| , млада!{S} Вај, лепа!{S} Вај, од соја! а толико несрећна!</p> <p>И још се нешто говори, то јес |
| без узде и улара, (жена која нема мужа) а чини севап, спремајући и удајући сироте девојке?...{S |
| е.{S} Мајка је љуби, а она:</p> <p>— А, а!{S} Нов тахтариван мој, без врата и пенџера, из џамиј |
| са била и Џафер-бејова и мула-Халимова, а од овога часа ниједнога.{S} Оба су јој венчања, по за |
| мо, па наружила лице: липти крв с њега, а она нариче, пролива горке сузе...{S} Хита да се напла |
| Алах не праћа по душу богаташа једнога, а по душу сиромаха другога, не: све један долази...{S} |
| е живи с мужем, те га остави.{S} Млада, а без мужа беше пет година: заинатио се онај, па не уда |
| оворивши, осмехне, мајка се добру нада, а кад се сухо накашље, страхује; обухвата рукама колена |
| дена Фати-султан, киша непрестано пада, а мусломанке међу собом говоре да су то сузе девојака с |
| ћутала; а сад, има три дана, не гледа, а и дању и ноћу говори.{S} Њена мајка, и мулина кћи, ко |
| рнаута.{S} Склопи очи, да ово не гледа, а оно ето мулина сина, на ату; млад, леп, исти његов Ба |
| <p>— Да пошаљемо у град Суљу, ја Саида, а, мула?</p> <p>— Још мало...{S} Млад, и луд, па се зад |
| га рата из Топлице, из племена Војњака, а ћатиб унук Бал-бејов, праунук Шемси-паше лесковачког. |
| ује се топот и вриска атова, из далека, а чаршијом отвореном, завлада <pb n="97" /> неописан ст |
| необична.</p> <p>Аллааа! простења мула, а не диже руку с груди.</p> <p>— Да те не пробада?</p> |
| } Ни мушке тице пред њом није поменула, а камо ли човека.{S} А сад га будна пред мајком помиње, |
| га се много пре рока.) Она се опоравља, а мајка види па се нада, радује се; Богу се моли и дању |
| и виче, дању, у пролеће, с кукавицама, а ноћу, увек, с кукумавкама.{S} Понекад дође у Лесковац |
| овци.{S} Пошикља крв читавим млазевима, а Арнаутка се подиже с обојеним крвљу уснама и зубима, |
| ју чија је која.{S} Своју фереџу узима, а не познаје је; бошчицу држи, а тражи је!{S} Неке <hi> |
| је бојала никога до Бога и мула-Халима, а ево два три дана како се боји некаквога сна!{S} Кад п |
| мирисаве гранчице јасмина и јоргована, а мајка је то, својом руком, наместила по јастуку око к |
| ед у кћер, увела лица, изгорелих усана, а обучену у свилену антерију, и накићену; па кад се она |
| /> га посади до мулина деснога колена, а сам седе према њима.{S} Ту су седели, прво попили по |
| {S} Час је тужна, час толико замишљена, а час немирна, хтела би некуд далеко, ни сама не зна ку |
| и не свете.{S} Камо да си му убио сина, а да не направи оно што направи.{S} Ама кад је било, ха |
| ултанијо!{S} Ашколсун!{S} Толико болна, а голем посао изврши:{S} Шемси-паши блато на чело приле |
| их је доста — пале; ухватила их трешња, а не смеју поискати чашу воде, да не би, проговоривши, |
| рђев дан...</p> <p>Ђурђев дан је сутра, а она је у постељи, свиленој.</p> <p>Лежала на миндеру, |
| -ха-ха! насмеја се мула из свега гласа, а из очију му живи пламен сукну. „За крв ич не знам!{S} |
| и сироте девојке?...{S} Она беше удата, а не живи с мужем, те га остави.{S} Млада, а без мужа б |
| p>Пашиница напала стару: пита је, пита, а она јој не одговара, но је само гледа и пушта неке чу |
| Али за што?{S} Фати-султан је невеста, а турска невеста мора ћутати, стидети се.</p> <p>У <hi> |
| це и бело грло...{S} Пољубио би и уста, а још се уздржава, као Мифтар...{S} Узе руку, белу, мек |
| i>море</hi>?! цикну мула као гуја љута, а рука му паде на јабуку мале пушке.</p> <p>Паша се пом |
| То рече па издахну.</p> <p>Мула ућута, а још се клати и држи груди, још гледа у исту шару ћили |
| „капаклија“ на мангалима крај огњишта, а ове то и не гледају, но се наредиле крај софра-тепсиј |
| а је све то она умним очима два месеца, а после, молила да се из Топлице <pb n="138" /> донесе; |
| рцу памети; сестра <pb n="63" /> прича, а Фати се и смеје и плаче, смеје се детињој памети, пла |
| под Јастрепцем, увијена у бели покров, а она се залеђена суза отопила и низ образ пролила, и т |
| </p> <p>Имам ућута, помаче се, одахнув, а уз врата, одшкринута, приђе Махмуд-беј, с великом бел |
| отово нечујно, и тресе се више но икад, а мулина кћи задрхта целим телом, не пустивши гласа.{S} |
| отим нежно.</p> <p>Прошетала је каткад, а ни с једном није проговорила, пак ни једну није погле |
| и дан веселој, сад брига, страх и стид, а кад би се нешто ово мерило, ко зна шта би претегло.{S |
| после се прашта као да ће Вог зна куд, а не у Топлицу, оцу и мајци, старој...{S} И отац му ста |
| .{S} Виде: има часова кад је човек луд, а чини му се да је паметан.</p> <p>И досад су се Арнаут |
| тукну; мулу познаје од кад зна за себе, а први пут му се сад учини да не личи на човека, но на |
| була не устаде, не пусти гласа од себе, а однеше јој невесту!{S} Оне две и робиња ударише у вик |
| .{S} Није скинула ни покривала с главе, а камо ли фереџу; смакла јашмак с усана, окренула се к |
| и слажу у крстине, неки деду у стогове, а неки већ вршу: пуста остадоше поља, празна гумна, све |
| арнаутских и високе куле мула-Халимове, а прошарани су јатима врана, што с маха на мах прхну, г |
| pb n="53" /> дошао.{S} Затим паша седе, а и мула, према паши, и ако му овај не рече да седне.{S |
| ора, заплакаше.</p> <p>Хафуз-Ахмед оде, а не рече мули:{S} Зашто ми украде кћер?{S} И не потраж |
| > <p>Још јој људски и не казаше шта је, а она чупа косу, гребе лице, грува се у груди и виче из |
| да је отме, полудео.{S} Из Власине је, а никад од тада није у Власини, него тумара, завлачи се |
| и, са страхом.</p> <p>Киша не престаје, а буде окупише „леш“.</p> <p>— Има леша у Топлици, није |
| чудо! груди му се расцепише, на двоје, а из ране покуља крв као из кладенца вода!...{S} Опет п |
| пазише, па Лесковчанка се тајно радује, а мулина кћи дршће...</p> <p>Око конака свет, иглу да п |
| ћери и сина.{S} Па дадије је остављале, а мула никако, жао му било; или је није остављао, што м |
| ула-Халимовој; па људи остају око куле, а жене се пењу на кулу, да виде несуђену кадуну Исмаил- |
| ола, с дивним коњима, улази у Прокупље, а хладна Топлица тужно шуми, те се много меко срце расп |
| и ако размажено лане, није видео Фатме, а у њу се заљубио: причала му мајка, и робиње, и једна |
| огао је допрети и до падишахове хануме, а до ње не.{S} Ко ће јој о томе говорити, кад јој паша |
| Прокупље одјекну на све четири стране, а Исмаил се стропошта с коња, не пустив ни гласа од себ |
| ила, е нису ни њенога друштва достојне, а камо ли њој равне.{S} Њој је писано овако, њима онако |
| љубећи је.</p> <p>Свесно схвата питање, а бесвесно одговара:</p> <p>— Исмаил ће у зору овамо... |
| о је, по мњењу Турака, жени за причање, а камо ли овако што.{S} Гордила се, поносила се, па сад |
| ко никад досле.{S} Не гледа у слушкиње, а заповеда им, не заповеда, него наређује, као кћерима, |
| е Фати-султан упита шта је, шта говоре, а она не каза е њој прете, него слага: „Шемси, проклет |
| га као ђулов сок, опија се, заноси се, а очи се склапају, саме...</p> <p>...{S} И видела му ду |
| олео.{S} Кад му је украли, разболео се, а кад му она поручила да није човек него жена кад не мо |
| Кад је најлепша месечина највише виче, а тишином разлеже се његов глас далеко, језа подузима с |
| а.{S} Старац се тресе; усне му се грче, а он пружа стиснуту песницу према Прокупљу, к Лесковцу; |
| а, себе више не може.{S} Мајка је љуби, а она:</p> <p>— А, а!{S} Нов тахтариван мој, без врата |
| у узима, а не познаје је; бошчицу држи, а тражи је!{S} Неке <hi>синирли</hi>(нервозне) — њих је |
| </p> <p>Прилупа капак један, прозорски, а буле и робиња окренуше се прозору, вриснуше и простре |
| е његовим именом сина, кад је био мали, а и сама га се бојала; а камо ли сад.{S} Кад се мало пр |
| осад чуо Мане Кукувију у својој махали, а сад свако вече.</p> <p>Тишина, глуха, мртва, само се, |
| још прве године пошто су је потурчили, а он је још тражи, још кука за њом и прети Турцима.{S} |
| а госпоство!“ Мисли паша, гласно мисли, а глас му дрхти, и чисто је промењен, сам га не познаје |
| окисне перје.</p> <p>„Ко ходи по земљи, а гледа у небо, па се сплете и падне — врло је смешно“. |
| во било.</p> <p>Она још лежи у незнани, а мула тражи пуномоћнике, сведоке, имама.{S} И чим дође |
| ице насмејаше; једна рече: „Паметна си, а лудо питаш, Фати-султан- ханум!{S} Где је Алах, ту је |
| х, најстарији, узе нешто живо казивати, а он испрва ништа не разуме, као да је пијан, или луд; |
| башту, мисли да ће му тамо лакше бити, а оно горе: у јаблановој сенци види мулу; од сунчева зр |
| Шемси-паши мило, цикнуо би од радости, а уздржава се, крије радост, да је мула не опази, да се |
| пих и слатких речи и његове понизности, а не зна да би и једно и друго било што глуху шаптати и |
| толиким животима до сад сузе не пусти, а сад за једним кишом их лије.{S} Па бар да се опије, з |
| b n="132" /> караван: коњићи, магарићи, а камила им предњачи.{S} На магарићима пуни џакови, на |
| и обезнањена; над њом плаче мулина кћи, а кропе је некаквом водом две старе Арнаутке, дадије му |
| једним фисом није ни у малој задевици, а камо ли да је коме крви дужан.{S} То је неко из града |
| рота Фати-султан!{S} Чује страшне речи, а за срећу ништа не разуме, нити јој их когод преводи.. |
| ло виђење.{S} Овде им је први састанак, а где ће им бити други, Алах зна...</p> </div> <pb n="1 |
| селам сад одмах.</p> <p>И отури чибук, а узе: дивит, перо и хартију...{S} Прво зажмуре, па поч |
| е около, пуше, мирише им одело на угаљ, а неко и на неопранштину; прозори сад затворени, на ћер |
| ди се прибише уз врата.{S} Чу се кашаљ, а потом говор, тако тих, а из дубине празних груди.{S} |
| сана на арнаутски: сад ту књигу гледам, а ништа не могу да разберем.{S} Да ли се књига много чи |
| однесе пријатељеву сину од муле селам, а мула у Топлицу, да каже Арнаутима е се са Шемси-пашом |
| Нећу за мојега сина крв паре да узмем, а хоћу Шемси-пашу да оставим.{S} Јербо, добро збориш: и |
| свети мули он, што плаши робиње мишем, а и сам га се готово боји, нарочито пацова, кад се поја |
| чит, с дугачком, као снег белом брадом, а с лицем свежим, готово без бора, с оком црним и крупн |
| ају...</p> <p>Путоваше до Солуна лађом, а од Солуна коњима и тахтариванима путовали су дуго до |
| мертечким ексерима, затворене чивијом, а негде, где су укућани плашљивији, и мандалом: и позат |
| то је пошао, није га додирнуо стрменом, а ат није вриснуо, да одјекну брда и Јастребац, <pb n=" |
| ковцу, Нишу и Врањи.{S} Говоре шапатом, а те речи одјекују чак по Топлици.{S} Слушају Арнаути, |
| е.{S} На глави му фес с дугачком китом, а испод феса види му се чикмани ћулав: ћулав му је изра |
| уле главом мула, и насмеја се грохотом, а његове се слуге уплашено згледаше.</p> <p>Поглавар ар |
| из очију, као оно њену оцу пред пашом, а час-по, па је тако нежна, разнежи се, и плаче, плаче, |
| срамоту за жалост...</p> <p>Трећи дан, а Фати нити ромори, ни говори, нити заплака, ни уздахну |
| вунен, у куту одаје, седи Фати-султан, а према њој је мајка њена.{S} Час-по, па стара упре пог |
| > <p>А мула-Халим?{S} Јуче тако срећан, а данас и без кадуне и без сина.{S} Крв за крв!{S} Наћи |
| љају га на миру ни док му је род зелен, а камо ли кад узри...{S} Много рода, много каменица.{S} |
| у Топлици под Јастрепцем не.{S} А коњ, а во, а човек — у њих све једно.{S} За једнога роба дад |
| ој отвори.</p> <p>Три дана се затварао, а после пошао из одаје у одају, с ћошке на софу, у дуга |
| лици под Јастрепцем не.{S} А коњ, а во, а човек — у њих све једно.{S} За једнога роба даду пет |
| у глави написао и у глави цару поднео, а ево сад где је у глави повлачи, цепа, пали, и пушта п |
| на свој образ.{S} Како би и њу ижљубио, а не може, и ако је оволико воли; јер то је рука, истин |
| или кадуна: јашмак јој све лице сакрио, а очи, плаве као зумбул, преда се гледају.{S} Дуга пово |
| оту за жалост!“</p> <p>У Топлици овако, а у Прокупљу сврши се Фати-султан-ханумино венчање.{S} |
| не, пустио га да иде како хоће, полако, а сам је подигао главу, гледа у небо, тражи звезду свој |
| .{S} И што се икад, међу булама, знало, а и сад знаде лека за ову несрећну бољку, <hi>верем</hi |
| Прокупљу је.{S} Сунце се тек помолило, а топло је, летње, те се испаравају цветне лехе, заливе |
| робиње не знају више кад јој је бунило, а кад јава.{S} Јер и кад бунца, лепо их гледа, као на ј |
| n="136" /> <p>И робиња је одведе тамо, а она седне на мекано шиљте: провлачи бројенице кроз пр |
| Тако данас, тако сутра — остало једно, а он се радовао као дете играчки, као што се радовао ка |
| нам, мула, муца паша тобоже изненађено, а у лицу му не бејаше ни капи крви, и целим телом задрх |
| ретлери (светли).“ Одговара му понизно, а гледа га уплашено, јер јој се учини да није баш... са |
| <p>— Кажи, кажи, вели момче задовољно, а она се застиде, па поче да крије лице и да се смеје.{ |
| Гледајте на сат...</p> <p>И тихо, тихо, а ипак разумљиво, чу се из празних груди песма:</p> <qu |
| сам трговац, нити мога сина крв хеспап, а он се за ту крв погађа; уместо бакарних грошева, злат |
| овину Житорађа.</p> <p>Отац дивља звер, а кћи питома голубица.{S} И жена му је добра; у кући је |
| преко дебелоуснате црне робиње, Ђултер, а сад сама!{S} Слушкиње раде <pb n="76" /> и чуде се шт |
| харамија.{S} Сам би ишао да тражи кћер, а не зна на коју ће страну: пођоше сејмени једни к Леск |
| адић или ат његов: извија дугачки врат, а танким ногама мислиш не додирује земљу...</p> <p>Прој |
| и.{S} Пређе преко ниске одаје једанпут, а, штоно реч, <pb n="26" /> затресе се кула из темеља; |
| е стоје према њој као земља према небу, а с којима се може разговарати, па чак и проћеретати, т |
| ским.{S} Очи га задивљавају, и збуњују, а коса опија као зумбул, јасмин, њена светла мека коса, |
| р у недељу ујутру рашчу се по Прокупљу, а до довече оде тај глас у Лесковац, у Ниш, и Врању.{S} |
| иса мула-Халимова, што живе у Прокупљу, а познавале су Фати-султан, плачу и уздишу: цело Прокуп |
| n="24" /> рано врате у Прокупље, њему, а њих још нема!</p> <p>— Па?</p> <p>— Неће их ни бити: |
| од себе далеко; жар се просу по ћилиму, а он то не гледа, него рашири руке на груди, притисну и |
| забрали.{S} Он воли Фати-султан-хануму, а срамота га да им каже.{S} Лепа је...{S} Нека питају с |
| <p>Никад није видео Фати-султан-хануму, а толико је познаје, да би јој могао, чини му <pb n="12 |
| } Дебео снег притиснуо и брдо и долину, а вуци силазе с планине урлајући, долазе топличким домо |
| ка; мисли и са женом се покаткад, дању, а и ноћу, разговара.{S} Она вели да испрате Бал-беја у |
| широких шалвара; и чим би устао ујутру, а она: — Избаци једно, Бал-беј.{S} Тако данас, тако сут |
| едној отвореној ћошки на меком шиљтету, а месечина га бије у обријано теме, изазива му заједно |
| ед очима.{S} Сад је ушао у седамнаесту, а до пре три године ишао је у женски хамам, с мајком; д |
| о овако, њима онако.{S} Бог дели срећу, а ашчија чорбу, па нека им није на њу жао.{S} А оне кој |
| ас, хуче; иде око куће, дође пред кућу, а не улази унутра, не може, не сме.{S} Најпосле, брзо, |
| рах их је.{S} Обилазе хафуз-Ахмедовицу, а ниједна се не усуђује да узнемири тужно-свечану тишин |
| ица је знала добро ту турску пословицу, а није се ње ниједанпут сетила.{S} Али откуд је мислила |
| вује стари Арнаутин и псује Шемси-пашу, а мула јаше напред оборене главе.</p> <p>Мула смућен, А |
| } Чу се кашаљ, а потом говор, тако тих, а из дубине празних груди.{S} Фати говори:</p> <p>— Где |
| сина нарочито кад је љут...!{S} Старац, а док му не погибе син, играо се јуначких игара с топли |
| не...{S} Леп.{S} А, очи!{S} А, веђе!... а над горњом усницом као ћумуром направљено, толико...{ |
| ао махнит?...</p> <p>Тако првих недеља: а после: „мула ме позвао на мегдан, па се покајао, јер |
| епо обучено, све весело, све се радује: а Исмаил чучи пред њом, подигао руке, хоће да је загрди |
| ш жућа.{S} Мулина је кћи љуби и милује: а Лесковчанка, притискујући белим јашмаком место на грл |
| т, мрмља молитву, спрема се за клањање: а неколике старице <pb n="32" /> већ су с абдестом гото |
| рским махалама као да је тражи, и ћути: а ноћу виче.{S} Двадесет осам година од то доба, од њег |
| ?“ упита једном, зачуђено, Фати-султан: а њене се другарице насмејаше; једна рече: „Паметна си, |
| арнаутску силу и салтанат (госпоство); а подједнако се уплашише и Турци и Срби, кад видеше раж |
| те су видели да је <hi>телејисана</hi>; а по руху су познали да је из куће богате.</p> </div> < |
| се турски зову <hi>мусафир-одаје</hi>; а још лепше су намештене сад, кад ово причамо: зидови с |
| се играти с њим <hi>Шећер-Шербет</hi>; а понекад се и он с њом затворио, па је тамо плашио, от |
| чин може да буде када се укаже потреба; а нишки паша, и ако млађи од овога, у свему, почиње раз |
| и сан, што јој изиђе пред очи као јава; а он јој гледа руке и не мислећи на њен сан, па се неко |
| оваца, и мукање гојних крава и волова; а над високом кулом старца мула-Халима између расејаних |
| уни, четрдесет дана га Алах не погледа; а кога Алах не погледа један трен, на душу му пада грех |
| што је мало час на доксату каву кувала; а ове, све, скочише и похиташе за мангал: даће свекрва |
| кад је био мали, а и сама га се бојала; а камо ли сад.{S} Кад се мало прибра, стид је обузе.{S} |
| па се уморила.{S} Гледала то и ћутала; а сад, има три дана, не гледа, а и дању и ноћу говори.{ |
| ораха, почупана трава, утапкана земља; а мајка наредила те се јасминова честа посекла; све се |
| јој мајци, своме оцу, својим старијима; а Фати-султан-хануми је он старешина, господар...{S} Гр |
| Арнаутлук, мајци његовој, и Арнаутима; а буновно Прокупље трља очи, и гледа: чисто не верује д |
| ре, сви отмени хареми, и свирка, песма; а сад нико, и ништа.{S} Тишина.{S} Крај капије је непре |
| су се разговарали у одаји, нико не зна; а кад се растајаху, мула рече ово:</p> <p>— Јок!{S} Нек |
| дан кад се Арнаути не боје ни падишаха; а заборави рећи, <hi>ни Бога</hi>.{S} Јер да су се овај |
| ш пуно трава; све се окупало пре сунца; а Фати-султан-хануму ће после сунца...{S} Окупани дочек |
| - ханум!{S} Где је Алах, ту је и љубав; а кажи један град, или једно село, или гору, или воду г |
| а по кадивеној хаши, бели се као лабуд; а са зеленог чоханог гуња чепкени, од силнога веза раме |
| чита молитву, једну, две, дуге молитве; а на њеним грудима, испод кошуље, на ибришим-врвци, хам |
| ађанина.{S} Зашто га уби нико не знаде; а сваки знаде да му млади ћатиб не бејаше ништа учинио. |
| раја, Срби, скупили се од поноћи, раде; а снег веје, веје, завејава пут; и раде, опет раде, јер |
| колико толико Божји људи, и обиђоше је; а други, ђаволови синови, окренуше коње к њој, да је пр |
| не казује несуђеној снаси снове своје; а толкује их срце сестрино:{S} Исмаила је Шемси-паша уб |
| а који непрестано пита, коме се радује; а на њену се лицу радост опази, неисказана радост, раши |
| хао би, обично, кроз све турске сокаке; а на сапима мазге држали су руке сејмени, обучени у пра |
| је рана оволика?“ Пролазе људи и мисле; а ето ти је једна жена, па не могаде да прође, но заста |
| еде Фати и Исмаилова сестра, замишљене; а попци зричу, свици по ливади трепере као по небу звез |
| кле од залеђених суза, у изгореле усне; а кад чује кашаљ, дубоко уздахне, крадом, и крије сузе, |
| ао за себе.{S} За крв или крв или паре; а паша ти селам послао...</p> <p>— Слушај, пријатељу.{S |
| вље, посла телала да му сазове Арнауте; а он се узе полако спремати.{S} Обуче се у „карпус-чоха |
| ци, ко би рекао да ће дочекати пролеће; а она га чекала, и, ево, <pb n="137" /> дочекала га, и |
| чека да пође, те час-по тужно прошапће; А, женски севда!{S} Добро људи зборе: траје од петка до |
| величине, па <pb n="72" /> конци, жице; а хануме као садањи тапетари; оброк им је био одмор; не |
| ја се не плаче, с обичаја се не уздише; а ево где комшилук, где хануме, где чак и Арнаутке из ф |
| " /> <p>Овако одговара несуђеној заови; а кад јој мајка опет дође, њој:{S} Ништа ми није... ниј |
| палише им се чибуци, све мула-Халимови; а овамо, код Фати-султан, Лесковчанка, беговица, седи и |
| еко бисага, увијене у јапунџа као људи; а дице им је умотано до самих очију.{S} Пођоше по нерав |
| е чини, никад није чуо у својој махали; а сад, има недеља дана, сваку ноћ, баш око поноћи, кад |
| у кад те махалом опазе“.{S} Тако мисли; а после куне брод који Ахмед-хафуза и његов харем из Ца |
| ма мула више од шездесет, шездесет три; а да су га хануме сад виделе, како скочи с коња, кад ус |
| л (мед), ако се може бал у џаку носити; а бал се претворио у дућану Ахмеда туџара у кадуну са з |
| Замбак својој хануми на тужбу плачући; а кад ханума саслуша девојче, отеже:{S} Аааа!{S} И забр |
| } Аман!{S} Како ми је било онда, Зулфи; а сад!...</p> <p>— Кс’мет (судбина), чучук ханум.</p> < |
| ово чу, Фати-султан се још више уплаши; а Исмаил рече:</p> <p>Што се бојите, ти и моја нене?{S} |
| ти ораха с црном Ђултер и белом Замбак; а оне му све угађале, више него пре, зажмуриле су кад б |
| то је био леп, колико што је био јунак; а и он је жене волео; женио се седам пута.{S} У двадесе |
| м...{S} Ја сам мислила да је то Исмаил; а оно...{S} Хедрлес (Св. Ђорђе)...{S} Благо мени!...{S} |
| фуза, раја турска, Срби, опасани ликом; а дванаест крај носила иду, за смену, и по двојица их с |
| риште тахтариван с Фати-султан-ханумом; а овај с њеном мајком однесе се кући Ахмед-хафузовој.{S |
| n="78" /> се затвара са Замбак-робињом; а у вече рече паши е је време да се хануме крију од њих |
| наутка, и опет је лупи у врат песницом; а сирота Фати сад заплака и трипут, уплашено, узвикну а |
| обуњене Арнауте, и увек их брзо стишао; а Арнаути, ови други јаничари, што се не боје, каткад, |
| д би се понова свадбовало да је готово; а кад се врати, па јој каза шта је и како <pb n="75" /> |
| ој баба, воли овамо.{S} И пре је волео; а сад ти поручује да не слушаш ни овога ни онога, већ д |
| а је Фати-султан, плакао је као женско; а после се стидео, пак и од црне и беле робиње.{S} Залу |
| ли му син долази у Прокупље врло често; а кад пројезди махалама, кадуне се, и жене и девојке, г |
| давно, у старо време, па скривио нешто; а суд нареди..., нареди суд да се ископа рупа, да се та |
| рете и ударају коње стрменом сваки час; а кад дођу близу каквога дрвета, опале, неки, из пушке, |
| е мулима кћи и лупи је песницом у врат; а сирота Фати задрхта и уплашено изусти „амани.“</p> <p |
| <p>Тако у очи Ђурђева дана, и сву ноћ; а сад, у ђурђевску зору:</p> <p>— Отворите пенџере.,..< |
| по вас дан, неколико дана пред свадбу; а пашиница се појавила каткад, прошетала кроз те одаје, |
| нице кроз прсте, испрва, шапће молитву; а после мисли, занесе се:{S} Исмаила душом гледа, ту кр |
| а се бојиш?{S} Венчани смо, хвала Богу; а нашем се венчању нисмо обрадовали само ми, или само н |
| ипак се рашчу, за час, по делом граду; а из града глас оде у Топлицу.</p> <p>— Три заптије:{S} |
| и да мисли, да размишља читаву недељу; а онда, у петак, јутро бејаше, дође к њој у одају једна |
| оне лице; и стара подиже главу, врисну; а на ову вриску невеста се прену, подиже се, тешки јој |
| може се да...</p> <p>— Питаш за снаху; а ти си мени, пашо, крви дужан, рече мула, не слушајући |
| .{S} По некад му воде коња у коњушницу; а он се са сестром, много старијом од себе, дуго разгов |
| Гугутке се из својих котарица не мичу; а псима се носи храна у њихне кочине.{S} Сокацима, крив |
| ко, док сасвим не леже...{S} Сирота!{S} А док сасвим не леже, мало, мало, па белој робињи на са |
| поспале.{S} Нигде мушке главе будне!{S} А у харему је весеље; Фати-султан је на постељи; лице ј |
| д хиљаду ока.{S} Немај срца на мене!{S} А ово што ти казах, обичај је.{S} Ти тај обичај знаш ка |
| у Есма-кадуне...{S} Леп.{S} А, очи!{S} А, веђе!... а над горњом усницом као ћумуром направљено |
| ом, била је <hi>бош</hi> (слободна).{S} А сад?...{S} Јазук!{S} Јазук!{S} Јазук! ...{S} Непуштен |
| на ли је освета твоја!{S} Алла’!“...{S} А јоргован опет мирише! опет лишће шушти и опет ветрић |
| нека лошотиња, тражи помоћ у мене...{S} А он је оном топличком вуку, медведу, и земљак, и друг, |
| шће, и да јој мирише цветало воће...{S} А од пре три дана је у соби из баште, одакле кроз прозо |
| се чешће чује сух кашаљ, из груди...{S} А мула све смућенији, и као да се све више нешто стиди, |
| ца.{S} Ухо на срце, кћери, слушај...{S} А кад будеш, кузум, на испиту, пуштена си и од једнога |
| о одело, но покров, за њен сандук...{S} А кад се спусти ноћ, хануме узеше да се веселе; свирка |
| ти обновимо венчање с Џафер-бејом...{S} А?{S} Џафер-беј... јок, Бал-беј, тако га од милости зов |
| и Алах за један грех једну казну...{S} А Шемси-паша, змија погана, ако искаш, добио је две: ја |
| га пријатеља и друга нишкога пашу...{S} А!{S} Како уме овај паша!{S} Реч по реч као бисер на иб |
| е мајка не сети е је <hi>човек</hi>.{S} А ево откуд се тога сетила.{S} Увек се играо с робињама |
| да би пошла стотина на мене једнога.{S} А ако ће ме штогод снаћи од Алаха, шућур!</p> <p>И она |
| њом није поменула, а камо ли човека.{S} А сад га будна пред мајком помиње, жали: у бунилу виче: |
| ри, истина, било би до сада сведока.{S} А где су сведоци?...{S} Нигде једнога...{S} Тек онако г |
| том!</p> <p>Не, ту закон нема посла.{S} А није вала ни грех, рекли би мусломани.{S} И додали би |
| ивану је мајка Фати-султан-ханумина.{S} А главним путем сеоским воде Турци, кириџије, неколике |
| Стоји као камен; ништа више не пита.{S} А кад се прибра, узе да зове војне старешине, да им зап |
| осле ће га сакрити на бесу, и ништа.{S} А и кад би га ухватили, каква би њој вајда била, кад... |
| ако.{S} Бал-беја из харема не пушта.{S} А пашиница од страха чисто луда.{S} Час плаче, час се с |
| мео светити; сви остављали на Алаха.{S} А он како се свети, ето.{S} Страшна ли је твоја освета, |
| њу траже, не од људи, него од Алаха.{S} А Алах, благ и милосрдан, није као човек: да аспру, па |
| који немају на души ни трунке греха.{S} А овако увене, зацело, биљка кад јој украте сунце и рос |
| а је мула не опази, да се не покаје.{S} А како да се не радује!...{S} Зна за кога ће Фати-султа |
| оворе Турци. „Јазук!“ узвикују буле.{S} А она, лепа Фати-султан-ханума мирна; бледа је као свећ |
| ми овде у Топлици под Јастрепцем не.{S} А коњ, а во, а човек — у њих све једно.{S} За једнога р |
| а из Дијарбекира, све вез из Смирне.{S} А Фатина спрема, и рухо, дарови од Солуна до Прокупља, |
| е, не окани га се докле га не сатре.{S} А кад му год дође <hi>селам</hi> (поздрав) од сараја, т |
| у не разболи, те да писмо не однесе.{S} А скадарски паша, чим прими писмо, и прочита га, пође н |
| нешто смеје, и устаје, хода по соби.{S} А Садије-ханум од тада брата не помену; реч „Исмаил“ за |
| су увијени у јапунџа.{S} Нестрпљиви.{S} А кад се појави мула на ату, узвикнуше „машала“!{S} Мал |
| в учинили; турска ће глава да плати.{S} А?{S} Говори сад мула?</p> <p>Мула сад опет ћути.{S} Гл |
| киња.{S} Јер што мула узе, не врати.{S} А и како да врати кад је ту венчање!{S} Венчао се с нев |
| p> <p>— Биће...{S} Свашта може бити.{S} А Шемси-паша ако је изгубио образ (Вај!{S} Да ме чује!) |
| е она што за три дана сузе не пусти.{S} А не казиваше мајци за чим плаче, да ли плаче за пашиће |
| ака, ни пашиница, ни пашић, Бал-беј.{S} А буд се оволико осрамотише, ту да бар више не страхују |
| ело.</p> <p>Тако пашиница и син јој.{S} А паша?{S} Прошав мимо ове три одаје, широм отворене, к |
| лује, да ти се баба врати у Стамбол.{S} А!{S} Стамбол! <pb n="104" /> тамо су два мора, тамо ад |
| сам хтео да ти кажем аманет и селам.{S} А ти знаш, мула, мој пријатељу, да за непродат аманет н |
| а после њена другог венчања с мулом.{S} А у одаји, где сад лежи, према постељи, чивилук, пун, И |
| ој трави, сва у бело, личи на љиљан.{S} А и она је као љиљан, чиста је, чисте јој очи, којима с |
| а казати колико је лепа Фати-султан.{S} А кад из одаје изиђе мула, као џин, дугачке беле браде, |
| ја чорбу, па нека им није на њу жао.{S} А оне које нису њој равне, и које стоје према њој као з |
| Сам га је на комар турио и изгубио.{S} А за каљаво чело и катрањав образ што му могу ја?!{S} С |
| ов чибугџија, једно момче арнаутско.{S} А кад је већил пошао, мула га испратио до преко прага!{ |
| знице и кашаљ, све као руком однето.{S} А ако није, ти ухо на срце...{S} Да ти обновимо венчање |
| га једанпут у Есма-кадуне...{S} Леп.{S} А, очи!{S} А, веђе!... а над горњом усницом као ћумуром |
| пуца из две мале пушке од једанпут.{S} А једанпут <pb n="15" /> је убила из дугачке пушке медв |
| сија, тад највише на њ кучићи лају.{S} А шта му могу кучићи?{S} Није месец свећа под судом...{ |
| тај глас у Лесковац, у Ниш, и Врању.{S} А сутра-дан, још у свитање, стиже паша у Прокупље. „Вал |
| може пушка и сабља, ту ће лепа реч.{S} А мула долази у сарај кад се год позове.{S} Зваће и сво |
| може.{S} Мајка је љуби, а она:</p> <p>— А, а!{S} Нов тахтариван мој, без врата и пенџера, из џа |
| мула, оставив чибук; и говори:</p> <p>— А, пријатељу, јазук!{S} То ли ти је нож, мој говор?{S} |
| му одговара.{S} Пита: „где је Бал-беј?“ А слушкиња: „С ханум-ефендијом, пашо азретлери (светли) |
| би ту сео, и наслонио лактове на колена а загњурио главу у руке, и по читав сат тако остао.{S} |
| готово запретаног у пепелу крај ниског а широког огњишта, све је будно; и ашчике, и слушкиње и |
| наредиле крај софра-тепсије, неке седе а неке чуче, па једу смокве, урме, поморанџе, нарове, б |
| него од болести у крстима; сва се тресе а ипак кочоперна, смелих погледа као мушко; била је са |
| ед њом, подигао руке, хоће да је загрди а не може, онај га свет гледа; и она диже руке, па опет |
| >Чује се топот; вриште атови, фрчу коњи а алачу Арнаути.</p> <p>Све живо похита да гледа.{S} Же |
| не, гради сметове, камо би запали и ати а некмоли људи.{S} Умукле су тице певачице, само се, но |
| ада бела, дуга.</p> <p>У једној великој а ниској одаји, са вратима на свод, са шареним таваном, |
| } Неке спавају на миндерлуцима, широким а ниским, као ватра црвеним; неке на шареним шиљтетима |
| енила красне Топлице, — над том високом а трошном кулом зачу се кроз ноћну тишину јејина, тица |
| ан!{S} Одјекну њено лепо име, њему мило а он зарида, изиђе из одаје; побеже удно вотњака, изгов |
| нове.</p> <p>Кад се виле хватају у коло а дуси блуде земљом, на месечини, сања и мање болно срц |
| ико високу ограду, растргао би десеторо а то ли једнога, али заман! ланац је грдно дебео, причв |
| та пастушаста, паметна ока, танких ногу а дугачке гриве и репа, с кићеном опремом, с абаијом ве |
| га нежно омилова, попљескав га по танку а дугачку врату, као у лабуда, па се вину на њ.{S} Опко |
| ош јој боље би кад се опрости бремена. (А опростила га се много пре рока.) Она се опоравља, а м |
| лим напевом, с припевом:</p> <quote> <l>А! ха! ха!{S} Дервиш Баба!</l> <l>Љуби младу, удри стар |
| ћи:</p> <p>— Фати-султан, срећа!</p> <p>А она се промени у лицу и рече:</p> <p>— Исмаил-бег... |
| е удави.</p> <p>— Фати!{S} Фати!</p> <p>А као одјек и на њену цику и на Исмаилове сестре речи з |
| S} Аман, султанијо!{S} Ашколсун!</p> <p>А оне две дадије, што досад удно собе стајаху, очекујућ |
| жар угаси, и то још тако стоји.)</p> <p>А хафуз-Ахмед још није стао.{S} Иде, тумара сокацима ка |
| зато што ју је Исмаил волео!...</p> <p>А једно вече, појави се на јасно-плавом небу топличком |
| сти се, затутње под њим земља...</p> <p>А онај велики пас у дишар-авлији чисто помахнита: лаје, |
| равњује ли се цвет с копривом...</p> <p>А она?{S} И чула свађу, и гледала песнице, и видела крв |
| купљају се хануме на разговор...</p> <p>А о чем говоре хануме?</p> <p>Како дође из Цариграда Ах |
| чка с мишем...</p> <p>Спавају...</p> <p>А на отвореној ћошки, где се преко ниске ограде наднеле |
| i>султан</hi>, то јест принцеза.</p> <p>А куда ће из Цариграда? „Цариград види па умри!{S} Али |
| Исмаила... невесту његова сина.</p> <p>А кад се Садије-ханум, мулина кћи, врати, затече је стр |
| ..{S} Какву крв? муца опет паша.</p> <p>А мула:</p> <p>— Е, пашо!{S} Да сам жена, ја бих ти каз |
| ле с ногу радећи; и ноћу радиле.</p> <p>А кад ово би готово, пашиница пусти глас, да је свакој |
| прву милост господаровој кадуни.</p> <p>А од ње се мулина кћи не миче.{S} Црмпураста, млада, кр |
| и да није баш... сасвим паметан.</p> <p>А да ли види он, оџаковић, паша, фукару, ону тројицу из |
| кошчате песнице према Прокупљу.</p> <p>А мула-Халим?{S} Јуче тако срећан, а данас и без кадуне |
| 128" /> толико?“ Он одговори: „Ружом“. „А, шегу тераш.{S} Како може да расцепи груди ружа, кад |
| ефенди! одговара Есма понизно, и хита. „А ти, ђозум Ајше, душеке... душек по душек, јорган по ј |
| рокупље, нека га виде и Турци и ђаури. „А!{S} Шта може лепа реч! и што се не може постићи кад с |
| ама није муж...; муж је само по имену, ааа?“ И загледа се стара у кћерину угашену зеницу.{S} Њ |
| унак Шемси-пашин бакшиш? <pb n="114" /> Ааа?{S} То пашин бакшиш збори, ђувендеее! цикну млада А |
| ти мула?{S} Да те не учи његова кћи?{S} Ааа“ Кад не доби одговора, стара настави:{S} Џафер-беј |
| а кад ханума саслуша девојче, отеже:{S} Аааа!{S} И забрани сину да <pb n="78" /> се затвара са |
| ачке гриве и репа, с кићеном опремом, с абаијом везеном <pb n="51" /> жеженим златом.{S} Кад оп |
| руке до лаката, ноге до колена — узима абдест, мрмља молитву, спрема се за клањање: а неколике |
| дно јутро, пашиница устаде, уми се, узе абдест, отклања јутарњу молитву, па изиђе пред пашу, не |
| неколике старице <pb n="32" /> већ су с абдестом готове, па се забрађују јашмаком, приносе број |
| радоше Ахмед-хафузу ата из ахара, ни из авлије загара, него чедо, кћер му украдоше.{S} Вај, чуд |
| то се уочи тога дана скидао у Ахмедовој авлији гар с тенџера?</p> <p>— Гар с тенџера..., не зна |
| е на грудима од јада, и плачући раде по авлији, по кући, посла се има много, данас, на тужан, в |
| приносе бројенице, простиру серџаде, у авлији по троскот-трави, ослушкују глас мујезина с вита |
| мља...</p> <p>А онај велики пас у дишар-авлији чисто помахнита: лаје, трза се, прескочио би још |
| езиново <hi>Алах-екбер</hi>.{S} У дишер-авлији залаје грдно велики пас, јер му се час по учини |
| е му широке кућне стрехе, и дућанске, и авлијске ограде, и капије, и прозори и врата: свечано с |
| ромолили главу кроз врата, па стрчаше у авлију и избацише мале пушке, у знак весеља.</p> <p>Алл |
| сала се у прси, чупала косу, своје седе аврапе, па се уморила; села ту, рашчупана и угрухана, п |
| би, Боже!“ чују се дивљи узвици. „Аман, ага! <pb n="36" /> Аман, моја деца!“ У часу забуне, оси |
| ага: „Шемси, проклет да је! убио Мифтар-агина сина...{S} Још није платио један дуг, ево где нап |
| Мора ђемијом; носићемо те у Стамбол, па аде, па румелијска страна, и анадолска, на Босфору, отк |
| ! <pb n="104" /> тамо су два мора, тамо аде, тамо наши конаци, на румелијској страни, и на анад |
| , по мусломански и Стамбол и <hi>Дер-Се’адет/</hi>, то јест Врата Блаженства, на седам брегова |
| b n="9" /> реч, мања од макова зрна.{S} Ади да није таква, одлетела би јој с рамена глава одавн |
| петао био надбивен, и ту је проговорила азијатска крв, хтео је својега друга, кога је био петао |
| аха другога, не: све један долази...{S} Азраил, па Азраил.{S} Тако, пашо, пријатељу.</p> <p>— Е |
| , не: све један долази...{S} Азраил, па Азраил.{S} Тако, пашо, пријатељу.</p> <p>— Е кад је так |
| се мула-Халим, цео фис...{S} Буна, пашо азретлери!...</p> <p>— Десет пута пита, и десет пута од |
| ?“ А слушкиња: „С ханум-ефендијом, пашо азретлери (светли).“ Одговара му понизно, а гледа га уп |
| чећи; донеше му црн глас:</p> <p>— Пашо азретлери!{S} Буна!{S} Ноћас изгинули Турци, ђаури...{S |
| вој баба је хафуз, и био је имам красне Аја-Софије; зна сав мусаф напамет, и познаје све како ј |
| ким:</p> <p>— Мој је отац био први имам Аја-Софије, и хафуз је, зна напамет мусаф од корица до |
| м џамијом, где се чува Санџаги-Шериф, с Аја-Софијом, с турбама, с текијама; и тапију од Шама, е |
| вара Есма понизно, и хита. „А ти, ђозум Ајше, душеке... душек по душек, јорган по јорган из мус |
| и ћерком њихова чифлук-сахибије.{S} Ах! ако се удаје врањскога паше кћи у Лесковац, зими, кад ј |
| ичких јабука...</p> <p>— Или бал (мед), ако се може бал у џаку носити; а бал се претворио у дућ |
| скинућеш га, ако си Бог; растопићеш га, ако си сунце.{S} Име ти Шемси (сунце), ама бадава...{S} |
| и ти камен, у срцу ти лед: скинућеш га, ако си Бог; растопићеш га, ако си сунце.{S} Име ти Шемс |
| ој заискао пуномоћје, по гласу познала, ако га не би видела.{S} Али какав закон?{S} Зар је по з |
| казну...{S} А Шемси-паша, змија погана, ако искаш, добио је две: ја сам змији размрскао главу, |
| а.{S} На глави му камен, у срцу му лед, ако се зове Шемси, није шемси (сунце) да га отопи...{S} |
| ли се заклињу да ће мулиницу на комаде, ако рече да ће за Шемси-пашина сина, или ће је привезат |
| S} И отац му стар; има осамдесет, веле, ако је крепак, ако из пушке нишани боље него многи млад |
| чинио си, осрамотио си се, па сад седи, ако хоћеш да се људи не подмигују кад те чаршијом виде, |
| их мерити гајтаном колико су ока тешки, ако га не послушају, или ако га после одаду.</p> <p>— П |
| ар; има осамдесет, веле, ако је крепак, ако из пушке нишани боље него многи младић.</p> <p>Фати |
| ћи, праха и олова: „нека је све готово, ако се паша посили, па опет пусти онакав луд глас, то ј |
| ива нешто што га узнемирује: на пример, ако пукне даска на тавану, или ископа пас рупу крај кон |
| жени и кћери рекао: „Топлица је близу, ако се <hi>моја</hi>, после Алахове најстарија, не посл |
| } Да ли се сећа поруке мајке Исмаилове: ако ми не освети сина мушка глава, нека га освети женск |
| ће снег, да невеста и јенђе лако прођу; ако из Лесковца у Ниш тако... све раја, кулук, од свију |
| вук, гладан вук, па ћу га питати...{S} Ако су ме слагали..., гајтан“.{S} Хода, хода паша по пр |
| а дуг што ми дугујеш, за крв, већ...{S} Ако си бољи од мене, ено ти Фати-султан, не твоје снахе |
| мушка глава, нека га освети женска“.{S} Ако не може крв за крв, <hi>како може</hi>, додаје она, |
| <p>— Кадуну Шемси-пашина сина!</p> <p>— Ако није одведена, била је венчана.</p> <p>— Јазук!</p> |
| м говоре шапатом, све у двоје.</p> <p>— Ако је <hi>ово</hi> истина, како ће грдна пашиница међу |
| би пошла стотина на мене једнога.{S} А ако ће ме штогод снаћи од Алаха, шућур!</p> <p>И она ре |
| ице и кашаљ, све као руком однето.{S} А ако није, ти ухо на срце...{S} Да ти обновимо венчање с |
| неосвећен; и трипут јој је поручила, да ако га не освети мушка глава, нека га освети женска...{ |
| Јок!</p> <p>— Да идемо заради муле; ама ако она каже да ће за пашина сина, на комаде ћемо је.</ |
| ..{S} Свашта може бити.{S} А Шемси-паша ако је изгубио образ (Вај!{S} Да ме чује!) није и памет |
| тера, није више ни он човек.{S} Одавде ако ћу даље, срамота ће у воду да потоне, жалост ће на |
| ко пронело...{S} Позваћу мула-Халима, и ако није човек, већ вук, гладан вук, па ћу га питати... |
| када се укаже потреба; а нишки паша, и ако млађи од овога, у свему, почиње разговор, само ниже |
| е сме даље.</p> <p>Пашић, и ако млад, и ако размажено лане, није видео Фатме, а у њу се заљубио |
| но је будних, и то готово саме јенђе, и ако ће скоро зора, време кад ће Лесковчани Турци доћи п |
| .{S} Како би и њу ижљубио, а не може, и ако је оволико воли; јер то је рука, истина, девојке <h |
| пет пролази свет, али га не каменује, и ако има рока још до мрака.{S} Пролазе људи и чуде се: „ |
| } Али што је чудновато, и он њу воли, и ако је никад није видео; ради ње сваки дан у Прокупље д |
| атим паша седе, а и мула, према паши, и ако му овај не рече да седне.{S} Паша ћути, мери мулу; |
| -хануминих.{S} Млад, он није веровао, и ако му је верни Мифтар причао, да човеку може бити и на |
| о очи у врх.{S} И ено га тамо одавно, и ако није устрчао, него отпузао“.{S} Хода, па тек застан |
| ерино срце не сме даље.</p> <p>Пашић, и ако млад, и ако размажено лане, није видео Фатме, а у њ |
| е.{S} Заптије из прокупачког сараја.“ И ако се говори шапатом, све у двоје, ипак се рашчу, за ч |
| је Фати-султан, да је кадуна другога и ако није од њихна сина пуштена, и, најпосле, шта <hi>ми |
| су ока тешки, ако га не послушају, или ако га после одаду.</p> <p>— Па?</p> <p>— Нема ни Хасан |
| ашк’на (за Божју љубав)!...{S} Харам ти ако не...</p> <p>Не могаде више, јер се са узбуђења и и |
| hi>; ама сам човек, па не могу.{S} Него ако ти је воља да чујеш одмах, ја ћу...{S} Мула не довр |
| а; не истрчавају људи да их гледају, но ако су се нашли на улици, брзо улазе и ударају чивију.{ |
| јка је узе љубити, да сакрије сузе, јер ако њу још надом заварава, себе више не може.{S} Мајка |
| нчана.{S} После с мула-Халимом, то јест ако...</p> <p>Имам ућута, помаче се, одахнув, а уз врат |
| урака обичај примити госта, и казати му ако није домаћин (или домаћица) код куће пошто је сео и |
| по, па се сети поруке мајке Исмаилове: „Ако га не освети мушка глава, нека га освети женска“.{S |
| о, учио ме, световао ме, и говорио ми: „Ако те снађе, не дај Боже, нека лошотиња, тражи помоћ у |
| она </l> <l>Чак до ђердане...</l> <l>Од акшама љубиће је драго...</l> <l>Док се не сване...</l> |
| {S} И Арнаути из пратње Фатине деру се, Алаа’!{S} Аллааа’! слободни су, кроз свој град иду, не |
| први састанак, а где ће им бити други, Алах зна...</p> </div> <pb n="18" /> <div type="chapter |
| одавде што би, сваки би рекао јазук!{S} Алах за један грех једну казну, за голем голему, за мал |
| воја прилика.{S} Ти си чула да је...{S} Алах зна ко је убио мулина сина.{S} Душмани обедили паш |
| ега сиромаха.{S} Није ли тако добро?{S} Алах не праћа по душу богаташа једнога, а по душу сиром |
| траже, не од људи, него од Алаха.{S} А Алах, благ и милосрдан, није као човек: да аспру, па се |
| самртнику не испуни, четрдесет дана га Алах не погледа; а кога Алах не погледа један трен, на |
| трдесет дана га Алах не погледа; а кога Алах не погледа један трен, на душу му пада грех тежи о |
| олем сам пут, пријатељу, учинио, и нека Алах да да ми је за вајду.{S} Ти, мула, пријатељу, чуо |
| до питаш, Фати-султан- ханум!{S} Где је Алах, ту је и љубав; а кажи један град, или једно село, |
| у да оставим.{S} Јербо, добро збориш: и Алах за један грех једну казну...{S} А Шемси-паша, змиј |
| ахач као пустињски Арапи, нишанџија као Алах: у нокту (тачку) удари...{S} Јеси ли чула да се од |
| укурекања учинило јој се мујезиново <hi>Алах-екбер</hi>.{S} У дишер-авлији залаје грдно велики |
| грехота радити што по обрасцу јединога Алаха.</p> <p>Једно вече, кад се врати из града и хтеде |
| хтео ни смео светити; сви остављали на Алаха.{S} А он како се свети, ето.{S} Страшна ли је тво |
| {S} Бездушник!{S} И лаже и узима у уста Алаха и пејгамбера!{S} Јараби, како трпиш?!{S} Како му |
| једнога.{S} А ако ће ме штогод снаћи од Алаха, шућур!</p> <p>И она рече „шућур“ па погледа у не |
| е, милостињу траже, не од људи, него од Алаха.{S} А Алах, благ и милосрдан, није као човек: да |
| једно село, или гору, или воду где није Алаха?“ Она се застиде, поцрвене: истина лудо питала.{S |
| судбину, у <hi>Алахово Писмо</hi> као у Алаха: не може је снаћи друго до оно што јој је писано. |
| га сам падишах, цар царева, пуномоћник Алахов.{S} Шућур!{S} Овако узвикиваху једнога петка нек |
| лтана Махмуда, цара царева, пуномоћника Алахова.{S} И пре неки дан убио човека, ни крива ни дуж |
| усти:</p> <p>— Беше, мула, ама...{S} Од Алахова Писма не може се да...</p> <p>— Питаш за снаху; |
| а је близу, ако се <hi>моја</hi>, после Алахове најстарија, не послуша.“</p> </div> <pb n="28" |
| } Кад би се Шемси ородио с пуномоћником Алаховим, као и са самим Алахом: не би пашовао у малом |
| и друго, до оно што му је писано прстом Алаховим по челу, кад је на свет дошао.</p> <p>Како да |
| ди)!</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли д |
| епи.</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли д |
| ном.</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим...{S} Али шта да пона |
| мов:</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли д |
| да је теши, да је подсети на к’смет, на Алахово Писмо, то јест да никога не може снаћи друго, д |
| тешила, залуд јој је помињала к’смет и Алахово Писмо, она, по њену доласку, ока не сушаше; и д |
| единице своје; заборавила у тешком јаду Алахово Писмо, па наружила лице: липти крв с њега, а он |
| еши је, подсећа је на „к’смет“ и на <hi>Алахово Писмо</hi> и казује да ће одмах у Прокупље, да |
| мусломанка, па верује у судбину, у <hi>Алахово Писмо</hi> као у Алаха: не може је снаћи друго |
| ка мм је конак тамо...{S} Носите ме, за Алахову љубав!</p> <p>— Аман, бебег’м! промуца мајка, п |
| S} Носите ме на брег под Јастрепцем, за Алахову љубав!...{S} И тамо је ваздух сам мирис...; и т |
| ејеш, да певаш, па ништа...{S} Аман, за Алахову љубав, пусти све да кажем...{S} Није, каже, џел |
| И после, мула, Шемси-паша се заклиње у Алахову љубав да није џелат; да ти није он сина...</p> |
| с пуномоћником Алаховим, као и са самим Алахом: не би пашовао у малом Лесковцу, него би везиров |
| ује се топот; вриште атови, фрчу коњи а алачу Арнаути.</p> <p>Све живо похита да гледа.{S} Жене |
| аути узвикиваху, с времена на време:{S} Алда’!{S} Алла’!</p> <p>Паша остаде на тахту као скамењ |
| ет једну-две; родом из Сирије, из града Алепа, кћи некога паше, Турчина; па ипак јој буле, Леск |
| али он се попе и загрме:</p> <p>— Селам-Алећ, пашо!</p> <p>— Алећим-Селам! одговори паша, своји |
| ме:</p> <p>— Селам-Алећ, пашо!</p> <p>— Алећим-Селам! одговори паша, својим танким гласом, уста |
| рани ситним варком.{S} Стара је готова, али још не устаје, хоће да удари још један <hi>ђелин-пу |
| , растргао би десеторо а то ли једнога, али заман! ланац је грдно дебео, причвршћен је великом |
| и капци, она их с муком отвара, и сања, али не више будна, него као у бунилу, у полусну...</p> |
| блато на образ...{S} Одустају од пута, али се заклињу да ће мулиницу на комаде, ако рече да ће |
| дају бој петлова.{S} И јахао је каткад, али не на ату, него на једној дивној мазги, длаке као а |
| ти мулу.{S} Бекрија, <pb n="61" /> луд, али хафуз, па зна: кад се дивљак ражљути, разума ни тру |
| ина, једне хануме долазе, друге одлазе, али све тихо и полако.{S} Са „чадром“, кроз капиџике, и |
| на белу платну, на свили: сликао би је, али не уме, и не сме, јер је чуо да је грехота радити ш |
| .</p> <p>И праштала му.{S} Украо ју је, али не да осрамоти њу, не њене родитеље, него њена најв |
| >— К’смет!</p> <p>Шапатом, све у двоје, али од уста до уста...{S} Мула дође у Прокупље, сјаха п |
| S} Јутро је, рано јутро, дршћу од зиме, али се они први <pb n="108" /> загрејаше јер угледаше т |
| аспала је, на грудима Исмаилове сестре, али опет Исмаил.{S} Отворио се гроб...{S} Збацио <pb n= |
| иво радује, и да...</p> <p>— Радује се, али...{S} Ја сам ноћас снила..., па...{S} Не доврши нег |
| ad> <p>Сирота Фати-султан!{S} Још живи, али болује, тешко болује.</p> <p>Кад је венчаше с мулом |
| ру... по мене...“ То је казала Зулфији, али није мајци.</p> <p>Мајка се нагла над њу, љуби косу |
| {S} Пашу су, како она верује, набедили, али ко ће то доказати оним дивљацима.{S} Излетеће неко |
| алија живи у Арнаутлуку, и лети и зими, али му син долази у Прокупље врло често; а кад пројезди |
| се Арнаути бунили, и то против власти, али њему није било овако.{S} Бал-беја из харема не пушт |
| и покренуше... врисну и хтеде да скочи, али...</p> <p>Човек један, крупан, у уским белим чакшир |
| трошној кули мула-Халимовој, у великој, али ниској одаји наложена је пећ земљана, с крчазима; п |
| арио рогом јарац вука, опростио му вук, али нису вучићи.</p> </div> <pb n="134" /> <div type="c |
| опличким јабукама.{S} Мула је Арнаутин, али да се обазре и виде шта учинише ови ђаволови синови |
| удариле у груди кад је за угао замакао, али она није ништа осетила, јер Исмаилово јој је лице б |
| — Ја се не чудим теби, назли-Стамболко, али се чудим својој нени.{S} Моја је нене Арнаутка.{S} |
| лова, блејање оваца, лавеж паса, жагор, али све мање, тише, полако нестаје, изумире, док не зав |
| кладенца вода!...{S} Опет пролази свет, али га не каменује, и ако има рока још до мрака.{S} Про |
| ту!{S} Оне две и робиња ударише у вику, али доцкан: човека је с невестом нестало...{S} На вриск |
| ула.</p> <p>Мулино место није на тахту, али он се попе и загрме:</p> <p>— Селам-Алећ, пашо!</p> |
| он је задиркивао многу лепу Циганчицу, али је још „гонџе-лале“...</p> <p>Никад није видео Фати |
| ко да их нађу.{S} То јест, нашле су их, али не знају чија је која.{S} Своју фереџу узима, а не |
| не пушта.{S} Није јахач, није стрелац, али је мушко, младић, па би му тешко било у харему, да |
| } Ниси дервиш...</p> <p>— Нисам дервиш, али ћу да постанем, и папаз ћу да будем, од чуда...{S} |
| а јој се зна гроб, и да проговоре коју: али овако...{S} Шта да говоре?</p> <p>Бедна старица!{S} |
| оштре јатагане.{S} И није дирао никога; али ко њега дирне, тешко томе, не окани га се докле га |
| узјахао својега вранца, пастушаста ата; али пре него што је пошао, није га додирнуо стрменом, а |
| , несвесно, врат у рамена, као корњача; али ипак продужава.</p> <p>— Аман, кћери!{S} Кад бездуш |
| адије више не прекида Фати-султан ради; али зачегрља реза на вратима.</p> <p>— Хајде, Фати-султ |
| болест, мајка га набави, даде га кћери; али, узалуд: одсеченој глави лека нема.{S} Испрва у пос |
| свршено је.{S} Шемси-паша је на чисто; али му је сад сто пута горе, већи стид, срамота, и жене |
| наћи пара.{S} У кући свађа, сваки час; али, пуста младост!{S} Фати-султан је ипак весела, па и |
| ђоше по неравну друму, по дебелу снегу; али само мало, па наиђоше на пут очишћен; мноштво сељак |
| а се опије, заборавио би своју несрећу; али како да се опије, кад ово два дана ништа не пије.{S |
| е рука, истина, девојке <hi>султан</hi> али и његове кадуне.{S} Он љуби руку само својој мајци, |
| чући:{S} Сичан!{S} Сичан (миш! миш)!{S} Али једанпут дође Замбак својој хануми на тужбу плачући |
| з Цариграда? „Цариград види па умри!{S} Али не, немој умрети, но живи и <pb n="8" /> гледај: по |
| му петао осветла образ. — Сутра ту!{S} Али ето шта му је то њему драго сутра донело!</p> <pb n |
| ели да се арслан с арсланом бије!...{S} Али тај исти мула признао је и да је хајдук, да ми је у |
| Алаховим допуштењем, с пророковим...{S} Али шта да понављамо.{S} Исти ред речи, само место Џаве |
| је маскара.</p> <p>— То јест, глава.{S} Али и главу могу по глави, кад се много похаси.</p> <p> |
| од очију, од живота, и од завичаја.{S} Али што је чудновато, и он њу воли, и ако је никад није |
| гласу познала, ако га не би видела.{S} Али какав закон?{S} Зар је по закону венчати жену с дру |
| ицу, а није се ње ниједанпут сетила.{S} Али откуд је мислила да ће се сплести и пасти, кад јој |
| ој кћи много бледа, и онолико мирна.{S} Али за што?{S} Фати-султан је невеста, а турска невеста |
| а лицу читају, бригу, страх, и стид.{S} Али како ће оне баш све опазити, кад је у „светло лице“ |
| а, да не певају кад им ближњи плаче.{S} Али ово сад није обичаја ради: јер с обичаја се не плач |
| украо невесту, што се венчао с њом.{S} Али како да се свети мули он, што плаши робиње мишем, а |
| авају измирење, други не одобравају.{S} Али и сад мула сиђе с куле, па кроз разјарену руљу, све |
| даће свекрва пашиница добар бакшиш.{S} Али их претече бела робиња, с дебелим златним ланцем ок |
| куче, жали маче, те неће ли човека?{S} Али он је, Шемси-паша, Фати-султан, ј’лдз’м (звездо), ш |
| орила пуномоћнику да неће за пашића?{S} Али каква би то била освета?{S} Мало жалости, ни мало с |
| тарост — <hi>бесу</hi> је дао...</p> <p>Али уместо Шемси-паша „Дангалија“, примив мулин селам, |
| не испушта бројенице из руку...</p> <p>Али Фати би добро само до пролећа, па опет рђаво, потај |
| е морала потрести под њим земља.</p> <p>Али Исмаилова мајка није преживела црни глас: једна ста |
| и-султан, плачући с њом за дуго.</p> <p>Али од тада Фати мулу не двори, не пуни му чибук, не па |
| рехота, па полете кћери у одају.</p> <p>Али камо јој кћери?...</p> <p>Још јој људски и не казаш |
| девет нико не могаде.{S} И чиме ли га, Алла’ удари, кад је рана оволика?“ Пролазе људи и мисле |
| ну.</p> <p>— Мерхаметли (милосрдан) је, Алла’! жали куче, жали маче, те неће ли човека?{S} Али |
| иваху, с времена на време:{S} Алда’!{S} Алла’!</p> <p>Паша остаде на тахту као скамењен.</p> </ |
| <pb n="119" /> <p>— Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’! продераше се дивље Арнаути што беху промолили гл |
| знак весеља.</p> <p>Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’! прихватише сви остали, па и они избацише пушке.{ |
| е нож; ударише ме куршуми.{S} Алла’!{S} Алла’!{S} Рана!...</p> <p>— Од шта рана, пријатељу!</p> |
| мболу.</p> <pb n="25" /> <p>— Алла’!{S} Алла’!{S} Госпоства ради даде душу ђаволу.</p> <p>— Нав |
| уди“.</p> <pb n="119" /> <p>— Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’! продераше се дивље Арнаути што беху пр |
| о овоме венчању, зачуди се. „ Алла’!{S} Алла’! севдах женски! од петка у вече до суботе ујутру! |
| пушке, у знак весеља.</p> <p>Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’! прихватише сви остали, па и они избаци |
| .{S} Пролазе људи и чуде се: „Алла’!{S} Алла’!{S} Ко ли га четрдесетог дана уби, кад за тридесе |
| лла’!{S} Страшна ли је освета твоја!{S} Алла’!“...{S} А јоргован опет мирише! опет лишће шушти |
| Кажи му селам, <pb n="120" /> аман!{S} Алла’ ашк’на (за Божју љубав)!...{S} Харам ти ако не... |
| Прободе ме нож; ударише ме куршуми.{S} Алла’!{S} Алла’!{S} Рана!...</p> <p>— Од шта рана, приј |
| еликом Стамболу.</p> <pb n="25" /> <p>— Алла’!{S} Алла’!{S} Госпоства ради даде душу ђаволу.</p |
| дговори „буди“.</p> <pb n="119" /> <p>— Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’! продераше се дивље Арнаути ш |
| ла, убиле харамије; он хоће...</p> <p>— Алла’!{S} Ху!{S} Лела’!{S} Ху!...</p> <p>— Мула!{S} Мул |
| се зачу вриска ата Исмаилова.</p> <p>— Алла’! узвикну стара Арнаутка, и скочи, покуша, онако с |
| хватише и продераше се, дивље:</p> <p>— Алла!{S} Аллааа!</p> <p>Одјекнуше брда и Јастребац:</p> |
| <p>Одјекнуше брда и Јастребац:</p> <p>— Алла!{S} Аллааа!</p> <p>Приведоше му вранца, ата пастуш |
| ко год чу о овоме венчању, зачуди се. „ Алла’!{S} Алла’! севдах женски! од петка у вече до субо |
| небу кад је когод увреди и узвикује <hi>Алла’!</hi> буди успавана, или, боље, никад непробуђена |
| ацише мале пушке, у знак весеља.</p> <p>Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’! прихватише сви остали, па и |
| ш до мрака.{S} Пролазе људи и чуде се: „Алла’!{S} Алла’!{S} Ко ли га четрдесетог дана уби, кад |
| побеже удно вотњака, изговори стењући: „Алла’!{S} Страшна ли је освета твоја!{S} Алла’!“...{S} |
| ути из пратње Фатине деру се, Алаа’!{S} Аллааа’! слободни су, кроз свој град иду, не иду кроз < |
| продераше се, дивље:</p> <p>— Алла!{S} Аллааа!</p> <p>Одјекнуше брда и Јастребац:</p> <p>— Алл |
| уше брда и Јастребац:</p> <p>— Алла!{S} Аллааа!</p> <p>Приведоше му вранца, ата пастушаста, пам |
| е робље из конака и даје ти...</p> <p>— Аллааа! викну мула колико може, и отури чибук од себе д |
| ев га овако промењена, необична.</p> <p>Аллааа! простења мула, а не диже руку с груди.</p> <p>— |
| д се чу топот коња, небо се проломи... „Аллааа’!.. припуцаше мале пушке, забубњаше бубњи, писну |
| ти, ето.{S} Страшна ли је твоја освета, Аллах! говоре мусломани, са страхом.</p> <p>Киша не пре |
| аг и милосрдан, и оком неће тренути.{S} Аллах!{S} Ама и осветљив си.{S} Ко на тебе један час за |
| сно се разумевало с материних усана <hi>Аллах-екбер</hi>, и у томе се зачу вриска ата Исмаилова |
| а; јер црн, прљав образ није што прљава аљина...{S} И чуо сам, пашо, да га сад зову Шемси-паша |
| ако си сунце.{S} Име ти Шемси (сунце), ама бадава...{S} Ич ми не излази на мегдан, арслан арсл |
| и дан, ето ти једнога; баци се на њега, ама не каменом, него ружом.{S} И види чудо! груди му се |
| помаче, и изусти:</p> <p>— Беше, мула, ама...{S} Од Алахова Писма не може се да...</p> <p>— Пи |
| редо...{S} Мула је човек, то је истина, ама није муж...; муж је само по имену, ааа?“ И загледа |
| {S} Топола висока, и у лето пуна лишћа, ама је само гледамо; јер зашто бисмо на њу каменицама?. |
| е и певају, па дођоше и у наш Лесковац, ама им даде сургун Шемси-паша.</p> <p>— Туџар, шаир-дев |
| их ти казао у одаји <hi>какву крв</hi>; ама сам човек, па не могу.{S} Него ако ти је воља да чу |
| а-Халим ти је <hi>венчање</hi>, истина; ама <hi>то</hi> ти је и Џафер-беј, јер ти ниси била пуш |
| {S} Јок!</p> <p>— Да идемо заради муле; ама ако она каже да ће за пашина сина, на комаде ћемо ј |
| ови.{S} Хм!...</p> <p>— Истина за чудо; ама...</p> <p>— Ама зашто је из Шемси-пашина конака, то |
| и све да кажем...{S} Није, каже, џелат; ама кад ти... он ће ти платити крвнину.{S} Крвнину поне |
| дишаху...{S} Тужбу ћу ја, <pb n="83" /> ама...{S} Како би било да прво пустим глас да ћу поднет |
| рдан, и оком неће тренути.{S} Аллах!{S} Ама и осветљив си.{S} Ко на тебе један час заборави, ст |
| а, удаде...{S} Хиљаду пута јазук!...{S} Ама није.{S} То се само тако пронело...{S} Позваћу мула |
| плати, Прокупље, ту је крв учињена.{S} Ама Шемси-паша то неће: неће да удара намет на сиротињу |
| на, бебег’м.{S} И ја знам... истина.{S} Ама што питаш?{S} Ти ћеш мајци оздравити, иншала! па ев |
| : хајде метни ово двоје на теразије.{S} Ама, ко би био луд да мери перо с оловом?!...</p> </div |
| на, а да не направи оно што направи.{S} Ама кад је било, хајде се са Шемси-пашом измири.</p> <p |
| пушка ми.{S} Јатаган ти, јатаган ми.{S} Ама то нећемо за дуг што ми дугујеш, за крв, већ...{S} |
| ека, толико је колико да пљуне небо.{S} Ама ко пљује у небо, томе пљувачка пада на лице.{S} Ниј |
| о</hi> снаху?</p> <p>— Истина, пашо.{S} Ама зар Фати-султан није била пре моја снаха него твоја |
| p> <p>— Истина за чудо; ама...</p> <p>— Ама зашто је из Шемси-пашина конака, тога дана, пред зо |
| му лете варнице...: освета...</p> <p>— Ама шта ће Шемси-паши крв мулина сина?</p> <p>— Стамбол |
| мере се, и најпосле паша рече:</p> <p>— Ама, море, је ли истина да си ми ти <hi>украо</hi> снах |
| ас да је убица Шемси, паша лесковачки! „Ама зар баш сам паша?“ „Не.{S} Заптије из прокупачког с |
| Аман!...{S} Како су се Арнаутке обукле, аман!... аман!..{S} Пољубићу му мајци и ногу и скут и р |
| “...{S}Валла’! тако.{S} Шта да се ради, аман, Јараби!“</p> <p>Једно јутро, пашиница устаде, уми |
| S} Како су се Арнаутке обукле, аман!... аман!..{S} Пољубићу му мајци и ногу и скут и руку...{S} |
| _N2" /> из руке твоје...</l> <l>Аман... аман... јен... ђе...</l> <l>Јенђе!{S} Последња реч.</l> |
| ста...{S} Кажи му селам, <pb n="120" /> аман!{S} Алла’ ашк’на (за Божју љубав)!...{S} Харам ти |
| дивљи узвици. „Аман, ага! <pb n="36" /> Аман, моја деца!“ У часу забуне, осим несрећне мајке, ш |
| 5" /> <p>— Аман, пашо, главо Скадру!{S} Аман!...{S} Ха! ха! ха!{S} Бездушник!{S} И лаже и узима |
| 3" /> се Фати-султан није удавила...{S} Аман, Јараби!</p> <p>Кад изиђе из дворишта хафуз-Ахмед |
| да се смејеш, да певаш, па ништа...{S} Аман, за Алахову љубав, пусти све да кажем...{S} Није, |
| енђе... дошле!...{S} Ево му мајке...{S} Аман!...{S} Како су се Арнаутке обукле, аман!... аман!. |
| стриној је башчи чучао он, Исмаил...{S} Аман!{S} Како ми је било онда, Зулфи; а сад!...</p> <p> |
| ја била девојка, он је био бећар...{S} Аман!{S} Висок као селвија, очи му као у шаина, веђе са |
| на лице удари; Исмаилу турбе подиже.{S} Аман, султанијо!{S} Ашколсун!</p> <p>А оне две дадије, |
| није он сина...</p> <pb n="125" /> <p>— Аман, пашо, главо Скадру!{S} Аман!...{S} Ха! ха! ха!{S} |
| го моје кадуне...{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Аман! узвикну паша престрављено.</p> <p>— Тако, пашо.{S |
| } Носите ме, за Алахову љубав!</p> <p>— Аман, бебег’м! промуца мајка, па заплака.{S} Зна она: т |
| о корњача; али ипак продужава.</p> <p>— Аман, кћери!{S} Кад бездушан човек баци кривицу на душе |
| сина за сина њихова поглавара.</p> <p>— Аман, ћути!</p> <p>— Мули <hi>жалост</hi>, паши <hi>сра |
| ћа је, плаче над њом и говори:</p> <p>— Аман, султанијо!{S} Ашколсун!{S} Толико болна, а голем |
| Мало поћуташе, па он узвикну:</p> <p>— Аман! зар нам је оваква прва забава!{S} Мани се сна, не |
| сином, Хајредин-Шемси-пашиним?</p> <p>— Аман, кћери, сунце, не стиди се, кажи „буди“...{S} Млад |
| не би, проговоривши, језик прегризле. „ Аман, Јараби (Господи)! шта би, Боже!“ чују се дивљи уз |
| сад заплака и трипут, уплашено, узвикну аман.</p> <p>Мулина кћи ражљућена лавица; Лесковчанка с |
| SRP19070_N2" /> из руке твоје...</l> <l>Аман... аман... јен... ђе...</l> <l>Јенђе!{S} Последња |
| ! шта би, Боже!“ чују се дивљи узвици. „Аман, ага! <pb n="36" /> Аман, моја деца!“ У часу забун |
| ном ни ружом; само сам хтео да ти кажем аманет и селам.{S} А ти знаш, мула, мој пријатељу, да з |
| аш, мула, мој пријатељу, да за непродат аманет на овом свету дрхте руке: за селам на оном носи |
| кћи, полазећи, оставила <pb n="92" /> у аманет као себе, или Исмаила... невесту његова сина.</p |
| ку, што отиде у сарај паши, што прими у аманет од своје кћери невесту својега сина.</p> <p>Трип |
| мој отац, његов друг, на самрти њему у аманет оставио.{S} Кад сам млад био, често ми је писмо |
| сирота Фати задрхта и уплашено изусти „амани.“</p> <p>— Јеси ли видела, звездо, садберк-ђул у |
| ваздух на шебој и каранфил из баште, на амбер и зумбул-ливанту с косе, на ђул-су с недара, грла |
| за, Сирије, и тапију од Смирне, челенку Анадолије, ја бих па рекао, срам га било!...{S} Они, Ст |
| ду гроша: и конак у Румелији, и један у Анадолији; и чифлук у Тракији, и један у Македонији; и |
| тамбол, па аде, па румелијска страна, и анадолска, на Босфору, откуд се сунце рађа: и грознице |
| аши конаци, на румелијској страни, и на анадолској, од куда се сунце рађа: и грознице и кашаљ, |
| ; и тамо је сунце <pb n="142" /> као на анадолској страни...{S} Нека мм је конак тамо...{S} Нос |
| то знам шта је небо, земља, рај, пакао, анђели, <pb n="16" /> ђаволи.{S} Ја, Исмаил-бег, знам н |
| енедик-кошуља — свилене шалваре, кратке антерије, срмали-колане, обоце, билензуке и беде руке, |
| љу, врховима прстију, где је поруб њене антерије дотакао, па тад приносиле прсте к својим уснам |
| те одаје, с дугачким скутом свилене јој антерије, држећи главу високо, на прстима, и крећући пл |
| } Робиње и слушкиње <pb n="147" /> деру антерије на грудима од јада, и плачући раде по авлији, |
| е кћи „телејисана“, у свиленој дугачкој антерији с кћерине свадбе, и провлачи бројенице кроз пр |
| је у одају, с ћошке на софу, у дугачкој антерији, готово као женској, хаљини какву Турци носе к |
| ен, мршав, као снег беле браде, у белој антерији и белој чалми.</p> <pb n="112" /> <p>Они посед |
| једној затвореној софи крај мангала, у антерији и ћулаву, скрштених ногу, и пуши.{S} Загледао |
| о у мушкарца, науснице као у младића, у антерији скројеној по стамболски, коју је у срећно доба |
| а, изгорелих усана, а обучену у свилену антерију, и накићену; па кад се она, нешто проговоривши |
| ти-султан-хануминим даровима; позлаћене арабеске на тавану сакривене су свиленим материјама, зл |
| Да га крилати коњи, ветрови, пренеше у Арабистан, где, како су му причали, за недељу дана роде |
| <p>— Гар с тенџера..., не знам, осим за Арапе...{S} За џак:{S} Шемси-паша је, може бити <pb n=" |
| На магарићима пуни џакови, на коњићима Арапи, на камили кадуна: јашмак јој све лице сакрио, а |
| л-бејова уста...{S} Јахач као пустињски Арапи, нишанџија као Алах: у нокту (тачку) удари...{S} |
| е чешће завришти Рузиђар (Ветар), диван арапски коњ, ождребљен близу Мртвога Мора, однегован на |
| итање <pb n="37" /> пројездио друмом на арапском ату, у кога су копите обавијене белим крпама, |
| ну душом, јер му јавише да је мир! нема Арнаута по друмовима, ни у Прокупљу; мир...{S} Дахну ду |
| Знаш ли шта је то беса?{S} Часна реч у Арнаута.{S} Знаш ли да је Арнаутину више једна беса, не |
| јатаган; од жубора шадрвана шапат љутих Арнаута.{S} Склопи очи, да ово не гледа, а оно ето мули |
| јаше јер угледаше тахтариване и пратњу, Арнауте; дошао им је крај муци...</p> <p>Зима.{S} Хладн |
| а...</p> <p>И кад већил оде, мула позва Арнауте.{S} Сутрадан су Арнаути опколили кулу својега м |
| м, па зарида...</p> <pb n="22" /> <p>На Арнауте није зажалио; ни с једним фисом није ни у малој |
| но поздравље, посла телала да му сазове Арнауте; а он се узе полако спремати.{S} Обуче се у „ка |
| ску на оружје, да иду да умире побуњене Арнауте.</p> <p>— Тражио си од ђавола челенку, он ти ме |
| а, који је много пута стишавао побуњене Арнауте, и увек их брзо стишао; а Арнаути, ови други ја |
| ом; плашио мечку решетом, мула-Халима и Арнауте падишахом и законом!{S} Ха! ха! ха! насмеја се |
| , не би пала на земљу; човек до човека, Арнаути, па сви као разјарени рисови, и сви оружани до |
| рене главе, замишљен, његова кћи тужна, Арнаути љути: шкргућу зубма, прете, сваки час <pb n="10 |
| Турци су, и Срби, са својима код куће, Арнаути око конака мула-Халимова, очекују господара с х |
| .{S} Ја не плачем...{S} Пушке, сватови, Арнаути...{S} Сад ће да ме воде...{S} Исмаилу...{S} Сад |
| од страха пала, мртву.{S} Још исти дан, Арнаути сахранише, по обредима мусломанске вере, жену и |
| пред оборене главе.</p> <p>Мула смућен, Арнаути гори него пре, љути што им мула иде Шемси-паши, |
| жна, смућена, тужна...{S} Ат је осетио, Арнаути опазили да нема у мулину оку пламена што буктиј |
| а, вика, дивљи узвици, небо се пролама; Арнаути се деру, сви у један глас:</p> <p>— Нећемо!{S} |
| p> <p>И мало, па се граја сасвим стиша; Арнаути се разиђоше, сваки отиде својој кући; мула се п |
| и и Срби, кад видеше ражљућена мулу.{S} Арнаути узвикиваху, с времена на време:{S} Алда’!{S} Ал |
| уњене Арнауте, и увек их брзо стишао; а Арнаути, ови други јаничари, што се не боје, каткад, ни |
| лабуда, па се вину на њ.{S} Опколише га Арнаути, крупни као горштаци, опаљена лица и дугих брка |
| насмеје, грохотом, да гора одјекује, па Арнаути чују, било у по дана или у по ноћи, одмах се сп |
| ћи све једнако Фати по коси.</p> <p>Кад Арнаути доведоше хафуза, па се он стропошта крај своје |
| се са Шемси-пашом измирио.</p> <p>Никад Арнаути, Војњаци, нису гори били.{S} Крв хтеде пасти, д |
| {S} Алла’!{S} Алла’! продераше се дивље Арнаути што беху промолили главу кроз врата, па стрчаше |
| .. то поздрављају долазак мулине кадуне Арнаути грађани.{S} И Арнаути из пратње Фатине деру се, |
| говори шапатом.{S} Боји се буне, да се Арнаути не дигну на њена оца, што никад досле, да му не |
| е „пешкеш“ Мурат-паши, не знајући да се Арнаути сад нису умирили, већ само примирили, јер им не |
| да има у години макар један дан, кад се Арнаути не боје ни падишаха.</p> <p>Пусти глас једнога |
| ма у години дана макар један дан кад се Арнаути не боје ни падишаха; а заборави рећи, <hi>ни Бо |
| а га мајка као девојку, јер зна како се Арнаути свете.{S} Пашу су, како она верује, набедили, а |
| И после, мула, ти си се светио како се Арнаути не свете.{S} Камо да си му убио сина, а да не н |
| се да је паметан.</p> <p>И досад су се Арнаути бунили, и то против власти, али њему није било |
| оговори звер.</p> <p>Сутра-дан угледаше Арнаути кроз своја до пре неки дан тучна поља, кроз лив |
| и се...{S} Кад се последњи пут побунише Арнаути, убише јој сина, њену милост и хранитеља, кириџ |
| е у својој глави одавно, кад се умирише Арнаути, писао и написао Шемси-паша.{S} Шемси-паши мило |
| зак мулине кадуне Арнаути грађани.{S} И Арнаути из пратње Фатине деру се, Алаа’!{S} Аллааа’! сл |
| ан.</p> <p>После дођоше у конак Турци и Арнаути Прокупчани, и само Турци Лесковчани; међу њима |
| иван неће носити Цигани... него Турци и Арнаути...{S} Не у Стамбол...{S} Ох, мајчице!{S} Носите |
| ијом и отишли за тахтариваном.{S} Млади Арнаути опколили конак с грађанима, па све чешће пуцају |
| S} Гроб се затворио.{S} Белег су однели Арнаути некуд далеко...{S} Чује му глас, бесу јој даје. |
| зовој.{S} На задњу капију улажаху стари Арнаути и сјахиваху с коња пред коњушницом.{S} Мула и А |
| И после зар мислиш да су с овом осветом Арнаути готови.{S} Јок.{S} Ништа без крви.{S} Крв за кр |
| гом Фати-султан.{S} Носе је Цигани, јер Арнаути, Војњаци, носе само мртву жену, „за севап“.{S} |
| ечи одјекују чак по Топлици.{S} Слушају Арнаути, и слуша мула, чека...{S} Дође петак, Шемси-паш |
| у се мало повратила...{S} Пред кулом су Арнаути, не као до сада из неколико села, већ из свих, |
| оде, мула позва Арнауте.{S} Сутрадан су Арнаути опколили кулу својега муле, рано, спремни за пу |
| настави: „Ово није, пашо, раја, ово су Арнаути: има у години макар један дан, кад се не боје н |
| ха.{S} И ово нису, пашо, Турди, него су Арнаути: раде земљу, гаје стоку и држе бесу.{S} Арнаути |
| ле многе чифчије хафуз-Ахмедове, јер су Арнаути до његових чифлука, и гине војска...{S} Он посл |
| } Нека не долазе паше у Топлицу, јер су Арнаути сад...{S} У сарај ћу ја...</p> <p>И кад већил о |
| топот; вриште атови, фрчу коњи а алачу Арнаути.</p> <p>Све живо похита да гледа.{S} Жене се пр |
| ијано теме.{S} Стрча с куле, назва Бога Арнаутима; они му Бога прихватише и продераше се, дивље |
| иве и кићену опрему.{S} Сејмени јуре за Арнаутима, погледају се час-по међу собом, и ћуте као з |
| и с пашама, па се врати у Топлицу, каза Арнаутима, пред кулом, за овај договор, па оде у кулу; |
| д муле селам, а мула у Топлицу, да каже Арнаутима е се са Шемси-пашом измирио.</p> <p>Никад Арн |
| понесе га у Арнаутлук, мајци његовој, и Арнаутима; а буновно Прокупље трља очи, и гледа: чисто |
| отумачити, и, са Суљом и Саидом, младим Арнаутима из племена кому је он поглавар, одмах пошао к |
| на прозорима, јер се чуло е иде мула с Арнаутима.{S} Чује се топот и вриска атова, из далека, |
| .</p> <p>Прокупчани су видели где оде с Арнаутима к Топлици.</p> </div> <pb n="44" /> <div type |
| /p> <p>— Да се бије.</p> <p>— Како ће с Арнаутима на крај изићи?</p> <p>— Убио је мула-Халиму с |
| слони и она око на стакло, угледа, међу Арнаутима, оца.{S} Не чује се шта им говори; пролази кр |
| преко закона: пуномоћник јој био човек, Арнаутин један, кога она ни у сну није снила; уместо да |
| S} Шта је Турчин?{S} Лист од јасике.{S} Арнаутин?{S} Од репуха.{S} Онај трепери без ветра.{S} О |
| рој Србији, у Митровици, уби један млад Арнаутин младога ћатиба Хасан-беја, Цариграђанина.{S} З |
| у Ниш с топличким јабукама.{S} Мула је Арнаутин, али да се обазре и виде шта учинише ови ђавол |
| чиста је, чисте јој очи, којима се чуди Арнаутин, и чисто јој лице, коме се такођер чуди Арнаут |
| и чисто јој лице, коме се такођер чуди Арнаутин, јер он није мислио да може бити тако белога л |
| уста поља, само замакне за брег по који Арнаутин с пушком о рамену и хртом за собом, иде у лов |
| , па тиња, тиња.{S} Тако умствује стари Арнаутин и псује Шемси-пашу, а мула јаше напред оборене |
| ушао трипут мулин кавеџија, један стари Арнаутин, и ушао је трипут његов чибугџија, једно момче |
| ништа учинио.{S} После се чу, да је тај Арнаутин син једнога старца досељена после српско-турск |
| ; преко рамена му љута арнаутка.</p> <p>Арнаутин је висок, и за своје године врло крупан: још м |
| заљуби...</p> <p>Виде једнога младића, Арнаутина, јединца сина, и мезимца старога мула-Халима, |
| је је добио на дар од скадарскога паше, Арнаутина; поврх аџемскога шала опасао је силај, па нам |
| говори: „Кад је била заволела простога Арнаутина, зар да не заводи господскога сина пашина.“</ |
| дају; нико ништа не говори.{S} Неколико Арнаутина отворише врата на предсобљу, гурају се, промо |
| о, он виде пред својом капијом неколико Арнаутина.{S} Један му од њих, најстарији, узе нешто жи |
| раде земљу, гаје стоку и држе бесу.{S} Арнаутину је више једна беса, него Турчину стотину јеми |
| } Часна реч у Арнаута.{S} Знаш ли да је Арнаутину више једна беса, него Турчину, опрости, сто з |
| ци.{S} Пошикља крв читавим млазевима, а Арнаутка се подиже с обојеним крвљу уснама и зубима, ок |
| ин бакшиш збори, ђувендеее! цикну млада Арнаутка, као гуја, и за тренуће ока баци се на Лесковч |
| а није преживела црни глас: једна стара Арнаутка нађе је у одаји, камо је од страха пала, мртву |
| смаилова.</p> <p>— Алла’! узвикну стара Арнаутка, и скочи, покуша, онако стара, да истрчи, па н |
| са златним китама; преко рамена му љута арнаутка.</p> <p>Арнаутин је висок, и за своје године в |
| ум...</p> <p>— Ђувенде! опет је прекиде Арнаутка, и опет је лупи у врат песницом; а сирота Фати |
| и се чудим својој нени.{S} Моја је нене Арнаутка.{S} Колико сам пута гледао, кад сам био мали, |
| доке, имама.{S} И чим дође мало к себи, Арнаутке је покрише фереџом мулине кћери, метнуше јој н |
| > <p>Кроз арнаутску махалу нигде капка; Арнаутке се прибијају уз кафезе, веселе, радознало глед |
| ке на гранчицама, и крушке из сламе.{S} Арнаутке седе около, пуше, мирише им одело на угаљ, а н |
| ах у Прокупље, да јој испрати мајку.{S} Арнаутке гледају тугу и јад, па и ове окорела срца жене |
| ер му не отиде на гроб; од тада оне две Арнаутке, дадије мулине кћери и сина, нешто се крадом п |
| } Минире!</p> <p>У собу улетеше оне две Арнаутке, дадије; сручише читав ибрик воде на Фатину гл |
| ча, и кад види да само мрдне рука младе Арнаутке, нада се песници, те увлачи, несвесно, врат у |
| ћи, а кропе је некаквом водом две старе Арнаутке, дадије мулине кћери и сина; трећа јој лила ол |
| , од страха, или изгубила језик, говоре Арнаутке...</p> <p>Пуна соба жена.</p> <p>Неки још жању |
| о му мајке...{S} Аман!...{S} Како су се Арнаутке обукле, аман!... аман!..{S} Пољубићу му мајци |
| иваху с коња пред коњушницом.{S} Мула и Арнаутке сјахали су пред главном капијом и отишли за та |
| ево где комшилук, где хануме, где чак и Арнаутке из фиса мула-Халимова, што живе у Прокупљу, а |
| ечеве, и прођу сеоским путем но две-три Арнаутке на коњима, журе се у оближње село послом, или |
| , окрећући главу од своје кћери.</p> <p>Арнаутке, из свих села, чувши да им је болна мулиница, |
| елим јашмаком место на грлу где су били Арнауткини секутићи, да крв заустави, меће главу у торб |
| в, страшан глас.{S} Продера се сова.{S} Арнаутку обузе језа каква никад није; заклела би се у г |
| љи, моја сестра, него све Прокупље, сав Арнаутлук.{S} Који год ми каже: „Срећна ти невеста!“ см |
| ртва сина на Суљина коња, и понесе га у Арнаутлук, мајци његовој, и Арнаутима; а буновно Прокуп |
| е главу и полете, као да крила доби, ка Арнаутлуку, да што пре однесе црни глас родитељима, оја |
| ега се заљуби.</p> <p>Шкодралија живи у Арнаутлуку, и лети и зими, али му син долази у Прокупље |
| и, где је год турски дућан, или српски; арнаутски осташе отворени.{S} Наједанпут се прошара: дв |
| , твоје су ми очи биле књига, писана на арнаутски: сад ту књигу гледам, а ништа не могу да разб |
| мула-Халим Фати-султан.</p> <p>— Украде арнаутски мула турскога хафуза кћер!</p> <p>— Рођаку ца |
| дионице, испуњава поље, села с кућицама арнаутским, покривеним и сламом <pb n="66" /> и каменом |
| ешали репови, него главе; турски паша с арнаутским мутом.</p> <p>Кад стиже мула-Халим пред сара |
| Па чак у кули готово ништа више него у арнаутским кућама, да им не буде жао.{S} За Бајрам отер |
| б Исмаилов; беле се кровови ниских кућа арнаутских и високе куле мула-Халимове, а прошарани су |
| ула-Халима између расејаних ниских кућа арнаутских, и окречених и неокречених, покривених и сла |
| је трипут његов чибугџија, једно момче арнаутско.{S} А кад је већил пошао, мула га испратио до |
| е, кад је венчаше са мном, с поглаваром арнаутскога племена Војњака...{S} Ха-ха-ха!{S} Пашо, ка |
| луге уплашено згледаше.</p> <p>Поглавар арнаутскога племена Војњака!{S} Крупан, наочит, с дугач |
| во стадо овнова, те подели по сиротињи, арнаутској па и турској, и многима пошље по врећу брашн |
| ла <pb n="56" /> чаршија изиђе да гледа арнаутску силу и салтанат (госпоство); а подједнако се |
| ровова кошавиним крилима; нико не гледа арнаутску силу и <hi>салтанат</hi>, јер свуд капак до к |
| де шамију с главе, гологлава проклињаше арнаутску силу и турску обест. „Луда!{S} Луда!“ узвикну |
| ршћу, гребу и тужно циче...</p> <p>Кроз арнаутску махалу нигде капка; Арнаутке се прибијају уз |
| бадава...{S} Ич ми не излази на мегдан, арслан арслана тражи...{S} Арслан сам, пашо, нисам кука |
| и на мегдан, арслан арслана тражи...{S} Арслан сам, пашо, нисам кукавица...{S} Ха-ха-ха-ха-ха! |
| а мегдан, па се покајао, јер вели да се арслан с арсланом бије!...{S} Али тај исти мула признао |
| ..{S} Ич ми не излази на мегдан, арслан арслана тражи...{S} Арслан сам, пашо, нисам кукавица... |
| ворио је, кад бих имао овде себи равне, арслане“.{S} Његов фис, то му је његова породица; пази |
| па се покајао, јер вели да се арслан с арсланом бије!...{S} Али тај исти мула признао је и да |
| олико колико се узима: хиљаду гроша, ни аспре више.{S} Ја нисам трговац, нити мога сина крв хес |
| х, благ и милосрдан, није као човек: да аспру, па се големи, милостињу дадох; дариваће их прво |
| !{S} Јазук!{S} Хиљаду пута јазук! једну аспру <pb n="82" /> за милијон лира, за небројено благо |
| емси (сунце) да га отопи...{S} За једну аспру милијон лира, небројено благо...{S} Пође по конак |
| на капија искрпљена парчадма тенећке, и асуре, и истрча из дворишта једна сиромашна жена, Српки |
| аде, но се заљуља и лупи о под застрвен асуром.</p> <p>Материно је срце разумело какав јој глас |
| љута, него брижна, смућена, тужна...{S} Ат је осетио, Арнаути опазили да нема у мулину оку плам |
| је пошао, није га додирнуо стрменом, а ат није вриснуо, да одјекну брда и Јастребац, <pb n="96 |
| питају се ко је поноситији, младић или ат његов: извија дугачки врат, а танким ногама мислиш н |
| је срце разумело какав јој глас доноси ат сина њезина...</p> <p>И мула је протумачио вриску ат |
| проводи је мимо коњушницу где је пусти ат брата њена; води је по дворишту где му је хрт и соко |
| утњише сарајске степенице и зарза мулин ат, прими господара и полете, вриштећи.{S} За њим закас |
| уму до теткине ти куће, што је увек као ат без узде и улара, (жена која нема мужа) а чини севап |
| 1" /> жеженим златом.{S} Кад опази мулу ат зарза, трза се од сеиза, и одмах се зачу силна вриск |
| кну глухо и мртво Прокупље...{S} Врисну ат још једном, и још једанпут над својим мртвим господа |
| {S} Аллааа!</p> <p>Приведоше му вранца, ата пастушаста, паметна ока, танких ногу а дугачке грив |
| Исмаилов гроб; што ће гледати Исмаилова ата; што ће миловати Исмаилова хрта и сокола; што ће љу |
| менама на Исмаила; кад му више не гледа ата, не милује хрта и сокола, не љуби рухо, не плаче на |
| пет хиљада, за трећега петнаест, као за ата.{S} Ми овде хиљаду гроша како за крв мулина сина, т |
| лах-екбер</hi>, и у томе се зачу вриска ата Исмаилова.</p> <p>— Алла’! узвикну стара Арнаутка, |
| баш је сам украде.{S} Кроз пенџер па на ата...{S} Кириџије су њега среле.</p> <p>— Онако стар с |
| ласа од себе; чу се вриска обезглављена ата, и опет одјекну глухо и мртво Прокупље...{S} Врисну |
| о, и узјахао својега вранца, пастушаста ата; али пре него што је пошао, није га додирнуо стрмен |
| р, уста стамболски дивит!{S} Кад узјаше ата па прође прокупачким сокацима, женама вечера загоре |
| ојим очима гледао!{S} У заносу заборави ата, заборави где је...{S} У ђердеку је с невестом...{S |
| трчаше пашини сеизи те ухватише под њим ата: скочи мула као младић.{S} Право каже она стара: не |
| у му приђе сестрин сеиз, ухвати под њим ата, да га причува, знојава провода, док се он са сестр |
| е цеви, и чу се пуцањ, виде где момак с ата паде... „Јазук!{S} Јазук!{S} Хиљаду пута јазук! јед |
| , и најпосле: „Не украдоше Ахмед-хафузу ата из ахара, ни из авлије загара, него чедо, кћер му у |
| а...</p> <p>И мула је протумачио вриску ата како ју је ваљало протумачити, и, са Суљом и Саидом |
| сватовима велики барјак... трка, вриште ати; зурне и бубњеви, пушке...</p> <p>...{S} У Топлици |
| долине, гради сметове, камо би запали и ати а некмоли људи.{S} Умукле су тице певачице, само се |
| те, вриштећи.{S} За њим закасаше остали ати и коњи.{S} Цела <pb n="56" /> чаршија изиђе да глед |
| него на једној дивној мазги, длаке као атлаз, у самим златним китама.{S} Кад би отишао у Проку |
| -Бурну, где је сарај султан-Махмудов, с Атмејданом, где изгибоше јаничари, са султан-Ахмедовом |
| с Арнаутима.{S} Чује се топот и вриска атова, из далека, а чаршијом отвореном, завлада <pb n=" |
| тњи земља.{S} Лети блато у вис с копита атова и чилих коња, искићена чела и груди, прља им сапи |
| у опанцима.{S} Стаде вриска пастушастих атова, бију земљу копитама, и само што их додирнуше стр |
| Прокупље.</p> <p>Чује се топот; вриште атови, фрчу коњи а алачу Арнаути.</p> <p>Све живо похит |
| ово не гледа, а оно ето мулина сина, на ату; млад, леп, исти његов Бал-беј; пролази мимо прокуп |
| ту је већ Ђурђев дан, јунак Хедрлес, на ату, с миздраком, <pb n="143" /> у златним хаљинама, ок |
| :</p> <p>— Исмаил ће у зору овамо... на ату, на коме је онда отишао, у оном срмали-џамадану... |
| Нестрпљиви.{S} А кад се појави мула на ату, узвикнуше „машала“!{S} Мало, па се отвори капија, |
| етлова.{S} И јахао је каткад, али не на ату, него на једној дивној мазги, длаке као атлаз, у са |
| S} Иди под Јастребац...{S} Исмаил ће на ату у ђурђевску зору...{S} Сефа ђелд’н!{S} Сефа ђелд’н! |
| с травом до колена; пред њима јунак на ату, у златним хаљинама, с миздраком...{S} Ја сам мисли |
| ви му венац од врбе, и око паса врба; и ату му грива врбом накићена...{S} Сав град будан, одавн |
| n="37" /> пројездио друмом на арапском ату, у кога су копите обавијене белим крпама, старац је |
| ста!{S} Довде што си правио, сваки рече аферим! одавде што би, сваки би рекао јазук!{S} Алах за |
| не грознице, кашаљ сух, све чешће...{S} Ах, пролеће!{S} Кад се топи снег и бујају реке и потоци |
| мом и ћерком њихова чифлук-сахибије.{S} Ах! ако се удаје врањскога паше кћи у Лесковац, зими, к |
| после: „Не украдоше Ахмед-хафузу ата из ахара, ни из авлије загара, него чедо, кћер му украдоше |
| зник, дан смрти њихове чучук-хануме.{S} Ахмед-хафуз, отац, трезан, гологлав, обријане главе, пр |
| српске.{S} Пре српска села, сад лудога Ахмед-хафуза спахилуци...</p> <p>Не прође много, па хаф |
| ишћен; мноштво сељака, чифчије пијанога Ахмед-хафуза, раја турска, бедни робови, Срби, истерани |
| е хануме?</p> <p>Како дође из Цариграда Ахмед-хафуз, о њему па о њему.{S} Прво, убио је својега |
| ...{S} Из врта, из непрегледног вотњака Ахмед-хафузова са свакојаким воћкама, обученим у густо |
| товали су дуго до Прокупља; Прокупље је Ахмед-хафузу досуђено за „сургун.“ На уживање му дато п |
| укне јој пламен из очију.</p> <p>Док је Ахмед-хафузовица седела у Топлици Фати се мало повратил |
| а, <pb n="107" /> Цигани.{S} У првом је Ахмед-хафузовица; у другом Фати-султан.{S} Носе је Цига |
| роте што ово дана слушаху, и три робиње Ахмед-хафузове, две црнкиње и једна Черкескиња.{S} Мири |
| вриске, писке, од урнебеса, избудише се Ахмед-хафузове слуге и похиташе, по наредби Шемси-пашин |
| Један тахтариван, леп, бојадисан, носе Ахмед-хафузове чифчије; други, нов, од простих белих да |
| апијом своје сестре удате овде, до куће Ахмед-хафузове: ту му приђе сестрин сеиз, ухвати под њи |
| и-пашина сина, и најпосле: „Не украдоше Ахмед-хафузу ата из ахара, ни из авлије загара, него че |
| дочекали Ђурђевдан.{S} Из махале, не из Ахмед-хафузова комшилука (јер у комшилуку је тужно), ве |
| -пашинице, по пратњу Шемси-пашину.{S} И Ахмед-хафуз се пробуди, па кад чу шта је било, истрезни |
| .{S} Тако мисли; а после куне брод који Ахмед-хафуза и његов харем из Цариграда понесе, и тахта |
| м; а овај с њеном мајком однесе се кући Ахмед-хафузовој.{S} На задњу капију улажаху стари Арнау |
| пашиним харемом зауставише пред капијом Ахмед-хафузовом, па одјезди у Топлицу да исприча мули.{ |
| т-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафуза, са Осман-Џафер-бејем, сином Хајредин-Шемс |
| т-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафузову с мула-Халимом, поглаваром фиса Војњаци? |
| т-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафузову, са Осман-Џафер-бејем, сином, Хајредин-Ш |
| гледајући где уђе у велику морску лађу Ахмед-Хафуз, то јест човек који зна коран напамет, први |
| ше к Топлици, брзо се вратише па казују Ахмед-хафузу да су срели неке кириџије, и да су од њих |
| и, и то још тако стоји.)</p> <p>А хафуз-Ахмед још није стао.{S} Иде, тумара сокацима као луд, п |
| аби!</p> <p>Кад изиђе из дворишта хафуз-Ахмед треће јутро, он виде пред својом капијом неколико |
| чуда и покора, заплакаше.</p> <p>Хафуз-Ахмед оде, а не рече мули:{S} Зашто ми украде кћер?{S} |
| е мотке, коју носе четири чифчије бекри-Ахмед-хафуза, раја турска, Срби, опасани ликом; а двана |
| l:id="SRP19070_C11"> <head>XI</head> <p>Ахмед-хафузовица је седела у Топлици по за дуго.{S} Зал |
| е...</p> <p>— Чији је караван?</p> <p>— Ахмеда туџара (трговца).</p> <p>— Шта носи?</p> <p>— Ко |
| акав грдно дугачак џак, и однет у дућан Ахмеда-туџара, одакле се после караван кренуо?{S} И заш |
| аку носити; а бал се претворио у дућану Ахмеда туџара у кадуну са зумбул-очима...</p> <p>— Биће |
| а и ђаура, изгинуле многе чифчије хафуз-Ахмедове, јер су Арнаути до његових чифлука, и гине вој |
| тешко, и страх их је.{S} Обилазе хафуз-Ахмедовицу, а ниједна се не усуђује да узнемири тужно-с |
| ?{S} И зашто се уочи тога дана скидао у Ахмедовој авлији гар с тенџера?</p> <p>— Гар с тенџера. |
| афузову.</p> <pb n="40" /> <p>И у хафуз-Ахмедовој кући тишина.{S} Истина, једне хануме долазе, |
| даном, где изгибоше јаничари, са султан-Ахмедовом џамијом, где се чува Санџаги-Шериф, с Аја-Соф |
| о је Фати-султан нестало, нигде у хафуз-Ахмедову комшилуку дахира, ни саза, ни зила, нити се гд |
| ј, чуда!{S} Вај, вај, вај!“ Све о хафуз-Ахмеду.{S} Ни ко у неком граду мање да седи, ни да се о |
| р од скадарскога паше, Арнаутина; поврх аџемскога шала опасао је силај, па наместио ваздан киће |
| ном времену, о јунаштву, и о младости и ашиковању, па се опростише: паша оде у Лесковац, да одн |
| си-паша.</p> <p>— Туџар, шаир-девојка и ашици!{S} Конопци и сазови.{S} Хм!...</p> <p>— Истина з |
| ум, шаир (песник)-девојка.</p> <p>— .{S}Ашици, сваки има саз под мишком, зар ниси видео?{S} Од |
| <pb n="133" /> послао по шаир-девојци и ашицима неком своме пријатељу топличких јабука...</p> < |
| му селам, <pb n="120" /> аман!{S} Алла’ ашк’на (за Божју љубав)!...{S} Харам ти ако не...</p> < |
| лу турбе подиже.{S} Аман, султанијо!{S} Ашколсун!</p> <p>А оне две дадије, што досад удно собе |
| и говори:</p> <p>— Аман, султанијо!{S} Ашколсун!{S} Толико болна, а голем посао изврши:{S} Шем |
| му нешто шаптати; шапће дуго.</p> <p>— Ашколсун!{S} Сто пута нека ти жена савет да, једанпут г |
| да јој куца у саз и пева: о севдаху, о ашку, о Меџнуну и Лејли, двоје драгих, што се толико во |
| овако, њима онако.{S} Бог дели срећу, а ашчија чорбу, па нека им није на њу жао.{S} А оне које |
| ског а широког огњишта, све је будно; и ашчике, и слушкиње из целе махале, и неке сироте што ов |
| , пуштена си и од једнога и од другога, баба ти каже.{S} Твој баба је хафуз, и био је имам крас |
| тивога падишаха да се смилује, да ти се баба врати у Стамбол.{S} А!{S} Стамбол! <pb n="104" /> |
| говоре, душмани...{S} И хафуз-беј, твој баба, воли овамо.{S} И пре је волео; а сад ти поручује |
| ога и од другога, баба ти каже.{S} Твој баба је хафуз, и био је имам красне Аја-Софије; зна сав |
| ом:</p> <quote> <l>А! ха! ха!{S} Дервиш Баба!</l> <l>Љуби младу, удри стару кадуну!</l> </quote |
| Био би грех да се оженило дете (младић) бабом.{S} И ово сад није учињено од обести, већ из осве |
| ица се грче, прибијају се уз матер, или бабу, или дадију, јер осећају у сну хладноћу и сањају: |
| итај, молим те..., хоћеш да питаш хафуз-бабу: је ли истина да у шта ко умре, у томе га виде на |
| си сунце.{S} Име ти Шемси (сунце), ама бадава...{S} Ич ми не излази на мегдан, арслан арслана |
| а једу смокве, урме, поморанџе, нарове, бадем, што је претекло ханумама; једу <pb n="33" /> пол |
| утским кућама, да им не буде жао.{S} За Бајрам отера у град читаво стадо овнова, те подели по с |
| ена чела јагањце, које чувају за Курбан-бајрам...{S} Месец је зашао, звезде су утрнуле, дан се |
| ећил, по у годинама човек, обучен као о Бајраму.{S} Допратише га сејмени.{S} Мула га примио на |
| е свекрва, пашиница.{S} Насред ћошке је бакаран мангал, пун жара.{S} Једна млада Прокупчанка, б |
| још је насред собе; још је крај ње онај бакаран мангал, пун пепела и угљевља, уместо жара; још |
| понуде.{S} Пуни рафови понуда, баница у бакарним сановима, грожђе из туршије у земљаним зделама |
| еспап, а он се за ту крв погађа; уместо бакарних грошева, златне ми лире за њу нуди, срам га би |
| врискују, падају у севдах; свекрва баца бакшиш чочецима, весели се, ни у кога не гледа, ни на к |
| бакшиш? <pb n="114" /> Ааа?{S} То пашин бакшиш збори, ђувендеее! цикну млада Арнаутка, као гуја |
| !{S} Баш толики ли је јунак Шемси-пашин бакшиш? <pb n="114" /> Ааа?{S} То пашин бакшиш збори, ђ |
| за мангал: даће свекрва пашиница добар бакшиш.{S} Али их претече бела робиња, с дебелим златни |
| фер-бејом...{S} А?{S} Џафер-беј... јок, Бал-беј, тако га од милости зову.{S} Баш је, вала, „бал |
| опривом...{S} Усред зиме имаћеш зумбул, Бал-бејове очи; усред зиме имаћеш ђул, Бал-бејова уста. |
| Бал-бејове очи; усред зиме имаћеш ђул, Бал-бејова уста...{S} Јахач као пустињски Арапи, нишанџ |
| би устао ујутру, а она: — Избаци једно, Бал-беј.{S} Тако данас, тако сутра — остало једно, а он |
| злази из конака, ни пашиница, ни пашић, Бал-беј.{S} А буд се оволико осрамотише, ту да бар више |
| или, како га родитељи од милости зову, Бал (мед), висок је, танак је, очију плавих, трепавица |
| ив власти, али њему није било овако.{S} Бал-беја из харема не пушта.{S} А пашиница од страха чи |
| (мед), ако се може бал у џаку носити; а бал се претворио у дућану Ахмеда туџара у кадуну са зум |
| и дланом у врата, заклињући га у њихова Бал-беја, да јој отвори.</p> <p>Три дана се затварао, а |
| уле, или да дође његову Бал-беју.{S} За Бал-беја ће; ружа је за булбула...{S} И то венчање умни |
| е да..!{S} Кад је питају за кога ће „За Бал-беја“, одговориће весело...{S} Мој Бал-беј булбул; |
| у венчање!{S} Венчао се с невестом њена Бал-беја! „Јазук, јазук!{S} Опет јазук!{S} Има ли правд |
| образ бити, кад Фати-султан буде кадуна Бал-бејова...</p> <p>Мисли паша, мисли, ни с ким се не |
| ина сина, на ату; млад, леп, исти његов Бал-беј; пролази мимо прокупачки сарај; засијаше се кро |
| жене крију?{S} Ниси.{S} Криле су се од Бал-беја..., јок од њега, од његове <pb n="115" /> паме |
| ...</p> <p>— Или бал (мед), ако се може бал у џаку носити; а бал се претворио у дућану Ахмеда т |
| види шта му одговара.{S} Пита: „где је Бал-беј?“ А слушкиња: „С ханум-ефендијом, пашо азретлер |
| n="81" /> преко зида па у њу, и кад се Бал-беј игра, да изиђе, да...{S} Не!{S} Материно срде д |
| ноћу, разговара.{S} Она вели да испрате Бал-беја у Цариград... „Какав Стамбол, женска главо?!{S |
| јатељу топличких јабука...</p> <p>— Или бал (мед), ако се може бал у џаку носити; а бал се прет |
| Бал-беја“, одговориће весело...{S} Мој Бал-беј булбул; мула вук... медвед...“</p> <p>Хоће да з |
| плице, из племена Војњака, а ћатиб унук Бал-бејов, праунук Шемси-паше лесковачког.</p> <p>За кр |
| же хоће ли код муле, или да дође његову Бал-беју.{S} За Бал-беја ће; ружа је за булбула...{S} И |
| о га од милости зову.{S} Баш је, вала, „бал“.{S} Млад, леп, гонџе-лале, и од соја; стриц му је |
| ј донесу понуде.{S} Пуни рафови понуда, баница у бакарним сановима, грожђе из туршије у земљани |
| дана и три ноћи: једоше печене кокошке, банице; пише каву и шербет и водише разговор о свачему, |
| .{S} А буд се оволико осрамотише, ту да бар више не страхују, друкчије би било, лакше.</p> <pb |
| и, а сад за једним кишом их лије.{S} Па бар да се опије, заборавио би своју несрећу; али како д |
| е још није попила, ни цигару духана, ни бардак воде“, шапћу оне три робиње у предсобљу ханумама |
| од Турака, послаше им улака, да склопе барјак... повукоше се, и одмах почеше доносити из Ниша, |
| и, искићени коњи; пред сватовима велики барјак... трка, вриште ати; зурне и бубњеви, пушке...</ |
| рдно велики пас, јер му се час по учини бахат од човека; звечи синџир: ево пета ноћ где га не п |
| , подврискују, падају у севдах; свекрва баца бакшиш чочецима, весели се, ни у кога не гледа, ни |
| } Голо дрво нико не погледа, на лиснато бацају очи, на родно камење.{S} Што више рода, више кам |
| стаде крај незатворена капцима прозора, баци крвав поглед према Прокупљу, к Лесковцу, и викну: |
| Кад би четрдесети дан, ето ти једнога; баци се на њега, ама не каменом, него ружом.{S} И види |
| да Арнаутка, као гуја, и за тренуће ока баци се на Лесковчанку, заиста добро плаћену, дохвати ј |
| <p>— Аман, кћери!{S} Кад бездушан човек баци кривицу на душевна човека, толико је колико да пљу |
| {S} Бела робиња час гледа у хануме, час баци поглед на своју кјучук-хануму (младу <pb n="34" /> |
| едан, крупан, дуге беле браде; за се је бацио кадуну: на лицу јој био пешкир, па се смакао, те |
| који год је прошао, на њега се каменом бацио (ко великим, ко малим, како је коме срце било), и |
| ах, за њен јад.{S} Хафуз, што улажаше у бачву, да се у вину купа, трезан; плаче и грли кћер, од |
| трезнио, који је, како причају улазио у бачву, те се у вину купао.{S} Хода до ноћи, тад долази, |
| али; а сад, има недеља дана, сваку ноћ, баш око поноћи, кад се сам слободи, и развесели.{S} Јеж |
| — Ђувенде!{S} Ђувенде!{S} Ђувендеее!{S} Баш толики ли је јунак Шемси-пашин бакшиш? <pb n="114" |
| к, Бал-беј, тако га од милости зову.{S} Баш је, вала, „бал“.{S} Млад, леп, гонџе-лале, и од сој |
| Босфору, носићеш га у срцу до века, па баш да живиш, пошто си га видео, још сто година“.{S} Та |
| , не бој се!{S} Ја се људи не бојим, па баш да би пошла стотина на мене једнога.{S} А ако ће ме |
| а га уплашено, јер јој се учини да није баш... сасвим паметан.</p> <p>А да ли види он, оџаковић |
| ригу, страх, и стид.{S} Али како ће оне баш све опазити, кад је у „светло лице“ никако не гледа |
| је венчана.</p> <p>— Јазук!</p> <p>— И баш је сам украде.{S} Кроз пенџер па на ата...{S} Кириџ |
| убица Шемси, паша лесковачки! „Ама зар баш сам паша?“ „Не.{S} Заптије из прокупачког сараја.“ |
| мирис тако јак, све јачи, као да је ту башта онога света...{S} Из онога сахана пало је сребро, |
| емљи као на небу, у рају где је зелених башта, извора, девојака с великим црним очима, у сеница |
| рица наглуха прострла телећу кожу усред баште, између густих, великих шимшира, па клања: од пет |
| арему три одаје, једна с улице и две из баште, где пашиница госте прима, што се турски зову <hi |
| ће...{S} А од пре три дана је у соби из баште, одакле кроз прозор види капиџик мулине кћери, и |
| веж ноћни ваздух на шебој и каранфил из баште, на амбер и зумбул-ливанту с косе, на ђул-су с не |
| лепа као руже што осташе саме у пустој башти његовој, Фати-Султан...{S} Од рода је султанова, |
| то буле, младе жене и девојке, певају у башти између леха, крај пупољале руже где је ћуп пун во |
| зеле, певају!...{S} Из далека, из једне баштованџинице допире кларнет и турска песма, турска мо |
| ким гласом, сам говори; мало, па сиђе у башту, мисли да ће му тамо лакше бити, а оно горе: у ја |
| 113" /> де вене...{S} За садберк-ђул је башча према сунцу; за танку главу танка реч; за тебе, ђ |
| > <p>— Тамо сам ја била; у сестриној је башчи чучао он, Исмаил...{S} Аман!{S} Како ми је било о |
| на оном свету његови.</p> <p>— Истина, бебег’м.{S} И ја знам... истина.{S} Ама што питаш?{S} Т |
| , да у зору изнова ради.</p> <p>— Фати, бебег’м (зеницо моја)!{S} Зашто да у зору изнова ради? |
| те ме, за Алахову љубав!</p> <p>— Аман, бебег’м! промуца мајка, па заплака.{S} Зна она: тахтари |
| ли, <pb n="16" /> ђаволи.{S} Ја, Исмаил-бег, знам нашу највећу заклетву <hi>валлахи</hi>, <hi>б |
| промени у лицу и рече:</p> <p>— Исмаил-бег... ћути!</p> <p>— Зашто да ћутим, Фати-султан?</p> |
| већи празник — свадба.{S} Сад је Исмаил-бег видео Фати-султан: једанпут с отлукане, једанпут са |
| а овамо, код Фати-султан, Лесковчанка, беговица, седи и пуши.{S} Није скинула ни покривала с г |
| ичала му мајка, и робиње, и једна стара беговица о њеној лепоти много.{S} Нестрпљив био.{S} Црн |
| бејаше, дође к њој у одају једна стара беговица, Лесковчанка, погурена, не од старости, него о |
| е, и руке и ноге, и стас и ход, све.{S} Беговицу је послао Шемси-паша, бојећи се преваре с мули |
| на кулу, да виде несуђену кадуну Исмаил-бегову, мула-Халимовицу, Стамболку, рођаку цара царева. |
| рије, срмали-колане, обоце, билензуке и беде руке, разбачене, забачене преко главе.{S} Смакле с |
| : али овако...{S} Шта да говоре?</p> <p>Бедна старица!{S} Ситна, мршава, с очима утеклим у глав |
| ије пијанога Ахмед-хафуза, раја турска, бедни робови, Срби, истерани су на кулук од поноћи; раз |
| заплака, ни уздахну.</p> <p>Уз прозоре, без ћерчива и капка, кроз које улази мирис једне велике |
| пашиница пусти глас, да је свакој жени, без разлике вере, слободно доћи и видети, те поврвеше ж |
| :</p> <p>— А, а!{S} Нов тахтариван мој, без врата и пенџера, из џамије...{S} Покрите га дувком |
| да је не виде људи с откривеном главом, без фереџе.</p> <p>Чу се из предсобља врло слаб, мушки |
| а млада и зелена испратио на онај свет, без невоље, тек од обести, Шемси-паша.{S} И ту јој се з |
| живи с мужем, те га остави.{S} Млада, а без мужа беше пет година: заинатио се онај, па не удара |
| е што ни усред бела дана не иду улицама без пратње, похиташе у ово доба саме!!{S} Жене!...{S} Б |
| прети, па му окрете леђа, сиђе с тахта без збогом.</p> <p>Затутњише сарајске степенице и зарза |
| светом Арнаути готови.{S} Јок.{S} Ништа без крви.{S} Крв за крв.{S} Пашина сина за сина њихова |
| оброк им је био одмор; некад се прошле без оброка, јеле с ногу радећи; и ноћу радиле.</p> <p>А |
| уче тако срећан, а данас и без кадуне и без сина.{S} Крв за крв!{S} Наћи ће убицу, па макар иша |
| а-Халим?{S} Јуче тако срећан, а данас и без кадуне и без сина.{S} Крв за крв!{S} Наћи ће убицу, |
| ићи, плакаће им деца, остаће им мужеви без вечере, па ће бити грђене.</p> <p>Једне су долазиле |
| Арнаутин?{S} Од репуха.{S} Онај трепери без ветра.{S} Овај се једва миче кад кокошке иду на сед |
| Фати-султан!{S} Дочекала зиму у Топлици без наде на срећне дане, и ко зна <pb n="91" /> да ли с |
| белом брадом, а с лицем свежим, готово без бора, с оком црним и крупним, што с маха на мах син |
| под судом...{S} Није велики човек дрво без хлада.{S} Од Шемси-паше има фајду читав вилајет...{ |
| Зулфи?{S} Волим с Исмаилом недељу, него без њега век...{S} Он је тамо...</p> <p>— Чучук-ханум.. |
| до теткине ти куће, што је увек као ат без узде и улара, (жена која нема мужа) а чини севап, с |
| b n="89" /> га; не грде га што иде ноћу без фењера као хајдук, грехота; не осврћу се на његове |
| з прокупачког сараја, што оставише децу без родитеља и хранитеља, где грцају у плиткој Морави? |
| љак ражљути, разума ни трунке, осећања „без узде и удара“; умукне човек проговори звер.</p> <p> |
| продужава.</p> <p>— Аман, кћери!{S} Кад бездушан човек баци кривицу на душевна човека, толико ј |
| о Скадру!{S} Аман!...{S} Ха! ха! ха!{S} Бездушник!{S} И лаже и узима у уста Алаха и пејгамбера! |
| астребац, и брда и долине, и увија се у бези покров брег под Јастрепцем на чијем је врху гроб И |
| ма, оним што је било најлепше у великом Безистану цариградском, и што су везле три сиротице, Ту |
| вим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Мурад-беј будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафет-Фати |
| а тражи.{S} Овде су Махмуд-беј, и Мурад-беј, њена оца комшије, па нека јој буду пуномоћници...< |
| а сина?</p> <p>— Ево га, одговори Мурад-беј, и гурну уз врата једнога дежмекастог старца.</p> < |
| <p>— Буди!</p> <p>И још једанпут Мурад-беј онако пита; и трећи пут Фати одговори „буди“.</p> < |
| и наказни; чекају жртву...</p> <p>Мурад-беј понови питање.</p> <p>Опет ништа.</p> <p>Трећи пут. |
| а имена име мула-Халимово.</p> <p>Мурад-беј јој тражи пуномоћје за венчање с мулом.</p> <p>Ништ |
| им одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафет-Фат |
| им одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш ли да венчамо тебе, Сафет- |
| в, а уз врата, одшкринута, приђе Махмуд-беј, с великом белом чалмом и с ћурком до земље, Турчин |
| их пуномоћника тражи.{S} Овде су Махмуд-беј, и Мурад-беј, њена оца комшије, па нека јој буду пу |
| не дишу.{S} Мртва тишина.</p> <p>Махмуд-беј понови питање, истим редом речи, истим тоном.</p> < |
| ора нема.</p> <p>Свршено.</p> <p>Махмуд-беј се помаче, уступи место Мурад-беју, <pb n="118" /> |
| Тек онако говоре, душмани...{S} И хафуз-беј, твој баба, воли овамо.{S} И пре је волео; а сад ти |
| бејом...{S} А?{S} Џафер-беј... јок, Бал-беј, тако га од милости зову.{S} Баш је, вала, „бал“.{S |
| стао ујутру, а она: — Избаци једно, Бал-беј.{S} Тако данас, тако сутра — остало једно, а он се |
| и из конака, ни пашиница, ни пашић, Бал-беј.{S} А буд се оволико осрамотише, ту да бар више не |
| сина, на ату; млад, леп, исти његов Бал-беј; пролази мимо прокупачки сарај; засијаше се кроз пу |
| и шта му одговара.{S} Пита: „где је Бал-беј?“ А слушкиња: „С ханум-ефендијом, пашо азретлери (с |
| 81" /> преко зида па у њу, и кад се Бал-беј игра, да изиђе, да...{S} Не!{S} Материно срде даље |
| -беја“, одговориће весело...{S} Мој Бал-беј булбул; мула вук... медвед...“</p> <p>Хоће да запла |
| доби одговора, стара настави:{S} Џафер-беј је млад, видела сам га једанпут у Есма-кадуне...{S} |
| венчање с Џафер-бејом...{S} А?{S} Џафер-беј... јок, Бал-беј, тако га од милости зову.{S} Баш је |
| олико...{S} Волела бих, кузум, да Џафер-беј стане поред <pb n="105" /> мула-Халима, да их видиш |
| , истина; ама <hi>то</hi> ти је и Џафер-беј, јер ти ниси била пуштеница.{S} Ухо на срце, кћери, |
| ласти, али њему није било овако.{S} Бал-беја из харема не пушта.{S} А пашиница од страха чисто |
| аном у врата, заклињући га у њихова Бал-беја, да јој отвори.</p> <p>Три дана се затварао, а пос |
| или да дође његову Бал-беју.{S} За Бал-беја ће; ружа је за булбула...{S} И то венчање умним ок |
| ..!{S} Кад је питају за кога ће „За Бал-беја“, одговориће весело...{S} Мој Бал-беј булбул; мула |
| нчање!{S} Венчао се с невестом њена Бал-беја! „Јазук, јазук!{S} Опет јазук!{S} Има ли правде и |
| е крију?{S} Ниси.{S} Криле су се од Бал-беја..., јок од њега, од његове <pb n="115" /> памети: |
| , разговара.{S} Она вели да испрате Бал-беја у Цариград... „Какав Стамбол, женска главо?!{S} За |
| време да се хануме крију од њихова Бел-беја — пропевао петлић...</p> <p>Џафер, или, како га ро |
| едан млад Арнаутин младога ћатиба Хасан-беја, Цариграђанина.{S} Зашто га уби нико не знаде; а с |
| ут, хоће ли за Шемси-пашина сина, Џафер-беја; она му је трипут одговорила: хоћу, и била је тако |
| S} Шемси има сина, млада, красна, Џафер-беја.{S} Шемси је био већ спремио Фати-султан дар, који |
| ипомоћ слушкиња десет дана.{S} Одаје се бејаху претвориле у радионице: лествице, чекићи, гвозде |
| да га од тога не задржаше Турци што се бејаху скупили да гледају бој петлова.{S} И јахао је ка |
| з кафезе и пробушене ограде; људи, који бејаху код куће, изиђоше на капију, пред дућане, у чарш |
| му ништа не казује, ништа не говори.{S} Бејаше се мало повратила, и разгалила, па...{S} Оде јој |
| .{S} Кад зађоше у српску махалу, и мула бејаше далеко, отвори се једна трошна капија искрпљена |
| и о брату; прича о његову разговору кад бејаше мали, о јунаштву кад поста бећаром, о његову срц |
| > <p>Кад размота дугачак појас којим је бејаше за се привезао, изнесе је на кулу.{S} Колико се |
| аде; а сваки знаде да му млади ћатиб не бејаше ништа учинио.{S} После се чу, да је тај Арнаутин |
| паша тобоже изненађено, а у лицу му не бејаше ни капи крви, и целим телом задрхта.{S} И опет с |
| ера; шест му умреше (најмлађа, којом се бејаше пре три године оженио, умре преклани; и веле да |
| њену милост и хранитеља, кириџију, који бејаше пошао у Ниш с топличким јабукама.{S} Мула је Арн |
| {S} Прва реч коју после три дана изусти бејаше <hi>мајка</hi>.{S} За мајку оца пита, за њен стр |
| ну, не тужну него као убивену; глас јој бејаше промукао, и болан, болан, кад, угледавши несуђен |
| а читаву недељу; а онда, у петак, јутро бејаше, дође к њој у одају једна стара беговица, Лесков |
| мала пушка, с искићеном јабуком, где му бејаше рука, кад даваше бесу Фати-султан; све је то так |
| р, ујак садразам, оба деда паше, рођаци бејелербејови...{S} Млад, кузум, твоја прилика.{S} Ти с |
| рева, кћер Ахмед-хафуза, са Осман-Џафер-бејем, сином Хајредин-Шемси-пашиним?</p> <pb n="117" /> |
| ва, кћер Ахмед-хафузову, са Осман-Џафер-бејем, сином, Хајредин-Шемси-пашиним?</p> <p>— Аман, кћ |
| е, из племена Војњака, а ћатиб унук Бал-бејов, праунук Шемси-паше лесковачког.</p> <p>За крв си |
| -бејове очи; усред зиме имаћеш ђул, Бал-бејова уста...{S} Јахач као пустињски Арапи, нишанџија |
| з бити, кад Фати-султан буде кадуна Бал-бејова...</p> <p>Мисли паша, мисли, ни с ким се не разг |
| амо.{S} Исти ред речи, само место Џавер-бејова имена име мула-Халимово.</p> <p>Мурад-беј јој тр |
| ануми, да је до овога часа била и Џафер-бејова и мула-Халимова, а од овога часа ниједнога.{S} О |
| вом...{S} Усред зиме имаћеш зумбул, Бал-бејове очи; усред зиме имаћеш ђул, Бал-бејова уста...{S |
| ти тражити пуномоћје за венчање с Џафер-бејом, јер си прво била с њим венчана.{S} После с мула- |
| це...{S} Да ти обновимо венчање с Џафер-бејом...{S} А?{S} Џафер-беј... јок, Бал-беј, тако га од |
| ахмуд-беј се помаче, уступи место Мурад-беју, <pb n="118" /> Турчину, у високом фесу, и ћурку п |
| оће ли код муле, или да дође његову Бал-беју.{S} За Бал-беја ће; ружа је за булбула...{S} И то |
| на две мотке, коју носе четири чифчије бекри-Ахмед-хафуза, раја турска, Срби, опасани ликом; а |
| авно, нарочито кад хафуз није при себи: бекрија је бивши имам Свете Софије да му је мучно наћи |
| уле, — не смеде, да не ражљути мулу.{S} Бекрија, <pb n="61" /> луд, али хафуз, па зна: кад се д |
| е је време да се хануме крију од њихова Бел-беја — пропевао петлић...</p> <p>Џафер, или, како г |
| ечки, певају, и онако седећи играју.{S} Бела робиња час гледа у хануме, час баци поглед на свој |
| од двадесет пет лета, да му није брада бела, дуга.</p> <p>У једној великој а ниској одаји, са |
| лицу развијене! друге, оне што ни усред бела дана не иду улицама без пратње, похиташе у ово доб |
| вљацима.{S} Излетеће неко преда њ усред бела дана, па...{S} После ће га сакрити на бесу, и ништ |
| сам!</p> <p>— Ваш сам...{S} Како му је бела брада: има деведесет.</p> <pb n="45" /> <p>— Сто.< |
| ашиница добар бакшиш.{S} Али их претече бела робиња, с дебелим златним ланцем око врата, с вели |
| н јој доле, код ногу; једна ножица, још бела, с црвеним табаном и ноктима, вири испод ружичасте |
| трепцем на чијем је врху гроб Исмаилов; беле се кровови ниских кућа арнаутских и високе куле му |
| Турчин, мали, погурен, мршав, као снег беле браде, у белој антерији и белој чалми.</p> <pb n=" |
| му и подбуле очи; подбуо у лицу; обрве беле, дугачке, наднеле се над очи сасвим; дуга брада, п |
| елим крпама, старац један, крупан, дуге беле браде; за се је бацио кадуну: на лицу јој био пешк |
| д из одаје изиђе мула, као џин, дугачке беле браде, Исмаил оде мајци, поче да се око ње мази, д |
| мо, онако некога радника, већ робиње, и беле и црне.{S} С првима је, по мњењу „правих турских п |
| ско; а после се стидео, пак и од црне и беле робиње.{S} Залуд су га звале да се играју ораха; н |
| за рамена, обори је на под, и зари јој беле, оштре секутиће своје у смежурано грло, као вук ов |
| никуд од ње...{S} Гроб се затворио.{S} Белег су однели Арнаути некуд далеко...{S} Чује му глас |
| " /> бора, разастрта по кадивеној хаши, бели се као лабуд; а са зеленог чоханог гуња чепкени, о |
| сваке икиндије мимо њену кућу пролази: бели му се хаљина, фистан, широка, у небројено <pb n="1 |
| реџом мулине кћери, метнуше јој на лице бели јашмак, па изиђоше; уђоше људи:{S} Фатин пуномоћни |
| ете из мајкине руке соко, не соко, него бели голуб...</p> <p>Уста занемела; очи склопљене (закл |
| на врх брега под Јастрепцем, увијена у бели покров, а она се залеђена суза отопила и низ образ |
| , на онај брег под Јастрепцем, увијен у бели покров, може бити? или некуд даље, далеко од муле? |
| а и изгорелих од сунца прсију, у уским, белим, сукненим чакширама, ишараним црним гајтанима, у |
| уго.{S} Мајка седи према њој, забрађена белим јашмаком онако као кад се Богу моле, с бројеницам |
| рапском ату, у кога су копите обавијене белим крпама, старац један, крупан, дуге беле браде; за |
| и и милује: а Лесковчанка, притискујући белим јашмаком место на грлу где су били Арнауткини сек |
| ...</p> <p>Човек један, крупан, у уским белим чакширама, забрађен великим пешкиром тако да му с |
| , почеше долазити на коњма, с раширеним белим чаршавима преко пупих бисага, да је обиђу, и да ј |
| ноћас снила..., па...{S} Не доврши него белим ручицама, меким као паперје покри очи: да не глед |
| и и оне две дадије, све три на коњма, с белим чаршавима преко бисага, увијене у јапунџа као људ |
| лада Прокупчанка, була, <pb n="31" /> у белим шалварама, чучи крај мангала и кува каву у жутој |
| ну на дланове и табане, на нокте руку и белих ножица, као невести; Исмаилова сестра <pb n="140" |
| афузове чифчије; други, нов, од простих белих дасака, <pb n="107" /> Цигани.{S} У првом је Ахме |
| Збацио <pb n="69" /> је Исмаил са себе бело платно...{S} У руху је у коме га је живога гледала |
| ти-султан...{S} Љуби јој и очи и лице и бело грло...{S} Пољубио би и уста, а још се уздржава, к |
| , јер духа с Јастрепца помаман ветар: у бело се облачи Јастребац, и брда и долине, и увија се у |
| -султан, чучећи на зеленој трави, сва у бело, личи на љиљан.{S} А и она је као љиљан, чиста је, |
| до Белога Мора ћемо те тахтариваном, од Белога Мора ђемијом; носићемо те у Стамбол, па аде, па |
| hi>?{S} У весељу, од вечери до зоре, до белога дана.{S} Мирише свеж ноћни ваздух на шебој и кар |
| {S} Начинићемо ти леп тахтариван, па до Белога Мора ћемо те тахтариваном, од Белога Мора ђемијо |
| н, јер он није мислио да може бити тако белога лица под топлим сунцем стамболским.{S} Очи га за |
| S} А док сасвим не леже, мало, мало, па белој робињи на само, на ухо: „Зулфи!{S} За Божју љубав |
| као снег беле браде, у белој антерији и белој чалми.</p> <pb n="112" /> <p>Они поседаше у једно |
| мало, „ биљбиљур“, у мршавој руци, тако белој, с црвеним ноктима и дланом, с плавим жилама кроз |
| погурен, мршав, као снег беле браде, у белој антерији и белој чалми.</p> <pb n="112" /> <p>Они |
| нда отишао, у оном срмали-џамадану... у белој хаљини... оној...{S} И јенђе... дошле!...{S} Ево |
| S} Крупан, наочит, с дугачком, као снег белом брадом, а с лицем свежим, готово без бора, с оком |
| , узео се играти ораха с црном Ђултер и белом Замбак; а оне му све угађале, више него пре, зажм |
| раним црним гајтанима, у гуњевима, неки белом ћечету, неки у фесу и пешкиру, сви у опанцима.{S} |
| одшкринута, приђе Махмуд-беј, с великом белом чалмом и с ћурком до земље, Турчин, комшија Фатин |
| Турци носе кад су код куће, распојас, у белом ћулаву, бос, у терлуцима од црвена сактијана.{S} |
| се уздржава, као Мифтар...{S} Узе руку, белу, меку као паперје, каква је, по његову мњењу и пам |
| му <pb n="12" /> се, израдити слику на белу платну, на свили: сликао би је, али не уме, и не с |
| из празних груди песма:</p> <quote> <l>Белу рубу обукла невеста,</l> <l>Убаво лане;</l> <l>Мор |
| {S} Враћам му слободу, то могу; не могу бео образ.{S} Сам га је на комар турио и изгубио.{S} А |
| p>САФИ-ХАНУМ</p> <p>МЕЈРЕМ-ХАНУМ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“</p> <p>Ч |
| од мене нека више страха нема.</p> <p>— Беса, мула?</p> <p>— Беса, пашо!</p> <p>— Ејвала, мула, |
| аха нема.</p> <p>— Беса, мула?</p> <p>— Беса, пашо!</p> <p>— Ејвала, мула, пријатељу!{S} Што Шк |
| и држе бесу.{S} Арнаутину је више једна беса, него Турчину стотину јемина.{S} Ха-ха-ха!...{S} Т |
| .{S} Знаш ли да је Арнаутину више једна беса, него Турчину, опрости, сто заклетава?</p> <p>Он г |
| ио, бесу ти дајем.{S} Знаш ли шта је то беса?{S} Часна реч у Арнаута.{S} Знаш ли да је Арнаутин |
| бећи је.</p> <p>Свесно схвата питање, а бесвесно одговара:</p> <p>— Исмаил ће у зору овамо... н |
| оследњи је лист одавно опао, откинуо га бесни север, што час-по са страшним фијукањем диже снеж |
| -Богданова кула, гледајући, муком, чуда бесних освајача царевине српске.{S} Пре српска села, са |
| ad>I</head> <p>Шућур!{S} Прогнаше онога бесног пса, коме човеков живот није ништа; прогнаше га |
| , нариче, љути се на оца што јој својом бесом спута и ноге руке, те не може да се и она освети |
| е отме сам падишах, ја бих и њега убио, бесу ти дајем.{S} Знаш ли шта је то беса?{S} Часна реч |
| рнаути некуд далеко...{S} Чује му глас, бесу јој даје.{S} С њом ће увек, овде, у кули, врло вел |
| ри, очи му се сијају, лице се зажарило: бесу даје својој невести; рука му пала на искићену јабу |
| а дана, па...{S} После ће га сакрити на бесу, и ништа.{S} А и кад би га ухватили, каква би њој |
| Арнаути: раде земљу, гаје стоку и држе бесу.{S} Арнаутину је више једна беса, него Турчину сто |
| јабуком, где му бејаше рука, кад даваше бесу Фати-султан; све је то тако <hi>сестра</hi> намест |
| е живога гледала...{S} Леп!{S} Даје јој бесу да неће никуд од ње...{S} Гроб се затворио.{S} Бел |
| е била Исмаилова рука, кад јој је давао бесу.{S} И врховима својих нежних прстију додирну место |
| сви стари узеше говорити е је мула дао бесу, па би му они залепили блато на образ...{S} Одуста |
| ести, већ из освете.{S} Јер мула је дао бесу сам себи да ће паши срамоту за жалост...</p> <p>Тр |
| да га не осрамоте сад под старост — <hi>бесу</hi> је дао...</p> <p>Али уместо Шемси-паша „Данга |
| .{S} Кад сам ја била девојка, он је био бећар...{S} Аман!{S} Висок као селвија, очи му као у ша |
| у кад бејаше мали, о јунаштву кад поста бећаром, о његову срцу памети; сестра <pb n="63" /> при |
| } Алла’! продераше се дивље Арнаути што беху промолили главу кроз врата, па стрчаше у авлију и |
| > <p>Паша се помаче, и изусти:</p> <p>— Беше, мула, ама...{S} Од Алахова Писма не може се да... |
| жем, те га остави.{S} Млада, а без мужа беше пет година: заинатио се онај, па не удара печат за |
| ући и удајући сироте девојке?...{S} Она беше удата, а не живи с мужем, те га остави.{S} Млада, |
| га, одговори она (јер ни код другога не беше јој добро), па се врати мајци слободна.{S} Тако је |
| торо деце.{S} Сад једно.{S} Ни једна не беше из његова фиса. „Грехота,“ говораше. „Жени ли се о |
| на.{S} Ха-ха-ха!...{S} Теби, пашо, мало беше твојега госпоства и твоје величине, па си желео јо |
| ашо.{S} Кадуна ми је Фати-султан.{S} Ту беше пуномоћник, ту сведоци, ту онај Сведок што све вид |
| , па се сети да је се и празне боји.{S} Би јој мило што се не расрди кад је младожења назва наз |
| ништа.{S} А и кад би га ухватили, каква би њој вајда била, кад...{S} Материно срце не сме даље. |
| моћнику да неће за пашића?{S} Али каква би то била освета?{S} Мало жалости, ни мало срамоте. „К |
| , или рођака, или добра познаника, кога би, кад би јој заискао пуномоћје, по гласу познала, ако |
| -султан-хануму, а толико је познаје, да би јој могао, чини му <pb n="12" /> се, израдити слику |
| ио се.{S} Пашиница покварила обичај, да би се сачувала од погледа тајно подсмешљивих, и запитки |
| х речи и његове понизности, а не зна да би и једно и друго било што глуху шаптати и слепу намиг |
| је неко из града.{S} Наћи ће га, па да би, овако стар, ишао на крај света.{S} Тужан, и несрећо |
| је лице и да се смеје.{S} Хтеде рећи да би некога убила из пушке, па се сети да је се и празне |
| ј се!{S} Ја се људи не бојим, па баш да би пошла стотина на мене једнога.{S} А ако ће ме штогод |
| ку обузе језа каква никад није; заклела би се у гроб брата јединца, да се та тица злослутница п |
| овом часу, учини толико леп, прегорела би, зацело, и спомен на свој завичај, кад би могла да з |
| ва зрна.{S} Ади да није таква, одлетела би јој с рамена глава одавно, нарочито кад хафуз није п |
| толико замишљена, а час немирна, хтела би некуд далеко, ни сама не зна куд, на онај брег под Ј |
| </p> <p>Тишина.{S} Муха да пролети чула би се.</p> <p>Људи опет у земљу гледају, и помислили би |
| лави, кад се много похаси.</p> <p>— Она би тада репом.</p> <p>— Змији жалац није у репу.{S} И п |
| варао; метнуо би шиљте на праг софе, па би ту сео, и наслонио лактове на колена а загњурио глав |
| није стрелац, али је мушко, младић, па би му тешко било у харему, да није са женама научио.{S} |
| и узеше говорити е је мула дао бесу, па би му они залепили блато на образ...{S} Одустају од пут |
| регризле. „ Аман, Јараби (Господи)! шта би, Боже!“ чују се дивљи узвици. „Аман, ага! <pb n="36" |
| кад би се нешто ово мерило, ко зна шта би претегло.{S} До пред свадбу сваку ноћ, до зоре, сви |
| ла ништа ни од дарова ни од спреме, кад би се понова свадбовало да је готово; а кад се врати, п |
| ђака, или добра познаника, кога би, кад би јој заискао пуномоћје, по гласу познала, ако га не б |
| , зацело, и спомен на свој завичај, кад би могла да заборави ноћашњи сан.{S} Па гледајући у њег |
| те, ти и моја нене?{S} Фати-султан, кад би нешто хтео да те отме сам падишах, ја бих и њега уби |
| нигде ране, само понека модрица!{S} Кад би четрдесети дан, ето ти једнога; баци се на њега, ама |
| >биллахи</hi>, <hi>таллахи</hi>.{S} Кад би ме неки раставио од тебе, ја бих га...</p> <p>— Кажи |
| о атлаз, у самим златним китама.{S} Кад би отишао у Прокупље, пројахао би, обично, кроз све тур |
| претече мула.</p> <p>— Претече.{S} Кад би се Шемси ородио с пуномоћником Алаховим, као и са са |
| веселој, сад брига, страх и стид, а кад би се нешто ово мерило, ко зна шта би претегло.{S} До п |
| га сакрити на бесу, и ништа.{S} А и кад би га ухватили, каква би њој вајда била, кад...{S} Мате |
| гађале, више него пре, зажмуриле су кад би год њихов „ојнак“ растурио његову „купу.“ Игра се с |
| да се око ње мази, да је испитује. „Кад би нешто мајка рекла: просићемо ти Фати-султан, ја бих |
| кад досле, да му не запале кулу, па куд би сирота Фати-султан, <pb n="101" /> по зими, болна пр |
| де је крв учињена.{S} Је ли?...{S} Овде би требало сав град да плати, Прокупље, ту је крв учиње |
| зида и с читавом честом од јасмина, где би се лако скрио човек, и крио за дуго.</p> <p>Конак је |
| "101" /> по зими, болна преболна, и где би она дела рухо и оружје брата јединца...{S} Уђе у ода |
| е, ту да бар више не страхују, друкчије би било, лакше.</p> <pb n="122" /> <p>Мисли паша како д |
| кад устрча уз сарајске степенице, рекле би: преварила си се, стара: нема мула ни шездесет ни пе |
| морале се крити.</p> <p>И ко зна докле би Лесковчанка овако, китила и везла, јер је Садије виш |
| подиже Исмаилу турбе.{S} И још јој боље би кад се опрости бремена. (А опростила га се много пре |
| а, јер веле да је од краја „видела“, не би имала велики нос, то <pb n="73" /> јест, не би била |
| ице што личе на зумбул и на мерџане, не би му усне осетиле оволико сласти, као кад се дотакоше |
| Да је ово смешење видела мулина кћи, не би знала да ли је у Фатину срцу туга или радост...{S} П |
| са женском главом и ојађеном мајком, не би им се прошло наште срца.</p> <p>У прокупачком сарају |
| аже шта се са Шемси-пашом договорио, не би ли га тада погледала, и опростила му што се заборави |
| а велики нос, то <pb n="73" /> јест, не би била охола, него би са себи равним кадунама љубазно, |
| <p>Око конака свет, иглу да пустиш, не би пала на земљу; човек до човека, Арнаути, па сви као |
| ком Алаховим, као и са самим Алахом: не би пашовао у малом Лесковцу, него би везировао у велико |
| ру лимуни и портокали, <pb n="17" /> не би у срцу и лицу оволико горео.{S} Да га послужише шерб |
| пуномоћје, по гласу познала, ако га не би видела.{S} Али какав закон?{S} Зар је по закону венч |
| а, а не смеју поискати чашу воде, да не би, проговоривши, језик прегризле. „ Аман, Јараби (Госп |
| : ево пета ноћ где га не пуштају, да не би на кога налетео — мноштво је.{S} Што ближе јутру, св |
| лским ђубретом.{S} Уклонила честу да не би неко <pb n="81" /> преко зида па у њу, и кад се Бал- |
| дила, било би је сад мање срамота, и не би пролазила кроз одаје као петао кад му покисне перје. |
| борене главе, и погурен: чисто човек не би рекао да је то онај старац што пре неколико месеца у |
| е био већ спремио Фати-султан дар, који би јој младожења дао за виђење.{S} Какав дар!{S} Калпак |
| сваки рече аферим! одавде што би, сваки би рекао јазук!{S} Алах за један грех једну казну, за г |
| и грех, рекли би мусломани.{S} И додали би:{S} Био би грех да се оженило дете (младић) бабом.{S |
| а светила.{S} Да није било муле, одвели би је у харем пашин, обљубио би јој лице пашић, и онда. |
| >Људи опет у земљу гледају, и помислили би да у одаји нема никога, да се не чу кашаљ...{S} Жене |
| ма посла.{S} А није вала ни грех, рекли би мусломани.{S} И додали би:{S} Био би грех да се ожен |
| ишом му грунуше сузе...</p> <p>— Што ти би, мула?! пита паша зачуђено, видев га овако промењена |
| на брегу под Јастрепцем — гроб.{S} Фати би лакше.{S} Зна она, мусломанка, да ко жељу самртнику |
| та бројенице из руку...</p> <p>Али Фати би добро само до пролећа, па опет рђаво, потајне грозни |
| оде непознат пљачкаш, харамија.{S} Сам би ишао да тражи кћер, а не зна на коју ће страну: пођо |
| а у чпаг његових широких шалвара; и чим би устао ујутру, а она: — Избаци једно, Бал-беј.{S} Так |
| о би још толико високу ограду, растргао би десеторо а то ли једнога, али заман! ланац је грдно |
| слику на белу платну, на свили: сликао би је, али не уме, и не сме, јер је чуо да је грехота р |
| .{S} Кад би отишао у Прокупље, пројахао би, обично, кроз све турске сокаке; а на сапима мазге д |
| радећи; и ноћу радиле.</p> <p>А кад ово би готово, пашиница пусти глас, да је свакој жени, без |
| n="73" /> јест, не би била охола, него би са себи равним кадунама љубазно, с малим благо, са с |
| м: не би пашовао у малом Лесковцу, него би везировао у великом Стамболу.</p> <pb n="25" /> <p>— |
| ли би мусломани.{S} И додали би:{S} Био би грех да се оженило дете (младић) бабом.{S} И ово сад |
| е и устане, осећа се тако лак.{S} И био би сад чак и весео, да не бива нешто што га узнемирује: |
| ле, одвели би је у харем пашин, обљубио би јој лице пашић, и онда...{S} Да га остави?{S} Или да |
| и очи и лице и бело грло...{S} Пољубио би и уста, а још се уздржава, као Мифтар...{S} Узе руку |
| лије.{S} Па бар да се опије, заборавио би своју несрећу; али како да се опије, кад ово два дан |
| сто помахнита: лаје, трза се, прескочио би још толико високу ограду, растргао би десеторо а то |
| метни ово двоје на теразије.{S} Ама, ко би био луд да мери перо с оловом?!...</p> </div> <pb n= |
| а као ја...</p> <p>Зимус, у Топлици, ко би рекао да ће дочекати пролеће; а она га чекала, и, ев |
| Смишљао је, тако, седећи на прагу, како би се осветио мули, и што му набедио оца, и што му укра |
| је полако, пажљиво, <pb n="19" /> како би узео лептирова крила, па је метну на свој образ.{S} |
| жбу ћу ја, <pb n="83" /> ама...{S} Како би било да прво пустим глас да ћу поднети падишаху тужб |
| ила, па је метну на свој образ.{S} Како би и њу ижљубио, а не може, и ако је оволико воли; јер |
| у главом платила, није јој жао.{S} Како би се она млада, одрасла у кафезу као кумрија светила.{ |
| арева.{S} Да се онда мање гордила, било би је сад мање срамота, и не би пролазила кроз одаје ка |
| ца...{S} Јер да је, кћери, истина, било би до сада сведока.{S} А где су сведоци?...{S} Нигде је |
| је с брда у долине, гради сметове, камо би запали и ати а некмоли људи.{S} Умукле су тице певач |
| ема за <pb n="135" /> мртви сан.{S} Што би имама, дервиша, па и попа, све јој очита молитву, је |
| и правио, сваки рече аферим! одавде што би, сваки би рекао јазук!{S} Алах за један грех једну к |
| Шемси-паша.{S} Шемси-паши мило, цикнуо би од радости, а уздржава се, крије радост, да је мула |
| играо, ни се с њима разговарао; метнуо би шиљте на праг софе, па би ту сео, и наслонио лактове |
| Јер да су се овај дан бојали Бога, зар би тражили <pb n="58" /> пуномоћје за венчање од оне шт |
| девојкама као девојка.{S} И ко зна, још би, да се мајка не сети е је <hi>човек</hi>.{S} А ево о |
| лак.{S} И био би сад чак и весео, да не бива нешто што га узнемирује: на пример, ако пукне даск |
| ито кад хафуз није при себи: бекрија је бивши имам Свете Софије да му је мучно наћи пара.{S} У |
| ј ћошки на меком шиљтету, а месечина га бије у обријано теме, изазива му заједно с мирисом бошч |
| а од бруке?{S} И шта ће?</p> <p>— Да се бије.</p> <p>— Како ће с Арнаутима на крај изићи?</p> < |
| кајао, јер вели да се арслан с арсланом бије!...{S} Али тај исти мула признао је и да је хајдук |
| има.{S} Стаде вриска пастушастих атова, бију земљу копитама, и само што их додирнуше стрменом, |
| {S} Нећу ја у одаји; по одајама нека се бију жене.{S} Хајде на мегдан!{S} Пушка ти, пушка ми.{S |
| ашина сина!</p> <p>— Ако није одведена, била је венчана.</p> <p>— Јазук!</p> <p>— И баш је сам |
| .{S} Кад сам је венчао са својим сином, била је <hi>бош</hi> (слободна).{S} А сад?...{S} Јазук! |
| ак кочоперна, смелих погледа као мушко; била је са Шемси-пашиницом у јенђебулство, и видела, то |
| кад би га ухватили, каква би њој вајда била, кад...{S} Материно срце не сме даље.</p> <p>Пашић |
| ти озго још једну, и две.{S} Кад сам ја била девојка, он је био бећар...{S} Аман!{S} Висок као |
| >— Чучук ханум?...</p> <p>— Тамо сам ја била; у сестриној је башчи чучао он, Исмаил...{S} Аман! |
| Фати-султан-хануми, да је до овога часа била и Џафер-бејова и мула-Халимова, а од овога часа ни |
| и онда...{S} Да га остави?{S} Или да је била при свести, па да је одговорила пуномоћнику да нећ |
| Стамболку..{S} И зацело говори: „Кад је била заволела простога Арнаутина, зар да не заводи госп |
| над искићеном јабуком мале пушке где је била Исмаилова рука, кад јој је давао бесу.{S} И врхови |
| тина, пашо.{S} Ама зар Фати-султан није била пре моја снаха него твоја? пита мула, својом крупн |
| ивезао, изнесе је на кулу.{S} Колико се била препала, од Прокупља до мулина села десет пута је |
| а; она му је трипут одговорила: хоћу, и била је тако мирна.</p> <p>— Фати-султан не зна шта рад |
| елики нос, то <pb n="73" /> јест, не би била охола, него би са себи равним кадунама љубазно, с |
| >то</hi> ти је и Џафер-беј, јер ти ниси била пуштеница.{S} Ухо на срце, кћери, слушај...{S} А к |
| p>Дође дан поласка.{S} То јутро је Фати била врло весела; и у лицу се мало повратила...{S} Пред |
| .{S} Јер она је знала да је Фати-султан била венчана, да јој је погинуо младожења, и да је она |
| е за венчање с Џафер-бејом, јер си прво била с њим венчана.{S} После с мула-Халимом, то јест ак |
| у да неће за пашића?{S} Али каква би то била освета?{S} Мало жалости, ни мало срамоте. „Кад жел |
| > <p>— Кад си био млад, твоје су ми очи биле књига, писана на арнаутски: сад ту књигу гледам, а |
| кратке антерије, срмали-колане, обоце, билензуке и беде руке, разбачене, забачене преко главе. |
| макар изгореле, крај својих, ма и мртви били.{S} Једне појурише на улицу развијене! друге, оне |
| p> <p>Никад Арнаути, Војњаци, нису гори били.{S} Крв хтеде пасти, да се покољу међу собом, јер |
| /> ли је пре пуцао таван и да ли су пси били гробари, не сећа се.{S} И не сећа се да је икад до |
| ући белим јашмаком место на грлу где су били Арнауткини секутићи, да крв заустави, меће главу у |
| највећу заклетву <hi>валлахи</hi>, <hi>биллахи</hi>, <hi>таллахи</hi>.{S} Кад би ме неки раста |
| ара царева.{S} Да се онда мање гордила, било би је сад мање срамота, и не би пролазила кроз ода |
| аменица...{S} Јер да је, кћери, истина, било би до сада сведока.{S} А где су сведоци?...{S} Ниг |
| том, да гора одјекује, па Арнаути чују, било у по дана или у по ноћи, одмах се спремају за „кав |
| конаци, чифлуци, ергелу, робље, срам га било!{S} И опет га срам било!{S} И још једанпут га срам |
| ева, златне ми лире за њу нуди, срам га било! <pb n="129" /> И нуди ми мал његов, конаци, чифлу |
| нку Анадолије, ја бих па рекао, срам га било!...{S} Они, Стамболије, Турци, продају и купују жи |
| хмед-хафуз се пробуди, па кад чу шта је било, истрезни се; распитује куд оде непознат пљачкаш, |
| направи оно што направи.{S} Ама кад је било, хајде се са Шемси-пашом измири.</p> <p>Мула извуч |
| ао он, Исмаил...{S} Аман!{S} Како ми је било онда, Зулфи; а сад!...</p> <p>— Кс’мет (судбина), |
| па се врати мајци слободна.{S} Тако је било, кузум...{S} И твоја ће венчања пасти...{S} Хајде |
| , кесама кићеним, газовима, оним што је било најлепше у великом Безистану цариградском, и што с |
| онело!</p> <pb n="80" /> <p>Тешко му је било што их је то снашло, и врло му жао било.{S} Кад му |
| вадбе.{S} Не сачека свадбу; данас му је било виђење.{S} Овде им је први састанак, а где ће им б |
| , обучени у празнично рухо; около их је било још, као да су посадили на мазгу дете, па пазе да |
| кафезу као кумрија светила.{S} Да није било муле, одвели би је у харем пашин, обљубио би јој л |
| нили, и то против власти, али њему није било овако.{S} Бал-беја из харема не пушта.{S} А пашини |
| ишта осетила, јер Исмаилово јој је лице било урезано у срце прво, те јој било као она светлост |
| ко великим, ко малим, како је коме срце било), и он жив, нигде ране, само понека модрица!{S} Ка |
| ту да бар више не страхују, друкчије би било, лакше.</p> <pb n="122" /> <p>Мисли паша како да с |
| ћу ја, <pb n="83" /> ама...{S} Како би било да прво пустим глас да ћу поднети падишаху тужбу?. |
| е лице било урезано у срце прво, те јој било као она светлост што јој допре до зенице ујутру, к |
| робље, срам га било!{S} И опет га срам било!{S} И још једанпут га срам било! загрме мула, пуст |
| га срам било!{S} И још једанпут га срам било! загрме мула, пустив груди.{S} Шта су конаци, шта |
| било што их је то снашло, и врло му жао било.{S} Кад му мајка казала код кога је Фати-султан, п |
| ипа у уста кап по кап воде где је олово било.</p> <p>Она још лежи у незнани, а мула тражи пуном |
| изности, а не зна да би и једно и друго било што глуху шаптати и слепу намигивати, да мула нема |
| ц, али је мушко, младић, па би му тешко било у харему, да није са женама научио.{S} Материн јед |
| ије је остављале, а мула никако, жао му било; или је није остављао, што му је њу његова кћи, по |
| Исмаилом...{S} Огледало јој је мало, „ биљбиљур“, у мршавој руци, тако белој, с црвеним ноктим |
| ну душицу, на хиљадама лековитих трава, биље.</p> <p>И тако.{S} Повраћена у живот и мало разгаљ |
| трунке греха.{S} А овако увене, зацело, биљка кад јој украте сунце и росу...</p> <p>Фати-султан |
| рекли би мусломани.{S} И додали би:{S} Био би грех да се оженило дете (младић) бабом.{S} И ово |
| у, него у шарен ћилим на поду.</p> <p>— Био један човек, ко зна кад, одавно, у старо време, па |
| вица о њеној лепоти много.{S} Нестрпљив био.{S} Црна Ђултер пребројила колико је дана до његове |
| њему у аманет оставио.{S} Кад сам млад био, често ми је писмо праћао, учио ме, световао ме, и |
| ска крв, хтео је својега друга, кога је био петао „победилац“, ножем посред срца, да га од тога |
| плашила је његовим именом сина, кад је био мали, а и сама га се бојала; а камо ли сад.{S} Кад |
| шином.{S} Ману су Турци, одавно, кад је био млад, момче за женидбу, украли и потурчили девојку, |
| млада, красна, Џафер-беја.{S} Шемси је био већ спремио Фати-султан дар, који би јој младожења |
| хануме као садањи тапетари; оброк им је био одмор; некад се прошле без оброка, јеле с ногу раде |
| две.{S} Кад сам ја била девојка, он је био бећар...{S} Аман!{S} Висок као селвија, очи му као |
| не толико што је био леп, колико што је био јунак; а и он је жене волео; женио се седам пута.{S |
| не су га много волеле, не толико што је био леп, колико што је био јунак; а и он је жене волео; |
| леп, гонџе-лале, и од соја; стриц му је био велики везир, ујак садразам, оба деда паше, рођаци |
| и Прокупчани, ни Турци ни Срби.{S} Није био правичан старешина; и <pb n="48" /> много је покази |
| баба ти каже.{S} Твој баба је хафуз, и био је имам красне Аја-Софије; зна сав мусаф напамет, и |
| стеље и устане, осећа се тако лак.{S} И био би сад чак и весео, да не бива нешто што га узнемир |
| ни ово двоје на теразије.{S} Ама, ко би био луд да мери перо с оловом?!...</p> </div> <pb n="47 |
| ог пашу.</p> <pb n="126" /> <p>— Кад си био млад, твоје су ми очи биле књига, писана на арнаутс |
| радили су преко закона: пуномоћник јој био човек, Арнаутин један, кога она ни у сну није снила |
| аде; за се је бацио кадуну: на лицу јој био пешкир, па се смакао, те су видели да је <hi>телеји |
| на свето место, на место где је Исмаил био, њој о љубави говорио, њено лице прстима додирнуо, |
| тка.{S} Колико сам пута гледао, кад сам био мали, где нене, веселећи се с другарицама, пуца из |
| Хасан, Халид и Хусеин.</p> <p>— Паша им био рекао, свој тројици, да више неће бити заптије, но |
| једнога петла за бој.{S} Лани му петао био надбивен, и ту је проговорила азијатска крв, хтео ј |
| уд наредио; и за тридесет девет дана ту био, ни јео ни пио, и који год је прошао, на њега се ка |
| чјем цариградским:</p> <p>— Мој је отац био први имам Аја-Софије, и хафуз је, зна напамет мусаф |
| е три на коњма, с белим чаршавима преко бисага, увијене у јапунџа као људи; а дице им је умотан |
| с раширеним белим чаршавима преко пупих бисага, да је обиђу, и да јој донесу понуде.{S} Пуни ра |
| едалу и <pb n="141" /> намешта Исмаилов бисер на грлу, извлачи венедик-кошуљу с мемицама око гр |
| ку хаљину; легнуше јој на грло Исмаилов бисер, и накитише је другим накитом, гривне с рубинима, |
| а, па га даде невести.{S} Мајка му овај бисер спремила за „виђење“, и он га већ три дана у недр |
| у, почиње разговор, само ниже речи, као бисер на ибришим, с медом на уснама, са шећером на јези |
| } Како уме овај паша!{S} Реч по реч као бисер на ибришим.{S} На уснама му мед, на језику шећер; |
| правио за свадбу, да јој метну на грло бисер што јој Исмаил дао за <hi>виђење</hi>...</p> <p>Р |
| да се растану; он извади из недара низ бисера, па га даде невести.{S} Мајка му овај бисер спре |
| к, по кадиви извезен златом, и поднизан бисером, искићен драгим камењем! и од драгога камења че |
| нема мула ни шездесет ни педесет; рекле бисмо да је од двадесет пет лета, да му није брада бела |
| а лишћа, ама је само гледамо; јер зашто бисмо на њу каменицама?...{S} За кумрију је шарен кафез |
| че над оружјем.{S} Замутиле јој се очи, бистри горски кладенци, увело лице, свежа мајска ружа, |
| не Топлице, испресецане рекама, ишаране бистрим потоцима, пуне бујнога зеленила, што у рано јут |
| аукова...{S} И ја знам, кћери.{S} Ти си бита мала, не знаш.{S} Не живи Мејрем-ханума...{S} Знаш |
| Јастрепцем, увијен у бели покров, може бити? или некуд даље, далеко од муле? или у Лесковац?.. |
| пе...{S} За џак:{S} Шемси-паша је, може бити <pb n="133" /> послао по шаир-девојци и ашицима не |
| {S} Срце ће једно, глава ће друго, може бити. <pb n="103" /> Мула-Халим ти је <hi>венчање</hi>, |
| ди Арнаутин, јер он није мислио да може бити тако белога лица под топлим сунцем стамболским.{S} |
| више од шездесет, шездесет три, па може бити озго још једну, и две.{S} Кад сам ја била девојка, |
| чима...</p> <p>— Биће...{S} Свашта може бити.{S} А Шемси-паша ако је изгубио образ (Вај!{S} Да |
| је верни Мифтар причао, да човеку може бити и на земљи као на небу, у рају где је зелених башт |
| еца, остаће им мужеви без вечере, па ће бити грђене.</p> <p>Једне су долазиле, друге одлазиле, |
| љке у које је Исмаил очи упирао; што ће бити близу пошумљена брега на чијем је врху Исмаилов гр |
| м био рекао, свој тројици, да више неће бити заптије, но кадије.</p> <p>— И претио им, да ће их |
| сиђе у башту, мисли да ће му тамо лакше бити, а оно горе: у јаблановој сенци види мулу; од сунч |
| разу му је блато...{S} Чист ће му образ бити, кад Фати-султан буде кадуна Бал-бејова...</p> <p> |
| нема!</p> <p>— Па?</p> <p>— Неће их ни бити: прелазећи скелом Мораву... удавише се.</p> <p>— Н |
| } Овде им је први састанак, а где ће им бити други, Алах зна...</p> </div> <pb n="18" /> <div t |
| син хафузовом кћери; сто, двеста пута: биће ми снаха рођака цара царева.{S} Да се онда мање го |
| то развлачи јој усне на радостан осмех; биће тамо срећна, кад овамо није; здружиће се с Исмаило |
| ра у кадуну са зумбул-очима...</p> <p>— Биће...{S} Свашта може бити.{S} А Шемси-паша ако је изг |
| а:</p> <p>— Е, пашо!{S} Да сам жена, ја бих ти казао у одаји <hi>какву крв</hi>; ама сам човек, |
| :{S} Да хоћу паре за крв свога сина, ја бих узео онолико колико се узима: хиљаду гроша, ни аспр |
| {S} Кад би ме неки раставио од тебе, ја бих га...</p> <p>— Кажи, кажи, вели момче задовољно, а |
| тапију од Смирне, челенку Анадолије, ја бих па рекао, срам га било!...{S} Они, Стамболије, Турц |
| јка рекла: просићемо ти Фати-султан, ја бих јој пољубио руку сто пута и секао бих курбан (жртву |
| и нешто хтео да те отме сам падишах, ја бих и њега убио, бесу ти дајем.{S} Знаш ли шта је то бе |
| ћумуром направљено, толико...{S} Волела бих, кузум, да Џафер-беј стане поред <pb n="105" /> мул |
| уке. „Ни на њих не бих, говорио је, кад бих имао овде себи равне, арслане“.{S} Његов фис, то му |
| је полазио само на вуке. „Ни на њих не бих, говорио је, кад бих имао овде себи равне, арслане“ |
| а бих јој пољубио руку сто пута и секао бих курбан (жртву) црнога овна“.{S} Тако помисли, и узе |
| х прво цветом, па лишћем, па родом, Он, благ и милосрдан, и оком неће тренути.{S} Аллах!{S} Ама |
| , не од људи, него од Алаха.{S} А Алах, благ и милосрдан, није као човек: да аспру, па се голем |
| виче: „Ево Исмаила!{S} Долази по мене, благо мени!“...{S} Зна дан, сат, час његова доласка.</p |
| ; а оно...{S} Хедрлес (Св. Ђорђе)...{S} Благо мени!...{S} Навијате сат увек кад мујезин чита ве |
| небу топличком пун месец.{S} Ваздух је благо заталасан, те се повијају травке, пригињу једна к |
| а себи равним кадунама љубазно, с малим благо, са сиротим нежно.</p> <p>Прошетала је каткад, а |
| За једну аспру милијон лира, небројено благо...{S} Пође по конаку, онако распојас и бос, у тер |
| n="82" /> за милијон лира, за небројено благо, мир душе за госпоство!“ Мисли паша, гласно мисли |
| акој је понешто наредила, свакој покоју благу рекла.{S} Лепо, и као некако другарски, с њима, д |
| и <hi>Дер-Се’адет/</hi>, то јест Врата Блаженства, на седам брегова искићеним смоквама и масли |
| м оком гледа, па се радује, опрао се од блата; испраћа сина и снаху у Цариград, па му је лако.. |
| линих речи сети, и мисли: „Јесте, мула, блато ми до појаса, до гуше: како ћу каљав кроз град, к |
| мси-паши, џелату: данас му је прилепила блато на чело и ударила катран на лице Исмаилова невест |
| деда... <pb n="87" /> И на образу му је блато...{S} Чист ће му образ бити, кад Фати-султан буде |
| Зна за кога ће Фати-султан...{S} Спраће блато с образа; пројездиће кроз сав Лесковац, и Прокупљ |
| је мула дао бесу, па би му они залепили блато на образ...{S} Одустају од пута, али се заклињу д |
| {S} Грдан мој резил! ...{S} Мора опрати блато са својега образа, и с образа својега прадеда... |
| ластавице су.{S} Затутњи земља.{S} Лети блато у вис с копита атова и чилих коња, искићена чела |
| на, а голем посао изврши:{S} Шемси-паши блато на чело прилепи, катран на лице удари; Исмаилу ту |
| ули поју, па си ишао жмурећи, и запао у блато; пошао си да ловиш рибу у мутној води, па си изву |
| були поју, па си ишао жмурећи и запао у блато.“ Сад се тих мулиних речи сети, и мисли: „Јесте, |
| } А она, лепа Фати-султан-ханума мирна; бледа је као свећа или као једна звезда коју, од Исмаил |
| удна, уплашена, ваљда што јој кћи много бледа, и онолико мирна.{S} Али за што?{S} Фати-султан ј |
| ем, и уздисала је, и ронила је сузе низ бледе образе...</p> <p>Враћала се на исте мисли неброје |
| же</hi>, додаје она, и облије јој румен бледо лице.</p> <pb n="65" /> <p>И повраћају је у живот |
| и кроз борове гране сипа сребро на њено бледо чело; и сања, на ружној јави сања најлепше снове. |
| до оно што јој је писано.{S} Гледа у ту бледу звезду, па јој се чини да је то њена звезда.{S} Ј |
| .</p> <p>Само мало, па дође к себи, још блеђа, још жућа.{S} Мулина је кћи љуби и милује: а Леск |
| тњаке.{S} Мукање гојних крава и волова, блејање оваца, лавеж паса, жагор, али све мање, тише, п |
| р је удесио жалосну песму.{S} Умукло је блејање оваца, и мукање гојних крава и волова; а над ви |
| сма се чује, из далека, турска песма, и блејање јагањаца...; по росној трави <pb n="144" /> пов |
| би на кога налетео — мноштво је.{S} Што ближе јутру, све чешће завришти Рузиђар (Ветар), диван |
| се врата отворише, и не види где му се ближи главом мула.</p> <p>Мулино место није на тахту, а |
| } У мусломана је обичај да поштују тугу ближњега, да не певају кад им ближњи плаче.{S} Али ово |
| тују тугу ближњега, да не певају кад им ближњи плаче.{S} Али ово сад није обичаја ради: јер с о |
| дан свршава као човек.</p> <p>У ливади, близу мулине куле, под великим бором једним, што шушти, |
| пуни мангал, изнесе га горе, намести га близу невесте и измаче се, стаде, с прекрштеним рукама, |
| кад је жени и кћери рекао: „Топлица је близу, ако се <hi>моја</hi>, после Алахове најстарија, |
| које је Исмаил очи упирао; што ће бити близу пошумљена брега на чијем је врху Исмаилов гроб; ш |
| р (Ветар), диван арапски коњ, ождребљен близу Мртвога Мора, однегован на обалама немирне Мармар |
| ају коње стрменом сваки час; а кад дођу близу каквога дрвета, опале, неки, из пушке, те се стре |
| p> <p>Кад се виле хватају у коло а дуси блуде земљом, на месечини, сања и мање болно срце, и не |
| припалила душама невино изгинулих, што блуде ноћу, на месечини, жељне овога света.</p> <p>Тиши |
| {S} Њој је писано овако, њима онако.{S} Бог дели срећу, а ашчија чорбу, па нека им није на њу ж |
| ајка, сад кад јој се кћи насмеја.{S} Да Бог да се, кузум, од сада увек смејала!{S} И хоћеш, инш |
| не помисли:{S} Хајде!{S} Опростиће ми и Бог и син, кад пристанем да се и њена реч чује.</p> <p> |
| мен, у срцу ти лед: скинућеш га, ако си Бог; растопићеш га, ако си сунце.{S} Име ти Шемси (сунц |
| нису писали великаши, не дај Боже, него Бог; и прва и друга уредба није пуштена с каквога земаљ |
| и обријано теме.{S} Стрча с куле, назва Бога Арнаутима; они му Бога прихватише и продераше се, |
| ва, како верују мусломани, који није од Бога <pb n="53" /> дошао.{S} Затим паша седе, а и мула, |
| овек учи да верује и <pb n="74" /> љуби Бога, и како ће му се судити на оном свету за рђава дел |
| а</hi>.{S} Јер да су се овај дан бојали Бога, зар би тражили <pb n="58" /> пуномоћје за венчање |
| је ни падишаха; а заборави рећи, <hi>ни Бога</hi>.{S} Јер да су се овај дан бојали Бога, зар би |
| га овна“.{S} Тако помисли, и узе молити Бога.{S} И чини му се да га умоли, кад му мајка рече: „ |
| ло.{S} Нене ми се није бојала никога до Бога и мула-Халима, а ево два три дана како се боји нек |
| ча с куле, назва Бога Арнаутима; они му Бога прихватише и продераше се, дивље:</p> <p>— Алла!{S |
| не одаје и гледале чудо од лепоте, и од богаства, збуњено, не умејући одатле изићи, док их не о |
| на.{S} Душмани обедили пашу...{S} Паша, богат, велики човек, сила, те како неће имати душмана?! |
| ли тако добро?{S} Алах не праћа по душу богаташа једнога, а по душу сиромаха другога, не: све ј |
| hi>; а по руху су познали да је из куће богате.</p> </div> <pb n="38" /> <div type="chapter" xm |
| /> пода до тавана, покривени красним и богатим Фати-султан-хануминим даровима; позлаћене арабе |
| уздаси мртве мајке Исмаилове.</p> <p>О богатим даровима, оделу и накиту, снаси од свекрве, све |
| ханумино венчање.{S} И старо и младо, и богато и сирото, ко год чу о овоме венчању, зачуди се. |
| је Фати-султан пред јенђама; погледа у богато одело, кадивено, извезено златом, спремљено њој |
| њене усне црвене као род једне вишње у богатој воћем Топлици његовој, сети се једне приче свог |
| овара с Топлицом; где мучи опустела Југ-Богданова кула, гледајући, муком, чуда бесних освајача |
| ља, а мајка види па се нада, радује се; Богу се моли и дању и ноћу, на јави, и у сну шапће моли |
| S} Чега се бојиш?{S} Венчани смо, хвала Богу; а нашем се венчању нисмо обрадовали само ми, или |
| брађена белим јашмаком онако као кад се Богу моле, с бројеницама; провлачи урмине кошчице кроз |
| ији.{S} Жене се бусају у прси и моле се Богу да се „на кавгу“ не <pb n="52" /> окрене; људи, уп |
| јеца, нариче, тужећи се на силу и обест Богу...{S} И чифчије пијанога хафуза, турска раја, Срби |
| изле. „ Аман, Јараби (Господи)! шта би, Боже!“ чују се дивљи узвици. „Аман, ага! <pb n="36" /> |
| ме, и говорио ми: „Ако те снађе, не дај Боже, нека лошотиња, тражи помоћ у мене...{S} А он је о |
| дбу, веле, нису писали великаши, не дај Боже, него Бог; и прва и друга уредба није пуштена с ка |
| устајући, јер се у поздраву помену име Божје, и што нема поздрава, како верују мусломани, који |
| S} Луда!“ узвикнуше неки, колико толико Божји људи, и обиђоше је; а други, ђаволови синови, окр |
| ј робињи на само, на ухо: „Зулфи!{S} За Божју љубав!{S} Носи шиљте тамо, онде, крај капиџика... |
| pb n="120" /> аман!{S} Алла’ ашк’на (за Божју љубав)!...{S} Харам ти ако не...</p> <p>Не могаде |
| и уским, много каљавим, осим симиџија, бозаџија и оних што воће продају готово више никога.{S} |
| Сваке године спреми по једнога петла за бој.{S} Лани му петао био надбивен, и ту је проговорила |
| оваква прва забава!{S} Мани се сна, не бој се!{S} Ја се људи не бојим, па баш да би пошла стот |
| до ладен, мајчице, шербете..., па се не бој урока.</p> <p>Метнуше јој ладен, то јест пуце од не |
| ревртање голубова „на дванаест глава“ и бој петлова.{S} Голубарник му је пун голубова.{S} Сваке |
| Турци што се бејаху скупили да гледају бој петлова.{S} И јахао је каткад, али не на ату, него |
| огледалима са стакленим оквиром од сто боја и стотину шара.{S} Најлепше су намештене у харему |
| тахтаривана.{S} Један тахтариван, леп, бојадисан, носе Ахмед-хафузове чифчије; други, нов, од |
| снегу, сишао у село.{S} Нене ми се није бојала никога до Бога и мула-Халима, а ево два три дана |
| м сина, кад је био мали, а и сама га се бојала; а камо ли сад.{S} Кад се мало прибра, стид је о |
| >ни Бога</hi>.{S} Јер да су се овај дан бојали Бога, зар би тражили <pb n="58" /> пуномоћје за |
| грехота; не осврћу се на његове претње, боје се.</p> <p>Паша га досад, како му се чини, никад н |
| ав, висок, у чоханим шалварама циметове боје и чалми; попе се на тахт, Шемси <pb n="98" /> га п |
| на чалма скроз мокра, и кафтан циметове боје мокар.{S} Мутне су му и подбуле очи; подбуо у лицу |
| амењем, те према сунцу дају од себе све боје; о силај му три паласке са златним китама; преко р |
| има у години макар један дан, кад се не боје ни падишаха.{S} И ово нису, пашо, Турди, него су А |
| Арнаути, ови други јаничари, што се не боје, каткад, ни падишаха, често су се бунили, паша сла |
| дини макар један дан, кад се Арнаути не боје ни падишаха.</p> <p>Пусти глас једнога дана, па че |
| дана макар један дан кад се Арнаути не боје ни падишаха; а заборави рећи, <hi>ни Бога</hi>.{S} |
| , или што се тога не сећају, или што се боје да је не расвесте и не подсете на њене јаде.</p> < |
| госпоство, јер није желео да га се само боје, него и да му се диве, да се застиде од његова гос |
| све.{S} Беговицу је послао Шемси-паша, бојећи се преваре с мулине стране, да му не подметне на |
| у груди и с дадијама говори шапатом.{S} Боји се буне, да се Арнаути не дигну на њена оца, што н |
| из пушке, па се сети да је се и празне боји.{S} Би јој мило што се не расрди кад је младожења |
| ивице очних капка сурмом, па тобоже се боји урока.</p> <p>Метни ми на чедо ладен, мајчице, шер |
| мула-Халима, а ево два три дана како се боји некаквога сна!{S} Кад пођем у град од страха дрхти |
| лаши робиње мишем, а и сам га се готово боји, нарочито пацова, кад се појави изненада, из прегр |
| ани се сна, не бој се!{S} Ја се људи не бојим, па баш да би пошла стотина на мене једнога.{S} А |
| ше уплаши; а Исмаил рече:</p> <p>Што се бојите, ти и моја нене?{S} Фати-султан, кад би нешто хт |
| сам...</p> <p>— Шта, ханум?{S} Чега се бојиш?{S} Венчани смо, хвала Богу; а нашем се венчању н |
| ринута врата чу се загушљив, врло слаб, болан глас:</p> <p>— Ол (буди)!</p> <p>— Фати-султан, з |
| ену; глас јој бејаше промукао, и болан, болан, кад, угледавши несуђену заову, узвикну: „Вај, ха |
| ао убивену; глас јој бејаше промукао, и болан, болан, кад, угледавши несуђену заову, узвикну: „ |
| крушку и мећу је крај ње не као понуду болеснику, него као прву милост господаровој кадуни.</p |
| ласом нарицати, кћер јој опет снађе она болест, стаде јој се грчити и кривити лице, и удари јој |
| ћну бољку, <hi>верем</hi>, то јест суху болест, мајка га набави, даде га кћери; али, узалуд: од |
| анка, погурена, не од старости, него од болести у крстима; сва се тресе а ипак кочоперна, смели |
| од силне ватре; очита молитву, ту, она, болна...</p> <p>— Па да умрем.{S} Што, Зулфи?{S} Волим |
| та Фати-султан, <pb n="101" /> по зими, болна преболна, и где би она дела рухо и оружје брата ј |
| >Арнаутке, из свих села, чувши да им је болна мулиница, почеше долазити на коњма, с раширеним б |
| /p> <p>Врата се одшкринуше; Фати, онако болна, склања се, да је не виде људи с откривеном главо |
| Аман, султанијо!{S} Ашколсун!{S} Толико болна, а голем посао изврши:{S} Шемси-паши блато на чел |
| блуде земљом, на месечини, сања и мање болно срце, и не оволико растужена душа; сновима се зан |
| и ће петли сад, изусти мајка шапатом, с болом, са страхом.</p> <p>Јесте, трећи ће петли; ту је |
| <p>Сирота Фати-султан!{S} Још живи, али болује, тешко болује.</p> <p>Кад је венчаше с мулом пон |
| -султан!{S} Још живи, али болује, тешко болује.</p> <p>Кад је венчаше с мулом понова, однесоше |
| ује <hi>Алла’!</hi> буди успавана, или, боље, никад непробуђена кћи оца варварина.{S} И час-по, |
| ша, туга, ниоткуд нада на <pb n="94" /> боље дане: све више вене лице, све се чешће чује сух ка |
| у свитање, стиже паша у Прокупље. „Вала боље смрт, него ова грдна срамота.{S} Кад сам је венчао |
| снама му мед, на језику шећер; лепим ће боље мулу него најмирнијега човека; разговараће се, дог |
| еле, ако је крепак, ако из пушке нишани боље него многи младић.</p> <p>Фати-султан виђа младића |
| це и подиже Исмаилу турбе.{S} И још јој боље би кад се опрости бремена. (А опростила га се мног |
| , права мусломанка: верује у онај свет, бољи од овога, у живот после смрти.{S} И тврда вера у т |
| то ми дугујеш, за крв, већ...{S} Ако си бољи од мене, ено ти Фати-султан, не твоје снахе, него |
| ало, а и сад знаде лека за ову несрећну бољку, <hi>верем</hi>, то јест суху болест, мајка га на |
| борове гране на њене капке...{S} Шушти бор... шапат је то, Исмаилов, дисање, тако јако, све ја |
| вици, не певају тице, тишина, само онај бор много шушти, и тужно се превија голо дрвеће, јер ду |
| стан, широка, у небројено <pb n="11" /> бора, разастрта по кадивеној хаши, бели се као лабуд; а |
| ом брадом, а с лицем свежим, готово без бора, с оком црним и крупним, што с маха на мах сине ка |
| ада опростио свега земаљског, изишао из борбе каткад велике, мучне.{S} Обукоше је, накитише је. |
| хан, из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене очи...{S} Капци су јој тешки, скла |
| ахан из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене капке...{S} Шушти бор... шапат је |
| над Јастрепцем, што је обасјава, и кроз борове гране сипа сребро на њено бледо чело; и сања, на |
| ише копитњак и мајкина душица, под овим бором, што шушти, и као да се с дусима разговара...{S} |
| ливади, близу мулине куле, под великим бором једним, што шушти, и као да се с дусима разговара |
| су код куће, распојас, у белом ћулаву, бос, у терлуцима од црвена сактијана.{S} Тумара, забрин |
| ...{S} Пође по конаку, онако распојас и бос, у терлуцима од црвена сактијана.{S} Брже ходи него |
| >Одмах по Светом Илији.{S} Изгуби сласт бостан, и све воће.{S} Духа с околних висова помаман ве |
| , па румелијска страна, и анадолска, на Босфору, откуд се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све к |
| ао се у његова два мора, Златном Рогу и Босфору, носићеш га у срцу до века, па баш да живиш, по |
| је венчао са својим сином, била је <hi>бош</hi> (слободна).{S} А сад?...{S} Јазук!{S} Јазук!{S |
| јано теме, изазива му заједно с мирисом бошче дувана рој мисли; и кад се после поноћи сети пост |
| шта која говори ни шта која хоће; траже бошчице с јашмацима, с хаљинама за дан, па никако да их |
| S} Своју фереџу узима, а не познаје је; бошчицу држи, а тражи је!{S} Неке <hi>синирли</hi>(нерв |
| , притисну их, и узе да јечи, да стење; брада му се узе трести, много: кишом му грунуше сузе... |
| угачке, наднеле се над очи сасвим; дуга брада, проседа, округло подшишана, затрепери кад се узм |
| </p> <p>— Ваш сам...{S} Како му је бела брада: има деведесет.</p> <pb n="45" /> <p>— Сто.</p> < |
| да је од двадесет пет лета, да му није брада бела, дуга.</p> <p>У једној великој а ниској одај |
| у ћилима; скадарском се паши узе трести брада, као мало час мули, и ударише му сузе на очи.{S} |
| ин, мали, погурен, мршав, као снег беле браде, у белој антерији и белој чалми.</p> <pb n="112" |
| крпама, старац један, крупан, дуге беле браде; за се је бацио кадуну: на лицу јој био пешкир, п |
| одаје изиђе мула, као џин, дугачке беле браде, Исмаил оде мајци, поче да се око ње мази, да је |
| чених јагодица, проседе, кратко ошишане браде, танка гласа, као у жене; у чоханим, широким шалв |
| пан, наочит, с дугачком, као снег белом брадом, а с лицем свежим, готово без бора, с оком црним |
| вица: обухватила рукама колена, метнула браду на њих, па се клати, дрхти, трза се, ослушкује.{S |
| рахује; обухвата рукама колена, наслања браду на руке, и заниха се, сузе јој падају по рукама.. |
| и очи, сави руке оцу око врата, љуби му браду, и проговори!{S} Прва реч коју после три дана изу |
| оћи, да обиђе кућу (јер како јој погибе брат, напустила и кућу и мужа); остаде она с мулом и да |
| била!{S} То <hi>све</hi> Исмаил је, мој брат“, толковала је сестра и љубила Фати-султан, плачућ |
| хода по соби.{S} А Садије-ханум од тада брата не помену; реч „Исмаил“ застаје јој у грлу.{S} Ви |
| може да се и она освети Шемси-паши и за брата и за несуђену снаху.{S} Робиње и слушкиње <pb n=" |
| каква никад није; заклела би се у гроб брата јединца, да се та тица злослутница продера с куле |
| „Е ја друго не знам...{S} У Брусу, код брата ми“. „Еј!{S} Стамбол и Бруса, комшија и комшика“. |
| еболна, и где би она дела рухо и оружје брата јединца...{S} Уђе у одају, па кад је Фати-султан |
| оводи је мимо коњушницу где је пусти ат брата њена; води је по дворишту где му је хрт и соко и |
| воришту где му је хрт и соко и говори о брату; прича о његову разговору кад бејаше мали, о јуна |
| па и турској, и многима пошље по врећу брашна и ћупче масла; купи им рухо.{S} Жене су га много |
| атворени, на ћерчивима хартија, ћерчива брашном облепљена да не улази хладноћа у одају; светлос |
| и одмах се зачу силна вриска; одјекнуше брда и Јастребац.{S} Мула га нежно омилова, попљескав г |
| <p>— Алла!{S} Аллааа!</p> <p>Одјекнуше брда и Јастребац:</p> <p>— Алла!{S} Аллааа!</p> <p>Прив |
| ан ветар: у бело се облачи Јастребац, и брда и долине, и увија се у бези покров брег под Јастре |
| укањем диже снежну прашину и сноси је с брда у долине, гради сметове, камо би запали и ати а не |
| стрменом, а ат није вриснуо, да одјекну брда и Јастребац, <pb n="96" /> јер је осетио да не нос |
| а скоро није.{S} Дебео снег притиснуо и брдо и долину, а вуци силазе с планине урлајући, долазе |
| по кућама, пуста поља, само замакне за брег по који Арнаутин с пушком о рамену и хртом за собо |
| мбол...{S} Ох, мајчице!{S} Носите ме на брег под Јастрепцем, за Алахову љубав!...{S} И тамо је |
| брда и долине, и увија се у бези покров брег под Јастрепцем на чијем је врху гроб Исмаилов; бел |
| куд далеко, ни сама не зна куд, на онај брег под Јастрепцем, увијен у бели покров, може бити? и |
| м гроб, на врху <pb n="68" /> пошумљена брега пред Јастрепцем, и уздисала је, и ронила је сузе |
| очи упирао; што ће бити близу пошумљена брега на чијем је врху Исмаилов гроб; што ће гледати Ис |
| оглед пао кроз отвор тахтаривана на врх брега под Јастрепцем, увијена у бели покров, а она се з |
| hi>, то јест Врата Блаженства, на седам брегова искићеним смоквама и маслинама, лимунима и нера |
| оволишног, ћатиба.{S} Мали, стоји према брегу, па не гледа докле му глава досеже, него упро очи |
| н из џамије — мртвачки сандук; конак на брегу под Јастрепцем — гроб.{S} Фати би лакше.{S} Зна о |
| рати очи у високи Јастребац, у засејане брежуљке у које је Исмаил очи упирао; што ће бити близу |
| бе.{S} И још јој боље би кад се опрости бремена. (А опростила га се много пре рока.) Она се опо |
| ос, у терлуцима од црвена сактијана.{S} Брже ходи него досад, мисли на коју ће страну; и нигде |
| и унутра, не може, не сме.{S} Најпосле, брзо, уђе у кућу, у одају где му кћи лежи мртва; и кад |
| к Топлици.{S} Они што пођоше к Топлици, брзо се вратише па казују Ахмед-хафузу да су срели неке |
| х гледају, но ако су се нашли на улици, брзо улазе и ударају чивију.{S} Сокаци празни, капије, |
| хо и достојанствено, <pb n="39" /> него брзо, погурени под разапетом чадром; иду у џамију на мо |
| та стишавао побуњене Арнауте, и увек их брзо стишао; а Арнаути, ови други јаничари, што се не б |
| овој кући, до пре неки дан веселој, сад брига, страх и стид, а кад би се нешто ово мерило, ко з |
| сактијана.{S} Тумара, забринут, луд од бриге; застане, зажмури и почне својим танким гласом, с |
| њом оно што јој зацело на лицу читају, бригу, страх, и стид.{S} Али како ће оне баш све опазит |
| и на плећима весела муду, ни љута, него брижна, смућена, тужна...{S} Ат је осетио, Арнаути опаз |
| упни као горштаци, опаљена лица и дугих брка, раздрљени, жилава врата и изгорелих од сунца прси |
| Лице му лепо, мушко, сунцем преплануто; бркова још нема, тек га сад гарила мрка наусница, испод |
| лом опазе“.{S} Тако мисли; а после куне брод који Ахмед-хафуза и његов харем из Цариграда понес |
| ујдурма.{S} Да се удаве кад Морава има брода где га скоро није имала!</p> <p>— К’смет!</p> <p> |
| м.{S} Дебела глава ни тамо где је десет бројеница речи...{S} Финоћа, то је Шемси-паша; простота |
| јашмаком онако као кад се Богу моле, с бројеницама; провлачи урмине кошчице кроз прсте, шапће, |
| јави, и у сну шапће молитву; не испушта бројенице из руку...</p> <p>Али Фати би добро само до п |
| тове, па се забрађују јашмаком, приносе бројенице, простиру серџаде, у авлији по троскот-трави, |
| , а она седне на мекано шиљте: провлачи бројенице кроз прсте, испрва, шапће молитву; а после ми |
| ј антерији с кћерине свадбе, и провлачи бројенице кроз прсте, шапће нешто, шапће, ваљда молитву |
| ј јашмак, Зулфи, да покријем главу, дај бројенице: на хаџилук идем.</p> <p>— Чучук ханум!</p> < |
| међу другарице!</p> <p>— Куд ће паша од бруке?{S} И шта ће?</p> <p>— Да се бије.</p> <p>— Како |
| ало прибра, стид је обузе.{S} Куд ће од бруке!{S} Срамота је чак и од слушкиња.{S} Јер што мула |
| Брусу, код брата ми“. „Еј!{S} Стамбол и Бруса, комшија и комшика“...{S}Валла’! тако.{S} Шта да |
| ол далеко?“ „Е ја друго не знам...{S} У Брусу, код брата ми“. „Еј!{S} Стамбол и Бруса, комшија |
| а, па све чешће пуцају мале пушке, јаче бубњају бубњи и пиште зурне...</p> </div> <pb n="111" / |
| ики барјак... трка, вриште ати; зурне и бубњеви, пушке...</p> <p>...{S} У Топлици је.{S} Код ње |
| цају пушке...{S} Јаче кларнет пишти.... бубњи се и зурне чују чак из далека, из циганске махале |
| ааа’!.. припуцаше мале пушке, забубњаше бубњи, писнуше зурне... то поздрављају долазак мулине к |
| , па и они избацише пушке.{S} Забубњаше бубњи; писнуше зурне.</p> <p>И ови у предсобљу с мулине |
| е чешће пуцају мале пушке, јаче бубњају бубњи и пиште зурне...</p> </div> <pb n="111" /> <div t |
| а, ни пашиница, ни пашић, Бал-беј.{S} А буд се оволико осрамотише, ту да бар више не страхују, |
| му грива врбом накићена...{S} Сав град будан, одавно; искићене му широке кућне стрехе, и дућан |
| недрима носи, гледајући да им „виђење“ буде пре свадбе.{S} Не сачека свадбу; данас му је било |
| са страхом.</p> <p>Киша не престаје, а буде окупише „леш“.</p> <p>— Има леша у Топлици, није д |
| у да се изврши понова венчање... све да буде по оном реду, који је у својој глави одавно, кад с |
| зан, понизан много, како Турчин може да буде када се укаже потреба; а нишки паша, и ако млађи о |
| плаче док јој је кћи врх земље; јер кад буде под земљом, уздржаваће се од суза, молитвом, да кћ |
| више него у арнаутским кућама, да им не буде жао.{S} За Бајрам отера у град читаво стадо овнова |
| је венчана; и свадба ће јој скоро, чим буде с даровима готова.{S} Мимо кафезе јој пролази млад |
| Чист ће му образ бити, кад Фати-султан буде кадуна Бал-бејова...</p> <p>Мисли паша, мисли, ни |
| обрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафет-Фати-сул |
| обрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш ли да венчамо тебе, Сафет-Фати- |
| рвиш, али ћу да постанем, и папаз ћу да будем, од чуда...{S} Чудо!{S} Чудо!{S} Чудо!...{S} Толи |
| одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Мурад-беј будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафет-Фати-сул |
| Ухо на срце, кћери, слушај...{S} А кад будеш, кузум, на испиту, пуштена си и од једнога и од д |
| когод увреди и узвикује <hi>Алла’!</hi> буди успавана, или, боље, никад непробуђена кћи оца вар |
| имом, поглаваром фиса Војњаци?</p> <p>— Буди!</p> <p>И још једанпут Мурад-беј онако пита; и тре |
| рава: кад се сва природа из мртвога сна буди, Фати-султан се спрема за <pb n="135" /> мртви сан |
| ..</p> <p>Јутро је: сунце се родило: не буди се!<ref target="#SRP19070_N1" /> викнуше Лесковчан |
| ив, врло слаб, болан глас:</p> <p>— Ол (буди)!</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допу |
| Аман, кћери, сунце, не стиди се, кажи „буди“...{S} Млад, леп, твоја прилика...{S} Усред зиме з |
| онако пита; и трећи пут Фати одговори „буди“.</p> <pb n="119" /> <p>— Алла’!{S} Алла’!{S} Алла |
| поменула, а камо ли човека.{S} А сад га будна пред мајком помиње, жали: у бунилу виче: „Ево Исм |
| , очи су се склопиле...{S} Не сања више будна.{S} Није више бунило, ни полусан...{S} Сан је сад |
| их с муком отвара, и сања, али не више будна, него као у бунилу, у полусну...</p> <p>Јастребац |
| , и слуге поспале.{S} Нигде мушке главе будне!{S} А у харему је весеље; Фати-султан је на посте |
| невесте и старе кадуне, у овој су одаји будне још три младице.{S} Од певања, играња, разузданог |
| а устане.{S} Једна од оне три, мало час будне, заспала; друге две натакле на прсте филџане, па |
| ареном ћилиму и меким шиљтетима пуно је будних, и то готово саме јенђе, и ако ће скоро зора, вр |
| у крај ниског а широког огњишта, све је будно; и ашчике, и слушкиње из целе махале, и неке сиро |
| , звече котлови.{S} Све живо већ одавно будно, жене и девојке, и млади људи, и момци, и деца; с |
| урад-беј, њена оца комшије, па нека јој буду пуномоћници...</p> <p>— Дај им, кћери, пуномоћје.. |
| .{S} Ах, пролеће!{S} Кад се топи снег и бујају реке и потоци, кад цвета кукурек, кад ниче трава |
| ченце стакла на прозору, па гледа...{S} Бујица!{S} Нема мислиш уставе која ће је зауставити.{S} |
| ривених и сламом и плочама, што вире из бујног зеленила красне Топлице, — над том високом а тро |
| рекама, ишаране бистрим потоцима, пуне бујнога зеленила, што у рано јутро, поливена росом, или |
| пазили да нема у мулину оку пламена што буктијаше кад је ишао Шемси-паши први пут, и кад диже б |
| , пун жара.{S} Једна млада Прокупчанка, була, <pb n="31" /> у белим шалварама, чучи крај мангал |
| ом халком за гвозден клинац...{S} Стара була не устаде, не пусти гласа од себе, а однеше јој не |
| и од севдаха...{S} И што се икад, међу булама, знало, а и сад знаде лека за ову несрећну бољку |
| а“, одговориће весело...{S} Мој Бал-беј булбул; мула вук... медвед...“</p> <p>Хоће да заплаши м |
| Бал-беју.{S} За Бал-беја ће; ружа је за булбула...{S} И то венчање умним оком гледа, па се раду |
| ео још већи да си.{S} Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи, и запао у блато; поша |
| ну, па опет терет... „Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи и запао у блато.“ Сад |
| о Прокупља, донети су на двадесет коња, буле причају.</p> <p>Колико је дарова и спреме види се, |
| хиташе у ово доба саме!!{S} Жене!...{S} Буле!!{S} Кад пусте осећањима на вољу, некад дивљаци; к |
| p> <p>Прилупа капак један, прозорски, а буле и робиња окренуше се прозору, вриснуше и простреше |
| мерава...</p> <p>Ха-ха-ха! насмејаше се буле, први пут како је Фати-султан нестало.</p> <p>И на |
| пашина.“</p> <p>Тако говоре, и Турци и буле, све у двоје, шапатом, у Прокупљу, по Лесковцу, Ни |
| , кћи некога паше, Турчина; па ипак јој буле, Лесковчанке, споре племство, за то што је много о |
| из далека, чује се дахире, и песма; то буле, младе жене и девојке, певају у башти између леха, |
| ротице, Туркиње из Смирне, како причају буле, три године.{S} У дну једне мусафир-одаје сложени |
| јутру!“ говоре Турци. „Јазук!“ узвикују буле.{S} А она, лепа Фати-султан-ханума мирна; бледа је |
| е су тице певачице, само се, ноћу, чује буљина с урлањем огладнела вука.{S} Замрзла се Топлица. |
| у црн глас:</p> <p>— Пашо азретлери!{S} Буна!{S} Ноћас изгинули Турци, ђаури...{S} Дигао буну м |
| <p>— Дигао се мула-Халим, цео фис...{S} Буна, пашо азретлери!...</p> <p>— Десет пута пита, и де |
| дно те једно, испрекидано, задихани:{S} Буна...</p> <p>Паша се окамени.{S} Стоји као камен; ниш |
| и гласови, у сваком сату по један, е се буна не стишава, е су друмови поседнути, па нико не сме |
| под исцветалом јабуком, у води са седам бунара и испод левог воденичког камена, где је, од сино |
| и с дадијама говори шапатом.{S} Боји се буне, да се Арнаути не дигну на њена оца, што никад дос |
| боје, каткад, ни падишаха, често су се бунили, паша слао војску да их стишава, и да <pb n="86" |
| е паметан.</p> <p>И досад су се Арнаути бунили, и то против власти, али њему није било овако.{S |
| мичу, и робиње не знају више кад јој је бунило, а кад јава.{S} Јер и кад бунца, лепо их гледа, |
| ...{S} Не сања више будна.{S} Није више бунило, ни полусан...{S} Сан је сад...</p> <p>Заспала ј |
| араби шућур!...</p> <p>Говорила тако, у бунилу, па се расвестила и тражила да јој простру посте |
| ад га будна пред мајком помиње, жали: у бунилу виче: „Ево Исмаила!{S} Долази по мене, благо мен |
| , и сања, али не више будна, него као у бунилу, у полусну...</p> <p>Јастребац јој није планина, |
| рнаутлук, мајци његовој, и Арнаутима; а буновно Прокупље трља очи, и гледа: чисто не верује да |
| Таласа се, човек до човека, па сви као бунтовници, из очију пламен сукља, лица чисто онакажена |
| је ишао Шемси-паши први пут, и кад диже буну с претње и плашења Шемси-пашина; те један старац, |
| Ноћас изгинули Турци, ђаури...{S} Дигао буну мула-Халим...{S} На власт хоће...{S} Дигао се цео |
| јој је бунило, а кад јава.{S} Јер и кад бунца, лепо их гледа, као на јави.{S} Увек, само о Исма |
| атио тапију од Стамбола с његовим Сарај-Бурну, где је сарај султан-Махмудов, с Атмејданом, где |
| ију, пред дућане, у чаршији.{S} Жене се бусају у прси и моле се Богу да се „на кавгу“ не <pb n= |
| свукла, нити је легла; плакала, кукала, бусала се у прси, чупала косу, своје седе аврапе, па се |
| на прстима, и као са страхом, па чучну, ваде из недара по јабуку или крушку и мећу је крај ње н |
| рада до града иду, ударају у саз, песме ваде и певају, па дођоше и у наш Лесковац, ама им даде |
| скога шала опасао је силај, па наместио ваздан кићене пиштоље и јатаган; метну на главу нов ћул |
| сно-плавом небу топличком пун месец.{S} Ваздух је благо заталасан, те се повијају травке, приги |
| пцем, за Алахову љубав!...{S} И тамо је ваздух сам мирис...; и тамо је сунце <pb n="142" /> као |
| ва; не помену га.{S} Као красне Топлице ваздух, што мирисаше на мајкину душицу и на друге леков |
| селе; свирка и песма разлеже се; мирише ваздух на шебој, на каранфил, на росну траву; свирачице |
| отворите.</p> <p>Отворише и врата; свеж ваздух, мирисав испуни одају...</p> <p>— Трећи ће петли |
| ; повратише је у живот материна љубав и ваздух красне Топлице, испресецане рекама, ишаране бист |
| е, до белога дана.{S} Мирише свеж ноћни ваздух на шебој и каранфил из баште, на амбер и зумбул- |
| вити, иншала! па ево га Хедрлес, красан ваздух...{S} Сваки дан ће топлије...{S} Начинићемо ти л |
| хладноћа у одају; светлости мало, чиста ваздуха ни мало, мирис јела, с одела, дим дувана, угаљ |
| , она одшкрине капију и тешка се: „Вај! вај!{S} Јазук што ћете се по овој врућини вратити: хану |
| му украдоше.{S} Вај, чуда!{S} Вај, вај, вај!“ Све о хафуз-Ахмеду.{S} Ни ко у неком граду мање д |
| кћер му украдоше.{S} Вај, чуда!{S} Вај, вај, вај!“ Све о хафуз-Ахмеду.{S} Ни ко у неком граду м |
| ела, од страха.</p> <p>— Вај, млада!{S} Вај, лепа!{S} Вај, од соја! а толико несрећна!</p> <p>И |
| едо, кћер му украдоше.{S} Вај, чуда!{S} Вај, вај, вај!“ Све о хафуз-Ахмеду.{S} Ни ко у неком гр |
| .</p> <p>— Вај, млада!{S} Вај, лепа!{S} Вај, од соја! а толико несрећна!</p> <p>И још се нешто |
| ну длановима и закука: „Вај!{S} Вај!{S} Вај!{S} Јазук, кћери, твоја младост!“ Па поклопи лице р |
| те пљесну длановима и закука: „Вај!{S} Вај!{S} Вај!{S} Јазук, кћери, твоја младост!“ Па поклоп |
| загара, него чедо, кћер му украдоше.{S} Вај, чуда!{S} Вај, вај, вај!“ Све о хафуз-Ахмеду.{S} Ни |
| ?{S} Веле полудела, од страха.</p> <p>— Вај, млада!{S} Вај, лепа!{S} Вај, од соја! а толико нес |
| .{S} А Шемси-паша ако је изгубио образ (Вај!{S} Да ме чује!) није и памет; и зна причу <hi>Јара |
| х очију, те пљесну длановима и закука: „Вај!{S} Вај!{S} Вај!{S} Јазук, кћери, твоја младост!“ П |
| векир, она одшкрине капију и тешка се: „Вај! вај!{S} Јазук што ћете се по овој врућини вратити: |
| ад, угледавши несуђену заову, узвикну: „Вај, ханум, све сам изгубила“!...{S} И ту је ударила у |
| S} А и кад би га ухватили, каква би њој вајда била, кад...{S} Материно срце не сме даље.</p> <p |
| ељу, учинио, и нека Алах да да ми је за вајду.{S} Ти, мула, пријатељу, чуо сам, хоћеш још да се |
| и крви дужан. „За крв ич не знам, мула, вала! и похита на чардак.{S} Коју год слушкињу сретне, |
| еј, тако га од милости зову.{S} Баш је, вала, „бал“.{S} Млад, леп, гонџе-лале, и од соја; стриц |
| а крв ич не знам!{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Вала, мула, кажи...{S} Крв...{S} Какву крв? муца опет п |
| > <p>Не, ту закон нема посла.{S} А није вала ни грех, рекли би мусломани.{S} И додали би:{S} Би |
| још у свитање, стиже паша у Прокупље. „Вала боље смрт, него ова грдна срамота.{S} Кад сам је в |
| тамбол и Бруса, комшија и комшика“...{S}Валла’! тако.{S} Шта да се ради, аман, Јараби!“</p> <p> |
| аил-бег, знам нашу највећу заклетву <hi>валлахи</hi>, <hi>биллахи</hi>, <hi>таллахи</hi>.{S} Ка |
| док их не опомену пашине слушкиње е им ваља ићи, плакаће им деца, остаће им мужеви без вечере, |
| ула је протумачио вриску ата како ју је ваљало протумачити, и, са Суљом и Саидом, младим Арнаут |
| -ханумина мајка некако чудна, уплашена, ваљда што јој кћи много бледа, и онолико мирна.{S} Али |
| е, као да у одаји никога нема; претура, ваљда, нешто крупно по глави, јер час-по, па јој се чуј |
| ојенице кроз прсте, шапће нешто, шапће, ваљда молитву.{S} Нити се од тада свукла, нити је легла |
| то доба, од његове девојке само пепео, ваљда, јер је умрла још прве године пошто су је потурчи |
| нежном, као од воска...{S} Тако умиру, ваљда, само они који немају на души ни трунке греха.{S} |
| га Николе на тавану мула-Халимове куле; ваљда се потресе сам светитељ с несреће потомка оних шт |
| а, или, боље, никад непробуђена кћи оца варварина.{S} И час-по, па се сети поруке мајке Исмаило |
| очима: очни су јој каици ишарани ситним варком.{S} Стара је готова, али још не устаје, хоће да |
| рибор за телејисање, мали жути тасови с варком и ђелинпули; још је поред ње кутија с дуваном; ј |
| иђе очајан, но махнит, из очију му лете варнице...: освета...</p> <p>— Ама шта ће Шемси-паши кр |
| ицом у јенђебулство, и видела, то јест, вас дан и сву ноћ гледала Фати-султан-хануму, те јој до |
| џамију на молитву.</p> <p>Једне куће по вас дан празне, друге пуне; скупљају се хануме на разго |
| не су долазиле, друге одлазиле, тако по вас дан, неколико дана пред свадбу; а пашиница се појав |
| ра с пламеном; после, пламен се угасио, ватра прегорела, остао жар под пепелом, па тиња, тиња.{ |
| ку на чело, ухвати је за руку.</p> <p>— Ватра, Фати-султан!{S} Грозница?</p> <p>— Грозница, Сад |
| на миндерлуцима, широким а ниским, као ватра црвеним; неке на шареним шиљтетима поред миндерлу |
| идео, мишљаше, е је прво време туге што ватра с пламеном; после, пламен се угасио, ватра прегор |
| еле усне, сад изгореле, много, од силне ватре; очита молитву, ту, она, болна...</p> <p>— Па да |
| реле.</p> <p>— Онако стар сам!</p> <p>— Ваш сам...{S} Како му је бела брада: има деведесет.</p> |
| , и у вече, кад месец изиђе, пође небом ведрим, мирише, сва, на копитњак, на омиљен, на одољен, |
| Есма-кадуне...{S} Леп.{S} А, очи!{S} А, веђе!... а над горњом усницом као ћумуром направљено, т |
| Висок као селвија, очи му као у шаина, веђе самур, уста стамболски дивит!{S} Кад узјаше ата па |
| <p>— Хиљаду гроша.</p> <p>— Немој...{S} Вежи кесу, па је врати у недра...{S} Нећу за мојега син |
| та рубе“, све свила из Дијарбекира, све вез из Смирне.{S} А Фатина спрема, и рухо, дарови од Со |
| еленог чоханог гуња чепкени, од силнога веза раменима му претегли, трепери, према сунцу, чисто |
| чакшире и џамадан, у чепкенли-гуњ срмом везен; први пут је обуо жуте чизме које је добио на дар |
| ашља: и метнувши на уста јаглук, златом везен, обоји га крвљу...{S} Склопише се уморне зенице.{ |
| еле се лабуд, широка хаљина, затрепташе везени тозлуци...{S} Прибила се уз кафез, сама је, слух |
| е извезен златом; и сијају му се златом везени од црвене чохе тозлуци.{S} Ти његови тозлуци, пр |
| акривене су свиленим материјама, златом везеним, махрамама много шареним, кесама кићеним, газов |
| ргани, јастуци, све свила и кадива, све везено златом.{S} У дну друге мусафир-одаје читава кују |
| ве и репа, с кићеном опремом, с абаијом везеном <pb n="51" /> жеженим златом.{S} Кад опази мулу |
| лале, и од соја; стриц му је био велики везир, ујак садразам, оба деда паше, рођаци бејелербејо |
| не би пашовао у малом Лесковцу, него би везировао у великом Стамболу.</p> <pb n="25" /> <p>— Ал |
| на докле би Лесковчанка овако, китила и везла, јер је Садије више не прекида Фати-султан ради; |
| еликом Безистану цариградском, и што су везле три сиротице, Туркиње из Смирне, како причају бул |
| и његови тозлуци, причају се!{S} Њих су везле, у Нишу, најбоље терзије.{S} На глави му фес с ду |
| купили се од поноћи, раде; а снег веје, веје, завејава пут; и раде, опет раде, јер се не зна вр |
| рби, скупили се од поноћи, раде; а снег веје, веје, завејава пут; и раде, опет раде, јер се не |
| Волим с Исмаилом недељу, него без њега век...{S} Он је тамо...</p> <p>— Чучук-ханум... мајка т |
| , пријатељу.{S} Слушаћу те од сад па до века.</p> <p>Мула непрестано држи груди, клати се и поч |
| траха, кад не може срамоте, никад ни до века; мисли и са женом се покаткад, дању, а и ноћу, раз |
| ом Рогу и Босфору, носићеш га у срцу до века, па баш да живиш, пошто си га видео, још сто годин |
| ој...{S} И отац му стар; има осамдесет, веле, ако је крепак, ако из пушке нишани боље него мног |
| ругима севап.{S} И прву и другу уредбу, веле, нису писали великаши, не дај Боже, него Бог; и пр |
| Пуцала је из дуге пушке, <pb n="60" /> веле, у петнаестој години на једнога кириџију, што им ј |
| да је утеши...</p> <p>— Како утеши?{S} Веле полудела, од страха.</p> <p>— Вај, млада!{S} Вај, |
| пре три године оженио, умре преклани; и веле да је хтела постати мајком).{S} Кад стаде сатирати |
| племство, за то што је много охола, јер веле да је од краја „видела“, не би имала велики нос, т |
| привиђење.{S} Сваке ноћи у глухо доба, вели, види мајку; хода по кули, каже, као жива, и све о |
| а, нека га освети женска...{S} И мајка, вели, зна да је Исмаила млада и зелена испратио на онај |
| тебе, ја бих га...</p> <p>— Кажи, кажи, вели момче задовољно, а она се застиде, па поче да криј |
| ткад, дању, а и ноћу, разговара.{S} Она вели да испрате Бал-беја у Цариград... „Какав Стамбол, |
| ме позвао на мегдан, па се покајао, јер вели да се арслан с арсланом бије!...{S} Али тај исти м |
| оставља онда кад треба да је у њему...; велика је, девојка.{S} Родитељи греше, деца испаштају.. |
| а прекиде молитву, заборавивши да је то велика грехота, па полете кћери у одају.</p> <p>Али кам |
| прву и другу уредбу, веле, нису писали великаши, не дај Боже, него Бог; и прва и друга уредба |
| уље, на ибришим-врвци, хамајлије, мале, велике, од урока, од намере, проклете намере, од страха |
| свега земаљског, изишао из борбе каткад велике, мучне.{S} Обукоше је, накитише је...{S} Тражила |
| ва и капка, кроз које улази мирис једне велике илијњаче, пуне рода, и илијинске траве, сагореле |
| ака, двоспратне куће једне, старе, врло велике, са житницом удно непрегледног дворишта, с кошев |
| </p> <p>И тај дивни град, с много душа, велики, по мусломански и Стамбол и <hi>Дер-Се’адет/</hi |
| и, посла се има много, данас, на тужан, велики празник, дан смрти њихове чучук-хануме.{S} Ахмед |
| Душмани обедили пашу...{S} Паша, богат, велики човек, сила, те како неће имати душмана?!...{S} |
| ле да је од краја „видела“, не би имала велики нос, то <pb n="73" /> јест, не би била охола, не |
| ени људи, искићени коњи; пред сватовима велики барјак... трка, вриште ати; зурне и бубњеви, пуш |
| } Није месец свећа под судом...{S} Није велики човек дрво без хлада.{S} Од Шемси-паше има фајду |
| еха, за уживање и прање пред молитву, и велики вотњак са свакојаким воћкама и чардаклијом с јед |
| затутње под њим земља...</p> <p>А онај велики пас у дишар-авлији чисто помахнита: лаје, трза с |
| трећој мусафир одаји, с улице, чивилук велики, заузео цео један зид: педесет „ката рубе“, све |
| гонџе-лале, и од соја; стриц му је био велики везир, ујак садразам, оба деда паше, рођаци беје |
| ер</hi>.{S} У дишер-авлији залаје грдно велики пас, јер му се час по учини бахат од човека; зве |
| /p> <p>У ливади, близу мулине куле, под великим бором једним, што шушти, и као да се с дусима р |
| .“ Игра се с њима у вотњаку, под једним великим шам-дудом, у хладовини, камо је нарочито направ |
| упан, у уским белим чакширама, забрађен великим пешкиром тако да му се само очи виде, ускочи кр |
| је прошао, на њега се каменом бацио (ко великим, ко малим, како је коме срце било), и он жив, н |
| , с дебелим златним ланцем око врата, с великим златним карикама у ушима, обучена као каква хан |
| ирима, кутије од срме, и један чибук, с великим ћилибаром, за Фатина ђувегију, све филигран рад |
| де је зелених башта, извора, девојака с великим црним очима, у сеницама, сад...</p> <p>Дође вре |
| телећу кожу усред баште, између густих, великих шимшира, па клања: од петлова кукурекања учинил |
| , па се отвори капија, и појавише се из великога дворишта, опасана високим, дебелим зидом два т |
| <pb n="112" /> <p>Они поседаше у једној великој одаји, и припалише им се чибуци, све мула-Халим |
| није брада бела, дуга.</p> <p>У једној великој а ниској одаји, са вратима на свод, са шареним |
| е.{S} С њом ће увек, овде, у кули, врло великој, дивној као падишахов сарај, коју је обасјало, |
| ad> <p>У трошној кули мула-Халимовој, у великој, али ниској одаји наложена је пећ земљана, с кр |
| ан! ланац је грдно дебео, причвршћен је великом халком за гвозден клинац...{S} Стара була не ус |
| дног дворишта, с кошевима за кукуруз, с великом коњушницом.{S} То је конак мула-Халимов, у коме |
| врата, одшкринута, приђе Махмуд-беј, с великом белом чалмом и с ћурком до земље, Турчин, комши |
| лице јој шара једна стара Прокупчанка с великом пажњом, јер воли да се сутра Лесковчанке зачуде |
| смаилово рухо, Исмаилово оружје...{S} У великом дрвеном кафезу, према постељи, соко; на шиљтету |
| , газовима, оним што је било најлепше у великом Безистану цариградском, и што су везле три сиро |
| о у малом Лесковцу, него би везировао у великом Стамболу.</p> <pb n="25" /> <p>— Алла’!{S} Алла |
| во...{S} И извади из недара кожну кесу, велику, па је стаде дрешити.</p> <p>— Шта ћеш, пашо?</p |
| бали Златнога Рога, гледајући где уђе у велику морску лађу Ахмед-Хафуз, то јест човек који зна |
| релих, у хаљини коју јој је отац за <hi>Велику К’на-Ноћ</hi> правно.{S} Њена лепа коса, сад зам |
| шо, мало беше твојега госпоства и твоје величине, па си желео још већи да си.{S} Хтео си у луг |
| лествице, чекићи, гвоздени клинци разне величине, па <pb n="72" /> конци, жице; а хануме као са |
| ен исцветалом врбом.{S} Не; на глави му венац од врбе, и око паса врба; и ату му грива врбом на |
| } Пустио жиле и почео <pb n="113" /> де вене...{S} За садберк-ђул је башча према сунцу; за танк |
| да на <pb n="94" /> боље дане: све више вене лице, све се чешће чује сух кашаљ, из груди...{S} |
| здрљена — раскопчала се, спала паучина, венедик-кошуља — свилене шалваре, кратке антерије, срма |
| намешта Исмаилов бисер на грлу, извлачи венедик-кошуљу с мемицама око грла, да се види, смеши с |
| у се кћи с мула-Халимовим сином; после, венчала му се кћи с мула-Халимовим сином; после, убили |
| хмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш ли да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћ |
| Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћ |
| а, Мурад-беј будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћ |
| Јер она је знала да је Фати-султан била венчана, да јој је погинуо младожења, и да је она остал |
| на!</p> <p>— Ако није одведена, била је венчана.</p> <p>— Јазук!</p> <p>— И баш је сам украде.{ |
| _C2"> <head>II</head> <p>Фати-султан је венчана; и свадба ће јој скоро, чим буде с даровима гот |
| е с Џафер-бејом, јер си прво била с њим венчана.{S} После с мула-Халимом, то јест ако...</p> <p |
| > <p>— Шта, ханум?{S} Чега се бојиш?{S} Венчани смо, хвала Богу; а нашем се венчању нисмо обрад |
| е, у његов конак: ту да јој „падну“ оба венчања, ту да је испитају, ту да се изврши понова венч |
| ит изиђе; на испиту ће... пашће јој оба венчања...{S} Жена не може имати два мужа, по закону; н |
| .{S} Кад изиђе пред суд, падоше јој оба венчања. „Кога ћеш сад?“ пита је суд. — Ниједнога, одго |
| , у свој конак, па да јој падну она два венчања, ту да је испитају, ту да каже хоће ли код муле |
| већи празник од дана рођења, и од дана венчања; човек се тада опростио свега земаљског, изишао |
| з Шемси-пашина конака после њена другог венчања с мулом.{S} А у одаји, где сад лежи, према пост |
| S} Тако је било, кузум...{S} И твоја ће венчања пасти...{S} Хајде мени, кћери...{S} Да идемо об |
| од овога часа ниједнога.{S} Оба су јој венчања, по закону, пала, те је слободна, и може да пон |
| да је испитају, ту да се изврши понова венчање... све да буде по оном реду, који је у својој г |
| р би тражили <pb n="58" /> пуномоћје за венчање од оне што не зна ни где је, ни ко је она, ни ш |
| /p> <p>Мурад-беј јој тражи пуномоћје за венчање с мулом.</p> <p>Ништа.</p> <p>Оба пуномоћника з |
| ш.{S} Прво ћемо ти тражити пуномоћје за венчање с Џафер-бејом, јер си прво била с њим венчана.{ |
| пала, те је слободна, и може да понови венчање с пашићем, може с мулом, јер је и један и други |
| ати-султан...{S} Све мисли на њено ново венчање, и на њен селам који му пуномоћник предаде, иск |
| је, ти ухо на срце...{S} Да ти обновимо венчање с Џафер-бејом...{S} А?{S} Џафер-беј... јок, Бал |
| Прокупљу сврши се Фати-султан-ханумино венчање.{S} И старо и младо, и богато и сирото, ко год |
| овори да му је по вољи само ово кћерино венчање; синоћ су и слуге и слушкиње чуле кад је жени и |
| -беја ће; ружа је за булбула...{S} И то венчање умним оком гледа, па се радује, опрао се од бла |
| е врати.{S} А и како да врати кад је ту венчање!{S} Венчао се с невестом њена Бал-беја! „Јазук, |
| ти. <pb n="103" /> Мула-Халим ти је <hi>венчање</hi>, истина; ама <hi>то</hi> ти је и Џафер-беј |
| о, и богато и сирото, ко год чу о овоме венчању, зачуди се. „ Алла’!{S} Алла’! севдах женски! о |
| {S} Венчани смо, хвала Богу; а нашем се венчању нисмо обрадовали само ми, или само наши родитељ |
| А и како да врати кад је ту венчање!{S} Венчао се с невестом њена Бал-беја! „Јазук, јазук!{S} О |
| , него ова грдна срамота.{S} Кад сам је венчао са својим сином, била је <hi>бош</hi> (слободна) |
| дио оца, и што му украо невесту, што се венчао с њом.{S} Али како да се свети мули он, што плаш |
| S} Али какав закон?{S} Зар је по закону венчати жену с другим кад је није први пустио.</p> <p>И |
| узеше пуномоћје од ње, па изиђоше...{S} Венчаше је с мулом с мирном савешћу.</p> <p>Мула рече п |
| и, све чује, кад даде пуномоћје, кад је венчаше са мном, с поглаваром арнаутскога племена Војња |
| али болује, тешко болује.</p> <p>Кад је венчаше с мулом понова, однесоше је мајци, по њеној жељ |
| овога, у живот после смрти.{S} И тврда вера у то развлачи јој усне на радостан осмех; биће там |
| ти глас, да је свакој жени, без разлике вере, слободно доћи и видети, те поврвеше жене, Туркиње |
| аути сахранише, по обредима мусломанске вере, жену и сина свога поглавара, жене плачући, људи ш |
| д знаде лека за ову несрећну бољку, <hi>верем</hi>, то јест суху болест, мајка га набави, даде |
| .{S} Млад, он није веровао, и ако му је верни Мифтар причао, да човеку може бити и на земљи као |
| лици његовој, сети се једне приче свога вернога друга Мифтара, сети се те приче, њему миле, нов |
| Фати-султан-хануминих.{S} Млад, он није веровао, и ако му је верни Мифтар причао, да човеку мож |
| S} И Фати је као оне, права мусломанка: верује у онај свет, бољи од овога, у живот после смрти. |
| четири књиге, из којих се човек учи да верује и <pb n="74" /> љуби Бога, и како ће му се судит |
| се Арнаути свете.{S} Пашу су, како она верује, набедили, али ко ће то доказати оним дивљацима. |
| ано.{S} Јер она је права мусломанка, па верује у судбину, у <hi>Алахово Писмо</hi> као у Алаха: |
| но Прокупље трља очи, и гледа: чисто не верује да је толико заспало, те да не осети ово од шта |
| бина,“ тако мисли Шемси-паша; јер тврдо верује да мула пристаде на разговор и договор, и на све |
| шта се по Прокупљу говори, у шта тврдо верују <pb n="27" /> и Лесковчани и Прокупчани, и Врања |
| ну име Божје, и што нема поздрава, како верују мусломани, који није од Бога <pb n="53" /> дошао |
| еда у небо, тражи звезду своје невесте, верујући да је њена звезда најлепша, најсветлија, кад ј |
| /> јер је осетио да не носи на плећима весела муду, ни љута, него брижна, смућена, тужна...{S} |
| и гледала песнице, и видела крв, и сад весела, смеши се!{S} Ове две то опазише, па Лесковчанка |
| а Фати-султан е ће на испит, од тада је весела, сваки час се за понешто смеје, и устаје, хода п |
| застаје јој у грлу.{S} Види да је Фати весела, да једва чека да пође, те час-по тужно прошапће |
| , пуста младост!{S} Фати-султан је ипак весела, па и тужну, много забринуту мајку често разгово |
| поласка.{S} То јутро је Фати била врло весела; и у лицу се мало повратила...{S} Пред кулом су |
| капка; Арнаутке се прибијају уз кафезе, веселе, радознало гледају у тахтариване, не знајући у к |
| А кад се спусти ноћ, хануме узеше да се веселе; свирка и песма разлеже се; мирише ваздух на шеб |
| а по трави и цвећу крупна роса; удесише веселе тичице, сухих крила, песму као у пролеће.</p> <p |
| ута гледао, кад сам био мали, где нене, веселећи се с другарицама, пуца из две мале пушке од је |
| у севдах; свекрва баца бакшиш чочецима, весели се, ни у кога не гледа, ни на кога овде не мисли |
| p> <p>И ови у предсобљу с мулине стране весели су; и таман да носе свом господару добар глас, т |
| то оне с девојачке стране.{S} Зар су се веселиле само ноћас?{S} Где је <hi>Хамам</hi>?{S} Где < |
| и извија кроз нос нову сокачку песму, с веселим напевом, с припевом:</p> <quote> <l>А! ха! ха!{ |
| је пуно света, па све лепо обучено, све весело, све се радује: а Исмаил чучи пред њом, подигао |
| ју за кога ће „За Бал-беја“, одговориће весело...{S} Мој Бал-беј булбул; мула вук... медвед...“ |
| ју.</p> <p>У овој кући, до пре неки дан веселој, сад брига, страх и стид, а кад би се нешто ово |
| свађе, и какве несреће усред највећега весеља.{S} Гости се разишли, пијани хафуз дубоко заспао |
| адице.{S} Од певања, играња, разузданог весеља, хануме се замориле, и поспале.{S} Неке спавају |
| петнаест дана, онда Турци обично праве весеља; по Фати-султан дошле су из Лесковца јенђе, Шемс |
| у авлију и избацише мале пушке, у знак весеља.</p> <p>Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’! прихватише св |
| где мушке главе будне!{S} А у харему је весеље; Фати-султан је на постељи; лице јој шара једна |
| је прошла <hi>Мала К’на-ноћ</hi>?{S} У весељу, од вечери до зоре, до белога дана.{S} Мирише св |
| ни, и Врањанци...{S} Њен отац радостан, весео, говори да му је по вољи само ово кћерино венчање |
| сећа се тако лак.{S} И био би сад чак и весео, да не бива нешто што га узнемирује: на пример, а |
| о тужан; звезде не трепте као мало час; ветар је удесио жалосну песму.{S} Умукло је блејање ова |
| прозор у голо дрвеће.{S} Хладан, зимни ветар љуља гране, голе. „Као просјаци: голе, клате се, |
| воће.{S} Духа с околних висова помаман ветар и наноси кишу кроз прозоре, рђаво затворене, у од |
| ло дрвеће, јер духа с Јастрепца помаман ветар: у бело се облачи Јастребац, и брда и долине, и у |
| лиже јутру, све чешће завришти Рузиђар (Ветар), диван арапски коњ, ождребљен близу Мртвога Мора |
| I</head> <p>У Лесковцу, на десној обади Ветернице, диже се Шемси-пашин конак, двоспратна кућа ј |
| образ што му могу ја?!{S} Сву Топлицу и Ветерницу да исцрпем, па ништа; јер црн, прљав образ ни |
| слутница: зајецаше струне на гуслама од ветра кроз незатворене капцима прозоре; потресе се покр |
| утин?{S} Од репуха.{S} Онај трепери без ветра.{S} Овај се једва миче кад кокошке иду на седало |
| ан опет мирише! опет лишће шушти и опет ветрић душе!{S} Славуј у лугу од јасмина удесио још леп |
| рума привиђало му се тело Исмаилово; од ветрова ујања причуло му се, час-по, јечање његова сина |
| себе додирне...{S} Да га крилати коњи, ветрови, пренеше у Арабистан, где, како су му причали, |
| овлачи, цепа, пали, и пушта пепео према ветру, да га разнесе, <pb n="85" /> да му нигде трага н |
| а комшилука (јер у комшилуку је тужно), већ из далека, чује се дахире, и песма; то буле, младе |
| и хафузову кћер, ни рођаку цара царева, већ пашину снаху.</p> <p>— Кадуну Шемси-пашина сина!</p |
| оручује да не слушаш ни овога ни онога, већ да метнеш ухо на срце...{S} Да ти не прети мула?{S} |
| ије, или, рецимо, онако некога радника, већ робиње, и беле и црне.{S} С првима је, по мњењу „пр |
| наути, не као до сада из неколико села, већ из свих, и што је год за пушку дошло је, па све ору |
| о нећемо за дуг што ми дугујеш, за крв, већ...{S} Ако си бољи од мене, ено ти Фати-султан, не т |
| етло лице“ никако не гледају, није ред, већ одговарају погнуте главе и спуштених очију.</p> <p> |
| знајући да се Арнаути сад нису умирили, већ само примирили, јер им нестало праха и олова.{S} Кр |
| м.{S} И ово сад није учињено од обести, већ из освете.{S} Јер мула је дао бесу сам себи да ће п |
| Позваћу мула-Халима, и ако није човек, већ вук, гладан вук, па ћу га питати...{S} Ако су ме сл |
| ..{S} Све Исмаилово; ту је, у Прокупљу, већ читав месец.{S} Гледала је све то она умним очима д |
| ањање: а неколике старице <pb n="32" /> већ су с абдестом готове, па се забрађују јашмаком, при |
| опада кад год се опије; па уместо да га већ једанпут казне смрћу, досудише му „сургун“.{S} С њи |
| вај бисер спремила за „виђење“, и он га већ три дана у недрима носи, гледајући да им „виђење“ б |
| ом.</p> <p>Јесте, трећи ће петли; ту је већ Ђурђев дан, јунак Хедрлес, на ату, с миздраком, <pb |
| , и млади људи, и момци, и деца; све се већ окупало, пре сунца, крај пуне пупољака руже, под ви |
| вис пробуђен поветарац; певају певачице већ промуклим гласовима; пљескају хануме длановима, под |
| рве, свекра, говори цело Прокупље.{S} И већ је Фати-султан пред јенђама; погледа у богато одело |
| } Силистер изврши пашину заповест.{S} И већ до подне опколише сејмени кулу мула-Халимову.</p> < |
| ори.</p> <p>— Зна.{S} Туга није у глави већ у срцу.</p> <p>— Не дамо мулине кадуне.</p> <p>— Јо |
| у крстине, неки деду у стогове, а неки већ вршу: пуста остадоше поља, празна гумна, све се то, |
| пећу папуче, звече котлови.{S} Све живо већ одавно будно, жене и девојке, и млади људи, и момци |
| да, красна, Џафер-беја.{S} Шемси је био већ спремио Фати-султан дар, који би јој младожења дао |
| мања, где их мајка купа у хладној води; већа, где се отац на њих наљутио, па их истерао напоље, |
| јој се син радује, па и њу обузима све већа радост.{S} Савест јој чиста, јер онај глас могао ј |
| на чисто; али му је сад сто пута горе, већи стид, срамота, и жене му се свете! осветила му се |
| спремише као за свадбу.{S} Дан смрти је већи празник од дана рођења, и од дана венчања; човек с |
| оства и твоје величине, па си желео још већи да си.{S} Хтео си у луг где булбули поју, па си иш |
| сад...{S} У сарај ћу ја...</p> <p>И кад већил оде, мула позва Арнауте.{S} Сутрадан су Арнаути о |
| ија, једно момче арнаутско.{S} А кад је већил пошао, мула га испратио до преко прага!{S} Шта су |
| >XIV</head> <p>Јуче је дошао мули пашин већил, по у годинама човек, обучен као о Бајраму.{S} До |
| лави, у дућан; у вече се враћа.{S} Пред вече се јаве сокацима мусломани, не ходећи као обично т |
| у рано јутро, поливена росом, или пред вече, и у вече, кад месец изиђе, пође небом ведрим, мир |
| звезда коју, од Исмаилове смрти, свако вече гледа: с ње чита шта јој је писано.{S} Јер она је |
| е Кукувију у својој махали, а сад свако вече.</p> <p>Тишина, глуха, мртва, само се, с времена н |
| о ју је Исмаил волео!...</p> <p>А једно вече, појави се на јасно-плавом небу топличком пун месе |
| по обрасцу јединога Алаха.</p> <p>Једно вече, кад се врати из града и хтеде ући у одају, родите |
| у мокра угљевља. (Изврнуо се мангал оно вече, у оном <pb n="42" /> чуду и забуни, па нека изруч |
| пунџе, или с џаком на глави, у дућан; у вече се враћа.{S} Пред вече се јаве сокацима мусломани, |
| 8" /> се затвара са Замбак-робињом; а у вече рече паши е је време да се хануме крију од њихова |
| а’!{S} Алла’! севдах женски! од петка у вече до суботе ујутру!“ говоре Турци. „Јазук!“ узвикују |
| тро, поливена росом, или пред вече, и у вече, кад месец изиђе, пође небом ведрим, мирише, сва, |
| а па прође прокупачким сокацима, женама вечера загорева, невестама се јувка цепа, девојкама ибр |
| , плакаће им деца, остаће им мужеви без вечере, па ће бити грђене.</p> <p>Једне су долазиле, др |
| <hi>Мала К’на-ноћ</hi>?{S} У весељу, од вечери до зоре, до белога дана.{S} Мирише свеж ноћни ва |
| за људе, нигде госта.{S} Скупише се, с вечери, па се одмах разиђоше, јер се невестин отац опио |
| трза се, ослушкује.{S} Чека сина још од вечерње, па никако да га дочека.{S} И мула-Халим не спа |
| шке.{S} Покисле кокоши су на седалу пре вечерње.{S} Мокри врапци џакају испод широке стрехе, од |
| .{S} Навијате сат увек кад мујезин чита вечерњи езан..., навите га сад пред зору, да у зору изн |
| варају.{S} И диже се мирис кроз свежину вечерњу са ливада загрејаних дневном жегом, диже се као |
| ли да се сутра Лесковчанке зачуде њеној вештини.{S} Осим невесте и старе кадуне, у овој су одај |
| је, поглавара племена <hi>Војњака</hi>, виде га и у њега се заљуби.</p> <p>Шкодралија живи у Ар |
| пушкарнице пушчане цеви, и чу се пуцањ, виде где момак с ата паде... „Јазук!{S} Јазук!{S} Хиљад |
| насмеја се својој лудости грохотом.{S} Виде: има часова кад је човек луд, а чини му се да је п |
| и кола с пашиним харемом, и пратњу.{S} Виде кад се кола с пашиним харемом зауставише пред капи |
| {S} Јер ове просте, дивље „потпланинке“ виде у једној хануми четири, и за све четири су подједн |
| кроз сав Лесковац, и Прокупље, нека га виде и Турци и ђаури. „А!{S} Шта може лепа реч! и што с |
| е ли истина да у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови.</p> <p>— Истина, бебег’м.{S} |
| накитиле; јер у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови...{S} И Фати је као оне, прав |
| ју око куле, а жене се пењу на кулу, да виде несуђену кадуну Исмаил-бегову, мула-Халимовицу, Ст |
| у одају где му кћи лежи мртва; и кад је виде, зовну је по имену трипут:{S} Фати-султан!{S} Фати |
| ајци, по њеној жељи; и никад од тада не виде муле, мужа свога, ни јој он дође, нити га она позв |
| Фати, онако болна, склања се, да је не виде људи с откривеном главом, без фереџе.</p> <p>Чу се |
| и изиђе Лесковчанка, ниједна од њих не виде.</p> </div> <pb n="121" /> <div type="chapter" xml |
| S} Мула је Арнаутин, али да се обазре и виде шта учинише ови ђаволови синови са женском главом |
| ашам, чешемм’и нури, (Пашо мој, очни ми виде).</p> <pb n="123" /> <p>— Шта има, ханум?...{S} Се |
| ли (срећно)!</p> <p>— Да зовеш, очни ми виде, пашу Шкодралију: да он иде мула-Халиму.{S} Он мож |
| великим пешкиром тако да му се само очи виде, ускочи кроз прозор.{S} Једним кораком дође до нев |
| скићена врбом толико, да му се само уши виде, и извија кроз нос нову сокачку песму, с веселим н |
| да се људи не подмигују кад те чаршијом виде, да се жене не кикоћу кад те махалом опазе“.{S} Та |
| из дворишта хафуз-Ахмед треће јутро, он виде пред својом капијом неколико Арнаутина.{S} Један м |
| црвене: истина лудо питала.{S} Нарочито виде да је лудо питала кад се заљуби...</p> <p>Виде јед |
| по међу собом, и ћуте као заливени, јер виде да и над њиховом силом има сила.{S} Уђоше у Прокуп |
| је лудо питала кад се заљуби...</p> <p>Виде једнога младића, Арнаутина, јединца сина, и мезимц |
| — Што ти би, мула?! пита паша зачуђено, видев га овако промењена, необична.</p> <p>Аллааа! прос |
| у њему је она, млада, чиста, неискусна, видела само уцвељена оца, и кад уздахне, и кад јој коју |
| а, стара настави:{S} Џафер-беј је млад, видела сам га једанпут у Есма-кадуне...{S} Леп.{S} А, о |
| е е су му очи зумбул, е су му уста ђул; видела да су се удариле у груди кад је за угао замакао, |
| -султан виђа младића често: једанпут га видела кроз пробушену ограду, једанпут кроз одшкринуту |
| аузнак и смеши се.{S} Да је ово смешење видела мулина кћи, не би знала да ли је у Фатину срцу т |
| ?{S} И чула свађу, и гледала песнице, и видела крв, и сад весела, смеши се!{S} Ове две то опази |
| је са Шемси-пашиницом у јенђебулство, и видела, то јест, вас дан и сву ноћ гледала Фати-султан- |
| чи се склапају, саме...</p> <p>...{S} И видела му душом гроб, на врху <pb n="68" /> пошумљена б |
| номоћје, по гласу познала, ако га не би видела.{S} Али какав закон?{S} Зар је по закону венчати |
| ка пада на лице.{S} Није ли?{S} Јеси ли видела месец: кад највише сија, тад највише на њ кучићи |
| лашено изусти „амани.“</p> <p>— Јеси ли видела, звездо, садберк-ђул у саксији и у хладовини?{S} |
| а пазе да не падне.{S} И Фати га двапут видела, на мазги, прошао је мимо њене кафезе, и <pb n=" |
| е много охола, јер веле да је од краја „видела“, не би имала велики нос, то <pb n="73" /> јест, |
| ет, шездесет три; а да су га хануме сад виделе, како скочи с коња, кад устрча уз сарајске степе |
| ицу јој био пешкир, па се смакао, те су видели да је <hi>телејисана</hi>; а по руху су познали |
| о; и освести се...</p> <p>Прокупчани су видели где оде с Арнаутима к Топлици.</p> </div> <pb n= |
| опала, као да је годину дана сунце није видело, <pb n="41" /> као да читаву годину из постеље н |
| у до века, па баш да живиш, пошто си га видео, још сто година“.{S} Тако говоре хануме.</p> <p>И |
| живи и <pb n="8" /> гледај: пошто си га видео, грејао се на његову сунцу, огледао се у његова д |
| празник — свадба.{S} Сад је Исмаил-бег видео Фати-султан: једанпут с отлукане, једанпут са зер |
| није ишао стиже у Прокупље.{S} Суља је видео пашу, и кола с пашиним харемом, и пратњу.{S} Виде |
| и ако млад, и ако размажено лане, није видео Фатме, а у њу се заљубио: причала му мајка, и роб |
| вато, и он њу воли, и ако је никад није видео; ради ње сваки дан у Прокупље долази, и ради ње с |
| е још „гонџе-лале“...</p> <p>Никад није видео Фати-султан-хануму, а толико је познаје, да би јо |
| џин, џински цар, кога до сад нико није видео, само га она гледа.{S} На глави му у место круне |
| кад се вратим из града радује се....; и видео сам: клања и кад није време молитви...</p> <p>— К |
| ици, сваки има саз под мишком, зар ниси видео?{S} Од града до града иду, ударају у саз, песме в |
