико је могао остати.{S} Не умивају је, или што се то 
обест. „Луда!{S} Луда!“ узвикнуше неки, колико толико Божји људи, и обиђоше је; а други, ђаволо 
много волеле, не толико што је био леп, колико што је био јунак; а и он је жене волео; женио се 
ојој нени.{S} Моја је нене Арнаутка.{S} Колико сам пута гледао, кад сам био мали, где нене, вес 
око, и што ходећи стаје целом ногом.{S} Колико је год слушкиња, свакој је понешто наредила, сва 
е за се привезао, изнесе је на кулу.{S} Колико се била препала, од Прокупља до мулина села десе 
естрпљив био.{S} Црна Ђултер пребројила колико је дана до његове свадбе, па толико зрна пасуља  
 даје ти...</p> <p>— Аллааа! викну мула колико може, и отури чибук од себе далеко; жар се просу 
ци кривицу на душевна човека, толико је колико да пљуне небо.{S} Ама ко пљује у небо, томе пљув 
питају своју кћер; она ће и њима казати колико је лепа Фати-султан.{S} А кад из одаје изиђе мул 
— И претио им, да ће их мерити гајтаном колико су ока тешки, ако га не послушају, или ако га по 
 за крв свога сина, ја бих узео онолико колико се узима: хиљаду гроша, ни аспре више.{S} Ја нис 
 на двадесет коња, буле причају.</p> <p>Колико је дарова и спреме види се, што је тим украшавал 
пше снове.</p> <p>Кад се виле хватају у коло а дуси блуде земљом, на месечини, сања и мање болн 
аку по на особ послужује.{S} Дим дувана колута се, носи га у вис пробуђен поветарац; певају пев 
а ако она каже да ће за пашина сина, на комаде ћемо је.</p> <p>— На оволишну парчад.</p> <pb n= 
 пута, али се заклињу да ће мулиницу на комаде, ако рече да ће за Шемси-пашина сина, или ће је  
огу; не могу бео образ.{S} Сам га је на комар турио и изгубио.{S} А за каљаво чело и катрањав о 
<p>Шућур!{S} Прогнаше онога бесног пса, коме човеков живот није ништа; прогнаше га далеко, где  
и толико чека, за који непрестано пита, коме се радује; а на њену се лицу радост опази, неисказ 
, однегован на обалама немирне Мармаре, коме је дала име сама Фати-султан.{S} У ниској, неолепљ 
има се чуди Арнаутин, и чисто јој лице, коме се такођер чуди Арнаутин, јер он није мислио да мо 
>— Исмаил ће у зору овамо... на ату, на коме је онда отишао, у оном срмали-џамадану... у белој  
је ни у малој задевици, а камо ли да је коме крви дужан.{S} То је неко из града.{S} Наћи ће га, 
ом бацио (ко великим, ко малим, како је коме срце било), и он жив, нигде ране, само понека модр 
ости, ни мало срамоте. „Кад желиш да се коме много осветиш, гледај да га осрамотиш“, то је чула 
л живео; што ће се шетати по вотњаку по коме се Исмаил шетао; што ће ходити кроз поље кроз које 
ушницом.{S} То је конак мула-Халимов, у коме, одавно, осим послуге готово више никад никога.{S} 
л са себе бело платно...{S} У руху је у коме га је живога гледала...{S} Леп!{S} Даје јој бесу д 
ало гледају у тахтариване, не знајући у коме је кадуна њихова муле.{S} Сад чаршија није прошара 
поред миндерлука, све у оном положају у коме их је украо сан.</p> <p>Па и у другој одаји спавај 
м и Саидом, младим Арнаутима из племена кому је он поглавар, одмах пошао к Прокупљу.{S} Од клад 
; надскакивао је све младиће из племена кому је он поглавар.{S} Смеје се само кад је врло љут.{ 
код брата ми“. „Еј!{S} Стамбол и Бруса, комшија и комшика“...{S}Валла’! тако.{S} Шта да се ради 
лом чалмом и с ћурком до земље, Турчин, комшија Фатина оца, пред кога је Фати девојком излазила 
де су Махмуд-беј, и Мурад-беј, њена оца комшије, па нека јој буду пуномоћници...</p> <p>— Дај и 
у није снила; уместо да су тражили њена комшију, или рођака, или добра познаника, кога би, кад  
ми“. „Еј!{S} Стамбол и Бруса, комшија и комшика“...{S}Валла’! тако.{S} Шта да се ради, аман, Ја 
лаче, с обичаја се не уздише; а ево где комшилук, где хануме, где чак и Арнаутке из фиса мула-Х 
дан.{S} Из махале, не из Ахмед-хафузова комшилука (јер у комшилуку је тужно), већ из далека, чу 
, не из Ахмед-хафузова комшилука (јер у комшилуку је тужно), већ из далека, чује се дахире, и п 
-султан нестало, нигде у хафуз-Ахмедову комшилуку дахира, ни саза, ни зила, нити се гдегод песм 
тахтариван из џамије — мртвачки сандук; конак на брегу под Јастрепцем — гроб.{S} Фати би лакше. 
 Фати-султан доведе у Прокупље, у његов конак: ту да јој „падну“ оба венчања, ту да је испитају 
о на анадолској страни...{S} Нека мм је конак тамо...{S} Носите ме, за Алахову љубав!</p> <p>—  
кукуруз, с великом коњушницом.{S} То је конак мула-Халимов, у коме, одавно, осим послуге готово 
аше: хиљаду лира уместо хиљаду гроша: и конак у Румелији, и један у Анадолији; и чифлук у Траки 
тахтариваном.{S} Млади Арнаути опколили конак с грађанима, па све чешће пуцају мале пушке, јаче 
а доведе Фати-султан у Прокупље, у свој конак, па да јој падну она два венчања, ту да је испита 
ој обади Ветернице, диже се Шемси-пашин конак, двоспратна кућа једна, врло пространа; одаје, од 
мрију је шарен кафез; за господско чедо конак; за танку су главу танке речи: за тебе, кузум...< 
есто Фати-султан.</p> <p>После дођоше у конак Турци и Арнаути Прокупчани, и само Турци Лесковча 
ако скрио човек, и крио за дуго.</p> <p>Конак је, нарочито тамо где је харем, врло лепо намеште 
И та је постеља враћена из Шемси-пашина конака после њена другог венчања с мулом.{S} А у одаји, 
.</p> <p>— Ама зашто је из Шемси-пашина конака, тога дана, пред зору, на задња врата изнесен не 
 ергелу из Мире; и даје ти све робље из конака и даје ти...</p> <p>— Аллааа! викну мула колико  
егов пашалук донесе.{S} Ни он излази из конака, ни пашиница, ни пашић, Бал-беј.{S} А буд се ово 
ска на тавану, или ископа пас рупу крај конака, страх.{S} Да <pb n="88" /> ли је пре пуцао тава 
 столицу Шемси-пашину.</p> <p>Дођоше до конака, двоспратне куће једне, старе, врло велике, са ж 
луком мушку, под харемом женску.{S} Око конака врт са шадрваном између леха, за уживање и прање 
 Срби, са својима код куће, Арнаути око конака мула-Халимова, очекују господара с ханумом и пра 
адује, а мулина кћи дршће...</p> <p>Око конака свет, иглу да пустиш, не би пала на земљу; човек 
јон лира, небројено благо...{S} Пође по конаку, онако распојас и бос, у терлуцима од црвена сак 
а мора ћутати, стидети се.</p> <p>У <hi>конаку</hi>, одељењу за људе, нигде госта.{S} Скупише с 
ло! <pb n="129" /> И нуди ми мал његов, конаци, чифлуци, ергелу, робље, срам га било!{S} И опет 
> тамо су два мора, тамо аде, тамо наши конаци, на румелијској страни, и на анадолској, од куда 
о! загрме мула, пустив груди.{S} Шта су конаци, шта су чифлуци, шта је ергела!{S} Да ми је са с 
 (трговца).</p> <p>— Шта носи?</p> <p>— Конопце.</p> <p>— Која је та ханума на камили?</p> <p>— 
p> <p>— Туџар, шаир-девојка и ашици!{S} Конопци и сазови.{S} Хм!...</p> <p>— Истина за чудо; ам 
клинци разне величине, па <pb n="72" /> конци, жице; а хануме као садањи тапетари; оброк им је  
 овде у Топлици под Јастрепцем не.{S} А коњ, а во, а човек — у њих све једно.{S} За једнога роб 
завришти Рузиђар (Ветар), диван арапски коњ, ождребљен близу Мртвога Мора, однегован на обалама 
саломљен, натовари мртва сина на Суљина коња, и понесе га у Арнаутлук, мајци његовој, и Арнаути 
ао да му је све куга поморила.{S} Нигде коња, ни вола, ни магарца с угљем...{S} Пролазе турске  
 види, поразговара.{S} По некад му воде коња у коњушницу; а он се са сестром, много старијом од 
 четири стране, а Исмаил се стропошта с коња, не пустив ни гласа од себе; чу се вриска обезглав 
а су га хануме сад виделе, како скочи с коња, кад устрча уз сарајске степенице, рекле би: прева 
ију улажаху стари Арнаути и сјахиваху с коња пред коњушницом.{S} Мула и Арнаутке сјахали су пре 
луна до Прокупља, донети су на двадесет коња, буле причају.</p> <p>Колико је дарова и спреме ви 
нумом и пратњом...{S} И кад се чу топот коња, небо се проломи... „Аллааа’!.. припуцаше мале пуш 
Лети блато у вис с копита атова и чилих коња, искићена чела и груди, прља им сапи, гриве и киће 
 воде Турци, кириџије, неколике товарне коње; носе Фати-султан-хануми постељу, рубље и рухо.</p 
ате мулу у сарај, увек се обуку, наките коње.{S} И мула се онако обукао, и узјахао својега вран 
 је; а други, ђаволови синови, окренуше коње к њој, да је прескоче...{S} Прегазише је, па проду 
и-паши, крвнику, псују, прете и ударају коње стрменом сваки час; а кад дођу близу каквога дрвет 
ђу собом шаљаху: „Нашем се паши не држе коњи, као Војњачком мули жене.{S} Од седам жена имао са 
иштећи.{S} За њим закасаше остали ати и коњи.{S} Цела <pb n="56" /> чаршија изиђе да гледа арна 
ширише ноздрве, полетеше; па и они мали коњи као ластавице су.{S} Затутњи земља.{S} Лети блато  
} У свечано рухо обучени људи, искићени коњи; пред сватовима велики барјак... трка, вриште ати; 
вет до себе додирне...{S} Да га крилати коњи, ветрови, пренеше у Арабистан, где, како су му при 
p> <p>Чује се топот; вриште атови, фрчу коњи а алачу Арнаути.</p> <p>Све живо похита да гледа.{ 
ђу сеоским путем но две-три Арнаутке на коњима, журе се у оближње село послом, или у госте.{S}  
p>Путоваше до Солуна лађом, а од Солуна коњима и тахтариванима путовали су дуго до Прокупља; Пр 
аремима: дугачка поворка кола, с дивним коњима, улази у Прокупље, а хладна Топлица тужно шуми,  
 изишао дугачак <pb n="132" /> караван: коњићи, магарићи, а камила им предњачи.{S} На магарићим 
дњачи.{S} На магарићима пуни џакови, на коњићима Арапи, на камили кадуна: јашмак јој све лице с 
 својега муле, рано, спремни за пут, на коњма, у празничном руху, оружани до зуба.{S} Кад год п 
мулина кћи и оне две дадије, све три на коњма, с белим чаршавима преко бисага, увијене у јапунџ 
м је болна мулиница, почеше долазити на коњма, с раширеним белим чаршавима преко пупих бисага,  
 Шемси-пашина сина, или ће је привезати коњма за репове...</p> <p>Граја се не стишава, ни дивљи 
утрос, мирише земља...{S} Чује се топот коњски, из <pb n="67" /> далека: душа слухти, срце дршћ 
, прексутра...{S} Прексутра се чу топот коњски и у капију, одједанпут, и звекир, и халка, и дла 
" /> лепоти, његову оделу, његову коњу, коњској опреми, и питају се ко је поноситији, младић ил 
 па се покоја угаси; Исмаил је попустио коњу дизгине, пустио га да иде како хоће, полако, а сам 
 n="10" /> лепоти, његову оделу, његову коњу, коњској опреми, и питају се ко је поноситији, мла 
у стари Арнаути и сјахиваху с коња пред коњушницом.{S} Мула и Арнаутке сјахали су пред главном  
ришта, с кошевима за кукуруз, с великом коњушницом.{S} То је конак мула-Халимов, у коме, одавно 
и-султан да се прохода; проводи је мимо коњушницу где је пусти ат брата њена; води је по двориш 
поразговара.{S} По некад му воде коња у коњушницу; а он се са сестром, много старијом од себе,  
S} Затутњи земља.{S} Лети блато у вис с копита атова и чилих коња, искићена чела и груди, прља  
де вриска пастушастих атова, бију земљу копитама, и само што их додирнуше стрменом, раширише но 
ездио друмом на арапском ату, у кога су копите обавијене белим крпама, старац један, крупан, ду 
иђе, пође небом ведрим, мирише, сва, на копитњак, на омиљен, на одољен, на мајкину душицу, на х 
пили око ње сви ноћни дуси...{S} Мирише копитњак и мајкина душица... дух је то, Исмаилов, мирис 
ј ливади, на месечини, кад силно мирише копитњак и мајкина душица, под овим бором, што шушти, и 
ичког камена, где је, од синоћ, селена, копитњака, коприве, расковника, и још пуно трава; све с 
а, где је, од синоћ, селена, копитњака, коприве, расковника, и још пуно трава; све се окупало п 
>— Сравни јагње с вуком, сравни цвеће с копривом...{S} Усред зиме имаћеш зумбул, Бал-бејове очи 
памети, сунце.{S} Сравњује ли се цвет с копривом...</p> <p>А она?{S} И чула свађу, и гледала пе 
очи виде, ускочи кроз прозор.{S} Једним кораком дође до невесте, подвуче јој засукане, жилаве р 
ађу Ахмед-Хафуз, то јест човек који зна коран напамет, први имам Свете Софије, рођак султана Ма 
офије, и хафуз је, зна напамет мусаф од корица до корица, па и мене учио мусафу, ја многе суре  
афуз је, зна напамет мусаф од корица до корица, па и мене учио мусафу, ја многе суре знам онако 
те увлачи, несвесно, врат у рамена, као корњача; али ипак продужава.</p> <p>— Аман, кћери!{S} К 
ртва, лепа, лепа, као да је заспала.... коса се по јастуку просула.... јорган јој доле, код ног 
им.{S} Очи га задивљавају, и збуњују, а коса опија као зумбул, јасмин, њена светла мека коса, г 
ја као зумбул, јасмин, њена светла мека коса, густа и дугачка, коју негује материна љубав, још  
лику К’на-Ноћ</hi> правно.{S} Њена лепа коса, сад замршена, пала јој је <pb n="59" /> по челу,  
л из баште, на амбер и зумбул-ливанту с косе, на ђул-су с недара, грла и руку...{S} Дечица се г 
 она врло волела.</p> <p>Милује Фати по коси, и замислила се, као да у одаји никога нема; прету 
ајући се и милујући све једнако Фати по коси.</p> <p>Кад Арнаути доведоше хафуза, па се он стро 
акала, кукала, бусала се у прси, чупала косу, своје седе аврапе, па се уморила; села ту, рашчуп 
ј људски и не казаше шта је, а она чупа косу, гребе лице, грува се у груди и виче из свега грла 
стију њено <pb n="14" /> лице, и очи, и косу, па их тада узе љубити говорећи:</p> <p>— Фати-сул 
јци.</p> <p>Мајка се нагла над њу, љуби косу коју су њене руке чешљале, њена љубав неговала, ми 
 обасјао хануме, њихно лице, распуштену косу, <pb n="30" /> недра, раздрљена — раскопчала се, с 
е се киша лије.{S} Гугутке се из својих котарица не мичу; а псима се носи храна у њихне кочине. 
 дворишта налуне, клепећу папуче, звече котлови.{S} Све живо већ одавно будно, жене и девојке,  
 не мичу; а псима се носи храна у њихне кочине.{S} Сокацима, кривим и уским, много каљавим, оси 
 болести у крстима; сва се тресе а ипак кочоперна, смелих погледа као мушко; била је са Шемси-п 
ене дебелим снегом, обрисаним с кровова кошавиним крилима; нико не гледа арнаутску силу и <hi>с 
 житницом удно непрегледног дворишта, с кошевима за кукуруз, с великом коњушницом.{S} То је кон 
— раскопчала се, спала паучина, венедик-кошуља — свилене шалваре, кратке антерије, срмали-колан 
дуге молитве; а на њеним грудима, испод кошуље, на ибришим-врвци, хамајлије, мале, велике, од у 
Исмаилов бисер на грлу, извлачи венедик-кошуљу с мемицама око грла, да се види, смеши се радосн 
уди шкрипећи зубима, пружајући стиснуте кошчате песнице према Прокупљу.</p> <p>А мула-Халим?{S} 
гу моле, с бројеницама; провлачи урмине кошчице кроз прсте, шапће, ниха се, и час-по па метне р 
у кроз зелене вотњаке.{S} Мукање гојних крава и волова, блејање оваца, лавеж паса, жагор, али с 
мукло је блејање оваца, и мукање гојних крава и волова; а над високом кулом старца мула-Халима  
усне; а кад чује кашаљ, дубоко уздахне, крадом, и крије сузе, окрећући главу од своје кћери.</p 
 јој пролази младожења; она га дочекује крадом, иза кафеза, да је нико не спази; дочекује га с  
е, дадије мулине кћери и сина, нешто се крадом погледају, и шапћу нешто, кад су саме, осврћу се 
 и девојке, певају у башти између леха, крај пупољале руже где је ћуп пун воде и ствари с намен 
 и деца; све се већ окупало, пре сунца, крај пуне пупољака руже, под вишњом, под исцветалом јаб 
 Божју љубав!{S} Носи шиљте тамо, онде, крај капиџика...; води ме тамо“.</p> <p>— Чучук ханум?. 
што пре код своје куће, макар изгореле, крај својих, ма и мртви били.{S} Једне појурише на улиц 
луша, прибила се уз прозор са хартијом, крај мајке, прислонила око на парченце стакла на прозор 
 телом је у Прокупљу, душом у Лесковцу, крај сина, гледа га умним оком како се угађа, дотерује, 
>И Фати-султан-ханумина мајка не спава; крај мраморне чесме, пред ћошком где су јенђе, умива се 
сма; а сад нико, и ништа.{S} Тишина.{S} Крај капије је непрестано капиџика, млада Циганка једна 
ар, одмах пошао к Прокупљу.{S} Од клада крај друма привиђало му се тело Исмаилово; од ветрова у 
арма из сахана „капаклија“ на мангалима крај огњишта, а ове то и не гледају, но се наредиле кра 
ће убицу, па макар ишао, овако стар, на крај света.</p> </div> <pb n="23" /> <div type="chapter 
е бије.</p> <p>— Како ће с Арнаутима на крај изићи?</p> <p>— Убио је мула-Халиму сина, па сад н 
ћи ће га, па да би, овако стар, ишао на крај света.{S} Тужан, и несрећом саломљен, натовари мрт 
ути доведоше хафуза, па се он стропошта крај своје кћери, и узе је грлити и плакати, видеше да  
а не види кад јој кћи издише, клечи сад крај ње, јединице своје; заборавила у тешком јаду Алахо 
26" /> затресе се кула из темеља; стаде крај незатворена капцима прозора, баци крвав поглед пре 
тариване и пратњу, Арнауте; дошао им је крај муци...</p> <p>Зима.{S} Хладноћа каква скоро није. 
з недара по јабуку или крушку и мећу је крај ње не као понуду болеснику, него као прву милост г 
н телејисана још је насред собе; још је крај ње онај бакаран мангал, пун пепела и угљевља, умес 
, а ове то и не гледају, но се наредиле крај софра-тепсије, неке седе а неке чуче, па једу смок 
 шиљте, обучена легне; мулина кћи чучне крај ње, метне јој руку на чело, ухвати је за руку.</p> 
е, мирише росна трава...{S} Шушти лишће крај прозора одаје где лежи Фати-султан, покреће га пов 
роз прозор види капиџик мулине кћери, и крај њега место, свој хаџилук...{S} Сад је у постељи но 
же.{S} Он седи у једној затвореној софи крај мангала, у антерији и ћулаву, скрштених ногу, и пу 
 који је однета Фати-султан.{S} Јастуци крај прозора мокри, и застирка на миндерлуку, и нико на 
, <pb n="31" /> у белим шалварама, чучи крај мангала и кува каву у жутој џезвици.{S} Из те џезв 
турска, Срби, опасани ликом; а дванаест крај носила иду, за смену, и по двојица их са стране пр 
а Циганчета, готово запретаног у пепелу крај ниског а широког огњишта, све је будно; и ашчике,  
не даска на тавану, или ископа пас рупу крај конака, страх.{S} Да <pb n="88" /> ли је пре пуцао 
, занесе се:{S} Исмаила душом гледа, ту крај капиџика, с Исмаилом у души говори; гледа му очи,  
е, зажмури, гласно мисли: не зна с кога краја да почне.{S} Пљесну длановима.{S} Уђе његов силис 
којаким воћкама и чардаклијом с једнога краја на други, с јабланима око зида и с читавом честом 
о није знао с кога ће краја почети; сад краја и не види.{S} Тужбу је у глави написао и у глави  
о што је много охола, јер веле да је од краја „видела“, не би имала велики нос, то <pb n="73" / 
главом.{S} Пре само није знао с кога ће краја почети; сад краја и не види.{S} Тужбу је у глави  
з почетка, час из средине, и на ове при крају, па се и радовала, и плакала; најпосле се заморил 
и оздравити, иншала! па ево га Хедрлес, красан ваздух...{S} Сваки дан ће топлије...{S} Начиниће 
 цару царева.{S} Шемси има сина, млада, красна, Џафер-беја.{S} Шемси је био већ спремио Фати-су 
ти-султан.{S} Сестра ти казује да је то красна девојка, и лепа, па смо се мула и ја разговорили 
 и плочама, што вире из бујног зеленила красне Топлице, — над том високом а трошном кулом зачу  
има, пеле су се на чардак, улазиле у те красне одаје и гледале чудо од лепоте, и од богаства, з 
е.{S} Твој баба је хафуз, и био је имам красне Аја-Софије; зна сав мусаф напамет, и познаје све 
нити га она позва; не помену га.{S} Као красне Топлице ваздух, што мирисаше на мајкину душицу и 
тише је у живот материна љубав и ваздух красне Топлице, испресецане рекама, ишаране бистрим пот 
<pb n="71" /> пода до тавана, покривени красним и богатим Фати-султан-хануминим даровима; позла 
чина, венедик-кошуља — свилене шалваре, кратке антерије, срмали-колане, обоце, билензуке и беде 
их очију, испупчених јагодица, проседе, кратко ошишане браде, танка гласа, као у жене; у чохани 
и некакав дивљи глас, викну: „Шемси!{S} Крв за крв!“ Суља се опет уплаши.{S} Пређе преко ниске  
-ха-ха!</p> <p>— Вала, мула, кажи...{S} Крв...{S} Какву крв? муца опет паша.</p> <p>А мула:</p> 
ан, а данас и без кадуне и без сина.{S} Крв за крв!{S} Наћи ће убицу, па макар ишао, овако стар 
и готови.{S} Јок.{S} Ништа без крви.{S} Крв за крв.{S} Пашина сина за сина њихова поглавара.</p 
ад Арнаути, Војњаци, нису гори били.{S} Крв хтеде пасти, да се покољу међу собом, јер једни одо 
рлу где су били Арнауткини секутићи, да крв заустави, меће главу у торбу и, још смелије, још др 
Ама то нећемо за дуг што ми дугујеш, за крв, већ...{S} Ако си бољи од мене, ено ти Фати-султан, 
ша говори.</p> <p>— Какву крв?...{S} За крв... не знам..., ич ја не знам, мула, муца паша тобож 
ичај знаш како си сазнао за себе.{S} За крв или крв или паре; а паша ти селам послао...</p> <p> 
ав дивљи глас, викну: „Шемси!{S} Крв за крв!“ Суља се опет уплаши.{S} Пређе преко ниске одаје ј 
анас и без кадуне и без сина.{S} Крв за крв!{S} Наћи ће убицу, па макар ишао, овако стар, на кр 
и.{S} Јок.{S} Ништа без крви.{S} Крв за крв.{S} Пашина сина за сина њихова поглавара.</p> <p>—  
а освети женска“.{S} Ако не може крв за крв, <hi>како може</hi>, додаје она, и облије јој румен 
си селам Шемси-паши:{S} Да хоћу паре за крв свога сина, ја бих узео онолико колико се узима: хи 
за ата.{S} Ми овде хиљаду гроша како за крв мулина сина, тако за крв последњега сиромаха.{S} Ни 
 гроша како за крв мулина сина, тако за крв последњега сиромаха.{S} Није ли тако добро?{S} Алах 
аунук Шемси-паше лесковачког.</p> <p>За крв сина поглавара војњачког није узета крвнина, те је  
ове речи:{S} Ти си мени крви дужан. „За крв ич не знам, мула, вала! и похита на чардак.{S} Коју 
а, а из очију му живи пламен сукну. „За крв ич не знам!{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Вала, мула, кажи. 
надбивен, и ту је проговорила азијатска крв, хтео је својега друга, кога је био петао „победила 
чула свађу, и гледала песнице, и видела крв, и сад весела, смеши се!{S} Ове две то опазише, па  
межурано грло, као вук овци.{S} Пошикља крв читавим млазевима, а Арнаутка се подиже с обојеним  
е расцепише, на двоје, а из ране покуља крв као из кладенца вода!...{S} Опет пролази свет, али  
врати у недра...{S} Нећу за мојега сина крв паре да узмем, а хоћу Шемси-пашу да оставим.{S} Јер 
ше.{S} Ја нисам трговац, нити мога сина крв хеспап, а он се за ту крв погађа; уместо бакарних г 
 нека га освети женска“.{S} Ако не може крв за крв, <hi>како може</hi>, додаје она, и облије јо 
} Крвнину понекад плаћа све село где је крв учињена.{S} Је ли?...{S} Овде би требало сав град д 
бало сав град да плати, Прокупље, ту је крв учињена.{S} Ама Шемси-паша то неће: неће да удара н 
има и дланом, с плавим жилама кроз које крв струји полако.{S} Гледа се у огледалу као да у одај 
ара намет на сиротињу.{S} Турски репови крв учинили; турска ће глава да плати.{S} А?{S} Говори  
ш како си сазнао за себе.{S} За крв или крв или паре; а паша ти селам послао...</p> <p>— Слушај 
 Алахово Писмо, па наружила лице: липти крв с њега, а она нариче, пролива горке сузе...{S} Хита 
света...</p> <p>— Ама шта ће Шемси-паши крв мулина сина?</p> <p>— Стамболка је рођака цару царе 
 Вала, мула, кажи...{S} Крв...{S} Какву крв? муца опет паша.</p> <p>А мула:</p> <p>— Е, пашо!{S 
ушајући шта паша говори.</p> <p>— Какву крв?...{S} За крв... не знам..., ич ја не знам, мула, м 
жена, ја бих ти казао у одаји <hi>какву крв</hi>; ама сам човек, па не могу.{S} Него ако ти је  
ити мога сина крв хеспап, а он се за ту крв погађа; уместо бакарних грошева, златне ми лире за  
 крај незатворена капцима прозора, баци крвав поглед према Прокупљу, к Лесковцу, и викну: „Шемс 
p>— Питаш за снаху; а ти си мени, пашо, крви дужан, рече мула, не слушајући шта паша говори.</p 
 у малој задевици, а камо ли да је коме крви дужан.{S} То је неко из града.{S} Наћи ће га, па д 
ртва сина, испружена, у локвама усирене крви искуљале из рана више леве сисе и главе, он рикну  
 им, обавештава их, моли их да не учине крви, да га не осрамоте сад под старост — <hi>бесу</hi> 
ом Арнаути готови.{S} Јок.{S} Ништа без крви.{S} Крв за крв.{S} Пашина сина за сина њихова погл 
причују му се и мулине речи: ти си мени крви дужан.</p> </div> <pb n="90" /> <div type="chapter 
киње, мула-Халимове речи:{S} Ти си мени крви дужан. „За крв ич не знам, мула, вала! и похита на 
ненађено, а у лицу му не бејаше ни капи крви, и целим телом задрхта.{S} И опет се помаче; мула  
 на уста јаглук, златом везен, обоји га крвљу...{S} Склопише се уморне зенице.{S} Исмаилова је  
чког није узета крвнина, те је освећена крвљу, и то после пола столећа, и више.</p> </div> </bo 
зевима, а Арнаутка се подиже с обојеним крвљу уснама и зубима, окрете се према Фати-султан, и с 
итеље, него њена највећега непријатеља, крвника, њој мрскога.{S} Ово је освета.{S} Макар она за 
о пре, љути што им мула иде Шемси-паши, крвнику, псују, прете и ударају коње стрменом сваки час 
ар да правимо вољу Шемси-паши?</p> <p>— Крвнику?</p> <p>— Јок Шемси-паши, него нашему мули.</p> 
крв сина поглавара војњачког није узета крвнина, те је освећена крвљу, и то после пола столећа, 
 кад ти... он ће ти платити крвнину.{S} Крвнину понекад плаћа све село где је крв учињена.{S} Ј 
ого, па хафуз и овде уби човека, и даде крвнину пола Житорађа.{S} Мало, па опет уби човека, те  
, џелат; ама кад ти... он ће ти платити крвнину.{S} Крвнину понекад плаћа све село где је крв у 
ове окорела срца жене, што се нагледале крвних освета, и отмица, чуда и покора, заплакаше.</p>  
 Ахмеда-туџара, одакле се после караван кренуо?{S} И зашто се уочи тога дана скидао у Ахмедовој 
ац му стар; има осамдесет, веле, ако је крепак, ако из пушке нишани боље него многи младић.</p> 
 /> и чуде се што сама заповеда, што не креће плећима по стамболски, што не држи главе високо,  
ије, држећи главу високо, на прстима, и крећући плећима по стамболски; прошетала се као паун... 
хова.{S} И пре неки дан убио човека, ни крива ни дужна, у лудилу које га спопада кад год се опи 
нареди суд да се ископа рупа, да се тај кривац закопа у њу таман до појаса, и за четрдесет дана 
носи храна у њихне кочине.{S} Сокацима, кривим и уским, много каљавим, осим симиџија, бозаџија  
снађе она болест, стаде јој се грчити и кривити лице, и удари јој пена на уста...</p> </div> <p 
Аман, кћери!{S} Кад бездушан човек баци кривицу на душевна човека, толико је колико да пљуне не 
о, цикнуо би од радости, а уздржава се, крије радост, да је мула не опази, да се не покаје.{S}  
задовољно, а она се застиде, па поче да крије лице и да се смеје.{S} Хтеде рећи да би некога уб 
д чује кашаљ, дубоко уздахне, крадом, и крије сузе, окрећући главу од своје кћери.</p> <p>Арнау 
 вече рече паши е је време да се хануме крију од њихова Бел-беја — пропевао петлић...</p> <p>Џа 
ула да се од петогодишњег мушкарца жене крију?{S} Ниси.{S} Криле су се од Бал-беја..., јок од њ 
ше се, и одмах почеше доносити из Ниша, кријумчарећи, праха и олова: „нека је све готово, ако с 
ирили, јер им нестало праха и олова.{S} Кријући ово од Турака, послаше им улака, да склопе барј 
о, <pb n="19" /> како би узео лептирова крила, па је метну на свој образ.{S} Како би и њу ижљуб 
м, па тек подиже главу и полете, као да крила доби, ка Арнаутлуку, да што пре однесе црни глас  
рањена голубица!{S} Тек што је раширила крила, види да не може, склапа их, клоне...{S} И опет с 
 трепавица црних као ибришим, дугих као крила ластавице; млада, једва да има тридесет једну-две 
упна роса; удесише веселе тичице, сухих крила, песму као у пролеће.</p> <p>— Нема леша.{S} Са с 
, први цвет до себе додирне...{S} Да га крилати коњи, ветрови, пренеше у Арабистан, где, како с 
дишњег мушкарца жене крију?{S} Ниси.{S} Криле су се од Бал-беја..., јок од њега, од његове <pb  
м снегом, обрисаним с кровова кошавиним крилима; нико не гледа арнаутску силу и <hi>салтанат</h 
д јој паша није говорио, кад је и од ње крио као и од туђинаца...</p> <p>Јутро је: сунце се род 
 јасмина, где би се лако скрио човек, и крио за дуго.</p> <p>Конак је, нарочито тамо где је хар 
узрастом дете, памећу човек — морале се крити.</p> <p>И ко зна докле би Лесковчанка овако, кити 
, покривене дебелим снегом, обрисаним с кровова кошавиним крилима; нико не гледа арнаутску силу 
на чијем је врху гроб Исмаилов; беле се кровови ниских кућа арнаутских и високе куле мула-Халим 
ом <pb n="66" /> и каменом плочом, чији кровови провирују кроз зелене вотњаке.{S} Мукање гојних 
 али све тихо и полако.{S} Са „чадром“, кроз капиџике, из целе махале, од јутра до мрака: остав 
/p> <p>Уз прозоре, без ћерчива и капка, кроз које улази мирис једне велике илијњаче, пуне рода, 
 кроз своја до пре неки дан тучна поља, кроз ливаде тахтариван, то јест носила, као собицу неку 
јаса, до гуше: како ћу каљав кроз град, кроз вилајет где пашујем?!{S} Насмејаће ми се и турско  
та.</p> <p>Трећи пут...</p> <p>Из собе, кроз одшкринута врата чу се загушљив, врло слаб, болан  
отишао у Прокупље, пројахао би, обично, кроз све турске сокаке; а на сапима мазге држали су рук 
 свршетак, прућише се код Фатиних ногу, кроз плач говорећи:</p> <p>У џенет ћеш, султанијо!{S} Г 
еру се, Алаа’!{S} Аллааа’! слободни су, кроз свој град иду, не иду кроз <pb n="110" /> турски Н 
 јест чита неку молитву, <pb n="116" /> кроз нос, жмурећи, клатећи главу.{S} После узе говорити 
Јазук!</p> <p>— И баш је сам украде.{S} Кроз пенџер па на ата...{S} Кириџије су њега среле.</p> 
не сахан, из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене очи...{S} Капци су јој тешки, 
 му сахан из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене капке...{S} Шушти бор... шапа 
олико, да му се само уши виде, и извија кроз нос нову сокачку песму, с веселим напевом, с припе 
 пашиница се појавила каткад, прошетала кроз те одаје, с дугачким скутом свилене јој антерије,  
 виђа младића често: једанпут га видела кроз пробушену ограду, једанпут кроз одшкринуту капију, 
 је сад мање срамота, и не би пролазила кроз одаје као петао кад му покисне перје.</p> <p>„Ко х 
веним ноктима и дланом, с плавим жилама кроз које крв струји полако.{S} Гледа се у огледалу као 
вају.{S} Али и сад мула сиђе с куле, па кроз разјарену руљу, све од једнога до другога, говори  
ца: зајецаше струне на гуслама од ветра кроз незатворене капцима прозоре; потресе се покривена  
тиње кад се докопала плена...{S} Похита кроз прозор с невестом: спусти се, затутње под њим земљ 
нпут враћајући се из хамама, много пута кроз прозорске решетке; виђа га, воли га, много, њој се 
то ми до појаса, до гуше: како ћу каљав кроз град, кроз вилајет где пашујем?!{S} Насмејаће ми с 
 <p>Гру!{S} Гру! плануше неколике пушке кроз пушкарнице прокупачког <hi>сараја</hi> (суда), мим 
пре три дана је у соби из баште, одакле кроз прозор види капиџик мулине кћери, и крај њега мест 
е Исмаил шетао; што ће ходити кроз поље кроз које је Исмаил ходио; што ће упирати очи у високи  
лази мимо прокупачки сарај; засијаше се кроз пушкарнице пушчане цеви, и чу се пуцањ, виде где м 
 скрштених ногу, и пуши.{S} Загледао се кроз прозор у голо дрвеће.{S} Хладан, зимни ветар љуља  
над том високом а трошном кулом зачу се кроз ноћну тишину јејина, тица злослутница: зајецаше ст 
каза; с њим леже, с њим устаје; како ће кроз град с катраном на образу!... „Мисли сад, кад ниси 
..{S} Спраће блато с образа; пројездиће кроз сав Лесковац, и Прокупље, нека га виде и Турци и ђ 
дне на мекано шиљте: провлачи бројенице кроз прсте, испрва, шапће молитву; а после мисли, занес 
 с кћерине свадбе, и провлачи бројенице кроз прсте, шапће нешто, шапће, ваљда молитву.{S} Нити  
 с бројеницама; провлачи урмине кошчице кроз прсте, шапће, ниха се, и час-по па метне руку на к 
есец над Јастрепцем, што је обасјава, и кроз борове гране сипа сребро на њено бледо чело; и сањ 
а.{S} Не чује се шта им говори; пролази кроз руљу; сви му праве место...</p> <p>И мало, па се г 
 по коме се Исмаил шетао; што ће ходити кроз поље кроз које је Исмаил ходио; што ће упирати очи 
звер.</p> <p>Сутра-дан угледаше Арнаути кроз своја до пре неки дан тучна поља, кроз ливаде тахт 
ром тако да му се само очи виде, ускочи кроз прозор.{S} Једним кораком дође до невесте, подвуче 
ле; још нису затворени прозори, ни онај кроз који је однета Фати-султан.{S} Јастуци крај прозор 
или радост...{S} Последњи је поглед пао кроз отвор тахтаривана на врх брега под Јастрепцем, уви 
 отлукане, једанпут са зерделије; данас кроз капиџик: сестра му удесила састанак.{S} Фати-султа 
о да се разговарају.{S} И диже се мирис кроз свежину вечерњу са ливада загрејаних дневном жегом 
 видела кроз пробушену ограду, једанпут кроз одшкринуту капију, једанпут идући једној другарици 
 дивље Арнаути што беху промолили главу кроз врата, па стрчаше у авлију и избацише мале пушке,  
слободни су, кроз свој град иду, не иду кроз <pb n="110" /> турски Ниш, или Лесковац, столицу Ш 
 каменом плочом, чији кровови провирују кроз зелене вотњаке.{S} Мукање гојних крава и волова, б 
лних висова помаман ветар и наноси кишу кроз прозоре, рђаво затворене, у одаје, у џамли-ћошке.{ 
је, дршћу, гребу и тужно циче...</p> <p>Кроз арнаутску махалу нигде капка; Арнаутке се прибијај 
обезнањена; над њом плаче мулина кћи, а кропе је некаквом водом две старе Арнаутке, дадије мули 
м ату, у кога су копите обавијене белим крпама, старац један, крупан, дуге беле браде; за се је 
а оних што су се пред њим часним крстом крстили и служили му службу свету...</p> <p>На једном ш 
рена, не од старости, него од болести у крстима; сва се тресе а ипак кочоперна, смелих погледа  
ена.</p> <p>Неки још жању, неки слажу у крстине, неки деду у стогове, а неки већ вршу: пуста ос 
 потомка оних што су се пред њим часним крстом крстили и служили му службу свету...</p> <p>На ј 
мо га она гледа.{S} На глави му у место круне сахан, из кога се лије сребро и пада кроз борове  
чко здравље, и испушише по трп чибука), крупан човек, као мула, мулиних година, у ћурку расечен 
де да скочи, али...</p> <p>Човек један, крупан, у уским белим чакширама, забрађен великим пешки 
е обавијене белим крпама, старац један, крупан, дуге беле браде; за се је бацио кадуну: на лицу 
оглавар арнаутскога племена Војњака!{S} Крупан, наочит, с дугачком, као снег белом брадом, а с  
наутин је висок, и за своје године врло крупан: још мало па ће ступити у осамнаесту.{S} Лице му 
лина кћи не миче.{S} Црмпураста, млада, крупна, руку и ногу као у мушкарца, науснице као у млад 
унце сину, те затрепта по трави и цвећу крупна роса; удесише веселе тичице, сухих крила, песму  
а се вину на њ.{S} Опколише га Арнаути, крупни као горштаци, опаљена лица и дугих брка, раздрље 
а, зарфови од сухога злата, с рубинима, крупним смарагдима, сафирима, кутије од срме, и један ч 
свежим, готово без бора, с оком црним и крупним, што с маха на мах сине као у младића, не млади 
леђом као у детета.{S} Очију је црних и крупних, смелих као у човека, чедних као у девојке.{S}  
даји никога нема; претура, ваљда, нешто крупно по глави, јер час-по, па јој се чује шкргут зуба 
оја снаха него твоја? пита мула, својом крупном гласином, гледајући пашу закрвављеним очима и п 
а, и мушмуле, и јабуке на гранчицама, и крушке из сламе.{S} Арнаутке седе около, пуше, мирише и 
 па чучну, ваде из недара по јабуку или крушку и мећу је крај ње не као понуду болеснику, него  
ниској одаји наложена је пећ земљана, с крчазима; па ту је и мангал пун распаљена угља, јер на  
је било онда, Зулфи; а сад!...</p> <p>— Кс’мет (судбина), чучук ханум.</p> <p>— Таксират (несре 
 Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафуза, са Осман-Џафер-бејем, сином Хајредин 
 Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафузову с мула-Халимом, поглаваром фиса Вој 
 Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафузову, са Осман-Џафер-бејем, сином, Хајре 
улу, па она узе слабим гласом нарицати, кћер јој опет снађе она болест, стаде јој се грчити и к 
 ахара, ни из авлије загара, него чедо, кћер му украдоше.{S} Вај, чуда!{S} Вај, вај, вај!“ Све  
у: цело Прокупље жали несрећну девојку, кћер хафузову.</p> <pb n="40" /> <p>И у хафуз-Ахмедовој 
 као да се нешто стиди, као да избегава кћер; од тада не посу по гробу свога сина ни зрно пирин 
све више нешто стиди, све више избегава кћер; не посипа пиринач по гробу својега сина, јер му н 
ом, уздржаваће се од суза, молитвом, да кћер сузама својим, мајкиним сузама не сагори, да се не 
застане, премери сокак погледом, као да кћер тражи, као да чека да се која капија отвори, да из 
— Украде арнаутски мула турскога хафуза кћер!</p> <p>— Рођаку цара дарова!</p> <p>— Није, није  
оде, а не рече мули:{S} Зашто ми украде кћер?{S} И не потражи је од муле, — не смеде, да не раж 
едела у Топлици по за дуго.{S} Залуд је кћер тешила, залуд јој је помињала к’смет и Алахово Пис 
чкаш, харамија.{S} Сам би ишао да тражи кћер, а не зна на коју ће страну: пођоше сејмени једни  
да се у вину купа, трезан; плаче и грли кћер, одговара јој, теши је, подсећа је на „к’смет“ и н 
њена.{S} Час-по, па стара упре поглед у кћер, увела лица, изгорелих усана, а обучену у свилену  
!</p> <p>— Није, није украо ни хафузову кћер, ни рођаку цара царева, већ пашину снаху.</p> <p>— 
аже.{S} Лепа је...{S} Нека питају своју кћер; она ће и њима казати колико је лепа Фати-султан.{ 
 <pb n="45" /> <p>— Сто.</p> <p>— Нема, кћери, нема више од шездесет, шездесет три, па може бит 
ше рода, више каменица...{S} Јер да је, кћери, истина, било би до сада сведока.{S} А где су све 
ти ниси била пуштеница.{S} Ухо на срце, кћери, слушај...{S} А кад будеш, кузум, на испиту, пушт 
воја ће венчања пасти...{S} Хајде мени, кћери...{S} Да идемо обе у Стамбол; да молимо милостиво 
закука: „Вај!{S} Вај!{S} Вај!{S} Јазук, кћери, твоја младост!“ Па поклопи лице рукама и зајеца  
, танак, мрежа паукова...{S} И ја знам, кћери.{S} Ти си бита мала, не знаш.{S} Не живи Мејрем-х 
ој буду пуномоћници...</p> <p>— Дај им, кћери, пуномоћје...{S} Хајде, за кога ти хоћеш.{S} Прво 
ача; али ипак продужава.</p> <p>— Аман, кћери!{S} Кад бездушан човек баци кривицу на душевна чо 
 Хајредин-Шемси-пашиним?</p> <p>— Аман, кћери, сунце, не стиди се, кажи „буди“...{S} Млад, леп, 
>Султан’м!{S} К’з’м</hi> (Султанијо!{S} Кћери моја)!</p> <p>Пашиница напала стару: пита је, пит 
т суху болест, мајка га набави, даде га кћери; али, узалуд: одсеченој глави лека нема.{S} Испрв 
сарај паши, што прими у аманет од своје кћери невесту својега сина.</p> <p>Трипут уђе у одају г 
, и крије сузе, окрећући главу од своје кћери.</p> <p>Арнаутке, из свих села, чувши да им је бо 
е хафуза, па се он стропошта крај своје кћери, и узе је грлити и плакати, видеше да јој се свес 
); остаде она с мулом и дадијама мулине кћери и сина.{S} Па дадије је остављале, а мула никако, 
од тада оне две Арнаутке, дадије мулине кћери и сина, нешто се крадом погледају, и шапћу нешто, 
водом две старе Арнаутке, дадије мулине кћери и сина; трећа јој лила олово, па јој сипа у уста  
 одакле кроз прозор види капиџик мулине кћери, и крај њега место, свој хаџилук...{S} Сад је у п 
еби, Арнаутке је покрише фереџом мулине кћери, метнуше јој на лице бели јашмак, па изиђоше; уђо 
ивши да је то велика грехота, па полете кћери у одају.</p> <p>Али камо јој кћери?...</p> <p>Још 
у и слуге и слушкиње чуле кад је жени и кћери рекао: „Топлица је близу, ако се <hi>моја</hi>, п 
 ће се појавити тахтаривани с ханумом и кћери њихова чифлук-сахибије.{S} И ето.{S} Јутро је, ра 
лете кћери у одају.</p> <p>Али камо јој кћери?...</p> <p>Још јој људски и не казаше шта је, а о 
Исмаилу говори; и трипут је њој, својој кћери казала, да се још смирила није, што Исмаил лежи у 
х јагодица, вреле руке, и казује својој кћери е је сутра празник који толико чека, за који непр 
сањао!...{S} И робињама мило, и мулиној кћери, што су је тако лепо обукле, накитиле; јер у шта  
ут није рекла: жени ми се син хафузовом кћери; сто, двеста пута: биће ми снаха рођака цара царе 
еда им, не заповеда, него наређује, као кћерима, или млађим другарицама, да што пре поскидају и 
 својом руком, наместила по јастуку око кћерине главе, по јоргану...{S} Мирис...{S} Она се раду 
јисана“, у свиленој дугачкој антерији с кћерине свадбе, и провлачи бројенице кроз прсте, шапће  
пће, ниха се, и час-по па метне руку на кћерино чело, узме је за руку, гледа је у пуне туге очи 
весео, говори да му је по вољи само ово кћерино венчање; синоћ су и слуге и слушкиње чуле кад ј 
мо по имену, ааа?“ И загледа се стара у кћерину угашену зеницу.{S} Њој се зажарише увеле јагоди 
у-две; родом из Сирије, из града Алепа, кћи некога паше, Турчина; па ипак јој буле, Лесковчанке 
ину Житорађа.</p> <p>Отац дивља звер, а кћи питома голубица.{S} И жена му је добра; у кући је,  
а, мула оборене главе, замишљен, његова кћи тужна, Арнаути љути: шкргућу зубма, прете, сваки ча 
и не прети мула?{S} Да те не учи његова кћи?{S} Ааа“ Кад не доби одговора, стара настави:{S} Џа 
и је није остављао, што му је њу његова кћи, полазећи, оставила <pb n="92" /> у аманет као себе 
...</p> <p>— Ђувенде! прекиде је мулима кћи и лупи је песницом у врат; а сирота Фати задрхта и  
 успавана, или, боље, никад непробуђена кћи оца варварина.{S} И час-по, па се сети поруке мајке 
а.</p> <p>А кад се Садије-ханум, мулина кћи, врати, затече је страшну, жуту као лимун, сву упла 
им, или на шиљте, обучена легне; мулина кћи чучне крај ње, метне јој руку на чело, ухвати је за 
 се не стишава, ни дивљи узвици; мулина кћи улази у одају где је Фати-султан, излази из ње; раз 
ујно, и тресе се више но икад, а мулина кћи задрхта целим телом, не пустивши гласа.{S} Држи Фат 
а Лесковчанка се тајно радује, а мулина кћи дршће...</p> <p>Око конака свет, иглу да пустиш, не 
 се.{S} Да је ово смешење видела мулина кћи, не би знала да ли је у Фатину срцу туга или радост 
аровој кадуни.</p> <p>А од ње се мулина кћи не миче.{S} Црмпураста, млада, крупна, руку и ногу  
ахтариванима, одмах, појавише се мулина кћи и оне две дадије, све три на коњма, с белим чаршави 
д лежи обезнањена; над њом плаче мулина кћи, а кропе је некаквом водом две старе Арнаутке, дади 
 и ноћу говори.{S} Њена мајка, и мулина кћи, које се од њене постеље не мичу, и робиње не знају 
, звездо: дође време, говори јој мулина кћи и хвата је под мишку да је дигне.</p> <p>— Хајде, Ф 
, уплашено, узвикну аман.</p> <p>Мулина кћи ражљућена лавица; Лесковчанка смела, дрска; говори, 
себи, још блеђа, још жућа.{S} Мулина је кћи љуби и милује: а Лесковчанка, притискујући белим ја 
о.</p> <p>Како да је теше?{S} Да јој је кћи умрла, да јој се зна гроб, и да проговоре коју: али 
ена, у једном куту оне одаје где јој је кћи „телејисана“, у свиленој дугачкој антерији с кћерин 
узе...{S} Хита да се наплаче док јој је кћи врх земље; јер кад буде под земљом, уздржаваће се о 
 <p>— Шућур! поче мајка, сад кад јој се кћи насмеја.{S} Да Бог да се, кузум, од сада увек смеја 
а-Халимовим сином; после, венчала му се кћи с мула-Халимовим сином; после, убили му зета; после 
осле, убили му зета; после, удаје му се кћи за Шемси-пашина сина, и најпосле: „Не украдоше Ахме 
ју; после, опет тако; после, воли му се кћи с мула-Халимовим сином; после, венчала му се кћи с  
ије.{S} Ах! ако се удаје врањскога паше кћи у Лесковац, зими, кад је снега доста, кулучи раја,  
сургун“.{S} С њим је и његова ханума, и кћи, јединица, лепа као руже што осташе саме у пустој б 
час изнеше из одаје, да не види кад јој кћи издише, клечи сад крај ње, јединице своје; заборави 
а некако чудна, уплашена, ваљда што јој кћи много бледа, и онолико мирна.{S} Али за што?{S} Фат 
после, брзо, уђе у кућу, у одају где му кћи лежи мртва; и кад је виде, зовну је по имену трипут 
 код невесте; ханум-ефенди хоће сама да кува каву, тамо да је пије и да гледа кад јој облаче и  
 у белим шалварама, чучи крај мангала и кува каву у жутој џезвици.{S} Из те џезвице таман филџа 
пчанка, што је мало час на доксату каву кувала; а ове, све, скочише и похиташе за мангал: даће  
S} Улазе у град, пуст, као да му је све куга поморила.{S} Нигде коња, ни вола, ни магарца с угљ 
пуше.{S} Чини им се да су у кући где је куга све поморила, па им је жао, тешко, и страх их је.{ 
, или за Исмаилом плаче.{S} Јер у кули, куд се код окрене, све Исмаилово...{S} Исмаилово рухо,  
} Кад се мало прибра, стид је обузе.{S} Куд ће од бруке!{S} Срамота је чак и од слушкиња.{S} Је 
грдна пашиница међу другарице!</p> <p>— Куд ће паша од бруке?{S} И шта ће?</p> <p>— Да се бије. 
едало пре одређена сата.{S} Танка глава куд ти оком.{S} Дебела глава ни тамо где је десет броје 
дије; после се прашта као да ће Вог зна куд, а не у Топлицу, оцу и мајци, старој...{S} И отац м 
, хтела би некуд далеко, ни сама не зна куд, на онај брег под Јастрепцем, увијен у бели покров, 
о никад досле, да му не запале кулу, па куд би сирота Фати-султан, <pb n="101" /> по зими, болн 
 чу шта је било, истрезни се; распитује куд оде непознат пљачкаш, харамија.{S} Сам би ишао да т 
султан</hi>, то јест принцеза.</p> <p>А куда ће из Цариграда? „Цариград види па умри!{S} Али не 
румелијској страни, и на анадолској, од куда се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком о 
ратише га сејмени.{S} Мула га примио на куди.{S} Сами су седели, сами се разговарали нешто, дуг 
 паше, рођаци бејелербејови...{S} Млад, кузум, твоја прилика.{S} Ти си чула да је...{S} Алах зн 
 за танку су главу танке речи: за тебе, кузум...</p> <p>— Ђувенде! прекиде је мулима кћи и лупи 
ад јој се кћи насмеја.{S} Да Бог да се, кузум, од сада увек смејала!{S} И хоћеш, иншала’! јер е 
арај слободно, и све по срцу.{S} Немој, кузум, по глави.{S} Срце ће једно, глава ће друго, може 
соше је из собе.</p> <p>-— Фати-султан, кузум, отвори уста..., земзем...</p> <p>Отвори их, мало 
 врати мајци слободна.{S} Тако је било, кузум...{S} И твоја ће венчања пасти...{S} Хајде мени,  
не спрему и дарове. „Нека ти се донесу, кузум Есма, мердивене, па чеврета... чевре по чевре, ја 
ом направљено, толико...{S} Волела бих, кузум, да Џафер-беј стане поред <pb n="105" /> мула-Хал 
 срце, кћери, слушај...{S} А кад будеш, кузум, на испиту, пуштена си и од једнога и од другога, 
ом.{S} У дну друге мусафир-одаје читава кујунџиница, зарфови од сухога злата, с рубинима, крупн 
су је потурчили, а он је још тражи, још кука за њом и прети Турцима.{S} Кад је најлепша месечин 
ана тражи...{S} Арслан сам, пашо, нисам кукавица...{S} Ха-ха-ха-ха-ха! засмеја се мула још једн 
дупље дрвећа и виче, дању, у пролеће, с кукавицама, а ноћу, увек, с кукумавкама.{S} Понекад дођ 
од тада свукла, нити је легла; плакала, кукала, бусала се у прси, чупала косу, своје седе аврап 
атељу!{S} Не треси се!{S} Да плачеш, да кукаш, да се смејеш, да певаш, па ништа...{S} Аман, за  
 и викне Мане Кукувија:{S} Кукувију!{S} Куку!{S} Кукувију!{S} Разлеже се страшан глас овај, луд 
е:{S} Так!{S} Так!{S} Так! и викне Мане Кукувија:{S} Кукувију!{S} Куку!{S} Кукувију!{S} Разлеже 
а цигли један тренутак.{S} С виком Мана Кукувије причују му се и мулине речи: ти си мени крви д 
Мане Кукувија:{S} Кукувију!{S} Куку!{S} Кукувију!{S} Разлеже се страшан глас овај, лудаков, ноћ 
 Так!{S} Так! и викне Мане Кукувија:{S} Кукувију!{S} Куку!{S} Кукувију!{S} Разлеже се страшан г 
 И не сећа се да је икад досад чуо Мане Кукувију у својој махали, а сад свако вече.</p> <p>Тиши 
 пролеће, с кукавицама, а ноћу, увек, с кукумавкама.{S} Понекад дође у Лесковац, где му је дево 
 снег и бујају реке и потоци, кад цвета кукурек, кад ниче трава: кад се сва природа из мртвога  
, великих шимшира, па клања: од петлова кукурекања учинило јој се мујезиново <hi>Алах-екбер</hi 
но непрегледног дворишта, с кошевима за кукуруз, с великом коњушницом.{S} То је конак мула-Хали 
плицом; где мучи опустела Југ-Богданова кула, гледајући, муком, чуда бесних освајача царевине с 
 а, штоно реч, <pb n="26" /> затресе се кула из темеља; стаде крај незатворена капцима прозора, 
, да дође, ха-ха-ха! одговара с прозора куле главом мула, и насмеја се грохотом, а његове се сл 
напустила и кућу и мужа, па се из очеве куле не миче.</p> <p>И не зна; нико јој не рече, ни мај 
 Светога Николе на тавану мула-Халимове куле; ваљда се потресе сам светитељ с несреће потомка о 
кровови ниских кућа арнаутских и високе куле мула-Халимове, а прошарани су јатима врана, што с  
ао човек.</p> <p>У ливади, близу мулине куле, под великим бором једним, што шушти, и као да се  
кули мула-Халимовој; па људи остају око куле, а жене се пењу на кулу, да виде несуђену кадуну И 
ца, да се та тица злослутница продера с куле њезина оца.</p> </div> <pb n="70" /> <div type="ch 
те му се види обријано теме.{S} Стрча с куле, назва Бога Арнаутима; они му Бога прихватише и пр 
не одобравају.{S} Али и сад мула сиђе с куле, па кроз разјарену руљу, све од једнога до другога 
:</p> <p>— Сад је Фати-султан у мулиној кули.{S} Звао је њена оца јуче, да је види, и да је уте 
9070_C15"> <head>XV</head> <p>У трошној кули мула-Халимовој, у великој, али ниској одаји наложе 
ушко и женско, и старо и младо, подигло кули мула-Халимовој; па људи остају око куле, а жене се 
у глухо доба, вели, види мајку; хода по кули, каже, као жива, и све о Исмаилу говори; и трипут  
есу јој даје.{S} С њом ће увек, овде, у кули, врло великој, дивној као падишахов сарај, коју је 
.{S} Код њега је, с њим дању, и ноћу, у кули, и у овој ливади, на месечини, кад силно мирише ко 
ано на Исмаила мислити; што ће живети у кули у којој је Исмаил живео; што ће се шетати по вотња 
породица; пази га као отац.{S} Па чак у кули готово ништа више него у арнаутским кућама, да им  
 удала, или за Исмаилом плаче.{S} Јер у кули, куд се код окрене, све Исмаилово...{S} Исмаилово  
е врати у Топлицу, каза Арнаутима, пред кулом, за овај договор, па оде у кулу; и наједанпут се  
; и у лицу се мало повратила...{S} Пред кулом су Арнаути, не као до сада из неколико села, већ  
о кад је врло љут.{S} Кад се некад пред кулом насмеје, грохотом, да гора одјекује, па Арнаути ч 
 му дође у прокупачки сарај, говори под кулом Суљи старешина сејмена.</p> <p>— Да дође, да дође 
ње гојних крава и волова; а над високом кулом старца мула-Халима између расејаних ниских кућа а 
не Топлице, — над том високом а трошном кулом зачу се кроз ноћну тишину јејина, тица злослутниц 
е из тахтаривана хануму, и однесе је на кулу, па она узе слабим гласом нарицати, кћер јој опет  
 је бејаше за се привезао, изнесе је на кулу.{S} Колико се била препала, од Прокупља до мулина  
ваки отиде својој кући; мула се попе на кулу, оборене главе, и погурен: чисто човек не би рекао 
људи остају око куле, а жене се пењу на кулу, да виде несуђену кадуну Исмаил-бегову, мула-Халим 
а оца, што никад досле, да му не запале кулу, па куд би сирота Фати-султан, <pb n="101" /> по з 
рнауте.{S} Сутрадан су Арнаути опколили кулу својега муле, рано, спремни за пут, на коњма, у пр 
ест.{S} И већ до подне опколише сејмени кулу мула-Халимову.</p> <p>— Поздравио Шемси-паша мула- 
, пред кулом, за овај договор, па оде у кулу; и наједанпут се диже силна граја, вика, дивљи узв 
ако из Лесковца у Ниш тако... све раја, кулук, од свију кулука најтежи, и што се тело смрзава,  
ска, бедни робови, Срби, истерани су на кулук од поноћи; разгрћу снег лопатама целим путем, где 
у Ниш тако... све раја, кулук, од свију кулука најтежи, и што се тело смрзава, и што душа плаче 
и у Лесковац, зими, кад је снега доста, кулучи раја, разгрће снег, да невеста и јенђе лако прођ 
о би се она млада, одрасла у кафезу као кумрија светила.{S} Да није било муле, одвели би је у х 
сестра.</p> <p>— Ево мене, Фати-султан, кумријо.{S} Зар ме не познајеш?</p> <p>— Познајем те, С 
 зашто бисмо на њу каменицама?...{S} За кумрију је шарен кафез; за господско чедо конак; за тан 
 махалом опазе“.{S} Тако мисли; а после куне брод који Ахмед-хафуза и његов харем из Цариграда  
у хладноћу и сањају: мања, где их мајка купа у хладној води; већа, где се отац на њих наљутио,  
афуз, што улажаше у бачву, да се у вину купа, трезан; плаче и грли кћер, одговара јој, теши је, 
не излазиле преда њ девојке, развијене; купао се са женама као жена, играо се с девојкама као д 
ко причају улазио у бачву, те се у вину купао.{S} Хода до ноћи, тад долази, и онако мокар сруши 
ма пошље по врећу брашна и ћупче масла; купи им рухо.{S} Жене су га много волеле, не толико што 
д би год њихов „ојнак“ растурио његову „купу.“ Игра се с њима у вотњаку, под једним великим шам 
..{S} Они, Стамболије, Турци, продају и купују живот, тело и душу, и слободу туђу; ми овде у То 
е, обојена чела јагањце, које чувају за Курбан-бајрам...{S} Месец је зашао, звезде су утрнуле,  
н је ижљубио мајци руку, и „секао“ црни курбан.</p> </div> <pb n="13" /> <div type="chapter" xm 
х јој пољубио руку сто пута и секао бих курбан (жртву) црнога овна“.{S} Тако помисли, и узе мол 
да?</p> <p>— Прободе ме нож; ударише ме куршуми.{S} Алла’!{S} Алла’!{S} Рана!...</p> <p>— Од шт 
ли ти је нож, мој говор?{S} То ли су ти куршуми, моје речи?...{S} Није, пријатељу.{S} Нисам мис 
и с варком и ђелинпули; још је поред ње кутија с дуваном; још испретурани јастуци где су оне с  
рубинима, крупним смарагдима, сафирима, кутије од срме, и један чибук, с великим ћилибаром, за  
ала.{S} Седи, јадом саломљена, у једном куту оне одаје где јој је кћи „телејисана“, у свиленој  
онако мокар сруши се на шиљте, у једном куту селамлука, и хуче ту, хуче сву ноћ, док га најпосл 
S} И силом поче устајати; седа у једном куту, навали се, па тако остаје дуго.{S} Мајка седи пре 
.{S} Наваљена на један јастук, вунен, у куту одаје, седи Фати-султан, а према њој је мајка њена 
 у другој одаји спавају, и у трећој.{S} Кућа пространа с многим одајама, одаџицима, ћошкама; пр 
, диже се Шемси-пашин конак, двоспратна кућа једна, врло пространа; одаје, одајице, ћошке, софе 
у гроб Исмаилов; беле се кровови ниских кућа арнаутских и високе куле мула-Халимове, а прошаран 
рца мула-Халима између расејаних ниских кућа арнаутских, и окречених и неокречених, покривених  
лазе турске уске улице, опточене ниским кућама, високим чардацима и оградама, покривене дебелим 
ули готово ништа више него у арнаутским кућама, да им не буде жао.{S} За Бајрам отера у град чи 
чега уплаше; стока по појатама, људи по кућама, пуста поља, само замакне за брег по који Арнаут 
 му ако није домаћин (или домаћица) код куће пошто је сео и одморио се.{S} Пашиница покварила о 
орена; Турци су, и Срби, са својима код куће, Арнаути око конака мула-Халимова, очекују господа 
 врућини вратити: ханум-ефенди није код куће.“ Гошће се враћају постиђене; јер у отмених је Тур 
ез, сад јерлија...{S} Писмо је учио код куће.{S} Мало пише, у сарају, код оца, много се игра ор 
кој, хаљини какву Турци носе кад су код куће, распојас, у белом ћулаву, бос, у терлуцима од црв 
пробушене ограде; људи, који бејаху код куће, изиђоше на капију, пред дућане, у чаршији.{S} Жен 
ан с њеном спремом и даровима од његове куће к Прокупљу, па чаршилије истрче пред дућане, кадун 
нариче; жури се да је што пре код своје куће, макар изгореле, крај својих, ма и мртви били.{S}  
; иду у џамију на молитву.</p> <p>Једне куће по вас дан празне, друге пуне; скупљају се хануме  
ну.</p> <p>Дођоше до конака, двоспратне куће једне, старе, врло велике, са житницом удно непрег 
ана</hi>; а по руху су познали да је из куће богате.</p> </div> <pb n="38" /> <div type="chapte 
S} Знаш ону Мејрем-хануму до теткине ти куће, што је увек као ат без узде и улара, (жена која н 
ред капијом своје сестре удате овде, до куће Ахмед-хафузове: ту му приђе сестрин сеиз, ухвати п 
, завукао руке под појас, хуче; иде око куће, дође пред кућу, а не улази унутра, не може, не см 
анумом; а овај с њеном мајком однесе се кући Ахмед-хафузовој.{S} На задњу капију улажаху стари  
 главе и спуштених очију.</p> <p>У овој кући, до пре неки дан веселој, сад брига, страх и стид, 
p> <pb n="40" /> <p>И у хафуз-Ахмедовој кући тишина.{S} Истина, једне хануме долазе, друге одла 
Арнаути се разиђоше, сваки отиде својој кући; мула се попе на кулу, оборене главе, и погурен: ч 
а од јада, и плачући раде по авлији, по кући, посла се има много, данас, на тужан, велики празн 
тома голубица.{S} И жена му је добра; у кући је, штоно <pb n="9" /> реч, мања од макова зрна.{S 
е Софије да му је мучно наћи пара.{S} У кући свађа, сваки час; али, пуста младост!{S} Фати-султ 
и, говори, прича, не гледајући што је у кући Шемси-пашина противника; не слушајући шкргут зуба  
нуминој: не пуше.{S} Чини им се да су у кући где је куга све поморила, па им је жао, тешко, и с 
ана из кадионице, испуњава поље, села с кућицама арнаутским, покривеним и сламом <pb n="66" />  
 град будан, одавно; искићене му широке кућне стрехе, и дућанске, и авлијске ограде, и капије,  
 сватове.{S} Остављајући обуће још пред кућним вратима, пеле су се на чардак, улазиле у те крас 
од појас, хуче; иде око куће, дође пред кућу, а не улази унутра, не може, не сме.{S} Најпосле,  
 како Турци кажу, на две ноћи, да обиђе кућу (јер како јој погибе брат, напустила и кућу и мужа 
 (јер како јој погибе брат, напустила и кућу и мужа); остаде она с мулом и дадијама мулине кћер 
о Топлици сестра Исмаилова; напустила и кућу и мужа, па се из очеве куле не миче.</p> <p>И не з 
 може, не сме.{S} Најпосле, брзо, уђе у кућу, у одају где му кћи лежи мртва; и кад је виде, зов 
е свако јутро, сваке икиндије мимо њену кућу пролази: бели му се хаљина, фистан, широка, у небр 
а Фати-султан.{S} У ниској, неолепљеној кухини преко дворишта, осим једнога слушчета Циганчета, 
дак...{S} И најпосле моли робињу да јој куца у саз и пева: о севдаху, о ашку, о Меџнуну и Лејли 
 Мерхаметли (милосрдан) је, Алла’! жали куче, жали маче, те неће ли човека?{S} Али он је, Шемси 
сец: кад највише сија, тад највише на њ кучићи лају.{S} А шта му могу кучићи?{S} Није месец све 
више на њ кучићи лају.{S} А шта му могу кучићи?{S} Није месец свећа под судом...{S} Није велики 
0" /> <p>— Па ћемо је псима...</p> <p>— Кучку псима, рече један оспичав дугоња.</p> <p>— Кучку  
ма, рече један оспичав дугоња.</p> <p>— Кучку псима! захори се силно, из свих грла, небо се про 
а: душа слухти, срце дршће... забеле се лабуд, широка хаљина, затрепташе везени тозлуци...{S} П 
азастрта по кадивеној хаши, бели се као лабуд; а са зеленог чоханог гуња чепкени, од силнога ве 
скав га по танку а дугачку врату, као у лабуда, па се вину на њ.{S} Опколише га Арнаути, крупни 
е и главе, он рикну као стрелом погођен лав, и сруши се на њега, нема и непомична, нагрђена гро 
е гојних крава и волова, блејање оваца, лавеж паса, жагор, али све мање, тише, полако нестаје,  
викну аман.</p> <p>Мулина кћи ражљућена лавица; Лесковчанка смела, дрска; говори, прича, и кад  
 па се не бој урока.</p> <p>Метнуше јој ладен, то јест пуце од некакве црне смоле, насред чела. 
 се боји урока.</p> <p>Метни ми на чедо ладен, мајчице, шербете..., па се не бој урока.</p> <p> 
 испаштају...</p> <p>Путоваше до Солуна лађом, а од Солуна коњима и тахтариванима путовали су д 
Рога, гледајући где уђе у велику морску лађу Ахмед-Хафуз, то јест човек који зна коран напамет, 
рави други, проклет да је“!...{S} Лаже, лаже, и опази где се граја стишава, прислони и она око  
де направи други, проклет да је“!...{S} Лаже, лаже, и опази где се граја стишава, прислони и он 
S} Чудо!...{S} Толико ли може Турчин да лаже?!{S} Харамије сина мојега...</p> <p>— Мула!{S} Пол 
н!...{S} Ха! ха! ха!{S} Бездушник!{S} И лаже и узима у уста Алаха и пејгамбера!{S} Јараби, како 
ики пас у дишар-авлији чисто помахнита: лаје, трза се, прескочио би још толико високу ограду, р 
д највише сија, тад највише на њ кучићи лају.{S} А шта му могу кучићи?{S} Није месец свећа под  
ћи сети постеље и устане, осећа се тако лак.{S} И био би сад чак и весео, да не бива нешто што  
е су јенђе, умива се, пере уши, руке до лаката, ноге до колена — узима абдест, мрмља молитву, с 
ле, Лејле-ханум...{S} Па јој дође мило, лако јој је, наслони чело на свето место, на место где  
 раја, разгрће снег, да невеста и јенђе лако прођу; ако из Лесковца у Ниш тако... све раја, кул 
праћа сина и снаху у Цариград, па му је лако...</p> <p>Паша је сам, сваку ноћ, до глухо доба; с 
 с читавом честом од јасмина, где би се лако скрио човек, и крио за дуго.</p> <p>Конак је, наро 
 на праг софе, па би ту сео, и наслонио лактове на колена а загњурио главу у руке, и по читав с 
бар више не страхују, друкчије би било, лакше.</p> <pb n="122" /> <p>Мисли паша како да се опро 
брегу под Јастрепцем — гроб.{S} Фати би лакше.{S} Зна она, мусломанка, да ко жељу самртнику не  
о, па сиђе у башту, мисли да ће му тамо лакше бити, а оно горе: у јаблановој сенци види мулу; о 
аш је, вала, „бал“.{S} Млад, леп, гонџе-лале, и од соја; стриц му је био велики везир, ујак сад 
многу лепу Циганчицу, али је још „гонџе-лале“...</p> <p>Никад није видео Фати-султан-хануму, а  
би десеторо а то ли једнога, али заман! ланац је грдно дебео, причвршћен је великом халком за г 
>Белу рубу обукла невеста,</l> <l>Убаво лане;</l> <l>Мор дугмета запучила она </l> <l>Чак до ђе 
> <p>Пашић, и ако млад, и ако размажено лане, није видео Фатме, а у њу се заљубио: причала му м 
дине спреми по једнога петла за бој.{S} Лани му петао био надбивен, и ту је проговорила азијатс 
 претече бела робиња, с дебелим златним ланцем око врата, с великим златним карикама у ушима, о 
вица црних као ибришим, дугих као крила ластавице; млада, једва да има тридесет једну-две; родо 
здрве, полетеше; па и они мали коњи као ластавице су.{S} Затутњи земља.{S} Лети блато у вис с к 
<head>XIII</head> <p>Отишли су ждрали и ласте; у пољу, камо је Исмаил ходио, спалио је први мра 
} Али он је, Шемси-паша, Фати-султан, ј’лдз’м (звездо), што дрво с родом...{S} Знаш такво дрво? 
вама усирене крви искуљале из рана више леве сисе и главе, он рикну као стрелом погођен лав, и  
жмуре, па поче гушчјим пером с десна на лево...; на колену пише.{S} Испрати писмо по тројици; с 
јабуком, у води са седам бунара и испод левог воденичког камена, где је, од синоћ, селена, копи 
p> <p>Ни мало хропца, мало грчења...{S} Левом је руком згужвала танку паучину, чаршав на душеку 
шеку, испружила се, окренула се мало на леву страну, прозору, осмехнула се последњим радосним о 
, све филигран рад; па силно посуђе, па легени и ибрици од правога сребра које Турци зову <hi>с 
тву.{S} Нити се од тада свукла, нити је легла; плакала, кукала, бусала се у прси, чупала косу,  
, на чупав ћилим, или на шиљте, обучена легне; мулина кћи чучне крај ње, метне јој руку на чело 
то хода и седи, и плаче...{S} Час-по па легне, на чупав ћилим, или на шиљте, обучена легне; мул 
="140" /> јој обуче невестинску хаљину; легнуше јој на грло Исмаилов бисер, и накитише је други 
 камен.{S} На глави ти камен, у срцу ти лед: скинућеш га, ако си Бог; растопићеш га, ако си сун 
о мула.{S} На глави му камен, у срцу му лед, ако се зове Шемси, није шемси (сунце) да га отопи. 
подвуче јој засукане, жилаве руке испод леђа, узе је у наручје...{S} Из груди му се оте глас је 
исто време и мрзи и прети, па му окрете леђа, сиђе с тахта без збогом.</p> <p>Затутњише сарајск 
љи, свиленој.</p> <p>Лежала на миндеру, лежала на шиљтету, лежала у својој девојачкој постељи;  
p>Лежала на миндеру, лежала на шиљтету, лежала у својој девојачкој постељи; мењала место, час у 
а, а она је у постељи, свиленој.</p> <p>Лежала на миндеру, лежала на шиљтету, лежала у својој д 
 постељи два: тако, тако, док сасвим не леже...{S} Сирота!{S} А док сасвим не леже, мало, мало, 
е леже...{S} Сирота!{S} А док сасвим не леже, мало, мало, па белој робињи на само, на ухо: „Зул 
ји му пуномоћник предаде, исказа; с њим леже, с њим устаје; како ће кроз град с катраном на обр 
астуку сеном напуњену лежи Фати-султан; лежи наузнак, очију полуотворених, лица као восак жута, 
пута је снашле и пустиле детиње.{S} Сад лежи обезнањена; над њом плаче мулина кћи, а кропе је н 
 венчања с мулом.{S} А у одаји, где сад лежи, према постељи, чивилук, пун, Исмаилово рухо, Исма 
.{S} Шушти лишће крај прозора одаје где лежи Фати-султан, покреће га поветарац; славуј је удеси 
пази, не прислушкује; од тада Фати више лежи него што хода и седи, и плаче...{S} Час-по па легн 
 да не осете хладноће хануме...{S} Фати лежи наузнак и смеши се.{S} Да је ово смешење видела му 
е, брзо, уђе у кућу, у одају где му кћи лежи мртва; и кад је виде, зовну је по имену трипут:{S} 
ала, да се још смирила није, што Исмаил лежи у гробу неосвећен; и трипут јој је поручила, да ак 
кафеза, нису са улице...{S} Фати-султан лежи наузнак са затвореним очима: очни су јој каици иша 
рате сунце и росу...</p> <p>Фати-султан лежи мртва, лепа, лепа, као да је заспала.... коса се п 
але...</p> <p>Живот.</p> <p>Фати-султан лежи мртва.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пре  
 чупаву ћилиму и јастуку сеном напуњену лежи Фати-султан; лежи наузнак, очију полуотворених, ли 
 воде где је олово било.</p> <p>Она још лежи у незнани, а мула тражи пуномоћнике, сведоке, имам 
је та ханума на камили?</p> <p>— Лејле, Лејле-ханум, шаир (песник)-девојка.</p> <p>— .{S}Ашици, 
она је ту исту тугу осетила, као Лејле, Лејле-ханум...{S} Па јој дође мило, лако јој је, наслон 
— Која је та ханума на камили?</p> <p>— Лејле, Лејле-ханум, шаир (песник)-девојка.</p> <p>— .{S 
!{S} И она је ту исту тугу осетила, као Лејле, Лејле-ханум...{S} Па јој дође мило, лако јој је, 
 и много као у ноћ што се зове <hi>Кадр-Лејле</hi>, где је пуно света, па све лепо обучено, све 
 и пева: о севдаху, о ашку, о Меџнуну и Лејли, двоје драгих, што се толико волели, па се не узе 
икад, међу булама, знало, а и сад знаде лека за ову несрећну бољку, <hi>верем</hi>, то јест сух 
 га кћери; али, узалуд: одсеченој глави лека нема.{S} Испрва у постељи дан, на ногама два; посл 
о мирисаше на мајкину душицу и на друге лековите траве, прошлога лета, тако је сад опорави оно  
 одољен, на мајкину душицу, на хиљадама лековитих трава, биље.</p> <p>И тако.{S} Повраћена у жи 
е; он хоће...</p> <p>— Алла’!{S} Ху!{S} Лела’!{S} Ху!...</p> <p>— Мула!{S} Мула!{S} Ниси дервиш 
а, а оно ето мулина сина, на ату; млад, леп, исти његов Бал-беј; пролази мимо прокупачки сарај; 
е, не стиди се, кажи „буди“...{S} Млад, леп, твоја прилика...{S} Усред зиме зумбул! и усред зим 
 зову.{S} Баш је, вала, „бал“.{S} Млад, леп, гонџе-лале, и од соја; стриц му је био велики вези 
м два тахтаривана.{S} Један тахтариван, леп, бојадисан, носе Ахмед-хафузове чифчије; други, нов 
ху је у коме га је живога гледала...{S} Леп!{S} Даје јој бесу да неће никуд од ње...{S} Гроб се 
ела сам га једанпут у Есма-кадуне...{S} Леп.{S} А, очи!{S} А, веђе!... а над горњом усницом као 
их, науснице као угљеном направљене.{S} Леп, иста мајка.{S} Час је обучен као војник, час као с 
е:</p> <pb n="139" /> <p>— Снила сам ја леп сан; све овце и јагањци, иду ливадом, зеленом, пуно 
ваки дан ће топлије...{S} Начинићемо ти леп тахтариван, па до Белога Мора ћемо те тахтариваном, 
у га много волеле, не толико што је био леп, колико што је био јунак; а и он је жене волео; жен 
ан-хануми се, у овом часу, учини толико леп, прегорела би, зацело, и спомен на свој завичај, ка 
 росу...</p> <p>Фати-султан лежи мртва, лепа, лепа, као да је заспала.... коса се по јастуку пр 
урци. „Јазук!“ узвикују буле.{S} А она, лепа Фати-султан-ханума мирна; бледа је као свећа или к 
..</p> <p>Фати-султан лежи мртва, лепа, лепа, као да је заспала.... коса се по јастуку просула. 
им је и његова ханума, и кћи, јединица, лепа као руже што осташе саме у пустој башти његовој, Ф 
од страха.</p> <p>— Вај, млада!{S} Вај, лепа!{S} Вај, од соја! а толико несрећна!</p> <p>И још  
тан-хануму, а срамота га да им каже.{S} Лепа је...{S} Нека питају своју кћер; она ће и њима каз 
hi>Велику К’на-Ноћ</hi> правно.{S} Њена лепа коса, сад замршена, пала јој је <pb n="59" /> по ч 
а виде и Турци и ђаури. „А!{S} Шта може лепа реч! и што се не може постићи кад се стоји право,  
ју кћер; она ће и њима казати колико је лепа Фати-султан.{S} А кад из одаје изиђе мула, као џин 
им.{S} Где не може пушка и сабља, ту ће лепа реч.{S} А мула долази у сарај кад се год позове.{S 
ра ти казује да је то красна девојка, и лепа, па смо се мула и ја разговорили и договорили“...{ 
јлепша, најсветлија, кад је она онолико лепа, онако светла.{S} Сестра није умела да му је опише 
рли обоје уочи ђердека...{S} О, како су лепе те песме, како је слатка та туга!{S} И она је ту и 
ек покоју проговоре. „Да се однесе онај лепи мангал са звездом и месецом код невесте; ханум-ефе 
сан.{S} Па гледајући у њега поче, лепо, лепим наречјем цариградским:</p> <p>— Мој је отац био п 
.{S} На уснама му мед, на језику шећер; лепим ће боље мулу него најмирнијега човека; разговараћ 
разговара.{S} Најпосле смисли: да почне лепим.{S} Где не може пушка и сабља, ту ће лепа реч.{S} 
и на све друго, с пашиних <pb n="99" /> лепих и слатких речи и његове понизности, а не зна да б 
бунило, а кад јава.{S} Јер и кад бунца, лепо их гледа, као на јави.{S} Увек, само о Исмаилу гов 
<hi>ђелин-пули</hi> међу њене извијене, лепо нашаране обрве, па да устане.{S} Једна од оне три, 
ћашњи сан.{S} Па гледајући у њега поче, лепо, лепим наречјем цариградским:</p> <p>— Мој је отац 
наредила, свакој покоју благу рекла.{S} Лепо, и као некако другарски, с њима, да јој се тајно н 
р-Лејле</hi>, где је пуно света, па све лепо обучено, све весело, све се радује: а Исмаил чучи  
а мило, и мулиној кћери, што су је тако лепо обукле, накитиле; јер у шта ко умре, у томе га вид 
ак је, нарочито тамо где је харем, врло лепо намештен скупоценим застиркама и јастуцима из Смир 
султан!{S} Фати-султан!{S} Одјекну њено лепо име, њему мило а он зарида, изиђе из одаје; побеже 
паша не врати из Прокупља, све је нешто лепо очекивала, све се добру надала, те није дирнула ни 
 па ће ступити у осамнаесту.{S} Лице му лепо, мушко, сунцем преплануто; бркова још нема, тек га 
ела у околини Ниша, и Прокупља, дивљега лепотана, где се поветарац разговара с Топлицом; где му 
иле у те красне одаје и гледале чудо од лепоте, и од богаства, збуњено, не умејући одатле изићи 
 се диве младићу, његовој <pb n="10" /> лепоти, његову оделу, његову коњу, коњској опреми, и пи 
а Садије-хануме: прича јој о младости и лепоти пашићевој, о севдаху што га за њу има, о госпост 
 робиње, и једна стара беговица о њеној лепоти много.{S} Нестрпљив био.{S} Црна Ђултер преброји 
ко, пажљиво, <pb n="19" /> како би узео лептирова крила, па је метну на свој образ.{S} Како би  
руги пут.{S} Пошао је у ноћ, летњу ноћ, лепу, обасјану месецем, намирисану мирисом цвећа, освеж 
ад, у петак који први дође, Шемси ће по лепу Стамболку..{S} И зацело говори: „Кад је била завол 
ке.{S} Истина, и он је задиркивао многу лепу Циганчицу, али је још „гонџе-лале“...</p> <p>Никад 
естра није умела да му је опише; она је лепша; шта је он данас својим очима гледао!{S} У заносу 
рски зову <hi>мусафир-одаје</hi>; а још лепше су намештене сад, кад ово причамо: зидови су им,  
{S} Славуј у лугу од јасмина удесио још лепше песму!{S} И гугутке се избудиле, гугучу!{S} Све т 
аће блато с образа; пројездиће кроз сав Лесковац, и Прокупље, нека га виде и Турци и ђаури. „А! 