| ипут у Цариград ишао, и тамо свако чудо видео, мишљаше, е је прво време туге што ватра с пламен |
| жени, без разлике вере, слободно доћи и видети, те поврвеше жене, Туркиње, Српкиње и Јеврејке, |
| своје кћери, и узе је грлити и плакати, видеше да јој се свест повратила; отвори очи, сави руке |
| једнако се уплашише и Турци и Срби, кад видеше ражљућена мулу.{S} Арнаути узвикиваху, с времена |
| голубица!{S} Тек што је раширила крила, види да не може, склапа их, клоне...{S} И опет се као н |
| ђење.{S} Сваке ноћи у глухо доба, вели, види мајку; хода по кули, каже, као жива, и све о Исмаи |
| ну; реч „Исмаил“ застаје јој у грлу.{S} Види да је Фати весела, да једва чека да пође, те час-п |
| но, јер хоће не само да чује, него и да види шта му одговара.{S} Пита: „где је Бал-беј?“ А слуш |
| ого пре рока.) Она се опоравља, а мајка види па се нада, радује се; Богу се моли и дању и ноћу, |
| и му фес с дугачком китом, а испод феса види му се чикмани ћулав: ћулав му је израдила сестра њ |
| анка смела, дрска; говори, прича, и кад види да само мрдне рука младе Арнаутке, нада се песници |
| p> <p>А куда ће из Цариграда? „Цариград види па умри!{S} Али не, немој умрети, но живи и <pb n= |
| ник, ту сведоци, ту онај Сведок што све види, све чује, кад даде пуномоћје, кад је венчаше са м |
| ј кули.{S} Звао је њена оца јуче, да је види, и да је утеши...</p> <p>— Како утеши?{S} Веле пол |
| ичају.</p> <p>Колико је дарова и спреме види се, што је тим украшавало ове три одаје десет жена |
| а, коју мало час изнеше из одаје, да не види кад јој кћи издише, клечи сад крај ње, јединице св |
| ао да не чује е се врата отворише, и не види где му се ближи главом мула.</p> <p>Мулино место н |
| с кога ће краја почети; сад краја и не види.{S} Тужбу је у глави написао и у глави цару поднео |
| недик-кошуљу с мемицама око грла, да се види, смеши се радосним осмехом...</p> <p>— Мајчице мој |
| с фес.{S} Затурио фес и ћулав, те му се види обријано теме.{S} Стрча с куле, назва Бога Арнаути |
| и и последњи, једини...</p> <p>...{S} И види свадбу.{S} У свечано рухо обучени људи, искићени к |
| њега, ама не каменом, него ружом.{S} И види чудо! груди му се расцепише, на двоје, а из ране п |
| е баш... сасвим паметан.</p> <p>А да ли види он, оџаковић, паша, фукару, ону тројицу из прокупа |
| ше бити, а оно горе: у јаблановој сенци види мулу; од сунчева зрака причини му се мулин јатаган |
| , знојава провода, док се он са сестром види, поразговара.{S} По некад му воде коња у коњушницу |
| је у соби из баште, одакле кроз прозор види капиџик мулине кћери, и крај њега место, свој хаџи |
| : или сам ја толико остарео да ништа не видим?</p> <p>Мула ћути.</p> <p>— Ти ћутиш, мула, ја ћу |
| поред <pb n="105" /> мула-Халима, да их видиш напоредо...{S} Мула је човек, то је истина, ама н |
| ама, много пута кроз прозорске решетке; виђа га, воли га, много, њој се чини више од очију, од |
| е него многи младић.</p> <p>Фати-султан виђа младића често: једанпут га видела кроз пробушену о |
| ултан дар, који би јој младожења дао за виђење.{S} Какав дар!{S} Калпак, по кадиви извезен злат |
| .{S} Не сачека свадбу; данас му је било виђење.{S} Овде им је први састанак, а где ће им бити д |
| на грло бисер што јој Исмаил дао за <hi>виђење</hi>...</p> <p>Робиње јој простреше постељу; мет |
| ти.{S} Мајка му овај бисер спремила за „виђење“, и он га већ три дана у недрима носи, гледајући |
| и дана у недрима носи, гледајући да им „виђење“ буде пре свадбе.{S} Не сачека свадбу; данас му |
| кулу; и наједанпут се диже силна граја, вика, дивљи узвици, небо се пролама; Арнаути се деру, с |
| јпросвећеније жене, но оне...</p> <p>Од вике, вриске, писке, од урнебеса, избудише се Ахмед-хаф |
| , јавља сате:{S} Так!{S} Так!{S} Так! и викне Мане Кукувија:{S} Кукувију!{S} Куку!{S} Кукувију! |
| из конака и даје ти...</p> <p>— Аллааа! викну мула колико може, и отури чибук од себе далеко; ж |
| овцу; и пошто пусти некакав дивљи глас, викну: „Шемси!{S} Крв за крв!“ Суља се опет уплаши.{S} |
| ав поглед према Прокупљу, к Лесковцу, и викну: „Шемси!{S} Срамоту за жалост!“</p> <p>У Топлици |
| е буди се!<ref target="#SRP19070_N1" /> викнуше Лесковчанке, јенђе.{S} Закукурекаше трећи петли |
| лас обори за цигли један тренутак.{S} С виком Мана Кукувије причују му се и мулине речи: ти си |
| нестало...{S} На вриску и <pb n="35" /> вику ханума и робиње, све се избудише, појурише.{S} Фат |
| невесту!{S} Оне две и робиња ударише у вику, али доцкан: човека је с невестом нестало...{S} На |
| хлада.{S} Од Шемси-паше има фајду читав вилајет...{S} Шта је Турчин?{S} Лист од јасике.{S} Арна |
| до гуше: како ћу каљав кроз град, кроз вилајет где пашујем?!{S} Насмејаће ми се и турско и кау |
| !{S} Јазук!{S} Човек!{S} Паша!{S} Глава вилајету!{S} Нећу ја у одаји; по одајама нека се бију ж |
| јави сања најлепше снове.</p> <p>Кад се виле хватају у коло а дуси блуде земљом, на месечини, с |
| ку а дугачку врату, као у лабуда, па се вину на њ.{S} Опколише га Арнаути, крупни као горштаци, |
| {S} Хафуз, што улажаше у бачву, да се у вину купа, трезан; плаче и грли кћер, одговара јој, теш |
| е, како причају улазио у бачву, те се у вину купао.{S} Хода до ноћи, тад долази, и онако мокар |
| них, покривених и сламом и плочама, што вире из бујног зеленила красне Топлице, — над том висок |
| још бела, с црвеним табаном и ноктима, вири испод ружичасте, свилене хаљине, златом извезене.. |
| ује.{S} Дим дувана колута се, носи га у вис пробуђен поветарац; певају певачице већ промуклим г |
| е су.{S} Затутњи земља.{S} Лети блато у вис с копита атова и чилих коња, искићена чела и груди, |
| м отвореним долапима; Исмаилово оружје, виси на чивилуку непокривено.{S} Па ту је међу оружјем |
| т бостан, и све воће.{S} Духа с околних висова помаман ветар и наноси кишу кроз прозоре, рђаво |
| га родитељи од милости зову, Бал (мед), висок је, танак је, очију плавих, трепавица црних, наус |
| Из друге одаје изиђе нишки паша, плав, висок, у чоханим шалварама циметове боје и чалми; попе |
| девојка, он је био бећар...{S} Аман!{S} Висок као селвија, очи му као у шаина, веђе самур, уста |
| на му љута арнаутка.</p> <p>Арнаутин је висок, и за своје године врло крупан: још мало па ће ст |
| унце, од Јастрепца, око које су џамије, висока минара с кандилима, испрва као свици по ливади, |
| стамболски; прошетала се као паун...{S} Висока, танка, очију плавих као море, трепавица црних к |
| } Много рода, много каменица.{S} Топола висока, и у лето пуна лишћа, ама је само гледамо; јер з |
| арају чивију.{S} Сокаци празни, капије, високе, оковане мертечким ексерима, затворене чивијом, |
| еле се кровови ниских кућа арнаутских и високе куле мула-Халимове, а прошарани су јатима врана, |
| а честа посекла; све се пребацило преко високе ограде на улицу, те закрчило пут, заједно с малс |
| е је Исмаил ходио; што ће упирати очи у високи Јастребац, у засејане брежуљке у које је Исмаил |
| ске уске улице, опточене ниским кућама, високим чардацима и оградама, покривене дебелим снегом, |
| јавише се из великога дворишта, опасана високим, дебелим зидом два тахтаривана.{S} Један тахтар |
| лећима по стамболски, што не држи главе високо, и што ходећи стаје целом ногом.{S} Колико је го |
| утом свилене јој антерије, држећи главу високо, на прстима, и крећући плећима по стамболски; пр |
| у жене; у чоханим, широким шалварама, у високој чалми.{S} Кад хоће да говори, прво зажмури, па |
| ним таваном, и миндерима около зида, на високом <hi>тахту</hi>, као неком престолу, на шиљтету |
| , и мукање гојних крава и волова; а над високом кулом старца мула-Халима између расејаних ниски |
| јног зеленила красне Топлице, — над том високом а трошном кулом зачу се кроз ноћну тишину јејин |
| о Мурад-беју, <pb n="118" /> Турчину, у високом фесу, и ћурку постављеном лисичином.</p> <p>— Ф |
| лаје, трза се, прескочио би још толико високу ограду, растргао би десеторо а то ли једнога, ал |
| роскот-трави, ослушкују глас мујезина с вита минара, позивање на молитву; једна старица наглуха |
| е он старешина, господар...{S} Грли јој вити стас... „Мифтара је затекла у постељи само једна ј |
| а њену засијаше се оловне капе с врхова витих минара.{S} Улазе у град, пуст, као да му је све к |
| ркивао једну час другу, час их вукао за витице, час их штипао за образе, час угризао за руку, ч |
| у страху, да јој се муж не опије, да не виче, да не нападне кога.) Потамнела, земља је попала, |
| ма.{S} Кад је најлепша месечина највише виче, а тишином разлеже се његов глас далеко, језа поду |
| ра, завлачи се по шуми у дупље дрвећа и виче, дању, у пролеће, с кукавицама, а ноћу, увек, с ку |
| па косу, гребе лице, грува се у груди и виче из свега грла:</p> <p>— <hi>Султан’м!{S} К’з’м</hi |
| удна пред мајком помиње, жали: у бунилу виче: „Ево Исмаила!{S} Долази по мене, благо мени!“...{ |
| ахалама као да је тражи, и ћути: а ноћу виче.{S} Двадесет осам година од то доба, од његове дев |
| ици салебџије, <pb n="148" /> симиџије, вичу; њачу магарци; једно Туре јаше магарца искићена вр |
| ти-султан, и силно припљеска длановима, вичући:</p> <p>— Мирсаде!{S} Минире!</p> <p>У собу улет |
| ишћурка самур, па јој то метао у недра, вичући:{S} Сичан!{S} Сичан (миш! миш)!{S} Али једанпут |
| очи, на родно камење.{S} Што више рода, више каменица...{S} Јер да је, кћери, истина, било би д |
| а!{S} И оне две младе хануме, и робиња, више говоре покретима руку и главе но устима: показују |
| ај да га осрамотиш“, то је чула од оца, више пута, и у њој се мирној и доброј, милостивој према |
| годице, пламен, сијају очи, две звезде, више, два сунца...</p> <p>...{S} У Прокупљу је.{S} Чује |
| р и белом Замбак; а оне му све угађале, више него пре, зажмуриле су кад би год њихов „ојнак“ ра |
| p>— Паша им био рекао, свој тројици, да више неће бити заптије, но кадије.</p> <p>— И претио им |
| му селам, пашо, пријатељу, од мене нека више страха нема.</p> <p>— Беса, мула?</p> <p>— Беса, п |
| дић.{S} Право каже она стара: нема мула више од шездесет, шездесет три; а да су га хануме сад в |
| /> <p>— Сто.</p> <p>— Нема, кћери, нема више од шездесет, шездесет три, па може бити озго још ј |
| у локвама усирене крви искуљале из рана више леве сисе и главе, он рикну као стрелом погођен ла |
| капке, очи су се склопиле...{S} Не сања више будна.{S} Није више бунило, ни полусан...{S} Сан ј |
| а се окамени.{S} Стоји као камен; ништа више не пита.{S} А кад се прибра, узе да зове војне ста |
| као отац.{S} Па чак у кули готово ништа више него у арнаутским кућама, да им не буде жао.{S} За |
| зе, јер ако њу још надом заварава, себе више не може.{S} Мајка је љуби, а она:</p> <p>— А, а!{S |
| , и као да се све више нешто стиди, све више избегава кћер; не посипа пиринач по гробу својега |
| уд нада на <pb n="94" /> боље дане: све више вене лице, све се чешће чује сух кашаљ, из груди.. |
| } А мула све смућенији, и као да се све више нешто стиди, све више избегава кћер; не посипа пир |
| {S} Харам ти ако не...</p> <p>Не могаде више, јер се са узбуђења и и силнога напрезања закашља: |
| обу својега сина, јер му на гроб не иде више никако...</p> </div> <pb n="95" /> <div type="chap |
| гаје стоку и држе бесу.{S} Арнаутину је више једна беса, него Турчину стотину јемина.{S} Ха-ха- |
| ка овако, китила и везла, јер је Садије више не прекида Фати-султан ради; али зачегрља реза на |
| човека, па и на мртвом пизму тера, није више ни он човек.{S} Одавде ако ћу даље, срамота ће у в |
| опиле...{S} Не сања више будна.{S} Није више бунило, ни полусан...{S} Сан је сад...</p> <p>Засп |
| ућур“ па погледа у небо.{S} Она му није више о сну говорила, но му исказивала љубав погледима, |
| име на уснама.{S} Не стиди се од мајке више.{S} Пре се стидела.{S} Ни мушке тице пред њом није |
| , она их с муком отвара, и сања, али не више будна, него као у бунилу, у полусну...</p> <p>Јаст |
| колико се узима: хиљаду гроша, ни аспре више.{S} Ја нисам трговац, нити мога сина крв хеспап, а |
| Лесковчанка готово нечујно, и тресе се више но икад, а мулина кћи задрхта целим телом, не пуст |
| ећена крвљу, и то после пола столећа, и више.</p> </div> </body> <back> <div type="notes"> <not |
| де се зими снег не топи за месец дана и више; протера га сам падишах, цар царева, пуномоћник Ал |
| е; виђа га, воли га, много, њој се чини више од очију, од живота, и од завичаја.{S} Али што је |
| не опази, не прислушкује; од тада Фати више лежи него што хода и седи, и плаче...{S} Час-по па |
| ead>V</head> <p>По Прокупљу се ни о чем више не говори, до о грозном убиству мулина сина, о нес |
| ела ту, рашчупана и угрухана, па готово више није устала. „Ни филџан кахве још није попила, ни |
| ов, у коме, одавно, осим послуге готово више никад никога.{S} Отвори се главна капија широм, и |
| бозаџија и оних што воће продају готово више никога.{S} Они набили џак на главу, и прођу једанп |
| ато бацају очи, на родно камење.{S} Што више рода, више каменица...{S} Јер да је, кћери, истина |
| А буд се оволико осрамотише, ту да бар више не страхују, друкчије би било, лакше.</p> <pb n="1 |
| њене постеље не мичу, и робиње не знају више кад јој је бунило, а кад јава.{S} Јер и кад бунца, |
| > да ли с успоменама на Исмаила; кад му више не гледа ата, не милује хрта и сокола, не љуби рух |
| ком граду мање да седи, ни да се о њему више говори.</p> <p>Како је Фати-султан нестало, нигде |
| ч у Арнаута.{S} Знаш ли да је Арнаутину више једна беса, него Турчину, опрости, сто заклетава?< |
| снила, да се она, казујући му сан, још више не уплаши, но само рече;</p> <p>— Ја се не чудим т |
| дође сутра.</p> <p>Мајка се заљуља још више, и узе мрмљати молитву.{S} У ниској готово празној |
| /p> <p>— Кад ово чу, Фати-султан се још више уплаши; а Исмаил рече:</p> <p>Што се бојите, ти и |
| ледајући њене усне црвене као род једне вишње у богатој воћем Топлици његовој, сети се једне пр |
| пре сунца, крај пуне пупољака руже, под вишњом, под исцветалом јабуком, у води са седам бунара |
| же од Турака да је отме, полудео.{S} Из Власине је, а никад од тада није у Власини, него тумара |
| } Из Власине је, а никад од тада није у Власини, него тумара, завлачи се по шуми у дупље дрвећа |
| ри...{S} Дигао буну мула-Халим...{S} На власт хоће...{S} Дигао се цео фис <pb n="84" /> његов.. |
| досад су се Арнаути бунили, и то против власти, али њему није било овако.{S} Бал-беја из харема |
| Топлици под Јастрепцем не.{S} А коњ, а во, а човек — у њих све једно.{S} За једнога роба даду |
| до икиндије; после се прашта као да ће Вог зна куд, а не у Топлицу, оцу и мајци, старој...{S} |
| де да прође, но застаде и пита: „Је ли, Вога ти, чиме те ударише <pb n="128" /> толико?“ Он одг |
| е, а из ране покуља крв као из кладенца вода!...{S} Опет пролази свет, али га не каменује, и ак |
| твори покоја дрвена капија, тешка, пуна воде, изиђе дућанџија какав, занатлија, и похита, увије |
| ке, сватови, Арнаути...{S} Сад ће да ме воде...{S} Исмаилу...{S} Сад ће трећи петли...{S} Дошао |
| ије попила, ни цигару духана, ни бардак воде“, шапћу оне три робиње у предсобљу ханумама.{S} Па |
| е Арнаутке, дадије; сручише читав ибрик воде на Фатину главу.{S} Уплашила се, па се онесвестила |
| ан-ханумина.{S} А главним путем сеоским воде Турци, кириџије, неколике товарне коње; носе Фати- |
| леха, крај пупољале руже где је ћуп пун воде и ствари с наменом, спремљен за <hi>Мартифал</hi>. |
| ла олово, па јој сипа у уста кап по кап воде где је олово било.</p> <p>Она још лежи у незнани, |
| стром види, поразговара.{S} По некад му воде коња у коњушницу; а он се са сестром, много стариј |
| ила их трешња, а не смеју поискати чашу воде, да не би, проговоривши, језик прегризле. „ Аман, |
| м, у води са седам бунара и испод левог воденичког камена, где је, од синоћ, селена, копитњака, |
| оси шиљте тамо, онде, крај капиџика...; води ме тамо“.</p> <p>— Чучук ханум?...</p> <p>— Тамо с |
| о коњушницу где је пусти ат брата њена; води је по дворишту где му је хрт и соко и говори о бра |
| њају: мања, где их мајка купа у хладној води; већа, где се отац на њих наљутио, па их истерао н |
| блато; пошао си да ловиш рибу у мутној води, па си извукао у мрежи змију; тражио си од ђавола |
| , под вишњом, под исцветалом јабуком, у води са седам бунара и испод левог воденичког камена, г |
| е кокошке, банице; пише каву и шербет и водише разговор о свачему, о прошлом срећном времену, о |
| м плаче мулина кћи, а кропе је некаквом водом две старе Арнаутке, дадије мулине кћери и сина; т |
| амота ће у воду да потоне, жалост ће на воду да искочи: сваки ће узети да жали Шемси-пашу.</p> |
| дан град, или једно село, или гору, или воду где није Алаха?“ Она се застиде, поцрвене: истина |
| ек.{S} Одавде ако ћу даље, срамота ће у воду да потоне, жалост ће на воду да искочи: сваки ће у |
| е пита.{S} А кад се прибра, узе да зове војне старешине, да им заповеда да дигну војску на оруж |
| } Леп, иста мајка.{S} Час је обучен као војник, час као софта, данас као Персијанац, сутра као |
| мном, с поглаваром арнаутскога племена Војњака...{S} Ха-ха-ха!{S} Пашо, кажи <hi>михаирли</hi> |
| ше.</p> <p>Поглавар арнаутскога племена Војњака!{S} Крупан, наочит, с дугачком, као снег белом |
| ко-турскога рата из Топлице, из племена Војњака, а ћатиб унук Бал-бејов, праунук Шемси-паше лес |
| лима, Шкодралије, поглавара племена <hi>Војњака</hi>, виде га и у њега се заљуби.</p> <p>Шкодра |
| си-пашом измирио.</p> <p>Никад Арнаути, Војњаци, нису гори били.{S} Крв хтеде пасти, да се поко |
| султан.{S} Носе је Цигани, јер Арнаути, Војњаци, носе само мртву жену, „за севап“.{S} За тахтар |
| ао се цео фис <pb n="84" /> његов...{S} Војњаци посели друмове...{S} Иду к Лесковцу...{S} Хоће |
| афузову с мула-Халимом, поглаваром фиса Војњаци?</p> <p>— Буди!</p> <p>И још једанпут Мурад-беј |
| бол, женска главо?!{S} Зар мислиш да је Војњацима Стамбол далеко?“ „Е ја друго не знам...{S} У |
| сковачког.</p> <p>За крв сина поглавара војњачког није узета крвнина, те је освећена крвљу, и т |
| аљаху: „Нашем се паши не држе коњи, као Војњачком мули жене.{S} Од седам жена имао само петоро |
| р су Арнаути до његових чифлука, и гине војска...{S} Он посла још војске, и пред војском Мурат- |
| флука, и гине војска...{S} Он посла још војске, и пред војском Мурат-пашу, старца, који је мног |
| ојска...{S} Он посла још војске, и пред војском Мурат-пашу, старца, који је много пута стишавао |
| падишаха, често су се бунили, паша слао војску да их стишава, и да <pb n="86" /> гине, заједно |
| ојне старешине, да им заповеда да дигну војску на оружје, да иду да умире побуњене Арнауте.</p> |
| је све куга поморила.{S} Нигде коња, ни вола, ни магарца с угљем...{S} Пролазе турске уске улиц |
| ом као ћумуром направљено, толико...{S} Волела бих, кузум, да Џафер-беј стане поред <pb n="105" |
| са ливаде козу музару, коју је она врло волела.</p> <p>Милује Фати по коси, и замислила се, као |
| асла; купи им рухо.{S} Жене су га много волеле, не толико што је био леп, колико што је био јун |
| ну и Лејли, двоје драгих, што се толико волели, па се не узели: умрли обоје уочи ђердека...{S} |
| жмури, па тад почне.{S} Овога пашу нису волели Лесковчани и Прокупчани, ни Турци ни Срби.{S} Ни |
| беј, твој баба, воли овамо.{S} И пре је волео; а сад ти поручује да не слушаш ни овога ни онога |
| колико што је био јунак; а и он је жене волео; женио се седам пута.{S} У двадесет седмој имао ј |
| отурчили девојку, с којом се три године волео.{S} Кад му је украли, разболео се, а кад му она п |
| ко сад себе воли, зато што ју је Исмаил волео!...</p> <p>А једно вече, појави се на јасно-плаво |
| , душмани...{S} И хафуз-беј, твој баба, воли овамо.{S} И пре је волео; а сад ти поручује да не |
| о пута кроз прозорске решетке; виђа га, воли га, много, њој се чини више од очију, од живота, и |
| ојега чифчију; после, опет тако; после, воли му се кћи с мула-Халимовим сином; после, венчала м |
| вет.{S} Паша Шкодралија ми је као отац, воли ме, јер ме мој отац, његов друг, на самрти њему у |
| о, и страсно...</p> <p>О, како сад себе воли, зато што ју је Исмаил волео!...</p> <p>А једно ве |
| е уплаши, коју ли су му изабрали.{S} Он воли Фати-султан-хануму, а срамота га да им каже.{S} Ле |
| њу ижљубио, а не може, и ако је оволико воли; јер то је рука, истина, девојке <hi>султан</hi> а |
| стара Прокупчанка с великом пажњом, јер воли да се сутра Лесковчанке зачуде њеној вештини.{S} О |
| ичаја.{S} Али што је чудновато, и он њу воли, и ако је никад није видео; ради ње сваки дан у Пр |
| /p> <p>— Па да умрем.{S} Што, Зулфи?{S} Волим с Исмаилом недељу, него без њега век...{S} Он је |
| елене вотњаке.{S} Мукање гојних крава и волова, блејање оваца, лавеж паса, жагор, али све мање, |
| блејање оваца, и мукање гојних крава и волова; а над високом кулом старца мула-Халима између р |
| ам човек, па не могу.{S} Него ако ти је воља да чујеш одмах, ја ћу...{S} Мула не доврши, него м |
| тац радостан, весео, говори да му је по вољи само ово кћерино венчање; синоћ су и слуге и слушк |
| ...{S} Буле!!{S} Кад пусте осећањима на вољу, некад дивљаци; кад <hi>мисле</hi>, пре ће заборав |
| кад мула хоће.</p> <p>— Зар да правимо вољу Шемси-паши?</p> <p>— Крвнику?</p> <p>— Јок Шемси-п |
| наузнак, очију полуотворених, лица као восак жута, усана помодрелих, у хаљини коју јој је отац |
| разлио се по целом лицу нежном, као од воска...{S} Тако умиру, ваљда, само они који немају на |
| уживање и прање пред молитву, и велики вотњак са свакојаким воћкама и чардаклијом с једнога кр |
| а јунака...{S} Из врта, из непрегледног вотњака Ахмед-хафузова са свакојаким воћкама, обученим |
| он зарида, изиђе из одаје; побеже удно вотњака, изговори стењући: „Алла’!{S} Страшна ли је осв |
| чом, чији кровови провирују кроз зелене вотњаке.{S} Мукање гојних крава и волова, блејање оваца |
| ој је Исмаил живео; што ће се шетати по вотњаку по коме се Исмаил шетао; што ће ходити кроз пољ |
| астурио његову „купу.“ Игра се с њима у вотњаку, под једним великим шам-дудом, у хладовини, кам |
| ом Илији.{S} Изгуби сласт бостан, и све воће.{S} Духа с околних висова помаман ветар и наноси к |
| бучено у лишће, и да јој мирише цветало воће...{S} А од пре три дана је у соби из баште, одакле |
| ргован, мирише јасмин, мирише исцветало воће, мирише росна трава...{S} Шушти лишће крај прозора |
| вим, осим симиџија, бозаџија и оних што воће продају готово више никога.{S} Они набили џак на г |
| не црвене као род једне вишње у богатој воћем Топлици његовој, сети се једне приче свога верног |
| ог вотњака Ахмед-хафузова са свакојаким воћкама, обученим у густо ђурђевско лишће долази мирис: |
| молитву, и велики вотњак са свакојаким воћкама и чардаклијом с једнога краја на други, с јабла |
| ле мула-Халимове, а прошарани су јатима врана, што с маха на мах прхну, гачући, као да се од не |
| се стресе снег и прхне преплашено јато врана, гачући.</p> <p>Уђоше у Прокупље и пођоше његовим |
| мула се онако обукао, и узјахао својега вранца, пастушаста ата; али пре него што је пошао, није |
| >— Алла!{S} Аллааа!</p> <p>Приведоше му вранца, ата пастушаста, паметна ока, танких ногу а дуга |
| n="27" /> и Лесковчани и Прокупчани, и Врањанци...{S} Њен отац радостан, весео, говори да му ј |
| це, чочеци, једни из Лесковца, једни из Врање, једни чак из Скопља, дошли с јенђама, све то дов |
| се гледају.{S} Дуга поворка ова оде пут Врање...</p> <p>— Чији је караван?</p> <p>— Ахмеда туџа |
| апатом, у Прокупљу, по Лесковцу, Нишу и Врањи.{S} Говоре шапатом, а те речи одјекују чак по Топ |
| ва чифлук-сахибије.{S} Ах! ако се удаје врањскога паше кћи у Лесковац, зими, кад је снега доста |
| овече оде тај глас у Лесковац, у Ниш, и Врању.{S} А сутра-дан, још у свитање, стиже паша у Прок |
| коши су на седалу пре вечерње.{S} Мокри врапци џакају испод широке стрехе, одакле се киша лије. |
| , нада се песници, те увлачи, несвесно, врат у рамена, као корњача; али ипак продужава.</p> <p> |
| ји, младић или ат његов: извија дугачки врат, а танким ногама мислиш не додирује земљу...</p> < |
| т је прекиде Арнаутка, и опет је лупи у врат песницом; а сирота Фати сад заплака и трипут, упла |
| киде је мулима кћи и лупи је песницом у врат; а сирота Фати задрхта и уплашено изусти „амани.“< |
| нџере.,..</p> <p>Послушаше је.</p> <p>— Врата отворите.</p> <p>Отворише и врата; свеж ваздух, м |
| на лица и дугих брка, раздрљени, жилава врата и изгорелих од сунца прсију, у уским, белим, сукн |
| конака, тога дана, пред зору, на задња врата изнесен некакав грдно дугачак џак, и однет у дућа |
| пут...</p> <p>Из собе, кроз одшкринута врата чу се загушљив, врло слаб, болан глас:</p> <p>— О |
| и дан у години, Ђурђев дан...{S} Шкрипе врата, лупају капиџици, клопарају по калдрми дворишта н |
| удара на мемлу, па као да не чује е се врата отворише, и не види где му се ближи главом мула.< |
| говори.{S} Неколико Арнаутина отворише врата на предсобљу, гурају се, промолише главу.{S} Стра |
| > <p>— А, а!{S} Нов тахтариван мој, без врата и пенџера, из џамије...{S} Покрите га дувком из Т |
| е Арнаути што беху промолили главу кроз врата, па стрчаше у авлију и избацише мале пушке, у зна |
| <p>Имам ућута, помаче се, одахнув, а уз врата, одшкринута, приђе Махмуд-беј, с великом белом ча |
| ше, не знају шта ће, људи се прибише уз врата.{S} Чу се кашаљ, а потом говор, тако тих, а из ду |
| и под другу мишку.</p> <p>Све су три уз врата.</p> <p>— Не дршћи, звездо.{S} Све по срцу...</p> |
| Ево га, одговори Мурад-беј, и гурну уз врата једнога дежмекастог старца.</p> <p>Она поче, испр |
| <p>— Врата отворите.</p> <p>Отворише и врата; свеж ваздух, мирисав испуни одају...</p> <p>— Тр |
| авлијске ограде, и капије, и прозори и врата: свечано се дочекује најрадоснији дан у години, Ђ |
| ла робиња, с дебелим златним ланцем око врата, с великим златним карикама у ушима, обучена као |
| е се: цикну, стеже Исмаилову сестру око врата, да је удави.</p> <p>— Фати!{S} Фати!</p> <p>А ка |
| овратила; отвори очи, сави руке оцу око врата, љуби му браду, и проговори!{S} Прва реч коју пос |
| тамбол и <hi>Дер-Се’адет/</hi>, то јест Врата Блаженства, на седам брегова искићеним смоквама и |
| чу лупа.{S} Фати-султан удари дланом у врата; жене се зачудише, не знају шта ће, људи се приби |
| ка, док пашиница не узе лупати дланом у врата, заклињући га у њихова Бал-беја, да јој отвори.</ |
| .{S} Чекају Фатин одговор, па...</p> <p>Врата се одшкринуше; Фати, онако болна, склања се, да ј |
| ић, так!...{S} Душа слухти, срце дршће, вратаоца се отварају, полако... забеле се широка хаљина |
| о им да се сутра-дан <pb n="24" /> рано врате у Прокупље, њему, а њих још нема!</p> <p>— Па?</p |
| > <p>А кад се Садије-ханум, мулина кћи, врати, затече је страшну, жуту као лимун, сву уплакану, |
| а падишаха да се смилује, да ти се баба врати у Стамбол.{S} А!{S} Стамбол! <pb n="104" /> тамо |
| о и каурско“.{S} Па још кад дође ред да врати оно што је Фати-султан-ханумино: кад пође читав к |
| што мула узе, не врати.{S} А и како да врати кад је ту венчање!{S} Венчао се с невестом њена Б |
| аје, широм отворене, кад се из Прокупља врати, и угледав искићене зидове, у земљу да пропадне.{ |
| .</p> <p>— Немој...{S} Вежи кесу, па је врати у недра...{S} Нећу за мојега сина крв паре да узм |
| и од слушкиња.{S} Јер што мула узе, не врати.{S} А и како да врати кад је ту венчање!{S} Венча |
| поносила се, па сад?{S} Док се паша не врати из Прокупља, све је нешто лепо очекивала, све се |
| и код другога не беше јој добро), па се врати мајци слободна.{S} Тако је било, кузум...{S} И тв |
| /p> <p>Мула се договори с пашама, па се врати у Топлицу, каза Арнаутима, пред кулом, за овај до |
| динога Алаха.</p> <p>Једно вече, кад се врати из града и хтеде ући у одају, родитељима, чу да м |
| онова свадбовало да је готово; а кад се врати, па јој каза шта је и како <pb n="75" /> је, код |
| ад пођем у град од страха дрхти; кад се вратим из града радује се....; и видео сам: клања и кад |
| Фати-султан ради; али зачегрља реза на вратима.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, звездо: дође врем |
| <p>У једној великој а ниској одаји, са вратима на свод, са шареним таваном, и миндерима около |
| емси-паша га на ногама дочека, чак пред вратима одаје с тахтом; уведе га у одају, посади га на |
| играла као с другарицом, час погледа к вратима, изгледа ханум-ефендију, да је подвори...</p> < |
| окре чадре, фереџе, скидају пред собним вратима обућу, па улазе у собу (необучене, незакићене, |
| е.{S} Остављајући обуће још пред кућним вратима, пеле су се на чардак, улазиле у те красне одај |
| ј!{S} Јазук што ћете се по овој врућини вратити: ханум-ефенди није код куће.“ Гошће се враћају |
| и.{S} Они што пођоше к Топлици, брзо се вратише па казују Ахмед-хафузу да су срели неке кириџиј |
| милова, попљескав га по танку а дугачку врату, као у лабуда, па се вину на њ.{S} Опколише га Ар |
| ли с џаком на глави, у дућан; у вече се враћа.{S} Пред вече се јаве сокацима мусломани, не ходе |
| : ханум-ефенди није код куће.“ Гошће се враћају постиђене; јер у отмених је Турака обичај прими |
| одузима свакога који га чује.{S} Турци, враћајући се из каване, обилазе <pb n="89" /> га; не гр |
| нпут идући једној другарици, и једанпут враћајући се из хамама, много пута кроз прозорске решет |
| нила је сузе низ бледе образе...</p> <p>Враћала се на исте мисли небројено пута, час из почетка |
| оди; он, шетајући се, нека не преза.{S} Враћам му слободу, то могу; не могу бео образ.{S} Сам г |
| дивиле Лесковчанке.{S} И та је постеља враћена из Шемси-пашина конака после њена другог венчањ |
| ; на глави му венац од врбе, и око паса врба; и ату му грива врбом накићена...{S} Сав град буда |
| алом врбом.{S} Не; на глави му венац од врбе, и око паса врба; и ату му грива врбом накићена... |
| д врбе, и око паса врба; и ату му грива врбом накићена...{S} Сав град будан, одавно; искићене м |
| гарци; једно Туре јаше магарца искићена врбом толико, да му се само уши виде, и извија кроз нос |
| н мирисом јоргована, искићен исцветалом врбом.{S} Не; на глави му венац од врбе, и око паса врб |
| ну траву, и његов јоргован, и исцветалу врбу, и најрадоснији празник његов, Ђурђев дан...</p> < |
| њеним грудима, испод кошуље, на ибришим-врвци, хамајлије, мале, велике, од урока, од намере, пр |
| ска жена и писка деце разлеже се; силна врева! не зна се ни шта која говори ни шта која хоће; т |
| као смиљ жуто лице зажарених јагодица, вреле руке, и казује својој кћери е је сутра празник ко |
| оје прсте љубио, и њене усне, најпосле, вреле усне, сад изгореле, много, од силне ватре; очита |
| овала, милује мршавом, смежураном руком врело чело, као смиљ жуто лице зажарених јагодица, врел |
| готово саме јенђе, и ако ће скоро зора, време кад ће Лесковчани Турци доћи по невесту.{S} Међу |
| смоле, насред чела.</p> <p>— Е, готово, време је...</p> <p>Мајка зајеца...{S} Изведоше је, изне |
| на, глуха, мртва, само се, с времена на време, чује ноћнога стражара палица, јавља сате:{S} Так |
| лу.{S} Арнаути узвикиваху, с времена на време:{S} Алда’!{S} Алла’!</p> <p>Паша остаде на тахту |
| а пут; и раде, опет раде, јер се не зна време, доба ноћи или дана, кад ће се појавити тахтарива |
| p> <p>— Хајде, Фати-султан, сунце: дође време изусти и Лесковчанка, устајући, и исправљајући се |
| > <p>— Хајде, Фати-султан, звездо: дође време, говори јој мулина кћи и хвата је под мишку да је |
| м очима, у сеницама, сад...</p> <p>Дође време да се растану; он извади из недара низ бисера, па |
| Замбак-робињом; а у вече рече паши е је време да се хануме крију од њихова Бел-беја — пропевао |
| е се....; и видео сам: клања и кад није време молитви...</p> <p>— Кад ово чу, Фати-султан се јо |
| мо свако чудо видео, мишљаше, е је прво време туге што ватра с пламеном; после, пламен се угаси |
| едан човек, ко зна кад, одавно, у старо време, па скривио нешто; а суд нареди..., нареди суд да |
| дним погледом, и то погледом што у исто време и мрзи и прети, па му окрете леђа, сиђе с тахта б |
| /p> <p>Тишина, глуха, мртва, само се, с времена на време, чује ноћнога стражара палица, јавља с |
| ажљућена мулу.{S} Арнаути узвикиваху, с времена на време:{S} Алда’!{S} Алла’!</p> <p>Паша остад |
| е разговор о свачему, о прошлом срећном времену, о јунаштву, и о младости и ашиковању, па се оп |
| ако трпиш?!{S} Како му не пустиш у зиму врео камен на главу, да му размрскаш главу...{S} Из пак |
| утској па и турској, и многима пошље по врећу брашна и ћупче масла; купи им рухо.{S} Жене су га |
| то јест да им је неко украо невесту.{S} Вриска жена и писка деце разлеже се; силна врева! не зн |
| трза се од сеиза, и одмах се зачу силна вриска; одјекнуше брда и Јастребац.{S} Мула га нежно ом |
| есу и пешкиру, сви у опанцима.{S} Стаде вриска пастушастих атова, бију земљу копитама, и само ш |
| коња, не пустив ни гласа од себе; чу се вриска обезглављена ата, и опет одјекну глухо и мртво П |
| де мула с Арнаутима.{S} Чује се топот и вриска атова, из далека, а чаршијом отвореном, завлада |
| <hi>Аллах-екбер</hi>, и у томе се зачу вриска ата Исмаилова.</p> <p>— Алла’! узвикну стара Арн |
| ећеније жене, но оне...</p> <p>Од вике, вриске, писке, од урнебеса, избудише се Ахмед-хафузове |
| : човека је с невестом нестало...{S} На вриску и <pb n="35" /> вику ханума и робиње, све се изб |
| а њезина...</p> <p>И мула је протумачио вриску ата како ју је ваљало протумачити, и, са Суљом и |
| и стара подиже главу, врисну; а на ову вриску невеста се прену, подиже се, тешки јој се очни к |
| да заклоне лице; и стара подиже главу, врисну; а на ову вриску невеста се прену, подиже се, те |
| е, тешки јој се очни капци покренуше... врисну и хтеде да скочи, али...</p> <p>Човек један, кру |
| ет одјекну глухо и мртво Прокупље...{S} Врисну ат још једном, и још једанпут над својим мртвим |
| о, није га додирнуо стрменом, а ат није вриснуо, да одјекну брда и Јастребац, <pb n="96" /> јер |
| и, а буле и робиња окренуше се прозору, вриснуше и простреше се по поду, да заклоне лице; и ста |
| ; пред сватовима велики барјак... трка, вриште ати; зурне и бубњеви, пушке...</p> <p>...{S} У Т |
| Уђоше у Прокупље.</p> <p>Чује се топот; вриште атови, фрчу коњи а алачу Арнаути.</p> <p>Све жив |
| рза мулин ат, прими господара и полете, вриштећи.{S} За њим закасаше остали ати и коњи.{S} Цела |
| мси-пашин конак, двоспратна кућа једна, врло пространа; одаје, одајице, ћошке, софе, горе; доле |
| , кроз одшкринута врата чу се загушљив, врло слаб, болан глас:</p> <p>— Ол (буди)!</p> <p>— Фат |
| о конака, двоспратне куће једне, старе, врло велике, са житницом удно непрегледног дворишта, с |
| ј даје.{S} С њом ће увек, овде, у кули, врло великој, дивној као падишахов сарај, коју је обасј |
| p>Конак је, нарочито тамо где је харем, врло лепо намештен скупоценим застиркама и јастуцима из |
| а гледа у небо, па се сплете и падне — врло је смешно“.</p> <p>Пашиница је знала добро ту турс |
| е дан поласка.{S} То јутро је Фати била врло весела; и у лицу се мало повратила...{S} Пред куло |
| , без фереџе.</p> <p>Чу се из предсобља врло слаб, мушки глас; имам говори, то јест чита неку м |
| асти са ливаде козу музару, коју је она врло волела.</p> <p>Милује Фати по коси, и замислила се |
| је он поглавар.{S} Смеје се само кад је врло љут.{S} Кад се некад пред кулом насмеје, грохотом, |
| ти и зими, али му син долази у Прокупље врло често; а кад пројезди махалама, кадуне се, и жене |
| <p>Арнаутин је висок, и за своје године врло крупан: још мало па ће ступити у осамнаесту.{S} Ли |
| стисну песнице и рикну.{S} Суља, иначе врло јуначан, устукну; мулу познаје од кад зна за себе, |
| Тешко му је било што их је то снашло, и врло му жао било.{S} Кад му мајка казала код кога је Фа |
| ушку, под харемом женску.{S} Око конака врт са шадрваном између леха, за уживање и прање пред м |
| купани дочекују окупана јунака...{S} Из врта, из непрегледног вотњака Ахмед-хафузова са свакоја |
| „Вај! вај!{S} Јазук што ћете се по овој врућини вратити: ханум-ефенди није код куће.“ Гошће се |
| је поглед пао кроз отвор тахтаривана на врх брега под Јастрепцем, увијена у бели покров, а она |
| ..{S} Хита да се наплаче док јој је кћи врх земље; јер кад буде под земљом, уздржаваће се од су |
| докле му глава досеже, него упро очи у врх.{S} И ено га тамо одавно, и ако није устрчао, него |
| те према њену засијаше се оловне капе с врхова витих минара.{S} Улазе у град, пуст, као да му ј |
| а, па ни онда, кад су додиривале земљу, врховима прстију, где је поруб њене антерије дотакао, п |
| илова рука, кад јој је давао бесу.{S} И врховима својих нежних прстију додирну место на лицу гд |
| дају се; он, у љубавном заносу, додирну врховима прстију њено <pb n="14" /> лице, и очи, и косу |
| p> <p>...{S} И видела му душом гроб, на врху <pb n="68" /> пошумљена брега пред Јастрепцем, и у |
| бити близу пошумљена брега на чијем је врху Исмаилов гроб; што ће гледати Исмаилова ата; што ћ |
| покров брег под Јастрепцем на чијем је врху гроб Исмаилов; беле се кровови ниских кућа арнаутс |
| рстине, неки деду у стогове, а неки већ вршу: пуста остадоше поља, празна гумна, све се то, и м |
| е весело...{S} Мој Бал-беј булбул; мула вук... медвед...“</p> <p>Хоће да заплаши мулу падишахом |
| ) није и памет; и зна причу <hi>Јарац и Вук</hi>...{S} Кад је оно ударио рогом јарац вука, опро |
| лима, и ако није човек, већ вук, гладан вук, па ћу га питати...{S} Ако су ме слагали..., гајтан |
| ре секутиће своје у смежурано грло, као вук овци.{S} Пошикља крв читавим млазевима, а Арнаутка |
| ваћу мула-Халима, и ако није човек, већ вук, гладан вук, па ћу га питати...{S} Ако су ме слагал |
| но ударио рогом јарац вука, опростио му вук, али нису вучићи.</p> </div> <pb n="134" /> <div ty |
| .{S} Да пустим.{S} Да заплашим горскога вука, гладна...{S} Доћи ће ми на разговор, и на договор |
| , ноћу, чује буљина с урлањем огладнела вука.{S} Замрзла се Топлица.{S} Цела природа заспала ду |
| е сад учини да не личи на човека, но на вука, или медведа.{S} Старац се тресе; усне му се грче, |
| hi>...{S} Кад је оно ударио рогом јарац вука, опростио му вук, али нису вучићи.</p> </div> <pb |
| час задиркивао једну час другу, час их вукао за витице, час их штипао за образе, час угризао з |
| , тако сад.{S} У лов је полазио само на вуке. „Ни на њих не бих, говорио је, кад бих имао овде |
| кије, наставља:</p> <p>— Сравни јагње с вуком, сравни цвеће с копривом...{S} Усред зиме имаћеш |
| моћ у мене...{S} А он је оном топличком вуку, медведу, и земљак, и друг, и добар пријатељ...{S} |
| није.{S} Претња!{S} Плашење!{S} Претио вуку овцом; плашио мечку решетом, мула-Халима и Арнауте |
| коро није.{S} Наваљена на један јастук, вунен, у куту одаје, седи Фати-султан, а према њој је м |
| Дебео снег притиснуо и брдо и долину, а вуци силазе с планине урлајући, долазе топличким домови |
| м јарац вука, опростио му вук, али нису вучићи.</p> </div> <pb n="134" /> <div type="chapter" x |
| и; попе се на тахт, Шемси <pb n="98" /> га посади до мулина деснога колена, а сам седе према њи |
| ући се из каване, обилазе <pb n="89" /> га; не грде га што иде ноћу без фењера као хајдук, грех |
| ко се зове Шемси, није шемси (сунце) да га отопи...{S} За једну аспру милијон лира, небројено б |
| ђе сестрин сеиз, ухвати под њим ата, да га причува, знојава провода, док се он са сестром види, |
| етао „победилац“, ножем посред срца, да га од тога не задржаше Турци што се бејаху скупили да г |
| ештава их, моли их да не учине крви, да га не осрамоте сад под старост — <hi>бесу</hi> је дао.. |
| војим грудима, на грудима материним, да га те груди задрже у харему, кад зажели да изиђе, да од |
| прљава аљина...{S} И чуо сам, пашо, да га сад зову Шемси-паша „Дангалија“.{S} Што ћу му ја.{S} |
| па, пали, и пушта пепео према ветру, да га разнесе, <pb n="85" /> да му нигде трага није.{S} Пр |
| убио би јој лице пашић, и онда...{S} Да га остави?{S} Или да је била при свести, па да је одгов |
| нув, први цвет до себе додирне...{S} Да га крилати коњи, ветрови, пренеше у Арабистан, где, как |
| е би у срцу и лицу оволико горео.{S} Да га послужише шербетом оне девице којих се нису дотакли |
| десет дана, који год мимо њега прође да га каменује.{S} Ископаше рупу, закопаше га онако како ј |
| , и узе молити Бога.{S} И чини му се да га умоли, кад му мајка рече: „Просићемо ти, сине, Фати- |
| лиш да се коме много осветиш, гледај да га осрамотиш“, то је чула од оца, више пута, и у њој се |
| >, то јест госпоство, јер није желео да га се само боје, него и да му се диве, да се застиде од |
| Чека сина још од вечерње, па никако да га дочека.{S} И мула-Халим не спава.</p> <pb n="21" /> |
| спопада кад год се опије; па уместо да га већ једанпут казне смрћу, досудише му „сургун“.{S} С |
| пљу, душом у Лесковцу, крај сина, гледа га умним оком како се угађа, дотерује, очекује невесту, |
| ?</p> <p>Он ништа не одговара.{S} Гледа га.</p> <p>— И после, мула, Шемси-паша се заклиње у Ала |
| (светли).“ Одговара му понизно, а гледа га уплашено, јер јој се учини да није баш... сасвим пам |
| много пута кроз прозорске решетке; виђа га, воли га, много, њој се чини више од очију, од живот |
| ако ми не освети сина мушка глава, нека га освети женска; или...{S} Никому ништа не казује, ниш |
| , да ако га не освети мушка глава, нека га освети женска...{S} И мајка, вели, зна да је Исмаила |
| ве: „Ако га не освети мушка глава, нека га освети женска“.{S} Ако не може крв за крв, <hi>како |
| иће кроз сав Лесковац, и Прокупље, нека га виде и Турци и ђаури. „А!{S} Шта може лепа реч! и шт |
| >верем</hi>, то јест суху болест, мајка га набави, даде га кћери; али, узалуд: одсеченој глави |
| чекала, и, ево, <pb n="137" /> дочекала га, и његов јутарњи поветарац, и његову зелену траву, и |
| риносила му чибук, <pb n="64" /> пунила га дуваном, палила, и гледала старца са сажаљавањем, је |
| пробуди и очи отвори.</p> <p>Затворила га мајка као девојку, јер зна како се Арнаути свете.{S} |
| би кад се опрости бремена. (А опростила га се много пре рока.) Она се опоравља, а мајка види па |
| ша му <pb n="124" /> све каза...; посла га мула-Халиму на разговор, и на договор...</p> <p>— Му |
| рнаутско.{S} А кад је већил пошао, мула га испратио до преко прага!{S} Шта су се разговарали у |
| јраму.{S} Допратише га сејмени.{S} Мула га примио на куди.{S} Сами су седели, сами се разговара |
| ка; одјекнуше брда и Јастребац.{S} Мула га нежно омилова, попљескав га по танку а дугачку врату |
| именом сина, кад је био мали, а и сама га се бојала; а камо ли сад.{S} Кад се мало прибра, сти |
| ељу самртнику не испуни, четрдесет дана га Алах не погледа; а кога Алах не погледа један трен, |
| еној ћошки на меком шиљтету, а месечина га бије у обријано теме, изазива му заједно с мирисом б |
| Мимо кафезе јој пролази младожења; она га дочекује крадом, иза кафеза, да је нико не спази; до |
| би рекао да ће дочекати пролеће; а она га чекала, и, ево, <pb n="137" /> дочекала га, и његов |
| ану; он извади из недара низ бисера, па га даде невести.{S} Мајка му овај бисер спремила за „ви |
| </p> <p>Затворила момка као девојку, па га не пушта.{S} Није јахач, није стрелац, али је мушко, |
| од драгога камења челенку!</p> <p>— Па га претече мула.</p> <p>— Претече.{S} Кад би се Шемси о |
| г не топи за месец дана и више; протера га сам падишах, цар царева, пуномоћник Алахов.{S} Шућур |
| дарски паша, чим прими писмо, и прочита га, пође на пут; дође у Лесковац, сину својега умрлога |
| } Он воли Фати-султан-хануму, а срамота га да им каже.{S} Лепа је...{S} Нека питају своју кћер; |
| е спази; дочекује га с осмехом, испраћа га са сузом, и са жељом, да јој што пре дође највећи пр |
| /p> <p>У прокупачком сарају, Шемси-паша га на ногама дочека, чак пред вратима одаје с тахтом; у |
| на његове претње, боје се.</p> <p>Паша га досад, како му се чини, никад није чуо у својој маха |
| ац.{S} Мула га нежно омилова, попљескав га по танку а дугачку врату, као у лабуда, па се вину н |
| ти би, мула?! пита паша зачуђено, видев га овако промењена, необична.</p> <p>Аллааа! простења м |
| је поменула, а камо ли човека.{S} А сад га будна пред мајком помиње, жали: у бунилу виче: „Ево |
| еду мула-Халима, то јест, да му кажу, е га је поздравио Шемси-паша, да му дође у прокупачки сар |
| јест суху болест, мајка га набави, даде га кћери; али, узалуд: одсеченој глави лека нема.{S} Ис |
| S} Да се удаве кад Морава има брода где га скоро није имала!</p> <p>— К’смет!</p> <p>Шапатом, с |
| човека; звечи синџир: ево пета ноћ где га не пуштају, да не би на кога налетео — мноштво је.{S |
| ради даде душу ђаволу.</p> <p>— Наведе га <hi>ифрит</hi> (сотона).{S} Сад, у петак који први д |
| чак пред вратима одаје с тахтом; уведе га у одају, посади га на тахт, на своје место.{S} Из др |
| оглавара племена <hi>Војњака</hi>, виде га и у њега се заљуби.</p> <p>Шкодралија живи у Арнаутл |
| ване, обилазе <pb n="89" /> га; не грде га што иде ноћу без фењера као хајдук, грехота; не освр |
| та ата; али пре него што је пошао, није га додирнуо стрменом, а ат није вриснуо, да одјекну брд |
| нама, удише га као зумбулов мирис, пије га као ђулов сок, опија се, заноси се, а очи се склапај |
| овека, ни крива ни дужна, у лудилу које га спопада кад год се опије; па уместо да га већ једанп |
| а кафеза, да је нико не спази; дочекује га с осмехом, испраћа га са сузом, и са жељом, да јој ш |
| дирне, тешко томе, не окани га се докле га не сатре.{S} А кад му год дође <hi>селам</hi> (поздр |
| себе бело платно...{S} У руху је у коме га је живога гледала...{S} Леп!{S} Даје јој бесу да нећ |
| : је ли истина да у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови.</p> <p>— Истина, бебег’м. |
| ле, накитиле; јер у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови...{S} И Фати је као оне, п |
| као каква ханума; напуни мангал, изнесе га горе, намести га близу невесте и измаче се, стаде, с |
| ари мртва сина на Суљина коња, и понесе га у Арнаутлук, мајци његовој, и Арнаутима; а буновно П |
| } Она беше удата, а не живи с мужем, те га остави.{S} Млада, а без мужа беше пет година: заинат |
| ад мујезин чита вечерњи езан..., навите га сад пред зору, да у зору изнова ради.</p> <p>— Фати, |
| рата и пенџера, из џамије...{S} Покрите га дувком из Топлице... што је Исмаил спремио за моје л |
| да њ усред бела дана, па...{S} После ће га сакрити на бесу, и ништа.{S} А и кад би га ухватили, |
| жан.{S} То је неко из града.{S} Наћи ће га, па да би, овако стар, ишао на крај света.{S} Тужан, |
| ора одаје где лежи Фати-султан, покреће га поветарац; славуј је удесио у лугу од јасмина слатко |
| коме човеков живот није ништа; прогнаше га далеко, где се зими снег не топи за месец дана и виш |
| га каменује.{S} Ископаше рупу, закопаше га онако како је суд наредио; и за тридесет девет дана |
| в дах, топли, на лицу, на уснама, удише га као зумбулов мирис, пије га као ђулов сок, опија се, |
| у лабуда, па се вину на њ.{S} Опколише га Арнаути, крупни као горштаци, опаљена лица и дугих б |
| век, обучен као о Бајраму.{S} Допратише га сејмени.{S} Мула га примио на куди.{S} Сами су седел |
| сакрити на бесу, и ништа.{S} А и кад би га ухватили, каква би њој вајда била, кад...{S} Материн |
| даје с тахтом; уведе га у одају, посади га на тахт, на своје место.{S} Из друге одаје изиђе ниш |
| гов фис, то му је његова породица; пази га као отац.{S} Па чак у кули готово ништа више него у |
| вши на уста јаглук, златом везен, обоји га крвљу...{S} Склопише се уморне зенице.{S} Исмаилова |
| глас далеко, језа подузима свакога који га чује.{S} Турци, враћајући се из каване, обилазе <pb |
| есет девет нико не могаде.{S} И чиме ли га, Алла’ удари, кад је рана оволика?“ Пролазе људи и м |
| а се са Шемси-пашом договорио, не би ли га тада погледала, и опростила му што се заборавио, <hi |
| и и чуде се: „Алла’!{S} Алла’!{S} Ко ли га четрдесетог дана уби, кад за тридесет девет нико не |
| енца вода!...{S} Опет пролази свет, али га не каменује, и ако има рока још до мрака.{S} Пролазе |
| а кроз прозорске решетке; виђа га, воли га, много, њој се чини више од очију, од живота, и од з |
| о година му се светиш“.</p> <p>Из мисли га трже пашиница.</p> <p>— Пашам, чешемм’и нури, (Пашо |
| ..{S} Изиђите из собе, јенђе..., ето ми га отац: пева се Растанак...{S} Што плачу кад слушају о |
| али ко њега дирне, тешко томе, не окани га се докле га не сатре.{S} А кад му год дође <hi>селам |
| срцу до века, па баш да живиш, пошто си га видео, још сто година“.{S} Тако говоре хануме.</p> < |
| но живи и <pb n="8" /> гледај: пошто си га видео, грејао се на његову сунцу, огледао се у његов |
| ослужује.{S} Дим дувана колута се, носи га у вис пробуђен поветарац; певају певачице већ промук |
| гу дете, па пазе да не падне.{S} И Фати га двапут видела, на мазги, прошао је мимо њене кафезе, |
| муле, мужа свога, ни јој он дође, нити га она позва; не помену га.{S} Као красне Топлице вазду |
| напуни мангал, изнесе га горе, намести га близу невесте и измаче се, стаде, с прекрштеним рука |
| ајући сину као малом детету, стискајући га на својим грудима, на грудима материним, да га те гр |
| не узе лупати дланом у врата, заклињући га у њихова Бал-беја, да јој отвори.</p> <p>Три дана се |
| а под топлим сунцем стамболским.{S} Очи га задивљавају, и збуњују, а коса опија као зумбул, јас |
| руке, хоће да је загрди а не може, онај га свет гледа; и она диже руке, па опет их спушта, свет |
| стаде јој читав само реп...{S} Нека јој га, нека се заките њим Турди...{S} Кад умртви човек неч |
| сунцем преплануто; бркова још нема, тек га сад гарила мрка наусница, испод које се, при сваком |
| селамлука, и хуче ту, хуче сву ноћ, док га најпосле сан не савлада.</p> <p>— Нико му се није хт |
| а се застиде од његова госпоства. „Знам га оволишног, ћатиба.{S} Мали, стоји према брегу, па не |
| в, конаци, чифлуци, ергелу, робље, срам га било!{S} И опет га срам било!{S} И још једанпут га с |
| рошева, златне ми лире за њу нуди, срам га било! <pb n="129" /> И нуди ми мал његов, конаци, чи |
| еленку Анадолије, ја бих па рекао, срам га било!...{S} Они, Стамболије, Турци, продају и купују |
| глас му дрхти, и чисто је промењен, сам га не познаје, чини у се да то неко други говори.{S} И |
| оду, то могу; не могу бео образ.{S} Сам га је на комар турио и изгубио.{S} А за каљаво чело и к |
| стави:{S} Џафер-беј је млад, видела сам га једанпут у Есма-кадуне...{S} Леп.{S} А, очи!{S} А, в |
| ули он, што плаши робиње мишем, а и сам га се готово боји, нарочито пацова, кад се појави изнен |
| у овај бисер спремила за „виђење“, и он га већ три дана у недрима носи, гледајући да им „виђење |
| омоћник Шемси-пашина сина?</p> <p>— Ево га, одговори Мурад-беј, и гурну уз врата једнога дежмек |
| Ти ћеш мајци оздравити, иншала! па ево га Хедрлес, красан ваздух...{S} Сваки дан ће топлије... |
| Исмаил је попустио коњу дизгине, пустио га да иде како хоће, полако, а сам је подигао главу, гл |
| аискао пуномоћје, по гласу познала, ако га не би видела.{S} Али какав закон?{S} Зар је по закон |
| ерити гајтаном колико су ока тешки, ако га не послушају, или ако га после одаду.</p> <p>— Па?</ |
| већен; и трипут јој је поручила, да ако га не освети мушка глава, нека га освети женска...{S} И |
| ока тешки, ако га не послушају, или ако га после одаду.</p> <p>— Па?</p> <p>— Нема ни Хасана, н |
| па се сети поруке мајке Исмаилове: „Ако га не освети мушка глава, нека га освети женска“.{S} Ак |
| певао петлић...</p> <p>Џафер, или, како га родитељи од милости зову, Бал (мед), висок је, танак |
| } А?{S} Џафер-беј... јок, Бал-беј, тако га од милости зову.{S} Баш је, вала, „бал“.{S} Млад, ле |
| цар, кога до сад нико није видео, само га она гледа.{S} На глави му у место круне сахан, из ко |
| а досеже, него упро очи у врх.{S} И ено га тамо одавно, и ако није устрчао, него отпузао“.{S} Х |
| и сад чак и весео, да не бива нешто што га узнемирује: на пример, ако пукне даска на тавану, ил |
| дости и лепоти пашићевој, о севдаху што га за њу има, о госпоству и милосрђу Шемси-пашину.</p> |
| иба Хасан-беја, Цариграђанина.{S} Зашто га уби нико не знаде; а сваки знаде да му млади ћатиб н |
| и последњи је лист одавно опао, откинуо га бесни север, што час-по са страшним фијукањем диже с |
| ергелу, робље, срам га било!{S} И опет га срам било!{S} И још једанпут га срам било! загрме му |
| то пута нека ти жена савет да, једанпут га прими.{S} И ја ћу да примим сад, једанпут, твој саве |
| ати-султан виђа младића често: једанпут га видела кроз пробушену ограду, једанпут кроз одшкрину |
| И опет га срам било!{S} И још једанпут га срам било! загрме мула, пустив груди.{S} Шта су кона |
| ...{S} Знаш такво дрво?{S} Не остављају га на миру ни док му је род зелен, а камо ли кад узри.. |
| не двори, не пуни му чибук, не пали му га; од тада мула није љут и тужан, него смућен, и као д |
| у се да то неко други говори.{S} И узму га пити змије присојкиње, мула-Халимове речи:{S} Ти си |
| ј он дође, нити га она позва; не помену га.{S} Као красне Топлице ваздух, што мирисаше на мајки |
| више од шездесет, шездесет три; а да су га хануме сад виделе, како скочи с коња, кад устрча уз |
| ак и од црне и беле робиње.{S} Залуд су га звале да се играју ораха; нити се играо, ни се с њим |
| и ћупче масла; купи им рухо.{S} Жене су га много волеле, не толико што је био леп, колико што ј |
| није човек, већ вук, гладан вук, па ћу га питати...{S} Ако су ме слагали..., гајтан“.{S} Хода, |
| ише.{S} Испрати писмо по тројици; страх га да се један у путу не разболи, те да писмо не однесе |
| Кад би ме неки раставио од тебе, ја бих га...</p> <p>— Кажи, кажи, вели момче задовољно, а она |
| ед: скинућеш га, ако си Бог; растопићеш га, ако си сунце.{S} Име ти Шемси (сунце), ама бадава.. |
| а мора, Златном Рогу и Босфору, носићеш га у срцу до века, па баш да живиш, пошто си га видео, |
| глави ти камен, у срцу ти лед: скинућеш га, ако си Бог; растопићеш га, ако си сунце.{S} Име ти |
| ахрамама много шареним, кесама кићеним, газовима, оним што је било најлепше у великом Безистану |
| шо, Турди, него су Арнаути: раде земљу, гаје стоку и држе бесу.{S} Арнаутину је више једна беса |
| у га питати...{S} Ако су ме слагали..., гајтан“.{S} Хода, хода паша по прокупачком сарају, и ми |
| лим, сукненим чакширама, ишараним црним гајтанима, у гуњевима, неки белом ћечету, неки у фесу и |
| .</p> <p>— И претио им, да ће их мерити гајтаном колико су ока тешки, ако га не послушају, или |
| хмедовој авлији гар с тенџера?</p> <p>— Гар с тенџера..., не знам, осим за Арапе...{S} За џак:{ |
| очи тога дана скидао у Ахмедовој авлији гар с тенџера?</p> <p>— Гар с тенџера..., не знам, осим |
| преплануто; бркова још нема, тек га сад гарила мрка наусница, испод које се, при сваком осмејку |
| есе снег и прхне преплашено јато врана, гачући.</p> <p>Уђоше у Прокупље и пођоше његовим уским |
| јатима врана, што с маха на мах прхну, гачући, као да се од нечега уплаше; стока по појатама, |
| дебео, причвршћен је великом халком за гвозден клинац...{S} Стара була не устаде, не пусти гла |
| етвориле у радионице: лествице, чекићи, гвоздени клинци разне величине, па <pb n="72" /> конци, |
| у ноћ што се зове <hi>Кадр-Лејле</hi>, где је пуно света, па све лепо обучено, све весело, све |
| оставише децу без родитеља и хранитеља, где грцају у плиткој Морави? да ли њих угледа онда кад |
| ини Ниша, и Прокупља, дивљега лепотана, где се поветарац разговара с Топлицом; где мучи опустел |
| бунара и испод левог воденичког камена, где је, од синоћ, селена, копитњака, коприве, расковник |
| око зида и с читавом честом од јасмина, где би се лако скрио човек, и крио за дуго.</p> <p>Кона |
| осећају у сну хладноћу и сањају: мања, где их мајка купа у хладној води; већа, где се отац на |
| где их мајка купа у хладној води; већа, где се отац на њих наљутио, па их истерао напоље, на зи |
| м ексерима, затворене чивијом, а негде, где су укућани плашљивији, и мандалом: и позатварани су |
| уздише; а ево где комшилук, где хануме, где чак и Арнаутке из фиса мула-Халимова, што живе у Пр |
| ри одаје, једна с улице и две из баште, где пашиница госте прима, што се турски зову <hi>мусафи |
| а другог венчања с мулом.{S} А у одаји, где сад лежи, према постељи, чивилук, пун, Исмаилово ру |
| Спавају...</p> <p>А на отвореној ћошки, где се преко ниске ограде наднеле гране џанарика, на ша |
| лико сам пута гледао, кад сам био мали, где нене, веселећи се с другарицама, пуца из две мале п |
| сан страх, и узеше се спуштати ћепенци, где је год турски дућан, или српски; арнаутски осташе о |
| ичаја се не уздише; а ево где комшилук, где хануме, где чак и Арнаутке из фиса мула-Халимова, ш |
| оћи; разгрћу снег лопатама целим путем, где ће проћи тахтаривани с ханумом и ћерком њихова чифл |
| јаничари, са султан-Ахмедовом џамијом, где се чува Санџаги-Шериф, с Аја-Софијом, с турбама, с |
| и она мала пушка, с искићеном јабуком, где му бејаше рука, кад даваше бесу Фати-султан; све је |
| је сарај султан-Махмудов, с Атмејданом, где изгибоше јаничари, са султан-Ахмедовом џамијом, где |
| ати коњи, ветрови, пренеше у Арабистан, где, како су му причали, за недељу дана роде и узру лим |
| в живот није ништа; прогнаше га далеко, где се зими снег не топи за месец дана и више; протера |
| су додиривале земљу, врховима прстију, где је поруб њене антерије дотакао, па тад приносиле пр |
| пију од Стамбола с његовим Сарај-Бурну, где је сарај султан-Махмудов, с Атмејданом, где изгибош |
| укумавкама.{S} Понекад дође у Лесковац, где му је девојка потурчена, па дању тумара турским мах |
| где се поветарац разговара с Топлицом; где мучи опустела Југ-Богданова кула, гледајући, муком, |
| и, а лудо питаш, Фати-султан- ханум!{S} Где је Алах, ту је и љубав; а кажи један град, или једн |
| {S} Најпосле смисли: да почне лепим.{S} Где не може пушка и сабља, ту ће лепа реч.{S} А мула до |
| амо ноћас?{S} Где је <hi>Хамам</hi>?{S} Где <hi>Девојачка К’на-ноћ</hi>?{S} У што им је прошла |
| е.{S} Зар су се веселиле само ноћас?{S} Где је <hi>Хамам</hi>?{S} Где <hi>Девојачка К’на-ноћ</h |
| празних груди.{S} Фати говори:</p> <p>— Где је пуномоћник Шемси-пашина сина?</p> <p>— Ево га, о |
| виђење.{S} Овде им је први састанак, а где ће им бити други, Алах зна...</p> </div> <pb n="18" |
| , истина, било би до сада сведока.{S} А где су сведоци?...{S} Нигде једнога...{S} Тек онако гов |
| ма.{S} Да се удаве кад Морава има брода где га скоро није имала!</p> <p>— К’смет!</p> <p>Шапато |
| ш нису пресвукле, ни робиње.{S} Постеља где је Фати-султан телејисана још је насред собе; још ј |
| е, очекује невесту, нестрпљив је; осећа где јој се син радује, па и њу обузима све већа радост. |
| желео још већи да си.{S} Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи, и запао у блато; |
| дахну, па опет терет... „Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи и запао у блато.“ |
| аписао и у глави цару поднео, а ево сад где је у глави повлачи, цепа, пали, и пушта пепео према |
| рнице пушчане цеви, и чу се пуцањ, виде где момак с ата паде... „Јазук!{S} Јазук!{S} Хиљаду пут |
| ово, па јој сипа у уста кап по кап воде где је олово било.</p> <p>Она још лежи у незнани, а мул |
| у башти између леха, крај пупољале руже где је ћуп пун воде и ствари с наменом, спремљен за <hi |
| ва...{S} Шушти лишће крај прозора одаје где лежи Фати-султан, покреће га поветарац; славуј је у |
| адом саломљена, у једном куту оне одаје где јој је кћи „телејисана“, у свиленој дугачкој антери |
| ужјем, над искићеном јабуком мале пушке где је била Исмаилова рука, кад јој је давао бесу.{S} И |
| b n="101" /> по зими, болна преболна, и где би она дела рухо и оружје брата јединца...{S} Уђе у |
| дао!{S} У заносу заборави ата, заборави где је...{S} У ђердеку је с невестом...{S} Оживеше прич |
| не чује е се врата отворише, и не види где му се ближи главом мула.</p> <p>Мулино место није н |
| оклет да је“!...{S} Лаже, лаже, и опази где се граја стишава, прислони и она око на стакло, угл |
| едати ханум-ефендију.</p> <p>И на одаји где је невеста прозори широм отворени; на тим прозорима |
| из преграда под долапима, у оној одаји где с мајком спава.</p> <p>Туговао, стидео се, и, најпо |
| вести се...</p> <p>Прокупчани су видели где оде с Арнаутима к Топлици.</p> </div> <pb n="44" /> |
| номоћје за венчање од оне што не зна ни где је, ни ко је она, ни шта је питају, ни шта одговара |
| учећи на обали Златнога Рога, гледајући где уђе у велику морску лађу Ахмед-Хафуз, то јест човек |
| ој: не пуше.{S} Чини им се да су у кући где је куга све поморила, па им је жао, тешко, и страх |
| тија с дуваном; још испретурани јастуци где су оне с девојачке стране спавале; још нису затворе |
| ноћ нисам спавала..., и ти... чула сам где у поноћи изиђе...{S} Нисам могла спавати, мислила с |
| спава; крај мраморне чесме, пред ћошком где су јенђе, умива се, пере уши, руке до лаката, ноге |
| на...{S} Још није платио један дуг, ево где направи други, проклет да је“!...{S} Лаже, лаже, и |
| не плаче, с обичаја се не уздише; а ево где комшилук, где хануме, где чак и Арнаутке из фиса му |
| нину.{S} Крвнину понекад плаћа све село где је крв учињена.{S} Је ли?...{S} Овде би требало сав |
| ва куд ти оком.{S} Дебела глава ни тамо где је десет бројеница речи...{S} Финоћа, то је Шемси-п |
| за дуго.</p> <p>Конак је, нарочито тамо где је харем, врло лепо намештен скупоценим застиркама |
| , наслони чело на свето место, на место где је Исмаил био, њој о љубави говорио, њено лице прст |
| : како ћу каљав кроз град, кроз вилајет где пашујем?!{S} Насмејаће ми се и турско и каурско“.{S |
| т од човека; звечи синџир: ево пета ноћ где га не пуштају, да не би на кога налетео — мноштво ј |
| рад, или једно село, или гору, или воду где није Алаха?“ Она се застиде, поцрвене: истина лудо |
| {S} Најпосле, брзо, уђе у кућу, у одају где му кћи лежи мртва; и кад је виде, зовну је по имену |
| својега сина.</p> <p>Трипут уђе у одају где је Фати-султан, и трипут из ње изиђе.{S} Гледа да н |
| дивљи узвици; мулина кћи улази у одају где је Фати-султан, излази из ње; разабрала је шта је, |
| оже бити и на земљи као на небу, у рају где је зелених башта, извора, девојака с великим црним |
| итискујући белим јашмаком место на грлу где су били Арнауткини секутићи, да крв заустави, меће |
| усти ат брата њена; води је по дворишту где му је хрт и соко и говори о брату; прича о његову р |
| их нежних прстију додирну место на лицу где је Исмаил додирнуо, па их тад љубљаше, много, и стр |
| а се прохода; проводи је мимо коњушницу где је пусти ат брата њена; води је по дворишту где му |
| го и да види шта му одговара.{S} Пита: „где је Бал-беј?“ А слушкиња: „С ханум-ефендијом, пашо а |
| илуку дахира, ни саза, ни зила, нити се гдегод песма чује.{S} Тишина.{S} У мусломана је обичај |
| да је пије и да гледа кад јој облаче и гиздају снаху,“ говори она млада Прокупчанка, што је ма |
| ојску да их стишава, и да <pb n="86" /> гине, заједно са сиротињом, и турском и српском...</p> |
| е, јер су Арнаути до његових чифлука, и гине војска...{S} Он посла још војске, и пред војском М |
| мој, кузум, по глави.{S} Срце ће једно, глава ће друго, може бити. <pb n="103" /> Мула-Халим ти |
| е</hi>, није маскара.</p> <p>— То јест, глава.{S} Али и главу могу по глави, кад се много похас |
| Јазук!{S} Јазук!{S} Човек!{S} Паша!{S} Глава вилајету!{S} Нећу ја у одаји; по одајама нека се |
| у на седало пре одређена сата.{S} Танка глава куд ти оком.{S} Дебела глава ни тамо где је десет |
| Исмаилове: ако ми не освети сина мушка глава, нека га освети женска; или...{S} Никому ништа не |
| је поручила, да ако га не освети мушка глава, нека га освети женска...{S} И мајка, вели, зна д |
| ајке Исмаилове: „Ако га не освети мушка глава, нека га освети женска“.{S} Ако не може крв за кр |
| .{S} Танка глава куд ти оком.{S} Дебела глава ни тамо где је десет бројеница речи...{S} Финоћа, |
| да није таква, одлетела би јој с рамена глава одавно, нарочито кад хафуз није при себи: бекрија |
| S} Турски репови крв учинили; турска ће глава да плати.{S} А?{S} Говори сад мула?</p> <p>Мула с |
| о гледа превртање голубова „на дванаест глава“ и бој петлова.{S} Голубарник му је пун голубова. |
| стоји према брегу, па не гледа докле му глава досеже, него упро очи у врх.{S} И ено га тамо ода |
| заспао, и слуге поспале.{S} Нигде мушке главе будне!{S} А у харему је весеље; Фати-султан је на |
| хафуз, отац, трезан, гологлав, обријане главе, пре звер, сад човек, мека срца, завукао руке под |
| јој кући; мула се попе на кулу, оборене главе, и погурен: чисто човек не би рекао да је то онај |
| p>Дођоше наспрам Прокупља, мула оборене главе, замишљен, његова кћи тужна, Арнаути љути: шкргућ |
| Шемси-пашу, а мула јаше напред оборене главе.</p> <p>Мула смућен, Арнаути гори него пре, љути |
| руком, наместила по јастуку око кћерине главе, по јоргану...{S} Мирис...{S} Она се радује...{S} |
| едају, није ред, већ одговарају погнуте главе и спуштених очију.</p> <p>У овој кући, до пре нек |
| крви искуљале из рана више леве сисе и главе, он рикну као стрелом погођен лав, и сруши се на |
| и робиња, више говоре покретима руку и главе но устима: показују према прозору...{S} Досетише |
| реће плећима по стамболски, што не држи главе високо, и што ходећи стаје целом ногом.{S} Колико |
| .{S} Јер сад нису замешали репови, него главе; турски паша с арнаутским мутом.</p> <p>Кад стиже |
| и беде руке, разбачене, забачене преко главе.{S} Смакле се с главе шамијце и <hi>каикотос</hi> |
| и пуши.{S} Није скинула ни покривала с главе, а камо ли фереџу; смакла јашмак с усана, окренул |
| е, забачене преко главе.{S} Смакле се с главе шамијце и <hi>каикотос</hi>.{S} Тврдим сном спава |
| ња, наричући за сином, и скиде шамију с главе, гологлава проклињаше арнаутску силу и турску обе |
| на, искићен исцветалом врбом.{S} Не; на глави му венац од врбе, и око паса врба; и ату му грива |
| смаил...{S} Чује ход из далека...{S} На глави му сахан из кога се лије сребро и пада кроз боров |
| ко није видео, само га она гледа.{S} На глави му у место круне сахан, из кога се лије сребро и |
| главу камен.</p> <p>Погодио мула.{S} На глави му камен, у срцу му лед, ако се зове Шемси, није |
| у везле, у Нишу, најбоље терзије.{S} На глави му фес с дугачком китом, а испод феса види му се |
| нку, он ти метнуо на главу камен.{S} На глави ти камен, у срцу ти лед: скинућеш га, ако си Бог; |
| охита, увијен у јапунџе, или с џаком на глави, у дућан; у вече се враћа.{S} Пред вече се јаве с |
| да буде по оном реду, који је у својој глави одавно, кад се умирише Арнаути, писао и написао Ш |
| , даде га кћери; али, узалуд: одсеченој глави лека нема.{S} Испрва у постељи дан, на ногама два |
| дно, и све по срцу.{S} Немој, кузум, по глави.{S} Срце ће једно, глава ће друго, може бити. <pb |
| а нема; претура, ваљда, нешто крупно по глави, јер час-по, па јој се чује шкргут зуба, и сукне |
| То јест, глава.{S} Али и главу могу по глави, кад се много похаси.</p> <p>— Она би тада репом. |
| у глави цару поднео, а ево сад где је у глави повлачи, цепа, пали, и пушта пепео према ветру, д |
| ети; сад краја и не види.{S} Тужбу је у глави написао и у глави цару поднео, а ево сад где је у |
| шта збори.</p> <p>— Зна.{S} Туга није у глави већ у срцу.</p> <p>— Не дамо мулине кадуне.</p> < |
| е види.{S} Тужбу је у глави написао и у глави цару поднео, а ево сад где је у глави повлачи, це |
| готово више никад никога.{S} Отвори се главна капија широм, и унесе се у двориште тахтариван с |
| ану је мајка Фати-султан-ханумина.{S} А главним путем сеоским воде Турци, кириџије, неколике то |
| цом.{S} Мула и Арнаутке сјахали су пред главном капијом и отишли за тахтариваном.{S} Млади Арна |
| ...</p> <pb n="125" /> <p>— Аман, пашо, главо Скадру!{S} Аман!...{S} Ха! ха! ха!{S} Бездушник!{ |
| ја у Цариград... „Какав Стамбол, женска главо?!{S} Зар мислиш да је Војњацима Стамбол далеко?“ |
| дође, ха-ха-ха! одговара с прозора куле главом мула, и насмеја се грохотом, а његове се слуге у |
| ата отворише, и не види где му се ближи главом мула.</p> <p>Мулино место није на тахту, али он |
| ну; и нигде излаза, свуд зид, свуд лупи главом.{S} Пре само није знао с кога ће краја почети; с |
| учинише ови ђаволови синови са женском главом и ојађеном мајком, не би им се прошло наште срца |
| ања се, да је не виде људи с откривеном главом, без фереџе.</p> <p>Чу се из предсобља врло слаб |
| а.{S} Ово је освета.{S} Макар она за њу главом платила, није јој жао.{S} Како би се она млада, |
| отово више никога.{S} Они набили џак на главу, и прођу једанпут махалама пустим.{S} Јутром се о |
| Како му не пустиш у зиму врео камен на главу, да му размрскаш главу...{S} Из пакла камен да пу |
| о си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.</p> <p>Погодио мула.{S} На глави му камен, |
| о си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.{S} На глави ти камен, у срцу ти лед: скину |
| здан кићене пиштоље и јатаган; метну на главу нов ћулав и тунус фес.{S} Затурио фес и ћулав, те |
| о поду, да заклоне лице; и стара подиже главу, врисну; а на ову вриску невеста се прену, подиже |
| својим мртвим господаром, па тек подиже главу и полете, као да крила доби, ка Арнаутлуку, да шт |
| ауткини секутићи, да крв заустави, меће главу у торбу и, још смелије, још дрскије, наставља:</p |
| рата на предсобљу, гурају се, промолише главу.{S} Страшни су и наказни; чекају жртву...</p> <p> |
| кара.</p> <p>— То јест, глава.{S} Али и главу могу по глави, кад се много похаси.</p> <p>— Она |
| аше се дивље Арнаути што беху промолили главу кроз врата, па стрчаше у авлију и избацише мале п |
| ким скутом свилене јој антерије, држећи главу високо, на прстима, и крећући плећима по стамболс |
| b n="116" /> кроз нос, жмурећи, клатећи главу.{S} После узе говорити.{S} Каже Фати-султан-ханум |
| уздахне, крадом, и крије сузе, окрећући главу од своје кћери.</p> <p>Арнаутке, из свих села, чу |
| /p> <p>— Дај јашмак, Зулфи, да покријем главу, дај бројенице: на хаџилук идем.</p> <p>— Чучук х |
| иде како хоће, полако, а сам је подигао главу, гледа у небо, тражи звезду своје невесте, верују |
| ш, добио је две: ја сам змији размрскао главу, Фати-султан трупину.{S} Остаде јој читав само ре |
| и наслонио лактове на колена а загњурио главу у руке, и по читав сат тако остао.{S} Смишљао је, |
| ца!{S} Ситна, мршава, с очима утеклим у главу, збрчкана, много, не од старости, него од невоље: |
| берк-ђул је башча према сунцу; за танку главу танка реч; за тебе, ђозум...</p> <p>— Ђувенде! оп |
| ије; сручише читав ибрик воде на Фатину главу.{S} Уплашила се, па се онесвестила.</p> <p>Само м |
| з; за господско чедо конак; за танку су главу танке речи: за тебе, кузум...</p> <p>— Ђувенде! п |
| му врео камен на главу, да му размрскаш главу...{S} Из пакла камен да пустиш...</p> <p>— Остави |
| мула-Халима, и ако није човек, већ вук, гладан вук, па ћу га питати...{S} Ако су ме слагали..., |
| а пустим.{S} Да заплашим горскога вука, гладна...{S} Доћи ће ми на разговор, и на договор, није |
| ну, и тужну, не тужну него као убивену; глас јој бејаше промукао, и болан, болан, кад, угледавш |
| госпоство!“ Мисли паша, гласно мисли, а глас му дрхти, и чисто је промењен, сам га не познаје, |
| шчу, за час, по делом граду; а из града глас оде у Топлицу.</p> <p>— Три заптије:{S} Хасан, Хал |
| злато на кадифели-џамадану...{S} Слуша глас, њој мио; гледа очи, њој драге; осећа на лицу топл |
| ајвише виче, а тишином разлеже се његов глас далеко, језа подузима свакога који га чује.{S} Тур |
| на као пред оца.{S} И одмах се чу његов глас, тих и слаб, готово као мало час имамов:</p> <p>— |
| у души зидао за неколико сата, то Манов глас обори за цигли један тренутак.{S} С виком Мана Кук |
| е паша посили, па опет пусти онакав луд глас, то јест, да ће пред падишаха с тужбом против мула |
| е је у наручје...{S} Из груди му се оте глас један, радостан, сличан гласу какве животиње кад с |
| <p>Чу се из предсобља врло слаб, мушки глас; имам говори, то јест чита неку молитву, <pb n="11 |
| к Лесковцу; и пошто пусти некакав дивљи глас, викну: „Шемси!{S} Крв за крв!“ Суља се опет уплаш |
| Али Исмаилова мајка није преживела црни глас: једна стара Арнаутка нађе је у одаји, камо је од |
| , ка Арнаутлуку, да што пре однесе црни глас родитељима, ојађеној мајци Исмаиловој... </p> </di |
| <p>А кад ово би готово, пашиница пусти глас, да је свакој жени, без разлике вере, слободно доћ |
| наути не боје ни падишаха.</p> <p>Пусти глас једнога дана, па чека, ослушкује.{S} Чим халка на |
| а радост.{S} Савест јој чиста, јер онај глас могао је допрети и до падишахове хануме, а до ње н |
| шчу се по Прокупљу, а до довече оде тај глас у Лесковац, у Ниш, и Врању.{S} А сутра-дан, још у |
| <p>Материно је срце разумело какав јој глас доноси ат сина њезина...</p> <p>И мула је протумач |
| > ама...{S} Како би било да прво пустим глас да ћу поднети падишаху тужбу?...{S} Да пустим.{S} |
| е пролама; Арнаути се деру, сви у један глас:</p> <p>— Нећемо!{S} Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад |
| врата чу се загушљив, врло слаб, болан глас:</p> <p>— Ол (буди)!</p> <p>— Фати-султан, звездо! |
| лове сестре речи зачу се рапав, страшан глас.{S} Продера се сова.{S} Арнаутку обузе језа каква |
| уку!{S} Кукувију!{S} Разлеже се страшан глас овај, лудаков, ноћном тишином.{S} Ману су Турци, о |
| а су пешке дошли, трчећи; донеше му црн глас:</p> <p>— Пашо азретлери!{S} Буна!{S} Ноћас изгину |
| је убио Исмаила.</p> <p>Данас се пронео глас да је убица Шемси, паша лесковачки! „Ама зар баш с |
| у; и таман да носе свом господару добар глас, тргоше се, јер се чу лупа.{S} Фати-султан удари д |
| е, у авлији по троскот-трави, ослушкују глас мујезина с вита минара, позивање на молитву; једна |
| овори; гледа му очи, њој миле, слуша му глас, њој сладак...{S} И најпосле моли робињу да јој ку |
| нели Арнаути некуд далеко...{S} Чује му глас, бесу јој даје.{S} С њом ће увек, овде, у кули, вр |
| <p>— Ха-ха-ха! насмеја се мула из свега гласа, а из очију му живи пламен сукну. „За крв ич не з |
| буне, осим несрећне мајке, што из свега гласа нариче и помиње име своје јединице, ниједна не ми |
| а, проседе, кратко ошишане браде, танка гласа, као у жене; у чоханим, широким шалварама, у висо |
| смаил се стропошта с коња, не пустив ни гласа од себе; чу се вриска обезглављена ата, и опет од |
| ац...{S} Стара була не устаде, не пусти гласа од себе, а однеше јој невесту!{S} Оне две и робињ |
| на кћи задрхта целим телом, не пустивши гласа.{S} Држи Фати-султан-хануму, страхује: по трећи п |
| 49" /> ума, него дивљака; па она његова гласина нарочито кад је љут...!{S} Старац, а док му не |
| а него твоја? пита мула, својом крупном гласином, гледајући пашу закрвављеним очима и примичући |
| го, мир душе за госпоство!“ Мисли паша, гласно мисли, а глас му дрхти, и чисто је промењен, сам |
| зао“.{S} Хода, па тек застане, зажмури, гласно мисли: не зна с кога краја да почне.{S} Пљесну д |
| но је само гледа и пушта неке чудновате гласове.{S} Од силног страха — онемела!{S} И оне две мл |
| ругове...</p> <p>Из Прокупља стижу паши гласови, у сваком сату по један, е се буна не стишава, |
| оветарац; певају певачице већ промуклим гласовима; пљескају хануме длановима, подврискују, пада |
| и однесе је на кулу, па она узе слабим гласом нарицати, кћер јој опет снађе она болест, стаде |
| ћим-Селам! одговори паша, својим танким гласом, устајући, јер се у поздраву помену име Божје, и |
| застане, зажмури и почне својим танким гласом, сам говори; мало, па сиђе у башту, мисли да ће |
| слушкињу сретне, пита својим промењеним гласом, не затварајући очи, као обично, јер хоће не сам |
| му се оте глас један, радостан, сличан гласу какве животиње кад се докопала плена...{S} Похита |
| га би, кад би јој заискао пуномоћје, по гласу познала, ако га не би видела.{S} Али какав закон? |
| Прокупљу, душом у Лесковцу, крај сина, гледа га умним оком како се угађа, дотерује, очекује не |
| о хоће, полако, а сам је подигао главу, гледа у небо, тражи звезду своје невесте, верујући да ј |
| руку на кћерино чело, узме је за руку, гледа је у пуне туге очи, што се стакле од залеђених су |
| рај капиџика, с Исмаилом у души говори; гледа му очи, њој миле, слуша му глас, њој сладак...{S} |
| ели-џамадану...{S} Слуша глас, њој мио; гледа очи, њој драге; осећа на лицу топле прсте, и на у |
| ао да у одаји никога нема, ни мајке!{S} Гледа се у огледалу и <pb n="141" /> намешта Исмаилов б |
| добро?</p> <p>Он ништа не одговара.{S} Гледа га.</p> <p>— И после, мула, Шемси-паша се заклиње |
| е Фати-султан, и трипут из ње изиђе.{S} Гледа да нема код ње некога, те да јој сам каже шта се |
| сад мула?</p> <p>Мула сад опет ћути.{S} Гледа скадарског пашу.</p> <pb n="126" /> <p>— Кад си б |
| жилама кроз које крв струји полако.{S} Гледа се у огледалу као да у одаји никога нема, ни мајк |
| наћи друго до оно што јој је писано.{S} Гледа у ту бледу звезду, па јој се чини да је то њена з |
| исне перје.</p> <p>„Ко ходи по земљи, а гледа у небо, па се сплете и падне — врло је смешно“.</ |
| тлери (светли).“ Одговара му понизно, а гледа га уплашено, јер јој се учини да није баш... сасв |
| лачу Арнаути.</p> <p>Све живо похита да гледа.{S} Жене се прибише уз кафезе и пробушене ограде; |
| {S} Цела <pb n="56" /> чаршија изиђе да гледа арнаутску силу и салтанат (госпоство); а подједна |
| сама да кува каву, тамо да је пије и да гледа кад јој облаче и гиздају снаху,“ говори она млада |
| ога до сад нико није видео, само га она гледа.{S} На глави му у место круне сахан, из кога се л |
| а око на парченце стакла на прозору, па гледа...{S} Бујица!{S} Нема мислиш уставе која ће је за |
| ла то и ћутала; а сад, има три дана, не гледа, а и дању и ноћу говори.{S} Њена мајка, и мулина |
| <p>Пође одајама како никад досле.{S} Не гледа у слушкиње, а заповеда им, не заповеда, него наре |
| акшиш чочецима, весели се, ни у кога не гледа, ни на кога овде не мисли: телом је у Прокупљу, д |
| ама, меким као паперје покри очи: да не гледа ноћашњи сан, што јој изиђе пред очи као јава; а о |
| тиба.{S} Мали, стоји према брегу, па не гледа докле му глава досеже, него упро очи у врх.{S} И |
| с успоменама на Исмаила; кад му више не гледа ата, не милује хрта и сокола, не љуби рухо, не пл |
| ивеше приче Мифтарове...; умним оком не гледа Мифтара и његову невесту, него себе и Фати-султан |
| љутих Арнаута.{S} Склопи очи, да ово не гледа, а оно ето мулина сина, на ату; млад, леп, исти њ |
| им с кровова кошавиним крилима; нико не гледа арнаутску силу и <hi>салтанат</hi>, јер свуд капа |
| еко; жар се просу по ћилиму, а он то не гледа, него рашири руке на груди, притисну их, и узе да |
| да коју, од Исмаилове смрти, свако вече гледа: с ње чита шта јој је писано.{S} Јер она је права |
| наутима; а буновно Прокупље трља очи, и гледа: чисто не верује да је толико заспало, те да не о |
| о јој изиђе пред очи као јава; а он јој гледа руке и не мислећи на њен сан, па се неколико пута |
| а булбула...{S} И то венчање умним оком гледа, па се радује, опрао се од блата; испраћа сина и |
| осле мисли, занесе се:{S} Исмаила душом гледа, ту крај капиџика, с Исмаилом у души говори; глед |
| пита, а она јој не одговара, но је само гледа и пушта неке чудновате гласове.{S} Од силног стра |
| .{S} Страстан је играч ораха, и страсно гледа превртање голубова „на дванаест глава“ и бој петл |
| есе; и, ево, месец дана чулним очима то гледа.{S} Гледала, погледима миловала, па се уморила.{S |
| онако седећи играју.{S} Бела робиња час гледа у хануме, час баци поглед на своју кјучук-хануму |
| она диже руке, па опет их спушта, свет гледа...{S} И загрлише се: цикну, стеже Исмаилову сестр |
| ће да је загрди а не може, онај га свет гледа; и она диже руке, па опет их спушта, свет гледа.. |
| а кад јава.{S} Јер и кад бунца, лепо их гледа, као на јави.{S} Увек, само о Исмаилу говори.{S} |
| ућута, а још се клати и држи груди, још гледа у исту шару ћилима; скадарском се паши узе трести |
| е. „Кад желиш да се коме много осветиш, гледај да га осрамотиш“, то је чула од оца, више пута, |
| е, немој умрети, но живи и <pb n="8" /> гледај: пошто си га видео, грејао се на његову сунцу, о |
| е трећи петли...{S} Дошао Хедрлес...{S} Гледајте на сат...</p> <p>И тихо, тихо, а ипак разумљив |
| о; закукурекаће трећи петли...</p> <p>— Гледајте на сат...{S} Спремајте ме...{S} Завијајте ме.. |
| лица чисто онакажена, загледају пушке, гледају јатагане.{S} Млади хоће у Прокупље, да убију Ше |
| руке материне...</p> <p>Разговарају се, гледају се; он, у љубавном заносу, додирну врховима прс |
| } Грдно су му страшни погледи.{S} Ћуте, гледају се, мере се, и најпосле паша рече:</p> <p>— Ама |
| задржаше Турци што се бејаху скупили да гледају бој петлова.{S} И јахао је каткад, али не на ат |
| упље, да јој испрати мајку.{S} Арнаутке гледају тугу и јад, па и ове окорела срца жене, што се |
| а мангалима крај огњишта, а ове то и не гледају, но се наредиле крај софра-тепсије, неке седе а |
| азити, кад је у „светло лице“ никако не гледају, није ред, већ одговарају погнуте главе и спушт |
| крио, а очи, плаве као зумбул, преда се гледају.{S} Дуга поворка ова оде пут Врање...</p> <p>— |
| а пуномоћника згледаше се, и сведоци се гледају; нико ништа не говори.{S} Неколико Арнаутина от |
| прибијају уз кафезе, веселе, радознало гледају у тахтариване, не знајући у коме је кадуна њихо |
| "117" /> <p>Наста тајац.{S} Сви у земљу гледају.{S} Сви се претворили у ухо.{S} Чисто не дишу.{ |
| ти чула би се.</p> <p>Људи опет у земљу гледају, и помислили би да у одаји нема никога, да се н |
| ским сокацима; не истрчавају људи да их гледају, но ако су се нашли на улици, брзо улазе и удар |
| хануме, чучећи на обали Златнога Рога, гледајући где уђе у велику морску лађу Ахмед-Хафуз, то |
| ; где мучи опустела Југ-Богданова кула, гледајући, муком, чуда бесних освајача царевине српске. |
| “, и он га већ три дана у недрима носи, гледајући да им „виђење“ буде пре свадбе.{S} Не сачека |
| ја? пита мула, својом крупном гласином, гледајући пашу закрвављеним очима и примичући му се.</p |
| љубав погледима, осмесима — душом; он, гледајући њене усне црвене као род једне вишње у богато |
| би могла да заборави ноћашњи сан.{S} Па гледајући у њега поче, лепо, лепим наречјем цариградски |
| ултан па јој, пушећи, говори, прича, не гледајући што је у кући Шемси-пашина противника; не слу |
| клати се и поче причу полако, тужно, не гледајући у пашу, него у шарен ћилим на поду.</p> <p>— |
| о, месец дана чулним очима то гледа.{S} Гледала, погледима миловала, па се уморила.{S} Гледала |
| , погледима миловала, па се уморила.{S} Гледала то и ћутала; а сад, има три дана, не гледа, а и |
| ту је, у Прокупљу, већ читав месец.{S} Гледала је све то она умним очима два месеца, а после, |
| тно...{S} У руху је у коме га је живога гледала...{S} Леп!{S} Даје јој бесу да неће никуд од ње |
| n="64" /> пунила га дуваном, палила, и гледала старца са сажаљавањем, јер у њему је она, млада |
| вом...</p> <p>А она?{S} И чула свађу, и гледала песнице, и видела крв, и сад весела, смеши се!{ |
| о, и видела, то јест, вас дан и сву ноћ гледала Фати-султан-хануму, те јој добро упамтила и очи |
| на чардак, улазиле у те красне одаје и гледале чудо од лепоте, и од богаства, збуњено, не умеј |
| њига, писана на арнаутски: сад ту књигу гледам, а ништа не могу да разберем.{S} Да ли се књига |
| исока, и у лето пуна лишћа, ама је само гледамо; јер зашто бисмо на њу каменицама?...{S} За кум |
| је лепша; шта је он данас својим очима гледао!{S} У заносу заборави ата, заборави где је...{S} |
| ја је нене Арнаутка.{S} Колико сам пута гледао, кад сам био мали, где нене, веселећи се с друга |
| на чијем је врху Исмаилов гроб; што ће гледати Исмаилова ата; што ће миловати Исмаилова хрта и |
| , па се загледа у пашу.</p> <p>— Што ме гледаш, мула?{S} Не зборим ли добро?</p> <p>Он ништа не |
| авни пошироки и чести зуби, с ивицама и глеђом као у детета.{S} Очију је црних и крупних, смели |
| ахали, а сад свако вече.</p> <p>Тишина, глуха, мртва, само се, с времена на време, чује ноћнога |
| смаил, сањајући о својој првој ноћи.{S} Глухо и мртво Прокупље одјекну на све четири стране, а |
| ко...</p> <p>Паша је сам, сваку ноћ, до глухо доба; седи на једној отвореној ћошки на меком шиљ |
| } Помиње јој привиђење.{S} Сваке ноћи у глухо доба, вели, види мајку; хода по кули, каже, као ж |
| вриска обезглављена ата, и опет одјекну глухо и мртво Прокупље...{S} Врисну ат још једном, и јо |
| а не зна да би и једно и друго било што глуху шаптати и слепу намигивати, да мула немаде и на у |
| ијатељу, јазук!{S} То ли ти је нож, мој говор?{S} То ли су ти куршуми, моје речи?...{S} Није, п |
| ибише уз врата.{S} Чу се кашаљ, а потом говор, тако тих, а из дубине празних груди.{S} Фати гов |
| една не беше из његова фиса. „Грехота,“ говораше. „Жени ли се отац ћерком?“</p> <p>Сад мула, ка |
| .{S} Страшна ли је твоја освета, Аллах! говоре мусломани, са страхом.</p> <p>Киша не престаје, |
| , јадна, од страха, или изгубила језик, говоре Арнаутке...</p> <p>Пуна соба жена.</p> <p>Неки ј |
| бију Шемси-пашу.{S} Стари их стишавају, говоре; сви стари узеше говорити е је мула дао бесу, па |
| Прокупљу, по Лесковцу, Нишу и Врањи.{S} Говоре шапатом, а те речи одјекују чак по Топлици.{S} С |
| ски! од петка у вече до суботе ујутру!“ говоре Турци. „Јазук!“ узвикују буле.{S} А она, лепа Фа |
| проговоре коју: али овако...{S} Шта да говоре?</p> <p>Бедна старица!{S} Ситна, мршава, с очима |
| па кад је Фати-султан упита шта је, шта говоре, а она не каза е њој прете, него слага: „Шемси, |
| И оне две младе хануме, и робиња, више говоре покретима руку и главе но устима: показују према |
| се хануме на разговор...</p> <p>А о чем говоре хануме?</p> <p>Како дође из Цариграда Ахмед-хафу |
| епрестано пада, а мусломанке међу собом говоре да су то сузе девојака са седмога неба, што је Ф |
| го тајно шапће.{S} И људи и жене о овом говоре шапатом, све у двоје.</p> <p>— Ако је <hi>ово</h |
| ци?...{S} Нигде једнога...{S} Тек онако говоре, душмани...{S} И хафуз-беј, твој баба, воли овам |
| о си га видео, још сто година“.{S} Тако говоре хануме.</p> <p>И тај дивни град, с много душа, в |
| и господскога сина пашина.“</p> <p>Тако говоре, и Турци и буле, све у двоје, шапатом, у Прокупљ |
| е, и очи, и косу, па их тада узе љубити говорећи:</p> <p>— Фати-султан, срећа!</p> <p>А она се |
| прућише се код Фатиних ногу, кроз плач говорећи:</p> <p>У џенет ћеш, султанијо!{S} Голем си се |
| јарену руљу, све од једнога до другога, говори им, обавештава их, моли их да не учине крви, да |
| елу и накиту, снаси од свекрве, свекра, говори цело Прокупље.{S} И већ је Фати-султан пред јенђ |
| Хајде, Фати-султан, звездо: дође време, говори јој мулина кћи и хвата је под мишку да је дигне. |
| ренула се к Фати-султан па јој, пушећи, говори, прича, не гледајући што је у кући Шемси-пашина |
| -Халима, да му дође у прокупачки сарај, говори под кулом Суљи старешина сејмена.</p> <p>— Да до |
| рањанци...{S} Њен отац радостан, весео, говори да му је по вољи само ово кћерино венчање; синоћ |
| ућена лавица; Лесковчанка смела, дрска; говори, прича, и кад види да само мрдне рука младе Арна |
| или; турска ће глава да плати.{S} А?{S} Говори сад мула?</p> <p>Мула сад опет ћути.{S} Гледа ск |
| гледа кад јој облаче и гиздају снаху,“ говори она млада Прокупчанка, што је мало час на доксат |
| варама, у високој чалми.{S} Кад хоће да говори, прво зажмури, па тад почне.{S} Овога пашу нису |
| се; силна врева! не зна се ни шта која говори ни шта која хоће; траже бошчице с јашмацима, с х |
| а је, те се грухне у груди и с дадијама говори шапатом.{S} Боји се буне, да се Арнаути не дигну |
| дужан, рече мула, не слушајући шта паша говори.</p> <p>— Какву крв?...{S} За крв... не знам..., |
| > <p>И још се нешто говори, то јест, не говори, него тајно шапће.{S} И људи и жене о овом говор |
| ...{S} Никому ништа не казује, ништа не говори.{S} Бејаше се мало повратила, и разгалила, па... |
| се, и сведоци се гледају; нико ништа не говори.{S} Неколико Арнаутина отворише врата на предсоб |
| ead> <p>По Прокупљу се ни о чем више не говори, до о грозном убиству мулина сина, о несрећној љ |
| аптије из прокупачког сараја.“ И ако се говори шапатом, све у двоје, ипак се рашчу, за час, по |
| раду мање да седи, ни да се о њему више говори.</p> <p>Како је Фати-султан нестало, нигде у хаф |
| е се клатити као мула, оставив чибук; и говори:</p> <p>— А, пријатељу, јазук!{S} То ли ти је но |
| лује, љуби, повраћа је, плаче над њом и говори:</p> <p>— Аман, султанијо!{S} Ашколсун!{S} Толик |
| и је по дворишту где му је хрт и соко и говори о брату; прича о његову разговору кад бејаше мал |
| не познаје, чини у се да то неко други говори.{S} И узму га пити змије присојкиње, мула-Халимо |
| p> <p>Трећи дан, а Фати нити ромори, ни говори, нити заплака, ни уздахну.</p> <p>Уз прозоре, бе |
| те на њене јаде.</p> <p>Нити ромори, ни говори.</p> <p>— Зар полудела, јадна, од страха, или из |
| тих, а из дубине празних груди.{S} Фати говори:</p> <p>— Где је пуномоћник Шемси-пашина сина?</ |
| да, ту крај капиџика, с Исмаилом у души говори; гледа му очи, њој миле, слуша му глас, њој слад |
| з предсобља врло слаб, мушки глас; имам говори, то јест чита неку молитву, <pb n="116" /> кроз |
| жмури и почне својим танким гласом, сам говори; мало, па сиђе у башту, мисли да ће му тамо лакш |
| ђу Арнаутима, оца.{S} Не чује се шта им говори; пролази кроз руљу; сви му праве место...</p> <p |
| чину, опрости, сто заклетава?</p> <p>Он говори, очи му се сијају, лице се зажарило: бесу даје с |
| аду <hi>сербез</hi>, оно се нешто друго говори.{S} После одласка скадарскога паше из Лесковца, |
| емси ће по лепу Стамболку..{S} И зацело говори: „Кад је била заволела простога Арнаутина, зар д |
| толико несрећна!</p> <p>И још се нешто говори, то јест, не говори, него тајно шапће.{S} И људи |
| о кули, каже, као жива, и све о Исмаилу говори; и трипут је њој, својој кћери казала, да се још |
| а, као на јави.{S} Увек, само о Исмаилу говори.{S} Његово јој је име на уснама.{S} Не стиди се |
| слушкиње, ни робиње, шта се по Прокупљу говори, у шта тврдо верују <pb n="27" /> и Лесковчани и |
| има три дана, не гледа, а и дању и ноћу говори.{S} Њена мајка, и мулина кћи, које се од њене по |
| гледа у небо.{S} Она му није више о сну говорила, но му исказивала љубав погледима, осмесима — |
| би шућур!...{S} Јараби шућур!...</p> <p>Говорила тако, у бунилу, па се расвестила и тражила да |
| олазио само на вуке. „Ни на њих не бих, говорио је, кад бих имао овде себи равне, арслане“.{S} |
| јој о томе говорити, кад јој паша није говорио, кад је и од ње крио као и од туђинаца...</p> < |
| е писмо праћао, учио ме, световао ме, и говорио ми: „Ако те снађе, не дај Боже, нека лошотиња, |
| а место где је Исмаил био, њој о љубави говорио, њено лице прстима додирнуо, своје прсте љубио, |
| и од <hi>оџака</hi> (од колена) срамота говорити; с другима севап.{S} И прву и другу уредбу, ве |
| с, жмурећи, клатећи главу.{S} После узе говорити.{S} Каже Фати-султан-хануми, да је до овога ча |
| хануме, а до ње не.{S} Ко ће јој о томе говорити, кад јој паша није говорио, кад је и од ње кри |
| и их стишавају, говоре; сви стари узеше говорити е је мула дао бесу, па би му они залепили блат |
| разничном руху, оружани до зуба.{S} Кад год прате мулу у сарај, увек се обуку, наките коње.{S} |
| ни дужна, у лудилу које га спопада кад год се опије; па уместо да га већ једанпут казне смрћу, |
| ах, и узеше се спуштати ћепенци, где је год турски дућан, или српски; арнаутски осташе отворени |
| ходећи стаје целом ногом.{S} Колико је год слушкиња, свакој је понешто наредила, свакој покоју |
| из неколико села, већ из свих, и што је год за пушку дошло је, па све оружано до зуба, све шкри |
| па реч.{S} А мула долази у сарај кад се год позове.{S} Зваће и свога пријатеља и друга нишкога |
| але, више него пре, зажмуриле су кад би год њихов „ојнак“ растурио његову „купу.“ Игра се с њим |
| ан до појаса, и за четрдесет дана, који год мимо њега прође да га каменује.{S} Ископаше рупу, з |
| го све Прокупље, сав Арнаутлук.{S} Који год ми каже: „Срећна ти невеста!“ смеје се... познајем |
| евет дана ту био, ни јео ни пио, и који год је прошао, на њега се каменом бацио (ко великим, ко |
| И старо и младо, и богато и сирото, ко год чу о овоме венчању, зачуди се. „ Алла’!{S} Алла’! с |
| мула, вала! и похита на чардак.{S} Коју год слушкињу сретне, пита својим промењеним гласом, не |
| ни га се докле га не сатре.{S} А кад му год дође <hi>селам</hi> (поздрав) од сараја, то јест од |
| , и ћути: а ноћу виче.{S} Двадесет осам година од то доба, од његове девојке само пепео, ваљда, |
| .{S} Ко на тебе један час заборави, сто година му се светиш“.</p> <p>Из мисли га трже пашиница. |
| аш да живиш, пошто си га видео, још сто година“.{S} Тако говоре хануме.</p> <p>И тај дивни град |
| а остави.{S} Млада, а без мужа беше пет година: заинатио се онај, па не удара печат за њено пуш |
| ne unit="subSection" /> <p>Пре десетину година, у Старој Србији, у Митровици, уби један млад Ар |
| ибука), крупан човек, као мула, мулиних година, у ћурку расеченом позади од пета др струка.{S} |
| њега, од његове <pb n="115" /> памети: годинама и узрастом дете, памећу човек — морале се крит |
| <p>Јуче је дошао мули пашин већил, по у годинама човек, обучен као о Бајраму.{S} Допратише га с |
| је у женски хамам, с мајком; до пре две године излазиле преда њ девојке, развијене; купао се са |
| амо пепео, ваљда, јер је умрла још прве године пошто су је потурчили, а он је још тражи, још ку |
| а.</p> <p>Арнаутин је висок, и за своје године врло крупан: још мало па ће ступити у осамнаесту |
| Голубарник му је пун голубова.{S} Сваке године спреми по једнога петла за бој.{S} Лани му петао |
| ркиње из Смирне, како причају буле, три године.{S} У дну једне мусафир-одаје сложени су душеци, |
| реше (најмлађа, којом се бејаше пре три године оженио, умре преклани; и веле да је хтела постат |
| Сад је ушао у седамнаесту, а до пре три године ишао је у женски хамам, с мајком; до пре две год |
| али и потурчили девојку, с којом се три године волео.{S} Кад му је украли, разболео се, а кад м |
| пушке, <pb n="60" /> веле, у петнаестој години на једнога кириџију, што им је хтео украсти са л |
| није, пашо, раја, ово су Арнаути: има у години макар један дан, кад се не боје ни падишаха.{S} |
| се; не сећа се шта мула рече, да има у години макар један дан, кад се Арнаути не боје ни падиш |
| савешћу.</p> <p>Мула рече паши, е има у години дана макар један дан кад се Арнаути не боје ни п |
| свечано се дочекује најрадоснији дан у години, Ђурђев дан...{S} Шкрипе врата, лупају капиџици, |
| ) Потамнела, земља је попала, као да је годину дана сунце није видело, <pb n="41" /> као да чит |
| сарачану, тамо...“ не изусти „камо се у годину дана једанпут улази.“ Досад заповедала преко деб |
| ије видело, <pb n="41" /> као да читаву годину из постеље није устала.{S} Седи, јадом саломљена |
| ровирују кроз зелене вотњаке.{S} Мукање гојних крава и волова, блејање оваца, лавеж паса, жагор |
| у.{S} Умукло је блејање оваца, и мукање гојних крава и волова; а над високом кулом старца мула- |
| еће.{S} Хладан, зимни ветар љуља гране, голе. „Као просјаци: голе, клате се, милостињу траже, н |
| ветар љуља гране, голе. „Као просјаци: голе, клате се, милостињу траже, не од људи, него од Ал |
| рећи:</p> <p>У џенет ћеш, султанијо!{S} Голем си севап учинила!{S} Џелату си катран на образ; с |
| расеченом позади од пета др струка.{S} Голем сам пут, пријатељу, учинио, и нека Алах да да ми |
| танијо!{S} Ашколсун!{S} Толико болна, а голем посао изврши:{S} Шемси-паши блато на чело прилепи |
| !{S} Алах за један грех једну казну, за голем голему, за мали малу.{S} Ти, мула, пријатељу, хоћ |
| осрдан, није као човек: да аспру, па се големи, милостињу дадох; дариваће их прво цветом, па ли |
| лах за један грех једну казну, за голем голему, за мали малу.{S} Ти, мула, пријатељу, хоћеш две |
| ила, те како неће имати душмана?!...{S} Голо дрво нико не погледа, на лиснато бацају очи, на ро |
| нај бор много шушти, и тужно се превија голо дрвеће, јер духа с Јастрепца помаман ветар: у бело |
| домовима у госте...{S} Украј пута мучи голо дрвеће, искићено ињем; и последњи је лист одавно о |
| у, и пуши.{S} Загледао се кроз прозор у голо дрвеће.{S} Хладан, зимни ветар љуља гране, голе. „ |
| к-хануме.{S} Ахмед-хафуз, отац, трезан, гологлав, обријане главе, пре звер, сад човек, мека срц |
| ичући за сином, и скиде шамију с главе, гологлава проклињаше арнаутску силу и турску обест. „Лу |
| з мајкине руке соко, не соко, него бели голуб...</p> <p>Уста занемела; очи склопљене (заклопи и |
| а „на дванаест глава“ и бој петлова.{S} Голубарник му је пун голубова.{S} Сваке године спреми п |
| а.</p> <p>Отац дивља звер, а кћи питома голубица.{S} И жена му је добра; у кући је, штоно <pb n |
| окреће, душом полази...{S} Тешко рањена голубица!{S} Тек што је раширила крила, види да не може |
| играч ораха, и страсно гледа превртање голубова „на дванаест глава“ и бој петлова.{S} Голубарн |
| и бој петлова.{S} Голубарник му је пун голубова.{S} Сваке године спреми по једнога петла за бо |
| лове и дахира, ни мангал, ни скупља ону гомилу мокра угљевља. (Изврнуо се мангал оно вече, у он |
| .{S} Баш је, вала, „бал“.{S} Млад, леп, гонџе-лале, и од соја; стриц му је био велики везир, уј |
| кивао многу лепу Циганчицу, али је још „гонџе-лале“...</p> <p>Никад није видео Фати-султан-хану |
| некад пред кулом насмеје, грохотом, да гора одјекује, па Арнаути чују, било у по дана или у по |
| ени за причање, а камо ли овако што.{S} Гордила се, поносила се, па сад?{S} Док се паша не врат |
| тога дао душу ђаволу; за то се пашиница гордила, поносила се и онако поношљива.{S} Ниједанпут н |
| рођака цара царева.{S} Да се онда мање гордила, било би је сад мање срамота, и не би пролазила |
| пространа; одаје, одајице, ћошке, софе, горе; доле трем и одаје за послугу, под селамлуком мушк |
| каква ханума; напуни мангал, изнесе га горе, намести га близу невесте и измаче се, стаде, с пр |
| аша је на чисто; али му је сад сто пута горе, већи стид, срамота, и жене му се свете! осветила |
| , мисли да ће му тамо лакше бити, а оно горе: у јаблановој сенци види мулу; од сунчева зрака пр |
| b n="17" /> не би у срцу и лицу оволико горео.{S} Да га послужише шербетом оне девице којих се |
| рене главе.</p> <p>Мула смућен, Арнаути гори него пре, љути што им мула иде Шемси-паши, крвнику |
| ио.</p> <p>Никад Арнаути, Војњаци, нису гори били.{S} Крв хтеде пасти, да се покољу међу собом, |
| липти крв с њега, а она нариче, пролива горке сузе...{S} Хита да се наплаче док јој је кћи врх |
| S} Леп.{S} А, очи!{S} А, веђе!... а над горњом усницом као ћумуром направљено, толико...{S} Вол |
| оружјем.{S} Замутиле јој се очи, бистри горски кладенци, увело лице, свежа мајска ружа, и, катк |
| тужбу?...{S} Да пустим.{S} Да заплашим горскога вука, гладна...{S} Доћи ће ми на разговор, и н |
| а кажи један град, или једно село, или гору, или воду где није Алаха?“ Она се застиде, поцрвен |
| а њ.{S} Опколише га Арнаути, крупни као горштаци, опаљена лица и дугих брка, раздрљени, жилава |
| ; а Фати-султан-хануми је он старешина, господар...{S} Грли јој вити стас... „Мифтара је затекл |
| ајске степенице и зарза мулин ат, прими господара и полете, вриштећи.{S} За њим закасаше остали |
| наути око конака мула-Халимова, очекују господара с ханумом и пратњом...{S} И кад се чу топот к |
| понуду болеснику, него као прву милост господаровој кадуни.</p> <p>А од ње се мулина кћи не ми |
| едном, и још једанпут над својим мртвим господаром, па тек подиже главу и полете, као да крила |
| стране весели су; и таман да носе свом господару добар глас, тргоше се, јер се чу лупа.{S} Фат |
| ривши, језик прегризле. „ Аман, Јараби (Господи)! шта би, Боже!“ чују се дивљи узвици. „Аман, а |
| ло ханумама; једу <pb n="33" /> полако, господски, као хануме, и тек покоју проговоре. „Да се о |
| ма?...{S} За кумрију је шарен кафез; за господско чедо конак; за танку су главу танке речи: за |
| ла простога Арнаутина, зар да не заводи господскога сина пашина.“</p> <p>Тако говоре, и Турци и |
| type="titlepage"> <p>ФАТИ-СУЛТАН</p> <p>Госпођи Јоки Петровић-Његош</p> </div> <pb n="6" /> </f |
| воју кјучук-хануму (младу <pb n="34" /> госпођу), с којом се играла као с другарицом, час погле |
| <pb n="25" /> <p>— Алла’!{S} Алла’!{S} Госпоства ради даде душу ђаволу.</p> <p>— Наведе га <hi |
| да му се диве, да се застиде од његова госпоства. „Знам га оволишног, ћатиба.{S} Мали, стоји п |
| ха!...{S} Теби, пашо, мало беше твојега госпоства и твоје величине, па си желео још већи да си. |
| м свету за рђава дела.</p> <p>Племство, госпоство, госпоство, племство, на то се паша полакомио |
| рђава дела.</p> <p>Племство, госпоство, госпоство, племство, на то се паша полакомио, стога дао |
| н лира, за небројено благо, мир душе за госпоство!“ Мисли паша, гласно мисли, а глас му дрхти, |
| казивао свој <hi>салтанат</hi>, то јест госпоство, јер није желео да га се само боје, него и да |
| иђе да гледа арнаутску силу и салтанат (госпоство); а подједнако се уплашише и Турци и Срби, ка |
| ашићевој, о севдаху што га за њу има, о госпоству и милосрђу Шемси-пашину.</p> <p>— Мерхаметли |
| .</p> <p>— Остави мене да зборим, мула, гост сам ти...{S} Тако!{S} Пуши и слушај.{S} Он није џе |
| ибука једно за друго; и остаде паша као гост мулин три дана и три ноћи: једоше печене кокошке, |
| <hi>конаку</hi>, одељењу за људе, нигде госта.{S} Скупише се, с вечери, па се одмах разиђоше, ј |
| јер у отмених је Турака обичај примити госта, и казати му ако није домаћин (или домаћица) код |
| на с улице и две из баште, где пашиница госте прима, што се турски зову <hi>мусафир-одаје</hi>; |
| е урлајући, долазе топличким домовима у госте...{S} Украј пута мучи голо дрвеће, искићено ињем; |
| а, журе се у оближње село послом, или у госте.{S} Зима...</p> <p>Сирота Фати-султан!{S} Дочекал |
| акве несреће усред највећега весеља.{S} Гости се разишли, пијани хафуз дубоко заспао, и слуге п |
| вадба ће јој скоро, чим буде с даровима готова.{S} Мимо кафезе јој пролази младожења; она га до |
| аици ишарани ситним варком.{S} Стара је готова, али још не устаје, хоће да удари још један <hi> |
| старице <pb n="32" /> већ су с абдестом готове, па се забрађују јашмаком, приносе бројенице, пр |
| зар мислиш да су с овом осветом Арнаути готови.{S} Јок.{S} Ништа без крви.{S} Крв за крв.{S} Па |
| ришта, осим једнога слушчета Циганчета, готово запретаног у пепелу крај ниског а широког огњишт |
| } И одмах се чу његов глас, тих и слаб, готово као мало час имамов:</p> <p>— Фати-султан, звезд |
| ве црне смоле, насред чела.</p> <p>— Е, готово, време је...</p> <p>Мајка зајеца...{S} Изведоше |
| , с ћошке на софу, у дугачкој антерији, готово као женској, хаљини какву Турци носе кад су код |
| ао снег белом брадом, а с лицем свежим, готово без бора, с оком црним и крупним, што с маха на |
| ул! и усред зиме ђул! шапће Лесковчанка готово нечујно, и тресе се више но икад, а мулина кћи з |
| рила; села ту, рашчупана и угрухана, па готово више није устала. „Ни филџан кахве још није попи |
| ијумчарећи, праха и олова: „нека је све готово, ако се паша посили, па опет пусти онакав луд гл |
| а-Халимов, у коме, одавно, осим послуге готово више никад никога.{S} Отвори се главна капија ши |
| реме, кад би се понова свадбовало да је готово; а кад се врати, па јој каза шта је и како <pb n |
| , што плаши робиње мишем, а и сам га се готово боји, нарочито пацова, кад се појави изненада, и |
| <p>Она поче, испрекидано, одмарајући се готово после сваке речи:</p> <p>— Кажи селам Шемси-паши |
| ећи; и ноћу радиле.</p> <p>А кад ово би готово, пашиница пусти глас, да је свакој жени, без раз |
| ица; пази га као отац.{S} Па чак у кули готово ништа више него у арнаутским кућама, да им не бу |
| ише, и узе мрмљати молитву.{S} У ниској готово празној соби јасно се разумевало с материних уса |
| и меким шиљтетима пуно је будних, и то готово саме јенђе, и ако ће скоро зора, време кад ће Ле |
| иџија, бозаџија и оних што воће продају готово више никога.{S} Они набили џак на главу, и прођу |
| и вратити: ханум-ефенди није код куће.“ Гошће се враћају постиђене; јер у отмених је Турака оби |
| и ату му грива врбом накићена...{S} Сав град будан, одавно; искићене му широке кућне стрехе, и |
| на.{S} Је ли?...{S} Овде би требало сав град да плати, Прокупље, ту је крв учињена.{S} Ама Шемс |
| до појаса, до гуше: како ћу каљав кроз град, кроз вилајет где пашујем?!{S} Насмејаће ми се и т |
| с њим леже, с њим устаје; како ће кроз град с катраном на образу!... „Мисли сад, кад ниси пре |
| џама, и ружама, и јасмином, тај чаробни град Фати-султан оставља онда кад треба да је у њему... |
| Тако говоре хануме.</p> <p>И тај дивни град, с много душа, велики, по мусломански и Стамбол и |
| аа’!{S} Аллааа’! слободни су, кроз свој град иду, не иду кроз <pb n="110" /> турски Ниш, или Ле |
| де је Алах, ту је и љубав; а кажи један град, или једно село, или гору, или воду где није Алаха |
| да им не буде жао.{S} За Бајрам отера у град читаво стадо овнова, те подели по сиротињи, арнаут |
| капе с врхова витих минара.{S} Улазе у град, пуст, као да му је све куга поморила.{S} Нигде ко |
| о се боји некаквога сна!{S} Кад пођем у град од страха дрхти; кад се вратим из града радује се. |
| а.</p> <pb n="21" /> <p>— Да пошаљемо у град Суљу, ја Саида, а, мула?</p> <p>— Још мало...{S} М |
| а саз под мишком, зар ниси видео?{S} Од града до града иду, ударају у саз, песме ваде и певају, |
| тридесет једну-две; родом из Сирије, из града Алепа, кћи некога паше, Турчина; па ипак јој буле |
| се рашчу, за час, по делом граду; а из града глас оде у Топлицу.</p> <p>— Три заптије:{S} Хаса |
| аха.</p> <p>Једно вече, кад се врати из града и хтеде ући у одају, родитељима, чу да му се роди |
| град од страха дрхти; кад се вратим из града радује се....; и видео сам: клања и кад није врем |
| да је коме крви дужан.{S} То је неко из града.{S} Наћи ће га, па да би, овако стар, ишао на кра |
| мишком, зар ниси видео?{S} Од града до града иду, ударају у саз, песме ваде и певају, па дођош |
| жну прашину и сноси је с брда у долине, гради сметове, камо би запали и ати а некмоли људи.{S} |
| !“ Све о хафуз-Ахмеду.{S} Ни ко у неком граду мање да седи, ни да се о њему више говори.</p> <p |
| двоје, ипак се рашчу, за час, по делом граду; а из града глас оде у Топлицу.</p> <p>— Три запт |
| “, примив мулин селам, да пусти сина по граду <hi>сербез</hi>, оно се нешто друго говори.{S} По |
| не дрхти његова ханума; син нека му по граду сербез ходи; он, шетајући се, нека не преза.{S} В |
| чке стране чини као да су поубијани сви грађани Прокупља, попаљени сви домови, па свака своје ж |
| здрављају долазак мулине кадуне Арнаути грађани.{S} И Арнаути из пратње Фатине деру се, Алаа’!{ |
| аном.{S} Млади Арнаути опколили конак с грађанима, па све чешће пуцају мале пушке, јаче бубњају |
| оде у кулу; и наједанпут се диже силна граја, вика, дивљи узвици, небо се пролама; Арнаути се |
| му праве место...</p> <p>И мало, па се граја сасвим стиша; Арнаути се разиђоше, сваки отиде св |
| а је“!...{S} Лаже, лаже, и опази где се граја стишава, прислони и она око на стакло, угледа, ме |
| је привезати коњма за репове...</p> <p>Граја се не стишава, ни дивљи узвици; мулина кћи улази |
| оло дрвеће.{S} Хладан, зимни ветар љуља гране, голе. „Као просјаци: голе, клате се, милостињу т |
| кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене капке...{S} Шушти бор... шапат је то, Исм |
| кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене очи...{S} Капци су јој тешки, склапају се |
| трепцем, што је обасјава, и кроз борове гране сипа сребро на њено бледо чело; и сања, на ружној |
| ошки, где се преко ниске ограде наднеле гране џанарика, на шареном ћилиму и меким шиљтетима пун |
| емљаним зделама, и мушмуле, и јабуке на гранчицама, и крушке из сламе.{S} Арнаутке седе около, |
| и јоргован...{S} Робиње унеле мирисаве гранчице јасмина и јоргована, а мајка је то, својом рук |
| ће се, увек, кад се макар мало превије грбина,“ тако мисли Шемси-паша; јер тврдо верује да мул |
| кафезе да — сејире!...{S} Резил!...{S} Грдан мој резил! ...{S} Мора опрати блато са својега об |
| из каване, обилазе <pb n="89" /> га; не грде га што иде ноћу без фењера као хајдук, грехота; не |
| а у Прокупље. „Вала боље смрт, него ова грдна срамота.{S} Кад сам је венчао са својим сином, би |
| p>— Ако је <hi>ово</hi> истина, како ће грдна пашиница међу другарице!</p> <p>— Куд ће паша од |
| .{S} Грдно се закрвавише мулине очи!{S} Грдно су му страшни погледи.{S} Ћуте, гледају се, мере |
| , мери мулу; мула ћути, мери пашу...{S} Грдно се закрвавише мулине очи!{S} Грдно су му страшни |
| ед зору, на задња врата изнесен некакав грдно дугачак џак, и однет у дућан Ахмеда-туџара, одакл |
| ро а то ли једнога, али заман! ланац је грдно дебео, причвршћен је великом халком за гвозден кл |
| ах-екбер</hi>.{S} У дишер-авлији залаје грдно велики пас, јер му се час по учини бахат од човек |
| чке пушке медведа, кад је с планине, по грдном снегу, сишао у село.{S} Нене ми се није бојала н |
| остаће им мужеви без вечере, па ће бити грђене.</p> <p>Једне су долазиле, друге одлазиле, тако |
| ки и не казаше шта је, а она чупа косу, гребе лице, грува се у груди и виче из свега грла:</p> |
| ње пушака, те прилазе уз капије, дршћу, гребу и тужно циче...</p> <p>Кроз арнаутску махалу нигд |
| <pb n="8" /> гледај: пошто си га видео, грејао се на његову сунцу, огледао се у његова два мора |
| не погледа један трен, на душу му пада грех тежи од најтеже стене.</p> <p>— Исмаил!...{S} Исма |
| би мусломани.{S} И додали би:{S} Био би грех да се оженило дете (младић) бабом.{S} И ово сад ни |
| ту закон нема посла.{S} А није вала ни грех, рекли би мусломани.{S} И додали би:{S} Био би гре |
| сваки би рекао јазук!{S} Алах за један грех једну казну, за голем голему, за мали малу.{S} Ти, |
| S} Јербо, добро збориш: и Алах за један грех једну казну...{S} А Шемси-паша, змија погана, ако |
| само они који немају на души ни трунке греха.{S} А овако увене, зацело, биљка кад јој украте с |
| га што иде ноћу без фењера као хајдук, грехота; не осврћу се на његове претње, боје се.</p> <p |
| де молитву, заборавивши да је то велика грехота, па полете кћери у одају.</p> <p>Али камо јој к |
| али не уме, и не сме, јер је чуо да је грехота радити што по обрасцу јединога Алаха.</p> <p>Је |
| о.{S} Ни једна не беше из његова фиса. „Грехота,“ говораше. „Жени ли се отац ћерком?“</p> <p>Са |
| ему...; велика је, девојка.{S} Родитељи греше, деца испаштају...</p> <p>Путоваше до Солуна лађо |
| енац од врбе, и око паса врба; и ату му грива врбом накићена...{S} Сав град будан, одавно; иски |
| а, искићена чела и груди, прља им сапи, гриве и кићену опрему.{S} Сејмени јуре за Арнаутима, по |
| ста, паметна ока, танких ногу а дугачке гриве и репа, с кићеном опремом, с абаијом везеном <pb |
| ов бисер, и накитише је другим накитом, гривне с рубинима, обоци са сафирима, челенка са смараг |
| бул-ливанту с косе, на ђул-су с недара, грла и руку...{S} Дечица се грче, прибијају се уз матер |
| лице, грува се у груди и виче из свега грла:</p> <p>— <hi>Султан’м!{S} К’з’м</hi> (Султанијо!{ |
| , извлачи венедик-кошуљу с мемицама око грла, да се види, смеши се радосним осмехом...</p> <p>— |
| — Кучку псима! захори се силно, из свих грла, небо се пролама.</p> <p>Сирота Фати-султан!{S} Чу |
| -хануми је он старешина, господар...{S} Грли јој вити стас... „Мифтара је затекла у постељи сам |
| чву, да се у вину купа, трезан; плаче и грли кћер, одговара јој, теши је, подсећа је на „к’смет |
| он стропошта крај своје кћери, и узе је грлити и плакати, видеше да јој се свест повратила; отв |
| буче невестинску хаљину; легнуше јој на грло Исмаилов бисер, и накитише је другим накитом, грив |
| смаил правио за свадбу, да јој метну на грло бисер што јој Исмаил дао за <hi>виђење</hi>...</p> |
| лтан...{S} Љуби јој и очи и лице и бело грло...{S} Пољубио би и уста, а још се уздржава, као Ми |
| беле, оштре секутиће своје у смежурано грло, као вук овци.{S} Пошикља крв читавим млазевима, а |
| а, притискујући белим јашмаком место на грлу где су били Арнауткини секутићи, да крв заустави, |
| pb n="141" /> намешта Исмаилов бисер на грлу, извлачи венедик-кошуљу с мемицама око грла, да се |
| а не помену; реч „Исмаил“ застаје јој у грлу.{S} Види да је Фати весела, да једва чека да пође, |
| Даје јој бесу да неће никуд од ње...{S} Гроб се затворио.{S} Белег су однели Арнаути некуд дале |
| сандук; конак на брегу под Јастрепцем — гроб.{S} Фати би лакше.{S} Зна она, мусломанка, да ко ж |
| ина ни зрно пиринџа, јер му не отиде на гроб; од тада оне две Арнаутке, дадије мулине кћери и с |
| иринач по гробу својега сина, јер му на гроб не иде више никако...</p> </div> <pb n="95" /> <di |
| ?{S} Да јој је кћи умрла, да јој се зна гроб, и да проговоре коју: али овако...{S} Шта да говор |
| шумљена брега на чијем је врху Исмаилов гроб; што ће гледати Исмаилова ата; што ће миловати Исм |
| сестре, али опет Исмаил.{S} Отворио се гроб...{S} Збацио <pb n="69" /> је Исмаил са себе бело |
| саме...</p> <p>...{S} И видела му душом гроб, на врху <pb n="68" /> пошумљена брега пред Јастре |
| језа каква никад није; заклела би се у гроб брата јединца, да се та тица злослутница продера с |
| ов брег под Јастрепцем на чијем је врху гроб Исмаилов; беле се кровови ниских кућа арнаутских и |
| је пре пуцао таван и да ли су пси били гробари, не сећа се.{S} И не сећа се да је икад досад ч |
| су та суза и тај осмех збогом Топлици и гробу Исмаилову...</p> <p>Дођоше наспрам Прокупља, мула |
| ао да избегава кћер; од тада не посу по гробу свога сина ни зрно пиринџа, јер му не отиде на гр |
| ише избегава кћер; не посипа пиринач по гробу својега сина, јер му на гроб не иде више никако.. |
| се још смирила није, што Исмаил лежи у гробу неосвећен; и трипут јој је поручила, да ако га не |
| ови понуда, баница у бакарним сановима, грожђе из туршије у земљаним зделама, и мушмуле, и јабу |
| а руку.</p> <p>— Ватра, Фати-султан!{S} Грозница?</p> <p>— Грозница, Садије-ханум.{S} Не знам к |
| тра, Фати-султан!{S} Грозница?</p> <p>— Грозница, Садије-ханум.{S} Не знам кад ме ухватила.</p> |
| пет дође, њој:{S} Ништа ми није... није грозница.{S} И силом поче устајати; седа у једном куту, |
| само до пролећа, па опет рђаво, потајне грознице, кашаљ сух, све чешће...{S} Ах, пролеће!{S} Ка |
| на анадолској, од куда се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето.{S} А ако није, |
| ска, на Босфору, откуд се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето...{S} Оздравићеш |
| се на њега, нема и непомична, нагрђена грозном смрћу, сруши се као храст ишчупан олујом, па за |
| окупљу се ни о чем више не говори, до о грозном убиству мулина сина, о несрећној љубави двоје м |
| ут.{S} Кад се некад пред кулом насмеје, грохотом, да гора одјекује, па Арнаути чују, било у по |
| прозора куле главом мула, и насмеја се грохотом, а његове се слуге уплашено згледаше.</p> <p>П |
| } Ха! ха! ха! насмеја се својој лудости грохотом.{S} Виде: има часова кад је човек луд, а чини |
| но.{S} За једнога роба даду пет стотина гроша, за другога пет хиљада, за трећега петнаест, као |
| их узео онолико колико се узима: хиљаду гроша, ни аспре више.{S} Ја нисам трговац, нити мога си |
| ш, пашо?</p> <pb n="130" /> <p>— Хиљаду гроша.</p> <p>— Немој...{S} Вежи кесу, па је врати у не |
| петнаест, као за ата.{S} Ми овде хиљаду гроша како за крв мулина сина, тако за крв последњега с |
| д Шемси-паше: хиљаду лира уместо хиљаду гроша: и конак у Румелији, и један у Анадолији; и чифлу |
| он се за ту крв погађа; уместо бакарних грошева, златне ми лире за њу нуди, срам га било! <pb n |
| ако ће остати до зоре...</p> <p>Гру!{S} Гру! плануше неколике пушке кроз пушкарнице прокупачког |
| м..., овако ће остати до зоре...</p> <p>Гру!{S} Гру! плануше неколике пушке кроз пушкарнице про |
| ше шта је, а она чупа косу, гребе лице, грува се у груди и виче из свега грла:</p> <p>— <hi>Сул |
| не каменом, него ружом.{S} И види чудо! груди му се расцепише, на двоје, а из ране покуља крв к |
| пољем, у ливади, те Фати, наслоњена на груди Исмаилове сестре, упире очи у месец над Јастрепце |
| , а он то не гледа, него рашири руке на груди, притисну их, и узе да јечи, да стење; брада му с |
| анпут га срам било! загрме мула, пустив груди.{S} Шта су конаци, шта су чифлуци, шта је ергела! |
| грудима, на грудима материним, да га те груди задрже у харему, кад зажели да изиђе, да оде међу |
| е лице, све се чешће чује сух кашаљ, из груди...{S} А мула све смућенији, и као да се све више |
| ружа, и, каткад, чује се сух кашаљ, из груди.{S} Час је тужна, час толико замишљена, а час нем |
| е испод леђа, узе је у наручје...{S} Из груди му се оте глас један, радостан, сличан гласу какв |
| ита атова и чилих коња, искићена чела и груди, прља им сапи, гриве и кићену опрему.{S} Сејмени |
| p> <p>Мула ућута, а још се клати и држи груди, још гледа у исту шару ћилима; скадарском се паши |
| па до века.</p> <p>Мула непрестано држи груди, клати се и поче причу полако, тужно, не гледајућ |
| „А, шегу тераш.{S} Како може да расцепи груди ружа, кад није могло камење?“ „Камењем ме ударали |
| Аллааа! простења мула, а не диже руку с груди.</p> <p>— Да те не пробада?</p> <p>— Прободе ме н |
| му уста ђул; видела да су се удариле у груди кад је за угао замакао, али она није ништа осетил |
| ње; разабрала је шта је, те се грухне у груди и с дадијама говори шапатом.{S} Боји се буне, да |
| а она чупа косу, гребе лице, грува се у груди и виче из свега грла:</p> <p>— <hi>Султан’м!{S} К |
| о није.{S} Подижу јој се плећа, одскачу груди, јеца...</p> </div> <pb n="106" /> <div type="cha |
| ом говор, тако тих, а из дубине празних груди.{S} Фати говори:</p> <p>— Где је пуномоћник Шемси |
| ихо, а ипак разумљиво, чу се из празних груди песма:</p> <quote> <l>Белу рубу обукла невеста,</ |
| ту, стискајући га на својим грудима, на грудима материним, да га те груди задрже у харему, кад |
| {S} Сан је сад...</p> <p>Заспала је, на грудима Исмаилове сестре, али опет Исмаил.{S} Отворио с |
| лушкиње <pb n="147" /> деру антерије на грудима од јада, и плачући раде по авлији, по кући, пос |
| гризао за руку, час ударио по плећима и грудима, час их затварао у једну сасвим мрачну сарачану |
| о малом детету, стискајући га на својим грудима, на грудима материним, да га те груди задрже у |
| у, једну, две, дуге молитве; а на њеним грудима, испод кошуље, на ибришим-врвци, хамајлије, мал |
| брада му се узе трести, много: кишом му грунуше сузе...</p> <p>— Што ти би, мула?! пита паша за |
| злази из ње; разабрала је шта је, те се грухне у груди и с дадијама говори шапатом.{S} Боји се |
| више децу без родитеља и хранитеља, где грцају у плиткој Морави? да ли њих угледа онда кад очи |
| у с недара, грла и руку...{S} Дечица се грче, прибијају се уз матер, или бабу, или дадију, јер |
| медведа.{S} Старац се тресе; усне му се грче, а он пружа стиснуту песницу према Прокупљу, к Лес |
| сам изгубила“!...{S} И ту је ударила у грчевито јецање. „Све сам изгубила!{S} То <hi>све</hi> |
| кукурекаше.</p> <p>Ни мало хропца, мало грчења...{S} Левом је руком згужвала танку паучину, чар |
| јој опет снађе она болест, стаде јој се грчити и кривити лице, и удари јој пена на уста...</p> |
| кругло подшишана, затрепери кад се узму грчити танке, изгореле усне.{S} За толиким животима до |
| свуд капак до капка...; и псе, шугаве и губаве, уличке, обузима страх слушајући дивље узвике и |
| , звездо.{S} Све по срцу...</p> <p>— Не губи памети, сунце.{S} Сравњује ли се цвет с копривом.. |
| широке стрехе, одакле се киша лије.{S} Гугутке се из својих котарица не мичу; а псима се носи |
| од јасмина удесио још лепше песму!{S} И гугутке се избудиле, гугучу!{S} Све тице „дестур“ (допу |
| лепше песму!{S} И гугутке се избудиле, гугучу!{S} Све тице „дестур“ (допуст) узеле, певају!... |
| и, ђувендеее! цикну млада Арнаутка, као гуја, и за тренуће ока баци се на Лесковчанку, заиста д |
| >— Ко је <hi>море</hi>?! цикну мула као гуја љута, а рука му паде на јабуку мале пушке.</p> <p> |
| и већ вршу: пуста остадоше поља, празна гумна, све се то, и мушко и женско, и старо и младо, по |
| пус-чоха“ чакшире и џамадан, у чепкенли-гуњ срмом везен; први пут је обуо жуте чизме које је до |
| бели се као лабуд; а са зеленог чоханог гуња чепкени, од силнога веза раменима му претегли, тре |
| чакширама, ишараним црним гајтанима, у гуњевима, неки белом ћечету, неки у фесу и пешкиру, сви |
| махалама, кадуне се, и жене и девојке, гурају уз <hi>кафезе</hi>, решетке на прозорима, па се |
| Арнаутина отворише врата на предсобљу, гурају се, промолише главу.{S} Страшни су и наказни; че |
| </p> <p>— Ево га, одговори Мурад-беј, и гурну уз врата једнога дежмекастог старца.</p> <p>Она п |
| а, тица злослутница: зајецаше струне на гуслама од ветра кроз незатворене капцима прозоре; потр |
| зумбул, јасмин, њена светла мека коса, густа и дугачка, коју негује материна љубав, још чешљај |
| рострла телећу кожу усред баште, између густих, великих шимшира, па клања: од петлова кукурекањ |
| узова са свакојаким воћкама, обученим у густо ђурђевско лишће долази мирис: мирише јоргован, ми |
| и: „Јесте, мула, блато ми до појаса, до гуше: како ћу каљав кроз град, кроз вилајет где пашујем |
| о и хартију...{S} Прво зажмуре, па поче гушчјим пером с десна на лево...; на колену пише.{S} Ис |
| , ако се зове Шемси, није шемси (сунце) да га отопи...{S} За једну аспру милијон лира, небројен |
| ним белим чаршавима преко пупих бисага, да је обиђу, и да јој донесу понуде.{S} Пуни рафови пон |
| ана је обичај да поштују тугу ближњега, да не певају кад им ближњи плаче.{S} Али ово сад није о |
| и помислили би да у одаји нема никога, да се не чу кашаљ...{S} Жене упрле очи у Фати-султан; з |
| ња; она га дочекује крадом, иза кафеза, да је нико не спази; дочекује га с осмехом, испраћа га |
| врата, заклињући га у њихова Бал-беја, да јој отвори.</p> <p>Три дана се затварао, а после пош |
| ријући ово од Турака, послаше им улака, да склопе барјак... повукоше се, и одмах почеше доносит |
| и те не урекну...</p> <p>Жали је мајка, да се не мучи мажући ивице очних капка сурмом, па тобож |
| Фати би лакше.{S} Зна она, мусломанка, да ко жељу самртнику не испуни, четрдесет дана га Алах |
| ; и трипут је њој, својој кћери казала, да се још смирила није, што Исмаил лежи у гробу неосвећ |
| јој у грлу.{S} Види да је Фати весела, да једва чека да пође, те час-по тужно прошапће; А, жен |
| авом руком.{S} Не пита је шта је снила, да се она, казујући му сан, још више не уплаши, но само |
| бу неосвећен; и трипут јој је поручила, да ако га не освети мушка глава, нека га освети женска. |
| ачи венедик-кошуљу с мемицама око грла, да се види, смеши се радосним осмехом...</p> <p>— Мајчи |
| ако да је теше?{S} Да јој је кћи умрла, да јој се зна гроб, и да проговоре коју: али овако...{S |
| во ништа више него у арнаутским кућама, да им не буде жао.{S} За Бајрам отера у град читаво ста |
| е, као кћерима, или млађим другарицама, да што пре поскидају и склоне спрему и дарове. „Нека ти |
| стане поред <pb n="105" /> мула-Халима, да их видиш напоредо...{S} Мула је човек, то је истина, |
| <p>— Поздравио Шемси-паша мула-Халима, да му дође у прокупачки сарај, говори под кулом Суљи ст |
| } Лепо, и као некако другарски, с њима, да јој се тајно не подсмевају (јер јавно не смеју), и д |
| е знала да је Фати-султан била венчана, да јој је погинуо младожења, и да је она остала <hi>сло |
| ареди..., нареди суд да се ископа рупа, да се тај кривац закопа у њу таман до појаса, и за четр |
| Арнаутка, и скочи, покуша, онако стара, да истрчи, па не могаде, но се заљуља и лупи о под заст |
| ко зида па у њу, и кад се Бал-беј игра, да изиђе, да...{S} Не!{S} Материно срде даље није смело |
| приђе сестрин сеиз, ухвати под њим ата, да га причува, знојава провода, док се он са сестром ви |
| икну, стеже Исмаилову сестру око врата, да је удави.</p> <p>— Фати!{S} Фати!</p> <p>А као одјек |
| рекле бисмо да је од двадесет пет лета, да му није брада бела, дуга.</p> <p>У једној великој а |
| је; заклела би се у гроб брата јединца, да се та тица злослутница продера с куле њезина оца.</p |
| о петао „победилац“, ножем посред срца, да га од тога не задржаше Турци што се бејаху скупили д |
| му кажу, е га је поздравио Шемси-паша, да му дође у прокупачки сарај.{S} Силистер изврши пашин |
| снега доста, кулучи раја, разгрће снег, да невеста и јенђе лако прођу; ако из Лесковца у Ниш та |
| га се само боје, него и да му се диве, да се застиде од његова госпоства. „Знам га оволишног, |
| S} И не потражи је од муле, — не смеде, да не ражљути мулу.{S} Бекрија, <pb n="61" /> луд, али |
| људи не подмигују кад те чаршијом виде, да се жене не кикоћу кад те махалом опазе“.{S} Тако мис |
| трешња, а не смеју поискати чашу воде, да не би, проговоривши, језик прегризле. „ Аман, Јараби |
| у њу, и кад се Бал-беј игра, да изиђе, да...{S} Не!{S} Материно срде даље није смело.</p> <p>Т |
| и задрже у харему, кад зажели да изиђе, да оде међу другове...</p> <p>Из Прокупља стижу паши гл |
| љи старешина сејмена.</p> <p>— Да дође, да дође, ха-ха-ха! одговара с прозора куле главом мула, |
| а мајка, коју мало час изнеше из одаје, да не види кад јој кћи издише, клечи сад крај ње, једин |
| ати-султан-хануму, а толико је познаје, да би јој могао, чини му <pb n="12" /> се, израдити сли |
| им заповеда да дигну војску на оружје, да иду да умире побуњене Арнауте.</p> <p>— Тражио си од |
| увек у страху, да јој се муж не опије, да не виче, да не нападне кога.) Потамнела, земља је по |
| ње.{S} Најпосле је научише две муфтије, да се уда за другога непуштена.{S} Живела с овим другим |
| имо милостивога падишаха да се смилује, да ти се баба врати у Стамбол.{S} А!{S} Стамбол! <pb n= |
| не дигну на њена оца, што никад досле, да му не запале кулу, па куд би сирота Фати-султан, <pb |
| ају јатагане.{S} Млади хоће у Прокупље, да убију Шемси-пашу.{S} Стари их стишавају, говоре; сви |
| о</hi> и казује да ће одмах у Прокупље, да јој испрати мајку.{S} Арнаутке гледају тугу и јад, п |
| аша, бојећи се преваре с мулине стране, да му не подметне на испит коју другу уместо Фати-султа |
| се прибра, узе да зове војне старешине, да им заповеда да дигну војску на оружје, да иду да уми |
| дијама говори шапатом.{S} Боји се буне, да се Арнаути не дигну на њена оца, што никад досле, да |
| шкринуше; Фати, онако болна, склања се, да је не виде људи с откривеном главом, без фереџе.</p> |
| и.{S} А не казиваше мајци за чим плаче, да ли плаче за пашићем, или што се за старца удала, или |
| ом, решио се; не сећа се шта мула рече, да има у години макар један дан, кад се Арнаути не боје |
| ху, да јој се муж не опије, да не виче, да не нападне кога.) Потамнела, земља је попала, као да |
| мулиној кули.{S} Звао је њена оца јуче, да је види, и да је утеши...</p> <p>— Како утеши?{S} Ве |
| јкама као девојка.{S} И ко зна, још би, да се мајка не сети е је <hi>човек</hi>.{S} А ево откуд |
| бавештава их, моли их да не учине крви, да га не осрамоте сад под старост — <hi>бесу</hi> је да |
| маил оде мајци, поче да се око ње мази, да је испитује. „Кад би нешто мајка рекла: просићемо ти |
| се, крије радост, да је мула не опази, да се не покаје.{S} А како да се не радује!...{S} Зна з |
| го је оставише да се одмори и да мисли, да размишља читаву недељу; а онда, у петак, јутро бејаш |
| е говорити.{S} Каже Фати-султан-хануми, да је до овога часа била и Џафер-бејова и мула-Халимова |
| <p>У тахтариванима и душеци и јоргани, да не осете хладноће хануме...{S} Фати лежи наузнак и с |
| S} Он заповеди да се наоружају сејмени, да што пре отиду у Топлицу, под Јастребац, да му доведу |
| , као да чека да се која капија отвори, да изиђе Фати-султан.{S} Не понесе чадре, те му зелена |
| зама својим, мајкиним сузама не сагори, да се не лиши једине наде, састанка с њом на оном свету |
| о што глуху шаптати и слепу намигивати, да мула немаде и на уму и на срцу онај увели пупољак у |
| ншалла’!...</p> <p>Мајка је узе љубити, да сакрије сузе, јер ако њу још надом заварава, себе ви |
| ци, нису гори били.{S} Крв хтеде пасти, да се покољу међу собом, јер једни одобравају измирење, |
| а грлу где су били Арнауткини секутићи, да крв заустави, меће главу у торбу и, још смелије, још |
| ана, или, како Турци кажу, на две ноћи, да обиђе кућу (јер како јој погибе брат, напустила и ку |
| е поведе...</p> <p>— Дај јашмак, Зулфи, да покријем главу, дај бројенице: на хаџилук идем.</p> |
| > <p>— Паша им био рекао, свој тројици, да више неће бити заптије, но кадије.</p> <p>— И претио |
| у онај увели пупољак у његовој Топлици, да не помисли:{S} Хајде!{S} Опростиће ми и Бог и син, к |
| е на груди, притисну их, и узе да јечи, да стење; брада му се узе трести, много: кишом му груну |
| ана шапат љутих Арнаута.{S} Склопи очи, да ово не гледа, а оно ето мулина сина, на ату; млад, л |
| султан-хануминој мајци, или да је теши, да је подсети на к’смет, на Алахово Писмо, то јест да н |
| морио се.{S} Пашиница покварила обичај, да би се сачувала од погледа тајно подсмешљивих, и запи |
| , ђаволови синови, окренуше коње к њој, да је прескоче...{S} Прегазише је, па продужише пут, не |
| чуду и забуни, па нека изручила ибрик, да жар угаси, и то још тако стоји.)</p> <p>А хафуз-Ахме |
| ај исти мула признао је и да је хајдук, да ми је украо снаху.{S} За мулима сина нема сведока: з |
| и-паша „Дангалија“, примив мулин селам, да пусти сина по граду <hi>сербез</hi>, оно се нешто др |
| птије, но кадије.</p> <p>— И претио им, да ће их мерити гајтаном колико су ока тешки, ако га не |
| а својим грудима, на грудима материним, да га те груди задрже у харему, кад зажели да изиђе, да |
| да јој мирише земља, покривена травом, да јој мирише дрвеће, обучено у лишће, и да јој мирише |
| емљом, уздржаваће се од суза, молитвом, да кћер сузама својим, мајкиним сузама не сагори, да се |
| мехом, испраћа га са сузом, и са жељом, да јој што пре дође највећи празник — свадба.{S} Сад је |
| се некад пред кулом насмеје, грохотом, да гора одјекује, па Арнаути чују, било у по дана или у |
| ављено, толико...{S} Волела бих, кузум, да Џафер-беј стане поред <pb n="105" /> мула-Халима, да |
| n="75" /> је, код кога је Фати-султан, да је кадуна другога и ако није од њихна сина пуштена, |
| ровао, и ако му је верни Мифтар причао, да човеку може бити и на земљи као на небу, у рају где |
| тако лак.{S} И био би сад чак и весео, да не бива нешто што га узнемирује: на пример, ако пукн |
| уре јаше магарца искићена врбом толико, да му се само уши виде, и извија кроз нос нову сокачку |
| а додирнуо стрменом, а ат није вриснуо, да одјекну брда и Јастребац, <pb n="96" /> јер је осети |
| што прљава аљина...{S} И чуо сам, пашо, да га сад зову Шемси-паша „Дангалија“.{S} Што ћу му ја. |
| кад ово би готово, пашиница пусти глас, да је свакој жени, без разлике вере, слободно доћи и ви |
| бац, да му доведу мула-Халима, то јест, да му кажу, е га је поздравио Шемси-паша, да му дође у |
| шта <hi>мисли</hi> мула-Халим, то јест, да му је сина он убио, срце јој за час стаде, свест је |
| па опет пусти онакав луд глас, то јест, да ће пред падишаха с тужбом против мула-Халима.“ Само |
| д радости, а уздржава се, крије радост, да је мула не опази, да се не покаје.{S} А како да се н |
| аљину коју јој Исмаил правио за свадбу, да јој метну на грло бисер што јој Исмаил дао за <hi>ви |
| у не пустиш у зиму врео камен на главу, да му размрскаш главу...{S} Из пакла камен да пустиш... |
| њен јад.{S} Хафуз, што улажаше у бачву, да се у вину купа, трезан; плаче и грли кћер, одговара |
| озору, вриснуше и простреше се по поду, да заклоне лице; и стара подиже главу, врисну; а на ову |
| и по двојица их са стране придржавају, да се не накрећу.{S} Тахтариван прате неколико оружаних |
| синџир: ево пета ноћ где га не пуштају, да не би на кога налетео — мноштво је.{S} Што ближе јут |
| леда к вратима, изгледа ханум-ефендију, да је подвори...</p> <p>Прилупа капак један, прозорски, |
| лете, као да крила доби, ка Арнаутлуку, да што пре однесе црни глас родитељима, ојађеној мајци |
| стају око куле, а жене се пењу на кулу, да виде несуђену кадуну Исмаил-бегову, мула-Халимовицу, |
| лам.{S} А ти знаш, мула, мој пријатељу, да за непродат аманет на овом свету дрхте руке: за села |
| {S} Материн јединац, одрастао у харему, да је увек мајци пред очима.{S} Сад је ушао у седамнаес |
| , младић, па би му тешко било у харему, да није са женама научио.{S} Материн јединац, одрастао |
| уђује да узнемири тужно-свечану тишину, да се обрне макар с једним питањем Фати-султан-ханумино |
| черњи езан..., навите га сад пред зору, да у зору изнова ради.</p> <p>— Фати, бебег’м (зеницо м |
| цепа, пали, и пушта пепео према ветру, да га разнесе, <pb n="85" /> да му нигде трага није.{S} |
| мирно проведен дан, сат, увек у страху, да јој се муж не опије, да не виче, да не нападне кога. |
| у сину од муле селам, а мула у Топлицу, да каже Арнаутима е се са Шемси-пашом измирио.</p> <p>Н |
| не бејаше ништа учинио.{S} После се чу, да је тај Арнаутин син једнога старца досељена после ср |
| што пре отиду у Топлицу, под Јастребац, да му доведу мула-Халима, то јест, да му кажу, е га је |
| , па се опростише: паша оде у Лесковац, да однесе пријатељеву сину од муле селам, а мула у Топл |
| S} Не треси се!{S} Да плачеш, да кукаш, да се смејеш, да певаш, па ништа...{S} Аман, за Алахову |
| !{S} Да плачеш, да кукаш, да се смејеш, да певаш, па ништа...{S} Аман, за Алахову љубав, пусти |
| ријатељу!{S} Не треси се!{S} Да плачеш, да кукаш, да се смејеш, да певаш, па ништа...{S} Аман, |
| ...</p> <p>— Немој, чедо, сурме сада... да ми те не урекну...</p> <p>Жали је мајка, да се не му |
| им се не разговара.{S} Најпосле смисли: да почне лепим.{S} Где не може пушка и сабља, ту ће леп |
| ручицама, меким као паперје покри очи: да не гледа ноћашњи сан, што јој изиђе пред очи као јав |
| Алах, благ и милосрдан, није као човек: да аспру, па се големи, милостињу дадох; дариваће их пр |
| а зовеш, очни ми виде, пашу Шкодралију: да он иде мула-Халиму.{S} Он може да...{S} И узе му неш |
| евско сунце земљу понекад и на доксату: да јој мирише земља, покривена травом, да јој мирише др |
| ни, кћери...{S} Да идемо обе у Стамбол; да молимо милостивога падишаха да се смилује, да ти се |
| на разговор, и на договор, није друго; да се договоримо да...{S} Фати-султан на испит изиђе; н |
| заклиње у Алахову љубав да није џелат; да ти није он сина...</p> <pb n="125" /> <p>— Аман, паш |
| на срећне дане, и ко зна <pb n="91" /> да ли с успоменама на Исмаила; кад му више не гледа ата |
| ема ветру, да га разнесе, <pb n="85" /> да му нигде трага није.{S} Претња!{S} Плашење!{S} Прети |
| хранитеља, где грцају у плиткој Морави? да ли њих угледа онда кад очи исколачи, подиже ћулав с |
| наци, шта су чифлуци, шта је ергела!{S} Да ми је са селамом пратио тапију од Стамбола с његовим |
| } Полако, пријатељу!{S} Не треси се!{S} Да плачеш, да кукаш, да се смејеш, да певаш, па ништа.. |
| емси-паша ако је изгубио образ (Вај!{S} Да ме чује!) није и памет; и зна причу <hi>Јарац и Вук< |
| ша.</p> <p>А мула:</p> <p>— Е, пашо!{S} Да сам жена, ја бих ти казао у одаји <hi>какву крв</hi> |
| лас да ћу поднети падишаху тужбу?...{S} Да пустим.{S} Да заплашим горскога вука, гладна...{S} Д |
| обљубио би јој лице пашић, и онда...{S} Да га остави?{S} Или да је била при свести, па да је од |
| осрнув, први цвет до себе додирне...{S} Да га крилати коњи, ветрови, пренеше у Арабистан, где, |
| то.{S} А ако није, ти ухо на срце...{S} Да ти обновимо венчање с Џафер-бејом...{S} А?{S} Џафер- |
| онога, већ да метнеш ухо на срце...{S} Да ти не прети мула?{S} Да те не учи његова кћи?{S} Ааа |
| ања пасти...{S} Хајде мени, кћери...{S} Да идемо обе у Стамбол; да молимо милостивога падишаха |
| а: биће ми снаха рођака цара царева.{S} Да се онда мање гордила, било би је сад мање срамота, и |
| е мајка, сад кад јој се кћи насмеја.{S} Да Бог да се, кузум, од сада увек смејала!{S} И хоћеш, |
| драсла у кафезу као кумрија светила.{S} Да није било муле, одвели би је у харем пашин, обљубио |
| се.</p> <p>— Не, то је нека ујдурма.{S} Да се удаве кад Морава има брода где га скоро није имал |
| ...{S} Фати лежи наузнак и смеши се.{S} Да је ово смешење видела мулина кћи, не би знала да ли |
| гледам, а ништа не могу да разберем.{S} Да ли се књига много читала, па се слова поабала: или с |
| ети падишаху тужбу?...{S} Да пустим.{S} Да заплашим горскога вука, гладна...{S} Доћи ће ми на р |
| <p>— Има леша у Топлици, није друго.{S} Да <pb n="43" /> се Фати-султан није удавила...{S} Аман |
| > не би у срцу и лицу оволико горео.{S} Да га послужише шербетом оне девице којих се нису дотак |
| ископа пас рупу крај конака, страх.{S} Да <pb n="88" /> ли је пре пуцао таван и да ли су пси б |
| мени; од мене носи селам Шемси-паши:{S} Да хоћу паре за крв свога сина, ја бих узео онолико кол |
| о на срце...{S} Да ти не прети мула?{S} Да те не учи његова кћи?{S} Ааа“ Кад не доби одговора, |
| S} Чему има да се нада, шта очекује?{S} Да ли се сећа поруке мајке Исмаилове: ако ми не освети |
| свет дошао.</p> <p>Како да је теше?{S} Да јој је кћи умрла, да јој се зна гроб, и да проговоре |
| -Халим не спава.</p> <pb n="21" /> <p>— Да пошаљемо у град Суљу, ја Саида, а, мула?</p> <p>— Јо |
| <p>— Нека је хаирли (срећно)!</p> <p>— Да зовеш, очни ми виде, пашу Шкодралију: да он иде мула |
| </p> <p>— Јок!{S} Јок!{S} Јок!</p> <p>— Да идемо заради муле; ама ако она каже да ће за пашина |
| :</p> <p>— Нећемо!{S} Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар нашега муле кадуна |
| на на испит?</p> <p>— Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар да правимо вољу Шем |
| кулом Суљи старешина сејмена.</p> <p>— Да дође, да дође, ха-ха-ха! одговара с прозора куле гла |
| мула, а не диже руку с груди.</p> <p>— Да те не пробада?</p> <p>— Прободе ме нож; ударише ме к |
| ће паша од бруке?{S} И шта ће?</p> <p>— Да се бије.</p> <p>— Како ће с Арнаутима на крај изићи? |
| не свете.{S} Камо да си му убио сина, а да не направи оно што направи.{S} Ама кад је било, хајд |
| мула више од шездесет, шездесет три; а да су га хануме сад виделе, како скочи с коња, кад устр |
| да није баш... сасвим паметан.</p> <p>А да ли види он, оџаковић, паша, фукару, ону тројицу из п |
| град Фати-султан оставља онда кад треба да је у њему...; велика је, девојка.{S} Родитељи греше, |
| ски репови крв учинили; турска ће глава да плати.{S} А?{S} Говори сад мула?</p> <p>Мула сад опе |
| дугих као крила ластавице; млада, једва да има тридесет једну-две; родом из Сирије, из града Ал |
| н воли Фати-султан-хануму, а срамота га да им каже.{S} Лепа је...{S} Нека питају своју кћер; он |
| аил је попустио коњу дизгине, пустио га да иде како хоће, полако, а сам је подигао главу, гледа |
| .{S} Испрати писмо по тројици; страх га да се један у путу не разболи, те да писмо не однесе.{S |
| пут, пријатељу, учинио, и нека Алах да да ми је за вајду.{S} Ти, мула, пријатељу, чуо сам, хоћ |
| да зове војне старешине, да им заповеда да дигну војску на оружје, да иду да умире побуњене Арн |
| -султан, и трипут из ње изиђе.{S} Гледа да нема код ње некога, те да јој сам каже шта се са Шем |
| мури, гласно мисли: не зна с кога краја да почне.{S} Пљесну длановима.{S} Уђе његов силистер по |
| е човек него жена кад не може од Турака да је отме, полудео.{S} Из Власине је, а никад од тада |
| } Види да је Фати весела, да једва чека да пође, те час-по тужно прошапће; А, женски севда!{S} |
| огледом, као да кћер тражи, као да чека да се која капија отвори, да изиђе Фати-султан.{S} Не п |
| , кад чу пашино поздравље, посла телала да му сазове Арнауте; а он се узе полако спремати.{S} О |
| раван као тепсија.{S} Јер она је знала да је Фати-султан била венчана, да јој је погинуо младо |
| смешење видела мулина кћи, не би знала да ли је у Фатину срцу туга или радост...{S} Последњи ј |
| и спомен на свој завичај, кад би могла да заборави ноћашњи сан.{S} Па гледајући у њега поче, л |
| му очи зумбул, е су му уста ђул; видела да су се удариле у груди кад је за угао замакао, али он |
| епа, онако светла.{S} Сестра није умела да му је опише; она је лепша; шта је он данас својим оч |
| о, у бунилу, па се расвестила и тражила да јој простру постељу, спремљену за ђердек, њен, и мол |
| умним очима два месеца, а после, молила да се из Топлице <pb n="138" /> донесе; и, ево, месец д |
| ељу, спремљену за ђердек, њен, и молила да јој обуку хаљину коју јој Исмаил правио за свадбу, д |
| еданпут сетила.{S} Али откуд је мислила да ће се сплести и пасти, кад јој се пут којим је за па |
| инама, с миздраком...{S} Ја сам мислила да је то Исмаил; а оно...{S} Хедрлес (Св. Ђорђе)...{S} |
| али, разболео се, а кад му она поручила да није човек него жена кад не може од Турака да је отм |
| нокту (тачку) удари...{S} Јеси ли чула да се од петогодишњег мушкарца жене крију?{S} Ниси.{S} |
| ад, кузум, твоја прилика.{S} Ти си чула да је...{S} Алах зна ко је убио мулина сина.{S} Душмани |
| век, па не могу.{S} Него ако ти је воља да чујеш одмах, ја ћу...{S} Мула не доврши, него метну |
| цом код невесте; ханум-ефенди хоће сама да кува каву, тамо да је пије и да гледа кад јој облаче |
| нечему нада, нешто очекује?{S} Чему има да се нада, шта очекује?{S} Да ли се сећа поруке мајке |
| вима хартија, ћерчива брашном облепљена да не улази хладноћа у одају; светлости мало, чиста ваз |
| освети женска...{S} И мајка, вели, зна да је Исмаила млада и зелена испратио на онај свет, без |
| тких речи и његове понизности, а не зна да би и једно и друго било што глуху шаптати и слепу на |
| рече:</p> <p>— Ама, море, је ли истина да си ми ти <hi>украо</hi> снаху?</p> <p>— Ко је <hi>мо |
| усти:</p> <p>— Мула-Халим, је ли истина да си ми ти <hi>однео</hi> снаху?</p> <p>— Истина, пашо |
| хоћеш да питаш хафуз-бабу: је ли истина да у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови.< |
| То је неко из града.{S} Наћи ће га, па да би, овако стар, ишао на крај света.{S} Тужан, и неср |
| њене извијене, лепо нашаране обрве, па да устане.{S} Једна од оне три, мало час будне, заспала |
| стави?{S} Или да је била при свести, па да је одговорила пуномоћнику да неће за пашића?{S} Али |
| ати-султан у Прокупље, у свој конак, па да јој падну она два венчања, ту да је испитају, ту да |
| молитву, ту, она, болна...</p> <p>— Па да умрем.{S} Што, Зулфи?{S} Волим с Исмаилом недељу, не |
| а нариче, пролива горке сузе...{S} Хита да се наплаче док јој је кћи врх земље; јер кад буде по |
| а алачу Арнаути.</p> <p>Све живо похита да гледа.{S} Жене се прибише уз кафезе и пробушене огра |
| да проговоре коју: али овако...{S} Шта да говоре?</p> <p>Бедна старица!{S} Ситна, мршава, с оч |
| ја и комшика“...{S}Валла’! тако.{S} Шта да се ради, аман, Јараби!“</p> <p>Једно јутро, пашиница |
| допуштењем, с пророковим...{S} Али шта да понављамо.{S} Исти ред речи, само место Џавер-бејова |
| ињу, и није је пуштао отуд док не обећа да ће се играти с њим <hi>Шећер-Шербет</hi>; а понекад |
| Стамбол; да молимо милостивога падишаха да се смилује, да ти се баба врати у Стамбол.{S} А!{S} |
| чи, истим тоном.</p> <p>Тишина.{S} Муха да пролети чула би се.</p> <p>Људи опет у земљу гледају |
| , Шемси-паша се заклиње у Алахову љубав да није џелат; да ти није он сина...</p> <pb n="125" /> |
| , сад кад јој се кћи насмеја.{S} Да Бог да се, кузум, од сада увек смејала!{S} И хоћеш, иншала’ |
| } Је ли?...{S} Овде би требало сав град да плати, Прокупље, ту је крв учињена.{S} Ама Шемси-паш |
| рско и каурско“.{S} Па још кад дође ред да врати оно што је Фати-султан-ханумино: кад пође чита |
| воје на теразије.{S} Ама, ко би био луд да мери перо с оловом?!...</p> </div> <pb n="47" /> <di |
| ивио нешто; а суд нареди..., нареди суд да се ископа рупа, да се тај кривац закопа у њу таман д |
| , ту да се изврши понова венчање... све да буде по оном реду, који је у својој глави одавно, ка |
| ..{S} Аман, за Алахову љубав, пусти све да кажем...{S} Није, каже, џелат; ама кад ти... он ће т |
| е; а ето ти је једна жена, па не могаде да прође, но застаде и пита: „Је ли, Вога ти, чиме те у |
| што га уби нико не знаде; а сваки знаде да му млади ћатиб не бејаше ништа учинио.{S} После се ч |
| ћером на језику...</p> <p>Мула пристаде да се Фати-султан доведе у Прокупље, у његов конак: ту |
| очни капци покренуше... врисну и хтеде да скочи, али...</p> <p>Човек један, крупан, у уским бе |
| е: истина лудо питала.{S} Нарочито виде да је лудо питала кад се заљуби...</p> <p>Виде једнога |
| ђу собом, и ћуте као заливени, јер виде да и над њиховом силом има сила.{S} Уђоше у Прокупље.</ |
| њи.{S} Цела <pb n="56" /> чаршија изиђе да гледа арнаутску силу и салтанат (госпоство); а подје |
| етрдесет дана, који год мимо њега прође да га каменује.{S} Ископаше рупу, закопаше га онако как |
| Да идемо заради муле; ама ако она каже да ће за пашина сина, на комаде ћемо је.</p> <p>— На ов |
| и онако широке зенице, нагло се подиже да устане, па кад не могаде, завали се, опет, у јастуке |
| може имати два мужа, по закону; не може да..!{S} Кад је питају за кога ће „За Бал-беја“, одгово |
| лук с тавана у сандуке, оне...“ не може да рече „Фати-султан-ханумине“.{S} Одмах, ханум-ефенди! |
| јом бесом спута и ноге руке, те не може да се и она освети Шемси-паши и за брата и за несуђену |
| по закону, пала, те је слободна, и може да понови венчање с пашићем, може с мулом, јер је и јед |
| убазан, понизан много, како Турчин може да буде када се укаже потреба; а нишки паша, и ако млађ |
| лију: да он иде мула-Халиму.{S} Он може да...{S} И узе му нешто шаптати; шапће дуго.</p> <p>— А |
| : „Ружом“. „А, шегу тераш.{S} Како може да расцепи груди ружа, кад није могло камење?“ „Камењем |
| о да су посадили на мазгу дете, па пазе да не падне.{S} И Фати га двапут видела, на мазги, прош |
| ред дућане, кадуне се прибију уз кафезе да — сејире!...{S} Резил!...{S} Грдан мој резил! ...{S} |
| а више не пита.{S} А кад се прибра, узе да зове војне старешине, да им заповеда да дигну војску |
| ашири руке на груди, притисну их, и узе да јечи, да стење; брада му се узе трести, много: кишом |
| мо њене кафезе, и <pb n="79" /> чула је да су њене другарице узвикнуле е су му очи зумбул, е су |
| еби: бекрија је бивши имам Свете Софије да му је мучно наћи пара.{S} У кући свађа, сваки час; а |
| што се тога не сећају, или што се боје да је не расвесте и не подсете на њене јаде.</p> <p>Нит |
| фуз-Ахмедовицу, а ниједна се не усуђује да узнемири тужно-свечану тишину, да се обрне макар с ј |
| т“ и на <hi>Алахово Писмо</hi> и казује да ће одмах у Прокупље, да јој испрати мајку.{S} Арнаут |
| сине, Фати-султан.{S} Сестра ти казује да је то красна девојка, и лепа, па смо се мула и ја ра |
| упље трља очи, и гледа: чисто не верује да је толико заспало, те да не осети ово од шта се мора |
| тако мисли Шемси-паша; јер тврдо верује да мула пристаде на разговор и договор, и на све друго, |
| о.{S} И пре је волео; а сад ти поручује да не слушаш ни овога ни онога, већ да метнеш ухо на ср |
| рне и беле робиње.{S} Залуд су га звале да се играју ораха; нити се играо, ни се с њима разгова |
| ри године оженио, умре преклани; и веле да је хтела постати мајком).{S} Кад стаде сатирати сака |
| тво, за то што је много охола, јер веле да је од краја „видела“, не би имала велики нос, то <pb |
| а, у сеницама, сад...</p> <p>Дође време да се растану; он извади из недара низ бисера, па га да |
| -робињом; а у вече рече паши е је време да се хануме крију од њихова Бел-беја — пропевао петлић |
| p>И праштала му.{S} Украо ју је, али не да осрамоти њу, не њене родитеље, него њена највећега н |
| камен да пустиш...</p> <p>— Остави мене да зборим, мула, гост сам ти...{S} Тако!{S} Пуши и слуш |
| фуз-Ахмеду.{S} Ни ко у неком граду мање да седи, ни да се о њему више говори.</p> <p>Како је Фа |
| едра...{S} Нећу за мојега сина крв паре да узмем, а хоћу Шемси-пашу да оставим.{S} Јербо, добро |
| но пада, а мусломанке међу собом говоре да су то сузе девојака са седмога неба, што је Фати-сул |
| ли гробари, не сећа се.{S} И не сећа се да је икад досад чуо Мане Кукувију у својој махали, а с |
| , ама...{S} Од Алахова Писма не може се да...</p> <p>— Питаш за снаху; а ти си мени, пашо, крви |
| жали, над својим добром нариче; жури се да је што пре код своје куће, макар изгореле, крај свој |
| >телејисање</hi>, и уздише: чини јој се да то није њено свадбено одело, но покров, за њен санду |
| ултан-хануминој: не пуше.{S} Чини им се да су у кући где је куга све поморила, па им је жао, те |
| промењен, сам га не познаје, чини у се да то неко други говори.{S} И узму га пити змије присој |
| а часова кад је човек луд, а чини му се да је паметан.</p> <p>И досад су се Арнаути бунили, и т |
| сли, и узе молити Бога.{S} И чини му се да га умоли, кад му мајка рече: „Просићемо ти, сине, Фа |
| , и шапћу нешто, кад су саме, осврћу се да их когод не опази, не прислушкује; од тада Фати више |
| иђе.{S} Гледа да нема код ње некога, те да јој сам каже шта се са Шемси-пашом договорио, не би |
| ах га да се један у путу не разболи, те да писмо не однесе.{S} А скадарски паша, чим прими писм |
| исто не верује да је толико заспало, те да не осети ово од шта се морала потрести под њим земља |
| S} Пушке, сватови, Арнаути...{S} Сад ће да ме воде...{S} Исмаилу...{S} Сад ће трећи петли...{S} |
| чињена.{S} Ама Шемси-паша то неће: неће да удара намет на сиротињу.{S} Турски репови крв учинил |
| тара је готова, али још не устаје, хоће да удари још један <hi>ђелин-пули</hi> међу њене извије |
| смаил чучи пред њом, подигао руке, хоће да је загрди а не може, онај га свет гледа; и она диже |
| p>— Кажи селам Шемси-паши, џелату: хоће да има чедо... од муле...{S} Фати-султан.{S} И кажи сел |
| друмове...{S} Иду к Лесковцу...{S} Хоће да опколе прокупачки сарај...{S} Сва чаршија затворена. |
| шалварама, у високој чалми.{S} Кад хоће да говори, прво зажмури, па тад почне.{S} Овога пашу ни |
| ростре јој ћилим и шиљте робиња, и хоће да је поведе...</p> <p>— Дај јашмак, Зулфи, да покријем |
| бул; мула вук... медвед...“</p> <p>Хоће да заплаши мулу падишахом, решио се; не сећа се шта мул |
| мула, према паши, и ако му овај не рече да седне.{S} Паша ћути, мери мулу; мула ћути, мери пашу |
| лињу да ће мулиницу на комаде, ако рече да ће за Шемси-пашина сина, или ће је привезати коњма з |
| ачке беле браде, Исмаил оде мајци, поче да се око ње мази, да је испитује. „Кад би нешто мајка |
| че задовољно, а она се застиде, па поче да крије лице и да се смеје.{S} Хтеде рећи да би некога |
| ћери, и узе је грлити и плакати, видеше да јој се свест повратила; отвори очи, сави руке оцу ок |
| ..{S} А кад се спусти ноћ, хануме узеше да се веселе; свирка и песма разлеже се; мирише ваздух |
| <p>И најзад, дахну душом, јер му јавише да је мир! нема Арнаута по друмовима, ни у Прокупљу; ми |
| уму не узеше на испит, него је оставише да се одмори и да мисли, да размишља читаву недељу; а о |
| о не подсмевају (јер јавно не смеју), и да деле с њом оно што јој зацело на лицу читају, бригу, |
| нили, паша слао војску да их стишава, и да <pb n="86" /> гине, заједно са сиротињом, и турском |
| венчана, да јој је погинуо младожења, и да је она остала <hi>слободна</hi>.{S} Толико знала.{S} |
| јој је кћи умрла, да јој се зна гроб, и да проговоре коју: али овако...{S} Шта да говоре?</p> < |
| мед-хафузу да су срели неке кириџије, и да су од њих чули, како је у свитање <pb n="37" /> прој |
| се... познајем да се све живо радује, и да...</p> <p>— Радује се, али...{S} Ја сам ноћас снила. |
| а јој мирише дрвеће, обучено у лишће, и да јој мирише цветало воће...{S} А од пре три дана је у |
| S} Звао је њена оца јуче, да је види, и да је утеши...</p> <p>— Како утеши?{S} Веле полудела, о |
| вима преко пупих бисага, да је обиђу, и да јој донесу понуде.{S} Пуни рафови понуда, баница у б |
| е!...{S} Али тај исти мула признао је и да је хајдук, да ми је украо снаху.{S} За мулима сина н |
| ће сама да кува каву, тамо да је пије и да гледа кад јој облаче и гиздају снаху,“ говори она мл |
| она се застиде, па поче да крије лице и да се смеје.{S} Хтеде рећи да би некога убила из пушке, |
| испит, него је оставише да се одмори и да мисли, да размишља читаву недељу; а онда, у петак, ј |
| а <pb n="88" /> ли је пре пуцао таван и да ли су пси били гробари, не сећа се.{S} И не сећа се |
| р није желео да га се само боје, него и да му се диве, да се застиде од његова госпоства. „Знам |
| бично, јер хоће не само да чује, него и да види шта му одговара.{S} Пита: „где је Бал-беј?“ А с |
| ди опет у земљу гледају, и помислили би да у одаји нема никога, да се не чу кашаљ...{S} Жене уп |
| свете.{S} Јер мула је дао бесу сам себи да ће паши срамоту за жалост...</p> <p>Трећи дан, а Фат |
| "9" /> реч, мања од макова зрна.{S} Ади да није таква, одлетела би јој с рамена глава одавно, н |
| р полако, и мало погнут.{S} Он заповеди да се наоружају сејмени, да што пре отиду у Топлицу, по |
| ица!{S} Тек што је раширила крила, види да не може, склапа их, клоне...{S} И опет се као нечему |
| еч „Исмаил“ застаје јој у грлу.{S} Види да је Фати весела, да једва чека да пође, те час-по туж |
| смела, дрска; говори, прича, и кад види да само мрдне рука младе Арнаутке, нада се песници, те |
| овим уским сокацима; не истрчавају људи да их гледају, но ако су се нашли на улици, брзо улазе |
| сом није ни у малој задевици, а камо ли да је коме крви дужан.{S} То је неко из града.{S} Наћи |
| еса?{S} Часна реч у Арнаута.{S} Знаш ли да је Арнаутину више једна беса, него Турчину, опрости, |
| Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш ли да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, |
| тењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш да венчам |
| тењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш ли да вен |
| тењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Мурад-беј будем пуномоћник, хоћеш да венчамо |
| чким јабукама.{S} Мула је Арнаутин, али да се обазре и виде шта учинише ови ђаволови синови са |
| i>телејисана</hi>; а по руху су познали да је из куће богате.</p> </div> <pb n="38" /> <div typ |
| дању, а и ноћу, разговара.{S} Она вели да испрате Бал-беја у Цариград... „Какав Стамбол, женск |
| звао на мегдан, па се покајао, јер вели да се арслан с арсланом бије!...{S} Али тај исти мула п |
| био пешкир, па се смакао, те су видели да је <hi>телејисана</hi>; а по руху су познали да је и |
| га те груди задрже у харему, кад зажели да изиђе, да оде међу другове...</p> <p>Из Прокупља сти |
| итају, ту да каже хоће ли код муле, или да дође његову Бал-беју.{S} За Бал-беја ће; ружа је за |
| итањем Фати-султан-хануминој мајци, или да је теши, да је подсети на к’смет, на Алахово Писмо, |
| ашић, и онда...{S} Да га остави?{S} Или да је била при свести, па да је одговорила пуномоћнику |
| жна...{S} Ат је осетио, Арнаути опазили да нема у мулину оку пламена што буктијаше кад је ишао |
| не задржаше Турци што се бејаху скупили да гледају бој петлова.{S} И јахао је каткад, али не на |
| Прокупчанка с великом пажњом, јер воли да се сутра Лесковчанке зачуде њеној вештини.{S} Осим н |
| ам говори; мало, па сиђе у башту, мисли да ће му тамо лакше бити, а оно горе: у јаблановој сенц |
| S} Ни ко у неком граду мање да седи, ни да се о њему више говори.</p> <p>Како је Фати-султан не |
| Гледа у ту бледу звезду, па јој се чини да је то њена звезда.{S} Јутрос ју је пуномоћник питао |
| зна за себе, а први пут му се сад учини да не личи на човека, но на вука, или медведа.{S} Стара |
| , а гледа га уплашено, јер јој се учини да није баш... сасвим паметан.</p> <p>А да ли види он, |
| ого меко срце расплака, јер му се учини да су то уздаси мртве мајке Исмаилове.</p> <p>О богатим |
| ...{S} Њен отац радостан, весео, говори да му је по вољи само ово кћерино венчање; синоћ су и с |
| ишао жмурећи, и запао у блато; пошао си да ловиш рибу у мутној води, па си извукао у мрежи змиј |
| ст ће на воду да искочи: сваки ће узети да жали Шемси-пашу.</p> <p>— Тако, тако, пријатељу.</p> |
| да би некога убила из пушке, па се сети да је се и празне боји.{S} Би јој мило што се не расрди |
| и твоје величине, па си желео још већи да си.{S} Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жм |
| крије лице и да се смеје.{S} Хтеде рећи да би некога убила из пушке, па се сети да је се и праз |
| већ три дана у недрима носи, гледајући да им „виђење“ буде пре свадбе.{S} Не сачека свадбу; да |
| акав ће „пешкеш“ Мурат-паши, не знајући да се Арнаути сад нису умирили, већ само примирили, јер |
| о, тражи звезду своје невесте, верујући да је њена звезда најлепша, најсветлија, кад је она оно |
| оне четири књиге, из којих се човек учи да верује и <pb n="74" /> љуби Бога, и како ће му се су |
| мина мајка прекиде молитву, заборавивши да је то велика грехота, па полете кћери у одају.</p> < |
| и.</p> <p>Арнаутке, из свих села, чувши да им је болна мулиница, почеше долазити на коњма, с ра |
| желиш да се коме много осветиш, гледај да га осрамотиш“, то је чула од оца, више пута, и у њој |
| је.{S} Тишина.{S} У мусломана је обичај да поштују тугу ближњега, да не певају кад им ближњи пл |
| ла спавати, мислила сам, и смислила сам да...</p> <p>— Нека је хаирли (срећно)!</p> <p>— Да зов |
| рећна ти невеста!“ смеје се... познајем да се све живо радује, и да...</p> <p>— Радује се, али. |
| Опростиће ми и Бог и син, кад пристанем да се и њена реч чује.</p> <p>Мула се договори с пашама |
| Ниш у очи прошлога петка, и наредио им да се сутра-дан <pb n="24" /> рано врате у Прокупље, ње |
| ; разговараће се, договориће се с мулом да доведе Фати-султан у Прокупље, у свој конак, па да ј |
| , па устаде.</p> <p>Паша скочи, и таман да пљесне длановима за сејмене, мула узвикну!</p> <p>— |
| обљу с мулине стране весели су; и таман да носе свом господару добар глас, тргоше се, јер се чу |
| ивене.{S} И час-по, па зове Фати-султан да се прохода; проводи је мимо коњушницу где је пусти а |
| му размрскаш главу...{S} Из пакла камен да пустиш...</p> <p>— Остави мене да зборим, мула, гост |
| о!{S} Чудо!...{S} Толико ли може Турчин да лаже?!{S} Харамије сина мојега...</p> <p>— Мула!{S} |
| кога.) Потамнела, земља је попала, као да је годину дана сунце није видело, <pb n="41" /> као |
| Фати-султан лежи мртва, лепа, лепа, као да је заспала.... коса се по јастуку просула.... јорган |
| ивати, а он испрва ништа не разуме, као да је пијан, или луд; па се прибираше, полако; и освест |
| илује Фати по коси, и замислила се, као да у одаји никога нема; претура, ваљда, нешто крупно по |
| аром, па тек подиже главу и полете, као да крила доби, ка Арнаутлуку, да што пре однесе црни гл |
| аилов, дисање, тако јако, све јаче, као да су се скупили око ње сви ноћни дуси...{S} Мирише коп |
| го смућен, и као да се нешто стиди, као да избегава кћер; од тада не посу по гробу свога сина н |
| сокак погледом, као да кћер тражи, као да чека да се која капија отвори, да изиђе Фати-султан. |
| ше преда њ три сејменина, задихани, као да су пешке дошли, трчећи; донеше му црн глас:</p> <p>— |
| а, што с маха на мах прхну, гачући, као да се од нечега уплаше; стока по појатама, људи по кућа |
| Исмаилов, мирис тако јак, све јачи, као да је ту башта онога света...{S} Из онога сахана пало ј |
| ају травке, пригињу једна к другој, као да се разговарају.{S} И диже се мирис кроз свежину вече |
| ек застане, премери сокак погледом, као да кћер тражи, као да чека да се која капија отвори, да |
| итих минара.{S} Улазе у град, пуст, као да му је све куга поморила.{S} Нигде коња, ни вола, ни |
| азнично рухо; около их је било још, као да су посадили на мазгу дете, па пазе да не падне.{S} И |
| на сунце није видело, <pb n="41" /> као да читаву годину из постеље није устала.{S} Седи, јадом |
| еле јагодице; обори очи...{S} Мајка као да нешто страшно прочита са зажарених јагодица, из обор |
| на, па дању тумара турским махалама као да је тражи, и ћути: а ноћу виче.{S} Двадесет осам годи |
| црном кожом, што удара на мемлу, па као да не чује е се врата отворише, и не види где му се бли |
| , седи до икиндије; после се прашта као да ће Вог зна куд, а не у Топлицу, оцу и мајци, старој. |
| груди...{S} А мула све смућенији, и као да се све више нешто стиди, све више избегава кћер; не |
| великим бором једним, што шушти, и као да се с дусима разговара, седе Фати и Исмаилова сестра, |
| ушица, под овим бором, што шушти, и као да се с дусима разговара...{S} Тишина, дубока, мртва... |
| ла није љут и тужан, него смућен, и као да се нешто стиди, као да избегава кћер; од тада не пос |
| ц; онима се с девојачке стране чини као да су поубијани сви грађани Прокупља, попаљени сви домо |
| руји полако.{S} Гледа се у огледалу као да у одаји никога нема, ни мајке!{S} Гледа се у огледал |
| аве, и погурен: чисто човек не би рекао да је то онај старац што пре неколико месеца украде дев |
| ..</p> <p>Зимус, у Топлици, ко би рекао да ће дочекати пролеће; а она га чекала, и, ево, <pb n= |
| ознат пљачкаш, харамија.{S} Сам би ишао да тражи кћер, а не зна на коју ће страну: пођоше сејме |
| /hi>, то јест госпоство, јер није желео да га се само боје, него и да му се диве, да се застиде |
| лова поабала: или сам ја толико остарео да ништа не видим?</p> <p>Мула ћути.</p> <p>— Ти ћутиш, |
| арим ни каменом ни ружом; само сам хтео да ти кажем аманет и селам.{S} А ти знаш, мула, мој при |
| нене?{S} Фати-султан, кад би нешто хтео да те отме сам падишах, ја бих и њега убио, бесу ти дај |
| ад, и луд, па се задоцнио...{S} Оставио да дође сутра.</p> <p>Мајка се заљуља још више, и узе м |
| кођер чуди Арнаутин, јер он није мислио да може бити тако белога лица под топлим сунцем стамбол |
| ...{S} Није, пријатељу.{S} Нисам мислио да те ударим ни каменом ни ружом; само сам хтео да ти к |
| Јастребац, <pb n="96" /> јер је осетио да не носи на плећима весела муду, ни љута, него брижна |
| ла не опази, да се не покаје.{S} А како да се не радује!...{S} Зна за кога ће Фати-султан...{S} |
| .</p> <pb n="122" /> <p>Мисли паша како да се опрости страха, кад не може срамоте, никад ни до |
| Јер што мула узе, не врати.{S} А и како да врати кад је ту венчање!{S} Венчао се с невестом њен |
| е, заборавио би своју несрећу; али како да се опије, кад ово два дана ништа не пије.{S} Није пи |
| весту, што се венчао с њом.{S} Али како да се свети мули он, што плаши робиње мишем, а и сам га |
| челу, кад је на свет дошао.</p> <p>Како да је теше?{S} Да јој је кћи умрла, да јој се зна гроб, |
| {S} Чека сина још од вечерње, па никако да га дочека.{S} И мула-Халим не спава.</p> <pb n="21" |
| јашмацима, с хаљинама за дан, па никако да их нађу.{S} То јест, нашле су их, али не знају чија |
| кширама, забрађен великим пешкиром тако да му се само очи виде, ускочи кроз прозор.{S} Једним к |
| ицу на душевна човека, толико је колико да пљуне небо.{S} Ама ко пљује у небо, томе пљувачка па |
| од спреме, кад би се понова свадбовало да је готово; а кад се врати, па јој каза шта је и како |
| а, <pb n="83" /> ама...{S} Како би било да прво пустим глас да ћу поднети падишаху тужбу?...{S} |
| ветио како се Арнаути не свете.{S} Камо да си му убио сина, а да не направи оно што направи.{S} |
| ајући очи, као обично, јер хоће не само да чује, него и да види шта му одговара.{S} Пита: „где |
| нум-ефенди хоће сама да кува каву, тамо да је пије и да гледа кад јој облаче и гиздају снаху,“ |
| а договор, није друго; да се договоримо да...{S} Фати-султан на испит изиђе; на испиту ће... па |
| ула ни шездесет ни педесет; рекле бисмо да је од двадесет пет лета, да му није брада бела, дуга |
| рцем јуначким.</p> <p>И мало које јутро да не казује несуђеној снаси снове своје; а толкује их |
| н, кога она ни у сну није снила; уместо да су тражили њена комшију, или рођака, или добра позна |
| га спопада кад год се опије; па уместо да га већ једанпут казне смрћу, досудише му „сургун“.{S |
| — Фати, бебег’м (зеницо моја)!{S} Зашто да у зору изнова ради? пита мајка, љубећи је.</p> <p>Св |
| <p>— Исмаил-бег... ћути!</p> <p>— Зашто да ћутим, Фати-султан?</p> <p>— Па... страх ме, јер сам |
| арњу молитву, па изиђе пред пашу, нешто да му каже.{S} Он седи у једној затвореној софи крај ма |
| би је, али не уме, и не сме, јер је чуо да је грехота радити што по обрасцу јединога Алаха.</p> |
| сад за једним кишом их лије.{S} Па бар да се опије, заборавио би своју несрећу; али како да се |
| е била заволела простога Арнаутина, зар да не заводи господскога сина пашина.“</p> <p>Тако гово |
| p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар да правимо вољу Шемси-паши?</p> <p>— Крвнику?</p> <p>— |
| Што више рода, више каменица...{S} Јер да је, кћери, истина, било би до сада сведока.{S} А где |
| заборави рећи, <hi>ни Бога</hi>.{S} Јер да су се овај дан бојали Бога, зар би тражили <pb n="58 |
| ...{S} Како би било да прво пустим глас да ћу поднети падишаху тужбу?...{S} Да пустим.{S} Да за |
| ио Исмаила.</p> <p>Данас се пронео глас да је убица Шемси, паша лесковачки! „Ама зар баш сам па |
| И хоћеш, иншала’! јер ево дошао је сат да се и твоја реч чује.{S} Фати, ђозум!{S} Твоја мајка |
| школсун!{S} Сто пута нека ти жена савет да, једанпут га прими.{S} И ја ћу да примим сад, једанп |
| дан дуг, ево где направи други, проклет да је“!...{S} Лаже, лаже, и опази где се граја стишава, |
| њој прете, него слага: „Шемси, проклет да је! убио Мифтар-агина сина...{S} Још није платио јед |
| озору...{S} Досетише се шта је, то јест да им је неко украо невесту.{S} Вриска жена и писка дец |
| ти на к’смет, на Алахово Писмо, то јест да никога не може снаћи друго, до оно што му је писано |
| ује да не слушаш ни овога ни онога, већ да метнеш ухо на срце...{S} Да ти не прети мула?{S} Да |
| S} Жене се бусају у прси и моле се Богу да се „на кавгу“ не <pb n="52" /> окрене; људи, уплашен |
| и: сад ту књигу гледам, а ништа не могу да разберем.{S} Да ли се књига много читала, па се слов |
| оведа да дигну војску на оружје, да иду да умире побуњене Арнауте.</p> <p>— Тражио си од ђавола |
| ће у воду да потоне, жалост ће на воду да искочи: сваки ће узети да жали Шемси-пашу.</p> <p>— |
| } Одавде ако ћу даље, срамота ће у воду да потоне, жалост ће на воду да искочи: сваки ће узети |
| брзо се вратише па казују Ахмед-хафузу да су срели неке кириџије, и да су од њих чули, како је |
| {S} Жене упрле очи у Фати-султан; знају да се одмах не одговара, срамота, те једна се нада, дру |
| свести, па да је одговорила пуномоћнику да неће за пашића?{S} Али каква би то била освета?{S} М |
| а, често су се бунили, паша слао војску да их стишава, и да <pb n="86" /> гине, заједно са сиро |
| ори јој мулина кћи и хвата је под мишку да је дигне.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, сунце: дође в |
| и дршће...</p> <p>Око конака свет, иглу да пустиш, не би пала на земљу; човек до човека, Арнаут |
| ати, и угледав искићене зидове, у земљу да пропадне.{S} Уђе у своју одају, метну чивију, па се |
| ојче, отеже:{S} Аааа!{S} И забрани сину да <pb n="78" /> се затвара са Замбак-робињом; а у вече |
| њој сладак...{S} И најпосле моли робињу да јој куца у саз и пева: о севдаху, о ашку, о Меџнуну |
| ...{S} Одустају од пута, али се заклињу да ће мулиницу на комаде, ако рече да ће за Шемси-пашин |
| ога гледала...{S} Леп!{S} Даје јој бесу да неће никуд од ње...{S} Гроб се затворио.{S} Белег су |
| онак: ту да јој „падну“ оба венчања, ту да је испитају, ту да се изврши понова венчање... све д |
| ак, па да јој падну она два венчања, ту да је испитају, ту да каже хоће ли код муле, или да дођ |
| беј.{S} А буд се оволико осрамотише, ту да бар више не страхују, друкчије би било, лакше.</p> < |
| дну“ оба венчања, ту да је испитају, ту да се изврши понова венчање... све да буде по оном реду |
| она два венчања, ту да је испитају, ту да каже хоће ли код муле, или да дође његову Бал-беју.{ |
| ан доведе у Прокупље, у његов конак: ту да јој „падну“ оба венчања, ту да је испитају, ту да се |
| о с малским ђубретом.{S} Уклонила честу да не би неко <pb n="81" /> преко зида па у њу, и кад с |
| ла ћути.</p> <p>— Ти ћутиш, мула, ја ћу да зборим.{S} Селам ти од Шемси-паше: хиљаду лира умест |
| савет да, једанпут га прими.{S} И ја ћу да примим сад, једанпут, твој савет.{S} Паша Шкодралија |
| дервиш, али ћу да постанем, и папаз ћу да будем, од чуда...{S} Чудо!{S} Чудо!{S} Чудо!...{S} Т |
| дервиш...</p> <p>— Нисам дервиш, али ћу да постанем, и папаз ћу да будем, од чуда...{S} Чудо!{S |
| ак, и друг, и добар пријатељ...{S} хоћу да му пратим писмо и у њему селам сад одмах.</p> <p>И о |
| м Ахмед-хафузовом, па одјезди у Топлицу да исприча мули.{S} Кад мула чу, ништа не рече, само за |
| му могу ја?!{S} Сву Топлицу и Ветерницу да исцрпем, па ништа; јер црн, прљав образ није што прљ |
| ада и хтеде ући у одају, родитељима, чу да му се родитељи полако разговарају о његовој женидби, |
| на крв паре да узмем, а хоћу Шемси-пашу да оставим.{S} Јербо, добро збориш: и Алах за један гре |
| сам пут, пријатељу, учинио, и нека Алах да да ми је за вајду.{S} Ти, мула, пријатељу, чуо сам, |
| сломани.{S} И додали би:{S} Био би грех да се оженило дете (младић) бабом.{S} И ово сад није уч |
| гога, говори им, обавештава их, моли их да не учине крви, да га не осрамоте сад под старост — < |
| фору, носићеш га у срцу до века, па баш да живиш, пошто си га видео, још сто година“.{S} Тако г |
| бој се!{S} Ја се људи не бојим, па баш да би пошла стотина на мене једнога.{S} А ако ће ме што |
| текијо моја, питај, молим те..., хоћеш да питаш хафуз-бабу: је ли истина да у шта ко умре, у т |
| ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, |
| и ја, Мурад-беј будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, |
| ам једну причу, мој пријатељу?{S} хоћеш да ме слушаш?</p> <pb n="127" /> <p>— Причај, пријатељу |
| Од шта рана, пријатељу!</p> <p>— хоћеш да ти причам једну причу, мој пријатељу?{S} хоћеш да ме |
| осрамотио си се, па сад седи, ако хоћеш да се људи не подмигују кад те чаршијом виде, да се жен |
| ло жалости, ни мало срамоте. „Кад желиш да се коме много осветиш, гледај да га осрамотиш“, то ј |
| в Стамбол, женска главо?!{S} Зар мислиш да је Војњацима Стамбол далеко?“ „Е ја друго не знам... |
| алац није у репу.{S} И после зар мислиш да су с овом осветом Арнаути готови.{S} Јок.{S} Ништа б |
| Ти, мула, пријатељу, чуо сам, хоћеш још да се светиш Шемси-паши?{S} Доста!{S} Довде што си прав |
| и, као хануме, и тек покоју проговоре. „Да се однесе онај лепи мангал са звездом и месецом код |
| где је била Исмаилова рука, кад јој је давао бесу.{S} И врховима својих нежних прстију додирну |
| ићеном јабуком, где му бејаше рука, кад даваше бесу Фати-султан; све је то тако <hi>сестра</hi> |
| , то јест суху болест, мајка га набави, даде га кћери; али, узалуд: одсеченој глави лека нема.{ |
| ; он извади из недара низ бисера, па га даде невести.{S} Мајка му овај бисер спремила за „виђењ |
| онај Сведок што све види, све чује, кад даде пуномоћје, кад је венчаше са мном, с поглаваром ар |
| торађа.{S} Мало, па опет уби човека, те даде другу половину Житорађа.</p> <p>Отац дивља звер, а |
| ђе много, па хафуз и овде уби човека, и даде крвнину пола Житорађа.{S} Мало, па опет уби човека |
| <p>— Алла’!{S} Алла’!{S} Госпоства ради даде душу ђаволу.</p> <p>— Наведе га <hi>ифрит</hi> (со |
| ају, па дођоше и у наш Лесковац, ама им даде сургун Шемси-паша.</p> <p>— Туџар, шаир-девојка и |
| ла и кућу и мужа); остаде она с мулом и дадијама мулине кћери и сина.{S} Па дадије је остављале |
| ала је шта је, те се грухне у груди и с дадијама говори шапатом.{S} Боји се буне, да се Арнаути |
| тиде на гроб; од тада оне две Арнаутке, дадије мулине кћери и сина, нешто се крадом погледају, |
| /p> <p>У собу улетеше оне две Арнаутке, дадије; сручише читав ибрик воде на Фатину главу.{S} Уп |
| е је некаквом водом две старе Арнаутке, дадије мулине кћери и сина; трећа јој лила олово, па јо |
| м и дадијама мулине кћери и сина.{S} Па дадије је остављале, а мула никако, жао му било; или је |
| ултанијо!{S} Ашколсун!</p> <p>А оне две дадије, што досад удно собе стајаху, очекујући свршетак |
| одмах, појавише се мулина кћи и оне две дадије, све три на коњма, с белим чаршавима преко бисаг |
| е, прибијају се уз матер, или бабу, или дадију, јер осећају у сну хладноћу и сањају: мања, где |
| овек: да аспру, па се големи, милостињу дадох; дариваће их прво цветом, па лишћем, па родом, Он |
| <p>— Сурме ми дајте.</p> <p>И сурме јој дадоше.</p> <p>Мршаве руке дршћу...{S} Малаксаше...</p> |
| вијајте ме..., не... огледало...</p> <p>Дадоше јој огледало.</p> <p>— Сурме ми дајте.</p> <p>И |
| к — у њих све једно.{S} За једнога роба даду пет стотина гроша, за другога пет хиљада, за треће |
| — Дај јашмак, Зулфи, да покријем главу, дај бројенице: на хаџилук идем.</p> <p>— Чучук ханум!</ |
| жалост, ја теби срамоту. <pb n="55" /> Дај теразије, ела! на једну страну метни перо, на другу |
| робиња, и хоће да је поведе...</p> <p>— Дај јашмак, Зулфи, да покријем главу, дај бројенице: на |
| а нека јој буду пуномоћници...</p> <p>— Дај им, кћери, пуномоћје...{S} Хајде, за кога ти хоћеш. |
| вао ме, и говорио ми: „Ако те снађе, не дај Боже, нека лошотиња, тражи помоћ у мене...{S} А он |
| уредбу, веле, нису писали великаши, не дај Боже, него Бог; и прва и друга уредба није пуштена |
| коме га је живога гледала...{S} Леп!{S} Даје јој бесу да неће никуд од ње...{S} Гроб се затвори |
| донији; и даје ти сву ергелу из Мире; и даје ти све робље из конака и даје ти...</p> <p>— Аллаа |
| флук у Тракији, и један у Македонији; и даје ти сву ергелу из Мире; и даје ти све робље из кона |
| з Мире; и даје ти све робље из конака и даје ти...</p> <p>— Аллааа! викну мула колико може, и о |
| куд далеко...{S} Чује му глас, бесу јој даје.{S} С њом ће увек, овде, у кули, врло великој, див |
| чи му се сијају, лице се зажарило: бесу даје својој невести; рука му пала на искићену јабуку је |
| ам падишах, ја бих и њега убио, бесу ти дајем.{S} Знаш ли шта је то беса?{S} Часна реч у Арнаут |
| >Дадоше јој огледало.</p> <p>— Сурме ми дајте.</p> <p>И сурме јој дадоше.</p> <p>Мршаве руке др |
| скићеним драгим камењем, те према сунцу дају од себе све боје; о силај му три паласке са златни |
| d="SRP19070_C18"> <head>XVIII</head> <p>Дакле свршено је.{S} Шемси-паша је на чисто; али му је |
| ван на обалама немирне Мармаре, коме је дала име сама Фати-султан.{S} У ниској, неолепљеној кух |
| Чује се топот коњски, из <pb n="67" /> далека: душа слухти, срце дршће... забеле се лабуд, шир |
| ма.{S} Чује се топот и вриска атова, из далека, а чаршијом отвореном, завлада <pb n="97" /> нео |
| тко-тужну песму...{S} Песма се чује, из далека, турска песма, и блејање јагањаца...; по росној |
| естур“ (допуст) узеле, певају!...{S} Из далека, из једне баштованџинице допире кларнет и турска |
| че се... то је Исмаил...{S} Чује ход из далека...{S} На глави му сахан из кога се лије сребро и |
| пишти.... бубњи се и зурне чују чак из далека, из циганске махале...</p> <p>Живот.</p> <p>Фати |
| лука (јер у комшилуку је тужно), већ из далека, чује се дахире, и песма; то буле, младе жене и |
| бели покров, може бити? или некуд даље, далеко од муле? или у Лесковац?...{S} К Лесковцу се окр |
| е човеков живот није ништа; прогнаше га далеко, где се зими снег не топи за месец дана и више; |
| амишљена, а час немирна, хтела би некуд далеко, ни сама не зна куд, на онај брег под Јастрепцем |
| ворио.{S} Белег су однели Арнаути некуд далеко...{S} Чује му глас, бесу јој даје.{S} С њом ће у |
| мула колико може, и отури чибук од себе далеко; жар се просу по ћилиму, а он то не гледа, него |
| д зађоше у српску махалу, и мула бејаше далеко, отвори се једна трошна капија искрпљена парчадм |
| !{S} Зар мислиш да је Војњацима Стамбол далеко?“ „Е ја друго не знам...{S} У Брусу, код брата м |
| е виче, а тишином разлеже се његов глас далеко, језа подузима свакога који га чује.{S} Турци, в |
| јен у бели покров, може бити? или некуд даље, далеко од муле? или у Лесковац?...{S} К Лесковцу |
| да изиђе, да...{S} Не!{S} Материно срде даље није смело.</p> <p>Тако пашиница и син јој.{S} А п |
| да била, кад...{S} Материно срце не сме даље.</p> <p>Пашић, и ако млад, и ако размажено лане, н |
| ина.{S} Застајкивао, ослушкивао, и ишао даље; у зору прошао прокупачке улице, и дошао пред сара |
| није више ни он човек.{S} Одавде ако ћу даље, срамота ће у воду да потоне, жалост ће на воду да |
| p> <p>— Нећемо!{S} Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар нашега муле кадуна на |
| на испит?</p> <p>— Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар да правимо вољу Шемси- |
| ви у један глас:</p> <p>— Нећемо!{S} Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар наше |
| га није у глави већ у срцу.</p> <p>— Не дамо мулине кадуне.</p> <p>— Јок!{S} Јок!{S} Јок!</p> < |
| ашега муле кадуна на испит?</p> <p>— Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар да п |
| .{S} Месец је зашао, звезде су утрнуле, дан се забелео; закукурекаће трећи петли...</p> <p>— Гл |
| много, данас, на тужан, велики празник, дан смрти њихове чучук-хануме.{S} Ахмед-хафуз, отац, тр |
| : за смрт је спремише као за свадбу.{S} Дан смрти је већи празник од дана рођења, и од дана вен |
| раже бошчице с јашмацима, с хаљинама за дан, па никако да их нађу.{S} То јест, нашле су их, али |
| ељи дан, на ногама два; после на ногама дан, у постељи два: тако, тако, док сасвим не леже...{S |
| Долази по мене, благо мени!“...{S} Зна дан, сат, час његова доласка.</p> <p>„На Ђурђев дан ће |
| у, и најрадоснији празник његов, Ђурђев дан...</p> <p>Ђурђев дан је сутра, а она је у постељи, |
| екује најрадоснији дан у години, Ђурђев дан...{S} Шкрипе врата, лупају капиџици, клопарају по к |
| , час његова доласка.</p> <p>„На Ђурђев дан ће доћи, рано, у ђурђевску зору... по мене...“ То ј |
| Јесте, трећи ће петли; ту је већ Ђурђев дан, јунак Хедрлес, на ату, с миздраком, <pb n="143" /> |
| зник његов, Ђурђев дан...</p> <p>Ђурђев дан је сутра, а она је у постељи, свиленој.</p> <p>Лежа |
| траје од петка до суботе...</p> <p>Дође дан поласка.{S} То јутро је Фати била врло весела; и у |
| завлада дубока, мртва тишина.</p> <p>И дан свршава као човек.</p> <p>У ливади, близу мулине ку |
| врата: свечано се дочекује најрадоснији дан у години, Ђурђев дан...{S} Шкрипе врата, лупају кап |
| о га Хедрлес, красан ваздух...{S} Сваки дан ће топлије...{S} Начинићемо ти леп тахтариван, па д |
| ако је никад није видео; ради ње сваки дан у Прокупље долази, и ради ње свако јутро, сваке ики |
| ева, пуномоћника Алахова.{S} И пре неки дан убио човека, ни крива ни дужна, у лудилу које га сп |
| очију.</p> <p>У овој кући, до пре неки дан веселој, сад брига, страх и стид, а кад би се нешто |
| угледаше Арнаути кроз своја до пре неки дан тучна поља, кроз ливаде тахтариван, то јест носила, |
| ој глави лека нема.{S} Испрва у постељи дан, на ногама два; после на ногама дан, у постељи два: |
| мо понека модрица!{S} Кад би четрдесети дан, ето ти једнога; баци се на њега, ама не каменом, н |
| <p>Освану недеља, турски пазар, четврти дан како је Фати-султан нестало.{S} Сунце сину, те затр |
| о је од страха пала, мртву.{S} Још исти дан, Арнаути сахранише, по обредима мусломанске вере, ж |
| паши срамоту за жалост...</p> <p>Трећи дан, а Фати нити ромори, ни говори, нити заплака, ни уз |
| <hi>ни Бога</hi>.{S} Јер да су се овај дан бојали Бога, зар би тражили <pb n="58" /> пуномоћје |
| е паши, е има у години дана макар један дан кад се Арнаути не боје ни падишаха; а заборави рећи |
| во су Арнаути: има у години макар један дан, кад се не боје ни падишаха.{S} И ово нису, пашо, Т |
| мула рече, да има у години макар један дан, кад се Арнаути не боје ни падишаха.</p> <p>Пусти г |
| о се удала она не зна за мирно проведен дан, сат, увек у страху, да јој се муж не опије, да не |
| у јенђебулство, и видела, то јест, вас дан и сву ноћ гледала Фати-султан-хануму, те јој добро |
| ју на молитву.</p> <p>Једне куће по вас дан празне, друге пуне; скупљају се хануме на разговор. |
| у долазиле, друге одлазиле, тако по вас дан, неколико дана пред свадбу; а пашиница се појавила |
| у Лесковац, у Ниш, и Врању.{S} А сутра-дан, још у свитање, стиже паша у Прокупље. „Вала боље с |
| рошлога петка, и наредио им да се сутра-дан <pb n="24" /> рано врате у Прокупље, њему, а њих јо |
| укне човек проговори звер.</p> <p>Сутра-дан угледаше Арнаути кроз своја до пре неки дан тучна п |
| јој несуђена заова, у Прокупље, на два дана, или, како Турци кажу, на две ноћи, да обиђе кућу |
| рећу; али како да се опије, кад ово два дана ништа не пије.{S} Није пио два дана онај који се н |
| два дана ништа не пије.{S} Није пио два дана онај који се није трезнио, који је, како причају у |
| Добро дошао!)</p> <p>Тако у очи Ђурђева дана, и сву ноћ; а сад, у ђурђевску зору:</p> <p>— Отво |
| У весељу, од вечери до зоре, до белога дана.{S} Мирише свеж ноћни ваздух на шебој и каранфил и |
| ни падишаха.</p> <p>Пусти глас једнога дана, па чека, ослушкује.{S} Чим халка на капији, или з |
| а зашто је из Шемси-пашина конака, тога дана, пред зору, на задња врата изнесен некакав грдно д |
| караван кренуо?{S} И зашто се уочи тога дана скидао у Ахмедовој авлији гар с тенџера?</p> <p>— |
| развијене! друге, оне што ни усред бела дана не иду улицама без пратње, похиташе у ово доба сам |
| ма.{S} Излетеће неко преда њ усред бела дана, па...{S} После ће га сакрити на бесу, и ништа.{S} |
| чуо у својој махали; а сад, има недеља дана, сваку ноћ, баш око поноћи, кад се сам слободи, и |
| лла’!{S} Алла’!{S} Ко ли га четрдесетог дана уби, кад за тридесет девет нико не могаде.{S} И чи |
| ти је већи празник од дана рођења, и од дана венчања; човек се тада опростио свега земаљског, и |
| свадбу.{S} Дан смрти је већи празник од дана рођења, и од дана венчања; човек се тада опростио |
| ио.{S} Црна Ђултер пребројила колико је дана до његове свадбе, па толико зрна пасуља метнула у |
| аде, јер се не зна време, доба ноћи или дана, кад ће се појавити тахтаривани с ханумом и кћери |
| .</p> <p>Мула рече паши, е има у години дана макар један дан кад се Арнаути не боје ни падишаха |
| га до Бога и мула-Халима, а ево два три дана како се боји некаквога сна!{S} Кад пођем у град од |
| е; и дању и ноћу плакаше она што за три дана сузе не пусти.{S} А не казиваше мајци за чим плаче |
| {S} Гледала то и ћутала; а сад, има три дана, не гледа, а и дању и ноћу говори.{S} Њена мајка, |
| Са седмога су неба плакале девојке три дана и три ноћи за живом Фати-султан.</p> <p>— Украде м |
| и проговори!{S} Прва реч коју после три дана изусти бејаше <hi>мајка</hi>.{S} За мајку оца пита |
| мирише цветало воће...{S} А од пре три дана је у соби из баште, одакле кроз прозор види капиџи |
| друго; и остаде паша као гост мулин три дана и три ноћи: једоше печене кокошке, банице; пише ка |
| р спремила за „виђење“, и он га већ три дана у недрима носи, гледајући да им „виђење“ буде пре |
| ова Бал-беја, да јој отвори.</p> <p>Три дана се затварао, а после пошао из одаје у одају, с ћош |
| е из целе махале, и неке сироте што ово дана слушаху, и три робиње Ахмед-хафузове, две црнкиње |
| уге одлазиле, тако по вас дан, неколико дана пред свадбу; а пашиница се појавила каткад, прошет |
| ра одјекује, па Арнаути чују, било у по дана или у по ноћи, одмах се спремају за „кавгу“, пуне |
| ако је суд наредио; и за тридесет девет дана ту био, ни јео ни пио, и који год је прошао, на ње |
| е десет жена уз припомоћ слушкиња десет дана.{S} Одаје се бејаху претвориле у радионице: лестви |
| ко жељу самртнику не испуни, четрдесет дана га Алах не погледа; а кога Алах не погледа један т |
| па у њу таман до појаса, и за четрдесет дана, који год мимо њега прође да га каменује.{S} Ископ |
| <head>VI</head> <p>Месец је од петнаест дана, онда Турци обично праве весеља; по Фати-султан до |
| тан, где, како су му причали, за недељу дана роде и узру лимуни и портокали, <pb n="17" /> не б |
| нела, земља је попала, као да је годину дана сунце није видело, <pb n="41" /> као да читаву год |
| у, тамо...“ не изусти „камо се у годину дана једанпут улази.“ Досад заповедала преко дебелоусна |
| це <pb n="138" /> донесе; и, ево, месец дана чулним очима то гледа.{S} Гледала, погледима милов |
| леко, где се зими снег не топи за месец дана и више; протера га сам падишах, цар царева, пуномо |
| ас је обучен као војник, час као софта, данас као Персијанац, сутра као Черкез, сад јерлија...{ |
| по авлији, по кући, посла се има много, данас, на тужан, велики празник, дан смрти њихове чучук |
| до.{S} И кажи селам Шемси-паши, џелату: данас му је прилепила блато на чело и ударила катран на |
| нпут с отлукане, једанпут са зерделије; данас кроз капиџик: сестра му удесила састанак.{S} Фати |
| “ буде пре свадбе.{S} Не сачека свадбу; данас му је било виђење.{S} Овде им је први састанак, а |
| ми мула у прокупачки сарај на договор.“ Данас, сутра, прексутра...{S} Прексутра се чу топот коњ |
| <p>А мула-Халим?{S} Јуче тако срећан, а данас и без кадуне и без сина.{S} Крв за крв!{S} Наћи ћ |
| да му је опише; она је лепша; шта је он данас својим очима гледао!{S} У заносу заборави ата, за |
| а она: — Избаци једно, Бал-беј.{S} Тако данас, тако сутра — остало једно, а он се радовао као д |
| ли; погађају ко је убио Исмаила.</p> <p>Данас се пронео глас да је убица Шемси, паша лесковачки |
| је дао...</p> <p>Али уместо Шемси-паша „Дангалија“, примив мулин селам, да пусти сина по граду |
| о сам, пашо, да га сад зову Шемси-паша „Дангалија“.{S} Што ћу му ја.{S} Сам је зарадио то прези |
| а.{S} Сам је зарадио то презиме, стекао дангу (ожиљак)...{S} Ха, ха, ха!{S} Шта ко чини, све са |
| уга, ниоткуд нада на <pb n="94" /> боље дане: све више вене лице, све се чешће чује сух кашаљ, |
| екала зиму у Топлици без наде на срећне дане, и ко зна <pb n="91" /> да ли с успоменама на Исма |
| до века; мисли и са женом се покаткад, дању, а и ноћу, разговара.{S} Она вели да испрате Бал-б |
| влачи се по шуми у дупље дрвећа и виче, дању, у пролеће, с кукавицама, а ноћу, увек, с кукумавк |
| сковац, где му је девојка потурчена, па дању тумара турским махалама као да је тражи, и ћути: а |
| она, по њену доласку, ока не сушаше; и дању и ноћу плакаше она што за три дана сузе не пусти.{ |
| ала; а сад, има три дана, не гледа, а и дању и ноћу говори.{S} Њена мајка, и мулина кћи, које с |
| и па се нада, радује се; Богу се моли и дању и ноћу, на јави, и у сну шапће молитву; не испушта |
| {S} У Топлици је.{S} Код њега је, с њим дању, и ноћу, у кули, и у овој ливади, на месечини, кад |
| лемство, на то се паша полакомио, стога дао душу ђаволу; за то се пашиница гордила, поносила се |
| оре; сви стари узеше говорити е је мула дао бесу, па би му они залепили блато на образ...{S} Од |
| Фати-султан дар, који би јој младожења дао за виђење.{S} Какав дар!{S} Калпак, по кадиви извез |
| моте сад под старост — <hi>бесу</hi> је дао...</p> <p>Али уместо Шемси-паша „Дангалија“, примив |
| д обести, већ из освете.{S} Јер мула је дао бесу сам себи да ће паши срамоту за жалост...</p> < |
| јој метну на грло бисер што јој Исмаил дао за <hi>виђење</hi>...</p> <p>Робиње јој простреше п |
| пут је обуо жуте чизме које је добио на дар од скадарскога паше, Арнаутина; поврх аџемскога шал |
| и јој младожења дао за виђење.{S} Какав дар!{S} Калпак, по кадиви извезен златом, и поднизан би |
| S} Шемси је био већ спремио Фати-султан дар, који би јој младожења дао за виђење.{S} Какав дар! |
| а аспру, па се големи, милостињу дадох; дариваће их прво цветом, па лишћем, па родом, Он, благ |
| скога хафуза кћер!</p> <p>— Рођаку цара дарова!</p> <p>— Није, није украо ни хафузову кћер, ни |
| бру надала, те није дирнула ништа ни од дарова ни од спреме, кад би се понова свадбовало да је |
| ет коња, буле причају.</p> <p>Колико је дарова и спреме види се, што је тим украшавало ове три |
| да што пре поскидају и склоне спрему и дарове. „Нека ти се донесу, кузум Есма, мердивене, па ч |
| из Смирне.{S} А Фатина спрема, и рухо, дарови од Солуна до Прокупља, донети су на двадесет коњ |
| ад пође читав караван с њеном спремом и даровима од његове куће к Прокупљу, па чаршилије истрче |
| красним и богатим Фати-султан-хануминим даровима; позлаћене арабеске на тавану сакривене су сви |
| мртве мајке Исмаилове.</p> <p>О богатим даровима, оделу и накиту, снаси од свекрве, свекра, гов |
| чана; и свадба ће јој скоро, чим буде с даровима готова.{S} Мимо кафезе јој пролази младожења; |
| ан, то јест носила, као собицу неку, од дасака, притврђену на две мотке, коју носе четири чифчи |
| е чифчије; други, нов, од простих белих дасака, <pb n="107" /> Цигани.{S} У првом је Ахмед-хафу |
| што га узнемирује: на пример, ако пукне даска на тавану, или ископа пас рупу крај конака, страх |
| узу досуђено за „сургун.“ На уживање му дато пет села у околини Ниша, и Прокупља, дивљега лепот |
| ове, све, скочише и похиташе за мангал: даће свекрва пашиница добар бакшиш.{S} Али их претече б |
| ва... чује његово дисање, и осећа његов дах, топли, на лицу, на уснама, удише га као зумбулов м |
| ане филџане и џезве, разбацане зилове и дахира, ни мангал, ни скупља ону гомилу мокра угљевља. |
| стало, нигде у хафуз-Ахмедову комшилуку дахира, ни саза, ни зила, нити се гдегод песма чује.{S} |
| илуку је тужно), већ из далека, чује се дахире, и песма; то буле, младе жене и девојке, певају |
| и турском и српском...</p> <p>И најзад, дахну душом, јер му јавише да је мир! нема Арнаута по д |
| по друмовима, ни у Прокупљу; мир...{S} Дахну душом паша, смишљајући, одмах, какав ће „пешкеш“ |
| бом против мула-Халима.“ Само мало паша дахну, па опет терет... „Хтео си у луг где булбули поју |
| , пламен, сијају очи, две звезде, више, два сунца...</p> <p>...{S} У Прокупљу је.{S} Чује камен |
| аше отворени.{S} Наједанпут се прошара: два дућана отворена, на три ћепенци спуштени, тако цело |
| се на његову сунцу, огледао се у његова два мора, Златном Рогу и Босфору, носићеш га у срцу до |
| ема.{S} Испрва у постељи дан, на ногама два; после на ногама дан, у постељи два: тако, тако, до |
| ц.{S} Гледала је све то она умним очима два месеца, а после, молила да се из Топлице <pb n="138 |
| оде јој несуђена заова, у Прокупље, на два дана, или, како Турци кажу, на две ноћи, да обиђе к |
| упље, у свој конак, па да јој падну она два венчања, ту да је испитају, ту да каже хоће ли код |
| ама два; после на ногама дан, у постељи два: тако, тако, док сасвим не леже...{S} Сирота!{S} А |
| ој оба венчања...{S} Жена не може имати два мужа, по закону; не може да..!{S} Кад је питају за |
| воришта, опасана високим, дебелим зидом два тахтаривана.{S} Један тахтариван, леп, бојадисан, н |
| ала никога до Бога и мула-Халима, а ево два три дана како се боји некаквога сна!{S} Кад пођем у |
| несрећу; али како да се опије, кад ово два дана ништа не пије.{S} Није пио два дана онај који |
| ово два дана ништа не пије.{S} Није пио два дана онај који се није трезнио, који је, како прича |
| а њима.{S} Ту су седели, прво попили по два филџана каве и попушили по чибук дувана, па отворил |
| } А!{S} Стамбол! <pb n="104" /> тамо су два мора, тамо аде, тамо наши конаци, на румелијској ст |
| ао да је тражи, и ћути: а ноћу виче.{S} Двадесет осам година од то доба, од његове девојке само |
| ови од Солуна до Прокупља, донети су на двадесет коња, буле причају.</p> <p>Колико је дарова и |
| здесет ни педесет; рекле бисмо да је од двадесет пет лета, да му није брада бела, дуга.</p> <p> |
| е жене волео; женио се седам пута.{S} У двадесет седмој имао је четири жене (једну у Прокупљу, |
| за, раја турска, Срби, опасани ликом; а дванаест крај носила иду, за смену, и по двојица их са |
| и страсно гледа превртање голубова „на дванаест глава“ и бој петлова.{S} Голубарник му је пун |
| дете, па пазе да не падне.{S} И Фати га двапут видела, на мазги, прошао је мимо њене кафезе, и |
| а слушаху, и три робиње Ахмед-хафузове, две црнкиње и једна Черкескиња.{S} Мирише капама и сарм |
| се румене јагодице, пламен, сијају очи, две звезде, више, два сунца...</p> <p>...{S} У Прокупљу |
| а и попа, све јој очита молитву, једну, две, дуге молитве; а на њеним грудима, испод кошуље, на |
| , на два дана, или, како Турци кажу, на две ноћи, да обиђе кућу (јер како јој погибе брат, напу |
| о собицу неку, од дасака, притврђену на две мотке, коју носе четири чифчије бекри-Ахмед-хафуза, |
| ела крв, и сад весела, смеши се!{S} Ове две то опазише, па Лесковчанка се тајно радује, а мулин |
| оне три, мало час будне, заспала; друге две натакле на прсте филџане, па ударају као зиловима, |
| паша, змија погана, ако искаш, добио је две: ја сам змији размрскао главу, Фати-султан трупину. |
| а од себе, а однеше јој невесту!{S} Оне две и робиња ударише у вику, али доцкан: човека је с не |
| н, султанијо!{S} Ашколсун!</p> <p>А оне две дадије, што досад удно собе стајаху, очекујући сврш |
| а, јер му не отиде на гроб; од тада оне две Арнаутке, дадије мулине кћери и сина, нешто се крад |
| е!{S} Минире!</p> <p>У собу улетеше оне две Арнаутке, дадије; сручише читав ибрик воде на Фатин |
| S} Од силног страха — онемела!{S} И оне две младе хануме, и робиња, више говоре покретима руку |
| ма, одмах, појавише се мулина кћи и оне две дадије, све три на коњма, с белим чаршавима преко б |
| шао је у женски хамам, с мајком; до пре две године излазиле преда њ девојке, развијене; купао с |
| за њено пуштање.{S} Најпосле је научише две муфтије, да се уда за другога непуштена.{S} Живела |
| ене, веселећи се с другарицама, пуца из две мале пушке од једанпут.{S} А једанпут <pb n="15" /> |
| сет три, па може бити озго још једну, и две.{S} Кад сам ја била девојка, он је био бећар...{S} |
| ене у харему три одаје, једна с улице и две из баште, где пашиница госте прима, што се турски з |
| његова.{S} Силај, па у силају јатаган и две мале пушке пећанке, са сребрним јабукама искићеним |
| е мулина кћи, а кропе је некаквом водом две старе Арнаутке, дадије мулине кћери и сина; трећа ј |
| лов на зечеве, и прођу сеоским путем но две-три Арнаутке на коњима, журе се у оближње село посл |
| али малу.{S} Ти, мула, пријатељу, хоћеш две!{S} Немој!{S} Срамоту си за жалост; немој још и жал |
| ице; млада, једва да има тридесет једну-две; родом из Сирије, из града Алепа, кћи некога паше, |
| а: жени ми се син хафузовом кћери; сто, двеста пута: биће ми снаха рођака цара царева.{S} Да се |
| : о севдаху, о ашку, о Меџнуну и Лејли, двоје драгих, што се толико волели, па се не узели: умр |
| И види чудо! груди му се расцепише, на двоје, а из ране покуља крв као из кладенца вода!...{S} |
| убиству мулина сина, о несрећној љубави двоје младих.{S} Сваки их жали; погађају ко је убио Исм |
| паши <hi>срамота</hi>: хајде метни ово двоје на теразије.{S} Ама, ко би био луд да мери перо с |
| > <p>Тако говоре, и Турци и буле, све у двоје, шапатом, у Прокупљу, по Лесковцу, Нишу и Врањи.{ |
| уди и жене о овом говоре шапатом, све у двоје.</p> <p>— Ако је <hi>ово</hi> истина, како ће грд |
| сараја.“ И ако се говори шапатом, све у двоје, ипак се рашчу, за час, по делом граду; а из град |
| </p> <p>— К’смет!</p> <p>Шапатом, све у двоје, али од уста до уста...{S} Мула дође у Прокупље, |
| ванаест крај носила иду, за смену, и по двојица их са стране придржавају, да се не накрећу.{S} |
| а дуго.</p> <p>Али од тада Фати мулу не двори, не пуни му чибук, не пали му га; од тада мула ни |
| аћена у живот и мало разгаљена узела је дворити мулу, као оца, или онако стара човека; приносил |
| твори капија, и појавише се из великога дворишта, опасана високим, дебелим зидом два тахтариван |
| о велике, са житницом удно непрегледног дворишта, с кошевима за кукуруз, с великом коњушницом.{ |
| парчадма тенећке, и асуре, и истрча из дворишта једна сиромашна жена, Српкиња, наричући за син |
| ..{S} Аман, Јараби!</p> <p>Кад изиђе из дворишта хафуз-Ахмед треће јутро, он виде пред својом к |
| , лупају капиџици, клопарају по калдрми дворишта налуне, клепећу папуче, звече котлови.{S} Све |
| .{S} У ниској, неолепљеној кухини преко дворишта, осим једнога слушчета Циганчета, готово запре |
| ри се главна капија широм, и унесе се у двориште тахтариван с Фати-султан-ханумом; а овај с њен |
| где је пусти ат брата њена; води је по дворишту где му је хрт и соко и говори о брату; прича о |
| и Ветернице, диже се Шемси-пашин конак, двоспратна кућа једна, врло пространа; одаје, одајице, |
| Шемси-пашину.</p> <p>Дођоше до конака, двоспратне куће једне, старе, врло велике, са житницом |
| ?{S} Пустио жиле и почео <pb n="113" /> де вене...{S} За садберк-ђул је башча према сунцу; за т |
| на сата.{S} Танка глава куд ти оком.{S} Дебела глава ни тамо где је десет бројеница речи...{S} |
| из великога дворишта, опасана високим, дебелим зидом два тахтаривана.{S} Један тахтариван, леп |
| високим чардацима и оградама, покривене дебелим снегом, обрисаним с кровова кошавиним крилима; |
| акшиш.{S} Али их претече бела робиња, с дебелим златним ланцем око врата, с великим златним кар |
| једанпут улази.“ Досад заповедала преко дебелоуснате црне робиње, Ђултер, а сад сама!{S} Слушки |
| х очију.{S} Пођоше по неравну друму, по дебелу снегу; али само мало, па наиђоше на пут очишћен; |
| ша; прекрстио ноге, загледао се у једну дебелу књижурину, укоричену црном кожом, што удара на м |
| >Зима.{S} Хладноћа каква скоро није.{S} Дебео снег притиснуо и брдо и долину, а вуци силазе с п |
| о ли једнога, али заман! ланац је грдно дебео, причвршћен је великом халком за гвозден клинац.. |
| аш сам...{S} Како му је бела брада: има деведесет.</p> <pb n="45" /> <p>— Сто.</p> <p>— Нема, к |
| а четрдесетог дана уби, кад за тридесет девет нико не могаде.{S} И чиме ли га, Алла’ удари, кад |
| нако како је суд наредио; и за тридесет девет дана ту био, ни јео ни пио, и који год је прошао, |
| јих се нису дотакли ни човек ни ђеније, девице што личе на зумбул и на мерџане, не би му усне о |
| горео.{S} Да га послужише шербетом оне девице којих се нису дотакли ни човек ни ђеније, девице |
| у, у рају где је зелених башта, извора, девојака с великим црним очима, у сеницама, сад...</p> |
| ломанке међу собом говоре да су то сузе девојака са седмога неба, што је Фати-султан несрећна.< |
| с?{S} Где је <hi>Хамам</hi>?{S} Где <hi>Девојачка К’на-ноћ</hi>?{S} У што им је прошла <hi>Мала |
| м спавају, мртве уморне, нарочито оне с девојачке стране.{S} Зар су се веселиле само ноћас?{S} |
| м; још испретурани јастуци где су оне с девојачке стране спавале; још нису затворени прозори, н |
| сина; јенђе помињу Лесковац; онима се с девојачке стране чини као да су поубијани сви грађани П |
| еру, лежала на шиљтету, лежала у својој девојачкој постељи; мењала место, час у мусафир-одаји, |
| а кад треба да је у њему...; велика је, девојка.{S} Родитељи греше, деца испаштају...</p> <p>Пу |
| го још једну, и две.{S} Кад сам ја била девојка, он је био бећар...{S} Аман!{S} Висок као селви |
| ан.{S} Сестра ти казује да је то красна девојка, и лепа, па смо се мула и ја разговорили и дого |
| .{S} Понекад дође у Лесковац, где му је девојка потурчена, па дању тумара турским махалама као |
| нама као жена, играо се с девојкама као девојка.{S} И ко зна, још би, да се мајка не сети е је |
| <p>— Лејле, Лејле-ханум, шаир (песник)-девојка.</p> <p>— .{S}Ашици, сваки има саз под мишком, |
| сургун Шемси-паша.</p> <p>— Туџар, шаир-девојка и ашици!{S} Конопци и сазови.{S} Хм!...</p> <p> |
| чера загорева, невестама се јувка цепа, девојкама ибришим мрси, удовицама памет померава...</p> |
| оје јој причају о Прокупљу, о женама, о девојкама, о младићима, о љубави. „Зар и овде има љубав |
| купао се са женама као жена, играо се с девојкама као девојка.{S} И ко зна, још би, да се мајка |
| е оволико воли; јер то је рука, истина, девојке <hi>султан</hi> али и његове кадуне.{S} Он љуби |
| аја, Фати-султан и овде нађе другарице, девојке, турске, Прокупчанке, које јој причају о Прокуп |
| десет осам година од то доба, од његове девојке само пепео, ваљда, јер је умрла још прве године |
| ема леша.{S} Са седмога су неба плакале девојке три дана и три ноћи за живом Фати-султан.</p> < |
| чини севап, спремајући и удајући сироте девојке?...{S} Она беше удата, а не живи с мужем, те га |
| и.{S} Све живо већ одавно будно, жене и девојке, и млади људи, и момци, и деца; све се већ окуп |
| дахире, и песма; то буле, младе жене и девојке, певају у башти између леха, крај пупољале руже |
| пројезди махалама, кадуне се, и жене и девојке, гурају уз <hi>кафезе</hi>, решетке на прозорим |
| ком; до пре две године излазиле преда њ девојке, развијене; купао се са женама као жена, играо |
| пних, смелих као у човека, чедних као у девојке.{S} Истина, и он је задиркивао многу лепу Циган |
| , комшија Фатина оца, пред кога је Фати девојком излазила развијена као пред оца.{S} И одмах се |
| ј старац што пре неколико месеца украде девојку, што отиде у сарај паши, што прими у аманет од |
| д, момче за женидбу, украли и потурчили девојку, с којом се три године волео.{S} Кад му је укра |
| и отвори.</p> <p>Затворила га мајка као девојку, јер зна како се Арнаути свете.{S} Пашу су, как |
| харему син.</p> <p>Затворила момка као девојку, па га не пушта.{S} Није јахач, није стрелац, а |
| у и уздишу: цело Прокупље жали несрећну девојку, кћер хафузову.</p> <pb n="40" /> <p>И у хафуз- |
| може бити <pb n="133" /> послао по шаир-девојци и ашицима неком своме пријатељу топличких јабук |
| на тужбу плачући; а кад ханума саслуша девојче, отеже:{S} Аааа!{S} И забрани сину да <pb n="78 |
| је био велики везир, ујак садразам, оба деда паше, рођаци бејелербејови...{S} Млад, кузум, твој |
| ки још жању, неки слажу у крстине, неки деду у стогове, а неки већ вршу: пуста остадоше поља, п |
| ори Мурад-беј, и гурну уз врата једнога дежмекастог старца.</p> <p>Она поче, испрекидано, одмар |
| ће му се судити на оном свету за рђава дела.</p> <p>Племство, госпоство, госпоство, племство, |
| > по зими, болна преболна, и где би она дела рухо и оружје брата јединца...{S} Уђе у одају, па |
| е подсмевају (јер јавно не смеју), и да деле с њом оно што јој зацело на лицу читају, бригу, ст |
| Њој је писано овако, њима онако.{S} Бог дели срећу, а ашчија чорбу, па нека им није на њу жао.{ |
| све у двоје, ипак се рашчу, за час, по делом граду; а из града глас оде у Топлицу.</p> <p>— Тр |
| велики, по мусломански и Стамбол и <hi>Дер-Се’адет/</hi>, то јест Врата Блаженства, на седам б |
| припевом:</p> <quote> <l>А! ха! ха!{S} Дервиш Баба!</l> <l>Љуби младу, удри стару кадуну!</l> |
| Ху!...</p> <p>— Мула!{S} Мула!{S} Ниси дервиш...</p> <p>— Нисам дервиш, али ћу да постанем, и |
| Мула!{S} Ниси дервиш...</p> <p>— Нисам дервиш, али ћу да постанем, и папаз ћу да будем, од чуд |
| n="135" /> мртви сан.{S} Што би имама, дервиша, па и попа, све јој очита молитву, једну, две, |
| ху.{S} Робиње и слушкиње <pb n="147" /> деру антерије на грудима од јада, и плачући раде по авл |
| грађани.{S} И Арнаути из пратње Фатине деру се, Алаа’!{S} Аллааа’! слободни су, кроз свој град |
| вљи узвици, небо се пролама; Арнаути се деру, сви у један глас:</p> <p>— Нећемо!{S} Не дамо!</p |
| ..{S} Буна, пашо азретлери!...</p> <p>— Десет пута пита, и десет пута одговарају, једно те једн |
| ила препала, од Прокупља до мулина села десет пута је снашле и пустиле детиње.{S} Сад лежи обез |
| и одаје десет жена уз припомоћ слушкиња десет дана.{S} Одаје се бејаху претвориле у радионице: |
| ти оком.{S} Дебела глава ни тамо где је десет бројеница речи...{S} Финоћа, то је Шемси-паша; пр |
| се, што је тим украшавало ове три одаје десет жена уз припомоћ слушкиња десет дана.{S} Одаје се |
| ретлери!...</p> <p>— Десет пута пита, и десет пута одговарају, једно те једно, испрекидано, зад |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Пре десетину година, у Старој Србији, у Митровици, уби једа |
| и још толико високу ограду, растргао би десеторо а то ли једнога, али заман! ланац је грдно деб |
| } Прво зажмуре, па поче гушчјим пером с десна на лево...; на колену пише.{S} Испрати писмо по т |
| Шемси <pb n="98" /> га посади до мулина деснога колена, а сам седе према њима.{S} Ту су седели, |
| 12"> <head>XII</head> <p>У Лесковцу, на десној обади Ветернице, диже се Шемси-пашин конак, двос |
| гутке се избудиле, гугучу!{S} Све тице „дестур“ (допуст) узеле, певају!...{S} Из далека, из јед |
| n="115" /> памети: годинама и узрастом дете, памећу човек — морале се крити.</p> <p>И ко зна д |
| тра — остало једно, а он се радовао као дете играчки, као што се радовао кад му петао осветла о |
| додали би:{S} Био би грех да се оженило дете (младић) бабом.{S} И ово сад није учињено од обест |
| е било још, као да су посадили на мазгу дете, па пазе да не падне.{S} И Фати га двапут видела, |
| и чести зуби, с ивицама и глеђом као у детета.{S} Очију је црних и крупних, смелих као у човек |
| рви пустио.</p> <p>И... ожени се старац дететом!</p> <p>Не, ту закон нема посла.{S} А није вала |
| е смеје, смеје, тепајући сину као малом детету, стискајући га на својим грудима, на грудима мат |
| ина села десет пута је снашле и пустиле детиње.{S} Сад лежи обезнањена; над њом плаче мулина кћ |
| ча, а Фати се и смеје и плаче, смеје се детињој памети, плаче за срцем јуначким.</p> <p>И мало |
| велика је, девојка.{S} Родитељи греше, деца испаштају...</p> <p>Путоваше до Солуна лађом, а од |
| и. „Аман, ага! <pb n="36" /> Аман, моја деца!“ У часу забуне, осим несрећне мајке, што из свега |
| ; по росној трави <pb n="144" /> повела деца накићене, обојена чела јагањце, које чувају за Кур |
| ене и девојке, и млади људи, и момци, и деца; све се већ окупало, пре сунца, крај пуне пупољака |
| шине слушкиње е им ваља ићи, плакаће им деца, остаће им мужеви без вечере, па ће бити грђене.</ |
| о украо невесту.{S} Вриска жена и писка деце разлеже се; силна врева! не зна се ни шта која гов |
| жене.{S} Од седам жена имао само петоро деце.{S} Сад једно.{S} Ни једна не беше из његова фиса. |
| ицу из прокупачког сараја, што оставише децу без родитеља и хранитеља, где грцају у плиткој Мор |
| , на ђул-су с недара, грла и руку...{S} Дечица се грче, прибијају се уз матер, или бабу, или да |
| ру, све чешће завришти Рузиђар (Ветар), диван арапски коњ, ождребљен близу Мртвога Мора, однего |
| ењала место, час у мусафир-одаји, час у диван-хане, како је загрејало пролетње, ђурђевско сунце |
| афезе</hi>, решетке на прозорима, па се диве младићу, његовој <pb n="10" /> лепоти, његову одел |
| лео да га се само боје, него и да му се диве, да се застиде од његова госпоства. „Знам га оволи |
| ђердек спремили.{S} И тој су се постељи дивиле Лесковчанке.{S} И та је постеља враћена из Шемси |
| сад одмах.</p> <p>И отури чибук, а узе: дивит, перо и хартију...{S} Прво зажмуре, па поче гушчј |
| ао у шаина, веђе самур, уста стамболски дивит!{S} Кад узјаше ата па прође прокупачким сокацима, |
| де другу половину Житорађа.</p> <p>Отац дивља звер, а кћи питома голубица.{S} И жена му је добр |
| ="61" /> луд, али хафуз, па зна: кад се дивљак ражљути, разума ни трунке, осећања „без узде и у |
| дића просвећена <pb n="49" /> ума, него дивљака; па она његова гласина нарочито кад је љут...!{ |
| !{S} Кад пусте осећањима на вољу, некад дивљаци; кад <hi>мисле</hi>, пре ће заборавити правила |
| е, набедили, али ко ће то доказати оним дивљацима.{S} Излетеће неко преда њ усред бела дана, па |
| они му Бога прихватише и продераше се, дивље:</p> <p>— Алла!{S} Аллааа!</p> <p>Одјекнуше брда |
| рођаку цара царева.{S} Јер ове просте, дивље „потпланинке“ виде у једној хануми четири, и за с |
| Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’! продераше се дивље Арнаути што беху промолили главу кроз врата, па с |
| губаве, уличке, обузима страх слушајући дивље узвике и пуцање пушака, те прилазе уз капије, дрш |
| то пет села у околини Ниша, и Прокупља, дивљега лепотана, где се поветарац разговара с Топлицом |
| и наједанпут се диже силна граја, вика, дивљи узвици, небо се пролама; Арнаути се деру, сви у ј |
| упљу, к Лесковцу; и пошто пусти некакав дивљи глас, викну: „Шемси!{S} Крв за крв!“ Суља се опет |
| араби (Господи)! шта би, Боже!“ чују се дивљи узвици. „Аман, ага! <pb n="36" /> Аман, моја деца |
| епове...</p> <p>Граја се не стишава, ни дивљи узвици; мулина кћи улази у одају где је Фати-султ |
| а“.{S} Тако говоре хануме.</p> <p>И тај дивни град, с много душа, велики, по мусломански и Стам |
| нијим харемима: дугачка поворка кола, с дивним коњима, улази у Прокупље, а хладна Топлица тужно |
| ом ће увек, овде, у кули, врло великој, дивној као падишахов сарај, коју је обасјало, сву, сунц |
| е каткад, али не на ату, него на једној дивној мазги, длаке као атлаз, у самим златним китама.{ |
| ну мула-Халим...{S} На власт хоће...{S} Дигао се цео фис <pb n="84" /> његов...{S} Војњаци посе |
| а!{S} Ноћас изгинули Турци, ђаури...{S} Дигао буну мула-Халим...{S} На власт хоће...{S} Дигао с |
| .</p> <p>— Шта?!{S} Шта? ! ...</p> <p>— Дигао се мула-Халим, цео фис...{S} Буна, пашо азретлери |
| ј мулина кћи и хвата је под мишку да је дигне.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, сунце: дође време и |
| зове војне старешине, да им заповеда да дигну војску на оружје, да иду да умире побуњене Арнаут |
| атом.{S} Боји се буне, да се Арнаути не дигну на њена оца, што никад досле, да му не запале кул |
| >У Лесковцу, на десној обади Ветернице, диже се Шемси-пашин конак, двоспратна кућа једна, врло |
| рњу са ливада загрејаних дневном жегом, диже се као дим тамјана из кадионице, испуњава поље, се |
| ди а не може, онај га свет гледа; и она диже руке, па опет их спушта, свет гледа...{S} И загрли |
| кад је ишао Шемси-паши први пут, и кад диже буну с претње и плашења Шемси-пашина; те један ста |
| чна.</p> <p>Аллааа! простења мула, а не диже руку с груди.</p> <p>— Да те не пробада?</p> <p>— |
| договор, па оде у кулу; и наједанпут се диже силна граја, вика, дивљи узвици, небо се пролама; |
| а к другој, као да се разговарају.{S} И диже се мирис кроз свежину вечерњу са ливада загрејаних |
| север, што час-по са страшним фијукањем диже снежну прашину и сноси је с брда у долине, гради с |
| е покоја угаси; Исмаил је попустио коњу дизгине, пустио га да иде како хоће, полако, а сам је п |
| зид: педесет „ката рубе“, све свила из Дијарбекира, све вез из Смирне.{S} А Фатина спрема, и р |
| кама и јастуцима из Смирне, завесама из Дијарбекира, персијским ћилимима, огледалима са стаклен |
| а ваздуха ни мало, мирис јела, с одела, дим дувана, угаљ у мангалу, дисање толико душа, туга, н |
| ет сипе: сваку по на особ послужује.{S} Дим дувана колута се, носи га у вис пробуђен поветарац; |
| а загрејаних дневном жегом, диже се као дим тамјана из кадионице, испуњава поље, села с кућицам |
| div type="titlepage"> <p>ЈЕЛЕНА ЈОВ.{S} ДИМИТРИЈЕВИЋА</p> <p>ФАТИ-СУЛТАН</p> <p>САФИ-ХАНУМ</p> |
| аје све како је у нашем танком дину.{S} Дин нам је танак, танак, мрежа паукова...{S} И ја знам, |
| т, и познаје све како је у нашем танком дину.{S} Дин нам је танак, танак, мрежа паукова...{S} И |
| , пуне пушке, оштре јатагане.{S} И није дирао никога; али ко њега дирне, тешко томе, не окани г |
| не.{S} И није дирао никога; али ко њега дирне, тешко томе, не окани га се докле га не сатре.{S} |
| очекивала, све се добру надала, те није дирнула ништа ни од дарова ни од спреме, кад би се поно |
| {S} Шушти бор... шапат је то, Исмаилов, дисање, тако јако, све јаче, као да су се скупили око њ |
| а, с одела, дим дувана, угаљ у мангалу, дисање толико душа, туга, ниоткуд нада на <pb n="94" /> |
| S} Тишина, дубока, мртва... чује његово дисање, и осећа његов дах, топли, на лицу, на уснама, у |
| о бисага, увијене у јапунџа као људи; а дице им је умотано до самих очију.{S} Пођоше по неравну |
| њим земља...</p> <p>А онај велики пас у дишар-авлији чисто помахнита: лаје, трза се, прескочио |
| се мујезиново <hi>Алах-екбер</hi>.{S} У дишер-авлији залаје грдно велики пас, јер му се час по |
| тамо плашио, откидао од једнога старога дишћурка самур, па јој то метао у недра, вичући:{S} Сич |
| S} Сви се претворили у ухо.{S} Чисто не дишу.{S} Мртва тишина.</p> <p>Махмуд-беј понови питање, |
| не на ату, него на једној дивној мазги, длаке као атлаз, у самим златним китама.{S} Кад би отиш |
| простреше постељу; метнуше јој кану на дланове и табане, на нокте руку и белих ножица, као нев |
| апију, одједанпут, и звекир, и халка, и дланови.</p> <p>— Шта је?...{S} Ко тако лупа?!...</p> < |
| се према Фати-султан, и силно припљеска длановима, вичући:</p> <p>— Мирсаде!{S} Минире!</p> <p> |
| ећ промуклим гласовима; пљескају хануме длановима, подврискују, падају у севдах; свекрва баца б |
| е.</p> <p>Паша скочи, и таман да пљесне длановима за сејмене, мула узвикну!</p> <p>— Јазук!{S} |
| не зна с кога краја да почне.{S} Пљесну длановима.{S} Уђе његов силистер полако, и мало погнут. |
| јагодица, из оборених очију, те пљесну длановима и закука: „Вај!{S} Вај!{S} Вај!{S} Јазук, кће |
| ј руци, тако белој, с црвеним ноктима и дланом, с плавим жилама кроз које крв струји полако.{S} |
| е, јер се чу лупа.{S} Фати-султан удари дланом у врата; жене се зачудише, не знају шта ће, људи |
| ви до мрака, док пашиница не узе лупати дланом у врата, заклињући га у њихова Бал-беја, да јој |
| оз свежину вечерњу са ливада загрејаних дневном жегом, диже се као дим тамјана из кадионице, ис |
| не, како причају буле, три године.{S} У дну једне мусафир-одаје сложени су душеци, јоргани, јас |
| свила и кадива, све везено златом.{S} У дну друге мусафир-одаје читава кујунџиница, зарфови од |
| исли: „Јесте, мула, блато ми до појаса, до гуше: како ћу каљав кроз град, кроз вилајет где пашу |
| е пред капијом своје сестре удате овде, до куће Ахмед-хафузове: ту му приђе сестрин сеиз, ухват |
| ћ</hi>?{S} У весељу, од вечери до зоре, до белога дана.{S} Мирише свеж ноћни ваздух на шебој и |
| По Прокупљу се ни о чем више не говори, до о грозном убиству мулина сина, о несрећној љубави дв |
| оја мајка не уме те друкчије световати, до: кад те испитују, одговарај слободно, и све по срцу. |
| и спуштених очију.</p> <p>У овој кући, до пре неки дан веселој, сад брига, страх и стид, а кад |
| то јест да никога не може снаћи друго, до оно што му је писано прстом Алаховим по челу, кад је |
| лако...</p> <p>Паша је сам, сваку ноћ, до глухо доба; седи на једној отвореној ћошки на меком |
| претегло.{S} До пред свадбу сваку ноћ, до зоре, сви отмени хареми, и свирка, песма; а сад нико |
| одине ишао је у женски хамам, с мајком; до пре две године излазиле преда њ девојке, развијене; |
| ово мерило, ко зна шта би претегло.{S} До пред свадбу сваку ноћ, до зоре, сви отмени хареми, и |
| ао је допрети и до падишахове хануме, а до ње не.{S} Ко ће јој о томе говорити, кад јој паша ни |
| у недељу ујутру рашчу се по Прокупљу, а до довече оде тај глас у Лесковац, у Ниш, и Врању.{S} А |
| очима.{S} Сад је ушао у седамнаесту, а до пре три године ишао је у женски хамам, с мајком; до |
| ије планина, него џин, џински цар, кога до сад нико није видео, само га она гледа.{S} На глави |
| село.{S} Нене ми се није бојала никога до Бога и мула-Халима, а ево два три дана како се боји |
| па кроз разјарену руљу, све од једнога до другога, говори им, обавештава их, моли их да не учи |
| под мишком, зар ниси видео?{S} Од града до града иду, ударају у саз, песме ваде и певају, па до |
| мо: зидови су им, од <pb n="71" /> пода до тавана, покривени красним и богатим Фати-султан-хану |
| ио у бачву, те се у вину купао.{S} Хода до ноћи, тад долази, и онако мокар сруши се на шиљте, у |
| p>Сутра-дан угледаше Арнаути кроз своја до пре неки дан тучна поља, кроз ливаде тахтариван, то |
| да!{S} Добро људи зборе: траје од петка до суботе...</p> <p>Дође дан поласка.{S} То јутро је Фа |
| {S} Колико се била препала, од Прокупља до мулина села десет пута је снашле и пустиле детиње.{S |
| , изгореле усне.{S} За толиким животима до сад сузе не пусти, а сад за једним кишом их лије.{S} |
| } Црна Ђултер пребројила колико је дана до његове свадбе, па толико зрна пасуља метнула у чпаг |
| Фатина спрема, и рухо, дарови од Солуна до Прокупља, донети су на двадесет коња, буле причају.< |
| ...{S} Начинићемо ти леп тахтариван, па до Белога Мора ћемо те тахтариваном, од Белога Мора ђем |
| чај, пријатељу.{S} Слушаћу те од сад па до века.</p> <p>Мула непрестано држи груди, клати се и |
| кроз капиџике, из целе махале, од јутра до мрака: остављају у предсобљу мокре чадре, фереџе, ск |
| p> <p>Шапатом, све у двоје, али од уста до уста...{S} Мула дође у Прокупље, сјаха пред сарај, н |
| и хафуз је, зна напамет мусаф од корица до корица, па и мене учио мусафу, ја многе суре знам он |
| мива се, пере уши, руке до лаката, ноге до колена — узима абдест, мрмља молитву, спрема се за к |
| очи кроз прозор.{S} Једним кораком дође до невесте, подвуче јој засукане, жилаве руке испод леђ |
| рити.{S} Каже Фати-султан-хануми, да је до овога часа била и Џафер-бејова и мула-Халимова, а од |
| где су јенђе, умива се, пере уши, руке до лаката, ноге до колена — узима абдест, мрмља молитву |
| јој било као она светлост што јој допре до зенице ујутру, кад се пробуди и очи отвори.</p> <p>З |
| } Алла’! севдах женски! од петка у вече до суботе ујутру!“ говоре Турци. „Јазук!“ узвикују буле |
| реше, деца испаштају...</p> <p>Путоваше до Солуна лађом, а од Солуна коњима и тахтариванима пут |
| ац, столицу Шемси-пашину.</p> <p>Дођоше до конака, двоспратне куће једне, старе, врло велике, с |
| чиста, јер онај глас могао је допрети и до падишахове хануме, а до ње не.{S} Ко ће јој о томе г |
| ..{S} Јер да је, кћери, истина, било би до сада сведока.{S} А где су сведоци?...{S} Нигде једно |
| ју одају, метну чивију, па се не појави до мрака, док пашиница не узе лупати дланом у врата, за |
| на тахт, Шемси <pb n="98" /> га посади до мулина деснога колена, а сам седе према њима.{S} Ту |
| бе, дуго разговара, и код ње руча, седи до икиндије; после се прашта као да ће Вог зна куд, а н |
| и сети, и мисли: „Јесте, мула, блато ми до појаса, до гуше: како ћу каљав кроз град, кроз вилај |
| и страха, кад не може срамоте, никад ни до века; мисли и са женом се покаткад, дању, а и ноћу, |
| т, на коњма, у празничном руху, оружани до зуба.{S} Кад год прате мулу у сарај, увек се обуку, |
| сви као разјарени рисови, и сви оружани до зуба.{S} Чекају Фатин одговор, па...</p> <p>Врата се |
| а К’на-ноћ</hi>?{S} У весељу, од вечери до зоре, до белога дана.{S} Мирише свеж ноћни ваздух на |
| њене усне на својим..., овако ће остати до зоре...</p> <p>Гру!{S} Гру! плануше неколике пушке к |
| чифчије хафуз-Ахмедове, јер су Арнаути до његових чифлука, и гине војска...{S} Он посла још во |
| илу и <hi>салтанат</hi>, јер свуд капак до капка...; и псе, шугаве и губаве, уличке, обузима ст |
| <l>Мор дугмета запучила она </l> <l>Чак до ђердане...</l> <l>Од акшама љубиће је драго...</l> < |
| а ће је зауставити.{S} Таласа се, човек до човека, па сви као бунтовници, из очију пламен сукља |
| у да пустиш, не би пала на земљу; човек до човека, Арнаути, па сви као разјарени рисови, и сви |
| ливадом, зеленом, пуном цвећа, с травом до колена; пред њима јунак на ату, у златним хаљинама, |
| -беј, с великом белом чалмом и с ћурком до земље, Турчин, комшија Фатина оца, пред кога је Фати |
| упа, да се тај кривац закопа у њу таман до појаса, и за четрдесет дана, који год мимо њега прођ |
| ила...{S} Пред кулом су Арнаути, не као до сада из неколико села, већ из свих, и што је год за |
| коњима и тахтариванима путовали су дуго до Прокупља; Прокупље је Ахмед-хафузу досуђено за „сург |
| hi> као у Алаха: не може је снаћи друго до оно што јој је писано.{S} Гледа у ту бледу звезду, п |
| А кад је већил пошао, мула га испратио до преко прага!{S} Шта су се разговарали у одаји, нико |
| з руку...</p> <p>Али Фати би добро само до пролећа, па опет рђаво, потајне грознице, кашаљ сух, |
| е год за пушку дошло је, па све оружано до зуба, све шкрипи зубма, све тајно прети паши, највиш |
| јапунџа као људи; а дице им је умотано до самих очију.{S} Пођоше по неравну друму, по дебелу с |
| што сарош-каранфил, посрнув, први цвет до себе додирне...{S} Да га крилати коњи, ветрови, прен |
| листер изврши пашину заповест.{S} И већ до подне опколише сејмени кулу мула-Халимову.</p> <p>— |
| рем-ханума...{S} Знаш ону Мејрем-хануму до теткине ти куће, што је увек као ат без узде и улара |
| атном Рогу и Босфору, носићеш га у срцу до века, па баш да живиш, пошто си га видео, још сто го |
| али га не каменује, и ако има рока још до мрака.{S} Пролазе људи и чуде се: „Алла’!{S} Алла’!{ |
| и раде, опет раде, јер се не зна време, доба ноћи или дана, кад ће се појавити тахтаривани с ха |
| иду улицама без пратње, похиташе у ово доба саме!!{S} Жене!...{S} Буле!!{S} Кад пусте осећањим |
| ројеној по стамболски, коју је у срећно доба Фати скројила.{S} Пуцала је из дуге пушке, <pb n=" |
| оћу виче.{S} Двадесет осам година од то доба, од његове девојке само пепео, ваљда, јер је умрла |
| /p> <p>Паша је сам, сваку ноћ, до глухо доба; седи на једној отвореној ћошки на меком шиљтету, |
| ње јој привиђење.{S} Сваке ноћи у глухо доба, вели, види мајку; хода по кули, каже, као жива, и |
| хиташе за мангал: даће свекрва пашиница добар бакшиш.{S} Али их претече бела робиња, с дебелим |
| чком вуку, медведу, и земљак, и друг, и добар пријатељ...{S} хоћу да му пратим писмо и у њему с |
| сели су; и таман да носе свом господару добар глас, тргоше се, јер се чу лупа.{S} Фати-султан у |
| тек подиже главу и полете, као да крила доби, ка Арнаутлуку, да што пре однесе црни глас родите |
| Да те не учи његова кћи?{S} Ааа“ Кад не доби одговора, стара настави:{S} Џафер-беј је млад, вид |
| А Шемси-паша, змија погана, ако искаш, добио је две: ја сам змији размрскао главу, Фати-султан |
| ен; први пут је обуо жуте чизме које је добио на дар од скадарскога паше, Арнаутина; поврх аџем |
| а кћи питома голубица.{S} И жена му је добра; у кући је, штоно <pb n="9" /> реч, мања од маков |
| у тражили њена комшију, или рођака, или добра познаника, кога би, кад би јој заискао пуномоћје, |
| а хоћу Шемси-пашу да оставим.{S} Јербо, добро збориш: и Алах за један грех једну казну...{S} А |
| -по тужно прошапће; А, женски севда!{S} Добро људи зборе: траје од петка до суботе...</p> <p>До |
| тене.</p> <p>— Исмаил!...{S} Исмаил!{S} Добро дошао! рећи ће му сабајле сестра.</p> <p>— Ево ме |
| елд’н!{S} Сефа ђелд’н! (Добро дошао!{S} Добро дошао!)</p> <p>Тако у очи Ђурђева дана, и сву ноћ |
| ло је смешно“.</p> <p>Пашиница је знала добро ту турску пословицу, а није се ње ниједанпут сети |
| нуће ока баци се на Лесковчанку, заиста добро плаћену, дохвати је за рамена, обори је на под, и |
| ха, ха!{S} Шта ко чини, све сам себи, и добро <pb n="131" /> и зло...{S} Носи му селам, пашо, п |
| бројенице из руку...</p> <p>Али Фати би добро само до пролећа, па опет рђаво, потајне грознице, |
| >— Што ме гледаш, мула?{S} Не зборим ли добро?</p> <p>Он ништа не одговара.{S} Гледа га.</p> <p |
| ноћ гледала Фати-султан-хануму, те јој добро упамтила и очи и лице, и руке и ноге, и стас и хо |
| ори она (јер ни код другога не беше јој добро), па се врати мајци слободна.{S} Тако је било, ку |
| рв последњега сиромаха.{S} Није ли тако добро?{S} Алах не праћа по душу богаташа једнога, а по |
| ору...{S} Сефа ђелд’н!{S} Сефа ђелд’н! (Добро дошао!{S} Добро дошао!)</p> <p>Тако у очи Ђурђева |
| i>мисле</hi>, пре ће заборавити правила доброг понашања најпросвећеније жене, но оне...</p> <p> |
| од оца, више пута, и у њој се мирној и доброј, милостивој према сваком, што подиже очи к небу |
| домови, па свака своје жали, над својим добром нариче; жури се да је што пре код своје куће, ма |
| , нешто проговоривши, осмехне, мајка се добру нада, а кад се сухо накашље, страхује; обухвата р |
| ља, све је нешто лепо очекивала, све се добру надала, те није дирнула ништа ни од дарова ни од |
| ш да се светиш Шемси-паши?{S} Доста!{S} Довде што си правио, сваки рече аферим! одавде што би, |
| азговараће се, договориће се с мулом да доведе Фати-султан у Прокупље, у свој конак, па да јој |
| </p> <p>Мула пристаде да се Фати-султан доведе у Прокупље, у његов конак: ту да јој „падну“ оба |
| еднако Фати по коси.</p> <p>Кад Арнаути доведоше хафуза, па се он стропошта крај своје кћери, и |
| е отиду у Топлицу, под Јастребац, да му доведу мула-Халима, то јест, да му кажу, е га је поздра |
| чак из Скопља, дошли с јенђама, све то довела свекрва пашиница.{S} Скоро <pb n="29" /> ће теле |
| едељу ујутру рашчу се по Прокупљу, а до довече оде тај глас у Лесковац, у Ниш, и Врању.{S} А су |
| .{S} Ја сам ноћас снила..., па...{S} Не доврши него белим ручицама, меким као паперје покри очи |
| оља да чујеш одмах, ја ћу...{S} Мула не доврши, него метну руку на јатаган, па устаде.</p> <p>П |
| ign xml:lang="tr-Cyrl">Саба олду, ђунеш догду, ујанмаз!</foreign> </note> <note xml:id="SRP1907 |
| адна...{S} Доћи ће ми на разговор, и на договор, није друго; да се договоримо да...{S} Фати-сул |
| посла га мула-Халиму на разговор, и на договор...</p> <p>— Мула, стари друже, пријатељу, рече |
| ... дошао ми мула у прокупачки сарај на договор.“ Данас, сутра, прексутра...{S} Прексутра се чу |
| о верује да мула пристаде на разговор и договор, и на све друго, с пашиних <pb n="99" /> лепих |
| цу, каза Арнаутима, пред кулом, за овај договор, па оде у кулу; и наједанпут се диже силна грај |
| м да се и њена реч чује.</p> <p>Мула се договори с пашама, па се врати у Топлицу, каза Арнаутим |
| лепа, па смо се мула и ја разговорили и договорили“...{S} Он је ижљубио мајци руку, и „секао“ ц |
| зговор, и на договор, није друго; да се договоримо да...{S} Фати-султан на испит изиђе; на испи |
| е да јој сам каже шта се са Шемси-пашом договорио, не би ли га тада погледала, и опростила му ш |
| го најмирнијега човека; разговараће се, договориће се с мулом да доведе Фати-султан у Прокупље, |
| не може крв за крв, <hi>како може</hi>, додаје она, и облије јој румен бледо лице.</p> <pb n="6 |
| вала ни грех, рекли би мусломани.{S} И додали би:{S} Био би грех да се оженило дете (младић) б |
| едну није погледала, па ни онда, кад су додиривале земљу, врховима прстију, где је поруб њене а |
| ош-каранфил, посрнув, први цвет до себе додирне...{S} Да га крилати коњи, ветрови, пренеше у Ар |
| се, гледају се; он, у љубавном заносу, додирну врховима прстију њено <pb n="14" /> лице, и очи |
| срну као од поветарца „сарош каранфил,“ додирну својим чистим уснама њене чисте усне, као што с |
| су.{S} И врховима својих нежних прстију додирну место на лицу где је Исмаил додирнуо, па их тад |
| ата; али пре него што је пошао, није га додирнуо стрменом, а ат није вриснуо, да одјекну брда и |
| њој о љубави говорио, њено лице прстима додирнуо, своје прсте љубио, и њене усне, најпосле, вре |
| ију додирну место на лицу где је Исмаил додирнуо, па их тад љубљаше, много, и страсно...</p> <p |
| па се неколико пута сеже и не смеде их додирнути својом препланутом и доста рапавом руком.{S} |
| ова, бију земљу копитама, и само што их додирнуше стрменом, раширише ноздрве, полетеше; па и он |
| дугачки врат, а танким ногама мислиш не додирује земљу...</p> <p>Пројезди махалама, па стане пр |
| као руке под појас, хуче; иде око куће, дође пред кућу, а не улази унутра, не може, не сме.{S} |
| недељу; а онда, у петак, јутро бејаше, дође к њој у одају једна стара беговица, Лесковчанка, п |
| не.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, сунце: дође време изусти и Лесковчанка, устајући, и исправљају |
| а.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, звездо: дође време, говори јој мулина кћи и хвата је под мишку |
| прими писмо, и прочита га, пође на пут; дође у Лесковац, сину својега умрлога друга; Шемси-паша |
| ушају Арнаути, и слуша мула, чека...{S} Дође петак, Шемси-паша, са својим харемом и с таквом пр |
| старешина сејмена.</p> <p>— Да дође, да дође, ха-ха-ха! одговара с прозора куле главом мула, и |
| лом Суљи старешина сејмена.</p> <p>— Да дође, да дође, ха-ха-ха! одговара с прозора куле главом |
| ју, ту да каже хоће ли код муле, или да дође његову Бал-беју.{S} За Бал-беја ће; ружа је за бул |
| и луд, па се задоцнио...{S} Оставио да дође сутра.</p> <p>Мајка се заљуља још више, и узе мрмљ |
| у двоје, али од уста до уста...{S} Мула дође у Прокупље, сјаха пред сарај, нема заптија.{S} Из |
| па се онесвестила.</p> <p>Само мало, па дође к себи, још блеђа, још жућа.{S} Мулина је кћи љуби |
| и се и турско и каурско“.{S} Па још кад дође ред да врати оно што је Фати-султан-ханумино: кад |
| а ноћу, увек, с кукумавкама.{S} Понекад дође у Лесковац, где му је девојка потурчена, па дању т |
| а се докле га не сатре.{S} А кад му год дође <hi>селам</hi> (поздрав) од сараја, то јест од паш |
| га са сузом, и са жељом, да јој што пре дође највећи празник — свадба.{S} Сад је Исмаил-бег вид |
| hi> (сотона).{S} Сад, у петак који први дође, Шемси ће по лепу Стамболку..{S} И зацело говори: |
| ла, као Лејле, Лејле-ханум...{S} Па јој дође мило, лако јој је, наслони чело на свето место, на |
| и пуномоћнике, сведоке, имама.{S} И чим дође мало к себи, Арнаутке је покрише фереџом мулине кћ |
| , ускочи кроз прозор.{S} Једним кораком дође до невесте, подвуче јој засукане, жилаве руке испо |
| ада не виде муле, мужа свога, ни јој он дође, нити га она позва; не помену га.{S} Као красне То |
| > <p>А о чем говоре хануме?</p> <p>Како дође из Цариграда Ахмед-хафуз, о њему па о њему.{S} Прв |
| а несуђеној заови; а кад јој мајка опет дође, њој:{S} Ништа ми није... није грозница.{S} И сило |
| н!{S} Сичан (миш! миш)!{S} Али једанпут дође Замбак својој хануми на тужбу плачући; а кад ханум |
| Поздравио Шемси-паша мула-Халима, да му дође у прокупачки сарај, говори под кулом Суљи старешин |
| жу, е га је поздравио Шемси-паша, да му дође у прокупачки сарај.{S} Силистер изврши пашину запо |
| црним очима, у сеницама, сад...</p> <p>Дође време да се растану; он извади из недара низ бисер |
| оре: траје од петка до суботе...</p> <p>Дође дан поласка.{S} То јутро је Фати била врло весела; |
| ударају у саз, песме ваде и певају, па дођоше и у наш Лесковац, ама им даде сургун Шемси-паша. |
| другу уместо Фати-султан.</p> <p>После дођоше у конак Турци и Арнаути Прокупчани, и само Турци |
| гом Топлици и гробу Исмаилову...</p> <p>Дођоше наспрам Прокупља, мула оборене главе, замишљен, |
| Лесковац, столицу Шемси-пашину.</p> <p>Дођоше до конака, двоспратне куће једне, старе, врло ве |
| ударају коње стрменом сваки час; а кад дођу близу каквога дрвета, опале, неки, из пушке, те се |
| им ата, да га причува, знојава провода, док се он са сестром види, поразговара.{S} По некад му |
| метну чивију, па се не појави до мрака, док пашиница не узе лупати дланом у врата, заклињући га |
| ве мање, тише, полако нестаје, изумире, док не завлада дубока, мртва тишина.</p> <p>И дан сврша |
| ства, збуњено, не умејући одатле изићи, док их не опомену пашине слушкиње е им ваља ићи, плакаћ |
| ногама дан, у постељи два: тако, тако, док сасвим не леже...{S} Сирота!{S} А док сасвим не леж |
| уту селамлука, и хуче ту, хуче сву ноћ, док га најпосле сан не савлада.</p> <p>— Нико му се ниј |
| {S} Гордила се, поносила се, па сад?{S} Док се паша не врати из Прокупља, све је нешто лепо оче |
| на нарочито кад је љут...!{S} Старац, а док му не погибе син, играо се јуначких игара с топличк |
| , док сасвим не леже...{S} Сирота!{S} А док сасвим не леже, мало, мало, па белој робињи на само |
| то Замбак-робињу, и није је пуштао отуд док не обећа да ће се играти с њим <hi>Шећер-Шербет</hi |
| ива горке сузе...{S} Хита да се наплаче док јој је кћи врх земље; јер кад буде под земљом, уздр |
| кво дрво?{S} Не остављају га на миру ни док му је род зелен, а камо ли кад узри...{S} Много род |
| <l>Од акшама љубиће је драго...</l> <l>Док се не сване...</l> <l>Сад ће одлетет’, мајко,</l> < |
| ба, и сукне јој пламен из очију.</p> <p>Док је Ахмед-хафузовица седела у Топлици Фати се мало п |
| како она верује, набедили, али ко ће то доказати оним дивљацима.{S} Излетеће неко преда њ усред |
| S} Мали, стоји према брегу, па не гледа докле му глава досеже, него упро очи у врх.{S} И ено га |
| овек — морале се крити.</p> <p>И ко зна докле би Лесковчанка овако, китила и везла, јер је Сади |
| њега дирне, тешко томе, не окани га се докле га не сатре.{S} А кад му год дође <hi>селам</hi> |
| тан, сличан гласу какве животиње кад се докопала плена...{S} Похита кроз прозор с невестом: спу |
| тње, ђурђевско сунце земљу понекад и на доксату: да јој мирише земља, покривена травом, да јој |
| а млада Прокупчанка, што је мало час на доксату каву кувала; а ове, све, скочише и похиташе за |
| бубњи, писнуше зурне... то поздрављају долазак мулине кадуне Арнаути грађани.{S} И Арнаути из |
| лину, а вуци силазе с планине урлајући, долазе топличким домовима у госте...{S} Украј пута мучи |
| ој кући тишина.{S} Истина, једне хануме долазе, друге одлазе, али све тихо и полако.{S} Са „чад |
| мула рече ово:</p> <p>— Јок!{S} Нека не долазе паше у Топлицу, јер су Арнаути сад...{S} У сарај |
| , жали: у бунилу виче: „Ево Исмаила!{S} Долази по мене, благо мени!“...{S} Зна дан, сат, час ње |
| ушка и сабља, ту ће лепа реч.{S} А мула долази у сарај кад се год позове.{S} Зваће и свога приј |
| е се у вину купао.{S} Хода до ноћи, тад долази, и онако мокар сруши се на шиљте, у једном куту |
| ије видео; ради ње сваки дан у Прокупље долази, и ради ње свако јутро, сваке икиндије мимо њену |
| ћкама, обученим у густо ђурђевско лишће долази мирис: мирише јоргован, мирише јасмин, мирише ис |
| по душу сиромаха другога, не: све један долази...{S} Азраил, па Азраил.{S} Тако, пашо, пријатељ |
| у Арнаутлуку, и лети и зими, али му син долази у Прокупље врло често; а кад пројезди махалама, |
| ере, па ће бити грђене.</p> <p>Једне су долазиле, друге одлазиле, тако по вас дан, неколико дан |
| , чувши да им је болна мулиница, почеше долазити на коњма, с раширеним белим чаршавима преко пу |
| ако <hi>сестра</hi> наместила, оставила долапе незатворене, чивилуке непокривене.{S} И час-по, |
| кад се појави изненада, из преграда под долапима, у оној одаји где с мајком спава.</p> <p>Тугов |
| о рухо, стоји сложено у широм отвореним долапима; Исмаилово оружје, виси на чивилуку непокривен |
| о мени!“...{S} Зна дан, сат, час његова доласка.</p> <p>„На Ђурђев дан ће доћи, рано, у ђурђевс |
| ла к’смет и Алахово Писмо, она, по њену доласку, ока не сушаше; и дању и ноћу плакаше она што з |
| ана; одаје, одајице, ћошке, софе, горе; доле трем и одаје за послугу, под селамлуком мушку, под |
| у звезде, као кандила која је природа и доле припалила душама невино изгинулих, што блуде ноћу, |
| са се по јастуку просула.... јорган јој доле, код ногу; једна ножица, још бела, с црвеним табан |
| р: у бело се облачи Јастребац, и брда и долине, и увија се у бези покров брег под Јастрепцем на |
| диже снежну прашину и сноси је с брда у долине, гради сметове, камо би запали и ати а некмоли љ |
| није.{S} Дебео снег притиснуо и брдо и долину, а вуци силазе с планине урлајући, долазе топлич |
| чај примити госта, и казати му ако није домаћин (или домаћица) код куће пошто је сео и одморио |
| оста, и казати му ако није домаћин (или домаћица) код куће пошто је сео и одморио се.{S} Пашини |
| јани сви грађани Прокупља, попаљени сви домови, па свака своје жали, над својим добром нариче; |
| зе с планине урлајући, долазе топличким домовима у госте...{S} Украј пута мучи голо дрвеће, иск |
| } Али ето шта му је то њему драго сутра донело!</p> <pb n="80" /> <p>Тешко му је било што их је |
| p>— Слушај, пријатељу.{S} Од Шемси-паше донео си селам мени; од мене носи селам Шемси-паши:{S} |
| молила да се из Топлице <pb n="138" /> донесе; и, ево, месец дана чулним очима то гледа.{S} Гл |
| који рођаку цара царева у његов пашалук донесе.{S} Ни он излази из конака, ни пашиница, ни паши |
| у и склоне спрему и дарове. „Нека ти се донесу, кузум Есма, мердивене, па чеврета... чевре по ч |
| еко пупих бисага, да је обиђу, и да јој донесу понуде.{S} Пуни рафови понуда, баница у бакарним |
| , и рухо, дарови од Солуна до Прокупља, донети су на двадесет коња, буле причају.</p> <p>Колико |
| адихани, као да су пешке дошли, трчећи; донеше му црн глас:</p> <p>— Пашо азретлери!{S} Буна!{S |
| атерино је срце разумело какав јој глас доноси ат сина њезина...</p> <p>И мула је протумачио вр |
| е барјак... повукоше се, и одмах почеше доносити из Ниша, кријумчарећи, праха и олова: „нека је |
| .{S} Из далека, из једне баштованџинице допире кларнет и турска песма, турска момчад свирају и |
| одинама човек, обучен као о Бајраму.{S} Допратише га сејмени.{S} Мула га примио на куди.{S} Сам |
| о, те јој било као она светлост што јој допре до зенице ујутру, кад се пробуди и очи отвори.</p |
| авест јој чиста, јер онај глас могао је допрети и до падишахове хануме, а до ње не.{S} Ко ће јо |
| избудиле, гугучу!{S} Све тице „дестур“ (допуст) узеле, певају!...{S} Из далека, из једне баштов |
| <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, |
| <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, |
| <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, |
| <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим...{S} Али шта да понављамо.{S} |
| „камо се у годину дана једанпут улази.“ Досад заповедала преко дебелоуснате црне робиње, Ђултер |
| његове претње, боје се.</p> <p>Паша га досад, како му се чини, никад није чуо у својој махали; |
| не сећа се.{S} И не сећа се да је икад досад чуо Мане Кукувију у својој махали, а сад свако ве |
| д, а чини му се да је паметан.</p> <p>И досад су се Арнаути бунили, и то против власти, али њем |
| од црвена сактијана.{S} Брже ходи него досад, мисли на коју ће страну; и нигде излаза, свуд зи |
| Ашколсун!</p> <p>А оне две дадије, што досад удно собе стајаху, очекујући свршетак, прућише се |
| према брегу, па не гледа докле му глава досеже, него упро очи у врх.{S} И ено га тамо одавно, и |
| , да је тај Арнаутин син једнога старца досељена после српско-турскога рата из Топлице, из плем |
| но устима: показују према прозору...{S} Досетише се шта је, то јест да им је неко украо невесту |
| ХАНУМ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“</p> <p>Чика-Љубина улица, 8.</p> <p |
| она!...“</p> <p>Пође одајама како никад досле.{S} Не гледа у слушкиње, а заповеда им, не запове |
| Арнаути не дигну на њена оца, што никад досле, да му не запале кулу, па куд би сирота Фати-султ |
| , хоћеш још да се светиш Шемси-паши?{S} Доста!{S} Довде што си правио, сваки рече аферим! одавд |
| паше кћи у Лесковац, зими, кад је снега доста, кулучи раја, разгрће снег, да невеста и јенђе ла |
| еке <hi>синирли</hi>(нервозне) — њих је доста — пале; ухватила их трешња, а не смеју поискати ч |
| смеде их додирнути својом препланутом и доста рапавом руком.{S} Не пита је шта је снила, да се |
| мусломани, не ходећи као обично тихо и достојанствено, <pb n="39" /> него брзо, погурени под р |
| је пресудила, е нису ни њенога друштва достојне, а камо ли њој равне.{S} Њој је писано овако, |
| уместо да га већ једанпут казне смрћу, досудише му „сургун“.{S} С њим је и његова ханума, и кћ |
| о до Прокупља; Прокупље је Ахмед-хафузу досуђено за „сургун.“ На уживање му дато пет села у око |
| има прстију, где је поруб њене антерије дотакао, па тад приносиле прсте к својим уснама, што је |
| ужише шербетом оне девице којих се нису дотакли ни човек ни ђеније, девице што личе на зумбул и |
| усне осетиле оволико сласти, као кад се дотакоше усана Фати-султан-хануминих.{S} Млад, он није |
| ина, гледа га умним оком како се угађа, дотерује, очекује невесту, нестрпљив је; осећа где јој |
| Да заплашим горскога вука, гладна...{S} Доћи ће ми на разговор, и на договор, није друго; да се |
| егова доласка.</p> <p>„На Ђурђев дан ће доћи, рано, у ђурђевску зору... по мене...“ То је казал |
| оро зора, време кад ће Лесковчани Турци доћи по невесту.{S} Међу јенђама је свекрва, пашиница.{ |
| свакој жени, без разлике вере, слободно доћи и видети, те поврвеше жене, Туркиње, Српкиње и Јев |
| е на Лесковчанку, заиста добро плаћену, дохвати је за рамена, обори је на под, и зари јој беле, |
| S} Оне две и робиња ударише у вику, али доцкан: човека је с невестом нестало...{S} На вриску и |
| d> <p>Исмаил је пошао из Прокупља много доцније но други пут.{S} Пошао је у ноћ, летњу ноћ, леп |
| ка сина још од вечерње, па никако да га дочека.{S} И мула-Халим не спава.</p> <pb n="21" /> <p> |
| упачком сарају, Шемси-паша га на ногама дочека, чак пред вратима одаје с тахтом; уведе га у ода |
| а она га чекала, и, ево, <pb n="137" /> дочекала га, и његов јутарњи поветарац, и његову зелену |
| } Зима...</p> <p>Сирота Фати-султан!{S} Дочекала зиму у Топлици без наде на срећне дане, и ко з |
| турска момчад свирају и певају, песмом дочекали Ђурђевдан.{S} Из махале, не из Ахмед-хафузова |
| <p>Зимус, у Топлици, ко би рекао да ће дочекати пролеће; а она га чекала, и, ево, <pb n="137" |
| радом, иза кафеза, да је нико не спази; дочекује га с осмехом, испраћа га са сузом, и са жељом, |
| мо кафезе јој пролази младожења; она га дочекује крадом, иза кафеза, да је нико не спази; дочек |
| и капије, и прозори и врата: свечано се дочекује најрадоснији дан у години, Ђурђев дан...{S} Шк |
| тан-хануму ће после сунца...{S} Окупани дочекују окупана јунака...{S} Из врта, из непрегледног |
| а на капији, или звекир: „То је улак... дошао ми мула у прокупачки сарај на договор.“ Данас, су |
| угледаше тахтариване и пратњу, Арнауте; дошао им је крај муци...</p> <p>Зима.{S} Хладноћа каква |
| ломани, који није од Бога <pb n="53" /> дошао.{S} Затим паша седе, а и мула, према паши, и ако |
| Исмаилу...{S} Сад ће трећи петли...{S} Дошао Хедрлес...{S} Гледајте на сат...</p> <p>И тихо, т |
| 19070_C14"> <head>XIV</head> <p>Јуче је дошао мули пашин већил, по у годинама човек, обучен као |
| даље; у зору прошао прокупачке улице, и дошао пред сарај.</p> <p>Кад угледа мртва сина, испруже |
| к смејала!{S} И хоћеш, иншала’! јер ево дошао је сат да се и твоја реч чује.{S} Фати, ђозум!{S} |
| /p> <p>— Исмаил!...{S} Исмаил!{S} Добро дошао! рећи ће му сабајле сестра.</p> <p>— Ево мене, Фа |
| {S} Сефа ђелд’н! (Добро дошао!{S} Добро дошао!)</p> <p>Тако у очи Ђурђева дана, и сву ноћ; а са |
| {S} Сефа ђелд’н!{S} Сефа ђелд’н! (Добро дошао!{S} Добро дошао!)</p> <p>Тако у очи Ђурђева дана, |
| прстом Алаховим по челу, кад је на свет дошао.</p> <p>Како да је теше?{S} Да јој је кћи умрла, |
| у белој хаљини... оној...{S} И јенђе... дошле!...{S} Ево му мајке...{S} Аман!...{S} Како су се |
| гу и скут и руку...{S} Јенђе из Топлице дошле...{S} Јараби шућур!...{S} Јараби шућур!...{S} Јар |
| рци обично праве весеља; по Фати-султан дошле су из Лесковца јенђе, Шемси-пашиница са својим ро |
| а, једни из Врање, једни чак из Скопља, дошли с јенђама, све то довела свекрва пашиница.{S} Ско |
| ри сејменина, задихани, као да су пешке дошли, трчећи; донеше му црн глас:</p> <p>— Пашо азретл |
| ела, већ из свих, и што је год за пушку дошло је, па све оружано до зуба, све шкрипи зубма, све |
| одина, у ћурку расеченом позади од пета др струка.{S} Голем сам пут, пријатељу, учинио, и нека |
| а плаче за ћерком?</p> <p>— И зар једна драга тугује за драгим?</p> <p>— Ниједна као ја...</p> |
| {S} Слуша глас, њој мио; гледа очи, њој драге; осећа на лицу топле прсте, и на уснама пољубац, |
| м?</p> <p>— И зар једна драга тугује за драгим?</p> <p>— Ниједна као ја...</p> <p>Зимус, у Топл |
| пећанке, са сребрним јабукама искићеним драгим камењем, те према сунцу дају од себе све боје; о |
| зен златом, и поднизан бисером, искићен драгим камењем! и од драгога камења челенку!</p> <p>— П |
| вдаху, о ашку, о Меџнуну и Лејли, двоје драгих, што се толико волели, па се не узели: умрли обо |
| о ђердане...</l> <l>Од акшама љубиће је драго...</l> <l>Док се не сване...</l> <l>Сад ће одлете |
| Сутра ту!{S} Али ето шта му је то њему драго сутра донело!</p> <pb n="80" /> <p>Тешко му је би |
| н бисером, искићен драгим камењем! и од драгога камења челенку!</p> <p>— Па га претече мула.</p |
| лама пустим.{S} Јутром се отвори покоја дрвена капија, тешка, пуна воде, изиђе дућанџија какав, |
| рухо, Исмаилово оружје...{S} У великом дрвеном кафезу, према постељи, соко; на шиљтету, меком, |
| ном сваки час; а кад дођу близу каквога дрвета, опале, неки, из пушке, те се стресе снег и прхн |
| него тумара, завлачи се по шуми у дупље дрвећа и виче, дању, у пролеће, с кукавицама, а ноћу, у |
| земља, покривена травом, да јој мирише дрвеће, обучено у лишће, и да јој мирише цветало воће.. |
| ор много шушти, и тужно се превија голо дрвеће, јер духа с Јастрепца помаман ветар: у бело се о |
| вима у госте...{S} Украј пута мучи голо дрвеће, искићено ињем; и последњи је лист одавно опао, |
| пуши.{S} Загледао се кроз прозор у голо дрвеће.{S} Хладан, зимни ветар љуља гране, голе. „Као п |
| свећа под судом...{S} Није велики човек дрво без хлада.{S} Од Шемси-паше има фајду читав вилаје |
| здо), што дрво с родом...{S} Знаш такво дрво?{S} Не остављају га на миру ни док му је род зелен |
| те како неће имати душмана?!...{S} Голо дрво нико не погледа, на лиснато бацају очи, на родно к |
| аша, Фати-султан, ј’лдз’м (звездо), што дрво с родом...{S} Знаш такво дрво?{S} Не остављају га |
| недара кожну кесу, велику, па је стаде дрешити.</p> <p>— Шта ћеш, пашо?</p> <pb n="130" /> <p> |
| оз све турске сокаке; а на сапима мазге држали су руке сејмени, обучени у празнично рухо; около |
| ци међу собом шаљаху: „Нашем се паши не држе коњи, као Војњачком мули жене.{S} Од седам жена им |
| го су Арнаути: раде земљу, гаје стоку и држе бесу.{S} Арнаутину је више једна беса, него Турчин |
| с дугачким скутом свилене јој антерије, држећи главу високо, на прстима, и крећући плећима по с |
| рхта целим телом, не пустивши гласа.{S} Држи Фати-султан-хануму, страхује: по трећи пут питање, |
| не креће плећима по стамболски, што не држи главе високо, и што ходећи стаје целом ногом.{S} К |
| ну.</p> <p>Мула ућута, а још се клати и држи груди, још гледа у исту шару ћилима; скадарском се |
| сад па до века.</p> <p>Мула непрестано држи груди, клати се и поче причу полако, тужно, не гле |
| фереџу узима, а не познаје је; бошчицу држи, а тражи је!{S} Неке <hi>синирли</hi>(нервозне) — |
| ћи ражљућена лавица; Лесковчанка смела, дрска; говори, прича, и кад види да само мрдне рука мла |
| меће главу у торбу и, још смелије, још дрскије, наставља:</p> <p>— Сравни јагње с вуком, сравн |
| о отац, воли ме, јер ме мој отац, његов друг, на самрти њему у аманет оставио.{S} Кад сам млад |
| ом топличком вуку, медведу, и земљак, и друг, и добар пријатељ...{S} хоћу да му пратим писмо и |
| не одговара, срамота, те једна се нада, друга стрепи.</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алахов |
| говорила азијатска крв, хтео је својега друга, кога је био петао „победилац“, ножем посред срца |
| ; дође у Лесковац, сину својега умрлога друга; Шемси-паша му <pb n="124" /> све каза...; посла |
| овој, сети се једне приче свога вернога друга Мифтара, сети се те приче, њему миле, нове, и од |
| ликаши, не дај Боже, него Бог; и прва и друга уредба није пуштена с каквога земаљског престола, |
| од позове.{S} Зваће и свога пријатеља и друга нишкога пашу...{S} А!{S} Како уме овај паша!{S} Р |
| него наређује, као кћерима, или млађим другарицама, да што пре поскидају и склоне спрему и дар |
| д сам био мали, где нене, веселећи се с другарицама, пуца из две мале пушке од једанпут.{S} А ј |
| свога завичаја, Фати-султан и овде нађе другарице, девојке, турске, Прокупчанке, које јој прича |
| езе, и <pb n="79" /> чула је да су њене другарице узвикнуле е су му очи зумбул, е су му уста ђу |
| едном, зачуђено, Фати-султан: а њене се другарице насмејаше; једна рече: „Паметна си, а лудо пи |
| не зна; нико јој не рече, ни мајка, ни другарице, ни слушкиње, ни робиње, шта се по Прокупљу г |
| hi> истина, како ће грдна пашиница међу другарице!</p> <p>— Куд ће паша од бруке?{S} И шта ће?< |
| дшкринуту капију, једанпут идући једној другарици, и једанпут враћајући се из хамама, много пут |
| 4" /> госпођу), с којом се играла као с другарицом, час погледа к вратима, изгледа ханум-ефенди |
| коју благу рекла.{S} Лепо, и као некако другарски, с њима, да јој се тајно не подсмевају (јер ј |
| .{S} Једне појурише на улицу развијене! друге, оне што ни усред бела дана не иду улицама без пр |
| тишина.{S} Истина, једне хануме долазе, друге одлазе, али све тихо и полако.{S} Са „чадром“, кр |
| бити грђене.</p> <p>Једне су долазиле, друге одлазиле, тако по вас дан, неколико дана пред сва |
| у.</p> <p>Једне куће по вас дан празне, друге пуне; скупљају се хануме на разговор...</p> <p>А |
| на од оне три, мало час будне, заспала; друге две натакле на прсте филџане, па ударају као зило |
| ух, што мирисаше на мајкину душицу и на друге лековите траве, прошлога лета, тако је сад опорав |
| осади га на тахт, на своје место.{S} Из друге одаје изиђе нишки паша, плав, висок, у чоханим ша |
| а и кадива, све везено златом.{S} У дну друге мусафир-одаје читава кујунџиница, зарфови од сухо |
| у собом, јер једни одобравају измирење, други не одобравају.{S} Али и сад мула сиђе с куле, па |
| трану: пођоше сејмени једни к Лесковцу, други к Нишу, трећи к Топлици.{S} Они што пођоше к Топл |
| бојадисан, носе Ахмед-хафузове чифчије; други, нов, од простих белих дасака, <pb n="107" /> Циг |
| лико толико Божји људи, и обиђоше је; а други, ђаволови синови, окренуше коње к њој, да је прес |
| оћкама и чардаклијом с једнога краја на други, с јабланима око зида и с читавом честом од јасми |
| пашићем, може с мулом, јер је и један и други преко својих пуномоћника тражи.{S} Овде су Махмуд |
| није платио један дуг, ево где направи други, проклет да је“!...{S} Лаже, лаже, и опази где се |
| , и увек их брзо стишао; а Арнаути, ови други јаничари, што се не боје, каткад, ни падишаха, че |
| е им је први састанак, а где ће им бити други, Алах зна...</p> </div> <pb n="18" /> <div type=" |
| дна</hi>.{S} Толико знала.{S} Мање него други.{S} Муж јој није причао ни нешто што је, по мњењу |
| сам га не познаје, чини у се да то неко други говори.{S} И узму га пити змије присојкиње, мула- |
| л је пошао из Прокупља много доцније но други пут.{S} Пошао је у ноћ, летњу ноћ, лепу, обасјану |
| ј на грло Исмаилов бисер, и накитише је другим накитом, гривне с рубинима, обоци са сафирима, ч |
| за другога непуштена.{S} Живела с овим другим мало, па је први тужи.{S} Кад изиђе пред суд, па |
| кон?{S} Зар је по закону венчати жену с другим кад је није први пустио.</p> <p>И... ожени се ст |
| ка</hi> (од колена) срамота говорити; с другима севап.{S} И прву и другу уредбу, веле, нису пис |
| ше пријатељи још по три чибука једно за друго; и остаде паша као гост мулин три дана и три ноћи |
| да је Војњацима Стамбол далеко?“ „Е ја друго не знам...{S} У Брусу, код брата ми“. „Еј!{S} Ста |
| ристаде на разговор и договор, и на све друго, с пашиних <pb n="99" /> лепих и слатких речи и њ |
| леш“.</p> <p>— Има леша у Топлици, није друго.{S} Да <pb n="43" /> се Фати-султан није удавила. |
| и ће ми на разговор, и на договор, није друго; да се договоримо да...{S} Фати-султан на испит и |
| м, по глави.{S} Срце ће једно, глава ће друго, може бити. <pb n="103" /> Мула-Халим ти је <hi>в |
| ве понизности, а не зна да би и једно и друго било што глуху шаптати и слепу намигивати, да мул |
| Писмо, то јест да никога не може снаћи друго, до оно што му је писано прстом Алаховим по челу, |
| исмо</hi> као у Алаха: не може је снаћи друго до оно што јој је писано.{S} Гледа у ту бледу зве |
| по граду <hi>сербез</hi>, оно се нешто друго говори.{S} После одласка скадарскога паше из Леск |
| арему, кад зажели да изиђе, да оде међу другове...</p> <p>Из Прокупља стижу паши гласови, у сва |
| аћена из Шемси-пашина конака после њена другог венчања с мулом.{S} А у одаји, где сад лежи, пре |
| једнога роба даду пет стотина гроша, за другога пет хиљада, за трећега петнаест, као за ата.{S} |
| ле је научише две муфтије, да се уда за другога непуштена.{S} Живела с овим другим мало, па је |
| , код кога је Фати-султан, да је кадуна другога и ако није од њихна сина пуштена, и, најпосле, |
| шу богаташа једнога, а по душу сиромаха другога, не: све један долази...{S} Азраил, па Азраил.{ |
| џелату: непуштена кадуна његова сина од другога... чедо.{S} И кажи селам Шемси-паши, џелату: да |
| на испиту, пуштена си и од једнога и од другога, баба ти каже.{S} Твој баба је хафуз, и био је |
| . — Ниједнога, одговори она (јер ни код другога не беше јој добро), па се врати мајци слободна. |
| кроз разјарену руљу, све од једнога до другога, говори им, обавештава их, моли их да не учине |
| те се повијају травке, пригињу једна к другој, као да се разговарају.{S} И диже се мирис кроз |
| у у коме их је украо сан.</p> <p>Па и у другој одаји спавају, и у трећој.{S} Кућа пространа с м |
| гани.{S} У првом је Ахмед-хафузовица; у другом Фати-султан.{S} Носе је Цигани, јер Арнаути, Вој |
| је, ела! на једну страну метни перо, на другу олово, ела!{S} Ха-ха-ха! засмеја се мула, па наст |
| ћи, и исправљајући се, па је ухвати под другу мишку.</p> <p>Све су три уз врата.</p> <p>— Не др |
| а.{S} Мало, па опет уби човека, те даде другу половину Житорађа.</p> <p>Отац дивља звер, а кћи |
| говорити; с другима севап.{S} И прву и другу уредбу, веле, нису писали великаши, не дај Боже, |
| скињом Замбак; час задиркивао једну час другу, час их вукао за витице, час их штипао за образе, |
| стране, да му не подметне на испит коју другу уместо Фати-султан.</p> <p>После дођоше у конак Т |
| х истерао напоље, на зиму, на цичу, кад другује мачка с мишем...</p> <p>Спавају...</p> <p>А на |
| р, и на договор...</p> <p>— Мула, стари друже, пријатељу, рече скадарски паша (пошто се с мулом |
| осрамотише, ту да бар више не страхују, друкчије би било, лакше.</p> <pb n="122" /> <p>Мисли па |
| } Фати, ђозум!{S} Твоја мајка не уме те друкчије световати, до: кад те испитују, одговарај слоб |
| дмах пошао к Прокупљу.{S} Од клада крај друма привиђало му се тело Исмаилово; од ветрова ујања |
| pb n="84" /> његов...{S} Војњаци посели друмове...{S} Иду к Лесковцу...{S} Хоће да опколе проку |
| ту по један, е се буна не стишава, е су друмови поседнути, па нико не сме ни тамо ни овамо, ни |
| ер му јавише да је мир! нема Арнаута по друмовима, ни у Прокупљу; мир...{S} Дахну душом паша, с |
| ко је у свитање <pb n="37" /> пројездио друмом на арапском ату, у кога су копите обавијене бели |
| но до самих очију.{S} Пођоше по неравну друму, по дебелу снегу; али само мало, па наиђоше на пу |
| ове, она је пресудила, е нису ни њенога друштва достојне, а камо ли њој равне.{S} Њој је писано |
| љу, да за непродат аманет на овом свету дрхте руке: за селам на оном носи се товар од хиљаду ок |
| ена, метнула браду на њих, па се клати, дрхти, трза се, ослушкује.{S} Чека сина још од вечерње, |
| вога сна!{S} Кад пођем у град од страха дрхти; кад се вратим из града радује се....; и видео са |
| је тако, носи му селам: од мене нека не дрхти његова ханума; син нека му по граду сербез ходи; |
| о!“ Мисли паша, гласно мисли, а глас му дрхти, и чисто је промењен, сам га не познаје, чини у с |
| } Прибила се уз кафез, сама је, слухти, дршће... зажариле му се румене јагодице, пламен, сијају |
| <pb n="67" /> далека: душа слухти, срце дршће... забеле се лабуд, широка хаљина, затрепташе вез |
| каменчић, так!...{S} Душа слухти, срце дршће, вратаоца се отварају, полако... забеле се широка |
| сковчанка се тајно радује, а мулина кћи дршће...</p> <p>Око конака свет, иглу да пустиш, не би |
| /p> <p>Све су три уз врата.</p> <p>— Не дршћи, звездо.{S} Све по срцу...</p> <p>— Не губи памет |
| и пуцање пушака, те прилазе уз капије, дршћу, гребу и тужно циче...</p> <p>Кроз арнаутску маха |
| ије.{S} И ето.{S} Јутро је, рано јутро, дршћу од зиме, али се они први <pb n="108" /> загрејаше |
| >И сурме јој дадоше.</p> <p>Мршаве руке дршћу...{S} Малаксаше...</p> <p>— Немој, чедо, сурме са |
| се кашаљ, а потом говор, тако тих, а из дубине празних груди.{S} Фати говори:</p> <p>— Где је п |
| четири жене (једну у Прокупљу, једну у Дубову, једну у Житном Потоку, Исмаилову мајку овде).{S |
| да се с дусима разговара...{S} Тишина, дубока, мртва... чује његово дисање, и осећа његов дах, |
| чини, жељне овога света.</p> <p>Тишина, дубока, мртва.{S} Нигде никога пољем, у ливади, те Фати |
| полако нестаје, изумире, док не завлада дубока, мртва тишина.</p> <p>И дан свршава као човек.</ |
| зла се Топлица.{S} Цела природа заспала дубоким сном.</p> <p>У тахтариванима и душеци и јоргани |
| уза, у изгореле усне; а кад чује кашаљ, дубоко уздахне, крадом, и крије сузе, окрећући главу од |
| сеља.{S} Гости се разишли, пијани хафуз дубоко заспао, и слуге поспале.{S} Нигде мушке главе бу |
| еме, изазива му заједно с мирисом бошче дувана рој мисли; и кад се после поноћи сети постеље и |
| по два филџана каве и попушили по чибук дувана, па отворили <hi>мухабет</hi>, то јест разговор. |
| здуха ни мало, мирис јела, с одела, дим дувана, угаљ у мангалу, дисање толико душа, туга, ниотк |
| ипе: сваку по на особ послужује.{S} Дим дувана колута се, носи га у вис пробуђен поветарац; пев |
| осила му чибук, <pb n="64" /> пунила га дуваном, палила, и гледала старца са сажаљавањем, јер у |
| м и ђелинпули; још је поред ње кутија с дуваном; још испретурани јастуци где су оне с девојачке |
| а и пенџера, из џамије...{S} Покрите га дувком из Топлице... што је Исмаил спремио за моје лице |
| ган ти, јатаган ми.{S} Ама то нећемо за дуг што ми дугујеш, за крв, већ...{S} Ако си бољи од ме |
| -агина сина...{S} Још није платио један дуг, ево где направи други, проклет да је“!...{S} Лаже, |
| адесет пет лета, да му није брада бела, дуга.</p> <p>У једној великој а ниској одаји, са вратим |
| ле, дугачке, наднеле се над очи сасвим; дуга брада, проседа, округло подшишана, затрепери кад с |
| плаве као зумбул, преда се гледају.{S} Дуга поворка ова оде пут Врање...</p> <p>— Чији је кара |
| лтан мули је кадуна.</p> <p>Кад размота дугачак појас којим је бејаше за се привезао, изнесе је |
| Лесковца, једно јутро, рано, је изишао дугачак <pb n="132" /> караван: коњићи, магарићи, а кам |
| у, на задња врата изнесен некакав грдно дугачак џак, и однет у дућан Ахмеда-туџара, одакле се п |
| пријатељицама, с најотменијим харемима: дугачка поворка кола, с дивним коњима, улази у Прокупље |
| јасмин, њена светла мека коса, густа и дугачка, коју негује материна љубав, још чешљају руке м |
| подбуле очи; подбуо у лицу; обрве беле, дугачке, наднеле се над очи сасвим; дуга брада, проседа |
| {S} А кад из одаје изиђе мула, као џин, дугачке беле браде, Исмаил оде мајци, поче да се око ње |
| пастушаста, паметна ока, танких ногу а дугачке гриве и репа, с кићеном опремом, с абаијом везе |
| S} А једанпут <pb n="15" /> је убила из дугачке пушке медведа, кад је с планине, по грдном снег |
| поноситији, младић или ат његов: извија дугачки врат, а танким ногама мислиш не додирује земљу. |
| вила каткад, прошетала кроз те одаје, с дугачким скутом свилене јој антерије, држећи главу висо |
| где јој је кћи „телејисана“, у свиленој дугачкој антерији с кћерине свадбе, и провлачи бројениц |
| ао из одаје у одају, с ћошке на софу, у дугачкој антерији, готово као женској, хаљини какву Тур |
| а племена Војњака!{S} Крупан, наочит, с дугачком, као снег белом брадом, а с лицем свежим, гото |
| , најбоље терзије.{S} На глави му фес с дугачком китом, а испод феса види му се чикмани ћулав: |
| нежно омилова, попљескав га по танку а дугачку врату, као у лабуда, па се вину на њ.{S} Опколи |
| опа, све јој очита молитву, једну, две, дуге молитве; а на њеним грудима, испод кошуље, на ибри |
| ене белим крпама, старац један, крупан, дуге беле браде; за се је бацио кадуну: на лицу јој био |
| ћно доба Фати скројила.{S} Пуцала је из дуге пушке, <pb n="60" /> веле, у петнаестој години на |
| као море, трепавица црних као ибришим, дугих као крила ластавице; млада, једва да има тридесет |
| ти, крупни као горштаци, опаљена лица и дугих брка, раздрљени, жилава врата и изгорелих од сунц |
| невеста,</l> <l>Убаво лане;</l> <l>Мор дугмета запучила она </l> <l>Чак до ђердане...</l> <l>О |
| се са сестром, много старијом од себе, дуго разговара, и код ње руча, седи до икиндије; после |
| и су седели, сами се разговарали нешто, дуго.{S} У собу је ушао трипут мулин кавеџија, један ст |
| и љубила Фати-султан, плачући с њом за дуго.</p> <p>Али од тада Фати мулу не двори, не пуни му |
| , где би се лако скрио човек, и крио за дуго.</p> <p>Конак је, нарочито тамо где је харем, врло |
| ед-хафузовица је седела у Топлици по за дуго.{S} Залуд је кћер тешила, залуд јој је помињала к’ |
| једном куту, навали се, па тако остаје дуго.{S} Мајка седи према њој, забрађена белим јашмаком |
| да...{S} И узе му нешто шаптати; шапће дуго.</p> <p>— Ашколсун!{S} Сто пута нека ти жена савет |
| луна коњима и тахтариванима путовали су дуго до Прокупља; Прокупље је Ахмед-хафузу досуђено за |
| p> <p>— Кучку псима, рече један оспичав дугоња.</p> <p>— Кучку псима! захори се силно, из свих |
| аган ми.{S} Ама то нећемо за дуг што ми дугујеш, за крв, већ...{S} Ако си бољи од мене, ено ти |
| њима у вотњаку, под једним великим шам-дудом, у хладовини, камо је нарочито направљено за игра |
| иташ за снаху; а ти си мени, пашо, крви дужан, рече мула, не слушајући шта паша говори.</p> <p> |
| лој задевици, а камо ли да је коме крви дужан.{S} То је неко из града.{S} Наћи ће га, па да би, |
| ју му се и мулине речи: ти си мени крви дужан.</p> </div> <pb n="90" /> <div type="chapter" xml |
| мула-Халимове речи:{S} Ти си мени крви дужан. „За крв ич не знам, мула, вала! и похита на чард |
| И пре неки дан убио човека, ни крива ни дужна, у лудилу које га спопада кад год се опије; па ум |
| сини, него тумара, завлачи се по шуми у дупље дрвећа и виче, дању, у пролеће, с кукавицама, а н |
| ве.</p> <p>Кад се виле хватају у коло а дуси блуде земљом, на месечини, сања и мање болно срце, |
| , као да су се скупили око ње сви ноћни дуси...{S} Мирише копитњак и мајкина душица... дух је т |
| бором једним, што шушти, и као да се с дусима разговара, седе Фати и Исмаилова сестра, замишље |
| од овим бором, што шушти, и као да се с дусима разговара...{S} Тишина, дубока, мртва... чује ње |
| се спуштати ћепенци, где је год турски дућан, или српски; арнаутски осташе отворени.{S} Наједа |
| ијен у јапунџе, или с џаком на глави, у дућан; у вече се враћа.{S} Пред вече се јаве сокацима м |
| ен некакав грдно дугачак џак, и однет у дућан Ахмеда-туџара, одакле се после караван кренуо?{S} |
| отворени.{S} Наједанпут се прошара: два дућана отворена, на три ћепенци спуштени, тако целом ча |
| ејаху код куће, изиђоше на капију, пред дућане, у чаршији.{S} Жене се бусају у прси и моле се Б |
| ће к Прокупљу, па чаршилије истрче пред дућане, кадуне се прибију уз кафезе да — сејире!...{S} |
| вно; искићене му широке кућне стрехе, и дућанске, и авлијске ограде, и капије, и прозори и врат |
| бал у џаку носити; а бал се претворио у дућану Ахмеда туџара у кадуну са зумбул-очима...</p> <p |
| дрвена капија, тешка, пуна воде, изиђе дућанџија какав, занатлија, и похита, увијен у јапунџе, |
| ме из махале, кадуне каквога занатлије, дућанџије, или, рецимо, онако некога радника, већ робињ |
| {S} Мирише копитњак и мајкина душица... дух је то, Исмаилов, мирис тако јак, све јачи, као да ј |
| {S} Изгуби сласт бостан, и све воће.{S} Духа с околних висова помаман ветар и наноси кишу кроз |
| ти, и тужно се превија голо дрвеће, јер духа с Јастрепца помаман ветар: у бело се облачи Јастре |
| филџан кахве још није попила, ни цигару духана, ни бардак воде“, шапћу оне три робиње у предсоб |
| топот коњски, из <pb n="67" /> далека: душа слухти, срце дршће... забеле се лабуд, широка хаљи |
| окупљу је.{S} Чује каменчић, так!...{S} Душа слухти, срце дршће, вратаоца се отварају, полако.. |
| мање болно срце, и не оволико растужена душа; сновима се заноси љубав...</p> <p>...{S} У Прокуп |
| ануме.</p> <p>И тај дивни град, с много душа, велики, по мусломански и Стамбол и <hi>Дер-Се’аде |
| м дувана, угаљ у мангалу, дисање толико душа, туга, ниоткуд нада на <pb n="94" /> боље дане: св |
| а најтежи, и што се тело смрзава, и што душа плаче, јеца, нариче, тужећи се на силу и обест Бог |
| андила која је природа и доле припалила душама невино изгинулих, што блуде ноћу, на месечини, ж |
| а милијон лира, за небројено благо, мир душе за госпоство!“ Мисли паша, гласно мисли, а глас му |
| мирише! опет лишће шушти и опет ветрић душе!{S} Славуј у лугу од јасмина удесио још лепше песм |
| !{S} Кад бездушан човек баци кривицу на душевна човека, толико је колико да пљуне небо.{S} Ама |
| у постељи новој; све свила, све кадива, душек, јорган, јастуци, све извезено златом.{S} Ту су ј |
| о, и хита. „А ти, ђозум Ајше, душеке... душек по душек, јорган по јорган из мусафир-одаје у сар |
| . „А ти, ђозум Ајше, душеке... душек по душек, јорган по јорган из мусафир-одаје у сарачану, та |
| сма понизно, и хита. „А ти, ђозум Ајше, душеке... душек по душек, јорган по јорган из мусафир-о |
| руком згужвала танку паучину, чаршав на душеку, испружила се, окренула се мало на леву страну, |
| дубоким сном.</p> <p>У тахтариванима и душеци и јоргани, да не осете хладноће хануме...{S} Фат |
| S} У дну једне мусафир-одаје сложени су душеци, јоргани, јастуци, све свила и кадива, све везен |
| о умиру, ваљда, само они који немају на души ни трунке греха.{S} А овако увене, зацело, биљка к |
| звесели.{S} Јежи му се кожа, и што је у души зидао за неколико сата, то Манов глас обори за циг |
| м гледа, ту крај капиџика, с Исмаилом у души говори; гледа му очи, њој миле, слуша му глас, њој |
| ни дуси...{S} Мирише копитњак и мајкина душица... дух је то, Исмаилов, мирис тако јак, све јачи |
| ни, кад силно мирише копитњак и мајкина душица, под овим бором, што шушти, и као да се с дусима |
| итњак, на омиљен, на одољен, на мајкину душицу, на хиљадама лековитих трава, биље.</p> <p>И так |
| Топлице ваздух, што мирисаше на мајкину душицу и на друге лековите траве, прошлога лета, тако ј |
| велики човек, сила, те како неће имати душмана?!...{S} Голо дрво нико не погледа, на лиснато б |
| } Нигде једнога...{S} Тек онако говоре, душмани...{S} И хафуз-беј, твој баба, воли овамо.{S} И |
| {S} Алах зна ко је убио мулина сина.{S} Душмани обедили пашу...{S} Паша, богат, велики човек, с |
| у Лесковац?...{S} К Лесковцу се окреће, душом полази...{S} Тешко рањена голубица!{S} Тек што је |
| ога овде не мисли: телом је у Прокупљу, душом у Лесковцу, крај сина, гледа га умним оком како с |
| исказивала љубав погледима, осмесима — душом; он, гледајући њене усне црвене као род једне виш |
| у; а после мисли, занесе се:{S} Исмаила душом гледа, ту крај капиџика, с Исмаилом у души говори |
| пају, саме...</p> <p>...{S} И видела му душом гроб, на врху <pb n="68" /> пошумљена брега пред |
| ком и српском...</p> <p>И најзад, дахну душом, јер му јавише да је мир! нема Арнаута по друмови |
| умовима, ни у Прокупљу; мир...{S} Дахну душом паша, смишљајући, одмах, какав ће „пешкеш“ Мурат- |
| ; а кога Алах не погледа један трен, на душу му пада грех тежи од најтеже стене.</p> <p>— Исмаи |
| Алла’!{S} Алла’!{S} Госпоства ради даде душу ђаволу.</p> <p>— Наведе га <hi>ифрит</hi> (сотона) |
| , Турци, продају и купују живот, тело и душу, и слободу туђу; ми овде у Топлици под Јастрепцем |
| тво, на то се паша полакомио, стога дао душу ђаволу; за то се пашиница гордила, поносила се и о |
| не праћа по душу богаташа једнога, а по душу сиромаха другога, не: све један долази...{S} Азраи |
| Није ли тако добро?{S} Алах не праћа по душу богаташа једнога, а по душу сиромаха другога, не: |
| си извукао у мрежи змију; тражио си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.{S} На глав |
| побуњене Арнауте.</p> <p>— Тражио си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.</p> <p>Пог |
| емља, рај, пакао, анђели, <pb n="16" /> ђаволи.{S} Ја, Исмаил-бег, знам нашу највећу заклетву < |
| лико Божји људи, и обиђоше је; а други, ђаволови синови, окренуше коње к њој, да је прескоче... |
| али да се обазре и виде шта учинише ови ђаволови синови са женском главом и ојађеном мајком, не |
| !{S} Алла’!{S} Госпоства ради даде душу ђаволу.</p> <p>— Наведе га <hi>ифрит</hi> (сотона).{S} |
| на то се паша полакомио, стога дао душу ђаволу; за то се пашиница гордила, поносила се и онако |
| олико „јерлија“, Прокупчана, и Турака и ђаура, изгинуле многе чифчије хафуз-Ахмедове, јер су Ар |
| лери!{S} Буна!{S} Ноћас изгинули Турци, ђаури...{S} Дигао буну мула-Халим...{S} На власт хоће.. |
| вац, и Прокупље, нека га виде и Турци и ђаури. „А!{S} Шта може лепа реч! и што се не може пости |
| твоје...</l> <l>Аман... аман... јен... ђе...</l> <l>Јенђе!{S} Последња реч.</l> </quote> <p>Тр |
| рђевску зору...{S} Сефа ђелд’н!{S} Сефа ђелд’н! (Добро дошао!{S} Добро дошао!)</p> <p>Тако у оч |
| л ће на ату у ђурђевску зору...{S} Сефа ђелд’н!{S} Сефа ђелд’н! (Добро дошао!{S} Добро дошао!)< |
| не устаје, хоће да удари још један <hi>ђелин-пули</hi> међу њене извијене, лепо нашаране обрве |
| телејисање, мали жути тасови с варком и ђелинпули; још је поред ње кутија с дуваном; још испрет |
| ра ћемо те тахтариваном, од Белога Мора ђемијом; носићемо те у Стамбол, па аде, па румелијска с |
| евице којих се нису дотакли ни човек ни ђеније, девице што личе на зумбул и на мерџане, не би м |
| Мор дугмета запучила она </l> <l>Чак до ђердане...</l> <l>Од акшама љубиће је драго...</l> <l>Д |
| латом.{S} Ту су јој постељу родитељи за ђердек спремили.{S} И тој су се постељи дивиле Лесковча |
| ла да јој простру постељу, спремљену за ђердек, њен, и молила да јој обуку хаљину коју јој Исма |
| олели, па се не узели: умрли обоје уочи ђердека...{S} О, како су лепе те песме, како је слатка |
| у заборави ата, заборави где је...{S} У ђердеку је с невестом...{S} Оживеше приче Мифтарове...; |
| нцу; за танку главу танка реч; за тебе, ђозум...</p> <p>— Ђувенде! опет је прекиде Арнаутка, и |
| ! одговара Есма понизно, и хита. „А ти, ђозум Ајше, душеке... душек по душек, јорган по јорган |
| је сат да се и твоја реч чује.{S} Фати, ђозум!{S} Твоја мајка не уме те друкчије световати, до: |
| еш?</p> <p>— Познајем те, Садије-ханум, ђозум...{S} Иди под Јастребац...{S} Исмаил ће на ату у |
| је то Исмаил; а оно...{S} Хедрлес (Св. Ђорђе)...{S} Благо мени!...{S} Навијате сат увек кад му |
| ицу, те закрчило пут, заједно с малским ђубретом.{S} Уклонила честу да не би неко <pb n="81" /> |
| н чибук, с великим ћилибаром, за Фатина ђувегију, све филигран рад; па силно посуђе, па легени |
| остота, мула-Ха...</p> <p>— Ђувенде!{S} Ђувенде!{S} Ђувендеее!{S} Баш толики ли је јунак Шемси- |
| мси-паша; простота, мула-Ха...</p> <p>— Ђувенде!{S} Ђувенде!{S} Ђувендеее!{S} Баш толики ли је |
| у танка реч; за тебе, ђозум...</p> <p>— Ђувенде! опет је прекиде Арнаутка, и опет је лупи у вра |
| танке речи: за тебе, кузум...</p> <p>— Ђувенде! прекиде је мулима кћи и лупи је песницом у вра |
| "114" /> Ааа?{S} То пашин бакшиш збори, ђувендеее! цикну млада Арнаутка, као гуја, и за тренуће |
| -Ха...</p> <p>— Ђувенде!{S} Ђувенде!{S} Ђувендеее!{S} Баш толики ли је јунак Шемси-пашин бакшиш |
| е, на амбер и зумбул-ливанту с косе, на ђул-су с недара, грла и руку...{S} Дечица се грче, приб |
| икнуле е су му очи зумбул, е су му уста ђул; видела да су се удариле у груди кад је за угао зам |
| а...{S} Усред зиме зумбул! и усред зиме ђул! шапће Лесковчанка готово нечујно, и тресе се више |
| мбул, Бал-бејове очи; усред зиме имаћеш ђул, Бал-бејова уста...{S} Јахач као пустињски Арапи, н |
| p> <p>— Јеси ли видела, звездо, садберк-ђул у саксији и у хладовини?{S} Пустио жиле и почео <pb |
| <pb n="113" /> де вене...{S} За садберк-ђул је башча према сунцу; за танку главу танка реч; за |
| дише га као зумбулов мирис, пије га као ђулов сок, опија се, заноси се, а очи се склапају, саме |
| оведала преко дебелоуснате црне робиње, Ђултер, а сад сама!{S} Слушкиње раде <pb n="76" /> и чу |
| лепоти много.{S} Нестрпљив био.{S} Црна Ђултер пребројила колико је дана до његове свадбе, па т |
| е, шта ће, узео се играти ораха с црном Ђултер и белом Замбак; а оне му све угађале, више него |
| S} Увек се играо с робињама, с црнкињом Ђултер, и Черкескињом Замбак; час задиркивао једну час |
| правога сребра које Турци зову <hi>срма-ђумиш</hi>.{S} У трећој мусафир одаји, с улице, чивилук |
| <foreign xml:lang="tr-Cyrl">Саба олду, ђунеш догду, ујанмаз!</foreign> </note> <note xml:id="S |
| алу врбу, и најрадоснији празник његов, Ђурђев дан...</p> <p>Ђурђев дан је сутра, а она је у по |
| се дочекује најрадоснији дан у години, Ђурђев дан...{S} Шкрипе врата, лупају капиџици, клопара |
| ан, сат, час његова доласка.</p> <p>„На Ђурђев дан ће доћи, рано, у ђурђевску зору... по мене.. |
| /p> <p>Јесте, трећи ће петли; ту је већ Ђурђев дан, јунак Хедрлес, на ату, с миздраком, <pb n=" |
| ији празник његов, Ђурђев дан...</p> <p>Ђурђев дан је сутра, а она је у постељи, свиленој.</p> |
| шао!{S} Добро дошао!)</p> <p>Тако у очи Ђурђева дана, и сву ноћ; а сад, у ђурђевску зору:</p> < |
| омчад свирају и певају, песмом дочекали Ђурђевдан.{S} Из махале, не из Ахмед-хафузова комшилука |
| диван-хане, како је загрејало пролетње, ђурђевско сунце земљу понекад и на доксату: да јој мири |
| са свакојаким воћкама, обученим у густо ђурђевско лишће долази мирис: мирише јоргован, мирише ј |
| у очи Ђурђева дана, и сву ноћ; а сад, у ђурђевску зору:</p> <p>— Отворите пенџере.,..</p> <p>По |
| </p> <p>„На Ђурђев дан ће доћи, рано, у ђурђевску зору... по мене...“ То је казала Зулфији, али |
| под Јастребац...{S} Исмаил ће на ату у ђурђевску зору...{S} Сефа ђелд’н!{S} Сефа ђелд’н! (Добр |
| ом сату по један, е се буна не стишава, е су друмови поседнути, па нико не сме ни тамо ни овамо |
| њену сину у сватове, она је пресудила, е нису ни њенога друштва достојне, а камо ли њој равне. |
| ишао, и тамо свако чудо видео, мишљаше, е је прво време туге што ватра с пламеном; после, пламе |
| мирном савешћу.</p> <p>Мула рече паши, е има у години дана макар један дан кад се Арнаути не б |
| другарице узвикнуле е су му очи зумбул, е су му уста ђул; видела да су се удариле у груди кад ј |
| у паши гласови, у сваком сату по један, е се буна не стишава, е су друмови поседнути, па нико н |
| оведу мула-Халима, то јест, да му кажу, е га је поздравио Шемси-паша, да му дође у прокупачки с |
| какве црне смоле, насред чела.</p> <p>— Е, готово, време је...</p> <p>Мајка зајеца...{S} Изведо |
| p> <p>— Тако, тако, пријатељу.</p> <p>— Е, кад је тако, носи му селам: од мене нека не дрхти ње |
| аил.{S} Тако, пашо, пријатељу.</p> <p>— Е кад је тако, слушај, не срди се, ево...{S} И извади и |
| муца опет паша.</p> <p>А мула:</p> <p>— Е, пашо!{S} Да сам жена, ја бих ти казао у одаји <hi>ка |
| упита шта је, шта говоре, а она не каза е њој прете, него слага: „Шемси, проклет да је! убио Ми |
| ам, а мула у Топлицу, да каже Арнаутима е се са Шемси-пашом измирио.</p> <p>Никад Арнаути, Војњ |
| , што удара на мемлу, па као да не чује е се врата отворише, и не види где му се ближи главом м |
| чула је да су њене другарице узвикнуле е су му очи зумбул, е су му уста ђул; видела да су се у |
| зићи, док их не опомену пашине слушкиње е им ваља ићи, плакаће им деца, остаће им мужеви без ве |
| дица, вреле руке, и казује својој кћери е је сутра празник који толико чека, за који непрестано |
| } И ко зна, још би, да се мајка не сети е је <hi>човек</hi>.{S} А ево откуд се тога сетила.{S} |
| авају, говоре; сви стари узеше говорити е је мула дао бесу, па би му они залепили блато на обра |
| а са Замбак-робињом; а у вече рече паши е је време да се хануме крију од њихова Бел-беја — проп |
| VI</head> <p>Како мула каза Фати-султан е ће на испит, од тада је весела, сваки час се за понеш |
| су свуд капци на прозорима, јер се чуло е иде мула с Арнаутима.{S} Чује се топот и вриска атова |
| ислиш да је Војњацима Стамбол далеко?“ „Е ја друго не знам...{S} У Брусу, код брата ми“. „Еј!{S |
| а сина...{S} Још није платио један дуг, ево где направи други, проклет да је“!...{S} Лаже, лаже |
| <p>— Е кад је тако, слушај, не срди се, ево...{S} И извади из недара кожну кесу, велику, па је |
| е дочекати пролеће; а она га чекала, и, ево, <pb n="137" /> дочекала га, и његов јутарњи повета |
| се из Топлице <pb n="138" /> донесе; и, ево, месец дана чулним очима то гледа.{S} Гледала, погл |
| по учини бахат од човека; звечи синџир: ево пета ноћ где га не пуштају, да не би на кога налете |
| и... оној...{S} И јенђе... дошле!...{S} Ево му мајке...{S} Аман!...{S} Како су се Арнаутке обук |
| ао! рећи ће му сабајле сестра.</p> <p>— Ево мене, Фати-султан, кумријо.{S} Зар ме не познајеш?< |
| пуномоћник Шемси-пашина сина?</p> <p>— Ево га, одговори Мурад-беј, и гурну уз врата једнога де |
| бојала никога до Бога и мула-Халима, а ево два три дана како се боји некаквога сна!{S} Кад пођ |
| глави написао и у глави цару поднео, а ево сад где је у глави повлачи, цепа, пали, и пушта пеп |
| се не плаче, с обичаја се не уздише; а ево где комшилук, где хануме, где чак и Арнаутке из фис |
| мајка не сети е је <hi>човек</hi>.{S} А ево откуд се тога сетила.{S} Увек се играо с робињама, |
| ?{S} Ти ћеш мајци оздравити, иншала! па ево га Хедрлес, красан ваздух...{S} Сваки дан ће топлиј |
| увек смејала!{S} И хоћеш, иншала’! јер ево дошао је сат да се и твоја реч чује.{S} Фати, ђозум |
| ед мајком помиње, жали: у бунилу виче: „Ево Исмаила!{S} Долази по мене, благо мени!“...{S} Зна |
| ијате сат увек кад мујезин чита вечерњи езан..., навите га сад пред зору, да у зору изнова ради |
| не знам...{S} У Брусу, код брата ми“. „Еј!{S} Стамбол и Бруса, комшија и комшика“...{S}Валла’! |
| Шкодра роди и јунак је и паметно је.{S} Ејвала!</p> <p>И испушише пријатељи још по три чибука ј |
| са, мула?</p> <p>— Беса, пашо!</p> <p>— Ејвала, мула, пријатељу!{S} Што Шкодра роди и јунак је |
| кања учинило јој се мујезиново <hi>Алах-екбер</hi>.{S} У дишер-авлији залаје грдно велики пас, |
| разумевало с материних усана <hi>Аллах-екбер</hi>, и у томе се зачу вриска ата Исмаилова.</p> |
| азни, капије, високе, оковане мертечким ексерима, затворене чивијом, а негде, где су укућани пл |
| би срамоту. <pb n="55" /> Дај теразије, ела! на једну страну метни перо, на другу олово, ела!{S |
| едну страну метни перо, на другу олово, ела!{S} Ха-ха-ха! засмеја се мула, па настави: „Ово ниј |
| турбама, с текијама; и тапију од Шама, елмаза, Сирије, и тапију од Смирне, челенку Анадолије, |
| за крв, већ...{S} Ако си бољи од мене, ено ти Фати-султан, не твоје снахе, него моје кадуне... |
| глава досеже, него упро очи у врх.{S} И ено га тамо одавно, и ако није устрчао, него отпузао“.{ |
| } Шта су конаци, шта су чифлуци, шта је ергела!{S} Да ми је са селамом пратио тапију од Стамбол |
| > И нуди ми мал његов, конаци, чифлуци, ергелу, робље, срам га било!{S} И опет га срам било!{S} |
| ји, и један у Македонији; и даје ти сву ергелу из Мире; и даје ти све робље из конака и даје ти |
| мине“.{S} Одмах, ханум-ефенди! одговара Есма понизно, и хита. „А ти, ђозум Ајше, душеке... душе |
| ему и дарове. „Нека ти се донесу, кузум Есма, мердивене, па чеврета... чевре по чевре, јаглук п |
| р-беј је млад, видела сам га једанпут у Есма-кадуне...{S} Леп.{S} А, очи!{S} А, веђе!... а над |
| станак...{S} Изиђите из собе, јенђе..., ето ми га отац: пева се Растанак...{S} Што плачу кад сл |
| ављали на Алаха.{S} А он како се свети, ето.{S} Страшна ли је твоја освета, Аллах! говоре мусло |
| нека модрица!{S} Кад би четрдесети дан, ето ти једнога; баци се на њега, ама не каменом, него р |
| рана оволика?“ Пролазе људи и мисле; а ето ти је једна жена, па не могаде да прође, но застаде |
| ом и кћери њихова чифлук-сахибије.{S} И ето.{S} Јутро је, рано јутро, дршћу од зиме, али се они |
| петао осветла образ. — Сутра ту!{S} Али ето шта му је то њему драго сутра донело!</p> <pb n="80 |
| .{S} Склопи очи, да ово не гледа, а оно ето мулина сина, на ату; млад, леп, исти његов Бал-беј; |
| , што је значило „љубимо ти скут, ханум-ефенди“.{S} Јер те што нису звате њену сину у сватове, |
| „Фати-султан-ханумине“.{S} Одмах, ханум-ефенди! одговара Есма понизно, и хита. „А ти, ђозум Ајш |
| ћете се по овој врућини вратити: ханум-ефенди није код куће.“ Гошће се враћају постиђене; јер |
| са звездом и месецом код невесте; ханум-ефенди хоће сама да кува каву, тамо да је пије и да гле |
| „где је Бал-беј?“ А слушкиња: „С ханум-ефендијом, пашо азретлери (светли).“ Одговара му понизн |
| м, час погледа к вратима, изгледа ханум-ефендију, да је подвори...</p> <p>Прилупа капак један, |
| кама, удно собе, па узе изгледати ханум-ефендију.</p> <p>И на одаји где је невеста прозори широ |
| ва и волова, блејање оваца, лавеж паса, жагор, али све мање, тише, полако нестаје, изумире, док |
| <p>— Она би тада репом.</p> <p>— Змији жалац није у репу.{S} И после зар мислиш да су с овом о |
| <p>— Мерхаметли (милосрдан) је, Алла’! жали куче, жали маче, те неће ли човека?{S} Али он је, |
| .{S} А сад га будна пред мајком помиње, жали: у бунилу виче: „Ево Исмаила!{S} Долази по мене, б |
| метли (милосрдан) је, Алла’! жали куче, жали маче, те неће ли човека?{S} Али он је, Шемси-паша, |
| ће на воду да искочи: сваки ће узети да жали Шемси-пашу.</p> <p>— Тако, тако, пријатељу.</p> <p |
| не мисли на украдену невесту: пашиница жали свога сина; јенђе помињу Лесковац; онима се с дево |
| ља, попаљени сви домови, па свака своје жали, над својим добром нариче; жури се да је што пре к |
| и-султан, плачу и уздишу: цело Прокупље жали несрећну девојку, кћер хафузову.</p> <pb n="40" /> |
| рећној љубави двоје младих.{S} Сваки их жали; погађају ко је убио Исмаила.</p> <p>Данас се прон |
| ме сада... да ми те не урекну...</p> <p>Жали је мајка, да се не мучи мажући ивице очних капка с |
| не трепте као мало час; ветар је удесио жалосну песму.{S} Умукло је блејање оваца, и мукање гој |
| о ћу даље, срамота ће у воду да потоне, жалост ће на воду да искочи: сваки ће узети да жали Шем |
| , хоћеш две!{S} Немој!{S} Срамоту си за жалост; немој још и жалост...{S} И после, мула, ти си с |
| есковцу, и викну: „Шемси!{S} Срамоту за жалост!“</p> <p>У Топлици овако, а у Прокупљу сврши се |
| дао бесу сам себи да ће паши срамоту за жалост...</p> <p>Трећи дан, а Фати нити ромори, ни гово |
| ј!{S} Срамоту си за жалост; немој још и жалост...{S} И после, мула, ти си се светио како се Арн |
| ..{S} Ха-ха-ха!{S} Мој пашо!{S} Ти мени жалост, ја теби срамоту. <pb n="55" /> Дај теразије, ел |
| </p> <p>— Аман, ћути!</p> <p>— Мули <hi>жалост</hi>, паши <hi>срамота</hi>: хајде метни ово дво |
| S} Али каква би то била освета?{S} Мало жалости, ни мало срамоте. „Кад желиш да се коме много о |
| </p> <p>Пуна соба жена.</p> <p>Неки још жању, неки слажу у крстине, неки деду у стогове, а неки |
| Па дадије је остављале, а мула никако, жао му било; или је није остављао, што му је њу његова |
| него у арнаутским кућама, да им не буде жао.{S} За Бајрам отера у град читаво стадо овнова, те |
| кући где је куга све поморила, па им је жао, тешко, и страх их је.{S} Обилазе хафуз-Ахмедовицу, |
| акар она за њу главом платила, није јој жао.{S} Како би се она млада, одрасла у кафезу као кумр |
| је било што их је то снашло, и врло му жао било.{S} Кад му мајка казала код кога је Фати-султа |
| , а ашчија чорбу, па нека им није на њу жао.{S} А оне које нису њој равне, и које стоје према њ |
| ико може, и отури чибук од себе далеко; жар се просу по ћилиму, а он то не гледа, него рашири р |
| ду и забуни, па нека изручила ибрик, да жар угаси, и то још тако стоји.)</p> <p>А хафуз-Ахмед ј |
| ламен се угасио, ватра прегорела, остао жар под пепелом, па тиња, тиња.{S} Тако умствује стари |
| {S} Насред ћошке је бакаран мангал, пун жара.{S} Једна млада Прокупчанка, була, <pb n="31" /> у |
| ан мангал, пун пепела и угљевља, уместо жара; још је око ње прибор за телејисање, мали жути тас |
| 70_C13"> <head>XIII</head> <p>Отишли су ждрали и ласте; у пољу, камо је Исмаил ходио, спалио је |
| ну вечерњу са ливада загрејаних дневном жегом, диже се као дим тамјана из кадионице, испуњава п |
| премом, с абаијом везеном <pb n="51" /> жеженим златом.{S} Кад опази мулу ат зарза, трза се од |
| танат</hi>, то јест госпоство, јер није желео да га се само боје, него и да му се диве, да се з |
| ојега госпоства и твоје величине, па си желео још већи да си.{S} Хтео си у луг где булбули поју |
| {S} Мало жалости, ни мало срамоте. „Кад желиш да се коме много осветиш, гледај да га осрамотиш“ |
| лом понова, однесоше је мајци, по њеној жељи; и никад од тада не виде муле, мужа свога, ни јој |
| изгинулих, што блуде ноћу, на месечини, жељне овога света.</p> <p>Тишина, дубока, мртва.{S} Ниг |
| га с осмехом, испраћа га са сузом, и са жељом, да јој што пре дође највећи празник — свадба.{S} |
| би лакше.{S} Зна она, мусломанка, да ко жељу самртнику не испуни, четрдесет дана га Алах не пог |
| спиту ће... пашће јој оба венчања...{S} Жена не може имати два мужа, по закону; не може да..!{S |
| ик, говоре Арнаутке...</p> <p>Пуна соба жена.</p> <p>Неки још жању, неки слажу у крстине, неки |
| ислио.{S} Затвори се у харем, као твоја жена.{S} Њу је затворио од младости закон; тебе под ста |
| да им је неко украо невесту.{S} Вриска жена и писка деце разлеже се; силна врева! не зна се ни |
| Пролазе људи и мисле; а ето ти је једна жена, па не могаде да прође, но застаде и пита: „Је ли, |
| е, и истрча из дворишта једна сиромашна жена, Српкиња, наричући за сином, и скиде шамију с глав |
| дивља звер, а кћи питома голубица.{S} И жена му је добра; у кући је, штоно <pb n="9" /> реч, ма |
| </p> <p>— Ашколсун!{S} Сто пута нека ти жена савет да, једанпут га прими.{S} И ја ћу да примим |
| и, као Војњачком мули жене.{S} Од седам жена имао само петоро деце.{S} Сад једно.{S} Ни једна н |
| <p>А мула:</p> <p>— Е, пашо!{S} Да сам жена, ја бих ти казао у одаји <hi>какву крв</hi>; ама с |
| ојке, развијене; купао се са женама као жена, играо се с девојкама као девојка.{S} И ко зна, јо |
| кад му она поручила да није човек него жена кад не може од Турака да је отме, полудео.{S} Из В |
| о је тим украшавало ове три одаје десет жена уз припомоћ слушкиња десет дана.{S} Одаје се бејах |
| , што је увек као ат без узде и улара, (жена која нема мужа) а чини севап, спремајући и удајући |
| јаше ата па прође прокупачким сокацима, женама вечера загорева, невестама се јувка цепа, девојк |
| а би му тешко било у харему, да није са женама научио.{S} Материн јединац, одрастао у харему, д |
| преда њ девојке, развијене; купао се са женама као жена, играо се с девојкама као девојка.{S} И |
| упчанке, које јој причају о Прокупљу, о женама, о девојкама, о младићима, о љубави. „Зар и овде |
| нске вере, жену и сина свога поглавара, жене плачући, људи шкрипећи зубима, пружајући стиснуте |
| котлови.{S} Све живо већ одавно будно, жене и девојке, и млади људи, и момци, и деца; све се в |
| а.{S} Фати-султан удари дланом у врата; жене се зачудише, не знају шта ће, људи се прибише уз в |
| з пратње, похиташе у ово доба саме!!{S} Жене!...{S} Буле!!{S} Кад пусте осећањима на вољу, нека |
| ји нема никога, да се не чу кашаљ...{S} Жене упрле очи у Фати-султан; знају да се одмах не одго |
| ти.</p> <p>Све живо похита да гледа.{S} Жене се прибише уз кафезе и пробушене ограде; људи, кој |
| е на капију, пред дућане, у чаршији.{S} Жене се бусају у прси и моле се Богу да се „на кавгу“ н |
| брашна и ћупче масла; купи им рухо.{S} Жене су га много волеле, не толико што је био леп, коли |
| а-Халимовој; па људи остају око куле, а жене се пењу на кулу, да виде несуђену кадуну Исмаил-бе |
| ли чула да се од петогодишњег мушкарца жене крију?{S} Ниси.{S} Криле су се од Бал-беја..., јок |
| едају тугу и јад, па и ове окорела срца жене, што се нагледале крвних освета, и отмица, чуда и |
| чује се дахире, и песма; то буле, младе жене и девојке, певају у башти између леха, крај пупоља |
| леп, колико што је био јунак; а и он је жене волео; женио се седам пута.{S} У двадесет седмој и |
| правила доброг понашања најпросвећеније жене, но оне...</p> <p>Од вике, вриске, писке, од урнеб |
| е подмигују кад те чаршијом виде, да се жене не кикоћу кад те махалом опазе“.{S} Тако мисли; а |
| ре, слободно доћи и видети, те поврвеше жене, Туркиње, Српкиње и Јеврејке, све које нису позват |
| ад сто пута горе, већи стид, срамота, и жене му се свете! осветила му се Фати-султан...{S} Све |
| ; а кад пројезди махалама, кадуне се, и жене и девојке, гурају уз <hi>кафезе</hi>, решетке на п |
| е говори, него тајно шапће.{S} И људи и жене о овом говоре шапатом, све у двоје.</p> <p>— Ако ј |
| е паши не држе коњи, као Војњачком мули жене.{S} Од седам жена имао само петоро деце.{S} Сад је |
| та.{S} У двадесет седмој имао је четири жене (једну у Прокупљу, једну у Дубову, једну у Житном |
| ратко ошишане браде, танка гласа, као у жене; у чоханим, широким шалварама, у високој чалми.{S} |
| ећу ја у одаји; по одајама нека се бију жене.{S} Хајде на мегдан!{S} Пушка ти, пушка ми.{S} Јат |
| ричао ни нешто што је, по мњењу Турака, жени за причање, а камо ли овако што.{S} Гордила се, по |
| ко поношљива.{S} Ниједанпут није рекла: жени ми се син хафузовом кћери; сто, двеста пута: биће |
| синоћ су и слуге и слушкиње чуле кад је жени и кћери рекао: „Топлица је близу, ако се <hi>моја< |
| тово, пашиница пусти глас, да је свакој жени, без разлике вере, слободно доћи и видети, те повр |
| е из његова фиса. „Грехота,“ говораше. „Жени ли се отац ћерком?“</p> <p>Сад мула, кад чу пашино |
| е родитељи полако разговарају о његовој женидби, па се уплаши, коју ли су му изабрали.{S} Он во |
| урци, одавно, кад је био млад, момче за женидбу, украли и потурчили девојку, с којом се три год |
| што је био јунак; а и он је жене волео; женио се седам пута.{S} У двадесет седмој имао је четир |
| е срамоте, никад ни до века; мисли и са женом се покаткад, дању, а и ноћу, разговара.{S} Она ве |
| Бал-беја у Цариград... „Какав Стамбол, женска главо?!{S} Зар мислиш да је Војњацима Стамбол да |
| освети сина мушка глава, нека га освети женска; или...{S} Никому ништа не казује, ништа не гово |
| а не освети мушка глава, нека га освети женска...{S} И мајка, вели, зна да је Исмаила млада и з |
| а не освети мушка глава, нека га освети женска“.{S} Ако не може крв за крв, <hi>како може</hi>, |
| а да пође, те час-по тужно прошапће; А, женски севда!{S} Добро људи зборе: траје од петка до су |
| амнаесту, а до пре три године ишао је у женски хамам, с мајком; до пре две године излазиле пред |
| у, зачуди се. „ Алла’!{S} Алла’! севдах женски! од петка у вече до суботе ујутру!“ говоре Турци |
| оља, празна гумна, све се то, и мушко и женско, и старо и младо, подигло кули мула-Халимовој; п |
| код кога је Фати-султан, плакао је као женско; а после се стидео, пак и од црне и беле робиње. |
| а софу, у дугачкој антерији, готово као женској, хаљини какву Турци носе кад су код куће, распо |
| виде шта учинише ови ђаволови синови са женском главом и ојађеном мајком, не би им се прошло на |
| лугу, под селамлуком мушку, под харемом женску.{S} Око конака врт са шадрваном између леха, за |
| ахранише, по обредима мусломанске вере, жену и сина свога поглавара, жене плачући, људи шкрипећ |
| акав закон?{S} Зар је по закону венчати жену с другим кад је није први пустио.</p> <p>И... ожен |
| , јер Арнаути, Војњаци, носе само мртву жену, „за севап“.{S} За тахтариванима, одмах, појавише |
| ко малим, како је коме срце било), и он жив, нигде ране, само понека модрица!{S} Кад би четрдес |
| ли, види мајку; хода по кули, каже, као жива, и све о Исмаилу говори; и трипут је њој, својој к |
| к и Арнаутке из фиса мула-Халимова, што живе у Прокупљу, а познавале су Фати-султан, плачу и уз |
| ије, да се уда за другога непуштена.{S} Живела с овим другим мало, па је први тужи.{S} Кад изиђ |
| што ће живети у кули у којој је Исмаил живео; што ће се шетати по вотњаку по коме се Исмаил ше |
| и непрестано на Исмаила мислити; што ће живети у кули у којој је Исмаил живео; што ће се шетати |
| а и у њега се заљуби.</p> <p>Шкодралија живи у Арнаутлуку, и лети и зими, али му син долази у П |
| ери.{S} Ти си бита мала, не знаш.{S} Не живи Мејрем-ханума...{S} Знаш ону Мејрем-хануму до тетк |
| оте девојке?...{S} Она беше удата, а не живи с мужем, те га остави.{S} Млада, а без мужа беше п |
| ди па умри!{S} Али не, немој умрети, но живи и <pb n="8" /> гледај: пошто си га видео, грејао с |
| а се мула из свега гласа, а из очију му живи пламен сукну. „За крв ич не знам!{S} Ха-ха-ха!</p> |
| II</head> <p>Сирота Фати-султан!{S} Још живи, али болује, тешко болује.</p> <p>Кад је венчаше с |
| арају, и мисли.{S} Омален, црн, зелених живих очију, испупчених јагодица, проседе, кратко ошиша |
| у, носићеш га у срцу до века, па баш да живиш, пошто си га видео, још сто година“.{S} Тако гово |
| , клепећу папуче, звече котлови.{S} Све живо већ одавно будно, жене и девојке, и млади људи, и |
| евеста!“ смеје се... познајем да се све живо радује, и да...</p> <p>— Радује се, али...{S} Ја с |
| , фрчу коњи а алачу Арнаути.</p> <p>Све живо похита да гледа.{S} Жене се прибише уз кафезе и пр |
| Један му од њих, најстарији, узе нешто живо казивати, а он испрва ништа не разуме, као да је п |
| ело платно...{S} У руху је у коме га је живога гледала...{S} Леп!{S} Даје јој бесу да неће нику |
| плакале девојке три дана и три ноћи за живом Фати-султан.</p> <p>— Украде мула-Халим Фати-султ |
| Прогнаше онога бесног пса, коме човеков живот није ништа; прогнаше га далеко, где се зими снег |
| а: верује у онај свет, бољи од овога, у живот после смрти.{S} И тврда вера у то развлачи јој ус |
| ва, биље.</p> <p>И тако.{S} Повраћена у живот и мало разгаљена узела је дворити мулу, као оца, |
| Фати се мало повратила; повратише је у живот материна љубав и ваздух красне Топлице, испресеца |
| .</p> <pb n="65" /> <p>И повраћају је у живот полако мисли: што ће моћи овде слободно и непрест |
| ни, Стамболије, Турци, продају и купују живот, тело и душу, и слободу туђу; ми овде у Топлици п |
| из далека, из циганске махале...</p> <p>Живот.</p> <p>Фати-султан лежи мртва.</p> <milestone un |
| а, много, њој се чини више од очију, од живота, и од завичаја.{S} Али што је чудновато, и он њу |
| питање, последњи пут, те је као између живота и смрти.</p> <p>Одговора нема.</p> <p>Свршено.</ |
| ити танке, изгореле усне.{S} За толиким животима до сад сузе не пусти, а сад за једним кишом их |
| лас један, радостан, сличан гласу какве животиње кад се докопала плена...{S} Похита кроз прозор |
| , опаљена лица и дугих брка, раздрљени, жилава врата и изгорелих од сунца прсију, у уским, бели |
| дође до невесте, подвуче јој засукане, жилаве руке испод леђа, узе је у наручје...{S} Из груди |
| ј, с црвеним ноктима и дланом, с плавим жилама кроз које крв струји полако.{S} Гледа се у оглед |
| -ђул у саксији и у хладовини?{S} Пустио жиле и почео <pb n="113" /> де вене...{S} За садберк-ђу |
| атне куће једне, старе, врло велике, са житницом удно непрегледног дворишта, с кошевима за куку |
| дну у Прокупљу, једну у Дубову, једну у Житном Потоку, Исмаилову мајку овде).{S} Једну <pb n="5 |
| и овде уби човека, и даде крвнину пола Житорађа.{S} Мало, па опет уби човека, те даде другу по |
| опет уби човека, те даде другу половину Житорађа.</p> <p>Отац дивља звер, а кћи питома голубица |
| разне величине, па <pb n="72" /> конци, жице; а хануме као садањи тапетари; оброк им је био одм |
| неку молитву, <pb n="116" /> кроз нос, жмурећи, клатећи главу.{S} После узе говорити.{S} Каже |
| о си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи и запао у блато.“ Сад се тих мулиних речи сети, |
| о си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи, и запао у блато; пошао си да ловиш рибу у мутн |
| главу.{S} Страшни су и наказни; чекају жртву...</p> <p>Мурад-беј понови питање.</p> <p>Опет ни |
| љубио руку сто пута и секао бих курбан (жртву) црнога овна“.{S} Тако помисли, и узе молити Бога |
| а зрака причини му се мулин јатаган; од жубора шадрвана шапат љутих Арнаута.{S} Склопи очи, да |
| им путем но две-три Арнаутке на коњима, журе се у оближње село послом, или у госте.{S} Зима...< |
| а своје жали, над својим добром нариче; жури се да је што пре код своје куће, макар изгореле, к |
| ак, очију полуотворених, лица као восак жута, усана помодрелих, у хаљини коју јој је отац за <h |
| кенли-гуњ срмом везен; први пут је обуо жуте чизме које је добио на дар од скадарскога паше, Ар |
| ош је око ње прибор за телејисање, мали жути тасови с варком и ђелинпули; још је поред ње кутиј |
| , смежураном руком врело чело, као смиљ жуто лице зажарених јагодица, вреле руке, и казује свој |
| варама, чучи крај мангала и кува каву у жутој џезвици.{S} Из те џезвице таман филџан каве.{S} З |
| , мулина кћи, врати, затече је страшну, жуту као лимун, сву уплакану, и тужну, не тужну него ка |
| мо мало, па дође к себи, још блеђа, још жућа.{S} Мулина је кћи љуби и милује: а Лесковчанка, пр |
| свега грла:</p> <p>— <hi>Султан’м!{S} К’з’м</hi> (Султанијо!{S} Кћери моја)!</p> <p>Пашиница на |
| т стотина гроша, за другога пет хиљада, за трећега петнаест, као за ата.{S} Ми овде хиљаду грош |
| ри е је сутра празник који толико чека, за који непрестано пита, коме се радује; а на њену се л |
| ну аспру <pb n="82" /> за милијон лира, за небројено благо, мир душе за госпоство!“ Мисли паша, |
| е <hi>мајка</hi>.{S} За мајку оца пита, за њен страх, за њен јад.{S} Хафуз, што улажаше у бачву |
| ко конака врт са шадрваном између леха, за уживање и прање пред молитву, и велики вотњак са сва |
| За једнога роба даду пет стотина гроша, за другога пет хиљада, за трећега петнаест, као за ата. |
| то није њено свадбено одело, но покров, за њен сандук...{S} А кад се спусти ноћ, хануме узеше д |
| — Дај им, кћери, пуномоћје...{S} Хајде, за кога ти хоћеш.{S} Прво ћемо ти тражити пуномоћје за |
| Нека мм је конак тамо...{S} Носите ме, за Алахову љубав!</p> <p>— Аман, бебег’м! промуца мајка |
| е у Арабистан, где, како су му причали, за недељу дана роде и узру лимуни и портокали, <pb n="1 |
| е!{S} Носите ме на брег под Јастрепцем, за Алахову љубав!...{S} И тамо је ваздух сам мирис...; |
| у Топлицу, каза Арнаутима, пред кулом, за овај договор, па оде у кулу; и наједанпут се диже си |
| ме, и један чибук, с великим ћилибаром, за Фатина ђувегију, све филигран рад; па силно посуђе, |
| смејеш, да певаш, па ништа...{S} Аман, за Алахову љубав, пусти све да кажем...{S} Није, каже, |
| јој буле, Лесковчанке, споре племство, за то што је много охола, јер веле да је од краја „виде |
| сани ликом; а дванаест крај носила иду, за смену, и по двојица их са стране придржавају, да се |
| едан грех једну казну, за голем голему, за мали малу.{S} Ти, мула, пријатељу, хоћеш две!{S} Нем |
| зук!{S} Алах за један грех једну казну, за голем голему, за мали малу.{S} Ти, мула, пријатељу, |
| ри шапатом, све у двоје, ипак се рашчу, за час, по делом граду; а из града глас оде у Топлицу.< |
| i>.{S} За мајку оца пита, за њен страх, за њен јад.{S} Хафуз, што улажаше у бачву, да се у вину |
| S} Ама то нећемо за дуг што ми дугујеш, за крв, већ...{S} Ако си бољи од мене, ено ти Фати-султ |
| са сафирима, челенка са смарагдима...: за смрт је спремише као за свадбу.{S} Дан смрти је већи |
| снаху.{S} За мулима сина нема сведока: за моју снаху сведочи мула.{S} Ја ћу против муле тужбу, |
| продат аманет на овом свету дрхте руке: за селам на оном носи се товар од хиљаду ока.{S} Немај |
| до конак; за танку су главу танке речи: за тебе, кузум...</p> <p>— Ђувенде! прекиде је мулима к |
| старац један, крупан, дуге беле браде; за се је бацио кадуну: на лицу јој био пешкир, па се см |
| ицама?...{S} За кумрију је шарен кафез; за господско чедо конак; за танку су главу танке речи: |
| е шарен кафез; за господско чедо конак; за танку су главу танке речи: за тебе, кузум...</p> <p> |
| паша полакомио, стога дао душу ђаволу; за то се пашиница гордила, поносила се и онако поношљив |
| S} За садберк-ђул је башча према сунцу; за танку главу танка реч; за тебе, ђозум...</p> <p>— Ђу |
| према сунцу; за танку главу танка реч; за тебе, ђозум...</p> <p>— Ђувенде! опет је прекиде Арн |
| у пута јазук! једну аспру <pb n="82" /> за милијон лира, за небројено благо, мир душе за госпос |
| елој робињи на само, на ухо: „Зулфи!{S} За Божју љубав!{S} Носи шиљте тамо, онде, крај капиџика |
| јер зашто бисмо на њу каменицама?...{S} За кумрију је шарен кафез; за господско чедо конак; за |
| паша говори.</p> <p>— Какву крв?...{S} За крв... не знам..., ич ја не знам, мула, муца паша то |
| ле и почео <pb n="113" /> де вене...{S} За садберк-ђул је башча према сунцу; за танку главу тан |
| енџера..., не знам, осим за Арапе...{S} За џак:{S} Шемси-паша је, може бити <pb n="133" /> посл |
| и, није шемси (сунце) да га отопи...{S} За једну аспру милијон лира, небројено благо...{S} Пође |
| и дана изусти бејаше <hi>мајка</hi>.{S} За мајку оца пита, за њен страх, за њен јад.{S} Хафуз, |
| и, носе само мртву жену, „за севап“.{S} За тахтариванима, одмах, појавише се мулина кћи и оне д |
| обичај знаш како си сазнао за себе.{S} За крв или крв или паре; а паша ти селам послао...</p> |
| {S} Из те џезвице таман филџан каве.{S} За сваку по на особ скува; сипе, промућка и опет сипе: |
| се узму грчити танке, изгореле усне.{S} За толиким животима до сад сузе не пусти, а сад за једн |
| прими господара и полете, вриштећи.{S} За њим закасаше остали ати и коњи.{S} Цела <pb n="56" / |
| рнаутским кућама, да им не буде жао.{S} За Бајрам отера у град читаво стадо овнова, те подели п |
| оњ, а во, а човек — у њих све једно.{S} За једнога роба даду пет стотина гроша, за другога пет |
| д муле, или да дође његову Бал-беју.{S} За Бал-беја ће; ружа је за булбула...{S} И то венчање у |
| да је хајдук, да ми је украо снаху.{S} За мулима сина нема сведока: за моју снаху сведочи мула |
| та Фати-султан!{S} Чује страшне речи, а за срећу ништа не разуме, нити јој их когод преводи...{ |
| ам га је на комар турио и изгубио.{S} А за каљаво чело и катрањав образ што му могу ја?!{S} Сву |
| ти и лепоти пашићевој, о севдаху што га за њу има, о госпоству и милосрђу Шемси-пашину.</p> <p> |
| .{S} А ти знаш, мула, мој пријатељу, да за непродат аманет на овом свету дрхте руке: за селам н |
| после је научише две муфтије, да се уда за другога непуштена.{S} Живела с овим другим мало, па |
| међу булама, знало, а и сад знаде лека за ову несрећну бољку, <hi>верем</hi>, то јест суху бол |
| потурчили, а он је још тражи, још кука за њом и прети Турцима.{S} Кад је најлепша месечина нај |
| евести.{S} Мајка му овај бисер спремила за „виђење“, и он га већ три дана у недрима носи, гледа |
| S} Сваке године спреми по једнога петла за бој.{S} Лани му петао био надбивен, и ту је проговор |
| ; траже бошчице с јашмацима, с хаљинама за дан, па никако да их нађу.{S} То јест, нашле су их, |
| мртвога сна буди, Фати-султан се спрема за <pb n="135" /> мртви сан.{S} Што би имама, дервиша, |
| удно непрегледног дворишта, с кошевима за кукуруз, с великом коњушницом.{S} То је конак мула-Х |
| Паша скочи, и таман да пљесне длановима за сејмене, мула узвикну!</p> <p>— Јазук!{S} Јазук!{S} |
| -пашина сина, или ће је привезати коњма за репове...</p> <p>Граја се не стишава, ни дивљи узвиц |
| е.{S} А како да се не радује!...{S} Зна за кога ће Фати-султан...{S} Спраће блато с образа; про |
| начан, устукну; мулу познаје од кад зна за себе, а први пут му се сад учини да не личи на човек |
| го од невоље: (како се удала она не зна за мирно проведен дан, сат, увек у страху, да јој се му |
| — Фати-султан не зна шта ради, и не зна за кога полази! нариче по Топлици сестра Исмаилова; нап |
| без крви.{S} Крв за крв.{S} Пашина сина за сина њихова поглавара.</p> <p>— Аман, ћути!</p> <p>— |
| пци и сазови.{S} Хм!...</p> <p>— Истина за чудо; ама...</p> <p>— Ама зашто је из Шемси-пашина к |
| мрскога.{S} Ово је освета.{S} Макар она за њу главом платила, није јој жао.{S} Како би се она м |
| , ја многе суре знам онако, напамет, па за то знам шта је небо, земља, рај, пакао, анђели, <pb |
| ки паша (пошто се с мулом изгрли, упита за јуначко здравље, и испушише по трп чибука), крупан ч |
| какав дивљи глас, викну: „Шемси!{S} Крв за крв!“ Суља се опет уплаши.{S} Пређе преко ниске одај |
| а данас и без кадуне и без сина.{S} Крв за крв!{S} Наћи ће убицу, па макар ишао, овако стар, на |
| тови.{S} Јок.{S} Ништа без крви.{S} Крв за крв.{S} Пашина сина за сина њихова поглавара.</p> <p |
| а га освети женска“.{S} Ако не може крв за крв, <hi>како може</hi>, додаје она, и облије јој ру |
| !{S} Ко ли га четрдесетог дана уби, кад за тридесет девет нико не могаде.{S} И чиме ли га, Алла |
| им животима до сад сузе не пусти, а сад за једним кишом их лије.{S} Па бар да се опије, заборав |
| еколико села, већ из свих, и што је год за пушку дошло је, па све оружано до зуба, све шкрипи з |
| ву Бал-беју.{S} За Бал-беја ће; ружа је за булбула...{S} И то венчање умним оком гледа, па се р |
| видела да су се удариле у груди кад је за угао замакао, али она није ништа осетила, јер Исмаил |
| па метне руку на кћерино чело, узме је за руку, гледа је у пуне туге очи, што се стакле од зал |
| ломанима земзем.</p> <p>Приуготовише је за смрт.</p> <p>— Растанак...{S} Изиђите из собе, јенђе |
| јатељу, учинио, и нека Алах да да ми је за вајду.{S} Ти, мула, пријатељу, чуо сам, хоћеш још да |
| чанку, заиста добро плаћену, дохвати је за рамена, обори је на под, и зари јој беле, оштре секу |
| ј ње, метне јој руку на чело, ухвати је за руку.</p> <p>— Ватра, Фати-султан!{S} Грозница?</p> |
| плести и пасти, кад јој се пут којим је за пашом пошла чинио раван као тепсија.{S} Јер она је з |
| е, ћошке, софе, горе; доле трем и одаје за послугу, под селамлуком мушку, под харемом женску.{S |
| зар би тражили <pb n="58" /> пуномоћје за венчање од оне што не зна ни где је, ни ко је она, н |
| о.</p> <p>Мурад-беј јој тражи пуномоћје за венчање с мулом.</p> <p>Ништа.</p> <p>Оба пуномоћник |
| оћеш.{S} Прво ћемо ти тражити пуномоћје за венчање с Џафер-бејом, јер си прво била с њим венчан |
| рком?</p> <p>— И зар једна драга тугује за драгим?</p> <p>— Ниједна као ја...</p> <p>Зимус, у Т |
| уди по кућама, пуста поља, само замакне за брег по који Арнаутин с пушком о рамену и хртом за с |
| носи селам Шемси-паши:{S} Да хоћу паре за крв свога сина, ја бих узео онолико колико се узима: |
| уместо бакарних грошева, златне ми лире за њу нуди, срам га било! <pb n="129" /> И нуди ми мал |
| гриве и кићену опрему.{S} Сејмени јуре за Арнаутима, погледају се час-по међу собом, и ћуте ка |
| узима абдест, мрмља молитву, спрема се за клањање: а неколике старице <pb n="32" /> већ су с а |
| вац, нити мога сина крв хеспап, а он се за ту крв погађа; уместо бакарних грошева, златне ми ли |
| аче, да ли плаче за пашићем, или што се за старца удала, или за Исмаилом плаче.{S} Јер у кули, |
| испит, од тада је весела, сваки час се за понешто смеје, и устаје, хода по соби.{S} А Садије-х |
| емо заради муле; ама ако она каже да ће за пашина сина, на комаде ћемо је.</p> <p>— На оволишну |
| а ће мулиницу на комаде, ако рече да ће за Шемси-пашина сина, или ће је привезати коњма за репо |
| па да је одговорила пуномоћнику да неће за пашића?{S} Али каква би то била освета?{S} Мало жало |
| и плаче, смеје се детињој памети, плаче за срцем јуначким.</p> <p>И мало које јутро да не казуј |
| .., плакаће...{S} Зар једна мајка плаче за ћерком?</p> <p>— И зар једна драга тугује за драгим? |
| азиваше мајци за чим плаче, да ли плаче за пашићем, или што се за старца удала, или за Исмаилом |
| у Турци, одавно, кад је био млад, момче за женидбу, украли и потурчили девојку, с којом се три |
| д размота дугачак појас којим је бејаше за се привезао, изнесе је на кулу.{S} Колико се била пр |
| кувала; а ове, све, скочише и похиташе за мангал: даће свекрва пашиница добар бакшиш.{S} Али и |
| ијон лира, за небројено благо, мир душе за госпоство!“ Мисли паша, гласно мисли, а глас му дрхт |
| деее! цикну млада Арнаутка, као гуја, и за тренуће ока баци се на Лесковчанку, заиста добро пла |
| ј кривац закопа у њу таман до појаса, и за четрдесет дана, који год мимо њега прође да га камен |
| ланинке“ виде у једној хануми четири, и за све четири су подједнако радознале.{S} Прилазе к Фат |
| а арнаутка.</p> <p>Арнаутин је висок, и за своје године врло крупан: још мало па ће ступити у о |
| акопаше га онако како је суд наредио; и за тридесет девет дана ту био, ни јео ни пио, и који го |
| се и она освети Шемси-паши и за брата и за несуђену снаху.{S} Робиње и слушкиње <pb n="147" /> |
| не може да се и она освети Шемси-паши и за брата и за несуђену снаху.{S} Робиње и слушкиње <pb |
| к питао пред сведоцима, трипут, хоће ли за Шемси-пашина сина, Џафер-беја; она му је трипут одго |
| ћи много бледа, и онолико мирна.{S} Али за што?{S} Фати-султан је невеста, а турска невеста мор |
| ашићем, или што се за старца удала, или за Исмаилом плаче.{S} Јер у кули, куд се код окрене, св |
| јахали су пред главном капијом и отишли за тахтариваном.{S} Млади Арнаути опколили конак с грађ |
| о златом.{S} Ту су јој постељу родитељи за ђердек спремили.{S} И тој су се постељи дивиле Леско |
| ни нешто што је, по мњењу Турака, жени за причање, а камо ли овако што.{S} Гордила се, поносил |
| колили кулу својега муле, рано, спремни за пут, на коњма, у празничном руху, оружани до зуба.{S |
| аше га далеко, где се зими снег не топи за месец дана и више; протера га сам падишах, цар царев |
| о за неколико сата, то Манов глас обори за цигли један тренутак.{S} С виком Мана Кукувије причу |
| ељу, хоћеш две!{S} Немој!{S} Срамоту си за жалост; немој још и жалост...{S} И после, мула, ти с |
| , убили му зета; после, удаје му се кћи за Шемси-пашина сина, и најпосле: „Не украдоше Ахмед-ха |
| еба плакале девојке три дана и три ноћи за живом Фати-султан.</p> <p>— Украде мула-Халим Фати-с |
| једна сиромашна жена, Српкиња, наричући за сином, и скиде шамију с главе, гологлава проклињаше |
| а сузе не пусти.{S} А не казиваше мајци за чим плаче, да ли плаче за пашићем, или што се за ста |
| о јест, да му је сина он убио, срце јој за час стаде, свест је остави...{S} Кад ништа нису имал |
| адивено, извезено златом, спремљено њој за <hi>телејисање</hi>, и уздише: чини јој се да то ниј |
| p> <p>— Гар с тенџера..., не знам, осим за Арапе...{S} За џак:{S} Шемси-паша је, може бити <pb |
| дно дебео, причвршћен је великом халком за гвозден клинац...{S} Стара була не устаде, не пусти |
| тра и љубила Фати-султан, плачући с њом за дуго.</p> <p>Али од тада Фати мулу не двори, не пуни |
| који Арнаутин с пушком о рамену и хртом за собом, иде у лов на зечеве, и прођу сеоским путем но |
| п пун воде и ствари с наменом, спремљен за <hi>Мартифал</hi>.{S} На улици салебџије, <pb n="148 |
| и-султан дар, који би јој младожења дао за виђење.{S} Какав дар!{S} Калпак, по кадиви извезен з |
| метну на грло бисер што јој Исмаил дао за <hi>виђење</hi>...</p> <p>Робиње јој простреше посте |
| Јежи му се кожа, и што је у души зидао за неколико сата, то Манов глас обори за цигли један тр |
| е, час их штипао за образе, час угризао за руку, час ударио по плећима и грудима, час их затвар |
| га пет хиљада, за трећега петнаест, као за ата.{S} Ми овде хиљаду гроша како за крв мулина сина |
| смарагдима...: за смрт је спремише као за свадбу.{S} Дан смрти је већи празник од дана рођења, |
| адиркивао једну час другу, час их вукао за витице, час их штипао за образе, час угризао за руку |
| е.{S} Ти тај обичај знаш како си сазнао за себе.{S} За крв или крв или паре; а паша ти селам по |
| , час их вукао за витице, час их штипао за образе, час угризао за руку, час ударио по плећима и |
| јој обуку хаљину коју јој Исмаил правио за свадбу, да јој метну на грло бисер што јој Исмаил да |
| ком из Топлице... што је Исмаил спремио за моје лице...{S} Овај тахтариван неће носити Цигани.. |
| ина, где би се лако скрио човек, и крио за дуго.</p> <p>Конак је, нарочито тамо где је харем, в |
| ао за ата.{S} Ми овде хиљаду гроша како за крв мулина сина, тако за крв последњега сиромаха.{S} |
| аду гроша како за крв мулина сина, тако за крв последњега сиромаха.{S} Није ли тако добро?{S} А |
| атаган ти, јатаган ми.{S} Ама то нећемо за дуг што ми дугујеш, за крв, већ...{S} Ако си бољи од |
| ушише пријатељи још по три чибука једно за друго; и остаде паша као гост мулин три дана и три н |
| упља; Прокупље је Ахмед-хафузу досуђено за „сургун.“ На уживање му дато пет села у околини Ниша |
| хладовини, камо је нарочито направљено за играње ораха, почупана трава, утапкана земља; а мајк |
| Ахмед-хафузовица је седела у Топлици по за дуго.{S} Залуд је кћер тешила, залуд јој је помињала |
| е сушаше; и дању и ноћу плакаше она што за три дана сузе не пусти.{S} А не казиваше мајци за чи |
| евља, уместо жара; још је око ње прибор за телејисање, мали жути тасови с варком и ђелинпули; ј |
| на: заинатио се онај, па не удара печат за њено пуштање.{S} Најпосле је научише две муфтије, да |
| ћене, обојена чела јагањце, које чувају за Курбан-бајрам...{S} Месец је зашао, звезде су утрнул |
| о дана или у по ноћи, одмах се спремају за „кавгу“, пуне пушке, оштре јатагане.{S} И није дирао |
| закону; не може да..!{S} Кад је питају за кога ће „За Бал-беја“, одговориће весело...{S} Мој Б |
| ажила да јој простру постељу, спремљену за ђердек, њен, и молила да јој обуку хаљину коју јој И |
| и се.</p> <p>У <hi>конаку</hi>, одељењу за људе, нигде госта.{S} Скупише се, с вечери, па се од |
| а, и како ће му се судити на оном свету за рђава дела.</p> <p>Племство, госпоство, госпоство, п |
| к Лесковцу, и викну: „Шемси!{S} Срамоту за жалост!“</p> <p>У Топлици овако, а у Прокупљу сврши |
| је дао бесу сам себи да ће паши срамоту за жалост...</p> <p>Трећи дан, а Фати нити ромори, ни г |
| жи кесу, па је врати у недра...{S} Нећу за мојега сина крв паре да узмем, а хоћу Шемси-пашу да |
| е што би, сваки би рекао јазук!{S} Алах за један грех једну казну, за голем голему, за мали мал |
| оставим.{S} Јербо, добро збориш: и Алах за један грех једну казну...{S} А Шемси-паша, змија пог |
| а помодрелих, у хаљини коју јој је отац за <hi>Велику К’на-Ноћ</hi> правно.{S} Њена лепа коса, |
| а Писма не може се да...</p> <p>— Питаш за снаху; а ти си мени, пашо, крви дужан, рече мула, не |
| , <pb n="120" /> аман!{S} Алла’ ашк’на (за Божју љубав)!...{S} Харам ти ако не...</p> <p>Не мог |
| праунук Шемси-паше лесковачког.</p> <p>За крв сина поглавара војњачког није узета крвнина, те |
| рнаути, Војњаци, носе само мртву жену, „за севап“.{S} За тахтариванима, одмах, појавише се мули |
| лимове речи:{S} Ти си мени крви дужан. „За крв ич не знам, мула, вала! и похита на чардак.{S} К |
| ласа, а из очију му живи пламен сукну. „За крв ич не знам!{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Вала, мула, ка |
| може да..!{S} Кад је питају за кога ће „За Бал-беја“, одговориће весело...{S} Мој Бал-беј булбу |
| :</p> <p>— Аман! зар нам је оваква прва забава!{S} Мани се сна, не бој се!{S} Ја се људи не бој |
| боце, билензуке и беде руке, разбачене, забачене преко главе.{S} Смакле се с главе шамијце и <h |
| " /> далека: душа слухти, срце дршће... забеле се лабуд, широка хаљина, затрепташе везени тозлу |
| дршће, вратаоца се отварају, полако... забеле се широка хаљина, затрепта злато на кадифели-џам |
| сец је зашао, звезде су утрнуле, дан се забелео; закукурекаће трећи петли...</p> <p>— Гледајте |
| очима гледао!{S} У заносу заборави ата, заборави где је...{S} У ђердеку је с невестом...{S} Ожи |
| н кад се Арнаути не боје ни падишаха; а заборави рећи, <hi>ни Бога</hi>.{S} Јер да су се овај д |
| спомен на свој завичај, кад би могла да заборави ноћашњи сан.{S} Па гледајући у њега поче, лепо |
| и осветљив си.{S} Ко на тебе један час заборави, сто година му се светиш“.</p> <p>Из мисли га |
| данас својим очима гледао!{S} У заносу заборави ата, заборави где је...{S} У ђердеку је с неве |
| -султан-ханумина мајка прекиде молитву, заборавивши да је то велика грехота, па полете кћери у |
| ише, клечи сад крај ње, јединице своје; заборавила у тешком јаду Алахово Писмо, па наружила лиц |
| м кишом их лије.{S} Па бар да се опије, заборавио би своју несрећу; али како да се опије, кад о |
| а тада погледала, и опростила му што се заборавио, <hi>мало</hi> погрешио, „као човек“...</p> < |
| кад дивљаци; кад <hi>мисле</hi>, пре ће заборавити правила доброг понашања најпросвећеније жене |
| један, крупан, у уским белим чакширама, забрађен великим пешкиром тако да му се само очи виде, |
| о остаје дуго.{S} Мајка седи према њој, забрађена белим јашмаком онако као кад се Богу моле, с |
| "32" /> већ су с абдестом готове, па се забрађују јашмаком, приносе бројенице, простиру серџаде |
| а саслуша девојче, отеже:{S} Аааа!{S} И забрани сину да <pb n="78" /> се затвара са Замбак-роби |
| рлуцима од црвена сактијана.{S} Тумара, забринут, луд од бриге; застане, зажмури и почне својим |
| ултан је ипак весела, па и тужну, много забринуту мајку често разговори, и развесели.{S} Удаљен |
| ми... „Аллааа’!.. припуцаше мале пушке, забубњаше бубњи, писнуше зурне... то поздрављају долаза |
| сви остали, па и они избацише пушке.{S} Забубњаше бубњи; писнуше зурне.</p> <p>И ови у предсобљ |
| <pb n="36" /> Аман, моја деца!“ У часу забуне, осим несрећне мајке, што из свега гласа нариче |
| л оно вече, у оном <pb n="42" /> чуду и забуни, па нека изручила ибрик, да жар угаси, и то још |
| се подиже да устане, па кад не могаде, завали се, опет, у јастуке и радосно поче:</p> <pb n="1 |
| , да сакрије сузе, јер ако њу још надом заварава, себе више не може.{S} Мајка је љуби, а она:</ |
| се од поноћи, раде; а снег веје, веје, завејава пут; и раде, опет раде, јер се не зна време, д |
| ценим застиркама и јастуцима из Смирне, завесама из Дијарбекира, персијским ћилимима, огледалим |
| турбе...{S} У џенет ћеш.</p> <p>Кад се зави и изиђе Лесковчанка, ниједна од њих не виде.</p> < |
| ледајте на сат...{S} Спремајте ме...{S} Завијајте ме..., не... огледало...</p> <p>Дадоше јој ог |
| прегорела би, зацело, и спомен на свој завичај, кад би могла да заборави ноћашњи сан.{S} Па гл |
| овори, и развесели.{S} Удаљена од свога завичаја, Фати-султан и овде нађе другарице, девојке, т |
| се чини више од очију, од живота, и од завичаја.{S} Али што је чудновато, и он њу воли, и ако |
| атова, из далека, а чаршијом отвореном, завлада <pb n="97" /> неописан страх, и узеше се спушта |
| , тише, полако нестаје, изумире, док не завлада дубока, мртва тишина.</p> <p>И дан свршава као |
| ад од тада није у Власини, него тумара, завлачи се по шуми у дупље дрвећа и виче, дању, у проле |
| заволела простога Арнаутина, зар да не заводи господскога сина пашина.“</p> <p>Тако говоре, и |
| олку..{S} И зацело говори: „Кад је била заволела простога Арнаутина, зар да не заводи господско |
| оштво је.{S} Што ближе јутру, све чешће завришти Рузиђар (Ветар), диван арапски коњ, ождребљен |
| главе, пре звер, сад човек, мека срца, завукао руке под појас, хуче; иде око куће, дође пред к |
| Ахмед-хафузу ата из ахара, ни из авлије загара, него чедо, кћер му украдоше.{S} Вај, чуда!{S} В |
| извуче ћилибар на чибуку из уста, па се загледа у пашу.</p> <p>— Што ме гледаш, мула?{S} Не збо |
| е муж...; муж је само по имену, ааа?“ И загледа се стара у кћерину угашену зеницу.{S} Њој се за |
| ију пламен сукља, лица чисто онакажена, загледају пушке, гледају јатагане.{S} Млади хоће у Прок |
| кожом, седи Шемси-паша; прекрстио ноге, загледао се у једну дебелу књижурину, укоричену црном к |
| ји и ћулаву, скрштених ногу, и пуши.{S} Загледао се кроз прозор у голо дрвеће.{S} Хладан, зимни |
| ту сео, и наслонио лактове на колена а загњурио главу у руке, и по читав сат тако остао.{S} См |
| ође прокупачким сокацима, женама вечера загорева, невестама се јувка цепа, девојкама ибришим мр |
| чучи пред њом, подигао руке, хоће да је загрди а не може, онај га свет гледа; и она диже руке, |
| усафир-одаји, час у диван-хане, како је загрејало пролетње, ђурђевско сунце земљу понекад и на |
| се мирис кроз свежину вечерњу са ливада загрејаних дневном жегом, диже се као дим тамјана из ка |
| од зиме, али се они први <pb n="108" /> загрејаше јер угледаше тахтариване и пратњу, Арнауте; д |
| , па опет их спушта, свет гледа...{S} И загрлише се: цикну, стеже Исмаилову сестру око врата, д |
| м било!{S} И још једанпут га срам било! загрме мула, пустив груди.{S} Шта су конаци, шта су чиф |
| о место није на тахту, али он се попе и загрме:</p> <p>— Селам-Алећ, пашо!</p> <p>— Алећим-Села |
| <p>Из собе, кроз одшкринута врата чу се загушљив, врло слаб, болан глас:</p> <p>— Ол (буди)!</p |
| алио; ни с једним фисом није ни у малој задевици, а камо ли да је коме крви дужан.{S} То је нек |
| од топлим сунцем стамболским.{S} Очи га задивљавају, и збуњују, а коса опија као зумбул, јасмин |
| едних као у девојке.{S} Истина, и он је задиркивао многу лепу Циганчицу, али је још „гонџе-лале |
| кињом Ђултер, и Черкескињом Замбак; час задиркивао једну час другу, час их вукао за витице, час |
| .</p> <p>Изиђоше преда њ три сејменина, задихани, као да су пешке дошли, трчећи; донеше му црн |
| дговарају, једно те једно, испрекидано, задихани:{S} Буна...</p> <p>Паша се окамени.{S} Стоји к |
| пашина конака, тога дана, пред зору, на задња врата изнесен некакав грдно дугачак џак, и однет |
| м однесе се кући Ахмед-хафузовој.{S} На задњу капију улажаху стари Арнаути и сјахиваху с коња п |
| х га...</p> <p>— Кажи, кажи, вели момче задовољно, а она се застиде, па поче да крије лице и да |
| <p>— Још мало...{S} Млад, и луд, па се задоцнио...{S} Оставио да дође сутра.</p> <p>Мајка се з |
| ц“, ножем посред срца, да га од тога не задржаше Турци што се бејаху скупили да гледају бој пет |
| а, на грудима материним, да га те груди задрже у харему, кад зажели да изиђе, да оде међу друго |
| лупи је песницом у врат; а сирота Фати задрхта и уплашено изусти „амани.“</p> <p>— Јеси ли вид |
| , и тресе се више но икад, а мулина кћи задрхта целим телом, не пустивши гласа.{S} Држи Фати-су |
| у не бејаше ни капи крви, и целим телом задрхта.{S} И опет се помаче; мула се примаче.</p> <pb |
| и спуштени, тако целом чаршијом.{S} Кад зађоше у српску махалу, и мула бејаше далеко, отвори се |
| ..</p> <pb n="22" /> <p>На Арнауте није зажалио; ни с једним фисом није ни у малој задевици, а |
| } Мајка као да нешто страшно прочита са зажарених јагодица, из оборених очију, те пљесну дланов |
| ом руком врело чело, као смиљ жуто лице зажарених јагодица, вреле руке, и казује својој кћери е |
| се уз кафез, сама је, слухти, дршће... зажариле му се румене јагодице, пламен, сијају очи, две |
| <p>Он говори, очи му се сијају, лице се зажарило: бесу даје својој невести; рука му пала на иск |
| ара у кћерину угашену зеницу.{S} Њој се зажарише увеле јагодице; обори очи...{S} Мајка као да н |
| им, да га те груди задрже у харему, кад зажели да изиђе, да оде међу другове...</p> <p>Из Проку |
| а узе: дивит, перо и хартију...{S} Прво зажмуре, па поче гушчјим пером с десна на лево...; на к |
| умара, забринут, луд од бриге; застане, зажмури и почне својим танким гласом, сам говори; мало, |
| него отпузао“.{S} Хода, па тек застане, зажмури, гласно мисли: не зна с кога краја да почне.{S} |
| окој чалми.{S} Кад хоће да говори, прво зажмури, па тад почне.{S} Овога пашу нису волели Лесков |
| к; а оне му све угађале, више него пре, зажмуриле су кад би год њихов „ојнак“ растурио његову „ |
| .{S} Млада, а без мужа беше пет година: заинатио се онај, па не удара печат за њено пуштање.{S} |
| ли добра познаника, кога би, кад би јој заискао пуномоћје, по гласу познала, ако га не би видел |
| за тренуће ока баци се на Лесковчанку, заиста добро плаћену, дохвати је за рамена, обори је на |
| да их стишава, и да <pb n="86" /> гине, заједно са сиротињом, и турском и српском...</p> <p>И н |
| исоке ограде на улицу, те закрчило пут, заједно с малским ђубретом.{S} Уклонила честу да не би |
| ина га бије у обријано теме, изазива му заједно с мирисом бошче дувана рој мисли; и кад се посл |
| p>— Е, готово, време је...</p> <p>Мајка зајеца...{S} Изведоше је, изнесоше је из собе.</p> <p>- |
| воја младост!“ Па поклопи лице рукама и зајеца како скоро није.{S} Подижу јој се плећа, одскачу |
| ноћну тишину јејина, тица злослутница: зајецаше струне на гуслама од ветра кроз незатворене ка |
| господара и полете, вриштећи.{S} За њим закасаше остали ати и коњи.{S} Цела <pb n="56" /> чарши |
| ер се са узбуђења и и силнога напрезања закашља: и метнувши на уста јаглук, златом везен, обоји |
| тав само реп...{S} Нека јој га, нека се заките њим Турди...{S} Кад умртви човек нечовека, па и |
| } Арнаутку обузе језа каква никад није; заклела би се у гроб брата јединца, да се та тица злосл |
| једна беса, него Турчину, опрости, сто заклетава?</p> <p>Он говори, очи му се сијају, лице се |
| и.{S} Ја, Исмаил-бег, знам нашу највећу заклетву <hi>валлахи</hi>, <hi>биллахи</hi>, <hi>таллах |
| ко!{S} Пуши и слушај.{S} Он није џелат, заклиње се.{S} Сина су ти, мула, убиле харамије; он хоћ |
| .</p> <p>— И после, мула, Шемси-паша се заклиње у Алахову љубав да није џелат; да ти није он си |
| на образ...{S} Одустају од пута, али се заклињу да ће мулиницу на комаде, ако рече да ће за Шем |
| пашиница не узе лупати дланом у врата, заклињући га у њихова Бал-беја, да јој отвори.</p> <p>Т |
| ру, вриснуше и простреше се по поду, да заклоне лице; и стара подиже главу, врисну; а на ову вр |
| ..</p> <p>Уста занемела; очи склопљене (заклопи их Исмаилова сестра).... осмех, радостан, није |
| нала, ако га не би видела.{S} Али какав закон?{S} Зар је по закону венчати жену с другим кад је |
| оја жена.{S} Њу је затворио од младости закон; тебе под старост твоја лудост.{S} Хтео си, учини |
| ожени се старац дететом!</p> <p>Не, ту закон нема посла.{S} А није вала ни грех, рекли би мусл |
| азук!{S} Опет јазук!{S} Има ли правде и закона!...“</p> <p>Пође одајама како никад досле.{S} Не |
| , ни шта одговара?{S} И радили су преко закона: пуномоћник јој био човек, Арнаутин један, кога |
| етом, мула-Халима и Арнауте падишахом и законом!{S} Ха! ха! ха! насмеја се својој лудости грохо |
| а...{S} Жена не може имати два мужа, по закону; не може да..!{S} Кад је питају за кога ће „За Б |
| са ниједнога.{S} Оба су јој венчања, по закону, пала, те је слободна, и може да понови венчање |
| идела.{S} Али какав закон?{S} Зар је по закону венчати жену с другим кад је није први пустио.</ |
| суд да се ископа рупа, да се тај кривац закопа у њу таман до појаса, и за четрдесет дана, који |
| прође да га каменује.{S} Ископаше рупу, закопаше га онако како је суд наредио; и за тридесет де |
| ли.{S} Кад мула чу, ништа не рече, само закрвави очима, стисну песнице и рикну.{S} Суља, иначе |
| лу; мула ћути, мери пашу...{S} Грдно се закрвавише мулине очи!{S} Грдно су му страшни погледи.{ |
| својом крупном гласином, гледајући пашу закрвављеним очима и примичући му се.</p> <p>Паша се по |
| бацило преко високе ограде на улицу, те закрчило пут, заједно с малским ђубретом.{S} Уклонила ч |
| з оборених очију, те пљесну длановима и закука: „Вај!{S} Вај!{S} Вај!{S} Јазук, кћери, твоја мл |
| шао, звезде су утрнуле, дан се забелео; закукурекаће трећи петли...</p> <p>— Гледајте на сат... |
| 0_N1" /> викнуше Лесковчанке, јенђе.{S} Закукурекаше трећи петли...</p> <p>И Фати-султан-хануми |
| следња реч.</l> </quote> <p>Трећи петли закукурекаше.</p> <p>Ни мало хропца, мало грчења...{S} |
| <hi>Алах-екбер</hi>.{S} У дишер-авлији залаје грдно велики пас, јер му се час по учини бахат о |
| репцем, увијена у бели покров, а она се залеђена суза отопила и низ образ пролила, и тужан је о |
| да је у пуне туге очи, што се стакле од залеђених суза, у изгореле усне; а кад чује кашаљ, дубо |
| ворити е је мула дао бесу, па би му они залепили блато на образ...{S} Одустају од пута, али се |
| е, летње, те се испаравају цветне лехе, заливене и синоћ и јутрос, мирише земља...{S} Чује се т |
| рода, и илијинске траве, сагореле, сад заливене кишом, на чупаву ћилиму и јастуку сеном напуње |
| ледају се час-по међу собом, и ћуте као заливени, јер виде да и над њиховом силом има сила.{S} |
| ци по за дуго.{S} Залуд је кћер тешила, залуд јој је помињала к’смет и Алахово Писмо, она, по њ |
| стидео, пак и од црне и беле робиње.{S} Залуд су га звале да се играју ораха; нити се играо, ни |
| вица је седела у Топлици по за дуго.{S} Залуд је кћер тешила, залуд јој је помињала к’смет и Ал |
| а <hi>Војњака</hi>, виде га и у њега се заљуби.</p> <p>Шкодралија живи у Арнаутлуку, и лети и з |
| Нарочито виде да је лудо питала кад се заљуби...</p> <p>Виде једнога младића, Арнаутина, једин |
| ажено лане, није видео Фатме, а у њу се заљубио: причала му мајка, и робиње, и једна стара бего |
| Оставио да дође сутра.</p> <p>Мајка се заљуља још више, и узе мрмљати молитву.{S} У ниској гот |
| о стара, да истрчи, па не могаде, но се заљуља и лупи о под застрвен асуром.</p> <p>Материно је |
| да су се удариле у груди кад је за угао замакао, али она није ништа осетила, јер Исмаилово јој |
| атама, људи по кућама, пуста поља, само замакне за брег по који Арнаутин с пушком о рамену и хр |
| стргао би десеторо а то ли једнога, али заман! ланац је грдно дебео, причвршћен је великом халк |
| ани сину да <pb n="78" /> се затвара са Замбак-робињом; а у вече рече паши е је време да се хан |
| Сичан (миш! миш)!{S} Али једанпут дође Замбак својој хануми на тужбу плачући; а кад ханума сас |
| се играти ораха с црном Ђултер и белом Замбак; а оне му све угађале, више него пре, зажмуриле |
| ињама, с црнкињом Ђултер, и Черкескињом Замбак; час задиркивао једну час другу, час их вукао за |
| једну сасвим мрачну сарачану, нарочито Замбак-робињу, и није је пуштао отуд док не обећа да ће |
| ; људи, уплашени, ћуте.{S} Јер сад нису замешали репови, него главе; турски паша с арнаутским м |
| о волела.</p> <p>Милује Фати по коси, и замислила се, као да у одаји никога нема; претура, ваљд |
| е наспрам Прокупља, мула оборене главе, замишљен, његова кћи тужна, Арнаути љути: шкргућу зубма |
| , из груди.{S} Час је тужна, час толико замишљена, а час немирна, хтела би некуд далеко, ни сам |
| азговара, седе Фати и Исмаилова сестра, замишљене; а попци зричу, свици по ливади трепере као п |
| а се и радовала, и плакала; најпосле се заморила, отежали јој очни капци, она их с муком отвара |
| а, играња, разузданог весеља, хануме се замориле, и поспале.{S} Неке спавају на миндерлуцима, ш |
| ује буљина с урлањем огладнела вука.{S} Замрзла се Топлица.{S} Цела природа заспала дубоким сно |
| Ноћ</hi> правно.{S} Њена лепа коса, сад замршена, пала јој је <pb n="59" /> по челу, још телеји |
| не љуби рухо, не плаче над оружјем.{S} Замутиле јој се очи, бистри горски кладенци, увело лице |
| ешка, пуна воде, изиђе дућанџија какав, занатлија, и похита, увијен у јапунџе, или с џаком на г |
| о нису хануме из махале, кадуне каквога занатлије, дућанџије, или, рецимо, онако некога радника |
| не соко, него бели голуб...</p> <p>Уста занемела; очи склопљене (заклопи их Исмаилова сестра).. |
| , испрва, шапће молитву; а после мисли, занесе се:{S} Исмаила душом гледа, ту крај капиџика, с |
| рукама колена, наслања браду на руке, и заниха се, сузе јој падају по рукама...</p> <p>— Шућур! |
| мирис, пије га као ђулов сок, опија се, заноси се, а очи се склапају, саме...</p> <p>...{S} И в |
| и не оволико растужена душа; сновима се заноси љубав...</p> <p>...{S} У Прокупљу је.{S} Сунце с |
| говарају се, гледају се; он, у љубавном заносу, додирну врховима прстију њено <pb n="14" /> лиц |
| а је он данас својим очима гледао!{S} У заносу заборави ата, заборави где је...{S} У ђердеку је |
| ..{S} Оде јој мајка, и оде јој несуђена заова, у Прокупље, на два дана, или, како Турци кажу, н |
| b n="93" /> <p>Овако одговара несуђеној заови; а кад јој мајка опет дође, њој:{S} Ништа ми није |
| и болан, болан, кад, угледавши несуђену заову, узвикну: „Вај, ханум, све сам изгубила“!...{S} И |
| на њена оца, што никад досле, да му не запале кулу, па куд би сирота Фати-султан, <pb n="101" |
| с брда у долине, гради сметове, камо би запали и ати а некмоли људи.{S} Умукле су тице певачице |
| где булбули поју, па си ишао жмурећи, и запао у блато; пошао си да ловиш рибу у мутној води, па |
| где булбули поју, па си ишао жмурећи и запао у блато.“ Сад се тих мулиних речи сети, и мисли: |
| чувала од погледа тајно подсмешљивих, и запиткивања својих пријатељица.{S} И после, она није <p |
| > <p>— Аман, бебег’м! промуца мајка, па заплака.{S} Зна она: тахтариван из џамије — мртвачки са |
| лупи у врат песницом; а сирота Фати сад заплака и трипут, уплашено, узвикну аман.</p> <p>Мулина |
| ан, а Фати нити ромори, ни говори, нити заплака, ни уздахну.</p> <p>Уз прозоре, без ћерчива и к |
| крвних освета, и отмица, чуда и покора, заплакаше.</p> <p>Хафуз-Ахмед оде, а не рече мули:{S} З |
| ; мула вук... медвед...“</p> <p>Хоће да заплаши мулу падишахом, решио се; не сећа се шта мула р |
| падишаху тужбу?...{S} Да пустим.{S} Да заплашим горскога вука, гладна...{S} Доћи ће ми на разг |
| никад досле.{S} Не гледа у слушкиње, а заповеда им, не заповеда, него наређује, као кћерима, и |
| е раде <pb n="76" /> и чуде се што сама заповеда, што не креће плећима по стамболски, што не др |
| Не гледа у слушкиње, а заповеда им, не заповеда, него наређује, као кћерима, или млађим другар |
| бра, узе да зове војне старешине, да им заповеда да дигну војску на оружје, да иду да умире поб |
| се у годину дана једанпут улази.“ Досад заповедала преко дебелоуснате црне робиње, Ђултер, а са |
| в силистер полако, и мало погнут.{S} Он заповеди да се наоружају сејмени, да што пре отиду у То |
| упачки сарај.{S} Силистер изврши пашину заповест.{S} И већ до подне опколише сејмени кулу мула- |
| осим једнога слушчета Циганчета, готово запретаног у пепелу крај ниског а широког огњишта, све |
| дође у Прокупље, сјаха пред сарај, нема заптија.{S} Из сараја не изиђе очајан, но махнит, из оч |
| овачки! „Ама зар баш сам паша?“ „Не.{S} Заптије из прокупачког сараја.“ И ако се говори шапатом |
| града глас оде у Топлицу.</p> <p>— Три заптије:{S} Хасан, Халид и Хусеин.</p> <p>— Паша им био |
| рекао, свој тројици, да више неће бити заптије, но кадије.</p> <p>— И претио им, да ће их мери |
| ,</l> <l>Убаво лане;</l> <l>Мор дугмета запучила она </l> <l>Чак до ђердане...</l> <l>Од акшама |
| поћуташе, па он узвикну:</p> <p>— Аман! зар нам је оваква прва забава!{S} Мани се сна, не бој с |
| .{S} Јер да су се овај дан бојали Бога, зар би тражили <pb n="58" /> пуномоћје за венчање од он |
| ад је била заволела простога Арнаутина, зар да не заводи господскога сина пашина.“</p> <p>Тако |
| >— .{S}Ашици, сваки има саз под мишком, зар ниси видео?{S} Од града до града иду, ударају у саз |
| ад... „Какав Стамбол, женска главо?!{S} Зар мислиш да је Војњацима Стамбол далеко?“ „Е ја друго |
| p>— Мајка моја, Зулфи..., плакаће...{S} Зар једна мајка плаче за ћерком?</p> <p>— И зар једна д |
| не, нарочито оне с девојачке стране.{S} Зар су се веселиле само ноћас?{S} Где је <hi>Хамам</hi> |
| <p>— Ево мене, Фати-султан, кумријо.{S} Зар ме не познајеш?</p> <p>— Познајем те, Садије-ханум, |
| га не би видела.{S} Али какав закон?{S} Зар је по закону венчати жену с другим кад је није први |
| p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар да правимо вољу Шемси-паши?</p> <p>— Крвнику?</p> < |
| p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар нашега муле кадуна на испит?</p> <p>— Не дамо!</p> |
| /p> <p>Нити ромори, ни говори.</p> <p>— Зар полудела, јадна, од страха, или изгубила језик, гов |
| i> снаху?</p> <p>— Истина, пашо.{S} Ама зар Фати-султан није била пре моја снаха него твоја? пи |
| а је убица Шемси, паша лесковачки! „Ама зар баш сам паша?“ „Не.{S} Заптије из прокупачког сарај |
| p>— Змији жалац није у репу.{S} И после зар мислиш да су с овом осветом Арнаути готови.{S} Јок. |
| једна мајка плаче за ћерком?</p> <p>— И зар једна драга тугује за драгим?</p> <p>— Ниједна као |
| а, о девојкама, о младићима, о љубави. „Зар и овде има љубави?“ упита једном, зачуђено, Фати-су |
| Јок!{S} Јок!{S} Јок!</p> <p>— Да идемо заради муле; ама ако она каже да ће за пашина сина, на |
| „Дангалија“.{S} Што ћу му ја.{S} Сам је зарадио то презиме, стекао дангу (ожиљак)...{S} Ха, ха, |
| .</p> <p>Затутњише сарајске степенице и зарза мулин ат, прими господара и полете, вриштећи.{S} |
| /> жеженим златом.{S} Кад опази мулу ат зарза, трза се од сеиза, и одмах се зачу силна вриска; |
| охвати је за рамена, обори је на под, и зари јој беле, оштре секутиће своје у смежурано грло, к |
| , сруши се као храст ишчупан олујом, па зарида...</p> <pb n="22" /> <p>На Арнауте није зажалио; |
| } Одјекну њено лепо име, њему мило а он зарида, изиђе из одаје; побеже удно вотњака, изговори с |
| друге мусафир-одаје читава кујунџиница, зарфови од сухога злата, с рубинима, крупним смарагдима |
| то ће упирати очи у високи Јастребац, у засејане брежуљке у које је Исмаил очи упирао; што ће б |
| Бал-беј; пролази мимо прокупачки сарај; засијаше се кроз пушкарнице пушчане цеви, и чу се пуцањ |
| } Зубато сунце појави се, те према њену засијаше се оловне капе с врхова витих минара.{S} Улазе |
| перо, на другу олово, ела!{S} Ха-ха-ха! засмеја се мула, па настави: „Ово није, пашо, раја, ово |
| о, нисам кукавица...{S} Ха-ха-ха-ха-ха! засмеја се мула још једном, много, и премери пашу још ј |
| е.{S} Једна од оне три, мало час будне, заспала; друге две натакле на прсте филџане, па ударају |
| {S} Замрзла се Топлица.{S} Цела природа заспала дубоким сном.</p> <p>У тахтариванима и душеци и |
| ултан лежи мртва, лепа, лепа, као да је заспала.... коса се по јастуку просула.... јорган јој д |
| , ни полусан...{S} Сан је сад...</p> <p>Заспала је, на грудима Исмаилове сестре, али опет Исмаи |
| , и гледа: чисто не верује да је толико заспало, те да не осети ово од шта се морала потрести п |
| } Гости се разишли, пијани хафуз дубоко заспао, и слуге поспале.{S} Нигде мушке главе будне!{S} |
| е једна жена, па не могаде да прође, но застаде и пита: „Је ли, Вога ти, чиме те ударише <pb n= |
| м од тада брата не помену; реч „Исмаил“ застаје јој у грлу.{S} Види да је Фати весела, да једва |
| о му се, час-по, јечање његова сина.{S} Застајкивао, ослушкивао, и ишао даље; у зору прошао про |
| ана.{S} Тумара, забринут, луд од бриге; застане, зажмури и почне својим танким гласом, сам гово |
| устрчао, него отпузао“.{S} Хода, па тек застане, зажмури, гласно мисли: не зна с кога краја да |
| S} Иде, тумара сокацима као луд, па тек застане, премери сокак погледом, као да кћер тражи, као |
| само боје, него и да му се диве, да се застиде од његова госпоства. „Знам га оволишног, ћатиба |
| гору, или воду где није Алаха?“ Она се застиде, поцрвене: истина лудо питала.{S} Нарочито виде |
| и, кажи, вели момче задовољно, а она се застиде, па поче да крије лице и да се смеје.{S} Хтеде |
| ултан.{S} Јастуци крај прозора мокри, и застирка на миндерлуку, и нико на то не мисли; нико не |
| је харем, врло лепо намештен скупоценим застиркама и јастуцима из Смирне, завесама из Дијарбеки |
| па не могаде, но се заљуља и лупи о под застрвен асуром.</p> <p>Материно је срце разумело какав |
| им кораком дође до невесте, подвуче јој засукане, жилаве руке испод леђа, узе је у наручје...{S |
| топличком пун месец.{S} Ваздух је благо заталасан, те се повијају травке, пригињу једна к друго |
| !{S} И забрани сину да <pb n="78" /> се затвара са Замбак-робињом; а у вече рече паши е је врем |
| етне, пита својим промењеним гласом, не затварајући очи, као обично, јер хоће не само да чује, |
| беја, да јој отвори.</p> <p>Три дана се затварао, а после пошао из одаје у одају, с ћошке на со |
| час ударио по плећима и грудима, час их затварао у једну сасвим мрачну сарачану, нарочито Замба |
| коле прокупачки сарај...{S} Сва чаршија затворена...{S} Свуда капци на пенџерима...</p> <p>— Шт |
| .{S} Сад чаршија није прошарана, сва је затворена; Турци су, и Срби, са својима код куће, Арнау |
| је, високе, оковане мертечким ексерима, затворене чивијом, а негде, где су укућани плашљивији, |
| ветар и наноси кишу кроз прозоре, рђаво затворене, у одаје, у џамли-ћошке.{S} Покисле кокоши су |
| , а неко и на неопранштину; прозори сад затворени, на ћерчивима хартија, ћерчива брашном облепљ |
| не с девојачке стране спавале; још нису затворени прозори, ни онај кроз који је однета Фати-сул |
| улице...{S} Фати-султан лежи наузнак са затвореним очима: очни су јој каици ишарани ситним варк |
| , нешто да му каже.{S} Он седи у једној затвореној софи крај мангала, у антерији и ћулаву, скрш |
| ... „Мисли сад, кад ниси пре мислио.{S} Затвори се у харем, као твоја жена.{S} Њу је затворио о |
| ру, кад се пробуди и очи отвори.</p> <p>Затворила га мајка као девојку, јер зна како се Арнаути |
| хануме, јер јој је у харему син.</p> <p>Затворила момка као девојку, па га не пушта.{S} Није ја |
| ри се у харем, као твоја жена.{S} Њу је затворио од младости закон; тебе под старост твоја лудо |
| бесу да неће никуд од ње...{S} Гроб се затворио.{S} Белег су однели Арнаути некуд далеко...{S} |
| ер-Шербет</hi>; а понекад се и он с њом затворио, па је тамо плашио, откидао од једнога старога |
| ..{S} Грли јој вити стас... „Мифтара је затекла у постељи само једна јутарња молитва, мене ће т |
| кад се Садије-ханум, мулина кћи, врати, затече је страшну, жуту као лимун, сву уплакану, и тужн |
| ји није од Бога <pb n="53" /> дошао.{S} Затим паша седе, а и мула, према паши, и ако му овај не |
| Фати-Султан...{S} Од рода је султанова, зато је зову <hi>султан</hi>, то јест принцеза.</p> <p> |
| трасно...</p> <p>О, како сад себе воли, зато што ју је Исмаил волео!...</p> <p>А једно вече, по |
| дуга брада, проседа, округло подшишана, затрепери кад се узму грчити танке, изгореле усне.{S} З |
| ају, полако... забеле се широка хаљина, затрепта злато на кадифели-џамадану...{S} Слуша глас, њ |
| Фати-султан нестало.{S} Сунце сину, те затрепта по трави и цвећу крупна роса; удесише веселе т |
| ршће... забеле се лабуд, широка хаљина, затрепташе везени тозлуци...{S} Прибила се уз кафез, са |
| е једанпут, а, штоно реч, <pb n="26" /> затресе се кула из темеља; стаде крај незатворена капци |
| етну на главу нов ћулав и тунус фес.{S} Затурио фес и ћулав, те му се види обријано теме.{S} Ст |
| хита кроз прозор с невестом: спусти се, затутње под њим земља...</p> <p>А онај велики пас у диш |
| па и они мали коњи као ластавице су.{S} Затутњи земља.{S} Лети блато у вис с копита атова и чил |
| е леђа, сиђе с тахта без збогом.</p> <p>Затутњише сарајске степенице и зарза мулин ат, прими го |
| мусафир одаји, с улице, чивилук велики, заузео цео један зид: педесет „ката рубе“, све свила из |
| где су били Арнауткини секутићи, да крв заустави, меће главу у торбу и, још смелије, још дрскиј |
| ујица!{S} Нема мислиш уставе која ће је зауставити.{S} Таласа се, човек до човека, па сви као б |
| .{S} Виде кад се кола с пашиним харемом зауставише пред капијом Ахмед-хафузовом, па одјезди у Т |
| н оспичав дугоња.</p> <p>— Кучку псима! захори се силно, из свих грла, небо се пролама.</p> <p> |
| души ни трунке греха.{S} А овако увене, зацело, биљка кад јој украте сунце и росу...</p> <p>Фат |
| м часу, учини толико леп, прегорела би, зацело, и спомен на свој завичај, кад би могла да забор |
| дође, Шемси ће по лепу Стамболку..{S} И зацело говори: „Кад је била заволела простога Арнаутина |
| не смеју), и да деле с њом оно што јој зацело на лицу читају, бригу, страх, и стид.{S} Али как |
| е више не прекида Фати-султан ради; али зачегрља реза на вратима.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, |
| усана <hi>Аллах-екбер</hi>, и у томе се зачу вриска ата Исмаилова.</p> <p>— Алла’! узвикну стар |
| ат зарза, трза се од сеиза, и одмах се зачу силна вриска; одјекнуше брда и Јастребац.{S} Мула |
| на њену цику и на Исмаилове сестре речи зачу се рапав, страшан глас.{S} Продера се сова.{S} Арн |
| лице, — над том високом а трошном кулом зачу се кроз ноћну тишину јејина, тица злослутница: зај |
| ажњом, јер воли да се сутра Лесковчанке зачуде њеној вештини.{S} Осим невесте и старе кадуне, у |
| то и сирото, ко год чу о овоме венчању, зачуди се. „ Алла’!{S} Алла’! севдах женски! од петка у |
| ти-султан удари дланом у врата; жене се зачудише, не знају шта ће, људи се прибише уз врата.{S} |
| „Зар и овде има љубави?“ упита једном, зачуђено, Фати-султан: а њене се другарице насмејаше; ј |
| ..</p> <p>— Што ти би, мула?! пита паша зачуђено, видев га овако промењена, необична.</p> <p>Ал |
| к од обести, Шемси-паша.{S} И ту јој се зачује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију.</p> <p |
| чувају за Курбан-бајрам...{S} Месец је зашао, звезде су утрнуле, дан се забелео; закукурекаће |
| p> <p>— Фати, бебег’м (зеницо моја)!{S} Зашто да у зору изнова ради? пита мајка, љубећи је.</p> |
| га ћатиба Хасан-беја, Цариграђанина.{S} Зашто га уби нико не знаде; а сваки знаде да му млади ћ |
| <p>Хафуз-Ахмед оде, а не рече мули:{S} Зашто ми украде кћер?{S} И не потражи је од муле, — не |
| :</p> <p>— Исмаил-бег... ћути!</p> <p>— Зашто да ћутим, Фати-султан?</p> <p>— Па... страх ме, ј |
| p>— Истина за чудо; ама...</p> <p>— Ама зашто је из Шемси-пашина конака, тога дана, пред зору, |
| а, одакле се после караван кренуо?{S} И зашто се уочи тога дана скидао у Ахмедовој авлији гар с |
| то пуна лишћа, ама је само гледамо; јер зашто бисмо на њу каменицама?...{S} За кумрију је шарен |
| и опет Исмаил.{S} Отворио се гроб...{S} Збацио <pb n="69" /> је Исмаил са себе бело платно...{S |
| ти, па му окрете леђа, сиђе с тахта без збогом.</p> <p>Затутњише сарајске степенице и зарза мул |
| усне...{S} Можда су та суза и тај осмех збогом Топлици и гробу Исмаилову...</p> <p>Дођоше наспр |
| рошапће; А, женски севда!{S} Добро људи зборе: траје од петка до суботе...</p> <p>Дође дан пола |
| > <p>— Мулу туга обрвала, па не зна шта збори.</p> <p>— Зна.{S} Туга није у глави већ у срцу.</ |
| <pb n="114" /> Ааа?{S} То пашин бакшиш збори, ђувендеее! цикну млада Арнаутка, као гуја, и за |
| ен да пустиш...</p> <p>— Остави мене да зборим, мула, гост сам ти...{S} Тако!{S} Пуши и слушај. |
| ћути.</p> <p>— Ти ћутиш, мула, ја ћу да зборим.{S} Селам ти од Шемси-паше: хиљаду лира уместо х |
| шу.</p> <p>— Што ме гледаш, мула?{S} Не зборим ли добро?</p> <p>Он ништа не одговара.{S} Гледа |
| Шемси-пашу да оставим.{S} Јербо, добро збориш: и Алах за један грех једну казну...{S} А Шемси- |
| Ситна, мршава, с очима утеклим у главу, збрчкана, много, не од старости, него од невоље: (како |
| гледале чудо од лепоте, и од богаства, збуњено, не умејући одатле изићи, док их не опомену паш |
| м стамболским.{S} Очи га задивљавају, и збуњују, а коса опија као зумбул, јасмин, њена светла м |
| и од црне и беле робиње.{S} Залуд су га звале да се играју ораха; нити се играо, ни се с њима р |
| — Сад је Фати-султан у мулиној кули.{S} Звао је њена оца јуче, да је види, и да је утеши...</p> |
| скут, ханум-ефенди“.{S} Јер те што нису звате њену сину у сватове, она је пресудила, е нису ни |
| ла долази у сарај кад се год позове.{S} Зваће и свога пријатеља и друга нишкога пашу...{S} А!{S |
| мирна; бледа је као свећа или као једна звезда коју, од Исмаилове смрти, свако вече гледа: с ње |
| езду своје невесте, верујући да је њена звезда најлепша, најсветлија, кад је она онолико лепа, |
| ду звезду, па јој се чини да је то њена звезда.{S} Јутрос ју је пуномоћник питао пред сведоцима |
| сом цвећа, освежену росом; на небу пуно звезда, трепте, и час-по па се покоја угаси; Исмаил је |
| за Курбан-бајрам...{S} Месец је зашао, звезде су утрнуле, дан се забелео; закукурекаће трећи п |
| <head>IV</head> <p>Месец је тако тужан; звезде не трепте као мало час; ветар је удесио жалосну |
| умене јагодице, пламен, сијају очи, две звезде, више, два сунца...</p> <p>...{S} У Прокупљу је. |
| чу, свици по ливади трепере као по небу звезде, као кандила која је природа и доле припалила ду |
| зусти „амани.“</p> <p>— Јеси ли видела, звездо, садберк-ђул у саксији и у хладовини?{S} Пустио |
| Све су три уз врата.</p> <p>— Не дршћи, звездо.{S} Све по срцу...</p> <p>— Не губи памети, сунц |
| а вратима.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, звездо: дође време, говори јој мулина кћи и хвата је по |
| > <p>— Ол (буди)!</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрење |
| да, друга стрепи.</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрење |
| вљеном лисичином.</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим...{S} Ал |
| мало час имамов:</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрење |
| н је, Шемси-паша, Фати-султан, ј’лдз’м (звездо), што дрво с родом...{S} Знаш такво дрво?{S} Не |
| воре. „Да се однесе онај лепи мангал са звездом и месецом код невесте; ханум-ефенди хоће сама д |
| м је подигао главу, гледа у небо, тражи звезду своје невесте, верујући да је њена звезда најлеп |
| што јој је писано.{S} Гледа у ту бледу звезду, па јој се чини да је то њена звезда.{S} Јутрос |
| топот коњски и у капију, одједанпут, и звекир, и халка, и дланови.</p> <p>— Шта је?...{S} Ко т |
| на, па чим прилупа халка на капији, или звекир, она одшкрине капију и тешка се: „Вај! вај!{S} Ј |
| ослушкује.{S} Чим халка на капији, или звекир: „То је улак... дошао ми мула у прокупачки сарај |
| гу половину Житорађа.</p> <p>Отац дивља звер, а кћи питома голубица.{S} И жена му је добра; у к |
| , трезан, гологлав, обријане главе, пре звер, сад човек, мека срца, завукао руке под појас, хуч |
| з узде и удара“; умукне човек проговори звер.</p> <p>Сутра-дан угледаше Арнаути кроз своја до п |
| алдрми дворишта налуне, клепећу папуче, звече котлови.{S} Све живо већ одавно будно, жене и дев |
| јер му се час по учини бахат од човека; звечи синџир: ево пета ноћ где га не пуштају, да не би |
| м.</p> <p>Ништа.</p> <p>Оба пуномоћника згледаше се, и сведоци се гледају; нико ништа не говори |
| се грохотом, а његове се слуге уплашено згледаше.</p> <p>Поглавар арнаутскога племена Војњака!{ |
| ропца, мало грчења...{S} Левом је руком згужвала танку паучину, чаршав на душеку, испружила се, |
| сановима, грожђе из туршије у земљаним зделама, и мушмуле, и јабуке на гранчицама, и крушке из |
| ехом радости на уснама, са сном који је здрав на јави сањао!...{S} И робињама мило, и мулиној к |
| што се с мулом изгрли, упита за јуначко здравље, и испушише по трп чибука), крупан човек, као м |
| смех; биће тамо срећна, кад овамо није; здружиће се с Исмаилом...{S} Огледало јој је мало, „ би |
| смехнула се последњим радосним осмехом, зевнула, једанпут...</p> <pb n="146" /> <p>Одлете из ма |
| е остављају га на миру ни док му је род зелен, а камо ли кад узри...{S} Много рода, много камен |
| мајка, вели, зна да је Исмаила млада и зелена испратио на онај свет, без невоље, тек од обести |
| Фати-султан.{S} Не понесе чадре, те му зелена чалма скроз мокра, и кафтан циметове боје мокар. |
| ном плочом, чији кровови провирују кроз зелене вотњаке.{S} Мукање гојних крава и волова, блејањ |
| ишаране бистрим потоцима, пуне бујнога зеленила, што у рано јутро, поливена росом, или пред ве |
| и сламом и плочама, што вире из бујног зеленила красне Топлице, — над том високом а трошном ку |
| пачком сарају, и мисли.{S} Омален, црн, зелених живих очију, испупчених јагодица, проседе, крат |
| и и на земљи као на небу, у рају где је зелених башта, извора, девојака с великим црним очима, |
| кадивеној хаши, бели се као лабуд; а са зеленог чоханог гуња чепкени, од силнога веза раменима |
| ила састанак.{S} Фати-султан, чучећи на зеленој трави, сва у бело, личи на љиљан.{S} А и она је |
| п сан; све овце и јагањци, иду ливадом, зеленом, пуном цвећа, с травом до колена; пред њима јун |
| га, и његов јутарњи поветарац, и његову зелену траву, и његов јоргован, и исцветалу врбу, и нај |
| а венчања; човек се тада опростио свега земаљског, изишао из борбе каткад велике, мучне.{S} Обу |
| а и друга уредба није пуштена с каквога земаљског престола, него с небеског, исто као оне четир |
| >-— Фати-султан, кузум, отвори уста..., земзем...</p> <p>Отвори их, мало; усу јој Исмаилова сес |
| >Што хришћанима причест, то мусломанима земзем.</p> <p>Приуготовише је за смрт.</p> <p>— Растан |
| ј Исмаилова сестра у уста неколико капи земзема, обриса их новим јаглуком.</p> <pb n="145" /> < |
| е виче, да не нападне кога.) Потамнела, земља је попала, као да је годину дана сунце није видел |
| ко, напамет, па за то знам шта је небо, земља, рај, пакао, анђели, <pb n="16" /> ђаволи.{S} Ја, |
| играње ораха, почупана трава, утапкана земља; а мајка наредила те се јасминова честа посекла; |
| лехе, заливене и синоћ и јутрос, мирише земља...{S} Чује се топот коњски, из <pb n="67" /> дале |
| мљу понекад и на доксату: да јој мирише земља, покривена травом, да јој мирише дрвеће, обучено |
| мали коњи као ластавице су.{S} Затутњи земља.{S} Лети блато у вис с копита атова и чилих коња, |
| с невестом: спусти се, затутње под њим земља...</p> <p>А онај велики пас у дишар-авлији чисто |
| и ово од шта се морала потрести под њим земља.</p> <p>Али Исмаилова мајка није преживела црни г |
| у њој равне, и које стоје према њој као земља према небу, а с којима се може разговарати, па ча |
| А он је оном топличком вуку, медведу, и земљак, и друг, и добар пријатељ...{S} хоћу да му прати |
| ликој, али ниској одаји наложена је пећ земљана, с крчазима; па ту је и мангал пун распаљена уг |
| бакарним сановима, грожђе из туршије у земљаним зделама, и мушмуле, и јабуке на гранчицама, и |
| ј, с великом белом чалмом и с ћурком до земље, Турчин, комшија Фатина оца, пред кога је Фати де |
| } Хита да се наплаче док јој је кћи врх земље; јер кад буде под земљом, уздржаваће се од суза, |
| Мифтар причао, да човеку може бити и на земљи као на небу, у рају где је зелених башта, извора, |
| ад му покисне перје.</p> <p>„Ко ходи по земљи, а гледа у небо, па се сплете и падне — врло је с |
| јој је кћи врх земље; јер кад буде под земљом, уздржаваће се од суза, молитвом, да кћер сузама |
| Кад се виле хватају у коло а дуси блуде земљом, на месечини, сања и мање болно срце, и не оволи |
| ака свет, иглу да пустиш, не би пала на земљу; човек до човека, Арнаути, па сви као разјарени р |
| ису, пашо, Турди, него су Арнаути: раде земљу, гаје стоку и држе бесу.{S} Арнаутину је више јед |
| рат, а танким ногама мислиш не додирује земљу...</p> <p>Пројезди махалама, па стане пред капијо |
| огледала, па ни онда, кад су додиривале земљу, врховима прстију, где је поруб њене антерије дот |
| је загрејало пролетње, ђурђевско сунце земљу понекад и на доксату: да јој мирише земља, покрив |
| пља врати, и угледав искићене зидове, у земљу да пропадне.{S} Уђе у своју одају, метну чивију, |
| <pb n="117" /> <p>Наста тајац.{S} Сви у земљу гледају.{S} Сви се претворили у ухо.{S} Чисто не |
| пролети чула би се.</p> <p>Људи опет у земљу гледају, и помислили би да у одаји нема никога, д |
| S} Стаде вриска пастушастих атова, бију земљу копитама, и само што их додирнуше стрменом, рашир |
| раву, и покрио је први снег, танак, сух земљу; скрили су се свици, не певају тице, тишина, само |
| зана радост, раширише се и онако широке зенице, нагло се подиже да устане, па кад не могаде, за |
| обоји га крвљу...{S} Склопише се уморне зенице.{S} Исмаилова је сестра однесе на шиљте, па је м |
| било као она светлост што јој допре до зенице ујутру, кад се пробуди и очи отвори.</p> <p>Затв |
| ру изнова ради.</p> <p>— Фати, бебег’м (зеницо моја)!{S} Зашто да у зору изнова ради? пита мајк |
| ?“ И загледа се стара у кћерину угашену зеницу.{S} Њој се зажарише увеле јагодице; обори очи... |
| ултан: једанпут с отлукане, једанпут са зерделије; данас кроз капиџик: сестра му удесила састан |
| с мула-Халимовим сином; после, убили му зета; после, удаје му се кћи за Шемси-пашина сина, и на |
| о рамену и хртом за собом, иде у лов на зечеве, и прођу сеоским путем но две-три Арнаутке на ко |
| на коју ће страну; и нигде излаза, свуд зид, свуд лупи главом.{S} Пре само није знао с кога ће |
| улице, чивилук велики, заузео цео један зид: педесет „ката рубе“, све свила из Дијарбекира, све |
| честу да не би неко <pb n="81" /> преко зида па у њу, и кад се Бал-беј игра, да изиђе, да...{S} |
| једнога краја на други, с јабланима око зида и с читавом честом од јасмина, где би се лако скри |
| , са шареним таваном, и миндерима около зида, на високом <hi>тахту</hi>, као неком престолу, на |
| ли.{S} Јежи му се кожа, и што је у души зидао за неколико сата, то Манов глас обори за цигли је |
| е из Прокупља врати, и угледав искићене зидове, у земљу да пропадне.{S} Уђе у своју одају, метн |
| епше су намештене сад, кад ово причамо: зидови су им, од <pb n="71" /> пода до тавана, покривен |
| кога дворишта, опасана високим, дебелим зидом два тахтаривана.{S} Један тахтариван, леп, бојади |
| -Ахмедову комшилуку дахира, ни саза, ни зила, нити се гдегод песма чује.{S} Тишина.{S} У муслом |
| испретуране филџане и џезве, разбацане зилове и дахира, ни мангал, ни скупља ону гомилу мокра |
| атакле на прсте филџане, па ударају као зиловима, чочечки, певају, и онако седећи играју.{S} Бе |
| у оближње село послом, или у госте.{S} Зима...</p> <p>Сирота Фати-султан!{S} Дочекала зиму у Т |
| паши, највише несрећној Фати-султан.{S} Зима.{S} Сви су увијени у јапунџа.{S} Нестрпљиви.{S} А |
| рнауте; дошао им је крај муци...</p> <p>Зима.{S} Хладноћа каква скоро није.{S} Дебео снег прити |
| ме имаћеш зумбул, Бал-бејове очи; усред зиме имаћеш ђул, Бал-бејова уста...{S} Јахач као пустињ |
| S} Млад, леп, твоја прилика...{S} Усред зиме зумбул! и усред зиме ђул! шапће Лесковчанка готово |
| ом, сравни цвеће с копривом...{S} Усред зиме имаћеш зумбул, Бал-бејове очи; усред зиме имаћеш ђ |
| рилика...{S} Усред зиме зумбул! и усред зиме ђул! шапће Лесковчанка готово нечујно, и тресе се |
| ето.{S} Јутро је, рано јутро, дршћу од зиме, али се они први <pb n="108" /> загрејаше јер угле |
| се удаје врањскога паше кћи у Лесковац, зими, кад је снега доста, кулучи раја, разгрће снег, да |
| није ништа; прогнаше га далеко, где се зими снег не топи за месец дана и више; протера га сам |
| >Шкодралија живи у Арнаутлуку, и лети и зими, али му син долази у Прокупље врло често; а кад пр |
| и сирота Фати-султан, <pb n="101" /> по зими, болна преболна, и где би она дела рухо и оружје б |
| е кроз прозор у голо дрвеће.{S} Хладан, зимни ветар љуља гране, голе. „Као просјаци: голе, клат |
| </p> <p>Сирота Фати-султан!{S} Дочекала зиму у Топлици без наде на срећне дане, и ко зна <pb n= |
| а њих наљутио, па их истерао напоље, на зиму, на цичу, кад другује мачка с мишем...</p> <p>Спав |
| би, како трпиш?!{S} Како му не пустиш у зиму врео камен на главу, да му размрскаш главу...{S} И |
| агим?</p> <p>— Ниједна као ја...</p> <p>Зимус, у Топлици, ко би рекао да ће дочекати пролеће; а |
| е читава кујунџиница, зарфови од сухога злата, с рубинима, крупним смарагдима, сафирима, кутије |
| ту крв погађа; уместо бакарних грошева, златне ми лире за њу нуди, срам га било! <pb n="129" /> |
| ебе све боје; о силај му три паласке са златним китама; преко рамена му љута арнаутка.</p> <p>А |
| лим златним ланцем око врата, с великим златним карикама у ушима, обучена као каква ханума; нап |
| } Али их претече бела робиња, с дебелим златним ланцем око врата, с великим златним карикама у |
| дивној мазги, длаке као атлаз, у самим златним китама.{S} Кад би отишао у Прокупље, пројахао б |
| ом до колена; пред њима јунак на ату, у златним хаљинама, с миздраком...{S} Ја сам мислила да ј |
| , на ату, с миздраком, <pb n="143" /> у златним хаљинама, окупан, намирисан мирисом јоргована, |
| ике цариградске хануме, чучећи на обали Златнога Рога, гледајући где уђе у велику морску лађу А |
| ву сунцу, огледао се у његова два мора, Златном Рогу и Босфору, носићеш га у срцу до века, па б |
| ко... забеле се широка хаљина, затрепта злато на кадифели-џамадану...{S} Слуша глас, њој мио; г |
| авану сакривене су свиленим материјама, златом везеним, махрамама много шареним, кесама кићеним |
| , вири испод ружичасте, свилене хаљине, златом извезене...{S} Њена мајка, коју мало час изнеше |
| ања закашља: и метнувши на уста јаглук, златом везен, обоји га крвљу...{S} Склопише се уморне з |
| е кадиве извезен златом; и сијају му се златом везени од црвене чохе тозлуци.{S} Ти његови тозл |
| с абаијом везеном <pb n="51" /> жеженим златом.{S} Кад опази мулу ат зарза, трза се од сеиза, и |
| му се џамадан од црвене кадиве извезен златом; и сијају му се златом везени од црвене чохе тоз |
| Какав дар!{S} Калпак, по кадиви извезен златом, и поднизан бисером, искићен драгим камењем! и о |
| јастуци, све свила и кадива, све везено златом.{S} У дну друге мусафир-одаје читава кујунџиница |
| леда у богато одело, кадивено, извезено златом, спремљено њој за <hi>телејисање</hi>, и уздише: |
| а, душек, јорган, јастуци, све извезено златом.{S} Ту су јој постељу родитељи за ђердек спремил |
| све сам себи, и добро <pb n="131" /> и зло...{S} Носи му селам, пашо, пријатељу, од мене нека |
| зачу се кроз ноћну тишину јејина, тица злослутница: зајецаше струне на гуслама од ветра кроз н |
| се у гроб брата јединца, да се та тица злослутница продера с куле њезина оца.</p> </div> <pb n |
| ан грех једну казну...{S} А Шемси-паша, змија погана, ако искаш, добио је две: ја сам змији раз |
| то неко други говори.{S} И узму га пити змије присојкиње, мула-Халимове речи:{S} Ти си мени крв |
| и.</p> <p>— Она би тада репом.</p> <p>— Змији жалац није у репу.{S} И после зар мислиш да су с |
| погана, ако искаш, добио је две: ја сам змији размрскао главу, Фати-султан трупину.{S} Остаде ј |
| бу у мутној води, па си извукао у мрежи змију; тражио си од ђавола челенку, он ти метнуо на гла |
| ц био први имам Аја-Софије, и хафуз је, зна напамет мусаф од корица до корица, па и мене учио м |
| а га освети женска...{S} И мајка, вели, зна да је Исмаила млада и зелена испратио на онај свет, |
| хафуз, и био је имам красне Аја-Софије; зна сав мусаф напамет, и познаје све како је у нашем та |
| окаје.{S} А како да се не радује!...{S} Зна за кога ће Фати-султан...{S} Спраће блато с образа; |
| !{S} Долази по мене, благо мени!“...{S} Зна дан, сат, час његова доласка.</p> <p>„На Ђурђев дан |
| бебег’м! промуца мајка, па заплака.{S} Зна она: тахтариван из џамије — мртвачки сандук; конак |
| Јастрепцем — гроб.{S} Фати би лакше.{S} Зна она, мусломанка, да ко жељу самртнику не испуни, че |
| обрвала, па не зна шта збори.</p> <p>— Зна.{S} Туга није у глави већ у срцу.</p> <p>— Не дамо |
| крија, <pb n="61" /> луд, али хафуз, па зна: кад се дивљак ражљути, разума ни трунке, осећања „ |
| икиндије; после се прашта као да ће Вог зна куд, а не у Топлицу, оцу и мајци, старој...{S} И от |
| о јуначан, устукну; мулу познаје од кад зна за себе, а први пут му се сад учини да не личи на ч |
| писка деце разлеже се; силна врева! не зна се ни шта која говори ни шта која хоће; траже бошчи |
| тек застане, зажмури, гласно мисли: не зна с кога краја да почне.{S} Пљесну длановима.{S} Уђе |
| слатких речи и његове понизности, а не зна да би и једно и друго било што глуху шаптати и слеп |
| ија.{S} Сам би ишао да тражи кћер, а не зна на коју ће страну: пођоше сејмени једни к Лесковцу, |
| ирна, хтела би некуд далеко, ни сама не зна куд, на онај брег под Јастрепцем, увијен у бели пок |
| , него од невоље: (како се удала она не зна за мирно проведен дан, сат, увек у страху, да јој с |
| мули.</p> <p>— Мулу туга обрвала, па не зна шта збори.</p> <p>— Зна.{S} Туга није у глави већ у |
| ејава пут; и раде, опет раде, јер се не зна време, доба ноћи или дана, кад ће се појавити тахта |
| <p>— Фати-султан не зна шта ради, и не зна за кога полази! нариче по Топлици сестра Исмаилова; |
| а се из очеве куле не миче.</p> <p>И не зна; нико јој не рече, ни мајка, ни другарице, ни слушк |
| је тако мирна.</p> <p>— Фати-султан не зна шта ради, и не зна за кога полази! нариче по Топлиц |
| Шта су се разговарали у одаји, нико не зна; а кад се растајаху, мула рече ово:</p> <p>— Јок!{S |
| " /> пуномоћје за венчање од оне што не зна ни где је, ни ко је она, ни шта је питају, ни шта о |
| теше?{S} Да јој је кћи умрла, да јој се зна гроб, и да проговоре коју: али овако...{S} Шта да г |
| з (Вај!{S} Да ме чује!) није и памет; и зна причу <hi>Јарац и Вук</hi>...{S} Кад је оно ударио |
| ку лађу Ахмед-Хафуз, то јест човек који зна коран напамет, први имам Свете Софије, рођак султан |
| м на поду.</p> <p>— Био један човек, ко зна кад, одавно, у старо време, па скривио нешто; а суд |
| стид, а кад би се нешто ово мерило, ко зна шта би претегло.{S} До пред свадбу сваку ноћ, до зо |
| у Топлици без наде на срећне дане, и ко зна <pb n="91" /> да ли с успоменама на Исмаила; кад му |
| рао се с девојкама као девојка.{S} И ко зна, још би, да се мајка не сети е је <hi>човек</hi>.{S |
| ћу човек — морале се крити.</p> <p>И ко зна докле би Лесковчанка овако, китила и везла, јер је |
| <p>Затворила га мајка као девојку, јер зна како се Арнаути свете.{S} Пашу су, како она верује, |
| састанак, а где ће им бити други, Алах зна...</p> </div> <pb n="18" /> <div type="chapter" xml |
| прилика.{S} Ти си чула да је...{S} Алах зна ко је убио мулина сина.{S} Душмани обедили пашу...{ |
| то се икад, међу булама, знало, а и сад знаде лека за ову несрећну бољку, <hi>верем</hi>, то је |
| Цариграђанина.{S} Зашто га уби нико не знаде; а сваки знаде да му млади ћатиб не бејаше ништа |
| {S} Зашто га уби нико не знаде; а сваки знаде да му млади ћатиб не бејаше ништа учинио.{S} Посл |
| шаљ...{S} Жене упрле очи у Фати-султан; знају да се одмах не одговара, срамота, те једна се над |
| ри дланом у врата; жене се зачудише, не знају шта ће, људи се прибише уз врата.{S} Чу се кашаљ, |
| се од њене постеље не мичу, и робиње не знају више кад јој је бунило, а кад јава.{S} Јер и кад |
| х нађу.{S} То јест, нашле су их, али не знају чија је која.{S} Своју фереџу узима, а не познаје |
| ле, радознало гледају у тахтариване, не знајући у коме је кадуна њихова муле.{S} Сад чаршија ни |
| одмах, какав ће „пешкеш“ Мурат-паши, не знајући да се Арнаути сад нису умирили, већ само примир |
| рчаше у авлију и избацише мале пушке, у знак весеља.</p> <p>Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’! прихвати |
| чинио раван као тепсија.{S} Јер она је знала да је Фати-султан била венчана, да јој је погинуо |
| е — врло је смешно“.</p> <p>Пашиница је знала добро ту турску пословицу, а није се ње ниједанпу |
| је ово смешење видела мулина кћи, не би знала да ли је у Фатину срцу туга или радост...{S} Посл |
| она остала <hi>слободна</hi>.{S} Толико знала.{S} Мање него други.{S} Муж јој није причао ни не |
| вдаха...{S} И што се икад, међу булама, знало, а и сад знаде лека за ову несрећну бољку, <hi>ве |
| pb n="16" /> ђаволи.{S} Ја, Исмаил-бег, знам нашу највећу заклетву <hi>валлахи</hi>, <hi>биллах |
| танак, танак, мрежа паукова...{S} И ја знам, кћери.{S} Ти си бита мала, не знаш.{S} Не живи Ме |
| гови.</p> <p>— Истина, бебег’м.{S} И ја знам... истина.{S} Ама што питаш?{S} Ти ћеш мајци оздра |
| тенџера?</p> <p>— Гар с тенџера..., не знам, осим за Арапе...{S} За џак:{S} Шемси-паша је, мож |
| </p> <p>— Какву крв?...{S} За крв... не знам..., ич ја не знам, мула, муца паша тобоже изненађе |
| </p> <p>— Грозница, Садије-ханум.{S} Не знам кад ме ухватила.</p> <pb n="93" /> <p>Овако одгова |
| в?...{S} За крв... не знам..., ич ја не знам, мула, муца паша тобоже изненађено, а у лицу му не |
| јњацима Стамбол далеко?“ „Е ја друго не знам...{S} У Брусу, код брата ми“. „Еј!{S} Стамбол и Бр |
| S} Ти си мени крви дужан. „За крв ич не знам, мула, вала! и похита на чардак.{S} Коју год слушк |
| ију му живи пламен сукну. „За крв ич не знам!{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Вала, мула, кажи...{S} Крв. |
| а, па и мене учио мусафу, ја многе суре знам онако, напамет, па за то знам шта је небо, земља, |
| ноге суре знам онако, напамет, па за то знам шта је небо, земља, рај, пакао, анђели, <pb n="16" |
| ве, да се застиде од његова госпоства. „Знам га оволишног, ћатиба.{S} Мали, стоји према брегу, |
| није могло камење?“ „Камењем ме ударали знанци и непознати; ружом... <hi>пријатељ</hi>“.{S} То |
| зид, свуд лупи главом.{S} Пре само није знао с кога ће краја почети; сад краја и не види.{S} Ту |
| у претегли, трепери, према сунцу, чисто знато; и сија му се џамадан од црвене кадиве извезен зл |
| приносиле прсте к својим уснама, што је значило „љубимо ти скут, ханум-ефенди“.{S} Јер те што н |
| не знаш.{S} Не живи Мејрем-ханума...{S} Знаш ону Мејрем-хануму до теткине ти куће, што је увек |
| ’лдз’м (звездо), што дрво с родом...{S} Знаш такво дрво?{S} Не остављају га на миру ни док му ј |
| је то беса?{S} Часна реч у Арнаута.{S} Знаш ли да је Арнаутину више једна беса, него Турчину, |
| , ја бих и њега убио, бесу ти дајем.{S} Знаш ли шта је то беса?{S} Часна реч у Арнаута.{S} Знаш |
| ја знам, кћери.{S} Ти си бита мала, не знаш.{S} Не живи Мејрем-ханума...{S} Знаш ону Мејрем-ха |
| тео да ти кажем аманет и селам.{S} А ти знаш, мула, мој пријатељу, да за непродат аманет на ово |
| о ти казах, обичај је.{S} Ти тај обичај знаш како си сазнао за себе.{S} За крв или крв или паре |
| еиз, ухвати под њим ата, да га причува, знојава провода, док се он са сестром види, поразговара |
| ише не пита.{S} А кад се прибра, узе да зове војне старешине, да им заповеда да дигну војску на |
| , чивилуке непокривене.{S} И час-по, па зове Фати-султан да се прохода; проводи је мимо коњушни |
| а глави му камен, у срцу му лед, ако се зове Шемси, није шемси (сунце) да га отопи...{S} За јед |
| , после јасна, и много као у ноћ што се зове <hi>Кадр-Лејле</hi>, где је пуно света, па све леп |
| >— Нека је хаирли (срећно)!</p> <p>— Да зовеш, очни ми виде, пашу Шкодралију: да он иде мула-Ха |
| у где му кћи лежи мртва; и кад је виде, зовну је по имену трипут:{S} Фати-султан!{S} Фати-султа |
| аљина...{S} И чуо сам, пашо, да га сад зову Шемси-паша „Дангалија“.{S} Што ћу му ја.{S} Сам је |
| тан...{S} Од рода је султанова, зато је зову <hi>султан</hi>, то јест принцеза.</p> <p>А куда ћ |
| њу и памети, само у оних кадуна које се зову <hi>султан</hi>; узе је полако, пажљиво, <pb n="19 |
| где пашиница госте прима, што се турски зову <hi>мусафир-одаје</hi>; а још лепше су намештене с |
| беј... јок, Бал-беј, тако га од милости зову.{S} Баш је, вала, „бал“.{S} Млад, леп, гонџе-лале, |
| Џафер, или, како га родитељи од милости зову, Бал (мед), висок је, танак је, очију плавих, треп |
| и и ибрици од правога сребра које Турци зову <hi>срма-ђумиш</hi>.{S} У трећој мусафир одаји, с |
| и то готово саме јенђе, и ако ће скоро зора, време кад ће Лесковчани Турци доћи по невесту.{S} |
| етегло.{S} До пред свадбу сваку ноћ, до зоре, сви отмени хареми, и свирка, песма; а сад нико, и |
| ’на-ноћ</hi>?{S} У весељу, од вечери до зоре, до белога дана.{S} Мирише свеж ноћни ваздух на ше |
| е усне на својим..., овако ће остати до зоре...</p> <p>Гру!{S} Гру! плануше неколике пушке кроз |
| из Шемси-пашина конака, тога дана, пред зору, на задња врата изнесен некакав грдно дугачак џак, |
| ита вечерњи езан..., навите га сад пред зору, да у зору изнова ради.</p> <p>— Фати, бебег’м (зе |
| Застајкивао, ослушкивао, и ишао даље; у зору прошао прокупачке улице, и дошао пред сарај.</p> < |
| езан..., навите га сад пред зору, да у зору изнова ради.</p> <p>— Фати, бебег’м (зеницо моја)! |
| и, бебег’м (зеницо моја)!{S} Зашто да у зору изнова ради? пита мајка, љубећи је.</p> <p>Свесно |
| бесвесно одговара:</p> <p>— Исмаил ће у зору овамо... на ату, на коме је онда отишао, у оном ср |
| ева дана, и сву ноћ; а сад, у ђурђевску зору:</p> <p>— Отворите пенџере.,..</p> <p>Послушаше је |
| а Ђурђев дан ће доћи, рано, у ђурђевску зору... по мене...“ То је казала Зулфији, али није мајц |
| ебац...{S} Исмаил ће на ату у ђурђевску зору...{S} Сефа ђелд’н!{S} Сефа ђелд’н! (Добро дошао!{S |
| јаблановој сенци види мулу; од сунчева зрака причини му се мулин јатаган; од жубора шадрвана ш |
| и Исмаилова сестра, замишљене; а попци зричу, свици по ливади трепере као по небу звезде, као |
| штоно <pb n="9" /> реч, мања од макова зрна.{S} Ади да није таква, одлетела би јој с рамена гл |
| ико је дана до његове свадбе, па толико зрна пасуља метнула у чпаг његових широких шалвара; и ч |
| од тада не посу по гробу свога сина ни зрно пиринџа, јер му не отиде на гроб; од тада оне две |
| на коњма, у празничном руху, оружани до зуба.{S} Кад год прате мулу у сарај, увек се обуку, нак |
| као разјарени рисови, и сви оружани до зуба.{S} Чекају Фатин одговор, па...</p> <p>Врата се од |
| од за пушку дошло је, па све оружано до зуба, све шкрипи зубма, све тајно прети паши, највише н |
| лави, јер час-по, па јој се чује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију, као оно њену оцу пре |
| емси-паша.{S} И ту јој се зачује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију.</p> <p>Док је Ахмед- |
| -пашина противника; не слушајући шкргут зуба Садије-хануме: прича јој о младости и лепоти пашић |
| на јатаган или јабуку мале пушке...{S} Зубато сунце појави се, те према њену засијаше се оловн |
| осмејку, указују равни пошироки и чести зуби, с ивицама и глеђом као у детета.{S} Очију је црни |
| тка се подиже с обојеним крвљу уснама и зубима, окрете се према Фати-султан, и силно припљеска |
| поглавара, жене плачући, људи шкрипећи зубима, пружајући стиснуте кошчате песнице према Прокуп |
| је, па све оружано до зуба, све шкрипи зубма, све тајно прети паши, највише несрећној Фати-сул |
| његова кћи тужна, Арнаути љути: шкргућу зубма, прете, сваки час <pb n="109" /> им пада рука на |
| чук ханум.</p> <p>— Таксират (несрећа), Зулфи.</p> <p>И простре јој ћилим и шиљте робиња, и хоћ |
| ил...{S} Аман!{S} Како ми је било онда, Зулфи; а сад!...</p> <p>— Кс’мет (судбина), чучук ханум |
| ... мајка твоја...</p> <p>— Мајка моја, Зулфи..., плакаће...{S} Зар једна мајка плаче за ћерком |
| Чучук ханум!</p> <p>— Ту је моја Мека, Зулфи, Ћабе, ту је мој хаџилук...</p> <pb n="136" /> <p |
| ће да је поведе...</p> <p>— Дај јашмак, Зулфи, да покријем главу, дај бројенице: на хаџилук иде |
| болна...</p> <p>— Па да умрем.{S} Што, Зулфи?{S} Волим с Исмаилом недељу, него без њега век... |
| мало, па белој робињи на само, на ухо: „Зулфи!{S} За Божју љубав!{S} Носи шиљте тамо, онде, кра |
| ђевску зору... по мене...“ То је казала Зулфији, али није мајци.</p> <p>Мајка се нагла над њу, |
| ни човек ни ђеније, девице што личе на зумбул и на мерџане, не би му усне осетиле оволико слас |
| орио у дућану Ахмеда туџара у кадуну са зумбул-очима...</p> <p>— Биће...{S} Свашта може бити.{S |
| ад, леп, твоја прилика...{S} Усред зиме зумбул! и усред зиме ђул! шапће Лесковчанка готово нечу |
| а шебој и каранфил из баште, на амбер и зумбул-ливанту с косе, на ђул-су с недара, грла и руку. |
| су њене другарице узвикнуле е су му очи зумбул, е су му уста ђул; видела да су се удариле у гру |
| адивљавају, и збуњују, а коса опија као зумбул, јасмин, њена светла мека коса, густа и дугачка, |
| к јој све лице сакрио, а очи, плаве као зумбул, преда се гледају.{S} Дуга поворка ова оде пут В |
| веће с копривом...{S} Усред зиме имаћеш зумбул, Бал-бејове очи; усред зиме имаћеш ђул, Бал-бејо |
| топли, на лицу, на уснама, удише га као зумбулов мирис, пије га као ђулов сок, опија се, заноси |
| вима велики барјак... трка, вриште ати; зурне и бубњеви, пушке...</p> <p>...{S} У Топлици је.{S |
| мале пушке, јаче бубњају бубњи и пиште зурне...</p> </div> <pb n="111" /> <div type="chapter" |
| ше мале пушке, забубњаше бубњи, писнуше зурне... то поздрављају долазак мулине кадуне Арнаути г |
| цише пушке.{S} Забубњаше бубњи; писнуше зурне.</p> <p>И ови у предсобљу с мулине стране весели |
| ..{S} Јаче кларнет пишти.... бубњи се и зурне чују чак из далека, из циганске махале...</p> <p> |
| дужан. „За крв ич не знам, мула, вала! и похита на чардак.{S} Коју год слушкињу сретне, пита с |
| ца, јавља сате:{S} Так!{S} Так!{S} Так! и викне Мане Кукувија:{S} Кукувију!{S} Куку!{S} Кукувиј |
| твоја прилика...{S} Усред зиме зумбул! и усред зиме ђул! шапће Лесковчанка готово нечујно, и т |
| днизан бисером, искићен драгим камењем! и од драгога камења челенку!</p> <p>— Па га претече мул |
| урци и ђаури. „А!{S} Шта може лепа реч! и што се не може постићи кад се стоји право, постићи ће |
| ким, ко малим, како је коме срце било), и он жив, нигде ране, само понека модрица!{S} Кад би че |
| јно не подсмевају (јер јавно не смеју), и да деле с њом оно што јој зацело на лицу читају, бриг |
| ета.</p> <p>— Сву ноћ нисам спавала..., и ти... чула сам где у поноћи изиђе...{S} Нисам могла с |
| , спремљено њој за <hi>телејисање</hi>, и уздише: чини јој се да то није њено свадбено одело, н |
| с материних усана <hi>Аллах-екбер</hi>, и у томе се зачу вриска ата Исмаилова.</p> <p>— Алла’! |
| јка му овај бисер спремила за „виђење“, и он га већ три дана у недрима носи, гледајући да им „в |
| јер час-по, па јој се чује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију, као оно њену оцу пред пашо |
| аша.{S} И ту јој се зачује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију.</p> <p>Док је Ахмед-хафузо |
| кулука најтежи, и што се тело смрзава, и што душа плаче, јеца, нариче, тужећи се на силу и обе |
| месец над Јастрепцем, што је обасјава, и кроз борове гране сипа сребро на њено бледо чело; и с |
| бунили, паша слао војску да их стишава, и да <pb n="86" /> гине, заједно са сиротињом, и турско |
| ди мајку; хода по кули, каже, као жива, и све о Исмаилу говори; и трипут је њој, својој кћери к |
| ла, и, ево, <pb n="137" /> дочекала га, и његов јутарњи поветарац, и његову зелену траву, и њег |
| чи да верује и <pb n="74" /> љуби Бога, и како ће му се судити на оном свету за рђава дела.</p> |
| 7" /> деру антерије на грудима од јада, и плачући раде по авлији, по кући, посла се има много, |
| плашена, ваљда што јој кћи много бледа, и онолико мирна.{S} Али за што?{S} Фати-султан је невес |
| мирис једне велике илијњаче, пуне рода, и илијинске траве, сагореле, сад заливене кишом, на чуп |
| ободи, и развесели.{S} Јежи му се кожа, и што је у души зидао за неколико сата, то Манов глас о |
| ладенци, увело лице, свежа мајска ружа, и, каткад, чује се сух кашаљ, из груди.{S} Час је тужна |
| S} Мора опрати блато са својега образа, и с образа својега прадеда... <pb n="87" /> И на образу |
| опази мулу ат зарза, трза се од сеиза, и одмах се зачу силна вриска; одјекнуше брда и Јастреба |
| воде, изиђе дућанџија какав, занатлија, и похита, увијен у јапунџе, или с џаком на глави, у дућ |
| „машала“!{S} Мало, па се отвори капија, и појавише се из великога дворишта, опасана високим, де |
| ендеее! цикну млада Арнаутка, као гуја, и за тренуће ока баци се на Лесковчанку, заиста добро п |
| рође много, па хафуз и овде уби човека, и даде крвнину пола Житорађа.{S} Мало, па опет уби чове |
| селена, копитњака, коприве, расковника, и још пуно трава; све се окупало пре сунца; а Фати-султ |
| а и дању и ноћу говори.{S} Њена мајка, и мулина кћи, које се од њене постеље не мичу, и робиње |
| а, и разгалила, па...{S} Оде јој мајка, и оде јој несуђена заова, у Прокупље, на два дана, или, |
| е, а у њу се заљубио: причала му мајка, и робиње, и једна стара беговица о њеној лепоти много.{ |
| стра ти казује да је то красна девојка, и лепа, па смо се мула и ја разговорили и договорили“.. |
| капију, одједанпут, и звекир, и халка, и дланови.</p> <p>— Шта је?...{S} Ко тако лупа?!...</p> |
| рода, много каменица.{S} Топола висока, и у лето пуна лишћа, ама је само гледамо; јер зашто бис |
| емси послом у Ниш у очи прошлога петка, и наредио им да се сутра-дан <pb n="24" /> рано врате у |
| /p> <p>— Алла’! узвикну стара Арнаутка, и скочи, покуша, онако стара, да истрчи, па не могаде, |
| <p>— Ђувенде! опет је прекиде Арнаутка, и опет је лупи у врат песницом; а сирота Фати сад запла |
| и се на шиљте, у једном куту селамлука, и хуче ту, хуче сву ноћ, док га најпосле сан не савлада |
| ове, јер су Арнаути до његових чифлука, и гине војска...{S} Он посла још војске, и пред војском |
| , и на ове при крају, па се и радовала, и плакала; најпосле се заморила, отежали јој очни капци |
| договорио, не би ли га тада погледала, и опростила му што се заборавио, <hi>мало</hi> погрешио |
| а ће дочекати пролеће; а она га чекала, и, ево, <pb n="137" /> дочекала га, и његов јутарњи пов |
| pb n="64" /> пунила га дуваном, палила, и гледала старца са сажаљавањем, јер у њему је она, мла |
| еђена суза отопила и низ образ пролила, и тужан је осмех развукао изгореле усне...{S} Можда су |
| не говори.{S} Бејаше се мало повратила, и разгалила, па...{S} Оде јој мајка, и оде јој несуђена |
| а! одговара с прозора куле главом мула, и насмеја се грохотом, а његове се слуге уплашено зглед |
| линама, лимунима и неранџама, и ружама, и јасмином, тај чаробни град Фати-султан оставља онда к |
| , грожђе из туршије у земљаним зделама, и мушмуле, и јабуке на гранчицама, и крушке из сламе.{S |
| пастушастих атова, бију земљу копитама, и само што их додирнуше стрменом, раширише ноздрве, пол |
| ама, и мушмуле, и јабуке на гранчицама, и крушке из сламе.{S} Арнаутке седе около, пуше, мирише |
| вама и маслинама, лимунима и неранџама, и ружама, и јасмином, тај чаробни град Фати-султан оста |
| све вез из Смирне.{S} А Фатина спрема, и рухо, дарови од Солуна до Прокупља, донети су на двад |
| тако пронело...{S} Позваћу мула-Халима, и ако није човек, већ вук, гладан вук, па ћу га питати. |
| ерије, држећи главу високо, на прстима, и крећући плећима по стамболски; прошетала се као паун. |
| адознале.{S} Прилазе к Фати на прстима, и као са страхом, па чучну, ваде из недара по јабуку ил |
| Песма се чује, из далека, турска песма, и блејање јагањаца...; по росној трави <pb n="144" /> п |
| „сургун“.{S} С њим је и његова ханума, и кћи, јединица, лепа као руже што осташе саме у пустој |
| дошао!)</p> <p>Тако у очи Ђурђева дана, и сву ноћ; а сад, у ђурђевску зору:</p> <p>— Отворите п |
| Стамбол, па аде, па румелијска страна, и анадолска, на Босфору, откуд се сунце рађа: и грозниц |
| огинуло неколико „јерлија“, Прокупчана, и Турака и ђаура, изгинуле многе чифчије хафуз-Ахмедове |
| нчања, по закону, пала, те је слободна, и може да понови венчање с пашићем, може с мулом, јер ј |
| угога и ако није од њихна сина пуштена, и, најпосле, шта <hi>мисли</hi> мула-Халим, то јест, да |
| , удаје му се кћи за Шемси-пашина сина, и најпосле: „Не украдоше Ахмед-хафузу ата из ахара, ни |
| днога младића, Арнаутина, јединца сина, и мезимца старога мула-Халима, Шкодралије, поглавара пл |
| овека, чедних као у девојке.{S} Истина, и он је задиркивао многу лепу Циганчицу, али је још „го |
| <pb n="101" /> по зими, болна преболна, и где би она дела рухо и оружје брата јединца...{S} Уђе |
| за крв, <hi>како може</hi>, додаје она, и облије јој румен бледо лице.</p> <pb n="65" /> <p>И п |
| спрва као свици по ливади, после јасна, и много као у ноћ што се зове <hi>Кадр-Лејле</hi>, где |
| н смрти је већи празник од дана рођења, и од дана венчања; човек се тада опростио свега земаљск |
| а венчана, да јој је погинуо младожења, и да је она остала <hi>слободна</hi>.{S} Толико знала.{ |
| <p>И простре јој ћилим и шиљте робиња, и хоће да је поведе...</p> <p>— Дај јашмак, Зулфи, да п |
| ен, натовари мртва сина на Суљина коња, и понесе га у Арнаутлук, мајци његовој, и Арнаутима; а |
| много старијом од себе, дуго разговара, и код ње руча, седи до икиндије; после се прашта као да |
| јој очни капци, она их с муком отвара, и сања, али не више будна, него као у бунилу, у полусну |
| чадре, те му зелена чалма скроз мокра, и кафтан циметове боје мокар.{S} Мутне су му и подбуле |
| тај кривац закопа у њу таман до појаса, и за четрдесет дана, који год мимо њега прође да га кам |
| од себе; чу се вриска обезглављена ата, и опет одјекну глухо и мртво Прокупље...{S} Врисну ат ј |
| а жене, што се нагледале крвних освета, и отмица, чуда и покора, заплакаше.</p> <p>Хафуз-Ахмед |
| азретлери!...</p> <p>— Десет пута пита, и десет пута одговарају, једно те једно, испрекидано, з |
| , њој се чини више од очију, од живота, и од завичаја.{S} Али што је чудновато, и он њу воли, и |
| сад сто пута горе, већи стид, срамота, и жене му се свете! осветила му се Фати-султан...{S} Св |
| е гордила, било би је сад мање срамота, и не би пролазила кроз одаје као петао кад му покисне п |
| отмених је Турака обичај примити госта, и казати му ако није домаћин (или домаћица) код куће по |
| рамотиш“, то је чула од оца, више пута, и у њој се мирној и доброј, милостивој према сваком, шт |
| свећена крвљу, и то после пола столећа, и више.</p> </div> </body> <back> <div type="notes"> <n |
| игра ораха.{S} Страстан је играч ораха, и страсно гледа превртање голубова „на дванаест глава“ |
| од намере, проклете намере, од страха, и од севдаха...{S} И што се икад, међу булама, знало, а |
| осну песму.{S} Умукло је блејање оваца, и мукање гојних крава и волова; а над високом кулом ста |
| а, неискусна, видела само уцвељена оца, и кад уздахне, и кад јој коју нежну каже, и кад је руко |
| се осветио мули, и што му набедио оца, и што му украо невесту, што се венчао с њом.{S} Али как |
| есковчанка смела, дрска; говори, прича, и кад види да само мрдне рука младе Арнаутке, нада се п |
| де када се укаже потреба; а нишки паша, и ако млађи од овога, у свему, почиње разговор, само ни |
| живање му дато пет села у околини Ниша, и Прокупља, дивљега лепотана, где се поветарац разговар |
| а јој је кћи умрла, да јој се зна гроб, и да проговоре коју: али овако...{S} Шта да говоре?</p> |
| лаве, он рикну као стрелом погођен лав, и сруши се на њега, нема и непомична, нагрђена грозном |
| свађу, и гледала песнице, и видела крв, и сад весела, смеши се!{S} Ове две то опазише, па Леско |
| личком вуку, медведу, и земљак, и друг, и добар пријатељ...{S} хоћу да му пратим писмо и у њему |
| а, мула?</p> <p>— Још мало...{S} Млад, и луд, па се задоцнио...{S} Оставио да дође сутра.</p> |
| не сме даље.</p> <p>Пашић, и ако млад, и ако размажено лане, није видео Фатме, а у њу се заљуб |
| дохвати је за рамена, обори је на под, и зари јој беле, оштре секутиће своје у смежурано грло, |
| ној дугачкој антерији с кћерине свадбе, и провлачи бројенице кроз прсте, шапће нешто, шапће, ва |
| рбом.{S} Не; на глави му венац од врбе, и око паса врба; и ату му грива врбом накићена...{S} Са |
| и; мула се попе на кулу, оборене главе, и погурен: чисто човек не би рекао да је то онај старац |
| и хртом за собом, иде у лов на зечеве, и прођу сеоским путем но две-три Арнаутке на коњима, жу |
| ара, сети се те приче, њему миле, нове, и од љубави посрну као од поветарца „сарош каранфил,“ д |
| о упамтила и очи и лице, и руке и ноге, и стас и ход, све.{S} Беговицу је послао Шемси-паша, бо |
| стрехе, и дућанске, и авлијске ограде, и капије, и прозори и врата: свечано се дочекује најрад |
| а врбом толико, да му се само уши виде, и извија кроз нос нову сокачку песму, с веселим напевом |
| вестин отац опио, па се побојаше свађе, и какве несреће усред највећега весеља.{S} Гости се раз |
| пуно је будних, и то готово саме јенђе, и ако ће скоро зора, време кад ће Лесковчани Турци доћи |
| кад уздахне, и кад јој коју нежну каже, и кад је руком омилује...</p> <p>И праштала му.{S} Укра |
| руги, проклет да је“!...{S} Лаже, лаже, и опази где се граја стишава, прислони и она око на ста |
| аз.{S} Како би и њу ижљубио, а не може, и ако је оволико воли; јер то је рука, истина, девојке |
| p> <p>— Аллааа! викну мула колико може, и отури чибук од себе далеко; жар се просу по ћилиму, а |
| , на мазги, прошао је мимо њене кафезе, и <pb n="79" /> чула је да су њене другарице узвикнуле |
| а брега пред Јастрепцем, и уздисала је, и ронила је сузе низ бледе образе...</p> <p>Враћала се |
| весела, сваки час се за понешто смеје, и устаје, хода по соби.{S} А Садије-ханум од тада брата |
| ћи, јер се у поздраву помену име Божје, и што нема поздрава, како верују мусломани, који није о |
| дућанске, и авлијске ограде, и капије, и прозори и врата: свечано се дочекује најрадоснији дан |
| јама; и тапију од Шама, елмаза, Сирије, и тапију од Смирне, челенку Анадолије, ја бих па рекао, |
| — Мој је отац био први имам Аја-Софије, и хафуз је, зна напамет мусаф од корица до корица, па и |
| Ахмед-хафузу да су срели неке кириџије, и да су од њих чули, како је у свитање <pb n="37" /> пр |
| е се... познајем да се све живо радује, и да...</p> <p>— Радује се, али...{S} Ја сам ноћас снил |
| Опет пролази свет, али га не каменује, и ако има рока још до мрака.{S} Пролазе људи и чуде се: |
| ироког огњишта, све је будно; и ашчике, и слушкиње из целе махале, и неке сироте што ово дана с |
| живо већ одавно будно, жене и девојке, и млади људи, и момци, и деца; све се већ окупало, пре |
| гине војска...{S} Он посла још војске, и пред војском Мурат-пашу, старца, који је много пута с |
| ене му широке кућне стрехе, и дућанске, и авлијске ограде, и капије, и прозори и врата: свечано |
| ошна капија искрпљена парчадма тенећке, и асуре, и истрча из дворишта једна сиромашна жена, Срп |
| а рукама колена, наслања браду на руке, и заниха се, сузе јој падају по рукама...</p> <p>— Шућу |
| то лице зажарених јагодица, вреле руке, и казује својој кћери е је сутра празник који толико че |
| тове на колена а загњурио главу у руке, и по читав сат тако остао.{S} Смишљао је, тако, седећи |
| вала, „бал“.{S} Млад, леп, гонџе-лале, и од соја; стриц му је био велики везир, ујак садразам, |
| о; и ашчике, и слушкиње из целе махале, и неке сироте што ово дана слушаху, и три робиње Ахмед- |
| разузданог весеља, хануме се замориле, и поспале.{S} Неке спавају на миндерлуцима, широким а н |
| туршије у земљаним зделама, и мушмуле, и јабуке на гранчицама, и крушке из сламе.{S} Арнаутке |
| мулом изгрли, упита за јуначко здравље, и испушише по трп чибука), крупан човек, као мула, мули |
| је писмо праћао, учио ме, световао ме, и говорио ми: „Ако те снађе, не дај Боже, нека лошотиња |
| м смарагдима, сафирима, кутије од срме, и један чибук, с великим ћилибаром, за Фатина ђувегију, |
| ну, на свили: сликао би је, али не уме, и не сме, јер је чуо да је грехота радити што по обрасц |
| а — онемела!{S} И оне две младе хануме, и робиња, више говоре покретима руку и главе но устима: |
| ="33" /> полако, господски, као хануме, и тек покоју проговоре. „Да се однесе онај лепи мангал |
| зиму у Топлици без наде на срећне дане, и ко зна <pb n="91" /> да ли с успоменама на Исмаила; к |
| а њу жао.{S} А оне које нису њој равне, и које стоје према њој као земља према небу, а с којима |
| о пута, час из почетка, час из средине, и на ове при крају, па се и радовала, и плакала; најпос |
| о се облачи Јастребац, и брда и долине, и увија се у бези покров брег под Јастрепцем на чијем ј |
| идела само уцвељена оца, и кад уздахне, и кад јој коју нежну каже, и кад је руком омилује...</p |
| а, дубока, мртва... чује његово дисање, и осећа његов дах, топли, на лицу, на уснама, удише га |
| н...{S} Све мисли на њено ново венчање, и на њен селам који му пуномоћник предаде, исказа; с њи |
| се заљубио: причала му мајка, и робиње, и једна стара беговица о њеној лепоти много.{S} Нестрпљ |
| цимо, онако некога радника, већ робиње, и беле и црне.{S} С првима је, по мњењу „правих турских |
| тужно), већ из далека, чује се дахире, и песма; то буле, младе жене и девојке, певају у башти |
| скога сина пашина.“</p> <p>Тако говоре, и Турци и буле, све у двоје, шапатом, у Прокупљу, по Ле |
| ја искрпљена парчадма тенећке, и асуре, и истрча из дворишта једна сиромашна жена, Српкиња, нар |
| ине кошчице кроз прсте, шапће, ниха се, и час-по па метне руку на кћерино чело, узме је за руку |
| то; а кад пројезди махалама, кадуне се, и жене и девојке, гурају уз <hi>кафезе</hi>, решетке на |
| погледи.{S} Ћуте, гледају се, мере се, и најпосле паша рече:</p> <p>— Ама, море, је ли истина |
| та.</p> <p>Оба пуномоћника згледаше се, и сведоци се гледају; нико ништа не говори.{S} Неколико |
| улака, да склопе барјак... повукоше се, и одмах почеше доносити из Ниша, кријумчарећи, праха и |
| а час-по, па је тако нежна, разнежи се, и плаче, плаче, нихајући се и милујући све једнако Фати |
| ајком спава.</p> <p>Туговао, стидео се, и, најпосле, шта ће, узео се играти ораха с црном Ђулте |
| фуза и његов харем из Цариграда понесе, и тахтариван који рођаку цара царева у његов пашалук до |
| красне одаје и гледале чудо од лепоте, и од богаства, збуњено, не умејући одатле изићи, док их |
| ену росом; на небу пуно звезда, трепте, и час-по па се покоја угаси; Исмаил је попустио коњу ди |
| , њој драге; осећа на лицу топле прсте, и на уснама пољубац, топал... први и последњи, једини.. |
| е много пута стишавао побуњене Арнауте, и увек их брзо стишао; а Арнаути, ови други јаничари, ш |
| да јој мирише дрвеће, обучено у лишће, и да јој мирише цветало воће...{S} А од пре три дана је |
| давно; искићене му широке кућне стрехе, и дућанске, и авлијске ограде, и капије, и прозори и вр |
| ховима прстију њено <pb n="14" /> лице, и очи, и косу, па их тада узе љубити говорећи:</p> <p>— |
| му, те јој добро упамтила и очи и лице, и руке и ноге, и стас и ход, све.{S} Беговицу је послао |
| ст, стаде јој се грчити и кривити лице, и удари јој пена на уста...</p> </div> <pb n="62" /> <d |
| о даље; у зору прошао прокупачке улице, и дошао пред сарај.</p> <p>Кад угледа мртва сина, испру |
| на?{S} И чула свађу, и гледала песнице, и видела крв, и сад весела, смеши се!{S} Ове две то опа |
| м, на месечини, сања и мање болно срце, и не оволико растужена душа; сновима се заноси љубав... |
| примичући му се.</p> <p>Паша се помаче, и изусти:</p> <p>— Беше, мула, ама...{S} Од Алахова Пис |
| о јутро, поливена росом, или пред вече, и у вече, кад месец изиђе, пође небом ведрим, мирише, с |
| сутра.</p> <p>Мајка се заљуља још више, и узе мрмљати молитву.{S} У ниској готово празној соби |
| па као да не чује е се врата отворише, и не види где му се ближи главом мула.</p> <p>Мулино ме |
| а, баба ти каже.{S} Твој баба је хафуз, и био је имам красне Аја-Софије; зна сав мусаф напамет, |
| , ха, ха!{S} Шта ко чини, све сам себи, и добро <pb n="131" /> и зло...{S} Носи му селам, пашо, |
| е; Богу се моли и дању и ноћу, на јави, и у сну шапће молитву; не испушта бројенице из руку...< |
| сијаше се кроз пушкарнице пушчане цеви, и чу се пуцањ, виде где момак с ата паде... „Јазук!{S} |
| , Арнаути, па сви као разјарени рисови, и сви оружани до зуба.{S} Чекају Фатин одговор, па...</ |
| но, а у лицу му не бејаше ни капи крви, и целим телом задрхта.{S} И опет се помаче; мула се при |
| .</p> <p>— Фати-султан не зна шта ради, и не зна за кога полази! нариче по Топлици сестра Исмаи |
| да Фати више лежи него што хода и седи, и плаче...{S} Час-по па легне, на чупав ћилим, или на ш |
| .{S} Звао је њена оца јуче, да је види, и да је утеши...</p> <p>— Како утеши?{S} Веле полудела, |
| оћ, баш око поноћи, кад се сам слободи, и развесели.{S} Јежи му се кожа, и што је у души зидао |
| но будно, жене и девојке, и млади људи, и момци, и деца; све се већ окупало, пре сунца, крај пу |
| викнуше неки, колико толико Божји људи, и обиђоше је; а други, ђаволови синови, окренуше коње к |
| умара турским махалама као да је тражи, и ћути: а ноћу виче.{S} Двадесет осам година од то доба |
| е раја, кулук, од свију кулука најтежи, и што се тело смрзава, и што душа плаче, јеца, нариче, |
| ину купао.{S} Хода до ноћи, тад долази, и онако мокар сруши се на шиљте, у једном куту селамлук |
| о; ради ње сваки дан у Прокупље долази, и ради ње свако јутро, сваке икиндије мимо њену кућу пр |
| <p>Они поседаше у једној великој одаји, и припалише им се чибуци, све мула-Халимови; а овамо, к |
| ом, а негде, где су укућани плашљивији, и мандалом: и позатварани су свуд капци на прозорима, ј |
| један у Анадолији; и чифлук у Тракији, и један у Македонији; и даје ти сву ергелу из Мире; и д |
| место хиљаду гроша: и конак у Румелији, и један у Анадолији; и чифлук у Тракији, и један у Маке |
| љ, из груди...{S} А мула све смућенији, и као да се све више нешто стиди, све више избегава кће |
| сад где је у глави повлачи, цепа, пали, и пушта пепео према ветру, да га разнесе, <pb n="85" /> |
| н.</p> <p>И досад су се Арнаути бунили, и то против власти, али њему није било овако.{S} Бал-бе |
| {S} Али што је чудновато, и он њу воли, и ако је никад није видео; ради ње сваки дан у Прокупље |
| (жртву) црнога овна“.{S} Тако помисли, и узе молити Бога.{S} И чини му се да га умоли, кад му |
| од њега је, с њим дању, и ноћу, у кули, и у овој ливади, на месечини, кад силно мирише копитњак |
| дећи на прагу, како би се осветио мули, и што му набедио оца, и што му украо невесту, што се ве |
| ши узе трести брада, као мало час мули, и ударише му сузе на очи.{S} Поче се клатити као мула, |
| сваку ноћ, до зоре, сви отмени хареми, и свирка, песма; а сад нико, и ништа.{S} Тишина.{S} Кра |
| ову оделу, његову коњу, коњској опреми, и питају се ко је поноситији, младић или ат његов: изви |
| амо наши конаци, на румелијској страни, и на анадолској, од куда се сунце рађа: и грознице и ка |
| pb n="27" /> и Лесковчани и Прокупчани, и Врањанци...{S} Њен отац радостан, весео, говори да му |
| оше у конак Турци и Арнаути Прокупчани, и само Турци Лесковчани; међу њима су пуномоћници и све |
| мси-пашина сина и Фати-султан-ханумини, и имам, старац један, Турчин, мали, погурен, мршав, као |
| а, па се он стропошта крај своје кћери, и узе је грлити и плакати, видеше да јој се свест повра |
| кроз прозор види капиџик мулине кћери, и крај њега место, свој хаџилук...{S} Сад је у постељи |
| тпланинке“ виде у једној хануми четири, и за све четири су подједнако радознале.{S} Прилазе к Ф |
| -султан.{S} Јастуци крај прозора мокри, и застирка на миндерлуку, и нико на то не мисли; нико н |
| много забринуту мајку често разговори, и развесели.{S} Удаљена од свога завичаја, Фати-султан |
| , па нека изручила ибрик, да жар угаси, и то још тако стоји.)</p> <p>А хафуз-Ахмед још није ста |
| рло волела.</p> <p>Милује Фати по коси, и замислила се, као да у одаји никога нема; претура, ва |
| ром отворене, кад се из Прокупља врати, и угледав искићене зидове, у земљу да пропадне.{S} Уђе |
| у блато.“ Сад се тих мулиних речи сети, и мисли: „Јесте, мула, блато ми до појаса, до гуше: как |
| иску ата како ју је ваљало протумачити, и, са Суљом и Саидом, младим Арнаутима из племена кому |
| ују чак по Топлици.{S} Слушају Арнаути, и слуша мула, чека...{S} Дође петак, Шемси-паша, са сво |
| ли паша, гласно мисли, а глас му дрхти, и чисто је промењен, сам га не познаје, чини у се да то |
| ице, тишина, само онај бор много шушти, и тужно се превија голо дрвеће, јер духа с Јастрепца по |
| е, под великим бором једним, што шушти, и као да се с дусима разговара, седе Фати и Исмаилова с |
| кина душица, под овим бором, што шушти, и као да се с дусима разговара...{S} Тишина, дубока, мр |
| г где булбули поју, па си ишао жмурећи, и запао у блато; пошао си да ловиш рибу у мутној води, |
| закићене, чак неочешљане) тихо, ћутећи, и поседају према мајци Фати-султан-хануминој: не пуше.{ |
| е време изусти и Лесковчанка, устајући, и исправљајући се, па је ухвати под другу мишку.</p> <p |
| апију, једанпут идући једној другарици, и једанпут враћајући се из хамама, много пута кроз проз |
| жене и девојке, и млади људи, и момци, и деца; све се већ окупало, пре сунца, крај пуне пупоља |
| Арнаутима; а буновно Прокупље трља очи, и гледа: чисто не верује да је толико заспало, те да не |
| прстију њено <pb n="14" /> лице, и очи, и косу, па их тада узе љубити говорећи:</p> <p>— Фати-с |
| јатаган, па устаде.</p> <p>Паша скочи, и таман да пљесне длановима за сејмене, мула узвикну!</ |
| Затим паша седе, а и мула, према паши, и ако му овај не рече да седне.{S} Паша ћути, мери мулу |
| а?</p> <p>— Ево га, одговори Мурад-беј, и гурну уз врата једнога дежмекастог старца.</p> <p>Она |
| номоћника тражи.{S} Овде су Махмуд-беј, и Мурад-беј, њена оца комшије, па нека јој буду пуномоћ |
| и понесе га у Арнаутлук, мајци његовој, и Арнаутима; а буновно Прокупље трља очи, и гледа: чист |
| и по сиротињи, арнаутској па и турској, и многима пошље по врећу брашна и ћупче масла; купи им |
| оном топличком вуку, медведу, и земљак, и друг, и добар пријатељ...{S} хоћу да му пратим писмо |
| рата изнесен некакав грдно дугачак џак, и однет у дућан Ахмеда-туџара, одакле се после караван |
| од јасмина, где би се лако скрио човек, и крио за дуго.</p> <p>Конак је, нарочито тамо где је х |
| ута арнаутка.</p> <p>Арнаутин је висок, и за своје године врло крупан: још мало па ће ступити у |
| ..{S} Нисам могла спавати, мислила сам, и смислила сам да...</p> <p>— Нека је хаирли (срећно)!< |
| <p>— Нисам дервиш, али ћу да постанем, и папаз ћу да будем, од чуда...{S} Чудо!{S} Чудо!{S} Чу |
| 68" /> пошумљена брега пред Јастрепцем, и уздисала је, и ронила је сузе низ бледе образе...</p> |
| аутима, погледају се час-по међу собом, и ћуте као заливени, јер виде да и над њиховом силом им |
| кад чује кашаљ, дубоко уздахне, крадом, и крије сузе, окрећући главу од своје кћери.</p> <p>Арн |
| го, и премери пашу још једним погледом, и то погледом што у исто време и мрзи и прети, па му ок |
| кује га с осмехом, испраћа га са сузом, и са жељом, да јој што пре дође највећи празник — свадб |
| лепше у великом Безистану цариградском, и што су везле три сиротице, Туркиње из Смирне, како пр |
| е видео пашу, и кола с пашиним харемом, и пратњу.{S} Виде кад се кола с пашиним харемом заустав |
| са вратима на свод, са шареним таваном, и миндерима около зида, на високом <hi>тахту</hi>, као |
| во Прокупље...{S} Врисну ат још једном, и још једанпут над својим мртвим господаром, па тек под |
| машна жена, Српкиња, наричући за сином, и скиде шамију с главе, гологлава проклињаше арнаутску |
| b n="86" /> гине, заједно са сиротињом, и турском и српском...</p> <p>И најзад, дахну душом, је |
| кога.{S} Отвори се главна капија широм, и унесе се у двориште тахтариван с Фати-султан-ханумом; |
| р!{S} Калпак, по кадиви извезен златом, и поднизан бисером, искићен драгим камењем! и од драгог |
| његову зелену траву, и његов јоргован, и исцветалу врбу, и најрадоснији празник његов, Ђурђев |
| лишћем, па родом, Он, благ и милосрдан, и оком неће тренути.{S} Аллах!{S} Ама и осветљив си.{S} |
| ако стар, ишао на крај света.{S} Тужан, и несрећом саломљен, натовари мртва сина на Суљина коња |
| и зубима, окрете се према Фати-султан, и силно припљеска длановима, вичући:</p> <p>— Мирсаде!{ |
| >Трипут уђе у одају где је Фати-султан, и трипут из ње изиђе.{S} Гледа да нема код ње некога, т |