иду кроз <pb n="110" /> турски Ниш, или Лесковац, столицу Шемси-пашину.</p> <p>Дођоше до конака 
 ашиковању, па се опростише: паша оде у Лесковац, да однесе пријатељеву сину од муле селам, а м 
исмо, и прочита га, пође на пут; дође у Лесковац, сину својега умрлога друга; Шемси-паша му <pb 
 увек, с кукумавкама.{S} Понекад дође у Лесковац, где му је девојка потурчена, па дању тумара т 
? или некуд даље, далеко од муле? или у Лесковац?...{S} К Лесковцу се окреће, душом полази...{S 
} Ах! ако се удаје врањскога паше кћи у Лесковац, зими, кад је снега доста, кулучи раја, разгрћ 
по Прокупљу, а до довече оде тај глас у Лесковац, у Ниш, и Врању.{S} А сутра-дан, још у свитање 
 пашиница жали свога сина; јенђе помињу Лесковац; онима се с девојачке стране чини као да су по 
 песме ваде и певају, па дођоше и у наш Лесковац, ама им даде сургун Шемси-паша.</p> <p>— Туџар 
 <hi>мухабет</hi>, то јест разговор.{S} Лесковачки паша, пре надувен, силан, сад љубазан, пониз 
 се пронео глас да је убица Шемси, паша лесковачки! „Ама зар баш сам паша?“ „Не.{S} Заптије из  
атиб унук Бал-бејов, праунук Шемси-паше лесковачког.</p> <p>За крв сина поглавара војњачког ниј 
и.{S} После одласка скадарскога паше из Лесковца, једно јутро, рано, је изишао дугачак <pb n="1 
; свирачице, певачице, чочеци, једни из Лесковца, једни из Врање, једни чак из Скопља, дошли с  
, да невеста и јенђе лако прођу; ако из Лесковца у Ниш тако... све раја, кулук, од свију кулука 
раве весеља; по Фати-султан дошле су из Лесковца јенђе, Шемси-пашиница са својим рођакама и при 
ра, баци крвав поглед према Прокупљу, к Лесковцу, и викну: „Шемси!{S} Срамоту за жалост!“</p> < 
ружа стиснуту песницу према Прокупљу, к Лесковцу; и пошто пусти некакав дивљи глас, викну: „Шем 
далеко од муле? или у Лесковац?...{S} К Лесковцу се окреће, душом полази...{S} Тешко рањена гол 
 коју ће страну: пођоше сејмени једни к Лесковцу, други к Нишу, трећи к Топлици.{S} Они што пођ 
.{S} Војњаци посели друмове...{S} Иду к Лесковцу...{S} Хоће да опколе прокупачки сарај...{S} Св 
 са самим Алахом: не би пашовао у малом Лесковцу, него би везировао у великом Стамболу.</p> <pb 
е, све у двоје, шапатом, у Прокупљу, по Лесковцу, Нишу и Врањи.{S} Говоре шапатом, а те речи од 
 не мисли: телом је у Прокупљу, душом у Лесковцу, крај сина, гледа га умним оком како се угађа, 
d="SRP19070_C12"> <head>XII</head> <p>У Лесковцу, на десној обади Ветернице, диже се Шемси-паши 
енђе, и ако ће скоро зора, време кад ће Лесковчани Турци доћи по невесту.{S} Међу јенђама је св 
ори, у шта тврдо верују <pb n="27" /> и Лесковчани и Прокупчани, и Врањанци...{S} Њен отац радо 
па тад почне.{S} Овога пашу нису волели Лесковчани и Прокупчани, ни Турци ни Срби.{S} Није био  
урци и Арнаути Прокупчани, и само Турци Лесковчани; међу њима су пуномоћници и сведоци мулини,  
ође к њој у одају једна стара беговица, Лесковчанка, погурена, не од старости, него од болести  
ула-Халимови; а овамо, код Фати-султан, Лесковчанка, беговица, седи и пуши.{S} Није скинула ни  
ан.</p> <p>Мулина кћи ражљућена лавица; Лесковчанка смела, дрска; говори, прича, и кад види да  
жућа.{S} Мулина је кћи љуби и милује: а Лесковчанка, притискујући белим јашмаком место на грлу  
ла, смеши се!{S} Ове две то опазише, па Лесковчанка се тајно радује, а мулина кћи дршће...</p>  
У џенет ћеш.</p> <p>Кад се зави и изиђе Лесковчанка, ниједна од њих не виде.</p> </div> <pb n=" 
ед зиме зумбул! и усред зиме ђул! шапће Лесковчанка готово нечујно, и тресе се више но икад, а  
Фати-султан, сунце: дође време изусти и Лесковчанка, устајући, и исправљајући се, па је ухвати  
рале се крити.</p> <p>И ко зна докле би Лесковчанка овако, китила и везла, јер је Садије више н 
некога паше, Турчина; па ипак јој буле, Лесковчанке, споре племство, за то што је много охола,  
 с великом пажњом, јер воли да се сутра Лесковчанке зачуде њеној вештини.{S} Осим невесте и ста 
спремили.{S} И тој су се постељи дивиле Лесковчанке.{S} И та је постеља враћена из Шемси-пашина 
е!<ref target="#SRP19070_N1" /> викнуше Лесковчанке, јенђе.{S} Закукурекаше трећи петли...</p>  
, као гуја, и за тренуће ока баци се на Лесковчанку, заиста добро плаћену, дохвати је за рамена 
Одаје се бејаху претвориле у радионице: лествице, чекићи, гвоздени клинци разне величине, па <p 
ицу и на друге лековите траве, прошлога лета, тако је сад опорави оно што удари Шемси-паши катр 
есет; рекле бисмо да је од двадесет пет лета, да му није брада бела, дуга.</p> <p>У једној вели 
не изиђе очајан, но махнит, из очију му лете варнице...: освета...</p> <p>— Ама шта ће Шемси-па 
 као ластавице су.{S} Затутњи земља.{S} Лети блато у вис с копита атова и чилих коња, искићена  
</p> <p>Шкодралија живи у Арнаутлуку, и лети и зими, али му син долази у Прокупље врло често; а 
.{S} Сунце се тек помолило, а топло је, летње, те се испаравају цветне лехе, заливене и синоћ и 
оцније но други пут.{S} Пошао је у ноћ, летњу ноћ, лепу, обасјану месецем, намирисану мирисом ц 
, много каменица.{S} Топола висока, и у лето пуна лишћа, ама је само гледамо; јер зашто бисмо н 
е жене и девојке, певају у башти између леха, крај пупољале руже где је ћуп пун воде и ствари с 
.{S} Око конака врт са шадрваном између леха, за уживање и прање пред молитву, и велики вотњак  
опло је, летње, те се испаравају цветне лехе, заливене и синоћ и јутрос, мирише земља...{S} Чуј 
p> <p>Киша не престаје, а буде окупише „леш“.</p> <p>— Има леша у Топлици, није друго.{S} Да <p 
ила, песму као у пролеће.</p> <p>— Нема леша.{S} Са седмога су неба плакале девојке три дана и  
аје, а буде окупише „леш“.</p> <p>— Има леша у Топлици, није друго.{S} Да <pb n="43" /> се Фати 
крај конака, страх.{S} Да <pb n="88" /> ли је пре пуцао таван и да ли су пси били гробари, не с 
S} А не казиваше мајци за чим плаче, да ли плаче за пашићем, или што се за старца удала, или за 
 срећне дане, и ко зна <pb n="91" /> да ли с успоменама на Исмаила; кад му више не гледа ата, н 
нитеља, где грцају у плиткој Морави? да ли њих угледа онда кад очи исколачи, подиже ћулав с тем 
дам, а ништа не могу да разберем.{S} Да ли се књига много читала, па се слова поабала: или сам  
Чему има да се нада, шта очекује?{S} Да ли се сећа поруке мајке Исмаилове: ако ми не освети син 
није баш... сасвим паметан.</p> <p>А да ли види он, оџаковић, паша, фукару, ону тројицу из прок 
ешење видела мулина кћи, не би знала да ли је у Фатину срцу туга или радост...{S} Последњи је п 
pb n="88" /> ли је пре пуцао таван и да ли су пси били гробари, не сећа се.{S} И не сећа се да  
а! „Јазук, јазук!{S} Опет јазук!{S} Има ли правде и закона!...“</p> <p>Пође одајама како никад  
а, изговори стењући: „Алла’!{S} Страшна ли је освета твоја!{S} Алла’!“...{S} А јоргован опет ми 
{S} А он како се свети, ето.{S} Страшна ли је твоја освета, Аллах! говоре мусломани, са страхом 
после паша рече:</p> <p>— Ама, море, је ли истина да си ми ти <hi>украо</hi> снаху?</p> <p>— Ко 
понизно изусти:</p> <p>— Мула-Халим, је ли истина да си ми ти <hi>однео</hi> снаху?</p> <p>— Ис 
им те..., хоћеш да питаш хафуз-бабу: је ли истина да у шта ко умре, у томе га виде на оном свет 
лаћа све село где је крв учињена.{S} Је ли?...{S} Овде би требало сав град да плати, Прокупље,  
могаде да прође, но застаде и пита: „Је ли, Вога ти, чиме те ударише <pb n="128" /> толико?“ Он 
ако за крв последњега сиромаха.{S} Није ли тако добро?{S} Алах не праћа по душу богаташа једног 
бо, томе пљувачка пада на лице.{S} Није ли?{S} Јеси ли видела месец: кад највише сија, тад најв 
<p>— Не губи памети, сунце.{S} Сравњује ли се цвет с копривом...</p> <p>А она?{S} И чула свађу, 
ридесет девет нико не могаде.{S} И чиме ли га, Алла’ удари, кад је рана оволика?“ Пролазе људи  
е, Алла’! жали куче, жали маче, те неће ли човека?{S} Али он је, Шемси-паша, Фати-султан, ј’лдз 
ћник питао пред сведоцима, трипут, хоће ли за Шемси-пашина сина, Џафер-беја; она му је трипут о 
ања, ту да је испитају, ту да каже хоће ли код муле, или да дође његову Бал-беју.{S} За Бал-беј 
 шта се са Шемси-пашом договорио, не би ли га тада погледала, и опростила му што се заборавио,  
S} Ђувенде!{S} Ђувендеее!{S} Баш толики ли је јунак Шемси-пашин бакшиш? <pb n="114" /> Ааа?{S}  
његова фиса. „Грехота,“ говораше. „Жени ли се отац ћерком?“</p> <p>Сад мула, кад чу пашино позд 
 Алах: у нокту (тачку) удари...{S} Јеси ли чула да се од петогодишњег мушкарца жене крију?{S} Н 
вачка пада на лице.{S} Није ли?{S} Јеси ли видела месец: кад највише сија, тад највише на њ куч 
 уплашено изусти „амани.“</p> <p>— Јеси ли видела, звездо, садберк-ђул у саксији и у хладовини? 
 <p>— Што ме гледаш, мула?{S} Не зборим ли добро?</p> <p>Он ништа не одговара.{S} Гледа га.</p> 
људи и чуде се: „Алла’!{S} Алла’!{S} Ко ли га четрдесетог дана уби, кад за тридесет девет нико  
S} Чудо!{S} Чудо!{S} Чудо!...{S} Толико ли може Турчин да лаже?!{S} Харамије сина мојега...</p> 
шке тице пред њом није поменула, а камо ли човека.{S} А сад га будна пред мајком помиње, жали:  
је скинула ни покривала с главе, а камо ли фереџу; смакла јашмак с усана, окренула се к Фати-су 
нису ни њенога друштва достојне, а камо ли њој равне.{S} Њој је писано овако, њима онако.{S} Бо 
о мњењу Турака, жени за причање, а камо ли овако што.{S} Гордила се, поносила се, па сад?{S} До 
 фисом није ни у малој задевици, а камо ли да је коме крви дужан.{S} То је неко из града.{S} На 
 на миру ни док му је род зелен, а камо ли кад узри...{S} Много рода, много каменица.{S} Топола 
био мали, а и сама га се бојала; а камо ли сад.{S} Кад се мало прибра, стид је обузе.{S} Куд ће 
ри:</p> <p>— А, пријатељу, јазук!{S} То ли ти је нож, мој говор?{S} То ли су ти куршуми, моје р 
к!{S} То ли ти је нож, мој говор?{S} То ли су ти куршуми, моје речи?...{S} Није, пријатељу.{S}  
исоку ограду, растргао би десеторо а то ли једнога, али заман! ланац је грдно дебео, причвршћен 
у о његовој женидби, па се уплаши, коју ли су му изабрали.{S} Он воли Фати-султан-хануму, а сра 
о беса?{S} Часна реч у Арнаута.{S} Знаш ли да је Арнаутину више једна беса, него Турчину, опрос 
бих и њега убио, бесу ти дајем.{S} Знаш ли шта је то беса?{S} Часна реч у Арнаута.{S} Знаш ли д 
ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш ли да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царе 
пуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш да вен 
пуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш ли да  
пуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Мурад-беј будем пуномоћник, хоћеш да венча 
И диже се мирис кроз свежину вечерњу са ливада загрејаних дневном жегом, диже се као дим тамјан 
ога кириџију, што им је хтео украсти са ливаде козу музару, коју је она врло волела.</p> <p>Мил 
 своја до пре неки дан тучна поља, кроз ливаде тахтариван, то јест носила, као собицу неку, од  
е, с њим дању, и ноћу, у кули, и у овој ливади, на месечини, кад силно мирише копитњак и мајкин 
тра, замишљене; а попци зричу, свици по ливади трепере као по небу звезде, као кандила која је  
минара с кандилима, испрва као свици по ливади, после јасна, и много као у ноћ што се зове <hi> 
дубока, мртва.{S} Нигде никога пољем, у ливади, те Фати, наслоњена на груди Исмаилове сестре, у 
p> <p>И дан свршава као човек.</p> <p>У ливади, близу мулине куле, под великим бором једним, шт 
сам ја леп сан; све овце и јагањци, иду ливадом, зеленом, пуном цвећа, с травом до колена; пред 
 и каранфил из баште, на амбер и зумбул-ливанту с косе, на ђул-су с недара, грла и руку...{S} Д 
ају испод широке стрехе, одакле се киша лије.{S} Гугутке се из својих котарица не мичу; а псима 
лави му у место круне сахан, из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене очи...{S}  
лека...{S} На глави му сахан из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене капке...{S 
сузе не пусти, а сад за једним кишом их лије.{S} Па бар да се опије, заборавио би своју несрећу 
хмед-хафуза, раја турска, Срби, опасани ликом; а дванаест крај носила иду, за смену, и по двоји 
, дадије мулине кћери и сина; трећа јој лила олово, па јој сипа у уста кап по кап воде где је о 
кћи, врати, затече је страшну, жуту као лимун, сву уплакану, и тужну, не тужну него као убивену 
 му причали, за недељу дана роде и узру лимуни и портокали, <pb n="17" /> не би у срцу и лицу о 
брегова искићеним смоквама и маслинама, лимунима и неранџама, и ружама, и јасмином, тај чаробни 
м јаду Алахово Писмо, па наружила лице: липти крв с њега, а она нариче, пролива горке сузе...{S 
к! једну аспру <pb n="82" /> за милијон лира, за небројено благо, мир душе за госпоство!“ Мисли 
а га отопи...{S} За једну аспру милијон лира, небројено благо...{S} Пође по конаку, онако распо 
орим.{S} Селам ти од Шемси-паше: хиљаду лира уместо хиљаду гроша: и конак у Румелији, и један у 
ађа; уместо бакарних грошева, златне ми лире за њу нуди, срам га било! <pb n="129" /> И нуди ми 
ну, у високом фесу, и ћурку постављеном лисичином.</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим  
а?!...{S} Голо дрво нико не погледа, на лиснато бацају очи, на родно камење.{S} Што више рода,  
у читав вилајет...{S} Шта је Турчин?{S} Лист од јасике.{S} Арнаутин?{S} Од репуха.{S} Онај треп 
ло дрвеће, искићено ињем; и последњи је лист одавно опао, откинуо га бесни север, што час-по са 
 као бунтовници, из очију пламен сукља, лица чисто онакажена, загледају пушке, гледају јатагане 
тан; лежи наузнак, очију полуотворених, лица као восак жута, усана помодрелих, у хаљини коју јо 
он није мислио да може бити тако белога лица под топлим сунцем стамболским.{S} Очи га задивљава 
-по, па стара упре поглед у кћер, увела лица, изгорелих усана, а обучену у свилену антерију, и  
а Арнаути, крупни као горштаци, опаљена лица и дугих брка, раздрљени, жилава врата и изгорелих  
n="29" /> ће телејисање, то јест шарање лица:{S} Фати-султан-ханумина мајка некако чудна, уплаш 
ва?</p> <p>Он говори, очи му се сијају, лице се зажарило: бесу даје својој невести; рука му пал 
у је весеље; Фати-султан је на постељи; лице јој шара једна стара Прокупчанка с великом пажњом, 
рну врховима прстију њено <pb n="14" /> лице, и очи, и косу, па их тада узе љубити говорећи:</p 
још мало па ће ступити у осамнаесту.{S} Лице му лепо, мушко, сунцем преплануто; бркова још нема 
 тешком јаду Алахово Писмо, па наружила лице: липти крв с њега, а она нариче, пролива горке суз 
 ко пљује у небо, томе пљувачка пада на лице.{S} Није ли?{S} Јеси ли видела месец: кад највише  
ше фереџом мулине кћери, метнуше јој на лице бели јашмак, па изиђоше; уђоше људи:{S} Фатин пуно 
и-паши блато на чело прилепи, катран на лице удари; Исмаилу турбе подиже.{S} Аман, султанијо!{S 
епила блато на чело и ударила катран на лице Исмаилова невеста...{S} Кажи му селам, <pb n="120" 
рави оно што удари Шемси-паши катран на лице и подиже Исмаилу турбе.{S} И још јој боље би кад с 
е казаше шта је, а она чупа косу, гребе лице, грува се у груди и виче из свега грла:</p> <p>— < 
Арапи, на камили кадуна: јашмак јој све лице сакрио, а очи, плаве као зумбул, преда се гледају. 
ије ништа осетила, јер Исмаилово јој је лице било урезано у срце прво, те јој било као она свет 
љно, а она се застиде, па поче да крије лице и да се смеје.{S} Хтеде рећи да би некога убила из 
оплице... што је Исмаил спремио за моје лице...{S} Овај тахтариван неће носити Цигани... него Т 
 <pb n="94" /> боље дане: све више вене лице, све се чешће чује сух кашаљ, из груди...{S} А мул 
нуше и простреше се по поду, да заклоне лице; и стара подиже главу, врисну; а на ову вриску нев 
н-хануму, те јој добро упамтила и очи и лице, и руке и ноге, и стас и ход, све.{S} Беговицу је  
бе и Фати-султан...{S} Љуби јој и очи и лице и бело грло...{S} Пољубио би и уста, а још се уздр 
азук, кћери, твоја младост!“ Па поклопи лице рукама и зајеца како скоро није.{S} Подижу јој се  
а болест, стаде јој се грчити и кривити лице, и удари јој пена на уста...</p> </div> <pb n="62" 
ели би је у харем пашин, обљубио би јој лице пашић, и онда...{S} Да га остави?{S} Или да је бил 
и, којима се чуди Арнаутин, и чисто јој лице, коме се такођер чуди Арнаутин, јер он није мислио 
>, додаје она, и облије јој румен бледо лице.</p> <pb n="65" /> <p>И повраћају је у живот полак 
ј се очи, бистри горски кладенци, увело лице, свежа мајска ружа, и, каткад, чује се сух кашаљ,  
е оне баш све опазити, кад је у „светло лице“ никако не гледају, није ред, већ одговарају погну 
 Исмаил био, њој о љубави говорио, њено лице прстима додирнуо, своје прсте љубио, и њене усне,  
о.{S} Месец, пун, обасјао хануме, њихно лице, распуштену косу, <pb n="30" /> недра, раздрљена — 
жураном руком врело чело, као смиљ жуто лице зажарених јагодица, вреле руке, и казује својој кћ 
 с дугачком, као снег белом брадом, а с лицем свежим, готово без бора, с оком црним и крупним,  
во дисање, и осећа његов дах, топли, на лицу, на уснама, удише га као зумбулов мирис, пије га к 
е беле браде; за се је бацио кадуну: на лицу јој био пешкир, па се смакао, те су видели да је < 
њој мио; гледа очи, њој драге; осећа на лицу топле прсте, и на уснама пољубац, топал... први и  
 /> по челу, још телејисану.{S} Па и на лицу јој још тел стоји, колико је могао остати.{S} Не у 
, и да деле с њом оно што јој зацело на лицу читају, бригу, страх, и стид.{S} Али како ће оне б 
 својих нежних прстију додирну место на лицу где је Исмаил додирнуо, па их тад љубљаше, много,  
тано пита, коме се радује; а на њену се лицу радост опази, неисказана радост, раширише се и она 
портокали, <pb n="17" /> не би у срцу и лицу оволико горео.{S} Да га послужише шербетом оне дев 
није само на уснама, разлио се по целом лицу нежном, као од воска...{S} Тако умиру, ваљда, само 
 мула, муца паша тобоже изненађено, а у лицу му не бејаше ни капи крви, и целим телом задрхта.{ 
 То јутро је Фати била врло весела; и у лицу се мало повратила...{S} Пред кулом су Арнаути, не  
ултан, срећа!</p> <p>А она се промени у лицу и рече:</p> <p>— Исмаил-бег... ћути!</p> <p>— Зашт 
{S} Мутне су му и подбуле очи; подбуо у лицу; обрве беле, дугачке, наднеле се над очи сасвим; д 
 дотакли ни човек ни ђеније, девице што личе на зумбул и на мерџане, не би му усне осетиле овол 
н, чучећи на зеленој трави, сва у бело, личи на љиљан.{S} А и она је као љиљан, чиста је, чисте 
 себе, а први пут му се сад учини да не личи на човека, но на вука, или медведа.{S} Старац се т 
им, мајкиним сузама не сагори, да се не лиши једине наде, састанка с њом на оном свету.{S} И Ис 
меница.{S} Топола висока, и у лето пуна лишћа, ама је само гледамо; јер зашто бисмо на њу камен 
ло воће, мирише росна трава...{S} Шушти лишће крај прозора одаје где лежи Фати-султан, покреће  
ким воћкама, обученим у густо ђурђевско лишће долази мирис: мирише јоргован, мирише јасмин, мир 
а’!“...{S} А јоргован опет мирише! опет лишће шушти и опет ветрић душе!{S} Славуј у лугу од јас 
травом, да јој мирише дрвеће, обучено у лишће, и да јој мирише цветало воће...{S} А од пре три  
тињу дадох; дариваће их прво цветом, па лишћем, па родом, Он, благ и милосрдан, и оком неће тре 
 одмах; тако у младости, тако сад.{S} У лов је полазио само на вуке. „Ни на њих не бих, говорио 
пушком о рамену и хртом за собом, иде у лов на зечеве, и прођу сеоским путем но две-три Арнаутк 
о жмурећи, и запао у блато; пошао си да ловиш рибу у мутној води, па си извукао у мрежи змију;  
 <p>Кад угледа мртва сина, испружена, у локвама усирене крви искуљале из рана више леве сисе и  
ани су на кулук од поноћи; разгрћу снег лопатама целим путем, где ће проћи тахтаривани с ханумо 
ио ми: „Ако те снађе, не дај Боже, нека лошотиња, тражи помоћ у мене...{S} А он је оном топличк 
а си желео још већи да си.{S} Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи, и запао у бла 
паша дахну, па опет терет... „Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи и запао у блат 
е шушти и опет ветрић душе!{S} Славуј у лугу од јасмина удесио још лепше песму!{S} И гугутке се 
окреће га поветарац; славуј је удесио у лугу од јасмина слатко-тужну песму...{S} Песма се чује, 
 црвена сактијана.{S} Тумара, забринут, луд од бриге; застане, зажмури и почне својим танким гл 
ражљути мулу.{S} Бекрија, <pb n="61" /> луд, али хафуз, па зна: кад се дивљак ражљути, разума н 
ко се паша посили, па опет пусти онакав луд глас, то јест, да ће пред падишаха с тужбом против  
, мула?</p> <p>— Још мало...{S} Млад, и луд, па се задоцнио...{S} Оставио да дође сутра.</p> <p 
а ништа не разуме, као да је пијан, или луд; па се прибираше, полако; и освести се...</p> <p>Пр 
хотом.{S} Виде: има часова кад је човек луд, а чини му се да је паметан.</p> <p>И досад су се А 
 није стао.{S} Иде, тумара сокацима као луд, па тек застане, премери сокак погледом, као да кће 
во двоје на теразије.{S} Ама, ко би био луд да мери перо с оловом?!...</p> </div> <pb n="47" /> 
рнаутску силу и турску обест. „Луда!{S} Луда!“ узвикнуше неки, колико толико Божји људи, и обиђ 
не пушта.{S} А пашиница од страха чисто луда.{S} Час плаче, час се смеје, смеје, тепајући сину  
клињаше арнаутску силу и турску обест. „Луда!{S} Луда!“ узвикнуше неки, колико толико Божји људ 
увију!{S} Разлеже се страшан глас овај, лудаков, ноћном тишином.{S} Ману су Турци, одавно, кад  
и дан убио човека, ни крива ни дужна, у лудилу које га спопада кад год се опије; па уместо да г 
е насмејаше; једна рече: „Паметна си, а лудо питаш, Фати-султан- ханум!{S} Где је Алах, ту је и 
лаха?“ Она се застиде, поцрвене: истина лудо питала.{S} Нарочито виде да је лудо питала кад се  
ина лудо питала.{S} Нарочито виде да је лудо питала кад се заљуби...</p> <p>Виде једнога младић 
аревине српске.{S} Пре српска села, сад лудога Ахмед-хафуза спахилуци...</p> <p>Не прође много, 
 младости закон; тебе под старост твоја лудост.{S} Хтео си, учинио си, осрамотио си се, па сад  
коном!{S} Ха! ха! ха! насмеја се својој лудости грохотом.{S} Виде: има часова кад је човек луд, 
дланови.</p> <p>— Шта је?...{S} Ко тако лупа?!...</p> <p>Сејмени.</p> <p>Изиђоше преда њ три се 
подару добар глас, тргоше се, јер се чу лупа.{S} Фати-султан удари дланом у врата; жене се зачу 
 години, Ђурђев дан...{S} Шкрипе врата, лупају капиџици, клопарају по калдрми дворишта налуне,  
не појави до мрака, док пашиница не узе лупати дланом у врата, заклињући га у њихова Бал-беја,  
 страну; и нигде излаза, свуд зид, свуд лупи главом.{S} Пре само није знао с кога ће краја поче 
де! опет је прекиде Арнаутка, и опет је лупи у врат песницом; а сирота Фати сад заплака и трипу 
да истрчи, па не могаде, но се заљуља и лупи о под застрвен асуром.</p> <p>Материно је срце раз 
> <p>— Ђувенде! прекиде је мулима кћи и лупи је песницом у врат; а сирота Фати задрхта и уплаше 
и на зеленој трави, сва у бело, личи на љиљан.{S} А и она је као љиљан, чиста је, чисте јој очи 
 бело, личи на љиљан.{S} А и она је као љиљан, чиста је, чисте јој очи, којима се чуди Арнаутин 
е више о сну говорила, но му исказивала љубав погледима, осмесима — душом; он, гледајући њене у 
би косу коју су њене руке чешљале, њена љубав неговала, милује мршавом, смежураном руком врело  
, густа и дугачка, коју негује материна љубав, још чешљају руке материне...</p> <p>Разговарају  
овратила; повратише је у живот материна љубав и ваздух красне Топлице, испресецане рекама, ишар 
-султан- ханум!{S} Где је Алах, ту је и љубав; а кажи један град, или једно село, или гору, или 
олико растужена душа; сновима се заноси љубав...</p> <p>...{S} У Прокупљу је.{S} Сунце се тек п 
 конак тамо...{S} Носите ме, за Алахову љубав!</p> <p>— Аман, бебег’м! промуца мајка, па заплак 
е ме на брег под Јастрепцем, за Алахову љубав!...{S} И тамо је ваздух сам мирис...; и тамо је с 
 певаш, па ништа...{S} Аман, за Алахову љубав, пусти све да кажем...{S} Није, каже, џелат; ама  
, мула, Шемси-паша се заклиње у Алахову љубав да није џелат; да ти није он сина...</p> <pb n="1 
њи на само, на ухо: „Зулфи!{S} За Божју љубав!{S} Носи шиљте тамо, онде, крај капиџика...; води 
120" /> аман!{S} Алла’ ашк’на (за Божју љубав)!...{S} Харам ти ако не...</p> <p>Не могаде више, 
 о младићима, о љубави. „Зар и овде има љубави?“ упита једном, зачуђено, Фати-султан: а њене се 
сети се те приче, њему миле, нове, и од љубави посрну као од поветарца „сарош каранфил,“ додирн 
розном убиству мулина сина, о несрећној љубави двоје младих.{S} Сваки их жали; погађају ко је у 
, о женама, о девојкама, о младићима, о љубави. „Зар и овде има љубави?“ упита једном, зачуђено 
есто, на место где је Исмаил био, њој о љубави говорио, њено лице прстима додирнуо, своје прсте 
p> <p>Разговарају се, гледају се; он, у љубавном заносу, додирну врховима прстију њено <pb n="1 
есковачки паша, пре надувен, силан, сад љубазан, понизан много, како Турчин може да буде када с 
 охола, него би са себи равним кадунама љубазно, с малим благо, са сиротим нежно.</p> <p>Прошет 
ашто да у зору изнова ради? пита мајка, љубећи је.</p> <p>Свесно схвата питање, а бесвесно одго 
а; отвори очи, сави руке оцу око врата, љуби му браду, и проговори!{S} Прва реч коју после три  
е сестра однесе на шиљте, па је милује, љуби, повраћа је, плаче над њом и говори:</p> <p>— Аман 
је мајци.</p> <p>Мајка се нагла над њу, љуби косу коју су њене руке чешљале, њена љубав неговал 
 се човек учи да верује и <pb n="74" /> љуби Бога, и како ће му се судити на оном свету за рђав 
 невесту, него себе и Фати-султан...{S} Љуби јој и очи и лице и бело грло...{S} Пољубио би и ус 
аварава, себе више не може.{S} Мајка је љуби, а она:</p> <p>— А, а!{S} Нов тахтариван мој, без  
 гледа ата, не милује хрта и сокола, не љуби рухо, не плаче над оружјем.{S} Замутиле јој се очи 
, још блеђа, још жућа.{S} Мулина је кћи љуби и милује: а Лесковчанка, притискујући белим јашмак 
>султан</hi> али и његове кадуне.{S} Он љуби руку само својој мајци, своме оцу, својим старијим 
e> <l>А! ха! ха!{S} Дервиш Баба!</l> <l>Љуби младу, удри стару кадуну!</l> </quote> <p>....{S}  
ил је, мој брат“, толковала је сестра и љубила Фати-султан, плачући с њом за дуго.</p> <p>Али о 
 прсте к својим уснама, што је значило „љубимо ти скут, ханум-ефенди“.{S} Јер те што нису звате 
ПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“</p> <p>Чика-Љубина улица, 8.</p> <p>1907</p> </div> <pb n="4" /> <p 
њено лице прстима додирнуо, своје прсте љубио, и њене усне, најпосле, вреле усне, сад изгореле, 
 /> лице, и очи, и косу, па их тада узе љубити говорећи:</p> <p>— Фати-султан, срећа!</p> <p>А  
мајци, иншалла’!...</p> <p>Мајка је узе љубити, да сакрије сузе, јер ако њу још надом заварава, 
иловати Исмаилова хрта и сокола; што ће љубити Исмаилово рухо; што ће плакати над Исмаиловим ор 
> <l>Чак до ђердане...</l> <l>Од акшама љубиће је драго...</l> <l>Док се не сване...</l> <l>Сад 
 лицу где је Исмаил додирнуо, па их тад љубљаше, много, и страсно...</p> <p>О, како сад себе во 
е.</p> <p>У <hi>конаку</hi>, одељењу за људе, нигде госта.{S} Скупише се, с вечери, па се одмах 
се од нечега уплаше; стока по појатама, људи по кућама, пуста поља, само замакне за брег по кој 
ата; жене се зачудише, не знају шта ће, људи се прибише уз врата.{S} Чу се кашаљ, а потом говор 
у и сина свога поглавара, жене плачући, људи шкрипећи зубима, пружајући стиснуте кошчате песниц 
е прибише уз кафезе и пробушене ограде; људи, који бејаху код куће, изиђоше на капију, пред дућ 
 се „на кавгу“ не <pb n="52" /> окрене; људи, уплашени, ћуте.{S} Јер сад нису замешали репови,  
 младо, подигло кули мула-Халимовој; па људи остају око куле, а жене се пењу на кулу, да виде н 
 голе, клате се, милостињу траже, не од људи, него од Алаха.{S} А Алах, благ и милосрдан, није  
, онако болна, склања се, да је не виде људи с откривеном главом, без фереџе.</p> <p>Чу се из п 
и ако има рока још до мрака.{S} Пролазе људи и чуде се: „Алла’!{S} Алла’!{S} Ко ли га четрдесет 
а’ удари, кад је рана оволика?“ Пролазе људи и мисле; а ето ти је једна жена, па не могаде да п 
тио си се, па сад седи, ако хоћеш да се људи не подмигују кад те чаршијом виде, да се жене не к 
ва!{S} Мани се сна, не бој се!{S} Ја се људи не бојим, па баш да би пошла стотина на мене једно 
 на лице бели јашмак, па изиђоше; уђоше људи:{S} Фатин пуномоћник, сведоци, имам; опколише је;  
јест, не говори, него тајно шапће.{S} И људи и жене о овом говоре шапатом, све у двоје.</p> <p> 
ћ одавно будно, жене и девојке, и млади људи, и момци, и деца; све се већ окупало, пре сунца, к 
а!“ узвикнуше неки, колико толико Божји људи, и обиђоше је; а други, ђаволови синови, окренуше  
сметове, камо би запали и ати а некмоли људи.{S} Умукле су тице певачице, само се, ноћу, чује б 
 види свадбу.{S} У свечано рухо обучени људи, искићени коњи; пред сватовима велики барјак... тр 
има преко бисага, увијене у јапунџа као људи; а дице им је умотано до самих очију.{S} Пођоше по 
жно прошапће; А, женски севда!{S} Добро људи зборе: траје од петка до суботе...</p> <p>Дође дан 
е његовим уским сокацима; не истрчавају људи да их гледају, но ако су се нашли на улици, брзо у 
.{S} Муха да пролети чула би се.</p> <p>Људи опет у земљу гледају, и помислили би да у одаји не 
p>Али камо јој кћери?...</p> <p>Још јој људски и не казаше шта је, а она чупа косу, гребе лице, 
р у голо дрвеће.{S} Хладан, зимни ветар љуља гране, голе. „Као просјаци: голе, клате се, милост 
; па она његова гласина нарочито кад је љут...!{S} Старац, а док му не погибе син, играо се јун 
чибук, не пали му га; од тада мула није љут и тужан, него смућен, и као да се нешто стиди, као  
 поглавар.{S} Смеје се само кад је врло љут.{S} Кад се некад пред кулом насмеје, грохотом, да г 
 је <hi>море</hi>?! цикну мула као гуја љута, а рука му паде на јабуку мале пушке.</p> <p>Паша  
о да не носи на плећима весела муду, ни љута, него брижна, смућена, тужна...{S} Ат је осетио, А 
аске са златним китама; преко рамена му љута арнаутка.</p> <p>Арнаутин је висок, и за своје год 
 <p>Мула смућен, Арнаути гори него пре, љути што им мула иде Шемси-паши, крвнику, псују, прете  
у.{S} И Исмаилова сестра плаче, нариче, љути се на оца што јој својом бесом спута и ноге руке,  
ве, замишљен, његова кћи тужна, Арнаути љути: шкргућу зубма, прете, сваки час <pb n="109" /> им 
мулин јатаган; од жубора шадрвана шапат љутих Арнаута.{S} Склопи очи, да ово не гледа, а оно ет 
ом свету његови.</p> <p>— Истина, бебег’м.{S} И ја знам... истина.{S} Ама што питаш?{S} Ти ћеш  
 зору изнова ради.</p> <p>— Фати, бебег’м (зеницо моја)!{S} Зашто да у зору изнова ради? пита м 
 за Алахову љубав!</p> <p>— Аман, бебег’м! промуца мајка, па заплака.{S} Зна она: тахтариван из 
ега грла:</p> <p>— <hi>Султан’м!{S} К’з’м</hi> (Султанијо!{S} Кћери моја)!</p> <p>Пашиница напа 
и он је, Шемси-паша, Фати-султан, ј’лдз’м (звездо), што дрво с родом...{S} Знаш такво дрво?{S}  
виче из свега грла:</p> <p>— <hi>Султан’м!{S} К’з’м</hi> (Султанијо!{S} Кћери моја)!</p> <p>Паш 
воје куће, макар изгореле, крај својих, ма и мртви били.{S} Једне појурише на улицу развијене!  
дугачак <pb n="132" /> караван: коњићи, магарићи, а камила им предњачи.{S} На магарићима пуни џ 
, магарићи, а камила им предњачи.{S} На магарићима пуни џакови, на коњићима Арапи, на камили ка 
је, вичу; њачу магарци; једно Туре јаше магарца искићена врбом толико, да му се само уши виде,  
га поморила.{S} Нигде коња, ни вола, ни магарца с угљем...{S} Пролазе турске уске улице, опточе 
је, <pb n="148" /> симиџије, вичу; њачу магарци; једно Туре јаше магарца искићена врбом толико, 
...</p> <p>Жали је мајка, да се не мучи мажући ивице очних капка сурмом, па тобоже се боји урок 
но, кроз све турске сокаке; а на сапима мазге држали су руке сејмени, обучени у празнично рухо; 
е падне.{S} И Фати га двапут видела, на мазги, прошао је мимо њене кафезе, и <pb n="79" /> чула 
д, али не на ату, него на једној дивној мазги, длаке као атлаз, у самим златним китама.{S} Кад  
о их је било још, као да су посадили на мазгу дете, па пазе да не падне.{S} И Фати га двапут ви 
де, Исмаил оде мајци, поче да се око ње мази, да је испитује. „Кад би нешто мајка рекла: просић 
ад се она, нешто проговоривши, осмехне, мајка се добру нада, а кад се сухо накашље, страхује; о 
у, <hi>верем</hi>, то јест суху болест, мајка га набави, даде га кћери; али, узалуд: одсеченој  
 кад слушају ову песму, свадбену, отац, мајка...{S} Ја не плачем...{S} Пушке, сватови, Арнаути. 
} Он је тамо...</p> <p>— Чучук-ханум... мајка твоја...</p> <p>— Мајка моја, Зулфи..., плакаће.. 
ажарише увеле јагодице; обори очи...{S} Мајка као да нешто страшно прочита са зажарених јагодиц 
ш надом заварава, себе више не може.{S} Мајка је љуби, а она:</p> <p>— А, а!{S} Нов тахтариван  
дара низ бисера, па га даде невести.{S} Мајка му овај бисер спремила за „виђење“, и он га већ т 
уту, навали се, па тако остаје дуго.{S} Мајка седи према њој, забрађена белим јашмаком онако ка 
 Чучук-ханум... мајка твоја...</p> <p>— Мајка моја, Зулфи..., плакаће...{S} Зар једна мајка пла 
 се много пре рока.) Она се опоравља, а мајка види па се нада, радује се; Богу се моли и дању и 
ирисаве гранчице јасмина и јоргована, а мајка је то, својом руком, наместила по јастуку око кће 
раха, почупана трава, утапкана земља; а мајка наредила те се јасминова честа посекла; све се пр 
сти под њим земља.</p> <p>Али Исмаилова мајка није преживела црни глас: једна стара Арнаутка на 
обуди и очи отвори.</p> <p>Затворила га мајка као девојку, јер зна како се Арнаути свете.{S} Па 
воја реч чује.{S} Фати, ђозум!{S} Твоја мајка не уме те друкчије световати, до: кад те испитују 
моја, Зулфи..., плакаће...{S} Зар једна мајка плаче за ћерком?</p> <p>— И зар једна драга тугуј 
лене хаљине, златом извезене...{S} Њена мајка, коју мало час изнеше из одаје, да не види кад јо 
 гледа, а и дању и ноћу говори.{S} Њена мајка, и мулина кћи, које се од њене постеље не мичу, и 
дише, појурише.{S} Фати-султан-ханумина мајка прекиде молитву, заборавивши да је то велика грех 
ст шарање лица:{S} Фати-султан-ханумина мајка некако чудна, уплашена, ваљда што јој кћи много б 
 петли...</p> <p>И Фати-султан-ханумина мајка не спава; крај мраморне чесме, пред ћошком где су 
)!{S} Зашто да у зору изнова ради? пита мајка, љубећи је.</p> <p>Свесно схвата питање, а бесвес 
це као угљеном направљене.{S} Леп, иста мајка.{S} Час је обучен као војник, час као софта, дана 
 љубав!</p> <p>— Аман, бебег’м! промуца мајка, па заплака.{S} Зна она: тахтариван из џамије — м 
.. да ми те не урекну...</p> <p>Жали је мајка, да се не мучи мажући ивице очних капка сурмом, п 
одаје, седи Фати-султан, а према њој је мајка њена.{S} Час-по, па стара упре поглед у кћер, уве 
Турака и харемћаја.{S} У тахтаривану је мајка Фати-султан-ханумина.{S} А главним путем сеоским  
као девојка.{S} И ко зна, још би, да се мајка не сети е је <hi>човек</hi>.{S} А ево откуд се то 
адају по рукама...</p> <p>— Шућур! поче мајка, сад кад јој се кћи насмеја.{S} Да Бог да се, куз 
ка глава, нека га освети женска...{S} И мајка, вели, зна да је Исмаила млада и зелена испратио  
.</p> <p>И не зна; нико јој не рече, ни мајка, ни другарице, ни слушкиње, ни робиње, шта се по  
...</p> <p>— Трећи ће петли сад, изусти мајка шапатом, с болом, са страхом.</p> <p>Јесте, трећи 
ако одговара несуђеној заови; а кад јој мајка опет дође, њој:{S} Ништа ми није... није грозница 
овратила, и разгалила, па...{S} Оде јој мајка, и оде јој несуђена заова, у Прокупље, на два дан 
 ње мази, да је испитује. „Кад би нешто мајка рекла: просићемо ти Фати-султан, ја бих јој пољуб 
ео Фатме, а у њу се заљубио: причала му мајка, и робиње, и једна стара беговица о њеној лепоти  
га.{S} И чини му се да га умоли, кад му мајка рече: „Просићемо ти, сине, Фати-султан.{S} Сестра 
о снашло, и врло му жао било.{S} Кад му мајка казала код кога је Фати-султан, плакао је као жен 
у у сну хладноћу и сањају: мања, где их мајка купа у хладној води; већа, где се отац на њих наљ 
ч коју после три дана изусти бејаше <hi>мајка</hi>.{S} За мајку оца пита, за њен страх, за њен  
} Оздравићеш мајци, иншалла’!...</p> <p>Мајка је узе љубити, да сакрије сузе, јер ако њу још на 
</p> <p>— Е, готово, време је...</p> <p>Мајка зајеца...{S} Изведоше је, изнесоше је из собе.</p 
нио...{S} Оставио да дође сутра.</p> <p>Мајка се заљуља још више, и узе мрмљати молитву.{S} У н 
 казала Зулфији, али није мајци.</p> <p>Мајка се нагла над њу, љуби косу коју су њене руке чешљ 
јој је име на уснама.{S} Не стиди се од мајке више.{S} Пре се стидела.{S} Ни мушке тице пред њо 
, јер му се учини да су то уздаси мртве мајке Исмаилове.</p> <p>О богатим даровима, оделу и нак 
а, шта очекује?{S} Да ли се сећа поруке мајке Исмаилове: ако ми не освети сина мушка глава, нек 
рварина.{S} И час-по, па се сети поруке мајке Исмаилове: „Ако га не освети мушка глава, нека га 
оја деца!“ У часу забуне, осим несрећне мајке, што из свега гласа нариче и помиње име своје јед 
огледалу као да у одаји никога нема, ни мајке!{S} Гледа се у огледалу и <pb n="141" /> намешта  
 прибила се уз прозор са хартијом, крај мајке, прислонила око на парченце стакла на прозору, па 
ој...{S} И јенђе... дошле!...{S} Ево му мајке...{S} Аман!...{S} Како су се Арнаутке обукле, ама 
 сви ноћни дуси...{S} Мирише копитњак и мајкина душица... дух је то, Исмаилов, мирис тако јак,  
а месечини, кад силно мирише копитњак и мајкина душица, под овим бором, што шушти, и као да се  
нпут...</p> <pb n="146" /> <p>Одлете из мајкине руке соко, не соко, него бели голуб...</p> <p>У 
 суза, молитвом, да кћер сузама својим, мајкиним сузама не сагори, да се не лиши једине наде, с 
, на копитњак, на омиљен, на одољен, на мајкину душицу, на хиљадама лековитих трава, биље.</p>  
 красне Топлице ваздух, што мирисаше на мајкину душицу и на друге лековите траве, прошлога лета 
 се не сване...</l> <l>Сад ће одлетет’, мајко,</l> <l>Шахин<ref target="#SRP19070_N2" /> из рук 
 камо ли човека.{S} А сад га будна пред мајком помиње, жали: у бунилу виче: „Ево Исмаила!{S} До 
ре преклани; и веле да је хтела постати мајком).{S} Кад стаде сатирати сакагија нишког паше хер 
ови синови са женском главом и ојађеном мајком, не би им се прошло наште срца.</p> <p>У прокупа 
н с Фати-султан-ханумом; а овај с њеном мајком однесе се кући Ахмед-хафузовој.{S} На задњу капи 
ре три године ишао је у женски хамам, с мајком; до пре две године излазиле преда њ девојке, раз 
еграда под долапима, у оној одаји где с мајком спава.</p> <p>Туговао, стидео се, и, најпосле, ш 
ана изусти бејаше <hi>мајка</hi>.{S} За мајку оца пита, за њен страх, за њен јад.{S} Хафуз, што 
{S} Сваке ноћи у глухо доба, вели, види мајку; хода по кули, каже, као жива, и све о Исмаилу го 
 да ће одмах у Прокупље, да јој испрати мајку.{S} Арнаутке гледају тугу и јад, па и ове окорела 
убову, једну у Житном Потоку, Исмаилову мајку овде).{S} Једну <pb n="50" /> отера; шест му умре 
пак весела, па и тужну, много забринуту мајку често разговори, и развесели.{S} Удаљена од свога 
стри горски кладенци, увело лице, свежа мајска ружа, и, каткад, чује се сух кашаљ, из груди.{S} 
а Суљина коња, и понесе га у Арнаутлук, мајци његовој, и Арнаутима; а буновно Прокупље трља очи 
чешљане) тихо, ћутећи, и поседају према мајци Фати-султан-хануминој: не пуше.{S} Чини им се да  
као џин, дугачке беле браде, Исмаил оде мајци, поче да се око ње мази, да је испитује. „Кад би  
 је венчаше с мулом понова, однесоше је мајци, по њеној жељи; и никад од тада не виде муле, муж 
мене...“ То је казала Зулфији, али није мајци.</p> <p>Мајка се нагла над њу, љуби косу коју су  
ри дана сузе не пусти.{S} А не казиваше мајци за чим плаче, да ли плаче за пашићем, или што се  
а ће Вог зна куд, а не у Топлицу, оцу и мајци, старој...{S} И отац му стар; има осамдесет, веле 
другога не беше јој добро), па се врати мајци слободна.{S} Тако је било, кузум...{S} И твоја ће 
ове кадуне.{S} Он љуби руку само својој мајци, своме оцу, својим старијима; а Фати-султан-ханум 
е однесе црни глас родитељима, ојађеној мајци Исмаиловој... </p> </div> <pb n="20" /> <div type 
 с једним питањем Фати-султан-хануминој мајци, или да је теши, да је подсети на к’смет, на Алах 
 јединац, одрастао у харему, да је увек мајци пред очима.{S} Сад је ушао у седамнаесту, а до пр 
орили и договорили“...{S} Он је ижљубио мајци руку, и „секао“ црни курбан.</p> </div> <pb n="13 
обукле, аман!... аман!..{S} Пољубићу му мајци и ногу и скут и руку...{S} Јенђе из Топлице дошле 
... истина.{S} Ама што питаш?{S} Ти ћеш мајци оздравити, иншала! па ево га Хедрлес, красан вазд 
, све као руком однето...{S} Оздравићеш мајци, иншалла’!...</p> <p>Мајка је узе љубити, да сакр 
и урока.</p> <p>Метни ми на чедо ладен, мајчице, шербете..., па се не бој урока.</p> <p>Метнуше 
 и Арнаути...{S} Не у Стамбол...{S} Ох, мајчице!{S} Носите ме на брег под Јастрепцем, за Алахов 
, смеши се радосним осмехом...</p> <p>— Мајчице моја, шећеру мој, шербете, текијо моја, питај,  
; жури се да је што пре код своје куће, макар изгореле, крај својих, ма и мртви били.{S} Једне  
ника, њој мрскога.{S} Ово је освета.{S} Макар она за њу главом платила, није јој жао.{S} Како б 
 <p>Мула рече паши, е има у години дана макар један дан кад се Арнаути не боје ни падишаха; а з 
на.{S} Крв за крв!{S} Наћи ће убицу, па макар ишао, овако стар, на крај света.</p> </div> <pb n 
емири тужно-свечану тишину, да се обрне макар с једним питањем Фати-султан-хануминој мајци, или 
тоји право, постићи ће се, увек, кад се макар мало превије грбина,“ тако мисли Шемси-паша; јер  
ашо, раја, ово су Арнаути: има у години макар један дан, кад се не боје ни падишаха.{S} И ово н 
 сећа се шта мула рече, да има у години макар један дан, кад се Арнаути не боје ни падишаха.</p 
надолији; и чифлук у Тракији, и један у Македонији; и даје ти сву ергелу из Мире; и даје ти све 
ући је, штоно <pb n="9" /> реч, мања од макова зрна.{S} Ади да није таква, одлетела би јој с ра 
 срам га било! <pb n="129" /> И нуди ми мал његов, конаци, чифлуци, ергелу, робље, срам га било 
кривено.{S} Па ту је међу оружјем и она мала пушка, с искићеном јабуком, где му бејаше рука, ка 
а...{S} И ја знам, кћери.{S} Ти си бита мала, не знаш.{S} Не живи Мејрем-ханума...{S} Знаш ону  
’на-ноћ</hi>?{S} У што им је прошла <hi>Мала К’на-ноћ</hi>?{S} У весељу, од вечери до зоре, до  
 дадоше.</p> <p>Мршаве руке дршћу...{S} Малаксаше...</p> <p>— Немој, чедо, сурме сада... да ми  
од кошуље, на ибришим-врвци, хамајлије, мале, велике, од урока, од намере, проклете намере, од  
 веселећи се с другарицама, пуца из две мале пушке од једанпут.{S} А једанпут <pb n="15" /> је  
ва.{S} Силај, па у силају јатаган и две мале пушке пећанке, са сребрним јабукама искићеним драг 
; рука му пала на искићену јабуку једне мале пушке.{S} Фати-султан-хануми се, у овом часу, учин 
ебо се проломи... „Аллааа’!.. припуцаше мале пушке, забубњаше бубњи, писнуше зурне... то поздра 
з врата, па стрчаше у авлију и избацише мале пушке, у знак весеља.</p> <p>Алла’!{S} Алла’!{S} А 
маиловим оружјем, над искићеном јабуком мале пушке где је била Исмаилова рука, кад јој је давао 
 конак с грађанима, па све чешће пуцају мале пушке, јаче бубњају бубњи и пиште зурне...</p> </d 
као гуја љута, а рука му паде на јабуку мале пушке.</p> <p>Паша се помаче и чисто понизно изуст 
" /> им пада рука на јатаган или јабуку мале пушке...{S} Зубато сунце појави се, те према њену  
ра; још је око ње прибор за телејисање, мали жути тасови с варком и ђелинпули; још је поред ње  
ханумини, и имам, старац један, Турчин, мали, погурен, мршав, као снег беле браде, у белој анте 
споства. „Знам га оволишног, ћатиба.{S} Мали, стоји према брегу, па не гледа докле му глава дос 
н грех једну казну, за голем голему, за мали малу.{S} Ти, мула, пријатељу, хоћеш две!{S} Немој! 
ту; прича о његову разговору кад бејаше мали, о јунаштву кад поста бећаром, о његову срцу памет 
м, раширише ноздрве, полетеше; па и они мали коњи као ластавице су.{S} Затутњи земља.{S} Лети б 
шила је његовим именом сина, кад је био мали, а и сама га се бојала; а камо ли сад.{S} Кад се м 
{S} Колико сам пута гледао, кад сам био мали, где нене, веселећи се с другарицама, пуца из две  
а њега се каменом бацио (ко великим, ко малим, како је коме срце било), и он жив, нигде ране, с 
о би са себи равним кадунама љубазно, с малим благо, са сиротим нежно.</p> <p>Прошетала је катк 
ли закукурекаше.</p> <p>Ни мало хропца, мало грчења...{S} Левом је руком згужвала танку паучину 
...{S} Сирота!{S} А док сасвим не леже, мало, мало, па белој робињи на само, на ухо: „Зулфи!{S} 
рве, па да устане.{S} Једна од оне три, мало час будне, заспала; друге две натакле на прсте фил 
 Сирота!{S} А док сасвим не леже, мало, мало, па белој робињи на само, на ухо: „Зулфи!{S} За Бо 
 јемина.{S} Ха-ха-ха!...{S} Теби, пашо, мало беше твојега госпоства и твоје величине, па си жел 
ри уста..., земзем...</p> <p>Отвори их, мало; усу јој Исмаилова сестра у уста неколико капи зем 
почне својим танким гласом, сам говори; мало, па сиђе у башту, мисли да ће му тамо лакше бити,  
ави мула на ату, узвикнуше „машала“!{S} Мало, па се отвори капија, и појавише се из великога дв 
овека, и даде крвнину пола Житорађа.{S} Мало, па опет уби човека, те даде другу половину Житора 
ерлија...{S} Писмо је учио код куће.{S} Мало пише, у сарају, код оца, много се игра ораха.{S} С 
је младожења назва назли-Стамболком.{S} Мало поћуташе, па он узвикну:</p> <p>— Аман! зар нам је 
ића?{S} Али каква би то била освета?{S} Мало жалости, ни мало срамоте. „Кад желиш да се коме мн 
омоћнике, сведоке, имама.{S} И чим дође мало к себи, Арнаутке је покрише фереџом мулине кћери,  
иће се с Исмаилом...{S} Огледало јој је мало, „ биљбиљур“, у мршавој руци, тако белој, с црвени 
,“ говори она млада Прокупчанка, што је мало час на доксату каву кувала; а ове, све, скочише и  
ав на душеку, испружила се, окренула се мало на леву страну, прозору, осмехнула се последњим ра 
 га се бојала; а камо ли сад.{S} Кад се мало прибра, стид је обузе.{S} Куд ће од бруке!{S} Срам 
е казује, ништа не говори.{S} Бејаше се мало повратила, и разгалила, па...{S} Оде јој мајка, и  
мед-хафузовица седела у Топлици Фати се мало повратила; повратише је у живот материна љубав и в 
о је Фати била врло весела; и у лицу се мало повратила...{S} Пред кулом су Арнаути, не као до с 
новима.{S} Уђе његов силистер полако, и мало погнут.{S} Он заповеди да се наоружају сејмени, да 
.</p> <p>И тако.{S} Повраћена у живот и мало разгаљена узела је дворити мулу, као оца, или онак 
оз руљу; сви му праве место...</p> <p>И мало, па се граја сасвим стиша; Арнаути се разиђоше, св 
мети, плаче за срцем јуначким.</p> <p>И мало које јутро да не казује несуђеној снаси снове свој 
 би то била освета?{S} Мало жалости, ни мало срамоте. „Кад желиш да се коме много осветиш, глед 
одају; светлости мало, чиста ваздуха ни мало, мирис јела, с одела, дим дувана, угаљ у мангалу,  
 <p>Трећи петли закукурекаше.</p> <p>Ни мало хропца, мало грчења...{S} Левом је руком згужвала  
да не улази хладноћа у одају; светлости мало, чиста ваздуха ни мало, мирис јела, с одела, дим д 
гога непуштена.{S} Живела с овим другим мало, па је први тужи.{S} Кад изиђе пред суд, падоше јо 
кадарском се паши узе трести брада, као мало час мули, и ударише му сузе на очи.{S} Поче се кла 
сец је тако тужан; звезде не трепте као мало час; ветар је удесио жалосну песму.{S} Умукло је б 
е чу његов глас, тих и слаб, готово као мало час имамов:</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Ала 
шаха с тужбом против мула-Халима.“ Само мало паша дахну, па опет терет... „Хтео си у луг где бу 
еравну друму, по дебелу снегу; али само мало, па наиђоше на пут очишћен; мноштво сељака, чифчиј 
шила се, па се онесвестила.</p> <p>Само мало, па дође к себи, још блеђа, још жућа.{S} Мулина је 
раво, постићи ће се, увек, кад се макар мало превије грбина,“ тако мисли Шемси-паша; јер тврдо  
 златом извезене...{S} Њена мајка, коју мало час изнеше из одаје, да не види кад јој кћи издише 
сок, и за своје године врло крупан: још мало па ће ступити у осамнаесту.{S} Лице му лепо, мушко 
д Суљу, ја Саида, а, мула?</p> <p>— Још мало...{S} Млад, и луд, па се задоцнио...{S} Оставио да 
а, и опростила му што се заборавио, <hi>мало</hi> погрешио, „као човек“...</p> </div> <pb n="10 
је зажалио; ни с једним фисом није ни у малој задевици, а камо ли да је коме крви дужан.{S} То  
 час се смеје, смеје, тепајући сину као малом детету, стискајући га на својим грудима, на груди 
 као и са самим Алахом: не би пашовао у малом Лесковцу, него би везировао у великом Стамболу.</ 
де на улицу, те закрчило пут, заједно с малским ђубретом.{S} Уклонила честу да не би неко <pb n 
х једну казну, за голем голему, за мали малу.{S} Ти, мула, пријатељу, хоћеш две!{S} Немој!{S} С 
ори за цигли један тренутак.{S} С виком Мана Кукувије причују му се и мулине речи: ти си мени к 
вала; а ове, све, скочише и похиташе за мангал: даће свекрва пашиница добар бакшиш.{S} Али их п 
а ону гомилу мокра угљевља. (Изврнуо се мангал оно вече, у оном <pb n="42" /> чуду и забуни, па 
 је пећ земљана, с крчазима; па ту је и мангал пун распаљена угља, јер на пољу је хладно како с 
 и џезве, разбацане зилове и дахира, ни мангал, ни скупља ону гомилу мокра угљевља. (Изврнуо се 
ушима, обучена као каква ханума; напуни мангал, изнесе га горе, намести га близу невесте и изма 
коју проговоре. „Да се однесе онај лепи мангал са звездом и месецом код невесте; ханум-ефенди х 
а, пашиница.{S} Насред ћошке је бакаран мангал, пун жара.{S} Једна млада Прокупчанка, була, <pb 
асред собе; још је крај ње онај бакаран мангал, пун пепела и угљевља, уместо жара; још је око њ 
} Он седи у једној затвореној софи крај мангала, у антерији и ћулаву, скрштених ногу, и пуши.{S 
 n="31" /> у белим шалварама, чучи крај мангала и кува каву у жутој џезвици.{S} Из те џезвице т 
капама и сарма из сахана „капаклија“ на мангалима крај огњишта, а ове то и не гледају, но се на 
мирис јела, с одела, дим дувана, угаљ у мангалу, дисање толико душа, туга, ниоткуд нада на <pb  
, а негде, где су укућани плашљивији, и мандалом: и позатварани су свуд капци на прозорима, јер 
а сате:{S} Так!{S} Так!{S} Так! и викне Мане Кукувија:{S} Кукувију!{S} Куку!{S} Кукувију!{S} Ра 
е.{S} И не сећа се да је икад досад чуо Мане Кукувију у својој махали, а сад свако вече.</p> <p 
Аман! зар нам је оваква прва забава!{S} Мани се сна, не бој се!{S} Ја се људи не бојим, па баш  
то је у души зидао за неколико сата, то Манов глас обори за цигли један тренутак.{S} С виком Ма 
 глас овај, лудаков, ноћном тишином.{S} Ману су Турци, одавно, кад је био млад, момче за женидб 
бра; у кући је, штоно <pb n="9" /> реч, мања од макова зрна.{S} Ади да није таква, одлетела би  
у, јер осећају у сну хладноћу и сањају: мања, где их мајка купа у хладној води; већа, где се от 
 <hi>слободна</hi>.{S} Толико знала.{S} Мање него други.{S} Муж јој није причао ни нешто што је 
снаха рођака цара царева.{S} Да се онда мање гордила, било би је сад мање срамота, и не би прол 
Да се онда мање гордила, било би је сад мање срамота, и не би пролазила кроз одаје као петао ка 
ејање оваца, лавеж паса, жагор, али све мање, тише, полако нестаје, изумире, док не завлада дуб 
 дуси блуде земљом, на месечини, сања и мање болно срце, и не оволико растужена душа; сновима с 
 о хафуз-Ахмеду.{S} Ни ко у неком граду мање да седи, ни да се о њему више говори.</p> <p>Како  
вога Мора, однегован на обалама немирне Мармаре, коме је дала име сама Фати-султан.{S} У ниској 
оде и ствари с наменом, спремљен за <hi>Мартифал</hi>.{S} На улици салебџије, <pb n="148" /> си 
} Ко сме о томе? <hi>Паша је</hi>, није маскара.</p> <p>— То јест, глава.{S} Али и главу могу п 
и многима пошље по врећу брашна и ћупче масла; купи им рухо.{S} Жене су га много волеле, не тол 
, на седам брегова искићеним смоквама и маслинама, лимунима и неранџама, и ружама, и јасмином,  
у...{S} Дечица се грче, прибијају се уз матер, или бабу, или дадију, јер осећају у сну хладноћу 
рабеске на тавану сакривене су свиленим материјама, златом везеним, махрамама много шареним, ке 
 у харему, да није са женама научио.{S} Материн јединац, одрастао у харему, да је увек мајци пр 
мека коса, густа и дугачка, коју негује материна љубав, још чешљају руке материне...</p> <p>Раз 
се мало повратила; повратише је у живот материна љубав и ваздух красне Топлице, испресецане рек 
негује материна љубав, још чешљају руке материне...</p> <p>Разговарају се, гледају се; он, у љу 
кајући га на својим грудима, на грудима материним, да га те груди задрже у харему, кад зажели д 
тово празној соби јасно се разумевало с материних усана <hi>Аллах-екбер</hi>, и у томе се зачу  
Бал-беј игра, да изиђе, да...{S} Не!{S} Материно срде даље није смело.</p> <p>Тако пашиница и с 
или, каква би њој вајда била, кад...{S} Материно срце не сме даље.</p> <p>Пашић, и ако млад, и  
ља и лупи о под застрвен асуром.</p> <p>Материно је срце разумело какав јој глас доноси ат сина 
дуну!</l> </quote> <p>....{S} С маха на мах припуцају пушке...{S} Јаче кларнет пишти.... бубњи  
рошарани су јатима врана, што с маха на мах прхну, гачући, као да се од нечега уплаше; стока по 
, с оком црним и крупним, што с маха на мах сине као у младића, не младића просвећена <pb n="49 
стару кадуну!</l> </quote> <p>....{S} С маха на мах припуцају пушке...{S} Јаче кларнет пишти... 
ове, а прошарани су јатима врана, што с маха на мах прхну, гачући, као да се од нечега уплаше;  
без бора, с оком црним и крупним, што с маха на мах сине као у младића, не младића просвећена < 
и у Прокупље врло често; а кад пројезди махалама, кадуне се, и жене и девојке, гурају уз <hi>ка 
иш не додирује земљу...</p> <p>Пројезди махалама, па стане пред капијом своје сестре удате овде 
војка потурчена, па дању тумара турским махалама као да је тражи, и ћути: а ноћу виче.{S} Дваде 
и набили џак на главу, и прођу једанпут махалама пустим.{S} Јутром се отвори покоја дрвена капи 
и зурне чују чак из далека, из циганске махале...</p> <p>Живот.</p> <p>Фати-султан лежи мртва.< 
{S} Са „чадром“, кроз капиџике, из целе махале, од јутра до мрака: остављају у предсобљу мокре  
 је будно; и ашчике, и слушкиње из целе махале, и неке сироте што ово дана слушаху, и три робињ 
евају, песмом дочекали Ђурђевдан.{S} Из махале, не из Ахмед-хафузова комшилука (јер у комшилуку 
па чак и проћеретати, то нису хануме из махале, кадуне каквога занатлије, дућанџије, или, рецим 
ако му се чини, никад није чуо у својој махали; а сад, има недеља дана, сваку ноћ, баш око поно 
е икад досад чуо Мане Кукувију у својој махали, а сад свако вече.</p> <p>Тишина, глуха, мртва,  
шијом виде, да се жене не кикоћу кад те махалом опазе“.{S} Тако мисли; а после куне брод који А 
 целом чаршијом.{S} Кад зађоше у српску махалу, и мула бејаше далеко, отвори се једна трошна ка 
у и тужно циче...</p> <p>Кроз арнаутску махалу нигде капка; Арнаутке се прибијају уз кафезе, ве 
ророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Са 
ророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш ли да венчамо тебе, 
 одахнув, а уз врата, одшкринута, приђе Махмуд-беј, с великом белом чалмом и с ћурком до земље, 
ко својих пуномоћника тражи.{S} Овде су Махмуд-беј, и Мурад-беј, њена оца комшије, па нека јој  
 Чисто не дишу.{S} Мртва тишина.</p> <p>Махмуд-беј понови питање, истим редом речи, истим тоном 
p>Одговора нема.</p> <p>Свршено.</p> <p>Махмуд-беј се помаче, уступи место Мурад-беју, <pb n="1 
, први имам Свете Софије, рођак султана Махмуда, цара царева, пуномоћника Алахова.{S} И пре нек 
еговим Сарај-Бурну, где је сарај султан-Махмудов, с Атмејданом, где изгибоше јаничари, са султа 
улав с темена и устрчи уз степенице као махнит?...</p> <p>Тако првих недеља: а после: „мула ме  
птија.{S} Из сараја не изиђе очајан, но махнит, из очију му лете варнице...: освета...</p> <p>— 
су свиленим материјама, златом везеним, махрамама много шареним, кесама кићеним, газовима, оним 
 (милосрдан) је, Алла’! жали куче, жали маче, те неће ли човека?{S} Али он је, Шемси-паша, Фати 
о напоље, на зиму, на цичу, кад другује мачка с мишем...</p> <p>Спавају...</p> <p>А на отворено 
А кад се појави мула на ату, узвикнуше „машала“!{S} Мало, па се отвори капија, и појавише се из 
и-паша ако је изгубио образ (Вај!{S} Да ме чује!) није и памет; и зна причу <hi>Јарац и Вук</hi 
Пушке, сватови, Арнаути...{S} Сад ће да ме воде...{S} Исмаилу...{S} Сад ће трећи петли...{S} До 
једну причу, мој пријатељу?{S} хоћеш да ме слушаш?</p> <pb n="127" /> <p>— Причај, пријатељу.{S 
p> <p>Тако првих недеља: а после: „мула ме позвао на мегдан, па се покајао, јер вели да се арсл 
 Грозница, Садије-ханум.{S} Не знам кад ме ухватила.</p> <pb n="93" /> <p>Овако одговара несуђе 
<p>— Да те не пробада?</p> <p>— Прободе ме нож; ударише ме куршуми.{S} Алла’!{S} Алла’!{S} Рана 
 у Стамбол...{S} Ох, мајчице!{S} Носите ме на брег под Јастрепцем, за Алахову љубав!...{S} И та 
.{S} Нека мм је конак тамо...{S} Носите ме, за Алахову љубав!</p> <p>— Аман, бебег’м! промуца м 
 сат...{S} Спремајте ме...{S} Завијајте ме..., не... огледало...</p> <p>Дадоше јој огледало.</p 
p> <p>— Гледајте на сат...{S} Спремајте ме...{S} Завијајте ме..., не... огледало...</p> <p>Дадо 
ла стотина на мене једнога.{S} А ако ће ме штогод снаћи од Алаха, шућур!</p> <p>И она рече „шућ 
обада?</p> <p>— Прободе ме нож; ударише ме куршуми.{S} Алла’!{S} Алла’!{S} Рана!...</p> <p>— Од 
ллахи</hi>, <hi>таллахи</hi>.{S} Кад би ме неки раставио од тебе, ја бих га...</p> <p>— Кажи, к 
иљте тамо, онде, крај капиџика...; води ме тамо“.</p> <p>— Чучук ханум?...</p> <p>— Тамо сам ја 
S} Паша Шкодралија ми је као отац, воли ме, јер ме мој отац, његов друг, на самрти њему у амане 
 ружа, кад није могло камење?“ „Камењем ме ударали знанци и непознати; ружом... <hi>пријатељ</h 
о ми је писмо праћао, учио ме, световао ме, и говорио ми: „Ако те снађе, не дај Боже, нека лошо 
лад био, често ми је писмо праћао, учио ме, световао ме, и говорио ми: „Ако те снађе, не дај Бо 
ста, па се загледа у пашу.</p> <p>— Што ме гледаш, мула?{S} Не зборим ли добро?</p> <p>Он ништа 
 Ево мене, Фати-султан, кумријо.{S} Зар ме не познајеш?</p> <p>— Познајем те, Садије-ханум, ђоз 
Шкодралија ми је као отац, воли ме, јер ме мој отац, његов друг, на самрти њему у аманет остави 
ладан вук, па ћу га питати...{S} Ако су ме слагали..., гајтан“.{S} Хода, хода паша по прокупачк 
утим, Фати-султан?</p> <p>— Па... страх ме, јер сам...</p> <p>— Шта, ханум?{S} Чега се бојиш?{S 
 одајама нека се бију жене.{S} Хајде на мегдан!{S} Пушка ти, пушка ми.{S} Јатаган ти, јатаган м 
е), ама бадава...{S} Ич ми не излази на мегдан, арслан арслана тражи...{S} Арслан сам, пашо, ни 
вих недеља: а после: „мула ме позвао на мегдан, па се покајао, јер вели да се арслан с арсланом 
ч као бисер на ибришим.{S} На уснама му мед, на језику шећер; лепим ће боље мулу него најмирниј 
 како га родитељи од милости зову, Бал (мед), висок је, танак је, очију плавих, трепавица црних 
у топличких јабука...</p> <p>— Или бал (мед), ако се може бал у џаку носити; а бал се претворио 
о...{S} Мој Бал-беј булбул; мула вук... медвед...“</p> <p>Хоће да заплаши мулу падишахом, решио 
<pb n="15" /> је убила из дугачке пушке медведа, кад је с планине, по грдном снегу, сишао у сел 
и да не личи на човека, но на вука, или медведа.{S} Старац се тресе; усне му се грче, а он пруж 
мене...{S} А он је оном топличком вуку, медведу, и земљак, и друг, и добар пријатељ...{S} хоћу  
о неком престолу, на шиљтету покривеном медвеђом кожом, седи Шемси-паша; прекрстио ноге, заглед 
само ниже речи, као бисер на ибришим, с медом на уснама, са шећером на језику...</p> <p>Мула пр 
, прислони и она око на стакло, угледа, међу Арнаутима, оца.{S} Не чује се шта им говори; прола 
раха, и од севдаха...{S} И што се икад, међу булама, знало, а и сад знаде лека за ову несрећну  
ти Прокупчани, и само Турци Лесковчани; међу њима су пуномоћници и сведоци мулини, Шемси-пашина 
 да удари још један <hi>ђелин-пули</hi> међу њене извијене, лепо нашаране обрве, па да устане.{ 
ће Лесковчани Турци доћи по невесту.{S} Међу јенђама је свекрва, пашиница.{S} Насред ћошке је б 
ово</hi> истина, како ће грдна пашиница међу другарице!</p> <p>— Куд ће паша од бруке?{S} И шта 
е у харему, кад зажели да изиђе, да оде међу другове...</p> <p>Из Прокупља стижу паши гласови,  
си на чивилуку непокривено.{S} Па ту је међу оружјем и она мала пушка, с искићеном јабуком, где 
тан, киша непрестано пада, а мусломанке међу собом говоре да су то сузе девојака са седмога неб 
а нишког паше хергелу, Нишлије се Турци међу собом шаљаху: „Нашем се паши не држе коњи, као Вој 
 јуре за Арнаутима, погледају се час-по међу собом, и ћуте као заливени, јер виде да и над њихо 
 били.{S} Крв хтеде пасти, да се покољу међу собом, јер једни одобравају измирење, други не одо 
ога младића, Арнаутина, јединца сина, и мезимца старога мула-Халима, Шкодралије, поглавара плем 
S} Ти си бита мала, не знаш.{S} Не живи Мејрем-ханума...{S} Знаш ону Мејрем-хануму до теткине т 
S} Не живи Мејрем-ханума...{S} Знаш ону Мејрем-хануму до теткине ти куће, што је увек као ат бе 
<p>ФАТИ-СУЛТАН</p> <p>САФИ-ХАНУМ</p> <p>МЕЈРЕМ-ХАНУМ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ 
в, обријане главе, пре звер, сад човек, мека срца, завукао руке под појас, хуче; иде око куће,  
> <p>— Чучук ханум!</p> <p>— Ту је моја Мека, Зулфи, Ћабе, ту је мој хаџилук...</p> <pb n="136" 
а опија као зумбул, јасмин, њена светла мека коса, густа и дугачка, коју негује материна љубав, 
И робиња је одведе тамо, а она седне на мекано шиљте: провлачи бројенице кроз прсте, испрва, ша 
па...{S} Не доврши него белим ручицама, меким као паперје покри очи: да не гледа ноћашњи сан, ш 
еле гране џанарика, на шареном ћилиму и меким шиљтетима пуно је будних, и то готово саме јенђе, 
 хладна Топлица тужно шуми, те се много меко срце расплака, јер му се учини да су то уздаси мрт 
афезу, према постељи, соко; на шиљтету, меком, хрт...{S} Све Исмаилово; ту је, у Прокупљу, већ  
доба; седи на једној отвореној ћошки на меком шиљтету, а месечина га бије у обријано теме, изаз 
ржава, као Мифтар...{S} Узе руку, белу, меку као паперје, каква је, по његову мњењу и памети, с 
бисер на грлу, извлачи венедик-кошуљу с мемицама око грла, да се види, смеши се радосним осмехо 
ну, укоричену црном кожом, што удара на мемлу, па као да не чује е се врата отворише, и не види 
а у постељи само једна јутарња молитва, мене ће три“...{S} Мисли, мисли, изненада осети њене ус 
не бојим, па баш да би пошла стотина на мене једнога.{S} А ако ће ме штогод снаћи од Алаха, шућ 
е товар од хиљаду ока.{S} Немај срца на мене!{S} А ово што ти казах, обичај је.{S} Ти тај обича 
.{S} Носи му селам, пашо, пријатељу, од мене нека више страха нема.</p> <p>— Беса, мула?</p> <p 
 <p>— Е, кад је тако, носи му селам: од мене нека не дрхти његова ханума; син нека му по граду  
} Од Шемси-паше донео си селам мени; од мене носи селам Шемси-паши:{S} Да хоћу паре за крв свог 
гујеш, за крв, већ...{S} Ако си бољи од мене, ено ти Фати-султан, не твоје снахе, него моје кад 
напамет мусаф од корица до корица, па и мене учио мусафу, ја многе суре знам онако, напамет, па 
акла камен да пустиш...</p> <p>— Остави мене да зборим, мула, гост сам ти...{S} Тако!{S} Пуши и 
рећи ће му сабајле сестра.</p> <p>— Ево мене, Фати-султан, кумријо.{S} Зар ме не познајеш?</p>  
н ће доћи, рано, у ђурђевску зору... по мене...“ То је казала Зулфији, али није мајци.</p> <p>М 
бунилу виче: „Ево Исмаила!{S} Долази по мене, благо мени!“...{S} Зна дан, сат, час његова долас 
 дај Боже, нека лошотиња, тражи помоћ у мене...{S} А он је оном топличком вуку, медведу, и земљ 
S} И твоја ће венчања пасти...{S} Хајде мени, кћери...{S} Да идемо обе у Стамбол; да молимо мил 
вије причују му се и мулине речи: ти си мени крви дужан.</p> </div> <pb n="90" /> <div type="ch 
рисојкиње, мула-Халимове речи:{S} Ти си мени крви дужан. „За крв ич не знам, мула, вала! и похи 
 да...</p> <p>— Питаш за снаху; а ти си мени, пашо, крви дужан, рече мула, не слушајући шта паш 
но)!...{S} Ха-ха-ха!{S} Мој пашо!{S} Ти мени жалост, ја теби срамоту. <pb n="55" /> Дај теразиј 
јатељу.{S} Од Шемси-паше донео си селам мени; од мене носи селам Шемси-паши:{S} Да хоћу паре за 
 „Ево Исмаила!{S} Долази по мене, благо мени!“...{S} Зна дан, сат, час његова доласка.</p> <p>„ 
о...{S} Хедрлес (Св. Ђорђе)...{S} Благо мени!...{S} Навијате сат увек кад мујезин чита вечерњи  
ту, лежала у својој девојачкој постељи; мењала место, час у мусафир-одаји, час у диван-хане, ка 
дарове. „Нека ти се донесу, кузум Есма, мердивене, па чеврета... чевре по чевре, јаглук по јагл 
у страшни погледи.{S} Ћуте, гледају се, мере се, и најпосле паша рече:</p> <p>— Ама, море, је л 
не.{S} Паша ћути, мери мулу; мула ћути, мери пашу...{S} Грдно се закрвавише мулине очи!{S} Грдн 
му овај не рече да седне.{S} Паша ћути, мери мулу; мула ћути, мери пашу...{S} Грдно се закрвави 
е на теразије.{S} Ама, ко би био луд да мери перо с оловом?!...</p> </div> <pb n="47" /> <div t 
га, страх и стид, а кад би се нешто ово мерило, ко зна шта би претегло.{S} До пред свадбу сваку 
 кадије.</p> <p>— И претио им, да ће их мерити гајтаном колико су ока тешки, ако га не послушај 
 Сокаци празни, капије, високе, оковане мертечким ексерима, затворене чивијом, а негде, где су  
оству и милосрђу Шемси-пашину.</p> <p>— Мерхаметли (милосрдан) је, Алла’! жали куче, жали маче, 
 ђеније, девице што личе на зумбул и на мерџане, не би му усне осетиле оволико сласти, као кад  
 Топлице <pb n="138" /> донесе; и, ево, месец дана чулним очима то гледа.{S} Гледала, погледима 
њце, које чувају за Курбан-бајрам...{S} Месец је зашао, звезде су утрнуле, дан се забелео; заку 
има нигде капка; све широм отворено.{S} Месец, пун, обасјао хануме, њихно лице, распуштену косу 
 га далеко, где се зими снег не топи за месец дана и више; протера га сам падишах, цар царева,  
 на лице.{S} Није ли?{S} Јеси ли видела месец: кад највише сија, тад највише на њ кучићи лају.{ 
Исмаилово; ту је, у Прокупљу, већ читав месец.{S} Гледала је све то она умним очима два месеца, 
ена росом, или пред вече, и у вече, кад месец изиђе, пође небом ведрим, мирише, сва, на копитња 
 лају.{S} А шта му могу кучићи?{S} Није месец свећа под судом...{S} Није велики човек дрво без  
и се на јасно-плавом небу топличком пун месец.{S} Ваздух је благо заталасан, те се повијају тра 
 на груди Исмаилове сестре, упире очи у месец над Јастрепцем, што је обасјава, и кроз борове гр 
ml:id="SRP19070_C6"> <head>VI</head> <p>Месец је од петнаест дана, онда Турци обично праве весе 
ml:id="SRP19070_C4"> <head>IV</head> <p>Месец је тако тужан; звезде не трепте као мало час; вет 
} Гледала је све то она умним очима два месеца, а после, молила да се из Топлице <pb n="138" /> 
о да је то онај старац што пре неколико месеца украде девојку, што отиде у сарај паши, што прим 
шао је у ноћ, летњу ноћ, лепу, обасјану месецем, намирисану мирисом цвећа, освежену росом; на н 
се однесе онај лепи мангал са звездом и месецом код невесте; ханум-ефенди хоће сама да кува кав 
ној отвореној ћошки на меком шиљтету, а месечина га бије у обријано теме, изазива му заједно с  
њом и прети Турцима.{S} Кад је најлепша месечина највише виче, а тишином разлеже се његов глас  
њу, и ноћу, у кули, и у овој ливади, на месечини, кад силно мирише копитњак и мајкина душица, п 
 хватају у коло а дуси блуде земљом, на месечини, сања и мање болно срце, и не оволико растужен 
ма невино изгинулих, што блуде ноћу, на месечини, жељне овога света.</p> <p>Тишина, дубока, мрт 
 види капиџик мулине кћери, и крај њега место, свој хаџилук...{S} Сад је у постељи новој; све с 
ала у својој девојачкој постељи; мењала место, час у мусафир-одаји, час у диван-хане, како је з 
јој је, наслони чело на свето место, на место где је Исмаил био, њој о љубави говорио, њено лиц 
говори; пролази кроз руљу; сви му праве место...</p> <p>И мало, па се граја сасвим стиша; Арнау 
га у одају, посади га на тахт, на своје место.{S} Из друге одаје изиђе нишки паша, плав, висок, 
но.</p> <p>Махмуд-беј се помаче, уступи место Мурад-беју, <pb n="118" /> Турчину, у високом фес 
есковчанка, притискујући белим јашмаком место на грлу где су били Арнауткини секутићи, да крв з 
та да понављамо.{S} Исти ред речи, само место Џавер-бејова имена име мула-Халимово.</p> <p>Мура 
 му се ближи главом мула.</p> <p>Мулино место није на тахту, али он се попе и загрме:</p> <p>—  
ило, лако јој је, наслони чело на свето место, на место где је Исмаил био, њој о љубави говорио 
ео, само га она гледа.{S} На глави му у место круне сахан, из кога се лије сребро и пада кроз б 
 врховима својих нежних прстију додирну место на лицу где је Исмаил додирнуо, па их тад љубљаше 
било онда, Зулфи; а сад!...</p> <p>— Кс’мет (судбина), чучук ханум.</p> <p>— Таксират (несрећа) 
днога старога дишћурка самур, па јој то метао у недра, вичући:{S} Сичан!{S} Сичан (миш! миш)!{S 
бучена легне; мулина кћи чучне крај ње, метне јој руку на чело, ухвати је за руку.</p> <p>— Ват 
кроз прсте, шапће, ниха се, и час-по па метне руку на кћерино чело, узме је за руку, гледа је у 
 да не слушаш ни овога ни онога, већ да метнеш ухо на срце...{S} Да ти не прети мула?{S} Да те  
лост</hi>, паши <hi>срамота</hi>: хајде метни ово двоје на теразије.{S} Ама, ко би био луд да м 
" /> Дај теразије, ела! на једну страну метни перо, на другу олово, ела!{S} Ха-ха-ха! засмеја с 
сурмом, па тобоже се боји урока.</p> <p>Метни ми на чедо ладен, мајчице, шербете..., па се не б 
емљу да пропадне.{S} Уђе у своју одају, метну чивију, па се не појави до мрака, док пашиница не 
местио ваздан кићене пиштоље и јатаган; метну на главу нов ћулав и тунус фес.{S} Затурио фес и  
 /> како би узео лептирова крила, па је метну на свој образ.{S} Како би и њу ижљубио, а не може 
оју јој Исмаил правио за свадбу, да јој метну на грло бисер што јој Исмаил дао за <hi>виђење</h 
одмах, ја ћу...{S} Мула не доврши, него метну руку на јатаган, па устаде.</p> <p>Паша скочи, и  
буђења и и силнога напрезања закашља: и метнувши на уста јаглук, златом везен, обоји га крвљу.. 
а-Халимовица: обухватила рукама колена, метнула браду на њих, па се клати, дрхти, трза се, ослу 
до његове свадбе, па толико зрна пасуља метнула у чпаг његових широких шалвара; и чим би устао  
нити се играо, ни се с њима разговарао; метнуо би шиљте на праг софе, па би ту сео, и наслонио  
ију; тражио си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.{S} На глави ти камен, у срцу ти  
<p>— Тражио си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.</p> <p>Погодио мула.{S} На глави 
наутке је покрише фереџом мулине кћери, метнуше јој на лице бели јашмак, па изиђоше; уђоше људи 
..</p> <p>Робиње јој простреше постељу; метнуше јој кану на дланове и табане, на нокте руку и б 
 шербете..., па се не бој урока.</p> <p>Метнуше јој ладен, то јест пуце од некакве црне смоле,  
и Арнауткини секутићи, да крв заустави, меће главу у торбу и, још смелије, још дрскије, настављ 
, ваде из недара по јабуку или крушку и мећу је крај ње не као понуду болеснику, него као прву  
} Плашење!{S} Претио вуку овцом; плашио мечку решетом, мула-Халима и Арнауте падишахом и законо 
куца у саз и пева: о севдаху, о ашку, о Меџнуну и Лејли, двоје драгих, што се толико волели, па 
ују живот, тело и душу, и слободу туђу; ми овде у Топлици под Јастрепцем не.{S} А коњ, а во, а  
да, за трећега петнаест, као за ата.{S} Ми овде хиљаду гроша како за крв мулина сина, тако за к 
исти мула признао је и да је хајдук, да ми је украо снаху.{S} За мулима сина нема сведока: за м 
</p> <p>— Немој, чедо, сурме сада... да ми те не урекну...</p> <p>Жали је мајка, да се не мучи  
и, шта су чифлуци, шта је ергела!{S} Да ми је са селамом пратио тапију од Стамбола с његовим Са 
т, пријатељу, учинио, и нека Алах да да ми је за вајду.{S} Ти, мула, пријатељу, чуо сам, хоћеш  
еданпут, твој савет.{S} Паша Шкодралија ми је као отац, воли ме, јер ме мој отац, његов друг, н 
{S} Хајде на мегдан!{S} Пушка ти, пушка ми.{S} Јатаган ти, јатаган ми.{S} Ама то нећемо за дуг  
рављено.</p> <p>— Тако, пашо.{S} Кадуна ми је Фати-султан.{S} Ту беше пуномоћник, ту сведоци, т 
 друго не знам...{S} У Брусу, код брата ми“. „Еј!{S} Стамбол и Бруса, комшија и комшика“...{S}В 
 кад јој мајка опет дође, њој:{S} Ништа ми није... није грозница.{S} И силом поче устајати; сед 
ве Прокупље, сав Арнаутлук.{S} Који год ми каже: „Срећна ти невеста!“ смеје се... познајем да с 
 <p>Дадоше јој огледало.</p> <p>— Сурме ми дајте.</p> <p>И сурме јој дадоше.</p> <p>Мршаве руке 
 по грдном снегу, сишао у село.{S} Нене ми се није бојала никога до Бога и мула-Халима, а ево д 
погађа; уместо бакарних грошева, златне ми лире за њу нуди, срам га било! <pb n="129" /> И нуди 
шим горскога вука, гладна...{S} Доћи ће ми на разговор, и на договор, није друго; да се договор 
кроз вилајет где пашујем?!{S} Насмејаће ми се и турско и каурско“.{S} Па још кад дође ред да вр 
хафузовом кћери; сто, двеста пута: биће ми снаха рођака цара царева.{S} Да се онда мање гордила 
, да не помисли:{S} Хајде!{S} Опростиће ми и Бог и син, кад пристанем да се и њена реч чује.</p 
ди, срам га било! <pb n="129" /> И нуди ми мал његов, конаци, чифлуци, ергелу, робље, срам га б 
ношљива.{S} Ниједанпут није рекла: жени ми се син хафузовом кћери; сто, двеста пута: биће ми сн 
, па тобоже се боји урока.</p> <p>Метни ми на чедо ладен, мајчице, шербете..., па се не бој уро 
— Пашам, чешемм’и нури, (Пашо мој, очни ми виде).</p> <pb n="123" /> <p>— Шта има, ханум?...{S} 
аирли (срећно)!</p> <p>— Да зовеш, очни ми виде, пашу Шкодралију: да он иде мула-Халиму.{S} Он  
</p> <p>— Ама, море, је ли истина да си ми ти <hi>украо</hi> снаху?</p> <p>— Ко је <hi>море</hi 
/p> <p>— Мула-Халим, је ли истина да си ми ти <hi>однео</hi> снаху?</p> <p>— Истина, пашо.{S} А 
ка ти, пушка ми.{S} Јатаган ти, јатаган ми.{S} Ама то нећемо за дуг што ми дугујеш, за крв, већ 
апији, или звекир: „То је улак... дошао ми мула у прокупачки сарај на договор.“ Данас, сутра, п 
праћао, учио ме, световао ме, и говорио ми: „Ако те снађе, не дај Боже, нека лошотиња, тражи по 
 ли се сећа поруке мајке Исмаилове: ако ми не освети сина мушка глава, нека га освети женска; и 
чи чучао он, Исмаил...{S} Аман!{S} Како ми је било онда, Зулфи; а сад!...</p> <p>— Кс’мет (судб 
 нашем се венчању нисмо обрадовали само ми, или само наши родитељи, моја сестра, него све Проку 
речи сети, и мисли: „Јесте, мула, блато ми до појаса, до гуше: како ћу каљав кроз град, кроз ви 
ак...{S} Изиђите из собе, јенђе..., ето ми га отац: пева се Растанак...{S} Што плачу кад слушај 
нет оставио.{S} Кад сам млад био, често ми је писмо праћао, учио ме, световао ме, и говорио ми: 
јатаган ми.{S} Ама то нећемо за дуг што ми дугујеш, за крв, већ...{S} Ако си бољи од мене, ено  
фуз-Ахмед оде, а не рече мули:{S} Зашто ми украде кћер?{S} И не потражи је од муле, — не смеде, 
"126" /> <p>— Кад си био млад, твоје су ми очи биле књига, писана на арнаутски: сад ту књигу гл 
е ти Шемси (сунце), ама бадава...{S} Ич ми не излази на мегдан, арслан арслана тражи...{S} Арсл 
има јунак на ату, у златним хаљинама, с миздраком...{S} Ја сам мислила да је то Исмаил; а оно.. 