| о Светом Илији.{S} Изгуби сласт бостан, и све воће.{S} Духа с околних висова помаман ветар и на |
| за бој.{S} Лани му петао био надбивен, и ту је проговорила азијатска крв, хтео је својега друг |
| стру постељу, спремљену за ђердек, њен, и молила да јој обуку хаљину коју јој Исмаил правио за |
| ада мула није љут и тужан, него смућен, и као да се нешто стиди, као да избегава кћер; од тада |
| чисте јој очи, којима се чуди Арнаутин, и чисто јој лице, коме се такођер чуди Арнаутин, јер он |
| т мулин кавеџија, један стари Арнаутин, и ушао је трипут његов чибугџија, једно момче арнаутско |
| егова сина.{S} Застајкивао, ослушкивао, и ишао даље; у зору прошао прокупачке улице, и дошао пр |
| ан-хануминих.{S} Млад, он није веровао, и ако му је верни Мифтар причао, да човеку може бити и |
| наките коње.{S} И мула се онако обукао, и узјахао својега вранца, пастушаста ата; али пре него |
| као убивену; глас јој бејаше промукао, и болан, болан, кад, угледавши несуђену заову, узвикну: |
| се разишли, пијани хафуз дубоко заспао, и слуге поспале.{S} Нигде мушке главе будне!{S} А у хар |
| старац, који је трипут у Цариград ишао, и тамо свако чудо видео, мишљаше, е је прво време туге |
| а је са Шемси-пашиницом у јенђебулство, и видела, то јест, вас дан и сву ноћ гледала Фати-султа |
| аил додирнуо, па их тад љубљаше, много, и страсно...</p> <p>О, како сад себе воли, зато што ју |
| -ха! засмеја се мула још једном, много, и премери пашу још једним погледом, и то погледом што у |
| н-ханумино венчање.{S} И старо и младо, и богато и сирото, ко год чу о овоме венчању, зачуди се |
| уо би шиљте на праг софе, па би ту сео, и наслонио лактове на колена а загњурио главу у руке, и |
| це прстима додирнуо, своје прсте љубио, и њене усне, најпосле, вреле усне, сад изгореле, много, |
| а.{S} Голем сам пут, пријатељу, учинио, и нека Алах да да ми је за вајду.{S} Ти, мула, пријатељ |
| десет девет дана ту био, ни јео ни пио, и који год је прошао, на њега се каменом бацио (ко вели |
| лановима.{S} Уђе његов силистер полако, и мало погнут.{S} Он заповеди да се наоружају сејмени, |
| ни хареми, и свирка, песма; а сад нико, и ништа.{S} Тишина.{S} Крај капије је непрестано капиџи |
| о стамболски, што не држи главе високо, и што ходећи стаје целом ногом.{S} Колико је год слушки |
| зна гумна, све се то, и мушко и женско, и старо и младо, подигло кули мула-Халимовој; па људи о |
| куга све поморила, па им је жао, тешко, и страх их је.{S} Обилазе хафуз-Ахмедовицу, а ниједна с |
| учини толико леп, прегорела би, зацело, и спомен на свој завичај, кад би могла да заборави ноћа |
| в на јави сањао!...{S} И робињама мило, и мулиној кћери, што су је тако лепо обукле, накитиле; |
| p>Тешко му је било што их је то снашло, и врло му жао било.{S} Кад му мајка казала код кога је |
| .{S} А скадарски паша, чим прими писмо, и прочита га, пође на пут; дође у Лесковац, сину својег |
| про очи у врх.{S} И ено га тамо одавно, и ако није устрчао, него отпузао“.{S} Хода, па тек заст |
| о: кад те испитују, одговарај слободно, и све по срцу.{S} Немој, кузум, по глави.{S} Срце ће је |
| х, ханум-ефенди! одговара Есма понизно, и хита. „А ти, ђозум Ајше, душеке... душек по душек, јо |
| ђул! шапће Лесковчанка готово нечујно, и тресе се више но икад, а мулина кћи задрхта целим тел |
| ла, свакој покоју благу рекла.{S} Лепо, и као некако другарски, с њима, да јој се тајно не подс |
| остадоше поља, празна гумна, све се то, и мушко и женско, и старо и младо, подигло кули мула-Ха |
| и од завичаја.{S} Али што је чудновато, и он њу воли, и ако је никад није видео; ради ње сваки |
| ну; легнуше јој на грло Исмаилов бисер, и накитише је другим накитом, гривне с рубинима, обоци |
| се играо с робињама, с црнкињом Ђултер, и Черкескињом Замбак; час задиркивао једну час другу, ч |
| оњски и у капију, одједанпут, и звекир, и халка, и дланови.</p> <p>— Шта је?...{S} Ко тако лупа |
| а, гладна...{S} Доћи ће ми на разговор, и на договор, није друго; да се договоримо да...{S} Фат |
| а...; посла га мула-Халиму на разговор, и на договор...</p> <p>— Мула, стари друже, пријатељу, |
| да мула пристаде на разговор и договор, и на све друго, с пашиних <pb n="99" /> лепих и слатких |
| асне Аја-Софије; зна сав мусаф напамет, и познаје све како је у нашем танком дину.{S} Дин нам ј |
| тијаше кад је ишао Шемси-паши први пут, и кад диже буну с претње и плашења Шемси-пашина; те јед |
| чу топот коњски и у капију, одједанпут, и звекир, и халка, и дланови.</p> <p>— Шта је?...{S} Ко |
| харем пашин, обљубио би јој лице пашић, и онда...{S} Да га остави?{S} Или да је била при свести |
| атерино срце не сме даље.</p> <p>Пашић, и ако млад, и ако размажено лане, није видео Фатме, а у |
| ву, и његов јоргован, и исцветалу врбу, и најрадоснији празник његов, Ђурђев дан...</p> <p>Ђурђ |
| ише никога.{S} Они набили џак на главу, и прођу једанпут махалама пустим.{S} Јутром се отвори п |
| о, спалио је први мраз са сланом траву, и покрио је први снег, танак, сух земљу; скрили су се с |
| тарњи поветарац, и његову зелену траву, и његов јоргован, и исцветалу врбу, и најрадоснији праз |
| леха, за уживање и прање пред молитву, и велики вотњак са свакојаким воћкама и чардаклијом с ј |
| о прошлом срећном времену, о јунаштву, и о младости и ашиковању, па се опростише: паша оде у Л |
| а, у антерији и ћулаву, скрштених ногу, и пуши.{S} Загледао се кроз прозор у голо дрвеће.{S} Хл |
| сави руке оцу око врата, љуби му браду, и проговори!{S} Прва реч коју после три дана изусти беј |
| } А он је оном топличком вуку, медведу, и земљак, и друг, и добар пријатељ...{S} хоћу да му пра |
| ривом...</p> <p>А она?{S} И чула свађу, и гледала песнице, и видела крв, и сад весела, смеши се |
| шавима преко пупих бисага, да је обиђу, и да јој донесу понуде.{S} Пуни рафови понуда, баница у |
| цем стамболским.{S} Очи га задивљавају, и збуњују, а коса опија као зумбул, јасмин, њена светла |
| ан.</p> <p>Па и у другој одаји спавају, и у трећој.{S} Кућа пространа с многим одајама, одаџици |
| ударају као зиловима, чочечки, певају, и онако седећи играју.{S} Бела робиња час гледа у ханум |
| и се.</p> <p>Људи опет у земљу гледају, и помислили би да у одаји нема никога, да се не чу каша |
| ћери и сина, нешто се крадом погледају, и шапћу нешто, кад су саме, осврћу се да их когод не оп |
| Хода, хода паша по прокупачком сарају, и мисли.{S} Омален, црн, зелених живих очију, испупчени |
| их усана, а обучену у свилену антерију, и накићену; па кад се она, нешто проговоривши, осмехне, |
| розора мокри, и застирка на миндерлуку, и нико на то не мисли; нико не склања с ћошке испретура |
| и.</p> <p>Шкодралија живи у Арнаутлуку, и лети и зими, али му син долази у Прокупље врло често; |
| ворили“...{S} Он је ижљубио мајци руку, и „секао“ црни курбан.</p> </div> <pb n="13" /> <div ty |
| аршијом.{S} Кад зађоше у српску махалу, и мула бејаше далеко, отвори се једна трошна капија иск |
| је узета крвнина, те је освећена крвљу, и то после пола столећа, и више.</p> </div> </body> <ba |
| харемћаја изнесе из тахтаривана хануму, и однесе је на кулу, па она узе слабим гласом нарицати, |
| страшну, жуту као лимун, сву уплакану, и тужну, не тужну него као убивену; глас јој бејаше про |
| десет три, па може бити озго још једну, и две.{S} Кад сам ја била девојка, он је био бећар...{S |
| ; а дванаест крај носила иду, за смену, и по двојица их са стране придржавају, да се не накрећу |
| неко <pb n="81" /> преко зида па у њу, и кад се Бал-беј игра, да изиђе, да...{S} Не!{S} Матери |
| Топлици је.{S} Код њега је, с њим дању, и ноћу, у кули, и у овој ливади, на месечини, кад силно |
| рачну сарачану, нарочито Замбак-робињу, и није је пуштао отуд док не обећа да ће се играти с њи |
| прошарана, сва је затворена; Турци су, и Срби, са својима код куће, Арнаути око конака мула-Ха |
| , па...{S} После ће га сакрити на бесу, и ништа.{S} А и кад би га ухватили, каква би њој вајда |
| <pb n="118" /> Турчину, у високом фесу, и ћурку постављеном лисичином.</p> <p>— Фати-султан, зв |
| еја; она му је трипут одговорила: хоћу, и била је тако мирна.</p> <p>— Фати-султан не зна шта р |
| ле, и неке сироте што ово дана слушаху, и три робиње Ахмед-хафузове, две црнкиње и једна Черкес |
| рвав поглед према Прокупљу, к Лесковцу, и викну: „Шемси!{S} Срамоту за жалост!“</p> <p>У Топлиц |
| а кћи, које се од њене постеље не мичу, и робиње не знају више кад јој је бунило, а кад јава.{S |
| тиже у Прокупље.{S} Суља је видео пашу, и кола с пашиним харемом, и пратњу.{S} Виде кад се кола |
| и, продају и купују живот, тело и душу, и слободу туђу; ми овде у Топлици под Јастрепцем не.{S} |
| ој зацело на лицу читају, бригу, страх, и стид.{S} Али како ће оне баш све опазити, кад је у „с |
| , завлада <pb n="97" /> неописан страх, и узеше се спуштати ћепенци, где је год турски дућан, и |
| него рашири руке на груди, притисну их, и узе да јечи, да стење; брада му се узе трести, много: |
| сачувала од погледа тајно подсмешљивих, и запиткивања својих пријатељица.{S} И после, она није |
| до сада из неколико села, већ из свих, и што је год за пушку дошло је, па све оружано до зуба, |
| змеђу расејаних ниских кућа арнаутских, и окречених и неокречених, покривених и сламом и плочам |
| илиму и меким шиљтетима пуно је будних, и то готово саме јенђе, и ако ће скоро зора, време кад |
| аман ветар: у бело се облачи Јастребац, и брда и долине, и увија се у бези покров брег под Јаст |
| с образа; пројездиће кроз сав Лесковац, и Прокупље, нека га виде и Турци и ђаури. „А!{S} Шта мо |
| дочекала га, и његов јутарњи поветарац, и његову зелену траву, и његов јоргован, и исцветалу вр |
| довече оде тај глас у Лесковац, у Ниш, и Врању.{S} А сутра-дан, још у свитање, стиже паша у Пр |
| и на анадолској, од куда се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето.{S} А ако није |
| олска, на Босфору, откуд се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето...{S} Оздравић |
| узбуђења и и силнога напрезања закашља: и метнувши на уста јаглук, златом везен, обоји га крвљу |
| -паше: хиљаду лира уместо хиљаду гроша: и конак у Румелији, и један у Анадолији; и чифлук у Тра |
| где су укућани плашљивији, и мандалом: и позатварани су свуд капци на прозорима, јер се чуло е |
| ашу да оставим.{S} Јербо, добро збориш: и Алах за један грех једну казну...{S} А Шемси-паша, зм |
| ; кад се вратим из града радује се....; и видео сам: клања и кад није време молитви...</p> <p>— |
| танат</hi>, јер свуд капак до капка...; и псе, шугаве и губаве, уличке, обузима страх слушајући |
| в!...{S} И тамо је ваздух сам мирис...; и тамо је сунце <pb n="142" /> као на анадолској страни |
| лави му венац од врбе, и око паса врба; и ату му грива врбом накићена...{S} Сав град будан, ода |
| у кућу, у одају где му кћи лежи мртва; и кад је виде, зовну је по имену трипут:{S} Фати-султан |
| е загрди а не може, онај га свет гледа; и она диже руке, па опет их спушта, свет гледа...{S} И |
| .{S} То јутро је Фати била врло весела; и у лицу се мало повратила...{S} Пред кулом су Арнаути, |
| , с Аја-Софијом, с турбама, с текијама; и тапију од Шама, елмаза, Сирије, и тапију од Смирне, ч |
| ad>II</head> <p>Фати-султан је венчана; и свадба ће јој скоро, чим буде с даровима готова.{S} М |
| и Срби.{S} Није био правичан старешина; и <pb n="48" /> много је показивао свој <hi>салтанат</h |
| метнула у чпаг његових широких шалвара; и чим би устао ујутру, а она: — Избаци једно, Бал-беј.{ |
| <p>И још једанпут Мурад-беј онако пита; и трећи пут Фати одговори „буди“.</p> <pb n="119" /> <p |
| писали великаши, не дај Боже, него Бог; и прва и друга уредба није пуштена с каквога земаљског |
| кедонији; и даје ти сву ергелу из Мире; и даје ти све робље из конака и даје ти...</p> <p>— Алл |
| да се из Топлице <pb n="138" /> донесе; и, ево, месец дана чулним очима то гледа.{S} Гледала, п |
| простреше се по поду, да заклоне лице; и стара подиже главу, врисну; а на ову вриску невеста с |
| о, она, по њену доласку, ока не сушаше; и дању и ноћу плакаше она што за три дана сузе не пусти |
| конак у Румелији, и један у Анадолији; и чифлук у Тракији, и један у Македонији; и даје ти сву |
| чифлук у Тракији, и један у Македонији; и даје ти сву ергелу из Мире; и даје ти све робље из ко |
| једно с мирисом бошче дувана рој мисли; и кад се после поноћи сети постеље и устане, осећа се т |
| нова, однесоше је мајци, по њеној жељи; и никад од тада не виде муле, мужа свога, ни јој он дођ |
| е пре три године оженио, умре преклани; и веле да је хтела постати мајком).{S} Кад стаде сатира |
| каже, као жива, и све о Исмаилу говори; и трипут је њој, својој кћери казала, да се још смирила |
| прошле без оброка, јеле с ногу радећи; и ноћу радиле.</p> <p>А кад ово би готово, пашиница пус |
| оче се клатити као мула, оставив чибук; и говори:</p> <p>— А, пријатељу, јазук!{S} То ли ти је |
| ј пута мучи голо дрвеће, искићено ињем; и последњи је лист одавно опао, откинуо га бесни север, |
| амадан од црвене кадиве извезен златом; и сијају му се златом везени од црвене чохе тозлуци.{S} |
| ије, што Исмаил лежи у гробу неосвећен; и трипут јој је поручила, да ако га не освети мушка гла |
| атељи још по три чибука једно за друго; и остаде паша као гост мулин три дана и три ноћи: једош |
| закопаше га онако како је суд наредио; и за тридесет девет дана ту био, ни јео ни пио, и који |
| ијан, или луд; па се прибираше, полако; и освести се...</p> <p>Прокупчани су видели где оде с А |
| е гране сипа сребро на њено бледо чело; и сања, на ружној јави сања најлепше снове.</p> <p>Кад |
| ниског а широког огњишта, све је будно; и ашчике, и слушкиње из целе махале, и неке сироте што |
| гли, трепери, према сунцу, чисто знато; и сија му се џамадан од црвене кадиве извезен златом; и |
| раз (Вај!{S} Да ме чује!) није и памет; и зна причу <hi>Јарац и Вук</hi>...{S} Кад је оно удари |
| раде; а снег веје, веје, завејава пут; и раде, опет раде, јер се не зна време, доба ноћи или д |
| кулом, за овај договор, па оде у кулу; и наједанпут се диже силна граја, вика, дивљи узвици, н |
| ди него досад, мисли на коју ће страну; и нигде излаза, свуд зид, свуд лупи главом.{S} Пре само |
| у предсобљу с мулине стране весели су; и таман да носе свом господару добар глас, тргоше се, ј |
| уту песницу према Прокупљу, к Лесковцу; и пошто пусти некакав дивљи глас, викну: „Шемси!{S} Крв |
| и, све сам себи, и добро <pb n="131" /> и зло...{S} Носи му селам, пашо, пријатељу, од мене нек |
| ским, покривеним и сламом <pb n="66" /> и каменом плочом, чији кровови провирују кроз зелене во |
| ад сама!{S} Слушкиње раде <pb n="76" /> и чуде се што сама заповеда, што не креће плећима по ст |
| овори, у шта тврдо верују <pb n="27" /> и Лесковчани и Прокупчани, и Врањанци...{S} Њен отац ра |
| образа својега прадеда... <pb n="87" /> И на образу му је блато...{S} Чист ће му образ бити, ка |
| а њу нуди, срам га било! <pb n="129" /> И нуди ми мал његов, конаци, чифлуци, ергелу, робље, ср |
| на „к’смет“ и на <hi>Алахово Писмо</hi> и казује да ће одмах у Прокупље, да јој испрати мајку.{ |
| ума саслуша девојче, отеже:{S} Аааа!{S} И забрани сину да <pb n="78" /> се затвара са Замбак-ро |
| пе те песме, како је слатка та туга!{S} И она је ту исту тугу осетила, као Лејле, Лејле-ханум.. |
| да се, кузум, од сада увек смејала!{S} И хоћеш, иншала’! јер ево дошао је сат да се и твоја ре |
| сове.{S} Од силног страха — онемела!{S} И оне две младе хануме, и робиња, више говоре покретима |
| ман!...{S} Ха! ха! ха!{S} Бездушник!{S} И лаже и узима у уста Алаха и пејгамбера!{S} Јараби, ка |
| ифлуци, ергелу, робље, срам га било!{S} И опет га срам било!{S} И још једанпут га срам било! за |
| рам га било!{S} И опет га срам било!{S} И још једанпут га срам било! загрме мула, пустив груди. |
| у од јасмина удесио још лепше песму!{S} И гугутке се избудиле, гугучу!{S} Све тице „дестур“ (до |
| : „Вај, ханум, све сам изгубила“!...{S} И ту је ударила у грчевито јецање. „Све сам изгубила!{S |
| под Јастрепцем, за Алахову љубав!...{S} И тамо је ваздух сам мирис...; и тамо је сунце <pb n="1 |
| сном који је здрав на јави сањао!...{S} И робињама мило, и мулиној кћери, што су је тако лепо о |
| очи се склапају, саме...</p> <p>...{S} И видела му душом гроб, на врху <pb n="68" /> пошумљена |
| рви и последњи, једини...</p> <p>...{S} И види свадбу.{S} У свечано рухо обучени људи, искићени |
| ам је танак, танак, мрежа паукова...{S} И ја знам, кћери.{S} Ти си бита мала, не знаш.{S} Не жи |
| он иде мула-Халиму.{S} Он може да...{S} И узе му нешто шаптати; шапће дуго.</p> <p>— Ашколсун!{ |
| ке, па опет их спушта, свет гледа...{S} И загрлише се: цикну, стеже Исмаилову сестру око врата, |
| ушка глава, нека га освети женска...{S} И мајка, вели, зна да је Исмаила млада и зелена испрати |
| а Бал-беја ће; ружа је за булбула...{S} И то венчање умним оком гледа, па се радује, опрао се о |
| прљав образ није што прљава аљина...{S} И чуо сам, пашо, да га сад зову Шемси-паша „Дангалија“. |
| тешки, склапају се, она их отвара...{S} И џин, џински цар миче се... то је Исмаил...{S} Чује хо |
| е намере, од страха, и од севдаха...{S} И што се икад, међу булама, знало, а и сад знаде лека з |
| види да не може, склапа их, клоне...{S} И опет се као нечему нада, нешто очекује?{S} Чему има д |
| томе га виде на оном свету његови...{S} И Фати је као оне, права мусломанка: верује у онај свет |
| а...{S} Тек онако говоре, душмани...{S} И хафуз-беј, твој баба, воли овамо.{S} И пре је волео; |
| амадану... у белој хаљини... оној...{S} И јенђе... дошле!...{S} Ево му мајке...{S} Аман!...{S} |
| не у Топлицу, оцу и мајци, старој...{S} И отац му стар; има осамдесет, веле, ако је крепак, ако |
| ј миле, слуша му глас, њој сладак...{S} И најпосле моли робињу да јој куца у саз и пева: о севд |
| ују господара с ханумом и пратњом...{S} И кад се чу топот коња, небо се проломи... „Аллааа’!.. |
| слободна.{S} Тако је било, кузум...{S} И твоја ће венчања пасти...{S} Хајде мени, кћери...{S} |
| је тако, слушај, не срди се, ево...{S} И извади из недара кожну кесу, велику, па је стаде дреш |
| си за жалост; немој још и жалост...{S} И после, мула, ти си се светио како се Арнаути не свете |
| е, тужећи се на силу и обест Богу...{S} И чифчије пијанога хафуза, турска раја, Срби, скупили с |
| и дође, Шемси ће по лепу Стамболку..{S} И зацело говори: „Кад је била заволела простога Арнаути |
| јаху скупили да гледају бој петлова.{S} И јахао је каткад, али не на ату, него на једној дивној |
| а, цара царева, пуномоћника Алахова.{S} И пре неки дан убио човека, ни крива ни дужна, у лудилу |
| {S} Тако помисли, и узе молити Бога.{S} И чини му се да га умоли, кад му мајка рече: „Просићемо |
| од вечерње, па никако да га дочека.{S} И мула-Халим не спава.</p> <pb n="21" /> <p>— Да пошаље |
| а, играо се с девојкама као девојка.{S} И ко зна, још би, да се мајка не сети е је <hi>човек</h |
| а тражи пуномоћнике, сведоке, имама.{S} И чим дође мало к себи, Арнаутке је покрише фереџом мул |
| никад непробуђена кћи оца варварина.{S} И час-по, па се сети поруке мајке Исмаилове: „Ако га не |
| ни капи крви, и целим телом задрхта.{S} И опет се помаче; мула се примаче.</p> <pb n="54" /> <p |
| дан дан, кад се не боје ни падишаха.{S} И ово нису, пашо, Турди, него су Арнаути: раде земљу, г |
| ц дивља звер, а кћи питома голубица.{S} И жена му је добра; у кући је, штоно <pb n="9" /> реч, |
| х, и запиткивања својих пријатељица.{S} И после, она није <pb n="77" /> могла примити хануме, ј |
| :{S} Ништа ми није... није грозница.{S} И силом поче устајати; седа у једном куту, навали се, п |
| ком излазила развијена као пред оца.{S} И одмах се чу његов глас, тих и слаб, готово као мало ч |
| з невоље, тек од обести, Шемси-паша.{S} И ту јој се зачује шкргут зуба, и сукне јој пламен из о |
| тран на лице и подиже Исмаилу турбе.{S} И још јој боље би кад се опрости бремена. (А опростила |
| ад за тридесет девет нико не могаде.{S} И чиме ли га, Алла’ удари, кад је рана оволика?“ Пролаз |
| умом и кћери њихова чифлук-сахибије.{S} И ето.{S} Јутро је, рано јутро, дршћу од зиме, али се о |
| ој су се постељи дивиле Лесковчанке.{S} И та је постеља враћена из Шемси-пашина конака после ње |
| екрве, свекра, говори цело Прокупље.{S} И већ је Фати-султан пред јенђама; погледа у богато оде |
| „кавгу“, пуне пушке, оштре јатагане.{S} И није дирао никога; али ко њега дирне, тешко томе, не |
| на мазгу дете, па пазе да не падне.{S} И Фати га двапут видела, на мазги, прошао је мимо њене |
| е незатворене, чивилуке непокривене.{S} И час-по, па зове Фати-султан да се прохода; проводи је |
| рши се Фати-султан-ханумино венчање.{S} И старо и младо, и богато и сирото, ко год чу о овоме в |
| у сарај, увек се обуку, наките коње.{S} И мула се онако обукао, и узјахао својега вранца, пасту |
| ли су пси били гробари, не сећа се.{S} И не сећа се да је икад досад чуо Мане Кукувију у својо |
| о јест, не говори, него тајно шапће.{S} И људи и жене о овом говоре шапатом, све у двоје.</p> < |
| постељу родитељи за ђердек спремили.{S} И тој су се постељи дивиле Лесковчанке.{S} И та је пост |
| ти жена савет да, једанпут га прими.{S} И ја ћу да примим сад, једанпут, твој савет.{S} Паша Шк |
| лазак мулине кадуне Арнаути грађани.{S} И Арнаути из пратње Фатине деру се, Алаа’!{S} Аллааа’! |
| је вала ни грех, рекли би мусломани.{S} И додали би:{S} Био би грех да се оженило дете (младић) |
| , чини у се да то неко други говори.{S} И узму га пити змије присојкиње, мула-Халимове речи:{S} |
| бољи од овога, у живот после смрти.{S} И тврда вера у то развлачи јој усне на радостан осмех; |
| постеље и устане, осећа се тако лак.{S} И био би сад чак и весео, да не бива нешто што га узнем |
| ту његови.</p> <p>— Истина, бебег’м.{S} И ја знам... истина.{S} Ама што питаш?{S} Ти ћеш мајци |
| х да се оженило дете (младић) бабом.{S} И ово сад није учињено од обести, већ из освете.{S} Јер |
| на њега, ама не каменом, него ружом.{S} И види чудо! груди му се расцепише, на двоје, а из ране |
| а чедо... од муле...{S} Фати-султан.{S} И кажи селам Шемси-паши, џелату: непуштена кадуна његов |
| дуна његова сина од другога... чедо.{S} И кажи селам Шемси-паши, џелату: данас му је прилепила |
| И хафуз-беј, твој баба, воли овамо.{S} И пре је волео; а сад ти поручује да не слушаш ни овога |
| ) срамота говорити; с другима севап.{S} И прву и другу уредбу, веле, нису писали великаши, не д |
| {S} Силистер изврши пашину заповест.{S} И већ до подне опколише сејмени кулу мула-Халимову.</p> |
| дна к другој, као да се разговарају.{S} И диже се мирис кроз свежину вечерњу са ливада загрејан |
| си-пашинице, по пратњу Шемси-пашину.{S} И Ахмед-хафуз се пробуди, па кад чу шта је било, истрез |
| м.</p> <p>— Змији жалац није у репу.{S} И после зар мислиш да су с овом осветом Арнаути готови. |
| маилова рука, кад јој је давао бесу.{S} И врховима својих нежних прстију додирну место на лицу |
| наде, састанка с њом на оном свету.{S} И Исмаилова сестра плаче, нариче, љути се на оца што јо |
| у глава досеже, него упро очи у врх.{S} И ено га тамо одавно, и ако није устрчао, него отпузао“ |
| се цвет с копривом...</p> <p>А она?{S} И чула свађу, и гледала песнице, и видела крв, и сад ве |
| , ни шта је питају, ни шта одговара?{S} И радили су преко закона: пуномоћник јој био човек, Арн |
| рице!</p> <p>— Куд ће паша од бруке?{S} И шта ће?</p> <p>— Да се бије.</p> <p>— Како ће с Арнау |
| ара, одакле се после караван кренуо?{S} И зашто се уочи тога дана скидао у Ахмедовој авлији гар |
| рече мули:{S} Зашто ми украде кћер?{S} И не потражи је од муле, — не смеде, да не ражљути мулу |
| ла је венчана.</p> <p>— Јазук!</p> <p>— И баш је сам украде.{S} Кроз пенџер па на ата...{S} Кир |
| ишта не одговара.{S} Гледа га.</p> <p>— И после, мула, Шемси-паша се заклиње у Алахову љубав да |
| неће бити заптије, но кадије.</p> <p>— И претио им, да ће их мерити гајтаном колико су ока теш |
| р једна мајка плаче за ћерком?</p> <p>— И зар једна драга тугује за драгим?</p> <p>— Ниједна ка |
| „Не.{S} Заптије из прокупачког сараја.“ И ако се говори шапатом, све у двоје, ипак се рашчу, за |
| ије муж...; муж је само по имену, ааа?“ И загледа се стара у кћерину угашену зеницу.{S} Њој се |
| превртање голубова „на дванаест глава“ и бој петлова.{S} Голубарник му је пун голубова.{S} Сва |
| ра јој, теши је, подсећа је на „к’смет“ и на <hi>Алахово Писмо</hi> и казује да ће одмах у Прок |
| утала; а сад, има три дана, не гледа, а и дању и ноћу говори.{S} Њена мајка, и мулина кћи, које |
| n="53" /> дошао.{S} Затим паша седе, а и мула, према паши, и ако му овај не рече да седне.{S} |
| његовим именом сина, кад је био мали, а и сама га се бојала; а камо ли сад.{S} Кад се мало приб |
| вети мули он, што плаши робиње мишем, а и сам га се готово боји, нарочито пацова, кад се појави |
| S} И што се икад, међу булама, знало, а и сад знаде лека за ову несрећну бољку, <hi>верем</hi>, |
| ; мисли и са женом се покаткад, дању, а и ноћу, разговара.{S} Она вели да испрате Бал-беја у Ца |
| је био леп, колико што је био јунак; а и он је жене волео; женио се седам пута.{S} У двадесет |
| ле ће га сакрити на бесу, и ништа.{S} А и кад би га ухватили, каква би њој вајда била, кад...{S |
| ња.{S} Јер што мула узе, не врати.{S} А и како да врати кад је ту венчање!{S} Венчао се с невес |
| трави, сва у бело, личи на љиљан.{S} А и она је као љиљан, чиста је, чисте јој очи, којима се |
| зелене вотњаке.{S} Мукање гојних крава и волова, блејање оваца, лавеж паса, жагор, али све мањ |
| је блејање оваца, и мукање гојних крава и волова; а над високом кулом старца мула-Халима између |
| уздахну.</p> <p>Уз прозоре, без ћерчива и капка, кроз које улази мирис једне велике илијњаче, п |
| да је до овога часа била и Џафер-бејова и мула-Халимова, а од овога часа ниједнога.{S} Оба су ј |
| , буле причају.</p> <p>Колико је дарова и спреме види се, што је тим украшавало ове три одаје д |
| мља.{S} Лети блато у вис с копита атова и чилих коња, искићена чела и груди, прља им сапи, грив |
| великаши, не дај Боже, него Бог; и прва и друга уредба није пуштена с каквога земаљског престол |
| Теби, пашо, мало беше твојега госпоства и твоје величине, па си желео још већи да си.{S} Хтео с |
| авара племена <hi>Војњака</hi>, виде га и у њега се заљуби.</p> <p>Шкодралија живи у Арнаутлуку |
| } Нене ми се није бојала никога до Бога и мула-Халима, а ево два три дана како се боји некаквог |
| га је Фати-султан, да је кадуна другога и ако није од њихна сина пуштена, и, најпосле, шта <hi> |
| зум, на испиту, пуштена си и од једнога и од другога, баба ти каже.{S} Твој баба је хафуз, и би |
| собом, и ћуте као заливени, јер виде да и над њиховом силом има сила.{S} Уђоше у Прокупље.</p> |
| И мајка, вели, зна да је Исмаила млада и зелена испратио на онај свет, без невоље, тек од обес |
| p> <p>Једно вече, кад се врати из града и хтеде ући у одају, родитељима, чу да му се родитељи п |
| а она јој не одговара, но је само гледа и пушта неке чудновате гласове.{S} Од силног страха — о |
| га краја на други, с јабланима око зида и с читавом честом од јасмина, где би се лако скрио чов |
| ебу звезде, као кандила која је природа и доле припалила душама невино изгинулих, што блуде ноћ |
| е; од тада Фати више лежи него што хода и седи, и плаче...{S} Час-по па легне, на чупав ћилим, |
| ах се зачу силна вриска; одјекнуше брда и Јастребац.{S} Мула га нежно омилова, попљескав га по |
| Алла!{S} Аллааа!</p> <p>Одјекнуше брда и Јастребац:</p> <p>— Алла!{S} Аллааа!</p> <p>Приведоше |
| тар: у бело се облачи Јастребац, и брда и долине, и увија се у бези покров брег под Јастрепцем |
| ном, а ат није вриснуо, да одјекну брда и Јастребац, <pb n="96" /> јер је осетио да не носи на |
| нагледале крвних освета, и отмица, чуда и покора, заплакаше.</p> <p>Хафуз-Ахмед оде, а не рече |
| ао изгореле усне...{S} Можда су та суза и тај осмех збогом Топлици и гробу Исмаилову...</p> <p> |
| ли; а после куне брод који Ахмед-хафуза и његов харем из Цариграда понесе, и тахтариван који ро |
| знао с кога ће краја почети; сад краја и не види.{S} Тужбу је у глави написао и у глави цару п |
| много каљавим, осим симиџија, бозаџија и оних што воће продају готово више никога.{S} Они наби |
| а ми“. „Еј!{S} Стамбол и Бруса, комшија и комшика“...{S}Валла’! тако.{S} Шта да се ради, аман, |
| далима са стакленим оквиром од сто боја и стотину шара.{S} Најлепше су намештене у харему три о |
| рат песницом; а сирота Фати сад заплака и трипут, уплашено, узвикну аман.</p> <p>Мулина кћи раж |
| из Мире; и даје ти све робље из конака и даје ти...</p> <p>— Аллааа! викну мула колико може, и |
| еколико „јерлија“, Прокупчана, и Турака и ђаура, изгинуле многе чифчије хафуз-Ахмедове, јер су |
| хтариван прате неколико оружаних Турака и харемћаја.{S} У тахтаривану је мајка Фати-султан-хану |
| емси-паша.</p> <p>— Туџар, шаир-девојка и ашици!{S} Конопци и сазови.{S} Хм!...</p> <p>— Истина |
| ноћ, хануме узеше да се веселе; свирка и песма разлеже се; мирише ваздух на шебој, на каранфил |
| сваку по на особ скува; сипе, промућка и опет сипе: сваку по на особ послужује.{S} Дим дувана |
| и: да почне лепим.{S} Где не може пушка и сабља, ту ће лепа реч.{S} А мула долази у сарај кад с |
| /> у белим шалварама, чучи крај мангала и кува каву у жутој џезвици.{S} Из те џезвице таман фил |
| крај ње онај бакаран мангал, пун пепела и угљевља, уместо жара; још је око ње прибор за телејис |
| опита атова и чилих коња, искићена чела и груди, прља им сапи, гриве и кићену опрему.{S} Сејмен |
| султан-хануми, да је до овога часа била и Џафер-бејова и мула-Халимова, а од овога часа ниједно |
| су душеци, јоргани, јастуци, све свила и кадива, све везено златом.{S} У дну друге мусафир-ода |
| покров, а она се залеђена суза отопила и низ образ пролила, и тужан је осмех развукао изгореле |
| зна докле би Лесковчанка овако, китила и везла, јер је Садије више не прекида Фати-султан ради |
| ти-султан-хануму, те јој добро упамтила и очи и лице, и руке и ноге, и стас и ход, све.{S} Бего |
| ворила тако, у бунилу, па се расвестила и тражила да јој простру постељу, спремљену за ђердек, |
| ћу (јер како јој погибе брат, напустила и кућу и мужа); остаде она с мулом и дадијама мулине кћ |
| по Топлици сестра Исмаилова; напустила и кућу и мужа, па се из очеве куле не миче.</p> <p>И не |
| иванту с косе, на ђул-су с недара, грла и руку...{S} Дечица се грче, прибијају се уз матер, или |
| ахиваху с коња пред коњушницом.{S} Мула и Арнаутке сјахали су пред главном капијом и отишли за |
| красна девојка, и лепа, па смо се мула и ја разговорили и договорили“...{S} Он је ижљубио мајц |
| год позове.{S} Зваће и свога пријатеља и друга нишкога пашу...{S} А!{S} Како уме овај паша!{S} |
| сараја, што оставише децу без родитеља и хранитеља, где грцају у плиткој Морави? да ли њих угл |
| , да истрчи, па не могаде, но се заљуља и лупи о под застрвен асуром.</p> <p>Материно је срце р |
| е куће, макар изгореле, крај својих, ма и мртви били.{S} Једне појурише на улицу развијене! дру |
| , и оком неће тренути.{S} Аллах!{S} Ама и осветљив си.{S} Ко на тебе један час заборави, сто го |
| ва, на седам брегова искићеним смоквама и маслинама, лимунима и неранџама, и ружама, и јасмином |
| енђе, Шемси-пашиница са својим рођакама и пријатељицама, с најотменијим харемима: дугачка повор |
| рло лепо намештен скупоценим застиркама и јастуцима из Смирне, завесама из Дијарбекира, персијс |
| , и велики вотњак са свакојаким воћкама и чардаклијом с једнога краја на други, с јабланима око |
| твоја младост!“ Па поклопи лице рукама и зајеца како скоро није.{S} Подижу јој се плећа, одска |
| његове <pb n="115" /> памети: годинама и узрастом дете, памећу човек — морале се крити.</p> <p |
| аутка се подиже с обојеним крвљу уснама и зубима, окрете се према Фати-султан, и силно припљеск |
| ње и једна Черкескиња.{S} Мирише капама и сарма из сахана „капаклија“ на мангалима крај огњишта |
| равни пошироки и чести зуби, с ивицама и глеђом као у детета.{S} Очију је црних и крупних, сме |
| м погођен лав, и сруши се на њега, нема и непомична, нагрђена грозном смрћу, сруши се као храст |
| из оборених очију, те пљесну длановима и закука: „Вај!{S} Вај!{S} Вај!{S} Јазук, кћери, твоја |
| вцом; плашио мечку решетом, мула-Халима и Арнауте падишахом и законом!{S} Ха! ха! ха! насмеја с |
| ла дубоким сном.</p> <p>У тахтариванима и душеци и јоргани, да не осете хладноће хануме...{S} Ф |
| скићеним смоквама и маслинама, лимунима и неранџама, и ружама, и јасмином, тај чаробни град Фат |
| аше до Солуна лађом, а од Солуна коњима и тахтариванима путовали су дуго до Прокупља; Прокупље |
| вој руци, тако белој, с црвеним ноктима и дланом, с плавим жилама кроз које крв струји полако.{ |
| угризао за руку, час ударио по плећима и грудима, час их затварао у једну сасвим мрачну сарача |
| точене ниским кућама, високим чардацима и оградама, покривене дебелим снегом, обрисаним с крово |
| ином, гледајући пашу закрвављеним очима и примичући му се.</p> <p>Паша се помаче, и изусти:</p> |
| } На вриску и <pb n="35" /> вику ханума и робиње, све се избудише, појурише.{S} Фати-султан-хан |
| едмога су неба плакале девојке три дана и три ноћи за живом Фати-султан.</p> <p>— Украде мула-Х |
| ; и остаде паша као гост мулин три дана и три ноћи: једоше печене кокошке, банице; пише каву и |
| где се зими снег не топи за месец дана и више; протера га сам падишах, цар царева, пуномоћник |
| рапе, па се уморила; села ту, рашчупана и угрухана, па готово више није устала. „Ни филџан кахв |
| м је неко украо невесту.{S} Вриска жена и писка деце разлеже се; силна врева! не зна се ни шта |
| кад очи исколачи, подиже ћулав с темена и устрчи уз степенице као махнит?...</p> <p>Тако првих |
| Робиње унеле мирисаве гранчице јасмина и јоргована, а мајка је то, својом руком, наместила по |
| ици и сведоци мулини, Шемси-пашина сина и Фати-султан-ханумини, и имам, старац један, Турчин, м |
| радује, опрао се од блата; испраћа сина и снаху у Цариград, па му је лако...</p> <p>Паша је сам |
| урској, и многима пошље по врећу брашна и ћупче масла; купи им рухо.{S} Жене су га много волеле |
| града радује се....; и видео сам: клања и кад није време молитви...</p> <p>— Кад ово чу, Фати-с |
| а дуси блуде земљом, на месечини, сања и мање болно срце, и не оволико растужена душа; сновима |
| > <p>Не могаде више, јер се са узбуђења и и силнога напрезања закашља: и метнувши на уста јаглу |
| рди...{S} Кад умртви човек нечовека, па и на мртвом пизму тера, није више ни он човек.{S} Одавд |
| дост!{S} Фати-султан је ипак весела, па и тужну, много забринуту мајку често разговори, и разве |
| а напамет мусаф од корица до корица, па и мене учио мусафу, ја многе суре знам онако, напамет, |
| мртви сан.{S} Што би имама, дервиша, па и попа, све јој очита молитву, једну, две, дуге молитве |
| јку.{S} Арнаутке гледају тугу и јад, па и ове окорела срца жене, што се нагледале крвних освета |
| љив је; осећа где јој се син радује, па и њу обузима све већа радост.{S} Савест јој чиста, јер |
| а’!{S} Алла’! прихватише сви остали, па и они избацише пушке.{S} Забубњаше бубњи; писнуше зурне |
| трменом, раширише ноздрве, полетеше; па и они мали коњи као ластавице су.{S} Затутњи земља.{S} |
| ="59" /> по челу, још телејисану.{S} Па и на лицу јој још тел стоји, колико је могао остати.{S} |
| а, те подели по сиротињи, арнаутској па и турској, и многима пошље по врећу брашна и ћупче масл |
| ожају у коме их је украо сан.</p> <p>Па и у другој одаји спавају, и у трећој.{S} Кућа пространа |
| енице и зарза мулин ат, прими господара и полете, вриштећи.{S} За њим закасаше остали ати и коњ |
| веталом јабуком, у води са седам бунара и испод левог воденичког камена, где је, од синоћ, селе |
| фтарове...; умним оком не гледа Мифтара и његову невесту, него себе и Фати-султан...{S} Љуби јо |
| маил је, мој брат“, толковала је сестра и љубила Фати-султан, плачући с њом за дуго.</p> <p>Али |
| а се и она освети Шемси-паши и за брата и за несуђену снаху.{S} Робиње и слушкиње <pb n="147" / |
| а и дугих брка, раздрљени, жилава врата и изгорелих од сунца прсију, у уским, белим, сукненим ч |
| А, а!{S} Нов тахтариван мој, без врата и пенџера, из џамије...{S} Покрите га дувком из Топлице |
| , последњи пут, те је као између живота и смрти.</p> <p>Одговора нема.</p> <p>Свршено.</p> <p>М |
| ова ата; што ће миловати Исмаилова хрта и сокола; што ће љубити Исмаилово рухо; што ће плакати |
| ад му више не гледа ата, не милује хрта и сокола, не љуби рухо, не плаче над оружјем.{S} Замути |
| , кулучи раја, разгрће снег, да невеста и јенђе лако прођу; ако из Лесковца у Ниш тако... све р |
| л, јасмин, њена светла мека коса, густа и дугачка, коју негује материна љубав, још чешљају руке |
| ултан, ја бих јој пољубио руку сто пута и секао бих курбан (жртву) црнога овна“.{S} Тако помисл |
| ти се на оца што јој својом бесом спута и ноге руке, те не може да се и она освети Шемси-паши и |
| песницом у врат; а сирота Фати задрхта и уплашено изусти „амани.“</p> <p>— Јеси ли видела, зве |
| мара, завлачи се по шуми у дупље дрвећа и виче, дању, у пролеће, с кукавицама, а ноћу, увек, с |
| здушник!{S} И лаже и узима у уста Алаха и пејгамбера!{S} Јараби, како трпиш?!{S} Како му не пус |
| е доносити из Ниша, кријумчарећи, праха и олова: „нека је све готово, ако се паша посили, па оп |
| ећ само примирили, јер им нестало праха и олова.{S} Кријући ово од Турака, послаше им улака, да |
| аути, крупни као горштаци, опаљена лица и дугих брка, раздрљени, жилава врата и изгорелих од су |
| е даље није смело.</p> <p>Тако пашиница и син јој.{S} А паша?{S} Прошав мимо ове три одаје, шир |
| ла; повратише је у живот материна љубав и ваздух красне Топлице, испресецане рекама, ишаране би |
| оље и јатаган; метну на главу нов ћулав и тунус фес.{S} Затурио фес и ћулав, те му се види обри |
| о цветом, па лишћем, па родом, Он, благ и милосрдан, и оком неће тренути.{S} Аллах!{S} Ама и ос |
| од људи, него од Алаха.{S} А Алах, благ и милосрдан, није као човек: да аспру, па се големи, ми |
| пале, неки, из пушке, те се стресе снег и прхне преплашено јато врана, гачући.</p> <p>Уђоше у П |
| ...{S} Ах, пролеће!{S} Кад се топи снег и бујају реке и потоци, кад цвета кукурек, кад ниче тра |
| омисли:{S} Хајде!{S} Опростиће ми и Бог и син, кад пристанем да се и њена реч чује.</p> <p>Мула |
| пролетње, ђурђевско сунце земљу понекад и на доксату: да јој мирише земља, покривена травом, да |
| .</p> <p>— Три заптије:{S} Хасан, Халид и Хусеин.</p> <p>— Паша им био рекао, свој тројици, да |
| еда Мифтара и његову невесту, него себе и Фати-султан...{S} Љуби јој и очи и лице и бело грло.. |
| р свуд капак до капка...; и псе, шугаве и губаве, уличке, обузима страх слушајући дивље узвике |
| седели, прво попили по два филџана каве и попушили по чибук дувана, па отворили <hi>мухабет</hi |
| није ред, већ одговарају погнуте главе и спуштених очију.</p> <p>У овој кући, до пре неки дан |
| себе, а однеше јој невесту!{S} Оне две и робиња ударише у вику, али доцкан: човека је с невест |
| ићена чела и груди, прља им сапи, гриве и кићену опрему.{S} Сејмени јуре за Арнаутима, погледај |
| аметна ока, танких ногу а дугачке гриве и репа, с кићеном опремом, с абаијом везеном <pb n="51" |
| уране филџане и џезве, разбацане зилове и дахира, ни мангал, ни скупља ону гомилу мокра угљевља |
| ше постељу; метнуше јој кану на дланове и табане, на нокте руку и белих ножица, као невести; Ис |
| ебеса, избудише се Ахмед-хафузове слуге и похиташе, по наредби Шемси-пашинице, по пратњу Шемси- |
| о ово кћерино венчање; синоћ су и слуге и слушкиње чуле кад је жени и кћери рекао: „Топлица је |
| до града иду, ударају у саз, песме ваде и певају, па дођоше и у наш Лесковац, ама им даде сургу |
| тати и слепу намигивати, да мула немаде и на уму и на срцу онај увели пупољак у његовој Топлици |
| жена, па не могаде да прође, но застаде и пита: „Је ли, Вога ти, чиме те ударише <pb n="128" /> |
| јазук!{S} Опет јазук!{S} Има ли правде и закона!...“</p> <p>Пође одајама како никад досле.{S} |
| не ти куће, што је увек као ат без узде и улара, (жена која нема мужа) а чини севап, спремајући |
| ти, разума ни трунке, осећања „без узде и удара“; умукне човек проговори звер.</p> <p>Сутра-дан |
| сав Лесковац, и Прокупље, нека га виде и Турци и ђаури. „А!{S} Шта може лепа реч! и што се не |
| крај пупољале руже где је ћуп пун воде и ствари с наменом, спремљен за <hi>Мартифал</hi>.{S} Н |
| како су му причали, за недељу дана роде и узру лимуни и портокали, <pb n="17" /> не би у срцу и |
| {S} Ха! ха! ха!{S} Бездушник!{S} И лаже и узима у уста Алаха и пејгамбера!{S} Јараби, како трпи |
| ћи на њен сан, па се неколико пута сеже и не смеде их додирнути својом препланутом и доста рапа |
| но ако су се нашли на улици, брзо улазе и ударају чивију.{S} Сокаци празни, капије, високе, око |
| да гледа.{S} Жене се прибише уз кафезе и пробушене ограде; људи, који бејаху код куће, изиђоше |
| ово; а кад се врати, па јој каза шта је и како <pb n="75" /> је, код кога је Фати-султан, да је |
| рити, кад јој паша није говорио, кад је и од ње крио као и од туђинаца...</p> <p>Јутро је: сунц |
| ање</hi>, истина; ама <hi>то</hi> ти је и Џафер-беј, јер ти ниси била пуштеница.{S} Ухо на срце |
| ријатељу!{S} Што Шкодра роди и јунак је и паметно је.{S} Ејвала!</p> <p>И испушише пријатељи јо |
| мрћу, досудише му „сургун“.{S} С њим је и његова ханума, и кћи, јединица, лепа као руже што ост |
| ије!...{S} Али тај исти мула признао је и да је хајдук, да ми је украо снаху.{S} За мулима сина |
| венчање с пашићем, може с мулом, јер је и један и други преко својих пуномоћника тражи.{S} Овде |
| ти-султан- ханум!{S} Где је Алах, ту је и љубав; а кажи један град, или једно село, или гору, и |
| на је пећ земљана, с крчазима; па ту је и мангал пун распаљена угља, јер на пољу је хладно како |
| се на чардак, улазиле у те красне одаје и гледале чудо од лепоте, и од богаства, збуњено, не ум |
| <pb n="63" /> прича, а Фати се и смеје и плаче, смеје се детињој памети, плаче за срцем јуначк |
| згубио образ (Вај!{S} Да ме чује!) није и памет; и зна причу <hi>Јарац и Вук</hi>...{S} Кад је |
| хоће сама да кува каву, тамо да је пије и да гледа кад јој облаче и гиздају снаху,“ говори она |
| исок, у чоханим шалварама циметове боје и чалми; попе се на тахт, Шемси <pb n="98" /> га посади |
| књиге, из којих се човек учи да верује и <pb n="74" /> љуби Бога, и како ће му се судити на он |
| леће!{S} Кад се топи снег и бујају реке и потоци, кад цвета кукурек, кад ниче трава: кад се сва |
| е, обузима страх слушајући дивље узвике и пуцање пушака, те прилазе уз капије, дршћу, гребу и т |
| терије, срмали-колане, обоце, билензуке и беде руке, разбачене, забачене преко главе.{S} Смакле |
| пред очи као јава; а он јој гледа руке и не мислећи на њен сан, па се неколико пута сеже и не |
| јој добро упамтила и очи и лице, и руке и ноге, и стас и ход, све.{S} Беговицу је послао Шемси- |
| д не могаде, завали се, опет, у јастуке и радосно поче:</p> <pb n="139" /> <p>— Снила сам ја ле |
| нако некога радника, већ робиње, и беле и црне.{S} С првима је, по мњењу „правих турских племић |
| у саксији и у хладовини?{S} Пустио жиле и почео <pb n="113" /> де вене...{S} За садберк-ђул је |
| >Прилупа капак један, прозорски, а буле и робиња окренуше се прозору, вриснуше и простреше се п |
| пља до мулина села десет пута је снашле и пустиле детиње.{S} Сад лежи обезнањена; над њом плаче |
| носе Фати-султан-хануми постељу, рубље и рухо.</p> <p>Кад харемћаја изнесе из тахтаривана хану |
| сли; и кад се после поноћи сети постеље и устане, осећа се тако лак.{S} И био би сад чак и весе |
| илај, па наместио ваздан кићене пиштоље и јатаган; метну на главу нов ћулав и тунус фес.{S} Зат |
| врана, гачући.</p> <p>Уђоше у Прокупље и пођоше његовим уским сокацима; не истрчавају људи да |
| огледом, и то погледом што у исто време и мрзи и прети, па му окрете леђа, сиђе с тахта без збо |
| " /> загрејаше јер угледаше тахтариване и пратњу, Арнауте; дошао им је крај муци...</p> <p>Зима |
| о не склања с ћошке испретуране филџане и џезве, разбацане зилове и дахира, ни мангал, ни скупљ |
| те се испаравају цветне лехе, заливене и синоћ и јутрос, мирише земља...{S} Чује се топот коњс |
| ови.{S} Све живо већ одавно будно, жене и девојке, и млади људи, и момци, и деца; све се већ ок |
| се дахире, и песма; то буле, младе жене и девојке, певају у башти између леха, крај пупољале ру |
| ад пројезди махалама, кадуне се, и жене и девојке, гурају уз <hi>кафезе</hi>, решетке на прозор |
| елики барјак... трка, вриште ати; зурне и бубњеви, пушке...</p> <p>...{S} У Топлици је.{S} Код |
| енско; а после се стидео, пак и од црне и беле робиње.{S} Залуд су га звале да се играју ораха; |
| Јуче тако срећан, а данас и без кадуне и без сина.{S} Крв за крв!{S} Наћи ће убицу, па макар и |
| рт са шадрваном између леха, за уживање и прање пред молитву, и велики вотњак са свакојаким воћ |
| за брата и за несуђену снаху.{S} Робиње и слушкиње <pb n="147" /> деру антерије на грудима од ј |
| три робиње Ахмед-хафузове, две црнкиње и једна Черкескиња.{S} Мирише капама и сарма из сахана |
| ети, те поврвеше жене, Туркиње, Српкиње и Јеврејке, све које нису позвате пашину сину у сватове |
| паши први пут, и кад диже буну с претње и плашења Шемси-пашина; те један старац, који је трипут |
| ино место није на тахту, али он се попе и загрме:</p> <p>— Селам-Алећ, пашо!</p> <p>— Алећим-Се |
| .{S} Мула је Арнаутин, али да се обазре и виде шта учинише ови ђаволови синови са женском главо |
| ти.{S} Обуче се у „карпус-чоха“ чакшире и џамадан, у чепкенли-гуњ срмом везен; први пут је обуо |
| сом спута и ноге руке, те не може да се и она освети Шемси-паши и за брата и за несуђену снаху. |
| иће ми и Бог и син, кад пристанем да се и њена реч чује.</p> <p>Мула се договори с пашама, па с |
| еш, иншала’! јер ево дошао је сат да се и твоја реч чује.{S} Фати, ђозум!{S} Твоја мајка не уме |
| за то се пашиница гордила, поносила се и онако поношљива.{S} Ниједанпут није рекла: жени ми се |
| с из средине, и на ове при крају, па се и радовала, и плакала; најпосле се заморила, отежали јо |
| њим <hi>Шећер-Шербет</hi>; а понекад се и он с њом затворио, па је тамо плашио, откидао од једн |
| ога убила из пушке, па се сети да је се и празне боји.{S} Би јој мило што се не расрди кад је м |
| т опази, неисказана радост, раширише се и онако широке зенице, нагло се подиже да устане, па ка |
| илајет где пашујем?!{S} Насмејаће ми се и турско и каурско“.{S} Па још кад дође ред да врати он |
| е...{S} Јаче кларнет пишти.... бубњи се и зурне чују чак из далека, из циганске махале...</p> < |
| <p>Мула непрестано држи груди, клати се и поче причу полако, тужно, не гледајући у пашу, него у |
| ; сестра <pb n="63" /> прича, а Фати се и смеје и плаче, смеје се детињој памети, плаче за срце |
| разнежи се, и плаче, плаче, нихајући се и милујући све једнако Фати по коси.</p> <p>Кад Арнаути |
| {S} С виком Мана Кукувије причују му се и мулине речи: ти си мени крви дужан.</p> </div> <pb n= |
| не крви искуљале из рана више леве сисе и главе, он рикну као стрелом погођен лав, и сруши се н |
| по земљи, а гледа у небо, па се сплете и падне — врло је смешно“.</p> <p>Пашиница је знала доб |
| а иде Шемси-паши, крвнику, псују, прете и ударају коње стрменом сваки час; а кад дођу близу как |
| е зачуде њеној вештини.{S} Осим невесте и старе кадуне, у овој су одаји будне још три младице.{ |
| знесе га горе, намести га близу невесте и измаче се, стаде, с прекрштеним рукама, удно собе, па |
| ћају, или што се боје да је не расвесте и не подсете на њене јаде.</p> <p>Нити ромори, ни говор |
| је...{S} Нека питају своју кћер; она ће и њима казати колико је лепа Фати-султан.{S} А кад из о |
| ази у сарај кад се год позове.{S} Зваће и свога пријатеља и друга нишкога пашу...{S} А!{S} Како |
| /> <p>— Снила сам ја леп сан; све овце и јагањци, иду ливадом, зеленом, пуном цвећа, с травом |
| оно што удари Шемси-паши катран на лице и подиже Исмаилу турбе.{S} И још јој боље би кад се опр |
| а она се застиде, па поче да крије лице и да се смеје.{S} Хтеде рећи да би некога убила из пушк |
| Фати-султан...{S} Љуби јој и очи и лице и бело грло...{S} Пољубио би и уста, а још се уздржава, |
| штене у харему три одаје, једна с улице и две из баште, где пашиница госте прима, што се турски |
| ом.</p> <p>Затутњише сарајске степенице и зарза мулин ат, прими господара и полете, вриштећи.{S |
| ској, од куда се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето.{S} А ако није, ти ухо на |
| осфору, откуд се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето...{S} Оздравићеш мајци, и |
| че, само закрвави очима, стисну песнице и рикну.{S} Суља, иначе врло јуначан, устукну; мулу поз |
| еко главе.{S} Смакле се с главе шамијце и <hi>каикотос</hi>.{S} Тврдим сном спавају, мртве умор |
| ене, зацело, биљка кад јој украте сунце и росу...</p> <p>Фати-султан лежи мртва, лепа, лепа, ка |
| мо да је пије и да гледа кад јој облаче и гиздају снаху,“ говори она млада Прокупчанка, што је |
| бачву, да се у вину купа, трезан; плаче и грли кћер, одговара јој, теши је, подсећа је на „к’см |
| абуку мале пушке.</p> <p>Паша се помаче и чисто понизно изусти:</p> <p>— Мула-Халим, је ли исти |
| срећне мајке, што из свега гласа нариче и помиње име своје јединице, ниједна не мисли на украде |
| p> <p>— Врата отворите.</p> <p>Отворише и врата; свеж ваздух, мирисав испуни одају...</p> <p>— |
| Бога Арнаутима; они му Бога прихватише и продераше се, дивље:</p> <p>— Алла!{S} Аллааа!</p> <p |
| оксату каву кувала; а ове, све, скочише и похиташе за мангал: даће свекрва пашиница добар бакши |
| т (госпоство); а подједнако се уплашише и Турци и Срби, кад видеше ражљућена мулу.{S} Арнаути у |
| у у саз, песме ваде и певају, па дођоше и у наш Лесковац, ама им даде сургун Шемси-паша.</p> <p |
| и робиња окренуше се прозору, вриснуше и простреше се по поду, да заклоне лице; и стара подиже |
| најпосле моли робињу да јој куца у саз и пева: о севдаху, о ашку, о Меџнуну и Лејли, двоје дра |
| луци...</p> <p>Не прође много, па хафуз и овде уби човека, и даде крвнину пола Житорађа.{S} Мал |
| <p>Не могаде више, јер се са узбуђења и и силнога напрезања закашља: и метнувши на уста јаглук, |
| ечи и његове понизности, а не зна да би и једно и друго било што глуху шаптати и слепу намигива |
| очи и лице и бело грло...{S} Пољубио би и уста, а још се уздржава, као Мифтар...{S} Узе руку, б |
| , па је метну на свој образ.{S} Како би и њу ижљубио, а не може, и ако је оволико воли; јер то |
| блеђа, још жућа.{S} Мулина је кћи љуби и милује: а Лесковчанка, притискујући белим јашмаком ме |
| е...{S} У џенет ћеш.</p> <p>Кад се зави и изиђе Лесковчанка, ниједна од њих не виде.</p> </div> |
| ло.{S} Сунце сину, те затрепта по трави и цвећу крупна роса; удесише веселе тичице, сухих крила |
| умри!{S} Али не, немој умрети, но живи и <pb n="8" /> гледај: пошто си га видео, грејао се на |
| сте, и на уснама пољубац, топал... први и последњи, једини...</p> <p>...{S} И види свадбу.{S} У |
| о подиже очи к небу кад је когод увреди и узвикује <hi>Алла’!</hi> буди успавана, или, боље, ни |
| ати-султан, Лесковчанка, беговица, седи и пуши.{S} Није скинула ни покривала с главе, а камо ли |
| ла, мула, пријатељу!{S} Што Шкодра роди и јунак је и паметно је.{S} Ејвала!</p> <p>И испушише п |
| допре до зенице ујутру, кад се пробуди и очи отвори.</p> <p>Затворила га мајка као девојку, је |
| има рока још до мрака.{S} Пролазе људи и чуде се: „Алла’!{S} Алла’!{S} Ко ли га четрдесетог да |
| ари, кад је рана оволика?“ Пролазе људи и мисле; а ето ти је једна жена, па не могаде да прође, |
| не говори, него тајно шапће.{S} И људи и жене о овом говоре шапатом, све у двоје.</p> <p>— Ако |
| забрала је шта је, те се грухне у груди и с дадијама говори шапатом.{S} Боји се буне, да се Арн |
| чупа косу, гребе лице, грува се у груди и виче из свега грла:</p> <p>— <hi>Султан’м!{S} К’з’м</ |
| , и то погледом што у исто време и мрзи и прети, па му окрете леђа, сиђе с тахта без збогом.</p |
| , као снег беле браде, у белој антерији и белој чалми.</p> <pb n="112" /> <p>Они поседаше у јед |
| атвореној софи крај мангала, у антерији и ћулаву, скрштених ногу, и пуши.{S} Загледао се кроз п |
| и видела, звездо, садберк-ђул у саксији и у хладовини?{S} Пустио жиле и почео <pb n="113" /> де |
| сваком осмејку, указују равни пошироки и чести зуби, с ивицама и глеђом као у детета.{S} Очију |
| амо јој кћери?...</p> <p>Још јој људски и не казаше шта је, а она чупа косу, гребе лице, грува |
| д, с много душа, велики, по мусломански и Стамбол и <hi>Дер-Се’адет/</hi>, то јест Врата Блажен |
| утра...{S} Прексутра се чу топот коњски и у капију, одједанпут, и звекир, и халка, и дланови.</ |
| ка, истина, девојке <hi>султан</hi> али и његове кадуне.{S} Он љуби руку само својој мајци, сво |
| аскара.</p> <p>— То јест, глава.{S} Али и главу могу по глави, кад се много похаси.</p> <p>— Он |
| у измирење, други не одобравају.{S} Али и сад мула сиђе с куле, па кроз разјарену руљу, све од |
| у долине, гради сметове, камо би запали и ати а некмоли људи.{S} Умукле су тице певачице, само |
| > <head>XIII</head> <p>Отишли су ждрали и ласте; у пољу, камо је Исмаил ходио, спалио је први м |
| д је био млад, момче за женидбу, украли и потурчили девојку, с којом се три године волео.{S} Ка |
| и лепа, па смо се мула и ја разговорили и договорили“...{S} Он је ижљубио мајци руку, и „секао“ |
| то су се пред њим часним крстом крстили и служили му службу свету...</p> <p>На једном шареном ј |
| иди па се нада, радује се; Богу се моли и дању и ноћу, на јави, и у сну шапће молитву; не испуш |
| е може срамоте, никад ни до века; мисли и са женом се покаткад, дању, а и ноћу, разговара.{S} О |
| а не помисли:{S} Хајде!{S} Опростиће ми и Бог и син, кад пристанем да се и њена реч чује.</p> < |
| тврдо верују <pb n="27" /> и Лесковчани и Прокупчани, и Врањанци...{S} Њен отац радостан, весео |
| е.{S} Овога пашу нису волели Лесковчани и Прокупчани, ни Турци ни Срби.{S} Није био правичан ст |
| илигран рад; па силно посуђе, па легени и ибрици од правога сребра које Турци зову <hi>срма-ђум |
| су и слуге и слушкиње чуле кад је жени и кћери рекао: „Топлица је близу, ако се <hi>моја</hi>, |
| и опази где се граја стишава, прислони и она око на стакло, угледа, међу Арнаутима, оца.{S} Не |
| чали, за недељу дана роде и узру лимуни и портокали, <pb n="17" /> не би у срцу и лицу оволико |
| е пуцају мале пушке, јаче бубњају бубњи и пиште зурне...</p> </div> <pb n="111" /> <div type="c |
| аде она с мулом и дадијама мулине кћери и сина.{S} Па дадије је остављале, а мула никако, жао м |
| а оне две Арнаутке, дадије мулине кћери и сина, нешто се крадом погледају, и шапћу нешто, кад с |
| две старе Арнаутке, дадије мулине кћери и сина; трећа јој лила олово, па јој сипа у уста кап по |
| и авлијске ограде, и капије, и прозори и врата: свечано се дочекује најрадоснији дан у години, |
| на испит, него је оставише да се одмори и да мисли, да размишља читаву недељу; а онда, у петак, |
| абринут, луд од бриге; застане, зажмури и почне својим танким гласом, сам говори; мало, па сиђе |
| кад будеш, кузум, на испиту, пуштена си и од једнога и од другога, баба ти каже.{S} Твој баба ј |
| не, у чаршији.{S} Жене се бусају у прси и моле се Богу да се „на кавгу“ не <pb n="52" /> окрене |
| а Исмаил рече:</p> <p>Што се бојите, ти и моја нене?{S} Фати-султан, кад би нешто хтео да те от |
| вриштећи.{S} За њим закасаше остали ати и коњи.{S} Цела <pb n="56" /> чаршија изиђе да гледа ар |
| ахну.</p> <p>Мула ућута, а још се клати и држи груди, још гледа у исту шару ћилима; скадарском |
| и једно и друго било што глуху шаптати и слепу намигивати, да мула немаде и на уму и на срцу о |
| као да се с дусима разговара, седе Фати и Исмаилова сестра, замишљене; а попци зричу, свици по |
| <p>Шкодралија живи у Арнаутлуку, и лети и зими, али му син долази у Прокупље врло често; а кад |
| ј чиста, јер онај глас могао је допрети и до падишахове хануме, а до ње не.{S} Ко ће јој о томе |
| ерни Мифтар причао, да човеку може бити и на земљи као на небу, у рају где је зелених башта, из |
| пошта крај своје кћери, и узе је грлити и плакати, видеше да јој се свест повратила; отвори очи |
| т снађе она болест, стаде јој се грчити и кривити лице, и удари јој пена на уста...</p> </div> |
| } Али откуд је мислила да ће се сплести и пасти, кад јој се пут којим је за пашом пошла чинио р |
| ећном времену, о јунаштву, и о младости и ашиковању, па се опростише: паша оде у Лесковац, да о |
| уба Садије-хануме: прича јој о младости и лепоти пашићевој, о севдаху што га за њу има, о госпо |
| , Фати-султан, сунце: дође време изусти и Лесковчанка, устајући, и исправљајући се, па је ухват |
| } На задњу капију улажаху стари Арнаути и сјахиваху с коња пред коњушницом.{S} Мула и Арнаутке |
| јоргован опет мирише! опет лишће шушти и опет ветрић душе!{S} Славуј у лугу од јасмина удесио |
| уг где булбули поју, па си ишао жмурећи и запао у блато.“ Сад се тих мулиних речи сети, и мисли |
| /p> <p>— Ђувенде! прекиде је мулима кћи и лупи је песницом у врат; а сирота Фати задрхта и упла |
| риванима, одмах, појавише се мулина кћи и оне две дадије, све три на коњма, с белим чаршавима п |
| ездо: дође време, говори јој мулина кћи и хвата је под мишку да је дигне.</p> <p>— Хајде, Фати- |
| ј жени, без разлике вере, слободно доћи и видети, те поврвеше жене, Туркиње, Српкиње и Јеврејке |
| оја нема мужа) а чини севап, спремајући и удајући сироте девојке?...{S} Она беше удата, а не жи |
| м сном.</p> <p>У тахтариванима и душеци и јоргани, да не осете хладноће хануме...{S} Фати лежи |
| а су та суза и тај осмех збогом Топлици и гробу Исмаилову...</p> <p>Дођоше наспрам Прокупља, му |
| ци Лесковчани; међу њима су пуномоћници и сведоци мулини, Шемси-пашина сина и Фати-султан-ханум |
| , аман!... аман!..{S} Пољубићу му мајци и ногу и скут и руку...{S} Јенђе из Топлице дошле...{S} |
| и <pb n="133" /> послао по шаир-девојци и ашицима неком своме пријатељу топличких јабука...</p> |
| гло камење?“ „Камењем ме ударали знанци и непознати; ружом... <hi>пријатељ</hi>“.{S} То рече па |
| Туџар, шаир-девојка и ашици!{S} Конопци и сазови.{S} Хм!...</p> <p>— Истина за чудо; ама...</p> |
| на пашина.“</p> <p>Тако говоре, и Турци и буле, све у двоје, шапатом, у Прокупљу, по Лесковцу, |
| ковац, и Прокупље, нека га виде и Турци и ђаури. „А!{S} Шта може лепа реч! и што се не може пос |
| ство); а подједнако се уплашише и Турци и Срби, кад видеше ражљућена мулу.{S} Арнаути узвикивах |
| лтан.</p> <p>После дођоше у конак Турци и Арнаути Прокупчани, и само Турци Лесковчани; међу њим |
| ариван неће носити Цигани... него Турци и Арнаути...{S} Не у Стамбол...{S} Ох, мајчице!{S} Носи |
| иних <pb n="99" /> лепих и слатких речи и његове понизности, а не зна да би и једно и друго бил |
| тан-хануму, те јој добро упамтила и очи и лице, и руке и ноге, и стас и ход, све.{S} Беговицу ј |
| себе и Фати-султан...{S} Љуби јој и очи и лице и бело грло...{S} Пољубио би и уста, а још се уз |
| е не може да се и она освети Шемси-паши и за брата и за несуђену снаху.{S} Робиње и слушкиње <p |
| , мула, гост сам ти...{S} Тако!{S} Пуши и слушај.{S} Он није џелат, заклиње се.{S} Сина су ти, |
| а.{S} Мирише свеж ноћни ваздух на шебој и каранфил из баште, на амбер и зумбул-ливанту с косе, |
| него себе и Фати-султан...{S} Љуби јој и очи и лице и бело грло...{S} Пољубио би и уста, а још |
| ла од оца, више пута, и у њој се мирној и доброј, милостивој према сваком, што подиже очи к неб |
| хладноће хануме...{S} Фати лежи наузнак и смеши се.{S} Да је ово смешење видела мулина кћи, не |
| ње сви ноћни дуси...{S} Мирише копитњак и мајкина душица... дух је то, Исмаилов, мирис тако јак |
| на месечини, кад силно мирише копитњак и мајкина душица, под овим бором, што шушти, и као да с |
| о је као женско; а после се стидео, пак и од црне и беле робиње.{S} Залуд су га звале да се игр |
| а с којима се може разговарати, па чак и проћеретати, то нису хануме из махале, кадуне каквога |
| осећа се тако лак.{S} И био би сад чак и весео, да не бива нешто што га узнемирује: на пример, |
| а ево где комшилук, где хануме, где чак и Арнаутке из фиса мула-Халимова, што живе у Прокупљу, |
| .{S} Куд ће од бруке!{S} Срамота је чак и од слушкиња.{S} Јер што мула узе, не врати.{S} А и ка |
| <p>— Фати!{S} Фати!</p> <p>А као одјек и на њену цику и на Исмаилове сестре речи зачу се рапав |
| У Брусу, код брата ми“. „Еј!{S} Стамбол и Бруса, комшија и комшика“...{S}Валла’! тако.{S} Шта д |
| душа, велики, по мусломански и Стамбол и <hi>Дер-Се’адет/</hi>, то јест Врата Блаженства, на с |
| ек ни ђеније, девице што личе на зумбул и на мерџане, не би му усне осетиле оволико сласти, као |
| у непокривено.{S} Па ту је међу оружјем и она мала пушка, с искићеном јабуком, где му бејаше ру |
| , одајице, ћошке, софе, горе; доле трем и одаје за послугу, под селамлуком мушку, под харемом ж |
| ана у њихне кочине.{S} Сокацима, кривим и уским, много каљавим, осим симиџија, бозаџија и оних |
| ећа), Зулфи.</p> <p>И простре јој ћилим и шиљте робиња, и хоће да је поведе...</p> <p>— Дај јаш |
| села с кућицама арнаутским, покривеним и сламом <pb n="66" /> и каменом плочом, чији кровови п |
| м свежим, готово без бора, с оком црним и крупним, што с маха на мах сине као у младића, не мла |
| 1" /> пода до тавана, покривени красним и богатим Фати-султан-хануминим даровима; позлаћене ара |
| е ови ђаволови синови са женском главом и ојађеном мајком, не би им се прошло наште срца.</p> < |
| а се однесе онај лепи мангал са звездом и месецом код невесте; ханум-ефенди хоће сама да кува к |
| рнаутке сјахали су пред главном капијом и отишли за тахтариваном.{S} Млади Арнаути опколили кон |
| а телејисање, мали жути тасови с варком и ђелинпули; још је поред ње кутија с дуваном; још испр |
| > гине, заједно са сиротињом, и турском и српском...</p> <p>И најзад, дахну душом, јер му јавиш |
| тила и кућу и мужа); остаде она с мулом и дадијама мулине кћери и сина.{S} Па дадије је оставља |
| о ју је ваљало протумачити, и, са Суљом и Саидом, младим Арнаутима из племена кому је он поглав |
| ених и неокречених, покривених и сламом и плочама, што вире из бујног зеленила красне Топлице, |
| ђе петак, Шемси-паша, са својим харемом и с таквом пратњом, с каквом никада није ишао стиже у П |
| кад пође читав караван с њеном спремом и даровима од његове куће к Прокупљу, па чаршилије истр |
| риђе Махмуд-беј, с великом белом чалмом и с ћурком до земље, Турчин, комшија Фатина оца, пред к |
| а-Халимова, очекују господара с ханумом и пратњом...{S} И кад се чу топот коња, небо се проломи |
| ад ће се појавити тахтаривани с ханумом и кћери њихова чифлук-сахибије.{S} И ето.{S} Јутро је, |
| тем, где ће проћи тахтаривани с ханумом и ћерком њихова чифлук-сахибије.{S} Ах! ако се удаје вр |
| дна ножица, још бела, с црвеним табаном и ноктима, вири испод ружичасте, свилене хаљине, златом |
| или, а он је још тражи, још кука за њом и прети Турцима.{S} Кад је најлепша месечина највише ви |
| милује, љуби, повраћа је, плаче над њом и говори:</p> <p>— Аман, султанијо!{S} Ашколсун!{S} Тол |
| е смеде их додирнути својом препланутом и доста рапавом руком.{S} Не пита је шта је снила, да с |
| ешетом, мула-Халима и Арнауте падишахом и законом!{S} Ха! ха! ха! насмеја се својој лудости гро |
| Да <pb n="88" /> ли је пре пуцао таван и да ли су пси били гробари, не сећа се.{S} И не сећа с |
| а његова.{S} Силај, па у силају јатаган и две мале пушке пећанке, са сребрним јабукама искићени |
| енђебулство, и видела, то јест, вас дан и сву ноћ гледала Фати-султан-хануму, те јој добро упам |
| с пашићем, може с мулом, јер је и један и други преко својих пуномоћника тражи.{S} Овде су Махм |
| Удаљена од свога завичаја, Фати-султан и овде нађе другарице, девојке, турске, Прокупчанке, ко |
| је, накитише је...{S} Тражила је јасмин и јоргован...{S} Робиње унеле мирисаве гранчице јасмина |
| , тиња.{S} Тако умствује стари Арнаутин и псује Шемси-пашу, а мула јаше напред оборене главе.</ |
| мси ородио с пуномоћником Алаховим, као и са самим Алахом: не би пашовао у малом Лесковцу, него |
| а није говорио, кад је и од ње крио као и од туђинаца...</p> <p>Јутро је: сунце се родило: не б |
| и одавно, кад се умирише Арнаути, писао и написао Шемси-паша.{S} Шемси-паши мило, цикнуо би од |
| и не види.{S} Тужбу је у глави написао и у глави цару поднео, а ево сад где је у глави повлачи |
| јер није желео да га се само боје, него и да му се диве, да се застиде од његова госпоства. „Зн |
| обично, јер хоће не само да чује, него и да види шта му одговара.{S} Пита: „где је Бал-беј?“ А |
| ро није.{S} Дебео снег притиснуо и брдо и долину, а вуци силазе с планине урлајући, долазе топл |
| ин (или домаћица) код куће пошто је сео и одморио се.{S} Пашиница покварила обичај, да би се са |
| бео образ.{S} Сам га је на комар турио и изгубио.{S} А за каљаво чело и катрањав образ што му |
| , пуше, мирише им одело на угаљ, а неко и на неопранштину; прозори сад затворени, на ћерчивима |
| оди је по дворишту где му је хрт и соко и говори о брату; прича о његову разговору кад бејаше м |
| е пашујем?!{S} Насмејаће ми се и турско и каурско“.{S} Па још кад дође ред да врати оно што је |
| поља, празна гумна, све се то, и мушко и женско, и старо и младо, подигло кули мула-Халимовој; |
| је, Турци, продају и купују живот, тело и душу, и слободу туђу; ми овде у Топлици под Јастрепце |
| ту: данас му је прилепила блато на чело и ударила катран на лице Исмаилова невеста...{S} Кажи м |
| ар турио и изгубио.{S} А за каљаво чело и катрањав образ што му могу ја?!{S} Сву Топлицу и Вете |
| пријатељ...{S} хоћу да му пратим писмо и у њему селам сад одмах.</p> <p>И отури чибук, а узе: |
| гове понизности, а не зна да би и једно и друго било што глуху шаптати и слепу намигивати, да м |
| полако мисли: што ће моћи овде слободно и непрестано на Исмаила мислити; што ће живети у кули у |
| а, све се то, и мушко и женско, и старо и младо, подигло кули мула-Халимовој; па људи остају ок |
| ати-султан-ханумино венчање.{S} И старо и младо, и богато и сирото, ко год чу о овоме венчању, |
| сто круне сахан, из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене очи...{S} Капци су јој |
| а глави му сахан из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене капке...{S} Шушти бор. |
| p> <p>И отури чибук, а узе: дивит, перо и хартију...{S} Прво зажмуре, па поче гушчјим пером с д |
| миловала, па се уморила.{S} Гледала то и ћутала; а сад, има три дана, не гледа, а и дању и ноћ |
| ја“ на мангалима крај огњишта, а ове то и не гледају, но се наредиле крај софра-тепсије, неке с |
| о венчање.{S} И старо и младо, и богато и сирото, ко год чу о овоме венчању, зачуди се. „ Алла’ |
| ква скоро није.{S} Дебео снег притиснуо и брдо и долину, а вуци силазе с планине урлајући, дола |
| нуме долазе, друге одлазе, али све тихо и полако.{S} Са „чадром“, кроз капиџике, из целе махале |
| ма мусломани, не ходећи као обично тихо и достојанствено, <pb n="39" /> него брзо, погурени под |
| сањајући о својој првој ноћи.{S} Глухо и мртво Прокупље одјекну на све четири стране, а Исмаил |
| обезглављена ата, и опет одјекну глухо и мртво Прокупље...{S} Врисну ат још једном, и још једа |
| болна преболна, и где би она дела рухо и оружје брата јединца...{S} Уђе у одају, па кад је Фат |
| девојкама, о младићима, о љубави. „Зар и овде има љубави?“ упита једном, зачуђено, Фати-султан |
| {S} Духа с околних висова помаман ветар и наноси кишу кроз прозоре, рђаво затворене, у одаје, у |
| на шебој и каранфил из баште, на амбер и зумбул-ливанту с косе, на ђул-су с недара, грла и рук |
| е кад јој је бунило, а кад јава.{S} Јер и кад бунца, лепо их гледа, као на јави.{S} Увек, само |
| ће, узео се играти ораха с црном Ђултер и белом Замбак; а оне му све угађале, више него пре, за |
| рдо верује да мула пристаде на разговор и договор, и на све друго, с пашиних <pb n="99" /> лепи |
| го...{S} Пође по конаку, онако распојас и бос, у терлуцима од црвена сактијана.{S} Брже ходи не |
| ула-Халим?{S} Јуче тако срећан, а данас и без кадуне и без сина.{S} Крв за крв!{S} Наћи ће убиц |
| ила и очи и лице, и руке и ноге, и стас и ход, све.{S} Беговицу је послао Шемси-паша, бојећи се |
| у нов ћулав и тунус фес.{S} Затурио фес и ћулав, те му се види обријано теме.{S} Стрча с куле, |
| ене кокошке, банице; пише каву и шербет и водише разговор о свачему, о прошлом срећном времену, |
| ер тешила, залуд јој је помињала к’смет и Алахово Писмо, она, по њену доласку, ока не сушаше; и |
| ружом; само сам хтео да ти кажем аманет и селам.{S} А ти знаш, мула, мој пријатељу, да за непро |
| из једне баштованџинице допире кларнет и турска песма, турска момчад свирају и певају, песмом |
| ље.</p> <p>И тако.{S} Повраћена у живот и мало разгаљена узела је дворити мулу, као оца, или он |
| иде мула с Арнаутима.{S} Чује се топот и вриска атова, из далека, а чаршијом отвореном, завлад |
| њена; води је по дворишту где му је хрт и соко и говори о брату; прича о његову разговору кад б |
| ше Арнаути, убише јој сина, њену милост и хранитеља, кириџију, који бејаше пошао у Ниш с топлич |
| н!..{S} Пољубићу му мајци и ногу и скут и руку...{S} Јенђе из Топлице дошле...{S} Јараби шућур! |
| к, не пали му га; од тада мула није љут и тужан, него смућен, и као да се нешто стиди, као да и |
| спаравају цветне лехе, заливене и синоћ и јутрос, мирише земља...{S} Чује се топот коњски, из < |
| ака, те прилазе уз капије, дршћу, гребу и тужно циче...</p> <p>Кроз арнаутску махалу нигде капк |
| ћи, да крв заустави, меће главу у торбу и, још смелије, још дрскије, наставља:</p> <p>— Сравни |
| едоше печене кокошке, банице; пише каву и шербет и водише разговор о свачему, о прошлом срећном |
| мртвим господаром, па тек подиже главу и полете, као да крила доби, ка Арнаутлуку, да што пре |
| та говорити; с другима севап.{S} И прву и другу уредбу, веле, нису писали великаши, не дај Боже |
| о севдаху што га за њу има, о госпоству и милосрђу Шемси-пашину.</p> <p>— Мерхаметли (милосрдан |
| ... аман!..{S} Пољубићу му мајци и ногу и скут и руку...{S} Јенђе из Топлице дошле...{S} Јараби |
| едао се у његова два мора, Златном Рогу и Босфору, носићеш га у срцу до века, па баш да живиш, |
| испрати мајку.{S} Арнаутке гледају тугу и јад, па и ове окорела срца жене, што се нагледале крв |
| гал оно вече, у оном <pb n="42" /> чуду и забуни, па нека изручила ибрик, да жар угаси, и то јо |
| лађим другарицама, да што пре поскидају и склоне спрему и дарове. „Нека ти се донесу, кузум Есм |
| !...{S} Они, Стамболије, Турци, продају и купују живот, тело и душу, и слободу туђу; ми овде у |
| т и турска песма, турска момчад свирају и певају, песмом дочекали Ђурђевдан.{S} Из махале, не и |
| и главу кроз врата, па стрчаше у авлију и избацише мале пушке, у знак весеља.</p> <p>Алла’!{S} |
| капији, или звекир, она одшкрине капију и тешка се: „Вај! вај!{S} Јазук што ћете се по овој вру |
| Фати!</p> <p>А као одјек и на њену цику и на Исмаилове сестре речи зачу се рапав, страшан глас. |
| него су Арнаути: раде земљу, гаје стоку и држе бесу.{S} Арнаутину је више једна беса, него Турч |
| а је с невестом нестало...{S} На вриску и <pb n="35" /> вику ханума и робиње, све се избудише, |
| иче.{S} Црмпураста, млада, крупна, руку и ногу као у мушкарца, науснице као у младића, у антери |
| е, и робиња, више говоре покретима руку и главе но устима: показују према прозору...{S} Досетиш |
| кану на дланове и табане, на нокте руку и белих ножица, као невести; Исмаилова сестра <pb n="14 |
| ну, ваде из недара по јабуку или крушку и мећу је крај ње не као понуду болеснику, него као прв |
| нема, ни мајке!{S} Гледа се у огледалу и <pb n="141" /> намешта Исмаилов бисер на грлу, извлач |
| илове.</p> <p>О богатим даровима, оделу и накиту, снаси од свекрве, свекра, говори цело Прокупљ |
| плаче, јеца, нариче, тужећи се на силу и обест Богу...{S} И чифчије пијанога хафуза, турска ра |
| > чаршија изиђе да гледа арнаутску силу и салтанат (госпоство); а подједнако се уплашише и Турц |
| м крилима; нико не гледа арнаутску силу и <hi>салтанат</hi>, јер свуд капак до капка...; и псе, |
| ве, гологлава проклињаше арнаутску силу и турску обест. „Луда!{S} Луда!“ узвикнуше неки, колико |
| тан циметове боје мокар.{S} Мутне су му и подбуле очи; подбуо у лицу; обрве беле, дугачке, надн |
| а, да што пре поскидају и склоне спрему и дарове. „Нека ти се донесу, кузум Есма, мердивене, па |
| днеле гране џанарика, на шареном ћилиму и меким шиљтетима пуно је будних, и то готово саме јенђ |
| е, сад заливене кишом, на чупаву ћилиму и јастуку сеном напуњену лежи Фати-султан; лежи наузнак |
| епу намигивати, да мула немаде и на уму и на срцу онај увели пупољак у његовој Топлици, да не п |
| ише, по обредима мусломанске вере, жену и сина свога поглавара, жене плачући, људи шкрипећи зуб |
| брег по који Арнаутин с пушком о рамену и хртом за собом, иде у лов на зечеве, и прођу сеоским |
| страшним фијукањем диже снежну прашину и сноси је с брда у долине, гради сметове, камо би запа |
| и јој се очни капци покренуше... врисну и хтеде да скочи, али...</p> <p>Човек један, крупан, у |
| аз и пева: о севдаху, о ашку, о Меџнуну и Лејли, двоје драгих, што се толико волели, па се не у |
| по њену доласку, ока не сушаше; и дању и ноћу плакаше она што за три дана сузе не пусти.{S} А |
| а сад, има три дана, не гледа, а и дању и ноћу говори.{S} Њена мајка, и мулина кћи, које се од |
| се нада, радује се; Богу се моли и дању и ноћу, на јави, и у сну шапће молитву; не испушта број |
| као паперје, каква је, по његову мњењу и памети, само у оних кадуна које се зову <hi>султан</h |
| рају се, промолише главу.{S} Страшни су и наказни; чекају жртву...</p> <p>Мурад-беј понови пита |
| вољи само ово кћерино венчање; синоћ су и слуге и слушкиње чуле кад је жени и кћери рекао: „Топ |
| уњевима, неки белом ћечету, неки у фесу и пешкиру, сви у опанцима.{S} Стаде вриска пастушастих |
| или дадију, јер осећају у сну хладноћу и сањају: мања, где их мајка купа у хладној води; већа, |
| како јој погибе брат, напустила и кућу и мужа); остаде она с мулом и дадијама мулине кћери и с |
| лици сестра Исмаилова; напустила и кућу и мужа, па се из очеве куле не миче.</p> <p>И не зна; н |
| , срећа!</p> <p>А она се промени у лицу и рече:</p> <p>— Исмаил-бег... ћути!</p> <p>— Зашто да |
| в образ што му могу ја?!{S} Сву Топлицу и Ветерницу да исцрпем, па ништа; јер црн, прљав образ |
| ваздух, што мирисаше на мајкину душицу и на друге лековите траве, прошлога лета, тако је сад о |
| да ће Вог зна куд, а не у Топлицу, оцу и мајци, старој...{S} И отац му стар; има осамдесет, ве |
| и портокали, <pb n="17" /> не би у срцу и лицу оволико горео.{S} Да га послужише шербетом оне д |
| упљу, а познавале су Фати-султан, плачу и уздишу: цело Прокупље жали несрећну девојку, кћер хаф |
| шапатом, у Прокупљу, по Лесковцу, Нишу и Врањи.{S} Говоре шапатом, а те речи одјекују чак по Т |
| пре неки дан веселој, сад брига, страх и стид, а кад би се нешто ово мерило, ко зна шта би пре |
| што хтео да те отме сам падишах, ја бих и њега убио, бесу ти дајем.{S} Знаш ли шта је то беса?{ |
| беле се кровови ниских кућа арнаутских и високе куле мула-Халимове, а прошарани су јатима вран |
| , и окречених и неокречених, покривених и сламом и плочама, што вире из бујног зеленила красне |
| них ниских кућа арнаутских, и окречених и неокречених, покривених и сламом и плочама, што вире |
| глеђом као у детета.{S} Очију је црних и крупних, смелих као у човека, чедних као у девојке.{S |
| ве друго, с пашиних <pb n="99" /> лепих и слатких речи и његове понизности, а не зна да би и је |
| д оца.{S} И одмах се чу његов глас, тих и слаб, готово као мало час имамов:</p> <p>— Фати-султа |
| е!) није и памет; и зна причу <hi>Јарац и Вук</hi>...{S} Кад је оно ударио рогом јарац вука, оп |
| мој!{S} Срамоту си за жалост; немој још и жалост...{S} И после, мула, ти си се светио како се А |
| ку, кћер хафузову.</p> <pb n="40" /> <p>И у хафуз-Ахмедовој кући тишина.{S} Истина, једне ханум |
| румен бледо лице.</p> <pb n="65" /> <p>И повраћају је у живот полако мисли: што ће моћи овде с |
| је мој хаџилук...</p> <pb n="136" /> <p>И робиња је одведе тамо, а она седне на мекано шиљте: п |
| ml:id="SRP19070_C10"> <head>X</head> <p>И тако, Фати-султан мули је кадуна.</p> <p>Кад размота |
| унак је и паметно је.{S} Ејвала!</p> <p>И испушише пријатељи још по три чибука једно за друго; |
| Вај, од соја! а толико несрећна!</p> <p>И још се нешто говори, то јест, не говори, него тајно ш |
| ром фиса Војњаци?</p> <p>— Буди!</p> <p>И још једанпут Мурад-беј онако пита; и трећи пут Фати о |
| ме штогод снаћи од Алаха, шућур!</p> <p>И она рече „шућур“ па погледа у небо.{S} Она му није ви |
| наути сад...{S} У сарај ћу ја...</p> <p>И кад већил оде, мула позва Арнауте.{S} Сутрадан су Арн |
| ој глас доноси ат сина њезина...</p> <p>И мула је протумачио вриску ата како ју је ваљало проту |
| каже, и кад је руком омилује...</p> <p>И праштала му.{S} Украо ју је, али не да осрамоти њу, н |
| .{S} Закукурекаше трећи петли...</p> <p>И Фати-султан-ханумина мајка не спава; крај мраморне че |
| иротињом, и турском и српском...</p> <p>И најзад, дахну душом, јер му јавише да је мир! нема Ар |
| кроз руљу; сви му праве место...</p> <p>И мало, па се граја сасвим стиша; Арнаути се разиђоше, |
| Хедрлес...{S} Гледајте на сат...</p> <p>И тихо, тихо, а ипак разумљиво, чу се из празних груди |
| не завлада дубока, мртва тишина.</p> <p>И дан свршава као човек.</p> <p>У ливади, близу мулине |
| хиљадама лековитих трава, биље.</p> <p>И тако.{S} Повраћена у живот и мало разгаљена узела је |
| година“.{S} Тако говоре хануме.</p> <p>И тај дивни град, с много душа, велики, по мусломански |
| Забубњаше бубњи; писнуше зурне.</p> <p>И ови у предсобљу с мулине стране весели су; и таман да |
| ледало.</p> <p>— Сурме ми дајте.</p> <p>И сурме јој дадоше.</p> <p>Мршаве руке дршћу...{S} Мала |
| жа, па се из очеве куле не миче.</p> <p>И не зна; нико јој не рече, ни мајка, ни другарице, ни |
| памећу човек — морале се крити.</p> <p>И ко зна докле би Лесковчанка овако, китила и везла, је |
| <p>— Таксират (несрећа), Зулфи.</p> <p>И простре јој ћилим и шиљте робиња, и хоће да је поведе |
| памети, плаче за срцем јуначким.</p> <p>И мало које јутро да не казује несуђеној снаси снове св |
| луд, а чини му се да је паметан.</p> <p>И досад су се Арнаути бунили, и то против власти, али њ |
| другим кад је није први пустио.</p> <p>И... ожени се старац дететом!</p> <p>Не, ту закон нема |
| пут како је Фати-султан нестало.</p> <p>И наставише:</p> <p>— Сад је Фати-султан у мулиној кули |
| па узе изгледати ханум-ефендију.</p> <p>И на одаји где је невеста прозори широм отворени; на ти |
| писмо и у њему селам сад одмах.</p> <p>И отури чибук, а узе: дивит, перо и хартију...{S} Прво |
| а трже пашиница.</p> <p>— Пашам, чешемм’и нури, (Пашо мој, очни ми виде).</p> <pb n="123" /> <p |
| "42" /> чуду и забуни, па нека изручила ибрик, да жар угаси, и то још тако стоји.)</p> <p>А хаф |
| оне две Арнаутке, дадије; сручише читав ибрик воде на Фатину главу.{S} Уплашила се, па се онесв |
| игран рад; па силно посуђе, па легени и ибрици од правога сребра које Турци зову <hi>срма-ђумиш |
| ева, невестама се јувка цепа, девојкама ибришим мрси, удовицама памет померава...</p> <p>Ха-ха- |
| е; а на њеним грудима, испод кошуље, на ибришим-врвци, хамајлије, мале, велике, од урока, од на |
| разговор, само ниже речи, као бисер на ибришим, с медом на уснама, са шећером на језику...</p> |
| е овај паша!{S} Реч по реч као бисер на ибришим.{S} На уснама му мед, на језику шећер; лепим ће |
| ју плавих као море, трепавица црних као ибришим, дугих као крила ластавице; млада, једва да има |
| указују равни пошироки и чести зуби, с ивицама и глеђом као у детета.{S} Очију је црних и круп |
| <p>Жали је мајка, да се не мучи мажући ивице очних капка сурмом, па тобоже се боји урока.</p> |
| док му не погибе син, играо се јуначких игара с топличким момчадма; надскакивао је све младиће |
| на кћи дршће...</p> <p>Око конака свет, иглу да пустиш, не би пала на земљу; човек до човека, А |
| д њихов „ојнак“ растурио његову „купу.“ Игра се с њима у вотњаку, под једним великим шам-дудом, |
| Мало пише, у сарају, код оца, много се игра ораха.{S} Страстан је играч ораха, и страсно гледа |
| /> преко зида па у њу, и кад се Бал-беј игра, да изиђе, да...{S} Не!{S} Материно срде даље није |
| беле робиње.{S} Залуд су га звале да се играју ораха; нити се играо, ни се с њима разговарао; м |
| ловима, чочечки, певају, и онако седећи играју.{S} Бела робиња час гледа у хануме, час баци пог |
| ладу <pb n="34" /> госпођу), с којом се играла као с другарицом, час погледа к вратима, изгледа |
| ји будне још три младице.{S} Од певања, играња, разузданог весеља, хануме се замориле, и поспал |
| адовини, камо је нарочито направљено за играње ораха, почупана трава, утапкана земља; а мајка н |
| развијене; купао се са женама као жена, играо се с девојкама као девојка.{S} И ко зна, још би, |
| ...!{S} Старац, а док му не погибе син, играо се јуначких игара с топличким момчадма; надскакив |
| су га звале да се играју ораха; нити се играо, ни се с њима разговарао; метнуо би шиљте на праг |
| А ево откуд се тога сетила.{S} Увек се играо с робињама, с црнкињом Ђултер, и Черкескињом Замб |
| је је пуштао отуд док не обећа да ће се играти с њим <hi>Шећер-Шербет</hi>; а понекад се и он с |
| стидео се, и, најпосле, шта ће, узео се играти ораха с црном Ђултер и белом Замбак; а оне му св |
| ца, много се игра ораха.{S} Страстан је играч ораха, и страсно гледа превртање голубова „на два |
| остало једно, а он се радовао као дете играчки, као што се радовао кад му петао осветла образ. |
| > (поздрав) од сараја, то јест од паше, иде, одмах; тако у младости, тако сад.{S} У лов је пола |
| тин с пушком о рамену и хртом за собом, иде у лов на зечеве, и прођу сеоским путем но две-три А |
| ека срца, завукао руке под појас, хуче; иде око куће, дође пред кућу, а не улази унутра, не мож |
| </p> <p>А хафуз-Ахмед још није стао.{S} Иде, тумара сокацима као луд, па тек застане, премери с |
| је попустио коњу дизгине, пустио га да иде како хоће, полако, а сам је подигао главу, гледа у |
| Арнаути гори него пре, љути што им мула иде Шемси-паши, крвнику, псују, прете и ударају коње ст |
| свуд капци на прозорима, јер се чуло е иде мула с Арнаутима.{S} Чује се топот и вриска атова, |
| о гробу својега сина, јер му на гроб не иде више никако...</p> </div> <pb n="95" /> <div type=" |
| ш, очни ми виде, пашу Шкодралију: да он иде мула-Халиму.{S} Он може да...{S} И узе му нешто шап |
| билазе <pb n="89" /> га; не грде га што иде ноћу без фењера као хајдук, грехота; не осврћу се н |
| кријем главу, дај бројенице: на хаџилук идем.</p> <p>— Чучук ханум!</p> <p>— Ту је моја Мека, З |
| пасти...{S} Хајде мени, кћери...{S} Да идемо обе у Стамбол; да молимо милостивога падишаха да |
| > <p>— Јок!{S} Јок!{S} Јок!</p> <p>— Да идемо заради муле; ама ако она каже да ће за пашина син |
| Познајем те, Садије-ханум, ђозум...{S} Иди под Јастребац...{S} Исмаил ће на ату у ђурђевску зо |
| ила сам ја леп сан; све овце и јагањци, иду ливадом, зеленом, пуном цвећа, с травом до колена; |
| го брзо, погурени под разапетом чадром; иду у џамију на молитву.</p> <p>Једне куће по вас дан п |
| егов...{S} Војњаци посели друмове...{S} Иду к Лесковцу...{S} Хоће да опколе прокупачки сарај... |
| заповеда да дигну војску на оружје, да иду да умире побуњене Арнауте.</p> <p>— Тражио си од ђа |
| м, зар ниси видео?{S} Од града до града иду, ударају у саз, песме ваде и певају, па дођоше и у |
| , опасани ликом; а дванаест крај носила иду, за смену, и по двојица их са стране придржавају, д |
| S} Аллааа’! слободни су, кроз свој град иду, не иду кроз <pb n="110" /> турски Ниш, или Лескова |
| етра.{S} Овај се једва миче кад кокошке иду на седало пре одређена сата.{S} Танка глава куд ти |
| а’! слободни су, кроз свој град иду, не иду кроз <pb n="110" /> турски Ниш, или Лесковац, столи |
| е! друге, оне што ни усред бела дана не иду улицама без пратње, похиташе у ово доба саме!!{S} Ж |
| данпут кроз одшкринуту капију, једанпут идући једној другарици, и једанпут враћајући се из хама |
| а разговорили и договорили“...{S} Он је ижљубио мајци руку, и „секао“ црни курбан.</p> </div> < |
| је метну на свој образ.{S} Како би и њу ижљубио, а не може, и ако је оволико воли; јер то је ру |
| утима.{S} Чује се топот и вриска атова, из далека, а чаршијом отвореном, завлада <pb n="97" /> |
| арочито пацова, кад се појави изненада, из преграда под долапима, у оној одаји где с мајком спа |
| допуст) узеле, певају!...{S} Из далека, из једне баштованџинице допире кларнет и турска песма, |
| .. бубњи се и зурне чују чак из далека, из циганске махале...</p> <p>Живот.</p> <p>Фати-султан |
| ов тахтариван мој, без врата и пенџера, из џамије...{S} Покрите га дувком из Топлице... што је |
| дочекују окупана јунака...{S} Из врта, из непрегледног вотњака Ахмед-хафузова са свакојаким во |
| страшно прочита са зажарених јагодица, из оборених очију, те пљесну длановима и закука: „Вај!{ |
| с небеског, исто као оне четири књиге, из којих се човек учи да верује и <pb n="74" /> љуби Бо |
| ма тридесет једну-две; родом из Сирије, из града Алепа, кћи некога паше, Турчина; па ипак јој б |
| слатко-тужну песму...{S} Песма се чује, из далека, турска песма, и блејање јагањаца...; по росн |
| полако.{S} Са „чадром“, кроз капиџике, из целе махале, од јутра до мрака: остављају у предсобљ |
| главу од своје кћери.</p> <p>Арнаутке, из свих села, чувши да им је болна мулиница, почеше дол |
| после српско-турскога рата из Топлице, из племена Војњака, а ћатиб унук Бал-бејов, праунук Шем |
| дођу близу каквога дрвета, опале, неки, из пушке, те се стресе снег и прхне преплашено јато вра |
| ирише земља...{S} Чује се топот коњски, из <pb n="67" /> далека: душа слухти, срце дршће... заб |
| човек до човека, па сви као бунтовници, из очију пламен сукља, лица чисто онакажена, загледају |
| вене лице, све се чешће чује сух кашаљ, из груди...{S} А мула све смућенији, и као да се све ви |
| ска ружа, и, каткад, чује се сух кашаљ, из груди.{S} Час је тужна, час толико замишљена, а час |
| да.{S} На глави му у место круне сахан, из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене |
| </p> <p>— Кучку псима! захори се силно, из свих грла, небо се пролама.</p> <p>Сирота Фати-султа |
| } Из сараја не изиђе очајан, но махнит, из очију му лете варнице...: освета...</p> <p>— Ама шта |
| > <l>Шахин<ref target="#SRP19070_N2" /> из руке твоје...</l> <l>Аман... аман... јен... ђе...</l |
| „дестур“ (допуст) узеле, певају!...{S} Из далека, из једне баштованџинице допире кларнет и тур |
| } Окупани дочекују окупана јунака...{S} Из врта, из непрегледног вотњака Ахмед-хафузова са свак |
| и, као да је ту башта онога света...{S} Из онога сахана пало је сребро, не, олово на њене капке |
| руке испод леђа, узе је у наручје...{S} Из груди му се оте глас један, радостан, сличан гласу к |
| н на главу, да му размрскаш главу...{S} Из пакла камен да пустиш...</p> <p>— Остави мене да збо |
| пље, сјаха пред сарај, нема заптија.{S} Из сараја не изиђе очајан, но махнит, из очију му лете |
| мангала и кува каву у жутој џезвици.{S} Из те џезвице таман филџан каве.{S} За сваку по на особ |
| и певају, песмом дочекали Ђурђевдан.{S} Из махале, не из Ахмед-хафузова комшилука (јер у комшил |
| може од Турака да је отме, полудео.{S} Из Власине је, а никад од тада није у Власини, него тум |
| , посади га на тахт, на своје место.{S} Из друге одаје изиђе нишки паша, плав, висок, у чоханим |
| а-ха! насмеја се мула из свега гласа, а из очију му живи пламен сукну. „За крв ич не знам!{S} Х |
| удо! груди му се расцепише, на двоје, а из ране покуља крв као из кладенца вода!...{S} Опет про |
| Чу се кашаљ, а потом говор, тако тих, а из дубине празних груди.{S} Фати говори:</p> <p>— Где ј |
| пак се рашчу, за час, по делом граду; а из града глас оде у Топлицу.</p> <p>— Три заптије:{S} Х |
| } Пред кулом су Арнаути, не као до сада из неколико села, већ из свих, и што је год за пушку до |
| рек, кад ниче трава: кад се сва природа из мртвога сна буди, Фати-султан се спрема за <pb n="13 |
| , али њему није било овако.{S} Бал-беја из харема не пушта.{S} А пашиница од страха чисто луда. |
| смеје.{S} Хтеде рећи да би некога убила из пушке, па се сети да је се и празне боји.{S} Би јој |
| т.{S} А једанпут <pb n="15" /> је убила из дугачке пушке медведа, кад је с планине, по грдном с |
| дан зид: педесет „ката рубе“, све свила из Дијарбекира, све вез из Смирне.{S} А Фатина спрема, |
| тоно реч, <pb n="26" /> затресе се кула из темеља; стаде крај незатворена капцима прозора, баци |
| ="54" /> <p>— Ха-ха-ха! насмеја се мула из свега гласа, а из очију му живи пламен сукну. „За кр |
| тиркама и јастуцима из Смирне, завесама из Дијарбекира, персијским ћилимима, огледалима са стак |
| и, са Суљом и Саидом, младим Арнаутима из племена кому је он поглавар, одмах пошао к Прокупљу. |
| ештен скупоценим застиркама и јастуцима из Смирне, завесама из Дијарбекира, персијским ћилимима |
| на Черкескиња.{S} Мирише капама и сарма из сахана „капаклија“ на мангалима крај огњишта, а ове |
| дневном жегом, диже се као дим тамјана из кадионице, испуњава поље, села с кућицама арнаутским |
| Лесковчанке.{S} И та је постеља враћена из Шемси-пашина конака после њена другог венчања с муло |
| најпосле: „Не украдоше Ахмед-хафузу ата из ахара, ни из авлије загара, него чедо, кћер му украд |
| рца досељена после српско-турскога рата из Топлице, из племена Војњака, а ћатиб унук Бал-бејов, |
| е нене, веселећи се с другарицама, пуца из две мале пушке од једанпут.{S} А једанпут <pb n="15" |
| ена парчадма тенећке, и асуре, и истрча из дворишта једна сиромашна жена, Српкиња, наричући за |
| ти колико је лепа Фати-султан.{S} А кад из одаје изиђе мула, као џин, дугачке беле браде, Исмаи |
| миче се... то је Исмаил...{S} Чује ход из далека...{S} На глави му сахан из кога се лије сребр |
| у харему три одаје, једна с улице и две из баште, где пашиница госте прима, што се турски зову |
| стима, и као са страхом, па чучну, ваде из недара по јабуку или крушку и мећу је крај ње не као |
| уда, баница у бакарним сановима, грожђе из туршије у земљаним зделама, и мушмуле, и јабуке на г |
| лепо име, њему мило а он зарида, изиђе из одаје; побеже удно вотњака, изговори стењући: „Алла’ |
| ла...{S} Аман, Јараби!</p> <p>Кад изиђе из дворишта хафуз-Ахмед треће јутро, он виде пред својо |
| мајци и ногу и скут и руку...{S} Јенђе из Топлице дошле...{S} Јараби шућур!...{S} Јараби шућур |
| А о чем говоре хануме?</p> <p>Како дође из Цариграда Ахмед-хафуз, о њему па о њему.{S} Прво, уб |
| јисана</hi>; а по руху су познали да је из куће богате.</p> </div> <pb n="38" /> <div type="cha |
| срећно доба Фати скројила.{S} Пуцала је из дуге пушке, <pb n="60" /> веле, у петнаестој години |
| а зајеца...{S} Изведоше је, изнесоше је из собе.</p> <p>-— Фати-султан, кузум, отвори уста..., |
| а за чудо; ама...</p> <p>— Ама зашто је из Шемси-пашина конака, тога дана, пред зору, на задња |
| „Ама зар баш сам паша?“ „Не.{S} Заптије из прокупачког сараја.“ И ако се говори шапатом, све у |
| омшилук, где хануме, где чак и Арнаутке из фиса мула-Халимова, што живе у Прокупљу, а познавале |
| шмуле, и јабуке на гранчицама, и крушке из сламе.{S} Арнаутке седе около, пуше, мирише им одело |
| ружена, у локвама усирене крви искуљале из рана више леве сисе и главе, он рикну као стрелом по |
| сву ергелу из Мире; и даје ти све робље из конака и даје ти...</p> <p>— Аллааа! викну мула коли |
| и, па чак и проћеретати, то нису хануме из махале, кадуне каквога занатлије, дућанџије, или, ре |
| ом дочекали Ђурђевдан.{S} Из махале, не из Ахмед-хафузова комшилука (јер у комшилуку је тужно), |
| м, и што су везле три сиротице, Туркиње из Смирне, како причају буле, три године.{S} У дну једн |
| шта, све је будно; и ашчике, и слушкиње из целе махале, и неке сироте што ово дана слушаху, и т |
| покривених и сламом и плочама, што вире из бујног зеленила красне Топлице, — над том високом а |
| очима два месеца, а после, молила да се из Топлице <pb n="138" /> донесе; и, ево, месец дана чу |
| маилова; напустила и кућу и мужа, па се из очеве куле не миче.</p> <p>И не зна; нико јој не реч |
| о ове три одаје, широм отворене, кад се из Прокупља врати, и угледав искићене зидове, у земљу д |
| ехе, одакле се киша лије.{S} Гугутке се из својих котарица не мичу; а псима се носи храна у њих |
| ало, па се отвори капија, и појавише се из великога дворишта, опасана високим, дебелим зидом дв |
| га који га чује.{S} Турци, враћајући се из каване, обилазе <pb n="89" /> га; не грде га што иде |
| дној другарици, и једанпут враћајући се из хамама, много пута кроз прозорске решетке; виђа га, |
| p>И тихо, тихо, а ипак разумљиво, чу се из празних груди песма:</p> <quote> <l>Белу рубу обукла |
| ивеном главом, без фереџе.</p> <p>Чу се из предсобља врло слаб, мушки глас; имам говори, то јес |
| бље и рухо.</p> <p>Кад харемћаја изнесе из тахтаривана хануму, и однесе је на кулу, па она узе |
| еданпут...</p> <pb n="146" /> <p>Одлете из мајкине руке соко, не соко, него бели голуб...</p> < |
| а смрт.</p> <p>— Растанак...{S} Изиђите из собе, јенђе..., ето ми га отац: пева се Растанак...{ |
| hi>, то јест принцеза.</p> <p>А куда ће из Цариграда? „Цариград види па умри!{S} Али не, немој |
| им момчадма; надскакивао је све младиће из племена кому је он поглавар.{S} Смеје се само кад је |
| сну шапће молитву; не испушта бројенице из руку...</p> <p>Али Фати би добро само до пролећа, па |
| су, гребе лице, грува се у груди и виче из свега грла:</p> <p>— <hi>Султан’м!{S} К’з’м</hi> (Су |
| вори.{S} После одласка скадарскога паше из Лесковца, једно јутро, рано, је изишао дугачак <pb n |
| деце.{S} Сад једно.{S} Ни једна не беше из његова фиса. „Грехота,“ говораше. „Жени ли се отац ћ |
| ...{S} Њена мајка, коју мало час изнеше из одаје, да не види кад јој кћи издише, клечи сад крај |
| убе“, све свила из Дијарбекира, све вез из Смирне.{S} А Фатина спрема, и рухо, дарови од Солуна |
| воће...{S} А од пре три дана је у соби из баште, одакле кроз прозор види капиџик мулине кћери, |
| слушај, не срди се, ево...{S} И извади из недара кожну кесу, велику, па је стаде дрешити.</p> |
| <p>Дође време да се растану; он извади из недара низ бисера, па га даде невести.{S} Мајка му о |
| лази у одају где је Фати-султан, излази из ње; разабрала је шта је, те се грухне у груди и с да |
| у његов пашалук донесе.{S} Ни он излази из конака, ни пашиница, ни пашић, Бал-беј.{S} А буд се |
| украдоше Ахмед-хафузу ата из ахара, ни из авлије загара, него чедо, кћер му украдоше.{S} Вај, |
| ачице, чочеци, једни из Лесковца, једни из Врање, једни чак из Скопља, дошли с јенђама, све то |
| аву; свирачице, певачице, чочеци, једни из Лесковца, једни из Врање, једни чак из Скопља, дошли |
| ила се, па сад?{S} Док се паша не врати из Прокупља, све је нешто лепо очекивала, све се добру |
| Алаха.</p> <p>Једно вече, кад се врати из града и хтеде ући у одају, родитељима, чу да му се р |
| .. повукоше се, и одмах почеше доносити из Ниша, кријумчарећи, праха и олова: „нека је све гото |
| не кадуне Арнаути грађани.{S} И Арнаути из пратње Фатине деру се, Алаа’!{S} Аллааа’! слободни с |
| из Лесковца, једни из Врање, једни чак из Скопља, дошли с јенђама, све то довела свекрва пашин |
| нет пишти.... бубњи се и зурне чују чак из далека, из циганске махале...</p> <p>Живот.</p> <p>Ф |
| е свеж ноћни ваздух на шебој и каранфил из баште, на амбер и зумбул-ливанту с косе, на ђул-су с |
| не брод који Ахмед-хафуза и његов харем из Цариграда понесе, и тахтариван који рођаку цара царе |
| м у град од страха дрхти; кад се вратим из града радује се....; и видео сам: клања и кад није в |
| једва да има тридесет једну-две; родом из Сирије, из града Алепа, кћи некога паше, Турчина; па |
| џера, из џамије...{S} Покрите га дувком из Топлице... што је Исмаил спремио за моје лице...{S} |
| јка, па заплака.{S} Зна она: тахтариван из џамије — мртвачки сандук; конак на брегу под Јастреп |
| еке... душек по душек, јорган по јорган из мусафир-одаје у сарачану, тамо...“ не изусти „камо с |
| е ход из далека...{S} На глави му сахан из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене |
| се чује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију, као оно њену оцу пред пашом, а час-по, па је |
| зачује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију.</p> <p>Док је Ахмед-хафузовица седела у Топли |
| ише, на двоје, а из ране покуља крв као из кладенца вода!...{S} Опет пролази свет, али га не ка |
| е тада опростио свега земаљског, изишао из борбе каткад велике, мучне.{S} Обукоше је, накитише |
| 3"> <head>III</head> <p>Исмаил је пошао из Прокупља много доцније но други пут.{S} Пошао је у н |
| <p>Три дана се затварао, а после пошао из одаје у одају, с ћошке на софу, у дугачкој антерији, |
| има осамдесет, веле, ако је крепак, ако из пушке нишани боље него многи младић.</p> <p>Фати-сул |
| нег, да невеста и јенђе лако прођу; ако из Лесковца у Ниш тако... све раја, кулук, од свију кул |
| ли да је коме крви дужан.{S} То је неко из града.{S} Наћи ће га, па да би, овако стар, ишао на |
| У часу забуне, осим несрећне мајке, што из свега гласа нариче и помиње име своје јединице, није |
| сли небројено пута, час из почетка, час из средине, и на ове при крају, па се и радовала, и пла |
| ла се на исте мисли небројено пута, час из почетка, час из средине, и на ове при крају, па се и |
| ђе у одају где је Фати-султан, и трипут из ње изиђе.{S} Гледа да нема код ње некога, те да јој |
| мшилука (јер у комшилуку је тужно), већ из далека, чује се дахире, и песма; то буле, младе жене |
| и, не као до сада из неколико села, већ из свих, и што је год за пушку дошло је, па све оружано |
| } И ово сад није учињено од обести, већ из освете.{S} Јер мула је дао бесу сам себи да ће паши |
| и.</p> <p>Мула извуче ћилибар на чибуку из уста, па се загледа у пашу.</p> <p>— Што ме гледаш, |
| едан у Македонији; и даје ти сву ергелу из Мире; и даје ти све робље из конака и даје ти...</p> |
| ело, <pb n="41" /> као да читаву годину из постеље није устала.{S} Седи, јадом саломљена, у јед |
| о праве весеља; по Фати-султан дошле су из Лесковца јенђе, Шемси-пашиница са својим рођакама и |
| он, оџаковић, паша, фукару, ону тројицу из прокупачког сараја, што оставише децу без родитеља и |
| да изиђе, да оде међу другове...</p> <p>Из Прокупља стижу паши гласови, у сваком сату по један, |
| >Опет ништа.</p> <p>Трећи пут...</p> <p>Из собе, кроз одшкринута врата чу се загушљив, врло сла |
| орави, сто година му се светиш“.</p> <p>Из мисли га трже пашиница.</p> <p>— Пашам, чешемм’и нур |
| лази младожења; она га дочекује крадом, иза кафеза, да је нико не спази; дочекује га с осмехом, |
| ој женидби, па се уплаши, коју ли су му изабрали.{S} Он воли Фати-султан-хануму, а срамота га д |
| ту, а месечина га бије у обријано теме, изазива му заједно с мирисом бошче дувана рој мисли; и |
| алвара; и чим би устао ујутру, а она: — Избаци једно, Бал-беј.{S} Тако данас, тако сутра — оста |
| главу кроз врата, па стрчаше у авлију и избацише мале пушке, у знак весеља.</p> <p>Алла’!{S} Ал |
| Алла’! прихватише сви остали, па и они избацише пушке.{S} Забубњаше бубњи; писнуше зурне.</p> |
| смућен, и као да се нешто стиди, као да избегава кћер; од тада не посу по гробу свога сина ни з |
| ао да се све више нешто стиди, све више избегава кћер; не посипа пиринач по гробу својега сина, |
| удесио још лепше песму!{S} И гугутке се избудиле, гугучу!{S} Све тице „дестур“ (допуст) узеле, |
| <p>Од вике, вриске, писке, од урнебеса, избудише се Ахмед-хафузове слуге и похиташе, по наредби |
| n="35" /> вику ханума и робиње, све се избудише, појурише.{S} Фати-султан-ханумина мајка преки |
| е тако, слушај, не срди се, ево...{S} И извади из недара кожну кесу, велику, па је стаде дрешит |
| ...</p> <p>Дође време да се растану; он извади из недара низ бисера, па га даде невести.{S} Мај |
| , време је...</p> <p>Мајка зајеца...{S} Изведоше је, изнесоше је из собе.</p> <p>-— Фати-султан |
| ; и сија му се џамадан од црвене кадиве извезен златом; и сијају му се златом везени од црвене |
| ење.{S} Какав дар!{S} Калпак, по кадиви извезен златом, и поднизан бисером, искићен драгим каме |
| испод ружичасте, свилене хаљине, златом извезене...{S} Њена мајка, коју мало час изнеше из одај |
| ђама; погледа у богато одело, кадивено, извезено златом, спремљено њој за <hi>телејисање</hi>, |
| све кадива, душек, јорган, јастуци, све извезено златом.{S} Ту су јој постељу родитељи за ђерде |
| ко је поноситији, младић или ат његов: извија дугачки врат, а танким ногама мислиш не додирује |
| врбом толико, да му се само уши виде, и извија кроз нос нову сокачку песму, с веселим напевом, |
| још један <hi>ђелин-пули</hi> међу њене извијене, лепо нашаране обрве, па да устане.{S} Једна о |
| 141" /> намешта Исмаилов бисер на грлу, извлачи венедик-кошуљу с мемицама око грла, да се види, |
| о на небу, у рају где је зелених башта, извора, девојака с великим црним очима, у сеницама, сад |
| л, ни скупља ону гомилу мокра угљевља. (Изврнуо се мангал оно вече, у оном <pb n="42" /> чуду и |
| ба венчања, ту да је испитају, ту да се изврши понова венчање... све да буде по оном реду, који |
| школсун!{S} Толико болна, а голем посао изврши:{S} Шемси-паши блато на чело прилепи, катран на |
| му дође у прокупачки сарај.{S} Силистер изврши пашину заповест.{S} И већ до подне опколише сејм |
| о си да ловиш рибу у мутној води, па си извукао у мрежи змију; тражио си од ђавола челенку, он |
| е се са Шемси-пашом измири.</p> <p>Мула извуче ћилибар на чибуку из уста, па се загледа у пашу. |
| арај султан-Махмудов, с Атмејданом, где изгибоше јаничари, са султан-Ахмедовом џамијом, где се |
| јерлија“, Прокупчана, и Турака и ђаура, изгинуле многе чифчије хафуз-Ахмедове, јер су Арнаути д |
| <p>— Пашо азретлери!{S} Буна!{S} Ноћас изгинули Турци, ђаури...{S} Дигао буну мула-Халим...{S} |
| природа и доле припалила душама невино изгинулих, што блуде ноћу, на месечини, жељне овога све |
| ао с другарицом, час погледа к вратима, изгледа ханум-ефендију, да је подвори...</p> <p>Прилупа |
| с прекрштеним рукама, удно собе, па узе изгледати ханум-ефендију.</p> <p>И на одаји где је неве |
| а, изиђе из одаје; побеже удно вотњака, изговори стењући: „Алла’!{S} Страшна ли је освета твоја |
| на, затрепери кад се узму грчити танке, изгореле усне.{S} За толиким животима до сад сузе не пу |
| и њене усне, најпосле, вреле усне, сад изгореле, много, од силне ватре; очита молитву, ту, она |
| браз пролила, и тужан је осмех развукао изгореле усне...{S} Можда су та суза и тај осмех збогом |
| се да је што пре код своје куће, макар изгореле, крај својих, ма и мртви били.{S} Једне појури |
| очи, што се стакле од залеђених суза, у изгореле усне; а кад чује кашаљ, дубоко уздахне, крадом |
| а стара упре поглед у кћер, увела лица, изгорелих усана, а обучену у свилену антерију, и накиће |
| и дугих брка, раздрљени, жилава врата и изгорелих од сунца прсију, у уским, белим, сукненим чак |
| , рече скадарски паша (пошто се с мулом изгрли, упита за јуначко здравље, и испушише по трп чиб |
| рећна.</p> <p>Одмах по Светом Илији.{S} Изгуби сласт бостан, и све воће.{S} Духа с околних висо |
| p>— Зар полудела, јадна, од страха, или изгубила језик, говоре Арнаутке...</p> <p>Пуна соба жен |
| ну заову, узвикну: „Вај, ханум, све сам изгубила“!...{S} И ту је ударила у грчевито јецање. „Св |
| је ударила у грчевито јецање. „Све сам изгубила!{S} То <hi>све</hi> Исмаил је, мој брат“, толк |
| вашта може бити.{S} А Шемси-паша ако је изгубио образ (Вај!{S} Да ме чује!) није и памет; и зна |
| ео образ.{S} Сам га је на комар турио и изгубио.{S} А за каљаво чело и катрањав образ што му мо |
| ом... <hi>пријатељ</hi>“.{S} То рече па издахну.</p> <p>Мула ућута, а још се клати и држи груди |
| изнеше из одаје, да не види кад јој кћи издише, клечи сад крај ње, јединице своје; заборавила у |
| у њено лепо име, њему мило а он зарида, изиђе из одаје; побеже удно вотњака, изговори стењући: |
| покоја дрвена капија, тешка, пуна воде, изиђе дућанџија какав, занатлија, и похита, увијен у ја |
| зида па у њу, и кад се Бал-беј игра, да изиђе, да...{S} Не!{S} Материно срде даље није смело.</ |
| ао да чека да се која капија отвори, да изиђе Фати-султан.{S} Не понесе чадре, те му зелена чал |
| те груди задрже у харему, кад зажели да изиђе, да оде међу другове...</p> <p>Из Прокупља стижу |
| и и коњи.{S} Цела <pb n="56" /> чаршија изиђе да гледа арнаутску силу и салтанат (госпоство); а |
| узе абдест, отклања јутарњу молитву, па изиђе пред пашу, нешто да му каже.{S} Он седи у једној |
| им другим мало, па је први тужи.{S} Кад изиђе пред суд, падоше јој оба венчања. „Кога ћеш сад?“ |
| удавила...{S} Аман, Јараби!</p> <p>Кад изиђе из дворишта хафуз-Ахмед треће јутро, он виде пред |
| тахт, на своје место.{S} Из друге одаје изиђе нишки паша, плав, висок, у чоханим шалварама циме |
| је лепа Фати-султан.{S} А кад из одаје изиђе мула, као џин, дугачке беле браде, Исмаил оде мај |
| ед сарај, нема заптија.{S} Из сараја не изиђе очајан, но махнит, из очију му лете варнице...: о |
| дају где је Фати-султан, и трипут из ње изиђе.{S} Гледа да нема код ње некога, те да јој сам ка |
| ..{S} У џенет ћеш.</p> <p>Кад се зави и изиђе Лесковчанка, ниједна од њих не виде.</p> </div> < |
| авала..., и ти... чула сам где у поноћи изиђе...{S} Нисам могла спавати, мислила сам, и смислил |
| и очи: да не гледа ноћашњи сан, што јој изиђе пред очи као јава; а он јој гледа руке и не мисле |
| оговоримо да...{S} Фати-султан на испит изиђе; на испиту ће... пашће јој оба венчања...{S} Жена |
| сом, или пред вече, и у вече, кад месец изиђе, пође небом ведрим, мирише, сва, на копитњак, на |
| ише је за смрт.</p> <p>— Растанак...{S} Изиђите из собе, јенђе..., ето ми га отац: пева се Раст |
| ене ограде; људи, који бејаху код куће, изиђоше на капију, пред дућане, у чаршији.{S} Жене се б |
| опколише је; узеше пуномоћје од ње, па изиђоше...{S} Венчаше је с мулом с мирном савешћу.</p> |
| ри, метнуше јој на лице бели јашмак, па изиђоше; уђоше људи:{S} Фатин пуномоћник, сведоци, имам |
| о тако лупа?!...</p> <p>Сејмени.</p> <p>Изиђоше преда њ три сејменина, задихани, као да су пешк |
| од богаства, збуњено, не умејући одатле изићи, док их не опомену пашине слушкиње е им ваља ићи, |
| е.</p> <p>— Како ће с Арнаутима на крај изићи?</p> <p>— Убио је мула-Халиму сина, па сад нека и |
| човек се тада опростио свега земаљског, изишао из борбе каткад велике, мучне.{S} Обукоше је, на |
| паше из Лесковца, једно јутро, рано, је изишао дугачак <pb n="132" /> караван: коњићи, магарићи |
| досад, мисли на коју ће страну; и нигде излаза, свуд зид, свуд лупи главом.{S} Пре само није зн |
| а кћи улази у одају где је Фати-султан, излази из ње; разабрала је шта је, те се грухне у груди |
| емси (сунце), ама бадава...{S} Ич ми не излази на мегдан, арслан арслана тражи...{S} Арслан сам |
| царева у његов пашалук донесе.{S} Ни он излази из конака, ни пашиница, ни пашић, Бал-беј.{S} А |
| Фатина оца, пред кога је Фати девојком излазила развијена као пред оца.{S} И одмах се чу његов |
| нски хамам, с мајком; до пре две године излазиле преда њ девојке, развијене; купао се са женама |
| ли ко ће то доказати оним дивљацима.{S} Излетеће неко преда њ усред бела дана, па...{S} После ћ |
| есе га горе, намести га близу невесте и измаче се, стаде, с прекрштеним рукама, удно собе, па у |
| глуха прострла телећу кожу усред баште, између густих, великих шимшира, па клања: од петлова ку |
| а над високом кулом старца мула-Халима између расејаних ниских кућа арнаутских, и окречених и |
| е, младе жене и девојке, певају у башти између леха, крај пупољале руже где је ћуп пун воде и с |
| женску.{S} Око конака врт са шадрваном између леха, за уживање и прање пред молитву, и велики |
| ећи пут питање, последњи пут, те је као између живота и смрти.</p> <p>Одговора нема.</p> <p>Свр |
| покољу међу собом, јер једни одобравају измирење, други не одобравају.{S} Али и сад мула сиђе с |
| ма кад је било, хајде се са Шемси-пашом измири.</p> <p>Мула извуче ћилибар на чибуку из уста, п |
| , да каже Арнаутима е се са Шемси-пашом измирио.</p> <p>Никад Арнаути, Војњаци, нису гори били. |
| литва, мене ће три“...{S} Мисли, мисли, изненада осети њене усне на својим..., овако ће остати |
| во боји, нарочито пацова, кад се појави изненада, из преграда под долапима, у оној одаји где с |
| , ич ја не знам, мула, муца паша тобоже изненађено, а у лицу му не бејаше ни капи крви, и целим |
| бучена као каква ханума; напуни мангал, изнесе га горе, намести га близу невесте и измаче се, с |
| к појас којим је бејаше за се привезао, изнесе је на кулу.{S} Колико се била препала, од Прокуп |
| ељу, рубље и рухо.</p> <p>Кад харемћаја изнесе из тахтаривана хануму, и однесе је на кулу, па о |
| а, тога дана, пред зору, на задња врата изнесен некакав грдно дугачак џак, и однет у дућан Ахме |
| </p> <p>Мајка зајеца...{S} Изведоше је, изнесоше је из собе.</p> <p>-— Фати-султан, кузум, отво |
| звезене...{S} Њена мајка, коју мало час изнеше из одаје, да не види кад јој кћи издише, клечи с |
| ..., навите га сад пред зору, да у зору изнова ради.</p> <p>— Фати, бебег’м (зеницо моја)!{S} З |
| бег’м (зеницо моја)!{S} Зашто да у зору изнова ради? пита мајка, љубећи је.</p> <p>Свесно схват |
| а види му се чикмани ћулав: ћулав му је израдила сестра његова.{S} Силај, па у силају јатаган и |
| би јој могао, чини му <pb n="12" /> се, израдити слику на белу платну, на свили: сликао би је, |
| ом <pb n="42" /> чуду и забуни, па нека изручила ибрик, да жар угаси, и то још тако стоји.)</p> |
| ор, али све мање, тише, полако нестаје, изумире, док не завлада дубока, мртва тишина.</p> <p>И |
| и одају...</p> <p>— Трећи ће петли сад, изусти мајка шапатом, с болом, са страхом.</p> <p>Јесте |
| говори!{S} Прва реч коју после три дана изусти бејаше <hi>мајка</hi>.{S} За мајку оца пита, за |
| — Хајде, Фати-султан, сунце: дође време изусти и Лесковчанка, устајући, и исправљајући се, па ј |
| з мусафир-одаје у сарачану, тамо...“ не изусти „камо се у годину дана једанпут улази.“ Досад за |
| имичући му се.</p> <p>Паша се помаче, и изусти:</p> <p>— Беше, мула, ама...{S} Од Алахова Писма |
| врат; а сирота Фати задрхта и уплашено изусти „амани.“</p> <p>— Јеси ли видела, звездо, садбер |
| .</p> <p>Паша се помаче и чисто понизно изусти:</p> <p>— Мула-Халим, је ли истина да си ми ти < |
| бари, не сећа се.{S} И не сећа се да је икад досад чуо Мане Кукувију у својој махали, а сад сва |
| од страха, и од севдаха...{S} И што се икад, међу булама, знало, а и сад знаде лека за ову нес |
| анка готово нечујно, и тресе се више но икад, а мулина кћи задрхта целим телом, не пустивши гла |
| ље долази, и ради ње свако јутро, сваке икиндије мимо њену кућу пролази: бели му се хаљина, фис |
| дуго разговара, и код ње руча, седи до икиндије; после се прашта као да ће Вог зна куд, а не у |
| прозоре; потресе се покривена паучином икона Светога Николе на тавану мула-Халимове куле; ваљд |
| да су тражили њена комшију, или рођака, или добра познаника, кога би, кад би јој заискао пуномо |
| учини да не личи на човека, но на вука, или медведа.{S} Старац се тресе; усне му се грче, а он |
| за пашићем, или што се за старца удала, или за Исмаилом плаче.{S} Јер у кули, куд се код окрене |
| е заповеда, него наређује, као кћерима, или млађим другарицама, да што пре поскидају и склоне с |
| узвикује <hi>Алла’!</hi> буди успавана, или, боље, никад непробуђена кћи оца варварина.{S} И ча |
| есуђена заова, у Прокупље, на два дана, или, како Турци кажу, на две ноћи, да обиђе кућу (јер к |
| е, ако рече да ће за Шемси-пашина сина, или ће је привезати коњма за репове...</p> <p>Граја се |
| p> <p>— Зар полудела, јадна, од страха, или изгубила језик, говоре Арнаутке...</p> <p>Пуна соба |
| згаљена узела је дворити мулу, као оца, или онако стара човека; приносила му чибук, <pb n="64" |
| Алах, ту је и љубав; а кажи један град, или једно село, или гору, или воду где није Алаха?“ Она |
| тавила <pb n="92" /> у аманет као себе, или Исмаила... невесту његова сина.</p> <p>А кад се Сад |
| лико је могао остати.{S} Не умивају је, или што се тога не сећају, или што се боје да је не рас |
| е, кадуне каквога занатлије, дућанџије, или, рецимо, онако некога радника, већ робиње, и беле и |
| испитају, ту да каже хоће ли код муле, или да дође његову Бал-беју.{S} За Бал-беја ће; ружа је |
| занатлија, и похита, увијен у јапунџе, или с џаком на глави, у дућан; у вече се враћа.{S} Пред |
| једна, па чим прилупа халка на капији, или звекир, она одшкрине капију и тешка се: „Вај! вај!{ |
| ека, ослушкује.{S} Чим халка на капији, или звекир: „То је улак... дошао ми мула у прокупачки с |
| ем се венчању нисмо обрадовали само ми, или само наши родитељи, моја сестра, него све Прокупље, |
| им питањем Фати-султан-хануминој мајци, или да је теши, да је подсети на к’смет, на Алахово Пис |
| и за чим плаче, да ли плаче за пашићем, или што се за старца удала, или за Исмаилом плаче.{S} Ј |
| ...{S} Час-по па легне, на чупав ћилим, или на шиљте, обучена легне; мулина кћи чучне крај ње, |
| коњима, журе се у оближње село послом, или у госте.{S} Зима...</p> <p>Сирота Фати-султан!{S} Д |
| нила, што у рано јутро, поливена росом, или пред вече, и у вече, кад месец изиђе, пође небом ве |
| спрва ништа не разуме, као да је пијан, или луд; па се прибираше, полако; и освести се...</p> < |
| штати ћепенци, где је год турски дућан, или српски; арнаутски осташе отворени.{S} Наједанпут се |
| бав; а кажи један град, или једно село, или гору, или воду где није Алаха?“ Она се застиде, поц |
| Дечица се грче, прибијају се уз матер, или бабу, или дадију, јер осећају у сну хладноћу и сања |
| беја — пропевао петлић...</p> <p>Џафер, или, како га родитељи од милости зову, Бал (мед), висок |
| грче, прибијају се уз матер, или бабу, или дадију, јер осећају у сну хладноћу и сањају: мања, |
| умивају је, или што се тога не сећају, или што се боје да је не расвесте и не подсете на њене |
| лико су ока тешки, ако га не послушају, или ако га после одаду.</p> <p>— Па?</p> <p>— Нема ни Х |
| ила; уместо да су тражили њена комшију, или рођака, или добра познаника, кога би, кад би јој за |
| : на пример, ако пукне даска на тавану, или ископа пас рупу крај конака, страх.{S} Да <pb n="88 |
| и један град, или једно село, или гору, или воду где није Алаха?“ Она се застиде, поцрвене: ист |
| не иду кроз <pb n="110" /> турски Ниш, или Лесковац, столицу Шемси-пашину.</p> <p>Дођоше до ко |
| њига много читала, па се слова поабала: или сам ја толико остарео да ништа не видим?</p> <p>Мул |
| ина мушка глава, нека га освети женска; или...{S} Никому ништа не казује, ништа не говори.{S} Б |
| остављале, а мула никако, жао му било; или је није остављао, што му је њу његова кћи, полазећи |
| е бити? или некуд даље, далеко од муле? или у Лесковац?...{S} К Лесковцу се окреће, душом полаз |
| епцем, увијен у бели покров, може бити? или некуд даље, далеко од муле? или у Лесковац?...{S} К |
| це пашић, и онда...{S} Да га остави?{S} Или да је била при свести, па да је одговорила пуномоћн |
| пријатељу топличких јабука...</p> <p>— Или бал (мед), ако се може бал у џаку носити; а бал се |
| не би знала да ли је у Фатину срцу туга или радост...{S} Последњи је поглед пао кроз отвор тахт |
| јекује, па Арнаути чују, било у по дана или у по ноћи, одмах се спремају за „кавгу“, пуне пушке |
| султан-ханума мирна; бледа је као свећа или као једна звезда коју, од Исмаилове смрти, свако ве |
| знаш како си сазнао за себе.{S} За крв или крв или паре; а паша ти селам послао...</p> <p>— Сл |
| ко си сазнао за себе.{S} За крв или крв или паре; а паша ти селам послао...</p> <p>— Слушај, пр |
| ет раде, јер се не зна време, доба ноћи или дана, кад ће се појавити тахтаривани с ханумом и кћ |
| <pb n="109" /> им пада рука на јатаган или јабуку мале пушке...{S} Зубато сунце појави се, те |
| и, и питају се ко је поноситији, младић или ат његов: извија дугачки врат, а танким ногама мисл |
| хом, па чучну, ваде из недара по јабуку или крушку и мећу је крај ње не као понуду болеснику, н |
| ти госта, и казати му ако није домаћин (или домаћица) код куће пошто је сео и одморио се.{S} Па |
| султан несрећна.</p> <p>Одмах по Светом Илији.{S} Изгуби сласт бостан, и све воће.{S} Духа с ок |
| рис једне велике илијњаче, пуне рода, и илијинске траве, сагореле, сад заливене кишом, на чупав |
| пка, кроз које улази мирис једне велике илијњаче, пуне рода, и илијинске траве, сагореле, сад з |
| зубма, прете, сваки час <pb n="109" /> им пада рука на јатаган или јабуку мале пушке...{S} Зуб |
| ништа више него у арнаутским кућама, да им не буде жао.{S} За Бајрам отера у град читаво стадо |
| прибра, узе да зове војне старешине, да им заповеда да дигну војску на оружје, да иду да умире |
| оли Фати-султан-хануму, а срамота га да им каже.{S} Лепа је...{S} Нека питају своју кћер; она ћ |
| ћ три дана у недрима носи, гледајући да им „виђење“ буде пре свадбе.{S} Не сачека свадбу; данас |
| /p> <p>Арнаутке, из свих села, чувши да им је болна мулиница, почеше долазити на коњма, с рашир |
| ру...{S} Досетише се шта је, то јест да им је неко украо невесту.{S} Вриска жена и писка деце р |
| сле.{S} Не гледа у слушкиње, а заповеда им, не заповеда, него наређује, као кћерима, или млађим |
| Бог дели срећу, а ашчија чорбу, па нека им није на њу жао.{S} А оне које нису њој равне, и које |
| /> караван: коњићи, магарићи, а камила им предњачи.{S} На магарићима пуни џакови, на коњићима |
| чилих коња, искићена чела и груди, прља им сапи, гриве и кићену опрему.{S} Сејмени јуре за Арна |
| певају, па дођоше и у наш Лесковац, ама им даде сургун Шемси-паша.</p> <p>— Туџар, шаир-девојка |
| су у кући где је куга све поморила, па им је жао, тешко, и страх их је.{S} Обилазе хафуз-Ахмед |
| међу Арнаутима, оца.{S} Не чује се шта им говори; пролази кроз руљу; сви му праве место...</p> |
| S} Хасан, Халид и Хусеин.</p> <p>— Паша им био рекао, свој тројици, да више неће бити заптије, |
| поштују тугу ближњега, да не певају кад им ближњи плаче.{S} Али ово сад није обичаја ради: јер |
| ћи, док их не опомену пашине слушкиње е им ваља ићи, плакаће им деца, остаће им мужеви без вече |
| вадбу; данас му је било виђење.{S} Овде им је први састанак, а где ће им бити други, Алах зна.. |
| .{S} Овде им је први састанак, а где ће им бити други, Алах зна...</p> </div> <pb n="18" /> <di |
| пашине слушкиње е им ваља ићи, плакаће им деца, остаће им мужеви без вечере, па ће бити грђене |
| е им ваља ићи, плакаће им деца, остаће им мужеви без вечере, па ће бити грђене.</p> <p>Једне с |
| ага, увијене у јапунџа као људи; а дице им је умотано до самих очију.{S} Пођоше по неравну друм |
| лова.{S} Кријући ово од Турака, послаше им улака, да склопе барјак... повукоше се, и одмах поче |
| аше у једној великој одаји, и припалише им се чибуци, све мула-Халимови; а овамо, код Фати-султ |
| е.{S} Арнаутке седе около, пуше, мирише им одело на угаљ, а неко и на неопранштину; прозори сад |
| женском главом и ојађеном мајком, не би им се прошло наште срца.</p> <p>У прокупачком сарају, Ш |
| Фати-султан-хануминој: не пуше.{S} Чини им се да су у кући где је куга све поморила, па им је ж |
| шље по врећу брашна и ћупче масла; купи им рухо.{S} Жене су га много волеле, не толико што је б |
| руљу, све од једнога до другога, говори им, обавештава их, моли их да не учине крви, да га не о |
| ка јој буду пуномоћници...</p> <p>— Дај им, кћери, пуномоћје...{S} Хајде, за кога ти хоћеш.{S} |
| це; а хануме као садањи тапетари; оброк им је био одмор; некад се прошле без оброка, јеле с ног |
| ше тахтариване и пратњу, Арнауте; дошао им је крај муци...</p> <p>Зима.{S} Хладноћа каква скоро |
| м у Ниш у очи прошлога петка, и наредио им да се сутра-дан <pb n="24" /> рано врате у Прокупље, |
| и заптије, но кадије.</p> <p>— И претио им, да ће их мерити гајтаном колико су ока тешки, ако г |
| наестој години на једнога кириџију, што им је хтео украсти са ливаде козу музару, коју је она в |
| смућен, Арнаути гори него пре, љути што им мула иде Шемси-паши, крвнику, псују, прете и ударају |
| е <hi>Девојачка К’на-ноћ</hi>?{S} У што им је прошла <hi>Мала К’на-ноћ</hi>?{S} У весељу, од ве |
| д нису умирили, већ само примирили, јер им нестало праха и олова.{S} Кријући ово од Турака, пос |
| мештене сад, кад ово причамо: зидови су им, од <pb n="71" /> пода до тавана, покривени красним |
| уморила.{S} Гледала то и ћутала; а сад, има три дана, не гледа, а и дању и ноћу говори.{S} Њена |
| никад није чуо у својој махали; а сад, има недеља дана, сваку ноћ, баш око поноћи, кад се сам |
| >— Ваш сам...{S} Како му је бела брада: има деведесет.</p> <pb n="45" /> <p>— Сто.</p> <p>— Нем |
| ја се својој лудости грохотом.{S} Виде: има часова кад је човек луд, а чини му се да је паметан |
| „Ово није, пашо, раја, ово су Арнаути: има у години макар један дан, кад се не боје ни падишах |
| у и мајци, старој...{S} И отац му стар; има осамдесет, веле, ако је крепак, ако из пушке нишани |
| -беја! „Јазук, јазук!{S} Опет јазук!{S} Има ли правде и закона!...“</p> <p>Пође одајама како ни |
| рестаје, а буде окупише „леш“.</p> <p>— Има леша у Топлици, није друго.{S} Да <pb n="43" /> се |
| нека ујдурма.{S} Да се удаве кад Морава има брода где га скоро није имала!</p> <p>— К’смет!</p> |
| решио се; не сећа се шта мула рече, да има у години макар један дан, кад се Арнаути не боје ни |
| их као крила ластавице; млада, једва да има тридесет једну-две; родом из Сирије, из града Алепа |
| Кажи селам Шемси-паши, џелату: хоће да има чедо... од муле...{S} Фати-султан.{S} И кажи селам |
| и ми виде).</p> <pb n="123" /> <p>— Шта има, ханум?...{S} Седи.</p> <p>Она седе ниже његова шиљ |
| ирном савешћу.</p> <p>Мула рече паши, е има у години дана макар један дан кад се Арнаути не бој |
| ама, о младићима, о љубави. „Зар и овде има љубави?“ упита једном, зачуђено, Фати-султан: а њен |
| ачући раде по авлији, по кући, посла се има много, данас, на тужан, велики празник, дан смрти њ |
| човек дрво без хлада.{S} Од Шемси-паше има фајду читав вилајет...{S} Шта је Турчин?{S} Лист од |
| ник)-девојка.</p> <p>— .{S}Ашици, сваки има саз под мишком, зар ниси видео?{S} Од града до град |
| амболка је рођака цару царева.{S} Шемси има сина, млада, красна, Џафер-беја.{S} Шемси је био ве |
| ливени, јер виде да и над њиховом силом има сила.{S} Уђоше у Прокупље.</p> <p>Чује се топот; вр |
| пролази свет, али га не каменује, и ако има рока још до мрака.{S} Пролазе људи и чуде се: „Алла |
| као нечему нада, нешто очекује?{S} Чему има да се нада, шта очекује?{S} Да ли се сећа поруке ма |
| епоти пашићевој, о севдаху што га за њу има, о госпоству и милосрђу Шемси-пашину.</p> <p>— Мерх |
| кад Морава има брода где га скоро није имала!</p> <p>— К’смет!</p> <p>Шапатом, све у двоје, ал |
| јер веле да је од краја „видела“, не би имала велики нос, то <pb n="73" /> јест, не би била охо |
| е, свест је остави...{S} Кад ништа нису имали с мула-Халимом, плашила је његовим именом сина, к |
| оше људи:{S} Фатин пуномоћник, сведоци, имам; опколише је; узеше пуномоћје од ње, па изиђоше... |
| се из предсобља врло слаб, мушки глас; имам говори, то јест чита неку молитву, <pb n="116" /> |
| и каже.{S} Твој баба је хафуз, и био је имам красне Аја-Софије; зна сав мусаф напамет, и познај |
| и-пашина сина и Фати-султан-ханумини, и имам, старац један, Турчин, мали, погурен, мршав, као с |
| јест човек који зна коран напамет, први имам Свете Софије, рођак султана Махмуда, цара царева, |
| градским:</p> <p>— Мој је отац био први имам Аја-Софије, и хафуз је, зна напамет мусаф од кориц |
| д хафуз није при себи: бекрија је бивши имам Свете Софије да му је мучно наћи пара.{S} У кући с |
| е с мула-Халимом, то јест ако...</p> <p>Имам ућута, помаче се, одахнув, а уз врата, одшкринута, |
| ани, а мула тражи пуномоћнике, сведоке, имама.{S} И чим дође мало к себи, Арнаутке је покрише ф |
| за <pb n="135" /> мртви сан.{S} Што би имама, дервиша, па и попа, све јој очита молитву, једну |
| в глас, тих и слаб, готово као мало час имамов:</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим доп |
| о Војњачком мули жене.{S} Од седам жена имао само петоро деце.{S} Сад једно.{S} Ни једна не беш |
| нио се седам пута.{S} У двадесет седмој имао је четири жене (једну у Прокупљу, једну у Дубову, |
| „Ни на њих не бих, говорио је, кад бих имао овде себи равне, арслане“.{S} Његов фис, то му је |
| ашће јој оба венчања...{S} Жена не може имати два мужа, по закону; не може да..!{S} Кад је пита |
| богат, велики човек, сила, те како неће имати душмана?!...{S} Голо дрво нико не погледа, на лис |
| аћеш зумбул, Бал-бејове очи; усред зиме имаћеш ђул, Бал-бејова уста...{S} Јахач као пустињски А |
| равни цвеће с копривом...{S} Усред зиме имаћеш зумбул, Бал-бејове очи; усред зиме имаћеш ђул, Б |
| си Бог; растопићеш га, ако си сунце.{S} Име ти Шемси (сунце), ама бадава...{S} Ич ми не излази |
| а обалама немирне Мармаре, коме је дала име сама Фати-султан.{S} У ниској, неолепљеној кухини п |
| ред речи, само место Џавер-бејова имена име мула-Халимово.</p> <p>Мурад-беј јој тражи пуномоћје |
| само о Исмаилу говори.{S} Његово јој је име на уснама.{S} Не стиди се од мајке више.{S} Пре се |
| јке, што из свега гласа нариче и помиње име своје јединице, ниједна не мисли на украдену невест |
| н!{S} Фати-султан!{S} Одјекну њено лепо име, њему мило а он зарида, изиђе из одаје; побеже удно |
| сом, устајући, јер се у поздраву помену име Божје, и што нема поздрава, како верују мусломани, |
| Исти ред речи, само место Џавер-бејова имена име мула-Халимово.</p> <p>Мурад-беј јој тражи пун |
| мали с мула-Халимом, плашила је његовим именом сина, кад је био мали, а и сама га се бојала; а |
| лежи мртва; и кад је виде, зовну је по имену трипут:{S} Фати-султан!{S} Фати-султан!{S} Фати-с |
| истина, ама није муж...; муж је само по имену, ааа?“ И загледа се стара у кћерину угашену зениц |
| очима, стисну песнице и рикну.{S} Суља, иначе врло јуначан, устукну; мулу познаје од кад зна за |
| а што питаш?{S} Ти ћеш мајци оздравити, иншала! па ево га Хедрлес, красан ваздух...{S} Сваки да |
| узум, од сада увек смејала!{S} И хоћеш, иншала’! јер ево дошао је сат да се и твоја реч чује.{S |
| ао руком однето...{S} Оздравићеш мајци, иншалла’!...</p> <p>Мајка је узе љубити, да сакрије суз |
| } Украј пута мучи голо дрвеће, искићено ињем; и последњи је лист одавно опао, откинуо га бесни |
| “ И ако се говори шапатом, све у двоје, ипак се рашчу, за час, по делом граду; а из града глас |
| едајте на сат...</p> <p>И тихо, тихо, а ипак разумљиво, чу се из празних груди песма:</p> <quot |
| го од болести у крстима; сва се тресе а ипак кочоперна, смелих погледа као мушко; била је са Ше |
| ада Алепа, кћи некога паше, Турчина; па ипак јој буле, Лесковчанке, споре племство, за то што ј |
| ; али, пуста младост!{S} Фати-султан је ипак весела, па и тужну, много забринуту мајку често ра |
| свесно, врат у рамена, као корњача; али ипак продужава.</p> <p>— Аман, кћери!{S} Кад бездушан ч |
| а њен селам који му пуномоћник предаде, исказа; с њим леже, с њим устаје; како ће кроз град с к |
| Она му није више о сну говорила, но му исказивала љубав погледима, осмесима — душом; он, гледа |
| у...{S} А Шемси-паша, змија погана, ако искаш, добио је две: ја сам змији размрскао главу, Фати |
| а, окупан, намирисан мирисом јоргована, искићен исцветалом врбом.{S} Не; на глави му венац од в |
| иви извезен златом, и поднизан бисером, искићен драгим камењем! и од драгога камења челенку!</p |
| лато у вис с копита атова и чилих коња, искићена чела и груди, прља им сапи, гриве и кићену опр |
| ; њачу магарци; једно Туре јаше магарца искићена врбом толико, да му се само уши виде, и извија |
| накићена...{S} Сав град будан, одавно; искићене му широке кућне стрехе, и дућанске, и авлијске |
| не, кад се из Прокупља врати, и угледав искићене зидове, у земљу да пропадне.{S} Уђе у своју од |
| свадбу.{S} У свечано рухо обучени људи, искићени коњи; пред сватовима велики барјак... трка, вр |
| јест Врата Блаженства, на седам брегова искићеним смоквама и маслинама, лимунима и неранџама, и |
| але пушке пећанке, са сребрним јабукама искићеним драгим камењем, те према сунцу дају од себе с |
| осте...{S} Украј пута мучи голо дрвеће, искићено ињем; и последњи је лист одавно опао, откинуо |
| ће плакати над Исмаиловим оружјем, над искићеном јабуком мале пушке где је била Исмаилова рука |
| ту је међу оружјем и она мала пушка, с искићеном јабуком, где му бејаше рука, кад даваше бесу |
| су даје својој невести; рука му пала на искићену јабуку једне мале пушке.{S} Фати-султан-хануми |
| ј Морави? да ли њих угледа онда кад очи исколачи, подиже ћулав с темена и устрчи уз степенице к |
| ешто; а суд нареди..., нареди суд да се ископа рупа, да се тај кривац закопа у њу таман до поја |
| пример, ако пукне даска на тавану, или ископа пас рупу крај конака, страх.{S} Да <pb n="88" /> |
| год мимо њега прође да га каменује.{S} Ископаше рупу, закопаше га онако како је суд наредио; и |
| у воду да потоне, жалост ће на воду да искочи: сваки ће узети да жали Шемси-пашу.</p> <p>— Так |
| е далеко, отвори се једна трошна капија искрпљена парчадма тенећке, и асуре, и истрча из двориш |
| сина, испружена, у локвама усирене крви искуљале из рана више леве сисе и главе, он рикну као с |
| о, анђели, <pb n="16" /> ђаволи.{S} Ја, Исмаил-бег, знам нашу највећу заклетву <hi>валлахи</hi> |
| зиђе мула, као џин, дугачке беле браде, Исмаил оде мајци, поче да се око ње мази, да је испитуј |
| ја била; у сестриној је башчи чучао он, Исмаил...{S} Аман!{S} Како ми је било онда, Зулфи; а са |
| а, трепте, и час-по па се покоја угаси; Исмаил је попустио коњу дизгине, пустио га да иде како |
| . „Све сам изгубила!{S} То <hi>све</hi> Исмаил је, мој брат“, толковала је сестра и љубила Фати |
| д најтеже стене.</p> <p>— Исмаил!...{S} Исмаил!{S} Добро дошао! рећи ће му сабајле сестра.</p> |
| ум, ђозум...{S} Иди под Јастребац...{S} Исмаил ће на ату у ђурђевску зору...{S} Сефа ђелд’н!{S} |
| да грех тежи од најтеже стене.</p> <p>— Исмаил!...{S} Исмаил!{S} Добро дошао! рећи ће му сабајл |
| а питање, а бесвесно одговара:</p> <p>— Исмаил ће у зору овамо... на ату, на коме је онда отиша |
| она се промени у лицу и рече:</p> <p>— Исмаил-бег... ћути!</p> <p>— Зашто да ћутим, Фати-султа |
| рокупље одјекну на све четири стране, а Исмаил се стропошта с коња, не пустив ни гласа од себе; |
| о обучено, све весело, све се радује: а Исмаил чучи пред њом, подигао руке, хоће да је загрди а |
| о чу, Фати-султан се још више уплаши; а Исмаил рече:</p> <p>Што се бојите, ти и моја нене?{S} Ф |
| о се гроб...{S} Збацио <pb n="69" /> је Исмаил са себе бело платно...{S} У руху је у коме га је |
| ође највећи празник — свадба.{S} Сад је Исмаил-бег видео Фати-султан: једанпут с отлукане, једа |
| ни чело на свето место, на место где је Исмаил био, њој о љубави говорио, њено лице прстима дод |
| их прстију додирну место на лицу где је Исмаил додирнуо, па их тад љубљаше, много, и страсно... |
| о; што ће ходити кроз поље кроз које је Исмаил ходио; што ће упирати очи у високи Јастребац, у |
| астребац, у засејане брежуљке у које је Исмаил очи упирао; што ће бити близу пошумљена брега на |
| ислити; што ће живети у кули у којој је Исмаил живео; што ће се шетати по вотњаку по коме се Ис |
| ишли су ждрали и ласте; у пољу, камо је Исмаил ходио, спалио је први мраз са сланом траву, и по |
| .{S} И џин, џински цар миче се... то је Исмаил...{S} Чује ход из далека...{S} На глави му сахан |
| Покрите га дувком из Топлице... што је Исмаил спремио за моје лице...{S} Овај тахтариван неће |
| p>О, како сад себе воли, зато што ју је Исмаил волео!...</p> <p>А једно вече, појави се на јасн |
| што ће се шетати по вотњаку по коме се Исмаил шетао; што ће ходити кроз поље кроз које је Исма |
| сараја</hi> (суда), мимо који пролажаше Исмаил, сањајући о својој првој ноћи.{S} Глухо и мртво |
| дбу, да јој метну на грло бисер што јој Исмаил дао за <hi>виђење</hi>...</p> <p>Робиње јој прос |
| , и молила да јој обуку хаљину коју јој Исмаил правио за свадбу, да јој метну на грло бисер што |
| миздраком...{S} Ја сам мислила да је то Исмаил; а оно...{S} Хедрлес (Св. Ђорђе)...{S} Благо мен |
| ери казала, да се још смирила није, што Исмаил лежи у гробу неосвећен; и трипут јој је поручила |
| , на грудима Исмаилове сестре, али опет Исмаил.{S} Отворио се гроб...{S} Збацио <pb n="69" /> ј |
| е пењу на кулу, да виде несуђену кадуну Исмаил-бегову, мула-Халимовицу, Стамболку, рођаку цара |
| l:id="SRP19070_C3"> <head>III</head> <p>Исмаил је пошао из Прокупља много доцније но други пут. |
| ије-ханум од тада брата не помену; реч „Исмаил“ застаје јој у грлу.{S} Види да је Фати весела, |
| е молитву; а после мисли, занесе се:{S} Исмаила душом гледа, ту крај капиџика, с Исмаилом у душ |
| е своје; а толкује их срце сестрино:{S} Исмаила је Шемси-паша убио.{S} Помиње јој привиђење.{S} |
| зна <pb n="91" /> да ли с успоменама на Исмаила; кад му више не гледа ата, не милује хрта и сок |
| о ће моћи овде слободно и непрестано на Исмаила мислити; што ће живети у кули у којој је Исмаил |
| и женска...{S} И мајка, вели, зна да је Исмаила млада и зелена испратио на онај свет, без невољ |
| ла <pb n="92" /> у аманет као себе, или Исмаила... невесту његова сина.</p> <p>А кад се Садије- |
| ајком помиње, жали: у бунилу виче: „Ево Исмаила!{S} Долази по мене, благо мени!“...{S} Зна дан, |
| .{S} Сваки их жали; погађају ко је убио Исмаила.</p> <p>Данас се пронео глас да је убица Шемси, |
| е капке...{S} Шушти бор... шапат је то, Исмаилов, дисање, тако јако, све јаче, као да су се ску |
| копитњак и мајкина душица... дух је то, Исмаилов, мирис тако јак, све јачи, као да је ту башта |
| се у огледалу и <pb n="141" /> намешта Исмаилов бисер на грлу, извлачи венедик-кошуљу с мемица |
| ег под Јастрепцем на чијем је врху гроб Исмаилов; беле се кровови ниских кућа арнаутских и висо |
| невестинску хаљину; легнуше јој на грло Исмаилов бисер, и накитише је другим накитом, гривне с |
| близу пошумљена брега на чијем је врху Исмаилов гроб; што ће гледати Исмаилова ата; што ће мил |
| нокте руку и белих ножица, као невести; Исмаилова сестра <pb n="140" /> јој обуче невестинску х |
| вљу...{S} Склопише се уморне зенице.{S} Исмаилова је сестра однесе на шиљте, па је милује, љуби |
| скићеном јабуком мале пушке где је била Исмаилова рука, кад јој је давао бесу.{S} И врховима св |
| а кога полази! нариче по Топлици сестра Исмаилова; напустила и кућу и мужа, па се из очеве куле |
| екбер</hi>, и у томе се зачу вриска ата Исмаилова.</p> <p>— Алла’! узвикну стара Арнаутка, и ск |
| блато на чело и ударила катран на лице Исмаилова невеста...{S} Кажи му селам, <pb n="120" /> а |
| аде, састанка с њом на оном свету.{S} И Исмаилова сестра плаче, нариче, љути се на оца што јој |
| о да се с дусима разговара, седе Фати и Исмаилова сестра, замишљене; а попци зричу, свици по ли |
| рала потрести под њим земља.</p> <p>Али Исмаилова мајка није преживела црни глас: једна стара А |
| гледати Исмаилова ата; што ће миловати Исмаилова хрта и сокола; што ће љубити Исмаилово рухо; |
| м је врху Исмаилов гроб; што ће гледати Исмаилова ата; што ће миловати Исмаилова хрта и сокола; |
| мзем...</p> <p>Отвори их, мало; усу јој Исмаилова сестра у уста неколико капи земзема, обриса и |
| ста занемела; очи склопљене (заклопи их Исмаилова сестра).... осмех, радостан, није само на усн |
| је сад...</p> <p>Заспала је, на грудима Исмаилове сестре, али опет Исмаил.{S} Отворио се гроб.. |
| </p> <p>А као одјек и на њену цику и на Исмаилове сестре речи зачу се рапав, страшан глас.{S} П |
| као свећа или као једна звезда коју, од Исмаилове смрти, свако вече гледа: с ње чита шта јој је |
| му се учини да су то уздаси мртве мајке Исмаилове.</p> <p>О богатим даровима, оделу и накиту, с |
| очекује?{S} Да ли се сећа поруке мајке Исмаилове: ако ми не освети сина мушка глава, нека га о |
| а.{S} И час-по, па се сети поруке мајке Исмаилове: „Ако га не освети мушка глава, нека га освет |
| , у ливади, те Фати, наслоњена на груди Исмаилове сестре, упире очи у месец над Јастрепцем, што |
| бити Исмаилово рухо; што ће плакати над Исмаиловим оружјем, над искићеном јабуком мале пушке гд |
| сад лежи, према постељи, чивилук, пун, Исмаилово рухо, Исмаилово оружје...{S} У великом дрвено |
| постељи, чивилук, пун, Исмаилово рухо, Исмаилово оружје...{S} У великом дрвеном кафезу, према |
| оји сложено у широм отвореним долапима; Исмаилово оружје, виси на чивилуку непокривено.{S} Па т |
| куд се код окрене, све Исмаилово...{S} Исмаилово рухо, стоји сложено у широм отвореним долапим |
| .{S} Јер у кули, куд се код окрене, све Исмаилово...{S} Исмаилово рухо, стоји сложено у широм о |
| соко; на шиљтету, меком, хрт...{S} Све Исмаилово; ту је, у Прокупљу, већ читав месец.{S} Гледа |
| Исмаилова хрта и сокола; што ће љубити Исмаилово рухо; што ће плакати над Исмаиловим оружјем, |
| д клада крај друма привиђало му се тело Исмаилово; од ветрова ујања причуло му се, час-по, јеча |
| амакао, али она није ништа осетила, јер Исмаилово јој је лице било урезано у срце прво, те јој |
| се црни глас родитељима, ојађеној мајци Исмаиловој... </p> </div> <pb n="20" /> <div type="chap |
| једну у Дубову, једну у Житном Потоку, Исмаилову мајку овде).{S} Једну <pb n="50" /> отера; ше |
| гледа...{S} И загрлише се: цикну, стеже Исмаилову сестру око врата, да је удави.</p> <p>— Фати! |
| суза и тај осмех збогом Топлици и гробу Исмаилову...</p> <p>Дођоше наспрам Прокупља, мула оборе |
| ћем, или што се за старца удала, или за Исмаилом плаче.{S} Јер у кули, куд се код окрене, све И |
| смаила душом гледа, ту крај капиџика, с Исмаилом у души говори; гледа му очи, њој миле, слуша м |
| о срећна, кад овамо није; здружиће се с Исмаилом...{S} Огледало јој је мало, „ биљбиљур“, у мрш |
| Па да умрем.{S} Што, Зулфи?{S} Волим с Исмаилом недељу, него без њега век...{S} Он је тамо...< |
| на чело прилепи, катран на лице удари; Исмаилу турбе подиже.{S} Аман, султанијо!{S} Ашколсун!< |
| , Арнаути...{S} Сад ће да ме воде...{S} Исмаилу...{S} Сад ће трећи петли...{S} Дошао Хедрлес... |
| дари Шемси-паши катран на лице и подиже Исмаилу турбе.{S} И још јој боље би кад се опрости брем |
| ; хода по кули, каже, као жива, и све о Исмаилу говори; и трипут је њој, својој кћери казала, д |
| их гледа, као на јави.{S} Увек, само о Исмаилу говори.{S} Његово јој је име на уснама.{S} Не с |
| тек помолило, а топло је, летње, те се испаравају цветне лехе, заливене и синоћ и јутрос, мири |
| — Убио је мула-Халиму сина, па сад нека испашта.</p> <pb n="46" /> <p>— Ћути!{S} Ко сме о томе? |
| ка је, девојка.{S} Родитељи греше, деца испаштају...</p> <p>Путоваше до Солуна лађом, а од Солу |
| оће.</p> <p>— Зар нашега муле кадуна на испит?</p> <p>— Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће |
| е с мулине стране, да му не подметне на испит коју другу уместо Фати-султан.</p> <p>После дођош |
| > <p>Како мула каза Фати-султан е ће на испит, од тада је весела, сваки час се за понешто смеје |
| head> <p>Фати-султан-хануму не узеше на испит, него је оставише да се одмори и да мисли, да раз |
| а се договоримо да...{S} Фати-султан на испит изиђе; на испиту ће... пашће јој оба венчања...{S |
| ту да јој „падну“ оба венчања, ту да је испитају, ту да се изврши понова венчање... све да буде |
| да јој падну она два венчања, ту да је испитају, ту да каже хоће ли код муле, или да дође њего |
| ри, слушај...{S} А кад будеш, кузум, на испиту, пуштена си и од једнога и од другога, баба ти к |
| да...{S} Фати-султан на испит изиђе; на испиту ће... пашће јој оба венчања...{S} Жена не може и |
| де мајци, поче да се око ње мази, да је испитује. „Кад би нешто мајка рекла: просићемо ти Фати- |
| е уме те друкчије световати, до: кад те испитују, одговарај слободно, и све по срцу.{S} Немој, |
| две, дуге молитве; а на њеним грудима, испод кошуље, на ибришим-врвци, хамајлије, мале, велике |
| нема, тек га сад гарила мрка наусница, испод које се, при сваком осмејку, указују равни поширо |
| {S} На глави му фес с дугачком китом, а испод феса види му се чикмани ћулав: ћулав му је изради |
| есте, подвуче јој засукане, жилаве руке испод леђа, узе је у наручје...{S} Из груди му се оте г |
| талом јабуком, у води са седам бунара и испод левог воденичког камена, где је, од синоћ, селена |
| бела, с црвеним табаном и ноктима, вири испод ружичасте, свилене хаљине, златом извезене...{S} |
| алу пре вечерње.{S} Мокри врапци џакају испод широке стрехе, одакле се киша лије.{S} Гугутке се |
| време изусти и Лесковчанка, устајући, и исправљајући се, па је ухвати под другу мишку.</p> <p>С |
| њу, а и ноћу, разговара.{S} Она вели да испрате Бал-беја у Цариград... „Какав Стамбол, женска г |
| с десна на лево...; на колену пише.{S} Испрати писмо по тројици; страх га да се један у путу н |
| и казује да ће одмах у Прокупље, да јој испрати мајку.{S} Арнаутке гледају тугу и јад, па и ове |
| утско.{S} А кад је већил пошао, мула га испратио до преко прага!{S} Шта су се разговарали у ода |
| вели, зна да је Исмаила млада и зелена испратио на онај свет, без невоље, тек од обести, Шемси |
| е нико не спази; дочекује га с осмехом, испраћа га са сузом, и са жељом, да јој што пре дође на |
| гледа, па се радује, опрао се од блата; испраћа сина и снаху у Цариград, па му је лако...</p> < |
| е су џамије, висока минара с кандилима, испрва као свици по ливади, после јасна, и много као у |
| о шиљте: провлачи бројенице кроз прсте, испрва, шапће молитву; а после мисли, занесе се:{S} Исм |
| , узалуд: одсеченој глави лека нема.{S} Испрва у постељи дан, на ногама два; после на ногама да |
| јстарији, узе нешто живо казивати, а он испрва ништа не разуме, као да је пијан, или луд; па се |
| га дежмекастог старца.</p> <p>Она поче, испрекидано, одмарајући се готово после сваке речи:</p> |
| десет пута одговарају, једно те једно, испрекидано, задихани:{S} Буна...</p> <p>Паша се окамен |
| материна љубав и ваздух красне Топлице, испресецане рекама, ишаране бистрим потоцима, пуне бујн |
| на то не мисли; нико не склања с ћошке испретуране филџане и џезве, разбацане зилове и дахира, |
| ; још је поред ње кутија с дуваном; још испретурани јастуци где су оне с девојачке стране спава |
| хмед-хафузовом, па одјезди у Топлицу да исприча мули.{S} Кад мула чу, ништа не рече, само закрв |
| ед сарај.</p> <p>Кад угледа мртва сина, испружена, у локвама усирене крви искуљале из рана више |
| ужвала танку паучину, чаршав на душеку, испружила се, окренула се мало на леву страну, прозору, |
| >Отворише и врата; свеж ваздух, мирисав испуни одају...</p> <p>— Трећи ће петли сад, изусти мај |
| на, мусломанка, да ко жељу самртнику не испуни, четрдесет дана га Алах не погледа; а кога Алах |
| , диже се као дим тамјана из кадионице, испуњава поље, села с кућицама арнаутским, покривеним и |
| и.{S} Омален, црн, зелених живих очију, испупчених јагодица, проседе, кратко ошишане браде, тан |
| лом изгрли, упита за јуначко здравље, и испушише по трп чибука), крупан човек, као мула, мулини |
| ак је и паметно је.{S} Ејвала!</p> <p>И испушише пријатељи још по три чибука једно за друго; и |
| оћу, на јави, и у сну шапће молитву; не испушта бројенице из руку...</p> <p>Али Фати би добро с |
| ауснице као угљеном направљене.{S} Леп, иста мајка.{S} Час је обучен као војник, час као софта, |
| из бледе образе...</p> <p>Враћала се на исте мисли небројено пута, час из почетка, час из среди |
| афуза, раја турска, бедни робови, Срби, истерани су на кулук од поноћи; разгрћу снег лопатама ц |
| већа, где се отац на њих наљутио, па их истерао напоље, на зиму, на цичу, кад другује мачка с м |
| оно ето мулина сина, на ату; млад, леп, исти његов Бал-беј; пролази мимо прокупачки сарај; заси |
| ороковим...{S} Али шта да понављамо.{S} Исти ред речи, само место Џавер-бејова имена име мула-Х |
| е арслан с арсланом бије!...{S} Али тај исти мула признао је и да је хајдук, да ми је украо сна |
| , камо је од страха пала, мртву.{S} Још исти дан, Арнаути сахранише, по обредима мусломанске ве |
| ишина.</p> <p>Махмуд-беј понови питање, истим редом речи, истим тоном.</p> <p>Тишина.{S} Муха д |
| уд-беј понови питање, истим редом речи, истим тоном.</p> <p>Тишина.{S} Муха да пролети чула би |
| " /> Мула-Халим ти је <hi>венчање</hi>, истина; ама <hi>то</hi> ти је и Џафер-беј, јер ти ниси |
| и ако је оволико воли; јер то је рука, истина, девојке <hi>султан</hi> али и његове кадуне.{S} |
| , више каменица...{S} Јер да је, кћери, истина, било би до сада сведока.{S} А где су сведоци?.. |
| > <p>— Истина, бебег’м.{S} И ја знам... истина.{S} Ама што питаш?{S} Ти ћеш мајци оздравити, ин |
| није Алаха?“ Она се застиде, поцрвене: истина лудо питала.{S} Нарочито виде да је лудо питала |
| е у двоје.</p> <p>— Ако је <hi>ово</hi> истина, како ће грдна пашиница међу другарице!</p> <p>— |
| <p>И у хафуз-Ахмедовој кући тишина.{S} Истина, једне хануме долазе, друге одлазе, али све тихо |
| као у човека, чедних као у девојке.{S} Истина, и он је задиркивао многу лепу Циганчицу, али је |
| S} Конопци и сазови.{S} Хм!...</p> <p>— Истина за чудо; ама...</p> <p>— Ама зашто је из Шемси-п |
| га виде на оном свету његови.</p> <p>— Истина, бебег’м.{S} И ја знам... истина.{S} Ама што пит |
| си ми ти <hi>однео</hi> снаху?</p> <p>— Истина, пашо.{S} Ама зар Фати-султан није била пре моја |
| диш напоредо...{S} Мула је човек, то је истина, ама није муж...; муж је само по имену, ааа?“ И |
| ле паша рече:</p> <p>— Ама, море, је ли истина да си ми ти <hi>украо</hi> снаху?</p> <p>— Ко је |
| изно изусти:</p> <p>— Мула-Халим, је ли истина да си ми ти <hi>однео</hi> снаху?</p> <p>— Истин |
| те..., хоћеш да питаш хафуз-бабу: је ли истина да у шта ко умре, у томе га виде на оном свету њ |
| га земаљског престола, него с небеског, исто као оне четири књиге, из којих се човек учи да вер |
| ош једним погледом, и то погледом што у исто време и мрзи и прети, па му окрете леђа, сиђе с та |
| афуз се пробуди, па кад чу шта је било, истрезни се; распитује куд оде непознат пљачкаш, харами |
| искрпљена парчадма тенећке, и асуре, и истрча из дворишта једна сиромашна жена, Српкиња, нарич |
| пље и пођоше његовим уским сокацима; не истрчавају људи да их гледају, но ако су се нашли на ул |
| од његове куће к Прокупљу, па чаршилије истрче пред дућане, кадуне се прибију уз кафезе да — се |
| аутка, и скочи, покуша, онако стара, да истрчи, па не могаде, но се заљуља и лупи о под застрве |
| још се клати и држи груди, још гледа у исту шару ћилима; скадарском се паши узе трести брада, |
| како је слатка та туга!{S} И она је ту исту тугу осетила, као Лејле, Лејле-ханум...{S} Па јој |
| мирише јоргован, мирише јасмин, мирише исцветало воће, мирише росна трава...{S} Шушти лишће кр |
| рај пуне пупољака руже, под вишњом, под исцветалом јабуком, у води са седам бунара и испод лево |
| н, намирисан мирисом јоргована, искићен исцветалом врбом.{S} Не; на глави му венац од врбе, и о |
| егову зелену траву, и његов јоргован, и исцветалу врбу, и најрадоснији празник његов, Ђурђев да |
| могу ја?!{S} Сву Топлицу и Ветерницу да исцрпем, па ништа; јер црн, прљав образ није што прљава |
| их не опомену пашине слушкиње е им ваља ићи, плакаће им деца, остаће им мужеви без вечере, па ћ |
| аде душу ђаволу.</p> <p>— Наведе га <hi>ифрит</hi> (сотона).{S} Сад, у петак који први дође, Ше |
| днога до другога, говори им, обавештава их, моли их да не учине крви, да га не осрамоте сад под |
| не поред <pb n="105" /> мула-Халима, да их видиш напоредо...{S} Мула је човек, то је истина, ам |
| шапћу нешто, кад су саме, осврћу се да их когод не опази, не прислушкује; од тада Фати више ле |
| м уским сокацима; не истрчавају људи да их гледају, но ако су се нашли на улици, брзо улазе и у |
| мацима, с хаљинама за дан, па никако да их нађу.{S} То јест, нашле су их, али не знају чија је |
| често су се бунили, паша слао војску да их стишава, и да <pb n="86" /> гине, заједно са сиротињ |
| рвозне) — њих је доста — пале; ухватила их трешња, а не смеју поискати чашу воде, да не би, про |
| S} Капци су јој тешки, склапају се, она их отвара...{S} И џин, џински цар миче се... то је Исма |
| е заморила, отежали јој очни капци, она их с муком отвара, и сања, али не више будна, него као |
| и; већа, где се отац на њих наљутио, па их истерао напоље, на зиму, на цичу, кад другује мачка |
| есто на лицу где је Исмаил додирнуо, па их тад љубљаше, много, и страсно...</p> <p>О, како сад |
| о <pb n="14" /> лице, и очи, и косу, па их тада узе љубити говорећи:</p> <p>— Фати-султан, срећ |
| раширила крила, види да не може, склапа их, клоне...{S} И опет се као нечему нада, нешто очекуј |
| ра у уста неколико капи земзема, обриса их новим јаглуком.</p> <pb n="145" /> <p>Што хришћанима |
| крај носила иду, за смену, и по двојица их са стране придржавају, да се не накрећу.{S} Тахтарив |
| ћају у сну хладноћу и сањају: мања, где их мајка купа у хладној води; већа, где се отац на њих |
| ан, па се неколико пута сеже и не смеде их додирнути својом препланутом и доста рапавом руком.{ |
| несуђеној снаси снове своје; а толкује их срце сестрино:{S} Исмаила је Шемси-паша убио.{S} Пом |
| миндерлука, све у оном положају у коме их је украо сан.</p> <p>Па и у другој одаји спавају, и |
| но кадије.</p> <p>— И претио им, да ће их мерити гајтаном колико су ока тешки, ако га не послу |
| па се големи, милостињу дадох; дариваће их прво цветом, па лишћем, па родом, Он, благ и милосрд |
| их још нема!</p> <p>— Па?</p> <p>— Неће их ни бити: прелазећи скелом Мораву... удавише се.</p> |
| несрећној љубави двоје младих.{S} Сваки их жали; погађају ко је убио Исмаила.</p> <p>Данас се п |
| е свекрва пашиница добар бакшиш.{S} Али их претече бела робиња, с дебелим златним ланцем око вр |
| другога, говори им, обавештава их, моли их да не учине крви, да га не осрамоте сад под старост |
| p>Уста занемела; очи склопљене (заклопи их Исмаилова сестра).... осмех, радостан, није само на |
| Прокупље, да убију Шемси-пашу.{S} Стари их стишавају, говоре; сви стари узеше говорити е је мул |
| отвори уста..., земзем...</p> <p>Отвори их, мало; усу јој Исмаилова сестра у уста неколико капи |
| и, а за срећу ништа не разуме, нити јој их когод преводи...{S} Слуша, прибила се уз прозор са х |
| пута стишавао побуњене Арнауте, и увек их брзо стишао; а Арнаути, ови други јаничари, што се н |
| , збуњено, не умејући одатле изићи, док их не опомену пашине слушкиње е им ваља ићи, плакаће им |
| ад сузе не пусти, а сад за једним кишом их лије.{S} Па бар да се опије, заборавио би своју неср |
| асана, ни Халида, ни Хусеина.{S} Послао их Шемси послом у Ниш у очи прошлога петка, и наредио и |
| ејмени, обучени у празнично рухо; около их је било још, као да су посадили на мазгу дете, па па |
| о, а кад јава.{S} Јер и кад бунца, лепо их гледа, као на јави.{S} Увек, само о Исмаилу говори.{ |
| > <pb n="80" /> <p>Тешко му је било што их је то снашло, и врло му жао било.{S} Кад му мајка ка |
| атова, бију земљу копитама, и само што их додирнуше стрменом, раширише ноздрве, полетеше; па и |
| у, час ударио по плећима и грудима, час их затварао у једну сасвим мрачну сарачану, нарочито За |
| час другу, час их вукао за витице, час их штипао за образе, час угризао за руку, час ударио по |
| ак; час задиркивао једну час другу, час их вукао за витице, час их штипао за образе, час угриза |
| га свет гледа; и она диже руке, па опет их спушта, свет гледа...{S} И загрлише се: цикну, стеже |
| да, него рашири руке на груди, притисну их, и узе да јечи, да стење; брада му се узе трести, мн |
| никако да их нађу.{S} То јест, нашле су их, али не знају чија је која.{S} Своју фереџу узима, а |
| поморила, па им је жао, тешко, и страх их је.{S} Обилазе хафуз-Ахмедовицу, а ниједна се не усу |
| Какву крв?...{S} За крв... не знам..., ич ја не знам, мула, муца паша тобоже изненађено, а у л |
| Име ти Шемси (сунце), ама бадава...{S} Ич ми не излази на мегдан, арслан арслана тражи...{S} А |
| речи:{S} Ти си мени крви дужан. „За крв ич не знам, мула, вала! и похита на чардак.{S} Коју год |
| из очију му живи пламен сукну. „За крв ич не знам!{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Вала, мула, кажи...{S |
| а.{S} Наћи ће га, па да би, овако стар, ишао на крај света.{S} Тужан, и несрећом саломљен, нато |
| један старац, који је трипут у Цариград ишао, и тамо свако чудо видео, мишљаше, е је прво време |
| мулину оку пламена што буктијаше кад је ишао Шемси-паши први пут, и кад диже буну с претње и пл |
| с таквом пратњом, с каквом никада није ишао стиже у Прокупље.{S} Суља је видео пашу, и кола с |
| ушао у седамнаесту, а до пре три године ишао је у женски хамам, с мајком; до пре две године изл |
| ова сина.{S} Застајкивао, ослушкивао, и ишао даље; у зору прошао прокупачке улице, и дошао пред |
| е непознат пљачкаш, харамија.{S} Сам би ишао да тражи кћер, а не зна на коју ће страну: пођоше |
| } Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи, и запао у блато; пошао си да ловиш рибу у |
| „Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи и запао у блато.“ Сад се тих мулиних речи |
| Крв за крв!{S} Наћи ће убицу, па макар ишао, овако стар, на крај света.</p> </div> <pb n="23" |
| дух красне Топлице, испресецане рекама, ишаране бистрим потоцима, пуне бујнога зеленила, што у |
| са затвореним очима: очни су јој каици ишарани ситним варком.{S} Стара је готова, али још не у |
| ју, у уским, белим, сукненим чакширама, ишараним црним гајтанима, у гуњевима, неки белом ћечету |
| рђена грозном смрћу, сруши се као храст ишчупан олујом, па зарида...</p> <pb n="22" /> <p>На Ар |
| {S} Али он је, Шемси-паша, Фати-султан, ј’лдз’м (звездо), што дрво с родом...{S} Знаш такво дрв |
| <p>Мула ћути.</p> <p>— Ти ћутиш, мула, ја ћу да зборим.{S} Селам ти од Шемси-паше: хиљаду лира |
| мула:</p> <p>— Е, пашо!{S} Да сам жена, ја бих ти казао у одаји <hi>какву крв</hi>; ама сам чов |
| аши:{S} Да хоћу паре за крв свога сина, ја бих узео онолико колико се узима: хиљаду гроша, ни а |
| i>.{S} Кад би ме неки раставио од тебе, ја бих га...</p> <p>— Кажи, кажи, вели момче задовољно, |
| и тапију од Смирне, челенку Анадолије, ја бих па рекао, срам га било!...{S} Они, Стамболије, Т |
| мајка рекла: просићемо ти Фати-султан, ја бих јој пољубио руку сто пута и секао бих курбан (жр |
| -ха-ха!{S} Мој пашо!{S} Ти мени жалост, ја теби срамоту. <pb n="55" /> Дај теразије, ела! на је |
| n="21" /> <p>— Да пошаљемо у град Суљу, ја Саида, а, мула?</p> <p>— Још мало...{S} Млад, и луд, |
| орица до корица, па и мене учио мусафу, ја многе суре знам онако, напамет, па за то знам шта је |
| {S} Него ако ти је воља да чујеш одмах, ја ћу...{S} Мула не доврши, него метну руку на јатаган, |
| д би нешто хтео да те отме сам падишах, ја бих и њега убио, бесу ти дајем.{S} Знаш ли шта је то |
| змија погана, ако искаш, добио је две: ја сам змији размрскао главу, Фати-султан трупину.{S} О |
| а забава!{S} Мани се сна, не бој се!{S} Ја се људи не бојим, па баш да би пошла стотина на мене |
| ову песму, свадбену, отац, мајка...{S} Ја не плачем...{S} Пушке, сватови, Арнаути...{S} Сад ће |
| , и да...</p> <p>— Радује се, али...{S} Ја сам ноћас снила..., па...{S} Не доврши него белим ру |
| , у златним хаљинама, с миздраком...{S} Ја сам мислила да је то Исмаил; а оно...{S} Хедрлес (Св |
| сведока: за моју снаху сведочи мула.{S} Ја ћу против муле тужбу, падишаху...{S} Тужбу ћу ја, <p |
| узима: хиљаду гроша, ни аспре више.{S} Ја нисам трговац, нити мога сина крв хеспап, а он се за |
| пакао, анђели, <pb n="16" /> ђаволи.{S} Ја, Исмаил-бег, знам нашу највећу заклетву <hi>валлахи< |
| више не уплаши, но само рече;</p> <p>— Ја се не чудим теби, назли-Стамболко, али се чудим свој |
| лиш да је Војњацима Стамбол далеко?“ „Е ја друго не знам...{S} У Брусу, код брата ми“. „Еј!{S} |
| је танак, танак, мрежа паукова...{S} И ја знам, кћери.{S} Ти си бита мала, не знаш.{S} Не живи |
| жена савет да, једанпут га прими.{S} И ја ћу да примим сад, једанпут, твој савет.{S} Паша Шкод |
| његови.</p> <p>— Истина, бебег’м.{S} И ја знам... истина.{S} Ама што питаш?{S} Ти ћеш мајци оз |
| расна девојка, и лепа, па смо се мула и ја разговорили и договорили“...{S} Он је ижљубио мајци |
| с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе |
| с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш ли да венчамо т |
| с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Мурад-беј будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, |
| поче:</p> <pb n="139" /> <p>— Снила сам ја леп сан; све овце и јагањци, иду ливадом, зеленом, п |
| бити озго још једну, и две.{S} Кад сам ја била девојка, он је био бећар...{S} Аман!{S} Висок к |
| го читала, па се слова поабала: или сам ја толико остарео да ништа не видим?</p> <p>Мула ћути.< |
| <p>— Чучук ханум?...</p> <p>— Тамо сам ја била; у сестриној је башчи чучао он, Исмаил...{S} Ам |
| тугује за драгим?</p> <p>— Ниједна као ја...</p> <p>Зимус, у Топлици, ко би рекао да ће дочека |
| аљаво чело и катрањав образ што му могу ја?!{S} Сву Топлицу и Ветерницу да исцрпем, па ништа; ј |
| ву Шемси-паша „Дангалија“.{S} Што ћу му ја.{S} Сам је зарадио то презиме, стекао дангу (ожиљак) |
| цу, јер су Арнаути сад...{S} У сарај ћу ја...</p> <p>И кад већил оде, мула позва Арнауте.{S} Су |
| тив муле тужбу, падишаху...{S} Тужбу ћу ја, <pb n="83" /> ама...{S} Како би било да прво пустим |
| ек!{S} Паша!{S} Глава вилајету!{S} Нећу ја у одаји; по одајама нека се бију жене.{S} Хајде на м |
| кву крв?...{S} За крв... не знам..., ич ја не знам, мула, муца паша тобоже изненађено, а у лицу |
| чардаклијом с једнога краја на други, с јабланима око зида и с читавом честом од јасмина, где б |
| да ће му тамо лакше бити, а оно горе: у јаблановој сенци види мулу; од сунчева зрака причини му |
| ашицима неком своме пријатељу топличких јабука...</p> <p>— Или бал (мед), ако се може бал у џак |
| ју, који бејаше пошао у Ниш с топличким јабукама.{S} Мула је Арнаутин, али да се обазре и виде |
| н и две мале пушке пећанке, са сребрним јабукама искићеним драгим камењем, те према сунцу дају |
| уршије у земљаним зделама, и мушмуле, и јабуке на гранчицама, и крушке из сламе.{S} Арнаутке се |
| пољака руже, под вишњом, под исцветалом јабуком, у води са седам бунара и испод левог воденичко |
| и над Исмаиловим оружјем, над искићеном јабуком мале пушке где је била Исмаилова рука, кад јој |
| у оружјем и она мала пушка, с искићеном јабуком, где му бејаше рука, кад даваше бесу Фати-султа |
| у мула као гуја љута, а рука му паде на јабуку мале пушке.</p> <p>Паша се помаче и чисто понизн |
| n="109" /> им пада рука на јатаган или јабуку мале пушке...{S} Зубато сунце појави се, те прем |
| са страхом, па чучну, ваде из недара по јабуку или крушку и мећу је крај ње не као понуду болес |
| војој невести; рука му пала на искићену јабуку једне мале пушке.{S} Фати-султан-хануми се, у ов |
| не знају више кад јој је бунило, а кад јава.{S} Јер и кад бунца, лепо их гледа, као на јави.{S |
| ноћашњи сан, што јој изиђе пред очи као јава; а он јој гледа руке и не мислећи на њен сан, па с |
| дућан; у вече се враћа.{S} Пред вече се јаве сокацима мусломани, не ходећи као обично тихо и до |
| дује се; Богу се моли и дању и ноћу, на јави, и у сну шапће молитву; не испушта бројенице из ру |
| сти на уснама, са сном који је здрав на јави сањао!...{S} И робињама мило, и мулиној кћери, што |
| Јер и кад бунца, лепо их гледа, као на јави.{S} Увек, само о Исмаилу говори.{S} Његово јој је |
| о на њено бледо чело; и сања, на ружној јави сања најлепше снове.</p> <p>Кад се виле хватају у |
| ..</p> <p>И најзад, дахну душом, јер му јавише да је мир! нема Арнаута по друмовима, ни у Проку |
| на време, чује ноћнога стражара палица, јавља сате:{S} Так!{S} Так!{S} Так! и викне Мане Кукуви |
| има, да јој се тајно не подсмевају (јер јавно не смеју), и да деле с њом оно што јој зацело на |
| ује, из далека, турска песма, и блејање јагањаца...; по росној трави <pb n="144" /> повела деца |
| " /> повела деца накићене, обојена чела јагањце, које чувају за Курбан-бајрам...{S} Месец је за |
| > <p>— Снила сам ја леп сан; све овце и јагањци, иду ливадом, зеленом, пуном цвећа, с травом до |
| ердивене, па чеврета... чевре по чевре, јаглук по јаглук с тавана у сандуке, оне...“ не може да |
| а напрезања закашља: и метнувши на уста јаглук, златом везен, обоји га крвљу...{S} Склопише се |
| па чеврета... чевре по чевре, јаглук по јаглук с тавана у сандуке, оне...“ не може да рече „Фат |
| неколико капи земзема, обриса их новим јаглуком.</p> <pb n="145" /> <p>Што хришћанима причест, |
| још дрскије, наставља:</p> <p>— Сравни јагње с вуком, сравни цвеће с копривом...{S} Усред зиме |
| о да нешто страшно прочита са зажарених јагодица, из оборених очију, те пљесну длановима и заку |
| рело чело, као смиљ жуто лице зажарених јагодица, вреле руке, и казује својој кћери е је сутра |
| н, црн, зелених живих очију, испупчених јагодица, проседе, кратко ошишане браде, танка гласа, к |
| гашену зеницу.{S} Њој се зажарише увеле јагодице; обори очи...{S} Мајка као да нешто страшно пр |
| слухти, дршће... зажариле му се румене јагодице, пламен, сијају очи, две звезде, више, два сун |
| прати мајку.{S} Арнаутке гледају тугу и јад, па и ове окорела срца жене, што се нагледале крвни |
| За мајку оца пита, за њен страх, за њен јад.{S} Хафуз, што улажаше у бачву, да се у вину купа, |
| n="147" /> деру антерије на грудима од јада, и плачући раде по авлији, по кући, посла се има м |
| да је не расвесте и не подсете на њене јаде.</p> <p>Нити ромори, ни говори.</p> <p>— Зар полуд |
| мори, ни говори.</p> <p>— Зар полудела, јадна, од страха, или изгубила језик, говоре Арнаутке.. |
| годину из постеље није устала.{S} Седи, јадом саломљена, у једном куту оне одаје где јој је кћи |
| ње, јединице своје; заборавила у тешком јаду Алахово Писмо, па наружила лице: липти крв с њега, |
| ао се с невестом њена Бал-беја! „Јазук, јазук!{S} Опет јазук!{S} Има ли правде и закона!...“</p |
| чибук; и говори:</p> <p>— А, пријатељу, јазук!{S} То ли ти је нож, мој говор?{S} То ли су ти ку |
| шкрине капију и тешка се: „Вај! вај!{S} Јазук што ћете се по овој врућини вратити: ханум-ефенди |
| вима и закука: „Вај!{S} Вај!{S} Вај!{S} Јазук, кћери, твоја младост!“ Па поклопи лице рукама и |
| а).{S} А сад?...{S} Јазук!{S} Јазук!{S} Јазук! ...{S} Непуштена од мога сина, удаде...{S} Хиљад |
| > (слободна).{S} А сад?...{S} Јазук!{S} Јазук!{S} Јазук! ...{S} Непуштена од мога сина, удаде.. |
| јмене, мула узвикну!</p> <p>— Јазук!{S} Јазук!{S} Човек!{S} Паша!{S} Глава вилајету!{S} Нећу ја |
| виде где момак с ата паде... „Јазук!{S} Јазук!{S} Хиљаду пута јазук! једну аспру <pb n="82" /> |
| hi>бош</hi> (слободна).{S} А сад?...{S} Јазук!{S} Јазук!{S} Јазук! ...{S} Непуштена од мога син |
| вима за сејмене, мула узвикну!</p> <p>— Јазук!{S} Јазук!{S} Човек!{S} Паша!{S} Глава вилајету!{ |
| ије одведена, била је венчана.</p> <p>— Јазук!</p> <p>— И баш је сам украде.{S} Кроз пенџер па |
| аде... „Јазук!{S} Јазук!{S} Хиљаду пута јазук! једну аспру <pb n="82" /> за милијон лира, за не |
| а од мога сина, удаде...{S} Хиљаду пута јазук!...{S} Ама није.{S} То се само тако пронело...{S} |
| е аферим! одавде што би, сваки би рекао јазук!{S} Алах за један грех једну казну, за голем голе |
| м њена Бал-беја! „Јазук, јазук!{S} Опет јазук!{S} Има ли правде и закона!...“</p> <p>Пође одаја |
| S} Венчао се с невестом њена Бал-беја! „Јазук, јазук!{S} Опет јазук!{S} Има ли правде и закона! |
| се пуцањ, виде где момак с ата паде... „Јазук!{S} Јазук!{S} Хиљаду пута јазук! једну аспру <pb |
| вече до суботе ујутру!“ говоре Турци. „Јазук!“ узвикују буле.{S} А она, лепа Фати-султан-ханум |
| шица... дух је то, Исмаилов, мирис тако јак, све јачи, као да је ту башта онога света...{S} Из |
| ... шапат је то, Исмаилов, дисање, тако јако, све јаче, као да су се скупили око ње сви ноћни д |
| ан-Махмудов, с Атмејданом, где изгибоше јаничари, са султан-Ахмедовом џамијом, где се чува Санџ |
| ек их брзо стишао; а Арнаути, ови други јаничари, што се не боје, каткад, ни падишаха, често су |
| белим чаршавима преко бисага, увијене у јапунџа као људи; а дице им је умотано до самих очију.{ |
| ти-султан.{S} Зима.{S} Сви су увијени у јапунџа.{S} Нестрпљиви.{S} А кад се појави мула на ату, |
| ја какав, занатлија, и похита, увијен у јапунџе, или с џаком на глави, у дућан; у вече се враћа |
| }Валла’! тако.{S} Шта да се ради, аман, Јараби!“</p> <p>Једно јутро, пашиница устаде, уми се, у |
| се Фати-султан није удавила...{S} Аман, Јараби!</p> <p>Кад изиђе из дворишта хафуз-Ахмед треће |
| проговоривши, језик прегризле. „ Аман, Јараби (Господи)! шта би, Боже!“ чују се дивљи узвици. |
| е и узима у уста Алаха и пејгамбера!{S} Јараби, како трпиш?!{S} Како му не пустиш у зиму врео к |
| Јараби шућур!...{S} Јараби шућур!...{S} Јараби шућур!...</p> <p>Говорила тако, у бунилу, па се |
| Топлице дошле...{S} Јараби шућур!...{S} Јараби шућур!...{S} Јараби шућур!...</p> <p>Говорила та |
| руку...{S} Јенђе из Топлице дошле...{S} Јараби шућур!...{S} Јараби шућур!...{S} Јараби шућур!.. |
| Вук</hi>...{S} Кад је оно ударио рогом јарац вука, опростио му вук, али нису вучићи.</p> </div |
| ме чује!) није и памет; и зна причу <hi>Јарац и Вук</hi>...{S} Кад је оно ударио рогом јарац ву |
| вилајет...{S} Шта је Турчин?{S} Лист од јасике.{S} Арнаутин?{S} Од репуха.{S} Онај трепери без |
| ју, и збуњују, а коса опија као зумбул, јасмин, њена светла мека коса, густа и дугачка, коју не |
| букоше је, накитише је...{S} Тражила је јасмин и јоргован...{S} Робиње унеле мирисаве гранчице |
| е долази мирис: мирише јоргован, мирише јасмин, мирише исцветало воће, мирише росна трава...{S} |
| абланима око зида и с читавом честом од јасмина, где би се лако скрио човек, и крио за дуго.</p |
| и опет ветрић душе!{S} Славуј у лугу од јасмина удесио још лепше песму!{S} И гугутке се избудил |
| а поветарац; славуј је удесио у лугу од јасмина слатко-тужну песму...{S} Песма се чује, из дале |
| ан...{S} Робиње унеле мирисаве гранчице јасмина и јоргована, а мајка је то, својом руком, намес |
| утапкана земља; а мајка наредила те се јасминова честа посекла; све се пребацило преко високе |
| нама, лимунима и неранџама, и ружама, и јасмином, тај чаробни град Фати-султан оставља онда кад |
| лима, испрва као свици по ливади, после јасна, и много као у ноћ што се зове <hi>Кадр-Лејле</hi |
| о!...</p> <p>А једно вече, појави се на јасно-плавом небу топличком пун месец.{S} Ваздух је бла |
| олитву.{S} У ниској готово празној соби јасно се разумевало с материних усана <hi>Аллах-екбер</ |
| ејмени, да што пре отиду у Топлицу, под Јастребац, да му доведу мула-Халима, то јест, да му каж |
| м те, Садије-ханум, ђозум...{S} Иди под Јастребац...{S} Исмаил ће на ату у ђурђевску зору...{S} |
| се зачу силна вриска; одјекнуше брда и Јастребац.{S} Мула га нежно омилова, попљескав га по та |
| лла!{S} Аллааа!</p> <p>Одјекнуше брда и Јастребац:</p> <p>— Алла!{S} Аллааа!</p> <p>Приведоше м |
| м, а ат није вриснуо, да одјекну брда и Јастребац, <pb n="96" /> јер је осетио да не носи на пл |
| маил ходио; што ће упирати очи у високи Јастребац, у засејане брежуљке у које је Исмаил очи упи |
| стрепца помаман ветар: у бело се облачи Јастребац, и брда и долине, и увија се у бези покров бр |
| него као у бунилу, у полусну...</p> <p>Јастребац јој није планина, него џин, џински цар, кога |
| сарај, коју је обасјало, сву, сунце, од Јастрепца, око које су џамије, висока минара с кандилим |
| ужно се превија голо дрвеће, јер духа с Јастрепца помаман ветар: у бело се облачи Јастребац, и |
| Исмаилове сестре, упире очи у месец над Јастрепцем, што је обасјава, и кроз борове гране сипа с |
| врху <pb n="68" /> пошумљена брега пред Јастрепцем, и уздисала је, и ронила је сузе низ бледе о |
| кроз отвор тахтаривана на врх брега под Јастрепцем, увијена у бели покров, а она се залеђена су |
| } Ох, мајчице!{S} Носите ме на брег под Јастрепцем, за Алахову љубав!...{S} И тамо је ваздух са |
| лине, и увија се у бези покров брег под Јастрепцем на чијем је врху гроб Исмаилов; беле се кров |
| о, ни сама не зна куд, на онај брег под Јастрепцем, увијен у бели покров, може бити? или некуд |
| , и слободу туђу; ми овде у Топлици под Јастрепцем не.{S} А коњ, а во, а човек — у њих све једн |
| е — мртвачки сандук; конак на брегу под Јастрепцем — гроб.{S} Фати би лакше.{S} Зна она, муслом |
| о како скоро није.{S} Наваљена на један јастук, вунен, у куту одаје, седи Фати-султан, а према |
| е, па кад не могаде, завали се, опет, у јастуке и радосно поче:</p> <pb n="139" /> <p>— Снила с |
| сад заливене кишом, на чупаву ћилиму и јастуку сеном напуњену лежи Фати-султан; лежи наузнак, |
| лужбу свету...</p> <p>На једном шареном јастуку, напуњеном сламом, седи мула-Халимовица: обухва |
| мајка је то, својом руком, наместила по јастуку око кћерине главе, по јоргану...{S} Мирис...{S} |
| лепа, као да је заспала.... коса се по јастуку просула.... јорган јој доле, код ногу; једна но |
| сафир-одаје сложени су душеци, јоргани, јастуци, све свила и кадива, све везено златом.{S} У дн |
| ; све свила, све кадива, душек, јорган, јастуци, све извезено златом.{S} Ту су јој постељу роди |
| нај кроз који је однета Фати-султан.{S} Јастуци крај прозора мокри, и застирка на миндерлуку, и |
| ед ње кутија с дуваном; још испретурани јастуци где су оне с девојачке стране спавале; још нису |
| о лепо намештен скупоценим застиркама и јастуцима из Смирне, завесама из Дијарбекира, персијски |
| !{S} Пушка ти, пушка ми.{S} Јатаган ти, јатаган ми.{S} Ама то нећемо за дуг што ми дугујеш, за |
| де на мегдан!{S} Пушка ти, пушка ми.{S} Јатаган ти, јатаган ми.{S} Ама то нећемо за дуг што ми |
| ваки час <pb n="109" /> им пада рука на јатаган или јабуку мале пушке...{S} Зубато сунце појави |
| .{S} Мула не доврши, него метну руку на јатаган, па устаде.</p> <p>Паша скочи, и таман да пљесн |
| ај, па наместио ваздан кићене пиштоље и јатаган; метну на главу нов ћулав и тунус фес.{S} Затур |
| у; од сунчева зрака причини му се мулин јатаган; од жубора шадрвана шапат љутих Арнаута.{S} Скл |
| ла сестра његова.{S} Силај, па у силају јатаган и две мале пушке пећанке, са сребрним јабукама |
| спремају за „кавгу“, пуне пушке, оштре јатагане.{S} И није дирао никога; али ко њега дирне, те |
| сто онакажена, загледају пушке, гледају јатагане.{S} Млади хоће у Прокупље, да убију Шемси-пашу |
| соке куле мула-Халимове, а прошарани су јатима врана, што с маха на мах прхну, гачући, као да с |
| е, те се стресе снег и прхне преплашено јато врана, гачући.</p> <p>Уђоше у Прокупље и пођоше ње |
| ху скупили да гледају бој петлова.{S} И јахао је каткад, али не на ату, него на једној дивној м |
| зиме имаћеш ђул, Бал-бејова уста...{S} Јахач као пустињски Арапи, нишанџија као Алах: у нокту |
| ка као девојку, па га не пушта.{S} Није јахач, није стрелац, али је мушко, младић, па би му теш |
| ђанима, па све чешће пуцају мале пушке, јаче бубњају бубњи и пиште зурне...</p> </div> <pb n="1 |
| {S} С маха на мах припуцају пушке...{S} Јаче кларнет пишти.... бубњи се и зурне чују чак из дал |
| је то, Исмаилов, дисање, тако јако, све јаче, као да су се скупили око ње сви ноћни дуси...{S} |
| ух је то, Исмаилов, мирис тако јак, све јачи, као да је ту башта онога света...{S} Из онога сах |
| ари Арнаутин и псује Шемси-пашу, а мула јаше напред оборене главе.</p> <p>Мула смућен, Арнаути |
| имиџије, вичу; њачу магарци; једно Туре јаше магарца искићена врбом толико, да му се само уши в |
| и, на коњићима Арапи, на камили кадуна: јашмак јој све лице сакрио, а очи, плаве као зумбул, пр |
| ивала с главе, а камо ли фереџу; смакла јашмак с усана, окренула се к Фати-султан па јој, пушећ |
| мулине кћери, метнуше јој на лице бели јашмак, па изиђоше; уђоше људи:{S} Фатин пуномоћник, св |
| ња, и хоће да је поведе...</p> <p>— Дај јашмак, Зулфи, да покријем главу, дај бројенице: на хаџ |
| } Мајка седи према њој, забрађена белим јашмаком онако као кад се Богу моле, с бројеницама; про |
| лује: а Лесковчанка, притискујући белим јашмаком место на грлу где су били Арнауткини секутићи, |
| ћ су с абдестом готове, па се забрађују јашмаком, приносе бројенице, простиру серџаде, у авлији |
| овори ни шта која хоће; траже бошчице с јашмацима, с хаљинама за дан, па никако да их нађу.{S} |
| пашину.</p> <p>— Мерхаметли (милосрдан) је, Алла’! жали куче, жали маче, те неће ли човека?{S} |
| најпосле паша рече:</p> <p>— Ама, море, је ли истина да си ми ти <hi>украо</hi> снаху?</p> <p>— |
| то понизно изусти:</p> <p>— Мула-Халим, је ли истина да си ми ти <hi>однео</hi> снаху?</p> <p>— |
| га паше из Лесковца, једно јутро, рано, је изишао дугачак <pb n="132" /> караван: коњићи, магар |
| молим те..., хоћеш да питаш хафуз-бабу: је ли истина да у шта ко умре, у томе га виде на оном с |
| д једанпут.{S} А једанпут <pb n="15" /> је убила из дугачке пушке медведа, кад је с планине, по |
| па јој каза шта је и како <pb n="75" /> је, код кога је Фати-султан, да је кадуна другога и ако |
| орио се гроб...{S} Збацио <pb n="69" /> је Исмаил са себе бело платно...{S} У руху је у коме га |
| срамоте сад под старост — <hi>бесу</hi> је дао...</p> <p>Али уместо Шемси-паша „Дангалија“, при |
| д плаћа све село где је крв учињена.{S} Је ли?...{S} Овде би требало сав град да плати, Прокупљ |
| од другога, баба ти каже.{S} Твој баба је хафуз, и био је имам красне Аја-Софије; зна сав муса |
| Узе руку, белу, меку као паперје, каква је, по његову мњењу и памети, само у оних кадуна које с |
| Склопише се уморне зенице.{S} Исмаилова је сестра однесе на шиљте, па је милује, љуби, повраћа |
| уле.{S} Сад чаршија није прошарана, сва је затворена; Турци су, и Срби, са својима код куће, Ар |
| мула-Халима, то јест, да му кажу, е га је поздравио Шемси-паша, да му дође у прокупачки сарај. |
| е бело платно...{S} У руху је у коме га је живога гледала...{S} Леп!{S} Даје јој бесу да неће н |
| , то могу; не могу бео образ.{S} Сам га је на комар турио и изгубио.{S} А за каљаво чело и катр |
| /p> <p>...{S} У Топлици је.{S} Код њега је, с њим дању, и ноћу, у кули, и у овој ливади, на мес |
| јатска крв, хтео је својега друга, кога је био петао „победилац“, ножем посред срца, да га од т |
| , Турчин, комшија Фатина оца, пред кога је Фати девојком излазила развијена као пред оца.{S} И |
| та је и како <pb n="75" /> је, код кога је Фати-султан, да је кадуна другога и ако није од њихн |
| о било.{S} Кад му мајка казала код кога је Фати-султан, плакао је као женско; а после се стидео |
| белим чаршавима преко пупих бисага, да је обиђу, и да јој донесу понуде.{S} Пуни рафови понуда |
| она га дочекује крадом, иза кафеза, да је нико не спази; дочекује га с осмехом, испраћа га са |
| у, стеже Исмаилову сестру око врата, да је удави.</p> <p>— Фати!{S} Фати!</p> <p>А као одјек и |
| инуше; Фати, онако болна, склања се, да је не виде људи с откривеном главом, без фереџе.</p> <p |
| иној кули.{S} Звао је њена оца јуче, да је види, и да је утеши...</p> <p>— Како утеши?{S} Веле |
| л оде мајци, поче да се око ње мази, да је испитује. „Кад би нешто мајка рекла: просићемо ти Фа |
| оворити.{S} Каже Фати-султан-хануми, да је до овога часа била и Џафер-бејова и мула-Халимова, а |
| тан-хануминој мајци, или да је теши, да је подсети на к’смет, на Алахово Писмо, то јест да нико |
| аволови синови, окренуше коње к њој, да је прескоче...{S} Прегазише је, па продужише пут, не ос |
| "75" /> је, код кога је Фати-султан, да је кадуна другога и ако није од њихна сина пуштена, и, |
| ово би готово, пашиница пусти глас, да је свакој жени, без разлике вере, слободно доћи и видет |
| адости, а уздржава се, крије радост, да је мула не опази, да се не покаје.{S} А како да се не р |
| а к вратима, изгледа ханум-ефендију, да је подвори...</p> <p>Прилупа капак један, прозорски, а |
| Материн јединац, одрастао у харему, да је увек мајци пред очима.{S} Сад је ушао у седамнаесту, |
| бејаше ништа учинио.{S} После се чу, да је тај Арнаутин син једнога старца досељена после српск |
| {S} Фати лежи наузнак и смеши се.{S} Да је ово смешење видела мулина кћи, не би знала да ли је |
| д Фати-султан оставља онда кад треба да је у њему...; велика је, девојка.{S} Родитељи греше, де |
| овек него жена кад не може од Турака да је отме, полудео.{S} Из Власине је, а никад од тада ниј |
| ван као тепсија.{S} Јер она је знала да је Фати-султан била венчана, да јој је погинуо младожењ |
| ма, с миздраком...{S} Ја сам мислила да је то Исмаил; а оно...{S} Хедрлес (Св. Ђорђе)...{S} Бла |
| кузум, твоја прилика.{S} Ти си чула да је...{S} Алах зна ко је убио мулина сина.{S} Душмани об |
| вети женска...{S} И мајка, вели, зна да је Исмаила млада и зелена испратио на онај свет, без не |
| ви?{S} Или да је била при свести, па да је одговорила пуномоћнику да неће за пашића?{S} Али как |
| истина лудо питала.{S} Нарочито виде да је лудо питала кад се заљуби...</p> <p>Виде једнога мла |
| о се тога не сећају, или што се боје да је не расвесте и не подсете на њене јаде.</p> <p>Нити р |
| не, Фати-султан.{S} Сестра ти казује да је то красна девојка, и лепа, па смо се мула и ја разго |
| е трља очи, и гледа: чисто не верује да је толико заспало, те да не осети ово од шта се морала |
| године оженио, умре преклани; и веле да је хтела постати мајком).{S} Кад стаде сатирати сакагиј |
| , за то што је много охола, јер веле да је од краја „видела“, не би имала велики нос, то <pb n= |
| гробари, не сећа се.{S} И не сећа се да је икад досад чуо Мане Кукувију у својој махали, а сад |
| и, над својим добром нариче; жури се да је што пре код своје куће, макар изгореле, крај својих, |
| асова кад је човек луд, а чини му се да је паметан.</p> <p>И досад су се Арнаути бунили, и то п |
| ил чучи пред њом, подигао руке, хоће да је загрди а не може, онај га свет гледа; и она диже рук |
| тре јој ћилим и шиљте робиња, и хоће да је поведе...</p> <p>— Дај јашмак, Зулфи, да покријем гл |
| И најзад, дахну душом, јер му јавише да је мир! нема Арнаута по друмовима, ни у Прокупљу; мир.. |
| чана, да јој је погинуо младожења, и да је она остала <hi>слободна</hi>.{S} Толико знала.{S} Ма |
| Звао је њена оца јуче, да је види, и да је утеши...</p> <p>— Како утеши?{S} Веле полудела, од с |
| ..{S} Али тај исти мула признао је и да је хајдук, да ми је украо снаху.{S} За мулима сина нема |
| „Исмаил“ застаје јој у грлу.{S} Види да је Фати весела, да једва чека да пође, те час-по тужно |
| није ни у малој задевици, а камо ли да је коме крви дужан.{S} То је неко из града.{S} Наћи ће |
| ?{S} Часна реч у Арнаута.{S} Знаш ли да је Арнаутину више једна беса, него Турчину, опрости, ст |
| елејисана</hi>; а по руху су познали да је из куће богате.</p> </div> <pb n="38" /> <div type=" |
| о пешкир, па се смакао, те су видели да је <hi>телејисана</hi>; а по руху су познали да је из к |
| њем Фати-султан-хануминој мајци, или да је теши, да је подсети на к’смет, на Алахово Писмо, то |
| ћ, и онда...{S} Да га остави?{S} Или да је била при свести, па да је одговорила пуномоћнику да |
| да у ту бледу звезду, па јој се чини да је то њена звезда.{S} Јутрос ју је пуномоћник питао пре |
| би некога убила из пушке, па се сети да је се и празне боји.{S} Би јој мило што се не расрди ка |
| тражи звезду своје невесте, верујући да је њена звезда најлепша, најсветлија, кад је она онолик |
| а мајка прекиде молитву, заборавивши да је то велика грехота, па полете кћери у одају.</p> <p>А |
| га.) Потамнела, земља је попала, као да је годину дана сунце није видело, <pb n="41" /> као да |
| и-султан лежи мртва, лепа, лепа, као да је заспала.... коса се по јастуку просула.... јорган јо |
| ти, а он испрва ништа не разуме, као да је пијан, или луд; па се прибираше, полако; и освести с |
| аилов, мирис тако јак, све јачи, као да је ту башта онога света...{S} Из онога сахана пало је с |
| па дању тумара турским махалама као да је тражи, и ћути: а ноћу виче.{S} Двадесет осам година |
| , и погурен: чисто човек не би рекао да је то онај старац што пре неколико месеца украде девојк |
| у, кад је на свет дошао.</p> <p>Како да је теше?{S} Да јој је кћи умрла, да јој се зна гроб, и |
| спреме, кад би се понова свадбовало да је готово; а кад се врати, па јој каза шта је и како <p |
| -ефенди хоће сама да кува каву, тамо да је пије и да гледа кад јој облаче и гиздају снаху,“ гов |
| ни шездесет ни педесет; рекле бисмо да је од двадесет пет лета, да му није брада бела, дуга.</ |
| је, али не уме, и не сме, јер је чуо да је грехота радити што по обрасцу јединога Алаха.</p> <p |
| о више рода, више каменица...{S} Јер да је, кћери, истина, било би до сада сведока.{S} А где су |
| Исмаила.</p> <p>Данас се пронео глас да је убица Шемси, паша лесковачки! „Ама зар баш сам паша? |
| дуг, ево где направи други, проклет да је“!...{S} Лаже, лаже, и опази где се граја стишава, пр |
| ј прете, него слага: „Шемси, проклет да је! убио Мифтар-агина сина...{S} Још није платио један |
| јој мулина кћи и хвата је под мишку да је дигне.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, сунце: дође врем |
| к: ту да јој „падну“ оба венчања, ту да је испитају, ту да се изврши понова венчање... све да б |
| па да јој падну она два венчања, ту да је испитају, ту да каже хоће ли код муле, или да дође њ |
| тамбол, женска главо?!{S} Зар мислиш да је Војњацима Стамбол далеко?“ „Е ја друго не знам...{S} |
| каза Фати-султан е ће на испит, од тада је весела, сваки час се за понешто смеје, и устаје, ход |
| а, лепа Фати-султан-ханума мирна; бледа је као свећа или као једна звезда коју, од Исмаилове см |
| на кћерино чело, узме је за руку, гледа је у пуне туге очи, што се стакле од залеђених суза, у |
| ашти његовој, Фати-Султан...{S} Од рода је султанова, зато је зову <hi>султан</hi>, то јест при |
| егову Бал-беју.{S} За Бал-беја ће; ружа је за булбула...{S} И то венчање умним оком гледа, па с |
| рочито кад хафуз није при себи: бекрија је бивши имам Свете Софије да му је мучно наћи пара.{S} |
| То јест, нашле су их, али не знају чија је која.{S} Своју фереџу узима, а не познаје је; бошчиц |
| а носи?</p> <p>— Конопце.</p> <p>— Која је та ханума на камили?</p> <p>— Лејле, Лејле-ханум, ша |
| ре као по небу звезде, као кандила која је природа и доле припалила душама невино изгинулих, шт |
| олко, али се чудим својој нени.{S} Моја је нене Арнаутка.{S} Колико сам пута гледао, кад сам би |
| биња ударише у вику, али доцкан: човека је с невестом нестало...{S} На вриску и <pb n="35" /> в |
| сам, и смислила сам да...</p> <p>— Нека је хаирли (срећно)!</p> <p>— Да зовеш, очни ми виде, па |
| иша, кријумчарећи, праха и олова: „нека је све готово, ако се паша посили, па опет пусти онакав |
| онда кад треба да је у њему...; велика је, девојка.{S} Родитељи греше, деца испаштају...</p> < |
| м заварава, себе више не може.{S} Мајка је љуби, а она:</p> <p>— А, а!{S} Нов тахтариван мој, б |
| е гранчице јасмина и јоргована, а мајка је то, својом руком, наместила по јастуку око кћерине г |
| авићеш мајци, иншалла’!...</p> <p>Мајка је узе љубити, да сакрије сузе, јер ако њу још надом за |
| аши крв мулина сина?</p> <p>— Стамболка је рођака цару царева.{S} Шемси има сина, млада, красна |
| ве</hi> Исмаил је, мој брат“, толковала је сестра и љубила Фати-султан, плачући с њом за дуго.< |
| у Прокупљу, већ читав месец.{S} Гледала је све то она умним очима два месеца, а после, молила д |
| усан...{S} Сан је сад...</p> <p>Заспала је, на грудима Исмаилове сестре, али опет Исмаил.{S} От |
| је Фати-султан, излази из ње; разабрала је шта је, те се грухне у груди и с дадијама говори шап |
| мљена брега пред Јастрепцем, и уздисала је, и ронила је сузе низ бледе образе...</p> <p>Враћала |
| аго, са сиротим нежно.</p> <p>Прошетала је каткад, а ни с једном није проговорила, пак ни једну |
| у срећно доба Фати скројила.{S} Пуцала је из дуге пушке, <pb n="60" /> веле, у петнаестој годи |
| овраћена у живот и мало разгаљена узела је дворити мулу, као оца, или онако стара човека; прино |
| а толкује их срце сестрино:{S} Исмаила је Шемси-паша убио.{S} Помиње јој привиђење.{S} Сваке н |
| сина!</p> <p>— Ако није одведена, била је венчана.</p> <p>— Јазук!</p> <p>— И баш је сам украд |
| Кад сам је венчао са својим сином, била је <hi>бош</hi> (слободна).{S} А сад?...{S} Јазук!{S} Ј |
| чоперна, смелих погледа као мушко; била је са Шемси-пашиницом у јенђебулство, и видела, то јест |
| а му је трипут одговорила: хоћу, и била је тако мирна.</p> <p>— Фати-султан не зна шта ради, и |
| } Обукоше је, накитише је...{S} Тражила је јасмин и јоргован...{S} Робиње унеле мирисаве гранчи |
| ред Јастрепцем, и уздисала је, и ронила је сузе низ бледе образе...</p> <p>Враћала се на исте м |
| ишта нису имали с мула-Халимом, плашила је његовим именом сина, кад је био мали, а и сама га се |
| Халима, да их видиш напоредо...{S} Мула је човек, то је истина, ама није муж...; муж је само по |
| шао у Ниш с топличким јабукама.{S} Мула је Арнаутин, али да се обазре и виде шта учинише ови ђа |
| доноси ат сина њезина...</p> <p>И мула је протумачио вриску ата како ју је ваљало протумачити, |
| о од обести, већ из освете.{S} Јер мула је дао бесу сам себи да ће паши срамоту за жалост...</p |
| мимо њене кафезе, и <pb n="79" /> чула је да су њене другарице узвикнуле е су му очи зумбул, е |
| , да не нападне кога.) Потамнела, земља је попала, као да је годину дана сунце није видело, <pb |
| ада није ишао стиже у Прокупље.{S} Суља је видео пашу, и кола с пашиним харемом, и пратњу.{S} В |
| Топола висока, и у лето пуна лишћа, ама је само гледамо; јер зашто бисмо на њу каменицама?...{S |
| Турци доћи по невесту.{S} Међу јенђама је свекрва, пашиница.{S} Насред ћошке је бакаран мангал |
| тозлуци...{S} Прибила се уз кафез, сама је, слухти, дршће... зажариле му се румене јагодице, пл |
| већ робиње, и беле и црне.{S} С првима је, по мњењу „правих турских племићка“, хануми од <hi>о |
| ше цветало воће...{S} А од пре три дана је у соби из баште, одакле кроз прозор види капиџик мул |
| д песма чује.{S} Тишина.{S} У мусломана је обичај да поштују тугу ближњега, да не певају кад им |
| ј, у великој, али ниској одаји наложена је пећ земљана, с крчазима; па ту је и мангал пун распа |
| к себи, још блеђа, још жућа.{S} Мулина је кћи љуби и милује: а Лесковчанка, притискујући белим |
| што нису звате њену сину у сватове, она је пресудила, е нису ни њенога друштва достојне, а камо |
| } Сестра није умела да му је опише; она је лепша; шта је он данас својим очима гледао!{S} У зан |
| ан...</p> <p>Ђурђев дан је сутра, а она је у постељи, свиленој.</p> <p>Лежала на миндеру, лежал |
| песме, како је слатка та туга!{S} И она је ту исту тугу осетила, као Лејле, Лејле-ханум...{S} П |
| , сва у бело, личи на љиљан.{S} А и она је као љиљан, чиста је, чисте јој очи, којима се чуди А |
| шла чинио раван као тепсија.{S} Јер она је знала да је Фати-султан била венчана, да јој је поги |
| с ње чита шта јој је писано.{S} Јер она је права мусломанка, па верује у судбину, у <hi>Алахово |
| џилук...</p> <pb n="136" /> <p>И робиња је одведе тамо, а она седне на мекано шиљте: провлачи б |
| 19" /> како би узео лептирова крила, па је метну на свој образ.{S} Како би и њу ижљубио, а не м |
| вчанка, устајући, и исправљајући се, па је ухвати под другу мишку.</p> <p>Све су три уз врата.< |
| Исмаилова је сестра однесе на шиљте, па је милује, љуби, повраћа је, плаче над њом и говори:</p |
| >; а понекад се и он с њом затворио, па је тамо плашио, откидао од једнога старога дишћурка сам |
| штена.{S} Живела с овим другим мало, па је први тужи.{S} Кад изиђе пред суд, падоше јој оба вен |
| о оно њену оцу пред пашом, а час-по, па је тако нежна, разнежи се, и плаче, плаче, нихајући се |
| извади из недара кожну кесу, велику, па је стаде дрешити.</p> <p>— Шта ћеш, пашо?</p> <pb n="13 |
| оша.</p> <p>— Немој...{S} Вежи кесу, па је врати у недра...{S} Нећу за мојега сина крв паре да |
| ануму, а срамота га да им каже.{S} Лепа је...{S} Нека питају своју кћер; она ће и њима казати к |
| ј каици ишарани ситним варком.{S} Стара је готова, али још не устаје, хоће да удари још један < |
| ар...{S} Грли јој вити стас... „Мифтара је затекла у постељи само једна јутарња молитва, мене ћ |
| се постељи дивиле Лесковчанке.{S} И та је постеља враћена из Шемси-пашина конака после њена др |
| ђе време, говори јој мулина кћи и хвата је под мишку да је дигне.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, |
| ја)!</p> <p>Пашиница напала стару: пита је, пита, а она јој не одговара, но је само гледа и пуш |
| е јој оба венчања. „Кога ћеш сад?“ пита је суд. — Ниједнога, одговори она (јер ни код другога н |
| нутом и доста рапавом руком.{S} Не пита је шта је снила, да се она, казујући му сан, још више н |
| е обузе.{S} Куд ће од бруке!{S} Срамота је чак и од слушкиња.{S} Јер што мула узе, не врати.{S} |
| а љиљан.{S} А и она је као љиљан, чиста је, чисте јој очи, којима се чуди Арнаутин, и чисто јој |
| , од Прокупља до мулина села десет пута је снашле и пустиле детиње.{S} Сад лежи обезнањена; над |
| .{S} Шта су конаци, шта су чифлуци, шта је ергела!{S} Да ми је са селамом пратио тапију од Стам |
| умела да му је опише; она је лепша; шта је он данас својим очима гледао!{S} У заносу заборави а |
| -паше има фајду читав вилајет...{S} Шта је Турчин?{S} Лист од јасике.{S} Арнаутин?{S} Од репуха |
| векир, и халка, и дланови.</p> <p>— Шта је?...{S} Ко тако лупа?!...</p> <p>Сејмени.</p> <p>Изиђ |
| готово; а кад се врати, па јој каза шта је и како <pb n="75" /> је, код кога је Фати-султан, да |
| одају, па кад је Фати-султан упита шта је, шта говоре, а она не каза е њој прете, него слага: |
| -султан, излази из ње; разабрала је шта је, те се грухне у груди и с дадијама говори шапатом.{S |
| доста рапавом руком.{S} Не пита је шта је снила, да се она, казујући му сан, још више не уплаш |
| ују према прозору...{S} Досетише се шта је, то јест да им је неко украо невесту.{S} Вриска жена |
| .</p> <p>Још јој људски и не казаше шта је, а она чупа косу, гребе лице, грува се у груди и вич |
| ега убио, бесу ти дајем.{S} Знаш ли шта је то беса?{S} Часна реч у Арнаута.{S} Знаш ли да је Ар |
| не зна ни где је, ни ко је она, ни шта је питају, ни шта одговара?{S} И радили су преко закона |
| знам онако, напамет, па за то знам шта је небо, земља, рај, пакао, анђели, <pb n="16" /> ђавол |
| И Ахмед-хафуз се пробуди, па кад чу шта је било, истрезни се; распитује куд оде непознат пљачка |
| е на шиљте, па је милује, љуби, повраћа је, плаче над њом и говори:</p> <p>— Аман, султанијо!{S |
| ли кћер, одговара јој, теши је, подсећа је на „к’смет“ и на <hi>Алахово Писмо</hi> и казује да |
| 1"> <head>XI</head> <p>Ахмед-хафузовица је седела у Топлици по за дуго.{S} Залуд је кћер тешила |
| уле кад је жени и кћери рекао: „Топлица је близу, ако се <hi>моја</hi>, после Алахове најстариј |
| адне — врло је смешно“.</p> <p>Пашиница је знала добро ту турску пословицу, а није се ње ниједа |
| ead> <p>Дакле свршено је.{S} Шемси-паша је на чисто; али му је сад сто пута горе, већи стид, ср |
| им за Арапе...{S} За џак:{S} Шемси-паша је, може бити <pb n="133" /> послао по шаир-девојци и а |
| > <p>— Ћути!{S} Ко сме о томе? <hi>Паша је</hi>, није маскара.</p> <p>— То јест, глава.{S} Али |
| Цариград, па му је лако...</p> <p>Паша је сам, сваку ноћ, до глухо доба; седи на једној отворе |
| а, дотерује, очекује невесту, нестрпљив је; осећа где јој се син радује, па и њу обузима све ве |
| ах; тако у младости, тако сад.{S} У лов је полазио само на вуке. „Ни на њих не бих, говорио је, |
| је убила из дугачке пушке медведа, кад је с планине, по грдном снегу, сишао у село.{S} Нене ми |
| њена звезда најлепша, најсветлија, кад је она онолико лепа, онако светла.{S} Сестра није умела |
| ом, плашила је његовим именом сина, кад је био мали, а и сама га се бојала; а камо ли сад.{S} К |
| Тако, тако, пријатељу.</p> <p>— Е, кад је тако, носи му селам: од мене нека не дрхти његова ха |
| види, све чује, кад даде пуномоћје, кад је венчаше са мном, с поглаваром арнаутскога племена Во |
| рањскога паше кћи у Лесковац, зими, кад је снега доста, кулучи раја, разгрће снег, да невеста и |
| гаде.{S} И чиме ли га, Алла’ удари, кад је рана оволика?“ Пролазе људи и мисле; а ето ти је јед |
| S} Али како ће оне баш све опазити, кад је у „светло лице“ никако не гледају, није ред, већ одг |
| оворити, кад јој паша није говорио, кад је и од ње крио као и од туђинаца...</p> <p>Јутро је: с |
| тишином.{S} Ману су Турци, одавно, кад је био млад, момче за женидбу, украли и потурчили девој |
| је писано прстом Алаховим по челу, кад је на свет дошао.</p> <p>Како да је теше?{S} Да јој је |
| а мужа, по закону; не може да..!{S} Кад је питају за кога ће „За Бал-беја“, одговориће весело.. |
| на причу <hi>Јарац и Вук</hi>...{S} Кад је оно ударио рогом јарац вука, опростио му вук, али ни |
| још кука за њом и прети Турцима.{S} Кад је најлепша месечина највише виче, а тишином разлеже се |
| угџија, једно момче арнаутско.{S} А кад је већил пошао, мула га испратио до преко прага!{S} Шта |
| дости грохотом.{S} Виде: има часова кад је човек луд, а чини му се да је паметан.</p> <p>И доса |
| не направи оно што направи.{S} Ама кад је било, хајде се са Шемси-пашом измири.</p> <p>Мула из |
| брата јединца...{S} Уђе у одају, па кад је Фати-султан упита шта је, шта говоре, а она не каза |
| } Тако, пашо, пријатељу.</p> <p>— Е кад је тако, слушај, не срди се, ево...{S} И извади из неда |
| е; синоћ су и слуге и слушкиње чуле кад је жени и кћери рекао: „Топлица је близу, ако се <hi>мо |
| у мулину оку пламена што буктијаше кад је ишао Шемси-паши први пут, и кад диже буну с претње и |
| дахне, и кад јој коју нежну каже, и кад је руком омилује...</p> <p>И праштала му.{S} Украо ју ј |
| у, у одају где му кћи лежи мртва; и кад је виде, зовну је по имену трипут:{S} Фати-султан!{S} Ф |
| ји.{S} Би јој мило што се не расрди кад је младожења назва назли-Стамболком.{S} Мало поћуташе, |
| ул; видела да су се удариле у груди кад је за угао замакао, али она није ништа осетила, јер Исм |
| узе, не врати.{S} А и како да врати кад је ту венчање!{S} Венчао се с невестом њена Бал-беја! „ |
| је по закону венчати жену с другим кад је није први пустио.</p> <p>И... ожени се старац детето |
| му је он поглавар.{S} Смеје се само кад је врло љут.{S} Кад се некад пред кулом насмеје, грохот |
| ака; па она његова гласина нарочито кад је љут...!{S} Старац, а док му не погибе син, играо се |
| према сваком, што подиже очи к небу кад је когод увреди и узвикује <hi>Алла’!</hi> буди успаван |
| и, али болује, тешко болује.</p> <p>Кад је венчаше с мулом понова, однесоше је мајци, по њеној |
| пу Стамболку..{S} И зацело говори: „Кад је била заволела простога Арнаутина, зар да не заводи г |
| крај њега место, свој хаџилук...{S} Сад је у постељи новој; све свила, све кадива, душек, јорга |
| е дође највећи празник — свадба.{S} Сад је Исмаил-бег видео Фати-султан: једанпут с отлукане, ј |
| му, да је увек мајци пред очима.{S} Сад је ушао у седамнаесту, а до пре три године ишао је у же |
| стало.</p> <p>И наставише:</p> <p>— Сад је Фати-султан у мулиној кули.{S} Звао је њена оца јуче |
| амо ли сад.{S} Кад се мало прибра, стид је обузе.{S} Куд ће од бруке!{S} Срамота је чак и од сл |
| дана ту био, ни јео ни пио, и који год је прошао, на њега се каменом бацио (ко великим, ко мал |
| е се ње ниједанпут сетила.{S} Али откуд је мислила да ће се сплести и пасти, кад јој се пут кој |
| е седела у Топлици по за дуго.{S} Залуд је кћер тешила, залуд јој је помињала к’смет и Алахово |
| ао, и тамо свако чудо видео, мишљаше, е је прво време туге што ватра с пламеном; после, пламен |
| ца, вреле руке, и казује својој кћери е је сутра празник који толико чека, за који непрестано п |
| И ко зна, још би, да се мајка не сети е је <hi>човек</hi>.{S} А ево откуд се тога сетила.{S} Ув |
| ају, говоре; сви стари узеше говорити е је мула дао бесу, па би му они залепили блато на образ. |
| са Замбак-робињом; а у вече рече паши е је време да се хануме крију од њихова Бел-беја — пропев |
| } Док се паша не врати из Прокупља, све је нешто лепо очекивала, све се добру надала, те није д |
| пелу крај ниског а широког огњишта, све је будно; и ашчике, и слушкиње из целе махале, и неке с |
| рука, кад даваше бесу Фати-султан; све је то тако <hi>сестра</hi> наместила, оставила долапе н |
| оћ што се зове <hi>Кадр-Лејле</hi>, где је пуно света, па све лепо обучено, све весело, све се |
| ра и испод левог воденичког камена, где је, од синоћ, селена, копитњака, коприве, расковника, и |
| страх, и узеше се спуштати ћепенци, где је год турски дућан, или српски; арнаутски осташе отвор |
| додиривале земљу, врховима прстију, где је поруб њене антерије дотакао, па тад приносиле прсте |
| од Стамбола с његовим Сарај-Бурну, где је сарај султан-Махмудов, с Атмејданом, где изгибоше ја |
| лудо питаш, Фати-султан- ханум!{S} Где је Алах, ту је и љубав; а кажи један град, или једно се |
| } Зар су се веселиле само ноћас?{S} Где је <hi>Хамам</hi>?{S} Где <hi>Девојачка К’на-ноћ</hi>?{ |
| них груди.{S} Фати говори:</p> <p>— Где је пуномоћник Шемси-пашина сина?</p> <p>— Ево га, одгов |
| су пресвукле, ни робиње.{S} Постеља где је Фати-султан телејисана још је насред собе; још је кр |
| ао и у глави цару поднео, а ево сад где је у глави повлачи, цепа, пали, и пушта пепео према вет |
| па јој сипа у уста кап по кап воде где је олово било.</p> <p>Она још лежи у незнани, а мула тр |
| шти између леха, крај пупољале руже где је ћуп пун воде и ствари с наменом, спремљен за <hi>Мар |
| м, над искићеном јабуком мале пушке где је била Исмаилова рука, кад јој је давао бесу.{S} И врх |
| {S} У заносу заборави ата, заборави где је...{S} У ђердеку је с невестом...{S} Оживеше приче Ми |
| и ханум-ефендију.</p> <p>И на одаји где је невеста прозори широм отворени; на тим прозорима нем |
| ћје за венчање од оне што не зна ни где је, ни ко је она, ни шта је питају, ни шта одговара?{S} |
| не пуше.{S} Чини им се да су у кући где је куга све поморила, па им је жао, тешко, и страх их ј |
| .{S} Крвнину понекад плаћа све село где је крв учињена.{S} Је ли?...{S} Овде би требало сав гра |
| уд ти оком.{S} Дебела глава ни тамо где је десет бројеница речи...{S} Финоћа, то је Шемси-паша; |
| уго.</p> <p>Конак је, нарочито тамо где је харем, врло лепо намештен скупоценим застиркама и ја |
| слони чело на свето место, на место где је Исмаил био, њој о љубави говорио, њено лице прстима |
| ега сина.</p> <p>Трипут уђе у одају где је Фати-султан, и трипут из ње изиђе.{S} Гледа да нема |
| љи узвици; мулина кћи улази у одају где је Фати-султан, излази из ње; разабрала је шта је, те с |
| бити и на земљи као на небу, у рају где је зелених башта, извора, девојака с великим црним очим |
| ежних прстију додирну место на лицу где је Исмаил додирнуо, па их тад љубљаше, много, и страсно |
| прохода; проводи је мимо коњушницу где је пусти ат брата њена; води је по дворишту где му је х |
| да види шта му одговара.{S} Пита: „где је Бал-беј?“ А слушкиња: „С ханум-ефендијом, пашо азрет |
| ебе, кузум...</p> <p>— Ђувенде! прекиде је мулима кћи и лупи је песницом у врат; а сирота Фати |
| ла црни глас: једна стара Арнаутка нађе је у одаји, камо је од страха пала, мртву.{S} Још исти |
| Алахово Писмо</hi> као у Алаха: не може је снаћи друго до оно што јој је писано.{S} Гледа у ту |
| ј засукане, жилаве руке испод леђа, узе је у наручје...{S} Из груди му се оте глас један, радос |
| адуна које се зову <hi>султан</hi>; узе је полако, пажљиво, <pb n="19" /> како би узео лептиров |
| се он стропошта крај своје кћери, и узе је грлити и плакати, видеше да јој се свест повратила; |
| ја.{S} Своју фереџу узима, а не познаје је; бошчицу држи, а тражи је!{S} Неке <hi>синирли</hi>( |
| ијама мулине кћери и сина.{S} Па дадије је остављале, а мула никако, жао му било; или је није о |
| арачану, нарочито Замбак-робињу, и није је пуштао отуд док не обећа да ће се играти с њим <hi>Ш |
| ико, и ништа.{S} Тишина.{S} Крај капије је непрестано капиџика, млада Циганка једна, па чим при |
| везен; први пут је обуо жуте чизме које је добио на дар од скадарскога паше, Арнаутина; поврх а |
| етао; што ће ходити кроз поље кроз које је Исмаил ходио; што ће упирати очи у високи Јастребац, |
| и Јастребац, у засејане брежуљке у које је Исмаил очи упирао; што ће бити близу пошумљена брега |
| ма.{S} И чим дође мало к себи, Арнаутке је покрише фереџом мулине кћери, метнуше јој на лице бе |
| а је свекрва, пашиница.{S} Насред ћошке је бакаран мангал, пун жара.{S} Једна млада Прокупчанка |
| дара печат за њено пуштање.{S} Најпосле је научише две муфтије, да се уда за другога непуштена. |
| путовали су дуго до Прокупља; Прокупље је Ахмед-хафузу досуђено за „сургун.“ На уживање му дат |
| насред чела.</p> <p>— Е, готово, време је...</p> <p>Мајка зајеца...{S} Изведоше је, изнесоше ј |
| -по па метне руку на кћерино чело, узме је за руку, гледа је у пуне туге очи, што се стакле од |