ећ Ђурђев дан, јунак Хедрлес, на ату, с миздраком, <pb n="143" /> у златним хаљинама, окупан, н 
маилом у души говори; гледа му очи, њој миле, слуша му глас, њој сладак...{S} И најпосле моли р 
а друга Мифтара, сети се те приче, њему миле, нове, и од љубави посрну као од поветарца „сарош  
ута јазук! једну аспру <pb n="82" /> за милијон лира, за небројено благо, мир душе за госпоство 
сунце) да га отопи...{S} За једну аспру милијон лира, небројено благо...{S} Пође по конаку, она 
е здрав на јави сањао!...{S} И робињама мило, и мулиној кћери, што су је тако лепо обукле, наки 
ао Лејле, Лејле-ханум...{S} Па јој дође мило, лако јој је, наслони чело на свето место, на мест 
сао и написао Шемси-паша.{S} Шемси-паши мило, цикнуо би од радости, а уздржава се, крије радост 
 сети да је се и празне боји.{S} Би јој мило што се не расрди кад је младожења назва назли-Стам 
-султан!{S} Одјекну њено лепо име, њему мило а он зарида, изиђе из одаје; побеже удно вотњака,  
м очима то гледа.{S} Гледала, погледима миловала, па се уморила.{S} Гледала то и ћутала; а сад, 
б; што ће гледати Исмаилова ата; што ће миловати Исмаилова хрта и сокола; што ће љубити Исмаило 
цветом, па лишћем, па родом, Он, благ и милосрдан, и оком неће тренути.{S} Аллах!{S} Ама и осве 
 људи, него од Алаха.{S} А Алах, благ и милосрдан, није као човек: да аспру, па се големи, мило 
срђу Шемси-пашину.</p> <p>— Мерхаметли (милосрдан) је, Алла’! жали куче, жали маче, те неће ли  
севдаху што га за њу има, о госпоству и милосрђу Шемси-пашину.</p> <p>— Мерхаметли (милосрдан)  
 не као понуду болеснику, него као прву милост господаровој кадуни.</p> <p>А од ње се мулина кћ 
 побунише Арнаути, убише јој сина, њену милост и хранитеља, кириџију, који бејаше пошао у Ниш с 
} Џафер-беј... јок, Бал-беј, тако га од милости зову.{S} Баш је, вала, „бал“.{S} Млад, леп, гон 
</p> <p>Џафер, или, како га родитељи од милости зову, Бал (мед), висок је, танак је, очију плав 
..{S} Да идемо обе у Стамбол; да молимо милостивога падишаха да се смилује, да ти се баба врати 
 више пута, и у њој се мирној и доброј, милостивој према сваком, што подиже очи к небу кад је к 
е, голе. „Као просјаци: голе, клате се, милостињу траже, не од људи, него од Алаха.{S} А Алах,  
није као човек: да аспру, па се големи, милостињу дадох; дариваће их прво цветом, па лишћем, па 
њене руке чешљале, њена љубав неговала, милује мршавом, смежураном руком врело чело, као смиљ ж 
аилова је сестра однесе на шиљте, па је милује, љуби, повраћа је, плаче над њом и говори:</p> < 
а Исмаила; кад му више не гледа ата, не милује хрта и сокола, не љуби рухо, не плаче над оружје 
леђа, још жућа.{S} Мулина је кћи љуби и милује: а Лесковчанка, притискујући белим јашмаком мест 
музару, коју је она врло волела.</p> <p>Милује Фати по коси, и замислила се, као да у одаји ник 
знежи се, и плаче, плаче, нихајући се и милујући све једнако Фати по коси.</p> <p>Кад Арнаути д 
ице прокупачког <hi>сараја</hi> (суда), мимо који пролажаше Исмаил, сањајући о својој првој ноћ 
ј скоро, чим буде с даровима готова.{S} Мимо кафезе јој пролази младожења; она га дочекује крад 
ашиница и син јој.{S} А паша?{S} Прошав мимо ове три одаје, широм отворене, кад се из Прокупља  
о појаса, и за четрдесет дана, који год мимо њега прође да га каменује.{S} Ископаше рупу, закоп 
е Фати-султан да се прохода; проводи је мимо коњушницу где је пусти ат брата њена; води је по д 
и га двапут видела, на мазги, прошао је мимо њене кафезе, и <pb n="79" /> чула је да су њене др 
, и ради ње свако јутро, сваке икиндије мимо њену кућу пролази: бели му се хаљина, фистан, широ 
 млад, леп, исти његов Бал-беј; пролази мимо прокупачки сарај; засијаше се кроз пушкарнице пушч 
д Јастрепца, око које су џамије, висока минара с кандилима, испрва као свици по ливади, после ј 
т-трави, ослушкују глас мујезина с вита минара, позивање на молитву; једна старица наглуха прос 
 засијаше се оловне капе с врхова витих минара.{S} Улазе у град, пуст, као да му је све куга по 
 вратима на свод, са шареним таваном, и миндерима около зида, на високом <hi>тахту</hi>, као не 
рвеним; неке на шареним шиљтетима поред миндерлука, све у оном положају у коме их је украо сан. 
стуци крај прозора мокри, и застирка на миндерлуку, и нико на то не мисли; нико не склања с ћош 
замориле, и поспале.{S} Неке спавају на миндерлуцима, широким а ниским, као ватра црвеним; неке 
е у постељи, свиленој.</p> <p>Лежала на миндеру, лежала на шиљтету, лежала у својој девојачкој  
длановима, вичући:</p> <p>— Мирсаде!{S} Минире!</p> <p>У собу улетеше оне две Арнаутке, дадије; 
кадифели-џамадану...{S} Слуша глас, њој мио; гледа очи, њој драге; осећа на лицу топле прсте, и 
/> за милијон лира, за небројено благо, мир душе за госпоство!“ Мисли паша, гласно мисли, а гла 
ма Арнаута по друмовима, ни у Прокупљу; мир...{S} Дахну душом паша, смишљајући, одмах, какав ће 
ајзад, дахну душом, јер му јавише да је мир! нема Арнаута по друмовима, ни у Прокупљу; мир...{S 
н у Македонији; и даје ти сву ергелу из Мире; и даје ти све робље из конака и даје ти...</p> <p 
 мајкина душица... дух је то, Исмаилов, мирис тако јак, све јачи, као да је ту башта онога свет 
 светлости мало, чиста ваздуха ни мало, мирис јела, с одела, дим дувана, угаљ у мангалу, дисање 
уку око кћерине главе, по јоргану...{S} Мирис...{S} Она се радује...{S} О, како је срећан онај  
 лицу, на уснама, удише га као зумбулов мирис, пије га као ђулов сок, опија се, заноси се, а оч 
ој, као да се разговарају.{S} И диже се мирис кроз свежину вечерњу са ливада загрејаних дневном 
обученим у густо ђурђевско лишће долази мирис: мирише јоргован, мирише јасмин, мирише исцветало 
е, без ћерчива и капка, кроз које улази мирис једне велике илијњаче, пуне рода, и илијинске тра 
ахову љубав!...{S} И тамо је ваздух сам мирис...; и тамо је сунце <pb n="142" /> као на анадолс 
.</p> <p>Отворише и врата; свеж ваздух, мирисав испуни одају...</p> <p>— Трећи ће петли сад, из 
је јасмин и јоргован...{S} Робиње унеле мирисаве гранчице јасмина и јоргована, а мајка је то, с 
у га.{S} Као красне Топлице ваздух, што мирисаше на мајкину душицу и на друге лековите траве, п 
> у златним хаљинама, окупан, намирисан мирисом јоргована, искићен исцветалом врбом.{S} Не; на  
е у обријано теме, изазива му заједно с мирисом бошче дувана рој мисли; и кад се после поноћи с 
ноћ, лепу, обасјану месецем, намирисану мирисом цвећа, освежену росом; на небу пуно звезда, тре 
, мирише јасмин, мирише исцветало воће, мирише росна трава...{S} Шушти лишће крај прозора одаје 
из сламе.{S} Арнаутке седе около, пуше, мирише им одело на угаљ, а неко и на неопранштину; проз 
че, кад месец изиђе, пође небом ведрим, мирише, сва, на копитњак, на омиљен, на одољен, на мајк 
ко лишће долази мирис: мирише јоргован, мирише јасмин, мирише исцветало воће, мирише росна трав 
 мирис: мирише јоргован, мирише јасмин, мирише исцветало воће, мирише росна трава...{S} Шушти л 
цветне лехе, заливене и синоћ и јутрос, мирише земља...{S} Чује се топот коњски, из <pb n="67"  
м у густо ђурђевско лишће долази мирис: мирише јоргован, мирише јасмин, мирише исцветало воће,  
а се веселе; свирка и песма разлеже се; мирише ваздух на шебој, на каранфил, на росну траву; св 
 се скупили око ње сви ноћни дуси...{S} Мирише копитњак и мајкина душица... дух је то, Исмаилов 
, од вечери до зоре, до белога дана.{S} Мирише свеж ноћни ваздух на шебој и каранфил из баште,  
ове, две црнкиње и једна Черкескиња.{S} Мирише капама и сарма из сахана „капаклија“ на мангалим 
 мирише земља, покривена травом, да јој мирише дрвеће, обучено у лишће, и да јој мирише цветало 
унце земљу понекад и на доксату: да јој мирише земља, покривена травом, да јој мирише дрвеће, о 
ирише дрвеће, обучено у лишће, и да јој мирише цветало воће...{S} А од пре три дана је у соби и 
и у овој ливади, на месечини, кад силно мирише копитњак и мајкина душица, под овим бором, што ш 
твоја!{S} Алла’!“...{S} А јоргован опет мирише! опет лишће шушти и опет ветрић душе!{S} Славуј  
буле.{S} А она, лепа Фати-султан-ханума мирна; бледа је као свећа или као једна звезда коју, од 
трипут одговорила: хоћу, и била је тако мирна.</p> <p>— Фати-султан не зна шта ради, и не зна з 
аљда што јој кћи много бледа, и онолико мирна.{S} Али за што?{S} Фати-султан је невеста, а турс 
од невоље: (како се удала она не зна за мирно проведен дан, сат, увек у страху, да јој се муж н 
о је чула од оца, више пута, и у њој се мирној и доброј, милостивој према сваком, што подиже оч 
, па изиђоше...{S} Венчаше је с мулом с мирном савешћу.</p> <p>Мула рече паши, е има у години д 
о припљеска длановима, вичући:</p> <p>— Мирсаде!{S} Минире!</p> <p>У собу улетеше оне две Арнау 
 Знаш такво дрво?{S} Не остављају га на миру ни док му је род зелен, а камо ли кад узри...{S} М 
и, кад је рана оволика?“ Пролазе људи и мисле; а ето ти је једна жена, па не могаде да прође, н 
ећањима на вољу, некад дивљаци; кад <hi>мисле</hi>, пре ће заборавити правила доброг понашања н 
 очи као јава; а он јој гледа руке и не мислећи на њен сан, па се неколико пута сеже и не смеде 
кадуна Бал-бејова...</p> <p>Мисли паша, мисли, ни с ким се не разговара.{S} Најпосле смисли: да 
ена сактијана.{S} Брже ходи него досад, мисли на коју ће страну; и нигде излаза, свуд зид, свуд 
арња молитва, мене ће три“...{S} Мисли, мисли, изненада осети њене усне на својим..., овако ће  
сом, сам говори; мало, па сиђе у башту, мисли да ће му тамо лакше бити, а оно горе: у јабланово 
 кад не може срамоте, никад ни до века; мисли и са женом се покаткад, дању, а и ноћу, разговара 
дна јутарња молитва, мене ће три“...{S} Мисли, мисли, изненада осети њене усне на својим..., ов 
ебројено благо, мир душе за госпоство!“ Мисли паша, гласно мисли, а глас му дрхти, и чисто је п 
пит, него је оставише да се одмори и да мисли, да размишља читаву недељу; а онда, у петак, јутр 
е! осветила му се Фати-султан...{S} Све мисли на њено ново венчање, и на њен селам који му пуно 
з прсте, испрва, шапће молитву; а после мисли, занесе се:{S} Исмаила душом гледа, ту крај капиџ 
и помиње име своје јединице, ниједна не мисли на украдену невесту: пашиница жали свога сина; је 
 ни у кога не гледа, ни на кога овде не мисли: телом је у Прокупљу, душом у Лесковцу, крај сина 
застирка на миндерлуку, и нико на то не мисли; нико не склања с ћошке испретуране филџане и џез 
еде образе...</p> <p>Враћала се на исте мисли небројено пута, час из почетка, час из средине, и 
ви, сто година му се светиш“.</p> <p>Из мисли га трже пашиница.</p> <p>— Пашам, чешемм’и нури,  
блато.“ Сад се тих мулиних речи сети, и мисли: „Јесте, мула, блато ми до појаса, до гуше: како  
ода, хода паша по прокупачком сарају, и мисли.{S} Омален, црн, зелених живих очију, испупчених  
а му заједно с мирисом бошче дувана рој мисли; и кад се после поноћи сети постеље и устане, осе 
65" /> <p>И повраћају је у живот полако мисли: што ће моћи овде слободно и непрестано на Исмаил 
е кикоћу кад те махалом опазе“.{S} Тако мисли; а после куне брод који Ахмед-хафуза и његов харе 
кад се макар мало превије грбина,“ тако мисли Шемси-паша; јер тврдо верује да мула пристаде на  
 душе за госпоство!“ Мисли паша, гласно мисли, а глас му дрхти, и чисто је промењен, сам га не  
} Хода, па тек застане, зажмури, гласно мисли: не зна с кога краја да почне.{S} Пљесну длановим 
ихна сина пуштена, и, најпосле, шта <hi>мисли</hi> мула-Халим, то јест, да му је сина он убио,  
е би било, лакше.</p> <pb n="122" /> <p>Мисли паша како да се опрости страха, кад не може срамо 
султан буде кадуна Бал-бејова...</p> <p>Мисли паша, мисли, ни с ким се не разговара.{S} Најпосл 
 ће кроз град с катраном на образу!... „Мисли сад, кад ниси пре мислио.{S} Затвори се у харем,  
поноћи изиђе...{S} Нисам могла спавати, мислила сам, и смислила сам да...</p> <p>— Нека је хаир 
е ње ниједанпут сетила.{S} Али откуд је мислила да ће се сплести и пасти, кад јој се пут којим  
тним хаљинама, с миздраком...{S} Ја сам мислила да је то Исмаил; а оно...{S} Хедрлес (Св. Ђорђе 
е се такођер чуди Арнаутин, јер он није мислио да може бити тако белога лица под топлим сунцем  
 на образу!... „Мисли сад, кад ниси пре мислио.{S} Затвори се у харем, као твоја жена.{S} Њу је 
е речи?...{S} Није, пријатељу.{S} Нисам мислио да те ударим ни каменом ни ружом; само сам хтео  
и овде слободно и непрестано на Исмаила мислити; што ће живети у кули у којој је Исмаил живео;  
в: извија дугачки врат, а танким ногама мислиш не додирује земљу...</p> <p>Пројезди махалама, п 
прозору, па гледа...{S} Бујица!{S} Нема мислиш уставе која ће је зауставити.{S} Таласа се, чове 
. „Какав Стамбол, женска главо?!{S} Зар мислиш да је Војњацима Стамбол далеко?“ „Е ја друго не  
Змији жалац није у репу.{S} И после зар мислиш да су с овом осветом Арнаути готови.{S} Јок.{S}  
Пре десетину година, у Старој Србији, у Митровици, уби један млад Арнаутин младога ћатиба Хасан 
лад, он није веровао, и ако му је верни Мифтар причао, да човеку може бити и на земљи као на не 
љубио би и уста, а још се уздржава, као Мифтар...{S} Узе руку, белу, меку као паперје, каква је 
него слага: „Шемси, проклет да је! убио Мифтар-агина сина...{S} Још није платио један дуг, ево  
сети се једне приче свога вернога друга Мифтара, сети се те приче, њему миле, нове, и од љубави 
приче Мифтарове...; умним оком не гледа Мифтара и његову невесту, него себе и Фати-султан...{S} 
, господар...{S} Грли јој вити стас... „Мифтара је затекла у постељи само једна јутарња молитва 
рдеку је с невестом...{S} Оживеше приче Мифтарове...; умним оком не гледа Мифтара и његову неве 
јњака...{S} Ха-ха-ха!{S} Пашо, кажи <hi>михаирли</hi> (срећно)!...{S} Ха-ха-ха!{S} Мој пашо!{S} 
нај трепери без ветра.{S} Овај се једва миче кад кокошке иду на седало пре одређена сата.{S} Та 
а и кућу и мужа, па се из очеве куле не миче.</p> <p>И не зна; нико јој не рече, ни мајка, ни д 
кадуни.</p> <p>А од ње се мулина кћи не миче.{S} Црмпураста, млада, крупна, руку и ногу као у м 
, она их отвара...{S} И џин, џински цар миче се... то је Исмаил...{S} Чује ход из далека...{S}  
је.{S} Гугутке се из својих котарица не мичу; а псима се носи храна у њихне кочине.{S} Сокацима 
 мулина кћи, које се од њене постеље не мичу, и робиње не знају више кад јој је бунило, а кад ј 
недра, вичући:{S} Сичан!{S} Сичан (миш! миш)!{S} Али једанпут дође Замбак својој хануми на тужб 
ао у недра, вичући:{S} Сичан!{S} Сичан (миш! миш)!{S} Али једанпут дође Замбак својој хануми на 
о да се свети мули он, што плаши робиње мишем, а и сам га се готово боји, нарочито пацова, кад  
, на зиму, на цичу, кад другује мачка с мишем...</p> <p>Спавају...</p> <p>А на отвореној ћошки, 
.</p> <p>— .{S}Ашици, сваки има саз под мишком, зар ниси видео?{S} Од града до града иду, удара 
е, говори јој мулина кћи и хвата је под мишку да је дигне.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, сунце:  
исправљајући се, па је ухвати под другу мишку.</p> <p>Све су три уз врата.</p> <p>— Не дршћи, з 
Цариград ишао, и тамо свако чудо видео, мишљаше, е је прво време туге што ватра с пламеном; пос 
е гледа, а оно ето мулина сина, на ату; млад, леп, исти његов Бал-беј; пролази мимо прокупачки  
, сунце, не стиди се, кажи „буди“...{S} Млад, леп, твоја прилика...{S} Усред зиме зумбул! и уср 
а деда паше, рођаци бејелербејови...{S} Млад, кузум, твоја прилика.{S} Ти си чула да је...{S} А 
Саида, а, мула?</p> <p>— Још мало...{S} Млад, и луд, па се задоцнио...{S} Оставио да дође сутра 
илости зову.{S} Баш је, вала, „бал“.{S} Млад, леп, гонџе-лале, и од соја; стриц му је био велик 
отакоше усана Фати-султан-хануминих.{S} Млад, он није веровао, и ако му је верни Мифтар причао, 
дговора, стара настави:{S} Џафер-беј је млад, видела сам га једанпут у Есма-кадуне...{S} Леп.{S 
амрти њему у аманет оставио.{S} Кад сам млад био, често ми је писмо праћао, учио ме, световао м 
у Старој Србији, у Митровици, уби један млад Арнаутин младога ћатиба Хасан-беја, Цариграђанина. 
м.{S} Ману су Турци, одавно, кад је био млад, момче за женидбу, украли и потурчили девојку, с к 
ашу.</p> <pb n="126" /> <p>— Кад си био млад, твоје су ми очи биле књига, писана на арнаутски:  
о срце не сме даље.</p> <p>Пашић, и ако млад, и ако размажено лане, није видео Фатме, а у њу се 
{S} Крај капије је непрестано капиџика, млада Циганка једна, па чим прилупа халка на капији, ил 
 рођака цару царева.{S} Шемси има сина, млада, красна, Џафер-беја.{S} Шемси је био већ спремио  
арца са сажаљавањем, јер у њему је она, млада, чиста, неискусна, видела само уцвељена оца, и ка 
е се мулина кћи не миче.{S} Црмпураста, млада, крупна, руку и ногу као у мушкарца, науснице као 
Веле полудела, од страха.</p> <p>— Вај, млада!{S} Вај, лепа!{S} Вај, од соја! а толико несрећна 
као ибришим, дугих као крила ластавице; млада, једва да има тридесет једну-две; родом из Сирије 
та, а не живи с мужем, те га остави.{S} Млада, а без мужа беше пет година: заинатио се онај, па 
...{S} И мајка, вели, зна да је Исмаила млада и зелена испратио на онај свет, без невоље, тек о 
е је бакаран мангал, пун жара.{S} Једна млада Прокупчанка, була, <pb n="31" /> у белим шалварам 
латила, није јој жао.{S} Како би се она млада, одрасла у кафезу као кумрија светила.{S} Да није 
јој облаче и гиздају снаху,“ говори она млада Прокупчанка, што је мало час на доксату каву кува 
То пашин бакшиш збори, ђувендеее! цикну млада Арнаутка, као гуја, и за тренуће ока баци се на Л 
лека, чује се дахире, и песма; то буле, младе жене и девојке, певају у башти између леха, крај  
и, прича, и кад види да само мрдне рука младе Арнаутке, нада се песници, те увлачи, несвесно, в 
д силног страха — онемела!{S} И оне две младе хануме, и робиња, више говоре покретима руку и гл 
, загледају пушке, гледају јатагане.{S} Млади хоће у Прокупље, да убију Шемси-пашу.{S} Стари их 
ом капијом и отишли за тахтариваном.{S} Млади Арнаути опколили конак с грађанима, па све чешће  
иво већ одавно будно, жене и девојке, и млади људи, и момци, и деца; све се већ окупало, пре су 
 уби нико не знаде; а сваки знаде да му млади ћатиб не бејаше ништа учинио.{S} После се чу, да  
љало протумачити, и, са Суљом и Саидом, младим Арнаутима из племена кому је он поглавар, одмах  
ј опреми, и питају се ко је поноситији, младић или ат његов: извија дугачки врат, а танким нога 
Није јахач, није стрелац, али је мушко, младић, па би му тешко било у харему, да није са женама 
ак, ако из пушке нишани боље него многи младић.</p> <p>Фати-султан виђа младића често: једанпут 
те ухватише под њим ата: скочи мула као младић.{S} Право каже она стара: нема мула више од шезд 
 би:{S} Био би грех да се оженило дете (младић) бабом.{S} И ово сад није учињено од обести, већ 
ла кад се заљуби...</p> <p>Виде једнога младића, Арнаутина, јединца сина, и мезимца старога мул 
о многи младић.</p> <p>Фати-султан виђа младића често: једанпут га видела кроз пробушену ограду 
то с маха на мах сине као у младића, не младића просвећена <pb n="49" /> ума, него дивљака; па  
и крупним, што с маха на мах сине као у младића, не младића просвећена <pb n="49" /> ума, него  
у и ногу као у мушкарца, науснице као у младића, у антерији скројеној по стамболски, коју је у  
 топличким момчадма; надскакивао је све младиће из племена кому је он поглавар.{S} Смеје се сам 
ју о Прокупљу, о женама, о девојкама, о младићима, о љубави. „Зар и овде има љубави?“ упита јед 
</hi>, решетке на прозорима, па се диве младићу, његовој <pb n="10" /> лепоти, његову оделу, ње 
у мулина сина, о несрећној љубави двоје младих.{S} Сваки их жали; погађају ко је убио Исмаила.< 
е кадуне, у овој су одаји будне још три младице.{S} Од певања, играња, разузданог весеља, ханум 
 све се то, и мушко и женско, и старо и младо, подигло кули мула-Халимовој; па људи остају око  
и-султан-ханумино венчање.{S} И старо и младо, и богато и сирото, ко год чу о овоме венчању, за 
и, у Митровици, уби један млад Арнаутин младога ћатиба Хасан-беја, Цариграђанина.{S} Зашто га у 
{S} Би јој мило што се не расрди кад је младожења назва назли-Стамболком.{S} Мало поћуташе, па  
вима готова.{S} Мимо кафезе јој пролази младожења; она га дочекује крадом, иза кафеза, да је ни 
ећ спремио Фати-султан дар, који би јој младожења дао за виђење.{S} Какав дар!{S} Калпак, по ка 
-султан била венчана, да јој је погинуо младожења, и да је она остала <hi>слободна</hi>.{S} Тол 
{S} Вај!{S} Вај!{S} Јазук, кћери, твоја младост!“ Па поклопи лице рукама и зајеца како скоро ни 
{S} У кући свађа, сваки час; али, пуста младост!{S} Фати-султан је ипак весела, па и тужну, мно 
м, као твоја жена.{S} Њу је затворио од младости закон; тебе под старост твоја лудост.{S} Хтео  
рошлом срећном времену, о јунаштву, и о младости и ашиковању, па се опростише: паша оде у Леско 
 шкргут зуба Садије-хануме: прича јој о младости и лепоти пашићевој, о севдаху што га за њу има 
ја, то јест од паше, иде, одмах; тако у младости, тако сад.{S} У лов је полазио само на вуке. „ 
>А! ха! ха!{S} Дервиш Баба!</l> <l>Љуби младу, удри стару кадуну!</l> </quote> <p>....{S} С мах 
час баци поглед на своју кјучук-хануму (младу <pb n="34" /> госпођу), с којом се играла као с д 
а се укаже потреба; а нишки паша, и ако млађи од овога, у свему, почиње разговор, само ниже реч 
поведа, него наређује, као кћерима, или млађим другарицама, да што пре поскидају и склоне спрем 
о, као вук овци.{S} Пошикља крв читавим млазевима, а Арнаутка се подиже с обојеним крвљу уснама 
 /> као на анадолској страни...{S} Нека мм је конак тамо...{S} Носите ме, за Алахову љубав!</p> 
ца до корица, па и мене учио мусафу, ја многе суре знам онако, напамет, па за то знам шта је не 
 Прокупчана, и Турака и ђаура, изгинуле многе чифчије хафуз-Ахмедове, јер су Арнаути до његових 
е крепак, ако из пушке нишани боље него многи младић.</p> <p>Фати-султан виђа младића често: је 
павају, и у трећој.{S} Кућа пространа с многим одајама, одаџицима, ћошкама; прозора пуно; на пр 
по сиротињи, арнаутској па и турској, и многима пошље по врећу брашна и ћупче масла; купи им ру 
оз прозорске решетке; виђа га, воли га, много, њој се чини више од очију, од живота, и од завич 
н, а камо ли кад узри...{S} Много рода, много каменица.{S} Топола висока, и у лето пуна лишћа,  
ици, и једанпут враћајући се из хамама, много пута кроз прозорске решетке; виђа га, воли га, мн 
ава, с очима утеклим у главу, збрчкана, много, не од старости, него од невоље: (како се удала о 
 куће.{S} Мало пише, у сарају, код оца, много се игра ораха.{S} Страстан је играч ораха, и стра 
не, најпосле, вреле усне, сад изгореле, много, од силне ватре; очита молитву, ту, она, болна... 
 је Исмаил додирнуо, па их тад љубљаше, много, и страсно...</p> <p>О, како сад себе воли, зато  
јечи, да стење; брада му се узе трести, много: кишом му грунуше сузе...</p> <p>— Што ти би, мул 
не кочине.{S} Сокацима, кривим и уским, много каљавим, осим симиџија, бозаџија и оних што воће  
а-ха-ха-ха! засмеја се мула још једном, много, и премери пашу још једним погледом, и то погледо 
е коња у коњушницу; а он се са сестром, много старијом од себе, дуго разговара, и код ње руча,  
Фати-султан је ипак весела, па и тужну, много забринуту мајку често разговори, и развесели.{S}  
био правичан старешина; и <pb n="48" /> много је показивао свој <hi>салтанат</hi>, то јест госп 
 је род зелен, а камо ли кад узри...{S} Много рода, много каменица.{S} Топола висока, и у лето  
упче масла; купи им рухо.{S} Жене су га много волеле, не толико што је био леп, колико што је б 
 не могу да разберем.{S} Да ли се књига много читала, па се слова поабала: или сам ја толико ос 
I</head> <p>Исмаил је пошао из Прокупља много доцније но други пут.{S} Пошао је у ноћ, летњу но 
м материјама, златом везеним, махрамама много шареним, кесама кићеним, газовима, оним што је би 
и раде по авлији, по кући, посла се има много, данас, на тужан, велики празник, дан смрти њихов 
мед-хафуза спахилуци...</p> <p>Не прође много, па хафуз и овде уби човека, и даде крвнину пола  
ред војском Мурат-пашу, старца, који је много пута стишавао побуњене Арнауте, и увек их брзо ст 
сковчанке, споре племство, за то што је много охола, јер веле да је од краја „видела“, не би им 
 ни мало срамоте. „Кад желиш да се коме много осветиш, гледај да га осрамотиш“, то је чула од о 
 се опрости бремена. (А опростила га се много пре рока.) Она се опоравља, а мајка види па се на 
а.{S} Али и главу могу по глави, кад се много похаси.</p> <p>— Она би тада репом.</p> <p>— Змиј 
пље, а хладна Топлица тужно шуми, те се много меко срце расплака, јер му се учини да су то узда 
рва као свици по ливади, после јасна, и много као у ноћ што се зове <hi>Кадр-Лејле</hi>, где је 
, и једна стара беговица о њеној лепоти много.{S} Нестрпљив био.{S} Црна Ђултер пребројила коли 
како чудна, уплашена, ваљда што јој кћи много бледа, и онолико мирна.{S} Али за што?{S} Фати-су 
ре надувен, силан, сад љубазан, понизан много, како Турчин може да буде када се укаже потреба;  
, не певају тице, тишина, само онај бор много шушти, и тужно се превија голо дрвеће, јер духа с 
воре хануме.</p> <p>И тај дивни град, с много душа, велики, по мусломански и Стамбол и <hi>Дер- 
 девојке.{S} Истина, и он је задиркивао многу лепу Циганчицу, али је још „гонџе-лале“...</p> <p 
, кад даде пуномоћје, кад је венчаше са мном, с поглаваром арнаутскога племена Војњака...{S} Ха 
и само мало, па наиђоше на пут очишћен; мноштво сељака, чифчије пијанога Ахмед-хафуза, раја тур 
 не пуштају, да не би на кога налетео — мноштво је.{S} Што ближе јутру, све чешће завришти Рузи 
биње, и беле и црне.{S} С првима је, по мњењу „правих турских племићка“, хануми од <hi>оџака</h 
Муж јој није причао ни нешто што је, по мњењу Турака, жени за причање, а камо ли овако што.{S}  
, меку као паперје, каква је, по његову мњењу и памети, само у оних кадуна које се зову <hi>сул 
S} Јазук!{S} Јазук! ...{S} Непуштена од мога сина, удаде...{S} Хиљаду пута јазук!...{S} Ама ниј 
и аспре више.{S} Ја нисам трговац, нити мога сина крв хеспап, а он се за ту крв погађа; уместо  
 и мисле; а ето ти је једна жена, па не могаде да прође, но застаде и пита: „Је ли, Вога ти, чи 
, покуша, онако стара, да истрчи, па не могаде, но се заљуља и лупи о под застрвен асуром.</p>  
е, нагло се подиже да устане, па кад не могаде, завали се, опет, у јастуке и радосно поче:</p>  
дана уби, кад за тридесет девет нико не могаде.{S} И чиме ли га, Алла’ удари, кад је рана оволи 
ав)!...{S} Харам ти ако не...</p> <p>Не могаде више, јер се са узбуђења и и силнога напрезања з 
 и на лицу јој још тел стоји, колико је могао остати.{S} Не умивају је, или што се тога не сећа 
-хануму, а толико је познаје, да би јој могао, чини му <pb n="12" /> се, израдити слику на белу 
ост.{S} Савест јој чиста, јер онај глас могао је допрети и до падишахове хануме, а до ње не.{S} 
ица.{S} И после, она није <pb n="77" /> могла примити хануме, јер јој је у харему син.</p> <p>З 
ацело, и спомен на свој завичај, кад би могла да заборави ноћашњи сан.{S} Па гледајући у њега п 
чула сам где у поноћи изиђе...{S} Нисам могла спавати, мислила сам, и смислила сам да...</p> <p 
ко може да расцепи груди ружа, кад није могло камење?“ „Камењем ме ударали знанци и непознати;  
реза.{S} Враћам му слободу, то могу; не могу бео образ.{S} Сам га је на комар турио и изгубио.{ 
hi>какву крв</hi>; ама сам човек, па не могу.{S} Него ако ти је воља да чујеш одмах, ја ћу...{S 
аутски: сад ту књигу гледам, а ништа не могу да разберем.{S} Да ли се књига много читала, па се 
нека не преза.{S} Враћам му слободу, то могу; не могу бео образ.{S} Сам га је на комар турио и  
/p> <p>— То јест, глава.{S} Али и главу могу по глави, кад се много похаси.</p> <p>— Она би тад 
д највише на њ кучићи лају.{S} А шта му могу кучићи?{S} Није месец свећа под судом...{S} Није в 
 за каљаво чело и катрањав образ што му могу ја?!{S} Сву Топлицу и Ветерницу да исцрпем, па ниш 
ило), и он жив, нигде ране, само понека модрица!{S} Кад би четрдесети дан, ето ти једнога; баци 
н је осмех развукао изгореле усне...{S} Можда су та суза и тај осмех збогом Топлици и гробу Исм 
г под Јастрепцем, увијен у бели покров, може бити? или некуд даље, далеко од муле? или у Лесков 
а Арапе...{S} За џак:{S} Шемси-паша је, може бити <pb n="133" /> послао по шаир-девојци и ашици 
на, и може да понови венчање с пашићем, може с мулом, јер је и један и други преко својих пуном 
лави.{S} Срце ће једно, глава ће друго, може бити. <pb n="103" /> Мула-Халим ти је <hi>венчање< 
ер чуди Арнаутин, јер он није мислио да може бити тако белога лица под топлим сунцем стамболски 
нема више од шездесет, шездесет три, па може бити озго још једну, и две.{S} Кад сам ја била дев 
ека га виде и Турци и ђаури. „А!{S} Шта може лепа реч! и што се не може постићи кад се стоји пр 
бул-очима...</p> <p>— Биће...{S} Свашта може бити.{S} А Шемси-паша ако је изгубио образ (Вај!{S 
, дође пред кућу, а не улази унутра, не може, не сме.{S} Најпосле, брзо, уђе у кућу, у одају гд 
 <hi>Алахово Писмо</hi> као у Алаха: не може је снаћи друго до оно што јој је писано.{S} Гледа  
а не може имати два мужа, по закону; не може да..!{S} Кад је питају за кога ће „За Бал-беја“, о 
о јаглук с тавана у сандуке, оне...“ не може да рече „Фати-султан-ханумине“.{S} Одмах, ханум-еф 
ој образ.{S} Како би и њу ижљубио, а не може, и ако је оволико воли; јер то је рука, истина, де 
м, подигао руке, хоће да је загрди а не може, онај га свет гледа; и она диже руке, па опет их с 
 на Алахово Писмо, то јест да никога не може снаћи друго, до оно што му је писано прстом Алахов 
} Тек што је раширила крила, види да не може, склапа их, клоне...{S} И опет се као нечему нада, 
ше, мула, ама...{S} Од Алахова Писма не може се да...</p> <p>— Питаш за снаху; а ти си мени, па 
... пашће јој оба венчања...{S} Жена не може имати два мужа, по закону; не може да..!{S} Кад је 
 паша како да се опрости страха, кад не може срамоте, никад ни до века; мисли и са женом се пок 
поручила да није човек него жена кад не може од Турака да је отме, полудео.{S} Из Власине је, а 
после смисли: да почне лепим.{S} Где не може пушка и сабља, ту ће лепа реч.{S} А мула долази у  
. „А!{S} Шта може лепа реч! и што се не може постићи кад се стоји право, постићи ће се, увек, к 
ј својом бесом спута и ноге руке, те не може да се и она освети Шемси-паши и за брата и за несу 
ако њу још надом заварава, себе више не може.{S} Мајка је љуби, а она:</p> <p>— А, а!{S} Нов та 
лава, нека га освети женска“.{S} Ако не може крв за крв, <hi>како може</hi>, додаје она, и обли 
њој као земља према небу, а с којима се може разговарати, па чак и проћеретати, то нису хануме  
абука...</p> <p>— Или бал (мед), ако се може бал у џаку носити; а бал се претворио у дућану Ахм 
ања, по закону, пала, те је слободна, и може да понови венчање с пашићем, може с мулом, јер је  
Чудо!{S} Чудо!{S} Чудо!...{S} Толико ли може Турчин да лаже?!{S} Харамије сина мојега...</p> <p 
сад љубазан, понизан много, како Турчин може да буде када се укаже потреба; а нишки паша, и ако 
кодралију: да он иде мула-Халиму.{S} Он може да...{S} И узе му нешто шаптати; шапће дуго.</p> < 
овори: „Ружом“. „А, шегу тераш.{S} Како може да расцепи груди ружа, кад није могло камење?“ „Ка 
а“.{S} Ако не може крв за крв, <hi>како може</hi>, додаје она, и облије јој румен бледо лице.</ 
и...</p> <p>— Аллааа! викну мула колико може, и отури чибук од себе далеко; жар се просу по ћил 
ко му је верни Мифтар причао, да човеку може бити и на земљи као на небу, у рају где је зелених 
жем аманет и селам.{S} А ти знаш, мула, мој пријатељу, да за непродат аманет на овом свету дрхт 
изгубила!{S} То <hi>све</hi> Исмаил је, мој брат“, толковала је сестра и љубила Фати-султан, пл 
, пријатељу, јазук!{S} То ли ти је нож, мој говор?{S} То ли су ти куршуми, моје речи?...{S} Ниј 
p> <p>— хоћеш да ти причам једну причу, мој пријатељу?{S} хоћеш да ме слушаш?</p> <pb n="127" / 
аирли</hi> (срећно)!...{S} Ха-ха-ха!{S} Мој пашо!{S} Ти мени жалост, ја теби срамоту. <pb n="55 
 „За Бал-беја“, одговориће весело...{S} Мој Бал-беј булбул; мула вук... медвед...“</p> <p>Хоће  
, лепим наречјем цариградским:</p> <p>— Мој је отац био први имам Аја-Софије, и хафуз је, зна н 
p>— Ту је моја Мека, Зулфи, Ћабе, ту је мој хаџилук...</p> <pb n="136" /> <p>И робиња је одведе 
дралија ми је као отац, воли ме, јер ме мој отац, његов друг, на самрти њему у аманет оставио.{ 
а она:</p> <p>— А, а!{S} Нов тахтариван мој, без врата и пенџера, из џамије...{S} Покрите га ду 
е да — сејире!...{S} Резил!...{S} Грдан мој резил! ...{S} Мора опрати блато са својега образа,  
а.</p> <p>— Пашам, чешемм’и нури, (Пашо мој, очни ми виде).</p> <pb n="123" /> <p>— Шта има, ха 
смехом...</p> <p>— Мајчице моја, шећеру мој, шербете, текијо моја, питај, молим те..., хоћеш да 
довали само ми, или само наши родитељи, моја сестра, него све Прокупље, сав Арнаутлук.{S} Који  
узвици. „Аман, ага! <pb n="36" /> Аман, моја деца!“ У часу забуне, осим несрећне мајке, што из  
Стамболко, али се чудим својој нени.{S} Моја је нене Арнаутка.{S} Колико сам пута гледао, кад с 
-ханум... мајка твоја...</p> <p>— Мајка моја, Зулфи..., плакаће...{S} Зар једна мајка плаче за  
м.</p> <p>— Чучук ханум!</p> <p>— Ту је моја Мека, Зулфи, Ћабе, ту је мој хаџилук...</p> <pb n= 
о.{S} Ама зар Фати-султан није била пре моја снаха него твоја? пита мула, својом крупном гласин 
се радосним осмехом...</p> <p>— Мајчице моја, шећеру мој, шербете, текијо моја, питај, молим те 
Исмаил рече:</p> <p>Што се бојите, ти и моја нене?{S} Фати-султан, кад би нешто хтео да те отме 
н’м!{S} К’з’м</hi> (Султанијо!{S} Кћери моја)!</p> <p>Пашиница напала стару: пита је, пита, а о 
јчице моја, шећеру мој, шербете, текијо моја, питај, молим те..., хоћеш да питаш хафуз-бабу: је 
ва ради.</p> <p>— Фати, бебег’м (зеницо моја)!{S} Зашто да у зору изнова ради? пита мајка, љубе 
ри рекао: „Топлица је близу, ако се <hi>моја</hi>, после Алахове најстарија, не послуша.“</p> < 
нож, мој говор?{S} То ли су ти куршуми, моје речи?...{S} Није, пријатељу.{S} Нисам мислио да те 
 из Топлице... што је Исмаил спремио за моје лице...{S} Овај тахтариван неће носити Цигани... н 
но ти Фати-султан, не твоје снахе, него моје кадуне...{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Аман! узвикну паша 
кесу, па је врати у недра...{S} Нећу за мојега сина крв паре да узмем, а хоћу Шемси-пашу да ост 
 може Турчин да лаже?!{S} Харамије сина мојега...</p> <p>— Мула!{S} Полако, пријатељу!{S} Не тр 
аху.{S} За мулима сина нема сведока: за моју снаху сведочи мула.{S} Ја ћу против муле тужбу, па 
лма скроз мокра, и кафтан циметове боје мокар.{S} Мутне су му и подбуле очи; подбуо у лицу; обр 
о.{S} Хода до ноћи, тад долази, и онако мокар сруши се на шиљте, у једном куту селамлука, и хуч 
 понесе чадре, те му зелена чалма скроз мокра, и кафтан циметове боје мокар.{S} Мутне су му и п 
дахира, ни мангал, ни скупља ону гомилу мокра угљевља. (Изврнуо се мангал оно вече, у оном <pb  
д јутра до мрака: остављају у предсобљу мокре чадре, фереџе, скидају пред собним вратима обућу, 
сле кокоши су на седалу пре вечерње.{S} Мокри врапци џакају испод широке стрехе, одакле се киша 
та Фати-султан.{S} Јастуци крај прозора мокри, и застирка на миндерлуку, и нико на то не мисли; 
, у чаршији.{S} Жене се бусају у прси и моле се Богу да се „на кавгу“ не <pb n="52" /> окрене;  
на белим јашмаком онако као кад се Богу моле, с бројеницама; провлачи урмине кошчице кроз прсте 
а до другога, говори им, обавештава их, моли их да не учине крви, да га не осрамоте сад под ста 
ша му глас, њој сладак...{S} И најпосле моли робињу да јој куца у саз и пева: о севдаху, о ашку 
јка види па се нада, радује се; Богу се моли и дању и ноћу, на јави, и у сну шапће молитву; не  
то она умним очима два месеца, а после, молила да се из Топлице <pb n="138" /> донесе; и, ево,  
ру постељу, спремљену за ђердек, њен, и молила да јој обуку хаљину коју јој Исмаил правио за св 
ећеру мој, шербете, текијо моја, питај, молим те..., хоћеш да питаш хафуз-бабу: је ли истина да 
 кћери...{S} Да идемо обе у Стамбол; да молимо милостивога падишаха да се смилује, да ти се баб 
је затекла у постељи само једна јутарња молитва, мене ће три“...{S} Мисли, мисли, изненада осет 
све јој очита молитву, једну, две, дуге молитве; а на њеним грудима, испод кошуље, на ибришим-в 
..; и видео сам: клања и кад није време молитви...</p> <p>— Кад ово чу, Фати-султан се још више 
буде под земљом, уздржаваће се од суза, молитвом, да кћер сузама својим, мајкиним сузама не саг 
е кроз прсте, шапће нешто, шапће, ваљда молитву.{S} Нити се од тада свукла, нити је легла; плак 
а, ноге до колена — узима абдест, мрмља молитву, спрема се за клањање: а неколике старице <pb n 
лас мујезина с вита минара, позивање на молитву; једна старица наглуха прострла телећу кожу уср 
и под разапетом чадром; иду у џамију на молитву.</p> <p>Једне куће по вас дан празне, друге пун 
 изгореле, много, од силне ватре; очита молитву, ту, она, болна...</p> <p>— Па да умрем.{S} Што 
мама, дервиша, па и попа, све јој очита молитву, једну, две, дуге молитве; а на њеним грудима,  
ом између леха, за уживање и прање пред молитву, и велики вотњак са свакојаким воћкама и чардак 
.{S} Фати-султан-ханумина мајка прекиде молитву, заборавивши да је то велика грехота, па полете 
ачи бројенице кроз прсте, испрва, шапће молитву; а после мисли, занесе се:{S} Исмаила душом гле 
и и дању и ноћу, на јави, и у сну шапће молитву; не испушта бројенице из руку...</p> <p>Али Фат 
Мајка се заљуља још више, и узе мрмљати молитву.{S} У ниској готово празној соби јасно се разум 
ки глас; имам говори, то јест чита неку молитву, <pb n="116" /> кроз нос, жмурећи, клатећи глав 
де, уми се, узе абдест, отклања јутарњу молитву, па изиђе пред пашу, нешто да му каже.{S} Он се 
у) црнога овна“.{S} Тако помисли, и узе молити Бога.{S} И чини му се да га умоли, кад му мајка  
е пушчане цеви, и чу се пуцањ, виде где момак с ата паде... „Јазук!{S} Јазук!{S} Хиљаду пута ја 
р јој је у харему син.</p> <p>Затворила момка као девојку, па га не пушта.{S} Није јахач, није  
 будно, жене и девојке, и млади људи, и момци, и деца; све се већ окупало, пре сунца, крај пуне 
е допире кларнет и турска песма, турска момчад свирају и певају, песмом дочекали Ђурђевдан.{S}  
ин, играо се јуначких игара с топличким момчадма; надскакивао је све младиће из племена кому је 
Ману су Турци, одавно, кад је био млад, момче за женидбу, украли и потурчили девојку, с којом с 
 ја бих га...</p> <p>— Кажи, кажи, вели момче задовољно, а она се застиде, па поче да крије лиц 
и ушао је трипут његов чибугџија, једно момче арнаутско.{S} А кад је већил пошао, мула га испра 
укла невеста,</l> <l>Убаво лане;</l> <l>Мор дугмета запучила она </l> <l>Чак до ђердане...</l>  
S} Резил!...{S} Грдан мој резил! ...{S} Мора опрати блато са својега образа, и с образа својега 
а његову сунцу, огледао се у његова два мора, Златном Рогу и Босфору, носићеш га у срцу до века 
{S} Стамбол! <pb n="104" /> тамо су два мора, тамо аде, тамо наши конаци, на румелијској страни 
ан арапски коњ, ождребљен близу Мртвога Мора, однегован на обалама немирне Мармаре, коме је дал 
га Мора ћемо те тахтариваном, од Белога Мора ђемијом; носићемо те у Стамбол, па аде, па румелиј 
инићемо ти леп тахтариван, па до Белога Мора ћемо те тахтариваном, од Белога Мора ђемијом; носи 
ати-султан је невеста, а турска невеста мора ћутати, стидети се.</p> <p>У <hi>конаку</hi>, одељ 
 то је нека ујдурма.{S} Да се удаве кад Морава има брода где га скоро није имала!</p> <p>— К’см 
итеља и хранитеља, где грцају у плиткој Морави? да ли њих угледа онда кад очи исколачи, подиже  
 <p>— Неће их ни бити: прелазећи скелом Мораву... удавише се.</p> <p>— Не, то је нека ујдурма.{ 
о заспало, те да не осети ово од шта се морала потрести под њим земља.</p> <p>Али Исмаилова мај 
одинама и узрастом дете, памећу човек — морале се крити.</p> <p>И ко зна докле би Лесковчанка о 
се, и најпосле паша рече:</p> <p>— Ама, море, је ли истина да си ми ти <hi>украо</hi> снаху?</p 
н...{S} Висока, танка, очију плавих као море, трепавица црних као ибришим, дугих као крила ласт 
hi>украо</hi> снаху?</p> <p>— Ко је <hi>море</hi>?! цикну мула као гуја љута, а рука му паде на 
атнога Рога, гледајући где уђе у велику морску лађу Ахмед-Хафуз, то јест човек који зна коран н 
бицу неку, од дасака, притврђену на две мотке, коју носе четири чифчије бекри-Ахмед-хафуза, рај 
враћају је у живот полако мисли: што ће моћи овде слободно и непрестано на Исмаила мислити; што 
у, камо је Исмаил ходио, спалио је први мраз са сланом траву, и покрио је први снег, танак, сух 
з капиџике, из целе махале, од јутра до мрака: остављају у предсобљу мокре чадре, фереџе, скида 
одају, метну чивију, па се не појави до мрака, док пашиница не узе лупати дланом у врата, закли 
и га не каменује, и ако има рока још до мрака.{S} Пролазе људи и чуде се: „Алла’!{S} Алла’!{S}  
ти-султан-ханумина мајка не спава; крај мраморне чесме, пред ћошком где су јенђе, умива се, пер 
грудима, час их затварао у једну сасвим мрачну сарачану, нарочито Замбак-робињу, и није је пушт 
рска; говори, прича, и кад види да само мрдне рука младе Арнаутке, нада се песници, те увлачи,  
анком дину.{S} Дин нам је танак, танак, мрежа паукова...{S} И ја знам, кћери.{S} Ти си бита мал 
виш рибу у мутној води, па си извукао у мрежи змију; тражио си од ђавола челенку, он ти метнуо  
ледом, и то погледом што у исто време и мрзи и прети, па му окрете леђа, сиђе с тахта без збого 
уто; бркова још нема, тек га сад гарила мрка наусница, испод које се, при сваком осмејку, указу 
 лаката, ноге до колена — узима абдест, мрмља молитву, спрема се за клањање: а неколике старице 
</p> <p>Мајка се заљуља још више, и узе мрмљати молитву.{S} У ниској готово празној соби јасно  
естама се јувка цепа, девојкама ибришим мрси, удовицама памет померава...</p> <p>Ха-ха-ха! насм 
ена највећега непријатеља, крвника, њој мрскога.{S} Ово је освета.{S} Макар она за њу главом пл 
 дусима разговара...{S} Тишина, дубока, мртва... чује његово дисање, и осећа његов дах, топли,  
љне овога света.</p> <p>Тишина, дубока, мртва.{S} Нигде никога пољем, у ливади, те Фати, наслоњ 
естаје, изумире, док не завлада дубока, мртва тишина.</p> <p>И дан свршава као човек.</p> <p>У  
а сад свако вече.</p> <p>Тишина, глуха, мртва, само се, с времена на време, чује ноћнога стража 
 претворили у ухо.{S} Чисто не дишу.{S} Мртва тишина.</p> <p>Махмуд-беј понови питање, истим ре 
, и дошао пред сарај.</p> <p>Кад угледа мртва сина, испружена, у локвама усирене крви искуљале  
зо, уђе у кућу, у одају где му кћи лежи мртва; и кад је виде, зовну је по имену трипут:{S} Фати 
сунце и росу...</p> <p>Фати-султан лежи мртва, лепа, лепа, као да је заспала.... коса се по јас 
.</p> <p>Живот.</p> <p>Фати-султан лежи мртва.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пре десет 
S} Тужан, и несрећом саломљен, натовари мртва сина на Суљина коња, и понесе га у Арнаутлук, мај 
ака.{S} Зна она: тахтариван из џамије — мртвачки сандук; конак на брегу под Јастрепцем — гроб.{ 
>каикотос</hi>.{S} Тврдим сном спавају, мртве уморне, нарочито оне с девојачке стране.{S} Зар с 
сплака, јер му се учини да су то уздаси мртве мајке Исмаилове.</p> <p>О богатим даровима, оделу 
Фати-султан се спрема за <pb n="135" /> мртви сан.{S} Што би имама, дервиша, па и попа, све јој 
куће, макар изгореле, крај својих, ма и мртви били.{S} Једне појурише на улицу развијене! друге 
т још једном, и још једанпут над својим мртвим господаром, па тек подиже главу и полете, као да 
ањајући о својој првој ноћи.{S} Глухо и мртво Прокупље одјекну на све четири стране, а Исмаил с 
безглављена ата, и опет одјекну глухо и мртво Прокупље...{S} Врисну ат још једном, и још једанп 
, кад ниче трава: кад се сва природа из мртвога сна буди, Фати-султан се спрема за <pb n="135"  
ар), диван арапски коњ, ождребљен близу Мртвога Мора, однегован на обалама немирне Мармаре, ком 
.{S} Кад умртви човек нечовека, па и на мртвом пизму тера, није више ни он човек.{S} Одавде ако 
ађе је у одаји, камо је од страха пала, мртву.{S} Још исти дан, Арнаути сахранише, по обредима  
Цигани, јер Арнаути, Војњаци, носе само мртву жену, „за севап“.{S} За тахтариванима, одмах, пој 
м, старац један, Турчин, мали, погурен, мршав, као снег беле браде, у белој антерији и белој ча 
говоре?</p> <p>Бедна старица!{S} Ситна, мршава, с очима утеклим у главу, збрчкана, много, не од 
ајте.</p> <p>И сурме јој дадоше.</p> <p>Мршаве руке дршћу...{S} Малаксаше...</p> <p>— Немој, че 
S} Огледало јој је мало, „ биљбиљур“, у мршавој руци, тако белој, с црвеним ноктима и дланом, с 
ке чешљале, њена љубав неговала, милује мршавом, смежураном руком врело чело, као смиљ жуто лиц 
сечина га бије у обријано теме, изазива му заједно с мирисом бошче дувана рој мисли; и кад се п 
>— Поздравио Шемси-паша мула-Халима, да му дође у прокупачки сарај, говори под кулом Суљи старе 
ле бисмо да је од двадесет пет лета, да му није брада бела, дуга.</p> <p>У једној великој а нис 
 кажу, е га је поздравио Шемси-паша, да му дође у прокупачки сарај.{S} Силистер изврши пашину з 
 дигну на њена оца, што никад досле, да му не запале кулу, па куд би сирота Фати-султан, <pb n= 
, бојећи се преваре с мулине стране, да му не подметне на испит коју другу уместо Фати-султан.< 
 јаше магарца искићена врбом толико, да му се само уши виде, и извија кроз нос нову сокачку пес 
, да му доведу мула-Халима, то јест, да му кажу, е га је поздравио Шемси-паша, да му дође у про 
 <hi>мисли</hi> мула-Халим, то јест, да му је сина он убио, срце јој за час стаде, свест је ост 
е пустиш у зиму врео камен на главу, да му размрскаш главу...{S} Из пакла камен да пустиш...</p 
 пре отиду у Топлицу, под Јастребац, да му доведу мула-Халима, то јест, да му кажу, е га је поз 
 ветру, да га разнесе, <pb n="85" /> да му нигде трага није.{S} Претња!{S} Плашење!{S} Претио в 
ад чу пашино поздравље, посла телала да му сазове Арнауте; а он се узе полако спремати.{S} Обуч 
, онако светла.{S} Сестра није умела да му је опише; она је лепша; шта је он данас својим очима 
 га уби нико не знаде; а сваки знаде да му млади ћатиб не бејаше ништа учинио.{S} После се чу,  
: бекрија је бивши имам Свете Софије да му је мучно наћи пара.{S} У кући свађа, сваки час; али, 
ије желео да га се само боје, него и да му се диве, да се застиде од његова госпоства. „Знам га 
{S} Њен отац радостан, весео, говори да му је по вољи само ово кћерино венчање; синоћ су и слуг 
х минара.{S} Улазе у град, пуст, као да му је све куга поморила.{S} Нигде коња, ни вола, ни маг 
рама, забрађен великим пешкиром тако да му се само очи виде, ускочи кроз прозор.{S} Једним кора 
у молитву, па изиђе пред пашу, нешто да му каже.{S} Он седи у једној затвореној софи крај манга 
 и друг, и добар пријатељ...{S} хоћу да му пратим писмо и у њему селам сад одмах.</p> <p>И отур 
 и хтеде ући у одају, родитељима, чу да му се родитељи полако разговарају о његовој женидби, па 
исну их, и узе да јечи, да стење; брада му се узе трести, много: кишом му грунуше сузе...</p> < 
пиџика, с Исмаилом у души говори; гледа му очи, њој миле, слуша му глас, њој сладак...{S} И нај 
епери, према сунцу, чисто знато; и сија му се џамадан од црвене кадиве извезен златом; и сијају 
е нека не дрхти његова ханума; син нека му по граду сербез ходи; он, шетајући се, нека не преза 
из бисера, па га даде невести.{S} Мајка му овај бисер спремила за „виђење“, и он га већ три дан 
ажарило: бесу даје својој невести; рука му пала на искићену јабуку једне мале пушке.{S} Фати-су 
/hi>?! цикну мула као гуја љута, а рука му паде на јабуку мале пушке.</p> <p>Паша се помаче и ч 
д је руком омилује...</p> <p>И праштала му.{S} Украо ју је, али не да осрамоти њу, не њене роди 
видео Фатме, а у њу се заљубио: причала му мајка, и робиње, и једна стара беговица о њеној лепо 
 с мула-Халимовим сином; после, венчала му се кћи с мула-Халимовим сином; после, убили му зета; 
клапају, саме...</p> <p>...{S} И видела му душом гроб, на врху <pb n="68" /> пошумљена брега пр 
 оца, или онако стара човека; приносила му чибук, <pb n="64" /> пунила га дуваном, палила, и гл 
, срамота, и жене му се свете! осветила му се Фати-султан...{S} Све мисли на њено ново венчање, 
не би ли га тада погледала, и опростила му што се заборавио, <hi>мало</hi> погрешио, „као човек 
 реч као бисер на ибришим.{S} На уснама му мед, на језику шећер; лепим ће боље мулу него најмир 
 гуња чепкени, од силнога веза раменима му претегли, трепери, према сунцу, чисто знато; и сија  
 звер, а кћи питома голубица.{S} И жена му је добра; у кући је, штоно <pb n="9" /> реч, мања од 
паласке са златним китама; преко рамена му љута арнаутка.</p> <p>Арнаутин је висок, и за своје  
 на тебе један час заборави, сто година му се светиш“.</p> <p>Из мисли га трже пашиница.</p> <p 
и за Шемси-пашина сина, Џафер-беја; она му је трипут одговорила: хоћу, и била је тако мирна.</p 
 рече „шућур“ па погледа у небо.{S} Она му није више о сну говорила, но му исказивала љубав пог 
та; испраћа сина и снаху у Цариград, па му је лако...</p> <p>Паша је сам, сваку ноћ, до глухо д 
дом што у исто време и мрзи и прети, па му окрете леђа, сиђе с тахта без збогом.</p> <p>Затутњи 
јом, пашо азретлери (светли).“ Одговара му понизно, а гледа га уплашено, јер јој се учини да ни 
а зерделије; данас кроз капиџик: сестра му удесила састанак.{S} Фати-султан, чучећи на зеленој  
 тад највише на њ кучићи лају.{S} А шта му могу кучићи?{S} Није месец свећа под судом...{S} Ниј 
оће не само да чује, него и да види шта му одговара.{S} Пита: „где је Бал-беј?“ А слушкиња: „С  
ветла образ. — Сутра ту!{S} Али ето шта му је то њему драго сутра донело!</p> <pb n="80" /> <p> 
 сину својега умрлога друга; Шемси-паша му <pb n="124" /> све каза...; посла га мула-Халиму на  
и говори; гледа му очи, њој миле, слуша му глас, њој сладак...{S} И најпосле моли робињу да јој 
од феса види му се чикмани ћулав: ћулав му је израдила сестра његова.{S} Силај, па у силају јат 
 Бога.{S} И чини му се да га умоли, кад му мајка рече: „Просићемо ти, сине, Фати-султан.{S} Сес 
" /> да ли с успоменама на Исмаила; кад му више не гледа ата, не милује хрта и сокола, не љуби  
ку, с којом се три године волео.{S} Кад му је украли, разболео се, а кад му она поручила да ниј 
е то снашло, и врло му жао било.{S} Кад му мајка казала код кога је Фати-султан, плакао је као  
S} Кад му је украли, разболео се, а кад му она поручила да није човек него жена кад не може од  
окани га се докле га не сатре.{S} А кад му год дође <hi>селам</hi> (поздрав) од сараја, то јест 
ао дете играчки, као што се радовао кад му петао осветла образ. — Сутра ту!{S} Али ето шта му ј 
е би пролазила кроз одаје као петао кад му покисне перје.</p> <p>„Ко ходи по земљи, а гледа у н 
 сестром види, поразговара.{S} По некад му воде коња у коњушницу; а он се са сестром, много ста 
на мала пушка, с искићеном јабуком, где му бејаше рука, кад даваше бесу Фати-султан; све је то  
авкама.{S} Понекад дође у Лесковац, где му је девојка потурчена, па дању тумара турским махалам 
чује е се врата отворише, и не види где му се ближи главом мула.</p> <p>Мулино место није на та 
Најпосле, брзо, уђе у кућу, у одају где му кћи лежи мртва; и кад је виде, зовну је по имену три 
 ат брата њена; води је по дворишту где му је хрт и соко и говори о брату; прича о његову разго 
 мула-Халиму.{S} Он може да...{S} И узе му нешто шаптати; шапће дуго.</p> <p>— Ашколсун!{S} Сто 
ном; после, убили му зета; после, удаје му се кћи за Шемси-пашина сина, и најпосле: „Не украдош 
 однели Арнаути некуд далеко...{S} Чује му глас, бесу јој даје.{S} С њом ће увек, овде, у кули, 
фез, сама је, слухти, дршће... зажариле му се румене јагодице, пламен, сијају очи, две звезде,  
и, стоји према брегу, па не гледа докле му глава досеже, него упро очи у врх.{S} И ено га тамо  
о пута горе, већи стид, срамота, и жене му се свете! осветила му се Фати-султан...{S} Све мисли 
...{S} Сав град будан, одавно; искићене му широке кућне стрехе, и дућанске, и авлијске ограде,  
ха с црном Ђултер и белом Замбак; а оне му све угађале, више него пре, зажмуриле су кад би год  
, или медведа.{S} Старац се тресе; усне му се грче, а он пружа стиснуту песницу према Прокупљу, 
хафузу досуђено за „сургун.“ На уживање му дато пет села у околини Ниша, и Прокупља, дивљега ле 
и тунус фес.{S} Затурио фес и ћулав, те му се види обријано теме.{S} Стрча с куле, назва Бога А 
иђе Фати-султан.{S} Не понесе чадре, те му зелена чалма скроз мокра, и кафтан циметове боје мок 
ори; мало, па сиђе у башту, мисли да ће му тамо лакше бити, а оно горе: у јаблановој сенци види 
!...{S} Исмаил!{S} Добро дошао! рећи ће му сабајле сестра.</p> <p>— Ево мене, Фати-султан, кумр 
је и <pb n="74" /> љуби Бога, и како ће му се судити на оном свету за рђава дела.</p> <p>Племст 
> И на образу му је блато...{S} Чист ће му образ бити, кад Фати-султан буде кадуна Бал-бејова.. 
ало па ће ступити у осамнаесту.{S} Лице му лепо, мушко, сунцем преплануто; бркова још нема, тек 
, као да су пешке дошли, трчећи; донеше му црн глас:</p> <p>— Пашо азретлери!{S} Буна!{S} Ноћас 
а га већ једанпут казне смрћу, досудише му „сургун“.{S} С њим је и његова ханума, и кћи, једини 
сти брада, као мало час мули, и ударише му сузе на очи.{S} Поче се клатити као мула, оставив чи 
 <p>— Алла!{S} Аллааа!</p> <p>Приведоше му вранца, ата пастушаста, паметна ока, танких ногу а д 
је стрелац, али је мушко, младић, па би му тешко било у харему, да није са женама научио.{S} Ма 
зеше говорити е је мула дао бесу, па би му они залепили блато на образ...{S} Одустају од пута,  
 што личе на зумбул и на мерџане, не би му усне осетиле оволико сласти, као кад се дотакоше уса 
вори очи, сави руке оцу око врата, љуби му браду, и проговори!{S} Прва реч коју после три дана  
кићен исцветалом врбом.{S} Не; на глави му венац од врбе, и око паса врба; и ату му грива врбом 
..{S} Чује ход из далека...{S} На глави му сахан из кога се лије сребро и пада кроз борове гран 
е видео, само га она гледа.{S} На глави му у место круне сахан, из кога се лије сребро и пада к 
камен.</p> <p>Погодио мула.{S} На глави му камен, у срцу му лед, ако се зове Шемси, није шемси  
е, у Нишу, најбоље терзије.{S} На глави му фес с дугачком китом, а испод феса види му се чикман 
е шта им говори; пролази кроз руљу; сви му праве место...</p> <p>И мало, па се граја сасвим сти 
фес с дугачком китом, а испод феса види му се чикмани ћулав: ћулав му је израдила сестра његова 
еном, него ружом.{S} И види чудо! груди му се расцепише, на двоје, а из ране покуља крв као из  
д леђа, узе је у наручје...{S} Из груди му се оте глас један, радостан, сличан гласу какве живо 
ан на лице Исмаилова невеста...{S} Кажи му селам, <pb n="120" /> аман!{S} Алла’ ашк’на (за Божј 
ад се сам слободи, и развесели.{S} Јежи му се кожа, и што је у души зидао за неколико сата, то  
 њено ново венчање, и на њен селам који му пуномоћник предаде, исказа; с њим леже, с њим устаје 
а живи у Арнаутлуку, и лети и зими, али му син долази у Прокупље врло често; а кад пројезди мах 
шено је.{S} Шемси-паша је на чисто; али му је сад сто пута горе, већи стид, срамота, и жене му  
улу не двори, не пуни му чибук, не пали му га; од тада мула није љут и тужан, него смућен, и ка 
е икиндије мимо њену кућу пролази: бели му се хаљина, фистан, широка, у небројено <pb n="11" /> 
ћи с мула-Халимовим сином; после, убили му зета; после, удаје му се кћи за Шемси-пашина сина, и 
ред њим часним крстом крстили и служили му службу свету...</p> <p>На једном шареном јастуку, на 
 чифчију; после, опет тако; после, воли му се кћи с мула-Халимовим сином; после, венчала му се  
спреми по једнога петла за бој.{S} Лани му петао био надбивен, и ту је проговорила азијатска кр 
олико је познаје, да би јој могао, чини му <pb n="12" /> се, израдити слику на белу платну, на  
де: има часова кад је човек луд, а чини му се да је паметан.</p> <p>И досад су се Арнаути бунил 
о помисли, и узе молити Бога.{S} И чини му се да га умоли, кад му мајка рече: „Просићемо ти, си 
нци види мулу; од сунчева зрака причини му се мулин јатаган; од жубора шадрвана шапат љутих Арн 
Стрча с куле, назва Бога Арнаутима; они му Бога прихватише и продераше се, дивље:</p> <p>— Алла 
Али од тада Фати мулу не двори, не пуни му чибук, не пали му га; од тада мула није љут и тужан, 
како се Арнаути не свете.{S} Камо да си му убио сина, а да не направи оно што направи.{S} Ама к 
ријатељу.</p> <p>— Е, кад је тако, носи му селам: од мене нека не дрхти његова ханума; син нека 
и добро <pb n="131" /> и зло...{S} Носи му селам, пашо, пријатељу, од мене нека више страха нем 
е Турака обичај примити госта, и казати му ако није домаћин (или домаћица) код куће пошто је се 
та је шта је снила, да се она, казујући му сан, још више не уплаши, но само рече;</p> <p>— Ја с 
ући пашу закрвављеним очима и примичући му се.</p> <p>Паша се помаче, и изусти:</p> <p>— Беше,  
р...{S} Аман!{S} Висок као селвија, очи му као у шаина, веђе самур, уста стамболски дивит!{S} К 
и, сто заклетава?</p> <p>Он говори, очи му се сијају, лице се зажарило: бесу даје својој невест 
ма сунцу дају од себе све боје; о силај му три паласке са златним китама; преко рамена му љута  
ест глава“ и бој петлова.{S} Голубарник му је пун голубова.{S} Сваке године спреми по једнога п 
арочито кад је љут...!{S} Старац, а док му не погибе син, играо се јуначких игара с топличким м 
дрво?{S} Не остављају га на миру ни док му је род зелен, а камо ли кад узри...{S} Много рода, м 
, шетајући се, нека не преза.{S} Враћам му слободу, то могу; не могу бео образ.{S} Сам га је на 
е; брада му се узе трести, много: кишом му грунуше сузе...</p> <p>— Што ти би, мула?! пита паша 
ом капијом неколико Арнаутина.{S} Један му од њих, најстарији, узе нешто живо казивати, а он ис 
дадије је остављале, а мула никако, жао му било; или је није остављао, што му је њу његова кћи, 
 оној...{S} И јенђе... дошле!...{S} Ево му мајке...{S} Аман!...{S} Како су се Арнаутке обукле,  
е оно ударио рогом јарац вука, опростио му вук, али нису вучићи.</p> </div> <pb n="134" /> <div 
 паша седе, а и мула, према паши, и ако му овај не рече да седне.{S} Паша ћути, мери мулу; мула 
уминих.{S} Млад, он није веровао, и ако му је верни Мифтар причао, да човеку може бити и на зем 
ње, боје се.</p> <p>Паша га досад, како му се чини, никад није чуо у својој махали; а сад, има  
амбера!{S} Јараби, како трпиш?!{S} Како му не пустиш у зиму врео камен на главу, да му размрска 
о стар сам!</p> <p>— Ваш сам...{S} Како му је бела брада: има деведесет.</p> <pb n="45" /> <p>— 
 најпосле сан не савлада.</p> <p>— Нико му се није хтео ни смео светити; сви остављали на Алаха 
утра донело!</p> <pb n="80" /> <p>Тешко му је било што их је то снашло, и врло му жао било.{S}  
купљу.{S} Од клада крај друма привиђало му се тело Исмаилово; од ветрова ујања причуло му се, ч 
 му је било што их је то снашло, и врло му жао било.{S} Кад му мајка казала код кога је Фати-су 
ело Исмаилово; од ветрова ујања причуло му се, час-по, јечање његова сина.{S} Застајкивао, ослу 
{S} Она му није више о сну говорила, но му исказивала љубав погледима, осмесима — душом; он, гл 
 себи равне, арслане“.{S} Његов фис, то му је његова породица; пази га као отац.{S} Па чак у ку 
 жао му било; или је није остављао, што му је њу његова кћи, полазећи, оставила <pb n="92" /> у 
} А за каљаво чело и катрањав образ што му могу ја?!{S} Сву Топлицу и Ветерницу да исцрпем, па  
ветио мули, и што му набедио оца, и што му украо невесту, што се венчао с њом.{S} Али како да с 
а прагу, како би се осветио мули, и што му набедио оца, и што му украо невесту, што се венчао с 
 никога не може снаћи друго, до оно што му је писано прстом Алаховим по челу, кад је на свет до 
ми, те се много меко срце расплака, јер му се учини да су то уздаси мртве мајке Исмаилове.</p>  
сипа пиринач по гробу својега сина, јер му на гроб не иде више никако...</p> </div> <pb n="95"  
о гробу свога сина ни зрно пиринџа, јер му не отиде на гроб; од тада оне две Арнаутке, дадије м 
ом...</p> <p>И најзад, дахну душом, јер му јавише да је мир! нема Арнаута по друмовима, ни у Пр 
шер-авлији залаје грдно велики пас, јер му се час по учини бахат од човека; звечи синџир: ево п 
а, ни из авлије загара, него чедо, кћер му украдоше.{S} Вај, чуда!{S} Вај, вај, вај!“ Све о хаф 
ство!“ Мисли паша, гласно мисли, а глас му дрхти, и чисто је промењен, сам га не познаје, чини  
 И кажи селам Шемси-паши, џелату: данас му је прилепила блато на чело и ударила катран на лице  
 пре свадбе.{S} Не сачека свадбу; данас му је било виђење.{S} Овде им је први састанак, а где ћ 
де).{S} Једну <pb n="50" /> отера; шест му умреше (најмлађа, којом се бејаше пре три године оже 
 познаје од кад зна за себе, а први пут му се сад учини да не личи на човека, но на вука, или м 
га прадеда... <pb n="87" /> И на образу му је блато...{S} Чист ће му образ бити, кад Фати-султа 
 црвене кадиве извезен златом; и сијају му се златом везени од црвене чохе тозлуци.{S} Ти његов 
ја не изиђе очајан, но махнит, из очију му лете варнице...: освета...</p> <p>— Ама шта ће Шемси 
меја се мула из свега гласа, а из очију му живи пламен сукну. „За крв ич не знам!{S} Ха-ха-ха!< 
нутак.{S} С виком Мана Кукувије причују му се и мулине речи: ти си мени крви дужан.</p> </div>  
рице узвикнуле е су му очи зумбул, е су му уста ђул; видела да су се удариле у груди кад је за  
 је да су њене другарице узвикнуле е су му очи зумбул, е су му уста ђул; видела да су се ударил 
кафтан циметове боје мокар.{S} Мутне су му и подбуле очи; подбуо у лицу; обрве беле, дугачке, н 
говој женидби, па се уплаши, коју ли су му изабрали.{S} Он воли Фати-султан-хануму, а срамота г 
рови, пренеше у Арабистан, где, како су му причали, за недељу дана роде и узру лимуни и портока 
о се закрвавише мулине очи!{S} Грдно су му страшни погледи.{S} Ћуте, гледају се, мере се, и нај 
 удате овде, до куће Ахмед-хафузове: ту му приђе сестрин сеиз, ухвати под њим ата, да га причув 
у венац од врбе, и око паса врба; и ату му грива врбом накићена...{S} Сав град будан, одавно; и 
 зову Шемси-паша „Дангалија“.{S} Што ћу му ја.{S} Сам је зарадио то презиме, стекао дангу (ожиљ 
ке обукле, аман!... аман!..{S} Пољубићу му мајци и ногу и скут и руку...{S} Јенђе из Топлице до 
, муца паша тобоже изненађено, а у лицу му не бејаше ни капи крви, и целим телом задрхта.{S} И  
одио мула.{S} На глави му камен, у срцу му лед, ако се зове Шемси, није шемси (сунце) да га ото 
ога Алах не погледа један трен, на душу му пада грех тежи од најтеже стене.</p> <p>— Исмаил!... 
плицу, оцу и мајци, старој...{S} И отац му стар; има осамдесет, веле, ако је крепак, ако из пуш 
Млад, леп, гонџе-лале, и од соја; стриц му је био велики везир, ујак садразам, оба деда паше, р 
 је осетио да не носи на плећима весела муду, ни љута, него брижна, смућена, тужна...{S} Ат је  
е човек, то је истина, ама није муж...; муж је само по имену, ааа?“ И загледа се стара у кћерин 
S} Толико знала.{S} Мање него други.{S} Муж јој није причао ни нешто што је, по мњењу Турака, ж 
} Мула је човек, то је истина, ама није муж...; муж је само по имену, ааа?“ И загледа се стара  
еден дан, сат, увек у страху, да јој се муж не опије, да не виче, да не нападне кога.) Потамнел 
ној жељи; и никад од тада не виде муле, мужа свога, ни јој он дође, нити га она позва; не помен 
ба венчања...{S} Жена не може имати два мужа, по закону; не може да..!{S} Кад је питају за кога 
ао ат без узде и улара, (жена која нема мужа) а чини севап, спремајући и удајући сироте девојке 
 с мужем, те га остави.{S} Млада, а без мужа беше пет година: заинатио се онај, па не удара печ 
ако јој погибе брат, напустила и кућу и мужа); остаде она с мулом и дадијама мулине кћери и син 
ци сестра Исмаилова; напустила и кућу и мужа, па се из очеве куле не миче.</p> <p>И не зна; ник 
им ваља ићи, плакаће им деца, остаће им мужеви без вечере, па ће бити грђене.</p> <p>Једне су д 
ојке?...{S} Она беше удата, а не живи с мужем, те га остави.{S} Млада, а без мужа беше пет годи 
, што им је хтео украсти са ливаде козу музару, коју је она врло волела.</p> <p>Милује Фати по  
Благо мени!...{S} Навијате сат увек кад мујезин чита вечерњи езан..., навите га сад пред зору,  
авлији по троскот-трави, ослушкују глас мујезина с вита минара, позивање на молитву; једна стар 
а: од петлова кукурекања учинило јој се мујезиново <hi>Алах-екбер</hi>.{S} У дишер-авлији залај 
овови провирују кроз зелене вотњаке.{S} Мукање гојних крава и волова, блејање оваца, лавеж паса 
ну песму.{S} Умукло је блејање оваца, и мукање гојних крава и волова; а над високом кулом старц 
опустела Југ-Богданова кула, гледајући, муком, чуда бесних освајача царевине српске.{S} Пре срп 
орила, отежали јој очни капци, она их с муком отвара, и сања, али не више будна, него као у бун 
— Да пошаљемо у град Суљу, ја Саида, а, мула?</p> <p>— Још мало...{S} Млад, и луд, па се задоцн 
ич не знам!{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Вала, мула, кажи...{S} Крв...{S} Какву крв? муца опет паша.</ 
?</p> <p>— Беса, пашо!</p> <p>— Ејвала, мула, пријатељу!{S} Што Шкодра роди и јунак је и паметн 
лову...</p> <p>Дођоше наспрам Прокупља, мула оборене главе, замишљен, његова кћи тужна, Арнаути 
е нека више страха нема.</p> <p>— Беса, мула?</p> <p>— Беса, пашо!</p> <p>— Ејвала, мула, прија 
{S} Финоћа, то је Шемси-паша; простота, мула-Ха...</p> <p>— Ђувенде!{S} Ђувенде!{S} Ђувендеее!{ 
 сарај ћу ја...</p> <p>И кад већил оде, мула позва Арнауте.{S} Сутрадан су Арнаути опколили кул 
лост; немој још и жалост...{S} И после, мула, ти си се светио како се Арнаути не свете.{S} Камо 
дговара.{S} Гледа га.</p> <p>— И после, мула, Шемси-паша се заклиње у Алахову љубав да није џел 
и таман да пљесне длановима за сејмене, мула узвикну!</p> <p>— Јазук!{S} Јазук!{S} Човек!{S} Па 
ри.{S} И узму га пити змије присојкиње, мула-Халимове речи:{S} Ти си мени крви дужан. „За крв и 
тих мулиних речи сети, и мисли: „Јесте, мула, блато ми до појаса, до гуше: како ћу каљав кроз г 
аша се помаче, и изусти:</p> <p>— Беше, мула, ама...{S} Од Алахова Писма не може се да...</p> < 
 му грунуше сузе...</p> <p>— Што ти би, мула?! пита паша зачуђено, видев га овако промењена, не 
 нека Алах да да ми је за вајду.{S} Ти, мула, пријатељу, чуо сам, хоћеш још да се светиш Шемси- 
, за голем голему, за мали малу.{S} Ти, мула, пријатељу, хоћеш две!{S} Немој!{S} Срамоту си за  
 није џелат, заклиње се.{S} Сина су ти, мула, убиле харамије; он хоће...</p> <p>— Алла’!{S} Ху! 
S} За крв... не знам..., ич ја не знам, мула, муца паша тобоже изненађено, а у лицу му не бејаш 
си мени крви дужан. „За крв ич не знам, мула, вала! и похита на чардак.{S} Коју год слушкињу ср 
стиш...</p> <p>— Остави мене да зборим, мула, гост сам ти...{S} Тако!{S} Пуши и слушај.{S} Он н 
ретио вуку овцом; плашио мечку решетом, мула-Халима и Арнауте падишахом и законом!{S} Ха! ха! х 
мче арнаутско.{S} А кад је већил пошао, мула га испратио до преко прага!{S} Шта су се разговара 
 да виде несуђену кадуну Исмаил-бегову, мула-Халимовицу, Стамболку, рођаку цара царева.{S} Јер  
одаји, нико не зна; а кад се растајаху, мула рече ово:</p> <p>— Јок!{S} Нека не долазе паше у Т 
загледа у пашу.</p> <p>— Што ме гледаш, мула?{S} Не зборим ли добро?</p> <p>Он ништа не одговар 
 ти кажем аманет и селам.{S} А ти знаш, мула, мој пријатељу, да за непродат аманет на овом свет 
м?</p> <p>Мула ћути.</p> <p>— Ти ћутиш, мула, ја ћу да зборим.{S} Селам ти од Шемси-паше: хиљад 
лим телом задрхта.{S} И опет се помаче; мула се примаче.</p> <pb n="54" /> <p>— Ха-ха-ха! насме 
и се разиђоше, сваки отиде својој кући; мула се попе на кулу, оборене главе, и погурен: чисто ч 
вориће весело...{S} Мој Бал-беј булбул; мула вук... медвед...“</p> <p>Хоће да заплаши мулу пади 
рече да седне.{S} Паша ћути, мери мулу; мула ћути, мери пашу...{S} Грдно се закрвавише мулине о 
ава ће друго, може бити. <pb n="103" /> Мула-Халим ти је <hi>венчање</hi>, истина; ама <hi>то</ 
да Џафер-беј стане поред <pb n="105" /> мула-Халима, да их видиш напоредо...{S} Мула је човек,  
уштена, и, најпосле, шта <hi>мисли</hi> мула-Халим, то јест, да му је сина он убио, срце јој за 
!{S} Лела’!{S} Ху!...</p> <p>— Мула!{S} Мула!{S} Ниси дервиш...</p> <p>— Нисам дервиш, али ћу д 
 све у двоје, али од уста до уста...{S} Мула дође у Прокупље, сјаха пред сарај, нема заптија.{S 
мула-Халима, да их видиш напоредо...{S} Мула је човек, то је истина, ама није муж...; муж је са 
 ти је воља да чујеш одмах, ја ћу...{S} Мула не доврши, него метну руку на јатаган, па устаде.< 
ше пошао у Ниш с топличким јабукама.{S} Мула је Арнаутин, али да се обазре и виде шта учинише о 
 о Бајраму.{S} Допратише га сејмени.{S} Мула га примио на куди.{S} Сами су седели, сами се разг 
 и сјахиваху с коња пред коњушницом.{S} Мула и Арнаутке сјахали су пред главном капијом и отишл 
 вриска; одјекнуше брда и Јастребац.{S} Мула га нежно омилова, попљескав га по танку а дугачку  
а’!{S} Ху!{S} Лела’!{S} Ху!...</p> <p>— Мула!{S} Мула!{S} Ниси дервиш...</p> <p>— Нисам дервиш, 
е?!{S} Харамије сина мојега...</p> <p>— Мула!{S} Полако, пријатељу!{S} Не треси се!{S} Да плаче 
у на разговор, и на договор...</p> <p>— Мула, стари друже, пријатељу, рече скадарски паша (пошт 
помаче и чисто понизно изусти:</p> <p>— Мула-Халим, је ли истина да си ми ти <hi>однео</hi> сна 
ри и сина.{S} Па дадије је остављале, а мула никако, жао му било; или је није остављао, што му  
 било.</p> <p>Она још лежи у незнани, а мула тражи пуномоћнике, сведоке, имама.{S} И чим дође м 
днесе пријатељеву сину од муле селам, а мула у Топлицу, да каже Арнаутима е се са Шемси-пашом и 
је стари Арнаутин и псује Шемси-пашу, а мула јаше напред оборене главе.</p> <p>Мула смућен, Арн 
 чешће чује сух кашаљ, из груди...{S} А мула све смућенији, и као да се све више нешто стиди, с 
оже пушка и сабља, ту ће лепа реч.{S} А мула долази у сарај кад се год позове.{S} Зваће и свога 
{S} Какву крв? муца опет паша.</p> <p>А мула:</p> <p>— Е, пашо!{S} Да сам жена, ја бих ти казао 
ошчате песнице према Прокупљу.</p> <p>А мула-Халим?{S} Јуче тако срећан, а данас и без кадуне и 
му <pb n="124" /> све каза...; посла га мула-Халиму на разговор, и на договор...</p> <p>— Мула, 
аутина, јединца сина, и мезимца старога мула-Халима, Шкодралије, поглавара племена <hi>Војњака< 
то глуху шаптати и слепу намигивати, да мула немаде и на уму и на срцу онај увели пупољак у њег 
о мисли Шемси-паша; јер тврдо верује да мула пристаде на разговор и договор, и на све друго, с  
е пуни му чибук, не пали му га; од тада мула није љут и тужан, него смућен, и као да се нешто с 
са својима код куће, Арнаути око конака мула-Халимова, очекују господара с ханумом и пратњом... 
 рекле би: преварила си се, стара: нема мула ни шездесет ни педесет; рекле бисмо да је од дваде 
о младић.{S} Право каже она стара: нема мула више од шездесет, шездесет три; а да су га хануме  
њена, необична.</p> <p>Аллааа! простења мула, а не диже руку с груди.</p> <p>— Да те не пробада 
 где хануме, где чак и Арнаутке из фиса мула-Халимова, што живе у Прокупљу, а познавале су Фати 
је била пре моја снаха него твоја? пита мула, својом крупном гласином, гледајући пашу закрвавље 
улу падишахом, решио се; не сећа се шта мула рече, да има у години макар један дан, кад се Арна 
ва и волова; а над високом кулом старца мула-Халима између расејаних ниских кућа арнаутских, и  
Халимову.</p> <p>— Поздравио Шемси-паша мула-Халима, да му дође у прокупачки сарај, говори под  
по Топлици.{S} Слушају Арнаути, и слуша мула, чека...{S} Дође петак, Шемси-паша, са својим харе 
ст, да ће пред падишаха с тужбом против мула-Халима.“ Само мало паша дахну, па опет терет... „Х 
језди у Топлицу да исприча мули.{S} Кад мула чу, ништа не рече, само закрвави очима, стисну пес 
ећемо!{S} Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар нашега муле кадуна на испит?</p 
</p> <p>— Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар да правимо вољу Шемси-паши?</p> 
рење, други не одобравају.{S} Али и сад мула сиђе с куле, па кроз разјарену руљу, све од једног 
 ће глава да плати.{S} А?{S} Говори сад мула?</p> <p>Мула сад опет ћути.{S} Гледа скадарског па 
е. „Жени ли се отац ћерком?“</p> <p>Сад мула, кад чу пашино поздравље, посла телала да му сазов 
ој одаји, и припалише им се чибуци, све мула-Халимови; а овамо, код Фати-султан, Лесковчанка, б 
и за живом Фати-султан.</p> <p>— Украде мула-Халим Фати-султан.</p> <p>— Украде арнаутски мула  
д капци на прозорима, јер се чуло е иде мула с Арнаутима.{S} Чује се топот и вриска атова, из д 
чни ми виде, пашу Шкодралију: да он иде мула-Халиму.{S} Он може да...{S} И узе му нешто шаптати 
па Фати-султан.{S} А кад из одаје изиђе мула, као џин, дугачке беле браде, Исмаил оде мајци, по 
ша с арнаутским мутом.</p> <p>Кад стиже мула-Халим пред сарај, притрчаше пашини сеизи те ухвати 
сти, а уздржава се, крије радост, да је мула не опази, да се не покаје.{S} А како да се не раду 
, говоре; сви стари узеше говорити е је мула дао бесу, па би му они залепили блато на образ...{ 
наутима на крај изићи?</p> <p>— Убио је мула-Халиму сина, па сад нека испашта.</p> <pb n="46" / 
ви ниских кућа арнаутских и високе куле мула-Халимове, а прошарани су јатима врана, што с маха  
речи, само место Џавер-бејова имена име мула-Халимово.</p> <p>Мурад-беј јој тражи пуномоћје за  
{S} И још једанпут га срам било! загрме мула, пустив груди.{S} Шта су конаци, шта су чифлуци, ш 
угу олово, ела!{S} Ха-ха-ха! засмеја се мула, па настави: „Ово није, пашо, раја, ово су Арнаути 
кавица...{S} Ха-ха-ха-ха-ха! засмеја се мула још једном, много, и премери пашу још једним погле 
<pb n="54" /> <p>— Ха-ха-ха! насмеја се мула из свега гласа, а из очију му живи пламен сукну. „ 
— Шта?!{S} Шта? ! ...</p> <p>— Дигао се мула-Халим, цео фис...{S} Буна, пашо азретлери!...</p>  
је то красна девојка, и лепа, па смо се мула и ја разговорили и договорили“...{S} Он је ижљубио 
у; а ти си мени, пашо, крви дужан, рече мула, не слушајући шта паша говори.</p> <p>— Какву крв? 
 камења челенку!</p> <p>— Па га претече мула.</p> <p>— Претече.{S} Кад би се Шемси ородио с пун 
шијом.{S} Кад зађоше у српску махалу, и мула бејаше далеко, отвори се једна трошна капија искрп 
д вечерње, па никако да га дочека.{S} И мула-Халим не спава.</p> <pb n="21" /> <p>— Да пошаљемо 
сарај, увек се обуку, наките коње.{S} И мула се онако обукао, и узјахао својега вранца, пастуша 
="53" /> дошао.{S} Затим паша седе, а и мула, према паши, и ако му овај не рече да седне.{S} Па 
 је до овога часа била и Џафер-бејова и мула-Халимова, а од овога часа ниједнога.{S} Оба су јој 
Нене ми се није бојала никога до Бога и мула-Халима, а ево два три дана како се боји некаквога  
 глас доноси ат сина њезина...</p> <p>И мула је протумачио вриску ата како ју је ваљало протума 
унџа.{S} Нестрпљиви.{S} А кад се појави мула на ату, узвикнуше „машала“!{S} Мало, па се отвори  
шареном јастуку, напуњеном сламом, седи мула-Халимовица: обухватила рукама колена, метнула брад 
 Фати-султан.</p> <p>— Украде арнаутски мула турскога хафуза кћер!</p> <p>— Рођаку цара дарова! 