| егован на обалама немирне Мармаре, коме је дала име сама Фати-султан.{S} У ниској, неолепљеној |
| маил ће у зору овамо... на ату, на коме је онда отишао, у оном срмали-џамадану... у белој хаљин |
| ледају у тахтариване, не знајући у коме је кадуна њихова муле.{S} Сад чаршија није прошарана, с |
| рака да је отме, полудео.{S} Из Власине је, а никад од тада није у Власини, него тумара, завлач |
| њена; над њом плаче мулина кћи, а кропе је некаквом водом две старе Арнаутке, дадије мулине кће |
| уз-беј, твој баба, воли овамо.{S} И пре је волео; а сад ти поручује да не слушаш ни овога ни он |
| ц један, крупан, дуге беле браде; за се је бацио кадуну: на лицу јој био пешкир, па се смакао, |
| изнесе из тахтаривана хануму, и однесе је на кулу, па она узе слабим гласом нарицати, кћер јој |
| којим је бејаше за се привезао, изнесе је на кулу.{S} Колико се била препала, од Прокупља до м |
| фузовица; у другом Фати-султан.{S} Носе је Цигани, јер Арнаути, Војњаци, носе само мртву жену, |
| Оба су јој венчања, по закону, пала, те је слободна, и може да понови венчање с пашићем, може с |
| лавара војњачког није узета крвнина, те је освећена крвљу, и то после пола столећа, и више.</p> |
| : по трећи пут питање, последњи пут, те је као између живота и смрти.</p> <p>Одговора нема.</p> |
| } Бујица!{S} Нема мислиш уставе која ће је зауставити.{S} Таласа се, човек до човека, па сви ка |
| рече да ће за Шемси-пашина сина, или ће је привезати коњма за репове...</p> <p>Граја се не стиш |
| к до ђердане...</l> <l>Од акшама љубиће је драго...</l> <l>Док се не сване...</l> <l>Сад ће одл |
| Садије-ханум, мулина кћи, врати, затече је страшну, жуту као лимун, сву уплакану, и тужну, не т |
| SRP19070_C14"> <head>XIV</head> <p>Јуче је дошао мули пашин већил, по у годинама човек, обучен |
| номоћје од ње, па изиђоше...{S} Венчаше је с мулом с мирном савешћу.</p> <p>Мула рече паши, е и |
| — Отворите пенџере.,..</p> <p>Послушаше је.</p> <p>— Врата отворите.</p> <p>Отворише и врата; с |
| мусломанима земзем.</p> <p>Приуготовише је за смрт.</p> <p>— Растанак...{S} Изиђите из собе, је |
| е к њој, да је прескоче...{S} Прегазише је, па продужише пут, не осврнувши се...{S} Кад се посл |
| тин пуномоћник, сведоци, имам; опколише је; узеше пуномоћје од ње, па изиђоше...{S} Венчаше је |
| плици Фати се мало повратила; повратише је у живот материна љубав и ваздух красне Топлице, испр |
| велике, мучне.{S} Обукоше је, накитише је...{S} Тражила је јасмин и јоргован...{S} Робиње унел |
| јој на грло Исмаилов бисер, и накитише је другим накитом, гривне с рубинима, обоци са сафирима |
| е...</p> <p>Мајка зајеца...{S} Изведоше је, изнесоше је из собе.</p> <p>-— Фати-султан, кузум, |
| ки, колико толико Божји људи, и обиђоше је; а други, ђаволови синови, окренуше коње к њој, да ј |
| борбе каткад велике, мучне.{S} Обукоше је, накитише је...{S} Тражила је јасмин и јоргован...{S |
| Кад је венчаше с мулом понова, однесоше је мајци, по њеној жељи; и никад од тада не виде муле, |
| ајка зајеца...{S} Изведоше је, изнесоше је из собе.</p> <p>-— Фати-султан, кузум, отвори уста.. |
| век, то је истина, ама није муж...; муж је само по имену, ааа?“ И загледа се стара у кћерину уг |
| отац био први имам Аја-Софије, и хафуз је, зна напамет мусаф од корица до корица, па и мене уч |
| ветила.{S} Да није било муле, одвели би је у харем пашин, обљубио би јој лице пашић, и онда...{ |
| ику на белу платну, на свили: сликао би је, али не уме, и не сме, јер је чуо да је грехота ради |
| ва.{S} Да се онда мање гордила, било би је сад мање срамота, и не би пролазила кроз одаје као п |
| ушницу где је пусти ат брата њена; води је по дворишту где му је хрт и соко и говори о брату; п |
| зове Фати-султан да се прохода; проводи је мимо коњушницу где је пусти ат брата њена; води је п |
| а не познаје је; бошчицу држи, а тражи је!{S} Неке <hi>синирли</hi>(нервозне) — њих је доста — |
| } Зашто ми украде кћер?{S} И не потражи је од муле, — не смеде, да не ражљути мулу.{S} Бекрија, |
| орка ова оде пут Врање...</p> <p>— Чији је караван?</p> <p>— Ахмеда туџара (трговца).</p> <p>— |
| и пред војском Мурат-пашу, старца, који је много пута стишавао побуњене Арнауте, и увек их брзо |
| ва дана онај који се није трезнио, који је, како причају улазио у бачву, те се у вину купао.{S} |
| нчање... све да буде по оном реду, који је у својој глави одавно, кад се умирише Арнаути, писао |
| ења Шемси-пашина; те један старац, који је трипут у Цариград ишао, и тамо свако чудо видео, миш |
| су затворени прозори, ни онај кроз који је однета Фати-султан.{S} Јастуци крај прозора мокри, и |
| осмехом радости на уснама, са сном који је здрав на јави сањао!...{S} И робињама мило, и мулино |
| ј конака, страх.{S} Да <pb n="88" /> ли је пре пуцао таван и да ли су пси били гробари, не сећа |
| ње видела мулина кћи, не би знала да ли је у Фатину срцу туга или радост...{S} Последњи је погл |
| изговори стењући: „Алла’!{S} Страшна ли је освета твоја!{S} Алла’!“...{S} А јоргован опет мириш |
| А он како се свети, ето.{S} Страшна ли је твоја освета, Аллах! говоре мусломани, са страхом.</ |
| Ђувенде!{S} Ђувендеее!{S} Баш толики ли је јунак Шемси-пашин бакшиш? <pb n="114" /> Ааа?{S} То |
| је задиркивао многу лепу Циганчицу, али је још „гонџе-лале“...</p> <p>Никад није видео Фати-сул |
| пушта.{S} Није јахач, није стрелац, али је мушко, младић, па би му тешко било у харему, да није |
| да... да ми те не урекну...</p> <p>Жали је мајка, да се не мучи мажући ивице очних капка сурмом |
| ављале, а мула никако, жао му било; или је није остављао, што му је њу његова кћи, полазећи, ос |
| ad>X</head> <p>И тако, Фати-султан мули је кадуна.</p> <p>Кад размота дугачак појас којим је бе |
| и мула признао је и да је хајдук, да ми је украо снаху.{S} За мулима сина нема сведока: за моју |
| шта су чифлуци, шта је ергела!{S} Да ми је са селамом пратио тапију од Стамбола с његовим Сарај |
| пријатељу, учинио, и нека Алах да да ми је за вајду.{S} Ти, мула, пријатељу, чуо сам, хоћеш још |
| нпут, твој савет.{S} Паша Шкодралија ми је као отац, воли ме, јер ме мој отац, његов друг, на с |
| љено.</p> <p>— Тако, пашо.{S} Кадуна ми је Фати-султан.{S} Ту беше пуномоћник, ту сведоци, ту о |
| чучао он, Исмаил...{S} Аман!{S} Како ми је било онда, Зулфи; а сад!...</p> <p>— Кс’мет (судбина |
| оставио.{S} Кад сам млад био, често ми је писмо праћао, учио ме, световао ме, и говорио ми: „А |
| својим старијима; а Фати-султан-хануми је он старешина, господар...{S} Грли јој вити стас... „ |
| ину срцу туга или радост...{S} Последњи је поглед пао кроз отвор тахтаривана на врх брега под Ј |
| голо дрвеће, искићено ињем; и последњи је лист одавно опао, откинуо га бесни север, што час-по |
| — Ђувенде! прекиде је мулима кћи и лупи је песницом у врат; а сирота Фати задрхта и уплашено из |
| ро плаћену, дохвати је за рамена, обори је на под, и зари јој беле, оштре секутиће своје у смеж |
| на, млада, красна, Џафер-беја.{S} Шемси је био већ спремио Фати-султан дар, који би јој младоже |
| м фијукањем диже снежну прашину и сноси је с брда у долине, гради сметове, камо би запали и ати |
| енчање</hi>, истина; ама <hi>то</hi> ти је и Џафер-беј, јер ти ниси била пуштеница.{S} Ухо на с |
| > <p>— А, пријатељу, јазук!{S} То ли ти је нож, мој говор?{S} То ли су ти куршуми, моје речи?.. |
| може бити. <pb n="103" /> Мула-Халим ти је <hi>венчање</hi>, истина; ама <hi>то</hi> ти је и Џа |
| а сам човек, па не могу.{S} Него ако ти је воља да чујеш одмах, ја ћу...{S} Мула не доврши, нег |
| волика?“ Пролазе људи и мисле; а ето ти је једна жена, па не могаде да прође, но застаде и пита |
| ковчанку, заиста добро плаћену, дохвати је за рамена, обори је на под, и зари јој беле, оштре с |
| крај ње, метне јој руку на чело, ухвати је за руку.</p> <p>— Ватра, Фати-султан!{S} Грозница?</ |
| виде на оном свету његови...{S} И Фати је као оне, права мусломанка: верује у онај свет, бољи |
| олитву.{S} Нити се од тада свукла, нити је легла; плакала, кукала, бусала се у прси, чупала кос |
| је спремише као за свадбу.{S} Дан смрти је већи празник од дана рођења, и од дана венчања; чове |
| у зору изнова ради? пита мајка, љубећи је.</p> <p>Свесно схвата питање, а бесвесно одговара:</ |
| голубица.{S} И жена му је добра; у кући је, штоно <pb n="9" /> реч, мања од макова зрна.{S} Ади |
| бњеви, пушке...</p> <p>...{S} У Топлици је.{S} Код њега је, с њим дању, и ноћу, у кули, и у ово |
| ; плаче и грли кћер, одговара јој, теши је, подсећа је на „к’смет“ и на <hi>Алахово Писмо</hi> |
| на мене!{S} А ово што ти казах, обичај је.{S} Ти тај обичај знаш како си сазнао за себе.{S} За |
| и одговора, стара настави:{S} Џафер-беј је млад, видела сам га једанпут у Есма-кадуне...{S} Леп |
| да је Фати-султан била венчана, да јој је погинуо младожења, и да је она остала <hi>слободна</ |
| ошао.</p> <p>Како да је теше?{S} Да јој је кћи умрла, да јој се зна гроб, и да проговоре коју: |
| Њена лепа коса, сад замршена, пала јој је <pb n="59" /> по челу, још телејисану.{S} Па и на ли |
| ти, свако вече гледа: с ње чита шта јој је писано.{S} Јер она је права мусломанка, па верује у |
| шке где је била Исмаилова рука, кад јој је давао бесу.{S} И врховима својих нежних прстију доди |
| не мичу, и робиње не знају више кад јој је бунило, а кад јава.{S} Јер и кад бунца, лепо их глед |
| уго.{S} Залуд је кћер тешила, залуд јој је помињала к’смет и Алахово Писмо, она, по њену доласк |
| омљена, у једном куту оне одаје где јој је кћи „телејисана“, у свиленој дугачкој антерији с кће |
| е сузе...{S} Хита да се наплаче док јој је кћи врх земље; јер кад буде под земљом, уздржаваће с |
| к, само о Исмаилу говори.{S} Његово јој је име на уснама.{S} Не стиди се од мајке више.{S} Пре |
| а није ништа осетила, јер Исмаилово јој је лице било урезано у срце прво, те јој било као она с |
| -ханум...{S} Па јој дође мило, лако јој је, наслони чело на свето место, на место где је Исмаил |
| ружиће се с Исмаилом...{S} Огледало јој је мало, „ биљбиљур“, у мршавој руци, тако белој, с црв |
| : не може је снаћи друго до оно што јој је писано.{S} Гледа у ту бледу звезду, па јој се чини д |
| n="77" /> могла примити хануме, јер јој је у харему син.</p> <p>Затворила момка као девојку, па |
| ил лежи у гробу неосвећен; и трипут јој је поручила, да ако га не освети мушка глава, нека га о |
| та, усана помодрелих, у хаљини коју јој је отац за <hi>Велику К’на-Ноћ</hi> правно.{S} Њена леп |
| а мислити; што ће живети у кули у којој је Исмаил живео; што ће се шетати по вотњаку по коме се |
| огом.{S} Колико је год слушкиња, свакој је понешто наредила, свакој покоју благу рекла.{S} Лепо |
| пим наречјем цариградским:</p> <p>— Мој је отац био први имам Аја-Софије, и хафуз је, зна напам |
| </p> <p>— Тамо сам ја била; у сестриној је башчи чучао он, Исмаил...{S} Аман!{S} Како ми је бил |
| а достојне, а камо ли њој равне.{S} Њој је писано овако, њима онако.{S} Бог дели срећу, а ашчиј |
| ту одаје, седи Фати-султан, а према њој је мајка њена.{S} Час-по, па стара упре поглед у кћер, |
| ти-султан, покреће га поветарац; славуј је удесио у лугу од јасмина слатко-тужну песму...{S} Пе |
| илости зову, Бал (мед), висок је, танак је, очију плавих, трепавица црних, науснице као угљеном |
| рио човек, и крио за дуго.</p> <p>Конак је, нарочито тамо где је харем, врло лепо намештен скуп |
| , пријатељу!{S} Што Шкодра роди и јунак је и паметно је.{S} Ејвала!</p> <p>И испушише пријатељи |
| и сукне јој пламен из очију.</p> <p>Док је Ахмед-хафузовица седела у Топлици Фати се мало повра |
| итељи од милости зову, Бал (мед), висок је, танак је, очију плавих, трепавица црних, науснице к |
| те, и час-по па се покоја угаси; Исмаил је попустио коњу дизгине, пустио га да иде како хоће, п |
| сам изгубила!{S} То <hi>све</hi> Исмаил је, мој брат“, толковала је сестра и љубила Фати-султан |
| RP19070_C3"> <head>III</head> <p>Исмаил је пошао из Прокупља много доцније но други пут.{S} Пош |
| n="113" /> де вене...{S} За садберк-ђул је башча према сунцу; за танку главу танка реч; за тебе |
| како је у нашем танком дину.{S} Дин нам је танак, танак, мрежа паукова...{S} И ја знам, кћери.{ |
| , па он узвикну:</p> <p>— Аман! зар нам је оваква прва забава!{S} Мани се сна, не бој се!{S} Ја |
| ша „Дангалија“.{S} Што ћу му ја.{S} Сам је зарадио то презиме, стекао дангу (ожиљак)...{S} Ха, |
| стио га да иде како хоће, полако, а сам је подигао главу, гледа у небо, тражи звезду своје неве |
| мрт, него ова грдна срамота.{S} Кад сам је венчао са својим сином, била је <hi>бош</hi> (слобод |
| ће бити близу пошумљена брега на чијем је врху Исмаилов гроб; што ће гледати Исмаилова ата; шт |
| ези покров брег под Јастрепцем на чијем је врху гроб Исмаилов; беле се кровови ниских кућа арна |
| <p>Арнаутке, из свих села, чувши да им је болна мулиница, почеше долазити на коњма, с раширени |
| ..{S} Досетише се шта је, то јест да им је неко украо невесту.{S} Вриска жена и писка деце разл |
| у кући где је куга све поморила, па им је жао, тешко, и страх их је.{S} Обилазе хафуз-Ахмедови |
| бу; данас му је било виђење.{S} Овде им је први састанак, а где ће им бити други, Алах зна...</ |
| , увијене у јапунџа као људи; а дице им је умотано до самих очију.{S} Пођоше по неравну друму, |
| а хануме као садањи тапетари; оброк им је био одмор; некад се прошле без оброка, јеле с ногу р |
| тахтариване и пратњу, Арнауте; дошао им је крај муци...</p> <p>Зима.{S} Хладноћа каква скоро ни |
| стој години на једнога кириџију, што им је хтео украсти са ливаде козу музару, коју је она врло |
| hi>Девојачка К’на-ноћ</hi>?{S} У што им је прошла <hi>Мала К’на-ноћ</hi>?{S} У весељу, од вечер |
| </p> <p>Кад размота дугачак појас којим је бејаше за се привезао, изнесе је на кулу.{S} Колико |
| е сплести и пасти, кад јој се пут којим је за пашом пошла чинио раван као тепсија.{S} Јер она ј |
| е смрћу, досудише му „сургун“.{S} С њим је и његова ханума, и кћи, јединица, лепа као руже што |
| као на анадолској страни...{S} Нека мм је конак тамо...{S} Носите ме, за Алахову љубав!</p> <p |
| Ни мало хропца, мало грчења...{S} Левом је руком згужвала танку паучину, чаршав на душеку, испр |
| сака, <pb n="107" /> Цигани.{S} У првом је Ахмед-хафузовица; у другом Фати-султан.{S} Носе је Ц |
| гледа, ни на кога овде не мисли: телом је у Прокупљу, душом у Лесковцу, крај сина, гледа га ум |
| његов, Ђурђев дан...</p> <p>Ђурђев дан је сутра, а она је у постељи, свиленој.</p> <p>Лежала н |
| за отопила и низ образ пролила, и тужан је осмех развукао изгореле усне...{S} Можда су та суза |
| Није више бунило, ни полусан...{S} Сан је сад...</p> <p>Заспала је, на грудима Исмаилове сестр |
| е!{S} А у харему је весеље; Фати-султан је на постељи; лице јој шара једна стара Прокупчанка с |
| час; али, пуста младост!{S} Фати-султан је ипак весела, па и тужну, много забринуту мајку често |
| ко мирна.{S} Али за што?{S} Фати-султан је невеста, а турска невеста мора ћутати, стидети се.</ |
| 070_C2"> <head>II</head> <p>Фати-султан је венчана; и свадба ће јој скоро, чим буде с даровима |
| д оца, много се игра ораха.{S} Страстан је играч ораха, и страсно гледа превртање голубова „на |
| заман! ланац је грдно дебео, причвршћен је великом халком за гвозден клинац...{S} Стара була не |
| амена му љута арнаутка.</p> <p>Арнаутин је висок, и за своје године врло крупан: још мало па ће |
| , и две.{S} Кад сам ја била девојка, он је био бећар...{S} Аман!{S} Висок као селвија, очи му к |
| и ја разговорили и договорили“...{S} Он је ижљубио мајци руку, и „секао“ црни курбан.</p> </div |
| илом недељу, него без њега век...{S} Он је тамо...</p> <p>— Чучук-ханум... мајка твоја...</p> < |
| прве године пошто су је потурчили, а он је још тражи, још кука за њом и прети Турцима.{S} Кад ј |
| лошотиња, тражи помоћ у мене...{S} А он је оном топличком вуку, медведу, и земљак, и друг, и до |
| , чедних као у девојке.{S} Истина, и он је задиркивао многу лепу Циганчицу, али је још „гонџе-л |
| ио леп, колико што је био јунак; а и он је жене волео; женио се седам пута.{S} У двадесет седмо |
| жали маче, те неће ли човека?{S} Али он је, Шемси-паша, Фати-султан, ј’лдз’м (звездо), што дрво |
| је Фати-султан у мулиној кули.{S} Звао је њена оца јуче, да је види, и да је утеши...</p> <p>— |
| игара с топличким момчадма; надскакивао је све младиће из племена кому је он поглавар.{S} Смеје |
| } Савест јој чиста, јер онај глас могао је допрети и до падишахове хануме, а до ње не.{S} Ко ће |
| казала код кога је Фати-султан, плакао је као женско; а после се стидео, пак и од црне и беле |
| , и по читав сат тако остао.{S} Смишљао је, тако, седећи на прагу, како би се осветио мули, и ш |
| е седам пута.{S} У двадесет седмој имао је четири жене (једну у Прокупљу, једну у Дубову, једну |
| м бије!...{S} Али тај исти мула признао је и да је хајдук, да ми је украо снаху.{S} За мулима с |
| Арнаутина; поврх аџемскога шала опасао је силај, па наместио ваздан кићене пиштоље и јатаган; |
| пили да гледају бој петлова.{S} И јахао је каткад, али не на ату, него на једној дивној мазги, |
| у седамнаесту, а до пре три године ишао је у женски хамам, с мајком; до пре две године излазиле |
| ала!{S} И хоћеш, иншала’! јер ево дошао је сат да се и твоја реч чује.{S} Фати, ђозум!{S} Твоја |
| ља много доцније но други пут.{S} Пошао је у ноћ, летњу ноћ, лепу, обасјану месецем, намирисану |
| Фати га двапут видела, на мазги, прошао је мимо њене кафезе, и <pb n="79" /> чула је да су њене |
| кавеџија, један стари Арнаутин, и ушао је трипут његов чибугџија, једно момче арнаутско.{S} А |
| пријатеља, крвника, њој мрскога.{S} Ово је освета.{S} Макар она за њу главом платила, није јој |
| ају, да не би на кога налетео — мноштво је.{S} Што ближе јутру, све чешће завришти Рузиђар (Вет |
| и-султан-хануму не узеше на испит, него је оставише да се одмори и да мисли, да размишља читаву |
| авичан старешина; и <pb n="48" /> много је показивао свој <hi>салтанат</hi>, то јест госпоство, |
| и ту је проговорила азијатска крв, хтео је својега друга, кога је био петао „победилац“, ножем |
| а ти каже.{S} Твој баба је хафуз, и био је имам красне Аја-Софије; зна сав мусаф напамет, и поз |
| си-паша, змија погана, ако искаш, добио је две: ја сам змији размрскао главу, Фати-султан трупи |
| -хафуз, о њему па о њему.{S} Прво, убио је својега чифчију; после, опет тако; после, воли му се |
| Арнаутима на крај изићи?</p> <p>— Убио је мула-Халиму сина, па сад нека испашта.</p> <pb n="46 |
| е; у пољу, камо је Исмаил ходио, спалио је први мраз са сланом траву, и покрио је први снег, та |
| је први мраз са сланом траву, и покрио је први снег, танак, сух земљу; скрили су се свици, не |
| амо на вуке. „Ни на њих не бих, говорио је, кад бих имао овде себи равне, арслане“.{S} Његов фи |
| ми ти <hi>украо</hi> снаху?</p> <p>— Ко је <hi>море</hi>?! цикну мула као гуја љута, а рука му |
| .{S} Ти си чула да је...{S} Алах зна ко је убио мулина сина.{S} Душмани обедили пашу...{S} Паша |
| ву коњу, коњској опреми, и питају се ко је поноситији, младић или ат његов: извија дугачки врат |
| чање од оне што не зна ни где је, ни ко је она, ни шта је питају, ни шта одговара?{S} И радили |
| е младих.{S} Сваки их жали; погађају ко је убио Исмаила.</p> <p>Данас се пронео глас да је убиц |
| отац му стар; има осамдесет, веле, ако је крепак, ако из пушке нишани боље него многи младић.< |
| воре шапатом, све у двоје.</p> <p>— Ако је <hi>ово</hi> истина, како ће грдна пашиница међу дру |
| } Свашта може бити.{S} А Шемси-паша ако је изгубио образ (Вај!{S} Да ме чује!) није и памет; и |
| Како би и њу ижљубио, а не може, и ако је оволико воли; јер то је рука, истина, девојке <hi>су |
| и што је чудновато, и он њу воли, и ако је никад није видео; ради ње сваки дан у Прокупље долаз |
| ка...{S} О, како су лепе те песме, како је слатка та туга!{S} И она је ту исту тугу осетила, ка |
| у мусафир-одаји, час у диван-хане, како је загрејало пролетње, ђурђевско сунце земљу понекад и |
| еке кириџије, и да су од њих чули, како је у свитање <pb n="37" /> пројездио друмом на арапском |
| меном бацио (ко великим, ко малим, како је коме срце било), и он жив, нигде ране, само понека м |
| Мирис...{S} Она се радује...{S} О, како је срећан онај који умире с осмехом радости на уснама, |
| а сав мусаф напамет, и познаје све како је у нашем танком дину.{S} Дин нам је танак, танак, мре |
| недеља, турски пазар, четврти дан како је Фати-султан нестало.{S} Сунце сину, те затрепта по т |
| } Ископаше рупу, закопаше га онако како је суд наредио; и за тридесет девет дана ту био, ни јео |
| ха-ха! насмејаше се буле, први пут како је Фати-султан нестало.</p> <p>И наставише:</p> <p>— Са |
| "SRP19070_C7"> <head>VII</head> <p>Како је украдена Фати-султан, киша непрестано пада, а муслом |
| и да се о њему више говори.</p> <p>Како је Фати-султан нестало, нигде у хафуз-Ахмедову комшилук |
| уге лековите траве, прошлога лета, тако је сад опорави оно што удари Шемси-паши катран на лице |
| о), па се врати мајци слободна.{S} Тако је било, кузум...{S} И твоја ће венчања пасти...{S} Хај |
| Па и на лицу јој још тел стоји, колико је могао остати.{S} Не умивају је, или што се тога не с |
| што ходећи стаје целом ногом.{S} Колико је год слушкиња, свакој је понешто наредила, свакој пок |
| в био.{S} Црна Ђултер пребројила колико је дана до његове свадбе, па толико зрна пасуља метнула |
| своју кћер; она ће и њима казати колико је лепа Фати-султан.{S} А кад из одаје изиђе мула, као |
| десет коња, буле причају.</p> <p>Колико је дарова и спреме види се, што је тим украшавало ове т |
| баци кривицу на душевна човека, толико је колико да пљуне небо.{S} Ама ко пљује у небо, томе п |
| није видео Фати-султан-хануму, а толико је познаје, да би јој могао, чини му <pb n="12" /> се, |
| онога света...{S} Из онога сахана пало је сребро, не, олово на њене капке, очи су се склопиле. |
| етар је удесио жалосну песму.{S} Умукло је блејање оваца, и мукање гојних крава и волова; а над |
| у је.{S} Сунце се тек помолило, а топло је, летње, те се испаравају цветне лехе, заливене и син |
| еда у небо, па се сплете и падне — врло је смешно“.</p> <p>Пашиница је знала добро ту турску по |
| ећ из свих, и што је год за пушку дошло је, па све оружано до зуба, све шкрипи зубма, све тајно |
| на стара Арнаутка нађе је у одаји, камо је од страха пала, мртву.{S} Још исти дан, Арнаути сахр |
| им великим шам-дудом, у хладовини, камо је нарочито направљено за играње ораха, почупана трава, |
| >Отишли су ждрали и ласте; у пољу, камо је Исмаил ходио, спалио је први мраз са сланом траву, и |
| } И тамо је ваздух сам мирис...; и тамо је сунце <pb n="142" /> као на анадолској страни...{S} |
| трепцем, за Алахову љубав!...{S} И тамо је ваздух сам мирис...; и тамо је сунце <pb n="142" /> |
| парчад.</p> <pb n="100" /> <p>— Па ћемо је псима...</p> <p>— Кучку псима, рече један оспичав ду |
| же да ће за пашина сина, на комаде ћемо је.</p> <p>— На оволишну парчад.</p> <pb n="100" /> <p> |
| тра као Черкез, сад јерлија...{S} Писмо је учио код куће.{S} Мало пише, у сарају, код оца, мног |
| ита је, пита, а она јој не одговара, но је само гледа и пушта неке чудновате гласове.{S} Од сил |
| 8"> <head>XVIII</head> <p>Дакле свршено је.{S} Шемси-паша је на чисто; али му је сад сто пута г |
| о под застрвен асуром.</p> <p>Материно је срце разумело какав јој глас доноси ат сина њезина.. |
| S} Што Шкодра роди и јунак је и паметно је.{S} Ејвала!</p> <p>И испушише пријатељи још по три ч |
| а шареном ћилиму и меким шиљтетима пуно је будних, и то готово саме јенђе, и ако ће скоро зора, |
| ова чифлук-сахибије.{S} И ето.{S} Јутро је, рано јутро, дршћу од зиме, али се они први <pb n="1 |
| ..</p> <p>Дође дан поласка.{S} То јутро је Фати била врло весела; и у лицу се мало повратила... |
| крио као и од туђинаца...</p> <p>Јутро је: сунце се родило: не буди се!<ref target="#SRP19070_ |
| го осветиш, гледај да га осрамотиш“, то је чула од оца, више пута, и у њој се мирној и доброј, |
| е десет бројеница речи...{S} Финоћа, то је Шемси-паша; простота, мула-Ха...</p> <p>— Ђувенде!{S |
| м Мораву... удавише се.</p> <p>— Не, то је нека ујдурма.{S} Да се удаве кад Морава има брода гд |
| видиш напоредо...{S} Мула је човек, то је истина, ама није муж...; муж је само по имену, ааа?“ |
| а...{S} И џин, џински цар миче се... то је Исмаил...{S} Чује ход из далека...{S} На глави му са |
| за кукуруз, с великом коњушницом.{S} То је конак мула-Халимов, у коме, одавно, осим послуге гот |
| а камо ли да је коме крви дужан.{S} То је неко из града.{S} Наћи ће га, па да би, овако стар, |
| ано, у ђурђевску зору... по мене...“ То је казала Зулфији, али није мајци.</p> <p>Мајка се нагл |
| не може, и ако је оволико воли; јер то је рука, истина, девојке <hi>султан</hi> али и његове к |
| S} Чим халка на капији, или звекир: „То је улак... дошао ми мула у прокупачки сарај на договор. |
| Султан...{S} Од рода је султанова, зато је зову <hi>султан</hi>, то јест принцеза.</p> <p>А куд |
| гласно мисли, а глас му дрхти, и чисто је промењен, сам га не познаје, чини у се да то неко др |
| у то сузе девојака са седмога неба, што је Фати-султан несрећна.</p> <p>Одмах по Светом Илији.{ |
| аху,“ говори она млада Прокупчанка, што је мало час на доксату каву кувала; а ове, све, скочише |
| ад приносиле прсте к својим уснама, што је значило „љубимо ти скут, ханум-ефенди“.{S} Јер те шт |
| >Колико је дарова и спреме види се, што је тим украшавало ове три одаје десет жена уз припомоћ |
| у Мејрем-хануму до теткине ти куће, што је увек као ат без узде и улара, (жена која нема мужа) |
| ве, урме, поморанџе, нарове, бадем, што је претекло ханумама; једу <pb n="33" /> полако, господ |
| , упире очи у месец над Јастрепцем, што је обасјава, и кроз борове гране сипа сребро на њено бл |
| {S} Покрите га дувком из Топлице... што је Исмаил спремио за моје лице...{S} Овај тахтариван не |
| и развесели.{S} Јежи му се кожа, и што је у души зидао за неколико сата, то Манов глас обори з |
| да из неколико села, већ из свих, и што је год за пушку дошло је, па све оружано до зуба, све ш |
| у, од живота, и од завичаја.{S} Али што је чудновато, и он њу воли, и ако је никад није видео; |
| пушећи, говори, прича, не гледајући што је у кући Шемси-пашина противника; не слушајући шкргут |
| ..{S} Тешко рањена голубица!{S} Тек што је раширила крила, види да не може, склапа их, клоне... |
| ним, кесама кићеним, газовима, оним што је било најлепше у великом Безистану цариградском, и шт |
| ранца, пастушаста ата; али пре него што је пошао, није га додирнуо стрменом, а ат није вриснуо, |
| е, не толико што је био леп, колико што је био јунак; а и он је жене волео; женио се седам пута |
| Жене су га много волеле, не толико што је био леп, колико што је био јунак; а и он је жене вол |
| S} Па још кад дође ред да врати оно што је Фати-султан-ханумино: кад пође читав караван с њеном |
| Лесковчанке, споре племство, за то што је много охола, јер веле да је од краја „видела“, не би |
| ги.{S} Муж јој није причао ни нешто што је, по мњењу Турака, жени за причање, а камо ли овако ш |
| тина за чудо; ама...</p> <p>— Ама зашто је из Шемси-пашина конака, тога дана, пред зору, на зад |
| е домаћин (или домаћица) код куће пошто је сео и одморио се.{S} Пашиница покварила обичај, да б |
| е би видела.{S} Али какав закон?{S} Зар је по закону венчати жену с другим кад је није први пус |
| н; звезде не трепте као мало час; ветар је удесио жалосну песму.{S} Умукло је блејање оваца, и |
| д његове девојке само пепео, ваљда, јер је умрла још прве године пошто су је потурчили, а он је |
| Лесковчанка овако, китила и везла, јер је Садије више не прекида Фати-султан ради; али зачегрљ |
| сликао би је, али не уме, и не сме, јер је чуо да је грехота радити што по обрасцу јединога Ала |
| ви венчање с пашићем, може с мулом, јер је и један и други преко својих пуномоћника тражи.{S} О |
| кну брда и Јастребац, <pb n="96" /> јер је осетио да не носи на плећима весела муду, ни љута, н |
| направљене.{S} Леп, иста мајка.{S} Час је обучен као војник, час као софта, данас као Персијан |
| ад, чује се сух кашаљ, из груди.{S} Час је тужна, час толико замишљена, а час немирна, хтела би |
| а, него брижна, смућена, тужна...{S} Ат је осетио, Арнаути опазили да нема у мулину оку пламена |
| на њене капке...{S} Шушти бор... шапат је то, Исмаилов, дисање, тако јако, све јаче, као да су |
| а тебе, ђозум...</p> <p>— Ђувенде! опет је прекиде Арнаутка, и опет је лупи у врат песницом; а |
| венде! опет је прекиде Арнаутка, и опет је лупи у врат песницом; а сирота Фати сад заплака и тр |
| рима, челенка са смарагдима...: за смрт је спремише као за свадбу.{S} Дан смрти је већи празник |
| а он убио, срце јој за час стаде, свест је остави...{S} Кад ништа нису имали с мула-Халимом, пл |
| н, у чепкенли-гуњ срмом везен; први пут је обуо жуте чизме које је добио на дар од скадарскога |
| жива, и све о Исмаилу говори; и трипут је њој, својој кћери казала, да се још смирила није, шт |
| свекра, говори цело Прокупље.{S} И већ је Фати-султан пред јенђама; погледа у богато одело, ка |
| а почети; сад краја и не види.{S} Тужбу је у глави написао и у глави цару поднео, а ево сад где |
| и се разговарали нешто, дуго.{S} У собу је ушао трипут мулин кавеџија, један стари Арнаутин, и |
| је...</p> <p>И праштала му.{S} Украо ју је, али не да осрамоти њу, не њене родитеље, него њена |
| И мула је протумачио вриску ата како ју је ваљало протумачити, и, са Суљом и Саидом, младим Арн |
| > <p>О, како сад себе воли, зато што ју је Исмаил волео!...</p> <p>А једно вече, појави се на ј |
| чини да је то њена звезда.{S} Јутрос ју је пуномоћник питао пред сведоцима, трипут, хоће ли за |
| , колико је могао остати.{S} Не умивају је, или што се тога не сећају, или што се боје да је не |
| лице.</p> <pb n="65" /> <p>И повраћају је у живот полако мисли: што ће моћи овде слободно и не |
| исмо на њу каменицама?...{S} За кумрију је шарен кафез; за господско чедо конак; за танку су гл |
| ивицама и глеђом као у детета.{S} Очију је црних и крупних, смелих као у човека, чедних као у д |
| антерији скројеној по стамболски, коју је у срећно доба Фати скројила.{S} Пуцала је из дуге пу |
| ликој, дивној као падишахов сарај, коју је обасјало, сву, сунце, од Јастрепца, око које су џами |
| тео украсти са ливаде козу музару, коју је она врло волела.</p> <p>Милује Фати по коси, и замис |
| ви ата, заборави где је...{S} У ђердеку је с невестом...{S} Оживеше приче Мифтарове...; умним о |
| мед-хафузова комшилука (јер у комшилуку је тужно), већ из далека, чује се дахире, и песма; то б |
| мангал пун распаљена угља, јер на пољу је хладно како скоро није.{S} Наваљена на један јастук, |
| , два сунца...</p> <p>...{S} У Прокупљу је.{S} Чује каменчић, так!...{S} Душа слухти, срце дршћ |
| аноси љубав...</p> <p>...{S} У Прокупљу је.{S} Сунце се тек помолило, а топло је, летње, те се |
| i>мисли</hi> мула-Халим, то јест, да му је сина он убио, срце јој за час стаде, свест је остави |
| нако светла.{S} Сестра није умела да му је опише; она је лепша; шта је он данас својим очима гл |
| екрија је бивши имам Свете Софије да му је мучно наћи пара.{S} У кући свађа, сваки час; али, пу |
| Њен отац радостан, весео, говори да му је по вољи само ово кћерино венчање; синоћ су и слуге и |
| инара.{S} Улазе у град, пуст, као да му је све куга поморила.{S} Нигде коња, ни вола, ни магарц |
| ер, а кћи питома голубица.{S} И жена му је добра; у кући је, штоно <pb n="9" /> реч, мања од ма |
| а Шемси-пашина сина, Џафер-беја; она му је трипут одговорила: хоћу, и била је тако мирна.</p> < |
| испраћа сина и снаху у Цариград, па му је лако...</p> <p>Паша је сам, сваку ноћ, до глухо доба |
| ла образ. — Сутра ту!{S} Али ето шта му је то њему драго сутра донело!</p> <pb n="80" /> <p>Теш |
| феса види му се чикмани ћулав: ћулав му је израдила сестра његова.{S} Силај, па у силају јатага |
| с којом се три године волео.{S} Кад му је украли, разболео се, а кад му она поручила да није ч |
| ама.{S} Понекад дође у Лесковац, где му је девојка потурчена, па дању тумара турским махалама к |
| брата њена; води је по дворишту где му је хрт и соко и говори о брату; прича о његову разговор |
| о је.{S} Шемси-паша је на чисто; али му је сад сто пута горе, већи стид, срамота, и жене му се |
| глава“ и бој петлова.{S} Голубарник му је пун голубова.{S} Сваке године спреми по једнога петл |
| о?{S} Не остављају га на миру ни док му је род зелен, а камо ли кад узри...{S} Много рода, мног |
| них.{S} Млад, он није веровао, и ако му је верни Мифтар причао, да човеку може бити и на земљи |
| тар сам!</p> <p>— Ваш сам...{S} Како му је бела брада: има деведесет.</p> <pb n="45" /> <p>— Ст |
| а донело!</p> <pb n="80" /> <p>Тешко му је било што их је то снашло, и врло му жао било.{S} Кад |
| би равне, арслане“.{S} Његов фис, то му је његова породица; пази га као отац.{S} Па чак у кули |
| о му било; или је није остављао, што му је њу његова кћи, полазећи, оставила <pb n="92" /> у ам |
| кога не може снаћи друго, до оно што му је писано прстом Алаховим по челу, кад је на свет дошао |
| кажи селам Шемси-паши, џелату: данас му је прилепила блато на чело и ударила катран на лице Исм |
| е свадбе.{S} Не сачека свадбу; данас му је било виђење.{S} Овде им је први састанак, а где ће и |
| прадеда... <pb n="87" /> И на образу му је блато...{S} Чист ће му образ бити, кад Фати-султан б |
| д, леп, гонџе-лале, и од соја; стриц му је био велики везир, ујак садразам, оба деда паше, рођа |
| едала старца са сажаљавањем, јер у њему је она, млада, чиста, неискусна, видела само уцвељена о |
| Нигде мушке главе будне!{S} А у харему је весеље; Фати-султан је на постељи; лице јој шара јед |
| аидом, младим Арнаутима из племена кому је он поглавар, одмах пошао к Прокупљу.{S} Од клада кра |
| скакивао је све младиће из племена кому је он поглавар.{S} Смеје се само кад је врло љут.{S} Ка |
| их Турака и харемћаја.{S} У тахтаривану је мајка Фати-султан-ханумина.{S} А главним путем сеоск |
| му кћи лежи мртва; и кад је виде, зовну је по имену трипут:{S} Фати-султан!{S} Фати-султан!{S} |
| у, гаје стоку и држе бесу.{S} Арнаутину је више једна беса, него Турчину стотину јемина.{S} Ха- |
| твори се у харем, као твоја жена.{S} Њу је затворио од младости закон; тебе под старост твоја л |
| робињама мило, и мулиној кћери, што су је тако лепо обукле, накитиле; јер у шта ко умре, у том |
| , јер је умрла још прве године пошто су је потурчили, а он је још тражи, још кука за њом и прет |
| > <p>— Ту је моја Мека, Зулфи, Ћабе, ту је мој хаџилук...</p> <pb n="136" /> <p>И робиња је одв |
| требало сав град да плати, Прокупље, ту је крв учињена.{S} Ама Шемси-паша то неће: неће да удар |
| Фати-султан- ханум!{S} Где је Алах, ту је и љубав; а кажи један град, или једно село, или гору |
| рахом.</p> <p>Јесте, трећи ће петли; ту је већ Ђурђев дан, јунак Хедрлес, на ату, с миздраком, |
| ету, меком, хрт...{S} Све Исмаилово; ту је, у Прокупљу, већ читав месец.{S} Гледала је све то о |
| идем.</p> <p>— Чучук ханум!</p> <p>— Ту је моја Мека, Зулфи, Ћабе, ту је мој хаџилук...</p> <pb |
| ожена је пећ земљана, с крчазима; па ту је и мангал пун распаљена угља, јер на пољу је хладно к |
| виси на чивилуку непокривено.{S} Па ту је међу оружјем и она мала пушка, с искићеном јабуком, |
| ој.{S} Лани му петао био надбивен, и ту је проговорила азијатска крв, хтео је својега друга, ко |
| ј, ханум, све сам изгубила“!...{S} И ту је ударила у грчевито јецање. „Све сам изгубила!{S} То |
| е из недара по јабуку или крушку и мећу је крај ње не као понуду болеснику, него као прву милос |
| Исмаил са себе бело платно...{S} У руху је у коме га је живога гледала...{S} Леп!{S} Даје јој б |
| и ноге, и стас и ход, све.{S} Беговицу је послао Шемси-паша, бојећи се преваре с мулине стране |
| ндерлука, све у оном положају у коме их је украо сан.</p> <p>Па и у другој одаји спавају, и у т |
| ени, обучени у празнично рухо; около их је било још, као да су посадили на мазгу дете, па пазе |
| pb n="80" /> <p>Тешко му је било што их је то снашло, и врло му жао било.{S} Кад му мајка казал |
| морила, па им је жао, тешко, и страх их је.{S} Обилазе хафуз-Ахмедовицу, а ниједна се не усуђуј |
| шће се враћају постиђене; јер у отмених је Турака обичај примити госта, и казати му ако није до |
| } Неке <hi>синирли</hi>(нервозне) — њих је доста — пале; ухватила их трешња, а не смеју поискат |
| Мирише копитњак и мајкина душица... дух је то, Исмаилов, мирис тако јак, све јачи, као да је ту |
| вом небу топличком пун месец.{S} Ваздух је благо заталасан, те се повијају травке, пригињу једн |
| еторо а то ли једнога, али заман! ланац је грдно дебео, причвршћен је великом халком за гвозден |
| оје чувају за Курбан-бајрам...{S} Месец је зашао, звезде су утрнуле, дан се забелео; закукурека |
| "SRP19070_C6"> <head>VI</head> <p>Месец је од петнаест дана, онда Турци обично праве весеља; по |
| "SRP19070_C4"> <head>IV</head> <p>Месец је тако тужан; звезде не трепте као мало час; ветар је |
| ал-беј, тако га од милости зову.{S} Баш је, вала, „бал“.{S} Млад, леп, гонџе-лале, и од соја; с |
| венчана.</p> <p>— Јазук!</p> <p>— И баш је сам украде.{S} Кроз пенџер па на ата...{S} Кириџије |
| пун пепела и угљевља, уместо жара; још је око ње прибор за телејисање, мали жути тасови с варк |
| лтан телејисана још је насред собе; још је крај ње онај бакаран мангал, пун пепела и угљевља, у |
| и жути тасови с варком и ђелинпули; још је поред ње кутија с дуваном; још испретурани јастуци г |
| стеља где је Фати-султан телејисана још је насред собе; још је крај ње онај бакаран мангал, пун |
| не могаде да прође, но застаде и пита: „Је ли, Вога ти, чиме те ударише <pb n="128" /> толико?“ |
| и, те поврвеше жене, Туркиње, Српкиње и Јеврејке, све које нису позвате пашину сину у сватове.{ |
| } У собу је ушао трипут мулин кавеџија, један стари Арнаутин, и ушао је трипут његов чибугџија, |
| оким, дебелим зидом два тахтаривана.{S} Један тахтариван, леп, бојадисан, носе Ахмед-хафузове ч |
| д својом капијом неколико Арнаутина.{S} Један му од њих, најстарији, узе нешто живо казивати, а |
| Алах не погледа; а кога Алах не погледа један трен, на душу му пада грех тежи од најтеже стене. |
| то би, сваки би рекао јазук!{S} Алах за један грех једну казну, за голем голему, за мали малу.{ |
| авим.{S} Јербо, добро збориш: и Алах за један грех једну казну...{S} А Шемси-паша, змија погана |
| хладно како скоро није.{S} Наваљена на један јастук, вунен, у куту одаје, седи Фати-султан, а |
| ах!{S} Ама и осветљив си.{S} Ко на тебе један час заборави, сто година му се светиш“.</p> <p>Из |
| га, а по душу сиромаха другога, не: све један долази...{S} Азраил, па Азраил.{S} Тако, пашо, пр |
| спрати писмо по тројици; страх га да се један у путу не разболи, те да писмо не однесе.{S} А ск |
| уну с претње и плашења Шемси-пашина; те један старац, који је трипут у Цариград ишао, и тамо св |
| је псима...</p> <p>— Кучку псима, рече један оспичав дугоња.</p> <p>— Кучку псима! захори се с |
| смарагдима, сафирима, кутије од срме, и један чибук, с великим ћилибаром, за Фатина ђувегију, с |
| едан у Анадолији; и чифлук у Тракији, и један у Македонији; и даје ти сву ергелу из Мире; и дај |
| сто хиљаду гроша: и конак у Румелији, и један у Анадолији; и чифлук у Тракији, и један у Македо |
| нчање с пашићем, може с мулом, јер је и један и други преко својих пуномоћника тражи.{S} Овде с |
| дина, у Старој Србији, у Митровици, уби један млад Арнаутин младога ћатиба Хасан-беја, Цариграђ |
| !{S} Где је Алах, ту је и љубав; а кажи један град, или једно село, или гору, или воду где није |
| лико сата, то Манов глас обори за цигли један тренутак.{S} С виком Мана Кукувије причују му се |
| , да је подвори...</p> <p>Прилупа капак један, прозорски, а буле и робиња окренуше се прозору, |
| у и хтеде да скочи, али...</p> <p>Човек један, крупан, у уским белим чакширама, забрађен велики |
| она: пуномоћник јој био човек, Арнаутин један, кога она ни у сну није снила; уместо да су тражи |
| ји, с улице, чивилук велики, заузео цео један зид: педесет „ката рубе“, све свила из Дијарбекир |
| его у шарен ћилим на поду.</p> <p>— Био један човек, ко зна кад, одавно, у старо време, па скри |
| Мифтар-агина сина...{S} Још није платио један дуг, ево где направи други, проклет да је“!...{S} |
| ља стижу паши гласови, у сваком сату по један, е се буна не стишава, е су друмови поседнути, па |
| ла рече паши, е има у години дана макар један дан кад се Арнаути не боје ни падишаха; а заборав |
| аја, ово су Арнаути: има у години макар један дан, кад се не боје ни падишаха.{S} И ово нису, п |
| се шта мула рече, да има у години макар један дан, кад се Арнаути не боје ни падишаха.</p> <p>П |
| у наручје...{S} Из груди му се оте глас један, радостан, сличан гласу какве животиње кад се док |
| небо се пролама; Арнаути се деру, сви у један глас:</p> <p>— Нећемо!{S} Не дамо!</p> <p>— Да да |
| у копите обавијене белим крпама, старац један, крупан, дуге беле браде; за се је бацио кадуну: |
| и Фати-султан-ханумини, и имам, старац један, Турчин, мали, погурен, мршав, као снег беле брад |
| а, али још не устаје, хоће да удари још један <hi>ђелин-пули</hi> међу њене извијене, лепо наша |
| сун!{S} Сто пута нека ти жена савет да, једанпут га прими.{S} И ја ћу да примим сад, једанпут, |
| се последњим радосним осмехом, зевнула, једанпут...</p> <pb n="146" /> <p>Одлете из мајкине рук |
| пут га прими.{S} И ја ћу да примим сад, једанпут, твој савет.{S} Паша Шкодралија ми је као отац |
| видео Фати-султан: једанпут с отлукане, једанпут са зерделије; данас кроз капиџик: сестра му уд |
| данпут га видела кроз пробушену ограду, једанпут кроз одшкринуту капију, једанпут идући једној |
| граду, једанпут кроз одшкринуту капију, једанпут идући једној другарици, и једанпут враћајући с |
| S} Сад је Исмаил-бег видео Фати-султан: једанпут с отлукане, једанпут са зерделије; данас кроз |
| </p> <p>Фати-султан виђа младића често: једанпут га видела кроз пробушену ограду, једанпут кроз |
| уца из две мале пушке од једанпут.{S} А једанпут <pb n="15" /> је убила из дугачке пушке медвед |
| ви:{S} Џафер-беј је млад, видела сам га једанпут у Есма-кадуне...{S} Леп.{S} А, очи!{S} А, веђе |
| мо...“ не изусти „камо се у годину дана једанпут улази.“ Досад заповедала преко дебелоуснате цр |
| другарицама, пуца из две мале пушке од једанпут.{S} А једанпут <pb n="15" /> је убила из дугач |
| опет уплаши.{S} Пређе преко ниске одаје једанпут, а, штоно реч, <pb n="26" /> затресе се кула и |
| ију, једанпут идући једној другарици, и једанпут враћајући се из хамама, много пута кроз прозор |
| :{S} Сичан!{S} Сичан (миш! миш)!{S} Али једанпут дође Замбак својој хануми на тужбу плачући; а |
| а кад год се опије; па уместо да га већ једанпут казне смрћу, досудише му „сургун“.{S} С њим је |
| га.{S} Они набили џак на главу, и прођу једанпут махалама пустим.{S} Јутром се отвори покоја др |
| купље...{S} Врисну ат још једном, и још једанпут над својим мртвим господаром, па тек подиже гл |
| било!{S} И опет га срам било!{S} И још једанпут га срам било! загрме мула, пустив груди.{S} Шт |
| са Војњаци?</p> <p>— Буди!</p> <p>И још једанпут Мурад-беј онако пита; и трећи пут Фати одговор |
| ишим, дугих као крила ластавице; млада, једва да има тридесет једну-две; родом из Сирије, из гр |
| ј у грлу.{S} Види да је Фати весела, да једва чека да пође, те час-по тужно прошапће; А, женски |
| .{S} Онај трепери без ветра.{S} Овај се једва миче кад кокошке иду на седало пре одређена сата. |
| у, да није са женама научио.{S} Материн јединац, одрастао у харему, да је увек мајци пред очима |
| ајкиним сузама не сагори, да се не лиши једине наде, састанка с њом на оном свету.{S} И Исмаило |
| нама пољубац, топал... први и последњи, једини...</p> <p>...{S} И види свадбу.{S} У свечано рух |
| н“.{S} С њим је и његова ханума, и кћи, јединица, лепа као руже што осташе саме у пустој башти |
| кад јој кћи издише, клечи сад крај ње, јединице своје; заборавила у тешком јаду Алахово Писмо, |
| з свега гласа нариче и помиње име своје јединице, ниједна не мисли на украдену невесту: пашиниц |
| чуо да је грехота радити што по обрасцу јединога Алаха.</p> <p>Једно вече, кад се врати из град |
| /p> <p>Виде једнога младића, Арнаутина, јединца сина, и мезимца старога мула-Халима, Шкодралије |
| никад није; заклела би се у гроб брата јединца, да се та тица злослутница продера с куле њезин |
| , и где би она дела рухо и оружје брата јединца...{S} Уђе у одају, па кад је Фати-султан упита |
| јлепше су намештене у харему три одаје, једна с улице и две из баште, где пашиница госте прима, |
| маилова мајка није преживела црни глас: једна стара Арнаутка нађе је у одаји, камо је од страха |
| -султан: а њене се другарице насмејаше; једна рече: „Паметна си, а лудо питаш, Фати-султан- хан |
| ина с вита минара, позивање на молитву; једна старица наглуха прострла телећу кожу усред баште, |
| просула.... јорган јој доле, код ногу; једна ножица, још бела, с црвеним табаном и ноктима, ви |
| д ћошке је бакаран мангал, пун жара.{S} Једна млада Прокупчанка, була, <pb n="31" /> у белим ша |
| , лепо нашаране обрве, па да устане.{S} Једна од оне три, мало час будне, заспала; друге две на |
| е је непрестано капиџика, млада Циганка једна, па чим прилупа халка на капији, или звекир, она |
| ати-султан је на постељи; лице јој шара једна стара Прокупчанка с великом пажњом, јер воли да с |
| тенећке, и асуре, и истрча из дворишта једна сиромашна жена, Српкиња, наричући за сином, и ски |
| е се Шемси-пашин конак, двоспратна кућа једна, врло пространа; одаје, одајице, ћошке, софе, гор |
| ика?“ Пролазе људи и мисле; а ето ти је једна жена, па не могаде да прође, но застаде и пита: „ |
| махалу, и мула бејаше далеко, отвори се једна трошна капија искрпљена парчадма тенећке, и асуре |
| ју да се одмах не одговара, срамота, те једна се нада, друга стрепи.</p> <p>— Фати-султан, звез |
| стоку и држе бесу.{S} Арнаутину је више једна беса, него Турчину стотину јемина.{S} Ха-ха-ха!.. |
| рнаута.{S} Знаш ли да је Арнаутину више једна беса, него Турчину, опрости, сто заклетава?</p> < |
| заљубио: причала му мајка, и робиње, и једна стара беговица о њеној лепоти много.{S} Нестрпљив |
| ри робиње Ахмед-хафузове, две црнкиње и једна Черкескиња.{S} Мирише капама и сарма из сахана „к |
| о само петоро деце.{S} Сад једно.{S} Ни једна не беше из његова фиса. „Грехота,“ говораше. „Жен |
| анума мирна; бледа је као свећа или као једна звезда коју, од Исмаилове смрти, свако вече гледа |
| с... „Мифтара је затекла у постељи само једна јутарња молитва, мене ће три“...{S} Мисли, мисли, |
| Мајка моја, Зулфи..., плакаће...{S} Зар једна мајка плаче за ћерком?</p> <p>— И зар једна драга |
| а мајка плаче за ћерком?</p> <p>— И зар једна драга тугује за драгим?</p> <p>— Ниједна као ја.. |
| петак, јутро бејаше, дође к њој у одају једна стара беговица, Лесковчанка, погурена, не од стар |
| таласан, те се повијају травке, пригињу једна к другој, као да се разговарају.{S} И диже се мир |
| лаче, плаче, нихајући се и милујући све једнако Фати по коси.</p> <p>Кад Арнаути доведоше хафуз |
| хафуз-Ахмедовој кући тишина.{S} Истина, једне хануме долазе, друге одлазе, али све тихо и полак |
| ореле, крај својих, ма и мртви били.{S} Једне појурише на улицу развијене! друге, оне што ни ус |
| он, гледајући њене усне црвене као род једне вишње у богатој воћем Топлици његовој, сети се је |
| богатој воћем Топлици његовој, сети се једне приче свога вернога друга Мифтара, сети се те при |
| p> <p>Дођоше до конака, двоспратне куће једне, старе, врло велике, са житницом удно непрегледно |
| уст) узеле, певају!...{S} Из далека, из једне баштованџинице допире кларнет и турска песма, тур |
| ћерчива и капка, кроз које улази мирис једне велике илијњаче, пуне рода, и илијинске траве, са |
| евести; рука му пала на искићену јабуку једне мале пушке.{S} Фати-султан-хануми се, у овом часу |
| како причају буле, три године.{S} У дну једне мусафир-одаје сложени су душеци, јоргани, јастуци |
| и без вечере, па ће бити грђене.</p> <p>Једне су долазиле, друге одлазиле, тако по вас дан, нек |
| чадром; иду у џамију на молитву.</p> <p>Једне куће по вас дан празне, друге пуне; скупљају се х |
| е, певачице, чочеци, једни из Лесковца, једни из Врање, једни чак из Скопља, дошли с јенђама, с |
| еци, једни из Лесковца, једни из Врање, једни чак из Скопља, дошли с јенђама, све то довела све |
| сну траву; свирачице, певачице, чочеци, једни из Лесковца, једни из Врање, једни чак из Скопља, |
| е зна на коју ће страну: пођоше сејмени једни к Лесковцу, други к Нишу, трећи к Топлици.{S} Они |
| еде пасти, да се покољу међу собом, јер једни одобравају измирење, други не одобравају.{S} Али |
| е само очи виде, ускочи кроз прозор.{S} Једним кораком дође до невесте, подвуче јој засукане, ж |
| животима до сад сузе не пусти, а сад за једним кишом их лије.{S} Па бар да се опије, заборавио |
| у „купу.“ Игра се с њима у вотњаку, под једним великим шам-дудом, у хладовини, камо је нарочито |
| и, близу мулине куле, под великим бором једним, што шушти, и као да се с дусима разговара, седе |
| 22" /> <p>На Арнауте није зажалио; ни с једним фисом није ни у малој задевици, а камо ли да је |
| жно-свечану тишину, да се обрне макар с једним питањем Фати-султан-хануминој мајци, или да је т |
| а још једном, много, и премери пашу још једним погледом, и то погледом што у исто време и мрзи |
| утин, и ушао је трипут његов чибугџија, једно момче арнаутско.{S} А кад је већил пошао, мула га |
| е одласка скадарскога паше из Лесковца, једно јутро, рано, је изишао дугачак <pb n="132" /> кар |
| сет пута пита, и десет пута одговарају, једно те једно, испрекидано, задихани:{S} Буна...</p> < |
| ="148" /> симиџије, вичу; њачу магарци; једно Туре јаше магарца искићена врбом толико, да му се |
| ато што ју је Исмаил волео!...</p> <p>А једно вече, појави се на јасно-плавом небу топличком пу |
| >И испушише пријатељи још по три чибука једно за друго; и остаде паша као гост мулин три дана и |
| едам жена имао само петоро деце.{S} Сад једно.{S} Ни једна не беше из његова фиса. „Грехота,“ г |
| не.{S} А коњ, а во, а човек — у њих све једно.{S} За једнога роба даду пет стотина гроша, за др |
| пита, и десет пута одговарају, једно те једно, испрекидано, задихани:{S} Буна...</p> <p>Паша се |
| .{S} Немој, кузум, по глави.{S} Срце ће једно, глава ће друго, може бити. <pb n="103" /> Мула-Х |
| и и његове понизности, а не зна да би и једно и друго било што глуху шаптати и слепу намигивати |
| , ту је и љубав; а кажи један град, или једно село, или гору, или воду где није Алаха?“ Она се |
| и чим би устао ујутру, а она: — Избаци једно, Бал-беј.{S} Тако данас, тако сутра — остало једн |
| беј.{S} Тако данас, тако сутра — остало једно, а он се радовао као дете играчки, као што се рад |
| и што по обрасцу јединога Алаха.</p> <p>Једно вече, кад се врати из града и хтеде ући у одају, |
| } Шта да се ради, аман, Јараби!“</p> <p>Једно јутро, пашиница устаде, уми се, узе абдест, откла |
| а во, а човек — у њих све једно.{S} За једнога роба даду пет стотина гроша, за другога пет хиљ |
| n="60" /> веле, у петнаестој години на једнога кириџију, што им је хтео украсти са ливаде козу |
| а, одговори Мурад-беј, и гурну уз врата једнога дежмекастог старца.</p> <p>Она поче, испрекидан |
| обро?{S} Алах не праћа по душу богаташа једнога, а по душу сиромаха другога, не: све један дола |
| с куле, па кроз разјарену руљу, све од једнога до другога, говори им, обавештава их, моли их д |
| удеш, кузум, на испиту, пуштена си и од једнога и од другога, баба ти каже.{S} Твој баба је хаф |
| затворио, па је тамо плашио, откидао од једнога старога дишћурка самур, па јој то метао у недра |
| едока.{S} А где су сведоци?...{S} Нигде једнога...{S} Тек онако говоре, душмани...{S} И хафуз-б |
| удо питала кад се заљуби...</p> <p>Виде једнога младића, Арнаутина, јединца сина, и мезимца ста |
| јим, па баш да би пошла стотина на мене једнога.{S} А ако ће ме штогод снаћи од Алаха, шућур!</ |
| ку ограду, растргао би десеторо а то ли једнога, али заман! ланац је грдно дебео, причвршћен је |
| дрица!{S} Кад би четрдесети дан, ето ти једнога; баци се на њега, ама не каменом, него ружом.{S |
| неолепљеној кухини преко дворишта, осим једнога слушчета Циганчета, готово запретаног у пепелу |
| {S} После се чу, да је тај Арнаутин син једнога старца досељена после српско-турскога рата из Т |
| пун голубова.{S} Сваке године спреми по једнога петла за бој.{S} Лани му петао био надбивен, и |
| к са свакојаким воћкама и чардаклијом с једнога краја на други, с јабланима око зида и с читаво |
| не боје ни падишаха.</p> <p>Пусти глас једнога дана, па чека, ослушкује.{S} Чим халка на капиј |
| к Алахов.{S} Шућур!{S} Овако узвикиваху једнога петка неколике цариградске хануме, чучећи на об |
| сам, сваку ноћ, до глухо доба; седи на једној отвореној ћошки на меком шиљтету, а месечина га |
| јахао је каткад, али не на ату, него на једној дивној мазги, длаке као атлаз, у самим златним к |
| кроз одшкринуту капију, једанпут идући једној другарици, и једанпут враћајући се из хамама, мн |
| ове просте, дивље „потпланинке“ виде у једној хануми четири, и за све четири су подједнако рад |
| и.</p> <pb n="112" /> <p>Они поседаше у једној великој одаји, и припалише им се чибуци, све мул |
| ед пашу, нешто да му каже.{S} Он седи у једној затвореној софи крај мангала, у антерији и ћулав |
| , да му није брада бела, дуга.</p> <p>У једној великој а ниској одаји, са вратима на свод, са ш |
| и служили му службу свету...</p> <p>На једном шареном јастуку, напуњеном сламом, седи мула-Хал |
| љубави. „Зар и овде има љубави?“ упита једном, зачуђено, Фати-султан: а њене се другарице насм |
| жно.</p> <p>Прошетала је каткад, а ни с једном није проговорила, пак ни једну није погледала, п |
| ије устала.{S} Седи, јадом саломљена, у једном куту оне одаје где јој је кћи „телејисана“, у св |
| ази, и онако мокар сруши се на шиљте, у једном куту селамлука, и хуче ту, хуче сву ноћ, док га |
| зница.{S} И силом поче устајати; седа у једном куту, навали се, па тако остаје дуго.{S} Мајка с |
| {S} Ха-ха-ха-ха-ха! засмеја се мула још једном, много, и премери пашу још једним погледом, и то |
| хо и мртво Прокупље...{S} Врисну ат још једном, и још једанпут над својим мртвим господаром, па |
| „Јазук!{S} Јазук!{S} Хиљаду пута јазук! једну аспру <pb n="82" /> за милијон лира, за небројено |
| жене (једну у Прокупљу, једну у Дубову, једну у Житном Потоку, Исмаилову мајку овде).{S} Једну |
| виша, па и попа, све јој очита молитву, једну, две, дуге молитве; а на њеним грудима, испод кош |
| имао је четири жене (једну у Прокупљу, једну у Дубову, једну у Житном Потоку, Исмаилову мајку |
| итном Потоку, Исмаилову мајку овде).{S} Једну <pb n="50" /> отера; шест му умреше (најмлађа, ко |
| није шемси (сунце) да га отопи...{S} За једну аспру милијон лира, небројено благо...{S} Пође по |
| ту. <pb n="55" /> Дај теразије, ела! на једну страну метни перо, на другу олово, ела!{S} Ха-ха- |
| а ни с једном није проговорила, пак ни једну није погледала, па ни онда, кад су додиривале зем |
| пријатељу!</p> <p>— хоћеш да ти причам једну причу, мој пријатељу?{S} хоћеш да ме слушаш?</p> |
| р, и Черкескињом Замбак; час задиркивао једну час другу, час их вукао за витице, час их штипао |
| ластавице; млада, једва да има тридесет једну-две; родом из Сирије, из града Алепа, кћи некога |
| мси-паша; прекрстио ноге, загледао се у једну дебелу књижурину, укоричену црном кожом, што удар |
| по плећима и грудима, час их затварао у једну сасвим мрачну сарачану, нарочито Замбак-робињу, и |
| и би рекао јазук!{S} Алах за један грех једну казну, за голем голему, за мали малу.{S} Ти, мула |
| рбо, добро збориш: и Алах за један грех једну казну...{S} А Шемси-паша, змија погана, ако искаш |
| ет, шездесет три, па може бити озго још једну, и две.{S} Кад сам ја била девојка, он је био бећ |
| У двадесет седмој имао је четири жене (једну у Прокупљу, једну у Дубову, једну у Житном Потоку |
| аша као гост мулин три дана и три ноћи: једоше печене кокошке, банице; пише каву и шербет и вод |
| арове, бадем, што је претекло ханумама; једу <pb n="33" /> полако, господски, као хануме, и тек |
| офра-тепсије, неке седе а неке чуче, па једу смокве, урме, поморанџе, нарове, бадем, што је пре |
| ћи, кад се сам слободи, и развесели.{S} Јежи му се кожа, и што је у души зидао за неколико сата |
| а тишином разлеже се његов глас далеко, језа подузима свакога који га чује.{S} Турци, враћајући |
| .{S} Продера се сова.{S} Арнаутку обузе језа каква никад није; заклела би се у гроб брата једин |
| кати чашу воде, да не би, проговоривши, језик прегризле. „ Аман, Јараби (Господи)! шта би, Боже |
| олудела, јадна, од страха, или изгубила језик, говоре Арнаутке...</p> <p>Пуна соба жена.</p> <p |
| сер на ибришим.{S} На уснама му мед, на језику шећер; лепим ће боље мулу него најмирнијега чове |
| ришим, с медом на уснама, са шећером на језику...</p> <p>Мула пристаде да се Фати-султан доведе |
| трошном кулом зачу се кроз ноћну тишину јејина, тица злослутница: зајецаше струне на гуслама од |
| ости мало, чиста ваздуха ни мало, мирис јела, с одела, дим дувана, угаљ у мангалу, дисање толик |
| био одмор; некад се прошле без оброка, јеле с ногу радећи; и ноћу радиле.</p> <p>А кад ово би |
| <pb n="3" /> <div type="titlepage"> <p>ЈЕЛЕНА ЈОВ.{S} ДИМИТРИЈЕВИЋА</p> <p>ФАТИ-СУЛТАН</p> <p> |
| е више једна беса, него Турчину стотину јемина.{S} Ха-ха-ха!...{S} Теби, пашо, мало беше твојег |
| из руке твоје...</l> <l>Аман... аман... јен... ђе...</l> <l>Јенђе!{S} Последња реч.</l> </quote |
| Прокупље.{S} И већ је Фати-султан пред јенђама; погледа у богато одело, кадивено, извезено зла |
| из Врање, једни чак из Скопља, дошли с јенђама, све то довела свекрва пашиница.{S} Скоро <pb n |
| сковчани Турци доћи по невесту.{S} Међу јенђама је свекрва, пашиница.{S} Насред ћошке је бакара |
| p> <p>— Растанак...{S} Изиђите из собе, јенђе..., ето ми га отац: пева се Растанак...{S} Што пл |
| ="#SRP19070_N1" /> викнуше Лесковчанке, јенђе.{S} Закукурекаше трећи петли...</p> <p>И Фати-сул |
| дену невесту: пашиница жали свога сина; јенђе помињу Лесковац; онима се с девојачке стране чини |
| ићу му мајци и ногу и скут и руку...{S} Јенђе из Топлице дошле...{S} Јараби шућур!...{S} Јараби |
| ља; по Фати-султан дошле су из Лесковца јенђе, Шемси-пашиница са својим рођакама и пријатељицам |
| тетима пуно је будних, и то готово саме јенђе, и ако ће скоро зора, време кад ће Лесковчани Тур |
| адану... у белој хаљини... оној...{S} И јенђе... дошле!...{S} Ево му мајке...{S} Аман!...{S} Ка |
| кулучи раја, разгрће снег, да невеста и јенђе лако прођу; ако из Лесковца у Ниш тако... све рај |
| крај мраморне чесме, пред ћошком где су јенђе, умива се, пере уши, руке до лаката, ноге до коле |
| <l>Аман... аман... јен... ђе...</l> <l>Јенђе!{S} Последња реч.</l> </quote> <p>Трећи петли зак |
| као мушко; била је са Шемси-пашиницом у јенђебулство, и видела, то јест, вас дан и сву ноћ глед |
| ио; и за тридесет девет дана ту био, ни јео ни пио, и који год је прошао, на њега се каменом ба |
| сада увек смејала!{S} И хоћеш, иншала’! јер ево дошао је сат да се и твоја реч чује.{S} Фати, ђ |
| еда арнаутску силу и <hi>салтанат</hi>, јер свуд капак до капка...; и псе, шугаве и губаве, ули |
| а, од његове девојке само пепео, ваљда, јер је умрла још прве године пошто су је потурчили, а о |
| о шуми, те се много меко срце расплака, јер му се учини да су то уздаси мртве мајке Исмаилове.< |
| е би Лесковчанка овако, китила и везла, јер је Садије више не прекида Фати-султан ради; али зач |
| ао замакао, али она није ништа осетила, јер Исмаилово јој је лице било урезано у срце прво, те |
| оре племство, за то што је много охола, јер веле да је од краја „видела“, не би имала велики но |
| ; па ту је и мангал пун распаљена угља, јер на пољу је хладно како скоро није.{S} Наваљена на ј |
| позатварани су свуд капци на прозорима, јер се чуло е иде мула с Арнаутима.{S} Чује се топот и |
| е посипа пиринач по гробу својега сина, јер му на гроб не иде више никако...</p> </div> <pb n=" |
| а све већа радост.{S} Савест јој чиста, јер онај глас могао је допрети и до падишахове хануме, |
| су по гробу свога сина ни зрно пиринџа, јер му не отиде на гроб; од тада оне две Арнаутке, дади |
| изгинуле многе чифчије хафуз-Ахмедове, јер су Арнаути до његових чифлука, и гине војска...{S} |
| веје, завејава пут; и раде, опет раде, јер се не зна време, доба ноћи или дана, кад ће се поја |
| p>Мајка је узе љубити, да сакрије сузе, јер ако њу још надом заварава, себе више не може.{S} Ма |
| аша Шкодралија ми је као отац, воли ме, јер ме мој отац, његов друг, на самрти њему у аманет ос |
| , Фати-султан?</p> <p>— Па... страх ме, јер сам...</p> <p>— Шта, ханум?{S} Чега се бојиш?{S} Ве |
| ли: сликао би је, али не уме, и не сме, јер је чуо да је грехота радити што по обрасцу јединога |
| ије <pb n="77" /> могла примити хануме, јер јој је у харему син.</p> <p>Затворила момка као дев |
| е свом господару добар глас, тргоше се, јер се чу лупа.{S} Фати-султан удари дланом у врата; же |
| шушти, и тужно се превија голо дрвеће, јер духа с Јастрепца помаман ветар: у бело се облачи Ја |
| рам ти ако не...</p> <p>Не могаде више, јер се са узбуђења и и силнога напрезања закашља: и мет |
| ише се, с вечери, па се одмах разиђоше, јер се невестин отац опио, па се побојаше свађе, и какв |
| претура, ваљда, нешто крупно по глави, јер час-по, па јој се чује шкргут зуба, и сукне јој пла |
| и сад нису умирили, већ само примирили, јер им нестало праха и олова.{S} Кријући ово од Турака, |
| другом Фати-султан.{S} Носе је Цигани, јер Арнаути, Војњаци, носе само мртву жену, „за севап“. |
| час-по међу собом, и ћуте као заливени, јер виде да и над њиховом силом има сила.{S} Уђоше у Пр |
| и паша, својим танким гласом, устајући, јер се у поздраву помену име Божје, и што нема поздрава |
| ина; ама <hi>то</hi> ти је и Џафер-беј, јер ти ниси била пуштеница.{S} Ухо на срце, кћери, слуш |
| алила, и гледала старца са сажаљавањем, јер у њему је она, млада, чиста, неискусна, видела само |
| в хтеде пасти, да се покољу међу собом, јер једни одобравају измирење, други не одобравају.{S} |
| ити пуномоћје за венчање с Џафер-бејом, јер си прво била с њим венчана.{S} После с мула-Халимом |
| понови венчање с пашићем, може с мулом, јер је и један и други преко својих пуномоћника тражи.{ |
| дна стара Прокупчанка с великом пажњом, јер воли да се сутра Лесковчанке зачуде њеној вештини.{ |
| рпском...</p> <p>И најзад, дахну душом, јер му јавише да је мир! нема Арнаута по друмовима, ни |
| ој лице, коме се такођер чуди Арнаутин, јер он није мислио да може бити тако белога лица под то |
| ула ме позвао на мегдан, па се покајао, јер вели да се арслан с арсланом бије!...{S} Али тај ис |
| ј <hi>салтанат</hi>, то јест госпоство, јер није желео да га се само боје, него и да му се диве |
| говара му понизно, а гледа га уплашено, јер јој се учини да није баш... сасвим паметан.</p> <p> |
| гласом, не затварајући очи, као обично, јер хоће не само да чује, него и да види шта му одговар |
| У дишер-авлији залаје грдно велики пас, јер му се час по учини бахат од човека; звечи синџир: е |
| јају се уз матер, или бабу, или дадију, јер осећају у сну хладноћу и сањају: мања, где их мајка |
| </p> <p>Затворила га мајка као девојку, јер зна како се Арнаути свете.{S} Пашу су, како она вер |
| Јок!{S} Нека не долазе паше у Топлицу, јер су Арнаути сад...{S} У сарај ћу ја...</p> <p>И кад |
| лаче.{S} Али ово сад није обичаја ради: јер с обичаја се не плаче, с обичаја се не уздише; а ев |
| плицу и Ветерницу да исцрпем, па ништа; јер црн, прљав образ није што прљава аљина...{S} И чуо |
| превије грбина,“ тако мисли Шемси-паша; јер тврдо верује да мула пристаде на разговор и договор |
| , што су је тако лепо обукле, накитиле; јер у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови. |
| да се наплаче док јој је кћи врх земље; јер кад буде под земљом, уздржаваће се од суза, молитво |
| код куће.“ Гошће се враћају постиђене; јер у отмених је Турака обичај примити госта, и казати |
| убио, а не може, и ако је оволико воли; јер то је рука, истина, девојке <hi>султан</hi> али и њ |
| у лето пуна лишћа, ама је само гледамо; јер зашто бисмо на њу каменицама?...{S} За кумрију је ш |
| одјекну брда и Јастребац, <pb n="96" /> јер је осетио да не носи на плећима весела муду, ни љут |
| .{S} Што више рода, више каменица...{S} Јер да је, кћери, истина, било би до сада сведока.{S} А |
| ; а заборави рећи, <hi>ни Бога</hi>.{S} Јер да су се овај дан бојали Бога, зар би тражили <pb n |
| чило „љубимо ти скут, ханум-ефенди“.{S} Јер те што нису звате њену сину у сватове, она је пресу |
| више кад јој је бунило, а кад јава.{S} Јер и кад бунца, лепо их гледа, као на јави.{S} Увек, с |
| вицу, Стамболку, рођаку цара царева.{S} Јер ове просте, дивље „потпланинке“ виде у једној ханум |
| пашом пошла чинио раван као тепсија.{S} Јер она је знала да је Фати-султан била венчана, да јој |
| ке!{S} Срамота је чак и од слушкиња.{S} Јер што мула узе, не врати.{S} А и како да врати кад је |
| о украде пашину снаху, разабра паша.{S} Јер у недељу ујутру рашчу се по Прокупљу, а до довече о |
| је учињено од обести, већ из освете.{S} Јер мула је дао бесу сам себи да ће паши срамоту за жал |
| 52" /> окрене; људи, уплашени, ћуте.{S} Јер сад нису замешали репови, него главе; турски паша с |
| старца удала, или за Исмаилом плаче.{S} Јер у кули, куд се код окрене, све Исмаилово...{S} Исма |
| гледа: с ње чита шта јој је писано.{S} Јер она је права мусломанка, па верује у судбину, у <hi |
| ли се они први <pb n="108" /> загрејаше јер угледаше тахтариване и пратњу, Арнауте; дошао им је |
| махале, не из Ахмед-хафузова комшилука (јер у комшилуку је тужно), већ из далека, чује се дахир |
| пита је суд. — Ниједнога, одговори она (јер ни код другога не беше јој добро), па се врати мајц |
| с њима, да јој се тајно не подсмевају (јер јавно не смеју), и да деле с њом оно што јој зацело |
| Турци кажу, на две ноћи, да обиђе кућу (јер како јој погибе брат, напустила и кућу и мужа); ост |
| узмем, а хоћу Шемси-пашу да оставим.{S} Јербо, добро збориш: и Алах за један грех једну казну.. |
| с као Персијанац, сутра као Черкез, сад јерлија...{S} Писмо је учио код куће.{S} Мало пише, у с |
| и, ни онако путници; погинуло неколико „јерлија“, Прокупчана, и Турака и ђаура, изгинуле многе |
| а као Алах: у нокту (тачку) удари...{S} Јеси ли чула да се од петогодишњег мушкарца жене крију? |
| е пљувачка пада на лице.{S} Није ли?{S} Јеси ли видела месец: кад највише сија, тад највише на |
| хта и уплашено изусти „амани.“</p> <p>— Јеси ли видела, звездо, садберк-ђул у саксији и у хладо |
| е би имала велики нос, то <pb n="73" /> јест, не би била охола, него би са себи равним кадунама |
| и и Стамбол и <hi>Дер-Се’адет/</hi>, то јест Врата Блаженства, на седам брегова искићеним смокв |
| ову несрећну бољку, <hi>верем</hi>, то јест суху болест, мајка га набави, даде га кћери; али, |
| анова, зато је зову <hi>султан</hi>, то јест принцеза.</p> <p>А куда ће из Цариграда? „Цариград |
| је показивао свој <hi>салтанат</hi>, то јест госпоство, јер није желео да га се само боје, него |
| увана, па отворили <hi>мухабет</hi>, то јест разговор.{S} Лесковачки паша, пре надувен, силан, |
| <hi>селам</hi> (поздрав) од сараја, то јест од паше, иде, одмах; тако у младости, тако сад.{S} |
| -пашиницом у јенђебулство, и видела, то јест, вас дан и сву ноћ гледала Фати-султан-хануму, те |
| Јастребац, да му доведу мула-Халима, то јест, да му кажу, е га је поздравио Шемси-паша, да му д |
| ма прозору...{S} Досетише се шта је, то јест да им је неко украо невесту.{S} Вриска жена и писк |
| } Скоро <pb n="29" /> ће телејисање, то јест шарање лица:{S} Фати-султан-ханумина мајка некако |
| ђе у велику морску лађу Ахмед-Хафуз, то јест човек који зна коран напамет, први имам Свете Софи |
| врло слаб, мушки глас; имам говори, то јест чита неку молитву, <pb n="116" /> кроз нос, жмурећ |
| рећна!</p> <p>И још се нешто говори, то јест, не говори, него тајно шапће.{S} И људи и жене о о |
| осле, шта <hi>мисли</hi> мула-Халим, то јест, да му је сина он убио, срце јој за час стаде, све |
| им венчана.{S} После с мула-Халимом, то јест ако...</p> <p>Имам ућута, помаче се, одахнув, а уз |
| тучна поља, кроз ливаде тахтариван, то јест носила, као собицу неку, од дасака, притврђену на |
| бој урока.</p> <p>Метнуше јој ладен, то јест пуце од некакве црне смоле, насред чела.</p> <p>— |
| подсети на к’смет, на Алахово Писмо, то јест да никога не може снаћи друго, до оно што му је пи |
| сили, па опет пусти онакав луд глас, то јест, да ће пред падишаха с тужбом против мула-Халима.“ |
| ама за дан, па никако да их нађу.{S} То јест, нашле су их, али не знају чија је која.{S} Своју |
| Паша је</hi>, није маскара.</p> <p>— То јест, глава.{S} Али и главу могу по глави, кад се много |
| ка шапатом, с болом, са страхом.</p> <p>Јесте, трећи ће петли; ту је већ Ђурђев дан, јунак Хедр |
| Сад се тих мулиних речи сети, и мисли: „Јесте, мула, блато ми до појаса, до гуше: како ћу каљав |
| што се тело смрзава, и што душа плаче, јеца, нариче, тужећи се на силу и обест Богу...{S} И чи |
| {S} Подижу јој се плећа, одскачу груди, јеца...</p> </div> <pb n="106" /> <div type="chapter" x |
| била“!...{S} И ту је ударила у грчевито јецање. „Све сам изгубила!{S} То <hi>све</hi> Исмаил је |
| од ветрова ујања причуло му се, час-по, јечање његова сина.{S} Застајкивао, ослушкивао, и ишао |
| ри руке на груди, притисну их, и узе да јечи, да стење; брада му се узе трести, много: кишом му |
| "3" /> <div type="titlepage"> <p>ЈЕЛЕНА ЈОВ.{S} ДИМИТРИЈЕВИЋА</p> <p>ФАТИ-СУЛТАН</p> <p>САФИ-ХА |
| евести; Исмаилова сестра <pb n="140" /> јој обуче невестинску хаљину; легнуше јој на грло Исмаи |
| ата, заклињући га у њихова Бал-беја, да јој отвори.</p> <p>Три дана се затварао, а после пошао |
| да је теше?{S} Да јој је кћи умрла, да јој се зна гроб, и да проговоре коју: али овако...{S} Ш |
| епо, и као некако другарски, с њима, да јој се тајно не подсмевају (јер јавно не смеју), и да д |
| нала да је Фати-султан била венчана, да јој је погинуо младожења, и да је она остала <hi>слобод |
| hi> и казује да ће одмах у Прокупље, да јој испрати мајку.{S} Арнаутке гледају тугу и јад, па и |
| јој мирише земља, покривена травом, да јој мирише дрвеће, обучено у лишће, и да јој мирише цве |
| ом, испраћа га са сузом, и са жељом, да јој што пре дође највећи празник — свадба.{S} Сад је Ис |
| ну коју јој Исмаил правио за свадбу, да јој метну на грло бисер што јој Исмаил дао за <hi>виђењ |
| но проведен дан, сат, увек у страху, да јој се муж не опије, да не виче, да не нападне кога.) П |
| ко сунце земљу понекад и на доксату: да јој мирише земља, покривена травом, да јој мирише дрвећ |
| ет дошао.</p> <p>Како да је теше?{S} Да јој је кћи умрла, да јој се зна гроб, и да проговоре ко |
| у бунилу, па се расвестила и тражила да јој простру постељу, спремљену за ђердек, њен, и молила |
| , спремљену за ђердек, њен, и молила да јој обуку хаљину коју јој Исмаил правио за свадбу, да ј |
| -султан у Прокупље, у свој конак, па да јој падну она два венчања, ту да је испитају, ту да каж |
| .{S} Гледа да нема код ње некога, те да јој сам каже шта се са Шемси-пашом договорио, не би ли |
| и, и узе је грлити и плакати, видеше да јој се свест повратила; отвори очи, сави руке оцу око в |
| ој мирише дрвеће, обучено у лишће, и да јој мирише цветало воће...{S} А од пре три дана је у со |
| а преко пупих бисага, да је обиђу, и да јој донесу понуде.{S} Пуни рафови понуда, баница у бака |
| сладак...{S} И најпосле моли робињу да јој куца у саз и пева: о севдаху, о ашку, о Меџнуну и Л |
| доведе у Прокупље, у његов конак: ту да јој „падну“ оба венчања, ту да је испитају, ту да се из |
| S} Остаде јој читав само реп...{S} Нека јој га, нека се заките њим Турди...{S} Кад умртви човек |
| и Мурад-беј, њена оца комшије, па нека јој буду пуномоћници...</p> <p>— Дај им, кћери, пуномоћ |
| .{S} Њена лепа коса, сад замршена, пала јој је <pb n="59" /> по челу, још телејисану.{S} Па и н |
| ница напала стару: пита је, пита, а она јој не одговара, но је само гледа и пушта неке чудноват |
| бовало да је готово; а кад се врати, па јој каза шта је и како <pb n="75" /> је, код кога је Фа |
| кћери и сина; трећа јој лила олово, па јој сипа у уста кап по кап воде где је олово било.</p> |
| , нешто крупно по глави, јер час-по, па јој се чује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију, к |
| о од једнога старога дишћурка самур, па јој то метао у недра, вичући:{S} Сичан!{S} Сичан (миш! |
| писано.{S} Гледа у ту бледу звезду, па јој се чини да је то њена звезда.{S} Јутрос ју је пуном |
| сетила, као Лејле, Лејле-ханум...{S} Па јој дође мило, лако јој је, наслони чело на свето место |
| к с усана, окренула се к Фати-султан па јој, пушећи, говори, прича, не гледајући што је у кући |
| па, трезан; плаче и грли кћер, одговара јој, теши је, подсећа је на „к’смет“ и на <hi>Алахово П |
| смрти, свако вече гледа: с ње чита шта јој је писано.{S} Јер она је права мусломанка, па веруј |
| утке, дадије мулине кћери и сина; трећа јој лила олово, па јој сипа у уста кап по кап воде где |
| шајући шкргут зуба Садије-хануме: прича јој о младости и лепоти пашићевој, о севдаху што га за |
| </p> <p>Материно је срце разумело какав јој глас доноси ат сина њезина...</p> <p>И мула је прот |
| е пушке где је била Исмаилова рука, кад јој је давао бесу.{S} И врховима својих нежних прстију |
| е не.{S} Ко ће јој о томе говорити, кад јој паша није говорио, кад је и од ње крио као и од туђ |
| е мислила да ће се сплести и пасти, кад јој се пут којим је за пашом пошла чинио раван као тепс |
| p>Овако одговара несуђеној заови; а кад јој мајка опет дође, њој:{S} Ништа ми није... није гроз |
| ва каву, тамо да је пије и да гледа кад јој облаче и гиздају снаху,“ говори она млада Прокупчан |
| ха.{S} А овако увене, зацело, биљка кад јој украте сунце и росу...</p> <p>Фати-султан лежи мртв |
| ...</p> <p>— Шућур! поче мајка, сад кад јој се кћи насмеја.{S} Да Бог да се, кузум, од сада уве |
| еље не мичу, и робиње не знају више кад јој је бунило, а кад јава.{S} Јер и кад бунца, лепо их |
| само уцвељена оца, и кад уздахне, и кад јој коју нежну каже, и кад је руком омилује...</p> <p>И |
| ало час изнеше из одаје, да не види кад јој кћи издише, клечи сад крај ње, јединице своје; забо |
| за дуго.{S} Залуд је кћер тешила, залуд јој је помињала к’смет и Алахово Писмо, она, по њену до |
| } Што би имама, дервиша, па и попа, све јој очита молитву, једну, две, дуге молитве; а на њеним |
| , кћер јој опет снађе она болест, стаде јој се грчити и кривити лице, и удари јој пена на уста. |
| о главу, Фати-султан трупину.{S} Остаде јој читав само реп...{S} Нека јој га, нека се заките њи |
| чекује невесту, нестрпљив је; осећа где јој се син радује, па и њу обузима све већа радост.{S} |
| саломљена, у једном куту оне одаје где јој је кћи „телејисана“, у свиленој дугачкој антерији с |
| ло повратила, и разгалила, па...{S} Оде јој мајка, и оде јој несуђена заова, у Прокупље, на два |
| азгалила, па...{S} Оде јој мајка, и оде јој несуђена заова, у Прокупље, на два дана, или, како |
| буде с даровима готова.{S} Мимо кафезе јој пролази младожења; она га дочекује крадом, иза кафе |
| аслања браду на руке, и заниха се, сузе јој падају по рукама...</p> <p>— Шућур! поче мајка, сад |
| га је живога гледала...{S} Леп!{S} Даје јој бесу да неће никуд од ње...{S} Гроб се затворио.{S} |
| а брата не помену; реч „Исмаил“ застаје јој у грлу.{S} Види да је Фати весела, да једва чека да |
| hi>како може</hi>, додаје она, и облије јој румен бледо лице.</p> <pb n="65" /> <p>И повраћају |
| S} Макар она за њу главом платила, није јој жао.{S} Како би се она млада, одрасла у кафезу као |
| ице, девојке, турске, Прокупчанке, које јој причају о Прокупљу, о женама, о девојкама, о младић |
| рухо, не плаче над оружјем.{S} Замутиле јој се очи, бистри горски кладенци, увело лице, свежа м |
| /p> <p>— Сурме ми дајте.</p> <p>И сурме јој дадоше.</p> <p>Мршаве руке дршћу...{S} Малаксаше... |
| роз те одаје, с дугачким скутом свилене јој антерије, држећи главу високо, на прстима, и крећућ |
| по, па јој се чује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију, као оно њену оцу пред пашом, а час |
| И ту јој се зачује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију.</p> <p>Док је Ахмед-хафузовица сед |
| легне; мулина кћи чучне крај ње, метне јој руку на чело, ухвати је за руку.</p> <p>— Ватра, Фа |
| дао за <hi>виђење</hi>...</p> <p>Робиње јој простреше постељу; метнуше јој кану на дланове и та |
| } Исмаила је Шемси-паша убио.{S} Помиње јој привиђење.{S} Сваке ноћи у глухо доба, вели, види м |
| ират (несрећа), Зулфи.</p> <p>И простре јој ћилим и шиљте робиња, и хоће да је поведе...</p> <p |
| ој је лице било урезано у срце прво, те јој било као она светлост што јој допре до зенице ујутр |
| сву ноћ гледала Фати-султан-хануму, те јој добро упамтила и очи и лице, и руке и ноге, и стас |
| } А и она је као љиљан, чиста је, чисте јој очи, којима се чуди Арнаутин, и чисто јој лице, ком |
| <p>Фати-султан је венчана; и свадба ће јој скоро, чим буде с даровима готова.{S} Мимо кафезе ј |
| падишахове хануме, а до ње не.{S} Ко ће јој о томе говорити, кад јој паша није говорио, кад је |
| н на испит изиђе; на испиту ће... пашће јој оба венчања...{S} Жена не може имати два мужа, по з |
| весеље; Фати-султан је на постељи; лице јој шара једна стара Прокупчанка с великом пажњом, јер |
| м, то јест, да му је сина он убио, срце јој за час стаде, свест је остави...{S} Кад ништа нису |
| Једним кораком дође до невесте, подвуче јој засукане, жилаве руке испод леђа, узе је у наручје. |
| дговори она (јер ни код другога не беше јој добро), па се врати мајци слободна.{S} Тако је било |
| стаде, не пусти гласа од себе, а однеше јој невесту!{S} Оне две и робиња ударише у вику, али до |
| се последњи пут побунише Арнаути, убише јој сина, њену милост и хранитеља, кириџију, који бејаш |
| ме..., не... огледало...</p> <p>Дадоше јој огледало.</p> <p>— Сурме ми дајте.</p> <p>И сурме ј |
| рви тужи.{S} Кад изиђе пред суд, падоше јој оба венчања. „Кога ћеш сад?“ пита је суд. — Ниједно |
| > јој обуче невестинску хаљину; легнуше јој на грло Исмаилов бисер, и накитише је другим накито |
| е покрише фереџом мулине кћери, метнуше јој на лице бели јашмак, па изиђоше; уђоше људи:{S} Фат |
| p>Робиње јој простреше постељу; метнуше јој кану на дланове и табане, на нокте руку и белих нож |
| ..., па се не бој урока.</p> <p>Метнуше јој ладен, то јест пуце од некакве црне смоле, насред ч |
| олико знала.{S} Мање него други.{S} Муж јој није причао ни нешто што је, по мњењу Турака, жени |
| а се сети да је се и празне боји.{S} Би јој мило што се не расрди кад је младожења назва назли- |
| лтан-хануму, а толико је познаје, да би јој могао, чини му <pb n="12" /> се, израдити слику на |
| зрна.{S} Ади да није таква, одлетела би јој с рамена глава одавно, нарочито кад хафуз није при |
| а, или добра познаника, кога би, кад би јој заискао пуномоћје, по гласу познала, ако га не би в |
| ио већ спремио Фати-султан дар, који би јој младожења дао за виђење.{S} Какав дар!{S} Калпак, п |
| одвели би је у харем пашин, обљубио би јој лице пашић, и онда...{S} Да га остави?{S} Или да је |
| сту, него себе и Фати-султан...{S} Љуби јој и очи и лице и бело грло...{S} Пољубио би и уста, а |
| иску невеста се прену, подиже се, тешки јој се очни капци покренуше... врисну и хтеде да скочи, |
| плакала; најпосле се заморила, отежали јој очни капци, она их с муком отвара, и сања, али не в |
| ми је он старешина, господар...{S} Грли јој вити стас... „Мифтара је затекла у постељи само јед |
| ад од тада не виде муле, мужа свога, ни јој он дође, нити га она позва; не помену га.{S} Као кр |
| за <hi>телејисање</hi>, и уздише: чини јој се да то није њено свадбено одело, но покров, за ње |
| е јој се грчити и кривити лице, и удари јој пена на уста...</p> </div> <pb n="62" /> <div type= |
| и је за рамена, обори је на под, и зари јој беле, оштре секутиће своје у смежурано грло, као ву |
| Фати-султан, звездо: дође време, говори јој мулина кћи и хвата је под мишку да је дигне.</p> <p |
| речи, а за срећу ништа не разуме, нити јој их когод преводи...{S} Слуша, прибила се уз прозор |
| ле смрти.{S} И тврда вера у то развлачи јој усне на радостан осмех; биће тамо срећна, кад овамо |
| ена име мула-Халимово.</p> <p>Мурад-беј јој тражи пуномоћје за венчање с мулом.</p> <p>Ништа.</ |
| оњићима Арапи, на камили кадуна: јашмак јој све лице сакрио, а очи, плаве као зумбул, преда се |
| лепа, кћи некога паше, Турчина; па ипак јој буле, Лесковчанке, споре племство, за то што је мно |
| S} И радили су преко закона: пуномоћник јој био човек, Арнаутин један, кога она ни у сну није с |
| горке сузе...{S} Хита да се наплаче док јој је кћи врх земље; јер кад буде под земљом, уздржава |
| . коса се по јастуку просула.... јорган јој доле, код ногу; једна ножица, још бела, с црвеним т |
| није смело.</p> <p>Тако пашиница и син јој.{S} А паша?{S} Прошав мимо ове три одаје, широм отв |
| , што јој изиђе пред очи као јава; а он јој гледа руке и не мислећи на њен сан, па се неколико |
| Увек, само о Исмаилу говори.{S} Његово јој је име на уснама.{S} Не стиди се од мајке више.{S} |
| и она није ништа осетила, јер Исмаилово јој је лице било урезано у срце прво, те јој било као о |
| у, на две ноћи, да обиђе кућу (јер како јој погибе брат, напустила и кућу и мужа); остаде она с |
| ејле-ханум...{S} Па јој дође мило, лако јој је, наслони чело на свето место, на место где је Ис |
| еве куле не миче.</p> <p>И не зна; нико јој не рече, ни мајка, ни другарице, ни слушкиње, ни ро |
| ; здружиће се с Исмаилом...{S} Огледало јој је мало, „ биљбиљур“, у мршавој руци, тако белој, с |
| па клања: од петлова кукурекања учинило јој се мујезиново <hi>Алах-екбер</hi>.{S} У дишер-авлиј |
| а полете кћери у одају.</p> <p>Али камо јој кћери?...</p> <p>Још јој људски и не казаше шта је, |
| ј очи, којима се чуди Арнаутин, и чисто јој лице, коме се такођер чуди Арнаутин, јер он није ми |
| покри очи: да не гледа ноћашњи сан, што јој изиђе пред очи као јава; а он јој гледа руке и не м |
| мајка некако чудна, уплашена, ваљда што јој кћи много бледа, и онолико мирна.{S} Али за што?{S} |
| естра плаче, нариче, љути се на оца што јој својом бесом спута и ноге руке, те не може да се и |
| авно не смеју), и да деле с њом оно што јој зацело на лицу читају, бригу, страх, и стид.{S} Али |
| лаха: не може је снаћи друго до оно што јој је писано.{S} Гледа у ту бледу звезду, па јој се чи |
| свадбу, да јој метну на грло бисер што јој Исмаил дао за <hi>виђење</hi>...</p> <p>Робиње јој |
| прво, те јој било као она светлост што јој допре до зенице ујутру, кад се пробуди и очи отвори |
| <pb n="77" /> могла примити хануме, јер јој је у харему син.</p> <p>Затворила момка као девојку |
| ра му понизно, а гледа га уплашено, јер јој се учини да није баш... сасвим паметан.</p> <p>А да |
| па она узе слабим гласом нарицати, кћер јој опет снађе она болест, стаде јој се грчити и кривит |
| тужну, не тужну него као убивену; глас јој бејаше промукао, и болан, болан, кад, угледавши нес |
| и њу обузима све већа радост.{S} Савест јој чиста, јер онај глас могао је допрети и до падишахо |
| Исмаил лежи у гробу неосвећен; и трипут јој је поручила, да ако га не освети мушка глава, нека |
| ама и зајеца како скоро није.{S} Подижу јој се плећа, одскачу груди, јеца...</p> </div> <pb n=" |
| к жута, усана помодрелих, у хаљини коју јој је отац за <hi>Велику К’на-Ноћ</hi> правно.{S} Њена |
| њен, и молила да јој обуку хаљину коју јој Исмаил правио за свадбу, да јој метну на грло бисер |
| а, а од овога часа ниједнога.{S} Оба су јој венчања, по закону, пала, те је слободна, и може да |
| жи наузнак са затвореним очима: очни су јој каици ишарани ситним варком.{S} Стара је готова, ал |
| борове гране на њене очи...{S} Капци су јој тешки, склапају се, она их отвара...{S} И џин, џинс |
| јастуци, све извезено златом.{S} Ту су јој постељу родитељи за ђердек спремили.{S} И тој су се |
| и некуд далеко...{S} Чује му глас, бесу јој даје.{S} С њом ће увек, овде, у кули, врло великој, |
| , земзем...</p> <p>Отвори их, мало; усу јој Исмаилова сестра у уста неколико капи земзема, обри |
| оље, тек од обести, Шемси-паша.{S} И ту јој се зачује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију. |
| е браде; за се је бацио кадуну: на лицу јој био пешкир, па се смакао, те су видели да је <hi>те |
| о челу, још телејисану.{S} Па и на лицу јој још тел стоји, колико је могао остати.{S} Не умивај |
| рекла: просићемо ти Фати-султан, ја бих јој пољубио руку сто пута и секао бих курбан (жртву) цр |
| у бунилу, у полусну...</p> <p>Јастребац јој није планина, него џин, џински цар, кога до сад ник |
| а лице и подиже Исмаилу турбе.{S} И још јој боље би кад се опрости бремена. (А опростила га се |
| p> <p>Али камо јој кћери?...</p> <p>Још јој људски и не казаше шта је, а она чупа косу, гребе л |
| S} Ниси.{S} Криле су се од Бал-беја..., јок од њега, од његове <pb n="115" /> памети: годинама |
| с Џафер-бејом...{S} А?{S} Џафер-беј... јок, Бал-беј, тако га од милости зову.{S} Баш је, вала, |
| мулине кадуне.</p> <p>— Јок!{S} Јок!{S} Јок!</p> <p>— Да идемо заради муле; ама ако она каже да |
| Не дамо мулине кадуне.</p> <p>— Јок!{S} Јок!{S} Јок!</p> <p>— Да идемо заради муле; ама ако она |
| да су с овом осветом Арнаути готови.{S} Јок.{S} Ништа без крви.{S} Крв за крв.{S} Пашина сина з |
| p> <p>— Не дамо мулине кадуне.</p> <p>— Јок!{S} Јок!{S} Јок!</p> <p>— Да идемо заради муле; ама |
| д се растајаху, мула рече ово:</p> <p>— Јок!{S} Нека не долазе паше у Топлицу, јер су Арнаути с |
| Шемси-паши?</p> <p>— Крвнику?</p> <p>— Јок Шемси-паши, него нашему мули.</p> <p>— Мулу туга об |
| tlepage"> <p>ФАТИ-СУЛТАН</p> <p>Госпођи Јоки Петровић-Његош</p> </div> <pb n="6" /> </front> <b |
| љи новој; све свила, све кадива, душек, јорган, јастуци, све извезено златом.{S} Ту су јој пост |
| , ђозум Ајше, душеке... душек по душек, јорган по јорган из мусафир-одаје у сарачану, тамо...“ |
| пала.... коса се по јастуку просула.... јорган јој доле, код ногу; једна ножица, још бела, с цр |
| ше, душеке... душек по душек, јорган по јорган из мусафир-одаје у сарачану, тамо...“ не изусти |
| једне мусафир-одаје сложени су душеци, јоргани, јастуци, све свила и кадива, све везено златом |
| сном.</p> <p>У тахтариванима и душеци и јоргани, да не осете хладноће хануме...{S} Фати лежи на |
| естила по јастуку око кћерине главе, по јоргану...{S} Мирис...{S} Она се радује...{S} О, како ј |
| ли је освета твоја!{S} Алла’!“...{S} А јоргован опет мирише! опет лишће шушти и опет ветрић ду |
| ветарац, и његову зелену траву, и његов јоргован, и исцветалу врбу, и најрадоснији празник њего |
| то ђурђевско лишће долази мирис: мирише јоргован, мирише јасмин, мирише исцветало воће, мирише |
| , накитише је...{S} Тражила је јасмин и јоргован...{S} Робиње унеле мирисаве гранчице јасмина и |
| обиње унеле мирисаве гранчице јасмина и јоргована, а мајка је то, својом руком, наместила по ја |
| ним хаљинама, окупан, намирисан мирисом јоргована, искићен исцветалом врбом.{S} Не; на глави му |
| p>Само мало, па дође к себи, још блеђа, још жућа.{S} Мулина је кћи љуби и милује: а Лесковчанка |
| е с девојкама као девојка.{S} И ко зна, још би, да се мајка не сети е је <hi>човек</hi>.{S} А е |
| орган јој доле, код ногу; једна ножица, још бела, с црвеним табаном и ноктима, вири испод ружич |
| и дугачка, коју негује материна љубав, још чешљају руке материне...</p> <p>Разговарају се, гле |
| ави, меће главу у торбу и, још смелије, још дрскије, наставља:</p> <p>— Сравни јагње с вуком, с |
| да крв заустави, меће главу у торбу и, још смелије, још дрскије, наставља:</p> <p>— Сравни јаг |
| тила.</p> <p>Само мало, па дође к себи, још блеђа, још жућа.{S} Мулина је кћи љуби и милује: а |
| ула ућута, а још се клати и држи груди, још гледа у исту шару ћилима; скадарском се паши узе тр |
| што су је потурчили, а он је још тражи, још кука за њом и прети Турцима.{S} Кад је најлепша мес |
| сковац, у Ниш, и Врању.{S} А сутра-дан, још у свитање, стиже паша у Прокупље. „Вала боље смрт, |
| а је снила, да се она, казујући му сан, још више не уплаши, но само рече;</p> <p>— Ја се не чуд |
| ка, па баш да живиш, пошто си га видео, још сто година“.{S} Тако говоре хануме.</p> <p>И тај ди |
| ена, пала јој је <pb n="59" /> по челу, још телејисану.{S} Па и на лицу јој још тел стоји, коли |
| е висок, и за своје године врло крупан: још мало па ће ступити у осамнаесту.{S} Лице му лепо, м |
| гал, пун пепела и угљевља, уместо жара; још је око ње прибор за телејисање, мали жути тасови с |
| и-султан телејисана још је насред собе; још је крај ње онај бакаран мангал, пун пепела и угљевљ |
| где су оне с девојачке стране спавале; још нису затворени прозори, ни онај кроз који је однета |
| мали жути тасови с варком и ђелинпули; још је поред ње кутија с дуваном; још испретурани јасту |
| пули; још је поред ње кутија с дуваном; још испретурани јастуци где су оне с девојачке стране с |
| >XVIII</head> <p>Сирота Фати-султан!{S} Још живи, али болује, тешко болује.</p> <p>Кад је венча |
| лет да је! убио Мифтар-агина сина...{S} Још није платио један дуг, ево где направи други, прокл |
| даји, камо је од страха пала, мртву.{S} Још исти дан, Арнаути сахранише, по обредима мусломанск |
| град Суљу, ја Саида, а, мула?</p> <p>— Још мало...{S} Млад, и луд, па се задоцнио...{S} Остави |
| и бело грло...{S} Пољубио би и уста, а још се уздржава, као Мифтар...{S} Узе руку, белу, меку |
| о рече па издахну.</p> <p>Мула ућута, а још се клати и држи груди, још гледа у исту шару ћилима |
| е турски зову <hi>мусафир-одаје</hi>; а још лепше су намештене сад, кад ово причамо: зидови су |
| лепо, мушко, сунцем преплануто; бркова још нема, тек га сад гарила мрка наусница, испод које с |
| вет, али га не каменује, и ако има рока још до мрака.{S} Пролазе људи и чуде се: „Алла’!{S} Алл |
| девојке само пепео, ваљда, јер је умрла још прве године пошто су је потурчили, а он је још траж |
| х чифлука, и гине војска...{S} Он посла још војске, и пред војском Мурат-пашу, старца, који је |
| а...{S} Ха-ха-ха-ха-ха! засмеја се мула још једном, много, и премери пашу још једним погледом, |
| о да дође сутра.</p> <p>Мајка се заљуља још више, и узе мрмљати молитву.{S} У ниској готово пра |
| } Постеља где је Фати-султан телејисана још је насред собе; још је крај ње онај бакаран мангал, |
| дрхти, трза се, ослушкује.{S} Чека сина још од вечерње, па никако да га дочека.{S} И мула-Халим |
| кап воде где је олово било.</p> <p>Она још лежи у незнани, а мула тражи пуномоћнике, сведоке, |
| мејаће ми се и турско и каурско“.{S} Па још кад дође ред да врати оно што је Фати-султан-хануми |
| о још тако стоји.)</p> <p>А хафуз-Ахмед још није стао.{S} Иде, тумара сокацима као луд, па тек |
| тово више није устала. „Ни филџан кахве још није попила, ни цигару духана, ни бардак воде“, шап |
| задиркивао многу лепу Циганчицу, али је још „гонџе-лале“...</p> <p>Никад није видео Фати-султан |
| е године пошто су је потурчили, а он је још тражи, још кука за њом и прети Турцима.{S} Кад је н |
| е и старе кадуне, у овој су одаји будне још три младице.{S} Од певања, играња, разузданог весељ |
| ипут је њој, својој кћери казала, да се још смирила није, што Исмаил лежи у гробу неосвећен; и |
| редсобљу ханумама.{S} Па ни слушкиње се још нису пресвукле, ни робиње.{S} Постеља где је Фати-с |
| ...</p> <p>— Кад ово чу, Фати-султан се још више уплаши; а Исмаил рече:</p> <p>Што се бојите, т |
| ну сину у сватове.{S} Остављајући обуће још пред кућним вратима, пеле су се на чардак, улазиле |
| лена, копитњака, коприве, расковника, и још пуно трава; све се окупало пре сунца; а Фати-султан |
| Прокупље...{S} Врисну ат још једном, и још једанпут над својим мртвим господаром, па тек подиж |
| м га било!{S} И опет га срам било!{S} И још једанпут га срам било! загрме мула, пустив груди.{S |
| ан на лице и подиже Исмаилу турбе.{S} И још јој боље би кад се опрости бремена. (А опростила га |
| ј, од соја! а толико несрећна!</p> <p>И још се нешто говори, то јест, не говори, него тајно шап |
| м фиса Војњаци?</p> <p>— Буди!</p> <p>И још једанпут Мурад-беј онако пита; и трећи пут Фати одг |
| помахнита: лаје, трза се, прескочио би још толико високу ограду, растргао би десеторо а то ли |
| е...</p> <p>Пуна соба жена.</p> <p>Неки још жању, неки слажу у крстине, неки деду у стогове, а |
| ситним варком.{S} Стара је готова, али још не устаје, хоће да удари још један <hi>ђелин-пули</ |
| {S} Ејвала!</p> <p>И испушише пријатељи још по три чибука једно за друго; и остаде паша као гос |
| отова, али још не устаје, хоће да удари још један <hi>ђелин-пули</hi> међу њене извијене, лепо |
| лу, још телејисану.{S} Па и на лицу јој још тел стоји, колико је могао остати.{S} Не умивају је |
| } Немој!{S} Срамоту си за жалост; немој још и жалост...{S} И после, мула, ти си се светио како |
| здесет, шездесет три, па може бити озго још једну, и две.{S} Кад сам ја била девојка, он је био |
| госпоства и твоје величине, па си желео још већи да си.{S} Хтео си у луг где булбули поју, па с |
| уше!{S} Славуј у лугу од јасмина удесио још лепше песму!{S} И гугутке се избудиле, гугучу!{S} С |
| чени у празнично рухо; около их је било још, као да су посадили на мазгу дете, па пазе да не па |
| нека изручила ибрик, да жар угаси, и то још тако стоји.)</p> <p>А хафуз-Ахмед још није стао.{S} |
| глухо и мртво Прокупље...{S} Врисну ат још једном, и још једанпут над својим мртвим господаром |
| узе љубити, да сакрије сузе, јер ако њу још надом заварава, себе више не може.{S} Мајка је љуби |
| мула још једном, много, и премери пашу још једним погледом, и то погледом што у исто време и м |
| " /> рано врате у Прокупље, њему, а њих још нема!</p> <p>— Па?</p> <p>— Неће их ни бити: прелаз |
| {S} Ти, мула, пријатељу, чуо сам, хоћеш још да се светиш Шемси-паши?{S} Доста!{S} Довде што си |
| у.</p> <p>Али камо јој кћери?...</p> <p>Још јој људски и не казаше шта је, а она чупа косу, гре |
| илује...</p> <p>И праштала му.{S} Украо ју је, али не да осрамоти њу, не њене родитеље, него ње |
| <p>И мула је протумачио вриску ата како ју је ваљало протумачити, и, са Суљом и Саидом, младим |
| </p> <p>О, како сад себе воли, зато што ју је Исмаил волео!...</p> <p>А једно вече, појави се н |
| се чини да је то њена звезда.{S} Јутрос ју је пуномоћник питао пред сведоцима, трипут, хоће ли |
| а, женама вечера загорева, невестама се јувка цепа, девојкама ибришим мрси, удовицама памет пом |
| разговара с Топлицом; где мучи опустела Југ-Богданова кула, гледајући, муком, чуда бесних освај |
| , трећи ће петли; ту је већ Ђурђев дан, јунак Хедрлес, на ату, с миздраком, <pb n="143" /> у зл |
| ом цвећа, с травом до колена; пред њима јунак на ату, у златним хаљинама, с миздраком...{S} Ја |
| енде!{S} Ђувендеее!{S} Баш толики ли је јунак Шемси-пашин бакшиш? <pb n="114" /> Ааа?{S} То паш |
| , мула, пријатељу!{S} Што Шкодра роди и јунак је и паметно је.{S} Ејвала!</p> <p>И испушише при |
| олико што је био леп, колико што је био јунак; а и он је жене волео; женио се седам пута.{S} У |
| ле сунца...{S} Окупани дочекују окупана јунака...{S} Из врта, из непрегледног вотњака Ахмед-хаф |
| ну песнице и рикну.{S} Суља, иначе врло јуначан, устукну; мулу познаје од кад зна за себе, а пр |
| смеје се детињој памети, плаче за срцем јуначким.</p> <p>И мало које јутро да не казује несуђен |
| тарац, а док му не погибе син, играо се јуначких игара с топличким момчадма; надскакивао је све |
| паша (пошто се с мулом изгрли, упита за јуначко здравље, и испушише по трп чибука), крупан чове |
| а о његову разговору кад бејаше мали, о јунаштву кад поста бећаром, о његову срцу памети; сестр |
| о свачему, о прошлом срећном времену, о јунаштву, и о младости и ашиковању, па се опростише: па |
| сапи, гриве и кићену опрему.{S} Сејмени јуре за Арнаутима, погледају се час-по међу собом, и ћу |
| Мифтара је затекла у постељи само једна јутарња молитва, мене ће три“...{S} Мисли, мисли, изнен |
| во, <pb n="137" /> дочекала га, и његов јутарњи поветарац, и његову зелену траву, и његов јорго |
| ица устаде, уми се, узе абдест, отклања јутарњу молитву, па изиђе пред пашу, нешто да му каже.{ |
| ром“, кроз капиџике, из целе махале, од јутра до мрака: остављају у предсобљу мокре чадре, фере |
| азмишља читаву недељу; а онда, у петак, јутро бејаше, дође к њој у одају једна стара беговица, |
| ри њихова чифлук-сахибије.{S} И ето.{S} Јутро је, рано јутро, дршћу од зиме, али се они први <p |
| е за срцем јуначким.</p> <p>И мало које јутро да не казује несуђеној снаси снове своје; а толку |
| Кад изиђе из дворишта хафуз-Ахмед треће јутро, он виде пред својом капијом неколико Арнаутина.{ |
| дан у Прокупље долази, и ради ње свако јутро, сваке икиндије мимо њену кућу пролази: бели му с |
| к-сахибије.{S} И ето.{S} Јутро је, рано јутро, дршћу од зиме, али се они први <pb n="108" /> за |
| цима, пуне бујнога зеленила, што у рано јутро, поливена росом, или пред вече, и у вече, кад мес |
| ска скадарскога паше из Лесковца, једно јутро, рано, је изишао дугачак <pb n="132" /> караван: |
| да се ради, аман, Јараби!“</p> <p>Једно јутро, пашиница устаде, уми се, узе абдест, отклања јут |
| уботе...</p> <p>Дође дан поласка.{S} То јутро је Фати била врло весела; и у лицу се мало поврат |
| од ње крио као и од туђинаца...</p> <p>Јутро је: сунце се родило: не буди се!<ref target="#SRP |
| у, и прођу једанпут махалама пустим.{S} Јутром се отвори покоја дрвена капија, тешка, пуна воде |
| па јој се чини да је то њена звезда.{S} Јутрос ју је пуномоћник питао пред сведоцима, трипут, х |
| аравају цветне лехе, заливене и синоћ и јутрос, мирише земља...{S} Чује се топот коњски, из <pb |
| кога налетео — мноштво је.{S} Што ближе јутру, све чешће завришти Рузиђар (Ветар), диван арапск |
| према Прокупљу.</p> <p>А мула-Халим?{S} Јуче тако срећан, а данас и без кадуне и без сина.{S} К |
| тан у мулиној кули.{S} Звао је њена оца јуче, да је види, и да је утеши...</p> <p>— Како утеши? |
| :id="SRP19070_C14"> <head>XIV</head> <p>Јуче је дошао мули пашин већил, по у годинама човек, об |
| зора, баци крвав поглед према Прокупљу, к Лесковцу, и викну: „Шемси!{S} Срамоту за жалост!“</p> |
| пружа стиснуту песницу према Прокупљу, к Лесковцу; и пошто пусти некакав дивљи глас, викну: „Ш |
| з свега грла:</p> <p>— <hi>Султан’м!{S} К’з’м</hi> (Султанијо!{S} Кћери моја)!</p> <p>Пашиница |
| , далеко од муле? или у Лесковац?...{S} К Лесковцу се окреће, душом полази...{S} Тешко рањена г |
| брода где га скоро није имала!</p> <p>— К’смет!</p> <p>Шапатом, све у двоје, али од уста до уст |
| се играла као с другарицом, час погледа к вратима, изгледа ханум-ефендију, да је подвори...</p> |
| је <hi>Хамам</hi>?{S} Где <hi>Девојачка К’на-ноћ</hi>?{S} У што им је прошла <hi>Мала К’на-ноћ< |
| оћ</hi>?{S} У што им је прошла <hi>Мала К’на-ноћ</hi>?{S} У весељу, од вечери до зоре, до белог |
| д је кћер тешила, залуд јој је помињала к’смет и Алахово Писмо, она, по њену доласку, ока не су |
| рокупчани су видели где оде с Арнаутима к Топлици.</p> </div> <pb n="44" /> <div type="chapter" |
| мајци, или да је теши, да је подсети на к’смет, на Алахово Писмо, то јест да никога не може сна |
| н, те се повијају травке, пригињу једна к другој, као да се разговарају.{S} И диже се мирис кро |
| љу; а онда, у петак, јутро бејаше, дође к њој у одају једна стара беговица, Лесковчанка, погуре |
| онесвестила.</p> <p>Само мало, па дође к себи, још блеђа, још жућа.{S} Мулина је кћи љуби и ми |
| ири су подједнако радознале.{S} Прилазе к Фати на прстима, и као са страхом, па чучну, ваде из |
| а други, ђаволови синови, окренуше коње к њој, да је прескоче...{S} Прегазише је, па продужише |
| еџу; смакла јашмак с усана, окренула се к Фати-султан па јој, пушећи, говори, прича, не гледају |
| нтерије дотакао, па тад приносиле прсте к својим уснама, што је значило „љубимо ти скут, ханум- |
| њеном спремом и даровима од његове куће к Прокупљу, па чаршилије истрче пред дућане, кадуне се |
| ишу, трећи к Топлици.{S} Они што пођоше к Топлици, брзо се вратише па казују Ахмед-хафузу да су |
| пођоше сејмени једни к Лесковцу, други к Нишу, трећи к Топлици.{S} Они што пођоше к Топлици, б |
| на коју ће страну: пођоше сејмени једни к Лесковцу, други к Нишу, трећи к Топлици.{S} Они што п |
| и једни к Лесковцу, други к Нишу, трећи к Топлици.{S} Они што пођоше к Топлици, брзо се вратише |
| милостивој према сваком, што подиже очи к небу кад је когод увреди и узвикује <hi>Алла’!</hi> б |
| лемена кому је он поглавар, одмах пошао к Прокупљу.{S} Од клада крај друма привиђало му се тело |
| ике, сведоке, имама.{S} И чим дође мало к себи, Арнаутке је покрише фереџом мулине кћери, метну |
| ...{S} Војњаци посели друмове...{S} Иду к Лесковцу...{S} Хоће да опколе прокупачки сарај...{S} |
| у хаљини коју јој је отац за <hi>Велику К’на-Ноћ</hi> правно.{S} Њена лепа коса, сад замршена, |
| , одговара јој, теши је, подсећа је на „к’смет“ и на <hi>Алахово Писмо</hi> и казује да ће одма |
| диже главу и полете, као да крила доби, ка Арнаутлуку, да што пре однесе црни глас родитељима, |
| који га чује.{S} Турци, враћајући се из каване, обилазе <pb n="89" /> га; не грде га што иде но |
| бусају у прси и моле се Богу да се „на кавгу“ не <pb n="52" /> окрене; људи, уплашени, ћуте.{S |
| на или у по ноћи, одмах се спремају за „кавгу“, пуне пушке, оштре јатагане.{S} И није дирао ник |
| у су седели, прво попили по два филџана каве и попушили по чибук дувана, па отворили <hi>мухабе |
| џезвици.{S} Из те џезвице таман филџан каве.{S} За сваку по на особ скува; сипе, промућка и оп |
| о, дуго.{S} У собу је ушао трипут мулин кавеџија, један стари Арнаутин, и ушао је трипут његов |
| невесте; ханум-ефенди хоће сама да кува каву, тамо да је пије и да гледа кад јој облаче и гизда |
| лим шалварама, чучи крај мангала и кува каву у жутој џезвици.{S} Из те џезвице таман филџан кав |
| ћи: једоше печене кокошке, банице; пише каву и шербет и водише разговор о свачему, о прошлом ср |
| Прокупчанка, што је мало час на доксату каву кувала; а ове, све, скочише и похиташе за мангал: |
| сам га се готово боји, нарочито пацова, кад се појави изненада, из преграда под долапима, у оно |
| " /> је убила из дугачке пушке медведа, кад је с планине, по грдном снегу, сишао у село.{S} Нен |
| ак ни једну није погледала, па ни онда, кад су додиривале земљу, врховима прстију, где је поруб |
| аш.{S} Како може да расцепи груди ружа, кад није могло камење?“ „Камењем ме ударали знанци и не |
| а је њена звезда најлепша, најсветлија, кад је она онолико лепа, онако светла.{S} Сестра није у |
| мале пушке где је била Исмаилова рука, кад јој је давао бесу.{S} И врховима својих нежних прст |
| искићеном јабуком, где му бејаше рука, кад даваше бесу Фати-султан; све је то тако <hi>сестра< |
| и га ухватили, каква би њој вајда била, кад...{S} Материно срце не сме даље.</p> <p>Пашић, и ак |
| ни ли се отац ћерком?“</p> <p>Сад мула, кад чу пашино поздравље, посла телала да му сазове Арна |
| ер се не зна време, доба ноћи или дана, кад ће се појавити тахтаривани с ханумом и кћери њихова |
| алимом, плашила је његовим именом сина, кад је био мали, а и сама га се бојала; а камо ли сад.{ |
| не на радостан осмех; биће тамо срећна, кад овамо није; здружиће се с Исмаилом...{S} Огледало ј |
| а хануме сад виделе, како скочи с коња, кад устрча уз сарајске степенице, рекле би: преварила с |
| p>Мисли паша како да се опрости страха, кад не може срамоте, никад ни до века; мисли и са женом |
| аје</hi>; а још лепше су намештене сад, кад ово причамо: зидови су им, од <pb n="71" /> пода до |
| ад с катраном на образу!... „Мисли сад, кад ниси пре мислио.{S} Затвори се у харем, као твоја ж |
| <p>— Тако, тако, пријатељу.</p> <p>— Е, кад је тако, носи му селам: од мене нека не дрхти његов |
| на вуке. „Ни на њих не бих, говорио је, кад бих имао овде себи равне, арслане“.{S} Његов фис, т |
| би своју несрећу; али како да се опије, кад ово два дана ништа не пије.{S} Није пио два дана он |
| све види, све чује, кад даде пуномоћје, кад је венчаше са мном, с поглаваром арнаутскога племен |
| ту онај Сведок што све види, све чује, кад даде пуномоћје, кад је венчаше са мном, с поглаваро |
| ирнула ништа ни од дарова ни од спреме, кад би се понова свадбовало да је готово; а кад се врат |
| шав мимо ове три одаје, широм отворене, кад се из Прокупља врати, и угледав искићене зидове, у |
| асцу јединога Алаха.</p> <p>Једно вече, кад се врати из града и хтеде ући у одају, родитељима, |
| оливена росом, или пред вече, и у вече, кад месец изиђе, пође небом ведрим, мирише, сва, на коп |
| и рођака, или добра познаника, кога би, кад би јој заискао пуномоћје, по гласу познала, ако га |
| подједнако се уплашише и Турци и Срби, кад видеше ражљућена мулу.{S} Арнаути узвикиваху, с вре |
| лла’!{S} Ко ли га четрдесетог дана уби, кад за тридесет девет нико не могаде.{S} И чиме ли га, |
| т, глава.{S} Али и главу могу по глави, кад се много похаси.</p> <p>— Она би тада репом.</p> <p |
| лити Бога.{S} И чини му се да га умоли, кад му мајка рече: „Просићемо ти, сине, Фати-султан.{S} |
| је врањскога паше кћи у Лесковац, зими, кад је снега доста, кулучи раја, разгрће снег, да невес |
| , у кули, и у овој ливади, на месечини, кад силно мирише копитњак и мајкина душица, под овим бо |
| е могаде.{S} И чиме ли га, Алла’ удари, кад је рана оволика?“ Пролазе људи и мисле; а ето ти је |
| у је блато...{S} Чист ће му образ бити, кад Фати-султан буде кадуна Бал-бејова...</p> <p>Мисли |
| ид.{S} Али како ће оне баш све опазити, кад је у „светло лице“ никако не гледају, није ред, већ |
| до ње не.{S} Ко ће јој о томе говорити, кад јој паша није говорио, кад је и од ње крио као и од |
| уд је мислила да ће се сплести и пасти, кад јој се пут којим је за пашом пошла чинио раван као |
| недеља дана, сваку ноћ, баш око поноћи, кад се сам слободи, и развесели.{S} Јежи му се кожа, и |
| ад се топи снег и бујају реке и потоци, кад цвета кукурек, кад ниче трава: кад се сва природа и |
| а би, зацело, и спомен на свој завичај, кад би могла да заборави ноћашњи сан.{S} Па гледајући у |
| ад се стоји право, постићи ће се, увек, кад се макар мало превије грбина,“ тако мисли Шемси-паш |
| ујају реке и потоци, кад цвета кукурек, кад ниче трава: кад се сва природа из мртвога сна буди, |
| Арнаути: има у години макар један дан, кад се не боје ни падишаха.{S} И ово нису, пашо, Турди, |
| рече, да има у години макар један дан, кад се Арнаути не боје ни падишаха.</p> <p>Пусти глас ј |
| ас јој бејаше промукао, и болан, болан, кад, угледавши несуђену заову, узвикну: „Вај, ханум, св |
| бојите, ти и моја нене?{S} Фати-султан, кад би нешто хтео да те отме сам падишах, ја бих и њега |
| {S} Хајде!{S} Опростиће ми и Бог и син, кад пристанем да се и њена реч чује.</p> <p>Мула се дог |
| не Арнаутка.{S} Колико сам пута гледао, кад сам био мали, где нене, веселећи се с другарицама, |
| ме говорити, кад јој паша није говорио, кад је и од ње крио као и од туђинаца...</p> <p>Јутро ј |
| ћном тишином.{S} Ману су Турци, одавно, кад је био млад, момче за женидбу, украли и потурчили д |
| ом реду, који је у својој глави одавно, кад се умирише Арнаути, писао и написао Шемси-паша.{S} |
| што се крадом погледају, и шапћу нешто, кад су саме, осврћу се да их когод не опази, не прислуш |
| о му је писано прстом Алаховим по челу, кад је на свет дошао.</p> <p>Како да је теше?{S} Да јој |
| ериним, да га те груди задрже у харему, кад зажели да изиђе, да оде међу другове...</p> <p>Из П |
| ветлост што јој допре до зенице ујутру, кад се пробуди и очи отвори.</p> <p>Затворила га мајка |
| па их истерао напоље, на зиму, на цичу, кад другује мачка с мишем...</p> <p>Спавају...</p> <p>А |
| оци, кад цвета кукурек, кад ниче трава: кад се сва природа из мртвога сна буди, Фати-султан се |
| , <pb n="61" /> луд, али хафуз, па зна: кад се дивљак ражљути, разума ни трунке, осећања „без у |
| мајка не уме те друкчије световати, до: кад те испитују, одговарај слободно, и све по срцу.{S} |
| врати оно што је Фати-султан-ханумино: кад пође читав караван с њеном спремом и даровима од ње |
| е.{S} Није ли?{S} Јеси ли видела месец: кад највише сија, тад највише на њ кучићи лају.{S} А шт |
| ="91" /> да ли с успоменама на Исмаила; кад му више не гледа ата, не милује хрта и сокола, не љ |
| а!{S} Кад пођем у град од страха дрхти; кад се вратим из града радује се....; и видео сам: клањ |
| пусте осећањима на вољу, некад дивљаци; кад <hi>мисле</hi>, пре ће заборавити правила доброг по |
| во доба саме!!{S} Жене!...{S} Буле!!{S} Кад пусте осећањима на вољу, некад дивљаци; кад <hi>мис |
| и два мужа, по закону; не може да..!{S} Кад је питају за кога ће „За Бал-беја“, одговориће весе |
| три дана како се боји некаквога сна!{S} Кад пођем у град од страха дрхти; кад се вратим из град |
| ив, нигде ране, само понека модрица!{S} Кад би четрдесети дан, ето ти једнога; баци се на њега, |
| аљ сух, све чешће...{S} Ах, пролеће!{S} Кад се топи снег и бујају реке и потоци, кад цвета куку |
| пак продужава.</p> <p>— Аман, кћери!{S} Кад бездушан човек баци кривицу на душевна човека, толи |
| , веђе самур, уста стамболски дивит!{S} Кад узјаше ата па прође прокупачким сокацима, женама ве |
| и веле да је хтела постати мајком).{S} Кад стаде сатирати сакагија нишког паше хергелу, Нишлиј |
| и зна причу <hi>Јарац и Вук</hi>...{S} Кад је оно ударио рогом јарац вука, опростио му вук, ал |
| па продужише пут, не осврнувши се...{S} Кад се последњи пут побунише Арнаути, убише јој сина, њ |
| јој за час стаде, свест је остави...{S} Кад ништа нису имали с мула-Халимом, плашила је његовим |
| јој га, нека се заките њим Турди...{S} Кад умртви човек нечовека, па и на мртвом пизму тера, н |
| <hi>биллахи</hi>, <hi>таллахи</hi>.{S} Кад би ме неки раставио од тебе, ја бих га...</p> <p>— |
| у празничном руху, оружани до зуба.{S} Кад год прате мулу у сарај, увек се обуку, наките коње. |
| е као атлаз, у самим златним китама.{S} Кад би отишао у Прокупље, пројахао би, обично, кроз све |
| жи, још кука за њом и прети Турцима.{S} Кад је најлепша месечина највише виче, а тишином разлеж |
| а боље смрт, него ова грдна срамота.{S} Кад сам је венчао са својим сином, била је <hi>бош</hi> |
| и сама га се бојала; а камо ли сад.{S} Кад се мало прибра, стид је обузе.{S} Куд ће од бруке!{ |
| па може бити озго још једну, и две.{S} Кад сам ја била девојка, он је био бећар...{S} Аман!{S} |
| а га претече мула.</p> <p>— Претече.{S} Кад би се Шемси ородио с пуномоћником Алаховим, као и с |
| с овим другим мало, па је први тужи.{S} Кад изиђе пред суд, падоше јој оба венчања. „Кога ћеш с |
| а одјезди у Топлицу да исприча мули.{S} Кад мула чу, ништа не рече, само закрвави очима, стисну |
| широким шалварама, у високој чалми.{S} Кад хоће да говори, прво зажмури, па тад почне.{S} Овог |
| пенци спуштени, тако целом чаршијом.{S} Кад зађоше у српску махалу, и мула бејаше далеко, отвор |
| езеном <pb n="51" /> жеженим златом.{S} Кад опази мулу ат зарза, трза се од сеиза, и одмах се з |
| евојку, с којом се три године волео.{S} Кад му је украли, разболео се, а кад му она поручила да |
| уг, на самрти њему у аманет оставио.{S} Кад сам млад био, често ми је писмо праћао, учио ме, св |
| их је то снашло, и врло му жао било.{S} Кад му мајка казала код кога је Фати-султан, плакао је |
| р.{S} Смеје се само кад је врло љут.{S} Кад се некад пред кулом насмеје, грохотом, да гора одје |
| кадарског пашу.</p> <pb n="126" /> <p>— Кад си био млад, твоје су ми очи биле књига, писана на |
| ња и кад није време молитви...</p> <p>— Кад ово чу, Фати-султан се још више уплаши; а Исмаил ре |
| ла?{S} Да те не учи његова кћи?{S} Ааа“ Кад не доби одговора, стара настави:{S} Џафер-беј је мл |
| оривши, осмехне, мајка се добру нада, а кад се сухо накашље, страхује; обухвата рукама колена, |
| дан веселој, сад брига, страх и стид, а кад би се нешто ово мерило, ко зна шта би претегло.{S} |
| ео.{S} Кад му је украли, разболео се, а кад му она поручила да није човек него жена кад не може |
| биње не знају више кад јој је бунило, а кад јава.{S} Јер и кад бунца, лепо их гледа, као на јав |
| се разговарали у одаји, нико не зна; а кад се растајаху, мула рече ово:</p> <p>— Јок!{S} Нека |
| е од залеђених суза, у изгореле усне; а кад чује кашаљ, дубоко уздахне, крадом, и крије сузе, о |
| /> <p>Овако одговара несуђеној заови; а кад јој мајка опет дође, њој:{S} Ништа ми није... није |
| амбак својој хануми на тужбу плачући; а кад ханума саслуша девојче, отеже:{S} Аааа!{S} И забран |
| би се понова свадбовало да је готово; а кад се врати, па јој каза шта је и како <pb n="75" /> ј |
| му син долази у Прокупље врло често; а кад пројезди махалама, кадуне се, и жене и девојке, гур |
| те и ударају коње стрменом сваки час; а кад дођу близу каквога дрвета, опале, неки, из пушке, т |
| .{S} Ухо на срце, кћери, слушај...{S} А кад будеш, кузум, на испиту, пуштена си и од једнога и |
| одело, но покров, за њен сандук...{S} А кад се спусти ноћ, хануме узеше да се веселе; свирка и |
| оји као камен; ништа више не пита.{S} А кад се прибра, узе да зове војне старешине, да им запов |
| не окани га се докле га не сатре.{S} А кад му год дође <hi>селам</hi> (поздрав) од сараја, то |
| увијени у јапунџа.{S} Нестрпљиви.{S} А кад се појави мула на ату, узвикнуше „машала“!{S} Мало, |
| казати колико је лепа Фати-султан.{S} А кад из одаје изиђе мула, као џин, дугачке беле браде, И |
| чибугџија, једно момче арнаутско.{S} А кад је већил пошао, мула га испратио до преко прага!{S} |
| смаила... невесту његова сина.</p> <p>А кад се Садије-ханум, мулина кћи, врати, затече је страш |
| с ногу радећи; и ноћу радиле.</p> <p>А кад ово би готово, пашиница пусти глас, да је свакој же |
| ј лудости грохотом.{S} Виде: има часова кад је човек луд, а чини му се да је паметан.</p> <p>И |
| рива ни дужна, у лудилу које га спопада кад год се опије; па уместо да га већ једанпут казне см |
| а кува каву, тамо да је пије и да гледа кад јој облаче и гиздају снаху,“ говори она млада Проку |
| у плиткој Морави? да ли њих угледа онда кад очи исколачи, подиже ћулав с темена и устрчи уз сте |
| ј чаробни град Фати-султан оставља онда кад треба да је у њему...; велика је, девојка.{S} Родит |
| греха.{S} А овако увене, зацело, биљка кад јој украте сунце и росу...</p> <p>Фати-султан лежи |
| ала.{S} Нарочито виде да је лудо питала кад се заљуби...</p> <p>Виде једнога младића, Арнаутина |
| е да кажем...{S} Није, каже, џелат; ама кад ти... он ће ти платити крвнину.{S} Крвнину понекад |
| а да не направи оно што направи.{S} Ама кад је било, хајде се са Шемси-пашом измири.</p> <p>Мул |
| му она поручила да није човек него жена кад не може од Турака да је отме, полудео.{S} Из Власин |
| поду.</p> <p>— Био један човек, ко зна кад, одавно, у старо време, па скривио нешто; а суд нар |
| е зенице, нагло се подиже да устане, па кад не могаде, завали се, опет, у јастуке и радосно поч |
| пашину.{S} И Ахмед-хафуз се пробуди, па кад чу шта је било, истрезни се; распитује куд оде непо |
| жје брата јединца...{S} Уђе у одају, па кад је Фати-султан упита шта је, шта говоре, а она не к |
| чену у свилену антерију, и накићену; па кад се она, нешто проговоривши, осмехне, мајка се добру |
| кама...</p> <p>— Шућур! поче мајка, сад кад јој се кћи насмеја.{S} Да Бог да се, кузум, од сада |
| врло јуначан, устукну; мулу познаје од кад зна за себе, а први пут му се сад учини да не личи |
| л.{S} Тако, пашо, пријатељу.</p> <p>— Е кад је тако, слушај, не срди се, ево...{S} И извади из |
| Не, то је нека ујдурма.{S} Да се удаве кад Морава има брода где га скоро није имала!</p> <p>— |
| ла с пашиним харемом, и пратњу.{S} Виде кад се кола с пашиним харемом зауставише пред капијом А |
| нчање; синоћ су и слуге и слушкиње чуле кад је жени и кћери рекао: „Топлица је близу, ако се <h |
| саме јенђе, и ако ће скоро зора, време кад ће Лесковчани Турци доћи по невесту.{S} Међу јенђам |
| , радостан, сличан гласу какве животиње кад се докопала плена...{S} Похита кроз прозор с невест |
| во као женској, хаљини какву Турци носе кад су код куће, распојас, у белом ћулаву, бос, у терлу |
| репери без ветра.{S} Овај се једва миче кад кокошке иду на седало пре одређена сата.{S} Танка г |
| нема у мулину оку пламена што буктијаше кад је ишао Шемси-паши први пут, и кад диже буну с прет |
| постеље не мичу, и робиње не знају више кад јој је бунило, а кад јава.{S} Јер и кад бунца, лепо |
| неискусна, видела само уцвељена оца, и кад уздахне, и кад јој коју нежну каже, и кад је руком |
| ковчанка смела, дрска; говори, прича, и кад види да само мрдне рука младе Арнаутке, нада се пес |
| д уздахне, и кад јој коју нежну каже, и кад је руком омилује...</p> <p>И праштала му.{S} Украо |
| ела само уцвељена оца, и кад уздахне, и кад јој коју нежну каже, и кад је руком омилује...</p> |
| јаше кад је ишао Шемси-паши први пут, и кад диже буну с претње и плашења Шемси-пашина; те један |
| еко <pb n="81" /> преко зида па у њу, и кад се Бал-беј игра, да изиђе, да...{S} Не!{S} Материно |
| кућу, у одају где му кћи лежи мртва; и кад је виде, зовну је по имену трипут:{S} Фати-султан!{ |
| дно с мирисом бошче дувана рој мисли; и кад се после поноћи сети постеље и устане, осећа се так |
| у господара с ханумом и пратњом...{S} И кад се чу топот коња, небо се проломи... „Аллааа’!.. пр |
| ће га сакрити на бесу, и ништа.{S} А и кад би га ухватили, каква би њој вајда била, кад...{S} |
| ада радује се....; и видео сам: клања и кад није време молитви...</p> <p>— Кад ово чу, Фати-сул |
| кад јој је бунило, а кад јава.{S} Јер и кад бунца, лепо их гледа, као на јави.{S} Увек, само о |
| ути сад...{S} У сарај ћу ја...</p> <p>И кад већил оде, мула позва Арнауте.{S} Сутрадан су Арнау |
| иже Исмаилу турбе.{S} И још јој боље би кад се опрости бремена. (А опростила га се много пре ро |
| ју мало час изнеше из одаје, да не види кад јој кћи издише, клечи сад крај ње, јединице своје; |
| е боји.{S} Би јој мило што се не расрди кад је младожења назва назли-Стамболком.{S} Мало поћута |
| та ђул; видела да су се удариле у груди кад је за угао замакао, али она није ништа осетила, јер |
| миру ни док му је род зелен, а камо ли кад узри...{S} Много рода, много каменица.{S} Топола ви |
| , проседа, округло подшишана, затрепери кад се узму грчити танке, изгореле усне.{S} За толиким |
| ула узе, не врати.{S} А и како да врати кад је ту венчање!{S} Венчао се с невестом њена Бал-беј |
| може лепа реч! и што се не може постићи кад се стоји право, постићи ће се, увек, кад се макар м |
| у ће лепа реч.{S} А мула долази у сарај кад се год позове.{S} Зваће и свога пријатеља и друга н |
| {S} Благо мени!...{S} Навијате сат увек кад мујезин чита вечерњи езан..., навите га сад пред зо |
| <p>— Грозница, Садије-ханум.{S} Не знам кад ме ухватила.</p> <pb n="93" /> <p>Овако одговара не |
| Зар је по закону венчати жену с другим кад је није први пустио.</p> <p>И... ожени се старац де |
| ши, е има у години дана макар један дан кад се Арнаути не боје ни падишаха; а заборави рећи, <h |
| ао као дете играчки, као што се радовао кад му петао осветла образ. — Сутра ту!{S} Али ето шта |
| би му усне осетиле оволико сласти, као кад се дотакоше усана Фати-султан-хануминих.{S} Млад, о |
| њој, забрађена белим јашмаком онако као кад се Богу моле, с бројеницама; провлачи урмине кошчиц |
| и не би пролазила кроз одаје као петао кад му покисне перје.</p> <p>„Ко ходи по земљи, а гледа |
| >— Нећемо!{S} Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар нашега муле кадуна на испит |
| пит?</p> <p>— Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар да правимо вољу Шемси-паши? |
| а кому је он поглавар.{S} Смеје се само кад је врло љут.{S} Кад се некад пред кулом насмеје, гр |
| би јој с рамена глава одавно, нарочито кад хафуз није при себи: бекрија је бивши имам Свете Со |
| дивљака; па она његова гласина нарочито кад је љут...!{S} Старац, а док му не погибе син, играо |
| е наплаче док јој је кћи врх земље; јер кад буде под земљом, уздржаваће се од суза, молитвом, д |
| вој према сваком, што подиже очи к небу кад је когод увреди и узвикује <hi>Алла’!</hi> буди усп |
| у разговору кад бејаше мали, о јунаштву кад поста бећаром, о његову срцу памети; сестра <pb n=" |
| да поштују тугу ближњега, да не певају кад им ближњи плаче.{S} Али ово сад није обичаја ради: |
| седи, ако хоћеш да се људи не подмигују кад те чаршијом виде, да се жене не кикоћу кад те махал |
| овори о брату; прича о његову разговору кад бејаше мали, о јунаштву кад поста бећаром, о његову |
| ве угађале, више него пре, зажмуриле су кад би год њихов „ојнак“ растурио његову „купу.“ Игра с |
| те чаршијом виде, да се жене не кикоћу кад те махалом опазе“.{S} Тако мисли; а после куне брод |
| отац: пева се Растанак...{S} Што плачу кад слушају ову песму, свадбену, отац, мајка...{S} Ја н |
| ће ми се и турско и каурско“.{S} Па још кад дође ред да врати оно што је Фати-султан-ханумино: |
| није удавила...{S} Аман, Јараби!</p> <p>Кад изиђе из дворишта хафуз-Ахмед треће јутро, он виде |
| ако, Фати-султан мули је кадуна.</p> <p>Кад размота дугачак појас којим је бејаше за се привеза |
| ружној јави сања најлепше снове.</p> <p>Кад се виле хватају у коло а дуси блуде земљом, на месе |
| живи, али болује, тешко болује.</p> <p>Кад је венчаше с мулом понова, однесоше је мајци, по ње |
| лујући све једнако Фати по коси.</p> <p>Кад Арнаути доведоше хафуза, па се он стропошта крај св |
| пачке улице, и дошао пред сарај.</p> <p>Кад угледа мртва сина, испружена, у локвама усирене крв |
| турски паша с арнаутским мутом.</p> <p>Кад стиже мула-Халим пред сарај, притрчаше пашини сеизи |
| ан-хануми постељу, рубље и рухо.</p> <p>Кад харемћаја изнесе из тахтаривана хануму, и однесе је |
| ; свецу турбе...{S} У џенет ћеш.</p> <p>Кад се зави и изиђе Лесковчанка, ниједна од њих не виде |
| оче да се око ње мази, да је испитује. „Кад би нешто мајка рекла: просићемо ти Фати-султан, ја |
| ета?{S} Мало жалости, ни мало срамоте. „Кад желиш да се коме много осветиш, гледај да га осрамо |
| о лепу Стамболку..{S} И зацело говори: „Кад је била заволела простога Арнаутина, зар да не заво |
| понизан много, како Турчин може да буде када се укаже потреба; а нишки паша, и ако млађи од ово |
| Сад је у постељи новој; све свила, све кадива, душек, јорган, јастуци, све извезено златом.{S} |
| у душеци, јоргани, јастуци, све свила и кадива, све везено златом.{S} У дну друге мусафир-одаје |
| о знато; и сија му се џамадан од црвене кадиве извезен златом; и сијају му се златом везени од |
| н пред јенђама; погледа у богато одело, кадивено, извезено златом, спремљено њој за <hi>телејис |
| ројено <pb n="11" /> бора, разастрта по кадивеној хаши, бели се као лабуд; а са зеленог чоханог |
| за виђење.{S} Какав дар!{S} Калпак, по кадиви извезен златом, и поднизан бисером, искићен драг |
| тројици, да више неће бити заптије, но кадије.</p> <p>— И претио им, да ће их мерити гајтаном |
| евном жегом, диже се као дим тамјана из кадионице, испуњава поље, села с кућицама арнаутским, п |
| еле се широка хаљина, затрепта злато на кадифели-џамадану...{S} Слуша глас, њој мио; гледа очи, |
| асна, и много као у ноћ што се зове <hi>Кадр-Лејле</hi>, где је пуно света, па све лепо обучено |
| а престрављено.</p> <p>— Тако, пашо.{S} Кадуна ми је Фати-султан.{S} Ту беше пуномоћник, ту све |
| ажи селам Шемси-паши, џелату: непуштена кадуна његова сина од другога... чедо.{S} И кажи селам |
| ће му образ бити, кад Фати-султан буде кадуна Бал-бејова...</p> <p>Мисли паша, мисли, ни с ким |
| " /> је, код кога је Фати-султан, да је кадуна другога и ако није од њихна сина пуштена, и, нај |
| ају у тахтариване, не знајући у коме је кадуна њихова муле.{S} Сад чаршија није прошарана, сва |
| X</head> <p>И тако, Фати-султан мули је кадуна.</p> <p>Кад размота дугачак појас којим је бејаш |
| кад мула хоће.</p> <p>— Зар нашега муле кадуна на испит?</p> <p>— Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад |
| ни џакови, на коњићима Арапи, на камили кадуна: јашмак јој све лице сакрио, а очи, плаве као зу |
| , по његову мњењу и памети, само у оних кадуна које се зову <hi>султан</hi>; узе је полако, паж |
| е би била охола, него би са себи равним кадунама љубазно, с малим благо, са сиротим нежно.</p> |
| ље врло често; а кад пројезди махалама, кадуне се, и жене и девојке, гурају уз <hi>кафезе</hi>, |
| проћеретати, то нису хануме из махале, кадуне каквога занатлије, дућанџије, или, рецимо, онако |
| купљу, па чаршилије истрче пред дућане, кадуне се прибију уз кафезе да — сејире!...{S} Резил!.. |
| а, девојке <hi>султан</hi> али и његове кадуне.{S} Он љуби руку само својој мајци, своме оцу, с |
| Фати-султан, не твоје снахе, него моје кадуне...{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Аман! узвикну паша прес |
| зурне... то поздрављају долазак мулине кадуне Арнаути грађани.{S} И Арнаути из пратње Фатине д |
| ави већ у срцу.</p> <p>— Не дамо мулине кадуне.</p> <p>— Јок!{S} Јок!{S} Јок!</p> <p>— Да идемо |
| њеној вештини.{S} Осим невесте и старе кадуне, у овој су одаји будне још три младице.{S} Од пе |
| лим?{S} Јуче тако срећан, а данас и без кадуне и без сина.{S} Крв за крв!{S} Наћи ће убицу, па |
| је млад, видела сам га једанпут у Есма-кадуне...{S} Леп.{S} А, очи!{S} А, веђе!... а над горњо |
| нику, него као прву милост господаровој кадуни.</p> <p>А од ње се мулина кћи не миче.{S} Црмпур |
| цара царева, већ пашину снаху.</p> <p>— Кадуну Шемси-пашина сина!</p> <p>— Ако није одведена, б |
| крупан, дуге беле браде; за се је бацио кадуну: на лицу јој био пешкир, па се смакао, те су вид |
| л се претворио у дућану Ахмеда туџара у кадуну са зумбул-очима...</p> <p>— Биће...{S} Свашта мо |
| жене се пењу на кулу, да виде несуђену кадуну Исмаил-бегову, мула-Халимовицу, Стамболку, рођак |
| виш Баба!</l> <l>Љуби младу, удри стару кадуну!</l> </quote> <p>....{S} С маха на мах припуцају |
| у љубав, пусти све да кажем...{S} Није, каже, џелат; ама кад ти... он ће ти платити крвнину.{S} |
| о доба, вели, види мајку; хода по кули, каже, као жива, и све о Исмаилу говори; и трипут је њој |
| латећи главу.{S} После узе говорити.{S} Каже Фати-султан-хануми, да је до овога часа била и Џаф |
| ину од муле селам, а мула у Топлицу, да каже Арнаутима е се са Шемси-пашом измирио.</p> <p>Ника |
| а два венчања, ту да је испитају, ту да каже хоће ли код муле, или да дође његову Бал-беју.{S} |
| <p>— Да идемо заради муле; ама ако она каже да ће за пашина сина, на комаде ћемо је.</p> <p>— |
| Прокупље, сав Арнаутлук.{S} Који год ми каже: „Срећна ти невеста!“ смеје се... познајем да се с |
| а си и од једнога и од другога, баба ти каже.{S} Твој баба је хафуз, и био је имам красне Аја-С |
| да да нема код ње некога, те да јој сам каже шта се са Шемси-пашом договорио, не би ли га тада |
| Фати-султан-хануму, а срамота га да им каже.{S} Лепа је...{S} Нека питају своју кћер; она ће и |
| им ата: скочи мула као младић.{S} Право каже она стара: нема мула више од шездесет, шездесет тр |
| олитву, па изиђе пред пашу, нешто да му каже.{S} Он седи у једној затвореној софи крај мангала, |
| ца, и кад уздахне, и кад јој коју нежну каже, и кад је руком омилује...</p> <p>И праштала му.{S |
| S} Аман, за Алахову љубав, пусти све да кажем...{S} Није, каже, џелат; ама кад ти... он ће ти п |
| и каменом ни ружом; само сам хтео да ти кажем аманет и селам.{S} А ти знаш, мула, мој пријатељу |
| знам!{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Вала, мула, кажи...{S} Крв...{S} Какву крв? муца опет паша.</p> <p> |
| > <p>— Аман, кћери, сунце, не стиди се, кажи „буди“...{S} Млад, леп, твоја прилика...{S} Усред |
| ио од тебе, ја бих га...</p> <p>— Кажи, кажи, вели момче задовољно, а она се застиде, па поче д |
| лемена Војњака...{S} Ха-ха-ха!{S} Пашо, кажи <hi>михаирли</hi> (срећно)!...{S} Ха-ха-ха!{S} Мој |
| катран на лице Исмаилова невеста...{S} Кажи му селам, <pb n="120" /> аман!{S} Алла’ ашк’на (за |
| раставио од тебе, ја бих га...</p> <p>— Кажи, кажи, вели момче задовољно, а она се застиде, па |
| ћи се готово после сваке речи:</p> <p>— Кажи селам Шемси-паши, џелату: хоће да има чедо... од м |
| ханум!{S} Где је Алах, ту је и љубав; а кажи један град, или једно село, или гору, или воду где |
| чедо... од муле...{S} Фати-султан.{S} И кажи селам Шемси-паши, џелату: непуштена кадуна његова |
| на његова сина од другога... чедо.{S} И кажи селам Шемси-паши, џелату: данас му је прилепила бл |
| Прокупље, на два дана, или, како Турци кажу, на две ноћи, да обиђе кућу (јер како јој погибе б |
| а му доведу мула-Халима, то јест, да му кажу, е га је поздравио Шемси-паша, да му дође у прокуп |
| говори с пашама, па се врати у Топлицу, каза Арнаутима, пред кулом, за овај договор, па оде у к |
| 070_C16"> <head>XVI</head> <p>Како мула каза Фати-султан е ће на испит, од тада је весела, свак |
| друга; Шемси-паша му <pb n="124" /> све каза...; посла га мула-Халиму на разговор, и на договор |
| лтан упита шта је, шта говоре, а она не каза е њој прете, него слага: „Шемси, проклет да је! уб |
| ло да је готово; а кад се врати, па јој каза шта је и како <pb n="75" /> је, код кога је Фати-с |
| ло, и врло му жао било.{S} Кад му мајка казала код кога је Фати-султан, плакао је као женско; а |
| , у ђурђевску зору... по мене...“ То је казала Зулфији, али није мајци.</p> <p>Мајка се нагла н |
| у говори; и трипут је њој, својој кћери казала, да се још смирила није, што Исмаил лежи у гробу |
| <p>— Е, пашо!{S} Да сам жена, ја бих ти казао у одаји <hi>какву крв</hi>; ама сам човек, па не |
| } Нека питају своју кћер; она ће и њима казати колико је лепа Фати-султан.{S} А кад из одаје из |
| мених је Турака обичај примити госта, и казати му ако није домаћин (или домаћица) код куће пошт |
| {S} Немај срца на мене!{S} А ово што ти казах, обичај је.{S} Ти тај обичај знаш како си сазнао |
| ој кћери?...</p> <p>Још јој људски и не казаше шта је, а она чупа косу, гребе лице, грува се у |
| н му од њих, најстарији, узе нешто живо казивати, а он испрва ништа не разуме, као да је пијан, |
| што за три дана сузе не пусти.{S} А не казиваше мајци за чим плаче, да ли плаче за пашићем, ил |
| се опије; па уместо да га већ једанпут казне смрћу, досудише му „сургун“.{S} С њим је и његова |
| екао јазук!{S} Алах за један грех једну казну, за голем голему, за мали малу.{S} Ти, мула, приј |
| обро збориш: и Алах за један грех једну казну...{S} А Шемси-паша, змија погана, ако искаш, доби |
| уначким.</p> <p>И мало које јутро да не казује несуђеној снаси снове своје; а толкује их срце с |
| свети женска; или...{S} Никому ништа не казује, ништа не говори.{S} Бејаше се мало повратила, и |
| лице зажарених јагодица, вреле руке, и казује својој кћери е је сутра празник који толико чека |
| „к’смет“ и на <hi>Алахово Писмо</hi> и казује да ће одмах у Прокупље, да јој испрати мајку.{S} |
| емо ти, сине, Фати-султан.{S} Сестра ти казује да је то красна девојка, и лепа, па смо се мула |
| то пођоше к Топлици, брзо се вратише па казују Ахмед-хафузу да су срели неке кириџије, и да су |
| {S} Не пита је шта је снила, да се она, казујући му сан, још више не уплаши, но само рече;</p> |
| аве.{S} Смакле се с главе шамијце и <hi>каикотос</hi>.{S} Тврдим сном спавају, мртве уморне, на |
| аузнак са затвореним очима: очни су јој каици ишарани ситним варком.{S} Стара је готова, али јо |
| S} Дахну душом паша, смишљајући, одмах, какав ће „пешкеш“ Мурат-паши, не знајући да се Арнаути |
| који би јој младожења дао за виђење.{S} Какав дар!{S} Калпак, по кадиви извезен златом, и подни |
| пија, тешка, пуна воде, изиђе дућанџија какав, занатлија, и похита, увијен у јапунџе, или с џак |
| су познала, ако га не би видела.{S} Али какав закон?{S} Зар је по закону венчати жену с другим |
| суром.</p> <p>Материно је срце разумело какав јој глас доноси ат сина њезина...</p> <p>И мула ј |
| вели да испрате Бал-беја у Цариград... „Какав Стамбол, женска главо?!{S} Зар мислиш да је Војња |
| ..{S} Узе руку, белу, меку као паперје, каква је, по његову мњењу и памети, само у оних кадуна |
| су, и ништа.{S} А и кад би га ухватили, каква би њој вајда била, кад...{S} Материно срце не сме |
| Продера се сова.{S} Арнаутку обузе језа каква никад није; заклела би се у гроб брата јединца, д |
| е крај муци...</p> <p>Зима.{S} Хладноћа каква скоро није.{S} Дебео снег притиснуо и брдо и доли |
| а пуномоћнику да неће за пашића?{S} Али каква би то била освета?{S} Мало жалости, ни мало срамо |
| м златним карикама у ушима, обучена као каква ханума; напуни мангал, изнесе га горе, намести га |
| стин отац опио, па се побојаше свађе, и какве несреће усред највећега весеља.{S} Гости се разиш |
| оте глас један, радостан, сличан гласу какве животиње кад се докопала плена...{S} Похита кроз |
| етати, то нису хануме из махале, кадуне каквога занатлије, дућанџије, или, рецимо, онако некога |
| г; и прва и друга уредба није пуштена с каквога земаљског престола, него с небеског, исто као о |
| ње стрменом сваки час; а кад дођу близу каквога дрвета, опале, неки, из пушке, те се стресе сне |
| са својим харемом и с таквом пратњом, с каквом никада није ишао стиже у Прокупље.{S} Суља је ви |
| > <p>— Вала, мула, кажи...{S} Крв...{S} Какву крв? муца опет паша.</p> <p>А мула:</p> <p>— Е, п |
| не слушајући шта паша говори.</p> <p>— Какву крв?...{S} За крв... не знам..., ич ја не знам, м |
| ој антерији, готово као женској, хаљини какву Турци носе кад су код куће, распојас, у белом ћул |
| а сам жена, ја бих ти казао у одаји <hi>какву крв</hi>; ама сам човек, па не могу.{S} Него ако |
| помену име Божје, и што нема поздрава, како верују мусломани, који није од Бога <pb n="53" /> |
| е.</p> <p>— Ако је <hi>ово</hi> истина, како ће грдна пашиница међу другарице!</p> <p>— Куд ће |
| претње, боје се.</p> <p>Паша га досад, како му се чини, никад није чуо у својој махали; а сад, |
| оњи, ветрови, пренеше у Арабистан, где, како су му причали, за недељу дана роде и узру лимуни и |
| ана онај који се није трезнио, који је, како причају улазио у бачву, те се у вину купао.{S} Ход |
| есет три; а да су га хануме сад виделе, како скочи с коња, кад устрча уз сарајске степенице, ре |
| ђердека...{S} О, како су лепе те песме, како је слатка та туга!{S} И она је ту исту тугу осетил |
| час у мусафир-одаји, час у диван-хане, како је загрејало пролетње, ђурђевско сунце земљу понек |
| везле три сиротице, Туркиње из Смирне, како причају буле, три године.{S} У дну једне мусафир-о |
| а у уста Алаха и пејгамбера!{S} Јараби, како трпиш?!{S} Како му не пустиш у зиму врео камен на |
| на заова, у Прокупље, на два дана, или, како Турци кажу, на две ноћи, да обиђе кућу (јер како ј |
| — пропевао петлић...</p> <p>Џафер, или, како га родитељи од милости зову, Бал (мед), висок је, |
| ели неке кириџије, и да су од њих чули, како је у свитање <pb n="37" /> пројездио друмом на ара |
| се каменом бацио (ко великим, ко малим, како је коме срце било), и он жив, нигде ране, само пон |
| зели: умрли обоје уочи ђердека...{S} О, како су лепе те песме, како је слатка та туга!{S} И она |
| .{S} Мирис...{S} Она се радује...{S} О, како је срећан онај који умире с осмехом радости на усн |
| љубљаше, много, и страсно...</p> <p>О, како сад себе воли, зато што ју је Исмаил волео!...</p> |
| вен, силан, сад љубазан, понизан много, како Турчин може да буде када се укаже потреба; а нишки |
| .{S} Смишљао је, тако, седећи на прагу, како би се осветио мули, и што му набедио оца, и што му |
| зна како се Арнаути свете.{S} Пашу су, како она верује, набедили, али ко ће то доказати оним д |
| сте, мула, блато ми до појаса, до гуше: како ћу каљав кроз град, кроз вилајет где пашујем?!{S} |
| даде, исказа; с њим леже, с њим устаје; како ће кроз град с катраном на образу!... „Мисли сад, |
| ; узе је полако, пажљиво, <pb n="19" /> како би узео лептирова крила, па је метну на свој образ |
| пејгамбера!{S} Јараби, како трпиш?!{S} Како му не пустиш у зиму врео камен на главу, да му раз |
| јатеља и друга нишкога пашу...{S} А!{S} Како уме овај паша!{S} Реч по реч као бисер на ибришим. |
| е башчи чучао он, Исмаил...{S} Аман!{S} Како ми је било онда, Зулфи; а сад!...</p> <p>— Кс’мет |
| е!...{S} Ево му мајке...{S} Аман!...{S} Како су се Арнаутке обукле, аман!... аман!..{S} Пољубић |
| S} Тужбу ћу ја, <pb n="83" /> ама...{S} Како би било да прво пустим глас да ћу поднети падишаху |
| Онако стар сам!</p> <p>— Ваш сам...{S} Како му је бела брада: има деведесет.</p> <pb n="45" /> |
| ва крила, па је метну на свој образ.{S} Како би и њу ижљубио, а не може, и ако је оволико воли; |
| за њу главом платила, није јој жао.{S} Како би се она млада, одрасла у кафезу као кумрија свет |
| н одговори: „Ружом“. „А, шегу тераш.{S} Како може да расцепи груди ружа, кад није могло камење? |
| , да је види, и да је утеши...</p> <p>— Како утеши?{S} Веле полудела, од страха.</p> <p>— Вај, |
| И шта ће?</p> <p>— Да се бије.</p> <p>— Како ће с Арнаутима на крај изићи?</p> <p>— Убио је мул |
| је мула не опази, да се не покаје.{S} А како да се не радује!...{S} Зна за кога ће Фати-султан. |
| равде и закона!...“</p> <p>Пође одајама како никад досле.{S} Не гледа у слушкиње, а заповеда им |
| Бога и мула-Халима, а ево два три дана како се боји некаквога сна!{S} Кад пођем у град од стра |
| Затворила га мајка као девојку, јер зна како се Арнаути свете.{S} Пашу су, како она верује, наб |
| </p> <p>И мула је протумачио вриску ата како ју је ваљало протумачити, и, са Суљом и Саидом, мл |
| адост!“ Па поклопи лице рукама и зајеца како скоро није.{S} Подижу јој се плећа, одскачу груди, |
| лакше.</p> <pb n="122" /> <p>Мисли паша како да се опрости страха, кад не може срамоте, никад н |
| ст, као за ата.{S} Ми овде хиљаду гроша како за крв мулина сина, тако за крв последњега сиромах |
| е; зна сав мусаф напамет, и познаје све како је у нашем танком дину.{S} Дин нам је танак, танак |
| попустио коњу дизгине, пустио га да иде како хоће, полако, а сам је подигао главу, гледа у небо |
| {S} Паша, богат, велики човек, сила, те како неће имати душмана?!...{S} Голо дрво нико не погле |
| да верује и <pb n="74" /> љуби Бога, и како ће му се судити на оном свету за рђава дела.</p> < |
| .{S} Јер што мула узе, не врати.{S} А и како да врати кад је ту венчање!{S} Венчао се с невесто |
| о; а кад се врати, па јој каза шта је и како <pb n="75" /> је, код кога је Фати-султан, да је к |
| опије, заборавио би своју несрећу; али како да се опије, кад ово два дана ништа не пије.{S} Ни |
| цу читају, бригу, страх, и стид.{S} Али како ће оне баш све опазити, кад је у „светло лице“ ник |
| ао невесту, што се венчао с њом.{S} Али како да се свети мули он, што плаши робиње мишем, а и с |
| есковцу, крај сина, гледа га умним оком како се угађа, дотерује, очекује невесту, нестрпљив је; |
| свану недеља, турски пазар, четврти дан како је Фати-султан нестало.{S} Сунце сину, те затрепта |
| ветити; сви остављали на Алаха.{S} А он како се свети, ето.{S} Страшна ли је твоја освета, Алла |
| ст...{S} И после, мула, ти си се светио како се Арнаути не свете.{S} Камо да си му убио сина, а |
| је.{S} Ископаше рупу, закопаше га онако како је суд наредио; и за тридесет девет дана ту био, н |
| н распаљена угља, јер на пољу је хладно како скоро није.{S} Наваљена на један јастук, вунен, у |
| и кажу, на две ноћи, да обиђе кућу (јер како јој погибе брат, напустила и кућу и мужа); остаде |
| p>Ха-ха-ха! насмејаше се буле, први пут како је Фати-султан нестало.</p> <p>И наставише:</p> <p |
| казах, обичај је.{S} Ти тај обичај знаш како си сазнао за себе.{S} За крв или крв или паре; а п |
| много, не од старости, него од невоље: (како се удала она не зна за мирно проведен дан, сат, ув |
| женска“.{S} Ако не може крв за крв, <hi>како може</hi>, додаје она, и облије јој румен бледо ли |
| l:id="SRP19070_C7"> <head>VII</head> <p>Како је украдена Фати-султан, киша непрестано пада, а м |
| :id="SRP19070_C16"> <head>XVI</head> <p>Како мула каза Фати-султан е ће на испит, од тада је ве |
| ди, ни да се о њему више говори.</p> <p>Како је Фати-султан нестало, нигде у хафуз-Ахмедову ком |
| м по челу, кад је на свет дошао.</p> <p>Како да је теше?{S} Да јој је кћи умрла, да јој се зна |
| ..</p> <p>А о чем говоре хануме?</p> <p>Како дође из Цариграда Ахмед-хафуз, о њему па о њему.{S |
| пе врата, лупају капиџици, клопарају по калдрми дворишта налуне, клепећу папуче, звече котлови. |
| адожења дао за виђење.{S} Какав дар!{S} Калпак, по кадиви извезен златом, и поднизан бисером, и |
| а, блато ми до појаса, до гуше: како ћу каљав кроз град, кроз вилајет где пашујем?!{S} Насмејаћ |
| ине.{S} Сокацима, кривим и уским, много каљавим, осим симиџија, бозаџија и оних што воће продај |
| га је на комар турио и изгубио.{S} А за каљаво чело и катрањав образ што му могу ја?!{S} Сву То |
| у, да му размрскаш главу...{S} Из пакла камен да пустиш...</p> <p>— Остави мене да зборим, мула |
| и метнуо на главу камен.{S} На глави ти камен, у срцу ти лед: скинућеш га, ако си Бог; растопић |
| ..</p> <p>Паша се окамени.{S} Стоји као камен; ништа више не пита.{S} А кад се прибра, узе да з |
| рпиш?!{S} Како му не пустиш у зиму врео камен на главу, да му размрскаш главу...{S} Из пакла ка |
| д ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.</p> <p>Погодио мула.{S} На глави му камен, у срц |
| д ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.{S} На глави ти камен, у срцу ти лед: скинућеш га |
| ен.</p> <p>Погодио мула.{S} На глави му камен, у срцу му лед, ако се зове Шемси, није шемси (су |
| а седам бунара и испод левог воденичког камена, где је, од синоћ, селена, копитњака, коприве, р |
| на родно камење.{S} Што више рода, више каменица...{S} Јер да је, кћери, истина, било би до сад |
| амо ли кад узри...{S} Много рода, много каменица.{S} Топола висока, и у лето пуна лишћа, ама је |
| је само гледамо; јер зашто бисмо на њу каменицама?...{S} За кумрију је шарен кафез; за господс |
| ето ти једнога; баци се на њега, ама не каменом, него ружом.{S} И види чудо! груди му се расцеп |
| и пио, и који год је прошао, на њега се каменом бацио (ко великим, ко малим, како је коме срце |
| им, покривеним и сламом <pb n="66" /> и каменом плочом, чији кровови провирују кроз зелене вотњ |
| јатељу.{S} Нисам мислио да те ударим ни каменом ни ружом; само сам хтео да ти кажем аманет и се |
| ет дана, који год мимо њега прође да га каменује.{S} Ископаше рупу, закопаше га онако како је с |
| ода!...{S} Опет пролази свет, али га не каменује, и ако има рока још до мрака.{S} Пролазе људи |
| ..</p> <p>...{S} У Прокупљу је.{S} Чује каменчић, так!...{S} Душа слухти, срце дршће, вратаоца |
| м, искићен драгим камењем! и од драгога камења челенку!</p> <p>— Па га претече мула.</p> <p>— П |
| е да расцепи груди ружа, кад није могло камење?“ „Камењем ме ударали знанци и непознати; ружом. |
| огледа, на лиснато бацају очи, на родно камење.{S} Што више рода, више каменица...{S} Јер да је |
| , са сребрним јабукама искићеним драгим камењем, те према сунцу дају од себе све боје; о силај |
| том, и поднизан бисером, искићен драгим камењем! и од драгога камења челенку!</p> <p>— Па га пр |
| пи груди ружа, кад није могло камење?“ „Камењем ме ударали знанци и непознати; ружом... <hi>при |
| n="132" /> караван: коњићи, магарићи, а камила им предњачи.{S} На магарићима пуни џакови, на ко |
| ћима пуни џакови, на коњићима Арапи, на камили кадуна: јашмак јој све лице сакрио, а очи, плаве |
| Конопце.</p> <p>— Која је та ханума на камили?</p> <p>— Лејле, Лејле-ханум, шаир (песник)-дево |
| носи је с брда у долине, гради сметове, камо би запали и ати а некмоли људи.{S} Умукле су тице |
| : једна стара Арнаутка нађе је у одаји, камо је од страха пала, мртву.{S} Још исти дан, Арнаути |
| једним великим шам-дудом, у хладовини, камо је нарочито направљено за играње ораха, почупана т |
| d> <p>Отишли су ждрали и ласте; у пољу, камо је Исмаил ходио, спалио је први мраз са сланом тра |
| се светио како се Арнаути не свете.{S} Камо да си му убио сина, а да не направи оно што направ |
| Ни мушке тице пред њом није поменула, а камо ли човека.{S} А сад га будна пред мајком помиње, ж |
| S} Није скинула ни покривала с главе, а камо ли фереџу; смакла јашмак с усана, окренула се к Фа |
| а, е нису ни њенога друштва достојне, а камо ли њој равне.{S} Њој је писано овако, њима онако.{ |
| је, по мњењу Турака, жени за причање, а камо ли овако што.{S} Гордила се, поносила се, па сад?{ |
| едним фисом није ни у малој задевици, а камо ли да је коме крви дужан.{S} То је неко из града.{ |
| ју га на миру ни док му је род зелен, а камо ли кад узри...{S} Много рода, много каменица.{S} Т |
| д је био мали, а и сама га се бојала; а камо ли сад.{S} Кад се мало прибра, стид је обузе.{S} К |
| та, па полете кћери у одају.</p> <p>Али камо јој кћери?...</p> <p>Још јој људски и не казаше шт |
| р-одаје у сарачану, тамо...“ не изусти „камо се у годину дана једанпут улази.“ Досад заповедала |
| ливади трепере као по небу звезде, као кандила која је природа и доле припалила душама невино |
| ца, око које су џамије, висока минара с кандилима, испрва као свици по ливади, после јасна, и м |
| биње јој простреше постељу; метнуше јој кану на дланове и табане, на нокте руку и белих ножица, |
| около зида, на високом <hi>тахту</hi>, као неком престолу, на шиљтету покривеном медвеђом кожо |
| } Пољубио би и уста, а још се уздржава, као Мифтар...{S} Узе руку, белу, меку као паперје, какв |
| а; скадарском се паши узе трести брада, као мало час мули, и ударише му сузе на очи.{S} Поче се |
| ава.{S} Јер и кад бунца, лепо их гледа, као на јави.{S} Увек, само о Исмаилу говори.{S} Његово |
| збори, ђувендеее! цикну млада Арнаутка, као гуја, и за тренуће ока баци се на Лесковчанку, заис |
| адне кога.) Потамнела, земља је попала, као да је годину дана сунце није видело, <pb n="41" /> |
| кроз ливаде тахтариван, то јест носила, као собицу неку, од дасака, притврђену на две мотке, ко |
| туга!{S} И она је ту исту тугу осетила, као Лејле, Лејле-ханум...{S} Па јој дође мило, лако јој |
| и-султан.{S} А кад из одаје изиђе мула, као џин, дугачке беле браде, Исмаил оде мајци, поче да |
| ци, те увлачи, несвесно, врат у рамена, као корњача; али ипак продужава.</p> <p>— Аман, кћери!{ |
| <p>Фати-султан лежи мртва, лепа, лепа, као да је заспала.... коса се по јастуку просула.... јо |
| еде, кратко ошишане браде, танка гласа, као у жене; у чоханим, широким шалварама, у високој чал |
| и табане, на нокте руку и белих ножица, као невести; Исмаилова сестра <pb n="140" /> јој обуче |
| ац један, Турчин, мали, погурен, мршав, као снег беле браде, у белој антерији и белој чалми.</p |
| и по ливади трепере као по небу звезде, као кандила која је природа и доле припалила душама нев |
| , вели, види мајку; хода по кули, каже, као жива, и све о Исмаилу говори; и трипут је њој, свој |
| аповеда им, не заповеда, него наређује, као кћерима, или млађим другарицама, да што пре поскида |
| казивати, а он испрва ништа не разуме, као да је пијан, или луд; па се прибираше, полако; и ос |
| у својим чистим уснама њене чисте усне, као што сарош-каранфил, посрнув, први цвет до себе доди |
| <p>Милује Фати по коси, и замислила се, као да у одаји никога нема; претура, ваљда, нешто крупн |
| сподаром, па тек подиже главу и полете, као да крила доби, ка Арнаутлуку, да што пре однесе црн |
| Исмаилов, дисање, тако јако, све јаче, као да су се скупили око ње сви ноћни дуси...{S} Мирише |
| , него смућен, и као да се нешто стиди, као да избегава кћер; од тада не посу по гробу свога си |
| мери сокак погледом, као да кћер тражи, као да чека да се која капија отвори, да изиђе Фати-сул |
| ; једу <pb n="33" /> полако, господски, као хануме, и тек покоју проговоре. „Да се однесе онај |
| едно, а он се радовао као дете играчки, као што се радовао кад му петао осветла образ. — Сутра |
| зиђоше преда њ три сејменина, задихани, као да су пешке дошли, трчећи; донеше му црн глас:</p> |
| ом шаљаху: „Нашем се паши не држе коњи, као Војњачком мули жене.{S} Од седам жена имао само пет |
| , не би му усне осетиле оволико сласти, као кад се дотакоше усана Фати-султан-хануминих.{S} Мла |
| врана, што с маха на мах прхну, гачући, као да се од нечега уплаше; стока по појатама, људи по |
| то, Исмаилов, мирис тако јак, све јачи, као да је ту башта онога света...{S} Из онога сахана па |
| свему, почиње разговор, само ниже речи, као бисер на ибришим, с медом на уснама, са шећером на |
| промењеним гласом, не затварајући очи, као обично, јер хоће не само да чује, него и да види шт |
| овијају травке, пригињу једна к другој, као да се разговарају.{S} И диже се мирис кроз свежину |
| испушише по трп чибука), крупан човек, као мула, мулиних година, у ћурку расеченом позади од п |
| ниси пре мислио.{S} Затвори се у харем, као твоја жена.{S} Њу је затворио од младости закон; те |
| е Шемси ородио с пуномоћником Алаховим, као и са самим Алахом: не би пашовао у малом Лесковцу, |
| вају на миндерлуцима, широким а ниским, као ватра црвеним; неке на шареним шиљтетима поред минд |
| па тек застане, премери сокак погледом, као да кћер тражи, као да чека да се која капија отвори |
| Војњака!{S} Крупан, наочит, с дугачком, као снег белом брадом, а с лицем свежим, готово без бор |
| уснама, разлио се по целом лицу нежном, као од воска...{S} Тако умиру, ваљда, само они који нем |
| е мршавом, смежураном руком врело чело, као смиљ жуто лице зажарених јагодица, вреле руке, и ка |
| оштре секутиће своје у смежурано грло, као вук овци.{S} Пошикља крв читавим млазевима, а Арнау |
| ругога пет хиљада, за трећега петнаест, као за ата.{S} Ми овде хиљаду гроша како за крв мулина |
| ва витих минара.{S} Улазе у град, пуст, као да му је све куга поморила.{S} Нигде коња, ни вола, |
| ргут зуба, и сукне јој пламен из очију, као оно њену оцу пред пашом, а час-по, па је тако нежна |
| и мало разгаљена узела је дворити мулу, као оца, или онако стара човека; приносила му чибук, <p |
| попљескав га по танку а дугачку врату, као у лабуда, па се вину на њ.{S} Опколише га Арнаути, |
| у празнично рухо; около их је било још, као да су посадили на мазгу дете, па пазе да не падне.{ |
| у дана сунце није видело, <pb n="41" /> као да читаву годину из постеље није устала.{S} Седи, ј |
| ирис...; и тамо је сунце <pb n="142" /> као на анадолској страни...{S} Нека мм је конак тамо... |
| ује у судбину, у <hi>Алахово Писмо</hi> као у Алаха: не може је снаћи друго до оно што јој је п |
| ђе, нити га она позва; не помену га.{S} Као красне Топлице ваздух, што мирисаше на мајкину души |
| удави.</p> <p>— Фати!{S} Фати!</p> <p>А као одјек и на њену цику и на Исмаилове сестре речи зач |
| ока, мртва тишина.</p> <p>И дан свршава као човек.</p> <p>У ливади, близу мулине куле, под вели |
| мије, висока минара с кандилима, испрва као свици по ливади, после јасна, и много као у ноћ што |
| а, удише га као зумбулов мирис, пије га као ђулов сок, опија се, заноси се, а очи се склапају, |
| ах, топли, на лицу, на уснама, удише га као зумбулов мирис, пије га као ђулов сок, опија се, за |
| фис, то му је његова породица; пази га као отац.{S} Па чак у кули готово ништа више него у арн |
| тресе а ипак кочоперна, смелих погледа као мушко; била је са Шемси-пашиницом у јенђебулство, и |
| га задивљавају, и збуњују, а коса опија као зумбул, јасмин, њена светла мека коса, густа и дуга |
| S} Јахач као пустињски Арапи, нишанџија као Алах: у нокту (тачку) удари...{S} Јеси ли чула да с |
| е увеле јагодице; обори очи...{S} Мајка као да нешто страшно прочита са зажарених јагодица, из |
| и очи отвори.</p> <p>Затворила га мајка као девојку, јер зна како се Арнаути свете.{S} Пашу су, |
| је у харему син.</p> <p>Затворила момка као девојку, па га не пушта.{S} Није јахач, није стрела |
| b n="34" /> госпођу), с којом се играла као с другарицом, час погледа к вратима, изгледа ханум- |
| изи те ухватише под њим ата: скочи мула као младић.{S} Право каже она стара: нема мула више од |
| > <p>— Ко је <hi>море</hi>?! цикну мула као гуја љута, а рука му паде на јабуку мале пушке.</p> |
| а женама као жена, играо се с девојкама као девојка.{S} И ко зна, још би, да се мајка не сети е |
| урчена, па дању тумара турским махалама као да је тражи, и ћути: а ноћу виче.{S} Двадесет осам |
| девојке, развијене; купао се са женама као жена, играо се с девојкама као девојка.{S} И ко зна |
| још није стао.{S} Иде, тумара сокацима као луд, па тек застане, премери сокак погледом, као да |
| рага тугује за драгим?</p> <p>— Ниједна као ја...</p> <p>Зимус, у Топлици, ко би рекао да ће до |
| ога је Фати девојком излазила развијена као пред оца.{S} И одмах се чу његов глас, тих и слаб, |
| ликим златним карикама у ушима, обучена као каква ханума; напуни мангал, изнесе га горе, намест |
| ену црном кожом, што удара на мемлу, па као да не чује е се врата отворише, и не види где му се |
| и његова ханума, и кћи, јединица, лепа као руже што осташе саме у пустој башти његовој, Фати-С |
| га; не грде га што иде ноћу без фењера као хајдук, грехота; не осврћу се на његове претње, бој |
| као софта, данас као Персијанац, сутра као Черкез, сад јерлија...{S} Писмо је учио код куће.{S |
| руча, седи до икиндије; после се прашта као да ће Вог зна куд, а не у Топлицу, оцу и мајци, ста |
| лежи наузнак, очију полуотворених, лица као восак жута, усана помодрелих, у хаљини коју јој је |
| ршавима преко бисага, увијене у јапунџа као људи; а дице им је умотано до самих очију.{S} Пођош |
| ри чибука једно за друго; и остаде паша као гост мулин три дана и три ноћи: једоше печене кокош |
| сцепише, на двоје, а из ране покуља крв као из кладенца вода!...{S} Опет пролази свет, али га н |
| ашмак јој све лице сакрио, а очи, плаве као зумбул, преда се гледају.{S} Дуга поворка ова оде п |
| се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето...{S} Оздравићеш мајци, иншалла’!...</ |
| се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето.{S} А ако није, ти ухо на срце...{S} Д |
| лепа Фати-султан-ханума мирна; бледа је као свећа или као једна звезда коју, од Исмаилове смрти |
| ва у бело, личи на љиљан.{S} А и она је као љиљан, чиста је, чисте јој очи, којима се чуди Арна |
| о трећи пут питање, последњи пут, те је као између живота и смрти.</p> <p>Одговора нема.</p> <p |
| т, твој савет.{S} Паша Шкодралија ми је као отац, воли ме, јер ме мој отац, његов друг, на самр |
| де на оном свету његови...{S} И Фати је као оне, права мусломанка: верује у онај свет, бољи од |
| зала код кога је Фати-султан, плакао је као женско; а после се стидео, пак и од црне и беле роб |
| е срамота, и не би пролазила кроз одаје као петао кад му покисне перје.</p> <p>„Ко ходи по земљ |
| лаха.{S} А Алах, благ и милосрдан, није као човек: да аспру, па се големи, милостињу дадох; дар |
| ату, него на једној дивној мазги, длаке као атлаз, у самим златним китама.{S} Кад би отишао у П |
| па <pb n="72" /> конци, жице; а хануме као садањи тапетари; оброк им је био одмор; некад се пр |
| вратила...{S} Пред кулом су Арнаути, не као до сада из неколико села, већ из свих, и што је год |
| јабуку или крушку и мећу је крај ње не као понуду болеснику, него као прву милост господаровој |
| — душом; он, гледајући њене усне црвене као род једне вишње у богатој воћем Топлици његовој, се |
| црним и крупним, што с маха на мах сине као у младића, не младића просвећена <pb n="49" /> ума, |
| а попци зричу, свици по ливади трепере као по небу звезде, као кандила која је природа и доле |
| ући плећима по стамболски; прошетала се као паун...{S} Висока, танка, очију плавих као море, тр |
| ивада загрејаних дневном жегом, диже се као дим тамјана из кадионице, испуњава поље, села с кућ |
| а, разастрта по кадивеној хаши, бели се као лабуд; а са зеленог чоханог гуња чепкени, од силног |
| мична, нагрђена грозном смрћу, сруши се као храст ишчупан олујом, па зарида...</p> <pb n="22" / |
| може, склапа их, клоне...{S} И опет се као нечему нада, нешто очекује?{S} Чему има да се нада, |
| p>Месец је тако тужан; звезде не трепте као мало час; ветар је удесио жалосну песму.{S} Умукло |
| погледају се час-по међу собом, и ћуте као заливени, јер виде да и над њиховом силом има сила. |
| же ћулав с темена и устрчи уз степенице као махнит?...</p> <p>Тако првих недеља: а после: „мула |
| а, руку и ногу као у мушкарца, науснице као у младића, у антерији скројеној по стамболски, коју |
| очију плавих, трепавица црних, науснице као угљеном направљене.{S} Леп, иста мајка.{S} Час је о |
| а са смарагдима...: за смрт је спремише као за свадбу.{S} Дан смрти је већи празник од дана рођ |
| ознале.{S} Прилазе к Фати на прстима, и као са страхом, па чучну, ваде из недара по јабуку или |
| из груди...{S} А мула све смућенији, и као да се све више нешто стиди, све више избегава кћер; |
| под великим бором једним, што шушти, и као да се с дусима разговара, седе Фати и Исмаилова сес |
| на душица, под овим бором, што шушти, и као да се с дусима разговара...{S} Тишина, дубока, мртв |
| а мула није љут и тужан, него смућен, и као да се нешто стиди, као да избегава кћер; од тада не |
| , свакој покоју благу рекла.{S} Лепо, и као некако другарски, с њима, да јој се тајно не подсме |
| .{S} Таласа се, човек до човека, па сви као бунтовници, из очију пламен сукља, лица чисто онака |
| земљу; човек до човека, Арнаути, па сви као разјарени рисови, и сви оружани до зуба.{S} Чекају |
| уна...</p> <p>Паша се окамени.{S} Стоји као камен; ништа више не пита.{S} А кад се прибра, узе |
| ан-ханума мирна; бледа је као свећа или као једна звезда коју, од Исмаилове смрти, свако вече г |
| причао, да човеку може бити и на земљи као на небу, у рају где је зелених башта, извора, девој |
| ковац; онима се с девојачке стране чини као да су поубијани сви грађани Прокупља, попаљени сви |
| ну на њ.{S} Опколише га Арнаути, крупни као горштаци, опаљена лица и дугих брка, раздрљени, жил |
| е ноздрве, полетеше; па и они мали коњи као ластавице су.{S} Затутњи земља.{S} Лети блато у вис |
| рише му сузе на очи.{S} Поче се клатити као мула, оставив чибук; и говори:</p> <p>— А, пријатељ |
| е се јаве сокацима мусломани, не ходећи као обично тихо и достојанствено, <pb n="39" /> него бр |
| еда ноћашњи сан, што јој изиђе пред очи као јава; а он јој гледа руке и не мислећи на њен сан, |
| век, овде, у кули, врло великој, дивној као падишахов сарај, коју је обасјало, сву, сунце, од Ј |
| нису њој равне, и које стоје према њој као земља према небу, а с којима се може разговарати, п |
| -хануму до теткине ти куће, што је увек као ат без узде и улара, (жена која нема мужа) а чини с |
| а, он је био бећар...{S} Аман!{S} Висок као селвија, очи му као у шаина, веђе самур, уста стамб |
| S} Не доврши него белим ручицама, меким као паперје покри очи: да не гледа ноћашњи сан, што јој |
| широки и чести зуби, с ивицама и глеђом као у детета.{S} Очију је црних и крупних, смелих као у |
| чи!{S} А, веђе!... а над горњом усницом као ћумуром направљено, толико...{S} Волела бих, кузум, |
| пут којим је за пашом пошла чинио раван као тепсија.{S} Јер она је знала да је Фати-султан била |
| ашин већил, по у годинама човек, обучен као о Бајраму.{S} Допратише га сејмени.{S} Мула га прим |
| е.{S} Леп, иста мајка.{S} Час је обучен као војник, час као софта, данас као Персијанац, сутра |
| о сутра — остало једно, а он се радовао као дете играчки, као што се радовао кад му петао освет |
| ах се чу његов глас, тих и слаб, готово као мало час имамов:</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С |
| ке на софу, у дугачкој антерији, готово као женској, хаљини какву Турци носе кад су код куће, р |
| отвара, и сања, али не више будна, него као у бунилу, у полусну...</p> <p>Јастребац јој није пл |
| е крај ње не као понуду болеснику, него као прву милост господаровој кадуни.</p> <p>А од ње се |
| н, сву уплакану, и тужну, не тужну него као убивену; глас јој бејаше промукао, и болан, болан, |
| о свици по ливади, после јасна, и много као у ноћ што се зове <hi>Кадр-Лејле</hi>, где је пуно |
| паша није говорио, кад је и од ње крио као и од туђинаца...</p> <p>Јутро је: сунце се родило: |
| ема њој, забрађена белим јашмаком онако као кад се Богу моле, с бројеницама; провлачи урмине ко |
| е било урезано у срце прво, те јој било као она светлост што јој допре до зенице ујутру, кад се |
| маљског престола, него с небеског, исто као оне четири књиге, из којих се човек учи да верује и |
| обучен као војник, час као софта, данас као Персијанац, сутра као Черкез, сад јерлија...{S} Пис |
| мајка.{S} Час је обучен као војник, час као софта, данас као Персијанац, сутра као Черкез, сад |
| лазећи, оставила <pb n="92" /> у аманет као себе, или Исмаила... невесту његова сина.</p> <p>А |
| Црмпураста, млада, крупна, руку и ногу као у мушкарца, науснице као у младића, у антерији скро |
| Како би се она млада, одрасла у кафезу као кумрија светила.{S} Да није било муле, одвели би је |
| ве натакле на прсте филџане, па ударају као зиловима, чочечки, певају, и онако седећи играју.{S |
| , као Мифтар...{S} Узе руку, белу, меку као паперје, каква је, по његову мњењу и памети, само у |
| в струји полако.{S} Гледа се у огледалу као да у одаји никога нема, ни мајке!{S} Гледа се у огл |
| .{S} Аман!{S} Висок као селвија, очи му као у шаина, веђе самур, уста стамболски дивит!{S} Кад |
| есише веселе тичице, сухих крила, песму као у пролеће.</p> <p>— Нема леша.{S} Са седмога су неб |
| аче, час се смеје, смеје, тепајући сину као малом детету, стискајући га на својим грудима, на г |
| з рана више леве сисе и главе, он рикну као стрелом погођен лав, и сруши се на њега, нема и неп |
| че, њему миле, нове, и од љубави посрну као од поветарца „сарош каранфил,“ додирну својим чисти |
| ина кћи, врати, затече је страшну, жуту као лимун, сву уплакану, и тужну, не тужну него као уби |
| !{S} Алла’!</p> <p>Паша остаде на тахту као скамењен.</p> </div> <pb n="57" /> <div type="chapt |
| паун...{S} Висока, танка, очију плавих као море, трепавица црних као ибришим, дугих као крила |
| оре, трепавица црних као ибришим, дугих као крила ластавице; млада, једва да има тридесет једну |
| та.{S} Очију је црних и крупних, смелих као у човека, чедних као у девојке.{S} Истина, и он је |
| и крупних, смелих као у човека, чедних као у девојке.{S} Истина, и он је задиркивао многу лепу |
| очију плавих као море, трепавица црних као ибришим, дугих као крила ластавице; млада, једва да |
| имаћеш ђул, Бал-бејова уста...{S} Јахач као пустињски Арапи, нишанџија као Алах: у нокту (тачку |
| А!{S} Како уме овај паша!{S} Реч по реч као бисер на ибришим.{S} На уснама му мед, на језику ше |
| се заборавио, <hi>мало</hi> погрешио, „као човек“...</p> </div> <pb n="102" /> <div type="chap |
| Хладан, зимни ветар љуља гране, голе. „Као просјаци: голе, клате се, милостињу траже, не од љу |
| рећа јој лила олово, па јој сипа у уста кап по кап воде где је олово било.</p> <p>Она још лежи |
| ј лила олово, па јој сипа у уста кап по кап воде где је олово било.</p> <p>Она још лежи у незна |
| ендију, да је подвори...</p> <p>Прилупа капак један, прозорски, а буле и робиња окренуше се про |
| тску силу и <hi>салтанат</hi>, јер свуд капак до капка...; и псе, шугаве и губаве, уличке, обуз |
| ња.{S} Мирише капама и сарма из сахана „капаклија“ на мангалима крај огњишта, а ове то и не гле |
| е црнкиње и једна Черкескиња.{S} Мирише капама и сарма из сахана „капаклија“ на мангалима крај |
| ви се, те према њену засијаше се оловне капе с врхова витих минара.{S} Улазе у град, пуст, као |
| же изненађено, а у лицу му не бејаше ни капи крви, и целим телом задрхта.{S} И опет се помаче; |
| су јој Исмаилова сестра у уста неколико капи земзема, обриса их новим јаглуком.</p> <pb n="145" |
| о да кћер тражи, као да чека да се која капија отвори, да изиђе Фати-султан.{S} Не понесе чадре |
| више никад никога.{S} Отвори се главна капија широм, и унесе се у двориште тахтариван с Фати-с |
| стим.{S} Јутром се отвори покоја дрвена капија, тешка, пуна воде, изиђе дућанџија какав, занатл |
| а бејаше далеко, отвори се једна трошна капија искрпљена парчадма тенећке, и асуре, и истрча из |
| викнуше „машала“!{S} Мало, па се отвори капија, и појавише се из великога дворишта, опасана вис |
| азе и ударају чивију.{S} Сокаци празни, капије, високе, оковане мертечким ексерима, затворене ч |
| е узвике и пуцање пушака, те прилазе уз капије, дршћу, гребу и тужно циче...</p> <p>Кроз арнаут |
| трехе, и дућанске, и авлијске ограде, и капије, и прозори и врата: свечано се дочекује најрадос |
| а сад нико, и ништа.{S} Тишина.{S} Крај капије је непрестано капиџика, млада Циганка једна, па |
| Циганка једна, па чим прилупа халка на капији, или звекир, она одшкрине капију и тешка се: „Ва |
| на, па чека, ослушкује.{S} Чим халка на капији, или звекир: „То је улак... дошао ми мула у прок |
| /p> <p>Пројезди махалама, па стане пред капијом своје сестре удате овде, до куће Ахмед-хафузове |
| кола с пашиним харемом зауставише пред капијом Ахмед-хафузовом, па одјезди у Топлицу да исприч |
| -Ахмед треће јутро, он виде пред својом капијом неколико Арнаутина.{S} Један му од њих, најстар |
| Мула и Арнаутке сјахали су пред главном капијом и отишли за тахтариваном.{S} Млади Арнаути опко |
| људи, који бејаху код куће, изиђоше на капију, пред дућане, у чаршији.{S} Жене се бусају у прс |
| лка на капији, или звекир, она одшкрине капију и тешка се: „Вај! вај!{S} Јазук што ћете се по о |
| ...{S} Прексутра се чу топот коњски и у капију, одједанпут, и звекир, и халка, и дланови.</p> < |
| се се кући Ахмед-хафузовој.{S} На задњу капију улажаху стари Арнаути и сјахиваху с коња пред ко |
| бушену ограду, једанпут кроз одшкринуту капију, једанпут идући једној другарици, и једанпут вра |
| кане, једанпут са зерделије; данас кроз капиџик: сестра му удесила састанак.{S} Фати-султан, чу |
| соби из баште, одакле кроз прозор види капиџик мулине кћери, и крај њега место, свој хаџилук.. |
| у љубав!{S} Носи шиљте тамо, онде, крај капиџика...; води ме тамо“.</p> <p>— Чучук ханум?...</p |
| есе се:{S} Исмаила душом гледа, ту крај капиџика, с Исмаилом у души говори; гледа му очи, њој м |
| S} Тишина.{S} Крај капије је непрестано капиџика, млада Циганка једна, па чим прилупа халка на |
| све тихо и полако.{S} Са „чадром“, кроз капиџике, из целе махале, од јутра до мрака: остављају |
| , Ђурђев дан...{S} Шкрипе врата, лупају капиџици, клопарају по калдрми дворишта налуне, клепећу |
| шкама; прозора пуно; на прозорима нигде капка; све широм отворено.{S} Месец, пун, обасјао ханум |
| е...</p> <p>Кроз арнаутску махалу нигде капка; Арнаутке се прибијају уз кафезе, веселе, радозна |
| дахну.</p> <p>Уз прозоре, без ћерчива и капка, кроз које улази мирис једне велике илијњаче, пун |
| и <hi>салтанат</hi>, јер свуд капак до капка...; и псе, шугаве и губаве, уличке, обузима страх |
| мајка, да се не мучи мажући ивице очних капка сурмом, па тобоже се боји урока.</p> <p>Метни ми |
| сребро и пада кроз борове гране на њене капке...{S} Шушти бор... шапат је то, Исмаилов, дисање, |
| ахана пало је сребро, не, олово на њене капке, очи су се склопиле...{S} Не сања више будна.{S} |
| ада кроз борове гране на њене очи...{S} Капци су јој тешки, склапају се, она их отвара...{S} И |
| ..{S} Сва чаршија затворена...{S} Свуда капци на пенџерима...</p> <p>— Шта?!{S} Шта? ! ...</p> |
| вији, и мандалом: и позатварани су свуд капци на прозорима, јер се чуло е иде мула с Арнаутима. |
| се прену, подиже се, тешки јој се очни капци покренуше... врисну и хтеде да скочи, али...</p> |
| најпосле се заморила, отежали јој очни капци, она их с муком отвара, и сања, али не више будна |
| кула из темеља; стаде крај незатворена капцима прозора, баци крвав поглед према Прокупљу, к Ле |
| не на гуслама од ветра кроз незатворене капцима прозоре; потресе се покривена паучином икона Св |
| рано, је изишао дугачак <pb n="132" /> караван: коњићи, магарићи, а камила им предњачи.{S} На |
| је Фати-султан-ханумино: кад пође читав караван с њеном спремом и даровима од његове куће к Про |
| а ова оде пут Врање...</p> <p>— Чији је караван?</p> <p>— Ахмеда туџара (трговца).</p> <p>— Шта |
| у дућан Ахмеда-туџара, одакле се после караван кренуо?{S} И зашто се уочи тога дана скидао у А |
| разлеже се; мирише ваздух на шебој, на каранфил, на росну траву; свирачице, певачице, чочеци, |
| {S} Мирише свеж ноћни ваздух на шебој и каранфил из баште, на амбер и зумбул-ливанту с косе, на |
| д љубави посрну као од поветарца „сарош каранфил,“ додирну својим чистим уснама њене чисте усне |
| м уснама њене чисте усне, као што сарош-каранфил, посрнув, први цвет до себе додирне...{S} Да г |
| ним ланцем око врата, с великим златним карикама у ушима, обучена као каква ханума; напуни манг |
| се узе полако спремати.{S} Обуче се у „карпус-чоха“ чакшире и џамадан, у чепкенли-гуњ срмом ве |
| велики, заузео цео један зид: педесет „ката рубе“, све свила из Дијарбекира, све вез из Смирне |
| ти, ови други јаничари, што се не боје, каткад, ни падишаха, често су се бунили, паша слао војс |
| енци, увело лице, свежа мајска ружа, и, каткад, чује се сух кашаљ, из груди.{S} Час је тужна, ч |
| ана пред свадбу; а пашиница се појавила каткад, прошетала кроз те одаје, с дугачким скутом свил |
| ростио свега земаљског, изишао из борбе каткад велике, мучне.{S} Обукоше је, накитише је...{S} |
| , са сиротим нежно.</p> <p>Прошетала је каткад, а ни с једном није проговорила, пак ни једну ни |
| и да гледају бој петлова.{S} И јахао је каткад, али не на ату, него на једној дивној мазги, дла |
| и:{S} Шемси-паши блато на чело прилепи, катран на лице удари; Исмаилу турбе подиже.{S} Аман, су |
| му је прилепила блато на чело и ударила катран на лице Исмаилова невеста...{S} Кажи му селам, < |
| S} Голем си севап учинила!{S} Џелату си катран на образ; свецу турбе...{S} У џенет ћеш.</p> <p> |
| је сад опорави оно што удари Шемси-паши катран на лице и подиже Исмаилу турбе.{S} И још јој бољ |
| леже, с њим устаје; како ће кроз град с катраном на образу!... „Мисли сад, кад ниси пре мислио. |
| турио и изгубио.{S} А за каљаво чело и катрањав образ што му могу ја?!{S} Сву Топлицу и Ветерн |
| пашујем?!{S} Насмејаће ми се и турско и каурско“.{S} Па још кад дође ред да врати оно што је Фа |
| таше везени тозлуци...{S} Прибила се уз кафез, сама је, слухти, дршће... зажариле му се румене |
| у каменицама?...{S} За кумрију је шарен кафез; за господско чедо конак; за танку су главу танке |
| младожења; она га дочекује крадом, иза кафеза, да је нико не спази; дочекује га с осмехом, исп |
| и широм отворени; на тим прозорима нема кафеза, нису са улице...{S} Фати-султан лежи наузнак са |
| т видела, на мазги, прошао је мимо њене кафезе, и <pb n="79" /> чула је да су њене другарице уз |
| похита да гледа.{S} Жене се прибише уз кафезе и пробушене ограде; људи, који бејаху код куће, |
| у нигде капка; Арнаутке се прибијају уз кафезе, веселе, радознало гледају у тахтариване, не зна |
| стрче пред дућане, кадуне се прибију уз кафезе да — сејире!...{S} Резил!...{S} Грдан мој резил! |
| ро, чим буде с даровима готова.{S} Мимо кафезе јој пролази младожења; она га дочекује крадом, и |
| уне се, и жене и девојке, гурају уз <hi>кафезе</hi>, решетке на прозорима, па се диве младићу, |
| смаилово оружје...{S} У великом дрвеном кафезу, према постељи, соко; на шиљтету, меком, хрт...{ |
| жао.{S} Како би се она млада, одрасла у кафезу као кумрија светила.{S} Да није било муле, одвел |
| адре, те му зелена чалма скроз мокра, и кафтан циметове боје мокар.{S} Мутне су му и подбуле оч |
| па готово више није устала. „Ни филџан кахве још није попила, ни цигару духана, ни бардак воде |
| олећа, па опет рђаво, потајне грознице, кашаљ сух, све чешће...{S} Ах, пролеће!{S} Кад се топи |
| ђених суза, у изгореле усне; а кад чује кашаљ, дубоко уздахне, крадом, и крије сузе, окрећући г |
| ће, људи се прибише уз врата.{S} Чу се кашаљ, а потом говор, тако тих, а из дубине празних гру |
| ој, од куда се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето.{S} А ако није, ти ухо на с |
| фору, откуд се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето...{S} Оздравићеш мајци, инш |
| би да у одаји нема никога, да се не чу кашаљ...{S} Жене упрле очи у Фати-султан; знају да се о |
| е више вене лице, све се чешће чује сух кашаљ, из груди...{S} А мула све смућенији, и као да се |
| ежа мајска ружа, и, каткад, чује се сух кашаљ, из груди.{S} Час је тужна, час толико замишљена, |
| латом везеним, махрамама много шареним, кесама кићеним, газовима, оним што је било најлепше у в |
| Хиљаду гроша.</p> <p>— Немој...{S} Вежи кесу, па је врати у недра...{S} Нећу за мојега сина крв |
| се, ево...{S} И извади из недара кожну кесу, велику, па је стаде дрешити.</p> <p>— Шта ћеш, па |
| ују кад те чаршијом виде, да се жене не кикоћу кад те махалом опазе“.{S} Тако мисли; а после ку |
| ејова...</p> <p>Мисли паша, мисли, ни с ким се не разговара.{S} Најпосле смисли: да почне лепим |
| {S} А главним путем сеоским воде Турци, кириџије, неколике товарне коње; носе Фати-султан-ханум |
| украде.{S} Кроз пенџер па на ата...{S} Кириџије су њега среле.</p> <p>— Онако стар сам!</p> <p |
| па казују Ахмед-хафузу да су срели неке кириџије, и да су од њих чули, како је у свитање <pb n= |
| ти, па нико не сме ни тамо ни овамо, ни кириџије, ни трговци, ни онако путници; погинуло неколи |
| бише јој сина, њену милост и хранитеља, кириџију, који бејаше пошао у Ниш с топличким јабукама. |
| /> веле, у петнаестој години на једнога кириџију, што им је хтео украсти са ливаде козу музару, |
| боје; о силај му три паласке са златним китама; преко рамена му љута арнаутка.</p> <p>Арнаутин |
| мазги, длаке као атлаз, у самим златним китама.{S} Кад би отишао у Прокупље, пројахао би, обичн |
| <p>И ко зна докле би Лесковчанка овако, китила и везла, јер је Садије више не прекида Фати-султ |
| терзије.{S} На глави му фес с дугачком китом, а испод феса види му се чикмани ћулав: ћулав му |
| ала опасао је силај, па наместио ваздан кићене пиштоље и јатаган; метну на главу нов ћулав и ту |
| езеним, махрамама много шареним, кесама кићеним, газовима, оним што је било најлепше у великом |
| , танких ногу а дугачке гриве и репа, с кићеном опремом, с абаијом везеном <pb n="51" /> жежени |
| ена чела и груди, прља им сапи, гриве и кићену опрему.{S} Сејмени јуре за Арнаутима, погледају |
| /head> <p>Како је украдена Фати-султан, киша непрестано пада, а мусломанке међу собом говоре да |
| и џакају испод широке стрехе, одакле се киша лије.{S} Гугутке се из својих котарица не мичу; а |
| х! говоре мусломани, са страхом.</p> <p>Киша не престаје, а буде окупише „леш“.</p> <p>— Има ле |
| а стење; брада му се узе трести, много: кишом му грунуше сузе...</p> <p>— Што ти би, мула?! пит |
| илијинске траве, сагореле, сад заливене кишом, на чупаву ћилиму и јастуку сеном напуњену лежи Ф |
| а до сад сузе не пусти, а сад за једним кишом их лије.{S} Па бар да се опије, заборавио би свој |
| с околних висова помаман ветар и наноси кишу кроз прозоре, рђаво затворене, у одаје, у џамли-ћо |
| леда у хануме, час баци поглед на своју кјучук-хануму (младу <pb n="34" /> госпођу), с којом се |
| поглавар, одмах пошао к Прокупљу.{S} Од клада крај друма привиђало му се тело Исмаилово; од вет |
| , на двоје, а из ране покуља крв као из кладенца вода!...{S} Опет пролази свет, али га не камен |
| .{S} Замутиле јој се очи, бистри горски кладенци, увело лице, свежа мајска ружа, и, каткад, чуј |
| им из града радује се....; и видео сам: клања и кад није време молитви...</p> <p>— Кад ово чу, |
| ште, између густих, великих шимшира, па клања: од петлова кукурекања учинило јој се мујезиново |
| има абдест, мрмља молитву, спрема се за клањање: а неколике старице <pb n="32" /> већ су с абде |
| далека, из једне баштованџинице допире кларнет и турска песма, турска момчад свирају и певају, |
| маха на мах припуцају пушке...{S} Јаче кларнет пишти.... бубњи се и зурне чују чак из далека, |
| љуља гране, голе. „Као просјаци: голе, клате се, милостињу траже, не од људи, него од Алаха.{S |
| итву, <pb n="116" /> кроз нос, жмурећи, клатећи главу.{S} После узе говорити.{S} Каже Фати-султ |
| ека.</p> <p>Мула непрестано држи груди, клати се и поче причу полако, тужно, не гледајући у паш |
| ама колена, метнула браду на њих, па се клати, дрхти, трза се, ослушкује.{S} Чека сина још од в |
| па издахну.</p> <p>Мула ућута, а још се клати и држи груди, још гледа у исту шару ћилима; скада |
| и, и ударише му сузе на очи.{S} Поче се клатити као мула, оставив чибук; и говори:</p> <p>— А, |
| , клопарају по калдрми дворишта налуне, клепећу папуче, звече котлови.{S} Све живо већ одавно б |
| з одаје, да не види кад јој кћи издише, клечи сад крај ње, јединице своје; заборавила у тешком |
| причвршћен је великом халком за гвозден клинац...{S} Стара була не устаде, не пусти гласа од се |
| у радионице: лествице, чекићи, гвоздени клинци разне величине, па <pb n="72" /> конци, жице; а |
| рила крила, види да не може, склапа их, клоне...{S} И опет се као нечему нада, нешто очекује?{S |
| ан...{S} Шкрипе врата, лупају капиџици, клопарају по калдрми дворишта налуне, клепећу папуче, з |
| — Кад си био млад, твоје су ми очи биле књига, писана на арнаутски: сад ту књигу гледам, а ништ |
| ништа не могу да разберем.{S} Да ли се књига много читала, па се слова поабала: или сам ја тол |
| а, него с небеског, исто као оне четири књиге, из којих се човек учи да верује и <pb n="74" /> |
| биле књига, писана на арнаутски: сад ту књигу гледам, а ништа не могу да разберем.{S} Да ли се |
| крстио ноге, загледао се у једну дебелу књижурину, укоричену црном кожом, што удара на мемлу, п |
| де метни ово двоје на теразије.{S} Ама, ко би био луд да мери перо с оловом?!...</p> </div> <pb |
| една као ја...</p> <p>Зимус, у Топлици, ко би рекао да ће дочекати пролеће; а она га чекала, и, |
| илим на поду.</p> <p>— Био један човек, ко зна кад, одавно, у старо време, па скривио нешто; а |
| , на њега се каменом бацио (ко великим, ко малим, како је коме срце било), и он жив, нигде ране |
| х и стид, а кад би се нешто ово мерило, ко зна шта би претегло.{S} До пред свадбу сваку ноћ, до |
| {S} И старо и младо, и богато и сирото, ко год чу о овоме венчању, зачуди се. „ Алла’!{S} Алла’ |
| зе људи и чуде се: „Алла’!{S} Алла’!{S} Ко ли га четрдесетог дана уби, кад за тридесет девет ни |
| спашта.</p> <pb n="46" /> <p>— Ћути!{S} Ко сме о томе? <hi>Паша је</hi>, није маскара.</p> <p>— |
| алка, и дланови.</p> <p>— Шта је?...{S} Ко тако лупа?!...</p> <p>Сејмени.</p> <p>Изиђоше преда |
| ead> <p>Ко уби мулина сина, чу мула.{S} Ко украде пашину снаху, разабра паша.{S} Јер у недељу у |
| и до падишахове хануме, а до ње не.{S} Ко ће јој о томе говорити, кад јој паша није говорио, к |
| ути.{S} Аллах!{S} Ама и осветљив си.{S} Ко на тебе један час заборави, сто година му се светиш“ |
| си ми ти <hi>украо</hi> снаху?</p> <p>— Ко је <hi>море</hi>?! цикну мула као гуја љута, а рука |
| ти би лакше.{S} Зна она, мусломанка, да ко жељу самртнику не испуни, четрдесет дана га Алах не |
| толико је колико да пљуне небо.{S} Ама ко пљује у небо, томе пљувачка пада на лице.{S} Није ли |
| ика.{S} Ти си чула да је...{S} Алах зна ко је убио мулина сина.{S} Душмани обедили пашу...{S} П |
| дангу (ожиљак)...{S} Ха, ха, ха!{S} Шта ко чини, све сам себи, и добро <pb n="131" /> и зло...{ |
| питаш хафуз-бабу: је ли истина да у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови.</p> <p>— |
| е тако лепо обукле, накитиле; јер у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови...{S} И Фа |
| егову коњу, коњској опреми, и питају се ко је поноситији, младић или ат његов: извија дугачки в |
| му у Топлици без наде на срећне дане, и ко зна <pb n="91" /> да ли с успоменама на Исмаила; кад |
| играо се с девојкама као девојка.{S} И ко зна, још би, да се мајка не сети е је <hi>човек</hi> |
| амећу човек — морале се крити.</p> <p>И ко зна докле би Лесковчанка овако, китила и везла, јер |
| Пашу су, како она верује, набедили, али ко ће то доказати оним дивљацима.{S} Излетеће неко пред |
| е јатагане.{S} И није дирао никога; али ко њега дирне, тешко томе, не окани га се докле га не с |
| венчање од оне што не зна ни где је, ни ко је она, ни шта је питају, ни шта одговара?{S} И ради |
| ј, вај, вај!“ Све о хафуз-Ахмеду.{S} Ни ко у неком граду мање да седи, ни да се о њему више гов |
| воје младих.{S} Сваки их жали; погађају ко је убио Исмаила.</p> <p>Данас се пронео глас да је у |
| од је прошао, на њега се каменом бацио (ко великим, ко малим, како је коме срце било), и он жив |
| ml:id="SRP19070_C9"> <head>IX</head> <p>Ко уби мулина сина, чу мула.{S} Ко украде пашину снаху, |
| као петао кад му покисне перје.</p> <p>„Ко ходи по земљи, а гледа у небо, па се сплете и падне |
| а азијатска крв, хтео је својега друга, кога је био петао „победилац“, ножем посред срца, да га |
| мшију, или рођака, или добра познаника, кога би, кад би јој заискао пуномоћје, по гласу познала |
| номоћник јој био човек, Арнаутин један, кога она ни у сну није снила; уместо да су тражили њена |
| јој није планина, него џин, џински цар, кога до сад нико није видео, само га она гледа.{S} На г |
| и, четрдесет дана га Алах не погледа; а кога Алах не погледа један трен, на душу му пада грех т |
| ај им, кћери, пуномоћје...{S} Хајде, за кога ти хоћеш.{S} Прво ћемо ти тражити пуномоћје за вен |
| S} А како да се не радује!...{S} Зна за кога ће Фати-султан...{S} Спраће блато с образа; пројез |
| ати-султан не зна шта ради, и не зна за кога полази! нариче по Топлици сестра Исмаилова; напуст |
| кону; не може да..!{S} Кад је питају за кога ће „За Бал-беја“, одговориће весело...{S} Мој Бал- |
| пета ноћ где га не пуштају, да не би на кога налетео — мноштво је.{S} Што ближе јутру, све чешћ |
| а, весели се, ни у кога не гледа, ни на кога овде не мисли: телом је у Прокупљу, душом у Лесков |
| земље, Турчин, комшија Фатина оца, пред кога је Фати девојком излазила развијена као пред оца.{ |
| аза шта је и како <pb n="75" /> је, код кога је Фати-султан, да је кадуна другога и ако није од |
| му жао било.{S} Кад му мајка казала код кога је Фати-султан, плакао је као женско; а после се с |
| муж не опије, да не виче, да не нападне кога.) Потамнела, земља је попала, као да је годину дан |
| {S} На глави му у место круне сахан, из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене оч |
| од из далека...{S} На глави му сахан из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене ка |
| астане, зажмури, гласно мисли: не зна с кога краја да почне.{S} Пљесну длановима.{S} Уђе његов |
| уд лупи главом.{S} Пре само није знао с кога ће краја почети; сад краја и не види.{S} Тужбу је |
| /> пројездио друмом на арапском ату, у кога су копите обавијене белим крпама, старац један, кр |
| а баца бакшиш чочецима, весели се, ни у кога не гледа, ни на кога овде не мисли: телом је у Про |
| зиђе пред суд, падоше јој оба венчања. „Кога ћеш сад?“ пита је суд. — Ниједнога, одговори она ( |
| ма сваком, што подиже очи к небу кад је когод увреди и узвикује <hi>Алла’!</hi> буди успавана, |
| пћу нешто, кад су саме, осврћу се да их когод не опази, не прислушкује; од тада Фати више лежи |
| а за срећу ништа не разуме, нити јој их когод преводи...{S} Слуша, прибила се уз прозор са харт |
| зати му ако није домаћин (или домаћица) код куће пошто је сео и одморио се.{S} Пашиница поквари |
| ој каза шта је и како <pb n="75" /> је, код кога је Фати-султан, да је кадуна другога и ако ниј |
| по јастуку просула.... јорган јој доле, код ногу; једна ножица, још бела, с црвеним табаном и н |
| се чибуци, све мула-Халимови; а овамо, код Фати-султан, Лесковчанка, беговица, седи и пуши.{S} |
| учио код куће.{S} Мало пише, у сарају, код оца, много се игра ораха.{S} Страстан је играч орах |
| ко?“ „Е ја друго не знам...{S} У Брусу, код брата ми“. „Еј!{S} Стамбол и Бруса, комшија и комши |
| пушке...</p> <p>...{S} У Топлици је.{S} Код њега је, с њим дању, и ноћу, у кули, и у овој ливад |
| рло му жао било.{S} Кад му мајка казала код кога је Фати-султан, плакао је као женско; а после |
| и трипут из ње изиђе.{S} Гледа да нема код ње некога, те да јој сам каже шта се са Шемси-пашом |
| затворена; Турци су, и Срби, са својима код куће, Арнаути око конака мула-Халимова, очекују гос |
| овој врућини вратити: ханум-ефенди није код куће.“ Гошће се враћају постиђене; јер у отмених је |
| им добром нариче; жури се да је што пре код своје куће, макар изгореле, крај својих, ма и мртви |
| а Исмаилом плаче.{S} Јер у кули, куд се код окрене, све Исмаилово...{S} Исмаилово рухо, стоји с |
| стајаху, очекујући свршетак, прућише се код Фатиних ногу, кроз плач говорећи:</p> <p>У џенет ће |
| ого старијом од себе, дуго разговара, и код ње руча, седи до икиндије; после се прашта као да ћ |
| , ту да је испитају, ту да каже хоће ли код муле, или да дође његову Бал-беју.{S} За Бал-беја ћ |
| суд. — Ниједнога, одговори она (јер ни код другога не беше јој добро), па се врати мајци слобо |
| е онај лепи мангал са звездом и месецом код невесте; ханум-ефенди хоће сама да кува каву, тамо |
| Черкез, сад јерлија...{S} Писмо је учио код куће.{S} Мало пише, у сарају, код оца, много се игр |
| женској, хаљини какву Турци носе кад су код куће, распојас, у белом ћулаву, бос, у терлуцима од |
| е и пробушене ограде; људи, који бејаху код куће, изиђоше на капију, пред дућане, у чаршији.{S} |
| сам слободи, и развесели.{S} Јежи му се кожа, и што је у души зидао за неколико сата, то Манов |
| е срди се, ево...{S} И извади из недара кожну кесу, велику, па је стаде дрешити.</p> <p>— Шта ћ |
| рестолу, на шиљтету покривеном медвеђом кожом, седи Шемси-паша; прекрстио ноге, загледао се у ј |
| једну дебелу књижурину, укоричену црном кожом, што удара на мемлу, па као да не чује е се врата |
| ; једна старица наглуха прострла телећу кожу усред баште, између густих, великих шимшира, па кл |
| иџију, што им је хтео украсти са ливаде козу музару, коју је она врло волела.</p> <p>Милује Фат |
| >— Шта носи?</p> <p>— Конопце.</p> <p>— Која је та ханума на камили?</p> <p>— Лејле, Лејле-хану |
| трепере као по небу звезде, као кандила која је природа и доле припалила душама невино изгинули |
| је увек као ат без узде и улара, (жена која нема мужа) а чини севап, спремајући и удајући сиро |
| злеже се; силна врева! не зна се ни шта која говори ни шта која хоће; траже бошчице с јашмацима |
| ва! не зна се ни шта која говори ни шта која хоће; траже бошчице с јашмацима, с хаљинама за дан |
| еда...{S} Бујица!{S} Нема мислиш уставе која ће је зауставити.{S} Таласа се, човек до човека, п |
| јест, нашле су их, али не знају чија је која.{S} Своју фереџу узима, а не познаје је; бошчицу д |
| м, као да кћер тражи, као да чека да се која капија отвори, да изиђе Фати-султан.{S} Не понесе |
| ругарице, девојке, турске, Прокупчанке, које јој причају о Прокупљу, о женама, о девојкама, о м |
| ла деца накићене, обојена чела јагањце, које чувају за Курбан-бајрам...{S} Месец је зашао, звез |
| ћу говори.{S} Њена мајка, и мулина кћи, које се од њене постеље не мичу, и робиње не знају више |
| гову мњењу и памети, само у оних кадуна које се зову <hi>султан</hi>; узе је полако, пажљиво, < |
| е, па легени и ибрици од правога сребра које Турци зову <hi>срма-ђумиш</hi>.{S} У трећој мусафи |
| тек га сад гарила мрка наусница, испод које се, при сваком осмејку, указују равни пошироки и ч |
| жене, Туркиње, Српкиње и Јеврејке, све које нису позвате пашину сину у сватове.{S} Остављајући |
| рмом везен; први пут је обуо жуте чизме које је добио на дар од скадарскога паше, Арнаутина; по |
| бу, па нека им није на њу жао.{S} А оне које нису њој равне, и које стоје према њој као земља п |
| p>Уз прозоре, без ћерчива и капка, кроз које улази мирис једне велике илијњаче, пуне рода, и ил |
| ноктима и дланом, с плавим жилама кроз које крв струји полако.{S} Гледа се у огледалу као да у |
| аил шетао; што ће ходити кроз поље кроз које је Исмаил ходио; што ће упирати очи у високи Јастр |
| њу жао.{S} А оне које нису њој равне, и које стоје према њој као земља према небу, а с којима с |
| обасјало, сву, сунце, од Јастрепца, око које су џамије, висока минара с кандилима, испрва као с |
| плаче за срцем јуначким.</p> <p>И мало које јутро да не казује несуђеној снаси снове своје; а |
| високи Јастребац, у засејане брежуљке у које је Исмаил очи упирао; што ће бити близу пошумљена |
| био човека, ни крива ни дужна, у лудилу које га спопада кад год се опије; па уместо да га већ ј |
| у таман до појаса, и за четрдесет дана, који год мимо њега прође да га каменује.{S} Ископаше ру |
| ске, и пред војском Мурат-пашу, старца, који је много пута стишавао побуњене Арнауте, и увек их |
| ише уз кафезе и пробушене ограде; људи, који бејаху код куће, изиђоше на капију, пред дућане, у |
| о нема поздрава, како верују мусломани, који није од Бога <pb n="53" /> дошао.{S} Затим паша се |
| пио два дана онај који се није трезнио, који је, како причају улазио у бачву, те се у вину купа |
| мси је био већ спремио Фати-султан дар, који би јој младожења дао за виђење.{S} Какав дар!{S} К |
| ва венчање... све да буде по оном реду, који је у својој глави одавно, кад се умирише Арнаути, |
| ина, њену милост и хранитеља, кириџију, који бејаше пошао у Ниш с топличким јабукама.{S} Мула ј |
| плашења Шемси-пашина; те један старац, који је трипут у Цариград ишао, и тамо свако чудо видео |
| а, него све Прокупље, сав Арнаутлук.{S} Који год ми каже: „Срећна ти невеста!“ смеје се... позн |
| егов глас далеко, језа подузима свакога који га чује.{S} Турци, враћајући се из каване, обилазе |
| е је сутра празник који толико чека, за који непрестано пита, коме се радује; а на њену се лицу |
| пазе“.{S} Тако мисли; а после куне брод који Ахмед-хафуза и његов харем из Цариграда понесе, и |
| ош нису затворени прозори, ни онај кроз који је однета Фати-султан.{S} Јастуци крај прозора мок |
| сет девет дана ту био, ни јео ни пио, и који год је прошао, на њега се каменом бацио (ко велики |
| воска...{S} Тако умиру, ваљда, само они који немају на души ни трунке греха.{S} А овако увене, |
| ишта не пије.{S} Није пио два дана онај који се није трезнио, који је, како причају улазио у ба |
| се радује...{S} О, како је срећан онај који умире с осмехом радости на уснама, са сном који је |
| hi>ифрит</hi> (сотона).{S} Сад, у петак који први дође, Шемси ће по лепу Стамболку..{S} И зацел |
| морску лађу Ахмед-Хафуз, то јест човек који зна коран напамет, први имам Свете Софије, рођак с |
| казује својој кћери е је сутра празник који толико чека, за који непрестано пита, коме се раду |
| ли на њено ново венчање, и на њен селам који му пуномоћник предаде, исказа; с њим леже, с њим у |
| ре с осмехом радости на уснама, са сном који је здрав на јави сањао!...{S} И робињама мило, и м |
| харем из Цариграда понесе, и тахтариван који рођаку цара царева у његов пашалук донесе.{S} Ни о |
| рокупачког <hi>сараја</hi> (суда), мимо који пролажаше Исмаил, сањајући о својој првој ноћи.{S} |
| ма, пуста поља, само замакне за брег по који Арнаутин с пушком о рамену и хртом за собом, иде у |
| адуна.</p> <p>Кад размота дугачак појас којим је бејаше за се привезао, изнесе је на кулу.{S} К |
| а ће се сплести и пасти, кад јој се пут којим је за пашом пошла чинио раван као тепсија.{S} Јер |
| је као љиљан, чиста је, чисте јој очи, којима се чуди Арнаутин, и чисто јој лице, коме се тако |
| оје према њој као земља према небу, а с којима се може разговарати, па чак и проћеретати, то ни |
| {S} Да га послужише шербетом оне девице којих се нису дотакли ни човек ни ђеније, девице што ли |
| небеског, исто као оне четири књиге, из којих се човек учи да верује и <pb n="74" /> љуби Бога, |
| Исмаила мислити; што ће живети у кули у којој је Исмаил живео; што ће се шетати по вотњаку по к |
| 50" /> отера; шест му умреше (најмлађа, којом се бејаше пре три године оженио, умре преклани; и |
| хануму (младу <pb n="34" /> госпођу), с којом се играла као с другарицом, час погледа к вратима |
| женидбу, украли и потурчили девојку, с којом се три године волео.{S} Кад му је украли, разболе |
| љине, златом извезене...{S} Њена мајка, коју мало час изнеше из одаје, да не види кад јој кћи и |
| њена светла мека коса, густа и дугачка, коју негује материна љубав, још чешљају руке материне.. |
| ку, од дасака, притврђену на две мотке, коју носе четири чифчије бекри-Ахмед-хафуза, раја турск |
| ћа, у антерији скројеној по стамболски, коју је у срећно доба Фати скројила.{S} Пуцала је из ду |
| варају о његовој женидби, па се уплаши, коју ли су му изабрали.{S} Он воли Фати-султан-хануму, |
| ло великој, дивној као падишахов сарај, коју је обасјало, сву, сунце, од Јастрепца, око које су |
| је хтео украсти са ливаде козу музару, коју је она врло волела.</p> <p>Милује Фати по коси, и |
| нам, мула, вала! и похита на чардак.{S} Коју год слушкињу сретне, пита својим промењеним гласом |
| бледа је као свећа или као једна звезда коју, од Исмаилове смрти, свако вече гледа: с ње чита ш |
| Сам би ишао да тражи кћер, а не зна на коју ће страну: пођоше сејмени једни к Лесковцу, други |
| јана.{S} Брже ходи него досад, мисли на коју ће страну; и нигде излаза, свуд зид, свуд лупи гла |
| рла, да јој се зна гроб, и да проговоре коју: али овако...{S} Шта да говоре?</p> <p>Бедна стари |
| восак жута, усана помодрелих, у хаљини коју јој је отац за <hi>Велику К’на-Ноћ</hi> правно.{S} |
| уцвељена оца, и кад уздахне, и кад јој коју нежну каже, и кад је руком омилује...</p> <p>И пра |
| лине стране, да му не подметне на испит коју другу уместо Фати-султан.</p> <p>После дођоше у ко |
| рдек, њен, и молила да јој обуку хаљину коју јој Исмаил правио за свадбу, да јој метну на грло |
| /p> <p>Мајка се нагла над њу, љуби косу коју су њене руке чешљале, њена љубав неговала, милује |
| љуби му браду, и проговори!{S} Прва реч коју после три дана изусти бејаше <hi>мајка</hi>.{S} За |
| ене, у одаје, у џамли-ћошке.{S} Покисле кокоши су на седалу пре вечерње.{S} Мокри врапци џакају |
| ри без ветра.{S} Овај се једва миче кад кокошке иду на седало пре одређена сата.{S} Танка глава |
| улин три дана и три ноћи: једоше печене кокошке, банице; пише каву и шербет и водише разговор о |
| најотменијим харемима: дугачка поворка кола, с дивним коњима, улази у Прокупље, а хладна Топли |
| шиним харемом, и пратњу.{S} Виде кад се кола с пашиним харемом зауставише пред капијом Ахмед-ха |
| же у Прокупље.{S} Суља је видео пашу, и кола с пашиним харемом, и пратњу.{S} Виде кад се кола с |
| вилене шалваре, кратке антерије, срмали-колане, обоце, билензуке и беде руке, разбачене, забаче |
| b n="98" /> га посади до мулина деснога колена, а сам седе према њима.{S} Ту су седели, прво по |
| седи мула-Халимовица: обухватила рукама колена, метнула браду на њих, па се клати, дрхти, трза |
| сухо накашље, страхује; обухвата рукама колена, наслања браду на руке, и заниха се, сузе јој па |
| фе, па би ту сео, и наслонио лактове на колена а загњурио главу у руке, и по читав сат тако ост |
| племићка“, хануми од <hi>оџака</hi> (од колена) срамота говорити; с другима севап.{S} И прву и |
| а се, пере уши, руке до лаката, ноге до колена — узима абдест, мрмља молитву, спрема се за клањ |
| адом, зеленом, пуном цвећа, с травом до колена; пред њима јунак на ату, у златним хаљинама, с м |
| че гушчјим пером с десна на лево...; на колену пише.{S} Испрати писмо по тројици; страх га да с |
| ану.{S} Па и на лицу јој још тел стоји, колико је могао остати.{S} Не умивају је, или што се то |
| обест. „Луда!{S} Луда!“ узвикнуше неки, колико толико Божји људи, и обиђоше је; а други, ђаволо |
| много волеле, не толико што је био леп, колико што је био јунак; а и он је жене волео; женио се |
| ојој нени.{S} Моја је нене Арнаутка.{S} Колико сам пута гледао, кад сам био мали, где нене, вес |
| око, и што ходећи стаје целом ногом.{S} Колико је год слушкиња, свакој је понешто наредила, сва |
| е за се привезао, изнесе је на кулу.{S} Колико се била препала, од Прокупља до мулина села десе |
| естрпљив био.{S} Црна Ђултер пребројила колико је дана до његове свадбе, па толико зрна пасуља |
| даје ти...</p> <p>— Аллааа! викну мула колико може, и отури чибук од себе далеко; жар се просу |
| ци кривицу на душевна човека, толико је колико да пљуне небо.{S} Ама ко пљује у небо, томе пљув |
| питају своју кћер; она ће и њима казати колико је лепа Фати-султан.{S} А кад из одаје изиђе мул |
| — И претио им, да ће их мерити гајтаном колико су ока тешки, ако га не послушају, или ако га по |
| за крв свога сина, ја бих узео онолико колико се узима: хиљаду гроша, ни аспре више.{S} Ја нис |
| на двадесет коња, буле причају.</p> <p>Колико је дарова и спреме види се, што је тим украшавал |
| пше снове.</p> <p>Кад се виле хватају у коло а дуси блуде земљом, на месечини, сања и мање болн |
| аку по на особ послужује.{S} Дим дувана колута се, носи га у вис пробуђен поветарац; певају пев |
| а ако она каже да ће за пашина сина, на комаде ћемо је.</p> <p>— На оволишну парчад.</p> <pb n= |
| пута, али се заклињу да ће мулиницу на комаде, ако рече да ће за Шемси-пашина сина, или ће је |
| огу; не могу бео образ.{S} Сам га је на комар турио и изгубио.{S} А за каљаво чело и катрањав о |
| <p>Шућур!{S} Прогнаше онога бесног пса, коме човеков живот није ништа; прогнаше га далеко, где |
| и толико чека, за који непрестано пита, коме се радује; а на њену се лицу радост опази, неисказ |
| , однегован на обалама немирне Мармаре, коме је дала име сама Фати-султан.{S} У ниској, неолепљ |
| има се чуди Арнаутин, и чисто јој лице, коме се такођер чуди Арнаутин, јер он није мислио да мо |
| >— Исмаил ће у зору овамо... на ату, на коме је онда отишао, у оном срмали-џамадану... у белој |
| је ни у малој задевици, а камо ли да је коме крви дужан.{S} То је неко из града.{S} Наћи ће га, |
| ом бацио (ко великим, ко малим, како је коме срце било), и он жив, нигде ране, само понека модр |
| ости, ни мало срамоте. „Кад желиш да се коме много осветиш, гледај да га осрамотиш“, то је чула |
| л живео; што ће се шетати по вотњаку по коме се Исмаил шетао; што ће ходити кроз поље кроз које |
| ушницом.{S} То је конак мула-Халимов, у коме, одавно, осим послуге готово више никад никога.{S} |
| л са себе бело платно...{S} У руху је у коме га је живога гледала...{S} Леп!{S} Даје јој бесу д |
| ало гледају у тахтариване, не знајући у коме је кадуна њихова муле.{S} Сад чаршија није прошара |
| поред миндерлука, све у оном положају у коме их је украо сан.</p> <p>Па и у другој одаји спавај |
| м и Саидом, младим Арнаутима из племена кому је он поглавар, одмах пошао к Прокупљу.{S} Од клад |
| ; надскакивао је све младиће из племена кому је он поглавар.{S} Смеје се само кад је врло љут.{ |
| код брата ми“. „Еј!{S} Стамбол и Бруса, комшија и комшика“...{S}Валла’! тако.{S} Шта да се ради |
| лом чалмом и с ћурком до земље, Турчин, комшија Фатина оца, пред кога је Фати девојком излазила |
| де су Махмуд-беј, и Мурад-беј, њена оца комшије, па нека јој буду пуномоћници...</p> <p>— Дај и |
| у није снила; уместо да су тражили њена комшију, или рођака, или добра познаника, кога би, кад |
| ми“. „Еј!{S} Стамбол и Бруса, комшија и комшика“...{S}Валла’! тако.{S} Шта да се ради, аман, Ја |
| лаче, с обичаја се не уздише; а ево где комшилук, где хануме, где чак и Арнаутке из фиса мула-Х |
| дан.{S} Из махале, не из Ахмед-хафузова комшилука (јер у комшилуку је тужно), већ из далека, чу |
| , не из Ахмед-хафузова комшилука (јер у комшилуку је тужно), већ из далека, чује се дахире, и п |
| -султан нестало, нигде у хафуз-Ахмедову комшилуку дахира, ни саза, ни зила, нити се гдегод песм |
| тахтариван из џамије — мртвачки сандук; конак на брегу под Јастрепцем — гроб.{S} Фати би лакше. |
| Фати-султан доведе у Прокупље, у његов конак: ту да јој „падну“ оба венчања, ту да је испитају |
| о на анадолској страни...{S} Нека мм је конак тамо...{S} Носите ме, за Алахову љубав!</p> <p>— |
| кукуруз, с великом коњушницом.{S} То је конак мула-Халимов, у коме, одавно, осим послуге готово |
| аше: хиљаду лира уместо хиљаду гроша: и конак у Румелији, и један у Анадолији; и чифлук у Траки |
| тахтариваном.{S} Млади Арнаути опколили конак с грађанима, па све чешће пуцају мале пушке, јаче |
| а доведе Фати-султан у Прокупље, у свој конак, па да јој падну она два венчања, ту да је испита |
| ој обади Ветернице, диже се Шемси-пашин конак, двоспратна кућа једна, врло пространа; одаје, од |
| мрију је шарен кафез; за господско чедо конак; за танку су главу танке речи: за тебе, кузум...< |
| есто Фати-султан.</p> <p>После дођоше у конак Турци и Арнаути Прокупчани, и само Турци Лесковча |
| ако скрио човек, и крио за дуго.</p> <p>Конак је, нарочито тамо где је харем, врло лепо намеште |
| И та је постеља враћена из Шемси-пашина конака после њена другог венчања с мулом.{S} А у одаји, |
| .</p> <p>— Ама зашто је из Шемси-пашина конака, тога дана, пред зору, на задња врата изнесен не |
| ергелу из Мире; и даје ти све робље из конака и даје ти...</p> <p>— Аллааа! викну мула колико |
| егов пашалук донесе.{S} Ни он излази из конака, ни пашиница, ни пашић, Бал-беј.{S} А буд се ово |
| ска на тавану, или ископа пас рупу крај конака, страх.{S} Да <pb n="88" /> ли је пре пуцао тава |
| столицу Шемси-пашину.</p> <p>Дођоше до конака, двоспратне куће једне, старе, врло велике, са ж |
| луком мушку, под харемом женску.{S} Око конака врт са шадрваном између леха, за уживање и прање |
| Срби, са својима код куће, Арнаути око конака мула-Халимова, очекују господара с ханумом и пра |
| адује, а мулина кћи дршће...</p> <p>Око конака свет, иглу да пустиш, не би пала на земљу; човек |
| јон лира, небројено благо...{S} Пође по конаку, онако распојас и бос, у терлуцима од црвена сак |
| а мора ћутати, стидети се.</p> <p>У <hi>конаку</hi>, одељењу за људе, нигде госта.{S} Скупише с |
| ло! <pb n="129" /> И нуди ми мал његов, конаци, чифлуци, ергелу, робље, срам га било!{S} И опет |
| > тамо су два мора, тамо аде, тамо наши конаци, на румелијској страни, и на анадолској, од куда |
| о! загрме мула, пустив груди.{S} Шта су конаци, шта су чифлуци, шта је ергела!{S} Да ми је са с |
| (трговца).</p> <p>— Шта носи?</p> <p>— Конопце.</p> <p>— Која је та ханума на камили?</p> <p>— |
| p> <p>— Туџар, шаир-девојка и ашици!{S} Конопци и сазови.{S} Хм!...</p> <p>— Истина за чудо; ам |
| клинци разне величине, па <pb n="72" /> конци, жице; а хануме као садањи тапетари; оброк им је |
| овде у Топлици под Јастрепцем не.{S} А коњ, а во, а човек — у њих све једно.{S} За једнога роб |
| завришти Рузиђар (Ветар), диван арапски коњ, ождребљен близу Мртвога Мора, однегован на обалама |
| саломљен, натовари мртва сина на Суљина коња, и понесе га у Арнаутлук, мајци његовој, и Арнаути |
| ао да му је све куга поморила.{S} Нигде коња, ни вола, ни магарца с угљем...{S} Пролазе турске |
| види, поразговара.{S} По некад му воде коња у коњушницу; а он се са сестром, много старијом од |
| четири стране, а Исмаил се стропошта с коња, не пустив ни гласа од себе; чу се вриска обезглав |
| а су га хануме сад виделе, како скочи с коња, кад устрча уз сарајске степенице, рекле би: прева |
| ију улажаху стари Арнаути и сјахиваху с коња пред коњушницом.{S} Мула и Арнаутке сјахали су пре |
| луна до Прокупља, донети су на двадесет коња, буле причају.</p> <p>Колико је дарова и спреме ви |
| нумом и пратњом...{S} И кад се чу топот коња, небо се проломи... „Аллааа’!.. припуцаше мале пуш |
| Лети блато у вис с копита атова и чилих коња, искићена чела и груди, прља им сапи, гриве и киће |
| воде Турци, кириџије, неколике товарне коње; носе Фати-султан-хануми постељу, рубље и рухо.</p |
| ате мулу у сарај, увек се обуку, наките коње.{S} И мула се онако обукао, и узјахао својега вран |
| је; а други, ђаволови синови, окренуше коње к њој, да је прескоче...{S} Прегазише је, па проду |
| и-паши, крвнику, псују, прете и ударају коње стрменом сваки час; а кад дођу близу каквога дрвет |
| ђу собом шаљаху: „Нашем се паши не држе коњи, као Војњачком мули жене.{S} Од седам жена имао са |
| иштећи.{S} За њим закасаше остали ати и коњи.{S} Цела <pb n="56" /> чаршија изиђе да гледа арна |
| ширише ноздрве, полетеше; па и они мали коњи као ластавице су.{S} Затутњи земља.{S} Лети блато |
| } У свечано рухо обучени људи, искићени коњи; пред сватовима велики барјак... трка, вриште ати; |
| вет до себе додирне...{S} Да га крилати коњи, ветрови, пренеше у Арабистан, где, како су му при |
| p> <p>Чује се топот; вриште атови, фрчу коњи а алачу Арнаути.</p> <p>Све живо похита да гледа.{ |
| ђу сеоским путем но две-три Арнаутке на коњима, журе се у оближње село послом, или у госте.{S} |
| p>Путоваше до Солуна лађом, а од Солуна коњима и тахтариванима путовали су дуго до Прокупља; Пр |
| аремима: дугачка поворка кола, с дивним коњима, улази у Прокупље, а хладна Топлица тужно шуми, |
| изишао дугачак <pb n="132" /> караван: коњићи, магарићи, а камила им предњачи.{S} На магарићим |
| дњачи.{S} На магарићима пуни џакови, на коњићима Арапи, на камили кадуна: јашмак јој све лице с |
| својега муле, рано, спремни за пут, на коњма, у празничном руху, оружани до зуба.{S} Кад год п |
| мулина кћи и оне две дадије, све три на коњма, с белим чаршавима преко бисага, увијене у јапунџ |
| м је болна мулиница, почеше долазити на коњма, с раширеним белим чаршавима преко пупих бисага, |
| Шемси-пашина сина, или ће је привезати коњма за репове...</p> <p>Граја се не стишава, ни дивљи |
| утрос, мирише земља...{S} Чује се топот коњски, из <pb n="67" /> далека: душа слухти, срце дршћ |
| , прексутра...{S} Прексутра се чу топот коњски и у капију, одједанпут, и звекир, и халка, и дла |
| " /> лепоти, његову оделу, његову коњу, коњској опреми, и питају се ко је поноситији, младић ил |
| па се покоја угаси; Исмаил је попустио коњу дизгине, пустио га да иде како хоће, полако, а сам |
| n="10" /> лепоти, његову оделу, његову коњу, коњској опреми, и питају се ко је поноситији, мла |
| у стари Арнаути и сјахиваху с коња пред коњушницом.{S} Мула и Арнаутке сјахали су пред главном |
| ришта, с кошевима за кукуруз, с великом коњушницом.{S} То је конак мула-Халимов, у коме, одавно |
| и-султан да се прохода; проводи је мимо коњушницу где је пусти ат брата њена; води је по двориш |
| поразговара.{S} По некад му воде коња у коњушницу; а он се са сестром, много старијом од себе, |
| S} Затутњи земља.{S} Лети блато у вис с копита атова и чилих коња, искићена чела и груди, прља |
| де вриска пастушастих атова, бију земљу копитама, и само што их додирнуше стрменом, раширише но |
| ездио друмом на арапском ату, у кога су копите обавијене белим крпама, старац један, крупан, ду |
| иђе, пође небом ведрим, мирише, сва, на копитњак, на омиљен, на одољен, на мајкину душицу, на х |
| пили око ње сви ноћни дуси...{S} Мирише копитњак и мајкина душица... дух је то, Исмаилов, мирис |
| ј ливади, на месечини, кад силно мирише копитњак и мајкина душица, под овим бором, што шушти, и |
| ичког камена, где је, од синоћ, селена, копитњака, коприве, расковника, и још пуно трава; све с |
| а, где је, од синоћ, селена, копитњака, коприве, расковника, и још пуно трава; све се окупало п |
| >— Сравни јагње с вуком, сравни цвеће с копривом...{S} Усред зиме имаћеш зумбул, Бал-бејове очи |
| памети, сунце.{S} Сравњује ли се цвет с копривом...</p> <p>А она?{S} И чула свађу, и гледала пе |
| очи виде, ускочи кроз прозор.{S} Једним кораком дође до невесте, подвуче јој засукане, жилаве р |
| ађу Ахмед-Хафуз, то јест човек који зна коран напамет, први имам Свете Софије, рођак султана Ма |
| офије, и хафуз је, зна напамет мусаф од корица до корица, па и мене учио мусафу, ја многе суре |
| афуз је, зна напамет мусаф од корица до корица, па и мене учио мусафу, ја многе суре знам онако |
| те увлачи, несвесно, врат у рамена, као корњача; али ипак продужава.</p> <p>— Аман, кћери!{S} К |
| ртва, лепа, лепа, као да је заспала.... коса се по јастуку просула.... јорган јој доле, код ног |
| им.{S} Очи га задивљавају, и збуњују, а коса опија као зумбул, јасмин, њена светла мека коса, г |
| ја као зумбул, јасмин, њена светла мека коса, густа и дугачка, коју негује материна љубав, још |
| лику К’на-Ноћ</hi> правно.{S} Њена лепа коса, сад замршена, пала јој је <pb n="59" /> по челу, |
| л из баште, на амбер и зумбул-ливанту с косе, на ђул-су с недара, грла и руку...{S} Дечица се г |
| она врло волела.</p> <p>Милује Фати по коси, и замислила се, као да у одаји никога нема; прету |
| ајући се и милујући све једнако Фати по коси.</p> <p>Кад Арнаути доведоше хафуза, па се он стро |
| акала, кукала, бусала се у прси, чупала косу, своје седе аврапе, па се уморила; села ту, рашчуп |
| ј људски и не казаше шта је, а она чупа косу, гребе лице, грува се у груди и виче из свега грла |
| стију њено <pb n="14" /> лице, и очи, и косу, па их тада узе љубити говорећи:</p> <p>— Фати-сул |
| јци.</p> <p>Мајка се нагла над њу, љуби косу коју су њене руке чешљале, њена љубав неговала, ми |
| обасјао хануме, њихно лице, распуштену косу, <pb n="30" /> недра, раздрљена — раскопчала се, с |
| е се киша лије.{S} Гугутке се из својих котарица не мичу; а псима се носи храна у њихне кочине. |
| дворишта налуне, клепећу папуче, звече котлови.{S} Све живо већ одавно будно, жене и девојке, |
| не мичу; а псима се носи храна у њихне кочине.{S} Сокацима, кривим и уским, много каљавим, оси |
| болести у крстима; сва се тресе а ипак кочоперна, смелих погледа као мушко; била је са Шемси-п |
| ене дебелим снегом, обрисаним с кровова кошавиним крилима; нико не гледа арнаутску силу и <hi>с |
| житницом удно непрегледног дворишта, с кошевима за кукуруз, с великом коњушницом.{S} То је кон |
| — раскопчала се, спала паучина, венедик-кошуља — свилене шалваре, кратке антерије, срмали-колан |
| дуге молитве; а на њеним грудима, испод кошуље, на ибришим-врвци, хамајлије, мале, велике, од у |
| Исмаилов бисер на грлу, извлачи венедик-кошуљу с мемицама око грла, да се види, смеши се радосн |
| уди шкрипећи зубима, пружајући стиснуте кошчате песнице према Прокупљу.</p> <p>А мула-Халим?{S} |
| гу моле, с бројеницама; провлачи урмине кошчице кроз прсте, шапће, ниха се, и час-по па метне р |
| у кроз зелене вотњаке.{S} Мукање гојних крава и волова, блејање оваца, лавеж паса, жагор, али с |
| мукло је блејање оваца, и мукање гојних крава и волова; а над високом кулом старца мула-Халима |
| усне; а кад чује кашаљ, дубоко уздахне, крадом, и крије сузе, окрећући главу од своје кћери.</p |
| јој пролази младожења; она га дочекује крадом, иза кафеза, да је нико не спази; дочекује га с |
| е, дадије мулине кћери и сина, нешто се крадом погледају, и шапћу нешто, кад су саме, осврћу се |
| и девојке, певају у башти између леха, крај пупољале руже где је ћуп пун воде и ствари с намен |
| и деца; све се већ окупало, пре сунца, крај пуне пупољака руже, под вишњом, под исцветалом јаб |
| Божју љубав!{S} Носи шиљте тамо, онде, крај капиџика...; води ме тамо“.</p> <p>— Чучук ханум?. |
| што пре код своје куће, макар изгореле, крај својих, ма и мртви били.{S} Једне појурише на улиц |
| луша, прибила се уз прозор са хартијом, крај мајке, прислонила око на парченце стакла на прозор |
| телом је у Прокупљу, душом у Лесковцу, крај сина, гледа га умним оком како се угађа, дотерује, |
| >И Фати-султан-ханумина мајка не спава; крај мраморне чесме, пред ћошком где су јенђе, умива се |
| сма; а сад нико, и ништа.{S} Тишина.{S} Крај капије је непрестано капиџика, млада Циганка једна |
| ар, одмах пошао к Прокупљу.{S} Од клада крај друма привиђало му се тело Исмаилово; од ветрова у |
| арма из сахана „капаклија“ на мангалима крај огњишта, а ове то и не гледају, но се наредиле кра |
| ће убицу, па макар ишао, овако стар, на крај света.</p> </div> <pb n="23" /> <div type="chapter |
| е бије.</p> <p>— Како ће с Арнаутима на крај изићи?</p> <p>— Убио је мула-Халиму сина, па сад н |
| ћи ће га, па да би, овако стар, ишао на крај света.{S} Тужан, и несрећом саломљен, натовари мрт |
| ути доведоше хафуза, па се он стропошта крај своје кћери, и узе је грлити и плакати, видеше да |
| а не види кад јој кћи издише, клечи сад крај ње, јединице своје; заборавила у тешком јаду Алахо |
| 26" /> затресе се кула из темеља; стаде крај незатворена капцима прозора, баци крвав поглед пре |
| тариване и пратњу, Арнауте; дошао им је крај муци...</p> <p>Зима.{S} Хладноћа каква скоро није. |
| з недара по јабуку или крушку и мећу је крај ње не као понуду болеснику, него као прву милост г |
| н телејисана још је насред собе; још је крај ње онај бакаран мангал, пун пепела и угљевља, умес |
| , а ове то и не гледају, но се наредиле крај софра-тепсије, неке седе а неке чуче, па једу смок |
| шиљте, обучена легне; мулина кћи чучне крај ње, метне јој руку на чело, ухвати је за руку.</p> |
| е, мирише росна трава...{S} Шушти лишће крај прозора одаје где лежи Фати-султан, покреће га пов |
| роз прозор види капиџик мулине кћери, и крај њега место, свој хаџилук...{S} Сад је у постељи но |
| же.{S} Он седи у једној затвореној софи крај мангала, у антерији и ћулаву, скрштених ногу, и пу |
| који је однета Фати-султан.{S} Јастуци крај прозора мокри, и застирка на миндерлуку, и нико на |
| , <pb n="31" /> у белим шалварама, чучи крај мангала и кува каву у жутој џезвици.{S} Из те џезв |
| турска, Срби, опасани ликом; а дванаест крај носила иду, за смену, и по двојица их са стране пр |
| а Циганчета, готово запретаног у пепелу крај ниског а широког огњишта, све је будно; и ашчике, |
| не даска на тавану, или ископа пас рупу крај конака, страх.{S} Да <pb n="88" /> ли је пре пуцао |
| , занесе се:{S} Исмаила душом гледа, ту крај капиџика, с Исмаилом у души говори; гледа му очи, |
| е, зажмури, гласно мисли: не зна с кога краја да почне.{S} Пљесну длановима.{S} Уђе његов силис |
| којаким воћкама и чардаклијом с једнога краја на други, с јабланима око зида и с читавом честом |
| о није знао с кога ће краја почети; сад краја и не види.{S} Тужбу је у глави написао и у глави |
| о што је много охола, јер веле да је од краја „видела“, не би имала велики нос, то <pb n="73" / |
| главом.{S} Пре само није знао с кога ће краја почети; сад краја и не види.{S} Тужбу је у глави |
| з почетка, час из средине, и на ове при крају, па се и радовала, и плакала; најпосле се заморил |
| и оздравити, иншала! па ево га Хедрлес, красан ваздух...{S} Сваки дан ће топлије...{S} Начиниће |
| цару царева.{S} Шемси има сина, млада, красна, Џафер-беја.{S} Шемси је био већ спремио Фати-су |
| ти-султан.{S} Сестра ти казује да је то красна девојка, и лепа, па смо се мула и ја разговорили |
| и плочама, што вире из бујног зеленила красне Топлице, — над том високом а трошном кулом зачу |
| има, пеле су се на чардак, улазиле у те красне одаје и гледале чудо од лепоте, и од богаства, з |
| е.{S} Твој баба је хафуз, и био је имам красне Аја-Софије; зна сав мусаф напамет, и познаје све |
| нити га она позва; не помену га.{S} Као красне Топлице ваздух, што мирисаше на мајкину душицу и |
| тише је у живот материна љубав и ваздух красне Топлице, испресецане рекама, ишаране бистрим пот |
| <pb n="71" /> пода до тавана, покривени красним и богатим Фати-султан-хануминим даровима; позла |
| чина, венедик-кошуља — свилене шалваре, кратке антерије, срмали-колане, обоце, билензуке и беде |
| их очију, испупчених јагодица, проседе, кратко ошишане браде, танка гласа, као у жене; у чохани |
| и некакав дивљи глас, викну: „Шемси!{S} Крв за крв!“ Суља се опет уплаши.{S} Пређе преко ниске |
| -ха-ха!</p> <p>— Вала, мула, кажи...{S} Крв...{S} Какву крв? муца опет паша.</p> <p>А мула:</p> |
| ан, а данас и без кадуне и без сина.{S} Крв за крв!{S} Наћи ће убицу, па макар ишао, овако стар |
| и готови.{S} Јок.{S} Ништа без крви.{S} Крв за крв.{S} Пашина сина за сина њихова поглавара.</p |
| ад Арнаути, Војњаци, нису гори били.{S} Крв хтеде пасти, да се покољу међу собом, јер једни одо |
| рлу где су били Арнауткини секутићи, да крв заустави, меће главу у торбу и, још смелије, још др |
| Ама то нећемо за дуг што ми дугујеш, за крв, већ...{S} Ако си бољи од мене, ено ти Фати-султан, |
| ша говори.</p> <p>— Какву крв?...{S} За крв... не знам..., ич ја не знам, мула, муца паша тобож |
| ичај знаш како си сазнао за себе.{S} За крв или крв или паре; а паша ти селам послао...</p> <p> |
| ав дивљи глас, викну: „Шемси!{S} Крв за крв!“ Суља се опет уплаши.{S} Пређе преко ниске одаје ј |
| анас и без кадуне и без сина.{S} Крв за крв!{S} Наћи ће убицу, па макар ишао, овако стар, на кр |
| и.{S} Јок.{S} Ништа без крви.{S} Крв за крв.{S} Пашина сина за сина њихова поглавара.</p> <p>— |
| а освети женска“.{S} Ако не може крв за крв, <hi>како може</hi>, додаје она, и облије јој румен |
| си селам Шемси-паши:{S} Да хоћу паре за крв свога сина, ја бих узео онолико колико се узима: хи |
| за ата.{S} Ми овде хиљаду гроша како за крв мулина сина, тако за крв последњега сиромаха.{S} Ни |
| гроша како за крв мулина сина, тако за крв последњега сиромаха.{S} Није ли тако добро?{S} Алах |
| аунук Шемси-паше лесковачког.</p> <p>За крв сина поглавара војњачког није узета крвнина, те је |
| ове речи:{S} Ти си мени крви дужан. „За крв ич не знам, мула, вала! и похита на чардак.{S} Коју |
| а, а из очију му живи пламен сукну. „За крв ич не знам!{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Вала, мула, кажи. |
| надбивен, и ту је проговорила азијатска крв, хтео је својега друга, кога је био петао „победила |
| чула свађу, и гледала песнице, и видела крв, и сад весела, смеши се!{S} Ове две то опазише, па |
| межурано грло, као вук овци.{S} Пошикља крв читавим млазевима, а Арнаутка се подиже с обојеним |
| е расцепише, на двоје, а из ране покуља крв као из кладенца вода!...{S} Опет пролази свет, али |
| врати у недра...{S} Нећу за мојега сина крв паре да узмем, а хоћу Шемси-пашу да оставим.{S} Јер |
| ше.{S} Ја нисам трговац, нити мога сина крв хеспап, а он се за ту крв погађа; уместо бакарних г |
| нека га освети женска“.{S} Ако не може крв за крв, <hi>како може</hi>, додаје она, и облије јо |
| } Крвнину понекад плаћа све село где је крв учињена.{S} Је ли?...{S} Овде би требало сав град д |
| бало сав град да плати, Прокупље, ту је крв учињена.{S} Ама Шемси-паша то неће: неће да удара н |
| има и дланом, с плавим жилама кроз које крв струји полако.{S} Гледа се у огледалу као да у одај |
| ара намет на сиротињу.{S} Турски репови крв учинили; турска ће глава да плати.{S} А?{S} Говори |
| ш како си сазнао за себе.{S} За крв или крв или паре; а паша ти селам послао...</p> <p>— Слушај |
| Алахово Писмо, па наружила лице: липти крв с њега, а она нариче, пролива горке сузе...{S} Хита |
| света...</p> <p>— Ама шта ће Шемси-паши крв мулина сина?</p> <p>— Стамболка је рођака цару царе |
| Вала, мула, кажи...{S} Крв...{S} Какву крв? муца опет паша.</p> <p>А мула:</p> <p>— Е, пашо!{S |
| ушајући шта паша говори.</p> <p>— Какву крв?...{S} За крв... не знам..., ич ја не знам, мула, м |
| жена, ја бих ти казао у одаји <hi>какву крв</hi>; ама сам човек, па не могу.{S} Него ако ти је |
| ити мога сина крв хеспап, а он се за ту крв погађа; уместо бакарних грошева, златне ми лире за |
| крај незатворена капцима прозора, баци крвав поглед према Прокупљу, к Лесковцу, и викну: „Шемс |
| p>— Питаш за снаху; а ти си мени, пашо, крви дужан, рече мула, не слушајући шта паша говори.</p |
| у малој задевици, а камо ли да је коме крви дужан.{S} То је неко из града.{S} Наћи ће га, па д |
| ртва сина, испружена, у локвама усирене крви искуљале из рана више леве сисе и главе, он рикну |
| им, обавештава их, моли их да не учине крви, да га не осрамоте сад под старост — <hi>бесу</hi> |
| ом Арнаути готови.{S} Јок.{S} Ништа без крви.{S} Крв за крв.{S} Пашина сина за сина њихова погл |
| причују му се и мулине речи: ти си мени крви дужан.</p> </div> <pb n="90" /> <div type="chapter |
| киње, мула-Халимове речи:{S} Ти си мени крви дужан. „За крв ич не знам, мула, вала! и похита на |
| ненађено, а у лицу му не бејаше ни капи крви, и целим телом задрхта.{S} И опет се помаче; мула |
| на уста јаглук, златом везен, обоји га крвљу...{S} Склопише се уморне зенице.{S} Исмаилова је |
| чког није узета крвнина, те је освећена крвљу, и то после пола столећа, и више.</p> </div> </bo |
| зевима, а Арнаутка се подиже с обојеним крвљу уснама и зубима, окрете се према Фати-султан, и с |
| итеље, него њена највећега непријатеља, крвника, њој мрскога.{S} Ово је освета.{S} Макар она за |
| о пре, љути што им мула иде Шемси-паши, крвнику, псују, прете и ударају коње стрменом сваки час |
| ар да правимо вољу Шемси-паши?</p> <p>— Крвнику?</p> <p>— Јок Шемси-паши, него нашему мули.</p> |
| крв сина поглавара војњачког није узета крвнина, те је освећена крвљу, и то после пола столећа, |
| кад ти... он ће ти платити крвнину.{S} Крвнину понекад плаћа све село где је крв учињена.{S} Ј |
| ого, па хафуз и овде уби човека, и даде крвнину пола Житорађа.{S} Мало, па опет уби човека, те |
| , џелат; ама кад ти... он ће ти платити крвнину.{S} Крвнину понекад плаћа све село где је крв у |
| ове окорела срца жене, што се нагледале крвних освета, и отмица, чуда и покора, заплакаше.</p> |
| Ахмеда-туџара, одакле се после караван кренуо?{S} И зашто се уочи тога дана скидао у Ахмедовој |
| ац му стар; има осамдесет, веле, ако је крепак, ако из пушке нишани боље него многи младић.</p> |
| /> и чуде се што сама заповеда, што не креће плећима по стамболски, што не држи главе високо, |
| ије, држећи главу високо, на прстима, и крећући плећима по стамболски; прошетала се као паун... |
| хова.{S} И пре неки дан убио човека, ни крива ни дужна, у лудилу које га спопада кад год се опи |
| нареди суд да се ископа рупа, да се тај кривац закопа у њу таман до појаса, и за четрдесет дана |
| носи храна у њихне кочине.{S} Сокацима, кривим и уским, много каљавим, осим симиџија, бозаџија |
| снађе она болест, стаде јој се грчити и кривити лице, и удари јој пена на уста...</p> </div> <p |
| Аман, кћери!{S} Кад бездушан човек баци кривицу на душевна човека, толико је колико да пљуне не |
| о, цикнуо би од радости, а уздржава се, крије радост, да је мула не опази, да се не покаје.{S} |
| задовољно, а она се застиде, па поче да крије лице и да се смеје.{S} Хтеде рећи да би некога уб |
| д чује кашаљ, дубоко уздахне, крадом, и крије сузе, окрећући главу од своје кћери.</p> <p>Арнау |
| вече рече паши е је време да се хануме крију од њихова Бел-беја — пропевао петлић...</p> <p>Џа |
| ула да се од петогодишњег мушкарца жене крију?{S} Ниси.{S} Криле су се од Бал-беја..., јок од њ |
| ше се, и одмах почеше доносити из Ниша, кријумчарећи, праха и олова: „нека је све готово, ако с |
| ирили, јер им нестало праха и олова.{S} Кријући ово од Турака, послаше им улака, да склопе барј |
| о, <pb n="19" /> како би узео лептирова крила, па је метну на свој образ.{S} Како би и њу ижљуб |
| м, па тек подиже главу и полете, као да крила доби, ка Арнаутлуку, да што пре однесе црни глас |
| рањена голубица!{S} Тек што је раширила крила, види да не може, склапа их, клоне...{S} И опет с |
| трепавица црних као ибришим, дугих као крила ластавице; млада, једва да има тридесет једну-две |
| упна роса; удесише веселе тичице, сухих крила, песму као у пролеће.</p> <p>— Нема леша.{S} Са с |
| , први цвет до себе додирне...{S} Да га крилати коњи, ветрови, пренеше у Арабистан, где, како с |
| дишњег мушкарца жене крију?{S} Ниси.{S} Криле су се од Бал-беја..., јок од њега, од његове <pb |
| м снегом, обрисаним с кровова кошавиним крилима; нико не гледа арнаутску силу и <hi>салтанат</h |
| д јој паша није говорио, кад је и од ње крио као и од туђинаца...</p> <p>Јутро је: сунце се род |
| јасмина, где би се лако скрио човек, и крио за дуго.</p> <p>Конак је, нарочито тамо где је хар |
| узрастом дете, памећу човек — морале се крити.</p> <p>И ко зна докле би Лесковчанка овако, кити |
| , покривене дебелим снегом, обрисаним с кровова кошавиним крилима; нико не гледа арнаутску силу |
| на чијем је врху гроб Исмаилов; беле се кровови ниских кућа арнаутских и високе куле мула-Халим |
| ом <pb n="66" /> и каменом плочом, чији кровови провирују кроз зелене вотњаке.{S} Мукање гојних |
| али све тихо и полако.{S} Са „чадром“, кроз капиџике, из целе махале, од јутра до мрака: остав |
| /p> <p>Уз прозоре, без ћерчива и капка, кроз које улази мирис једне велике илијњаче, пуне рода, |
| кроз своја до пре неки дан тучна поља, кроз ливаде тахтариван, то јест носила, као собицу неку |
| јаса, до гуше: како ћу каљав кроз град, кроз вилајет где пашујем?!{S} Насмејаће ми се и турско |
| та.</p> <p>Трећи пут...</p> <p>Из собе, кроз одшкринута врата чу се загушљив, врло слаб, болан |
| отишао у Прокупље, пројахао би, обично, кроз све турске сокаке; а на сапима мазге држали су рук |
| свршетак, прућише се код Фатиних ногу, кроз плач говорећи:</p> <p>У џенет ћеш, султанијо!{S} Г |
| еру се, Алаа’!{S} Аллааа’! слободни су, кроз свој град иду, не иду кроз <pb n="110" /> турски Н |
| јест чита неку молитву, <pb n="116" /> кроз нос, жмурећи, клатећи главу.{S} После узе говорити |
| Јазук!</p> <p>— И баш је сам украде.{S} Кроз пенџер па на ата...{S} Кириџије су њега среле.</p> |
| не сахан, из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене очи...{S} Капци су јој тешки, |
| му сахан из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене капке...{S} Шушти бор... шапа |
| олико, да му се само уши виде, и извија кроз нос нову сокачку песму, с веселим напевом, с припе |
| пашиница се појавила каткад, прошетала кроз те одаје, с дугачким скутом свилене јој антерије, |
| виђа младића често: једанпут га видела кроз пробушену ограду, једанпут кроз одшкринуту капију, |
| је сад мање срамота, и не би пролазила кроз одаје као петао кад му покисне перје.</p> <p>„Ко х |
| веним ноктима и дланом, с плавим жилама кроз које крв струји полако.{S} Гледа се у огледалу као |
| вају.{S} Али и сад мула сиђе с куле, па кроз разјарену руљу, све од једнога до другога, говори |
| ца: зајецаше струне на гуслама од ветра кроз незатворене капцима прозоре; потресе се покривена |
| тиње кад се докопала плена...{S} Похита кроз прозор с невестом: спусти се, затутње под њим земљ |
| нпут враћајући се из хамама, много пута кроз прозорске решетке; виђа га, воли га, много, њој се |
| то ми до појаса, до гуше: како ћу каљав кроз град, кроз вилајет где пашујем?!{S} Насмејаће ми с |
| <p>Гру!{S} Гру! плануше неколике пушке кроз пушкарнице прокупачког <hi>сараја</hi> (суда), мим |
| пре три дана је у соби из баште, одакле кроз прозор види капиџик мулине кћери, и крај њега мест |
| е Исмаил шетао; што ће ходити кроз поље кроз које је Исмаил ходио; што ће упирати очи у високи |
| лази мимо прокупачки сарај; засијаше се кроз пушкарнице пушчане цеви, и чу се пуцањ, виде где м |
| скрштених ногу, и пуши.{S} Загледао се кроз прозор у голо дрвеће.{S} Хладан, зимни ветар љуља |
| над том високом а трошном кулом зачу се кроз ноћну тишину јејина, тица злослутница: зајецаше ст |
| каза; с њим леже, с њим устаје; како ће кроз град с катраном на образу!... „Мисли сад, кад ниси |
| ..{S} Спраће блато с образа; пројездиће кроз сав Лесковац, и Прокупље, нека га виде и Турци и ђ |
| дне на мекано шиљте: провлачи бројенице кроз прсте, испрва, шапће молитву; а после мисли, занес |
| с кћерине свадбе, и провлачи бројенице кроз прсте, шапће нешто, шапће, ваљда молитву.{S} Нити |
| с бројеницама; провлачи урмине кошчице кроз прсте, шапће, ниха се, и час-по па метне руку на к |
| есец над Јастрепцем, што је обасјава, и кроз борове гране сипа сребро на њено бледо чело; и сањ |
| а.{S} Не чује се шта им говори; пролази кроз руљу; сви му праве место...</p> <p>И мало, па се г |
| по коме се Исмаил шетао; што ће ходити кроз поље кроз које је Исмаил ходио; што ће упирати очи |
| звер.</p> <p>Сутра-дан угледаше Арнаути кроз своја до пре неки дан тучна поља, кроз ливаде тахт |
| ром тако да му се само очи виде, ускочи кроз прозор.{S} Једним кораком дође до невесте, подвуче |
| ле; још нису затворени прозори, ни онај кроз који је однета Фати-султан.{S} Јастуци крај прозор |
| или радост...{S} Последњи је поглед пао кроз отвор тахтаривана на врх брега под Јастрепцем, уви |
| отлукане, једанпут са зерделије; данас кроз капиџик: сестра му удесила састанак.{S} Фати-султа |
| о да се разговарају.{S} И диже се мирис кроз свежину вечерњу са ливада загрејаних дневном жегом |
| видела кроз пробушену ограду, једанпут кроз одшкринуту капију, једанпут идући једној другарици |
| дивље Арнаути што беху промолили главу кроз врата, па стрчаше у авлију и избацише мале пушке, |
| слободни су, кроз свој град иду, не иду кроз <pb n="110" /> турски Ниш, или Лесковац, столицу Ш |
| каменом плочом, чији кровови провирују кроз зелене вотњаке.{S} Мукање гојних крава и волова, б |
| лних висова помаман ветар и наноси кишу кроз прозоре, рђаво затворене, у одаје, у џамли-ћошке.{ |
| је, дршћу, гребу и тужно циче...</p> <p>Кроз арнаутску махалу нигде капка; Арнаутке се прибијај |
| обезнањена; над њом плаче мулина кћи, а кропе је некаквом водом две старе Арнаутке, дадије мули |
| м ату, у кога су копите обавијене белим крпама, старац један, крупан, дуге беле браде; за се је |
| а оних што су се пред њим часним крстом крстили и служили му службу свету...</p> <p>На једном ш |
| рена, не од старости, него од болести у крстима; сва се тресе а ипак кочоперна, смелих погледа |
| ена.</p> <p>Неки још жању, неки слажу у крстине, неки деду у стогове, а неки већ вршу: пуста ос |
| потомка оних што су се пред њим часним крстом крстили и служили му службу свету...</p> <p>На ј |
| мо га она гледа.{S} На глави му у место круне сахан, из кога се лије сребро и пада кроз борове |
| чко здравље, и испушише по трп чибука), крупан човек, као мула, мулиних година, у ћурку расечен |
| де да скочи, али...</p> <p>Човек један, крупан, у уским белим чакширама, забрађен великим пешки |
| е обавијене белим крпама, старац један, крупан, дуге беле браде; за се је бацио кадуну: на лицу |
| оглавар арнаутскога племена Војњака!{S} Крупан, наочит, с дугачком, као снег белом брадом, а с |
| наутин је висок, и за своје године врло крупан: још мало па ће ступити у осамнаесту.{S} Лице му |
| лина кћи не миче.{S} Црмпураста, млада, крупна, руку и ногу као у мушкарца, науснице као у млад |
| унце сину, те затрепта по трави и цвећу крупна роса; удесише веселе тичице, сухих крила, песму |
| а се вину на њ.{S} Опколише га Арнаути, крупни као горштаци, опаљена лица и дугих брка, раздрље |
| а, зарфови од сухога злата, с рубинима, крупним смарагдима, сафирима, кутије од срме, и један ч |
| свежим, готово без бора, с оком црним и крупним, што с маха на мах сине као у младића, не млади |
| леђом као у детета.{S} Очију је црних и крупних, смелих као у човека, чедних као у девојке.{S} |
| даји никога нема; претура, ваљда, нешто крупно по глави, јер час-по, па јој се чује шкргут зуба |
| оја снаха него твоја? пита мула, својом крупном гласином, гледајући пашу закрвављеним очима и п |
| а, и мушмуле, и јабуке на гранчицама, и крушке из сламе.{S} Арнаутке седе около, пуше, мирише и |
| па чучну, ваде из недара по јабуку или крушку и мећу је крај ње не као понуду болеснику, него |
| ниској одаји наложена је пећ земљана, с крчазима; па ту је и мангал пун распаљена угља, јер на |
| је било онда, Зулфи; а сад!...</p> <p>— Кс’мет (судбина), чучук ханум.</p> <p>— Таксират (несре |
| Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафуза, са Осман-Џафер-бејем, сином Хајредин |
| Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафузову с мула-Халимом, поглаваром фиса Вој |
| Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафузову, са Осман-Џафер-бејем, сином, Хајре |
| улу, па она узе слабим гласом нарицати, кћер јој опет снађе она болест, стаде јој се грчити и к |
| ахара, ни из авлије загара, него чедо, кћер му украдоше.{S} Вај, чуда!{S} Вај, вај, вај!“ Све |
| у: цело Прокупље жали несрећну девојку, кћер хафузову.</p> <pb n="40" /> <p>И у хафуз-Ахмедовој |
| као да се нешто стиди, као да избегава кћер; од тада не посу по гробу свога сина ни зрно пирин |
| све више нешто стиди, све више избегава кћер; не посипа пиринач по гробу својега сина, јер му н |
| ом, уздржаваће се од суза, молитвом, да кћер сузама својим, мајкиним сузама не сагори, да се не |
| застане, премери сокак погледом, као да кћер тражи, као да чека да се која капија отвори, да из |
| — Украде арнаутски мула турскога хафуза кћер!</p> <p>— Рођаку цара дарова!</p> <p>— Није, није |
| оде, а не рече мули:{S} Зашто ми украде кћер?{S} И не потражи је од муле, — не смеде, да не раж |
| едела у Топлици по за дуго.{S} Залуд је кћер тешила, залуд јој је помињала к’смет и Алахово Пис |
| чкаш, харамија.{S} Сам би ишао да тражи кћер, а не зна на коју ће страну: пођоше сејмени једни |
| да се у вину купа, трезан; плаче и грли кћер, одговара јој, теши је, подсећа је на „к’смет“ и н |
| њена.{S} Час-по, па стара упре поглед у кћер, увела лица, изгорелих усана, а обучену у свилену |
| !</p> <p>— Није, није украо ни хафузову кћер, ни рођаку цара царева, већ пашину снаху.</p> <p>— |
| аже.{S} Лепа је...{S} Нека питају своју кћер; она ће и њима казати колико је лепа Фати-султан.{ |
| <pb n="45" /> <p>— Сто.</p> <p>— Нема, кћери, нема више од шездесет, шездесет три, па може бит |
| ше рода, више каменица...{S} Јер да је, кћери, истина, било би до сада сведока.{S} А где су све |
| ти ниси била пуштеница.{S} Ухо на срце, кћери, слушај...{S} А кад будеш, кузум, на испиту, пушт |
| воја ће венчања пасти...{S} Хајде мени, кћери...{S} Да идемо обе у Стамбол; да молимо милостиво |
| закука: „Вај!{S} Вај!{S} Вај!{S} Јазук, кћери, твоја младост!“ Па поклопи лице рукама и зајеца |
| , танак, мрежа паукова...{S} И ја знам, кћери.{S} Ти си бита мала, не знаш.{S} Не живи Мејрем-х |
| ој буду пуномоћници...</p> <p>— Дај им, кћери, пуномоћје...{S} Хајде, за кога ти хоћеш.{S} Прво |
| ача; али ипак продужава.</p> <p>— Аман, кћери!{S} Кад бездушан човек баци кривицу на душевна чо |
| Хајредин-Шемси-пашиним?</p> <p>— Аман, кћери, сунце, не стиди се, кажи „буди“...{S} Млад, леп, |
| >Султан’м!{S} К’з’м</hi> (Султанијо!{S} Кћери моја)!</p> <p>Пашиница напала стару: пита је, пит |
| т суху болест, мајка га набави, даде га кћери; али, узалуд: одсеченој глави лека нема.{S} Испрв |
| сарај паши, што прими у аманет од своје кћери невесту својега сина.</p> <p>Трипут уђе у одају г |
| , и крије сузе, окрећући главу од своје кћери.</p> <p>Арнаутке, из свих села, чувши да им је бо |
| е хафуза, па се он стропошта крај своје кћери, и узе је грлити и плакати, видеше да јој се свес |
| ); остаде она с мулом и дадијама мулине кћери и сина.{S} Па дадије је остављале, а мула никако, |
| од тада оне две Арнаутке, дадије мулине кћери и сина, нешто се крадом погледају, и шапћу нешто, |
| водом две старе Арнаутке, дадије мулине кћери и сина; трећа јој лила олово, па јој сипа у уста |
| одакле кроз прозор види капиџик мулине кћери, и крај њега место, свој хаџилук...{S} Сад је у п |
| еби, Арнаутке је покрише фереџом мулине кћери, метнуше јој на лице бели јашмак, па изиђоше; уђо |
| ивши да је то велика грехота, па полете кћери у одају.</p> <p>Али камо јој кћери?...</p> <p>Још |
| у и слуге и слушкиње чуле кад је жени и кћери рекао: „Топлица је близу, ако се <hi>моја</hi>, п |
| ће се појавити тахтаривани с ханумом и кћери њихова чифлук-сахибије.{S} И ето.{S} Јутро је, ра |
| лете кћери у одају.</p> <p>Али камо јој кћери?...</p> <p>Још јој људски и не казаше шта је, а о |
| Исмаилу говори; и трипут је њој, својој кћери казала, да се још смирила није, што Исмаил лежи у |
| х јагодица, вреле руке, и казује својој кћери е је сутра празник који толико чека, за који непр |
| сањао!...{S} И робињама мило, и мулиној кћери, што су је тако лепо обукле, накитиле; јер у шта |
| ут није рекла: жени ми се син хафузовом кћери; сто, двеста пута: биће ми снаха рођака цара царе |
| еда им, не заповеда, него наређује, као кћерима, или млађим другарицама, да што пре поскидају и |
| својом руком, наместила по јастуку око кћерине главе, по јоргану...{S} Мирис...{S} Она се раду |
| јисана“, у свиленој дугачкој антерији с кћерине свадбе, и провлачи бројенице кроз прсте, шапће |
| пће, ниха се, и час-по па метне руку на кћерино чело, узме је за руку, гледа је у пуне туге очи |
| весео, говори да му је по вољи само ово кћерино венчање; синоћ су и слуге и слушкиње чуле кад ј |
| мо по имену, ааа?“ И загледа се стара у кћерину угашену зеницу.{S} Њој се зажарише увеле јагоди |
| у-две; родом из Сирије, из града Алепа, кћи некога паше, Турчина; па ипак јој буле, Лесковчанке |
| ину Житорађа.</p> <p>Отац дивља звер, а кћи питома голубица.{S} И жена му је добра; у кући је, |
| а, мула оборене главе, замишљен, његова кћи тужна, Арнаути љути: шкргућу зубма, прете, сваки ча |
| и не прети мула?{S} Да те не учи његова кћи?{S} Ааа“ Кад не доби одговора, стара настави:{S} Џа |
| и је није остављао, што му је њу његова кћи, полазећи, оставила <pb n="92" /> у аманет као себе |
| ...</p> <p>— Ђувенде! прекиде је мулима кћи и лупи је песницом у врат; а сирота Фати задрхта и |
| успавана, или, боље, никад непробуђена кћи оца варварина.{S} И час-по, па се сети поруке мајке |
| а.</p> <p>А кад се Садије-ханум, мулина кћи, врати, затече је страшну, жуту као лимун, сву упла |
| им, или на шиљте, обучена легне; мулина кћи чучне крај ње, метне јој руку на чело, ухвати је за |
| се не стишава, ни дивљи узвици; мулина кћи улази у одају где је Фати-султан, излази из ње; раз |
| ујно, и тресе се више но икад, а мулина кћи задрхта целим телом, не пустивши гласа.{S} Држи Фат |
| а Лесковчанка се тајно радује, а мулина кћи дршће...</p> <p>Око конака свет, иглу да пустиш, не |
| се.{S} Да је ово смешење видела мулина кћи, не би знала да ли је у Фатину срцу туга или радост |
| аровој кадуни.</p> <p>А од ње се мулина кћи не миче.{S} Црмпураста, млада, крупна, руку и ногу |
| ахтариванима, одмах, појавише се мулина кћи и оне две дадије, све три на коњма, с белим чаршави |
| д лежи обезнањена; над њом плаче мулина кћи, а кропе је некаквом водом две старе Арнаутке, дади |
| и ноћу говори.{S} Њена мајка, и мулина кћи, које се од њене постеље не мичу, и робиње не знају |
| , звездо: дође време, говори јој мулина кћи и хвата је под мишку да је дигне.</p> <p>— Хајде, Ф |
| , уплашено, узвикну аман.</p> <p>Мулина кћи ражљућена лавица; Лесковчанка смела, дрска; говори, |
| себи, још блеђа, још жућа.{S} Мулина је кћи љуби и милује: а Лесковчанка, притискујући белим ја |
| о.</p> <p>Како да је теше?{S} Да јој је кћи умрла, да јој се зна гроб, и да проговоре коју: али |
| ена, у једном куту оне одаје где јој је кћи „телејисана“, у свиленој дугачкој антерији с кћерин |
| узе...{S} Хита да се наплаче док јој је кћи врх земље; јер кад буде под земљом, уздржаваће се о |
| <p>— Шућур! поче мајка, сад кад јој се кћи насмеја.{S} Да Бог да се, кузум, од сада увек смеја |
| а-Халимовим сином; после, венчала му се кћи с мула-Халимовим сином; после, убили му зета; после |
| осле, убили му зета; после, удаје му се кћи за Шемси-пашина сина, и најпосле: „Не украдоше Ахме |
| ју; после, опет тако; после, воли му се кћи с мула-Халимовим сином; после, венчала му се кћи с |
| ије.{S} Ах! ако се удаје врањскога паше кћи у Лесковац, зими, кад је снега доста, кулучи раја, |
| сургун“.{S} С њим је и његова ханума, и кћи, јединица, лепа као руже што осташе саме у пустој б |
| час изнеше из одаје, да не види кад јој кћи издише, клечи сад крај ње, јединице своје; заборави |
| а некако чудна, уплашена, ваљда што јој кћи много бледа, и онолико мирна.{S} Али за што?{S} Фат |
| после, брзо, уђе у кућу, у одају где му кћи лежи мртва; и кад је виде, зовну је по имену трипут |
| код невесте; ханум-ефенди хоће сама да кува каву, тамо да је пије и да гледа кад јој облаче и |
| у белим шалварама, чучи крај мангала и кува каву у жутој џезвици.{S} Из те џезвице таман филџа |
| пчанка, што је мало час на доксату каву кувала; а ове, све, скочише и похиташе за мангал: даће |
| S} Улазе у град, пуст, као да му је све куга поморила.{S} Нигде коња, ни вола, ни магарца с угљ |
| пуше.{S} Чини им се да су у кући где је куга све поморила, па им је жао, тешко, и страх их је.{ |
| , или за Исмаилом плаче.{S} Јер у кули, куд се код окрене, све Исмаилово...{S} Исмаилово рухо, |
| } Кад се мало прибра, стид је обузе.{S} Куд ће од бруке!{S} Срамота је чак и од слушкиња.{S} Је |
| грдна пашиница међу другарице!</p> <p>— Куд ће паша од бруке?{S} И шта ће?</p> <p>— Да се бије. |
| едало пре одређена сата.{S} Танка глава куд ти оком.{S} Дебела глава ни тамо где је десет броје |
| дије; после се прашта као да ће Вог зна куд, а не у Топлицу, оцу и мајци, старој...{S} И отац м |
| , хтела би некуд далеко, ни сама не зна куд, на онај брег под Јастрепцем, увијен у бели покров, |
| о никад досле, да му не запале кулу, па куд би сирота Фати-султан, <pb n="101" /> по зими, болн |
| чу шта је било, истрезни се; распитује куд оде непознат пљачкаш, харамија.{S} Сам би ишао да т |
| султан</hi>, то јест принцеза.</p> <p>А куда ће из Цариграда? „Цариград види па умри!{S} Али не |
| румелијској страни, и на анадолској, од куда се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком о |
| ратише га сејмени.{S} Мула га примио на куди.{S} Сами су седели, сами се разговарали нешто, дуг |
| паше, рођаци бејелербејови...{S} Млад, кузум, твоја прилика.{S} Ти си чула да је...{S} Алах зн |
| за танку су главу танке речи: за тебе, кузум...</p> <p>— Ђувенде! прекиде је мулима кћи и лупи |
| ад јој се кћи насмеја.{S} Да Бог да се, кузум, од сада увек смејала!{S} И хоћеш, иншала’! јер е |
| арај слободно, и све по срцу.{S} Немој, кузум, по глави.{S} Срце ће једно, глава ће друго, може |
| соше је из собе.</p> <p>-— Фати-султан, кузум, отвори уста..., земзем...</p> <p>Отвори их, мало |
| врати мајци слободна.{S} Тако је било, кузум...{S} И твоја ће венчања пасти...{S} Хајде мени, |
| не спрему и дарове. „Нека ти се донесу, кузум Есма, мердивене, па чеврета... чевре по чевре, ја |
| ом направљено, толико...{S} Волела бих, кузум, да Џафер-беј стане поред <pb n="105" /> мула-Хал |
| срце, кћери, слушај...{S} А кад будеш, кузум, на испиту, пуштена си и од једнога и од другога, |
| ом.{S} У дну друге мусафир-одаје читава кујунџиница, зарфови од сухога злата, с рубинима, крупн |
| су је потурчили, а он је још тражи, још кука за њом и прети Турцима.{S} Кад је најлепша месечин |
| ана тражи...{S} Арслан сам, пашо, нисам кукавица...{S} Ха-ха-ха-ха-ха! засмеја се мула још једн |
| дупље дрвећа и виче, дању, у пролеће, с кукавицама, а ноћу, увек, с кукумавкама.{S} Понекад дођ |
| од тада свукла, нити је легла; плакала, кукала, бусала се у прси, чупала косу, своје седе аврап |
| атељу!{S} Не треси се!{S} Да плачеш, да кукаш, да се смејеш, да певаш, па ништа...{S} Аман, за |
| и викне Мане Кукувија:{S} Кукувију!{S} Куку!{S} Кукувију!{S} Разлеже се страшан глас овај, луд |
| е:{S} Так!{S} Так!{S} Так! и викне Мане Кукувија:{S} Кукувију!{S} Куку!{S} Кукувију!{S} Разлеже |
| а цигли један тренутак.{S} С виком Мана Кукувије причују му се и мулине речи: ти си мени крви д |
| Мане Кукувија:{S} Кукувију!{S} Куку!{S} Кукувију!{S} Разлеже се страшан глас овај, лудаков, ноћ |
| Так!{S} Так! и викне Мане Кукувија:{S} Кукувију!{S} Куку!{S} Кукувију!{S} Разлеже се страшан г |
| И не сећа се да је икад досад чуо Мане Кукувију у својој махали, а сад свако вече.</p> <p>Тиши |
| пролеће, с кукавицама, а ноћу, увек, с кукумавкама.{S} Понекад дође у Лесковац, где му је дево |
| снег и бујају реке и потоци, кад цвета кукурек, кад ниче трава: кад се сва природа из мртвога |
| , великих шимшира, па клања: од петлова кукурекања учинило јој се мујезиново <hi>Алах-екбер</hi |
| но непрегледног дворишта, с кошевима за кукуруз, с великом коњушницом.{S} То је конак мула-Хали |
| плицом; где мучи опустела Југ-Богданова кула, гледајући, муком, чуда бесних освајача царевине с |
| а, штоно реч, <pb n="26" /> затресе се кула из темеља; стаде крај незатворена капцима прозора, |
| , да дође, ха-ха-ха! одговара с прозора куле главом мула, и насмеја се грохотом, а његове се сл |
| напустила и кућу и мужа, па се из очеве куле не миче.</p> <p>И не зна; нико јој не рече, ни мај |
| Светога Николе на тавану мула-Халимове куле; ваљда се потресе сам светитељ с несреће потомка о |
| кровови ниских кућа арнаутских и високе куле мула-Халимове, а прошарани су јатима врана, што с |
| ао човек.</p> <p>У ливади, близу мулине куле, под великим бором једним, што шушти, и као да се |
| кули мула-Халимовој; па људи остају око куле, а жене се пењу на кулу, да виде несуђену кадуну И |
| ца, да се та тица злослутница продера с куле њезина оца.</p> </div> <pb n="70" /> <div type="ch |
| те му се види обријано теме.{S} Стрча с куле, назва Бога Арнаутима; они му Бога прихватише и пр |
| не одобравају.{S} Али и сад мула сиђе с куле, па кроз разјарену руљу, све од једнога до другога |
| :</p> <p>— Сад је Фати-султан у мулиној кули.{S} Звао је њена оца јуче, да је види, и да је уте |
| 9070_C15"> <head>XV</head> <p>У трошној кули мула-Халимовој, у великој, али ниској одаји наложе |
| ушко и женско, и старо и младо, подигло кули мула-Халимовој; па људи остају око куле, а жене се |
| у глухо доба, вели, види мајку; хода по кули, каже, као жива, и све о Исмаилу говори; и трипут |
| есу јој даје.{S} С њом ће увек, овде, у кули, врло великој, дивној као падишахов сарај, коју је |
| .{S} Код њега је, с њим дању, и ноћу, у кули, и у овој ливади, на месечини, кад силно мирише ко |
| ано на Исмаила мислити; што ће живети у кули у којој је Исмаил живео; што ће се шетати по вотња |
| породица; пази га као отац.{S} Па чак у кули готово ништа више него у арнаутским кућама, да им |
| удала, или за Исмаилом плаче.{S} Јер у кули, куд се код окрене, све Исмаилово...{S} Исмаилово |
| е врати у Топлицу, каза Арнаутима, пред кулом, за овај договор, па оде у кулу; и наједанпут се |
| ; и у лицу се мало повратила...{S} Пред кулом су Арнаути, не као до сада из неколико села, већ |
| о кад је врло љут.{S} Кад се некад пред кулом насмеје, грохотом, да гора одјекује, па Арнаути ч |
| му дође у прокупачки сарај, говори под кулом Суљи старешина сејмена.</p> <p>— Да дође, да дође |
| ње гојних крава и волова; а над високом кулом старца мула-Халима између расејаних ниских кућа а |
| не Топлице, — над том високом а трошном кулом зачу се кроз ноћну тишину јејина, тица злослутниц |
| е из тахтаривана хануму, и однесе је на кулу, па она узе слабим гласом нарицати, кћер јој опет |
| је бејаше за се привезао, изнесе је на кулу.{S} Колико се била препала, од Прокупља до мулина |
| ваки отиде својој кући; мула се попе на кулу, оборене главе, и погурен: чисто човек не би рекао |
| људи остају око куле, а жене се пењу на кулу, да виде несуђену кадуну Исмаил-бегову, мула-Халим |
| а оца, што никад досле, да му не запале кулу, па куд би сирота Фати-султан, <pb n="101" /> по з |
| рнауте.{S} Сутрадан су Арнаути опколили кулу својега муле, рано, спремни за пут, на коњма, у пр |
| ест.{S} И већ до подне опколише сејмени кулу мула-Халимову.</p> <p>— Поздравио Шемси-паша мула- |
| , пред кулом, за овај договор, па оде у кулу; и наједанпут се диже силна граја, вика, дивљи узв |
| ако из Лесковца у Ниш тако... све раја, кулук, од свију кулука најтежи, и што се тело смрзава, |
| ска, бедни робови, Срби, истерани су на кулук од поноћи; разгрћу снег лопатама целим путем, где |
| у Ниш тако... све раја, кулук, од свију кулука најтежи, и што се тело смрзава, и што душа плаче |
| и у Лесковац, зими, кад је снега доста, кулучи раја, разгрће снег, да невеста и јенђе лако прођ |
| о би се она млада, одрасла у кафезу као кумрија светила.{S} Да није било муле, одвели би је у х |
| сестра.</p> <p>— Ево мене, Фати-султан, кумријо.{S} Зар ме не познајеш?</p> <p>— Познајем те, С |
| зашто бисмо на њу каменицама?...{S} За кумрију је шарен кафез; за господско чедо конак; за тан |
| махалом опазе“.{S} Тако мисли; а после куне брод који Ахмед-хафуза и његов харем из Цариграда |
| у хладноћу и сањају: мања, где их мајка купа у хладној води; већа, где се отац на њих наљутио, |
| афуз, што улажаше у бачву, да се у вину купа, трезан; плаче и грли кћер, одговара јој, теши је, |
| не излазиле преда њ девојке, развијене; купао се са женама као жена, играо се с девојкама као д |
| ко причају улазио у бачву, те се у вину купао.{S} Хода до ноћи, тад долази, и онако мокар сруши |
| ма пошље по врећу брашна и ћупче масла; купи им рухо.{S} Жене су га много волеле, не толико што |
| д би год њихов „ојнак“ растурио његову „купу.“ Игра се с њима у вотњаку, под једним великим шам |
| ..{S} Они, Стамболије, Турци, продају и купују живот, тело и душу, и слободу туђу; ми овде у То |
| е, обојена чела јагањце, које чувају за Курбан-бајрам...{S} Месец је зашао, звезде су утрнуле, |
| н је ижљубио мајци руку, и „секао“ црни курбан.</p> </div> <pb n="13" /> <div type="chapter" xm |
| х јој пољубио руку сто пута и секао бих курбан (жртву) црнога овна“.{S} Тако помисли, и узе мол |
| да?</p> <p>— Прободе ме нож; ударише ме куршуми.{S} Алла’!{S} Алла’!{S} Рана!...</p> <p>— Од шт |
| ли ти је нож, мој говор?{S} То ли су ти куршуми, моје речи?...{S} Није, пријатељу.{S} Нисам мис |
| и с варком и ђелинпули; још је поред ње кутија с дуваном; још испретурани јастуци где су оне с |
| рубинима, крупним смарагдима, сафирима, кутије од срме, и један чибук, с великим ћилибаром, за |
| ала.{S} Седи, јадом саломљена, у једном куту оне одаје где јој је кћи „телејисана“, у свиленој |
| онако мокар сруши се на шиљте, у једном куту селамлука, и хуче ту, хуче сву ноћ, док га најпосл |
| S} И силом поче устајати; седа у једном куту, навали се, па тако остаје дуго.{S} Мајка седи пре |
| .{S} Наваљена на један јастук, вунен, у куту одаје, седи Фати-султан, а према њој је мајка њена |
| у другој одаји спавају, и у трећој.{S} Кућа пространа с многим одајама, одаџицима, ћошкама; пр |
| , диже се Шемси-пашин конак, двоспратна кућа једна, врло пространа; одаје, одајице, ћошке, софе |
| у гроб Исмаилов; беле се кровови ниских кућа арнаутских и високе куле мула-Халимове, а прошаран |
| рца мула-Халима између расејаних ниских кућа арнаутских, и окречених и неокречених, покривених |
| лазе турске уске улице, опточене ниским кућама, високим чардацима и оградама, покривене дебелим |
| ули готово ништа више него у арнаутским кућама, да им не буде жао.{S} За Бајрам отера у град чи |
| чега уплаше; стока по појатама, људи по кућама, пуста поља, само замакне за брег по који Арнаут |
| му ако није домаћин (или домаћица) код куће пошто је сео и одморио се.{S} Пашиница покварила о |
| орена; Турци су, и Срби, са својима код куће, Арнаути око конака мула-Халимова, очекују господа |
| врућини вратити: ханум-ефенди није код куће.“ Гошће се враћају постиђене; јер у отмених је Тур |
| ез, сад јерлија...{S} Писмо је учио код куће.{S} Мало пише, у сарају, код оца, много се игра ор |
| кој, хаљини какву Турци носе кад су код куће, распојас, у белом ћулаву, бос, у терлуцима од црв |
| пробушене ограде; људи, који бејаху код куће, изиђоше на капију, пред дућане, у чаршији.{S} Жен |
| ан с њеном спремом и даровима од његове куће к Прокупљу, па чаршилије истрче пред дућане, кадун |
| нариче; жури се да је што пре код своје куће, макар изгореле, крај својих, ма и мртви били.{S} |
| ; иду у џамију на молитву.</p> <p>Једне куће по вас дан празне, друге пуне; скупљају се хануме |
| ну.</p> <p>Дођоше до конака, двоспратне куће једне, старе, врло велике, са житницом удно непрег |
| ана</hi>; а по руху су познали да је из куће богате.</p> </div> <pb n="38" /> <div type="chapte |
| S} Знаш ону Мејрем-хануму до теткине ти куће, што је увек као ат без узде и улара, (жена која н |
| ред капијом своје сестре удате овде, до куће Ахмед-хафузове: ту му приђе сестрин сеиз, ухвати п |
| , завукао руке под појас, хуче; иде око куће, дође пред кућу, а не улази унутра, не може, не см |
| анумом; а овај с њеном мајком однесе се кући Ахмед-хафузовој.{S} На задњу капију улажаху стари |
| главе и спуштених очију.</p> <p>У овој кући, до пре неки дан веселој, сад брига, страх и стид, |
| p> <pb n="40" /> <p>И у хафуз-Ахмедовој кући тишина.{S} Истина, једне хануме долазе, друге одла |
| Арнаути се разиђоше, сваки отиде својој кући; мула се попе на кулу, оборене главе, и погурен: ч |
| а од јада, и плачући раде по авлији, по кући, посла се има много, данас, на тужан, велики празн |
| тома голубица.{S} И жена му је добра; у кући је, штоно <pb n="9" /> реч, мања од макова зрна.{S |
| е Софије да му је мучно наћи пара.{S} У кући свађа, сваки час; али, пуста младост!{S} Фати-султ |
| и, говори, прича, не гледајући што је у кући Шемси-пашина противника; не слушајући шкргут зуба |
| нуминој: не пуше.{S} Чини им се да су у кући где је куга све поморила, па им је жао, тешко, и с |
| ана из кадионице, испуњава поље, села с кућицама арнаутским, покривеним и сламом <pb n="66" /> |
| град будан, одавно; искићене му широке кућне стрехе, и дућанске, и авлијске ограде, и капије, |
| сватове.{S} Остављајући обуће још пред кућним вратима, пеле су се на чардак, улазиле у те крас |
| од појас, хуче; иде око куће, дође пред кућу, а не улази унутра, не може, не сме.{S} Најпосле, |
| како Турци кажу, на две ноћи, да обиђе кућу (јер како јој погибе брат, напустила и кућу и мужа |
| (јер како јој погибе брат, напустила и кућу и мужа); остаде она с мулом и дадијама мулине кћер |
| о Топлици сестра Исмаилова; напустила и кућу и мужа, па се из очеве куле не миче.</p> <p>И не з |
| може, не сме.{S} Најпосле, брзо, уђе у кућу, у одају где му кћи лежи мртва; и кад је виде, зов |
| е свако јутро, сваке икиндије мимо њену кућу пролази: бели му се хаљина, фистан, широка, у небр |
| а Фати-султан.{S} У ниској, неолепљеној кухини преко дворишта, осим једнога слушчета Циганчета, |
| дак...{S} И најпосле моли робињу да јој куца у саз и пева: о севдаху, о ашку, о Меџнуну и Лејли |
| Мерхаметли (милосрдан) је, Алла’! жали куче, жали маче, те неће ли човека?{S} Али он је, Шемси |
| сец: кад највише сија, тад највише на њ кучићи лају.{S} А шта му могу кучићи?{S} Није месец све |
| више на њ кучићи лају.{S} А шта му могу кучићи?{S} Није месец свећа под судом...{S} Није велики |
| 0" /> <p>— Па ћемо је псима...</p> <p>— Кучку псима, рече један оспичав дугоња.</p> <p>— Кучку |
| ма, рече један оспичав дугоња.</p> <p>— Кучку псима! захори се силно, из свих грла, небо се про |
| а: душа слухти, срце дршће... забеле се лабуд, широка хаљина, затрепташе везени тозлуци...{S} П |
| азастрта по кадивеној хаши, бели се као лабуд; а са зеленог чоханог гуња чепкени, од силнога ве |
| скав га по танку а дугачку врату, као у лабуда, па се вину на њ.{S} Опколише га Арнаути, крупни |
| е и главе, он рикну као стрелом погођен лав, и сруши се на њега, нема и непомична, нагрђена гро |
| е гојних крава и волова, блејање оваца, лавеж паса, жагор, али све мање, тише, полако нестаје, |
| викну аман.</p> <p>Мулина кћи ражљућена лавица; Лесковчанка смела, дрска; говори, прича, и кад |
| па се не бој урока.</p> <p>Метнуше јој ладен, то јест пуце од некакве црне смоле, насред чела. |
| се боји урока.</p> <p>Метни ми на чедо ладен, мајчице, шербете..., па се не бој урока.</p> <p> |
| испаштају...</p> <p>Путоваше до Солуна лађом, а од Солуна коњима и тахтариванима путовали су д |
| Рога, гледајући где уђе у велику морску лађу Ахмед-Хафуз, то јест човек који зна коран напамет, |
| рави други, проклет да је“!...{S} Лаже, лаже, и опази где се граја стишава, прислони и она око |
| де направи други, проклет да је“!...{S} Лаже, лаже, и опази где се граја стишава, прислони и он |
| S} Чудо!...{S} Толико ли може Турчин да лаже?!{S} Харамије сина мојега...</p> <p>— Мула!{S} Пол |
| н!...{S} Ха! ха! ха!{S} Бездушник!{S} И лаже и узима у уста Алаха и пејгамбера!{S} Јараби, како |
| ики пас у дишар-авлији чисто помахнита: лаје, трза се, прескочио би још толико високу ограду, р |
| д највише сија, тад највише на њ кучићи лају.{S} А шта му могу кучићи?{S} Није месец свећа под |
| ћи сети постеље и устане, осећа се тако лак.{S} И био би сад чак и весео, да не бива нешто што |
| е су јенђе, умива се, пере уши, руке до лаката, ноге до колена — узима абдест, мрмља молитву, с |
| ле, Лејле-ханум...{S} Па јој дође мило, лако јој је, наслони чело на свето место, на место где |
| раја, разгрће снег, да невеста и јенђе лако прођу; ако из Лесковца у Ниш тако... све раја, кул |
| праћа сина и снаху у Цариград, па му је лако...</p> <p>Паша је сам, сваку ноћ, до глухо доба; с |
| с читавом честом од јасмина, где би се лако скрио човек, и крио за дуго.</p> <p>Конак је, наро |
| на праг софе, па би ту сео, и наслонио лактове на колена а загњурио главу у руке, и по читав с |
| бар више не страхују, друкчије би било, лакше.</p> <pb n="122" /> <p>Мисли паша како да се опро |
| брегу под Јастрепцем — гроб.{S} Фати би лакше.{S} Зна она, мусломанка, да ко жељу самртнику не |
| о, па сиђе у башту, мисли да ће му тамо лакше бити, а оно горе: у јаблановој сенци види мулу; о |
| аш је, вала, „бал“.{S} Млад, леп, гонџе-лале, и од соја; стриц му је био велики везир, ујак сад |
| многу лепу Циганчицу, али је још „гонџе-лале“...</p> <p>Никад није видео Фати-султан-хануму, а |
| би десеторо а то ли једнога, али заман! ланац је грдно дебео, причвршћен је великом халком за г |
| >Белу рубу обукла невеста,</l> <l>Убаво лане;</l> <l>Мор дугмета запучила она </l> <l>Чак до ђе |
| > <p>Пашић, и ако млад, и ако размажено лане, није видео Фатме, а у њу се заљубио: причала му м |
| дине спреми по једнога петла за бој.{S} Лани му петао био надбивен, и ту је проговорила азијатс |
| претече бела робиња, с дебелим златним ланцем око врата, с великим златним карикама у ушима, о |
| вица црних као ибришим, дугих као крила ластавице; млада, једва да има тридесет једну-две; родо |
| здрве, полетеше; па и они мали коњи као ластавице су.{S} Затутњи земља.{S} Лети блато у вис с к |
| <head>XIII</head> <p>Отишли су ждрали и ласте; у пољу, камо је Исмаил ходио, спалио је први мра |
| } Али он је, Шемси-паша, Фати-султан, ј’лдз’м (звездо), што дрво с родом...{S} Знаш такво дрво? |
| вама усирене крви искуљале из рана више леве сисе и главе, он рикну као стрелом погођен лав, и |
| жмуре, па поче гушчјим пером с десна на лево...; на колену пише.{S} Испрати писмо по тројици; с |
| јабуком, у води са седам бунара и испод левог воденичког камена, где је, од синоћ, селена, копи |
| p> <p>Ни мало хропца, мало грчења...{S} Левом је руком згужвала танку паучину, чаршав на душеку |
| шеку, испружила се, окренула се мало на леву страну, прозору, осмехнула се последњим радосним о |
| , све филигран рад; па силно посуђе, па легени и ибрици од правога сребра које Турци зову <hi>с |
| тву.{S} Нити се од тада свукла, нити је легла; плакала, кукала, бусала се у прси, чупала косу, |
| , на чупав ћилим, или на шиљте, обучена легне; мулина кћи чучне крај ње, метне јој руку на чело |
| то хода и седи, и плаче...{S} Час-по па легне, на чупав ћилим, или на шиљте, обучена легне; мул |
| ="140" /> јој обуче невестинску хаљину; легнуше јој на грло Исмаилов бисер, и накитише је други |
| камен.{S} На глави ти камен, у срцу ти лед: скинућеш га, ако си Бог; растопићеш га, ако си сун |
| о мула.{S} На глави му камен, у срцу му лед, ако се зове Шемси, није шемси (сунце) да га отопи. |
| подвуче јој засукане, жилаве руке испод леђа, узе је у наручје...{S} Из груди му се оте глас је |
| исто време и мрзи и прети, па му окрете леђа, сиђе с тахта без збогом.</p> <p>Затутњише сарајск |
| љи, свиленој.</p> <p>Лежала на миндеру, лежала на шиљтету, лежала у својој девојачкој постељи; |
| p>Лежала на миндеру, лежала на шиљтету, лежала у својој девојачкој постељи; мењала место, час у |
| а, а она је у постељи, свиленој.</p> <p>Лежала на миндеру, лежала на шиљтету, лежала у својој д |
| постељи два: тако, тако, док сасвим не леже...{S} Сирота!{S} А док сасвим не леже, мало, мало, |
| е леже...{S} Сирота!{S} А док сасвим не леже, мало, мало, па белој робињи на само, на ухо: „Зул |
| ји му пуномоћник предаде, исказа; с њим леже, с њим устаје; како ће кроз град с катраном на обр |
| астуку сеном напуњену лежи Фати-султан; лежи наузнак, очију полуотворених, лица као восак жута, |
| пута је снашле и пустиле детиње.{S} Сад лежи обезнањена; над њом плаче мулина кћи, а кропе је н |
| венчања с мулом.{S} А у одаји, где сад лежи, према постељи, чивилук, пун, Исмаилово рухо, Исма |
| .{S} Шушти лишће крај прозора одаје где лежи Фати-султан, покреће га поветарац; славуј је удеси |
| пази, не прислушкује; од тада Фати више лежи него што хода и седи, и плаче...{S} Час-по па легн |
| да не осете хладноће хануме...{S} Фати лежи наузнак и смеши се.{S} Да је ово смешење видела му |
| е, брзо, уђе у кућу, у одају где му кћи лежи мртва; и кад је виде, зовну је по имену трипут:{S} |
| ала, да се још смирила није, што Исмаил лежи у гробу неосвећен; и трипут јој је поручила, да ак |
| кафеза, нису са улице...{S} Фати-султан лежи наузнак са затвореним очима: очни су јој каици иша |
| рате сунце и росу...</p> <p>Фати-султан лежи мртва, лепа, лепа, као да је заспала.... коса се п |
| але...</p> <p>Живот.</p> <p>Фати-султан лежи мртва.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пре |
| чупаву ћилиму и јастуку сеном напуњену лежи Фати-султан; лежи наузнак, очију полуотворених, ли |
| воде где је олово било.</p> <p>Она још лежи у незнани, а мула тражи пуномоћнике, сведоке, имам |
| је та ханума на камили?</p> <p>— Лејле, Лејле-ханум, шаир (песник)-девојка.</p> <p>— .{S}Ашици, |
| она је ту исту тугу осетила, као Лејле, Лејле-ханум...{S} Па јој дође мило, лако јој је, наслон |
| — Која је та ханума на камили?</p> <p>— Лејле, Лејле-ханум, шаир (песник)-девојка.</p> <p>— .{S |
| !{S} И она је ту исту тугу осетила, као Лејле, Лејле-ханум...{S} Па јој дође мило, лако јој је, |
| и много као у ноћ што се зове <hi>Кадр-Лејле</hi>, где је пуно света, па све лепо обучено, све |
| и пева: о севдаху, о ашку, о Меџнуну и Лејли, двоје драгих, што се толико волели, па се не узе |
| икад, међу булама, знало, а и сад знаде лека за ову несрећну бољку, <hi>верем</hi>, то јест сух |
| га кћери; али, узалуд: одсеченој глави лека нема.{S} Испрва у постељи дан, на ногама два; посл |
| о мирисаше на мајкину душицу и на друге лековите траве, прошлога лета, тако је сад опорави оно |
| одољен, на мајкину душицу, на хиљадама лековитих трава, биље.</p> <p>И тако.{S} Повраћена у жи |
| е; он хоће...</p> <p>— Алла’!{S} Ху!{S} Лела’!{S} Ху!...</p> <p>— Мула!{S} Мула!{S} Ниси дервиш |
| а, а оно ето мулина сина, на ату; млад, леп, исти његов Бал-беј; пролази мимо прокупачки сарај; |
| е, не стиди се, кажи „буди“...{S} Млад, леп, твоја прилика...{S} Усред зиме зумбул! и усред зим |
| зову.{S} Баш је, вала, „бал“.{S} Млад, леп, гонџе-лале, и од соја; стриц му је био велики вези |
| м два тахтаривана.{S} Један тахтариван, леп, бојадисан, носе Ахмед-хафузове чифчије; други, нов |
| ху је у коме га је живога гледала...{S} Леп!{S} Даје јој бесу да неће никуд од ње...{S} Гроб се |
| ела сам га једанпут у Есма-кадуне...{S} Леп.{S} А, очи!{S} А, веђе!... а над горњом усницом као |
| их, науснице као угљеном направљене.{S} Леп, иста мајка.{S} Час је обучен као војник, час као с |
| е:</p> <pb n="139" /> <p>— Снила сам ја леп сан; све овце и јагањци, иду ливадом, зеленом, пуно |
| ваки дан ће топлије...{S} Начинићемо ти леп тахтариван, па до Белога Мора ћемо те тахтариваном, |
| у га много волеле, не толико што је био леп, колико што је био јунак; а и он је жене волео; жен |
| ан-хануми се, у овом часу, учини толико леп, прегорела би, зацело, и спомен на свој завичај, ка |
| росу...</p> <p>Фати-султан лежи мртва, лепа, лепа, као да је заспала.... коса се по јастуку пр |
| урци. „Јазук!“ узвикују буле.{S} А она, лепа Фати-султан-ханума мирна; бледа је као свећа или к |
| ..</p> <p>Фати-султан лежи мртва, лепа, лепа, као да је заспала.... коса се по јастуку просула. |
| им је и његова ханума, и кћи, јединица, лепа као руже што осташе саме у пустој башти његовој, Ф |
| од страха.</p> <p>— Вај, млада!{S} Вај, лепа!{S} Вај, од соја! а толико несрећна!</p> <p>И још |
| тан-хануму, а срамота га да им каже.{S} Лепа је...{S} Нека питају своју кћер; она ће и њима каз |
| hi>Велику К’на-Ноћ</hi> правно.{S} Њена лепа коса, сад замршена, пала јој је <pb n="59" /> по ч |
| а виде и Турци и ђаури. „А!{S} Шта може лепа реч! и што се не може постићи кад се стоји право, |
| ју кћер; она ће и њима казати колико је лепа Фати-султан.{S} А кад из одаје изиђе мула, као џин |
| им.{S} Где не може пушка и сабља, ту ће лепа реч.{S} А мула долази у сарај кад се год позове.{S |
| ра ти казује да је то красна девојка, и лепа, па смо се мула и ја разговорили и договорили“...{ |
| јлепша, најсветлија, кад је она онолико лепа, онако светла.{S} Сестра није умела да му је опише |
| рли обоје уочи ђердека...{S} О, како су лепе те песме, како је слатка та туга!{S} И она је ту и |
| ек покоју проговоре. „Да се однесе онај лепи мангал са звездом и месецом код невесте; ханум-ефе |
| сан.{S} Па гледајући у њега поче, лепо, лепим наречјем цариградским:</p> <p>— Мој је отац био п |
| .{S} На уснама му мед, на језику шећер; лепим ће боље мулу него најмирнијега човека; разговараћ |
| разговара.{S} Најпосле смисли: да почне лепим.{S} Где не може пушка и сабља, ту ће лепа реч.{S} |
| и на све друго, с пашиних <pb n="99" /> лепих и слатких речи и његове понизности, а не зна да б |
| бунило, а кад јава.{S} Јер и кад бунца, лепо их гледа, као на јави.{S} Увек, само о Исмаилу гов |
| <hi>ђелин-пули</hi> међу њене извијене, лепо нашаране обрве, па да устане.{S} Једна од оне три, |
| ћашњи сан.{S} Па гледајући у њега поче, лепо, лепим наречјем цариградским:</p> <p>— Мој је отац |
| наредила, свакој покоју благу рекла.{S} Лепо, и као некако другарски, с њима, да јој се тајно н |
| р-Лејле</hi>, где је пуно света, па све лепо обучено, све весело, све се радује: а Исмаил чучи |
| а мило, и мулиној кћери, што су је тако лепо обукле, накитиле; јер у шта ко умре, у томе га вид |
| ак је, нарочито тамо где је харем, врло лепо намештен скупоценим застиркама и јастуцима из Смир |
| султан!{S} Фати-султан!{S} Одјекну њено лепо име, њему мило а он зарида, изиђе из одаје; побеже |
| паша не врати из Прокупља, све је нешто лепо очекивала, све се добру надала, те није дирнула ни |
| па ће ступити у осамнаесту.{S} Лице му лепо, мушко, сунцем преплануто; бркова још нема, тек га |
| ела у околини Ниша, и Прокупља, дивљега лепотана, где се поветарац разговара с Топлицом; где му |
| иле у те красне одаје и гледале чудо од лепоте, и од богаства, збуњено, не умејући одатле изићи |
| се диве младићу, његовој <pb n="10" /> лепоти, његову оделу, његову коњу, коњској опреми, и пи |
| а Садије-хануме: прича јој о младости и лепоти пашићевој, о севдаху што га за њу има, о госпост |
| робиње, и једна стара беговица о њеној лепоти много.{S} Нестрпљив био.{S} Црна Ђултер преброји |
| ко, пажљиво, <pb n="19" /> како би узео лептирова крила, па је метну на свој образ.{S} Како би |
| руги пут.{S} Пошао је у ноћ, летњу ноћ, лепу, обасјану месецем, намирисану мирисом цвећа, освеж |
| ад, у петак који први дође, Шемси ће по лепу Стамболку..{S} И зацело говори: „Кад је била завол |
| ке.{S} Истина, и он је задиркивао многу лепу Циганчицу, али је још „гонџе-лале“...</p> <p>Никад |
| естра није умела да му је опише; она је лепша; шта је он данас својим очима гледао!{S} У заносу |
| рски зову <hi>мусафир-одаје</hi>; а још лепше су намештене сад, кад ово причамо: зидови су им, |
| {S} Славуј у лугу од јасмина удесио још лепше песму!{S} И гугутке се избудиле, гугучу!{S} Све т |
| аће блато с образа; пројездиће кроз сав Лесковац, и Прокупље, нека га виде и Турци и ђаури. „А! |
| иду кроз <pb n="110" /> турски Ниш, или Лесковац, столицу Шемси-пашину.</p> <p>Дођоше до конака |
| ашиковању, па се опростише: паша оде у Лесковац, да однесе пријатељеву сину од муле селам, а м |
| исмо, и прочита га, пође на пут; дође у Лесковац, сину својега умрлога друга; Шемси-паша му <pb |
| увек, с кукумавкама.{S} Понекад дође у Лесковац, где му је девојка потурчена, па дању тумара т |
| ? или некуд даље, далеко од муле? или у Лесковац?...{S} К Лесковцу се окреће, душом полази...{S |
| } Ах! ако се удаје врањскога паше кћи у Лесковац, зими, кад је снега доста, кулучи раја, разгрћ |
| по Прокупљу, а до довече оде тај глас у Лесковац, у Ниш, и Врању.{S} А сутра-дан, још у свитање |
| пашиница жали свога сина; јенђе помињу Лесковац; онима се с девојачке стране чини као да су по |
| песме ваде и певају, па дођоше и у наш Лесковац, ама им даде сургун Шемси-паша.</p> <p>— Туџар |
| <hi>мухабет</hi>, то јест разговор.{S} Лесковачки паша, пре надувен, силан, сад љубазан, пониз |
| се пронео глас да је убица Шемси, паша лесковачки! „Ама зар баш сам паша?“ „Не.{S} Заптије из |
| атиб унук Бал-бејов, праунук Шемси-паше лесковачког.</p> <p>За крв сина поглавара војњачког ниј |
| и.{S} После одласка скадарскога паше из Лесковца, једно јутро, рано, је изишао дугачак <pb n="1 |
| ; свирачице, певачице, чочеци, једни из Лесковца, једни из Врање, једни чак из Скопља, дошли с |
| , да невеста и јенђе лако прођу; ако из Лесковца у Ниш тако... све раја, кулук, од свију кулука |
| раве весеља; по Фати-султан дошле су из Лесковца јенђе, Шемси-пашиница са својим рођакама и при |
| ра, баци крвав поглед према Прокупљу, к Лесковцу, и викну: „Шемси!{S} Срамоту за жалост!“</p> < |
| ружа стиснуту песницу према Прокупљу, к Лесковцу; и пошто пусти некакав дивљи глас, викну: „Шем |
| далеко од муле? или у Лесковац?...{S} К Лесковцу се окреће, душом полази...{S} Тешко рањена гол |
| коју ће страну: пођоше сејмени једни к Лесковцу, други к Нишу, трећи к Топлици.{S} Они што пођ |
| .{S} Војњаци посели друмове...{S} Иду к Лесковцу...{S} Хоће да опколе прокупачки сарај...{S} Св |
| са самим Алахом: не би пашовао у малом Лесковцу, него би везировао у великом Стамболу.</p> <pb |
| е, све у двоје, шапатом, у Прокупљу, по Лесковцу, Нишу и Врањи.{S} Говоре шапатом, а те речи од |
| не мисли: телом је у Прокупљу, душом у Лесковцу, крај сина, гледа га умним оком како се угађа, |
| d="SRP19070_C12"> <head>XII</head> <p>У Лесковцу, на десној обади Ветернице, диже се Шемси-паши |
| енђе, и ако ће скоро зора, време кад ће Лесковчани Турци доћи по невесту.{S} Међу јенђама је св |
| ори, у шта тврдо верују <pb n="27" /> и Лесковчани и Прокупчани, и Врањанци...{S} Њен отац радо |
| па тад почне.{S} Овога пашу нису волели Лесковчани и Прокупчани, ни Турци ни Срби.{S} Није био |
| урци и Арнаути Прокупчани, и само Турци Лесковчани; међу њима су пуномоћници и сведоци мулини, |
| ође к њој у одају једна стара беговица, Лесковчанка, погурена, не од старости, него од болести |
| ула-Халимови; а овамо, код Фати-султан, Лесковчанка, беговица, седи и пуши.{S} Није скинула ни |
| ан.</p> <p>Мулина кћи ражљућена лавица; Лесковчанка смела, дрска; говори, прича, и кад види да |
| жућа.{S} Мулина је кћи љуби и милује: а Лесковчанка, притискујући белим јашмаком место на грлу |
| ла, смеши се!{S} Ове две то опазише, па Лесковчанка се тајно радује, а мулина кћи дршће...</p> |
| У џенет ћеш.</p> <p>Кад се зави и изиђе Лесковчанка, ниједна од њих не виде.</p> </div> <pb n=" |
| ед зиме зумбул! и усред зиме ђул! шапће Лесковчанка готово нечујно, и тресе се више но икад, а |
| Фати-султан, сунце: дође време изусти и Лесковчанка, устајући, и исправљајући се, па је ухвати |
| рале се крити.</p> <p>И ко зна докле би Лесковчанка овако, китила и везла, јер је Садије више н |
| некога паше, Турчина; па ипак јој буле, Лесковчанке, споре племство, за то што је много охола, |
| с великом пажњом, јер воли да се сутра Лесковчанке зачуде њеној вештини.{S} Осим невесте и ста |
| спремили.{S} И тој су се постељи дивиле Лесковчанке.{S} И та је постеља враћена из Шемси-пашина |
| е!<ref target="#SRP19070_N1" /> викнуше Лесковчанке, јенђе.{S} Закукурекаше трећи петли...</p> |
| , као гуја, и за тренуће ока баци се на Лесковчанку, заиста добро плаћену, дохвати је за рамена |
| Одаје се бејаху претвориле у радионице: лествице, чекићи, гвоздени клинци разне величине, па <p |
| ицу и на друге лековите траве, прошлога лета, тако је сад опорави оно што удари Шемси-паши катр |
| есет; рекле бисмо да је од двадесет пет лета, да му није брада бела, дуга.</p> <p>У једној вели |
| не изиђе очајан, но махнит, из очију му лете варнице...: освета...</p> <p>— Ама шта ће Шемси-па |
| као ластавице су.{S} Затутњи земља.{S} Лети блато у вис с копита атова и чилих коња, искићена |
| </p> <p>Шкодралија живи у Арнаутлуку, и лети и зими, али му син долази у Прокупље врло често; а |
| .{S} Сунце се тек помолило, а топло је, летње, те се испаравају цветне лехе, заливене и синоћ и |
| оцније но други пут.{S} Пошао је у ноћ, летњу ноћ, лепу, обасјану месецем, намирисану мирисом ц |
| , много каменица.{S} Топола висока, и у лето пуна лишћа, ама је само гледамо; јер зашто бисмо н |
| е жене и девојке, певају у башти између леха, крај пупољале руже где је ћуп пун воде и ствари с |
| .{S} Око конака врт са шадрваном између леха, за уживање и прање пред молитву, и велики вотњак |
| опло је, летње, те се испаравају цветне лехе, заливене и синоћ и јутрос, мирише земља...{S} Чуј |
| p> <p>Киша не престаје, а буде окупише „леш“.</p> <p>— Има леша у Топлици, није друго.{S} Да <p |
| ила, песму као у пролеће.</p> <p>— Нема леша.{S} Са седмога су неба плакале девојке три дана и |
| аје, а буде окупише „леш“.</p> <p>— Има леша у Топлици, није друго.{S} Да <pb n="43" /> се Фати |
| крај конака, страх.{S} Да <pb n="88" /> ли је пре пуцао таван и да ли су пси били гробари, не с |
| S} А не казиваше мајци за чим плаче, да ли плаче за пашићем, или што се за старца удала, или за |
| срећне дане, и ко зна <pb n="91" /> да ли с успоменама на Исмаила; кад му више не гледа ата, н |
| нитеља, где грцају у плиткој Морави? да ли њих угледа онда кад очи исколачи, подиже ћулав с тем |
| дам, а ништа не могу да разберем.{S} Да ли се књига много читала, па се слова поабала: или сам |
| Чему има да се нада, шта очекује?{S} Да ли се сећа поруке мајке Исмаилове: ако ми не освети син |
| није баш... сасвим паметан.</p> <p>А да ли види он, оџаковић, паша, фукару, ону тројицу из прок |
| ешење видела мулина кћи, не би знала да ли је у Фатину срцу туга или радост...{S} Последњи је п |
| pb n="88" /> ли је пре пуцао таван и да ли су пси били гробари, не сећа се.{S} И не сећа се да |
| а! „Јазук, јазук!{S} Опет јазук!{S} Има ли правде и закона!...“</p> <p>Пође одајама како никад |
| а, изговори стењући: „Алла’!{S} Страшна ли је освета твоја!{S} Алла’!“...{S} А јоргован опет ми |
| {S} А он како се свети, ето.{S} Страшна ли је твоја освета, Аллах! говоре мусломани, са страхом |
| после паша рече:</p> <p>— Ама, море, је ли истина да си ми ти <hi>украо</hi> снаху?</p> <p>— Ко |
| понизно изусти:</p> <p>— Мула-Халим, је ли истина да си ми ти <hi>однео</hi> снаху?</p> <p>— Ис |
| им те..., хоћеш да питаш хафуз-бабу: је ли истина да у шта ко умре, у томе га виде на оном свет |
| лаћа све село где је крв учињена.{S} Је ли?...{S} Овде би требало сав град да плати, Прокупље, |
| могаде да прође, но застаде и пита: „Је ли, Вога ти, чиме те ударише <pb n="128" /> толико?“ Он |
| ако за крв последњега сиромаха.{S} Није ли тако добро?{S} Алах не праћа по душу богаташа једног |
| бо, томе пљувачка пада на лице.{S} Није ли?{S} Јеси ли видела месец: кад највише сија, тад најв |
| <p>— Не губи памети, сунце.{S} Сравњује ли се цвет с копривом...</p> <p>А она?{S} И чула свађу, |
| ридесет девет нико не могаде.{S} И чиме ли га, Алла’ удари, кад је рана оволика?“ Пролазе људи |
| е, Алла’! жали куче, жали маче, те неће ли човека?{S} Али он је, Шемси-паша, Фати-султан, ј’лдз |
| ћник питао пред сведоцима, трипут, хоће ли за Шемси-пашина сина, Џафер-беја; она му је трипут о |
| ања, ту да је испитају, ту да каже хоће ли код муле, или да дође његову Бал-беју.{S} За Бал-беј |
| шта се са Шемси-пашом договорио, не би ли га тада погледала, и опростила му што се заборавио, |
| S} Ђувенде!{S} Ђувендеее!{S} Баш толики ли је јунак Шемси-пашин бакшиш? <pb n="114" /> Ааа?{S} |
| његова фиса. „Грехота,“ говораше. „Жени ли се отац ћерком?“</p> <p>Сад мула, кад чу пашино позд |
| Алах: у нокту (тачку) удари...{S} Јеси ли чула да се од петогодишњег мушкарца жене крију?{S} Н |
| вачка пада на лице.{S} Није ли?{S} Јеси ли видела месец: кад највише сија, тад највише на њ куч |
| уплашено изусти „амани.“</p> <p>— Јеси ли видела, звездо, садберк-ђул у саксији и у хладовини? |
| <p>— Што ме гледаш, мула?{S} Не зборим ли добро?</p> <p>Он ништа не одговара.{S} Гледа га.</p> |
| људи и чуде се: „Алла’!{S} Алла’!{S} Ко ли га четрдесетог дана уби, кад за тридесет девет нико |
| S} Чудо!{S} Чудо!{S} Чудо!...{S} Толико ли може Турчин да лаже?!{S} Харамије сина мојега...</p> |
| шке тице пред њом није поменула, а камо ли човека.{S} А сад га будна пред мајком помиње, жали: |
| је скинула ни покривала с главе, а камо ли фереџу; смакла јашмак с усана, окренула се к Фати-су |
| нису ни њенога друштва достојне, а камо ли њој равне.{S} Њој је писано овако, њима онако.{S} Бо |
| о мњењу Турака, жени за причање, а камо ли овако што.{S} Гордила се, поносила се, па сад?{S} До |
| фисом није ни у малој задевици, а камо ли да је коме крви дужан.{S} То је неко из града.{S} На |
| на миру ни док му је род зелен, а камо ли кад узри...{S} Много рода, много каменица.{S} Топола |
| био мали, а и сама га се бојала; а камо ли сад.{S} Кад се мало прибра, стид је обузе.{S} Куд ће |
| ри:</p> <p>— А, пријатељу, јазук!{S} То ли ти је нож, мој говор?{S} То ли су ти куршуми, моје р |
| к!{S} То ли ти је нож, мој говор?{S} То ли су ти куршуми, моје речи?...{S} Није, пријатељу.{S} |
| исоку ограду, растргао би десеторо а то ли једнога, али заман! ланац је грдно дебео, причвршћен |
| у о његовој женидби, па се уплаши, коју ли су му изабрали.{S} Он воли Фати-султан-хануму, а сра |
| о беса?{S} Часна реч у Арнаута.{S} Знаш ли да је Арнаутину више једна беса, него Турчину, опрос |
| бих и њега убио, бесу ти дајем.{S} Знаш ли шта је то беса?{S} Часна реч у Арнаута.{S} Знаш ли д |
| ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш ли да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царе |
| пуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш да вен |
| пуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш ли да |
| пуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Мурад-беј будем пуномоћник, хоћеш да венча |
| И диже се мирис кроз свежину вечерњу са ливада загрејаних дневном жегом, диже се као дим тамјан |
| ога кириџију, што им је хтео украсти са ливаде козу музару, коју је она врло волела.</p> <p>Мил |
| своја до пре неки дан тучна поља, кроз ливаде тахтариван, то јест носила, као собицу неку, од |
| е, с њим дању, и ноћу, у кули, и у овој ливади, на месечини, кад силно мирише копитњак и мајкин |
| тра, замишљене; а попци зричу, свици по ливади трепере као по небу звезде, као кандила која је |
| минара с кандилима, испрва као свици по ливади, после јасна, и много као у ноћ што се зове <hi> |
| дубока, мртва.{S} Нигде никога пољем, у ливади, те Фати, наслоњена на груди Исмаилове сестре, у |
| p> <p>И дан свршава као човек.</p> <p>У ливади, близу мулине куле, под великим бором једним, шт |
| сам ја леп сан; све овце и јагањци, иду ливадом, зеленом, пуном цвећа, с травом до колена; пред |
| и каранфил из баште, на амбер и зумбул-ливанту с косе, на ђул-су с недара, грла и руку...{S} Д |
| ају испод широке стрехе, одакле се киша лије.{S} Гугутке се из својих котарица не мичу; а псима |
| лави му у место круне сахан, из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене очи...{S} |
| лека...{S} На глави му сахан из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене капке...{S |
| сузе не пусти, а сад за једним кишом их лије.{S} Па бар да се опије, заборавио би своју несрећу |
| хмед-хафуза, раја турска, Срби, опасани ликом; а дванаест крај носила иду, за смену, и по двоји |
| , дадије мулине кћери и сина; трећа јој лила олово, па јој сипа у уста кап по кап воде где је о |
| кћи, врати, затече је страшну, жуту као лимун, сву уплакану, и тужну, не тужну него као убивену |
| му причали, за недељу дана роде и узру лимуни и портокали, <pb n="17" /> не би у срцу и лицу о |
| брегова искићеним смоквама и маслинама, лимунима и неранџама, и ружама, и јасмином, тај чаробни |
| м јаду Алахово Писмо, па наружила лице: липти крв с њега, а она нариче, пролива горке сузе...{S |
| к! једну аспру <pb n="82" /> за милијон лира, за небројено благо, мир душе за госпоство!“ Мисли |
| а га отопи...{S} За једну аспру милијон лира, небројено благо...{S} Пође по конаку, онако распо |
| орим.{S} Селам ти од Шемси-паше: хиљаду лира уместо хиљаду гроша: и конак у Румелији, и један у |
| ађа; уместо бакарних грошева, златне ми лире за њу нуди, срам га било! <pb n="129" /> И нуди ми |
| ну, у високом фесу, и ћурку постављеном лисичином.</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим |
| а?!...{S} Голо дрво нико не погледа, на лиснато бацају очи, на родно камење.{S} Што више рода, |
| у читав вилајет...{S} Шта је Турчин?{S} Лист од јасике.{S} Арнаутин?{S} Од репуха.{S} Онај треп |
| ло дрвеће, искићено ињем; и последњи је лист одавно опао, откинуо га бесни север, што час-по са |
| као бунтовници, из очију пламен сукља, лица чисто онакажена, загледају пушке, гледају јатагане |
| тан; лежи наузнак, очију полуотворених, лица као восак жута, усана помодрелих, у хаљини коју јо |
| он није мислио да може бити тако белога лица под топлим сунцем стамболским.{S} Очи га задивљава |
| -по, па стара упре поглед у кћер, увела лица, изгорелих усана, а обучену у свилену антерију, и |
| а Арнаути, крупни као горштаци, опаљена лица и дугих брка, раздрљени, жилава врата и изгорелих |
| n="29" /> ће телејисање, то јест шарање лица:{S} Фати-султан-ханумина мајка некако чудна, уплаш |
| ва?</p> <p>Он говори, очи му се сијају, лице се зажарило: бесу даје својој невести; рука му пал |
| у је весеље; Фати-султан је на постељи; лице јој шара једна стара Прокупчанка с великом пажњом, |
| рну врховима прстију њено <pb n="14" /> лице, и очи, и косу, па их тада узе љубити говорећи:</p |
| још мало па ће ступити у осамнаесту.{S} Лице му лепо, мушко, сунцем преплануто; бркова још нема |
| тешком јаду Алахово Писмо, па наружила лице: липти крв с њега, а она нариче, пролива горке суз |
| ко пљује у небо, томе пљувачка пада на лице.{S} Није ли?{S} Јеси ли видела месец: кад највише |
| ше фереџом мулине кћери, метнуше јој на лице бели јашмак, па изиђоше; уђоше људи:{S} Фатин пуно |
| и-паши блато на чело прилепи, катран на лице удари; Исмаилу турбе подиже.{S} Аман, султанијо!{S |
| епила блато на чело и ударила катран на лице Исмаилова невеста...{S} Кажи му селам, <pb n="120" |
| рави оно што удари Шемси-паши катран на лице и подиже Исмаилу турбе.{S} И још јој боље би кад с |
| е казаше шта је, а она чупа косу, гребе лице, грува се у груди и виче из свега грла:</p> <p>— < |
| Арапи, на камили кадуна: јашмак јој све лице сакрио, а очи, плаве као зумбул, преда се гледају. |
| ије ништа осетила, јер Исмаилово јој је лице било урезано у срце прво, те јој било као она свет |
| љно, а она се застиде, па поче да крије лице и да се смеје.{S} Хтеде рећи да би некога убила из |
| оплице... што је Исмаил спремио за моје лице...{S} Овај тахтариван неће носити Цигани... него Т |
| <pb n="94" /> боље дане: све више вене лице, све се чешће чује сух кашаљ, из груди...{S} А мул |
| нуше и простреше се по поду, да заклоне лице; и стара подиже главу, врисну; а на ову вриску нев |
| н-хануму, те јој добро упамтила и очи и лице, и руке и ноге, и стас и ход, све.{S} Беговицу је |
| бе и Фати-султан...{S} Љуби јој и очи и лице и бело грло...{S} Пољубио би и уста, а још се уздр |
| азук, кћери, твоја младост!“ Па поклопи лице рукама и зајеца како скоро није.{S} Подижу јој се |
| а болест, стаде јој се грчити и кривити лице, и удари јој пена на уста...</p> </div> <pb n="62" |
| ели би је у харем пашин, обљубио би јој лице пашић, и онда...{S} Да га остави?{S} Или да је бил |
| и, којима се чуди Арнаутин, и чисто јој лице, коме се такођер чуди Арнаутин, јер он није мислио |
| >, додаје она, и облије јој румен бледо лице.</p> <pb n="65" /> <p>И повраћају је у живот полак |
| ј се очи, бистри горски кладенци, увело лице, свежа мајска ружа, и, каткад, чује се сух кашаљ, |
| е оне баш све опазити, кад је у „светло лице“ никако не гледају, није ред, већ одговарају погну |
| Исмаил био, њој о љубави говорио, њено лице прстима додирнуо, своје прсте љубио, и њене усне, |
| о.{S} Месец, пун, обасјао хануме, њихно лице, распуштену косу, <pb n="30" /> недра, раздрљена — |
| жураном руком врело чело, као смиљ жуто лице зажарених јагодица, вреле руке, и казује својој кћ |
| с дугачком, као снег белом брадом, а с лицем свежим, готово без бора, с оком црним и крупним, |
| во дисање, и осећа његов дах, топли, на лицу, на уснама, удише га као зумбулов мирис, пије га к |
| е беле браде; за се је бацио кадуну: на лицу јој био пешкир, па се смакао, те су видели да је < |
| њој мио; гледа очи, њој драге; осећа на лицу топле прсте, и на уснама пољубац, топал... први и |
| /> по челу, још телејисану.{S} Па и на лицу јој још тел стоји, колико је могао остати.{S} Не у |
| , и да деле с њом оно што јој зацело на лицу читају, бригу, страх, и стид.{S} Али како ће оне б |
| својих нежних прстију додирну место на лицу где је Исмаил додирнуо, па их тад љубљаше, много, |
| тано пита, коме се радује; а на њену се лицу радост опази, неисказана радост, раширише се и она |
| портокали, <pb n="17" /> не би у срцу и лицу оволико горео.{S} Да га послужише шербетом оне дев |
| није само на уснама, разлио се по целом лицу нежном, као од воска...{S} Тако умиру, ваљда, само |
| мула, муца паша тобоже изненађено, а у лицу му не бејаше ни капи крви, и целим телом задрхта.{ |
| То јутро је Фати била врло весела; и у лицу се мало повратила...{S} Пред кулом су Арнаути, не |
| ултан, срећа!</p> <p>А она се промени у лицу и рече:</p> <p>— Исмаил-бег... ћути!</p> <p>— Зашт |
| {S} Мутне су му и подбуле очи; подбуо у лицу; обрве беле, дугачке, наднеле се над очи сасвим; д |
| дотакли ни човек ни ђеније, девице што личе на зумбул и на мерџане, не би му усне осетиле овол |
| н, чучећи на зеленој трави, сва у бело, личи на љиљан.{S} А и она је као љиљан, чиста је, чисте |
| себе, а први пут му се сад учини да не личи на човека, но на вука, или медведа.{S} Старац се т |
| им, мајкиним сузама не сагори, да се не лиши једине наде, састанка с њом на оном свету.{S} И Ис |
| меница.{S} Топола висока, и у лето пуна лишћа, ама је само гледамо; јер зашто бисмо на њу камен |
| ло воће, мирише росна трава...{S} Шушти лишће крај прозора одаје где лежи Фати-султан, покреће |
| ким воћкама, обученим у густо ђурђевско лишће долази мирис: мирише јоргован, мирише јасмин, мир |
| а’!“...{S} А јоргован опет мирише! опет лишће шушти и опет ветрић душе!{S} Славуј у лугу од јас |
| травом, да јој мирише дрвеће, обучено у лишће, и да јој мирише цветало воће...{S} А од пре три |
| тињу дадох; дариваће их прво цветом, па лишћем, па родом, Он, благ и милосрдан, и оком неће тре |
| одмах; тако у младости, тако сад.{S} У лов је полазио само на вуке. „Ни на њих не бих, говорио |
| пушком о рамену и хртом за собом, иде у лов на зечеве, и прођу сеоским путем но две-три Арнаутк |
| о жмурећи, и запао у блато; пошао си да ловиш рибу у мутној води, па си извукао у мрежи змију; |
| <p>Кад угледа мртва сина, испружена, у локвама усирене крви искуљале из рана више леве сисе и |
| ани су на кулук од поноћи; разгрћу снег лопатама целим путем, где ће проћи тахтаривани с ханумо |
| ио ми: „Ако те снађе, не дај Боже, нека лошотиња, тражи помоћ у мене...{S} А он је оном топличк |
| а си желео још већи да си.{S} Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи, и запао у бла |
| паша дахну, па опет терет... „Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи и запао у блат |
| е шушти и опет ветрић душе!{S} Славуј у лугу од јасмина удесио још лепше песму!{S} И гугутке се |
| окреће га поветарац; славуј је удесио у лугу од јасмина слатко-тужну песму...{S} Песма се чује, |
| црвена сактијана.{S} Тумара, забринут, луд од бриге; застане, зажмури и почне својим танким гл |
| ражљути мулу.{S} Бекрија, <pb n="61" /> луд, али хафуз, па зна: кад се дивљак ражљути, разума н |
| ко се паша посили, па опет пусти онакав луд глас, то јест, да ће пред падишаха с тужбом против |
| , мула?</p> <p>— Још мало...{S} Млад, и луд, па се задоцнио...{S} Оставио да дође сутра.</p> <p |
| а ништа не разуме, као да је пијан, или луд; па се прибираше, полако; и освести се...</p> <p>Пр |
| хотом.{S} Виде: има часова кад је човек луд, а чини му се да је паметан.</p> <p>И досад су се А |
| није стао.{S} Иде, тумара сокацима као луд, па тек застане, премери сокак погледом, као да кће |
| во двоје на теразије.{S} Ама, ко би био луд да мери перо с оловом?!...</p> </div> <pb n="47" /> |
| рнаутску силу и турску обест. „Луда!{S} Луда!“ узвикнуше неки, колико толико Божји људи, и обиђ |
| не пушта.{S} А пашиница од страха чисто луда.{S} Час плаче, час се смеје, смеје, тепајући сину |
| клињаше арнаутску силу и турску обест. „Луда!{S} Луда!“ узвикнуше неки, колико толико Божји људ |
| увију!{S} Разлеже се страшан глас овај, лудаков, ноћном тишином.{S} Ману су Турци, одавно, кад |
| и дан убио човека, ни крива ни дужна, у лудилу које га спопада кад год се опије; па уместо да г |
| е насмејаше; једна рече: „Паметна си, а лудо питаш, Фати-султан- ханум!{S} Где је Алах, ту је и |
| лаха?“ Она се застиде, поцрвене: истина лудо питала.{S} Нарочито виде да је лудо питала кад се |
| ина лудо питала.{S} Нарочито виде да је лудо питала кад се заљуби...</p> <p>Виде једнога младић |
| аревине српске.{S} Пре српска села, сад лудога Ахмед-хафуза спахилуци...</p> <p>Не прође много, |
| младости закон; тебе под старост твоја лудост.{S} Хтео си, учинио си, осрамотио си се, па сад |
| коном!{S} Ха! ха! ха! насмеја се својој лудости грохотом.{S} Виде: има часова кад је човек луд, |
| дланови.</p> <p>— Шта је?...{S} Ко тако лупа?!...</p> <p>Сејмени.</p> <p>Изиђоше преда њ три се |
| подару добар глас, тргоше се, јер се чу лупа.{S} Фати-султан удари дланом у врата; жене се зачу |
| години, Ђурђев дан...{S} Шкрипе врата, лупају капиџици, клопарају по калдрми дворишта налуне, |
| не појави до мрака, док пашиница не узе лупати дланом у врата, заклињући га у њихова Бал-беја, |
| страну; и нигде излаза, свуд зид, свуд лупи главом.{S} Пре само није знао с кога ће краја поче |
| де! опет је прекиде Арнаутка, и опет је лупи у врат песницом; а сирота Фати сад заплака и трипу |
| да истрчи, па не могаде, но се заљуља и лупи о под застрвен асуром.</p> <p>Материно је срце раз |
| > <p>— Ђувенде! прекиде је мулима кћи и лупи је песницом у врат; а сирота Фати задрхта и уплаше |
| и на зеленој трави, сва у бело, личи на љиљан.{S} А и она је као љиљан, чиста је, чисте јој очи |
| бело, личи на љиљан.{S} А и она је као љиљан, чиста је, чисте јој очи, којима се чуди Арнаутин |
| е више о сну говорила, но му исказивала љубав погледима, осмесима — душом; он, гледајући њене у |
| би косу коју су њене руке чешљале, њена љубав неговала, милује мршавом, смежураном руком врело |
| , густа и дугачка, коју негује материна љубав, још чешљају руке материне...</p> <p>Разговарају |
| овратила; повратише је у живот материна љубав и ваздух красне Топлице, испресецане рекама, ишар |
| -султан- ханум!{S} Где је Алах, ту је и љубав; а кажи један град, или једно село, или гору, или |
| олико растужена душа; сновима се заноси љубав...</p> <p>...{S} У Прокупљу је.{S} Сунце се тек п |
| конак тамо...{S} Носите ме, за Алахову љубав!</p> <p>— Аман, бебег’м! промуца мајка, па заплак |
| е ме на брег под Јастрепцем, за Алахову љубав!...{S} И тамо је ваздух сам мирис...; и тамо је с |
| певаш, па ништа...{S} Аман, за Алахову љубав, пусти све да кажем...{S} Није, каже, џелат; ама |
| , мула, Шемси-паша се заклиње у Алахову љубав да није џелат; да ти није он сина...</p> <pb n="1 |
| њи на само, на ухо: „Зулфи!{S} За Божју љубав!{S} Носи шиљте тамо, онде, крај капиџика...; води |
| 120" /> аман!{S} Алла’ ашк’на (за Божју љубав)!...{S} Харам ти ако не...</p> <p>Не могаде више, |
| о младићима, о љубави. „Зар и овде има љубави?“ упита једном, зачуђено, Фати-султан: а њене се |
| сети се те приче, њему миле, нове, и од љубави посрну као од поветарца „сарош каранфил,“ додирн |
| розном убиству мулина сина, о несрећној љубави двоје младих.{S} Сваки их жали; погађају ко је у |
| , о женама, о девојкама, о младићима, о љубави. „Зар и овде има љубави?“ упита једном, зачуђено |
| есто, на место где је Исмаил био, њој о љубави говорио, њено лице прстима додирнуо, своје прсте |
| p> <p>Разговарају се, гледају се; он, у љубавном заносу, додирну врховима прстију њено <pb n="1 |
| есковачки паша, пре надувен, силан, сад љубазан, понизан много, како Турчин може да буде када с |
| охола, него би са себи равним кадунама љубазно, с малим благо, са сиротим нежно.</p> <p>Прошет |
| ашто да у зору изнова ради? пита мајка, љубећи је.</p> <p>Свесно схвата питање, а бесвесно одго |
| а; отвори очи, сави руке оцу око врата, љуби му браду, и проговори!{S} Прва реч коју после три |
| е сестра однесе на шиљте, па је милује, љуби, повраћа је, плаче над њом и говори:</p> <p>— Аман |
| је мајци.</p> <p>Мајка се нагла над њу, љуби косу коју су њене руке чешљале, њена љубав неговал |
| се човек учи да верује и <pb n="74" /> љуби Бога, и како ће му се судити на оном свету за рђав |
| невесту, него себе и Фати-султан...{S} Љуби јој и очи и лице и бело грло...{S} Пољубио би и ус |
| аварава, себе више не може.{S} Мајка је љуби, а она:</p> <p>— А, а!{S} Нов тахтариван мој, без |
| гледа ата, не милује хрта и сокола, не љуби рухо, не плаче над оружјем.{S} Замутиле јој се очи |
| , још блеђа, још жућа.{S} Мулина је кћи љуби и милује: а Лесковчанка, притискујући белим јашмак |
| >султан</hi> али и његове кадуне.{S} Он љуби руку само својој мајци, своме оцу, својим старијим |
| e> <l>А! ха! ха!{S} Дервиш Баба!</l> <l>Љуби младу, удри стару кадуну!</l> </quote> <p>....{S} |
| ил је, мој брат“, толковала је сестра и љубила Фати-султан, плачући с њом за дуго.</p> <p>Али о |
| прсте к својим уснама, што је значило „љубимо ти скут, ханум-ефенди“.{S} Јер те што нису звате |
| ПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“</p> <p>Чика-Љубина улица, 8.</p> <p>1907</p> </div> <pb n="4" /> <p |
| њено лице прстима додирнуо, своје прсте љубио, и њене усне, најпосле, вреле усне, сад изгореле, |
| /> лице, и очи, и косу, па их тада узе љубити говорећи:</p> <p>— Фати-султан, срећа!</p> <p>А |
| мајци, иншалла’!...</p> <p>Мајка је узе љубити, да сакрије сузе, јер ако њу још надом заварава, |
| иловати Исмаилова хрта и сокола; што ће љубити Исмаилово рухо; што ће плакати над Исмаиловим ор |
| > <l>Чак до ђердане...</l> <l>Од акшама љубиће је драго...</l> <l>Док се не сване...</l> <l>Сад |
| лицу где је Исмаил додирнуо, па их тад љубљаше, много, и страсно...</p> <p>О, како сад себе во |
| е.</p> <p>У <hi>конаку</hi>, одељењу за људе, нигде госта.{S} Скупише се, с вечери, па се одмах |
| се од нечега уплаше; стока по појатама, људи по кућама, пуста поља, само замакне за брег по кој |
| ата; жене се зачудише, не знају шта ће, људи се прибише уз врата.{S} Чу се кашаљ, а потом говор |
| у и сина свога поглавара, жене плачући, људи шкрипећи зубима, пружајући стиснуте кошчате песниц |
| е прибише уз кафезе и пробушене ограде; људи, који бејаху код куће, изиђоше на капију, пред дућ |
| се „на кавгу“ не <pb n="52" /> окрене; људи, уплашени, ћуте.{S} Јер сад нису замешали репови, |
| младо, подигло кули мула-Халимовој; па људи остају око куле, а жене се пењу на кулу, да виде н |
| голе, клате се, милостињу траже, не од људи, него од Алаха.{S} А Алах, благ и милосрдан, није |
| , онако болна, склања се, да је не виде људи с откривеном главом, без фереџе.</p> <p>Чу се из п |
| и ако има рока још до мрака.{S} Пролазе људи и чуде се: „Алла’!{S} Алла’!{S} Ко ли га четрдесет |
| а’ удари, кад је рана оволика?“ Пролазе људи и мисле; а ето ти је једна жена, па не могаде да п |
| тио си се, па сад седи, ако хоћеш да се људи не подмигују кад те чаршијом виде, да се жене не к |
| ва!{S} Мани се сна, не бој се!{S} Ја се људи не бојим, па баш да би пошла стотина на мене једно |
| на лице бели јашмак, па изиђоше; уђоше људи:{S} Фатин пуномоћник, сведоци, имам; опколише је; |
| јест, не говори, него тајно шапће.{S} И људи и жене о овом говоре шапатом, све у двоје.</p> <p> |
| ћ одавно будно, жене и девојке, и млади људи, и момци, и деца; све се већ окупало, пре сунца, к |
| а!“ узвикнуше неки, колико толико Божји људи, и обиђоше је; а други, ђаволови синови, окренуше |
| сметове, камо би запали и ати а некмоли људи.{S} Умукле су тице певачице, само се, ноћу, чује б |
| види свадбу.{S} У свечано рухо обучени људи, искићени коњи; пред сватовима велики барјак... тр |
| има преко бисага, увијене у јапунџа као људи; а дице им је умотано до самих очију.{S} Пођоше по |
| жно прошапће; А, женски севда!{S} Добро људи зборе: траје од петка до суботе...</p> <p>Дође дан |
| е његовим уским сокацима; не истрчавају људи да их гледају, но ако су се нашли на улици, брзо у |
| .{S} Муха да пролети чула би се.</p> <p>Људи опет у земљу гледају, и помислили би да у одаји не |
| p>Али камо јој кћери?...</p> <p>Још јој људски и не казаше шта је, а она чупа косу, гребе лице, |
| р у голо дрвеће.{S} Хладан, зимни ветар љуља гране, голе. „Као просјаци: голе, клате се, милост |
| ; па она његова гласина нарочито кад је љут...!{S} Старац, а док му не погибе син, играо се јун |
| чибук, не пали му га; од тада мула није љут и тужан, него смућен, и као да се нешто стиди, као |
| поглавар.{S} Смеје се само кад је врло љут.{S} Кад се некад пред кулом насмеје, грохотом, да г |
| је <hi>море</hi>?! цикну мула као гуја љута, а рука му паде на јабуку мале пушке.</p> <p>Паша |
| о да не носи на плећима весела муду, ни љута, него брижна, смућена, тужна...{S} Ат је осетио, А |
| аске са златним китама; преко рамена му љута арнаутка.</p> <p>Арнаутин је висок, и за своје год |
| <p>Мула смућен, Арнаути гори него пре, љути што им мула иде Шемси-паши, крвнику, псују, прете |
| у.{S} И Исмаилова сестра плаче, нариче, љути се на оца што јој својом бесом спута и ноге руке, |
| ве, замишљен, његова кћи тужна, Арнаути љути: шкргућу зубма, прете, сваки час <pb n="109" /> им |
| мулин јатаган; од жубора шадрвана шапат љутих Арнаута.{S} Склопи очи, да ово не гледа, а оно ет |
| ом свету његови.</p> <p>— Истина, бебег’м.{S} И ја знам... истина.{S} Ама што питаш?{S} Ти ћеш |
| зору изнова ради.</p> <p>— Фати, бебег’м (зеницо моја)!{S} Зашто да у зору изнова ради? пита м |
| за Алахову љубав!</p> <p>— Аман, бебег’м! промуца мајка, па заплака.{S} Зна она: тахтариван из |
| ега грла:</p> <p>— <hi>Султан’м!{S} К’з’м</hi> (Султанијо!{S} Кћери моја)!</p> <p>Пашиница напа |
| и он је, Шемси-паша, Фати-султан, ј’лдз’м (звездо), што дрво с родом...{S} Знаш такво дрво?{S} |
| виче из свега грла:</p> <p>— <hi>Султан’м!{S} К’з’м</hi> (Султанијо!{S} Кћери моја)!</p> <p>Паш |
| воје куће, макар изгореле, крај својих, ма и мртви били.{S} Једне појурише на улицу развијене! |
| дугачак <pb n="132" /> караван: коњићи, магарићи, а камила им предњачи.{S} На магарићима пуни џ |
| , магарићи, а камила им предњачи.{S} На магарићима пуни џакови, на коњићима Арапи, на камили ка |
| је, вичу; њачу магарци; једно Туре јаше магарца искићена врбом толико, да му се само уши виде, |
| га поморила.{S} Нигде коња, ни вола, ни магарца с угљем...{S} Пролазе турске уске улице, опточе |
| је, <pb n="148" /> симиџије, вичу; њачу магарци; једно Туре јаше магарца искићена врбом толико, |
| ...</p> <p>Жали је мајка, да се не мучи мажући ивице очних капка сурмом, па тобоже се боји урок |
| но, кроз све турске сокаке; а на сапима мазге држали су руке сејмени, обучени у празнично рухо; |
| е падне.{S} И Фати га двапут видела, на мазги, прошао је мимо њене кафезе, и <pb n="79" /> чула |
| д, али не на ату, него на једној дивној мазги, длаке као атлаз, у самим златним китама.{S} Кад |
| о их је било још, као да су посадили на мазгу дете, па пазе да не падне.{S} И Фати га двапут ви |
| де, Исмаил оде мајци, поче да се око ње мази, да је испитује. „Кад би нешто мајка рекла: просић |
| ад се она, нешто проговоривши, осмехне, мајка се добру нада, а кад се сухо накашље, страхује; о |
| у, <hi>верем</hi>, то јест суху болест, мајка га набави, даде га кћери; али, узалуд: одсеченој |
| кад слушају ову песму, свадбену, отац, мајка...{S} Ја не плачем...{S} Пушке, сватови, Арнаути. |
| } Он је тамо...</p> <p>— Чучук-ханум... мајка твоја...</p> <p>— Мајка моја, Зулфи..., плакаће.. |
| ажарише увеле јагодице; обори очи...{S} Мајка као да нешто страшно прочита са зажарених јагодиц |
| ш надом заварава, себе више не може.{S} Мајка је љуби, а она:</p> <p>— А, а!{S} Нов тахтариван |
| дара низ бисера, па га даде невести.{S} Мајка му овај бисер спремила за „виђење“, и он га већ т |
| уту, навали се, па тако остаје дуго.{S} Мајка седи према њој, забрађена белим јашмаком онако ка |
| Чучук-ханум... мајка твоја...</p> <p>— Мајка моја, Зулфи..., плакаће...{S} Зар једна мајка пла |
| се много пре рока.) Она се опоравља, а мајка види па се нада, радује се; Богу се моли и дању и |
| ирисаве гранчице јасмина и јоргована, а мајка је то, својом руком, наместила по јастуку око кће |
| раха, почупана трава, утапкана земља; а мајка наредила те се јасминова честа посекла; све се пр |
| сти под њим земља.</p> <p>Али Исмаилова мајка није преживела црни глас: једна стара Арнаутка на |
| обуди и очи отвори.</p> <p>Затворила га мајка као девојку, јер зна како се Арнаути свете.{S} Па |
| воја реч чује.{S} Фати, ђозум!{S} Твоја мајка не уме те друкчије световати, до: кад те испитују |
| моја, Зулфи..., плакаће...{S} Зар једна мајка плаче за ћерком?</p> <p>— И зар једна драга тугуј |
| лене хаљине, златом извезене...{S} Њена мајка, коју мало час изнеше из одаје, да не види кад јо |
| гледа, а и дању и ноћу говори.{S} Њена мајка, и мулина кћи, које се од њене постеље не мичу, и |
| дише, појурише.{S} Фати-султан-ханумина мајка прекиде молитву, заборавивши да је то велика грех |
| ст шарање лица:{S} Фати-султан-ханумина мајка некако чудна, уплашена, ваљда што јој кћи много б |
| петли...</p> <p>И Фати-султан-ханумина мајка не спава; крај мраморне чесме, пред ћошком где су |
| )!{S} Зашто да у зору изнова ради? пита мајка, љубећи је.</p> <p>Свесно схвата питање, а бесвес |
| це као угљеном направљене.{S} Леп, иста мајка.{S} Час је обучен као војник, час као софта, дана |
| љубав!</p> <p>— Аман, бебег’м! промуца мајка, па заплака.{S} Зна она: тахтариван из џамије — м |
| .. да ми те не урекну...</p> <p>Жали је мајка, да се не мучи мажући ивице очних капка сурмом, п |
| одаје, седи Фати-султан, а према њој је мајка њена.{S} Час-по, па стара упре поглед у кћер, уве |
| Турака и харемћаја.{S} У тахтаривану је мајка Фати-султан-ханумина.{S} А главним путем сеоским |
| као девојка.{S} И ко зна, још би, да се мајка не сети е је <hi>човек</hi>.{S} А ево откуд се то |
| адају по рукама...</p> <p>— Шућур! поче мајка, сад кад јој се кћи насмеја.{S} Да Бог да се, куз |
| ка глава, нека га освети женска...{S} И мајка, вели, зна да је Исмаила млада и зелена испратио |
| .</p> <p>И не зна; нико јој не рече, ни мајка, ни другарице, ни слушкиње, ни робиње, шта се по |
| ...</p> <p>— Трећи ће петли сад, изусти мајка шапатом, с болом, са страхом.</p> <p>Јесте, трећи |
| ако одговара несуђеној заови; а кад јој мајка опет дође, њој:{S} Ништа ми није... није грозница |
| овратила, и разгалила, па...{S} Оде јој мајка, и оде јој несуђена заова, у Прокупље, на два дан |
| ње мази, да је испитује. „Кад би нешто мајка рекла: просићемо ти Фати-султан, ја бих јој пољуб |
| ео Фатме, а у њу се заљубио: причала му мајка, и робиње, и једна стара беговица о њеној лепоти |
| га.{S} И чини му се да га умоли, кад му мајка рече: „Просићемо ти, сине, Фати-султан.{S} Сестра |
| о снашло, и врло му жао било.{S} Кад му мајка казала код кога је Фати-султан, плакао је као жен |
| у у сну хладноћу и сањају: мања, где их мајка купа у хладној води; већа, где се отац на њих наљ |
| ч коју после три дана изусти бејаше <hi>мајка</hi>.{S} За мајку оца пита, за њен страх, за њен |
| } Оздравићеш мајци, иншалла’!...</p> <p>Мајка је узе љубити, да сакрије сузе, јер ако њу још на |
| </p> <p>— Е, готово, време је...</p> <p>Мајка зајеца...{S} Изведоше је, изнесоше је из собе.</p |
| нио...{S} Оставио да дође сутра.</p> <p>Мајка се заљуља још више, и узе мрмљати молитву.{S} У н |
| казала Зулфији, али није мајци.</p> <p>Мајка се нагла над њу, љуби косу коју су њене руке чешљ |
| јој је име на уснама.{S} Не стиди се од мајке више.{S} Пре се стидела.{S} Ни мушке тице пред њо |
| , јер му се учини да су то уздаси мртве мајке Исмаилове.</p> <p>О богатим даровима, оделу и нак |
| а, шта очекује?{S} Да ли се сећа поруке мајке Исмаилове: ако ми не освети сина мушка глава, нек |
| рварина.{S} И час-по, па се сети поруке мајке Исмаилове: „Ако га не освети мушка глава, нека га |
| оја деца!“ У часу забуне, осим несрећне мајке, што из свега гласа нариче и помиње име своје јед |
| огледалу као да у одаји никога нема, ни мајке!{S} Гледа се у огледалу и <pb n="141" /> намешта |
| прибила се уз прозор са хартијом, крај мајке, прислонила око на парченце стакла на прозору, па |
| ој...{S} И јенђе... дошле!...{S} Ево му мајке...{S} Аман!...{S} Како су се Арнаутке обукле, ама |
| сви ноћни дуси...{S} Мирише копитњак и мајкина душица... дух је то, Исмаилов, мирис тако јак, |
| а месечини, кад силно мирише копитњак и мајкина душица, под овим бором, што шушти, и као да се |
| нпут...</p> <pb n="146" /> <p>Одлете из мајкине руке соко, не соко, него бели голуб...</p> <p>У |
| суза, молитвом, да кћер сузама својим, мајкиним сузама не сагори, да се не лиши једине наде, с |
| , на копитњак, на омиљен, на одољен, на мајкину душицу, на хиљадама лековитих трава, биље.</p> |
| красне Топлице ваздух, што мирисаше на мајкину душицу и на друге лековите траве, прошлога лета |
| се не сване...</l> <l>Сад ће одлетет’, мајко,</l> <l>Шахин<ref target="#SRP19070_N2" /> из рук |
| камо ли човека.{S} А сад га будна пред мајком помиње, жали: у бунилу виче: „Ево Исмаила!{S} До |
| ре преклани; и веле да је хтела постати мајком).{S} Кад стаде сатирати сакагија нишког паше хер |
| ови синови са женском главом и ојађеном мајком, не би им се прошло наште срца.</p> <p>У прокупа |
| н с Фати-султан-ханумом; а овај с њеном мајком однесе се кући Ахмед-хафузовој.{S} На задњу капи |
| ре три године ишао је у женски хамам, с мајком; до пре две године излазиле преда њ девојке, раз |
| еграда под долапима, у оној одаји где с мајком спава.</p> <p>Туговао, стидео се, и, најпосле, ш |
| ана изусти бејаше <hi>мајка</hi>.{S} За мајку оца пита, за њен страх, за њен јад.{S} Хафуз, што |
| {S} Сваке ноћи у глухо доба, вели, види мајку; хода по кули, каже, као жива, и све о Исмаилу го |
| да ће одмах у Прокупље, да јој испрати мајку.{S} Арнаутке гледају тугу и јад, па и ове окорела |
| убову, једну у Житном Потоку, Исмаилову мајку овде).{S} Једну <pb n="50" /> отера; шест му умре |
| пак весела, па и тужну, много забринуту мајку често разговори, и развесели.{S} Удаљена од свога |
| стри горски кладенци, увело лице, свежа мајска ружа, и, каткад, чује се сух кашаљ, из груди.{S} |
| а Суљина коња, и понесе га у Арнаутлук, мајци његовој, и Арнаутима; а буновно Прокупље трља очи |
| чешљане) тихо, ћутећи, и поседају према мајци Фати-султан-хануминој: не пуше.{S} Чини им се да |
| као џин, дугачке беле браде, Исмаил оде мајци, поче да се око ње мази, да је испитује. „Кад би |
| је венчаше с мулом понова, однесоше је мајци, по њеној жељи; и никад од тада не виде муле, муж |
| мене...“ То је казала Зулфији, али није мајци.</p> <p>Мајка се нагла над њу, љуби косу коју су |
| ри дана сузе не пусти.{S} А не казиваше мајци за чим плаче, да ли плаче за пашићем, или што се |
| а ће Вог зна куд, а не у Топлицу, оцу и мајци, старој...{S} И отац му стар; има осамдесет, веле |
| другога не беше јој добро), па се врати мајци слободна.{S} Тако је било, кузум...{S} И твоја ће |
| ове кадуне.{S} Он љуби руку само својој мајци, своме оцу, својим старијима; а Фати-султан-ханум |
| е однесе црни глас родитељима, ојађеној мајци Исмаиловој... </p> </div> <pb n="20" /> <div type |
| с једним питањем Фати-султан-хануминој мајци, или да је теши, да је подсети на к’смет, на Алах |
| јединац, одрастао у харему, да је увек мајци пред очима.{S} Сад је ушао у седамнаесту, а до пр |
| орили и договорили“...{S} Он је ижљубио мајци руку, и „секао“ црни курбан.</p> </div> <pb n="13 |
| обукле, аман!... аман!..{S} Пољубићу му мајци и ногу и скут и руку...{S} Јенђе из Топлице дошле |
| ... истина.{S} Ама што питаш?{S} Ти ћеш мајци оздравити, иншала! па ево га Хедрлес, красан вазд |
| , све као руком однето...{S} Оздравићеш мајци, иншалла’!...</p> <p>Мајка је узе љубити, да сакр |
| и урока.</p> <p>Метни ми на чедо ладен, мајчице, шербете..., па се не бој урока.</p> <p>Метнуше |
| и Арнаути...{S} Не у Стамбол...{S} Ох, мајчице!{S} Носите ме на брег под Јастрепцем, за Алахов |
| , смеши се радосним осмехом...</p> <p>— Мајчице моја, шећеру мој, шербете, текијо моја, питај, |
| ; жури се да је што пре код своје куће, макар изгореле, крај својих, ма и мртви били.{S} Једне |
| ника, њој мрскога.{S} Ово је освета.{S} Макар она за њу главом платила, није јој жао.{S} Како б |
| <p>Мула рече паши, е има у години дана макар један дан кад се Арнаути не боје ни падишаха; а з |
| на.{S} Крв за крв!{S} Наћи ће убицу, па макар ишао, овако стар, на крај света.</p> </div> <pb n |
| емири тужно-свечану тишину, да се обрне макар с једним питањем Фати-султан-хануминој мајци, или |
| тоји право, постићи ће се, увек, кад се макар мало превије грбина,“ тако мисли Шемси-паша; јер |
| ашо, раја, ово су Арнаути: има у години макар један дан, кад се не боје ни падишаха.{S} И ово н |
| сећа се шта мула рече, да има у години макар један дан, кад се Арнаути не боје ни падишаха.</p |
| надолији; и чифлук у Тракији, и један у Македонији; и даје ти сву ергелу из Мире; и даје ти све |
| ући је, штоно <pb n="9" /> реч, мања од макова зрна.{S} Ади да није таква, одлетела би јој с ра |
| срам га било! <pb n="129" /> И нуди ми мал његов, конаци, чифлуци, ергелу, робље, срам га било |
| кривено.{S} Па ту је међу оружјем и она мала пушка, с искићеном јабуком, где му бејаше рука, ка |
| а...{S} И ја знам, кћери.{S} Ти си бита мала, не знаш.{S} Не живи Мејрем-ханума...{S} Знаш ону |
| ’на-ноћ</hi>?{S} У што им је прошла <hi>Мала К’на-ноћ</hi>?{S} У весељу, од вечери до зоре, до |
| дадоше.</p> <p>Мршаве руке дршћу...{S} Малаксаше...</p> <p>— Немој, чедо, сурме сада... да ми |
| од кошуље, на ибришим-врвци, хамајлије, мале, велике, од урока, од намере, проклете намере, од |
| веселећи се с другарицама, пуца из две мале пушке од једанпут.{S} А једанпут <pb n="15" /> је |
| ва.{S} Силај, па у силају јатаган и две мале пушке пећанке, са сребрним јабукама искићеним драг |
| ; рука му пала на искићену јабуку једне мале пушке.{S} Фати-султан-хануми се, у овом часу, учин |
| ебо се проломи... „Аллааа’!.. припуцаше мале пушке, забубњаше бубњи, писнуше зурне... то поздра |
| з врата, па стрчаше у авлију и избацише мале пушке, у знак весеља.</p> <p>Алла’!{S} Алла’!{S} А |
| маиловим оружјем, над искићеном јабуком мале пушке где је била Исмаилова рука, кад јој је давао |
| конак с грађанима, па све чешће пуцају мале пушке, јаче бубњају бубњи и пиште зурне...</p> </d |
| као гуја љута, а рука му паде на јабуку мале пушке.</p> <p>Паша се помаче и чисто понизно изуст |
| " /> им пада рука на јатаган или јабуку мале пушке...{S} Зубато сунце појави се, те према њену |
| ра; још је око ње прибор за телејисање, мали жути тасови с варком и ђелинпули; још је поред ње |
| ханумини, и имам, старац један, Турчин, мали, погурен, мршав, као снег беле браде, у белој анте |
| споства. „Знам га оволишног, ћатиба.{S} Мали, стоји према брегу, па не гледа докле му глава дос |
| н грех једну казну, за голем голему, за мали малу.{S} Ти, мула, пријатељу, хоћеш две!{S} Немој! |
| ту; прича о његову разговору кад бејаше мали, о јунаштву кад поста бећаром, о његову срцу памет |
| м, раширише ноздрве, полетеше; па и они мали коњи као ластавице су.{S} Затутњи земља.{S} Лети б |
| шила је његовим именом сина, кад је био мали, а и сама га се бојала; а камо ли сад.{S} Кад се м |
| {S} Колико сам пута гледао, кад сам био мали, где нене, веселећи се с другарицама, пуца из две |
| а њега се каменом бацио (ко великим, ко малим, како је коме срце било), и он жив, нигде ране, с |
| о би са себи равним кадунама љубазно, с малим благо, са сиротим нежно.</p> <p>Прошетала је катк |
| ли закукурекаше.</p> <p>Ни мало хропца, мало грчења...{S} Левом је руком згужвала танку паучину |
| ...{S} Сирота!{S} А док сасвим не леже, мало, мало, па белој робињи на само, на ухо: „Зулфи!{S} |
| рве, па да устане.{S} Једна од оне три, мало час будне, заспала; друге две натакле на прсте фил |
| Сирота!{S} А док сасвим не леже, мало, мало, па белој робињи на само, на ухо: „Зулфи!{S} За Бо |
| јемина.{S} Ха-ха-ха!...{S} Теби, пашо, мало беше твојега госпоства и твоје величине, па си жел |
| ри уста..., земзем...</p> <p>Отвори их, мало; усу јој Исмаилова сестра у уста неколико капи зем |
| почне својим танким гласом, сам говори; мало, па сиђе у башту, мисли да ће му тамо лакше бити, |
| ави мула на ату, узвикнуше „машала“!{S} Мало, па се отвори капија, и појавише се из великога дв |
| овека, и даде крвнину пола Житорађа.{S} Мало, па опет уби човека, те даде другу половину Житора |
| ерлија...{S} Писмо је учио код куће.{S} Мало пише, у сарају, код оца, много се игра ораха.{S} С |
| је младожења назва назли-Стамболком.{S} Мало поћуташе, па он узвикну:</p> <p>— Аман! зар нам је |
| ића?{S} Али каква би то била освета?{S} Мало жалости, ни мало срамоте. „Кад желиш да се коме мн |
| омоћнике, сведоке, имама.{S} И чим дође мало к себи, Арнаутке је покрише фереџом мулине кћери, |
| иће се с Исмаилом...{S} Огледало јој је мало, „ биљбиљур“, у мршавој руци, тако белој, с црвени |
| ,“ говори она млада Прокупчанка, што је мало час на доксату каву кувала; а ове, све, скочише и |
| ав на душеку, испружила се, окренула се мало на леву страну, прозору, осмехнула се последњим ра |
| га се бојала; а камо ли сад.{S} Кад се мало прибра, стид је обузе.{S} Куд ће од бруке!{S} Срам |
| е казује, ништа не говори.{S} Бејаше се мало повратила, и разгалила, па...{S} Оде јој мајка, и |
| мед-хафузовица седела у Топлици Фати се мало повратила; повратише је у живот материна љубав и в |
| о је Фати била врло весела; и у лицу се мало повратила...{S} Пред кулом су Арнаути, не као до с |
| новима.{S} Уђе његов силистер полако, и мало погнут.{S} Он заповеди да се наоружају сејмени, да |
| .</p> <p>И тако.{S} Повраћена у живот и мало разгаљена узела је дворити мулу, као оца, или онак |
| оз руљу; сви му праве место...</p> <p>И мало, па се граја сасвим стиша; Арнаути се разиђоше, св |
| мети, плаче за срцем јуначким.</p> <p>И мало које јутро да не казује несуђеној снаси снове свој |
| би то била освета?{S} Мало жалости, ни мало срамоте. „Кад желиш да се коме много осветиш, глед |
| одају; светлости мало, чиста ваздуха ни мало, мирис јела, с одела, дим дувана, угаљ у мангалу, |
| <p>Трећи петли закукурекаше.</p> <p>Ни мало хропца, мало грчења...{S} Левом је руком згужвала |
| да не улази хладноћа у одају; светлости мало, чиста ваздуха ни мало, мирис јела, с одела, дим д |
| гога непуштена.{S} Живела с овим другим мало, па је први тужи.{S} Кад изиђе пред суд, падоше јо |
| кадарском се паши узе трести брада, као мало час мули, и ударише му сузе на очи.{S} Поче се кла |
| сец је тако тужан; звезде не трепте као мало час; ветар је удесио жалосну песму.{S} Умукло је б |
| е чу његов глас, тих и слаб, готово као мало час имамов:</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Ала |
| шаха с тужбом против мула-Халима.“ Само мало паша дахну, па опет терет... „Хтео си у луг где бу |
| еравну друму, по дебелу снегу; али само мало, па наиђоше на пут очишћен; мноштво сељака, чифчиј |
| шила се, па се онесвестила.</p> <p>Само мало, па дође к себи, још блеђа, још жућа.{S} Мулина је |
| раво, постићи ће се, увек, кад се макар мало превије грбина,“ тако мисли Шемси-паша; јер тврдо |
| златом извезене...{S} Њена мајка, коју мало час изнеше из одаје, да не види кад јој кћи издише |
| сок, и за своје године врло крупан: још мало па ће ступити у осамнаесту.{S} Лице му лепо, мушко |
| д Суљу, ја Саида, а, мула?</p> <p>— Још мало...{S} Млад, и луд, па се задоцнио...{S} Оставио да |
| а, и опростила му што се заборавио, <hi>мало</hi> погрешио, „као човек“...</p> </div> <pb n="10 |
| је зажалио; ни с једним фисом није ни у малој задевици, а камо ли да је коме крви дужан.{S} То |
| час се смеје, смеје, тепајући сину као малом детету, стискајући га на својим грудима, на груди |
| као и са самим Алахом: не би пашовао у малом Лесковцу, него би везировао у великом Стамболу.</ |
| де на улицу, те закрчило пут, заједно с малским ђубретом.{S} Уклонила честу да не би неко <pb n |
| х једну казну, за голем голему, за мали малу.{S} Ти, мула, пријатељу, хоћеш две!{S} Немој!{S} С |
| ори за цигли један тренутак.{S} С виком Мана Кукувије причују му се и мулине речи: ти си мени к |
| вала; а ове, све, скочише и похиташе за мангал: даће свекрва пашиница добар бакшиш.{S} Али их п |
| а ону гомилу мокра угљевља. (Изврнуо се мангал оно вече, у оном <pb n="42" /> чуду и забуни, па |
| је пећ земљана, с крчазима; па ту је и мангал пун распаљена угља, јер на пољу је хладно како с |
| и џезве, разбацане зилове и дахира, ни мангал, ни скупља ону гомилу мокра угљевља. (Изврнуо се |
| ушима, обучена као каква ханума; напуни мангал, изнесе га горе, намести га близу невесте и изма |
| коју проговоре. „Да се однесе онај лепи мангал са звездом и месецом код невесте; ханум-ефенди х |
| а, пашиница.{S} Насред ћошке је бакаран мангал, пун жара.{S} Једна млада Прокупчанка, була, <pb |
| асред собе; још је крај ње онај бакаран мангал, пун пепела и угљевља, уместо жара; још је око њ |
| } Он седи у једној затвореној софи крај мангала, у антерији и ћулаву, скрштених ногу, и пуши.{S |
| n="31" /> у белим шалварама, чучи крај мангала и кува каву у жутој џезвици.{S} Из те џезвице т |
| капама и сарма из сахана „капаклија“ на мангалима крај огњишта, а ове то и не гледају, но се на |
| мирис јела, с одела, дим дувана, угаљ у мангалу, дисање толико душа, туга, ниоткуд нада на <pb |
| , а негде, где су укућани плашљивији, и мандалом: и позатварани су свуд капци на прозорима, јер |
| а сате:{S} Так!{S} Так!{S} Так! и викне Мане Кукувија:{S} Кукувију!{S} Куку!{S} Кукувију!{S} Ра |
| е.{S} И не сећа се да је икад досад чуо Мане Кукувију у својој махали, а сад свако вече.</p> <p |
| Аман! зар нам је оваква прва забава!{S} Мани се сна, не бој се!{S} Ја се људи не бојим, па баш |
| то је у души зидао за неколико сата, то Манов глас обори за цигли један тренутак.{S} С виком Ма |
| глас овај, лудаков, ноћном тишином.{S} Ману су Турци, одавно, кад је био млад, момче за женидб |
| бра; у кући је, штоно <pb n="9" /> реч, мања од макова зрна.{S} Ади да није таква, одлетела би |
| у, јер осећају у сну хладноћу и сањају: мања, где их мајка купа у хладној води; већа, где се от |
| <hi>слободна</hi>.{S} Толико знала.{S} Мање него други.{S} Муж јој није причао ни нешто што је |
| снаха рођака цара царева.{S} Да се онда мање гордила, било би је сад мање срамота, и не би прол |
| Да се онда мање гордила, било би је сад мање срамота, и не би пролазила кроз одаје као петао ка |
| ејање оваца, лавеж паса, жагор, али све мање, тише, полако нестаје, изумире, док не завлада дуб |
| дуси блуде земљом, на месечини, сања и мање болно срце, и не оволико растужена душа; сновима с |
| о хафуз-Ахмеду.{S} Ни ко у неком граду мање да седи, ни да се о њему више говори.</p> <p>Како |
| вога Мора, однегован на обалама немирне Мармаре, коме је дала име сама Фати-султан.{S} У ниској |
| оде и ствари с наменом, спремљен за <hi>Мартифал</hi>.{S} На улици салебџије, <pb n="148" /> си |
| } Ко сме о томе? <hi>Паша је</hi>, није маскара.</p> <p>— То јест, глава.{S} Али и главу могу п |
| и многима пошље по врећу брашна и ћупче масла; купи им рухо.{S} Жене су га много волеле, не тол |
| , на седам брегова искићеним смоквама и маслинама, лимунима и неранџама, и ружама, и јасмином, |
| у...{S} Дечица се грче, прибијају се уз матер, или бабу, или дадију, јер осећају у сну хладноћу |
| рабеске на тавану сакривене су свиленим материјама, златом везеним, махрамама много шареним, ке |
| у харему, да није са женама научио.{S} Материн јединац, одрастао у харему, да је увек мајци пр |
| мека коса, густа и дугачка, коју негује материна љубав, још чешљају руке материне...</p> <p>Раз |
| се мало повратила; повратише је у живот материна љубав и ваздух красне Топлице, испресецане рек |
| негује материна љубав, још чешљају руке материне...</p> <p>Разговарају се, гледају се; он, у љу |
| кајући га на својим грудима, на грудима материним, да га те груди задрже у харему, кад зажели д |
| тово празној соби јасно се разумевало с материних усана <hi>Аллах-екбер</hi>, и у томе се зачу |
| Бал-беј игра, да изиђе, да...{S} Не!{S} Материно срде даље није смело.</p> <p>Тако пашиница и с |
| или, каква би њој вајда била, кад...{S} Материно срце не сме даље.</p> <p>Пашић, и ако млад, и |
| ља и лупи о под застрвен асуром.</p> <p>Материно је срце разумело какав јој глас доноси ат сина |
| дуну!</l> </quote> <p>....{S} С маха на мах припуцају пушке...{S} Јаче кларнет пишти.... бубњи |
| рошарани су јатима врана, што с маха на мах прхну, гачући, као да се од нечега уплаше; стока по |
| , с оком црним и крупним, што с маха на мах сине као у младића, не младића просвећена <pb n="49 |
| стару кадуну!</l> </quote> <p>....{S} С маха на мах припуцају пушке...{S} Јаче кларнет пишти... |
| ове, а прошарани су јатима врана, што с маха на мах прхну, гачући, као да се од нечега уплаше; |
| без бора, с оком црним и крупним, што с маха на мах сине као у младића, не младића просвећена < |
| и у Прокупље врло често; а кад пројезди махалама, кадуне се, и жене и девојке, гурају уз <hi>ка |
| иш не додирује земљу...</p> <p>Пројезди махалама, па стане пред капијом своје сестре удате овде |
| војка потурчена, па дању тумара турским махалама као да је тражи, и ћути: а ноћу виче.{S} Дваде |
| и набили џак на главу, и прођу једанпут махалама пустим.{S} Јутром се отвори покоја дрвена капи |
| и зурне чују чак из далека, из циганске махале...</p> <p>Живот.</p> <p>Фати-султан лежи мртва.< |
| {S} Са „чадром“, кроз капиџике, из целе махале, од јутра до мрака: остављају у предсобљу мокре |
| је будно; и ашчике, и слушкиње из целе махале, и неке сироте што ово дана слушаху, и три робињ |
| евају, песмом дочекали Ђурђевдан.{S} Из махале, не из Ахмед-хафузова комшилука (јер у комшилуку |
| па чак и проћеретати, то нису хануме из махале, кадуне каквога занатлије, дућанџије, или, рецим |
| ако му се чини, никад није чуо у својој махали; а сад, има недеља дана, сваку ноћ, баш око поно |
| е икад досад чуо Мане Кукувију у својој махали, а сад свако вече.</p> <p>Тишина, глуха, мртва, |
| шијом виде, да се жене не кикоћу кад те махалом опазе“.{S} Тако мисли; а после куне брод који А |
| целом чаршијом.{S} Кад зађоше у српску махалу, и мула бејаше далеко, отвори се једна трошна ка |
| у и тужно циче...</p> <p>Кроз арнаутску махалу нигде капка; Арнаутке се прибијају уз кафезе, ве |
| ророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Са |
| ророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш ли да венчамо тебе, |
| одахнув, а уз врата, одшкринута, приђе Махмуд-беј, с великом белом чалмом и с ћурком до земље, |
| ко својих пуномоћника тражи.{S} Овде су Махмуд-беј, и Мурад-беј, њена оца комшије, па нека јој |
| Чисто не дишу.{S} Мртва тишина.</p> <p>Махмуд-беј понови питање, истим редом речи, истим тоном |
| p>Одговора нема.</p> <p>Свршено.</p> <p>Махмуд-беј се помаче, уступи место Мурад-беју, <pb n="1 |
| , први имам Свете Софије, рођак султана Махмуда, цара царева, пуномоћника Алахова.{S} И пре нек |
| еговим Сарај-Бурну, где је сарај султан-Махмудов, с Атмејданом, где изгибоше јаничари, са султа |
| улав с темена и устрчи уз степенице као махнит?...</p> <p>Тако првих недеља: а после: „мула ме |
| птија.{S} Из сараја не изиђе очајан, но махнит, из очију му лете варнице...: освета...</p> <p>— |
| су свиленим материјама, златом везеним, махрамама много шареним, кесама кићеним, газовима, оним |
| (милосрдан) је, Алла’! жали куче, жали маче, те неће ли човека?{S} Али он је, Шемси-паша, Фати |
| о напоље, на зиму, на цичу, кад другује мачка с мишем...</p> <p>Спавају...</p> <p>А на отворено |
| А кад се појави мула на ату, узвикнуше „машала“!{S} Мало, па се отвори капија, и појавише се из |
| и-паша ако је изгубио образ (Вај!{S} Да ме чује!) није и памет; и зна причу <hi>Јарац и Вук</hi |
| Пушке, сватови, Арнаути...{S} Сад ће да ме воде...{S} Исмаилу...{S} Сад ће трећи петли...{S} До |
| једну причу, мој пријатељу?{S} хоћеш да ме слушаш?</p> <pb n="127" /> <p>— Причај, пријатељу.{S |
| p> <p>Тако првих недеља: а после: „мула ме позвао на мегдан, па се покајао, јер вели да се арсл |
| Грозница, Садије-ханум.{S} Не знам кад ме ухватила.</p> <pb n="93" /> <p>Овако одговара несуђе |
| <p>— Да те не пробада?</p> <p>— Прободе ме нож; ударише ме куршуми.{S} Алла’!{S} Алла’!{S} Рана |
| у Стамбол...{S} Ох, мајчице!{S} Носите ме на брег под Јастрепцем, за Алахову љубав!...{S} И та |
| .{S} Нека мм је конак тамо...{S} Носите ме, за Алахову љубав!</p> <p>— Аман, бебег’м! промуца м |
| сат...{S} Спремајте ме...{S} Завијајте ме..., не... огледало...</p> <p>Дадоше јој огледало.</p |
| p> <p>— Гледајте на сат...{S} Спремајте ме...{S} Завијајте ме..., не... огледало...</p> <p>Дадо |
| ла стотина на мене једнога.{S} А ако ће ме штогод снаћи од Алаха, шућур!</p> <p>И она рече „шућ |
| обада?</p> <p>— Прободе ме нож; ударише ме куршуми.{S} Алла’!{S} Алла’!{S} Рана!...</p> <p>— Од |
| ллахи</hi>, <hi>таллахи</hi>.{S} Кад би ме неки раставио од тебе, ја бих га...</p> <p>— Кажи, к |
| иљте тамо, онде, крај капиџика...; води ме тамо“.</p> <p>— Чучук ханум?...</p> <p>— Тамо сам ја |
| S} Паша Шкодралија ми је као отац, воли ме, јер ме мој отац, његов друг, на самрти њему у амане |
| ружа, кад није могло камење?“ „Камењем ме ударали знанци и непознати; ружом... <hi>пријатељ</h |
| о ми је писмо праћао, учио ме, световао ме, и говорио ми: „Ако те снађе, не дај Боже, нека лошо |
| лад био, често ми је писмо праћао, учио ме, световао ме, и говорио ми: „Ако те снађе, не дај Бо |
| ста, па се загледа у пашу.</p> <p>— Што ме гледаш, мула?{S} Не зборим ли добро?</p> <p>Он ништа |
| Ево мене, Фати-султан, кумријо.{S} Зар ме не познајеш?</p> <p>— Познајем те, Садије-ханум, ђоз |
| Шкодралија ми је као отац, воли ме, јер ме мој отац, његов друг, на самрти њему у аманет остави |
| ладан вук, па ћу га питати...{S} Ако су ме слагали..., гајтан“.{S} Хода, хода паша по прокупачк |
| утим, Фати-султан?</p> <p>— Па... страх ме, јер сам...</p> <p>— Шта, ханум?{S} Чега се бојиш?{S |
| одајама нека се бију жене.{S} Хајде на мегдан!{S} Пушка ти, пушка ми.{S} Јатаган ти, јатаган м |
| е), ама бадава...{S} Ич ми не излази на мегдан, арслан арслана тражи...{S} Арслан сам, пашо, ни |
| вих недеља: а после: „мула ме позвао на мегдан, па се покајао, јер вели да се арслан с арсланом |
| ч као бисер на ибришим.{S} На уснама му мед, на језику шећер; лепим ће боље мулу него најмирниј |
| како га родитељи од милости зову, Бал (мед), висок је, танак је, очију плавих, трепавица црних |
| у топличких јабука...</p> <p>— Или бал (мед), ако се може бал у џаку носити; а бал се претворио |
| о...{S} Мој Бал-беј булбул; мула вук... медвед...“</p> <p>Хоће да заплаши мулу падишахом, решио |
| <pb n="15" /> је убила из дугачке пушке медведа, кад је с планине, по грдном снегу, сишао у сел |
| и да не личи на човека, но на вука, или медведа.{S} Старац се тресе; усне му се грче, а он пруж |
| мене...{S} А он је оном топличком вуку, медведу, и земљак, и друг, и добар пријатељ...{S} хоћу |
| о неком престолу, на шиљтету покривеном медвеђом кожом, седи Шемси-паша; прекрстио ноге, заглед |
| само ниже речи, као бисер на ибришим, с медом на уснама, са шећером на језику...</p> <p>Мула пр |
| , прислони и она око на стакло, угледа, међу Арнаутима, оца.{S} Не чује се шта им говори; прола |
| раха, и од севдаха...{S} И што се икад, међу булама, знало, а и сад знаде лека за ову несрећну |
| ти Прокупчани, и само Турци Лесковчани; међу њима су пуномоћници и сведоци мулини, Шемси-пашина |
| да удари још један <hi>ђелин-пули</hi> међу њене извијене, лепо нашаране обрве, па да устане.{ |
| ће Лесковчани Турци доћи по невесту.{S} Међу јенђама је свекрва, пашиница.{S} Насред ћошке је б |
| ово</hi> истина, како ће грдна пашиница међу другарице!</p> <p>— Куд ће паша од бруке?{S} И шта |
| е у харему, кад зажели да изиђе, да оде међу другове...</p> <p>Из Прокупља стижу паши гласови, |
| си на чивилуку непокривено.{S} Па ту је међу оружјем и она мала пушка, с искићеном јабуком, где |
| тан, киша непрестано пада, а мусломанке међу собом говоре да су то сузе девојака са седмога неб |
| а нишког паше хергелу, Нишлије се Турци међу собом шаљаху: „Нашем се паши не држе коњи, као Вој |
| јуре за Арнаутима, погледају се час-по међу собом, и ћуте као заливени, јер виде да и над њихо |
| били.{S} Крв хтеде пасти, да се покољу међу собом, јер једни одобравају измирење, други не одо |
| ога младића, Арнаутина, јединца сина, и мезимца старога мула-Халима, Шкодралије, поглавара плем |
| S} Ти си бита мала, не знаш.{S} Не живи Мејрем-ханума...{S} Знаш ону Мејрем-хануму до теткине т |
| S} Не живи Мејрем-ханума...{S} Знаш ону Мејрем-хануму до теткине ти куће, што је увек као ат бе |
| <p>ФАТИ-СУЛТАН</p> <p>САФИ-ХАНУМ</p> <p>МЕЈРЕМ-ХАНУМ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ |
| в, обријане главе, пре звер, сад човек, мека срца, завукао руке под појас, хуче; иде око куће, |
| > <p>— Чучук ханум!</p> <p>— Ту је моја Мека, Зулфи, Ћабе, ту је мој хаџилук...</p> <pb n="136" |
| а опија као зумбул, јасмин, њена светла мека коса, густа и дугачка, коју негује материна љубав, |
| И робиња је одведе тамо, а она седне на мекано шиљте: провлачи бројенице кроз прсте, испрва, ша |
| па...{S} Не доврши него белим ручицама, меким као паперје покри очи: да не гледа ноћашњи сан, ш |
| еле гране џанарика, на шареном ћилиму и меким шиљтетима пуно је будних, и то готово саме јенђе, |
| хладна Топлица тужно шуми, те се много меко срце расплака, јер му се учини да су то уздаси мрт |
| афезу, према постељи, соко; на шиљтету, меком, хрт...{S} Све Исмаилово; ту је, у Прокупљу, већ |
| доба; седи на једној отвореној ћошки на меком шиљтету, а месечина га бије у обријано теме, изаз |
| ржава, као Мифтар...{S} Узе руку, белу, меку као паперје, каква је, по његову мњењу и памети, с |
| бисер на грлу, извлачи венедик-кошуљу с мемицама око грла, да се види, смеши се радосним осмехо |
| ну, укоричену црном кожом, што удара на мемлу, па као да не чује е се врата отворише, и не види |
| а у постељи само једна јутарња молитва, мене ће три“...{S} Мисли, мисли, изненада осети њене ус |
| не бојим, па баш да би пошла стотина на мене једнога.{S} А ако ће ме штогод снаћи од Алаха, шућ |
| е товар од хиљаду ока.{S} Немај срца на мене!{S} А ово што ти казах, обичај је.{S} Ти тај обича |
| .{S} Носи му селам, пашо, пријатељу, од мене нека више страха нема.</p> <p>— Беса, мула?</p> <p |
| <p>— Е, кад је тако, носи му селам: од мене нека не дрхти његова ханума; син нека му по граду |
| } Од Шемси-паше донео си селам мени; од мене носи селам Шемси-паши:{S} Да хоћу паре за крв свог |
| гујеш, за крв, већ...{S} Ако си бољи од мене, ено ти Фати-султан, не твоје снахе, него моје кад |
| напамет мусаф од корица до корица, па и мене учио мусафу, ја многе суре знам онако, напамет, па |
| акла камен да пустиш...</p> <p>— Остави мене да зборим, мула, гост сам ти...{S} Тако!{S} Пуши и |
| рећи ће му сабајле сестра.</p> <p>— Ево мене, Фати-султан, кумријо.{S} Зар ме не познајеш?</p> |
| н ће доћи, рано, у ђурђевску зору... по мене...“ То је казала Зулфији, али није мајци.</p> <p>М |
| бунилу виче: „Ево Исмаила!{S} Долази по мене, благо мени!“...{S} Зна дан, сат, час његова долас |
| дај Боже, нека лошотиња, тражи помоћ у мене...{S} А он је оном топличком вуку, медведу, и земљ |
| S} И твоја ће венчања пасти...{S} Хајде мени, кћери...{S} Да идемо обе у Стамбол; да молимо мил |
| вије причују му се и мулине речи: ти си мени крви дужан.</p> </div> <pb n="90" /> <div type="ch |
| рисојкиње, мула-Халимове речи:{S} Ти си мени крви дужан. „За крв ич не знам, мула, вала! и похи |
| да...</p> <p>— Питаш за снаху; а ти си мени, пашо, крви дужан, рече мула, не слушајући шта паш |
| но)!...{S} Ха-ха-ха!{S} Мој пашо!{S} Ти мени жалост, ја теби срамоту. <pb n="55" /> Дај теразиј |
| јатељу.{S} Од Шемси-паше донео си селам мени; од мене носи селам Шемси-паши:{S} Да хоћу паре за |
| „Ево Исмаила!{S} Долази по мене, благо мени!“...{S} Зна дан, сат, час његова доласка.</p> <p>„ |
| о...{S} Хедрлес (Св. Ђорђе)...{S} Благо мени!...{S} Навијате сат увек кад мујезин чита вечерњи |
| ту, лежала у својој девојачкој постељи; мењала место, час у мусафир-одаји, час у диван-хане, ка |
| дарове. „Нека ти се донесу, кузум Есма, мердивене, па чеврета... чевре по чевре, јаглук по јагл |
| у страшни погледи.{S} Ћуте, гледају се, мере се, и најпосле паша рече:</p> <p>— Ама, море, је л |
| не.{S} Паша ћути, мери мулу; мула ћути, мери пашу...{S} Грдно се закрвавише мулине очи!{S} Грдн |
| му овај не рече да седне.{S} Паша ћути, мери мулу; мула ћути, мери пашу...{S} Грдно се закрвави |
| е на теразије.{S} Ама, ко би био луд да мери перо с оловом?!...</p> </div> <pb n="47" /> <div t |
| га, страх и стид, а кад би се нешто ово мерило, ко зна шта би претегло.{S} До пред свадбу сваку |
| кадије.</p> <p>— И претио им, да ће их мерити гајтаном колико су ока тешки, ако га не послушај |
| Сокаци празни, капије, високе, оковане мертечким ексерима, затворене чивијом, а негде, где су |
| оству и милосрђу Шемси-пашину.</p> <p>— Мерхаметли (милосрдан) је, Алла’! жали куче, жали маче, |
| ђеније, девице што личе на зумбул и на мерџане, не би му усне осетиле оволико сласти, као кад |
| Топлице <pb n="138" /> донесе; и, ево, месец дана чулним очима то гледа.{S} Гледала, погледима |
| њце, које чувају за Курбан-бајрам...{S} Месец је зашао, звезде су утрнуле, дан се забелео; заку |
| има нигде капка; све широм отворено.{S} Месец, пун, обасјао хануме, њихно лице, распуштену косу |
| га далеко, где се зими снег не топи за месец дана и више; протера га сам падишах, цар царева, |
| на лице.{S} Није ли?{S} Јеси ли видела месец: кад највише сија, тад највише на њ кучићи лају.{ |
| Исмаилово; ту је, у Прокупљу, већ читав месец.{S} Гледала је све то она умним очима два месеца, |
| ена росом, или пред вече, и у вече, кад месец изиђе, пође небом ведрим, мирише, сва, на копитња |
| лају.{S} А шта му могу кучићи?{S} Није месец свећа под судом...{S} Није велики човек дрво без |
| и се на јасно-плавом небу топличком пун месец.{S} Ваздух је благо заталасан, те се повијају тра |
| на груди Исмаилове сестре, упире очи у месец над Јастрепцем, што је обасјава, и кроз борове гр |
| ml:id="SRP19070_C6"> <head>VI</head> <p>Месец је од петнаест дана, онда Турци обично праве весе |
| ml:id="SRP19070_C4"> <head>IV</head> <p>Месец је тако тужан; звезде не трепте као мало час; вет |
| } Гледала је све то она умним очима два месеца, а после, молила да се из Топлице <pb n="138" /> |
| о да је то онај старац што пре неколико месеца украде девојку, што отиде у сарај паши, што прим |
| шао је у ноћ, летњу ноћ, лепу, обасјану месецем, намирисану мирисом цвећа, освежену росом; на н |
| се однесе онај лепи мангал са звездом и месецом код невесте; ханум-ефенди хоће сама да кува кав |
| ној отвореној ћошки на меком шиљтету, а месечина га бије у обријано теме, изазива му заједно с |
| њом и прети Турцима.{S} Кад је најлепша месечина највише виче, а тишином разлеже се његов глас |
| њу, и ноћу, у кули, и у овој ливади, на месечини, кад силно мирише копитњак и мајкина душица, п |
| хватају у коло а дуси блуде земљом, на месечини, сања и мање болно срце, и не оволико растужен |
| ма невино изгинулих, што блуде ноћу, на месечини, жељне овога света.</p> <p>Тишина, дубока, мрт |
| види капиџик мулине кћери, и крај њега место, свој хаџилук...{S} Сад је у постељи новој; све с |
| ала у својој девојачкој постељи; мењала место, час у мусафир-одаји, час у диван-хане, како је з |
| јој је, наслони чело на свето место, на место где је Исмаил био, њој о љубави говорио, њено лиц |
| говори; пролази кроз руљу; сви му праве место...</p> <p>И мало, па се граја сасвим стиша; Арнау |
| га у одају, посади га на тахт, на своје место.{S} Из друге одаје изиђе нишки паша, плав, висок, |
| но.</p> <p>Махмуд-беј се помаче, уступи место Мурад-беју, <pb n="118" /> Турчину, у високом фес |
| есковчанка, притискујући белим јашмаком место на грлу где су били Арнауткини секутићи, да крв з |
| та да понављамо.{S} Исти ред речи, само место Џавер-бејова имена име мула-Халимово.</p> <p>Мура |
| му се ближи главом мула.</p> <p>Мулино место није на тахту, али он се попе и загрме:</p> <p>— |
| ило, лако јој је, наслони чело на свето место, на место где је Исмаил био, њој о љубави говорио |
| ео, само га она гледа.{S} На глави му у место круне сахан, из кога се лије сребро и пада кроз б |
| врховима својих нежних прстију додирну место на лицу где је Исмаил додирнуо, па их тад љубљаше |
| било онда, Зулфи; а сад!...</p> <p>— Кс’мет (судбина), чучук ханум.</p> <p>— Таксират (несрећа) |
| днога старога дишћурка самур, па јој то метао у недра, вичући:{S} Сичан!{S} Сичан (миш! миш)!{S |
| бучена легне; мулина кћи чучне крај ње, метне јој руку на чело, ухвати је за руку.</p> <p>— Ват |
| кроз прсте, шапће, ниха се, и час-по па метне руку на кћерино чело, узме је за руку, гледа је у |
| да не слушаш ни овога ни онога, већ да метнеш ухо на срце...{S} Да ти не прети мула?{S} Да те |
| лост</hi>, паши <hi>срамота</hi>: хајде метни ово двоје на теразије.{S} Ама, ко би био луд да м |
| " /> Дај теразије, ела! на једну страну метни перо, на другу олово, ела!{S} Ха-ха-ха! засмеја с |
| сурмом, па тобоже се боји урока.</p> <p>Метни ми на чедо ладен, мајчице, шербете..., па се не б |
| емљу да пропадне.{S} Уђе у своју одају, метну чивију, па се не појави до мрака, док пашиница не |
| местио ваздан кићене пиштоље и јатаган; метну на главу нов ћулав и тунус фес.{S} Затурио фес и |
| /> како би узео лептирова крила, па је метну на свој образ.{S} Како би и њу ижљубио, а не може |
| оју јој Исмаил правио за свадбу, да јој метну на грло бисер што јој Исмаил дао за <hi>виђење</h |
| одмах, ја ћу...{S} Мула не доврши, него метну руку на јатаган, па устаде.</p> <p>Паша скочи, и |
| буђења и и силнога напрезања закашља: и метнувши на уста јаглук, златом везен, обоји га крвљу.. |
| а-Халимовица: обухватила рукама колена, метнула браду на њих, па се клати, дрхти, трза се, ослу |
| до његове свадбе, па толико зрна пасуља метнула у чпаг његових широких шалвара; и чим би устао |
| нити се играо, ни се с њима разговарао; метнуо би шиљте на праг софе, па би ту сео, и наслонио |
| ију; тражио си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.{S} На глави ти камен, у срцу ти |
| <p>— Тражио си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.</p> <p>Погодио мула.{S} На глави |
| наутке је покрише фереџом мулине кћери, метнуше јој на лице бели јашмак, па изиђоше; уђоше људи |
| ..</p> <p>Робиње јој простреше постељу; метнуше јој кану на дланове и табане, на нокте руку и б |
| шербете..., па се не бој урока.</p> <p>Метнуше јој ладен, то јест пуце од некакве црне смоле, |
| и Арнауткини секутићи, да крв заустави, меће главу у торбу и, још смелије, још дрскије, настављ |
| , ваде из недара по јабуку или крушку и мећу је крај ње не као понуду болеснику, него као прву |
| } Плашење!{S} Претио вуку овцом; плашио мечку решетом, мула-Халима и Арнауте падишахом и законо |
| куца у саз и пева: о севдаху, о ашку, о Меџнуну и Лејли, двоје драгих, што се толико волели, па |
| ују живот, тело и душу, и слободу туђу; ми овде у Топлици под Јастрепцем не.{S} А коњ, а во, а |
| да, за трећега петнаест, као за ата.{S} Ми овде хиљаду гроша како за крв мулина сина, тако за к |
| исти мула признао је и да је хајдук, да ми је украо снаху.{S} За мулима сина нема сведока: за м |
| </p> <p>— Немој, чедо, сурме сада... да ми те не урекну...</p> <p>Жали је мајка, да се не мучи |
| и, шта су чифлуци, шта је ергела!{S} Да ми је са селамом пратио тапију од Стамбола с његовим Са |
| т, пријатељу, учинио, и нека Алах да да ми је за вајду.{S} Ти, мула, пријатељу, чуо сам, хоћеш |
| еданпут, твој савет.{S} Паша Шкодралија ми је као отац, воли ме, јер ме мој отац, његов друг, н |
| {S} Хајде на мегдан!{S} Пушка ти, пушка ми.{S} Јатаган ти, јатаган ми.{S} Ама то нећемо за дуг |
| рављено.</p> <p>— Тако, пашо.{S} Кадуна ми је Фати-султан.{S} Ту беше пуномоћник, ту сведоци, т |
| друго не знам...{S} У Брусу, код брата ми“. „Еј!{S} Стамбол и Бруса, комшија и комшика“...{S}В |
| кад јој мајка опет дође, њој:{S} Ништа ми није... није грозница.{S} И силом поче устајати; сед |
| ве Прокупље, сав Арнаутлук.{S} Који год ми каже: „Срећна ти невеста!“ смеје се... познајем да с |
| <p>Дадоше јој огледало.</p> <p>— Сурме ми дајте.</p> <p>И сурме јој дадоше.</p> <p>Мршаве руке |
| по грдном снегу, сишао у село.{S} Нене ми се није бојала никога до Бога и мула-Халима, а ево д |
| погађа; уместо бакарних грошева, златне ми лире за њу нуди, срам га било! <pb n="129" /> И нуди |
| шим горскога вука, гладна...{S} Доћи ће ми на разговор, и на договор, није друго; да се договор |
| кроз вилајет где пашујем?!{S} Насмејаће ми се и турско и каурско“.{S} Па још кад дође ред да вр |
| хафузовом кћери; сто, двеста пута: биће ми снаха рођака цара царева.{S} Да се онда мање гордила |
| , да не помисли:{S} Хајде!{S} Опростиће ми и Бог и син, кад пристанем да се и њена реч чује.</p |
| ди, срам га било! <pb n="129" /> И нуди ми мал његов, конаци, чифлуци, ергелу, робље, срам га б |
| ношљива.{S} Ниједанпут није рекла: жени ми се син хафузовом кћери; сто, двеста пута: биће ми сн |
| , па тобоже се боји урока.</p> <p>Метни ми на чедо ладен, мајчице, шербете..., па се не бој уро |
| — Пашам, чешемм’и нури, (Пашо мој, очни ми виде).</p> <pb n="123" /> <p>— Шта има, ханум?...{S} |
| аирли (срећно)!</p> <p>— Да зовеш, очни ми виде, пашу Шкодралију: да он иде мула-Халиму.{S} Он |
| </p> <p>— Ама, море, је ли истина да си ми ти <hi>украо</hi> снаху?</p> <p>— Ко је <hi>море</hi |
| /p> <p>— Мула-Халим, је ли истина да си ми ти <hi>однео</hi> снаху?</p> <p>— Истина, пашо.{S} А |
| ка ти, пушка ми.{S} Јатаган ти, јатаган ми.{S} Ама то нећемо за дуг што ми дугујеш, за крв, већ |
| апији, или звекир: „То је улак... дошао ми мула у прокупачки сарај на договор.“ Данас, сутра, п |
| праћао, учио ме, световао ме, и говорио ми: „Ако те снађе, не дај Боже, нека лошотиња, тражи по |
| ли се сећа поруке мајке Исмаилове: ако ми не освети сина мушка глава, нека га освети женска; и |
| чи чучао он, Исмаил...{S} Аман!{S} Како ми је било онда, Зулфи; а сад!...</p> <p>— Кс’мет (судб |
| нашем се венчању нисмо обрадовали само ми, или само наши родитељи, моја сестра, него све Проку |
| речи сети, и мисли: „Јесте, мула, блато ми до појаса, до гуше: како ћу каљав кроз град, кроз ви |
| ак...{S} Изиђите из собе, јенђе..., ето ми га отац: пева се Растанак...{S} Што плачу кад слушај |
| нет оставио.{S} Кад сам млад био, често ми је писмо праћао, учио ме, световао ме, и говорио ми: |
| јатаган ми.{S} Ама то нећемо за дуг што ми дугујеш, за крв, већ...{S} Ако си бољи од мене, ено |
| фуз-Ахмед оде, а не рече мули:{S} Зашто ми украде кћер?{S} И не потражи је од муле, — не смеде, |
| "126" /> <p>— Кад си био млад, твоје су ми очи биле књига, писана на арнаутски: сад ту књигу гл |
| е ти Шемси (сунце), ама бадава...{S} Ич ми не излази на мегдан, арслан арслана тражи...{S} Арсл |
| има јунак на ату, у златним хаљинама, с миздраком...{S} Ја сам мислила да је то Исмаил; а оно.. |
| ећ Ђурђев дан, јунак Хедрлес, на ату, с миздраком, <pb n="143" /> у златним хаљинама, окупан, н |
| маилом у души говори; гледа му очи, њој миле, слуша му глас, њој сладак...{S} И најпосле моли р |
| а друга Мифтара, сети се те приче, њему миле, нове, и од љубави посрну као од поветарца „сарош |
| ута јазук! једну аспру <pb n="82" /> за милијон лира, за небројено благо, мир душе за госпоство |
| сунце) да га отопи...{S} За једну аспру милијон лира, небројено благо...{S} Пође по конаку, она |
| е здрав на јави сањао!...{S} И робињама мило, и мулиној кћери, што су је тако лепо обукле, наки |
| ао Лејле, Лејле-ханум...{S} Па јој дође мило, лако јој је, наслони чело на свето место, на мест |
| сао и написао Шемси-паша.{S} Шемси-паши мило, цикнуо би од радости, а уздржава се, крије радост |
| сети да је се и празне боји.{S} Би јој мило што се не расрди кад је младожења назва назли-Стам |
| -султан!{S} Одјекну њено лепо име, њему мило а он зарида, изиђе из одаје; побеже удно вотњака, |
| м очима то гледа.{S} Гледала, погледима миловала, па се уморила.{S} Гледала то и ћутала; а сад, |
| б; што ће гледати Исмаилова ата; што ће миловати Исмаилова хрта и сокола; што ће љубити Исмаило |
| цветом, па лишћем, па родом, Он, благ и милосрдан, и оком неће тренути.{S} Аллах!{S} Ама и осве |
| људи, него од Алаха.{S} А Алах, благ и милосрдан, није као човек: да аспру, па се големи, мило |
| срђу Шемси-пашину.</p> <p>— Мерхаметли (милосрдан) је, Алла’! жали куче, жали маче, те неће ли |
| севдаху што га за њу има, о госпоству и милосрђу Шемси-пашину.</p> <p>— Мерхаметли (милосрдан) |
| не као понуду болеснику, него као прву милост господаровој кадуни.</p> <p>А од ње се мулина кћ |
| побунише Арнаути, убише јој сина, њену милост и хранитеља, кириџију, који бејаше пошао у Ниш с |
| } Џафер-беј... јок, Бал-беј, тако га од милости зову.{S} Баш је, вала, „бал“.{S} Млад, леп, гон |
| </p> <p>Џафер, или, како га родитељи од милости зову, Бал (мед), висок је, танак је, очију плав |
| ..{S} Да идемо обе у Стамбол; да молимо милостивога падишаха да се смилује, да ти се баба врати |
| више пута, и у њој се мирној и доброј, милостивој према сваком, што подиже очи к небу кад је к |
| е, голе. „Као просјаци: голе, клате се, милостињу траже, не од људи, него од Алаха.{S} А Алах, |
| није као човек: да аспру, па се големи, милостињу дадох; дариваће их прво цветом, па лишћем, па |
| њене руке чешљале, њена љубав неговала, милује мршавом, смежураном руком врело чело, као смиљ ж |
| аилова је сестра однесе на шиљте, па је милује, љуби, повраћа је, плаче над њом и говори:</p> < |
| а Исмаила; кад му више не гледа ата, не милује хрта и сокола, не љуби рухо, не плаче над оружје |
| леђа, још жућа.{S} Мулина је кћи љуби и милује: а Лесковчанка, притискујући белим јашмаком мест |
| музару, коју је она врло волела.</p> <p>Милује Фати по коси, и замислила се, као да у одаји ник |
| знежи се, и плаче, плаче, нихајући се и милујући све једнако Фати по коси.</p> <p>Кад Арнаути д |
| ице прокупачког <hi>сараја</hi> (суда), мимо који пролажаше Исмаил, сањајући о својој првој ноћ |
| ј скоро, чим буде с даровима готова.{S} Мимо кафезе јој пролази младожења; она га дочекује крад |
| ашиница и син јој.{S} А паша?{S} Прошав мимо ове три одаје, широм отворене, кад се из Прокупља |
| о појаса, и за четрдесет дана, који год мимо њега прође да га каменује.{S} Ископаше рупу, закоп |
| е Фати-султан да се прохода; проводи је мимо коњушницу где је пусти ат брата њена; води је по д |
| и га двапут видела, на мазги, прошао је мимо њене кафезе, и <pb n="79" /> чула је да су њене др |
| , и ради ње свако јутро, сваке икиндије мимо њену кућу пролази: бели му се хаљина, фистан, широ |
| млад, леп, исти његов Бал-беј; пролази мимо прокупачки сарај; засијаше се кроз пушкарнице пушч |
| д Јастрепца, око које су џамије, висока минара с кандилима, испрва као свици по ливади, после ј |
| т-трави, ослушкују глас мујезина с вита минара, позивање на молитву; једна старица наглуха прос |
| засијаше се оловне капе с врхова витих минара.{S} Улазе у град, пуст, као да му је све куга по |
| вратима на свод, са шареним таваном, и миндерима около зида, на високом <hi>тахту</hi>, као не |
| рвеним; неке на шареним шиљтетима поред миндерлука, све у оном положају у коме их је украо сан. |
| стуци крај прозора мокри, и застирка на миндерлуку, и нико на то не мисли; нико не склања с ћош |
| замориле, и поспале.{S} Неке спавају на миндерлуцима, широким а ниским, као ватра црвеним; неке |
| е у постељи, свиленој.</p> <p>Лежала на миндеру, лежала на шиљтету, лежала у својој девојачкој |
| длановима, вичући:</p> <p>— Мирсаде!{S} Минире!</p> <p>У собу улетеше оне две Арнаутке, дадије; |
| кадифели-џамадану...{S} Слуша глас, њој мио; гледа очи, њој драге; осећа на лицу топле прсте, и |
| /> за милијон лира, за небројено благо, мир душе за госпоство!“ Мисли паша, гласно мисли, а гла |
| ма Арнаута по друмовима, ни у Прокупљу; мир...{S} Дахну душом паша, смишљајући, одмах, какав ће |
| ајзад, дахну душом, јер му јавише да је мир! нема Арнаута по друмовима, ни у Прокупљу; мир...{S |
| н у Македонији; и даје ти сву ергелу из Мире; и даје ти све робље из конака и даје ти...</p> <p |
| мајкина душица... дух је то, Исмаилов, мирис тако јак, све јачи, као да је ту башта онога свет |
| светлости мало, чиста ваздуха ни мало, мирис јела, с одела, дим дувана, угаљ у мангалу, дисање |
| уку око кћерине главе, по јоргану...{S} Мирис...{S} Она се радује...{S} О, како је срећан онај |
| лицу, на уснама, удише га као зумбулов мирис, пије га као ђулов сок, опија се, заноси се, а оч |
| ој, као да се разговарају.{S} И диже се мирис кроз свежину вечерњу са ливада загрејаних дневном |
| обученим у густо ђурђевско лишће долази мирис: мирише јоргован, мирише јасмин, мирише исцветало |
| е, без ћерчива и капка, кроз које улази мирис једне велике илијњаче, пуне рода, и илијинске тра |
| ахову љубав!...{S} И тамо је ваздух сам мирис...; и тамо је сунце <pb n="142" /> као на анадолс |
| .</p> <p>Отворише и врата; свеж ваздух, мирисав испуни одају...</p> <p>— Трећи ће петли сад, из |
| је јасмин и јоргован...{S} Робиње унеле мирисаве гранчице јасмина и јоргована, а мајка је то, с |
| у га.{S} Као красне Топлице ваздух, што мирисаше на мајкину душицу и на друге лековите траве, п |
| > у златним хаљинама, окупан, намирисан мирисом јоргована, искићен исцветалом врбом.{S} Не; на |
| е у обријано теме, изазива му заједно с мирисом бошче дувана рој мисли; и кад се после поноћи с |
| ноћ, лепу, обасјану месецем, намирисану мирисом цвећа, освежену росом; на небу пуно звезда, тре |
| , мирише јасмин, мирише исцветало воће, мирише росна трава...{S} Шушти лишће крај прозора одаје |
| из сламе.{S} Арнаутке седе около, пуше, мирише им одело на угаљ, а неко и на неопранштину; проз |
| че, кад месец изиђе, пође небом ведрим, мирише, сва, на копитњак, на омиљен, на одољен, на мајк |
| ко лишће долази мирис: мирише јоргован, мирише јасмин, мирише исцветало воће, мирише росна трав |
| мирис: мирише јоргован, мирише јасмин, мирише исцветало воће, мирише росна трава...{S} Шушти л |
| цветне лехе, заливене и синоћ и јутрос, мирише земља...{S} Чује се топот коњски, из <pb n="67" |
| м у густо ђурђевско лишће долази мирис: мирише јоргован, мирише јасмин, мирише исцветало воће, |
| а се веселе; свирка и песма разлеже се; мирише ваздух на шебој, на каранфил, на росну траву; св |
| се скупили око ње сви ноћни дуси...{S} Мирише копитњак и мајкина душица... дух је то, Исмаилов |
| , од вечери до зоре, до белога дана.{S} Мирише свеж ноћни ваздух на шебој и каранфил из баште, |
| ове, две црнкиње и једна Черкескиња.{S} Мирише капама и сарма из сахана „капаклија“ на мангалим |
| мирише земља, покривена травом, да јој мирише дрвеће, обучено у лишће, и да јој мирише цветало |
| унце земљу понекад и на доксату: да јој мирише земља, покривена травом, да јој мирише дрвеће, о |
| ирише дрвеће, обучено у лишће, и да јој мирише цветало воће...{S} А од пре три дана је у соби и |
| и у овој ливади, на месечини, кад силно мирише копитњак и мајкина душица, под овим бором, што ш |
| твоја!{S} Алла’!“...{S} А јоргован опет мирише! опет лишће шушти и опет ветрић душе!{S} Славуј |
| буле.{S} А она, лепа Фати-султан-ханума мирна; бледа је као свећа или као једна звезда коју, од |
| трипут одговорила: хоћу, и била је тако мирна.</p> <p>— Фати-султан не зна шта ради, и не зна з |
| аљда што јој кћи много бледа, и онолико мирна.{S} Али за што?{S} Фати-султан је невеста, а турс |
| од невоље: (како се удала она не зна за мирно проведен дан, сат, увек у страху, да јој се муж н |
| о је чула од оца, више пута, и у њој се мирној и доброј, милостивој према сваком, што подиже оч |
| , па изиђоше...{S} Венчаше је с мулом с мирном савешћу.</p> <p>Мула рече паши, е има у години д |
| о припљеска длановима, вичући:</p> <p>— Мирсаде!{S} Минире!</p> <p>У собу улетеше оне две Арнау |
| Знаш такво дрво?{S} Не остављају га на миру ни док му је род зелен, а камо ли кад узри...{S} М |
| и, кад је рана оволика?“ Пролазе људи и мисле; а ето ти је једна жена, па не могаде да прође, н |
| ећањима на вољу, некад дивљаци; кад <hi>мисле</hi>, пре ће заборавити правила доброг понашања н |
| очи као јава; а он јој гледа руке и не мислећи на њен сан, па се неколико пута сеже и не смеде |
| кадуна Бал-бејова...</p> <p>Мисли паша, мисли, ни с ким се не разговара.{S} Најпосле смисли: да |
| ена сактијана.{S} Брже ходи него досад, мисли на коју ће страну; и нигде излаза, свуд зид, свуд |
| арња молитва, мене ће три“...{S} Мисли, мисли, изненада осети њене усне на својим..., овако ће |
| сом, сам говори; мало, па сиђе у башту, мисли да ће му тамо лакше бити, а оно горе: у јабланово |
| кад не може срамоте, никад ни до века; мисли и са женом се покаткад, дању, а и ноћу, разговара |
| дна јутарња молитва, мене ће три“...{S} Мисли, мисли, изненада осети њене усне на својим..., ов |
| ебројено благо, мир душе за госпоство!“ Мисли паша, гласно мисли, а глас му дрхти, и чисто је п |
| пит, него је оставише да се одмори и да мисли, да размишља читаву недељу; а онда, у петак, јутр |
| е! осветила му се Фати-султан...{S} Све мисли на њено ново венчање, и на њен селам који му пуно |
| з прсте, испрва, шапће молитву; а после мисли, занесе се:{S} Исмаила душом гледа, ту крај капиџ |
| и помиње име своје јединице, ниједна не мисли на украдену невесту: пашиница жали свога сина; је |
| ни у кога не гледа, ни на кога овде не мисли: телом је у Прокупљу, душом у Лесковцу, крај сина |
| застирка на миндерлуку, и нико на то не мисли; нико не склања с ћошке испретуране филџане и џез |
| еде образе...</p> <p>Враћала се на исте мисли небројено пута, час из почетка, час из средине, и |
| ви, сто година му се светиш“.</p> <p>Из мисли га трже пашиница.</p> <p>— Пашам, чешемм’и нури, |
| блато.“ Сад се тих мулиних речи сети, и мисли: „Јесте, мула, блато ми до појаса, до гуше: како |
| ода, хода паша по прокупачком сарају, и мисли.{S} Омален, црн, зелених живих очију, испупчених |
| а му заједно с мирисом бошче дувана рој мисли; и кад се после поноћи сети постеље и устане, осе |
| 65" /> <p>И повраћају је у живот полако мисли: што ће моћи овде слободно и непрестано на Исмаил |
| е кикоћу кад те махалом опазе“.{S} Тако мисли; а после куне брод који Ахмед-хафуза и његов харе |
| кад се макар мало превије грбина,“ тако мисли Шемси-паша; јер тврдо верује да мула пристаде на |
| душе за госпоство!“ Мисли паша, гласно мисли, а глас му дрхти, и чисто је промењен, сам га не |
| } Хода, па тек застане, зажмури, гласно мисли: не зна с кога краја да почне.{S} Пљесну длановим |
| ихна сина пуштена, и, најпосле, шта <hi>мисли</hi> мула-Халим, то јест, да му је сина он убио, |
| е би било, лакше.</p> <pb n="122" /> <p>Мисли паша како да се опрости страха, кад не може срамо |
| султан буде кадуна Бал-бејова...</p> <p>Мисли паша, мисли, ни с ким се не разговара.{S} Најпосл |
| ће кроз град с катраном на образу!... „Мисли сад, кад ниси пре мислио.{S} Затвори се у харем, |
| поноћи изиђе...{S} Нисам могла спавати, мислила сам, и смислила сам да...</p> <p>— Нека је хаир |
| е ње ниједанпут сетила.{S} Али откуд је мислила да ће се сплести и пасти, кад јој се пут којим |
| тним хаљинама, с миздраком...{S} Ја сам мислила да је то Исмаил; а оно...{S} Хедрлес (Св. Ђорђе |
| е се такођер чуди Арнаутин, јер он није мислио да може бити тако белога лица под топлим сунцем |
| на образу!... „Мисли сад, кад ниси пре мислио.{S} Затвори се у харем, као твоја жена.{S} Њу је |
| е речи?...{S} Није, пријатељу.{S} Нисам мислио да те ударим ни каменом ни ружом; само сам хтео |
| и овде слободно и непрестано на Исмаила мислити; што ће живети у кули у којој је Исмаил живео; |
| в: извија дугачки врат, а танким ногама мислиш не додирује земљу...</p> <p>Пројезди махалама, п |
| прозору, па гледа...{S} Бујица!{S} Нема мислиш уставе која ће је зауставити.{S} Таласа се, чове |
| . „Какав Стамбол, женска главо?!{S} Зар мислиш да је Војњацима Стамбол далеко?“ „Е ја друго не |
| Змији жалац није у репу.{S} И после зар мислиш да су с овом осветом Арнаути готови.{S} Јок.{S} |
| Пре десетину година, у Старој Србији, у Митровици, уби један млад Арнаутин младога ћатиба Хасан |
| лад, он није веровао, и ако му је верни Мифтар причао, да човеку може бити и на земљи као на не |
| љубио би и уста, а још се уздржава, као Мифтар...{S} Узе руку, белу, меку као паперје, каква је |
| него слага: „Шемси, проклет да је! убио Мифтар-агина сина...{S} Још није платио један дуг, ево |
| сети се једне приче свога вернога друга Мифтара, сети се те приче, њему миле, нове, и од љубави |
| приче Мифтарове...; умним оком не гледа Мифтара и његову невесту, него себе и Фати-султан...{S} |
| , господар...{S} Грли јој вити стас... „Мифтара је затекла у постељи само једна јутарња молитва |
| рдеку је с невестом...{S} Оживеше приче Мифтарове...; умним оком не гледа Мифтара и његову неве |
| јњака...{S} Ха-ха-ха!{S} Пашо, кажи <hi>михаирли</hi> (срећно)!...{S} Ха-ха-ха!{S} Мој пашо!{S} |
| нај трепери без ветра.{S} Овај се једва миче кад кокошке иду на седало пре одређена сата.{S} Та |
| а и кућу и мужа, па се из очеве куле не миче.</p> <p>И не зна; нико јој не рече, ни мајка, ни д |
| кадуни.</p> <p>А од ње се мулина кћи не миче.{S} Црмпураста, млада, крупна, руку и ногу као у м |
| , она их отвара...{S} И џин, џински цар миче се... то је Исмаил...{S} Чује ход из далека...{S} |
| је.{S} Гугутке се из својих котарица не мичу; а псима се носи храна у њихне кочине.{S} Сокацима |
| мулина кћи, које се од њене постеље не мичу, и робиње не знају више кад јој је бунило, а кад ј |
| недра, вичући:{S} Сичан!{S} Сичан (миш! миш)!{S} Али једанпут дође Замбак својој хануми на тужб |
| ао у недра, вичући:{S} Сичан!{S} Сичан (миш! миш)!{S} Али једанпут дође Замбак својој хануми на |
| о да се свети мули он, што плаши робиње мишем, а и сам га се готово боји, нарочито пацова, кад |
| , на зиму, на цичу, кад другује мачка с мишем...</p> <p>Спавају...</p> <p>А на отвореној ћошки, |
| .</p> <p>— .{S}Ашици, сваки има саз под мишком, зар ниси видео?{S} Од града до града иду, удара |
| е, говори јој мулина кћи и хвата је под мишку да је дигне.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, сунце: |
| исправљајући се, па је ухвати под другу мишку.</p> <p>Све су три уз врата.</p> <p>— Не дршћи, з |
| Цариград ишао, и тамо свако чудо видео, мишљаше, е је прво време туге што ватра с пламеном; пос |
| е гледа, а оно ето мулина сина, на ату; млад, леп, исти његов Бал-беј; пролази мимо прокупачки |
| , сунце, не стиди се, кажи „буди“...{S} Млад, леп, твоја прилика...{S} Усред зиме зумбул! и уср |
| а деда паше, рођаци бејелербејови...{S} Млад, кузум, твоја прилика.{S} Ти си чула да је...{S} А |
| Саида, а, мула?</p> <p>— Још мало...{S} Млад, и луд, па се задоцнио...{S} Оставио да дође сутра |
| илости зову.{S} Баш је, вала, „бал“.{S} Млад, леп, гонџе-лале, и од соја; стриц му је био велик |
| отакоше усана Фати-султан-хануминих.{S} Млад, он није веровао, и ако му је верни Мифтар причао, |
| дговора, стара настави:{S} Џафер-беј је млад, видела сам га једанпут у Есма-кадуне...{S} Леп.{S |
| амрти њему у аманет оставио.{S} Кад сам млад био, често ми је писмо праћао, учио ме, световао м |
| у Старој Србији, у Митровици, уби један млад Арнаутин младога ћатиба Хасан-беја, Цариграђанина. |
| м.{S} Ману су Турци, одавно, кад је био млад, момче за женидбу, украли и потурчили девојку, с к |
| ашу.</p> <pb n="126" /> <p>— Кад си био млад, твоје су ми очи биле књига, писана на арнаутски: |
| о срце не сме даље.</p> <p>Пашић, и ако млад, и ако размажено лане, није видео Фатме, а у њу се |
| {S} Крај капије је непрестано капиџика, млада Циганка једна, па чим прилупа халка на капији, ил |
| рођака цару царева.{S} Шемси има сина, млада, красна, Џафер-беја.{S} Шемси је био већ спремио |
| арца са сажаљавањем, јер у њему је она, млада, чиста, неискусна, видела само уцвељена оца, и ка |
| е се мулина кћи не миче.{S} Црмпураста, млада, крупна, руку и ногу као у мушкарца, науснице као |
| Веле полудела, од страха.</p> <p>— Вај, млада!{S} Вај, лепа!{S} Вај, од соја! а толико несрећна |
| као ибришим, дугих као крила ластавице; млада, једва да има тридесет једну-две; родом из Сирије |
| та, а не живи с мужем, те га остави.{S} Млада, а без мужа беше пет година: заинатио се онај, па |
| ...{S} И мајка, вели, зна да је Исмаила млада и зелена испратио на онај свет, без невоље, тек о |
| е је бакаран мангал, пун жара.{S} Једна млада Прокупчанка, була, <pb n="31" /> у белим шалварам |
| латила, није јој жао.{S} Како би се она млада, одрасла у кафезу као кумрија светила.{S} Да није |
| јој облаче и гиздају снаху,“ говори она млада Прокупчанка, што је мало час на доксату каву кува |
| То пашин бакшиш збори, ђувендеее! цикну млада Арнаутка, као гуја, и за тренуће ока баци се на Л |
| лека, чује се дахире, и песма; то буле, младе жене и девојке, певају у башти између леха, крај |
| и, прича, и кад види да само мрдне рука младе Арнаутке, нада се песници, те увлачи, несвесно, в |
| д силног страха — онемела!{S} И оне две младе хануме, и робиња, више говоре покретима руку и гл |
| , загледају пушке, гледају јатагане.{S} Млади хоће у Прокупље, да убију Шемси-пашу.{S} Стари их |
| ом капијом и отишли за тахтариваном.{S} Млади Арнаути опколили конак с грађанима, па све чешће |
| иво већ одавно будно, жене и девојке, и млади људи, и момци, и деца; све се већ окупало, пре су |
| уби нико не знаде; а сваки знаде да му млади ћатиб не бејаше ништа учинио.{S} После се чу, да |
| љало протумачити, и, са Суљом и Саидом, младим Арнаутима из племена кому је он поглавар, одмах |
| ј опреми, и питају се ко је поноситији, младић или ат његов: извија дугачки врат, а танким нога |
| Није јахач, није стрелац, али је мушко, младић, па би му тешко било у харему, да није са женама |
| ак, ако из пушке нишани боље него многи младић.</p> <p>Фати-султан виђа младића често: једанпут |
| те ухватише под њим ата: скочи мула као младић.{S} Право каже она стара: нема мула више од шезд |
| би:{S} Био би грех да се оженило дете (младић) бабом.{S} И ово сад није учињено од обести, већ |
| ла кад се заљуби...</p> <p>Виде једнога младића, Арнаутина, јединца сина, и мезимца старога мул |
| о многи младић.</p> <p>Фати-султан виђа младића често: једанпут га видела кроз пробушену ограду |
| то с маха на мах сине као у младића, не младића просвећена <pb n="49" /> ума, него дивљака; па |
| и крупним, што с маха на мах сине као у младића, не младића просвећена <pb n="49" /> ума, него |
| у и ногу као у мушкарца, науснице као у младића, у антерији скројеној по стамболски, коју је у |
| топличким момчадма; надскакивао је све младиће из племена кому је он поглавар.{S} Смеје се сам |
| ју о Прокупљу, о женама, о девојкама, о младићима, о љубави. „Зар и овде има љубави?“ упита јед |
| </hi>, решетке на прозорима, па се диве младићу, његовој <pb n="10" /> лепоти, његову оделу, ње |
| у мулина сина, о несрећној љубави двоје младих.{S} Сваки их жали; погађају ко је убио Исмаила.< |
| е кадуне, у овој су одаји будне још три младице.{S} Од певања, играња, разузданог весеља, ханум |
| све се то, и мушко и женско, и старо и младо, подигло кули мула-Халимовој; па људи остају око |
| и-султан-ханумино венчање.{S} И старо и младо, и богато и сирото, ко год чу о овоме венчању, за |
| и, у Митровици, уби један млад Арнаутин младога ћатиба Хасан-беја, Цариграђанина.{S} Зашто га у |
| {S} Би јој мило што се не расрди кад је младожења назва назли-Стамболком.{S} Мало поћуташе, па |
| вима готова.{S} Мимо кафезе јој пролази младожења; она га дочекује крадом, иза кафеза, да је ни |
| ећ спремио Фати-султан дар, који би јој младожења дао за виђење.{S} Какав дар!{S} Калпак, по ка |
| -султан била венчана, да јој је погинуо младожења, и да је она остала <hi>слободна</hi>.{S} Тол |
| {S} Вај!{S} Вај!{S} Јазук, кћери, твоја младост!“ Па поклопи лице рукама и зајеца како скоро ни |
| {S} У кући свађа, сваки час; али, пуста младост!{S} Фати-султан је ипак весела, па и тужну, мно |
| м, као твоја жена.{S} Њу је затворио од младости закон; тебе под старост твоја лудост.{S} Хтео |
| рошлом срећном времену, о јунаштву, и о младости и ашиковању, па се опростише: паша оде у Леско |
| шкргут зуба Садије-хануме: прича јој о младости и лепоти пашићевој, о севдаху што га за њу има |
| ја, то јест од паше, иде, одмах; тако у младости, тако сад.{S} У лов је полазио само на вуке. „ |
| >А! ха! ха!{S} Дервиш Баба!</l> <l>Љуби младу, удри стару кадуну!</l> </quote> <p>....{S} С мах |
| час баци поглед на своју кјучук-хануму (младу <pb n="34" /> госпођу), с којом се играла као с д |
| а се укаже потреба; а нишки паша, и ако млађи од овога, у свему, почиње разговор, само ниже реч |
| поведа, него наређује, као кћерима, или млађим другарицама, да што пре поскидају и склоне спрем |
| о, као вук овци.{S} Пошикља крв читавим млазевима, а Арнаутка се подиже с обојеним крвљу уснама |
| /> као на анадолској страни...{S} Нека мм је конак тамо...{S} Носите ме, за Алахову љубав!</p> |
| ца до корица, па и мене учио мусафу, ја многе суре знам онако, напамет, па за то знам шта је не |
| Прокупчана, и Турака и ђаура, изгинуле многе чифчије хафуз-Ахмедове, јер су Арнаути до његових |
| е крепак, ако из пушке нишани боље него многи младић.</p> <p>Фати-султан виђа младића често: је |
| павају, и у трећој.{S} Кућа пространа с многим одајама, одаџицима, ћошкама; прозора пуно; на пр |
| по сиротињи, арнаутској па и турској, и многима пошље по врећу брашна и ћупче масла; купи им ру |
| оз прозорске решетке; виђа га, воли га, много, њој се чини више од очију, од живота, и од завич |
| н, а камо ли кад узри...{S} Много рода, много каменица.{S} Топола висока, и у лето пуна лишћа, |
| ици, и једанпут враћајући се из хамама, много пута кроз прозорске решетке; виђа га, воли га, мн |
| ава, с очима утеклим у главу, збрчкана, много, не од старости, него од невоље: (како се удала о |
| куће.{S} Мало пише, у сарају, код оца, много се игра ораха.{S} Страстан је играч ораха, и стра |
| не, најпосле, вреле усне, сад изгореле, много, од силне ватре; очита молитву, ту, она, болна... |
| је Исмаил додирнуо, па их тад љубљаше, много, и страсно...</p> <p>О, како сад себе воли, зато |
| јечи, да стење; брада му се узе трести, много: кишом му грунуше сузе...</p> <p>— Што ти би, мул |
| не кочине.{S} Сокацима, кривим и уским, много каљавим, осим симиџија, бозаџија и оних што воће |
| а-ха-ха-ха! засмеја се мула још једном, много, и премери пашу још једним погледом, и то погледо |
| е коња у коњушницу; а он се са сестром, много старијом од себе, дуго разговара, и код ње руча, |
| Фати-султан је ипак весела, па и тужну, много забринуту мајку често разговори, и развесели.{S} |
| био правичан старешина; и <pb n="48" /> много је показивао свој <hi>салтанат</hi>, то јест госп |
| је род зелен, а камо ли кад узри...{S} Много рода, много каменица.{S} Топола висока, и у лето |
| упче масла; купи им рухо.{S} Жене су га много волеле, не толико што је био леп, колико што је б |
| не могу да разберем.{S} Да ли се књига много читала, па се слова поабала: или сам ја толико ос |
| I</head> <p>Исмаил је пошао из Прокупља много доцније но други пут.{S} Пошао је у ноћ, летњу но |
| м материјама, златом везеним, махрамама много шареним, кесама кићеним, газовима, оним што је би |
| и раде по авлији, по кући, посла се има много, данас, на тужан, велики празник, дан смрти њихов |
| мед-хафуза спахилуци...</p> <p>Не прође много, па хафуз и овде уби човека, и даде крвнину пола |
| ред војском Мурат-пашу, старца, који је много пута стишавао побуњене Арнауте, и увек их брзо ст |
| сковчанке, споре племство, за то што је много охола, јер веле да је од краја „видела“, не би им |
| ни мало срамоте. „Кад желиш да се коме много осветиш, гледај да га осрамотиш“, то је чула од о |
| се опрости бремена. (А опростила га се много пре рока.) Она се опоравља, а мајка види па се на |
| а.{S} Али и главу могу по глави, кад се много похаси.</p> <p>— Она би тада репом.</p> <p>— Змиј |
| пље, а хладна Топлица тужно шуми, те се много меко срце расплака, јер му се учини да су то узда |
| рва као свици по ливади, после јасна, и много као у ноћ што се зове <hi>Кадр-Лејле</hi>, где је |
| , и једна стара беговица о њеној лепоти много.{S} Нестрпљив био.{S} Црна Ђултер пребројила коли |
| како чудна, уплашена, ваљда што јој кћи много бледа, и онолико мирна.{S} Али за што?{S} Фати-су |
| ре надувен, силан, сад љубазан, понизан много, како Турчин може да буде када се укаже потреба; |
| , не певају тице, тишина, само онај бор много шушти, и тужно се превија голо дрвеће, јер духа с |
| воре хануме.</p> <p>И тај дивни град, с много душа, велики, по мусломански и Стамбол и <hi>Дер- |
| девојке.{S} Истина, и он је задиркивао многу лепу Циганчицу, али је још „гонџе-лале“...</p> <p |
| , кад даде пуномоћје, кад је венчаше са мном, с поглаваром арнаутскога племена Војњака...{S} Ха |
| и само мало, па наиђоше на пут очишћен; мноштво сељака, чифчије пијанога Ахмед-хафуза, раја тур |
| не пуштају, да не би на кога налетео — мноштво је.{S} Што ближе јутру, све чешће завришти Рузи |
| биње, и беле и црне.{S} С првима је, по мњењу „правих турских племићка“, хануми од <hi>оџака</h |
| Муж јој није причао ни нешто што је, по мњењу Турака, жени за причање, а камо ли овако што.{S} |
| , меку као паперје, каква је, по његову мњењу и памети, само у оних кадуна које се зову <hi>сул |
| S} Јазук!{S} Јазук! ...{S} Непуштена од мога сина, удаде...{S} Хиљаду пута јазук!...{S} Ама ниј |
| и аспре више.{S} Ја нисам трговац, нити мога сина крв хеспап, а он се за ту крв погађа; уместо |
| и мисле; а ето ти је једна жена, па не могаде да прође, но застаде и пита: „Је ли, Вога ти, чи |
| , покуша, онако стара, да истрчи, па не могаде, но се заљуља и лупи о под застрвен асуром.</p> |
| е, нагло се подиже да устане, па кад не могаде, завали се, опет, у јастуке и радосно поче:</p> |
| дана уби, кад за тридесет девет нико не могаде.{S} И чиме ли га, Алла’ удари, кад је рана оволи |
| ав)!...{S} Харам ти ако не...</p> <p>Не могаде више, јер се са узбуђења и и силнога напрезања з |
| и на лицу јој још тел стоји, колико је могао остати.{S} Не умивају је, или што се тога не сећа |
| -хануму, а толико је познаје, да би јој могао, чини му <pb n="12" /> се, израдити слику на белу |
| ост.{S} Савест јој чиста, јер онај глас могао је допрети и до падишахове хануме, а до ње не.{S} |
| ица.{S} И после, она није <pb n="77" /> могла примити хануме, јер јој је у харему син.</p> <p>З |
| ацело, и спомен на свој завичај, кад би могла да заборави ноћашњи сан.{S} Па гледајући у њега п |
| чула сам где у поноћи изиђе...{S} Нисам могла спавати, мислила сам, и смислила сам да...</p> <p |
| ко може да расцепи груди ружа, кад није могло камење?“ „Камењем ме ударали знанци и непознати; |
| реза.{S} Враћам му слободу, то могу; не могу бео образ.{S} Сам га је на комар турио и изгубио.{ |
| hi>какву крв</hi>; ама сам човек, па не могу.{S} Него ако ти је воља да чујеш одмах, ја ћу...{S |
| аутски: сад ту књигу гледам, а ништа не могу да разберем.{S} Да ли се књига много читала, па се |
| нека не преза.{S} Враћам му слободу, то могу; не могу бео образ.{S} Сам га је на комар турио и |
| /p> <p>— То јест, глава.{S} Али и главу могу по глави, кад се много похаси.</p> <p>— Она би тад |
| д највише на њ кучићи лају.{S} А шта му могу кучићи?{S} Није месец свећа под судом...{S} Није в |
| за каљаво чело и катрањав образ што му могу ја?!{S} Сву Топлицу и Ветерницу да исцрпем, па ниш |
| ило), и он жив, нигде ране, само понека модрица!{S} Кад би четрдесети дан, ето ти једнога; баци |
| н је осмех развукао изгореле усне...{S} Можда су та суза и тај осмех збогом Топлици и гробу Исм |
| г под Јастрепцем, увијен у бели покров, може бити? или некуд даље, далеко од муле? или у Лесков |
| а Арапе...{S} За џак:{S} Шемси-паша је, може бити <pb n="133" /> послао по шаир-девојци и ашици |
| на, и може да понови венчање с пашићем, може с мулом, јер је и један и други преко својих пуном |
| лави.{S} Срце ће једно, глава ће друго, може бити. <pb n="103" /> Мула-Халим ти је <hi>венчање< |
| ер чуди Арнаутин, јер он није мислио да може бити тако белога лица под топлим сунцем стамболски |
| нема више од шездесет, шездесет три, па може бити озго још једну, и две.{S} Кад сам ја била дев |
| ека га виде и Турци и ђаури. „А!{S} Шта може лепа реч! и што се не може постићи кад се стоји пр |
| бул-очима...</p> <p>— Биће...{S} Свашта може бити.{S} А Шемси-паша ако је изгубио образ (Вај!{S |
| , дође пред кућу, а не улази унутра, не може, не сме.{S} Најпосле, брзо, уђе у кућу, у одају гд |
| <hi>Алахово Писмо</hi> као у Алаха: не може је снаћи друго до оно што јој је писано.{S} Гледа |
| а не може имати два мужа, по закону; не може да..!{S} Кад је питају за кога ће „За Бал-беја“, о |
| о јаглук с тавана у сандуке, оне...“ не може да рече „Фати-султан-ханумине“.{S} Одмах, ханум-еф |
| ој образ.{S} Како би и њу ижљубио, а не може, и ако је оволико воли; јер то је рука, истина, де |
| м, подигао руке, хоће да је загрди а не може, онај га свет гледа; и она диже руке, па опет их с |
| на Алахово Писмо, то јест да никога не може снаћи друго, до оно што му је писано прстом Алахов |
| } Тек што је раширила крила, види да не може, склапа их, клоне...{S} И опет се као нечему нада, |
| ше, мула, ама...{S} Од Алахова Писма не може се да...</p> <p>— Питаш за снаху; а ти си мени, па |
| ... пашће јој оба венчања...{S} Жена не може имати два мужа, по закону; не може да..!{S} Кад је |
| паша како да се опрости страха, кад не може срамоте, никад ни до века; мисли и са женом се пок |
| поручила да није човек него жена кад не може од Турака да је отме, полудео.{S} Из Власине је, а |
| после смисли: да почне лепим.{S} Где не може пушка и сабља, ту ће лепа реч.{S} А мула долази у |
| . „А!{S} Шта може лепа реч! и што се не може постићи кад се стоји право, постићи ће се, увек, к |
| ј својом бесом спута и ноге руке, те не може да се и она освети Шемси-паши и за брата и за несу |
| ако њу још надом заварава, себе више не може.{S} Мајка је љуби, а она:</p> <p>— А, а!{S} Нов та |
| лава, нека га освети женска“.{S} Ако не може крв за крв, <hi>како може</hi>, додаје она, и обли |
| њој као земља према небу, а с којима се може разговарати, па чак и проћеретати, то нису хануме |
| абука...</p> <p>— Или бал (мед), ако се може бал у џаку носити; а бал се претворио у дућану Ахм |
| ања, по закону, пала, те је слободна, и може да понови венчање с пашићем, може с мулом, јер је |
| Чудо!{S} Чудо!{S} Чудо!...{S} Толико ли може Турчин да лаже?!{S} Харамије сина мојега...</p> <p |
| сад љубазан, понизан много, како Турчин може да буде када се укаже потреба; а нишки паша, и ако |
| кодралију: да он иде мула-Халиму.{S} Он може да...{S} И узе му нешто шаптати; шапће дуго.</p> < |
| овори: „Ружом“. „А, шегу тераш.{S} Како може да расцепи груди ружа, кад није могло камење?“ „Ка |
| а“.{S} Ако не може крв за крв, <hi>како може</hi>, додаје она, и облије јој румен бледо лице.</ |
| и...</p> <p>— Аллааа! викну мула колико може, и отури чибук од себе далеко; жар се просу по ћил |
| ко му је верни Мифтар причао, да човеку може бити и на земљи као на небу, у рају где је зелених |
| жем аманет и селам.{S} А ти знаш, мула, мој пријатељу, да за непродат аманет на овом свету дрхт |
| изгубила!{S} То <hi>све</hi> Исмаил је, мој брат“, толковала је сестра и љубила Фати-султан, пл |
| , пријатељу, јазук!{S} То ли ти је нож, мој говор?{S} То ли су ти куршуми, моје речи?...{S} Ниј |
| p> <p>— хоћеш да ти причам једну причу, мој пријатељу?{S} хоћеш да ме слушаш?</p> <pb n="127" / |
| аирли</hi> (срећно)!...{S} Ха-ха-ха!{S} Мој пашо!{S} Ти мени жалост, ја теби срамоту. <pb n="55 |
| „За Бал-беја“, одговориће весело...{S} Мој Бал-беј булбул; мула вук... медвед...“</p> <p>Хоће |
| , лепим наречјем цариградским:</p> <p>— Мој је отац био први имам Аја-Софије, и хафуз је, зна н |
| p>— Ту је моја Мека, Зулфи, Ћабе, ту је мој хаџилук...</p> <pb n="136" /> <p>И робиња је одведе |
| дралија ми је као отац, воли ме, јер ме мој отац, његов друг, на самрти њему у аманет оставио.{ |
| а она:</p> <p>— А, а!{S} Нов тахтариван мој, без врата и пенџера, из џамије...{S} Покрите га ду |
| е да — сејире!...{S} Резил!...{S} Грдан мој резил! ...{S} Мора опрати блато са својега образа, |
| а.</p> <p>— Пашам, чешемм’и нури, (Пашо мој, очни ми виде).</p> <pb n="123" /> <p>— Шта има, ха |
| смехом...</p> <p>— Мајчице моја, шећеру мој, шербете, текијо моја, питај, молим те..., хоћеш да |
| довали само ми, или само наши родитељи, моја сестра, него све Прокупље, сав Арнаутлук.{S} Који |
| узвици. „Аман, ага! <pb n="36" /> Аман, моја деца!“ У часу забуне, осим несрећне мајке, што из |
| Стамболко, али се чудим својој нени.{S} Моја је нене Арнаутка.{S} Колико сам пута гледао, кад с |
| -ханум... мајка твоја...</p> <p>— Мајка моја, Зулфи..., плакаће...{S} Зар једна мајка плаче за |
| м.</p> <p>— Чучук ханум!</p> <p>— Ту је моја Мека, Зулфи, Ћабе, ту је мој хаџилук...</p> <pb n= |
| о.{S} Ама зар Фати-султан није била пре моја снаха него твоја? пита мула, својом крупном гласин |
| се радосним осмехом...</p> <p>— Мајчице моја, шећеру мој, шербете, текијо моја, питај, молим те |
| Исмаил рече:</p> <p>Што се бојите, ти и моја нене?{S} Фати-султан, кад би нешто хтео да те отме |
| н’м!{S} К’з’м</hi> (Султанијо!{S} Кћери моја)!</p> <p>Пашиница напала стару: пита је, пита, а о |
| јчице моја, шећеру мој, шербете, текијо моја, питај, молим те..., хоћеш да питаш хафуз-бабу: је |
| ва ради.</p> <p>— Фати, бебег’м (зеницо моја)!{S} Зашто да у зору изнова ради? пита мајка, љубе |
| ри рекао: „Топлица је близу, ако се <hi>моја</hi>, после Алахове најстарија, не послуша.“</p> < |
| нож, мој говор?{S} То ли су ти куршуми, моје речи?...{S} Није, пријатељу.{S} Нисам мислио да те |
| из Топлице... што је Исмаил спремио за моје лице...{S} Овај тахтариван неће носити Цигани... н |
| но ти Фати-султан, не твоје снахе, него моје кадуне...{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Аман! узвикну паша |
| кесу, па је врати у недра...{S} Нећу за мојега сина крв паре да узмем, а хоћу Шемси-пашу да ост |
| може Турчин да лаже?!{S} Харамије сина мојега...</p> <p>— Мула!{S} Полако, пријатељу!{S} Не тр |
| аху.{S} За мулима сина нема сведока: за моју снаху сведочи мула.{S} Ја ћу против муле тужбу, па |
| лма скроз мокра, и кафтан циметове боје мокар.{S} Мутне су му и подбуле очи; подбуо у лицу; обр |
| о.{S} Хода до ноћи, тад долази, и онако мокар сруши се на шиљте, у једном куту селамлука, и хуч |
| понесе чадре, те му зелена чалма скроз мокра, и кафтан циметове боје мокар.{S} Мутне су му и п |
| дахира, ни мангал, ни скупља ону гомилу мокра угљевља. (Изврнуо се мангал оно вече, у оном <pb |
| д јутра до мрака: остављају у предсобљу мокре чадре, фереџе, скидају пред собним вратима обућу, |
| сле кокоши су на седалу пре вечерње.{S} Мокри врапци џакају испод широке стрехе, одакле се киша |
| та Фати-султан.{S} Јастуци крај прозора мокри, и застирка на миндерлуку, и нико на то не мисли; |
| , у чаршији.{S} Жене се бусају у прси и моле се Богу да се „на кавгу“ не <pb n="52" /> окрене; |
| на белим јашмаком онако као кад се Богу моле, с бројеницама; провлачи урмине кошчице кроз прсте |
| а до другога, говори им, обавештава их, моли их да не учине крви, да га не осрамоте сад под ста |
| ша му глас, њој сладак...{S} И најпосле моли робињу да јој куца у саз и пева: о севдаху, о ашку |
| јка види па се нада, радује се; Богу се моли и дању и ноћу, на јави, и у сну шапће молитву; не |
| то она умним очима два месеца, а после, молила да се из Топлице <pb n="138" /> донесе; и, ево, |
| ру постељу, спремљену за ђердек, њен, и молила да јој обуку хаљину коју јој Исмаил правио за св |
| ећеру мој, шербете, текијо моја, питај, молим те..., хоћеш да питаш хафуз-бабу: је ли истина да |
| кћери...{S} Да идемо обе у Стамбол; да молимо милостивога падишаха да се смилује, да ти се баб |
| је затекла у постељи само једна јутарња молитва, мене ће три“...{S} Мисли, мисли, изненада осет |
| све јој очита молитву, једну, две, дуге молитве; а на њеним грудима, испод кошуље, на ибришим-в |
| ..; и видео сам: клања и кад није време молитви...</p> <p>— Кад ово чу, Фати-султан се још више |
| буде под земљом, уздржаваће се од суза, молитвом, да кћер сузама својим, мајкиним сузама не саг |
| е кроз прсте, шапће нешто, шапће, ваљда молитву.{S} Нити се од тада свукла, нити је легла; плак |
| а, ноге до колена — узима абдест, мрмља молитву, спрема се за клањање: а неколике старице <pb n |
| лас мујезина с вита минара, позивање на молитву; једна старица наглуха прострла телећу кожу уср |
| и под разапетом чадром; иду у џамију на молитву.</p> <p>Једне куће по вас дан празне, друге пун |
| изгореле, много, од силне ватре; очита молитву, ту, она, болна...</p> <p>— Па да умрем.{S} Што |
| мама, дервиша, па и попа, све јој очита молитву, једну, две, дуге молитве; а на њеним грудима, |
| ом између леха, за уживање и прање пред молитву, и велики вотњак са свакојаким воћкама и чардак |
| .{S} Фати-султан-ханумина мајка прекиде молитву, заборавивши да је то велика грехота, па полете |
| ачи бројенице кроз прсте, испрва, шапће молитву; а после мисли, занесе се:{S} Исмаила душом гле |
| и и дању и ноћу, на јави, и у сну шапће молитву; не испушта бројенице из руку...</p> <p>Али Фат |
| Мајка се заљуља још више, и узе мрмљати молитву.{S} У ниској готово празној соби јасно се разум |
| ки глас; имам говори, то јест чита неку молитву, <pb n="116" /> кроз нос, жмурећи, клатећи глав |
| де, уми се, узе абдест, отклања јутарњу молитву, па изиђе пред пашу, нешто да му каже.{S} Он се |
| у) црнога овна“.{S} Тако помисли, и узе молити Бога.{S} И чини му се да га умоли, кад му мајка |
| е пушчане цеви, и чу се пуцањ, виде где момак с ата паде... „Јазук!{S} Јазук!{S} Хиљаду пута ја |
| р јој је у харему син.</p> <p>Затворила момка као девојку, па га не пушта.{S} Није јахач, није |
| будно, жене и девојке, и млади људи, и момци, и деца; све се већ окупало, пре сунца, крај пуне |
| е допире кларнет и турска песма, турска момчад свирају и певају, песмом дочекали Ђурђевдан.{S} |
| ин, играо се јуначких игара с топличким момчадма; надскакивао је све младиће из племена кому је |
| Ману су Турци, одавно, кад је био млад, момче за женидбу, украли и потурчили девојку, с којом с |
| ја бих га...</p> <p>— Кажи, кажи, вели момче задовољно, а она се застиде, па поче да крије лиц |
| и ушао је трипут његов чибугџија, једно момче арнаутско.{S} А кад је већил пошао, мула га испра |
| укла невеста,</l> <l>Убаво лане;</l> <l>Мор дугмета запучила она </l> <l>Чак до ђердане...</l> |
| S} Резил!...{S} Грдан мој резил! ...{S} Мора опрати блато са својега образа, и с образа својега |
| а његову сунцу, огледао се у његова два мора, Златном Рогу и Босфору, носићеш га у срцу до века |
| {S} Стамбол! <pb n="104" /> тамо су два мора, тамо аде, тамо наши конаци, на румелијској страни |
| ан арапски коњ, ождребљен близу Мртвога Мора, однегован на обалама немирне Мармаре, коме је дал |
| га Мора ћемо те тахтариваном, од Белога Мора ђемијом; носићемо те у Стамбол, па аде, па румелиј |
| инићемо ти леп тахтариван, па до Белога Мора ћемо те тахтариваном, од Белога Мора ђемијом; носи |
| ати-султан је невеста, а турска невеста мора ћутати, стидети се.</p> <p>У <hi>конаку</hi>, одељ |
| то је нека ујдурма.{S} Да се удаве кад Морава има брода где га скоро није имала!</p> <p>— К’см |
| итеља и хранитеља, где грцају у плиткој Морави? да ли њих угледа онда кад очи исколачи, подиже |
| <p>— Неће их ни бити: прелазећи скелом Мораву... удавише се.</p> <p>— Не, то је нека ујдурма.{ |
| о заспало, те да не осети ово од шта се морала потрести под њим земља.</p> <p>Али Исмаилова мај |
| одинама и узрастом дете, памећу човек — морале се крити.</p> <p>И ко зна докле би Лесковчанка о |
| се, и најпосле паша рече:</p> <p>— Ама, море, је ли истина да си ми ти <hi>украо</hi> снаху?</p |
| н...{S} Висока, танка, очију плавих као море, трепавица црних као ибришим, дугих као крила ласт |
| hi>украо</hi> снаху?</p> <p>— Ко је <hi>море</hi>?! цикну мула као гуја љута, а рука му паде на |
| атнога Рога, гледајући где уђе у велику морску лађу Ахмед-Хафуз, то јест човек који зна коран н |
| бицу неку, од дасака, притврђену на две мотке, коју носе четири чифчије бекри-Ахмед-хафуза, рај |
| враћају је у живот полако мисли: што ће моћи овде слободно и непрестано на Исмаила мислити; што |
| у, камо је Исмаил ходио, спалио је први мраз са сланом траву, и покрио је први снег, танак, сух |
| з капиџике, из целе махале, од јутра до мрака: остављају у предсобљу мокре чадре, фереџе, скида |
| одају, метну чивију, па се не појави до мрака, док пашиница не узе лупати дланом у врата, закли |
| и га не каменује, и ако има рока још до мрака.{S} Пролазе људи и чуде се: „Алла’!{S} Алла’!{S} |
| ти-султан-ханумина мајка не спава; крај мраморне чесме, пред ћошком где су јенђе, умива се, пер |
| грудима, час их затварао у једну сасвим мрачну сарачану, нарочито Замбак-робињу, и није је пушт |
| рска; говори, прича, и кад види да само мрдне рука младе Арнаутке, нада се песници, те увлачи, |
| анком дину.{S} Дин нам је танак, танак, мрежа паукова...{S} И ја знам, кћери.{S} Ти си бита мал |
| виш рибу у мутној води, па си извукао у мрежи змију; тражио си од ђавола челенку, он ти метнуо |
| ледом, и то погледом што у исто време и мрзи и прети, па му окрете леђа, сиђе с тахта без збого |
| уто; бркова још нема, тек га сад гарила мрка наусница, испод које се, при сваком осмејку, указу |
| лаката, ноге до колена — узима абдест, мрмља молитву, спрема се за клањање: а неколике старице |
| </p> <p>Мајка се заљуља још више, и узе мрмљати молитву.{S} У ниској готово празној соби јасно |
| естама се јувка цепа, девојкама ибришим мрси, удовицама памет померава...</p> <p>Ха-ха-ха! насм |
| ена највећега непријатеља, крвника, њој мрскога.{S} Ово је освета.{S} Макар она за њу главом пл |
| дусима разговара...{S} Тишина, дубока, мртва... чује његово дисање, и осећа његов дах, топли, |
| љне овога света.</p> <p>Тишина, дубока, мртва.{S} Нигде никога пољем, у ливади, те Фати, наслоњ |
| естаје, изумире, док не завлада дубока, мртва тишина.</p> <p>И дан свршава као човек.</p> <p>У |
| а сад свако вече.</p> <p>Тишина, глуха, мртва, само се, с времена на време, чује ноћнога стража |
| претворили у ухо.{S} Чисто не дишу.{S} Мртва тишина.</p> <p>Махмуд-беј понови питање, истим ре |
| , и дошао пред сарај.</p> <p>Кад угледа мртва сина, испружена, у локвама усирене крви искуљале |
| зо, уђе у кућу, у одају где му кћи лежи мртва; и кад је виде, зовну је по имену трипут:{S} Фати |
| сунце и росу...</p> <p>Фати-султан лежи мртва, лепа, лепа, као да је заспала.... коса се по јас |
| .</p> <p>Живот.</p> <p>Фати-султан лежи мртва.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пре десет |
| S} Тужан, и несрећом саломљен, натовари мртва сина на Суљина коња, и понесе га у Арнаутлук, мај |
| ака.{S} Зна она: тахтариван из џамије — мртвачки сандук; конак на брегу под Јастрепцем — гроб.{ |
| >каикотос</hi>.{S} Тврдим сном спавају, мртве уморне, нарочито оне с девојачке стране.{S} Зар с |
| сплака, јер му се учини да су то уздаси мртве мајке Исмаилове.</p> <p>О богатим даровима, оделу |
| Фати-султан се спрема за <pb n="135" /> мртви сан.{S} Што би имама, дервиша, па и попа, све јој |
| куће, макар изгореле, крај својих, ма и мртви били.{S} Једне појурише на улицу развијене! друге |
| т још једном, и још једанпут над својим мртвим господаром, па тек подиже главу и полете, као да |
| ањајући о својој првој ноћи.{S} Глухо и мртво Прокупље одјекну на све четири стране, а Исмаил с |
| безглављена ата, и опет одјекну глухо и мртво Прокупље...{S} Врисну ат још једном, и још једанп |
| , кад ниче трава: кад се сва природа из мртвога сна буди, Фати-султан се спрема за <pb n="135" |
| ар), диван арапски коњ, ождребљен близу Мртвога Мора, однегован на обалама немирне Мармаре, ком |
| .{S} Кад умртви човек нечовека, па и на мртвом пизму тера, није више ни он човек.{S} Одавде ако |
| ађе је у одаји, камо је од страха пала, мртву.{S} Још исти дан, Арнаути сахранише, по обредима |
| Цигани, јер Арнаути, Војњаци, носе само мртву жену, „за севап“.{S} За тахтариванима, одмах, пој |
| м, старац један, Турчин, мали, погурен, мршав, као снег беле браде, у белој антерији и белој ча |
| говоре?</p> <p>Бедна старица!{S} Ситна, мршава, с очима утеклим у главу, збрчкана, много, не од |
| ајте.</p> <p>И сурме јој дадоше.</p> <p>Мршаве руке дршћу...{S} Малаксаше...</p> <p>— Немој, че |
| S} Огледало јој је мало, „ биљбиљур“, у мршавој руци, тако белој, с црвеним ноктима и дланом, с |
| ке чешљале, њена љубав неговала, милује мршавом, смежураном руком врело чело, као смиљ жуто лиц |
| сечина га бије у обријано теме, изазива му заједно с мирисом бошче дувана рој мисли; и кад се п |
| >— Поздравио Шемси-паша мула-Халима, да му дође у прокупачки сарај, говори под кулом Суљи старе |
| ле бисмо да је од двадесет пет лета, да му није брада бела, дуга.</p> <p>У једној великој а нис |
| кажу, е га је поздравио Шемси-паша, да му дође у прокупачки сарај.{S} Силистер изврши пашину з |
| дигну на њена оца, што никад досле, да му не запале кулу, па куд би сирота Фати-султан, <pb n= |
| , бојећи се преваре с мулине стране, да му не подметне на испит коју другу уместо Фати-султан.< |
| јаше магарца искићена врбом толико, да му се само уши виде, и извија кроз нос нову сокачку пес |
| , да му доведу мула-Халима, то јест, да му кажу, е га је поздравио Шемси-паша, да му дође у про |
| <hi>мисли</hi> мула-Халим, то јест, да му је сина он убио, срце јој за час стаде, свест је ост |
| е пустиш у зиму врео камен на главу, да му размрскаш главу...{S} Из пакла камен да пустиш...</p |
| пре отиду у Топлицу, под Јастребац, да му доведу мула-Халима, то јест, да му кажу, е га је поз |
| ветру, да га разнесе, <pb n="85" /> да му нигде трага није.{S} Претња!{S} Плашење!{S} Претио в |
| ад чу пашино поздравље, посла телала да му сазове Арнауте; а он се узе полако спремати.{S} Обуч |
| , онако светла.{S} Сестра није умела да му је опише; она је лепша; шта је он данас својим очима |
| га уби нико не знаде; а сваки знаде да му млади ћатиб не бејаше ништа учинио.{S} После се чу, |
| : бекрија је бивши имам Свете Софије да му је мучно наћи пара.{S} У кући свађа, сваки час; али, |
| ије желео да га се само боје, него и да му се диве, да се застиде од његова госпоства. „Знам га |
| {S} Њен отац радостан, весео, говори да му је по вољи само ово кћерино венчање; синоћ су и слуг |
| х минара.{S} Улазе у град, пуст, као да му је све куга поморила.{S} Нигде коња, ни вола, ни маг |
| рама, забрађен великим пешкиром тако да му се само очи виде, ускочи кроз прозор.{S} Једним кора |
| у молитву, па изиђе пред пашу, нешто да му каже.{S} Он седи у једној затвореној софи крај манга |
| и друг, и добар пријатељ...{S} хоћу да му пратим писмо и у њему селам сад одмах.</p> <p>И отур |
| и хтеде ући у одају, родитељима, чу да му се родитељи полако разговарају о његовој женидби, па |
| исну их, и узе да јечи, да стење; брада му се узе трести, много: кишом му грунуше сузе...</p> < |
| пиџика, с Исмаилом у души говори; гледа му очи, њој миле, слуша му глас, њој сладак...{S} И нај |
| епери, према сунцу, чисто знато; и сија му се џамадан од црвене кадиве извезен златом; и сијају |
| е нека не дрхти његова ханума; син нека му по граду сербез ходи; он, шетајући се, нека не преза |
| из бисера, па га даде невести.{S} Мајка му овај бисер спремила за „виђење“, и он га већ три дан |
| ажарило: бесу даје својој невести; рука му пала на искићену јабуку једне мале пушке.{S} Фати-су |
| /hi>?! цикну мула као гуја љута, а рука му паде на јабуку мале пушке.</p> <p>Паша се помаче и ч |
| д је руком омилује...</p> <p>И праштала му.{S} Украо ју је, али не да осрамоти њу, не њене роди |
| видео Фатме, а у њу се заљубио: причала му мајка, и робиње, и једна стара беговица о њеној лепо |
| с мула-Халимовим сином; после, венчала му се кћи с мула-Халимовим сином; после, убили му зета; |
| клапају, саме...</p> <p>...{S} И видела му душом гроб, на врху <pb n="68" /> пошумљена брега пр |
| оца, или онако стара човека; приносила му чибук, <pb n="64" /> пунила га дуваном, палила, и гл |
| , срамота, и жене му се свете! осветила му се Фати-султан...{S} Све мисли на њено ново венчање, |
| не би ли га тада погледала, и опростила му што се заборавио, <hi>мало</hi> погрешио, „као човек |
| реч као бисер на ибришим.{S} На уснама му мед, на језику шећер; лепим ће боље мулу него најмир |
| гуња чепкени, од силнога веза раменима му претегли, трепери, према сунцу, чисто знато; и сија |
| звер, а кћи питома голубица.{S} И жена му је добра; у кући је, штоно <pb n="9" /> реч, мања од |
| паласке са златним китама; преко рамена му љута арнаутка.</p> <p>Арнаутин је висок, и за своје |
| на тебе један час заборави, сто година му се светиш“.</p> <p>Из мисли га трже пашиница.</p> <p |
| и за Шемси-пашина сина, Џафер-беја; она му је трипут одговорила: хоћу, и била је тако мирна.</p |
| рече „шућур“ па погледа у небо.{S} Она му није више о сну говорила, но му исказивала љубав пог |
| та; испраћа сина и снаху у Цариград, па му је лако...</p> <p>Паша је сам, сваку ноћ, до глухо д |
| дом што у исто време и мрзи и прети, па му окрете леђа, сиђе с тахта без збогом.</p> <p>Затутњи |
| јом, пашо азретлери (светли).“ Одговара му понизно, а гледа га уплашено, јер јој се учини да ни |
| а зерделије; данас кроз капиџик: сестра му удесила састанак.{S} Фати-султан, чучећи на зеленој |
| тад највише на њ кучићи лају.{S} А шта му могу кучићи?{S} Није месец свећа под судом...{S} Ниј |
| оће не само да чује, него и да види шта му одговара.{S} Пита: „где је Бал-беј?“ А слушкиња: „С |
| ветла образ. — Сутра ту!{S} Али ето шта му је то њему драго сутра донело!</p> <pb n="80" /> <p> |
| сину својега умрлога друга; Шемси-паша му <pb n="124" /> све каза...; посла га мула-Халиму на |
| и говори; гледа му очи, њој миле, слуша му глас, њој сладак...{S} И најпосле моли робињу да јој |
| од феса види му се чикмани ћулав: ћулав му је израдила сестра његова.{S} Силај, па у силају јат |
| Бога.{S} И чини му се да га умоли, кад му мајка рече: „Просићемо ти, сине, Фати-султан.{S} Сес |
| " /> да ли с успоменама на Исмаила; кад му више не гледа ата, не милује хрта и сокола, не љуби |
| ку, с којом се три године волео.{S} Кад му је украли, разболео се, а кад му она поручила да ниј |
| е то снашло, и врло му жао било.{S} Кад му мајка казала код кога је Фати-султан, плакао је као |
| S} Кад му је украли, разболео се, а кад му она поручила да није човек него жена кад не може од |
| окани га се докле га не сатре.{S} А кад му год дође <hi>селам</hi> (поздрав) од сараја, то јест |
| ао дете играчки, као што се радовао кад му петао осветла образ. — Сутра ту!{S} Али ето шта му ј |
| е би пролазила кроз одаје као петао кад му покисне перје.</p> <p>„Ко ходи по земљи, а гледа у н |
| сестром види, поразговара.{S} По некад му воде коња у коњушницу; а он се са сестром, много ста |
| на мала пушка, с искићеном јабуком, где му бејаше рука, кад даваше бесу Фати-султан; све је то |
| авкама.{S} Понекад дође у Лесковац, где му је девојка потурчена, па дању тумара турским махалам |
| чује е се врата отворише, и не види где му се ближи главом мула.</p> <p>Мулино место није на та |
| Најпосле, брзо, уђе у кућу, у одају где му кћи лежи мртва; и кад је виде, зовну је по имену три |
| ат брата њена; води је по дворишту где му је хрт и соко и говори о брату; прича о његову разго |
| мула-Халиму.{S} Он може да...{S} И узе му нешто шаптати; шапће дуго.</p> <p>— Ашколсун!{S} Сто |
| ном; после, убили му зета; после, удаје му се кћи за Шемси-пашина сина, и најпосле: „Не украдош |
| однели Арнаути некуд далеко...{S} Чује му глас, бесу јој даје.{S} С њом ће увек, овде, у кули, |
| фез, сама је, слухти, дршће... зажариле му се румене јагодице, пламен, сијају очи, две звезде, |
| и, стоји према брегу, па не гледа докле му глава досеже, него упро очи у врх.{S} И ено га тамо |
| о пута горе, већи стид, срамота, и жене му се свете! осветила му се Фати-султан...{S} Све мисли |
| ...{S} Сав град будан, одавно; искићене му широке кућне стрехе, и дућанске, и авлијске ограде, |
| ха с црном Ђултер и белом Замбак; а оне му све угађале, више него пре, зажмуриле су кад би год |
| , или медведа.{S} Старац се тресе; усне му се грче, а он пружа стиснуту песницу према Прокупљу, |
| хафузу досуђено за „сургун.“ На уживање му дато пет села у околини Ниша, и Прокупља, дивљега ле |
| и тунус фес.{S} Затурио фес и ћулав, те му се види обријано теме.{S} Стрча с куле, назва Бога А |
| иђе Фати-султан.{S} Не понесе чадре, те му зелена чалма скроз мокра, и кафтан циметове боје мок |
| ори; мало, па сиђе у башту, мисли да ће му тамо лакше бити, а оно горе: у јаблановој сенци види |
| !...{S} Исмаил!{S} Добро дошао! рећи ће му сабајле сестра.</p> <p>— Ево мене, Фати-султан, кумр |
| је и <pb n="74" /> љуби Бога, и како ће му се судити на оном свету за рђава дела.</p> <p>Племст |
| > И на образу му је блато...{S} Чист ће му образ бити, кад Фати-султан буде кадуна Бал-бејова.. |
| ало па ће ступити у осамнаесту.{S} Лице му лепо, мушко, сунцем преплануто; бркова још нема, тек |
| , као да су пешке дошли, трчећи; донеше му црн глас:</p> <p>— Пашо азретлери!{S} Буна!{S} Ноћас |
| а га већ једанпут казне смрћу, досудише му „сургун“.{S} С њим је и његова ханума, и кћи, једини |
| сти брада, као мало час мули, и ударише му сузе на очи.{S} Поче се клатити као мула, оставив чи |
| <p>— Алла!{S} Аллааа!</p> <p>Приведоше му вранца, ата пастушаста, паметна ока, танких ногу а д |
| је стрелац, али је мушко, младић, па би му тешко било у харему, да није са женама научио.{S} Ма |
| зеше говорити е је мула дао бесу, па би му они залепили блато на образ...{S} Одустају од пута, |
| што личе на зумбул и на мерџане, не би му усне осетиле оволико сласти, као кад се дотакоше уса |
| вори очи, сави руке оцу око врата, љуби му браду, и проговори!{S} Прва реч коју после три дана |
| кићен исцветалом врбом.{S} Не; на глави му венац од врбе, и око паса врба; и ату му грива врбом |
| ..{S} Чује ход из далека...{S} На глави му сахан из кога се лије сребро и пада кроз борове гран |
| е видео, само га она гледа.{S} На глави му у место круне сахан, из кога се лије сребро и пада к |
| камен.</p> <p>Погодио мула.{S} На глави му камен, у срцу му лед, ако се зове Шемси, није шемси |
| е, у Нишу, најбоље терзије.{S} На глави му фес с дугачком китом, а испод феса види му се чикман |
| е шта им говори; пролази кроз руљу; сви му праве место...</p> <p>И мало, па се граја сасвим сти |
| фес с дугачком китом, а испод феса види му се чикмани ћулав: ћулав му је израдила сестра његова |
| еном, него ружом.{S} И види чудо! груди му се расцепише, на двоје, а из ране покуља крв као из |
| д леђа, узе је у наручје...{S} Из груди му се оте глас један, радостан, сличан гласу какве живо |
| ан на лице Исмаилова невеста...{S} Кажи му селам, <pb n="120" /> аман!{S} Алла’ ашк’на (за Божј |
| ад се сам слободи, и развесели.{S} Јежи му се кожа, и што је у души зидао за неколико сата, то |
| њено ново венчање, и на њен селам који му пуномоћник предаде, исказа; с њим леже, с њим устаје |
| а живи у Арнаутлуку, и лети и зими, али му син долази у Прокупље врло често; а кад пројезди мах |
| шено је.{S} Шемси-паша је на чисто; али му је сад сто пута горе, већи стид, срамота, и жене му |
| улу не двори, не пуни му чибук, не пали му га; од тада мула није љут и тужан, него смућен, и ка |
| е икиндије мимо њену кућу пролази: бели му се хаљина, фистан, широка, у небројено <pb n="11" /> |
| ћи с мула-Халимовим сином; после, убили му зета; после, удаје му се кћи за Шемси-пашина сина, и |
| ред њим часним крстом крстили и служили му службу свету...</p> <p>На једном шареном јастуку, на |
| чифчију; после, опет тако; после, воли му се кћи с мула-Халимовим сином; после, венчала му се |
| спреми по једнога петла за бој.{S} Лани му петао био надбивен, и ту је проговорила азијатска кр |
| олико је познаје, да би јој могао, чини му <pb n="12" /> се, израдити слику на белу платну, на |
| де: има часова кад је човек луд, а чини му се да је паметан.</p> <p>И досад су се Арнаути бунил |
| о помисли, и узе молити Бога.{S} И чини му се да га умоли, кад му мајка рече: „Просићемо ти, си |
| нци види мулу; од сунчева зрака причини му се мулин јатаган; од жубора шадрвана шапат љутих Арн |
| Стрча с куле, назва Бога Арнаутима; они му Бога прихватише и продераше се, дивље:</p> <p>— Алла |