C15"> <head>XV</head> <p>У трошној кули мула-Халимовој, у великој, али ниској одаји наложена је 
и женско, и старо и младо, подигло кули мула-Халимовој; па људи остају око куле, а жене се пењу 
ји, или звекир: „То је улак... дошао ми мула у прокупачки сарај на договор.“ Данас, сутра, прек 
метнеш ухо на срце...{S} Да ти не прети мула?{S} Да те не учи његова кћи?{S} Ааа“ Кад не доби о 
лан с арсланом бије!...{S} Али тај исти мула признао је и да је хајдук, да ми је украо снаху.{S 
ина нема сведока: за моју снаху сведочи мула.{S} Ја ћу против муле тужбу, падишаху...{S} Тужбу  
ни сеизи те ухватише под њим ата: скочи мула као младић.{S} Право каже она стара: нема мула виш 
з, с великом коњушницом.{S} То је конак мула-Халимов, у коме, одавно, осим послуге готово више  
ћен, Арнаути гори него пре, љути што им мула иде Шемси-паши, крвнику, псују, прете и ударају ко 
а-ха-ха! одговара с прозора куле главом мула, и насмеја се грохотом, а његове се слуге уплашено 
орише, и не види где му се ближи главом мула.</p> <p>Мулино место није на тахту, али он се попе 
ушише по трп чибука), крупан човек, као мула, мулиних година, у ћурку расеченом позади од пета  
 му сузе на очи.{S} Поче се клатити као мула, оставив чибук; и говори:</p> <p>— А, пријатељу, ј 
и метнуо на главу камен.</p> <p>Погодио мула.{S} На глави му камен, у срцу му лед, ако се зове  
SRP19070_C16"> <head>XVI</head> <p>Како мула каза Фати-султан е ће на испит, од тада је весела, 
рамота је чак и од слушкиња.{S} Јер што мула узе, не врати.{S} А и како да врати кад је ту венч 
чињено од обести, већ из освете.{S} Јер мула је дао бесу сам себи да ће паши срамоту за жалост. 
 си прво била с њим венчана.{S} После с мула-Халимом, то јест ако...</p> <p>Имам ућута, помаче  
 је остави...{S} Кад ништа нису имали с мула-Халимом, плашила је његовим именом сина, кад је би 
мовим сином; после, венчала му се кћи с мула-Халимовим сином; после, убили му зета; после, удај 
сле, опет тако; после, воли му се кћи с мула-Халимовим сином; после, венчала му се кћи с мула-Х 
ђаку цара царева, кћер Ахмед-хафузову с мула-Халимом, поглаваром фиса Војњаци?</p> <p>— Буди!</ 
 у Топлицу, под Јастребац, да му доведу мула-Халима, то јест, да му кажу, е га је поздравио Шем 
S} И већ до подне опколише сејмени кулу мула-Халимову.</p> <p>— Поздравио Шемси-паша мула-Халим 
паучином икона Светога Николе на тавану мула-Халимове куле; ваљда се потресе сам светитељ с нес 
ака и даје ти...</p> <p>— Аллааа! викну мула колико може, и отури чибук од себе далеко; жар се  
у?</p> <p>— Ко је <hi>море</hi>?! цикну мула као гуја љута, а рука му паде на јабуку мале пушке 
 изгинули Турци, ђаури...{S} Дигао буну мула-Халим...{S} На власт хоће...{S} Дигао се цео фис < 
} То се само тако пронело...{S} Позваћу мула-Халима, и ако није човек, већ вук, гладан вук, па  
ead>IX</head> <p>Ко уби мулина сина, чу мула.{S} Ко украде пашину снаху, разабра паша.{S} Јер у 
 уснама, са шећером на језику...</p> <p>Мула пристаде да се Фати-султан доведе у Прокупље, у ње 
S} Слушаћу те од сад па до века.</p> <p>Мула непрестано држи груди, клати се и поче причу полак 
 мула јаше напред оборене главе.</p> <p>Мула смућен, Арнаути гори него пре, љути што им мула ид 
пристанем да се и њена реч чује.</p> <p>Мула се договори с пашама, па се врати у Топлицу, каза  
 хајде се са Шемси-пашом измири.</p> <p>Мула извуче ћилибар на чибуку из уста, па се загледа у  
ељ</hi>“.{S} То рече па издахну.</p> <p>Мула ућута, а још се клати и држи груди, још гледа у ис 
аше је с мулом с мирном савешћу.</p> <p>Мула рече паши, е има у години дана макар један дан кад 
плати.{S} А?{S} Говори сад мула?</p> <p>Мула сад опет ћути.{S} Гледа скадарског пашу.</p> <pb n 
олико остарео да ништа не видим?</p> <p>Мула ћути.</p> <p>— Ти ћутиш, мула, ја ћу да зборим.{S} 
...</p> <p>Тако првих недеља: а после: „мула ме позвао на мегдан, па се покајао, јер вели да се 
ане, не знајући у коме је кадуна њихова муле.{S} Сад чаршија није прошарана, сва је затворена;  
традан су Арнаути опколили кулу својега муле, рано, спремни за пут, на коњма, у празничном руху 
дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар нашега муле кадуна на испит?</p> <p>— Не дамо!</p> <p>— Да дам 
оју снаху сведочи мула.{S} Ја ћу против муле тужбу, падишаху...{S} Тужбу ћу ја, <pb n="83" /> а 
си-паши, џелату: хоће да има чедо... од муле...{S} Фати-султан.{S} И кажи селам Шемси-паши, џел 
о ми украде кћер?{S} И не потражи је од муле, — не смеде, да не ражљути мулу.{S} Бекрија, <pb n 
в, може бити? или некуд даље, далеко од муле? или у Лесковац?...{S} К Лесковцу се окреће, душом 
Лесковац, да однесе пријатељеву сину од муле селам, а мула у Топлицу, да каже Арнаутима е се са 
 да је испитају, ту да каже хоће ли код муле, или да дође његову Бал-беју.{S} За Бал-беја ће; р 
 по њеној жељи; и никад од тада не виде муле, мужа свога, ни јој он дође, нити га она позва; не 
} Јок!{S} Јок!</p> <p>— Да идемо заради муле; ама ако она каже да ће за пашина сина, на комаде  
зу као кумрија светила.{S} Да није било муле, одвели би је у харем пашин, обљубио би јој лице п 
оглавара.</p> <p>— Аман, ћути!</p> <p>— Мули <hi>жалост</hi>, паши <hi>срамота</hi>: хајде метн 
узовом, па одјезди у Топлицу да исприча мули.{S} Кад мула чу, ништа не рече, само закрвави очим 
каше.</p> <p>Хафуз-Ахмед оде, а не рече мули:{S} Зашто ми украде кћер?{S} И не потражи је од му 
е венчао с њом.{S} Али како да се свети мули он, што плаши робиње мишем, а и сам га се готово б 
шем се паши не држе коњи, као Војњачком мули жене.{S} Од седам жена имао само петоро деце.{S} С 
> <head>X</head> <p>И тако, Фати-султан мули је кадуна.</p> <p>Кад размота дугачак појас којим  
C14"> <head>XIV</head> <p>Јуче је дошао мули пашин већил, по у годинама човек, обучен као о Бај 
ко, седећи на прагу, како би се осветио мули, и што му набедио оца, и што му украо невесту, што 
 се паши узе трести брада, као мало час мули, и ударише му сузе на очи.{S} Поче се клатити као  
у?</p> <p>— Јок Шемси-паши, него нашему мули.</p> <p>— Мулу туга обрвала, па не зна шта збори.< 
 је хајдук, да ми је украо снаху.{S} За мулима сина нема сведока: за моју снаху сведочи мула.{S 
, кузум...</p> <p>— Ђувенде! прекиде је мулима кћи и лупи је песницом у врат; а сирота Фати зад 
<p>Затутњише сарајске степенице и зарза мулин ат, прими господара и полете, вриштећи.{S} За њим 
и уместо Шемси-паша „Дангалија“, примив мулин селам, да пусти сина по граду <hi>сербез</hi>, он 
ди мулу; од сунчева зрака причини му се мулин јатаган; од жубора шадрвана шапат љутих Арнаута.{ 
 једно за друго; и остаде паша као гост мулин три дана и три ноћи: једоше печене кокошке, баниц 
и нешто, дуго.{S} У собу је ушао трипут мулин кавеџија, један стари Арнаутин, и ушао је трипут  
ова сина.</p> <p>А кад се Садије-ханум, мулина кћи, врати, затече је страшну, жуту као лимун, с 
пав ћилим, или на шиљте, обучена легне; мулина кћи чучне крај ње, метне јој руку на чело, ухват 
p>Граја се не стишава, ни дивљи узвици; мулина кћи улази у одају где је Фати-султан, излази из  
па дође к себи, још блеђа, још жућа.{S} Мулина је кћи љуби и милује: а Лесковчанка, притискујућ 
ово нечујно, и тресе се више но икад, а мулина кћи задрхта целим телом, не пустивши гласа.{S} Д 
зише, па Лесковчанка се тајно радује, а мулина кћи дршће...</p> <p>Око конака свет, иглу да пус 
и смеши се.{S} Да је ово смешење видела мулина кћи, не би знала да ли је у Фатину срцу туга или 
та.{S} Ми овде хиљаду гроша како за крв мулина сина, тако за крв последњега сиромаха.{S} Није л 
а...</p> <p>— Ама шта ће Шемси-паши крв мулина сина?</p> <p>— Стамболка је рођака цару царева.{ 
 господаровој кадуни.</p> <p>А од ње се мулина кћи не миче.{S} Црмпураста, млада, крупна, руку  
S} За тахтариванима, одмах, појавише се мулина кћи и оне две дадије, све три на коњма, с белим  
.{S} Сад лежи обезнањена; над њом плаче мулина кћи, а кропе је некаквом водом две старе Арнаутк 
 и дању и ноћу говори.{S} Њена мајка, и мулина кћи, које се од њене постеље не мичу, и робиње н 
SRP19070_C9"> <head>IX</head> <p>Ко уби мулина сина, чу мула.{S} Ко украде пашину снаху, разабр 
-султан, звездо: дође време, говори јој мулина кћи и хвата је под мишку да је дигне.</p> <p>— Х 
 Колико се била препала, од Прокупља до мулина села десет пута је снашле и пустиле детиње.{S} С 
 тахт, Шемси <pb n="98" /> га посади до мулина деснога колена, а сам седе према њима.{S} Ту су  
си чула да је...{S} Алах зна ко је убио мулина сина.{S} Душмани обедили пашу...{S} Паша, богат, 
 Склопи очи, да ово не гледа, а оно ето мулина сина, на ату; млад, леп, исти његов Бал-беј; про 
ем више не говори, до о грозном убиству мулина сина, о несрећној љубави двоје младих.{S} Сваки  
 трипут, уплашено, узвикну аман.</p> <p>Мулина кћи ражљућена лавица; Лесковчанка смела, дрска;  
 и мужа); остаде она с мулом и дадијама мулине кћери и сина.{S} Па дадије је остављале, а мула  
 гроб; од тада оне две Арнаутке, дадије мулине кћери и сина, нешто се крадом погледају, и шапћу 
каквом водом две старе Арнаутке, дадије мулине кћери и сина; трећа јој лила олово, па јој сипа  
ти, мери пашу...{S} Грдно се закрвавише мулине очи!{S} Грдно су му страшни погледи.{S} Ћуте, гл 
} С виком Мана Кукувије причују му се и мулине речи: ти си мени крви дужан.</p> </div> <pb n="9 
писнуше зурне... то поздрављају долазак мулине кадуне Арнаути грађани.{S} И Арнаути из пратње Ф 
 баште, одакле кроз прозор види капиџик мулине кћери, и крај њега место, свој хаџилук...{S} Сад 
ало к себи, Арнаутке је покрише фереџом мулине кћери, метнуше јој на лице бели јашмак, па изиђо 
је у глави већ у срцу.</p> <p>— Не дамо мулине кадуне.</p> <p>— Јок!{S} Јок!{S} Јок!</p> <p>— Д 
 послао Шемси-паша, бојећи се преваре с мулине стране, да му не подметне на испит коју другу ум 
снуше зурне.</p> <p>И ови у предсобљу с мулине стране весели су; и таман да носе свом господару 
ршава као човек.</p> <p>У ливади, близу мулине куле, под великим бором једним, што шушти, и као 
ани; међу њима су пуномоћници и сведоци мулини, Шемси-пашина сина и Фати-султан-ханумини, и има 
по трп чибука), крупан човек, као мула, мулиних година, у ћурку расеченом позади од пета др стр 
ао жмурећи и запао у блато.“ Сад се тих мулиних речи сети, и мисли: „Јесте, мула, блато ми до п 
тке, из свих села, чувши да им је болна мулиница, почеше долазити на коњма, с раширеним белим ч 
 Одустају од пута, али се заклињу да ће мулиницу на комаде, ако рече да ће за Шемси-пашина сина 
иди где му се ближи главом мула.</p> <p>Мулино место није на тахту, али он се попе и загрме:</p 
на јави сањао!...{S} И робињама мило, и мулиној кћери, што су је тако лепо обукле, накитиле; је 
аставише:</p> <p>— Сад је Фати-султан у мулиној кули.{S} Звао је њена оца јуче, да је види, и д 
Ат је осетио, Арнаути опазили да нема у мулину оку пламена што буктијаше кад је ишао Шемси-паши 
 напустила и кућу и мужа); остаде она с мулом и дадијама мулине кћери и сина.{S} Па дадије је о 
шина конака после њена другог венчања с мулом.{S} А у одаји, где сад лежи, према постељи, чивил 
оже да понови венчање с пашићем, може с мулом, јер је и један и други преко својих пуномоћника  
је од ње, па изиђоше...{S} Венчаше је с мулом с мирном савешћу.</p> <p>Мула рече паши, е има у  
ад-беј јој тражи пуномоћје за венчање с мулом.</p> <p>Ништа.</p> <p>Оба пуномоћника згледаше се 
човека; разговараће се, договориће се с мулом да доведе Фати-султан у Прокупље, у свој конак, п 
јатељу, рече скадарски паша (пошто се с мулом изгрли, упита за јуначко здравље, и испушише по т 
, тешко болује.</p> <p>Кад је венчаше с мулом понова, однесоше је мајци, по њеној жељи; и никад 
.{S} Суља, иначе врло јуначан, устукну; мулу познаје од кад зна за себе, а први пут му се сад у 
 Шемси-паши, него нашему мули.</p> <p>— Мулу туга обрвала, па не зна шта збори.</p> <p>— Зна.{S 
ше и Турци и Срби, кад видеше ражљућена мулу.{S} Арнаути узвикиваху, с времена на време:{S} Алд 
 му мед, на језику шећер; лепим ће боље мулу него најмирнијега човека; разговараће се, договори 
руху, оружани до зуба.{S} Кад год прате мулу у сарај, увек се обуку, наките коње.{S} И мула се  
ти, а оно горе: у јаблановој сенци види мулу; од сунчева зрака причини му се мулин јатаган; од  
 n="51" /> жеженим златом.{S} Кад опази мулу ат зарза, трза се од сеиза, и одмах се зачу силна  
ај не рече да седне.{S} Паша ћути, мери мулу; мула ћути, мери пашу...{S} Грдно се закрвавише му 
 с њом за дуго.</p> <p>Али од тада Фати мулу не двори, не пуни му чибук, не пали му га; од тада 
живот и мало разгаљена узела је дворити мулу, као оца, или онако стара човека; приносила му чиб 
и је од муле, — не смеде, да не ражљути мулу.{S} Бекрија, <pb n="61" /> луд, али хафуз, па зна: 
ук... медвед...“</p> <p>Хоће да заплаши мулу падишахом, решио се; не сећа се шта мула рече, да  
ророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Мурад-беј будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафе 
моћника тражи.{S} Овде су Махмуд-беј, и Мурад-беј, њена оца комшије, па нека јој буду пуномоћни 
-пашина сина?</p> <p>— Ево га, одговори Мурад-беј, и гурну уз врата једнога дежмекастог старца. 
> <p>Махмуд-беј се помаче, уступи место Мурад-беју, <pb n="118" /> Турчину, у високом фесу, и ћ 
и?</p> <p>— Буди!</p> <p>И још једанпут Мурад-беј онако пита; и трећи пут Фати одговори „буди“. 
ни су и наказни; чекају жртву...</p> <p>Мурад-беј понови питање.</p> <p>Опет ништа.</p> <p>Трећ 
-бејова имена име мула-Халимово.</p> <p>Мурад-беј јој тражи пуномоћје за венчање с мулом.</p> < 
а, смишљајући, одмах, какав ће „пешкеш“ Мурат-паши, не знајући да се Арнаути сад нису умирили,  
{S} Он посла још војске, и пред војском Мурат-пашу, старца, који је много пута стишавао побуњен 
 био је имам красне Аја-Софије; зна сав мусаф напамет, и познаје све како је у нашем танком дин 
мам Аја-Софије, и хафуз је, зна напамет мусаф од корица до корица, па и мене учио мусафу, ја мн 
дива, све везено златом.{S} У дну друге мусафир-одаје читава кујунџиница, зарфови од сухога зла 
ричају буле, три године.{S} У дну једне мусафир-одаје сложени су душеци, јоргани, јастуци, све  
... душек по душек, јорган по јорган из мусафир-одаје у сарачану, тамо...“ не изусти „камо се у 
и зову <hi>срма-ђумиш</hi>.{S} У трећој мусафир одаји, с улице, чивилук велики, заузео цео једа 
девојачкој постељи; мењала место, час у мусафир-одаји, час у диван-хане, како је загрејало прол 
ица госте прима, што се турски зову <hi>мусафир-одаје</hi>; а још лепше су намештене сад, кад о 
саф од корица до корица, па и мене учио мусафу, ја многе суре знам онако, напамет, па за то зна 
и се гдегод песма чује.{S} Тишина.{S} У мусломана је обичај да поштују тугу ближњега, да не пев 
се враћа.{S} Пред вече се јаве сокацима мусломани, не ходећи као обично тихо и достојанствено,  
рашна ли је твоја освета, Аллах! говоре мусломани, са страхом.</p> <p>Киша не престаје, а буде  
посла.{S} А није вала ни грех, рекли би мусломани.{S} И додали би:{S} Био би грех да се оженило 
Божје, и што нема поздрава, како верују мусломани, који није од Бога <pb n="53" /> дошао.{S} За 
="145" /> <p>Што хришћанима причест, то мусломанима земзем.</p> <p>Приуготовише је за смрт.</p> 
м — гроб.{S} Фати би лакше.{S} Зна она, мусломанка, да ко жељу самртнику не испуни, четрдесет д 
у његови...{S} И Фати је као оне, права мусломанка: верује у онај свет, бољи од овога, у живот  
 шта јој је писано.{S} Јер она је права мусломанка, па верује у судбину, у <hi>Алахово Писмо</h 
на Фати-султан, киша непрестано пада, а мусломанке међу собом говоре да су то сузе девојака са  
сти дан, Арнаути сахранише, по обредима мусломанске вере, жену и сина свога поглавара, жене пла 
ај дивни град, с много душа, велики, по мусломански и Стамбол и <hi>Дер-Се’адет/</hi>, то јест  
мокра, и кафтан циметове боје мокар.{S} Мутне су му и подбуле очи; подбуо у лицу; обрве беле, д 
запао у блато; пошао си да ловиш рибу у мутној води, па си извукао у мрежи змију; тражио си од  
и, него главе; турски паша с арнаутским мутом.</p> <p>Кад стиже мула-Халим пред сарај, притрчаш 
ено пуштање.{S} Најпосле је научише две муфтије, да се уда за другога непуштена.{S} Живела с ов 
ом речи, истим тоном.</p> <p>Тишина.{S} Муха да пролети чула би се.</p> <p>Људи опет у земљу гл 
пушили по чибук дувана, па отворили <hi>мухабет</hi>, то јест разговор.{S} Лесковачки паша, пре 
крв... не знам..., ич ја не знам, мула, муца паша тобоже изненађено, а у лицу му не бејаше ни к 
, мула, кажи...{S} Крв...{S} Какву крв? муца опет паша.</p> <p>А мула:</p> <p>— Е, пашо!{S} Да  
ане и пратњу, Арнауте; дошао им је крај муци...</p> <p>Зима.{S} Хладноћа каква скоро није.{S} Д 
ичким домовима у госте...{S} Украј пута мучи голо дрвеће, искићено ињем; и последњи је лист ода 
 се поветарац разговара с Топлицом; где мучи опустела Југ-Богданова кула, гледајући, муком, чуд 
рекну...</p> <p>Жали је мајка, да се не мучи мажући ивице очних капка сурмом, па тобоже се боји 
маљског, изишао из борбе каткад велике, мучне.{S} Обукоше је, накитише је...{S} Тражила је јасм 
ија је бивши имам Свете Софије да му је мучно наћи пара.{S} У кући свађа, сваки час; али, пуста 
 мајке Исмаилове: ако ми не освети сина мушка глава, нека га освети женска; или...{S} Никому ни 
ут јој је поручила, да ако га не освети мушка глава, нека га освети женска...{S} И мајка, вели, 
руке мајке Исмаилове: „Ако га не освети мушка глава, нека га освети женска“.{S} Ако не може крв 
.{S} Јеси ли чула да се од петогодишњег мушкарца жене крију?{S} Ниси.{S} Криле су се од Бал-беј 
раста, млада, крупна, руку и ногу као у мушкарца, науснице као у младића, у антерији скројеној  
убоко заспао, и слуге поспале.{S} Нигде мушке главе будне!{S} А у харему је весеље; Фати-султан 
од мајке више.{S} Пре се стидела.{S} Ни мушке тице пред њом није поменула, а камо ли човека.{S} 
е.</p> <p>Чу се из предсобља врло слаб, мушки глас; имам говори, то јест чита неку молитву, <pb 
 ступити у осамнаесту.{S} Лице му лепо, мушко, сунцем преплануто; бркова још нема, тек га сад г 
та.{S} Није јахач, није стрелац, али је мушко, младић, па би му тешко било у харему, да није са 
тадоше поља, празна гумна, све се то, и мушко и женско, и старо и младо, подигло кули мула-Хали 
се а ипак кочоперна, смелих погледа као мушко; била је са Шемси-пашиницом у јенђебулство, и вид 
трем и одаје за послугу, под селамлуком мушку, под харемом женску.{S} Око конака врт са шадрван 
грожђе из туршије у земљаним зделама, и мушмуле, и јабуке на гранчицама, и крушке из сламе.{S}  
ку зору...{S} Сефа ђелд’н!{S} Сефа ђелд’н! (Добро дошао!{S} Добро дошао!)</p> <p>Тако у очи Ђур 
на ату у ђурђевску зору...{S} Сефа ђелд’н!{S} Сефа ђелд’н! (Добро дошао!{S} Добро дошао!)</p> < 
амоту. <pb n="55" /> Дај теразије, ела! на једну страну метни перо, на другу олово, ела!{S} Ха- 
 изиђе, пође небом ведрим, мирише, сва, на копитњак, на омиљен, на одољен, на мајкину душицу, н 
е’адет/</hi>, то јест Врата Блаженства, на седам брегова искићеним смоквама и маслинама, лимуни 
мана?!...{S} Голо дрво нико не погледа, на лиснато бацају очи, на родно камење.{S} Што више род 
ареним таваном, и миндерима около зида, на високом <hi>тахту</hi>, као неком престолу, на шиљте 
ко ниске ограде наднеле гране џанарика, на шареном ћилиму и меким шиљтетима пуно је будних, и т 
аде, па румелијска страна, и анадолска, на Босфору, откуд се сунце рађа: и грознице и кашаљ, св 
а не падне.{S} И Фати га двапут видела, на мазги, прошао је мимо њене кафезе, и <pb n="79" /> ч 
етету, стискајући га на својим грудима, на грудима материним, да га те груди задрже у харему, к 
данпут се прошара: два дућана отворена, на три ћепенци спуштени, тако целом чаршијом.{S} Кад за 
да ово не гледа, а оно ето мулина сина, на ату; млад, леп, исти његов Бал-беј; пролази мимо про 
 ама ако она каже да ће за пашина сина, на комаде ћемо је.</p> <p>— На оволишну парчад.</p> <pb 
сипа сребро на њено бледо чело; и сања, на ружној јави сања најлепше снове.</p> <p>Кад се виле  
.</p> <p>...{S} И видела му душом гроб, на врху <pb n="68" /> пошумљена брега пред Јастрепцем,  
, воли ме, јер ме мој отац, његов друг, на самрти њему у аманет оставио.{S} Кад сам млад био, ч 
 бисер на ибришим.{S} На уснама му мед, на језику шећер; лепим ће боље мулу него најмирнијега ч 
ла би некуд далеко, ни сама не зна куд, на онај брег под Јастрепцем, увијен у бели покров, може 
...{S} Сан је сад...</p> <p>Заспала је, на грудима Исмаилове сестре, али опет Исмаил.{S} Отвори 
ц на њих наљутио, па их истерао напоље, на зиму, на цичу, кад другује мачка с мишем...</p> <p>С 
, и оде јој несуђена заова, у Прокупље, на два дана, или, како Турци кажу, на две ноћи, да обиђ 
итве; а на њеним грудима, испод кошуље, на ибришим-врвци, хамајлије, мале, велике, од урока, од 
; метнуше јој кану на дланове и табане, на нокте руку и белих ножица, као невести; Исмаилова се 
 и седи, и плаче...{S} Час-по па легне, на чупав ћилим, или на шиљте, обучена легне; мулина кћи 
аште, на амбер и зумбул-ливанту с косе, на ђул-су с недара, грла и руку...{S} Дечица се грче, п 
ни ваздух на шебој и каранфил из баште, на амбер и зумбул-ливанту с косе, на ђул-су с недара, г 
{S} И види чудо! груди му се расцепише, на двоје, а из ране покуља крв као из кладенца вода!... 
предњачи.{S} На магарићима пуни џакови, на коњићима Арапи, на камили кадуна: јашмак јој све лиц 
 дању, и ноћу, у кули, и у овој ливади, на месечини, кад силно мирише копитњак и мајкина душица 
егово дисање, и осећа његов дах, топли, на лицу, на уснама, удише га као зумбулов мирис, пије г 
на неопранштину; прозори сад затворени, на ћерчивима хартија, ћерчива брашном облепљена да не у 
арићима пуни џакови, на коњићима Арапи, на камили кадуна: јашмак јој све лице сакрио, а очи, пл 
у два мора, тамо аде, тамо наши конаци, на румелијској страни, и на анадолској, од куда се сунц 
нико не погледа, на лиснато бацају очи, на родно камење.{S} Што више рода, више каменица...{S}  
сма разлеже се; мирише ваздух на шебој, на каранфил, на росну траву; свирачице, певачице, чочец 
небом ведрим, мирише, сва, на копитњак, на омиљен, на одољен, на мајкину душицу, на хиљадама ле 
е; мирише ваздух на шебој, на каранфил, на росну траву; свирачице, певачице, чочеци, једни из Л 
иле хватају у коло а дуси блуде земљом, на месечини, сања и мање болно срце, и не оволико расту 
ке траве, сагореле, сад заливене кишом, на чупаву ћилиму и јастуку сеном напуњену лежи Фати-сул 
кћери, слушај...{S} А кад будеш, кузум, на испиту, пуштена си и од једнога и од другога, баба т 
ави лека нема.{S} Испрва у постељи дан, на ногама два; после на ногама дан, у постељи два: тако 
м, мирише, сва, на копитњак, на омиљен, на одољен, на мајкину душицу, на хиљадама лековитих тра 
сва, на копитњак, на омиљен, на одољен, на мајкину душицу, на хиљадама лековитих трава, биље.</ 
еда; а кога Алах не погледа један трен, на душу му пада грех тежи од најтеже стене.</p> <p>— Ис 
о, ни јео ни пио, и који год је прошао, на њега се каменом бацио (ко великим, ко малим, како је 
емство, госпоство, госпоство, племство, на то се паша полакомио, стога дао душу ђаволу; за то с 
лене јој антерије, држећи главу високо, на прстима, и крећући плећима по стамболски; прошетала  
е, мало, мало, па белој робињи на само, на ухо: „Зулфи!{S} За Божју љубав!{S} Носи шиљте тамо,  
азије, ела! на једну страну метни перо, на другу олово, ела!{S} Ха-ха-ха! засмеја се мула, па н 
ко јој је, наслони чело на свето место, на место где је Исмаил био, њој о љубави говорио, њено  
ћи ће убицу, па макар ишао, овако стар, на крај света.</p> </div> <pb n="23" /> <div type="chap 
ји, по кући, посла се има много, данас, на тужан, велики празник, дан смрти њихове чучук-хануме 
и; ту је већ Ђурђев дан, јунак Хедрлес, на ату, с миздраком, <pb n="143" /> у златним хаљинама, 
ли да је теши, да је подсети на к’смет, на Алахово Писмо, то јест да никога не може снаћи друго 
улу својега муле, рано, спремни за пут, на коњма, у празничном руху, оружани до зуба.{S} Кад го 
м; уведе га у одају, посади га на тахт, на своје место.{S} Из друге одаје изиђе нишки паша, пла 
пље, на два дана, или, како Турци кажу, на две ноћи, да обиђе кућу (јер како јој погибе брат, н 
ком <hi>тахту</hi>, као неком престолу, на шиљтету покривеном медвеђом кожом, седи Шемси-паша;  
наљутио, па их истерао напоље, на зиму, на цичу, кад другује мачка с мишем...</p> <p>Спавају... 
" /> се, израдити слику на белу платну, на свили: сликао би је, али не уме, и не сме, јер је чу 
си-пашина конака, тога дана, пред зору, на задња врата изнесен некакав грдно дугачак џак, и одн 
 <p>— Исмаил ће у зору овамо... на ату, на коме је онда отишао, у оном срмали-џамадану... у бел 
ушама невино изгинулих, што блуде ноћу, на месечини, жељне овога света.</p> <p>Тишина, дубока,  
 радује се; Богу се моли и дању и ноћу, на јави, и у сну шапће молитву; не испушта бројенице из 
0_C12"> <head>XII</head> <p>У Лесковцу, на десној обади Ветернице, диже се Шемси-пашин конак, д 
ање, и осећа његов дах, топли, на лицу, на уснама, удише га као зумбулов мирис, пије га као ђул 
а омиљен, на одољен, на мајкину душицу, на хиљадама лековитих трава, биље.</p> <p>И тако.{S} По 
ара:</p> <p>— Исмаил ће у зору овамо... на ату, на коме је онда отишао, у оном срмали-џамадану. 
ео, да не бива нешто што га узнемирује: на пример, ако пукне даска на тавану, или ископа пас ру 
улфи, да покријем главу, дај бројенице: на хаџилук идем.</p> <p>— Чучук ханум!</p> <p>— Ту је м 
дуге беле браде; за се је бацио кадуну: на лицу јој био пешкир, па се смакао, те су видели да ј 
 поче гушчјим пером с десна на лево...; на колену пише.{S} Испрати писмо по тројици; страх га д 
мо да...{S} Фати-султан на испит изиђе; на испиту ће... пашће јој оба венчања...{S} Жена не мож 
ована, искићен исцветалом врбом.{S} Не; на глави му венац од врбе, и око паса врба; и ату му гр 
 где је невеста прозори широм отворени; на тим прозорима нема кафеза, нису са улице...{S} Фати- 
мирисану мирисом цвећа, освежену росом; на небу пуно звезда, трепте, и час-по па се покоја угас 
ом дрвеном кафезу, према постељи, соко; на шиљтету, меком, хрт...{S} Све Исмаилово; ту је, у Пр 
јама, одаџицима, ћошкама; прозора пуно; на прозорима нигде капка; све широм отворено.{S} Месец, 
е Исмаил...{S} Чује ход из далека...{S} На глави му сахан из кога се лије сребро и пада кроз бо 
ђаури...{S} Дигао буну мула-Халим...{S} На власт хоће...{S} Дигао се цео фис <pb n="84" /> њего 
кан: човека је с невестом нестало...{S} На вриску и <pb n="35" /> вику ханума и робиње, све се  
еном, спремљен за <hi>Мартифал</hi>.{S} На улици салебџије, <pb n="148" /> симиџије, вичу; њачу 
 нико није видео, само га она гледа.{S} На глави му у место круне сахан, из кога се лије сребро 
на главу камен.</p> <p>Погодио мула.{S} На глави му камен, у срцу му лед, ако се зове Шемси, ни 
х су везле, у Нишу, најбоље терзије.{S} На глави му фес с дугачком китом, а испод феса види му  
ићи, магарићи, а камила им предњачи.{S} На магарићима пуни џакови, на коњићима Арапи, на камили 
јком однесе се кући Ахмед-хафузовој.{S} На задњу капију улажаху стари Арнаути и сјахиваху с коњ 
{S} Реч по реч као бисер на ибришим.{S} На уснама му мед, на језику шећер; лепим ће боље мулу н 
еленку, он ти метнуо на главу камен.{S} На глави ти камен, у срцу ти лед: скинућеш га, ако си Б 
ашина сина, на комаде ћемо је.</p> <p>— На оволишну парчад.</p> <pb n="100" /> <p>— Па ћемо је  
е је Ахмед-хафузу досуђено за „сургун.“ На уживање му дато пет села у околини Ниша, и Прокупља, 
ше капама и сарма из сахана „капаклија“ на мангалима крај огњишта, а ове то и не гледају, но се 
та молитву, једну, две, дуге молитве; а на њеним грудима, испод кошуље, на ибришим-врвци, хамај 
који непрестано пита, коме се радује; а на њену се лицу радост опази, неисказана радост, рашири 
о би, обично, кроз све турске сокаке; а на сапима мазге држали су руке сејмени, обучени у празн 
е лице; и стара подиже главу, врисну; а на ову вриску невеста се прену, подиже се, тешки јој се 
а с мишем...</p> <p>Спавају...</p> <p>А на отвореној ћошки, где се преко ниске ограде наднеле г 
 <p>У прокупачком сарају, Шемси-паша га на ногама дочека, чак пред вратима одаје с тахтом; увед 
е с тахтом; уведе га у одају, посади га на тахт, на своје место.{S} Из друге одаје изиђе нишки  
ћи сину као малом детету, стискајући га на својим грудима, на грудима материним, да га те груди 
{S} Знаш такво дрво?{S} Не остављају га на миру ни док му је род зелен, а камо ли кад узри...{S 
ирао; што ће бити близу пошумљена брега на чијем је врху Исмаилов гроб; што ће гледати Исмаилов 
 дисање толико душа, туга, ниоткуд нада на <pb n="94" /> боље дане: све више вене лице, све се  
Ама ко пљује у небо, томе пљувачка пада на лице.{S} Није ли?{S} Јеси ли видела месец: кад најви 
ида Фати-султан ради; али зачегрља реза на вратима.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, звездо: дође в 
м воћкама и чардаклијом с једнога краја на други, с јабланима око зида и с читавом честом од ја 
ада Циганка једна, па чим прилупа халка на капији, или звекир, она одшкрине капију и тешка се:  
 дана, па чека, ослушкује.{S} Чим халка на капији, или звекир: „То је улак... дошао ми мула у п 
 Јастуци крај прозора мокри, и застирка на миндерлуку, и нико на то не мисли; нико не склања с  
 узнемирује: на пример, ако пукне даска на тавану, или ископа пас рупу крај конака, страх.{S} Д 
, сваки час <pb n="109" /> им пада рука на јатаган или јабуку мале пушке...{S} Зубато сунце пој 
леној.</p> <p>Лежала на миндеру, лежала на шиљтету, лежала у својој девојачкој постељи; мењала  
а је у постељи, свиленој.</p> <p>Лежала на миндеру, лежала на шиљтету, лежала у својој девојачк 
конака свет, иглу да пустиш, не би пала на земљу; човек до човека, Арнаути, па сви као разјарен 
 бесу даје својој невести; рука му пала на искићену јабуку једне мале пушке.{S} Фати-султан-хан 
ајке, прислонила око на парченце стакла на прозору, па гледа...{S} Бујица!{S} Нема мислиш устав 
{S} Нестрпљиви.{S} А кад се појави мула на ату, узвикнуше „машала“!{S} Мало, па се отвори капиј 
ко зна <pb n="91" /> да ли с успоменама на Исмаила; кад му више не гледа ата, не милује хрта и  
не!...{S} Буле!!{S} Кад пусте осећањима на вољу, некад дивљаци; кад <hi>мисле</hi>, пре ће забо 
дној великој а ниској одаји, са вратима на свод, са шареним таваном, и миндерима около зида, на 
а се бије.</p> <p>— Како ће с Арнаутима на крај изићи?</p> <p>— Убио је мула-Халиму сина, па са 
p>— Конопце.</p> <p>— Која је та ханума на камили?</p> <p>— Лејле, Лејле-ханум, шаир (песник)-д 
њи је поглед пао кроз отвор тахтаривана на врх брега под Јастрепцем, увијена у бели покров, а о 
лад, твоје су ми очи биле књига, писана на арнаутски: сад ту књигу гледам, а ништа не могу да р 
 је хладно како скоро није.{S} Наваљена на један јастук, вунен, у куту одаје, седи Фати-султан, 
ишина, глуха, мртва, само се, с времена на време, чује ноћнога стражара палица, јавља сате:{S}  
 мулу.{S} Арнаути узвикиваху, с времена на време:{S} Алда’!{S} Алла’!</p> <p>Паша остаде на тах 
ога пољем, у ливади, те Фати, наслоњена на груди Исмаилове сестре, упире очи у месец над Јастре 
грчити и кривити лице, и удари јој пена на уста...</p> </div> <pb n="62" /> <div type="chapter" 
{S} Сам би ишао да тражи кћер, а не зна на коју ће страну: пођоше сејмени једни к Лесковцу, дру 
 несрећом саломљен, натовари мртва сина на Суљина коња, и понесе га у Арнаутлук, мајци његовој, 
ди не бојим, па баш да би пошла стотина на мене једнога.{S} А ако ће ме штогод снаћи од Алаха,  
 зажмуре, па поче гушчјим пером с десна на лево...; на колену пише.{S} Испрати писмо по тројици 
а хоће.</p> <p>— Зар нашега муле кадуна на испит?</p> <p>— Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула х 
 И баш је сам украде.{S} Кроз пенџер па на ата...{S} Кириџије су њега среле.</p> <p>— Онако ста 
урину, укоричену црном кожом, што удара на мемлу, па као да не чује е се врата отворише, и не в 
и.{S} Неколико Арнаутина отворише врата на предсобљу, гурају се, промолише главу.{S} Страшни су 
За крв ич не знам, мула, вала! и похита на чардак.{S} Коју год слушкињу сретне, пита својим про 
с, њој мио; гледа очи, њој драге; осећа на лицу топле прсте, и на уснама пољубац, топал... први 
 кадуну!</l> </quote> <p>....{S} С маха на мах припуцају пушке...{S} Јаче кларнет пишти.... буб 
а прошарани су јатима врана, што с маха на мах прхну, гачући, као да се од нечега уплаше; стока 
ора, с оком црним и крупним, што с маха на мах сине као у младића, не младића просвећена <pb n= 
и се товар од хиљаду ока.{S} Немај срца на мене!{S} А ово што ти казах, обичај је.{S} Ти тај об 
адости на уснама, са сном који је здрав на јави сањао!...{S} И робињама мило, и мулиној кћери,  
је руком згужвала танку паучину, чаршав на душеку, испружила се, окренула се мало на леву стран 
ом о рамену и хртом за собом, иде у лов на зечеве, и прођу сеоским путем но две-три Арнаутке на 
иња час гледа у хануме, час баци поглед на своју кјучук-хануму (младу <pb n="34" /> госпођу), с 
 софе, па би ту сео, и наслонио лактове на колена а загњурио главу у руке, и по читав сат тако  
ан!{S} Дочекала зиму у Топлици без наде на срећне дане, и ко зна <pb n="91" /> да ли с успомена 
икну мула као гуја љута, а рука му паде на јабуку мале пушке.</p> <p>Паша се помаче и чисто пон 
а; све се пребацило преко високе ограде на улицу, те закрчило пут, заједно с малским ђубретом.{ 
паша; јер тврдо верује да мула пристаде на разговор и договор, и на све друго, с пашиних <pb n= 
{S} Алда’!{S} Алла’!</p> <p>Паша остаде на тахту као скамењен.</p> </div> <pb n="57" /> <div ty 
истина да у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови.</p> <p>— Истина, бебег’м.{S} И ја 
тиле; јер у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови...{S} И Фати је као оне, права мус 
а сина ни зрно пиринџа, јер му не отиде на гроб; од тада оне две Арнаутке, дадије мулине кћери  
 по одајама нека се бију жене.{S} Хајде на мегдан!{S} Пушка ти, пушка ми.{S} Јатаган ти, јатага 
аутке, дадије; сручише читав ибрик воде на Фатину главу.{S} Уплашила се, па се онесвестила.</p> 
ша, чим прими писмо, и прочита га, пође на пут; дође у Лесковац, сину својега умрлога друга; Ше 
а, као мало час мули, и ударише му сузе на очи.{S} Поче се клатити као мула, оставив чибук; и г 
о могу; не могу бео образ.{S} Сам га је на комар турио и изгубио.{S} А за каљаво чело и катрања 
кћер, одговара јој, теши је, подсећа је на „к’смет“ и на <hi>Алахово Писмо</hi> и казује да ће  
> <p>Дакле свршено је.{S} Шемси-паша је на чисто; али му је сад сто пута горе, већи стид, срамо 
 писано прстом Алаховим по челу, кад је на свет дошао.</p> <p>Како да је теше?{S} Да јој је кћи 
несе из тахтаривана хануму, и однесе је на кулу, па она узе слабим гласом нарицати, кћер јој оп 
јим је бејаше за се привезао, изнесе је на кулу.{S} Колико се била препала, од Прокупља до мули 
плаћену, дохвати је за рамена, обори је на под, и зари јој беле, оштре секутиће своје у смежура 
S} А у харему је весеље; Фати-султан је на постељи; лице јој шара једна стара Прокупчанка с вел 
 срећу, а ашчија чорбу, па нека им није на њу жао.{S} А оне које нису њој равне, и које стоје п 
и главом мула.</p> <p>Мулино место није на тахту, али он се попе и загрме:</p> <p>— Селам-Алећ, 
и слушкиње <pb n="147" /> деру антерије на грудима од јада, и плачући раде по авлији, по кући,  
<hi>срамота</hi>: хајде метни ово двоје на теразије.{S} Ама, ко би био луд да мери перо с олово 
роким а ниским, као ватра црвеним; неке на шареним шиљтетима поред миндерлука, све у оном полож 
-хануминим даровима; позлаћене арабеске на тавану сакривене су свиленим материјама, златом везе 
јке, гурају уз <hi>кафезе</hi>, решетке на прозорима, па се диве младићу, његовој <pb n="10" /> 
прођу сеоским путем но две-три Арнаутке на коњима, журе се у оближње село послом, или у госте.{ 
у земљаним зделама, и мушмуле, и јабуке на гранчицама, и крушке из сламе.{S} Арнаутке седе окол 
иму, а он то не гледа, него рашири руке на груди, притисну их, и узе да јечи, да стење; брада м 
а после пошао из одаје у одају, с ћошке на софу, у дугачкој антерији, готово као женској, хаљин 
о час будне, заспала; друге две натакле на прсте филџане, па ударају као зиловима, чочечки, пев 
покривена паучином икона Светога Николе на тавану мула-Халимове куле; ваљда се потресе сам свет 
рва у постељи дан, на ногама два; после на ногама дан, у постељи два: тако, тако, док сасвим не 
Стамбол...{S} Ох, мајчице!{S} Носите ме на брег под Јастрепцем, за Алахову љубав!...{S} И тамо  
 о Исмаилу говори.{S} Његово јој је име на уснама.{S} Не стиди се од мајке више.{S} Пре се стид 
 празне, друге пуне; скупљају се хануме на разговор...</p> <p>А о чем говоре хануме?</p> <p>Как 
ј петлова.{S} И јахао је каткад, али не на ату, него на једној дивној мазги, длаке као атлаз, у 
се лије сребро и пада кроз борове гране на њене капке...{S} Шушти бор... шапат је то, Исмаилов, 
се лије сребро и пада кроз борове гране на њене очи...{S} Капци су јој тешки, склапају се, она  
<p>И робиња је одведе тамо, а она седне на мекано шиљте: провлачи бројенице кроз прсте, испрва, 
 Мисли, мисли, изненада осети њене усне на својим..., овако ће остати до зоре...</p> <p>Гру!{S} 
{S} И тврда вера у то развлачи јој усне на радостан осмех; биће тамо срећна, кад овамо није; зд 
варе с мулине стране, да му не подметне на испит коју другу уместо Фати-султан.</p> <p>После до 
јина, тица злослутница: зајецаше струне на гуслама од ветра кроз незатворене капцима прозоре; п 
у глас мујезина с вита минара, позивање на молитву; једна старица наглуха прострла телећу кожу  
, сваки отиде својој кући; мула се попе на кулу, оборене главе, и погурен: чисто човек не би ре 
е низ бледе образе...</p> <p>Враћала се на исте мисли небројено пута, час из почетка, час из ср 
алварама циметове боје и чалми; попе се на тахт, Шемси <pb n="98" /> га посади до мулина десног 
олео!...</p> <p>А једно вече, појави се на јасно-плавом небу топличком пун месец.{S} Ваздух је  
Исмаилова сестра плаче, нариче, љути се на оца што јој својом бесом спута и ноге руке, те не мо 
што душа плаче, јеца, нариче, тужећи се на силу и обест Богу...{S} И чифчије пијанога хафуза, т 
четрдесети дан, ето ти једнога; баци се на њега, ама не каменом, него ружом.{S} И види чудо! гр 
тка, као гуја, и за тренуће ока баци се на Лесковчанку, заиста добро плаћену, дохвати је за рам 
кну као стрелом погођен лав, и сруши се на њега, нема и непомична, нагрђена грозном смрћу, сруш 
оћи, тад долази, и онако мокар сруши се на шиљте, у једном куту селамлука, и хуче ту, хуче сву  
/> гледај: пошто си га видео, грејао се на његову сунцу, огледао се у његова два мора, Златном  
уће још пред кућним вратима, пеле су се на чардак, улазиле у те красне одаје и гледале чудо од  
ењера као хајдук, грехота; не осврћу се на његове претње, боје се.</p> <p>Паша га досад, како м 
е зенице.{S} Исмаилова је сестра однесе на шиљте, па је милује, љуби, повраћа је, плаче над њом 
 се боје да је не расвесте и не подсете на њене јаде.</p> <p>Нити ромори, ни говори.</p> <p>— З 
етли...{S} Дошао Хедрлес...{S} Гледајте на сат...</p> <p>И тихо, тихо, а ипак разумљиво, чу се  
рекаће трећи петли...</p> <p>— Гледајте на сат...{S} Спремајте ме...{S} Завијајте ме..., не...  
и се с њима разговарао; метнуо би шиљте на праг софе, па би ту сео, и наслонио лактове на колен 
ead> <p>Како мула каза Фати-султан е ће на испит, од тада је весела, сваки час се за понешто см 
..{S} Иди под Јастребац...{S} Исмаил ће на ату у ђурђевску зору...{S} Сефа ђелд’н!{S} Сефа ђелд 
 срамота ће у воду да потоне, жалост ће на воду да искочи: сваки ће узети да жали Шемси-пашу.</ 
кли ни човек ни ђеније, девице што личе на зумбул и на мерџане, не би му усне осетиле оволико с 
Као красне Топлице ваздух, што мирисаше на мајкину душицу и на друге лековите траве, прошлога л 
I</head> <p>Фати-султан-хануму не узеше на испит, него је оставише да се одмори и да мисли, да  
ла месец: кад највише сија, тад највише на њ кучићи лају.{S} А шта му могу кучићи?{S} Није месе 
јих, ма и мртви били.{S} Једне појурише на улицу развијене! друге, оне што ни усред бела дана н 
дебелу снегу; али само мало, па наиђоше на пут очишћен; мноштво сељака, чифчије пијанога Ахмед- 
де; људи, који бејаху код куће, изиђоше на капију, пред дућане, у чаршији.{S} Жене се бусају у  
пута, час из почетка, час из средине, и на ове при крају, па се и радовала, и плакала; најпосле 
..{S} Све мисли на њено ново венчање, и на њен селам који му пуномоћник предаде, исказа; с њим  
њој драге; осећа на лицу топле прсте, и на уснама пољубац, топал... први и последњи, једини...< 
о наши конаци, на румелијској страни, и на анадолској, од куда се сунце рађа: и грознице и каша 
 гладна...{S} Доћи ће ми на разговор, и на договор, није друго; да се договоримо да...{S} Фати- 
..; посла га мула-Халиму на разговор, и на договор...</p> <p>— Мула, стари друже, пријатељу, ре 
 мула пристаде на разговор и договор, и на све друго, с пашиних <pb n="99" /> лепих и слатких р 
раза својега прадеда... <pb n="87" /> И на образу му је блато...{S} Чист ће му образ бити, кад  
 јој, теши је, подсећа је на „к’смет“ и на <hi>Алахово Писмо</hi> и казује да ће одмах у Прокуп 
и...{S} Кад умртви човек нечовека, па и на мртвом пизму тера, није више ни он човек.{S} Одавде  
59" /> по челу, још телејисану.{S} Па и на лицу јој још тел стоји, колико је могао остати.{S} Н 
олетње, ђурђевско сунце земљу понекад и на доксату: да јој мирише земља, покривена травом, да ј 
ти и слепу намигивати, да мула немаде и на уму и на срцу онај увели пупољак у његовој Топлици,  
ни Мифтар причао, да човеку може бити и на земљи као на небу, у рају где је зелених башта, изво 
p>— Фати!{S} Фати!</p> <p>А као одјек и на њену цику и на Исмаилове сестре речи зачу се рапав,  
 ни ђеније, девице што личе на зумбул и на мерџане, не би му усне осетиле оволико сласти, као к 
пуше, мирише им одело на угаљ, а неко и на неопранштину; прозори сад затворени, на ћерчивима ха 
ти!</p> <p>А као одјек и на њену цику и на Исмаилове сестре речи зачу се рапав, страшан глас.{S 
у намигивати, да мула немаде и на уму и на срцу онај увели пупољак у његовој Топлици, да не пом 
аздух, што мирисаше на мајкину душицу и на друге лековите траве, прошлога лета, тако је сад опо 
 узе изгледати ханум-ефендију.</p> <p>И на одаји где је невеста прозори широм отворени; на тим  
во пета ноћ где га не пуштају, да не би на кога налетео — мноштво је.{S} Што ближе јутру, све ч 
 је сам, сваку ноћ, до глухо доба; седи на једној отвореној ћошки на меком шиљтету, а месечина  
унце), ама бадава...{S} Ич ми не излази на мегдан, арслан арслана тражи...{S} Арслан сам, пашо, 
хо доба; седи на једној отвореној ћошки на меком шиљтету, а месечина га бије у обријано теме, и 
ије хтео ни смео светити; сви остављали на Алаха.{S} А он како се свети, ето.{S} Страшна ли је  
S} Час-по па легне, на чупав ћилим, или на шиљте, обучена легне; мулина кћи чучне крај ње, метн 
коло их је било још, као да су посадили на мазгу дете, па пазе да не падне.{S} И Фати га двапут 
ктијана.{S} Брже ходи него досад, мисли на коју ће страну; и нигде излаза, свуд зид, свуд лупи  
етила му се Фати-султан...{S} Све мисли на њено ново венчање, и на њен селам који му пуномоћник 
ње име своје јединице, ниједна не мисли на украдену невесту: пашиница жали свога сина; јенђе по 
 људи да их гледају, но ако су се нашли на улици, брзо улазе и ударају чивију.{S} Сокаци празни 
 горскога вука, гладна...{S} Доћи ће ми на разговор, и на договор, није друго; да се договоримо 
а тобоже се боји урока.</p> <p>Метни ми на чедо ладен, мајчице, шербете..., па се не бој урока. 
 Али једанпут дође Замбак својој хануми на тужбу плачући; а кад ханума саслуша девојче, отеже:{ 
цима, весели се, ни у кога не гледа, ни на кога овде не мисли: телом је у Прокупљу, душом у Лес 
.{S} У лов је полазио само на вуке. „Ни на њих не бих, говорио је, кад бих имао овде себи равне 
<pb n="60" /> веле, у петнаестој години на једнога кириџију, што им је хтео украсти са ливаде к 
им не леже, мало, мало, па белој робињи на само, на ухо: „Зулфи!{S} За Божју љубав!{S} Носи шиљ 
се мулина кћи и оне две дадије, све три на коњма, с белим чаршавима преко бисага, увијене у јап 
ореним долапима; Исмаилово оружје, виси на чивилуку непокривено.{S} Па ту је међу оружјем и она 
 <pb n="96" /> јер је осетио да не носи на плећима весела муду, ни љута, него брижна, смућена,  
подједнако радознале.{S} Прилазе к Фати на прстима, и као са страхом, па чучну, ваде из недара  
ој мајци, или да је теши, да је подсети на к’смет, на Алахово Писмо, то јест да никога не може  
4" /> љуби Бога, и како ће му се судити на оном свету за рђава дела.</p> <p>Племство, госпоство 
а им је болна мулиница, почеше долазити на коњма, с раширеним белим чаршавима преко пупих бисаг 
бела дана, па...{S} После ће га сакрити на бесу, и ништа.{S} А и кад би га ухватили, каква би њ 
рећан онај који умире с осмехом радости на уснама, са сном који је здрав на јави сањао!...{S} И 
тако остао.{S} Смишљао је, тако, седећи на прагу, како би се осветио мули, и што му набедио оца 
 јава; а он јој гледа руке и не мислећи на њен сан, па се неколико пута сеже и не смеде их доди 
тка неколике цариградске хануме, чучећи на обали Златнога Рога, гледајући где уђе у велику морс 
десила састанак.{S} Фати-султан, чучећи на зеленој трави, сва у бело, личи на љиљан.{S} А и она 
Сва чаршија затворена...{S} Свуда капци на пенџерима...</p> <p>— Шта?!{S} Шта? ! ...</p> <p>— Д 
и мандалом: и позатварани су свуд капци на прозорима, јер се чуло е иде мула с Арнаутима.{S} Чу 
чећи на зеленој трави, сва у бело, личи на љиљан.{S} А и она је као љиљан, чиста је, чисте јој  
, а први пут му се сад учини да не личи на човека, но на вука, или медведа.{S} Старац се тресе; 
и силнога напрезања закашља: и метнувши на уста јаглук, златом везен, обоји га крвљу...{S} Скло 
лак... дошао ми мула у прокупачки сарај на договор.“ Данас, сутра, прексутра...{S} Прексутра се 
ј обуче невестинску хаљину; легнуше јој на грло Исмаилов бисер, и накитише је другим накитом, г 
крише фереџом мулине кћери, метнуше јој на лице бели јашмак, па изиђоше; уђоше људи:{S} Фатин п 
иван из џамије — мртвачки сандук; конак на брегу под Јастрепцем — гроб.{S} Фати би лакше.{S} Зн 
ћа, с травом до колена; пред њима јунак на ату, у златним хаљинама, с миздраком...{S} Ја сам ми 
у готово више никога.{S} Они набили џак на главу, и прођу једанпут махалама пустим.{S} Јутром с 
анет на овом свету дрхте руке: за селам на оном носи се товар од хиљаду ока.{S} Немај срца на м 
ја се у бези покров брег под Јастрепцем на чијем је врху гроб Исмаилов; беле се кровови ниских  
не гледајући у пашу, него у шарен ћилим на поду.</p> <p>— Био један човек, ко зна кад, одавно,  
иже речи, као бисер на ибришим, с медом на уснама, са шећером на језику...</p> <p>Мула пристаде 
и похита, увијен у јапунџе, или с џаком на глави, у дућан; у вече се враћа.{S} Пред вече се јав 
 свитање <pb n="37" /> пројездио друмом на арапском ату, у кога су копите обавијене белим крпам 
им устаје; како ће кроз град с катраном на образу!... „Мисли сад, кад ниси пре мислио.{S} Затво 
 се не лиши једине наде, састанка с њом на оном свету.{S} И Исмаилова сестра плаче, нариче, љут 
 ибришим, с медом на уснама, са шећером на језику...</p> <p>Мула пристаде да се Фати-султан дов 
ождребљен близу Мртвога Мора, однегован на обалама немирне Мармаре, коме је дала име сама Фати- 
емси-паши блато на чело прилепи, катран на лице удари; Исмаилу турбе подиже.{S} Аман, султанијо 
рилепила блато на чело и ударила катран на лице Исмаилова невеста...{S} Кажи му селам, <pb n="1 
м си севап учинила!{S} Џелату си катран на образ; свецу турбе...{S} У џенет ћеш.</p> <p>Кад се  
опорави оно што удари Шемси-паши катран на лице и подиже Исмаилу турбе.{S} И још јој боље би ка 
; да се договоримо да...{S} Фати-султан на испит изиђе; на испиту ће... пашће јој оба венчања.. 
{S} Како му не пустиш у зиму врео камен на главу, да му размрскаш главу...{S} Из пакла камен да 
ико леп, прегорела би, зацело, и спомен на свој завичај, кад би могла да заборави ноћашњи сан.{ 
 првих недеља: а после: „мула ме позвао на мегдан, па се покајао, јер вели да се арслан с арсла 
{S} Јер и кад бунца, лепо их гледа, као на јави.{S} Увек, само о Исмаилу говори.{S} Његово јој  
...; и тамо је сунце <pb n="142" /> као на анадолској страни...{S} Нека мм је конак тамо...{S}  
чао, да човеку може бити и на земљи као на небу, у рају где је зелених башта, извора, девојака  
 Наћи ће га, па да би, овако стар, ишао на крај света.{S} Тужан, и несрећом саломљен, натовари  
 онога сахана пало је сребро, не, олово на њене капке, очи су се склопиле...{S} Не сања више бу 
 И јахао је каткад, али не на ату, него на једној дивној мазги, длаке као атлаз, у самим златни 
ви пут је обуо жуте чизме које је добио на дар од скадарскога паше, Арнаутина; поврх аџемскога  
Допратише га сејмени.{S} Мула га примио на куди.{S} Сами су седели, сами се разговарали нешто,  
а да је Исмаила млада и зелена испратио на онај свет, без невоље, тек од обести, Шемси-паша.{S} 
.{S} Аллах!{S} Ама и осветљив си.{S} Ко на тебе један час заборави, сто година му се светиш“.</ 
мокри, и застирка на миндерлуку, и нико на то не мисли; нико не склања с ћошке испретуране филџ 
са хартијом, крај мајке, прислонила око на парченце стакла на прозору, па гледа...{S} Бујица!{S 
де се граја стишава, прислони и она око на стакло, угледа, међу Арнаутима, оца.{S} Не чује се ш 
 душеку, испружила се, окренула се мало на леву страну, прозору, осмехнула се последњим радосни 
аутке седе около, пуше, мирише им одело на угаљ, а неко и на неопранштину; прозори сад затворен 
ју), и да деле с њом оно што јој зацело на лицу читају, бригу, страх, и стид.{S} Али како ће он 
ој дође мило, лако јој је, наслони чело на свето место, на место где је Исмаил био, њој о љубав 
 сестра).... осмех, радостан, није само на уснама, разлио се по целом лицу нежном, као од воска 
сти, тако сад.{S} У лов је полазио само на вуке. „Ни на њих не бих, говорио је, кад бих имао ов 
а, ама је само гледамо; јер зашто бисмо на њу каменицама?...{S} За кумрију је шарен кафез; за г 
у се сад учини да не личи на човека, но на вука, или медведа.{S} Старац се тресе; усне му се гр 
 што ће моћи овде слободно и непрестано на Исмаила мислити; што ће живети у кули у којој је Исм 
а; сипе, промућка и опет сипе: сваку по на особ послужује.{S} Дим дувана колута се, носи га у в 
звице таман филџан каве.{S} За сваку по на особ скува; сипе, промућка и опет сипе: сваку по на  
асјава, и кроз борове гране сипа сребро на њено бледо чело; и сања, на ружној јави сања најлепш 
ши, џелату: данас му је прилепила блато на чело и ударила катран на лице Исмаилова невеста...{S 
а дао бесу, па би му они залепили блато на образ...{S} Одустају од пута, али се заклињу да ће м 
голем посао изврши:{S} Шемси-паши блато на чело прилепи, катран на лице удари; Исмаилу турбе по 
забеле се широка хаљина, затрепта злато на кадифели-џамадану...{S} Слуша глас, њој мио; гледа о 
анка, притискујући белим јашмаком место на грлу где су били Арнауткини секутићи, да крв заустав 
има својих нежних прстију додирну место на лицу где је Исмаил додирнуо, па их тад љубљаше, мног 
ажио си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.</p> <p>Погодио мула.{S} На глави му кам 
ажио си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.{S} На глави ти камен, у срцу ти лед: ск 
беј, јер ти ниси била пуштеница.{S} Ухо на срце, кћери, слушај...{S} А кад будеш, кузум, на исп 
као руком однето.{S} А ако није, ти ухо на срце...{S} Да ти обновимо венчање с Џафер-бејом...{S 
аш ни овога ни онога, већ да метнеш ухо на срце...{S} Да ти не прети мула?{S} Да те не учи њего 
ашом измири.</p> <p>Мула извуче ћилибар на чибуку из уста, па се загледа у пашу.</p> <p>— Што м 
 ту је и мангал пун распаљена угља, јер на пољу је хладно како скоро није.{S} Наваљена на један 
и <pb n="141" /> намешта Исмаилов бисер на грлу, извлачи венедик-кошуљу с мемицама око грла, да 
иње разговор, само ниже речи, као бисер на ибришим, с медом на уснама, са шећером на језику...< 
 уме овај паша!{S} Реч по реч као бисер на ибришим.{S} На уснама му мед, на језику шећер; лепим 
 она млада Прокупчанка, што је мало час на доксату каву кувала; а ове, све, скочише и похиташе  
Шемси-паша то неће: неће да удара намет на сиротињу.{S} Турски репови крв учинили; турска ће гл 
а, мој пријатељу, да за непродат аманет на овом свету дрхте руке: за селам на оном носи се това 
обухватила рукама колена, метнула браду на њих, па се клати, дрхти, трза се, ослушкује.{S} Чека 
; обухвата рукама колена, наслања браду на руке, и заниха се, сузе јој падају по рукама...</p>  
.{S} Овај се једва миче кад кокошке иду на седало пре одређена сата.{S} Танка глава куд ти оком 
се замориле, и поспале.{S} Неке спавају на миндерлуцима, широким а ниским, као ватра црвеним; н 
Тако умиру, ваљда, само они који немају на души ни трунке греха.{S} А овако увене, зацело, биљк 
рени под разапетом чадром; иду у џамију на молитву.</p> <p>Једне куће по вас дан празне, друге  
ини му <pb n="12" /> се, израдити слику на белу платну, на свили: сликао би је, али не уме, и н 
арешине, да им заповеда да дигну војску на оружје, да иду да умире побуњене Арнауте.</p> <p>— Т 
 шапће, ниха се, и час-по па метне руку на кћерино чело, узме је за руку, гледа је у пуне туге  
улина кћи чучне крај ње, метне јој руку на чело, ухвати је за руку.</p> <p>— Ватра, Фати-султан 
у...{S} Мула не доврши, него метну руку на јатаган, па устаде.</p> <p>Паша скочи, и таман да пљ 
а пиринач по гробу својега сина, јер му на гроб не иде више никако...</p> </div> <pb n="95" />  
4" /> све каза...; посла га мула-Халиму на разговор, и на договор...</p> <p>— Мула, стари друже 
јој простреше постељу; метнуше јој кану на дланове и табане, на нокте руку и белих ножица, као  
S} Боји се буне, да се Арнаути не дигну на њена оца, што никад досле, да му не запале кулу, па  
 као собицу неку, од дасака, притврђену на две мотке, коју носе четири чифчије бекри-Ахмед-хафу 
дугачку врату, као у лабуда, па се вину на њ.{S} Опколише га Арнаути, крупни као горштаци, опаљ 
ноћи.{S} Глухо и мртво Прокупље одјекну на све четири стране, а Исмаил се стропошта с коња, не  
 ваздан кићене пиштоље и јатаган; метну на главу нов ћулав и тунус фес.{S} Затурио фес и ћулав, 
ко би узео лептирова крила, па је метну на свој образ.{S} Како би и њу ижљубио, а не може, и ак 
ј Исмаил правио за свадбу, да јој метну на грло бисер што јој Исмаил дао за <hi>виђење</hi>...< 
па људи остају око куле, а жене се пењу на кулу, да виде несуђену кадуну Исмаил-бегову, мула-Ха 
турска, бедни робови, Срби, истерани су на кулук од поноћи; разгрћу снег лопатама целим путем,  
дарови од Солуна до Прокупља, донети су на двадесет коња, буле причају.</p> <p>Колико је дарова 
је, у џамли-ћошке.{S} Покисле кокоши су на седалу пре вечерње.{S} Мокри врапци џакају испод шир 
ери!{S} Кад бездушан човек баци кривицу на душевна човека, толико је колико да пљуне небо.{S} А 
 од пута, али се заклињу да ће мулиницу на комаде, ако рече да ће за Шемси-пашина сина, или ће  
вирка и песма разлеже се; мирише ваздух на шебој, на каранфил, на росну траву; свирачице, певач 
елога дана.{S} Мирише свеж ноћни ваздух на шебој и каранфил из баште, на амбер и зумбул-ливанту 
 купа у хладној води; већа, где се отац на њих наљутио, па их истерао напоље, на зиму, на цичу, 
ујом, па зарида...</p> <pb n="22" /> <p>На Арнауте није зажалио; ни с једним фисом није ни у ма 
или и служили му службу свету...</p> <p>На једном шареном јастуку, напуњеном сламом, седи мула- 
 <hi>Хамам</hi>?{S} Где <hi>Девојачка К’на-ноћ</hi>?{S} У што им је прошла <hi>Мала К’на-ноћ</h 
</hi>?{S} У што им је прошла <hi>Мала К’на-ноћ</hi>?{S} У весељу, од вечери до зоре, до белога  
хаљини коју јој је отац за <hi>Велику К’на-Ноћ</hi> правно.{S} Њена лепа коса, сад замршена, па 
елам, <pb n="120" /> аман!{S} Алла’ ашк’на (за Божју љубав)!...{S} Харам ти ако не...</p> <p>Не 
ха, и страсно гледа превртање голубова „на дванаест глава“ и бој петлова.{S} Голубарник му је п 
 се бусају у прси и моле се Богу да се „на кавгу“ не <pb n="52" /> окрене; људи, уплашени, ћуте 
а дан, сат, час његова доласка.</p> <p>„На Ђурђев дан ће доћи, рано, у ђурђевску зору... по мен 
рем</hi>, то јест суху болест, мајка га набави, даде га кћери; али, узалуд: одсеченој глави лек 
ути свете.{S} Пашу су, како она верује, набедили, али ко ће то доказати оним дивљацима.{S} Изле 
рагу, како би се осветио мули, и што му набедио оца, и што му украо невесту, што се венчао с њо 
воће продају готово више никога.{S} Они набили џак на главу, и прођу једанпут махалама пустим.{ 
илом поче устајати; седа у једном куту, навали се, па тако остаје дуго.{S} Мајка седи према њој 
р на пољу је хладно како скоро није.{S} Наваљена на један јастук, вунен, у куту одаје, седи Фат 
споства ради даде душу ђаволу.</p> <p>— Наведе га <hi>ифрит</hi> (сотона).{S} Сад, у петак који 
лес (Св. Ђорђе)...{S} Благо мени!...{S} Навијате сат увек кад мујезин чита вечерњи езан..., нав 
 увек кад мујезин чита вечерњи езан..., навите га сад пред зору, да у зору изнова ради.</p> <p> 
улфији, али није мајци.</p> <p>Мајка се нагла над њу, љуби косу коју су њене руке чешљале, њена 
јад, па и ове окорела срца жене, што се нагледале крвних освета, и отмица, чуда и покора, запла 
ост, раширише се и онако широке зенице, нагло се подиже да устане, па кад не могаде, завали се, 
ара, позивање на молитву; једна старица наглуха прострла телећу кожу усред баште, између густих 
, и сруши се на њега, нема и непомична, нагрђена грозном смрћу, сруши се као храст ишчупан олуј 
паљени сви домови, па свака своје жали, над својим добром нариче; жури се да је што пре код сво 
 што ће плакати над Исмаиловим оружјем, над искићеном јабуком мале пушке где је била Исмаилова  
пустиле детиње.{S} Сад лежи обезнањена; над њом плаче мулина кћи, а кропе је некаквом водом две 
ре из бујног зеленила красне Топлице, — над том високом а трошном кулом зачу се кроз ноћну тиши 
...{S} Леп.{S} А, очи!{S} А, веђе!... а над горњом усницом као ћумуром направљено, толико...{S} 
ваца, и мукање гојних крава и волова; а над високом кулом старца мула-Халима између расејаних н 
, али није мајци.</p> <p>Мајка се нагла над њу, љуби косу коју су њене руке чешљале, њена љубав 
у лицу; обрве беле, дугачке, наднеле се над очи сасвим; дуга брада, проседа, округло подшишана, 
, па је милује, љуби, повраћа је, плаче над њом и говори:</p> <p>— Аман, султанијо!{S} Ашколсун 
е хрта и сокола, не љуби рухо, не плаче над оружјем.{S} Замутиле јој се очи, бистри горски клад 
бом, и ћуте као заливени, јер виде да и над њиховом силом има сила.{S} Уђоше у Прокупље.</p> <p 
е љубити Исмаилово рухо; што ће плакати над Исмаиловим оружјем, над искићеном јабуком мале пушк 
S} Врисну ат још једном, и још једанпут над својим мртвим господаром, па тек подиже главу и пол 
уди Исмаилове сестре, упире очи у месец над Јастрепцем, што је обасјава, и кроз борове гране си 
види да само мрдне рука младе Арнаутке, нада се песници, те увлачи, несвесно, врат у рамена, ка 
галу, дисање толико душа, туга, ниоткуд нада на <pb n="94" /> боље дане: све више вене лице, св 
 нада, нешто очекује?{S} Чему има да се нада, шта очекује?{S} Да ли се сећа поруке мајке Исмаил 
одмах не одговара, срамота, те једна се нада, друга стрепи.</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С  
а.) Она се опоравља, а мајка види па се нада, радује се; Богу се моли и дању и ноћу, на јави, и 
па их, клоне...{S} И опет се као нечему нада, нешто очекује?{S} Чему има да се нада, шта очекуј 
о проговоривши, осмехне, мајка се добру нада, а кад се сухо накашље, страхује; обухвата рукама  
е је нешто лепо очекивала, све се добру надала, те није дирнула ништа ни од дарова ни од спреме 
нога петла за бој.{S} Лани му петао био надбивен, и ту је проговорила азијатска крв, хтео је св 
 сузама не сагори, да се не лиши једине наде, састанка с њом на оном свету.{S} И Исмаилова сест 
-султан!{S} Дочекала зиму у Топлици без наде на срећне дане, и ко зна <pb n="91" /> да ли с усп 
чи; подбуо у лицу; обрве беле, дугачке, наднеле се над очи сасвим; дуга брада, проседа, округло 
ореној ћошки, где се преко ниске ограде наднеле гране џанарика, на шареном ћилиму и меким шиљте 
љубити, да сакрије сузе, јер ако њу још надом заварава, себе више не може.{S} Мајка је љуби, а  
се јуначких игара с топличким момчадма; надскакивао је све младиће из племена кому је он поглав 
 јест разговор.{S} Лесковачки паша, пре надувен, силан, сад љубазан, понизан много, како Турчин 
еживела црни глас: једна стара Арнаутка нађе је у одаји, камо је од страха пала, мртву.{S} Још  
а од свога завичаја, Фати-султан и овде нађе другарице, девојке, турске, Прокупчанке, које јој  
има, с хаљинама за дан, па никако да их нађу.{S} То јест, нашле су их, али не знају чија је кој 
се види обријано теме.{S} Стрча с куле, назва Бога Арнаутима; они му Бога прихватише и продераш 
 мило што се не расрди кад је младожења назва назли-Стамболком.{S} Мало поћуташе, па он узвикну 
амо рече;</p> <p>— Ја се не чудим теби, назли-Стамболко, али се чудим својој нени.{S} Моја је н 
што се не расрди кад је младожења назва назли-Стамболком.{S} Мало поћуташе, па он узвикну:</p>  
уму, по дебелу снегу; али само мало, па наиђоше на пут очишћен; мноштво сељака, чифчије пијаног 
и, причају се!{S} Њих су везле, у Нишу, најбоље терзије.{S} На глави му фес с дугачком китом, а 
срамоти њу, не њене родитеље, него њена највећега непријатеља, крвника, њој мрскога.{S} Ово је  
е побојаше свађе, и какве несреће усред највећега весеља.{S} Гости се разишли, пијани хафуз дуб 
 сузом, и са жељом, да јој што пре дође највећи празник — свадба.{S} Сад је Исмаил-бег видео Фа 
/> ђаволи.{S} Ја, Исмаил-бег, знам нашу највећу заклетву <hi>валлахи</hi>, <hi>биллахи</hi>, <h 
све шкрипи зубма, све тајно прети паши, највише несрећној Фати-султан.{S} Зима.{S} Сви су увије 
ти Турцима.{S} Кад је најлепша месечина највише виче, а тишином разлеже се његов глас далеко, ј 
} Није ли?{S} Јеси ли видела месец: кад највише сија, тад највише на њ кучићи лају.{S} А шта му 
 ли видела месец: кад највише сија, тад највише на њ кучићи лају.{S} А шта му могу кучићи?{S} Н 
и српски; арнаутски осташе отворени.{S} Наједанпут се прошара: два дућана отворена, на три ћепе 
улом, за овај договор, па оде у кулу; и наједанпут се диже силна граја, вика, дивљи узвици, неб 
отињом, и турском и српском...</p> <p>И најзад, дахну душом, јер му јавише да је мир! нема Арна 
оје невесте, верујући да је њена звезда најлепша, најсветлија, кад је она онолико лепа, онако с 
 кука за њом и прети Турцима.{S} Кад је најлепша месечина највише виче, а тишином разлеже се ње 
 оквиром од сто боја и стотину шара.{S} Најлепше су намештене у харему три одаје, једна с улице 
бледо чело; и сања, на ружној јави сања најлепше снове.</p> <p>Кад се виле хватају у коло а дус 
ама кићеним, газовима, оним што је било најлепше у великом Безистану цариградском, и што су вез 
а језику шећер; лепим ће боље мулу него најмирнијега човека; разговараће се, договориће се с му 
ну <pb n="50" /> отера; шест му умреше (најмлађа, којом се бејаше пре три године оженио, умре п 
а са својим рођакама и пријатељицама, с најотменијим харемима: дугачка поворка кола, с дивним к 
дирнуо, своје прсте љубио, и њене усне, најпосле, вреле усне, сад изгореле, много, од силне ват 
га и ако није од њихна сина пуштена, и, најпосле, шта <hi>мисли</hi> мула-Халим, то јест, да му 
ом спава.</p> <p>Туговао, стидео се, и, најпосле, шта ће, узео се играти ораха с црном Ђултер и 
при крају, па се и радовала, и плакала; најпосле се заморила, отежали јој очни капци, она их с  
ша, мисли, ни с ким се не разговара.{S} Најпосле смисли: да почне лепим.{S} Где не може пушка и 
 а не улази унутра, не може, не сме.{S} Најпосле, брзо, уђе у кућу, у одају где му кћи лежи мрт 
, па не удара печат за њено пуштање.{S} Најпосле је научише две муфтије, да се уда за другога н 
амлука, и хуче ту, хуче сву ноћ, док га најпосле сан не савлада.</p> <p>— Нико му се није хтео  
удаје му се кћи за Шемси-пашина сина, и најпосле: „Не украдоше Ахмед-хафузу ата из ахара, ни из 
огледи.{S} Ћуте, гледају се, мере се, и најпосле паша рече:</p> <p>— Ама, море, је ли истина да 
миле, слуша му глас, њој сладак...{S} И најпосле моли робињу да јој куца у саз и пева: о севдах 
е ће заборавити правила доброг понашања најпросвећеније жене, но оне...</p> <p>Од вике, вриске, 
 и прозори и врата: свечано се дочекује најрадоснији дан у години, Ђурђев дан...{S} Шкрипе врат 
, и његов јоргован, и исцветалу врбу, и најрадоснији празник његов, Ђурђев дан...</p> <p>Ђурђев 
е, верујући да је њена звезда најлепша, најсветлија, кад је она онолико лепа, онако светла.{S}  
зу, ако се <hi>моја</hi>, после Алахове најстарија, не послуша.“</p> </div> <pb n="28" /> <div  
неколико Арнаутина.{S} Један му од њих, најстарији, узе нешто живо казивати, а он испрва ништа  
едан трен, на душу му пада грех тежи од најтеже стене.</p> <p>— Исмаил!...{S} Исмаил!{S} Добро  
ако... све раја, кулук, од свију кулука најтежи, и што се тело смрзава, и што душа плаче, јеца, 
ју се, промолише главу.{S} Страшни су и наказни; чекају жртву...</p> <p>Мурад-беј понови питање 
хне, мајка се добру нада, а кад се сухо накашље, страхује; обухвата рукама колена, наслања брад 
 год прате мулу у сарај, увек се обуку, наките коње.{S} И мула се онако обукао, и узјахао своје 
иној кћери, што су је тако лепо обукле, накитиле; јер у шта ко умре, у томе га виде на оном све 
бе каткад велике, мучне.{S} Обукоше је, накитише је...{S} Тражила је јасмин и јоргован...{S} Ро 
; легнуше јој на грло Исмаилов бисер, и накитише је другим накитом, гривне с рубинима, обоци са 
ло Исмаилов бисер, и накитише је другим накитом, гривне с рубинима, обоци са сафирима, челенка  
ове.</p> <p>О богатим даровима, оделу и накиту, снаси од свекрве, свекра, говори цело Прокупље. 