| Али од тада Фати мулу не двори, не пуни му чибук, не пали му га; од тада мула није љут и тужан, |
| како се Арнаути не свете.{S} Камо да си му убио сина, а да не направи оно што направи.{S} Ама к |
| ријатељу.</p> <p>— Е, кад је тако, носи му селам: од мене нека не дрхти његова ханума; син нека |
| и добро <pb n="131" /> и зло...{S} Носи му селам, пашо, пријатељу, од мене нека више страха нем |
| е Турака обичај примити госта, и казати му ако није домаћин (или домаћица) код куће пошто је се |
| та је шта је снила, да се она, казујући му сан, још више не уплаши, но само рече;</p> <p>— Ја с |
| ући пашу закрвављеним очима и примичући му се.</p> <p>Паша се помаче, и изусти:</p> <p>— Беше, |
| р...{S} Аман!{S} Висок као селвија, очи му као у шаина, веђе самур, уста стамболски дивит!{S} К |
| и, сто заклетава?</p> <p>Он говори, очи му се сијају, лице се зажарило: бесу даје својој невест |
| ма сунцу дају од себе све боје; о силај му три паласке са златним китама; преко рамена му љута |
| ест глава“ и бој петлова.{S} Голубарник му је пун голубова.{S} Сваке године спреми по једнога п |
| арочито кад је љут...!{S} Старац, а док му не погибе син, играо се јуначких игара с топличким м |
| дрво?{S} Не остављају га на миру ни док му је род зелен, а камо ли кад узри...{S} Много рода, м |
| , шетајући се, нека не преза.{S} Враћам му слободу, то могу; не могу бео образ.{S} Сам га је на |
| е; брада му се узе трести, много: кишом му грунуше сузе...</p> <p>— Што ти би, мула?! пита паша |
| ом капијом неколико Арнаутина.{S} Један му од њих, најстарији, узе нешто живо казивати, а он ис |
| дадије је остављале, а мула никако, жао му било; или је није остављао, што му је њу његова кћи, |
| оној...{S} И јенђе... дошле!...{S} Ево му мајке...{S} Аман!...{S} Како су се Арнаутке обукле, |
| е оно ударио рогом јарац вука, опростио му вук, али нису вучићи.</p> </div> <pb n="134" /> <div |
| паша седе, а и мула, према паши, и ако му овај не рече да седне.{S} Паша ћути, мери мулу; мула |
| уминих.{S} Млад, он није веровао, и ако му је верни Мифтар причао, да човеку може бити и на зем |
| ње, боје се.</p> <p>Паша га досад, како му се чини, никад није чуо у својој махали; а сад, има |
| амбера!{S} Јараби, како трпиш?!{S} Како му не пустиш у зиму врео камен на главу, да му размрска |
| о стар сам!</p> <p>— Ваш сам...{S} Како му је бела брада: има деведесет.</p> <pb n="45" /> <p>— |
| најпосле сан не савлада.</p> <p>— Нико му се није хтео ни смео светити; сви остављали на Алаха |
| утра донело!</p> <pb n="80" /> <p>Тешко му је било што их је то снашло, и врло му жао било.{S} |
| купљу.{S} Од клада крај друма привиђало му се тело Исмаилово; од ветрова ујања причуло му се, ч |
| му је било што их је то снашло, и врло му жао било.{S} Кад му мајка казала код кога је Фати-су |
| ело Исмаилово; од ветрова ујања причуло му се, час-по, јечање његова сина.{S} Застајкивао, ослу |
| {S} Она му није више о сну говорила, но му исказивала љубав погледима, осмесима — душом; он, гл |
| себи равне, арслане“.{S} Његов фис, то му је његова породица; пази га као отац.{S} Па чак у ку |
| жао му било; или је није остављао, што му је њу његова кћи, полазећи, оставила <pb n="92" /> у |
| } А за каљаво чело и катрањав образ што му могу ја?!{S} Сву Топлицу и Ветерницу да исцрпем, па |
| ветио мули, и што му набедио оца, и што му украо невесту, што се венчао с њом.{S} Али како да с |
| а прагу, како би се осветио мули, и што му набедио оца, и што му украо невесту, што се венчао с |
| никога не може снаћи друго, до оно што му је писано прстом Алаховим по челу, кад је на свет до |
| ми, те се много меко срце расплака, јер му се учини да су то уздаси мртве мајке Исмаилове.</p> |
| сипа пиринач по гробу својега сина, јер му на гроб не иде више никако...</p> </div> <pb n="95" |
| о гробу свога сина ни зрно пиринџа, јер му не отиде на гроб; од тада оне две Арнаутке, дадије м |
| ом...</p> <p>И најзад, дахну душом, јер му јавише да је мир! нема Арнаута по друмовима, ни у Пр |
| шер-авлији залаје грдно велики пас, јер му се час по учини бахат од човека; звечи синџир: ево п |
| а, ни из авлије загара, него чедо, кћер му украдоше.{S} Вај, чуда!{S} Вај, вај, вај!“ Све о хаф |
| ство!“ Мисли паша, гласно мисли, а глас му дрхти, и чисто је промењен, сам га не познаје, чини |
| И кажи селам Шемси-паши, џелату: данас му је прилепила блато на чело и ударила катран на лице |
| пре свадбе.{S} Не сачека свадбу; данас му је било виђење.{S} Овде им је први састанак, а где ћ |
| де).{S} Једну <pb n="50" /> отера; шест му умреше (најмлађа, којом се бејаше пре три године оже |
| познаје од кад зна за себе, а први пут му се сад учини да не личи на човека, но на вука, или м |
| га прадеда... <pb n="87" /> И на образу му је блато...{S} Чист ће му образ бити, кад Фати-султа |
| црвене кадиве извезен златом; и сијају му се златом везени од црвене чохе тозлуци.{S} Ти његов |
| ја не изиђе очајан, но махнит, из очију му лете варнице...: освета...</p> <p>— Ама шта ће Шемси |
| меја се мула из свега гласа, а из очију му живи пламен сукну. „За крв ич не знам!{S} Ха-ха-ха!< |
| нутак.{S} С виком Мана Кукувије причују му се и мулине речи: ти си мени крви дужан.</p> </div> |
| рице узвикнуле е су му очи зумбул, е су му уста ђул; видела да су се удариле у груди кад је за |
| је да су њене другарице узвикнуле е су му очи зумбул, е су му уста ђул; видела да су се ударил |
| кафтан циметове боје мокар.{S} Мутне су му и подбуле очи; подбуо у лицу; обрве беле, дугачке, н |
| говој женидби, па се уплаши, коју ли су му изабрали.{S} Он воли Фати-султан-хануму, а срамота г |
| рови, пренеше у Арабистан, где, како су му причали, за недељу дана роде и узру лимуни и портока |
| о се закрвавише мулине очи!{S} Грдно су му страшни погледи.{S} Ћуте, гледају се, мере се, и нај |
| удате овде, до куће Ахмед-хафузове: ту му приђе сестрин сеиз, ухвати под њим ата, да га причув |
| у венац од врбе, и око паса врба; и ату му грива врбом накићена...{S} Сав град будан, одавно; и |
| зову Шемси-паша „Дангалија“.{S} Што ћу му ја.{S} Сам је зарадио то презиме, стекао дангу (ожиљ |
| ке обукле, аман!... аман!..{S} Пољубићу му мајци и ногу и скут и руку...{S} Јенђе из Топлице до |
| , муца паша тобоже изненађено, а у лицу му не бејаше ни капи крви, и целим телом задрхта.{S} И |
| одио мула.{S} На глави му камен, у срцу му лед, ако се зове Шемси, није шемси (сунце) да га ото |
| ога Алах не погледа један трен, на душу му пада грех тежи од најтеже стене.</p> <p>— Исмаил!... |
| плицу, оцу и мајци, старој...{S} И отац му стар; има осамдесет, веле, ако је крепак, ако из пуш |
| Млад, леп, гонџе-лале, и од соја; стриц му је био велики везир, ујак садразам, оба деда паше, р |
| је осетио да не носи на плећима весела муду, ни љута, него брижна, смућена, тужна...{S} Ат је |
| е човек, то је истина, ама није муж...; муж је само по имену, ааа?“ И загледа се стара у кћерин |
| S} Толико знала.{S} Мање него други.{S} Муж јој није причао ни нешто што је, по мњењу Турака, ж |
| } Мула је човек, то је истина, ама није муж...; муж је само по имену, ааа?“ И загледа се стара |
| еден дан, сат, увек у страху, да јој се муж не опије, да не виче, да не нападне кога.) Потамнел |
| ној жељи; и никад од тада не виде муле, мужа свога, ни јој он дође, нити га она позва; не помен |
| ба венчања...{S} Жена не може имати два мужа, по закону; не може да..!{S} Кад је питају за кога |
| ао ат без узде и улара, (жена која нема мужа) а чини севап, спремајући и удајући сироте девојке |
| с мужем, те га остави.{S} Млада, а без мужа беше пет година: заинатио се онај, па не удара печ |
| ако јој погибе брат, напустила и кућу и мужа); остаде она с мулом и дадијама мулине кћери и син |
| ци сестра Исмаилова; напустила и кућу и мужа, па се из очеве куле не миче.</p> <p>И не зна; ник |
| им ваља ићи, плакаће им деца, остаће им мужеви без вечере, па ће бити грђене.</p> <p>Једне су д |
| ојке?...{S} Она беше удата, а не живи с мужем, те га остави.{S} Млада, а без мужа беше пет годи |
| , што им је хтео украсти са ливаде козу музару, коју је она врло волела.</p> <p>Милује Фати по |
| Благо мени!...{S} Навијате сат увек кад мујезин чита вечерњи езан..., навите га сад пред зору, |
| авлији по троскот-трави, ослушкују глас мујезина с вита минара, позивање на молитву; једна стар |
| а: од петлова кукурекања учинило јој се мујезиново <hi>Алах-екбер</hi>.{S} У дишер-авлији залај |
| овови провирују кроз зелене вотњаке.{S} Мукање гојних крава и волова, блејање оваца, лавеж паса |
| ну песму.{S} Умукло је блејање оваца, и мукање гојних крава и волова; а над високом кулом старц |
| опустела Југ-Богданова кула, гледајући, муком, чуда бесних освајача царевине српске.{S} Пре срп |
| орила, отежали јој очни капци, она их с муком отвара, и сања, али не више будна, него као у бун |
| — Да пошаљемо у град Суљу, ја Саида, а, мула?</p> <p>— Још мало...{S} Млад, и луд, па се задоцн |
| ич не знам!{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Вала, мула, кажи...{S} Крв...{S} Какву крв? муца опет паша.</ |
| ?</p> <p>— Беса, пашо!</p> <p>— Ејвала, мула, пријатељу!{S} Што Шкодра роди и јунак је и паметн |
| лову...</p> <p>Дођоше наспрам Прокупља, мула оборене главе, замишљен, његова кћи тужна, Арнаути |
| е нека више страха нема.</p> <p>— Беса, мула?</p> <p>— Беса, пашо!</p> <p>— Ејвала, мула, прија |
| {S} Финоћа, то је Шемси-паша; простота, мула-Ха...</p> <p>— Ђувенде!{S} Ђувенде!{S} Ђувендеее!{ |
| сарај ћу ја...</p> <p>И кад већил оде, мула позва Арнауте.{S} Сутрадан су Арнаути опколили кул |
| лост; немој још и жалост...{S} И после, мула, ти си се светио како се Арнаути не свете.{S} Камо |
| дговара.{S} Гледа га.</p> <p>— И после, мула, Шемси-паша се заклиње у Алахову љубав да није џел |
| и таман да пљесне длановима за сејмене, мула узвикну!</p> <p>— Јазук!{S} Јазук!{S} Човек!{S} Па |
| ри.{S} И узму га пити змије присојкиње, мула-Халимове речи:{S} Ти си мени крви дужан. „За крв и |
| тих мулиних речи сети, и мисли: „Јесте, мула, блато ми до појаса, до гуше: како ћу каљав кроз г |
| аша се помаче, и изусти:</p> <p>— Беше, мула, ама...{S} Од Алахова Писма не може се да...</p> < |
| му грунуше сузе...</p> <p>— Што ти би, мула?! пита паша зачуђено, видев га овако промењена, не |
| нека Алах да да ми је за вајду.{S} Ти, мула, пријатељу, чуо сам, хоћеш још да се светиш Шемси- |
| , за голем голему, за мали малу.{S} Ти, мула, пријатељу, хоћеш две!{S} Немој!{S} Срамоту си за |
| није џелат, заклиње се.{S} Сина су ти, мула, убиле харамије; он хоће...</p> <p>— Алла’!{S} Ху! |
| S} За крв... не знам..., ич ја не знам, мула, муца паша тобоже изненађено, а у лицу му не бејаш |
| си мени крви дужан. „За крв ич не знам, мула, вала! и похита на чардак.{S} Коју год слушкињу ср |
| стиш...</p> <p>— Остави мене да зборим, мула, гост сам ти...{S} Тако!{S} Пуши и слушај.{S} Он н |
| ретио вуку овцом; плашио мечку решетом, мула-Халима и Арнауте падишахом и законом!{S} Ха! ха! х |
| мче арнаутско.{S} А кад је већил пошао, мула га испратио до преко прага!{S} Шта су се разговара |
| да виде несуђену кадуну Исмаил-бегову, мула-Халимовицу, Стамболку, рођаку цара царева.{S} Јер |
| одаји, нико не зна; а кад се растајаху, мула рече ово:</p> <p>— Јок!{S} Нека не долазе паше у Т |
| загледа у пашу.</p> <p>— Што ме гледаш, мула?{S} Не зборим ли добро?</p> <p>Он ништа не одговар |
| ти кажем аманет и селам.{S} А ти знаш, мула, мој пријатељу, да за непродат аманет на овом свет |
| м?</p> <p>Мула ћути.</p> <p>— Ти ћутиш, мула, ја ћу да зборим.{S} Селам ти од Шемси-паше: хиљад |
| лим телом задрхта.{S} И опет се помаче; мула се примаче.</p> <pb n="54" /> <p>— Ха-ха-ха! насме |
| и се разиђоше, сваки отиде својој кући; мула се попе на кулу, оборене главе, и погурен: чисто ч |
| вориће весело...{S} Мој Бал-беј булбул; мула вук... медвед...“</p> <p>Хоће да заплаши мулу пади |
| рече да седне.{S} Паша ћути, мери мулу; мула ћути, мери пашу...{S} Грдно се закрвавише мулине о |
| ава ће друго, може бити. <pb n="103" /> Мула-Халим ти је <hi>венчање</hi>, истина; ама <hi>то</ |
| да Џафер-беј стане поред <pb n="105" /> мула-Халима, да их видиш напоредо...{S} Мула је човек, |
| уштена, и, најпосле, шта <hi>мисли</hi> мула-Халим, то јест, да му је сина он убио, срце јој за |
| !{S} Лела’!{S} Ху!...</p> <p>— Мула!{S} Мула!{S} Ниси дервиш...</p> <p>— Нисам дервиш, али ћу д |
| све у двоје, али од уста до уста...{S} Мула дође у Прокупље, сјаха пред сарај, нема заптија.{S |
| мула-Халима, да их видиш напоредо...{S} Мула је човек, то је истина, ама није муж...; муж је са |
| ти је воља да чујеш одмах, ја ћу...{S} Мула не доврши, него метну руку на јатаган, па устаде.< |
| ше пошао у Ниш с топличким јабукама.{S} Мула је Арнаутин, али да се обазре и виде шта учинише о |
| о Бајраму.{S} Допратише га сејмени.{S} Мула га примио на куди.{S} Сами су седели, сами се разг |
| и сјахиваху с коња пред коњушницом.{S} Мула и Арнаутке сјахали су пред главном капијом и отишл |
| вриска; одјекнуше брда и Јастребац.{S} Мула га нежно омилова, попљескав га по танку а дугачку |
| а’!{S} Ху!{S} Лела’!{S} Ху!...</p> <p>— Мула!{S} Мула!{S} Ниси дервиш...</p> <p>— Нисам дервиш, |
| е?!{S} Харамије сина мојега...</p> <p>— Мула!{S} Полако, пријатељу!{S} Не треси се!{S} Да плаче |
| у на разговор, и на договор...</p> <p>— Мула, стари друже, пријатељу, рече скадарски паша (пошт |
| помаче и чисто понизно изусти:</p> <p>— Мула-Халим, је ли истина да си ми ти <hi>однео</hi> сна |
| ри и сина.{S} Па дадије је остављале, а мула никако, жао му било; или је није остављао, што му |
| било.</p> <p>Она још лежи у незнани, а мула тражи пуномоћнике, сведоке, имама.{S} И чим дође м |
| днесе пријатељеву сину од муле селам, а мула у Топлицу, да каже Арнаутима е се са Шемси-пашом и |
| је стари Арнаутин и псује Шемси-пашу, а мула јаше напред оборене главе.</p> <p>Мула смућен, Арн |
| чешће чује сух кашаљ, из груди...{S} А мула све смућенији, и као да се све више нешто стиди, с |
| оже пушка и сабља, ту ће лепа реч.{S} А мула долази у сарај кад се год позове.{S} Зваће и свога |
| {S} Какву крв? муца опет паша.</p> <p>А мула:</p> <p>— Е, пашо!{S} Да сам жена, ја бих ти казао |
| ошчате песнице према Прокупљу.</p> <p>А мула-Халим?{S} Јуче тако срећан, а данас и без кадуне и |
| му <pb n="124" /> све каза...; посла га мула-Халиму на разговор, и на договор...</p> <p>— Мула, |
| аутина, јединца сина, и мезимца старога мула-Халима, Шкодралије, поглавара племена <hi>Војњака< |
| то глуху шаптати и слепу намигивати, да мула немаде и на уму и на срцу онај увели пупољак у њег |
| о мисли Шемси-паша; јер тврдо верује да мула пристаде на разговор и договор, и на све друго, с |
| е пуни му чибук, не пали му га; од тада мула није љут и тужан, него смућен, и као да се нешто с |
| са својима код куће, Арнаути око конака мула-Халимова, очекују господара с ханумом и пратњом... |
| рекле би: преварила си се, стара: нема мула ни шездесет ни педесет; рекле бисмо да је од дваде |
| о младић.{S} Право каже она стара: нема мула више од шездесет, шездесет три; а да су га хануме |
| њена, необична.</p> <p>Аллааа! простења мула, а не диже руку с груди.</p> <p>— Да те не пробада |
| где хануме, где чак и Арнаутке из фиса мула-Халимова, што живе у Прокупљу, а познавале су Фати |
| је била пре моја снаха него твоја? пита мула, својом крупном гласином, гледајући пашу закрвавље |
| улу падишахом, решио се; не сећа се шта мула рече, да има у години макар један дан, кад се Арна |
| ва и волова; а над високом кулом старца мула-Халима између расејаних ниских кућа арнаутских, и |
| Халимову.</p> <p>— Поздравио Шемси-паша мула-Халима, да му дође у прокупачки сарај, говори под |
| по Топлици.{S} Слушају Арнаути, и слуша мула, чека...{S} Дође петак, Шемси-паша, са својим харе |
| ст, да ће пред падишаха с тужбом против мула-Халима.“ Само мало паша дахну, па опет терет... „Х |
| језди у Топлицу да исприча мули.{S} Кад мула чу, ништа не рече, само закрвави очима, стисну пес |
| ећемо!{S} Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар нашега муле кадуна на испит?</p |
| </p> <p>— Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар да правимо вољу Шемси-паши?</p> |
| рење, други не одобравају.{S} Али и сад мула сиђе с куле, па кроз разјарену руљу, све од једног |
| ће глава да плати.{S} А?{S} Говори сад мула?</p> <p>Мула сад опет ћути.{S} Гледа скадарског па |
| е. „Жени ли се отац ћерком?“</p> <p>Сад мула, кад чу пашино поздравље, посла телала да му сазов |
| ој одаји, и припалише им се чибуци, све мула-Халимови; а овамо, код Фати-султан, Лесковчанка, б |
| и за живом Фати-султан.</p> <p>— Украде мула-Халим Фати-султан.</p> <p>— Украде арнаутски мула |
| д капци на прозорима, јер се чуло е иде мула с Арнаутима.{S} Чује се топот и вриска атова, из д |
| чни ми виде, пашу Шкодралију: да он иде мула-Халиму.{S} Он може да...{S} И узе му нешто шаптати |
| па Фати-султан.{S} А кад из одаје изиђе мула, као џин, дугачке беле браде, Исмаил оде мајци, по |
| ша с арнаутским мутом.</p> <p>Кад стиже мула-Халим пред сарај, притрчаше пашини сеизи те ухвати |
| сти, а уздржава се, крије радост, да је мула не опази, да се не покаје.{S} А како да се не раду |
| , говоре; сви стари узеше говорити е је мула дао бесу, па би му они залепили блато на образ...{ |
| наутима на крај изићи?</p> <p>— Убио је мула-Халиму сина, па сад нека испашта.</p> <pb n="46" / |
| ви ниских кућа арнаутских и високе куле мула-Халимове, а прошарани су јатима врана, што с маха |
| речи, само место Џавер-бејова имена име мула-Халимово.</p> <p>Мурад-беј јој тражи пуномоћје за |
| {S} И још једанпут га срам било! загрме мула, пустив груди.{S} Шта су конаци, шта су чифлуци, ш |
| угу олово, ела!{S} Ха-ха-ха! засмеја се мула, па настави: „Ово није, пашо, раја, ово су Арнаути |
| кавица...{S} Ха-ха-ха-ха-ха! засмеја се мула још једном, много, и премери пашу још једним погле |
| <pb n="54" /> <p>— Ха-ха-ха! насмеја се мула из свега гласа, а из очију му живи пламен сукну. „ |
| — Шта?!{S} Шта? ! ...</p> <p>— Дигао се мула-Халим, цео фис...{S} Буна, пашо азретлери!...</p> |
| је то красна девојка, и лепа, па смо се мула и ја разговорили и договорили“...{S} Он је ижљубио |
| у; а ти си мени, пашо, крви дужан, рече мула, не слушајући шта паша говори.</p> <p>— Какву крв? |
| камења челенку!</p> <p>— Па га претече мула.</p> <p>— Претече.{S} Кад би се Шемси ородио с пун |
| шијом.{S} Кад зађоше у српску махалу, и мула бејаше далеко, отвори се једна трошна капија искрп |
| д вечерње, па никако да га дочека.{S} И мула-Халим не спава.</p> <pb n="21" /> <p>— Да пошаљемо |
| сарај, увек се обуку, наките коње.{S} И мула се онако обукао, и узјахао својега вранца, пастуша |
| ="53" /> дошао.{S} Затим паша седе, а и мула, према паши, и ако му овај не рече да седне.{S} Па |
| је до овога часа била и Џафер-бејова и мула-Халимова, а од овога часа ниједнога.{S} Оба су јој |
| Нене ми се није бојала никога до Бога и мула-Халима, а ево два три дана како се боји некаквога |
| глас доноси ат сина њезина...</p> <p>И мула је протумачио вриску ата како ју је ваљало протума |
| унџа.{S} Нестрпљиви.{S} А кад се појави мула на ату, узвикнуше „машала“!{S} Мало, па се отвори |
| шареном јастуку, напуњеном сламом, седи мула-Халимовица: обухватила рукама колена, метнула брад |
| Фати-султан.</p> <p>— Украде арнаутски мула турскога хафуза кћер!</p> <p>— Рођаку цара дарова! |
| C15"> <head>XV</head> <p>У трошној кули мула-Халимовој, у великој, али ниској одаји наложена је |
| и женско, и старо и младо, подигло кули мула-Халимовој; па људи остају око куле, а жене се пењу |
| ји, или звекир: „То је улак... дошао ми мула у прокупачки сарај на договор.“ Данас, сутра, прек |
| метнеш ухо на срце...{S} Да ти не прети мула?{S} Да те не учи његова кћи?{S} Ааа“ Кад не доби о |
| лан с арсланом бије!...{S} Али тај исти мула признао је и да је хајдук, да ми је украо снаху.{S |
| ина нема сведока: за моју снаху сведочи мула.{S} Ја ћу против муле тужбу, падишаху...{S} Тужбу |
| ни сеизи те ухватише под њим ата: скочи мула као младић.{S} Право каже она стара: нема мула виш |
| з, с великом коњушницом.{S} То је конак мула-Халимов, у коме, одавно, осим послуге готово више |
| ћен, Арнаути гори него пре, љути што им мула иде Шемси-паши, крвнику, псују, прете и ударају ко |
| а-ха-ха! одговара с прозора куле главом мула, и насмеја се грохотом, а његове се слуге уплашено |
| орише, и не види где му се ближи главом мула.</p> <p>Мулино место није на тахту, али он се попе |
| ушише по трп чибука), крупан човек, као мула, мулиних година, у ћурку расеченом позади од пета |
| му сузе на очи.{S} Поче се клатити као мула, оставив чибук; и говори:</p> <p>— А, пријатељу, ј |
| и метнуо на главу камен.</p> <p>Погодио мула.{S} На глави му камен, у срцу му лед, ако се зове |
| SRP19070_C16"> <head>XVI</head> <p>Како мула каза Фати-султан е ће на испит, од тада је весела, |
| рамота је чак и од слушкиња.{S} Јер што мула узе, не врати.{S} А и како да врати кад је ту венч |
| чињено од обести, већ из освете.{S} Јер мула је дао бесу сам себи да ће паши срамоту за жалост. |
| си прво била с њим венчана.{S} После с мула-Халимом, то јест ако...</p> <p>Имам ућута, помаче |
| је остави...{S} Кад ништа нису имали с мула-Халимом, плашила је његовим именом сина, кад је би |
| мовим сином; после, венчала му се кћи с мула-Халимовим сином; после, убили му зета; после, удај |
| сле, опет тако; после, воли му се кћи с мула-Халимовим сином; после, венчала му се кћи с мула-Х |
| ђаку цара царева, кћер Ахмед-хафузову с мула-Халимом, поглаваром фиса Војњаци?</p> <p>— Буди!</ |
| у Топлицу, под Јастребац, да му доведу мула-Халима, то јест, да му кажу, е га је поздравио Шем |
| S} И већ до подне опколише сејмени кулу мула-Халимову.</p> <p>— Поздравио Шемси-паша мула-Халим |
| паучином икона Светога Николе на тавану мула-Халимове куле; ваљда се потресе сам светитељ с нес |
| ака и даје ти...</p> <p>— Аллааа! викну мула колико може, и отури чибук од себе далеко; жар се |
| у?</p> <p>— Ко је <hi>море</hi>?! цикну мула као гуја љута, а рука му паде на јабуку мале пушке |
| изгинули Турци, ђаури...{S} Дигао буну мула-Халим...{S} На власт хоће...{S} Дигао се цео фис < |
| } То се само тако пронело...{S} Позваћу мула-Халима, и ако није човек, већ вук, гладан вук, па |
| ead>IX</head> <p>Ко уби мулина сина, чу мула.{S} Ко украде пашину снаху, разабра паша.{S} Јер у |
| уснама, са шећером на језику...</p> <p>Мула пристаде да се Фати-султан доведе у Прокупље, у ње |
| S} Слушаћу те од сад па до века.</p> <p>Мула непрестано држи груди, клати се и поче причу полак |
| мула јаше напред оборене главе.</p> <p>Мула смућен, Арнаути гори него пре, љути што им мула ид |
| пристанем да се и њена реч чује.</p> <p>Мула се договори с пашама, па се врати у Топлицу, каза |
| хајде се са Шемси-пашом измири.</p> <p>Мула извуче ћилибар на чибуку из уста, па се загледа у |
| ељ</hi>“.{S} То рече па издахну.</p> <p>Мула ућута, а још се клати и држи груди, још гледа у ис |
| аше је с мулом с мирном савешћу.</p> <p>Мула рече паши, е има у години дана макар један дан кад |
| плати.{S} А?{S} Говори сад мула?</p> <p>Мула сад опет ћути.{S} Гледа скадарског пашу.</p> <pb n |
| олико остарео да ништа не видим?</p> <p>Мула ћути.</p> <p>— Ти ћутиш, мула, ја ћу да зборим.{S} |
| ...</p> <p>Тако првих недеља: а после: „мула ме позвао на мегдан, па се покајао, јер вели да се |
| ане, не знајући у коме је кадуна њихова муле.{S} Сад чаршија није прошарана, сва је затворена; |
| традан су Арнаути опколили кулу својега муле, рано, спремни за пут, на коњма, у празничном руху |
| дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар нашега муле кадуна на испит?</p> <p>— Не дамо!</p> <p>— Да дам |
| оју снаху сведочи мула.{S} Ја ћу против муле тужбу, падишаху...{S} Тужбу ћу ја, <pb n="83" /> а |
| си-паши, џелату: хоће да има чедо... од муле...{S} Фати-султан.{S} И кажи селам Шемси-паши, џел |
| о ми украде кћер?{S} И не потражи је од муле, — не смеде, да не ражљути мулу.{S} Бекрија, <pb n |
| в, може бити? или некуд даље, далеко од муле? или у Лесковац?...{S} К Лесковцу се окреће, душом |
| Лесковац, да однесе пријатељеву сину од муле селам, а мула у Топлицу, да каже Арнаутима е се са |
| да је испитају, ту да каже хоће ли код муле, или да дође његову Бал-беју.{S} За Бал-беја ће; р |
| по њеној жељи; и никад од тада не виде муле, мужа свога, ни јој он дође, нити га она позва; не |
| } Јок!{S} Јок!</p> <p>— Да идемо заради муле; ама ако она каже да ће за пашина сина, на комаде |
| зу као кумрија светила.{S} Да није било муле, одвели би је у харем пашин, обљубио би јој лице п |
| оглавара.</p> <p>— Аман, ћути!</p> <p>— Мули <hi>жалост</hi>, паши <hi>срамота</hi>: хајде метн |
| узовом, па одјезди у Топлицу да исприча мули.{S} Кад мула чу, ништа не рече, само закрвави очим |
| каше.</p> <p>Хафуз-Ахмед оде, а не рече мули:{S} Зашто ми украде кћер?{S} И не потражи је од му |
| е венчао с њом.{S} Али како да се свети мули он, што плаши робиње мишем, а и сам га се готово б |
| шем се паши не држе коњи, као Војњачком мули жене.{S} Од седам жена имао само петоро деце.{S} С |
| > <head>X</head> <p>И тако, Фати-султан мули је кадуна.</p> <p>Кад размота дугачак појас којим |
| C14"> <head>XIV</head> <p>Јуче је дошао мули пашин већил, по у годинама човек, обучен као о Бај |
| ко, седећи на прагу, како би се осветио мули, и што му набедио оца, и што му украо невесту, што |
| се паши узе трести брада, као мало час мули, и ударише му сузе на очи.{S} Поче се клатити као |
| у?</p> <p>— Јок Шемси-паши, него нашему мули.</p> <p>— Мулу туга обрвала, па не зна шта збори.< |
| је хајдук, да ми је украо снаху.{S} За мулима сина нема сведока: за моју снаху сведочи мула.{S |
| , кузум...</p> <p>— Ђувенде! прекиде је мулима кћи и лупи је песницом у врат; а сирота Фати зад |
| <p>Затутњише сарајске степенице и зарза мулин ат, прими господара и полете, вриштећи.{S} За њим |
| и уместо Шемси-паша „Дангалија“, примив мулин селам, да пусти сина по граду <hi>сербез</hi>, он |
| ди мулу; од сунчева зрака причини му се мулин јатаган; од жубора шадрвана шапат љутих Арнаута.{ |
| једно за друго; и остаде паша као гост мулин три дана и три ноћи: једоше печене кокошке, баниц |
| и нешто, дуго.{S} У собу је ушао трипут мулин кавеџија, један стари Арнаутин, и ушао је трипут |
| ова сина.</p> <p>А кад се Садије-ханум, мулина кћи, врати, затече је страшну, жуту као лимун, с |
| пав ћилим, или на шиљте, обучена легне; мулина кћи чучне крај ње, метне јој руку на чело, ухват |
| p>Граја се не стишава, ни дивљи узвици; мулина кћи улази у одају где је Фати-султан, излази из |
| па дође к себи, још блеђа, још жућа.{S} Мулина је кћи љуби и милује: а Лесковчанка, притискујућ |
| ово нечујно, и тресе се више но икад, а мулина кћи задрхта целим телом, не пустивши гласа.{S} Д |
| зише, па Лесковчанка се тајно радује, а мулина кћи дршће...</p> <p>Око конака свет, иглу да пус |
| и смеши се.{S} Да је ово смешење видела мулина кћи, не би знала да ли је у Фатину срцу туга или |
| та.{S} Ми овде хиљаду гроша како за крв мулина сина, тако за крв последњега сиромаха.{S} Није л |
| а...</p> <p>— Ама шта ће Шемси-паши крв мулина сина?</p> <p>— Стамболка је рођака цару царева.{ |
| господаровој кадуни.</p> <p>А од ње се мулина кћи не миче.{S} Црмпураста, млада, крупна, руку |
| S} За тахтариванима, одмах, појавише се мулина кћи и оне две дадије, све три на коњма, с белим |
| .{S} Сад лежи обезнањена; над њом плаче мулина кћи, а кропе је некаквом водом две старе Арнаутк |
| и дању и ноћу говори.{S} Њена мајка, и мулина кћи, које се од њене постеље не мичу, и робиње н |
| SRP19070_C9"> <head>IX</head> <p>Ко уби мулина сина, чу мула.{S} Ко украде пашину снаху, разабр |
| -султан, звездо: дође време, говори јој мулина кћи и хвата је под мишку да је дигне.</p> <p>— Х |
| Колико се била препала, од Прокупља до мулина села десет пута је снашле и пустиле детиње.{S} С |
| тахт, Шемси <pb n="98" /> га посади до мулина деснога колена, а сам седе према њима.{S} Ту су |
| си чула да је...{S} Алах зна ко је убио мулина сина.{S} Душмани обедили пашу...{S} Паша, богат, |
| Склопи очи, да ово не гледа, а оно ето мулина сина, на ату; млад, леп, исти његов Бал-беј; про |
| ем више не говори, до о грозном убиству мулина сина, о несрећној љубави двоје младих.{S} Сваки |
| трипут, уплашено, узвикну аман.</p> <p>Мулина кћи ражљућена лавица; Лесковчанка смела, дрска; |
| и мужа); остаде она с мулом и дадијама мулине кћери и сина.{S} Па дадије је остављале, а мула |
| гроб; од тада оне две Арнаутке, дадије мулине кћери и сина, нешто се крадом погледају, и шапћу |
| каквом водом две старе Арнаутке, дадије мулине кћери и сина; трећа јој лила олово, па јој сипа |
| ти, мери пашу...{S} Грдно се закрвавише мулине очи!{S} Грдно су му страшни погледи.{S} Ћуте, гл |
| } С виком Мана Кукувије причују му се и мулине речи: ти си мени крви дужан.</p> </div> <pb n="9 |
| писнуше зурне... то поздрављају долазак мулине кадуне Арнаути грађани.{S} И Арнаути из пратње Ф |
| баште, одакле кроз прозор види капиџик мулине кћери, и крај њега место, свој хаџилук...{S} Сад |
| ало к себи, Арнаутке је покрише фереџом мулине кћери, метнуше јој на лице бели јашмак, па изиђо |
| је у глави већ у срцу.</p> <p>— Не дамо мулине кадуне.</p> <p>— Јок!{S} Јок!{S} Јок!</p> <p>— Д |
| послао Шемси-паша, бојећи се преваре с мулине стране, да му не подметне на испит коју другу ум |
| снуше зурне.</p> <p>И ови у предсобљу с мулине стране весели су; и таман да носе свом господару |
| ршава као човек.</p> <p>У ливади, близу мулине куле, под великим бором једним, што шушти, и као |
| ани; међу њима су пуномоћници и сведоци мулини, Шемси-пашина сина и Фати-султан-ханумини, и има |
| по трп чибука), крупан човек, као мула, мулиних година, у ћурку расеченом позади од пета др стр |
| ао жмурећи и запао у блато.“ Сад се тих мулиних речи сети, и мисли: „Јесте, мула, блато ми до п |
| тке, из свих села, чувши да им је болна мулиница, почеше долазити на коњма, с раширеним белим ч |
| Одустају од пута, али се заклињу да ће мулиницу на комаде, ако рече да ће за Шемси-пашина сина |
| иди где му се ближи главом мула.</p> <p>Мулино место није на тахту, али он се попе и загрме:</p |
| на јави сањао!...{S} И робињама мило, и мулиној кћери, што су је тако лепо обукле, накитиле; је |
| аставише:</p> <p>— Сад је Фати-султан у мулиној кули.{S} Звао је њена оца јуче, да је види, и д |
| Ат је осетио, Арнаути опазили да нема у мулину оку пламена што буктијаше кад је ишао Шемси-паши |
| напустила и кућу и мужа); остаде она с мулом и дадијама мулине кћери и сина.{S} Па дадије је о |
| шина конака после њена другог венчања с мулом.{S} А у одаји, где сад лежи, према постељи, чивил |
| оже да понови венчање с пашићем, може с мулом, јер је и један и други преко својих пуномоћника |
| је од ње, па изиђоше...{S} Венчаше је с мулом с мирном савешћу.</p> <p>Мула рече паши, е има у |
| ад-беј јој тражи пуномоћје за венчање с мулом.</p> <p>Ништа.</p> <p>Оба пуномоћника згледаше се |
| човека; разговараће се, договориће се с мулом да доведе Фати-султан у Прокупље, у свој конак, п |
| јатељу, рече скадарски паша (пошто се с мулом изгрли, упита за јуначко здравље, и испушише по т |
| , тешко болује.</p> <p>Кад је венчаше с мулом понова, однесоше је мајци, по њеној жељи; и никад |
| .{S} Суља, иначе врло јуначан, устукну; мулу познаје од кад зна за себе, а први пут му се сад у |
| Шемси-паши, него нашему мули.</p> <p>— Мулу туга обрвала, па не зна шта збори.</p> <p>— Зна.{S |
| ше и Турци и Срби, кад видеше ражљућена мулу.{S} Арнаути узвикиваху, с времена на време:{S} Алд |
| му мед, на језику шећер; лепим ће боље мулу него најмирнијега човека; разговараће се, договори |
| руху, оружани до зуба.{S} Кад год прате мулу у сарај, увек се обуку, наките коње.{S} И мула се |
| ти, а оно горе: у јаблановој сенци види мулу; од сунчева зрака причини му се мулин јатаган; од |
| n="51" /> жеженим златом.{S} Кад опази мулу ат зарза, трза се од сеиза, и одмах се зачу силна |
| ај не рече да седне.{S} Паша ћути, мери мулу; мула ћути, мери пашу...{S} Грдно се закрвавише му |
| с њом за дуго.</p> <p>Али од тада Фати мулу не двори, не пуни му чибук, не пали му га; од тада |
| живот и мало разгаљена узела је дворити мулу, као оца, или онако стара човека; приносила му чиб |
| и је од муле, — не смеде, да не ражљути мулу.{S} Бекрија, <pb n="61" /> луд, али хафуз, па зна: |
| ук... медвед...“</p> <p>Хоће да заплаши мулу падишахом, решио се; не сећа се шта мула рече, да |
| ророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Мурад-беј будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафе |
| моћника тражи.{S} Овде су Махмуд-беј, и Мурад-беј, њена оца комшије, па нека јој буду пуномоћни |
| -пашина сина?</p> <p>— Ево га, одговори Мурад-беј, и гурну уз врата једнога дежмекастог старца. |
| > <p>Махмуд-беј се помаче, уступи место Мурад-беју, <pb n="118" /> Турчину, у високом фесу, и ћ |
| и?</p> <p>— Буди!</p> <p>И још једанпут Мурад-беј онако пита; и трећи пут Фати одговори „буди“. |
| ни су и наказни; чекају жртву...</p> <p>Мурад-беј понови питање.</p> <p>Опет ништа.</p> <p>Трећ |
| -бејова имена име мула-Халимово.</p> <p>Мурад-беј јој тражи пуномоћје за венчање с мулом.</p> < |
| а, смишљајући, одмах, какав ће „пешкеш“ Мурат-паши, не знајући да се Арнаути сад нису умирили, |
| {S} Он посла још војске, и пред војском Мурат-пашу, старца, који је много пута стишавао побуњен |
| био је имам красне Аја-Софије; зна сав мусаф напамет, и познаје све како је у нашем танком дин |
| мам Аја-Софије, и хафуз је, зна напамет мусаф од корица до корица, па и мене учио мусафу, ја мн |
| дива, све везено златом.{S} У дну друге мусафир-одаје читава кујунџиница, зарфови од сухога зла |
| ричају буле, три године.{S} У дну једне мусафир-одаје сложени су душеци, јоргани, јастуци, све |
| ... душек по душек, јорган по јорган из мусафир-одаје у сарачану, тамо...“ не изусти „камо се у |
| и зову <hi>срма-ђумиш</hi>.{S} У трећој мусафир одаји, с улице, чивилук велики, заузео цео једа |
| девојачкој постељи; мењала место, час у мусафир-одаји, час у диван-хане, како је загрејало прол |
| ица госте прима, што се турски зову <hi>мусафир-одаје</hi>; а још лепше су намештене сад, кад о |
| саф од корица до корица, па и мене учио мусафу, ја многе суре знам онако, напамет, па за то зна |
| и се гдегод песма чује.{S} Тишина.{S} У мусломана је обичај да поштују тугу ближњега, да не пев |
| се враћа.{S} Пред вече се јаве сокацима мусломани, не ходећи као обично тихо и достојанствено, |
| рашна ли је твоја освета, Аллах! говоре мусломани, са страхом.</p> <p>Киша не престаје, а буде |
| посла.{S} А није вала ни грех, рекли би мусломани.{S} И додали би:{S} Био би грех да се оженило |
| Божје, и што нема поздрава, како верују мусломани, који није од Бога <pb n="53" /> дошао.{S} За |
| ="145" /> <p>Што хришћанима причест, то мусломанима земзем.</p> <p>Приуготовише је за смрт.</p> |
| м — гроб.{S} Фати би лакше.{S} Зна она, мусломанка, да ко жељу самртнику не испуни, четрдесет д |
| у његови...{S} И Фати је као оне, права мусломанка: верује у онај свет, бољи од овога, у живот |
| шта јој је писано.{S} Јер она је права мусломанка, па верује у судбину, у <hi>Алахово Писмо</h |
| на Фати-султан, киша непрестано пада, а мусломанке међу собом говоре да су то сузе девојака са |
| сти дан, Арнаути сахранише, по обредима мусломанске вере, жену и сина свога поглавара, жене пла |
| ај дивни град, с много душа, велики, по мусломански и Стамбол и <hi>Дер-Се’адет/</hi>, то јест |
| мокра, и кафтан циметове боје мокар.{S} Мутне су му и подбуле очи; подбуо у лицу; обрве беле, д |
| запао у блато; пошао си да ловиш рибу у мутној води, па си извукао у мрежи змију; тражио си од |
| и, него главе; турски паша с арнаутским мутом.</p> <p>Кад стиже мула-Халим пред сарај, притрчаш |
| ено пуштање.{S} Најпосле је научише две муфтије, да се уда за другога непуштена.{S} Живела с ов |
| ом речи, истим тоном.</p> <p>Тишина.{S} Муха да пролети чула би се.</p> <p>Људи опет у земљу гл |
| пушили по чибук дувана, па отворили <hi>мухабет</hi>, то јест разговор.{S} Лесковачки паша, пре |
| крв... не знам..., ич ја не знам, мула, муца паша тобоже изненађено, а у лицу му не бејаше ни к |
| , мула, кажи...{S} Крв...{S} Какву крв? муца опет паша.</p> <p>А мула:</p> <p>— Е, пашо!{S} Да |
| ане и пратњу, Арнауте; дошао им је крај муци...</p> <p>Зима.{S} Хладноћа каква скоро није.{S} Д |
| ичким домовима у госте...{S} Украј пута мучи голо дрвеће, искићено ињем; и последњи је лист ода |
| се поветарац разговара с Топлицом; где мучи опустела Југ-Богданова кула, гледајући, муком, чуд |
| рекну...</p> <p>Жали је мајка, да се не мучи мажући ивице очних капка сурмом, па тобоже се боји |
| маљског, изишао из борбе каткад велике, мучне.{S} Обукоше је, накитише је...{S} Тражила је јасм |
| ија је бивши имам Свете Софије да му је мучно наћи пара.{S} У кући свађа, сваки час; али, пуста |
| мајке Исмаилове: ако ми не освети сина мушка глава, нека га освети женска; или...{S} Никому ни |
| ут јој је поручила, да ако га не освети мушка глава, нека га освети женска...{S} И мајка, вели, |
| руке мајке Исмаилове: „Ако га не освети мушка глава, нека га освети женска“.{S} Ако не може крв |
| .{S} Јеси ли чула да се од петогодишњег мушкарца жене крију?{S} Ниси.{S} Криле су се од Бал-беј |
| раста, млада, крупна, руку и ногу као у мушкарца, науснице као у младића, у антерији скројеној |
| убоко заспао, и слуге поспале.{S} Нигде мушке главе будне!{S} А у харему је весеље; Фати-султан |
| од мајке више.{S} Пре се стидела.{S} Ни мушке тице пред њом није поменула, а камо ли човека.{S} |
| е.</p> <p>Чу се из предсобља врло слаб, мушки глас; имам говори, то јест чита неку молитву, <pb |
| ступити у осамнаесту.{S} Лице му лепо, мушко, сунцем преплануто; бркова још нема, тек га сад г |
| та.{S} Није јахач, није стрелац, али је мушко, младић, па би му тешко било у харему, да није са |
| тадоше поља, празна гумна, све се то, и мушко и женско, и старо и младо, подигло кули мула-Хали |
| се а ипак кочоперна, смелих погледа као мушко; била је са Шемси-пашиницом у јенђебулство, и вид |
| трем и одаје за послугу, под селамлуком мушку, под харемом женску.{S} Око конака врт са шадрван |
| грожђе из туршије у земљаним зделама, и мушмуле, и јабуке на гранчицама, и крушке из сламе.{S} |
| ку зору...{S} Сефа ђелд’н!{S} Сефа ђелд’н! (Добро дошао!{S} Добро дошао!)</p> <p>Тако у очи Ђур |
| на ату у ђурђевску зору...{S} Сефа ђелд’н!{S} Сефа ђелд’н! (Добро дошао!{S} Добро дошао!)</p> < |
| амоту. <pb n="55" /> Дај теразије, ела! на једну страну метни перо, на другу олово, ела!{S} Ха- |
| изиђе, пође небом ведрим, мирише, сва, на копитњак, на омиљен, на одољен, на мајкину душицу, н |
| е’адет/</hi>, то јест Врата Блаженства, на седам брегова искићеним смоквама и маслинама, лимуни |
| мана?!...{S} Голо дрво нико не погледа, на лиснато бацају очи, на родно камење.{S} Што више род |
| ареним таваном, и миндерима около зида, на високом <hi>тахту</hi>, као неком престолу, на шиљте |
| ко ниске ограде наднеле гране џанарика, на шареном ћилиму и меким шиљтетима пуно је будних, и т |
| аде, па румелијска страна, и анадолска, на Босфору, откуд се сунце рађа: и грознице и кашаљ, св |
| а не падне.{S} И Фати га двапут видела, на мазги, прошао је мимо њене кафезе, и <pb n="79" /> ч |
| етету, стискајући га на својим грудима, на грудима материним, да га те груди задрже у харему, к |
| данпут се прошара: два дућана отворена, на три ћепенци спуштени, тако целом чаршијом.{S} Кад за |
| да ово не гледа, а оно ето мулина сина, на ату; млад, леп, исти његов Бал-беј; пролази мимо про |
| ама ако она каже да ће за пашина сина, на комаде ћемо је.</p> <p>— На оволишну парчад.</p> <pb |
| сипа сребро на њено бледо чело; и сања, на ружној јави сања најлепше снове.</p> <p>Кад се виле |
| .</p> <p>...{S} И видела му душом гроб, на врху <pb n="68" /> пошумљена брега пред Јастрепцем, |
| , воли ме, јер ме мој отац, његов друг, на самрти њему у аманет оставио.{S} Кад сам млад био, ч |
| бисер на ибришим.{S} На уснама му мед, на језику шећер; лепим ће боље мулу него најмирнијега ч |
| ла би некуд далеко, ни сама не зна куд, на онај брег под Јастрепцем, увијен у бели покров, може |
| ...{S} Сан је сад...</p> <p>Заспала је, на грудима Исмаилове сестре, али опет Исмаил.{S} Отвори |
| ц на њих наљутио, па их истерао напоље, на зиму, на цичу, кад другује мачка с мишем...</p> <p>С |
| , и оде јој несуђена заова, у Прокупље, на два дана, или, како Турци кажу, на две ноћи, да обиђ |
| итве; а на њеним грудима, испод кошуље, на ибришим-врвци, хамајлије, мале, велике, од урока, од |
| ; метнуше јој кану на дланове и табане, на нокте руку и белих ножица, као невести; Исмаилова се |
| и седи, и плаче...{S} Час-по па легне, на чупав ћилим, или на шиљте, обучена легне; мулина кћи |
| аште, на амбер и зумбул-ливанту с косе, на ђул-су с недара, грла и руку...{S} Дечица се грче, п |
| ни ваздух на шебој и каранфил из баште, на амбер и зумбул-ливанту с косе, на ђул-су с недара, г |
| {S} И види чудо! груди му се расцепише, на двоје, а из ране покуља крв као из кладенца вода!... |
| предњачи.{S} На магарићима пуни џакови, на коњићима Арапи, на камили кадуна: јашмак јој све лиц |
| дању, и ноћу, у кули, и у овој ливади, на месечини, кад силно мирише копитњак и мајкина душица |
| егово дисање, и осећа његов дах, топли, на лицу, на уснама, удише га као зумбулов мирис, пије г |
| на неопранштину; прозори сад затворени, на ћерчивима хартија, ћерчива брашном облепљена да не у |
| арићима пуни џакови, на коњићима Арапи, на камили кадуна: јашмак јој све лице сакрио, а очи, пл |
| у два мора, тамо аде, тамо наши конаци, на румелијској страни, и на анадолској, од куда се сунц |
| нико не погледа, на лиснато бацају очи, на родно камење.{S} Што више рода, више каменица...{S} |
| сма разлеже се; мирише ваздух на шебој, на каранфил, на росну траву; свирачице, певачице, чочец |
| небом ведрим, мирише, сва, на копитњак, на омиљен, на одољен, на мајкину душицу, на хиљадама ле |
| е; мирише ваздух на шебој, на каранфил, на росну траву; свирачице, певачице, чочеци, једни из Л |
| иле хватају у коло а дуси блуде земљом, на месечини, сања и мање болно срце, и не оволико расту |
| ке траве, сагореле, сад заливене кишом, на чупаву ћилиму и јастуку сеном напуњену лежи Фати-сул |
| кћери, слушај...{S} А кад будеш, кузум, на испиту, пуштена си и од једнога и од другога, баба т |
| ави лека нема.{S} Испрва у постељи дан, на ногама два; после на ногама дан, у постељи два: тако |
| м, мирише, сва, на копитњак, на омиљен, на одољен, на мајкину душицу, на хиљадама лековитих тра |
| сва, на копитњак, на омиљен, на одољен, на мајкину душицу, на хиљадама лековитих трава, биље.</ |
| еда; а кога Алах не погледа један трен, на душу му пада грех тежи од најтеже стене.</p> <p>— Ис |
| о, ни јео ни пио, и који год је прошао, на њега се каменом бацио (ко великим, ко малим, како је |
| емство, госпоство, госпоство, племство, на то се паша полакомио, стога дао душу ђаволу; за то с |
| лене јој антерије, држећи главу високо, на прстима, и крећући плећима по стамболски; прошетала |
| е, мало, мало, па белој робињи на само, на ухо: „Зулфи!{S} За Божју љубав!{S} Носи шиљте тамо, |
| азије, ела! на једну страну метни перо, на другу олово, ела!{S} Ха-ха-ха! засмеја се мула, па н |
| ко јој је, наслони чело на свето место, на место где је Исмаил био, њој о љубави говорио, њено |
| ћи ће убицу, па макар ишао, овако стар, на крај света.</p> </div> <pb n="23" /> <div type="chap |
| ји, по кући, посла се има много, данас, на тужан, велики празник, дан смрти њихове чучук-хануме |
| и; ту је већ Ђурђев дан, јунак Хедрлес, на ату, с миздраком, <pb n="143" /> у златним хаљинама, |
| ли да је теши, да је подсети на к’смет, на Алахово Писмо, то јест да никога не може снаћи друго |
| улу својега муле, рано, спремни за пут, на коњма, у празничном руху, оружани до зуба.{S} Кад го |
| м; уведе га у одају, посади га на тахт, на своје место.{S} Из друге одаје изиђе нишки паша, пла |
| пље, на два дана, или, како Турци кажу, на две ноћи, да обиђе кућу (јер како јој погибе брат, н |
| ком <hi>тахту</hi>, као неком престолу, на шиљтету покривеном медвеђом кожом, седи Шемси-паша; |
| наљутио, па их истерао напоље, на зиму, на цичу, кад другује мачка с мишем...</p> <p>Спавају... |
| " /> се, израдити слику на белу платну, на свили: сликао би је, али не уме, и не сме, јер је чу |
| си-пашина конака, тога дана, пред зору, на задња врата изнесен некакав грдно дугачак џак, и одн |
| <p>— Исмаил ће у зору овамо... на ату, на коме је онда отишао, у оном срмали-џамадану... у бел |
| ушама невино изгинулих, што блуде ноћу, на месечини, жељне овога света.</p> <p>Тишина, дубока, |
| радује се; Богу се моли и дању и ноћу, на јави, и у сну шапће молитву; не испушта бројенице из |
| 0_C12"> <head>XII</head> <p>У Лесковцу, на десној обади Ветернице, диже се Шемси-пашин конак, д |
| ање, и осећа његов дах, топли, на лицу, на уснама, удише га као зумбулов мирис, пије га као ђул |
| а омиљен, на одољен, на мајкину душицу, на хиљадама лековитих трава, биље.</p> <p>И тако.{S} По |
| ара:</p> <p>— Исмаил ће у зору овамо... на ату, на коме је онда отишао, у оном срмали-џамадану. |
| ео, да не бива нешто што га узнемирује: на пример, ако пукне даска на тавану, или ископа пас ру |
| улфи, да покријем главу, дај бројенице: на хаџилук идем.</p> <p>— Чучук ханум!</p> <p>— Ту је м |
| дуге беле браде; за се је бацио кадуну: на лицу јој био пешкир, па се смакао, те су видели да ј |
| поче гушчјим пером с десна на лево...; на колену пише.{S} Испрати писмо по тројици; страх га д |
| мо да...{S} Фати-султан на испит изиђе; на испиту ће... пашће јој оба венчања...{S} Жена не мож |
| ована, искићен исцветалом врбом.{S} Не; на глави му венац од врбе, и око паса врба; и ату му гр |
| где је невеста прозори широм отворени; на тим прозорима нема кафеза, нису са улице...{S} Фати- |
| мирисану мирисом цвећа, освежену росом; на небу пуно звезда, трепте, и час-по па се покоја угас |
| ом дрвеном кафезу, према постељи, соко; на шиљтету, меком, хрт...{S} Све Исмаилово; ту је, у Пр |
| јама, одаџицима, ћошкама; прозора пуно; на прозорима нигде капка; све широм отворено.{S} Месец, |
| е Исмаил...{S} Чује ход из далека...{S} На глави му сахан из кога се лије сребро и пада кроз бо |
| ђаури...{S} Дигао буну мула-Халим...{S} На власт хоће...{S} Дигао се цео фис <pb n="84" /> њего |
| кан: човека је с невестом нестало...{S} На вриску и <pb n="35" /> вику ханума и робиње, све се |
| еном, спремљен за <hi>Мартифал</hi>.{S} На улици салебџије, <pb n="148" /> симиџије, вичу; њачу |
| нико није видео, само га она гледа.{S} На глави му у место круне сахан, из кога се лије сребро |
| на главу камен.</p> <p>Погодио мула.{S} На глави му камен, у срцу му лед, ако се зове Шемси, ни |
| х су везле, у Нишу, најбоље терзије.{S} На глави му фес с дугачком китом, а испод феса види му |
| ићи, магарићи, а камила им предњачи.{S} На магарићима пуни џакови, на коњићима Арапи, на камили |
| јком однесе се кући Ахмед-хафузовој.{S} На задњу капију улажаху стари Арнаути и сјахиваху с коњ |
| {S} Реч по реч као бисер на ибришим.{S} На уснама му мед, на језику шећер; лепим ће боље мулу н |
| еленку, он ти метнуо на главу камен.{S} На глави ти камен, у срцу ти лед: скинућеш га, ако си Б |
| ашина сина, на комаде ћемо је.</p> <p>— На оволишну парчад.</p> <pb n="100" /> <p>— Па ћемо је |
| е је Ахмед-хафузу досуђено за „сургун.“ На уживање му дато пет села у околини Ниша, и Прокупља, |
| ше капама и сарма из сахана „капаклија“ на мангалима крај огњишта, а ове то и не гледају, но се |
| та молитву, једну, две, дуге молитве; а на њеним грудима, испод кошуље, на ибришим-врвци, хамај |
| који непрестано пита, коме се радује; а на њену се лицу радост опази, неисказана радост, рашири |
| о би, обично, кроз све турске сокаке; а на сапима мазге држали су руке сејмени, обучени у празн |
| е лице; и стара подиже главу, врисну; а на ову вриску невеста се прену, подиже се, тешки јој се |
| а с мишем...</p> <p>Спавају...</p> <p>А на отвореној ћошки, где се преко ниске ограде наднеле г |
| <p>У прокупачком сарају, Шемси-паша га на ногама дочека, чак пред вратима одаје с тахтом; увед |
| е с тахтом; уведе га у одају, посади га на тахт, на своје место.{S} Из друге одаје изиђе нишки |
| ћи сину као малом детету, стискајући га на својим грудима, на грудима материним, да га те груди |
| {S} Знаш такво дрво?{S} Не остављају га на миру ни док му је род зелен, а камо ли кад узри...{S |
| ирао; што ће бити близу пошумљена брега на чијем је врху Исмаилов гроб; што ће гледати Исмаилов |
| дисање толико душа, туга, ниоткуд нада на <pb n="94" /> боље дане: све више вене лице, све се |
| Ама ко пљује у небо, томе пљувачка пада на лице.{S} Није ли?{S} Јеси ли видела месец: кад најви |
| ида Фати-султан ради; али зачегрља реза на вратима.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, звездо: дође в |
| м воћкама и чардаклијом с једнога краја на други, с јабланима око зида и с читавом честом од ја |
| ада Циганка једна, па чим прилупа халка на капији, или звекир, она одшкрине капију и тешка се: |
| дана, па чека, ослушкује.{S} Чим халка на капији, или звекир: „То је улак... дошао ми мула у п |
| Јастуци крај прозора мокри, и застирка на миндерлуку, и нико на то не мисли; нико не склања с |
| узнемирује: на пример, ако пукне даска на тавану, или ископа пас рупу крај конака, страх.{S} Д |
| , сваки час <pb n="109" /> им пада рука на јатаган или јабуку мале пушке...{S} Зубато сунце пој |
| леној.</p> <p>Лежала на миндеру, лежала на шиљтету, лежала у својој девојачкој постељи; мењала |
| а је у постељи, свиленој.</p> <p>Лежала на миндеру, лежала на шиљтету, лежала у својој девојачк |
| конака свет, иглу да пустиш, не би пала на земљу; човек до човека, Арнаути, па сви као разјарен |
| бесу даје својој невести; рука му пала на искићену јабуку једне мале пушке.{S} Фати-султан-хан |
| ајке, прислонила око на парченце стакла на прозору, па гледа...{S} Бујица!{S} Нема мислиш устав |
| {S} Нестрпљиви.{S} А кад се појави мула на ату, узвикнуше „машала“!{S} Мало, па се отвори капиј |
| ко зна <pb n="91" /> да ли с успоменама на Исмаила; кад му више не гледа ата, не милује хрта и |
| не!...{S} Буле!!{S} Кад пусте осећањима на вољу, некад дивљаци; кад <hi>мисле</hi>, пре ће забо |
| дној великој а ниској одаји, са вратима на свод, са шареним таваном, и миндерима около зида, на |
| а се бије.</p> <p>— Како ће с Арнаутима на крај изићи?</p> <p>— Убио је мула-Халиму сина, па са |
| p>— Конопце.</p> <p>— Која је та ханума на камили?</p> <p>— Лејле, Лејле-ханум, шаир (песник)-д |
| њи је поглед пао кроз отвор тахтаривана на врх брега под Јастрепцем, увијена у бели покров, а о |
| лад, твоје су ми очи биле књига, писана на арнаутски: сад ту књигу гледам, а ништа не могу да р |
| је хладно како скоро није.{S} Наваљена на један јастук, вунен, у куту одаје, седи Фати-султан, |
| ишина, глуха, мртва, само се, с времена на време, чује ноћнога стражара палица, јавља сате:{S} |
| мулу.{S} Арнаути узвикиваху, с времена на време:{S} Алда’!{S} Алла’!</p> <p>Паша остаде на тах |
| ога пољем, у ливади, те Фати, наслоњена на груди Исмаилове сестре, упире очи у месец над Јастре |
| грчити и кривити лице, и удари јој пена на уста...</p> </div> <pb n="62" /> <div type="chapter" |
| {S} Сам би ишао да тражи кћер, а не зна на коју ће страну: пођоше сејмени једни к Лесковцу, дру |
| несрећом саломљен, натовари мртва сина на Суљина коња, и понесе га у Арнаутлук, мајци његовој, |
| ди не бојим, па баш да би пошла стотина на мене једнога.{S} А ако ће ме штогод снаћи од Алаха, |
| зажмуре, па поче гушчјим пером с десна на лево...; на колену пише.{S} Испрати писмо по тројици |
| а хоће.</p> <p>— Зар нашега муле кадуна на испит?</p> <p>— Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула х |
| И баш је сам украде.{S} Кроз пенџер па на ата...{S} Кириџије су њега среле.</p> <p>— Онако ста |
| урину, укоричену црном кожом, што удара на мемлу, па као да не чује е се врата отворише, и не в |
| и.{S} Неколико Арнаутина отворише врата на предсобљу, гурају се, промолише главу.{S} Страшни су |
| За крв ич не знам, мула, вала! и похита на чардак.{S} Коју год слушкињу сретне, пита својим про |
| с, њој мио; гледа очи, њој драге; осећа на лицу топле прсте, и на уснама пољубац, топал... први |
| кадуну!</l> </quote> <p>....{S} С маха на мах припуцају пушке...{S} Јаче кларнет пишти.... буб |
| а прошарани су јатима врана, што с маха на мах прхну, гачући, као да се од нечега уплаше; стока |
| ора, с оком црним и крупним, што с маха на мах сине као у младића, не младића просвећена <pb n= |
| и се товар од хиљаду ока.{S} Немај срца на мене!{S} А ово што ти казах, обичај је.{S} Ти тај об |
| адости на уснама, са сном који је здрав на јави сањао!...{S} И робињама мило, и мулиној кћери, |
| је руком згужвала танку паучину, чаршав на душеку, испружила се, окренула се мало на леву стран |
| ом о рамену и хртом за собом, иде у лов на зечеве, и прођу сеоским путем но две-три Арнаутке на |
| иња час гледа у хануме, час баци поглед на своју кјучук-хануму (младу <pb n="34" /> госпођу), с |
| софе, па би ту сео, и наслонио лактове на колена а загњурио главу у руке, и по читав сат тако |
| ан!{S} Дочекала зиму у Топлици без наде на срећне дане, и ко зна <pb n="91" /> да ли с успомена |
| икну мула као гуја љута, а рука му паде на јабуку мале пушке.</p> <p>Паша се помаче и чисто пон |
| а; све се пребацило преко високе ограде на улицу, те закрчило пут, заједно с малским ђубретом.{ |
| паша; јер тврдо верује да мула пристаде на разговор и договор, и на све друго, с пашиних <pb n= |
| {S} Алда’!{S} Алла’!</p> <p>Паша остаде на тахту као скамењен.</p> </div> <pb n="57" /> <div ty |
| истина да у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови.</p> <p>— Истина, бебег’м.{S} И ја |
| тиле; јер у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови...{S} И Фати је као оне, права мус |
| а сина ни зрно пиринџа, јер му не отиде на гроб; од тада оне две Арнаутке, дадије мулине кћери |
| по одајама нека се бију жене.{S} Хајде на мегдан!{S} Пушка ти, пушка ми.{S} Јатаган ти, јатага |
| аутке, дадије; сручише читав ибрик воде на Фатину главу.{S} Уплашила се, па се онесвестила.</p> |
| ша, чим прими писмо, и прочита га, пође на пут; дође у Лесковац, сину својега умрлога друга; Ше |
| а, као мало час мули, и ударише му сузе на очи.{S} Поче се клатити као мула, оставив чибук; и г |
| о могу; не могу бео образ.{S} Сам га је на комар турио и изгубио.{S} А за каљаво чело и катрања |
| кћер, одговара јој, теши је, подсећа је на „к’смет“ и на <hi>Алахово Писмо</hi> и казује да ће |
| > <p>Дакле свршено је.{S} Шемси-паша је на чисто; али му је сад сто пута горе, већи стид, срамо |
| писано прстом Алаховим по челу, кад је на свет дошао.</p> <p>Како да је теше?{S} Да јој је кћи |
| несе из тахтаривана хануму, и однесе је на кулу, па она узе слабим гласом нарицати, кћер јој оп |
| јим је бејаше за се привезао, изнесе је на кулу.{S} Колико се била препала, од Прокупља до мули |
| плаћену, дохвати је за рамена, обори је на под, и зари јој беле, оштре секутиће своје у смежура |
| S} А у харему је весеље; Фати-султан је на постељи; лице јој шара једна стара Прокупчанка с вел |
| срећу, а ашчија чорбу, па нека им није на њу жао.{S} А оне које нису њој равне, и које стоје п |
| и главом мула.</p> <p>Мулино место није на тахту, али он се попе и загрме:</p> <p>— Селам-Алећ, |
| и слушкиње <pb n="147" /> деру антерије на грудима од јада, и плачући раде по авлији, по кући, |
| <hi>срамота</hi>: хајде метни ово двоје на теразије.{S} Ама, ко би био луд да мери перо с олово |
| роким а ниским, као ватра црвеним; неке на шареним шиљтетима поред миндерлука, све у оном полож |
| -хануминим даровима; позлаћене арабеске на тавану сакривене су свиленим материјама, златом везе |
| јке, гурају уз <hi>кафезе</hi>, решетке на прозорима, па се диве младићу, његовој <pb n="10" /> |
| прођу сеоским путем но две-три Арнаутке на коњима, журе се у оближње село послом, или у госте.{ |
| у земљаним зделама, и мушмуле, и јабуке на гранчицама, и крушке из сламе.{S} Арнаутке седе окол |
| иму, а он то не гледа, него рашири руке на груди, притисну их, и узе да јечи, да стење; брада м |
| а после пошао из одаје у одају, с ћошке на софу, у дугачкој антерији, готово као женској, хаљин |
| о час будне, заспала; друге две натакле на прсте филџане, па ударају као зиловима, чочечки, пев |
| покривена паучином икона Светога Николе на тавану мула-Халимове куле; ваљда се потресе сам свет |
| рва у постељи дан, на ногама два; после на ногама дан, у постељи два: тако, тако, док сасвим не |
| Стамбол...{S} Ох, мајчице!{S} Носите ме на брег под Јастрепцем, за Алахову љубав!...{S} И тамо |
| о Исмаилу говори.{S} Његово јој је име на уснама.{S} Не стиди се од мајке више.{S} Пре се стид |
| празне, друге пуне; скупљају се хануме на разговор...</p> <p>А о чем говоре хануме?</p> <p>Как |
| ј петлова.{S} И јахао је каткад, али не на ату, него на једној дивној мазги, длаке као атлаз, у |
| се лије сребро и пада кроз борове гране на њене капке...{S} Шушти бор... шапат је то, Исмаилов, |
| се лије сребро и пада кроз борове гране на њене очи...{S} Капци су јој тешки, склапају се, она |
| <p>И робиња је одведе тамо, а она седне на мекано шиљте: провлачи бројенице кроз прсте, испрва, |
| Мисли, мисли, изненада осети њене усне на својим..., овако ће остати до зоре...</p> <p>Гру!{S} |
| {S} И тврда вера у то развлачи јој усне на радостан осмех; биће тамо срећна, кад овамо није; зд |
| варе с мулине стране, да му не подметне на испит коју другу уместо Фати-султан.</p> <p>После до |
| јина, тица злослутница: зајецаше струне на гуслама од ветра кроз незатворене капцима прозоре; п |
| у глас мујезина с вита минара, позивање на молитву; једна старица наглуха прострла телећу кожу |
| , сваки отиде својој кући; мула се попе на кулу, оборене главе, и погурен: чисто човек не би ре |
| е низ бледе образе...</p> <p>Враћала се на исте мисли небројено пута, час из почетка, час из ср |
| алварама циметове боје и чалми; попе се на тахт, Шемси <pb n="98" /> га посади до мулина десног |
| олео!...</p> <p>А једно вече, појави се на јасно-плавом небу топличком пун месец.{S} Ваздух је |
| Исмаилова сестра плаче, нариче, љути се на оца што јој својом бесом спута и ноге руке, те не мо |
| што душа плаче, јеца, нариче, тужећи се на силу и обест Богу...{S} И чифчије пијанога хафуза, т |
| четрдесети дан, ето ти једнога; баци се на њега, ама не каменом, него ружом.{S} И види чудо! гр |
| тка, као гуја, и за тренуће ока баци се на Лесковчанку, заиста добро плаћену, дохвати је за рам |
| кну као стрелом погођен лав, и сруши се на њега, нема и непомична, нагрђена грозном смрћу, сруш |
| оћи, тад долази, и онако мокар сруши се на шиљте, у једном куту селамлука, и хуче ту, хуче сву |
| /> гледај: пошто си га видео, грејао се на његову сунцу, огледао се у његова два мора, Златном |
| уће још пред кућним вратима, пеле су се на чардак, улазиле у те красне одаје и гледале чудо од |
| ењера као хајдук, грехота; не осврћу се на његове претње, боје се.</p> <p>Паша га досад, како м |
| е зенице.{S} Исмаилова је сестра однесе на шиљте, па је милује, љуби, повраћа је, плаче над њом |
| се боје да је не расвесте и не подсете на њене јаде.</p> <p>Нити ромори, ни говори.</p> <p>— З |
| етли...{S} Дошао Хедрлес...{S} Гледајте на сат...</p> <p>И тихо, тихо, а ипак разумљиво, чу се |
| рекаће трећи петли...</p> <p>— Гледајте на сат...{S} Спремајте ме...{S} Завијајте ме..., не... |
| и се с њима разговарао; метнуо би шиљте на праг софе, па би ту сео, и наслонио лактове на колен |
| ead> <p>Како мула каза Фати-султан е ће на испит, од тада је весела, сваки час се за понешто см |
| ..{S} Иди под Јастребац...{S} Исмаил ће на ату у ђурђевску зору...{S} Сефа ђелд’н!{S} Сефа ђелд |
| срамота ће у воду да потоне, жалост ће на воду да искочи: сваки ће узети да жали Шемси-пашу.</ |
| кли ни човек ни ђеније, девице што личе на зумбул и на мерџане, не би му усне осетиле оволико с |
| Као красне Топлице ваздух, што мирисаше на мајкину душицу и на друге лековите траве, прошлога л |
| I</head> <p>Фати-султан-хануму не узеше на испит, него је оставише да се одмори и да мисли, да |
| ла месец: кад највише сија, тад највише на њ кучићи лају.{S} А шта му могу кучићи?{S} Није месе |
| јих, ма и мртви били.{S} Једне појурише на улицу развијене! друге, оне што ни усред бела дана н |
| дебелу снегу; али само мало, па наиђоше на пут очишћен; мноштво сељака, чифчије пијанога Ахмед- |
| де; људи, који бејаху код куће, изиђоше на капију, пред дућане, у чаршији.{S} Жене се бусају у |
| пута, час из почетка, час из средине, и на ове при крају, па се и радовала, и плакала; најпосле |
| ..{S} Све мисли на њено ново венчање, и на њен селам који му пуномоћник предаде, исказа; с њим |
| њој драге; осећа на лицу топле прсте, и на уснама пољубац, топал... први и последњи, једини...< |
| о наши конаци, на румелијској страни, и на анадолској, од куда се сунце рађа: и грознице и каша |
| гладна...{S} Доћи ће ми на разговор, и на договор, није друго; да се договоримо да...{S} Фати- |
| ..; посла га мула-Халиму на разговор, и на договор...</p> <p>— Мула, стари друже, пријатељу, ре |
| мула пристаде на разговор и договор, и на све друго, с пашиних <pb n="99" /> лепих и слатких р |
| раза својега прадеда... <pb n="87" /> И на образу му је блато...{S} Чист ће му образ бити, кад |
| јој, теши је, подсећа је на „к’смет“ и на <hi>Алахово Писмо</hi> и казује да ће одмах у Прокуп |
| и...{S} Кад умртви човек нечовека, па и на мртвом пизму тера, није више ни он човек.{S} Одавде |
| 59" /> по челу, још телејисану.{S} Па и на лицу јој још тел стоји, колико је могао остати.{S} Н |
| олетње, ђурђевско сунце земљу понекад и на доксату: да јој мирише земља, покривена травом, да ј |
| ти и слепу намигивати, да мула немаде и на уму и на срцу онај увели пупољак у његовој Топлици, |
| ни Мифтар причао, да човеку може бити и на земљи као на небу, у рају где је зелених башта, изво |
| p>— Фати!{S} Фати!</p> <p>А као одјек и на њену цику и на Исмаилове сестре речи зачу се рапав, |
| ни ђеније, девице што личе на зумбул и на мерџане, не би му усне осетиле оволико сласти, као к |
| пуше, мирише им одело на угаљ, а неко и на неопранштину; прозори сад затворени, на ћерчивима ха |
| ти!</p> <p>А као одјек и на њену цику и на Исмаилове сестре речи зачу се рапав, страшан глас.{S |
| у намигивати, да мула немаде и на уму и на срцу онај увели пупољак у његовој Топлици, да не пом |
| аздух, што мирисаше на мајкину душицу и на друге лековите траве, прошлога лета, тако је сад опо |
| узе изгледати ханум-ефендију.</p> <p>И на одаји где је невеста прозори широм отворени; на тим |
| во пета ноћ где га не пуштају, да не би на кога налетео — мноштво је.{S} Што ближе јутру, све ч |
| је сам, сваку ноћ, до глухо доба; седи на једној отвореној ћошки на меком шиљтету, а месечина |
| унце), ама бадава...{S} Ич ми не излази на мегдан, арслан арслана тражи...{S} Арслан сам, пашо, |
| хо доба; седи на једној отвореној ћошки на меком шиљтету, а месечина га бије у обријано теме, и |
| ије хтео ни смео светити; сви остављали на Алаха.{S} А он како се свети, ето.{S} Страшна ли је |
| S} Час-по па легне, на чупав ћилим, или на шиљте, обучена легне; мулина кћи чучне крај ње, метн |
| коло их је било још, као да су посадили на мазгу дете, па пазе да не падне.{S} И Фати га двапут |
| ктијана.{S} Брже ходи него досад, мисли на коју ће страну; и нигде излаза, свуд зид, свуд лупи |
| етила му се Фати-султан...{S} Све мисли на њено ново венчање, и на њен селам који му пуномоћник |
| ње име своје јединице, ниједна не мисли на украдену невесту: пашиница жали свога сина; јенђе по |
| људи да их гледају, но ако су се нашли на улици, брзо улазе и ударају чивију.{S} Сокаци празни |
| горскога вука, гладна...{S} Доћи ће ми на разговор, и на договор, није друго; да се договоримо |
| а тобоже се боји урока.</p> <p>Метни ми на чедо ладен, мајчице, шербете..., па се не бој урока. |
| Али једанпут дође Замбак својој хануми на тужбу плачући; а кад ханума саслуша девојче, отеже:{ |
| цима, весели се, ни у кога не гледа, ни на кога овде не мисли: телом је у Прокупљу, душом у Лес |
| .{S} У лов је полазио само на вуке. „Ни на њих не бих, говорио је, кад бих имао овде себи равне |
| <pb n="60" /> веле, у петнаестој години на једнога кириџију, што им је хтео украсти са ливаде к |
| им не леже, мало, мало, па белој робињи на само, на ухо: „Зулфи!{S} За Божју љубав!{S} Носи шиљ |
| се мулина кћи и оне две дадије, све три на коњма, с белим чаршавима преко бисага, увијене у јап |
| ореним долапима; Исмаилово оружје, виси на чивилуку непокривено.{S} Па ту је међу оружјем и она |
| <pb n="96" /> јер је осетио да не носи на плећима весела муду, ни љута, него брижна, смућена, |
| подједнако радознале.{S} Прилазе к Фати на прстима, и као са страхом, па чучну, ваде из недара |
| ој мајци, или да је теши, да је подсети на к’смет, на Алахово Писмо, то јест да никога не може |
| 4" /> љуби Бога, и како ће му се судити на оном свету за рђава дела.</p> <p>Племство, госпоство |
| а им је болна мулиница, почеше долазити на коњма, с раширеним белим чаршавима преко пупих бисаг |
| бела дана, па...{S} После ће га сакрити на бесу, и ништа.{S} А и кад би га ухватили, каква би њ |
| рећан онај који умире с осмехом радости на уснама, са сном који је здрав на јави сањао!...{S} И |
| тако остао.{S} Смишљао је, тако, седећи на прагу, како би се осветио мули, и што му набедио оца |
| јава; а он јој гледа руке и не мислећи на њен сан, па се неколико пута сеже и не смеде их доди |
| тка неколике цариградске хануме, чучећи на обали Златнога Рога, гледајући где уђе у велику морс |
| десила састанак.{S} Фати-султан, чучећи на зеленој трави, сва у бело, личи на љиљан.{S} А и она |
| Сва чаршија затворена...{S} Свуда капци на пенџерима...</p> <p>— Шта?!{S} Шта? ! ...</p> <p>— Д |
| и мандалом: и позатварани су свуд капци на прозорима, јер се чуло е иде мула с Арнаутима.{S} Чу |
| чећи на зеленој трави, сва у бело, личи на љиљан.{S} А и она је као љиљан, чиста је, чисте јој |
| , а први пут му се сад учини да не личи на човека, но на вука, или медведа.{S} Старац се тресе; |
| и силнога напрезања закашља: и метнувши на уста јаглук, златом везен, обоји га крвљу...{S} Скло |
| лак... дошао ми мула у прокупачки сарај на договор.“ Данас, сутра, прексутра...{S} Прексутра се |
| ј обуче невестинску хаљину; легнуше јој на грло Исмаилов бисер, и накитише је другим накитом, г |
| крише фереџом мулине кћери, метнуше јој на лице бели јашмак, па изиђоше; уђоше људи:{S} Фатин п |
| иван из џамије — мртвачки сандук; конак на брегу под Јастрепцем — гроб.{S} Фати би лакше.{S} Зн |
| ћа, с травом до колена; пред њима јунак на ату, у златним хаљинама, с миздраком...{S} Ја сам ми |
| у готово више никога.{S} Они набили џак на главу, и прођу једанпут махалама пустим.{S} Јутром с |
| анет на овом свету дрхте руке: за селам на оном носи се товар од хиљаду ока.{S} Немај срца на м |
| ја се у бези покров брег под Јастрепцем на чијем је врху гроб Исмаилов; беле се кровови ниских |
| не гледајући у пашу, него у шарен ћилим на поду.</p> <p>— Био један човек, ко зна кад, одавно, |
| иже речи, као бисер на ибришим, с медом на уснама, са шећером на језику...</p> <p>Мула пристаде |
| и похита, увијен у јапунџе, или с џаком на глави, у дућан; у вече се враћа.{S} Пред вече се јав |
| свитање <pb n="37" /> пројездио друмом на арапском ату, у кога су копите обавијене белим крпам |
| им устаје; како ће кроз град с катраном на образу!... „Мисли сад, кад ниси пре мислио.{S} Затво |
| се не лиши једине наде, састанка с њом на оном свету.{S} И Исмаилова сестра плаче, нариче, љут |
| ибришим, с медом на уснама, са шећером на језику...</p> <p>Мула пристаде да се Фати-султан дов |
| ождребљен близу Мртвога Мора, однегован на обалама немирне Мармаре, коме је дала име сама Фати- |
| емси-паши блато на чело прилепи, катран на лице удари; Исмаилу турбе подиже.{S} Аман, султанијо |
| рилепила блато на чело и ударила катран на лице Исмаилова невеста...{S} Кажи му селам, <pb n="1 |
| м си севап учинила!{S} Џелату си катран на образ; свецу турбе...{S} У џенет ћеш.</p> <p>Кад се |
| опорави оно што удари Шемси-паши катран на лице и подиже Исмаилу турбе.{S} И још јој боље би ка |
| ; да се договоримо да...{S} Фати-султан на испит изиђе; на испиту ће... пашће јој оба венчања.. |
| {S} Како му не пустиш у зиму врео камен на главу, да му размрскаш главу...{S} Из пакла камен да |
| ико леп, прегорела би, зацело, и спомен на свој завичај, кад би могла да заборави ноћашњи сан.{ |
| првих недеља: а после: „мула ме позвао на мегдан, па се покајао, јер вели да се арслан с арсла |
| {S} Јер и кад бунца, лепо их гледа, као на јави.{S} Увек, само о Исмаилу говори.{S} Његово јој |
| ...; и тамо је сунце <pb n="142" /> као на анадолској страни...{S} Нека мм је конак тамо...{S} |
| чао, да човеку може бити и на земљи као на небу, у рају где је зелених башта, извора, девојака |
| Наћи ће га, па да би, овако стар, ишао на крај света.{S} Тужан, и несрећом саломљен, натовари |
| онога сахана пало је сребро, не, олово на њене капке, очи су се склопиле...{S} Не сања више бу |
| И јахао је каткад, али не на ату, него на једној дивној мазги, длаке као атлаз, у самим златни |
| ви пут је обуо жуте чизме које је добио на дар од скадарскога паше, Арнаутина; поврх аџемскога |
| Допратише га сејмени.{S} Мула га примио на куди.{S} Сами су седели, сами се разговарали нешто, |
| а да је Исмаила млада и зелена испратио на онај свет, без невоље, тек од обести, Шемси-паша.{S} |
| .{S} Аллах!{S} Ама и осветљив си.{S} Ко на тебе један час заборави, сто година му се светиш“.</ |
| мокри, и застирка на миндерлуку, и нико на то не мисли; нико не склања с ћошке испретуране филџ |
| са хартијом, крај мајке, прислонила око на парченце стакла на прозору, па гледа...{S} Бујица!{S |
| де се граја стишава, прислони и она око на стакло, угледа, међу Арнаутима, оца.{S} Не чује се ш |
| душеку, испружила се, окренула се мало на леву страну, прозору, осмехнула се последњим радосни |
| аутке седе около, пуше, мирише им одело на угаљ, а неко и на неопранштину; прозори сад затворен |
| ју), и да деле с њом оно што јој зацело на лицу читају, бригу, страх, и стид.{S} Али како ће он |
| ој дође мило, лако јој је, наслони чело на свето место, на место где је Исмаил био, њој о љубав |
| сестра).... осмех, радостан, није само на уснама, разлио се по целом лицу нежном, као од воска |
| сти, тако сад.{S} У лов је полазио само на вуке. „Ни на њих не бих, говорио је, кад бих имао ов |
| а, ама је само гледамо; јер зашто бисмо на њу каменицама?...{S} За кумрију је шарен кафез; за г |
| у се сад учини да не личи на човека, но на вука, или медведа.{S} Старац се тресе; усне му се гр |
| што ће моћи овде слободно и непрестано на Исмаила мислити; што ће живети у кули у којој је Исм |
| а; сипе, промућка и опет сипе: сваку по на особ послужује.{S} Дим дувана колута се, носи га у в |
| звице таман филџан каве.{S} За сваку по на особ скува; сипе, промућка и опет сипе: сваку по на |
| асјава, и кроз борове гране сипа сребро на њено бледо чело; и сања, на ружној јави сања најлепш |
| ши, џелату: данас му је прилепила блато на чело и ударила катран на лице Исмаилова невеста...{S |
| а дао бесу, па би му они залепили блато на образ...{S} Одустају од пута, али се заклињу да ће м |
| голем посао изврши:{S} Шемси-паши блато на чело прилепи, катран на лице удари; Исмаилу турбе по |
| забеле се широка хаљина, затрепта злато на кадифели-џамадану...{S} Слуша глас, њој мио; гледа о |
| анка, притискујући белим јашмаком место на грлу где су били Арнауткини секутићи, да крв заустав |
| има својих нежних прстију додирну место на лицу где је Исмаил додирнуо, па их тад љубљаше, мног |
| ажио си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.</p> <p>Погодио мула.{S} На глави му кам |
| ажио си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.{S} На глави ти камен, у срцу ти лед: ск |
| беј, јер ти ниси била пуштеница.{S} Ухо на срце, кћери, слушај...{S} А кад будеш, кузум, на исп |
| као руком однето.{S} А ако није, ти ухо на срце...{S} Да ти обновимо венчање с Џафер-бејом...{S |
| аш ни овога ни онога, већ да метнеш ухо на срце...{S} Да ти не прети мула?{S} Да те не учи њего |
| ашом измири.</p> <p>Мула извуче ћилибар на чибуку из уста, па се загледа у пашу.</p> <p>— Што м |
| ту је и мангал пун распаљена угља, јер на пољу је хладно како скоро није.{S} Наваљена на један |
| и <pb n="141" /> намешта Исмаилов бисер на грлу, извлачи венедик-кошуљу с мемицама око грла, да |
| иње разговор, само ниже речи, као бисер на ибришим, с медом на уснама, са шећером на језику...< |
| уме овај паша!{S} Реч по реч као бисер на ибришим.{S} На уснама му мед, на језику шећер; лепим |
| она млада Прокупчанка, што је мало час на доксату каву кувала; а ове, све, скочише и похиташе |
| Шемси-паша то неће: неће да удара намет на сиротињу.{S} Турски репови крв учинили; турска ће гл |
| а, мој пријатељу, да за непродат аманет на овом свету дрхте руке: за селам на оном носи се това |
| обухватила рукама колена, метнула браду на њих, па се клати, дрхти, трза се, ослушкује.{S} Чека |
| ; обухвата рукама колена, наслања браду на руке, и заниха се, сузе јој падају по рукама...</p> |
| .{S} Овај се једва миче кад кокошке иду на седало пре одређена сата.{S} Танка глава куд ти оком |
| се замориле, и поспале.{S} Неке спавају на миндерлуцима, широким а ниским, као ватра црвеним; н |
| Тако умиру, ваљда, само они који немају на души ни трунке греха.{S} А овако увене, зацело, биљк |
| рени под разапетом чадром; иду у џамију на молитву.</p> <p>Једне куће по вас дан празне, друге |
| ини му <pb n="12" /> се, израдити слику на белу платну, на свили: сликао би је, али не уме, и н |
| арешине, да им заповеда да дигну војску на оружје, да иду да умире побуњене Арнауте.</p> <p>— Т |
| шапће, ниха се, и час-по па метне руку на кћерино чело, узме је за руку, гледа је у пуне туге |
| улина кћи чучне крај ње, метне јој руку на чело, ухвати је за руку.</p> <p>— Ватра, Фати-султан |
| у...{S} Мула не доврши, него метну руку на јатаган, па устаде.</p> <p>Паша скочи, и таман да пљ |
| а пиринач по гробу својега сина, јер му на гроб не иде више никако...</p> </div> <pb n="95" /> |
| 4" /> све каза...; посла га мула-Халиму на разговор, и на договор...</p> <p>— Мула, стари друже |
| јој простреше постељу; метнуше јој кану на дланове и табане, на нокте руку и белих ножица, као |
| S} Боји се буне, да се Арнаути не дигну на њена оца, што никад досле, да му не запале кулу, па |
| као собицу неку, од дасака, притврђену на две мотке, коју носе четири чифчије бекри-Ахмед-хафу |
| дугачку врату, као у лабуда, па се вину на њ.{S} Опколише га Арнаути, крупни као горштаци, опаљ |
| ноћи.{S} Глухо и мртво Прокупље одјекну на све четири стране, а Исмаил се стропошта с коња, не |
| ваздан кићене пиштоље и јатаган; метну на главу нов ћулав и тунус фес.{S} Затурио фес и ћулав, |
| ко би узео лептирова крила, па је метну на свој образ.{S} Како би и њу ижљубио, а не може, и ак |
| ј Исмаил правио за свадбу, да јој метну на грло бисер што јој Исмаил дао за <hi>виђење</hi>...< |
| па људи остају око куле, а жене се пењу на кулу, да виде несуђену кадуну Исмаил-бегову, мула-Ха |
| турска, бедни робови, Срби, истерани су на кулук од поноћи; разгрћу снег лопатама целим путем, |
| дарови од Солуна до Прокупља, донети су на двадесет коња, буле причају.</p> <p>Колико је дарова |
| је, у џамли-ћошке.{S} Покисле кокоши су на седалу пре вечерње.{S} Мокри врапци џакају испод шир |
| ери!{S} Кад бездушан човек баци кривицу на душевна човека, толико је колико да пљуне небо.{S} А |
| од пута, али се заклињу да ће мулиницу на комаде, ако рече да ће за Шемси-пашина сина, или ће |
| вирка и песма разлеже се; мирише ваздух на шебој, на каранфил, на росну траву; свирачице, певач |
| елога дана.{S} Мирише свеж ноћни ваздух на шебој и каранфил из баште, на амбер и зумбул-ливанту |
| купа у хладној води; већа, где се отац на њих наљутио, па их истерао напоље, на зиму, на цичу, |
| ујом, па зарида...</p> <pb n="22" /> <p>На Арнауте није зажалио; ни с једним фисом није ни у ма |
| или и служили му службу свету...</p> <p>На једном шареном јастуку, напуњеном сламом, седи мула- |
| <hi>Хамам</hi>?{S} Где <hi>Девојачка К’на-ноћ</hi>?{S} У што им је прошла <hi>Мала К’на-ноћ</h |
| </hi>?{S} У што им је прошла <hi>Мала К’на-ноћ</hi>?{S} У весељу, од вечери до зоре, до белога |
| хаљини коју јој је отац за <hi>Велику К’на-Ноћ</hi> правно.{S} Њена лепа коса, сад замршена, па |
| елам, <pb n="120" /> аман!{S} Алла’ ашк’на (за Божју љубав)!...{S} Харам ти ако не...</p> <p>Не |
| ха, и страсно гледа превртање голубова „на дванаест глава“ и бој петлова.{S} Голубарник му је п |
| се бусају у прси и моле се Богу да се „на кавгу“ не <pb n="52" /> окрене; људи, уплашени, ћуте |
| а дан, сат, час његова доласка.</p> <p>„На Ђурђев дан ће доћи, рано, у ђурђевску зору... по мен |
| рем</hi>, то јест суху болест, мајка га набави, даде га кћери; али, узалуд: одсеченој глави лек |
| ути свете.{S} Пашу су, како она верује, набедили, али ко ће то доказати оним дивљацима.{S} Изле |
| рагу, како би се осветио мули, и што му набедио оца, и што му украо невесту, што се венчао с њо |
| воће продају готово више никога.{S} Они набили џак на главу, и прођу једанпут махалама пустим.{ |
| илом поче устајати; седа у једном куту, навали се, па тако остаје дуго.{S} Мајка седи према њој |
| р на пољу је хладно како скоро није.{S} Наваљена на један јастук, вунен, у куту одаје, седи Фат |
| споства ради даде душу ђаволу.</p> <p>— Наведе га <hi>ифрит</hi> (сотона).{S} Сад, у петак који |
| лес (Св. Ђорђе)...{S} Благо мени!...{S} Навијате сат увек кад мујезин чита вечерњи езан..., нав |
| увек кад мујезин чита вечерњи езан..., навите га сад пред зору, да у зору изнова ради.</p> <p> |
| улфији, али није мајци.</p> <p>Мајка се нагла над њу, љуби косу коју су њене руке чешљале, њена |
| јад, па и ове окорела срца жене, што се нагледале крвних освета, и отмица, чуда и покора, запла |
| ост, раширише се и онако широке зенице, нагло се подиже да устане, па кад не могаде, завали се, |
| ара, позивање на молитву; једна старица наглуха прострла телећу кожу усред баште, између густих |
| , и сруши се на њега, нема и непомична, нагрђена грозном смрћу, сруши се као храст ишчупан олуј |
| паљени сви домови, па свака своје жали, над својим добром нариче; жури се да је што пре код сво |
| што ће плакати над Исмаиловим оружјем, над искићеном јабуком мале пушке где је била Исмаилова |
| пустиле детиње.{S} Сад лежи обезнањена; над њом плаче мулина кћи, а кропе је некаквом водом две |
| ре из бујног зеленила красне Топлице, — над том високом а трошном кулом зачу се кроз ноћну тиши |
| ...{S} Леп.{S} А, очи!{S} А, веђе!... а над горњом усницом као ћумуром направљено, толико...{S} |
| ваца, и мукање гојних крава и волова; а над високом кулом старца мула-Халима између расејаних н |
| , али није мајци.</p> <p>Мајка се нагла над њу, љуби косу коју су њене руке чешљале, њена љубав |
| у лицу; обрве беле, дугачке, наднеле се над очи сасвим; дуга брада, проседа, округло подшишана, |
| , па је милује, љуби, повраћа је, плаче над њом и говори:</p> <p>— Аман, султанијо!{S} Ашколсун |
| е хрта и сокола, не љуби рухо, не плаче над оружјем.{S} Замутиле јој се очи, бистри горски клад |
| бом, и ћуте као заливени, јер виде да и над њиховом силом има сила.{S} Уђоше у Прокупље.</p> <p |
| е љубити Исмаилово рухо; што ће плакати над Исмаиловим оружјем, над искићеном јабуком мале пушк |
| S} Врисну ат још једном, и још једанпут над својим мртвим господаром, па тек подиже главу и пол |
| уди Исмаилове сестре, упире очи у месец над Јастрепцем, што је обасјава, и кроз борове гране си |
| види да само мрдне рука младе Арнаутке, нада се песници, те увлачи, несвесно, врат у рамена, ка |
| галу, дисање толико душа, туга, ниоткуд нада на <pb n="94" /> боље дане: све више вене лице, св |
| нада, нешто очекује?{S} Чему има да се нада, шта очекује?{S} Да ли се сећа поруке мајке Исмаил |
| одмах не одговара, срамота, те једна се нада, друга стрепи.</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С |
| а.) Она се опоравља, а мајка види па се нада, радује се; Богу се моли и дању и ноћу, на јави, и |
| па их, клоне...{S} И опет се као нечему нада, нешто очекује?{S} Чему има да се нада, шта очекуј |
| о проговоривши, осмехне, мајка се добру нада, а кад се сухо накашље, страхује; обухвата рукама |
| е је нешто лепо очекивала, све се добру надала, те није дирнула ништа ни од дарова ни од спреме |
| нога петла за бој.{S} Лани му петао био надбивен, и ту је проговорила азијатска крв, хтео је св |
| сузама не сагори, да се не лиши једине наде, састанка с њом на оном свету.{S} И Исмаилова сест |
| -султан!{S} Дочекала зиму у Топлици без наде на срећне дане, и ко зна <pb n="91" /> да ли с усп |
| чи; подбуо у лицу; обрве беле, дугачке, наднеле се над очи сасвим; дуга брада, проседа, округло |
| ореној ћошки, где се преко ниске ограде наднеле гране џанарика, на шареном ћилиму и меким шиљте |
| љубити, да сакрије сузе, јер ако њу још надом заварава, себе више не може.{S} Мајка је љуби, а |
| се јуначких игара с топличким момчадма; надскакивао је све младиће из племена кому је он поглав |
| јест разговор.{S} Лесковачки паша, пре надувен, силан, сад љубазан, понизан много, како Турчин |
| еживела црни глас: једна стара Арнаутка нађе је у одаји, камо је од страха пала, мртву.{S} Још |
| а од свога завичаја, Фати-султан и овде нађе другарице, девојке, турске, Прокупчанке, које јој |
| има, с хаљинама за дан, па никако да их нађу.{S} То јест, нашле су их, али не знају чија је кој |
| се види обријано теме.{S} Стрча с куле, назва Бога Арнаутима; они му Бога прихватише и продераш |
| мило што се не расрди кад је младожења назва назли-Стамболком.{S} Мало поћуташе, па он узвикну |
| амо рече;</p> <p>— Ја се не чудим теби, назли-Стамболко, али се чудим својој нени.{S} Моја је н |
| што се не расрди кад је младожења назва назли-Стамболком.{S} Мало поћуташе, па он узвикну:</p> |
| уму, по дебелу снегу; али само мало, па наиђоше на пут очишћен; мноштво сељака, чифчије пијаног |
| и, причају се!{S} Њих су везле, у Нишу, најбоље терзије.{S} На глави му фес с дугачком китом, а |
| срамоти њу, не њене родитеље, него њена највећега непријатеља, крвника, њој мрскога.{S} Ово је |
| е побојаше свађе, и какве несреће усред највећега весеља.{S} Гости се разишли, пијани хафуз дуб |
| сузом, и са жељом, да јој што пре дође највећи празник — свадба.{S} Сад је Исмаил-бег видео Фа |
| /> ђаволи.{S} Ја, Исмаил-бег, знам нашу највећу заклетву <hi>валлахи</hi>, <hi>биллахи</hi>, <h |
| све шкрипи зубма, све тајно прети паши, највише несрећној Фати-султан.{S} Зима.{S} Сви су увије |
| ти Турцима.{S} Кад је најлепша месечина највише виче, а тишином разлеже се његов глас далеко, ј |
| } Није ли?{S} Јеси ли видела месец: кад највише сија, тад највише на њ кучићи лају.{S} А шта му |
| ли видела месец: кад највише сија, тад највише на њ кучићи лају.{S} А шта му могу кучићи?{S} Н |
| и српски; арнаутски осташе отворени.{S} Наједанпут се прошара: два дућана отворена, на три ћепе |
| улом, за овај договор, па оде у кулу; и наједанпут се диже силна граја, вика, дивљи узвици, неб |
| отињом, и турском и српском...</p> <p>И најзад, дахну душом, јер му јавише да је мир! нема Арна |
| оје невесте, верујући да је њена звезда најлепша, најсветлија, кад је она онолико лепа, онако с |
| кука за њом и прети Турцима.{S} Кад је најлепша месечина највише виче, а тишином разлеже се ње |
| оквиром од сто боја и стотину шара.{S} Најлепше су намештене у харему три одаје, једна с улице |
| бледо чело; и сања, на ружној јави сања најлепше снове.</p> <p>Кад се виле хватају у коло а дус |
| ама кићеним, газовима, оним што је било најлепше у великом Безистану цариградском, и што су вез |
| а језику шећер; лепим ће боље мулу него најмирнијега човека; разговараће се, договориће се с му |
| ну <pb n="50" /> отера; шест му умреше (најмлађа, којом се бејаше пре три године оженио, умре п |
| а са својим рођакама и пријатељицама, с најотменијим харемима: дугачка поворка кола, с дивним к |
| дирнуо, своје прсте љубио, и њене усне, најпосле, вреле усне, сад изгореле, много, од силне ват |
| га и ако није од њихна сина пуштена, и, најпосле, шта <hi>мисли</hi> мула-Халим, то јест, да му |
| ом спава.</p> <p>Туговао, стидео се, и, најпосле, шта ће, узео се играти ораха с црном Ђултер и |
| при крају, па се и радовала, и плакала; најпосле се заморила, отежали јој очни капци, она их с |
| ша, мисли, ни с ким се не разговара.{S} Најпосле смисли: да почне лепим.{S} Где не може пушка и |
| а не улази унутра, не може, не сме.{S} Најпосле, брзо, уђе у кућу, у одају где му кћи лежи мрт |
| , па не удара печат за њено пуштање.{S} Најпосле је научише две муфтије, да се уда за другога н |
| амлука, и хуче ту, хуче сву ноћ, док га најпосле сан не савлада.</p> <p>— Нико му се није хтео |
| удаје му се кћи за Шемси-пашина сина, и најпосле: „Не украдоше Ахмед-хафузу ата из ахара, ни из |
| огледи.{S} Ћуте, гледају се, мере се, и најпосле паша рече:</p> <p>— Ама, море, је ли истина да |
| миле, слуша му глас, њој сладак...{S} И најпосле моли робињу да јој куца у саз и пева: о севдах |
| е ће заборавити правила доброг понашања најпросвећеније жене, но оне...</p> <p>Од вике, вриске, |
| и прозори и врата: свечано се дочекује најрадоснији дан у години, Ђурђев дан...{S} Шкрипе врат |
| , и његов јоргован, и исцветалу врбу, и најрадоснији празник његов, Ђурђев дан...</p> <p>Ђурђев |
| е, верујући да је њена звезда најлепша, најсветлија, кад је она онолико лепа, онако светла.{S} |
| зу, ако се <hi>моја</hi>, после Алахове најстарија, не послуша.“</p> </div> <pb n="28" /> <div |
| неколико Арнаутина.{S} Један му од њих, најстарији, узе нешто живо казивати, а он испрва ништа |
| едан трен, на душу му пада грех тежи од најтеже стене.</p> <p>— Исмаил!...{S} Исмаил!{S} Добро |
| ако... све раја, кулук, од свију кулука најтежи, и што се тело смрзава, и што душа плаче, јеца, |
| ју се, промолише главу.{S} Страшни су и наказни; чекају жртву...</p> <p>Мурад-беј понови питање |
| хне, мајка се добру нада, а кад се сухо накашље, страхује; обухвата рукама колена, наслања брад |
| год прате мулу у сарај, увек се обуку, наките коње.{S} И мула се онако обукао, и узјахао своје |
| иној кћери, што су је тако лепо обукле, накитиле; јер у шта ко умре, у томе га виде на оном све |
| бе каткад велике, мучне.{S} Обукоше је, накитише је...{S} Тражила је јасмин и јоргован...{S} Ро |
| ; легнуше јој на грло Исмаилов бисер, и накитише је другим накитом, гривне с рубинима, обоци са |
| ло Исмаилов бисер, и накитише је другим накитом, гривне с рубинима, обоци са сафирима, челенка |
| ове.</p> <p>О богатим даровима, оделу и накиту, снаси од свекрве, свекра, говори цело Прокупље. |
| , и око паса врба; и ату му грива врбом накићена...{S} Сав град будан, одавно; искићене му широ |
| росној трави <pb n="144" /> повела деца накићене, обојена чела јагањце, које чувају за Курбан-б |
| усана, а обучену у свилену антерију, и накићену; па кад се она, нешто проговоривши, осмехне, м |
| јица их са стране придржавају, да се не накрећу.{S} Тахтариван прате неколико оружаних Турака и |
| ноћ где га не пуштају, да не би на кога налетео — мноштво је.{S} Што ближе јутру, све чешће зав |
| -Халимовој, у великој, али ниској одаји наложена је пећ земљана, с крчазима; па ту је и мангал |
| капиџици, клопарају по калдрми дворишта налуне, клепећу папуче, звече котлови.{S} Све живо већ |
| хладној води; већа, где се отац на њих наљутио, па их истерао напоље, на зиму, на цичу, кад др |
| све како је у нашем танком дину.{S} Дин нам је танак, танак, мрежа паукова...{S} И ја знам, кће |
| таше, па он узвикну:</p> <p>— Аман! зар нам је оваква прва забава!{S} Мани се сна, не бој се!{S |
| але руже где је ћуп пун воде и ствари с наменом, спремљен за <hi>Мартифал</hi>.{S} На улици сал |
| , хамајлије, мале, велике, од урока, од намере, проклете намере, од страха, и од севдаха...{S} |
| , велике, од урока, од намере, проклете намере, од страха, и од севдаха...{S} И што се икад, ме |
| ханума; напуни мангал, изнесе га горе, намести га близу невесте и измаче се, стаде, с прекрште |
| јоргована, а мајка је то, својом руком, наместила по јастуку око кћерине главе, по јоргану...{S |
| -султан; све је то тако <hi>сестра</hi> наместила, оставила долапе незатворене, чивилуке непокр |
| оврх аџемскога шала опасао је силај, па наместио ваздан кићене пиштоље и јатаган; метну на глав |
| } Ама Шемси-паша то неће: неће да удара намет на сиротињу.{S} Турски репови крв учинили; турска |
| S} Гледа се у огледалу и <pb n="141" /> намешта Исмаилов бисер на грлу, извлачи венедик-кошуљу |
| , нарочито тамо где је харем, врло лепо намештен скупоценим застиркама и јастуцима из Смирне, з |
| <hi>мусафир-одаје</hi>; а још лепше су намештене сад, кад ово причамо: зидови су им, од <pb n= |
| сто боја и стотину шара.{S} Најлепше су намештене у харему три одаје, једна с улице и две из ба |
| и друго било што глуху шаптати и слепу намигивати, да мула немаде и на уму и на срцу онај увел |
| n="143" /> у златним хаљинама, окупан, намирисан мирисом јоргована, искићен исцветалом врбом.{ |
| ноћ, летњу ноћ, лепу, обасјану месецем, намирисану мирисом цвећа, освежену росом; на небу пуно |
| } Духа с околних висова помаман ветар и наноси кишу кроз прозоре, рђаво затворене, у одаје, у џ |
| ко, и мало погнут.{S} Он заповеди да се наоружају сејмени, да што пре отиду у Топлицу, под Јаст |
| арнаутскога племена Војњака!{S} Крупан, наочит, с дугачком, као снег белом брадом, а с лицем св |
| јој се муж не опије, да не виче, да не нападне кога.) Потамнела, земља је попала, као да је го |
| танијо!{S} Кћери моја)!</p> <p>Пашиница напала стару: пита је, пита, а она јој не одговара, но |
| учио мусафу, ја многе суре знам онако, напамет, па за то знам шта је небо, земља, рај, пакао, |
| о први имам Аја-Софије, и хафуз је, зна напамет мусаф од корица до корица, па и мене учио мусаф |
| мед-Хафуз, то јест човек који зна коран напамет, први имам Свете Софије, рођак султана Махмуда, |
| е имам красне Аја-Софије; зна сав мусаф напамет, и познаје све како је у нашем танком дину.{S} |
| кроз нос нову сокачку песму, с веселим напевом, с припевом:</p> <quote> <l>А! ха! ха!{S} Дерви |
| одавно, кад се умирише Арнаути, писао и написао Шемси-паша.{S} Шемси-паши мило, цикнуо би од ра |
| ад краја и не види.{S} Тужбу је у глави написао и у глави цару поднео, а ево сад где је у глави |
| че, пролива горке сузе...{S} Хита да се наплаче док јој је кћи врх земље; јер кад буде под земљ |
| е се отац на њих наљутио, па их истерао напоље, на зиму, на цичу, кад другује мачка с мишем...< |
| <pb n="105" /> мула-Халима, да их видиш напоредо...{S} Мула је човек, то је истина, ама није му |
| .{S} Још није платио један дуг, ево где направи други, проклет да је“!...{S} Лаже, лаже, и опаз |
| те.{S} Камо да си му убио сина, а да не направи оно што направи.{S} Ама кад је било, хајде се с |
| и му убио сина, а да не направи оно што направи.{S} Ама кад је било, хајде се са Шемси-пашом из |
| , трепавица црних, науснице као угљеном направљене.{S} Леп, иста мајка.{S} Час је обучен као во |
| ђе!... а над горњом усницом као ћумуром направљено, толико...{S} Волела бих, кузум, да Џафер-бе |
| ам-дудом, у хладовини, камо је нарочито направљено за играње ораха, почупана трава, утапкана зе |
| рнаутин и псује Шемси-пашу, а мула јаше напред оборене главе.</p> <p>Мула смућен, Арнаути гори |
| де више, јер се са узбуђења и и силнога напрезања закашља: и метнувши на уста јаглук, златом ве |
| кама у ушима, обучена као каква ханума; напуни мангал, изнесе га горе, намести га близу невесте |
| ту...</p> <p>На једном шареном јастуку, напуњеном сламом, седи мула-Халимовица: обухватила рука |
| кишом, на чупаву ћилиму и јастуку сеном напуњену лежи Фати-султан; лежи наузнак, очију полуотво |
| а обиђе кућу (јер како јој погибе брат, напустила и кућу и мужа); остаде она с мулом и дадијама |
| зи! нариче по Топлици сестра Исмаилова; напустила и кућу и мужа, па се из очеве куле не миче.</ |
| се Ахмед-хафузове слуге и похиташе, по наредби Шемси-пашинице, по пратњу Шемси-пашину.{S} И Ах |
| еме, па скривио нешто; а суд нареди..., нареди суд да се ископа рупа, да се тај кривац закопа у |
| у старо време, па скривио нешто; а суд нареди..., нареди суд да се ископа рупа, да се тај крив |
| почупана трава, утапкана земља; а мајка наредила те се јасминова честа посекла; све се пребацил |
| лико је год слушкиња, свакој је понешто наредила, свакој покоју благу рекла.{S} Лепо, и као нек |
| ј огњишта, а ове то и не гледају, но се наредиле крај софра-тепсије, неке седе а неке чуче, па |
| аше рупу, закопаше га онако како је суд наредио; и за тридесет девет дана ту био, ни јео ни пио |
| си послом у Ниш у очи прошлога петка, и наредио им да се сутра-дан <pb n="24" /> рано врате у П |
| шкиње, а заповеда им, не заповеда, него наређује, као кћерима, или млађим другарицама, да што п |
| } Па гледајући у њега поче, лепо, лепим наречјем цариградским:</p> <p>— Мој је отац био први им |
| се је на кулу, па она узе слабим гласом нарицати, кћер јој опет снађе она болест, стаде јој се |
| зна шта ради, и не зна за кога полази! нариче по Топлици сестра Исмаилова; напустила и кућу и |
| е тело смрзава, и што душа плаче, јеца, нариче, тужећи се на силу и обест Богу...{S} И чифчије |
| ном свету.{S} И Исмаилова сестра плаче, нариче, љути се на оца што јој својом бесом спута и ног |
| наружила лице: липти крв с њега, а она нариче, пролива горке сузе...{S} Хита да се наплаче док |
| осим несрећне мајке, што из свега гласа нариче и помиње име своје јединице, ниједна не мисли на |
| па свака своје жали, над својим добром нариче; жури се да је што пре код своје куће, макар изг |
| дворишта једна сиромашна жена, Српкиња, наричући за сином, и скиде шамију с главе, гологлава пр |
| чуче, па једу смокве, урме, поморанџе, нарове, бадем, што је претекло ханумама; једу <pb n="33 |
| човек, и крио за дуго.</p> <p>Конак је, нарочито тамо где је харем, врло лепо намештен скупоцен |
| .{S} Тврдим сном спавају, мртве уморне, нарочито оне с девојачке стране.{S} Зар су се веселиле |
| обиње мишем, а и сам га се готово боји, нарочито пацова, кад се појави изненада, из преграда по |
| одлетела би јој с рамена глава одавно, нарочито кад хафуз није при себи: бекрија је бивши имам |
| атварао у једну сасвим мрачну сарачану, нарочито Замбак-робињу, и није је пуштао отуд док не об |
| стиде, поцрвене: истина лудо питала.{S} Нарочито виде да је лудо питала кад се заљуби...</p> <p |
| ма, него дивљака; па она његова гласина нарочито кад је љут...!{S} Старац, а док му не погибе с |
| великим шам-дудом, у хладовини, камо је нарочито направљено за играње ораха, почупана трава, ут |
| оравила у тешком јаду Алахово Писмо, па наружила лице: липти крв с њега, а она нариче, пролива |
| укане, жилаве руке испод леђа, узе је у наручје...{S} Из груди му се оте глас један, радостан, |
| ашље, страхује; обухвата рукама колена, наслања браду на руке, и заниха се, сузе јој падају по |
| ум...{S} Па јој дође мило, лако јој је, наслони чело на свето место, на место где је Исмаил био |
| би шиљте на праг софе, па би ту сео, и наслонио лактове на колена а загњурио главу у руке, и п |
| Нигде никога пољем, у ливади, те Фати, наслоњена на груди Исмаилове сестре, упире очи у месец |
| уте падишахом и законом!{S} Ха! ха! ха! насмеја се својој лудости грохотом.{S} Виде: има часова |
| имаче.</p> <pb n="54" /> <p>— Ха-ха-ха! насмеја се мула из свега гласа, а из очију му живи плам |
| одговара с прозора куле главом мула, и насмеја се грохотом, а његове се слуге уплашено згледаш |
| — Шућур! поче мајка, сад кад јој се кћи насмеја.{S} Да Бог да се, кузум, од сада увек смејала!{ |
| роз град, кроз вилајет где пашујем?!{S} Насмејаће ми се и турско и каурско“.{S} Па још кад дође |
| цама памет померава...</p> <p>Ха-ха-ха! насмејаше се буле, први пут како је Фати-султан нестало |
| уђено, Фати-султан: а њене се другарице насмејаше; једна рече: „Паметна си, а лудо питаш, Фати- |
| је врло љут.{S} Кад се некад пред кулом насмеје, грохотом, да гора одјекује, па Арнаути чују, б |
| лици и гробу Исмаилову...</p> <p>Дођоше наспрам Прокупља, мула оборене главе, замишљен, његова |
| ен, то јест пуце од некакве црне смоле, насред чела.</p> <p>— Е, готово, време је...</p> <p>Мај |
| } Међу јенђама је свекрва, пашиница.{S} Насред ћошке је бакаран мангал, пун жара.{S} Једна млад |
| ља где је Фати-султан телејисана још је насред собе; још је крај ње онај бакаран мангал, пун пе |
| ин-Шемси-пашиним?</p> <pb n="117" /> <p>Наста тајац.{S} Сви у земљу гледају.{S} Сви се претвори |
| , ела!{S} Ха-ха-ха! засмеја се мула, па настави: „Ово није, пашо, раја, ово су Арнаути: има у г |
| ћи?{S} Ааа“ Кад не доби одговора, стара настави:{S} Џафер-беј је млад, видела сам га једанпут у |
| т како је Фати-султан нестало.</p> <p>И наставише:</p> <p>— Сад је Фати-султан у мулиној кули.{ |
| ву у торбу и, још смелије, још дрскије, наставља:</p> <p>— Сравни јагње с вуком, сравни цвеће с |
| три, мало час будне, заспала; друге две натакле на прсте филџане, па ударају као зиловима, чоче |
| ј света.{S} Тужан, и несрећом саломљен, натовари мртва сина на Суљина коња, и понесе га у Арнау |
| ез кадуне и без сина.{S} Крв за крв!{S} Наћи ће убицу, па макар ишао, овако стар, на крај света |
| крви дужан.{S} То је неко из града.{S} Наћи ће га, па да би, овако стар, ишао на крај света.{S |
| бивши имам Свете Софије да му је мучно наћи пара.{S} У кући свађа, сваки час; али, пуста младо |
| у сеном напуњену лежи Фати-султан; лежи наузнак, очију полуотворених, лица као восак жута, усан |
| е осете хладноће хануме...{S} Фати лежи наузнак и смеши се.{S} Да је ово смешење видела мулина |
| а, нису са улице...{S} Фати-султан лежи наузнак са затвореним очима: очни су јој каици ишарани |
| бркова још нема, тек га сад гарила мрка наусница, испод које се, при сваком осмејку, указују ра |
| да, крупна, руку и ногу као у мушкарца, науснице као у младића, у антерији скројеној по стамбол |
| анак је, очију плавих, трепавица црних, науснице као угљеном направљене.{S} Леп, иста мајка.{S} |
| тешко било у харему, да није са женама научио.{S} Материн јединац, одрастао у харему, да је ув |
| а печат за њено пуштање.{S} Најпосле је научише две муфтије, да се уда за другога непуштена.{S} |
| ваздух...{S} Сваки дан ће топлије...{S} Начинићемо ти леп тахтариван, па до Белога Мора ћемо те |
| саз, песме ваде и певају, па дођоше и у наш Лесковац, ама им даде сургун Шемси-паша.</p> <p>— Т |
| елин-пули</hi> међу њене извијене, лепо нашаране обрве, па да устане.{S} Једна од оне три, мало |
| p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар нашега муле кадуна на испит?</p> <p>— Не дамо!</p> <p>— |
| се бојиш?{S} Венчани смо, хвала Богу; а нашем се венчању нисмо обрадовали само ми, или само наш |
| мусаф напамет, и познаје све како је у нашем танком дину.{S} Дин нам је танак, танак, мрежа па |
| у, Нишлије се Турци међу собом шаљаху: „Нашем се паши не држе коњи, као Војњачком мули жене.{S} |
| Крвнику?</p> <p>— Јок Шемси-паши, него нашему мули.</p> <p>— Мулу туга обрвала, па не зна шта |
| чању нисмо обрадовали само ми, или само наши родитељи, моја сестра, него све Прокупље, сав Арна |
| 04" /> тамо су два мора, тамо аде, тамо наши конаци, на румелијској страни, и на анадолској, од |
| дан, па никако да их нађу.{S} То јест, нашле су их, али не знају чија је која.{S} Своју фереџу |
| чавају људи да их гледају, но ако су се нашли на улици, брзо улазе и ударају чивију.{S} Сокаци |
| м и ојађеном мајком, не би им се прошло наште срца.</p> <p>У прокупачком сарају, Шемси-паша га |
| "16" /> ђаволи.{S} Ја, Исмаил-бег, знам нашу највећу заклетву <hi>валлахи</hi>, <hi>биллахи</hi |
| а и писка деце разлеже се; силна врева! не зна се ни шта која говори ни шта која хоће; траже бо |
| р с тенџера?</p> <p>— Гар с тенџера..., не знам, осим за Арапе...{S} За џак:{S} Шемси-паша је, |
| {S} Спремајте ме...{S} Завијајте ме..., не... огледало...</p> <p>Дадоше јој огледало.</p> <p>— |
| хола, јер веле да је од краја „видела“, не би имала велики нос, то <pb n="73" /> јест, не би би |
| ша једнога, а по душу сиромаха другога, не: све један долази...{S} Азраил, па Азраил.{S} Тако, |
| hi>моја</hi>, после Алахове најстарија, не послуша.“</p> </div> <pb n="28" /> <div type="chapte |
| } И ја знам, кћери.{S} Ти си бита мала, не знаш.{S} Не живи Мејрем-ханума...{S} Знаш ону Мејрем |
| не гледа ата, не милује хрта и сокола, не љуби рухо, не плаче над оружјем.{S} Замутиле јој се |
| и си мени, пашо, крви дужан, рече мула, не слушајући шта паша говори.</p> <p>— Какву крв?...{S} |
| едала то и ћутала; а сад, има три дана, не гледа, а и дању и ноћу говори.{S} Њена мајка, и мули |
| стара беговица, Лесковчанка, погурена, не од старости, него од болести у крстима; сва се тресе |
| је оваква прва забава!{S} Мани се сна, не бој се!{S} Ја се људи не бојим, па баш да би пошла с |
| и стране, а Исмаил се стропошта с коња, не пустив ни гласа од себе; чу се вриска обезглављена а |
| уће, дође пред кућу, а не улази унутра, не може, не сме.{S} Најпосле, брзо, уђе у кућу, у одају |
| а на Исмаила; кад му више не гледа ата, не милује хрта и сокола, не љуби рухо, не плаче над ору |
| , што с маха на мах сине као у младића, не младића просвећена <pb n="49" /> ума, него дивљака; |
| и-султан па јој, пушећи, говори, прича, не гледајући што је у кући Шемси-пашина противника; не |
| зден клинац...{S} Стара була не устаде, не пусти гласа од себе, а однеше јој невесту!{S} Оне дв |
| етовао ме, и говорио ми: „Ако те снађе, не дај Боже, нека лошотиња, тражи помоћ у мене...{S} А |
| сјаци: голе, клате се, милостињу траже, не од људи, него од Алаха.{S} А Алах, благ и милосрдан, |
| пред кућу, а не улази унутра, не може, не сме.{S} Најпосле, брзо, уђе у кућу, у одају где му к |
| чак и од слушкиња.{S} Јер што мула узе, не врати.{S} А и како да врати кад је ту венчање!{S} Ве |
| есмом дочекали Ђурђевдан.{S} Из махале, не из Ахмед-хафузова комшилука (јер у комшилуку је тужн |
| пи им рухо.{S} Жене су га много волеле, не толико што је био леп, колико што је био јунак; а и |
| никога; али ко њега дирне, тешко томе, не окани га се докле га не сатре.{S} А кад му год дође |
| еселе, радознало гледају у тахтариване, не знајући у коме је кадуна њихова муле.{S} Сад чаршија |
| девице што личе на зумбул и на мерџане, не би му усне осетиле оволико сласти, као кад се дотако |
| и-пашиним?</p> <p>— Аман, кћери, сунце, не стиди се, кажи „буди“...{S} Млад, леп, твоја прилика |
| удари дланом у врата; жене се зачудише, не знају шта ће, људи се прибише уз врата.{S} Чу се каш |
| у саме, осврћу се да их когод не опази, не прислушкује; од тада Фати више лежи него што хода и |
| } Пред вече се јаве сокацима мусломани, не ходећи као обично тихо и достојанствено, <pb n="39" |
| уцао таван и да ли су пси били гробари, не сећа се.{S} И не сећа се да је икад досад чуо Мане К |
| </p> <p>Али од тада Фати мулу не двори, не пуни му чибук, не пали му га; од тада мула није љут |
| повратила...{S} Пред кулом су Арнаути, не као до сада из неколико села, већ из свих, и што је |
| S} Да је ово смешење видела мулина кћи, не би знала да ли је у Фатину срцу туга или радост...{S |
| , танак, сух земљу; скрили су се свици, не певају тице, тишина, само онај бор много шушти, и ту |
| угу уредбу, веле, нису писали великаши, не дај Боже, него Бог; и прва и друга уредба није пуште |
| и, одмах, какав ће „пешкеш“ Мурат-паши, не знајући да се Арнаути сад нису умирили, већ само при |
| јатељу.</p> <p>— Е кад је тако, слушај, не срди се, ево...{S} И извади из недара кожну кесу, ве |
| а Фати мулу не двори, не пуни му чибук, не пали му га; од тада мула није љут и тужан, него смућ |
| {S} Не гледа у слушкиње, а заповеда им, не заповеда, него наређује, као кћерима, или млађим дру |
| ви са женском главом и ојађеном мајком, не би им се прошло наште срца.</p> <p>У прокупачком сар |
| икад, а мулина кћи задрхта целим телом, не пустивши гласа.{S} Држи Фати-султан-хануму, страхује |
| сретне, пита својим промењеним гласом, не затварајући очи, као обично, јер хоће не само да чуј |
| ко си бољи од мене, ено ти Фати-султан, не твоје снахе, него моје кадуне...{S} Ха-ха-ха!</p> <p |
| очима утеклим у главу, збрчкана, много, не од старости, него од невоље: (како се удала она не з |
| м каже шта се са Шемси-пашом договорио, не би ли га тада погледала, и опростила му што се забор |
| 146" /> <p>Одлете из мајкине руке соко, не соко, него бели голуб...</p> <p>Уста занемела; очи с |
| чудо од лепоте, и од богаства, збуњено, не умејући одатле изићи, док их не опомену пашине слушк |
| и, клати се и поче причу полако, тужно, не гледајући у пашу, него у шарен ћилим на поду.</p> <p |
| а...{S} Из онога сахана пало је сребро, не, олово на њене капке, очи су се склопиле...{S} Не са |
| не милује хрта и сокола, не љуби рухо, не плаче над оружјем.{S} Замутиле јој се очи, бистри го |
| мала велики нос, то <pb n="73" /> јест, не би била охола, него би са себи равним кадунама љубаз |
| </p> <p>И још се нешто говори, то јест, не говори, него тајно шапће.{S} И људи и жене о овом го |
| е...{S} Прегазише је, па продужише пут, не осврнувши се...{S} Кад се последњи пут побунише Арна |
| лааа’! слободни су, кроз свој град иду, не иду кроз <pb n="110" /> турски Ниш, или Лесковац, ст |
| жуту као лимун, сву уплакану, и тужну, не тужну него као убивену; глас јој бејаше промукао, и |
| {S} Украо ју је, али не да осрамоти њу, не њене родитеље, него њена највећега непријатеља, крвн |
| /p> <p>Око конака свет, иглу да пустиш, не би пала на земљу; човек до човека, Арнаути, па сви к |
| ри.</p> <p>— Какву крв?...{S} За крв... не знам..., ич ја не знам, мула, муца паша тобоже изнен |
| , у <hi>Алахово Писмо</hi> као у Алаха: не може је снаћи друго до оно што јој је писано.{S} Гле |
| па тек застане, зажмури, гласно мисли: не зна с кога краја да почне.{S} Пљесну длановима.{S} У |
| дају према мајци Фати-султан-хануминој: не пуше.{S} Чини им се да су у кући где је куга све пом |
| ћником Алаховим, као и са самим Алахом: не би пашовао у малом Лесковцу, него би везировао у вел |
| ца...</p> <p>Јутро је: сунце се родило: не буди се!<ref target="#SRP19070_N1" /> викнуше Лесков |
| ога, ни јој он дође, нити га она позва; не помену га.{S} Као красне Топлице ваздух, што мирисаш |
| се из каване, обилазе <pb n="89" /> га; не грде га што иде ноћу без фењера као хајдук, грехота; |
| што је у кући Шемси-пашина противника; не слушајући шкргут зуба Садије-хануме: прича јој о мла |
| окупље и пођоше његовим уским сокацима; не истрчавају људи да их гледају, но ако су се нашли на |
| де ноћу без фењера као хајдук, грехота; не осврћу се на његове претње, боје се.</p> <p>Паша га |
| ће да заплаши мулу падишахом, решио се; не сећа се шта мула рече, да има у години макар један д |
| ше нешто стиди, све више избегава кћер; не посипа пиринач по гробу својега сина, јер му на гроб |
| и ноћу, на јави, и у сну шапће молитву; не испушта бројенице из руку...</p> <p>Али Фати би добр |
| е преза.{S} Враћам му слободу, то могу; не могу бео образ.{S} Сам га је на комар турио и изгуби |
| Жена не може имати два мужа, по закону; не може да..!{S} Кад је питају за кога ће „За Бал-беја“ |
| узру лимуни и портокали, <pb n="17" /> не би у срцу и лицу оволико горео.{S} Да га послужише ш |
| , сви у један глас:</p> <p>— Нећемо!{S} Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар н |
| /p> <p>— Мула!{S} Полако, пријатељу!{S} Не треси се!{S} Да плачеш, да кукаш, да се смејеш, да п |
| кад се Бал-беј игра, да изиђе, да...{S} Не!{S} Материно срде даље није смело.</p> <p>Тако пашин |
| и...{S} Ја сам ноћас снила..., па...{S} Не доврши него белим ручицама, меким као паперје покри |
| на њене капке, очи су се склопиле...{S} Не сања више будна.{S} Није више бунило, ни полусан...{ |
| ти Цигани... него Турци и Арнаути...{S} Не у Стамбол...{S} Ох, мајчице!{S} Носите ме на брег по |
| ори.{S} Његово јој је име на уснама.{S} Не стиди се од мајке више.{S} Пре се стидела.{S} Ни муш |
| стакло, угледа, међу Арнаутима, оца.{S} Не чује се шта им говори; пролази кроз руљу; сви му пра |
| јући да им „виђење“ буде пре свадбе.{S} Не сачека свадбу; данас му је било виђење.{S} Овде им ј |
| p> <p>Пође одајама како никад досле.{S} Не гледа у слушкиње, а заповеда им, не заповеда, него н |
| ш тел стоји, колико је могао остати.{S} Не умивају је, или што се тога не сећају, или што се бо |
| јоргована, искићен исцветалом врбом.{S} Не; на глави му венац од врбе, и око паса врба; и ату м |
| м препланутом и доста рапавом руком.{S} Не пита је шта је снила, да се она, казујући му сан, јо |
| ца?</p> <p>— Грозница, Садије-ханум.{S} Не знам кад ме ухватила.</p> <pb n="93" /> <p>Овако одг |
| капија отвори, да изиђе Фати-султан.{S} Не понесе чадре, те му зелена чалма скроз мокра, и кафт |
| кћери.{S} Ти си бита мала, не знаш.{S} Не живи Мејрем-ханума...{S} Знаш ону Мејрем-хануму до т |
| пашу.</p> <p>— Што ме гледаш, мула?{S} Не зборим ли добро?</p> <p>Он ништа не одговара.{S} Гле |
| дрво с родом...{S} Знаш такво дрво?{S} Не остављају га на миру ни док му је род зелен, а камо |
| аде кћер?{S} И не потражи је од муле, — не смеде, да не ражљути мулу.{S} Бекрија, <pb n="61" /> |
| шћи, звездо.{S} Све по срцу...</p> <p>— Не губи памети, сунце.{S} Сравњује ли се цвет с коприво |
| у.</p> <p>Све су три уз врата.</p> <p>— Не дршћи, звездо.{S} Све по срцу...</p> <p>— Не губи па |
| и скелом Мораву... удавише се.</p> <p>— Не, то је нека ујдурма.{S} Да се удаве кад Морава има б |
| Туга није у глави већ у срцу.</p> <p>— Не дамо мулине кадуне.</p> <p>— Јок!{S} Јок!{S} Јок!</p |
| р нашега муле кадуна на испит?</p> <p>— Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар д |
| к по јаглук с тавана у сандуке, оне...“ не може да рече „Фати-султан-ханумине“.{S} Одмах, ханум |
| н из мусафир-одаје у сарачану, тамо...“ не изусти „камо се у годину дана једанпут улази.“ Досад |
| у прси и моле се Богу да се „на кавгу“ не <pb n="52" /> окрене; људи, уплашени, ћуте.{S} Јер с |
| обична.</p> <p>Аллааа! простења мула, а не диже руку с груди.</p> <p>— Да те не пробада?</p> <p |
| чија је која.{S} Своју фереџу узима, а не познаје је; бошчицу држи, а тражи је!{S} Неке <hi>си |
| је доста — пале; ухватила их трешња, а не смеју поискати чашу воде, да не би, проговоривши, је |
| сироте девојке?...{S} Она беше удата, а не живи с мужем, те га остави.{S} Млада, а без мужа беш |
| осле се прашта као да ће Вог зна куд, а не у Топлицу, оцу и мајци, старој...{S} И отац му стар; |
| а, заплакаше.</p> <p>Хафуз-Ахмед оде, а не рече мули:{S} Зашто ми украде кћер?{S} И не потражи |
| х и слатких речи и његове понизности, а не зна да би и једно и друго било што глуху шаптати и с |
| свој образ.{S} Како би и њу ижљубио, а не може, и ако је оволико воли; јер то је рука, истина, |
| рамија.{S} Сам би ишао да тражи кћер, а не зна на коју ће страну: пођоше сејмени једни к Лесков |
| , хуче; иде око куће, дође пред кућу, а не улази унутра, не може, не сме.{S} Најпосле, брзо, уђ |
| она што за три дана сузе не пусти.{S} А не казиваше мајци за чим плаче, да ли плаче за пашићем, |
| њом, подигао руке, хоће да је загрди а не може, онај га свет гледа; и она диже руке, па опет и |
| ава их, моли их да не учине крви, да га не осрамоте сад под старост — <hi>бесу</hi> је дао...</ |
| > <p>Затворила момка као девојку, па га не пушта.{S} Није јахач, није стрелац, али је мушко, мл |
| века; звечи синџир: ево пета ноћ где га не пуштају, да не би на кога налетео — мноштво је.{S} Ш |
| не, тешко томе, не окани га се докле га не сатре.{S} А кад му год дође <hi>селам</hi> (поздрав) |
| а вода!...{S} Опет пролази свет, али га не каменује, и ако има рока још до мрака.{S} Пролазе љу |
| с му дрхти, и чисто је промењен, сам га не познаје, чини у се да то неко други говори.{S} И узм |
| као пуномоћје, по гласу познала, ако га не би видела.{S} Али какав закон?{S} Зар је по закону в |
| ти гајтаном колико су ока тешки, ако га не послушају, или ако га после одаду.</p> <p>— Па?</p> |
| ен; и трипут јој је поручила, да ако га не освети мушка глава, нека га освети женска...{S} И ма |
| се сети поруке мајке Исмаилове: „Ако га не освети мушка глава, нека га освети женска“.{S} Ако н |
| днога, одговори она (јер ни код другога не беше јој добро), па се врати мајци слободна.{S} Тако |
| а бакшиш чочецима, весели се, ни у кога не гледа, ни на кога овде не мисли: телом је у Прокупљу |
| ет, на Алахово Писмо, то јест да никога не може снаћи друго, до оно што му је писано прстом Ала |
| илац“, ножем посред срца, да га од тога не задржаше Турци што се бејаху скупили да гледају бој |
| тати.{S} Не умивају је, или што се тога не сећају, или што се боје да је не расвесте и не подсе |
| је обичај да поштују тугу ближњега, да не певају кад им ближњи плаче.{S} Али ово сад није обич |
| И не потражи је од муле, — не смеде, да не ражљути мулу.{S} Бекрија, <pb n="61" /> луд, али хаф |
| ешња, а не смеју поискати чашу воде, да не би, проговоривши, језик прегризле. „ Аман, Јараби (Г |
| ајка, коју мало час изнеше из одаје, да не види кад јој кћи издише, клечи сад крај ње, јединице |
| ек у страху, да јој се муж не опије, да не виче, да не нападне кога.) Потамнела, земља је попал |
| да јој се муж не опије, да не виче, да не нападне кога.) Потамнела, земља је попала, као да је |
| >У тахтариванима и душеци и јоргани, да не осете хладноће хануме...{S} Фати лежи наузнак и смеш |
| нај увели пупољак у његовој Топлици, да не помисли:{S} Хајде!{S} Опростиће ми и Бог и син, кад |
| ко лак.{S} И био би сад чак и весео, да не бива нешто што га узнемирује: на пример, ако пукне д |
| џир: ево пета ноћ где га не пуштају, да не би на кога налетео — мноштво је.{S} Што ближе јутру, |
| чицама, меким као паперје покри очи: да не гледа ноћашњи сан, што јој изиђе пред очи као јава; |
| свете.{S} Камо да си му убио сина, а да не направи оно што направи.{S} Ама кад је било, хајде с |
| а хартија, ћерчива брашном облепљена да не улази хладноћа у одају; светлости мало, чиста ваздух |
| а су посадили на мазгу дете, па пазе да не падне.{S} И Фати га двапут видела, на мазги, прошао |
| S} И пре је волео; а сад ти поручује да не слушаш ни овога ни онога, већ да метнеш ухо на срце. |
| о не верује да је толико заспало, те да не осети ово од шта се морала потрести под њим земља.</ |
| !{S} Тек што је раширила крила, види да не може, склапа их, клоне...{S} И опет се као нечему на |
| за себе, а први пут му се сад учини да не личи на човека, но на вука, или медведа.{S} Старац с |
| ом кожом, што удара на мемлу, па као да не чује е се врата отворише, и не види где му се ближи |
| стребац, <pb n="96" /> јер је осетио да не носи на плећима весела муду, ни љута, него брижна, с |
| м јуначким.</p> <p>И мало које јутро да не казује несуђеној снаси снове своје; а толкује их срц |
| ила заволела простога Арнаутина, зар да не заводи господскога сина пашина.“</p> <p>Тако говоре, |
| малским ђубретом.{S} Уклонила честу да не би неко <pb n="81" /> преко зида па у њу, и кад се Б |
| а, говори им, обавештава их, моли их да не учине крви, да га не осрамоте сад под старост — <hi> |
| то стиди, као да избегава кћер; од тада не посу по гробу свога сина ни зрно пиринџа, јер му не |
| е мајци, по њеној жељи; и никад од тада не виде муле, мужа свога, ни јој он дође, нити га она п |
| у песму, свадбену, отац, мајка...{S} Ја не плачем...{S} Пушке, сватови, Арнаути...{S} Сад ће да |
| крв?...{S} За крв... не знам..., ич ја не знам, мула, муца паша тобоже изненађено, а у лицу му |
| пред сарај, нема заптија.{S} Из сараја не изиђе очајан, но махнит, из очију му лете варнице... |
| раду сербез ходи; он, шетајући се, нека не преза.{S} Враћам му слободу, то могу; не могу бео об |
| у, мула рече ово:</p> <p>— Јок!{S} Нека не долазе паше у Топлицу, јер су Арнаути сад...{S} У са |
| ад је тако, носи му селам: од мене нека не дрхти његова ханума; син нека му по граду сербез ход |
| еч чује.{S} Фати, ђозум!{S} Твоја мајка не уме те друкчије световати, до: кад те испитују, одго |
| ...</p> <p>И Фати-султан-ханумина мајка не спава; крај мраморне чесме, пред ћошком где су јенђе |
| војка.{S} И ко зна, још би, да се мајка не сети е је <hi>човек</hi>.{S} А ево откуд се тога сет |
| лахово Писмо, она, по њену доласку, ока не сушаше; и дању и ноћу плакаше она што за три дана су |
| лком за гвозден клинац...{S} Стара була не устаде, не пусти гласа од себе, а однеше јој невесту |
| е воља да чујеш одмах, ја ћу...{S} Мула не доврши, него метну руку на јатаган, па устаде.</p> < |
| а уздржава се, крије радост, да је мула не опази, да се не покаје.{S} А како да се не радује!.. |
| н, ето ти једнога; баци се на њега, ама не каменом, него ружом.{S} И види чудо! груди му се рас |
| да кћер сузама својим, мајкиним сузама не сагори, да се не лиши једине наде, састанка с њом на |
| немирна, хтела би некуд далеко, ни сама не зна куд, на онај брег под Јастрепцем, увијен у бели |
| није било овако.{S} Бал-беја из харема не пушта.{S} А пашиница од страха чисто луда.{S} Час пл |
| Беше, мула, ама...{S} Од Алахова Писма не може се да...</p> <p>— Питаш за снаху; а ти си мени, |
| јене! друге, оне што ни усред бела дана не иду улицама без пратње, похиташе у ово доба саме!!{S |
| петоро деце.{S} Сад једно.{S} Ни једна не беше из његова фиса. „Грехота,“ говораше. „Жени ли с |
| че и помиње име своје јединице, ниједна не мисли на украдену невесту: пашиница жали свога сина; |
| ће... пашће јој оба венчања...{S} Жена не може имати два мужа, по закону; не може да..!{S} Кад |
| -султан упита шта је, шта говоре, а она не каза е њој прете, него слага: „Шемси, проклет да је! |
| сти, него од невоље: (како се удала она не зна за мирно проведен дан, сат, увек у страху, да јо |
| сови, у сваком сату по један, е се буна не стишава, е су друмови поседнути, па нико не сме ни т |
| му мули.</p> <p>— Мулу туга обрвала, па не зна шта збори.</p> <p>— Зна.{S} Туга није у глави ве |
| уди и мисле; а ето ти је једна жена, па не могаде да прође, но застаде и пита: „Је ли, Вога ти, |
| очи, покуша, онако стара, да истрчи, па не могаде, но се заљуља и лупи о под застрвен асуром.</ |
| а беше пет година: заинатио се онај, па не удара печат за њено пуштање.{S} Најпосле је научише |
| и <hi>какву крв</hi>; ама сам човек, па не могу.{S} Него ако ти је воља да чујеш одмах, ја ћу.. |
| ћатиба.{S} Мали, стоји према брегу, па не гледа докле му глава досеже, него упро очи у врх.{S} |
| о соби.{S} А Садије-ханум од тада брата не помену; реч „Исмаил“ застаје јој у грлу.{S} Види да |
| или...{S} Никому ништа не казује, ништа не говори.{S} Бејаше се мало повратила, и разгалила, па |
| да исприча мули.{S} Кад мула чу, ништа не рече, само закрвави очима, стисну песнице и рикну.{S |
| арнаутски: сад ту књигу гледам, а ништа не могу да разберем.{S} Да ли се књига много читала, па |
| нешто живо казивати, а он испрва ништа не разуме, као да је пијан, или луд; па се прибираше, п |
| ала: или сам ја толико остарео да ништа не видим?</p> <p>Мула ћути.</p> <p>— Ти ћутиш, мула, ја |
| ако да се опије, кад ово два дана ништа не пије.{S} Није пио два дана онај који се није трезнио |
| {S} Не зборим ли добро?</p> <p>Он ништа не одговара.{S} Гледа га.</p> <p>— И после, мула, Шемси |
| ше се, и сведоци се гледају; нико ништа не говори.{S} Неколико Арнаутина отворише врата на пред |
| а освети женска; или...{S} Никому ништа не казује, ништа не говори.{S} Бејаше се мало повратила |
| {S} Чује страшне речи, а за срећу ништа не разуме, нити јој их когод преводи...{S} Слуша, приби |
| па се не појави до мрака, док пашиница не узе лупати дланом у врата, заклињући га у њихова Бал |
| лије.{S} Гугутке се из својих котарица не мичу; а псима се носи храна у њихне кочине.{S} Сокац |
| се, поносила се, па сад?{S} Док се паша не врати из Прокупља, све је нешто лепо очекивала, све |
| воре мусломани, са страхом.</p> <p>Киша не престаје, а буде окупише „леш“.</p> <p>— Има леша у |
| знаде; а сваки знаде да му млади ћатиб не бејаше ништа учинио.{S} После се чу, да је тај Арнау |
| ч по гробу својега сина, јер му на гроб не иде више никако...</p> </div> <pb n="95" /> <div typ |
| а; прогнаше га далеко, где се зими снег не топи за месец дана и више; протера га сам падишах, ц |
| сли паша како да се опрости страха, кад не може срамоте, никад ни до века; мисли и са женом се |
| S} Да те не учи његова кћи?{S} Ааа“ Кад не доби одговора, стара настави:{S} Џафер-беј је млад, |
| на поручила да није човек него жена кад не може од Турака да је отме, полудео.{S} Из Власине је |
| нице, нагло се подиже да устане, па кад не могаде, завали се, опет, у јастуке и радосно поче:</ |
| што, кад су саме, осврћу се да их когод не опази, не прислушкује; од тада Фати више лежи него ш |
| се, ни у кога не гледа, ни на кога овде не мисли: телом је у Прокупљу, душом у Лесковцу, крај с |
| Најпосле смисли: да почне лепим.{S} Где не може пушка и сабља, ту ће лепа реч.{S} А мула долази |
| V</head> <p>Месец је тако тужан; звезде не трепте као мало час; ветар је удесио жалосну песму.{ |
| и ноћу плакаше она што за три дана сузе не пусти.{S} А не казиваше мајци за чим плаче, да ли пл |
| сне.{S} За толиким животима до сад сузе не пусти, а сад за једним кишом их лије.{S} Па бар да с |
| ше; Фати, онако болна, склања се, да је не виде људи с откривеном главом, без фереџе.</p> <p>Чу |
| е тога не сећају, или што се боје да је не расвесте и не подсете на њене јаде.</p> <p>Нити ромо |
| тила и кућу и мужа, па се из очеве куле не миче.</p> <p>И не зна; нико јој не рече, ни мајка, н |
| , и мулина кћи, које се од њене постеље не мичу, и робиње не знају више кад јој је бунило, а ка |
| о мене, Фати-султан, кумријо.{S} Зар ме не познајеш?</p> <p>— Познајем те, Садије-ханум, ђозум. |
| мигују кад те чаршијом виде, да се жене не кикоћу кад те махалом опазе“.{S} Тако мисли; а после |
| по јабуку или крушку и мећу је крај ње не као понуду болеснику, него као прву милост господаро |
| допрети и до падишахове хануме, а до ње не.{S} Ко ће јој о томе говорити, кад јој паша није гов |
| је се од њене постеље не мичу, и робиње не знају више кад јој је бунило, а кад јава.{S} Јер и к |
| ислили би да у одаји нема никога, да се не чу кашаљ...{S} Жене упрле очи у Фати-султан; знају д |
| е урекну...</p> <p>Жали је мајка, да се не мучи мажући ивице очних капка сурмом, па тобоже се б |
| рије радост, да је мула не опази, да се не покаје.{S} А како да се не радује!...{S} Зна за кога |
| војим, мајкиним сузама не сагори, да се не лиши једине наде, састанка с њом на оном свету.{S} И |
| двојица их са стране придржавају, да се не накрећу.{S} Тахтариван прате неколико оружаних Турак |
| опази, да се не покаје.{S} А како да се не радује!...{S} Зна за кога ће Фати-султан...{S} Спраћ |
| не уплаши, но само рече;</p> <p>— Ја се не чудим теби, назли-Стамболко, али се чудим својој нен |
| зати коњма за репове...</p> <p>Граја се не стишава, ни дивљи узвици; мулина кћи улази у одају г |
| јер с обичаја се не плаче, с обичаја се не уздише; а ево где комшилук, где хануме, где чак и Ар |
| сад није обичаја ради: јер с обичаја се не плаче, с обичаја се не уздише; а ево где комшилук, г |
| Обилазе хафуз-Ахмедовицу, а ниједна се не усуђује да узнемири тужно-свечану тишину, да се обрн |
| чедо ладен, мајчице, шербете..., па се не бој урока.</p> <p>Метнуше јој ладен, то јест пуце од |
| оје драгих, што се толико волели, па се не узели: умрли обоје уочи ђердека...{S} О, како су леп |
| Уђе у своју одају, метну чивију, па се не појави до мрака, док пашиница не узе лупати дланом у |
| и: има у години макар један дан, кад се не боје ни падишаха.{S} И ово нису, пашо, Турди, него с |
| акшама љубиће је драго...</l> <l>Док се не сване...</l> <l>Сад ће одлетет’, мајко,</l> <l>Шахин |
| .</p> <p>Мисли паша, мисли, ни с ким се не разговара.{S} Најпосле смисли: да почне лепим.{S} Гд |
| ; а Арнаути, ови други јаничари, што се не боје, каткад, ни падишаха, често су се бунили, паша |
| ури. „А!{S} Шта може лепа реч! и што се не може постићи кад се стоји право, постићи ће се, увек |
| се и празне боји.{S} Би јој мило што се не расрди кад је младожења назва назли-Стамболком.{S} М |
| завејава пут; и раде, опет раде, јер се не зна време, доба ноћи или дана, кад ће се појавити та |
| јој својом бесом спута и ноге руке, те не може да се и она освети Шемси-паши и за брата и за н |
| рце...{S} Да ти не прети мула?{S} Да те не учи његова кћи?{S} Ааа“ Кад не доби одговора, стара |
| а не диже руку с груди.</p> <p>— Да те не пробада?</p> <p>— Прободе ме нож; ударише ме куршуми |
| p>— Немој, чедо, сурме сада... да ми те не урекну...</p> <p>Жали је мајка, да се не мучи мажући |
| е затварајући очи, као обично, јер хоће не само да чује, него и да види шта му одговара.{S} Пит |
| њој вајда била, кад...{S} Материно срце не сме даље.</p> <p>Пашић, и ако млад, и ако размажено |
| окамени.{S} Стоји као камен; ништа више не пита.{S} А кад се прибра, узе да зове војне старешин |
| ер ако њу још надом заварава, себе више не може.{S} Мајка је љуби, а она:</p> <p>— А, а!{S} Нов |
| ако, китила и везла, јер је Садије више не прекида Фати-султан ради; али зачегрља реза на врати |
| </head> <p>По Прокупљу се ни о чем више не говори, до о грозном убиству мулина сина, о несрећно |
| д се оволико осрамотише, ту да бар више не страхују, друкчије би било, лакше.</p> <pb n="122" / |
| ли с успоменама на Исмаила; кад му више не гледа ата, не милује хрта и сокола, не љуби рухо, не |
| а, да се она, казујући му сан, још више не уплаши, но само рече;</p> <p>— Ја се не чудим теби, |
| дан, сат, увек у страху, да јој се муж не опије, да не виче, да не нападне кога.) Потамнела, з |
| гордила, било би је сад мање срамота, и не би пролазила кроз одаје као петао кад му покисне пер |
| , на свили: сликао би је, али не уме, и не сме, јер је чуо да је грехота радити што по обрасцу |
| на месечини, сања и мање болно срце, и не оволико растужена душа; сновима се заноси љубав...</ |
| а као да не чује е се врата отворише, и не види где му се ближи главом мула.</p> <p>Мулино мест |
| /p> <p>— Фати-султан не зна шта ради, и не зна за кога полази! нариче по Топлици сестра Исмаило |
| и су пси били гробари, не сећа се.{S} И не сећа се да је икад досад чуо Мане Кукувију у својој |
| ече мули:{S} Зашто ми украде кћер?{S} И не потражи је од муле, — не смеде, да не ражљути мулу.{ |
| нао с кога ће краја почети; сад краја и не види.{S} Тужбу је у глави написао и у глави цару под |
| на њен сан, па се неколико пута сеже и не смеде их додирнути својом препланутом и доста рапаво |
| ред очи као јава; а он јој гледа руке и не мислећи на њен сан, па се неколико пута сеже и не см |
| ју, или што се боје да је не расвесте и не подсете на њене јаде.</p> <p>Нити ромори, ни говори. |
| о јој кћери?...</p> <p>Још јој људски и не казаше шта је, а она чупа косу, гребе лице, грува се |
| “ на мангалима крај огњишта, а ове то и не гледају, но се наредиле крај софра-тепсије, неке сед |
| , па се из очеве куле не миче.</p> <p>И не зна; нико јој не рече, ни мајка, ни другарице, ни сл |
| м, јер једни одобравају измирење, други не одобравају.{S} Али и сад мула сиђе с куле, па кроз р |
| и се, па сад седи, ако хоћеш да се људи не подмигују кад те чаршијом виде, да се жене не кикоћу |
| } Мани се сна, не бој се!{S} Ја се људи не бојим, па баш да би пошла стотина на мене једнога.{S |
| пци, она их с муком отвара, и сања, али не више будна, него као у бунилу, у полусну...</p> <p>Ј |
| бој петлова.{S} И јахао је каткад, али не на ату, него на једној дивној мазги, длаке као атлаз |
| елу платну, на свили: сликао би је, али не уме, и не сме, јер је чуо да је грехота радити што п |
| > <p>И праштала му.{S} Украо ју је, али не да осрамоти њу, не њене родитеље, него њена највећег |
| а их нађу.{S} То јест, нашле су их, али не знају чија је која.{S} Своју фереџу узима, а не позн |
| риграда? „Цариград види па умри!{S} Али не, немој умрети, но живи и <pb n="8" /> гледај: пошто |
| се сећа поруке мајке Исмаилове: ако ми не освети сина мушка глава, нека га освети женска; или. |
| и Шемси (сунце), ама бадава...{S} Ич ми не излази на мегдан, арслан арслана тражи...{S} Арслан |
| , већ да метнеш ухо на срце...{S} Да ти не прети мула?{S} Да те не учи његова кћи?{S} Ааа“ Кад |
| шапатом.{S} Боји се буне, да се Арнаути не дигну на њена оца, што никад досле, да му не запале |
| години макар један дан, кад се Арнаути не боје ни падишаха.</p> <p>Пусти глас једнога дана, па |
| ини дана макар један дан кад се Арнаути не боје ни падишаха; а заборави рећи, <hi>ни Бога</hi>. |
| , мула, ти си се светио како се Арнаути не свете.{S} Камо да си му убио сина, а да не направи о |
| ој кадуни.</p> <p>А од ње се мулина кћи не миче.{S} Црмпураста, млада, крупна, руку и ногу као |
| Турци међу собом шаљаху: „Нашем се паши не држе коњи, као Војњачком мули жене.{S} Од седам жена |
| де, а и мула, према паши, и ако му овај не рече да седне.{S} Паша ћути, мери мулу; мула ћути, м |
| напала стару: пита је, пита, а она јој не одговара, но је само гледа и пушта неке чудновате гл |
| куле не миче.</p> <p>И не зна; нико јој не рече, ни мајка, ни другарице, ни слушкиње, ни робиње |
| , оборене главе, и погурен: чисто човек не би рекао да је то онај старац што пре неколико месец |
| ање, тише, полако нестаје, изумире, док не завлада дубока, мртва тишина.</p> <p>И дан свршава к |
| амбак-робињу, и није је пуштао отуд док не обећа да ће се играти с њим <hi>Шећер-Шербет</hi>; а |
| туђу; ми овде у Топлици под Јастрепцем не.{S} А коњ, а во, а човек — у њих све једно.{S} За је |
| та више него у арнаутским кућама, да им не буде жао.{S} За Бајрам отера у град читаво стадо овн |
| , у постељи два: тако, тако, док сасвим не леже...{S} Сирота!{S} А док сасвим не леже, мало, ма |
| м не леже...{S} Сирота!{S} А док сасвим не леже, мало, мало, па белој робињи на само, на ухо: „ |
| па никако да га дочека.{S} И мула-Халим не спава.</p> <pb n="21" /> <p>— Да пошаљемо у град Суљ |
| Оживеше приче Мифтарове...; умним оком не гледа Мифтара и његову невесту, него себе и Фати-сул |
| е ту, хуче сву ноћ, док га најпосле сан не савлада.</p> <p>— Нико му се није хтео ни смео свети |
| ила је тако мирна.</p> <p>— Фати-султан не зна шта ради, и не зна за кога полази! нариче по Топ |
| ат љутих Арнаута.{S} Склопи очи, да ово не гледа, а оно ето мулина сина, на ату; млад, леп, ист |
| Војњацима Стамбол далеко?“ „Е ја друго не знам...{S} У Брусу, код брата ми“. „Еј!{S} Стамбол и |
| а глава, нека га освети женска“.{S} Ако не може крв за крв, <hi>како може</hi>, додаје она, и о |
| на (за Божју љубав)!...{S} Харам ти ако не...</p> <p>Не могаде више, јер се са узбуђења и и сил |
| опазити, кад је у „светло лице“ никако не гледају, није ред, већ одговарају погнуте главе и сп |
| {S} Шта су се разговарали у одаји, нико не зна; а кад се растајаху, мула рече ово:</p> <p>— Јок |
| саним с кровова кошавиним крилима; нико не гледа арнаутску силу и <hi>салтанат</hi>, јер свуд к |
| миндерлуку, и нико на то не мисли; нико не склања с ћошке испретуране филџане и џезве, разбацан |
| тишава, е су друмови поседнути, па нико не сме ни тамо ни овамо, ни кириџије, ни трговци, ни он |
| дочекује крадом, иза кафеза, да је нико не спази; дочекује га с осмехом, испраћа га са сузом, и |
| ја, Цариграђанина.{S} Зашто га уби нико не знаде; а сваки знаде да му млади ћатиб не бејаше ниш |
| ће имати душмана?!...{S} Голо дрво нико не погледа, на лиснато бацају очи, на родно камење.{S} |
| ог дана уби, кад за тридесет девет нико не могаде.{S} И чиме ли га, Алла’ удари, кад је рана ов |
| се један у путу не разболи, те да писмо не однесе.{S} А скадарски паша, чим прими писмо, и проч |
| а јој се тајно не подсмевају (јер јавно не смеју), и да деле с њом оно што јој зацело на лицу ч |
| како другарски, с њима, да јој се тајно не подсмевају (јер јавно не смеју), и да деле с њом оно |
| и застирка на миндерлуку, и нико на то не мисли; нико не склања с ћошке испретуране филџане и |
| далеко; жар се просу по ћилиму, а он то не гледа, него рашири руке на груди, притисну их, и узе |
| новно Прокупље трља очи, и гледа: чисто не верује да је толико заспало, те да не осети ово од ш |
| у.{S} Сви се претворили у ухо.{S} Чисто не дишу.{S} Мртва тишина.</p> <p>Махмуд-беј понови пита |
| 76" /> и чуде се што сама заповеда, што не креће плећима по стамболски, што не држи главе висок |
| што не креће плећима по стамболски, што не држи главе високо, и што ходећи стаје целом ногом.{S |
| "58" /> пуномоћје за венчање од оне што не зна ни где је, ни ко је она, ни шта је питају, ни шт |
| а она, мусломанка, да ко жељу самртнику не испуни, четрдесет дана га Алах не погледа; а кога Ал |
| м за дуго.</p> <p>Али од тада Фати мулу не двори, не пуни му чибук, не пали му га; од тада мула |
| гну на њена оца, што никад досле, да му не запале кулу, па куд би сирота Фати-султан, <pb n="10 |
| ојећи се преваре с мулине стране, да му не подметне на испит коју другу уместо Фати-султан.</p> |
| чито кад је љут...!{S} Старац, а док му не погибе син, играо се јуначких игара с топличким момч |
| ера!{S} Јараби, како трпиш?!{S} Како му не пустиш у зиму врео камен на главу, да му размрскаш г |
| робу свога сина ни зрно пиринџа, јер му не отиде на гроб; од тада оне две Арнаутке, дадије мули |
| уца паша тобоже изненађено, а у лицу му не бејаше ни капи крви, и целим телом задрхта.{S} И опе |
| <head>XVII</head> <p>Фати-султан-хануму не узеше на испит, него је оставише да се одмори и да м |
| по тројици; страх га да се један у путу не разболи, те да писмо не однесе.{S} А скадарски паша, |
| иромаха.{S} Није ли тако добро?{S} Алах не праћа по душу богаташа једнога, а по душу сиромаха д |
| тнику не испуни, четрдесет дана га Алах не погледа; а кога Алах не погледа један трен, на душу |
| ет дана га Алах не погледа; а кога Алах не погледа један трен, на душу му пада грех тежи од нај |
| ле очи у Фати-султан; знају да се одмах не одговара, срамота, те једна се нада, друга стрепи.</ |
| буњено, не умејући одатле изићи, док их не опомену пашине слушкиње е им ваља ићи, плакаће им де |
| лов је полазио само на вуке. „Ни на њих не бих, говорио је, кад бих имао овде себи равне, арсла |
| ави и изиђе Лесковчанка, ниједна од њих не виде.</p> </div> <pb n="121" /> <div type="chapter" |
| и:{S} Ти си мени крви дужан. „За крв ич не знам, мула, вала! и похита на чардак.{S} Коју год сл |
| очију му живи пламен сукну. „За крв ич не знам!{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Вала, мула, кажи...{S} К |
| ја дугачки врат, а танким ногама мислиш не додирује земљу...</p> <p>Пројезди махалама, па стане |
| ним варком.{S} Стара је готова, али још не устаје, хоће да удари још један <hi>ђелин-пули</hi> |
| <p>И... ожени се старац дететом!</p> <p>Не, ту закон нема посла.{S} А није вала ни грех, рекли |
| љубав)!...{S} Харам ти ако не...</p> <p>Не могаде више, јер се са узбуђења и и силнога напрезањ |
| лудога Ахмед-хафуза спахилуци...</p> <p>Не прође много, па хафуз и овде уби човека, и даде крвн |
| кћи за Шемси-пашина сина, и најпосле: „Не украдоше Ахмед-хафузу ата из ахара, ни из авлије заг |
| ша лесковачки! „Ама зар баш сам паша?“ „Не.{S} Заптије из прокупачког сараја.“ И ако се говори |
| оворе да су то сузе девојака са седмога неба, што је Фати-султан несрећна.</p> <p>Одмах по Свет |
| е.</p> <p>— Нема леша.{S} Са седмога су неба плакале девојке три дана и три ноћи за живом Фати- |
| на с каквога земаљског престола, него с небеског, исто као оне четири књиге, из којих се човек |
| у псима! захори се силно, из свих грла, небо се пролама.</p> <p>Сирота Фати-султан!{S} Чује стр |
| и пратњом...{S} И кад се чу топот коња, небо се проломи... „Аллааа’!.. припуцаше мале пушке, за |
| е диже силна граја, вика, дивљи узвици, небо се пролама; Арнаути се деру, сви у један глас:</p> |
| ам онако, напамет, па за то знам шта је небо, земља, рај, пакао, анђели, <pb n="16" /> ђаволи.{ |
| шевна човека, толико је колико да пљуне небо.{S} Ама ко пљује у небо, томе пљувачка пада на лиц |
| полако, а сам је подигао главу, гледа у небо, тражи звезду своје невесте, верујући да је њена з |
| је.</p> <p>„Ко ходи по земљи, а гледа у небо, па се сплете и падне — врло је смешно“.</p> <p>Па |
| </p> <p>И она рече „шућур“ па погледа у небо.{S} Она му није више о сну говорила, но му исказив |
| колико да пљуне небо.{S} Ама ко пљује у небо, томе пљувачка пада на лице.{S} Није ли?{S} Јеси л |
| д вече, и у вече, кад месец изиђе, пође небом ведрим, мирише, сва, на копитњак, на омиљен, на о |
| топи...{S} За једну аспру милијон лира, небројено благо...{S} Пође по конаку, онако распојас и |
| аспру <pb n="82" /> за милијон лира, за небројено благо, мир душе за госпоство!“ Мисли паша, гл |
| разе...</p> <p>Враћала се на исте мисли небројено пута, час из почетка, час из средине, и на ов |
| и: бели му се хаљина, фистан, широка, у небројено <pb n="11" /> бора, разастрта по кадивеној ха |
| и које стоје према њој као земља према небу, а с којима се може разговарати, па чак и проћерет |
| исану мирисом цвећа, освежену росом; на небу пуно звезда, трепте, и час-по па се покоја угаси; |
| , да човеку може бити и на земљи као на небу, у рају где је зелених башта, извора, девојака с в |
| лостивој према сваком, што подиже очи к небу кад је когод увреди и узвикује <hi>Алла’!</hi> буд |
| А једно вече, појави се на јасно-плавом небу топличком пун месец.{S} Ваздух је благо заталасан, |
| и зричу, свици по ливади трепере као по небу звезде, као кандила која је природа и доле припали |
| чело и ударила катран на лице Исмаилова невеста...{S} Кажи му селам, <pb n="120" /> аман!{S} Ал |
| га доста, кулучи раја, разгрће снег, да невеста и јенђе лако прођу; ако из Лесковца у Ниш тако. |
| то?{S} Фати-султан је невеста, а турска невеста мора ћутати, стидети се.</p> <p>У <hi>конаку</h |
| песма:</p> <quote> <l>Белу рубу обукла невеста,</l> <l>Убаво лане;</l> <l>Мор дугмета запучила |
| анум-ефендију.</p> <p>И на одаји где је невеста прозори широм отворени; на тим прозорима нема к |
| мирна.{S} Али за што?{S} Фати-султан је невеста, а турска невеста мора ћутати, стидети се.</p> |
| аутлук.{S} Који год ми каже: „Срећна ти невеста!“ смеје се... познајем да се све живо радује, и |
| а подиже главу, врисну; а на ову вриску невеста се прену, подиже се, тешки јој се очни капци по |
| ачким сокацима, женама вечера загорева, невестама се јувка цепа, девојкама ибришим мрси, удовиц |
| ај лепи мангал са звездом и месецом код невесте; ханум-ефенди хоће сама да кува каву, тамо да ј |
| главу, гледа у небо, тражи звезду своје невесте, верујући да је њена звезда најлепша, најсветли |
| сковчанке зачуде њеној вештини.{S} Осим невесте и старе кадуне, у овој су одаји будне још три м |
| кроз прозор.{S} Једним кораком дође до невесте, подвуче јој засукане, жилаве руке испод леђа, |
| ангал, изнесе га горе, намести га близу невесте и измаче се, стаде, с прекрштеним рукама, удно |
| извади из недара низ бисера, па га даде невести.{S} Мајка му овај бисер спремила за „виђење“, и |
| ају, лице се зажарило: бесу даје својој невести; рука му пала на искићену јабуку једне мале пуш |
| бане, на нокте руку и белих ножица, као невести; Исмаилова сестра <pb n="140" /> јој обуче неве |
| с вечери, па се одмах разиђоше, јер се невестин отац опио, па се побојаше свађе, и какве несре |
| маилова сестра <pb n="140" /> јој обуче невестинску хаљину; легнуше јој на грло Исмаилов бисер, |
| ударише у вику, али доцкан: човека је с невестом нестало...{S} На вриску и <pb n="35" /> вику х |
| а, заборави где је...{S} У ђердеку је с невестом...{S} Оживеше приче Мифтарове...; умним оком н |
| врати кад је ту венчање!{S} Венчао се с невестом њена Бал-беја! „Јазук, јазук!{S} Опет јазук!{S |
| копала плена...{S} Похита кроз прозор с невестом: спусти се, затутње под њим земља...</p> <p>А |
| 2" /> у аманет као себе, или Исмаила... невесту његова сина.</p> <p>А кад се Садије-ханум, мули |
| м оком како се угађа, дотерује, очекује невесту, нестрпљив је; осећа где јој се син радује, па |
| паши, што прими у аманет од своје кћери невесту својега сина.</p> <p>Трипут уђе у одају где је |
| е, не пусти гласа од себе, а однеше јој невесту!{S} Оне две и робиња ударише у вику, али доцкан |
| се шта је, то јест да им је неко украо невесту.{S} Вриска жена и писка деце разлеже се; силна |
| и, и што му набедио оца, и што му украо невесту, што се венчао с њом.{S} Али како да се свети м |
| , време кад ће Лесковчани Турци доћи по невесту.{S} Међу јенђама је свекрва, пашиница.{S} Насре |
| .; умним оком не гледа Мифтара и његову невесту, него себе и Фати-султан...{S} Љуби јој и очи и |
| јединице, ниједна не мисли на украдену невесту: пашиница жали свога сина; јенђе помињу Лескова |
| која је природа и доле припалила душама невино изгинулих, што блуде ноћу, на месечини, жељне ов |
| брчкана, много, не од старости, него од невоље: (како се удала она не зна за мирно проведен дан |
| ада и зелена испратио на онај свет, без невоље, тек од обести, Шемси-паша.{S} И ту јој се зачуј |
| ертечким ексерима, затворене чивијом, а негде, где су укућани плашљивији, и мандалом: и позатва |
| у слушкиње, а заповеда им, не заповеда, него наређује, као кћерима, или млађим другарицама, да |
| р се просу по ћилиму, а он то не гледа, него рашири руке на груди, притисну их, и узе да јечи, |
| е пуштена с каквога земаљског престола, него с небеског, исто као оне четири књиге, из којих се |
| о <pb n="73" /> јест, не би била охола, него би са себи равним кадунама љубазно, с малим благо, |
| е младића просвећена <pb n="49" /> ума, него дивљака; па она његова гласина нарочито кад је љут |
| уком отвара, и сања, али не више будна, него као у бунилу, у полусну...</p> <p>Јастребац јој ни |
| у...</p> <p>Јастребац јој није планина, него џин, џински цар, кога до сад нико није видео, само |
| фузу ата из ахара, ни из авлије загара, него чедо, кћер му украдоше.{S} Вај, чуда!{S} Вај, вај, |
| и, или само наши родитељи, моја сестра, него све Прокупље, сав Арнаутлук.{S} Који год ми каже: |
| бесу.{S} Арнаутину је више једна беса, него Турчину стотину јемина.{S} Ха-ха-ха!...{S} Теби, п |
| наш ли да је Арнаутину више једна беса, него Турчину, опрости, сто заклетава?</p> <p>Он говори, |
| е носи на плећима весела муду, ни љута, него брижна, смућена, тужна...{S} Ат је осетио, Арнаути |
| егу, па не гледа докле му глава досеже, него упро очи у врх.{S} И ено га тамо одавно, и ако ниј |
| еле, нису писали великаши, не дај Боже, него Бог; и прва и друга уредба није пуштена с каквога |
| тво, јер није желео да га се само боје, него и да му се диве, да се застиде од његова госпоства |
| , као обично, јер хоће не само да чује, него и да види шта му одговара.{S} Пита: „где је Бал-бе |
| ли не да осрамоти њу, не њене родитеље, него њена највећега непријатеља, крвника, њој мрскога.{ |
| шта говоре, а она не каза е њој прете, него слага: „Шемси, проклет да је! убио Мифтар-агина си |
| не, ено ти Фати-султан, не твоје снахе, него моје кадуне...{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Аман! узвикну |
| ћуте.{S} Јер сад нису замешали репови, него главе; турски паша с арнаутским мутом.</p> <p>Кад |
| и падишаха.{S} И ово нису, пашо, Турди, него су Арнаути: раде земљу, гаје стоку и држе бесу.{S} |
| клате се, милостињу траже, не од људи, него од Алаха.{S} А Алах, благ и милосрдан, није као чо |
| ине је, а никад од тада није у Власини, него тумара, завлачи се по шуми у дупље дрвећа и виче, |
| ош се нешто говори, то јест, не говори, него тајно шапће.{S} И људи и жене о овом говоре шапато |
| Лесковчанка, погурена, не од старости, него од болести у крстима; сва се тресе а ипак кочоперн |
| главу, збрчкана, много, не од старости, него од невоље: (како се удала она не зна за мирно пров |
| <p>— Крвнику?</p> <p>— Јок Шемси-паши, него нашему мули.</p> <p>— Мулу туга обрвала, па не зна |
| ујеш одмах, ја ћу...{S} Мула не доврши, него метну руку на јатаган, па устаде.</p> <p>Паша скоч |
| днога; баци се на њега, ама не каменом, него ружом.{S} И види чудо! груди му се расцепише, на д |
| и му га; од тада мула није љут и тужан, него смућен, и као да се нешто стиди, као да избегава к |
| ено га тамо одавно, и ако није устрчао, него отпузао“.{S} Хода, па тек застане, зажмури, гласно |
| p>Одлете из мајкине руке соко, не соко, него бели голуб...</p> <p>Уста занемела; очи склопљене |
| p>Фати-султан-хануму не узеше на испит, него је оставише да се одмори и да мисли, да размишља ч |
| стиже паша у Прокупље. „Вала боље смрт, него ова грдна срамота.{S} Кад сам је венчао са својим |
| ећу је крај ње не као понуду болеснику, него као прву милост господаровој кадуни.</p> <p>А од њ |
| Што, Зулфи?{S} Волим с Исмаилом недељу, него без њега век...{S} Он је тамо...</p> <p>— Чучук-ха |
| а.{S} И јахао је каткад, али не на ату, него на једној дивној мазги, длаке као атлаз, у самим з |
| оком не гледа Мифтара и његову невесту, него себе и Фати-султан...{S} Љуби јој и очи и лице и б |
| Алахом: не би пашовао у малом Лесковцу, него би везировао у великом Стамболу.</p> <pb n="25" /> |
| ичу полако, тужно, не гледајући у пашу, него у шарен ћилим на поду.</p> <p>— Био један човек, к |
| } Овај тахтариван неће носити Цигани... него Турци и Арнаути...{S} Не у Стамбол...{S} Ох, мајчи |
| но тихо и достојанствено, <pb n="39" /> него брзо, погурени под разапетом чадром; иду у џамију |
| крв</hi>; ама сам човек, па не могу.{S} Него ако ти је воља да чујеш одмах, ја ћу...{S} Мула не |
| ар Фати-султан није била пре моја снаха него твоја? пита мула, својом крупном гласином, гледају |
| ако је крепак, ако из пушке нишани боље него многи младић.</p> <p>Фати-султан виђа младића чест |
| слободна</hi>.{S} Толико знала.{S} Мање него други.{S} Муж јој није причао ни нешто што је, по |
| својега вранца, пастушаста ата; али пре него што је пошао, није га додирнуо стрменом, а ат није |
| елом Замбак; а оне му све угађале, више него пре, зажмуриле су кад би год њихов „ојнак“ растури |
| тац.{S} Па чак у кули готово ништа више него у арнаутским кућама, да им не буде жао.{S} За Бајр |
| уцима од црвена сактијана.{S} Брже ходи него досад, мисли на коју ће страну; и нигде излаза, св |
| не прислушкује; од тада Фати више лежи него што хода и седи, и плаче...{S} Час-по па легне, на |
| главе.</p> <p>Мула смућен, Арнаути гори него пре, љути што им мула иде Шемси-паши, крвнику, псу |
| сам ноћас снила..., па...{S} Не доврши него белим ручицама, меким као паперје покри очи: да не |
| се, а кад му она поручила да није човек него жена кад не може од Турака да је отме, полудео.{S} |
| ед, на језику шећер; лепим ће боље мулу него најмирнијега човека; разговараће се, договориће се |
| лимун, сву уплакану, и тужну, не тужну него као убивену; глас јој бејаше промукао, и болан, бо |
| у коју су њене руке чешљале, њена љубав неговала, милује мршавом, смежураном руком врело чело, |
| светла мека коса, густа и дугачка, коју негује материна љубав, још чешљају руке материне...</p> |
| ма, и као са страхом, па чучну, ваде из недара по јабуку или крушку и мећу је крај ње не као по |
| ушај, не срди се, ево...{S} И извади из недара кожну кесу, велику, па је стаде дрешити.</p> <p> |
| >Дође време да се растану; он извади из недара низ бисера, па га даде невести.{S} Мајка му овај |
| ер и зумбул-ливанту с косе, на ђул-су с недара, грла и руку...{S} Дечица се грче, прибијају се |
| ад није чуо у својој махали; а сад, има недеља дана, сваку ноћ, баш око поноћи, кад се сам слоб |
| P19070_C8"> <head>VIII</head> <p>Освану недеља, турски пазар, четврти дан како је Фати-султан н |
| пенице као махнит?...</p> <p>Тако првих недеља: а после: „мула ме позвао на мегдан, па се покај |
| Арабистан, где, како су му причали, за недељу дана роде и узру лимуни и портокали, <pb n="17" |
| рем.{S} Што, Зулфи?{S} Волим с Исмаилом недељу, него без њега век...{S} Он је тамо...</p> <p>— |
| де пашину снаху, разабра паша.{S} Јер у недељу ујутру рашчу се по Прокупљу, а до довече оде тај |
| е одмори и да мисли, да размишља читаву недељу; а онда, у петак, јутро бејаше, дође к њој у ода |
| но лице, распуштену косу, <pb n="30" /> недра, раздрљена — раскопчала се, спала паучина, венеди |
| >— Немој...{S} Вежи кесу, па је врати у недра...{S} Нећу за мојега сина крв паре да узмем, а хо |
| арога дишћурка самур, па јој то метао у недра, вичући:{S} Сичан!{S} Сичан (миш! миш)!{S} Али је |
| ила за „виђење“, и он га већ три дана у недрима носи, гледајући да им „виђење“ буде пре свадбе. |
| ну оцу пред пашом, а час-по, па је тако нежна, разнежи се, и плаче, плаче, нихајући се и милују |
| јој је давао бесу.{S} И врховима својих нежних прстију додирну место на лицу где је Исмаил доди |
| одјекнуше брда и Јастребац.{S} Мула га нежно омилова, попљескав га по танку а дугачку врату, к |
| нама љубазно, с малим благо, са сиротим нежно.</p> <p>Прошетала је каткад, а ни с једном није п |
| само на уснама, разлио се по целом лицу нежном, као од воска...{S} Тако умиру, ваљда, само они |
| љена оца, и кад уздахне, и кад јој коју нежну каже, и кад је руком омилује...</p> <p>И праштала |
| тима обућу, па улазе у собу (необучене, незакићене, чак неочешљане) тихо, ћутећи, и поседају пр |
| > затресе се кула из темеља; стаде крај незатворена капцима прозора, баци крвав поглед према Пр |
| >сестра</hi> наместила, оставила долапе незатворене, чивилуке непокривене.{S} И час-по, па зове |
| ајецаше струне на гуслама од ветра кроз незатворене капцима прозоре; потресе се покривена паучи |
| де је олово било.</p> <p>Она још лежи у незнани, а мула тражи пуномоћнике, сведоке, имама.{S} И |
| радује; а на њену се лицу радост опази, неисказана радост, раширише се и онако широке зенице, н |
| вањем, јер у њему је она, млада, чиста, неискусна, видела само уцвељена оца, и кад уздахне, и к |
| ове: ако ми не освети сина мушка глава, нека га освети женска; или...{S} Никому ништа не казује |
| учила, да ако га не освети мушка глава, нека га освети женска...{S} И мајка, вели, зна да је Ис |
| маилове: „Ако га не освети мушка глава, нека га освети женска“.{S} Ако не може крв за крв, <hi> |
| е јој читав само реп...{S} Нека јој га, нека се заките њим Турди...{S} Кад умртви човек нечовек |
| говорио ми: „Ако те снађе, не дај Боже, нека лошотиња, тражи помоћ у мене...{S} А он је оном то |
| ојездиће кроз сав Лесковац, и Прокупље, нека га виде и Турци и ђаури. „А!{S} Шта може лепа реч! |
| по граду сербез ходи; он, шетајући се, нека не преза.{S} Враћам му слободу, то могу; не могу б |
| тајаху, мула рече ово:</p> <p>— Јок!{S} Нека не долазе паше у Топлицу, јер су Арнаути сад...{S} |
| срамота га да им каже.{S} Лепа је...{S} Нека питају своју кћер; она ће и њима казати колико је |
| "142" /> као на анадолској страни...{S} Нека мм је конак тамо...{S} Носите ме, за Алахову љубав |
| ину.{S} Остаде јој читав само реп...{S} Нека јој га, нека се заките њим Турди...{S} Кад умртви |
| лила сам, и смислила сам да...</p> <p>— Нека је хаирли (срећно)!</p> <p>— Да зовеш, очни ми вид |
| илајету!{S} Нећу ја у одаји; по одајама нека се бију жене.{S} Хајде на мегдан!{S} Пушка ти, пуш |
| -беј, и Мурад-беј, њена оца комшије, па нека јој буду пуномоћници...</p> <p>— Дај им, кћери, пу |
| у оном <pb n="42" /> чуду и забуни, па нека изручила ибрик, да жар угаси, и то још тако стоји. |
| .{S} Бог дели срећу, а ашчија чорбу, па нека им није на њу жао.{S} А оне које нису њој равне, и |
| ће дуго.</p> <p>— Ашколсун!{S} Сто пута нека ти жена савет да, једанпут га прими.{S} И ја ћу да |
| > <p>— Убио је мула-Халиму сина, па сад нека испашта.</p> <pb n="46" /> <p>— Ћути!{S} Ко сме о |
| ораву... удавише се.</p> <p>— Не, то је нека ујдурма.{S} Да се удаве кад Морава има брода где г |
| Носи му селам, пашо, пријатељу, од мене нека више страха нема.</p> <p>— Беса, мула?</p> <p>— Бе |
| Е, кад је тако, носи му селам: од мене нека не дрхти његова ханума; син нека му по граду сербе |
| {S} Голем сам пут, пријатељу, учинио, и нека Алах да да ми је за вајду.{S} Ти, мула, пријатељу, |
| д мене нека не дрхти његова ханума; син нека му по граду сербез ходи; он, шетајући се, нека не |
| ре поскидају и склоне спрему и дарове. „Нека ти се донесу, кузум Есма, мердивене, па чеврета... |
| из Ниша, кријумчарећи, праха и олова: „нека је све готово, ако се паша посили, па опет пусти о |
| Буле!!{S} Кад пусте осећањима на вољу, некад дивљаци; кад <hi>мисле</hi>, пре ће заборавити пр |
| садањи тапетари; оброк им је био одмор; некад се прошле без оброка, јеле с ногу радећи; и ноћу |
| меје се само кад је врло љут.{S} Кад се некад пред кулом насмеје, грохотом, да гора одјекује, п |
| он са сестром види, поразговара.{S} По некад му воде коња у коњушницу; а он се са сестром, мно |
| ема Прокупљу, к Лесковцу; и пошто пусти некакав дивљи глас, викну: „Шемси!{S} Крв за крв!“ Суља |
| дана, пред зору, на задња врата изнесен некакав грдно дугачак џак, и однет у дућан Ахмеда-туџар |
| > <p>Метнуше јој ладен, то јест пуце од некакве црне смоле, насред чела.</p> <p>— Е, готово, вр |
| Халима, а ево два три дана како се боји некаквога сна!{S} Кад пођем у град од страха дрхти; кад |
| а; над њом плаче мулина кћи, а кропе је некаквом водом две старе Арнаутке, дадије мулине кћери |
| ање лица:{S} Фати-султан-ханумина мајка некако чудна, уплашена, ваљда што јој кћи много бледа, |
| акој покоју благу рекла.{S} Лепо, и као некако другарски, с њима, да јој се тајно не подсмевају |
| ају, но се наредиле крај софра-тепсије, неке седе а неке чуче, па једу смокве, урме, поморанџе, |
| а, широким а ниским, као ватра црвеним; неке на шареним шиљтетима поред миндерлука, све у оном |
| ознаје је; бошчицу држи, а тражи је!{S} Неке <hi>синирли</hi>(нервозне) — њих је доста — пале; |
| сеља, хануме се замориле, и поспале.{S} Неке спавају на миндерлуцима, широким а ниским, као ват |
| аредиле крај софра-тепсије, неке седе а неке чуче, па једу смокве, урме, поморанџе, нарове, бад |
| ј не одговара, но је само гледа и пушта неке чудновате гласове.{S} Од силног страха — онемела!{ |
| и ашчике, и слушкиње из целе махале, и неке сироте што ово дана слушаху, и три робиње Ахмед-ха |
| тише па казују Ахмед-хафузу да су срели неке кириџије, и да су од њих чули, како је у свитање < |
| , ишараним црним гајтанима, у гуњевима, неки белом ћечету, неки у фесу и пешкиру, сви у опанцим |
| а кад дођу близу каквога дрвета, опале, неки, из пушке, те се стресе снег и прхне преплашено ја |
| <p>Неки још жању, неки слажу у крстине, неки деду у стогове, а неки већ вршу: пуста остадоше по |
| p>Пуна соба жена.</p> <p>Неки још жању, неки слажу у крстине, неки деду у стогове, а неки већ в |
| јтанима, у гуњевима, неки белом ћечету, неки у фесу и пешкиру, сви у опанцима.{S} Стаде вриска |
| слажу у крстине, неки деду у стогове, а неки већ вршу: пуста остадоше поља, празна гумна, све с |
| хи</hi>, <hi>таллахи</hi>.{S} Кад би ме неки раставио од тебе, ја бих га...</p> <p>— Кажи, кажи |
| а царева, пуномоћника Алахова.{S} И пре неки дан убио човека, ни крива ни дужна, у лудилу које |
| тених очију.</p> <p>У овој кући, до пре неки дан веселој, сад брига, страх и стид, а кад би се |
| -дан угледаше Арнаути кроз своја до пре неки дан тучна поља, кроз ливаде тахтариван, то јест но |
| урску обест. „Луда!{S} Луда!“ узвикнуше неки, колико толико Божји људи, и обиђоше је; а други, |
| наутке...</p> <p>Пуна соба жена.</p> <p>Неки још жању, неки слажу у крстине, неки деду у стогов |
| , гради сметове, камо би запали и ати а некмоли људи.{S} Умукле су тице певачице, само се, ноћу |
| около, пуше, мирише им одело на угаљ, а неко и на неопранштину; прозори сад затворени, на ћерчи |
| S} Досетише се шта је, то јест да им је неко украо невесту.{S} Вриска жена и писка деце разлеже |
| камо ли да је коме крви дужан.{S} То је неко из града.{S} Наћи ће га, па да би, овако стар, иша |
| то доказати оним дивљацима.{S} Излетеће неко преда њ усред бела дана, па...{S} После ће га сакр |
| им ђубретом.{S} Уклонила честу да не би неко <pb n="81" /> преко зида па у њу, и кад се Бал-беј |
| њен, сам га не познаје, чини у се да то неко други говори.{S} И узму га пити змије присојкиње, |
| ут из ње изиђе.{S} Гледа да нема код ње некога, те да јој сам каже шта се са Шемси-пашом догово |
| лице и да се смеје.{S} Хтеде рећи да би некога убила из пушке, па се сети да је се и празне бој |
| е; родом из Сирије, из града Алепа, кћи некога паше, Турчина; па ипак јој буле, Лесковчанке, сп |
| анатлије, дућанџије, или, рецимо, онако некога радника, већ робиње, и беле и црне.{S} С првима |
| ним путем сеоским воде Турци, кириџије, неколике товарне коње; носе Фати-султан-хануми постељу, |
| мрмља молитву, спрема се за клањање: а неколике старице <pb n="32" /> већ су с абдестом готове |
| ућур!{S} Овако узвикиваху једнога петка неколике цариградске хануме, чучећи на обали Златнога Р |
| до зоре...</p> <p>Гру!{S} Гру! плануше неколике пушке кроз пушкарнице прокупачког <hi>сараја</ |
| азиле, друге одлазиле, тако по вас дан, неколико дана пред свадбу; а пашиница се појавила катка |
| ци се гледају; нико ништа не говори.{S} Неколико Арнаутина отворише врата на предсобљу, гурају |
| жи му се кожа, и што је у души зидао за неколико сата, то Манов глас обори за цигли један трену |
| , мало; усу јој Исмаилова сестра у уста неколико капи земзема, обриса их новим јаглуком.</p> <p |
| е би рекао да је то онај старац што пре неколико месеца украде девојку, што отиде у сарај паши, |
| еда руке и не мислећи на њен сан, па се неколико пута сеже и не смеде их додирнути својом препл |
| , да се не накрећу.{S} Тахтариван прате неколико оружаних Турака и харемћаја.{S} У тахтаривану |
| ред кулом су Арнаути, не као до сада из неколико села, већ из свих, и што је год за пушку дошло |
| реће јутро, он виде пред својом капијом неколико Арнаутина.{S} Један му од њих, најстарији, узе |
| ни трговци, ни онако путници; погинуло неколико „јерлија“, Прокупчана, и Турака и ђаура, изгин |
| 33" /> послао по шаир-девојци и ашицима неком своме пријатељу топличких јабука...</p> <p>— Или |
| ло зида, на високом <hi>тахту</hi>, као неком престолу, на шиљтету покривеном медвеђом кожом, с |
| ј, вај!“ Све о хафуз-Ахмеду.{S} Ни ко у неком граду мање да седи, ни да се о њему више говори.< |
| , мушки глас; имам говори, то јест чита неку молитву, <pb n="116" /> кроз нос, жмурећи, клатећи |
| тахтариван, то јест носила, као собицу неку, од дасака, притврђену на две мотке, коју носе чет |
| лико замишљена, а час немирна, хтела би некуд далеко, ни сама не зна куд, на онај брег под Јаст |
| м, увијен у бели покров, може бити? или некуд даље, далеко од муле? или у Лесковац?...{S} К Лес |
| се затворио.{S} Белег су однели Арнаути некуд далеко...{S} Чује му глас, бесу јој даје.{S} С њо |
| , дахну душом, јер му јавише да је мир! нема Арнаута по друмовима, ни у Прокупљу; мир...{S} Дах |
| трелом погођен лав, и сруши се на њега, нема и непомична, нагрђена грозном смрћу, сруши се као |
| "45" /> <p>— Сто.</p> <p>— Нема, кћери, нема више од шездесет, шездесет три, па може бити озго |
| Мула дође у Прокупље, сјаха пред сарај, нема заптија.{S} Из сараја не изиђе очајан, но махнит, |
| нице, рекле би: преварила си се, стара: нема мула ни шездесет ни педесет; рекле бисмо да је од |
| ла као младић.{S} Право каже она стара: нема мула више од шездесет, шездесет три; а да су га ха |
| а на прозору, па гледа...{S} Бујица!{S} Нема мислиш уставе која ће је зауставити.{S} Таласа се, |
| их крила, песму као у пролеће.</p> <p>— Нема леша.{S} Са седмога су неба плакале девојке три да |
| т.</p> <pb n="45" /> <p>— Сто.</p> <p>— Нема, кћери, нема више од шездесет, шездесет три, па мо |
| о га после одаду.</p> <p>— Па?</p> <p>— Нема ни Хасана, ни Халида, ни Хусеина.{S} Послао их Шем |
| , и замислила се, као да у одаји никога нема; претура, ваљда, нешто крупно по глави, јер час-по |
| еда се у огледалу као да у одаји никога нема, ни мајке!{S} Гледа се у огледалу и <pb n="141" /> |
| лтан, и трипут из ње изиђе.{S} Гледа да нема код ње некога, те да јој сам каже шта се са Шемси- |
| ...{S} Ат је осетио, Арнаути опазили да нема у мулину оку пламена што буктијаше кад је ишао Шем |
| век као ат без узде и улара, (жена која нема мужа) а чини севап, спремајући и удајући сироте де |
| ћери; али, узалуд: одсеченој глави лека нема.{S} Испрва у постељи дан, на ногама два; после на |
| розори широм отворени; на тим прозорима нема кафеза, нису са улице...{S} Фати-султан лежи наузн |
| да ми је украо снаху.{S} За мулима сина нема сведока: за моју снаху сведочи мула.{S} Ја ћу прот |
| између живота и смрти.</p> <p>Одговора нема.</p> <p>Свршено.</p> <p>Махмуд-беј се помаче, усту |
| шо, пријатељу, од мене нека више страха нема.</p> <p>— Беса, мула?</p> <p>— Беса, пашо!</p> <p> |
| емљу гледају, и помислили би да у одаји нема никога, да се не чу кашаљ...{S} Жене упрле очи у Ф |
| се старац дететом!</p> <p>Не, ту закон нема посла.{S} А није вала ни грех, рекли би мусломани. |
| р се у поздраву помену име Божје, и што нема поздрава, како верују мусломани, који није од Бога |
| о, мушко, сунцем преплануто; бркова још нема, тек га сад гарила мрка наусница, испод које се, п |
| рано врате у Прокупље, њему, а њих још нема!</p> <p>— Па?</p> <p>— Неће их ни бити: прелазећи |
| уху шаптати и слепу намигивати, да мула немаде и на уму и на срцу онај увели пупољак у његовој |
| на оном носи се товар од хиљаду ока.{S} Немај срца на мене!{S} А ово што ти казах, обичај је.{S |
| ...{S} Тако умиру, ваљда, само они који немају на души ни трунке греха.{S} А овако увене, зацел |
| с је тужна, час толико замишљена, а час немирна, хтела би некуд далеко, ни сама не зна куд, на |
| лизу Мртвога Мора, однегован на обалама немирне Мармаре, коме је дала име сама Фати-султан.{S} |
| ада? „Цариград види па умри!{S} Али не, немој умрети, но живи и <pb n="8" /> гледај: пошто си г |
| две!{S} Немој!{S} Срамоту си за жалост; немој још и жалост...{S} И после, мула, ти си се светио |
| .{S} Ти, мула, пријатељу, хоћеш две!{S} Немој!{S} Срамоту си за жалост; немој још и жалост...{S |
| , одговарај слободно, и све по срцу.{S} Немој, кузум, по глави.{S} Срце ће једно, глава ће друг |
| руке дршћу...{S} Малаксаше...</p> <p>— Немој, чедо, сурме сада... да ми те не урекну...</p> <p |
| n="130" /> <p>— Хиљаду гроша.</p> <p>— Немој...{S} Вежи кесу, па је врати у недра...{S} Нећу з |
| нине, по грдном снегу, сишао у село.{S} Нене ми се није бојала никога до Бога и мула-Халима, а |
| л рече:</p> <p>Што се бојите, ти и моја нене?{S} Фати-султан, кад би нешто хтео да те отме сам |
| сам пута гледао, кад сам био мали, где нене, веселећи се с другарицама, пуца из две мале пушке |
| о, али се чудим својој нени.{S} Моја је нене Арнаутка.{S} Колико сам пута гледао, кад сам био м |
| и, назли-Стамболко, али се чудим својој нени.{S} Моја је нене Арнаутка.{S} Колико сам пута глед |
| аша зачуђено, видев га овако промењена, необична.</p> <p>Аллааа! простења мула, а не диже руку |
| собним вратима обућу, па улазе у собу (необучене, незакићене, чак неочешљане) тихо, ћутећи, и |
| х ниских кућа арнаутских, и окречених и неокречених, покривених и сламом и плочама, што вире из |
| дала име сама Фати-султан.{S} У ниској, неолепљеној кухини преко дворишта, осим једнога слушчет |
| ршијом отвореном, завлада <pb n="97" /> неописан страх, и узеше се спуштати ћепенци, где је год |
| е, мирише им одело на угаљ, а неко и на неопранштину; прозори сад затворени, на ћерчивима харти |
| ш смирила није, што Исмаил лежи у гробу неосвећен; и трипут јој је поручила, да ако га не освет |
| лазе у собу (необучене, незакићене, чак неочешљане) тихо, ћутећи, и поседају према мајци Фати-с |
| је било, истрезни се; распитује куд оде непознат пљачкаш, харамија.{S} Сам би ишао да тражи кће |
| о камење?“ „Камењем ме ударали знанци и непознати; ружом... <hi>пријатељ</hi>“.{S} То рече па и |
| , оставила долапе незатворене, чивилуке непокривене.{S} И час-по, па зове Фати-султан да се про |
| има; Исмаилово оружје, виси на чивилуку непокривено.{S} Па ту је међу оружјем и она мала пушка, |
| погођен лав, и сруши се на њега, нема и непомична, нагрђена грозном смрћу, сруши се као храст и |
| чекују окупана јунака...{S} Из врта, из непрегледног вотњака Ахмед-хафузова са свакојаким воћка |
| е, старе, врло велике, са житницом удно непрегледног дворишта, с кошевима за кукуруз, с великом |
| ушаћу те од сад па до века.</p> <p>Мула непрестано држи груди, клати се и поче причу полако, ту |
| > <p>Како је украдена Фати-султан, киша непрестано пада, а мусломанке међу собом говоре да су т |
| , и ништа.{S} Тишина.{S} Крај капије је непрестано капиџика, млада Циганка једна, па чим прилуп |
| лако мисли: што ће моћи овде слободно и непрестано на Исмаила мислити; што ће живети у кули у к |
| сутра празник који толико чека, за који непрестано пита, коме се радује; а на њену се лицу радо |
| , не њене родитеље, него њена највећега непријатеља, крвника, њој мрскога.{S} Ово је освета.{S} |
| ’!</hi> буди успавана, или, боље, никад непробуђена кћи оца варварина.{S} И час-по, па се сети |
| } А ти знаш, мула, мој пријатељу, да за непродат аманет на овом свету дрхте руке: за селам на о |
| ан.{S} И кажи селам Шемси-паши, џелату: непуштена кадуна његова сина од другога... чедо.{S} И к |
| ..{S} Јазук!{S} Јазук!{S} Јазук! ...{S} Непуштена од мога сина, удаде...{S} Хиљаду пута јазук!. |
| учише две муфтије, да се уда за другога непуштена.{S} Живела с овим другим мало, па је први туж |
| је умотано до самих очију.{S} Пођоше по неравну друму, по дебелу снегу; али само мало, па наиђо |
| ићеним смоквама и маслинама, лимунима и неранџама, и ружама, и јасмином, тај чаробни град Фати- |
| и, а тражи је!{S} Неке <hi>синирли</hi>(нервозне) — њих је доста — пале; ухватила их трешња, а |
| е Арнаутке, нада се песници, те увлачи, несвесно, врат у рамена, као корњача; али ипак продужав |
| дбина), чучук ханум.</p> <p>— Таксират (несрећа), Зулфи.</p> <p>И простре јој ћилим и шиљте роб |
| тац опио, па се побојаше свађе, и какве несреће усред највећега весеља.{S} Гости се разишли, пи |
| е куле; ваљда се потресе сам светитељ с несреће потомка оних што су се пред њим часним крстом к |
| ака са седмога неба, што је Фати-султан несрећна.</p> <p>Одмах по Светом Илији.{S} Изгуби сласт |
| S} Вај, лепа!{S} Вај, од соја! а толико несрећна!</p> <p>И још се нешто говори, то јест, не гов |
| > Аман, моја деца!“ У часу забуне, осим несрећне мајке, што из свега гласа нариче и помиње име |
| пи зубма, све тајно прети паши, највише несрећној Фати-султан.{S} Зима.{S} Сви су увијени у јап |
| ри, до о грозном убиству мулина сина, о несрећној љубави двоје младих.{S} Сваки их жали; погађа |
| тан, плачу и уздишу: цело Прокупље жали несрећну девојку, кћер хафузову.</p> <pb n="40" /> <p>И |
| улама, знало, а и сад знаде лека за ову несрећну бољку, <hi>верем</hi>, то јест суху болест, ма |
| о стар, ишао на крај света.{S} Тужан, и несрећом саломљен, натовари мртва сина на Суљина коња, |
| Па бар да се опије, заборавио би своју несрећу; али како да се опије, кад ово два дана ништа н |
| паса, жагор, али све мање, тише, полако нестаје, изумире, док не завлада дубока, мртва тишина.< |
| ису умирили, већ само примирили, јер им нестало праха и олова.{S} Кријући ово од Турака, послаш |
| вику, али доцкан: човека је с невестом нестало...{S} На вриску и <pb n="35" /> вику ханума и р |
| пазар, четврти дан како је Фати-султан нестало.{S} Сунце сину, те затрепта по трави и цвећу кр |
| е се буле, први пут како је Фати-султан нестало.</p> <p>И наставише:</p> <p>— Сад је Фати-султа |
| више говори.</p> <p>Како је Фати-султан нестало, нигде у хафуз-Ахмедову комшилуку дахира, ни са |
| ко се угађа, дотерује, очекује невесту, нестрпљив је; осећа где јој се син радује, па и њу обуз |
| стара беговица о њеној лепоти много.{S} Нестрпљив био.{S} Црна Ђултер пребројила колико је дана |
| } Зима.{S} Сви су увијени у јапунџа.{S} Нестрпљиви.{S} А кад се појави мула на ату, узвикнуше „ |
| лила, па...{S} Оде јој мајка, и оде јој несуђена заова, у Прокупље, на два дана, или, како Турц |
| ла.</p> <pb n="93" /> <p>Овако одговара несуђеној заови; а кад јој мајка опет дође, њој:{S} Ниш |
| .</p> <p>И мало које јутро да не казује несуђеној снаси снове своје; а толкује их срце сестрино |
| и она освети Шемси-паши и за брата и за несуђену снаху.{S} Робиње и слушкиње <pb n="147" /> дер |
| о куле, а жене се пењу на кулу, да виде несуђену кадуну Исмаил-бегову, мула-Халимовицу, Стамбол |
| ромукао, и болан, болан, кад, угледавши несуђену заову, узвикну: „Вај, ханум, све сам изгубила“ |
| крв учињена.{S} Ама Шемси-паша то неће: неће да удара намет на сиротињу.{S} Турски репови крв у |
| , а њих још нема!</p> <p>— Па?</p> <p>— Неће их ни бити: прелазећи скелом Мораву... удавише се. |
| сти, па да је одговорила пуномоћнику да неће за пашића?{S} Али каква би то била освета?{S} Мало |
| гледала...{S} Леп!{S} Даје јој бесу да неће никуд од ње...{S} Гроб се затворио.{S} Белег су од |
| ан) је, Алла’! жали куче, жали маче, те неће ли човека?{S} Али он је, Шемси-паша, Фати-султан, |
| аша им био рекао, свој тројици, да више неће бити заптије, но кадије.</p> <p>— И претио им, да |
| па родом, Он, благ и милосрдан, и оком неће тренути.{S} Аллах!{S} Ама и осветљив си.{S} Ко на |
| емио за моје лице...{S} Овај тахтариван неће носити Цигани... него Турци и Арнаути...{S} Не у С |
| аша, богат, велики човек, сила, те како неће имати душмана?!...{S} Голо дрво нико не погледа, н |
| ту је крв учињена.{S} Ама Шемси-паша то неће: неће да удара намет на сиротињу.{S} Турски репови |
| ути се деру, сви у један глас:</p> <p>— Нећемо!{S} Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> |
| и.{S} Јатаган ти, јатаган ми.{S} Ама то нећемо за дуг што ми дугујеш, за крв, већ...{S} Ако си |
| } Човек!{S} Паша!{S} Глава вилајету!{S} Нећу ја у одаји; по одајама нека се бију жене.{S} Хајде |
| S} Вежи кесу, па је врати у недра...{S} Нећу за мојега сина крв паре да узмем, а хоћу Шемси-паш |
| маха на мах прхну, гачући, као да се од нечега уплаше; стока по појатама, људи по кућама, пуста |
| е, склапа их, клоне...{S} И опет се као нечему нада, нешто очекује?{S} Чему има да се нада, шта |
| заките њим Турди...{S} Кад умртви човек нечовека, па и на мртвом пизму тера, није више ни он чо |
| сред зиме ђул! шапће Лесковчанка готово нечујно, и тресе се више но икад, а мулина кћи задрхта |
| клоне...{S} И опет се као нечему нада, нешто очекује?{S} Чему има да се нада, шта очекује?{S} |
| да у одаји никога нема; претура, ваљда, нешто крупно по глави, јер час-по, па јој се чује шкргу |
| е Арнаутке, дадије мулине кћери и сина, нешто се крадом погледају, и шапћу нешто, кад су саме, |
| ну антерију, и накићену; па кад се она, нешто проговоривши, осмехне, мајка се добру нада, а кад |
| ња јутарњу молитву, па изиђе пред пашу, нешто да му каже.{S} Он седи у једној затвореној софи к |
| S} И био би сад чак и весео, да не бива нешто што га узнемирује: на пример, ако пукне даска на |
| јагодице; обори очи...{S} Мајка као да нешто страшно прочита са зажарених јагодица, из оборени |
| на.{S} Један му од њих, најстарији, узе нешто живо казивати, а он испрва ништа не разуме, као д |
| ок се паша не врати из Прокупља, све је нешто лепо очекивала, све се добру надала, те није дирн |
| е љут и тужан, него смућен, и као да се нешто стиди, као да избегава кћер; од тада не посу по г |
| ј, сад брига, страх и стид, а кад би се нешто ово мерило, ко зна шта би претегло.{S} До пред св |
| и сина по граду <hi>сербез</hi>, оно се нешто друго говори.{S} После одласка скадарскога паше и |
| оја! а толико несрећна!</p> <p>И још се нешто говори, то јест, не говори, него тајно шапће.{S} |
| и провлачи бројенице кроз прсте, шапће нешто, шапће, ваљда молитву.{S} Нити се од тада свукла, |
| ула све смућенији, и као да се све више нешто стиди, све више избегава кћер; не посипа пиринач |
| ти и моја нене?{S} Фати-султан, кад би нешто хтео да те отме сам падишах, ја бих и њега убио, |
| се око ње мази, да је испитује. „Кад би нешто мајка рекла: просићемо ти Фати-султан, ја бих јој |
| {S} Сами су седели, сами се разговарали нешто, дуго.{S} У собу је ушао трипут мулин кавеџија, ј |
| е него други.{S} Муж јој није причао ни нешто што је, по мњењу Турака, жени за причање, а камо |
| кад, одавно, у старо време, па скривио нешто; а суд нареди..., нареди суд да се ископа рупа, д |
| ла-Халиму.{S} Он може да...{S} И узе му нешто шаптати; шапће дуго.</p> <p>— Ашколсун!{S} Сто пу |
| ина, нешто се крадом погледају, и шапћу нешто, кад су саме, осврћу се да их когод не опази, не |
| а репове...</p> <p>Граја се не стишава, ни дивљи узвици; мулина кћи улази у одају где је Фати-с |
| никад од тада не виде муле, мужа свога, ни јој он дође, нити га она позва; не помену га.{S} Као |
| очецима, весели се, ни у кога не гледа, ни на кога овде не мисли: телом је у Прокупљу, душом у |
| Па?</p> <p>— Нема ни Хасана, ни Халида, ни Хусеина.{S} Послао их Шемси послом у Ниш у очи прошл |
| фуз-Ахмедову комшилуку дахира, ни саза, ни зила, нити се гдегод песма чује.{S} Тишина.{S} У мус |
| и нити ромори, ни говори, нити заплака, ни уздахну.</p> <p>Уз прозоре, без ћерчива и капка, кро |
| алук донесе.{S} Ни он излази из конака, ни пашиница, ни пашић, Бал-беј.{S} А буд се оволико оср |
| Алахова.{S} И пре неки дан убио човека, ни крива ни дужна, у лудилу које га спопада кад год се |
| p>И не зна; нико јој не рече, ни мајка, ни другарице, ни слушкиње, ни робиње, шта се по Прокупљ |
| тала. „Ни филџан кахве још није попила, ни цигару духана, ни бардак воде“, шапћу оне три робиње |
| куга поморила.{S} Нигде коња, ни вола, ни магарца с угљем...{S} Пролазе турске уске улице, опт |
| у огледалу као да у одаји никога нема, ни мајке!{S} Гледа се у огледалу и <pb n="141" /> намеш |
| е да је мир! нема Арнаута по друмовима, ни у Прокупљу; мир...{S} Дахну душом паша, смишљајући, |
| .</p> <p>— Па?</p> <p>— Нема ни Хасана, ни Халида, ни Хусеина.{S} Послао их Шемси послом у Ниш |
| ахве још није попила, ни цигару духана, ни бардак воде“, шапћу оне три робиње у предсобљу ханум |
| оне што не зна ни где је, ни ко је она, ни шта је питају, ни шта одговара?{S} И радили су преко |
| му је све куга поморила.{S} Нигде коња, ни вола, ни магарца с угљем...{S} Пролазе турске уске у |
| „Не украдоше Ахмед-хафузу ата из ахара, ни из авлије загара, него чедо, кћер му украдоше.{S} Ва |
| ане и џезве, разбацане зилове и дахира, ни мангал, ни скупља ону гомилу мокра угљевља. (Изврнуо |
| игде у хафуз-Ахмедову комшилуку дахира, ни саза, ни зила, нити се гдегод песма чује.{S} Тишина. |
| S} Ни он излази из конака, ни пашиница, ни пашић, Бал-беј.{S} А буд се оволико осрамотише, ту д |
| онолико колико се узима: хиљаду гроша, ни аспре више.{S} Ја нисам трговац, нити мога сина крв |
| други јаничари, што се не боје, каткад, ни падишаха, често су се бунили, паша слао војску да их |
| за венчање од оне што не зна ни где је, ни ко је она, ни шта је питају, ни шта одговара?{S} И р |
| о не сме ни тамо ни овамо, ни кириџије, ни трговци, ни онако путници; погинуло неколико „јерлиј |
| } Па ни слушкиње се још нису пресвукле, ни робиње.{S} Постеља где је Фати-султан телејисана још |
| е, ни мајка, ни другарице, ни слушкиње, ни робиње, шта се по Прокупљу говори, у шта тврдо веруј |
| векрва баца бакшиш чочецима, весели се, ни у кога не гледа, ни на кога овде не мисли: телом је |
| ко јој не рече, ни мајка, ни другарице, ни слушкиње, ни робиње, шта се по Прокупљу говори, у шт |
| иче.</p> <p>И не зна; нико јој не рече, ни мајка, ни другарице, ни слушкиње, ни робиње, шта се |
| у.{S} Ни ко у неком граду мање да седи, ни да се о њему више говори.</p> <p>Како је Фати-султан |
| Бал-бејова...</p> <p>Мисли паша, мисли, ни с ким се не разговара.{S} Најпосле смисли: да почне |
| шу нису волели Лесковчани и Прокупчани, ни Турци ни Срби.{S} Није био правичан старешина; и <pb |
| не спавале; још нису затворени прозори, ни онај кроз који је однета Фати-султан.{S} Јастуци кра |
| .</p> <p>Трећи дан, а Фати нити ромори, ни говори, нити заплака, ни уздахну.</p> <p>Уз прозоре, |
| дсете на њене јаде.</p> <p>Нити ромори, ни говори.</p> <p>— Зар полудела, јадна, од страха, или |
| ква би то била освета?{S} Мало жалости, ни мало срамоте. „Кад желиш да се коме много осветиш, г |
| тамо ни овамо, ни кириџије, ни трговци, ни онако путници; погинуло неколико „јерлија“, Прокупча |
| , разбацане зилове и дахира, ни мангал, ни скупља ону гомилу мокра угљевља. (Изврнуо се мангал |
| вале да се играју ораха; нити се играо, ни се с њима разговарао; метнуо би шиљте на праг софе, |
| редио; и за тридесет девет дана ту био, ни јео ни пио, и који год је прошао, на њега се каменом |
| , а час немирна, хтела би некуд далеко, ни сама не зна куд, на онај брег под Јастрепцем, увијен |
| е сања више будна.{S} Није више бунило, ни полусан...{S} Сан је сад...</p> <p>Заспала је, на гр |
| днути, па нико не сме ни тамо ни овамо, ни кириџије, ни трговци, ни онако путници; погинуло нек |
| <p>— Није, није украо ни хафузову кћер, ни рођаку цара царева, већ пашину снаху.</p> <p>— Кадун |
| етио да не носи на плећима весела муду, ни љута, него брижна, смућена, тужна...{S} Ат је осетио |
| где је, ни ко је она, ни шта је питају, ни шта одговара?{S} И радили су преко закона: пуномоћни |
| b n="22" /> <p>На Арнауте није зажалио; ни с једним фисом није ни у малој задевици, а камо ли д |
| се од мајке више.{S} Пре се стидела.{S} Ни мушке тице пред њом није поменула, а камо ли човека. |
| цара царева у његов пашалук донесе.{S} Ни он излази из конака, ни пашиница, ни пашић, Бал-беј. |
| имао само петоро деце.{S} Сад једно.{S} Ни једна не беше из његова фиса. „Грехота,“ говораше. „ |
| Вај, вај, вај!“ Све о хафуз-Ахмеду.{S} Ни ко у неком граду мање да седи, ни да се о њему више |
| им нежно.</p> <p>Прошетала је каткад, а ни с једном није проговорила, пак ни једну није погледа |
| анка глава куд ти оком.{S} Дебела глава ни тамо где је десет бројеница речи...{S} Финоћа, то је |
| S} И пре неки дан убио човека, ни крива ни дужна, у лудилу које га спопада кад год се опије; па |
| ала, те није дирнула ништа ни од дарова ни од спреме, кад би се понова свадбовало да је готово; |
| а сад ти поручује да не слушаш ни овога ни онога, већ да метнеш ухо на срце...{S} Да ти не прет |
| Не, ту закон нема посла.{S} А није вала ни грех, рекли би мусломани.{S} И додали би:{S} Био би |
| е би: преварила си се, стара: нема мула ни шездесет ни педесет; рекле бисмо да је од двадесет п |
| беговица, седи и пуши.{S} Није скинула ни покривала с главе, а камо ли фереџу; смакла јашмак с |
| после одаду.</p> <p>— Па?</p> <p>— Нема ни Хасана, ни Халида, ни Хусеина.{S} Послао их Шемси по |
| , па зна: кад се дивљак ражљути, разума ни трунке, осећања „без узде и удара“; умукне човек про |
| пуномоћје за венчање од оне што не зна ни где је, ни ко је она, ни шта је питају, ни шта одгов |
| ер; од тада не посу по гробу свога сина ни зрно пиринџа, јер му не отиде на гроб; од тада оне д |
| јој био човек, Арнаутин један, кога она ни у сну није снила; уместо да су тражили њена комшију, |
| ворила, пак ни једну није погледала, па ни онда, кад су додиривале земљу, врховима прстију, где |
| три робиње у предсобљу ханумама.{S} Па ни слушкиње се још нису пресвукле, ни робиње.{S} Постељ |
| се добру надала, те није дирнула ништа ни од дарова ни од спреме, кад би се понова свадбовало |
| у одају; светлости мало, чиста ваздуха ни мало, мирис јела, с одела, дим дувана, угаљ у мангал |
| а Исмаил се стропошта с коња, не пустив ни гласа од себе; чу се вриска обезглављена ата, и опет |
| ости страха, кад не може срамоте, никад ни до века; мисли и са женом се покаткад, дању, а и ноћ |
| те није зажалио; ни с једним фисом није ни у малој задевици, а камо ли да је коме крви дужан.{S |
| години макар један дан, кад се не боје ни падишаха.{S} И ово нису, пашо, Турди, него су Арнаут |
| макар један дан, кад се Арнаути не боје ни падишаха.</p> <p>Пусти глас једнога дана, па чека, о |
| макар један дан кад се Арнаути не боје ни падишаха; а заборави рећи, <hi>ни Бога</hi>.{S} Јер |
| е су друмови поседнути, па нико не сме ни тамо ни овамо, ни кириџије, ни трговци, ни онако пут |
| деце разлеже се; силна врева! не зна се ни шта која говори ни шта која хоће; траже бошчице с ја |
| 0_C5"> <head>V</head> <p>По Прокупљу се ни о чем више не говори, до о грозном убиству мулина си |
| обоже изненађено, а у лицу му не бејаше ни капи крви, и целим телом задрхта.{S} И опет се помач |
| а, па и на мртвом пизму тера, није више ни он човек.{S} Одавде ако ћу даље, срамота ће у воду д |
| рбетом оне девице којих се нису дотакли ни човек ни ђеније, девице што личе на зумбул и на мерџ |
| лна врева! не зна се ни шта која говори ни шта која хоће; траже бошчице с јашмацима, с хаљинама |
| олели Лесковчани и Прокупчани, ни Турци ни Срби.{S} Није био правичан старешина; и <pb n="48" / |
| ру, ваљда, само они који немају на души ни трунке греха.{S} А овако увене, зацело, биљка кад јо |
| ад, а ни с једном није проговорила, пак ни једну није погледала, па ни онда, кад су додиривале |
| е девице којих се нису дотакли ни човек ни ђеније, девице што личе на зумбул и на мерџане, не б |
| пријатељу.{S} Нисам мислио да те ударим ни каменом ни ружом; само сам хтео да ти кажем аманет и |
| S} Нисам мислио да те ударим ни каменом ни ружом; само сам хтео да ти кажем аманет и селам.{S} |
| цара дарова!</p> <p>— Није, није украо ни хафузову кћер, ни рођаку цара царева, већ пашину сна |
| Мање него други.{S} Муж јој није причао ни нешто што је, по мњењу Турака, жени за причање, а ка |
| и за тридесет девет дана ту био, ни јео ни пио, и који год је прошао, на њега се каменом бацио |
| савлада.</p> <p>— Нико му се није хтео ни смео светити; сви остављали на Алаха.{S} А он како с |
| умови поседнути, па нико не сме ни тамо ни овамо, ни кириџије, ни трговци, ни онако путници; по |
| рише на улицу развијене! друге, оне што ни усред бела дана не иду улицама без пратње, похиташе |
| је суд. — Ниједнога, одговори она (јер ни код другога не беше јој добро), па се врати мајци сл |
| ила си се, стара: нема мула ни шездесет ни педесет; рекле бисмо да је од двадесет пет лета, да |
| такво дрво?{S} Не остављају га на миру ни док му је род зелен, а камо ли кад узри...{S} Много |
| ину у сватове, она је пресудила, е нису ни њенога друштва достојне, а камо ли њој равне.{S} Њој |
| још нема!</p> <p>— Па?</p> <p>— Неће их ни бити: прелазећи скелом Мораву... удавише се.</p> <p> |
| е волео; а сад ти поручује да не слушаш ни овога ни онога, већ да метнеш ухо на срце...{S} Да т |
| боје ни падишаха; а заборави рећи, <hi>ни Бога</hi>.{S} Јер да су се овај дан бојали Бога, зар |
| te> <p>Трећи петли закукурекаше.</p> <p>Ни мало хропца, мало грчења...{S} Левом је руком згужва |
| угрухана, па готово више није устала. „Ни филџан кахве још није попила, ни цигару духана, ни б |
| сад.{S} У лов је полазио само на вуке. „Ни на њих не бих, говорио је, кад бих имао овде себи ра |
| лим, како је коме срце било), и он жив, нигде ране, само понека модрица!{S} Кад би четрдесети д |
| <p>У <hi>конаку</hi>, одељењу за људе, нигде госта.{S} Скупише се, с вечери, па се одмах разиђ |
| ри.</p> <p>Како је Фати-султан нестало, нигде у хафуз-Ахмедову комшилуку дахира, ни саза, ни зи |
| ада сведока.{S} А где су сведоци?...{S} Нигде једнога...{S} Тек онако говоре, душмани...{S} И х |
| света.</p> <p>Тишина, дубока, мртва.{S} Нигде никога пољем, у ливади, те Фати, наслоњена на гру |
| уст, као да му је све куга поморила.{S} Нигде коња, ни вола, ни магарца с угљем...{S} Пролазе т |
| афуз дубоко заспао, и слуге поспале.{S} Нигде мушке главе будне!{S} А у харему је весеље; Фати- |
| ма, ћошкама; прозора пуно; на прозорима нигде капка; све широм отворено.{S} Месец, пун, обасјао |
| него досад, мисли на коју ће страну; и нигде излаза, свуд зид, свуд лупи главом.{S} Пре само н |
| но циче...</p> <p>Кроз арнаутску махалу нигде капка; Арнаутке се прибијају уз кафезе, веселе, р |
| тру, да га разнесе, <pb n="85" /> да му нигде трага није.{S} Претња!{S} Плашење!{S} Претио вуку |
| има, ханум?...{S} Седи.</p> <p>Она седе ниже његова шиљтета.</p> <p>— Сву ноћ нисам спавала..., |
| д овога, у свему, почиње разговор, само ниже речи, као бисер на ибришим, с медом на уснама, са |
| реме да се растану; он извади из недара низ бисера, па га даде невести.{S} Мајка му овај бисер |
| репцем, и уздисала је, и ронила је сузе низ бледе образе...</p> <p>Враћала се на исте мисли неб |
| окров, а она се залеђена суза отопила и низ образ пролила, и тужан је осмех развукао изгореле у |
| је изгубио образ (Вај!{S} Да ме чује!) није и памет; и зна причу <hi>Јарац и Вук</hi>...{S} Ка |
| ти!{S} Ко сме о томе? <hi>Паша је</hi>, није маскара.</p> <p>— То јест, глава.{S} Али и главу м |
| ета.{S} Макар она за њу главом платила, није јој жао.{S} Како би се она млада, одрасла у кафезу |
| ек нечовека, па и на мртвом пизму тера, није више ни он човек.{S} Одавде ако ћу даље, срамота ћ |
| <p>— Рођаку цара дарова!</p> <p>— Није, није украо ни хафузову кћер, ни рођаку цара царева, већ |
| ашић, и ако млад, и ако размажено лане, није видео Фатме, а у њу се заљубио: причала му мајка, |
| амен, у срцу му лед, ако се зове Шемси, није шемси (сунце) да га отопи...{S} За једну аспру мил |
| ише „леш“.</p> <p>— Има леша у Топлици, није друго.{S} Да <pb n="43" /> се Фати-султан није уда |
| од Алаха.{S} А Алах, благ и милосрдан, није као човек: да аспру, па се големи, милостињу дадох |
| Исмаилова сестра).... осмех, радостан, није само на уснама, разлио се по целом лицу нежном, ка |
| тушаста ата; али пре него што је пошао, није га додирнуо стрменом, а ат није вриснуо, да одјекн |
| } Доћи ће ми на разговор, и на договор, није друго; да се договоримо да...{S} Фати-султан на ис |
| д је у „светло лице“ никако не гледају, није ред, већ одговарају погнуте главе и спуштених очиј |
| девојку, па га не пушта.{S} Није јахач, није стрелац, али је мушко, младић, па би му тешко било |
| јка опет дође, њој:{S} Ништа ми није... није грозница.{S} И силом поче устајати; седа у једном |
| } То ли су ти куршуми, моје речи?...{S} Није, пријатељу.{S} Нисам мислио да те ударим ни камено |
| Алахову љубав, пусти све да кажем...{S} Није, каже, џелат; ама кад ти... он ће ти платити крвни |
| ћи?{S} Није месец свећа под судом...{S} Није велики човек дрво без хлада.{S} Од Шемси-паше има |
| е склопиле...{S} Не сања више будна.{S} Није више бунило, ни полусан...{S} Сан је сад...</p> <p |
| а момка као девојку, па га не пушта.{S} Није јахач, није стрелац, али је мушко, младић, па би м |
| на, тако за крв последњега сиромаха.{S} Није ли тако добро?{S} Алах не праћа по душу богаташа ј |
| ије, кад ово два дана ништа не пије.{S} Није пио два дана онај који се није трезнио, који је, к |
| у небо, томе пљувачка пада на лице.{S} Није ли?{S} Јеси ли видела месец: кад највише сија, тад |
| чани и Прокупчани, ни Турци ни Срби.{S} Није био правичан старешина; и <pb n="48" /> много је п |
| Лесковчанка, беговица, седи и пуши.{S} Није скинула ни покривала с главе, а камо ли фереџу; см |
| учићи лају.{S} А шта му могу кучићи?{S} Није месец свећа под судом...{S} Није велики човек дрво |
| !</p> <p>— Рођаку цара дарова!</p> <p>— Није, није украо ни хафузову кћер, ни рођаку цара царев |
| а је знала добро ту турску пословицу, а није се ње ниједанпут сетила.{S} Али откуд је мислила д |
| м!</p> <p>Не, ту закон нема посла.{S} А није вала ни грех, рекли би мусломани.{S} И додали би:{ |
| ј Боже, него Бог; и прва и друга уредба није пуштена с каквога земаљског престола, него с небес |
| азнесе, <pb n="85" /> да му нигде трага није.{S} Претња!{S} Плашење!{S} Претио вуку овцом; плаш |
| не зна шта збори.</p> <p>— Зна.{S} Туга није у глави већ у срцу.</p> <p>— Не дамо мулине кадуне |
| ладић, па би му тешко било у харему, да није са женама научио.{S} Материн јединац, одрастао у х |
| сла у кафезу као кумрија светила.{S} Да није било муле, одвели би је у харем пашин, обљубио би |
| , разболео се, а кад му она поручила да није човек него жена кад не може од Турака да је отме, |
| емси-паша се заклиње у Алахову љубав да није џелат; да ти није он сина...</p> <pb n="125" /> <p |
| /> реч, мања од макова зрна.{S} Ади да није таква, одлетела би јој с рамена глава одавно, наро |
| гледа га уплашено, јер јој се учини да није баш... сасвим паметан.</p> <p>А да ли види он, оџа |
| мом и с таквом пратњом, с каквом никада није ишао стиже у Прокупље.{S} Суља је видео пашу, и ко |
| удео.{S} Из Власине је, а никад од тада није у Власини, него тумара, завлачи се по шуми у дупље |
| е је кадуна њихова муле.{S} Сад чаршија није прошарана, сва је затворена; Турци су, и Срби, са |
| д њим земља.</p> <p>Али Исмаилова мајка није преживела црни глас: једна стара Арнаутка нађе је |
| својој кћери казала, да се још смирила није, што Исмаил лежи у гробу неосвећен; и трипут јој ј |
| и му чибук, не пали му га; од тада мула није љут и тужан, него смућен, и као да се нешто стиди, |
| ...{S} Мула је човек, то је истина, ама није муж...; муж је само по имену, ааа?“ И загледа се с |
| даде...{S} Хиљаду пута јазук!...{S} Ама није.{S} То се само тако пронело...{S} Позваћу мула-Хал |
| ања својих пријатељица.{S} И после, она није <pb n="77" /> могла примити хануме, јер јој је у х |
| у груди кад је за угао замакао, али она није ништа осетила, јер Исмаилово јој је лице било урез |
| а онолико лепа, онако светла.{S} Сестра није умела да му је опише; она је лепша; шта је он дана |
| Ко ће јој о томе говорити, кад јој паша није говорио, кад је и од ње крио као и од туђинаца...< |
| </p> <p>За крв сина поглавара војњачког није узета крвнина, те је освећена крвљу, и то после по |
| S} Како може да расцепи груди ружа, кад није могло камење?“ „Камењем ме ударали знанци и непозн |
| радује се....; и видео сам: клања и кад није време молитви...</p> <p>— Кад ово чу, Фати-султан |
| p>Паша га досад, како му се чини, никад није чуо у својој махали; а сад, има недеља дана, сваку |
| ова.{S} Арнаутку обузе језа каква никад није; заклела би се у гроб брата јединца, да се та тица |
| чудновато, и он њу воли, и ако је никад није видео; ради ње сваки дан у Прокупље долази, и ради |
| али је још „гонџе-лале“...</p> <p>Никад није видео Фати-султан-хануму, а толико је познаје, да |
| енило дете (младић) бабом.{S} И ово сад није учињено од обести, већ из освете.{S} Јер мула је д |
| ају кад им ближњи плаче.{S} Али ово сад није обичаја ради: јер с обичаја се не плаче, с обичаја |
| или једно село, или гору, или воду где није Алаха?“ Она се застиде, поцрвене: истина лудо пита |
| по закону венчати жену с другим кад је није први пустио.</p> <p>И... ожени се старац дететом!< |
| але, а мула никако, жао му било; или је није остављао, што му је њу његова кћи, полазећи, остав |
| иђе, да...{S} Не!{S} Материно срде даље није смело.</p> <p>Тако пашиница и син јој.{S} А паша?{ |
| "41" /> као да читаву годину из постеље није устала.{S} Седи, јадом саломљена, у једном куту он |
| пије.{S} Није пио два дана онај који се није трезнио, који је, како причају улазио у бачву, те |
| дном снегу, сишао у село.{S} Нене ми се није бојала никога до Бога и мула-Халима, а ево два три |
| сле сан не савлада.</p> <p>— Нико му се није хтео ни смео светити; сви остављали на Алаха.{S} А |
| лепо очекивала, све се добру надала, те није дирнула ништа ни од дарова ни од спреме, кад би се |
| рида...</p> <pb n="22" /> <p>На Арнауте није зажалио; ни с једним фисом није ни у малој задевиц |
| је попала, као да је годину дана сунце није видело, <pb n="41" /> као да читаву годину из пост |
| у, рашчупана и угрухана, па готово више није устала. „Ни филџан кахве још није попила, ни цигар |
| исцрпем, па ништа; јер црн, прљав образ није што прљава аљина...{S} И чуо сам, пашо, да га сад |
| рамена глава одавно, нарочито кад хафуз није при себи: бекрија је бивши имам Свете Софије да му |
| чну сарачану, нарочито Замбак-робињу, и није је пуштао отуд док не обећа да ће се играти с њим |
| авгу“, пуне пушке, оштре јатагане.{S} И није дирао никога; али ко њега дирне, тешко томе, не ок |
| е по овој врућини вратити: ханум-ефенди није код куће.“ Гошће се враћају постиђене; јер у отмен |
| а поздрава, како верују мусломани, који није од Бога <pb n="53" /> дошао.{S} Затим паша седе, а |
| . по мене...“ То је казала Зулфији, али није мајци.</p> <p>Мајка се нагла над њу, љуби косу кој |
| д јој мајка опет дође, њој:{S} Ништа ми није... није грозница.{S} И силом поче устајати; седа у |
| ње у Алахову љубав да није џелат; да ти није он сина...</p> <pb n="125" /> <p>— Аман, пашо, гла |
| о знала.{S} Мање него други.{S} Муж јој није причао ни нешто што је, по мњењу Турака, жени за п |
| нилу, у полусну...</p> <p>Јастребац јој није планина, него џин, џински цар, кога до сад нико ни |
| дели срећу, а ашчија чорбу, па нека им није на њу жао.{S} А оне које нису њој равне, и које ст |
| > <p>Прошетала је каткад, а ни с једном није проговорила, пак ни једну није погледала, па ни он |
| е се стидела.{S} Ни мушке тице пред њом није поменула, а камо ли човека.{S} А сад га будна пред |
| Арнауте није зажалио; ни с једним фисом није ни у малој задевици, а камо ли да је коме крви дуж |
| уго.{S} Да <pb n="43" /> се Фати-султан није удавила...{S} Аман, Јараби!</p> <p>Кад изиђе из дв |
| >— Истина, пашо.{S} Ама зар Фати-султан није била пре моја снаха него твоја? пита мула, својом |
| сана Фати-султан-хануминих.{S} Млад, он није веровао, и ако му је верни Мифтар причао, да човек |
| ти...{S} Тако!{S} Пуши и слушај.{S} Он није џелат, заклиње се.{S} Сина су ти, мула, убиле хара |
| , коме се такођер чуди Арнаутин, јер он није мислио да може бити тако белога лица под топлим су |
| а-ха! засмеја се мула, па настави: „Ово није, пашо, раја, ово су Арнаути: има у години макар је |
| Кадуну Шемси-пашина сина!</p> <p>— Ако није одведена, била је венчана.</p> <p>— Јазук!</p> <p> |
| и кашаљ, све као руком однето.{S} А ако није, ти ухо на срце...{S} Да ти обновимо венчање с Џаф |
| ронело...{S} Позваћу мула-Халима, и ако није човек, већ вук, гладан вук, па ћу га питати...{S} |
| и у врх.{S} И ено га тамо одавно, и ако није устрчао, него отпузао“.{S} Хода, па тек застане, з |
| Фати-султан, да је кадуна другога и ако није од њихна сина пуштена, и, најпосле, шта <hi>мисли< |
| а обичај примити госта, и казати му ако није домаћин (или домаћица) код куће пошто је сео и одм |
| него џин, џински цар, кога до сад нико није видео, само га она гледа.{S} На глави му у место к |
| стан осмех; биће тамо срећна, кад овамо није; здружиће се с Исмаилом...{S} Огледало јој је мало |
| свуд зид, свуд лупи главом.{S} Пре само није знао с кога ће краја почети; сад краја и не види.{ |
| ..</p> <p>Зима.{S} Хладноћа каква скоро није.{S} Дебео снег притиснуо и брдо и долину, а вуци с |
| удаве кад Морава има брода где га скоро није имала!</p> <p>— К’смет!</p> <p>Шапатом, све у двој |
| поклопи лице рукама и зајеца како скоро није.{S} Подижу јој се плећа, одскачу груди, јеца...</p |
| угља, јер на пољу је хладно како скоро није.{S} Наваљена на један јастук, вунен, у куту одаје, |
| исање</hi>, и уздише: чини јој се да то није њено свадбено одело, но покров, за њен сандук...{S |
| ближи главом мула.</p> <p>Мулино место није на тахту, али он се попе и загрме:</p> <p>— Селам- |
| i>салтанат</hi>, то јест госпоство, јер није желео да га се само боје, него и да му се диве, да |
| пошао, није га додирнуо стрменом, а ат није вриснуо, да одјекну брда и Јастребац, <pb n="96" / |
| ше онога бесног пса, коме човеков живот није ништа; прогнаше га далеко, где се зими снег не топ |
| ила се и онако поношљива.{S} Ниједанпут није рекла: жени ми се син хафузовом кћери; сто, двеста |
| бисмо да је од двадесет пет лета, да му није брада бела, дуга.</p> <p>У једној великој а ниској |
| че „шућур“ па погледа у небо.{S} Она му није више о сну говорила, но му исказивала љубав поглед |
| ти бунили, и то против власти, али њему није било овако.{S} Бал-беја из харема не пушта.{S} А п |
| с једном није проговорила, пак ни једну није погледала, па ни онда, кад су додиривале земљу, вр |
| овек, Арнаутин један, кога она ни у сну није снила; уместо да су тражили њена комшију, или рођа |
| Она би тада репом.</p> <p>— Змији жалац није у репу.{S} И после зар мислиш да су с овом осветом |
| да је! убио Мифтар-агина сина...{S} Још није платио један дуг, ево где направи други, проклет д |
| ш тако стоји.)</p> <p>А хафуз-Ахмед још није стао.{S} Иде, тумара сокацима као луд, па тек заст |
| више није устала. „Ни филџан кахве још није попила, ни цигару духана, ни бардак воде“, шапћу о |
| дила, поносила се и онако поношљива.{S} Ниједанпут није рекла: жени ми се син хафузовом кћери; |
| добро ту турску пословицу, а није се ње ниједанпут сетила.{S} Али откуд је мислила да ће се спл |
| /p> <p>Кад се зави и изиђе Лесковчанка, ниједна од њих не виде.</p> </div> <pb n="121" /> <div |
| аса нариче и помиње име своје јединице, ниједна не мисли на украдену невесту: пашиница жали сво |
| једна драга тугује за драгим?</p> <p>— Ниједна као ја...</p> <p>Зимус, у Топлици, ко би рекао |
| х их је.{S} Обилазе хафуз-Ахмедовицу, а ниједна се не усуђује да узнемири тужно-свечану тишину, |
| венчања. „Кога ћеш сад?“ пита је суд. — Ниједнога, одговори она (јер ни код другога не беше јој |
| бејова и мула-Халимова, а од овога часа ниједнога.{S} Оба су јој венчања, по закону, пала, те ј |
| i>Алла’!</hi> буди успавана, или, боље, никад непробуђена кћи оца варварина.{S} И час-по, па се |
| се опрости страха, кад не може срамоте, никад ни до века; мисли и са женом се покаткад, дању, а |
| </p> <p>Паша га досад, како му се чини, никад није чуо у својој махали; а сад, има недеља дана, |
| а је отме, полудео.{S} Из Власине је, а никад од тада није у Власини, него тумара, завлачи се п |
| а се сова.{S} Арнаутку обузе језа каква никад није; заклела би се у гроб брата јединца, да се т |
| то је чудновато, и он њу воли, и ако је никад није видео; ради ње сваки дан у Прокупље долази, |
| коме, одавно, осим послуге готово више никад никога.{S} Отвори се главна капија широм, и унесе |
| ва, однесоше је мајци, по њеној жељи; и никад од тада не виде муле, мужа свога, ни јој он дође, |
| и закона!...“</p> <p>Пође одајама како никад досле.{S} Не гледа у слушкиње, а заповеда им, не |
| да се Арнаути не дигну на њена оца, што никад досле, да му не запале кулу, па куд би сирота Фат |
| чицу, али је још „гонџе-лале“...</p> <p>Никад није видео Фати-султан-хануму, а толико је познај |
| има е се са Шемси-пашом измирио.</p> <p>Никад Арнаути, Војњаци, нису гори били.{S} Крв хтеде па |
| им харемом и с таквом пратњом, с каквом никада није ишао стиже у Прокупље.{S} Суља је видео паш |
| баш све опазити, кад је у „светло лице“ никако не гледају, није ред, већ одговарају погнуте гла |
| сина.{S} Па дадије је остављале, а мула никако, жао му било; или је није остављао, што му је њу |
| ушкује.{S} Чека сина још од вечерње, па никако да га дочека.{S} И мула-Халим не спава.</p> <pb |
| чице с јашмацима, с хаљинама за дан, па никако да их нађу.{S} То јест, нашле су их, али не знај |
| војега сина, јер му на гроб не иде више никако...</p> </div> <pb n="95" /> <div type="chapter" |
| рага!{S} Шта су се разговарали у одаји, нико не зна; а кад се растајаху, мула рече ово:</p> <p> |
| обрисаним с кровова кошавиним крилима; нико не гледа арнаутску силу и <hi>салтанат</hi>, јер с |
| из очеве куле не миче.</p> <p>И не зна; нико јој не рече, ни мајка, ни другарице, ни слушкиње, |
| а на миндерлуку, и нико на то не мисли; нико не склања с ћошке испретуране филџане и џезве, раз |
| ника згледаше се, и сведоци се гледају; нико ништа не говори.{S} Неколико Арнаутина отворише вр |
| ок га најпосле сан не савлада.</p> <p>— Нико му се није хтео ни смео светити; сви остављали на |
| не стишава, е су друмови поседнути, па нико не сме ни тамо ни овамо, ни кириџије, ни трговци, |
| и отмени хареми, и свирка, песма; а сад нико, и ништа.{S} Тишина.{S} Крај капије је непрестано |
| нина, него џин, џински цар, кога до сад нико није видео, само га она гледа.{S} На глави му у ме |
| а га дочекује крадом, иза кафеза, да је нико не спази; дочекује га с осмехом, испраћа га са суз |
| зора мокри, и застирка на миндерлуку, и нико на то не мисли; нико не склања с ћошке испретуране |
| ан-беја, Цариграђанина.{S} Зашто га уби нико не знаде; а сваки знаде да му млади ћатиб не бејаш |
| ко неће имати душмана?!...{S} Голо дрво нико не погледа, на лиснато бацају очи, на родно камење |
| десетог дана уби, кад за тридесет девет нико не могаде.{S} И чиме ли га, Алла’ удари, кад је ра |
| на к’смет, на Алахово Писмо, то јест да никога не може снаћи друго, до оно што му је писано прс |
| сишао у село.{S} Нене ми се није бојала никога до Бога и мула-Халима, а ево два три дана како с |
| гледају, и помислили би да у одаји нема никога, да се не чу кашаљ...{S} Жене упрле очи у Фати-с |
| одавно, осим послуге готово више никад никога.{S} Отвори се главна капија широм, и унесе се у |
| </p> <p>Тишина, дубока, мртва.{S} Нигде никога пољем, у ливади, те Фати, наслоњена на груди Исм |
| ија и оних што воће продају готово више никога.{S} Они набили џак на главу, и прођу једанпут ма |
| по коси, и замислила се, као да у одаји никога нема; претура, ваљда, нешто крупно по глави, јер |
| .{S} Гледа се у огледалу као да у одаји никога нема, ни мајке!{S} Гледа се у огледалу и <pb n=" |
| пушке, оштре јатагане.{S} И није дирао никога; али ко њега дирне, тешко томе, не окани га се д |
| есе се покривена паучином икона Светога Николе на тавану мула-Халимове куле; ваљда се потресе с |
| глава, нека га освети женска; или...{S} Никому ништа не казује, ништа не говори.{S} Бејаше се м |
| ала...{S} Леп!{S} Даје јој бесу да неће никуд од ње...{S} Гроб се затворио.{S} Белег су однели |
| аљ у мангалу, дисање толико душа, туга, ниоткуд нада на <pb n="94" /> боље дане: све више вене |
| н арслана тражи...{S} Арслан сам, пашо, нисам кукавица...{S} Ха-ха-ха-ха-ха! засмеја се мула јо |
| ти... чула сам где у поноћи изиђе...{S} Нисам могла спавати, мислила сам, и смислила сам да...< |
| и, моје речи?...{S} Није, пријатељу.{S} Нисам мислио да те ударим ни каменом ни ружом; само сам |
| ла!{S} Мула!{S} Ниси дервиш...</p> <p>— Нисам дервиш, али ћу да постанем, и папаз ћу да будем, |
| има: хиљаду гроша, ни аспре више.{S} Ја нисам трговац, нити мога сина крв хеспап, а он се за ту |
| е ниже његова шиљтета.</p> <p>— Сву ноћ нисам спавала..., и ти... чула сам где у поноћи изиђе.. |
| ’!{S} Ху!...</p> <p>— Мула!{S} Мула!{S} Ниси дервиш...</p> <p>— Нисам дервиш, али ћу да постане |
| од петогодишњег мушкарца жене крију?{S} Ниси.{S} Криле су се од Бал-беја..., јок од њега, од ње |
| катраном на образу!... „Мисли сад, кад ниси пре мислио.{S} Затвори се у харем, као твоја жена. |
| а <hi>то</hi> ти је и Џафер-беј, јер ти ниси била пуштеница.{S} Ухо на срце, кћери, слушај...{S |
| {S}Ашици, сваки има саз под мишком, зар ниси видео?{S} Од града до града иду, ударају у саз, пе |
| в!“ Суља се опет уплаши.{S} Пређе преко ниске одаје једанпут, а, штоно реч, <pb n="26" /> затре |
| > <p>А на отвореној ћошки, где се преко ниске ограде наднеле гране џанарика, на шареном ћилиму |
| Неке спавају на миндерлуцима, широким а ниским, као ватра црвеним; неке на шареним шиљтетима по |
| {S} Пролазе турске уске улице, опточене ниским кућама, високим чардацима и оградама, покривене |
| је врху гроб Исмаилов; беле се кровови ниских кућа арнаутских и високе куле мула-Халимове, а п |
| лом старца мула-Халима између расејаних ниских кућа арнаутских, и окречених и неокречених, покр |
| анчета, готово запретаног у пепелу крај ниског а широког огњишта, све је будно; и ашчике, и слу |
| а бела, дуга.</p> <p>У једној великој а ниској одаји, са вратима на свод, са шареним таваном, и |
| ној кули мула-Халимовој, у великој, али ниској одаји наложена је пећ земљана, с крчазима; па ту |
| коме је дала име сама Фати-султан.{S} У ниској, неолепљеној кухини преко дворишта, осим једнога |
| а још више, и узе мрмљати молитву.{S} У ниској готово празној соби јасно се разумевало с матери |
| ани смо, хвала Богу; а нашем се венчању нисмо обрадовали само ми, или само наши родитељи, моја |
| отворени; на тим прозорима нема кафеза, нису са улице...{S} Фати-султан лежи наузнак са затворе |
| севап.{S} И прву и другу уредбу, веле, нису писали великаши, не дај Боже, него Бог; и прва и д |
| измирио.</p> <p>Никад Арнаути, Војњаци, нису гори били.{S} Крв хтеде пасти, да се покољу међу с |
| стаде, свест је остави...{S} Кад ништа нису имали с мула-Халимом, плашила је његовим именом си |
| урат-паши, не знајући да се Арнаути сад нису умирили, већ само примирили, јер им нестало праха |
| крене; људи, уплашени, ћуте.{S} Јер сад нису замешали репови, него главе; турски паша с арнаутс |
| ену сину у сватове, она је пресудила, е нису ни њенога друштва достојне, а камо ли њој равне.{S |
| , Туркиње, Српкиње и Јеврејке, све које нису позвате пашину сину у сватове.{S} Остављајући обућ |
| а нека им није на њу жао.{S} А оне које нису њој равне, и које стоје према њој као земља према |
| послужише шербетом оне девице којих се нису дотакли ни човек ни ђеније, девице што личе на зум |
| рогом јарац вука, опростио му вук, али нису вучићи.</p> </div> <pb n="134" /> <div type="chapt |
| н, кад се не боје ни падишаха.{S} И ово нису, пашо, Турди, него су Арнаути: раде земљу, гаје ст |
| е разговарати, па чак и проћеретати, то нису хануме из махале, кадуне каквога занатлије, дућанџ |
| о ти скут, ханум-ефенди“.{S} Јер те што нису звате њену сину у сватове, она је пресудила, е нис |
| во зажмури, па тад почне.{S} Овога пашу нису волели Лесковчани и Прокупчани, ни Турци ни Срби.{ |
| су оне с девојачке стране спавале; још нису затворени прозори, ни онај кроз који је однета Фат |
| обљу ханумама.{S} Па ни слушкиње се још нису пресвукле, ни робиње.{S} Постеља где је Фати-султа |
| ову комшилуку дахира, ни саза, ни зила, нити се гдегод песма чује.{S} Тишина.{S} У мусломана је |
| љда молитву.{S} Нити се од тада свукла, нити је легла; плакала, кукала, бусала се у прси, чупал |
| виде муле, мужа свога, ни јој он дође, нити га она позва; не помену га.{S} Као красне Топлице |
| рашне речи, а за срећу ништа не разуме, нити јој их когод преводи...{S} Слуша, прибила се уз пр |
| ећи дан, а Фати нити ромори, ни говори, нити заплака, ни уздахну.</p> <p>Уз прозоре, без ћерчив |
| ша, ни аспре више.{S} Ја нисам трговац, нити мога сина крв хеспап, а он се за ту крв погађа; ум |
| } Залуд су га звале да се играју ораха; нити се играо, ни се с њима разговарао; метнуо би шиљте |
| , шапће нешто, шапће, ваљда молитву.{S} Нити се од тада свукла, нити је легла; плакала, кукала, |
| у за жалост...</p> <p>Трећи дан, а Фати нити ромори, ни говори, нити заплака, ни уздахну.</p> < |
| весте и не подсете на њене јаде.</p> <p>Нити ромори, ни говори.</p> <p>— Зар полудела, јадна, о |
| влачи урмине кошчице кроз прсте, шапће, ниха се, и час-по па метне руку на кћерино чело, узме ј |
| тако нежна, разнежи се, и плаче, плаче, нихајући се и милујући све једнако Фати по коси.</p> <p |
| у реке и потоци, кад цвета кукурек, кад ниче трава: кад се сва природа из мртвога сна буди, Фат |
| иду, не иду кроз <pb n="110" /> турски Ниш, или Лесковац, столицу Шемси-пашину.</p> <p>Дођоше |
| а до довече оде тај глас у Лесковац, у Ниш, и Врању.{S} А сутра-дан, још у свитање, стиже паша |
| а и јенђе лако прођу; ако из Лесковца у Ниш тако... све раја, кулук, од свију кулука најтежи, и |
| ни Хусеина.{S} Послао их Шемси послом у Ниш у очи прошлога петка, и наредио им да се сутра-дан |
| ранитеља, кириџију, који бејаше пошао у Ниш с топличким јабукама.{S} Мула је Арнаутин, али да с |
| повукоше се, и одмах почеше доносити из Ниша, кријумчарећи, праха и олова: „нека је све готово, |
| “ На уживање му дато пет села у околини Ниша, и Прокупља, дивљега лепотана, где се поветарац ра |
| есет, веле, ако је крепак, ако из пушке нишани боље него многи младић.</p> <p>Фати-султан виђа |
| а уста...{S} Јахач као пустињски Арапи, нишанџија као Алах: у нокту (тачку) удари...{S} Јеси ли |
| н може да буде када се укаже потреба; а нишки паша, и ако млађи од овога, у свему, почиње разго |
| на своје место.{S} Из друге одаје изиђе нишки паша, плав, висок, у чоханим шалварама циметове б |
| мајком).{S} Кад стаде сатирати сакагија нишког паше хергелу, Нишлије се Турци међу собом шаљаху |
| ове.{S} Зваће и свога пријатеља и друга нишкога пашу...{S} А!{S} Како уме овај паша!{S} Реч по |
| сатирати сакагија нишког паше хергелу, Нишлије се Турци међу собом шаљаху: „Нашем се паши не д |
| нска; или...{S} Никому ништа не казује, ништа не говори.{S} Бејаше се мало повратила, и разгали |
| оплицу да исприча мули.{S} Кад мула чу, ништа не рече, само закрвави очима, стисну песнице и ри |
| <p>Паша се окамени.{S} Стоји као камен; ништа више не пита.{S} А кад се прибра, узе да зове вој |
| овом осветом Арнаути готови.{S} Јок.{S} Ништа без крви.{S} Крв за крв.{S} Пашина сина за сина њ |
| ови; а кад јој мајка опет дође, њој:{S} Ништа ми није... није грозница.{S} И силом поче устајат |
| на на арнаутски: сад ту књигу гледам, а ништа не могу да разберем.{S} Да ли се књига много чита |
| и, узе нешто живо казивати, а он испрва ништа не разуме, као да је пијан, или луд; па се прибир |
| а поабала: или сам ја толико остарео да ништа не видим?</p> <p>Мула ћути.</p> <p>— Ти ћутиш, му |
| а, све се добру надала, те није дирнула ништа ни од дарова ни од спреме, кад би се понова свадб |
| али како да се опије, кад ово два дана ништа не пије.{S} Није пио два дана онај који се није т |
| Сву Топлицу и Ветерницу да исцрпем, па ништа; јер црн, прљав образ није што прљава аљина...{S} |
| ш, да кукаш, да се смејеш, да певаш, па ништа...{S} Аман, за Алахову љубав, пусти све да кажем. |
| за час стаде, свест је остави...{S} Кад ништа нису имали с мула-Халимом, плашила је његовим име |
| ди кад је за угао замакао, али она није ништа осетила, јер Исмаилово јој је лице било урезано у |
| ога бесног пса, коме човеков живот није ништа; прогнаше га далеко, где се зими снег не топи за |
| сваки знаде да му млади ћатиб не бејаше ништа учинио.{S} После се чу, да је тај Арнаутин син је |
| хареми, и свирка, песма; а сад нико, и ништа.{S} Тишина.{S} Крај капије је непрестано капиџика |
| па...{S} После ће га сакрити на бесу, и ништа.{S} А и кад би га ухватили, каква би њој вајда би |
| мула?{S} Не зборим ли добро?</p> <p>Он ништа не одговара.{S} Гледа га.</p> <p>— И после, мула, |
| зи га као отац.{S} Па чак у кули готово ништа више него у арнаутским кућама, да им не буде жао. |
| згледаше се, и сведоци се гледају; нико ништа не говори.{S} Неколико Арнаутина отворише врата н |
| <p>Мурад-беј понови питање.</p> <p>Опет ништа.</p> <p>Трећи пут...</p> <p>Из собе, кроз одшкрин |
| нека га освети женска; или...{S} Никому ништа не казује, ништа не говори.{S} Бејаше се мало пов |
| ултан!{S} Чује страшне речи, а за срећу ништа не разуме, нити јој их когод преводи...{S} Слуша, |
| жи пуномоћје за венчање с мулом.</p> <p>Ништа.</p> <p>Оба пуномоћника згледаше се, и сведоци се |
| воје, шапатом, у Прокупљу, по Лесковцу, Нишу и Врањи.{S} Говоре шапатом, а те речи одјекују чак |
| ођоше сејмени једни к Лесковцу, други к Нишу, трећи к Топлици.{S} Они што пођоше к Топлици, брз |
| тозлуци, причају се!{S} Њих су везле, у Нишу, најбоље терзије.{S} На глави му фес с дугачком ки |
| т му се сад учини да не личи на човека, но на вука, или медведа.{S} Старац се тресе; усне му се |
| бо.{S} Она му није више о сну говорила, но му исказивала љубав погледима, осмесима — душом; он, |
| : пита је, пита, а она јој не одговара, но је само гледа и пушта неке чудновате гласове.{S} Од |
| , онако стара, да истрчи, па не могаде, но се заљуља и лупи о под застрвен асуром.</p> <p>Матер |
| и је једна жена, па не могаде да прође, но застаде и пита: „Је ли, Вога ти, чиме те ударише <pb |
| вој тројици, да више неће бити заптије, но кадије.</p> <p>— И претио им, да ће их мерити гајтан |
| а доброг понашања најпросвећеније жене, но оне...</p> <p>Од вике, вриске, писке, од урнебеса, и |
| види па умри!{S} Али не, немој умрети, но живи и <pb n="8" /> гледај: пошто си га видео, греја |
| а, казујући му сан, још више не уплаши, но само рече;</p> <p>— Ја се не чудим теби, назли-Стамб |
| заптија.{S} Из сараја не изиђе очајан, но махнит, из очију му лете варнице...: освета...</p> < |
| јој се да то није њено свадбено одело, но покров, за њен сандук...{S} А кад се спусти ноћ, хан |
| ма крај огњишта, а ове то и не гледају, но се наредиле крај софра-тепсије, неке седе а неке чуч |
| цима; не истрчавају људи да их гледају, но ако су се нашли на улици, брзо улазе и ударају чивиј |
| иња, више говоре покретима руку и главе но устима: показују према прозору...{S} Досетише се шта |
| маил је пошао из Прокупља много доцније но други пут.{S} Пошао је у ноћ, летњу ноћ, лепу, обасј |
| овчанка готово нечујно, и тресе се више но икад, а мулина кћи задрхта целим телом, не пустивши |
| у лов на зечеве, и прођу сеоским путем но две-три Арнаутке на коњима, журе се у оближње село п |
| ан, носе Ахмед-хафузове чифчије; други, нов, од простих белих дасака, <pb n="107" /> Цигани.{S} |
| Мајка је љуби, а она:</p> <p>— А, а!{S} Нов тахтариван мој, без врата и пенџера, из џамије...{S |
| ићене пиштоље и јатаган; метну на главу нов ћулав и тунус фес.{S} Затурио фес и ћулав, те му се |
| а Мифтара, сети се те приче, њему миле, нове, и од љубави посрну као од поветарца „сарош каранф |
| у уста неколико капи земзема, обриса их новим јаглуком.</p> <pb n="145" /> <p>Што хришћанима пр |
| се Фати-султан...{S} Све мисли на њено ново венчање, и на њен селам који му пуномоћник предаде |
| то, свој хаџилук...{S} Сад је у постељи новој; све свила, све кадива, душек, јорган, јастуци, с |
| му се само уши виде, и извија кроз нос нову сокачку песму, с веселим напевом, с припевом:</p> |
| лека нема.{S} Испрва у постељи дан, на ногама два; после на ногама дан, у постељи два: тако, т |
| >У прокупачком сарају, Шемси-паша га на ногама дочека, чак пред вратима одаје с тахтом; уведе г |
| у постељи дан, на ногама два; после на ногама дан, у постељи два: тако, тако, док сасвим не ле |
| ат његов: извија дугачки врат, а танким ногама мислиш не додирује земљу...</p> <p>Пројезди маха |
| ђе, умива се, пере уши, руке до лаката, ноге до колена — узима абдест, мрмља молитву, спрема се |
| се на оца што јој својом бесом спута и ноге руке, те не може да се и она освети Шемси-паши и з |
| ј добро упамтила и очи и лице, и руке и ноге, и стас и ход, све.{S} Беговицу је послао Шемси-па |
| веђом кожом, седи Шемси-паша; прекрстио ноге, загледао се у једну дебелу књижурину, укоричену ц |
| главе високо, и што ходећи стаје целом ногом.{S} Колико је год слушкиња, свакој је понешто нар |
| астуку просула.... јорган јој доле, код ногу; једна ножица, још бела, с црвеним табаном и нокти |
| аман!... аман!..{S} Пољубићу му мајци и ногу и скут и руку...{S} Јенђе из Топлице дошле...{S} Ј |
| е.{S} Црмпураста, млада, крупна, руку и ногу као у мушкарца, науснице као у младића, у антерији |
| мор; некад се прошле без оброка, јеле с ногу радећи; и ноћу радиле.</p> <p>А кад ово би готово, |
| ца, ата пастушаста, паметна ока, танких ногу а дугачке гриве и репа, с кићеном опремом, с абаиј |
| мангала, у антерији и ћулаву, скрштених ногу, и пуши.{S} Загледао се кроз прозор у голо дрвеће. |
| кујући свршетак, прућише се код Фатиних ногу, кроз плач говорећи:</p> <p>У џенет ћеш, султанијо |
| p>— А, пријатељу, јазук!{S} То ли ти је нож, мој говор?{S} То ли су ти куршуми, моје речи?...{S |
| — Да те не пробада?</p> <p>— Прободе ме нож; ударише ме куршуми.{S} Алла’!{S} Алла’!{S} Рана!.. |
| а друга, кога је био петао „победилац“, ножем посред срца, да га од тога не задржаше Турци што |
| ла.... јорган јој доле, код ногу; једна ножица, још бела, с црвеним табаном и ноктима, вири исп |
| дланове и табане, на нокте руку и белих ножица, као невести; Исмаилова сестра <pb n="140" /> јо |
| амо што их додирнуше стрменом, раширише ноздрве, полетеше; па и они мали коњи као ластавице су. |
| етнуше јој кану на дланове и табане, на нокте руку и белих ножица, као невести; Исмаилова сестр |
| а ножица, још бела, с црвеним табаном и ноктима, вири испод ружичасте, свилене хаљине, златом и |
| , у мршавој руци, тако белој, с црвеним ноктима и дланом, с плавим жилама кроз које крв струји |
| пустињски Арапи, нишанџија као Алах: у нокту (тачку) удари...{S} Јеси ли чула да се од петогод |
| чита неку молитву, <pb n="116" /> кроз нос, жмурећи, клатећи главу.{S} После узе говорити.{S} |
| , да му се само уши виде, и извија кроз нос нову сокачку песму, с веселим напевом, с припевом:< |
| е од краја „видела“, не би имала велики нос, то <pb n="73" /> јест, не би била охола, него би с |
| } Носе је Цигани, јер Арнаути, Војњаци, носе само мртву жену, „за севап“.{S} За тахтариванима, |
| а.{S} Један тахтариван, леп, бојадисан, носе Ахмед-хафузове чифчије; други, нов, од простих бел |
| Турци, кириџије, неколике товарне коње; носе Фати-султан-хануми постељу, рубље и рухо.</p> <p>К |
| ед-хафузовица; у другом Фати-султан.{S} Носе је Цигани, јер Арнаути, Војњаци, носе само мртву ж |
| у с мулине стране весели су; и таман да носе свом господару добар глас, тргоше се, јер се чу лу |
| готово као женској, хаљини какву Турци носе кад су код куће, распојас, у белом ћулаву, бос, у |
| д дасака, притврђену на две мотке, коју носе четири чифчије бекри-Ахмед-хафуза, раја турска, Ср |
| соб послужује.{S} Дим дувана колута се, носи га у вис пробуђен поветарац; певају певачице већ п |
| ко, пријатељу.</p> <p>— Е, кад је тако, носи му селам: од мене нека не дрхти његова ханума; син |
| , на ухо: „Зулфи!{S} За Божју љубав!{S} Носи шиљте тамо, онде, крај капиџика...; води ме тамо“. |
| еби, и добро <pb n="131" /> и зло...{S} Носи му селам, пашо, пријатељу, од мене нека више страх |
| виђење“, и он га већ три дана у недрима носи, гледајући да им „виђење“ буде пре свадбе.{S} Не с |
| — Ахмеда туџара (трговца).</p> <p>— Шта носи?</p> <p>— Конопце.</p> <p>— Која је та ханума на к |
| ебац, <pb n="96" /> јер је осетио да не носи на плећима весела муду, ни љута, него брижна, смућ |
| Шемси-паше донео си селам мени; од мене носи селам Шемси-паши:{S} Да хоћу паре за крв свога син |
| из својих котарица не мичу; а псима се носи храна у њихне кочине.{S} Сокацима, кривим и уским, |
| овом свету дрхте руке: за селам на оном носи се товар од хиљаду ока.{S} Немај срца на мене!{S} |
| а, Срби, опасани ликом; а дванаест крај носила иду, за смену, и по двојица их са стране придржа |
| а поља, кроз ливаде тахтариван, то јест носила, као собицу неку, од дасака, притврђену на две м |
| .{S} Не у Стамбол...{S} Ох, мајчице!{S} Носите ме на брег под Јастрепцем, за Алахову љубав!...{ |
| трани...{S} Нека мм је конак тамо...{S} Носите ме, за Алахову љубав!</p> <p>— Аман, бебег’м! пр |
| за моје лице...{S} Овај тахтариван неће носити Цигани... него Турци и Арнаути...{S} Не у Стамбо |
| — Или бал (мед), ако се може бал у џаку носити; а бал се претворио у дућану Ахмеда туџара у кад |
| е тахтариваном, од Белога Мора ђемијом; носићемо те у Стамбол, па аде, па румелијска страна, и |
| егова два мора, Златном Рогу и Босфору, носићеш га у срцу до века, па баш да живиш, пошто си га |
| бахат од човека; звечи синџир: ево пета ноћ где га не пуштају, да не би на кога налетео — мношт |
| ов, за њен сандук...{S} А кад се спусти ноћ, хануме узеше да се веселе; свирка и песма разлеже |
| ого доцније но други пут.{S} Пошао је у ноћ, летњу ноћ, лепу, обасјану месецем, намирисану мири |
| и по ливади, после јасна, и много као у ноћ што се зове <hi>Кадр-Лејле</hi>, где је пуно света, |
| седе ниже његова шиљтета.</p> <p>— Сву ноћ нисам спавала..., и ти... чула сам где у поноћи изи |
| ном куту селамлука, и хуче ту, хуче сву ноћ, док га најпосле сан не савлада.</p> <p>— Нико му с |
| )</p> <p>Тако у очи Ђурђева дана, и сву ноћ; а сад, у ђурђевску зору:</p> <p>— Отворите пенџере |
| лство, и видела, то јест, вас дан и сву ноћ гледала Фати-султан-хануму, те јој добро упамтила и |
| ј махали; а сад, има недеља дана, сваку ноћ, баш око поноћи, кад се сам слободи, и развесели.{S |
| му је лако...</p> <p>Паша је сам, сваку ноћ, до глухо доба; седи на једној отвореној ћошки на м |
| та би претегло.{S} До пред свадбу сваку ноћ, до зоре, сви отмени хареми, и свирка, песма; а сад |
| но други пут.{S} Пошао је у ноћ, летњу ноћ, лепу, обасјану месецем, намирисану мирисом цвећа, |
| i>Хамам</hi>?{S} Где <hi>Девојачка К’на-ноћ</hi>?{S} У што им је прошла <hi>Мала К’на-ноћ</hi>? |
| i>?{S} У што им је прошла <hi>Мала К’на-ноћ</hi>?{S} У весељу, од вечери до зоре, до белога дан |
| ини коју јој је отац за <hi>Велику К’на-Ноћ</hi> правно.{S} Њена лепа коса, сад замршена, пала |
| с:</p> <p>— Пашо азретлери!{S} Буна!{S} Ноћас изгинули Турци, ђаури...{S} Дигао буну мула-Халим |
| ..</p> <p>— Радује се, али...{S} Ја сам ноћас снила..., па...{S} Не доврши него белим ручицама, |
| ачке стране.{S} Зар су се веселиле само ноћас?{S} Где је <hi>Хамам</hi>?{S} Где <hi>Девојачка К |
| еким као паперје покри очи: да не гледа ноћашњи сан, што јој изиђе пред очи као јава; а он јој |
| свој завичај, кад би могла да заборави ноћашњи сан.{S} Па гледајући у њега поче, лепо, лепим н |
| е, опет раде, јер се не зна време, доба ноћи или дана, кад ће се појавити тахтаривани с ханумом |
| два дана, или, како Турци кажу, на две ноћи, да обиђе кућу (јер како јој погибе брат, напустил |
| убио.{S} Помиње јој привиђење.{S} Сваке ноћи у глухо доба, вели, види мајку; хода по кули, каже |
| су неба плакале девојке три дана и три ноћи за живом Фати-султан.</p> <p>— Украде мула-Халим Ф |
| таде паша као гост мулин три дана и три ноћи: једоше печене кокошке, банице; пише каву и шербет |
| олажаше Исмаил, сањајући о својој првој ноћи.{S} Глухо и мртво Прокупље одјекну на све четири с |
| у бачву, те се у вину купао.{S} Хода до ноћи, тад долази, и онако мокар сруши се на шиљте, у је |
| а Арнаути чују, било у по дана или у по ноћи, одмах се спремају за „кавгу“, пуне пушке, оштре ј |
| до зоре, до белога дана.{S} Мирише свеж ноћни ваздух на шебој и каранфил из баште, на амбер и з |
| е јаче, као да су се скупили око ње сви ноћни дуси...{S} Мирише копитњак и мајкина душица... ду |
| ртва, само се, с времена на време, чује ноћнога стражара палица, јавља сате:{S} Так!{S} Так!{S} |
| Разлеже се страшан глас овај, лудаков, ноћном тишином.{S} Ману су Турци, одавно, кад је био мл |
| ом високом а трошном кулом зачу се кроз ноћну тишину јејина, тица злослутница: зајецаше струне |
| и.{S} Умукле су тице певачице, само се, ноћу, чује буљина с урлањем огладнела вука.{S} Замрзла |
| виче, дању, у пролеће, с кукавицама, а ноћу, увек, с кукумавкама.{S} Понекад дође у Лесковац, |
| ким махалама као да је тражи, и ћути: а ноћу виче.{S} Двадесет осам година од то доба, од његов |
| зе <pb n="89" /> га; не грде га што иде ноћу без фењера као хајдук, грехота; не осврћу се на ње |
| лила душама невино изгинулих, што блуде ноћу, на месечини, жељне овога света.</p> <p>Тишина, ду |
| плици је.{S} Код њега је, с њим дању, и ноћу, у кули, и у овој ливади, на месечини, кад силно м |
| рошле без оброка, јеле с ногу радећи; и ноћу радиле.</p> <p>А кад ово би готово, пашиница пусти |
| мисли и са женом се покаткад, дању, а и ноћу, разговара.{S} Она вели да испрате Бал-беја у Цари |
| о њену доласку, ока не сушаше; и дању и ноћу плакаше она што за три дана сузе не пусти.{S} А не |
| сад, има три дана, не гледа, а и дању и ноћу говори.{S} Њена мајка, и мулина кћи, које се од ње |
| нада, радује се; Богу се моли и дању и ноћу, на јави, и у сну шапће молитву; не испушта бројен |
| њу нуди, срам га било! <pb n="129" /> И нуди ми мал његов, конаци, чифлуци, ергелу, робље, срам |
| бакарних грошева, златне ми лире за њу нуди, срам га било! <pb n="129" /> И нуди ми мал његов, |
| трже пашиница.</p> <p>— Пашам, чешемм’и нури, (Пашо мој, очни ми виде).</p> <pb n="123" /> <p>— |
| ајком; до пре две године излазиле преда њ девојке, развијене; купао се са женама као жена, игра |
| ..</p> <p>Сејмени.</p> <p>Изиђоше преда њ три сејменина, задихани, као да су пешке дошли, трчећ |
| оним дивљацима.{S} Излетеће неко преда њ усред бела дана, па...{S} После ће га сакрити на бесу |
| месец: кад највише сија, тад највише на њ кучићи лају.{S} А шта му могу кучићи?{S} Није месец с |
| ачку врату, као у лабуда, па се вину на њ.{S} Опколише га Арнаути, крупни као горштаци, опаљена |
| лебџије, <pb n="148" /> симиџије, вичу; њачу магарци; једно Туре јаше магарца искићена врбом то |
| сови с варком и ђелинпули; још је поред ње кутија с дуваном; још испретурани јастуци где су оне |
| милост господаровој кадуни.</p> <p>А од ње се мулина кћи не миче.{S} Црмпураста, млада, крупна, |
| Леп!{S} Даје јој бесу да неће никуд од ње...{S} Гроб се затворио.{S} Белег су однели Арнаути н |
| , имам; опколише је; узеше пуномоћје од ње, па изиђоше...{S} Венчаше је с мулом с мирном савешћ |
| кад јој паша није говорио, кад је и од ње крио као и од туђинаца...</p> <p>Јутро је: сунце се |
| рипут из ње изиђе.{S} Гледа да нема код ње некога, те да јој сам каже шта се са Шемси-пашом дог |
| старијом од себе, дуго разговара, и код ње руча, седи до икиндије; после се прашта као да ће Во |
| ла добро ту турску пословицу, а није се ње ниједанпут сетила.{S} Али откуд је мислила да ће се |
| и у одају где је Фати-султан, излази из ње; разабрала је шта је, те се грухне у груди и с дадиј |
| у одају где је Фати-султан, и трипут из ње изиђе.{S} Гледа да нема код ње некога, те да јој сам |
| у воли, и ако је никад није видео; ради ње сваки дан у Прокупље долази, и ради ње свако јутро, |
| ње сваки дан у Прокупље долази, и ради ње свако јутро, сваке икиндије мимо њену кућу пролази: |
| види кад јој кћи издише, клечи сад крај ње, јединице своје; заборавила у тешком јаду Алахово Пи |
| ара по јабуку или крушку и мећу је крај ње не као понуду болеснику, него као прву милост господ |
| ејисана још је насред собе; још је крај ње онај бакаран мангал, пун пепела и угљевља, уместо жа |
| е, обучена легне; мулина кћи чучне крај ње, метне јој руку на чело, ухвати је за руку.</p> <p>— |
| је допрети и до падишахове хануме, а до ње не.{S} Ко ће јој о томе говорити, кад јој паша није |
| пела и угљевља, уместо жара; још је око ње прибор за телејисање, мали жути тасови с варком и ђе |
| браде, Исмаил оде мајци, поче да се око ње мази, да је испитује. „Кад би нешто мајка рекла: про |
| ако, све јаче, као да су се скупили око ње сви ноћни дуси...{S} Мирише копитњак и мајкина душиц |
| од Исмаилове смрти, свако вече гледа: с ње чита шта јој је писано.{S} Јер она је права мусломан |
| ни јео ни пио, и који год је прошао, на њега се каменом бацио (ко великим, ко малим, како је ко |
| рдесети дан, ето ти једнога; баци се на њега, ама не каменом, него ружом.{S} И види чудо! груди |
| као стрелом погођен лав, и сруши се на њега, нема и непомична, нагрђена грозном смрћу, сруши с |
| .{S} Криле су се од Бал-беја..., јок од њега, од његове <pb n="115" /> памети: годинама и узрас |
| е...</p> <p>...{S} У Топлици је.{S} Код њега је, с њим дању, и ноћу, у кули, и у овој ливади, н |
| и?{S} Волим с Исмаилом недељу, него без њега век...{S} Он је тамо...</p> <p>— Чучук-ханум... ма |
| о хтео да те отме сам падишах, ја бих и њега убио, бесу ти дајем.{S} Знаш ли шта је то беса?{S} |
| розор види капиџик мулине кћери, и крај њега место, свој хаџилук...{S} Сад је у постељи новој; |
| атагане.{S} И није дирао никога; али ко њега дирне, тешко томе, не окани га се докле га не сатр |
| аса, и за четрдесет дана, који год мимо њега прође да га каменује.{S} Ископаше рупу, закопаше г |
| во Писмо, па наружила лице: липти крв с њега, а она нариче, пролива горке сузе...{S} Хита да се |
| а племена <hi>Војњака</hi>, виде га и у њега се заљуби.</p> <p>Шкодралија живи у Арнаутлуку, и |
| заборави ноћашњи сан.{S} Па гледајући у њега поче, лепо, лепим наречјем цариградским:</p> <p>— |
| Кроз пенџер па на ата...{S} Кириџије су њега среле.</p> <p>— Онако стар сам!</p> <p>— Ваш сам.. |
| је као отац, воли ме, јер ме мој отац, његов друг, на самрти њему у аманет оставио.{S} Кад сам |
| ће...{S} Дигао се цео фис <pb n="84" /> његов...{S} Војњаци посели друмове...{S} Иду к Лесковцу |
| бих имао овде себи равне, арслане“.{S} Његов фис, то му је његова породица; пази га као отац.{ |
| а, мртва... чује његово дисање, и осећа његов дах, топли, на лицу, на уснама, удише га као зумб |
| а да почне.{S} Пљесну длановима.{S} Уђе његов силистер полако, и мало погнут.{S} Он заповеди да |
| чина највише виче, а тишином разлеже се његов глас далеко, језа подузима свакога који га чује.{ |
| , и, ево, <pb n="137" /> дочекала га, и његов јутарњи поветарац, и његову зелену траву, и његов |
| рњи поветарац, и његову зелену траву, и његов јоргован, и исцветалу врбу, и најрадоснији празни |
| ; а после куне брод који Ахмед-хафуза и његов харем из Цариграда понесе, и тахтариван који рођа |
| то мулина сина, на ату; млад, леп, исти његов Бал-беј; пролази мимо прокупачки сарај; засијаше |
| исцветалу врбу, и најрадоснији празник његов, Ђурђев дан...</p> <p>Ђурђев дан је сутра, а она |
| м га било! <pb n="129" /> И нуди ми мал његов, конаци, чифлуци, ергелу, робље, срам га било!{S} |
| тају се ко је поноситији, младић или ат његов: извија дугачки врат, а танким ногама мислиш не д |
| један стари Арнаутин, и ушао је трипут његов чибугџија, једно момче арнаутско.{S} А кад је већ |
| да се Фати-султан доведе у Прокупље, у његов конак: ту да јој „падну“ оба венчања, ту да је ис |
| и тахтариван који рођаку цара царева у његов пашалук донесе.{S} Ни он излази из конака, ни паш |
| азвијена као пред оца.{S} И одмах се чу његов глас, тих и слаб, готово као мало час имамов:</p> |
| Прокупља, мула оборене главе, замишљен, његова кћи тужна, Арнаути љути: шкргућу зубма, прете, с |
| <pb n="49" /> ума, него дивљака; па она његова гласина нарочито кад је љут...!{S} Старац, а док |
| ам Шемси-паши, џелату: непуштена кадуна његова сина од другога... чедо.{S} И кажи селам Шемси-п |
| мани ћулав: ћулав му је израдила сестра његова.{S} Силај, па у силају јатаган и две мале пушке |
| него и да му се диве, да се застиде од његова госпоства. „Знам га оволишног, ћатиба.{S} Мали, |
| ханум?...{S} Седи.</p> <p>Она седе ниже његова шиљтета.</p> <p>— Сву ноћ нисам спавала..., и ти |
| равне, арслане“.{S} Његов фис, то му је његова породица; пази га као отац.{S} Па чак у кули гот |
| ова ујања причуло му се, час-по, јечање његова сина.{S} Застајкивао, ослушкивао, и ишао даље; у |
| е.{S} Сад једно.{S} Ни једна не беше из његова фиса. „Грехота,“ говораше. „Жени ли се отац ћерк |
| ћу, досудише му „сургун“.{S} С њим је и његова ханума, и кћи, јединица, лепа као руже што осташ |
| о, носи му селам: од мене нека не дрхти његова ханума; син нека му по граду сербез ходи; он, ше |
| S} Да ти не прети мула?{S} Да те не учи његова кћи?{S} Ааа“ Кад не доби одговора, стара настави |
| е, благо мени!“...{S} Зна дан, сат, час његова доласка.</p> <p>„На Ђурђев дан ће доћи, рано, у |
| грејао се на његову сунцу, огледао се у његова два мора, Златном Рогу и Босфору, носићеш га у с |
| ило; или је није остављао, што му је њу његова кћи, полазећи, оставила <pb n="92" /> у аманет к |
| аманет као себе, или Исмаила... невесту његова сина.</p> <p>А кад се Садије-ханум, мулина кћи, |
| е главом мула, и насмеја се грохотом, а његове се слуге уплашено згледаше.</p> <p>Поглавар арна |
| ра као хајдук, грехота; не осврћу се на његове претње, боје се.</p> <p>Паша га досад, како му с |
| {S} Двадесет осам година од то доба, од његове девојке само пепео, ваљда, јер је умрла још прве |
| е су се од Бал-беја..., јок од њега, од његове <pb n="115" /> памети: годинама и узрастом дете, |
| в караван с њеном спремом и даровима од његове куће к Прокупљу, па чаршилије истрче пред дућане |
| , истина, девојке <hi>султан</hi> али и његове кадуне.{S} Он љуби руку само својој мајци, своме |
| их <pb n="99" /> лепих и слатких речи и његове понизности, а не зна да би и једно и друго било |
| рна Ђултер пребројила колико је дана до његове свадбе, па толико зрна пасуља метнула у чпаг њег |
| ом везени од црвене чохе тозлуци.{S} Ти његови тозлуци, причају се!{S} Њих су везле, у Нишу, на |
| а ко умре, у томе га виде на оном свету његови...{S} И Фати је као оне, права мусломанка: веруј |
| а ко умре, у томе га виде на оном свету његови.</p> <p>— Истина, бебег’м.{S} И ја знам... истин |
| а нису имали с мула-Халимом, плашила је његовим именом сина, кад је био мали, а и сама га се бо |
| ачући.</p> <p>Уђоше у Прокупље и пођоше његовим уским сокацима; не истрчавају људи да их гледај |
| са селамом пратио тапију од Стамбола с његовим Сарај-Бурну, где је сарај султан-Махмудов, с Ат |
| е, па толико зрна пасуља метнула у чпаг његових широких шалвара; и чим би устао ујутру, а она: |
| фчије хафуз-Ахмедове, јер су Арнаути до његових чифлука, и гине војска...{S} Он посла још војск |
| ави.{S} Увек, само о Исмаилу говори.{S} Његово јој је име на уснама.{S} Не стиди се од мајке ви |
| ара...{S} Тишина, дубока, мртва... чује његово дисање, и осећа његов дах, топли, на лицу, на ус |
| шетке на прозорима, па се диве младићу, његовој <pb n="10" /> лепоти, његову оделу, његову коњу |
| као руже што осташе саме у пустој башти његовој, Фати-Султан...{S} Од рода је султанова, зато ј |
| род једне вишње у богатој воћем Топлици његовој, сети се једне приче свога вернога друга Мифтар |
| на коња, и понесе га у Арнаутлук, мајци његовој, и Арнаутима; а буновно Прокупље трља очи, и гл |
| да му се родитељи полако разговарају о његовој женидби, па се уплаши, коју ли су му изабрали.{ |
| и на уму и на срцу онај увели пупољак у његовој Топлици, да не помисли:{S} Хајде!{S} Опростиће |
| младићу, његовој <pb n="10" /> лепоти, његову оделу, његову коњу, коњској опреми, и питају се |
| вој <pb n="10" /> лепоти, његову оделу, његову коњу, коњској опреми, и питају се ко је поносити |
| гледај: пошто си га видео, грејао се на његову сунцу, огледао се у његова два мора, Златном Рог |
| у да каже хоће ли код муле, или да дође његову Бал-беју.{S} За Бал-беја ће; ружа је за булбула. |
| чекала га, и његов јутарњи поветарац, и његову зелену траву, и његов јоргован, и исцветалу врбу |
| арове...; умним оком не гледа Мифтара и његову невесту, него себе и Фати-султан...{S} Љуби јој |
| е мали, о јунаштву кад поста бећаром, о његову срцу памети; сестра <pb n="63" /> прича, а Фати |
| је хрт и соко и говори о брату; прича о његову разговору кад бејаше мали, о јунаштву кад поста |
| ле су кад би год њихов „ојнак“ растурио његову „купу.“ Игра се с њима у вотњаку, под једним вел |
| у, белу, меку као паперје, каква је, по његову мњењу и памети, само у оних кадуна које се зову |
| АТИ-СУЛТАН</p> <p>Госпођи Јоки Петровић-Његош</p> </div> <pb n="6" /> </front> <body> <pb n="7" |
| разумело какав јој глас доноси ат сина њезина...</p> <p>И мула је протумачио вриску ата како ј |
| а се та тица злослутница продера с куле њезина оца.</p> </div> <pb n="70" /> <div type="chapter |
| ан <pb n="24" /> рано врате у Прокупље, њему, а њих још нема!</p> <p>— Па?</p> <p>— Неће их ни |
| Фати-султан!{S} Одјекну њено лепо име, њему мило а он зарида, изиђе из одаје; побеже удно вотњ |
| ернога друга Мифтара, сети се те приче, њему миле, нове, и од љубави посрну као од поветарца „с |
| Арнаути бунили, и то против власти, али њему није било овако.{S} Бал-беја из харема не пушта.{S |
| јер ме мој отац, његов друг, на самрти њему у аманет оставио.{S} Кад сам млад био, често ми је |
| p>Како дође из Цариграда Ахмед-хафуз, о њему па о њему.{S} Прво, убио је својега чифчију; после |
| е из Цариграда Ахмед-хафуз, о њему па о њему.{S} Прво, убио је својега чифчију; после, опет так |
| у неком граду мање да седи, ни да се о њему више говори.</p> <p>Како је Фати-султан нестало, н |
| аз. — Сутра ту!{S} Али ето шта му је то њему драго сутра донело!</p> <pb n="80" /> <p>Тешко му |
| и-султан оставља онда кад треба да је у њему...; велика је, девојка.{S} Родитељи греше, деца ис |
| јатељ...{S} хоћу да му пратим писмо и у њему селам сад одмах.</p> <p>И отури чибук, а узе: диви |
| и гледала старца са сажаљавањем, јер у њему је она, млада, чиста, неискусна, видела само уцвељ |
| ј простру постељу, спремљену за ђердек, њен, и молила да јој обуку хаљину коју јој Исмаил прави |
| сковчани и Прокупчани, и Врањанци...{S} Њен отац радостан, весео, говори да му је по вољи само |
| hi>мајка</hi>.{S} За мајку оца пита, за њен страх, за њен јад.{S} Хафуз, што улажаше у бачву, д |
| није њено свадбено одело, но покров, за њен сандук...{S} А кад се спусти ноћ, хануме узеше да с |
| {S} За мајку оца пита, за њен страх, за њен јад.{S} Хафуз, што улажаше у бачву, да се у вину ку |
| S} Све мисли на њено ново венчање, и на њен селам који му пуномоћник предаде, исказа; с њим леж |
| ва; а он јој гледа руке и не мислећи на њен сан, па се неколико пута сеже и не смеде их додирну |
| у, љуби косу коју су њене руке чешљале, њена љубав неговала, милује мршавом, смежураном руком в |
| жи.{S} Овде су Махмуд-беј, и Мурад-беј, њена оца комшије, па нека јој буду пуномоћници...</p> < |
| уњују, а коса опија као зумбул, јасмин, њена светла мека коса, густа и дугачка, коју негује мат |
| , свилене хаљине, златом извезене...{S} Њена мајка, коју мало час изнеше из одаје, да не види к |
| а, не гледа, а и дању и ноћу говори.{S} Њена мајка, и мулина кћи, које се од њене постеље не ми |
| за <hi>Велику К’на-Ноћ</hi> правно.{S} Њена лепа коса, сад замршена, пала јој је <pb n="59" /> |
| седи Фати-султан, а према њој је мајка њена.{S} Час-по, па стара упре поглед у кћер, увела лиц |
| Боји се буне, да се Арнаути не дигну на њена оца, што никад досле, да му не запале кулу, па куд |
| је мимо коњушницу где је пусти ат брата њена; води је по дворишту где му је хрт и соко и говори |
| жи звезду своје невесте, верујући да је њена звезда најлепша, најсветлија, кад је она онолико л |
| Фати-султан у мулиној кули.{S} Звао је њена оца јуче, да је види, и да је утеши...</p> <p>— Ка |
| ља враћена из Шемси-пашина конака после њена другог венчања с мулом.{S} А у одаји, где сад лежи |
| е ми и Бог и син, кад пристанем да се и њена реч чује.</p> <p>Мула се договори с пашама, па се |
| у сну није снила; уместо да су тражили њена комшију, или рођака, или добра познаника, кога би, |
| је ту венчање!{S} Венчао се с невестом њена Бал-беја! „Јазук, јазук!{S} Опет јазук!{S} Има ли |
| да осрамоти њу, не њене родитеље, него њена највећега непријатеља, крвника, њој мрскога.{S} Ов |
| у бледу звезду, па јој се чини да је то њена звезда.{S} Јутрос ју је пуномоћник питао пред свед |
| упита једном, зачуђено, Фати-султан: а њене се другарице насмејаше; једна рече: „Паметна си, а |
| каранфил,“ додирну својим чистим уснама њене чисте усне, као што сарош-каранфил, посрнув, први |
| лије сребро и пада кроз борове гране на њене капке...{S} Шушти бор... шапат је то, Исмаилов, ди |
| лије сребро и пада кроз борове гране на њене очи...{S} Капци су јој тешки, склапају се, она их |
| боје да је не расвесте и не подсете на њене јаде.</p> <p>Нити ромори, ни говори.</p> <p>— Зар |
| ога сахана пало је сребро, не, олово на њене капке, очи су се склопиле...{S} Не сања више будна |
| е земљу, врховима прстију, где је поруб њене антерије дотакао, па тад приносиле прсте к својим |
| S} Њена мајка, и мулина кћи, које се од њене постеље не мичу, и робиње не знају више кад јој је |
| Украо ју је, али не да осрамоти њу, не њене родитеље, него њена највећега непријатеља, крвника |
| прстима додирнуо, своје прсте љубио, и њене усне, најпосле, вреле усне, сад изгореле, много, о |
| три“...{S} Мисли, мисли, изненада осети њене усне на својим..., овако ће остати до зоре...</p> |
| ледима, осмесима — душом; он, гледајући њене усне црвене као род једне вишње у богатој воћем То |
| двапут видела, на мазги, прошао је мимо њене кафезе, и <pb n="79" /> чула је да су њене другари |
| дари још један <hi>ђелин-пули</hi> међу њене извијене, лепо нашаране обрве, па да устане.{S} Је |
| е кафезе, и <pb n="79" /> чула је да су њене другарице узвикнуле е су му очи зумбул, е су му ус |
| ајка се нагла над њу, љуби косу коју су њене руке чешљале, њена љубав неговала, милује мршавом, |
| молитву, једну, две, дуге молитве; а на њеним грудима, испод кошуље, на ибришим-врвци, хамајлиј |
| де је Исмаил био, њој о љубави говорио, њено лице прстима додирнуо, своје прсте љубио, и њене у |
| заинатио се онај, па не удара печат за њено пуштање.{S} Најпосле је научише две муфтије, да се |
| ла му се Фати-султан...{S} Све мисли на њено ново венчање, и на њен селам који му пуномоћник пр |
| ава, и кроз борове гране сипа сребро на њено бледо чело; и сања, на ружној јави сања најлепше с |
| </hi>, и уздише: чини јој се да то није њено свадбено одело, но покров, за њен сандук...{S} А к |
| бавном заносу, додирну врховима прстију њено <pb n="14" /> лице, и очи, и косу, па их тада узе |
| Фати-султан!{S} Фати-султан!{S} Одјекну њено лепо име, њему мило а он зарида, изиђе из одаје; п |
| у сватове, она је пресудила, е нису ни њенога друштва достојне, а камо ли њој равне.{S} Њој је |
| јер воли да се сутра Лесковчанке зачуде њеној вештини.{S} Осим невесте и старе кадуне, у овој с |
| јка, и робиње, и једна стара беговица о њеној лепоти много.{S} Нестрпљив био.{S} Црна Ђултер пр |
| е с мулом понова, однесоше је мајци, по њеној жељи; и никад од тада не виде муле, мужа свога, н |
| тариван с Фати-султан-ханумом; а овај с њеном мајком однесе се кући Ахмед-хафузовој.{S} На задњ |
| лтан-ханумино: кад пође читав караван с њеном спремом и даровима од његове куће к Прокупљу, па |
| и пут побунише Арнаути, убише јој сина, њену милост и хранитеља, кириџију, који бејаше пошао у |
| ...{S} Зубато сунце појави се, те према њену засијаше се оловне капе с врхова витих минара.{S} |
| и непрестано пита, коме се радује; а на њену се лицу радост опази, неисказана радост, раширише |
| Фати!{S} Фати!</p> <p>А као одјек и на њену цику и на Исмаилове сестре речи зачу се рапав, стр |
| ханум-ефенди“.{S} Јер те што нису звате њену сину у сватове, она је пресудила, е нису ни њенога |
| ади ње свако јутро, сваке икиндије мимо њену кућу пролази: бели му се хаљина, фистан, широка, у |
| а, и сукне јој пламен из очију, као оно њену оцу пред пашом, а час-по, па је тако нежна, разнеж |
| омињала к’смет и Алахово Писмо, она, по њену доласку, ока не сушаше; и дању и ноћу плакаше она |
| ими господара и полете, вриштећи.{S} За њим закасаше остали ати и коњи.{S} Цела <pb n="56" /> ч |
| љ с несреће потомка оних што су се пред њим часним крстом крстили и служили му службу свету...< |
| озор с невестом: спусти се, затутње под њим земља...</p> <p>А онај велики пас у дишар-авлији чи |
| притрчаше пашини сеизи те ухватише под њим ата: скочи мула као младић.{S} Право каже она стара |
| е: ту му приђе сестрин сеиз, ухвати под њим ата, да га причува, знојава провода, док се он са с |
| осети ово од шта се морала потрести под њим земља.</p> <p>Али Исмаилова мајка није преживела цр |
| о реп...{S} Нека јој га, нека се заките њим Турди...{S} Кад умртви човек нечовека, па и на мртв |
| номоћник предаде, исказа; с њим леже, с њим устаје; како ће кроз град с катраном на образу!... |
| >...{S} У Топлици је.{S} Код њега је, с њим дању, и ноћу, у кули, и у овој ливади, на месечини, |
| м који му пуномоћник предаде, исказа; с њим леже, с њим устаје; како ће кроз град с катраном на |
| казне смрћу, досудише му „сургун“.{S} С њим је и његова ханума, и кћи, јединица, лепа као руже |
| нчање с Џафер-бејом, јер си прво била с њим венчана.{S} После с мула-Халимом, то јест ако...</p |
| тао отуд док не обећа да ће се играти с њим <hi>Шећер-Шербет</hi>; а понекад се и он с њом затв |
| о ли њој равне.{S} Њој је писано овако, њима онако.{S} Бог дели срећу, а ашчија чорбу, па нека |
| мулина деснога колена, а сам седе према њима.{S} Ту су седели, прво попили по два филџана каве |
| , пуном цвећа, с травом до колена; пред њима јунак на ату, у златним хаљинама, с миздраком...{S |
| ...{S} Нека питају своју кћер; она ће и њима казати колико је лепа Фати-султан.{S} А кад из ода |
| кла.{S} Лепо, и као некако другарски, с њима, да јој се тајно не подсмевају (јер јавно не смеју |
| јнак“ растурио његову „купу.“ Игра се с њима у вотњаку, под једним великим шам-дудом, у хладови |
| се играју ораха; нити се играо, ни се с њима разговарао; метнуо би шиљте на праг софе, па би ту |
| окупчани, и само Турци Лесковчани; међу њима су пуномоћници и сведоци мулини, Шемси-пашина сина |
| и.{S} Ти његови тозлуци, причају се!{S} Њих су везле, у Нишу, најбоље терзије.{S} На глави му ф |
| е!{S} Неке <hi>синирли</hi>(нервозне) — њих је доста — пале; ухватила их трешња, а не смеју пои |
| ="24" /> рано врате у Прокупље, њему, а њих још нема!</p> <p>— Па?</p> <p>— Неће их ни бити: пр |
| } У лов је полазио само на вуке. „Ни на њих не бих, говорио је, кад бих имао овде себи равне, а |
| хватила рукама колена, метнула браду на њих, па се клати, дрхти, трза се, ослушкује.{S} Чека си |
| па у хладној води; већа, где се отац на њих наљутио, па их истерао напоље, на зиму, на цичу, ка |
| се зави и изиђе Лесковчанка, ниједна од њих не виде.</p> </div> <pb n="121" /> <div type="chapt |
| ијом неколико Арнаутина.{S} Један му од њих, најстарији, узе нешто живо казивати, а он испрва н |
| у да су срели неке кириџије, и да су од њих чули, како је у свитање <pb n="37" /> пројездио дру |
| еља, где грцају у плиткој Морави? да ли њих угледа онда кад очи исколачи, подиже ћулав с темена |
| трепцем не.{S} А коњ, а во, а човек — у њих све једно.{S} За једнога роба даду пет стотина грош |
| тан, да је кадуна другога и ако није од њихна сина пуштена, и, најпосле, шта <hi>мисли</hi> мул |
| тарица не мичу; а псима се носи храна у њихне кочине.{S} Сокацима, кривим и уским, много каљави |
| творено.{S} Месец, пун, обасјао хануме, њихно лице, распуштену косу, <pb n="30" /> недра, раздр |
| више него пре, зажмуриле су кад би год њихов „ојнак“ растурио његову „купу.“ Игра се с њима у |
| .{S} Крв за крв.{S} Пашина сина за сина њихова поглавара.</p> <p>— Аман, ћути!</p> <p>— Мули <h |
| ахтариване, не знајући у коме је кадуна њихова муле.{S} Сад чаршија није прошарана, сва је затв |
| е паши е је време да се хануме крију од њихова Бел-беја — пропевао петлић...</p> <p>Џафер, или, |
| појавити тахтаривани с ханумом и кћери њихова чифлук-сахибије.{S} И ето.{S} Јутро је, рано јут |
| ће проћи тахтаривани с ханумом и ћерком њихова чифлук-сахибије.{S} Ах! ако се удаје врањскога п |
| е лупати дланом у врата, заклињући га у њихова Бал-беја, да јој отвори.</p> <p>Три дана се затв |
| ас, на тужан, велики празник, дан смрти њихове чучук-хануме.{S} Ахмед-хафуз, отац, трезан, голо |
| и ћуте као заливени, јер виде да и над њиховом силом има сила.{S} Уђоше у Прокупље.</p> <p>Чуј |
| го њена највећега непријатеља, крвника, њој мрскога.{S} Ово је освета.{S} Макар она за њу главо |
| ђеној заови; а кад јој мајка опет дође, њој:{S} Ништа ми није... није грозница.{S} И силом поче |
| у...{S} Слуша глас, њој мио; гледа очи, њој драге; осећа на лицу топле прсте, и на уснама пољуб |
| с Исмаилом у души говори; гледа му очи, њој миле, слуша му глас, њој сладак...{S} И најпосле мо |
| орске решетке; виђа га, воли га, много, њој се чини више од очију, од живота, и од завичаја.{S} |
| вето место, на место где је Исмаил био, њој о љубави говорио, њено лице прстима додирнуо, своје |
| на кадифели-џамадану...{S} Слуша глас, њој мио; гледа очи, њој драге; осећа на лицу топле прст |
| гледа му очи, њој миле, слуша му глас, њој сладак...{S} И најпосле моли робињу да јој куца у с |
| уштва достојне, а камо ли њој равне.{S} Њој је писано овако, њима онако.{S} Бог дели срећу, а а |
| а се стара у кћерину угашену зеницу.{S} Њој се зажарише увеле јагодице; обори очи...{S} Мајка к |
| у куту одаје, седи Фати-султан, а према њој је мајка њена.{S} Час-по, па стара упре поглед у кћ |
| које нису њој равне, и које стоје према њој као земља према небу, а с којима се може разговарат |
| а тако остаје дуго.{S} Мајка седи према њој, забрађена белим јашмаком онако као кад се Богу мол |
| ита шта је, шта говоре, а она не каза е њој прете, него слага: „Шемси, проклет да је! убио Мифт |
| ва, и све о Исмаилу говори; и трипут је њој, својој кћери казала, да се још смирила није, што И |
| та.{S} А и кад би га ухватили, каква би њој вајда била, кад...{S} Материно срце не сме даље.</p |
| у ни њенога друштва достојне, а камо ли њој равне.{S} Њој је писано овако, њима онако.{S} Бог д |
| ; а онда, у петак, јутро бејаше, дође к њој у одају једна стара беговица, Лесковчанка, погурена |
| други, ђаволови синови, окренуше коње к њој, да је прескоче...{S} Прегазише је, па продужише пу |
| о, кадивено, извезено златом, спремљено њој за <hi>телејисање</hi>, и уздише: чини јој се да то |
| тиш“, то је чула од оца, више пута, и у њој се мирној и доброј, милостивој према сваком, што по |
| а им није на њу жао.{S} А оне које нису њој равне, и које стоје према њој као земља према небу, |
| турчили, а он је још тражи, још кука за њом и прети Турцима.{S} Кад је најлепша месечина највиш |
| иле детиње.{S} Сад лежи обезнањена; над њом плаче мулина кћи, а кропе је некаквом водом две ста |
| је милује, љуби, повраћа је, плаче над њом и говори:</p> <p>— Аман, султанијо!{S} Ашколсун!{S} |
| } Пре се стидела.{S} Ни мушке тице пред њом није поменула, а камо ли човека.{S} А сад га будна |
| село, све се радује: а Исмаил чучи пред њом, подигао руке, хоће да је загрди а не може, онај га |
| ..{S} Чује му глас, бесу јој даје.{S} С њом ће увек, овде, у кули, врло великој, дивној као пад |
| , да се не лиши једине наде, састанка с њом на оном свету.{S} И Исмаилова сестра плаче, нариче, |
| евају (јер јавно не смеју), и да деле с њом оно што јој зацело на лицу читају, бригу, страх, и |
| сестра и љубила Фати-султан, плачући с њом за дуго.</p> <p>Али од тада Фати мулу не двори, не |
| >Шећер-Шербет</hi>; а понекад се и он с њом затворио, па је тамо плашио, откидао од једнога ста |
| и што му украо невесту, што се венчао с њом.{S} Али како да се свети мули он, што плаши робиње |
| Затвори се у харем, као твоја жена.{S} Њу је затворио од младости закон; тебе под старост твој |
| и лепоти пашићевој, о севдаху што га за њу има, о госпоству и милосрђу Шемси-пашину.</p> <p>— М |
| кога.{S} Ово је освета.{S} Макар она за њу главом платила, није јој жао.{S} Како би се она млад |
| сто бакарних грошева, златне ми лире за њу нуди, срам га било! <pb n="129" /> И нуди ми мал њег |
| ећу, а ашчија чорбу, па нека им није на њу жао.{S} А оне које нису њој равне, и које стоје прем |
| ама је само гледамо; јер зашто бисмо на њу каменицама?...{S} За кумрију је шарен кафез; за госп |
| и није мајци.</p> <p>Мајка се нагла над њу, љуби косу коју су њене руке чешљале, њена љубав нег |
| у било; или је није остављао, што му је њу његова кћи, полазећи, оставила <pb n="92" /> у амане |
| в је; осећа где јој се син радује, па и њу обузима све већа радост.{S} Савест јој чиста, јер он |
| па је метну на свој образ.{S} Како би и њу ижљубио, а не може, и ако је оволико воли; јер то је |
| му.{S} Украо ју је, али не да осрамоти њу, не њене родитеље, него њена највећега непријатеља, |
| завичаја.{S} Али што је чудновато, и он њу воли, и ако је никад није видео; ради ње сваки дан у |
| је узе љубити, да сакрије сузе, јер ако њу још надом заварава, себе више не може.{S} Мајка је љ |
| о размажено лане, није видео Фатме, а у њу се заљубио: причала му мајка, и робиње, и једна стар |
| е би неко <pb n="81" /> преко зида па у њу, и кад се Бал-беј игра, да изиђе, да...{S} Не!{S} Ма |
| ископа рупа, да се тај кривац закопа у њу таман до појаса, и за четрдесет дана, који год мимо |
| чају о Прокупљу, о женама, о девојкама, о младићима, о љубави. „Зар и овде има љубави?“ упита ј |
| које јој причају о Прокупљу, о женама, о девојкама, о младићима, о љубави. „Зар и овде има љуб |
| пашићевој, о севдаху што га за њу има, о госпоству и милосрђу Шемси-пашину.</p> <p>— Мерхаметл |
| љу, о женама, о девојкама, о младићима, о љубави. „Зар и овде има љубави?“ упита једном, зачуђе |
| вори, до о грозном убиству мулина сина, о несрећној љубави двоје младих.{S} Сваки их жали; пога |
| <p>Како дође из Цариграда Ахмед-хафуз, о њему па о њему.{S} Прво, убио је својега чифчију; пос |
| ича о његову разговору кад бејаше мали, о јунаштву кад поста бећаром, о његову срцу памети; сес |
| рича јој о младости и лепоти пашићевој, о севдаху што га за њу има, о госпоству и милосрђу Шемс |
| аше мали, о јунаштву кад поста бећаром, о његову срцу памети; сестра <pb n="63" /> прича, а Фат |
| ј куца у саз и пева: о севдаху, о ашку, о Меџнуну и Лејли, двоје драгих, што се толико волели, |
| окупчанке, које јој причају о Прокупљу, о женама, о девојкама, о младићима, о љубави. „Зар и ов |
| у и шербет и водише разговор о свачему, о прошлом срећном времену, о јунаштву, и о младости и а |
| р о свачему, о прошлом срећном времену, о јунаштву, и о младости и ашиковању, па се опростише: |
| њу да јој куца у саз и пева: о севдаху, о ашку, о Меџнуну и Лејли, двоје драгих, што се толико |
| е моли робињу да јој куца у саз и пева: о севдаху, о ашку, о Меџнуну и Лејли, двоје драгих, што |
| , те према сунцу дају од себе све боје; о силај му три паласке са златним китама; преко рамена |
| е узели: умрли обоје уочи ђердека...{S} О, како су лепе те песме, како је слатка та туга!{S} И |
| у...{S} Мирис...{S} Она се радује...{S} О, како је срећан онај који умире с осмехом радости на |
| пљају се хануме на разговор...</p> <p>А о чем говоре хануме?</p> <p>Како дође из Цариграда Ахме |
| ође из Цариграда Ахмед-хафуз, о њему па о њему.{S} Прво, убио је својега чифчију; после, опет т |
| мајка, и робиње, и једна стара беговица о њеној лепоти много.{S} Нестрпљив био.{S} Црна Ђултер |
| у је хрт и соко и говори о брату; прича о његову разговору кад бејаше мали, о јунаштву кад пост |
| е.{S} Вај, чуда!{S} Вај, вај, вај!“ Све о хафуз-Ахмеду.{S} Ни ко у неком граду мање да седи, ни |
| ку; хода по кули, каже, као жива, и све о Исмаилу говори; и трипут је њој, својој кћери казала, |
| </p> <pb n="46" /> <p>— Ћути!{S} Ко сме о томе? <hi>Паша је</hi>, није маскара.</p> <p>— То јес |
| ори, него тајно шапће.{S} И људи и жене о овом говоре шапатом, све у двоје.</p> <p>— Ако је <hi |
| ко у неком граду мање да седи, ни да се о њему више говори.</p> <p>Како је Фати-султан нестало, |
| па погледа у небо.{S} Она му није више о сну говорила, но му исказивала љубав погледима, осмес |
| прошлом срећном времену, о јунаштву, и о младости и ашиковању, па се опростише: паша оде у Лес |
| 5"> <head>V</head> <p>По Прокупљу се ни о чем више не говори, до о грозном убиству мулина сина, |
| трчи, па не могаде, но се заљуља и лупи о под застрвен асуром.</p> <p>Материно је срце разумело |
| дворишту где му је хрт и соко и говори о брату; прича о његову разговору кад бејаше мали, о ју |
| ), мимо који пролажаше Исмаил, сањајући о својој првој ноћи.{S} Глухо и мртво Прокупље одјекну |
| ћи шкргут зуба Садије-хануме: прича јој о младости и лепоти пашићевој, о севдаху што га за њу и |
| шахове хануме, а до ње не.{S} Ко ће јој о томе говорити, кад јој паша није говорио, кад је и од |
| место, на место где је Исмаил био, њој о љубави говорио, њено лице прстима додирнуо, своје прс |
| макне за брег по који Арнаутин с пушком о рамену и хртом за собом, иде у лов на зечеве, и прођу |
| већил, по у годинама човек, обучен као о Бајраму.{S} Допратише га сејмени.{S} Мула га примио н |
| Прокупљу се ни о чем више не говори, до о грозном убиству мулина сина, о несрећној љубави двоје |
| по их гледа, као на јави.{S} Увек, само о Исмаилу говори.{S} Његово јој је име на уснама.{S} Не |
| е; пише каву и шербет и водише разговор о свачему, о прошлом срећном времену, о јунаштву, и о м |
| чу да му се родитељи полако разговарају о његовој женидби, па се уплаши, коју ли су му изабрали |
| , турске, Прокупчанке, које јој причају о Прокупљу, о женама, о девојкама, о младићима, о љубав |
| о и младо, и богато и сирото, ко год чу о овоме венчању, зачуди се. „ Алла’!{S} Алла’! севдах ж |
| тад љубљаше, много, и страсно...</p> <p>О, како сад себе воли, зато што ју је Исмаил волео!...< |
| то уздаси мртве мајке Исмаилове.</p> <p>О богатим даровима, оделу и накиту, снаси од свекрве, с |
| му је био велики везир, ујак садразам, оба деда паше, рођаци бејелербејови...{S} Млад, кузум, |
| Халимова, а од овога часа ниједнога.{S} Оба су јој венчања, по закону, пала, те је слободна, и |
| купље, у његов конак: ту да јој „падну“ оба венчања, ту да је испитају, ту да се изврши понова |
| испит изиђе; на испиту ће... пашће јој оба венчања...{S} Жена не може имати два мужа, по закон |
| тужи.{S} Кад изиђе пред суд, падоше јој оба венчања. „Кога ћеш сад?“ пита је суд. — Ниједнога, |
| а венчање с мулом.</p> <p>Ништа.</p> <p>Оба пуномоћника згледаше се, и сведоци се гледају; нико |
| , све од једнога до другога, говори им, обавештава их, моли их да не учине крви, да га не осрам |
| румом на арапском ату, у кога су копите обавијене белим крпама, старац један, крупан, дуге беле |
| ead>XII</head> <p>У Лесковцу, на десној обади Ветернице, диже се Шемси-пашин конак, двоспратна |
| абукама.{S} Мула је Арнаутин, али да се обазре и виде шта учинише ови ђаволови синови са женско |
| ребљен близу Мртвога Мора, однегован на обалама немирне Мармаре, коме је дала име сама Фати-сул |
| неколике цариградске хануме, чучећи на обали Златнога Рога, гледајући где уђе у велику морску |
| пире очи у месец над Јастрепцем, што је обасјава, и кроз борове гране сипа сребро на њено бледо |
| ој, дивној као падишахов сарај, коју је обасјало, сву, сунце, од Јастрепца, око које су џамије, |
| ут.{S} Пошао је у ноћ, летњу ноћ, лепу, обасјану месецем, намирисану мирисом цвећа, освежену ро |
| пка; све широм отворено.{S} Месец, пун, обасјао хануме, њихно лице, распуштену косу, <pb n="30" |
| ...{S} Хајде мени, кћери...{S} Да идемо обе у Стамбол; да молимо милостивога падишаха да се сми |
| зна ко је убио мулина сина.{S} Душмани обедили пашу...{S} Паша, богат, велики човек, сила, те |
| е пустив ни гласа од себе; чу се вриска обезглављена ата, и опет одјекну глухо и мртво Прокупље |
| је снашле и пустиле детиње.{S} Сад лежи обезнањена; над њом плаче мулина кћи, а кропе је некакв |
| лаче, јеца, нариче, тужећи се на силу и обест Богу...{S} И чифчије пијанога хафуза, турска раја |
| лава проклињаше арнаутску силу и турску обест. „Луда!{S} Луда!“ узвикнуше неки, колико толико Б |
| пратио на онај свет, без невоље, тек од обести, Шемси-паша.{S} И ту јој се зачује шкргут зуба, |
| ић) бабом.{S} И ово сад није учињено од обести, већ из освете.{S} Јер мула је дао бесу сам себи |
| ак-робињу, и није је пуштао отуд док не обећа да ће се играти с њим <hi>Шећер-Шербет</hi>; а по |
| , или, како Турци кажу, на две ноћи, да обиђе кућу (јер како јој погибе брат, напустила и кућу |
| кнуше неки, колико толико Божји људи, и обиђоше је; а други, ђаволови синови, окренуше коње к њ |
| лим чаршавима преко пупих бисага, да је обиђу, и да јој донесу понуде.{S} Пуни рафови понуда, б |
| чује.{S} Турци, враћајући се из каване, обилазе <pb n="89" /> га; не грде га што иде ноћу без ф |
| па им је жао, тешко, и страх их је.{S} Обилазе хафуз-Ахмедовицу, а ниједна се не усуђује да уз |
| ај срца на мене!{S} А ово што ти казах, обичај је.{S} Ти тај обичај знаш како си сазнао за себе |
| ћају постиђене; јер у отмених је Турака обичај примити госта, и казати му ако није домаћин (или |
| сео и одморио се.{S} Пашиница покварила обичај, да би се сачувала од погледа тајно подсмешљивих |
| есма чује.{S} Тишина.{S} У мусломана је обичај да поштују тугу ближњега, да не певају кад им бл |
| ово што ти казах, обичај је.{S} Ти тај обичај знаш како си сазнао за себе.{S} За крв или крв и |
| ад им ближњи плаче.{S} Али ово сад није обичаја ради: јер с обичаја се не плаче, с обичаја се н |
| чаја ради: јер с обичаја се не плаче, с обичаја се не уздише; а ево где комшилук, где хануме, г |
| S} Али ово сад није обичаја ради: јер с обичаја се не плаче, с обичаја се не уздише; а ево где |
| Кад би отишао у Прокупље, пројахао би, обично, кроз све турске сокаке; а на сапима мазге држал |
| p>Месец је од петнаест дана, онда Турци обично праве весеља; по Фати-султан дошле су из Лесковц |
| мењеним гласом, не затварајући очи, као обично, јер хоће не само да чује, него и да види шта му |
| јаве сокацима мусломани, не ходећи као обично тихо и достојанствено, <pb n="39" /> него брзо, |
| аву, тамо да је пије и да гледа кад јој облаче и гиздају снаху,“ говори она млада Прокупчанка, |
| ха с Јастрепца помаман ветар: у бело се облачи Јастребац, и брда и долине, и увија се у бези по |
| , на ћерчивима хартија, ћерчива брашном облепљена да не улази хладноћа у одају; светлости мало, |
| о две-три Арнаутке на коњима, журе се у оближње село послом, или у госте.{S} Зима...</p> <p>Сир |
| крв, <hi>како може</hi>, додаје она, и облије јој румен бледо лице.</p> <pb n="65" /> <p>И пов |
| било муле, одвели би је у харем пашин, обљубио би јој лице пашић, и онда...{S} Да га остави?{S |
| А ако није, ти ухо на срце...{S} Да ти обновимо венчање с Џафер-бејом...{S} А?{S} Џафер-беј... |
| се толико волели, па се не узели: умрли обоје уочи ђердека...{S} О, како су лепе те песме, како |
| ви <pb n="144" /> повела деца накићене, обојена чела јагањце, које чувају за Курбан-бајрам...{S |
| тавим млазевима, а Арнаутка се подиже с обојеним крвљу уснама и зубима, окрете се према Фати-су |
| метнувши на уста јаглук, златом везен, обоји га крвљу...{S} Склопише се уморне зенице.{S} Исма |
| тиде својој кући; мула се попе на кулу, оборене главе, и погурен: чисто човек не би рекао да је |
| ..</p> <p>Дођоше наспрам Прокупља, мула оборене главе, замишљен, његова кћи тужна, Арнаути љути |
| и псује Шемси-пашу, а мула јаше напред оборене главе.</p> <p>Мула смућен, Арнаути гори него пр |
| рашно прочита са зажарених јагодица, из оборених очију, те пљесну длановима и закука: „Вај!{S} |
| та добро плаћену, дохвати је за рамена, обори је на под, и зари јој беле, оштре секутиће своје |
| ицу.{S} Њој се зажарише увеле јагодице; обори очи...{S} Мајка као да нешто страшно прочита са з |
| и зидао за неколико сата, то Манов глас обори за цигли један тренутак.{S} С виком Мана Кукувије |
| алваре, кратке антерије, срмали-колане, обоце, билензуке и беде руке, разбачене, забачене преко |
| е је другим накитом, гривне с рубинима, обоци са сафирима, челенка са смарагдима...: за смрт је |
| о, хвала Богу; а нашем се венчању нисмо обрадовали само ми, или само наши родитељи, моја сестра |
| <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“</p> <p>Чика-Љубина улица, 8.</p> <p>1907</p> |
| као што се радовао кад му петао осветла образ. — Сутра ту!{S} Али ето шта му је то њему драго с |
| и севап учинила!{S} Џелату си катран на образ; свецу турбе...{S} У џенет ћеш.</p> <p>Кад се зав |
| ао бесу, па би му они залепили блато на образ...{S} Одустају од пута, али се заклињу да ће мули |
| цу да исцрпем, па ништа; јер црн, прљав образ није што прљава аљина...{S} И чуо сам, пашо, да г |
| изгубио.{S} А за каљаво чело и катрањав образ што му могу ја?!{S} Сву Топлицу и Ветерницу да ис |
| в, а она се залеђена суза отопила и низ образ пролила, и тужан је осмех развукао изгореле усне. |
| ео лептирова крила, па је метну на свој образ.{S} Како би и њу ижљубио, а не може, и ако је ово |
| Враћам му слободу, то могу; не могу бео образ.{S} Сам га је на комар турио и изгубио.{S} А за к |
| же бити.{S} А Шемси-паша ако је изгубио образ (Вај!{S} Да ме чује!) није и памет; и зна причу < |
| на образу му је блато...{S} Чист ће му образ бити, кад Фати-султан буде кадуна Бал-бејова...</ |
| ил! ...{S} Мора опрати блато са својега образа, и с образа својега прадеда... <pb n="87" /> И н |
| ора опрати блато са својега образа, и с образа својега прадеда... <pb n="87" /> И на образу му |
| ога ће Фати-султан...{S} Спраће блато с образа; пројездиће кроз сав Лесковац, и Прокупље, нека |
| ас их вукао за витице, час их штипао за образе, час угризао за руку, час ударио по плећима и гр |
| уздисала је, и ронила је сузе низ бледе образе...</p> <p>Враћала се на исте мисли небројено пут |
| а својега прадеда... <pb n="87" /> И на образу му је блато...{S} Чист ће му образ бити, кад Фат |
| устаје; како ће кроз град с катраном на образу!... „Мисли сад, кад ниси пре мислио.{S} Затвори |
| јер је чуо да је грехота радити што по обрасцу јединога Алаха.</p> <p>Једно вече, кад се врати |
| и, него нашему мули.</p> <p>— Мулу туга обрвала, па не зна шта збори.</p> <p>— Зна.{S} Туга ниј |
| тне су му и подбуле очи; подбуо у лицу; обрве беле, дугачке, наднеле се над очи сасвим; дуга бр |
| </hi> међу њене извијене, лепо нашаране обрве, па да устане.{S} Једна од оне три, мало час будн |
| {S} Још исти дан, Арнаути сахранише, по обредима мусломанске вере, жену и сина свога поглавара, |
| S} Ахмед-хафуз, отац, трезан, гологлав, обријане главе, пре звер, сад човек, мека срца, завукао |
| .{S} Затурио фес и ћулав, те му се види обријано теме.{S} Стрча с куле, назва Бога Арнаутима; о |
| на меком шиљтету, а месечина га бије у обријано теме, изазива му заједно с мирисом бошче дуван |
| ва сестра у уста неколико капи земзема, обриса их новим јаглуком.</p> <pb n="145" /> <p>Што хри |
| а и оградама, покривене дебелим снегом, обрисаним с кровова кошавиним крилима; нико не гледа ар |
| да узнемири тужно-свечану тишину, да се обрне макар с једним питањем Фати-султан-хануминој мајц |
| ци, жице; а хануме као садањи тапетари; оброк им је био одмор; некад се прошле без оброка, јеле |
| ок им је био одмор; некад се прошле без оброка, јеле с ногу радећи; и ноћу радиле.</p> <p>А кад |
| ли сад.{S} Кад се мало прибра, стид је обузе.{S} Куд ће од бруке!{S} Срамота је чак и од слушк |
| н глас.{S} Продера се сова.{S} Арнаутку обузе језа каква никад није; заклела би се у гроб брата |
| пка...; и псе, шугаве и губаве, уличке, обузима страх слушајући дивље узвике и пуцање пушака, т |
| е; осећа где јој се син радује, па и њу обузима све већа радост.{S} Савест јој чиста, јер онај |
| обуку, наките коње.{S} И мула се онако обукао, и узјахао својега вранца, пастушаста ата; али п |
| х груди песма:</p> <quote> <l>Белу рубу обукла невеста,</l> <l>Убаво лане;</l> <l>Мор дугмета з |
| е...{S} Аман!...{S} Како су се Арнаутке обукле, аман!... аман!..{S} Пољубићу му мајци и ногу и |
| о, и мулиној кћери, што су је тако лепо обукле, накитиле; јер у шта ко умре, у томе га виде на |
| зишао из борбе каткад велике, мучне.{S} Обукоше је, накитише је...{S} Тражила је јасмин и јорго |
| {S} Кад год прате мулу у сарај, увек се обуку, наките коње.{S} И мула се онако обукао, и узјаха |
| ремљену за ђердек, њен, и молила да јој обуку хаљину коју јој Исмаил правио за свадбу, да јој м |
| у чепкенли-гуњ срмом везен; први пут је обуо жуте чизме које је добио на дар од скадарскога паш |
| е пашину сину у сватове.{S} Остављајући обуће још пред кућним вратима, пеле су се на чардак, ул |
| ре, фереџе, скидају пред собним вратима обућу, па улазе у собу (необучене, незакићене, чак неоч |
| нада, а кад се сухо накашље, страхује; обухвата рукама колена, наслања браду на руке, и заниха |
| напуњеном сламом, седи мула-Халимовица: обухватила рукама колена, метнула браду на њих, па се к |
| рнауте; а он се узе полако спремати.{S} Обуче се у „карпус-чоха“ чакшире и џамадан, у чепкенли- |
| ти; Исмаилова сестра <pb n="140" /> јој обуче невестинску хаљину; легнуше јој на грло Исмаилов |
| мули пашин већил, по у годинама човек, обучен као о Бајраму.{S} Допратише га сејмени.{S} Мула |
| прављене.{S} Леп, иста мајка.{S} Час је обучен као војник, час као софта, данас као Персијанац, |
| та, с великим златним карикама у ушима, обучена као каква ханума; напуни мангал, изнесе га горе |
| па легне, на чупав ћилим, или на шиљте, обучена легне; мулина кћи чучне крај ње, метне јој руку |
| на сапима мазге држали су руке сејмени, обучени у празнично рухо; около их је било још, као да |
| ...{S} И види свадбу.{S} У свечано рухо обучени људи, искићени коњи; пред сватовима велики барј |
| а Ахмед-хафузова са свакојаким воћкама, обученим у густо ђурђевско лишће долази мирис: мирише ј |
| покривена травом, да јој мирише дрвеће, обучено у лишће, и да јој мирише цветало воће...{S} А о |
| ле</hi>, где је пуно света, па све лепо обучено, све весело, све се радује: а Исмаил чучи пред |
| у кћер, увела лица, изгорелих усана, а обучену у свилену антерију, и накићену; па кад се она, |
| мбул, преда се гледају.{S} Дуга поворка ова оде пут Врање...</p> <p>— Чији је караван?</p> <p>— |
| паша у Прокупље. „Вала боље смрт, него ова грдна срамота.{S} Кад сам је венчао са својим сином |
| то је Исмаил спремио за моје лице...{S} Овај тахтариван неће носити Цигани... него Турци и Арна |
| д репуха.{S} Онај трепери без ветра.{S} Овај се једва миче кад кокошке иду на седало пре одређе |
| ште тахтариван с Фати-султан-ханумом; а овај с њеном мајком однесе се кући Ахмед-хафузовој.{S} |
| Топлицу, каза Арнаутима, пред кулом, за овај договор, па оде у кулу; и наједанпут се диже силна |
| друга нишкога пашу...{S} А!{S} Како уме овај паша!{S} Реч по реч као бисер на ибришим.{S} На ус |
| рећи, <hi>ни Бога</hi>.{S} Јер да су се овај дан бојали Бога, зар би тражили <pb n="58" /> пуно |
| S} Кукувију!{S} Разлеже се страшан глас овај, лудаков, ноћном тишином.{S} Ману су Турци, одавно |
| бисера, па га даде невести.{S} Мајка му овај бисер спремила за „виђење“, и он га већ три дана у |
| ша седе, а и мула, према паши, и ако му овај не рече да седне.{S} Паша ћути, мери мулу; мула ћу |
| а он узвикну:</p> <p>— Аман! зар нам је оваква прва забава!{S} Мани се сна, не бој се!{S} Ја се |
| изненада осети њене усне на својим..., овако ће остати до зоре...</p> <p>Гру!{S} Гру! плануше |
| неко из града.{S} Наћи ће га, па да би, овако стар, ишао на крај света.{S} Тужан, и несрећом са |
| а крв!{S} Наћи ће убицу, па макар ишао, овако стар, на крај света.</p> </div> <pb n="23" /> <di |
| царева, пуномоћник Алахов.{S} Шућур!{S} Овако узвикиваху једнога петка неколике цариградске хан |
| ји немају на души ни трунке греха.{S} А овако увене, зацело, биљка кад јој украте сунце и росу. |
| би, мула?! пита паша зачуђено, видев га овако промењена, необична.</p> <p>Аллааа! простења мула |
| и.</p> <p>И ко зна докле би Лесковчанка овако, китила и везла, јер је Садије више не прекида Фа |
| њењу Турака, жени за причање, а камо ли овако што.{S} Гордила се, поносила се, па сад?{S} Док с |
| ј се зна гроб, и да проговоре коју: али овако...{S} Шта да говоре?</p> <p>Бедна старица!{S} Сит |
| S} Срамоту за жалост!“</p> <p>У Топлици овако, а у Прокупљу сврши се Фати-султан-ханумино венча |
| и то против власти, али њему није било овако.{S} Бал-беја из харема не пушта.{S} А пашиница од |
| , а камо ли њој равне.{S} Њој је писано овако, њима онако.{S} Бог дели срећу, а ашчија чорбу, п |
| м кад ме ухватила.</p> <pb n="93" /> <p>Овако одговара несуђеној заови; а кад јој мајка опет до |
| лише им се чибуци, све мула-Халимови; а овамо, код Фати-султан, Лесковчанка, беговица, седи и п |
| а радостан осмех; биће тамо срећна, кад овамо није; здружиће се с Исмаилом...{S} Огледало јој ј |
| мани...{S} И хафуз-беј, твој баба, воли овамо.{S} И пре је волео; а сад ти поручује да не слуша |
| ви поседнути, па нико не сме ни тамо ни овамо, ни кириџије, ни трговци, ни онако путници; погин |
| сно одговара:</p> <p>— Исмаил ће у зору овамо... на ату, на коме је онда отишао, у оном срмали- |
| } Мукање гојних крава и волова, блејање оваца, лавеж паса, жагор, али све мање, тише, полако не |
| сио жалосну песму.{S} Умукло је блејање оваца, и мукање гојних крава и волова; а над високом ку |
| глас, бесу јој даје.{S} С њом ће увек, овде, у кули, врло великој, дивној као падишахов сарај, |
| ело где је крв учињена.{S} Је ли?...{S} Овде би требало сав град да плати, Прокупље, ту је крв |
| ека свадбу; данас му је било виђење.{S} Овде им је први састанак, а где ће им бити други, Алах |
| руги преко својих пуномоћника тражи.{S} Овде су Махмуд-беј, и Мурад-беј, њена оца комшије, па н |
| сели се, ни у кога не гледа, ни на кога овде не мисли: телом је у Прокупљу, душом у Лесковцу, к |
| а стане пред капијом своје сестре удате овде, до куће Ахмед-хафузове: ту му приђе сестрин сеиз, |
| ци...</p> <p>Не прође много, па хафуз и овде уби човека, и даде крвнину пола Житорађа.{S} Мало, |
| даљена од свога завичаја, Фати-султан и овде нађе другарице, девојке, турске, Прокупчанке, које |
| евојкама, о младићима, о љубави. „Зар и овде има љубави?“ упита једном, зачуђено, Фати-султан: |
| живот, тело и душу, и слободу туђу; ми овде у Топлици под Јастрепцем не.{S} А коњ, а во, а чов |
| за трећега петнаест, као за ата.{S} Ми овде хиљаду гроша како за крв мулина сина, тако за крв |
| ју је у живот полако мисли: што ће моћи овде слободно и непрестано на Исмаила мислити; што ће ж |
| на њих не бих, говорио је, кад бих имао овде себи равне, арслане“.{S} Његов фис, то му је његов |
| једну у Житном Потоку, Исмаилову мајку овде).{S} Једну <pb n="50" /> отера; шест му умреше (на |
| видела крв, и сад весела, смеши се!{S} Ове две то опазише, па Лесковчанка се тајно радује, а м |
| капаклија“ на мангалима крај огњишта, а ове то и не гледају, но се наредиле крај софра-тепсије, |
| о је мало час на доксату каву кувала; а ове, све, скочише и похиташе за мангал: даће свекрва па |
| а, час из почетка, час из средине, и на ове при крају, па се и радовала, и плакала; најпосле се |
| у.{S} Арнаутке гледају тугу и јад, па и ове окорела срца жене, што се нагледале крвних освета, |
| и спреме види се, што је тим украшавало ове три одаје десет жена уз припомоћ слушкиња десет дан |
| ца и син јој.{S} А паша?{S} Прошав мимо ове три одаје, широм отворене, кад се из Прокупља врати |
| , Стамболку, рођаку цара царева.{S} Јер ове просте, дивље „потпланинке“ виде у једној хануми че |
| ауте, и увек их брзо стишао; а Арнаути, ови други јаничари, што се не боје, каткад, ни падишаха |
| ин, али да се обазре и виде шта учинише ови ђаволови синови са женском главом и ојађеном мајком |
| абубњаше бубњи; писнуше зурне.</p> <p>И ови у предсобљу с мулине стране весели су; и таман да н |
| о мирише копитњак и мајкина душица, под овим бором, што шушти, и као да се с дусима разговара.. |
| е уда за другога непуштена.{S} Живела с овим другим мало, па је први тужи.{S} Кад изиђе пред су |
| пута и секао бих курбан (жртву) црнога овна“.{S} Тако помисли, и узе молити Бога.{S} И чини му |
| {S} За Бајрам отера у град читаво стадо овнова, те подели по сиротињи, арнаутској па и турској, |
| ула, па настави: „Ово није, пашо, раја, ово су Арнаути: има у години макар један дан, кад се не |
| а непријатеља, крвника, њој мрскога.{S} Ово је освета.{S} Макар она за њу главом платила, није |
| хиљаду ока.{S} Немај срца на мене!{S} А ово што ти казах, обичај је.{S} Ти тај обичај знаш како |
| шапат љутих Арнаута.{S} Склопи очи, да ово не гледа, а оно ето мулина сина, на ату; млад, леп, |
| /hi>; а још лепше су намештене сад, кад ово причамо: зидови су им, од <pb n="71" /> пода до тав |
| воју несрећу; али како да се опије, кад ово два дана ништа не пије.{S} Није пио два дана онај к |
| кад није време молитви...</p> <p>— Кад ово чу, Фати-султан се још више уплаши; а Исмаил рече:< |
| огу радећи; и ноћу радиле.</p> <p>А кад ово би готово, пашиница пусти глас, да је свакој жени, |
| Фати лежи наузнак и смеши се.{S} Да је ово смешење видела мулина кћи, не би знала да ли је у Ф |
| о не зна; а кад се растајаху, мула рече ово:</p> <p>— Јок!{S} Нека не долазе паше у Топлицу, је |
| н дан, кад се не боје ни падишаха.{S} И ово нису, пашо, Турди, него су Арнаути: раде земљу, гај |
| да се оженило дете (младић) бабом.{S} И ово сад није учињено од обести, већ из освете.{S} Јер м |
| а не певају кад им ближњи плаче.{S} Али ово сад није обичаја ради: јер с обичаја се не плаче, с |
| hi>, паши <hi>срамота</hi>: хајде метни ово двоје на теразије.{S} Ама, ко би био луд да мери пе |
| је да је толико заспало, те да не осети ово од шта се морала потрести под њим земља.</p> <p>Али |
| ер им нестало праха и олова.{S} Кријући ово од Турака, послаше им улака, да склопе барјак... по |
| ан, весео, говори да му је по вољи само ово кћерино венчање; синоћ су и слуге и слушкиње чуле к |
| шкиње из целе махале, и неке сироте што ово дана слушаху, и три робиње Ахмед-хафузове, две црнк |
| брига, страх и стид, а кад би се нешто ово мерило, ко зна шта би претегло.{S} До пред свадбу с |
| а не иду улицама без пратње, похиташе у ово доба саме!!{S} Жене!...{S} Буле!!{S} Кад пусте осећ |
| патом, све у двоје.</p> <p>— Ако је <hi>ово</hi> истина, како ће грдна пашиница међу другарице! |
| Ха-ха-ха! засмеја се мула, па настави: „Ово није, пашо, раја, ово су Арнаути: има у години мака |
| говори, прво зажмури, па тад почне.{S} Овога пашу нису волели Лесковчани и Прокупчани, ни Турц |
| ла и Џафер-бејова и мула-Халимова, а од овога часа ниједнога.{S} Оба су јој венчања, по закону, |
| е потреба; а нишки паша, и ако млађи од овога, у свему, почиње разговор, само ниже речи, као би |
| мусломанка: верује у онај свет, бољи од овога, у живот после смрти.{S} И тврда вера у то развла |
| лих, што блуде ноћу, на месечини, жељне овога света.</p> <p>Тишина, дубока, мртва.{S} Нигде ник |
| олео; а сад ти поручује да не слушаш ни овога ни онога, већ да метнеш ухо на срце...{S} Да ти н |
| и.{S} Каже Фати-султан-хануми, да је до овога часа била и Џафер-бејова и мула-Халимова, а од ов |
| се: „Вај! вај!{S} Јазук што ћете се по овој врућини вратити: ханум-ефенди није код куће.“ Гошћ |
| тини.{S} Осим невесте и старе кадуне, у овој су одаји будне још три младице.{S} Од певања, игра |
| ега је, с њим дању, и ноћу, у кули, и у овој ливади, на месечини, кад силно мирише копитњак и м |
| гнуте главе и спуштених очију.</p> <p>У овој кући, до пре неки дан веселој, сад брига, страх и |
| И чиме ли га, Алла’ удари, кад је рана оволика?“ Пролазе људи и мисле; а ето ти је једна жена, |
| ко би и њу ижљубио, а не може, и ако је оволико воли; јер то је рука, истина, девојке <hi>султа |
| бул и на мерџане, не би му усне осетиле оволико сласти, као кад се дотакоше усана Фати-султан-х |
| месечини, сања и мање болно срце, и не оволико растужена душа; сновима се заноси љубав...</p> |
| ашиница, ни пашић, Бал-беј.{S} А буд се оволико осрамотише, ту да бар више не страхују, друкчиј |
| кали, <pb n="17" /> не би у срцу и лицу оволико горео.{S} Да га послужише шербетом оне девице к |
| е застиде од његова госпоства. „Знам га оволишног, ћатиба.{S} Мали, стоји према брегу, па не гл |
| на сина, на комаде ћемо је.</p> <p>— На оволишну парчад.</p> <pb n="100" /> <p>— Па ћемо је пси |
| мој пријатељу, да за непродат аманет на овом свету дрхте руке: за селам на оном носи се товар о |
| и, него тајно шапће.{S} И људи и жене о овом говоре шапатом, све у двоје.</p> <p>— Ако је <hi>о |
| е у репу.{S} И после зар мислиш да су с овом осветом Арнаути готови.{S} Јок.{S} Ништа без крви. |
| мале пушке.{S} Фати-султан-хануми се, у овом часу, учини толико леп, прегорела би, зацело, и сп |
| и младо, и богато и сирото, ко год чу о овоме венчању, зачуди се. „ Алла’!{S} Алла’! севдах жен |
| ђу булама, знало, а и сад знаде лека за ову несрећну бољку, <hi>верем</hi>, то јест суху болест |
| ице; и стара подиже главу, врисну; а на ову вриску невеста се прену, подиже се, тешки јој се оч |
| се Растанак...{S} Што плачу кад слушају ову песму, свадбену, отац, мајка...{S} Ја не плачем...{ |
| "139" /> <p>— Снила сам ја леп сан; све овце и јагањци, иду ливадом, зеленом, пуном цвећа, с тр |
| екутиће своје у смежурано грло, као вук овци.{S} Пошикља крв читавим млазевима, а Арнаутка се п |
| .{S} Претња!{S} Плашење!{S} Претио вуку овцом; плашио мечку решетом, мула-Халима и Арнауте пади |
| е, само се, ноћу, чује буљина с урлањем огладнела вука.{S} Замрзла се Топлица.{S} Цела природа |
| ма из Дијарбекира, персијским ћилимима, огледалима са стакленим оквиром од сто боја и стотину ш |
| ремајте ме...{S} Завијајте ме..., не... огледало...</p> <p>Дадоше јој огледало.</p> <p>— Сурме |
| вамо није; здружиће се с Исмаилом...{S} Огледало јој је мало, „ биљбиљур“, у мршавој руци, тако |
| .., не... огледало...</p> <p>Дадоше јој огледало.</p> <p>— Сурме ми дајте.</p> <p>И сурме јој д |
| ји никога нема, ни мајке!{S} Гледа се у огледалу и <pb n="141" /> намешта Исмаилов бисер на грл |
| з које крв струји полако.{S} Гледа се у огледалу као да у одаји никога нема, ни мајке!{S} Гледа |
| си га видео, грејао се на његову сунцу, огледао се у његова два мора, Златном Рогу и Босфору, н |
| претаног у пепелу крај ниског а широког огњишта, све је будно; и ашчике, и слушкиње из целе мах |
| из сахана „капаклија“ на мангалима крај огњишта, а ове то и не гледају, но се наредиле крај соф |
| чене ниским кућама, високим чардацима и оградама, покривене дебелим снегом, обрисаним с кровова |
| посекла; све се пребацило преко високе ограде на улицу, те закрчило пут, заједно с малским ђуб |
| на отвореној ћошки, где се преко ниске ограде наднеле гране џанарика, на шареном ћилиму и меки |
| ке кућне стрехе, и дућанске, и авлијске ограде, и капије, и прозори и врата: свечано се дочекуј |
| } Жене се прибише уз кафезе и пробушене ограде; људи, који бејаху код куће, изиђоше на капију, |
| трза се, прескочио би још толико високу ограду, растргао би десеторо а то ли једнога, али заман |
| есто: једанпут га видела кроз пробушену ограду, једанпут кроз одшкринуту капију, једанпут идући |
| и се. „ Алла’!{S} Алла’! севдах женски! од петка у вече до суботе ујутру!“ говоре Турци. „Јазук |
| ад му год дође <hi>селам</hi> (поздрав) од сараја, то јест од паше, иде, одмах; тако у младости |
| че.{S} Двадесет осам година од то доба, од његове девојке само пепео, ваљда, јер је умрла још п |
| риле су се од Бал-беја..., јок од њега, од његове <pb n="115" /> памети: годинама и узрастом де |
| вци, хамајлије, мале, велике, од урока, од намере, проклете намере, од страха, и од севдаха...{ |
| је на кулу.{S} Колико се била препала, од Прокупља до мулина села десет пута је снашле и пусти |
| </p> <p>— Како утеши?{S} Веле полудела, од страха.</p> <p>— Вај, млада!{S} Вај, лепа!{S} Вај, о |
| и говори.</p> <p>— Зар полудела, јадна, од страха, или изгубила језик, говоре Арнаутке...</p> < |
| осе Ахмед-хафузове чифчије; други, нов, од простих белих дасака, <pb n="107" /> Цигани.{S} У пр |
| испод левог воденичког камена, где је, од синоћ, селена, копитњака, коприве, расковника, и још |
| ибришим-врвци, хамајлије, мале, велике, од урока, од намере, проклете намере, од страха, и од с |
| о оне...</p> <p>Од вике, вриске, писке, од урнебеса, избудише се Ахмед-хафузове слуге и похиташ |
| чадром“, кроз капиџике, из целе махале, од јутра до мрака: остављају у предсобљу мокре чадре, ф |
| , од урока, од намере, проклете намере, од страха, и од севдаха...{S} И што се икад, међу булам |
| ов сарај, коју је обасјало, сву, сунце, од Јастрепца, око које су џамије, висока минара с канди |
| буд; а са зеленог чоханог гуња чепкени, од силнога веза раменима му претегли, трепери, према су |
| <p>— Вај, млада!{S} Вај, лепа!{S} Вај, од соја! а толико несрећна!</p> <p>И још се нешто говор |
| на румелијској страни, и на анадолској, од куда се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руко |
| Лесковца у Ниш тако... све раја, кулук, од свију кулука најтежи, и што се тело смрзава, и што д |
| ли ћу да постанем, и папаз ћу да будем, од чуда...{S} Чудо!{S} Чудо!{S} Чудо!...{S} Толико ли м |
| ене сад, кад ово причамо: зидови су им, од <pb n="71" /> пода до тавана, покривени красним и бо |
| па до Белога Мора ћемо те тахтариваном, од Белога Мора ђемијом; носићемо те у Стамбол, па аде, |
| се кћи насмеја.{S} Да Бог да се, кузум, од сада увек смејала!{S} И хоћеш, иншала’! јер ево доша |
| после, вреле усне, сад изгореле, много, од силне ватре; очита молитву, ту, она, болна...</p> <p |
| ко мула каза Фати-султан е ће на испит, од тада је весела, сваки час се за понешто смеје, и уст |
| и га, много, њој се чини више од очију, од живота, и од завичаја.{S} Али што је чудновато, и он |
| је као свећа или као једна звезда коју, од Исмаилове смрти, свако вече гледа: с ње чита шта јој |
| риван, то јест носила, као собицу неку, од дасака, притврђену на две мотке, коју носе четири чи |
| ла <hi>Мала К’на-ноћ</hi>?{S} У весељу, од вечери до зоре, до белога дана.{S} Мирише свеж ноћни |
| о...{S} Носи му селам, пашо, пријатељу, од мене нека више страха нема.</p> <p>— Беса, мула?</p> |
| Шемси-паши, џелату: хоће да има чедо... од муле...{S} Фати-султан.{S} И кажи селам Шемси-паши, |
| међу густих, великих шимшира, па клања: од петлова кукурекања учинило јој се мујезиново <hi>Ала |
| /p> <p>— Е, кад је тако, носи му селам: од мене нека не дрхти његова ханума; син нека му по гра |
| двори, не пуни му чибук, не пали му га; од тада мула није љут и тужан, него смућен, и као да се |
| зрно пиринџа, јер му не отиде на гроб; од тада оне две Арнаутке, дадије мулине кћери и сина, н |
| е да их когод не опази, не прислушкује; од тада Фати више лежи него што хода и седи, и плаче... |
| .{S} Од Шемси-паше донео си селам мени; од мене носи селам Шемси-паши:{S} Да хоћу паре за крв с |
| чева зрака причини му се мулин јатаган; од жубора шадрвана шапат љутих Арнаута.{S} Склопи очи, |
| ј друма привиђало му се тело Исмаилово; од ветрова ујања причуло му се, час-по, јечање његова с |
| а се нешто стиди, као да избегава кћер; од тада не посу по гробу свога сина ни зрно пиринџа, је |
| оно горе: у јаблановој сенци види мулу; од сунчева зрака причини му се мулин јатаган; од жубора |
| изусти:</p> <p>— Беше, мула, ама...{S} Од Алахова Писма не може се да...</p> <p>— Питаш за сна |
| пустој башти његовој, Фати-Султан...{S} Од рода је султанова, зато је зову <hi>султан</hi>, то |
| S} Није велики човек дрво без хлада.{S} Од Шемси-паше има фајду читав вилајет...{S} Шта је Турч |
| леда и пушта неке чудновате гласове.{S} Од силног страха — онемела!{S} И оне две младе хануме, |
| држе коњи, као Војњачком мули жене.{S} Од седам жена имао само петоро деце.{S} Сад једно.{S} Н |
| овој су одаји будне још три младице.{S} Од певања, играња, разузданог весеља, хануме се заморил |
| ослао...</p> <p>— Слушај, пријатељу.{S} Од Шемси-паше донео си селам мени; од мене носи селам Ш |
| он поглавар, одмах пошао к Прокупљу.{S} Од клада крај друма привиђало му се тело Исмаилово; од |
| чин?{S} Лист од јасике.{S} Арнаутин?{S} Од репуха.{S} Онај трепери без ветра.{S} Овај се једва |
| има саз под мишком, зар ниси видео?{S} Од града до града иду, ударају у саз, песме ваде и пева |
| } Алла’!{S} Алла’!{S} Рана!...</p> <p>— Од шта рана, пријатељу!</p> <p>— хоћеш да ти причам јед |
| била и Џафер-бејова и мула-Халимова, а од овога часа ниједнога.{S} Оба су јој венчања, по зако |
| у...</p> <p>Путоваше до Солуна лађом, а од Солуна коњима и тахтариванима путовали су дуго до Пр |
| е, и да јој мирише цветало воће...{S} А од пре три дана је у соби из баште, одакле кроз прозор |
| ву милост господаровој кадуни.</p> <p>А од ње се мулина кћи не миче.{S} Црмпураста, млада, круп |
| о „победилац“, ножем посред срца, да га од тога не задржаше Турци што се бејаху скупили да глед |
| ?{S} Џафер-беј... јок, Бал-беј, тако га од милости зову.{S} Баш је, вала, „бал“.{S} Млад, леп, |
| ица покварила обичај, да би се сачувала од погледа тајно подсмешљивих, и запиткивања својих при |
| иш, гледај да га осрамотиш“, то је чула од оца, више пута, и у њој се мирној и доброј, милостив |
| злослутница: зајецаше струне на гуслама од ветра кроз незатворене капцима прозоре; потресе се п |
| итав караван с њеном спремом и даровима од његове куће к Прокупљу, па чаршилије истрче пред дућ |
| <pb n="147" /> деру антерије на грудима од јада, и плачући раде по авлији, по кући, посла се им |
| појас, у белом ћулаву, бос, у терлуцима од црвена сактијана.{S} Тумара, забринут, луд од бриге; |
| наку, онако распојас и бос, у терлуцима од црвена сактијана.{S} Брже ходи него досад, мисли на |
| нашаране обрве, па да устане.{S} Једна од оне три, мало час будне, заспала; друге две натакле |
| ад се зави и изиђе Лесковчанка, ниједна од њих не виде.</p> </div> <pb n="121" /> <div type="ch |
| есто разговори, и развесели.{S} Удаљена од свога завичаја, Фати-султан и овде нађе другарице, д |
| к!{S} Јазук!{S} Јазук! ...{S} Непуштена од мога сина, удаде...{S} Хиљаду пута јазук!...{S} Ама |
| и: а ноћу виче.{S} Двадесет осам година од то доба, од његове девојке само пепео, ваљда, јер је |
| и, џелату: непуштена кадуна његова сина од другога... чедо.{S} И кажи селам Шемси-паши, џелату: |
| у кући је, штоно <pb n="9" /> реч, мања од макова зрна.{S} Ади да није таква, одлетела би јој с |
| се стропошта с коња, не пустив ни гласа од себе; чу се вриска обезглављена ата, и опет одјекну |
| S} Стара була не устаде, не пусти гласа од себе, а однеше јој невесту!{S} Оне две и робиња удар |
| -беја из харема не пушта.{S} А пашиница од страха чисто луда.{S} Час плаче, час се смеје, смеје |
| ца међу другарице!</p> <p>— Куд ће паша од бруке?{S} И шта ће?</p> <p>— Да се бије.</p> <p>— Ка |
| тме, полудео.{S} Из Власине је, а никад од тада није у Власини, него тумара, завлачи се по шуми |
| несоше је мајци, по њеној жељи; и никад од тада не виде муле, мужа свога, ни јој он дође, нити |
| боји некаквога сна!{S} Кад пођем у град од страха дрхти; кад се вратим из града радује се....; |
| {S} Леп!{S} Даје јој бесу да неће никуд од ње...{S} Гроб се затворио.{S} Белег су однели Арнаут |
| ена сактијана.{S} Тумара, забринут, луд од бриге; застане, зажмури и почне својим танким гласом |
| иђе с куле, па кроз разјарену руљу, све од једнога до другога, говори им, обавештава их, моли и |
| је, него и да му се диве, да се застиде од његова госпоства. „Знам га оволишног, ћатиба.{S} Мал |
| ила да није човек него жена кад не може од Турака да је отме, полудео.{S} Из Власине је, а ника |
| а то што је много охола, јер веле да је од краја „видела“, не би имала велики нос, то <pb n="73 |
| шездесет ни педесет; рекле бисмо да је од двадесет пет лета, да му није брада бела, дуга.</p> |
| ашто ми украде кћер?{S} И не потражи је од муле, — не смеде, да не ражљути мулу.{S} Бекрија, <p |
| стара Арнаутка нађе је у одаји, камо је од страха пала, мртву.{S} Још исти дан, Арнаути сахрани |
| P19070_C6"> <head>VI</head> <p>Месец је од петнаест дана, онда Турци обично праве весеља; по Фа |
| аче врло јуначан, устукну; мулу познаје од кад зна за себе, а први пут му се сад учини да не ли |
| енски севда!{S} Добро људи зборе: траје од петка до суботе...</p> <p>Дође дан поласка.{S} То ју |
| драва, како верују мусломани, који није од Бога <pb n="53" /> дошао.{S} Затим паша седе, а и му |
| султан, да је кадуна другога и ако није од њихна сина пуштена, и, најпосле, шта <hi>мисли</hi> |
| а, крупним смарагдима, сафирима, кутије од срме, и један чибук, с великим ћилибаром, за Фатина |
| оци, имам; опколише је; узеше пуномоћје од ње, па изиђоше...{S} Венчаше је с мулом с мирном сав |
| е с другарицама, пуца из две мале пушке од једанпут.{S} А једанпут <pb n="15" /> је убила из ду |
| гледа је у пуне туге очи, што се стакле од залеђених суза, у изгореле усне; а кад чује кашаљ, д |
| ара беговица, Лесковчанка, погурена, не од старости, него од болести у крстима; сва се тресе а |
| ци: голе, клате се, милостињу траже, не од људи, него од Алаха.{S} А Алах, благ и милосрдан, ни |
| ма утеклим у главу, збрчкана, много, не од старости, него од невоље: (како се удала она не зна |
| жили <pb n="58" /> пуномоћје за венчање од оне што не зна ни где је, ни ко је она, ни шта је пи |
| (тачку) удари...{S} Јеси ли чула да се од петогодишњег мушкарца жене крију?{S} Ниси.{S} Криле |
| с маха на мах прхну, гачући, као да се од нечега уплаше; стока по појатама, људи по кућама, пу |
| ом.{S} Кад опази мулу ат зарза, трза се од сеиза, и одмах се зачу силна вриска; одјекнуше брда |
| и.{S} Њена мајка, и мулина кћи, које се од њене постеље не мичу, и робиње не знају више кад јој |
| јер кад буде под земљом, уздржаваће се од суза, молитвом, да кћер сузама својим, мајкиним суза |
| во јој је име на уснама.{S} Не стиди се од мајке више.{S} Пре се стидела.{S} Ни мушке тице пред |
| а хафуза, турска раја, Срби, скупили се од поноћи, раде; а снег веје, веје, завејава пут; и рад |
| нешто, шапће, ваљда молитву.{S} Нити се од тада свукла, нити је легла; плакала, кукала, бусала |
| мним оком гледа, па се радује, опрао се од блата; испраћа сина и снаху у Цариград, па му је лак |
| рца жене крију?{S} Ниси.{S} Криле су се од Бал-беја..., јок од њега, од његове <pb n="115" /> п |
| > <p>— Причај, пријатељу.{S} Слушаћу те од сад па до века.</p> <p>Мула непрестано држи груди, к |
| е мало прибра, стид је обузе.{S} Куд ће од бруке!{S} Срамота је чак и од слушкиња.{S} Јер што м |
| </p> <p>Метнуше јој ладен, то јест пуце од некакве црне смоле, насред чела.</p> <p>— Е, готово, |
| S} Право каже она стара: нема мула више од шездесет, шездесет три; а да су га хануме сад виделе |
| >— Сто.</p> <p>— Нема, кћери, нема више од шездесет, шездесет три, па може бити озго још једну, |
| ђа га, воли га, много, њој се чини више од очију, од живота, и од завичаја.{S} Али што је чудно |
| изан бисером, искићен драгим камењем! и од драгога камења челенку!</p> <p>— Па га претече мула. |
| смрти је већи празник од дана рођења, и од дана венчања; човек се тада опростио свега земаљског |
| њој се чини више од очију, од живота, и од завичаја.{S} Али што је чудновато, и он њу воли, и а |
| д намере, проклете намере, од страха, и од севдаха...{S} И што се икад, међу булама, знало, а и |
| а, сети се те приче, њему миле, нове, и од љубави посрну као од поветарца „сарош каранфил,“ дод |
| ала, „бал“.{S} Млад, леп, гонџе-лале, и од соја; стриц му је био велики везир, ујак садразам, о |
| расне одаје и гледале чудо од лепоте, и од богаства, збуњено, не умејући одатле изићи, док их н |
| м, на испиту, пуштена си и од једнога и од другога, баба ти каже.{S} Твој баба је хафуз, и био |
| ти, кад јој паша није говорио, кад је и од ње крио као и од туђинаца...</p> <p>Јутро је: сунце |
| д будеш, кузум, на испиту, пуштена си и од једнога и од другога, баба ти каже.{S} Твој баба је |
| је као женско; а после се стидео, пак и од црне и беле робиње.{S} Залуд су га звале да се играј |
| S} Куд ће од бруке!{S} Срамота је чак и од слушкиња.{S} Јер што мула узе, не врати.{S} А и како |
| није говорио, кад је и од ње крио као и од туђинаца...</p> <p>Јутро је: сунце се родило: не буд |
| мси-паша.{S} Шемси-паши мило, цикнуо би од радости, а уздржава се, крије радост, да је мула не |
| рне.{S} А Фатина спрема, и рухо, дарови од Солуна до Прокупља, донети су на двадесет коња, буле |
| сафир-одаје читава кујунџиница, зарфови од сухога злата, с рубинима, крупним смарагдима, сафири |
| улиних година, у ћурку расеченом позади од пета др струка.{S} Голем сам пут, пријатељу, учинио, |
| каже потреба; а нишки паша, и ако млађи од овога, у свему, почиње разговор, само ниже речи, као |
| а један трен, на душу му пада грех тежи од најтеже стене.</p> <p>— Исмаил!...{S} Исмаил!{S} Доб |
| ’смет!</p> <p>Шапатом, све у двоје, али од уста до уста...{S} Мула дође у Прокупље, сјаха пред |
| лтан, плачући с њом за дуго.</p> <p>Али од тада Фати мулу не двори, не пуни му чибук, не пали м |
| ...</p> <p>Џафер, или, како га родитељи од милости зову, Бал (мед), висок је, танак је, очију п |
| ва мусломанка: верује у онај свет, бољи од овога, у живот после смрти.{S} И тврда вера у то раз |
| дугујеш, за крв, већ...{S} Ако си бољи од мене, ено ти Фати-султан, не твоје снахе, него моје |
| мњењу „правих турских племићка“, хануми од <hi>оџака</hi> (од колена) срамота говорити; с други |
| , те није дирнула ништа ни од дарова ни од спреме, кад би се понова свадбовало да је готово; а |
| добру надала, те није дирнула ништа ни од дарова ни од спреме, кад би се понова свадбовало да |
| ен златом; и сијају му се златом везени од црвене чохе тозлуци.{S} Ти његови тозлуци, причају с |
| па си извукао у мрежи змију; тражио си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.{S} На г |
| ре побуњене Арнауте.</p> <p>— Тражио си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.</p> <p> |
| богатим даровима, оделу и накиту, снаси од свекрве, свекра, говори цело Прокупље.{S} И већ је Ф |
| тиш, мула, ја ћу да зборим.{S} Селам ти од Шемси-паше: хиљаду лира уместо хиљаду гроша: и конак |
| не једнога.{S} А ако ће ме штогод снаћи од Алаха, шућур!</p> <p>И она рече „шућур“ па погледа у |
| ад; па силно посуђе, па легени и ибрици од правога сребра које Турци зову <hi>срма-ђумиш</hi>.{ |
| испратио на онај свет, без невоље, тек од обести, Шемси-паша.{S} И ту јој се зачује шкргут зуб |
| за свадбу.{S} Дан смрти је већи празник од дана рођења, и од дана венчања; човек се тада опрост |
| иси.{S} Криле су се од Бал-беја..., јок од њега, од његове <pb n="115" /> памети: годинама и уз |
| ! викну мула колико може, и отури чибук од себе далеко; жар се просу по ћилиму, а он то не глед |
| едни робови, Срби, истерани су на кулук од поноћи; разгрћу снег лопатама целим путем, где ће пр |
| ицу; а он се са сестром, много старијом од себе, дуго разговара, и код ње руча, седи до икиндиј |
| лимима, огледалима са стакленим оквиром од сто боја и стотину шара.{S} Најлепше су намештене у |
| с јабланима око зида и с читавом честом од јасмина, где би се лако скрио човек, и крио за дуго. |
| устаје, хода по соби.{S} А Садије-ханум од тада брата не помену; реч „Исмаил“ застаје јој у грл |
| унцу, чисто знато; и сија му се џамадан од црвене кадиве извезен златом; и сијају му се златом |
| ом затворио, па је тамо плашио, откидао од једнога старога дишћурка самур, па јој то метао у не |
| ма, разлио се по целом лицу нежном, као од воска...{S} Тако умиру, ваљда, само они који немају |
| њему миле, нове, и од љубави посрну као од поветарца „сарош каранфил,“ додирну својим чистим ус |
| а је толико заспало, те да не осети ово од шта се морала потрести под њим земља.</p> <p>Али Исм |
| м нестало праха и олова.{S} Кријући ово од Турака, послаше им улака, да склопе барјак... повуко |
| е се, милостињу траже, не од људи, него од Алаха.{S} А Алах, благ и милосрдан, није као човек: |
| овчанка, погурена, не од старости, него од болести у крстима; сва се тресе а ипак кочоперна, см |
| , збрчкана, много, не од старости, него од невоље: (како се удала она не зна за мирно проведен |
| лазиле у те красне одаје и гледале чудо од лепоте, и од богаства, збуњено, не умејући одатле из |
| аллахи</hi>.{S} Кад би ме неки раставио од тебе, ја бих га...</p> <p>— Кажи, кажи, вели момче з |
| арем, као твоја жена.{S} Њу је затворио од младости закон; тебе под старост твоја лудост.{S} Хт |
| кров, може бити? или некуд даље, далеко од муле? или у Лесковац?...{S} К Лесковцу се окреће, ду |
| ладић) бабом.{S} И ово сад није учињено од обести, већ из освете.{S} Јер мула је дао бесу сам с |
| те руке: за селам на оном носи се товар од хиљаду ока.{S} Немај срца на мене!{S} А ово што ти к |
| је обуо жуте чизме које је добио на дар од скадарскога паше, Арнаутина; поврх аџемскога шала оп |
| елики пас, јер му се час по учини бахат од човека; звечи синџир: ево пета ноћ где га не пуштају |
| отиде у сарај паши, што прими у аманет од своје кћери невесту својега сина.</p> <p>Трипут уђе |
| селам</hi> (поздрав) од сараја, то јест од паше, иде, одмах; тако у младости, тако сад.{S} У ло |
| ав вилајет...{S} Шта је Турчин?{S} Лист од јасике.{S} Арнаутин?{S} Од репуха.{S} Онај трепери б |
| е, крадом, и крије сузе, окрећући главу од своје кћери.</p> <p>Арнаутке, из свих села, чувши да |
| ти и опет ветрић душе!{S} Славуј у лугу од јасмина удесио још лепше песму!{S} И гугутке се избу |
| е га поветарац; славуј је удесио у лугу од јасмина слатко-тужну песму...{S} Песма се чује, из д |
| ним драгим камењем, те према сунцу дају од себе све боје; о силај му три паласке са златним кит |
| залепили блато на образ...{S} Одустају од пута, али се заклињу да ће мулиницу на комаде, ако р |
| апију од Шама, елмаза, Сирије, и тапију од Смирне, челенку Анадолије, ја бих па рекао, срам га |
| офијом, с турбама, с текијама; и тапију од Шама, елмаза, Сирије, и тапију од Смирне, челенку Ан |
| а!{S} Да ми је са селамом пратио тапију од Стамбола с његовим Сарај-Бурну, где је сарај султан- |
| рече паши е је време да се хануме крију од њихова Бел-беја — пропевао петлић...</p> <p>Џафер, и |
| капијом неколико Арнаутина.{S} Један му од њих, најстарији, узе нешто живо казивати, а он испрв |
| у Лесковац, да однесе пријатељеву сину од муле селам, а мула у Топлицу, да каже Арнаутима е се |
| фузу да су срели неке кириџије, и да су од њих чули, како је у свитање <pb n="37" /> пројездио |
| } И ето.{S} Јутро је, рано јутро, дршћу од зиме, али се они први <pb n="108" /> загрејаше јер у |
| а-Софије, и хафуз је, зна напамет мусаф од корица до корица, па и мене учио мусафу, ја многе су |
| ка, раздрљени, жилава врата и изгорелих од сунца прсију, у уским, белим, сукненим чакширама, иш |
| веталом врбом.{S} Не; на глави му венац од врбе, и око паса врба; и ату му грива врбом накићена |
| и, трза се, ослушкује.{S} Чека сина још од вечерње, па никако да га дочека.{S} И мула-Халим не |
| их племићка“, хануми од <hi>оџака</hi> (од колена) срамота говорити; с другима севап.{S} И прву |
| ла она </l> <l>Чак до ђердане...</l> <l>Од акшама љубиће је драго...</l> <l>Док се не сване...< |
| најпросвећеније жене, но оне...</p> <p>Од вике, вриске, писке, од урнебеса, избудише се Ахмед- |
| Довде што си правио, сваки рече аферим! одавде што би, сваки би рекао јазук!{S} Алах за један г |
| м пизму тера, није више ни он човек.{S} Одавде ако ћу даље, срамота ће у воду да потоне, жалост |
| .</p> <p>— Био један човек, ко зна кад, одавно, у старо време, па скривио нешто; а суд нареди.. |
| м.{S} То је конак мула-Халимов, у коме, одавно, осим послуге готово више никад никога.{S} Отвор |
| аков, ноћном тишином.{S} Ману су Турци, одавно, кад је био млад, момче за женидбу, украли и пот |
| ва врбом накићена...{S} Сав град будан, одавно; искићене му широке кућне стрехе, и дућанске, и |
| е таква, одлетела би јој с рамена глава одавно, нарочито кад хафуз није при себи: бекрија је би |
| де по оном реду, који је у својој глави одавно, кад се умирише Арнаути, писао и написао Шемси-п |
| , него упро очи у врх.{S} И ено га тамо одавно, и ако није устрчао, него отпузао“.{S} Хода, па |
| веће, искићено ињем; и последњи је лист одавно опао, откинуо га бесни север, што час-по са стра |
| папуче, звече котлови.{S} Све живо већ одавно будно, жене и девојке, и млади људи, и момци, и |
| , ако га не послушају, или ако га после одаду.</p> <p>— Па?</p> <p>— Нема ни Хасана, ни Халида, |
| Има ли правде и закона!...“</p> <p>Пође одајама како никад досле.{S} Не гледа у слушкиње, а зап |
| и у трећој.{S} Кућа пространа с многим одајама, одаџицима, ћошкама; прозора пуно; на прозорима |
| Глава вилајету!{S} Нећу ја у одаји; по одајама нека се бију жене.{S} Хајде на мегдан!{S} Пушка |
| двоспратна кућа једна, врло пространа; одаје, одајице, ћошке, софе, горе; доле трем и одаје за |
| ена уз припомоћ слушкиња десет дана.{S} Одаје се бејаху претвориле у радионице: лествице, чекић |
| а га на ногама дочека, чак пред вратима одаје с тахтом; уведе га у одају, посади га на тахт, на |
| на трава...{S} Шушти лишће крај прозора одаје где лежи Фати-султан, покреће га поветарац; славу |
| га на тахт, на своје место.{S} Из друге одаје изиђе нишки паша, плав, висок, у чоханим шалварам |
| ља се опет уплаши.{S} Пређе преко ниске одаје једанпут, а, штоно реч, <pb n="26" /> затресе се |
| еди, јадом саломљена, у једном куту оне одаје где јој је кћи „телејисана“, у свиленој дугачкој |
| ле су се на чардак, улазиле у те красне одаје и гледале чудо од лепоте, и од богаства, збуњено, |
| а се појавила каткад, прошетала кроз те одаје, с дугачким скутом свилене јој антерије, држећи г |
| колико је лепа Фати-султан.{S} А кад из одаје изиђе мула, као џин, дугачке беле браде, Исмаил о |
| по име, њему мило а он зарида, изиђе из одаје; побеже удно вотњака, изговори стењући: „Алла’!{S |
| {S} Њена мајка, коју мало час изнеше из одаје, да не види кад јој кћи издише, клечи сад крај ње |
| >Три дана се затварао, а после пошао из одаје у одају, с ћошке на софу, у дугачкој антерији, го |
| ад мање срамота, и не би пролазила кроз одаје као петао кад му покисне перје.</p> <p>„Ко ходи п |
| одајице, ћошке, софе, горе; доле трем и одаје за послугу, под селамлуком мушку, под харемом жен |
| види се, што је тим украшавало ове три одаје десет жена уз припомоћ слушкиња десет дана.{S} Од |
| јој.{S} А паша?{S} Прошав мимо ове три одаје, широм отворене, кад се из Прокупља врати, и угле |
| .{S} Најлепше су намештене у харему три одаје, једна с улице и две из баште, где пашиница госте |
| и кишу кроз прозоре, рђаво затворене, у одаје, у џамли-ћошке.{S} Покисле кокоши су на седалу пр |
| Наваљена на један јастук, вунен, у куту одаје, седи Фати-султан, а према њој је мајка њена.{S} |
| е везено златом.{S} У дну друге мусафир-одаје читава кујунџиница, зарфови од сухога злата, с ру |
| уле, три године.{S} У дну једне мусафир-одаје сложени су душеци, јоргани, јастуци, све свила и |
| к по душек, јорган по јорган из мусафир-одаје у сарачану, тамо...“ не изусти „камо се у годину |
| е прима, што се турски зову <hi>мусафир-одаје</hi>; а још лепше су намештене сад, кад ово прича |
| е изгледати ханум-ефендију.</p> <p>И на одаји где је невеста прозори широм отворени; на тим про |
| е их је украо сан.</p> <p>Па и у другој одаји спавају, и у трећој.{S} Кућа пространа с многим о |
| 12" /> <p>Они поседаше у једној великој одаји, и припалише им се чибуци, све мула-Халимови; а о |
| дуга.</p> <p>У једној великој а ниској одаји, са вратима на свод, са шареним таваном, и миндер |
| и мула-Халимовој, у великој, али ниској одаји наложена је пећ земљана, с крчазима; па ту је и м |
| енада, из преграда под долапима, у оној одаји где с мајком спава.</p> <p>Туговао, стидео се, и, |
| hi>срма-ђумиш</hi>.{S} У трећој мусафир одаји, с улице, чивилук велики, заузео цео један зид: п |
| сле њена другог венчања с мулом.{S} А у одаји, где сад лежи, према постељи, чивилук, пун, Исмаи |
| ет у земљу гледају, и помислили би да у одаји нема никога, да се не чу кашаљ...{S} Жене упрле о |
| Фати по коси, и замислила се, као да у одаји никога нема; претура, ваљда, нешто крупно по глав |
| полако.{S} Гледа се у огледалу као да у одаји никога нема, ни мајке!{S} Гледа се у огледалу и < |
| } Паша!{S} Глава вилајету!{S} Нећу ја у одаји; по одајама нека се бију жене.{S} Хајде на мегдан |
| ни глас: једна стара Арнаутка нађе је у одаји, камо је од страха пала, мртву.{S} Још исти дан, |
| преко прага!{S} Шта су се разговарали у одаји, нико не зна; а кад се растајаху, мула рече ово:< |
| пашо!{S} Да сам жена, ја бих ти казао у одаји <hi>какву крв</hi>; ама сам човек, па не могу.{S} |
| Осим невесте и старе кадуне, у овој су одаји будне још три младице.{S} Од певања, играња, разу |
| ој постељи; мењала место, час у мусафир-одаји, час у диван-хане, како је загрејало пролетње, ђу |
| атна кућа једна, врло пространа; одаје, одајице, ћошке, софе, горе; доле трем и одаје за послуг |
| ше и врата; свеж ваздух, мирисав испуни одају...</p> <p>— Трећи ће петли сад, изусти мајка шапа |
| е сме.{S} Најпосле, брзо, уђе у кућу, у одају где му кћи лежи мртва; и кад је виде, зовну је по |
| пред вратима одаје с тахтом; уведе га у одају, посади га на тахт, на своје место.{S} Из друге о |
| рашном облепљена да не улази хладноћа у одају; светлости мало, чиста ваздуха ни мало, мирис јел |
| рухо и оружје брата јединца...{S} Уђе у одају, па кад је Фати-султан упита шта је, шта говоре, |
| весту својега сина.</p> <p>Трипут уђе у одају где је Фати-султан, и трипут из ње изиђе.{S} Глед |
| а се затварао, а после пошао из одаје у одају, с ћошке на софу, у дугачкој антерији, готово као |
| ва, ни дивљи узвици; мулина кћи улази у одају где је Фати-султан, излази из ње; разабрала је шт |
| је то велика грехота, па полете кћери у одају.</p> <p>Али камо јој кћери?...</p> <p>Још јој људ |
| че, кад се врати из града и хтеде ући у одају, родитељима, чу да му се родитељи полако разговар |
| да, у петак, јутро бејаше, дође к њој у одају једна стара беговица, Лесковчанка, погурена, не о |
| ве, у земљу да пропадне.{S} Уђе у своју одају, метну чивију, па се не појави до мрака, док паши |
| чак џак, и однет у дућан Ахмеда-туџара, одакле се после караван кренуо?{S} И зашто се уочи тога |
| } А од пре три дана је у соби из баште, одакле кроз прозор види капиџик мулине кћери, и крај ње |
| окри врапци џакају испод широке стрехе, одакле се киша лије.{S} Гугутке се из својих котарица н |
| оте, и од богаства, збуњено, не умејући одатле изићи, док их не опомену пашине слушкиње е им ва |
| ст ако...</p> <p>Имам ућута, помаче се, одахнув, а уз врата, одшкринута, приђе Махмуд-беј, с ве |
| ој.{S} Кућа пространа с многим одајама, одаџицима, ћошкама; прозора пуно; на прозорима нигде ка |
| ук...</p> <pb n="136" /> <p>И робиња је одведе тамо, а она седне на мекано шиљте: провлачи број |
| ну Шемси-пашина сина!</p> <p>— Ако није одведена, била је венчана.</p> <p>— Јазук!</p> <p>— И б |
| кумрија светила.{S} Да није било муле, одвели би је у харем пашин, обљубио би јој лице пашић, |
| а.</p> <p>— Да дође, да дође, ха-ха-ха! одговара с прозора куле главом мула, и насмеја се грохо |
| лтан-ханумине“.{S} Одмах, ханум-ефенди! одговара Есма понизно, и хита. „А ти, ђозум Ајше, душек |
| у вину купа, трезан; плаче и грли кћер, одговара јој, теши је, подсећа је на „к’смет“ и на <hi> |
| ум-ефендијом, пашо азретлери (светли).“ Одговара му понизно, а гледа га уплашено, јер јој се уч |
| ни ко је она, ни шта је питају, ни шта одговара?{S} И радили су преко закона: пуномоћник јој б |
| Не зборим ли добро?</p> <p>Он ништа не одговара.{S} Гледа га.</p> <p>— И после, мула, Шемси-па |
| пала стару: пита је, пита, а она јој не одговара, но је само гледа и пушта неке чудновате гласо |
| очи у Фати-султан; знају да се одмах не одговара, срамота, те једна се нада, друга стрепи.</p> |
| ме ухватила.</p> <pb n="93" /> <p>Овако одговара несуђеној заови; а кад јој мајка опет дође, њо |
| /p> <p>Свесно схвата питање, а бесвесно одговара:</p> <p>— Исмаил ће у зору овамо... на ату, на |
| не само да чује, него и да види шта му одговара.{S} Пита: „где је Бал-беј?“ А слушкиња: „С хан |
| рукчије световати, до: кад те испитују, одговарај слободно, и све по срцу.{S} Немој, кузум, по |
| </p> <p>— Десет пута пита, и десет пута одговарају, једно те једно, испрекидано, задихани:{S} Б |
| лице“ никако не гледају, није ред, већ одговарају погнуте главе и спуштених очију.</p> <p>У ов |
| и сви оружани до зуба.{S} Чекају Фатин одговор, па...</p> <p>Врата се одшкринуше; Фати, онако |
| не учи његова кћи?{S} Ааа“ Кад не доби одговора, стара настави:{S} Џафер-беј је млад, видела с |
| те је као између живота и смрти.</p> <p>Одговора нема.</p> <p>Свршено.</p> <p>Махмуд-беј се пом |
| елам-Алећ, пашо!</p> <p>— Алећим-Селам! одговори паша, својим танким гласом, устајући, јер се у |
| ник Шемси-пашина сина?</p> <p>— Ево га, одговори Мурад-беј, и гурну уз врата једнога дежмекасто |
| ога ћеш сад?“ пита је суд. — Ниједнога, одговори она (јер ни код другога не беше јој добро), па |
| Мурад-беј онако пита; и трећи пут Фати одговори „буди“.</p> <pb n="119" /> <p>— Алла’!{S} Алла |
| е те ударише <pb n="128" /> толико?“ Он одговори: „Ружом“. „А, шегу тераш.{S} Како може да расц |
| {S} Или да је била при свести, па да је одговорила пуномоћнику да неће за пашића?{S} Али каква |
| шина сина, Џафер-беја; она му је трипут одговорила: хоћу, и била је тако мирна.</p> <p>— Фати-с |
| Кад је питају за кога ће „За Бал-беја“, одговориће весело...{S} Мој Бал-беј булбул; мула вук... |
| е мало повратила, и разгалила, па...{S} Оде јој мајка, и оде јој несуђена заова, у Прокупље, на |
| , преда се гледају.{S} Дуга поворка ова оде пут Врање...</p> <p>— Чији је караван?</p> <p>— Ахм |
| адрже у харему, кад зажели да изиђе, да оде међу другове...</p> <p>Из Прокупља стижу паши гласо |
| аутима, пред кулом, за овај договор, па оде у кулу; и наједанпут се диже силна граја, вика, див |
| ости и ашиковању, па се опростише: паша оде у Лесковац, да однесе пријатељеву сину од муле села |
| и покора, заплакаше.</p> <p>Хафуз-Ахмед оде, а не рече мули:{S} Зашто ми украде кћер?{S} И не п |
| шта је било, истрезни се; распитује куд оде непознат пљачкаш, харамија.{S} Сам би ишао да тражи |
| и се...</p> <p>Прокупчани су видели где оде с Арнаутима к Топлици.</p> </div> <pb n="44" /> <di |
| јутру рашчу се по Прокупљу, а до довече оде тај глас у Лесковац, у Ниш, и Врању.{S} А сутра-дан |
| и разгалила, па...{S} Оде јој мајка, и оде јој несуђена заова, у Прокупље, на два дана, или, к |
| ла, као џин, дугачке беле браде, Исмаил оде мајци, поче да се око ње мази, да је испитује. „Кад |
| {S} У сарај ћу ја...</p> <p>И кад већил оде, мула позва Арнауте.{S} Сутрадан су Арнаути опколил |
| за час, по делом граду; а из града глас оде у Топлицу.</p> <p>— Три заптије:{S} Хасан, Халид и |
| о, чиста ваздуха ни мало, мирис јела, с одела, дим дувана, угаљ у мангалу, дисање толико душа, |
| S} Арнаутке седе около, пуше, мирише им одело на угаљ, а неко и на неопранштину; прозори сад за |
| е: чини јој се да то није њено свадбено одело, но покров, за њен сандук...{S} А кад се спусти н |
| и-султан пред јенђама; погледа у богато одело, кадивено, извезено златом, спремљено њој за <hi> |
| е Исмаилове.</p> <p>О богатим даровима, оделу и накиту, снаси од свекрве, свекра, говори цело П |
| у, његовој <pb n="10" /> лепоти, његову оделу, његову коњу, коњској опреми, и питају се ко је п |
| , стидети се.</p> <p>У <hi>конаку</hi>, одељењу за људе, нигде госта.{S} Скупише се, с вечери, |
| рексутра се чу топот коњски и у капију, одједанпут, и звекир, и халка, и дланови.</p> <p>— Шта |
| тавише пред капијом Ахмед-хафузовом, па одјезди у Топлицу да исприча мули.{S} Кад мула чу, ништ |
| и.</p> <p>— Фати!{S} Фати!</p> <p>А као одјек и на њену цику и на Исмаилове сестре речи зачу се |
| тан!{S} Фати-султан!{S} Фати-султан!{S} Одјекну њено лепо име, њему мило а он зарида, изиђе из |
| одирнуо стрменом, а ат није вриснуо, да одјекну брда и Јастребац, <pb n="96" /> јер је осетио д |
| ј првој ноћи.{S} Глухо и мртво Прокупље одјекну на све четири стране, а Исмаил се стропошта с к |
| ; чу се вриска обезглављена ата, и опет одјекну глухо и мртво Прокупље...{S} Врисну ат још једн |
| од сеиза, и одмах се зачу силна вриска; одјекнуше брда и Јастребац.{S} Мула га нежно омилова, п |
| дивље:</p> <p>— Алла!{S} Аллааа!</p> <p>Одјекнуше брда и Јастребац:</p> <p>— Алла!{S} Аллааа!</ |
| д пред кулом насмеје, грохотом, да гора одјекује, па Арнаути чују, било у по дана или у по ноћи |
| у и Врањи.{S} Говоре шапатом, а те речи одјекују чак по Топлици.{S} Слушају Арнаути, и слуша му |
| .{S} Истина, једне хануме долазе, друге одлазе, али све тихо и полако.{S} Са „чадром“, кроз кап |
| грђене.</p> <p>Једне су долазиле, друге одлазиле, тако по вас дан, неколико дана пред свадбу; а |
| i>, оно се нешто друго говори.{S} После одласка скадарскога паше из Лесковца, једно јутро, рано |
| нула, једанпут...</p> <pb n="146" /> <p>Одлете из мајкине руке соко, не соко, него бели голуб.. |
| а од макова зрна.{S} Ади да није таква, одлетела би јој с рамена глава одавно, нарочито кад хаф |
| /l> <l>Док се не сване...</l> <l>Сад ће одлетет’, мајко,</l> <l>Шахин<ref target="#SRP19070_N2" |
| г старца.</p> <p>Она поче, испрекидано, одмарајући се готово после сваке речи:</p> <p>— Кажи се |
| жену, „за севап“.{S} За тахтариванима, одмах, појавише се мулина кћи и оне две дадије, све три |
| здрав) од сараја, то јест од паше, иде, одмах; тако у младости, тако сад.{S} У лов је полазио с |
| ути чују, било у по дана или у по ноћи, одмах се спремају за „кавгу“, пуне пушке, оштре јатаган |
| мир...{S} Дахну душом паша, смишљајући, одмах, какав ће „пешкеш“ Мурат-паши, не знајући да се А |
| наутима из племена кому је он поглавар, одмах пошао к Прокупљу.{S} Од клада крај друма привиђал |
| може да рече „Фати-султан-ханумине“.{S} Одмах, ханум-ефенди! одговара Есма понизно, и хита. „А |
| у да му пратим писмо и у њему селам сад одмах.</p> <p>И отури чибук, а узе: дивит, перо и харти |
| не упрле очи у Фати-султан; знају да се одмах не одговара, срамота, те једна се нада, друга стр |
| е госта.{S} Скупише се, с вечери, па се одмах разиђоше, јер се невестин отац опио, па се побоја |
| а <hi>Алахово Писмо</hi> и казује да ће одмах у Прокупље, да јој испрати мајку.{S} Арнаутке гле |
| пази мулу ат зарза, трза се од сеиза, и одмах се зачу силна вриска; одјекнуше брда и Јастребац. |
| ака, да склопе барјак... повукоше се, и одмах почеше доносити из Ниша, кријумчарећи, праха и ол |
| м излазила развијена као пред оца.{S} И одмах се чу његов глас, тих и слаб, готово као мало час |
| е могу.{S} Него ако ти је воља да чујеш одмах, ја ћу...{S} Мула не доврши, него метну руку на ј |
| ба, што је Фати-султан несрећна.</p> <p>Одмах по Светом Илији.{S} Изгуби сласт бостан, и све во |
| ме као садањи тапетари; оброк им је био одмор; некад се прошле без оброка, јеле с ногу радећи; |
| узеше на испит, него је оставише да се одмори и да мисли, да размишља читаву недељу; а онда, у |
| (или домаћица) код куће пошто је сео и одморио се.{S} Пашиница покварила обичај, да би се сачу |
| пски коњ, ождребљен близу Мртвога Мора, однегован на обалама немирне Мармаре, коме је дала име |
| ње...{S} Гроб се затворио.{S} Белег су однели Арнаути некуд далеко...{S} Чује му глас, бесу јо |
| ула-Халим, је ли истина да си ми ти <hi>однео</hi> снаху?</p> <p>— Истина, пашо.{S} Ама зар Фат |
| а се опростише: паша оде у Лесковац, да однесе пријатељеву сину од муле селам, а мула у Топлицу |
| е уморне зенице.{S} Исмаилова је сестра однесе на шиљте, па је милује, љуби, повраћа је, плаче |
| један у путу не разболи, те да писмо не однесе.{S} А скадарски паша, чим прими писмо, и прочита |
| а крила доби, ка Арнаутлуку, да што пре однесе црни глас родитељима, ојађеној мајци Исмаиловој. |
| хануме, и тек покоју проговоре. „Да се однесе онај лепи мангал са звездом и месецом код невест |
| ремћаја изнесе из тахтаривана хануму, и однесе је на кулу, па она узе слабим гласом нарицати, к |
| и-султан-ханумом; а овај с њеном мајком однесе се кући Ахмед-хафузовој.{S} На задњу капију улаж |
| .</p> <p>Кад је венчаше с мулом понова, однесоше је мајци, по њеној жељи; и никад од тада не ви |
| та изнесен некакав грдно дугачак џак, и однет у дућан Ахмеда-туџара, одакле се после караван кр |
| затворени прозори, ни онај кроз који је однета Фати-султан.{S} Јастуци крај прозора мокри, и за |
| рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето...{S} Оздравићеш мајци, иншалла’!...</p> <p>Мајк |
| рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето.{S} А ако није, ти ухо на срце...{S} Да ти обнов |
| ла не устаде, не пусти гласа од себе, а однеше јој невесту!{S} Оне две и робиња ударише у вику, |
| јер једни одобравају измирење, други не одобравају.{S} Али и сад мула сиђе с куле, па кроз разј |
| сти, да се покољу међу собом, јер једни одобравају измирење, други не одобравају.{S} Али и сад |
| {S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћ |
| {S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћ |
| {S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Мурад-беј будем пуномоћни |
| мирише, сва, на копитњак, на омиљен, на одољен, на мајкину душицу, на хиљадама лековитих трава, |
| није јој жао.{S} Како би се она млада, одрасла у кафезу као кумрија светила.{S} Да није било м |
| е са женама научио.{S} Материн јединац, одрастао у харему, да је увек мајци пред очима.{S} Сад |
| едва миче кад кокошке иду на седало пре одређена сата.{S} Танка глава куд ти оком.{S} Дебела гл |
| га набави, даде га кћери; али, узалуд: одсеченој глави лека нема.{S} Испрва у постељи дан, на |
| ако скоро није.{S} Подижу јој се плећа, одскачу груди, јеца...</p> </div> <pb n="106" /> <div t |
| би му они залепили блато на образ...{S} Одустају од пута, али се заклињу да ће мулиницу на кома |
| рилупа халка на капији, или звекир, она одшкрине капију и тешка се: „Вај! вај!{S} Јазук што ћет |
| ућута, помаче се, одахнув, а уз врата, одшкринута, приђе Махмуд-беј, с великом белом чалмом и |
| p> <p>Трећи пут...</p> <p>Из собе, кроз одшкринута врата чу се загушљив, врло слаб, болан глас: |
| ла кроз пробушену ограду, једанпут кроз одшкринуту капију, једанпут идући једној другарици, и ј |
| ју Фатин одговор, па...</p> <p>Врата се одшкринуше; Фати, онако болна, склања се, да је не виде |
| шти Рузиђар (Ветар), диван арапски коњ, ождребљен близу Мртвога Мора, однегован на обалама неми |
| им кад је није први пустио.</p> <p>И... ожени се старац дететом!</p> <p>Не, ту закон нема посла |
| и.{S} И додали би:{S} Био би грех да се оженило дете (младић) бабом.{S} И ово сад није учињено |
| ајмлађа, којом се бејаше пре три године оженио, умре преклани; и веле да је хтела постати мајко |
| је...{S} У ђердеку је с невестом...{S} Оживеше приче Мифтарове...; умним оком не гледа Мифтара |
| ам је зарадио то презиме, стекао дангу (ожиљак)...{S} Ха, ха, ха!{S} Шта ко чини, све сам себи, |
| од шездесет, шездесет три, па може бити озго још једну, и две.{S} Кад сам ја била девојка, он ј |
| тина.{S} Ама што питаш?{S} Ти ћеш мајци оздравити, иншала! па ево га Хедрлес, красан ваздух...{ |
| ице и кашаљ, све као руком однето...{S} Оздравићеш мајци, иншалла’!...</p> <p>Мајка је узе љуби |
| да што пре однесе црни глас родитељима, ојађеној мајци Исмаиловој... </p> </div> <pb n="20" /> |
| ови ђаволови синови са женском главом и ојађеном мајком, не би им се прошло наште срца.</p> <p> |
| его пре, зажмуриле су кад би год њихов „ојнак“ растурио његову „купу.“ Игра се с њима у вотњаку |
| и Алахово Писмо, она, по њену доласку, ока не сушаше; и дању и ноћу плакаше она што за три дан |
| доше му вранца, ата пастушаста, паметна ока, танких ногу а дугачке гриве и репа, с кићеном опре |
| млада Арнаутка, као гуја, и за тренуће ока баци се на Лесковчанку, заиста добро плаћену, дохва |
| а селам на оном носи се товар од хиљаду ока.{S} Немај срца на мене!{S} А ово што ти казах, обич |
| им, да ће их мерити гајтаном колико су ока тешки, ако га не послушају, или ако га после одаду. |
| но, задихани:{S} Буна...</p> <p>Паша се окамени.{S} Стоји као камен; ништа више не пита.{S} А к |
| кога; али ко њега дирне, тешко томе, не окани га се докле га не сатре.{S} А кад му год дође <hi |
| јским ћилимима, огледалима са стакленим оквиром од сто боја и стотину шара.{S} Најлепше су наме |
| је обасјало, сву, сунце, од Јастрепца, око које су џамије, висока минара с кандилима, испрва к |
| еламлуком мушку, под харемом женску.{S} Око конака врт са шадрваном између леха, за уживање и п |
| зор са хартијом, крај мајке, прислонила око на парченце стакла на прозору, па гледа...{S} Бујиц |
| грлу, извлачи венедик-кошуљу с мемицама око грла, да се види, смеши се радосним осмехом...</p> |
| м с једнога краја на други, с јабланима око зида и с читавом честом од јасмина, где би се лако |
| зи где се граја стишава, прислони и она око на стакло, угледа, међу Арнаутима, оца.{S} Не чује |
| срца, завукао руке под појас, хуче; иде око куће, дође пред кућу, а не улази унутра, не може, н |
| н пепела и угљевља, уместо жара; још је око ње прибор за телејисање, мали жути тасови с варком |
| еле браде, Исмаил оде мајци, поче да се око ње мази, да је испитује. „Кад би нешто мајка рекла: |
| ом.{S} Не; на глави му венац од врбе, и око паса врба; и ату му грива врбом накићена...{S} Сав |
| ко јако, све јаче, као да су се скупили око ње сви ноћни дуси...{S} Мирише копитњак и мајкина д |
| у, и Срби, са својима код куће, Арнаути око конака мула-Халимова, очекују господара с ханумом и |
| е бела робиња, с дебелим златним ланцем око врата, с великим златним карикама у ушима, обучена |
| гло кули мула-Халимовој; па људи остају око куле, а жене се пењу на кулу, да виде несуђену каду |
| то, својом руком, наместила по јастуку око кћерине главе, по јоргану...{S} Мирис...{S} Она се |
| рлише се: цикну, стеже Исмаилову сестру око врата, да је удави.</p> <p>— Фати!{S} Фати!</p> <p> |
| ст повратила; отвори очи, сави руке оцу око врата, љуби му браду, и проговори!{S} Прва реч коју |
| а сад, има недеља дана, сваку ноћ, баш око поноћи, кад се сам слободи, и развесели.{S} Јежи му |
| но радује, а мулина кћи дршће...</p> <p>Око конака свет, иглу да пустиш, не би пала на земљу; ч |
| вију.{S} Сокаци празни, капије, високе, оковане мертечким ексерима, затворене чивијом, а негде, |
| „сургун.“ На уживање му дато пет села у околини Ниша, и Прокупља, дивљега лепотана, где се пове |
| уби сласт бостан, и све воће.{S} Духа с околних висова помаман ветар и наноси кишу кроз прозоре |
| руке сејмени, обучени у празнично рухо; около их је било још, као да су посадили на мазгу дете, |
| а свод, са шареним таваном, и миндерима около зида, на високом <hi>тахту</hi>, као неком престо |
| ма, и крушке из сламе.{S} Арнаутке седе около, пуше, мирише им одело на угаљ, а неко и на неопр |
| шћем, па родом, Он, благ и милосрдан, и оком неће тренути.{S} Аллах!{S} Ама и осветљив си.{S} К |
| ре одређена сата.{S} Танка глава куд ти оком.{S} Дебела глава ни тамо где је десет бројеница ре |
| ..{S} Оживеше приче Мифтарове...; умним оком не гледа Мифтара и његову невесту, него себе и Фат |
| м у Лесковцу, крај сина, гледа га умним оком како се угађа, дотерује, очекује невесту, нестрпљи |
| је за булбула...{S} И то венчање умним оком гледа, па се радује, опрао се од блата; испраћа си |
| м, а с лицем свежим, готово без бора, с оком црним и крупним, што с маха на мах сине као у млад |
| } Арнаутке гледају тугу и јад, па и ове окорела срца жене, што се нагледале крвних освета, и от |
| Богу да се „на кавгу“ не <pb n="52" /> окрене; људи, уплашени, ћуте.{S} Јер сад нису замешали |
| маилом плаче.{S} Јер у кули, куд се код окрене, све Исмаилово...{S} Исмаилово рухо, стоји сложе |
| камо ли фереџу; смакла јашмак с усана, окренула се к Фати-султан па јој, пушећи, говори, прича |
| аучину, чаршав на душеку, испружила се, окренула се мало на леву страну, прозору, осмехнула се |
| и обиђоше је; а други, ђаволови синови, окренуше коње к њој, да је прескоче...{S} Прегазише је, |
| капак један, прозорски, а буле и робиња окренуше се прозору, вриснуше и простреше се по поду, д |
| одиже с обојеним крвљу уснама и зубима, окрете се према Фати-султан, и силно припљеска длановим |
| што у исто време и мрзи и прети, па му окрете леђа, сиђе с тахта без збогом.</p> <p>Затутњише |
| ле? или у Лесковац?...{S} К Лесковцу се окреће, душом полази...{S} Тешко рањена голубица!{S} Те |
| , дубоко уздахне, крадом, и крије сузе, окрећући главу од своје кћери.</p> <p>Арнаутке, из свих |
| еђу расејаних ниских кућа арнаутских, и окречених и неокречених, покривених и сламом и плочама, |
| се над очи сасвим; дуга брада, проседа, округло подшишана, затрепери кад се узму грчити танке, |
| сетио, Арнаути опазили да нема у мулину оку пламена што буктијаше кад је ишао Шемси-паши први п |
| е, расковника, и још пуно трава; све се окупало пре сунца; а Фати-султан-хануму ће после сунца. |
| млади људи, и момци, и деца; све се већ окупало, пре сунца, крај пуне пупољака руже, под вишњом |
| ком, <pb n="143" /> у златним хаљинама, окупан, намирисан мирисом јоргована, искићен исцветалом |
| у ће после сунца...{S} Окупани дочекују окупана јунака...{S} Из врта, из непрегледног вотњака А |
| Фати-султан-хануму ће после сунца...{S} Окупани дочекују окупана јунака...{S} Из врта, из непре |
| трахом.</p> <p>Киша не престаје, а буде окупише „леш“.</p> <p>— Има леша у Топлици, није друго. |
| гушљив, врло слаб, болан глас:</p> <p>— Ол (буди)!</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим |
| 0_N1"> <foreign xml:lang="tr-Cyrl">Саба олду, ђунеш догду, ујанмаз!</foreign> </note> <note xml |
| доносити из Ниша, кријумчарећи, праха и олова: „нека је све готово, ако се паша посили, па опет |
| само примирили, јер им нестало праха и олова.{S} Кријући ово од Турака, послаше им улака, да с |
| це појави се, те према њену засијаше се оловне капе с врхова витих минара.{S} Улазе у град, пус |
| {S} Из онога сахана пало је сребро, не, олово на њене капке, очи су се склопиле...{S} Не сања в |
| ије мулине кћери и сина; трећа јој лила олово, па јој сипа у уста кап по кап воде где је олово |
| јој сипа у уста кап по кап воде где је олово било.</p> <p>Она још лежи у незнани, а мула тражи |
| а! на једну страну метни перо, на другу олово, ела!{S} Ха-ха-ха! засмеја се мула, па настави: „ |
| е.{S} Ама, ко би био луд да мери перо с оловом?!...</p> </div> <pb n="47" /> <div type="chapter |
| озном смрћу, сруши се као храст ишчупан олујом, па зарида...</p> <pb n="22" /> <p>На Арнауте ни |
| паша по прокупачком сарају, и мисли.{S} Омален, црн, зелених живих очију, испупчених јагодица, |
| нуше брда и Јастребац.{S} Мула га нежно омилова, попљескав га по танку а дугачку врату, као у л |
| кад јој коју нежну каже, и кад је руком омилује...</p> <p>И праштала му.{S} Украо ју је, али не |
| ом ведрим, мирише, сва, на копитњак, на омиљен, на одољен, на мајкину душицу, на хиљадама леков |
| дну, и две.{S} Кад сам ја била девојка, он је био бећар...{S} Аман!{S} Висок као селвија, очи м |
| е усана Фати-султан-хануминих.{S} Млад, он није веровао, и ако му је верни Мифтар причао, да чо |
| скуљале из рана више леве сисе и главе, он рикну као стрелом погођен лав, и сруши се на њега, н |
| ће их прво цветом, па лишћем, па родом, Он, благ и милосрдан, и оком неће тренути.{S} Аллах!{S} |
| ђе из дворишта хафуз-Ахмед треће јутро, он виде пред својом капијом неколико Арнаутина.{S} Једа |
| ежи змију; тражио си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.{S} На глави ти камен, у ср |
| .</p> <p>— Тражио си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.</p> <p>Погодио мула.{S} На |
| ...{S} Није, каже, џелат; ама кад ти... он ће ти платити крвнину.{S} Крвнину понекад плаћа све |
| е.{S} Сина су ти, мула, убиле харамије; он хоће...</p> <p>— Алла’!{S} Ху!{S} Лела’!{S} Ху!...</ |
| е...</p> <p>Разговарају се, гледају се; он, у љубавном заносу, додирну врховима прстију њено <p |
| нума; син нека му по граду сербез ходи; он, шетајући се, нека не преза.{S} Враћам му слободу, т |
| вала љубав погледима, осмесима — душом; он, гледајући њене усне црвене као род једне вишње у бо |
| сад...</p> <p>Дође време да се растану; он извади из недара низ бисера, па га даде невести.{S} |
| ла и ја разговорили и договорили“...{S} Он је ижљубио мајци руку, и „секао“ црни курбан.</p> </ |
| до његових чифлука, и гине војска...{S} Он посла још војске, и пред војском Мурат-пашу, старца, |
| смаилом недељу, него без њега век...{S} Он је тамо...</p> <p>— Чучук-ханум... мајка твоја...</p |
| а изиђе пред пашу, нешто да му каже.{S} Он седи у једној затвореној софи крај мангала, у антери |
| <hi>султан</hi> али и његове кадуне.{S} Он љуби руку само својој мајци, своме оцу, својим стари |
| а се уплаши, коју ли су му изабрали.{S} Он воли Фати-султан-хануму, а срамота га да им каже.{S} |
| сам ти...{S} Тако!{S} Пуши и слушај.{S} Он није џелат, заклиње се.{S} Сина су ти, мула, убиле х |
| егов силистер полако, и мало погнут.{S} Он заповеди да се наоружају сејмени, да што пре отиду у |
| у Шкодралију: да он иде мула-Халиму.{S} Он може да...{S} И узе му нешто шаптати; шапће дуго.</p |
| чиме те ударише <pb n="128" /> толико?“ Он одговори: „Ружом“. „А, шегу тераш.{S} Како може да р |
| {S} Старац се тресе; усне му се грче, а он пружа стиснуту песницу према Прокупљу, к Лесковцу; и |
| ош прве године пошто су је потурчили, а он је још тражи, још кука за њом и прети Турцима.{S} Ка |
| најстарији, узе нешто живо казивати, а он испрва ништа не разуме, као да је пијан, или луд; па |
| ако данас, тако сутра — остало једно, а он се радовао као дете играчки, као што се радовао кад |
| м трговац, нити мога сина крв хеспап, а он се за ту крв погађа; уместо бакарних грошева, златне |
| себе далеко; жар се просу по ћилиму, а он то не гледа, него рашири руке на груди, притисну их, |
| сан, што јој изиђе пред очи као јава; а он јој гледа руке и не мислећи на њен сан, па се неколи |
| е, посла телала да му сазове Арнауте; а он се узе полако спремати.{S} Обуче се у „карпус-чоха“ |
| S} По некад му воде коња у коњушницу; а он се са сестром, много старијом од себе, дуго разговар |
| ка лошотиња, тражи помоћ у мене...{S} А он је оном топличком вуку, медведу, и земљак, и друг, и |
| о светити; сви остављали на Алаха.{S} А он како се свети, ето.{S} Страшна ли је твоја освета, А |
| !{S} Одјекну њено лепо име, њему мило а он зарида, изиђе из одаје; побеже удно вотњака, изговор |
| овеш, очни ми виде, пашу Шкодралију: да он иде мула-Халиму.{S} Он може да...{S} И узе му нешто |
| /hi> мула-Халим, то јест, да му је сина он убио, срце јој за час стаде, свест је остави...{S} К |
| назли-Стамболком.{S} Мало поћуташе, па он узвикну:</p> <p>— Аман! зар нам је оваква прва забав |
| ла да му је опише; она је лепша; шта је он данас својим очима гледао!{S} У заносу заборави ата, |
| ојим старијима; а Фати-султан-хануми је он старешина, господар...{S} Грли јој вити стас... „Миф |
| ом, младим Арнаутима из племена кому је он поглавар, одмах пошао к Прокупљу.{S} Од клада крај д |
| кивао је све младиће из племена кому је он поглавар.{S} Смеје се само кад је врло љут.{S} Кад с |
| Алахову љубав да није џелат; да ти није он сина...</p> <pb n="125" /> <p>— Аман, пашо, главо Ск |
| > <p>Кад Арнаути доведоше хафуза, па се он стропошта крај своје кћери, и узе је грлити и плакат |
| да га причува, знојава провода, док се он са сестром види, поразговара.{S} По некад му воде ко |
| м, ко малим, како је коме срце било), и он жив, нигде ране, само понека модрица!{S} Кад би четр |
| а му овај бисер спремила за „виђење“, и он га већ три дана у недрима носи, гледајући да им „виђ |
| ека, чедних као у девојке.{S} Истина, и он је задиркивао многу лепу Циганчицу, али је још „гонџ |
| од завичаја.{S} Али што је чудновато, и он њу воли, и ако је никад није видео; ради ње сваки да |
| е био леп, колико што је био јунак; а и он је жене волео; женио се седам пута.{S} У двадесет се |
| м <hi>Шећер-Шербет</hi>; а понекад се и он с њом затворио, па је тамо плашио, откидао од једног |
| ... сасвим паметан.</p> <p>А да ли види он, оџаковић, паша, фукару, ону тројицу из прокупачког |
| </p> <p>Мулино место није на тахту, али он се попе и загрме:</p> <p>— Селам-Алећ, пашо!</p> <p> |
| е, жали маче, те неће ли човека?{S} Али он је, Шемси-паша, Фати-султан, ј’лдз’м (звездо), што д |
| чао с њом.{S} Али како да се свети мули он, што плаши робиње мишем, а и сам га се готово боји, |
| ра царева у његов пашалук донесе.{S} Ни он излази из конака, ни пашиница, ни пашић, Бал-беј.{S} |
| па и на мртвом пизму тера, није више ни он човек.{S} Одавде ако ћу даље, срамота ће у воду да п |
| д тада не виде муле, мужа свога, ни јој он дође, нити га она позва; не помену га.{S} Као красне |
| сам ја била; у сестриној је башчи чучао он, Исмаил...{S} Аман!{S} Како ми је било онда, Зулфи; |
| ице, коме се такођер чуди Арнаутин, јер он није мислио да може бити тако белога лица под топлим |
| Турчину, опрости, сто заклетава?</p> <p>Он говори, очи му се сијају, лице се зажарило: бесу дај |
| аш, мула?{S} Не зборим ли добро?</p> <p>Он ништа не одговара.{S} Гледа га.</p> <p>— И после, му |
| на. (А опростила га се много пре рока.) Она се опоравља, а мајка види па се нада, радује се; Бо |
| те што нису звате њену сину у сватове, она је пресудила, е нису ни њенога друштва достојне, а |
| ткивања својих пријатељица.{S} И после, она није <pb n="77" /> могла примити хануме, јер јој је |
| ...{S} Капци су јој тешки, склапају се, она их отвара...{S} И џин, џински цар миче се... то је |
| ле се заморила, отежали јој очни капци, она их с муком отвара, и сања, али не више будна, него |
| јој је помињала к’смет и Алахово Писмо, она, по њену доласку, ока не сушаше; и дању и ноћу плак |
| им прилупа халка на капији, или звекир, она одшкрине капију и тешка се: „Вај! вај!{S} Јазук што |
| ого, од силне ватре; очита молитву, ту, она, болна...</p> <p>— Па да умрем.{S} Што, Зулфи?{S} В |
| ће ли за Шемси-пашина сина, Џафер-беја; она му је трипут одговорила: хоћу, и била је тако мирна |
| .{S} Мимо кафезе јој пролази младожења; она га дочекује крадом, иза кафеза, да је нико не спази |
| а.{S} Сестра није умела да му је опише; она је лепша; шта је он данас својим очима гледао!{S} У |
| } Лепа је...{S} Нека питају своју кћер; она ће и њима казати колико је лепа Фати-султан.{S} А к |
| емајући и удајући сироте девојке?...{S} Она беше удата, а не живи с мужем, те га остави.{S} Мла |
| ине главе, по јоргану...{S} Мирис...{S} Она се радује...{S} О, како је срећан онај који умире с |
| покаткад, дању, а и ноћу, разговара.{S} Она вели да испрате Бал-беја у Цариград... „Какав Стамб |
| она рече „шућур“ па погледа у небо.{S} Она му није више о сну говорила, но му исказивала љубав |
| по глави, кад се много похаси.</p> <p>— Она би тада репом.</p> <p>— Змији жалац није у репу.{S} |
| ло, или гору, или воду где није Алаха?“ Она се застиде, поцрвене: истина лудо питала.{S} Нарочи |
| , па наружила лице: липти крв с њега, а она нариче, пролива горке сузе...{S} Хита да се наплаче |
| ев дан...</p> <p>Ђурђев дан је сутра, а она је у постељи, свиленој.</p> <p>Лежала на миндеру, л |
| Пашиница напала стару: пита је, пита, а она јој не одговара, но је само гледа и пушта неке чудн |
| од Јастрепцем, увијена у бели покров, а она се залеђена суза отопила и низ образ пролила, и туж |
| <p>Још јој људски и не казаше шта је, а она чупа косу, гребе лице, грува се у груди и виче из с |
| Фати-султан упита шта је, шта говоре, а она не каза е њој прете, него слага: „Шемси, проклет да |
| себе више не може.{S} Мајка је љуби, а она:</p> <p>— А, а!{S} Нов тахтариван мој, без врата и |
| ="136" /> <p>И робиња је одведе тамо, а она седне на мекано шиљте: провлачи бројенице кроз прст |
| p>— Кажи, кажи, вели момче задовољно, а она се застиде, па поче да крије лице и да се смеје.{S} |
| роких шалвара; и чим би устао ујутру, а она: — Избаци једно, Бал-беј.{S} Тако данас, тако сутра |
| , ко би рекао да ће дочекати пролеће; а она га чекала, и, ево, <pb n="137" /> дочекала га, и ње |
| оре Турци. „Јазук!“ узвикују буле.{S} А она, лепа Фати-султан-ханума мирна; бледа је као свећа |
| :</p> <p>— Фати-султан, срећа!</p> <p>А она се промени у лицу и рече:</p> <p>— Исмаил-бег... ћу |
| вњује ли се цвет с копривом...</p> <p>А она?{S} И чула свађу, и гледала песнице, и видела крв, |
| ле, мужа свога, ни јој он дође, нити га она позва; не помену га.{S} Као красне Топлице ваздух, |
| р, кога до сад нико није видео, само га она гледа.{S} На глави му у место круне сахан, из кога |
| ник јој био човек, Арнаутин један, кога она ни у сну није снила; уместо да су тражили њена комш |
| тарости, него од невоље: (како се удала она не зна за мирно проведен дан, сат, увек у страху, д |
| Убаво лане;</l> <l>Мор дугмета запучила она </l> <l>Чак до ђердане...</l> <l>Од акшама љубиће ј |
| ег’м! промуца мајка, па заплака.{S} Зна она: тахтариван из џамије — мртвачки сандук; конак на б |
| репцем — гроб.{S} Фати би лакше.{S} Зна она, мусломанка, да ко жељу самртнику не испуни, четрде |
| аривана хануму, и однесе је на кулу, па она узе слабим гласом нарицати, кћер јој опет снађе она |
| ена <pb n="49" /> ума, него дивљака; па она његова гласина нарочито кад је љут...!{S} Старац, а |
| брат, напустила и кућу и мужа); остаде она с мулом и дадијама мулине кћери и сина.{S} Па дадиј |
| им гласом нарицати, кћер јој опет снађе она болест, стаде јој се грчити и кривити лице, и удари |
| а: скочи мула као младић.{S} Право каже она стара: нема мула више од шездесет, шездесет три; а |
| а, да јој је погинуо младожења, и да је она остала <hi>слободна</hi>.{S} Толико знала.{S} Мање |
| на звезда најлепша, најсветлија, кад је она онолико лепа, онако светла.{S} Сестра није умела да |
| е од оне што не зна ни где је, ни ко је она, ни шта је питају, ни шта одговара?{S} И радили су |
| украсти са ливаде козу музару, коју је она врло волела.</p> <p>Милује Фати по коси, и замислил |
| ла старца са сажаљавањем, јер у њему је она, млада, чиста, неискусна, видела само уцвељена оца, |
| крв за крв, <hi>како може</hi>, додаје она, и облије јој румен бледо лице.</p> <pb n="65" /> < |
| уком.{S} Не пита је шта је снила, да се она, казујући му сан, још више не уплаши, но само рече; |
| свилену антерију, и накићену; па кад се она, нешто проговоривши, осмехне, мајка се добру нада, |
| ом платила, није јој жао.{S} Како би се она млада, одрасла у кафезу као кумрија светила.{S} Да |
| у, ока не сушаше; и дању и ноћу плакаше она што за три дана сузе не пусти.{S} А не казиваше мај |
| загрди а не може, онај га свет гледа; и она диже руке, па опет их спушта, свет гледа...{S} И за |
| те песме, како је слатка та туга!{S} И она је ту исту тугу осетила, као Лејле, Лејле-ханум...{ |
| рави, сва у бело, личи на љиљан.{S} А и она је као љиљан, чиста је, чисте јој очи, којима се чу |
| м спута и ноге руке, те не може да се и она освети Шемси-паши и за брата и за несуђену снаху.{S |
| опази где се граја стишава, прислони и она око на стакло, угледа, међу Арнаутима, оца.{S} Не ч |
| непокривено.{S} Па ту је међу оружјем и она мала пушка, с искићеном јабуком, где му бејаше рука |
| штогод снаћи од Алаха, шућур!</p> <p>И она рече „шућур“ па погледа у небо.{S} Она му није више |
| 1" /> по зими, болна преболна, и где би она дела рухо и оружје брата јединца...{S} Уђе у одају, |
| иле у груди кад је за угао замакао, али она није ништа осетила, јер Исмаилово јој је лице било |
| кад јој облаче и гиздају снаху,“ говори она млада Прокупчанка, што је мало час на доксату каву |
| ад?“ пита је суд. — Ниједнога, одговори она (јер ни код другога не беше јој добро), па се врати |
| ло урезано у срце прво, те јој било као она светлост што јој допре до зенице ујутру, кад се про |
| </p> <p>— Да идемо заради муле; ама ако она каже да ће за пашина сина, на комаде ћемо је.</p> < |
| како се Арнаути свете.{S} Пашу су, како она верује, набедили, али ко ће то доказати оним дивљац |
| , већ читав месец.{S} Гледала је све то она умним очима два месеца, а после, молила да се из То |
| њој мрскога.{S} Ово је освета.{S} Макар она за њу главом платила, није јој жао.{S} Како би се о |
| м пошла чинио раван као тепсија.{S} Јер она је знала да је Фати-султан била венчана, да јој је |
| да: с ње чита шта јој је писано.{S} Јер она је права мусломанка, па верује у судбину, у <hi>Ала |
| Кад му је украли, разболео се, а кад му она поручила да није човек него жена кад не може од Тур |
| Прокупље, у свој конак, па да јој падну она два венчања, ту да је испитају, ту да каже хоће ли |
| рата једнога дежмекастог старца.</p> <p>Она поче, испрекидано, одмарајући се готово после сваке |
| <p>— Шта има, ханум?...{S} Седи.</p> <p>Она седе ниже његова шиљтета.</p> <p>— Сву ноћ нисам сп |
| п по кап воде где је олово било.</p> <p>Она још лежи у незнани, а мула тражи пуномоћнике, сведо |
| игао руке, хоће да је загрди а не може, онај га свет гледа; и она диже руке, па опет их спушта, |
| д јасике.{S} Арнаутин?{S} Од репуха.{S} Онај трепери без ветра.{S} Овај се једва миче кад кокош |
| и се, затутње под њим земља...</p> <p>А онај велики пас у дишар-авлији чисто помахнита: лаје, т |
| би некуд далеко, ни сама не зна куд, на онај брег под Јастрепцем, увијен у бели покров, може би |
| а је Исмаила млада и зелена испратио на онај свет, без невоље, тек од обести, Шемси-паша.{S} И |
| ана ништа не пије.{S} Није пио два дана онај који се није трезнио, који је, како причају улазио |
| сана још је насред собе; још је крај ње онај бакаран мангал, пун пепела и угљевља, уместо жара; |
| а без мужа беше пет година: заинатио се онај, па не удара печат за њено пуштање.{S} Најпосле је |
| , и тек покоју проговоре. „Да се однесе онај лепи мангал са звездом и месецом код невесте; хану |
| спавале; још нису затворени прозори, ни онај кроз који је однета Фати-султан.{S} Јастуци крај п |
| } Она се радује...{S} О, како је срећан онај који умире с осмехом радости на уснама, са сном ко |
| се свици, не певају тице, тишина, само онај бор много шушти, и тужно се превија голо дрвеће, ј |
| гурен: чисто човек не би рекао да је то онај старац што пре неколико месеца украде девојку, што |
| е већа радост.{S} Савест јој чиста, јер онај глас могао је допрети и до падишахове хануме, а до |
| је као оне, права мусломанка: верује у онај свет, бољи од овога, у живот после смрти.{S} И твр |
| .{S} Ту беше пуномоћник, ту сведоци, ту онај Сведок што све види, све чује, кад даде пуномоћје, |
| вати, да мула немаде и на уму и на срцу онај увели пупољак у његовој Топлици, да не помисли:{S} |
| тово, ако се паша посили, па опет пусти онакав луд глас, то јест, да ће пред падишаха с тужбом |
| ници, из очију пламен сукља, лица чисто онакажена, загледају пушке, гледају јатагане.{S} Млади |
| , најсветлија, кад је она онолико лепа, онако светла.{S} Сестра није умела да му је опише; она |
| звикну стара Арнаутка, и скочи, покуша, онако стара, да истрчи, па не могаде, но се заљуља и лу |
| па...</p> <p>Врата се одшкринуше; Фати, онако болна, склања се, да је не виде људи с откривеном |
| вога занатлије, дућанџије, или, рецимо, онако некога радника, већ робиње, и беле и црне.{S} С п |
| , небројено благо...{S} Пође по конаку, онако распојас и бос, у терлуцима од црвена сактијана.{ |
| ...{S} Кириџије су њега среле.</p> <p>— Онако стар сам!</p> <p>— Ваш сам...{S} Како му је бела |
| каменује.{S} Ископаше рупу, закопаше га онако како је суд наредио; и за тридесет девет дана ту |
| њој равне.{S} Њој је писано овако, њима онако.{S} Бог дели срећу, а ашчија чорбу, па нека им ни |
| век се обуку, наките коње.{S} И мула се онако обукао, и узјахао својега вранца, пастушаста ата; |
| у купао.{S} Хода до ноћи, тад долази, и онако мокар сруши се на шиљте, у једном куту селамлука, |
| дарају као зиловима, чочечки, певају, и онако седећи играју.{S} Бела робиња час гледа у хануме, |
| а то се пашиница гордила, поносила се и онако поношљива.{S} Ниједанпут није рекла: жени ми се с |
| опази, неисказана радост, раширише се и онако широке зенице, нагло се подиже да устане, па кад |
| ена узела је дворити мулу, као оца, или онако стара човека; приносила му чибук, <pb n="64" /> п |
| о ни овамо, ни кириџије, ни трговци, ни онако путници; погинуло неколико „јерлија“, Прокупчана, |
| — Буди!</p> <p>И још једанпут Мурад-беј онако пита; и трећи пут Фати одговори „буди“.</p> <pb n |
| сведоци?...{S} Нигде једнога...{S} Тек онако говоре, душмани...{S} И хафуз-беј, твој баба, вол |
| и мене учио мусафу, ја многе суре знам онако, напамет, па за то знам шта је небо, земља, рај, |
| еди према њој, забрађена белим јашмаком онако као кад се Богу моле, с бројеницама; провлачи урм |
| VI</head> <p>Месец је од петнаест дана, онда Турци обично праве весеља; по Фати-султан дошле су |
| да мисли, да размишља читаву недељу; а онда, у петак, јутро бејаше, дође к њој у одају једна с |
| цају у плиткој Морави? да ли њих угледа онда кад очи исколачи, подиже ћулав с темена и устрчи у |
| м, тај чаробни град Фати-султан оставља онда кад треба да је у њему...; велика је, девојка.{S} |
| л ће у зору овамо... на ату, на коме је онда отишао, у оном срмали-џамадану... у белој хаљини.. |
| е ми снаха рођака цара царева.{S} Да се онда мање гордила, било би је сад мање срамота, и не би |
| рем пашин, обљубио би јој лице пашић, и онда...{S} Да га остави?{S} Или да је била при свести, |
| ила, пак ни једну није погледала, па ни онда, кад су додиривале земљу, врховима прстију, где је |
| , Исмаил...{S} Аман!{S} Како ми је било онда, Зулфи; а сад!...</p> <p>— Кс’мет (судбина), чучук |
| {S} За Божју љубав!{S} Носи шиљте тамо, онде, крај капиџика...; води ме тамо“.</p> <p>— Чучук х |
| дне појурише на улицу развијене! друге, оне што ни усред бела дана не иду улицама без пратње, п |
| е, јаглук по јаглук с тавана у сандуке, оне...“ не може да рече „Фати-султан-ханумине“.{S} Одма |
| гласа од себе, а однеше јој невесту!{S} Оне две и робиња ударише у вику, али доцкан: човека је |
| ораха с црном Ђултер и белом Замбак; а оне му све угађале, више него пре, зажмуриле су кад би |
| чорбу, па нека им није на њу жао.{S} А оне које нису њој равне, и које стоје према њој као зем |
| Аман, султанијо!{S} Ашколсун!</p> <p>А оне две дадије, што досад удно собе стајаху, очекујући |
| ринџа, јер му не отиде на гроб; од тада оне две Арнаутке, дадије мулине кћери и сина, нешто се |
| шаране обрве, па да устане.{S} Једна од оне три, мало час будне, заспала; друге две натакле на |
| и <pb n="58" /> пуномоћје за венчање од оне што не зна ни где је, ни ко је она, ни шта је питај |
| у, бригу, страх, и стид.{S} Али како ће оне баш све опазити, кад је у „светло лице“ никако не г |
| рсаде!{S} Минире!</p> <p>У собу улетеше оне две Арнаутке, дадије; сручише читав ибрик воде на Ф |
| ве.{S} Од силног страха — онемела!{S} И оне две младе хануме, и робиња, више говоре покретима р |
| ванима, одмах, појавише се мулина кћи и оне две дадије, све три на коњма, с белим чаршавима пре |
| лико горео.{S} Да га послужише шербетом оне девице којих се нису дотакли ни човек ни ђеније, де |
| а оном свету његови...{S} И Фати је као оне, права мусломанка: верује у онај свет, бољи од овог |
| ког престола, него с небеског, исто као оне четири књиге, из којих се човек учи да верује и <pb |
| оброг понашања најпросвећеније жене, но оне...</p> <p>Од вике, вриске, писке, од урнебеса, избу |
| им сном спавају, мртве уморне, нарочито оне с девојачке стране.{S} Зар су се веселиле само ноћа |
| дуваном; још испретурани јастуци где су оне с девојачке стране спавале; још нису затворени проз |
| S} Седи, јадом саломљена, у једном куту оне одаје где јој је кћи „телејисана“, у свиленој дугач |
| и цигару духана, ни бардак воде“, шапћу оне три робиње у предсобљу ханумама.{S} Па ни слушкиње |
| удновате гласове.{S} Од силног страха — онемела!{S} И оне две младе хануме, и робиња, више гово |
| на Фатину главу.{S} Уплашила се, па се онесвестила.</p> <p>Само мало, па дође к себи, још блеђ |
| {S} Стрча с куле, назва Бога Арнаутима; они му Бога прихватише и продераше се, дивље:</p> <p>— |
| е, ја бих па рекао, срам га било!...{S} Они, Стамболије, Турци, продају и купују живот, тело и |
| што воће продају готово више никога.{S} Они набили џак на главу, и прођу једанпут махалама пуст |
| овцу, други к Нишу, трећи к Топлици.{S} Они што пођоше к Топлици, брзо се вратише па казују Ахм |
| о је, рано јутро, дршћу од зиме, али се они први <pb n="108" /> загрејаше јер угледаше тахтарив |
| !{S} Алла’! прихватише сви остали, па и они избацише пушке.{S} Забубњаше бубњи; писнуше зурне.< |
| меном, раширише ноздрве, полетеше; па и они мали коњи као ластавице су.{S} Затутњи земља.{S} Ле |
| од воска...{S} Тако умиру, ваљда, само они који немају на души ни трунке греха.{S} А овако уве |
| е говорити е је мула дао бесу, па би му они залепили блато на образ...{S} Одустају од пута, али |
| ји и белој чалми.</p> <pb n="112" /> <p>Они поседаше у једној великој одаји, и припалише им се |
| ного шареним, кесама кићеним, газовима, оним што је било најлепше у великом Безистану цариградс |
| верује, набедили, али ко ће то доказати оним дивљацима.{S} Излетеће неко преда њ усред бела дан |
| жали свога сина; јенђе помињу Лесковац; онима се с девојачке стране чини као да су поубијани св |
| потресе сам светитељ с несреће потомка оних што су се пред њим часним крстом крстили и служили |
| ного каљавим, осим симиџија, бозаџија и оних што воће продају готово више никога.{S} Они набили |
| ва је, по његову мњењу и памети, само у оних кадуна које се зову <hi>султан</hi>; узе је полако |
| да пусти сина по граду <hi>сербез</hi>, оно се нешто друго говори.{S} После одласка скадарскога |
| аута.{S} Склопи очи, да ово не гледа, а оно ето мулина сина, на ату; млад, леп, исти његов Бал- |
| ашту, мисли да ће му тамо лакше бити, а оно горе: у јаблановој сенци види мулу; од сунчева зрак |
| ..{S} Ја сам мислила да је то Исмаил; а оно...{S} Хедрлес (Св. Ђорђе)...{S} Благо мени!...{S} Н |
| причу <hi>Јарац и Вук</hi>...{S} Кад је оно ударио рогом јарац вука, опростио му вук, али нису |
| аве, прошлога лета, тако је сад опорави оно што удари Шемси-паши катран на лице и подиже Исмаил |
| амо да си му убио сина, а да не направи оно што направи.{S} Ама кад је било, хајде се са Шемси- |
| урско“.{S} Па још кад дође ред да врати оно што је Фати-султан-ханумино: кад пође читав караван |
| омилу мокра угљевља. (Изврнуо се мангал оно вече, у оном <pb n="42" /> чуду и забуни, па нека и |
| у (јер јавно не смеју), и да деле с њом оно што јој зацело на лицу читају, бригу, страх, и стид |
| зуба, и сукне јој пламен из очију, као оно њену оцу пред пашом, а час-по, па је тако нежна, ра |
| јест да никога не може снаћи друго, до оно што му је писано прстом Алаховим по челу, кад је на |
| као у Алаха: не може је снаћи друго до оно што јој је писано.{S} Гледа у ту бледу звезду, па ј |
| тако јак, све јачи, као да је ту башта онога света...{S} Из онога сахана пало је сребро, не, о |
| "> <head>I</head> <p>Шућур!{S} Прогнаше онога бесног пса, коме човеков живот није ништа; прогна |
| као да је ту башта онога света...{S} Из онога сахана пало је сребро, не, олово на њене капке, о |
| ад ти поручује да не слушаш ни овога ни онога, већ да метнеш ухо на срце...{S} Да ти не прети м |
| ом срмали-џамадану... у белој хаљини... оној...{S} И јенђе... дошле!...{S} Ево му мајке...{S} А |
| и изненада, из преграда под долапима, у оној одаји где с мајком спава.</p> <p>Туговао, стидео с |
| везда најлепша, најсветлија, кад је она онолико лепа, онако светла.{S} Сестра није умела да му |
| ашена, ваљда што јој кћи много бледа, и онолико мирна.{S} Али за што?{S} Фати-султан је невеста |
| оћу паре за крв свога сина, ја бих узео онолико колико се узима: хиљаду гроша, ни аспре више.{S |
| ина да у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови.</p> <p>— Истина, бебег’м.{S} И ја зн |
| е; јер у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови...{S} И Фати је као оне, права муслом |
| /> љуби Бога, и како ће му се судити на оном свету за рђава дела.</p> <p>Племство, госпоство, г |
| т на овом свету дрхте руке: за селам на оном носи се товар од хиљаду ока.{S} Немај срца на мене |
| не лиши једине наде, састанка с њом на оном свету.{S} И Исмаилова сестра плаче, нариче, љути с |
| отиња, тражи помоћ у мене...{S} А он је оном топличком вуку, медведу, и земљак, и друг, и добар |
| изврши понова венчање... све да буде по оном реду, који је у својој глави одавно, кад се умириш |
| угљевља. (Изврнуо се мангал оно вече, у оном <pb n="42" /> чуду и забуни, па нека изручила ибри |
| мо... на ату, на коме је онда отишао, у оном срмали-џамадану... у белој хаљини... оној...{S} И |
| реним шиљтетима поред миндерлука, све у оном положају у коме их је украо сан.</p> <p>Па и у дру |
| да ли види он, оџаковић, паша, фукару, ону тројицу из прокупачког сараја, што оставише децу бе |
| е зилове и дахира, ни мангал, ни скупља ону гомилу мокра угљевља. (Изврнуо се мангал оно вече, |
| аш.{S} Не живи Мејрем-ханума...{S} Знаш ону Мејрем-хануму до теткине ти куће, што је увек као а |
| де, да се жене не кикоћу кад те махалом опазе“.{S} Тако мисли; а после куне брод који Ахмед-хаф |
| ом <pb n="51" /> жеженим златом.{S} Кад опази мулу ат зарза, трза се од сеиза, и одмах се зачу |
| здржава се, крије радост, да је мула не опази, да се не покаје.{S} А како да се не радује!...{S |
| , кад су саме, осврћу се да их когод не опази, не прислушкује; од тада Фати више лежи него што |
| ги, проклет да је“!...{S} Лаже, лаже, и опази где се граја стишава, прислони и она око на стакл |
| оме се радује; а на њену се лицу радост опази, неисказана радост, раширише се и онако широке зе |
| ћена, тужна...{S} Ат је осетио, Арнаути опазили да нема у мулину оку пламена што буктијаше кад |
| рах, и стид.{S} Али како ће оне баш све опазити, кад је у „светло лице“ никако не гледају, није |
| , и сад весела, смеши се!{S} Ове две то опазише, па Лесковчанка се тајно радује, а мулина кћи д |
| и час; а кад дођу близу каквога дрвета, опале, неки, из пушке, те се стресе снег и прхне препла |
| колише га Арнаути, крупни као горштаци, опаљена лица и дугих брка, раздрљени, жилава врата и из |
| ом ћечету, неки у фесу и пешкиру, сви у опанцима.{S} Стаде вриска пастушастих атова, бију земљу |
| скићено ињем; и последњи је лист одавно опао, откинуо га бесни север, што час-по са страшним фи |
| ја, и појавише се из великога дворишта, опасана високим, дебелим зидом два тахтаривана.{S} Једа |
| бекри-Ахмед-хафуза, раја турска, Срби, опасани ликом; а дванаест крај носила иду, за смену, и |
| а паше, Арнаутина; поврх аџемскога шала опасао је силај, па наместио ваздан кићене пиштоље и ја |
| еч; за тебе, ђозум...</p> <p>— Ђувенде! опет је прекиде Арнаутка, и опет је лупи у врат песницо |
| } Алла’!“...{S} А јоргован опет мирише! опет лишће шушти и опет ветрић душе!{S} Славуј у лугу о |
| снег веје, веје, завејава пут; и раде, опет раде, јер се не зна време, доба ноћи или дана, кад |
| } Прво, убио је својега чифчију; после, опет тако; после, воли му се кћи с мула-Халимовим сином |
| да устане, па кад не могаде, завали се, опет, у јастуке и радосно поче:</p> <pb n="139" /> <p>— |
| вестом њена Бал-беја! „Јазук, јазук!{S} Опет јазук!{S} Има ли правде и закона!...“</p> <p>Пође |
| покуља крв као из кладенца вода!...{S} Опет пролази свет, али га не каменује, и ако има рока ј |
| говара несуђеној заови; а кад јој мајка опет дође, њој:{S} Ништа ми није... није грозница.{S} И |
| p>Али Фати би добро само до пролећа, па опет рђаво, потајне грознице, кашаљ сух, све чешће...{S |
| онај га свет гледа; и она диже руке, па опет их спушта, свет гледа...{S} И загрлише се: цикну, |
| а је све готово, ако се паша посили, па опет пусти онакав луд глас, то јест, да ће пред падишах |
| даде крвнину пола Житорађа.{S} Мало, па опет уби човека, те даде другу половину Житорађа.</p> < |
| мула-Халима.“ Само мало паша дахну, па опет терет... „Хтео си у луг где булбули поју, па си иш |
| а, кажи...{S} Крв...{S} Какву крв? муца опет паша.</p> <p>А мула:</p> <p>— Е, пашо!{S} Да сам ж |
| А?{S} Говори сад мула?</p> <p>Мула сад опет ћути.{S} Гледа скадарског пашу.</p> <pb n="126" /> |
| викну: „Шемси!{S} Крв за крв!“ Суља се опет уплаши.{S} Пређе преко ниске одаје једанпут, а, шт |
| >— Ђувенде! опет је прекиде Арнаутка, и опет је лупи у врат песницом; а сирота Фати сад заплака |
| себе; чу се вриска обезглављена ата, и опет одјекну глухо и мртво Прокупље...{S} Врисну ат још |
| луци, ергелу, робље, срам га било!{S} И опет га срам било!{S} И још једанпут га срам било! загр |
| ди да не може, склапа их, клоне...{S} И опет се као нечему нада, нешто очекује?{S} Чему има да |
| капи крви, и целим телом задрхта.{S} И опет се помаче; мула се примаче.</p> <pb n="54" /> <p>— |
| ваку по на особ скува; сипе, промућка и опет сипе: сваку по на особ послужује.{S} Дим дувана ко |
| оргован опет мирише! опет лишће шушти и опет ветрић душе!{S} Славуј у лугу од јасмина удесио јо |
| Муха да пролети чула би се.</p> <p>Људи опет у земљу гледају, и помислили би да у одаји нема ни |
| ла је, на грудима Исмаилове сестре, али опет Исмаил.{S} Отворио се гроб...{S} Збацио <pb n="69" |
| на узе слабим гласом нарицати, кћер јој опет снађе она болест, стаде јој се грчити и кривити ли |
| вета твоја!{S} Алла’!“...{S} А јоргован опет мирише! опет лишће шушти и опет ветрић душе!{S} Сл |
| </p> <p>Мурад-беј понови питање.</p> <p>Опет ништа.</p> <p>Трећи пут...</p> <p>Из собе, кроз од |
| зумбулов мирис, пије га као ђулов сок, опија се, заноси се, а очи се склапају, саме...</p> <p> |
| } Очи га задивљавају, и збуњују, а коса опија као зумбул, јасмин, њена светла мека коса, густа |
| н, сат, увек у страху, да јој се муж не опије, да не виче, да не нападне кога.) Потамнела, земљ |
| оравио би своју несрећу; али како да се опије, кад ово два дана ништа не пије.{S} Није пио два |
| а једним кишом их лије.{S} Па бар да се опије, заборавио би своју несрећу; али како да се опије |
| на, у лудилу које га спопада кад год се опије; па уместо да га већ једанпут казне смрћу, досуди |
| се одмах разиђоше, јер се невестин отац опио, па се побојаше свађе, и какве несреће усред најве |
| о светла.{S} Сестра није умела да му је опише; она је лепша; шта је он данас својим очима гледа |
| мове...{S} Иду к Лесковцу...{S} Хоће да опколе прокупачки сарај...{S} Сва чаршија затворена...{ |
| тишли за тахтариваном.{S} Млади Арнаути опколили конак с грађанима, па све чешће пуцају мале пу |
| а позва Арнауте.{S} Сутрадан су Арнаути опколили кулу својега муле, рано, спремни за пут, на ко |
| ди:{S} Фатин пуномоћник, сведоци, имам; опколише је; узеше пуномоћје од ње, па изиђоше...{S} Ве |
| рату, као у лабуда, па се вину на њ.{S} Опколише га Арнаути, крупни као горштаци, опаљена лица |
| врши пашину заповест.{S} И већ до подне опколише сејмени кулу мула-Халимову.</p> <p>— Поздравио |
| ено, не умејући одатле изићи, док их не опомену пашине слушкиње е им ваља ићи, плакаће им деца, |
| овите траве, прошлога лета, тако је сад опорави оно што удари Шемси-паши катран на лице и подиж |
| опростила га се много пре рока.) Она се опоравља, а мајка види па се нада, радује се; Богу се м |
| венчање умним оком гледа, па се радује, опрао се од блата; испраћа сина и снаху у Цариград, па |
| зил!...{S} Грдан мој резил! ...{S} Мора опрати блато са својега образа, и с образа својега прад |
| оти, његову оделу, његову коњу, коњској опреми, и питају се ко је поноситији, младић или ат њег |
| ногу а дугачке гриве и репа, с кићеном опремом, с абаијом везеном <pb n="51" /> жеженим златом |
| а и груди, прља им сапи, гриве и кићену опрему.{S} Сејмени јуре за Арнаутима, погледају се час- |
| рнаутину више једна беса, него Турчину, опрости, сто заклетава?</p> <p>Он говори, очи му се сиј |
| <pb n="122" /> <p>Мисли паша како да се опрости страха, кад не може срамоте, никад ни до века; |
| аилу турбе.{S} И још јој боље би кад се опрости бремена. (А опростила га се много пре рока.) Он |
| јој боље би кад се опрости бремена. (А опростила га се много пре рока.) Она се опоравља, а мај |
| оговорио, не би ли га тада погледала, и опростила му што се заборавио, <hi>мало</hi> погрешио, |
| {S} Кад је оно ударио рогом јарац вука, опростио му вук, али нису вучићи.</p> </div> <pb n="134 |
| ођења, и од дана венчања; човек се тада опростио свега земаљског, изишао из борбе каткад велике |
| ој Топлици, да не помисли:{S} Хајде!{S} Опростиће ми и Бог и син, кад пристанем да се и њена ре |
| наштву, и о младости и ашиковању, па се опростише: паша оде у Лесковац, да однесе пријатељеву с |
| угљем...{S} Пролазе турске уске улице, опточене ниским кућама, високим чардацима и оградама, п |
| оветарац разговара с Топлицом; где мучи опустела Југ-Богданова кула, гледајући, муком, чуда бес |
| пише, у сарају, код оца, много се игра ораха.{S} Страстан је играч ораха, и страсно гледа прев |
| , камо је нарочито направљено за играње ораха, почупана трава, утапкана земља; а мајка наредила |
| се, и, најпосле, шта ће, узео се играти ораха с црном Ђултер и белом Замбак; а оне му све угађа |
| биње.{S} Залуд су га звале да се играју ораха; нити се играо, ни се с њима разговарао; метнуо б |
| ого се игра ораха.{S} Страстан је играч ораха, и страсно гледа превртање голубова „на дванаест |
| а.</p> <p>— Претече.{S} Кад би се Шемси ородио с пуномоћником Алаховим, као и са самим Алахом: |
| ни за пут, на коњма, у празничном руху, оружани до зуба.{S} Кад год прате мулу у сарај, увек се |
| ути, па сви као разјарени рисови, и сви оружани до зуба.{S} Чекају Фатин одговор, па...</p> <p> |
| е накрећу.{S} Тахтариван прате неколико оружаних Турака и харемћаја.{S} У тахтаривану је мајка |
| и што је год за пушку дошло је, па све оружано до зуба, све шкрипи зубма, све тајно прети паши |
| шине, да им заповеда да дигну војску на оружје, да иду да умире побуњене Арнауте.</p> <p>— Траж |
| олна преболна, и где би она дела рухо и оружје брата јединца...{S} Уђе у одају, па кад је Фати- |
| чивилук, пун, Исмаилово рухо, Исмаилово оружје...{S} У великом дрвеном кафезу, према постељи, с |
| о у широм отвореним долапима; Исмаилово оружје, виси на чивилуку непокривено.{S} Па ту је међу |
| та и сокола, не љуби рухо, не плаче над оружјем.{S} Замутиле јој се очи, бистри горски кладенци |
| ово рухо; што ће плакати над Исмаиловим оружјем, над искићеном јабуком мале пушке где је била И |
| чивилуку непокривено.{S} Па ту је међу оружјем и она мала пушка, с искићеном јабуком, где му б |
| тражи, и ћути: а ноћу виче.{S} Двадесет осам година од то доба, од његове девојке само пепео, в |
| мајци, старој...{S} И отац му стар; има осамдесет, веле, ако је крепак, ако из пушке нишани бољ |
| е врло крупан: још мало па ће ступити у осамнаесту.{S} Лице му лепо, мушко, сунцем преплануто; |
| ова кула, гледајући, муком, чуда бесних освајача царевине српске.{S} Пре српска села, сад лудог |
| :id="SRP19070_C8"> <head>VIII</head> <p>Освану недеља, турски пазар, четврти дан како је Фати-с |
| јану месецем, намирисану мирисом цвећа, освежену росом; на небу пуно звезда, трепте, и час-по п |
| ан, или луд; па се прибираше, полако; и освести се...</p> <p>Прокупчани су видели где оде с Арн |
| но махнит, из очију му лете варнице...: освета...</p> <p>— Ама шта ће Шемси-паши крв мулина син |
| о се свети, ето.{S} Страшна ли је твоја освета, Аллах! говоре мусломани, са страхом.</p> <p>Киш |
| неће за пашића?{S} Али каква би то била освета?{S} Мало жалости, ни мало срамоте. „Кад желиш да |
| овори стењући: „Алла’!{S} Страшна ли је освета твоја!{S} Алла’!“...{S} А јоргован опет мирише! |
| јатеља, крвника, њој мрскога.{S} Ово је освета.{S} Макар она за њу главом платила, није јој жао |
| рела срца жене, што се нагледале крвних освета, и отмица, чуда и покора, заплакаше.</p> <p>Хафу |
| ово сад није учињено од обести, већ из освете.{S} Јер мула је дао бесу сам себи да ће паши сра |
| ми не освети сина мушка глава, нека га освети женска; или...{S} Никому ништа не казује, ништа |
| а ако га не освети мушка глава, нека га освети женска...{S} И мајка, вели, зна да је Исмаила мл |
| „Ако га не освети мушка глава, нека га освети женска“.{S} Ако не може крв за крв, <hi>како мож |
| ута и ноге руке, те не може да се и она освети Шемси-паши и за брата и за несуђену снаху.{S} Ро |
| и трипут јој је поручила, да ако га не освети мушка глава, нека га освети женска...{S} И мајка |
| сети поруке мајке Исмаилове: „Ако га не освети мушка глава, нека га освети женска“.{S} Ако не м |
| сећа поруке мајке Исмаилове: ако ми не освети сина мушка глава, нека га освети женска; или...{ |
| већи стид, срамота, и жене му се свете! осветила му се Фати-султан...{S} Све мисли на њено ново |
| о је, тако, седећи на прагу, како би се осветио мули, и што му набедио оца, и што му украо неве |
| ло срамоте. „Кад желиш да се коме много осветиш, гледај да га осрамотиш“, то је чула од оца, ви |
| грачки, као што се радовао кад му петао осветла образ. — Сутра ту!{S} Али ето шта му је то њему |
| и оком неће тренути.{S} Аллах!{S} Ама и осветљив си.{S} Ко на тебе један час заборави, сто годи |
| епу.{S} И после зар мислиш да су с овом осветом Арнаути готови.{S} Јок.{S} Ништа без крви.{S} К |
| ара војњачког није узета крвнина, те је освећена крвљу, и то после пола столећа, и више.</p> </ |
| .{S} Прегазише је, па продужише пут, не осврнувши се...{S} Кад се последњи пут побунише Арнаути |
| погледају, и шапћу нешто, кад су саме, осврћу се да их когод не опази, не прислушкује; од тада |
| ноћу без фењера као хајдук, грехота; не осврћу се на његове претње, боје се.</p> <p>Паша га дос |
| тахтариванима и душеци и јоргани, да не осете хладноће хануме...{S} Фати лежи наузнак и смеши с |
| не ће три“...{S} Мисли, мисли, изненада осети њене усне на својим..., овако ће остати до зоре.. |
| е верује да је толико заспало, те да не осети ово од шта се морала потрести под њим земља.</p> |
| је за угао замакао, али она није ништа осетила, јер Исмаилово јој је лице било урезано у срце |
| латка та туга!{S} И она је ту исту тугу осетила, као Лејле, Лејле-ханум...{S} Па јој дође мило, |
| е на зумбул и на мерџане, не би му усне осетиле оволико сласти, као кад се дотакоше усана Фати- |
| брда и Јастребац, <pb n="96" /> јер је осетио да не носи на плећима весела муду, ни љута, него |
| него брижна, смућена, тужна...{S} Ат је осетио, Арнаути опазили да нема у мулину оку пламена шт |
| се после поноћи сети постеље и устане, осећа се тако лак.{S} И био би сад чак и весео, да не б |
| ша глас, њој мио; гледа очи, њој драге; осећа на лицу топле прсте, и на уснама пољубац, топал.. |
| отерује, очекује невесту, нестрпљив је; осећа где јој се син радује, па и њу обузима све већа р |
| дубока, мртва... чује његово дисање, и осећа његов дах, топли, на лицу, на уснама, удише га ка |
| се уз матер, или бабу, или дадију, јер осећају у сну хладноћу и сањају: мања, где их мајка куп |
| ад се дивљак ражљути, разума ни трунке, осећања „без узде и удара“; умукне човек проговори звер |
| ме!!{S} Жене!...{S} Буле!!{S} Кад пусте осећањима на вољу, некад дивљаци; кад <hi>мисле</hi>, п |
| кој, неолепљеној кухини преко дворишта, осим једнога слушчета Циганчета, готово запретаног у пе |
| 36" /> Аман, моја деца!“ У часу забуне, осим несрећне мајке, што из свега гласа нариче и помиње |
| ра?</p> <p>— Гар с тенџера..., не знам, осим за Арапе...{S} За џак:{S} Шемси-паша је, може бити |
| окацима, кривим и уским, много каљавим, осим симиџија, бозаџија и оних што воће продају готово |
| је конак мула-Халимов, у коме, одавно, осим послуге готово више никад никога.{S} Отвори се гла |
| ра Лесковчанке зачуде њеној вештини.{S} Осим невесте и старе кадуне, у овој су одаји будне још |
| по, јечање његова сина.{S} Застајкивао, ослушкивао, и ишао даље; у зору прошао прокупачке улице |
| p> <p>Пусти глас једнога дана, па чека, ослушкује.{S} Чим халка на капији, или звекир: „То је у |
| ду на њих, па се клати, дрхти, трза се, ослушкује.{S} Чека сина још од вечерње, па никако да га |
| иру серџаде, у авлији по троскот-трави, ослушкују глас мујезина с вита минара, позивање на моли |
| ђаку цара царева, кћер Ахмед-хафуза, са Осман-Џафер-бејем, сином Хајредин-Шемси-пашиним?</p> <p |
| ку цара царева, кћер Ахмед-хафузову, са Осман-Џафер-бејем, сином, Хајредин-Шемси-пашиним?</p> < |
| рка наусница, испод које се, при сваком осмејку, указују равни пошироки и чести зуби, с ивицама |
| рила, но му исказивала љубав погледима, осмесима — душом; он, гледајући њене усне црвене као ро |
| пљене (заклопи их Исмаилова сестра).... осмех, радостан, није само на уснама, разлио се по цело |
| отопила и низ образ пролила, и тужан је осмех развукао изгореле усне...{S} Можда су та суза и т |
| ореле усне...{S} Можда су та суза и тај осмех збогом Топлици и гробу Исмаилову...</p> <p>Дођоше |
| вера у то развлачи јој усне на радостан осмех; биће тамо срећна, кад овамо није; здружиће се с |
| ену; па кад се она, нешто проговоривши, осмехне, мајка се добру нада, а кад се сухо накашље, ст |
| ренула се мало на леву страну, прозору, осмехнула се последњим радосним осмехом, зевнула, један |
| око грла, да се види, смеши се радосним осмехом...</p> <p>— Мајчице моја, шећеру мој, шербете, |
| розору, осмехнула се последњим радосним осмехом, зевнула, једанпут...</p> <pb n="146" /> <p>Одл |
| еза, да је нико не спази; дочекује га с осмехом, испраћа га са сузом, и са жељом, да јој што пр |
| {S} О, како је срећан онај који умире с осмехом радости на уснама, са сном који је здрав на јав |
| сипе, промућка и опет сипе: сваку по на особ послужује.{S} Дим дувана колута се, носи га у вис |
| це таман филџан каве.{S} За сваку по на особ скува; сипе, промућка и опет сипе: сваку по на осо |
| има...</p> <p>— Кучку псима, рече један оспичав дугоња.</p> <p>— Кучку псима! захори се силно, |
| их, моли их да не учине крви, да га не осрамоте сад под старост — <hi>бесу</hi> је дао...</p> |
| праштала му.{S} Украо ју је, али не да осрамоти њу, не њене родитеље, него њена највећега непр |
| ст твоја лудост.{S} Хтео си, учинио си, осрамотио си се, па сад седи, ако хоћеш да се људи не п |
| да се коме много осветиш, гледај да га осрамотиш“, то је чула од оца, више пута, и у њој се ми |
| ни пашић, Бал-беј.{S} А буд се оволико осрамотише, ту да бар више не страхују, друкчије би бил |
| S} Из пакла камен да пустиш...</p> <p>— Остави мене да зборим, мула, гост сам ти...{S} Тако!{S} |
| о би јој лице пашић, и онда...{S} Да га остави?{S} Или да је била при свести, па да је одговори |
| на беше удата, а не живи с мужем, те га остави.{S} Млада, а без мужа беше пет година: заинатио |
| н убио, срце јој за час стаде, свест је остави...{S} Кад ништа нису имали с мула-Халимом, плаши |
| зе на очи.{S} Поче се клатити као мула, оставив чибук; и говори:</p> <p>— А, пријатељу, јазук!{ |
| е је то тако <hi>сестра</hi> наместила, оставила долапе незатворене, чивилуке непокривене.{S} И |
| љао, што му је њу његова кћи, полазећи, оставила <pb n="92" /> у аманет као себе, или Исмаила.. |
| крв паре да узмем, а хоћу Шемси-пашу да оставим.{S} Јербо, добро збориш: и Алах за један грех ј |
| ..{S} Млад, и луд, па се задоцнио...{S} Оставио да дође сутра.</p> <p>Мајка се заљуља још више, |
| ац, његов друг, на самрти њему у аманет оставио.{S} Кад сам млад био, често ми је писмо праћао, |
| ултан-хануму не узеше на испит, него је оставише да се одмори и да мисли, да размишља читаву не |
| ону тројицу из прокупачког сараја, што оставише децу без родитеља и хранитеља, где грцају у пл |
| јасмином, тај чаробни град Фати-султан оставља онда кад треба да је у њему...; велика је, дево |
| ике, из целе махале, од јутра до мрака: остављају у предсобљу мокре чадре, фереџе, скидају пред |
| во с родом...{S} Знаш такво дрво?{S} Не остављају га на миру ни док му је род зелен, а камо ли |
| нису позвате пашину сину у сватове.{S} Остављајући обуће још пред кућним вратима, пеле су се н |
| ма мулине кћери и сина.{S} Па дадије је остављале, а мула никако, жао му било; или је није оста |
| ко му се није хтео ни смео светити; сви остављали на Алаха.{S} А он како се свети, ето.{S} Стра |
| а мула никако, жао му било; или је није остављао, што му је њу његова кћи, полазећи, оставила < |
| погибе брат, напустила и кућу и мужа); остаде она с мулом и дадијама мулине кћери и сина.{S} П |
| азмрскао главу, Фати-султан трупину.{S} Остаде јој читав само реп...{S} Нека јој га, нека се за |
| време:{S} Алда’!{S} Алла’!</p> <p>Паша остаде на тахту као скамењен.</p> </div> <pb n="57" /> |
| ељи још по три чибука једно за друго; и остаде паша као гост мулин три дана и три ноћи: једоше |
| деду у стогове, а неки већ вршу: пуста остадоше поља, празна гумна, све се то, и мушко и женск |
| седа у једном куту, навали се, па тако остаје дуго.{S} Мајка седи према њој, забрађена белим ј |
| о, подигло кули мула-Халимовој; па људи остају око куле, а жене се пењу на кулу, да виде несуђе |
| а јој је погинуо младожења, и да је она остала <hi>слободна</hi>.{S} Толико знала.{S} Мање него |
| и полете, вриштећи.{S} За њим закасаше остали ати и коњи.{S} Цела <pb n="56" /> чаршија изиђе |
| ла’!{S} Алла’!{S} Алла’! прихватише сви остали, па и они избацише пушке.{S} Забубњаше бубњи; пи |
| о, Бал-беј.{S} Тако данас, тако сутра — остало једно, а он се радовао као дете играчки, као што |
| сле, пламен се угасио, ватра прегорела, остао жар под пепелом, па тиња, тиња.{S} Тако умствује |
| њурио главу у руке, и по читав сат тако остао.{S} Смишљао је, тако, седећи на прагу, како би се |
| па се слова поабала: или сам ја толико остарео да ништа не видим?</p> <p>Мула ћути.</p> <p>— Т |
| осети њене усне на својим..., овако ће остати до зоре...</p> <p>Гру!{S} Гру! плануше неколике |
| лицу јој још тел стоји, колико је могао остати.{S} Не умивају је, или што се тога не сећају, ил |
| лушкиње е им ваља ићи, плакаће им деца, остаће им мужеви без вечере, па ће бити грђене.</p> <p> |
| год турски дућан, или српски; арнаутски осташе отворени.{S} Наједанпут се прошара: два дућана о |
| ума, и кћи, јединица, лепа као руже што осташе саме у пустој башти његовој, Фати-Султан...{S} О |
| ти њихове чучук-хануме.{S} Ахмед-хафуз, отац, трезан, гологлав, обријане главе, пре звер, сад ч |
| плачу кад слушају ову песму, свадбену, отац, мајка...{S} Ја не плачем...{S} Пушке, сватови, Ар |
| S} Изиђите из собе, јенђе..., ето ми га отац: пева се Растанак...{S} Што плачу кад слушају ову |
| усана помодрелих, у хаљини коју јој је отац за <hi>Велику К’на-Ноћ</hi> правно.{S} Њена лепа к |
| наречјем цариградским:</p> <p>— Мој је отац био први имам Аја-Софије, и хафуз је, зна напамет |
| мајка купа у хладној води; већа, где се отац на њих наљутио, па их истерао напоље, на зиму, на |
| фиса. „Грехота,“ говораше. „Жени ли се отац ћерком?“</p> <p>Сад мула, кад чу пашино поздравље, |
| у Топлицу, оцу и мајци, старој...{S} И отац му стар; има осамдесет, веле, ако је крепак, ако и |
| ија ми је као отац, воли ме, јер ме мој отац, његов друг, на самрти њему у аманет оставио.{S} К |
| чани и Прокупчани, и Врањанци...{S} Њен отац радостан, весео, говори да му је по вољи само ово |
| , па се одмах разиђоше, јер се невестин отац опио, па се побојаше свађе, и какве несреће усред |
| , то му је његова породица; пази га као отац.{S} Па чак у кули готово ништа више него у арнаутс |
| вој савет.{S} Паша Шкодралија ми је као отац, воли ме, јер ме мој отац, његов друг, на самрти њ |
| те даде другу половину Житорађа.</p> <p>Отац дивља звер, а кћи питома голубица.{S} И жена му је |
| отежали јој очни капци, она их с муком отвара, и сања, али не више будна, него као у бунилу, у |
| Капци су јој тешки, склапају се, она их отвара...{S} И џин, џински цар миче се... то је Исмаил. |
| S} Душа слухти, срце дршће, вратаоца се отварају, полако... забеле се широка хаљина, затрепта з |
| адост...{S} Последњи је поглед пао кроз отвор тахтаривана на врх брега под Јастрепцем, увијена |
| и.{S} Наједанпут се прошара: два дућана отворена, на три ћепенци спуштени, тако целом чаршијом. |
| ша?{S} Прошав мимо ове три одаје, широм отворене, кад се из Прокупља врати, и угледав искићене |
| ски дућан, или српски; арнаутски осташе отворени.{S} Наједанпут се прошара: два дућана отворена |
| И на одаји где је невеста прозори широм отворени; на тим прозорима нема кафеза, нису са улице.. |
| } Исмаилово рухо, стоји сложено у широм отвореним долапима; Исмаилово оружје, виси на чивилуку |
| но; на прозорима нигде капка; све широм отворено.{S} Месец, пун, обасјао хануме, њихно лице, ра |
| мишем...</p> <p>Спавају...</p> <p>А на отвореној ћошки, где се преко ниске ограде наднеле гран |
| ваку ноћ, до глухо доба; седи на једној отвореној ћошки на меком шиљтету, а месечина га бије у |
| т и вриска атова, из далека, а чаршијом отвореном, завлада <pb n="97" /> неописан страх, и узеш |
| из собе.</p> <p>-— Фати-султан, кузум, отвори уста..., земзем...</p> <p>Отвори их, мало; усу ј |
| у српску махалу, и мула бејаше далеко, отвори се једна трошна капија искрпљена парчадма тенећк |
| кати, видеше да јој се свест повратила; отвори очи, сави руке оцу око врата, љуби му браду, и п |
| им послуге готово више никад никога.{S} Отвори се главна капија широм, и унесе се у двориште та |
| ер тражи, као да чека да се која капија отвори, да изиђе Фати-султан.{S} Не понесе чадре, те му |
| ату, узвикнуше „машала“!{S} Мало, па се отвори капија, и појавише се из великога дворишта, опас |
| једанпут махалама пустим.{S} Јутром се отвори покоја дрвена капија, тешка, пуна воде, изиђе ду |
| до зенице ујутру, кад се пробуди и очи отвори.</p> <p>Затворила га мајка као девојку, јер зна |
| заклињући га у њихова Бал-беја, да јој отвори.</p> <p>Три дана се затварао, а после пошао из о |
| кузум, отвори уста..., земзем...</p> <p>Отвори их, мало; усу јој Исмаилова сестра у уста неколи |
| ана каве и попушили по чибук дувана, па отворили <hi>мухабет</hi>, то јест разговор.{S} Лескова |
| а Исмаилове сестре, али опет Исмаил.{S} Отворио се гроб...{S} Збацио <pb n="69" /> је Исмаил са |
| ноћ; а сад, у ђурђевску зору:</p> <p>— Отворите пенџере.,..</p> <p>Послушаше је.</p> <p>— Врат |
| ,..</p> <p>Послушаше је.</p> <p>— Врата отворите.</p> <p>Отворише и врата; свеж ваздух, мирисав |
| ништа не говори.{S} Неколико Арнаутина отворише врата на предсобљу, гурају се, промолише главу |
| на мемлу, па као да не чује е се врата отворише, и не види где му се ближи главом мула.</p> <p |
| аше је.</p> <p>— Врата отворите.</p> <p>Отворише и врата; свеж ваздух, мирисав испуни одају...< |
| , узе је у наручје...{S} Из груди му се оте глас један, радостан, сличан гласу какве животиње к |
| овала, и плакала; најпосле се заморила, отежали јој очни капци, она их с муком отвара, и сања, |
| плачући; а кад ханума саслуша девојче, отеже:{S} Аааа!{S} И забрани сину да <pb n="78" /> се з |
| ову мајку овде).{S} Једну <pb n="50" /> отера; шест му умреше (најмлађа, којом се бејаше пре тр |
| кућама, да им не буде жао.{S} За Бајрам отера у град читаво стадо овнова, те подели по сиротињи |
| у свога сина ни зрно пиринџа, јер му не отиде на гроб; од тада оне две Арнаутке, дадије мулине |
| асвим стиша; Арнаути се разиђоше, сваки отиде својој кући; мула се попе на кулу, оборене главе, |
| пре неколико месеца украде девојку, што отиде у сарај паши, што прими у аманет од своје кћери н |
| еди да се наоружају сејмени, да што пре отиду у Топлицу, под Јастребац, да му доведу мула-Халим |
| у зору овамо... на ату, на коме је онда отишао, у оном срмали-џамадану... у белој хаљини... оно |
| тлаз, у самим златним китама.{S} Кад би отишао у Прокупље, пројахао би, обично, кроз све турске |
| аутке сјахали су пред главном капијом и отишли за тахтариваном.{S} Млади Арнаути опколили конак |
| id="SRP19070_C13"> <head>XIII</head> <p>Отишли су ждрали и ласте; у пољу, камо је Исмаил ходио, |
| и он с њом затворио, па је тамо плашио, откидао од једнога старога дишћурка самур, па јој то ме |
| о ињем; и последњи је лист одавно опао, откинуо га бесни север, што час-по са страшним фијукање |
| о, пашиница устаде, уми се, узе абдест, отклања јутарњу молитву, па изиђе пред пашу, нешто да м |
| болна, склања се, да је не виде људи с откривеном главом, без фереџе.</p> <p>Чу се из предсобљ |
| лијска страна, и анадолска, на Босфору, откуд се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком |
| а није се ње ниједанпут сетила.{S} Али откуд је мислила да ће се сплести и пасти, кад јој се п |
| а не сети е је <hi>човек</hi>.{S} А ево откуд се тога сетила.{S} Увек се играо с робињама, с цр |
| смаил-бег видео Фати-султан: једанпут с отлукане, једанпут са зерделије; данас кроз капиџик: се |
| к него жена кад не може од Турака да је отме, полудео.{S} Из Власине је, а никад од тада није у |
| S} Фати-султан, кад би нешто хтео да те отме сам падишах, ја бих и њега убио, бесу ти дајем.{S} |
| До пред свадбу сваку ноћ, до зоре, сви отмени хареми, и свирка, песма; а сад нико, и ништа.{S} |
| уће.“ Гошће се враћају постиђене; јер у отмених је Турака обичај примити госта, и казати му ако |
| жене, што се нагледале крвних освета, и отмица, чуда и покора, заплакаше.</p> <p>Хафуз-Ахмед од |
| се зове Шемси, није шемси (сунце) да га отопи...{S} За једну аспру милијон лира, небројено благ |
| а у бели покров, а она се залеђена суза отопила и низ образ пролила, и тужан је осмех развукао |
| а тамо одавно, и ако није устрчао, него отпузао“.{S} Хода, па тек застане, зажмури, гласно мисл |
| арочито Замбак-робињу, и није је пуштао отуд док не обећа да ће се играти с њим <hi>Шећер-Шербе |
| <p>— Аллааа! викну мула колико може, и отури чибук од себе далеко; жар се просу по ћилиму, а о |
| исмо и у њему селам сад одмах.</p> <p>И отури чибук, а узе: дивит, перо и хартију...{S} Прво за |
| урци и Арнаути...{S} Не у Стамбол...{S} Ох, мајчице!{S} Носите ме на брег под Јастрепцем, за Ал |
| нос, то <pb n="73" /> јест, не би била охола, него би са себи равним кадунама љубазно, с малим |
| нке, споре племство, за то што је много охола, јер веле да је од краја „видела“, не би имала ве |
| око на стакло, угледа, међу Арнаутима, оца.{S} Не чује се шта им говори; пролази кроз руљу; св |
| аилова сестра плаче, нариче, љути се на оца што јој својом бесом спута и ноге руке, те не може |
| чиста, неискусна, видела само уцвељена оца, и кад уздахне, и кад јој коју нежну каже, и кад је |
| } Овде су Махмуд-беј, и Мурад-беј, њена оца комшије, па нека јој буду пуномоћници...</p> <p>— Д |
| се буне, да се Арнаути не дигну на њена оца, што никад досле, да му не запале кулу, па куд би с |
| -султан у мулиној кули.{S} Звао је њена оца јуче, да је види, и да је утеши...</p> <p>— Како ут |
| тица злослутница продера с куле њезина оца.</p> </div> <pb n="70" /> <div type="chapter" xml:i |
| ћурком до земље, Турчин, комшија Фатина оца, пред кога је Фати девојком излазила развијена као |
| ти девојком излазила развијена као пред оца.{S} И одмах се чу његов глас, тих и слаб, готово ка |
| гледај да га осрамотиш“, то је чула од оца, више пута, и у њој се мирној и доброј, милостивој |
| о код куће.{S} Мало пише, у сарају, код оца, много се игра ораха.{S} Страстан је играч ораха, и |
| авана, или, боље, никад непробуђена кћи оца варварина.{S} И час-по, па се сети поруке мајке Исм |
| ло разгаљена узела је дворити мулу, као оца, или онако стара човека; приносила му чибук, <pb n= |
| ко би се осветио мули, и што му набедио оца, и што му украо невесту, што се венчао с њом.{S} Ал |
| усти бејаше <hi>мајка</hi>.{S} За мајку оца пита, за њен страх, за њен јад.{S} Хафуз, што улажа |
| као да ће Вог зна куд, а не у Топлицу, оцу и мајци, старој...{S} И отац му стар; има осамдесет |
| свест повратила; отвори очи, сави руке оцу око врата, љуби му браду, и проговори!{S} Прва реч |
| } Он љуби руку само својој мајци, своме оцу, својим старијима; а Фати-султан-хануми је он старе |
| сукне јој пламен из очију, као оно њену оцу пред пашом, а час-по, па је тако нежна, разнежи се, |
| ај, нема заптија.{S} Из сараја не изиђе очајан, но махнит, из очију му лете варнице...: освета. |
| лова; напустила и кућу и мужа, па се из очеве куле не миче.</p> <p>И не зна; нико јој не рече, |
| не врати из Прокупља, све је нешто лепо очекивала, све се добру надала, те није дирнула ништа н |
| га умним оком како се угађа, дотерује, очекује невесту, нестрпљив је; осећа где јој се син рад |
| то очекује?{S} Чему има да се нада, шта очекује?{S} Да ли се сећа поруке мајке Исмаилове: ако м |
| ...{S} И опет се као нечему нада, нешто очекује?{S} Чему има да се нада, шта очекује?{S} Да ли |
| куће, Арнаути око конака мула-Халимова, очекују господара с ханумом и пратњом...{S} И кад се чу |
| ве дадије, што досад удно собе стајаху, очекујући свршетак, прућише се код Фатиних ногу, кроз п |
| једанпут у Есма-кадуне...{S} Леп.{S} А, очи!{S} А, веђе!... а над горњом усницом као ћумуром на |
| бећар...{S} Аман!{S} Висок као селвија, очи му као у шаина, веђе самур, уста стамболски дивит!{ |
| ало је сребро, не, олово на њене капке, очи су се склопиле...{S} Не сања више будна.{S} Није ви |
| рости, сто заклетава?</p> <p>Он говори, очи му се сијају, лице се зажарило: бесу даје својој не |
| его бели голуб...</p> <p>Уста занемела; очи склопљене (заклопи их Исмаилова сестра).... осмех, |
| лица под топлим сунцем стамболским.{S} Очи га задивљавају, и збуњују, а коса опија као зумбул, |
| а као ђулов сок, опија се, заноси се, а очи се склапају, саме...</p> <p>...{S} И видела му душо |
| и кадуна: јашмак јој све лице сакрио, а очи, плаве као зумбул, преда се гледају.{S} Дуга поворк |
| мадану...{S} Слуша глас, њој мио; гледа очи, њој драге; осећа на лицу топле прсте, и на уснама |
| ј, и Арнаутима; а буновно Прокупље трља очи, и гледа: чисто не верује да је толико заспало, те |
| као мало час мули, и ударише му сузе на очи.{S} Поче се клатити као мула, оставив чибук; и гово |
| иткој Морави? да ли њих угледа онда кад очи исколачи, подиже ћулав с темена и устрчи уз степени |
| цу; обрве беле, дугачке, наднеле се над очи сасвим; дуга брада, проседа, округло подшишана, зат |
| е гледа ноћашњи сан, што јој изиђе пред очи као јава; а он јој гледа руке и не мислећи на њен с |
| S} Усред зиме имаћеш зумбул, Бал-бејове очи; усред зиме имаћеш ђул, Бал-бејова уста...{S} Јахач |
| , узме је за руку, гледа је у пуне туге очи, што се стакле од залеђених суза, у изгореле усне; |
| ој, милостивој према сваком, што подиже очи к небу кад је когод увреди и узвикује <hi>Алла’!</h |
| ога, да се не чу кашаљ...{S} Жене упрле очи у Фати-султан; знају да се одмах не одговара, срамо |
| ве боје мокар.{S} Мутне су му и подбуле очи; подбуо у лицу; обрве беле, дугачке, наднеле се над |
| сребро и пада кроз борове гране на њене очи...{S} Капци су јој тешки, склапају се, она их отвар |
| и пашу...{S} Грдно се закрвавише мулине очи!{S} Грдно су му страшни погледи.{S} Ћуте, гледају с |
| лоњена на груди Исмаилове сестре, упире очи у месец над Јастрепцем, што је обасјава, и кроз бор |
| е плаче над оружјем.{S} Замутиле јој се очи, бистри горски кладенци, увело лице, свежа мајска р |
| вима прстију њено <pb n="14" /> лице, и очи, и косу, па их тада узе љубити говорећи:</p> <p>— Ф |
| -султан-хануму, те јој добро упамтила и очи и лице, и руке и ноге, и стас и ход, све.{S} Бегови |
| опре до зенице ујутру, кад се пробуди и очи отвори.</p> <p>Затворила га мајка као девојку, јер |
| его себе и Фати-султан...{S} Љуби јој и очи и лице и бело грло...{S} Пољубио би и уста, а још с |
| 6" /> <p>— Кад си био млад, твоје су ми очи биле књига, писана на арнаутски: сад ту књигу гледа |
| шадрвана шапат љутих Арнаута.{S} Склопи очи, да ово не гледа, а оно ето мулина сина, на ату; мл |
| белим ручицама, меким као паперје покри очи: да не гледа ноћашњи сан, што јој изиђе пред очи ка |
| } Њој се зажарише увеле јагодице; обори очи...{S} Мајка као да нешто страшно прочита са зажарен |
| идеше да јој се свест повратила; отвори очи, сави руке оцу око врата, љуби му браду, и проговор |
| оз које је Исмаил ходио; што ће упирати очи у високи Јастребац, у засејане брежуљке у које је И |
| војим промењеним гласом, не затварајући очи, као обично, јер хоће не само да чује, него и да ви |
| и она је као љиљан, чиста је, чисте јој очи, којима се чуди Арнаутин, и чисто јој лице, коме се |
| ц, у засејане брежуљке у које је Исмаил очи упирао; што ће бити близу пошумљена брега на чијем |
| ђен великим пешкиром тако да му се само очи виде, ускочи кроз прозор.{S} Једним кораком дође до |
| гледа докле му глава досеже, него упро очи у врх.{S} И ено га тамо одавно, и ако није устрчао, |
| о дошао!{S} Добро дошао!)</p> <p>Тако у очи Ђурђева дана, и сву ноћ; а сад, у ђурђевску зору:</ |
| еина.{S} Послао их Шемси послом у Ниш у очи прошлога петка, и наредио им да се сутра-дан <pb n= |
| е му се румене јагодице, пламен, сијају очи, две звезде, више, два сунца...</p> <p>...{S} У Про |
| дрво нико не погледа, на лиснато бацају очи, на родно камење.{S} Што више рода, више каменица.. |
| ика, с Исмаилом у души говори; гледа му очи, њој миле, слуша му глас, њој сладак...{S} И најпос |
| да су њене другарице узвикнуле е су му очи зумбул, е су му уста ђул; видела да су се удариле у |
| шетала се као паун...{S} Висока, танка, очију плавих као море, трепавица црних као ибришим, дуг |
| ти зову, Бал (мед), висок је, танак је, очију плавих, трепавица црних, науснице као угљеном нап |
| апуњену лежи Фати-султан; лежи наузнак, очију полуотворених, лица као восак жута, усана помодре |
| би, с ивицама и глеђом као у детета.{S} Очију је црних и крупних, смелих као у човека, чедних к |
| га, воли га, много, њој се чини више од очију, од живота, и од завичаја.{S} Али што је чудноват |
| ек до човека, па сви као бунтовници, из очију пламен сукља, лица чисто онакажена, загледају пуш |
| з сараја не изиђе очајан, но махнит, из очију му лете варнице...: освета...</p> <p>— Ама шта ће |
| а! насмеја се мула из свега гласа, а из очију му живи пламен сукну. „За крв ич не знам!{S} Ха-х |
| чује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију, као оно њену оцу пред пашом, а час-по, па је так |
| чује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију.</p> <p>Док је Ахмед-хафузовица седела у Топлици |
| и мисли.{S} Омален, црн, зелених живих очију, испупчених јагодица, проседе, кратко ошишане бра |
| као људи; а дице им је умотано до самих очију.{S} Пођоше по неравну друму, по дебелу снегу; али |
| чита са зажарених јагодица, из оборених очију, те пљесну длановима и закука: „Вај!{S} Вај!{S} В |
| ећ одговарају погнуте главе и спуштених очију.</p> <p>У овој кући, до пре неки дан веселој, сад |
| драстао у харему, да је увек мајци пред очима.{S} Сад је ушао у седамнаесту, а до пре три годин |
| д мула чу, ништа не рече, само закрвави очима, стисну песнице и рикну.{S} Суља, иначе врло јуна |
| е; она је лепша; шта је он данас својим очима гледао!{S} У заносу заборави ата, заборави где је |
| м гласином, гледајући пашу закрвављеним очима и примичући му се.</p> <p>Паша се помаче, и изуст |
| Фати-султан лежи наузнак са затвореним очима: очни су јој каици ишарани ситним варком.{S} Стар |
| 8" /> донесе; и, ево, месец дана чулним очима то гледа.{S} Гледала, погледима миловала, па се у |
| в месец.{S} Гледала је све то она умним очима два месеца, а после, молила да се из Топлице <pb |
| башта, извора, девојака с великим црним очима, у сеницама, сад...</p> <p>Дође време да се раста |
| > <p>Бедна старица!{S} Ситна, мршава, с очима утеклим у главу, збрчкана, много, не од старости, |
| дућану Ахмеда туџара у кадуну са зумбул-очима...</p> <p>— Биће...{S} Свашта може бити.{S} А Шем |
| е, сад изгореле, много, од силне ватре; очита молитву, ту, она, болна...</p> <p>— Па да умрем.{ |
| о би имама, дервиша, па и попа, све јој очита молитву, једну, две, дуге молитве; а на њеним гру |
| снегу; али само мало, па наиђоше на пут очишћен; мноштво сељака, чифчије пијанога Ахмед-хафуза, |
| > <p>— Пашам, чешемм’и нури, (Пашо мој, очни ми виде).</p> <pb n="123" /> <p>— Шта има, ханум?. |
| је хаирли (срећно)!</p> <p>— Да зовеш, очни ми виде, пашу Шкодралију: да он иде мула-Халиму.{S |
| ултан лежи наузнак са затвореним очима: очни су јој каици ишарани ситним варком.{S} Стара је го |
| веста се прену, подиже се, тешки јој се очни капци покренуше... врисну и хтеде да скочи, али... |
| кала; најпосле се заморила, отежали јој очни капци, она их с муком отвара, и сања, али не више |
| ли је мајка, да се не мучи мажући ивице очних капка сурмом, па тобоже се боји урока.</p> <p>Мет |
| правих турских племићка“, хануми од <hi>оџака</hi> (од колена) срамота говорити; с другима сева |
| сасвим паметан.</p> <p>А да ли види он, оџаковић, паша, фукару, ону тројицу из прокупачког сара |
| у, испупчених јагодица, проседе, кратко ошишане браде, танка гласа, као у жене; у чоханим, широ |
| мах се спремају за „кавгу“, пуне пушке, оштре јатагане.{S} И није дирао никога; али ко њега дир |
| мена, обори је на под, и зари јој беле, оштре секутиће своје у смежурано грло, као вук овци.{S} |
| таш?{S} Ти ћеш мајци оздравити, иншала! па ево га Хедрлес, красан ваздух...{S} Сваки дан ће топ |
| (јер ни код другога не беше јој добро), па се врати мајци слободна.{S} Тако је било, кузум...{S |
| је се, али...{S} Ја сам ноћас снила..., па...{S} Не доврши него белим ручицама, меким као папер |
| ми на чедо ладен, мајчице, шербете..., па се не бој урока.</p> <p>Метнуше јој ладен, то јест п |
| {S} То је неко из града.{S} Наћи ће га, па да би, овако стар, ишао на крај света.{S} Тужан, и н |
| ла...{S} И то венчање умним оком гледа, па се радује, опрао се од блата; испраћа сина и снаху у |
| о није устрчао, него отпузао“.{S} Хода, па тек застане, зажмури, гласно мисли: не зна с кога кр |
| по танку а дугачку врату, као у лабуда, па се вину на њ.{S} Опколише га Арнаути, крупни као гор |
| тра Исмаилова; напустила и кућу и мужа, па се из очеве куле не миче.</p> <p>И не зна; нико јој |
| си.</p> <p>Кад Арнаути доведоше хафуза, па се он стропошта крај своје кћери, и узе је грлити и |
| у и Босфору, носићеш га у срцу до века, па баш да живиш, пошто си га видео, још сто година“.{S} |
| ставити.{S} Таласа се, човек до човека, па сви као бунтовници, из очију пламен сукља, лица чист |
| Турди...{S} Кад умртви човек нечовека, па и на мртвом пизму тера, није више ни он човек.{S} Од |
| </p> <p>— Аман, бебег’м! промуца мајка, па заплака.{S} Зна она: тахтариван из џамије — мртвачки |
| писано.{S} Јер она је права мусломанка, па верује у судбину, у <hi>Алахово Писмо</hi> као у Ала |
| гледа.{S} Гледала, погледима миловала, па се уморила.{S} Гледала то и ћутала; а сад, има три д |
| ашему мули.</p> <p>— Мулу туга обрвала, па не зна шта збори.</p> <p>— Зна.{S} Туга није у глави |
| оговорила, пак ни једну није погледала, па ни онда, кад су додиривале земљу, врховима прстију, |
| зберем.{S} Да ли се књига много читала, па се слова поабала: или сам ја толико остарео да ништа |
| младост!{S} Фати-султан је ипак весела, па и тужну, много забринуту мајку често разговори, и ра |
| Бејаше се мало повратила, и разгалила, па...{S} Оде јој мајка, и оде јој несуђена заова, у Про |
| n="19" /> како би узео лептирова крила, па је метну на свој образ.{S} Како би и њу ижљубио, а н |
| да су у кући где је куга све поморила, па им је жао, тешко, и страх их је.{S} Обилазе хафуз-Ах |
| ово, ела!{S} Ха-ха-ха! засмеја се мула, па настави: „Ово није, пашо, раја, ово су Арнаути: има |
| рује земљу...</p> <p>Пројезди махалама, па стане пред капијом своје сестре удате овде, до куће |
| чује.</p> <p>Мула се договори с пашама, па се врати у Топлицу, каза Арнаутима, пред кулом, за о |
| ади Арнаути опколили конак с грађанима, па све чешће пуцају мале пушке, јаче бубњају бубњи и пи |
| <hi>кафезе</hi>, решетке на прозорима, па се диве младићу, његовој <pb n="10" /> лепоти, његов |
| илџана каве и попушили по чибук дувана, па отворили <hi>мухабет</hi>, то јест разговор.{S} Леск |
| дишаха.</p> <p>Пусти глас једнога дана, па чека, ослушкује.{S} Чим халка на капији, или звекир: |
| Излетеће неко преда њ усред бела дана, па...{S} После ће га сакрити на бесу, и ништа.{S} А и к |
| уморила; села ту, рашчупана и угрухана, па готово више није устала. „Ни филџан кахве још није п |
| престано капиџика, млада Циганка једна, па чим прилупа халка на капији, или звекир, она одшкрин |
| е људи и мисле; а ето ти је једна жена, па не могаде да прође, но застаде и пита: „Је ли, Вога |
| Лесковац, где му је девојка потурчена, па дању тумара турским махалама као да је тражи, и ћути |
| ићи?</p> <p>— Убио је мула-Халиму сина, па сад нека испашта.</p> <pb n="46" /> <p>— Ћути!{S} Ко |
| казује да је то красна девојка, и лепа, па смо се мула и ја разговорили и договорили“...{S} Он |
| астану; он извади из недара низ бисера, па га даде невести.{S} Мајка му овај бисер спремила за |
| баште, између густих, великих шимшира, па клања: од петлова кукурекања учинило јој се мујезино |
| ти што беху промолили главу кроз врата, па стрчаше у авлију и избацише мале пушке, у знак весељ |
| <hi>Кадр-Лејле</hi>, где је пуно света, па све лепо обучено, све весело, све се радује: а Исмаи |
| у, заборавивши да је то велика грехота, па полете кћери у одају.</p> <p>Али камо јој кћери?...< |
| >Мула извуче ћилибар на чибуку из уста, па се загледа у пашу.</p> <p>— Што ме гледаш, мула?{S} |
| > <p>Али Фати би добро само до пролећа, па опет рђаво, потајне грознице, кашаљ сух, све чешће.. |
| зна напамет мусаф од корица до корица, па и мене учио мусафу, ја многе суре знам онако, напаме |
| /> мртви сан.{S} Што би имама, дервиша, па и попа, све јој очита молитву, једну, две, дуге моли |
| мајку.{S} Арнаутке гледају тугу и јад, па и ове окорела срца жене, што се нагледале крвних осв |
| блата; испраћа сина и снаху у Цариград, па му је лако...</p> <p>Паша је сам, сваку ноћ, до глух |
| а?</p> <p>— Још мало...{S} Млад, и луд, па се задоцнио...{S} Оставио да дође сутра.</p> <p>Мајк |
| стао.{S} Иде, тумара сокацима као луд, па тек застане, премери сокак погледом, као да кћер тра |
| ројила колико је дана до његове свадбе, па толико зрна пасуља метнула у чпаг његових широких ша |
| стаде, с прекрштеним рукама, удно собе, па узе изгледати ханум-ефендију.</p> <p>И на одаји где |
| <pb n="32" /> већ су с абдестом готове, па се забрађују јашмаком, приносе бројенице, простиру с |
| еђу њене извијене, лепо нашаране обрве, па да устане.{S} Једна од оне три, мало час будне, засп |
| ђемијом; носићемо те у Стамбол, па аде, па румелијска страна, и анадолска, на Босфору, откуд се |
| вели момче задовољно, а она се застиде, па поче да крије лице и да се смеје.{S} Хтеде рећи да б |
| ију, све филигран рад; па силно посуђе, па легени и ибрици од правога сребра које Турци зову <h |
| њој, да је прескоче...{S} Прегазише је, па продужише пут, не осврнувши се...{S} Кад се последњи |
| з свих, и што је год за пушку дошло је, па све оружано до зуба, све шкрипи зубма, све тајно пре |
| муд-беј, и Мурад-беј, њена оца комшије, па нека јој буду пуномоћници...</p> <p>— Дај им, кћери, |
| трпљив је; осећа где јој се син радује, па и њу обузима све већа радост.{S} Савест јој чиста, ј |
| ом насмеје, грохотом, да гора одјекује, па Арнаути чују, било у по дана или у по ноћи, одмах се |
| е, онај га свет гле |