, и око паса врба; и ату му грива врбом накићена...{S} Сав град будан, одавно; искићене му широ 
росној трави <pb n="144" /> повела деца накићене, обојена чела јагањце, које чувају за Курбан-б 
 усана, а обучену у свилену антерију, и накићену; па кад се она, нешто проговоривши, осмехне, м 
јица их са стране придржавају, да се не накрећу.{S} Тахтариван прате неколико оружаних Турака и 
ноћ где га не пуштају, да не би на кога налетео — мноштво је.{S} Што ближе јутру, све чешће зав 
-Халимовој, у великој, али ниској одаји наложена је пећ земљана, с крчазима; па ту је и мангал  
капиџици, клопарају по калдрми дворишта налуне, клепећу папуче, звече котлови.{S} Све живо већ  
 хладној води; већа, где се отац на њих наљутио, па их истерао напоље, на зиму, на цичу, кад др 
све како је у нашем танком дину.{S} Дин нам је танак, танак, мрежа паукова...{S} И ја знам, кће 
таше, па он узвикну:</p> <p>— Аман! зар нам је оваква прва забава!{S} Мани се сна, не бој се!{S 
але руже где је ћуп пун воде и ствари с наменом, спремљен за <hi>Мартифал</hi>.{S} На улици сал 
, хамајлије, мале, велике, од урока, од намере, проклете намере, од страха, и од севдаха...{S}  
, велике, од урока, од намере, проклете намере, од страха, и од севдаха...{S} И што се икад, ме 
 ханума; напуни мангал, изнесе га горе, намести га близу невесте и измаче се, стаде, с прекрште 
јоргована, а мајка је то, својом руком, наместила по јастуку око кћерине главе, по јоргану...{S 
-султан; све је то тако <hi>сестра</hi> наместила, оставила долапе незатворене, чивилуке непокр 
оврх аџемскога шала опасао је силај, па наместио ваздан кићене пиштоље и јатаган; метну на глав 
} Ама Шемси-паша то неће: неће да удара намет на сиротињу.{S} Турски репови крв учинили; турска 
S} Гледа се у огледалу и <pb n="141" /> намешта Исмаилов бисер на грлу, извлачи венедик-кошуљу  
, нарочито тамо где је харем, врло лепо намештен скупоценим застиркама и јастуцима из Смирне, з 
 <hi>мусафир-одаје</hi>; а још лепше су намештене сад, кад ово причамо: зидови су им, од <pb n= 
сто боја и стотину шара.{S} Најлепше су намештене у харему три одаје, једна с улице и две из ба 
 и друго било што глуху шаптати и слепу намигивати, да мула немаде и на уму и на срцу онај увел 
 n="143" /> у златним хаљинама, окупан, намирисан мирисом јоргована, искићен исцветалом врбом.{ 
ноћ, летњу ноћ, лепу, обасјану месецем, намирисану мирисом цвећа, освежену росом; на небу пуно  
} Духа с околних висова помаман ветар и наноси кишу кроз прозоре, рђаво затворене, у одаје, у џ 
ко, и мало погнут.{S} Он заповеди да се наоружају сејмени, да што пре отиду у Топлицу, под Јаст 
арнаутскога племена Војњака!{S} Крупан, наочит, с дугачком, као снег белом брадом, а с лицем св 
 јој се муж не опије, да не виче, да не нападне кога.) Потамнела, земља је попала, као да је го 
танијо!{S} Кћери моја)!</p> <p>Пашиница напала стару: пита је, пита, а она јој не одговара, но  
 учио мусафу, ја многе суре знам онако, напамет, па за то знам шта је небо, земља, рај, пакао,  
о први имам Аја-Софије, и хафуз је, зна напамет мусаф од корица до корица, па и мене учио мусаф 
мед-Хафуз, то јест човек који зна коран напамет, први имам Свете Софије, рођак султана Махмуда, 
е имам красне Аја-Софије; зна сав мусаф напамет, и познаје све како је у нашем танком дину.{S}  
 кроз нос нову сокачку песму, с веселим напевом, с припевом:</p> <quote> <l>А! ха! ха!{S} Дерви 
одавно, кад се умирише Арнаути, писао и написао Шемси-паша.{S} Шемси-паши мило, цикнуо би од ра 
ад краја и не види.{S} Тужбу је у глави написао и у глави цару поднео, а ево сад где је у глави 
че, пролива горке сузе...{S} Хита да се наплаче док јој је кћи врх земље; јер кад буде под земљ 
е се отац на њих наљутио, па их истерао напоље, на зиму, на цичу, кад другује мачка с мишем...< 
<pb n="105" /> мула-Халима, да их видиш напоредо...{S} Мула је човек, то је истина, ама није му 
.{S} Још није платио један дуг, ево где направи други, проклет да је“!...{S} Лаже, лаже, и опаз 
те.{S} Камо да си му убио сина, а да не направи оно што направи.{S} Ама кад је било, хајде се с 
и му убио сина, а да не направи оно што направи.{S} Ама кад је било, хајде се са Шемси-пашом из 
, трепавица црних, науснице као угљеном направљене.{S} Леп, иста мајка.{S} Час је обучен као во 
ђе!... а над горњом усницом као ћумуром направљено, толико...{S} Волела бих, кузум, да Џафер-бе 
ам-дудом, у хладовини, камо је нарочито направљено за играње ораха, почупана трава, утапкана зе 
рнаутин и псује Шемси-пашу, а мула јаше напред оборене главе.</p> <p>Мула смућен, Арнаути гори  
де више, јер се са узбуђења и и силнога напрезања закашља: и метнувши на уста јаглук, златом ве 
кама у ушима, обучена као каква ханума; напуни мангал, изнесе га горе, намести га близу невесте 
ту...</p> <p>На једном шареном јастуку, напуњеном сламом, седи мула-Халимовица: обухватила рука 
кишом, на чупаву ћилиму и јастуку сеном напуњену лежи Фати-султан; лежи наузнак, очију полуотво 
а обиђе кућу (јер како јој погибе брат, напустила и кућу и мужа); остаде она с мулом и дадијама 
зи! нариче по Топлици сестра Исмаилова; напустила и кућу и мужа, па се из очеве куле не миче.</ 
 се Ахмед-хафузове слуге и похиташе, по наредби Шемси-пашинице, по пратњу Шемси-пашину.{S} И Ах 
еме, па скривио нешто; а суд нареди..., нареди суд да се ископа рупа, да се тај кривац закопа у 
 у старо време, па скривио нешто; а суд нареди..., нареди суд да се ископа рупа, да се тај крив 
почупана трава, утапкана земља; а мајка наредила те се јасминова честа посекла; све се пребацил 
лико је год слушкиња, свакој је понешто наредила, свакој покоју благу рекла.{S} Лепо, и као нек 
ј огњишта, а ове то и не гледају, но се наредиле крај софра-тепсије, неке седе а неке чуче, па  
аше рупу, закопаше га онако како је суд наредио; и за тридесет девет дана ту био, ни јео ни пио 
си послом у Ниш у очи прошлога петка, и наредио им да се сутра-дан <pb n="24" /> рано врате у П 
шкиње, а заповеда им, не заповеда, него наређује, као кћерима, или млађим другарицама, да што п 
} Па гледајући у њега поче, лепо, лепим наречјем цариградским:</p> <p>— Мој је отац био први им 
се је на кулу, па она узе слабим гласом нарицати, кћер јој опет снађе она болест, стаде јој се  
 зна шта ради, и не зна за кога полази! нариче по Топлици сестра Исмаилова; напустила и кућу и  
е тело смрзава, и што душа плаче, јеца, нариче, тужећи се на силу и обест Богу...{S} И чифчије  
ном свету.{S} И Исмаилова сестра плаче, нариче, љути се на оца што јој својом бесом спута и ног 
 наружила лице: липти крв с њега, а она нариче, пролива горке сузе...{S} Хита да се наплаче док 
осим несрећне мајке, што из свега гласа нариче и помиње име своје јединице, ниједна не мисли на 
 па свака своје жали, над својим добром нариче; жури се да је што пре код своје куће, макар изг 
дворишта једна сиромашна жена, Српкиња, наричући за сином, и скиде шамију с главе, гологлава пр 
 чуче, па једу смокве, урме, поморанџе, нарове, бадем, што је претекло ханумама; једу <pb n="33 
човек, и крио за дуго.</p> <p>Конак је, нарочито тамо где је харем, врло лепо намештен скупоцен 
.{S} Тврдим сном спавају, мртве уморне, нарочито оне с девојачке стране.{S} Зар су се веселиле  
обиње мишем, а и сам га се готово боји, нарочито пацова, кад се појави изненада, из преграда по 
 одлетела би јој с рамена глава одавно, нарочито кад хафуз није при себи: бекрија је бивши имам 
атварао у једну сасвим мрачну сарачану, нарочито Замбак-робињу, и није је пуштао отуд док не об 
стиде, поцрвене: истина лудо питала.{S} Нарочито виде да је лудо питала кад се заљуби...</p> <p 
ма, него дивљака; па она његова гласина нарочито кад је љут...!{S} Старац, а док му не погибе с 
великим шам-дудом, у хладовини, камо је нарочито направљено за играње ораха, почупана трава, ут 
оравила у тешком јаду Алахово Писмо, па наружила лице: липти крв с њега, а она нариче, пролива  
укане, жилаве руке испод леђа, узе је у наручје...{S} Из груди му се оте глас један, радостан,  
ашље, страхује; обухвата рукама колена, наслања браду на руке, и заниха се, сузе јој падају по  
ум...{S} Па јој дође мило, лако јој је, наслони чело на свето место, на место где је Исмаил био 
 би шиљте на праг софе, па би ту сео, и наслонио лактове на колена а загњурио главу у руке, и п 
 Нигде никога пољем, у ливади, те Фати, наслоњена на груди Исмаилове сестре, упире очи у месец  
уте падишахом и законом!{S} Ха! ха! ха! насмеја се својој лудости грохотом.{S} Виде: има часова 
имаче.</p> <pb n="54" /> <p>— Ха-ха-ха! насмеја се мула из свега гласа, а из очију му живи плам 
 одговара с прозора куле главом мула, и насмеја се грохотом, а његове се слуге уплашено згледаш 
— Шућур! поче мајка, сад кад јој се кћи насмеја.{S} Да Бог да се, кузум, од сада увек смејала!{ 
роз град, кроз вилајет где пашујем?!{S} Насмејаће ми се и турско и каурско“.{S} Па још кад дође 
цама памет померава...</p> <p>Ха-ха-ха! насмејаше се буле, први пут како је Фати-султан нестало 
уђено, Фати-султан: а њене се другарице насмејаше; једна рече: „Паметна си, а лудо питаш, Фати- 
је врло љут.{S} Кад се некад пред кулом насмеје, грохотом, да гора одјекује, па Арнаути чују, б 
лици и гробу Исмаилову...</p> <p>Дођоше наспрам Прокупља, мула оборене главе, замишљен, његова  
ен, то јест пуце од некакве црне смоле, насред чела.</p> <p>— Е, готово, време је...</p> <p>Мај 
} Међу јенђама је свекрва, пашиница.{S} Насред ћошке је бакаран мангал, пун жара.{S} Једна млад 
ља где је Фати-султан телејисана још је насред собе; још је крај ње онај бакаран мангал, пун пе 
ин-Шемси-пашиним?</p> <pb n="117" /> <p>Наста тајац.{S} Сви у земљу гледају.{S} Сви се претвори 
, ела!{S} Ха-ха-ха! засмеја се мула, па настави: „Ово није, пашо, раја, ово су Арнаути: има у г 
ћи?{S} Ааа“ Кад не доби одговора, стара настави:{S} Џафер-беј је млад, видела сам га једанпут у 
т како је Фати-султан нестало.</p> <p>И наставише:</p> <p>— Сад је Фати-султан у мулиној кули.{ 
ву у торбу и, још смелије, још дрскије, наставља:</p> <p>— Сравни јагње с вуком, сравни цвеће с 
три, мало час будне, заспала; друге две натакле на прсте филџане, па ударају као зиловима, чоче 
ј света.{S} Тужан, и несрећом саломљен, натовари мртва сина на Суљина коња, и понесе га у Арнау 
ез кадуне и без сина.{S} Крв за крв!{S} Наћи ће убицу, па макар ишао, овако стар, на крај света 
 крви дужан.{S} То је неко из града.{S} Наћи ће га, па да би, овако стар, ишао на крај света.{S 
 бивши имам Свете Софије да му је мучно наћи пара.{S} У кући свађа, сваки час; али, пуста младо 
у сеном напуњену лежи Фати-султан; лежи наузнак, очију полуотворених, лица као восак жута, усан 
е осете хладноће хануме...{S} Фати лежи наузнак и смеши се.{S} Да је ово смешење видела мулина  
а, нису са улице...{S} Фати-султан лежи наузнак са затвореним очима: очни су јој каици ишарани  
бркова још нема, тек га сад гарила мрка наусница, испод које се, при сваком осмејку, указују ра 
да, крупна, руку и ногу као у мушкарца, науснице као у младића, у антерији скројеној по стамбол 
анак је, очију плавих, трепавица црних, науснице као угљеном направљене.{S} Леп, иста мајка.{S} 
 тешко било у харему, да није са женама научио.{S} Материн јединац, одрастао у харему, да је ув 
а печат за њено пуштање.{S} Најпосле је научише две муфтије, да се уда за другога непуштена.{S} 
ваздух...{S} Сваки дан ће топлије...{S} Начинићемо ти леп тахтариван, па до Белога Мора ћемо те 
саз, песме ваде и певају, па дођоше и у наш Лесковац, ама им даде сургун Шемси-паша.</p> <p>— Т 
елин-пули</hi> међу њене извијене, лепо нашаране обрве, па да устане.{S} Једна од оне три, мало 
p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар нашега муле кадуна на испит?</p> <p>— Не дамо!</p> <p>— 
се бојиш?{S} Венчани смо, хвала Богу; а нашем се венчању нисмо обрадовали само ми, или само наш 
 мусаф напамет, и познаје све како је у нашем танком дину.{S} Дин нам је танак, танак, мрежа па 
у, Нишлије се Турци међу собом шаљаху: „Нашем се паши не држе коњи, као Војњачком мули жене.{S} 
 Крвнику?</p> <p>— Јок Шемси-паши, него нашему мули.</p> <p>— Мулу туга обрвала, па не зна шта  
чању нисмо обрадовали само ми, или само наши родитељи, моја сестра, него све Прокупље, сав Арна 
04" /> тамо су два мора, тамо аде, тамо наши конаци, на румелијској страни, и на анадолској, од 
 дан, па никако да их нађу.{S} То јест, нашле су их, али не знају чија је која.{S} Своју фереџу 
чавају људи да их гледају, но ако су се нашли на улици, брзо улазе и ударају чивију.{S} Сокаци  
м и ојађеном мајком, не би им се прошло наште срца.</p> <p>У прокупачком сарају, Шемси-паша га  
"16" /> ђаволи.{S} Ја, Исмаил-бег, знам нашу највећу заклетву <hi>валлахи</hi>, <hi>биллахи</hi 
а и писка деце разлеже се; силна врева! не зна се ни шта која говори ни шта која хоће; траже бо 
р с тенџера?</p> <p>— Гар с тенџера..., не знам, осим за Арапе...{S} За џак:{S} Шемси-паша је,  
{S} Спремајте ме...{S} Завијајте ме..., не... огледало...</p> <p>Дадоше јој огледало.</p> <p>—  
хола, јер веле да је од краја „видела“, не би имала велики нос, то <pb n="73" /> јест, не би би 
ша једнога, а по душу сиромаха другога, не: све један долази...{S} Азраил, па Азраил.{S} Тако,  
hi>моја</hi>, после Алахове најстарија, не послуша.“</p> </div> <pb n="28" /> <div type="chapte 
} И ја знам, кћери.{S} Ти си бита мала, не знаш.{S} Не живи Мејрем-ханума...{S} Знаш ону Мејрем 
 не гледа ата, не милује хрта и сокола, не љуби рухо, не плаче над оружјем.{S} Замутиле јој се  
и си мени, пашо, крви дужан, рече мула, не слушајући шта паша говори.</p> <p>— Какву крв?...{S} 
едала то и ћутала; а сад, има три дана, не гледа, а и дању и ноћу говори.{S} Њена мајка, и мули 
 стара беговица, Лесковчанка, погурена, не од старости, него од болести у крстима; сва се тресе 
 је оваква прва забава!{S} Мани се сна, не бој се!{S} Ја се људи не бојим, па баш да би пошла с 
и стране, а Исмаил се стропошта с коња, не пустив ни гласа од себе; чу се вриска обезглављена а 
уће, дође пред кућу, а не улази унутра, не може, не сме.{S} Најпосле, брзо, уђе у кућу, у одају 
а на Исмаила; кад му више не гледа ата, не милује хрта и сокола, не љуби рухо, не плаче над ору 
, што с маха на мах сине као у младића, не младића просвећена <pb n="49" /> ума, него дивљака;  
и-султан па јој, пушећи, говори, прича, не гледајући што је у кући Шемси-пашина противника; не  
зден клинац...{S} Стара була не устаде, не пусти гласа од себе, а однеше јој невесту!{S} Оне дв 
етовао ме, и говорио ми: „Ако те снађе, не дај Боже, нека лошотиња, тражи помоћ у мене...{S} А  
сјаци: голе, клате се, милостињу траже, не од људи, него од Алаха.{S} А Алах, благ и милосрдан, 
 пред кућу, а не улази унутра, не може, не сме.{S} Најпосле, брзо, уђе у кућу, у одају где му к 
чак и од слушкиња.{S} Јер што мула узе, не врати.{S} А и како да врати кад је ту венчање!{S} Ве 
есмом дочекали Ђурђевдан.{S} Из махале, не из Ахмед-хафузова комшилука (јер у комшилуку је тужн 
пи им рухо.{S} Жене су га много волеле, не толико што је био леп, колико што је био јунак; а и  
 никога; али ко њега дирне, тешко томе, не окани га се докле га не сатре.{S} А кад му год дође  
еселе, радознало гледају у тахтариване, не знајући у коме је кадуна њихова муле.{S} Сад чаршија 
девице што личе на зумбул и на мерџане, не би му усне осетиле оволико сласти, као кад се дотако 
и-пашиним?</p> <p>— Аман, кћери, сунце, не стиди се, кажи „буди“...{S} Млад, леп, твоја прилика 
удари дланом у врата; жене се зачудише, не знају шта ће, људи се прибише уз врата.{S} Чу се каш 
у саме, осврћу се да их когод не опази, не прислушкује; од тада Фати више лежи него што хода и  
} Пред вече се јаве сокацима мусломани, не ходећи као обично тихо и достојанствено, <pb n="39"  
уцао таван и да ли су пси били гробари, не сећа се.{S} И не сећа се да је икад досад чуо Мане К 
</p> <p>Али од тада Фати мулу не двори, не пуни му чибук, не пали му га; од тада мула није љут  
 повратила...{S} Пред кулом су Арнаути, не као до сада из неколико села, већ из свих, и што је  
S} Да је ово смешење видела мулина кћи, не би знала да ли је у Фатину срцу туга или радост...{S 
, танак, сух земљу; скрили су се свици, не певају тице, тишина, само онај бор много шушти, и ту 
угу уредбу, веле, нису писали великаши, не дај Боже, него Бог; и прва и друга уредба није пуште 
и, одмах, какав ће „пешкеш“ Мурат-паши, не знајући да се Арнаути сад нису умирили, већ само при 
јатељу.</p> <p>— Е кад је тако, слушај, не срди се, ево...{S} И извади из недара кожну кесу, ве 
а Фати мулу не двори, не пуни му чибук, не пали му га; од тада мула није љут и тужан, него смућ 
{S} Не гледа у слушкиње, а заповеда им, не заповеда, него наређује, као кћерима, или млађим дру 
ви са женском главом и ојађеном мајком, не би им се прошло наште срца.</p> <p>У прокупачком сар 
икад, а мулина кћи задрхта целим телом, не пустивши гласа.{S} Држи Фати-султан-хануму, страхује 
 сретне, пита својим промењеним гласом, не затварајући очи, као обично, јер хоће не само да чуј 
ко си бољи од мене, ено ти Фати-султан, не твоје снахе, него моје кадуне...{S} Ха-ха-ха!</p> <p 
очима утеклим у главу, збрчкана, много, не од старости, него од невоље: (како се удала она не з 
м каже шта се са Шемси-пашом договорио, не би ли га тада погледала, и опростила му што се забор 
146" /> <p>Одлете из мајкине руке соко, не соко, него бели голуб...</p> <p>Уста занемела; очи с 
чудо од лепоте, и од богаства, збуњено, не умејући одатле изићи, док их не опомену пашине слушк 
и, клати се и поче причу полако, тужно, не гледајући у пашу, него у шарен ћилим на поду.</p> <p 
а...{S} Из онога сахана пало је сребро, не, олово на њене капке, очи су се склопиле...{S} Не са 
 не милује хрта и сокола, не љуби рухо, не плаче над оружјем.{S} Замутиле јој се очи, бистри го 
мала велики нос, то <pb n="73" /> јест, не би била охола, него би са себи равним кадунама љубаз 
</p> <p>И још се нешто говори, то јест, не говори, него тајно шапће.{S} И људи и жене о овом го 
е...{S} Прегазише је, па продужише пут, не осврнувши се...{S} Кад се последњи пут побунише Арна 
лааа’! слободни су, кроз свој град иду, не иду кроз <pb n="110" /> турски Ниш, или Лесковац, ст 
 жуту као лимун, сву уплакану, и тужну, не тужну него као убивену; глас јој бејаше промукао, и  
{S} Украо ју је, али не да осрамоти њу, не њене родитеље, него њена највећега непријатеља, крвн 
/p> <p>Око конака свет, иглу да пустиш, не би пала на земљу; човек до човека, Арнаути, па сви к 
ри.</p> <p>— Какву крв?...{S} За крв... не знам..., ич ја не знам, мула, муца паша тобоже изнен 
, у <hi>Алахово Писмо</hi> као у Алаха: не може је снаћи друго до оно што јој је писано.{S} Гле 
 па тек застане, зажмури, гласно мисли: не зна с кога краја да почне.{S} Пљесну длановима.{S} У 
дају према мајци Фати-султан-хануминој: не пуше.{S} Чини им се да су у кући где је куга све пом 
ћником Алаховим, као и са самим Алахом: не би пашовао у малом Лесковцу, него би везировао у вел 
ца...</p> <p>Јутро је: сунце се родило: не буди се!<ref target="#SRP19070_N1" /> викнуше Лесков 
ога, ни јој он дође, нити га она позва; не помену га.{S} Као красне Топлице ваздух, што мирисаш 
се из каване, обилазе <pb n="89" /> га; не грде га што иде ноћу без фењера као хајдук, грехота; 
 што је у кући Шемси-пашина противника; не слушајући шкргут зуба Садије-хануме: прича јој о мла 
окупље и пођоше његовим уским сокацима; не истрчавају људи да их гледају, но ако су се нашли на 
де ноћу без фењера као хајдук, грехота; не осврћу се на његове претње, боје се.</p> <p>Паша га  
ће да заплаши мулу падишахом, решио се; не сећа се шта мула рече, да има у години макар један д 
ше нешто стиди, све више избегава кћер; не посипа пиринач по гробу својега сина, јер му на гроб 
и ноћу, на јави, и у сну шапће молитву; не испушта бројенице из руку...</p> <p>Али Фати би добр 
е преза.{S} Враћам му слободу, то могу; не могу бео образ.{S} Сам га је на комар турио и изгуби 
Жена не може имати два мужа, по закону; не може да..!{S} Кад је питају за кога ће „За Бал-беја“ 
 узру лимуни и портокали, <pb n="17" /> не би у срцу и лицу оволико горео.{S} Да га послужише ш 
, сви у један глас:</p> <p>— Нећемо!{S} Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар н 
/p> <p>— Мула!{S} Полако, пријатељу!{S} Не треси се!{S} Да плачеш, да кукаш, да се смејеш, да п 
кад се Бал-беј игра, да изиђе, да...{S} Не!{S} Материно срде даље није смело.</p> <p>Тако пашин 
и...{S} Ја сам ноћас снила..., па...{S} Не доврши него белим ручицама, меким као паперје покри  
на њене капке, очи су се склопиле...{S} Не сања више будна.{S} Није више бунило, ни полусан...{ 
ти Цигани... него Турци и Арнаути...{S} Не у Стамбол...{S} Ох, мајчице!{S} Носите ме на брег по 
ори.{S} Његово јој је име на уснама.{S} Не стиди се од мајке више.{S} Пре се стидела.{S} Ни муш 
стакло, угледа, међу Арнаутима, оца.{S} Не чује се шта им говори; пролази кроз руљу; сви му пра 
јући да им „виђење“ буде пре свадбе.{S} Не сачека свадбу; данас му је било виђење.{S} Овде им ј 
p> <p>Пође одајама како никад досле.{S} Не гледа у слушкиње, а заповеда им, не заповеда, него н 
ш тел стоји, колико је могао остати.{S} Не умивају је, или што се тога не сећају, или што се бо 
јоргована, искићен исцветалом врбом.{S} Не; на глави му венац од врбе, и око паса врба; и ату м 
м препланутом и доста рапавом руком.{S} Не пита је шта је снила, да се она, казујући му сан, јо 
ца?</p> <p>— Грозница, Садије-ханум.{S} Не знам кад ме ухватила.</p> <pb n="93" /> <p>Овако одг 
капија отвори, да изиђе Фати-султан.{S} Не понесе чадре, те му зелена чалма скроз мокра, и кафт 
 кћери.{S} Ти си бита мала, не знаш.{S} Не живи Мејрем-ханума...{S} Знаш ону Мејрем-хануму до т 
 пашу.</p> <p>— Што ме гледаш, мула?{S} Не зборим ли добро?</p> <p>Он ништа не одговара.{S} Гле 
 дрво с родом...{S} Знаш такво дрво?{S} Не остављају га на миру ни док му је род зелен, а камо  
аде кћер?{S} И не потражи је од муле, — не смеде, да не ражљути мулу.{S} Бекрија, <pb n="61" /> 
шћи, звездо.{S} Све по срцу...</p> <p>— Не губи памети, сунце.{S} Сравњује ли се цвет с коприво 
у.</p> <p>Све су три уз врата.</p> <p>— Не дршћи, звездо.{S} Све по срцу...</p> <p>— Не губи па 
и скелом Мораву... удавише се.</p> <p>— Не, то је нека ујдурма.{S} Да се удаве кад Морава има б 
 Туга није у глави већ у срцу.</p> <p>— Не дамо мулине кадуне.</p> <p>— Јок!{S} Јок!{S} Јок!</p 
р нашега муле кадуна на испит?</p> <p>— Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар д 
к по јаглук с тавана у сандуке, оне...“ не може да рече „Фати-султан-ханумине“.{S} Одмах, ханум 
н из мусафир-одаје у сарачану, тамо...“ не изусти „камо се у годину дана једанпут улази.“ Досад 
 у прси и моле се Богу да се „на кавгу“ не <pb n="52" /> окрене; људи, уплашени, ћуте.{S} Јер с 
обична.</p> <p>Аллааа! простења мула, а не диже руку с груди.</p> <p>— Да те не пробада?</p> <p 
 чија је која.{S} Своју фереџу узима, а не познаје је; бошчицу држи, а тражи је!{S} Неке <hi>си 
 је доста — пале; ухватила их трешња, а не смеју поискати чашу воде, да не би, проговоривши, је 
сироте девојке?...{S} Она беше удата, а не живи с мужем, те га остави.{S} Млада, а без мужа беш 
осле се прашта као да ће Вог зна куд, а не у Топлицу, оцу и мајци, старој...{S} И отац му стар; 
а, заплакаше.</p> <p>Хафуз-Ахмед оде, а не рече мули:{S} Зашто ми украде кћер?{S} И не потражи  
х и слатких речи и његове понизности, а не зна да би и једно и друго било што глуху шаптати и с 
 свој образ.{S} Како би и њу ижљубио, а не може, и ако је оволико воли; јер то је рука, истина, 
рамија.{S} Сам би ишао да тражи кћер, а не зна на коју ће страну: пођоше сејмени једни к Лесков 
, хуче; иде око куће, дође пред кућу, а не улази унутра, не може, не сме.{S} Најпосле, брзо, уђ 
она што за три дана сузе не пусти.{S} А не казиваше мајци за чим плаче, да ли плаче за пашићем, 
 њом, подигао руке, хоће да је загрди а не може, онај га свет гледа; и она диже руке, па опет и 
ава их, моли их да не учине крви, да га не осрамоте сад под старост — <hi>бесу</hi> је дао...</ 
> <p>Затворила момка као девојку, па га не пушта.{S} Није јахач, није стрелац, али је мушко, мл 
века; звечи синџир: ево пета ноћ где га не пуштају, да не би на кога налетео — мноштво је.{S} Ш 
не, тешко томе, не окани га се докле га не сатре.{S} А кад му год дође <hi>селам</hi> (поздрав) 
а вода!...{S} Опет пролази свет, али га не каменује, и ако има рока још до мрака.{S} Пролазе љу 
с му дрхти, и чисто је промењен, сам га не познаје, чини у се да то неко други говори.{S} И узм 
као пуномоћје, по гласу познала, ако га не би видела.{S} Али какав закон?{S} Зар је по закону в 
ти гајтаном колико су ока тешки, ако га не послушају, или ако га после одаду.</p> <p>— Па?</p>  
ен; и трипут јој је поручила, да ако га не освети мушка глава, нека га освети женска...{S} И ма 
се сети поруке мајке Исмаилове: „Ако га не освети мушка глава, нека га освети женска“.{S} Ако н 
днога, одговори она (јер ни код другога не беше јој добро), па се врати мајци слободна.{S} Тако 
а бакшиш чочецима, весели се, ни у кога не гледа, ни на кога овде не мисли: телом је у Прокупљу 
ет, на Алахово Писмо, то јест да никога не може снаћи друго, до оно што му је писано прстом Ала 
илац“, ножем посред срца, да га од тога не задржаше Турци што се бејаху скупили да гледају бој  
тати.{S} Не умивају је, или што се тога не сећају, или што се боје да је не расвесте и не подсе 
 је обичај да поштују тугу ближњега, да не певају кад им ближњи плаче.{S} Али ово сад није обич 
И не потражи је од муле, — не смеде, да не ражљути мулу.{S} Бекрија, <pb n="61" /> луд, али хаф 
ешња, а не смеју поискати чашу воде, да не би, проговоривши, језик прегризле. „ Аман, Јараби (Г 
ајка, коју мало час изнеше из одаје, да не види кад јој кћи издише, клечи сад крај ње, јединице 
ек у страху, да јој се муж не опије, да не виче, да не нападне кога.) Потамнела, земља је попал 
 да јој се муж не опије, да не виче, да не нападне кога.) Потамнела, земља је попала, као да је 
>У тахтариванима и душеци и јоргани, да не осете хладноће хануме...{S} Фати лежи наузнак и смеш 
нај увели пупољак у његовој Топлици, да не помисли:{S} Хајде!{S} Опростиће ми и Бог и син, кад  
ко лак.{S} И био би сад чак и весео, да не бива нешто што га узнемирује: на пример, ако пукне д 
џир: ево пета ноћ где га не пуштају, да не би на кога налетео — мноштво је.{S} Што ближе јутру, 
чицама, меким као паперје покри очи: да не гледа ноћашњи сан, што јој изиђе пред очи као јава;  
свете.{S} Камо да си му убио сина, а да не направи оно што направи.{S} Ама кад је било, хајде с 
а хартија, ћерчива брашном облепљена да не улази хладноћа у одају; светлости мало, чиста ваздух 
а су посадили на мазгу дете, па пазе да не падне.{S} И Фати га двапут видела, на мазги, прошао  
S} И пре је волео; а сад ти поручује да не слушаш ни овога ни онога, већ да метнеш ухо на срце. 
о не верује да је толико заспало, те да не осети ово од шта се морала потрести под њим земља.</ 
!{S} Тек што је раширила крила, види да не може, склапа их, клоне...{S} И опет се као нечему на 
 за себе, а први пут му се сад учини да не личи на човека, но на вука, или медведа.{S} Старац с 
ом кожом, што удара на мемлу, па као да не чује е се врата отворише, и не види где му се ближи  
стребац, <pb n="96" /> јер је осетио да не носи на плећима весела муду, ни љута, него брижна, с 
м јуначким.</p> <p>И мало које јутро да не казује несуђеној снаси снове своје; а толкује их срц 
ила заволела простога Арнаутина, зар да не заводи господскога сина пашина.“</p> <p>Тако говоре, 
 малским ђубретом.{S} Уклонила честу да не би неко <pb n="81" /> преко зида па у њу, и кад се Б 
а, говори им, обавештава их, моли их да не учине крви, да га не осрамоте сад под старост — <hi> 
то стиди, као да избегава кћер; од тада не посу по гробу свога сина ни зрно пиринџа, јер му не  
е мајци, по њеној жељи; и никад од тада не виде муле, мужа свога, ни јој он дође, нити га она п 
у песму, свадбену, отац, мајка...{S} Ја не плачем...{S} Пушке, сватови, Арнаути...{S} Сад ће да 
 крв?...{S} За крв... не знам..., ич ја не знам, мула, муца паша тобоже изненађено, а у лицу му 
 пред сарај, нема заптија.{S} Из сараја не изиђе очајан, но махнит, из очију му лете варнице... 
раду сербез ходи; он, шетајући се, нека не преза.{S} Враћам му слободу, то могу; не могу бео об 
у, мула рече ово:</p> <p>— Јок!{S} Нека не долазе паше у Топлицу, јер су Арнаути сад...{S} У са 
ад је тако, носи му селам: од мене нека не дрхти његова ханума; син нека му по граду сербез ход 
еч чује.{S} Фати, ђозум!{S} Твоја мајка не уме те друкчије световати, до: кад те испитују, одго 
...</p> <p>И Фати-султан-ханумина мајка не спава; крај мраморне чесме, пред ћошком где су јенђе 
војка.{S} И ко зна, још би, да се мајка не сети е је <hi>човек</hi>.{S} А ево откуд се тога сет 
лахово Писмо, она, по њену доласку, ока не сушаше; и дању и ноћу плакаше она што за три дана су 
лком за гвозден клинац...{S} Стара була не устаде, не пусти гласа од себе, а однеше јој невесту 
е воља да чујеш одмах, ја ћу...{S} Мула не доврши, него метну руку на јатаган, па устаде.</p> < 
а уздржава се, крије радост, да је мула не опази, да се не покаје.{S} А како да се не радује!.. 
н, ето ти једнога; баци се на њега, ама не каменом, него ружом.{S} И види чудо! груди му се рас 
 да кћер сузама својим, мајкиним сузама не сагори, да се не лиши једине наде, састанка с њом на 
немирна, хтела би некуд далеко, ни сама не зна куд, на онај брег под Јастрепцем, увијен у бели  
 није било овако.{S} Бал-беја из харема не пушта.{S} А пашиница од страха чисто луда.{S} Час пл 
 Беше, мула, ама...{S} Од Алахова Писма не може се да...</p> <p>— Питаш за снаху; а ти си мени, 
јене! друге, оне што ни усред бела дана не иду улицама без пратње, похиташе у ово доба саме!!{S 
 петоро деце.{S} Сад једно.{S} Ни једна не беше из његова фиса. „Грехота,“ говораше. „Жени ли с 
че и помиње име своје јединице, ниједна не мисли на украдену невесту: пашиница жали свога сина; 
 ће... пашће јој оба венчања...{S} Жена не може имати два мужа, по закону; не може да..!{S} Кад 
-султан упита шта је, шта говоре, а она не каза е њој прете, него слага: „Шемси, проклет да је! 
сти, него од невоље: (како се удала она не зна за мирно проведен дан, сат, увек у страху, да јо 
сови, у сваком сату по један, е се буна не стишава, е су друмови поседнути, па нико не сме ни т 
му мули.</p> <p>— Мулу туга обрвала, па не зна шта збори.</p> <p>— Зна.{S} Туга није у глави ве 
уди и мисле; а ето ти је једна жена, па не могаде да прође, но застаде и пита: „Је ли, Вога ти, 
очи, покуша, онако стара, да истрчи, па не могаде, но се заљуља и лупи о под застрвен асуром.</ 
а беше пет година: заинатио се онај, па не удара печат за њено пуштање.{S} Најпосле је научише  
и <hi>какву крв</hi>; ама сам човек, па не могу.{S} Него ако ти је воља да чујеш одмах, ја ћу.. 
 ћатиба.{S} Мали, стоји према брегу, па не гледа докле му глава досеже, него упро очи у врх.{S} 
о соби.{S} А Садије-ханум од тада брата не помену; реч „Исмаил“ застаје јој у грлу.{S} Види да  
или...{S} Никому ништа не казује, ништа не говори.{S} Бејаше се мало повратила, и разгалила, па 
 да исприча мули.{S} Кад мула чу, ништа не рече, само закрвави очима, стисну песнице и рикну.{S 
арнаутски: сад ту књигу гледам, а ништа не могу да разберем.{S} Да ли се књига много читала, па 
 нешто живо казивати, а он испрва ништа не разуме, као да је пијан, или луд; па се прибираше, п 
ала: или сам ја толико остарео да ништа не видим?</p> <p>Мула ћути.</p> <p>— Ти ћутиш, мула, ја 
ако да се опије, кад ово два дана ништа не пије.{S} Није пио два дана онај који се није трезнио 
{S} Не зборим ли добро?</p> <p>Он ништа не одговара.{S} Гледа га.</p> <p>— И после, мула, Шемси 
ше се, и сведоци се гледају; нико ништа не говори.{S} Неколико Арнаутина отворише врата на пред 
а освети женска; или...{S} Никому ништа не казује, ништа не говори.{S} Бејаше се мало повратила 
{S} Чује страшне речи, а за срећу ништа не разуме, нити јој их когод преводи...{S} Слуша, приби 
 па се не појави до мрака, док пашиница не узе лупати дланом у врата, заклињући га у њихова Бал 
 лије.{S} Гугутке се из својих котарица не мичу; а псима се носи храна у њихне кочине.{S} Сокац 
се, поносила се, па сад?{S} Док се паша не врати из Прокупља, све је нешто лепо очекивала, све  
воре мусломани, са страхом.</p> <p>Киша не престаје, а буде окупише „леш“.</p> <p>— Има леша у  
 знаде; а сваки знаде да му млади ћатиб не бејаше ништа учинио.{S} После се чу, да је тај Арнау 
ч по гробу својега сина, јер му на гроб не иде више никако...</p> </div> <pb n="95" /> <div typ 
а; прогнаше га далеко, где се зими снег не топи за месец дана и више; протера га сам падишах, ц 
сли паша како да се опрости страха, кад не може срамоте, никад ни до века; мисли и са женом се  
S} Да те не учи његова кћи?{S} Ааа“ Кад не доби одговора, стара настави:{S} Џафер-беј је млад,  
на поручила да није човек него жена кад не може од Турака да је отме, полудео.{S} Из Власине је 
нице, нагло се подиже да устане, па кад не могаде, завали се, опет, у јастуке и радосно поче:</ 
што, кад су саме, осврћу се да их когод не опази, не прислушкује; од тада Фати више лежи него ш 
се, ни у кога не гледа, ни на кога овде не мисли: телом је у Прокупљу, душом у Лесковцу, крај с 
Најпосле смисли: да почне лепим.{S} Где не може пушка и сабља, ту ће лепа реч.{S} А мула долази 
V</head> <p>Месец је тако тужан; звезде не трепте као мало час; ветар је удесио жалосну песму.{ 
и ноћу плакаше она што за три дана сузе не пусти.{S} А не казиваше мајци за чим плаче, да ли пл 
сне.{S} За толиким животима до сад сузе не пусти, а сад за једним кишом их лије.{S} Па бар да с 
ше; Фати, онако болна, склања се, да је не виде људи с откривеном главом, без фереџе.</p> <p>Чу 
е тога не сећају, или што се боје да је не расвесте и не подсете на њене јаде.</p> <p>Нити ромо 
тила и кућу и мужа, па се из очеве куле не миче.</p> <p>И не зна; нико јој не рече, ни мајка, н 
, и мулина кћи, које се од њене постеље не мичу, и робиње не знају више кад јој је бунило, а ка 
о мене, Фати-султан, кумријо.{S} Зар ме не познајеш?</p> <p>— Познајем те, Садије-ханум, ђозум. 
мигују кад те чаршијом виде, да се жене не кикоћу кад те махалом опазе“.{S} Тако мисли; а после 
 по јабуку или крушку и мећу је крај ње не као понуду болеснику, него као прву милост господаро 
допрети и до падишахове хануме, а до ње не.{S} Ко ће јој о томе говорити, кад јој паша није гов 
је се од њене постеље не мичу, и робиње не знају више кад јој је бунило, а кад јава.{S} Јер и к 
ислили би да у одаји нема никога, да се не чу кашаљ...{S} Жене упрле очи у Фати-султан; знају д 
е урекну...</p> <p>Жали је мајка, да се не мучи мажући ивице очних капка сурмом, па тобоже се б 
рије радост, да је мула не опази, да се не покаје.{S} А како да се не радује!...{S} Зна за кога 
војим, мајкиним сузама не сагори, да се не лиши једине наде, састанка с њом на оном свету.{S} И 
двојица их са стране придржавају, да се не накрећу.{S} Тахтариван прате неколико оружаних Турак 
опази, да се не покаје.{S} А како да се не радује!...{S} Зна за кога ће Фати-султан...{S} Спраћ 
не уплаши, но само рече;</p> <p>— Ја се не чудим теби, назли-Стамболко, али се чудим својој нен 
зати коњма за репове...</p> <p>Граја се не стишава, ни дивљи узвици; мулина кћи улази у одају г 
јер с обичаја се не плаче, с обичаја се не уздише; а ево где комшилук, где хануме, где чак и Ар 
сад није обичаја ради: јер с обичаја се не плаче, с обичаја се не уздише; а ево где комшилук, г 
 Обилазе хафуз-Ахмедовицу, а ниједна се не усуђује да узнемири тужно-свечану тишину, да се обрн 
 чедо ладен, мајчице, шербете..., па се не бој урока.</p> <p>Метнуше јој ладен, то јест пуце од 
оје драгих, што се толико волели, па се не узели: умрли обоје уочи ђердека...{S} О, како су леп 
 Уђе у своју одају, метну чивију, па се не појави до мрака, док пашиница не узе лупати дланом у 
и: има у години макар један дан, кад се не боје ни падишаха.{S} И ово нису, пашо, Турди, него с 
акшама љубиће је драго...</l> <l>Док се не сване...</l> <l>Сад ће одлетет’, мајко,</l> <l>Шахин 
.</p> <p>Мисли паша, мисли, ни с ким се не разговара.{S} Најпосле смисли: да почне лепим.{S} Гд 
; а Арнаути, ови други јаничари, што се не боје, каткад, ни падишаха, често су се бунили, паша  
ури. „А!{S} Шта може лепа реч! и што се не може постићи кад се стоји право, постићи ће се, увек 
се и празне боји.{S} Би јој мило што се не расрди кад је младожења назва назли-Стамболком.{S} М 
завејава пут; и раде, опет раде, јер се не зна време, доба ноћи или дана, кад ће се појавити та 
 јој својом бесом спута и ноге руке, те не може да се и она освети Шемси-паши и за брата и за н 
рце...{S} Да ти не прети мула?{S} Да те не учи његова кћи?{S} Ааа“ Кад не доби одговора, стара  
 а не диже руку с груди.</p> <p>— Да те не пробада?</p> <p>— Прободе ме нож; ударише ме куршуми 
p>— Немој, чедо, сурме сада... да ми те не урекну...</p> <p>Жали је мајка, да се не мучи мажући 
е затварајући очи, као обично, јер хоће не само да чује, него и да види шта му одговара.{S} Пит 
њој вајда била, кад...{S} Материно срце не сме даље.</p> <p>Пашић, и ако млад, и ако размажено  
окамени.{S} Стоји као камен; ништа више не пита.{S} А кад се прибра, узе да зове војне старешин 
ер ако њу још надом заварава, себе више не може.{S} Мајка је љуби, а она:</p> <p>— А, а!{S} Нов 
ако, китила и везла, јер је Садије више не прекида Фати-султан ради; али зачегрља реза на врати 
</head> <p>По Прокупљу се ни о чем више не говори, до о грозном убиству мулина сина, о несрећно 
д се оволико осрамотише, ту да бар више не страхују, друкчије би било, лакше.</p> <pb n="122" / 
ли с успоменама на Исмаила; кад му више не гледа ата, не милује хрта и сокола, не љуби рухо, не 
а, да се она, казујући му сан, још више не уплаши, но само рече;</p> <p>— Ја се не чудим теби,  
 дан, сат, увек у страху, да јој се муж не опије, да не виче, да не нападне кога.) Потамнела, з 
гордила, било би је сад мање срамота, и не би пролазила кроз одаје као петао кад му покисне пер 
, на свили: сликао би је, али не уме, и не сме, јер је чуо да је грехота радити што по обрасцу  
 на месечини, сања и мање болно срце, и не оволико растужена душа; сновима се заноси љубав...</ 
а као да не чује е се врата отворише, и не види где му се ближи главом мула.</p> <p>Мулино мест 
/p> <p>— Фати-султан не зна шта ради, и не зна за кога полази! нариче по Топлици сестра Исмаило 
и су пси били гробари, не сећа се.{S} И не сећа се да је икад досад чуо Мане Кукувију у својој  
ече мули:{S} Зашто ми украде кћер?{S} И не потражи је од муле, — не смеде, да не ражљути мулу.{ 
нао с кога ће краја почети; сад краја и не види.{S} Тужбу је у глави написао и у глави цару под 
 на њен сан, па се неколико пута сеже и не смеде их додирнути својом препланутом и доста рапаво 
ред очи као јава; а он јој гледа руке и не мислећи на њен сан, па се неколико пута сеже и не см 
ју, или што се боје да је не расвесте и не подсете на њене јаде.</p> <p>Нити ромори, ни говори. 
о јој кћери?...</p> <p>Још јој људски и не казаше шта је, а она чупа косу, гребе лице, грува се 
“ на мангалима крај огњишта, а ове то и не гледају, но се наредиле крај софра-тепсије, неке сед 
, па се из очеве куле не миче.</p> <p>И не зна; нико јој не рече, ни мајка, ни другарице, ни сл 
м, јер једни одобравају измирење, други не одобравају.{S} Али и сад мула сиђе с куле, па кроз р 
и се, па сад седи, ако хоћеш да се људи не подмигују кад те чаршијом виде, да се жене не кикоћу 
} Мани се сна, не бој се!{S} Ја се људи не бојим, па баш да би пошла стотина на мене једнога.{S 
пци, она их с муком отвара, и сања, али не више будна, него као у бунилу, у полусну...</p> <p>Ј 
 бој петлова.{S} И јахао је каткад, али не на ату, него на једној дивној мазги, длаке као атлаз 
елу платну, на свили: сликао би је, али не уме, и не сме, јер је чуо да је грехота радити што п 
> <p>И праштала му.{S} Украо ју је, али не да осрамоти њу, не њене родитеље, него њена највећег 
а их нађу.{S} То јест, нашле су их, али не знају чија је која.{S} Своју фереџу узима, а не позн 
риграда? „Цариград види па умри!{S} Али не, немој умрети, но живи и <pb n="8" /> гледај: пошто  
 се сећа поруке мајке Исмаилове: ако ми не освети сина мушка глава, нека га освети женска; или. 
и Шемси (сунце), ама бадава...{S} Ич ми не излази на мегдан, арслан арслана тражи...{S} Арслан  
, већ да метнеш ухо на срце...{S} Да ти не прети мула?{S} Да те не учи његова кћи?{S} Ааа“ Кад  
шапатом.{S} Боји се буне, да се Арнаути не дигну на њена оца, што никад досле, да му не запале  
 години макар један дан, кад се Арнаути не боје ни падишаха.</p> <p>Пусти глас једнога дана, па 
ини дана макар један дан кад се Арнаути не боје ни падишаха; а заборави рећи, <hi>ни Бога</hi>. 
, мула, ти си се светио како се Арнаути не свете.{S} Камо да си му убио сина, а да не направи о 
ој кадуни.</p> <p>А од ње се мулина кћи не миче.{S} Црмпураста, млада, крупна, руку и ногу као  
Турци међу собом шаљаху: „Нашем се паши не држе коњи, као Војњачком мули жене.{S} Од седам жена 
де, а и мула, према паши, и ако му овај не рече да седне.{S} Паша ћути, мери мулу; мула ћути, м 
 напала стару: пита је, пита, а она јој не одговара, но је само гледа и пушта неке чудновате гл 
куле не миче.</p> <p>И не зна; нико јој не рече, ни мајка, ни другарице, ни слушкиње, ни робиње 
, оборене главе, и погурен: чисто човек не би рекао да је то онај старац што пре неколико месец 
ање, тише, полако нестаје, изумире, док не завлада дубока, мртва тишина.</p> <p>И дан свршава к 
амбак-робињу, и није је пуштао отуд док не обећа да ће се играти с њим <hi>Шећер-Шербет</hi>; а 
 туђу; ми овде у Топлици под Јастрепцем не.{S} А коњ, а во, а човек — у њих све једно.{S} За је 
та више него у арнаутским кућама, да им не буде жао.{S} За Бајрам отера у град читаво стадо овн 
, у постељи два: тако, тако, док сасвим не леже...{S} Сирота!{S} А док сасвим не леже, мало, ма 
м не леже...{S} Сирота!{S} А док сасвим не леже, мало, мало, па белој робињи на само, на ухо: „ 
па никако да га дочека.{S} И мула-Халим не спава.</p> <pb n="21" /> <p>— Да пошаљемо у град Суљ 
 Оживеше приче Мифтарове...; умним оком не гледа Мифтара и његову невесту, него себе и Фати-сул 
е ту, хуче сву ноћ, док га најпосле сан не савлада.</p> <p>— Нико му се није хтео ни смео свети 
ила је тако мирна.</p> <p>— Фати-султан не зна шта ради, и не зна за кога полази! нариче по Топ 
ат љутих Арнаута.{S} Склопи очи, да ово не гледа, а оно ето мулина сина, на ату; млад, леп, ист 
 Војњацима Стамбол далеко?“ „Е ја друго не знам...{S} У Брусу, код брата ми“. „Еј!{S} Стамбол и 
а глава, нека га освети женска“.{S} Ако не може крв за крв, <hi>како може</hi>, додаје она, и о 
на (за Божју љубав)!...{S} Харам ти ако не...</p> <p>Не могаде више, јер се са узбуђења и и сил 
 опазити, кад је у „светло лице“ никако не гледају, није ред, већ одговарају погнуте главе и сп 
{S} Шта су се разговарали у одаји, нико не зна; а кад се растајаху, мула рече ово:</p> <p>— Јок 
саним с кровова кошавиним крилима; нико не гледа арнаутску силу и <hi>салтанат</hi>, јер свуд к 
миндерлуку, и нико на то не мисли; нико не склања с ћошке испретуране филџане и џезве, разбацан 
тишава, е су друмови поседнути, па нико не сме ни тамо ни овамо, ни кириџије, ни трговци, ни он 
дочекује крадом, иза кафеза, да је нико не спази; дочекује га с осмехом, испраћа га са сузом, и 
ја, Цариграђанина.{S} Зашто га уби нико не знаде; а сваки знаде да му млади ћатиб не бејаше ниш 
ће имати душмана?!...{S} Голо дрво нико не погледа, на лиснато бацају очи, на родно камење.{S}  
ог дана уби, кад за тридесет девет нико не могаде.{S} И чиме ли га, Алла’ удари, кад је рана ов 
се један у путу не разболи, те да писмо не однесе.{S} А скадарски паша, чим прими писмо, и проч 
а јој се тајно не подсмевају (јер јавно не смеју), и да деле с њом оно што јој зацело на лицу ч 
како другарски, с њима, да јој се тајно не подсмевају (јер јавно не смеју), и да деле с њом оно 
 и застирка на миндерлуку, и нико на то не мисли; нико не склања с ћошке испретуране филџане и  
далеко; жар се просу по ћилиму, а он то не гледа, него рашири руке на груди, притисну их, и узе 
новно Прокупље трља очи, и гледа: чисто не верује да је толико заспало, те да не осети ово од ш 
у.{S} Сви се претворили у ухо.{S} Чисто не дишу.{S} Мртва тишина.</p> <p>Махмуд-беј понови пита 
76" /> и чуде се што сама заповеда, што не креће плећима по стамболски, што не држи главе висок 
што не креће плећима по стамболски, што не држи главе високо, и што ходећи стаје целом ногом.{S 
"58" /> пуномоћје за венчање од оне што не зна ни где је, ни ко је она, ни шта је питају, ни шт 
а она, мусломанка, да ко жељу самртнику не испуни, четрдесет дана га Алах не погледа; а кога Ал 
м за дуго.</p> <p>Али од тада Фати мулу не двори, не пуни му чибук, не пали му га; од тада мула 
гну на њена оца, што никад досле, да му не запале кулу, па куд би сирота Фати-султан, <pb n="10 
ојећи се преваре с мулине стране, да му не подметне на испит коју другу уместо Фати-султан.</p> 
чито кад је љут...!{S} Старац, а док му не погибе син, играо се јуначких игара с топличким момч 
ера!{S} Јараби, како трпиш?!{S} Како му не пустиш у зиму врео камен на главу, да му размрскаш г 
робу свога сина ни зрно пиринџа, јер му не отиде на гроб; од тада оне две Арнаутке, дадије мули 
уца паша тобоже изненађено, а у лицу му не бејаше ни капи крви, и целим телом задрхта.{S} И опе 
<head>XVII</head> <p>Фати-султан-хануму не узеше на испит, него је оставише да се одмори и да м 
по тројици; страх га да се један у путу не разболи, те да писмо не однесе.{S} А скадарски паша, 
иромаха.{S} Није ли тако добро?{S} Алах не праћа по душу богаташа једнога, а по душу сиромаха д 
тнику не испуни, четрдесет дана га Алах не погледа; а кога Алах не погледа један трен, на душу  
ет дана га Алах не погледа; а кога Алах не погледа један трен, на душу му пада грех тежи од нај 
ле очи у Фати-султан; знају да се одмах не одговара, срамота, те једна се нада, друга стрепи.</ 
буњено, не умејући одатле изићи, док их не опомену пашине слушкиње е им ваља ићи, плакаће им де 
лов је полазио само на вуке. „Ни на њих не бих, говорио је, кад бих имао овде себи равне, арсла 
ави и изиђе Лесковчанка, ниједна од њих не виде.</p> </div> <pb n="121" /> <div type="chapter"  
и:{S} Ти си мени крви дужан. „За крв ич не знам, мула, вала! и похита на чардак.{S} Коју год сл 
 очију му живи пламен сукну. „За крв ич не знам!{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Вала, мула, кажи...{S} К 
ја дугачки врат, а танким ногама мислиш не додирује земљу...</p> <p>Пројезди махалама, па стане 
ним варком.{S} Стара је готова, али још не устаје, хоће да удари још један <hi>ђелин-пули</hi>  
<p>И... ожени се старац дететом!</p> <p>Не, ту закон нема посла.{S} А није вала ни грех, рекли  
љубав)!...{S} Харам ти ако не...</p> <p>Не могаде више, јер се са узбуђења и и силнога напрезањ 
лудога Ахмед-хафуза спахилуци...</p> <p>Не прође много, па хафуз и овде уби човека, и даде крвн 
 кћи за Шемси-пашина сина, и најпосле: „Не украдоше Ахмед-хафузу ата из ахара, ни из авлије заг 
ша лесковачки! „Ама зар баш сам паша?“ „Не.{S} Заптије из прокупачког сараја.“ И ако се говори  
оворе да су то сузе девојака са седмога неба, што је Фати-султан несрећна.</p> <p>Одмах по Свет 
е.</p> <p>— Нема леша.{S} Са седмога су неба плакале девојке три дана и три ноћи за живом Фати- 
на с каквога земаљског престола, него с небеског, исто као оне четири књиге, из којих се човек  
у псима! захори се силно, из свих грла, небо се пролама.</p> <p>Сирота Фати-султан!{S} Чује стр 
и пратњом...{S} И кад се чу топот коња, небо се проломи... „Аллааа’!.. припуцаше мале пушке, за 
е диже силна граја, вика, дивљи узвици, небо се пролама; Арнаути се деру, сви у један глас:</p> 
ам онако, напамет, па за то знам шта је небо, земља, рај, пакао, анђели, <pb n="16" /> ђаволи.{ 
шевна човека, толико је колико да пљуне небо.{S} Ама ко пљује у небо, томе пљувачка пада на лиц 
полако, а сам је подигао главу, гледа у небо, тражи звезду своје невесте, верујући да је њена з 
је.</p> <p>„Ко ходи по земљи, а гледа у небо, па се сплете и падне — врло је смешно“.</p> <p>Па 
</p> <p>И она рече „шућур“ па погледа у небо.{S} Она му није више о сну говорила, но му исказив 
колико да пљуне небо.{S} Ама ко пљује у небо, томе пљувачка пада на лице.{S} Није ли?{S} Јеси л 
д вече, и у вече, кад месец изиђе, пође небом ведрим, мирише, сва, на копитњак, на омиљен, на о 
топи...{S} За једну аспру милијон лира, небројено благо...{S} Пође по конаку, онако распојас и  
аспру <pb n="82" /> за милијон лира, за небројено благо, мир душе за госпоство!“ Мисли паша, гл 
разе...</p> <p>Враћала се на исте мисли небројено пута, час из почетка, час из средине, и на ов 
и: бели му се хаљина, фистан, широка, у небројено <pb n="11" /> бора, разастрта по кадивеној ха 
 и које стоје према њој као земља према небу, а с којима се може разговарати, па чак и проћерет 
исану мирисом цвећа, освежену росом; на небу пуно звезда, трепте, и час-по па се покоја угаси;  
, да човеку може бити и на земљи као на небу, у рају где је зелених башта, извора, девојака с в 
лостивој према сваком, што подиже очи к небу кад је когод увреди и узвикује <hi>Алла’!</hi> буд 
А једно вече, појави се на јасно-плавом небу топличком пун месец.{S} Ваздух је благо заталасан, 
и зричу, свици по ливади трепере као по небу звезде, као кандила која је природа и доле припали 
чело и ударила катран на лице Исмаилова невеста...{S} Кажи му селам, <pb n="120" /> аман!{S} Ал 
га доста, кулучи раја, разгрће снег, да невеста и јенђе лако прођу; ако из Лесковца у Ниш тако. 
то?{S} Фати-султан је невеста, а турска невеста мора ћутати, стидети се.</p> <p>У <hi>конаку</h 
 песма:</p> <quote> <l>Белу рубу обукла невеста,</l> <l>Убаво лане;</l> <l>Мор дугмета запучила 
анум-ефендију.</p> <p>И на одаји где је невеста прозори широм отворени; на тим прозорима нема к 
мирна.{S} Али за што?{S} Фати-султан је невеста, а турска невеста мора ћутати, стидети се.</p>  
аутлук.{S} Који год ми каже: „Срећна ти невеста!“ смеје се... познајем да се све живо радује, и 
а подиже главу, врисну; а на ову вриску невеста се прену, подиже се, тешки јој се очни капци по 
ачким сокацима, женама вечера загорева, невестама се јувка цепа, девојкама ибришим мрси, удовиц 
ај лепи мангал са звездом и месецом код невесте; ханум-ефенди хоће сама да кува каву, тамо да ј 
главу, гледа у небо, тражи звезду своје невесте, верујући да је њена звезда најлепша, најсветли 
сковчанке зачуде њеној вештини.{S} Осим невесте и старе кадуне, у овој су одаји будне још три м 
 кроз прозор.{S} Једним кораком дође до невесте, подвуче јој засукане, жилаве руке испод леђа,  
ангал, изнесе га горе, намести га близу невесте и измаче се, стаде, с прекрштеним рукама, удно  
извади из недара низ бисера, па га даде невести.{S} Мајка му овај бисер спремила за „виђење“, и 
ају, лице се зажарило: бесу даје својој невести; рука му пала на искићену јабуку једне мале пуш 
бане, на нокте руку и белих ножица, као невести; Исмаилова сестра <pb n="140" /> јој обуче неве 
 с вечери, па се одмах разиђоше, јер се невестин отац опио, па се побојаше свађе, и какве несре 
маилова сестра <pb n="140" /> јој обуче невестинску хаљину; легнуше јој на грло Исмаилов бисер, 
ударише у вику, али доцкан: човека је с невестом нестало...{S} На вриску и <pb n="35" /> вику х 
а, заборави где је...{S} У ђердеку је с невестом...{S} Оживеше приче Мифтарове...; умним оком н 
врати кад је ту венчање!{S} Венчао се с невестом њена Бал-беја! „Јазук, јазук!{S} Опет јазук!{S 
копала плена...{S} Похита кроз прозор с невестом: спусти се, затутње под њим земља...</p> <p>А  
2" /> у аманет као себе, или Исмаила... невесту његова сина.</p> <p>А кад се Садије-ханум, мули 
м оком како се угађа, дотерује, очекује невесту, нестрпљив је; осећа где јој се син радује, па  
паши, што прими у аманет од своје кћери невесту својега сина.</p> <p>Трипут уђе у одају где је  
е, не пусти гласа од себе, а однеше јој невесту!{S} Оне две и робиња ударише у вику, али доцкан 
 се шта је, то јест да им је неко украо невесту.{S} Вриска жена и писка деце разлеже се; силна  
и, и што му набедио оца, и што му украо невесту, што се венчао с њом.{S} Али како да се свети м 
, време кад ће Лесковчани Турци доћи по невесту.{S} Међу јенђама је свекрва, пашиница.{S} Насре 
.; умним оком не гледа Мифтара и његову невесту, него себе и Фати-султан...{S} Љуби јој и очи и 
 јединице, ниједна не мисли на украдену невесту: пашиница жали свога сина; јенђе помињу Лескова 
која је природа и доле припалила душама невино изгинулих, што блуде ноћу, на месечини, жељне ов 
брчкана, много, не од старости, него од невоље: (како се удала она не зна за мирно проведен дан 
ада и зелена испратио на онај свет, без невоље, тек од обести, Шемси-паша.{S} И ту јој се зачуј 
ертечким ексерима, затворене чивијом, а негде, где су укућани плашљивији, и мандалом: и позатва 
у слушкиње, а заповеда им, не заповеда, него наређује, као кћерима, или млађим другарицама, да  
р се просу по ћилиму, а он то не гледа, него рашири руке на груди, притисну их, и узе да јечи,  
е пуштена с каквога земаљског престола, него с небеског, исто као оне четири књиге, из којих се 
о <pb n="73" /> јест, не би била охола, него би са себи равним кадунама љубазно, с малим благо, 
е младића просвећена <pb n="49" /> ума, него дивљака; па она његова гласина нарочито кад је љут 
уком отвара, и сања, али не више будна, него као у бунилу, у полусну...</p> <p>Јастребац јој ни 
у...</p> <p>Јастребац јој није планина, него џин, џински цар, кога до сад нико није видео, само 
фузу ата из ахара, ни из авлије загара, него чедо, кћер му украдоше.{S} Вај, чуда!{S} Вај, вај, 
и, или само наши родитељи, моја сестра, него све Прокупље, сав Арнаутлук.{S} Који год ми каже:  
 бесу.{S} Арнаутину је више једна беса, него Турчину стотину јемина.{S} Ха-ха-ха!...{S} Теби, п 
наш ли да је Арнаутину више једна беса, него Турчину, опрости, сто заклетава?</p> <p>Он говори, 
е носи на плећима весела муду, ни љута, него брижна, смућена, тужна...{S} Ат је осетио, Арнаути 
егу, па не гледа докле му глава досеже, него упро очи у врх.{S} И ено га тамо одавно, и ако ниј 
еле, нису писали великаши, не дај Боже, него Бог; и прва и друга уредба није пуштена с каквога  
тво, јер није желео да га се само боје, него и да му се диве, да се застиде од његова госпоства 
, као обично, јер хоће не само да чује, него и да види шта му одговара.{S} Пита: „где је Бал-бе 
ли не да осрамоти њу, не њене родитеље, него њена највећега непријатеља, крвника, њој мрскога.{ 
 шта говоре, а она не каза е њој прете, него слага: „Шемси, проклет да је! убио Мифтар-агина си 
не, ено ти Фати-султан, не твоје снахе, него моје кадуне...{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Аман! узвикну 
 ћуте.{S} Јер сад нису замешали репови, него главе; турски паша с арнаутским мутом.</p> <p>Кад  
и падишаха.{S} И ово нису, пашо, Турди, него су Арнаути: раде земљу, гаје стоку и држе бесу.{S} 
 клате се, милостињу траже, не од људи, него од Алаха.{S} А Алах, благ и милосрдан, није као чо 
ине је, а никад од тада није у Власини, него тумара, завлачи се по шуми у дупље дрвећа и виче,  
ош се нешто говори, то јест, не говори, него тајно шапће.{S} И људи и жене о овом говоре шапато 
 Лесковчанка, погурена, не од старости, него од болести у крстима; сва се тресе а ипак кочоперн 
главу, збрчкана, много, не од старости, него од невоље: (како се удала она не зна за мирно пров 
 <p>— Крвнику?</p> <p>— Јок Шемси-паши, него нашему мули.</p> <p>— Мулу туга обрвала, па не зна 
ујеш одмах, ја ћу...{S} Мула не доврши, него метну руку на јатаган, па устаде.</p> <p>Паша скоч 
днога; баци се на њега, ама не каменом, него ружом.{S} И види чудо! груди му се расцепише, на д 
и му га; од тада мула није љут и тужан, него смућен, и као да се нешто стиди, као да избегава к 
ено га тамо одавно, и ако није устрчао, него отпузао“.{S} Хода, па тек застане, зажмури, гласно 
p>Одлете из мајкине руке соко, не соко, него бели голуб...</p> <p>Уста занемела; очи склопљене  
p>Фати-султан-хануму не узеше на испит, него је оставише да се одмори и да мисли, да размишља ч 
стиже паша у Прокупље. „Вала боље смрт, него ова грдна срамота.{S} Кад сам је венчао са својим  
ећу је крај ње не као понуду болеснику, него као прву милост господаровој кадуни.</p> <p>А од њ 
Што, Зулфи?{S} Волим с Исмаилом недељу, него без њега век...{S} Он је тамо...</p> <p>— Чучук-ха 
а.{S} И јахао је каткад, али не на ату, него на једној дивној мазги, длаке као атлаз, у самим з 
оком не гледа Мифтара и његову невесту, него себе и Фати-султан...{S} Љуби јој и очи и лице и б 
Алахом: не би пашовао у малом Лесковцу, него би везировао у великом Стамболу.</p> <pb n="25" /> 
ичу полако, тужно, не гледајући у пашу, него у шарен ћилим на поду.</p> <p>— Био један човек, к 
} Овај тахтариван неће носити Цигани... него Турци и Арнаути...{S} Не у Стамбол...{S} Ох, мајчи 
но тихо и достојанствено, <pb n="39" /> него брзо, погурени под разапетом чадром; иду у џамију  
крв</hi>; ама сам човек, па не могу.{S} Него ако ти је воља да чујеш одмах, ја ћу...{S} Мула не 
ар Фати-султан није била пре моја снаха него твоја? пита мула, својом крупном гласином, гледају 
ако је крепак, ако из пушке нишани боље него многи младић.</p> <p>Фати-султан виђа младића чест 
слободна</hi>.{S} Толико знала.{S} Мање него други.{S} Муж јој није причао ни нешто што је, по  
својега вранца, пастушаста ата; али пре него што је пошао, није га додирнуо стрменом, а ат није 
елом Замбак; а оне му све угађале, више него пре, зажмуриле су кад би год њихов „ојнак“ растури 
тац.{S} Па чак у кули готово ништа више него у арнаутским кућама, да им не буде жао.{S} За Бајр 
уцима од црвена сактијана.{S} Брже ходи него досад, мисли на коју ће страну; и нигде излаза, св 
 не прислушкује; од тада Фати више лежи него што хода и седи, и плаче...{S} Час-по па легне, на 
главе.</p> <p>Мула смућен, Арнаути гори него пре, љути што им мула иде Шемси-паши, крвнику, псу 
 сам ноћас снила..., па...{S} Не доврши него белим ручицама, меким као паперје покри очи: да не 
се, а кад му она поручила да није човек него жена кад не може од Турака да је отме, полудео.{S} 
ед, на језику шећер; лепим ће боље мулу него најмирнијега човека; разговараће се, договориће се 
 лимун, сву уплакану, и тужну, не тужну него као убивену; глас јој бејаше промукао, и болан, бо 
у коју су њене руке чешљале, њена љубав неговала, милује мршавом, смежураном руком врело чело,  
светла мека коса, густа и дугачка, коју негује материна љубав, још чешљају руке материне...</p> 
ма, и као са страхом, па чучну, ваде из недара по јабуку или крушку и мећу је крај ње не као по 
ушај, не срди се, ево...{S} И извади из недара кожну кесу, велику, па је стаде дрешити.</p> <p> 
>Дође време да се растану; он извади из недара низ бисера, па га даде невести.{S} Мајка му овај 
ер и зумбул-ливанту с косе, на ђул-су с недара, грла и руку...{S} Дечица се грче, прибијају се  
ад није чуо у својој махали; а сад, има недеља дана, сваку ноћ, баш око поноћи, кад се сам слоб 
P19070_C8"> <head>VIII</head> <p>Освану недеља, турски пазар, четврти дан како је Фати-султан н 
пенице као махнит?...</p> <p>Тако првих недеља: а после: „мула ме позвао на мегдан, па се покај 
 Арабистан, где, како су му причали, за недељу дана роде и узру лимуни и портокали, <pb n="17"  
рем.{S} Што, Зулфи?{S} Волим с Исмаилом недељу, него без њега век...{S} Он је тамо...</p> <p>—  
де пашину снаху, разабра паша.{S} Јер у недељу ујутру рашчу се по Прокупљу, а до довече оде тај 
е одмори и да мисли, да размишља читаву недељу; а онда, у петак, јутро бејаше, дође к њој у ода 
но лице, распуштену косу, <pb n="30" /> недра, раздрљена — раскопчала се, спала паучина, венеди 
>— Немој...{S} Вежи кесу, па је врати у недра...{S} Нећу за мојега сина крв паре да узмем, а хо 
арога дишћурка самур, па јој то метао у недра, вичући:{S} Сичан!{S} Сичан (миш! миш)!{S} Али је 
ила за „виђење“, и он га већ три дана у недрима носи, гледајући да им „виђење“ буде пре свадбе. 
ну оцу пред пашом, а час-по, па је тако нежна, разнежи се, и плаче, плаче, нихајући се и милују 
јој је давао бесу.{S} И врховима својих нежних прстију додирну место на лицу где је Исмаил доди 
 одјекнуше брда и Јастребац.{S} Мула га нежно омилова, попљескав га по танку а дугачку врату, к 
нама љубазно, с малим благо, са сиротим нежно.</p> <p>Прошетала је каткад, а ни с једном није п 
само на уснама, разлио се по целом лицу нежном, као од воска...{S} Тако умиру, ваљда, само они  
љена оца, и кад уздахне, и кад јој коју нежну каже, и кад је руком омилује...</p> <p>И праштала 
тима обућу, па улазе у собу (необучене, незакићене, чак неочешљане) тихо, ћутећи, и поседају пр 
> затресе се кула из темеља; стаде крај незатворена капцима прозора, баци крвав поглед према Пр 
>сестра</hi> наместила, оставила долапе незатворене, чивилуке непокривене.{S} И час-по, па зове 
ајецаше струне на гуслама од ветра кроз незатворене капцима прозоре; потресе се покривена паучи 
де је олово било.</p> <p>Она још лежи у незнани, а мула тражи пуномоћнике, сведоке, имама.{S} И 
радује; а на њену се лицу радост опази, неисказана радост, раширише се и онако широке зенице, н 
вањем, јер у њему је она, млада, чиста, неискусна, видела само уцвељена оца, и кад уздахне, и к 
ове: ако ми не освети сина мушка глава, нека га освети женска; или...{S} Никому ништа не казује 
учила, да ако га не освети мушка глава, нека га освети женска...{S} И мајка, вели, зна да је Ис 
маилове: „Ако га не освети мушка глава, нека га освети женска“.{S} Ако не може крв за крв, <hi> 
е јој читав само реп...{S} Нека јој га, нека се заките њим Турди...{S} Кад умртви човек нечовек 
говорио ми: „Ако те снађе, не дај Боже, нека лошотиња, тражи помоћ у мене...{S} А он је оном то 
ојездиће кроз сав Лесковац, и Прокупље, нека га виде и Турци и ђаури. „А!{S} Шта може лепа реч! 
 по граду сербез ходи; он, шетајући се, нека не преза.{S} Враћам му слободу, то могу; не могу б 
тајаху, мула рече ово:</p> <p>— Јок!{S} Нека не долазе паше у Топлицу, јер су Арнаути сад...{S} 
срамота га да им каже.{S} Лепа је...{S} Нека питају своју кћер; она ће и њима казати колико је  
"142" /> као на анадолској страни...{S} Нека мм је конак тамо...{S} Носите ме, за Алахову љубав 
ину.{S} Остаде јој читав само реп...{S} Нека јој га, нека се заките њим Турди...{S} Кад умртви  
лила сам, и смислила сам да...</p> <p>— Нека је хаирли (срећно)!</p> <p>— Да зовеш, очни ми вид 
илајету!{S} Нећу ја у одаји; по одајама нека се бију жене.{S} Хајде на мегдан!{S} Пушка ти, пуш 
-беј, и Мурад-беј, њена оца комшије, па нека јој буду пуномоћници...</p> <p>— Дај им, кћери, пу 
 у оном <pb n="42" /> чуду и забуни, па нека изручила ибрик, да жар угаси, и то још тако стоји. 
.{S} Бог дели срећу, а ашчија чорбу, па нека им није на њу жао.{S} А оне које нису њој равне, и 
ће дуго.</p> <p>— Ашколсун!{S} Сто пута нека ти жена савет да, једанпут га прими.{S} И ја ћу да 
> <p>— Убио је мула-Халиму сина, па сад нека испашта.</p> <pb n="46" /> <p>— Ћути!{S} Ко сме о  
ораву... удавише се.</p> <p>— Не, то је нека ујдурма.{S} Да се удаве кад Морава има брода где г 
Носи му селам, пашо, пријатељу, од мене нека више страха нема.</p> <p>— Беса, мула?</p> <p>— Бе 
 Е, кад је тако, носи му селам: од мене нека не дрхти његова ханума; син нека му по граду сербе 
{S} Голем сам пут, пријатељу, учинио, и нека Алах да да ми је за вајду.{S} Ти, мула, пријатељу, 
д мене нека не дрхти његова ханума; син нека му по граду сербез ходи; он, шетајући се, нека не  
ре поскидају и склоне спрему и дарове. „Нека ти се донесу, кузум Есма, мердивене, па чеврета... 
 из Ниша, кријумчарећи, праха и олова: „нека је све готово, ако се паша посили, па опет пусти о 
 Буле!!{S} Кад пусте осећањима на вољу, некад дивљаци; кад <hi>мисле</hi>, пре ће заборавити пр 
садањи тапетари; оброк им је био одмор; некад се прошле без оброка, јеле с ногу радећи; и ноћу  
меје се само кад је врло љут.{S} Кад се некад пред кулом насмеје, грохотом, да гора одјекује, п 
 он са сестром види, поразговара.{S} По некад му воде коња у коњушницу; а он се са сестром, мно 
ема Прокупљу, к Лесковцу; и пошто пусти некакав дивљи глас, викну: „Шемси!{S} Крв за крв!“ Суља 
дана, пред зору, на задња врата изнесен некакав грдно дугачак џак, и однет у дућан Ахмеда-туџар 
> <p>Метнуше јој ладен, то јест пуце од некакве црне смоле, насред чела.</p> <p>— Е, готово, вр 
Халима, а ево два три дана како се боји некаквога сна!{S} Кад пођем у град од страха дрхти; кад 
а; над њом плаче мулина кћи, а кропе је некаквом водом две старе Арнаутке, дадије мулине кћери  
ање лица:{S} Фати-султан-ханумина мајка некако чудна, уплашена, ваљда што јој кћи много бледа,  
акој покоју благу рекла.{S} Лепо, и као некако другарски, с њима, да јој се тајно не подсмевају 
ају, но се наредиле крај софра-тепсије, неке седе а неке чуче, па једу смокве, урме, поморанџе, 
а, широким а ниским, као ватра црвеним; неке на шареним шиљтетима поред миндерлука, све у оном  
ознаје је; бошчицу држи, а тражи је!{S} Неке <hi>синирли</hi>(нервозне) — њих је доста — пале;  
сеља, хануме се замориле, и поспале.{S} Неке спавају на миндерлуцима, широким а ниским, као ват 
аредиле крај софра-тепсије, неке седе а неке чуче, па једу смокве, урме, поморанџе, нарове, бад 
ј не одговара, но је само гледа и пушта неке чудновате гласове.{S} Од силног страха — онемела!{ 
 и ашчике, и слушкиње из целе махале, и неке сироте што ово дана слушаху, и три робиње Ахмед-ха 
тише па казују Ахмед-хафузу да су срели неке кириџије, и да су од њих чули, како је у свитање < 
, ишараним црним гајтанима, у гуњевима, неки белом ћечету, неки у фесу и пешкиру, сви у опанцим 
а кад дођу близу каквога дрвета, опале, неки, из пушке, те се стресе снег и прхне преплашено ја 
<p>Неки још жању, неки слажу у крстине, неки деду у стогове, а неки већ вршу: пуста остадоше по 
p>Пуна соба жена.</p> <p>Неки још жању, неки слажу у крстине, неки деду у стогове, а неки већ в 
јтанима, у гуњевима, неки белом ћечету, неки у фесу и пешкиру, сви у опанцима.{S} Стаде вриска  
слажу у крстине, неки деду у стогове, а неки већ вршу: пуста остадоше поља, празна гумна, све с 
хи</hi>, <hi>таллахи</hi>.{S} Кад би ме неки раставио од тебе, ја бих га...</p> <p>— Кажи, кажи 
а царева, пуномоћника Алахова.{S} И пре неки дан убио човека, ни крива ни дужна, у лудилу које  
тених очију.</p> <p>У овој кући, до пре неки дан веселој, сад брига, страх и стид, а кад би се  
-дан угледаше Арнаути кроз своја до пре неки дан тучна поља, кроз ливаде тахтариван, то јест но 
урску обест. „Луда!{S} Луда!“ узвикнуше неки, колико толико Божји људи, и обиђоше је; а други,  
наутке...</p> <p>Пуна соба жена.</p> <p>Неки још жању, неки слажу у крстине, неки деду у стогов 
, гради сметове, камо би запали и ати а некмоли људи.{S} Умукле су тице певачице, само се, ноћу 
около, пуше, мирише им одело на угаљ, а неко и на неопранштину; прозори сад затворени, на ћерчи 
S} Досетише се шта је, то јест да им је неко украо невесту.{S} Вриска жена и писка деце разлеже 
камо ли да је коме крви дужан.{S} То је неко из града.{S} Наћи ће га, па да би, овако стар, иша 
то доказати оним дивљацима.{S} Излетеће неко преда њ усред бела дана, па...{S} После ће га сакр 
им ђубретом.{S} Уклонила честу да не би неко <pb n="81" /> преко зида па у њу, и кад се Бал-беј 
њен, сам га не познаје, чини у се да то неко други говори.{S} И узму га пити змије присојкиње,  
ут из ње изиђе.{S} Гледа да нема код ње некога, те да јој сам каже шта се са Шемси-пашом догово 
лице и да се смеје.{S} Хтеде рећи да би некога убила из пушке, па се сети да је се и празне бој 
е; родом из Сирије, из града Алепа, кћи некога паше, Турчина; па ипак јој буле, Лесковчанке, сп 
анатлије, дућанџије, или, рецимо, онако некога радника, већ робиње, и беле и црне.{S} С првима  
ним путем сеоским воде Турци, кириџије, неколике товарне коње; носе Фати-султан-хануми постељу, 
 мрмља молитву, спрема се за клањање: а неколике старице <pb n="32" /> већ су с абдестом готове 
ућур!{S} Овако узвикиваху једнога петка неколике цариградске хануме, чучећи на обали Златнога Р 
 до зоре...</p> <p>Гру!{S} Гру! плануше неколике пушке кроз пушкарнице прокупачког <hi>сараја</ 
азиле, друге одлазиле, тако по вас дан, неколико дана пред свадбу; а пашиница се појавила катка 
ци се гледају; нико ништа не говори.{S} Неколико Арнаутина отворише врата на предсобљу, гурају  
жи му се кожа, и што је у души зидао за неколико сата, то Манов глас обори за цигли један трену 
, мало; усу јој Исмаилова сестра у уста неколико капи земзема, обриса их новим јаглуком.</p> <p 
е би рекао да је то онај старац што пре неколико месеца украде девојку, што отиде у сарај паши, 
еда руке и не мислећи на њен сан, па се неколико пута сеже и не смеде их додирнути својом препл 
, да се не накрећу.{S} Тахтариван прате неколико оружаних Турака и харемћаја.{S} У тахтаривану  
ред кулом су Арнаути, не као до сада из неколико села, већ из свих, и што је год за пушку дошло 
реће јутро, он виде пред својом капијом неколико Арнаутина.{S} Један му од њих, најстарији, узе 
 ни трговци, ни онако путници; погинуло неколико „јерлија“, Прокупчана, и Турака и ђаура, изгин 
33" /> послао по шаир-девојци и ашицима неком своме пријатељу топличких јабука...</p> <p>— Или  
ло зида, на високом <hi>тахту</hi>, као неком престолу, на шиљтету покривеном медвеђом кожом, с 
ј, вај!“ Све о хафуз-Ахмеду.{S} Ни ко у неком граду мање да седи, ни да се о њему више говори.< 
, мушки глас; имам говори, то јест чита неку молитву, <pb n="116" /> кроз нос, жмурећи, клатећи 
 тахтариван, то јест носила, као собицу неку, од дасака, притврђену на две мотке, коју носе чет 
лико замишљена, а час немирна, хтела би некуд далеко, ни сама не зна куд, на онај брег под Јаст 
м, увијен у бели покров, може бити? или некуд даље, далеко од муле? или у Лесковац?...{S} К Лес 
се затворио.{S} Белег су однели Арнаути некуд далеко...{S} Чује му глас, бесу јој даје.{S} С њо 
, дахну душом, јер му јавише да је мир! нема Арнаута по друмовима, ни у Прокупљу; мир...{S} Дах 
трелом погођен лав, и сруши се на њега, нема и непомична, нагрђена грозном смрћу, сруши се као  
"45" /> <p>— Сто.</p> <p>— Нема, кћери, нема више од шездесет, шездесет три, па може бити озго  
Мула дође у Прокупље, сјаха пред сарај, нема заптија.{S} Из сараја не изиђе очајан, но махнит,  
нице, рекле би: преварила си се, стара: нема мула ни шездесет ни педесет; рекле бисмо да је од  
ла као младић.{S} Право каже она стара: нема мула више од шездесет, шездесет три; а да су га ха 
а на прозору, па гледа...{S} Бујица!{S} Нема мислиш уставе која ће је зауставити.{S} Таласа се, 
их крила, песму као у пролеће.</p> <p>— Нема леша.{S} Са седмога су неба плакале девојке три да 
т.</p> <pb n="45" /> <p>— Сто.</p> <p>— Нема, кћери, нема више од шездесет, шездесет три, па мо 
о га после одаду.</p> <p>— Па?</p> <p>— Нема ни Хасана, ни Халида, ни Хусеина.{S} Послао их Шем 
, и замислила се, као да у одаји никога нема; претура, ваљда, нешто крупно по глави, јер час-по 
еда се у огледалу као да у одаји никога нема, ни мајке!{S} Гледа се у огледалу и <pb n="141" /> 
лтан, и трипут из ње изиђе.{S} Гледа да нема код ње некога, те да јој сам каже шта се са Шемси- 
...{S} Ат је осетио, Арнаути опазили да нема у мулину оку пламена што буктијаше кад је ишао Шем 
век као ат без узде и улара, (жена која нема мужа) а чини севап, спремајући и удајући сироте де 
ћери; али, узалуд: одсеченој глави лека нема.{S} Испрва у постељи дан, на ногама два; после на  
розори широм отворени; на тим прозорима нема кафеза, нису са улице...{S} Фати-султан лежи наузн 
да ми је украо снаху.{S} За мулима сина нема сведока: за моју снаху сведочи мула.{S} Ја ћу прот 
 између живота и смрти.</p> <p>Одговора нема.</p> <p>Свршено.</p> <p>Махмуд-беј се помаче, усту 
шо, пријатељу, од мене нека више страха нема.</p> <p>— Беса, мула?</p> <p>— Беса, пашо!</p> <p> 
емљу гледају, и помислили би да у одаји нема никога, да се не чу кашаљ...{S} Жене упрле очи у Ф 
 се старац дететом!</p> <p>Не, ту закон нема посла.{S} А није вала ни грех, рекли би мусломани. 
р се у поздраву помену име Божје, и што нема поздрава, како верују мусломани, који није од Бога 
о, мушко, сунцем преплануто; бркова још нема, тек га сад гарила мрка наусница, испод које се, п 
 рано врате у Прокупље, њему, а њих још нема!</p> <p>— Па?</p> <p>— Неће их ни бити: прелазећи  
уху шаптати и слепу намигивати, да мула немаде и на уму и на срцу онај увели пупољак у његовој  
на оном носи се товар од хиљаду ока.{S} Немај срца на мене!{S} А ово што ти казах, обичај је.{S 
...{S} Тако умиру, ваљда, само они који немају на души ни трунке греха.{S} А овако увене, зацел 
с је тужна, час толико замишљена, а час немирна, хтела би некуд далеко, ни сама не зна куд, на  
лизу Мртвога Мора, однегован на обалама немирне Мармаре, коме је дала име сама Фати-султан.{S}  
ада? „Цариград види па умри!{S} Али не, немој умрети, но живи и <pb n="8" /> гледај: пошто си г 
две!{S} Немој!{S} Срамоту си за жалост; немој још и жалост...{S} И после, мула, ти си се светио 
.{S} Ти, мула, пријатељу, хоћеш две!{S} Немој!{S} Срамоту си за жалост; немој још и жалост...{S 
, одговарај слободно, и све по срцу.{S} Немој, кузум, по глави.{S} Срце ће једно, глава ће друг 
 руке дршћу...{S} Малаксаше...</p> <p>— Немој, чедо, сурме сада... да ми те не урекну...</p> <p 
 n="130" /> <p>— Хиљаду гроша.</p> <p>— Немој...{S} Вежи кесу, па је врати у недра...{S} Нећу з 
нине, по грдном снегу, сишао у село.{S} Нене ми се није бојала никога до Бога и мула-Халима, а  
л рече:</p> <p>Што се бојите, ти и моја нене?{S} Фати-султан, кад би нешто хтео да те отме сам  
 сам пута гледао, кад сам био мали, где нене, веселећи се с другарицама, пуца из две мале пушке 
о, али се чудим својој нени.{S} Моја је нене Арнаутка.{S} Колико сам пута гледао, кад сам био м 
и, назли-Стамболко, али се чудим својој нени.{S} Моја је нене Арнаутка.{S} Колико сам пута глед 
аша зачуђено, видев га овако промењена, необична.</p> <p>Аллааа! простења мула, а не диже руку  
 собним вратима обућу, па улазе у собу (необучене, незакићене, чак неочешљане) тихо, ћутећи, и  
х ниских кућа арнаутских, и окречених и неокречених, покривених и сламом и плочама, што вире из 
дала име сама Фати-султан.{S} У ниској, неолепљеној кухини преко дворишта, осим једнога слушчет 
ршијом отвореном, завлада <pb n="97" /> неописан страх, и узеше се спуштати ћепенци, где је год 
е, мирише им одело на угаљ, а неко и на неопранштину; прозори сад затворени, на ћерчивима харти 
ш смирила није, што Исмаил лежи у гробу неосвећен; и трипут јој је поручила, да ако га не освет 
лазе у собу (необучене, незакићене, чак неочешљане) тихо, ћутећи, и поседају према мајци Фати-с 
је било, истрезни се; распитује куд оде непознат пљачкаш, харамија.{S} Сам би ишао да тражи кће 
о камење?“ „Камењем ме ударали знанци и непознати; ружом... <hi>пријатељ</hi>“.{S} То рече па и 
, оставила долапе незатворене, чивилуке непокривене.{S} И час-по, па зове Фати-султан да се про 
има; Исмаилово оружје, виси на чивилуку непокривено.{S} Па ту је међу оружјем и она мала пушка, 
погођен лав, и сруши се на њега, нема и непомична, нагрђена грозном смрћу, сруши се као храст и 
чекују окупана јунака...{S} Из врта, из непрегледног вотњака Ахмед-хафузова са свакојаким воћка 
е, старе, врло велике, са житницом удно непрегледног дворишта, с кошевима за кукуруз, с великом 
ушаћу те од сад па до века.</p> <p>Мула непрестано држи груди, клати се и поче причу полако, ту 
> <p>Како је украдена Фати-султан, киша непрестано пада, а мусломанке међу собом говоре да су т 
, и ништа.{S} Тишина.{S} Крај капије је непрестано капиџика, млада Циганка једна, па чим прилуп 
лако мисли: што ће моћи овде слободно и непрестано на Исмаила мислити; што ће живети у кули у к 
сутра празник који толико чека, за који непрестано пита, коме се радује; а на њену се лицу радо 
, не њене родитеље, него њена највећега непријатеља, крвника, њој мрскога.{S} Ово је освета.{S} 
’!</hi> буди успавана, или, боље, никад непробуђена кћи оца варварина.{S} И час-по, па се сети  
} А ти знаш, мула, мој пријатељу, да за непродат аманет на овом свету дрхте руке: за селам на о 
ан.{S} И кажи селам Шемси-паши, џелату: непуштена кадуна његова сина од другога... чедо.{S} И к 
..{S} Јазук!{S} Јазук!{S} Јазук! ...{S} Непуштена од мога сина, удаде...{S} Хиљаду пута јазук!. 
учише две муфтије, да се уда за другога непуштена.{S} Живела с овим другим мало, па је први туж 
је умотано до самих очију.{S} Пођоше по неравну друму, по дебелу снегу; али само мало, па наиђо 
ићеним смоквама и маслинама, лимунима и неранџама, и ружама, и јасмином, тај чаробни град Фати- 
и, а тражи је!{S} Неке <hi>синирли</hi>(нервозне) — њих је доста — пале; ухватила их трешња, а  
е Арнаутке, нада се песници, те увлачи, несвесно, врат у рамена, као корњача; али ипак продужав 
дбина), чучук ханум.</p> <p>— Таксират (несрећа), Зулфи.</p> <p>И простре јој ћилим и шиљте роб 
тац опио, па се побојаше свађе, и какве несреће усред највећега весеља.{S} Гости се разишли, пи 
е куле; ваљда се потресе сам светитељ с несреће потомка оних што су се пред њим часним крстом к 
ака са седмога неба, што је Фати-султан несрећна.</p> <p>Одмах по Светом Илији.{S} Изгуби сласт 
S} Вај, лепа!{S} Вај, од соја! а толико несрећна!</p> <p>И још се нешто говори, то јест, не гов 
> Аман, моја деца!“ У часу забуне, осим несрећне мајке, што из свега гласа нариче и помиње име  
пи зубма, све тајно прети паши, највише несрећној Фати-султан.{S} Зима.{S} Сви су увијени у јап 
ри, до о грозном убиству мулина сина, о несрећној љубави двоје младих.{S} Сваки их жали; погађа 
тан, плачу и уздишу: цело Прокупље жали несрећну девојку, кћер хафузову.</p> <pb n="40" /> <p>И 
улама, знало, а и сад знаде лека за ову несрећну бољку, <hi>верем</hi>, то јест суху болест, ма 
о стар, ишао на крај света.{S} Тужан, и несрећом саломљен, натовари мртва сина на Суљина коња,  
 Па бар да се опије, заборавио би своју несрећу; али како да се опије, кад ово два дана ништа н 
паса, жагор, али све мање, тише, полако нестаје, изумире, док не завлада дубока, мртва тишина.< 
ису умирили, већ само примирили, јер им нестало праха и олова.{S} Кријући ово од Турака, послаш 
 вику, али доцкан: човека је с невестом нестало...{S} На вриску и <pb n="35" /> вику ханума и р 
 пазар, четврти дан како је Фати-султан нестало.{S} Сунце сину, те затрепта по трави и цвећу кр 
е се буле, први пут како је Фати-султан нестало.</p> <p>И наставише:</p> <p>— Сад је Фати-султа 
више говори.</p> <p>Како је Фати-султан нестало, нигде у хафуз-Ахмедову комшилуку дахира, ни са 
ко се угађа, дотерује, очекује невесту, нестрпљив је; осећа где јој се син радује, па и њу обуз 
стара беговица о њеној лепоти много.{S} Нестрпљив био.{S} Црна Ђултер пребројила колико је дана 
} Зима.{S} Сви су увијени у јапунџа.{S} Нестрпљиви.{S} А кад се појави мула на ату, узвикнуше „ 
лила, па...{S} Оде јој мајка, и оде јој несуђена заова, у Прокупље, на два дана, или, како Турц 
ла.</p> <pb n="93" /> <p>Овако одговара несуђеној заови; а кад јој мајка опет дође, њој:{S} Ниш 
.</p> <p>И мало које јутро да не казује несуђеној снаси снове своје; а толкује их срце сестрино 
и она освети Шемси-паши и за брата и за несуђену снаху.{S} Робиње и слушкиње <pb n="147" /> дер 
о куле, а жене се пењу на кулу, да виде несуђену кадуну Исмаил-бегову, мула-Халимовицу, Стамбол 
ромукао, и болан, болан, кад, угледавши несуђену заову, узвикну: „Вај, ханум, све сам изгубила“ 
крв учињена.{S} Ама Шемси-паша то неће: неће да удара намет на сиротињу.{S} Турски репови крв у 
, а њих још нема!</p> <p>— Па?</p> <p>— Неће их ни бити: прелазећи скелом Мораву... удавише се. 
сти, па да је одговорила пуномоћнику да неће за пашића?{S} Али каква би то била освета?{S} Мало 
 гледала...{S} Леп!{S} Даје јој бесу да неће никуд од ње...{S} Гроб се затворио.{S} Белег су од 
ан) је, Алла’! жали куче, жали маче, те неће ли човека?{S} Али он је, Шемси-паша, Фати-султан,  
аша им био рекао, свој тројици, да више неће бити заптије, но кадије.</p> <p>— И претио им, да  
 па родом, Он, благ и милосрдан, и оком неће тренути.{S} Аллах!{S} Ама и осветљив си.{S} Ко на  
емио за моје лице...{S} Овај тахтариван неће носити Цигани... него Турци и Арнаути...{S} Не у С 
аша, богат, велики човек, сила, те како неће имати душмана?!...{S} Голо дрво нико не погледа, н 
ту је крв учињена.{S} Ама Шемси-паша то неће: неће да удара намет на сиротињу.{S} Турски репови 
ути се деру, сви у један глас:</p> <p>— Нећемо!{S} Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> 
и.{S} Јатаган ти, јатаган ми.{S} Ама то нећемо за дуг што ми дугујеш, за крв, већ...{S} Ако си  
} Човек!{S} Паша!{S} Глава вилајету!{S} Нећу ја у одаји; по одајама нека се бију жене.{S} Хајде 
S} Вежи кесу, па је врати у недра...{S} Нећу за мојега сина крв паре да узмем, а хоћу Шемси-паш 
маха на мах прхну, гачући, као да се од нечега уплаше; стока по појатама, људи по кућама, пуста 
е, склапа их, клоне...{S} И опет се као нечему нада, нешто очекује?{S} Чему има да се нада, шта 
заките њим Турди...{S} Кад умртви човек нечовека, па и на мртвом пизму тера, није више ни он чо 
сред зиме ђул! шапће Лесковчанка готово нечујно, и тресе се више но икад, а мулина кћи задрхта  
 клоне...{S} И опет се као нечему нада, нешто очекује?{S} Чему има да се нада, шта очекује?{S}  
да у одаји никога нема; претура, ваљда, нешто крупно по глави, јер час-по, па јој се чује шкргу 
е Арнаутке, дадије мулине кћери и сина, нешто се крадом погледају, и шапћу нешто, кад су саме,  
ну антерију, и накићену; па кад се она, нешто проговоривши, осмехне, мајка се добру нада, а кад 
ња јутарњу молитву, па изиђе пред пашу, нешто да му каже.{S} Он седи у једној затвореној софи к 
S} И био би сад чак и весео, да не бива нешто што га узнемирује: на пример, ако пукне даска на  
 јагодице; обори очи...{S} Мајка као да нешто страшно прочита са зажарених јагодица, из оборени 
на.{S} Један му од њих, најстарији, узе нешто живо казивати, а он испрва ништа не разуме, као д 
ок се паша не врати из Прокупља, све је нешто лепо очекивала, све се добру надала, те није дирн 
е љут и тужан, него смућен, и као да се нешто стиди, као да избегава кћер; од тада не посу по г 
ј, сад брига, страх и стид, а кад би се нешто ово мерило, ко зна шта би претегло.{S} До пред св 
и сина по граду <hi>сербез</hi>, оно се нешто друго говори.{S} После одласка скадарскога паше и 
оја! а толико несрећна!</p> <p>И још се нешто говори, то јест, не говори, него тајно шапће.{S}  
 и провлачи бројенице кроз прсте, шапће нешто, шапће, ваљда молитву.{S} Нити се од тада свукла, 
ула све смућенији, и као да се све више нешто стиди, све више избегава кћер; не посипа пиринач  
 ти и моја нене?{S} Фати-султан, кад би нешто хтео да те отме сам падишах, ја бих и њега убио,  
се око ње мази, да је испитује. „Кад би нешто мајка рекла: просићемо ти Фати-султан, ја бих јој 
{S} Сами су седели, сами се разговарали нешто, дуго.{S} У собу је ушао трипут мулин кавеџија, ј 
е него други.{S} Муж јој није причао ни нешто што је, по мњењу Турака, жени за причање, а камо  
 кад, одавно, у старо време, па скривио нешто; а суд нареди..., нареди суд да се ископа рупа, д 
ла-Халиму.{S} Он може да...{S} И узе му нешто шаптати; шапће дуго.</p> <p>— Ашколсун!{S} Сто пу 
ина, нешто се крадом погледају, и шапћу нешто, кад су саме, осврћу се да их когод не опази, не  
а репове...</p> <p>Граја се не стишава, ни дивљи узвици; мулина кћи улази у одају где је Фати-с 
никад од тада не виде муле, мужа свога, ни јој он дође, нити га она позва; не помену га.{S} Као 
очецима, весели се, ни у кога не гледа, ни на кога овде не мисли: телом је у Прокупљу, душом у  
Па?</p> <p>— Нема ни Хасана, ни Халида, ни Хусеина.{S} Послао их Шемси послом у Ниш у очи прошл 
фуз-Ахмедову комшилуку дахира, ни саза, ни зила, нити се гдегод песма чује.{S} Тишина.{S} У мус 
и нити ромори, ни говори, нити заплака, ни уздахну.</p> <p>Уз прозоре, без ћерчива и капка, кро 
алук донесе.{S} Ни он излази из конака, ни пашиница, ни пашић, Бал-беј.{S} А буд се оволико оср 
Алахова.{S} И пре неки дан убио човека, ни крива ни дужна, у лудилу које га спопада кад год се  
p>И не зна; нико јој не рече, ни мајка, ни другарице, ни слушкиње, ни робиње, шта се по Прокупљ 
тала. „Ни филџан кахве још није попила, ни цигару духана, ни бардак воде“, шапћу оне три робиње 
 куга поморила.{S} Нигде коња, ни вола, ни магарца с угљем...{S} Пролазе турске уске улице, опт 
 у огледалу као да у одаји никога нема, ни мајке!{S} Гледа се у огледалу и <pb n="141" /> намеш 
е да је мир! нема Арнаута по друмовима, ни у Прокупљу; мир...{S} Дахну душом паша, смишљајући,  
.</p> <p>— Па?</p> <p>— Нема ни Хасана, ни Халида, ни Хусеина.{S} Послао их Шемси послом у Ниш  
ахве још није попила, ни цигару духана, ни бардак воде“, шапћу оне три робиње у предсобљу ханум 
оне што не зна ни где је, ни ко је она, ни шта је питају, ни шта одговара?{S} И радили су преко 
му је све куга поморила.{S} Нигде коња, ни вола, ни магарца с угљем...{S} Пролазе турске уске у 
„Не украдоше Ахмед-хафузу ата из ахара, ни из авлије загара, него чедо, кћер му украдоше.{S} Ва 
ане и џезве, разбацане зилове и дахира, ни мангал, ни скупља ону гомилу мокра угљевља. (Изврнуо 
игде у хафуз-Ахмедову комшилуку дахира, ни саза, ни зила, нити се гдегод песма чује.{S} Тишина. 
S} Ни он излази из конака, ни пашиница, ни пашић, Бал-беј.{S} А буд се оволико осрамотише, ту д 
 онолико колико се узима: хиљаду гроша, ни аспре више.{S} Ја нисам трговац, нити мога сина крв  
други јаничари, што се не боје, каткад, ни падишаха, често су се бунили, паша слао војску да их 
за венчање од оне што не зна ни где је, ни ко је она, ни шта је питају, ни шта одговара?{S} И р 
о не сме ни тамо ни овамо, ни кириџије, ни трговци, ни онако путници; погинуло неколико „јерлиј 
} Па ни слушкиње се још нису пресвукле, ни робиње.{S} Постеља где је Фати-султан телејисана још 
е, ни мајка, ни другарице, ни слушкиње, ни робиње, шта се по Прокупљу говори, у шта тврдо веруј 
векрва баца бакшиш чочецима, весели се, ни у кога не гледа, ни на кога овде не мисли: телом је  
ко јој не рече, ни мајка, ни другарице, ни слушкиње, ни робиње, шта се по Прокупљу говори, у шт 
иче.</p> <p>И не зна; нико јој не рече, ни мајка, ни другарице, ни слушкиње, ни робиње, шта се  
у.{S} Ни ко у неком граду мање да седи, ни да се о њему више говори.</p> <p>Како је Фати-султан 
Бал-бејова...</p> <p>Мисли паша, мисли, ни с ким се не разговара.{S} Најпосле смисли: да почне  
шу нису волели Лесковчани и Прокупчани, ни Турци ни Срби.{S} Није био правичан старешина; и <pb 
не спавале; још нису затворени прозори, ни онај кроз који је однета Фати-султан.{S} Јастуци кра 
.</p> <p>Трећи дан, а Фати нити ромори, ни говори, нити заплака, ни уздахну.</p> <p>Уз прозоре, 
дсете на њене јаде.</p> <p>Нити ромори, ни говори.</p> <p>— Зар полудела, јадна, од страха, или 
ква би то била освета?{S} Мало жалости, ни мало срамоте. „Кад желиш да се коме много осветиш, г 
тамо ни овамо, ни кириџије, ни трговци, ни онако путници; погинуло неколико „јерлија“, Прокупча 
, разбацане зилове и дахира, ни мангал, ни скупља ону гомилу мокра угљевља. (Изврнуо се мангал  
вале да се играју ораха; нити се играо, ни се с њима разговарао; метнуо би шиљте на праг софе,  
редио; и за тридесет девет дана ту био, ни јео ни пио, и који год је прошао, на њега се каменом 
, а час немирна, хтела би некуд далеко, ни сама не зна куд, на онај брег под Јастрепцем, увијен 
е сања више будна.{S} Није више бунило, ни полусан...{S} Сан је сад...</p> <p>Заспала је, на гр 
днути, па нико не сме ни тамо ни овамо, ни кириџије, ни трговци, ни онако путници; погинуло нек 
<p>— Није, није украо ни хафузову кћер, ни рођаку цара царева, већ пашину снаху.</p> <p>— Кадун 
етио да не носи на плећима весела муду, ни љута, него брижна, смућена, тужна...{S} Ат је осетио 
где је, ни ко је она, ни шта је питају, ни шта одговара?{S} И радили су преко закона: пуномоћни 
b n="22" /> <p>На Арнауте није зажалио; ни с једним фисом није ни у малој задевици, а камо ли д 
се од мајке више.{S} Пре се стидела.{S} Ни мушке тице пред њом није поменула, а камо ли човека. 
 цара царева у његов пашалук донесе.{S} Ни он излази из конака, ни пашиница, ни пашић, Бал-беј. 
имао само петоро деце.{S} Сад једно.{S} Ни једна не беше из његова фиса. „Грехота,“ говораше. „ 
 Вај, вај, вај!“ Све о хафуз-Ахмеду.{S} Ни ко у неком граду мање да седи, ни да се о њему више  
им нежно.</p> <p>Прошетала је каткад, а ни с једном није проговорила, пак ни једну није погледа 
анка глава куд ти оком.{S} Дебела глава ни тамо где је десет бројеница речи...{S} Финоћа, то је 
S} И пре неки дан убио човека, ни крива ни дужна, у лудилу које га спопада кад год се опије; па 
ала, те није дирнула ништа ни од дарова ни од спреме, кад би се понова свадбовало да је готово; 
а сад ти поручује да не слушаш ни овога ни онога, већ да метнеш ухо на срце...{S} Да ти не прет 
Не, ту закон нема посла.{S} А није вала ни грех, рекли би мусломани.{S} И додали би:{S} Био би  
е би: преварила си се, стара: нема мула ни шездесет ни педесет; рекле бисмо да је од двадесет п 
 беговица, седи и пуши.{S} Није скинула ни покривала с главе, а камо ли фереџу; смакла јашмак с 
после одаду.</p> <p>— Па?</p> <p>— Нема ни Хасана, ни Халида, ни Хусеина.{S} Послао их Шемси по 
, па зна: кад се дивљак ражљути, разума ни трунке, осећања „без узде и удара“; умукне човек про 
 пуномоћје за венчање од оне што не зна ни где је, ни ко је она, ни шта је питају, ни шта одгов 
ер; од тада не посу по гробу свога сина ни зрно пиринџа, јер му не отиде на гроб; од тада оне д 
јој био човек, Арнаутин један, кога она ни у сну није снила; уместо да су тражили њена комшију, 
ворила, пак ни једну није погледала, па ни онда, кад су додиривале земљу, врховима прстију, где 
 три робиње у предсобљу ханумама.{S} Па ни слушкиње се још нису пресвукле, ни робиње.{S} Постељ 
 се добру надала, те није дирнула ништа ни од дарова ни од спреме, кад би се понова свадбовало  
 у одају; светлости мало, чиста ваздуха ни мало, мирис јела, с одела, дим дувана, угаљ у мангал 
а Исмаил се стропошта с коња, не пустив ни гласа од себе; чу се вриска обезглављена ата, и опет 
ости страха, кад не може срамоте, никад ни до века; мисли и са женом се покаткад, дању, а и ноћ 
те није зажалио; ни с једним фисом није ни у малој задевици, а камо ли да је коме крви дужан.{S 
 години макар један дан, кад се не боје ни падишаха.{S} И ово нису, пашо, Турди, него су Арнаут 
макар један дан, кад се Арнаути не боје ни падишаха.</p> <p>Пусти глас једнога дана, па чека, о 
 макар један дан кад се Арнаути не боје ни падишаха; а заборави рећи, <hi>ни Бога</hi>.{S} Јер  
 е су друмови поседнути, па нико не сме ни тамо ни овамо, ни кириџије, ни трговци, ни онако пут 
деце разлеже се; силна врева! не зна се ни шта која говори ни шта која хоће; траже бошчице с ја 
0_C5"> <head>V</head> <p>По Прокупљу се ни о чем више не говори, до о грозном убиству мулина си 
обоже изненађено, а у лицу му не бејаше ни капи крви, и целим телом задрхта.{S} И опет се помач 
а, па и на мртвом пизму тера, није више ни он човек.{S} Одавде ако ћу даље, срамота ће у воду д 
рбетом оне девице којих се нису дотакли ни човек ни ђеније, девице што личе на зумбул и на мерџ 
лна врева! не зна се ни шта која говори ни шта која хоће; траже бошчице с јашмацима, с хаљинама 
олели Лесковчани и Прокупчани, ни Турци ни Срби.{S} Није био правичан старешина; и <pb n="48" / 
ру, ваљда, само они који немају на души ни трунке греха.{S} А овако увене, зацело, биљка кад јо 
ад, а ни с једном није проговорила, пак ни једну није погледала, па ни онда, кад су додиривале  
е девице којих се нису дотакли ни човек ни ђеније, девице што личе на зумбул и на мерџане, не б 
пријатељу.{S} Нисам мислио да те ударим ни каменом ни ружом; само сам хтео да ти кажем аманет и 
S} Нисам мислио да те ударим ни каменом ни ружом; само сам хтео да ти кажем аманет и селам.{S}  
 цара дарова!</p> <p>— Није, није украо ни хафузову кћер, ни рођаку цара царева, већ пашину сна 
Мање него други.{S} Муж јој није причао ни нешто што је, по мњењу Турака, жени за причање, а ка 
и за тридесет девет дана ту био, ни јео ни пио, и који год је прошао, на њега се каменом бацио  
 савлада.</p> <p>— Нико му се није хтео ни смео светити; сви остављали на Алаха.{S} А он како с 
умови поседнути, па нико не сме ни тамо ни овамо, ни кириџије, ни трговци, ни онако путници; по 
рише на улицу развијене! друге, оне што ни усред бела дана не иду улицама без пратње, похиташе  
 је суд. — Ниједнога, одговори она (јер ни код другога не беше јој добро), па се врати мајци сл 
ила си се, стара: нема мула ни шездесет ни педесет; рекле бисмо да је од двадесет пет лета, да  
 такво дрво?{S} Не остављају га на миру ни док му је род зелен, а камо ли кад узри...{S} Много  
ину у сватове, она је пресудила, е нису ни њенога друштва достојне, а камо ли њој равне.{S} Њој 
још нема!</p> <p>— Па?</p> <p>— Неће их ни бити: прелазећи скелом Мораву... удавише се.</p> <p> 
е волео; а сад ти поручује да не слушаш ни овога ни онога, већ да метнеш ухо на срце...{S} Да т 
 боје ни падишаха; а заборави рећи, <hi>ни Бога</hi>.{S} Јер да су се овај дан бојали Бога, зар 
te> <p>Трећи петли закукурекаше.</p> <p>Ни мало хропца, мало грчења...{S} Левом је руком згужва 
 угрухана, па готово више није устала. „Ни филџан кахве још није попила, ни цигару духана, ни б 
сад.{S} У лов је полазио само на вуке. „Ни на њих не бих, говорио је, кад бих имао овде себи ра 
лим, како је коме срце било), и он жив, нигде ране, само понека модрица!{S} Кад би четрдесети д 
 <p>У <hi>конаку</hi>, одељењу за људе, нигде госта.{S} Скупише се, с вечери, па се одмах разиђ 
ри.</p> <p>Како је Фати-султан нестало, нигде у хафуз-Ахмедову комшилуку дахира, ни саза, ни зи 
ада сведока.{S} А где су сведоци?...{S} Нигде једнога...{S} Тек онако говоре, душмани...{S} И х 
света.</p> <p>Тишина, дубока, мртва.{S} Нигде никога пољем, у ливади, те Фати, наслоњена на гру 
уст, као да му је све куга поморила.{S} Нигде коња, ни вола, ни магарца с угљем...{S} Пролазе т 
афуз дубоко заспао, и слуге поспале.{S} Нигде мушке главе будне!{S} А у харему је весеље; Фати- 
ма, ћошкама; прозора пуно; на прозорима нигде капка; све широм отворено.{S} Месец, пун, обасјао 
 него досад, мисли на коју ће страну; и нигде излаза, свуд зид, свуд лупи главом.{S} Пре само н 
но циче...</p> <p>Кроз арнаутску махалу нигде капка; Арнаутке се прибијају уз кафезе, веселе, р 
тру, да га разнесе, <pb n="85" /> да му нигде трага није.{S} Претња!{S} Плашење!{S} Претио вуку 
има, ханум?...{S} Седи.</p> <p>Она седе ниже његова шиљтета.</p> <p>— Сву ноћ нисам спавала..., 
д овога, у свему, почиње разговор, само ниже речи, као бисер на ибришим, с медом на уснама, са  
реме да се растану; он извади из недара низ бисера, па га даде невести.{S} Мајка му овај бисер  
репцем, и уздисала је, и ронила је сузе низ бледе образе...</p> <p>Враћала се на исте мисли неб 
окров, а она се залеђена суза отопила и низ образ пролила, и тужан је осмех развукао изгореле у 
 је изгубио образ (Вај!{S} Да ме чује!) није и памет; и зна причу <hi>Јарац и Вук</hi>...{S} Ка 
ти!{S} Ко сме о томе? <hi>Паша је</hi>, није маскара.</p> <p>— То јест, глава.{S} Али и главу м 
ета.{S} Макар она за њу главом платила, није јој жао.{S} Како би се она млада, одрасла у кафезу 
ек нечовека, па и на мртвом пизму тера, није више ни он човек.{S} Одавде ако ћу даље, срамота ћ 
<p>— Рођаку цара дарова!</p> <p>— Није, није украо ни хафузову кћер, ни рођаку цара царева, већ 
ашић, и ако млад, и ако размажено лане, није видео Фатме, а у њу се заљубио: причала му мајка,  
амен, у срцу му лед, ако се зове Шемси, није шемси (сунце) да га отопи...{S} За једну аспру мил 
ише „леш“.</p> <p>— Има леша у Топлици, није друго.{S} Да <pb n="43" /> се Фати-султан није уда 
 од Алаха.{S} А Алах, благ и милосрдан, није као човек: да аспру, па се големи, милостињу дадох 
 Исмаилова сестра).... осмех, радостан, није само на уснама, разлио се по целом лицу нежном, ка 
тушаста ата; али пре него што је пошао, није га додирнуо стрменом, а ат није вриснуо, да одјекн 
} Доћи ће ми на разговор, и на договор, није друго; да се договоримо да...{S} Фати-султан на ис 
д је у „светло лице“ никако не гледају, није ред, већ одговарају погнуте главе и спуштених очиј 
девојку, па га не пушта.{S} Није јахач, није стрелац, али је мушко, младић, па би му тешко било 
јка опет дође, њој:{S} Ништа ми није... није грозница.{S} И силом поче устајати; седа у једном  
} То ли су ти куршуми, моје речи?...{S} Није, пријатељу.{S} Нисам мислио да те ударим ни камено 
Алахову љубав, пусти све да кажем...{S} Није, каже, џелат; ама кад ти... он ће ти платити крвни 
ћи?{S} Није месец свећа под судом...{S} Није велики човек дрво без хлада.{S} Од Шемси-паше има  
е склопиле...{S} Не сања више будна.{S} Није више бунило, ни полусан...{S} Сан је сад...</p> <p 
а момка као девојку, па га не пушта.{S} Није јахач, није стрелац, али је мушко, младић, па би м 
на, тако за крв последњега сиромаха.{S} Није ли тако добро?{S} Алах не праћа по душу богаташа ј 
ије, кад ово два дана ништа не пије.{S} Није пио два дана онај који се није трезнио, који је, к 
 у небо, томе пљувачка пада на лице.{S} Није ли?{S} Јеси ли видела месец: кад највише сија, тад 
чани и Прокупчани, ни Турци ни Срби.{S} Није био правичан старешина; и <pb n="48" /> много је п 
 Лесковчанка, беговица, седи и пуши.{S} Није скинула ни покривала с главе, а камо ли фереџу; см 
учићи лају.{S} А шта му могу кучићи?{S} Није месец свећа под судом...{S} Није велики човек дрво 
!</p> <p>— Рођаку цара дарова!</p> <p>— Није, није украо ни хафузову кћер, ни рођаку цара царев 
а је знала добро ту турску пословицу, а није се ње ниједанпут сетила.{S} Али откуд је мислила д 
м!</p> <p>Не, ту закон нема посла.{S} А није вала ни грех, рекли би мусломани.{S} И додали би:{ 
ј Боже, него Бог; и прва и друга уредба није пуштена с каквога земаљског престола, него с небес 
азнесе, <pb n="85" /> да му нигде трага није.{S} Претња!{S} Плашење!{S} Претио вуку овцом; плаш 
не зна шта збори.</p> <p>— Зна.{S} Туга није у глави већ у срцу.</p> <p>— Не дамо мулине кадуне 
ладић, па би му тешко било у харему, да није са женама научио.{S} Материн јединац, одрастао у х 
сла у кафезу као кумрија светила.{S} Да није било муле, одвели би је у харем пашин, обљубио би  
, разболео се, а кад му она поручила да није човек него жена кад не може од Турака да је отме,  
емси-паша се заклиње у Алахову љубав да није џелат; да ти није он сина...</p> <pb n="125" /> <p 
 /> реч, мања од макова зрна.{S} Ади да није таква, одлетела би јој с рамена глава одавно, наро 
 гледа га уплашено, јер јој се учини да није баш... сасвим паметан.</p> <p>А да ли види он, оџа 
мом и с таквом пратњом, с каквом никада није ишао стиже у Прокупље.{S} Суља је видео пашу, и ко 
удео.{S} Из Власине је, а никад од тада није у Власини, него тумара, завлачи се по шуми у дупље 
е је кадуна њихова муле.{S} Сад чаршија није прошарана, сва је затворена; Турци су, и Срби, са  
д њим земља.</p> <p>Али Исмаилова мајка није преживела црни глас: једна стара Арнаутка нађе је  
 својој кћери казала, да се још смирила није, што Исмаил лежи у гробу неосвећен; и трипут јој ј 
и му чибук, не пали му га; од тада мула није љут и тужан, него смућен, и као да се нешто стиди, 
...{S} Мула је човек, то је истина, ама није муж...; муж је само по имену, ааа?“ И загледа се с 
даде...{S} Хиљаду пута јазук!...{S} Ама није.{S} То се само тако пронело...{S} Позваћу мула-Хал 
ања својих пријатељица.{S} И после, она није <pb n="77" /> могла примити хануме, јер јој је у х 
у груди кад је за угао замакао, али она није ништа осетила, јер Исмаилово јој је лице било урез 
а онолико лепа, онако светла.{S} Сестра није умела да му је опише; она је лепша; шта је он дана 
Ко ће јој о томе говорити, кад јој паша није говорио, кад је и од ње крио као и од туђинаца...< 
</p> <p>За крв сина поглавара војњачког није узета крвнина, те је освећена крвљу, и то после по 
S} Како може да расцепи груди ружа, кад није могло камење?“ „Камењем ме ударали знанци и непозн 
радује се....; и видео сам: клања и кад није време молитви...</p> <p>— Кад ово чу, Фати-султан  
p>Паша га досад, како му се чини, никад није чуо у својој махали; а сад, има недеља дана, сваку 
ова.{S} Арнаутку обузе језа каква никад није; заклела би се у гроб брата јединца, да се та тица 
чудновато, и он њу воли, и ако је никад није видео; ради ње сваки дан у Прокупље долази, и ради 
али је још „гонџе-лале“...</p> <p>Никад није видео Фати-султан-хануму, а толико је познаје, да  
енило дете (младић) бабом.{S} И ово сад није учињено од обести, већ из освете.{S} Јер мула је д 
ају кад им ближњи плаче.{S} Али ово сад није обичаја ради: јер с обичаја се не плаче, с обичаја 
 или једно село, или гору, или воду где није Алаха?“ Она се застиде, поцрвене: истина лудо пита 
 по закону венчати жену с другим кад је није први пустио.</p> <p>И... ожени се старац дететом!< 
але, а мула никако, жао му било; или је није остављао, што му је њу његова кћи, полазећи, остав 
иђе, да...{S} Не!{S} Материно срде даље није смело.</p> <p>Тако пашиница и син јој.{S} А паша?{ 
"41" /> као да читаву годину из постеље није устала.{S} Седи, јадом саломљена, у једном куту он 
пије.{S} Није пио два дана онај који се није трезнио, који је, како причају улазио у бачву, те  
дном снегу, сишао у село.{S} Нене ми се није бојала никога до Бога и мула-Халима, а ево два три 
сле сан не савлада.</p> <p>— Нико му се није хтео ни смео светити; сви остављали на Алаха.{S} А 
лепо очекивала, све се добру надала, те није дирнула ништа ни од дарова ни од спреме, кад би се 
рида...</p> <pb n="22" /> <p>На Арнауте није зажалио; ни с једним фисом није ни у малој задевиц 
 је попала, као да је годину дана сунце није видело, <pb n="41" /> као да читаву годину из пост 
у, рашчупана и угрухана, па готово више није устала. „Ни филџан кахве још није попила, ни цигар 
исцрпем, па ништа; јер црн, прљав образ није што прљава аљина...{S} И чуо сам, пашо, да га сад  
рамена глава одавно, нарочито кад хафуз није при себи: бекрија је бивши имам Свете Софије да му 
чну сарачану, нарочито Замбак-робињу, и није је пуштао отуд док не обећа да ће се играти с њим  
авгу“, пуне пушке, оштре јатагане.{S} И није дирао никога; али ко њега дирне, тешко томе, не ок 
е по овој врућини вратити: ханум-ефенди није код куће.“ Гошће се враћају постиђене; јер у отмен 
а поздрава, како верују мусломани, који није од Бога <pb n="53" /> дошао.{S} Затим паша седе, а 
. по мене...“ То је казала Зулфији, али није мајци.</p> <p>Мајка се нагла над њу, љуби косу кој 
д јој мајка опет дође, њој:{S} Ништа ми није... није грозница.{S} И силом поче устајати; седа у 
ње у Алахову љубав да није џелат; да ти није он сина...</p> <pb n="125" /> <p>— Аман, пашо, гла 
о знала.{S} Мање него други.{S} Муж јој није причао ни нешто што је, по мњењу Турака, жени за п 
нилу, у полусну...</p> <p>Јастребац јој није планина, него џин, џински цар, кога до сад нико ни 
 дели срећу, а ашчија чорбу, па нека им није на њу жао.{S} А оне које нису њој равне, и које ст 
> <p>Прошетала је каткад, а ни с једном није проговорила, пак ни једну није погледала, па ни он 
е се стидела.{S} Ни мушке тице пред њом није поменула, а камо ли човека.{S} А сад га будна пред 
Арнауте није зажалио; ни с једним фисом није ни у малој задевици, а камо ли да је коме крви дуж 
уго.{S} Да <pb n="43" /> се Фати-султан није удавила...{S} Аман, Јараби!</p> <p>Кад изиђе из дв 
>— Истина, пашо.{S} Ама зар Фати-султан није била пре моја снаха него твоја? пита мула, својом  
сана Фати-султан-хануминих.{S} Млад, он није веровао, и ако му је верни Мифтар причао, да човек 
 ти...{S} Тако!{S} Пуши и слушај.{S} Он није џелат, заклиње се.{S} Сина су ти, мула, убиле хара 
, коме се такођер чуди Арнаутин, јер он није мислио да може бити тако белога лица под топлим су 
а-ха! засмеја се мула, па настави: „Ово није, пашо, раја, ово су Арнаути: има у години макар је 
 Кадуну Шемси-пашина сина!</p> <p>— Ако није одведена, била је венчана.</p> <p>— Јазук!</p> <p> 
и кашаљ, све као руком однето.{S} А ако није, ти ухо на срце...{S} Да ти обновимо венчање с Џаф 
ронело...{S} Позваћу мула-Халима, и ако није човек, већ вук, гладан вук, па ћу га питати...{S}  
и у врх.{S} И ено га тамо одавно, и ако није устрчао, него отпузао“.{S} Хода, па тек застане, з 
Фати-султан, да је кадуна другога и ако није од њихна сина пуштена, и, најпосле, шта <hi>мисли< 
а обичај примити госта, и казати му ако није домаћин (или домаћица) код куће пошто је сео и одм 
 него џин, џински цар, кога до сад нико није видео, само га она гледа.{S} На глави му у место к 
стан осмех; биће тамо срећна, кад овамо није; здружиће се с Исмаилом...{S} Огледало јој је мало 
свуд зид, свуд лупи главом.{S} Пре само није знао с кога ће краја почети; сад краја и не види.{ 
..</p> <p>Зима.{S} Хладноћа каква скоро није.{S} Дебео снег притиснуо и брдо и долину, а вуци с 
удаве кад Морава има брода где га скоро није имала!</p> <p>— К’смет!</p> <p>Шапатом, све у двој 
поклопи лице рукама и зајеца како скоро није.{S} Подижу јој се плећа, одскачу груди, јеца...</p 
 угља, јер на пољу је хладно како скоро није.{S} Наваљена на један јастук, вунен, у куту одаје, 
исање</hi>, и уздише: чини јој се да то није њено свадбено одело, но покров, за њен сандук...{S 
 ближи главом мула.</p> <p>Мулино место није на тахту, али он се попе и загрме:</p> <p>— Селам- 
i>салтанат</hi>, то јест госпоство, јер није желео да га се само боје, него и да му се диве, да 
 пошао, није га додирнуо стрменом, а ат није вриснуо, да одјекну брда и Јастребац, <pb n="96" / 
ше онога бесног пса, коме човеков живот није ништа; прогнаше га далеко, где се зими снег не топ 
ила се и онако поношљива.{S} Ниједанпут није рекла: жени ми се син хафузовом кћери; сто, двеста 
бисмо да је од двадесет пет лета, да му није брада бела, дуга.</p> <p>У једној великој а ниској 
че „шућур“ па погледа у небо.{S} Она му није више о сну говорила, но му исказивала љубав поглед 
ти бунили, и то против власти, али њему није било овако.{S} Бал-беја из харема не пушта.{S} А п 
с једном није проговорила, пак ни једну није погледала, па ни онда, кад су додиривале земљу, вр 
овек, Арнаутин један, кога она ни у сну није снила; уместо да су тражили њена комшију, или рођа 
Она би тада репом.</p> <p>— Змији жалац није у репу.{S} И после зар мислиш да су с овом осветом 
да је! убио Мифтар-агина сина...{S} Још није платио један дуг, ево где направи други, проклет д 
ш тако стоји.)</p> <p>А хафуз-Ахмед још није стао.{S} Иде, тумара сокацима као луд, па тек заст 
 више није устала. „Ни филџан кахве још није попила, ни цигару духана, ни бардак воде“, шапћу о 
дила, поносила се и онако поношљива.{S} Ниједанпут није рекла: жени ми се син хафузовом кћери;  
добро ту турску пословицу, а није се ње ниједанпут сетила.{S} Али откуд је мислила да ће се спл 
/p> <p>Кад се зави и изиђе Лесковчанка, ниједна од њих не виде.</p> </div> <pb n="121" /> <div  
аса нариче и помиње име своје јединице, ниједна не мисли на украдену невесту: пашиница жали сво 
 једна драга тугује за драгим?</p> <p>— Ниједна као ја...</p> <p>Зимус, у Топлици, ко би рекао  
х их је.{S} Обилазе хафуз-Ахмедовицу, а ниједна се не усуђује да узнемири тужно-свечану тишину, 
венчања. „Кога ћеш сад?“ пита је суд. — Ниједнога, одговори она (јер ни код другога не беше јој 
бејова и мула-Халимова, а од овога часа ниједнога.{S} Оба су јој венчања, по закону, пала, те ј 
i>Алла’!</hi> буди успавана, или, боље, никад непробуђена кћи оца варварина.{S} И час-по, па се 
се опрости страха, кад не може срамоте, никад ни до века; мисли и са женом се покаткад, дању, а 
</p> <p>Паша га досад, како му се чини, никад није чуо у својој махали; а сад, има недеља дана, 
а је отме, полудео.{S} Из Власине је, а никад од тада није у Власини, него тумара, завлачи се п 
а се сова.{S} Арнаутку обузе језа каква никад није; заклела би се у гроб брата јединца, да се т 
то је чудновато, и он њу воли, и ако је никад није видео; ради ње сваки дан у Прокупље долази,  
 коме, одавно, осим послуге готово више никад никога.{S} Отвори се главна капија широм, и унесе 
ва, однесоше је мајци, по њеној жељи; и никад од тада не виде муле, мужа свога, ни јој он дође, 
 и закона!...“</p> <p>Пође одајама како никад досле.{S} Не гледа у слушкиње, а заповеда им, не  
да се Арнаути не дигну на њена оца, што никад досле, да му не запале кулу, па куд би сирота Фат 
чицу, али је још „гонџе-лале“...</p> <p>Никад није видео Фати-султан-хануму, а толико је познај 
има е се са Шемси-пашом измирио.</p> <p>Никад Арнаути, Војњаци, нису гори били.{S} Крв хтеде па 
им харемом и с таквом пратњом, с каквом никада није ишао стиже у Прокупље.{S} Суља је видео паш 
баш све опазити, кад је у „светло лице“ никако не гледају, није ред, већ одговарају погнуте гла 
сина.{S} Па дадије је остављале, а мула никако, жао му било; или је није остављао, што му је њу 
ушкује.{S} Чека сина још од вечерње, па никако да га дочека.{S} И мула-Халим не спава.</p> <pb  
чице с јашмацима, с хаљинама за дан, па никако да их нађу.{S} То јест, нашле су их, али не знај 
војега сина, јер му на гроб не иде више никако...</p> </div> <pb n="95" /> <div type="chapter"  
рага!{S} Шта су се разговарали у одаји, нико не зна; а кад се растајаху, мула рече ово:</p> <p> 
 обрисаним с кровова кошавиним крилима; нико не гледа арнаутску силу и <hi>салтанат</hi>, јер с 
из очеве куле не миче.</p> <p>И не зна; нико јој не рече, ни мајка, ни другарице, ни слушкиње,  
а на миндерлуку, и нико на то не мисли; нико не склања с ћошке испретуране филџане и џезве, раз 
ника згледаше се, и сведоци се гледају; нико ништа не говори.{S} Неколико Арнаутина отворише вр 
ок га најпосле сан не савлада.</p> <p>— Нико му се није хтео ни смео светити; сви остављали на  
 не стишава, е су друмови поседнути, па нико не сме ни тамо ни овамо, ни кириџије, ни трговци,  
и отмени хареми, и свирка, песма; а сад нико, и ништа.{S} Тишина.{S} Крај капије је непрестано  
нина, него џин, џински цар, кога до сад нико није видео, само га она гледа.{S} На глави му у ме 
а га дочекује крадом, иза кафеза, да је нико не спази; дочекује га с осмехом, испраћа га са суз 
зора мокри, и застирка на миндерлуку, и нико на то не мисли; нико не склања с ћошке испретуране 
ан-беја, Цариграђанина.{S} Зашто га уби нико не знаде; а сваки знаде да му млади ћатиб не бејаш 
ко неће имати душмана?!...{S} Голо дрво нико не погледа, на лиснато бацају очи, на родно камење 
десетог дана уби, кад за тридесет девет нико не могаде.{S} И чиме ли га, Алла’ удари, кад је ра 
на к’смет, на Алахово Писмо, то јест да никога не може снаћи друго, до оно што му је писано прс 
сишао у село.{S} Нене ми се није бојала никога до Бога и мула-Халима, а ево два три дана како с 
гледају, и помислили би да у одаји нема никога, да се не чу кашаљ...{S} Жене упрле очи у Фати-с 
 одавно, осим послуге готово више никад никога.{S} Отвори се главна капија широм, и унесе се у  
</p> <p>Тишина, дубока, мртва.{S} Нигде никога пољем, у ливади, те Фати, наслоњена на груди Исм 
ија и оних што воће продају готово више никога.{S} Они набили џак на главу, и прођу једанпут ма 
по коси, и замислила се, као да у одаји никога нема; претура, ваљда, нешто крупно по глави, јер 
.{S} Гледа се у огледалу као да у одаји никога нема, ни мајке!{S} Гледа се у огледалу и <pb n=" 
 пушке, оштре јатагане.{S} И није дирао никога; али ко њега дирне, тешко томе, не окани га се д 
есе се покривена паучином икона Светога Николе на тавану мула-Халимове куле; ваљда се потресе с 
глава, нека га освети женска; или...{S} Никому ништа не казује, ништа не говори.{S} Бејаше се м 
ала...{S} Леп!{S} Даје јој бесу да неће никуд од ње...{S} Гроб се затворио.{S} Белег су однели  
аљ у мангалу, дисање толико душа, туга, ниоткуд нада на <pb n="94" /> боље дане: све више вене  
н арслана тражи...{S} Арслан сам, пашо, нисам кукавица...{S} Ха-ха-ха-ха-ха! засмеја се мула јо 
ти... чула сам где у поноћи изиђе...{S} Нисам могла спавати, мислила сам, и смислила сам да...< 
и, моје речи?...{S} Није, пријатељу.{S} Нисам мислио да те ударим ни каменом ни ружом; само сам 
ла!{S} Мула!{S} Ниси дервиш...</p> <p>— Нисам дервиш, али ћу да постанем, и папаз ћу да будем,  
има: хиљаду гроша, ни аспре више.{S} Ја нисам трговац, нити мога сина крв хеспап, а он се за ту 
е ниже његова шиљтета.</p> <p>— Сву ноћ нисам спавала..., и ти... чула сам где у поноћи изиђе.. 
’!{S} Ху!...</p> <p>— Мула!{S} Мула!{S} Ниси дервиш...</p> <p>— Нисам дервиш, али ћу да постане 
од петогодишњег мушкарца жене крију?{S} Ниси.{S} Криле су се од Бал-беја..., јок од њега, од ње 
 катраном на образу!... „Мисли сад, кад ниси пре мислио.{S} Затвори се у харем, као твоја жена. 
а <hi>то</hi> ти је и Џафер-беј, јер ти ниси била пуштеница.{S} Ухо на срце, кћери, слушај...{S 
{S}Ашици, сваки има саз под мишком, зар ниси видео?{S} Од града до града иду, ударају у саз, пе 
в!“ Суља се опет уплаши.{S} Пређе преко ниске одаје једанпут, а, штоно реч, <pb n="26" /> затре 
> <p>А на отвореној ћошки, где се преко ниске ограде наднеле гране џанарика, на шареном ћилиму  
Неке спавају на миндерлуцима, широким а ниским, као ватра црвеним; неке на шареним шиљтетима по 
{S} Пролазе турске уске улице, опточене ниским кућама, високим чардацима и оградама, покривене  
 је врху гроб Исмаилов; беле се кровови ниских кућа арнаутских и високе куле мула-Халимове, а п 
лом старца мула-Халима између расејаних ниских кућа арнаутских, и окречених и неокречених, покр 
анчета, готово запретаног у пепелу крај ниског а широког огњишта, све је будно; и ашчике, и слу 
а бела, дуга.</p> <p>У једној великој а ниској одаји, са вратима на свод, са шареним таваном, и 
ној кули мула-Халимовој, у великој, али ниској одаји наложена је пећ земљана, с крчазима; па ту 
коме је дала име сама Фати-султан.{S} У ниској, неолепљеној кухини преко дворишта, осим једнога 
а још више, и узе мрмљати молитву.{S} У ниској готово празној соби јасно се разумевало с матери 
ани смо, хвала Богу; а нашем се венчању нисмо обрадовали само ми, или само наши родитељи, моја  
отворени; на тим прозорима нема кафеза, нису са улице...{S} Фати-султан лежи наузнак са затворе 
 севап.{S} И прву и другу уредбу, веле, нису писали великаши, не дај Боже, него Бог; и прва и д 
измирио.</p> <p>Никад Арнаути, Војњаци, нису гори били.{S} Крв хтеде пасти, да се покољу међу с 
 стаде, свест је остави...{S} Кад ништа нису имали с мула-Халимом, плашила је његовим именом си 
урат-паши, не знајући да се Арнаути сад нису умирили, већ само примирили, јер им нестало праха  
крене; људи, уплашени, ћуте.{S} Јер сад нису замешали репови, него главе; турски паша с арнаутс 
ену сину у сватове, она је пресудила, е нису ни њенога друштва достојне, а камо ли њој равне.{S 
, Туркиње, Српкиње и Јеврејке, све које нису позвате пашину сину у сватове.{S} Остављајући обућ 
а нека им није на њу жао.{S} А оне које нису њој равне, и које стоје према њој као земља према  
 послужише шербетом оне девице којих се нису дотакли ни човек ни ђеније, девице што личе на зум 
 рогом јарац вука, опростио му вук, али нису вучићи.</p> </div> <pb n="134" /> <div type="chapt 
н, кад се не боје ни падишаха.{S} И ово нису, пашо, Турди, него су Арнаути: раде земљу, гаје ст 
е разговарати, па чак и проћеретати, то нису хануме из махале, кадуне каквога занатлије, дућанџ 
о ти скут, ханум-ефенди“.{S} Јер те што нису звате њену сину у сватове, она је пресудила, е нис 
во зажмури, па тад почне.{S} Овога пашу нису волели Лесковчани и Прокупчани, ни Турци ни Срби.{ 
 су оне с девојачке стране спавале; још нису затворени прозори, ни онај кроз који је однета Фат 
обљу ханумама.{S} Па ни слушкиње се још нису пресвукле, ни робиње.{S} Постеља где је Фати-султа 
ову комшилуку дахира, ни саза, ни зила, нити се гдегод песма чује.{S} Тишина.{S} У мусломана је 
љда молитву.{S} Нити се од тада свукла, нити је легла; плакала, кукала, бусала се у прси, чупал 
 виде муле, мужа свога, ни јој он дође, нити га она позва; не помену га.{S} Као красне Топлице  
рашне речи, а за срећу ништа не разуме, нити јој их когод преводи...{S} Слуша, прибила се уз пр 
ећи дан, а Фати нити ромори, ни говори, нити заплака, ни уздахну.</p> <p>Уз прозоре, без ћерчив 
ша, ни аспре више.{S} Ја нисам трговац, нити мога сина крв хеспап, а он се за ту крв погађа; ум 
} Залуд су га звале да се играју ораха; нити се играо, ни се с њима разговарао; метнуо би шиљте 
, шапће нешто, шапће, ваљда молитву.{S} Нити се од тада свукла, нити је легла; плакала, кукала, 
у за жалост...</p> <p>Трећи дан, а Фати нити ромори, ни говори, нити заплака, ни уздахну.</p> < 
весте и не подсете на њене јаде.</p> <p>Нити ромори, ни говори.</p> <p>— Зар полудела, јадна, о 
влачи урмине кошчице кроз прсте, шапће, ниха се, и час-по па метне руку на кћерино чело, узме ј 
тако нежна, разнежи се, и плаче, плаче, нихајући се и милујући све једнако Фати по коси.</p> <p 
у реке и потоци, кад цвета кукурек, кад ниче трава: кад се сва природа из мртвога сна буди, Фат 
 иду, не иду кроз <pb n="110" /> турски Ниш, или Лесковац, столицу Шемси-пашину.</p> <p>Дођоше  
 а до довече оде тај глас у Лесковац, у Ниш, и Врању.{S} А сутра-дан, још у свитање, стиже паша 
а и јенђе лако прођу; ако из Лесковца у Ниш тако... све раја, кулук, од свију кулука најтежи, и 
ни Хусеина.{S} Послао их Шемси послом у Ниш у очи прошлога петка, и наредио им да се сутра-дан  
ранитеља, кириџију, који бејаше пошао у Ниш с топличким јабукама.{S} Мула је Арнаутин, али да с 
повукоше се, и одмах почеше доносити из Ниша, кријумчарећи, праха и олова: „нека је све готово, 
“ На уживање му дато пет села у околини Ниша, и Прокупља, дивљега лепотана, где се поветарац ра 
есет, веле, ако је крепак, ако из пушке нишани боље него многи младић.</p> <p>Фати-султан виђа  
а уста...{S} Јахач као пустињски Арапи, нишанџија као Алах: у нокту (тачку) удари...{S} Јеси ли 
н може да буде када се укаже потреба; а нишки паша, и ако млађи од овога, у свему, почиње разго 
на своје место.{S} Из друге одаје изиђе нишки паша, плав, висок, у чоханим шалварама циметове б 
мајком).{S} Кад стаде сатирати сакагија нишког паше хергелу, Нишлије се Турци међу собом шаљаху 
ове.{S} Зваће и свога пријатеља и друга нишкога пашу...{S} А!{S} Како уме овај паша!{S} Реч по  
 сатирати сакагија нишког паше хергелу, Нишлије се Турци међу собом шаљаху: „Нашем се паши не д 
нска; или...{S} Никому ништа не казује, ништа не говори.{S} Бејаше се мало повратила, и разгали 
оплицу да исприча мули.{S} Кад мула чу, ништа не рече, само закрвави очима, стисну песнице и ри 
<p>Паша се окамени.{S} Стоји као камен; ништа више не пита.{S} А кад се прибра, узе да зове вој 
овом осветом Арнаути готови.{S} Јок.{S} Ништа без крви.{S} Крв за крв.{S} Пашина сина за сина њ 
ови; а кад јој мајка опет дође, њој:{S} Ништа ми није... није грозница.{S} И силом поче устајат 
на на арнаутски: сад ту књигу гледам, а ништа не могу да разберем.{S} Да ли се књига много чита 
и, узе нешто живо казивати, а он испрва ништа не разуме, као да је пијан, или луд; па се прибир 
а поабала: или сам ја толико остарео да ништа не видим?</p> <p>Мула ћути.</p> <p>— Ти ћутиш, му 
а, све се добру надала, те није дирнула ништа ни од дарова ни од спреме, кад би се понова свадб 
 али како да се опије, кад ово два дана ништа не пије.{S} Није пио два дана онај који се није т 
 Сву Топлицу и Ветерницу да исцрпем, па ништа; јер црн, прљав образ није што прљава аљина...{S} 
ш, да кукаш, да се смејеш, да певаш, па ништа...{S} Аман, за Алахову љубав, пусти све да кажем. 
за час стаде, свест је остави...{S} Кад ништа нису имали с мула-Халимом, плашила је његовим име 
ди кад је за угао замакао, али она није ништа осетила, јер Исмаилово јој је лице било урезано у 
ога бесног пса, коме човеков живот није ништа; прогнаше га далеко, где се зими снег не топи за  
сваки знаде да му млади ћатиб не бејаше ништа учинио.{S} После се чу, да је тај Арнаутин син је 
 хареми, и свирка, песма; а сад нико, и ништа.{S} Тишина.{S} Крај капије је непрестано капиџика 
па...{S} После ће га сакрити на бесу, и ништа.{S} А и кад би га ухватили, каква би њој вајда би 
 мула?{S} Не зборим ли добро?</p> <p>Он ништа не одговара.{S} Гледа га.</p> <p>— И после, мула, 
зи га као отац.{S} Па чак у кули готово ништа више него у арнаутским кућама, да им не буде жао. 
згледаше се, и сведоци се гледају; нико ништа не говори.{S} Неколико Арнаутина отворише врата н 
<p>Мурад-беј понови питање.</p> <p>Опет ништа.</p> <p>Трећи пут...</p> <p>Из собе, кроз одшкрин 
нека га освети женска; или...{S} Никому ништа не казује, ништа не говори.{S} Бејаше се мало пов 
ултан!{S} Чује страшне речи, а за срећу ништа не разуме, нити јој их когод преводи...{S} Слуша, 
жи пуномоћје за венчање с мулом.</p> <p>Ништа.</p> <p>Оба пуномоћника згледаше се, и сведоци се 
воје, шапатом, у Прокупљу, по Лесковцу, Нишу и Врањи.{S} Говоре шапатом, а те речи одјекују чак 
ођоше сејмени једни к Лесковцу, други к Нишу, трећи к Топлици.{S} Они што пођоше к Топлици, брз 
тозлуци, причају се!{S} Њих су везле, у Нишу, најбоље терзије.{S} На глави му фес с дугачком ки 
т му се сад учини да не личи на човека, но на вука, или медведа.{S} Старац се тресе; усне му се 
бо.{S} Она му није више о сну говорила, но му исказивала љубав погледима, осмесима — душом; он, 
: пита је, пита, а она јој не одговара, но је само гледа и пушта неке чудновате гласове.{S} Од  
, онако стара, да истрчи, па не могаде, но се заљуља и лупи о под застрвен асуром.</p> <p>Матер 
и је једна жена, па не могаде да прође, но застаде и пита: „Је ли, Вога ти, чиме те ударише <pb 
вој тројици, да више неће бити заптије, но кадије.</p> <p>— И претио им, да ће их мерити гајтан 
а доброг понашања најпросвећеније жене, но оне...</p> <p>Од вике, вриске, писке, од урнебеса, и 
 види па умри!{S} Али не, немој умрети, но живи и <pb n="8" /> гледај: пошто си га видео, греја 
а, казујући му сан, још више не уплаши, но само рече;</p> <p>— Ја се не чудим теби, назли-Стамб 
 заптија.{S} Из сараја не изиђе очајан, но махнит, из очију му лете варнице...: освета...</p> < 
 јој се да то није њено свадбено одело, но покров, за њен сандук...{S} А кад се спусти ноћ, хан 
ма крај огњишта, а ове то и не гледају, но се наредиле крај софра-тепсије, неке седе а неке чуч 
цима; не истрчавају људи да их гледају, но ако су се нашли на улици, брзо улазе и ударају чивиј 
иња, више говоре покретима руку и главе но устима: показују према прозору...{S} Досетише се шта 
маил је пошао из Прокупља много доцније но други пут.{S} Пошао је у ноћ, летњу ноћ, лепу, обасј 
овчанка готово нечујно, и тресе се више но икад, а мулина кћи задрхта целим телом, не пустивши  
 у лов на зечеве, и прођу сеоским путем но две-три Арнаутке на коњима, журе се у оближње село п 
ан, носе Ахмед-хафузове чифчије; други, нов, од простих белих дасака, <pb n="107" /> Цигани.{S} 
Мајка је љуби, а она:</p> <p>— А, а!{S} Нов тахтариван мој, без врата и пенџера, из џамије...{S 
ићене пиштоље и јатаган; метну на главу нов ћулав и тунус фес.{S} Затурио фес и ћулав, те му се 
а Мифтара, сети се те приче, њему миле, нове, и од љубави посрну као од поветарца „сарош каранф 
у уста неколико капи земзема, обриса их новим јаглуком.</p> <pb n="145" /> <p>Што хришћанима пр 
 се Фати-султан...{S} Све мисли на њено ново венчање, и на њен селам који му пуномоћник предаде 
то, свој хаџилук...{S} Сад је у постељи новој; све свила, све кадива, душек, јорган, јастуци, с 
 му се само уши виде, и извија кроз нос нову сокачку песму, с веселим напевом, с припевом:</p>  
 лека нема.{S} Испрва у постељи дан, на ногама два; после на ногама дан, у постељи два: тако, т 
>У прокупачком сарају, Шемси-паша га на ногама дочека, чак пред вратима одаје с тахтом; уведе г 
 у постељи дан, на ногама два; после на ногама дан, у постељи два: тако, тако, док сасвим не ле 
ат његов: извија дугачки врат, а танким ногама мислиш не додирује земљу...</p> <p>Пројезди маха 
ђе, умива се, пере уши, руке до лаката, ноге до колена — узима абдест, мрмља молитву, спрема се 
 се на оца што јој својом бесом спута и ноге руке, те не може да се и она освети Шемси-паши и з 
ј добро упамтила и очи и лице, и руке и ноге, и стас и ход, све.{S} Беговицу је послао Шемси-па 
веђом кожом, седи Шемси-паша; прекрстио ноге, загледао се у једну дебелу књижурину, укоричену ц 
 главе високо, и што ходећи стаје целом ногом.{S} Колико је год слушкиња, свакој је понешто нар 
астуку просула.... јорган јој доле, код ногу; једна ножица, још бела, с црвеним табаном и нокти 
аман!... аман!..{S} Пољубићу му мајци и ногу и скут и руку...{S} Јенђе из Топлице дошле...{S} Ј 
е.{S} Црмпураста, млада, крупна, руку и ногу као у мушкарца, науснице као у младића, у антерији 
мор; некад се прошле без оброка, јеле с ногу радећи; и ноћу радиле.</p> <p>А кад ово би готово, 
ца, ата пастушаста, паметна ока, танких ногу а дугачке гриве и репа, с кићеном опремом, с абаиј 
мангала, у антерији и ћулаву, скрштених ногу, и пуши.{S} Загледао се кроз прозор у голо дрвеће. 
кујући свршетак, прућише се код Фатиних ногу, кроз плач говорећи:</p> <p>У џенет ћеш, султанијо 
p>— А, пријатељу, јазук!{S} То ли ти је нож, мој говор?{S} То ли су ти куршуми, моје речи?...{S 
— Да те не пробада?</p> <p>— Прободе ме нож; ударише ме куршуми.{S} Алла’!{S} Алла’!{S} Рана!.. 
а друга, кога је био петао „победилац“, ножем посред срца, да га од тога не задржаше Турци што  
ла.... јорган јој доле, код ногу; једна ножица, још бела, с црвеним табаном и ноктима, вири исп 
дланове и табане, на нокте руку и белих ножица, као невести; Исмаилова сестра <pb n="140" /> јо 
амо што их додирнуше стрменом, раширише ноздрве, полетеше; па и они мали коњи као ластавице су. 
етнуше јој кану на дланове и табане, на нокте руку и белих ножица, као невести; Исмаилова сестр 
а ножица, још бела, с црвеним табаном и ноктима, вири испод ружичасте, свилене хаљине, златом и 
, у мршавој руци, тако белој, с црвеним ноктима и дланом, с плавим жилама кроз које крв струји  
 пустињски Арапи, нишанџија као Алах: у нокту (тачку) удари...{S} Јеси ли чула да се од петогод 
 чита неку молитву, <pb n="116" /> кроз нос, жмурећи, клатећи главу.{S} После узе говорити.{S}  
, да му се само уши виде, и извија кроз нос нову сокачку песму, с веселим напевом, с припевом:< 
е од краја „видела“, не би имала велики нос, то <pb n="73" /> јест, не би била охола, него би с 
} Носе је Цигани, јер Арнаути, Војњаци, носе само мртву жену, „за севап“.{S} За тахтариванима,  
а.{S} Један тахтариван, леп, бојадисан, носе Ахмед-хафузове чифчије; други, нов, од простих бел 
Турци, кириџије, неколике товарне коње; носе Фати-султан-хануми постељу, рубље и рухо.</p> <p>К 
ед-хафузовица; у другом Фати-султан.{S} Носе је Цигани, јер Арнаути, Војњаци, носе само мртву ж 
у с мулине стране весели су; и таман да носе свом господару добар глас, тргоше се, јер се чу лу 
 готово као женској, хаљини какву Турци носе кад су код куће, распојас, у белом ћулаву, бос, у  
д дасака, притврђену на две мотке, коју носе четири чифчије бекри-Ахмед-хафуза, раја турска, Ср 
соб послужује.{S} Дим дувана колута се, носи га у вис пробуђен поветарац; певају певачице већ п 
ко, пријатељу.</p> <p>— Е, кад је тако, носи му селам: од мене нека не дрхти његова ханума; син 
, на ухо: „Зулфи!{S} За Божју љубав!{S} Носи шиљте тамо, онде, крај капиџика...; води ме тамо“. 
еби, и добро <pb n="131" /> и зло...{S} Носи му селам, пашо, пријатељу, од мене нека више страх 
виђење“, и он га већ три дана у недрима носи, гледајући да им „виђење“ буде пре свадбе.{S} Не с 
— Ахмеда туџара (трговца).</p> <p>— Шта носи?</p> <p>— Конопце.</p> <p>— Која је та ханума на к 
ебац, <pb n="96" /> јер је осетио да не носи на плећима весела муду, ни љута, него брижна, смућ 
Шемси-паше донео си селам мени; од мене носи селам Шемси-паши:{S} Да хоћу паре за крв свога син 
 из својих котарица не мичу; а псима се носи храна у њихне кочине.{S} Сокацима, кривим и уским, 
овом свету дрхте руке: за селам на оном носи се товар од хиљаду ока.{S} Немај срца на мене!{S}  
а, Срби, опасани ликом; а дванаест крај носила иду, за смену, и по двојица их са стране придржа 
а поља, кроз ливаде тахтариван, то јест носила, као собицу неку, од дасака, притврђену на две м 
.{S} Не у Стамбол...{S} Ох, мајчице!{S} Носите ме на брег под Јастрепцем, за Алахову љубав!...{ 
трани...{S} Нека мм је конак тамо...{S} Носите ме, за Алахову љубав!</p> <p>— Аман, бебег’м! пр 
за моје лице...{S} Овај тахтариван неће носити Цигани... него Турци и Арнаути...{S} Не у Стамбо 
— Или бал (мед), ако се може бал у џаку носити; а бал се претворио у дућану Ахмеда туџара у кад 
е тахтариваном, од Белога Мора ђемијом; носићемо те у Стамбол, па аде, па румелијска страна, и  
егова два мора, Златном Рогу и Босфору, носићеш га у срцу до века, па баш да живиш, пошто си га 
бахат од човека; звечи синџир: ево пета ноћ где га не пуштају, да не би на кога налетео — мношт 
ов, за њен сандук...{S} А кад се спусти ноћ, хануме узеше да се веселе; свирка и песма разлеже  
ого доцније но други пут.{S} Пошао је у ноћ, летњу ноћ, лепу, обасјану месецем, намирисану мири 
и по ливади, после јасна, и много као у ноћ што се зове <hi>Кадр-Лејле</hi>, где је пуно света, 
 седе ниже његова шиљтета.</p> <p>— Сву ноћ нисам спавала..., и ти... чула сам где у поноћи изи 
ном куту селамлука, и хуче ту, хуче сву ноћ, док га најпосле сан не савлада.</p> <p>— Нико му с 
)</p> <p>Тако у очи Ђурђева дана, и сву ноћ; а сад, у ђурђевску зору:</p> <p>— Отворите пенџере 
лство, и видела, то јест, вас дан и сву ноћ гледала Фати-султан-хануму, те јој добро упамтила и 
ј махали; а сад, има недеља дана, сваку ноћ, баш око поноћи, кад се сам слободи, и развесели.{S 
му је лако...</p> <p>Паша је сам, сваку ноћ, до глухо доба; седи на једној отвореној ћошки на м 
та би претегло.{S} До пред свадбу сваку ноћ, до зоре, сви отмени хареми, и свирка, песма; а сад 
 но други пут.{S} Пошао је у ноћ, летњу ноћ, лепу, обасјану месецем, намирисану мирисом цвећа,  
i>Хамам</hi>?{S} Где <hi>Девојачка К’на-ноћ</hi>?{S} У што им је прошла <hi>Мала К’на-ноћ</hi>? 
i>?{S} У што им је прошла <hi>Мала К’на-ноћ</hi>?{S} У весељу, од вечери до зоре, до белога дан 
ини коју јој је отац за <hi>Велику К’на-Ноћ</hi> правно.{S} Њена лепа коса, сад замршена, пала  
с:</p> <p>— Пашо азретлери!{S} Буна!{S} Ноћас изгинули Турци, ђаури...{S} Дигао буну мула-Халим 
..</p> <p>— Радује се, али...{S} Ја сам ноћас снила..., па...{S} Не доврши него белим ручицама, 
ачке стране.{S} Зар су се веселиле само ноћас?{S} Где је <hi>Хамам</hi>?{S} Где <hi>Девојачка К 
еким као паперје покри очи: да не гледа ноћашњи сан, што јој изиђе пред очи као јава; а он јој  
 свој завичај, кад би могла да заборави ноћашњи сан.{S} Па гледајући у њега поче, лепо, лепим н 
е, опет раде, јер се не зна време, доба ноћи или дана, кад ће се појавити тахтаривани с ханумом 
 два дана, или, како Турци кажу, на две ноћи, да обиђе кућу (јер како јој погибе брат, напустил 
убио.{S} Помиње јој привиђење.{S} Сваке ноћи у глухо доба, вели, види мајку; хода по кули, каже 
 су неба плакале девојке три дана и три ноћи за живом Фати-султан.</p> <p>— Украде мула-Халим Ф 
таде паша као гост мулин три дана и три ноћи: једоше печене кокошке, банице; пише каву и шербет 
олажаше Исмаил, сањајући о својој првој ноћи.{S} Глухо и мртво Прокупље одјекну на све четири с 
у бачву, те се у вину купао.{S} Хода до ноћи, тад долази, и онако мокар сруши се на шиљте, у је 
а Арнаути чују, било у по дана или у по ноћи, одмах се спремају за „кавгу“, пуне пушке, оштре ј 
до зоре, до белога дана.{S} Мирише свеж ноћни ваздух на шебој и каранфил из баште, на амбер и з 
е јаче, као да су се скупили око ње сви ноћни дуси...{S} Мирише копитњак и мајкина душица... ду 
ртва, само се, с времена на време, чује ноћнога стражара палица, јавља сате:{S} Так!{S} Так!{S} 
 Разлеже се страшан глас овај, лудаков, ноћном тишином.{S} Ману су Турци, одавно, кад је био мл 
ом високом а трошном кулом зачу се кроз ноћну тишину јејина, тица злослутница: зајецаше струне  
и.{S} Умукле су тице певачице, само се, ноћу, чује буљина с урлањем огладнела вука.{S} Замрзла  
 виче, дању, у пролеће, с кукавицама, а ноћу, увек, с кукумавкама.{S} Понекад дође у Лесковац,  
ким махалама као да је тражи, и ћути: а ноћу виче.{S} Двадесет осам година од то доба, од његов 
зе <pb n="89" /> га; не грде га што иде ноћу без фењера као хајдук, грехота; не осврћу се на ње 
лила душама невино изгинулих, што блуде ноћу, на месечини, жељне овога света.</p> <p>Тишина, ду 
плици је.{S} Код њега је, с њим дању, и ноћу, у кули, и у овој ливади, на месечини, кад силно м 
рошле без оброка, јеле с ногу радећи; и ноћу радиле.</p> <p>А кад ово би готово, пашиница пусти 
мисли и са женом се покаткад, дању, а и ноћу, разговара.{S} Она вели да испрате Бал-беја у Цари 
о њену доласку, ока не сушаше; и дању и ноћу плакаше она што за три дана сузе не пусти.{S} А не 
сад, има три дана, не гледа, а и дању и ноћу говори.{S} Њена мајка, и мулина кћи, које се од ње 
 нада, радује се; Богу се моли и дању и ноћу, на јави, и у сну шапће молитву; не испушта бројен 
њу нуди, срам га било! <pb n="129" /> И нуди ми мал његов, конаци, чифлуци, ергелу, робље, срам 
 бакарних грошева, златне ми лире за њу нуди, срам га било! <pb n="129" /> И нуди ми мал његов, 
трже пашиница.</p> <p>— Пашам, чешемм’и нури, (Пашо мој, очни ми виде).</p> <pb n="123" /> <p>— 
ајком; до пре две године излазиле преда њ девојке, развијене; купао се са женама као жена, игра 
..</p> <p>Сејмени.</p> <p>Изиђоше преда њ три сејменина, задихани, као да су пешке дошли, трчећ 
 оним дивљацима.{S} Излетеће неко преда њ усред бела дана, па...{S} После ће га сакрити на бесу 
месец: кад највише сија, тад највише на њ кучићи лају.{S} А шта му могу кучићи?{S} Није месец с 
ачку врату, као у лабуда, па се вину на њ.{S} Опколише га Арнаути, крупни као горштаци, опаљена 
лебџије, <pb n="148" /> симиџије, вичу; њачу магарци; једно Туре јаше магарца искићена врбом то 
сови с варком и ђелинпули; још је поред ње кутија с дуваном; још испретурани јастуци где су оне 
милост господаровој кадуни.</p> <p>А од ње се мулина кћи не миче.{S} Црмпураста, млада, крупна, 
 Леп!{S} Даје јој бесу да неће никуд од ње...{S} Гроб се затворио.{S} Белег су однели Арнаути н 
, имам; опколише је; узеше пуномоћје од ње, па изиђоше...{S} Венчаше је с мулом с мирном савешћ 
 кад јој паша није говорио, кад је и од ње крио као и од туђинаца...</p> <p>Јутро је: сунце се  
рипут из ње изиђе.{S} Гледа да нема код ње некога, те да јој сам каже шта се са Шемси-пашом дог 
старијом од себе, дуго разговара, и код ње руча, седи до икиндије; после се прашта као да ће Во 
ла добро ту турску пословицу, а није се ње ниједанпут сетила.{S} Али откуд је мислила да ће се  
и у одају где је Фати-султан, излази из ње; разабрала је шта је, те се грухне у груди и с дадиј 
у одају где је Фати-султан, и трипут из ње изиђе.{S} Гледа да нема код ње некога, те да јој сам 
у воли, и ако је никад није видео; ради ње сваки дан у Прокупље долази, и ради ње свако јутро,  
 ње сваки дан у Прокупље долази, и ради ње свако јутро, сваке икиндије мимо њену кућу пролази:  
види кад јој кћи издише, клечи сад крај ње, јединице своје; заборавила у тешком јаду Алахово Пи 
ара по јабуку или крушку и мећу је крај ње не као понуду болеснику, него као прву милост господ 
ејисана још је насред собе; још је крај ње онај бакаран мангал, пун пепела и угљевља, уместо жа 
е, обучена легне; мулина кћи чучне крај ње, метне јој руку на чело, ухвати је за руку.</p> <p>— 
је допрети и до падишахове хануме, а до ње не.{S} Ко ће јој о томе говорити, кад јој паша није  
пела и угљевља, уместо жара; још је око ње прибор за телејисање, мали жути тасови с варком и ђе 
браде, Исмаил оде мајци, поче да се око ње мази, да је испитује. „Кад би нешто мајка рекла: про 
ако, све јаче, као да су се скупили око ње сви ноћни дуси...{S} Мирише копитњак и мајкина душиц 
од Исмаилове смрти, свако вече гледа: с ње чита шта јој је писано.{S} Јер она је права мусломан 
ни јео ни пио, и који год је прошао, на њега се каменом бацио (ко великим, ко малим, како је ко 
рдесети дан, ето ти једнога; баци се на њега, ама не каменом, него ружом.{S} И види чудо! груди 
 као стрелом погођен лав, и сруши се на њега, нема и непомична, нагрђена грозном смрћу, сруши с 
.{S} Криле су се од Бал-беја..., јок од њега, од његове <pb n="115" /> памети: годинама и узрас 
е...</p> <p>...{S} У Топлици је.{S} Код њега је, с њим дању, и ноћу, у кули, и у овој ливади, н 
и?{S} Волим с Исмаилом недељу, него без њега век...{S} Он је тамо...</p> <p>— Чучук-ханум... ма 
о хтео да те отме сам падишах, ја бих и њега убио, бесу ти дајем.{S} Знаш ли шта је то беса?{S} 
розор види капиџик мулине кћери, и крај њега место, свој хаџилук...{S} Сад је у постељи новој;  
атагане.{S} И није дирао никога; али ко њега дирне, тешко томе, не окани га се докле га не сатр 
аса, и за четрдесет дана, који год мимо њега прође да га каменује.{S} Ископаше рупу, закопаше г 
во Писмо, па наружила лице: липти крв с њега, а она нариче, пролива горке сузе...{S} Хита да се 
а племена <hi>Војњака</hi>, виде га и у њега се заљуби.</p> <p>Шкодралија живи у Арнаутлуку, и  
заборави ноћашњи сан.{S} Па гледајући у њега поче, лепо, лепим наречјем цариградским:</p> <p>—  
Кроз пенџер па на ата...{S} Кириџије су њега среле.</p> <p>— Онако стар сам!</p> <p>— Ваш сам.. 
 је као отац, воли ме, јер ме мој отац, његов друг, на самрти њему у аманет оставио.{S} Кад сам 
ће...{S} Дигао се цео фис <pb n="84" /> његов...{S} Војњаци посели друмове...{S} Иду к Лесковцу 
 бих имао овде себи равне, арслане“.{S} Његов фис, то му је његова породица; пази га као отац.{ 
а, мртва... чује његово дисање, и осећа његов дах, топли, на лицу, на уснама, удише га као зумб 
а да почне.{S} Пљесну длановима.{S} Уђе његов силистер полако, и мало погнут.{S} Он заповеди да 
чина највише виче, а тишином разлеже се његов глас далеко, језа подузима свакога који га чује.{ 
, и, ево, <pb n="137" /> дочекала га, и његов јутарњи поветарац, и његову зелену траву, и његов 
рњи поветарац, и његову зелену траву, и његов јоргован, и исцветалу врбу, и најрадоснији празни 
; а после куне брод који Ахмед-хафуза и његов харем из Цариграда понесе, и тахтариван који рођа 
то мулина сина, на ату; млад, леп, исти његов Бал-беј; пролази мимо прокупачки сарај; засијаше  
 исцветалу врбу, и најрадоснији празник његов, Ђурђев дан...</p> <p>Ђурђев дан је сутра, а она  
м га било! <pb n="129" /> И нуди ми мал његов, конаци, чифлуци, ергелу, робље, срам га било!{S} 
тају се ко је поноситији, младић или ат његов: извија дугачки врат, а танким ногама мислиш не д 
 један стари Арнаутин, и ушао је трипут његов чибугџија, једно момче арнаутско.{S} А кад је већ 
 да се Фати-султан доведе у Прокупље, у његов конак: ту да јој „падну“ оба венчања, ту да је ис 
 и тахтариван који рођаку цара царева у његов пашалук донесе.{S} Ни он излази из конака, ни паш 
азвијена као пред оца.{S} И одмах се чу његов глас, тих и слаб, готово као мало час имамов:</p> 
Прокупља, мула оборене главе, замишљен, његова кћи тужна, Арнаути љути: шкргућу зубма, прете, с 
<pb n="49" /> ума, него дивљака; па она његова гласина нарочито кад је љут...!{S} Старац, а док 
ам Шемси-паши, џелату: непуштена кадуна његова сина од другога... чедо.{S} И кажи селам Шемси-п 
мани ћулав: ћулав му је израдила сестра његова.{S} Силај, па у силају јатаган и две мале пушке  
 него и да му се диве, да се застиде од његова госпоства. „Знам га оволишног, ћатиба.{S} Мали,  
ханум?...{S} Седи.</p> <p>Она седе ниже његова шиљтета.</p> <p>— Сву ноћ нисам спавала..., и ти 
равне, арслане“.{S} Његов фис, то му је његова породица; пази га као отац.{S} Па чак у кули гот 
ова ујања причуло му се, час-по, јечање његова сина.{S} Застајкивао, ослушкивао, и ишао даље; у 
е.{S} Сад једно.{S} Ни једна не беше из његова фиса. „Грехота,“ говораше. „Жени ли се отац ћерк 
ћу, досудише му „сургун“.{S} С њим је и његова ханума, и кћи, јединица, лепа као руже што осташ 
о, носи му селам: од мене нека не дрхти његова ханума; син нека му по граду сербез ходи; он, ше 
S} Да ти не прети мула?{S} Да те не учи његова кћи?{S} Ааа“ Кад не доби одговора, стара настави 
е, благо мени!“...{S} Зна дан, сат, час његова доласка.</p> <p>„На Ђурђев дан ће доћи, рано, у  
грејао се на његову сунцу, огледао се у његова два мора, Златном Рогу и Босфору, носићеш га у с 
ило; или је није остављао, што му је њу његова кћи, полазећи, оставила <pb n="92" /> у аманет к 
аманет као себе, или Исмаила... невесту његова сина.</p> <p>А кад се Садије-ханум, мулина кћи,  
е главом мула, и насмеја се грохотом, а његове се слуге уплашено згледаше.</p> <p>Поглавар арна 
ра као хајдук, грехота; не осврћу се на његове претње, боје се.</p> <p>Паша га досад, како му с 
{S} Двадесет осам година од то доба, од његове девојке само пепео, ваљда, јер је умрла још прве 
е су се од Бал-беја..., јок од њега, од његове <pb n="115" /> памети: годинама и узрастом дете, 
в караван с њеном спремом и даровима од његове куће к Прокупљу, па чаршилије истрче пред дућане 
, истина, девојке <hi>султан</hi> али и његове кадуне.{S} Он љуби руку само својој мајци, своме 
их <pb n="99" /> лепих и слатких речи и његове понизности, а не зна да би и једно и друго било  
рна Ђултер пребројила колико је дана до његове свадбе, па толико зрна пасуља метнула у чпаг њег 
ом везени од црвене чохе тозлуци.{S} Ти његови тозлуци, причају се!{S} Њих су везле, у Нишу, на 
а ко умре, у томе га виде на оном свету његови...{S} И Фати је као оне, права мусломанка: веруј 
а ко умре, у томе га виде на оном свету његови.</p> <p>— Истина, бебег’м.{S} И ја знам... истин 
а нису имали с мула-Халимом, плашила је његовим именом сина, кад је био мали, а и сама га се бо 
ачући.</p> <p>Уђоше у Прокупље и пођоше његовим уским сокацима; не истрчавају људи да их гледај 
 са селамом пратио тапију од Стамбола с његовим Сарај-Бурну, где је сарај султан-Махмудов, с Ат 
е, па толико зрна пасуља метнула у чпаг његових широких шалвара; и чим би устао ујутру, а она:  
фчије хафуз-Ахмедове, јер су Арнаути до његових чифлука, и гине војска...{S} Он посла још војск 
ави.{S} Увек, само о Исмаилу говори.{S} Његово јој је име на уснама.{S} Не стиди се од мајке ви 
ара...{S} Тишина, дубока, мртва... чује његово дисање, и осећа његов дах, топли, на лицу, на ус 
шетке на прозорима, па се диве младићу, његовој <pb n="10" /> лепоти, његову оделу, његову коњу 
као руже што осташе саме у пустој башти његовој, Фати-Султан...{S} Од рода је султанова, зато ј 
род једне вишње у богатој воћем Топлици његовој, сети се једне приче свога вернога друга Мифтар 
на коња, и понесе га у Арнаутлук, мајци његовој, и Арнаутима; а буновно Прокупље трља очи, и гл 
 да му се родитељи полако разговарају о његовој женидби, па се уплаши, коју ли су му изабрали.{ 
и на уму и на срцу онај увели пупољак у његовој Топлици, да не помисли:{S} Хајде!{S} Опростиће  
 младићу, његовој <pb n="10" /> лепоти, његову оделу, његову коњу, коњској опреми, и питају се  
вој <pb n="10" /> лепоти, његову оделу, његову коњу, коњској опреми, и питају се ко је поносити 
гледај: пошто си га видео, грејао се на његову сунцу, огледао се у његова два мора, Златном Рог 
у да каже хоће ли код муле, или да дође његову Бал-беју.{S} За Бал-беја ће; ружа је за булбула. 
чекала га, и његов јутарњи поветарац, и његову зелену траву, и његов јоргован, и исцветалу врбу 
арове...; умним оком не гледа Мифтара и његову невесту, него себе и Фати-султан...{S} Љуби јој  
е мали, о јунаштву кад поста бећаром, о његову срцу памети; сестра <pb n="63" /> прича, а Фати  
је хрт и соко и говори о брату; прича о његову разговору кад бејаше мали, о јунаштву кад поста  
ле су кад би год њихов „ојнак“ растурио његову „купу.“ Игра се с њима у вотњаку, под једним вел 
у, белу, меку као паперје, каква је, по његову мњењу и памети, само у оних кадуна које се зову  
АТИ-СУЛТАН</p> <p>Госпођи Јоки Петровић-Његош</p> </div> <pb n="6" /> </front> <body> <pb n="7" 
 разумело какав јој глас доноси ат сина њезина...</p> <p>И мула је протумачио вриску ата како ј 
а се та тица злослутница продера с куле њезина оца.</p> </div> <pb n="70" /> <div type="chapter 
ан <pb n="24" /> рано врате у Прокупље, њему, а њих још нема!</p> <p>— Па?</p> <p>— Неће их ни  
 Фати-султан!{S} Одјекну њено лепо име, њему мило а он зарида, изиђе из одаје; побеже удно вотњ 
ернога друга Мифтара, сети се те приче, њему миле, нове, и од љубави посрну као од поветарца „с 
Арнаути бунили, и то против власти, али њему није било овако.{S} Бал-беја из харема не пушта.{S 
 јер ме мој отац, његов друг, на самрти њему у аманет оставио.{S} Кад сам млад био, често ми је 
p>Како дође из Цариграда Ахмед-хафуз, о њему па о њему.{S} Прво, убио је својега чифчију; после 
е из Цариграда Ахмед-хафуз, о њему па о њему.{S} Прво, убио је својега чифчију; после, опет так 
 у неком граду мање да седи, ни да се о њему више говори.</p> <p>Како је Фати-султан нестало, н 
аз. — Сутра ту!{S} Али ето шта му је то њему драго сутра донело!</p> <pb n="80" /> <p>Тешко му  
и-султан оставља онда кад треба да је у њему...; велика је, девојка.{S} Родитељи греше, деца ис 
јатељ...{S} хоћу да му пратим писмо и у њему селам сад одмах.</p> <p>И отури чибук, а узе: диви 
 и гледала старца са сажаљавањем, јер у њему је она, млада, чиста, неискусна, видела само уцвељ 
ј простру постељу, спремљену за ђердек, њен, и молила да јој обуку хаљину коју јој Исмаил прави 
сковчани и Прокупчани, и Врањанци...{S} Њен отац радостан, весео, говори да му је по вољи само  
hi>мајка</hi>.{S} За мајку оца пита, за њен страх, за њен јад.{S} Хафуз, што улажаше у бачву, д 
није њено свадбено одело, но покров, за њен сандук...{S} А кад се спусти ноћ, хануме узеше да с 
{S} За мајку оца пита, за њен страх, за њен јад.{S} Хафуз, што улажаше у бачву, да се у вину ку 
S} Све мисли на њено ново венчање, и на њен селам који му пуномоћник предаде, исказа; с њим леж 
ва; а он јој гледа руке и не мислећи на њен сан, па се неколико пута сеже и не смеде их додирну 
у, љуби косу коју су њене руке чешљале, њена љубав неговала, милује мршавом, смежураном руком в 
жи.{S} Овде су Махмуд-беј, и Мурад-беј, њена оца комшије, па нека јој буду пуномоћници...</p> < 
уњују, а коса опија као зумбул, јасмин, њена светла мека коса, густа и дугачка, коју негује мат 
, свилене хаљине, златом извезене...{S} Њена мајка, коју мало час изнеше из одаје, да не види к 
а, не гледа, а и дању и ноћу говори.{S} Њена мајка, и мулина кћи, које се од њене постеље не ми 
 за <hi>Велику К’на-Ноћ</hi> правно.{S} Њена лепа коса, сад замршена, пала јој је <pb n="59" /> 
 седи Фати-султан, а према њој је мајка њена.{S} Час-по, па стара упре поглед у кћер, увела лиц 
Боји се буне, да се Арнаути не дигну на њена оца, што никад досле, да му не запале кулу, па куд 
је мимо коњушницу где је пусти ат брата њена; води је по дворишту где му је хрт и соко и говори 
жи звезду своје невесте, верујући да је њена звезда најлепша, најсветлија, кад је она онолико л 
 Фати-султан у мулиној кули.{S} Звао је њена оца јуче, да је види, и да је утеши...</p> <p>— Ка 
ља враћена из Шемси-пашина конака после њена другог венчања с мулом.{S} А у одаји, где сад лежи 
е ми и Бог и син, кад пристанем да се и њена реч чује.</p> <p>Мула се договори с пашама, па се  
 у сну није снила; уместо да су тражили њена комшију, или рођака, или добра познаника, кога би, 
 је ту венчање!{S} Венчао се с невестом њена Бал-беја! „Јазук, јазук!{S} Опет јазук!{S} Има ли  
 да осрамоти њу, не њене родитеље, него њена највећега непријатеља, крвника, њој мрскога.{S} Ов 
у бледу звезду, па јој се чини да је то њена звезда.{S} Јутрос ју је пуномоћник питао пред свед 
 упита једном, зачуђено, Фати-султан: а њене се другарице насмејаше; једна рече: „Паметна си, а 
каранфил,“ додирну својим чистим уснама њене чисте усне, као што сарош-каранфил, посрнув, први  
лије сребро и пада кроз борове гране на њене капке...{S} Шушти бор... шапат је то, Исмаилов, ди 
лије сребро и пада кроз борове гране на њене очи...{S} Капци су јој тешки, склапају се, она их  
 боје да је не расвесте и не подсете на њене јаде.</p> <p>Нити ромори, ни говори.</p> <p>— Зар  
ога сахана пало је сребро, не, олово на њене капке, очи су се склопиле...{S} Не сања више будна 
е земљу, врховима прстију, где је поруб њене антерије дотакао, па тад приносиле прсте к својим  
S} Њена мајка, и мулина кћи, које се од њене постеље не мичу, и робиње не знају више кад јој је 
 Украо ју је, али не да осрамоти њу, не њене родитеље, него њена највећега непријатеља, крвника 
 прстима додирнуо, своје прсте љубио, и њене усне, најпосле, вреле усне, сад изгореле, много, о 
три“...{S} Мисли, мисли, изненада осети њене усне на својим..., овако ће остати до зоре...</p>  
ледима, осмесима — душом; он, гледајући њене усне црвене као род једне вишње у богатој воћем То 
двапут видела, на мазги, прошао је мимо њене кафезе, и <pb n="79" /> чула је да су њене другари 
дари још један <hi>ђелин-пули</hi> међу њене извијене, лепо нашаране обрве, па да устане.{S} Је 
е кафезе, и <pb n="79" /> чула је да су њене другарице узвикнуле е су му очи зумбул, е су му ус 
ајка се нагла над њу, љуби косу коју су њене руке чешљале, њена љубав неговала, милује мршавом, 
молитву, једну, две, дуге молитве; а на њеним грудима, испод кошуље, на ибришим-врвци, хамајлиј 
де је Исмаил био, њој о љубави говорио, њено лице прстима додирнуо, своје прсте љубио, и њене у 
 заинатио се онај, па не удара печат за њено пуштање.{S} Најпосле је научише две муфтије, да се 
ла му се Фати-султан...{S} Све мисли на њено ново венчање, и на њен селам који му пуномоћник пр 
ава, и кроз борове гране сипа сребро на њено бледо чело; и сања, на ружној јави сања најлепше с 
</hi>, и уздише: чини јој се да то није њено свадбено одело, но покров, за њен сандук...{S} А к 
бавном заносу, додирну врховима прстију њено <pb n="14" /> лице, и очи, и косу, па их тада узе  
Фати-султан!{S} Фати-султан!{S} Одјекну њено лепо име, њему мило а он зарида, изиђе из одаје; п 
 у сватове, она је пресудила, е нису ни њенога друштва достојне, а камо ли њој равне.{S} Њој је 
јер воли да се сутра Лесковчанке зачуде њеној вештини.{S} Осим невесте и старе кадуне, у овој с 
јка, и робиње, и једна стара беговица о њеној лепоти много.{S} Нестрпљив био.{S} Црна Ђултер пр 
е с мулом понова, однесоше је мајци, по њеној жељи; и никад од тада не виде муле, мужа свога, н 
тариван с Фати-султан-ханумом; а овај с њеном мајком однесе се кући Ахмед-хафузовој.{S} На задњ 
лтан-ханумино: кад пође читав караван с њеном спремом и даровима од његове куће к Прокупљу, па  
и пут побунише Арнаути, убише јој сина, њену милост и хранитеља, кириџију, који бејаше пошао у  
...{S} Зубато сунце појави се, те према њену засијаше се оловне капе с врхова витих минара.{S}  
и непрестано пита, коме се радује; а на њену се лицу радост опази, неисказана радост, раширише  
 Фати!{S} Фати!</p> <p>А као одјек и на њену цику и на Исмаилове сестре речи зачу се рапав, стр 
ханум-ефенди“.{S} Јер те што нису звате њену сину у сватове, она је пресудила, е нису ни њенога 
ади ње свако јутро, сваке икиндије мимо њену кућу пролази: бели му се хаљина, фистан, широка, у 
а, и сукне јој пламен из очију, као оно њену оцу пред пашом, а час-по, па је тако нежна, разнеж 
омињала к’смет и Алахово Писмо, она, по њену доласку, ока не сушаше; и дању и ноћу плакаше она  
ими господара и полете, вриштећи.{S} За њим закасаше остали ати и коњи.{S} Цела <pb n="56" /> ч 
љ с несреће потомка оних што су се пред њим часним крстом крстили и служили му службу свету...< 
озор с невестом: спусти се, затутње под њим земља...</p> <p>А онај велики пас у дишар-авлији чи 
 притрчаше пашини сеизи те ухватише под њим ата: скочи мула као младић.{S} Право каже она стара 
е: ту му приђе сестрин сеиз, ухвати под њим ата, да га причува, знојава провода, док се он са с 
осети ово од шта се морала потрести под њим земља.</p> <p>Али Исмаилова мајка није преживела цр 
о реп...{S} Нека јој га, нека се заките њим Турди...{S} Кад умртви човек нечовека, па и на мртв 
номоћник предаде, исказа; с њим леже, с њим устаје; како ће кроз град с катраном на образу!...  
>...{S} У Топлици је.{S} Код њега је, с њим дању, и ноћу, у кули, и у овој ливади, на месечини, 
м који му пуномоћник предаде, исказа; с њим леже, с њим устаје; како ће кроз град с катраном на 
казне смрћу, досудише му „сургун“.{S} С њим је и његова ханума, и кћи, јединица, лепа као руже  
нчање с Џафер-бејом, јер си прво била с њим венчана.{S} После с мула-Халимом, то јест ако...</p 
тао отуд док не обећа да ће се играти с њим <hi>Шећер-Шербет</hi>; а понекад се и он с њом затв 
о ли њој равне.{S} Њој је писано овако, њима онако.{S} Бог дели срећу, а ашчија чорбу, па нека  
мулина деснога колена, а сам седе према њима.{S} Ту су седели, прво попили по два филџана каве  
, пуном цвећа, с травом до колена; пред њима јунак на ату, у златним хаљинама, с миздраком...{S 
...{S} Нека питају своју кћер; она ће и њима казати колико је лепа Фати-султан.{S} А кад из ода 
кла.{S} Лепо, и као некако другарски, с њима, да јој се тајно не подсмевају (јер јавно не смеју 
јнак“ растурио његову „купу.“ Игра се с њима у вотњаку, под једним великим шам-дудом, у хладови 
се играју ораха; нити се играо, ни се с њима разговарао; метнуо би шиљте на праг софе, па би ту 
окупчани, и само Турци Лесковчани; међу њима су пуномоћници и сведоци мулини, Шемси-пашина сина 
и.{S} Ти његови тозлуци, причају се!{S} Њих су везле, у Нишу, најбоље терзије.{S} На глави му ф 
е!{S} Неке <hi>синирли</hi>(нервозне) — њих је доста — пале; ухватила их трешња, а не смеју пои 
="24" /> рано врате у Прокупље, њему, а њих још нема!</p> <p>— Па?</p> <p>— Неће их ни бити: пр 
} У лов је полазио само на вуке. „Ни на њих не бих, говорио је, кад бих имао овде себи равне, а 
хватила рукама колена, метнула браду на њих, па се клати, дрхти, трза се, ослушкује.{S} Чека си 
па у хладној води; већа, где се отац на њих наљутио, па их истерао напоље, на зиму, на цичу, ка 
се зави и изиђе Лесковчанка, ниједна од њих не виде.</p> </div> <pb n="121" /> <div type="chapt 
ијом неколико Арнаутина.{S} Један му од њих, најстарији, узе нешто живо казивати, а он испрва н 
у да су срели неке кириџије, и да су од њих чули, како је у свитање <pb n="37" /> пројездио дру 
еља, где грцају у плиткој Морави? да ли њих угледа онда кад очи исколачи, подиже ћулав с темена 
трепцем не.{S} А коњ, а во, а човек — у њих све једно.{S} За једнога роба даду пет стотина грош 
тан, да је кадуна другога и ако није од њихна сина пуштена, и, најпосле, шта <hi>мисли</hi> мул 
тарица не мичу; а псима се носи храна у њихне кочине.{S} Сокацима, кривим и уским, много каљави 
творено.{S} Месец, пун, обасјао хануме, њихно лице, распуштену косу, <pb n="30" /> недра, раздр 
 више него пре, зажмуриле су кад би год њихов „ојнак“ растурио његову „купу.“ Игра се с њима у  
.{S} Крв за крв.{S} Пашина сина за сина њихова поглавара.</p> <p>— Аман, ћути!</p> <p>— Мули <h 
ахтариване, не знајући у коме је кадуна њихова муле.{S} Сад чаршија није прошарана, сва је затв 
е паши е је време да се хануме крију од њихова Бел-беја — пропевао петлић...</p> <p>Џафер, или, 
 појавити тахтаривани с ханумом и кћери њихова чифлук-сахибије.{S} И ето.{S} Јутро је, рано јут 
ће проћи тахтаривани с ханумом и ћерком њихова чифлук-сахибије.{S} Ах! ако се удаје врањскога п 
е лупати дланом у врата, заклињући га у њихова Бал-беја, да јој отвори.</p> <p>Три дана се затв 
ас, на тужан, велики празник, дан смрти њихове чучук-хануме.{S} Ахмед-хафуз, отац, трезан, голо 
 и ћуте као заливени, јер виде да и над њиховом силом има сила.{S} Уђоше у Прокупље.</p> <p>Чуј 
го њена највећега непријатеља, крвника, њој мрскога.{S} Ово је освета.{S} Макар она за њу главо 
ђеној заови; а кад јој мајка опет дође, њој:{S} Ништа ми није... није грозница.{S} И силом поче 
у...{S} Слуша глас, њој мио; гледа очи, њој драге; осећа на лицу топле прсте, и на уснама пољуб 
с Исмаилом у души говори; гледа му очи, њој миле, слуша му глас, њој сладак...{S} И најпосле мо 
орске решетке; виђа га, воли га, много, њој се чини више од очију, од живота, и од завичаја.{S} 
вето место, на место где је Исмаил био, њој о љубави говорио, њено лице прстима додирнуо, своје 
 на кадифели-џамадану...{S} Слуша глас, њој мио; гледа очи, њој драге; осећа на лицу топле прст 
 гледа му очи, њој миле, слуша му глас, њој сладак...{S} И најпосле моли робињу да јој куца у с 
уштва достојне, а камо ли њој равне.{S} Њој је писано овако, њима онако.{S} Бог дели срећу, а а 
а се стара у кћерину угашену зеницу.{S} Њој се зажарише увеле јагодице; обори очи...{S} Мајка к 
у куту одаје, седи Фати-султан, а према њој је мајка њена.{S} Час-по, па стара упре поглед у кћ 
које нису њој равне, и које стоје према њој као земља према небу, а с којима се може разговарат 
а тако остаје дуго.{S} Мајка седи према њој, забрађена белим јашмаком онако као кад се Богу мол 
ита шта је, шта говоре, а она не каза е њој прете, него слага: „Шемси, проклет да је! убио Мифт 
ва, и све о Исмаилу говори; и трипут је њој, својој кћери казала, да се још смирила није, што И 
та.{S} А и кад би га ухватили, каква би њој вајда била, кад...{S} Материно срце не сме даље.</p 
у ни њенога друштва достојне, а камо ли њој равне.{S} Њој је писано овако, њима онако.{S} Бог д 
; а онда, у петак, јутро бејаше, дође к њој у одају једна стара беговица, Лесковчанка, погурена 
други, ђаволови синови, окренуше коње к њој, да је прескоче...{S} Прегазише је, па продужише пу 
о, кадивено, извезено златом, спремљено њој за <hi>телејисање</hi>, и уздише: чини јој се да то 
тиш“, то је чула од оца, више пута, и у њој се мирној и доброј, милостивој према сваком, што по 
а им није на њу жао.{S} А оне које нису њој равне, и које стоје према њој као земља према небу, 
турчили, а он је још тражи, још кука за њом и прети Турцима.{S} Кад је најлепша месечина највиш 
иле детиње.{S} Сад лежи обезнањена; над њом плаче мулина кћи, а кропе је некаквом водом две ста 
 је милује, љуби, повраћа је, плаче над њом и говори:</p> <p>— Аман, султанијо!{S} Ашколсун!{S} 
} Пре се стидела.{S} Ни мушке тице пред њом није поменула, а камо ли човека.{S} А сад га будна  
село, све се радује: а Исмаил чучи пред њом, подигао руке, хоће да је загрди а не може, онај га 
..{S} Чује му глас, бесу јој даје.{S} С њом ће увек, овде, у кули, врло великој, дивној као пад 
, да се не лиши једине наде, састанка с њом на оном свету.{S} И Исмаилова сестра плаче, нариче, 
евају (јер јавно не смеју), и да деле с њом оно што јој зацело на лицу читају, бригу, страх, и  
 сестра и љубила Фати-султан, плачући с њом за дуго.</p> <p>Али од тада Фати мулу не двори, не  
>Шећер-Шербет</hi>; а понекад се и он с њом затворио, па је тамо плашио, откидао од једнога ста 
и што му украо невесту, што се венчао с њом.{S} Али како да се свети мули он, што плаши робиње  
 Затвори се у харем, као твоја жена.{S} Њу је затворио од младости закон; тебе под старост твој 
и лепоти пашићевој, о севдаху што га за њу има, о госпоству и милосрђу Шемси-пашину.</p> <p>— М 
кога.{S} Ово је освета.{S} Макар она за њу главом платила, није јој жао.{S} Како би се она млад 
сто бакарних грошева, златне ми лире за њу нуди, срам га било! <pb n="129" /> И нуди ми мал њег 
ећу, а ашчија чорбу, па нека им није на њу жао.{S} А оне које нису њој равне, и које стоје прем 
ама је само гледамо; јер зашто бисмо на њу каменицама?...{S} За кумрију је шарен кафез; за госп 
и није мајци.</p> <p>Мајка се нагла над њу, љуби косу коју су њене руке чешљале, њена љубав нег 
у било; или је није остављао, што му је њу његова кћи, полазећи, оставила <pb n="92" /> у амане 
в је; осећа где јој се син радује, па и њу обузима све већа радост.{S} Савест јој чиста, јер он 
па је метну на свој образ.{S} Како би и њу ижљубио, а не може, и ако је оволико воли; јер то је 
 му.{S} Украо ју је, али не да осрамоти њу, не њене родитеље, него њена највећега непријатеља,  
завичаја.{S} Али што је чудновато, и он њу воли, и ако је никад није видео; ради ње сваки дан у 
је узе љубити, да сакрије сузе, јер ако њу још надом заварава, себе више не може.{S} Мајка је љ 
о размажено лане, није видео Фатме, а у њу се заљубио: причала му мајка, и робиње, и једна стар 
е би неко <pb n="81" /> преко зида па у њу, и кад се Бал-беј игра, да изиђе, да...{S} Не!{S} Ма 
 ископа рупа, да се тај кривац закопа у њу таман до појаса, и за четрдесет дана, који год мимо  
чају о Прокупљу, о женама, о девојкама, о младићима, о љубави. „Зар и овде има љубави?“ упита ј 
 које јој причају о Прокупљу, о женама, о девојкама, о младићима, о љубави. „Зар и овде има љуб 
 пашићевој, о севдаху што га за њу има, о госпоству и милосрђу Шемси-пашину.</p> <p>— Мерхаметл 
љу, о женама, о девојкама, о младићима, о љубави. „Зар и овде има љубави?“ упита једном, зачуђе 
вори, до о грозном убиству мулина сина, о несрећној љубави двоје младих.{S} Сваки их жали; пога 
 <p>Како дође из Цариграда Ахмед-хафуз, о њему па о њему.{S} Прво, убио је својега чифчију; пос 
ича о његову разговору кад бејаше мали, о јунаштву кад поста бећаром, о његову срцу памети; сес 
рича јој о младости и лепоти пашићевој, о севдаху што га за њу има, о госпоству и милосрђу Шемс 
аше мали, о јунаштву кад поста бећаром, о његову срцу памети; сестра <pb n="63" /> прича, а Фат 
ј куца у саз и пева: о севдаху, о ашку, о Меџнуну и Лејли, двоје драгих, што се толико волели,  
окупчанке, које јој причају о Прокупљу, о женама, о девојкама, о младићима, о љубави. „Зар и ов 
у и шербет и водише разговор о свачему, о прошлом срећном времену, о јунаштву, и о младости и а 
р о свачему, о прошлом срећном времену, о јунаштву, и о младости и ашиковању, па се опростише:  
њу да јој куца у саз и пева: о севдаху, о ашку, о Меџнуну и Лејли, двоје драгих, што се толико  
е моли робињу да јој куца у саз и пева: о севдаху, о ашку, о Меџнуну и Лејли, двоје драгих, што 
, те према сунцу дају од себе све боје; о силај му три паласке са златним китама; преко рамена  
е узели: умрли обоје уочи ђердека...{S} О, како су лепе те песме, како је слатка та туга!{S} И  
у...{S} Мирис...{S} Она се радује...{S} О, како је срећан онај који умире с осмехом радости на  
пљају се хануме на разговор...</p> <p>А о чем говоре хануме?</p> <p>Како дође из Цариграда Ахме 
ође из Цариграда Ахмед-хафуз, о њему па о њему.{S} Прво, убио је својега чифчију; после, опет т 
мајка, и робиње, и једна стара беговица о њеној лепоти много.{S} Нестрпљив био.{S} Црна Ђултер  
у је хрт и соко и говори о брату; прича о његову разговору кад бејаше мали, о јунаштву кад пост 
е.{S} Вај, чуда!{S} Вај, вај, вај!“ Све о хафуз-Ахмеду.{S} Ни ко у неком граду мање да седи, ни 
ку; хода по кули, каже, као жива, и све о Исмаилу говори; и трипут је њој, својој кћери казала, 
</p> <pb n="46" /> <p>— Ћути!{S} Ко сме о томе? <hi>Паша је</hi>, није маскара.</p> <p>— То јес 
ори, него тајно шапће.{S} И људи и жене о овом говоре шапатом, све у двоје.</p> <p>— Ако је <hi 
ко у неком граду мање да седи, ни да се о њему више говори.</p> <p>Како је Фати-султан нестало, 
 па погледа у небо.{S} Она му није више о сну говорила, но му исказивала љубав погледима, осмес 
 прошлом срећном времену, о јунаштву, и о младости и ашиковању, па се опростише: паша оде у Лес 
5"> <head>V</head> <p>По Прокупљу се ни о чем више не говори, до о грозном убиству мулина сина, 
трчи, па не могаде, но се заљуља и лупи о под застрвен асуром.</p> <p>Материно је срце разумело 
 дворишту где му је хрт и соко и говори о брату; прича о његову разговору кад бејаше мали, о ју 
), мимо који пролажаше Исмаил, сањајући о својој првој ноћи.{S} Глухо и мртво Прокупље одјекну  
ћи шкргут зуба Садије-хануме: прича јој о младости и лепоти пашићевој, о севдаху што га за њу и 
шахове хануме, а до ње не.{S} Ко ће јој о томе говорити, кад јој паша није говорио, кад је и од 
 место, на место где је Исмаил био, њој о љубави говорио, њено лице прстима додирнуо, своје прс 
макне за брег по који Арнаутин с пушком о рамену и хртом за собом, иде у лов на зечеве, и прођу 
 већил, по у годинама човек, обучен као о Бајраму.{S} Допратише га сејмени.{S} Мула га примио н 
Прокупљу се ни о чем више не говори, до о грозном убиству мулина сина, о несрећној љубави двоје 
по их гледа, као на јави.{S} Увек, само о Исмаилу говори.{S} Његово јој је име на уснама.{S} Не 
е; пише каву и шербет и водише разговор о свачему, о прошлом срећном времену, о јунаштву, и о м 
чу да му се родитељи полако разговарају о његовој женидби, па се уплаши, коју ли су му изабрали 
, турске, Прокупчанке, које јој причају о Прокупљу, о женама, о девојкама, о младићима, о љубав 
о и младо, и богато и сирото, ко год чу о овоме венчању, зачуди се. „ Алла’!{S} Алла’! севдах ж 
тад љубљаше, много, и страсно...</p> <p>О, како сад себе воли, зато што ју је Исмаил волео!...< 
то уздаси мртве мајке Исмаилове.</p> <p>О богатим даровима, оделу и накиту, снаси од свекрве, с 
 му је био велики везир, ујак садразам, оба деда паше, рођаци бејелербејови...{S} Млад, кузум,  
Халимова, а од овога часа ниједнога.{S} Оба су јој венчања, по закону, пала, те је слободна, и  
купље, у његов конак: ту да јој „падну“ оба венчања, ту да је испитају, ту да се изврши понова  
 испит изиђе; на испиту ће... пашће јој оба венчања...{S} Жена не може имати два мужа, по закон 
тужи.{S} Кад изиђе пред суд, падоше јој оба венчања. „Кога ћеш сад?“ пита је суд. — Ниједнога,  
а венчање с мулом.</p> <p>Ништа.</p> <p>Оба пуномоћника згледаше се, и сведоци се гледају; нико 
, све од једнога до другога, говори им, обавештава их, моли их да не учине крви, да га не осрам 
румом на арапском ату, у кога су копите обавијене белим крпама, старац један, крупан, дуге беле 
ead>XII</head> <p>У Лесковцу, на десној обади Ветернице, диже се Шемси-пашин конак, двоспратна  
абукама.{S} Мула је Арнаутин, али да се обазре и виде шта учинише ови ђаволови синови са женско 
ребљен близу Мртвога Мора, однегован на обалама немирне Мармаре, коме је дала име сама Фати-сул 
 неколике цариградске хануме, чучећи на обали Златнога Рога, гледајући где уђе у велику морску  
пире очи у месец над Јастрепцем, што је обасјава, и кроз борове гране сипа сребро на њено бледо 
ој, дивној као падишахов сарај, коју је обасјало, сву, сунце, од Јастрепца, око које су џамије, 
ут.{S} Пошао је у ноћ, летњу ноћ, лепу, обасјану месецем, намирисану мирисом цвећа, освежену ро 
пка; све широм отворено.{S} Месец, пун, обасјао хануме, њихно лице, распуштену косу, <pb n="30" 
...{S} Хајде мени, кћери...{S} Да идемо обе у Стамбол; да молимо милостивога падишаха да се сми 
 зна ко је убио мулина сина.{S} Душмани обедили пашу...{S} Паша, богат, велики човек, сила, те  
е пустив ни гласа од себе; чу се вриска обезглављена ата, и опет одјекну глухо и мртво Прокупље 
је снашле и пустиле детиње.{S} Сад лежи обезнањена; над њом плаче мулина кћи, а кропе је некакв 
лаче, јеца, нариче, тужећи се на силу и обест Богу...{S} И чифчије пијанога хафуза, турска раја 
лава проклињаше арнаутску силу и турску обест. „Луда!{S} Луда!“ узвикнуше неки, колико толико Б 
пратио на онај свет, без невоље, тек од обести, Шемси-паша.{S} И ту јој се зачује шкргут зуба,  
ић) бабом.{S} И ово сад није учињено од обести, већ из освете.{S} Јер мула је дао бесу сам себи 
ак-робињу, и није је пуштао отуд док не обећа да ће се играти с њим <hi>Шећер-Шербет</hi>; а по 
, или, како Турци кажу, на две ноћи, да обиђе кућу (јер како јој погибе брат, напустила и кућу  
кнуше неки, колико толико Божји људи, и обиђоше је; а други, ђаволови синови, окренуше коње к њ 
лим чаршавима преко пупих бисага, да је обиђу, и да јој донесу понуде.{S} Пуни рафови понуда, б 
чује.{S} Турци, враћајући се из каване, обилазе <pb n="89" /> га; не грде га што иде ноћу без ф 
 па им је жао, тешко, и страх их је.{S} Обилазе хафуз-Ахмедовицу, а ниједна се не усуђује да уз 
ај срца на мене!{S} А ово што ти казах, обичај је.{S} Ти тај обичај знаш како си сазнао за себе 
ћају постиђене; јер у отмених је Турака обичај примити госта, и казати му ако није домаћин (или 
сео и одморио се.{S} Пашиница покварила обичај, да би се сачувала од погледа тајно подсмешљивих 
есма чује.{S} Тишина.{S} У мусломана је обичај да поштују тугу ближњега, да не певају кад им бл 
 ово што ти казах, обичај је.{S} Ти тај обичај знаш како си сазнао за себе.{S} За крв или крв и 
ад им ближњи плаче.{S} Али ово сад није обичаја ради: јер с обичаја се не плаче, с обичаја се н 
чаја ради: јер с обичаја се не плаче, с обичаја се не уздише; а ево где комшилук, где хануме, г 
S} Али ово сад није обичаја ради: јер с обичаја се не плаче, с обичаја се не уздише; а ево где  
 Кад би отишао у Прокупље, пројахао би, обично, кроз све турске сокаке; а на сапима мазге држал 
p>Месец је од петнаест дана, онда Турци обично праве весеља; по Фати-султан дошле су из Лесковц 
мењеним гласом, не затварајући очи, као обично, јер хоће не само да чује, него и да види шта му 
 јаве сокацима мусломани, не ходећи као обично тихо и достојанствено, <pb n="39" /> него брзо,  
аву, тамо да је пије и да гледа кад јој облаче и гиздају снаху,“ говори она млада Прокупчанка,  
ха с Јастрепца помаман ветар: у бело се облачи Јастребац, и брда и долине, и увија се у бези по 
, на ћерчивима хартија, ћерчива брашном облепљена да не улази хладноћа у одају; светлости мало, 
о две-три Арнаутке на коњима, журе се у оближње село послом, или у госте.{S} Зима...</p> <p>Сир 
 крв, <hi>како може</hi>, додаје она, и облије јој румен бледо лице.</p> <pb n="65" /> <p>И пов 
 било муле, одвели би је у харем пашин, обљубио би јој лице пашић, и онда...{S} Да га остави?{S 
 А ако није, ти ухо на срце...{S} Да ти обновимо венчање с Џафер-бејом...{S} А?{S} Џафер-беј... 
се толико волели, па се не узели: умрли обоје уочи ђердека...{S} О, како су лепе те песме, како 
ви <pb n="144" /> повела деца накићене, обојена чела јагањце, које чувају за Курбан-бајрам...{S 
тавим млазевима, а Арнаутка се подиже с обојеним крвљу уснама и зубима, окрете се према Фати-су 
 метнувши на уста јаглук, златом везен, обоји га крвљу...{S} Склопише се уморне зенице.{S} Исма 
тиде својој кући; мула се попе на кулу, оборене главе, и погурен: чисто човек не би рекао да је 
..</p> <p>Дођоше наспрам Прокупља, мула оборене главе, замишљен, његова кћи тужна, Арнаути љути 
 и псује Шемси-пашу, а мула јаше напред оборене главе.</p> <p>Мула смућен, Арнаути гори него пр 
рашно прочита са зажарених јагодица, из оборених очију, те пљесну длановима и закука: „Вај!{S}  
та добро плаћену, дохвати је за рамена, обори је на под, и зари јој беле, оштре секутиће своје  
ицу.{S} Њој се зажарише увеле јагодице; обори очи...{S} Мајка као да нешто страшно прочита са з 
и зидао за неколико сата, то Манов глас обори за цигли један тренутак.{S} С виком Мана Кукувије 
алваре, кратке антерије, срмали-колане, обоце, билензуке и беде руке, разбачене, забачене преко 
е је другим накитом, гривне с рубинима, обоци са сафирима, челенка са смарагдима...: за смрт је 
о, хвала Богу; а нашем се венчању нисмо обрадовали само ми, или само наши родитељи, моја сестра 
 <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“</p> <p>Чика-Љубина улица, 8.</p> <p>1907</p> 
као што се радовао кад му петао осветла образ. — Сутра ту!{S} Али ето шта му је то њему драго с 
и севап учинила!{S} Џелату си катран на образ; свецу турбе...{S} У џенет ћеш.</p> <p>Кад се зав 
ао бесу, па би му они залепили блато на образ...{S} Одустају од пута, али се заклињу да ће мули 
цу да исцрпем, па ништа; јер црн, прљав образ није што прљава аљина...{S} И чуо сам, пашо, да г 
изгубио.{S} А за каљаво чело и катрањав образ што му могу ја?!{S} Сву Топлицу и Ветерницу да ис 
в, а она се залеђена суза отопила и низ образ пролила, и тужан је осмех развукао изгореле усне. 
ео лептирова крила, па је метну на свој образ.{S} Како би и њу ижљубио, а не може, и ако је ово 
Враћам му слободу, то могу; не могу бео образ.{S} Сам га је на комар турио и изгубио.{S} А за к 
же бити.{S} А Шемси-паша ако је изгубио образ (Вај!{S} Да ме чује!) није и памет; и зна причу < 
 на образу му је блато...{S} Чист ће му образ бити, кад Фати-султан буде кадуна Бал-бејова...</ 
ил! ...{S} Мора опрати блато са својега образа, и с образа својега прадеда... <pb n="87" /> И н 
ора опрати блато са својега образа, и с образа својега прадеда... <pb n="87" /> И на образу му  
ога ће Фати-султан...{S} Спраће блато с образа; пројездиће кроз сав Лесковац, и Прокупље, нека  
ас их вукао за витице, час их штипао за образе, час угризао за руку, час ударио по плећима и гр 
уздисала је, и ронила је сузе низ бледе образе...</p> <p>Враћала се на исте мисли небројено пут 
а својега прадеда... <pb n="87" /> И на образу му је блато...{S} Чист ће му образ бити, кад Фат 
устаје; како ће кроз град с катраном на образу!... „Мисли сад, кад ниси пре мислио.{S} Затвори  
 јер је чуо да је грехота радити што по обрасцу јединога Алаха.</p> <p>Једно вече, кад се врати 
и, него нашему мули.</p> <p>— Мулу туга обрвала, па не зна шта збори.</p> <p>— Зна.{S} Туга ниј 
тне су му и подбуле очи; подбуо у лицу; обрве беле, дугачке, наднеле се над очи сасвим; дуга бр 
</hi> међу њене извијене, лепо нашаране обрве, па да устане.{S} Једна од оне три, мало час будн 
{S} Још исти дан, Арнаути сахранише, по обредима мусломанске вере, жену и сина свога поглавара, 
S} Ахмед-хафуз, отац, трезан, гологлав, обријане главе, пре звер, сад човек, мека срца, завукао 
.{S} Затурио фес и ћулав, те му се види обријано теме.{S} Стрча с куле, назва Бога Арнаутима; о 
 на меком шиљтету, а месечина га бије у обријано теме, изазива му заједно с мирисом бошче дуван 
ва сестра у уста неколико капи земзема, обриса их новим јаглуком.</p> <pb n="145" /> <p>Што хри 
а и оградама, покривене дебелим снегом, обрисаним с кровова кошавиним крилима; нико не гледа ар 
да узнемири тужно-свечану тишину, да се обрне макар с једним питањем Фати-султан-хануминој мајц 
ци, жице; а хануме као садањи тапетари; оброк им је био одмор; некад се прошле без оброка, јеле 
ок им је био одмор; некад се прошле без оброка, јеле с ногу радећи; и ноћу радиле.</p> <p>А кад 
 ли сад.{S} Кад се мало прибра, стид је обузе.{S} Куд ће од бруке!{S} Срамота је чак и од слушк 
н глас.{S} Продера се сова.{S} Арнаутку обузе језа каква никад није; заклела би се у гроб брата 
пка...; и псе, шугаве и губаве, уличке, обузима страх слушајући дивље узвике и пуцање пушака, т 
е; осећа где јој се син радује, па и њу обузима све већа радост.{S} Савест јој чиста, јер онај  
 обуку, наките коње.{S} И мула се онако обукао, и узјахао својега вранца, пастушаста ата; али п 
х груди песма:</p> <quote> <l>Белу рубу обукла невеста,</l> <l>Убаво лане;</l> <l>Мор дугмета з 
е...{S} Аман!...{S} Како су се Арнаутке обукле, аман!... аман!..{S} Пољубићу му мајци и ногу и  
о, и мулиној кћери, што су је тако лепо обукле, накитиле; јер у шта ко умре, у томе га виде на  
зишао из борбе каткад велике, мучне.{S} Обукоше је, накитише је...{S} Тражила је јасмин и јорго 
{S} Кад год прате мулу у сарај, увек се обуку, наките коње.{S} И мула се онако обукао, и узјаха 
ремљену за ђердек, њен, и молила да јој обуку хаљину коју јој Исмаил правио за свадбу, да јој м 
у чепкенли-гуњ срмом везен; први пут је обуо жуте чизме које је добио на дар од скадарскога паш 
е пашину сину у сватове.{S} Остављајући обуће још пред кућним вратима, пеле су се на чардак, ул 
ре, фереџе, скидају пред собним вратима обућу, па улазе у собу (необучене, незакићене, чак неоч 
 нада, а кад се сухо накашље, страхује; обухвата рукама колена, наслања браду на руке, и заниха 
напуњеном сламом, седи мула-Халимовица: обухватила рукама колена, метнула браду на њих, па се к 
рнауте; а он се узе полако спремати.{S} Обуче се у „карпус-чоха“ чакшире и џамадан, у чепкенли- 
ти; Исмаилова сестра <pb n="140" /> јој обуче невестинску хаљину; легнуше јој на грло Исмаилов  
 мули пашин већил, по у годинама човек, обучен као о Бајраму.{S} Допратише га сејмени.{S} Мула  
прављене.{S} Леп, иста мајка.{S} Час је обучен као војник, час као софта, данас као Персијанац, 
та, с великим златним карикама у ушима, обучена као каква ханума; напуни мангал, изнесе га горе 
па легне, на чупав ћилим, или на шиљте, обучена легне; мулина кћи чучне крај ње, метне јој руку 
на сапима мазге држали су руке сејмени, обучени у празнично рухо; около их је било још, као да  
...{S} И види свадбу.{S} У свечано рухо обучени људи, искићени коњи; пред сватовима велики барј 
а Ахмед-хафузова са свакојаким воћкама, обученим у густо ђурђевско лишће долази мирис: мирише ј 
покривена травом, да јој мирише дрвеће, обучено у лишће, и да јој мирише цветало воће...{S} А о 
ле</hi>, где је пуно света, па све лепо обучено, све весело, све се радује: а Исмаил чучи пред  
 у кћер, увела лица, изгорелих усана, а обучену у свилену антерију, и накићену; па кад се она,  
мбул, преда се гледају.{S} Дуга поворка ова оде пут Врање...</p> <p>— Чији је караван?</p> <p>— 
 паша у Прокупље. „Вала боље смрт, него ова грдна срамота.{S} Кад сам је венчао са својим сином 
то је Исмаил спремио за моје лице...{S} Овај тахтариван неће носити Цигани... него Турци и Арна 
д репуха.{S} Онај трепери без ветра.{S} Овај се једва миче кад кокошке иду на седало пре одређе 
ште тахтариван с Фати-султан-ханумом; а овај с њеном мајком однесе се кући Ахмед-хафузовој.{S}  
Топлицу, каза Арнаутима, пред кулом, за овај договор, па оде у кулу; и наједанпут се диже силна 
друга нишкога пашу...{S} А!{S} Како уме овај паша!{S} Реч по реч као бисер на ибришим.{S} На ус 
рећи, <hi>ни Бога</hi>.{S} Јер да су се овај дан бојали Бога, зар би тражили <pb n="58" /> пуно 
S} Кукувију!{S} Разлеже се страшан глас овај, лудаков, ноћном тишином.{S} Ману су Турци, одавно 
бисера, па га даде невести.{S} Мајка му овај бисер спремила за „виђење“, и он га већ три дана у 
ша седе, а и мула, према паши, и ако му овај не рече да седне.{S} Паша ћути, мери мулу; мула ћу 
а он узвикну:</p> <p>— Аман! зар нам је оваква прва забава!{S} Мани се сна, не бој се!{S} Ја се 
 изненада осети њене усне на својим..., овако ће остати до зоре...</p> <p>Гру!{S} Гру! плануше  
неко из града.{S} Наћи ће га, па да би, овако стар, ишао на крај света.{S} Тужан, и несрећом са 
а крв!{S} Наћи ће убицу, па макар ишао, овако стар, на крај света.</p> </div> <pb n="23" /> <di 
царева, пуномоћник Алахов.{S} Шућур!{S} Овако узвикиваху једнога петка неколике цариградске хан 
ји немају на души ни трунке греха.{S} А овако увене, зацело, биљка кад јој украте сунце и росу. 
би, мула?! пита паша зачуђено, видев га овако промењена, необична.</p> <p>Аллааа! простења мула 
и.</p> <p>И ко зна докле би Лесковчанка овако, китила и везла, јер је Садије више не прекида Фа 
њењу Турака, жени за причање, а камо ли овако што.{S} Гордила се, поносила се, па сад?{S} Док с 
ј се зна гроб, и да проговоре коју: али овако...{S} Шта да говоре?</p> <p>Бедна старица!{S} Сит 
S} Срамоту за жалост!“</p> <p>У Топлици овако, а у Прокупљу сврши се Фати-султан-ханумино венча 
 и то против власти, али њему није било овако.{S} Бал-беја из харема не пушта.{S} А пашиница од 
, а камо ли њој равне.{S} Њој је писано овако, њима онако.{S} Бог дели срећу, а ашчија чорбу, п 
м кад ме ухватила.</p> <pb n="93" /> <p>Овако одговара несуђеној заови; а кад јој мајка опет до 
лише им се чибуци, све мула-Халимови; а овамо, код Фати-султан, Лесковчанка, беговица, седи и п 
а радостан осмех; биће тамо срећна, кад овамо није; здружиће се с Исмаилом...{S} Огледало јој ј 
мани...{S} И хафуз-беј, твој баба, воли овамо.{S} И пре је волео; а сад ти поручује да не слуша 
ви поседнути, па нико не сме ни тамо ни овамо, ни кириџије, ни трговци, ни онако путници; погин 
сно одговара:</p> <p>— Исмаил ће у зору овамо... на ату, на коме је онда отишао, у оном срмали- 
} Мукање гојних крава и волова, блејање оваца, лавеж паса, жагор, али све мање, тише, полако не 
сио жалосну песму.{S} Умукло је блејање оваца, и мукање гојних крава и волова; а над високом ку 
 глас, бесу јој даје.{S} С њом ће увек, овде, у кули, врло великој, дивној као падишахов сарај, 
ело где је крв учињена.{S} Је ли?...{S} Овде би требало сав град да плати, Прокупље, ту је крв  
ека свадбу; данас му је било виђење.{S} Овде им је први састанак, а где ће им бити други, Алах  
руги преко својих пуномоћника тражи.{S} Овде су Махмуд-беј, и Мурад-беј, њена оца комшије, па н 
сели се, ни у кога не гледа, ни на кога овде не мисли: телом је у Прокупљу, душом у Лесковцу, к 
а стане пред капијом своје сестре удате овде, до куће Ахмед-хафузове: ту му приђе сестрин сеиз, 
ци...</p> <p>Не прође много, па хафуз и овде уби човека, и даде крвнину пола Житорађа.{S} Мало, 
даљена од свога завичаја, Фати-султан и овде нађе другарице, девојке, турске, Прокупчанке, које 
евојкама, о младићима, о љубави. „Зар и овде има љубави?“ упита једном, зачуђено, Фати-султан:  
 живот, тело и душу, и слободу туђу; ми овде у Топлици под Јастрепцем не.{S} А коњ, а во, а чов 
 за трећега петнаест, као за ата.{S} Ми овде хиљаду гроша како за крв мулина сина, тако за крв  
ју је у живот полако мисли: што ће моћи овде слободно и непрестано на Исмаила мислити; што ће ж 
на њих не бих, говорио је, кад бих имао овде себи равне, арслане“.{S} Његов фис, то му је његов 
 једну у Житном Потоку, Исмаилову мајку овде).{S} Једну <pb n="50" /> отера; шест му умреше (на 
 видела крв, и сад весела, смеши се!{S} Ове две то опазише, па Лесковчанка се тајно радује, а м 
капаклија“ на мангалима крај огњишта, а ове то и не гледају, но се наредиле крај софра-тепсије, 
о је мало час на доксату каву кувала; а ове, све, скочише и похиташе за мангал: даће свекрва па 
а, час из почетка, час из средине, и на ове при крају, па се и радовала, и плакала; најпосле се 
у.{S} Арнаутке гледају тугу и јад, па и ове окорела срца жене, што се нагледале крвних освета,  
и спреме види се, што је тим украшавало ове три одаје десет жена уз припомоћ слушкиња десет дан 
ца и син јој.{S} А паша?{S} Прошав мимо ове три одаје, широм отворене, кад се из Прокупља врати 
, Стамболку, рођаку цара царева.{S} Јер ове просте, дивље „потпланинке“ виде у једној хануми че 
ауте, и увек их брзо стишао; а Арнаути, ови други јаничари, што се не боје, каткад, ни падишаха 
ин, али да се обазре и виде шта учинише ови ђаволови синови са женском главом и ојађеном мајком 
абубњаше бубњи; писнуше зурне.</p> <p>И ови у предсобљу с мулине стране весели су; и таман да н 
о мирише копитњак и мајкина душица, под овим бором, што шушти, и као да се с дусима разговара.. 
е уда за другога непуштена.{S} Живела с овим другим мало, па је први тужи.{S} Кад изиђе пред су 
 пута и секао бих курбан (жртву) црнога овна“.{S} Тако помисли, и узе молити Бога.{S} И чини му 
{S} За Бајрам отера у град читаво стадо овнова, те подели по сиротињи, арнаутској па и турској, 
ула, па настави: „Ово није, пашо, раја, ово су Арнаути: има у години макар један дан, кад се не 
а непријатеља, крвника, њој мрскога.{S} Ово је освета.{S} Макар она за њу главом платила, није  
хиљаду ока.{S} Немај срца на мене!{S} А ово што ти казах, обичај је.{S} Ти тај обичај знаш како 
 шапат љутих Арнаута.{S} Склопи очи, да ово не гледа, а оно ето мулина сина, на ату; млад, леп, 
/hi>; а још лепше су намештене сад, кад ово причамо: зидови су им, од <pb n="71" /> пода до тав 
воју несрећу; али како да се опије, кад ово два дана ништа не пије.{S} Није пио два дана онај к 
 кад није време молитви...</p> <p>— Кад ово чу, Фати-султан се још више уплаши; а Исмаил рече:< 
огу радећи; и ноћу радиле.</p> <p>А кад ово би готово, пашиница пусти глас, да је свакој жени,  
 Фати лежи наузнак и смеши се.{S} Да је ово смешење видела мулина кћи, не би знала да ли је у Ф 
о не зна; а кад се растајаху, мула рече ово:</p> <p>— Јок!{S} Нека не долазе паше у Топлицу, је 
н дан, кад се не боје ни падишаха.{S} И ово нису, пашо, Турди, него су Арнаути: раде земљу, гај 
да се оженило дете (младић) бабом.{S} И ово сад није учињено од обести, већ из освете.{S} Јер м 
а не певају кад им ближњи плаче.{S} Али ово сад није обичаја ради: јер с обичаја се не плаче, с 
hi>, паши <hi>срамота</hi>: хајде метни ово двоје на теразије.{S} Ама, ко би био луд да мери пе 
је да је толико заспало, те да не осети ово од шта се морала потрести под њим земља.</p> <p>Али 
ер им нестало праха и олова.{S} Кријући ово од Турака, послаше им улака, да склопе барјак... по 
ан, весео, говори да му је по вољи само ово кћерино венчање; синоћ су и слуге и слушкиње чуле к 
шкиње из целе махале, и неке сироте што ово дана слушаху, и три робиње Ахмед-хафузове, две црнк 
 брига, страх и стид, а кад би се нешто ово мерило, ко зна шта би претегло.{S} До пред свадбу с 
а не иду улицама без пратње, похиташе у ово доба саме!!{S} Жене!...{S} Буле!!{S} Кад пусте осећ 
патом, све у двоје.</p> <p>— Ако је <hi>ово</hi> истина, како ће грдна пашиница међу другарице! 
Ха-ха-ха! засмеја се мула, па настави: „Ово није, пашо, раја, ово су Арнаути: има у години мака 
 говори, прво зажмури, па тад почне.{S} Овога пашу нису волели Лесковчани и Прокупчани, ни Турц 
ла и Џафер-бејова и мула-Халимова, а од овога часа ниједнога.{S} Оба су јој венчања, по закону, 
е потреба; а нишки паша, и ако млађи од овога, у свему, почиње разговор, само ниже речи, као би 
мусломанка: верује у онај свет, бољи од овога, у живот после смрти.{S} И тврда вера у то развла 
лих, што блуде ноћу, на месечини, жељне овога света.</p> <p>Тишина, дубока, мртва.{S} Нигде ник 
олео; а сад ти поручује да не слушаш ни овога ни онога, већ да метнеш ухо на срце...{S} Да ти н 
и.{S} Каже Фати-султан-хануми, да је до овога часа била и Џафер-бејова и мула-Халимова, а од ов 
 се: „Вај! вај!{S} Јазук што ћете се по овој врућини вратити: ханум-ефенди није код куће.“ Гошћ 
тини.{S} Осим невесте и старе кадуне, у овој су одаји будне још три младице.{S} Од певања, игра 
ега је, с њим дању, и ноћу, у кули, и у овој ливади, на месечини, кад силно мирише копитњак и м 
гнуте главе и спуштених очију.</p> <p>У овој кући, до пре неки дан веселој, сад брига, страх и  
 И чиме ли га, Алла’ удари, кад је рана оволика?“ Пролазе људи и мисле; а ето ти је једна жена, 
ко би и њу ижљубио, а не може, и ако је оволико воли; јер то је рука, истина, девојке <hi>султа 
бул и на мерџане, не би му усне осетиле оволико сласти, као кад се дотакоше усана Фати-султан-х 
 месечини, сања и мање болно срце, и не оволико растужена душа; сновима се заноси љубав...</p>  
ашиница, ни пашић, Бал-беј.{S} А буд се оволико осрамотише, ту да бар више не страхују, друкчиј 
кали, <pb n="17" /> не би у срцу и лицу оволико горео.{S} Да га послужише шербетом оне девице к 
е застиде од његова госпоства. „Знам га оволишног, ћатиба.{S} Мали, стоји према брегу, па не гл 
на сина, на комаде ћемо је.</p> <p>— На оволишну парчад.</p> <pb n="100" /> <p>— Па ћемо је пси 
мој пријатељу, да за непродат аманет на овом свету дрхте руке: за селам на оном носи се товар о 
и, него тајно шапће.{S} И људи и жене о овом говоре шапатом, све у двоје.</p> <p>— Ако је <hi>о 
е у репу.{S} И после зар мислиш да су с овом осветом Арнаути готови.{S} Јок.{S} Ништа без крви. 
мале пушке.{S} Фати-султан-хануми се, у овом часу, учини толико леп, прегорела би, зацело, и сп 
и младо, и богато и сирото, ко год чу о овоме венчању, зачуди се. „ Алла’!{S} Алла’! севдах жен 
ђу булама, знало, а и сад знаде лека за ову несрећну бољку, <hi>верем</hi>, то јест суху болест 
ице; и стара подиже главу, врисну; а на ову вриску невеста се прену, подиже се, тешки јој се оч 
се Растанак...{S} Што плачу кад слушају ову песму, свадбену, отац, мајка...{S} Ја не плачем...{ 
"139" /> <p>— Снила сам ја леп сан; све овце и јагањци, иду ливадом, зеленом, пуном цвећа, с тр 
екутиће своје у смежурано грло, као вук овци.{S} Пошикља крв читавим млазевима, а Арнаутка се п 
.{S} Претња!{S} Плашење!{S} Претио вуку овцом; плашио мечку решетом, мула-Халима и Арнауте пади 
е, само се, ноћу, чује буљина с урлањем огладнела вука.{S} Замрзла се Топлица.{S} Цела природа  
ма из Дијарбекира, персијским ћилимима, огледалима са стакленим оквиром од сто боја и стотину ш 
ремајте ме...{S} Завијајте ме..., не... огледало...</p> <p>Дадоше јој огледало.</p> <p>— Сурме  
вамо није; здружиће се с Исмаилом...{S} Огледало јој је мало, „ биљбиљур“, у мршавој руци, тако 
.., не... огледало...</p> <p>Дадоше јој огледало.</p> <p>— Сурме ми дајте.</p> <p>И сурме јој д 
ји никога нема, ни мајке!{S} Гледа се у огледалу и <pb n="141" /> намешта Исмаилов бисер на грл 
з које крв струји полако.{S} Гледа се у огледалу као да у одаји никога нема, ни мајке!{S} Гледа 
си га видео, грејао се на његову сунцу, огледао се у његова два мора, Златном Рогу и Босфору, н 
претаног у пепелу крај ниског а широког огњишта, све је будно; и ашчике, и слушкиње из целе мах 
из сахана „капаклија“ на мангалима крај огњишта, а ове то и не гледају, но се наредиле крај соф 
чене ниским кућама, високим чардацима и оградама, покривене дебелим снегом, обрисаним с кровова 
 посекла; све се пребацило преко високе ограде на улицу, те закрчило пут, заједно с малским ђуб 
 на отвореној ћошки, где се преко ниске ограде наднеле гране џанарика, на шареном ћилиму и меки 
ке кућне стрехе, и дућанске, и авлијске ограде, и капије, и прозори и врата: свечано се дочекуј 
} Жене се прибише уз кафезе и пробушене ограде; људи, који бејаху код куће, изиђоше на капију,  
трза се, прескочио би још толико високу ограду, растргао би десеторо а то ли једнога, али заман 
есто: једанпут га видела кроз пробушену ограду, једанпут кроз одшкринуту капију, једанпут идући 
и се. „ Алла’!{S} Алла’! севдах женски! од петка у вече до суботе ујутру!“ говоре Турци. „Јазук 
ад му год дође <hi>селам</hi> (поздрав) од сараја, то јест од паше, иде, одмах; тако у младости 
че.{S} Двадесет осам година од то доба, од његове девојке само пепео, ваљда, јер је умрла још п 
риле су се од Бал-беја..., јок од њега, од његове <pb n="115" /> памети: годинама и узрастом де 
вци, хамајлије, мале, велике, од урока, од намере, проклете намере, од страха, и од севдаха...{ 
 је на кулу.{S} Колико се била препала, од Прокупља до мулина села десет пута је снашле и пусти 
</p> <p>— Како утеши?{S} Веле полудела, од страха.</p> <p>— Вај, млада!{S} Вај, лепа!{S} Вај, о 
и говори.</p> <p>— Зар полудела, јадна, од страха, или изгубила језик, говоре Арнаутке...</p> < 
осе Ахмед-хафузове чифчије; други, нов, од простих белих дасака, <pb n="107" /> Цигани.{S} У пр 
 испод левог воденичког камена, где је, од синоћ, селена, копитњака, коприве, расковника, и још 
ибришим-врвци, хамајлије, мале, велике, од урока, од намере, проклете намере, од страха, и од с 
о оне...</p> <p>Од вике, вриске, писке, од урнебеса, избудише се Ахмед-хафузове слуге и похиташ 
чадром“, кроз капиџике, из целе махале, од јутра до мрака: остављају у предсобљу мокре чадре, ф 
, од урока, од намере, проклете намере, од страха, и од севдаха...{S} И што се икад, међу булам 
ов сарај, коју је обасјало, сву, сунце, од Јастрепца, око које су џамије, висока минара с канди 
буд; а са зеленог чоханог гуња чепкени, од силнога веза раменима му претегли, трепери, према су 
 <p>— Вај, млада!{S} Вај, лепа!{S} Вај, од соја! а толико несрећна!</p> <p>И још се нешто говор 
на румелијској страни, и на анадолској, од куда се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руко 
Лесковца у Ниш тако... све раја, кулук, од свију кулука најтежи, и што се тело смрзава, и што д 
ли ћу да постанем, и папаз ћу да будем, од чуда...{S} Чудо!{S} Чудо!{S} Чудо!...{S} Толико ли м 
ене сад, кад ово причамо: зидови су им, од <pb n="71" /> пода до тавана, покривени красним и бо 
па до Белога Мора ћемо те тахтариваном, од Белога Мора ђемијом; носићемо те у Стамбол, па аде,  
се кћи насмеја.{S} Да Бог да се, кузум, од сада увек смејала!{S} И хоћеш, иншала’! јер ево доша 
после, вреле усне, сад изгореле, много, од силне ватре; очита молитву, ту, она, болна...</p> <p 
ко мула каза Фати-султан е ће на испит, од тада је весела, сваки час се за понешто смеје, и уст 
и га, много, њој се чини више од очију, од живота, и од завичаја.{S} Али што је чудновато, и он 
је као свећа или као једна звезда коју, од Исмаилове смрти, свако вече гледа: с ње чита шта јој 
риван, то јест носила, као собицу неку, од дасака, притврђену на две мотке, коју носе четири чи 
ла <hi>Мала К’на-ноћ</hi>?{S} У весељу, од вечери до зоре, до белога дана.{S} Мирише свеж ноћни 
о...{S} Носи му селам, пашо, пријатељу, од мене нека више страха нема.</p> <p>— Беса, мула?</p> 
Шемси-паши, џелату: хоће да има чедо... од муле...{S} Фати-султан.{S} И кажи селам Шемси-паши,  
међу густих, великих шимшира, па клања: од петлова кукурекања учинило јој се мујезиново <hi>Ала 
/p> <p>— Е, кад је тако, носи му селам: од мене нека не дрхти његова ханума; син нека му по гра 
двори, не пуни му чибук, не пали му га; од тада мула није љут и тужан, него смућен, и као да се 
 зрно пиринџа, јер му не отиде на гроб; од тада оне две Арнаутке, дадије мулине кћери и сина, н 
е да их когод не опази, не прислушкује; од тада Фати више лежи него што хода и седи, и плаче... 
.{S} Од Шемси-паше донео си селам мени; од мене носи селам Шемси-паши:{S} Да хоћу паре за крв с 
чева зрака причини му се мулин јатаган; од жубора шадрвана шапат љутих Арнаута.{S} Склопи очи,  
ј друма привиђало му се тело Исмаилово; од ветрова ујања причуло му се, час-по, јечање његова с 
а се нешто стиди, као да избегава кћер; од тада не посу по гробу свога сина ни зрно пиринџа, је 
оно горе: у јаблановој сенци види мулу; од сунчева зрака причини му се мулин јатаган; од жубора 
 изусти:</p> <p>— Беше, мула, ама...{S} Од Алахова Писма не може се да...</p> <p>— Питаш за сна 
пустој башти његовој, Фати-Султан...{S} Од рода је султанова, зато је зову <hi>султан</hi>, то  
S} Није велики човек дрво без хлада.{S} Од Шемси-паше има фајду читав вилајет...{S} Шта је Турч 
леда и пушта неке чудновате гласове.{S} Од силног страха — онемела!{S} И оне две младе хануме,  
 држе коњи, као Војњачком мули жене.{S} Од седам жена имао само петоро деце.{S} Сад једно.{S} Н 
овој су одаји будне још три младице.{S} Од певања, играња, разузданог весеља, хануме се заморил 
ослао...</p> <p>— Слушај, пријатељу.{S} Од Шемси-паше донео си селам мени; од мене носи селам Ш 
он поглавар, одмах пошао к Прокупљу.{S} Од клада крај друма привиђало му се тело Исмаилово; од  
чин?{S} Лист од јасике.{S} Арнаутин?{S} Од репуха.{S} Онај трепери без ветра.{S} Овај се једва  
 има саз под мишком, зар ниси видео?{S} Од града до града иду, ударају у саз, песме ваде и пева 
} Алла’!{S} Алла’!{S} Рана!...</p> <p>— Од шта рана, пријатељу!</p> <p>— хоћеш да ти причам јед 
 била и Џафер-бејова и мула-Халимова, а од овога часа ниједнога.{S} Оба су јој венчања, по зако 
у...</p> <p>Путоваше до Солуна лађом, а од Солуна коњима и тахтариванима путовали су дуго до Пр 
е, и да јој мирише цветало воће...{S} А од пре три дана је у соби из баште, одакле кроз прозор  
ву милост господаровој кадуни.</p> <p>А од ње се мулина кћи не миче.{S} Црмпураста, млада, круп 
о „победилац“, ножем посред срца, да га од тога не задржаше Турци што се бејаху скупили да глед 
?{S} Џафер-беј... јок, Бал-беј, тако га од милости зову.{S} Баш је, вала, „бал“.{S} Млад, леп,  
ица покварила обичај, да би се сачувала од погледа тајно подсмешљивих, и запиткивања својих при 
иш, гледај да га осрамотиш“, то је чула од оца, више пута, и у њој се мирној и доброј, милостив 
злослутница: зајецаше струне на гуслама од ветра кроз незатворене капцима прозоре; потресе се п 
итав караван с њеном спремом и даровима од његове куће к Прокупљу, па чаршилије истрче пред дућ 
<pb n="147" /> деру антерије на грудима од јада, и плачући раде по авлији, по кући, посла се им 
појас, у белом ћулаву, бос, у терлуцима од црвена сактијана.{S} Тумара, забринут, луд од бриге; 
наку, онако распојас и бос, у терлуцима од црвена сактијана.{S} Брже ходи него досад, мисли на  
 нашаране обрве, па да устане.{S} Једна од оне три, мало час будне, заспала; друге две натакле  
ад се зави и изиђе Лесковчанка, ниједна од њих не виде.</p> </div> <pb n="121" /> <div type="ch 
есто разговори, и развесели.{S} Удаљена од свога завичаја, Фати-султан и овде нађе другарице, д 
к!{S} Јазук!{S} Јазук! ...{S} Непуштена од мога сина, удаде...{S} Хиљаду пута јазук!...{S} Ама  
и: а ноћу виче.{S} Двадесет осам година од то доба, од његове девојке само пепео, ваљда, јер је 
и, џелату: непуштена кадуна његова сина од другога... чедо.{S} И кажи селам Шемси-паши, џелату: 
у кући је, штоно <pb n="9" /> реч, мања од макова зрна.{S} Ади да није таква, одлетела би јој с 
се стропошта с коња, не пустив ни гласа од себе; чу се вриска обезглављена ата, и опет одјекну  
S} Стара була не устаде, не пусти гласа од себе, а однеше јој невесту!{S} Оне две и робиња удар 
-беја из харема не пушта.{S} А пашиница од страха чисто луда.{S} Час плаче, час се смеје, смеје 
ца међу другарице!</p> <p>— Куд ће паша од бруке?{S} И шта ће?</p> <p>— Да се бије.</p> <p>— Ка 
тме, полудео.{S} Из Власине је, а никад од тада није у Власини, него тумара, завлачи се по шуми 
несоше је мајци, по њеној жељи; и никад од тада не виде муле, мужа свога, ни јој он дође, нити  
боји некаквога сна!{S} Кад пођем у град од страха дрхти; кад се вратим из града радује се....;  
{S} Леп!{S} Даје јој бесу да неће никуд од ње...{S} Гроб се затворио.{S} Белег су однели Арнаут 
ена сактијана.{S} Тумара, забринут, луд од бриге; застане, зажмури и почне својим танким гласом 
иђе с куле, па кроз разјарену руљу, све од једнога до другога, говори им, обавештава их, моли и 
је, него и да му се диве, да се застиде од његова госпоства. „Знам га оволишног, ћатиба.{S} Мал 
ила да није човек него жена кад не може од Турака да је отме, полудео.{S} Из Власине је, а ника 
а то што је много охола, јер веле да је од краја „видела“, не би имала велики нос, то <pb n="73 
 шездесет ни педесет; рекле бисмо да је од двадесет пет лета, да му није брада бела, дуга.</p>  
ашто ми украде кћер?{S} И не потражи је од муле, — не смеде, да не ражљути мулу.{S} Бекрија, <p 
стара Арнаутка нађе је у одаји, камо је од страха пала, мртву.{S} Још исти дан, Арнаути сахрани 
P19070_C6"> <head>VI</head> <p>Месец је од петнаест дана, онда Турци обично праве весеља; по Фа 
аче врло јуначан, устукну; мулу познаје од кад зна за себе, а први пут му се сад учини да не ли 
енски севда!{S} Добро људи зборе: траје од петка до суботе...</p> <p>Дође дан поласка.{S} То ју 
драва, како верују мусломани, који није од Бога <pb n="53" /> дошао.{S} Затим паша седе, а и му 
султан, да је кадуна другога и ако није од њихна сина пуштена, и, најпосле, шта <hi>мисли</hi>  
а, крупним смарагдима, сафирима, кутије од срме, и један чибук, с великим ћилибаром, за Фатина  
оци, имам; опколише је; узеше пуномоћје од ње, па изиђоше...{S} Венчаше је с мулом с мирном сав 
е с другарицама, пуца из две мале пушке од једанпут.{S} А једанпут <pb n="15" /> је убила из ду 
гледа је у пуне туге очи, што се стакле од залеђених суза, у изгореле усне; а кад чује кашаљ, д 
ара беговица, Лесковчанка, погурена, не од старости, него од болести у крстима; сва се тресе а  
ци: голе, клате се, милостињу траже, не од људи, него од Алаха.{S} А Алах, благ и милосрдан, ни 
ма утеклим у главу, збрчкана, много, не од старости, него од невоље: (како се удала она не зна  
жили <pb n="58" /> пуномоћје за венчање од оне што не зна ни где је, ни ко је она, ни шта је пи 
 (тачку) удари...{S} Јеси ли чула да се од петогодишњег мушкарца жене крију?{S} Ниси.{S} Криле  
 с маха на мах прхну, гачући, као да се од нечега уплаше; стока по појатама, људи по кућама, пу 
ом.{S} Кад опази мулу ат зарза, трза се од сеиза, и одмах се зачу силна вриска; одјекнуше брда  
и.{S} Њена мајка, и мулина кћи, које се од њене постеље не мичу, и робиње не знају више кад јој 
 јер кад буде под земљом, уздржаваће се од суза, молитвом, да кћер сузама својим, мајкиним суза 
во јој је име на уснама.{S} Не стиди се од мајке више.{S} Пре се стидела.{S} Ни мушке тице пред 
а хафуза, турска раја, Срби, скупили се од поноћи, раде; а снег веје, веје, завејава пут; и рад 
нешто, шапће, ваљда молитву.{S} Нити се од тада свукла, нити је легла; плакала, кукала, бусала  
мним оком гледа, па се радује, опрао се од блата; испраћа сина и снаху у Цариград, па му је лак 
рца жене крију?{S} Ниси.{S} Криле су се од Бал-беја..., јок од њега, од његове <pb n="115" /> п 
> <p>— Причај, пријатељу.{S} Слушаћу те од сад па до века.</p> <p>Мула непрестано држи груди, к 
е мало прибра, стид је обузе.{S} Куд ће од бруке!{S} Срамота је чак и од слушкиња.{S} Јер што м 
</p> <p>Метнуше јој ладен, то јест пуце од некакве црне смоле, насред чела.</p> <p>— Е, готово, 
S} Право каже она стара: нема мула више од шездесет, шездесет три; а да су га хануме сад виделе 
>— Сто.</p> <p>— Нема, кћери, нема више од шездесет, шездесет три, па може бити озго још једну, 
ђа га, воли га, много, њој се чини више од очију, од живота, и од завичаја.{S} Али што је чудно 
изан бисером, искићен драгим камењем! и од драгога камења челенку!</p> <p>— Па га претече мула. 
смрти је већи празник од дана рођења, и од дана венчања; човек се тада опростио свега земаљског 
њој се чини више од очију, од живота, и од завичаја.{S} Али што је чудновато, и он њу воли, и а 
д намере, проклете намере, од страха, и од севдаха...{S} И што се икад, међу булама, знало, а и 
а, сети се те приче, њему миле, нове, и од љубави посрну као од поветарца „сарош каранфил,“ дод 
ала, „бал“.{S} Млад, леп, гонџе-лале, и од соја; стриц му је био велики везир, ујак садразам, о 
расне одаје и гледале чудо од лепоте, и од богаства, збуњено, не умејући одатле изићи, док их н 
м, на испиту, пуштена си и од једнога и од другога, баба ти каже.{S} Твој баба је хафуз, и био  
ти, кад јој паша није говорио, кад је и од ње крио као и од туђинаца...</p> <p>Јутро је: сунце  
д будеш, кузум, на испиту, пуштена си и од једнога и од другога, баба ти каже.{S} Твој баба је  
је као женско; а после се стидео, пак и од црне и беле робиње.{S} Залуд су га звале да се играј 
S} Куд ће од бруке!{S} Срамота је чак и од слушкиња.{S} Јер што мула узе, не врати.{S} А и како 
није говорио, кад је и од ње крио као и од туђинаца...</p> <p>Јутро је: сунце се родило: не буд 
мси-паша.{S} Шемси-паши мило, цикнуо би од радости, а уздржава се, крије радост, да је мула не  
рне.{S} А Фатина спрема, и рухо, дарови од Солуна до Прокупља, донети су на двадесет коња, буле 
сафир-одаје читава кујунџиница, зарфови од сухога злата, с рубинима, крупним смарагдима, сафири 
улиних година, у ћурку расеченом позади од пета др струка.{S} Голем сам пут, пријатељу, учинио, 
каже потреба; а нишки паша, и ако млађи од овога, у свему, почиње разговор, само ниже речи, као 
а један трен, на душу му пада грех тежи од најтеже стене.</p> <p>— Исмаил!...{S} Исмаил!{S} Доб 
’смет!</p> <p>Шапатом, све у двоје, али од уста до уста...{S} Мула дође у Прокупље, сјаха пред  
лтан, плачући с њом за дуго.</p> <p>Али од тада Фати мулу не двори, не пуни му чибук, не пали м 
...</p> <p>Џафер, или, како га родитељи од милости зову, Бал (мед), висок је, танак је, очију п 
ва мусломанка: верује у онај свет, бољи од овога, у живот после смрти.{S} И тврда вера у то раз 
 дугујеш, за крв, већ...{S} Ако си бољи од мене, ено ти Фати-султан, не твоје снахе, него моје  
мњењу „правих турских племићка“, хануми од <hi>оџака</hi> (од колена) срамота говорити; с други 
, те није дирнула ништа ни од дарова ни од спреме, кад би се понова свадбовало да је готово; а  
 добру надала, те није дирнула ништа ни од дарова ни од спреме, кад би се понова свадбовало да  
ен златом; и сијају му се златом везени од црвене чохе тозлуци.{S} Ти његови тозлуци, причају с 
 па си извукао у мрежи змију; тражио си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.{S} На г 
ре побуњене Арнауте.</p> <p>— Тражио си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.</p> <p> 
богатим даровима, оделу и накиту, снаси од свекрве, свекра, говори цело Прокупље.{S} И већ је Ф 
тиш, мула, ја ћу да зборим.{S} Селам ти од Шемси-паше: хиљаду лира уместо хиљаду гроша: и конак 
не једнога.{S} А ако ће ме штогод снаћи од Алаха, шућур!</p> <p>И она рече „шућур“ па погледа у 
ад; па силно посуђе, па легени и ибрици од правога сребра које Турци зову <hi>срма-ђумиш</hi>.{ 
 испратио на онај свет, без невоље, тек од обести, Шемси-паша.{S} И ту јој се зачује шкргут зуб 
за свадбу.{S} Дан смрти је већи празник од дана рођења, и од дана венчања; човек се тада опрост 
иси.{S} Криле су се од Бал-беја..., јок од њега, од његове <pb n="115" /> памети: годинама и уз 
! викну мула колико може, и отури чибук од себе далеко; жар се просу по ћилиму, а он то не глед 
едни робови, Срби, истерани су на кулук од поноћи; разгрћу снег лопатама целим путем, где ће пр 
ицу; а он се са сестром, много старијом од себе, дуго разговара, и код ње руча, седи до икиндиј 
лимима, огледалима са стакленим оквиром од сто боја и стотину шара.{S} Најлепше су намештене у  
с јабланима око зида и с читавом честом од јасмина, где би се лако скрио човек, и крио за дуго. 
устаје, хода по соби.{S} А Садије-ханум од тада брата не помену; реч „Исмаил“ застаје јој у грл 
унцу, чисто знато; и сија му се џамадан од црвене кадиве извезен златом; и сијају му се златом  
ом затворио, па је тамо плашио, откидао од једнога старога дишћурка самур, па јој то метао у не 
ма, разлио се по целом лицу нежном, као од воска...{S} Тако умиру, ваљда, само они који немају  
њему миле, нове, и од љубави посрну као од поветарца „сарош каранфил,“ додирну својим чистим ус 
а је толико заспало, те да не осети ово од шта се морала потрести под њим земља.</p> <p>Али Исм 
м нестало праха и олова.{S} Кријући ово од Турака, послаше им улака, да склопе барјак... повуко 
е се, милостињу траже, не од људи, него од Алаха.{S} А Алах, благ и милосрдан, није као човек:  
овчанка, погурена, не од старости, него од болести у крстима; сва се тресе а ипак кочоперна, см 
, збрчкана, много, не од старости, него од невоље: (како се удала она не зна за мирно проведен  
лазиле у те красне одаје и гледале чудо од лепоте, и од богаства, збуњено, не умејући одатле из 
аллахи</hi>.{S} Кад би ме неки раставио од тебе, ја бих га...</p> <p>— Кажи, кажи, вели момче з 
арем, као твоја жена.{S} Њу је затворио од младости закон; тебе под старост твоја лудост.{S} Хт 
кров, може бити? или некуд даље, далеко од муле? или у Лесковац?...{S} К Лесковцу се окреће, ду 
ладић) бабом.{S} И ово сад није учињено од обести, већ из освете.{S} Јер мула је дао бесу сам с 
те руке: за селам на оном носи се товар од хиљаду ока.{S} Немај срца на мене!{S} А ово што ти к 
је обуо жуте чизме које је добио на дар од скадарскога паше, Арнаутина; поврх аџемскога шала оп 
елики пас, јер му се час по учини бахат од човека; звечи синџир: ево пета ноћ где га не пуштају 
 отиде у сарај паши, што прими у аманет од своје кћери невесту својега сина.</p> <p>Трипут уђе  
селам</hi> (поздрав) од сараја, то јест од паше, иде, одмах; тако у младости, тако сад.{S} У ло 
ав вилајет...{S} Шта је Турчин?{S} Лист од јасике.{S} Арнаутин?{S} Од репуха.{S} Онај трепери б 
е, крадом, и крије сузе, окрећући главу од своје кћери.</p> <p>Арнаутке, из свих села, чувши да 
ти и опет ветрић душе!{S} Славуј у лугу од јасмина удесио још лепше песму!{S} И гугутке се избу 
е га поветарац; славуј је удесио у лугу од јасмина слатко-тужну песму...{S} Песма се чује, из д 
ним драгим камењем, те према сунцу дају од себе све боје; о силај му три паласке са златним кит 
 залепили блато на образ...{S} Одустају од пута, али се заклињу да ће мулиницу на комаде, ако р 
апију од Шама, елмаза, Сирије, и тапију од Смирне, челенку Анадолије, ја бих па рекао, срам га  
офијом, с турбама, с текијама; и тапију од Шама, елмаза, Сирије, и тапију од Смирне, челенку Ан 
а!{S} Да ми је са селамом пратио тапију од Стамбола с његовим Сарај-Бурну, где је сарај султан- 
рече паши е је време да се хануме крију од њихова Бел-беја — пропевао петлић...</p> <p>Џафер, и 
капијом неколико Арнаутина.{S} Један му од њих, најстарији, узе нешто живо казивати, а он испрв 
 у Лесковац, да однесе пријатељеву сину од муле селам, а мула у Топлицу, да каже Арнаутима е се 
фузу да су срели неке кириџије, и да су од њих чули, како је у свитање <pb n="37" /> пројездио  
} И ето.{S} Јутро је, рано јутро, дршћу од зиме, али се они први <pb n="108" /> загрејаше јер у 
а-Софије, и хафуз је, зна напамет мусаф од корица до корица, па и мене учио мусафу, ја многе су 
ка, раздрљени, жилава врата и изгорелих од сунца прсију, у уским, белим, сукненим чакширама, иш 
веталом врбом.{S} Не; на глави му венац од врбе, и око паса врба; и ату му грива врбом накићена 
и, трза се, ослушкује.{S} Чека сина још од вечерње, па никако да га дочека.{S} И мула-Халим не  
их племићка“, хануми од <hi>оџака</hi> (од колена) срамота говорити; с другима севап.{S} И прву 
ла она </l> <l>Чак до ђердане...</l> <l>Од акшама љубиће је драго...</l> <l>Док се не сване...< 
 најпросвећеније жене, но оне...</p> <p>Од вике, вриске, писке, од урнебеса, избудише се Ахмед- 
Довде што си правио, сваки рече аферим! одавде што би, сваки би рекао јазук!{S} Алах за један г 
м пизму тера, није више ни он човек.{S} Одавде ако ћу даље, срамота ће у воду да потоне, жалост 
.</p> <p>— Био један човек, ко зна кад, одавно, у старо време, па скривио нешто; а суд нареди.. 
м.{S} То је конак мула-Халимов, у коме, одавно, осим послуге готово више никад никога.{S} Отвор 
аков, ноћном тишином.{S} Ману су Турци, одавно, кад је био млад, момче за женидбу, украли и пот 
ва врбом накићена...{S} Сав град будан, одавно; искићене му широке кућне стрехе, и дућанске, и  
е таква, одлетела би јој с рамена глава одавно, нарочито кад хафуз није при себи: бекрија је би 
де по оном реду, који је у својој глави одавно, кад се умирише Арнаути, писао и написао Шемси-п 
, него упро очи у врх.{S} И ено га тамо одавно, и ако није устрчао, него отпузао“.{S} Хода, па  
веће, искићено ињем; и последњи је лист одавно опао, откинуо га бесни север, што час-по са стра 
 папуче, звече котлови.{S} Све живо већ одавно будно, жене и девојке, и млади људи, и момци, и  
, ако га не послушају, или ако га после одаду.</p> <p>— Па?</p> <p>— Нема ни Хасана, ни Халида, 
Има ли правде и закона!...“</p> <p>Пође одајама како никад досле.{S} Не гледа у слушкиње, а зап 
 и у трећој.{S} Кућа пространа с многим одајама, одаџицима, ћошкама; прозора пуно; на прозорима 
 Глава вилајету!{S} Нећу ја у одаји; по одајама нека се бију жене.{S} Хајде на мегдан!{S} Пушка 
 двоспратна кућа једна, врло пространа; одаје, одајице, ћошке, софе, горе; доле трем и одаје за 
ена уз припомоћ слушкиња десет дана.{S} Одаје се бејаху претвориле у радионице: лествице, чекић 
а га на ногама дочека, чак пред вратима одаје с тахтом; уведе га у одају, посади га на тахт, на 
на трава...{S} Шушти лишће крај прозора одаје где лежи Фати-султан, покреће га поветарац; славу 
га на тахт, на своје место.{S} Из друге одаје изиђе нишки паша, плав, висок, у чоханим шалварам 
ља се опет уплаши.{S} Пређе преко ниске одаје једанпут, а, штоно реч, <pb n="26" /> затресе се  
еди, јадом саломљена, у једном куту оне одаје где јој је кћи „телејисана“, у свиленој дугачкој  
ле су се на чардак, улазиле у те красне одаје и гледале чудо од лепоте, и од богаства, збуњено, 
а се појавила каткад, прошетала кроз те одаје, с дугачким скутом свилене јој антерије, држећи г 
колико је лепа Фати-султан.{S} А кад из одаје изиђе мула, као џин, дугачке беле браде, Исмаил о 
по име, њему мило а он зарида, изиђе из одаје; побеже удно вотњака, изговори стењући: „Алла’!{S 
{S} Њена мајка, коју мало час изнеше из одаје, да не види кад јој кћи издише, клечи сад крај ње 
>Три дана се затварао, а после пошао из одаје у одају, с ћошке на софу, у дугачкој антерији, го 
ад мање срамота, и не би пролазила кроз одаје као петао кад му покисне перје.</p> <p>„Ко ходи п 
одајице, ћошке, софе, горе; доле трем и одаје за послугу, под селамлуком мушку, под харемом жен 
 види се, што је тим украшавало ове три одаје десет жена уз припомоћ слушкиња десет дана.{S} Од 
 јој.{S} А паша?{S} Прошав мимо ове три одаје, широм отворене, кад се из Прокупља врати, и угле 
.{S} Најлепше су намештене у харему три одаје, једна с улице и две из баште, где пашиница госте 
и кишу кроз прозоре, рђаво затворене, у одаје, у џамли-ћошке.{S} Покисле кокоши су на седалу пр 
Наваљена на један јастук, вунен, у куту одаје, седи Фати-султан, а према њој је мајка њена.{S}  
е везено златом.{S} У дну друге мусафир-одаје читава кујунџиница, зарфови од сухога злата, с ру 
уле, три године.{S} У дну једне мусафир-одаје сложени су душеци, јоргани, јастуци, све свила и  
к по душек, јорган по јорган из мусафир-одаје у сарачану, тамо...“ не изусти „камо се у годину  
е прима, што се турски зову <hi>мусафир-одаје</hi>; а још лепше су намештене сад, кад ово прича 
е изгледати ханум-ефендију.</p> <p>И на одаји где је невеста прозори широм отворени; на тим про 
е их је украо сан.</p> <p>Па и у другој одаји спавају, и у трећој.{S} Кућа пространа с многим о 
12" /> <p>Они поседаше у једној великој одаји, и припалише им се чибуци, све мула-Халимови; а о 
 дуга.</p> <p>У једној великој а ниској одаји, са вратима на свод, са шареним таваном, и миндер 
и мула-Халимовој, у великој, али ниској одаји наложена је пећ земљана, с крчазима; па ту је и м 
енада, из преграда под долапима, у оној одаји где с мајком спава.</p> <p>Туговао, стидео се, и, 
hi>срма-ђумиш</hi>.{S} У трећој мусафир одаји, с улице, чивилук велики, заузео цео један зид: п 
сле њена другог венчања с мулом.{S} А у одаји, где сад лежи, према постељи, чивилук, пун, Исмаи 
ет у земљу гледају, и помислили би да у одаји нема никога, да се не чу кашаљ...{S} Жене упрле о 
 Фати по коси, и замислила се, као да у одаји никога нема; претура, ваљда, нешто крупно по глав 
полако.{S} Гледа се у огледалу као да у одаји никога нема, ни мајке!{S} Гледа се у огледалу и < 
} Паша!{S} Глава вилајету!{S} Нећу ја у одаји; по одајама нека се бију жене.{S} Хајде на мегдан 
ни глас: једна стара Арнаутка нађе је у одаји, камо је од страха пала, мртву.{S} Још исти дан,  
преко прага!{S} Шта су се разговарали у одаји, нико не зна; а кад се растајаху, мула рече ово:< 
пашо!{S} Да сам жена, ја бих ти казао у одаји <hi>какву крв</hi>; ама сам човек, па не могу.{S} 
 Осим невесте и старе кадуне, у овој су одаји будне још три младице.{S} Од певања, играња, разу 
ој постељи; мењала место, час у мусафир-одаји, час у диван-хане, како је загрејало пролетње, ђу 
атна кућа једна, врло пространа; одаје, одајице, ћошке, софе, горе; доле трем и одаје за послуг 
ше и врата; свеж ваздух, мирисав испуни одају...</p> <p>— Трећи ће петли сад, изусти мајка шапа 
е сме.{S} Најпосле, брзо, уђе у кућу, у одају где му кћи лежи мртва; и кад је виде, зовну је по 
пред вратима одаје с тахтом; уведе га у одају, посади га на тахт, на своје место.{S} Из друге о 
рашном облепљена да не улази хладноћа у одају; светлости мало, чиста ваздуха ни мало, мирис јел 
рухо и оружје брата јединца...{S} Уђе у одају, па кад је Фати-султан упита шта је, шта говоре,  
весту својега сина.</p> <p>Трипут уђе у одају где је Фати-султан, и трипут из ње изиђе.{S} Глед 
а се затварао, а после пошао из одаје у одају, с ћошке на софу, у дугачкој антерији, готово као 
ва, ни дивљи узвици; мулина кћи улази у одају где је Фати-султан, излази из ње; разабрала је шт 
је то велика грехота, па полете кћери у одају.</p> <p>Али камо јој кћери?...</p> <p>Још јој људ 
че, кад се врати из града и хтеде ући у одају, родитељима, чу да му се родитељи полако разговар 
да, у петак, јутро бејаше, дође к њој у одају једна стара беговица, Лесковчанка, погурена, не о 
ве, у земљу да пропадне.{S} Уђе у своју одају, метну чивију, па се не појави до мрака, док паши 
чак џак, и однет у дућан Ахмеда-туџара, одакле се после караван кренуо?{S} И зашто се уочи тога 
} А од пре три дана је у соби из баште, одакле кроз прозор види капиџик мулине кћери, и крај ње 
окри врапци џакају испод широке стрехе, одакле се киша лије.{S} Гугутке се из својих котарица н 
оте, и од богаства, збуњено, не умејући одатле изићи, док их не опомену пашине слушкиње е им ва 
ст ако...</p> <p>Имам ућута, помаче се, одахнув, а уз врата, одшкринута, приђе Махмуд-беј, с ве 
ој.{S} Кућа пространа с многим одајама, одаџицима, ћошкама; прозора пуно; на прозорима нигде ка 
ук...</p> <pb n="136" /> <p>И робиња је одведе тамо, а она седне на мекано шиљте: провлачи број 
ну Шемси-пашина сина!</p> <p>— Ако није одведена, била је венчана.</p> <p>— Јазук!</p> <p>— И б 
 кумрија светила.{S} Да није било муле, одвели би је у харем пашин, обљубио би јој лице пашић,  
а.</p> <p>— Да дође, да дође, ха-ха-ха! одговара с прозора куле главом мула, и насмеја се грохо 
лтан-ханумине“.{S} Одмах, ханум-ефенди! одговара Есма понизно, и хита. „А ти, ђозум Ајше, душек 
у вину купа, трезан; плаче и грли кћер, одговара јој, теши је, подсећа је на „к’смет“ и на <hi> 
ум-ефендијом, пашо азретлери (светли).“ Одговара му понизно, а гледа га уплашено, јер јој се уч 
 ни ко је она, ни шта је питају, ни шта одговара?{S} И радили су преко закона: пуномоћник јој б 
 Не зборим ли добро?</p> <p>Он ништа не одговара.{S} Гледа га.</p> <p>— И после, мула, Шемси-па 
пала стару: пита је, пита, а она јој не одговара, но је само гледа и пушта неке чудновате гласо 
очи у Фати-султан; знају да се одмах не одговара, срамота, те једна се нада, друга стрепи.</p>  
ме ухватила.</p> <pb n="93" /> <p>Овако одговара несуђеној заови; а кад јој мајка опет дође, њо 
/p> <p>Свесно схвата питање, а бесвесно одговара:</p> <p>— Исмаил ће у зору овамо... на ату, на 
 не само да чује, него и да види шта му одговара.{S} Пита: „где је Бал-беј?“ А слушкиња: „С хан 
рукчије световати, до: кад те испитују, одговарај слободно, и све по срцу.{S} Немој, кузум, по  
</p> <p>— Десет пута пита, и десет пута одговарају, једно те једно, испрекидано, задихани:{S} Б 
 лице“ никако не гледају, није ред, већ одговарају погнуте главе и спуштених очију.</p> <p>У ов 
 и сви оружани до зуба.{S} Чекају Фатин одговор, па...</p> <p>Врата се одшкринуше; Фати, онако  
 не учи његова кћи?{S} Ааа“ Кад не доби одговора, стара настави:{S} Џафер-беј је млад, видела с 
те је као између живота и смрти.</p> <p>Одговора нема.</p> <p>Свршено.</p> <p>Махмуд-беј се пом 
елам-Алећ, пашо!</p> <p>— Алећим-Селам! одговори паша, својим танким гласом, устајући, јер се у 
ник Шемси-пашина сина?</p> <p>— Ево га, одговори Мурад-беј, и гурну уз врата једнога дежмекасто 
ога ћеш сад?“ пита је суд. — Ниједнога, одговори она (јер ни код другога не беше јој добро), па 
 Мурад-беј онако пита; и трећи пут Фати одговори „буди“.</p> <pb n="119" /> <p>— Алла’!{S} Алла 
е те ударише <pb n="128" /> толико?“ Он одговори: „Ружом“. „А, шегу тераш.{S} Како може да расц 
{S} Или да је била при свести, па да је одговорила пуномоћнику да неће за пашића?{S} Али каква  
шина сина, Џафер-беја; она му је трипут одговорила: хоћу, и била је тако мирна.</p> <p>— Фати-с 
Кад је питају за кога ће „За Бал-беја“, одговориће весело...{S} Мој Бал-беј булбул; мула вук... 
е мало повратила, и разгалила, па...{S} Оде јој мајка, и оде јој несуђена заова, у Прокупље, на 
, преда се гледају.{S} Дуга поворка ова оде пут Врање...</p> <p>— Чији је караван?</p> <p>— Ахм 
адрже у харему, кад зажели да изиђе, да оде међу другове...</p> <p>Из Прокупља стижу паши гласо 
аутима, пред кулом, за овај договор, па оде у кулу; и наједанпут се диже силна граја, вика, див 
ости и ашиковању, па се опростише: паша оде у Лесковац, да однесе пријатељеву сину од муле села 
и покора, заплакаше.</p> <p>Хафуз-Ахмед оде, а не рече мули:{S} Зашто ми украде кћер?{S} И не п 
шта је било, истрезни се; распитује куд оде непознат пљачкаш, харамија.{S} Сам би ишао да тражи 
и се...</p> <p>Прокупчани су видели где оде с Арнаутима к Топлици.</p> </div> <pb n="44" /> <di 
јутру рашчу се по Прокупљу, а до довече оде тај глас у Лесковац, у Ниш, и Врању.{S} А сутра-дан 
 и разгалила, па...{S} Оде јој мајка, и оде јој несуђена заова, у Прокупље, на два дана, или, к 
ла, као џин, дугачке беле браде, Исмаил оде мајци, поче да се око ње мази, да је испитује. „Кад 
{S} У сарај ћу ја...</p> <p>И кад већил оде, мула позва Арнауте.{S} Сутрадан су Арнаути опколил 
за час, по делом граду; а из града глас оде у Топлицу.</p> <p>— Три заптије:{S} Хасан, Халид и  
о, чиста ваздуха ни мало, мирис јела, с одела, дим дувана, угаљ у мангалу, дисање толико душа,  
S} Арнаутке седе около, пуше, мирише им одело на угаљ, а неко и на неопранштину; прозори сад за 
е: чини јој се да то није њено свадбено одело, но покров, за њен сандук...{S} А кад се спусти н 
и-султан пред јенђама; погледа у богато одело, кадивено, извезено златом, спремљено њој за <hi> 
е Исмаилове.</p> <p>О богатим даровима, оделу и накиту, снаси од свекрве, свекра, говори цело П 
у, његовој <pb n="10" /> лепоти, његову оделу, његову коњу, коњској опреми, и питају се ко је п 
, стидети се.</p> <p>У <hi>конаку</hi>, одељењу за људе, нигде госта.{S} Скупише се, с вечери,  
рексутра се чу топот коњски и у капију, одједанпут, и звекир, и халка, и дланови.</p> <p>— Шта  
тавише пред капијом Ахмед-хафузовом, па одјезди у Топлицу да исприча мули.{S} Кад мула чу, ништ 
и.</p> <p>— Фати!{S} Фати!</p> <p>А као одјек и на њену цику и на Исмаилове сестре речи зачу се 
тан!{S} Фати-султан!{S} Фати-султан!{S} Одјекну њено лепо име, њему мило а он зарида, изиђе из  
одирнуо стрменом, а ат није вриснуо, да одјекну брда и Јастребац, <pb n="96" /> јер је осетио д 
ј првој ноћи.{S} Глухо и мртво Прокупље одјекну на све четири стране, а Исмаил се стропошта с к 
; чу се вриска обезглављена ата, и опет одјекну глухо и мртво Прокупље...{S} Врисну ат још једн 
од сеиза, и одмах се зачу силна вриска; одјекнуше брда и Јастребац.{S} Мула га нежно омилова, п 
дивље:</p> <p>— Алла!{S} Аллааа!</p> <p>Одјекнуше брда и Јастребац:</p> <p>— Алла!{S} Аллааа!</ 
д пред кулом насмеје, грохотом, да гора одјекује, па Арнаути чују, било у по дана или у по ноћи 
у и Врањи.{S} Говоре шапатом, а те речи одјекују чак по Топлици.{S} Слушају Арнаути, и слуша му 
.{S} Истина, једне хануме долазе, друге одлазе, али све тихо и полако.{S} Са „чадром“, кроз кап 
грђене.</p> <p>Једне су долазиле, друге одлазиле, тако по вас дан, неколико дана пред свадбу; а 
i>, оно се нешто друго говори.{S} После одласка скадарскога паше из Лесковца, једно јутро, рано 
нула, једанпут...</p> <pb n="146" /> <p>Одлете из мајкине руке соко, не соко, него бели голуб.. 
а од макова зрна.{S} Ади да није таква, одлетела би јој с рамена глава одавно, нарочито кад хаф 
/l> <l>Док се не сване...</l> <l>Сад ће одлетет’, мајко,</l> <l>Шахин<ref target="#SRP19070_N2" 
г старца.</p> <p>Она поче, испрекидано, одмарајући се готово после сваке речи:</p> <p>— Кажи се 
 жену, „за севап“.{S} За тахтариванима, одмах, појавише се мулина кћи и оне две дадије, све три 
здрав) од сараја, то јест од паше, иде, одмах; тако у младости, тако сад.{S} У лов је полазио с 
ути чују, било у по дана или у по ноћи, одмах се спремају за „кавгу“, пуне пушке, оштре јатаган 
мир...{S} Дахну душом паша, смишљајући, одмах, какав ће „пешкеш“ Мурат-паши, не знајући да се А 
наутима из племена кому је он поглавар, одмах пошао к Прокупљу.{S} Од клада крај друма привиђал 
може да рече „Фати-султан-ханумине“.{S} Одмах, ханум-ефенди! одговара Есма понизно, и хита. „А  
у да му пратим писмо и у њему селам сад одмах.</p> <p>И отури чибук, а узе: дивит, перо и харти 
не упрле очи у Фати-султан; знају да се одмах не одговара, срамота, те једна се нада, друга стр 
е госта.{S} Скупише се, с вечери, па се одмах разиђоше, јер се невестин отац опио, па се побоја 
а <hi>Алахово Писмо</hi> и казује да ће одмах у Прокупље, да јој испрати мајку.{S} Арнаутке гле 
пази мулу ат зарза, трза се од сеиза, и одмах се зачу силна вриска; одјекнуше брда и Јастребац. 
ака, да склопе барјак... повукоше се, и одмах почеше доносити из Ниша, кријумчарећи, праха и ол 
м излазила развијена као пред оца.{S} И одмах се чу његов глас, тих и слаб, готово као мало час 
е могу.{S} Него ако ти је воља да чујеш одмах, ја ћу...{S} Мула не доврши, него метну руку на ј 
ба, што је Фати-султан несрећна.</p> <p>Одмах по Светом Илији.{S} Изгуби сласт бостан, и све во 
ме као садањи тапетари; оброк им је био одмор; некад се прошле без оброка, јеле с ногу радећи;  
 узеше на испит, него је оставише да се одмори и да мисли, да размишља читаву недељу; а онда, у 
 (или домаћица) код куће пошто је сео и одморио се.{S} Пашиница покварила обичај, да би се сачу 
пски коњ, ождребљен близу Мртвога Мора, однегован на обалама немирне Мармаре, коме је дала име  
 ње...{S} Гроб се затворио.{S} Белег су однели Арнаути некуд далеко...{S} Чује му глас, бесу јо 
ула-Халим, је ли истина да си ми ти <hi>однео</hi> снаху?</p> <p>— Истина, пашо.{S} Ама зар Фат 
а се опростише: паша оде у Лесковац, да однесе пријатељеву сину од муле селам, а мула у Топлицу 
е уморне зенице.{S} Исмаилова је сестра однесе на шиљте, па је милује, љуби, повраћа је, плаче  
један у путу не разболи, те да писмо не однесе.{S} А скадарски паша, чим прими писмо, и прочита 
а крила доби, ка Арнаутлуку, да што пре однесе црни глас родитељима, ојађеној мајци Исмаиловој. 
 хануме, и тек покоју проговоре. „Да се однесе онај лепи мангал са звездом и месецом код невест 
ремћаја изнесе из тахтаривана хануму, и однесе је на кулу, па она узе слабим гласом нарицати, к 
и-султан-ханумом; а овај с њеном мајком однесе се кући Ахмед-хафузовој.{S} На задњу капију улаж 
.</p> <p>Кад је венчаше с мулом понова, однесоше је мајци, по њеној жељи; и никад од тада не ви 
та изнесен некакав грдно дугачак џак, и однет у дућан Ахмеда-туџара, одакле се после караван кр 
затворени прозори, ни онај кроз који је однета Фати-султан.{S} Јастуци крај прозора мокри, и за 
рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето...{S} Оздравићеш мајци, иншалла’!...</p> <p>Мајк 
рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето.{S} А ако није, ти ухо на срце...{S} Да ти обнов 
ла не устаде, не пусти гласа од себе, а однеше јој невесту!{S} Оне две и робиња ударише у вику, 
јер једни одобравају измирење, други не одобравају.{S} Али и сад мула сиђе с куле, па кроз разј 
сти, да се покољу међу собом, јер једни одобравају измирење, други не одобравају.{S} Али и сад  
{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћ 
{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћ 
{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Мурад-беј будем пуномоћни 
мирише, сва, на копитњак, на омиљен, на одољен, на мајкину душицу, на хиљадама лековитих трава, 
 није јој жао.{S} Како би се она млада, одрасла у кафезу као кумрија светила.{S} Да није било м 
е са женама научио.{S} Материн јединац, одрастао у харему, да је увек мајци пред очима.{S} Сад  
едва миче кад кокошке иду на седало пре одређена сата.{S} Танка глава куд ти оком.{S} Дебела гл 
 га набави, даде га кћери; али, узалуд: одсеченој глави лека нема.{S} Испрва у постељи дан, на  
ако скоро није.{S} Подижу јој се плећа, одскачу груди, јеца...</p> </div> <pb n="106" /> <div t 
би му они залепили блато на образ...{S} Одустају од пута, али се заклињу да ће мулиницу на кома 
рилупа халка на капији, или звекир, она одшкрине капију и тешка се: „Вај! вај!{S} Јазук што ћет 
 ућута, помаче се, одахнув, а уз врата, одшкринута, приђе Махмуд-беј, с великом белом чалмом и  
p> <p>Трећи пут...</p> <p>Из собе, кроз одшкринута врата чу се загушљив, врло слаб, болан глас: 
ла кроз пробушену ограду, једанпут кроз одшкринуту капију, једанпут идући једној другарици, и ј 
ју Фатин одговор, па...</p> <p>Врата се одшкринуше; Фати, онако болна, склања се, да је не виде 
шти Рузиђар (Ветар), диван арапски коњ, ождребљен близу Мртвога Мора, однегован на обалама неми 
им кад је није први пустио.</p> <p>И... ожени се старац дететом!</p> <p>Не, ту закон нема посла 
и.{S} И додали би:{S} Био би грех да се оженило дете (младић) бабом.{S} И ово сад није учињено  
ајмлађа, којом се бејаше пре три године оженио, умре преклани; и веле да је хтела постати мајко 
 је...{S} У ђердеку је с невестом...{S} Оживеше приче Мифтарове...; умним оком не гледа Мифтара 
ам је зарадио то презиме, стекао дангу (ожиљак)...{S} Ха, ха, ха!{S} Шта ко чини, све сам себи, 
од шездесет, шездесет три, па може бити озго још једну, и две.{S} Кад сам ја била девојка, он ј 
тина.{S} Ама што питаш?{S} Ти ћеш мајци оздравити, иншала! па ево га Хедрлес, красан ваздух...{ 
ице и кашаљ, све као руком однето...{S} Оздравићеш мајци, иншалла’!...</p> <p>Мајка је узе љуби 
да што пре однесе црни глас родитељима, ојађеној мајци Исмаиловој... </p> </div> <pb n="20" />  
ови ђаволови синови са женском главом и ојађеном мајком, не би им се прошло наште срца.</p> <p> 
его пре, зажмуриле су кад би год њихов „ојнак“ растурио његову „купу.“ Игра се с њима у вотњаку 
 и Алахово Писмо, она, по њену доласку, ока не сушаше; и дању и ноћу плакаше она што за три дан 
доше му вранца, ата пастушаста, паметна ока, танких ногу а дугачке гриве и репа, с кићеном опре 
 млада Арнаутка, као гуја, и за тренуће ока баци се на Лесковчанку, заиста добро плаћену, дохва 
а селам на оном носи се товар од хиљаду ока.{S} Немај срца на мене!{S} А ово што ти казах, обич 
 им, да ће их мерити гајтаном колико су ока тешки, ако га не послушају, или ако га после одаду. 
но, задихани:{S} Буна...</p> <p>Паша се окамени.{S} Стоји као камен; ништа више не пита.{S} А к 
кога; али ко њега дирне, тешко томе, не окани га се докле га не сатре.{S} А кад му год дође <hi 
јским ћилимима, огледалима са стакленим оквиром од сто боја и стотину шара.{S} Најлепше су наме 
 је обасјало, сву, сунце, од Јастрепца, око које су џамије, висока минара с кандилима, испрва к 
еламлуком мушку, под харемом женску.{S} Око конака врт са шадрваном између леха, за уживање и п 
зор са хартијом, крај мајке, прислонила око на парченце стакла на прозору, па гледа...{S} Бујиц 
грлу, извлачи венедик-кошуљу с мемицама око грла, да се види, смеши се радосним осмехом...</p>  
м с једнога краја на други, с јабланима око зида и с читавом честом од јасмина, где би се лако  
зи где се граја стишава, прислони и она око на стакло, угледа, међу Арнаутима, оца.{S} Не чује  
срца, завукао руке под појас, хуче; иде око куће, дође пред кућу, а не улази унутра, не може, н 
н пепела и угљевља, уместо жара; још је око ње прибор за телејисање, мали жути тасови с варком  
еле браде, Исмаил оде мајци, поче да се око ње мази, да је испитује. „Кад би нешто мајка рекла: 
ом.{S} Не; на глави му венац од врбе, и око паса врба; и ату му грива врбом накићена...{S} Сав  
ко јако, све јаче, као да су се скупили око ње сви ноћни дуси...{S} Мирише копитњак и мајкина д 
у, и Срби, са својима код куће, Арнаути око конака мула-Халимова, очекују господара с ханумом и 
е бела робиња, с дебелим златним ланцем око врата, с великим златним карикама у ушима, обучена  
гло кули мула-Халимовој; па људи остају око куле, а жене се пењу на кулу, да виде несуђену каду 
 то, својом руком, наместила по јастуку око кћерине главе, по јоргану...{S} Мирис...{S} Она се  
рлише се: цикну, стеже Исмаилову сестру око врата, да је удави.</p> <p>— Фати!{S} Фати!</p> <p> 
ст повратила; отвори очи, сави руке оцу око врата, љуби му браду, и проговори!{S} Прва реч коју 
 а сад, има недеља дана, сваку ноћ, баш око поноћи, кад се сам слободи, и развесели.{S} Јежи му 
но радује, а мулина кћи дршће...</p> <p>Око конака свет, иглу да пустиш, не би пала на земљу; ч 
вију.{S} Сокаци празни, капије, високе, оковане мертечким ексерима, затворене чивијом, а негде, 
„сургун.“ На уживање му дато пет села у околини Ниша, и Прокупља, дивљега лепотана, где се пове 
уби сласт бостан, и све воће.{S} Духа с околних висова помаман ветар и наноси кишу кроз прозоре 
руке сејмени, обучени у празнично рухо; около их је било још, као да су посадили на мазгу дете, 
а свод, са шареним таваном, и миндерима около зида, на високом <hi>тахту</hi>, као неком престо 
ма, и крушке из сламе.{S} Арнаутке седе около, пуше, мирише им одело на угаљ, а неко и на неопр 
шћем, па родом, Он, благ и милосрдан, и оком неће тренути.{S} Аллах!{S} Ама и осветљив си.{S} К 
ре одређена сата.{S} Танка глава куд ти оком.{S} Дебела глава ни тамо где је десет бројеница ре 
..{S} Оживеше приче Мифтарове...; умним оком не гледа Мифтара и његову невесту, него себе и Фат 
м у Лесковцу, крај сина, гледа га умним оком како се угађа, дотерује, очекује невесту, нестрпљи 
 је за булбула...{S} И то венчање умним оком гледа, па се радује, опрао се од блата; испраћа си 
м, а с лицем свежим, готово без бора, с оком црним и крупним, што с маха на мах сине као у млад 
} Арнаутке гледају тугу и јад, па и ове окорела срца жене, што се нагледале крвних освета, и от 
 Богу да се „на кавгу“ не <pb n="52" /> окрене; људи, уплашени, ћуте.{S} Јер сад нису замешали  
маилом плаче.{S} Јер у кули, куд се код окрене, све Исмаилово...{S} Исмаилово рухо, стоји сложе 
 камо ли фереџу; смакла јашмак с усана, окренула се к Фати-султан па јој, пушећи, говори, прича 
аучину, чаршав на душеку, испружила се, окренула се мало на леву страну, прозору, осмехнула се  
и обиђоше је; а други, ђаволови синови, окренуше коње к њој, да је прескоче...{S} Прегазише је, 
капак један, прозорски, а буле и робиња окренуше се прозору, вриснуше и простреше се по поду, д 
одиже с обојеним крвљу уснама и зубима, окрете се према Фати-султан, и силно припљеска длановим 
 што у исто време и мрзи и прети, па му окрете леђа, сиђе с тахта без збогом.</p> <p>Затутњише  
ле? или у Лесковац?...{S} К Лесковцу се окреће, душом полази...{S} Тешко рањена голубица!{S} Те 
, дубоко уздахне, крадом, и крије сузе, окрећући главу од своје кћери.</p> <p>Арнаутке, из свих 
еђу расејаних ниских кућа арнаутских, и окречених и неокречених, покривених и сламом и плочама, 
се над очи сасвим; дуга брада, проседа, округло подшишана, затрепери кад се узму грчити танке,  
сетио, Арнаути опазили да нема у мулину оку пламена што буктијаше кад је ишао Шемси-паши први п 
е, расковника, и још пуно трава; све се окупало пре сунца; а Фати-султан-хануму ће после сунца. 
млади људи, и момци, и деца; све се већ окупало, пре сунца, крај пуне пупољака руже, под вишњом 
ком, <pb n="143" /> у златним хаљинама, окупан, намирисан мирисом јоргована, искићен исцветалом 
у ће после сунца...{S} Окупани дочекују окупана јунака...{S} Из врта, из непрегледног вотњака А 
Фати-султан-хануму ће после сунца...{S} Окупани дочекују окупана јунака...{S} Из врта, из непре 
трахом.</p> <p>Киша не престаје, а буде окупише „леш“.</p> <p>— Има леша у Топлици, није друго. 
гушљив, врло слаб, болан глас:</p> <p>— Ол (буди)!</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим  
0_N1"> <foreign xml:lang="tr-Cyrl">Саба олду, ђунеш догду, ујанмаз!</foreign> </note> <note xml 
доносити из Ниша, кријумчарећи, праха и олова: „нека је све готово, ако се паша посили, па опет 
 само примирили, јер им нестало праха и олова.{S} Кријући ово од Турака, послаше им улака, да с 
це појави се, те према њену засијаше се оловне капе с врхова витих минара.{S} Улазе у град, пус 
{S} Из онога сахана пало је сребро, не, олово на њене капке, очи су се склопиле...{S} Не сања в 
ије мулине кћери и сина; трећа јој лила олово, па јој сипа у уста кап по кап воде где је олово  
 јој сипа у уста кап по кап воде где је олово било.</p> <p>Она још лежи у незнани, а мула тражи 
а! на једну страну метни перо, на другу олово, ела!{S} Ха-ха-ха! засмеја се мула, па настави: „ 
е.{S} Ама, ко би био луд да мери перо с оловом?!...</p> </div> <pb n="47" /> <div type="chapter 
озном смрћу, сруши се као храст ишчупан олујом, па зарида...</p> <pb n="22" /> <p>На Арнауте ни 
паша по прокупачком сарају, и мисли.{S} Омален, црн, зелених живих очију, испупчених јагодица,  
нуше брда и Јастребац.{S} Мула га нежно омилова, попљескав га по танку а дугачку врату, као у л 
кад јој коју нежну каже, и кад је руком омилује...</p> <p>И праштала му.{S} Украо ју је, али не 
ом ведрим, мирише, сва, на копитњак, на омиљен, на одољен, на мајкину душицу, на хиљадама леков 
дну, и две.{S} Кад сам ја била девојка, он је био бећар...{S} Аман!{S} Висок као селвија, очи м 
е усана Фати-султан-хануминих.{S} Млад, он није веровао, и ако му је верни Мифтар причао, да чо 
скуљале из рана више леве сисе и главе, он рикну као стрелом погођен лав, и сруши се на њега, н 
ће их прво цветом, па лишћем, па родом, Он, благ и милосрдан, и оком неће тренути.{S} Аллах!{S} 
ђе из дворишта хафуз-Ахмед треће јутро, он виде пред својом капијом неколико Арнаутина.{S} Једа 
ежи змију; тражио си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.{S} На глави ти камен, у ср 
.</p> <p>— Тражио си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.</p> <p>Погодио мула.{S} На 
...{S} Није, каже, џелат; ама кад ти... он ће ти платити крвнину.{S} Крвнину понекад плаћа све  
е.{S} Сина су ти, мула, убиле харамије; он хоће...</p> <p>— Алла’!{S} Ху!{S} Лела’!{S} Ху!...</ 
е...</p> <p>Разговарају се, гледају се; он, у љубавном заносу, додирну врховима прстију њено <p 
нума; син нека му по граду сербез ходи; он, шетајући се, нека не преза.{S} Враћам му слободу, т 
вала љубав погледима, осмесима — душом; он, гледајући њене усне црвене као род једне вишње у бо 
сад...</p> <p>Дође време да се растану; он извади из недара низ бисера, па га даде невести.{S}  
ла и ја разговорили и договорили“...{S} Он је ижљубио мајци руку, и „секао“ црни курбан.</p> </ 
до његових чифлука, и гине војска...{S} Он посла још војске, и пред војском Мурат-пашу, старца, 
смаилом недељу, него без њега век...{S} Он је тамо...</p> <p>— Чучук-ханум... мајка твоја...</p 
а изиђе пред пашу, нешто да му каже.{S} Он седи у једној затвореној софи крај мангала, у антери 
<hi>султан</hi> али и његове кадуне.{S} Он љуби руку само својој мајци, своме оцу, својим стари 
а се уплаши, коју ли су му изабрали.{S} Он воли Фати-султан-хануму, а срамота га да им каже.{S} 
сам ти...{S} Тако!{S} Пуши и слушај.{S} Он није џелат, заклиње се.{S} Сина су ти, мула, убиле х 
егов силистер полако, и мало погнут.{S} Он заповеди да се наоружају сејмени, да што пре отиду у 
у Шкодралију: да он иде мула-Халиму.{S} Он може да...{S} И узе му нешто шаптати; шапће дуго.</p 
чиме те ударише <pb n="128" /> толико?“ Он одговори: „Ружом“. „А, шегу тераш.{S} Како може да р 
{S} Старац се тресе; усне му се грче, а он пружа стиснуту песницу према Прокупљу, к Лесковцу; и 
ош прве године пошто су је потурчили, а он је још тражи, још кука за њом и прети Турцима.{S} Ка 
 најстарији, узе нешто живо казивати, а он испрва ништа не разуме, као да је пијан, или луд; па 
ако данас, тако сутра — остало једно, а он се радовао као дете играчки, као што се радовао кад  
м трговац, нити мога сина крв хеспап, а он се за ту крв погађа; уместо бакарних грошева, златне 
 себе далеко; жар се просу по ћилиму, а он то не гледа, него рашири руке на груди, притисну их, 
сан, што јој изиђе пред очи као јава; а он јој гледа руке и не мислећи на њен сан, па се неколи 
е, посла телала да му сазове Арнауте; а он се узе полако спремати.{S} Обуче се у „карпус-чоха“  
S} По некад му воде коња у коњушницу; а он се са сестром, много старијом од себе, дуго разговар 
ка лошотиња, тражи помоћ у мене...{S} А он је оном топличком вуку, медведу, и земљак, и друг, и 
о светити; сви остављали на Алаха.{S} А он како се свети, ето.{S} Страшна ли је твоја освета, А 
!{S} Одјекну њено лепо име, њему мило а он зарида, изиђе из одаје; побеже удно вотњака, изговор 
овеш, очни ми виде, пашу Шкодралију: да он иде мула-Халиму.{S} Он може да...{S} И узе му нешто  
/hi> мула-Халим, то јест, да му је сина он убио, срце јој за час стаде, свест је остави...{S} К 
 назли-Стамболком.{S} Мало поћуташе, па он узвикну:</p> <p>— Аман! зар нам је оваква прва забав 
ла да му је опише; она је лепша; шта је он данас својим очима гледао!{S} У заносу заборави ата, 
ојим старијима; а Фати-султан-хануми је он старешина, господар...{S} Грли јој вити стас... „Миф 
ом, младим Арнаутима из племена кому је он поглавар, одмах пошао к Прокупљу.{S} Од клада крај д 
кивао је све младиће из племена кому је он поглавар.{S} Смеје се само кад је врло љут.{S} Кад с 
Алахову љубав да није џелат; да ти није он сина...</p> <pb n="125" /> <p>— Аман, пашо, главо Ск 
> <p>Кад Арнаути доведоше хафуза, па се он стропошта крај своје кћери, и узе је грлити и плакат 
 да га причува, знојава провода, док се он са сестром види, поразговара.{S} По некад му воде ко 
м, ко малим, како је коме срце било), и он жив, нигде ране, само понека модрица!{S} Кад би четр 
а му овај бисер спремила за „виђење“, и он га већ три дана у недрима носи, гледајући да им „виђ 
ека, чедних као у девојке.{S} Истина, и он је задиркивао многу лепу Циганчицу, али је још „гонџ 
од завичаја.{S} Али што је чудновато, и он њу воли, и ако је никад није видео; ради ње сваки да 
е био леп, колико што је био јунак; а и он је жене волео; женио се седам пута.{S} У двадесет се 
м <hi>Шећер-Шербет</hi>; а понекад се и он с њом затворио, па је тамо плашио, откидао од једног 
... сасвим паметан.</p> <p>А да ли види он, оџаковић, паша, фукару, ону тројицу из прокупачког  
</p> <p>Мулино место није на тахту, али он се попе и загрме:</p> <p>— Селам-Алећ, пашо!</p> <p> 
е, жали маче, те неће ли човека?{S} Али он је, Шемси-паша, Фати-султан, ј’лдз’м (звездо), што д 
чао с њом.{S} Али како да се свети мули он, што плаши робиње мишем, а и сам га се готово боји,  
ра царева у његов пашалук донесе.{S} Ни он излази из конака, ни пашиница, ни пашић, Бал-беј.{S} 
па и на мртвом пизму тера, није више ни он човек.{S} Одавде ако ћу даље, срамота ће у воду да п 
д тада не виде муле, мужа свога, ни јој он дође, нити га она позва; не помену га.{S} Као красне 
сам ја била; у сестриној је башчи чучао он, Исмаил...{S} Аман!{S} Како ми је било онда, Зулфи;  
ице, коме се такођер чуди Арнаутин, јер он није мислио да може бити тако белога лица под топлим 
Турчину, опрости, сто заклетава?</p> <p>Он говори, очи му се сијају, лице се зажарило: бесу дај 
аш, мула?{S} Не зборим ли добро?</p> <p>Он ништа не одговара.{S} Гледа га.</p> <p>— И после, му 
на. (А опростила га се много пре рока.) Она се опоравља, а мајка види па се нада, радује се; Бо 
 те што нису звате њену сину у сватове, она је пресудила, е нису ни њенога друштва достојне, а  
ткивања својих пријатељица.{S} И после, она није <pb n="77" /> могла примити хануме, јер јој је 
...{S} Капци су јој тешки, склапају се, она их отвара...{S} И џин, џински цар миче се... то је  
ле се заморила, отежали јој очни капци, она их с муком отвара, и сања, али не више будна, него  
јој је помињала к’смет и Алахово Писмо, она, по њену доласку, ока не сушаше; и дању и ноћу плак 
им прилупа халка на капији, или звекир, она одшкрине капију и тешка се: „Вај! вај!{S} Јазук што 
ого, од силне ватре; очита молитву, ту, она, болна...</p> <p>— Па да умрем.{S} Што, Зулфи?{S} В 
ће ли за Шемси-пашина сина, Џафер-беја; она му је трипут одговорила: хоћу, и била је тако мирна 
.{S} Мимо кафезе јој пролази младожења; она га дочекује крадом, иза кафеза, да је нико не спази 
а.{S} Сестра није умела да му је опише; она је лепша; шта је он данас својим очима гледао!{S} У 
} Лепа је...{S} Нека питају своју кћер; она ће и њима казати колико је лепа Фати-султан.{S} А к 
емајући и удајући сироте девојке?...{S} Она беше удата, а не живи с мужем, те га остави.{S} Мла 
ине главе, по јоргану...{S} Мирис...{S} Она се радује...{S} О, како је срећан онај који умире с 
покаткад, дању, а и ноћу, разговара.{S} Она вели да испрате Бал-беја у Цариград... „Какав Стамб 
 она рече „шућур“ па погледа у небо.{S} Она му није више о сну говорила, но му исказивала љубав 
по глави, кад се много похаси.</p> <p>— Она би тада репом.</p> <p>— Змији жалац није у репу.{S} 
ло, или гору, или воду где није Алаха?“ Она се застиде, поцрвене: истина лудо питала.{S} Нарочи 
, па наружила лице: липти крв с њега, а она нариче, пролива горке сузе...{S} Хита да се наплаче 
ев дан...</p> <p>Ђурђев дан је сутра, а она је у постељи, свиленој.</p> <p>Лежала на миндеру, л 
Пашиница напала стару: пита је, пита, а она јој не одговара, но је само гледа и пушта неке чудн 
од Јастрепцем, увијена у бели покров, а она се залеђена суза отопила и низ образ пролила, и туж 
<p>Још јој људски и не казаше шта је, а она чупа косу, гребе лице, грува се у груди и виче из с 
Фати-султан упита шта је, шта говоре, а она не каза е њој прете, него слага: „Шемси, проклет да 
 себе више не може.{S} Мајка је љуби, а она:</p> <p>— А, а!{S} Нов тахтариван мој, без врата и  
="136" /> <p>И робиња је одведе тамо, а она седне на мекано шиљте: провлачи бројенице кроз прст 
p>— Кажи, кажи, вели момче задовољно, а она се застиде, па поче да крије лице и да се смеје.{S} 
роких шалвара; и чим би устао ујутру, а она: — Избаци једно, Бал-беј.{S} Тако данас, тако сутра 
, ко би рекао да ће дочекати пролеће; а она га чекала, и, ево, <pb n="137" /> дочекала га, и ње 
оре Турци. „Јазук!“ узвикују буле.{S} А она, лепа Фати-султан-ханума мирна; бледа је као свећа  
:</p> <p>— Фати-султан, срећа!</p> <p>А она се промени у лицу и рече:</p> <p>— Исмаил-бег... ћу 
вњује ли се цвет с копривом...</p> <p>А она?{S} И чула свађу, и гледала песнице, и видела крв,  
ле, мужа свога, ни јој он дође, нити га она позва; не помену га.{S} Као красне Топлице ваздух,  
р, кога до сад нико није видео, само га она гледа.{S} На глави му у место круне сахан, из кога  
ник јој био човек, Арнаутин један, кога она ни у сну није снила; уместо да су тражили њена комш 
тарости, него од невоље: (како се удала она не зна за мирно проведен дан, сат, увек у страху, д 
Убаво лане;</l> <l>Мор дугмета запучила она </l> <l>Чак до ђердане...</l> <l>Од акшама љубиће ј 
ег’м! промуца мајка, па заплака.{S} Зна она: тахтариван из џамије — мртвачки сандук; конак на б 
репцем — гроб.{S} Фати би лакше.{S} Зна она, мусломанка, да ко жељу самртнику не испуни, четрде 
аривана хануму, и однесе је на кулу, па она узе слабим гласом нарицати, кћер јој опет снађе она 
ена <pb n="49" /> ума, него дивљака; па она његова гласина нарочито кад је љут...!{S} Старац, а 
 брат, напустила и кућу и мужа); остаде она с мулом и дадијама мулине кћери и сина.{S} Па дадиј 
им гласом нарицати, кћер јој опет снађе она болест, стаде јој се грчити и кривити лице, и удари 
а: скочи мула као младић.{S} Право каже она стара: нема мула више од шездесет, шездесет три; а  
а, да јој је погинуо младожења, и да је она остала <hi>слободна</hi>.{S} Толико знала.{S} Мање  
на звезда најлепша, најсветлија, кад је она онолико лепа, онако светла.{S} Сестра није умела да 
е од оне што не зна ни где је, ни ко је она, ни шта је питају, ни шта одговара?{S} И радили су  
 украсти са ливаде козу музару, коју је она врло волела.</p> <p>Милује Фати по коси, и замислил 
ла старца са сажаљавањем, јер у њему је она, млада, чиста, неискусна, видела само уцвељена оца, 
 крв за крв, <hi>како може</hi>, додаје она, и облије јој румен бледо лице.</p> <pb n="65" /> < 
уком.{S} Не пита је шта је снила, да се она, казујући му сан, још више не уплаши, но само рече; 
свилену антерију, и накићену; па кад се она, нешто проговоривши, осмехне, мајка се добру нада,  
ом платила, није јој жао.{S} Како би се она млада, одрасла у кафезу као кумрија светила.{S} Да  
у, ока не сушаше; и дању и ноћу плакаше она што за три дана сузе не пусти.{S} А не казиваше мај 
загрди а не може, онај га свет гледа; и она диже руке, па опет их спушта, свет гледа...{S} И за 
 те песме, како је слатка та туга!{S} И она је ту исту тугу осетила, као Лејле, Лејле-ханум...{ 
рави, сва у бело, личи на љиљан.{S} А и она је као љиљан, чиста је, чисте јој очи, којима се чу 
м спута и ноге руке, те не може да се и она освети Шемси-паши и за брата и за несуђену снаху.{S 
 опази где се граја стишава, прислони и она око на стакло, угледа, међу Арнаутима, оца.{S} Не ч 
непокривено.{S} Па ту је међу оружјем и она мала пушка, с искићеном јабуком, где му бејаше рука 
 штогод снаћи од Алаха, шућур!</p> <p>И она рече „шућур“ па погледа у небо.{S} Она му није више 
1" /> по зими, болна преболна, и где би она дела рухо и оружје брата јединца...{S} Уђе у одају, 
иле у груди кад је за угао замакао, али она није ништа осетила, јер Исмаилово јој је лице било  
кад јој облаче и гиздају снаху,“ говори она млада Прокупчанка, што је мало час на доксату каву  
ад?“ пита је суд. — Ниједнога, одговори она (јер ни код другога не беше јој добро), па се врати 
ло урезано у срце прво, те јој било као она светлост што јој допре до зенице ујутру, кад се про 
</p> <p>— Да идемо заради муле; ама ако она каже да ће за пашина сина, на комаде ћемо је.</p> < 
како се Арнаути свете.{S} Пашу су, како она верује, набедили, али ко ће то доказати оним дивљац 
, већ читав месец.{S} Гледала је све то она умним очима два месеца, а после, молила да се из То 
њој мрскога.{S} Ово је освета.{S} Макар она за њу главом платила, није јој жао.{S} Како би се о 
м пошла чинио раван као тепсија.{S} Јер она је знала да је Фати-султан била венчана, да јој је  
да: с ње чита шта јој је писано.{S} Јер она је права мусломанка, па верује у судбину, у <hi>Ала 
Кад му је украли, разболео се, а кад му она поручила да није човек него жена кад не може од Тур 
Прокупље, у свој конак, па да јој падну она два венчања, ту да је испитају, ту да каже хоће ли  
рата једнога дежмекастог старца.</p> <p>Она поче, испрекидано, одмарајући се готово после сваке 
<p>— Шта има, ханум?...{S} Седи.</p> <p>Она седе ниже његова шиљтета.</p> <p>— Сву ноћ нисам сп 
п по кап воде где је олово било.</p> <p>Она још лежи у незнани, а мула тражи пуномоћнике, сведо 
игао руке, хоће да је загрди а не може, онај га свет гледа; и она диже руке, па опет их спушта, 
д јасике.{S} Арнаутин?{S} Од репуха.{S} Онај трепери без ветра.{S} Овај се једва миче кад кокош 
и се, затутње под њим земља...</p> <p>А онај велики пас у дишар-авлији чисто помахнита: лаје, т 
би некуд далеко, ни сама не зна куд, на онај брег под Јастрепцем, увијен у бели покров, може би 
а је Исмаила млада и зелена испратио на онај свет, без невоље, тек од обести, Шемси-паша.{S} И  
ана ништа не пије.{S} Није пио два дана онај који се није трезнио, који је, како причају улазио 
сана још је насред собе; још је крај ње онај бакаран мангал, пун пепела и угљевља, уместо жара; 
а без мужа беше пет година: заинатио се онај, па не удара печат за њено пуштање.{S} Најпосле је 
, и тек покоју проговоре. „Да се однесе онај лепи мангал са звездом и месецом код невесте; хану 
спавале; још нису затворени прозори, ни онај кроз који је однета Фати-султан.{S} Јастуци крај п 
} Она се радује...{S} О, како је срећан онај који умире с осмехом радости на уснама, са сном ко 
 се свици, не певају тице, тишина, само онај бор много шушти, и тужно се превија голо дрвеће, ј 
гурен: чисто човек не би рекао да је то онај старац што пре неколико месеца украде девојку, што 
е већа радост.{S} Савест јој чиста, јер онај глас могао је допрети и до падишахове хануме, а до 
 је као оне, права мусломанка: верује у онај свет, бољи од овога, у живот после смрти.{S} И твр 
.{S} Ту беше пуномоћник, ту сведоци, ту онај Сведок што све види, све чује, кад даде пуномоћје, 
вати, да мула немаде и на уму и на срцу онај увели пупољак у његовој Топлици, да не помисли:{S} 
тово, ако се паша посили, па опет пусти онакав луд глас, то јест, да ће пред падишаха с тужбом  
ници, из очију пламен сукља, лица чисто онакажена, загледају пушке, гледају јатагане.{S} Млади  
, најсветлија, кад је она онолико лепа, онако светла.{S} Сестра није умела да му је опише; она  
звикну стара Арнаутка, и скочи, покуша, онако стара, да истрчи, па не могаде, но се заљуља и лу 
па...</p> <p>Врата се одшкринуше; Фати, онако болна, склања се, да је не виде људи с откривеном 
вога занатлије, дућанџије, или, рецимо, онако некога радника, већ робиње, и беле и црне.{S} С п 
, небројено благо...{S} Пође по конаку, онако распојас и бос, у терлуцима од црвена сактијана.{ 
...{S} Кириџије су њега среле.</p> <p>— Онако стар сам!</p> <p>— Ваш сам...{S} Како му је бела  
каменује.{S} Ископаше рупу, закопаше га онако како је суд наредио; и за тридесет девет дана ту  
њој равне.{S} Њој је писано овако, њима онако.{S} Бог дели срећу, а ашчија чорбу, па нека им ни 
век се обуку, наките коње.{S} И мула се онако обукао, и узјахао својега вранца, пастушаста ата; 
у купао.{S} Хода до ноћи, тад долази, и онако мокар сруши се на шиљте, у једном куту селамлука, 
дарају као зиловима, чочечки, певају, и онако седећи играју.{S} Бела робиња час гледа у хануме, 
а то се пашиница гордила, поносила се и онако поношљива.{S} Ниједанпут није рекла: жени ми се с 
опази, неисказана радост, раширише се и онако широке зенице, нагло се подиже да устане, па кад  
ена узела је дворити мулу, као оца, или онако стара човека; приносила му чибук, <pb n="64" /> п 
о ни овамо, ни кириџије, ни трговци, ни онако путници; погинуло неколико „јерлија“, Прокупчана, 
— Буди!</p> <p>И још једанпут Мурад-беј онако пита; и трећи пут Фати одговори „буди“.</p> <pb n 
 сведоци?...{S} Нигде једнога...{S} Тек онако говоре, душмани...{S} И хафуз-беј, твој баба, вол 
 и мене учио мусафу, ја многе суре знам онако, напамет, па за то знам шта је небо, земља, рај,  
еди према њој, забрађена белим јашмаком онако као кад се Богу моле, с бројеницама; провлачи урм 
VI</head> <p>Месец је од петнаест дана, онда Турци обично праве весеља; по Фати-султан дошле су 
 да мисли, да размишља читаву недељу; а онда, у петак, јутро бејаше, дође к њој у одају једна с 
цају у плиткој Морави? да ли њих угледа онда кад очи исколачи, подиже ћулав с темена и устрчи у 
м, тај чаробни град Фати-султан оставља онда кад треба да је у њему...; велика је, девојка.{S}  
л ће у зору овамо... на ату, на коме је онда отишао, у оном срмали-џамадану... у белој хаљини.. 
е ми снаха рођака цара царева.{S} Да се онда мање гордила, било би је сад мање срамота, и не би 
рем пашин, обљубио би јој лице пашић, и онда...{S} Да га остави?{S} Или да је била при свести,  
ила, пак ни једну није погледала, па ни онда, кад су додиривале земљу, врховима прстију, где је 
, Исмаил...{S} Аман!{S} Како ми је било онда, Зулфи; а сад!...</p> <p>— Кс’мет (судбина), чучук 
{S} За Божју љубав!{S} Носи шиљте тамо, онде, крај капиџика...; води ме тамо“.</p> <p>— Чучук х 
дне појурише на улицу развијене! друге, оне што ни усред бела дана не иду улицама без пратње, п 
е, јаглук по јаглук с тавана у сандуке, оне...“ не може да рече „Фати-султан-ханумине“.{S} Одма 
гласа од себе, а однеше јој невесту!{S} Оне две и робиња ударише у вику, али доцкан: човека је  
 ораха с црном Ђултер и белом Замбак; а оне му све угађале, више него пре, зажмуриле су кад би  
 чорбу, па нека им није на њу жао.{S} А оне које нису њој равне, и које стоје према њој као зем 
 Аман, султанијо!{S} Ашколсун!</p> <p>А оне две дадије, што досад удно собе стајаху, очекујући  
ринџа, јер му не отиде на гроб; од тада оне две Арнаутке, дадије мулине кћери и сина, нешто се  
шаране обрве, па да устане.{S} Једна од оне три, мало час будне, заспала; друге две натакле на  
и <pb n="58" /> пуномоћје за венчање од оне што не зна ни где је, ни ко је она, ни шта је питај 
у, бригу, страх, и стид.{S} Али како ће оне баш све опазити, кад је у „светло лице“ никако не г 
рсаде!{S} Минире!</p> <p>У собу улетеше оне две Арнаутке, дадије; сручише читав ибрик воде на Ф 
ве.{S} Од силног страха — онемела!{S} И оне две младе хануме, и робиња, више говоре покретима р 
ванима, одмах, појавише се мулина кћи и оне две дадије, све три на коњма, с белим чаршавима пре 
лико горео.{S} Да га послужише шербетом оне девице којих се нису дотакли ни човек ни ђеније, де 
а оном свету његови...{S} И Фати је као оне, права мусломанка: верује у онај свет, бољи од овог 
ког престола, него с небеског, исто као оне четири књиге, из којих се човек учи да верује и <pb 
оброг понашања најпросвећеније жене, но оне...</p> <p>Од вике, вриске, писке, од урнебеса, избу 
им сном спавају, мртве уморне, нарочито оне с девојачке стране.{S} Зар су се веселиле само ноћа 
дуваном; још испретурани јастуци где су оне с девојачке стране спавале; још нису затворени проз 
S} Седи, јадом саломљена, у једном куту оне одаје где јој је кћи „телејисана“, у свиленој дугач 
и цигару духана, ни бардак воде“, шапћу оне три робиње у предсобљу ханумама.{S} Па ни слушкиње  
удновате гласове.{S} Од силног страха — онемела!{S} И оне две младе хануме, и робиња, више гово 
 на Фатину главу.{S} Уплашила се, па се онесвестила.</p> <p>Само мало, па дође к себи, још блеђ 
{S} Стрча с куле, назва Бога Арнаутима; они му Бога прихватише и продераше се, дивље:</p> <p>—  
е, ја бих па рекао, срам га било!...{S} Они, Стамболије, Турци, продају и купују живот, тело и  
што воће продају готово више никога.{S} Они набили џак на главу, и прођу једанпут махалама пуст 
овцу, други к Нишу, трећи к Топлици.{S} Они што пођоше к Топлици, брзо се вратише па казују Ахм 
о је, рано јутро, дршћу од зиме, али се они први <pb n="108" /> загрејаше јер угледаше тахтарив 
!{S} Алла’! прихватише сви остали, па и они избацише пушке.{S} Забубњаше бубњи; писнуше зурне.< 
меном, раширише ноздрве, полетеше; па и они мали коњи као ластавице су.{S} Затутњи земља.{S} Ле 
 од воска...{S} Тако умиру, ваљда, само они који немају на души ни трунке греха.{S} А овако уве 
е говорити е је мула дао бесу, па би му они залепили блато на образ...{S} Одустају од пута, али 
ји и белој чалми.</p> <pb n="112" /> <p>Они поседаше у једној великој одаји, и припалише им се  
ного шареним, кесама кићеним, газовима, оним што је било најлепше у великом Безистану цариградс 
верује, набедили, али ко ће то доказати оним дивљацима.{S} Излетеће неко преда њ усред бела дан 
жали свога сина; јенђе помињу Лесковац; онима се с девојачке стране чини као да су поубијани св 
 потресе сам светитељ с несреће потомка оних што су се пред њим часним крстом крстили и служили 
ного каљавим, осим симиџија, бозаџија и оних што воће продају готово више никога.{S} Они набили 
ва је, по његову мњењу и памети, само у оних кадуна које се зову <hi>султан</hi>; узе је полако 
да пусти сина по граду <hi>сербез</hi>, оно се нешто друго говори.{S} После одласка скадарскога 
аута.{S} Склопи очи, да ово не гледа, а оно ето мулина сина, на ату; млад, леп, исти његов Бал- 
ашту, мисли да ће му тамо лакше бити, а оно горе: у јаблановој сенци види мулу; од сунчева зрак 
..{S} Ја сам мислила да је то Исмаил; а оно...{S} Хедрлес (Св. Ђорђе)...{S} Благо мени!...{S} Н 
причу <hi>Јарац и Вук</hi>...{S} Кад је оно ударио рогом јарац вука, опростио му вук, али нису  
аве, прошлога лета, тако је сад опорави оно што удари Шемси-паши катран на лице и подиже Исмаил 
амо да си му убио сина, а да не направи оно што направи.{S} Ама кад је било, хајде се са Шемси- 
урско“.{S} Па још кад дође ред да врати оно што је Фати-султан-ханумино: кад пође читав караван 
омилу мокра угљевља. (Изврнуо се мангал оно вече, у оном <pb n="42" /> чуду и забуни, па нека и 
у (јер јавно не смеју), и да деле с њом оно што јој зацело на лицу читају, бригу, страх, и стид 
 зуба, и сукне јој пламен из очију, као оно њену оцу пред пашом, а час-по, па је тако нежна, ра 
 јест да никога не може снаћи друго, до оно што му је писано прстом Алаховим по челу, кад је на 
 као у Алаха: не може је снаћи друго до оно што јој је писано.{S} Гледа у ту бледу звезду, па ј 
 тако јак, све јачи, као да је ту башта онога света...{S} Из онога сахана пало је сребро, не, о 
"> <head>I</head> <p>Шућур!{S} Прогнаше онога бесног пса, коме човеков живот није ништа; прогна 
као да је ту башта онога света...{S} Из онога сахана пало је сребро, не, олово на њене капке, о 
ад ти поручује да не слушаш ни овога ни онога, већ да метнеш ухо на срце...{S} Да ти не прети м 
ом срмали-џамадану... у белој хаљини... оној...{S} И јенђе... дошле!...{S} Ево му мајке...{S} А 
и изненада, из преграда под долапима, у оној одаји где с мајком спава.</p> <p>Туговао, стидео с 
везда најлепша, најсветлија, кад је она онолико лепа, онако светла.{S} Сестра није умела да му  
ашена, ваљда што јој кћи много бледа, и онолико мирна.{S} Али за што?{S} Фати-султан је невеста 
оћу паре за крв свога сина, ја бих узео онолико колико се узима: хиљаду гроша, ни аспре више.{S 
ина да у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови.</p> <p>— Истина, бебег’м.{S} И ја зн 
е; јер у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови...{S} И Фати је као оне, права муслом 
/> љуби Бога, и како ће му се судити на оном свету за рђава дела.</p> <p>Племство, госпоство, г 
т на овом свету дрхте руке: за селам на оном носи се товар од хиљаду ока.{S} Немај срца на мене 
 не лиши једине наде, састанка с њом на оном свету.{S} И Исмаилова сестра плаче, нариче, љути с 
отиња, тражи помоћ у мене...{S} А он је оном топличком вуку, медведу, и земљак, и друг, и добар 
изврши понова венчање... све да буде по оном реду, који је у својој глави одавно, кад се умириш 
угљевља. (Изврнуо се мангал оно вече, у оном <pb n="42" /> чуду и забуни, па нека изручила ибри 
мо... на ату, на коме је онда отишао, у оном срмали-џамадану... у белој хаљини... оној...{S} И  
реним шиљтетима поред миндерлука, све у оном положају у коме их је украо сан.</p> <p>Па и у дру 
 да ли види он, оџаковић, паша, фукару, ону тројицу из прокупачког сараја, што оставише децу бе 
е зилове и дахира, ни мангал, ни скупља ону гомилу мокра угљевља. (Изврнуо се мангал оно вече,  
аш.{S} Не живи Мејрем-ханума...{S} Знаш ону Мејрем-хануму до теткине ти куће, што је увек као а 
де, да се жене не кикоћу кад те махалом опазе“.{S} Тако мисли; а после куне брод који Ахмед-хаф 
ом <pb n="51" /> жеженим златом.{S} Кад опази мулу ат зарза, трза се од сеиза, и одмах се зачу  
здржава се, крије радост, да је мула не опази, да се не покаје.{S} А како да се не радује!...{S 
, кад су саме, осврћу се да их когод не опази, не прислушкује; од тада Фати више лежи него што  
ги, проклет да је“!...{S} Лаже, лаже, и опази где се граја стишава, прислони и она око на стакл 
оме се радује; а на њену се лицу радост опази, неисказана радост, раширише се и онако широке зе 
ћена, тужна...{S} Ат је осетио, Арнаути опазили да нема у мулину оку пламена што буктијаше кад  
рах, и стид.{S} Али како ће оне баш све опазити, кад је у „светло лице“ никако не гледају, није 
, и сад весела, смеши се!{S} Ове две то опазише, па Лесковчанка се тајно радује, а мулина кћи д 
и час; а кад дођу близу каквога дрвета, опале, неки, из пушке, те се стресе снег и прхне препла 
колише га Арнаути, крупни као горштаци, опаљена лица и дугих брка, раздрљени, жилава врата и из 
ом ћечету, неки у фесу и пешкиру, сви у опанцима.{S} Стаде вриска пастушастих атова, бију земљу 
скићено ињем; и последњи је лист одавно опао, откинуо га бесни север, што час-по са страшним фи 
ја, и појавише се из великога дворишта, опасана високим, дебелим зидом два тахтаривана.{S} Једа 
 бекри-Ахмед-хафуза, раја турска, Срби, опасани ликом; а дванаест крај носила иду, за смену, и  
а паше, Арнаутина; поврх аџемскога шала опасао је силај, па наместио ваздан кићене пиштоље и ја 
еч; за тебе, ђозум...</p> <p>— Ђувенде! опет је прекиде Арнаутка, и опет је лупи у врат песницо 
} Алла’!“...{S} А јоргован опет мирише! опет лишће шушти и опет ветрић душе!{S} Славуј у лугу о 
 снег веје, веје, завејава пут; и раде, опет раде, јер се не зна време, доба ноћи или дана, кад 
} Прво, убио је својега чифчију; после, опет тако; после, воли му се кћи с мула-Халимовим сином 
да устане, па кад не могаде, завали се, опет, у јастуке и радосно поче:</p> <pb n="139" /> <p>— 
вестом њена Бал-беја! „Јазук, јазук!{S} Опет јазук!{S} Има ли правде и закона!...“</p> <p>Пође  
 покуља крв као из кладенца вода!...{S} Опет пролази свет, али га не каменује, и ако има рока ј 
говара несуђеној заови; а кад јој мајка опет дође, њој:{S} Ништа ми није... није грозница.{S} И 
p>Али Фати би добро само до пролећа, па опет рђаво, потајне грознице, кашаљ сух, све чешће...{S 
онај га свет гледа; и она диже руке, па опет их спушта, свет гледа...{S} И загрлише се: цикну,  
а је све готово, ако се паша посили, па опет пусти онакав луд глас, то јест, да ће пред падишах 
даде крвнину пола Житорађа.{S} Мало, па опет уби човека, те даде другу половину Житорађа.</p> < 
 мула-Халима.“ Само мало паша дахну, па опет терет... „Хтео си у луг где булбули поју, па си иш 
а, кажи...{S} Крв...{S} Какву крв? муца опет паша.</p> <p>А мула:</p> <p>— Е, пашо!{S} Да сам ж 
 А?{S} Говори сад мула?</p> <p>Мула сад опет ћути.{S} Гледа скадарског пашу.</p> <pb n="126" /> 
 викну: „Шемси!{S} Крв за крв!“ Суља се опет уплаши.{S} Пређе преко ниске одаје једанпут, а, шт 
>— Ђувенде! опет је прекиде Арнаутка, и опет је лупи у врат песницом; а сирота Фати сад заплака 
 себе; чу се вриска обезглављена ата, и опет одјекну глухо и мртво Прокупље...{S} Врисну ат још 
луци, ергелу, робље, срам га било!{S} И опет га срам било!{S} И још једанпут га срам било! загр 
ди да не може, склапа их, клоне...{S} И опет се као нечему нада, нешто очекује?{S} Чему има да  
 капи крви, и целим телом задрхта.{S} И опет се помаче; мула се примаче.</p> <pb n="54" /> <p>— 
ваку по на особ скува; сипе, промућка и опет сипе: сваку по на особ послужује.{S} Дим дувана ко 
оргован опет мирише! опет лишће шушти и опет ветрић душе!{S} Славуј у лугу од јасмина удесио јо 
Муха да пролети чула би се.</p> <p>Људи опет у земљу гледају, и помислили би да у одаји нема ни 
ла је, на грудима Исмаилове сестре, али опет Исмаил.{S} Отворио се гроб...{S} Збацио <pb n="69" 
на узе слабим гласом нарицати, кћер јој опет снађе она болест, стаде јој се грчити и кривити ли 
вета твоја!{S} Алла’!“...{S} А јоргован опет мирише! опет лишће шушти и опет ветрић душе!{S} Сл 
</p> <p>Мурад-беј понови питање.</p> <p>Опет ништа.</p> <p>Трећи пут...</p> <p>Из собе, кроз од 
 зумбулов мирис, пије га као ђулов сок, опија се, заноси се, а очи се склапају, саме...</p> <p> 
} Очи га задивљавају, и збуњују, а коса опија као зумбул, јасмин, њена светла мека коса, густа  
н, сат, увек у страху, да јој се муж не опије, да не виче, да не нападне кога.) Потамнела, земљ 
оравио би своју несрећу; али како да се опије, кад ово два дана ништа не пије.{S} Није пио два  
а једним кишом их лије.{S} Па бар да се опије, заборавио би своју несрећу; али како да се опије 
на, у лудилу које га спопада кад год се опије; па уместо да га већ једанпут казне смрћу, досуди 
се одмах разиђоше, јер се невестин отац опио, па се побојаше свађе, и какве несреће усред најве 
о светла.{S} Сестра није умела да му је опише; она је лепша; шта је он данас својим очима гледа 
мове...{S} Иду к Лесковцу...{S} Хоће да опколе прокупачки сарај...{S} Сва чаршија затворена...{ 
тишли за тахтариваном.{S} Млади Арнаути опколили конак с грађанима, па све чешће пуцају мале пу 
а позва Арнауте.{S} Сутрадан су Арнаути опколили кулу својега муле, рано, спремни за пут, на ко 
ди:{S} Фатин пуномоћник, сведоци, имам; опколише је; узеше пуномоћје од ње, па изиђоше...{S} Ве 
рату, као у лабуда, па се вину на њ.{S} Опколише га Арнаути, крупни као горштаци, опаљена лица  
врши пашину заповест.{S} И већ до подне опколише сејмени кулу мула-Халимову.</p> <p>— Поздравио 
ено, не умејући одатле изићи, док их не опомену пашине слушкиње е им ваља ићи, плакаће им деца, 
овите траве, прошлога лета, тако је сад опорави оно што удари Шемси-паши катран на лице и подиж 
опростила га се много пре рока.) Она се опоравља, а мајка види па се нада, радује се; Богу се м 
венчање умним оком гледа, па се радује, опрао се од блата; испраћа сина и снаху у Цариград, па  
зил!...{S} Грдан мој резил! ...{S} Мора опрати блато са својега образа, и с образа својега прад 
оти, његову оделу, његову коњу, коњској опреми, и питају се ко је поноситији, младић или ат њег 
 ногу а дугачке гриве и репа, с кићеном опремом, с абаијом везеном <pb n="51" /> жеженим златом 
а и груди, прља им сапи, гриве и кићену опрему.{S} Сејмени јуре за Арнаутима, погледају се час- 
рнаутину више једна беса, него Турчину, опрости, сто заклетава?</p> <p>Он говори, очи му се сиј 
<pb n="122" /> <p>Мисли паша како да се опрости страха, кад не може срамоте, никад ни до века;  
аилу турбе.{S} И још јој боље би кад се опрости бремена. (А опростила га се много пре рока.) Он 
 јој боље би кад се опрости бремена. (А опростила га се много пре рока.) Она се опоравља, а мај 
оговорио, не би ли га тада погледала, и опростила му што се заборавио, <hi>мало</hi> погрешио,  
{S} Кад је оно ударио рогом јарац вука, опростио му вук, али нису вучићи.</p> </div> <pb n="134 
ођења, и од дана венчања; човек се тада опростио свега земаљског, изишао из борбе каткад велике 
ој Топлици, да не помисли:{S} Хајде!{S} Опростиће ми и Бог и син, кад пристанем да се и њена ре 
наштву, и о младости и ашиковању, па се опростише: паша оде у Лесковац, да однесе пријатељеву с 
 угљем...{S} Пролазе турске уске улице, опточене ниским кућама, високим чардацима и оградама, п 
оветарац разговара с Топлицом; где мучи опустела Југ-Богданова кула, гледајући, муком, чуда бес 
 пише, у сарају, код оца, много се игра ораха.{S} Страстан је играч ораха, и страсно гледа прев 
, камо је нарочито направљено за играње ораха, почупана трава, утапкана земља; а мајка наредила 
се, и, најпосле, шта ће, узео се играти ораха с црном Ђултер и белом Замбак; а оне му све угађа 
биње.{S} Залуд су га звале да се играју ораха; нити се играо, ни се с њима разговарао; метнуо б 
ого се игра ораха.{S} Страстан је играч ораха, и страсно гледа превртање голубова „на дванаест  
а.</p> <p>— Претече.{S} Кад би се Шемси ородио с пуномоћником Алаховим, као и са самим Алахом:  
ни за пут, на коњма, у празничном руху, оружани до зуба.{S} Кад год прате мулу у сарај, увек се 
ути, па сви као разјарени рисови, и сви оружани до зуба.{S} Чекају Фатин одговор, па...</p> <p> 
е накрећу.{S} Тахтариван прате неколико оружаних Турака и харемћаја.{S} У тахтаривану је мајка  
 и што је год за пушку дошло је, па све оружано до зуба, све шкрипи зубма, све тајно прети паши 
шине, да им заповеда да дигну војску на оружје, да иду да умире побуњене Арнауте.</p> <p>— Траж 
олна преболна, и где би она дела рухо и оружје брата јединца...{S} Уђе у одају, па кад је Фати- 
чивилук, пун, Исмаилово рухо, Исмаилово оружје...{S} У великом дрвеном кафезу, према постељи, с 
о у широм отвореним долапима; Исмаилово оружје, виси на чивилуку непокривено.{S} Па ту је међу  
та и сокола, не љуби рухо, не плаче над оружјем.{S} Замутиле јој се очи, бистри горски кладенци 
ово рухо; што ће плакати над Исмаиловим оружјем, над искићеном јабуком мале пушке где је била И 
 чивилуку непокривено.{S} Па ту је међу оружјем и она мала пушка, с искићеном јабуком, где му б 
тражи, и ћути: а ноћу виче.{S} Двадесет осам година од то доба, од његове девојке само пепео, в 
мајци, старој...{S} И отац му стар; има осамдесет, веле, ако је крепак, ако из пушке нишани бољ 
е врло крупан: још мало па ће ступити у осамнаесту.{S} Лице му лепо, мушко, сунцем преплануто;  
ова кула, гледајући, муком, чуда бесних освајача царевине српске.{S} Пре српска села, сад лудог 
:id="SRP19070_C8"> <head>VIII</head> <p>Освану недеља, турски пазар, четврти дан како је Фати-с 
јану месецем, намирисану мирисом цвећа, освежену росом; на небу пуно звезда, трепте, и час-по п 
ан, или луд; па се прибираше, полако; и освести се...</p> <p>Прокупчани су видели где оде с Арн 
но махнит, из очију му лете варнице...: освета...</p> <p>— Ама шта ће Шемси-паши крв мулина син 
о се свети, ето.{S} Страшна ли је твоја освета, Аллах! говоре мусломани, са страхом.</p> <p>Киш 
неће за пашића?{S} Али каква би то била освета?{S} Мало жалости, ни мало срамоте. „Кад желиш да 
овори стењући: „Алла’!{S} Страшна ли је освета твоја!{S} Алла’!“...{S} А јоргован опет мирише!  
јатеља, крвника, њој мрскога.{S} Ово је освета.{S} Макар она за њу главом платила, није јој жао 
рела срца жене, што се нагледале крвних освета, и отмица, чуда и покора, заплакаше.</p> <p>Хафу 
 ово сад није учињено од обести, већ из освете.{S} Јер мула је дао бесу сам себи да ће паши сра 
 ми не освети сина мушка глава, нека га освети женска; или...{S} Никому ништа не казује, ништа  
а ако га не освети мушка глава, нека га освети женска...{S} И мајка, вели, зна да је Исмаила мл 
 „Ако га не освети мушка глава, нека га освети женска“.{S} Ако не може крв за крв, <hi>како мож 
ута и ноге руке, те не може да се и она освети Шемси-паши и за брата и за несуђену снаху.{S} Ро 
 и трипут јој је поручила, да ако га не освети мушка глава, нека га освети женска...{S} И мајка 
сети поруке мајке Исмаилове: „Ако га не освети мушка глава, нека га освети женска“.{S} Ако не м 
 сећа поруке мајке Исмаилове: ако ми не освети сина мушка глава, нека га освети женска; или...{ 
већи стид, срамота, и жене му се свете! осветила му се Фати-султан...{S} Све мисли на њено ново 
о је, тако, седећи на прагу, како би се осветио мули, и што му набедио оца, и што му украо неве 
ло срамоте. „Кад желиш да се коме много осветиш, гледај да га осрамотиш“, то је чула од оца, ви 
грачки, као што се радовао кад му петао осветла образ. — Сутра ту!{S} Али ето шта му је то њему 
и оком неће тренути.{S} Аллах!{S} Ама и осветљив си.{S} Ко на тебе један час заборави, сто годи 
епу.{S} И после зар мислиш да су с овом осветом Арнаути готови.{S} Јок.{S} Ништа без крви.{S} К 
ара војњачког није узета крвнина, те је освећена крвљу, и то после пола столећа, и више.</p> </ 
.{S} Прегазише је, па продужише пут, не осврнувши се...{S} Кад се последњи пут побунише Арнаути 
 погледају, и шапћу нешто, кад су саме, осврћу се да их когод не опази, не прислушкује; од тада 
ноћу без фењера као хајдук, грехота; не осврћу се на његове претње, боје се.</p> <p>Паша га дос 
тахтариванима и душеци и јоргани, да не осете хладноће хануме...{S} Фати лежи наузнак и смеши с 
не ће три“...{S} Мисли, мисли, изненада осети њене усне на својим..., овако ће остати до зоре.. 
е верује да је толико заспало, те да не осети ово од шта се морала потрести под њим земља.</p>  
 је за угао замакао, али она није ништа осетила, јер Исмаилово јој је лице било урезано у срце  
латка та туга!{S} И она је ту исту тугу осетила, као Лејле, Лејле-ханум...{S} Па јој дође мило, 
е на зумбул и на мерџане, не би му усне осетиле оволико сласти, као кад се дотакоше усана Фати- 
 брда и Јастребац, <pb n="96" /> јер је осетио да не носи на плећима весела муду, ни љута, него 
него брижна, смућена, тужна...{S} Ат је осетио, Арнаути опазили да нема у мулину оку пламена шт 
 се после поноћи сети постеље и устане, осећа се тако лак.{S} И био би сад чак и весео, да не б 
ша глас, њој мио; гледа очи, њој драге; осећа на лицу топле прсте, и на уснама пољубац, топал.. 
отерује, очекује невесту, нестрпљив је; осећа где јој се син радује, па и њу обузима све већа р 
 дубока, мртва... чује његово дисање, и осећа његов дах, топли, на лицу, на уснама, удише га ка 
 се уз матер, или бабу, или дадију, јер осећају у сну хладноћу и сањају: мања, где их мајка куп 
ад се дивљак ражљути, разума ни трунке, осећања „без узде и удара“; умукне човек проговори звер 
ме!!{S} Жене!...{S} Буле!!{S} Кад пусте осећањима на вољу, некад дивљаци; кад <hi>мисле</hi>, п 
кој, неолепљеној кухини преко дворишта, осим једнога слушчета Циганчета, готово запретаног у пе 
36" /> Аман, моја деца!“ У часу забуне, осим несрећне мајке, што из свега гласа нариче и помиње 
ра?</p> <p>— Гар с тенџера..., не знам, осим за Арапе...{S} За џак:{S} Шемси-паша је, може бити 
окацима, кривим и уским, много каљавим, осим симиџија, бозаџија и оних што воће продају готово  
 је конак мула-Халимов, у коме, одавно, осим послуге готово више никад никога.{S} Отвори се гла 
ра Лесковчанке зачуде њеној вештини.{S} Осим невесте и старе кадуне, у овој су одаји будне још  
по, јечање његова сина.{S} Застајкивао, ослушкивао, и ишао даље; у зору прошао прокупачке улице 
p> <p>Пусти глас једнога дана, па чека, ослушкује.{S} Чим халка на капији, или звекир: „То је у 
ду на њих, па се клати, дрхти, трза се, ослушкује.{S} Чека сина још од вечерње, па никако да га 
иру серџаде, у авлији по троскот-трави, ослушкују глас мујезина с вита минара, позивање на моли 
ђаку цара царева, кћер Ахмед-хафуза, са Осман-Џафер-бејем, сином Хајредин-Шемси-пашиним?</p> <p 
ку цара царева, кћер Ахмед-хафузову, са Осман-Џафер-бејем, сином, Хајредин-Шемси-пашиним?</p> < 
рка наусница, испод које се, при сваком осмејку, указују равни пошироки и чести зуби, с ивицама 
рила, но му исказивала љубав погледима, осмесима — душом; он, гледајући њене усне црвене као ро 
пљене (заклопи их Исмаилова сестра).... осмех, радостан, није само на уснама, разлио се по цело 
отопила и низ образ пролила, и тужан је осмех развукао изгореле усне...{S} Можда су та суза и т 
ореле усне...{S} Можда су та суза и тај осмех збогом Топлици и гробу Исмаилову...</p> <p>Дођоше 
вера у то развлачи јој усне на радостан осмех; биће тамо срећна, кад овамо није; здружиће се с  
ену; па кад се она, нешто проговоривши, осмехне, мајка се добру нада, а кад се сухо накашље, ст 
ренула се мало на леву страну, прозору, осмехнула се последњим радосним осмехом, зевнула, један 
око грла, да се види, смеши се радосним осмехом...</p> <p>— Мајчице моја, шећеру мој, шербете,  
розору, осмехнула се последњим радосним осмехом, зевнула, једанпут...</p> <pb n="146" /> <p>Одл 
еза, да је нико не спази; дочекује га с осмехом, испраћа га са сузом, и са жељом, да јој што пр 
{S} О, како је срећан онај који умире с осмехом радости на уснама, са сном који је здрав на јав 
сипе, промућка и опет сипе: сваку по на особ послужује.{S} Дим дувана колута се, носи га у вис  
це таман филџан каве.{S} За сваку по на особ скува; сипе, промућка и опет сипе: сваку по на осо 
има...</p> <p>— Кучку псима, рече један оспичав дугоња.</p> <p>— Кучку псима! захори се силно,  
 их, моли их да не учине крви, да га не осрамоте сад под старост — <hi>бесу</hi> је дао...</p>  
 праштала му.{S} Украо ју је, али не да осрамоти њу, не њене родитеље, него њена највећега непр 
ст твоја лудост.{S} Хтео си, учинио си, осрамотио си се, па сад седи, ако хоћеш да се људи не п 
 да се коме много осветиш, гледај да га осрамотиш“, то је чула од оца, више пута, и у њој се ми 
 ни пашић, Бал-беј.{S} А буд се оволико осрамотише, ту да бар више не страхују, друкчије би бил 
S} Из пакла камен да пустиш...</p> <p>— Остави мене да зборим, мула, гост сам ти...{S} Тако!{S} 
о би јој лице пашић, и онда...{S} Да га остави?{S} Или да је била при свести, па да је одговори 
на беше удата, а не живи с мужем, те га остави.{S} Млада, а без мужа беше пет година: заинатио  
н убио, срце јој за час стаде, свест је остави...{S} Кад ништа нису имали с мула-Халимом, плаши 
зе на очи.{S} Поче се клатити као мула, оставив чибук; и говори:</p> <p>— А, пријатељу, јазук!{ 
е је то тако <hi>сестра</hi> наместила, оставила долапе незатворене, чивилуке непокривене.{S} И 
љао, што му је њу његова кћи, полазећи, оставила <pb n="92" /> у аманет као себе, или Исмаила.. 
крв паре да узмем, а хоћу Шемси-пашу да оставим.{S} Јербо, добро збориш: и Алах за један грех ј 
..{S} Млад, и луд, па се задоцнио...{S} Оставио да дође сутра.</p> <p>Мајка се заљуља још више, 
ац, његов друг, на самрти њему у аманет оставио.{S} Кад сам млад био, често ми је писмо праћао, 
ултан-хануму не узеше на испит, него је оставише да се одмори и да мисли, да размишља читаву не 
 ону тројицу из прокупачког сараја, што оставише децу без родитеља и хранитеља, где грцају у пл 
 јасмином, тај чаробни град Фати-султан оставља онда кад треба да је у њему...; велика је, дево 
ике, из целе махале, од јутра до мрака: остављају у предсобљу мокре чадре, фереџе, скидају пред 
во с родом...{S} Знаш такво дрво?{S} Не остављају га на миру ни док му је род зелен, а камо ли  
 нису позвате пашину сину у сватове.{S} Остављајући обуће још пред кућним вратима, пеле су се н 
ма мулине кћери и сина.{S} Па дадије је остављале, а мула никако, жао му било; или је није оста 
ко му се није хтео ни смео светити; сви остављали на Алаха.{S} А он како се свети, ето.{S} Стра 
а мула никако, жао му било; или је није остављао, што му је њу његова кћи, полазећи, оставила < 
 погибе брат, напустила и кућу и мужа); остаде она с мулом и дадијама мулине кћери и сина.{S} П 
азмрскао главу, Фати-султан трупину.{S} Остаде јој читав само реп...{S} Нека јој га, нека се за 
 време:{S} Алда’!{S} Алла’!</p> <p>Паша остаде на тахту као скамењен.</p> </div> <pb n="57" />  
ељи још по три чибука једно за друго; и остаде паша као гост мулин три дана и три ноћи: једоше  
 деду у стогове, а неки већ вршу: пуста остадоше поља, празна гумна, све се то, и мушко и женск 
 седа у једном куту, навали се, па тако остаје дуго.{S} Мајка седи према њој, забрађена белим ј 
о, подигло кули мула-Халимовој; па људи остају око куле, а жене се пењу на кулу, да виде несуђе 
а јој је погинуо младожења, и да је она остала <hi>слободна</hi>.{S} Толико знала.{S} Мање него 
 и полете, вриштећи.{S} За њим закасаше остали ати и коњи.{S} Цела <pb n="56" /> чаршија изиђе  
ла’!{S} Алла’!{S} Алла’! прихватише сви остали, па и они избацише пушке.{S} Забубњаше бубњи; пи 
о, Бал-беј.{S} Тако данас, тако сутра — остало једно, а он се радовао као дете играчки, као што 
сле, пламен се угасио, ватра прегорела, остао жар под пепелом, па тиња, тиња.{S} Тако умствује  
њурио главу у руке, и по читав сат тако остао.{S} Смишљао је, тако, седећи на прагу, како би се 
 па се слова поабала: или сам ја толико остарео да ништа не видим?</p> <p>Мула ћути.</p> <p>— Т 
 осети њене усне на својим..., овако ће остати до зоре...</p> <p>Гру!{S} Гру! плануше неколике  
лицу јој још тел стоји, колико је могао остати.{S} Не умивају је, или што се тога не сећају, ил 
лушкиње е им ваља ићи, плакаће им деца, остаће им мужеви без вечере, па ће бити грђене.</p> <p> 
год турски дућан, или српски; арнаутски осташе отворени.{S} Наједанпут се прошара: два дућана о 
ума, и кћи, јединица, лепа као руже што осташе саме у пустој башти његовој, Фати-Султан...{S} О 
ти њихове чучук-хануме.{S} Ахмед-хафуз, отац, трезан, гологлав, обријане главе, пре звер, сад ч 
 плачу кад слушају ову песму, свадбену, отац, мајка...{S} Ја не плачем...{S} Пушке, сватови, Ар 
S} Изиђите из собе, јенђе..., ето ми га отац: пева се Растанак...{S} Што плачу кад слушају ову  
 усана помодрелих, у хаљини коју јој је отац за <hi>Велику К’на-Ноћ</hi> правно.{S} Њена лепа к 
 наречјем цариградским:</p> <p>— Мој је отац био први имам Аја-Софије, и хафуз је, зна напамет  
мајка купа у хладној води; већа, где се отац на њих наљутио, па их истерао напоље, на зиму, на  
 фиса. „Грехота,“ говораше. „Жени ли се отац ћерком?“</p> <p>Сад мула, кад чу пашино поздравље, 
 у Топлицу, оцу и мајци, старој...{S} И отац му стар; има осамдесет, веле, ако је крепак, ако и 
ија ми је као отац, воли ме, јер ме мој отац, његов друг, на самрти њему у аманет оставио.{S} К 
чани и Прокупчани, и Врањанци...{S} Њен отац радостан, весео, говори да му је по вољи само ово  
, па се одмах разиђоше, јер се невестин отац опио, па се побојаше свађе, и какве несреће усред  
, то му је његова породица; пази га као отац.{S} Па чак у кули готово ништа више него у арнаутс 
вој савет.{S} Паша Шкодралија ми је као отац, воли ме, јер ме мој отац, његов друг, на самрти њ 
те даде другу половину Житорађа.</p> <p>Отац дивља звер, а кћи питома голубица.{S} И жена му је 
 отежали јој очни капци, она их с муком отвара, и сања, али не више будна, него као у бунилу, у 
Капци су јој тешки, склапају се, она их отвара...{S} И џин, џински цар миче се... то је Исмаил. 
S} Душа слухти, срце дршће, вратаоца се отварају, полако... забеле се широка хаљина, затрепта з 
адост...{S} Последњи је поглед пао кроз отвор тахтаривана на врх брега под Јастрепцем, увијена  
и.{S} Наједанпут се прошара: два дућана отворена, на три ћепенци спуштени, тако целом чаршијом. 
ша?{S} Прошав мимо ове три одаје, широм отворене, кад се из Прокупља врати, и угледав искићене  
ски дућан, или српски; арнаутски осташе отворени.{S} Наједанпут се прошара: два дућана отворена 
И на одаји где је невеста прозори широм отворени; на тим прозорима нема кафеза, нису са улице.. 
} Исмаилово рухо, стоји сложено у широм отвореним долапима; Исмаилово оружје, виси на чивилуку  
но; на прозорима нигде капка; све широм отворено.{S} Месец, пун, обасјао хануме, њихно лице, ра 
 мишем...</p> <p>Спавају...</p> <p>А на отвореној ћошки, где се преко ниске ограде наднеле гран 
ваку ноћ, до глухо доба; седи на једној отвореној ћошки на меком шиљтету, а месечина га бије у  
т и вриска атова, из далека, а чаршијом отвореном, завлада <pb n="97" /> неописан страх, и узеш 
 из собе.</p> <p>-— Фати-султан, кузум, отвори уста..., земзем...</p> <p>Отвори их, мало; усу ј 
 у српску махалу, и мула бејаше далеко, отвори се једна трошна капија искрпљена парчадма тенећк 
кати, видеше да јој се свест повратила; отвори очи, сави руке оцу око врата, љуби му браду, и п 
им послуге готово више никад никога.{S} Отвори се главна капија широм, и унесе се у двориште та 
ер тражи, као да чека да се која капија отвори, да изиђе Фати-султан.{S} Не понесе чадре, те му 
ату, узвикнуше „машала“!{S} Мало, па се отвори капија, и појавише се из великога дворишта, опас 
 једанпут махалама пустим.{S} Јутром се отвори покоја дрвена капија, тешка, пуна воде, изиђе ду 
 до зенице ујутру, кад се пробуди и очи отвори.</p> <p>Затворила га мајка као девојку, јер зна  
 заклињући га у њихова Бал-беја, да јој отвори.</p> <p>Три дана се затварао, а после пошао из о 
кузум, отвори уста..., земзем...</p> <p>Отвори их, мало; усу јој Исмаилова сестра у уста неколи 
ана каве и попушили по чибук дувана, па отворили <hi>мухабет</hi>, то јест разговор.{S} Лескова 
а Исмаилове сестре, али опет Исмаил.{S} Отворио се гроб...{S} Збацио <pb n="69" /> је Исмаил са 
 ноћ; а сад, у ђурђевску зору:</p> <p>— Отворите пенџере.,..</p> <p>Послушаше је.</p> <p>— Врат 
,..</p> <p>Послушаше је.</p> <p>— Врата отворите.</p> <p>Отворише и врата; свеж ваздух, мирисав 
 ништа не говори.{S} Неколико Арнаутина отворише врата на предсобљу, гурају се, промолише главу 
 на мемлу, па као да не чује е се врата отворише, и не види где му се ближи главом мула.</p> <p 
аше је.</p> <p>— Врата отворите.</p> <p>Отворише и врата; свеж ваздух, мирисав испуни одају...< 
, узе је у наручје...{S} Из груди му се оте глас један, радостан, сличан гласу какве животиње к 
овала, и плакала; најпосле се заморила, отежали јој очни капци, она их с муком отвара, и сања,  
 плачући; а кад ханума саслуша девојче, отеже:{S} Аааа!{S} И забрани сину да <pb n="78" /> се з 
ову мајку овде).{S} Једну <pb n="50" /> отера; шест му умреше (најмлађа, којом се бејаше пре тр 
кућама, да им не буде жао.{S} За Бајрам отера у град читаво стадо овнова, те подели по сиротињи 
у свога сина ни зрно пиринџа, јер му не отиде на гроб; од тада оне две Арнаутке, дадије мулине  
асвим стиша; Арнаути се разиђоше, сваки отиде својој кући; мула се попе на кулу, оборене главе, 
пре неколико месеца украде девојку, што отиде у сарај паши, што прими у аманет од своје кћери н 
еди да се наоружају сејмени, да што пре отиду у Топлицу, под Јастребац, да му доведу мула-Халим 
у зору овамо... на ату, на коме је онда отишао, у оном срмали-џамадану... у белој хаљини... оно 
тлаз, у самим златним китама.{S} Кад би отишао у Прокупље, пројахао би, обично, кроз све турске 
аутке сјахали су пред главном капијом и отишли за тахтариваном.{S} Млади Арнаути опколили конак 
id="SRP19070_C13"> <head>XIII</head> <p>Отишли су ждрали и ласте; у пољу, камо је Исмаил ходио, 
и он с њом затворио, па је тамо плашио, откидао од једнога старога дишћурка самур, па јој то ме 
о ињем; и последњи је лист одавно опао, откинуо га бесни север, што час-по са страшним фијукање 
о, пашиница устаде, уми се, узе абдест, отклања јутарњу молитву, па изиђе пред пашу, нешто да м 
 болна, склања се, да је не виде људи с откривеном главом, без фереџе.</p> <p>Чу се из предсобљ 
лијска страна, и анадолска, на Босфору, откуд се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком  
 а није се ње ниједанпут сетила.{S} Али откуд је мислила да ће се сплести и пасти, кад јој се п 
а не сети е је <hi>човек</hi>.{S} А ево откуд се тога сетила.{S} Увек се играо с робињама, с цр 
смаил-бег видео Фати-султан: једанпут с отлукане, једанпут са зерделије; данас кроз капиџик: се 
к него жена кад не може од Турака да је отме, полудео.{S} Из Власине је, а никад од тада није у 
S} Фати-султан, кад би нешто хтео да те отме сам падишах, ја бих и њега убио, бесу ти дајем.{S} 
 До пред свадбу сваку ноћ, до зоре, сви отмени хареми, и свирка, песма; а сад нико, и ништа.{S} 
уће.“ Гошће се враћају постиђене; јер у отмених је Турака обичај примити госта, и казати му ако 
жене, што се нагледале крвних освета, и отмица, чуда и покора, заплакаше.</p> <p>Хафуз-Ахмед од 
се зове Шемси, није шемси (сунце) да га отопи...{S} За једну аспру милијон лира, небројено благ 
а у бели покров, а она се залеђена суза отопила и низ образ пролила, и тужан је осмех развукао  
а тамо одавно, и ако није устрчао, него отпузао“.{S} Хода, па тек застане, зажмури, гласно мисл 
арочито Замбак-робињу, и није је пуштао отуд док не обећа да ће се играти с њим <hi>Шећер-Шербе 
 <p>— Аллааа! викну мула колико може, и отури чибук од себе далеко; жар се просу по ћилиму, а о 
исмо и у њему селам сад одмах.</p> <p>И отури чибук, а узе: дивит, перо и хартију...{S} Прво за 
урци и Арнаути...{S} Не у Стамбол...{S} Ох, мајчице!{S} Носите ме на брег под Јастрепцем, за Ал 
 нос, то <pb n="73" /> јест, не би била охола, него би са себи равним кадунама љубазно, с малим 
нке, споре племство, за то што је много охола, јер веле да је од краја „видела“, не би имала ве 
 око на стакло, угледа, међу Арнаутима, оца.{S} Не чује се шта им говори; пролази кроз руљу; св 
аилова сестра плаче, нариче, љути се на оца што јој својом бесом спута и ноге руке, те не може  
 чиста, неискусна, видела само уцвељена оца, и кад уздахне, и кад јој коју нежну каже, и кад је 
} Овде су Махмуд-беј, и Мурад-беј, њена оца комшије, па нека јој буду пуномоћници...</p> <p>— Д 
се буне, да се Арнаути не дигну на њена оца, што никад досле, да му не запале кулу, па куд би с 
-султан у мулиној кули.{S} Звао је њена оца јуче, да је види, и да је утеши...</p> <p>— Како ут 
 тица злослутница продера с куле њезина оца.</p> </div> <pb n="70" /> <div type="chapter" xml:i 
ћурком до земље, Турчин, комшија Фатина оца, пред кога је Фати девојком излазила развијена као  
ти девојком излазила развијена као пред оца.{S} И одмах се чу његов глас, тих и слаб, готово ка 
 гледај да га осрамотиш“, то је чула од оца, више пута, и у њој се мирној и доброј, милостивој  
о код куће.{S} Мало пише, у сарају, код оца, много се игра ораха.{S} Страстан је играч ораха, и 
авана, или, боље, никад непробуђена кћи оца варварина.{S} И час-по, па се сети поруке мајке Исм 
ло разгаљена узела је дворити мулу, као оца, или онако стара човека; приносила му чибук, <pb n= 
ко би се осветио мули, и што му набедио оца, и што му украо невесту, што се венчао с њом.{S} Ал 
усти бејаше <hi>мајка</hi>.{S} За мајку оца пита, за њен страх, за њен јад.{S} Хафуз, што улажа 
 као да ће Вог зна куд, а не у Топлицу, оцу и мајци, старој...{S} И отац му стар; има осамдесет 
 свест повратила; отвори очи, сави руке оцу око врата, љуби му браду, и проговори!{S} Прва реч  
} Он љуби руку само својој мајци, своме оцу, својим старијима; а Фати-султан-хануми је он старе 
сукне јој пламен из очију, као оно њену оцу пред пашом, а час-по, па је тако нежна, разнежи се, 
ај, нема заптија.{S} Из сараја не изиђе очајан, но махнит, из очију му лете варнице...: освета. 
лова; напустила и кућу и мужа, па се из очеве куле не миче.</p> <p>И не зна; нико јој не рече,  
не врати из Прокупља, све је нешто лепо очекивала, све се добру надала, те није дирнула ништа н 
 га умним оком како се угађа, дотерује, очекује невесту, нестрпљив је; осећа где јој се син рад 
то очекује?{S} Чему има да се нада, шта очекује?{S} Да ли се сећа поруке мајке Исмаилове: ако м 
...{S} И опет се као нечему нада, нешто очекује?{S} Чему има да се нада, шта очекује?{S} Да ли  
куће, Арнаути око конака мула-Халимова, очекују господара с ханумом и пратњом...{S} И кад се чу 
ве дадије, што досад удно собе стајаху, очекујући свршетак, прућише се код Фатиних ногу, кроз п 
једанпут у Есма-кадуне...{S} Леп.{S} А, очи!{S} А, веђе!... а над горњом усницом као ћумуром на 
бећар...{S} Аман!{S} Висок као селвија, очи му као у шаина, веђе самур, уста стамболски дивит!{ 
ало је сребро, не, олово на њене капке, очи су се склопиле...{S} Не сања више будна.{S} Није ви 
рости, сто заклетава?</p> <p>Он говори, очи му се сијају, лице се зажарило: бесу даје својој не 
его бели голуб...</p> <p>Уста занемела; очи склопљене (заклопи их Исмаилова сестра).... осмех,  
 лица под топлим сунцем стамболским.{S} Очи га задивљавају, и збуњују, а коса опија као зумбул, 
а као ђулов сок, опија се, заноси се, а очи се склапају, саме...</p> <p>...{S} И видела му душо 
и кадуна: јашмак јој све лице сакрио, а очи, плаве као зумбул, преда се гледају.{S} Дуга поворк 
мадану...{S} Слуша глас, њој мио; гледа очи, њој драге; осећа на лицу топле прсте, и на уснама  
ј, и Арнаутима; а буновно Прокупље трља очи, и гледа: чисто не верује да је толико заспало, те  
као мало час мули, и ударише му сузе на очи.{S} Поче се клатити као мула, оставив чибук; и гово 
иткој Морави? да ли њих угледа онда кад очи исколачи, подиже ћулав с темена и устрчи уз степени 
цу; обрве беле, дугачке, наднеле се над очи сасвим; дуга брада, проседа, округло подшишана, зат 
е гледа ноћашњи сан, што јој изиђе пред очи као јава; а он јој гледа руке и не мислећи на њен с 
S} Усред зиме имаћеш зумбул, Бал-бејове очи; усред зиме имаћеш ђул, Бал-бејова уста...{S} Јахач 
, узме је за руку, гледа је у пуне туге очи, што се стакле од залеђених суза, у изгореле усне;  
ој, милостивој према сваком, што подиже очи к небу кад је когод увреди и узвикује <hi>Алла’!</h 
ога, да се не чу кашаљ...{S} Жене упрле очи у Фати-султан; знају да се одмах не одговара, срамо 
ве боје мокар.{S} Мутне су му и подбуле очи; подбуо у лицу; обрве беле, дугачке, наднеле се над 
сребро и пада кроз борове гране на њене очи...{S} Капци су јој тешки, склапају се, она их отвар 
и пашу...{S} Грдно се закрвавише мулине очи!{S} Грдно су му страшни погледи.{S} Ћуте, гледају с 
лоњена на груди Исмаилове сестре, упире очи у месец над Јастрепцем, што је обасјава, и кроз бор 
е плаче над оружјем.{S} Замутиле јој се очи, бистри горски кладенци, увело лице, свежа мајска р 
вима прстију њено <pb n="14" /> лице, и очи, и косу, па их тада узе љубити говорећи:</p> <p>— Ф 
-султан-хануму, те јој добро упамтила и очи и лице, и руке и ноге, и стас и ход, све.{S} Бегови 
опре до зенице ујутру, кад се пробуди и очи отвори.</p> <p>Затворила га мајка као девојку, јер  
его себе и Фати-султан...{S} Љуби јој и очи и лице и бело грло...{S} Пољубио би и уста, а још с 
6" /> <p>— Кад си био млад, твоје су ми очи биле књига, писана на арнаутски: сад ту књигу гледа 
шадрвана шапат љутих Арнаута.{S} Склопи очи, да ово не гледа, а оно ето мулина сина, на ату; мл 
белим ручицама, меким као паперје покри очи: да не гледа ноћашњи сан, што јој изиђе пред очи ка 
} Њој се зажарише увеле јагодице; обори очи...{S} Мајка као да нешто страшно прочита са зажарен 
идеше да јој се свест повратила; отвори очи, сави руке оцу око врата, љуби му браду, и проговор 
оз које је Исмаил ходио; што ће упирати очи у високи Јастребац, у засејане брежуљке у које је И 
војим промењеним гласом, не затварајући очи, као обично, јер хоће не само да чује, него и да ви 
и она је као љиљан, чиста је, чисте јој очи, којима се чуди Арнаутин, и чисто јој лице, коме се 
ц, у засејане брежуљке у које је Исмаил очи упирао; што ће бити близу пошумљена брега на чијем  
ђен великим пешкиром тако да му се само очи виде, ускочи кроз прозор.{S} Једним кораком дође до 
 гледа докле му глава досеже, него упро очи у врх.{S} И ено га тамо одавно, и ако није устрчао, 
о дошао!{S} Добро дошао!)</p> <p>Тако у очи Ђурђева дана, и сву ноћ; а сад, у ђурђевску зору:</ 
еина.{S} Послао их Шемси послом у Ниш у очи прошлога петка, и наредио им да се сутра-дан <pb n= 
е му се румене јагодице, пламен, сијају очи, две звезде, више, два сунца...</p> <p>...{S} У Про 
дрво нико не погледа, на лиснато бацају очи, на родно камење.{S} Што више рода, више каменица.. 
ика, с Исмаилом у души говори; гледа му очи, њој миле, слуша му глас, њој сладак...{S} И најпос 
 да су њене другарице узвикнуле е су му очи зумбул, е су му уста ђул; видела да су се удариле у 
шетала се као паун...{S} Висока, танка, очију плавих као море, трепавица црних као ибришим, дуг 
ти зову, Бал (мед), висок је, танак је, очију плавих, трепавица црних, науснице као угљеном нап 
апуњену лежи Фати-султан; лежи наузнак, очију полуотворених, лица као восак жута, усана помодре 
би, с ивицама и глеђом као у детета.{S} Очију је црних и крупних, смелих као у човека, чедних к 
га, воли га, много, њој се чини више од очију, од живота, и од завичаја.{S} Али што је чудноват 
ек до човека, па сви као бунтовници, из очију пламен сукља, лица чисто онакажена, загледају пуш 
з сараја не изиђе очајан, но махнит, из очију му лете варнице...: освета...</p> <p>— Ама шта ће 
а! насмеја се мула из свега гласа, а из очију му живи пламен сукну. „За крв ич не знам!{S} Ха-х 
чује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију, као оно њену оцу пред пашом, а час-по, па је так 
чује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију.</p> <p>Док је Ахмед-хафузовица седела у Топлици  
 и мисли.{S} Омален, црн, зелених живих очију, испупчених јагодица, проседе, кратко ошишане бра 
као људи; а дице им је умотано до самих очију.{S} Пођоше по неравну друму, по дебелу снегу; али 
чита са зажарених јагодица, из оборених очију, те пљесну длановима и закука: „Вај!{S} Вај!{S} В 
ећ одговарају погнуте главе и спуштених очију.</p> <p>У овој кући, до пре неки дан веселој, сад 
драстао у харему, да је увек мајци пред очима.{S} Сад је ушао у седамнаесту, а до пре три годин 
д мула чу, ништа не рече, само закрвави очима, стисну песнице и рикну.{S} Суља, иначе врло јуна 
е; она је лепша; шта је он данас својим очима гледао!{S} У заносу заборави ата, заборави где је 
м гласином, гледајући пашу закрвављеним очима и примичући му се.</p> <p>Паша се помаче, и изуст 
 Фати-султан лежи наузнак са затвореним очима: очни су јој каици ишарани ситним варком.{S} Стар 
8" /> донесе; и, ево, месец дана чулним очима то гледа.{S} Гледала, погледима миловала, па се у 
в месец.{S} Гледала је све то она умним очима два месеца, а после, молила да се из Топлице <pb  
башта, извора, девојака с великим црним очима, у сеницама, сад...</p> <p>Дође време да се раста 
> <p>Бедна старица!{S} Ситна, мршава, с очима утеклим у главу, збрчкана, много, не од старости, 
дућану Ахмеда туџара у кадуну са зумбул-очима...</p> <p>— Биће...{S} Свашта може бити.{S} А Шем 
е, сад изгореле, много, од силне ватре; очита молитву, ту, она, болна...</p> <p>— Па да умрем.{ 
о би имама, дервиша, па и попа, све јој очита молитву, једну, две, дуге молитве; а на њеним гру 
снегу; али само мало, па наиђоше на пут очишћен; мноштво сељака, чифчије пијанога Ахмед-хафуза, 
> <p>— Пашам, чешемм’и нури, (Пашо мој, очни ми виде).</p> <pb n="123" /> <p>— Шта има, ханум?. 
 је хаирли (срећно)!</p> <p>— Да зовеш, очни ми виде, пашу Шкодралију: да он иде мула-Халиму.{S 
ултан лежи наузнак са затвореним очима: очни су јој каици ишарани ситним варком.{S} Стара је го 
веста се прену, подиже се, тешки јој се очни капци покренуше... врисну и хтеде да скочи, али... 
кала; најпосле се заморила, отежали јој очни капци, она их с муком отвара, и сања, али не више  
ли је мајка, да се не мучи мажући ивице очних капка сурмом, па тобоже се боји урока.</p> <p>Мет 
правих турских племићка“, хануми од <hi>оџака</hi> (од колена) срамота говорити; с другима сева 
сасвим паметан.</p> <p>А да ли види он, оџаковић, паша, фукару, ону тројицу из прокупачког сара 
у, испупчених јагодица, проседе, кратко ошишане браде, танка гласа, као у жене; у чоханим, широ 
мах се спремају за „кавгу“, пуне пушке, оштре јатагане.{S} И није дирао никога; али ко њега дир 
мена, обори је на под, и зари јој беле, оштре секутиће своје у смежурано грло, као вук овци.{S} 
таш?{S} Ти ћеш мајци оздравити, иншала! па ево га Хедрлес, красан ваздух...{S} Сваки дан ће топ 
(јер ни код другога не беше јој добро), па се врати мајци слободна.{S} Тако је било, кузум...{S 
је се, али...{S} Ја сам ноћас снила..., па...{S} Не доврши него белим ручицама, меким као папер 
 ми на чедо ладен, мајчице, шербете..., па се не бој урока.</p> <p>Метнуше јој ладен, то јест п 
{S} То је неко из града.{S} Наћи ће га, па да би, овако стар, ишао на крај света.{S} Тужан, и н 
ла...{S} И то венчање умним оком гледа, па се радује, опрао се од блата; испраћа сина и снаху у 
о није устрчао, него отпузао“.{S} Хода, па тек застане, зажмури, гласно мисли: не зна с кога кр 
по танку а дугачку врату, као у лабуда, па се вину на њ.{S} Опколише га Арнаути, крупни као гор 
тра Исмаилова; напустила и кућу и мужа, па се из очеве куле не миче.</p> <p>И не зна; нико јој  
си.</p> <p>Кад Арнаути доведоше хафуза, па се он стропошта крај своје кћери, и узе је грлити и  
у и Босфору, носићеш га у срцу до века, па баш да живиш, пошто си га видео, још сто година“.{S} 
ставити.{S} Таласа се, човек до човека, па сви као бунтовници, из очију пламен сукља, лица чист 
 Турди...{S} Кад умртви човек нечовека, па и на мртвом пизму тера, није више ни он човек.{S} Од 
</p> <p>— Аман, бебег’м! промуца мајка, па заплака.{S} Зна она: тахтариван из џамије — мртвачки 
писано.{S} Јер она је права мусломанка, па верује у судбину, у <hi>Алахово Писмо</hi> као у Ала 
 гледа.{S} Гледала, погледима миловала, па се уморила.{S} Гледала то и ћутала; а сад, има три д 
ашему мули.</p> <p>— Мулу туга обрвала, па не зна шта збори.</p> <p>— Зна.{S} Туга није у глави 
оговорила, пак ни једну није погледала, па ни онда, кад су додиривале земљу, врховима прстију,  
зберем.{S} Да ли се књига много читала, па се слова поабала: или сам ја толико остарео да ништа 
младост!{S} Фати-султан је ипак весела, па и тужну, много забринуту мајку често разговори, и ра 
 Бејаше се мало повратила, и разгалила, па...{S} Оде јој мајка, и оде јој несуђена заова, у Про 
n="19" /> како би узео лептирова крила, па је метну на свој образ.{S} Како би и њу ижљубио, а н 
 да су у кући где је куга све поморила, па им је жао, тешко, и страх их је.{S} Обилазе хафуз-Ах 
ово, ела!{S} Ха-ха-ха! засмеја се мула, па настави: „Ово није, пашо, раја, ово су Арнаути: има  
рује земљу...</p> <p>Пројезди махалама, па стане пред капијом своје сестре удате овде, до куће  
чује.</p> <p>Мула се договори с пашама, па се врати у Топлицу, каза Арнаутима, пред кулом, за о 
ади Арнаути опколили конак с грађанима, па све чешће пуцају мале пушке, јаче бубњају бубњи и пи 
 <hi>кафезе</hi>, решетке на прозорима, па се диве младићу, његовој <pb n="10" /> лепоти, његов 
илџана каве и попушили по чибук дувана, па отворили <hi>мухабет</hi>, то јест разговор.{S} Леск 
дишаха.</p> <p>Пусти глас једнога дана, па чека, ослушкује.{S} Чим халка на капији, или звекир: 
 Излетеће неко преда њ усред бела дана, па...{S} После ће га сакрити на бесу, и ништа.{S} А и к 
уморила; села ту, рашчупана и угрухана, па готово више није устала. „Ни филџан кахве још није п 
престано капиџика, млада Циганка једна, па чим прилупа халка на капији, или звекир, она одшкрин 
е људи и мисле; а ето ти је једна жена, па не могаде да прође, но застаде и пита: „Је ли, Вога  
 Лесковац, где му је девојка потурчена, па дању тумара турским махалама као да је тражи, и ћути 
ићи?</p> <p>— Убио је мула-Халиму сина, па сад нека испашта.</p> <pb n="46" /> <p>— Ћути!{S} Ко 
казује да је то красна девојка, и лепа, па смо се мула и ја разговорили и договорили“...{S} Он  
астану; он извади из недара низ бисера, па га даде невести.{S} Мајка му овај бисер спремила за  
 баште, између густих, великих шимшира, па клања: од петлова кукурекања учинило јој се мујезино 
ти што беху промолили главу кроз врата, па стрчаше у авлију и избацише мале пушке, у знак весељ 
<hi>Кадр-Лејле</hi>, где је пуно света, па све лепо обучено, све весело, све се радује: а Исмаи 
у, заборавивши да је то велика грехота, па полете кћери у одају.</p> <p>Али камо јој кћери?...< 
>Мула извуче ћилибар на чибуку из уста, па се загледа у пашу.</p> <p>— Што ме гледаш, мула?{S}  
> <p>Али Фати би добро само до пролећа, па опет рђаво, потајне грознице, кашаљ сух, све чешће.. 
 зна напамет мусаф од корица до корица, па и мене учио мусафу, ја многе суре знам онако, напаме 
/> мртви сан.{S} Што би имама, дервиша, па и попа, све јој очита молитву, једну, две, дуге моли 
 мајку.{S} Арнаутке гледају тугу и јад, па и ове окорела срца жене, што се нагледале крвних осв 
блата; испраћа сина и снаху у Цариград, па му је лако...</p> <p>Паша је сам, сваку ноћ, до глух 
а?</p> <p>— Још мало...{S} Млад, и луд, па се задоцнио...{S} Оставио да дође сутра.</p> <p>Мајк 
 стао.{S} Иде, тумара сокацима као луд, па тек застане, премери сокак погледом, као да кћер тра 
ројила колико је дана до његове свадбе, па толико зрна пасуља метнула у чпаг његових широких ша 
стаде, с прекрштеним рукама, удно собе, па узе изгледати ханум-ефендију.</p> <p>И на одаји где  
<pb n="32" /> већ су с абдестом готове, па се забрађују јашмаком, приносе бројенице, простиру с 
еђу њене извијене, лепо нашаране обрве, па да устане.{S} Једна од оне три, мало час будне, засп 
ђемијом; носићемо те у Стамбол, па аде, па румелијска страна, и анадолска, на Босфору, откуд се 
вели момче задовољно, а она се застиде, па поче да крије лице и да се смеје.{S} Хтеде рећи да б 
ију, све филигран рад; па силно посуђе, па легени и ибрици од правога сребра које Турци зову <h 
њој, да је прескоче...{S} Прегазише је, па продужише пут, не осврнувши се...{S} Кад се последњи 
з свих, и што је год за пушку дошло је, па све оружано до зуба, све шкрипи зубма, све тајно пре 
муд-беј, и Мурад-беј, њена оца комшије, па нека јој буду пуномоћници...</p> <p>— Дај им, кћери, 
трпљив је; осећа где јој се син радује, па и њу обузима све већа радост.{S} Савест јој чиста, ј 
ом насмеје, грохотом, да гора одјекује, па Арнаути чују, било у по дана или у по ноћи, одмах се 
е, онај га свет гле